P. 1
PRAVO_OSIGURANJA_100_str.

PRAVO_OSIGURANJA_100_str.

|Views: 1,172|Likes:
Published by Boroja Dejan

More info:

Published by: Boroja Dejan on May 23, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/29/2015

pdf

text

original

PRAVO OSIGURANjA

:
1) Mesto, značaj i definisanje osiguranja?
Sa pojavom robno-novčanih odnosa i klasnog društva otpočinje se sa obavljanjem delatnosti osiguranja, koje je u svom drugom razvojnom putu imalo mnoge promene, ali je u suštini ostalo ista osnovna funkcija osiguranja, zaštite imovine i lica. Osnovne funkcije osiguranja su univerzalne i kao takve od izuzetnog značaja za svako društvo, bez obzira na društveno-politički sistem. Jedna od osnovnih karakteristika savremenog osiguranja je stalno širenje obuhvata rizika. Rizici i štete zbog kojih se osiguranici tradicionalno osiguravaju, stalno se povećavaju, sto dovodi do proširivanja osiguranja, kako u pogledu nastajanja novih vrsta osiguranja, tako i proširivanja postojećih vrsta osiguranja. U Srbiji je osiguranje u okviru svog razvoja imalo velike promene koje su se kretale od predratnog kapitalistickog i nedovoljno razvijenog, posleratnog administrativno-centralistickog samoupravnog sistema do sadašnje tržisnog koncepta osiguranja. Donosenjem Zakona o osiguranju iz 2004 stvorene su realne osnove za vrsenje promena u sistemu osiguranja u funkciji uspostavljanja celovitih trzisnih odnosa, Osiguranje je pravno-ekonomska kategorija jer je svrha osiguranja da objedinjavanjem sredstva osiguranja u okviru odgovarajuceg oblika organizovanja, obezbedi naknadu stete ili isplati ugovorenu svotu u slucaju nastupanja osigurang slucaja, sto u krajnjem slucaju ima za cilj obnovu unistenih ekonomskih dobara ili obezbedjivanje isplate odredjene svote u slucaju nastupanja osiguranog slucaja kada je u pitanju osiguranje lica. Sa druge strane,osiguranje je I pravni institut. Da bi se realizovale ekonomske funkcije osiguranja,neophodno je zakljuciti ugovor o osiguranju u kojem se ugovarac osiguranja obavezuje da ,plati odredjeni iznos osiguravacu a osiguravac se obavezuje da ,ako se desi dogadjaj koji predstavlja osigurani slucaj,ispleti osiguraniku ili nekom trecem licu naknadu,odnosno ugovorenu svotu ili ucini nesto drugo,a sto proizilazi iz Zakona o obligacionim odnosima. Da bi se obavljala delatnost osiguranja potrebno je da postoje odgovarajuci pravni oblici organizovanja drustva za osiguranje. Oblici organizovanja drustava za osiguranje su razliciti izmedju pojedinih sistema osiguranja u svetu ali su razliciti I kada se uporedi sadasnji pravni polozaj tih drustava u Srbiji sa pravnim polozajem organizacija koje su u ranijim periodima osiguranja postojali. U teoriji se uocava razlika da treba razlikovati pojam osiguranja od pojma ugovora o osiguranju,s obzirom da je svi znatno siri od drugog. Konstatuje se da se ne moze pomocu pojma ugovora o osiguranju dati pojam celokupne delatnosti. Delatnost osiguranja imovine I lica jesu poslovi osiguranja,poslovi saosiguranja I poslovi reosiguranja. Pravo osiguranja cine sve pravne norme koje se odnose na osiguranje. Ove norme mogu biti one koje regulisu pravni polozaj drustva za osiguranje,ukljucujuci I nadzor I kontrolu,I one norme koje regulisu obligaciono-pravne odnose koji se osiguranjem zasnivaju.

2)

Razvoj osiguranja u svetu?

Postanak I razvoj osiguranja u svetu do nastanka kapitalistickog drustva Potreba da se naoknadi nastala steta ,odnosno da se obezbedi sigurnost imovine I lica nastala je sa postankom drustva, ali da se naknada stete obezbedi udruzivanjem sto vise lica, osiguranika medjusobno ili udruzivanjem u organizaciju specijalizovanu za poslove osiguranja,bilo je potrebno da se ljudsko drustvo razvije. Potreba za osiguranjem javila se prvo u obliku samopomoci, odnosno jedne vrste stednje na osnovu koje pojedinac koji je pretrpeo stetu,sam stetu iz sopstvenih sredstava nadoknadjivao. U Hamurabijevom zakoniku iz XVIII veka pre nove ere je bila predvidjena obaveza ucesnika karavana kojeg su napali razbojnici. Znacajniji razvoj osiguranja je za razvoj pomorskog saobracaja u srednjem veku. Vlasnici brodova nisu poznavali jos uvek ugovor o osiguranju,nego su na osnovu drugih instituta (havarija, pomorski zajam), kada nastane steta, umanjivale nastupale stetne posledice. Uobicajeno je da se kasnije pojavljuje ugovora o osiguranju, a samim tim I osiguranja, objasnjava postojanjem institute pomorskog zajma cija je sustina bila da se naplacivanjem velikih kamata nego sto je bilo potrebno, jedan deo sredstava odvajao da bi u slucaju nastanka stete u pomorskom saobracaju bio isplacen ostecenom. Iako ima razlicitih misljenja o vremenu kada se zapocelo sa zakljucivanjem ugovora o osiguranju van pomorskog saobracaja, nesporno je da najstariji sacuvani dokumenti poticu sa teritriji danasnje Italije. U razvijenom srednjem veku osiguranje se obavljalo u okviru 1

tada postojecih staleskih organizacija, cehova I gildi. U kasnijoj fazi osiguravaci su usled nerazvijenog osiguranja poceli da se udruzuju u posebna drustva za osiguranje koja su ponekad imala monopolski polozaj. Klasicno osiguranje povezano je sa razvijanjem kapitalisticke robno-novcane proizvodnje I pronalazenjem statistickomatematickih zakona koji su se mogli neposredno primenjivati u 1 osiguranju. Razvijena kapitalisticka robnonovcana proizvodnja zahtevala je razvijeno osiguranje , na osnovu koje su nadoknadjivane stete I obezbedjivala se sigurnost. Karakteristike osiguranja I drustva za osiguranje u kapitalistickim drzavama Za izuzetno razvijeno osiguranje u kapitalistickom sistemu karaketristicno je stalno prosirivanje delatnosti osiguranja, odnosno formiranja novih grana osiguranja i prosirivanje postojecih, u zavisnosti od povecanja vrste i broja osiguranih slucajeva,odnosno rizika. Pored navedenog, karakteristicno je i uvodjenje obaveznog osiguranja, sto je i kao i stalno razvijanje novih grana osiguranja karakteristicno i za osiguranje u socijalistickim drzavama.. Vladajuci oblik preduzeca osiguranja koji je u svim zemljama predvidjen bilo kao jedini, bilo uz druge forme,je akcinarsko drustvo. Uz akcionarsko drustvo uglavnom postoje i drustva za uzajamno osiguranje. Retko osiguravajuca preduzeca postoje u obliku komanditnih drustva. Fizicka lica ne mogu obavljati delatnost osiguranja, sto je utvrdjeno u zakonima ili u posebnim odlukama drzavnih organa. U pravnoj teoriji se takodje istice da su akcionarska drustva vanredno pogodni oblici koncetracije i centralizacije kapitala, posto se i najmanji iznosi mogu na ovaj nacin udruziti bez veceg rizika za vlasnika kapitala. Rizik ne predstavlja sudbonosno opterecivanje za ulagaca, posto ne predstavlja celokupnu imovinu vlasnika kapitala. Ovaj rizik se moze vanredno isplatiti, posto uspesnim poslovanjem akcionarsko drustvo omogucuje vlasnicima akcija mnogo vece zarade od kamata na ulog dat na stednju. I pored toga sto osiguravajuca akcionarska drustva imaju pored upravnog dbora,skupstinu, kao najvisi organ, koji po pravilu sacinjavaju svi vlasnici akcija. U pravnoj teoriji se istice i dobre strane velikih drustava za osiguranje. Medju tim dobrim stranama narocito se isticu visok stepen tehnicke organizacije osiguranja,koncetracija privrede osiguranja kod mocnih organizacija, postojanje sporazuma koji se zakljucuju izmedju osiguratelja u svrhu zastite njihovih opstih interesa, relativno laka mogucnost intervencije putem specijalnih agenata u citavom svetu u svrhu utvrdjivanja okolnosti stete, njene visine i iznosa naknade. Pored toga sto se velika osiguravajuca preduzeca bave svim vrstama osiguranja,postoji i druga tendencija, da se o.p. specijalizuju za osiguranje samo od jedne vrste rizika ili stete, cime se smanjuju troskovi poslovanja i ostvaruje efikasnija tehnicka organizacija osiguranja. Specijalizacija rada drustava za osiguranje vrsi se na inicijativu vlasnika tih drustava i osiguranika.ali ina osnovu utvrdjenih normi drzavnih organa. Forma drustva za osiguranje zavisi i od sistema osiguranja koji se primenjuje u odredjenoj zemlji.S obzirm da se premijski sistem i sistem uzajamnog osiguranja razlikuju,razlikuju se i oblici organizovanja drustava za osiguranje u zavisnosti od toga u kojem sistemu osiguranja se organizuju. Drustvo sa uzajamnim oblikom ima statut u kojem se odredjuje sediste drustva, naziv, teritorijalna nadleznost, vrste rizika koje pokriva direktno ili preuzima u reosiguranje, iznos rezervi za pokrice, nacin podele viska prihoda,maksimalni iznos za eventualnu doplatu kotizacije, ako je drustvo sa varijabilnom kotizacijom.Da bi se drustvo sa uzajamnim oblikom osnovalo potrebno je da se ispuni uslov o minimalnom broju prisutnih clanova, sto se obicno utvrdjuje u aktu drzavnog organa. Drustvo sa uzajamnim oblikom obavezno ima osnivacki fond sa funkcijom podmirenja troskova na pocetku poslovanja i uopste pokrica obaveza drustva. Drustva sa uzajamnim oblikom mogu da se bave svim poslovima osiguranja,bez teritorijalnog ogranicavanja. Clan drustva sa uzajamnim oblikom ima dvostruka svojstva, istovremeno je i clan drustva i osiguranik. On je istvremeno vlasnik drustva koji je obavezan da se pridrzava statuta i osiguranik,koji je duzan da se pridrzava klauzula ugovora o osiguranju. Drustvo sa uzajamnim oblikom upravlja upravni odbor koga imenuje skupstina. Clanovi upravnog odbora,kojih je 5 ili vise imaju ograniceni mandat ali ako je u statutu drustva odredjeno, mogu biti birani za jos jedan mandat. U razvijenom sistemu pored organizovanih integracija, dolazi do povezivanja koje nije klasicnog institucionalnog karaktera.Kao primer povezivanja,a posebno unapredjivanja komuniciranja, koje nije optereceno klasicnim institucionalnim vezama je postojanje. Rinet-a.Rinet je elektronski servis osiguranja, odnosno mreza osiguranja koja povezuje tri vrste subjekata osiguranja-osiguravajuce kompanije, reosiguravajuce kompanije i brokere u celom svetu sa ciljem da medjusobno elektronskim putem razmenjuju informacije. Istice se da svaki ucesnik ove savremene komunikacije ostvaruje odredjene pogodnosti. Tako je osiguravacima omoguceno da brze i lakse ostvaruju prava na odstetu od reosiguranja, s obzirom da se poboljsava gotovinski promet pomocu standardizacije i elektronske distribucije podataka na trzistu. 2

Reosiguravacima je omoguceno da smanje troskove obavljanja svog osnovnog posla, s obzirom da su integrisani u sistem automatske obrade elektronskih popuna koje dobijaju od osiguraca i brokera. Konacno, istice se kao cilj funkcionisanja Rineta-a i brokeri reosiguranja 2 sticu mogucnost da poboljsaju pruzanje usluga svojim komitentima s obzirom da im je omoguceno da brze i efikasnije komuniciraju na trzistu reosiguranja. 3) Razvoj osiguranja u Srbiji?

Osiguranje u Jugoslaviji do Drugog svetskog rata S obzirom da je imala slabu osnovu koja se pre svega sastojala u nerazvijenosti privrede i nepostojanju propisa, osiguranje u Jugoslaviji pre Drugog svetskog rata bilo je nedovoljno razvijeno. U periodu 1918- 1941.g razlikujemo dva perioda u razvoju osiguranja. Prvi period, koji je trajao do dondosenja Uredbe o nadzoru nad osiguravajucim preduzecima iz 1937 godine, karakteristican je po namestanju drzavnih organa u rad osiguravajucih preduzeca,potpunoj slobodi osiguravajucih preduzeca u obavljanju nedvoljno razvijene delatnosti osiguranja, sto je dovelo do sloma beckog osiguravajuceg drustva "Feniks" koje je pre rata u Jugoslaviji imalo najveci portfelj osiguranja zivota.Donosenjem Uredbe o nadzoru nad osiguravajucim preduzecima iz 1937 uveden je drzavni nadzor,sto je doprinelo razvoju osiguranja ali ne u tolikom obimu da bi se razvio sistem osiguranja na nivou razvijenosti u razvijenim kapitalistickim drzavama. Osiguranje nije uspelo da putem ugovora o osiguranju prikupi veca sredstava,tehnicka organizacija je bila nerazvijena,celokupna delatnost je bila usmerena na ostvarivanje profita,zanemarene su bile funkcije preventive i represije a rasprostranjenost zloupotreba i slaba kadrovska obucenost dovela su do izrazenog nepoverenja u sistem osiguranja. Reosiguranje je takodje bilo nedovljno razvijeno i obavljalo se iskljucivo pasivno u odnosu na inostranstvo. Razvoj osiguranja u periodu od 1945 do 1961 Donosenjem Odlike o spajanju u Drzavni zavod za osiguranje I reosiguranje osiguravajucih preduzeca koja prelaze u drzavnu svojinu iz 1945g sva osiguravajuca preduzeca prelaze u drzavnu svojinu, a shodno odredbama Odluke Predsednistva Antifasistickog veca narodnog oslobodjenja Jugoslavije o prelasku u drzavnu svojinu neprijateljske imovine iz 1945 spajaju se u Drzavni zavod za osiguranje I reosiguranje sa sedistem u Beogradu. Drzavni zavod za osiguranje I reosiguranje osiguravao je imovinu I lica protiv svih vrsta rizika u pogledu kojih se po nacelima tehnike osiguranja moglo vrsiti osiguranje. Sva imovina koja je pripadala Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslavije, narodnim republikama, odnosno autonomnim pokrajinama ili oblastima, drzavnim privrednim preduzecima ili privrednim preduzecima kao I uopste drzavna I ostalo javnopravna imovina morala je biti kod Drzavnog zavoda za osiguranje I reosiguranje osigurana od pozara na iznos stvarne vrednosti.Drzavni osiguravajuci zavod kao osigurac imao je monopol. Iako se preko Drzavnog osiguravajuceg zavoda stitila prvenstveno drzavna imovina,nisu postigli znacajni rezultata u pogledu prosirivanja osiguranja.. Razvoj osiguranja od 1961 do 1967 Donosenjem Zakona o osiguravajucim zavodima I zajednicama osiguranja iz 1961 poceo je novi period u razvoju osiguranja I osiguravajucih organizacija u Jugoslaviji. Osiguravajuci zavodi osnivali su se za podrucje jedne ili vise opstina I poslovali su samo na podrucju za koje su osnovani.Osiguravajuce zavode su osnivali I o njihovom prestanku sa radom su odlucivali su opstinski narodni odbori, dok je Republicko izvrsno vece svojim propisom osnivalo republicku zajednicu osiguranja.Zavodi sa teritorijalne narodne republike, cije je Izvrsno vece osnovalo zajednicu osiguranja,obavezno su se udruzivali u zajednicu osiguranja a one u Jugoslovensku zajednicu osiguranja.Organi upravljanja zavoda su bili skustina, upravni odbor, director, dok su pojedini poslovi upravljanja bili u delokrugu rada saveta radnog kolektiva zavoda. Razvoj osiguranja od 1967 do 1974 Novi period u razvoju osiguranja I organizaciji osiguravajucih organizacija zapoceo je sa donosenjem Osnovnog zakona o osiguranja I osiguravajucim organizacijama iz 1967 g. Jedan od najznacajnijih karakteristika ovog zakona je izjednacavanje pravnog polozaja osiguravajucih organizacija sa statusom drugih privrednih organizacija. Osnovni organizacioni oblici za obavljanje delatnosti osiguranja bili su osiguravajuci zavodi za reosiguranje. Osiguravajuci 3

cime je prosiren krug subjekata koji su mogli osnovati osiguravajuci zavod.dnice rizika. slozene zajednice osiguranja I poslovnih jedinica I drugih oblika udruzivanja I organizovanja bilo je odraz odredjivanja pravnog polozaja navedenih oblika organizovanja. drustveno-politicke zajednice I gradjani. samoupravne interesne zajednice. tako I uoblasti osiguranja.Na osnovu Zakona uz 1990 godine. sporazumno sa drugim osiguranicima u istoj zajednici osiguranja utvrdjivali su pod kojim uslovima sredstva fondova namenjena za izmirivanje obaveza za jednu vrstu stete mogu upotrebljavati za izmirivanje obaveza za druge vrste stete. Odredjivanje delokruga rada skupstina I izvrsnih organa zajednice osiguranja. drustveno-politicke zajednice I druga drustvena pravna lica. zaje. Kao sto je na osnovu Zakona o preduzecima puni pravni I ekonomski subjektivitet imalo samo preduzece. Doslo je do velike promene I u unutrasnjoj organizaciji gde umesto brojnih skupstina zajednica osiguranja imovine I lica. upravni I nadzorni odbor I director. Primereno principu da preduzecu jedino ima status pravnog lica I deonicarsk drustvo je bilo pravno lice a ne I glavne filijale I direkcije. cime je ukinut princip teritorijalnog osnivanja I poslovanja osiguravajucih zavoda na odredjenom podrucju koji je postojao u prethodnom periodu. Osiguranje na osnovama Ustava SFRJ iz 1974 I Zakona o osnovama sistema osiguranja imovine I lica iz 1976 U Ustavu SFRJ iz 1974 g bili su utvrjeni osnovni principi obavljanja delatnosti osiguranja I organizovanja osiguravajucih drustava.radnicki savet I director. samoupravnih radnickih kontrola kao oblika unutrasnje kontrole od 1990 godine kao organi postoje samo skupstina deonicara.zajednice osiguranja imovine I lica transormisale su se u deonicarska drustva. Osiguravajuce organizacije osnivale su se samoupravnim sporazumum. Osiguravajuce organizacije osnivale su se na nacelima uzajamnosti I solidarnosti. zajednica rizika.izvrsnih organa skupstina.u odnosu na prethodni period. Organ upravljanja zajednicom osiguranja tj zajednicom rizika je bila skupstina koja je odredjene izvrsne funkcije mogla poveriti svojim izvrsnim organima. odnosno srodnih vrsta rizika tj od steta ili od vise razlicitih vrsta rizika odnosno steta. Shodno Zakonu. svojstvo pravnog lica imala su samo deonicarska drustva za osiguranje. Razvoj osiguranja od 1990 do 2003 Donosenjem Zakona o osnovama sistema osiguranja imovine I lica iz 1990 godine osnovni oblik orga-nizovanja osiguravajucih organizacija prestala je da bude zajednica osiguranja imovine I lica tj. Kao ogranicenje prevelikog uticaja osiguranika koji su placali velike premije predstavljala je odredba da jedan osiguranik nije mogao u skupstini imati vise od 10% ukupnog broja glasova utvrdjene prema merilima odredjenim statutom. deonicarskim drustvom su upravljali deonicari. a ne I deo preduzece. 4 . Drustvena pravna lica koja su udruzivala sredstva u zajednici osiguranja tj zajednici rizika trebala su da upravljaju poslovanjem tih zajednica. poslovodnog organa. Zakonom iz 1990 godine na sasvim nov nacin je definisan I cilj postojanja osiguravajucih organizacija. cime je ujedino prepustno da se zakonima socijalistickih republika I socijalistickih autonomnih pokrajna ka I opstim aktima osiguravajucih organizacija utvrdi detaljnije delatnosti osiguranja. upravljanja tom zajednicom I njeno poslovanje uredjivalo se samoupravnim sporazumom o osnivanju zajednice. zajednica rizika.dok su se odnosi izmedju osnivaca I osiguravajuceg zavoda regulisali statutom I ugovorom.dok se statutom zavoda moglo predvideti obrazovanje izvrsnog odbora kao organa upravljanja. organa zajednice. Time je bila stvorena mogucnost da se osnivaju osiguravajuce organizacije I kao opste I kao specijalizovane. organizacije udruzenog rada. zakonom I samoupravnim sporazumom o osnivanju zajednice osiguranja.U Ustavu SFRJ iz 1974 utvrdjeno je I nacelo da Federacija preko saveznih organa uredjuje osnove sistema osiguranja imovine I lica.zakoni I zavodi za reosiguranje poslovali sun a celoj teritoriji Jugoslavije. Osiguravajuci zavodi mogle su osnovati radne I druge organizacije. njenim statutom ili drugim samoupravnim aktom I zakonom. Osnivaci osiguravajucih organizacija su mogli biti samo drustveno-pravna lica.kasa su osiguravajuce zavode mogli osnovati jedino opstinski narodni odbori. osnivači zavoda I radna zajednica osiguravajuceg zavoda u skladu sa zakonom I statutom. obavezama I odgovornostima u skladu sa Ustavom.Zajednice osiguranja . Osiguravajucim zavodima upravljali su osiguranici. zajednice rizika I drugi oblici udruzivanja I organizovanja imali su status pravnih lica sa pravima. shodno broju I vrsti deonica. Medjusobno odnosi drustvenih pravnih lica koja su uzdruzivala sredstva u zajednici osiguranja.Organi upravljanja osiguravajuceg zavoda su bili skupstina. radi osiguranja od istovrsnih. Osiguranici u zajednicama rizika.

guranja. savremeno osiguranje ima i funkciju zastite trecih lica. osiguranik se obezbedjuje na siguran nacin od rizika stete. Po pravilu. socijalnu funkciju-funkciju poboljsanja uslova za zivot I medjunarodnu funkciju. duzan je preduzeti sve sto je u njegovoj moci da se ogranicene njegove stetne posledice. Osiguranik je takodje duzan da preuzme propisane. U teoriji postoji saglasnost da savremeno osiguranje ima sledece funkcije: zastitunu u smislu pruzanja zastite imovine I lica. Interes. drustvo za osiguranje u predvidjenom roku isplacuje naknadu ili ugovorenu svotu osiguraniku i na taj nacin ga obestecuje.Novi Zakon o osiguranju donet je u maju 2004 sa obrazlozenjem da sa njegovim donosenjem uspostavlja moderan I efikasan nadzor u oblasti osiguranja u skladu sa medjunarodnim standardima I principima suspenzije osiguranja. (6) Funkcije zastite imovine I lica? Neposredna zastita imovine I lica Neposredno cuvanje imovine I lica ostvaruje se pre svega preventivnom I represivnom funkcijom osi. Represivne mere ili sistem sankcija koja su utvrdjene u pravu osiguranja doprinose takodje neposrednoj zastiti imovine I lica. Među poslove osiguranja imovine I lica. Osiguraniku koji je namerno ili prevarom izazvao osigurani slucaj. njegove licnosti I imovine. 4) OSNOVNE FUNKCIJE I VRSTE OSIGURANJA Osnovne funkcije osiguranja? Osnovna funkcija. drustvo za osiguranje nije duzno da isplati naknadu. akumulacionu funkciju. jer se tek u savremenim uslovima pocinju organizovano stiti treca lica. sto kada nastupi osigurani slucaj. Za razliku od bonifikacionih mera koje stimulisu savesne osiguranike. odnosno kada nastupi steta. kako pojedinaca tako I drustva u celini je da se vec nastala steta u kratkom roku nadoknadi odnosno da se njene stetne posledice sto vise imanjuje. Savremeno osiguranje sa svojim razvojem u sve vecoj meri stiti treca lica. zastita trecih lica se utvrdjuje uvodjenjem obaveznih osiguranja na osnovu zakona. ako osiguranik posle nastupanja osiguranog slucaja ne izvrsi neku od propisanih ili ugovornih obaveza Posredan nacin zastite imovine I lica Posredan nacin zastite imovine i lica ostavruje se na taj nacin. Akumulaciona funkcija osiguranja 5 . ugovorne I sve ostale mere potrebne da se spreci nastupanje osiguranog slucaja a ako osigurani slucaj nastupi. Drustva za osiguranje nemaju pravo da predvidjaju u odredbama ugovora ili uslova osiguranja kao sankciju gubitak prava na naknadu stete ili svotu osiguranja. Drustva za osiguranje propisuju u svojim aktima obavezu povecanja premije za osiguranike koje su se nesavesno odnosili prema osiguranoj imovini u narednom ugovornom periodu. u Zakonu o osiguranju ubrajaju se I poslovi preduzimanja mera za sprecavanje I suzbijanje rizika koji ugrozavaju osiguranu imovinu I lica. ali prvenstveni je interes da se organizuje takav system zastite koji ce omoguciti da stete ili ne nastanu ili da nastanu u sto manjem obimu. izdvajaju I deo za organizaciju I sprovodjenje preventivnih mera. Zastita trecih lica je pojava novijeg vremena. kako za same osiguranike tako I za treca lica I za drustvo u celini. Iako sigurnost nije iskljucivo pravni pojam. Osiguranici placaju premiju u skladu sa zakonskim aktima. direktivama Evropske unije I preporukama Svetske banke. Sistem bonifikacije podrazumeva umanjivanje visine premija osiguranicima koji su se u određenom periodu na savestan nacin odnosili prema imovini koja je predmet osiguranja. medju najznacajnije funkcije osiguranja spada sticanje sigurnosti osiguranika u pogledu zastite njegovog integriteta. kao I putem bonifikacije. Pored navedenih funkcija u teoriji se istice I funkcija osiguranja kao instumenata ekonomsle politike. zbog koje je I nastao institute osiguranja je zastita pojedinca. koja su bez svoje krivice pretrpela stetu na svojoj licnosti.Pored zastite pojedinaca i drustva. pored sticanja prava na naknadu stete ili isplati ugovorenu svotu kada nastupi osigurani slucaj. Preventivne mere predstavljaju najznacajniji vid neposredne zastite imovine I lica. represivnim merama se sankcionisu nesavesni osiguranici. Uplatom premije. Sa razvojem osiguranja razvile su se I druge njegove funkcije koje su od znacaja.

U zavisnosti od toga da li je ugovarac pojedinac ili kolektiv na pojedinacno osiguranje. osiguranje lica. Osiguranje depozita gradjana kod banaka i drugih finansijskih organizacija. odnosno velicinu osiguravajuceg fonda. drzavni organi propisuju obavezu da se pojedine vrste osiguranja moraju zakljuciti. Postoji I podela prema nacinu organizovanja osiguranja. osiguranje od odgovornosti. Osiguranje ostvarujuci svoju socijalnu funkciju vrsi neposrednu zastite imovine i lica. Kod nas je Zakonom odredjeno da se imovina i lica u Srbiji mogu osiguravati.Dobrovoljna osiguranja koja su dominantna. sto potvrdjuje i cinjenica da se toj funkciji poklanja velika paznja i u drzavama sa razvijenom trzisnom privredom kao i u drzavama koje su u tranziciji. osiguranje industrije. odnosno prema nacinu izravnanja rizika vrsi podela na osiguranje.kao i imovinu koja je predmet ekonomskih odnosa sa inostranstvom. odnosno na osnovu uplacene premije. potrebno je da se osiguranje odredjenih rizika plasira i u inostranstvu. osiguranje transporta. Prema predmetu osiguranja vrsi se podela koja je najcesca u praksi. kredita. osiguranje od opste odgovornosti iz delatnosti. pomorsko I vazdusno osiguranje. Poseban medjunarodni znacaj ima reosiguranje. Opste prihvaceno je da se u odnosu na nacin preuzimanja I nosenja rizika osiguranja. odnosno saosigurati samo kod domacih organizacija za osiguranje. da li je osiguranje ili ne razlikujemo: 1. Kada nastupi steta za lice koje nije osigurano steta se ne nakonadjuje. U slucaju kada nastupi ste-ta.Akumulaciona funkcija predstavlja vaznu funkciju osiguranja. U nasem pravnom sistemu obavezna su cetiri vida osiguranja: 1. na naucnoj osnovi. Sistemom bonifikacija i represivnim merama stimulisu se i ili sankcionisu savesni odnosno nesavesni osiguranici sto doprinosi ocuvanje imovine i lica i ostvaruje socijalne funkcije osiguranja. 5) Vrste osiguranja? Veliki broj oblika u kojima se osiguranje javlja nametnuo je potrebo za klasifikacijama i sistematizacijama osiguranja. motornih vozila. Osiguranje vlasnika motornih i prikljucnih vozila od odgovornosti za stete priceinjene trecim licima 3. Podela se moze izvrsiti na: osiguranje civila. osiguranje svoju socijalnu funkciju ostvaruje i posredno. Akumulaciona funkcija koja proizilazi iz sustine osiguranja je opravdana i logicna. osiguranje lica od posledica nesretnog slucaja.Obavezna osiguranja.na: osiguranje imovine. predstavlja savremenu karakteristiku osiguranja. Pored neposrednog ocuvanja 5 zivotnog standarda osiguranika. Zakon o osiguranju Republike Srbije delo poslove osiguranja na dve velike grupe I to na poslove zivotnih osiguranja I poslove nezivotnih osiguranja.pre svega. utvrdjuje verovatan broj nastanka stete i na toj osnovi visinu premija. Da bi se sistem zastite imovine i lica u jednoj drzavi optimalno funkcionisao. bilo neposrednim osiguranjem ili reosiguranjem.ekonomska kategorija.s obzirom da je osiguranje. U zavisnosti od toga. Savremena tehnicka organizacija osiguranja a posebno racun verovatnoce i zakon velikih brojeva. Obavezno osiguranje putnika u javnom saobracaju od posledice nesrecnog slucaja 2. saosiguranje I reosiguranje.odnosno delatnost koja se odvija u trzisnim delovima 2. osiguranje useva I plodova. funkcije zastite imovine i lica i akumulatorke funkcije. Da bi se ispunila osnovna nacela osiguranja a posebno potreba za sto povoljnijom disperzijom. Takodje postoji I podela prema prirodi rizika na kopneno. Pojedine klasifikacije su nastale kao rezultata poslovne prakse drustva za osiguranje. Socijalna funkcija Socijalna funkcija ili funkcija podizanja zivotnog standarda stanovnistva proizilazi iz prethodne dve funkcije osiguranja. Prenosenje rizika iz jedne zemlje u drugu. osiguraniku se vrsi naknada na osnovu ugovora o osiguranju. Međunarodna funkcija osiguranja Tehnicka organizacija osiguranja a samim tim i sistem osiguranja je egikasnije organizovan ukoliko postoji povoljna disperzija rizika. Osiguranje vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za stete pricinjene trecim licima 4. na premijski sistem I sistem uzajamnog osiguranja. 6 . Medjutim domaca i fizicka lica mogu kod inostranog osiguravaca osigurati imovinu i lica od rizika od kojih se u Republici Srbiji ne vrsi osiguranje.

Os od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila.isplatu ugovorenih osiguranih suma. dopunsko osiguranje uz osiguranje zivota.kredite koji se isplacuju u ratama d. grada.Druge vrste nezivotnih os OPSTE KARAKTERISTIKE RAZVOJA SISTEMA UZAJAMNOG OSIGURANJA I PREMIJSKOG OS U razvoju os egzistiraju dva osnovna sistema organizovanja os.ostale kredite I zajmove 15. osim odgovornosti iz tacke 10-12 14. 17.poljoprivredne kredite f. mraza osim stete koje pokrivaju os iz tacke 3-7 10.loseg vremena.koje pokriva pomoc licima koja naidju na probleme na putovanju odnosno u drugim slucajevima odsutnosti iz prebivalista ili boravista. atomske energije osim steta koje pokrivaju os iz tacke 3-7 9.neplaniranih opstih troskova. eksplozije.izvozne kredite I ostale rizike povezane sa rizikom.koje pokriva stete na simskim vozilima odnosno gubitak tih vozila 5.kombinaciju isplata u skladu sa odredbama podtacaka a I b ove tacke d.gubitka zakupnine.jednokratnu novcnau nagradu zbog nesposobnosti za rad b.Os sinskih vozila.Os od odgovornosti zbog upotrebe vazduhoplova koje pokriva sve vrsta odgovornosti ukljucujuci I onu prilikom transporta 12. U savremenom os sistem premijskog os je prevladao u odnosu na 7 .trgovinom I ulaganjima na domacem I stranom trzistu c.izgubljene dobiti.koje pokriva stete na motornim vozilima na sopstveni pogon.poseban oblik dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja predstavlja putnicko zdravstveno os. 3.nedovoljnih prihoda.koje pokriva: a.Os plovnih objekata koje pokriva stete I gubitak na istim 7. U okviru ova dva sistema su se razvijali mnogi modaliteti.hipotekarne I lombardne kredite e. dobrovoljno penzijsko osiguranje I druge vrste zivotnog osiguranja.Os pomoci na putevima.Os imovine od pozara I drugih opasnosti.troskove advokata I druge troskove 18. oluja I drugih prirodnih nepogoda.odnosno kasnjenja u placanju zbog nesolventnosti ili drugih dogadjaja b.koje pokriva sve vrste odgovornosti ukljucujuci odgovornost prilikom transporta. koje pokriva stete I gubitak robe bez obzira na vrstu prevoza 8.Osiguranje kredita koje pokriva: a.neposrlovnih I finansijskih poslovnih gubitaka. rentno osiguranje.naknadu ugovorenih troskova lecenja c. loma stakla. 19.neplaniranih troskova poslovanja.Os od odgovornosti zbog upotrebe plovnih objekata koje pokriva sve vrste odgovornosti kao I onu prilikom transporta 13Os od odgovornosti za stetu koje pokriva ostale vrste odgovornosti. dela osiguranih suma.Os finansijskih gubitaka. koje pokriva stete na imovini nastale usled pozara.Os motornih vozila.gubitaka trzisne vrednosti. osim simskih vozila I na vozilima bez sopstvenog pogona odnosno gubitak tih vozila. 4.Os robe u prevozu.Os troskova pravne zastite .Dobrovoljno zdravstveno osiguranje koje pokriva: a. b.Osiguranje jemstva .koje pokrivaju stete na imovini nastale zbog loma na masini. Vrste nezivotnog osiguranja su: 1.Os vazduhoplova koje pokriva stete na vazduhoplovima .Ostala os imovine .koje garantuje neposredno ili posredno ispunjenje obaveza duznika 16. odnosno gubitak istih 6.koje pokriva finansijske gubitaka zbog:gubitka zaposlenja.isplatu zbog posledica povrede Ili ostecenja zdravlja ili zbog smrti putnika 2.sistem premiskog i sistem uzajamnog os. odnosno naknadu ugovorenih troskova. 11. Osiguranje od posledice nezgode ukljucujuci I osiguranje od povrede na radu I profesionalnih oboljenja.rizik od neplacanja. provalne kradje.Podela osiguranja prema odredbama Zakona: osiguranje zivota.koje pokriva sudske troskove .

U zakonskim odredbama se definise pravni polozaj drustava za os.U sistemu premijskog os premija je cena rizika i kada je osiguranik plati vise nema obaveze da vrsi naknadne doplate.poslovanja. Delatnost os zahteva veliku strucnost i tesko je da slozene poslove os obavljaju sami osiguranici. da se u njemu primene iskustva zemalja gde trzisno os uspesno deluje. Karakteristika ovog sisitema je u tome da se osiguranik placanjem premija osigurao da ce mu u slucaju nastupanja osiguranog slucaja biti isplacena naknada stete ili ugovorena svota. Izvor prava os su i drugi zakoni koji se primenjuju na sve 8 . 8) Sistem premijskog osiguranja? Pod tim pojmom podrazumeva se os kojim se bave drustva za os kao strucni nosioci rizika. Clanovi drustva za uzajamno os garantuje da ce na nacelima uzajamnsti i solidarnosti pokriti stete koje nastanu ostvarenjem ugovorenih rizika.sistem uzajamnog os. ocigledno da premijski sistem u danasnjim uslovima ima znacajne prednosti u odnosu na sistem uzajamnog os. solidarnost je karakteristicna i za premijski sitstem os.Sa obzirom da os predstavlja visoko profesionalnu delatnost koja se moze uspesno obavljati iskljucivo uz obezbedjivanje velikog portfelja. tada se dovodi u pitanje solidarnost i uzajamnost. Uzajamnost je elemenat bez kojeg ne samo da ne bi mogla postojati tehnicka organizacija os nego i samo os. niti da se podstaknu inicijative za osnivanje patuljastih organizacija bez perspektive. Da je solidarnost i uzajamnost osnova premisjkog i uzajamnog sistema os znacajno je da postoji mogucnost progresnog tumacenja da je solidarnost i uzajamnost jedino karakteristicna u sistemu uzajamnog os. Ako je drustvo za os organizovano na principu uzajamnosti i solidarnosti. Svi clanovi 7 drustva za uzajamno os su u pravnoj vezi i placaju doprinos a ne premiju. za zastupanje i agencija za pruzanje drugih usluga u osiguranju kao i kontrola i nadzor koji se sprovode u delatnosti os. rezerva sigrnosti.a sirem smislu – svi nacini os koji nisu socijalno os. delatnoscu os pocinju da se profesionalno bave specijalizovana drustva osiguravaci.osiguranike I privredu u opste. Sve stetne i korisne posledice na stupanja ili ne nastupanja osiguranog slucaja nakon zakljucenja ugovora o os snosi osiguravac. U ovom sistemu takodje postoje dve stranke. nakon sto osiguranik uplati premiju.Iako princip solidarnosti nalaazi vecu primenu u sistemu uzajamnog os. Sredstva se prikupljaju samo u obimu koje je neophodan radi ispunjenja obaveza prema clanovima i za stvaranje fonodava sigurnosti tako da drustvo za uzajamno os ne posluje radi sticanja dobiti. Principi uzajamnosti i solidarnosti su medjusobno uslovljeni i predstavljaju osnovu postojanja sistema os. osiguranik koji se placanjem premije oslobadja stetnih posledica na stupanja rizika i osiguravac koji preuzima rizik. postovanje tehnicke organizacije os i opste struke. ali sa odredjivanjem maksimalne iznosa . Zakonom o os se regulisu pitanja osnivanja . posebno u razvijenim trzisnim zemljama. Posto je sistem potpuno promenljive kotizacije napusten u praksi se primenjuju promenljive kotizacije. premijskog i uzajamnog. Osiguranici placanjem premije osiguravacu sticu pravo na zastitu osnosno naknadu stete koju je osiguravac duzan na osnovu ugovora o os da plati osiguraniku. Opste prihvaceni stav u teoriji je da je postojeci sistem uzajamnog os organizovan na dna nacina: sa promenljivom i nepromenljivom kotizacijom. Sa razvojem robno-novcanih odnosa. s tim da se ne obeshrabri inicijativa za osnivanje novih organizacija za os.Donosenjem ovog Zakona o os treba posmatrati u kontestu ispunjenja obaveze da srpski sistem os bude kompatibilan sa direktivama i preporukama Evropske unije. bez prava osiguravaca da u slucaju nedostatka sredstava trazi povecanu premiju. Prilikom odredjivanja pojma tehnicke organizacije os obicno se istice da je jedan od osnovnih elemenata tehnicke organizacije os uzajamnost. 7) Sistem uzajamnog osiguranja? Uzajamno os je istorijski prethodilo sistemu premisjkog os. a posebno se Zakonom predvide ona finansijska sredstva koja su uslov bez kojeg se ne moze otpoceti posao osiguranja . a ne pruza odgovarajucu zastitu imovine i lica. drustava za posredovanje. upravljanja I prestanka drustava za os I drugih aktera I delatnosti os . 9) Izvori prava osiguranja? Osnovna podela izvora prava osiguranja se vrsi na izvore prava statusnog karaktera i izvore prava obligaciono-pravnog karaktera -IZVORI PRAVA OSIGURANjA STATUSNOG KARAKTERA Najvazniji izvor prava je Zakon o osiguranju. latentno opasnih pougovarace os.

Zakon o stecaju i likvidaciji banaka i drustava za os.trzista . Medju drugim znacajnim zakonima kao izvorima prava jos neki najvazniji su: Zakon o trzistu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.tehnickog razvoja ili plasmana sredstava 3.Ti elementi su pre svega predvidjene sankcije za povredu pravila iz Kodeksa i utvrdjena nadleznsost Suda casti pri Privrednoj komori Jugoslavije u izricanju mera za povredu Kodeksa. obicaji. Primena razlicitih uslova na istvrsna os kod drugih osiguranika 5. ugovor o os. Ovaj zakon sadrzi detaljne odredbe o ugovoru o os. Sudska praksa.potrebne za nosenje rizika 9 .Iznosenje netacnih podataka o drugom drustvu za os 3. pravna nauka. baveze osiguraca. direktno li indirektno odredjivanje bruto-premije osiguranja ili drugih uslova osiguranja pod kojim ce se poslovati 2. Zakljucenje ugovora o os sa prihvatanjem dodotanih prava i obaveza koje po svojoj prirodi ili prema komercaijalnim obicajima nemaju veze sa predmetom takvih ugovora o os. Ogranicavanje ili kontrolisanje slobode pruzanja usluga u os. Pozicija osiguravaca kao ugovorne strane je jaca u odnosu na ugovaraca os upravo zbog cinjenice da je sacinjavanje opstih i posebnih uslova u nadleznosti osiguravaca i da ugovarac ne moze na njih uticati u postupku donosenja i nejcesce se ovi uslovi primenjuju kao takvi prilikom zakljucenja pojedinih ugovora. Zakon o stecajnom postupku itd. IZVORI OBLIGACIONO-PRAVNOG KARAKTERA Najvazniji izvor je Zakon o obligacionim odnosima.Koriscenje u ekonmskoj propagandi netacnih i obmanjujucih podataka o svom poslovanju 2. Shodno odredbama Kodeksa monopolistickim delovanjem smatraju se svi sporazumi izmedju osiguravaca. a tice se pravnog polozaja drustava za os. Opsti i posebni uslovi os imaju veliki znacaj u praksi i oni su posle zakona najvazniji izvor prava os. uzanse.ali s obzirom da ima odredjenih elemenata koji upucuju da se radi i o aktu sa odredjenim karakteristikamapravnog akta. Pored o obligacionim odnosima izvori prava os su: opsti i posebni uslovi os. kodeks o ponasanju u poslovima osiguranja. odluke i uspostavaljanje prakse koji su usmereni na sprecavanje ogranicavenje ili deformisanje konkurencije na trzistu os a narocito: 1. koje regulise prevni polozaj svih privrednih subjekata. zakljucivanju ugovora o os . Nelojalna konkurencija se u smislu odredbi Kodeksa smatra radnja drustva za os koja je protivna dobrim poslovinim obicajima i poslovnom morali a kojom se nanosi ili se moze naneti steta drugim ucesnicima u poslovima os. Nelojanom koknurencijom smatra se: 1. nelojalna konkurencija i spekulacija. Opsti uslovi imaju opstiji karakter u odnosu na posebne uslove i njima se na uopsteni nacin regulisu sarzaji buducih ugovora o os. U okviru drustava za os donose se akta koja predstavljaju izvor prava statusnog karaktera.Zakljucivanje ugovora o os po cenama koje su ispod nivoa premije. Medju izvore prava u os spadaju i obicaji uzanse kao i sudska praksa apo nekim misljenjima i pravna nauka. U Kodeksu se definise tri oblika narusavanja konkurencije u poslovima osiguranja: monopolisticko ponasnja. odnosno ugovaraca os. obaveze osiguranika. Sve sto nije na poseban nacin regulisano u zakonu o os koji je lex specialis. Prvi inicijani akt za osnivanje je ugovor o osnivanju a nakon toga kao obavezan akt donosi se statut. Zakom o registraciji privrednih subjekata. 10) Kodeks o ponašanju u poslovima osiguranja? Kodeks o ponasanju u poslovima osiguranja ne predstavlja izvor prava u pravom smislu te reci. Prilikom primene uslova osiguranja prewdnost imaju posebni uslovi nad opstim uslovima. Znacaj obicaja kao izvor prava zadrzan je u transportnom i to pre svega u pomorskom s. trajanje os kao i posebo os imovine i os lica. Opste uzanse za promet robe su izgubile znacaj kao i ostale uzanse sto je slucaj kada postoji zakonska regulativa i razvijeni opsti uslovi poslovanja. Namera usvajaca Kodeksa bila je da se u njemu utvrde standari tj pravila profesionalnog ponasnja osiguraca i njihovih udruzenja u sistemu trzisnog osiguranja a radi zastite osiguranika i korisnika os.privrdne subjekte.Preduzimanje radnji usmerenih na raskidanje poslovnih odnosa ili sprecavanje tj otezavanje zasnivanja takvih odnosa izmedju drugih ucesnika u poslovima os 4. regulisano je zakonom o privrednim drustvima. tako da se istim definisu odredbe za imovinska os i os lica. a donose se po pravilu za jednu granu osiguranja. podela trzista os i osiguranika 4.

kada uskrati uputstva i obavestenja ili pruzi netacno obavestenje u pogledu ostvaricanja prava iz os 11. Pre svega.Kada posrednik ne ucini sve sto je moguce da u okviru svoje ponude os zadovolji moguce interese I zahteve o pokricu 2. To su slucajevi: 1. Pored ovih mera mogu se izreci u trajanju do 6 meseci I mere:zabrana ucesca u radu u organima I telima Komore I Udruzenje I zabrane ucesca na sajmovima u zemlji u inostranstvu.Uslovaljavanje zakljucivanje jedne vrste os zakljucivanjem druge vrste os 2.kada ugovaraca os ne uruci uslove os prilikom zakljucenja ugovra Pored osiguravaca i za posrednika se definisu oblici neprofesionalnog ponasanja.vazecih uslova i tarifa premije zadovolji zahteve u pogledu osiguranja osiguranika ili korisnika os 3.Kada posrednik ne informise korisnika os o imenu osiguravaca ili njegovog pravnog sledbenika kod kojeg je zakljucio ugovor o os za korisnika ili mu ne saopsti izmene uslva kod obnove ili promene ugovora o os 6.kada daje netacne podatke ili nepotpuna obavestenja osiguraniku o sadrzini ugovora o os ili precuti njegove bitne elemente i time dovede osiguranika u zabludu 10.Ne obezbedi da se zaposleni upoznaju sa Kodeksom 6.pribavljene podatke od osiguranika koristi u druge svrhe 8.pruzi mu tacne informacije o svom statusu.Nudjenje i zakljucivanje ugovora o os sa razlicitim uslovima za istovetna os 9.Javna opomena sa objavljivanjem u vise dnevnih listova.a dodatnim troskovima a zarucana ili naplati preko premije os 7.odredjuje se da je spekulacija sticanje neosnovane imovinske koristi za drustvo za s izazivanjem poremecaja na trzistu os ili neopravdanim povecanjem premije os.Kada posrednik prilikom ispunjavanja zahteva korisnika usluga os nema jednak stav I prema drugim korisnicima 3.Kada posrednik os zadrzava dokumentaciju o ugovoru o os bez opravdanih razloga ili bez obrazlozenja razlozima zadrzavanja 5.Ne ucini sve sto je u njenoj moci da u okviru svoje ponude.u svom poslovanju ne postupa sa paznjom dobrog strucnjaka ili ne postupa u skladu sa nacelima postenja i savesti 2.Na drugi nacin uslovljava zakljucenja os Kodeksom su predvidjene I odredjene mere za njegovu povredu.5.boniteta 8.Propusti da osiguranika ili korisinika os objektivno posavetuje o pokricu ili da mu pruzi potpunu informaciju o svim uslovima os 4.visinu i procenu stete kada se ostvari osigurani slucaj 9. Konkretni oblici spekulacije u poslovima os su: 1. 10 . To su: 1.Davanje netacnih podataka o sebi ili drugom u pogledu uslova os premije.Nudjenje i zaklucivanje ugovora o os po tarifi za koju nije pribavljeno pozitivno misljenje ovlascenog 6.Ne obavesti osiguranika pre obnove ili izmene ugovora o os. svojim organizacionim I tehnickim mogucnotima u pogledu pruzanja usluge os 4.Javna oprema sa objavljivanjem u jednom dnevnom listu 3.Javna opomena sa objavljivanjem na Upravnom odboru Privredne komore Jugoslavije 2.Obecanje ili omugucavanje imovinske koristi ugovaracu os ili njegovom ovlascenom licu kao nagradu za preuzimanje osiguranika 10.Ne obezbedi da poslovi osiguranja budu pod njegovom dnevnom kontrolom a vrse se za potrebe korisnika os 5.Propustanje posrednika os da objektivno I nepristrasno posavetuje svog korisnika o usluzi os.Otezavanje ili onemogucavanje zakljucenja ugovora o os 3.Kada posrednik ima neposlovan odnos prema korisniku usluga os koji je izrazio zelju da raskine ugovor os pre isteka roka za otkaz ugovora U Kodeksu je definisano I sta su spekulacije u poslovima os.Isplata stete tj suma os koje nisu pokrivene osiguranjem 7.Neosnovano odobravanje bonusa ili neopravdano propustanje da se zaracunava malus.Kada je posrednik u toku posredovanja izlozen dodatnom trosku I isti zaracuna I naplati kroz premiju os 7.Kada siguraniku omoguci da sam utvrdjuje osnov. Neprofesionalnim ponasanjem u smislu Kodeksa smatraju se postupci koji nisu u skladu sa poslovnim moralom i pravilima poslovne etike a posebno slucajevi kada drustvo za os: 1.

Rizik predstavlja apstraktnu opasnost koja preti imovini ili licu cija realizacija bi mogla da prozivede odredjen posledice. 12) Premija osiguranja? Pod premijom osiguranja podrazumeva se iznos koji je ugovarac os duzan da plati nakon zakljucenog ugovora o os. ako su osiguranici prihvatili da ucestvuju u riziku deponovanja I ulaganja sredstava tehnickih rezervi. Rezervisane stete se obraazuju u visini procenjenog iznosa obaveza za nastale prijavljene. analizu rizika. Tehnicka premija . Po pravilu u svim zakonodavstvima smatra se da je ugovor o os nistav ukoliko se vec desio dogadjaj koji se smatra osiguranim slicajem u momentu njegovorg zakljucenja ili je u tom momentu prestala mogucnost da se on dogodi. kao sto su prava da predlozi novu stopu premije.nastaje potreba za zastitom koja se realizuje njegovim pokricem putem os. delovanje na rizik putem zbegavanja. U praksi se pod upravljanjem rizikom podrazumeva pre svega indetifikacija. pored toga sto postoje razlicita shvatanja sta je risk management . Neizvesnost moze da postoji u pogledu nastupanja samog dogadjaja ili u pogledu vremena ili nastupanja ili visine stete Neophodno je da se pravi razlika izmedju rizika I osiguranog slucaja. Funkcionalna premija sastoji iz tehnicke premije a moze da sadrzi I doprins za preventive ako je uracunat u premiju os. kao osnovnih imovinskih os u praksi. pri cemu se osiguravacu data odredjena prava.OSNOVNI ELEMENTI OSIGURANJA 11) Rizik osiguranja? Samo ako postoji odredjeni rizik.ugovorenih suma os I druge namene u skladu sa uslovima os. Premija os se satoji iz funkcionalne premije I rezijskog dodatka.vreme I mesto placanje premije kao I posledice neisplate premije. reserve za ucesce u dobit obrazuju se u visini iznosa na koji osiguranici umaju pravo po osnovu ucesca u dobiti iz ugovora o os zivota. Osigurani slucaj predstavlja nastupanja dogadjaja odnosno ostvarenje rizika. a neresene stete I za nastale neprijavljenje stete u tekucem periodu s tim da se za stete koje se pojavljuju u obliku rente rezervisane stete utvrdjuju u kapitalizovanom iznosu svih buducih obaveza. tako da premija predstvlja cenu osiguranja. U Zakonu o obligacionim odnosima utvrdjuje se duznos placanja I primanja premijs.srazmerno vremenu trajanja os. odvojenu za svaku vrstu os. a koje sum u poznate ili mu nisu mgle ostati nepoznate. Shodno novom Zakonu o os. Prema shvatanju u teoriji process risik management sadrzi sledece etape : indetifikaciju rizika. moguce je konstatovati da predstavlja upravljanje rizicima u cilju iznalazenja I sprovodjenja odgovarajucih mera radi preventivnog delovanja na rizik. sluza za formiranje fondova za placanje steta.odnosno odredjena opasnost koja preti. Pri tome je drustvo za os koje obavlja poslove jedne ili vise vrste zivotnih os duzno da tehnicke reserve utvrdi za prenosne premije.da bi rizik mogao da bude predmet os neophodno je: da ostvarenje rizika bude moguce. Dakle . Matematicka rezerva je tehnicka rezerva drustva za os namenjena izmirivanju 11 . Za savremeno os u razvijenim trzisnim orijentisanim drzavama karakteristicno je uvodjenje tzv risik management. Iako postoji potreba za upravljanjem sa prakticno svim rizicima ipak je u prvom planu upravljanje rizicima pozara I loma masina. odnosno ugovaraca da prijavi osiguracu sve okolnoti koje su od znacaja za ocenu rizika. Drustvo za os je duzno da na kraju obracunskog perioda utvrdi tehnicke reserve za pokrice svojih obaveza nastalih obavljanjem poslova os.odnosno nakon sto je potpisao polisu os. redukcije. da postoji neizvesnst u pogledu mogucnsti njegovog nastupanja I da na nastupanje rizika ne utice volja osiguranika ili nekog treceg lica zainteresovanog za njegovo nastupanje. prevencije. samopridrzaja I prenosenje rizika. Pri definisanju prava I obaveze ugovornih strana. rezervisane stet. odnosno ugovarac os duzan da obavesti osiguravaca o svakoj promeni okolnosti koja moze biti od znacaja za ocenu rizika. U Zakonu o os utvrdjena je struktura premije os. Prenosne premije obrazuju se izdavanjem iz ukupne premije os na kraju tekuceg obracunskog perioda. Pored ovih elemenata definicije rizika podrazumevaju da je rizik buduci dogadjaj I da je nastupanje rizika ekonomski stetno odnosno da izaziva ekonosmke stetne posledice. procenu rizika. Takodje je utvrdjeno da je osiguranik. procene I kontrola rizika.kao osnovni deo premije. odnosno da raskine ugovor ako je povecanje rizika toliko da osiguravac ne bi zakljucio ugovor da je takvo stanje postojalo u cas njegovog zakljucenja. u Zakonu o obligacionim odnosima utvrdjena je obaveza osiguranika . ucesce u dobiti I matematicku rezervu.

3. vec se mora ugovoriti jer ona predstavlja odstupanje od nacela obestecenja. Pravo na bonus ili bonifikaciju je pravo na snizenu premiju u narednom periodu trajanja os. jer ce na taj nacin steci pravo da za istu sumu osiguanja plati manju premiju.s obzirom da predstavlja ozbiljnu motivaciju za ugovaraca os da cuva sopstvenu imovinu. Kod izracunavanja tekuceg tehnickog rezultata ne uzimaju u obzir isplacene. malus i franšiza? -Bonus-malus Bonus je popust koji moze da ostvari osiguranik zbog nepostojanja stete uopste ili zbog nepostojanja stete u dodredjenom iznosu.Integralnu fransizu-osiguranik ucestvuje u steti samo ako je steta niza od odredjenog iznosa. Osiguravac ne moze da posluje sa negativnim tehnickim rezultatom . Pri tome se dobija odgovarajuci procenat kojim se iskazuje postignut tehnicki rezultat. koja se izracunava posebno za svaki ugovor o os zivota.proporcionalna fransiza-osiguranik snosi sam uvek deo stete u dredjenom procentu Tehnicki rezultat Utvrdjeni tehnicki rezultat je bitan I za osiguraca I za osiguranika.Tekuci tehnicki rezultat se izracunava tako se se iznos likvidiranih steta u tekucoj godini podeli sa iznosom fakturisane tehnicke premije u tekucoj godini I dobijeni iznos pomnozi sa 100. posebno za svaku vrstu nezivotnih os I koriste se vremensko izravnavanje toka stete u pojedinim vrstama os. U zavisnosti od toga na koji nacin osiguranik ucestvuje u steti . Tehnicki rezultat se prati sa vise aspekata. Znacajnije je utvrditi visinu merodavnog tehnickog rezultata. Postojanje bonusa I malusa je potpuno opravdano. U praksi postoje dva osnovna oblika tehnickog rezultata-tekuci I merodavni tehnicki rezultat. za svakog osiguranika se odobravaju bonusi u obliku snizenja premije. preduzima mere da ne dodje do osiguranog slucaja.prilikom zakljucenja ugovora o os. koliko je najcesce vremenska vaznost polisa os. Opste prihvaceno je da premija os predstavlja cenu koju ugovarac os treba da plati osiguravacu nakon zakljucenog ugovora o os u zamenu za obecanu prestaciju kako bi im neki drugi predmeti bili osigurani.s obzirom da to znaci da je iznos koji isplacuje po osnovu steta veci os iznosa koji naplacuje po osnovu premije osiguranja. koji se dobija kada se iznos merodavnih steta podeli sa iznosom merodavne tehnicke premije I pomnozi sa 100 a sto sve rezultira odgovarajucim procentom. Fransiza se ne pretpostavlja. obracunata naknada ce se umanjiti za dogovreni iznos ili u ugovorenom procentu tako da na osiguranika otpada deo stete u visinu ugovorenog samopridrzaja. I ovaj vid obracunavanja uvecanja premije regulise se posebnim uslovima os I razlikuje se u zavisnosti o kojoj grani tj vrsti os radi. Za razliku od bonusa. odnosno malusi u obliku doplatka na premiju. Pored toga u zavisnosti od postignutog tehnickog rezultata u odredjenim granicama os. regulise se posebnim uslovima os koji su razliciti za pojedine grane ali I vrste os.tako da kada steta predje ugovoreni iznos fransize dobija potpunu naknadu 2. vec samo likvidirane stete I ne uzima se u obzir naplacena vec samo fakturisana premija. razlikujemo: 1. tako sto se vrednost obaveza iskazuje u vreme izracunavanja matematicke rezerve. U uslovima os se definise da ako je ugovoreno da osiguranik sam snosi jedan deo stete tj ako je predvidjen ugovorni samopridrzaj. 12 . -Fransiza Pod fransizom se podrazumeva ugovoreni iznos ucesca osiguranika u naknadi stete.unutar grana po odredjenim vrstama I za svakog pojedinacnog osiguranika. a najcesce se iskazuje po granama osiguranja. najcesce za narednih godinu dana. Bonus se obracunava najcesce u odredjenom postotku od obracunate premije I odobrava se unapred za narednu godinu os.odbitna fransiza-osiguranik ucestvuje u steti u odredjenom ugvorenom apsolutnom iznosu I to samo za taj deo. . Rezerve za izravnavanje rizika obarzuju se na teret rashoda drustva za os.buducih obaveza po osnovu zivotnog os.postoji I pravo osiguraca da za naredni period trajanja os ugovaracu os obracuna uvecanu premiju os u vidu posebnog doplatka-malusa.izabrao optimalno odgovarajuce pokrice. Do iznosa merodavne premije se dolazi tako sto se sabere prenosna premija iz prethodne godine I fakturisana premija u tekucoj godini I od toga iznosa prenosna premija koja se na kraju godine prenosi u narednu godinu. 13) Bonus.tako da kada steta predje ugovoreni iznos fransize dobija samo deo naknade koji prelaazi visinu fransize. Koliki je bonus I kako se stice tj pod kojim uslovima. Za osiguranika je takodje vazno da prati ostvareni tehnicki rezultata kako bi.

Suma os je jedna od najvaznijih ugovornih odredbi. tako da se smatra da je osigurani slucaj nastupio samo ako je nastao I mestu koje je ugovorom precizirano.ugovor o os prestaje u momenta unistenja stvari. Totalna steta nastaje kada je predmet osiguranja unisten. predmet os je ostecen ali nije unistem. Predstavlja maksimalnu obavezu osiguraca koji ne podleze revalorizaciji osim ako se to izricito ne ugovori.kod os 13 . ovaj rok pocinje teci od dana kada je utvrdjeno postojanje njegove obaveze I njen iznos.Naknada stete u imovinskim os se odredjuje na osnovu suma os. Steta na imovini kao predmetu os mogu biti totalne I delimicne. dogadjaj s obzirom na koji se zakljucuje os. Da bi nastala obaveza za osiguravaca neophodno je da se osigurani slucaj dogodio I da je steta nastala u toku trajanja ugovora o os. u slucaju nastanka osiguranog lica. Nastupanjem osiguranog slucaja nastaje obaveza za osiguraca da isplati naknadu ili svotu odredjenu ugovorom u ugovorenom roku koji ne moze biti duzi od 14 dana.kao I da postoji uzrocna veza ismdje nastupelog dogadjaja I posledica koje predstavljaju ostvarenje osiguranog rizika. koji je gornja granica osiguraca prilikom naknade stete. ni vrednost osigurane stvari. Bitno je I da su stetne posledice nastupile iz uzorka koji su opredeljeni kao rizik I pokriveni os. neizvestan I nezavisan od iskljucive volje ugovaraca os. Najprimenjeniji vid os-os na ugovorenu vrednost se bazira na cinjenici da osiguranik utvrdjuje vrednost osigurane stvari.ali je nesporno veoma vazan. ali koja bi nastala u redovnim . kada dolazi do unistenja ili umanjenja imovine I izgubljene dobiti pod kojom se podrazumeva gubitak one imovinske koristi koja ne postoji. zdravlja. ugovor o os ostaje na snazi. koja ne mora da bude jednaka stvarnoj vrednosti osigurane stvari pa se shodno tome utvrdjuje suma os. s obzirom da time dobija pravo na manju premiju a u slucaju nastankia osiguranog slucaja isplacuje manje iznosr naknade stete od realno nastale stete sto nije dugorocan interes os kao delatnosti. ugovorac os je morao znato d ace mu u slucaju nastanka osiguranog slucaja.visinu pretrpljene stete I vrednost osigurane stvari.osiguravacu nije interes da zakljucuje os na sumu os koja je niza od stvarne vrednosti osigurane stvari. Shodno vazecim Uslovima u slucaju unistenja osigurane stvari ili kada se osigurane stvari po ugovoru o os smatraju unistenim ili u slucaju unistenja stavri kao izvora opasnosti 12 kod os odgovornosti. U os lica. nakon sto su se stekli ugovorom definisani uslovi.odnosno u periodu kada je osiguravac nosio pokrice po ugovoru. ozbiljno se dovodi u pitanje I citav system os. Ukoliko se dovede u pitanje suma os kao limit obaveze osiguravaca. Sto je veca suma os tj gornja obaveza osiguravaca veca je I premija koju treba da dobije I obrnuto. Od uticaja je I mesto u kome je nastupio stetni dogadjaj za pojedine vrste os. Ukoliko je za utvrdjivanje postojanja obaveze osiguraca potrebno izvesno vreme. na kojoj se bazira veliki deo os. teorijski posmatrano nije bitan element ugovora o os imovine. Opredeljujuci se za manju sumu os nego sto je vrednost osigurane stvari. visina naknade stete ne sme da predje iznos pojedinacno ni iznos sume os. odnosno imovinski interes osiguran. Osigurana suma se odredjuje ili ugovorom o os na polisi os ili na osnovu zakona kod obaveznih vidova os. Savesno ugovaranje podosiguranja od strane ugovaraca os postaje sve cesce pojava u uslovima ekonomske recesije. osiguraniku tj korisniku os se isplacuje osigurana suma koja predstavlja naknadu iz os I nezaobilazni tj bitan element kod zakljucivanja ugovora o os. U Uslovima os suma os se definise ka o iznos koji je stvar.14) Osigurani slučaj? Osigurani slucaj se definise kao buduci. Visina osigurane sume je odvojena od stvarno pretrpljene stete koja se u krajnjem slucaju. Imovinska steta se javlja u dva oblika-ka stvarna steta.I dok je ko os lica. Suma os.uobicajenim okolnostima I samim tim uvecala imovinu ostecenog da nije doslo do stetnog dogadjaja. Pri tome . U slucaju nastanka delimicne stete.odnosno polisi os. Prihvaceno je da se pod stetom podrazumeva gubitak. odnosno samnjenje imovine ili povreda licnog dobra.ako je bio u nastupanju ili je izvesno da ce nastupiti ili je vec tada prestala mogucnost da on nastane. ni visinu pretrpljene stete. biti isplacen I manji iznos naknade stete nego sto je iznos realno pretrpljene stete. sto se precizira u uslovima os. ne moze precizno ni utvrditi s obzirom da steta nije nastana na imovini nego na licu tj osigurani slucaj se ostvaruje kada dodje do gubitka zivota odnosno zdravlja. casti I ugleda.najcesce da bi platio manju premiju. 15) Suma osiguranja? Pod sumom os podrazumeva se iznos definisan u zakonu ili ugovoru o os. Nastupanje osiguranog slucaja nastaje steta. Sa druge strane. Utvrdjuje se da je ugovor o os nistavan ako je u casu njegovog zakljucivanja vec nastao osigurani slucaj.osiguraniku tj korisnike os ispalcuje osigurana suma.

Prilikom preuzimanja os vrsi se procena ponudjenih rizika I donosi se odluka da l ice se I pod kakvim uslovima zakljuciti ugovor o siguranju . a u zivotnim os posebno na aktuarskim tablicima.doslo bi do fakticke nejednakosti izmedju osiguranika. 1.. Bitno je da zajednica raizika bude organizovana u skladu sa nacelim atehnicke organizacije os sto podrazumeva da mora da ispuni sledece uslove:da postoji samo disperzija rizika. potrbno je da postoji povoljan odnos izmedju ta dva elementa-da broj osiguranika bude sto veci. Da bi zajednica rizika bila optimalno organizovana. Osnovna funkcija osiguranja je da se osiguranicima koji placaju premiju u slucaju nastupanja osiguranog slucaja izvrsi isplate naknade. Zakonom je propisana obaveza formiranje sredstva rezervi drustvama za os I njihovog odrzanja na odredjenom nivou.Stoga je neophodno na osnovu tehnicke organizacije. Zajednice rizika kao elementa tehnicke organizacije podrazumeva zajednicu pojedinca koji imaju cilj da raspodele teret rizika na principu uzajamnosti.tehnicka organizacija os treba da utvrdi I strukturu premije koja se naplacuje .izvrsiti uravnotezenje nastalih steta koje se odnose ili na pojedini rizik ili na grupu rizika .Disperzija rizika-za efikasno obavljanje delatnosti os.vec I prema pojedinim rizicima. potrebno je da postoji povoljna srazmera izmedju broja osiguranika u istom drustvu I broja nastalih steta koje se na osnovu nastupelih osiguranih slucajeva moraju nadoknaditi. Jedan od zadataka tehnicke organizacije je da se predvidi broj steta ili relevantnih okolnosti I potrbni iznos premija ali ne samo za drustvo za os u celini. tako da drustva za os de premije odvajaju za fondove rezervi I vrse investiranje sredstava iz ovih fondova radi ostvarivanja prihoda od plasmana I kapitala. sa iznosom potrebnih premija koje su neophodne da bi se stete u slucaju nastupanja osiguranog slucaja mogle nadoknaditi. 14 .a broj nastalih steta koje reba nadoknaditi sto manji. Ukoliko bi se utvrdjivale samo ukupne stete I na osnovu njih potrebne premije u okviru jednog drustva za os. To znaci da sa jedne strane ne mora se uvek isplatiti iznos celokupne sume osiguranja. Poslovanja drustva za osiguranje pored naplacivanja premije I isplacivanja stete. Akutar je osoba specijalizovana za izracunavanje rizika I verovatnosti nastanka nekog dogadjaja koja svoja znanja upotrebljava u finansijskim I poslovnim problemima.prave modele onoga sto bi se moglo desiti u budocnsti. Kao matematicari akuari analiziraju dogadjaja iz proslosti.koja mora biti upisana u polisi osiguranja.odnosno preuzeti rizik..po delovima od koje se premija sastoji. jer je iznos naknade iz os shodno ugovoru cesto manji od utvrdjenog iznosa sume osiguranja dok sa druge strane naknada iz os ne mora odgovarati visini stvarno pretrpljene stete kada je ugovarac os. Razvoj os je neposredno povezan I uslovljen prosirenjem.naucno-kretivna . Znacaj njihovog angazovanja je u cinjenici da mogu da prognoziraju dugorocne finansijske implikacije poslovnih odluka I u smislu verovatnih ishoda u smislu varijabilnosti tih ishoda.jer se na taj nacin omogucuje najlaksi I najefikasniji nacin naknade stete onim osiguranicima koji su je pretrpeli. Osnovni elementi tehničke organizacije osiguranja. 16) Funkcije i elementi tehničke organizacije osiguranja? -Funkcije tehničke organizacije osiguranja.statisticko-matematicki zakoni I selekcija rizika . homogenost rizika I ucestalost. posebno onima koji ukljucuju neizvesno buduce dogadjaja.zakljuci takav ugovor o os.odnosn smanjenjem broja osiguranih slucajeva. na osnovu koga je visina sume os niza od strane vrednosti osigurane stvari.procenjuje postojece rizike I na osnovu proracuna koje zasnivaju na osiguravajucoj statistici. U delatnosti os polozaj akutara je na razlicite nacine regulisan u pojedinim pravnim sistemima I zavisi od nacina organizovanja rada drzavnog nadzornog organa. Osnovni elementi tehnicke organizacije su:zajednica rizika. Tehnicka organizacija os sprovode akutari.Ova funkcija se ne bi mogla ostvariti ukoliko ne bi postojala tehnicka organizacija os. Uloga akutara u poslovima os moze biti operativno-tehnicka. Pri tom je vazno da zajednica rizika obuhvati sto veci broj osiguranika. Kako se premije os sastoje od funkcionisanj premije I rezijskog dodatka a funkcionalna premija od tehnicke premije I eventualno doprinosa za preventive. Bitan deo poslovanja predstavlja I odredjivanje visine premije osiguranja-cene osiguranja sto se sprovodi u postupku tarifiranja-formiranja cenovnika pojedinih osiguranja.imovine situacija je slozenija.savetodavna I kontrolno-nadzorna. ZAJEDNICA RIZIKA-Prihvaceno je da je jedan od osnovnih elemenata tehnicke organizacije os zajednica rizika. Osigurac je obavezan da ugovaracu osiguranja nadoknadi stetu ali samo do visine definisane sume osiguranja.s obzirom da se ne osiguravaju svi osiguranici od istih rizika.zahteva I preduzimanje drugih aktivnosti koje doprinose uspesnom poslovanja drustva.odnosno naknade iz os.

isplati osiguranika ili nekom trecem licu naknadu.Statisticki podaci koji se dobijaju koji se dobijaju na osnovu pracenja pojedinih rizika su od znacaja za odredjivanje proporcije izmedju pojedinog rizika I premije koju treba naplatiti za pokrice tog rizika.neophodnih za obavlajanje delatnosti os .Upravo je jedna od osnovnih funkcija statistickomatematickih metda da izracuna ucestalost rizika.Pracenje ucestalosti u zajednicama rizika je u velikoj meri povezano sa primenom statistickomatematickih metoda neohodnih za tehnicku organizaciju os. samopridrzaja. pri cemu se vodi racuna da veliki rizici ne poremete ravnotezu izmedju prihoda i rashoda osiguravajuceg fonda. 3. odabir rizika od strane osiguravaca prema sposobnosti za nosenje rizika I prema tezini rizika.Ugovorne strane su samo osiguravac I ugovarac os ali se mogu pojaviti I druga lica tj osiguranik .prema njihovoj prirodi. Na drustvo za os. Racun je verovatnoce je u primeni I prilikom odredjivanja visine rezervi. glavne filijale. STATISTICKO MATEMATICKI ZAKONI predstavljaju drugi osnovni element tehnicke organizacije os. Na osnovu zakona velikih brojeva kao statisticko-matematicki metod primenjuje se racun verovatnoce.trajanju I predmetu. Visina premije os treba da odgovara riziku.s tim da u razvijenim zemljama postoje tzv.drustvo za zastupanje u os I agenciju za pruzanje drugih usluga u os. poslovnice. visine ucesca u saosiguranju I drugim izracunima u os.a organizacija se obavezuje da . Ovo drustvo osnivaju najmanje dva pravna tj fizicka lica. Zakon velikih brojeva se zasniva na posmatranju I izucavanju velikog broja odredjenih dogadjaja sto rezultira iznalazenjem odredjenih pravilnosti. 15 .odnosno odredjenu pravilnost u pojavljivanju tj ucestalost nastalih stata.2. Imovinu drustva za os cine svojina na novcu. Kod odredjivanja selekcije rizika treba imati u vidu da se na nasa drustva za os opredeljuju kojom ce se vrstom os baviti.Kod nas delatnost os moze obavljati samo drustvo za os sa sedistem na teritoriji Republike Srbije koje je dobilo dozvolu nadleznog organa za obavljanje tih poslova. na drustvo za posredovanje u os. Akcionarsko drustvo posluje kao jedinstvena organizacija I u okviru drustva se mogu formirati organizacioni delovi u obliku direkcije.procenosti I shodno uocenim pravilnostima definisu se uslovi I tarife.Akcionarsko drustvo za os moze obavljati poslove: samo jedne ili vise vrste os u okviru iste grupe os ili samo reosiguranja.tj ugovorenu svotu ili ucini nesto drugo. I rizicna zajednica I primena statistick-matematickih zakona I da se vrsi kvalitetna selekcija rizika. SELEKCIJA RIZIKA se u teoriji navodi kao poseban element tehnicke organizacije koja podrazumeva selekciju. ekspoziture I salteri sto se regulise internim aktom.Ucestalost rizika. Pri zakljucivanju ugovora o os I reosiguranju pul nastupa u svoje ime ali za racun svojih clanica. -UGOVORNE STRANE KOD UGOVORA O OS I DRUGA LICA U OS 17) Osiguravači? Ugovarac osiguranja obavezuje se da plati odredjeni iznos organizaciji za os.Homogenost rizika-Rizici u okviru drustva za os se sistematizuju po slicnosti. Sto se tice pravnog polozaja akcionarskog drustva za drustvo za os je pravno lice koje obavlja delatnost os imovine I lica.Bez neposredne primena ovih zakona os ne bi bilo organizovano na principima tehnicke organizacije os. Najznacajniji zakoni ove vrste koji se primenjuju u teoriji I praksi os su zakon velikih brojeva I racun verovatnoce. tako da se racun verovatnoce koristi prilikom izracunavanja premija I tada se pretpostavlja d ace se stete desavati u odredjenom obimu I ucestalsoti kojom su se desavale u proslosti. Moderno os nastaje upravo zahvaljujuci primeni statisticko-matematickih zakona. Optimalno organizovana tehnicka organizacija zahteva da su svi njeni elementi dobro I istovremeno organizovani. Najcesci oblici organizovanje osiguravaca su akcionarsko drustvo za os I drustvo za uzajamno os.primenjuje se Zakon o os I zakon kojim se redjuje pravni polozaj preduzeca.ako se desi dogadjaj koji predstavlja osigurani slucaj.osigurano lice I trece lice koje se naziva korisnikom os.. Pojedine formirane grupe rizika se po granama os prate.sto je od uticaja na odredjivanje visine premije.pulovi za saosiguranje I reosiguranje. 18) Akcionarsko društvo za osiguranje i njegovo osnivanje? -Pravni polozaj akcinarskog drustva za osiguranje Akcionarsko drustvo za os je pravno lice koje obavlja delatnosr os imovine I lica radi sticanja dobiti.nego bi se delatnost os izjednacila sa aleatorinim poslovima bez stvarne mgucnosti da se utvrdi potrebna visine premije I utvrdi broj mogucih steta.vrednosti .

Spisak akcionara poi menu. Ugovor o osnivanju akcionarskog drustva treba da sadrzi odredbe o firmi I sedistu a I imenu tj firmi osnivaca I njihovom sedistu.pravilnik o uslovima nacinu deponovanja I ulaganja sredstava drustva f.nepokretnim I pokretnim stvarima.iznos ocekivane margine solventnosti.Predlog akata poslovne politike i to: a.ocekivane vrednosti sredstava i njihovih izvora i predracun troskova sprovodjenja os.pravilnik o formiranju I nacinu obracuna matematicke rezerve e.pravilnik o formiranju I nacinu obracunavanja I visini prenosnih premija h.odr.pravilnik o uslovima I nacinu ostvarivanja regresa.Poslovni plan akcionarskog drustva za os koji sadrzi: a. 6.prezimenu. Za pocetak rada akcionarskog drustva za os osnivaci su u obavezi da obezbede novcani deo osnivackog kapitala za pojedine vrste os prilikom osnovanja. Osnivaci akcionarskog drustva ili u njihove ime.Dokaza da je na privremeni racun kod banke uplacen novacni deo osnovnog kapitala 4. koji ne moze biti manji od dinarske protivvrednosti izrazene u evrima po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate. iznosu osnovnog kapitala I drugih sredstava I nacinu uplate akcija. lice koje oni ovlaste podnose zahtev Narodnoj banci Srbije za izdavanje dozvole za rad akcionarskog drustva za os.pravilnik o uslovima I nacinu saosiguranja I reosiguranja k.Predlog statute 3. 5. U praksi je imovina drustva za os najvecim delom sadrzana u nepokretnostima jer u jos uvek nestabilnim uslovima poslovanjima najbolje plasiran capital -Nacin osnivanja akcionarskog drustva Osnivacki capital akcionarskog drustva za os cine ulozeni osnivac.Ugovor o osnivanju akcionarskog drustva za os 2. koji mogu biti u novcu I ulozima u stvarima I pravima.s misljenjem ovalscenog akutara b.ocekivani rashod po osnovu steta i iznos tehnickih rezervi i rezervi utvrdjenih u skladu sa ovim zakonom.previm I odgovornostima osnivaca prema drustvu I drustva prema osnivacu.grupu ili vrstu os za koje se izdaje dozvola c.Za akcionare –pravna lica koja su kvalifikovani imaoci: a.program reosiguranja d.utvrdjene u skladu sa odredbama zakona e.pravilnik o nacinu utvrdjivanja dela tehnicke premije za isplatu nastalih neisplacenih obaveza i.osnovne poslovne politike b.uslovima I nacinu rasporedjivanja dobiti I snosenju gubitaka I zastupanje drustva.finansijski izvestaji sa misljenjem ovlascenog revizora za poslednje tri godine 16 .odliku o kriterijumima.plan likvidnosti drustva g.tabeli maksimalnog samopridrzaja I ukupnom iznosu samopridrzaja d.adresi.hartijama od vrednosti kao I druga prava.sedistu sa ukupnim nominalnim iznosom akcija I procentom ucesca u osnovnom kapitalu akcionarskog drustva za os 7. Osnovni osnivacki akt je ugovor o osnivanju akcionarskog drustva za s.sa ocenom ekonomske opravdanosti osnivanja u odnosu na velicinu i strukturu trzista. elaborat o ocekivanim rezultatima poslovanja sa misljenjem ovlasneog akutara za trogodisnji preiod a narocito ocekivani prihod od premija.planirani iznos troskova osnivanja i nacin pokrica tih troskova f.pravilnik o maksimalnim stopama rezijskog dodatka g.odluku o tehnickim osnovama os c.resenje o upisu u registar b.nacinu utvrdjivanja.poslovima os.prepis akcionara iz knjige akcionara tj dokaz c.pravilnik o formiranju I koriscenju rezervi za izravnanje rizika j.firmi. Bitna razlika u odnosu na druga akcionarska drustva je da je u obavezni novcani deo osnovnog kapitala znacajno veci za drustva za os I da je propisan Zakonom o os.nacinu sazivanja osnivacke skupstine. Uz zahtev se podnosi 1.opste I posebne uslove os I tarife premija.

kadrovskoj I tehnickoj osposobljenosti akcionarskog drustva za os za obavljanje poslova iz ugovora o osnivanju I akata poslovne politike.sastavljanje izvestaja u skladu sa zakonom 5.nadzornog odbora ili nosilac posebnih ovlascenja u pravnom licu nad kojim je sproveden postupak likvidacije tj stecaja b.takav izbor je nistav.pracenje rizika I preduzimanje odgovarajucih mera za upravljanje rizikom 3. direktora I nadzorni odbor.ako u toku rad aprestane da ispunjava uslove za davanje saglasnosti. 19) Organi akcionarskog društva za osiguranje? Akcionarsko drustvo za os mora imati skupstinu.za fizicka lica koja su predlozena za clanove uprave I nadzornog odbora: a.Skupstina je kao I svakom drugom akcionarskom drustvu orgazn vlasnika tako da je okvir njenih nadleznosti statusnog. Za clana uprave drustva ne moze biti izabrano lice koje je povezano sa pravnim licem u kojem akcionarsko drustvo za os ima vise od 5 procenta ucesca u kapitalu ili u pravu glasa.dokaz o ispunjenosti uslova u pogledu skolske spreme b.obavljanje interne revizije u skladu sa zakonom Nadzorni odbor akcionarskog drustva za os: 1. duznosti I odgovornosti clanova uprave drustva Drustvo za os podnosi zahtev Narodnoj banci Srbije za dobijanje saglasnosti na predlog odluke o izboru clanova uprave.dokaz nadleznog organa uprave o izmirenju poreza ne stariji od sest meseci e.izbornog I imovinskog karaktera Posebna pravila.poslovanje drustva u skladu sa pravilima o upravljanju rizikom propisanim zakonom 2.d. 8.pregleda izvestaje o poslovanju. na kaznu zatvora duze od tri meseca c. upravni odbor.kao I finansijskih racunovodstvenih I drugih izvestaja u skladu sa zakonom 4.bilansima I poslovnoj politici drustva koje se podnose skupstini 5.drustvo za os mora podneti I dokaze da to lice u poslednje tri godine nije bilo clan uprave .spisak lica koja su povezana kavlifikacionim imaocima sa dokazom o nacinu povezanosti 10. Narodna banka Srbije moze povuci saglasnost za clana uprave ako je saglasnot doneta na osnovu laznih podataka.dokaza o propisanoj organizacionoj.vodjenje poslovnih I drugih knjiga I poslovne dokumentacije.ime I prezime lica koje ce obavljati poslove ovalscenog akutara 12.vrsi nadzor nad radom uprave i izvrsnog odbrora drustva 2.dokaz da to lice nije bezuslovno osudjivano za krivicna dela protiv privrede. Clanoci drustva za os su duzni da obezbede: 1.za akcionare-fizicka lica . Uz zahtev za davanje saglasnosti za clana uprave.utvrdjuje da li poslovne knjige I drugi dokumenti akcionarskog drustva za os vode uredno I u skladu sa propisima a moze ih dati na vestacenje 4.nazornog odbora ili nosilac posebnih ovlascenje u pravnom licu nad kojim je sproveden postupak likvidavije tj stecaja 11.pregleda predloge za raspodelu dobiti 17 .koji su kvalifikovani nosioci: a. Ako se clan uprave izabere bez saglasnosti Narodne banke Srbije.overenu kopiju resenja nadleznog organa uprave o utvrdjivanju I napalti poreza za tekucu tj prethodnu godinu 9. nadzorng odbora ili bilo nosilac psebnih ovlascenja u pravnom licu nad kojim je otvoren stecaj ili proveden postupak likvidacije.overenu kopiju resenja nadleznog organa uprave o utvrdjivanju I naplati poreza za tekucu tj prethodnu godinu.dokaz da t lice u poslednje tri godine nije bilo clan uprave.imovine sluzbene duznosti I korpucije. Upravni odbor I director akcionarskog drustva za os cine upravu drustva Skupstina akcionarskog drustva za os Nadleznost I rad skupstine akcionarskog drustva za os se regulise statutom drustva a saglasno odredbama Zakona o privrednim drustvima.dokaza nedleznog organa uprave o izmirenju poreza.kao I u slucaju da clan uprave ne ispunjava obaveze u skladu sa zakonom.ne stariji od sest meseci d. O zahtevu za davanje saglasnosti Narodna banka Srbije ce odluciti u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.dokaaz da to lice u poslednje tri godine nije bio clan uprave.pregleda periodicne I godisnji obracun I utvrdjuje da li su sacinjeni u skladu sa zakonom 3.

osnivackim aktom I satutom.pravu clanova na naknadu stete 7. Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova os podnose osnivaci drustva za uzajamno os ili u njihovo ime.sa vrstama saosiguranja kojima ce se drustvo baviti 3.firmi I sedistu 2. 20) Društvo za uzajamno osiguranje? Drustvo za uzajamno os je drugi oblik organizacije drustva za os.pocetku I prestanku clanstav u drustvu 10. dokaz o uplati doprinosa clanova sa spiskom tih clanova.opozivu I nacinu rada I odlucivanja 13.minimalnog doprinosa.iznos novcanog dela osnovnog kapitala I drugih sredstava I uplati doprinosa clanva 4.opstih uslova os I odluke o prrestanku drustva na zakljucene ugovore o os 8. Uz zahtev podnosi se jos I ugovor o osnivanju.lice koje oni ovlaste. koji mogu biti u novcu I ulozima u stvarima I pravima. Drustvo za uzajamno os ne moze obavljati poslove reosiguranje.broju osnivaca I visini uloga svakog osnivaca 6.firmi I sedistu 2.Ovo drustvo je kao I akcionarsko drustvo .pravno lice koje obavlja delatnst os imovine I lica u interesu svojih clanova-osiguranika a na principima uzajamnosti I solidarnosti.posledica propustanja uplate duga. razmatra nalaze Narodne banke Srbije o poslovanju drustva. s tim da je visina obaveznog novacnog dela osnovnog kapitala propisana Zakonom o os.pravima I obavezama clanova koji istupe iz drustva 11.razmatra izvestaj o sprovodjenju politike reosiguranja I saosiguranja.obavezi uplate dodatnog doprinosa za pokrice manjka ili mogucnost da se manjak drustva pokrije srazmernim umanjenjem naknade svim clanovima 9.rokovima I nacinu vracanja uplacenih uloga osnivaca . dokaz da osnivaci ispunjavaju uslove predvidjene zakonom I poslovni plan drustva. njega mogu osnovati pravna I fizicka lica I osniva se kao drustvo s neogranicenim doprinosom ili drustvo s ogranicenim doprinosom.medjusobnim odnosima u slucaju neispunjenja propisanih uslova u pogledu minimalnog broja clanova.s kamatom iz viska prihoda nad rashodima 7.poslovima os za koje je drustvo dobilo dozvolu za rad tj za prosirenje ili suzenje delatnosti.donosi poslovnik o svom radu 7.posledice promene statute.fondovima I rezervama 18 .6.odnosno firmi I sedistu osnivaca 3.iznosu novcanog dela osnovnog kapitala I drugih sredstava 5.daje komentar izvestaja o obavljenoj reviziji skupstine stanara I razmatra izvestaje uprave drustva I o svom stavu obavestava Nardonu banku Srbije.obavlja I druge poslove utvrdjene zakonom. Osnovni akt drustva za uzajamno os je ugovor o osnivanju drustva koji sadrzi odredbe o: 1. Statut drustva za uzajamno os sadrzi odredbe o: 1. Drustvo za uzajamno os s neogranicenim doprinosom moze od svakog clana zahtevati upaltu dodatnog doprinosa potrebnog za namirenje nepokrivenih steta I ostalih rashoda bez ogranicenja dok drustvo za uzajamno os s ogranicenim doprinosom moze od svakog clana zahtevati uplatu dodatnog doprinosa koji nije veci od predhodno uplacenog doprinosa u celini iz iste poslovne godine. predlog statute.nacinu utvrdjivanja doprinosa clanova I uslovima I rokovima uplate doprinosa 6. Zakon o os propisuje o=I druge obaveze nadzornog odbora drustva za os a to su:pracenja rada interne revizije drustva.nacinu potpisivanja firme I zastupanja drustva 12.uslovima.izboru.broju I visini osnivackih uloga pojedinih clanova 5. ako su stete I ostali rashodi veci od prethodno uplacenog doprinosa.imenu I adresi.poslovima os tj vrstama os I broju istih rizika 4. Osnivacki capital drustva za uzajamno os cine ulozi osnivaca. dokaz da je na privremeni racun kod banke uplacen novcani deo osnovnog kapitala propisan zakonom I predlog akata poslovne politike sa misljenjima ovlascenog akutara.organima drustva I njihovom sastavu .ogranicenom tj neogranicenom doprinosu 8.

neposlovni gubici I vanredni rashodi.za izdvajanje u rezerve sigurnosti I za druge namene utvrdjene statutom drustva Odrzanje likvidnosti Drustvo za os je duzno da sredstva deponuje uz obezbedjenje sigurnosti njihovog ulaganja.rashodi za stete po osnovu aktivnih poslova saosiguranja I reosiguranja.izdvajanja na ime ucesca osiguranika za povecanje sume os I slicna davanja kod os zivota u skladu sa uslovima os zivota 4. 21) Imovina i poslovanje društva za osiguranje Imovinu drustva za os cine novcana sredstva.saosiguranja I reosiguranja 2. sredstva tehnickih rezervi. rezervisane stete.deo nerasporedjene dobiti tekuce godine do 50 %pod uslovom da utvrdjeni iznos ne prelazi prosecnu vrednost neto dobiti ostvarene u poslednje tri godine I da ne prelaze 25 %od garantne rezerve I revalorizacione rezerve Prihodi I rashodi Prihode drustva za os cine premije os. Sredstva kojima organizacija za os posluje su sredstva osnovnog kapitala. Rezerve za izravananje rizika obrazuju se na teret rashod drustva za os.koji moraju u odredjenom iznosu biti u novcanom obliku. rashodi finansiranja. Prenosne premije obrazuju se izdvajanjem iz ukupne premije os na kraju tekuceg obracunskog perida. Osnivaci odlucuju I upravljaju drustvom do povracaja uplacenih uloga.svojina nepokretnih I pokretnih stvari.Drustvo za os koje obavlja poslove jedne ili vise vrste zivotnih os utvrdjuje tehnicke rezerve za: prenosne premije. Prenosne premije su deo premije koji se koristi za pokrice obaveza iz os koje nastaju u narednom obracunskom periodu. Rezervisane stete obrazuju se u visini procenjenog iznosa obaveza za nastale prijavljene.oni upravljaju drustvom srazmerno ulozima I doprinosima. Drustvo za os moze slobodna sredstva deponovati I ulagati.Skupstinu drustva cine osnivaci I clanovi-osiguranici. rashodi za obavaljanje delatnosti os I reosiguranja.izdvajanje za rezerve za izravnanje rizika Drustvo za os nerasporedjenu dobit. Rezerve za ucesce u dobiti obrazuju se u visini iznosa na koji osiguranici imaju pravno na osnovu ucesca u dobiti iz ugovora o os zivota. Radi obezbedjenja trajnog izvrsavanja obaveza.rashodi za premije po osnovu pasivnih poslova reosiguranja. rezerve Iz dobiti I rezerve utvrdjene aktima drustva. Drustvo za os je duzno da sredstva os ulaze I deponuje u Republici Srbiji. nerasporedjena dobit iz ranijih godina do 50%. posebno za svaku vrstu nezivotnih os I koristi se za vremensko izravnanje toka steta u pojedinim vrstama za os. Rashodi drustva za os su: rashodi za ispaltu steta I ugovorenih suma os. Slobodna sredstva tehnickih rezervi utvrdjuje se tako sto se ukupna sredstva 19 . Drustvo za os koje obavlja jedne ili vise vrsta nezivotnih os utvrdjuje tehnicke rezerve za: prenosne premije rezervisane stete I izravnanje rizika.premije aktivnih poslova saosiguranja I reosiguranja. Nenovcani ulozi osnivaca I akcionara izrazavaju se novcano.hartija od vrednosti I druga imovinska prava. ako su osiguranici prihvatili da ucestvuju u riziku deponovanja I ulaganja sredstava tehnickih rezervi. Rashodi organizacija za os mogu biti i: 1.odrzanje njihove vrednosti I odrzanje likvidnosti. ucesce u dobiti I matematicku rezervu. Matematicka rezerva je tehnicka rezerva drustva za os namenjena izmirivanju buducih obaveza po osnovu zivotnog os . drustvo za os mora imati garantnu rezervu I nju cine: osnovni capital.izdvajanje iz premije os zivota za matematicku rezervu 3. pravila structure os I odgovarajucih statistickih podataka. Osnovni capital drustva za os cine ulozi osnivaca.drugi rashodi od poslova os.neposlovni prihodi I vanredni prihodi.drugi prihodi od poslova os. odvojeno za svaku vrstu os . a neresene stete I za nastale neprijavljene stete u tekucem periodu.odnosno visak iz prethodne godine rasporedjuje za pokrice gubitaka iz prethodne godine.rezervisanja za stete iz os. Tehnicke rezerve obrazuje se koriscenjem nacela akutarske matematike. Drustvo za os je duzno da na karju obracunskog perioda utvrdi tehnicke rezerve za pokrice baveze iz obavljanja poslova os. premije os. sredstva garantne rezerve I druga sredstva.uz uslov odrzavanja stalne likvidnosti drustva I blagovremene ispalte stete I drugih obaveza drustva.srazmerno vremenu trajanja os.prihodi od finansiranja.

Likvidacija moze biti dobrovoljna i prinudna.hartije od vrednsti izdate od strane drzave. Drustvo za os je duzno da tromesecno obavestava Narodnu banku Srbije o deponovanju I ulaganju sredstava. Sredstva tehnickih rezervi mogu se drzati u gotovini I u blagajni na racunima kod banke 22) Statusne promene. Prenos portfelja osiguranja se u teoriji definise kao ustupanje od strane jednog drustva za osiguranje-drustvo ustupioca. duzno da pribavi saglasnost Narodne banke Srbije kao i da je pri tome uz zahtev za dobijanje takve saglasnosti duzno da dostavi i obrazlozenje.medjunarodnih finansijskih organizacija.promena oblika organizovanja primenjuje se odredbe Zakona o os ali I odredbe Zakona o privrednim drustvima a shodno principu da se na organizacije za os I agencije za pruzanje drugih usluga u os primenjuje Zakon o privrednim drustvima kojim se uredjuje pravni polozaj preduzeca.na osnovu sporazuma tih drustava i odobrenja za prenos nadleznog drzavnog organa svih ili dela ugovora o osiguranju sa svim pravima i obavezama na dan ustupanja. 3. Prenos portfelja-U Zakonu se definise da je u slucaju prenosenja portfelja os. Saglasno odredbama Zakona o os statusna promena.akcije kojima se trguje na organizovanom trzistu hartija od vrednosti u zemlji 5. Prestanak drustva za osiguranje -Drustvo za osiguranje moze prestati sa radom usled likvidacije ili stecaja. Prenos portfelja se vrsi i kada se pokrene postupak stecaja ili likvidacije drustva za osiguranje. Na postupak likvidacije ili stecaja drustva za osiguranje primenjuju se odredbe Zakona o stecaju i likvidaciji banaka i drustava za osiguranje i delimicno odredbe Zakona o stecaju i Zakona o privrednim drustvima.Preduzece se moze spojiti sa drugim preduzecima.drugom drustvu za osiguranje-drustvo prijemnik portfelja. 20 . Sredstva tehnickih rezervi mogu se deponovati I ulagati u: 1. promene oblika organizovanja. NBS daje saglasnost na izbor najboljeg ponudjaca-preuzimaoca portfelja. Koje prenosi portfelj os. Sve promene se mogu izvrsiti samo uz saglasnost Narodne banke Srbije. 7.tehnickih rezervi na dan utvrdjivanja umanje za dospele obaveze iz tih sredstava. Narodna banka Srbije moze odbiti davanje saglasnosti za prenosenje portfelja osiguranja ako proceni da bi tim prenosom bila ugrozena sposobnost drustava za osiguranje koje preuzima portfelj osiguranja da ispuni obaveze iz ugovora o osiguranju koji su predmet prenosa portfelja ili ako bi time bila ugrozena likvidnost i solventnost drustva koje prenosi portfelj osiguranja.deponvanja I ulaganja kod banaka sa sedistem u zemlji.odnosno u hartije od vrednosti za koje garantuje neki od navedenih subjekata 2. Narodna banka Srbije propisuje nacin utvrdjivanja I pracenja likvidnosti drustva.obveznice tj druge duznicke hartije od vrednosti kojima se trguje na organizovanom trzistu hartija od vrednosti. putem javnog tendera oglasi prenos celog ili dela portfelja osiguranja.podeliti na dve ili vise organizacija za os I promeniti oblik. podeliti na dva ili vise preduzeca I odvojiti. Odredjeno je takodje da je i organizacija za osiguranje na koju se prenosi portfelj duzna da podnese zahtev za prihvatanje portfelja.promene oblika organizovanja-Na pitanja statusnih promena .odnosno promena oblika organizovanja bice punovazna samo ako se ispune uslovi za osnivanje nove organizacije za osiguranje. ciji je izdavalac pravno lice sa sedistem u zemlji 4.akcije kojima se ne trguje na organizovanom trzistu hartija od vrednosti. ako donose doprinos tj ako je u vezi s anjimamoguce ocekivati prinos I ako je njihova kupovina cena odredjena na osnovu procena ovlascenog procenjivaca.centralne banke .nepokretnosti I druga stvarna prava na nepokretnostima ako su upisane u zemljiste tj druge javne knjige.ako je njihov izdavalac domace pravno lice I ako su izdate kao hartije od vrednosti u skladu sa zakonom kojim se utvrdjuje trziste hartije od vrednosti 6.obveznice tj druge duznicke hartije od vrednosti kojima se trguje na organizovanom trzistu hartija od vrednosti u zemlji. Agencija za osiguranje depozita je u obavezi da u roku od 20 dana od dana pokretanja stecaja odnosno postupka likvidacije. U Zakonu je odredjeno da se organizacija za os moze spojiti sa drugom organizacijom za os. prenos portfelja i prestanak drustva za osiguranje Statusne promene. ako Zakonom o os za pojedina pitanja nije drukcije odredjeno. drustvo za os.

Saglasno odredbama Zakona o obligacionim odnosima moze se zakljuciti osiguranje i za tudj racun ili za racun koga se tice. odnosno ne pojavljuje se ni licno ni preko zastupnika. osiguranik.isplati naknada ili ucini nesto drugo. bez pristanka lica ciji je interes osiguran i kome ona pripadaju. odnosno imovinski interes osiguran i kome pripadaju prava iz osiguranja. cak i kad drzi polisu. U os se pojavljuje i lice koje se naziva korisnik osiguranja. 21 . dok je korisnik van ugovora u momentu njegovog zakljucenja.odmah donosi i resenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stecajnog postupka. Po Opstim uslovima za osiguranje imovine ugovarac os se definise kao lice koje je sa osiguravacem zakljucio ugovor o os. Posrednik po pravilu posreduje za osiguranika. Prinudna likvidacija se sprovodi u situaciji kada NBS nakon resenja o oduzimanju dozvole za rad donese resenje o likvidaciji drustva za osiguranje. Kod ugovora o os osnovna razlika izmedju osiguranika i korisnika je u tome sto je osiguranik stranka u ugovoru.ali koji je iz same sustine zakljucenog ugovora o os steklo pravo da mu se u slucaju nastanka osiguranog slucaja.ugovor o osiguranju prestaje po isteku trideset dana od otvaranja stecaja. Ugovarac osiguranja ne mora biti uvek i osiguranik. 5. obavezu placanja premije i ostale obaveze iz ugovora duzan je da ispuni ugovarac osiguranja. Ovo resenje je konacno i protiv istog se moze pokrenuti upravni spor.odnosno cije su obaveze vece od njegove imovine. Nadlezni sud je duzan da najkasnije narednog dana od dana prijema resenja NBS donese resenje o pokretanju stecajnog postupka nad drustvom za osiguranje. Po istim Uslovima osiguranik se odredjuje kao lice cija je stvar. .potrazivanje ostalih poverilaca. ali on ne moze vrsiti prava iz osiguranja. U slucaju osiguranja za tudji racun ili za racun koga se tice. osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.Korisnik os javlja se i kod imovinskog i kod licnog os.potrazivanja poverilaca po osnovu ugovora o osiguranju od posledica nezgoda. Iz stecajne mase izmiruju se potrazivanja poverilaca i to po sledecem redu 1. 7.potrazivanja poverilaca po osnovu ugovora o osiguranju i reosiguranju zivota do visine obaveza iskazanih u sredstvima matematicke rezerve u skladu sa zakonom kojim se uredjuje osiguranje. 3. Zastupnik os je lice koje je osiguravac ovlastio za zakljucenje ugovora o os.tako da se u istom licu sticu i ugovarac osiguranja i osiguranik.potrazivanja poverilaca po osnovu ugovora o reosiguranju svih ostalih vrsta osiguranja.U praksi najcesce odredjeno lice zakljucuje ugovor o osiguranju u sopstveno ime i sa sopstveni racun.potrazivanja poverilaca po osnovu ugovora o osiguranju svih ostalih vrsta osiguranja. To je lice koje nije ugovorna strana . Posrednik ima pravo na posrednicku proviziju po zakljucenju ugovora izmedju ugovornih strana. 4. Posrednik jemci naplatu premije osiguravacu i prati kasniji tok realizacije ugovora. 6.osiguranje se nastavlja.potrazivanja po osnovu javnih prihoda dospela u poslednja tri meseca pre pokretanja stecajnog postupka. Osiguravac moze dati ovlascenje za zakljucenje svih vrsta os ili za samo neke vrste os. U slucaju stecaja osiguravaca. korisnik osiguranja Ugovarac osiguranja je ugovorna strana koja zakljucuje ugovor o osiguranju kojim se obavezuje da plati premiju osiguranja osiguravacu. stecajni upravnik i odbor poverilaca. 2. 23) Ugovarač osiguranja. ali svaka strana ima pravo da raskine ugovor o osiguranju u roku od tri meseca od otvaranja stecaja i u tom slucaju stecajnoj masi ugovaraca pripada deo placene premije koji odgovara preostalom vremenu osiguranja. odnosno clanova drustva za uzajamno osiguranje. U slucaju stecaja ugovaraca osiguranja. zakljucuje ugovor u svoje ime. a samostalna je u odnosu na nalogodavca i nije vezan ni za jednog osiguravaca.u ovlascenju se izricito navodi za koje je vrste os zastupnik ovlascen. Organi stecajnog postupka su stecajno vece.potrazivanje akcionara drustva za osiguranje. Kada NBS oduzme dozvolu za rad drustvu za osiguranje koje je bilo nelikvidno 15 dana neprekidno.Postupak dobrovoljne likvidacije se sprovodi kada skupstina donese odluku o prestanku rada drustva za osiguranje uz saglasnost NBS i uz njen stalni nadzor.POSREDNICI I ZASTUPNICI AGENZIJA ZA POSLOVE PRUZANJA DRUGIH USLUGA U OS 24) Posrednici i zastupnici Posrednik os je lice koje strucno posreduje izmedju buducih ugovornih strana. Ako je dato ovlascenje za zakljucenje samo nekih os.

u ime i za racun drustva za os.kojisu dobili dozvolu za obavljanje poslova zastupanja u os u skladu sa ovim zakonom.dokaz o tehnickoj i kadrovskoj osposobljenosti agencije. Ako se agencija osniva kao akcionarsko drustvo simulativnim osnivanjem. Posebno su znacajni berzanski brokeri. vec za citave delatnosti posredovanja pri kupoprodajnim odnosima. Uz poslove zastupanja u os drustvo za zastupanje tj zastupnik mogu obavljati i poslove savteovanja i pomoci u obradi i proceni steta i rizika. spisak akcionara.vezanim za robu i hartije od vrednosti. koji se podnosi Narodnoj banci Srbije.brokeri su posrednici u svim grana os. Ulozi osnivaca agencije mogu biti u gotovom novcu ili u stvarima i pravima izrazenim u novcanim vrednostima. drustvo za posredovanje u os moze obavljati i poslove savteovanja i pomoci u obradi steta i proceni rizika i stete. Poslovima pruzanja drugih usluga u os mgu se baviti preduzeca i druga pravna lica ciji je pravi polozaj uredjen zakonom.dokaz da se drustvima za os. Ako se agencija osniva kao drustvo sa ogranicenom odgovornoscu. Drustvo za osiguranje vodi evidenciju drustva za zastupanje u os i zastupnika u os koji za to drustvo obavlja poslove zastupanja i on je duzan da u svojim poslovnim prostorijama ima na vidnom mestu istaknut naziv drustva za os koje zastupa.i da na posebnom racunu uplate i vode iznos od 12500 eura . s tim sto u istom prevnom poslu ne moze bit zastupnik za jednu a posrdnik za drugu ugovornu stranu. U razvijenim zemljama trzisne privrede brokeri su institucije preko kojih se obavlja veliki deo poslova zakljucivanja ugovora o os. Uz zahtev za izdavanje dozvole. Zastupnik u os moze obavljati poslove zastupanja samo za jedno drustvo mada moza da zastupa vise drustava za os. podnosi se jos:osnivacki akt. dokaz da je na privremeni racun kod banke uplacen novcani deo osnovnog kapitala.sve se cesce nazivaju brokerima.tada se predvidja da novcani deo osnivackog kapitala ne moze biti manji od 12500 eura.osim izuzetno. Poslove posredovanja u os kao jedinu delatnost. na osnovu naloga drustva za os osnovanog u skladu sa odredbama ovog zakona ili naloga osiguranika tj ugovoraca os. Poslove zastupanja u os. Drustvo za posredovanje u os ne moze obavljati poslove zastupanja u os. 25) Agencija za poslove pruzanja drugih usluga u osiguranju Agencija za pruzanje drugih usluga u os je pravno lice koja obavlja poslove utvrdjivanja i procene rizika i stete.uz njihovu pismenu saglasnost . predlog statuta. Firma drustva za psredovanje u os moze sadrzati i oznaku delatnosti posredpvanje u os. kao jedinu delatnost.sto kod nas nije slucaj. obavlja drustvo za zastupanje u os i fizicko licepreduzetnik koji se naziva zastupnikom u os. ako za to ima dozvolu Narodne banke Sbije. Ova agencija ne moze obavljati poslove osiguranja. 26) Udruženje osiguravajućih organizacija Srbije 22 .Posrednici i zastupnici u poslovima os . Agencija se moze osnovati u formi akcionarskog drustva ili drustva sa ogarnicenom odgovornoscu.Poslovi posredovanja u os su poslovi koji se odnose na dovodjenje u vezu osiguranika. pri cemu brokeri nisu specifixnost samo delatnosti os. obavlja drustvo za posredovanje u os koje dobilo dozvolu Nraodne banke Srbije za obavljanje tih poslova. na osnovu zakona kojim se uredjuje preavni polozaj preduzeca/ Poslove zastupanja u os obavlja pravno ili fizicko lice na osnovu ugovora o zastupanju. Drustvo za posredovanje u os osniva se kao akcionasrko drustvo ili drustvo sa ogranicenom odgovornoscu. odnosno ugovaraca os sa drustvom za os radi pregovaranja o zakljucenju ugovora o os. dokaz da fizicka lica koja su predlozena za clanove uprave i nadzornog odbora agencije ispunjavaju zakonske uslove. novcani deo osnovackog kapitala ne moze biti manji od 25000 eura u dinasrkoj protivrednosti.a to je pomorsko os. pod uslovom da imaju posebno organizovan deo za obavljanje tih poslova koji je kadrovski i tehnicki osposobljen za obavljanje poslova pruzanja drugih usluga u os. Pojam brokera vezuje se za anglosaksonsko pravo. Uz poslove posredovanja u os.posredovanja radi prodaje i prodaju ostataka osiguranih ostecenih stvari i poslove pruzanja intelektualnih i tehnickih usluga u vezi sa poslovima os.U savremenim uslovima.dok se prvi brokeri u os vezuju za najstariju granu os. poslove posredovanja i zastupanja u osiguranju.poslovni plan agencije.drustvima za posredovanje ili drustvima za zastupanje u os ne cini povezano u skladu sa zakonom.

Na osnovu Statuta Udruzanja definisano je da Udruzenjem upravljaju clanovi a to su osiguravajuce organizacije koje su podnele zahtev za prijem u clanstvo i koje su se u pismenoj formi saglasne sa Statutom i drugim opstim aktima Udruzanja.prouzrokovanih upotrbom motrnog vozila tj vazduhoplova za koji je zakljucen ugovor o obaveznom os sa organizacijom za os nad kojom je otvore stecajni postupak.osnosno vazduhoplova kada je zaskljucen ugovor o obaveznom os sa organizacijom za os nad kojoj je otvoren stecajni postupak. Uobicajeno je da se zakonima propisuje oblici kontrole i nadzora poslovanja drustva za os koji se ostvaruje preko nadzora od strane drzavnog organa.organizacije za os obrazuju izdvajanjem iz premije obaveznih os i sredstava ostvarenih od regresnih zahteva prema licima koja nisu zakljucila ugovor o obaveznom osiguranu. 28) Kontrola poslovanja društva za osiguranje U delatnosti os se danas vrsi nadzor i kontrola poslovanja u okviru samog drustva i od strana subjekata van drustva.Udruzenje osiguravajucih organizacije Srbije Udruzenje osiguravajucih organizacija Jugoslavije osnovano je 1968 godine i tokom proteklih 30 godina dozivljavalo je promene u svom statusu koje su nastajale i to kada i promene pravnog polozaja osiguravajucih organizacija.povrede tela ili narusavanja zdravlja prouzrokovane upotrebom nepoznatog motornog vozila ili vazduhoplova nadoknadjuju se do iznosa na koji je Zakonom ogranicena obaveza organizacija za os za stete prourokovane upotrebom putnickih vozila.regresivni zahtev se ostvaruje prema organizaciji za os sa kojom je bio zakljucen ugovor o obaveznom os . Sredstva garantnog fonda koriste se za izmirenje obaveze nastalih iz sva tri zakonom utvrdjena obavezna osiguranja.cetvrti vid obevzenog ososiguranje depozita gradjana kod bamaka i drugih finansijskih organizacija . Generalni sekretar.Upravni i Nadzorni odbor. clanice Udruzanja i to saglasno posebnim ugovorima koje treba da zakljuce Udruzenja i osiguravajuce organizacije. ovalscenih akutara i ravizora a u poslednje vreme i kroz unutrasnju kontrolu i internu reviziju. predstavlja organizacije za os pred drzavnim i drugim nadleznim organima u zemlji i medjunarodnim organizacijama za os.koje jos nije naslo svoju primenu u praksi.povrede tela ili narusavanja zdravlja prozurokovanim upotrbom nepoznatog vozila ili vazduhoplova 3. U delokrugu rada Udruzanja.os vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za stete pricenje trecim licima i obaveznog os putnika u javnom saobracaju od posledica nesrecnog slucaja. Sredstva garantnog fonda za podmirivan je obaveza koje su zakonom regulisane i za pokrivanje troskova poslovanja fonda. u pogledu provere postupaka i ponasanja nadziranih 23 .takodje za isplaceni iznos naknade stete. Pri tome.upravlja i koristi sredstava Garantnog fonda.prikuplja statisticke i druge podatke od organizacije za os i vrsi njihovu obradu po grupama i vrstama os radi izrade tehnickh osnova tarifa premije i obavljanja drugih akutarskih poslova. 2.a radi ekonomske zastite putnika i trecih ostecenih lica. donosi kodeks ponasanja u poslovima os. postoje dve vrste poslova:prvi.priprema i vrsi procenu odstetnih zahteva i ostvaruje regresne zahteve u vezi sa koriscenjem sredstava Garantnog fonda. koji cini vrsenje javnih ovlascenja i drugi koji sacinjavaju svi ostali poslovi.prouzrokovanim upotrbom motornog vozila tj vazdyhoplova za koji nije bio zakljucen ugovor o obaveznom os. Pri tome je odredjeno da se sredstva garantnog fonda koriste za naknadu stete: 1. kao i obradu odstetnih zahteva u vezi sa tim osiguranjem.Procenu i likvidacija steta obavljaju osiguravajuceg organizacije.dakle kod os vlasnika tj korisnika motornih i prikljucnih vozila od odgovornosti za stete pricinjene trecim licima. kamate i troskove.zbog smrti. 27) Garantni fond Garantni fond sacinjavaju sredstva koja se obrazuju doprinosom organizacija za os. utvrdjuje visinu doprinosa organizacije za os za obrazovanje sredstava Garantnog fonda.Na osnovu Zakona. ako se posle isplate naknade stete ustanovi da he odredjeno motorno vozilo tj vazduhoplov prouzrokovao stetu.Udruzenje vrsi sledeca javna ovlascenja:propisuje i stampa obrasce i vrsi kontrolu upotrebe medjunarodne karte za os motornih vozila od odgovornosti za stete nastale upotrebom motornih vozila u zemlji i inostranstvu.Spoljni nadzor je upravni nadzor i vrsi ga drzavni organi je zakonom povereno da vrse spoljni strucni nadzor nad subjektima nadzora-ucesnicima na trzista os.odnosno vazduhoplova. Organi Udruzanja su:Skupstina. Iz sredstva Garantnog fonda nadoknadjuje se i stete prourokovana upotrebom motrnog vozila. Stete nastale usled smrti.nije zastupljeno u garantnom fondu.

godine.dostaviti dokaz da je administracija osiguravajuceg drustva na teritoriji drzave clanice gde se nalazi statutarno sediste. Nardodna banka Srbije 24 .subjekata u odnosu na zakonom i drugim aktima propisana pravila ponasanja.s tim da nijedno drustvo ne moze dobiti dozvola za istovremeno obavljanje zivotnog i nezivotnog os. 2. Kontrole poslovanja subjekata nadzora u delatnosti os se vrsi na osnovu zakonskih odredbi i utvrdjenih medjunarodnih standarda.tako da je to dovelo do toga da su ses u svim zemljama poostrili i prosirili regulativni sistemi. Tako da prilikom osnivanja osrganizacije za os moraju biti ispunjeni minimalni standardni uslovi predvidjeni direktivama koji podrazumevaju: 1.od strane akutara i reviziora.dostaviti dokumenatciju kojom ce se dokazati bonitet osnivaca koji moraju biti lica od ugleda i posebnog povrenja. strucnoscu I profesionalnim iskustvom 3. 3.nadzor nad kvalitetom finansijskog poslovanja kompanija ili prudencijalnu supreviziju kao i nadzor nad zakonitoscu rada kompanija. Sprovodi se na osnovu zakonom propisane procedure i ovlascenja tako sto se na licu mesta vrsi provera poslovanja subjekata naadzora. Nakon donosenja direktive trece generacije i izvrsenog uskladjivanja sa njima postignuta je prilicna ujednacenbost u regilativi zamalja clanica.dozvola za rad se moze dobiti za jednu ili vrse vrsta os.dostaviti poslovni plan-program aktivnosti za prve tri godine poslovanja iz koga ce se na nesumljiv nacin videti da ce drustvo moci da obezbedi raspolaganje minimalnom granicom solvetnosti 5.U okviru drustva za os i drugih nadziranih subjekata.primena radi misljenja ovlascenog akutara ili revizora. U zemljama clanicima Evropske unije se dugi niz godina vrsilo usaglasavanje nacionalnih zakonodavstava sa dredbama direktiva..U postupku nadzora u delatnosti os vrsi se : 1.delatnost os mogu obavljati kao jedinu delatnost specijalizovane organizacije koje se osnivaju u zakonom propisanom obliku 3.obezbediti minimalni iznos osnivackog kapitala 2.Opredeljenje zakonodavca da u Narodnoj banci Srbije poveri vrsenje poslova nadzora delatnosti os je dozivelo kritiku u nasoj strucnoj javnosti. javljaju se i drugi oblici kontrole koji se manifestuju kroz aktivnosti nadzornog odbora.izrice ili predlaze izricanje zakonom propisanih sankcija.obezbediti kadrove koji ce obavljati poslove os koji poseduju odgovarajuce profesionalne kvalifikacije i iskustvo a posebno sa lica koja se predlazu za clanove uprave moraju odlikovati casnoscu. 2.preduslov za obavljanje delatnosti os je dobijanje dozvole za rad od strane organa nadzora u zemlji u kojoj je sediste drustva. 29) Nadzor od strane državnog organa Danas je uobicajeno da osiguravajuce kompanije budu podvrgnutog nadzora od strane drzave koji deluju od njihovog osnivanja do likvidacije stalnog upreavnog nadzora. Osnivaci moraju ispuniti odredjen uslove da bi dobili dozvoli za rad i to: 1.kao i postupanje prema osiguranicima. Pod strukturalnim nadzorom poslovanjem drsutva za os podrazumeva se nadzor nad statusom drustva za os koji imaju pristu trzistu os. Nadzor u delatnosti osiguranja u Republici Srbiji Prema Zakonu o os iz 2004.i tom prilikom se vrsi ocena njegovog ponasnja.posebno ako imaju kvalifikovano ucesce i dokumentaciju o poveznostima i bliskim vezama buduce organizacije za os sa drugim pravnim ili fizickim licima 4.nadzor nad obavljanjem delatnosti os vrsi Narodna banka Srbije u cilju zastite osiguranika i drugih korisnika os. U toku poslovanja drustva za os nadlezni drzavni organ moze da izvrsi nadzor nad statusom osiguravajucih kompanija ili strukturna superviziju.i da donese konacno resenje vezano za konkretni akt.inspekcijski nadzor-omogucava da se izvrsi pravovremena intervencija koja ima za cilj da zaustavi protivprano ponasanje.nadzor nad zakonitoscu rada-drzavni organ utvrdjuje da li su akta nadzornog subjekta i njegovog ponasanja u skladu sa propisanim normama koje ga regulisu i ukoliko se utvrdi nesaglasnost sa tim normama.Pored poslova nadzora.nadzor nad zakonitoscu akata-nadzorni organ je ovlascen da zauzme stav o odredjnom aktu subjekta nadzora. interne kontrole i interne revizije.

nacin utvrdjivanja tehnickih rezervi 6.druga pitanja propisana zakonom Nadzor nad poslovanjem drustva za osiguranje vrši se: 1. posrednom kontrolom. ostvari uvid u opsta akta.B.Narodna banka Srbije posreduje i u resavanju odstetnog zahteva radi sprecavanja nastanka spora iz osnova os. privremenog prestupa ili prekrsaja. pored opstih uslova propisanih zakonom ispunjava i sledece uslove: ima visoku skolsku spremu ekonomskog ili pravnog fakulteta.izvrsavanje preuzetih obaveza po osnovu ugovora o os 7.pracenjem i proveravanjem izvestaja i obavestenja drustva za os koje je u skladu sa odredbama zakona drustvo duzno da dostavlja Narodnoj banci Srbije 2. omoguci kontrolu poslovanja u sedistu drustva i drugim prostorijama u kojima drustvo. donosi akte propisane Zakonom. akutarskim ili drugim odgovarajucim poslovima u os od najmanje tri godine. korisnika os i trecih ostecenih lica. nije bezuslovno osudjena na kaznu zatvora duzu od 6 meseci. nadzornog odbora.nenaplacene premije I druga potrazivanja drustva 16. ovlascenog akutara i lica sa posebnim ovlascenjem drustva.troskove uprave i nadzornog odbora 15.odnosno prikupljenjem .izdaje dozvolu za obavljanje poslova os. vodi registre i razmatra prigovore osiguranika. internog revizora.daje saglasnost na akte i radnje propisane Zakonom. neposrednom kontrolom nad poslovanjem drustva za os Nadzor nad poslovanjem drustva za os vrsi ovlasceno lice Narodne banke Srbije-inspektor os i on moze biti lice koje.sastavljenje knjigovodstvene i druge dokumentacije.dokumentaciju i podatke koje se odnose na poslovanje drustva u Republici i inostranstvu.reosiguranja. nacin obavljanje interne revizije 11. U vrsenju nadzora Nardona banka Srbije saradjuje sa nadzorom i drugim nadleznim organima u zemlji i inostranstvu i medjunarodni organizacijama. privremeno oduzme isprave i predmete ako utvrdi da su oni upotrebljeni tj namenjeni za izvrsenje krivicnog dela.obavljanje delatnosti os u skladu sa izdatom dozvolom 2. da pruze informaciju i objasnjenja uokviru svog delokruga koja se odnose na poslovanja drustva.uskladjenost opstih akata i akata poslovne politike sa zakonom i drugim propisima 3. Drustvo za os dužno je da inspektoru os.kao i drustva za posredovanje i zastupanje u os. Nadzor Narodne banke Srbije nad poslovanjem drustva za os obuhvata: 1.vodjenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izvestaja u skladu sa zakonom.drugim propisima.odnosno drugo lice po njegovom ovlascenju obavlja delatnost i poslove nad kojima N.sprovodjenje politike saosiguranja I reosiguranja 17.posredovanja u zastupanja u os i poslove neposredno povezanih sa poslovima os.troskove provizije za posredovanje i zastupanje u os 14. 3. obradjuje statisticke i druge podatke.likvidnost i sloventnost u obavljanju delatnosti os 5. ispunjenost uslova propisanih ovim zakonom za osnivace drustva i kvalifikovane imaoce i za lica koja obavljaju funkcije clana uprave i nadzornog odbora drustva 12. sprovodjenje mere koje je nalozila Narodna banka Srbije 10.deponovanje i ulaganje sredstava os u skladu sa zakonom 8. 2.nadzot nad zakonitoscu rada drustva 4.S vrsi nadzor 25 . na njegov zahtev: 1. ima radno iskustvo na finansijako racuvodstvenim. protiv njega se ne vodi krivicni postupak.kadrovsku i tehnicku osposobljenost drustva 13. da je strucnjak iz oblasti os.razmatra prigovore osiguranika. U vrsenj nadzora nad poslovanjem drustva za os inspektor os ima pravo da: 1. korisnika os i trecih ostecenih lica i stiti pravo i interese tih lica. Narodna banka Srbije jednom godisnje izdaje detaljan izvestaj o stanju na trzistu os a vodi i registar podataka o drustvima za os kojima je izdala dozvola za rad.akta poslovne politike i poslovne knjige drustva i sva druga akta.opstim aktima i aktima poslovne politike drustva 9. vrsi nadzor nad poslovanjem drustva za os. zahteva od clanova uprave.

omogoci kontrolu poslovne i druge komunikacije.2. mere zbog nepostupanja u skladu sa pravilima o upravljanju rizikom 3.S.Obaveza izvestavanja postoji kao godisnja.S. Ako nadlezni organ drustva za os ne prihvati misljenje ovlascenog akutara.nacinu uzracunavanja tarifa opremije 2.izvestaju o sprovodjenju politike os i reosiguranja 6. Uloga akutara je posebno znacajna u postupku pracenja i odrzavanja solventnosti osiguravajuceg drustva i zdravog finansijskog poslovanja.poslovne knjige ili pojedine delove poslovnih knjiga i drugu evidenciju 4. Drustvo za os duzno je da obezbedi ovlascenom alutaru stalni i nesmetani pristup podacima o poslovanju koji su mu neophodni i koje ovlasceni akutar zatrazi.S.finansijskim izvestajima i gdisnjem izvestaju o poslovanju drustva 5. Misljenja ovlascenog akutara dostavlja se i internoj reviziji i nadzornom odboru drustva. Nadlezni organ drustva za os dužni su da u postupku donosenja. azurnosti i ispravnosti poslovanja i drugih knjiga i drugih evidencija. moze se vrsiti revizija 26 . mada se u mnogim zemljama smatra delatnoscu od javnog interesa. 30) Aktuarstvo i revizija Obicno se zakonom regulise postupak imenovanja akutara. Ako ovlasceni akutar. imenovanom licu oduzme ovlascenje. ispravnosti i tacnosti sastavljanja finansijskih izvestaja i godisnjih izvestaja o poslovanju drustva kao i izvestaja i obavestenje koja su dostavljena N. prilikom vrsenja poslova iz svoje nadleznosti. svom poslovanju. njegova ovlascenja i zadaci u postupku pracenja poslovanja drustva. Ako posle imenovanja ovlascenog akutara N. oduzimanje dozvole 6.tromesecna ili izvestavanje na zahtev N.tome da li je matematicka rezera izracunata.aktima poslovne politike u postupku njihovog donosenja.B.B. Sadrzinu misljenja ovlascenog akutara blize propisuje N. Revizija moze biti ekstremna ili inerna. Kad ovlasceni akutar uoci nepravilnost u poslovanju drustva za os. B.S.B.tome da li su tehnicke rezerve obrazovane u skladu sa ovim zakonom 3. 3. privremene mere 7. Mere nadzora: 1. mere za otklanjanje nezakonitosti i nepravilnosti 2. i da navede razloge zbog kojih je taj organ nije prihvatio misljenje ovlascenog akutara. a kvalitet njegovog rada se prati od strane nadzornog organa i strukovanog udruzenja uz sistem kaznjavanja za uocene propuste i nepravilnosti u radu. i on daje misljenje o : 1.B. Revizija Ovlascena revizija predstavlja posredan nadzor nad subjektima koji su podvrgnuti reviziji. preuzimanje kontrole nad poslovanjem drustva za os 5. N.kao i da omoguci potpumi uvid u elektronski sistem medija racunovodstvenih podataka Zakon o os propisuje obavezu drsutva za os da redovno izvestavaju N. moze izreci upozorenje i oduzimanje ovlascenja.S.u skladu sa zakonm 7. drustvo za os duzno je da u roku od 15 dana o tome obavesti N. Standard je da se od akutara zahteva da poseduje sertifikat za rad koji mu izdaje nadlezni organ.B. ne pridrzava obaveze propisanih zakonom.B. obezbedi izvod podataka na mediju koju inspektor os odredi.S. Nadzor nad radom ovlascenih akutara vrsi N.odnosno u postupku izmene i dopuna i primeni akata poslovne politike 4. u roku od 30 dana od dana dostavljanja resenja o osuzimanju ovlascenja za obavljanje poslova akutara.S.B. stavi na uvid racunovodstvenu i drugu dokumenatciju.prenos portfelja os. prenos portfelja os 4. Ovlascen akutar je lice koje je dobilo ovlascenje N. da se profesionalno usavrsava i dokazuje. direktor drustva za os duzan je da imenuje novog ovlascenog akutara.S. Akutarske poslove kod nas obavljaju ovlsceni akutari. mere prema clanovima uprave.nadzornog odbora i licima sa posebnim ovlascenjima i kvalifikovanim imaocima.S.B. duzan je da upravii nadzornom odboru drustva predlozi mere za otklanjanje uocenih nepravilnosti. odnosno utvrdjivanja akata razmotre misljenje ovlascenog akutara.

Drustvo za os obavestava Narodnu banku Srbije o izboru revizora u roku od sedam dana od dana izbora i banka daje saglasnost na izbor revizora u roku od sedam dana od dana prijema obavestenja.certifikat prima kao i sama polisa. datum izdavanja polise i potpisi ugovornih strana.S ispitivala ispravnost prvobitnog misljenja. nakon zaključenog ugovora o os. Pored sastojaka koje mora imati svaka polisa.S. a pri tome osiguranik ima kontinuitet u os. Pored klasicne revizije. U pomenuti operativno-tehnicki deo spadaju bitni podaci o predmetu os. kao i za unapredjenje primljenih postupaka i sistema rada. O ustanovljenim propustima i nepravilnostima u izvestaju o obavljenoj reviziji i u radu ovlascenog revizora.gde predstavlja ispravu sa nalazima o izvrsenoj kontroli."slip" i "cover note". osigurana stvar tj osigurano lice. a pre izdavanja polise.B. moze biti komercijalna ili drzavna-javna revizija. dok se za polisu os zivota odredjuje da moze da glasi na odredjeno lice ili po naredbi ali ne moze na donosioca. U polisi moraju biti navedeni:ugovorne strane.u polisi os zivota moraju biti sadrzani:ime i prezime lica na ciji se zivot odnosi os. dopunske opasnosti pod uslovom da su ugovorene. po naredbi ili na donosioca. izdavanju odgovarajucih preporuka za otklanjanje uocenih nepravilnosti i nedostataka.narocito ako je u pitanju certifikat os koji je ispostavilo drustvo za os. koji obavljuje Nardona banka Srbije. izdajuci list pokrića.Certifikat os u pravnom pogledu. -POLISA OS I DRUGI DOKUMENTI U OSIGURANjU 31) Polisa osiguranja Najvazniji dokument u delatnosti os je polisa os. Lica koja obavljaju internu reviziju nazivaju se interni revizori i ne mogu unutar drustva obavljati druge poslove. svota os ili izjava da je os neograniceno.ali se u praksi. Interna revizija. trajanje os i period pokrica. Pored polise os i lista pokrica u os se pojavljuju i drugi dokumenti kao sto je certifikat os.Izraz certifikat najcesce se vezuje za ugovor o kontroli robe. pouzdanost i azurnost finansijskih i upravljackih informacija. Revizija finansijskih izvestaja drustva za os kod nas vrsi se u skladu sa zakonom kojim se uredjuje revizija finansijskih izvestaja.Narodna banka Srbija obavestava organ nadlezan za nadzor nad radom preduzeca za reviziju. Zadaci interne revizije sadrzani su u stalnoj i sveobuhvatnoj kontroli svih aktivnosti iz poslovanja drustva a posebno u kontinuiranom pracenju. Uobicajeno je da polisa ima dva dela. U Zakonu o obligacionim odnosima definise da prema sporazumu ugovaraca. s obzirom da ne postoje poznti i relevantni podaci da bi se sacinila polisa.osima ko misljenje ovlascenog revizora odredi N. 32) List pokrića i drugi dokumenti u osiguranju? Polisa os moze biti privremeno zamenjena listom pokrica u koji se unose bitni sastojci ugovora. odmah preuzima novog osiguranika u svoj portfelj uz klauzulu da će nositi rizik u visini i obimu prema nacinu zakljucenog os sa prethodnim osiguravačem.Po svom karakteru 27 .indetifikaciji rizika kojima je drustvo izlozeno ili se moze ocekivati da bude izlozeno: oceni i vrednovanju uspostavljenog sistema interne kontrole. "Slip" je dokument koji se koristi u anglosaksnonskom pravu. polisa moze glasiti na odredjeno lice. ne potvrdi razloge zbog kojih je N. Tada novi osiguravač.. Uz izvestaj. Narodna banka Srbije moze da trazi od revizora i dodatna objasnjenja u vezi sa obavljenom revizijom i moze u toku vrsenja nadzora da zahteva proveru izvestaja revizije od strane ovlascenog revizora ako postoje razlozi za sumnju. racunovodstvene postupke i organizaciju obavljanja racunovodstvenih poslova. takodje kontrolise i procenjuje adekvatnost i primenu propisanih politika i proceduru kontrole rizika. u kom slucaju troskove snosi banka. proveri i unapredjenju sistema rada u drustvu.S.ustanovljena je obaveza drustva za os da organizuje i internu reviziju koja je samostalna i nezavisna u obavljanju svojih poslova. Troskove postupka snosi prvobitno ovlasceni revizor.popusti i napomene koji mogu biti vrlo znacajne.drustvo za os dostavlja i skraceni finansijski izvestaj.B. premija ili doprinos.finansijskih izvestaja i revizija celokupnog poslovanja privrednog drustva. List pokrica se izdaje često i u situaciji kada jedano osiguranik menja osiguravača. prilikom obavljanja revizije u drustvu za os. List pokrica se izdaje po pravilu. Internu reviziju obavlja poseban organizacioni deo u drustvu za os. koji se moze nazvati zakonski jer sadrzi elemente koji su definisani u Zakonu a drugi deo je operativno-tehnicki i ima pomocno-prateci karakter uz prethodno navedeni zakonski ili osnovni deo polise. ako zakonom nije drugacije uredjeno. razni doplatzi.Certifikat os nema veci znacaj u nasem osiguranju. Drustvo za os dostavlja Narodnoj banci Srbije finansijski izvestaj na koji je misljenje dala ovlascena revizija.nije polisa os nego samo potvrda da je odredjeno os sklopljeno.B. Sadrzinu izvestaja o obavljenoj reviziji finansijskih izvestaja drustva za os blize propisuje N. Prvi. rizik obuhvacen osiguranjem. datum njegovog rodjenja i dogadjal ili od koga zavisi nastanak prava da se zahteva isplata osigurane svote.

Slip sastavlja posrednik u osiguranikovo ime i u njemu se nalaze svi bitni podaci o riziku koji se zeli osigurati.u stvari radi o primeni instituta opsteg ugovornog prava o tzv.Pojavom Interneta omoguceno je da se ugovor o os zakljuceju koriscenjem ovog medija.isplati osiguraniku ili nekom treceme licu naknadu tj ugovorenu svotu ili ucini nesto drugo.kao I iznos na ime troskova ugovora.ZAKLjUČENJE UGOVORA O OSIGURANjU Ugovor o os je jedan od znacajnih ugovora naseg pravnog prometa i regulisan he veoma detaljno odredbama Zakona o obligacionim osnosima s tim da se te norme ne odnose na plovidbena os za koje vazi poseban Zakon o pomorskoj i unutrasnjoj plovidbi iz 1977 i na os potrazivanja-kredita i na reosiguranje.bez prestanka lica ciji je interes osiguran I kome ona pripada .a bez njegovog ovlascenja .kao I pravo da zahteva njihovu isplatu neposredno od osiguravaca.kao i o udelu oijedinih osiguravaca u njemu.Pri tome zainteresovani moze odobriti ugovor i posto se dogodio osigurani slucaj.ugovoraca os duguje premiju i to za period os u kome je osiguravac obavesten o odbijanju odobrenja.a ako je potreban lekarski pregled onda za vreme od 15 dana. Kad je ugovor zakljucen Ugovor o os se smatra zakljucenim kada ugovaraci potpisu polisu osiguranja ili list pokrica.ako nije odredjen kraci rok. Zakljucivanje ugovora o os u ime drugog lica bez ovlascenja Pravilo je da ko zakljuci ugocor o os u ime drugog lica.U Zakonu se daje mogucnost da se moze zakljuciti ugocor o os a da se pri tome ne izda polisa os.Moze se konstatovati da se kod zakljucivanja ugovora o os u ime drugog lica bez ovlascenje.predstavlja dokumet koji ima elemente i ponude za zakljucenje ugovora i lista pokrica.sukcesivni i ugovor medjunarodnog poverenja.odgovara osiguravacu za obaveze iz ugovora sve dok da onaj u cije ime ugovor zakljucen ne odobri.U slucaju zakljucenja os za tudj racun koga se tice.Bitno je da om ne moze vrsiti pravo iz os.Tako je najvece kinesko osiguravajuce drustvo ponusio preko interneta zakljucenje vise jednostavnih osiguranja od nezgoda.Po svojoj pravnoj prirodi to je dvostrano-teretni ugovor.ugovarac os nije duzan da preda polisu zainteresovanom licu dok mu ne bude nadoknadjen iznos koji je platio na ime premije osiguravacu. postoje tri razlicita lica.aleatoran u principu formalan.adhezioni.Zainteresovani treba da ispune obrazaca na njenoj strani i da poslaju potvrdu SMS-om i ugovor je zakljucen.odnosno kad istu izricito ne odbijr u predvidjenom roku."Cover note" je dokument koji.Osiguravac ciji se status ne menja 28 . 33) Ugovor o osiguranju? .Predstavlja belesku o pokricu na osnovu koje oni obavestavaju osiguranika da je pod delimicnim uslovima zakljuceno os.Znacajno je da ponuda mora biti ucinjena pismeno jer usmena ponuda ne obavezuje. Osiguranje za tudji racun ili za racun koga se tice U slucaju os za tudji racun ili za racun koga se tice .Pri tome.na osnovu elementa "Slipa" posrenici u os ispostavljaju.Ugovarac os ima pravo prvenstvene naplati tih potrazivanja iz dugujuce naknade.Pismena ponuda za zakljucenje ugovora o os ucinjena osiguravacu vezuje ponudioca za vreme od osam dana od dana kada je ponuda prispela osiguravacu.Cover note je dokument kojim se u praksi potvrdjuje da je osiguravac tj reosiguravac prihvatio uslove iz slipa i daje saglasnost za pokrice tog rizika.Preko Interneta se vrsi i brza i efikasna likvidacija steta.cak I u slucaju kada drzi polisu.obaveze placanja premije I ostale obaveze iz ugovora duzan je da izvrsava ugovarac os.poslovodstvu bez usluga.a nakon sklopljenog sporazuma posrednik jedan primerak zadrzava za sebe a drugi daje osiguravacu.pri cemu se ne odustaje da se mora platiti premija osiguranja.Moguce je i neformalno zakljucenje ugovora o os u situaciji kada osiguravac prihvati pismenu ponudu ponudioca.Osnovno je pravilo da zaklljucenje ugovora o os prati i potpisivanje i izdavanje polise.odnosno reosiguranje.U Zakonu o obligacionim odnosima se definse ugovor o os kao ugovor koji se obavezuje ugovarac os da plati odredjeni iznos organizaciji za os a osiguravaca se obavezuje da ako se desi dogadjaj koji predstavlja osigurani slucaj.Ukoliko je odobrenje odbijeno.Dok se ne potpise slip ima karakter ponude za osiguranje.

Kada ugovarac jasni sa ispunjenjem svoje obaveze osiguravacu pripada I pravo na zateznu kamatu I to za period dana dospelosti placanja premije pa sve do njene isplate.Ugovorne strane se mogu opredeliti da se premija placa u ratama odnosno odredjenim rokovima.Obaveza osiguravaca pocinje narednog dana od dana uplate premije ukoliko je ugovoreno da se premija placa prilikom zakljucenja ugovora a ako se placa kasnije.Preuzimanje duga vrsi se ugovorom izmedju duznika I preuzimaoca na koje je pristao poverilac.a zadrzava svoje osnovno pravo na premiju.Kod visegodisnjih ugovora o os obicno se ugovara dan na koji svake godine dospeva obaveza placanja premije a kod os zivota redovno se unosi klauzula da se ugovoreni iznos premije placanja svakog meseca.Premiju moze platiti ugovarac I on je duzan u pogledu placanja premije ali je osiguravac duzan da primi isplatu premije od svakog lica koje ima pravni interes da premija bude placena a to moze biti I osiguranik-korisnik os ili pribavilac osigurane stvari.ali s tim da taj rok ne moze isteci pre nego sto protekne 30 dana od dospelosti premije.osiguravajuce pokrice pocinje od dana odredjenog u ugovoru koa dana pocetka os.zato sto je zakljuceno os za tudji racun ili za racun koga se tice.kao:preuzimanje duga.ugovor o os prestaje.Moze se ugovoriti da se premija placa odjednom I tada vazi pravilo da se placa prilikom zakljucenja ugovoa.ukoliko mu takav upitnik osiguravac dostavi I da pruzi druga dodatna obavestenja koja sum u poznata a o kojima nema pitanja u upitniku.pristupanje dugu.Status mu se ne menja.Preuzimanje ispunjena se vrsi ugovorom izmedju duznika I nekog treceg 29 .nacin placanja premije treba konstatovati na samoj polisi os ili u posebnom sporazumu koji regulise nacin tj dinamiku placanja premije.jer njegova osnovna obaveza I dalje stoji da u slucaju nastupanja osiguranog slucaja isplti naknadu stete. 34) Obaveze osiguranika iz ugovora o osiguranju? Obaveze u momentu zakljucenja ugovora Prilikom zakljucenja ugovora ugovarac o je u obavezu da prijavi sve okolnosti koje sum u poznate ili mu nisu mogle ostati nepoznate a od znacaja su za ocenu rizika.Pristupanje dugu nastaje ugovorom izmedju poverioca I treceg lica kojim se ovaj obavezuje poveriocu d ace ispuniti njegovo potrazivanje od duznika a trece lice stupa u obavezu pored duznika.To su one okolnosti od kojih zavisi da l ice biti zakljucen ugovor o os I pod kakvim uslovima bi se zakljucio jer su iste od uticaja na obim pokrica I visinu premije.I osiguravac I ugovarac os koji se pojavljuju u svojstvu poverilaca I duznika mogu biti subjekti cesije ali I postupka promene duznika.Bez obzira na to za koji model placanja premije se osiguravac I ugovarac os opredela.po isteku roka od 30 dana od dana kada je ugovaracu os upuceno preporuceno pismo osiguravaca sa obavestenjem o dospelosti premije.Placanje premije predstavlja odlozan uslov za nastupanje dejstvapunovazno zakljucenog ugovora o os kada je ugovarac os preuzeo obavezu da premiju plati prilikom zakljucenja ugovora.Bitno je da u polisiugovoru u os premija bude navedena .Promena duznika se u nasem pravnom sistemu javlja u tri vida.Ukoliko ugovarac os ne plati premiju koja je dospela posle zakljucenja ugovora niti to ucini drugo zainteresovano lice.Ugovorne strane mogu propustiti da u polisi opredele dospelost premije I u tom slucaju vazi pravilo da je ugovarac os duzan da plati premiju odjednom I to prilikom zakljucenja ugovora.Pod mestom placanja premije podrazumeva se da je to mesto u kome ugovarac os ima svoje sediste tj prebivaliste.Takodje je u obavezi da omoguci osiguravacu da se uveri da li su tacno prijavljene sve okolnosti koje su od uticaja za ocenu rizika I ukoliko osiguravac iskoristi ovo pravo moze se smatrati da je bio upoznat sa okolnostima koje se mogu utvrditi normalnim pregledom Obaveza placanja premije Osnovna I najvaznija obaveza ugovaraca os iz ugovora o os je obaveza placanja premije.osim ako se ugovori da se placanje izvrsi u nekom kasnijem roku.Ugovorne strane slobodnom voljom ugovaraju dospelost placanja premije saglasno odredbama ZOO.preuzimanje ispunjenja.Placanje premije os je obaveza ugovaraca os a ne osiguranika s obzirom da ta dva subjekta ne moraju uvek biti ista lica.Preuzimanjem duga preuzimalac stupa na mesto predjasnjeg duznika a ovaj se oslobadja obaveze.Osiguranik je u obavezi da tacno odgovori na pitanja iz upitnika.odnosno vrednosno odredjena ili odredjena tako da se prema podacima koji su navedeni u samoj polisi moze sasvim precizno ista odrediti.ako ugovorom nije odredjeno neko drugo mesto.a osiguravajuce pokrice nastupa narednog dana po placanju premije tako da na sam dan placanja premije osiguranik ne uziva osiguravajuce pokrice.po samom zakonu .

Ako je povecanje rizika takvo da osiguravac ne bi zakljucio ugovor da je takvo stanje postojalo u momentu zakljucenja ugovora.ako je rizik povecan nekim njegovim postupkom. 30 .Osiguranik je u obavezi da obavesti osiguravaca o nastupanju osiguranog slucaja u roku od tri dana od dana kada je saznao da je osigurani slucaj nastupio.lica kojim se ovaj obavezuje prema duzniku da ispuni njegovu obavezu prema njegovom poveriocu Obaveze u toku trajanja os Ugovarac os je u obavezi da obavesti osiguravaca o svakoj promeni okolnosti koja moze biti od znacaja za ocenu rizika.ali ima obavezu da osiguravacu naknadi stetu koja je u uzrocnoj vezi sa takvim propustanjem I koju osiguravac mora dokazati.s tim da je na osiguravacu teret dokazivanja uzrocne veze izmedju nepreduzimanja aktivnosti osiguranika I nastupanja vece stete.dolazi do smanjenja naknade .u srazmeri izmedju placenih premija I premija koje bi trebalo platiti u odnosu na povecani rizik.odnosno ugovorenu svotu.U slucaju da osiguranik propusti da prijavi osigurani slucaj u roku.duzan je da ga obavesti u roku od 14 dana od trenutka kada je za to saznao.Ugovor o os ostaje na snazi I osiguravac se vise ne moze koristiti ovlascenjima da predlozi ugovaracu os novu stopu premije ili da rskine ugovor.ne gubi pravi na naknadu.Ako osiguranik ne ispuni svoju obavezu bez opravdanja.a osiguravac je u obavezi da osiguraniku naknadi troskove nastale u preduzimanju ovih aktivnosti cak I onda kada su nastojanja osiguranika ostala bez ispeha.obaveza osiguravaca se smanjuje za onoliko za koliko je nastala veca steta zbog nepreduzimanja mere sprecavanja.ugovaraci ne moraju svake godine da potpisati novu polisu.Osiguranik je u obavezi da u cilju zastite osigurane imovine preduzima odredjene zastitne mere I da se kao dobar privrednik stara o svojoj imovini bez obzira da le je to duzan da cini u smislu uslova os ili u smislu propisanih mera zastite.Osiguravaca vezuju uslovi os koji su sastavni deo ugovora o os I uo bavezi je da ih ispostuje jer sadrzinu ugovra o os opredeljuju opsti I psebni uslovi os.Posledica neispunjenja ove obaveze osiguravac je nemogucnost pozivanja na odredbe uslova u pogledu iskljucenja obaveze osiguravaca u odredjenim situacijama zbog nepostovanja odredbi uslova od strane osiguranika jer se uslovi tada ne smatraju sastavnim delovima ugovora o os.a ukoliko zeli u konkretnoj situaciji da u nekom delu odstupi od uslova os tada u polisi moze to predvideti.Ukoliko je povecanje rizika takvo da bi osiguravac preuzeo isti ali uz vecu premiju.on moze raskinuti 28 ugovor.a ako ovaj to ne prihvati u roku od 14 dana od prijema predloga nove stope ugovor prestaje po samom zakonu.ali pre nego sto je ugovor raskinuo ili postiga sporazum sa ugovaracem os o povecanju premije.Pravilo je da ako se osigurani slucaj desi pre nego sto je osiguravac obavesten o povecanju rizika ili posto je obavesten o povecanju rizika .Ugovarac os je duzan da bez odlaganja obavesti osiguravaca I povecanju rizika.ako ta ovlascenja ne iskoristi u roku od mesec dana od kada je ma na koji nacin doznao za povecanje rizika.Uslovima os moze biti predvidjneo da osiguranik ima obavezu da pored osiguravaca obavesti I nadlezni organ o nastupanju siguranog slucaja I ukoliko ne ispostuje ovu obavezu duzan je da osiguravacu naknadi stetu koja zbog tog propustanja nastupi.on moze ugovaraca da predlozi novu stopu premije. Obaveze kad nastupi osigurani slucaj Kada nastupi osigurani slucaj osiguranik je u obavezi da preduzme sve sto je u njegovoj moci da se steta sto je moguce vise smanji.a ako se povecanje rizika dogodilo bez njegovog ucesca.Polisa os predstavlja pismeno o ugovoru o os koje u vidu formalnog ugovora osiguravac daje na potpis ugovaracu os.ili ako jos pre isteka roka na neki nacin polaze da pristaje na produzenje ugovora.Ako je ugovor zakljucen na nedredjeno vreme.Ukoliko se ne ponasa na taj nacin osiguranik moze da izgubi pravo na naknadu iz os potupno ili delimicno. 35) Obaveze osiguravača iz ugovora o osiguranju? Obaveze u momentu zakljucenja ugovora Prilikom zakljucenja ugovora o os osiguravac je u obavezi da osiguranika upozna sa opsti I posebnim uslovima os I da mu ih uruci.Prilikom zakljucenja ugovora I izrade polise osiguravac mora voditi racuna da usaglasi sadrzaj polise sa uslovima os.Osiguravac je u obavezi da osiguraniku preda polisu os.U slucaju da su na polisi odstampani uslovi smatra se da je obaveza izvrsena predajom kopije polise.Moguce je da si osigurani slucaj dogodi pre nego sto je osiguravac obavesten o povecanju rizika.

Ugovor o os prestaje I u slucaju da dodje do propasti predmeta osiguranja.Osiguravac ne moze odbiti da isplati stetu pozivajuci se na uslove os prema kojima on ne mora da placa stetu koju je prouzrokovao njegov siguranik vozeci vozilo u alkoholisanom stanju.Kada se zakljuci ugovor o os sa odredjenim rokom trajanja moguce je da nakon isteka toka trajanja dodje do precutnog produzanja dejstva ugovora ukoliko ugovorne strane nastave da se ponasaju kao da je ugovor na snazi.Smatra se da su redovni nacini prestanka ugovora o os.Obaveze u toku trajanja osiguranja Osiguravajuca drustva su u obavezi da formiraju fondove koji su namenjeni za isplatu steta osiguranicima I da ove rezerve os odrzavaju na odredjenom nivou izdvajanjem sredstava za njihovu popunu I adekvatnim plasiranjem sredstava.kao I da pruzi dokaze za utvrdjivanje visine nastale stete.Visegodisnji ugovor o os je ugovor koji je zakljucen na odredjeni tok sa vaznoscu za perid preko jedne ili za vise godina.odnosno uslovima os ne moze iskljuciti pravo svake ugovorne strane da raskine ugovor na naci na koji je zakonom propisano da se ugovor moze raskinuti.a suptona ugovorna obaveza nema pravna dejstva.Pocetak dejstva ugovora o os opredeljuju stranke u ugovoru-na polisi.nastupanje osiguranog slucajjampropast stvari.Po pravilu osiguranika da je nastupio slucaj osiguravac je u obavezi da izvrsi uvidjaj radi utvredjenja stete I procenu stete.Kada osiguravac padne u docnju zbog neisplate stete.Kada nastupi osigurani slucaj I predmet os prestane da postoji usled realizacije rizika na njemu ugovor o os 31 .raskig.ugovarac placa premiju a osiguravac nosi osiguravajuce pokrice I prima premiju os.ZOO je predvideo da osigurac ovu obavezu mora da izvrsi u ugovorenom roku koji ne moze biti duzi od 14 dana I koji se racuna od dana kada je osiguravac dobio obavestenje da se dogodio osigurani slucaj.Ugovor o os prestaje najcesce istekom toka na koji je zakljucen ili ispunjenjem.Prema duzini trajanja ugovor se moze zakljuciti na odredjeno I neodredjeno vreme trajanja. 36) Trajanje i prestanak dejstva osiguranja? Ugovor o os je u nacelu zakljucen kada ugovorne strane potpisu polisu ili list pokrica odnosno kada na drugi neformalan nacin zakljuce ugovor.stecaj osiguravaca I sl.I ako je steta koju je poverila-osiguranik pretrpeo veca od iznosa koji bi dobio na ime zatezne kamate.Ako je ugovarac os.ukoliko je ugovoreno da osiguravac placa naknadu a ne ugovorenu svotu.Ugovor o os se moze zakljuciti kao kratkorocni.Kratkorocni ugovor o os je onaj koji se zakljucuje na period od jedne godine.Kao neredovni nacin prestanka ugovora smatraje se nistavost ugovora.pocetak delovanja ugovora o os.tako da je osiguravac duzan da isplati naknadu ili svotu odredjenu ugovorom ostecenom licu u ugovorenom roku kada se dogodi osigurani slucaj.Na 29 osnovu izvrsene prijave stete I procene osiguravacu je u obavezu da u zakonom ili ugovorom odredjenom roku isplati osiguraniku naknadu.visegodisnji I dugorocni.Osiguravac ima pravo da vrsi kontrolu preduzimanja preventivnih mera koje je u obavezi da preduzima osiguranik.Dugorocni ugovori o os sa neodredjenim rokom trajanja su oni ugovori kod kojih se samo odredjuje datum pocetka dejstva ugovora.Propisano je da se ugovorom o os.smrt osiguranog lica pre isteka ugovora.pravilo je da osiguravac nije obavezan ni na kakva davanja.Putem saosiguranja I reosiguranja rizika koji su veci od samopridrzaja osiguravac pruza izvesnost ugovaraca os da ce moci u slucaju potrebe da izvrsi svoju obavezu.poverilac ima pravo da zahteva razliku do potpune naknade stete.Ukoliko osiguranik izgubi polisu os osiguravac je u obavezi dam u na njegov zahtev izda kopiju polise Obaveze kad nastupi osigurani slucaj Osnovna obaveza osiguravaca sastoji se u isplati naknade stete ili ugovorene svote.jer osiguravac nije kriv za zadocnjnje u isplati stete.osiguravac nije u obavezi da plati naknadu za stetu koju je osiguranik pretrpeo zato sto mu naknada nije odmah isplacena.ne samo da prijavi nastupanje osiguranog slucaja nego I da pruzi dokaze da je on zaista nastupio I da je obuhvacen osiguranjem .osiguranik ili korisnik izazvao osigurani slucaj namerno ili prevarom.Osiguranik moze da odbije dam u osiguravac isplati nakandu iz os jer nije zadovoljan visinom ponudjene nagrade I ako se u sporu utvrdi da osiguranik nije bio u pravu.Uobicajeno je da se u uslovima os predvidi izmedju ostalog .jer pravila os regulisu samo odnose izmedju ugovarac os .promena vlasnika stvari.Obaveza osiguranika tj korisnika os .pored navedenih I otkaz ugovora na ugovoreni nacin.Stete se moze ogledati u gubitku vrednosti odredjene stvari koju poverilac nije mogao usled docnje duznika da pribavi ili u kakvom drugom gubitku.

spediciji itd ne odredjuju se kao ugovori robnog prometa.Ukoliko dodje do propasti predmeta os u celini usled dejstva dogadjaja. tj ugovori u prirodi.kao I uostalom I brojni drugi ugovori kao sto je ugovor o prodaji.mada sus se u teoriji pojavljivala I misljenja da zbog velike razlicitosti pojedinih vrsta ugovora o os. .ugovor o os prestaje da prozivodi dejstvo momentum propasti stvari.U slucaju o sod odgovornosti treceg.Nije moguce da do raskida dodje jednostranom izjavom ugovorne strane pre isteka roka vaznosti ukoliko to nije predvidjeno samim ugovorom.ne bi trebalo govoriti o jedinstvenom ugovoru o os.os se nastavlja.osteceno lice zahteva naknadu od osiguranika.Ugovor o os je nesumljivo samostalan ugovor.da se navedeni ugovori blize nazivaju ugovori robnog prometa.nego o vise razlicitih ugovora o os su jedinstveni.U slucaju stecaja osiguravac.ali svaka ugovorna strana ima pravo da rskine ugovor o os u roku od tri meseca od otvaranja stecaja.Zastarevanje potrazivanje koje pripada osiguravacu prema trecem licu odgovornom za nastupanje osiguranog lsucaja pocinje da tece kada I zastarevajnje potrazivanja osiguranika prema tom licu I navrsava se u istom roku.prestaje.racunajuci od prvog dana posle protekle kalendarske godine u kojoj je potrazivanje nastalo.ODNOSNO UGOVORI U PRIVREDI 38) Mesto ugovora o osiguranju u privrednom pravu? Ugovor o os spada u ugovore robnog prometa tj ugovore u privredi.Neposredan zahtev treceg ostecenog lica prema osiguravacu zastareva za isto vreme za koje zastareva njegov zahtev prema osiguraniku odgovornom za stetu.tj ako zainteresovano lice dokaze da do dana odredjenog na prethodni nacin nije znalo da se osigurani slucaj dogodio.Zakon o obligacionim odnosima ugovor o os.koji moze biti obaveza I prodavca I kupca.zastarevanje pocinje od dana kada je za to saznalo.tada vaze I pravila koja proisticu iz zakljucenog ugovora o os.zastarevanje osiguranikobog z\ahteva prema osiguracu pocinje od dana kada je osteceno lice trazilo sudskim putem naknadu od osiguranika tj kada ga je osiguranik obestetio.Medjutim.UGOVOR O OS I DRUGI UGOVORI ROBNOG PROMETA.Ugovor moze biti apsolutno nistav ili relativno nistav I moze biti nistav ceo ugovor ili samo neki delovi ugovora.Potrazivanja ugovaraca os tj treceg lica iz ugovora o os zivotu zastarevaju za 5 godinaa iz ostalih ugovra o os za tri godine.a da se kupac obavezuje da prodavcu plati cenu.ali je uglavnom opsteprihvaceno u teoriji.Zastareloscu prestaje pravo da se zahteva ispunjenj obaveze I da on o nastupakada protekne zakonom odrdjeno vreme u kome je poverilac mogao da zahteva ispunjenje obaveze.sto znaci da se ta univerzalna pravila primenjuju I na ugovor o os ali rokovi zastarelosti za ovaj ugovor su utvrdjeni posebno.Ugovor o posredovanju se u Zakonu definise tako da se njim posrednik obavezuje d ace nastojati da nadje I dovede u vezu sa 32 .tako da se radi o jedinstvenom ugovoru kojih naravno ima vise vrsta I koji imaju svoje posebnosti.tada zastarevanje pocinje da tece od dana kada je za t saznalo.Ako zainteresovano lice dokaze da do dana odredjenog na prethodno navedeni nacin nioje znalo da se osigurani slucaj dogodio.Do raskida ugovora o os moze doci iz uzroka koji su nastali nakon zakljucenja ugovora iz razloga predvidjenih zakonom ili ugovorom.Ukoliko dodje do stecaja ugovaraca os.U tom slucaju stecajnoj masi ugovaraca os pripada deo placene premije koji odgovara preostalom vremenu os.ili je dobije od njega. 37) Zastarelost kod ugovora o osiguranju? U Zakonu o obligacionim odnosima zastarelost se definise uopsteno.ako zakonom za pojedinacne slucajeve nije nesto drugo propisano.odnosno pravo svojine .ugovor o os prestaje po isteku 30 dana od otvaranja stecaja.Najznacsjniji ugovor robnog prometa je ugovor o prodaji koji se u Zakonu o obligacionim odnosima definise tako sto se odredjuje da se ugovorom o prdaji obavezuje prodavac da stvar koju prodaje preda kupcu tako da kupac stekne pravo raspolaganja .odnosno realizacije rizika koji nije pokriven osiguranjem.Moguce je da dodje do ponistenja ugovora o od u situaciji kada je u momentu zakljucenja ugovora bio prisutan uzrok bez prestanka.s tim da u svakom slucaju potrazivanje zastareva ko od zivota za 10 a kod ostalih za 5 godina odd nana odredjenog na prethodno navedeni nacin.Osnovno pravilo je da zastarelost pocinje da tece prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenj obaveza.Ako je predmet ugovora o prodaji osiguran a ponekad je to I uslo iz ugovora o prodaji.kog ugovora o os zastarelost pocinje da tece racunajuci od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj je potrazivanje nastalo.

Zakonu o os..Drustva za os zakljucuju ugovor o posredovanju sa registrovanim agencijama koje posreduju pri zakljucivanju ugovora o os.a ne o ugovoru o saosiguranju.Po Zakonu .neophodan je Sporazum izmedju osiguravaca o zajednickom snosenju I raspodeli rizika.Celokupno transportno os je prakticno nedvojivo od spedicije.pri cemu ugovore zakljucuju osiguravaci I ugovoraci os.tako da svaki osiguravac naznacen u polisi os odgovara osiguraniku za potpunu naknadu/U praksi se cesto desva da vise osiguraca osigurava imovinu.solidarne odgovornosti a samim tim ni odnosa saosiguranja.Ugovorom o trgovinskom zastupanju zastupnik se obavezuje da se stalno stara da treca lica zakljucuju ugovore sa njegovim nalogodavcem I da u tom smislu posreduje izmedju njih I nalogodavca.ugovorom o spediciji ili otpremanje otpremnik se obavezuje da radi prevoza odredjene stvari zakljuci u svoje ime I za racun nalogodavca ugovor o prevozu I druge ugovore potrebe za izvrsenje prevoza.I u Zakonu o os definisani su poslovi saosiguranja pri cemu zapazamo da se govori o poslovima saosiguranja.imovinske interese I zaposlene jednog ugovaraca os a da se radi o samostalnim ugovorima os a ne o saosiguranju.svaki saosiguravac odgovara osiguraniku za potpunu naknadu stete.kao I da obavi ostale uobicajene poslove I radnje.U tom slucaju radi se o potpuno odvojenim ugovorima o os.Poslovi saosiguranja imovine I lica su definisani kao poslovi zakljucenja I izvrsenja ugovora o os sa vise osiguravaca koji su se sporazumeli o zajednickom snosenju I raspodeli rizika.a posrednici samo olaksavju zakljucivanje ugovora.da bi postojalo saosiguranje neophodno je postojanje najmanje dva osiguravaca.Iz navedene definicije saosiguranja proizilazi nekoliko bitnih cinjenica: 1. 4.kao I dap o dobijenom ovlascenju zakljucuje ugovore sa trecim licima u ime I za racun nalogodavca. 5.gde osiguravaci nemaju nikakav medjusobni ugovorni odnos.vec svaki saosiguraca samostalno I nezavisno od drugih sadosiguraca odgvara samo za preuzeti deo rizika.U Zakonu o obligacionim odnosima je odredjeno da kada je ugovor o os zakljucen sa vise osiguravaca koji su se sporazumeli o zajednickom snosenju I raspodeli rizika.Iako u Zakonu nije utvrdjena obavez ada se taj Sporazum zakljuci u pismenoj formi .U takvim slucajevima ugovarac os je sacionio vise samostalnih ugovora o os sa vise razlicitih osiguravaca.bez obzira sto u medjusobnom odnosu o zajednickom nosenju I raspodeli rizika preuzima nosenje samo jednog dela rizika.naznaciti ko su osiguravaci a ko je ugovarac os.saosiguranje podrazumeva uspostavljanje dve vrste odnosa.nalogodavcem lice koje bi sa njim pregovaralo o zakljucivanju odredjenog ugovora a nalogodavac se obavezuje dam u isplati odredjenu naknadu ako taj ugovor bude zakljucen.koji postaju saosiguraci I ugovaraci os I drugi odnos izmedju osiguravaca tj saosiguravaca I tice se nacina zajednickog nosenja I rapspodele rizika.a ostavodavac se obavezuje dam u za to plati odredjenu naknadu na cuvanje samo ako je to ugovoreno -SAOSIGURANJE I REOSIGURANJE 39) Saosiguranje? Saosiguranje je definisano u Zakonu o obligacionim odnosima.uz mogucnost postojanja I vise osiguravaca 2.svaki osiguravac naznacen u polisi os odgovara osiguraniku za potpunu naknadu.koji mu se obavezuje dam u za svaki zakljuceni ugovor isplati odredjenu naknadu.pa nema ni pravnog odnosa medju njima. 33 .Ugovorom o uskladistenju skladistar se obavezuje da primi I cuva odredjenu robu I da preduzme potrebne ili ugovorene mere radi njegovog ocuvanja u odredjenom stanju I dalje preda na zahtev ostavodavca ili drugog ovlascenog lica.dovodjenjem u vezi buducih ugovornih strana.s obzirom da ni ugovora o os nema bez potpisane polise os 3.Prvi odnos nastaje izmedju dva ili vise osiguravaca.neophodno je da se potpise jedinstvena polisa os u kojoj se moraju iamdju ostalog.pri cemu je odvojio osigurane stvari tj izvrsio raspodelu rizika. Za razliku od Zakona o obligacionim odnosima gde je utvrdjena solidarna odgovornost saosiguraca.jasno je da se to mora uciniti.Zakonu o pomorskoj I unutrasnjoj plovidbi.a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odredjenu naknadu.Sustina tzv brokerskog ugovora je zakljucenje ugovora o os u ime I za racun svog nalogodavca tj drustva za os I da za to broker ima pravo na naknadu tj proviziju.u Zakonu o pomorskoj I unutrasnjoj plovidbi nije utvrdjena solidarna odgovornost.

obaveza za adekvatnu disperziju investicija I raznovrsnost istih kao I odredjena ogranicenja pri investiranju.sa zahtevom za naknadu iz osiguranja moze obratiti iskljucivo osiguravacu.a isto tako naplacuje stetu od svakog osiguravaca.plati deo iznosa ili cak I citav iznos koji je platio ili treba da plati osiguraniku ili osiguranicima a osiguravac prima obavezu da osiguravacu plati odredjenu premiju.Pravi razvoj reosiguranje dstize u 19 veku I kasnije.koji umire u toku godine.na osnovu ugovora o reosiguranju.ukoliko nastupi osigurani slucaj .Kod malog osiguravaca mortalitetno iskustvo ce biti veoma promenljivo I osiguravac ce zbog 34 .Onsvoja prava I obaveze ostvaruje iskljucivo iz ugovora o os.Direktiva se odnosi na profesionalna drustva za osiguranje ali ne I na pulove I drzavne reosiguravaceciji je garant drzava.Osiguranik ne mora da zna za ugovor o reosiguranju osiguravaca.kojim jedna strana.Propisuje se obaveza za reosiguravajuca drustva za posedovanje adekvatnog kapitala za pokrice tehnickih rezervi I rezervi za izravnanje rizika.Jedino se osiguravac moze obratiti trecem odgovornom licu za iznos isplacen osiguraniku pa I za deo koji je primio od reosiguravaca.posto se ovaj deo puta smatrao najopasniji za plovidbu.U reosiguranju je opste prihvaceno da isplatom naknade iz reosiguranje na reosiguravaca ne prelaze preko osiguravaca prema trecem licu odgovornom za nastupanje osiguranog slucaja.Kada osiguravac oceni da je rizik prevelik.kojim reosiguravac prenosi na druge reosiguravace deo rizika koje je preuzeo u pokrice od osiguravaca ili drugih reosiguravaca.donet je u 16 veku.niti moze crpeti nikakva prava iz ugovora o reosiguranju. Istorijski razvoj reosiguranja 32 Prvi ugovor koji je imao obelezja reosiguranja sklopljen je u Djenovi 1370 godine.Prvi pisani propis u kome je pomenuto reosiguranje.U Evropskoj Uniji je radjeno na usaglasavanju nacionalnih propisa u domenu reosiguranja.Osnovni preduslov za postojanje reosiguranja jeste zakljucen ugovor o os.preuzima obavezu da drugoj strani.uliga I znacaj Reosiguranje se moze definisati kao ponovno os rizika od direktnog osiguravaca.odnosno isplatiti u slucaju nastanka stete a a da se ne ugroze vlastiti fondovi.Sklopljen je izmedju dvojice trgovca kao reosiguravaca I treceg trgovca osiguravaca kojim su se prva dva obavezala d ace osiguravacu naknaditi iznos stete koju bi ovaj bio duzan isplatiti osiguraniku ako nastupi osigurani slucaj za vreme polovidbe izmedju Djenove I Slujsa.Ekonomska svrha reosiguranja je potreba drustva za os za pokricem njihovih obaveza koje proizilaze iz ugovora o os koje ne mogu sami izvrsiti putem sopstvenih raspolozivih sredstava.Osiguravac deo svojih obaveza iz ugovora o os prenosi u reosiguranje.40) Reosiguranje? Reosiguranje je osiguranje osiguravaca Pojam. Osnovna nacela na kojima bazira reosiguranje Ugovor o osiguranju je pretostavka za zakljucenje ugovora o reosiguranju.Na osnovu odredbi Direktive omogucava se nadzor nad poslovanjem .Sve promene iz ugovora o os se reflektuju I na ugovor o reosiguranju.Tada govorimo o saosiguranju I ovde osiguranik placa premiju svakom osiguravacu.odnosno kontrolu finansijske poslovanja I solventnosti reosiguravaca. Specificnosti reosiguranja zivota Premijske stope se zasnivaju na tablicama smrtnosti.Reosiguranje zivota je potrebno osiguravacu u cilju zastite svoje rezerve od nepovoljnog iskustva smrtnosti.pa se tako.kao I postojanje adekvatnih tehnickih rezervi I rezervi za izravnanje rizika vrsi nadzoni organ domicilne drzave reosiguravaca.kada su se I pojavile velike reosiguravajuce kompanije u Svajcarskoj I Nemackoj.reosiguravac.Rizik preuzet u os osiguravac moze podeliti izmedju vise osiguravaca.Retrocesija je osiguranje reosiguravaca.To znaci da se premija da se pokrije taj rizik povecava iz godine u godinu.sto je rezultiralo usvajanjem Direktive Skupstine I Saveta Evrope o reosiguranju.Rizik osiguranika .povecava se sa njegovom staroscu.odnosno u pokrice kod drugog osiguravaca.osiguravacu.Osiguranje I reosiguranje su dva nezavisna pravna odnosa.on odredjuje koliki deo rizika moze podneti.Radilo se o zbirci propisa iz pomorskog osiguranja koja je sacinjena za potrebe suda u Rimu.Poslovi reosiguranja su medjunarodnog karaktera I zahtevaju posebne metode analize rizika I utvrdjivanja tehnickih rezervi I samim tim posebne metode nadzora.

Vecinu aranzmana stoprocentno cine okvirniugovori.Posao reosiguranja zivota sadrzi podatke o individualnim rizicima a kod nezivotnih reosiguranja samo nekoliko podataka o individualnim rizicima 4.dok se kod nezivotnih reosiguranja ugovori obnavljaju godisnje.Razlike izmedju stvarnih I ocekivanih odstetnih zahteva mogu nastati usled: 1.ugovori o reosiguranju se dele na: Kvotno osiguranje ili reosiguranje srazmernog dela rizika kod koga osiguravac predaje reosiguranje u 35 .Ugovorno reosiguranje he obavezujece za osiguravaca I reosiguravaca na osnovu ugovora o reosiguranju. Prema nacinu na koji su odredjene obaveze reosiguravaca u odnosu na obaveze osiguravaca prema osiguranicima.dok to nije slucaj kod nezivotnih reosiguranja.Fakultativno-ugovorno osiguranje predstavlja kombinaciju fakultativnog I ugovornog reosiguranja.dok to nije slucaj kod nezivotnih reosiguranja 8.kao ni mogucnost promene stope za posao na snazu.cinjenica da se ukupni portfelj moze sastojati od malog broja osiguranika sa ishodom d ace iskustvo podlegati slucajnim fluktuacijama.kod nezivotnih osiguranja radi se o kratkorocnom poslu 2.Kada je u pitanju posao reosiguranja zivota.Kod zivotnih reosiguranja ne postoji datum otkaza okvirnog ugovora.nakon sto se upozna sa svim elementima rizika.fakultativno-ugovorno I pul za reosiguranje.po svakom pojedniacnom osiguraniku na razuman nivo.u slucaju rata.Pul za reosiguranje predstavlja udruzenje osiguravaca u kojim se prema unapred utvrdjenom kljucu.poplava I drugih prirodnih nepogoda 3.vrstama ugovora distribucije starosti I drugo.gde su generalni okvirni ugovori podeljeni izmedju mnogih reosiguraca 33 5.U poslu reosiguravaca zivota u pavilu je ogranicen broj reosiguravaca.Dok je reosiguranje zivota dugorocan posal.zbog bliskog odnosa sa cedirajucim osiguravacima. Reosiguranje zivota ima svoje specificnosti koje se bitno razlikuju od reosiguravajuceg posla kod nezivoitnih reosiguranja.ugovorno ili obavezno.Visinu samopridrzaja odredjuje akutar.pozara .prema obimu rezervi.jer se radi o profesionalnim reosiguravacima dok posao nezivotnih reosiguranja obavljaju mnogi reosiguravaci 9.nakon zakljucenog ugovora o os a reosiguravac oslucuje koji ce rizik prihvatiti a koji nece.Razlike se ogledaju: 1.Osigurane sume su uglavnom male.karakteristicni su za zivotna.uvek se radi o totalnim stetama a kod nezivotnih reosiguranja uglavnom su u pitanju delimicne stete Oblici reosiguranja Oblici reosiguranja mogu biti:fakultativno ili pojedinacno.Uglavnom ekscedentni.a proporcionalni I neproporcionalni za nezivotna reosiguranja 7Katastrofalni ugovori kod reosiguranja zivota se obavlja retko preko brokera.dok sukod nezivotnih reosiguranja u pitanju velike osigurane sume 3.promene u generalnom nivou smrtnosti 2.Trosak osiguravaca zivota od odstetnog zahteva koji nasataje usled smrti osiguranika je osigurana suma.Veci osiguravac ce da ostvari smrtnost koja je mnogo bliza statistici I kod njega je glavni rizik smrtnosti onaj koji nastaje po velikim polisama.toga ograniciti svoj samoppridrzaj.manje rezerve upotrebive po polisi. Fakultativno reosiguranje je takav oblik reosiguranja kod koga se svaki rizik pojedinacno predaje u reosiguranje.rasporedjuju rizici na svakog clana pula S obzirom na broj predmeta u reosiguranje razlikuju se tri osnovna tipa ugovora: Pojedinacni ugovor o reosiguranju koji se zakljucuje za pokrice odredjenog rizika u odredjenom poslu os I kod kojeg reosiguravac .odlucuje da l ice preuzeti taj rizik u pokrice ili nece Opsti ugovor o reosiguranju predstavlja takav ugovor kod koga se osiguravac I reosiguravac unapred dogovaraju d ace reosiguravac primiti u reosiguranje udeo u odredjenoj vrsti ili portfelju osiguravaca pod odredjenim uslovima Otvoreno pokrice pojedinacnih rizika predstavljaju kombinaciju obaveznog I pojedinacnog reosiguranja.proporcionalni ugovori a tek povremeno kvotni.a moguca su I godisnja revidiranja 6.

premiju reosiguranja.pokrice odredjeni deo(kvotu od svih poslova koje je zakljucio u pogledu rizika na koje se reosiguranje odnosi.vrsta ugovora broj I naziv.Ovaj ugovor je aleatoran.odnosno interesa za njegovim transferom na reosiguravaca uz odgovarajucu naknadu. Stop loss ili reosiguranje viska gubitaka je takvo reosiguranje kod koga reosiguravac uzima obavezu da naknadi gubitak u jednoj vrsti osiguranja za jedan period vremena.posrednikova provizija.jer njegovim nastankom nastaje obaveza za obe ugovorne strane-za osiguravaca da plati premiju a za reosiguravaca da plati naknadu ako se ostvar ugovorom predvidjeni rizik.koje se razlikuje od prethodnog po tome sto reosiguravac preuzima sve stete koje prelaze odredjeni iznos iz vise osiguranja pod uslovom da su nastale ostvarenjem istog dogadjaja. Causa i predmet ugovora Pravna causa ugovora o reosiguranje se manifestuje u kontinuiranom transferu rizika sa osiguravaca na reosiguravaca.Definicija i pravna priroda U pravnoj teoriji se istice da je ugovor o reosiguranju ugovor o osiguranju drustva za osiguranje kojim isto zadovoljava svoju potrebu za zastitom od rizika sopstvene aktivnosti.proviziju I ucesce osiguravaca u pozitivnom saldu iz poslova na koje se proteze dejstvo reosiguranja.Dok se normalno.reosiguranje drugog rizika.nego samo na one kod kojih osigurana suma ili vrednost osiguranog predmeta prelazi samopridrzaj osiguravaca.a ako ova granica bude orekoracena visak snosi reosiguravac 2.Reosiguranje viska stete se javlja u dva oblika I to: 1.posto je obaveza reosiguraca podvrgnuta ostvarenju ugovorom o reosiguranju predvidjenog rizika.posto za njegovo zakljucenje nije predvidjena posebna forma Ponuda za zakljucenje ugovora Ponuda za zakljucenje ugovora sadrzi elemente:oznacenje osiguravaca.Reosiguranje se moze definisati I kao instrument transfera rizika sa osiguravaca na reosiguravaca.ali uz pruzanje podataka o tome kako ce se pojedini elementi ugovora regulisati.kome je osnovna ekonomska funkcija savladjivanje buducih ekonomskih potreba osiguravaca.Radi se o dvostrano obaveznom ugovoru .gde je sam rizik razlicit od rizika koji se preuzima ugovorom o osiguranju.pocetak dejstva I trajanje ugovora.osiguravacu isplati deo iznosa ili ceo iznos koji je osiguravac isplatio ili treba da plati osiguraniku.a takodje spada u red neformalnih ugovora. Excess loss ili reosiguranje viska stete.Ugovor o reosiguranje je konsenzualan.posto je za njegovu valjanost potrebna saglasnost volje obe ugovorne strane.a preko toga stetu preuzima reosiguravac.kod koga se reosiguranje ne odnosi na sve ugovore odredjenog rizika.jer se prava I obaveze ugovornih strana ne izvrsavaju odjednom.spiskovi.maksimalnu obavezu reosiguravaca.fakultativno reosiguranje neodlozne dozivotne rente.obavezuje da drugoj strani.depoziti.gde se utvrdjuje odredjena granica stete koja moze nastati ako se ostvari osigurani slucaj u jednom odredjenom ugovoru o osiguranju.u kojoj se tekst ugovora daje u sumarnom obliku.dotle se odgodjene dozivotne licne rente veoma retko reosiguravaju.a osiguravac preuzima obavezu placanja odredjene premije.cisto reosiguranje viska stete. 36 .stete koje se naplacuju odmah .kod koga do odredjene visine teret snosi osiguravac. a reosiguravac se obavezuje da osiguravacu u odredjenom procentu isplati naknadu koju ovaj duguje osiguraniku.Predmet ugovora o reosiguranje proizilazi iz potrebe osiguravca za zastitom svoje imovine od rizikavlastitog poslovanja.najcesce godinu dana Reosiguranje rente I grupnog osiguranja zivota Reosiguranje rente se sprovodi relativno na maloj skali.vec sukcesivno kroz odredjeno vremensko razdoblje. Ekcedentno reosiguranje ili reosiguranje viska rizika. 41) Ugovori o reosiguranju? . Posebna oblik ponude je slip ponuda.Uglavnom je potraznja za ova reosiguranja ogranicena na nekoliko velikih ugovora o renti.reosiguravac.On je sukcesivan s trajnim izvrsenjem prestacija.Ugovor o reosiguranju bi mogli definisati kao ugovor u kome se jedna strana.samopridrzaj osiguravaca.a interes se kvalifikuje kroz vrednost imovine koja se ugovorm o reosiguranju zeli zastiti.odredjivanje poslova direktnog osiguranja na koje treba da se proteze dejstvo ugovora.

Prava i obaveze ugovornih strana Obaveze reosiguranika Obaveze su sledece:placanje premije reosiguranja,izvestavanje reosiguravca o promenama rizika,sprecavanje ili ogranicavanje stetnih posledica reosiguranog slucaja I obavestavanje reosiguravaca o nastupanje reosiguranog slucaja Obaveze reosiguravaca Glavna obaveza je isplata naknade iz reosiguranja.Ova obaveza se utvrdjuje u trenutku prema kome ja nastala obaveza osiguravaca.Ako je poravnanje zakljuceno na manji iznos od onoga koji bi trebalo platiti,to povlaci I smanjenje obaveze reosiguravaca.Obrnuto,ako je poravnanje zakljuceno na veci iznos a osiguravac pri tome postupao savesno,povecava se I obaveza I reosiguravaca.Ako nijedrugacije ugovoreno,reosiguravac je u obavezi platiti naknadu iz reosiguranja neovisno o tome da li je placena naknada iz direktnog osiguranja ili ne. Sadrzaj ugovora i ugovorne klauzule Ugovor o reosiguranje mora sadrzati sledece bitne elemente:ugovorne strane sa nazivima I adresom ugovornih strana ,predmet reosiguranja,rizike koji se pokrivaju reosiguranjem,reosiguranu svotu,premiju reosiguranja,pocetak I trajanje reosiguranja,uslove reosiguranja I ugovorne klauzule.Takve klauzule su: 1. right to business management prema kojij reosiguranik ima pravo na direktno ugovaranje I provodjenje osiguranja,ukljucujuci I likvidaciju stete,bez ikakve intervencije reosiguravaca 2.follow the fortune,prema kojoj je reosiguravac duzan slediti sudbinu reosiguranika,odnosno da je reosiguravac vezan obavezom reosiguranika prema svom osiguraniku samo u onim slucajevima I u onoj meri u kojoj je to predvidjeno ugovorom o reosiguranju 35 3.follow the action ,prema kojoj je reosiguravac obavezan slediti akcije reosiguranika,odnosno reosiguravac je vezan poslovnim odlukama reosiguranika 4.direct insurers renention prema kojoj je reosiguranik obavezan zadrzati odredjenu kvotu rizika,osnosno da odredi deo osigurane svote ili stete kod pojedinih vrsta osiguranja,koji nece pokriti dodatnim reosigrateljnim pokricem Trajanje i prestanak ugovora Trajanje ugovora o reosiguranje nije striktno vezano uz odredjeni vremenski rok,vec se isto u pravilu odredjuje prema trajanju rizika koji se zeli reosigurati.Deluje sve do isteka roka na koji je reosiguranje zakljuceno.To moze biti tacno odredjeni dan,ali se u praksi najveci broj ugovora o reosiguranju zakljuceno.To moze biti tacno odredjeni dan,ali se u praksi najveci broj ugovora o reosiguranju zakljucuje na neodredjeno vreme,odnosno do raskida.Raskid ugovora se daje u pismenoj formi u skladu sa ugovorenim raskidnim rokom.Do raskida moze doci I bez otkaznog roka -NEŽIVOTNA OSIGURANjA 42) Osnovne odlike osiguranja imovine? Osnovne karakteristike osiguranja imovine su: 1.Predmet osiguranja moze biti imvina nekog lica koja ima materijalnu vrednost,koja je procenjiva u novcu i na kojoj se moze realizovati rizik koji je obuhvacen osiguranjem 2.Svrha osiguranja je naknada stete prouzrokovane ostvarenjem osiguranog rizika i ne moze biti izvor bogacenja 3.Pravo da naplati naknadu iz osiguranja ima samo lice koje u momentu nastanka stete ima materijalni interes da se steta ne dogodi. Nacelo obestecenja Osnvno nacelo osigaranje imovine koje je prihvaceno u nasem pravu je nacelo obestecenja koje je prihvaceno u cilju zastite javnog poretka.Naknada iz osiguranja ne moze da bude veca od stete koju je osiguranik pretrpeo nastupanjem osiguranog slucaja..Prilikom isplate naknade kod ugovora o osiguranju lica ovo nacelo se ne primenjuje jer se ne procenjuje visina nastale stete.Nije dozvoljeno da osiguranje postane izvor bogacenja,odnosno ne moze se zakljucenjem ugovora o osiguranju ostvariti zarada.Kljucni 37

principi koji proizilaze iz Zakona o obligacionim odnosima kod nadoknade stete u imovinskim osiguranjima pri tome su: 1.da iznos naknade ne moze biti veci od stete koju je osiguranik prtrpeo nastupanjem osiguranog slucaja 2.da su punovazne odredbe ugovora kojima se iznos naknade ogranicava na manji iznos od iznosa stete 3.da se pri utvrdjivanju iznosa stete uzima u obzir izmakla dobit samo ako je to ugovoreno 4.da se naknada iz osiguranja,ukoliko se u toku istog perioda osiguranja dogodi vise osiguranih slucajeva jedan za drugim,odredjuje i isplacuje u potpinosti za svaki od njih,s obzirom na celu svotu osiguranja,bez njegovog umanjenja za iznos ranije isplacenih naknada u tom periodu. 5.da se naknada u slucaju da je ugovorom o os vrednost osigurane stvari sporazumno utvrdjena odredjuje prema toj vrednosti,izuzev ako osiguravac dokaze da je ugovorena vrednost znatno veca od stvarne vrednosti za tu razliku ne postoji opravdan razlog. Moguce ja da dodje do odstupanja od nacela obestecenja u praksi osiguranja kada je zakonom dopusteno i ako ga stranke posebno ugovore. Interes osiguranja Sa nacelom obestecenja interes kao sastvani deo ugovora imovinskog osiguranja predstavlja bitan uslov za punovaznost ugovora u meri u kojoj odredjuje svojstvo osiguranika. Osiguranje imovine moze zakljuciti samo lice koje ima interes da se ne dogodi osigurani slucaj, posto bi inace pretrpelo neki materijalni gubitak.Pravo iz osiguranja mogu imati lica koja su u casu nastanka stete imala materijalni interes da se osigurani slucaj ne dogodi..Pravo na naknadu iz osiguranja ima samo osiguranik,odnosno lice u ciju korist ugovor zakljucen,a ne ugovarac osiguranja u slucaju da su to razlicita lica.Interes uosiguranju sastoji se u potrebi da se obezbedi ekonomska zastita od odredjenog rizika putem naknade iz osiguranja.Interes se ogleda u tome da se ne dogodi steta kojom se tri ekonomski gubitak kao i da se u slucaju nastanka gubitak naknadi i time uspostavi ravnoteza u imovini putem osiguranja.Najcesce je subjekt interesa sopstvene osigurane stvari,ali to moze biti i nosilac drugog prava na osiguranoj stvari,kao sto su hipotekarni poverilac,zalogoprimac,zakupac,poverilac koji osigurava napaltu svog potrazivanja,izvodjac radova idr. Naknada iz osiguranja Prilikom procene kolika ce biti naknada iz os u obzir se uzima visina prouzrkovane stete,visina osigurane sume i vrednost osigurane stvari tako da svaki od ova tri elementa moze da se pojavi kao gornja granica obaveze osiguravaca.Naknada iz osiguranja moze biti manja od ova tri iznosa jer se ona odredjuje u zavisnosti od odnosa ova tri elementa. Ukoliko je vrednost osigutane stvari veca od sume osiguranja osiguranik ce dobiti naknadu iz os koja ce biti manja od visine stete ukoliko ugovorom nije iskljucena primena podosiguranja.Sudska praksa je pak zauzela stanovista da je i kod ugovora o os merodavan za utvrdjivanje visine naknade momenat kada se vrsi obestecenja tako da se visina naknade stete odredjuje prema cenama u vreme donosenja prvostepene presude,izuzev kad zakon naredjuje nesto drugo.Za odredjivanje visine naknade iz osiguranja od znacaja je mesto u kome se odredjuje vrednost osigurane stvari kao i nacin na koji se vrednost odredjuje.Uslvima osiguranja se odredjuje mesto procenjivanja stete tako da zavisno od vrste osiguranja to moze biti mesto gde se objekat nalazi,mesto nastanka stete,mesto polaska robe,mesto boravka osiguranika ili mesto u kome se stvar moze kupiti ili izraditi.Sudska praksa je prihvatila da se kao merodavno mesto za odredjivanje vrednosti smatra mesto koje je odredjeno u uslovima osiguranja koji su sastavni deo ugovora.U praksi se srecemo i sa osiguranjem na taksiranu vrednost koja podrazumeva mogucnost odstupanja od nacela obestecanja.Kod ovog nacina os vrednost opredeljuju zajednicki osiguranik i osiguravac tako sto je izricito ugovaraju,narocito kada su predmet osiguranja umetnicke slike i drugi predmeti,dragocenosti i slicni predmeti koji imaju za osiguranika subjektivnu vrednost.Moguce je i da se ugovori osiguranje na novu vrednost koje omogucava osiguraniku da naknadom iz osiguranja obezbedi potpunu obnovu stvari koja je unistena.Kod ovog nacina osiguranja suma os se odredjuje saglasno iznosu koji je potreban za obnovu stvari tako da se ne vrsi odbijanje procenta amortizacije zbog upotrebe odnosa starosti stvari.Visina naknade iz osiguranja zavisi od visine prouzrokovane stete kao i od tipa stete jer nije svaka steta pokrivena osiguranje,Pri odredjivanju visine stete znacajno je na koji nacin je ugovorena vrednost osigurane stvari,da li je ugovorena fransiza,kao i da li je u pitanju delimicna ili totalna steta.Ukliko se posebno ugovori,uz 38

doplatak na premiju osiguranja,osiguranik moze da posle nastupanja osiguranog slucaja prepusti osiguravacu ostecenu stvar i da dobije isplatu pune svote osiguranja.Ukoliko je doslo do delimicne stete visina stete se moze odrediti sporazumom prema predracunu troskova popravke ,odnosno obarcunava se u visini troskova potrebnih za popravku ostecene stvari,s tim da se procenat amortizacije i vrednosti spasenih delova odbija od visine stete.Ukoliko dodje do poboljsanja ostecene stvari nakon njene popravke povecani troskovi padaju na teret osiguranika,ako takvo poboljsanje prelazi okvire normalnog poboljsanja.Naknada izgubljene dobiti se mora posebno ugovoriti ,odnosno obuhvacena je osiguranjem kada je to zakonom propisano sto je slucaj kod obaveznih osiguranmja.Moguce je da se ugovori samo stvarno izgubljena dobit i moraju biti ugovorena merila kojima se moze sa sigurnoscu proceniti izgubljena dobit,kao sto je trzisna cena,dohodak iz prethodne poslovne godine.Vrednost osigurane stvari se odredjuje u momentu zakljucenja ugovora o osiguranje kada predstavlja osnov za odrdjivanje premije osiguranja,a potom i u momentu nastanka osiguranog slucaja kada zaosiguravaca predstavlja osnov za pbracun visine naknade. 43) Nadosiguranje, višestruko i dvostruko osiguranje? - Nadosiguranje Nadosiguranje postoji kada je suma osiguranja veca od vrednosti osigurane stvari.Moguce je da nadosiguranje postoji vec u momentu zakljucenja ugovora ili da pak nastane u toku trajanja ugovora usled smanjenja vrednosti osigurane stvari.Kod nadosiguranja ugovorac osiguranja placa vecu premiju od premije koju bi inace platio da je suma osiguranja odredjena prema stvarnoj vredosti osigurane stvari.Posledice nadosiguranja zavise od toga da li je isto zakljuceno nesavesno ili savesno.Propisano je da u slucaju da se pri zakljucenju ugovora jedna sytana posluxi prevarom i tako ugovori svotu osiguranja vecu od strane vrednosti osigurane stvari,druga strana moze treziti ponistenje ugovora.Ugovor je nevazan od samog pocetka i osiguranik je u obavezi da vrati naknade iz osiguranja ako ih je primio,dok osiguravac ima pravo da zadrzi primljene premije.Ukoliko je ugovorena svota os veca od vrednosti osigurane stvari a pri tome ni jedna strana nije postupila nesavesno,ugovor ostaje na snazi,pri cemu se premija srazmerno smanjuje. Visetruko i dvostruko osiguranje Za postojanje vistestrukog osiguranja potrebno je da su ispunjene sledece pretostavke: 1.mora postojati najmanje dva ili vise ugovora o osiguranju zakljucenih kod razlicitih osiguravaca 2.ugovori o osiguranju se moraju odnositi na isti vremenski period koji se ne mora apsolutno poklopiti 3.predmet svih zakljucenja ugovora o os treba da je ista stvar ,odnosno imovina ili pravo 4.ugovori o osiguranju moraju da pokrivaju isti rizik 5.da je interes svih lica koja su zakljucila ugovor o osiguranju istovetan Visestruko osiguranje je punovazno ukoliko sume osiguranja iz svih ugovora o osiguranju koji su zakljuceni ne prelaze vrednost osiguranog predmeta.Ako je neka stvar osigurana kod dva ili vise osiguravaca od istog rizika,za isti nteres i za isto vreme,tako da zbir svota osiguranja prelazi vrednost osigurane stvari,tada se radi o tzv,dvostrukom osiguranja.Kada je ugovarac osiguranja zakljucio ugovor o osiguranje kojim je nastalo dvostruko os,ne znajuci za ranije zakljuceno os moze,bez obzira na to da li je ranija os zakljucio on ili neko drugi,u roku od mesec dana od dana kada je saznao za to osiguranje,da zahteva odgovarajuce snizenje svote osiguranja i premije docnijeg osiguranja,pri cemu osiguravac zadzava premije i ima pravo na premiju za tekuci period. 44) Podosiguranje? Podosiguranje postoji kada je suma osiguranja niza od stvarne vrednosti stavri koja je predmet osiguranja u momentu zakljucenja ugvora o os.Moze se dogoditi da podosiguranje nastupi zato sto osiguranik namerno zakljuci ugovor o osiguranju na manju sumu osiguranja od vrednosti osigurane stvari da bi platio manju premiju.Moguce je i da se u momentu zxakljucenja ugovora stvar osigura na adekvatnu vrednost a da u toku trajanja ugovora o osiguranju dodje do povecanja vrednosti stvari i da nastupi podosiguranje.U slucaju podosiguranja iznos naknade koju duguje osiguravac se smanjuje srazmerno,izuzev ako nije drugacije ugovoreno.Kada dodje do podosiguranja nema opasnosti da osiguranik dobije vecu naknadu iz osiguranja od iznosa pretrpljene stete,tako da ne moze doci do povrede nacela obestecenja.Zbog toga zakonodavac 39

Pravilo je da dogadjaj u vezi sa kojim se zakljucuje osiguranje mora biti buduci.U praksi se os ugovara najcesce tako da se iskljucuje nacelo proporcije u slucaju podosiguranja ugovaranjem posebnih klauzula.Srazmeran deo premije za period do raskida ugovora osiguravac imapravo da zadrzi jer je u tom periodu nosio rizik.Osiguravac moze da dokazuje da mere koje su preduzete nisu bile opravdane i razumne ili da nisu bile saglasne mogucnostima osiguranika i da trazi smanjenje svoje obaveze.steta prouzrokovana nedostacima osigurane 40 .a moze se suma osiguranja povecati kada je knjigovostvena vrednost manja od stvarne vrednosti.cak i ako ona zajedno sa naknadom stete od osiguranog slucaja prelazi svotu osiguranja.a ako osigurani slucaj vec nastupi .ili je bio u nastupanju ili je bio izvesno da ce nastupiti ili ako je vec tada bila prestala mogucnost da on nastane.Ukoliko se u toku trajanja ugovora o osiguranju znatno menja kolicina i vrednost stvari.osiguranje i dalje ostaje na snazi u pogledu ostalih stvari.Kada se zakljuci osiguranje na prvi rizik ugovorom je iskljucena primena nacela proporcije i osiguravac se obavezuje da ce kada nastupi osigurani slucaj isplatiti iznos celokupne stete alo najvise do visine sume osiguranja.Obaveza je osiguravaca da isplati ovu naknadu.Ako je stvar samo ostecena ne primenjuje se princip deljivosti premije.Pre nastupanja osiguranog slucaja osiguranik ima strozu obavezu jer mora preduzeti sve potrebne mere da spreci nastupanje osiguranog lucaja.Kada jedna od vise stvari obuhvacenih jednim ugovorom propadne usled nekog dogadjaja koji nije predvidjen u polisi.duznost mu je da preduzme sve sto je u njegovoj moci da se ogranice njegove stetne posledice.obaveza osiguravaca smanjuje se za onoliko za koliko je nastala veca steta zbog tog neispunjenja.uz potrebne izmene zbog smanjenja predmeta osiguranja.. Sprecavanje osiguranog slucaja i spasavanje stvari koja je predmet osiguranja Osiguranik je duzan da preduzme propisane.Uslov za ovako flontano osiguranje je da osiguranik vodi uredno knjigovodstvo o stanju zaliha.Kao osnov za obracun pre4mije osiguranja uzima se knjigovodstvena nabavna revalorizovana vrednost stvari na dan 31.Zakon je propisao obavezu za osiguravaca da nadoknadi troskove.Takva obaveza osiguravac postoji cak i u slucaju da se pokusaji otklanjanja neposredne opasnosti nastupanja osiguranog slucaja polazu kao neuspesni.najcesce proizvoda.Ovaj nacin ugovaranje se primenjuje kod osiguranja od rizika od pozara i nekih drugih opasnosti i osiguranja masina od loma.predvidja da ce se u slucaju podosiguranja primeniti nacelo proporcije ukoliko nije drugacije dogovoreno.ali ako je unistena neophodna je izmena ugovora o osiguranju Ogranicenje osiguranih rizika S obzirom da predmet osiguranja moze biti izlozen raznim rizicima mora se jasno odrediti koji rizici mogu biti pokriveni osiguranjem a koji ne.Osiguravaci u uslovima osiguranja ogranicavaju pravo na naknadu ovih troskova od lica koja profesionalno pruzaju pomoc u slucaju nastupanja osiguranog slucaja.neizvestan i nezavistan od iskljucive volje ugovoraca.zaliha i slicno. Propas stvari usled dogadjaja koji nije predvidjen u polisi osiguranja U slucaju da osigurana stvar propadne pre pocetka dejsutva ugovora o os osiguravac je u obavezi da vrati ceo iznos naplacene premije.poluprozivoda.kao i pokusajem da se ogranici njegove stvarne posledice.Zakon propisuje da je osiguravac duzan da da potpunu naknadu sve do iznosa svote osiguranja ako je ugovoreno da odnos izmedju vrednosti stvari i svote osiguranja nema znacaj za dredjivanje iznosa naknade.Ako je do propasti doslo u toku trajanja ugovora osiguravac je u obavezi da vrati srazmerni deo premije od momenta prestanka dejstva ugovora jer bi se u suprotnom slucaju obogatio.odnosno ne mogu nadoknadjivati.Ukoliko osiguranik ne ispuni svoju obavezu sprecavanja osiguranog slucaja ili obavezu spasavanja a za to nema opravdanje.Pored definisanja relevantnosti osiguranog slucaja postoji i pravilo koje se stete mogu.Uobicajeno je u uporednom zakonodavstvu da se iskljucuju iz osiguranja namreno prouzrokovana steta od strane osiguranika.Kao posebni oblik osiguranja na prvi rizik u praksi se ugovora osiguranje na ugovorenu vrednost.kao i odrediti granice rizika koji se prihvataju u osiguranje.12 prethodne godine.kao i da je ugovor o osiguranje nistavan ako je u casu njegovog zaklucivanja vec nastao osigurani slucaj.ove stvari se osiguravaju na njihovu stvarnu vrednosti u svakom trenutku a visina premije se izracunava na osnovu prosecne mesecne vrednosti ovih stvari u knjigovodstvenoj evidenciji.gubitka kao i druge stete prouzrokovane razumnim pokusajem da se otkloni neposredna opasnost nastupanja osiguranog slucaja.kao sto su vatogasci.ugovorene i sve ostale mere potrebne da se spreci nastupanje osiguranog slucaja.

Ugovor o osiguranju se ne moze raskinuti ako je polisa os izdata na donosioca ili po naredbi.obaveze osiguravaca sastoji se u nakandi pretrpljene stete sa primenom nacela obestecenja 41 .jer bi se u tom slucaju mogao da po oba pravna osnova dobije iznos veci nego sto je iznos stvrano nastale stete cime bi bilo povredjeno nacelo obestecenja.po osnovu zakljucenog ugovora o osiguranju Osnovno pravilo kod imovinskih osiguranja je da osteceni ne moze po oba osnova da ostavri pravo na naknadu stete.osiguranika ili korisnika os.Osiguravac se oslobadja u odgovarajucoj meri svoje obaveze prema osiguraniku ukoliko je krivicom osiguranika onemogucen u potpunosti ili delimicno ovaj prelaz prava na osiguravac.Moguce je i da dodje do promene osiguravaca sto se najcesce desava kada dodje do statusne promene osiguravac ili prenosa portfelja zbog prekida rada odredjene vrste osiguranja ili u postupku likvidacije ili stecaja.U cilju nacela obestecenja.osiguravac odgovara za stetu nastalu osiguranim slucajem samo ako osteceno lice zahteva njenu naknadu.smrti osiguranika i slicno.Ugovor o os se prenosi u celini sa svim pravima i obavezama na pribavioca osigurane stvari od momenta prenosa vlasnistva.izuzev ako je u pogledu odredjene stete ova njegova obaveza izricito iskljucena ugovorom o os.Razlog zbog koga se os od odgovornosti svrstava u nezivotnaimovinska osiguranja su njegova osnovna obelezja koja se ogledaju u sledecem: 1.stvari.osiguravac je duzan da nadoknadi stete nastale slucajno ili krivicom ugovraca osiguranja.Dozvoljeno je da osteceni po oba osnova zahteva i dobije naknadu stete ali samo do iznosa stvarno nastale stete.nakon sto je osiguravac isplatio stetu osiguraniku.po osnovu prouzrokovanja stete.Osnovni uslov za subrogaciju je da je osiguravac isplatio ostecenom licu odnosno osiguraniku naknadu iz os i da postoji odstetni zahtev prema odgovornom licu.troskove spora koji se vodi povodom utvrdjenja osiguranikove odgovornosti. 45) Subrogacija? Prelaz ugovora i isplata naknade iz osiguranja drugom licu Do prenosa ugovora o os moze doci i u slucaju statusnih promena pravnog lica osiguranika.stete prouzrokovane ratnim dogadjajima.Ukoliko osiguravac ne obavesti osiguravaca da je osigurana stvar otudjena.dopusti da nastupi zastarelost potrazivanja.Smatra se da ke osiguravac pristao na prenos ugovora o osiguranju cima je zakljucio polisu na donosioca ili po naredbi.Moguce he da se osiguranik odrekne naknade ili se poravna sa stetniko.Prema odredbama Zakona o obligaicoim odnosima.za osiguranika.Osiguravac ne odgovara za stetu koju su zainteresovana lica prouzrokovala namerno. Prelaz osiguranikovih prava prema odgovornom licu na osiguravaca-subrogacija Nastupanjem stetnog dogadjaj u odnosu na stvar koja je predmet osiguranja.ostaje i dalje u obavezi da placa premije koje dospevaju i posle dana otudjenja.odnosno da se spreci kulminiranje osiguranikovih pravamu uporednom pravu u imovinskom osiguranju je prihvacen princio prelaza osiguranikovih orava prema odgovornom licu na osiguravaca.izuzev ako nije drukcije ugovoreno.Osiguravac takodje nije duzan da nadoknadi stete prouzrokovane ratnim operacijama .Osiguravac snosi.Pri tome je ustanovljena zakonska pretostavka da stete nije nastala usled ratnih operacija ili pobuna.kao npr izgubljena dobit ako nije pokrivena osiguranjem.Izuzeci od pravila o subrogaciji kada na osiguravace ne prelaze prava iz osiguranja postoje ukoliko je stetu prouzrokovalo lice u srodstvu u prvoj linijji sa osiguranikom ili lice za cije postupke osiguranik odgovara ili koji zivi sa njim u istom domacinstvu ili lice koje je radnik osiguranika.Obaveza placanja premije osiguranja do dana prenosa je na prenosiocu a od dana prenosa na pribavioca. 46) Osiguranje od odgovornosti? Saglasno odredbama Zakona o obligacionim odnosima koje se primenjuje na pojedine vidove osiguranja od odgovronosti.odnosno korisnika os nastaje situacija iz koje moze da zahteva naknadu stete po dva pravna osnova: 1.u granicama svote osiguranja.Na osiguravaca ne mogu da predju prava koja nisu bila pokrivena ugovorom o os.kada se cinom nastupanja stetnog dogadjaja uz ispunjenje ostalih uslova uspostavlja obligacioni odnos izmedju ostecenog i stetnika 2.pa je nistava odredba u polisi koja bi predvidela njegovu odgovornost i u tom slucaju.osim ako ta lica stetu nisu prouzrokovala namerno.

uredjaj za obezbedjenje od kradje.tako da je predmet osiguranja imovina kao celina.Osiguranjem od odgovornosti se pokriva steta koja moze da nastane imovini osiguranika.U zavisnosti od toga da li je zakljuceno potupno ili deliicno kasko osiguranje postoje razlike I u obuhvacenim osiguranim opasnostima.stete na motoru nastale zbog gubitka ulja ili tecnosti iz hladnjaka.Delimicno kasko osiguranje obuhvata rizike pozara.-b.oluje.00 casa onoga dana kada je novi vlasnik preuzeo vozilo.Kod obaveznih osiguranja od odgovornosti se najcesce zakonom utvrdjuje minimum osiguravajuceg pokrica. Pri tome se pod sastavnim delovima podrazumevaju alat.eksplozije.Smatra se da je rizik kradje ostvaren.diferencijala I menjaca I tecnosti za hladjenje.Uslovima je predvidjeno da promenom nosioca prava svojine na osiguranom vozilu ugovor o osiguranju prestaje da vazi u 24.sve vrste prikljucnih.Osiguravac nije u obavezi da nadoknadi stetu I troskove nastale usled-kvara za vreme pogona vozila.. da u momentu zakljucenja ugovora odredi fiksni iznos sume osiguranja koje se moze u toku trajanja osiguranja menjati samo ako se do promene sume osiguranja nije desio osigurani slucaj.eksplozije. NEZIVOTNA OSIGURANJA KOJA SPADAJU U OSIGURANJE IMOVINE 47) Kasko osiguranje motornih vozila? Predmet ovog osiguranja su pre svega sve vrste motornih vozila standardne izvedbe.ugovori mesecnu korekciju sume osiguranja I placanja mesecne premije I to za koeficijent rasta cena industrijskih proizvoda koji objavljuje Savezni zavod za statistiku.Najcesce se u sudskom postupku ceni da li postoji odgovornost osiguranika da naknadi nastalu stetu kao i da li postoje razlozi za iskljucenje odgovornosti ili za prihvatanje prigovora zastarelosti potrazivanja.pada letilice.2.ako se vozilo ne pronadje u roku od 30 dana od dana prijave nadleznom organu.tako da ovaj vid osiguranja pruza dvostruku zastitu sa jedne strane osiguraniku a sa druge strane i ostecenom licu.zemljotresa. pribor I rezervni delovi standardno isporuceni za tip vozila:radio apart koji je ugradje u vozilo od strane proizvodjaca vozila.kao posledica iznenadnih I od volje osiguravaca os ili vozaca nezavisnih dogadjaja I saobracajne nesrece.pozara.udara groma .ne moze se kumulirati naknada iz osiguranja i naknada stete.zbog snizavanja tecnosti u hladnjaku ili bloka motora.teretna 42 .ako je steta prouzrokovana namerno ili prevarom od strane ugovaraca osiguranja.iznenadnog termickog ili hemijskog delovanja spolja.da u momentu zakljucenja ugovora.aparat za gasenje pozara kao I ostali prikljucni uredjaji.ponasanje ugovaraca osiguranja I lica kojima je osiguranik prepustio upravljanje smatra se kao znanje I ponasanje osiguranika.Osiguranik se moze opredeliti-a.Kradja kao rizik se mora posebno ugovoriti I shodno tome platiti dodatna premija.Obaveza osiguravaca po osnovu osiguranja od odgovornosti nastaje samo u slucaju da je osiguranik prema pravilima o gradjanskoj odgovornosti u obavezi da ostecenom trecem licu naknadi stetu.Kasko osiguranje motornih vozila spada u onu grupu osiguranja gde se posebno insistira na nepromenljivosti osiguranika kao uslovu za punovaznost ugovora.Postoje I slucajevi gubitka prava iz osiguranja I to za vreme dok vozilom upravlja lice bez odgovarajuce dozvole.osiguranik tj ugovarac osiguranja i osteceni.gubitkom ulja iz motora. Kod ove vrste osiguranja pojavljuju se tri lica:osiguravac.grada.udara groma.Osnovno pravilo je da se osiguranje auto-kaska zakljucuje na sumu osiguranja koju sam osiguranik odredjuje.odnosno osiguranika.Kod potpunog kasko os.snezne lavine Itd.gubitkom pogonskog materijala usled ostvarenog osiguranog slucaja.za vreme dok vozilom upravlja lice pod dejstvom alkohola ili narkotika.osiguranika ili clanova njihove uze porodice koji sa njim zivi u zajednickom domacinstvu.korisnik os moze da bude samo lice koje ima interes da se ne dogodi osigurani slucaj 3. da u momentu zakljucenja ugovora ugovori mesecnu valorizaciju sume osiguranja uz placanje odgovarajuceg doplatka na godisnju premiju osiguranja.loma I ostecenja stakla itd.Sva vozila za koja se moze zakljuciti kasko osiguranje razvrstana su u sledece grupe premija-putnicki automobili.pada ili udara nekog predmeta.prema trecem odgovornom lcu ili u prava korisnika osiguranja prema osiguraniku ukoliko je izgubio osiguravajuce pokrice.osiguravac je obavezan da nadoknadi stetu koja je osigurani predmet unisten ili ostecen. radnih i šinskih vozila i njihovi sastavni delovi.-c.Po vazecim pravilima.tako da nakon sto plati naknadu iz osiguranja osiguravac stupa u prava korisnika osiguranja.

transportna osiguranja se dele na:domace I medjunarodno transportno osiguranje. temelji I podrumski zidov.transportno os unutrasnje plovidbe.saobracajnoj ili plovidbenoj nezgodi prevoznog sredstva.PTT osiguranje. kod os gradjevinskih objekata I drugih nepokretnih stvari osigurani su svi delovi gradjevinskog objekta. sinska vozila. u pogledu os pokretnih stvari vazi pravilo da su osigurane stvari sve stvari koje se nalaze na mestu osiguranja I to I one koje su posojale u trenutku zaklucenja ugovora I stvari koje naknado nabavljene ali pod 43 .Ukoliko se to ucini .vazdusno transportno os.Generalna ili tzv opsta polisa ispostavlja se u slucajevima kada soiguravac i osiguranik imaju permanentan poslovni interes.odnosno kojim transportnim sredstvom.specijalna motorna vozila.da u plovidbenom os postoje specificni institute kao sto je zajednicka havarija.Da bi dobio naknaduosiguranik u trenutku nastanka osiguranog slucaja mora imati opravdani materijalni interes u odnosu na osigurani predmet.da se polisa izdaje na zahtev ugovoraca os odnosno da moze imati vise originala.vulkanskoj erupciji.prikljucna vozila. U zavisnosti od toga cime se obvalja transport.vozila na popravci.u kojima se dodatno regulise prava.spasavanje.os prevoznog sredstva koja obavlja transport. Osiguranje robe u transportu kopnom.Generalna polisa predstvalja zakljucenje generalno ugovora i os na neodredjene kolicine posiljki u nekoliko prevoza u odredjenom vremenskom periodu.poplavi.cije se pokrice odnosi na vise posiljki. ne samo u imovinskim osiguranjima vec I u osiguranju uopste.motorbicikli. Predmet osiguranja se odredjuje na sledeci nacin: 1.klauzula predstavlja dodatak uz poslisu.transportna osiguranja su vrlo fleksibilna.Posebnost transportnog osiguranja je cesto koriscenje tzv klauzule osiguranja koje predstavljaju standardizovana pravila.odronu.a kada je u pitanja osiguranje zgrade u gradnji osiguran je I gradjevinski materijal na gradilistu. U zavisnosti od toga da li se transport obavlja unutar Srbije i Crne Gore ili i van njihovih granica.motorna vozila inostrane registracije.vozila.autobusi.vucna vozila.radna vozila.zasnovano na opstemugovoru o osiguranju.os stvari koje se transportuju 2. 48) Osiguranje robe u prevozu? Pod od robe u prevozu tzv transportnim osiguranjem podrazumeva se osiguranje stvari koje se prevoze.Najznacajnije specificnosti su:da za sklapanje ugovora o os nije potrebna forma ili pismeni oblik.jezerom i postom obuhvata sledece osnovne rizike:gubitak ili ostecenje stvari koje se osigurane koji se razumno moze priistai pozaru ili eksploziji.ogranicena odgovornost brodara.lavi .Pri tome se ne mogu odvojeno od celog objekta osigutari krov ili izgoreli delovi gradjevinskog objekta.rekom.da se u nju obicno ne unosi iznos premije os.os transporta semoze podeliti na:pomorsko transportno.zemljotresu. 49) Osiguranje imovine od požara i drugih opasnosti? Pozarni rizik se smatra osnovnim rizikom.ali da sadrzi klauzulu da premija os je placena.Prednosti transportnog osiguranja ogledaju se i u pogledu naknade stete.Imajuci u vidu predmet os transportna os se mogu podeliti na : 1.s tim sto je njihova sadrzina standardizovana. Zakljucivanje mnogih drugih vrsta osiguranja uslovljeno je time da se prethodno zakljuci osiguranje od opasnosti pozara kao osnovno osiguranje.os stvari u skladistu dok pripremljene za prevoz cekaju na otpremu I osiguranje prevoznih sredstva kojima se prevoze stvari I putnici ili sluze kao tehnicka sredstva za obnavljanje radove.sva ugradjena oprema.pojedinacan polisa se odnosi na osiguranje odredjene posiljke.Ovim osiguranjem obuhvacen je rizik gubitka ili ostecenja osiguranog predmeta nastao kradjom ili neisporukom celog koleta.jezerom i postom Osiguranje robe u transportu kopnom.Za razliku od generalne polise .gromu ili oluji . 2.kopneno transportno os.rekom.prodorom jezerske ili recne vode u vozilo kontejner ili mesto uskladistenja.sve ugradjene instalacije.obaveze i odgovornost osiguravaca i ugovoaraca os na uobicajeni nacin.primena klauzule se ne pretpostvalja vec se mora posebno ugovoriti.

da se utvrdi identtitet ovih stvari I dam u se one vrate.a koje su izvrsene uz sudelovanje clanova porodice koje zive u zajednickom domacinstvu sa osiguranikom.stedne knjizice.pravim kljucem ili njegovim duplikatom do kojeg je doslo na nelegalan nacin.su izvrsenje ili pokusaj provalne kradje ili razbojnistva I obest u toku izvrsenja provalne kradje. Pri tome se u polisi moraju uneti svi podaci potrebni za odredjivanje visine premije.tada su osigurane samo one stvari koje se nalaze na mestu osiguranja I koje su postojale u momentu zakljucenja ugovora I pod uslovom da s epojedinacno naveduu polisi ili na posebnom spisku.princip je da osiguranje vazi za vreme dok se osigurane stvari nalaze na mestu oznacenom u polisi.Na osnovu ove vrste osiguranje nece biti nadoknadjene stete nastale provalnom kradjom ili razbojnistvom.kao ni motorno suvozemno vozilo.uzimajuci u obzir rabacenja ili prema trzisnoj ceni.Pri tome su od rizika provalne kradje stvari osigurane samo za vreme dok se nalaze u zatvorenim I zakljucanim prostorijama.U tom slucaju je duzan da odmah .zidova I podova ili otvaranjem mesta os laznim kljucem.hartije od vrednosti.Kod ove vrste osiguranja.poluprozivoda I finalnih proizvoda pojedinim rizicima od kojih se osiguravaju.mada os vazi I kada se sveosigurane stvari prenesu sa mesta oznacenog u polisi na neko mesto u okviru sedista osiguranika.za zalihe robe.Vrednost osiguranih stvari.osnov za tarifiranje čini: klasa opasnosti.pod uslov da osiguranik vodi o njima odgovarajucu evidenciju .dangube .samohodne masine I letilice.veoma je znacajno utvrditi vrednost stvari.trzor ili sl.Ovom vrstom osiguranja pored nepokretnih mogu biti obuhvacene I pokretne stvari.Pri tome se osiguravajuca zastita pruza I za stete nasale odnosenjem.tarifiranje se vrsi tako sto se uzima u obzir:gradjevinska kategorija.Kod osiguranja industrijskih. 50) Osiguranje od opasnosti provalne kradje i razbojništva? Predmet ovog osiguranja mogu biti samo pokretne stvari.uslovom da osiguranik vodi odgovarajucu evidenciju. širina pokrića i druge okolnosti koje povecavaju ili smanjuju opasnost.dok su novac .umanjena za iznos procenjenog rabacenja.obicnom kradjom.pod uslovom da drugacije nije ugovoreno je :za gradjevinske objekte-gradjevinska cena objekta prema cenama u mestu gde se objekti nalaze. 44 .zanatskih I usluznih organizacija od opasnosti pozara i nekih drugih opasnosti.odnosno mesto stanovanja na teritoriji Srbije I Crne Gore.I ovde postoji ogranicenje da ovim os ne mogu biti obuhvacene stvari izlozene na sajmovima I vasarima.tada su osigurane pokretne stvari koje se nalaze u mestu osiguranja.preko nadleznih organa preduzima sve potrebne mere.proneverom.pod uslovom da je niza od nabavne.klasa zastitnih mera.Provalnom kradjom smatra se pre svega ona kradja kod koje njen izvrsilac provali u prostorije u kojima se nalaze osigurane stvari razbijanjem ili obijanjem vrata I prozora.O svemu sto je preduzeo duzan je da odmah obavesti osiguravaca.pri cemu su osiguranjem obuhvacene one koje su postojale u momentu zaljucenja ugovora ali I one koje su posle nabavljene .Pod razbojnistvom se podrazumeva oduzimanje osigurane stvari primenom pretnju d ace ugroziti zivot ili zdravlje osiguranika.Kada su u pitanju pokretne stvari gradjana.provaljivanjem tavanice.materijala I sirovine-nabavna cena.stete u vidu gubitaka zarade.materijala I sirovine odredjuje se prema nabavnoj ceni.zlatni predmeti I kolekcije osigurani samo ako su smesteni u posebnom zakljucanommestu kao sto je gvozdena blagajna .odnosno razbojnistva I to u visini troskove opravke.plovna vozila.kao I prema izvorima rizika koji proizilaze iz tehnoloskog procesa glavne prozivodnje.Vrednost zaliha robe.klasa opasnosti robe.Pokretne stvari pravnih lica su osigurane stvari koje se nalaze na mestu osiguranja I stvari koje su postojale u trenutku zakljucenja ugovora.za zalihe gotovih prozivoda I nedovrsenje proizvode kod prizvodjaca.stete koje su nastale prevarom.nakit.Kada osiguranik na bilo koji nacin sazna gde se nalaze ukradene stvari.Sto se tice mesta os.Ako su predmet osiguranja pokretne stvari.osnovnim s obzirom da je rizik od pozara jedan od najvecih I najcesce izrazenih rizika.ali I one koje su naknadno nabavljene ali pod uslovom da se onjima vodi knjigovodstvena evidencija.unistavanjem ili ostecenjem osiguranih stvari kao I stete prouzrokovane ostecenjem gradjevinskih delova prostorija.instalacija I opreme u kojima se nalaze osigurane stvari prilikom izvrsenja ili pokusaja izvrsenja provalne kradje.Osigurane opasnosti.prikolice. Kod ove vrste osiguranja koje se inace smatra bazicnim.Klase opasnosti se odredjuju prema osetljivosti izlozenih sirovina. klasa zastitnih mera.Pri tome su osigurane smao one stvari koje su svojina osiguranika I lica koja sa njim zive u zajednickom domacinstvu.po ovim Uslovima.a ako je trzisna cena niza od nabavne tada je to trzisna cena uvecana za zavisne troskove.

suma osiguranja.kablovski vodovi.ukoliko je njiohova vrednosti sadrzanau ukupnoj vrednosti masine.eksplozije .Ako se postepeno ugovori predmet osiguranja mogu biti I dalekovodi.ogrebotine I slicna ostecenja.Ti troskovi su limitirani odredjenom procentom.kise.obim pokrica.ostecenja ili nestanak osigurane stvari do kojih je doslo usled pozara I udara groma.podzemne vode.odnosno pojedini gradjevinski I zanatski radovi koje je preuzeo izvodjac radova.pri cemu se mora za svaki objekat izvrsiti posebno ugovoranje I saciniti specifikacija osiguranih stvari.zanatski.Pri tome se u polisi moraju upisati elementi za odredjivanje visine premije.grada.gradjevinska oprema I pomocni objekti koji su obuhvaceni u predracunskoj vrednosti objekta u izgradnji I sluze za izgradnju gradjevinskog objekta.porculanski umivaonici.natpisi I ukrasi izradjeni na osiguranim staklima.ovim osiguranjem se mogu obuhvatiti I vec postojeci objekti na kojima se obavljaju rekonstrukcije.Obaveza osiguravaca pocinje od trenutka kad osigurane stvari budu istovarene na prostoru odredjenom za izvodjenje radova.Osiguranik se pored naknade iz osiguranja priznaje I naknada na ime troskova rasciscavanja I rusenja u vezi s nastalim osiguranim slucajem.I to za onaj deo za koji ima imovinski interes ili ugovorenu obavezu da sprovede os od ugovorom predvidjenih opasnosti.slike.inastalacioni materijal I sva oprema koja je namenjena iskljucivo za ugradnju u osiguranom objektu u izgradnji.cevovod.Osnovno pravilo koje proizilazi iz Tarife premije je da se premije osiguranja masine od loma I nekig drugih opasnmosti odredjuje tako sto se ima u vidu:tezina rizika. pod kojima se podrazumevaju novogradnja I rekonstrukcija:gradjevinski.snega.odnosno druge stvari iste vrste ikvaliteta umesto polomljene.natpisa.Osigurane osnovne opasnosti.naftovod.odnosno 45 .odnosno u visine troskove za izradu nove slike.aparati I instalacije.Ukoliko se posebno ugovori I plati dodatna premija ovim osiguranjem su obuhvaceni I rizici dopunskih opasnosti I to poplave.deo objekta u izgradnji.visoke vode.Kod os masina od loma znacajno je utvrdjivanje bonusa I malusa u odnosu na premiju koji osiguranik treba da plati.Masine mogu biti osigurane ili grupni ili pojedinacno uz vaznu napomenu da su osigurane samo one masine koje su naznacene u polisi.gradjevinska oprema I pomocni objekti koji sluze za izgradnju gradjevinskog objekta .zajedno sa postoljem. 52) Osiguranje objekta u izgradnji i montaži? .Pod mesto osiguranja smatra se podrucja gardilista s prirucnim skladistima na radilistu .trajanje osiguranja.Osiguranje objekata u izgradnji moze da zakljuci investitor.ploce meremerne.lezistem I temeljom.jeste vrednost nove stvari umanjene za iznos procenjenog tehnickog I ekonomskog rabacenja.Pri tome su osigurane stvari samo one stvari koje su oznacene u polisi.Ako se posebno ugovori I ako je obracunata posebna premija.koje sluzi iskljucivo osiguranom objektu.elektricni uredaji.Vrednost osigurane stvari je njena nabavna cena tj cena izrade.Prilikom utvrdjivanja naknade iz os .masinski uredjaji.Bonus u obliku snizenja premije I malusa u obliku doplatka na premiju se utvrdjuju pojedinacno za svakog osiguranika na osnovu tzv tehnickog rezultata ostvarenog u poslednje tri godine a obracunavaju se unapred za naredni period trajanja osiguranja.razna ostecenja ili unistecenja osigurane stvari usled nezgode u pogonu pod kojim se podrazumevaju dogadjaji koji nastaju nepredvidjeno I iznenada u vezi sa koriscenjem osigurane stvari .nehata ili zle namere radnika.kao I usled nespretnsti.Ovim os su obuhvaceni rizici unistenja ili ostecenja osigurane stvari ali nece biti nadoknadjene stete nastale prilikom namestanja osiguranih stvari u prostorijama koje nisu oznacene u ugovoru.vrsta predmeta osiguranja.pomocni gradjevinski materijal I alat u upotrebi.Vrednost osigurane stvari.toplovodi.oluje.bujice.ulicna ogledala I sl.odnosno rizici obuhvaceni ovim osiguranjem su unistenja.Rizici obuhvaceni ovim osiguranjem su pre svega .pravilo je da se steta obracuna prema visini troskova za namestanje novog stakla.Osiguranje objekata u izgradnji Predmet po ovoj vrsti os mogu biti: gradjevinski objekti u izgradnji.svetleci natpisi I reklama.54) Osiguranje stakla od loma? Kod ove vrste osiguranja mogu biti sve vrste stakla. itd.ukrasa ili slova na staklu 51) Osiguranje mašine od loma i nekih drugih opasnosti? Predmet os mogu biti masine.mraza.gasovod.ukoliko nije drukcije ugovoreno.

kao I pokusajem da se ogranice njegove stetne posledice.dok je kod semenskog kukuraza jesenji mraz.U ovoj grani osiguranja cesto dolazi do procene stete vestacenjem.medjuuseve.Za ovaj vid osiguranja je karakteristicno da se premija u pocetku osiguranja obracunava primenjujuci premijsku stopu na predracunske vrednosti objekta iz ugovora o gradnji.Osnovne opasnosti su grad.odnosno plod pre zakljucenja ugovora bio ostecen od rizika koji je obuhvacen ovim osiguranjem.montazna oprema I pomocni objekti koji su obuhvaceni u predracunskoj vrednosti objekata u monatzi I sluze za montazu osim stvari koje cine osnovna sredstva izvodjaca radova.dok os prestaje istekom 24 sata koji je u polisi oznacen kao da isteka os.Pocetak obaveze osiguravaca se vezuje se za trenutak kad osigurane stvari budu istovarene na mestu montaze.visoke I podzemne vode.ukrasno bile.Kod os useva I plodova je afirmisan princip nedeljivosti premije.U grani osiguranja useva I plodova postoje osnovne I dopunske opasnosti. 53) Osiguranje useva i plodova? Predmet u ovoj grani osiguranja mogu biti svi usevi.ako je njihova vrednost sadrzana u vrednosti objekata u montazi.Navedeni usevi I plodovi koji su vec bili osteceni od rizika od kojih se vrsi osiguranje ne mogu biti osigurani.kao I postolja I temelji .a ako se zakljuci tzv.topola.montaze koje se izvode pod vodom.odgovornosti iz delatnosti izvodjaca montaznih radova.poplava I prolecni mraz.Pri tome se pod pojmom kolektivnog podrazumeva osiguranje kojim je obuhvaceno najmanje 50 posto povrsina pod odredjenom kulturom ili najmanje 30 domacinsta sa svim povrsinama pod odredjenom kulturom na tertoriji jednog naseljenog mesta.u toku od tri dana od dana saopstenja procene.osiguravac zadrzava celokupno premiju za sve rizike.odnosnu na osnivu tzv tehnickih rezultata ostvarenih u osiguranju useva I plodova od pojedinih rizika.Odbitna fransiza se odredjuje u procentima u odnosu na iznos stete.a u vreme zakljucivanja ugovora o osiguranju.koji se manifestuje u pravilo da ukoliko je usev ili plod istovremeno osiguran od vise rizika a tokom trajanja os dodje do ostvarenja nekog od osiguranog rizika.visegodisnji zasadi.masine .trska .Medjutim 46 .u razlicite klase.ukljucene su I dodatne opasnosti kao sto su poplave I bujice.osiguraniku se priznaju troskovi za rasciscavanje I rusenje u vezi sa nastalim osiguranim slucajem.I to svaki posebno za onaj deo za koji ima imovinski interes ili ugovorenu obavezu da sprovede os od odgovarajucih opasnosti predvidjenih ugovorm.koji su limitirani u odnosu na vrednost osigurane stvari.Kod os useva I plodova je takodje predvidjeno da osiguravac nadoknadi troskove os koji su prouzrokovani pokusajem osiguranika da se otkloni neposredna opasnost nastupanja osiguranog slucaja.pri cemu je pravilo da svaka strana pismeno imenuje svog vestaka u roku od pet dana od dana izvrsene procene a u slucaju kada osiguranik ili njegov zastupnik nije prisustvovao proceni.osiguravac ima pravo da zahteva ponistenje ugovora.ako se posebno ugovori I obracunska dodatna premija.pozar I grom a dopunske opasnosti su kod svih useva I plodova oluja.kolektivno osiguranje onda mogu biti obuhvaceni I usevi I plodovi indiviualnih poljoprivrednih proizvodjaca.odnosno osiguranika.Tarifiranje u ovoj grani se vrsi prema klasama osteljivosti kultura.stovaristima na gradilistu a zavrsava se istekom 24 casa dana koji je u polisi oznacen kao da isteka osiguranja.U premijskim stopama ugradjena je tzv integralna fransiza od 5 posto .Pored naknade iz os.Razvrstavanje teritorijalnih jedinica u klase opasnosti vrse se na osnovu njihove izlozenosti pojedinim rizicima. Osiguranje objekta u montaži Predmet osiguranja objekta u montazi cine metalne konstrukcije sa masinskim I elektro-opremom ili bez nje.ugovorna odgovornostizvodjaca montaznih radova u garantno roku.Osiguranje od dounskih opasnosti moze zakljuciti za useve I plodove drustvenog sektora.Kod os objekata u izgradnji I kod os objekata u monatzi .ukljucujuci pouseve.tako sto se premija os umanjuje za onoliko procenata koliko procenata iznosi ugovorena fransiza.masinska I elektro-oprema.Tako se sve culture razvrstavaju s obzirom na osetljivost prema riziku.Premija se u pocetku os prvo obracunava premautvrdjenoj premijskoj stopi na predracunsku vrednost objekta iz ugovora o montazi u vreme zakljucenje ugovora o os.ugovor moze zakljuciti I investitor I izvodjac montaznih radova.Ukoliko se posle zakljucenja ugovora utvrdi da je osigurani usev.instalacije I aparati.kao I kod os objekata u izgradnji.I kod ove vrste os.Mesto osiguranja se odredjuje kao podrucje gde se obavlja montaza s prirucnim skladistima na tom mestu koje sluzi iskljucivo za izvodjenje osiguranog objekata u monatzi.

na obliznjim sajmovima.slepe I zivotinje u losoj kondiciji.kada se prevoze zbog ciscenja I popravke ili premestaju na drugo mesto ali najvise 15 km od mesta rada.U ovoj grani os tehnicki rezultat se iskazuje kumulativno I to za period od poslednjih pet godina os.svinje pod uslovima da ispunjavaju propisane uslove za starost.stete koje su nastale na podacima zbog nemara.Os prestaje da vazi .ugovorene I sve druge mere da bi sprecio nastupanje osiguranog slucaja.I kod ovog os je takodje uvedena fakultativnost u isplati.pravo na reviziju rizika.prinudnog klanja zbog bolesti ili nesrecnog slucaja.provalne kradje itd.ukoliko je osiguranik zakljucio I neko drugo os za stvari koje se osiguraju po osnovu os elektronskih racunara.kao I za vreme teranja ili prevoza na to mesto I sa njih.ali se tada za odredjeni vremenski period obracunava odredjeni postupak u odnosu na godisnju premiju.procesora I slicnih uredjaja Predmet ovog os su elektronski racunari I slicni uredjaji I instalacije sa opremom.stete koje su nastale u garantnom roku.kada se demontiraju I montiraju zbog remonta I za vreme popravke u radionici osiguranika.klimom I energetskim uredjajima.Pri tome se utvrdjuje da je stvarna vrednost zivotinje proizvod njene tezine I trzisne cene na dan zaklucenja ugovora.procesora I slicnih uredjaja.pada letilice.odbitna fransiza se moze ugovoriti I u odredjenom procentu od sume osiguranja ostecenog useva.Medjutim.za pojedina podrucja I za pojedine sektore.sto se podvodi pod tzv.odnosno kad osigurani slucaj nastupi.ukoliko rade u uslovima I sluze nameni za koje su projektovane .racunara kao I procesni elektronski racunari. 55) Osiguranje životinja? Osiguranje zivotinja regulisano je uglvanom .Opste pravilo u ovoj grani os je da se premijska stope.I za vreme kada su date u zakup ili zajam.odnosno na dan obracuna stete.Osiguranik je obavezan da isplati naknadu stete koje su rezultata uginuca zivotinja koja je osigurana ili nesrecnog slucaja.oluje.pod uslovima da su posebno ugovoreni.doplaci I popusti odredjuju za period o sod godinu dana.osiguravac nije u obavezi da nadoknadi stetu nastalu prinudnim klanjem iz ekonomskih razloga ukoliko su oboljenja nastala zbog dugotrajnog.Mesto osiguranja je bitno.I uovoj grani os osiguranik je duzan da preduzme propisane.Kod os zivotinja koristi se I institute karence pod kojim se podrazumeva period u okviru kojeg ne poswtoji obaveza osiguravaca da nadoknadi stetu I pored toga sto je zakljucen ugovor o osiguranje.izuzev za koje je predvidjeno os pod posebnim uslovima.Po ovim Uslovima osigurane opasnosti cine sva ona ostecenja ili unistenja osiguranih stvari koja su nastala usled pozara I udara groma.koji je duzan da nadoknadi proizvodjac ili prodavac.zivotinje su osigurane I za vreme dok sun a zemljisnom posedu osiguranika.iscrpljene.a po osnovu os elektronskih 47 .duzan je da preduzme sve sto je u njegovoj moci da se ogranice njegove stetne posledice.zivotinje koje se drze pod losim hogijenskim uslovma klao I druge vrste zivotinja.a sto mora biti konstatovano u polisi ili u posebnom dopunskom ugovoru.Suma osiguranja moze biti najvisa stvarna vrednost koju ce postici do kraja tova.Tako se na bazi dobijenog tehnickog rezultata odredjuje snizenje ili povecanje premije za naredni period os I to primeno tzv korektivnog faktora na osnove premijske stope.prinudnog klanja iz ekonomskih razloga.preteranog I nerazumnog iskoriscavanja zivotinja ili zbog toga sto zivotinje nisu na vreme ili uopste lecene.kao sto je gubitak zarade.Tehnicki rezultat se utvrdjuje po vrstama I kategorijama zivotinja I to:za pojedine osiguranike koji u osiguranju imaju veci broj zivotinja.Medjutim.I to su u trenutku u kome osiguranik prestaje da drzi zivotinju.ovce.nastalih stete I svih drugih relevantnih cinjenica.Opstim I Posebnim uslovima.I kod ove vrste os ustanovljeno je pravo osiguraca da izvrsi kontrolu osiguranih zivotinja.Steta ce tada biti isplacena na osnovu tih drugih zakljucenih os.Shodno Opstim uslovima predmet ovog osiguranja mogu biti zdrave domace zvotinje I tokopitari-goveda I bikovi.s obzirom da se osiguravajuce pokrice daje dok se osigurane zivotinje nalaze u mestu koje je oznaceno na polisi.eksplozije.pomocnim aparatima.Ova os se mogu zakljuciti na period manji od godinu dana.Pri tome predmet osiguranja ne mogu biti obolele zivotinje ili zivotinje za koje se sumanja da su bolesne.osiguravac nije duzan da nadokadi stete.Osigurane se samo stvari navedene u polisi .vode I pare.Troskovi rizika lecenja mogu biti obuhvaceni os .nakon sto se izvrsi otudjenje osigurane zivotinje.odnosno do kraja trajanja os.Pri tome.pri cemu se premija obracunava u odredjenom procentu u odnosu na sumu os.koje sun a podrucju pogona osiguranika na istom mestu I za vreme kada su montirane I spremne za rad.kada se nalaze u pogonu.klizanja tla. Osiguranje elektronskih racunara.stete nastale usled ogrebotina na nosiocima podataka koje nastanu pri radu racunara.

Os vlasnika motornih I prikljucnih vozila od odgovornosti za stete pricinjene trecim licima 3.Medjutim u svim razvijenim zemljama postoje os koja se moraju zakljuciti sa drustvo za os.Vlasnici jugoslovenskog vazduhoplova su takodje duzni da se osiguraju od odgovornosti za stete koje nastanu iz osnova posedovanja ili upotrebe vazduhoplov.narusavanja zdravlja.Predvidjeno je da sredstva garantnog fonda mogu koristiti: 1.unistenja ili ostecenja stvari.ako je steta prouzrokovana upotrebom vozila odnosno vazduhoplova.ukoliko nije oruzeno drugo obezbedjenje za naknadu stete ili ako medjunarodnim ugovorom nije drukcije odredjeno.vazduhoplova I plovnih objekata 56) Obavezna osiguranja? Osnovno pravilo je da je zakljucivanje ugovora o os dobrovoljno.kao I lica koja se nalaze u krugu stanice.s obzirom da se samo na taj nacin moze uspostaviti potpuna zastita odredjenih dobara I odredjenih kategorija lica.povrede tela izi zdravlja nekog lica su:troskovi lecenja povredjenog lica.procesora I slicnih uredjaja naknada ce se isplatiti samo u slucaju kada pokrice po tim drugim osiguranjima nije dovoljno I to samo do sume nepokrivenog dela stete.pravila za izracunavanje premijskih stopa klasifikovanih prema grupama definisanim I obelezenim jednakim faktorima rizika.povrede tela.a prethodno je zakljucen ugovor o obaveznom osiguranju sa osiguravajucom organizacijom nad kojom je otvoren 57) Osiguranje od auto-odgovornosti? Saglasno zakonskim odredbama vlasnik.odnosno lice koje je upravljalo motornim vozilom.osim za stetu na stvarima koje je primio na prevoza.Na osnovu ovog ugovora o os osiguravac naknadjuje stete na stvarima I stete na licima.a nije bio zakljucen ugovor o obaveznom os 2.mora biti osigurana od odgovornosti za stete pricinjene trecim.Kod nas se na osnovu Zakona kao obavezna os moraju zakljuciti: 1.Savezna vlada je donela Uredbu o premijskim stopama I o sod autoodgovornosti u kojoj su uredjeni prakticno svi kljucni odnosi-struktura premijskih stopa.Ustanovljen je Garantni fond radi ekonomske zastite putnika I trecih lica koji treba da cine sredstva koja se obrazuju doprinosom osiguravajucih organizacija.izgubljena zarada za vreme lecenja.Oblici imovinske stete koja se nadoknadjuje usled smrti.iznosi maksimalnih naknada.pristanista.lica koja su imala nameru da putuju odredjenim prevoznim sredstvom ili su u njime putovala.Obavezno os putnika u javnom saobracaju od posledica nesrecnog slucaja. 3.os vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za stete pricinjene trecim licima.Vlasnici prevoznih sredstva na koje se odnose odredbe Zakona o obaveznom os imaju obavezu da zakljuce ugovor o obaveznom os sa nekom od registrovanih drustva za os.izuzev lica kojima je mesto rada na prevoznom sredstvu.izdaci za tudju 48 .povrede tela ili narusavanja zdravlja prouzrokovana upotrbom nepoznatog vozila ili vazduhoplova.Neophodno je da trece osteceno lice dokaze da postoji uzrocna veza izmedju nastale stete I upotrebe konkretnog vozila.odnosno sve oblike stete za koje postoji odgovornost osiguranika-stetnika.ako je steta prouzrokovana upotrebom vozila odnosno vazduhoplova.Putnici se smatraju lica koja se radi putovanja nalaze u prevoznom sredstvu I to bez obzira da li su kupili voznu kartu ili imaju pravi na besplatnu voznju.Osiguravac je u obavezi da naknadi stetu koja je nastala upotrebom motornog vozila a za koju se utvrdi da je odgovoran sopstvenik . 2.uslovi za odstupanje premijskih stopa os pojedinih vrsta ili grupa motornih vozila.odnosno provizija koja se mogu placati za obavljanje poslova posredovanja I zastupanja u poslovima o sod auto-odgovornosti prema vrsti I obimu izvrsenih usluga.45 racunara.uslovi za uvodjenje novih ili smanjenja postojecih premijskih stopa.luke.Na osnovu Zakona. Osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila.Vazduhoplov koji nije jugoslovenski a ulazi u vazdusni proctor SR Jugosalavije.odnosno korisnik motornog I prikljucnog vozila je duzan da zakljuci ugovor o o sod odgovornosti za stetu koju upotrebom motornog vozila pricini trecim licima usled smrti.aerodrome ili u neposrednoj blizini prevoznog sredstva pre ukrcavanja odnosno posle iskrcavanja.uzlovi za izracunavanje viskova premije radi smanjenja premijskih stopa.ako je steta zbog smrti.

I to odredbama zakona koji vazi za vozila jugoslovenske registracije.lice koje je ucestvovoalo u protivpravnom oduzimanju motornog vozila cijom je upotrebom prouzrokovana steta.zeleznickom I vazdusnom saobracaju I saobracaju na unutrasnjim vodama koje se prevoze na rizik osiguranika.odnosno pruzanje odbrane 3.Osiguranik je duzan da pre eventualnog priznavanja svoje obaveze na naknadu stete i njene isplate osteceniku zatrazi saglasnost od osiguravaca kao i da se pridrzava upustva koja u vezi s tim dobije od osiguravaca 59) Osiguranje od odgovornosti iz delatnosti? Ovim os obuhvacena je odgovornost za prouzrokovanu stetu.Osiguranjem auto-odgovornosti su obuhvacene I stete prouzrokovane upotrebom motornog vozila koje je koristilo.ili iz pravog odnosa ili iz odredjenog svojstva kao izvora opasnosti koji su oznaceni u 49 .osim ako je pretovar posledica saobracajnog udesa prevoznog sredstva 3.nestanak.povredu tela ili zdravlje trecih lica ili gubitak.troskove eventualnog istovara.uobicajeno je da se maksimalni bonusi krecu od 30-60% od visine premije.u skladu sa odredbama Uslova 2.troskove sudskih sporova i preduzetih pravnih mera u vezi sa stetama iz taacke 1 u cilju odbrane od neosnovanih ili preteranih zahteva trecih lica ali pod uslovom da se osiguravac prethodno saglasio sa predlogom osiguranika za vodjenje sporova.Isprava o os mora da sadrzi sva merodavna obelezja potrebna za odredjivanje visine premije.Kod ove vrste osiguranja posebnu primenu nalaze pravila o bonusu tj umanjivanju visine premije onim osiguranicima koji u odredjenom vremenskom periodu nisu imali stete.Pravo na naknadu stete.troskove prevoza drugim prevoznim sredstvima Ugovor o os se zakljucuje na fiksnu sumu os koju odredi ugovorac os u skladu sa Tarifom premija.Pravilo je da stetu prouzrokovanu upotrebom vozila inostrane registracije koje je osigurano kod domaceg drustva za os nadoknadjuje to drustvo .troskove pretovara na drugo prevozno sredstvo.suvlasnik I drugi imalac motornog vozila cijom je upotrebom pricinjena steta koji je odgovoran za stetu.Osiguravajuce pokrice u smislu ovih Uslova pocinje da tece od pocetka utovara OM na prevozno sredstvo I traje do zavrsetka istovara.s tim da se osiguranje skladistenja OM posebno ugovora.po osnovu os auto—odgovornosti nemaju vlasnik.sve troskove razumno ucinjene radi sprecavanje nastanka stete.pomoc I negu u vreme oporavka.osim ako je to posledica saobracajnog udesa prevoznog sredstva 2.a u cilju sprecavanja stetnog delovanja ili smanjenja vec nastalog stetnog delovanja OM 5.troskove ponovnog utovara na isto ili drugo prevozno sredstvo.pretovara ili utovara na drugo prevozno sredstvo ako je prvobitno prevozno sredstvo pretrpelo saobracajni udes.ako je nastala iz delatnosti osiguranika.Iako je odredjivanje visine bonusa jedno od trzisnih komponenti na osnovu kojeg drustvo za os medjusobno konkurisu jedno drugom.odnosno kojim je upravljalo lice koje za to nije imalo ovlascenje.ili iz posedovanja stvari.kojom se razvrstavaju opasne materije u klase opasnosti.ukoliko za posledicu imaju smrt .unistenja ili ostecenja imovine trecih lica ili zagadjenje zivotne sredine.odnosno smanjenje stete koja je vec nastala 4.Steta koja je prouzrokovana upotrebom vozila inostrane registracije ciji se vlasnik noje osigurao od auto-odgovornopsti nadoknadjuje se iz garantnog fonda.sve stete koje pretrpe treca lica. 58) Osiguranje od odgovornosti prevoznika opasnih materija prilikom transporta? Po odredbama Uslova osigurava se naknada za slucaj odgovornosti vlasnika odnosno nosioca prava koriscenja opasnih materija za stete pricinjene trecim licima.izdaci za tudju pomoc u kucnim poslovima I dr.ukoliko su izazvane iznenadnim I neocekivanim dogadjajem za vreme prevoza OM u drumskom.Troskove utklanjanja i prevoza ostataka OM u cilju raskrcavanja i cicenja puta po naredbi nadleznih drzavnih organa Osiguravac nije u obavezi da osiguraniku nadoknadi: 1.odnosno korisnik .Osigurava je obavezan da nadokandi: 1.

vaazduhoplova.U pogledu vremenskog vazenja ovog os osiguravac je duzan da nadokandi stetu samo ako osigurani slucaj nastane u periodu vazenja os/Po nastanku osiguranog slucaja osiguravac je u obavezi da zajedno sa osiguranikom preduzme odbranu od neosnovanih ili preteranih zahteva za naknadu stete.masinski uredjaji .trake.Za razlku od klasicnih imovinskih os kod kojih je osiguravac u obavezi da nadokandi stetu na osiguranoj stvari.uzad .erozijom.greske u tehnicko-racunskoj kalkulaciji.greske u livenju.kod garancijskog ososiguravac je obavezan da nadokandi stetu prouzrokovanu unistenjem ili ostecenjem osigurane stvari ali usled greske u konstrukciji.usled nedovoljne nege.nesavestan ili nestrucan postupak ili propust lekara i/ili drugog medicinskog osoblja.usled gresaka u materijalu i konstrukciji koje su ugovoarac os bile poznate pre nastupanje stetnog dogadjaja 60) Osiguranje od odgovornosti lekara? Predmet osiguranja prema Uslovima je zakonska odgovornost osiguranika za stete nastale usled smrti.povrede tela ili zdravlja trecih liva.odgovornost za stete koje su u neposrednoj vezi sa koriscenjem radiaktivnih materija.Osiguranje od odgovornosti iz delatnosti moze se zakljuciti na jednu od sledecih kombinacija suma osiguranja:kombinovano za lica i stvari.Takodje je ovim osiguranjem obuhvacena odgovornost za prouzrokovanu stetu iz povecanja opasnosti ili prosirenja izvora opasnosti koji je oznacen u polisi u toku trajanja os.izuzev ukoliko je tu stetu namerno prouzrokovao radnik osiguranika.novog izvora opasnosti koji se kod osiguranika pojavi posle zakljucenog ugovora os.nastaloj usled ostecenja.lanci itd.koje su nastale kao posledica profesionalne greske lekara i/ili drugog medicinskog osoblja.Osiguranje po ovim Uslovima zakljucuje se na rok trajanja od jedne ili vise godina.ukoliko je osigurana stvar ostecena korozijom.odgovornost za stete nastale upotrebom motornog vozila.suma za stvari.greske ucinjene u radionici ili pri monatzi.ukoliko se drugacije ne ugovori.polisi osiguranj odnosno ponudi.Osiguranik je duzan da obavesti osiguravaca o nastanku osiguranog slucaja kao i o podnetom zahtevu za nakandu stete najkasnije u toku od tri dana po saznanju.odgovornost osiguranika na osnivu ugovornog prosirenja njegove odgovornosti i na slucajeve za koje inace ne odgovara.Ukupna suma os se ugovora u odnosu na osnovnu sumu os i iznosi od 5 do 10 osnovnih suma os zavisno od toga ko je osiguranik.Osiguranik je duzan da obavesti osiguravaca i o svim drugim aktivnostima kojima se zahtev za makamdu stete protiv njega istice i to ako bude istaknut preko suda.pri cemu tada osiguravac stupa u pravo osiguranika prema radniku kao osiguranom licu.gvozdene konstrukcije sa ili bez mehanickog ili masinskog uredjaja kao i razni alati.unistenja ili odnosenja prouzrokovanih pozarom ili nekom drugo opasnoscu.kada bude poveden postupak za obezbedjenje dokaaza.Ovim os nije obuhvacena odgovornost osiguranika za namerno prouzrokovanu stetu.podvrgnuta optuznica ili je doneta 50 .kada bude stavljen u pritvor.Osiguranim slucajem u smislu odredbi ovih Uslova smatra se profesionalna greska.akoji je u suprotnosti sa aktuelnim propisima i standardima medicinske struke i kao takav za direktnu posledicu ima nepovoljan ishod lecenja.da udovolji osnovnim zahtevima za naknadu iz os.kaisevi.ako je pokrenuta istraga.za stavri 15 prosecno ostvarenih neto plata.za zajednicku sumu od 25 prosecnih neto plata) Osiguranje odgovornosti za greske na stvarima Po Uslovima koje obrazlazemo stvari koje mogu biti osigurae su masine.Pri tome su za ovu vrstu os odredjene i minimalne sume os(npr za lica 25 prosecno ostvarenih neto plata.Ne nadoknadjuju se troskovi koji su nacinjeni prilikom otklanjanja same greske.a pod uslovom da je tu stetu duzan da nadoknadi ugovorac os na osnovu ugovora o prodaji i isporuci.takodje nije duzan da nadoknadi stetu ukoliko je osigurana stvar prevremeno istrosena a pokaze se da je pravilno izvrsena tehnicko-racunska kalkulacija i konstrukcija.zajednicka suma za lica i stvari.suma za lice.kao i da nadoknadi troskove sudskog postupka.aparati.nestrucnog rukovanja.Suma osiguranja je gornja granica obaveze osiguravac na ime odstete i svih troskova po jednom osiguranom slucaju cak i za stetu odgovara vise lica koja se moze ugovoriti je ogranicena u normalnom iznosu i ista je fiksna i ne menja se u toku trajanja os.Sto se tice prostornog vazenja ovog os isticemo da su obuhvaceni samo oni osigurani slucajevi koji su nastali na teritoriji Srbije a na teritoriji drugih drzava samo ako se to posebno ugovori ili ao je to predvidjeno dopunskim uslovima.Osiguravac .Pored osnovne sume os ugovara se i ukupna suma os koja je gornja granica obaveze osigiravaca u vezi svih osiguranih slucajeva koji se dogode u toku jedne godine os.

duzan je platiti naknadu.Predmet osiguranja u smislu ovih uslova je zakonska odgovornost advokata za stetu koju prozurokuje trecim licima obavljanjem advokatske delatnosti.osima koa se prema cinjenicnom stanju nije moglo odbiti priznanje i nagodba odnosno isplata .niti da se o zahtevu za naknadu stete poravna.Ovaj vid obaveznog osiguranja stiti klijente advokata i samog advokata od gubitaka koji bi mogao da ugrozi njegovu egzistenciju.Obracunska naknada iz os se u svakom osiguranom slucaju umanjuje za 10 posto na ime ucesca osiguranika u steti.osiguravac je u obavezi:da zajedno sa osiguranikom preduzme odbranu od neosnovanih ili preteranih zahteva za naknadu stete –pravna zastita.kamate .Najcesce advokatske greske su kod nas propustanje roka za zalbu ili tuzbu.pa i onda kada zahtev za naknadu stete nije bio osnovan. 62) Osiguranje kredita? 51 .U vezi sa podnesenim zahtevom za nakandu stete od strane ostecenog lica.odnosno advokatske kancelatije.a posebo da ga prizna potpuino ili delimicno. Obaveza osiguravacana pruzanje pravne zastite obuhvata ispitivanje odgovornosti osiguranika za nastalu stetu.ukoliko se druugacije ne ugovori.da udovolji osnovanim zahtevima za naknadu iz os i da naknadi troskove sudkog postupka.osim ako se prema cinjenicnom stanju nije moglo odbiti priznanje. 61) Osiguranje od odgovornosti advokata? U zemljama calnicama Evropske unije je uvedena obaveza da se advokati.a da se time ne ucine ocigledna nepravda.vodjenja spora u ime osiguranika ako osteceni ostvaruje pravo na naknadu stete u parnicnom postupku.Predmet osiguranja mogu da budu samo stvarne pretrpljene imovinske stete koje klijent zahteva od advokata.Moguce je da se posebno ugovori.Ako se osiguravac protivi predlogu osiguranika da se o zahtevu za naknade stete nagodi.biroi i partneri moraju osigurati.Osiguravac nadoknaadjuje sve troskove parnickog postupka ukoliko je sam vodio spor ili je dao saglasnost osiguraniku za vodjenje spora.Osiguranjem po ovim uslovima nisu obuhvacene stete od odgvornosti za propuste ili pogreske u obavljanju delatnosti koje su bile poznate u vreme zakljucenja ugovora o os ili nisu mogle ostati nepoznate.Osiguravac isplacuje naknadu iz osna osnovu priznanja koje je dao ili odobrio ili poravnanja koju je zakljucio ili odobrio ili sudske odluke.s tim da se znanje i volja moraju odnositi podjednako na uzrok i posledicu stetne ranje.odnosno isplata.poravnanje.a narocito da zahtev prizna potpuno ili delimicno.niti da izvrsi isplatu.a da se time ne ucini ocigledna nepravda.Odgovornost advokata se utvrdjuje pred sudom a odgovornost advokata proizilazi iz opstih pravnih principa jer nije kodifikovana ni putem zakona ni putem drugih propisa.troskove i onda kada prelaze sumu os.Osiguranik nije ovlascen da se bez prethodne saglasnosti osiguravac izjasnjava o zahtevu za naknadu stete.davanje svih izjava u ime osiguranika koje smatra celishodno za zadovoljenje ili odbranu od neosnovanog ili preteranog zahteva za nakandu stete.ako je kod obavljanja delatnosti stetnu radnju ucinio s voljom i znanjem.kao ni da izvrsi isplatu.odluka o krivicnom postupku a takodje je duzan da dostavi nalaz nadleznog organa u vezi sa nastalim stetnim dogadjajem.Kada se ispostavi da je advokat pricionio stetu trecem licu namerno ili ig rube nepanje.Smatra se da propust ili pogreska nisu mogli ostati nepoznati kada ih osiguranik sam utvrdi ili za njih dozna a da nije jos postavljen ili najavljen odstetni zahtev treceg lica.predstavniku osiguravaca pruziti sve podatke i druge dokaze koji su potrebi za utvrdjivanje uzroka obima i visine stete.Osiguravac isplacuje naknadu iz os na osnovu priznanja koje je dao ili odobrio.Ugovarac os duzan je da prijavi stetu u roku od tri dana od dana nastanka osigurang slucaja odnosn od dana kada je za stetu doznao i mogao je prijaviti.poravnanja koje je zakljucio ili odobrio i sudske odluke.osiguravac ima pravo regresa prema advokatu ili advokatskom pripravniku.uz placanje vece sume osiguranja i pokrivenost rizika koji nisu obuhvaceni obaveznim osiguranjem.Osiguravac ucestvuje u deponovanju radi os naknade stete sto bi osiguranik bio duzan da ucini na osnovu zakonskih propisa ili sydske odluke i to najvise do iznosa njegove obaveze na naknadu stete.da se o zahteva za naknadu stete nagodi.Osiguranik nije ovlascen da se bez prethodne saglasnosti osiguravaca izjasnjava o zahtevu za naknadu stete.a osiguravac moze zahtevati da osiguraniku pribavi i druge dokaze ako je to potrebno i opravdano.napustanje glavnog pretresa i sl.Smatra se da je advokat odnosno advokatski pripravnik ucionio stetu namerno.Ugovarac osiguranja duzan je da nezavisno od roka u kome je podneo prijavu stete.

bez obzira da li se nalazi u odvojenom ili jedinstvenom riziku.Pri tome.i ne zna da je poverilac osigurao svoje potrazivanje od njega.odnosno iznoa troskova koje je osiguranik ucinio za priredbu.Prekid delatnosti neizbezno dovodi do prestanka obavljanja poslova u nekom duzem ili kracem vremenu u kom odredjeni troskovi.udara sopstvenog motornog vozila i sopstvene pokretne radne masine u osigurani gradjevinski objekat.grad a usled cijeg padanja dolzai do stete u vidu smanjenja prihoda.duznik u nacelu.koje osiguravac daje.odnosno utvrdjuje rezultate u skladu sa zakonim.Osigurani rizik je rizik nenaplate dospelih rata koje osiguranik tj davalac kredita nije mogao da naplati sudskim putem.Kreditno osiguranje Kreditno osiguranje ili osguranje kredita je posebna grupa os u kojoj ugovorac os tj davalac stice pravo da.Predmet ovo s cini poslovni dobitak i odredjenitroskovi poslovanja.Os protiv zloupotrebe poverenja predstavlja poseodavcevo obezbedjenje os steta koje poslodavac moze pretrpeti usled krivicnih radnji svojih sluzbenika.ni u izvrsnom postupku od korisnika kredita ili ziranata.Naknada stete se vrsi tako sto se isplacuje bruto prihod u iznosu koji osiguranik nije moga postici 52 .platice ga osiguravac.Delkredere os kredita predstavlja os rizika nenaplate novacnih potrazivanja koje sa osiguravacem zakljucuje poverilac.ukoliko nastupi neposredna opasnost ili se vec pocela ostvarivati.u slucaju ostvarenja rizika.manifestacija i demonstracija.Da bi osigurani slucaj nastupio nije dovoljno da bankane moze da naplati svoje potrazivanje u sudskom vec ni u izvrsnom.Predmet os je ocekivani bruto prihod od priredbe da osigurani slucaj nije nastao.i da se u tom pogledu pridrzava upustva.Rizik obuhvacen ovim os su atmosferske padavine i to kisa.ostecenja i nestanka osigurane stvari nastalih usled pozara i udara grma.Kod ovog os.telefonski.Osigurana vrednost kod ovog tipa os je glavnica odobrenog kredita uvecana za iznos ugovorene redovne kamate.Kaucijsko os kredita je takvo os gde duznik sklapa sa osiguravacem ugovor.ugovarac o sje banka.Krakateristicno za ovaj vid os je da je osiguranik duzan.koje je nastalo na osnovu prethodno zakljucenog ugovora o kreditu .Ovu vrstu os moze da zakljuci svako pravno lice koje obavlja odredjenu privrednu delatnost a na bazi koja ostvaruje ukupan prihod.kaucijsko os kredita i os poverenja.naplati svoje potrazivanje od osiguravaca.ako ga ne plati duznik poveiocu.pada letilice.komunalni troskovi.koji poveriocu jemci da ce njegovo potrazivanje biti placeno tj.kao sto su zarade.Pri tome je osiguravac obavezan da nadoknadi stetu samo ako visina vodenog taloga dostigne ili premasi visinu oznacenu u polisi.oluje.Pri tome je ugovarac is duzan da zakljuci ovo os za sve organizovane jedinice na istoj lokaciji.Ova vrsta os omogucava da se u odredjenom periodu pronadje resenje koje ce omoguciti da se delatnost nastavi i da se izadje iz teskoca.kamate i sl i dalje postoje.eksplozije.a to je nenaplata potrazivanja od korisnika kredita.koji placa premiju os i ima status osiguranika i pravo da se u slucaju nastanka osiguranog slucaja podnese osiguravacu ostetni zahtev.odnosno drustveno-pravno lice tj davalac kredita.Osigurani slucaj nije nastupio ako se od korisinika kredita ne moze naplatiti potrazivanje u sudskom i izvrsnom postupku a postoji mogucnost naplate od ziranata.Osiguranik je duzan da u slucaju prekida rada preduzme potrebne mere zaotklanjanje ili smanjenje stete od prekida rada.Uobicajena je takodje podela na medjunarodna i domaca kreditna os.a narocito da preduzima mere koje ce smanjiti vreme trajanja prekida.Uobicajena je podela na dejkredere os kredita.Predmet os su krediti koje banka i druga drustveno-pravna lica odobravaju gradjanima u funkciji resavanja stambenih pitanja.sneg.da u cilju smanjenja stete preduzima mere u okviru mogucnoati da se radnici koji su ostali bez posla zbog prekida rada zaposle u drugom pogonu ili drugoj organizacijimda osiguravacu njegovim predstavnicima i strucnjacima dozvoli istrazivanje i utvrdjivanje visine stete i obima obaveze naknade stete kao i da na zahtev osiguravac pruzi sva pismena obavestenja kao i dokumenta koja mogu tome posluziti Osiguranje priredbi Predmet ove vrste os cini bruto-prihod koji se ocekuje od priredbe ili iznos troskova koji nastanu u vezi sa priredbom.grada.da o tome istog dana obavesti osiguravac usmeno.Ukoliko se to ne ucini usmeno i pismeno narednog dana osiguravac moze utvrditi finansijskih efekat neispunjenja te obaveze i srazmerno tom uticaju umanjiti iznos naknade.Osiguranim opasnostima smatra se smanjivanje privredne aktivnosti tj prekid rada zbog unistenja. Osiguranje finansijskih gubitaka Osiguranje od opasnosti prekida rada usled pozara i nekih drugih opasnosti Ova vrsta os u teorji i praksi je poznata pod nazivom somazno osiguranje.

Dvanje otkaza od strane nezaposlenog poslodavcu ne predstavlja nastupanje osiguranog slucaja.ne isplacuje naknada iz os osiguranicima tj radnika koji je postao nezaposlen.Veoma je bitno za ocenu da li je nastupio osigurani slucaj kada je nastao stetan dogadjaj zbog koga je podnesen odstetni zahtev.Ukoliko osiguravac.koja se odnosi na ugovaranje os pravne zastite. Osiguranje pravne zastite je kod nas uvedeno kao poseban vid nezivotnog os odredbama Zakona o os. Osiguranje bankarske garancije. Osiguranje od rizika nezaposlenosti.a nepokrivenih troskova iz prihoda od priredbe.pri cemu samo u Nemackoj postoji 33 takva drustva.kao i u vezi nekog vansudskog zahteva.koji mu se inace isplacuje u slucajunezaposlenosti. Osiguranje od rizika zagadjivanja životne sredine.Ako sam pokrene postupak i uspe u njemu osiguranik imapravo da zahteva od osiguravaca da mu pokrije te troskove.Do donosenja ovog zakona kod nas je ovo os bilo prisutno samo delimicno u osiguranju od odgovornosti.upravnom ili drugom postupku.Drugi znacajna posebnost je da se u momentu nastupanja osiguranog slucaja.Osiguranje pravne zastite .na osnovu placene premije. Osiguranje bankarske garancije pojavljuje se u finkciji sredstava koje smanjuju rizik kome je izvoznik izlozen obezbedjujuci smostalnu garanciju u korist izvoznika.ali je u nekim drzavama predvidjeno obavezno o sod zagadjivanje zivotne sredine.ugovore o stednji I hipotekarne zajmove.nego se nastavlja sa izmirenjem njegovih obaveza prema odredjenom tipu poverioca.obezbedjuje naknadu troskove sudskog postupka i drugih usluga koje proizilaze iz osiguravajuceg pokrica a narocito u vezi-ostvarivanje prava na naknadu stete koju je pretrpeo osiguranik u vansudskom ili sudskom postupku. Osiguranje od zagadjenja zivotne sredine spada u grupu os opste odgovornosti.nego drustvo za os preuzima na sebe osiguranikove rate za os.koja predstavlja znacajan instrumen za ostvarivanje prava gradjana na sudsku zastitu.obicno zavisno od toga kakva je procena uspesnosti postupka.U vecini zemalja ova vrsta os spada u dobrovoljno osiguranje. 63) Osiguranje troškova pravne zaštite? .-odbrane ili zastupanje osiguranika u parnicnom.U okviru Komisije za os opste odgovornosti Evropskog komiteta za os. Ova vrsta os ne odnosi se na one nezaposlene koji nikada nisu na zasnovali radni odnos.Po pravilu se smtra da osiguravac nema obavezu da pokrije posledice osiguranog slucaja koji je vezan za dogadjaj koji je nastao vise od godinu dana pre zakljucenja ugovora.Osiguraniku se ne isplacuje naknada.U zemljama clanica Evropske unije os pravne zastite je posebna vrsta os.Osigurani slucaj ne nastupa.Preuzimaju se obaveze placanja osiguranika koje bi osiguranik trebalo da nastavi da izmiruje bez obzira sto je dobio status nezaposlenog .proceni da postupak nece biti uspesan i odbije da snosi troskove .osiguranik ima pravo da trazi misljenje advokata o tome ili nekog drugog pravnog strucnjaka ili pak putem tuzbe utvrdi uspesnost buduceg postupka.takodje u slucaju kada osiguranik ostane bez posla tako sto dobije otkaz a u momentu zakljucenja os je znao da ce ostati bez posla.dok se u drugim zemljama Evropske unije ovim osiguranjem bave i osiguravajuca drustva koja sprovode druge vrste osiguranja.Kod ove vrste os su posebno zanimljivi 53 .U oblasti os pravne zastite izvrsena je materijalno pravna harmonizacija donosenjem posebne Direktive 1987 godine.ali po drugom osnovu koji nema veze sa ovom vrsto osiguranja.Osiguravac se tada opredeljuje da li ce placati troskove postupka ili ne.U drugim zemljama sprovodi u okviru drugih kombinovanih os i to sve vise preko specijalizovanih osiguravajucih drustva.sto se u praksi nije dogadjalo.posebno kada je uzrok nastanka osiguranog slucaja nastao pre zakljucenja ugovora o os.parnicnom ili krivicnom postupku.U Nemackoj i Svarcaskoj osiguranjem pravne zastite se bave samo specijalizovana osiguravajuca drustva .krivicnom.Osiguranje pravne zaštite.Osiguranik tj nezaposleni ne dobija novac.usled nastanka osiguranog slucaja a ako su u pitanju osigurani troskovi-iznos stvarno ucinjenih .a to nastaje prestankom radnog odnosa.postoji posebna radna grupa za o sod zagadjivanje zivotne sredine.Osigurani slucaj nastupa samo u slucaju nastupanja nezaposlenosti koji nije nastao voljom osiguranika.Nastanak osiguranog slucaja je po pravilu zavistan od volje osiguranika u situaciji kada sam osiguranik pokrece odredjene postupke smatrajuci da su isti neophodni u cilju zastite njegovih interesa.

da tu stetu drustvu nadokadi.pokriveni rizicki na koje se takodje.U istom teorijskom stavu se istice da su pokrivene stete koje su nastale nepostenim pozivanjem na naplatu garancije. U slucaju pogresne procene.osiguranik stice pravo na isplatu nastupanjem osiguranog slucaja I nije obavezan da dokazuje stetu.a steta moze nekad da dostigne I stotine hiljada evra.neispunjenjem obaveze os strane izvoznika iskljucivo zbog okolnosti izvan njegove kontrole kao sto su rat.4.za sve zahteve zaplacanje kazni.Pravila na kojima se zasnivaju pravni odnosi u ovoj oblasti52 1.Cilj os nije naknada stete prouzrokovane osiguranim slucajem.uakzuje u istom teorijskom stavu.invaliditeti.saglasno zakonskim odredbama.Posebna pravila u osiguranu nezgode su-osigurana suma se 54 . 65) Osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja? Pojam I pravna priroda -to je takvo osiguranje kod kojeg osiguravac preuzima obavezu da isplati osiguranu sumu osiguraniku ili drugom korisniku ako za vreme trajanja osiguranja predvidjeni nesrecni slucaj prouzrokuje smrt ili invaliditet kao I da naknadi stetu nastalu usled troskova lecenja I izgubljene zarade ili uslucaju narusenja zdravlja ili prolazne nesposobnosti za rad.priorodne nesrece.odnosno duzni su da naknade svaku stetu koja nastane kao posledica aktivnosti ljubimca.a I drugih domacih zivotinja snose odgovornost za sve ono sto njihov ljubimac cini.ugovor se moze zakljuciti I za slucaj smrti ili nezgode nekog treceg lica.za sve zahteve koji imaju karakter kaznene sankcije.za radnje ucinjene u toku likvidacionog postuka od strane zakonskih propisa.ostecenju zdravlja I slicno ne moze se izraziti u novcu.Prema analizama koje su sacinjene psi u Nemackoj naprave u toku godine stotine hiljada steta.Osiguranje odgovornosti poslovodstva pokriva uglavno samo zakonsku odgovornost za imovinsku stetu za koju poslovodstvo odgovara.vestacenje I sl/Uslovima os se taksativno nabrajaju iskljucenja iz os I to sup o pravilu zahtevi koji su usmereni protiv poslovodstva zbog radnji koje su ucinili u vezi sa osnivanjem drustva.3.Osigurana suma se isplacuje ma koliki je iznos stete.Samim tim ni stata koja se ostvari na osiguranom licu.kada izvoznik propusti da postupi po sudskoj ili arbitraznoj odluci koja je doneta u koorist izvoznika Osiguranje poslovodstva u privrednim društvima.izvoznouvozni embargo itd kao I usled drugih opasnosti kao sto su raskidanje osnovnog ugovora od strane izvoznika.odnosno donsenja odluka ili propusta kojima se naonosi steta drustvu poslovodstvo je u obavezi.5.kod osiguranja lica nema nadosiguranja ni podosiguranja jer nema osigurane vrednosti.korisnik osiguranja moze kumulirati I zahtev iz osiguranja I zahtev po osnovu naknade stete.osigurana suma je bitan element ugovora jer se jedino tako moze odrediti visina premije.zahtevi za stet koje su posledica krsenja poslovne tajne.troskovi advokata.Osiguranje pokriva svu stetu I troskove postupka u koje su ukljuceni sudski troskovi.Ugovarac os moze biti privredno drustvo a clan poslovodstva osiguranik ili sam clan poslovodstva moze biti I ugovorac osguranja I osiguranik Osiguranje od odgovornosti za stetu od životinja Vlasnici pasa.Uslov za ostvarivanje prava iz osiguranja nije materijalni interes posto bi postojanje ovog nacelakod osiguranja lica bilo nemoralno.Njegova licnost se ne moze izraziti kroz materijalnu vrednost u novcu.Steta moze biti skromnih razmera ali I takva da ugrozi egzistenciju samog vlasnika I njegove porodice.Osigurana suma se utvrdjuje I isplacuje ma koliki je iznos stete.ugovorne kazne.U pojedinim drzavama je propisano da vlasnici borbenih pasa moraju obavezno da poseduju o sod odgovornosti za svoje pse OSIGURANJE LICA 64) Razlike izmedju osiguranja lica i osiguranja imovine? U pravnoj teoriji se istice da os zivota stiti osiguranike od dva osnovna rizika:preranog rizika I dugovecnosti.odnosno osiguranik je u obavezi da u najkracem mogucem roku obavesti osiguravac da su osteceni podneli zahtev za naknadu stete.koja se moze sastojati u povredi.koja je unapred utvrdjena.2.Kod os lica rizik obuhvacen osiguranjem ostvaruje se na licnosti osiguranog lice.Ugovorac os .vec isplata osigurane sume.

pri upravljanju svih vrsta vozila bez vozacke 55 .pri treningu I ucescu u javnom sportskom takmicenju.korisnik osiguranja ima pravo da kumulira osiguranu sumu I naknadu od strane odgovornog lica I ugovor se moze zakljuciti I za slucaj smrti ili povrede treceg lica.Osiguranje prestaje za svakog pojedinog osiguranika u 24.ukoliko je odredjen rok trajanja duzi od 1 godine -Pojam nesrecnog slucaja-Pod nesrecnim slucajem se podrazumeva svaki iznenadni I od volje osigurnika nezavisni dogadjaj koji.da dolazi spolja u odnosu na osiguranika. -Osigurani slucajevi-za slucaj smrti usled nezgode I usled bolesti.ima za posledicu njegovu smrt. -Invaliditet-se definise kao delimican ili potpuni gubitak organa ili njegovih funkcija ili pojedinih delova organa nakon lecenja.potpuni ili delimicni invaliditet.to znaci za ubuduce.ugovor je sklopljen kada saugovaraci potpisu polisu osiguranja ili list pokrica.Ugovarac moze biti svako pravno ili fizicko lice registrovano za ovakav vid osiguranja.za gubitak zarade.prolaznu nesposobnost za rad ili narusavanje zdravlja koje zahteva lekarsku pomoc.Kratkorocni-sa rokom trajanja od 1 godine 2.delujuci uglavnom spollja u naglo na telo osiguranika.za troskove spasavanja kod os clanova planinarskog saveza.kada jedna od strana otkaze ugovor i 6.Lica potpuno lisena poslovne sposobnosti se ne mogu osigurati sem ako zakon ne nalaze drugacije.istakne godina osiguranja u kojoj je osiguranik navrsio 75 godina zivota 4.oo casa dana kada je u polisi oznacen kao dan prestanka osiguranja.trajni ili delimicni invaliditet. -Trajanje osiguranja-Ugovor o os se zakljucuje za period koji sledi nakon njegovog zakljucka.dugorocni.naplacuje I utvrdjuje nezavisno od iznosa stete.sa rokom trajanja koji nije odredjen.ono se produzava iz godine u godinu sve dok ga jedna od ugovornih strana ne otkaze.kada osiguranik ne plati premiju do ugovorenog roka U pogledu duzine trajanja os .Ukoliko drugacije nije ugovoreni]o.Posledice po telo se moraju manifestovati kao smrt.. -Zaklucenje ugovora-forma ugovora-prema odredbi clana 901.osiguranik postane poslovno nesposoban 3.Ako je u polisi obradjen samo dan pocetka osiguranja.visegodisnje os.da je nezavistan od volje osiguranika.Iskljucuju se sve obaveze osiguravaca-usled zemljotresa.kod lica koja predstavljaju anormalni rizik zbog toga sto su prelezala neku tezu bolest ili imaju neku urodjenu ili stecenu manu.Da bi se neki dogadjaj smatrao nesrecnim slucajem on mora da ispunjava sledece uslove:da je iznenadan I nagao.ratnih aktivnosti.dnevnu naknadu I naknadu troskova lecenja.osiguranje pocinje u 24.Odredjuje ga vestak-lekar na osnovu tablica invalidnosti.kada ugovor o os postane nistav 5.00 casa bez obzira da li je I koliko ugovoreno trajanje dana kada: 1.procenat koji odgovara procentu invaliditeta.00 casa dana koji je u polisi oznacen kao pocetak osiguranja I prestaje u 24.trajnog gubitka opste radne sposobnosti I prolazne nesposobnosti za rad.-Ogranicenje I iskljucenje obaveze osiguravaca-ugovorene osigurane sume smanjuju se srazmerno premiji ako slucaj nastane-pri upravljanju I voznji avionom ili drugim vazduhoplovom.pri sportskim skokovima sa padobranom.privremena nesposobnost za rad ili narusavanje zdravlja koje zahteva lekarsku pomoc.da postoji uzrocna veza izmedju spoljne rednje I posledice po telo ili zdravlje osiguranika.usled ratnih dogadjaja u kojima se nadje izvan granica zemlje a da u njima nije ucestvovao.Korisniku osiguranja se isplacuje osigurana suma.vec se produzava svake godine 3.stav 1. Ugovorne strane-ugovor se zakljucuje na osnovu pismene ili usmene ponude ponudjaca osiguraniku I u zakljucenju ucestvuju najmanje dva lica-osiguravac I ugovarac osiguranja.nastupi smrt osiguranika ili bude ustanovljen invaliditet od 100 posto 2. -Obaveze osiguravaca-obim-kada nastane osigurani slucaj osiguravac isplacuje-osiguranu sumu za slucaj smrti ili invaliditeta.narusenja zdravlja koje zahteva lekarsku pomoc.Osiguranik moze biti svako lice izmedju 14 I 75 godina zivota a oni koji ne spadaju u ovu kategoriju mogu biti osigurani po posebnim uslovima.Ovakva resenja ZOO nam ukazuju na to da je taj ugovor formalan ugovor.odgovornosti ugovaraca prema licima osiguranim od posledica nesrecnog slucaja I njihovim stvarima.ugovor se moze zakljuciti kao: 1. ZOO.ne primenjuju se pravila o nadosiguranju I podosiguranju.

Procenat trajnog invaliditeta odredjuje osiguravac kao I kod povreda pojedinih udova. -Utvrdjivanje prava korisnika osiguranja-ukoliko je usled nesrecnog slucaja osiguranik umro korisnik je duzan da pdnese dokaz o osiguranju kao I dokaz da je smrt nastupila kao posledica nesrecnog slucaja.Obavezno osiguranje putnoka u javnom saobracaju spada u osiguranje lica a obaveza zakljucivanja ugovora je na vlasniku tj.opis dogadjaja.ako nema dece ni njihovih potomaka bracni drug I roditelji po jednu polovinu. Obaveze osiguranika-placanje premije osiguranja-ona se isplacuje unapred I odjednom za svaku godinu osiguranja ili polugodisnje.U slucaju gubitka vise udova ili organa procenat invaliditeta se sabira za svaki pojedini ud ili organ.Moze biti za sve zaposlene ili po spisku osiguranih lica.kolektivnog osiguranja I moze se ugovoriti nezavisno od obaveznog.usled pokusaja ili izvrsenja samoubistva.kicme ili organa.ako nema gore navedenih lica korisnici su zakonski nasledici.Ukoliko dodje do prolazne nesposobnosti a u ugovoru je predvidjena isplata dnevne naknade ova suma ce biti isplacena najvise do 200 dana. Sto je slucaj I za nastanak invaliditeta.ugovor prestaje po isteku 30 dana a za svaki dan prekoracenja placa zateznu kamatu. 54 -Vidovi osiguranja nezgode-prema nacinu nastanka odnosa osiguranja delimo ga na dobrovoljno I obavezno. a ako deca nisu u zivotu njihovi potomci. -Prijava nesrecnog slucaja-osigranik je duzan-da se odmah javi lekaru.Osiguravac nece isplatiti akontaciju pre nego sto je utvrdjena njegova obaveza. -Kumulacija osigurane sume-ovo pravo pripada osiguraniku -Zastara potrazivanja-potrazivanja iz ugovora zastarevaju u rokovima predvidjenim clanom 380 Zakona o obligacionim odnosima I to u roku od tri godine.ako nema bracnog druga.da o nesrecnom slucaju pismeno obavesti osiguravaca I pri tom mu pruzi podatke o mestu I vremenu nastanka nesrecnog slucaja. 66) Dopunsko zdravstveno osiguranje? -Dopunsko zdravstveno osiguranje-je novi oblik dobrovoljnog.Ovo osiguranje se moze 56 . putnik stice pravo na isplatu osigurane sume iz Garantnog fonda.Procenat invaliditeta odredjuje se prema tabeli I to kada lekar ne ocekuje nikakva poboljsanja ili pogorsanja stanja.usled delovanja narkotika ili alkohola. -Odredjivanje korisnika osiguranja-korisnik u slucaju smrti osiguranika se odredjuje u polisi.pokusaju ili izvrsenju umisljenog krivicnog dela.Ako ugovarac ne isplati premiju do ugovorenog roka. korisniku vozila a ako ugovor nije zakljucen.da se pridrzava lekarskih saveta u pogledu lecenja.Ako u polisi to nije predvidjeno korisnicima se smatraju-deca I bracni drug u momentu smrti na jednake delove. -Obaveza prijave promene opasnosti u roku trajanja osiguranja-osiguranik je duzan da prijavi promenu uslova I radnih zadataka koje obavlja a do kojih dodje u roku trajanja osiguranja.dozvole.namernog prouzrokovanja I pri pripremanju.ime lekara I nalaze.Ako je opsta radna sposobnost osiguranika bila trajno umanjena pre nesrecnog slucaja obaveza osiguravaca se odredjuje prema novom invaliditetu osim u sledecim slucajevima-ako je prijavljeni nesrecni slucaj prouzrokovao povecanje invaliditeta za procenat visi od utvrdjenog za posledice prethodnog slucaja I ako osiguranik prilikom nesrecnog slucaja izgubi ili povredi vec ranije povredjeni ud ili organ obaveza osiguravaca -utvrdjuje se samo prema povecanom invaliditetu.tromesecno ili mesecno ako je tako dogovoreno. -Isplata osigurane sume-isplacuje se u roku od 14 dana od dana kada je osiguravac utvrdio svoju obavezu I njenu visinu u protivnim mora biti isplacena zatezna kamata.Ugovor je nistavan ako je u casu njegovog zakljucenja vec nastao osigurani slucaj ili je bio u nastupanju ili je bilo izvesno da ce nastupiti a uplacena premija se vraca ugovaracu.Ako je osiguranik maloletno lice isplata se vrsi njegovim roditeljima ili staratelju.samo roditelji.Prijava nesrecnog slucaja je obaveza osiguranika I bez nje osiguravac ne moze uredno da izvrsi svoje obaveze.Dobrovoljno nastaje na osnovu ugovora I ono je pravilo a obavezno na osnovu ugovora kao I zakona I ono je izuzetak.Ako osiguranik umre pre isteka godine dana od nastanka nesrecnog slucaja a prethodno je izvrsena isplata na ime invaliditeta isplacuje se razlika do sume ugovorene u slucaju smrti.U slucaju da korisnik do tog roka nije znao da se osigurani slucaj dogodio zastarevanje nastupa za pet godina.Osiguravac ima pravo da od osiguranika trazi dodatna obavestenja kao I da ga o svom trosku uputi kod svojih lekara.Osiguravac moze predloziti povecanje ili umanjenje osigurane sume I premije.

da li je troskove snosio sam osiguranik ili ih nije ni imao.Pomocu ovako dobijenih vrednosti broja zivih I broja umrlih lica I odgvarajuce kamatne stope.Sa stanovista drzave placanjhe premije zivotnog osiguranja kumulira sredstva koja imaju znacaj stednje.polisa zivotnog os moze se upotrebiti I kao garancija za kredit. Tehnicke osnove osiguranja zivota Osiguranje zivota se bazira na nacelima zakona velikih brojeva a to je osnovni zakon u teoriji verovatnoce I statistici.4.Premija zavisi od visine osigurane sume koju odredjuje osiguranik a ona odredjuje visinu naknade.Sto je broj posmatranih slucajeva veci.klima I sl.placanja honorara advokata ili kaucije.U razvijenim drustvima kroz privatno zivotno I penzijsko os vrsi se korekcija sistema penzijskog osiguranja zasnovanog na nacelu generacijske solidarnosti.zanimanje.ona nije vidljiva kod pojedinacnih jedinica od kojih je masa sastaljena .posto penzioni fondovi sve teze podnose opterecenje velikog broja penzionera.Zibotno os otklanja stetne posledice od rizika. 67) Osiguranje za vreme puta i boravka u inostranstvu? Osiguranje za vreme puta I boravka u inostranstvu-osiguravac pruza pokrice za sledece usluge: 1.Ako postoji vise zakljucenih ugovora korisnici imaju pravo na naknadu po svim polisama.2.usluge putne asistencije u slucaju gubitka prtljaga.ukoliko se posmatra veliki broj slucajeva .rata.niti deluje kod nekih grupa tih jedinica.3.kretanje broja zivih I broja umrlih u okviru odredjenog skupa.sto osiguraniku moze obezbediti sredstva za ulaganje ili zadovoljenje iznenadnih potreba.koja je dugorocna.kao steta neimovinske prirode.pravilnost u nastupanju jednog dogadjaja je veca a odsutpuanja su manja.jonizujuceg zracenja ili kontaminacije radioaktivnoscu.Sustina ovog zakona je u tome da se.kao trosak koji bi bio placen da se slucaj nije ni dogodio.kradje ili gubitka dokumenata ili nezgode na putu.Sa stanovista pojedinca.invazije.Osnovni faktori koji uticu na smrtnost su :dob.dok u velikom broju posmatranja postaje zakonitost.u slucaju kada je osiguranik znao da postoji mogucnost nastanka osiguranog slucaja ili ga je mogao predvideti. Obracunska kamatna stopa Osiguranje zivota je uglavnom dugorocno.Na ovaj nacin covek se na vreme obezbedjuje od rizika smrti.odnosno gubitka ili smanjenje sposobnosti prividjenja.Uslovima osiguranja su predvidjena ogranicenja I iskljucenja obaveza osiguravaca.nacin zivota.ugovoriti-za slucaj hirurske intervencije I ono pokriva operacije predvidjene uslovima osiguranja I za slucaj tezih bolesti I posledica bolesti.Za ostvarivanje prava iz ovog osiguranja nije vazno gde je izvrsena operacija.prirodne katastrofe.izracunatog na osnivu verovatnoce smrti.bavljenja rizicnim aktivnostima I sportovima.Stoga se zakonitost ispoljava samo u masi slucajeva.kada se slucaj desio van predvidjene teritorije.3.pol.mogu uociti odredjene pravilnosti u nastupanju jednog dogadjaja.usled delovanja alkohola ili narkotika.ostvarivanje odredjenog slucaja je ravnomernije I blize ocekivanom.medju kojima su-1.usluge pravne asistencije I usluge pozajmice u slucaju razbojnistva.ali se 57 .zdravstvena asistencija potrebna usled iznenadne bolesti ili njenih posledica I usluge hitne medicinske evakuacije.unapred odredjena I namenska.izracunavaju se komutativni brojevi koji sluze za obracun neto premija u osiguranju zivota. 68) Osnovne odlike životnog osiguranja? Funkcija I privredni znacaj osiguranj zivota Osiguranje zivota predstvalja oblik zastite osiguranika ili njemu bliskog lica za slucaj nesrece koja ga moze zadesiti.kada je slucaj nastao kao posledica-namerne radnje.jer se ugovori sklapaju na period od 10 do 30 godina.on predstavlja slucaj.Zivotno os sluzi prosirenju socilajnog osiguranja.2.5.Sto je broj osiguranih predmeta veci I zahvata sire podrucje I sto je trajnije osiguranje duze.Ako se odredjeni dogadjaj posmatra pojedinacno.obracunska kamatna stopa I troskovi provodjenja osiguranja Tablice smrtnosti Tablice smrtnosti sadrze niz pokaziteloja od kojih su osnovni izravnata verovatnoca smrtnosti na osnovu kojih se izracunavaju sve ostale biometrijske finkcije:verovatnoca dozivljenja.Racunske 55 osnove obracuna tarifa u osiguranju lica cine :tablice smtrnosti.

Sredstva matematicke rezerve se u poslovanju osiguravaca iskazuju kao pasiva.broju lica obuhvacenih ugovorom na individualna I kolektivna osiguranja 3.koji obuhvataju troskove pribavljanja osiguranja.koji obuhvataju sve troskove koji nastaju prilikom naplate premija osiguranja 3.riziku obuhvacenom os na ugovor o os za slucaj smrti. Korisnik osiguranja je lice kome pripadaju prava iz ugovora o osiguranju. Premija osiguranja je novcani iznos koji ugovarac osiguranja placa osiguravacu na osnovu ugovora o osiguranju Osigurana suma predstavlja iznos koji je osiguravac obavezan isplatiti korisniku osiguranja kada nastupi osigurani slucaj Osigurani slucaj je dogadjaj o kome zavisi isplata naknada po ugovoru o osiguranju Dobit je novcani iznos koji se godisnje pripisuje suma osiguranja.Za obracunsku kamatnu stopu ne moze se uzeti aktuelna kamatna stopa jer se ona.nacinu zakljucenja ugovora na ugovor o osiguranju zivota sa lekarskim pregledom I bez lekarskog pregleda 2.On placa premiju I njemu pripadaju sva prava iz ugovora o osiguranju.Ugovor o osiguranju zivota je ugovor kojim se osiguravac obavezuje da osiguraniku ili licu koga on odredi.akvicizioni troskovi.mesovito osiguranje I osiguranje sa utvrdjenim rokom isplate 4.isplati odredjenu sumu ili rentu u slucaju smrti osiguranika ili osiguranog lica .troskove provizije za agente os.troskove izdavanja polise I sl.ili u slucaju dozivljavanja odredjenog vremena a osiguranik se obavezuje da plati premiju osiguranja.sve do nastupanja osiguranog slucaja Osiguravac je akcionarsko drustvo za osiguranje koje preuzima pokrice osiguranog slucaja na osnovu ugovora o osiguranju Osiguranik je lice na koji se odnosi osigurani slucaj na osnovu koga zavisi isplata naknade korisniku osiguranja.u skladu sa trzisnim uslovima menja na vise ili na nize.to su: 1.premija osiguranja ne menja.U ugovoru o os zivota razlikujemo sledece pojmove: Ugovarac osiguranja.a zove se matematicka.inkaso troskovi.nacinu isplate osigurane sume na osiguranje kapitala I os rente 5. 2.ukljucujuci I pravo promene korisnika osiguranja.jer se izracunava matematickom metodom na osnoovu tablica smrtnosti I kamatne stope 69) Ugovor o osiguranju života? Odlike Ugovor o osiguranju zivota je regulisan Zakonom o obligacionim odnosima u odeljku osiguranja lica.troskovi obrade I vodjenja portfelja Matematicka rezerva Matematicka rezerva osiguranja zivota obrazuje se u osiguranje zivota po nacelu akutarske matematike I cine ih razlika izmedju osigurane sume I premije osiguranja.Pod osiguranom sumom podrazumeva se sadasnja vrednost buducih obaveza ugovaraca osiguranja.Svrha formiranja matematicke rezerve je rezervisanje sredstava tejucih premija kako bi osiguravac bio u mogucnosti da odgovori svojim obavezama u buducnosti. 58 .Nije zajemcen ugovorom o osiguranju I zavisi od uspesnosti poslovanja osiguravaca Polisa osiguranja predstavlja pismenu ispravu o zakljucenom ugovorm o osiguranju I ona je sinonim za ugovor o osiguranju Vrste U zavisnosti od prihvacenog kriterijuma za vrsenje podele.za slucaj dozivljenja.ugovori o zivotnom osiguranje se mogu podeliti prema: 1. Troskovi provodjenja osiguranja Prilikom kalkulisanja tarifa kod zivotnog osiguranja vodi se racuna o tri vrste troskova.tome koga obezbedjuje osiguranik na licno osiguranje I osiguranje u korist treceg lica.Ugovarac osiguranja je lice koje sklapa ugovor o osiguranju zivota.

Osiguranje za slucaj dozivljenja jetakva vrsta osiguranja kod koga osigurani slucaj kada osigurano lice dozivi odredjeni broj godina.Ukoliko prezivi .bez obzira na to koliko je dugo trajalo osiguranje Individualno i kolektivno osiguranje Individualno osiguranje zivota je ono kod koga se za svakog pojedinog osiguranika zakljucuje poseban ugovor.osiguranje za slucaj dozivljenja. Mesovito osiguranje ili osiguranje za smrti I za slucaj dozivljenja je osiguranje kod koga osiguravac placa osiguranu sumu ukoliko osiguranik umre za vreme trajanja osiguranja.Prvi oblikse u praksi naziva osiguranje kapitala a drugi osiguranje rente.a u drugom o osiguranju za slucaj smrti sa odredjenim rokom trajanja.u zavisnosti od toga da li se osigurani slucaj ostvaruje za svo vreme trajanja zivota osiguranika ili se ostvaruje u jednom odredjenom periodu.ugovor o osiguranju zivota se deli na ugovore o licnom osiguranju i ugovore o os u korist trecih lica.mesovito osiguranje.upacena premija ostaje osiguravacu.Ovo osiguranje osim rizika sadrzi I elemente stednje.polisa os se moze dati u zalog.Osiguranje za slucaj smrti s odredjenim rokom trajanja je takva vrsta osiguranja kod koga se osigurana suma isplacuje samo u slucaju ako osiguranik umre u ugovorenom vremenskom periodu.Ukoliko osigurano lice umre pre tog roka .Svrha ovog osiguranja je iskljucivo zastita onih za koje je sklopljeno poravnanje npr za zastitu hipoteke. Zakljucenje I elementi ugovora Ugovor o zivotnom osiguranje je zakljucen kada ugovaraci potpisu polisu osiguranja ili listu pokrica.za slucaj ranije smrti korisniku se ispalcuje osigurana suma.osiguravac ce isplatiti osiguranu sumu naslednicima a time prestaje obaveza placanja premije Osiguranje kapitala i osiguranje rente Prema nacinu isplate osigurane sume oma moze biti placena u jednokratnom iznosu ili u obliku rente u jednom odredjenom periodu.U prvom slucaju radi se o dozivotnom osiguranju za slucaj smrti.Kolektivno osiguranje se praktikuje kod onih ugovora gde.U zavisnosti od vremena trajanja .za pokrice potrazivanja poverioca i sl Osiguranje za slucaj dozivljenja .Cilj zakljucenja ovog ugovora je obezbedjenje osiguranika u starosti.Ovaj ugovor se u praksi javlja u dve varijante.ono se deli na:osiguranje za slucaj smrti.dozivljenja. da obezbedi članove svoje porodice ili neka druga lica koja ugovaraca os unapred oznacio kao korisinika osiguranja.osiguranje sa utvrdjenim rokom isplate Osiguranje za slucaj smrti. Kod osiguranja u korist trecih lica osiguranik želi u slucaju svoje smrti ili u slucaju gubitka radne sposobnosti.recimo poslodavac osigurava zivote svojih radnika ili gde se osigurava zivot clanova nekog udruzenja.renta moze biti dozivotna ili privremena a prema vremenu pocetka neposredna ili odlozena 70) Lično osiguranje i os u korist trecih lica? Prema tome koga obezbedjuje osiguranik.Osiguranje kapitala moze biti za slucaj dozivljenja ili za slucaj smrti a os rente se javlja kao osiguranje licne rente.osigurana suma se isplacuje u celosti .ili rente u korist trecih lica.ps se moze otkupiti a moze se dobiti i zajam na polisu oli predujam.U tom slucaju osiguravac je duzan da isplati osiguranu sumu.kulturno-umetnickog ili sportskog udruzenja Osiguranje za slucaj smrti.Osiguravaci imaju obrazac ponude koji sadrze sve potrebne podatke da bi osiguravac bio upoznat sa 59 .mesovito ili sa utvrdjenim rokom isplate Prema riziku koji je obuhvacen kod osiguranja zivota.Njegova osnovna obelezja su:trajanje osiguranja je na odredjeno vreme.Osiguranje sa ili bez lekarskog pregleda Prema nacinu zakljucenja ugovora osiguranje zivota se moze izvrsiti sa lekarskim pregledom i bez lekarskog pregleda. Lično osiguranje zivota je takav vid os po kome osiguranik prilikom nastupanja osiguranog slucaja lično prima osiguranu sumu. Osiguranje sa utvrdjenim rokom isplate je ono osiguranje kod koga se osiguravac obavezuje da osiguraniku ili korisnicima osiguranja isplati osiguranu sumu po istku roka koji je utvrdjen ugovorom.za slucaj dozivljenja ugovorenog roka osiguranike se isplacuje osigurana suma.ali I u slucaju ako osiguranik dozivi I kraj perioda osiguranja.uslovi osiguranja se ne mogu menjati u toku trajanja os.Ovo je nuzno zbog procene rizika ali i zbog obaveze osiguravaca.Ukoliko je izvrsen lekarski pregled.

Odstupanje od pravila o dopustenosti kumuliranja regulisano je odredbom clana 948.nezavisno od njegovog prava na osiguranu sumu.cinjenicama I okolnostima koje su za njega vazne prilikom procene rizika.odnosno korisniku .smisao osiguranja je suprotan-on je u obezbedjenju radnika koji na ovaj nacin treba da dobiju dodatno 60 .a prema odgovornom licu zahtev za naknadu stete po osnovu gradjanske odgovornosti.U slucaju kada je osiguranje od posledice nesrecnog slucaja ugovoreno kao osiguranje od odgovornosti zakon iskljucuje vazenje odredbe clana 948.te se stoga ne treba dovoditi u vezu sa osiguranjem od osgovornosti 2.premija se smanjuje na odgovarajuci iznos . Ukoliko osiguranik ili drugo zainteresovano lice ne plati premiju. Ukoliko osiguranik precuti ozvesnu okolnost znacajnu za ocenu rizika.stav 3.ZOO.a moze se odnositi I na zivot nekog treceg.datum indosiranja I potpis indosanta.osiguravac je duzan da ugovaracu osiguranja da polisu.ugovor o os zivota je nistav I osiguravac je duzan da u svakom slucaju vrati sve pribavljene premije.pravo osiguravaca je: 1.sadrzi sve podatke o sadrzaju ugovora kao I dam u preda uslove osiguranja koji se odnose na osiguranje koje je zakljuceno. Posledice neplacanja premije Ako osiguravac osiguranja zivota ne plati neku premiju o doselosti. 70) Osiguranje trećeg lica? Osiguranje zivota se moze odnositi na zivot ugovaraca os.jer ono nema za svrhu naknadu stete.Obaveza osiguravaca os zivota je da pismeno pozove osiguranika da u roku od mesec dana plati premije.zabrana kumuliranja je suprotne pravnoj prirodi osiguranja lica.U pravnoj teoriji ovakvo stanoviste je podvrgnuto kritici pa se istice: 1.z osiguravac je duzan da vratii razliku izmedju primljenih premija I premija na koje ima pravo.ili je ne prijavi.Dokument o ozakljucenom ugovoru o osiguranju zivota je polisa osiguranja I polosa os mora pored sastojaka propisanih clanom imati I :ime I prezime lica na ciji se zibot odnosi osiguranje.osiguravac nema pravo da njenu isplatu trazi sudskim pute.kod ugovora o os zivota posebnog je znacaja prijava tacnih podataka o godinama zivota osiguranika.dogadjaj ili rok od koga zavisi nastanak prava da se zahteva isplata osigurane sume.kad osiguranik ima manje godina nego sto je prijavljeno prilikom zakljucenja ugovora.Obavesti ugovaraca os da smanjuje osiguranu sumu na iznos otkupne vrednosti os.odnosno ugovaraca osiguranja.a njegove stvarne godine zivota prelaze granicu do koje osiguravac po svojim uslovima I taifom vrsi osiguranja zivota 2.ako su prilikom njegovog zakljucenja netacno prijavljene godine zivota osiguranika .Ukoliko osiguranik nije imao nameru da prevari osiguravac moze doci do promene iznosa premije.oni su u nepovoljnijem polozaju nego kada ja za stetu odgovorno neko trece lice 3.prilikom potpisivanja polise sa naznacenjem osigurane sume.radnici koje zadesi nesrecni slucaj u nejednakom su polozaju s obzirom da to ko je odgovorno lice-ako je odgovorna ona organizacija koja je zakljucila kolektivno os.ukoliko su placene bar tri godisnje premije.a osigurana suma se smanjuje u srazmeri ugovorene premije I premije predvidjene za os zivota lica osiguranikovih godina 3.vaze sledeca pravila: 1.Posle zakljucenja ugovora o os .za punovaznost ugovora potrebna je njegova pismena saglasnost data u polisi ili u odvojenom pismenu.Za punovaznost indosamenta polise po naredbi potrebno je da sadrzi ime korisnika.Raskine ugvor o os zivota ako premija nije placena u prve tri godine ugovora 2.Zakon o obligacionim odnosima predvidja da je pravo na naknadu od treceg lica odgovornog za nastupanje osiguranog slucaja pripada osiguraniku.koja kao document.datum njegovog rodjenja. Prijava okolnosti od znacaja za ocenu rizika Pored precizno odredjenih obaveza osiguranika.Ukoliko je u ugovoru o osiguranju zivota data netacna prijava godina zivota. Kumuliranje naknade I osigurane sume Razlika izmedju osiguranja imovine I lica ke I u tome sto osiguranik u zivotnom osiguranje moze istaci prema osiguravacu zahtev za isplatu osigurane sume.Ako se os odnosi na slucaj smrti nekog treceg.ugovor je punovazan.Oba ova zahteva osiguranik moze da ostvariti u punom iznosu.to obicno vodi ka niostvosti ugovora o os pod uslovom da je postupao zlonamerno.a njegove stvarne godine zivota ne prelaze granicu do koje osiguravac vrsi osiguranje zivota.ako je natacno prijavljen da osiguranik ima manje godina.

na njegov zahtev.Osiguravac je duzan.ratne operacije I drugi rizici ako je to ugovorom ugovoreno Samoubistvo osiguranika Iskljucenje rizika samoubistva is os predvidjeno je clanom 949 ZOO gde je odredjeno da ugovorom o os za slucaj smrti nije obuhvacen rizik samoubistva osiguranika.U slucaju da se samoubistvo dogodilo u roku od tri godine od dana zakljucenja ugovora .ako 61 .jer je ekonomski intees rukovodio I osiguravaca da maplacuje premije po dva osnova.nego samo matematicku rezervu iz ugovora Namerno ubistvo osiguranika Osiguravac se oslobadja obaveze da korisniku isplati osiguranu sumu ako je ovaj namerno izazvao smrt osiguranika.osiguravac nije duzan korisniku isplatiti osiguranu sumu ako nije sto drugo ugovoreno.Ipak .pokrice.Medjutim.osiguravac nije duzan da isplati korisniku osiguranu sumu.kao ni korisnik osiguranja.odgovornost organizacije se moze posebno osigurati.ako se desilo u prvoj godini osiguranja.Razlog za iskljucenje rizika ratnih dogadjaja je u tome sto se radi o velikom riziku koji se ne moze podvrci zakonima statistike.jer se u krajnjoj liniji to uvek sredstava samih osiguranika-kod obaveznog osiguranja putnici je placaju kroz prevoznu cenu. Otkup osiguranja Ako je ugovarac osiguranja zakljucenog za ceo zivot uplatio premiju za bar tri godisnje premije.da je korisnik to ucinio namerno.a kod kolektivnog os radnika rec je o ostvarenom dohotku samih tih radnika.Osiguravac se oslobadja obaveze iz ugovora o os od nesrcecnog slucaja.kao I nacin na koji se ta vrednost izracunava u skladu sa uslovima osiguranja.predvidjaju I iskljucenje rizika I u slucaju kada je osiguranikova smrt nastupila izvrsenjem smrtne kazne ili ako osguranik pogine u pokusaju ili pripremi pokusaja ili izvrsenju umisljajnog krivicnog dela.Pravo otkupa ne mogu zahtevati poverioci ugovaraca osiguanja.ako je odredjivanje korisnika neopozivo.ako je nesrecan slucaj prouzrokovan ratnim operacijama.duzan je isplatiti korisniku matematicku rezervu iz ugovora.U polisi moraju biti navedeni uslovi pod kojima ugovarac moze zahtevati usplatu njene otkupne vrednosti.to jest bar za onoliku zastitu koje imaneko drugo lice odgovorno za stetu 4.treba dozvoliti kumulaciju naknade kada se odgovornost osiguravaca zasina na ugovoru o obaveznom osiguranju od odgovornosti za stetu pricinjenu motornim vozilom I na ugovoru o kolektivnom os radnika.dobiju josi I osiguranu sumu po osnovu dobrovoljnog osiguranja 6.koje je zakljucila organizacija kao sopstvenik vozila .pored osiguranja radnika od nesecnog slucaja-u tom slucaju osiguravac je po dva odvojena osnova primio premije I ne moze se ispunjavati obaveze samo po jednom osnovu 5.Kada je ugovorac osiguranja istovremeno I osigurano lice.I ugovarac osiguranja-preduzece da njegovi vozaci I putnici pored potpunog namirenja po osnovu obaveznog osiguranja.Uslovi iskljucenja su:da je korisnika osiguranja izazvao smrt osiguranika.tj o sredstvima koja su oni stvorili I kojima upravljaju.namerno ubistvo osiguranika.njegovim naslednicima.iskljuceni su I neki rizici prirodnih katastrofa.Takodje. Drugi rizici Opsti uslovi za os zivota koje primenjuju nasi osiguravaci.otkupna vrednost ce biti isplacena korisniku na njegov zahtev.Izuzetno.recimo ako je nesretan slucaj nastao usled zemljotresa.onda korisnik koji je prouzrokovao njegovu smrt biva lisen sva prava iz osiguranja u potpunosti Smrt osiguranika usled ratnih operacija Ako je smrt osiguranika prouzrokovana ratnim operacijama.osiguravac mu mora islatiti otkupnu vrednost polise.otkup polise moze zahtevati poverilac kome je polisa predate u zalogu.ukoliko su do dana ubistva uplacene bar tri godisnje premije. 71) Rizici isključeni iz osiguranja života? Prema Zakonu o obligacionim odnosima kod os zivota iskljuceni su sledeci rizici:samoubistvo osiguranika.a pored toga radi se o dogadjajima koji redovno prouzrokuju smrt velikog broja lica.pored slucajeva predvidjenih zakonom.polazi od karaktera tj pripadnosti sredstava iz kojih je placena prmija nije opravdano.a ako je on osiguranik.isplatiti matematicku rezervu ugovoracu iz os.

Zastarelost potrazivanja Za zastarelost kod ovih ugovora vaze opsta pravila o zastarelosti.darovno osiguranje.samo sedam godina nakon osnivanja Filadelfijskog udruzenja za osiguranje stambenih objekata od stete prouzrokovane pozarom.Razlog tome je sto kod osiguranja zivota korisnik osiguranja tj lice koje se pojavljuje kao naslednik u slucaju smrti osiguranika.ili da su troskovi osiguravaca podcenjeni.dok kod ostalih osiguranja korisnik po pravilu saznaje za stetu vec u momentu njegovog nastupanja Rizik I osiguranju zivota Osnovni rizik koji se pokriva zivotnim osiguranjem je smrt osiguranika.Na primljeni predujam ugovarac osiguranja duzan je placati odredjenu kamatu.kao stvarno dozivotno os I dozivotno os uz ograniceno placanje.osiguravajuca drustva se dele na:drustva za osiguranje zivota.prilagodljivo os zivota.Nepredvidivi rizik se veze za neke dogadjaja koji se mogu desiti u buducnosti .odnosno treceg lica iz ugovora o os zivota zastarelosti za pet.koju ugovarac os moze vratiti docnije.dozivotno osiguranje.moguce je napraviti ugovor o zalozi izmedju poverioca I duznika o cemu se mora obavestiti osiguravac.cesto I ne zna da poseduje to svojstvo ili znatno kasnije sazna sa njega.Kad polisa glasi po naredbi .proizvodi osiguranja zivota se dele na:osiguranje na odredjeni rok.Ugovarac osiguranja ima pravo da na otkup osiguranja samo u slucaju dozivotnog osiguranja a ne I kod ugovora o os zivota zakljucenih na odredjeno vreme Predujam Na zahtev ugovaraca osiguranja zivota zakljucenog za ceo zivot osiguranika .tako da prevazilaze planirane.zalaganje se vrsi indosamentomUkoliko polisa ne glasi po naredbi.o sod nezgoda I zdravstveno osiguranje.Zalaganje polise ima dejstvo prema osiguravacu samo ako je pismeno obavesten da je polisa zalozena odredjenom poveriocu.rizik odredjivanja premije.Rizici sa kojim se susrecu osiguravaci zvota u pravnoj literature se sistematizuju na sl.Prema vrsi osiguranja kojom se bave.Dozivotno osiguranje se pojavljuje u dva oblika.ili da smrtnost premasi ocekivanja.kao sto su moguce promene poreskih zakona Strana iskustva u oblasti osiguranja zivota Sjedinjene Americke Drzave Prvo drustvo za osiguranje zivota u SAD osnovano je 1759 godine.Rizik odredjivanja premije sastoji se u mogucnosti da jedan od elemenata za odredjivanje premije bude lose odredjen.rizik uskladjivanja imovine I obaveze I nepredvidivi rizik Rizik imovine se ogleda u tome sto u toku trajanja osiguranja plasmanima osiguravaca moze pasti vrednost.tako da prava I obaveze iz ugovora prelaze na poverioca I on postaje duznik prema osiguravacu I ima obavezu placanja premije.Americko osiguranje se danas moze klasifikovati u tri osnovne kategorije:zivotno osiguranje.s ti stom rizik sa staroscu osiguranika raste.Polisa os se moze zaloziti I cesijom.Na osnovu ovog sistema podele.univerzalno osiguranje.a iz ostalih ugovora o os za tri godine.potrazivanje radi cijeg je osiguranja data zaloga ne bude namireno o dospelosti/U sudskoj praksi je zauzet stav da otkupna vrednost osiguranja predstavlja minimum ispod kojeg se ne moze smanjiti osigurana svota u slucaju neplavenje premija.Rizik uskladjivanja imovine I obaveza odnosi se prvenstveno na njihovu rocnost.Kmatna stopa se odredjuje na pocetku trajanja osiguranja I ona je konstantna I fiksna.postupice se kao da je podneo zahtev za otkup Zalaganje polise Polisa osiguranja zivota moze biti data u zalogu.nacin:rizik imovine.tako da se odredbe clana 380.U praksi se svi ugovori osiguranja zivota mogu podeliti na dve vrste:one koji pruzaju samo os zivota I one koje ukljucuju element stednje ili investicija.osiguranje imovine I o sod odgovornosti.osiguravac moze isplatiti unapred deo osigurane sume do visine otkupne vrednosti polise.Potrazivanje iz osnova osiguranja zivota zastarevaju znatno duze od ostalih potrazivanja iz ugovora o osiguranja.tako da se moze dogoditi da je kamatna sopa previsoka.ZOO pojavljuju kao posebna pravila koja derogiraju opsta pravila lex specialis derogate legi generali.promenljivo os zivota.iz raznih razloga.Ako ugovarac osiguranja zadocni sa placanjem dospele kamate.racunajuci od prvog dana posle proteka roka kalendarske godine u kojoj je potrazivanje nestalo.Za zivotna osiguranja karakteristicno je da je premija fiksna kroz celo trajanje osiguranja.Stvarno dozivotno os se odnosi na 62 .drustva za os imovine I odgovornosti I drustva zdravstvenog osiguranja I osiguranja od nezgoda.Potrazivanja ugovaraca osiguranja.koji nazivamo gotovinske polise.

strani osiguavaci su zauzeli znacajan deo japanskog trzista .Prva ga je primenila osiguravajuce kompanija Minnesota Mutual.formiranje holding kompanija.Polise su obezbedjivale garantovane kamatne stope I cinilo se da ne predstavljaju veliki teret za osiguravace u odredjenom trenutku.Prilagodljivo osiguranja zivota uvedeno je 1971 godine.kojim se obavezuje osiguravajuca kompanija da plati nominalu polise I u slucaju dozivljenja I u slucaju smrti osiguranika.u skladu sa svojim mogucnostima.obezbedjivanje margine solvetnosti u smislu uspostavljanja sistema za rano upozoravanje I sistema garancije placanja stete 3.Tradicionalno domace os su nudili vrlo slican spektar usluga kroz glomazno organizovanu mrezu prodavca.Mere deregulacije su dovele do lakseg ilaza na finansijsko trziste.Razlika u odnosu na tradicionalno dozivotno os je u tome sto se premija.Ovu polisu os zivota nametnula je potreba pojedinca da u toku os menja visinu premije.osigravajucih kopmanija I kompanija koje si se bavile hartijama od vrednosti Ove pgranicavajuce odredbe su bile korisne za stabilizaciju kreditnog I finansijskog sistema imajuci u vidu opasnost od bankrota.U skladu sa ovim uplatama.zabrana monoploa I neprikladnih ogranicenja prilikom prodaje osiguranja.Ovi ugovori se zakljucuju na vremenski period os 25 do 30 godina.ugovore u kojima se premije placaju dozivotno.Praksa je pokazala da takav system ne funkcionise I da je potrebno liberalizovati finansijsko trziste.u skladu sa potrebama vlasnika polise.Darovno os zivota je takvo os koje se zakljucuje na period od 10 ili 20 godina.Dozivotno os uz gograniceno placanje se razlikuje od stvarno dozivotnog samo u nacinu placanja premije.ali osiguranik uziva zastiu na nominalnu polisu z\a ostatak zivota I nakon sto prestne sa placanjem.ogranicenja u pogledu obima operacije na svega nekoliko podrucja finansijskih trzista 3.Neoptereceni problemima koje su imale domace kopmanije. u toku trajanja osiguranja.Kompanija kao sto su Sonyi I Prudental US su angazovale eksperte u cilju kreiranja novih strategija. Japan Osiguranje zivota u Japanu pocetkom Xxi veka prolazi kroz period znacajane transformacije zbog izmena zakona o os.Tokom perioda ekonomskog rasta finansijski system u Japanu su karakterisala: 1.recimo 20 godina.iznos obaveze prema korisniku prilikom smrti osiguranika u nacelu se ne ukljucuje u oporezivi dohotak.Obavezno penzijsko osiguranje cini osnovu drzavnog sistema socijalnog os u Nemackoj.Novije osiguravajuce kompanije su.ozbiljnih promene u ekonomiji I rastuce konkurencije ulaskom stranih osiguravajucih kompanija.pocele da razmatraju nacine kreiranja drugacijih polisa I mehanizme zastite od trzisnih flutuacija. Nemacka Osiguranje zivota je u Nemackoj vec godinama najpopulatniji instrument obezbedjenja penzijske zastite I pored toga sto je u ovoj zemlji drzavni system socijalnog os dobar I obezbedjuje sigurnost svojim gradjanima u trecem zivotnom dobu.Promenljivo os zivota je takva vrsta ugovora u kome osiguranik ima pravo investiranja gotovinske vrednosti polise I snosi investicioni rizik te prima naknadu za slucaj smrti.bilo da je rec o konsolidaciji ili o preuzimanju drugih kopmanija.Osiguraniku ce kod ugovora o mesovitom osiguranju zivota u slucaju msrti ili za slucaj dozivljenja isteka roka o os biti isplacena ugovorena osigurana suma I ucesce u 63 .ogranicenje konkurencije banaka.ugovaracu se ne oporezuje ostvareni dohodak koji je ostvaren naplatom zivotnog osiguranja.Univerzalno os zivota je uvela osiguravajuca kuca Hutton Life 1979 godine .gotovinska vrednost I nivo zastite mogu menjati I prilagoditi na gore I na dole u toku trajanja ugovora.Osiguranje zivota u Japanu se moze danas podeliti u tri grupe:tradicionalno domace os.Na trzistu os zivota u Nemackoj najvazniji proizvod je mesovito osiguranje zivota.Kao prvo.novije domace osiguranje I ucesce stranih osiguravajucih kompanija.Isto tako.Ono postoji os 1889 I zasniva se na sistemu generacijske solidarnosti.Restrektivne mere su ostale na snazi u smislu: 1.odrzavanja snage u poslovanju osiguravajucih kopmanija 2.novih kanala prodaje itd. 2.realizovanje postenih uslova konkurencije u oblasti marketinga sistema 4.Ovde se premije placa u kracem vremenskom periodu .poucene losim iskustvom.vrednost polise se povecava ili samnjuje.Polise osiguranja u SAD imaju povoljniji poreski tretman na dva nacina.Premije su bile fiksne u svim kopmanijama na priblizno istom nivou.ogranicenja novih ulazaka na podrucje finansijskog poslovanja.

u skladu sa Zakonom o nadzoru u osiguranju.Rentu umrlih nasledjivali su preziveli.posto je prva osigurvajuca kompanija osnovana pre 130 godina.Kroz ovaj oblik osiguranja osiguranik prima redovno penziju do kraja zivota.ispred mesovitog os ili osiguranja rente.Slicno kao I kod osiguranja za vencanje mogu biti ugovoreni slucajevi: 1.Mesovito os zivota obavezuje osiguravajucu kompaniju da isplati ugovorenu sumu neposredno ako osiguranik umre u toku trajanja zakljucenog os ili sa datumom istaka perioda os za slucaj dozivljenja.koja je zajamcena.Zaista.Klasicna individualana os zivota koja su najcesce zastupljena su:mesovito os kapitala.Ovaj zakon predvidja veoma tsroge odredbe koje se ticu proracuna cenovnika.tehnicjke rezerve I ulaganjima sredstava prikupljenih prodajom zivotnog osiguranja.dok je glavnica uplacene premije ostala drzavi.Klasicno osiguranje odlozene ili privremene licne rente uglavnom zakljucuje osobe koje bave tzv slobodnim zanimanjima jer se u praksi mnogo cesce javlja os ciju premiju delimicno ili u potpunosti placa poslodavac za sve zaposlene.Poslednju rentu je primila neka gospodja sa dozivljenjem 96 godina u iznosu 73500 livri.Po njegovim uputstvima drzava je prodala odredjeni broj os dozivotne rente sa jednakom cenom 300 livi po glavi.Danas Francuzi preferiraju klasiccne vrste individualnog osiguranja zivota.bez redukovanja osigurane sume u slucaju da ugovarac os umre I zbog toga ne budu uplacene sve ugovorene rate premije 2.sa redukovanjem osigurane sume.term fix osiguranje kapitala.postavio osnovu racuna verovatnoce koji je tek 1714 godine afirmisan zakonom velikih brojeva.a penzija se pocinjeisplacivati u trenutku penzionisanja.mada su najvise zastupljene:dobrovoljno penzijsko I zdravstveno os koje su veoma dobro razvijeme..Tradiciju zivotnog os u Francuskoj zapoceo je Lorezo Tontino jos u XVII veku.Kontrolu nad radom osiguravajucih kompanija vrsi Nadzorni organ .Ovo os postoji u obliku odgodjenog renrno og. Osnovni oblici zakljucenja osiguranja zivota dva lica jesi ugovori o os zajednickog kapitala I ugovori o os zajednicke rente.Po njemu se I danas jedan system uzajamnog osiguranja zivota ziva tontine.Uglavnom postoje dve vrste polise za ovo osiguranje: 1.narocito u seoskim podrucjima.godine.os odlozene licne dozivotne rente I os odlozene licme privremene rente.vec u ratama.Najrazvijenija os u Finskoj su imovinska os .ukoliko zbog smri ugovaraca ne budu uplacene sve rate premije.Osiguranje u Finskoj se sprovodi uz veliku disperziju rizika I sigurne prihode od premija tako da se finansijska stabilnost osiguravajucih kompanija ne dovodi u pitanje.Poreska oslobadjanja se gube u slucaju prevremenog raskida ili kapitalizacije zbog prestanka placanja premije Francuska Francuzi sa ponosom istuci da je njihov sunarodnik Blaise Pascal tvorac matematicke teorije verovatnoce.za koje se mesecno uplacuje kroz radni vek .Osiguranje zivota vezano za berzani indeks je proizvod koji se temelji na dvanaestogodisnjem trajanju ugovora.Prvu osiguravajucu kompaniju koja je imala veliki broj zakljucenih ugovora o os zivota osnovano je u Francuskoj Etenne Claviere 27 jula 1788.dobiti.prema razlicitim semama dobrovoljnog penzijskog os.Druga vazna vrsta os zivota je rentno os.Ovaj oblik osiguranja zivota dozivelo je bum.a najmanje 60 posto premije namenjeno je pokricu rizika smrti pa se stoga dobici kod ovog os po pravilu neoporezivi.dodatno os od nesposobnosti za rad.Posebno interesantni oblik zivotnog os je osiguranje zivota vezno za vrednost udela u investicionim fondovima.Veoma je popularno osiguranje kapitala za vencanje.pri cemu se profesinalna invalidnost od najmanje 50 posto smatra osiguranim slucajem.ukoliko zbog smrti ugovaraca ne bdu uplacene sve rate premije Kod osiguranja rente za skolovanje najcesce se premija ne ugovara sa jednokratkim placanjem.na kojoj se zasniva osiguranje zivota.bez redukovanja osigurane sume u slucaju da ugovarac osiguranja umre I zbog toga ne budu uplacena sve ugovorene rate premije 2.istrisje cinjenice potvrdjuju da je on u prepisci sa Pierre Fermat-om 1654 godine.pa je u 2000 godini bio najbolje prodavani proizvod zivotnog osiguranja u Nemackoj.Vazno dopunsko os koje se redovno prodaje uz osiguranje zivota je tzv.U proslosti os zivota 64 .sa redukovanjem osigurane sume.ali zadnjih godina raste udeo os zivota u ukupnom portfelju osiguranja.Kod os zajednickog kapitala osiguravajuca kompanija je u obavezi daisplati osiguranu sumu u slucaju smrti jednog od osiguranih lica I sa tom isplatom prestaje vaaznost polise Finska Osiguranje u Finskoj ima dugu tradiciju.razmatrajuci neki problem vezan za kockanje.

kao I kada prestane os zivota iz bilo kog uzroka predvidjenim Opstim uslovima za os 65 .vec naknadno sa drugom polisom u toj drugoj polisi treba obavezno navesti da je zakljuceno os zivota I navesti broj polise os zivota.ima za posledicu njegovu smret.udar kakvim predmetom ili o kakav predmet.sudar.koji cine sastvani deo ugovora o os zivota.vinkuliranjem polise na davaoca kredita.usledio je znacajam porast os zivota.koji ugovarac os zakljuci sa drustvom za os.prolaznu nesposobnost za rad ili narusavanje zdravlja sto je uslovilo njegov boravak u bolnici.Ovo os se vrsi prema Posebnim uslovima za o sod posledica nesrecnog slucaja uz os zivota.00 casova onog dana koji je u polisi oznacen kao pocetak os.Smatra se da je prvo ugovorena premija placena I onda ako je ugovarac tj osiguranik dao pismenu izjavu na osnovu koje ce se naplata premije vrsiti putem obustave njegove zarade.potpuni ili delimicni invaliditet.Posebnim uslovima se regulisu odnosi izmedju ugovaraca. Dopunsko os od posledica nesrecnog slucaja Pojam Osiguranje od posledice nesrecnog slucaja uz os zivota spada u red dobrovoljnog os lica.Kada su uvedeni porezi nadepozite.pa je ovo os pocelo da ugrozava primat imovinskih os.pad itf Trajanje osiguranja Ako je os nezgode zakljuceno istom polisom za osiguranje zivota.00 casova onog dana koji je u polisi ili dodatku oznacen kao istek ugovora o os.Dopunsko os od posledice nesrecnog slucaja iz os zivota je takva vrsta o sod nezgode koja se moze prodavati iskljucivo uz os zivota.Danas je osiguranje zivota u gunkciji smanjenja davanja iz fondova socijalnog os.Osiguranje moze da traje najduze do navrsene 75 godine starosti osiguranika.tada se tom polisom odredjuje trajanje os Obaveze osiguravaca Pocetak I prestanak Obaveza osiguravac da isplati ugovorenu sumu tj naknadu.koji cine sastavni deo igovora o os.osiguravaju se uz naplatu povecane premije u smislu Posebnih uslova za os uvecanih rizika.Imajuci u vidu da je finska ekonomija bila stabilna.je bilo nerazvijeno.ako je do toga dana placena prva ugovorena premija.Ugovor o o sod posledica nesrecnog slucaja zakljucuje se zajedno sa ugovorom o os zivota orema ovim posebnim uslovima I opstim uslovima za os zivota.Nesrecnim slucajem smatraju se :gazenje.ali se statisticki I finansijski prati u zivotnim os Sposobnosti za os Lica cija je opsta radna sposobnost umanjena usled neke teze bolesti.Kada je os nezgode zakljuceno posebno polisom.kao I dusevno bolesna lica u svakom slucaju su iskljucena iz os.koji delujuci uglavnom spolja I naglo na telo osiguranika. Pojam nesrecnog slucaja Nesrecnim slucajem se smatra iznenadni I od volje osiguranika nezavisni dogadjaj.ili za sigurnost svoje porodice.Lica potpuno lisena poslovne sposobnosti.osiguranika I osigravaca prema ugovorenim oblicima osiguranja za slucaj:smrti usled nesrecnog slucaja.Obaveza osiguravaca prestaje u 00.trajnog gubitka opste radne sposobnosti.onda je trajanje osiguranja odredjeno Opstim uslovima za os zivota.Ako se o sod posledice nesrecnog slucaja ne zakljucuje zajedno sa os zivota tj sa istom polisom.ukoliko je ovo os zakljuceno ili obnovljeno istovremeno sa os zivta pocinje 00.udar elektricne struje ili groma.Poras ove vrste os se ogleda I u cinjenici da se polisom os zivota moci obezbediti kupovina nepokretnosti.osiguanikovog boravka u bolnici na lecenju usled nesrecnog slucaja.gradjani nisu morali da brinu za starost.Bio je obicaj da Finci svoju ustedjivenu stavljaju na stednju ili kupuju drzavne obaveznice. Harmonizacija prava osiguranja zivota u okviru Evropske unije Ujednacavanjem ili tzv harmonizacijom nacionalnih prava os na osnovu direktiva komunitarnog prava postize se jedan od proklamovanih ciljeva vezanih za ostvarivanje pune slobode I jednakog polozaja privrednih subjekata u obavljanju finansijskih usluga na jedinstvenom trzistu os zivota-clanica Evropske unije.Po svojim osobinama predstavlja u potpunosti nezivotno os.tezih telesnih mana ili nedostataka.Os zivota je postalo konkuretan instrument ulaganja narocito posle promene u oporezivanju orocenog depozita.

osiguranu sumu za slucaj smrti.usled pokusaja ili izvrsenja samoubistva iz bilo kog razloga 4.odnosno nije placena odgovarajuca uvecana premija.kao posledica prirodne katastrofe 2.osiguranu sumu.odnosno korisinika osiguranja Osiguranik koji usled nesrecnog slucaja je povredjen .osiguravac ce isplatiti osiguranu sumu za slucaj smrti usled nezgode ako smrt osiguranika nastupi kao posledica nesrecnog slucaja 3.ako je usled nesrecnog slucaja nastupila smrt osiguranika 2.motociklistickim.automobilskim.pri pripremanju.osiguranu sumu za slucaj invaliditteta ako je usled nesrecnog slucaja nastupio 100 posto invaliditet 4.kao posledioca ucesca osiguranika u vazodhoplovnim.ako su polisi navedene dve osigurane smrti I to:osigurana suma za slucak smrti I osigurana suma za slucaj smrti usled nezgode .pod uslovom da ne ucestvuje u tim dogadjajima 5.usled uzrocne veze izmedju delovanja narkotickih sredstava I alkoholisanog stanja osiguranika I nastanka nesrecnog slucaja 9.osiguranik ili korisnik namerno prouzrokovao nesrecan slucaj 5.ako je osiguranik usled nesrecnog slucaja boravio na lecenju u bolnici.da se odmah .postotak od osigurane sume za invaliditet ako je usled nesrecnog slucaja nastupio delimicni invaliditet prema tabeli za odredjivanje procenta trajnog gubitka opste radne sposobnosti 5.ugovorena premija za celu tekucu godinu pripada osiguravacu Obaveze osiguranika.ugovorena osigurana suma smanjuje se srazmerno premiji koju je osiguranik trebalo da plati u odnosu na stvarno placenoj premiji.dnevnu naknadu.pri upravljanju I voznji plovnim objektima na linijama recnog I pomorskog saobracaja.ako nesrecni slucaj nastane: 1.usled toga sto je korisnik namerno prouzrokovao smrt osiguranika.kao posledica upravljanja motornim vozilima bez propisane sluzbene isprave 3. Ogranicenje obaveze osiguravaca Ako nije posebno ugovoreno .kao I da se pridrzava lekarskih saveta I upita 66 .duzan je: 1.usled toga sto je ugovarac.osim u svojstvu putnika 3.kao posledica ratnih dogadjaja I ratu slicnih dogadjaja u slucaju da se osiguranik nadje izvan granica nase zemlje.prijavi lekaru.a ako ima vise korisnika .odnosno pozove lekaru radi pregleda I pruzanja potrebne pomoci I da odmah preduzme sve mere radi lecenja.kao posledica ratinh dogadjaja.U slucaju da je osiguranje prestalo pre ugovorenog isteka usled isplate osigurane sume za slucaj smrti usled nezgode ili potupnog invaliditeta.nemira ili bereda u nasoj zemlji ili aktivnog ucesca u takvim dogadjajima u inostranstvu 7.pri upravljanju u voznji avionom I drugom vrstom vazduhoplova 2.kao posledica bavljenja svim vidova visokorizicnih sportovamskokova iz visine.iskljucen je samo onaj kojim je namerno prozurokovao smrt osiguranika 6.ucescem na trenzima I javnim takmicenjima predvidjenim Opstim uslovima osiguranja zivota 4.sportive I aktivnosti koje zahtevaju primenu specijalne operme osima ko to nije posebno ugogovreno Placanje premije Placanje premije reguilsano je opstim uslovima za os zivota I u potpuno istom smislu odnosi se na o sod dopunske nezgode.ukoliko je u mogocnosti.nautickim I drugim takmicenjia.pobuna.a istom polisom je obuhvaceno I os od posledica nesrecnog slucaja Obim obaveze osiguravaca Kada nastane nesrecni slucaj osiguravac isplacuje osiguraniku iznose predvidjene u ugovoru o os I to: 1.osim ako to nije posebno ugovoreno 1.zivota.pokusaju ili izvrsenju umisljenog krivicnog dela kao I pri begu posle takve radnje 8.kod lica koja predstavljaju anormalni rizik usled toga sto su prebolela neku tezu bolest ili su u casu zakljucenja ugovora bila teze bolesna ili su opterecena urodjenim ili stecnim telesnim manama I nedostacima Iskljucenje obaveze osiguravaca Obaveze osiguravaca su iskljucene u slucajevima kada je nesrecni slucaj po osiguraniku nastao: 1.ustanaka.

korisnik osiguranja duzan je da o tome.ili koji ga leci.a nastupile su u tokugodine dana od dana nastanka nesretnog slucaja.opsiran nalaz lekara koji je primio povredjenog osiguranika 6.dokaz o datumu rodjenja osiguranika.u pogledu nacina lecenja 2.o nnastalim eventualnim posledicama.otpusnu listu sa epikrizom 9.kada mu ti prema njegovom zdravstvenom stanju bude mogocue 3.nalaz lekara koji je poslednji lecio umrlog a ako nije bio lecen onda potvrdu lekara koji je konstatovao smrt.potrebno izvesno vreme.da u roku od 14 dana isplati osiguranu sumu 2.dokumentaciju koja se odnosi na obavljanje laboratorijska ispitivanja I analize u vezi s nastalim osiguranim slucajem 8.izvod iz maticne knjige umrlih.Osiguravac je duzan da isplati ugovorenu osiguranu sumu.kao I podatke o telesnim manama.da prijavom o nesrecnom slucaju pruzi osiguravacu sva potrebna obavestenja I podatke:o mestu I vremenu kada je nesrecni slucaj nastao.Osiguravac ima pravo da od osiguranika.Ako stanje ustaneljonosti ne ustupi nip o isteku tri godine od dana nastanka nesrecnog slucaja.od posledice istog nesrecnog slucaja a konacni prcenat invaliditeta vec je bio utvrdjen.rezultate specijalistickih I dijagnostickih pregleda osiguranika u vezi sa nastalim nesrecnim slucajem 7.Osiguravac je duzan da na zahtev osiguranika o ovome isplati ako osnov nije sporran.ime lekara koji ga je pregledao.ili njenog iznosa.potvrde o uplacenim premijama.nacin isplate osigurane sume je isti kao kod os zivota 4.osim kod povrede kicmenog stupa I povrede glave.osiguravac je u skladu sa ugovorom o os duzan.samo ako je nesrecni slucaj nastao za vreme trajanje osiguranja I ako posledice nesrecnog slucaja predstavljaju osigurani slucaj u smislu ovih uslova.iznos koji nesporno odgovara postotku invaliditeta ali najvise 50 posto od ugovorene sume 9.prema posebnim odredbama uz Tabelu invaliditeta 5.izvod iz matecne knjige rodjenih.odnosno naknadu.zdravstveni karton osiguranika.Ako je za utvrdjivanje postojanja obaveze osiguravaca.svu ostalu dokumenatciju koja se odnosi na nastali osigurani slucaj Kada je do nesrcenog slucaja nastupila invalidnost.kao konacno se uzima stanje po isteku ovog roka I prema njemu se odredjuje postotak invalidnosti 8.ugovaraca korisnika ili bilo kojeg drugog pravnog ili fizickog lica trazi dopunsko objasnjenje kao I da na svoj trosak preduzima mere u svrhu pregleda osiguranika preko svojih lekara.da o nesrecnom slucaju u pisanoj formi obavesti osiguravaca u najkracem roku.overena fotokopija licne karte korisnika os za slucaj smrti.Ako osiguranik umre pre isteka godine dana od dana nastanka nesrecnog slucaja.nedostacima I bolestima koje eventualno osiguranik imao pre nastanka nesrecnog slucaja Ako je nesrecni slucaj imao za posledicu smrt osiguravaca.dokaz o uplacenim premijama.Po dobijanju zahteva sa dokumenatcijom na osnovu koje se moze utvrditi postojanje obaveze I njenog iznosa.lekarskih komisija I zdravstvenih ustanoba da bi utvrdili vazne okolnosti u vezi sa prijavljenim nesrecnim slicajem Uslovi realizacije ugovora Prijava osiguranog slucaja Kada je predmet prijave smrtni slucaj.svu ostalu dokumenatciju koja se odnosi za nastali slucaj Isplata osigurane sume 1.osiguravac isplacuje iznos koji je ugovoren za slucaj smrti usled nezgode 67 .osiguranik je duzan da podnese sledece dokumenta:polisu osiguranja zivota.korisnik je duzan da uz pismeni zahtev podnese odstampani obrazac prijave I sledece dokumente:polisu osiguranja zivota.taj rok pocinje da tece od dana kada je utvrdjeno postojanje njegove obaveze I njenog iznosa 3.osim u slucajevima predvidjenim posebnim odredbama uz Tabelu invaliditeta 7.takodje u pismenoj formi.detaljan opis dogadjaja.Postotak invaliditeta odredjuje se najmanje po isteku tri meseca od nastanka nesrecnog slucaja.nalaz lekara o vrsti telesne povrede.obavesti osiguravaca I da o tome pribavi potrebnu dokumenatciju.Konacni procenat invaliditeta odredjuje se prema Tabeli invaliditeta posle zavrstka lecenja u vreme kada je kod osiguranika nastupilo stanje ustaljenosti tj kada se prema lekarskom predvidjanju ne moze ocekivati da ce se stanje poboljsati Ili pogorsati 6.fotokopiju licne karte.

kao nastavak ugovora o os zivota za slucaj dozivljenja koji istice na zahtev osiguranika.Ponuda mora biti u pisanoj formi na odstampanom obrascu osiguravaca. U pravnoj teoriji se navodi I pojam vecite rente.U uporednom pravu ovi rokovi su kraci.Sastavni deo Posebnih uslova za osiguranje od posledice nesrecnog slucaja uz os zivota je I Tabela za odrdjivanje procenta trajnog gubitka opste radne sposobnosti.a isplate rente se krecu do visine ugovorenih kamata Zakljucenje igovora o osiguranje rente Nacin zakljucenja ugovora Ugovor o os rente moze nastati na dva nacina: 1.Pored toga.neposrednu ili neodgodjenu rentu.Tabelom se precizira u kojim ce se slucajevima smatrati da je nastupio potpuni trajni gubitak ili delimican trajni gubitak opste radne sposobnosti.Ovo pravilo predvidja zastarelost potrazovanja naknade stete prema odgovornom licu u roku koji je predvidjen za zastarelost krivicnog gonjenja-ako je tak rok duzi 72) Osiguranje licne rente? Pojam I vrste rente Osiguranjem rente smatramo ona os kod kojih se osiguranike obezbedjuje periodicni prihod tokom odredjenog vremenskog razdoblja ili dozivotno.zakljucenjem ugovora o osiguranju licne rente po jednom oblika koji postoje/ Sposobnost za zakljucenje ugovora Prema odrdbama ovih uslova mogu se osigurati sva lica od navrsenih 40 godina do navrsene 80 godine zivota.gde iznosi 5 godina.Nju podnosi ponudjac koji moze biti ugovarac osiguranja ili osiguranik.Dakle.u skladu sa Tabelom invaliditeta Zastara potrazivanja Kod ovog ugovora duzina roka zastare iznosi 3 godine.odredjenu rentu kod koje se pocetak isplate rente odgadja do nekog ugovorenog roka nakon potpune uplate premije.korisnik je lice kome se isplacuje ugovoreni iznos za slucaj smrti osiguranika a u periodu odlozenosti.u skladu sa Tabelom invaliditeta 4.ukoliko je takvo pokrice ugovoreno.ali se u pojedinim slucajevima procena invaliditeta moze odrediti naranije od povrede godinu dana. Ova vrste rente se moze podeliti prema pocetu isplate rente na: 1.koja nema karakter licne rente i koja se isplacuje iz fondacije i slicno.osiguravac ima obavezu samo za invaliditet koji mora biti jednak ili veci od 50p posto.osiguranje licne rente sa odredjinim trajanjem.kod koje isplata pocinje odmah nakon potpune uplate premij 2.ostala renta osiguranja.ali pre isplate osigurane sume uvecane za dobit.dam u se ista isplacuje u vidu rente 2.Osigurani slucaj je buduci dogadjaj ili datum na koji se zakljucuje ugovor o os licne rente Ponuda Ponuda predstavlja predlog za zakljucenje ugovora o os licne rente.posebnim odredbama Tabele se konstatuje da: 1.Po ovim uslovima .koji treba da bude popunjen odgovarajucim podacima 68 .Osiguranjem dozivotne licne rente pokrivaju se isplate odredjenig ugovornih iznosa osiguranika do kraja zivota.kada je osiguranje od psledice nesrecnog slucaja zakljuceno uz osiguranje za slucaj smrti I dozivljenje .da se konacna procena trajnog gubitka opsteradne sposobnosti osiguranika po pravilu obavljaju po zavrsenom lecenju.Osiguranik je lice kome se isplacuje licna renta I od cijeg zivota zavisi isplata licne rente.ugovarac je fizicko lice koje zakljucuje za sebe ili neko drugo lice za koje ima interes da bude osigurano ili pravno lice koje ugovor o os licne rente zakljucuje za svoje zaposlene ili druga lica za koje ima interes da budu osigurana.kada je osiguranje od posledice nesrecnog slucaja zakljuceno za os za slucaj smrti .Kod ovih renti nema ogranicenja trajanja jer traju vecno.osiguravac ima obavezu za invaliditet od 1 do 100% .Opste pravilo zastarelosti potrazivanja naknade stete koja je prouzrokovana krivicnim delom primenjuje se I u ovom slucaju.ovaj rok je kraci nego kod ugovora o os zivota.Ukoliko se dogodi da osiguranik umre pre pocetka isplate rente osiguravac ce naslednicima isplatiti matematicku rezervu po dobitku troskova.Cini je sledece vrste osiguranja:osiguranje dozivotne rente.odnosno 10 meseci tj 6 meseci tj 2 godine 3.

renta moze biti dozivotna I privremena. Trajanje osiguranja Licna renta je ugovoreni novcani iznos koji osiguravac isplacuje osiguraniku u ugovorenim vremenskim razmacima.pristupnu starost ugovaraca I pristupna starost osiguranka 2.nacin placanja I kada premija dospeva :na podatke o licnoj rentu:pocetak ispalte rente.bracnom stanju I drzavljanstvu Ugovorni elementi osiguranja se odnose na: 1.datum rodjenja.U zavisnosti od pocetka ugovora licna renta moze biti :neposredna I odlozena.Dozivotna je kada isplata rente traje ddo kraja osiguranikovog zivota.duzan je da obavesti osiguravaca I da imenuje opunomocenog zastupnika u nasoj zemlji.maticni broj.pored uslova os cini Tabela smanjenja rente bez daljeg placanja premije I Tabela otkupne vrednosti.Ugovarac je u obavezi da placa premiju os licne rente na niacin predvidjen ugovorom I to: -kod neposrdne rente-jednikratnu premiju unapred za ceo perio osiguranja rente 69 .odnosno do ugovorenog datuma prestanka isplate rente Obaveze ugovaraca.Nju izdaje osiguravac u jdenom primerku na osnovu podataka iz ponude.pocetku.trajanju I isteku placanja premije.trajanju I isteku obaveze osiguavaca da isplacuje licnu rentu.00 casova prvog dana u mesecu posle isteka perioda odlozenosti.pocetku .a sve u cilju da osiguravac sva obavestenja koja se odnose na ugovor salje na pravu adresu Obaveze placanje premije Premija os je novacni iznos koji je ugovoraca os duzan da plati osiguravacu po zakljucenom ugovorom o os licne rente.dok privremena traje do roka predvidjenog ugovorom.Odlozena licna renta je ona renta kod koje obaveza osiguravaca da isplacuje rentu pocinje u 00.osiguranike.zanimanje.visine premije I rente.odnoso u 00.priroda odnosa sa osiguranikom.podaci I kada se isplacuje licna renta I iznos licne rente.period lecenja 3.mesto I drzava.prestanak isplate rente.U zavisnoti od zavrsteka perioda isplate. Koliko ce trajati ugovor o os zavisiod toga koji oblik rente je ugovoren I unet u polisi osiguranja.obrazovanje.Na kraju ponude nalazi se prazan proctor za stavljanje potpisa ugovaraca I osiguranika kao I ovlascenog .Podaci o ugovaracu osiguranja su:prezime I ime.00 casova prvog dana umesecu koji sledi mesecu u kojem je izvrsena uplata cele ugovorne premije.broj telefona.ako je da tada placena cela ugovorena premija b.ukoliko promeni mesto boravka.sporazumno utvrdjuju ugovarac os I osiguravac na osnovu tarife.Kod neposredne licne rente pocetak obaveze osiguravaca da isplacuje rentu nastupa istovremenu sa pocetkom ugovora o os.zvanje Podaci o osiguraniku se popunjavaju po istim stavkama kao I za ugovaraca uz dopunske podatke o polu. Obaveza obavestavanja o promeni mesta boravka Ugovarac os je duzan da .pocev od ugovorenog roka a.Visinu premije kao I visinu rente.ica osiguravaca Polisa Polisa os licne rente je isprava o zakljucenom ugovoru o os.fodinama zivota osiguranika.odnosno do smrti osiguranika ako nastupi pre isteka ugovorenog roka.Sastavni deo ugovora o os licne rente.podatke o premiji:p[ocetak I prestanak placanja .vrse osiguranja.ulica I broj.ugovaracu.taifu.vremenskim razmacima placanja rente I vremenskim razmacima isplate rente.odnosno osiguranika Ugovarac osiguranja je duzan da prilikom zakljucenja ugovora o osiguranju prijavi sve okolnosti koje su od znacaja za ocenu rizika a koje sum u bile poznate ili mu nisu mogle biti nepoznate.U polisi moraju biti navedeni relevantni podaci anarocito podaci o :Osiguravacu.Period odlozenosti je vremenski period oz zakljucenja ugovora o os licne rente do pocetka ispalte rente. Podaci o korisnicima za slucaj smrti osiguranika u periodu odlozenosti:prezime I ime I srodstvo I maticni broj.Period ispalte rente je onaj period koji od ugovorenog datuma pocetka isplate rente do kraja zivota osiuranika.obavesti osiguravac o tome.godine zivota osiguranika u ugovorenog trajanja perioda odlozenosti I perioda isplate rente.mesto I adresa boravka.U slucaju da se ugovarac preseli u neku drugu zemlju.o ratama placanja I iznos rate premije 4.korisnika.datumu izdavanja polise I potpies osiguravac.

Mogucnost otkupa regulise se posebnim odredbama za odnosnu vrstu os licne rente Akontacija.ucesce u dobiti.osiguranje licne rente.a ugovarac iz bilo kog razloga prestane sa placanjem premije u periodu odlozenosti.Visinu I nacin raspodele dobiti odredjuje odlukom nadlezni organ osiguravaca.pa sve do njegove smrti.osiguranik moze nastaviti dalje placanje premije tj izvrsiti smanjenje rente u skladu sa uslovima osiguravaca Odredjivanje korisnika rente Korisnik rente je uvek osiguranika I njemu pripadaju sva prava od pocetka perioda isplate rente.obavezuju osiguravaca pod uslovom da sum u dostavljeni pre pocetka isplate rente.Ako ugovarac I osiguranik nisu isto 70 .cim nastupi smrtni slucaj osiguranik podnese zahtev osiguravacu uz dokumentaciju:polisu osiguranje licne rente.kod smanjenja uznosa rente daljeg placanja Prava ugovaraca .-kod odlozene rente-jednokratnu premiju za ceo period osiguranja rente.Ukoliko osiguranik I ugovarac nisu isto lice.lice koje trazi ugovorni iznos za sluca smrti duzno je da.osiguravac ce ga preporucenim pismom podsetiti da nije izmirio ugovornu obavezu placanja premije.ukoliko je taksvo pokrice ugovoreno.odnosno roka odredjenog u ugovoru kao prestanak isplate rente.isplatu licne rente I odrdjivanje korisnika za slucaj smrti osiguranika u periodu odlozenosti Otkup osiguranja Ugovarac os ima pravo na otkup os u periodu odlozenosti.Korisnik rente se moze promeniti Odrejivanje korisnika za slucaj smrti osiguranika u periodu odlozenosti.odnosno u ratama koje mogu biti:godisnje.moze se obnoviti na pismeni zahtev ugovaraca u roku od godinu dana od raskida ugovora o os licne rente.u zavisnosti od vrste osiguranja licne rente.umanjene za troskove os.zajam I ucesce u dobiti Poslovnom politikom osiguravaca utvrdjuje se mogucnost za odobravanje akontacije dela ukupno uplacenih premija ili zajmova po osnovu polise os licne rente.akontaciju I zajam.onda je za raspolaganje pravima potrebnai njegova pismena saglasnost.izvod iz knjige umrlih I dokaz o uplacenoj premiji Posledice netacne prijave godina zivota osiguranika U slucaju da je prilikom zakljucenja ugovora osiguranika netacno prijavio godine zivota te da njegove stvarne godine zivota prelaze granicu utvrdjenu uslovima I tarifama po kojima osiguravac vrsi osiguranja.do tada uplacena premija se ne vraca ugovaracu osiguranja a ugovor se raskida ako do tada nisu placene najmanje dve godisnje premije.raspolaganje pravima iz osiguranja.Sve izjave I zahtevi ugovaraca dati u pismenoj formi.odnosno osiguranika U prava ugovarac osiguranja odnosno osiguranika iz ugovora o os rente spada pravo na :otkup osiguranja.ugovor o os je nistavan.Ako je medjutim.Odlukom nadleznog organa osiguravaca utvrdjuje se uslovi po kojima se daju akontacije odnosno odobravaju zajmovi.kvartalne ili mesecne Rata dospeva uvek na pocetku ugovorenog perioda Obaveza prijave smrtnog slucaja Ukoliko je ugovreno pokrice za slucaj smrti osiguranika u periodu odlozenosti.Ugovarac os licne rente moze u ugovoru.polugoddisnje.Isplata pripadajuceg dela dobiti vrsi se zajedno sa isplatom rente Raspolaganje pravima iz os Sva prava koja proizilaze iz ugovora o os licne rente pripadaju ugovaracu os I on sa njima iskljucivo raspolaze sve do pocetka isplate rente.U tom slucaju I osiguravac je duzan da vrati primljene premije.Ako ugovarac ne plati premiju u roku od trideset dama od urucenja preporucenog pisam osiguravaca sa obavestenjem o dopselosti premije niti to ucii drugo zainteresovano lice.odnosno bilo kada u toku perioda odlozenosti . Posledica neplacanja premija Ako ugovorac os ne plati ratu premije koja je dospela u roku od tri uzostopna meseca od dospeca.kao I nekim kasnijim pravnim poslom pa I j testamenotm da odredi korisnika za slucaj smrti 68 osiguranika u periodu odlozenosti.Sa mogucnoscu otkupa osiguranja ugovarac jeupoznat prilikom zakljucenja osiguranja.ugovoreno za neko trece lice.Os rente koje je raskinuto odnosno pretvoreno u os sa smanjenim iznosom rente bez daljeg placanje premije.

Kod odlozene dozivotne rente isplata rente pocinje istekom perioda odlozenosti I izvrsenim uplatama svih premija od strane ugovaraca I traje dok god je osiguranik u zivotu.osim prava na potrazivanje dospleih.Kad su za korisnika odredjena deca.Kad su za korisnike odredjena lica ili potomci koji nisu odredjeni poi menu.lice za odrdjivanje korisnika za slucaj msrti potrebna je saglasnost osiguranika u pismenoj formi.skumulacija sredstava 71 .Osiguravac ce osiguranike izdati duplikat polise kada mu osiguranik podnese dokaz o oglasavnju nestale polise nevazecom Zastita licnih podataka Licni podaci dobijeni u vezi sa ugovorom o osiguranje bice drzani u diskreciji I tajnosti I koristice se od strane osigravaca samo u svrhu pripreme I realizacije ugovora o osiguranju licne rente Zastarelost potrazivanja rente Zastara potrazivanja licne rente iz ugovora o os zastareva u roki od pet godina 73) Dobrovoljno penzijsko osiguranje? U Zakonu o osnovama penzijskog I invalidskog osiguranja definsane su osnove tzv prvog stuba tj obaveznog.a bez preciziranja njihovih pojedinacnih udela.Osnovna nacela koja definisu pomenuti zakon su da su prava iz penzijskog I invalidskog os licna prava I da se ne mogu prenositi na druga lica .ugovarac nije odredio kako ce se izvrsiti podela naknade izmedju njih .te se moze obratiti neposredno osiguravacu sa zahtevom da mu se ispalti ugovreni iznos Obaveze osiguravaca Isplagta rente Obaveza osiguravac se razlikuje vec I prema tome o kojoj vrsti rente je rec Kod neposredne dozivotne licne rente isplata rente pocinje prvog u narednom mesecu od meseca uplate jednokratne premije I traje sve dok je osiguranik u zivotu .Pravo na ugovoreni iznos za slucaj smrti ima samo korisnik I to do samog zakljucenja ugovora o os .I bez obzira da le je izjavio svoje prihvatanje pre ili posle smrti osiguranika.delatnost I poslovanje drustva za upravljnjae dobrovoljnim penzijskim fondovima.s tim sto osiguravac poslednju rentu isplacuje za mesec u kome je nastupila smrt osiguranika.bez obzira na to kako je I kada odredjen za korisnika.pravo na invalidsku penziju-za slucaj invalidnosti.osiguravac je duzab dam u izda duplikat polise.ili mu na bilo koji drugi nacin nestane.javnost rada .podela ce se izvrsiti srazmerno njihobim naslednickim delovima.naknad pripada I onima koji su rodjeni posle zakljjucenja ugovora o os licne rente a naknada namenjena supruzniku pripada licu koje je bilo u braku sa osiguranikom u casu njegove smrti.da se sredstva za povecanje obaveza koje nastaju usled sticanja I ostvarivanje prava pod posebnim uslovima obezbedjuje .Ako je odredjeno vise korisnika po imenu.da se sredstva obezbedjuju is doprinosa koji placaju osiguranici I poslodavci.pravo na porodicnu penzije-za slucaj smrti.da prva iz penzijskog I invalidskog os ne mogu zatareti.Osnovna nacela na kojim se zasnivaju dobrovoljni penzijski fondovi su:dobrovoljnost clansta.Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima I penzijskim planovima.poslovi I duznosti kastodi banke I nadleznosti Narodne banke Srbije u vrsenju nadzora nad obavljanjem delatnosti drustva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.ravnopravnost clanstva.utvrdjenim u ostavinskom postupku.odnosno ostvaruju preko fondova za penzijsko I invalidsko os.uredjuje se organizovanje I upravljanje dobrovoljnim penzijskom fondovima.Osnovna prava koja se mogu ostvariti na osnovu ovog Zakona su:pravo na starosnu prenziju-za slucaj starosti.Kod odlozene privreme licne rente isplata rente pocinje istekom perioda odlozenosti I izvrsenim uplatama svih premija od strane ugovaraca I traje ugovorom predvidjenog datuma prestanka ispalte rente Izdavanje duplikata polise Ukoliko je osiguranik izgubio polisu .s tim sto poslednju rentu isplacuje za mesec u kome je nastupila smrt osiguranika.osnivanje.drzavnog penzijskog osiguranja.potomci I uopste naslednici .Kod neposredne privremene licne rente isplata rente pocinje prvog u narednom mesecu od meseca uplate jednokratne premije I traje do ugovorom predvidjenog datuma prestanka ispalte rente.ugovoreni iznos za slucaj smrti bice podeljen korisnicima na jednake delove.raspodele rizika ulaganja.a neisplacenih iznosa po osnovu penzijskog I invalidskog os.

korpucije.odnosno imenovano lice ili drzavni sluzbenik.Direktor I clan uprave drustva za upravljanje ne moze biti lice koje je :clan uprave ili zaposleni drugog drustva za upravljane.mita.vrsi programirane isplate.funkcioner.donosi investicione odluke.Kao iskljucivu delatnost drustvo za upravljanje obavlja poslove upravljanja dobrovoljnim penzijskim fondom.Dobrovoljni penzijski fon ima pospekt I skraceni prospek.pokretanja postupka stecaja I likvidacije nad drustvom za upravljanje.Drustvo za upravljanje moze organizovati I upravljanje sa vise dobrovoljnih penzijskih fondovaU zakonu je predvidjeno da je drustvo za upravljanje duzno da angazuje najmanje jednog portfolio menadzera I ovlascenog revizora koji su zaposleni na neodredjeno vreme. 75) Dobrovoljni penzijski fond? Ovaj fond je institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikuplja I ulaze penzijski doprinos u razlicite vrste imovine sa ciljem ostvarivanje prihoda I smanjenja rizika ulaganja.odnosno pripajanje penzijskog fonda.zadocenjenje ili delimicno ispunjenje ne proizilazi iz uzroka koje drustvo za upravljanje nije moglo da predvidi ni da izbegne.povezno lice sa licima prethodno navedenim.podnesu ponudu za upravljanje.srazmeno njihovom udelu u imovini fonda I obavezno se vodi racuna kod kastodi banke.u sakldu sa zakonom.niti koristiti za izmirivanje obaveze clana dobrovoljnog penzijskog fonda I drugih lica prema trecim licima.pravosudja.imovine.Drustvo za upravljanje odmah prestaje da upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom u slucaju:odusimanje dozvole za rad od strabe Narodne banke Srbije.U Zakonu se definise obavezni elementi koje prospect treba da sadrzi.000.Danom prestanka upravljanja od styrabe drustva za upravljanje.Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda u svojini je clanova fonda.Narodna banka Srbije obavestava clanove I dostavlja ovlascenje kastodi banci da unovci imovinu fonda I da prenese racune fonda u frugi dobrovoljni penzijski fond.te da im je finansijski polozaj takva da se moze pretpostaviti da nece imati negativan uticaj na poslovanje drustva za upravljanje kao I d ace njihovim izborom biti obezbedjena adekvtana zastitia interesa clanova.U Zakonu je navedeno da prospect mora sadrzati inforamcije na osnovu kojih zainteresovana lica mogu steci jasnu 72 .kao I za krivicna dela I privredne prestupe utvrdjenim zakonima kojima se utvrdjuje trziste hartija od vrednosti.Pravo glasas na osnovu akcija koje cine imovine dobrovolnog penzijskog fonda ostvaruje drustvo za upravljanje koje organizuje I upravlja tim fondom.Ova imovina je dvojena od imovine drustva za upravljanje .sluzbene duznosti.Imovina fonda ne moze biti predmet prinudne naplate.74) Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom? Ovo drustvo je privredno drusto koje organizuje I upravlja dobrovoljnim penzijskim fondovima.000 eura u dinaskoj protivvrednosti I drustvo za upravljanje je duzno da u svom poslovanju obezbedi da capital drustva uvek bude najmanje u navednoj visine.Osnivac drustva za upravljanje mogu biti domaca I strana fizicka I pravna lica uz ogranicenje da mogu biti akcionari samo je dnom drustvu za upravljanje.osim ako neispunjenje.Lice koje namerava da osnije drustvo za upravljanje je duzno da podnese Narodnoj banci zahteb za izdavanje dozvole za organizovanje I upravljanje Fondom jer su to dva odvojena postupka. Narodna banka Srbije daje saglasnost na izbor predlozenih clanova uprave I direktora drustva za upravljanje kada utvrdi da su usunjeni uslovi predvidjeni Zakonom I kada procene da predlozeni clanovi uprabe I director poseduju poslovni ugled koji upucuje na zakljucak d ace valjano obavljati poslove u drustvu za upravljanje.sto cini osnovu citavog sistema dobrovoljnog penzijskog os.U poslovnom imenu drustva za upravljanje moraju biti sadrzane reci drustvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom.privrede.Za direktoira I clana uprave drustva za upravljanje ne moze biti izabrano lice koje je pravosnazno osudjivano za krivicna dela protiv radnih odnosa.postavljeno.zalige .hipoteke.javnog reda.Osniva se iskljucivo kao zatvoreno akcionasrko drustvo.zadocnjenja ili delimicnog ispunjenja svojih obaveza koje se odnose na upravljanje fondom.donosenja odluke organa drustva za upravljanje da prestane sa radm.ako na javni poziv nijedno drustvo za upravljanje ne podnese ponudu.kastodi banke ili drugih lica.ne moze se iskluciti u likvidacionu ili stecajnu masu drustva za upravljanje.Drustvo je odgovorno clanovima dobrovoljnog penzijskog fonda za stetu nastalu zbog neispunjenja.clan uprave ili zaposleni kastodi banke sa kojom je drustvo za upravljanje zakljucilo ugovor.Visina novacnog dela osnovnog kapitala drustva za upravlajnje je 1.obavlja administartivne poslove .privatizacija.Narodna banka Srbije upucuje javni poziv postojecim drustvima za upravljanje da u roku od 15 dana.

Drustvo za upravljanje ima obavzeu da pruzi na uvid prospect svakom zainteresovanom licu na njegov zahte. polugodisnje. NBS izriče mere nadzora i podnosi prijave nadležnim organima u slucaju osnovane sumnje da utvrdjene nezkonitosti i nepravilnosti sadrže obelezja krivicnog dela. prospekt i drugi marketinški materijal.u ime I za racun zaposlenog u skladu sa ugovorom o clanstvu izmedju clana dobrovoljnog penzijskog fonda I drustva za upravljanje.Prilikom pristupanja fondu.kao I standardizovani tekst oglasa. vrsi nadzor nad obavljanjem delatnosti upravljanja dobrovoljnim penzijskim fondovima. Na osnovu Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima NBS: izdaje dozovlu za rad društvu za upravlajnje i dozvolu za organizovanje i upravljanje fondom i istovremeno odobrava imenovanje uprave drustva.lice potpisuje izjavu kojom potvrdjuje da u potpunosti razume prospect I naknade koje se naplacuju.Poslodavac je duzan da drustvu za upravljanje dostavi obavestenje o prestanku radnog odnosa clana penzijskog plana. privrednog prestupa ili prekrsaja.dozivotni.odnosno penzijskog plana na povlacenje I raspolaganje akumukiranim sredstvima koje se stice sa navrsene 53 godine zivota.dostavi svakom clanu fonda.naknadama za usluge isplacenim sa racuna clana fonda.Obveznik uplate penzijskog doprinosa moze biti:fizicko lice ili drugo lice za racun fizickog lica.Ugovor o clanstvu predstavlja osnovni ugovor u sistemu dobrovoljnog penzijskog fonda.Clan penzijskog plana kome prestane radni odnos kod poslodavca moze da ostane clan istog dobrovoljnog penzijskog fonda Ili da izvrsi prenos racuna.odnosno javnog poziva za zakljucenje igovora o clanstvu u 73 .Akumulirana sredstva mogu se povuci jednokratkom isplato ili kombinacijom.predstavu o fondu I doneti razboritu odluku.a najkasnije do 31 marta tekuce godine za prethodnu godinu. Odlukom o oglasavanju dobrovoljnih penzijskih fondova I standardizovanom tekstu prilikom oglasavanja blize se uredjuje oglasavanje dobrovoljnih penzijskih fondova koje vrsi drustvo za upravljanje fondom..Obavestenje clanova penzijskog fonda predstavlja izuzteno znacajan segment sistema penzijskog os. prima godisnje.koji predstavlja periodicne isplate do smrti imaoca anuitete 2. Na osnovu izvršenog nadzora.Povlacenje I rasplaganje sredstvima clan fonda mora zapoceti najkasnije sa navrsenih 70 godina zivota.duzan je da zakljuci poseban ugovor o clanstvo za svaki fond.Kada je to isto lice clan vise fondova.profesinalno udruzenja I sindikat mogu organizovati penzijski plan I zakljuciti ugovor sa drustvom za upravljanje kojim se organizator obavezuje da vrsi uplate penzijskog doprinosa za racun zaposlenih. proverevanjem izveštaja i obaveštenja koji se dostavljaju Narodnoj banci Srbije kao i neposrednom kontrolom.U Zakonu je definisano pravo clana gonad .odnosno clanova sindikata I da placa naknadu za usluge drustvo za upravljanje a drustvo za upravljanje se obavezuje da ulaze prikupljena novcana sredstva I moguci povlacenje I raspolganje akumularnim sredstvima calnovima plana.vrednosti imovine penzijskog fonda. mesecne izvstaje drustva za upravljanje.organizator u svoje ime I za racun zaposlenog odnosno clana 70 sindikata.penzijski odredjen anuitet koji predstavlja periodicne isplate u dredjenom vremenskom periodu 3.broju investicionih jedinica u vlasnistvu clana I njihovoj pojedinacnoj vrednosti u momentu uplate penzijskog doprinosa.sa stanjem na poslednji dan prethodne godine obavestenje o:datumu I iznosu uplata penzijskog doprinosa.Domace I strano fizicko lice moze biti clan jednog ili vise dobrovoljnih penzijskih fondova. odobrava pravila poslovanja drustva.te zbog toga predstavlja I predmet zakonske regulative.Izuzetno pravo na povlacenje I raspolaganje akumuliranih sredstava moze se ostavriti I pre navrsene 53 godine zivota u slucaju vanrednih troskoba lecenja ili trajne nesposobnosti za rad.Na osnovu Zakona drustvo za upravlajnje je duzno da jednom godisnje.Na osnovu Zakona ugovor o penzijskom planu zakljucuje se u pisanoj formi I propisan je minimum koji mora da sadrzi.udruzenje poslodavaca . Penzijski planovi I povlacenje raspolaganja akumuliranim sredstvima Zakonom je regulisano da poslodavac . vodi registar dobrovoljnih penzijskih fondova.U Zakonu se definise da se anuitet moze pojaviti u tri oblika I to kao: 1. prima dnevne izvestaje kastodi banke o vrednosti imovine I investicione jedinice dobrovoljnog penzijskog fonda.poslodavac .zajednicki anuitet koji predstavlja periodicne isplate koje se posle smrti imaoca anuiteta protezu do smrti naznacenog lica tj zakonskog naslednika Funkcija Narodne banke Srbije Narodna banka Srbije vrsi nadzor posrednom kontrolom odnosno prilkupljanjem. pracenjem.

ostecenom ili ugovaracu os.a u koje se unose obavezni podaci. ukoliko to nije prilozeno od strane osiguranika. 74 . utvrdjivanje osnova za regers. Elementi koje treba da sadrzi knjiga stete su-redni broj.U Odluci o otvaranju. naziv osiguranika odnosno ostecenog. U korice steta se unosi kopija polise osiguranja koja pokriva datum I predmet ostecenja.nakanda za upravljanje fondom I naknada za prenos racuna clana fonda. predmet ostecenja.Osnovno pravili je da drustvo za upravljanje fondom otvara individualni racu za clana fonda na osnovu zakljucenog ugovora o clanstvu u fondu. s obzirom da objektivno nije u mogucnosti da sazna za nastanak stete. Prijava stete se smatra odgovarajucom ako sadrzi osnovne podatke o osiguraniku. posto je osigurani predmet u posedu osiguranika. likvidacija.Dozvola se ukida resenjem lica za koje se utvrdi da je pri obavljanju poslova za koje mu je dozovla izdata postuilp suprotno propusima. Prijava stete mora da bude odgovarajuca. Evidentiranje stete Evidentiranje stete vrsi se u knjigama steta. Prijavljivanje stete Citav postupak pocinje prijavljivanjem stete od strane osiguranika ili lica koje on ovlasti. U slucaju masovnih steta kao I steta vecih obima. datum prijave. izvidjaja I procene. organizacije izviđanja i procene.odnosno ugovoru o penzijskom planu 76) Postupak procene i likvidacija šteta? Znaca procene I likvidacije steta Postupak procene i likvidacije sastoji se iz sledećih faza: prijave štete. Formiranje predmeta Primljene I zavedene prijave steta uluza se shodno Opstim uslovima koje obrazlazemo u posebne omote koji se zovu – korice steta.vodjenju. Prijava stete telegramom I teleksom se takodje smtraju zvanicnim. postupak za štete po osnovu zaključenih ugovora o reosiguranju i saosiguranju. naknada kontrola. broj polise. uz navodjenje uzorka I priblizne visine stete. Za osiguravaca je relevantni momenat prijavljivanje stete.O odluci o vrstama finansijskih institucija koje mogu biti posrednici za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom I uslovima za izdavanje fizickim licima dozovole za obavljanje poslova informisanja o tom fondu utvrdjuje se vrste finansijskih institucija koje mogu biti posrednici drustva za upravljanja dobrovoljnim penzijskim fondom I uslovi za izdavanja dozove NBS fizickim licima za obavlajnje poslova informisanja o calnstvu u fondu I o poslovanju tog fonda. datum isplate I drugi elementi bitni za pojedine vrste osiguranja. prijava stete se smatra zvanicnom ako se izvrsi telefonom.vodjenja evidencije o investicionim jedinicama cllanova fonda I davanje podataka iz tih evodencija. knjige steta se vode po vrstama os I sektorima vlasnistva.Buduci prinosi mogu biti visi ili nizi od ranijih.nacin davanja izvoda s tih racuna.fondu.kao I za podelu prospekta.koje donosi guverner ili lice koje on ovlasti. postupak po prigovoru osiguranika.Tekst za oglasavanje fonda ne sme sadrzati nestine podatke. visina naknade.moze biti samo banka koja ima dozovolu za rad NBS I koja je upisana u registar privrednih subjekata. evidentiranja i formiranja predmeta štete. datum stete. Stete se moraju prijaviti popunjavanjem odgovarajuceg obrasca koji se smtra zvanicnim samo ako je dosatvljen postom ili neposrednom ovalscenom radniku.Pri oglasavnju se navode:nakanda pri uplati penzijskih doprinosa. kako bi se na osnovu nje mogao formirati predmet I nastaviti utvrdjena procedura.Dozovla se izdaje resenjem.zatim podatke kojima se stvara lazan ili pgresan utisak o fondu. likvidacije stete I njene isplate.Prijavljene stete zavode se u knjige steta hronoloski.kao I prenos ovih racuna iz jednog dobrovoljno fonda u drugi fond. mesto stete. vrsi se upucivanje pismenih zahteva odgovarajucim institucijama radi pribavljanja dokazne dokumentacije koja se trazi po sluzbenoj duznosti.Posrednik. sa naznakom polise. Knjiga stete treba da ima odgovarajuce uslove za obavezan unos svih potrebnih elemenata iz kojih se mogu videti faze postupka prijave. po redu prispeca.prenosu individualnih racuna clanova penzijskog fonda blize se uredjuju postupak otvaranja I vodjenja individualnih racuna clanova fonda. Radi preglednosti. Nakon sto se formira predmet stete. kontrole štete u toku likvidacije. uzrok stete. broj stete. pri cemu se pismena prijava obezbedjuje naknadno. rezervacija šteta.

izvrsi procenu.Postojanje ove naknadne kontrole se opravdava cestim velikim stetama I po obimu I po slozenosti. Procenu steta vrsi proceniteljpojedinac ili komisija koju formira osiguravac a u zavisnosti od ostalih okolnosti procena treba da se obavi u prisustvu predstavnika osiguranika pri tome je potrebno sastaviti zapisnik na propisanom obrascu.duzno je da prigovor razmotri I o tome pismeno obavesti ulagaca prigovora. likvidaciju I isplatu stete. Kontrolom treba da je obuhvacen predmet u celini I izvrsena sustinska kontrola odnosno kontrola ispravnosti osnova za naknadu stete I racunska kontrola provera ispravnosti obracuna naknade stete. d-izdavanja naloga za isplatu konacne ili delimicne stete ili odoravanje akontacija. f-vodjenja potrebne dokumentacije. Cesto je slucaj da osteceni zahteva da se ivrse popravke koje ne treba da budu obuhvacene naknadom iz osiguranja. strucnog saradnika koji vrsi poslove sustinske kontrole I lica odgovornog za odobrenje isplate. Svaku stetu treba izvideti I proceniti pa I u slucaju kada nema osnova po uslovima osiguranja. Postupak likvidacije sastoji se od: a-pribavljanja dokazne dokumentacije za utvrđivanje osnova i visine štete.Nakon sto se uputi prigovor.Smatra se da je predmet uredno likvidiran kada postoje potpisi ovlascenih lica-likvidatora odnosno komisije. Pre isplate stete proverava se da li je osiguranik platio premiju I potrebno je rezervisati broj stete. proveren I potpisan od lica ovlascenog da vrsi kontrolu steta. strucna sluzba kao drugostepeni ogan.ocene i usaglasavanja svih dokaznih dokumenata odstetnog zahteva sa zakljucenim ugovorom o osiguranju. Kontrola steta u toku likvidacije Posle konacne obrade predmeta I datog predloga za isplatu svaki predmet mora biti pregledan. Naknadna kontrola Posle izvrsene procene likvidacije I isplate sluzba za kontrolu vrsi naknadnu proveru svih faza procene I likvidacije steta.Izvidjaj i procena Nakon sto je formiran predmet. Pri tome. Izvidjaj treba da se obavi odmah a najkasnije u roku od 3 dana od dana prijave stete osim kod masovnih steta gde je za procenu potrebno vise vremena. likvidirana I isplacena steta. a kada su u pitanju slozene ili po iznosima visoke stete. radi mogucnosti da se vodi sudski spor. b-utvrdjivanje osnovanosti odstetnog zahteva. Stav strucne sluzbe ili komisije smatra se konacnim jer je obezbedjena drugostepenost u odlucivanju. obima I visiine stete. Prigovor mogu staviti I ugovaras I osiguranik ali I osteceno lice koje nije ugovorna strana ali ima interes za naknadu stete. pristupa se izvidjaju I proceni stete sto podrazumeva strucno utvrdjivanje uzroka. Interna usluzna procena I likvidacija Osiguranik moze da prijavi stetu ne samu u glavnoj filijali nego I u bilokojem organizacionom delu jedinstvenog osiguravajuceg drustva. postupak likvidacije moze vrsiti komisija. radi ocene osnovanosti isplate štete. e-obavestavanja osiguranika o rezultatu sprovedenog postupka. Nezaobilazni deo postupka je I utvrdjivanje da li je i na koji način osiguranik izmirio svoju osnovnu obavezu plaćanja premije. da se 75 . Celokupni postupak likvidacije vrši strucno lice-likvidator. c-utvrdjivanje naknade po osnovu osiguranja.U istu svrhu moze se obrazovati komisija koja je takodje drugostepen organ. Postupak po prigovoru osiguranika Jedno od najbitnijih pitanja u okviru citavog postupka je mogucnost osiguranika da prigovor na nacin kako je procenjena. Rezervacija stete Krajem svakog obracunskog perioda i po zavrsnom racunu vrsi se rezervacija svih onih šteta koje nisu likvidirane u tekucem periodu. Likvidacija šteta Likvidacija šteta definse se kao postupak koji obuhvata sve radnje u cilju obezbeđenja.Prigovor razmatra strucna sluzba osiguravajuceg drustva.prilikom rezervacije neresenih steta likvidatori su duzni da pripreme predmete steta. provere. Posle isplate stete predmet se dostavlja organizacionom delu gde je osiguranje zavrseno. U slucajevima kada se steta prijavi u delu osiguravajuceg drustva koje nije zakljucilo osiguranje predvidja se da taj organizacioni deo primi odsetni zahtev.

Citav postupak procene ili likvidacije steta okoncava se arhiviranjem predmeta steta. iziuzev kod steta koje su samo kvotno reosigurane I kod kojih se obaveze reosiguravaca vrse prema knjigovodstvenim podatcim. Osnov za regres Steta po ugovorima reosiguranja i saosiguranja Pravilo je da se nakon sto se izvrsi isplata I razvodjenje steta na predmetu stete konstatuje pravo po osnovu reosiguranja ili saosiguranja. 76 . Posebna evidencija se vodi za nastale a ne prijavljene stete.upoznaju sa njihovom osnovanoscu i da zajedno sa proceniteljima predloze komisiji za rezervaciju šteta iznos za rezervaciju steta.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->