PRAVO OSIGURANjA

:
1) Mesto, značaj i definisanje osiguranja?
Sa pojavom robno-novčanih odnosa i klasnog društva otpočinje se sa obavljanjem delatnosti osiguranja, koje je u svom drugom razvojnom putu imalo mnoge promene, ali je u suštini ostalo ista osnovna funkcija osiguranja, zaštite imovine i lica. Osnovne funkcije osiguranja su univerzalne i kao takve od izuzetnog značaja za svako društvo, bez obzira na društveno-politički sistem. Jedna od osnovnih karakteristika savremenog osiguranja je stalno širenje obuhvata rizika. Rizici i štete zbog kojih se osiguranici tradicionalno osiguravaju, stalno se povećavaju, sto dovodi do proširivanja osiguranja, kako u pogledu nastajanja novih vrsta osiguranja, tako i proširivanja postojećih vrsta osiguranja. U Srbiji je osiguranje u okviru svog razvoja imalo velike promene koje su se kretale od predratnog kapitalistickog i nedovoljno razvijenog, posleratnog administrativno-centralistickog samoupravnog sistema do sadašnje tržisnog koncepta osiguranja. Donosenjem Zakona o osiguranju iz 2004 stvorene su realne osnove za vrsenje promena u sistemu osiguranja u funkciji uspostavljanja celovitih trzisnih odnosa, Osiguranje je pravno-ekonomska kategorija jer je svrha osiguranja da objedinjavanjem sredstva osiguranja u okviru odgovarajuceg oblika organizovanja, obezbedi naknadu stete ili isplati ugovorenu svotu u slucaju nastupanja osigurang slucaja, sto u krajnjem slucaju ima za cilj obnovu unistenih ekonomskih dobara ili obezbedjivanje isplate odredjene svote u slucaju nastupanja osiguranog slucaja kada je u pitanju osiguranje lica. Sa druge strane,osiguranje je I pravni institut. Da bi se realizovale ekonomske funkcije osiguranja,neophodno je zakljuciti ugovor o osiguranju u kojem se ugovarac osiguranja obavezuje da ,plati odredjeni iznos osiguravacu a osiguravac se obavezuje da ,ako se desi dogadjaj koji predstavlja osigurani slucaj,ispleti osiguraniku ili nekom trecem licu naknadu,odnosno ugovorenu svotu ili ucini nesto drugo,a sto proizilazi iz Zakona o obligacionim odnosima. Da bi se obavljala delatnost osiguranja potrebno je da postoje odgovarajuci pravni oblici organizovanja drustva za osiguranje. Oblici organizovanja drustava za osiguranje su razliciti izmedju pojedinih sistema osiguranja u svetu ali su razliciti I kada se uporedi sadasnji pravni polozaj tih drustava u Srbiji sa pravnim polozajem organizacija koje su u ranijim periodima osiguranja postojali. U teoriji se uocava razlika da treba razlikovati pojam osiguranja od pojma ugovora o osiguranju,s obzirom da je svi znatno siri od drugog. Konstatuje se da se ne moze pomocu pojma ugovora o osiguranju dati pojam celokupne delatnosti. Delatnost osiguranja imovine I lica jesu poslovi osiguranja,poslovi saosiguranja I poslovi reosiguranja. Pravo osiguranja cine sve pravne norme koje se odnose na osiguranje. Ove norme mogu biti one koje regulisu pravni polozaj drustva za osiguranje,ukljucujuci I nadzor I kontrolu,I one norme koje regulisu obligaciono-pravne odnose koji se osiguranjem zasnivaju.

2)

Razvoj osiguranja u svetu?

Postanak I razvoj osiguranja u svetu do nastanka kapitalistickog drustva Potreba da se naoknadi nastala steta ,odnosno da se obezbedi sigurnost imovine I lica nastala je sa postankom drustva, ali da se naknada stete obezbedi udruzivanjem sto vise lica, osiguranika medjusobno ili udruzivanjem u organizaciju specijalizovanu za poslove osiguranja,bilo je potrebno da se ljudsko drustvo razvije. Potreba za osiguranjem javila se prvo u obliku samopomoci, odnosno jedne vrste stednje na osnovu koje pojedinac koji je pretrpeo stetu,sam stetu iz sopstvenih sredstava nadoknadjivao. U Hamurabijevom zakoniku iz XVIII veka pre nove ere je bila predvidjena obaveza ucesnika karavana kojeg su napali razbojnici. Znacajniji razvoj osiguranja je za razvoj pomorskog saobracaja u srednjem veku. Vlasnici brodova nisu poznavali jos uvek ugovor o osiguranju,nego su na osnovu drugih instituta (havarija, pomorski zajam), kada nastane steta, umanjivale nastupale stetne posledice. Uobicajeno je da se kasnije pojavljuje ugovora o osiguranju, a samim tim I osiguranja, objasnjava postojanjem institute pomorskog zajma cija je sustina bila da se naplacivanjem velikih kamata nego sto je bilo potrebno, jedan deo sredstava odvajao da bi u slucaju nastanka stete u pomorskom saobracaju bio isplacen ostecenom. Iako ima razlicitih misljenja o vremenu kada se zapocelo sa zakljucivanjem ugovora o osiguranju van pomorskog saobracaja, nesporno je da najstariji sacuvani dokumenti poticu sa teritriji danasnje Italije. U razvijenom srednjem veku osiguranje se obavljalo u okviru 1

tada postojecih staleskih organizacija, cehova I gildi. U kasnijoj fazi osiguravaci su usled nerazvijenog osiguranja poceli da se udruzuju u posebna drustva za osiguranje koja su ponekad imala monopolski polozaj. Klasicno osiguranje povezano je sa razvijanjem kapitalisticke robno-novcane proizvodnje I pronalazenjem statistickomatematickih zakona koji su se mogli neposredno primenjivati u 1 osiguranju. Razvijena kapitalisticka robnonovcana proizvodnja zahtevala je razvijeno osiguranje , na osnovu koje su nadoknadjivane stete I obezbedjivala se sigurnost. Karakteristike osiguranja I drustva za osiguranje u kapitalistickim drzavama Za izuzetno razvijeno osiguranje u kapitalistickom sistemu karaketristicno je stalno prosirivanje delatnosti osiguranja, odnosno formiranja novih grana osiguranja i prosirivanje postojecih, u zavisnosti od povecanja vrste i broja osiguranih slucajeva,odnosno rizika. Pored navedenog, karakteristicno je i uvodjenje obaveznog osiguranja, sto je i kao i stalno razvijanje novih grana osiguranja karakteristicno i za osiguranje u socijalistickim drzavama.. Vladajuci oblik preduzeca osiguranja koji je u svim zemljama predvidjen bilo kao jedini, bilo uz druge forme,je akcinarsko drustvo. Uz akcionarsko drustvo uglavnom postoje i drustva za uzajamno osiguranje. Retko osiguravajuca preduzeca postoje u obliku komanditnih drustva. Fizicka lica ne mogu obavljati delatnost osiguranja, sto je utvrdjeno u zakonima ili u posebnim odlukama drzavnih organa. U pravnoj teoriji se takodje istice da su akcionarska drustva vanredno pogodni oblici koncetracije i centralizacije kapitala, posto se i najmanji iznosi mogu na ovaj nacin udruziti bez veceg rizika za vlasnika kapitala. Rizik ne predstavlja sudbonosno opterecivanje za ulagaca, posto ne predstavlja celokupnu imovinu vlasnika kapitala. Ovaj rizik se moze vanredno isplatiti, posto uspesnim poslovanjem akcionarsko drustvo omogucuje vlasnicima akcija mnogo vece zarade od kamata na ulog dat na stednju. I pored toga sto osiguravajuca akcionarska drustva imaju pored upravnog dbora,skupstinu, kao najvisi organ, koji po pravilu sacinjavaju svi vlasnici akcija. U pravnoj teoriji se istice i dobre strane velikih drustava za osiguranje. Medju tim dobrim stranama narocito se isticu visok stepen tehnicke organizacije osiguranja,koncetracija privrede osiguranja kod mocnih organizacija, postojanje sporazuma koji se zakljucuju izmedju osiguratelja u svrhu zastite njihovih opstih interesa, relativno laka mogucnost intervencije putem specijalnih agenata u citavom svetu u svrhu utvrdjivanja okolnosti stete, njene visine i iznosa naknade. Pored toga sto se velika osiguravajuca preduzeca bave svim vrstama osiguranja,postoji i druga tendencija, da se o.p. specijalizuju za osiguranje samo od jedne vrste rizika ili stete, cime se smanjuju troskovi poslovanja i ostvaruje efikasnija tehnicka organizacija osiguranja. Specijalizacija rada drustava za osiguranje vrsi se na inicijativu vlasnika tih drustava i osiguranika.ali ina osnovu utvrdjenih normi drzavnih organa. Forma drustva za osiguranje zavisi i od sistema osiguranja koji se primenjuje u odredjenoj zemlji.S obzirm da se premijski sistem i sistem uzajamnog osiguranja razlikuju,razlikuju se i oblici organizovanja drustava za osiguranje u zavisnosti od toga u kojem sistemu osiguranja se organizuju. Drustvo sa uzajamnim oblikom ima statut u kojem se odredjuje sediste drustva, naziv, teritorijalna nadleznost, vrste rizika koje pokriva direktno ili preuzima u reosiguranje, iznos rezervi za pokrice, nacin podele viska prihoda,maksimalni iznos za eventualnu doplatu kotizacije, ako je drustvo sa varijabilnom kotizacijom.Da bi se drustvo sa uzajamnim oblikom osnovalo potrebno je da se ispuni uslov o minimalnom broju prisutnih clanova, sto se obicno utvrdjuje u aktu drzavnog organa. Drustvo sa uzajamnim oblikom obavezno ima osnivacki fond sa funkcijom podmirenja troskova na pocetku poslovanja i uopste pokrica obaveza drustva. Drustva sa uzajamnim oblikom mogu da se bave svim poslovima osiguranja,bez teritorijalnog ogranicavanja. Clan drustva sa uzajamnim oblikom ima dvostruka svojstva, istovremeno je i clan drustva i osiguranik. On je istvremeno vlasnik drustva koji je obavezan da se pridrzava statuta i osiguranik,koji je duzan da se pridrzava klauzula ugovora o osiguranju. Drustvo sa uzajamnim oblikom upravlja upravni odbor koga imenuje skupstina. Clanovi upravnog odbora,kojih je 5 ili vise imaju ograniceni mandat ali ako je u statutu drustva odredjeno, mogu biti birani za jos jedan mandat. U razvijenom sistemu pored organizovanih integracija, dolazi do povezivanja koje nije klasicnog institucionalnog karaktera.Kao primer povezivanja,a posebno unapredjivanja komuniciranja, koje nije optereceno klasicnim institucionalnim vezama je postojanje. Rinet-a.Rinet je elektronski servis osiguranja, odnosno mreza osiguranja koja povezuje tri vrste subjekata osiguranja-osiguravajuce kompanije, reosiguravajuce kompanije i brokere u celom svetu sa ciljem da medjusobno elektronskim putem razmenjuju informacije. Istice se da svaki ucesnik ove savremene komunikacije ostvaruje odredjene pogodnosti. Tako je osiguravacima omoguceno da brze i lakse ostvaruju prava na odstetu od reosiguranja, s obzirom da se poboljsava gotovinski promet pomocu standardizacije i elektronske distribucije podataka na trzistu. 2

Reosiguravacima je omoguceno da smanje troskove obavljanja svog osnovnog posla, s obzirom da su integrisani u sistem automatske obrade elektronskih popuna koje dobijaju od osiguraca i brokera. Konacno, istice se kao cilj funkcionisanja Rineta-a i brokeri reosiguranja 2 sticu mogucnost da poboljsaju pruzanje usluga svojim komitentima s obzirom da im je omoguceno da brze i efikasnije komuniciraju na trzistu reosiguranja. 3) Razvoj osiguranja u Srbiji?

Osiguranje u Jugoslaviji do Drugog svetskog rata S obzirom da je imala slabu osnovu koja se pre svega sastojala u nerazvijenosti privrede i nepostojanju propisa, osiguranje u Jugoslaviji pre Drugog svetskog rata bilo je nedovoljno razvijeno. U periodu 1918- 1941.g razlikujemo dva perioda u razvoju osiguranja. Prvi period, koji je trajao do dondosenja Uredbe o nadzoru nad osiguravajucim preduzecima iz 1937 godine, karakteristican je po namestanju drzavnih organa u rad osiguravajucih preduzeca,potpunoj slobodi osiguravajucih preduzeca u obavljanju nedvoljno razvijene delatnosti osiguranja, sto je dovelo do sloma beckog osiguravajuceg drustva "Feniks" koje je pre rata u Jugoslaviji imalo najveci portfelj osiguranja zivota.Donosenjem Uredbe o nadzoru nad osiguravajucim preduzecima iz 1937 uveden je drzavni nadzor,sto je doprinelo razvoju osiguranja ali ne u tolikom obimu da bi se razvio sistem osiguranja na nivou razvijenosti u razvijenim kapitalistickim drzavama. Osiguranje nije uspelo da putem ugovora o osiguranju prikupi veca sredstava,tehnicka organizacija je bila nerazvijena,celokupna delatnost je bila usmerena na ostvarivanje profita,zanemarene su bile funkcije preventive i represije a rasprostranjenost zloupotreba i slaba kadrovska obucenost dovela su do izrazenog nepoverenja u sistem osiguranja. Reosiguranje je takodje bilo nedovljno razvijeno i obavljalo se iskljucivo pasivno u odnosu na inostranstvo. Razvoj osiguranja u periodu od 1945 do 1961 Donosenjem Odlike o spajanju u Drzavni zavod za osiguranje I reosiguranje osiguravajucih preduzeca koja prelaze u drzavnu svojinu iz 1945g sva osiguravajuca preduzeca prelaze u drzavnu svojinu, a shodno odredbama Odluke Predsednistva Antifasistickog veca narodnog oslobodjenja Jugoslavije o prelasku u drzavnu svojinu neprijateljske imovine iz 1945 spajaju se u Drzavni zavod za osiguranje I reosiguranje sa sedistem u Beogradu. Drzavni zavod za osiguranje I reosiguranje osiguravao je imovinu I lica protiv svih vrsta rizika u pogledu kojih se po nacelima tehnike osiguranja moglo vrsiti osiguranje. Sva imovina koja je pripadala Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslavije, narodnim republikama, odnosno autonomnim pokrajinama ili oblastima, drzavnim privrednim preduzecima ili privrednim preduzecima kao I uopste drzavna I ostalo javnopravna imovina morala je biti kod Drzavnog zavoda za osiguranje I reosiguranje osigurana od pozara na iznos stvarne vrednosti.Drzavni osiguravajuci zavod kao osigurac imao je monopol. Iako se preko Drzavnog osiguravajuceg zavoda stitila prvenstveno drzavna imovina,nisu postigli znacajni rezultata u pogledu prosirivanja osiguranja.. Razvoj osiguranja od 1961 do 1967 Donosenjem Zakona o osiguravajucim zavodima I zajednicama osiguranja iz 1961 poceo je novi period u razvoju osiguranja I osiguravajucih organizacija u Jugoslaviji. Osiguravajuci zavodi osnivali su se za podrucje jedne ili vise opstina I poslovali su samo na podrucju za koje su osnovani.Osiguravajuce zavode su osnivali I o njihovom prestanku sa radom su odlucivali su opstinski narodni odbori, dok je Republicko izvrsno vece svojim propisom osnivalo republicku zajednicu osiguranja.Zavodi sa teritorijalne narodne republike, cije je Izvrsno vece osnovalo zajednicu osiguranja,obavezno su se udruzivali u zajednicu osiguranja a one u Jugoslovensku zajednicu osiguranja.Organi upravljanja zavoda su bili skustina, upravni odbor, director, dok su pojedini poslovi upravljanja bili u delokrugu rada saveta radnog kolektiva zavoda. Razvoj osiguranja od 1967 do 1974 Novi period u razvoju osiguranja I organizaciji osiguravajucih organizacija zapoceo je sa donosenjem Osnovnog zakona o osiguranja I osiguravajucim organizacijama iz 1967 g. Jedan od najznacajnijih karakteristika ovog zakona je izjednacavanje pravnog polozaja osiguravajucih organizacija sa statusom drugih privrednih organizacija. Osnovni organizacioni oblici za obavljanje delatnosti osiguranja bili su osiguravajuci zavodi za reosiguranje. Osiguravajuci 3

cime je ujedino prepustno da se zakonima socijalistickih republika I socijalistickih autonomnih pokrajna ka I opstim aktima osiguravajucih organizacija utvrdi detaljnije delatnosti osiguranja. a ne I deo preduzece. shodno broju I vrsti deonica. Osiguravajuce organizacije osnivale su se samoupravnim sporazumum. Osiguranje na osnovama Ustava SFRJ iz 1974 I Zakona o osnovama sistema osiguranja imovine I lica iz 1976 U Ustavu SFRJ iz 1974 g bili su utvrjeni osnovni principi obavljanja delatnosti osiguranja I organizovanja osiguravajucih drustava. samoupravnih radnickih kontrola kao oblika unutrasnje kontrole od 1990 godine kao organi postoje samo skupstina deonicara. zaje. Zakonom iz 1990 godine na sasvim nov nacin je definisan I cilj postojanja osiguravajucih organizacija.radnicki savet I director. zajednica rizika. slozene zajednice osiguranja I poslovnih jedinica I drugih oblika udruzivanja I organizovanja bilo je odraz odredjivanja pravnog polozaja navedenih oblika organizovanja. zakonom I samoupravnim sporazumom o osnivanju zajednice osiguranja. 4 .dnice rizika. Osnivaci osiguravajucih organizacija su mogli biti samo drustveno-pravna lica. njenim statutom ili drugim samoupravnim aktom I zakonom. Osiguravajuci zavodi mogle su osnovati radne I druge organizacije. zajednica rizika. Primereno principu da preduzecu jedino ima status pravnog lica I deonicarsk drustvo je bilo pravno lice a ne I glavne filijale I direkcije. Drustvena pravna lica koja su udruzivala sredstva u zajednici osiguranja tj zajednici rizika trebala su da upravljaju poslovanjem tih zajednica. Osiguravajuce organizacije osnivale su se na nacelima uzajamnosti I solidarnosti. drustveno-politicke zajednice I druga drustvena pravna lica. organizacije udruzenog rada. tako I uoblasti osiguranja.cime je prosiren krug subjekata koji su mogli osnovati osiguravajuci zavod. Medjusobno odnosi drustvenih pravnih lica koja su uzdruzivala sredstva u zajednici osiguranja.dok su se odnosi izmedju osnivaca I osiguravajuceg zavoda regulisali statutom I ugovorom. Organ upravljanja zajednicom osiguranja tj zajednicom rizika je bila skupstina koja je odredjene izvrsne funkcije mogla poveriti svojim izvrsnim organima. Kao sto je na osnovu Zakona o preduzecima puni pravni I ekonomski subjektivitet imalo samo preduzece. Time je bila stvorena mogucnost da se osnivaju osiguravajuce organizacije I kao opste I kao specijalizovane.izvrsnih organa skupstina. samoupravne interesne zajednice.U Ustavu SFRJ iz 1974 utvrdjeno je I nacelo da Federacija preko saveznih organa uredjuje osnove sistema osiguranja imovine I lica. obavezama I odgovornostima u skladu sa Ustavom.Na osnovu Zakona uz 1990 godine. zajednice rizika I drugi oblici udruzivanja I organizovanja imali su status pravnih lica sa pravima.Zajednice osiguranja . deonicarskim drustvom su upravljali deonicari. Razvoj osiguranja od 1990 do 2003 Donosenjem Zakona o osnovama sistema osiguranja imovine I lica iz 1990 godine osnovni oblik orga-nizovanja osiguravajucih organizacija prestala je da bude zajednica osiguranja imovine I lica tj. drustveno-politicke zajednice I gradjani. sporazumno sa drugim osiguranicima u istoj zajednici osiguranja utvrdjivali su pod kojim uslovima sredstva fondova namenjena za izmirivanje obaveza za jednu vrstu stete mogu upotrebljavati za izmirivanje obaveza za druge vrste stete.u odnosu na prethodni period. osnivači zavoda I radna zajednica osiguravajuceg zavoda u skladu sa zakonom I statutom. upravljanja tom zajednicom I njeno poslovanje uredjivalo se samoupravnim sporazumom o osnivanju zajednice. Osiguravajucim zavodima upravljali su osiguranici. organa zajednice.zakoni I zavodi za reosiguranje poslovali sun a celoj teritoriji Jugoslavije. Osiguranici u zajednicama rizika. Odredjivanje delokruga rada skupstina I izvrsnih organa zajednice osiguranja.kasa su osiguravajuce zavode mogli osnovati jedino opstinski narodni odbori. poslovodnog organa.dok se statutom zavoda moglo predvideti obrazovanje izvrsnog odbora kao organa upravljanja.Organi upravljanja osiguravajuceg zavoda su bili skupstina. upravni I nadzorni odbor I director. cime je ukinut princip teritorijalnog osnivanja I poslovanja osiguravajucih zavoda na odredjenom podrucju koji je postojao u prethodnom periodu. Shodno Zakonu. Kao ogranicenje prevelikog uticaja osiguranika koji su placali velike premije predstavljala je odredba da jedan osiguranik nije mogao u skupstini imati vise od 10% ukupnog broja glasova utvrdjene prema merilima odredjenim statutom. svojstvo pravnog lica imala su samo deonicarska drustva za osiguranje. Doslo je do velike promene I u unutrasnjoj organizaciji gde umesto brojnih skupstina zajednica osiguranja imovine I lica.zajednice osiguranja imovine I lica transormisale su se u deonicarska drustva. radi osiguranja od istovrsnih. odnosno srodnih vrsta rizika tj od steta ili od vise razlicitih vrsta rizika odnosno steta.

izdvajaju I deo za organizaciju I sprovodjenje preventivnih mera. Represivne mere ili sistem sankcija koja su utvrdjene u pravu osiguranja doprinose takodje neposrednoj zastiti imovine I lica. Sistem bonifikacije podrazumeva umanjivanje visine premija osiguranicima koji su se u određenom periodu na savestan nacin odnosili prema imovini koja je predmet osiguranja. osiguranik se obezbedjuje na siguran nacin od rizika stete. njegove licnosti I imovine. odnosno kada nastupi steta. zastita trecih lica se utvrdjuje uvodjenjem obaveznih osiguranja na osnovu zakona. Akumulaciona funkcija osiguranja 5 . (6) Funkcije zastite imovine I lica? Neposredna zastita imovine I lica Neposredno cuvanje imovine I lica ostvaruje se pre svega preventivnom I represivnom funkcijom osi. Osiguranik je takodje duzan da preuzme propisane. kako za same osiguranike tako I za treca lica I za drustvo u celini. Osiguranici placaju premiju u skladu sa zakonskim aktima. Savremeno osiguranje sa svojim razvojem u sve vecoj meri stiti treca lica. represivnim merama se sankcionisu nesavesni osiguranici. Drustva za osiguranje propisuju u svojim aktima obavezu povecanja premije za osiguranike koje su se nesavesno odnosili prema osiguranoj imovini u narednom ugovornom periodu. koja su bez svoje krivice pretrpela stetu na svojoj licnosti.guranja. direktivama Evropske unije I preporukama Svetske banke. medju najznacajnije funkcije osiguranja spada sticanje sigurnosti osiguranika u pogledu zastite njegovog integriteta. Po pravilu. sto kada nastupi osigurani slucaj. Preventivne mere predstavljaju najznacajniji vid neposredne zastite imovine I lica. jer se tek u savremenim uslovima pocinju organizovano stiti treca lica. ako osiguranik posle nastupanja osiguranog slucaja ne izvrsi neku od propisanih ili ugovornih obaveza Posredan nacin zastite imovine I lica Posredan nacin zastite imovine i lica ostavruje se na taj nacin. Iako sigurnost nije iskljucivo pravni pojam. savremeno osiguranje ima i funkciju zastite trecih lica. zbog koje je I nastao institute osiguranja je zastita pojedinca. ali prvenstveni je interes da se organizuje takav system zastite koji ce omoguciti da stete ili ne nastanu ili da nastanu u sto manjem obimu. U teoriji postoji saglasnost da savremeno osiguranje ima sledece funkcije: zastitunu u smislu pruzanja zastite imovine I lica. 4) OSNOVNE FUNKCIJE I VRSTE OSIGURANJA Osnovne funkcije osiguranja? Osnovna funkcija. Zastita trecih lica je pojava novijeg vremena.Novi Zakon o osiguranju donet je u maju 2004 sa obrazlozenjem da sa njegovim donosenjem uspostavlja moderan I efikasan nadzor u oblasti osiguranja u skladu sa medjunarodnim standardima I principima suspenzije osiguranja. socijalnu funkciju-funkciju poboljsanja uslova za zivot I medjunarodnu funkciju. pored sticanja prava na naknadu stete ili isplati ugovorenu svotu kada nastupi osigurani slucaj. Pored navedenih funkcija u teoriji se istice I funkcija osiguranja kao instumenata ekonomsle politike.Pored zastite pojedinaca i drustva. duzan je preduzeti sve sto je u njegovoj moci da se ogranicene njegove stetne posledice. kako pojedinaca tako I drustva u celini je da se vec nastala steta u kratkom roku nadoknadi odnosno da se njene stetne posledice sto vise imanjuje. Među poslove osiguranja imovine I lica. drustvo za osiguranje nije duzno da isplati naknadu. akumulacionu funkciju. ugovorne I sve ostale mere potrebne da se spreci nastupanje osiguranog slucaja a ako osigurani slucaj nastupi. drustvo za osiguranje u predvidjenom roku isplacuje naknadu ili ugovorenu svotu osiguraniku i na taj nacin ga obestecuje. Uplatom premije. Interes. kao I putem bonifikacije. u Zakonu o osiguranju ubrajaju se I poslovi preduzimanja mera za sprecavanje I suzbijanje rizika koji ugrozavaju osiguranu imovinu I lica. Drustva za osiguranje nemaju pravo da predvidjaju u odredbama ugovora ili uslova osiguranja kao sankciju gubitak prava na naknadu stete ili svotu osiguranja. Osiguraniku koji je namerno ili prevarom izazvao osigurani slucaj. Sa razvojem osiguranja razvile su se I druge njegove funkcije koje su od znacaja. Za razliku od bonifikacionih mera koje stimulisu savesne osiguranike.

odnosno prema nacinu izravnanja rizika vrsi podela na osiguranje. funkcije zastite imovine i lica i akumulatorke funkcije. da li je osiguranje ili ne razlikujemo: 1. Prema predmetu osiguranja vrsi se podela koja je najcesca u praksi.s obzirom da je osiguranje. Da bi se sistem zastite imovine i lica u jednoj drzavi optimalno funkcionisao.odnosno delatnost koja se odvija u trzisnim delovima 2. osiguranje od odgovornosti. Poseban medjunarodni znacaj ima reosiguranje. Osiguranje ostvarujuci svoju socijalnu funkciju vrsi neposrednu zastite imovine i lica. osiguranje lica. Da bi se ispunila osnovna nacela osiguranja a posebno potreba za sto povoljnijom disperzijom. utvrdjuje verovatan broj nastanka stete i na toj osnovi visinu premija. osiguranje svoju socijalnu funkciju ostvaruje i posredno. odnosno na osnovu uplacene premije. Akumulaciona funkcija koja proizilazi iz sustine osiguranja je opravdana i logicna. na premijski sistem I sistem uzajamnog osiguranja.kao i imovinu koja je predmet ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Obavezno osiguranje putnika u javnom saobracaju od posledice nesrecnog slucaja 2.Obavezna osiguranja. osiguranje useva I plodova. Zakon o osiguranju Republike Srbije delo poslove osiguranja na dve velike grupe I to na poslove zivotnih osiguranja I poslove nezivotnih osiguranja. U zavisnosti od toga. 5) Vrste osiguranja? Veliki broj oblika u kojima se osiguranje javlja nametnuo je potrebo za klasifikacijama i sistematizacijama osiguranja. Savremena tehnicka organizacija osiguranja a posebno racun verovatnoce i zakon velikih brojeva.pre svega. U slucaju kada nastupi ste-ta. Međunarodna funkcija osiguranja Tehnicka organizacija osiguranja a samim tim i sistem osiguranja je egikasnije organizovan ukoliko postoji povoljna disperzija rizika. Kod nas je Zakonom odredjeno da se imovina i lica u Srbiji mogu osiguravati. bilo neposrednim osiguranjem ili reosiguranjem. Osiguranje vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za stete pricinjene trecim licima 4. osiguranje transporta. Medjutim domaca i fizicka lica mogu kod inostranog osiguravaca osigurati imovinu i lica od rizika od kojih se u Republici Srbiji ne vrsi osiguranje. odnosno saosigurati samo kod domacih organizacija za osiguranje. osiguranje od opste odgovornosti iz delatnosti. Sistemom bonifikacija i represivnim merama stimulisu se i ili sankcionisu savesni odnosno nesavesni osiguranici sto doprinosi ocuvanje imovine i lica i ostvaruje socijalne funkcije osiguranja. osiguranje industrije.na: osiguranje imovine. drzavni organi propisuju obavezu da se pojedine vrste osiguranja moraju zakljuciti. predstavlja savremenu karakteristiku osiguranja. pomorsko I vazdusno osiguranje. saosiguranje I reosiguranje. Osiguranje vlasnika motornih i prikljucnih vozila od odgovornosti za stete priceinjene trecim licima 3.Akumulaciona funkcija predstavlja vaznu funkciju osiguranja. motornih vozila. osiguraniku se vrsi naknada na osnovu ugovora o osiguranju. potrebno je da se osiguranje odredjenih rizika plasira i u inostranstvu. Podela se moze izvrsiti na: osiguranje civila. Takodje postoji I podela prema prirodi rizika na kopneno. kredita.Dobrovoljna osiguranja koja su dominantna. Postoji I podela prema nacinu organizovanja osiguranja. Pored neposrednog ocuvanja 5 zivotnog standarda osiguranika. Prenosenje rizika iz jedne zemlje u drugu.ekonomska kategorija. Socijalna funkcija Socijalna funkcija ili funkcija podizanja zivotnog standarda stanovnistva proizilazi iz prethodne dve funkcije osiguranja. odnosno velicinu osiguravajuceg fonda. U zavisnosti od toga da li je ugovarac pojedinac ili kolektiv na pojedinacno osiguranje. Pojedine klasifikacije su nastale kao rezultata poslovne prakse drustva za osiguranje. na naucnoj osnovi. osiguranje lica od posledica nesretnog slucaja. Osiguranje depozita gradjana kod banaka i drugih finansijskih organizacija. Opste prihvaceno je da se u odnosu na nacin preuzimanja I nosenja rizika osiguranja. Kada nastupi steta za lice koje nije osigurano steta se ne nakonadjuje. sto potvrdjuje i cinjenica da se toj funkciji poklanja velika paznja i u drzavama sa razvijenom trzisnom privredom kao i u drzavama koje su u tranziciji. U nasem pravnom sistemu obavezna su cetiri vida osiguranja: 1. 6 .

sistem premiskog i sistem uzajamnog os.Osiguranje jemstva .poljoprivredne kredite f.odnosno kasnjenja u placanju zbog nesolventnosti ili drugih dogadjaja b. U savremenom os sistem premijskog os je prevladao u odnosu na 7 .isplatu ugovorenih osiguranih suma.naknadu ugovorenih troskova lecenja c. grada.koje pokriva: a. Osiguranje od posledice nezgode ukljucujuci I osiguranje od povrede na radu I profesionalnih oboljenja. koje pokriva stete na imovini nastale usled pozara.Os od odgovornosti zbog upotrebe vazduhoplova koje pokriva sve vrsta odgovornosti ukljucujuci I onu prilikom transporta 12.kredite koji se isplacuju u ratama d.Osiguranje kredita koje pokriva: a.Os plovnih objekata koje pokriva stete I gubitak na istim 7. rentno osiguranje.Os od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila.Os robe u prevozu.Os vazduhoplova koje pokriva stete na vazduhoplovima .neposrlovnih I finansijskih poslovnih gubitaka. 11.Os finansijskih gubitaka. Vrste nezivotnog osiguranja su: 1.isplatu zbog posledica povrede Ili ostecenja zdravlja ili zbog smrti putnika 2.Ostala os imovine .koje pokriva pomoc licima koja naidju na probleme na putovanju odnosno u drugim slucajevima odsutnosti iz prebivalista ili boravista.koje pokriva stete na motornim vozilima na sopstveni pogon.koje pokriva finansijske gubitaka zbog:gubitka zaposlenja. eksplozije. b.troskove advokata I druge troskove 18.neplaniranih troskova poslovanja.loseg vremena.Os pomoci na putevima. dobrovoljno penzijsko osiguranje I druge vrste zivotnog osiguranja. oluja I drugih prirodnih nepogoda.poseban oblik dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja predstavlja putnicko zdravstveno os. 17.nedovoljnih prihoda. osim odgovornosti iz tacke 10-12 14. odnosno gubitak istih 6. provalne kradje.gubitaka trzisne vrednosti. koje pokriva stete I gubitak robe bez obzira na vrstu prevoza 8.Podela osiguranja prema odredbama Zakona: osiguranje zivota. mraza osim stete koje pokrivaju os iz tacke 3-7 10.Os sinskih vozila. osim simskih vozila I na vozilima bez sopstvenog pogona odnosno gubitak tih vozila.koje pokriva stete na simskim vozilima odnosno gubitak tih vozila 5. 4. odnosno naknadu ugovorenih troskova.izvozne kredite I ostale rizike povezane sa rizikom.hipotekarne I lombardne kredite e.Os troskova pravne zastite .Os od odgovornosti zbog upotrebe plovnih objekata koje pokriva sve vrste odgovornosti kao I onu prilikom transporta 13Os od odgovornosti za stetu koje pokriva ostale vrste odgovornosti.izgubljene dobiti. dopunsko osiguranje uz osiguranje zivota.koje garantuje neposredno ili posredno ispunjenje obaveza duznika 16.ostale kredite I zajmove 15.jednokratnu novcnau nagradu zbog nesposobnosti za rad b. U okviru ova dva sistema su se razvijali mnogi modaliteti.koje pokriva sudske troskove .kombinaciju isplata u skladu sa odredbama podtacaka a I b ove tacke d.Os imovine od pozara I drugih opasnosti.koje pokrivaju stete na imovini nastale zbog loma na masini. atomske energije osim steta koje pokrivaju os iz tacke 3-7 9.koje pokriva sve vrste odgovornosti ukljucujuci odgovornost prilikom transporta. dela osiguranih suma.Os motornih vozila.rizik od neplacanja.neplaniranih opstih troskova. 19.Dobrovoljno zdravstveno osiguranje koje pokriva: a. 3.trgovinom I ulaganjima na domacem I stranom trzistu c.gubitka zakupnine. loma stakla.Druge vrste nezivotnih os OPSTE KARAKTERISTIKE RAZVOJA SISTEMA UZAJAMNOG OSIGURANJA I PREMIJSKOG OS U razvoju os egzistiraju dva osnovna sistema organizovanja os.

a sirem smislu – svi nacini os koji nisu socijalno os. Prilikom odredjivanja pojma tehnicke organizacije os obicno se istice da je jedan od osnovnih elemenata tehnicke organizacije os uzajamnost. Sredstva se prikupljaju samo u obimu koje je neophodan radi ispunjenja obaveza prema clanovima i za stvaranje fonodava sigurnosti tako da drustvo za uzajamno os ne posluje radi sticanja dobiti. rezerva sigrnosti. Svi clanovi 7 drustva za uzajamno os su u pravnoj vezi i placaju doprinos a ne premiju. U ovom sistemu takodje postoje dve stranke. U zakonskim odredbama se definise pravni polozaj drustava za os. posebno u razvijenim trzisnim zemljama. postovanje tehnicke organizacije os i opste struke.Iako princip solidarnosti nalaazi vecu primenu u sistemu uzajamnog os. Sa razvojem robno-novcanih odnosa. delatnoscu os pocinju da se profesionalno bave specijalizovana drustva osiguravaci. Osiguranici placanjem premije osiguravacu sticu pravo na zastitu osnosno naknadu stete koju je osiguravac duzan na osnovu ugovora o os da plati osiguraniku. s tim da se ne obeshrabri inicijativa za osnivanje novih organizacija za os. da se u njemu primene iskustva zemalja gde trzisno os uspesno deluje. Da je solidarnost i uzajamnost osnova premisjkog i uzajamnog sistema os znacajno je da postoji mogucnost progresnog tumacenja da je solidarnost i uzajamnost jedino karakteristicna u sistemu uzajamnog os. solidarnost je karakteristicna i za premijski sitstem os. nakon sto osiguranik uplati premiju. Izvor prava os su i drugi zakoni koji se primenjuju na sve 8 . premijskog i uzajamnog. za zastupanje i agencija za pruzanje drugih usluga u osiguranju kao i kontrola i nadzor koji se sprovode u delatnosti os.Donosenjem ovog Zakona o os treba posmatrati u kontestu ispunjenja obaveze da srpski sistem os bude kompatibilan sa direktivama i preporukama Evropske unije. tada se dovodi u pitanje solidarnost i uzajamnost. Principi uzajamnosti i solidarnosti su medjusobno uslovljeni i predstavljaju osnovu postojanja sistema os. Posto je sistem potpuno promenljive kotizacije napusten u praksi se primenjuju promenljive kotizacije. Uzajamnost je elemenat bez kojeg ne samo da ne bi mogla postojati tehnicka organizacija os nego i samo os. osiguranik koji se placanjem premije oslobadja stetnih posledica na stupanja rizika i osiguravac koji preuzima rizik. Ako je drustvo za os organizovano na principu uzajamnosti i solidarnosti. Opste prihvaceni stav u teoriji je da je postojeci sistem uzajamnog os organizovan na dna nacina: sa promenljivom i nepromenljivom kotizacijom. niti da se podstaknu inicijative za osnivanje patuljastih organizacija bez perspektive. a ne pruza odgovarajucu zastitu imovine i lica. Clanovi drustva za uzajamno os garantuje da ce na nacelima uzajamnsti i solidarnosti pokriti stete koje nastanu ostvarenjem ugovorenih rizika. drustava za posredovanje. Zakonom o os se regulisu pitanja osnivanja . bez prava osiguravaca da u slucaju nedostatka sredstava trazi povecanu premiju. latentno opasnih pougovarace os. a posebno se Zakonom predvide ona finansijska sredstva koja su uslov bez kojeg se ne moze otpoceti posao osiguranja . Sve stetne i korisne posledice na stupanja ili ne nastupanja osiguranog slucaja nakon zakljucenja ugovora o os snosi osiguravac. 8) Sistem premijskog osiguranja? Pod tim pojmom podrazumeva se os kojim se bave drustva za os kao strucni nosioci rizika.poslovanja. ocigledno da premijski sistem u danasnjim uslovima ima znacajne prednosti u odnosu na sistem uzajamnog os. 7) Sistem uzajamnog osiguranja? Uzajamno os je istorijski prethodilo sistemu premisjkog os.U sistemu premijskog os premija je cena rizika i kada je osiguranik plati vise nema obaveze da vrsi naknadne doplate. upravljanja I prestanka drustava za os I drugih aktera I delatnosti os .osiguranike I privredu u opste.Sa obzirom da os predstavlja visoko profesionalnu delatnost koja se moze uspesno obavljati iskljucivo uz obezbedjivanje velikog portfelja.sistem uzajamnog os. Karakteristika ovog sisitema je u tome da se osiguranik placanjem premija osigurao da ce mu u slucaju nastupanja osiguranog slucaja biti isplacena naknada stete ili ugovorena svota. 9) Izvori prava osiguranja? Osnovna podela izvora prava osiguranja se vrsi na izvore prava statusnog karaktera i izvore prava obligaciono-pravnog karaktera -IZVORI PRAVA OSIGURANjA STATUSNOG KARAKTERA Najvazniji izvor prava je Zakon o osiguranju. Delatnost os zahteva veliku strucnost i tesko je da slozene poslove os obavljaju sami osiguranici. ali sa odredjivanjem maksimalne iznosa .

ugovor o os. trajanje os kao i posebo os imovine i os lica. Medju izvore prava u os spadaju i obicaji uzanse kao i sudska praksa apo nekim misljenjima i pravna nauka. Pored o obligacionim odnosima izvori prava os su: opsti i posebni uslovi os. pravna nauka.privrdne subjekte. odluke i uspostavaljanje prakse koji su usmereni na sprecavanje ogranicavenje ili deformisanje konkurencije na trzistu os a narocito: 1. Sudska praksa.tehnickog razvoja ili plasmana sredstava 3. Nelojalna konkurencija se u smislu odredbi Kodeksa smatra radnja drustva za os koja je protivna dobrim poslovinim obicajima i poslovnom morali a kojom se nanosi ili se moze naneti steta drugim ucesnicima u poslovima os. Primena razlicitih uslova na istvrsna os kod drugih osiguranika 5.Zakljucivanje ugovora o os po cenama koje su ispod nivoa premije. U Kodeksu se definise tri oblika narusavanja konkurencije u poslovima osiguranja: monopolisticko ponasnja. tako da se istim definisu odredbe za imovinska os i os lica. Sve sto nije na poseban nacin regulisano u zakonu o os koji je lex specialis.ali s obzirom da ima odredjenih elemenata koji upucuju da se radi i o aktu sa odredjenim karakteristikamapravnog akta. Zakon o stecajnom postupku itd. direktno li indirektno odredjivanje bruto-premije osiguranja ili drugih uslova osiguranja pod kojim ce se poslovati 2. Namera usvajaca Kodeksa bila je da se u njemu utvrde standari tj pravila profesionalnog ponasnja osiguraca i njihovih udruzenja u sistemu trzisnog osiguranja a radi zastite osiguranika i korisnika os. Znacaj obicaja kao izvor prava zadrzan je u transportnom i to pre svega u pomorskom s. uzanse. baveze osiguraca. Medju drugim znacajnim zakonima kao izvorima prava jos neki najvazniji su: Zakon o trzistu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata. obaveze osiguranika.Ti elementi su pre svega predvidjene sankcije za povredu pravila iz Kodeksa i utvrdjena nadleznsost Suda casti pri Privrednoj komori Jugoslavije u izricanju mera za povredu Kodeksa. obicaji. nelojalna konkurencija i spekulacija. U okviru drustava za os donose se akta koja predstavljaju izvor prava statusnog karaktera. Prilikom primene uslova osiguranja prewdnost imaju posebni uslovi nad opstim uslovima. Ovaj zakon sadrzi detaljne odredbe o ugovoru o os. Shodno odredbama Kodeksa monopolistickim delovanjem smatraju se svi sporazumi izmedju osiguravaca.trzista . Zakom o registraciji privrednih subjekata. Pozicija osiguravaca kao ugovorne strane je jaca u odnosu na ugovaraca os upravo zbog cinjenice da je sacinjavanje opstih i posebnih uslova u nadleznosti osiguravaca i da ugovarac ne moze na njih uticati u postupku donosenja i nejcesce se ovi uslovi primenjuju kao takvi prilikom zakljucenja pojedinih ugovora. Opste uzanse za promet robe su izgubile znacaj kao i ostale uzanse sto je slucaj kada postoji zakonska regulativa i razvijeni opsti uslovi poslovanja. a donose se po pravilu za jednu granu osiguranja. Zakljucenje ugovora o os sa prihvatanjem dodotanih prava i obaveza koje po svojoj prirodi ili prema komercaijalnim obicajima nemaju veze sa predmetom takvih ugovora o os. regulisano je zakonom o privrednim drustvima. Nelojanom koknurencijom smatra se: 1.Preduzimanje radnji usmerenih na raskidanje poslovnih odnosa ili sprecavanje tj otezavanje zasnivanja takvih odnosa izmedju drugih ucesnika u poslovima os 4.Iznosenje netacnih podataka o drugom drustvu za os 3. zakljucivanju ugovora o os . a tice se pravnog polozaja drustava za os. kodeks o ponasanju u poslovima osiguranja. Opsti i posebni uslovi os imaju veliki znacaj u praksi i oni su posle zakona najvazniji izvor prava os. IZVORI OBLIGACIONO-PRAVNOG KARAKTERA Najvazniji izvor je Zakon o obligacionim odnosima. Prvi inicijani akt za osnivanje je ugovor o osnivanju a nakon toga kao obavezan akt donosi se statut. koje regulise prevni polozaj svih privrednih subjekata. podela trzista os i osiguranika 4.potrebne za nosenje rizika 9 . Opsti uslovi imaju opstiji karakter u odnosu na posebne uslove i njima se na uopsteni nacin regulisu sarzaji buducih ugovora o os. Zakon o stecaju i likvidaciji banaka i drustava za os. 10) Kodeks o ponašanju u poslovima osiguranja? Kodeks o ponasanju u poslovima osiguranja ne predstavlja izvor prava u pravom smislu te reci. Ogranicavanje ili kontrolisanje slobode pruzanja usluga u os.Koriscenje u ekonmskoj propagandi netacnih i obmanjujucih podataka o svom poslovanju 2. odnosno ugovaraca os.

Kada posrednik ne informise korisnika os o imenu osiguravaca ili njegovog pravnog sledbenika kod kojeg je zakljucio ugovor o os za korisnika ili mu ne saopsti izmene uslva kod obnove ili promene ugovora o os 6. To su: 1.Obecanje ili omugucavanje imovinske koristi ugovaracu os ili njegovom ovlascenom licu kao nagradu za preuzimanje osiguranika 10.5.Propusti da osiguranika ili korisinika os objektivno posavetuje o pokricu ili da mu pruzi potpunu informaciju o svim uslovima os 4.Propustanje posrednika os da objektivno I nepristrasno posavetuje svog korisnika o usluzi os. 10 .pribavljene podatke od osiguranika koristi u druge svrhe 8.vazecih uslova i tarifa premije zadovolji zahteve u pogledu osiguranja osiguranika ili korisnika os 3.Javna oprema sa objavljivanjem u jednom dnevnom listu 3.Kada je posrednik u toku posredovanja izlozen dodatnom trosku I isti zaracuna I naplati kroz premiju os 7.Kada posrednik ima neposlovan odnos prema korisniku usluga os koji je izrazio zelju da raskine ugovor os pre isteka roka za otkaz ugovora U Kodeksu je definisano I sta su spekulacije u poslovima os. To su slucajevi: 1.a dodatnim troskovima a zarucana ili naplati preko premije os 7.kada uskrati uputstva i obavestenja ili pruzi netacno obavestenje u pogledu ostvaricanja prava iz os 11.Davanje netacnih podataka o sebi ili drugom u pogledu uslova os premije.u svom poslovanju ne postupa sa paznjom dobrog strucnjaka ili ne postupa u skladu sa nacelima postenja i savesti 2.Neosnovano odobravanje bonusa ili neopravdano propustanje da se zaracunava malus.Kada posrednik prilikom ispunjavanja zahteva korisnika usluga os nema jednak stav I prema drugim korisnicima 3.Ne ucini sve sto je u njenoj moci da u okviru svoje ponude.Nudjenje i zaklucivanje ugovora o os po tarifi za koju nije pribavljeno pozitivno misljenje ovlascenog 6.kada daje netacne podatke ili nepotpuna obavestenja osiguraniku o sadrzini ugovora o os ili precuti njegove bitne elemente i time dovede osiguranika u zabludu 10.Kada siguraniku omoguci da sam utvrdjuje osnov.kada ugovaraca os ne uruci uslove os prilikom zakljucenja ugovra Pored osiguravaca i za posrednika se definisu oblici neprofesionalnog ponasanja.visinu i procenu stete kada se ostvari osigurani slucaj 9.boniteta 8. svojim organizacionim I tehnickim mogucnotima u pogledu pruzanja usluge os 4.Nudjenje i zakljucivanje ugovora o os sa razlicitim uslovima za istovetna os 9.Ne obavesti osiguranika pre obnove ili izmene ugovora o os.Isplata stete tj suma os koje nisu pokrivene osiguranjem 7.Na drugi nacin uslovljava zakljucenja os Kodeksom su predvidjene I odredjene mere za njegovu povredu.odredjuje se da je spekulacija sticanje neosnovane imovinske koristi za drustvo za s izazivanjem poremecaja na trzistu os ili neopravdanim povecanjem premije os. Pored ovih mera mogu se izreci u trajanju do 6 meseci I mere:zabrana ucesca u radu u organima I telima Komore I Udruzenje I zabrane ucesca na sajmovima u zemlji u inostranstvu.Ne obezbedi da se zaposleni upoznaju sa Kodeksom 6.Javna opomena sa objavljivanjem na Upravnom odboru Privredne komore Jugoslavije 2.Ne obezbedi da poslovi osiguranja budu pod njegovom dnevnom kontrolom a vrse se za potrebe korisnika os 5. Pre svega.Uslovaljavanje zakljucivanje jedne vrste os zakljucivanjem druge vrste os 2.Kada posrednik os zadrzava dokumentaciju o ugovoru o os bez opravdanih razloga ili bez obrazlozenja razlozima zadrzavanja 5. Neprofesionalnim ponasanjem u smislu Kodeksa smatraju se postupci koji nisu u skladu sa poslovnim moralom i pravilima poslovne etike a posebno slucajevi kada drustvo za os: 1.Javna opomena sa objavljivanjem u vise dnevnih listova. Konkretni oblici spekulacije u poslovima os su: 1.Otezavanje ili onemogucavanje zakljucenja ugovora o os 3.pruzi mu tacne informacije o svom statusu.Kada posrednik ne ucini sve sto je moguce da u okviru svoje ponude os zadovolji moguce interese I zahteve o pokricu 2.

reserve za ucesce u dobit obrazuju se u visini iznosa na koji osiguranici umaju pravo po osnovu ucesca u dobiti iz ugovora o os zivota. 12) Premija osiguranja? Pod premijom osiguranja podrazumeva se iznos koji je ugovarac os duzan da plati nakon zakljucenog ugovora o os.nastaje potreba za zastitom koja se realizuje njegovim pokricem putem os.OSNOVNI ELEMENTI OSIGURANJA 11) Rizik osiguranja? Samo ako postoji odredjeni rizik.srazmerno vremenu trajanja os.ugovorenih suma os I druge namene u skladu sa uslovima os.kao osnovni deo premije. procenu rizika. kao osnovnih imovinskih os u praksi. Prema shvatanju u teoriji process risik management sadrzi sledece etape : indetifikaciju rizika.odnosno nakon sto je potpisao polisu os. Iako postoji potreba za upravljanjem sa prakticno svim rizicima ipak je u prvom planu upravljanje rizicima pozara I loma masina. Pored ovih elemenata definicije rizika podrazumevaju da je rizik buduci dogadjaj I da je nastupanje rizika ekonomski stetno odnosno da izaziva ekonosmke stetne posledice. u Zakonu o obligacionim odnosima utvrdjena je obaveza osiguranika . Pri definisanju prava I obaveze ugovornih strana. U Zakonu o os utvrdjena je struktura premije os. Takodje je utvrdjeno da je osiguranik. U praksi se pod upravljanjem rizikom podrazumeva pre svega indetifikacija. samopridrzaja I prenosenje rizika. delovanje na rizik putem zbegavanja. Osigurani slucaj predstavlja nastupanja dogadjaja odnosno ostvarenje rizika. Pri tome je drustvo za os koje obavlja poslove jedne ili vise vrste zivotnih os duzno da tehnicke reserve utvrdi za prenosne premije. Tehnicka premija . moguce je konstatovati da predstavlja upravljanje rizicima u cilju iznalazenja I sprovodjenja odgovarajucih mera radi preventivnog delovanja na rizik. tako da premija predstvlja cenu osiguranja. Za savremeno os u razvijenim trzisnim orijentisanim drzavama karakteristicno je uvodjenje tzv risik management. procene I kontrola rizika. ako su osiguranici prihvatili da ucestvuju u riziku deponovanja I ulaganja sredstava tehnickih rezervi. odnosno ugovaraca da prijavi osiguracu sve okolnoti koje su od znacaja za ocenu rizika. redukcije. pri cemu se osiguravacu data odredjena prava. Dakle . da postoji neizvesnst u pogledu mogucnsti njegovog nastupanja I da na nastupanje rizika ne utice volja osiguranika ili nekog treceg lica zainteresovanog za njegovo nastupanje. a koje sum u poznate ili mu nisu mgle ostati nepoznate. analizu rizika. prevencije. Rezervisane stete se obraazuju u visini procenjenog iznosa obaveza za nastale prijavljene.da bi rizik mogao da bude predmet os neophodno je: da ostvarenje rizika bude moguce. pored toga sto postoje razlicita shvatanja sta je risk management . Neizvesnost moze da postoji u pogledu nastupanja samog dogadjaja ili u pogledu vremena ili nastupanja ili visine stete Neophodno je da se pravi razlika izmedju rizika I osiguranog slucaja. Shodno novom Zakonu o os. kao sto su prava da predlozi novu stopu premije. a neresene stete I za nastale neprijavljenje stete u tekucem periodu s tim da se za stete koje se pojavljuju u obliku rente rezervisane stete utvrdjuju u kapitalizovanom iznosu svih buducih obaveza. Drustvo za os je duzno da na kraju obracunskog perioda utvrdi tehnicke reserve za pokrice svojih obaveza nastalih obavljanjem poslova os. odnosno da raskine ugovor ako je povecanje rizika toliko da osiguravac ne bi zakljucio ugovor da je takvo stanje postojalo u cas njegovog zakljucenja. U Zakonu o obligacionim odnosima utvrdjuje se duznos placanja I primanja premijs. rezervisane stet. Funkcionalna premija sastoji iz tehnicke premije a moze da sadrzi I doprins za preventive ako je uracunat u premiju os. odnosno ugovarac os duzan da obavesti osiguravaca o svakoj promeni okolnosti koja moze biti od znacaja za ocenu rizika. Matematicka rezerva je tehnicka rezerva drustva za os namenjena izmirivanju 11 . ucesce u dobiti I matematicku rezervu. Po pravilu u svim zakonodavstvima smatra se da je ugovor o os nistav ukoliko se vec desio dogadjaj koji se smatra osiguranim slicajem u momentu njegovorg zakljucenja ili je u tom momentu prestala mogucnost da se on dogodi. Prenosne premije obrazuju se izdavanjem iz ukupne premije os na kraju tekuceg obracunskog perioda. sluza za formiranje fondova za placanje steta.odnosno odredjena opasnost koja preti. Premija os se satoji iz funkcionalne premije I rezijskog dodatka. Rizik predstavlja apstraktnu opasnost koja preti imovini ili licu cija realizacija bi mogla da prozivede odredjen posledice. odvojenu za svaku vrstu os.vreme I mesto placanje premije kao I posledice neisplate premije.

Fransiza se ne pretpostavlja.proporcionalna fransiza-osiguranik snosi sam uvek deo stete u dredjenom procentu Tehnicki rezultat Utvrdjeni tehnicki rezultat je bitan I za osiguraca I za osiguranika. koji se dobija kada se iznos merodavnih steta podeli sa iznosom merodavne tehnicke premije I pomnozi sa 100 a sto sve rezultira odgovarajucim procentom. koliko je najcesce vremenska vaznost polisa os. odnosno malusi u obliku doplatka na premiju. I ovaj vid obracunavanja uvecanja premije regulise se posebnim uslovima os I razlikuje se u zavisnosti o kojoj grani tj vrsti os radi.odbitna fransiza-osiguranik ucestvuje u steti u odredjenom ugvorenom apsolutnom iznosu I to samo za taj deo. obracunata naknada ce se umanjiti za dogovreni iznos ili u ugovorenom procentu tako da na osiguranika otpada deo stete u visinu ugovorenog samopridrzaja. Postojanje bonusa I malusa je potpuno opravdano. koja se izracunava posebno za svaki ugovor o os zivota. Kod izracunavanja tekuceg tehnickog rezultata ne uzimaju u obzir isplacene.Integralnu fransizu-osiguranik ucestvuje u steti samo ako je steta niza od odredjenog iznosa. 12 .unutar grana po odredjenim vrstama I za svakog pojedinacnog osiguranika. Bonus se obracunava najcesce u odredjenom postotku od obracunate premije I odobrava se unapred za narednu godinu os.prilikom zakljucenja ugovora o os.tako da kada steta predje ugovoreni iznos fransize dobija potpunu naknadu 2. malus i franšiza? -Bonus-malus Bonus je popust koji moze da ostvari osiguranik zbog nepostojanja stete uopste ili zbog nepostojanja stete u dodredjenom iznosu. 13) Bonus. preduzima mere da ne dodje do osiguranog slucaja. za svakog osiguranika se odobravaju bonusi u obliku snizenja premije. Pri tome se dobija odgovarajuci procenat kojim se iskazuje postignut tehnicki rezultat. Znacajnije je utvrditi visinu merodavnog tehnickog rezultata. U uslovima os se definise da ako je ugovoreno da osiguranik sam snosi jedan deo stete tj ako je predvidjen ugovorni samopridrzaj. Pored toga u zavisnosti od postignutog tehnickog rezultata u odredjenim granicama os. a najcesce se iskazuje po granama osiguranja. Do iznosa merodavne premije se dolazi tako sto se sabere prenosna premija iz prethodne godine I fakturisana premija u tekucoj godini I od toga iznosa prenosna premija koja se na kraju godine prenosi u narednu godinu. najcesce za narednih godinu dana. 3. Opste prihvaceno je da premija os predstavlja cenu koju ugovarac os treba da plati osiguravacu nakon zakljucenog ugovora o os u zamenu za obecanu prestaciju kako bi im neki drugi predmeti bili osigurani. razlikujemo: 1. tako sto se vrednost obaveza iskazuje u vreme izracunavanja matematicke rezerve. jer ce na taj nacin steci pravo da za istu sumu osiguanja plati manju premiju. Pravo na bonus ili bonifikaciju je pravo na snizenu premiju u narednom periodu trajanja os.s obzirom da to znaci da je iznos koji isplacuje po osnovu steta veci os iznosa koji naplacuje po osnovu premije osiguranja.postoji I pravo osiguraca da za naredni period trajanja os ugovaracu os obracuna uvecanu premiju os u vidu posebnog doplatka-malusa. Za osiguranika je takodje vazno da prati ostvareni tehnicki rezultata kako bi. Rezerve za izravnavanje rizika obarzuju se na teret rashoda drustva za os. -Fransiza Pod fransizom se podrazumeva ugovoreni iznos ucesca osiguranika u naknadi stete.izabrao optimalno odgovarajuce pokrice. Za razliku od bonusa. Koliki je bonus I kako se stice tj pod kojim uslovima. regulise se posebnim uslovima os koji su razliciti za pojedine grane ali I vrste os. U praksi postoje dva osnovna oblika tehnickog rezultata-tekuci I merodavni tehnicki rezultat. posebno za svaku vrstu nezivotnih os I koriste se vremensko izravnavanje toka stete u pojedinim vrstama os.buducih obaveza po osnovu zivotnog os. Osiguravac ne moze da posluje sa negativnim tehnickim rezultatom .tako da kada steta predje ugovoreni iznos fransize dobija samo deo naknade koji prelaazi visinu fransize. U zavisnosti od toga na koji nacin osiguranik ucestvuje u steti .Tekuci tehnicki rezultat se izracunava tako se se iznos likvidiranih steta u tekucoj godini podeli sa iznosom fakturisane tehnicke premije u tekucoj godini I dobijeni iznos pomnozi sa 100. Tehnicki rezultat se prati sa vise aspekata.s obzirom da predstavlja ozbiljnu motivaciju za ugovaraca os da cuva sopstvenu imovinu. vec samo likvidirane stete I ne uzima se u obzir naplacena vec samo fakturisana premija. . vec se mora ugovoriti jer ona predstavlja odstupanje od nacela obestecenja.

visina naknade stete ne sme da predje iznos pojedinacno ni iznos sume os.kod os 13 .odnosno u periodu kada je osiguravac nosio pokrice po ugovoru. U Uslovima os suma os se definise ka o iznos koji je stvar. koja ne mora da bude jednaka stvarnoj vrednosti osigurane stvari pa se shodno tome utvrdjuje suma os. Predstavlja maksimalnu obavezu osiguraca koji ne podleze revalorizaciji osim ako se to izricito ne ugovori.ugovor o os prestaje u momenta unistenja stvari. Visina osigurane sume je odvojena od stvarno pretrpljene stete koja se u krajnjem slucaju. u slucaju nastanka osiguranog lica. odnosno samnjenje imovine ili povreda licnog dobra. Suma os. tako da se smatra da je osigurani slucaj nastupio samo ako je nastao I mestu koje je ugovorom precizirano. ali koja bi nastala u redovnim .ako je bio u nastupanju ili je izvesno da ce nastupiti ili je vec tada prestala mogucnost da on nastane.osiguraniku tj korisnike os ispalcuje osigurana suma. zdravlja. koji je gornja granica osiguraca prilikom naknade stete. biti isplacen I manji iznos naknade stete nego sto je iznos realno pretrpljene stete. Imovinska steta se javlja u dva oblika-ka stvarna steta. Ukoliko je za utvrdjivanje postojanja obaveze osiguraca potrebno izvesno vreme. ugovorac os je morao znato d ace mu u slucaju nastanka osiguranog slucaja. Suma os je jedna od najvaznijih ugovornih odredbi. Savesno ugovaranje podosiguranja od strane ugovaraca os postaje sve cesce pojava u uslovima ekonomske recesije.najcesce da bi platio manju premiju. 15) Suma osiguranja? Pod sumom os podrazumeva se iznos definisan u zakonu ili ugovoru o os. neizvestan I nezavisan od iskljucive volje ugovaraca os. Da bi nastala obaveza za osiguravaca neophodno je da se osigurani slucaj dogodio I da je steta nastala u toku trajanja ugovora o os.I dok je ko os lica. Prihvaceno je da se pod stetom podrazumeva gubitak. Najprimenjeniji vid os-os na ugovorenu vrednost se bazira na cinjenici da osiguranik utvrdjuje vrednost osigurane stvari. dogadjaj s obzirom na koji se zakljucuje os. U slucaju nastanka delimicne stete. Sto je veca suma os tj gornja obaveza osiguravaca veca je I premija koju treba da dobije I obrnuto. Bitno je I da su stetne posledice nastupile iz uzorka koji su opredeljeni kao rizik I pokriveni os. Steta na imovini kao predmetu os mogu biti totalne I delimicne. na kojoj se bazira veliki deo os. nakon sto su se stekli ugovorom definisani uslovi. Sa druge strane. Nastupanje osiguranog slucaja nastaje steta. Pri tome . Totalna steta nastaje kada je predmet osiguranja unisten. osiguraniku tj korisniku os se isplacuje osigurana suma koja predstavlja naknadu iz os I nezaobilazni tj bitan element kod zakljucivanja ugovora o os. U os lica. ovaj rok pocinje teci od dana kada je utvrdjeno postojanje njegove obaveze I njen iznos. ugovor o os ostaje na snazi. teorijski posmatrano nije bitan element ugovora o os imovine. predmet os je ostecen ali nije unistem. s obzirom da time dobija pravo na manju premiju a u slucaju nastankia osiguranog slucaja isplacuje manje iznosr naknade stete od realno nastale stete sto nije dugorocan interes os kao delatnosti.ali je nesporno veoma vazan. Od uticaja je I mesto u kome je nastupio stetni dogadjaj za pojedine vrste os. ozbiljno se dovodi u pitanje I citav system os. Opredeljujuci se za manju sumu os nego sto je vrednost osigurane stvari.uobicajenim okolnostima I samim tim uvecala imovinu ostecenog da nije doslo do stetnog dogadjaja. ni vrednost osigurane stvari. ne moze precizno ni utvrditi s obzirom da steta nije nastana na imovini nego na licu tj osigurani slucaj se ostvaruje kada dodje do gubitka zivota odnosno zdravlja.Naknada stete u imovinskim os se odredjuje na osnovu suma os.14) Osigurani slučaj? Osigurani slucaj se definise kao buduci. Osigurana suma se odredjuje ili ugovorom o os na polisi os ili na osnovu zakona kod obaveznih vidova os.odnosno polisi os. casti I ugleda.visinu pretrpljene stete I vrednost osigurane stvari. Ukoliko se dovede u pitanje suma os kao limit obaveze osiguravaca. odnosno imovinski interes osiguran.osiguravacu nije interes da zakljucuje os na sumu os koja je niza od stvarne vrednosti osigurane stvari.kao I da postoji uzrocna veza ismdje nastupelog dogadjaja I posledica koje predstavljaju ostvarenje osiguranog rizika. Utvrdjuje se da je ugovor o os nistavan ako je u casu njegovog zakljucivanja vec nastao osigurani slucaj. Shodno vazecim Uslovima u slucaju unistenja osigurane stvari ili kada se osigurane stvari po ugovoru o os smatraju unistenim ili u slucaju unistenja stavri kao izvora opasnosti 12 kod os odgovornosti. kada dolazi do unistenja ili umanjenja imovine I izgubljene dobiti pod kojom se podrazumeva gubitak one imovinske koristi koja ne postoji. ni visinu pretrpljene stete. Nastupanjem osiguranog slucaja nastaje obaveza za osiguraca da isplati naknadu ili svotu odredjenu ugovorom u ugovorenom roku koji ne moze biti duzi od 14 dana. sto se precizira u uslovima os.

Zajednice rizika kao elementa tehnicke organizacije podrazumeva zajednicu pojedinca koji imaju cilj da raspodele teret rizika na principu uzajamnosti.koja mora biti upisana u polisi osiguranja.tehnicka organizacija os treba da utvrdi I strukturu premije koja se naplacuje . potrebno je da postoji povoljna srazmera izmedju broja osiguranika u istom drustvu I broja nastalih steta koje se na osnovu nastupelih osiguranih slucajeva moraju nadoknaditi. Zakonom je propisana obaveza formiranje sredstva rezervi drustvama za os I njihovog odrzanja na odredjenom nivou.statisticko-matematicki zakoni I selekcija rizika . Osnovni elementi tehnicke organizacije su:zajednica rizika.procenjuje postojece rizike I na osnovu proracuna koje zasnivaju na osiguravajucoj statistici.Ova funkcija se ne bi mogla ostvariti ukoliko ne bi postojala tehnicka organizacija os. Ukoliko bi se utvrdjivale samo ukupne stete I na osnovu njih potrebne premije u okviru jednog drustva za os. Znacaj njihovog angazovanja je u cinjenici da mogu da prognoziraju dugorocne finansijske implikacije poslovnih odluka I u smislu verovatnih ishoda u smislu varijabilnosti tih ishoda. Tehnicka organizacija os sprovode akutari. ZAJEDNICA RIZIKA-Prihvaceno je da je jedan od osnovnih elemenata tehnicke organizacije os zajednica rizika.prave modele onoga sto bi se moglo desiti u budocnsti. Akutar je osoba specijalizovana za izracunavanje rizika I verovatnosti nastanka nekog dogadjaja koja svoja znanja upotrebljava u finansijskim I poslovnim problemima.savetodavna I kontrolno-nadzorna. potrbno je da postoji povoljan odnos izmedju ta dva elementa-da broj osiguranika bude sto veci. Kao matematicari akuari analiziraju dogadjaja iz proslosti. Bitan deo poslovanja predstavlja I odredjivanje visine premije osiguranja-cene osiguranja sto se sprovodi u postupku tarifiranja-formiranja cenovnika pojedinih osiguranja..izvrsiti uravnotezenje nastalih steta koje se odnose ili na pojedini rizik ili na grupu rizika . Osnovna funkcija osiguranja je da se osiguranicima koji placaju premiju u slucaju nastupanja osiguranog slucaja izvrsi isplate naknade. Bitno je da zajednica raizika bude organizovana u skladu sa nacelim atehnicke organizacije os sto podrazumeva da mora da ispuni sledece uslove:da postoji samo disperzija rizika. Pri tom je vazno da zajednica rizika obuhvati sto veci broj osiguranika.doslo bi do fakticke nejednakosti izmedju osiguranika. a u zivotnim os posebno na aktuarskim tablicima. tako da drustva za os de premije odvajaju za fondove rezervi I vrse investiranje sredstava iz ovih fondova radi ostvarivanja prihoda od plasmana I kapitala.imovine situacija je slozenija.jer se na taj nacin omogucuje najlaksi I najefikasniji nacin naknade stete onim osiguranicima koji su je pretrpeli.odnosn smanjenjem broja osiguranih slucajeva.s obzirom da se ne osiguravaju svi osiguranici od istih rizika.zakljuci takav ugovor o os. To znaci da sa jedne strane ne mora se uvek isplatiti iznos celokupne sume osiguranja.a broj nastalih steta koje reba nadoknaditi sto manji. Razvoj os je neposredno povezan I uslovljen prosirenjem.Stoga je neophodno na osnovu tehnicke organizacije. 1. Poslovanja drustva za osiguranje pored naplacivanja premije I isplacivanja stete. Prilikom preuzimanja os vrsi se procena ponudjenih rizika I donosi se odluka da l ice se I pod kakvim uslovima zakljuciti ugovor o siguranju .odnosno naknade iz os. sa iznosom potrebnih premija koje su neophodne da bi se stete u slucaju nastupanja osiguranog slucaja mogle nadoknaditi. Osnovni elementi tehničke organizacije osiguranja. homogenost rizika I ucestalost. posebno onima koji ukljucuju neizvesno buduce dogadjaja. 14 . Uloga akutara u poslovima os moze biti operativno-tehnicka. Jedan od zadataka tehnicke organizacije je da se predvidi broj steta ili relevantnih okolnosti I potrbni iznos premija ali ne samo za drustvo za os u celini.Disperzija rizika-za efikasno obavljanje delatnosti os.naucno-kretivna .po delovima od koje se premija sastoji. 16) Funkcije i elementi tehničke organizacije osiguranja? -Funkcije tehničke organizacije osiguranja.odnosno preuzeti rizik.vec I prema pojedinim rizicima. U delatnosti os polozaj akutara je na razlicite nacine regulisan u pojedinim pravnim sistemima I zavisi od nacina organizovanja rada drzavnog nadzornog organa.. jer je iznos naknade iz os shodno ugovoru cesto manji od utvrdjenog iznosa sume osiguranja dok sa druge strane naknada iz os ne mora odgovarati visini stvarno pretrpljene stete kada je ugovarac os. Osigurac je obavezan da ugovaracu osiguranja nadoknadi stetu ali samo do visine definisane sume osiguranja. Da bi zajednica rizika bila optimalno organizovana. na osnovu koga je visina sume os niza od strane vrednosti osigurane stvari.zahteva I preduzimanje drugih aktivnosti koje doprinose uspesnom poslovanja drustva. Kako se premije os sastoje od funkcionisanj premije I rezijskog dodatka a funkcionalna premija od tehnicke premije I eventualno doprinosa za preventive.

Moderno os nastaje upravo zahvaljujuci primeni statisticko-matematickih zakona.2.Bez neposredne primena ovih zakona os ne bi bilo organizovano na principima tehnicke organizacije os. 18) Akcionarsko društvo za osiguranje i njegovo osnivanje? -Pravni polozaj akcinarskog drustva za osiguranje Akcionarsko drustvo za os je pravno lice koje obavlja delatnosr os imovine I lica radi sticanja dobiti.Pracenje ucestalosti u zajednicama rizika je u velikoj meri povezano sa primenom statistickomatematickih metoda neohodnih za tehnicku organizaciju os.Statisticki podaci koji se dobijaju koji se dobijaju na osnovu pracenja pojedinih rizika su od znacaja za odredjivanje proporcije izmedju pojedinog rizika I premije koju treba naplatiti za pokrice tog rizika. Pojedine formirane grupe rizika se po granama os prate. Na drustvo za os. Optimalno organizovana tehnicka organizacija zahteva da su svi njeni elementi dobro I istovremeno organizovani. na drustvo za posredovanje u os. -UGOVORNE STRANE KOD UGOVORA O OS I DRUGA LICA U OS 17) Osiguravači? Ugovarac osiguranja obavezuje se da plati odredjeni iznos organizaciji za os. Najcesci oblici organizovanje osiguravaca su akcionarsko drustvo za os I drustvo za uzajamno os. samopridrzaja.sto je od uticaja na odredjivanje visine premije. Ovo drustvo osnivaju najmanje dva pravna tj fizicka lica. Kod odredjivanja selekcije rizika treba imati u vidu da se na nasa drustva za os opredeljuju kojom ce se vrstom os baviti.odnosno odredjenu pravilnost u pojavljivanju tj ucestalost nastalih stata.tj ugovorenu svotu ili ucini nesto drugo.vrednosti .Upravo je jedna od osnovnih funkcija statistickomatematickih metda da izracuna ucestalost rizika. Na osnovu zakona velikih brojeva kao statisticko-matematicki metod primenjuje se racun verovatnoce. glavne filijale.trajanju I predmetu. ekspoziture I salteri sto se regulise internim aktom.Kod nas delatnost os moze obavljati samo drustvo za os sa sedistem na teritoriji Republike Srbije koje je dobilo dozvolu nadleznog organa za obavljanje tih poslova. SELEKCIJA RIZIKA se u teoriji navodi kao poseban element tehnicke organizacije koja podrazumeva selekciju.procenosti I shodno uocenim pravilnostima definisu se uslovi I tarife. visine ucesca u saosiguranju I drugim izracunima u os. Racun je verovatnoce je u primeni I prilikom odredjivanja visine rezervi. poslovnice. Pri zakljucivanju ugovora o os I reosiguranju pul nastupa u svoje ime ali za racun svojih clanica.drustvo za zastupanje u os I agenciju za pruzanje drugih usluga u os.Homogenost rizika-Rizici u okviru drustva za os se sistematizuju po slicnosti.a organizacija se obavezuje da . pri cemu se vodi racuna da veliki rizici ne poremete ravnotezu izmedju prihoda i rashoda osiguravajuceg fonda.nego bi se delatnost os izjednacila sa aleatorinim poslovima bez stvarne mgucnosti da se utvrdi potrebna visine premije I utvrdi broj mogucih steta.osigurano lice I trece lice koje se naziva korisnikom os.s tim da u razvijenim zemljama postoje tzv.isplati osiguranika ili nekom trecem licu naknadu.primenjuje se Zakon o os I zakon kojim se redjuje pravni polozaj preduzeca.neophodnih za obavlajanje delatnosti os . Akcionarsko drustvo posluje kao jedinstvena organizacija I u okviru drustva se mogu formirati organizacioni delovi u obliku direkcije. Sto se tice pravnog polozaja akcionarskog drustva za drustvo za os je pravno lice koje obavlja delatnost os imovine I lica.. I rizicna zajednica I primena statistick-matematickih zakona I da se vrsi kvalitetna selekcija rizika.pulovi za saosiguranje I reosiguranje. 3. Zakon velikih brojeva se zasniva na posmatranju I izucavanju velikog broja odredjenih dogadjaja sto rezultira iznalazenjem odredjenih pravilnosti. Visina premije os treba da odgovara riziku. Imovinu drustva za os cine svojina na novcu.prema njihovoj prirodi.Akcionarsko drustvo za os moze obavljati poslove: samo jedne ili vise vrste os u okviru iste grupe os ili samo reosiguranja. odabir rizika od strane osiguravaca prema sposobnosti za nosenje rizika I prema tezini rizika.Ucestalost rizika. tako da se racun verovatnoce koristi prilikom izracunavanja premija I tada se pretpostavlja d ace se stete desavati u odredjenom obimu I ucestalsoti kojom su se desavale u proslosti. 15 .Ugovorne strane su samo osiguravac I ugovarac os ali se mogu pojaviti I druga lica tj osiguranik .ako se desi dogadjaj koji predstavlja osigurani slucaj. STATISTICKO MATEMATICKI ZAKONI predstavljaju drugi osnovni element tehnicke organizacije os. Najznacajniji zakoni ove vrste koji se primenjuju u teoriji I praksi os su zakon velikih brojeva I racun verovatnoce.

Osnivaci akcionarskog drustva ili u njihove ime. Bitna razlika u odnosu na druga akcionarska drustva je da je u obavezni novcani deo osnovnog kapitala znacajno veci za drustva za os I da je propisan Zakonom o os.Predlog statute 3.pravilnik o formiranju I nacinu obracunavanja I visini prenosnih premija h.sedistu sa ukupnim nominalnim iznosom akcija I procentom ucesca u osnovnom kapitalu akcionarskog drustva za os 7.prezimenu.Poslovni plan akcionarskog drustva za os koji sadrzi: a. lice koje oni ovlaste podnose zahtev Narodnoj banci Srbije za izdavanje dozvole za rad akcionarskog drustva za os.s misljenjem ovalscenog akutara b.iznos ocekivane margine solventnosti.pravilnik o formiranju I koriscenju rezervi za izravnanje rizika j.osnovne poslovne politike b.pravilnik o uslovima I nacinu saosiguranja I reosiguranja k.uslovima I nacinu rasporedjivanja dobiti I snosenju gubitaka I zastupanje drustva.odliku o kriterijumima.tabeli maksimalnog samopridrzaja I ukupnom iznosu samopridrzaja d.pravilnik o formiranju I nacinu obracuna matematicke rezerve e.pravilnik o uslovima I nacinu ostvarivanja regresa.utvrdjene u skladu sa odredbama zakona e. koji ne moze biti manji od dinarske protivvrednosti izrazene u evrima po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate.poslovima os.opste I posebne uslove os I tarife premija.firmi. 5. elaborat o ocekivanim rezultatima poslovanja sa misljenjem ovlasneog akutara za trogodisnji preiod a narocito ocekivani prihod od premija.program reosiguranja d.nepokretnim I pokretnim stvarima.pravilnik o nacinu utvrdjivanja dela tehnicke premije za isplatu nastalih neisplacenih obaveza i.plan likvidnosti drustva g.odr.pravilnik o maksimalnim stopama rezijskog dodatka g.ocekivani rashod po osnovu steta i iznos tehnickih rezervi i rezervi utvrdjenih u skladu sa ovim zakonom.nacinu utvrdjivanja.resenje o upisu u registar b.planirani iznos troskova osnivanja i nacin pokrica tih troskova f.finansijski izvestaji sa misljenjem ovlascenog revizora za poslednje tri godine 16 . Uz zahtev se podnosi 1. U praksi je imovina drustva za os najvecim delom sadrzana u nepokretnostima jer u jos uvek nestabilnim uslovima poslovanjima najbolje plasiran capital -Nacin osnivanja akcionarskog drustva Osnivacki capital akcionarskog drustva za os cine ulozeni osnivac.grupu ili vrstu os za koje se izdaje dozvola c.ocekivane vrednosti sredstava i njihovih izvora i predracun troskova sprovodjenja os.Ugovor o osnivanju akcionarskog drustva za os 2.Za akcionare –pravna lica koja su kvalifikovani imaoci: a.previm I odgovornostima osnivaca prema drustvu I drustva prema osnivacu. koji mogu biti u novcu I ulozima u stvarima I pravima.odluku o tehnickim osnovama os c.hartijama od vrednosti kao I druga prava.prepis akcionara iz knjige akcionara tj dokaz c.Dokaza da je na privremeni racun kod banke uplacen novacni deo osnovnog kapitala 4. iznosu osnovnog kapitala I drugih sredstava I nacinu uplate akcija.Spisak akcionara poi menu. Ugovor o osnivanju akcionarskog drustva treba da sadrzi odredbe o firmi I sedistu a I imenu tj firmi osnivaca I njihovom sedistu. Za pocetak rada akcionarskog drustva za os osnivaci su u obavezi da obezbede novcani deo osnivackog kapitala za pojedine vrste os prilikom osnovanja.pravilnik o uslovima nacinu deponovanja I ulaganja sredstava drustva f. Osnovni osnivacki akt je ugovor o osnivanju akcionarskog drustva za s.nacinu sazivanja osnivacke skupstine.Predlog akata poslovne politike i to: a.sa ocenom ekonomske opravdanosti osnivanja u odnosu na velicinu i strukturu trzista.adresi. 6.

ime I prezime lica koje ce obavljati poslove ovalscenog akutara 12.dokaz nadleznog organa uprave o izmirenju poreza ne stariji od sest meseci e. Upravni odbor I director akcionarskog drustva za os cine upravu drustva Skupstina akcionarskog drustva za os Nadleznost I rad skupstine akcionarskog drustva za os se regulise statutom drustva a saglasno odredbama Zakona o privrednim drustvima.bilansima I poslovnoj politici drustva koje se podnose skupstini 5.utvrdjuje da li poslovne knjige I drugi dokumenti akcionarskog drustva za os vode uredno I u skladu sa propisima a moze ih dati na vestacenje 4.koji su kvalifikovani nosioci: a.za fizicka lica koja su predlozena za clanove uprave I nadzornog odbora: a.izbornog I imovinskog karaktera Posebna pravila. Uz zahtev za davanje saglasnosti za clana uprave.vrsi nadzor nad radom uprave i izvrsnog odbrora drustva 2.obavljanje interne revizije u skladu sa zakonom Nadzorni odbor akcionarskog drustva za os: 1. Za clana uprave drustva ne moze biti izabrano lice koje je povezano sa pravnim licem u kojem akcionarsko drustvo za os ima vise od 5 procenta ucesca u kapitalu ili u pravu glasa.drustvo za os mora podneti I dokaze da to lice u poslednje tri godine nije bilo clan uprave .pregleda predloge za raspodelu dobiti 17 .ako u toku rad aprestane da ispunjava uslove za davanje saglasnosti.pregleda izvestaje o poslovanju.dokaza o propisanoj organizacionoj. 8.dokaz o ispunjenosti uslova u pogledu skolske spreme b. Narodna banka Srbije moze povuci saglasnost za clana uprave ako je saglasnot doneta na osnovu laznih podataka.imovine sluzbene duznosti I korpucije.d.pregleda periodicne I godisnji obracun I utvrdjuje da li su sacinjeni u skladu sa zakonom 3. direktora I nadzorni odbor.overenu kopiju resenja nadleznog organa uprave o utvrdjivanju I napalti poreza za tekucu tj prethodnu godinu 9. 19) Organi akcionarskog društva za osiguranje? Akcionarsko drustvo za os mora imati skupstinu.nadzornog odbora ili nosilac posebnih ovlascenja u pravnom licu nad kojim je sproveden postupak likvidacije tj stecaja b.kadrovskoj I tehnickoj osposobljenosti akcionarskog drustva za os za obavljanje poslova iz ugovora o osnivanju I akata poslovne politike.vodjenje poslovnih I drugih knjiga I poslovne dokumentacije. upravni odbor.kao I u slucaju da clan uprave ne ispunjava obaveze u skladu sa zakonom.pracenje rizika I preduzimanje odgovarajucih mera za upravljanje rizikom 3.za akcionare-fizicka lica .overenu kopiju resenja nadleznog organa uprave o utvrdjivanju I naplati poreza za tekucu tj prethodnu godinu. Clanoci drustva za os su duzni da obezbede: 1. duznosti I odgovornosti clanova uprave drustva Drustvo za os podnosi zahtev Narodnoj banci Srbije za dobijanje saglasnosti na predlog odluke o izboru clanova uprave.sastavljanje izvestaja u skladu sa zakonom 5.dokaaz da to lice u poslednje tri godine nije bio clan uprave. Ako se clan uprave izabere bez saglasnosti Narodne banke Srbije. O zahtevu za davanje saglasnosti Narodna banka Srbije ce odluciti u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.kao I finansijskih racunovodstvenih I drugih izvestaja u skladu sa zakonom 4.dokaz da t lice u poslednje tri godine nije bilo clan uprave.poslovanje drustva u skladu sa pravilima o upravljanju rizikom propisanim zakonom 2.ne stariji od sest meseci d.nazornog odbora ili nosilac posebnih ovlascenje u pravnom licu nad kojim je sproveden postupak likvidavije tj stecaja 11.Skupstina je kao I svakom drugom akcionarskom drustvu orgazn vlasnika tako da je okvir njenih nadleznosti statusnog.spisak lica koja su povezana kavlifikacionim imaocima sa dokazom o nacinu povezanosti 10.dokaza nedleznog organa uprave o izmirenju poreza.dokaz da to lice nije bezuslovno osudjivano za krivicna dela protiv privrede. na kaznu zatvora duze od tri meseca c. nadzorng odbora ili bilo nosilac psebnih ovlascenja u pravnom licu nad kojim je otvoren stecaj ili proveden postupak likvidacije.takav izbor je nistav.

firmi I sedistu 2.rokovima I nacinu vracanja uplacenih uloga osnivaca . Uz zahtev podnosi se jos I ugovor o osnivanju. razmatra nalaze Narodne banke Srbije o poslovanju drustva. Drustvo za uzajamno os ne moze obavljati poslove reosiguranje.poslovima os tj vrstama os I broju istih rizika 4.fondovima I rezervama 18 .nacinu utvrdjivanja doprinosa clanova I uslovima I rokovima uplate doprinosa 6.osnivackim aktom I satutom.opstih uslova os I odluke o prrestanku drustva na zakljucene ugovore o os 8.iznosu novcanog dela osnovnog kapitala I drugih sredstava 5.posledice promene statute.broju I visini osnivackih uloga pojedinih clanova 5.sa vrstama saosiguranja kojima ce se drustvo baviti 3.minimalnog doprinosa. ako su stete I ostali rashodi veci od prethodno uplacenog doprinosa.imenu I adresi. 20) Društvo za uzajamno osiguranje? Drustvo za uzajamno os je drugi oblik organizacije drustva za os. predlog statute. dokaz da je na privremeni racun kod banke uplacen novcani deo osnovnog kapitala propisan zakonom I predlog akata poslovne politike sa misljenjima ovlascenog akutara. Zakon o os propisuje o=I druge obaveze nadzornog odbora drustva za os a to su:pracenja rada interne revizije drustva. Drustvo za uzajamno os s neogranicenim doprinosom moze od svakog clana zahtevati upaltu dodatnog doprinosa potrebnog za namirenje nepokrivenih steta I ostalih rashoda bez ogranicenja dok drustvo za uzajamno os s ogranicenim doprinosom moze od svakog clana zahtevati uplatu dodatnog doprinosa koji nije veci od predhodno uplacenog doprinosa u celini iz iste poslovne godine.iznos novcanog dela osnovnog kapitala I drugih sredstava I uplati doprinosa clanva 4.pravno lice koje obavlja delatnst os imovine I lica u interesu svojih clanova-osiguranika a na principima uzajamnosti I solidarnosti.s kamatom iz viska prihoda nad rashodima 7.ogranicenom tj neogranicenom doprinosu 8.opozivu I nacinu rada I odlucivanja 13.obavlja I druge poslove utvrdjene zakonom. koji mogu biti u novcu I ulozima u stvarima I pravima.razmatra izvestaj o sprovodjenju politike reosiguranja I saosiguranja.lice koje oni ovlaste. Statut drustva za uzajamno os sadrzi odredbe o: 1.broju osnivaca I visini uloga svakog osnivaca 6. Osnovni akt drustva za uzajamno os je ugovor o osnivanju drustva koji sadrzi odredbe o: 1.medjusobnim odnosima u slucaju neispunjenja propisanih uslova u pogledu minimalnog broja clanova.pravima I obavezama clanova koji istupe iz drustva 11.nacinu potpisivanja firme I zastupanja drustva 12.odnosno firmi I sedistu osnivaca 3.Ovo drustvo je kao I akcionarsko drustvo .posledica propustanja uplate duga. dokaz o uplati doprinosa clanova sa spiskom tih clanova.uslovima. s tim da je visina obaveznog novacnog dela osnovnog kapitala propisana Zakonom o os.poslovima os za koje je drustvo dobilo dozvolu za rad tj za prosirenje ili suzenje delatnosti.pocetku I prestanku clanstav u drustvu 10. dokaz da osnivaci ispunjavaju uslove predvidjene zakonom I poslovni plan drustva.obavezi uplate dodatnog doprinosa za pokrice manjka ili mogucnost da se manjak drustva pokrije srazmernim umanjenjem naknade svim clanovima 9.izboru.donosi poslovnik o svom radu 7.daje komentar izvestaja o obavljenoj reviziji skupstine stanara I razmatra izvestaje uprave drustva I o svom stavu obavestava Nardonu banku Srbije. Osnivacki capital drustva za uzajamno os cine ulozi osnivaca. njega mogu osnovati pravna I fizicka lica I osniva se kao drustvo s neogranicenim doprinosom ili drustvo s ogranicenim doprinosom.organima drustva I njihovom sastavu .6.firmi I sedistu 2. Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova os podnose osnivaci drustva za uzajamno os ili u njihovo ime.pravu clanova na naknadu stete 7.

a neresene stete I za nastale neprijavljene stete u tekucem periodu. ako su osiguranici prihvatili da ucestvuju u riziku deponovanja I ulaganja sredstava tehnickih rezervi. Prenosne premije su deo premije koji se koristi za pokrice obaveza iz os koje nastaju u narednom obracunskom periodu. Tehnicke rezerve obrazuje se koriscenjem nacela akutarske matematike. rashodi za obavaljanje delatnosti os I reosiguranja.izdvajanja na ime ucesca osiguranika za povecanje sume os I slicna davanja kod os zivota u skladu sa uslovima os zivota 4.drugi rashodi od poslova os. Drustvo za os koje obavlja jedne ili vise vrsta nezivotnih os utvrdjuje tehnicke rezerve za: prenosne premije rezervisane stete I izravnanje rizika. Rezerve za izravananje rizika obrazuju se na teret rashod drustva za os. Drustvo za os moze slobodna sredstva deponovati I ulagati. posebno za svaku vrstu nezivotnih os I koristi se za vremensko izravnanje toka steta u pojedinim vrstama za os.rashodi za premije po osnovu pasivnih poslova reosiguranja.neposlovni prihodi I vanredni prihodi. rashodi finansiranja. 21) Imovina i poslovanje društva za osiguranje Imovinu drustva za os cine novcana sredstva. pravila structure os I odgovarajucih statistickih podataka. sredstva tehnickih rezervi.rashodi za stete po osnovu aktivnih poslova saosiguranja I reosiguranja. Drustvo za os je duzno da na karju obracunskog perioda utvrdi tehnicke rezerve za pokrice baveze iz obavljanja poslova os. Osnovni capital drustva za os cine ulozi osnivaca.oni upravljaju drustvom srazmerno ulozima I doprinosima. ucesce u dobiti I matematicku rezervu.Drustvo za os koje obavlja poslove jedne ili vise vrste zivotnih os utvrdjuje tehnicke rezerve za: prenosne premije. Sredstva kojima organizacija za os posluje su sredstva osnovnog kapitala.izdvajanje za rezerve za izravnanje rizika Drustvo za os nerasporedjenu dobit. sredstva garantne rezerve I druga sredstva.prihodi od finansiranja. Prenosne premije obrazuju se izdvajanjem iz ukupne premije os na kraju tekuceg obracunskog perida. Radi obezbedjenja trajnog izvrsavanja obaveza.srazmerno vremenu trajanja os.za izdvajanje u rezerve sigurnosti I za druge namene utvrdjene statutom drustva Odrzanje likvidnosti Drustvo za os je duzno da sredstva deponuje uz obezbedjenje sigurnosti njihovog ulaganja.Skupstinu drustva cine osnivaci I clanovi-osiguranici.izdvajanje iz premije os zivota za matematicku rezervu 3. odvojeno za svaku vrstu os . premije os. nerasporedjena dobit iz ranijih godina do 50%. drustvo za os mora imati garantnu rezervu I nju cine: osnovni capital. Drustvo za os je duzno da sredstva os ulaze I deponuje u Republici Srbiji. rezerve Iz dobiti I rezerve utvrdjene aktima drustva. Rashodi drustva za os su: rashodi za ispaltu steta I ugovorenih suma os. Nenovcani ulozi osnivaca I akcionara izrazavaju se novcano. Osnivaci odlucuju I upravljaju drustvom do povracaja uplacenih uloga.uz uslov odrzavanja stalne likvidnosti drustva I blagovremene ispalte stete I drugih obaveza drustva.koji moraju u odredjenom iznosu biti u novcanom obliku.deo nerasporedjene dobiti tekuce godine do 50 %pod uslovom da utvrdjeni iznos ne prelazi prosecnu vrednost neto dobiti ostvarene u poslednje tri godine I da ne prelaze 25 %od garantne rezerve I revalorizacione rezerve Prihodi I rashodi Prihode drustva za os cine premije os.rezervisanja za stete iz os.odnosno visak iz prethodne godine rasporedjuje za pokrice gubitaka iz prethodne godine. Slobodna sredstva tehnickih rezervi utvrdjuje se tako sto se ukupna sredstva 19 . Matematicka rezerva je tehnicka rezerva drustva za os namenjena izmirivanju buducih obaveza po osnovu zivotnog os .premije aktivnih poslova saosiguranja I reosiguranja.saosiguranja I reosiguranja 2. Rashodi organizacija za os mogu biti i: 1.drugi prihodi od poslova os. neposlovni gubici I vanredni rashodi. Rezervisane stete obrazuju se u visini procenjenog iznosa obaveza za nastale prijavljene.odrzanje njihove vrednosti I odrzanje likvidnosti. Rezerve za ucesce u dobiti obrazuju se u visini iznosa na koji osiguranici imaju pravno na osnovu ucesca u dobiti iz ugovora o os zivota.hartija od vrednosti I druga imovinska prava.svojina nepokretnih I pokretnih stvari. rezervisane stete.

Drustvo za os je duzno da tromesecno obavestava Narodnu banku Srbije o deponovanju I ulaganju sredstava.odnosno u hartije od vrednosti za koje garantuje neki od navedenih subjekata 2.deponvanja I ulaganja kod banaka sa sedistem u zemlji.centralne banke . Odredjeno je takodje da je i organizacija za osiguranje na koju se prenosi portfelj duzna da podnese zahtev za prihvatanje portfelja.na osnovu sporazuma tih drustava i odobrenja za prenos nadleznog drzavnog organa svih ili dela ugovora o osiguranju sa svim pravima i obavezama na dan ustupanja. 20 .ako je njihov izdavalac domace pravno lice I ako su izdate kao hartije od vrednosti u skladu sa zakonom kojim se utvrdjuje trziste hartije od vrednosti 6.odnosno promena oblika organizovanja bice punovazna samo ako se ispune uslovi za osnivanje nove organizacije za osiguranje. Agencija za osiguranje depozita je u obavezi da u roku od 20 dana od dana pokretanja stecaja odnosno postupka likvidacije. duzno da pribavi saglasnost Narodne banke Srbije kao i da je pri tome uz zahtev za dobijanje takve saglasnosti duzno da dostavi i obrazlozenje. promene oblika organizovanja. putem javnog tendera oglasi prenos celog ili dela portfelja osiguranja.obveznice tj druge duznicke hartije od vrednosti kojima se trguje na organizovanom trzistu hartija od vrednosti u zemlji. Prestanak drustva za osiguranje -Drustvo za osiguranje moze prestati sa radom usled likvidacije ili stecaja. ako Zakonom o os za pojedina pitanja nije drukcije odredjeno. Prenos portfelja osiguranja se u teoriji definise kao ustupanje od strane jednog drustva za osiguranje-drustvo ustupioca. 3. Prenos portfelja-U Zakonu se definise da je u slucaju prenosenja portfelja os.podeliti na dve ili vise organizacija za os I promeniti oblik.Preduzece se moze spojiti sa drugim preduzecima. ciji je izdavalac pravno lice sa sedistem u zemlji 4. Narodna banka Srbije propisuje nacin utvrdjivanja I pracenja likvidnosti drustva. Koje prenosi portfelj os.promene oblika organizovanja-Na pitanja statusnih promena .akcije kojima se ne trguje na organizovanom trzistu hartija od vrednosti.akcije kojima se trguje na organizovanom trzistu hartija od vrednosti u zemlji 5. U Zakonu je odredjeno da se organizacija za os moze spojiti sa drugom organizacijom za os. Sredstva tehnickih rezervi mogu se drzati u gotovini I u blagajni na racunima kod banke 22) Statusne promene. prenos portfelja i prestanak drustva za osiguranje Statusne promene. drustvo za os.obveznice tj druge duznicke hartije od vrednosti kojima se trguje na organizovanom trzistu hartija od vrednosti. podeliti na dva ili vise preduzeca I odvojiti.drugom drustvu za osiguranje-drustvo prijemnik portfelja. Narodna banka Srbije moze odbiti davanje saglasnosti za prenosenje portfelja osiguranja ako proceni da bi tim prenosom bila ugrozena sposobnost drustava za osiguranje koje preuzima portfelj osiguranja da ispuni obaveze iz ugovora o osiguranju koji su predmet prenosa portfelja ili ako bi time bila ugrozena likvidnost i solventnost drustva koje prenosi portfelj osiguranja. Na postupak likvidacije ili stecaja drustva za osiguranje primenjuju se odredbe Zakona o stecaju i likvidaciji banaka i drustava za osiguranje i delimicno odredbe Zakona o stecaju i Zakona o privrednim drustvima.hartije od vrednsti izdate od strane drzave.promena oblika organizovanja primenjuje se odredbe Zakona o os ali I odredbe Zakona o privrednim drustvima a shodno principu da se na organizacije za os I agencije za pruzanje drugih usluga u os primenjuje Zakon o privrednim drustvima kojim se uredjuje pravni polozaj preduzeca. NBS daje saglasnost na izbor najboljeg ponudjaca-preuzimaoca portfelja.nepokretnosti I druga stvarna prava na nepokretnostima ako su upisane u zemljiste tj druge javne knjige.medjunarodnih finansijskih organizacija. Saglasno odredbama Zakona o os statusna promena. Sve promene se mogu izvrsiti samo uz saglasnost Narodne banke Srbije. 7. Prenos portfelja se vrsi i kada se pokrene postupak stecaja ili likvidacije drustva za osiguranje.tehnickih rezervi na dan utvrdjivanja umanje za dospele obaveze iz tih sredstava.Likvidacija moze biti dobrovoljna i prinudna. Sredstva tehnickih rezervi mogu se deponovati I ulagati u: 1. ako donose doprinos tj ako je u vezi s anjimamoguce ocekivati prinos I ako je njihova kupovina cena odredjena na osnovu procena ovlascenog procenjivaca.

U praksi najcesce odredjeno lice zakljucuje ugovor o osiguranju u sopstveno ime i sa sopstveni racun. bez pristanka lica ciji je interes osiguran i kome ona pripadaju. Po istim Uslovima osiguranik se odredjuje kao lice cija je stvar. Ako je dato ovlascenje za zakljucenje samo nekih os. U slucaju osiguranja za tudji racun ili za racun koga se tice.potrazivanja poverilaca po osnovu ugovora o osiguranju i reosiguranju zivota do visine obaveza iskazanih u sredstvima matematicke rezerve u skladu sa zakonom kojim se uredjuje osiguranje. osiguranik. Osiguravac moze dati ovlascenje za zakljucenje svih vrsta os ili za samo neke vrste os. 2. ali svaka strana ima pravo da raskine ugovor o osiguranju u roku od tri meseca od otvaranja stecaja i u tom slucaju stecajnoj masi ugovaraca pripada deo placene premije koji odgovara preostalom vremenu osiguranja. Prinudna likvidacija se sprovodi u situaciji kada NBS nakon resenja o oduzimanju dozvole za rad donese resenje o likvidaciji drustva za osiguranje. Kada NBS oduzme dozvolu za rad drustvu za osiguranje koje je bilo nelikvidno 15 dana neprekidno. . 6.tako da se u istom licu sticu i ugovarac osiguranja i osiguranik.u ovlascenju se izricito navodi za koje je vrste os zastupnik ovlascen. korisnik osiguranja Ugovarac osiguranja je ugovorna strana koja zakljucuje ugovor o osiguranju kojim se obavezuje da plati premiju osiguranja osiguravacu. Posrednik jemci naplatu premije osiguravacu i prati kasniji tok realizacije ugovora. 7. U slucaju stecaja osiguravaca. stecajni upravnik i odbor poverilaca.osiguranje se nastavlja. odnosno ne pojavljuje se ni licno ni preko zastupnika. U os se pojavljuje i lice koje se naziva korisnik osiguranja. a samostalna je u odnosu na nalogodavca i nije vezan ni za jednog osiguravaca. 21 .Korisnik os javlja se i kod imovinskog i kod licnog os. dok je korisnik van ugovora u momentu njegovog zakljucenja. obavezu placanja premije i ostale obaveze iz ugovora duzan je da ispuni ugovarac osiguranja.odmah donosi i resenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stecajnog postupka.ugovor o osiguranju prestaje po isteku trideset dana od otvaranja stecaja. Posrednik ima pravo na posrednicku proviziju po zakljucenju ugovora izmedju ugovornih strana.potrazivanja poverilaca po osnovu ugovora o osiguranju svih ostalih vrsta osiguranja.POSREDNICI I ZASTUPNICI AGENZIJA ZA POSLOVE PRUZANJA DRUGIH USLUGA U OS 24) Posrednici i zastupnici Posrednik os je lice koje strucno posreduje izmedju buducih ugovornih strana.potrazivanja poverilaca po osnovu ugovora o reosiguranju svih ostalih vrsta osiguranja.Postupak dobrovoljne likvidacije se sprovodi kada skupstina donese odluku o prestanku rada drustva za osiguranje uz saglasnost NBS i uz njen stalni nadzor. cak i kad drzi polisu.ali koji je iz same sustine zakljucenog ugovora o os steklo pravo da mu se u slucaju nastanka osiguranog slucaja. Posrednik po pravilu posreduje za osiguranika. Saglasno odredbama Zakona o obligacionim odnosima moze se zakljuciti osiguranje i za tudj racun ili za racun koga se tice.potrazivanja poverilaca po osnovu ugovora o osiguranju od posledica nezgoda.odnosno cije su obaveze vece od njegove imovine. 5. 3. Ovo resenje je konacno i protiv istog se moze pokrenuti upravni spor. Ugovarac osiguranja ne mora biti uvek i osiguranik.potrazivanje akcionara drustva za osiguranje. To je lice koje nije ugovorna strana . Kod ugovora o os osnovna razlika izmedju osiguranika i korisnika je u tome sto je osiguranik stranka u ugovoru. odnosno clanova drustva za uzajamno osiguranje. Po Opstim uslovima za osiguranje imovine ugovarac os se definise kao lice koje je sa osiguravacem zakljucio ugovor o os. U slucaju stecaja ugovaraca osiguranja. odnosno imovinski interes osiguran i kome pripadaju prava iz osiguranja. Organi stecajnog postupka su stecajno vece. osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Iz stecajne mase izmiruju se potrazivanja poverilaca i to po sledecem redu 1. 4.potrazivanje ostalih poverilaca. 23) Ugovarač osiguranja. Zastupnik os je lice koje je osiguravac ovlastio za zakljucenje ugovora o os. ali on ne moze vrsiti prava iz osiguranja.potrazivanja po osnovu javnih prihoda dospela u poslednja tri meseca pre pokretanja stecajnog postupka.isplati naknada ili ucini nesto drugo. zakljucuje ugovor u svoje ime. Nadlezni sud je duzan da najkasnije narednog dana od dana prijema resenja NBS donese resenje o pokretanju stecajnog postupka nad drustvom za osiguranje.

podnosi se jos:osnivacki akt. Pojam brokera vezuje se za anglosaksonsko pravo.brokeri su posrednici u svim grana os.vezanim za robu i hartije od vrednosti. pod uslovom da imaju posebno organizovan deo za obavljanje tih poslova koji je kadrovski i tehnicki osposobljen za obavljanje poslova pruzanja drugih usluga u os. drustvo za posredovanje u os moze obavljati i poslove savteovanja i pomoci u obradi steta i proceni rizika i stete. spisak akcionara. Uz poslove posredovanja u os.poslovni plan agencije. Drustvo za posredovanje u os osniva se kao akcionasrko drustvo ili drustvo sa ogranicenom odgovornoscu.i da na posebnom racunu uplate i vode iznos od 12500 eura . dokaz da fizicka lica koja su predlozena za clanove uprave i nadzornog odbora agencije ispunjavaju zakonske uslove.dokaz o tehnickoj i kadrovskoj osposobljenosti agencije. Drustvo za osiguranje vodi evidenciju drustva za zastupanje u os i zastupnika u os koji za to drustvo obavlja poslove zastupanja i on je duzan da u svojim poslovnim prostorijama ima na vidnom mestu istaknut naziv drustva za os koje zastupa.Posrednici i zastupnici u poslovima os .U savremenim uslovima.drustvima za posredovanje ili drustvima za zastupanje u os ne cini povezano u skladu sa zakonom. Poslove zastupanja u os.posredovanja radi prodaje i prodaju ostataka osiguranih ostecenih stvari i poslove pruzanja intelektualnih i tehnickih usluga u vezi sa poslovima os. s tim sto u istom prevnom poslu ne moze bit zastupnik za jednu a posrdnik za drugu ugovornu stranu.sve se cesce nazivaju brokerima. Poslove posredovanja u os kao jedinu delatnost. Poslovima pruzanja drugih usluga u os mgu se baviti preduzeca i druga pravna lica ciji je pravi polozaj uredjen zakonom. obavlja drustvo za zastupanje u os i fizicko licepreduzetnik koji se naziva zastupnikom u os. odnosno ugovaraca os sa drustvom za os radi pregovaranja o zakljucenju ugovora o os. Ako se agencija osniva kao drustvo sa ogranicenom odgovornoscu. pri cemu brokeri nisu specifixnost samo delatnosti os.uz njihovu pismenu saglasnost . 25) Agencija za poslove pruzanja drugih usluga u osiguranju Agencija za pruzanje drugih usluga u os je pravno lice koja obavlja poslove utvrdjivanja i procene rizika i stete. Posebno su znacajni berzanski brokeri. Firma drustva za psredovanje u os moze sadrzati i oznaku delatnosti posredpvanje u os. vec za citave delatnosti posredovanja pri kupoprodajnim odnosima.osim izuzetno.kojisu dobili dozvolu za obavljanje poslova zastupanja u os u skladu sa ovim zakonom. Ako se agencija osniva kao akcionarsko drustvo simulativnim osnivanjem. Drustvo za posredovanje u os ne moze obavljati poslove zastupanja u os. novcani deo osnovackog kapitala ne moze biti manji od 25000 eura u dinasrkoj protivrednosti. u ime i za racun drustva za os. U razvijenim zemljama trzisne privrede brokeri su institucije preko kojih se obavlja veliki deo poslova zakljucivanja ugovora o os.a to je pomorsko os.dokaz da se drustvima za os. Agencija se moze osnovati u formi akcionarskog drustva ili drustva sa ogarnicenom odgovornoscu.tada se predvidja da novcani deo osnivackog kapitala ne moze biti manji od 12500 eura. Uz poslove zastupanja u os drustvo za zastupanje tj zastupnik mogu obavljati i poslove savteovanja i pomoci u obradi i proceni steta i rizika. Ova agencija ne moze obavljati poslove osiguranja. Uz zahtev za izdavanje dozvole.dok se prvi brokeri u os vezuju za najstariju granu os.sto kod nas nije slucaj. predlog statuta. kao jedinu delatnost.Poslovi posredovanja u os su poslovi koji se odnose na dovodjenje u vezu osiguranika. dokaz da je na privremeni racun kod banke uplacen novcani deo osnovnog kapitala. na osnovu zakona kojim se uredjuje preavni polozaj preduzeca/ Poslove zastupanja u os obavlja pravno ili fizicko lice na osnovu ugovora o zastupanju. koji se podnosi Narodnoj banci Srbije. 26) Udruženje osiguravajućih organizacija Srbije 22 . Zastupnik u os moze obavljati poslove zastupanja samo za jedno drustvo mada moza da zastupa vise drustava za os. poslove posredovanja i zastupanja u osiguranju. na osnovu naloga drustva za os osnovanog u skladu sa odredbama ovog zakona ili naloga osiguranika tj ugovoraca os. Ulozi osnivaca agencije mogu biti u gotovom novcu ili u stvarima i pravima izrazenim u novcanim vrednostima. ako za to ima dozvolu Narodne banke Sbije. obavlja drustvo za posredovanje u os koje dobilo dozvolu Nraodne banke Srbije za obavljanje tih poslova.

cetvrti vid obevzenog ososiguranje depozita gradjana kod bamaka i drugih finansijskih organizacija .osnosno vazduhoplova kada je zaskljucen ugovor o obaveznom os sa organizacijom za os nad kojoj je otvoren stecajni postupak. predstavlja organizacije za os pred drzavnim i drugim nadleznim organima u zemlji i medjunarodnim organizacijama za os. u pogledu provere postupaka i ponasanja nadziranih 23 . donosi kodeks ponasanja u poslovima os.Udruzenje osiguravajucih organizacije Srbije Udruzenje osiguravajucih organizacija Jugoslavije osnovano je 1968 godine i tokom proteklih 30 godina dozivljavalo je promene u svom statusu koje su nastajale i to kada i promene pravnog polozaja osiguravajucih organizacija. utvrdjuje visinu doprinosa organizacije za os za obrazovanje sredstava Garantnog fonda.povrede tela ili narusavanja zdravlja prozurokovanim upotrbom nepoznatog vozila ili vazduhoplova 3.upravlja i koristi sredstava Garantnog fonda.Spoljni nadzor je upravni nadzor i vrsi ga drzavni organi je zakonom povereno da vrse spoljni strucni nadzor nad subjektima nadzora-ucesnicima na trzista os.a radi ekonomske zastite putnika i trecih ostecenih lica.takodje za isplaceni iznos naknade stete.povrede tela ili narusavanja zdravlja prouzrokovane upotrebom nepoznatog motornog vozila ili vazduhoplova nadoknadjuju se do iznosa na koji je Zakonom ogranicena obaveza organizacija za os za stete prourokovane upotrebom putnickih vozila.os vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za stete pricenje trecim licima i obaveznog os putnika u javnom saobracaju od posledica nesrecnog slucaja.Procenu i likvidacija steta obavljaju osiguravajuceg organizacije. U delokrugu rada Udruzanja. Pri tome.Udruzenje vrsi sledeca javna ovlascenja:propisuje i stampa obrasce i vrsi kontrolu upotrebe medjunarodne karte za os motornih vozila od odgovornosti za stete nastale upotrebom motornih vozila u zemlji i inostranstvu. Uobicajeno je da se zakonima propisuje oblici kontrole i nadzora poslovanja drustva za os koji se ostvaruje preko nadzora od strane drzavnog organa. Iz sredstva Garantnog fonda nadoknadjuje se i stete prourokovana upotrebom motrnog vozila.odnosno vazduhoplova. Sredstva garantnog fonda za podmirivan je obaveza koje su zakonom regulisane i za pokrivanje troskova poslovanja fonda. Stete nastale usled smrti. 28) Kontrola poslovanja društva za osiguranje U delatnosti os se danas vrsi nadzor i kontrola poslovanja u okviru samog drustva i od strana subjekata van drustva. 2.prouzrokovanim upotrbom motornog vozila tj vazdyhoplova za koji nije bio zakljucen ugovor o obaveznom os. koji cini vrsenje javnih ovlascenja i drugi koji sacinjavaju svi ostali poslovi. Generalni sekretar.regresivni zahtev se ostvaruje prema organizaciji za os sa kojom je bio zakljucen ugovor o obaveznom os .nije zastupljeno u garantnom fondu. Na osnovu Statuta Udruzanja definisano je da Udruzenjem upravljaju clanovi a to su osiguravajuce organizacije koje su podnele zahtev za prijem u clanstvo i koje su se u pismenoj formi saglasne sa Statutom i drugim opstim aktima Udruzanja. kao i obradu odstetnih zahteva u vezi sa tim osiguranjem.prouzrokovanih upotrbom motrnog vozila tj vazduhoplova za koji je zakljucen ugovor o obaveznom os sa organizacijom za os nad kojom je otvore stecajni postupak.dakle kod os vlasnika tj korisnika motornih i prikljucnih vozila od odgovornosti za stete pricinjene trecim licima.Na osnovu Zakona. 27) Garantni fond Garantni fond sacinjavaju sredstva koja se obrazuju doprinosom organizacija za os. Pri tome je odredjeno da se sredstva garantnog fonda koriste za naknadu stete: 1.Upravni i Nadzorni odbor. ovalscenih akutara i ravizora a u poslednje vreme i kroz unutrasnju kontrolu i internu reviziju.priprema i vrsi procenu odstetnih zahteva i ostvaruje regresne zahteve u vezi sa koriscenjem sredstava Garantnog fonda. kamate i troskove. Organi Udruzanja su:Skupstina.koje jos nije naslo svoju primenu u praksi.prikuplja statisticke i druge podatke od organizacije za os i vrsi njihovu obradu po grupama i vrstama os radi izrade tehnickh osnova tarifa premije i obavljanja drugih akutarskih poslova.organizacije za os obrazuju izdvajanjem iz premije obaveznih os i sredstava ostvarenih od regresnih zahteva prema licima koja nisu zakljucila ugovor o obaveznom osiguranu.zbog smrti. clanice Udruzanja i to saglasno posebnim ugovorima koje treba da zakljuce Udruzenja i osiguravajuce organizacije. ako se posle isplate naknade stete ustanovi da he odredjeno motorno vozilo tj vazduhoplov prouzrokovao stetu. postoje dve vrste poslova:prvi. Sredstva garantnog fonda koriste se za izmirenje obaveze nastalih iz sva tri zakonom utvrdjena obavezna osiguranja.

tako da je to dovelo do toga da su ses u svim zemljama poostrili i prosirili regulativni sistemi. Sprovodi se na osnovu zakonom propisane procedure i ovlascenja tako sto se na licu mesta vrsi provera poslovanja subjekata naadzora.izrice ili predlaze izricanje zakonom propisanih sankcija.nadzor nad zakonitoscu rada-drzavni organ utvrdjuje da li su akta nadzornog subjekta i njegovog ponasanja u skladu sa propisanim normama koje ga regulisu i ukoliko se utvrdi nesaglasnost sa tim normama.od strane akutara i reviziora. Osnivaci moraju ispuniti odredjen uslove da bi dobili dozvoli za rad i to: 1.subjekata u odnosu na zakonom i drugim aktima propisana pravila ponasanja.posebno ako imaju kvalifikovano ucesce i dokumentaciju o poveznostima i bliskim vezama buduce organizacije za os sa drugim pravnim ili fizickim licima 4. U toku poslovanja drustva za os nadlezni drzavni organ moze da izvrsi nadzor nad statusom osiguravajucih kompanija ili strukturna superviziju. interne kontrole i interne revizije.obezbediti kadrove koji ce obavljati poslove os koji poseduju odgovarajuce profesionalne kvalifikacije i iskustvo a posebno sa lica koja se predlazu za clanove uprave moraju odlikovati casnoscu. U zemljama clanicima Evropske unije se dugi niz godina vrsilo usaglasavanje nacionalnih zakonodavstava sa dredbama direktiva. 2.nadzor nad zakonitoscu akata-nadzorni organ je ovlascen da zauzme stav o odredjnom aktu subjekta nadzora. 29) Nadzor od strane državnog organa Danas je uobicajeno da osiguravajuce kompanije budu podvrgnutog nadzora od strane drzave koji deluju od njihovog osnivanja do likvidacije stalnog upreavnog nadzora. Kontrole poslovanja subjekata nadzora u delatnosti os se vrsi na osnovu zakonskih odredbi i utvrdjenih medjunarodnih standarda.delatnost os mogu obavljati kao jedinu delatnost specijalizovane organizacije koje se osnivaju u zakonom propisanom obliku 3. 3.dostaviti dokumenatciju kojom ce se dokazati bonitet osnivaca koji moraju biti lica od ugleda i posebnog povrenja.nadzor nad obavljanjem delatnosti os vrsi Narodna banka Srbije u cilju zastite osiguranika i drugih korisnika os.primena radi misljenja ovlascenog akutara ili revizora.i tom prilikom se vrsi ocena njegovog ponasnja. Nadzor u delatnosti osiguranja u Republici Srbiji Prema Zakonu o os iz 2004. javljaju se i drugi oblici kontrole koji se manifestuju kroz aktivnosti nadzornog odbora.dostaviti poslovni plan-program aktivnosti za prve tri godine poslovanja iz koga ce se na nesumljiv nacin videti da ce drustvo moci da obezbedi raspolaganje minimalnom granicom solvetnosti 5.Pored poslova nadzora.Opredeljenje zakonodavca da u Narodnoj banci Srbije poveri vrsenje poslova nadzora delatnosti os je dozivelo kritiku u nasoj strucnoj javnosti.i da donese konacno resenje vezano za konkretni akt. Pod strukturalnim nadzorom poslovanjem drsutva za os podrazumeva se nadzor nad statusom drustva za os koji imaju pristu trzistu os.preduslov za obavljanje delatnosti os je dobijanje dozvole za rad od strane organa nadzora u zemlji u kojoj je sediste drustva. strucnoscu I profesionalnim iskustvom 3.U okviru drustva za os i drugih nadziranih subjekata.U postupku nadzora u delatnosti os vrsi se : 1.kao i postupanje prema osiguranicima.dozvola za rad se moze dobiti za jednu ili vrse vrsta os. Tako da prilikom osnivanja osrganizacije za os moraju biti ispunjeni minimalni standardni uslovi predvidjeni direktivama koji podrazumevaju: 1.dostaviti dokaz da je administracija osiguravajuceg drustva na teritoriji drzave clanice gde se nalazi statutarno sediste. 2. Nardodna banka Srbije 24 .s tim da nijedno drustvo ne moze dobiti dozvola za istovremeno obavljanje zivotnog i nezivotnog os.obezbediti minimalni iznos osnivackog kapitala 2.inspekcijski nadzor-omogucava da se izvrsi pravovremena intervencija koja ima za cilj da zaustavi protivprano ponasanje.godine..nadzor nad kvalitetom finansijskog poslovanja kompanija ili prudencijalnu supreviziju kao i nadzor nad zakonitoscu rada kompanija. Nakon donosenja direktive trece generacije i izvrsenog uskladjivanja sa njima postignuta je prilicna ujednacenbost u regilativi zamalja clanica.

kadrovsku i tehnicku osposobljenost drustva 13. da je strucnjak iz oblasti os.odnosno prikupljenjem . nacin obavljanje interne revizije 11.drugim propisima. Nadzor Narodne banke Srbije nad poslovanjem drustva za os obuhvata: 1.razmatra prigovore osiguranika. neposrednom kontrolom nad poslovanjem drustva za os Nadzor nad poslovanjem drustva za os vrsi ovlasceno lice Narodne banke Srbije-inspektor os i on moze biti lice koje. protiv njega se ne vodi krivicni postupak. na njegov zahtev: 1.pracenjem i proveravanjem izvestaja i obavestenja drustva za os koje je u skladu sa odredbama zakona drustvo duzno da dostavlja Narodnoj banci Srbije 2.B. ima radno iskustvo na finansijako racuvodstvenim.nenaplacene premije I druga potrazivanja drustva 16. Drustvo za os dužno je da inspektoru os.posredovanja u zastupanja u os i poslove neposredno povezanih sa poslovima os. donosi akte propisane Zakonom. U vrsenju nadzora Nardona banka Srbije saradjuje sa nadzorom i drugim nadleznim organima u zemlji i inostranstvu i medjunarodni organizacijama. omoguci kontrolu poslovanja u sedistu drustva i drugim prostorijama u kojima drustvo.opstim aktima i aktima poslovne politike drustva 9.druga pitanja propisana zakonom Nadzor nad poslovanjem drustva za osiguranje vrši se: 1. vrsi nadzor nad poslovanjem drustva za os.akta poslovne politike i poslovne knjige drustva i sva druga akta. korisnika os i trecih ostecenih lica. 3. U vrsenj nadzora nad poslovanjem drustva za os inspektor os ima pravo da: 1. nije bezuslovno osudjena na kaznu zatvora duzu od 6 meseci.deponovanje i ulaganje sredstava os u skladu sa zakonom 8.odnosno drugo lice po njegovom ovlascenju obavlja delatnost i poslove nad kojima N.sastavljenje knjigovodstvene i druge dokumentacije.kao i drustva za posredovanje i zastupanje u os. privremenog prestupa ili prekrsaja. internog revizora.troskove provizije za posredovanje i zastupanje u os 14. ispunjenost uslova propisanih ovim zakonom za osnivace drustva i kvalifikovane imaoce i za lica koja obavljaju funkcije clana uprave i nadzornog odbora drustva 12. nadzornog odbora. korisnika os i trecih ostecenih lica i stiti pravo i interese tih lica. pored opstih uslova propisanih zakonom ispunjava i sledece uslove: ima visoku skolsku spremu ekonomskog ili pravnog fakulteta.troskove uprave i nadzornog odbora 15.sprovodjenje politike saosiguranja I reosiguranja 17. akutarskim ili drugim odgovarajucim poslovima u os od najmanje tri godine. Narodna banka Srbije jednom godisnje izdaje detaljan izvestaj o stanju na trzistu os a vodi i registar podataka o drustvima za os kojima je izdala dozvola za rad. vodi registre i razmatra prigovore osiguranika.vodjenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izvestaja u skladu sa zakonom.nadzot nad zakonitoscu rada drustva 4.daje saglasnost na akte i radnje propisane Zakonom. posrednom kontrolom.nacin utvrdjivanja tehnickih rezervi 6.izvrsavanje preuzetih obaveza po osnovu ugovora o os 7.obavljanje delatnosti os u skladu sa izdatom dozvolom 2. ostvari uvid u opsta akta. obradjuje statisticke i druge podatke. ovlascenog akutara i lica sa posebnim ovlascenjem drustva. sprovodjenje mere koje je nalozila Narodna banka Srbije 10.dokumentaciju i podatke koje se odnose na poslovanje drustva u Republici i inostranstvu.izdaje dozvolu za obavljanje poslova os.likvidnost i sloventnost u obavljanju delatnosti os 5.reosiguranja. zahteva od clanova uprave.S vrsi nadzor 25 . 2. privremeno oduzme isprave i predmete ako utvrdi da su oni upotrebljeni tj namenjeni za izvrsenje krivicnog dela. da pruze informaciju i objasnjenja uokviru svog delokruga koja se odnose na poslovanja drustva.Narodna banka Srbije posreduje i u resavanju odstetnog zahteva radi sprecavanja nastanka spora iz osnova os.uskladjenost opstih akata i akata poslovne politike sa zakonom i drugim propisima 3.

odnosno u postupku izmene i dopuna i primeni akata poslovne politike 4. i da navede razloge zbog kojih je taj organ nije prihvatio misljenje ovlascenog akutara. moze izreci upozorenje i oduzimanje ovlascenja. privremene mere 7. stavi na uvid racunovodstvenu i drugu dokumenatciju. direktor drustva za os duzan je da imenuje novog ovlascenog akutara.S. Uloga akutara je posebno znacajna u postupku pracenja i odrzavanja solventnosti osiguravajuceg drustva i zdravog finansijskog poslovanja. ispravnosti i tacnosti sastavljanja finansijskih izvestaja i godisnjih izvestaja o poslovanju drustva kao i izvestaja i obavestenje koja su dostavljena N.B. omogoci kontrolu poslovne i druge komunikacije.finansijskim izvestajima i gdisnjem izvestaju o poslovanju drustva 5. Standard je da se od akutara zahteva da poseduje sertifikat za rad koji mu izdaje nadlezni organ. 30) Aktuarstvo i revizija Obicno se zakonom regulise postupak imenovanja akutara. mere za otklanjanje nezakonitosti i nepravilnosti 2. azurnosti i ispravnosti poslovanja i drugih knjiga i drugih evidencija. obezbedi izvod podataka na mediju koju inspektor os odredi.B.tome da li su tehnicke rezerve obrazovane u skladu sa ovim zakonom 3. Misljenja ovlascenog akutara dostavlja se i internoj reviziji i nadzornom odboru drustva. Drustvo za os duzno je da obezbedi ovlascenom alutaru stalni i nesmetani pristup podacima o poslovanju koji su mu neophodni i koje ovlasceni akutar zatrazi. Nadlezni organ drustva za os dužni su da u postupku donosenja.izvestaju o sprovodjenju politike os i reosiguranja 6.B. ne pridrzava obaveze propisanih zakonom.nadzornog odbora i licima sa posebnim ovlascenjima i kvalifikovanim imaocima.S. da se profesionalno usavrsava i dokazuje.B. svom poslovanju. Mere nadzora: 1. imenovanom licu oduzme ovlascenje.S. duzan je da upravii nadzornom odboru drustva predlozi mere za otklanjanje uocenih nepravilnosti.S.nacinu uzracunavanja tarifa opremije 2.S. mada se u mnogim zemljama smatra delatnoscu od javnog interesa. moze se vrsiti revizija 26 . 3. oduzimanje dozvole 6. a kvalitet njegovog rada se prati od strane nadzornog organa i strukovanog udruzenja uz sistem kaznjavanja za uocene propuste i nepravilnosti u radu. Sadrzinu misljenja ovlascenog akutara blize propisuje N. B.B.aktima poslovne politike u postupku njihovog donosenja.2.S.B. Nadzor nad radom ovlascenih akutara vrsi N.B.u skladu sa zakonm 7.tome da li je matematicka rezera izracunata. Ako ovlasceni akutar.B.poslovne knjige ili pojedine delove poslovnih knjiga i drugu evidenciju 4. Ako nadlezni organ drustva za os ne prihvati misljenje ovlascenog akutara. preuzimanje kontrole nad poslovanjem drustva za os 5.prenos portfelja os. njegova ovlascenja i zadaci u postupku pracenja poslovanja drustva. N. drustvo za os duzno je da u roku od 15 dana o tome obavesti N. mere prema clanovima uprave.S. Revizija moze biti ekstremna ili inerna. Akutarske poslove kod nas obavljaju ovlsceni akutari. Revizija Ovlascena revizija predstavlja posredan nadzor nad subjektima koji su podvrgnuti reviziji. prilikom vrsenja poslova iz svoje nadleznosti.tromesecna ili izvestavanje na zahtev N.Obaveza izvestavanja postoji kao godisnja. prenos portfelja os 4.S. Ovlascen akutar je lice koje je dobilo ovlascenje N. i on daje misljenje o : 1. Ako posle imenovanja ovlascenog akutara N. mere zbog nepostupanja u skladu sa pravilima o upravljanju rizikom 3.S. u roku od 30 dana od dana dostavljanja resenja o osuzimanju ovlascenja za obavljanje poslova akutara. odnosno utvrdjivanja akata razmotre misljenje ovlascenog akutara.kao i da omoguci potpumi uvid u elektronski sistem medija racunovodstvenih podataka Zakon o os propisuje obavezu drsutva za os da redovno izvestavaju N. Kad ovlasceni akutar uoci nepravilnost u poslovanju drustva za os.

Lica koja obavljaju internu reviziju nazivaju se interni revizori i ne mogu unutar drustva obavljati druge poslove..ustanovljena je obaveza drustva za os da organizuje i internu reviziju koja je samostalna i nezavisna u obavljanju svojih poslova. kao i za unapredjenje primljenih postupaka i sistema rada.gde predstavlja ispravu sa nalazima o izvrsenoj kontroli. nakon zaključenog ugovora o os. U polisi moraju biti navedeni:ugovorne strane. po naredbi ili na donosioca.nije polisa os nego samo potvrda da je odredjeno os sklopljeno.Narodna banka Srbija obavestava organ nadlezan za nadzor nad radom preduzeca za reviziju. dok se za polisu os zivota odredjuje da moze da glasi na odredjeno lice ili po naredbi ali ne moze na donosioca. Pored polise os i lista pokrica u os se pojavljuju i drugi dokumenti kao sto je certifikat os. Pored sastojaka koje mora imati svaka polisa. Drustvo za os dostavlja Narodnoj banci Srbije finansijski izvestaj na koji je misljenje dala ovlascena revizija. Drustvo za os obavestava Narodnu banku Srbije o izboru revizora u roku od sedam dana od dana izbora i banka daje saglasnost na izbor revizora u roku od sedam dana od dana prijema obavestenja. List pokrica se izdaje po pravilu. pouzdanost i azurnost finansijskih i upravljackih informacija. Uz izvestaj. u kom slucaju troskove snosi banka. svota os ili izjava da je os neograniceno. racunovodstvene postupke i organizaciju obavljanja racunovodstvenih poslova. koji obavljuje Nardona banka Srbije. 32) List pokrića i drugi dokumenti u osiguranju? Polisa os moze biti privremeno zamenjena listom pokrica u koji se unose bitni sastojci ugovora.Po svom karakteru 27 . dopunske opasnosti pod uslovom da su ugovorene. Narodna banka Srbije moze da trazi od revizora i dodatna objasnjenja u vezi sa obavljenom revizijom i moze u toku vrsenja nadzora da zahteva proveru izvestaja revizije od strane ovlascenog revizora ako postoje razlozi za sumnju. izdavanju odgovarajucih preporuka za otklanjanje uocenih nepravilnosti i nedostataka. ne potvrdi razloge zbog kojih je N. Interna revizija. razni doplatzi. polisa moze glasiti na odredjeno lice. U pomenuti operativno-tehnicki deo spadaju bitni podaci o predmetu os. a pre izdavanja polise. Internu reviziju obavlja poseban organizacioni deo u drustvu za os.Izraz certifikat najcesce se vezuje za ugovor o kontroli robe. O ustanovljenim propustima i nepravilnostima u izvestaju o obavljenoj reviziji i u radu ovlascenog revizora. premija ili doprinos.drustvo za os dostavlja i skraceni finansijski izvestaj.finansijskih izvestaja i revizija celokupnog poslovanja privrednog drustva. Troskove postupka snosi prvobitno ovlasceni revizor. takodje kontrolise i procenjuje adekvatnost i primenu propisanih politika i proceduru kontrole rizika. koji se moze nazvati zakonski jer sadrzi elemente koji su definisani u Zakonu a drugi deo je operativno-tehnicki i ima pomocno-prateci karakter uz prethodno navedeni zakonski ili osnovni deo polise. U Zakonu o obligacionim odnosima definise da prema sporazumu ugovaraca.S.popusti i napomene koji mogu biti vrlo znacajne. Pored klasicne revizije.osima ko misljenje ovlascenog revizora odredi N. Tada novi osiguravač.B. "Slip" je dokument koji se koristi u anglosaksnonskom pravu.S ispitivala ispravnost prvobitnog misljenja. List pokrica se izdaje često i u situaciji kada jedano osiguranik menja osiguravača.indetifikaciji rizika kojima je drustvo izlozeno ili se moze ocekivati da bude izlozeno: oceni i vrednovanju uspostavljenog sistema interne kontrole.narocito ako je u pitanju certifikat os koji je ispostavilo drustvo za os. proveri i unapredjenju sistema rada u drustvu.B. Prvi.Certifikat os nema veci znacaj u nasem osiguranju. odmah preuzima novog osiguranika u svoj portfelj uz klauzulu da će nositi rizik u visini i obimu prema nacinu zakljucenog os sa prethodnim osiguravačem.u polisi os zivota moraju biti sadrzani:ime i prezime lica na ciji se zivot odnosi os. a pri tome osiguranik ima kontinuitet u os.B. Sadrzinu izvestaja o obavljenoj reviziji finansijskih izvestaja drustva za os blize propisuje N. trajanje os i period pokrica. datum njegovog rodjenja i dogadjal ili od koga zavisi nastanak prava da se zahteva isplata osigurane svote. izdajuci list pokrića. rizik obuhvacen osiguranjem."slip" i "cover note". prilikom obavljanja revizije u drustvu za os. -POLISA OS I DRUGI DOKUMENTI U OSIGURANjU 31) Polisa osiguranja Najvazniji dokument u delatnosti os je polisa os.certifikat prima kao i sama polisa.S. datum izdavanja polise i potpisi ugovornih strana. Zadaci interne revizije sadrzani su u stalnoj i sveobuhvatnoj kontroli svih aktivnosti iz poslovanja drustva a posebno u kontinuiranom pracenju.Certifikat os u pravnom pogledu. moze biti komercijalna ili drzavna-javna revizija. s obzirom da ne postoje poznti i relevantni podaci da bi se sacinila polisa. Uobicajeno je da polisa ima dva dela. ako zakonom nije drugacije uredjeno. osigurana stvar tj osigurano lice. Revizija finansijskih izvestaja drustva za os kod nas vrsi se u skladu sa zakonom kojim se uredjuje revizija finansijskih izvestaja.ali se u praksi.

kao i o udelu oijedinih osiguravaca u njemu.Dok se ne potpise slip ima karakter ponude za osiguranje. 33) Ugovor o osiguranju? .ugovoraca os duguje premiju i to za period os u kome je osiguravac obavesten o odbijanju odobrenja. Osiguranje za tudji racun ili za racun koga se tice U slucaju os za tudji racun ili za racun koga se tice .na osnovu elementa "Slipa" posrenici u os ispostavljaju.predstavlja dokumet koji ima elemente i ponude za zakljucenje ugovora i lista pokrica.a nakon sklopljenog sporazuma posrednik jedan primerak zadrzava za sebe a drugi daje osiguravacu.Znacajno je da ponuda mora biti ucinjena pismeno jer usmena ponuda ne obavezuje.poslovodstvu bez usluga.cak I u slucaju kada drzi polisu. Kad je ugovor zakljucen Ugovor o os se smatra zakljucenim kada ugovaraci potpisu polisu osiguranja ili list pokrica.Osnovno je pravilo da zaklljucenje ugovora o os prati i potpisivanje i izdavanje polise.odnosno kad istu izricito ne odbijr u predvidjenom roku.odnosno reosiguranje.Predstavlja belesku o pokricu na osnovu koje oni obavestavaju osiguranika da je pod delimicnim uslovima zakljuceno os.bez prestanka lica ciji je interes osiguran I kome ona pripada .ako nije odredjen kraci rok.Zainteresovani treba da ispune obrazaca na njenoj strani i da poslaju potvrdu SMS-om i ugovor je zakljucen.sukcesivni i ugovor medjunarodnog poverenja.U Zakonu o obligacionim odnosima se definse ugovor o os kao ugovor koji se obavezuje ugovarac os da plati odredjeni iznos organizaciji za os a osiguravaca se obavezuje da ako se desi dogadjaj koji predstavlja osigurani slucaj.ugovarac os nije duzan da preda polisu zainteresovanom licu dok mu ne bude nadoknadjen iznos koji je platio na ime premije osiguravacu.Tako je najvece kinesko osiguravajuce drustvo ponusio preko interneta zakljucenje vise jednostavnih osiguranja od nezgoda.Cover note je dokument kojim se u praksi potvrdjuje da je osiguravac tj reosiguravac prihvatio uslove iz slipa i daje saglasnost za pokrice tog rizika.Pri tome.Ukoliko je odobrenje odbijeno.U slucaju zakljucenja os za tudj racun koga se tice.a ako je potreban lekarski pregled onda za vreme od 15 dana.isplati osiguraniku ili nekom treceme licu naknadu tj ugovorenu svotu ili ucini nesto drugo.Bitno je da om ne moze vrsiti pravo iz os.Moze se konstatovati da se kod zakljucivanja ugovora o os u ime drugog lica bez ovlascenje.Po svojoj pravnoj prirodi to je dvostrano-teretni ugovor.obaveze placanja premije I ostale obaveze iz ugovora duzan je da izvrsava ugovarac os.kao I pravo da zahteva njihovu isplatu neposredno od osiguravaca.kao I iznos na ime troskova ugovora.aleatoran u principu formalan.U Zakonu se daje mogucnost da se moze zakljuciti ugocor o os a da se pri tome ne izda polisa os.Ugovarac os ima pravo prvenstvene naplati tih potrazivanja iz dugujuce naknade.Slip sastavlja posrednik u osiguranikovo ime i u njemu se nalaze svi bitni podaci o riziku koji se zeli osigurati.adhezioni.Pri tome zainteresovani moze odobriti ugovor i posto se dogodio osigurani slucaj.Pismena ponuda za zakljucenje ugovora o os ucinjena osiguravacu vezuje ponudioca za vreme od osam dana od dana kada je ponuda prispela osiguravacu.odgovara osiguravacu za obaveze iz ugovora sve dok da onaj u cije ime ugovor zakljucen ne odobri.pri cemu se ne odustaje da se mora platiti premija osiguranja.a bez njegovog ovlascenja .Preko Interneta se vrsi i brza i efikasna likvidacija steta. Zakljucivanje ugovora o os u ime drugog lica bez ovlascenja Pravilo je da ko zakljuci ugocor o os u ime drugog lica. postoje tri razlicita lica.Moguce je i neformalno zakljucenje ugovora o os u situaciji kada osiguravac prihvati pismenu ponudu ponudioca.Pojavom Interneta omoguceno je da se ugovor o os zakljuceju koriscenjem ovog medija.u stvari radi o primeni instituta opsteg ugovornog prava o tzv."Cover note" je dokument koji.ZAKLjUČENJE UGOVORA O OSIGURANjU Ugovor o os je jedan od znacajnih ugovora naseg pravnog prometa i regulisan he veoma detaljno odredbama Zakona o obligacionim osnosima s tim da se te norme ne odnose na plovidbena os za koje vazi poseban Zakon o pomorskoj i unutrasnjoj plovidbi iz 1977 i na os potrazivanja-kredita i na reosiguranje.Osiguravac ciji se status ne menja 28 .

Kod visegodisnjih ugovora o os obicno se ugovara dan na koji svake godine dospeva obaveza placanja premije a kod os zivota redovno se unosi klauzula da se ugovoreni iznos premije placanja svakog meseca.Premiju moze platiti ugovarac I on je duzan u pogledu placanja premije ali je osiguravac duzan da primi isplatu premije od svakog lica koje ima pravni interes da premija bude placena a to moze biti I osiguranik-korisnik os ili pribavilac osigurane stvari.To su one okolnosti od kojih zavisi da l ice biti zakljucen ugovor o os I pod kakvim uslovima bi se zakljucio jer su iste od uticaja na obim pokrica I visinu premije.Obaveza osiguravaca pocinje narednog dana od dana uplate premije ukoliko je ugovoreno da se premija placa prilikom zakljucenja ugovora a ako se placa kasnije.zato sto je zakljuceno os za tudji racun ili za racun koga se tice.ugovor o os prestaje.a zadrzava svoje osnovno pravo na premiju.odnosno vrednosno odredjena ili odredjena tako da se prema podacima koji su navedeni u samoj polisi moze sasvim precizno ista odrediti.nacin placanja premije treba konstatovati na samoj polisi os ili u posebnom sporazumu koji regulise nacin tj dinamiku placanja premije. 34) Obaveze osiguranika iz ugovora o osiguranju? Obaveze u momentu zakljucenja ugovora Prilikom zakljucenja ugovora ugovarac o je u obavezu da prijavi sve okolnosti koje sum u poznate ili mu nisu mogle ostati nepoznate a od znacaja su za ocenu rizika.po samom zakonu .osiguravajuce pokrice pocinje od dana odredjenog u ugovoru koa dana pocetka os.Ukoliko ugovarac os ne plati premiju koja je dospela posle zakljucenja ugovora niti to ucini drugo zainteresovano lice.pristupanje dugu.ali s tim da taj rok ne moze isteci pre nego sto protekne 30 dana od dospelosti premije.Bez obzira na to za koji model placanja premije se osiguravac I ugovarac os opredela.ako ugovorom nije odredjeno neko drugo mesto.Placanje premije os je obaveza ugovaraca os a ne osiguranika s obzirom da ta dva subjekta ne moraju uvek biti ista lica.Preuzimanje duga vrsi se ugovorom izmedju duznika I preuzimaoca na koje je pristao poverilac.Osiguranik je u obavezi da tacno odgovori na pitanja iz upitnika.Status mu se ne menja.Ugovorne strane mogu propustiti da u polisi opredele dospelost premije I u tom slucaju vazi pravilo da je ugovarac os duzan da plati premiju odjednom I to prilikom zakljucenja ugovora.Bitno je da u polisiugovoru u os premija bude navedena .Pod mestom placanja premije podrazumeva se da je to mesto u kome ugovarac os ima svoje sediste tj prebivaliste.preuzimanje ispunjenja.Moze se ugovoriti da se premija placa odjednom I tada vazi pravilo da se placa prilikom zakljucenja ugovoa.Kada ugovarac jasni sa ispunjenjem svoje obaveze osiguravacu pripada I pravo na zateznu kamatu I to za period dana dospelosti placanja premije pa sve do njene isplate.Takodje je u obavezi da omoguci osiguravacu da se uveri da li su tacno prijavljene sve okolnosti koje su od uticaja za ocenu rizika I ukoliko osiguravac iskoristi ovo pravo moze se smatrati da je bio upoznat sa okolnostima koje se mogu utvrditi normalnim pregledom Obaveza placanja premije Osnovna I najvaznija obaveza ugovaraca os iz ugovora o os je obaveza placanja premije.Promena duznika se u nasem pravnom sistemu javlja u tri vida.Placanje premije predstavlja odlozan uslov za nastupanje dejstvapunovazno zakljucenog ugovora o os kada je ugovarac os preuzeo obavezu da premiju plati prilikom zakljucenja ugovora.ukoliko mu takav upitnik osiguravac dostavi I da pruzi druga dodatna obavestenja koja sum u poznata a o kojima nema pitanja u upitniku.Preuzimanjem duga preuzimalac stupa na mesto predjasnjeg duznika a ovaj se oslobadja obaveze.Ugovorne strane se mogu opredeliti da se premija placa u ratama odnosno odredjenim rokovima.kao:preuzimanje duga.osim ako se ugovori da se placanje izvrsi u nekom kasnijem roku.Ugovorne strane slobodnom voljom ugovaraju dospelost placanja premije saglasno odredbama ZOO.jer njegova osnovna obaveza I dalje stoji da u slucaju nastupanja osiguranog slucaja isplti naknadu stete.a osiguravajuce pokrice nastupa narednog dana po placanju premije tako da na sam dan placanja premije osiguranik ne uziva osiguravajuce pokrice.Pristupanje dugu nastaje ugovorom izmedju poverioca I treceg lica kojim se ovaj obavezuje poveriocu d ace ispuniti njegovo potrazivanje od duznika a trece lice stupa u obavezu pored duznika.po isteku roka od 30 dana od dana kada je ugovaracu os upuceno preporuceno pismo osiguravaca sa obavestenjem o dospelosti premije.I osiguravac I ugovarac os koji se pojavljuju u svojstvu poverilaca I duznika mogu biti subjekti cesije ali I postupka promene duznika.Preuzimanje ispunjena se vrsi ugovorom izmedju duznika I nekog treceg 29 .

dolazi do smanjenja naknade .Ugovor o os ostaje na snazi I osiguravac se vise ne moze koristiti ovlascenjima da predlozi ugovaracu os novu stopu premije ili da rskine ugovor.ne gubi pravi na naknadu.U slucaju da su na polisi odstampani uslovi smatra se da je obaveza izvrsena predajom kopije polise.Prilikom zakljucenja ugovora I izrade polise osiguravac mora voditi racuna da usaglasi sadrzaj polise sa uslovima os.Ukoliko je povecanje rizika takvo da bi osiguravac preuzeo isti ali uz vecu premiju.ugovaraci ne moraju svake godine da potpisati novu polisu.Ugovarac os je duzan da bez odlaganja obavesti osiguravaca I povecanju rizika.Ukoliko se ne ponasa na taj nacin osiguranik moze da izgubi pravo na naknadu iz os potupno ili delimicno.duzan je da ga obavesti u roku od 14 dana od trenutka kada je za to saznao.Moguce je da si osigurani slucaj dogodi pre nego sto je osiguravac obavesten o povecanju rizika.Osiguravaca vezuju uslovi os koji su sastavni deo ugovora o os I uo bavezi je da ih ispostuje jer sadrzinu ugovra o os opredeljuju opsti I psebni uslovi os.on moze raskinuti 28 ugovor.obaveza osiguravaca se smanjuje za onoliko za koliko je nastala veca steta zbog nepreduzimanja mere sprecavanja. 30 .Polisa os predstavlja pismeno o ugovoru o os koje u vidu formalnog ugovora osiguravac daje na potpis ugovaracu os.Osiguranik je u obavezi da u cilju zastite osigurane imovine preduzima odredjene zastitne mere I da se kao dobar privrednik stara o svojoj imovini bez obzira da le je to duzan da cini u smislu uslova os ili u smislu propisanih mera zastite.Uslovima os moze biti predvidjneo da osiguranik ima obavezu da pored osiguravaca obavesti I nadlezni organ o nastupanju siguranog slucaja I ukoliko ne ispostuje ovu obavezu duzan je da osiguravacu naknadi stetu koja zbog tog propustanja nastupi.a osiguravac je u obavezi da osiguraniku naknadi troskove nastale u preduzimanju ovih aktivnosti cak I onda kada su nastojanja osiguranika ostala bez ispeha.a ukoliko zeli u konkretnoj situaciji da u nekom delu odstupi od uslova os tada u polisi moze to predvideti.lica kojim se ovaj obavezuje prema duzniku da ispuni njegovu obavezu prema njegovom poveriocu Obaveze u toku trajanja os Ugovarac os je u obavezi da obavesti osiguravaca o svakoj promeni okolnosti koja moze biti od znacaja za ocenu rizika.Posledica neispunjenja ove obaveze osiguravac je nemogucnost pozivanja na odredbe uslova u pogledu iskljucenja obaveze osiguravaca u odredjenim situacijama zbog nepostovanja odredbi uslova od strane osiguranika jer se uslovi tada ne smatraju sastavnim delovima ugovora o os. 35) Obaveze osiguravača iz ugovora o osiguranju? Obaveze u momentu zakljucenja ugovora Prilikom zakljucenja ugovora o os osiguravac je u obavezi da osiguranika upozna sa opsti I posebnim uslovima os I da mu ih uruci.ili ako jos pre isteka roka na neki nacin polaze da pristaje na produzenje ugovora.Osiguranik je u obavezi da obavesti osiguravaca o nastupanju osiguranog slucaja u roku od tri dana od dana kada je saznao da je osigurani slucaj nastupio.a ako se povecanje rizika dogodilo bez njegovog ucesca.U slucaju da osiguranik propusti da prijavi osigurani slucaj u roku.ali ima obavezu da osiguravacu naknadi stetu koja je u uzrocnoj vezi sa takvim propustanjem I koju osiguravac mora dokazati.s tim da je na osiguravacu teret dokazivanja uzrocne veze izmedju nepreduzimanja aktivnosti osiguranika I nastupanja vece stete.Ako osiguranik ne ispuni svoju obavezu bez opravdanja.Pravilo je da ako se osigurani slucaj desi pre nego sto je osiguravac obavesten o povecanju rizika ili posto je obavesten o povecanju rizika .ako ta ovlascenja ne iskoristi u roku od mesec dana od kada je ma na koji nacin doznao za povecanje rizika.Ako je povecanje rizika takvo da osiguravac ne bi zakljucio ugovor da je takvo stanje postojalo u momentu zakljucenja ugovora.odnosno ugovorenu svotu.u srazmeri izmedju placenih premija I premija koje bi trebalo platiti u odnosu na povecani rizik.Osiguravac je u obavezi da osiguraniku preda polisu os.ako je rizik povecan nekim njegovim postupkom.Ako je ugovor zakljucen na nedredjeno vreme.ali pre nego sto je ugovor raskinuo ili postiga sporazum sa ugovaracem os o povecanju premije.a ako ovaj to ne prihvati u roku od 14 dana od prijema predloga nove stope ugovor prestaje po samom zakonu. Obaveze kad nastupi osigurani slucaj Kada nastupi osigurani slucaj osiguranik je u obavezi da preduzme sve sto je u njegovoj moci da se steta sto je moguce vise smanji.on moze ugovaraca da predlozi novu stopu premije.

Po pravilu osiguranika da je nastupio slucaj osiguravac je u obavezi da izvrsi uvidjaj radi utvredjenja stete I procenu stete.Kao neredovni nacin prestanka ugovora smatraje se nistavost ugovora.Ukoliko osiguranik izgubi polisu os osiguravac je u obavezi dam u na njegov zahtev izda kopiju polise Obaveze kad nastupi osigurani slucaj Osnovna obaveza osiguravaca sastoji se u isplati naknade stete ili ugovorene svote.Stete se moze ogledati u gubitku vrednosti odredjene stvari koju poverilac nije mogao usled docnje duznika da pribavi ili u kakvom drugom gubitku.Putem saosiguranja I reosiguranja rizika koji su veci od samopridrzaja osiguravac pruza izvesnost ugovaraca os da ce moci u slucaju potrebe da izvrsi svoju obavezu.osiguravac nije u obavezi da plati naknadu za stetu koju je osiguranik pretrpeo zato sto mu naknada nije odmah isplacena.Dugorocni ugovori o os sa neodredjenim rokom trajanja su oni ugovori kod kojih se samo odredjuje datum pocetka dejstva ugovora.Smatra se da su redovni nacini prestanka ugovora o os.Ugovor o os prestaje I u slucaju da dodje do propasti predmeta osiguranja.smrt osiguranog lica pre isteka ugovora.pocetak delovanja ugovora o os.jer osiguravac nije kriv za zadocnjnje u isplati stete.stecaj osiguravaca I sl.Ako je ugovarac os.Kratkorocni ugovor o os je onaj koji se zakljucuje na period od jedne godine.osiguranik ili korisnik izazvao osigurani slucaj namerno ili prevarom. 36) Trajanje i prestanak dejstva osiguranja? Ugovor o os je u nacelu zakljucen kada ugovorne strane potpisu polisu ili list pokrica odnosno kada na drugi neformalan nacin zakljuce ugovor.jer pravila os regulisu samo odnose izmedju ugovarac os .pravilo je da osiguravac nije obavezan ni na kakva davanja.raskig.odnosno uslovima os ne moze iskljuciti pravo svake ugovorne strane da raskine ugovor na naci na koji je zakonom propisano da se ugovor moze raskinuti.Prema duzini trajanja ugovor se moze zakljuciti na odredjeno I neodredjeno vreme trajanja.pored navedenih I otkaz ugovora na ugovoreni nacin.Pocetak dejstva ugovora o os opredeljuju stranke u ugovoru-na polisi.nastupanje osiguranog slucajjampropast stvari.Ugovor o os prestaje najcesce istekom toka na koji je zakljucen ili ispunjenjem.ukoliko je ugovoreno da osiguravac placa naknadu a ne ugovorenu svotu.Na 29 osnovu izvrsene prijave stete I procene osiguravacu je u obavezu da u zakonom ili ugovorom odredjenom roku isplati osiguraniku naknadu.Osiguravac ne moze odbiti da isplati stetu pozivajuci se na uslove os prema kojima on ne mora da placa stetu koju je prouzrokovao njegov siguranik vozeci vozilo u alkoholisanom stanju.Obaveza osiguranika tj korisnika os .Ugovor o os se moze zakljuciti kao kratkorocni.poverilac ima pravo da zahteva razliku do potpune naknade stete.Propisano je da se ugovorom o os.kao I da pruzi dokaze za utvrdjivanje visine nastale stete.visegodisnji I dugorocni.Uobicajeno je da se u uslovima os predvidi izmedju ostalog .Visegodisnji ugovor o os je ugovor koji je zakljucen na odredjeni tok sa vaznoscu za perid preko jedne ili za vise godina.ne samo da prijavi nastupanje osiguranog slucaja nego I da pruzi dokaze da je on zaista nastupio I da je obuhvacen osiguranjem .Osiguranik moze da odbije dam u osiguravac isplati nakandu iz os jer nije zadovoljan visinom ponudjene nagrade I ako se u sporu utvrdi da osiguranik nije bio u pravu.Kada nastupi osigurani slucaj I predmet os prestane da postoji usled realizacije rizika na njemu ugovor o os 31 .ugovarac placa premiju a osiguravac nosi osiguravajuce pokrice I prima premiju os.ZOO je predvideo da osigurac ovu obavezu mora da izvrsi u ugovorenom roku koji ne moze biti duzi od 14 dana I koji se racuna od dana kada je osiguravac dobio obavestenje da se dogodio osigurani slucaj.Kada se zakljuci ugovor o os sa odredjenim rokom trajanja moguce je da nakon isteka toka trajanja dodje do precutnog produzanja dejstva ugovora ukoliko ugovorne strane nastave da se ponasaju kao da je ugovor na snazi.I ako je steta koju je poverila-osiguranik pretrpeo veca od iznosa koji bi dobio na ime zatezne kamate.Kada osiguravac padne u docnju zbog neisplate stete.tako da je osiguravac duzan da isplati naknadu ili svotu odredjenu ugovorom ostecenom licu u ugovorenom roku kada se dogodi osigurani slucaj.Obaveze u toku trajanja osiguranja Osiguravajuca drustva su u obavezi da formiraju fondove koji su namenjeni za isplatu steta osiguranicima I da ove rezerve os odrzavaju na odredjenom nivou izdvajanjem sredstava za njihovu popunu I adekvatnim plasiranjem sredstava.Osiguravac ima pravo da vrsi kontrolu preduzimanja preventivnih mera koje je u obavezi da preduzima osiguranik.promena vlasnika stvari.a suptona ugovorna obaveza nema pravna dejstva.

Osnovno pravilo je da zastarelost pocinje da tece prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenj obaveza.UGOVOR O OS I DRUGI UGOVORI ROBNOG PROMETA.Medjutim.Ugovor moze biti apsolutno nistav ili relativno nistav I moze biti nistav ceo ugovor ili samo neki delovi ugovora.ako zakonom za pojedinacne slucajeve nije nesto drugo propisano.Zastarevanje potrazivanje koje pripada osiguravacu prema trecem licu odgovornom za nastupanje osiguranog lsucaja pocinje da tece kada I zastarevajnje potrazivanja osiguranika prema tom licu I navrsava se u istom roku.U slucaju o sod odgovornosti treceg.Zastareloscu prestaje pravo da se zahteva ispunjenj obaveze I da on o nastupakada protekne zakonom odrdjeno vreme u kome je poverilac mogao da zahteva ispunjenje obaveze.mada sus se u teoriji pojavljivala I misljenja da zbog velike razlicitosti pojedinih vrsta ugovora o os.os se nastavlja.kao I uostalom I brojni drugi ugovori kao sto je ugovor o prodaji.Do raskida ugovora o os moze doci iz uzroka koji su nastali nakon zakljucenja ugovora iz razloga predvidjenih zakonom ili ugovorom.Ako zainteresovano lice dokaze da do dana odredjenog na prethodno navedeni nacin nioje znalo da se osigurani slucaj dogodio.koji moze biti obaveza I prodavca I kupca.Ako je predmet ugovora o prodaji osiguran a ponekad je to I uslo iz ugovora o prodaji.nego o vise razlicitih ugovora o os su jedinstveni.odnosno realizacije rizika koji nije pokriven osiguranjem.ili je dobije od njega.spediciji itd ne odredjuju se kao ugovori robnog prometa.tada zastarevanje pocinje da tece od dana kada je za t saznalo.osteceno lice zahteva naknadu od osiguranika.s tim da u svakom slucaju potrazivanje zastareva ko od zivota za 10 a kod ostalih za 5 godina odd nana odredjenog na prethodno navedeni nacin.Ugovor o os je nesumljivo samostalan ugovor.ugovor o os prestaje po isteku 30 dana od otvaranja stecaja.ne bi trebalo govoriti o jedinstvenom ugovoru o os.tada vaze I pravila koja proisticu iz zakljucenog ugovora o os.tj ako zainteresovano lice dokaze da do dana odredjenog na prethodni nacin nije znalo da se osigurani slucaj dogodio.Ukoliko dodje do stecaja ugovaraca os.zastarevanje pocinje od dana kada je za to saznalo.ali svaka ugovorna strana ima pravo da rskine ugovor o os u roku od tri meseca od otvaranja stecaja.Ugovor o posredovanju se u Zakonu definise tako da se njim posrednik obavezuje d ace nastojati da nadje I dovede u vezu sa 32 .Najznacsjniji ugovor robnog prometa je ugovor o prodaji koji se u Zakonu o obligacionim odnosima definise tako sto se odredjuje da se ugovorom o prdaji obavezuje prodavac da stvar koju prodaje preda kupcu tako da kupac stekne pravo raspolaganja . 37) Zastarelost kod ugovora o osiguranju? U Zakonu o obligacionim odnosima zastarelost se definise uopsteno.Nije moguce da do raskida dodje jednostranom izjavom ugovorne strane pre isteka roka vaznosti ukoliko to nije predvidjeno samim ugovorom.racunajuci od prvog dana posle protekle kalendarske godine u kojoj je potrazivanje nastalo. .Moguce je da dodje do ponistenja ugovora o od u situaciji kada je u momentu zakljucenja ugovora bio prisutan uzrok bez prestanka.tako da se radi o jedinstvenom ugovoru kojih naravno ima vise vrsta I koji imaju svoje posebnosti.ugovor o os prestaje da prozivodi dejstvo momentum propasti stvari.da se navedeni ugovori blize nazivaju ugovori robnog prometa.ODNOSNO UGOVORI U PRIVREDI 38) Mesto ugovora o osiguranju u privrednom pravu? Ugovor o os spada u ugovore robnog prometa tj ugovore u privredi.kog ugovora o os zastarelost pocinje da tece racunajuci od prvog dana posle proteka kalendarske godine u kojoj je potrazivanje nastalo.U tom slucaju stecajnoj masi ugovaraca os pripada deo placene premije koji odgovara preostalom vremenu os.Potrazivanja ugovaraca os tj treceg lica iz ugovora o os zivotu zastarevaju za 5 godinaa iz ostalih ugovra o os za tri godine. tj ugovori u prirodi.zastarevanje osiguranikobog z\ahteva prema osiguracu pocinje od dana kada je osteceno lice trazilo sudskim putem naknadu od osiguranika tj kada ga je osiguranik obestetio.a da se kupac obavezuje da prodavcu plati cenu.prestaje.odnosno pravo svojine .U slucaju stecaja osiguravac.Neposredan zahtev treceg ostecenog lica prema osiguravacu zastareva za isto vreme za koje zastareva njegov zahtev prema osiguraniku odgovornom za stetu.Zakon o obligacionim odnosima ugovor o os.Ukoliko dodje do propasti predmeta os u celini usled dejstva dogadjaja.sto znaci da se ta univerzalna pravila primenjuju I na ugovor o os ali rokovi zastarelosti za ovaj ugovor su utvrdjeni posebno.ali je uglavnom opsteprihvaceno u teoriji.

vec svaki saosiguraca samostalno I nezavisno od drugih sadosiguraca odgvara samo za preuzeti deo rizika.koji mu se obavezuje dam u za svaki zakljuceni ugovor isplati odredjenu naknadu.nalogodavcem lice koje bi sa njim pregovaralo o zakljucivanju odredjenog ugovora a nalogodavac se obavezuje dam u isplati odredjenu naknadu ako taj ugovor bude zakljucen..imovinske interese I zaposlene jednog ugovaraca os a da se radi o samostalnim ugovorima os a ne o saosiguranju.ugovorom o spediciji ili otpremanje otpremnik se obavezuje da radi prevoza odredjene stvari zakljuci u svoje ime I za racun nalogodavca ugovor o prevozu I druge ugovore potrebe za izvrsenje prevoza.naznaciti ko su osiguravaci a ko je ugovarac os.Sustina tzv brokerskog ugovora je zakljucenje ugovora o os u ime I za racun svog nalogodavca tj drustva za os I da za to broker ima pravo na naknadu tj proviziju.U tom slucaju radi se o potpuno odvojenim ugovorima o os.I u Zakonu o os definisani su poslovi saosiguranja pri cemu zapazamo da se govori o poslovima saosiguranja.Iako u Zakonu nije utvrdjena obavez ada se taj Sporazum zakljuci u pismenoj formi .bez obzira sto u medjusobnom odnosu o zajednickom nosenju I raspodeli rizika preuzima nosenje samo jednog dela rizika.a ostavodavac se obavezuje dam u za to plati odredjenu naknadu na cuvanje samo ako je to ugovoreno -SAOSIGURANJE I REOSIGURANJE 39) Saosiguranje? Saosiguranje je definisano u Zakonu o obligacionim odnosima.u Zakonu o pomorskoj I unutrasnjoj plovidbi nije utvrdjena solidarna odgovornost.s obzirom da ni ugovora o os nema bez potpisane polise os 3.Po Zakonu .neophodno je da se potpise jedinstvena polisa os u kojoj se moraju iamdju ostalog.dovodjenjem u vezi buducih ugovornih strana.gde osiguravaci nemaju nikakav medjusobni ugovorni odnos.Ugovorom o uskladistenju skladistar se obavezuje da primi I cuva odredjenu robu I da preduzme potrebne ili ugovorene mere radi njegovog ocuvanja u odredjenom stanju I dalje preda na zahtev ostavodavca ili drugog ovlascenog lica.a ne o ugovoru o saosiguranju. 5.a posrednici samo olaksavju zakljucivanje ugovora.saosiguranje podrazumeva uspostavljanje dve vrste odnosa.solidarne odgovornosti a samim tim ni odnosa saosiguranja.Zakonu o pomorskoj I unutrasnjoj plovidbi.kao I dap o dobijenom ovlascenju zakljucuje ugovore sa trecim licima u ime I za racun nalogodavca.pri cemu ugovore zakljucuju osiguravaci I ugovoraci os.pa nema ni pravnog odnosa medju njima.uz mogucnost postojanja I vise osiguravaca 2.tako da svaki osiguravac naznacen u polisi os odgovara osiguraniku za potpunu naknadu/U praksi se cesto desva da vise osiguraca osigurava imovinu.Drustva za os zakljucuju ugovor o posredovanju sa registrovanim agencijama koje posreduju pri zakljucivanju ugovora o os.Iz navedene definicije saosiguranja proizilazi nekoliko bitnih cinjenica: 1. 4.svaki osiguravac naznacen u polisi os odgovara osiguraniku za potpunu naknadu.neophodan je Sporazum izmedju osiguravaca o zajednickom snosenju I raspodeli rizika.U Zakonu o obligacionim odnosima je odredjeno da kada je ugovor o os zakljucen sa vise osiguravaca koji su se sporazumeli o zajednickom snosenju I raspodeli rizika. Za razliku od Zakona o obligacionim odnosima gde je utvrdjena solidarna odgovornost saosiguraca. 33 .Poslovi saosiguranja imovine I lica su definisani kao poslovi zakljucenja I izvrsenja ugovora o os sa vise osiguravaca koji su se sporazumeli o zajednickom snosenju I raspodeli rizika.svaki saosiguravac odgovara osiguraniku za potpunu naknadu stete.Celokupno transportno os je prakticno nedvojivo od spedicije.U takvim slucajevima ugovarac os je sacionio vise samostalnih ugovora o os sa vise razlicitih osiguravaca.Zakonu o os.Prvi odnos nastaje izmedju dva ili vise osiguravaca.Ugovorom o trgovinskom zastupanju zastupnik se obavezuje da se stalno stara da treca lica zakljucuju ugovore sa njegovim nalogodavcem I da u tom smislu posreduje izmedju njih I nalogodavca.pri cemu je odvojio osigurane stvari tj izvrsio raspodelu rizika.da bi postojalo saosiguranje neophodno je postojanje najmanje dva osiguravaca.jasno je da se to mora uciniti.kao I da obavi ostale uobicajene poslove I radnje.a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odredjenu naknadu.koji postaju saosiguraci I ugovaraci os I drugi odnos izmedju osiguravaca tj saosiguravaca I tice se nacina zajednickog nosenja I rapspodele rizika.

Osiguranik ne mora da zna za ugovor o reosiguranju osiguravaca.osiguravacu.Direktiva se odnosi na profesionalna drustva za osiguranje ali ne I na pulove I drzavne reosiguravaceciji je garant drzava.40) Reosiguranje? Reosiguranje je osiguranje osiguravaca Pojam.Osiguranje I reosiguranje su dva nezavisna pravna odnosa.Rizik preuzet u os osiguravac moze podeliti izmedju vise osiguravaca.donet je u 16 veku.niti moze crpeti nikakva prava iz ugovora o reosiguranju.na osnovu ugovora o reosiguranju.a isto tako naplacuje stetu od svakog osiguravaca.obaveza za adekvatnu disperziju investicija I raznovrsnost istih kao I odredjena ogranicenja pri investiranju.Radilo se o zbirci propisa iz pomorskog osiguranja koja je sacinjena za potrebe suda u Rimu.Sve promene iz ugovora o os se reflektuju I na ugovor o reosiguranju.Onsvoja prava I obaveze ostvaruje iskljucivo iz ugovora o os.To znaci da se premija da se pokrije taj rizik povecava iz godine u godinu.odnosno u pokrice kod drugog osiguravaca.posto se ovaj deo puta smatrao najopasniji za plovidbu.kojim jedna strana. Osnovna nacela na kojima bazira reosiguranje Ugovor o osiguranju je pretostavka za zakljucenje ugovora o reosiguranju.Kod malog osiguravaca mortalitetno iskustvo ce biti veoma promenljivo I osiguravac ce zbog 34 .Propisuje se obaveza za reosiguravajuca drustva za posedovanje adekvatnog kapitala za pokrice tehnickih rezervi I rezervi za izravnanje rizika.kada su se I pojavile velike reosiguravajuce kompanije u Svajcarskoj I Nemackoj.kojim reosiguravac prenosi na druge reosiguravace deo rizika koje je preuzeo u pokrice od osiguravaca ili drugih reosiguravaca.pa se tako.koji umire u toku godine.Retrocesija je osiguranje reosiguravaca.sto je rezultiralo usvajanjem Direktive Skupstine I Saveta Evrope o reosiguranju.Na osnovu odredbi Direktive omogucava se nadzor nad poslovanjem .Rizik osiguranika . Specificnosti reosiguranja zivota Premijske stope se zasnivaju na tablicama smrtnosti.odnosno isplatiti u slucaju nastanka stete a a da se ne ugroze vlastiti fondovi.U Evropskoj Uniji je radjeno na usaglasavanju nacionalnih propisa u domenu reosiguranja.Osiguravac deo svojih obaveza iz ugovora o os prenosi u reosiguranje.on odredjuje koliki deo rizika moze podneti.Tada govorimo o saosiguranju I ovde osiguranik placa premiju svakom osiguravacu.Prvi pisani propis u kome je pomenuto reosiguranje.plati deo iznosa ili cak I citav iznos koji je platio ili treba da plati osiguraniku ili osiguranicima a osiguravac prima obavezu da osiguravacu plati odredjenu premiju.Poslovi reosiguranja su medjunarodnog karaktera I zahtevaju posebne metode analize rizika I utvrdjivanja tehnickih rezervi I samim tim posebne metode nadzora.odnosno kontrolu finansijske poslovanja I solventnosti reosiguravaca.ukoliko nastupi osigurani slucaj .povecava se sa njegovom staroscu.sa zahtevom za naknadu iz osiguranja moze obratiti iskljucivo osiguravacu.Kada osiguravac oceni da je rizik prevelik.U reosiguranju je opste prihvaceno da isplatom naknade iz reosiguranje na reosiguravaca ne prelaze preko osiguravaca prema trecem licu odgovornom za nastupanje osiguranog slucaja. Istorijski razvoj reosiguranja 32 Prvi ugovor koji je imao obelezja reosiguranja sklopljen je u Djenovi 1370 godine.Sklopljen je izmedju dvojice trgovca kao reosiguravaca I treceg trgovca osiguravaca kojim su se prva dva obavezala d ace osiguravacu naknaditi iznos stete koju bi ovaj bio duzan isplatiti osiguraniku ako nastupi osigurani slucaj za vreme polovidbe izmedju Djenove I Slujsa.uliga I znacaj Reosiguranje se moze definisati kao ponovno os rizika od direktnog osiguravaca.Reosiguranje zivota je potrebno osiguravacu u cilju zastite svoje rezerve od nepovoljnog iskustva smrtnosti.Jedino se osiguravac moze obratiti trecem odgovornom licu za iznos isplacen osiguraniku pa I za deo koji je primio od reosiguravaca.Pravi razvoj reosiguranje dstize u 19 veku I kasnije.preuzima obavezu da drugoj strani.reosiguravac.kao I postojanje adekvatnih tehnickih rezervi I rezervi za izravnanje rizika vrsi nadzoni organ domicilne drzave reosiguravaca.Ekonomska svrha reosiguranja je potreba drustva za os za pokricem njihovih obaveza koje proizilaze iz ugovora o os koje ne mogu sami izvrsiti putem sopstvenih raspolozivih sredstava.Osnovni preduslov za postojanje reosiguranja jeste zakljucen ugovor o os.

karakteristicni su za zivotna.dok to nije slucaj kod nezivotnih reosiguranja.kao ni mogucnost promene stope za posao na snazu.fakultativno-ugovorno I pul za reosiguranje.U poslu reosiguravaca zivota u pavilu je ogranicen broj reosiguravaca.promene u generalnom nivou smrtnosti 2.uvek se radi o totalnim stetama a kod nezivotnih reosiguranja uglavnom su u pitanju delimicne stete Oblici reosiguranja Oblici reosiguranja mogu biti:fakultativno ili pojedinacno. Reosiguranje zivota ima svoje specificnosti koje se bitno razlikuju od reosiguravajuceg posla kod nezivoitnih reosiguranja.nakon zakljucenog ugovora o os a reosiguravac oslucuje koji ce rizik prihvatiti a koji nece.prema obimu rezervi.dok se kod nezivotnih reosiguranja ugovori obnavljaju godisnje.Kada je u pitanju posao reosiguranja zivota.Ugovorno reosiguranje he obavezujece za osiguravaca I reosiguravaca na osnovu ugovora o reosiguranju.a moguca su I godisnja revidiranja 6. Fakultativno reosiguranje je takav oblik reosiguranja kod koga se svaki rizik pojedinacno predaje u reosiguranje.zbog bliskog odnosa sa cedirajucim osiguravacima.poplava I drugih prirodnih nepogoda 3.Uglavnom ekscedentni.dok to nije slucaj kod nezivotnih reosiguranja 8.Trosak osiguravaca zivota od odstetnog zahteva koji nasataje usled smrti osiguranika je osigurana suma.nakon sto se upozna sa svim elementima rizika.Osigurane sume su uglavnom male.Fakultativno-ugovorno osiguranje predstavlja kombinaciju fakultativnog I ugovornog reosiguranja.Visinu samopridrzaja odredjuje akutar.Razlike se ogledaju: 1.manje rezerve upotrebive po polisi.vrstama ugovora distribucije starosti I drugo.Razlike izmedju stvarnih I ocekivanih odstetnih zahteva mogu nastati usled: 1.Kod zivotnih reosiguranja ne postoji datum otkaza okvirnog ugovora.pozara .po svakom pojedniacnom osiguraniku na razuman nivo.dok sukod nezivotnih reosiguranja u pitanju velike osigurane sume 3.ugovori o reosiguranju se dele na: Kvotno osiguranje ili reosiguranje srazmernog dela rizika kod koga osiguravac predaje reosiguranje u 35 .u slucaju rata.Posao reosiguranja zivota sadrzi podatke o individualnim rizicima a kod nezivotnih reosiguranja samo nekoliko podataka o individualnim rizicima 4. Prema nacinu na koji su odredjene obaveze reosiguravaca u odnosu na obaveze osiguravaca prema osiguranicima.Vecinu aranzmana stoprocentno cine okvirniugovori.odlucuje da l ice preuzeti taj rizik u pokrice ili nece Opsti ugovor o reosiguranju predstavlja takav ugovor kod koga se osiguravac I reosiguravac unapred dogovaraju d ace reosiguravac primiti u reosiguranje udeo u odredjenoj vrsti ili portfelju osiguravaca pod odredjenim uslovima Otvoreno pokrice pojedinacnih rizika predstavljaju kombinaciju obaveznog I pojedinacnog reosiguranja.toga ograniciti svoj samoppridrzaj.jer se radi o profesionalnim reosiguravacima dok posao nezivotnih reosiguranja obavljaju mnogi reosiguravaci 9.a proporcionalni I neproporcionalni za nezivotna reosiguranja 7Katastrofalni ugovori kod reosiguranja zivota se obavlja retko preko brokera.rasporedjuju rizici na svakog clana pula S obzirom na broj predmeta u reosiguranje razlikuju se tri osnovna tipa ugovora: Pojedinacni ugovor o reosiguranju koji se zakljucuje za pokrice odredjenog rizika u odredjenom poslu os I kod kojeg reosiguravac .kod nezivotnih osiguranja radi se o kratkorocnom poslu 2.Dok je reosiguranje zivota dugorocan posal.Pul za reosiguranje predstavlja udruzenje osiguravaca u kojim se prema unapred utvrdjenom kljucu.gde su generalni okvirni ugovori podeljeni izmedju mnogih reosiguraca 33 5.Veci osiguravac ce da ostvari smrtnost koja je mnogo bliza statistici I kod njega je glavni rizik smrtnosti onaj koji nastaje po velikim polisama.cinjenica da se ukupni portfelj moze sastojati od malog broja osiguranika sa ishodom d ace iskustvo podlegati slucajnim fluktuacijama.proporcionalni ugovori a tek povremeno kvotni.ugovorno ili obavezno.

kod koga do odredjene visine teret snosi osiguravac.nego samo na one kod kojih osigurana suma ili vrednost osiguranog predmeta prelazi samopridrzaj osiguravaca.Ugovor o reosiguranju bi mogli definisati kao ugovor u kome se jedna strana.dotle se odgodjene dozivotne licne rente veoma retko reosiguravaju.premiju reosiguranja. Causa i predmet ugovora Pravna causa ugovora o reosiguranje se manifestuje u kontinuiranom transferu rizika sa osiguravaca na reosiguravaca.jer njegovim nastankom nastaje obaveza za obe ugovorne strane-za osiguravaca da plati premiju a za reosiguravaca da plati naknadu ako se ostvar ugovorom predvidjeni rizik.On je sukcesivan s trajnim izvrsenjem prestacija.koje se razlikuje od prethodnog po tome sto reosiguravac preuzima sve stete koje prelaze odredjeni iznos iz vise osiguranja pod uslovom da su nastale ostvarenjem istog dogadjaja.posto je obaveza reosiguraca podvrgnuta ostvarenju ugovorom o reosiguranju predvidjenog rizika. Ekcedentno reosiguranje ili reosiguranje viska rizika.reosiguranje drugog rizika.cisto reosiguranje viska stete.gde je sam rizik razlicit od rizika koji se preuzima ugovorom o osiguranju. a reosiguravac se obavezuje da osiguravacu u odredjenom procentu isplati naknadu koju ovaj duguje osiguraniku.samopridrzaj osiguravaca.proviziju I ucesce osiguravaca u pozitivnom saldu iz poslova na koje se proteze dejstvo reosiguranja.a ako ova granica bude orekoracena visak snosi reosiguravac 2.obavezuje da drugoj strani.a preko toga stetu preuzima reosiguravac.ali uz pruzanje podataka o tome kako ce se pojedini elementi ugovora regulisati.jer se prava I obaveze ugovornih strana ne izvrsavaju odjednom.Ovaj ugovor je aleatoran.osiguravacu isplati deo iznosa ili ceo iznos koji je osiguravac isplatio ili treba da plati osiguraniku.a takodje spada u red neformalnih ugovora.Radi se o dvostrano obaveznom ugovoru .Ugovor o reosiguranje je konsenzualan.vrsta ugovora broj I naziv.gde se utvrdjuje odredjena granica stete koja moze nastati ako se ostvari osigurani slucaj u jednom odredjenom ugovoru o osiguranju.posto za njegovo zakljucenje nije predvidjena posebna forma Ponuda za zakljucenje ugovora Ponuda za zakljucenje ugovora sadrzi elemente:oznacenje osiguravaca.fakultativno reosiguranje neodlozne dozivotne rente.a interes se kvalifikuje kroz vrednost imovine koja se ugovorm o reosiguranju zeli zastiti.posto je za njegovu valjanost potrebna saglasnost volje obe ugovorne strane.Reosiguranje se moze definisati I kao instrument transfera rizika sa osiguravaca na reosiguravaca.Reosiguranje viska stete se javlja u dva oblika I to: 1.najcesce godinu dana Reosiguranje rente I grupnog osiguranja zivota Reosiguranje rente se sprovodi relativno na maloj skali.kome je osnovna ekonomska funkcija savladjivanje buducih ekonomskih potreba osiguravaca.odredjivanje poslova direktnog osiguranja na koje treba da se proteze dejstvo ugovora.Dok se normalno.vec sukcesivno kroz odredjeno vremensko razdoblje.spiskovi.u kojoj se tekst ugovora daje u sumarnom obliku.pocetak dejstva I trajanje ugovora. Excess loss ili reosiguranje viska stete. 41) Ugovori o reosiguranju? .kod koga se reosiguranje ne odnosi na sve ugovore odredjenog rizika.reosiguravac.stete koje se naplacuju odmah .a osiguravac preuzima obavezu placanja odredjene premije. Posebna oblik ponude je slip ponuda.posrednikova provizija. Stop loss ili reosiguranje viska gubitaka je takvo reosiguranje kod koga reosiguravac uzima obavezu da naknadi gubitak u jednoj vrsti osiguranja za jedan period vremena.odnosno interesa za njegovim transferom na reosiguravaca uz odgovarajucu naknadu.Uglavnom je potraznja za ova reosiguranja ogranicena na nekoliko velikih ugovora o renti.maksimalnu obavezu reosiguravaca.Definicija i pravna priroda U pravnoj teoriji se istice da je ugovor o reosiguranju ugovor o osiguranju drustva za osiguranje kojim isto zadovoljava svoju potrebu za zastitom od rizika sopstvene aktivnosti. 36 .pokrice odredjeni deo(kvotu od svih poslova koje je zakljucio u pogledu rizika na koje se reosiguranje odnosi.Predmet ugovora o reosiguranje proizilazi iz potrebe osiguravca za zastitom svoje imovine od rizikavlastitog poslovanja.depoziti.

Prava i obaveze ugovornih strana Obaveze reosiguranika Obaveze su sledece:placanje premije reosiguranja,izvestavanje reosiguravca o promenama rizika,sprecavanje ili ogranicavanje stetnih posledica reosiguranog slucaja I obavestavanje reosiguravaca o nastupanje reosiguranog slucaja Obaveze reosiguravaca Glavna obaveza je isplata naknade iz reosiguranja.Ova obaveza se utvrdjuje u trenutku prema kome ja nastala obaveza osiguravaca.Ako je poravnanje zakljuceno na manji iznos od onoga koji bi trebalo platiti,to povlaci I smanjenje obaveze reosiguravaca.Obrnuto,ako je poravnanje zakljuceno na veci iznos a osiguravac pri tome postupao savesno,povecava se I obaveza I reosiguravaca.Ako nijedrugacije ugovoreno,reosiguravac je u obavezi platiti naknadu iz reosiguranja neovisno o tome da li je placena naknada iz direktnog osiguranja ili ne. Sadrzaj ugovora i ugovorne klauzule Ugovor o reosiguranje mora sadrzati sledece bitne elemente:ugovorne strane sa nazivima I adresom ugovornih strana ,predmet reosiguranja,rizike koji se pokrivaju reosiguranjem,reosiguranu svotu,premiju reosiguranja,pocetak I trajanje reosiguranja,uslove reosiguranja I ugovorne klauzule.Takve klauzule su: 1. right to business management prema kojij reosiguranik ima pravo na direktno ugovaranje I provodjenje osiguranja,ukljucujuci I likvidaciju stete,bez ikakve intervencije reosiguravaca 2.follow the fortune,prema kojoj je reosiguravac duzan slediti sudbinu reosiguranika,odnosno da je reosiguravac vezan obavezom reosiguranika prema svom osiguraniku samo u onim slucajevima I u onoj meri u kojoj je to predvidjeno ugovorom o reosiguranju 35 3.follow the action ,prema kojoj je reosiguravac obavezan slediti akcije reosiguranika,odnosno reosiguravac je vezan poslovnim odlukama reosiguranika 4.direct insurers renention prema kojoj je reosiguranik obavezan zadrzati odredjenu kvotu rizika,osnosno da odredi deo osigurane svote ili stete kod pojedinih vrsta osiguranja,koji nece pokriti dodatnim reosigrateljnim pokricem Trajanje i prestanak ugovora Trajanje ugovora o reosiguranje nije striktno vezano uz odredjeni vremenski rok,vec se isto u pravilu odredjuje prema trajanju rizika koji se zeli reosigurati.Deluje sve do isteka roka na koji je reosiguranje zakljuceno.To moze biti tacno odredjeni dan,ali se u praksi najveci broj ugovora o reosiguranju zakljuceno.To moze biti tacno odredjeni dan,ali se u praksi najveci broj ugovora o reosiguranju zakljucuje na neodredjeno vreme,odnosno do raskida.Raskid ugovora se daje u pismenoj formi u skladu sa ugovorenim raskidnim rokom.Do raskida moze doci I bez otkaznog roka -NEŽIVOTNA OSIGURANjA 42) Osnovne odlike osiguranja imovine? Osnovne karakteristike osiguranja imovine su: 1.Predmet osiguranja moze biti imvina nekog lica koja ima materijalnu vrednost,koja je procenjiva u novcu i na kojoj se moze realizovati rizik koji je obuhvacen osiguranjem 2.Svrha osiguranja je naknada stete prouzrokovane ostvarenjem osiguranog rizika i ne moze biti izvor bogacenja 3.Pravo da naplati naknadu iz osiguranja ima samo lice koje u momentu nastanka stete ima materijalni interes da se steta ne dogodi. Nacelo obestecenja Osnvno nacelo osigaranje imovine koje je prihvaceno u nasem pravu je nacelo obestecenja koje je prihvaceno u cilju zastite javnog poretka.Naknada iz osiguranja ne moze da bude veca od stete koju je osiguranik pretrpeo nastupanjem osiguranog slucaja..Prilikom isplate naknade kod ugovora o osiguranju lica ovo nacelo se ne primenjuje jer se ne procenjuje visina nastale stete.Nije dozvoljeno da osiguranje postane izvor bogacenja,odnosno ne moze se zakljucenjem ugovora o osiguranju ostvariti zarada.Kljucni 37

principi koji proizilaze iz Zakona o obligacionim odnosima kod nadoknade stete u imovinskim osiguranjima pri tome su: 1.da iznos naknade ne moze biti veci od stete koju je osiguranik prtrpeo nastupanjem osiguranog slucaja 2.da su punovazne odredbe ugovora kojima se iznos naknade ogranicava na manji iznos od iznosa stete 3.da se pri utvrdjivanju iznosa stete uzima u obzir izmakla dobit samo ako je to ugovoreno 4.da se naknada iz osiguranja,ukoliko se u toku istog perioda osiguranja dogodi vise osiguranih slucajeva jedan za drugim,odredjuje i isplacuje u potpinosti za svaki od njih,s obzirom na celu svotu osiguranja,bez njegovog umanjenja za iznos ranije isplacenih naknada u tom periodu. 5.da se naknada u slucaju da je ugovorom o os vrednost osigurane stvari sporazumno utvrdjena odredjuje prema toj vrednosti,izuzev ako osiguravac dokaze da je ugovorena vrednost znatno veca od stvarne vrednosti za tu razliku ne postoji opravdan razlog. Moguce ja da dodje do odstupanja od nacela obestecenja u praksi osiguranja kada je zakonom dopusteno i ako ga stranke posebno ugovore. Interes osiguranja Sa nacelom obestecenja interes kao sastvani deo ugovora imovinskog osiguranja predstavlja bitan uslov za punovaznost ugovora u meri u kojoj odredjuje svojstvo osiguranika. Osiguranje imovine moze zakljuciti samo lice koje ima interes da se ne dogodi osigurani slucaj, posto bi inace pretrpelo neki materijalni gubitak.Pravo iz osiguranja mogu imati lica koja su u casu nastanka stete imala materijalni interes da se osigurani slucaj ne dogodi..Pravo na naknadu iz osiguranja ima samo osiguranik,odnosno lice u ciju korist ugovor zakljucen,a ne ugovarac osiguranja u slucaju da su to razlicita lica.Interes uosiguranju sastoji se u potrebi da se obezbedi ekonomska zastita od odredjenog rizika putem naknade iz osiguranja.Interes se ogleda u tome da se ne dogodi steta kojom se tri ekonomski gubitak kao i da se u slucaju nastanka gubitak naknadi i time uspostavi ravnoteza u imovini putem osiguranja.Najcesce je subjekt interesa sopstvene osigurane stvari,ali to moze biti i nosilac drugog prava na osiguranoj stvari,kao sto su hipotekarni poverilac,zalogoprimac,zakupac,poverilac koji osigurava napaltu svog potrazivanja,izvodjac radova idr. Naknada iz osiguranja Prilikom procene kolika ce biti naknada iz os u obzir se uzima visina prouzrkovane stete,visina osigurane sume i vrednost osigurane stvari tako da svaki od ova tri elementa moze da se pojavi kao gornja granica obaveze osiguravaca.Naknada iz osiguranja moze biti manja od ova tri iznosa jer se ona odredjuje u zavisnosti od odnosa ova tri elementa. Ukoliko je vrednost osigutane stvari veca od sume osiguranja osiguranik ce dobiti naknadu iz os koja ce biti manja od visine stete ukoliko ugovorom nije iskljucena primena podosiguranja.Sudska praksa je pak zauzela stanovista da je i kod ugovora o os merodavan za utvrdjivanje visine naknade momenat kada se vrsi obestecenja tako da se visina naknade stete odredjuje prema cenama u vreme donosenja prvostepene presude,izuzev kad zakon naredjuje nesto drugo.Za odredjivanje visine naknade iz osiguranja od znacaja je mesto u kome se odredjuje vrednost osigurane stvari kao i nacin na koji se vrednost odredjuje.Uslvima osiguranja se odredjuje mesto procenjivanja stete tako da zavisno od vrste osiguranja to moze biti mesto gde se objekat nalazi,mesto nastanka stete,mesto polaska robe,mesto boravka osiguranika ili mesto u kome se stvar moze kupiti ili izraditi.Sudska praksa je prihvatila da se kao merodavno mesto za odredjivanje vrednosti smatra mesto koje je odredjeno u uslovima osiguranja koji su sastavni deo ugovora.U praksi se srecemo i sa osiguranjem na taksiranu vrednost koja podrazumeva mogucnost odstupanja od nacela obestecanja.Kod ovog nacina os vrednost opredeljuju zajednicki osiguranik i osiguravac tako sto je izricito ugovaraju,narocito kada su predmet osiguranja umetnicke slike i drugi predmeti,dragocenosti i slicni predmeti koji imaju za osiguranika subjektivnu vrednost.Moguce je i da se ugovori osiguranje na novu vrednost koje omogucava osiguraniku da naknadom iz osiguranja obezbedi potpunu obnovu stvari koja je unistena.Kod ovog nacina osiguranja suma os se odredjuje saglasno iznosu koji je potreban za obnovu stvari tako da se ne vrsi odbijanje procenta amortizacije zbog upotrebe odnosa starosti stvari.Visina naknade iz osiguranja zavisi od visine prouzrokovane stete kao i od tipa stete jer nije svaka steta pokrivena osiguranje,Pri odredjivanju visine stete znacajno je na koji nacin je ugovorena vrednost osigurane stvari,da li je ugovorena fransiza,kao i da li je u pitanju delimicna ili totalna steta.Ukliko se posebno ugovori,uz 38

doplatak na premiju osiguranja,osiguranik moze da posle nastupanja osiguranog slucaja prepusti osiguravacu ostecenu stvar i da dobije isplatu pune svote osiguranja.Ukoliko je doslo do delimicne stete visina stete se moze odrediti sporazumom prema predracunu troskova popravke ,odnosno obarcunava se u visini troskova potrebnih za popravku ostecene stvari,s tim da se procenat amortizacije i vrednosti spasenih delova odbija od visine stete.Ukoliko dodje do poboljsanja ostecene stvari nakon njene popravke povecani troskovi padaju na teret osiguranika,ako takvo poboljsanje prelazi okvire normalnog poboljsanja.Naknada izgubljene dobiti se mora posebno ugovoriti ,odnosno obuhvacena je osiguranjem kada je to zakonom propisano sto je slucaj kod obaveznih osiguranmja.Moguce je da se ugovori samo stvarno izgubljena dobit i moraju biti ugovorena merila kojima se moze sa sigurnoscu proceniti izgubljena dobit,kao sto je trzisna cena,dohodak iz prethodne poslovne godine.Vrednost osigurane stvari se odredjuje u momentu zakljucenja ugovora o osiguranje kada predstavlja osnov za odrdjivanje premije osiguranja,a potom i u momentu nastanka osiguranog slucaja kada zaosiguravaca predstavlja osnov za pbracun visine naknade. 43) Nadosiguranje, višestruko i dvostruko osiguranje? - Nadosiguranje Nadosiguranje postoji kada je suma osiguranja veca od vrednosti osigurane stvari.Moguce je da nadosiguranje postoji vec u momentu zakljucenja ugovora ili da pak nastane u toku trajanja ugovora usled smanjenja vrednosti osigurane stvari.Kod nadosiguranja ugovorac osiguranja placa vecu premiju od premije koju bi inace platio da je suma osiguranja odredjena prema stvarnoj vredosti osigurane stvari.Posledice nadosiguranja zavise od toga da li je isto zakljuceno nesavesno ili savesno.Propisano je da u slucaju da se pri zakljucenju ugovora jedna sytana posluxi prevarom i tako ugovori svotu osiguranja vecu od strane vrednosti osigurane stvari,druga strana moze treziti ponistenje ugovora.Ugovor je nevazan od samog pocetka i osiguranik je u obavezi da vrati naknade iz osiguranja ako ih je primio,dok osiguravac ima pravo da zadrzi primljene premije.Ukoliko je ugovorena svota os veca od vrednosti osigurane stvari a pri tome ni jedna strana nije postupila nesavesno,ugovor ostaje na snazi,pri cemu se premija srazmerno smanjuje. Visetruko i dvostruko osiguranje Za postojanje vistestrukog osiguranja potrebno je da su ispunjene sledece pretostavke: 1.mora postojati najmanje dva ili vise ugovora o osiguranju zakljucenih kod razlicitih osiguravaca 2.ugovori o osiguranju se moraju odnositi na isti vremenski period koji se ne mora apsolutno poklopiti 3.predmet svih zakljucenja ugovora o os treba da je ista stvar ,odnosno imovina ili pravo 4.ugovori o osiguranju moraju da pokrivaju isti rizik 5.da je interes svih lica koja su zakljucila ugovor o osiguranju istovetan Visestruko osiguranje je punovazno ukoliko sume osiguranja iz svih ugovora o osiguranju koji su zakljuceni ne prelaze vrednost osiguranog predmeta.Ako je neka stvar osigurana kod dva ili vise osiguravaca od istog rizika,za isti nteres i za isto vreme,tako da zbir svota osiguranja prelazi vrednost osigurane stvari,tada se radi o tzv,dvostrukom osiguranja.Kada je ugovarac osiguranja zakljucio ugovor o osiguranje kojim je nastalo dvostruko os,ne znajuci za ranije zakljuceno os moze,bez obzira na to da li je ranija os zakljucio on ili neko drugi,u roku od mesec dana od dana kada je saznao za to osiguranje,da zahteva odgovarajuce snizenje svote osiguranja i premije docnijeg osiguranja,pri cemu osiguravac zadzava premije i ima pravo na premiju za tekuci period. 44) Podosiguranje? Podosiguranje postoji kada je suma osiguranja niza od stvarne vrednosti stavri koja je predmet osiguranja u momentu zakljucenja ugvora o os.Moze se dogoditi da podosiguranje nastupi zato sto osiguranik namerno zakljuci ugovor o osiguranju na manju sumu osiguranja od vrednosti osigurane stvari da bi platio manju premiju.Moguce je i da se u momentu zxakljucenja ugovora stvar osigura na adekvatnu vrednost a da u toku trajanja ugovora o osiguranju dodje do povecanja vrednosti stvari i da nastupi podosiguranje.U slucaju podosiguranja iznos naknade koju duguje osiguravac se smanjuje srazmerno,izuzev ako nije drugacije ugovoreno.Kada dodje do podosiguranja nema opasnosti da osiguranik dobije vecu naknadu iz osiguranja od iznosa pretrpljene stete,tako da ne moze doci do povrede nacela obestecenja.Zbog toga zakonodavac 39

.12 prethodne godine.Kao posebni oblik osiguranja na prvi rizik u praksi se ugovora osiguranje na ugovorenu vrednost.a moze se suma osiguranja povecati kada je knjigovostvena vrednost manja od stvarne vrednosti.predvidja da ce se u slucaju podosiguranja primeniti nacelo proporcije ukoliko nije drugacije dogovoreno.najcesce proizvoda.Osiguravaci u uslovima osiguranja ogranicavaju pravo na naknadu ovih troskova od lica koja profesionalno pruzaju pomoc u slucaju nastupanja osiguranog slucaja.Ukoliko se u toku trajanja ugovora o osiguranju znatno menja kolicina i vrednost stvari.Takva obaveza osiguravac postoji cak i u slucaju da se pokusaji otklanjanja neposredne opasnosti nastupanja osiguranog slucaja polazu kao neuspesni.a ako osigurani slucaj vec nastupi .Kada se zakljuci osiguranje na prvi rizik ugovorom je iskljucena primena nacela proporcije i osiguravac se obavezuje da ce kada nastupi osigurani slucaj isplatiti iznos celokupne stete alo najvise do visine sume osiguranja.odnosno ne mogu nadoknadjivati.neizvestan i nezavistan od iskljucive volje ugovoraca.Ako je stvar samo ostecena ne primenjuje se princip deljivosti premije.Pre nastupanja osiguranog slucaja osiguranik ima strozu obavezu jer mora preduzeti sve potrebne mere da spreci nastupanje osiguranog lucaja. Sprecavanje osiguranog slucaja i spasavanje stvari koja je predmet osiguranja Osiguranik je duzan da preduzme propisane.kao sto su vatogasci.duznost mu je da preduzme sve sto je u njegovoj moci da se ogranice njegove stetne posledice.Pravilo je da dogadjaj u vezi sa kojim se zakljucuje osiguranje mora biti buduci.ili je bio u nastupanju ili je bio izvesno da ce nastupiti ili ako je vec tada bila prestala mogucnost da on nastane.Ukoliko osiguranik ne ispuni svoju obavezu sprecavanja osiguranog slucaja ili obavezu spasavanja a za to nema opravdanje.Kao osnov za obracun pre4mije osiguranja uzima se knjigovodstvena nabavna revalorizovana vrednost stvari na dan 31.uz potrebne izmene zbog smanjenja predmeta osiguranja.cak i ako ona zajedno sa naknadom stete od osiguranog slucaja prelazi svotu osiguranja.kao i pokusajem da se ogranici njegove stvarne posledice.kao i da je ugovor o osiguranje nistavan ako je u casu njegovog zaklucivanja vec nastao osigurani slucaj.ove stvari se osiguravaju na njihovu stvarnu vrednosti u svakom trenutku a visina premije se izracunava na osnovu prosecne mesecne vrednosti ovih stvari u knjigovodstvenoj evidenciji.Zakon je propisao obavezu za osiguravaca da nadoknadi troskove.ugovorene i sve ostale mere potrebne da se spreci nastupanje osiguranog slucaja.steta prouzrokovana nedostacima osigurane 40 .Osiguravac moze da dokazuje da mere koje su preduzete nisu bile opravdane i razumne ili da nisu bile saglasne mogucnostima osiguranika i da trazi smanjenje svoje obaveze.Uobicajeno je u uporednom zakonodavstvu da se iskljucuju iz osiguranja namreno prouzrokovana steta od strane osiguranika.zaliha i slicno.Ovaj nacin ugovaranje se primenjuje kod osiguranja od rizika od pozara i nekih drugih opasnosti i osiguranja masina od loma.poluprozivoda.gubitka kao i druge stete prouzrokovane razumnim pokusajem da se otkloni neposredna opasnost nastupanja osiguranog slucaja.kao i odrediti granice rizika koji se prihvataju u osiguranje.Kada jedna od vise stvari obuhvacenih jednim ugovorom propadne usled nekog dogadjaja koji nije predvidjen u polisi.Pored definisanja relevantnosti osiguranog slucaja postoji i pravilo koje se stete mogu.Obaveza je osiguravaca da isplati ovu naknadu.U praksi se os ugovara najcesce tako da se iskljucuje nacelo proporcije u slucaju podosiguranja ugovaranjem posebnih klauzula.ali ako je unistena neophodna je izmena ugovora o osiguranju Ogranicenje osiguranih rizika S obzirom da predmet osiguranja moze biti izlozen raznim rizicima mora se jasno odrediti koji rizici mogu biti pokriveni osiguranjem a koji ne.obaveza osiguravaca smanjuje se za onoliko za koliko je nastala veca steta zbog tog neispunjenja.Ako je do propasti doslo u toku trajanja ugovora osiguravac je u obavezi da vrati srazmerni deo premije od momenta prestanka dejstva ugovora jer bi se u suprotnom slucaju obogatio.Zakon propisuje da je osiguravac duzan da da potpunu naknadu sve do iznosa svote osiguranja ako je ugovoreno da odnos izmedju vrednosti stvari i svote osiguranja nema znacaj za dredjivanje iznosa naknade. Propas stvari usled dogadjaja koji nije predvidjen u polisi osiguranja U slucaju da osigurana stvar propadne pre pocetka dejsutva ugovora o os osiguravac je u obavezi da vrati ceo iznos naplacene premije.Uslov za ovako flontano osiguranje je da osiguranik vodi uredno knjigovodstvo o stanju zaliha.osiguranje i dalje ostaje na snazi u pogledu ostalih stvari.Srazmeran deo premije za period do raskida ugovora osiguravac imapravo da zadrzi jer je u tom periodu nosio rizik.

46) Osiguranje od odgovornosti? Saglasno odredbama Zakona o obligacionim odnosima koje se primenjuje na pojedine vidove osiguranja od odgovronosti.U cilju nacela obestecenja.obaveze osiguravaca sastoji se u nakandi pretrpljene stete sa primenom nacela obestecenja 41 .ostaje i dalje u obavezi da placa premije koje dospevaju i posle dana otudjenja.Moguce he da se osiguranik odrekne naknade ili se poravna sa stetniko.jer bi se u tom slucaju mogao da po oba pravna osnova dobije iznos veci nego sto je iznos stvrano nastale stete cime bi bilo povredjeno nacelo obestecenja.kada se cinom nastupanja stetnog dogadjaja uz ispunjenje ostalih uslova uspostavlja obligacioni odnos izmedju ostecenog i stetnika 2.u granicama svote osiguranja. Prelaz osiguranikovih prava prema odgovornom licu na osiguravaca-subrogacija Nastupanjem stetnog dogadjaj u odnosu na stvar koja je predmet osiguranja.Dozvoljeno je da osteceni po oba osnova zahteva i dobije naknadu stete ali samo do iznosa stvarno nastale stete.Na osiguravaca ne mogu da predju prava koja nisu bila pokrivena ugovorom o os.Osiguravac se oslobadja u odgovarajucoj meri svoje obaveze prema osiguraniku ukoliko je krivicom osiguranika onemogucen u potpunosti ili delimicno ovaj prelaz prava na osiguravac.po osnovu prouzrokovanja stete.izuzev ako nije drukcije ugovoreno.Ugovor o osiguranju se ne moze raskinuti ako je polisa os izdata na donosioca ili po naredbi.Obaveza placanja premije osiguranja do dana prenosa je na prenosiocu a od dana prenosa na pribavioca.odnosno korisnika os nastaje situacija iz koje moze da zahteva naknadu stete po dva pravna osnova: 1.Osiguravac snosi.Razlog zbog koga se os od odgovornosti svrstava u nezivotnaimovinska osiguranja su njegova osnovna obelezja koja se ogledaju u sledecem: 1.osiguranika ili korisnika os.Pri tome je ustanovljena zakonska pretostavka da stete nije nastala usled ratnih operacija ili pobuna.kao npr izgubljena dobit ako nije pokrivena osiguranjem. 45) Subrogacija? Prelaz ugovora i isplata naknade iz osiguranja drugom licu Do prenosa ugovora o os moze doci i u slucaju statusnih promena pravnog lica osiguranika.izuzev ako je u pogledu odredjene stete ova njegova obaveza izricito iskljucena ugovorom o os.po osnovu zakljucenog ugovora o osiguranju Osnovno pravilo kod imovinskih osiguranja je da osteceni ne moze po oba osnova da ostavri pravo na naknadu stete.Ugovor o os se prenosi u celini sa svim pravima i obavezama na pribavioca osigurane stvari od momenta prenosa vlasnistva.osim ako ta lica stetu nisu prouzrokovala namerno.pa je nistava odredba u polisi koja bi predvidela njegovu odgovornost i u tom slucaju.stete prouzrokovane ratnim dogadjajima.nakon sto je osiguravac isplatio stetu osiguraniku.Osnovni uslov za subrogaciju je da je osiguravac isplatio ostecenom licu odnosno osiguraniku naknadu iz os i da postoji odstetni zahtev prema odgovornom licu.stvari.Izuzeci od pravila o subrogaciji kada na osiguravace ne prelaze prava iz osiguranja postoje ukoliko je stetu prouzrokovalo lice u srodstvu u prvoj linijji sa osiguranikom ili lice za cije postupke osiguranik odgovara ili koji zivi sa njim u istom domacinstvu ili lice koje je radnik osiguranika.Ukoliko osiguravac ne obavesti osiguravaca da je osigurana stvar otudjena.za osiguranika.Smatra se da ke osiguravac pristao na prenos ugovora o osiguranju cima je zakljucio polisu na donosioca ili po naredbi.osiguravac odgovara za stetu nastalu osiguranim slucajem samo ako osteceno lice zahteva njenu naknadu.dopusti da nastupi zastarelost potrazivanja.Prema odredbama Zakona o obligaicoim odnosima.smrti osiguranika i slicno.Osiguravac ne odgovara za stetu koju su zainteresovana lica prouzrokovala namerno.odnosno da se spreci kulminiranje osiguranikovih pravamu uporednom pravu u imovinskom osiguranju je prihvacen princio prelaza osiguranikovih orava prema odgovornom licu na osiguravaca.troskove spora koji se vodi povodom utvrdjenja osiguranikove odgovornosti.Osiguravac takodje nije duzan da nadoknadi stete prouzrokovane ratnim operacijama .osiguravac je duzan da nadoknadi stete nastale slucajno ili krivicom ugovraca osiguranja.Moguce je i da dodje do promene osiguravaca sto se najcesce desava kada dodje do statusne promene osiguravac ili prenosa portfelja zbog prekida rada odredjene vrste osiguranja ili u postupku likvidacije ili stecaja.

korisnik os moze da bude samo lice koje ima interes da se ne dogodi osigurani slucaj 3.tako da je predmet osiguranja imovina kao celina.osiguravac je obavezan da nadoknadi stetu koja je osigurani predmet unisten ili ostecen.Kod obaveznih osiguranja od odgovornosti se najcesce zakonom utvrdjuje minimum osiguravajuceg pokrica.-c.prema trecem odgovornom lcu ili u prava korisnika osiguranja prema osiguraniku ukoliko je izgubio osiguravajuce pokrice.ne moze se kumulirati naknada iz osiguranja i naknada stete.Po vazecim pravilima.teretna 42 .uredjaj za obezbedjenje od kradje.Osiguranjem od odgovornosti se pokriva steta koja moze da nastane imovini osiguranika.zbog snizavanja tecnosti u hladnjaku ili bloka motora. da u momentu zakljucenja ugovora ugovori mesecnu valorizaciju sume osiguranja uz placanje odgovarajuceg doplatka na godisnju premiju osiguranja.00 casa onoga dana kada je novi vlasnik preuzeo vozilo. radnih i šinskih vozila i njihovi sastavni delovi.ponasanje ugovaraca osiguranja I lica kojima je osiguranik prepustio upravljanje smatra se kao znanje I ponasanje osiguranika.diferencijala I menjaca I tecnosti za hladjenje.aparat za gasenje pozara kao I ostali prikljucni uredjaji.loma I ostecenja stakla itd.eksplozije.udara groma.zemljotresa.osiguranik tj ugovarac osiguranja i osteceni.Osiguranik se moze opredeliti-a.Kradja kao rizik se mora posebno ugovoriti I shodno tome platiti dodatna premija.Obaveza osiguravaca po osnovu osiguranja od odgovornosti nastaje samo u slucaju da je osiguranik prema pravilima o gradjanskoj odgovornosti u obavezi da ostecenom trecem licu naknadi stetu.Najcesce se u sudskom postupku ceni da li postoji odgovornost osiguranika da naknadi nastalu stetu kao i da li postoje razlozi za iskljucenje odgovornosti ili za prihvatanje prigovora zastarelosti potrazivanja.grada.-b.Smatra se da je rizik kradje ostvaren. da u momentu zakljucenja ugovora odredi fiksni iznos sume osiguranja koje se moze u toku trajanja osiguranja menjati samo ako se do promene sume osiguranja nije desio osigurani slucaj.Delimicno kasko osiguranje obuhvata rizike pozara.sve vrste prikljucnih.udara groma .2.Kod potpunog kasko os.Kasko osiguranje motornih vozila spada u onu grupu osiguranja gde se posebno insistira na nepromenljivosti osiguranika kao uslovu za punovaznost ugovora.Osiguravac nije u obavezi da nadoknadi stetu I troskove nastale usled-kvara za vreme pogona vozila.Postoje I slucajevi gubitka prava iz osiguranja I to za vreme dok vozilom upravlja lice bez odgovarajuce dozvole.U zavisnosti od toga da li je zakljuceno potupno ili deliicno kasko osiguranje postoje razlike I u obuhvacenim osiguranim opasnostima.pozara.pada ili udara nekog predmeta.tako da ovaj vid osiguranja pruza dvostruku zastitu sa jedne strane osiguraniku a sa druge strane i ostecenom licu.eksplozije.snezne lavine Itd.ako se vozilo ne pronadje u roku od 30 dana od dana prijave nadleznom organu..pada letilice. Pri tome se pod sastavnim delovima podrazumevaju alat.iznenadnog termickog ili hemijskog delovanja spolja.Sva vozila za koja se moze zakljuciti kasko osiguranje razvrstana su u sledece grupe premija-putnicki automobili. NEZIVOTNA OSIGURANJA KOJA SPADAJU U OSIGURANJE IMOVINE 47) Kasko osiguranje motornih vozila? Predmet ovog osiguranja su pre svega sve vrste motornih vozila standardne izvedbe.ugovori mesecnu korekciju sume osiguranja I placanja mesecne premije I to za koeficijent rasta cena industrijskih proizvoda koji objavljuje Savezni zavod za statistiku.da u momentu zakljucenja ugovora.ako je steta prouzrokovana namerno ili prevarom od strane ugovaraca osiguranja.gubitkom pogonskog materijala usled ostvarenog osiguranog slucaja.stete na motoru nastale zbog gubitka ulja ili tecnosti iz hladnjaka.kao posledica iznenadnih I od volje osiguravaca os ili vozaca nezavisnih dogadjaja I saobracajne nesrece. Kod ove vrste osiguranja pojavljuju se tri lica:osiguravac.osiguranika ili clanova njihove uze porodice koji sa njim zivi u zajednickom domacinstvu.Uslovima je predvidjeno da promenom nosioca prava svojine na osiguranom vozilu ugovor o osiguranju prestaje da vazi u 24. pribor I rezervni delovi standardno isporuceni za tip vozila:radio apart koji je ugradje u vozilo od strane proizvodjaca vozila.oluje.tako da nakon sto plati naknadu iz osiguranja osiguravac stupa u prava korisnika osiguranja.Osnovno pravilo je da se osiguranje auto-kaska zakljucuje na sumu osiguranja koju sam osiguranik odredjuje.gubitkom ulja iz motora.za vreme dok vozilom upravlja lice pod dejstvom alkohola ili narkotika.odnosno osiguranika.

PTT osiguranje.Ovim osiguranjem obuhvacen je rizik gubitka ili ostecenja osiguranog predmeta nastao kradjom ili neisporukom celog koleta. ne samo u imovinskim osiguranjima vec I u osiguranju uopste.transportna osiguranja su vrlo fleksibilna.ali da sadrzi klauzulu da premija os je placena.pojedinacan polisa se odnosi na osiguranje odredjene posiljke.odnosno kojim transportnim sredstvom.spasavanje.transportno os unutrasnje plovidbe.rekom.vulkanskoj erupciji. 49) Osiguranje imovine od požara i drugih opasnosti? Pozarni rizik se smatra osnovnim rizikom.os transporta semoze podeliti na:pomorsko transportno.u kojima se dodatno regulise prava.Ukoliko se to ucini .specijalna motorna vozila.da u plovidbenom os postoje specificni institute kao sto je zajednicka havarija.saobracajnoj ili plovidbenoj nezgodi prevoznog sredstva.poplavi.os stvari koje se transportuju 2. kod os gradjevinskih objekata I drugih nepokretnih stvari osigurani su svi delovi gradjevinskog objekta. u pogledu os pokretnih stvari vazi pravilo da su osigurane stvari sve stvari koje se nalaze na mestu osiguranja I to I one koje su posojale u trenutku zaklucenja ugovora I stvari koje naknado nabavljene ali pod 43 .klauzula predstavlja dodatak uz poslisu. U zavisnosti od toga da li se transport obavlja unutar Srbije i Crne Gore ili i van njihovih granica.obaveze i odgovornost osiguravaca i ugovoaraca os na uobicajeni nacin. 48) Osiguranje robe u prevozu? Pod od robe u prevozu tzv transportnim osiguranjem podrazumeva se osiguranje stvari koje se prevoze.Generalna polisa predstvalja zakljucenje generalno ugovora i os na neodredjene kolicine posiljki u nekoliko prevoza u odredjenom vremenskom periodu.motorbicikli. Osiguranje robe u transportu kopnom.Najznacajnije specificnosti su:da za sklapanje ugovora o os nije potrebna forma ili pismeni oblik.os prevoznog sredstva koja obavlja transport.sve ugradjene instalacije.Pri tome se ne mogu odvojeno od celog objekta osigutari krov ili izgoreli delovi gradjevinskog objekta.gromu ili oluji . 2.autobusi.odronu.vazdusno transportno os.prodorom jezerske ili recne vode u vozilo kontejner ili mesto uskladistenja.lavi .primena klauzule se ne pretpostvalja vec se mora posebno ugovoriti. temelji I podrumski zidov.prikljucna vozila.jezerom i postom Osiguranje robe u transportu kopnom.Posebnost transportnog osiguranja je cesto koriscenje tzv klauzule osiguranja koje predstavljaju standardizovana pravila.os stvari u skladistu dok pripremljene za prevoz cekaju na otpremu I osiguranje prevoznih sredstva kojima se prevoze stvari I putnici ili sluze kao tehnicka sredstva za obnavljanje radove.Za razliku od generalne polise .da se polisa izdaje na zahtev ugovoraca os odnosno da moze imati vise originala.a kada je u pitanja osiguranje zgrade u gradnji osiguran je I gradjevinski materijal na gradilistu.motorna vozila inostrane registracije.Prednosti transportnog osiguranja ogledaju se i u pogledu naknade stete.transportna osiguranja se dele na:domace I medjunarodno transportno osiguranje.radna vozila.ogranicena odgovornost brodara.cije se pokrice odnosi na vise posiljki. sinska vozila.da se u nju obicno ne unosi iznos premije os.jezerom i postom obuhvata sledece osnovne rizike:gubitak ili ostecenje stvari koje se osigurane koji se razumno moze priistai pozaru ili eksploziji.vozila na popravci.Da bi dobio naknaduosiguranik u trenutku nastanka osiguranog slucaja mora imati opravdani materijalni interes u odnosu na osigurani predmet. Zakljucivanje mnogih drugih vrsta osiguranja uslovljeno je time da se prethodno zakljuci osiguranje od opasnosti pozara kao osnovno osiguranje.sva ugradjena oprema.kopneno transportno os.Generalna ili tzv opsta polisa ispostavlja se u slucajevima kada soiguravac i osiguranik imaju permanentan poslovni interes.vucna vozila. U zavisnosti od toga cime se obvalja transport. Predmet osiguranja se odredjuje na sledeci nacin: 1.vozila.rekom.zasnovano na opstemugovoru o osiguranju.Imajuci u vidu predmet os transportna os se mogu podeliti na : 1.s tim sto je njihova sadrzina standardizovana.zemljotresu.

nakit.zanatskih I usluznih organizacija od opasnosti pozara i nekih drugih opasnosti.Na osnovu ove vrste osiguranje nece biti nadoknadjene stete nastale provalnom kradjom ili razbojnistvom.uslovom da osiguranik vodi odgovarajucu evidenciju.Ovom vrstom osiguranja pored nepokretnih mogu biti obuhvacene I pokretne stvari.stete koje su nastale prevarom.Kod ove vrste osiguranja.za zalihe robe.Kada su u pitanju pokretne stvari gradjana.unistavanjem ili ostecenjem osiguranih stvari kao I stete prouzrokovane ostecenjem gradjevinskih delova prostorija.stedne knjizice. klasa zastitnih mera.poluprozivoda I finalnih proizvoda pojedinim rizicima od kojih se osiguravaju.samohodne masine I letilice.pravim kljucem ili njegovim duplikatom do kojeg je doslo na nelegalan nacin.pod uslovom da drugacije nije ugovoreno je :za gradjevinske objekte-gradjevinska cena objekta prema cenama u mestu gde se objekti nalaze.Pri tome se osiguravajuca zastita pruza I za stete nasale odnosenjem.Vrednost osiguranih stvari.zidova I podova ili otvaranjem mesta os laznim kljucem.provaljivanjem tavanice.dok su novac .preko nadleznih organa preduzima sve potrebne mere.I ovde postoji ogranicenje da ovim os ne mogu biti obuhvacene stvari izlozene na sajmovima I vasarima. Pri tome se u polisi moraju uneti svi podaci potrebni za odredjivanje visine premije.klasa opasnosti robe.Pokretne stvari pravnih lica su osigurane stvari koje se nalaze na mestu osiguranja I stvari koje su postojale u trenutku zakljucenja ugovora.ali I one koje su naknadno nabavljene ali pod uslovom da se onjima vodi knjigovodstvena evidencija.instalacija I opreme u kojima se nalaze osigurane stvari prilikom izvrsenja ili pokusaja izvrsenja provalne kradje.po ovim Uslovima.kao ni motorno suvozemno vozilo.su izvrsenje ili pokusaj provalne kradje ili razbojnistva I obest u toku izvrsenja provalne kradje.dangube .hartije od vrednosti.proneverom.odnosno razbojnistva I to u visini troskove opravke. 44 .Vrednost zaliha robe.veoma je znacajno utvrditi vrednost stvari.U tom slucaju je duzan da odmah . širina pokrića i druge okolnosti koje povecavaju ili smanjuju opasnost.materijala I sirovine odredjuje se prema nabavnoj ceni.stete u vidu gubitaka zarade.Kod osiguranja industrijskih.klasa zastitnih mera.materijala I sirovine-nabavna cena.a ako je trzisna cena niza od nabavne tada je to trzisna cena uvecana za zavisne troskove.plovna vozila.kao I prema izvorima rizika koji proizilaze iz tehnoloskog procesa glavne prozivodnje.Sto se tice mesta os.pod uslovom da je niza od nabavne.Osigurane opasnosti.pod uslov da osiguranik vodi o njima odgovarajucu evidenciju .mada os vazi I kada se sveosigurane stvari prenesu sa mesta oznacenog u polisi na neko mesto u okviru sedista osiguranika.trzor ili sl.zlatni predmeti I kolekcije osigurani samo ako su smesteni u posebnom zakljucanommestu kao sto je gvozdena blagajna .Klase opasnosti se odredjuju prema osetljivosti izlozenih sirovina.Pri tome su osigurane smao one stvari koje su svojina osiguranika I lica koja sa njim zive u zajednickom domacinstvu.Kada osiguranik na bilo koji nacin sazna gde se nalaze ukradene stvari.pri cemu su osiguranjem obuhvacene one koje su postojale u momentu zaljucenja ugovora ali I one koje su posle nabavljene .za zalihe gotovih prozivoda I nedovrsenje proizvode kod prizvodjaca.umanjena za iznos procenjenog rabacenja.princip je da osiguranje vazi za vreme dok se osigurane stvari nalaze na mestu oznacenom u polisi.Pri tome su od rizika provalne kradje stvari osigurane samo za vreme dok se nalaze u zatvorenim I zakljucanim prostorijama.odnosno mesto stanovanja na teritoriji Srbije I Crne Gore. Kod ove vrste osiguranja koje se inace smatra bazicnim.prikolice. 50) Osiguranje od opasnosti provalne kradje i razbojništva? Predmet ovog osiguranja mogu biti samo pokretne stvari.osnov za tarifiranje čini: klasa opasnosti.da se utvrdi identtitet ovih stvari I dam u se one vrate.tada su osigurane pokretne stvari koje se nalaze u mestu osiguranja.O svemu sto je preduzeo duzan je da odmah obavesti osiguravaca.uzimajuci u obzir rabacenja ili prema trzisnoj ceni.tada su osigurane samo one stvari koje se nalaze na mestu osiguranja I koje su postojale u momentu zakljucenja ugovora I pod uslovom da s epojedinacno naveduu polisi ili na posebnom spisku.obicnom kradjom.Provalnom kradjom smatra se pre svega ona kradja kod koje njen izvrsilac provali u prostorije u kojima se nalaze osigurane stvari razbijanjem ili obijanjem vrata I prozora.a koje su izvrsene uz sudelovanje clanova porodice koje zive u zajednickom domacinstvu sa osiguranikom.Pod razbojnistvom se podrazumeva oduzimanje osigurane stvari primenom pretnju d ace ugroziti zivot ili zdravlje osiguranika.tarifiranje se vrsi tako sto se uzima u obzir:gradjevinska kategorija.osnovnim s obzirom da je rizik od pozara jedan od najvecih I najcesce izrazenih rizika.Ako su predmet osiguranja pokretne stvari.

obim pokrica.toplovodi.vrsta predmeta osiguranja.Osiguranik se pored naknade iz osiguranja priznaje I naknada na ime troskova rasciscavanja I rusenja u vezi s nastalim osiguranim slucajem.odnosno 45 .ulicna ogledala I sl.Ukoliko se posebno ugovori I plati dodatna premija ovim osiguranjem su obuhvaceni I rizici dopunskih opasnosti I to poplave.naftovod.Prilikom utvrdjivanja naknade iz os .lezistem I temeljom.I to za onaj deo za koji ima imovinski interes ili ugovorenu obavezu da sprovede os od ugovorom predvidjenih opasnosti.Pod mesto osiguranja smatra se podrucja gardilista s prirucnim skladistima na radilistu .aparati I instalacije.odnosno pojedini gradjevinski I zanatski radovi koje je preuzeo izvodjac radova.slike.elektricni uredaji.visoke vode.masinski uredjaji.gradjevinska oprema I pomocni objekti koji su obuhvaceni u predracunskoj vrednosti objekta u izgradnji I sluze za izgradnju gradjevinskog objekta.bujice.Vrednost osigurane stvari je njena nabavna cena tj cena izrade.Masine mogu biti osigurane ili grupni ili pojedinacno uz vaznu napomenu da su osigurane samo one masine koje su naznacene u polisi.zanatski.Osigurane osnovne opasnosti.koje sluzi iskljucivo osiguranom objektu.Pri tome su osigurane stvari samo one stvari koje su oznacene u polisi.ploce meremerne.Obaveza osiguravaca pocinje od trenutka kad osigurane stvari budu istovarene na prostoru odredjenom za izvodjenje radova.odnosno druge stvari iste vrste ikvaliteta umesto polomljene.ostecenja ili nestanak osigurane stvari do kojih je doslo usled pozara I udara groma.cevovod.natpisa.Vrednost osigurane stvari.razna ostecenja ili unistecenja osigurane stvari usled nezgode u pogonu pod kojim se podrazumevaju dogadjaji koji nastaju nepredvidjeno I iznenada u vezi sa koriscenjem osigurane stvari .natpisi I ukrasi izradjeni na osiguranim staklima. 52) Osiguranje objekta u izgradnji i montaži? .deo objekta u izgradnji.Pri tome se u polisi moraju upisati elementi za odredjivanje visine premije.oluje.Kod os masina od loma znacajno je utvrdjivanje bonusa I malusa u odnosu na premiju koji osiguranik treba da plati.trajanje osiguranja.mraza.odnosno rizici obuhvaceni ovim osiguranjem su unistenja.suma osiguranja.porculanski umivaonici.ogrebotine I slicna ostecenja.gasovod.pri cemu se mora za svaki objekat izvrsiti posebno ugovoranje I saciniti specifikacija osiguranih stvari.Ako se postepeno ugovori predmet osiguranja mogu biti I dalekovodi.Osnovno pravilo koje proizilazi iz Tarife premije je da se premije osiguranja masine od loma I nekig drugih opasnmosti odredjuje tako sto se ima u vidu:tezina rizika.ukrasa ili slova na staklu 51) Osiguranje mašine od loma i nekih drugih opasnosti? Predmet os mogu biti masine.podzemne vode.pravilo je da se steta obracuna prema visini troskova za namestanje novog stakla.ukoliko nije drukcije ugovoreno.svetleci natpisi I reklama.54) Osiguranje stakla od loma? Kod ove vrste osiguranja mogu biti sve vrste stakla.Osiguranje objekata u izgradnji Predmet po ovoj vrsti os mogu biti: gradjevinski objekti u izgradnji.kablovski vodovi.pomocni gradjevinski materijal I alat u upotrebi.kise.zajedno sa postoljem.Rizici obuhvaceni ovim osiguranjem su pre svega .nehata ili zle namere radnika.Bonus u obliku snizenja premije I malusa u obliku doplatka na premiju se utvrdjuju pojedinacno za svakog osiguranika na osnovu tzv tehnickog rezultata ostvarenog u poslednje tri godine a obracunavaju se unapred za naredni period trajanja osiguranja.snega.jeste vrednost nove stvari umanjene za iznos procenjenog tehnickog I ekonomskog rabacenja.ukoliko je njiohova vrednosti sadrzanau ukupnoj vrednosti masine. itd.kao I usled nespretnsti.Ako se posebno ugovori I ako je obracunata posebna premija.grada.Ti troskovi su limitirani odredjenom procentom.gradjevinska oprema I pomocni objekti koji sluze za izgradnju gradjevinskog objekta . pod kojima se podrazumevaju novogradnja I rekonstrukcija:gradjevinski.Osiguranje objekata u izgradnji moze da zakljuci investitor.Ovim os su obuhvaceni rizici unistenja ili ostecenja osigurane stvari ali nece biti nadoknadjene stete nastale prilikom namestanja osiguranih stvari u prostorijama koje nisu oznacene u ugovoru.odnosno u visine troskove za izradu nove slike.eksplozije .ovim osiguranjem se mogu obuhvatiti I vec postojeci objekti na kojima se obavljaju rekonstrukcije.inastalacioni materijal I sva oprema koja je namenjena iskljucivo za ugradnju u osiguranom objektu u izgradnji.

koji se manifestuje u pravilo da ukoliko je usev ili plod istovremeno osiguran od vise rizika a tokom trajanja os dodje do ostvarenja nekog od osiguranog rizika.Kod os useva I plodova je takodje predvidjeno da osiguravac nadoknadi troskove os koji su prouzrokovani pokusajem osiguranika da se otkloni neposredna opasnost nastupanja osiguranog slucaja.masinska I elektro-oprema.visoke I podzemne vode.ukrasno bile. Osiguranje objekta u montaži Predmet osiguranja objekta u montazi cine metalne konstrukcije sa masinskim I elektro-opremom ili bez nje.Kod os objekata u izgradnji I kod os objekata u monatzi .Pored naknade iz os. 53) Osiguranje useva i plodova? Predmet u ovoj grani osiguranja mogu biti svi usevi.tako sto se premija os umanjuje za onoliko procenata koliko procenata iznosi ugovorena fransiza.u toku od tri dana od dana saopstenja procene.ukljucujuci pouseve.Razvrstavanje teritorijalnih jedinica u klase opasnosti vrse se na osnovu njihove izlozenosti pojedinim rizicima.Mesto osiguranja se odredjuje kao podrucje gde se obavlja montaza s prirucnim skladistima na tom mestu koje sluzi iskljucivo za izvodjenje osiguranog objekata u monatzi.koji su limitirani u odnosu na vrednost osigurane stvari.Tarifiranje u ovoj grani se vrsi prema klasama osteljivosti kultura.ugovorna odgovornostizvodjaca montaznih radova u garantno roku.U grani osiguranja useva I plodova postoje osnovne I dopunske opasnosti.Osiguranje od dounskih opasnosti moze zakljuciti za useve I plodove drustvenog sektora.ako se posebno ugovori I obracunska dodatna premija.Tako se sve culture razvrstavaju s obzirom na osetljivost prema riziku.Medjutim 46 .ako je njihova vrednost sadrzana u vrednosti objekata u montazi.Za ovaj vid osiguranja je karakteristicno da se premija u pocetku osiguranja obracunava primenjujuci premijsku stopu na predracunske vrednosti objekta iz ugovora o gradnji.a u vreme zakljucivanja ugovora o osiguranju.U ovoj grani osiguranja cesto dolazi do procene stete vestacenjem.masine .topola.Pri tome se pod pojmom kolektivnog podrazumeva osiguranje kojim je obuhvaceno najmanje 50 posto povrsina pod odredjenom kulturom ili najmanje 30 domacinsta sa svim povrsinama pod odredjenom kulturom na tertoriji jednog naseljenog mesta.kao I postolja I temelji .pri cemu je pravilo da svaka strana pismeno imenuje svog vestaka u roku od pet dana od dana izvrsene procene a u slucaju kada osiguranik ili njegov zastupnik nije prisustvovao proceni.visegodisnji zasadi.stovaristima na gradilistu a zavrsava se istekom 24 casa dana koji je u polisi oznacen kao da isteka osiguranja.a ako se zakljuci tzv.Osnovne opasnosti su grad.odnosno osiguranika.U premijskim stopama ugradjena je tzv integralna fransiza od 5 posto .Odbitna fransiza se odredjuje u procentima u odnosu na iznos stete.u razlicite klase.instalacije I aparati.osiguraniku se priznaju troskovi za rasciscavanje I rusenje u vezi sa nastalim osiguranim slucajem.osiguravac zadrzava celokupno premiju za sve rizike.dok os prestaje istekom 24 sata koji je u polisi oznacen kao da isteka os.kolektivno osiguranje onda mogu biti obuhvaceni I usevi I plodovi indiviualnih poljoprivrednih proizvodjaca.Pocetak obaveze osiguravaca se vezuje se za trenutak kad osigurane stvari budu istovarene na mestu montaze.ugovor moze zakljuciti I investitor I izvodjac montaznih radova.pozar I grom a dopunske opasnosti su kod svih useva I plodova oluja.I to svaki posebno za onaj deo za koji ima imovinski interes ili ugovorenu obavezu da sprovede os od odgovarajucih opasnosti predvidjenih ugovorm.Navedeni usevi I plodovi koji su vec bili osteceni od rizika od kojih se vrsi osiguranje ne mogu biti osigurani.trska .odnosnu na osnivu tzv tehnickih rezultata ostvarenih u osiguranju useva I plodova od pojedinih rizika.Ukoliko se posle zakljucenja ugovora utvrdi da je osigurani usev.Premija se u pocetku os prvo obracunava premautvrdjenoj premijskoj stopi na predracunsku vrednost objekta iz ugovora o montazi u vreme zakljucenje ugovora o os.dok je kod semenskog kukuraza jesenji mraz.Kod os useva I plodova je afirmisan princip nedeljivosti premije.kao I kod os objekata u izgradnji.medjuuseve.odgovornosti iz delatnosti izvodjaca montaznih radova.montaze koje se izvode pod vodom.osiguravac ima pravo da zahteva ponistenje ugovora.poplava I prolecni mraz.I kod ove vrste os.kao I pokusajem da se ogranice njegove stetne posledice.montazna oprema I pomocni objekti koji su obuhvaceni u predracunskoj vrednosti objekata u monatzi I sluze za montazu osim stvari koje cine osnovna sredstva izvodjaca radova.ukljucene su I dodatne opasnosti kao sto su poplave I bujice.odnosno plod pre zakljucenja ugovora bio ostecen od rizika koji je obuhvacen ovim osiguranjem.

na obliznjim sajmovima.odnosno na dan obracuna stete.oluje.I kod ove vrste os ustanovljeno je pravo osiguraca da izvrsi kontrolu osiguranih zivotinja.a sto mora biti konstatovano u polisi ili u posebnom dopunskom ugovoru.nakon sto se izvrsi otudjenje osigurane zivotinje.procesora I slicnih uredjaja.I uovoj grani os osiguranik je duzan da preduzme propisane.Ova os se mogu zakljuciti na period manji od godinu dana.stete nastale usled ogrebotina na nosiocima podataka koje nastanu pri radu racunara.kada se nalaze u pogonu.Osiguranik je obavezan da isplati naknadu stete koje su rezultata uginuca zivotinja koja je osigurana ili nesrecnog slucaja.Opste pravilo u ovoj grani os je da se premijska stope.Pri tome.eksplozije.Medjutim.s obzirom da se osiguravajuce pokrice daje dok se osigurane zivotinje nalaze u mestu koje je oznaceno na polisi.kada se demontiraju I montiraju zbog remonta I za vreme popravke u radionici osiguranika.Kod os zivotinja koristi se I institute karence pod kojim se podrazumeva period u okviru kojeg ne poswtoji obaveza osiguravaca da nadoknadi stetu I pored toga sto je zakljucen ugovor o osiguranje.odnosno do kraja trajanja os.iscrpljene.preteranog I nerazumnog iskoriscavanja zivotinja ili zbog toga sto zivotinje nisu na vreme ili uopste lecene.koje sun a podrucju pogona osiguranika na istom mestu I za vreme kada su montirane I spremne za rad.osiguravac nije duzan da nadokadi stete.Opstim I Posebnim uslovima.Pri tome predmet osiguranja ne mogu biti obolele zivotinje ili zivotinje za koje se sumanja da su bolesne.Po ovim Uslovima osigurane opasnosti cine sva ona ostecenja ili unistenja osiguranih stvari koja su nastala usled pozara I udara groma.U ovoj grani os tehnicki rezultat se iskazuje kumulativno I to za period od poslednjih pet godina os.prinudnog klanja zbog bolesti ili nesrecnog slucaja.kada se prevoze zbog ciscenja I popravke ili premestaju na drugo mesto ali najvise 15 km od mesta rada.slepe I zivotinje u losoj kondiciji.odnosno kad osigurani slucaj nastupi.a po osnovu os elektronskih 47 .ali se tada za odredjeni vremenski period obracunava odredjeni postupak u odnosu na godisnju premiju.stete koje su nastale u garantnom roku.Tehnicki rezultat se utvrdjuje po vrstama I kategorijama zivotinja I to:za pojedine osiguranike koji u osiguranju imaju veci broj zivotinja.pravo na reviziju rizika.procesora I slicnih uredjaja Predmet ovog os su elektronski racunari I slicni uredjaji I instalacije sa opremom.I kod ovog os je takodje uvedena fakultativnost u isplati.Osigurane se samo stvari navedene u polisi .kao sto je gubitak zarade.kao I za vreme teranja ili prevoza na to mesto I sa njih.Shodno Opstim uslovima predmet ovog osiguranja mogu biti zdrave domace zvotinje I tokopitari-goveda I bikovi.ovce. 55) Osiguranje životinja? Osiguranje zivotinja regulisano je uglvanom .ugovorene I sve druge mere da bi sprecio nastupanje osiguranog slucaja.koji je duzan da nadoknadi proizvodjac ili prodavac.racunara kao I procesni elektronski racunari.za pojedina podrucja I za pojedine sektore.vode I pare.duzan je da preduzme sve sto je u njegovoj moci da se ogranice njegove stetne posledice.klizanja tla.Suma osiguranja moze biti najvisa stvarna vrednost koju ce postici do kraja tova.odbitna fransiza se moze ugovoriti I u odredjenom procentu od sume osiguranja ostecenog useva.izuzev za koje je predvidjeno os pod posebnim uslovima. Osiguranje elektronskih racunara.Os prestaje da vazi .nastalih stete I svih drugih relevantnih cinjenica.I za vreme kada su date u zakup ili zajam.pri cemu se premija obracunava u odredjenom procentu u odnosu na sumu os.Steta ce tada biti isplacena na osnovu tih drugih zakljucenih os.Mesto osiguranja je bitno.Medjutim.zivotinje koje se drze pod losim hogijenskim uslovma klao I druge vrste zivotinja.ukoliko je osiguranik zakljucio I neko drugo os za stvari koje se osiguraju po osnovu os elektronskih racunara.Tako se na bazi dobijenog tehnickog rezultata odredjuje snizenje ili povecanje premije za naredni period os I to primeno tzv korektivnog faktora na osnove premijske stope.Pri tome se utvrdjuje da je stvarna vrednost zivotinje proizvod njene tezine I trzisne cene na dan zaklucenja ugovora.provalne kradje itd.sto se podvodi pod tzv.stete koje su nastale na podacima zbog nemara.svinje pod uslovima da ispunjavaju propisane uslove za starost.pada letilice.osiguravac nije u obavezi da nadoknadi stetu nastalu prinudnim klanjem iz ekonomskih razloga ukoliko su oboljenja nastala zbog dugotrajnog.Troskovi rizika lecenja mogu biti obuhvaceni os .I to su u trenutku u kome osiguranik prestaje da drzi zivotinju.klimom I energetskim uredjajima.ukoliko rade u uslovima I sluze nameni za koje su projektovane .zivotinje su osigurane I za vreme dok sun a zemljisnom posedu osiguranika.prinudnog klanja iz ekonomskih razloga.pomocnim aparatima.doplaci I popusti odredjuju za period o sod godinu dana.pod uslovima da su posebno ugovoreni.

Vlasnici jugoslovenskog vazduhoplova su takodje duzni da se osiguraju od odgovornosti za stete koje nastanu iz osnova posedovanja ili upotrebe vazduhoplov. Osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila.pristanista.osim za stetu na stvarima koje je primio na prevoza.iznosi maksimalnih naknada.Savezna vlada je donela Uredbu o premijskim stopama I o sod autoodgovornosti u kojoj su uredjeni prakticno svi kljucni odnosi-struktura premijskih stopa.a nije bio zakljucen ugovor o obaveznom os 2.Kod nas se na osnovu Zakona kao obavezna os moraju zakljuciti: 1.45 racunara. 3.ukoliko nije oruzeno drugo obezbedjenje za naknadu stete ili ako medjunarodnim ugovorom nije drukcije odredjeno.lica koja su imala nameru da putuju odredjenim prevoznim sredstvom ili su u njime putovala.izdaci za tudju 48 .Obavezno os putnika u javnom saobracaju od posledica nesrecnog slucaja.Medjutim u svim razvijenim zemljama postoje os koja se moraju zakljuciti sa drustvo za os.Neophodno je da trece osteceno lice dokaze da postoji uzrocna veza izmedju nastale stete I upotrebe konkretnog vozila.kao I lica koja se nalaze u krugu stanice.Predvidjeno je da sredstva garantnog fonda mogu koristiti: 1.povrede tela.odnosno lice koje je upravljalo motornim vozilom.povrede tela ili narusavanja zdravlja prouzrokovana upotrbom nepoznatog vozila ili vazduhoplova.uslovi za uvodjenje novih ili smanjenja postojecih premijskih stopa.Na osnovu Zakona.mora biti osigurana od odgovornosti za stete pricinjene trecim.os vlasnika vazduhoplova od odgovornosti za stete pricinjene trecim licima.a prethodno je zakljucen ugovor o obaveznom osiguranju sa osiguravajucom organizacijom nad kojom je otvoren 57) Osiguranje od auto-odgovornosti? Saglasno zakonskim odredbama vlasnik.procesora I slicnih uredjaja naknada ce se isplatiti samo u slucaju kada pokrice po tim drugim osiguranjima nije dovoljno I to samo do sume nepokrivenog dela stete.ako je steta prouzrokovana upotrebom vozila odnosno vazduhoplova.Oblici imovinske stete koja se nadoknadjuje usled smrti. 2.uslovi za odstupanje premijskih stopa os pojedinih vrsta ili grupa motornih vozila.odnosno provizija koja se mogu placati za obavljanje poslova posredovanja I zastupanja u poslovima o sod auto-odgovornosti prema vrsti I obimu izvrsenih usluga.izgubljena zarada za vreme lecenja.Putnici se smatraju lica koja se radi putovanja nalaze u prevoznom sredstvu I to bez obzira da li su kupili voznu kartu ili imaju pravi na besplatnu voznju.povrede tela izi zdravlja nekog lica su:troskovi lecenja povredjenog lica.odnosno sve oblike stete za koje postoji odgovornost osiguranika-stetnika.luke.vazduhoplova I plovnih objekata 56) Obavezna osiguranja? Osnovno pravilo je da je zakljucivanje ugovora o os dobrovoljno.Os vlasnika motornih I prikljucnih vozila od odgovornosti za stete pricinjene trecim licima 3.odnosno korisnik motornog I prikljucnog vozila je duzan da zakljuci ugovor o o sod odgovornosti za stetu koju upotrebom motornog vozila pricini trecim licima usled smrti.ako je steta prouzrokovana upotrebom vozila odnosno vazduhoplova.pravila za izracunavanje premijskih stopa klasifikovanih prema grupama definisanim I obelezenim jednakim faktorima rizika.s obzirom da se samo na taj nacin moze uspostaviti potpuna zastita odredjenih dobara I odredjenih kategorija lica.aerodrome ili u neposrednoj blizini prevoznog sredstva pre ukrcavanja odnosno posle iskrcavanja.unistenja ili ostecenja stvari.Osiguravac je u obavezi da naknadi stetu koja je nastala upotrebom motornog vozila a za koju se utvrdi da je odgovoran sopstvenik .Na osnovu ovog ugovora o os osiguravac naknadjuje stete na stvarima I stete na licima.Ustanovljen je Garantni fond radi ekonomske zastite putnika I trecih lica koji treba da cine sredstva koja se obrazuju doprinosom osiguravajucih organizacija.uzlovi za izracunavanje viskova premije radi smanjenja premijskih stopa.Vlasnici prevoznih sredstva na koje se odnose odredbe Zakona o obaveznom os imaju obavezu da zakljuce ugovor o obaveznom os sa nekom od registrovanih drustva za os.Vazduhoplov koji nije jugoslovenski a ulazi u vazdusni proctor SR Jugosalavije.izuzev lica kojima je mesto rada na prevoznom sredstvu.narusavanja zdravlja.ako je steta zbog smrti.

zeleznickom I vazdusnom saobracaju I saobracaju na unutrasnjim vodama koje se prevoze na rizik osiguranika.Pravilo je da stetu prouzrokovanu upotrebom vozila inostrane registracije koje je osigurano kod domaceg drustva za os nadoknadjuje to drustvo .a u cilju sprecavanja stetnog delovanja ili smanjenja vec nastalog stetnog delovanja OM 5.Troskove utklanjanja i prevoza ostataka OM u cilju raskrcavanja i cicenja puta po naredbi nadleznih drzavnih organa Osiguravac nije u obavezi da osiguraniku nadoknadi: 1.ako je nastala iz delatnosti osiguranika.troskove prevoza drugim prevoznim sredstvima Ugovor o os se zakljucuje na fiksnu sumu os koju odredi ugovorac os u skladu sa Tarifom premija.troskove sudskih sporova i preduzetih pravnih mera u vezi sa stetama iz taacke 1 u cilju odbrane od neosnovanih ili preteranih zahteva trecih lica ali pod uslovom da se osiguravac prethodno saglasio sa predlogom osiguranika za vodjenje sporova.povredu tela ili zdravlje trecih lica ili gubitak.troskove pretovara na drugo prevozno sredstvo.odnosno pruzanje odbrane 3.I to odredbama zakona koji vazi za vozila jugoslovenske registracije.Pravo na naknadu stete.uobicajeno je da se maksimalni bonusi krecu od 30-60% od visine premije.nestanak.kojom se razvrstavaju opasne materije u klase opasnosti.odnosno kojim je upravljalo lice koje za to nije imalo ovlascenje.unistenja ili ostecenja imovine trecih lica ili zagadjenje zivotne sredine.pomoc I negu u vreme oporavka.sve stete koje pretrpe treca lica.Kod ove vrste osiguranja posebnu primenu nalaze pravila o bonusu tj umanjivanju visine premije onim osiguranicima koji u odredjenom vremenskom periodu nisu imali stete.ili iz posedovanja stvari.troskove eventualnog istovara.lice koje je ucestvovoalo u protivpravnom oduzimanju motornog vozila cijom je upotrebom prouzrokovana steta.troskove ponovnog utovara na isto ili drugo prevozno sredstvo.odnosno smanjenje stete koja je vec nastala 4.s tim da se osiguranje skladistenja OM posebno ugovora.Osigurava je obavezan da nadokandi: 1.ili iz pravog odnosa ili iz odredjenog svojstva kao izvora opasnosti koji su oznaceni u 49 .odnosno korisnik .ukoliko za posledicu imaju smrt .u skladu sa odredbama Uslova 2.Isprava o os mora da sadrzi sva merodavna obelezja potrebna za odredjivanje visine premije.pretovara ili utovara na drugo prevozno sredstvo ako je prvobitno prevozno sredstvo pretrpelo saobracajni udes.Iako je odredjivanje visine bonusa jedno od trzisnih komponenti na osnovu kojeg drustvo za os medjusobno konkurisu jedno drugom.osim ako je pretovar posledica saobracajnog udesa prevoznog sredstva 3.suvlasnik I drugi imalac motornog vozila cijom je upotrebom pricinjena steta koji je odgovoran za stetu.osim ako je to posledica saobracajnog udesa prevoznog sredstva 2.ukoliko su izazvane iznenadnim I neocekivanim dogadjajem za vreme prevoza OM u drumskom.po osnovu os auto—odgovornosti nemaju vlasnik.Osiguranjem auto-odgovornosti su obuhvacene I stete prouzrokovane upotrebom motornog vozila koje je koristilo.izdaci za tudju pomoc u kucnim poslovima I dr.sve troskove razumno ucinjene radi sprecavanje nastanka stete. 58) Osiguranje od odgovornosti prevoznika opasnih materija prilikom transporta? Po odredbama Uslova osigurava se naknada za slucaj odgovornosti vlasnika odnosno nosioca prava koriscenja opasnih materija za stete pricinjene trecim licima.Osiguranik je duzan da pre eventualnog priznavanja svoje obaveze na naknadu stete i njene isplate osteceniku zatrazi saglasnost od osiguravaca kao i da se pridrzava upustva koja u vezi s tim dobije od osiguravaca 59) Osiguranje od odgovornosti iz delatnosti? Ovim os obuhvacena je odgovornost za prouzrokovanu stetu.Osiguravajuce pokrice u smislu ovih Uslova pocinje da tece od pocetka utovara OM na prevozno sredstvo I traje do zavrsetka istovara.Steta koja je prouzrokovana upotrebom vozila inostrane registracije ciji se vlasnik noje osigurao od auto-odgovornopsti nadoknadjuje se iz garantnog fonda.

akoji je u suprotnosti sa aktuelnim propisima i standardima medicinske struke i kao takav za direktnu posledicu ima nepovoljan ishod lecenja.nesavestan ili nestrucan postupak ili propust lekara i/ili drugog medicinskog osoblja.Za razlku od klasicnih imovinskih os kod kojih je osiguravac u obavezi da nadokandi stetu na osiguranoj stvari.vaazduhoplova.erozijom.usled nedovoljne nege.odgovornost za stete nastale upotrebom motornog vozila.U pogledu vremenskog vazenja ovog os osiguravac je duzan da nadokandi stetu samo ako osigurani slucaj nastane u periodu vazenja os/Po nastanku osiguranog slucaja osiguravac je u obavezi da zajedno sa osiguranikom preduzme odbranu od neosnovanih ili preteranih zahteva za naknadu stete.Takodje je ovim osiguranjem obuhvacena odgovornost za prouzrokovanu stetu iz povecanja opasnosti ili prosirenja izvora opasnosti koji je oznacen u polisi u toku trajanja os.Osiguranje po ovim Uslovima zakljucuje se na rok trajanja od jedne ili vise godina.podvrgnuta optuznica ili je doneta 50 .aparati.Ukupna suma os se ugovora u odnosu na osnovnu sumu os i iznosi od 5 do 10 osnovnih suma os zavisno od toga ko je osiguranik.ako je pokrenuta istraga.odgovornost osiguranika na osnivu ugovornog prosirenja njegove odgovornosti i na slucajeve za koje inace ne odgovara.masinski uredjaji .Sto se tice prostornog vazenja ovog os isticemo da su obuhvaceni samo oni osigurani slucajevi koji su nastali na teritoriji Srbije a na teritoriji drugih drzava samo ako se to posebno ugovori ili ao je to predvidjeno dopunskim uslovima.uzad .a pod uslovom da je tu stetu duzan da nadoknadi ugovorac os na osnovu ugovora o prodaji i isporuci.za stavri 15 prosecno ostvarenih neto plata.lanci itd.odgovornost za stete koje su u neposrednoj vezi sa koriscenjem radiaktivnih materija.koje su nastale kao posledica profesionalne greske lekara i/ili drugog medicinskog osoblja.usled gresaka u materijalu i konstrukciji koje su ugovoarac os bile poznate pre nastupanje stetnog dogadjaja 60) Osiguranje od odgovornosti lekara? Predmet osiguranja prema Uslovima je zakonska odgovornost osiguranika za stete nastale usled smrti.unistenja ili odnosenja prouzrokovanih pozarom ili nekom drugo opasnoscu.Osiguranik je duzan da obavesti osiguravaca i o svim drugim aktivnostima kojima se zahtev za makamdu stete protiv njega istice i to ako bude istaknut preko suda.gvozdene konstrukcije sa ili bez mehanickog ili masinskog uredjaja kao i razni alati.suma za stvari.ukoliko se drugacije ne ugovori.takodje nije duzan da nadoknadi stetu ukoliko je osigurana stvar prevremeno istrosena a pokaze se da je pravilno izvrsena tehnicko-racunska kalkulacija i konstrukcija.ukoliko je osigurana stvar ostecena korozijom.greske ucinjene u radionici ili pri monatzi.Osiguranim slucajem u smislu odredbi ovih Uslova smatra se profesionalna greska.Osiguranje od odgovornosti iz delatnosti moze se zakljuciti na jednu od sledecih kombinacija suma osiguranja:kombinovano za lica i stvari.kaisevi.zajednicka suma za lica i stvari.Pored osnovne sume os ugovara se i ukupna suma os koja je gornja granica obaveze osigiravaca u vezi svih osiguranih slucajeva koji se dogode u toku jedne godine os.Osiguranik je duzan da obavesti osiguravaca o nastanku osiguranog slucaja kao i o podnetom zahtevu za nakandu stete najkasnije u toku od tri dana po saznanju.greske u livenju.polisi osiguranj odnosno ponudi.povrede tela ili zdravlja trecih liva.kada bude stavljen u pritvor.kod garancijskog ososiguravac je obavezan da nadokandi stetu prouzrokovanu unistenjem ili ostecenjem osigurane stvari ali usled greske u konstrukciji.Ovim os nije obuhvacena odgovornost osiguranika za namerno prouzrokovanu stetu.za zajednicku sumu od 25 prosecnih neto plata) Osiguranje odgovornosti za greske na stvarima Po Uslovima koje obrazlazemo stvari koje mogu biti osigurae su masine.trake.Pri tome su za ovu vrstu os odredjene i minimalne sume os(npr za lica 25 prosecno ostvarenih neto plata.kada bude poveden postupak za obezbedjenje dokaaza.nestrucnog rukovanja.pri cemu tada osiguravac stupa u pravo osiguranika prema radniku kao osiguranom licu.izuzev ukoliko je tu stetu namerno prouzrokovao radnik osiguranika.Suma osiguranja je gornja granica obaveze osiguravac na ime odstete i svih troskova po jednom osiguranom slucaju cak i za stetu odgovara vise lica koja se moze ugovoriti je ogranicena u normalnom iznosu i ista je fiksna i ne menja se u toku trajanja os.Osiguravac .suma za lice.greske u tehnicko-racunskoj kalkulaciji.Ne nadoknadjuju se troskovi koji su nacinjeni prilikom otklanjanja same greske.da udovolji osnovnim zahtevima za naknadu iz os.kao i da nadoknadi troskove sudskog postupka.nastaloj usled ostecenja.novog izvora opasnosti koji se kod osiguranika pojavi posle zakljucenog ugovora os.

Obracunska naknada iz os se u svakom osiguranom slucaju umanjuje za 10 posto na ime ucesca osiguranika u steti.ukoliko se druugacije ne ugovori.ako je kod obavljanja delatnosti stetnu radnju ucinio s voljom i znanjem.Smatra se da je advokat odnosno advokatski pripravnik ucionio stetu namerno.duzan je platiti naknadu.niti da izvrsi isplatu.Osiguravac ucestvuje u deponovanju radi os naknade stete sto bi osiguranik bio duzan da ucini na osnovu zakonskih propisa ili sydske odluke i to najvise do iznosa njegove obaveze na naknadu stete.U vezi sa podnesenim zahtevom za nakandu stete od strane ostecenog lica.Osiguranik nije ovlascen da se bez prethodne saglasnosti osiguravac izjasnjava o zahtevu za naknadu stete.predstavniku osiguravaca pruziti sve podatke i druge dokaze koji su potrebi za utvrdjivanje uzroka obima i visine stete.poravnanje.osim ako se prema cinjenicnom stanju nije moglo odbiti priznanje. Obaveza osiguravacana pruzanje pravne zastite obuhvata ispitivanje odgovornosti osiguranika za nastalu stetu.a posebo da ga prizna potpuino ili delimicno.Predmet osiguranja u smislu ovih uslova je zakonska odgovornost advokata za stetu koju prozurokuje trecim licima obavljanjem advokatske delatnosti.pa i onda kada zahtev za naknadu stete nije bio osnovan.a osiguravac moze zahtevati da osiguraniku pribavi i druge dokaze ako je to potrebno i opravdano.Kada se ispostavi da je advokat pricionio stetu trecem licu namerno ili ig rube nepanje.Predmet osiguranja mogu da budu samo stvarne pretrpljene imovinske stete koje klijent zahteva od advokata.Osiguranjem po ovim uslovima nisu obuhvacene stete od odgvornosti za propuste ili pogreske u obavljanju delatnosti koje su bile poznate u vreme zakljucenja ugovora o os ili nisu mogle ostati nepoznate.osiguravac ima pravo regresa prema advokatu ili advokatskom pripravniku.Smatra se da propust ili pogreska nisu mogli ostati nepoznati kada ih osiguranik sam utvrdi ili za njih dozna a da nije jos postavljen ili najavljen odstetni zahtev treceg lica.Najcesce advokatske greske su kod nas propustanje roka za zalbu ili tuzbu.kao ni da izvrsi isplatu.kamate .da se o zahteva za naknadu stete nagodi.niti da se o zahtevu za naknadu stete poravna.Ako se osiguravac protivi predlogu osiguranika da se o zahtevu za naknade stete nagodi.Ugovarac osiguranja duzan je da nezavisno od roka u kome je podneo prijavu stete.s tim da se znanje i volja moraju odnositi podjednako na uzrok i posledicu stetne ranje.a da se time ne ucine ocigledna nepravda.Osiguravac isplacuje naknadu iz osna osnovu priznanja koje je dao ili odobrio ili poravnanja koju je zakljucio ili odobrio ili sudske odluke.Odgovornost advokata se utvrdjuje pred sudom a odgovornost advokata proizilazi iz opstih pravnih principa jer nije kodifikovana ni putem zakona ni putem drugih propisa.odnosno isplata.vodjenja spora u ime osiguranika ako osteceni ostvaruje pravo na naknadu stete u parnicnom postupku.Osiguravac nadoknaadjuje sve troskove parnickog postupka ukoliko je sam vodio spor ili je dao saglasnost osiguraniku za vodjenje spora.Ovaj vid obaveznog osiguranja stiti klijente advokata i samog advokata od gubitaka koji bi mogao da ugrozi njegovu egzistenciju.da udovolji osnovanim zahtevima za naknadu iz os i da naknadi troskove sudkog postupka.osima koa se prema cinjenicnom stanju nije moglo odbiti priznanje i nagodba odnosno isplata .davanje svih izjava u ime osiguranika koje smatra celishodno za zadovoljenje ili odbranu od neosnovanog ili preteranog zahteva za nakandu stete.Ugovarac os duzan je da prijavi stetu u roku od tri dana od dana nastanka osigurang slucaja odnosn od dana kada je za stetu doznao i mogao je prijaviti.poravnanja koje je zakljucio ili odobrio i sudske odluke.Osiguranik nije ovlascen da se bez prethodne saglasnosti osiguravaca izjasnjava o zahtevu za naknadu stete. 62) Osiguranje kredita? 51 .odnosno advokatske kancelatije.Moguce je da se posebno ugovori.Osiguravac isplacuje naknadu iz os na osnovu priznanja koje je dao ili odobrio.a narocito da zahtev prizna potpuno ili delimicno.troskove i onda kada prelaze sumu os.napustanje glavnog pretresa i sl. 61) Osiguranje od odgovornosti advokata? U zemljama calnicama Evropske unije je uvedena obaveza da se advokati.odluka o krivicnom postupku a takodje je duzan da dostavi nalaz nadleznog organa u vezi sa nastalim stetnim dogadjajem.biroi i partneri moraju osigurati.uz placanje vece sume osiguranja i pokrivenost rizika koji nisu obuhvaceni obaveznim osiguranjem.osiguravac je u obavezi:da zajedno sa osiguranikom preduzme odbranu od neosnovanih ili preteranih zahteva za naknadu stete –pravna zastita.a da se time ne ucini ocigledna nepravda.

kamate i sl i dalje postoje.pada letilice.Kod ovog os.Uobicajena je podela na dejkredere os kredita.da o tome istog dana obavesti osiguravac usmeno.Delkredere os kredita predstavlja os rizika nenaplate novacnih potrazivanja koje sa osiguravacem zakljucuje poverilac.eksplozije.ugovarac o sje banka.udara sopstvenog motornog vozila i sopstvene pokretne radne masine u osigurani gradjevinski objekat.Osigurani slucaj nije nastupio ako se od korisinika kredita ne moze naplatiti potrazivanje u sudskom i izvrsnom postupku a postoji mogucnost naplate od ziranata.Prekid delatnosti neizbezno dovodi do prestanka obavljanja poslova u nekom duzem ili kracem vremenu u kom odredjeni troskovi.i da se u tom pogledu pridrzava upustva.Osigurana vrednost kod ovog tipa os je glavnica odobrenog kredita uvecana za iznos ugovorene redovne kamate.Ova vrsta os omogucava da se u odredjenom periodu pronadje resenje koje ce omoguciti da se delatnost nastavi i da se izadje iz teskoca.Predmet os su krediti koje banka i druga drustveno-pravna lica odobravaju gradjanima u funkciji resavanja stambenih pitanja.i ne zna da je poverilac osigurao svoje potrazivanje od njega.u slucaju ostvarenja rizika.koje osiguravac daje.Naknada stete se vrsi tako sto se isplacuje bruto prihod u iznosu koji osiguranik nije moga postici 52 .odnosno utvrdjuje rezultate u skladu sa zakonim.Osiguranim opasnostima smatra se smanjivanje privredne aktivnosti tj prekid rada zbog unistenja.Rizik obuhvacen ovim os su atmosferske padavine i to kisa.ni u izvrsnom postupku od korisnika kredita ili ziranata.duznik u nacelu.Predmet ovo s cini poslovni dobitak i odredjenitroskovi poslovanja.kao sto su zarade.telefonski.Predmet os je ocekivani bruto prihod od priredbe da osigurani slucaj nije nastao.oluje.Pri tome.manifestacija i demonstracija.grad a usled cijeg padanja dolzai do stete u vidu smanjenja prihoda.Ukoliko se to ne ucini usmeno i pismeno narednog dana osiguravac moze utvrditi finansijskih efekat neispunjenja te obaveze i srazmerno tom uticaju umanjiti iznos naknade.Kreditno osiguranje Kreditno osiguranje ili osguranje kredita je posebna grupa os u kojoj ugovorac os tj davalac stice pravo da.Da bi osigurani slucaj nastupio nije dovoljno da bankane moze da naplati svoje potrazivanje u sudskom vec ni u izvrsnom.Osiguranik je duzan da u slucaju prekida rada preduzme potrebne mere zaotklanjanje ili smanjenje stete od prekida rada.odnosno drustveno-pravno lice tj davalac kredita.Os protiv zloupotrebe poverenja predstavlja poseodavcevo obezbedjenje os steta koje poslodavac moze pretrpeti usled krivicnih radnji svojih sluzbenika.Uobicajena je takodje podela na medjunarodna i domaca kreditna os.komunalni troskovi.Kaucijsko os kredita je takvo os gde duznik sklapa sa osiguravacem ugovor.Pri tome je osiguravac obavezan da nadoknadi stetu samo ako visina vodenog taloga dostigne ili premasi visinu oznacenu u polisi.Ovu vrstu os moze da zakljuci svako pravno lice koje obavlja odredjenu privrednu delatnost a na bazi koja ostvaruje ukupan prihod.a narocito da preduzima mere koje ce smanjiti vreme trajanja prekida.a to je nenaplata potrazivanja od korisnika kredita.kaucijsko os kredita i os poverenja.ukoliko nastupi neposredna opasnost ili se vec pocela ostvarivati.koji placa premiju os i ima status osiguranika i pravo da se u slucaju nastanka osiguranog slucaja podnese osiguravacu ostetni zahtev.grada.Pri tome je ugovarac is duzan da zakljuci ovo os za sve organizovane jedinice na istoj lokaciji.ako ga ne plati duznik poveiocu. Osiguranje finansijskih gubitaka Osiguranje od opasnosti prekida rada usled pozara i nekih drugih opasnosti Ova vrsta os u teorji i praksi je poznata pod nazivom somazno osiguranje.sneg.koji poveriocu jemci da ce njegovo potrazivanje biti placeno tj.da u cilju smanjenja stete preduzima mere u okviru mogucnoati da se radnici koji su ostali bez posla zbog prekida rada zaposle u drugom pogonu ili drugoj organizacijimda osiguravacu njegovim predstavnicima i strucnjacima dozvoli istrazivanje i utvrdjivanje visine stete i obima obaveze naknade stete kao i da na zahtev osiguravac pruzi sva pismena obavestenja kao i dokumenta koja mogu tome posluziti Osiguranje priredbi Predmet ove vrste os cini bruto-prihod koji se ocekuje od priredbe ili iznos troskova koji nastanu u vezi sa priredbom.Osigurani rizik je rizik nenaplate dospelih rata koje osiguranik tj davalac kredita nije mogao da naplati sudskim putem.platice ga osiguravac.ostecenja i nestanka osigurane stvari nastalih usled pozara i udara grma.bez obzira da li se nalazi u odvojenom ili jedinstvenom riziku.koje je nastalo na osnovu prethodno zakljucenog ugovora o kreditu .odnosno iznoa troskova koje je osiguranik ucinio za priredbu.Krakateristicno za ovaj vid os je da je osiguranik duzan.naplati svoje potrazivanje od osiguravaca.

Do donosenja ovog zakona kod nas je ovo os bilo prisutno samo delimicno u osiguranju od odgovornosti.Nastanak osiguranog slucaja je po pravilu zavistan od volje osiguranika u situaciji kada sam osiguranik pokrece odredjene postupke smatrajuci da su isti neophodni u cilju zastite njegovih interesa.Osiguraniku se ne isplacuje naknada.na osnovu placene premije.ali po drugom osnovu koji nema veze sa ovom vrsto osiguranja.usled nastanka osiguranog slucaja a ako su u pitanju osigurani troskovi-iznos stvarno ucinjenih . Ova vrsta os ne odnosi se na one nezaposlene koji nikada nisu na zasnovali radni odnos.Osigurani slucaj ne nastupa.obezbedjuje naknadu troskove sudskog postupka i drugih usluga koje proizilaze iz osiguravajuceg pokrica a narocito u vezi-ostvarivanje prava na naknadu stete koju je pretrpeo osiguranik u vansudskom ili sudskom postupku.dok se u drugim zemljama Evropske unije ovim osiguranjem bave i osiguravajuca drustva koja sprovode druge vrste osiguranja.posebno kada je uzrok nastanka osiguranog slucaja nastao pre zakljucenja ugovora o os. Osiguranje bankarske garancije pojavljuje se u finkciji sredstava koje smanjuju rizik kome je izvoznik izlozen obezbedjujuci smostalnu garanciju u korist izvoznika.U oblasti os pravne zastite izvrsena je materijalno pravna harmonizacija donosenjem posebne Direktive 1987 godine.nego se nastavlja sa izmirenjem njegovih obaveza prema odredjenom tipu poverioca.sto se u praksi nije dogadjalo.U zemljama clanica Evropske unije os pravne zastite je posebna vrsta os.Ako sam pokrene postupak i uspe u njemu osiguranik imapravo da zahteva od osiguravaca da mu pokrije te troskove.U vecini zemalja ova vrsta os spada u dobrovoljno osiguranje.U Nemackoj i Svarcaskoj osiguranjem pravne zastite se bave samo specijalizovana osiguravajuca drustva .ugovore o stednji I hipotekarne zajmove.a to nastaje prestankom radnog odnosa.parnicnom ili krivicnom postupku.osiguranik ima pravo da trazi misljenje advokata o tome ili nekog drugog pravnog strucnjaka ili pak putem tuzbe utvrdi uspesnost buduceg postupka. Osiguranje pravne zastite je kod nas uvedeno kao poseban vid nezivotnog os odredbama Zakona o os.Ukoliko osiguravac. Osiguranje od rizika zagadjivanja životne sredine.Drugi znacajna posebnost je da se u momentu nastupanja osiguranog slucaja. Osiguranje od rizika nezaposlenosti.pri cemu samo u Nemackoj postoji 33 takva drustva.Preuzimaju se obaveze placanja osiguranika koje bi osiguranik trebalo da nastavi da izmiruje bez obzira sto je dobio status nezaposlenog .takodje u slucaju kada osiguranik ostane bez posla tako sto dobije otkaz a u momentu zakljucenja os je znao da ce ostati bez posla.ali je u nekim drzavama predvidjeno obavezno o sod zagadjivanje zivotne sredine. Osiguranje od zagadjenja zivotne sredine spada u grupu os opste odgovornosti.U drugim zemljama sprovodi u okviru drugih kombinovanih os i to sve vise preko specijalizovanih osiguravajucih drustva.U okviru Komisije za os opste odgovornosti Evropskog komiteta za os.proceni da postupak nece biti uspesan i odbije da snosi troskove .Po pravilu se smtra da osiguravac nema obavezu da pokrije posledice osiguranog slucaja koji je vezan za dogadjaj koji je nastao vise od godinu dana pre zakljucenja ugovora.Osiguranje pravne zastite .Osiguravac se tada opredeljuje da li ce placati troskove postupka ili ne.Osigurani slucaj nastupa samo u slucaju nastupanja nezaposlenosti koji nije nastao voljom osiguranika.Kod ove vrste os su posebno zanimljivi 53 .kao i u vezi nekog vansudskog zahteva.upravnom ili drugom postupku.postoji posebna radna grupa za o sod zagadjivanje zivotne sredine.Osiguranik tj nezaposleni ne dobija novac.koja se odnosi na ugovaranje os pravne zastite.a nepokrivenih troskova iz prihoda od priredbe. Osiguranje bankarske garancije.koja predstavlja znacajan instrumen za ostvarivanje prava gradjana na sudsku zastitu.koji mu se inace isplacuje u slucajunezaposlenosti.Osiguranje pravne zaštite.Veoma je bitno za ocenu da li je nastupio osigurani slucaj kada je nastao stetan dogadjaj zbog koga je podnesen odstetni zahtev.ne isplacuje naknada iz os osiguranicima tj radnika koji je postao nezaposlen.nego drustvo za os preuzima na sebe osiguranikove rate za os.obicno zavisno od toga kakva je procena uspesnosti postupka. 63) Osiguranje troškova pravne zaštite? .Dvanje otkaza od strane nezaposlenog poslodavcu ne predstavlja nastupanje osiguranog slucaja.-odbrane ili zastupanje osiguranika u parnicnom.krivicnom.

odnosno duzni su da naknade svaku stetu koja nastane kao posledica aktivnosti ljubimca.saglasno zakonskim odredbama.da tu stetu drustvu nadokadi.vec isplata osigurane sume.2.uakzuje u istom teorijskom stavu.troskovi advokata.koja je unapred utvrdjena.za sve zahteve zaplacanje kazni.a I drugih domacih zivotinja snose odgovornost za sve ono sto njihov ljubimac cini.za sve zahteve koji imaju karakter kaznene sankcije.Prema analizama koje su sacinjene psi u Nemackoj naprave u toku godine stotine hiljada steta.izvoznouvozni embargo itd kao I usled drugih opasnosti kao sto su raskidanje osnovnog ugovora od strane izvoznika.Posebna pravila u osiguranu nezgode su-osigurana suma se 54 .Osigurana suma se isplacuje ma koliki je iznos stete.kod osiguranja lica nema nadosiguranja ni podosiguranja jer nema osigurane vrednosti.Uslov za ostvarivanje prava iz osiguranja nije materijalni interes posto bi postojanje ovog nacelakod osiguranja lica bilo nemoralno.kada izvoznik propusti da postupi po sudskoj ili arbitraznoj odluci koja je doneta u koorist izvoznika Osiguranje poslovodstva u privrednim društvima.ostecenju zdravlja I slicno ne moze se izraziti u novcu.odnosno donsenja odluka ili propusta kojima se naonosi steta drustvu poslovodstvo je u obavezi.Pravila na kojima se zasnivaju pravni odnosi u ovoj oblasti52 1. U slucaju pogresne procene. 65) Osiguranje lica od posledica nesrećnog slučaja? Pojam I pravna priroda -to je takvo osiguranje kod kojeg osiguravac preuzima obavezu da isplati osiguranu sumu osiguraniku ili drugom korisniku ako za vreme trajanja osiguranja predvidjeni nesrecni slucaj prouzrokuje smrt ili invaliditet kao I da naknadi stetu nastalu usled troskova lecenja I izgubljene zarade ili uslucaju narusenja zdravlja ili prolazne nesposobnosti za rad.Osiguranje pokriva svu stetu I troskove postupka u koje su ukljuceni sudski troskovi.Osigurana suma se utvrdjuje I isplacuje ma koliki je iznos stete.neispunjenjem obaveze os strane izvoznika iskljucivo zbog okolnosti izvan njegove kontrole kao sto su rat.U pojedinim drzavama je propisano da vlasnici borbenih pasa moraju obavezno da poseduju o sod odgovornosti za svoje pse OSIGURANJE LICA 64) Razlike izmedju osiguranja lica i osiguranja imovine? U pravnoj teoriji se istice da os zivota stiti osiguranike od dva osnovna rizika:preranog rizika I dugovecnosti.4.5.korisnik osiguranja moze kumulirati I zahtev iz osiguranja I zahtev po osnovu naknade stete.a steta moze nekad da dostigne I stotine hiljada evra.U istom teorijskom stavu se istice da su pokrivene stete koje su nastale nepostenim pozivanjem na naplatu garancije.ugovorne kazne.Cilj os nije naknada stete prouzrokovane osiguranim slucajem.pokriveni rizicki na koje se takodje.Kod os lica rizik obuhvacen osiguranjem ostvaruje se na licnosti osiguranog lice.invaliditeti.odnosno osiguranik je u obavezi da u najkracem mogucem roku obavesti osiguravac da su osteceni podneli zahtev za naknadu stete.Njegova licnost se ne moze izraziti kroz materijalnu vrednost u novcu.Samim tim ni stata koja se ostvari na osiguranom licu.koja se moze sastojati u povredi.osiguranik stice pravo na isplatu nastupanjem osiguranog slucaja I nije obavezan da dokazuje stetu.Ugovorac os .Osiguranje odgovornosti poslovodstva pokriva uglavno samo zakonsku odgovornost za imovinsku stetu za koju poslovodstvo odgovara.priorodne nesrece.3.Ugovarac os moze biti privredno drustvo a clan poslovodstva osiguranik ili sam clan poslovodstva moze biti I ugovorac osguranja I osiguranik Osiguranje od odgovornosti za stetu od životinja Vlasnici pasa.ugovor se moze zakljuciti I za slucaj smrti ili nezgode nekog treceg lica.za radnje ucinjene u toku likvidacionog postuka od strane zakonskih propisa.vestacenje I sl/Uslovima os se taksativno nabrajaju iskljucenja iz os I to sup o pravilu zahtevi koji su usmereni protiv poslovodstva zbog radnji koje su ucinili u vezi sa osnivanjem drustva.Steta moze biti skromnih razmera ali I takva da ugrozi egzistenciju samog vlasnika I njegove porodice.zahtevi za stet koje su posledica krsenja poslovne tajne.osigurana suma je bitan element ugovora jer se jedino tako moze odrediti visina premije.

trajnog gubitka opste radne sposobnosti I prolazne nesposobnosti za rad.osiguranje pocinje u 24.ugovor se moze zakljuciti kao: 1.Osiguranje prestaje za svakog pojedinog osiguranika u 24.delujuci uglavnom spollja u naglo na telo osiguranika.procenat koji odgovara procentu invaliditeta.stav 1.kod lica koja predstavljaju anormalni rizik zbog toga sto su prelezala neku tezu bolest ili imaju neku urodjenu ili stecenu manu.Posledice po telo se moraju manifestovati kao smrt.privremena nesposobnost za rad ili narusavanje zdravlja koje zahteva lekarsku pomoc.da postoji uzrocna veza izmedju spoljne rednje I posledice po telo ili zdravlje osiguranika.Ukoliko drugacije nije ugovoreni]o.pri upravljanju svih vrsta vozila bez vozacke 55 .Korisniku osiguranja se isplacuje osigurana suma.Odredjuje ga vestak-lekar na osnovu tablica invalidnosti.to znaci za ubuduce.Osiguranik moze biti svako lice izmedju 14 I 75 godina zivota a oni koji ne spadaju u ovu kategoriju mogu biti osigurani po posebnim uslovima.Lica potpuno lisena poslovne sposobnosti se ne mogu osigurati sem ako zakon ne nalaze drugacije. -Zaklucenje ugovora-forma ugovora-prema odredbi clana 901.naplacuje I utvrdjuje nezavisno od iznosa stete.ne primenjuju se pravila o nadosiguranju I podosiguranju.istakne godina osiguranja u kojoj je osiguranik navrsio 75 godina zivota 4.pri sportskim skokovima sa padobranom.sa rokom trajanja koji nije odredjen. -Osigurani slucajevi-za slucaj smrti usled nezgode I usled bolesti.trajni ili delimicni invaliditet.za gubitak zarade.pri treningu I ucescu u javnom sportskom takmicenju.Da bi se neki dogadjaj smatrao nesrecnim slucajem on mora da ispunjava sledece uslove:da je iznenadan I nagao.kada ugovor o os postane nistav 5.da dolazi spolja u odnosu na osiguranika.dugorocni.Iskljucuju se sve obaveze osiguravaca-usled zemljotresa.visegodisnje os.ratnih aktivnosti.korisnik osiguranja ima pravo da kumulira osiguranu sumu I naknadu od strane odgovornog lica I ugovor se moze zakljuciti I za slucaj smrti ili povrede treceg lica.dnevnu naknadu I naknadu troskova lecenja.-Ogranicenje I iskljucenje obaveze osiguravaca-ugovorene osigurane sume smanjuju se srazmerno premiji ako slucaj nastane-pri upravljanju I voznji avionom ili drugim vazduhoplovom.Ako je u polisi obradjen samo dan pocetka osiguranja.vec se produzava svake godine 3. -Obaveze osiguravaca-obim-kada nastane osigurani slucaj osiguravac isplacuje-osiguranu sumu za slucaj smrti ili invaliditeta..osiguranik postane poslovno nesposoban 3.da je nezavistan od volje osiguranika.usled ratnih dogadjaja u kojima se nadje izvan granica zemlje a da u njima nije ucestvovao.00 casa bez obzira da li je I koliko ugovoreno trajanje dana kada: 1.oo casa dana kada je u polisi oznacen kao dan prestanka osiguranja.ugovor je sklopljen kada saugovaraci potpisu polisu osiguranja ili list pokrica.potpuni ili delimicni invaliditet.kada jedna od strana otkaze ugovor i 6. -Invaliditet-se definise kao delimican ili potpuni gubitak organa ili njegovih funkcija ili pojedinih delova organa nakon lecenja.nastupi smrt osiguranika ili bude ustanovljen invaliditet od 100 posto 2. Ugovorne strane-ugovor se zakljucuje na osnovu pismene ili usmene ponude ponudjaca osiguraniku I u zakljucenju ucestvuju najmanje dva lica-osiguravac I ugovarac osiguranja.ono se produzava iz godine u godinu sve dok ga jedna od ugovornih strana ne otkaze.Kratkorocni-sa rokom trajanja od 1 godine 2. -Trajanje osiguranja-Ugovor o os se zakljucuje za period koji sledi nakon njegovog zakljucka.odgovornosti ugovaraca prema licima osiguranim od posledica nesrecnog slucaja I njihovim stvarima.za troskove spasavanja kod os clanova planinarskog saveza.narusenja zdravlja koje zahteva lekarsku pomoc.prolaznu nesposobnost za rad ili narusavanje zdravlja koje zahteva lekarsku pomoc.00 casa dana koji je u polisi oznacen kao pocetak osiguranja I prestaje u 24.Ovakva resenja ZOO nam ukazuju na to da je taj ugovor formalan ugovor.ima za posledicu njegovu smrt.ukoliko je odredjen rok trajanja duzi od 1 godine -Pojam nesrecnog slucaja-Pod nesrecnim slucajem se podrazumeva svaki iznenadni I od volje osigurnika nezavisni dogadjaj koji.kada osiguranik ne plati premiju do ugovorenog roka U pogledu duzine trajanja os .Ugovarac moze biti svako pravno ili fizicko lice registrovano za ovakav vid osiguranja. ZOO.

54 -Vidovi osiguranja nezgode-prema nacinu nastanka odnosa osiguranja delimo ga na dobrovoljno I obavezno. -Obaveza prijave promene opasnosti u roku trajanja osiguranja-osiguranik je duzan da prijavi promenu uslova I radnih zadataka koje obavlja a do kojih dodje u roku trajanja osiguranja.opis dogadjaja.ako nema gore navedenih lica korisnici su zakonski nasledici. -Isplata osigurane sume-isplacuje se u roku od 14 dana od dana kada je osiguravac utvrdio svoju obavezu I njenu visinu u protivnim mora biti isplacena zatezna kamata. putnik stice pravo na isplatu osigurane sume iz Garantnog fonda. Obaveze osiguranika-placanje premije osiguranja-ona se isplacuje unapred I odjednom za svaku godinu osiguranja ili polugodisnje.Ukoliko dodje do prolazne nesposobnosti a u ugovoru je predvidjena isplata dnevne naknade ova suma ce biti isplacena najvise do 200 dana.kolektivnog osiguranja I moze se ugovoriti nezavisno od obaveznog.Osiguravac ima pravo da od osiguranika trazi dodatna obavestenja kao I da ga o svom trosku uputi kod svojih lekara.ime lekara I nalaze. Sto je slucaj I za nastanak invaliditeta. 66) Dopunsko zdravstveno osiguranje? -Dopunsko zdravstveno osiguranje-je novi oblik dobrovoljnog.Procenat invaliditeta odredjuje se prema tabeli I to kada lekar ne ocekuje nikakva poboljsanja ili pogorsanja stanja.da se pridrzava lekarskih saveta u pogledu lecenja.Ako je osiguranik maloletno lice isplata se vrsi njegovim roditeljima ili staratelju.samo roditelji.usled delovanja narkotika ili alkohola.ako nema dece ni njihovih potomaka bracni drug I roditelji po jednu polovinu.Osiguravac nece isplatiti akontaciju pre nego sto je utvrdjena njegova obaveza.Prijava nesrecnog slucaja je obaveza osiguranika I bez nje osiguravac ne moze uredno da izvrsi svoje obaveze.Ako ugovarac ne isplati premiju do ugovorenog roka.kicme ili organa.Ako u polisi to nije predvidjeno korisnicima se smatraju-deca I bracni drug u momentu smrti na jednake delove.Ako osiguranik umre pre isteka godine dana od nastanka nesrecnog slucaja a prethodno je izvrsena isplata na ime invaliditeta isplacuje se razlika do sume ugovorene u slucaju smrti.da o nesrecnom slucaju pismeno obavesti osiguravaca I pri tom mu pruzi podatke o mestu I vremenu nastanka nesrecnog slucaja.Procenat trajnog invaliditeta odredjuje osiguravac kao I kod povreda pojedinih udova.namernog prouzrokovanja I pri pripremanju.Dobrovoljno nastaje na osnovu ugovora I ono je pravilo a obavezno na osnovu ugovora kao I zakona I ono je izuzetak. korisniku vozila a ako ugovor nije zakljucen. -Kumulacija osigurane sume-ovo pravo pripada osiguraniku -Zastara potrazivanja-potrazivanja iz ugovora zastarevaju u rokovima predvidjenim clanom 380 Zakona o obligacionim odnosima I to u roku od tri godine.U slucaju da korisnik do tog roka nije znao da se osigurani slucaj dogodio zastarevanje nastupa za pet godina.Osiguravac moze predloziti povecanje ili umanjenje osigurane sume I premije.ako nema bracnog druga.pokusaju ili izvrsenju umisljenog krivicnog dela. -Odredjivanje korisnika osiguranja-korisnik u slucaju smrti osiguranika se odredjuje u polisi.ugovor prestaje po isteku 30 dana a za svaki dan prekoracenja placa zateznu kamatu.Ugovor je nistavan ako je u casu njegovog zakljucenja vec nastao osigurani slucaj ili je bio u nastupanju ili je bilo izvesno da ce nastupiti a uplacena premija se vraca ugovaracu.dozvole.usled pokusaja ili izvrsenja samoubistva. a ako deca nisu u zivotu njihovi potomci.Ovo osiguranje se moze 56 .tromesecno ili mesecno ako je tako dogovoreno.U slucaju gubitka vise udova ili organa procenat invaliditeta se sabira za svaki pojedini ud ili organ.Ako je opsta radna sposobnost osiguranika bila trajno umanjena pre nesrecnog slucaja obaveza osiguravaca se odredjuje prema novom invaliditetu osim u sledecim slucajevima-ako je prijavljeni nesrecni slucaj prouzrokovao povecanje invaliditeta za procenat visi od utvrdjenog za posledice prethodnog slucaja I ako osiguranik prilikom nesrecnog slucaja izgubi ili povredi vec ranije povredjeni ud ili organ obaveza osiguravaca -utvrdjuje se samo prema povecanom invaliditetu.Obavezno osiguranje putnoka u javnom saobracaju spada u osiguranje lica a obaveza zakljucivanja ugovora je na vlasniku tj.Moze biti za sve zaposlene ili po spisku osiguranih lica. -Utvrdjivanje prava korisnika osiguranja-ukoliko je usled nesrecnog slucaja osiguranik umro korisnik je duzan da pdnese dokaz o osiguranju kao I dokaz da je smrt nastupila kao posledica nesrecnog slucaja. -Prijava nesrecnog slucaja-osigranik je duzan-da se odmah javi lekaru.

dok u velikom broju posmatranja postaje zakonitost.pol.posto penzioni fondovi sve teze podnose opterecenje velikog broja penzionera.Uslovima osiguranja su predvidjena ogranicenja I iskljucenja obaveza osiguravaca. 67) Osiguranje za vreme puta i boravka u inostranstvu? Osiguranje za vreme puta I boravka u inostranstvu-osiguravac pruza pokrice za sledece usluge: 1.u slucaju kada je osiguranik znao da postoji mogucnost nastanka osiguranog slucaja ili ga je mogao predvideti.unapred odredjena I namenska.3.usled delovanja alkohola ili narkotika.2.mogu uociti odredjene pravilnosti u nastupanju jednog dogadjaja.izracunavaju se komutativni brojevi koji sluze za obracun neto premija u osiguranju zivota.Za ostvarivanje prava iz ovog osiguranja nije vazno gde je izvrsena operacija.placanja honorara advokata ili kaucije.kada je slucaj nastao kao posledica-namerne radnje.4.Zibotno os otklanja stetne posledice od rizika.Sto je broj posmatranih slucajeva veci.Pomocu ovako dobijenih vrednosti broja zivih I broja umrlih lica I odgvarajuce kamatne stope.Sustina ovog zakona je u tome da se. Obracunska kamatna stopa Osiguranje zivota je uglavnom dugorocno.Racunske 55 osnove obracuna tarifa u osiguranju lica cine :tablice smtrnosti.ona nije vidljiva kod pojedinacnih jedinica od kojih je masa sastaljena .klima I sl.odnosno gubitka ili smanjenje sposobnosti prividjenja.3.koja je dugorocna.bavljenja rizicnim aktivnostima I sportovima.Stoga se zakonitost ispoljava samo u masi slucajeva.Premija zavisi od visine osigurane sume koju odredjuje osiguranik a ona odredjuje visinu naknade.on predstavlja slucaj.zdravstvena asistencija potrebna usled iznenadne bolesti ili njenih posledica I usluge hitne medicinske evakuacije.Sa stanovista pojedinca.niti deluje kod nekih grupa tih jedinica.sto osiguraniku moze obezbediti sredstva za ulaganje ili zadovoljenje iznenadnih potreba.jonizujuceg zracenja ili kontaminacije radioaktivnoscu.kada se slucaj desio van predvidjene teritorije.Sto je broj osiguranih predmeta veci I zahvata sire podrucje I sto je trajnije osiguranje duze.kao trosak koji bi bio placen da se slucaj nije ni dogodio.Osnovni faktori koji uticu na smrtnost su :dob.Ako postoji vise zakljucenih ugovora korisnici imaju pravo na naknadu po svim polisama.izracunatog na osnivu verovatnoce smrti.2.ukoliko se posmatra veliki broj slucajeva .usluge putne asistencije u slucaju gubitka prtljaga. Tehnicke osnove osiguranja zivota Osiguranje zivota se bazira na nacelima zakona velikih brojeva a to je osnovni zakon u teoriji verovatnoce I statistici.U razvijenim drustvima kroz privatno zivotno I penzijsko os vrsi se korekcija sistema penzijskog osiguranja zasnovanog na nacelu generacijske solidarnosti.obracunska kamatna stopa I troskovi provodjenja osiguranja Tablice smrtnosti Tablice smrtnosti sadrze niz pokaziteloja od kojih su osnovni izravnata verovatnoca smrtnosti na osnovu kojih se izracunavaju sve ostale biometrijske finkcije:verovatnoca dozivljenja.usluge pravne asistencije I usluge pozajmice u slucaju razbojnistva.Ako se odredjeni dogadjaj posmatra pojedinacno.Sa stanovista drzave placanjhe premije zivotnog osiguranja kumulira sredstva koja imaju znacaj stednje.ali se 57 .prirodne katastrofe.ostvarivanje odredjenog slucaja je ravnomernije I blize ocekivanom.pravilnost u nastupanju jednog dogadjaja je veca a odsutpuanja su manja.kradje ili gubitka dokumenata ili nezgode na putu.rata.kretanje broja zivih I broja umrlih u okviru odredjenog skupa.medju kojima su-1.ugovoriti-za slucaj hirurske intervencije I ono pokriva operacije predvidjene uslovima osiguranja I za slucaj tezih bolesti I posledica bolesti.da li je troskove snosio sam osiguranik ili ih nije ni imao. 68) Osnovne odlike životnog osiguranja? Funkcija I privredni znacaj osiguranj zivota Osiguranje zivota predstvalja oblik zastite osiguranika ili njemu bliskog lica za slucaj nesrece koja ga moze zadesiti.5.polisa zivotnog os moze se upotrebiti I kao garancija za kredit.Na ovaj nacin covek se na vreme obezbedjuje od rizika smrti.Zivotno os sluzi prosirenju socilajnog osiguranja.zanimanje.kao steta neimovinske prirode.invazije.jer se ugovori sklapaju na period od 10 do 30 godina.nacin zivota.

troskovi obrade I vodjenja portfelja Matematicka rezerva Matematicka rezerva osiguranja zivota obrazuje se u osiguranje zivota po nacelu akutarske matematike I cine ih razlika izmedju osigurane sume I premije osiguranja.inkaso troskovi.Sredstva matematicke rezerve se u poslovanju osiguravaca iskazuju kao pasiva.za slucaj dozivljenja.nacinu isplate osigurane sume na osiguranje kapitala I os rente 5. Premija osiguranja je novcani iznos koji ugovarac osiguranja placa osiguravacu na osnovu ugovora o osiguranju Osigurana suma predstavlja iznos koji je osiguravac obavezan isplatiti korisniku osiguranja kada nastupi osigurani slucaj Osigurani slucaj je dogadjaj o kome zavisi isplata naknada po ugovoru o osiguranju Dobit je novcani iznos koji se godisnje pripisuje suma osiguranja.Pod osiguranom sumom podrazumeva se sadasnja vrednost buducih obaveza ugovaraca osiguranja.Za obracunsku kamatnu stopu ne moze se uzeti aktuelna kamatna stopa jer se ona.ugovori o zivotnom osiguranje se mogu podeliti prema: 1.U ugovoru o os zivota razlikujemo sledece pojmove: Ugovarac osiguranja.mesovito osiguranje I osiguranje sa utvrdjenim rokom isplate 4. Troskovi provodjenja osiguranja Prilikom kalkulisanja tarifa kod zivotnog osiguranja vodi se racuna o tri vrste troskova. Korisnik osiguranja je lice kome pripadaju prava iz ugovora o osiguranju. 2.On placa premiju I njemu pripadaju sva prava iz ugovora o osiguranju.premija osiguranja ne menja.sve do nastupanja osiguranog slucaja Osiguravac je akcionarsko drustvo za osiguranje koje preuzima pokrice osiguranog slucaja na osnovu ugovora o osiguranju Osiguranik je lice na koji se odnosi osigurani slucaj na osnovu koga zavisi isplata naknade korisniku osiguranja.troskove provizije za agente os.nacinu zakljucenja ugovora na ugovor o osiguranju zivota sa lekarskim pregledom I bez lekarskog pregleda 2.ukljucujuci I pravo promene korisnika osiguranja.a zove se matematicka.tome koga obezbedjuje osiguranik na licno osiguranje I osiguranje u korist treceg lica.ili u slucaju dozivljavanja odredjenog vremena a osiguranik se obavezuje da plati premiju osiguranja.troskove izdavanja polise I sl.broju lica obuhvacenih ugovorom na individualna I kolektivna osiguranja 3.u skladu sa trzisnim uslovima menja na vise ili na nize.Svrha formiranja matematicke rezerve je rezervisanje sredstava tejucih premija kako bi osiguravac bio u mogucnosti da odgovori svojim obavezama u buducnosti.koji obuhvataju sve troskove koji nastaju prilikom naplate premija osiguranja 3.to su: 1.Ugovarac osiguranja je lice koje sklapa ugovor o osiguranju zivota.Ugovor o osiguranju zivota je ugovor kojim se osiguravac obavezuje da osiguraniku ili licu koga on odredi.isplati odredjenu sumu ili rentu u slucaju smrti osiguranika ili osiguranog lica .akvicizioni troskovi.jer se izracunava matematickom metodom na osnoovu tablica smrtnosti I kamatne stope 69) Ugovor o osiguranju života? Odlike Ugovor o osiguranju zivota je regulisan Zakonom o obligacionim odnosima u odeljku osiguranja lica.Nije zajemcen ugovorom o osiguranju I zavisi od uspesnosti poslovanja osiguravaca Polisa osiguranja predstavlja pismenu ispravu o zakljucenom ugovorm o osiguranju I ona je sinonim za ugovor o osiguranju Vrste U zavisnosti od prihvacenog kriterijuma za vrsenje podele.koji obuhvataju troskove pribavljanja osiguranja. 58 .riziku obuhvacenom os na ugovor o os za slucaj smrti.

Lično osiguranje zivota je takav vid os po kome osiguranik prilikom nastupanja osiguranog slucaja lično prima osiguranu sumu.Osiguranje za slucaj dozivljenja jetakva vrsta osiguranja kod koga osigurani slucaj kada osigurano lice dozivi odredjeni broj godina.za pokrice potrazivanja poverioca i sl Osiguranje za slucaj dozivljenja .Osiguranje kapitala moze biti za slucaj dozivljenja ili za slucaj smrti a os rente se javlja kao osiguranje licne rente.za slucaj ranije smrti korisniku se ispalcuje osigurana suma.Ukoliko prezivi .renta moze biti dozivotna ili privremena a prema vremenu pocetka neposredna ili odlozena 70) Lično osiguranje i os u korist trecih lica? Prema tome koga obezbedjuje osiguranik.Kolektivno osiguranje se praktikuje kod onih ugovora gde.U prvom slucaju radi se o dozivotnom osiguranju za slucaj smrti.Ovo osiguranje osim rizika sadrzi I elemente stednje.U tom slucaju osiguravac je duzan da isplati osiguranu sumu.kulturno-umetnickog ili sportskog udruzenja Osiguranje za slucaj smrti.Svrha ovog osiguranja je iskljucivo zastita onih za koje je sklopljeno poravnanje npr za zastitu hipoteke.Ukoliko osigurano lice umre pre tog roka .a u drugom o osiguranju za slucaj smrti sa odredjenim rokom trajanja.Ovaj ugovor se u praksi javlja u dve varijante.polisa os se moze dati u zalog.Ukoliko je izvrsen lekarski pregled.dozivljenja.u zavisnosti od toga da li se osigurani slucaj ostvaruje za svo vreme trajanja zivota osiguranika ili se ostvaruje u jednom odredjenom periodu.Cilj zakljucenja ovog ugovora je obezbedjenje osiguranika u starosti.upacena premija ostaje osiguravacu.bez obzira na to koliko je dugo trajalo osiguranje Individualno i kolektivno osiguranje Individualno osiguranje zivota je ono kod koga se za svakog pojedinog osiguranika zakljucuje poseban ugovor.Osiguranje sa ili bez lekarskog pregleda Prema nacinu zakljucenja ugovora osiguranje zivota se moze izvrsiti sa lekarskim pregledom i bez lekarskog pregleda.mesovito osiguranje.osiguranje za slucaj dozivljenja.ps se moze otkupiti a moze se dobiti i zajam na polisu oli predujam.ili rente u korist trecih lica.ono se deli na:osiguranje za slucaj smrti.Ovo je nuzno zbog procene rizika ali i zbog obaveze osiguravaca.osiguranje sa utvrdjenim rokom isplate Osiguranje za slucaj smrti.Osiguravaci imaju obrazac ponude koji sadrze sve potrebne podatke da bi osiguravac bio upoznat sa 59 .osiguravac ce isplatiti osiguranu sumu naslednicima a time prestaje obaveza placanja premije Osiguranje kapitala i osiguranje rente Prema nacinu isplate osigurane sume oma moze biti placena u jednokratnom iznosu ili u obliku rente u jednom odredjenom periodu.Osiguranje za slucaj smrti s odredjenim rokom trajanja je takva vrsta osiguranja kod koga se osigurana suma isplacuje samo u slucaju ako osiguranik umre u ugovorenom vremenskom periodu. da obezbedi članove svoje porodice ili neka druga lica koja ugovaraca os unapred oznacio kao korisinika osiguranja.uslovi osiguranja se ne mogu menjati u toku trajanja os. Mesovito osiguranje ili osiguranje za smrti I za slucaj dozivljenja je osiguranje kod koga osiguravac placa osiguranu sumu ukoliko osiguranik umre za vreme trajanja osiguranja.ali I u slucaju ako osiguranik dozivi I kraj perioda osiguranja.recimo poslodavac osigurava zivote svojih radnika ili gde se osigurava zivot clanova nekog udruzenja.za slucaj dozivljenja ugovorenog roka osiguranike se isplacuje osigurana suma.U zavisnosti od vremena trajanja .Njegova osnovna obelezja su:trajanje osiguranja je na odredjeno vreme.ugovor o osiguranju zivota se deli na ugovore o licnom osiguranju i ugovore o os u korist trecih lica.mesovito ili sa utvrdjenim rokom isplate Prema riziku koji je obuhvacen kod osiguranja zivota. Osiguranje sa utvrdjenim rokom isplate je ono osiguranje kod koga se osiguravac obavezuje da osiguraniku ili korisnicima osiguranja isplati osiguranu sumu po istku roka koji je utvrdjen ugovorom. Kod osiguranja u korist trecih lica osiguranik želi u slucaju svoje smrti ili u slucaju gubitka radne sposobnosti.Prvi oblikse u praksi naziva osiguranje kapitala a drugi osiguranje rente. Zakljucenje I elementi ugovora Ugovor o zivotnom osiguranje je zakljucen kada ugovaraci potpisu polisu osiguranja ili listu pokrica.osigurana suma se isplacuje u celosti .

kod ugovora o os zivota posebnog je znacaja prijava tacnih podataka o godinama zivota osiguranika. Prijava okolnosti od znacaja za ocenu rizika Pored precizno odredjenih obaveza osiguranika.datum indosiranja I potpis indosanta.odnosno ugovaraca osiguranja.prilikom potpisivanja polise sa naznacenjem osigurane sume.a osigurana suma se smanjuje u srazmeri ugovorene premije I premije predvidjene za os zivota lica osiguranikovih godina 3.radnici koje zadesi nesrecni slucaj u nejednakom su polozaju s obzirom da to ko je odgovorno lice-ako je odgovorna ona organizacija koja je zakljucila kolektivno os. 70) Osiguranje trećeg lica? Osiguranje zivota se moze odnositi na zivot ugovaraca os.te se stoga ne treba dovoditi u vezu sa osiguranjem od osgovornosti 2.sadrzi sve podatke o sadrzaju ugovora kao I dam u preda uslove osiguranja koji se odnose na osiguranje koje je zakljuceno.ZOO.dogadjaj ili rok od koga zavisi nastanak prava da se zahteva isplata osigurane sume.Raskine ugvor o os zivota ako premija nije placena u prve tri godine ugovora 2.zabrana kumuliranja je suprotne pravnoj prirodi osiguranja lica.smisao osiguranja je suprotan-on je u obezbedjenju radnika koji na ovaj nacin treba da dobiju dodatno 60 .ako su prilikom njegovog zakljucenja netacno prijavljene godine zivota osiguranika .Dokument o ozakljucenom ugovoru o osiguranju zivota je polisa osiguranja I polosa os mora pored sastojaka propisanih clanom imati I :ime I prezime lica na ciji se zibot odnosi osiguranje. Ukoliko osiguranik precuti ozvesnu okolnost znacajnu za ocenu rizika.pravo osiguravaca je: 1.jer ono nema za svrhu naknadu stete.z osiguravac je duzan da vratii razliku izmedju primljenih premija I premija na koje ima pravo.kad osiguranik ima manje godina nego sto je prijavljeno prilikom zakljucenja ugovora. Kumuliranje naknade I osigurane sume Razlika izmedju osiguranja imovine I lica ke I u tome sto osiguranik u zivotnom osiguranje moze istaci prema osiguravacu zahtev za isplatu osigurane sume.stav 3.odnosno korisniku .Posle zakljucenja ugovora o os .U slucaju kada je osiguranje od posledice nesrecnog slucaja ugovoreno kao osiguranje od odgovornosti zakon iskljucuje vazenje odredbe clana 948.a njegove stvarne godine zivota ne prelaze granicu do koje osiguravac vrsi osiguranje zivota.ili je ne prijavi.Oba ova zahteva osiguranik moze da ostvariti u punom iznosu.ako je natacno prijavljen da osiguranik ima manje godina.a moze se odnositi I na zivot nekog treceg.ugovor je punovazan.ugovor o os zivota je nistav I osiguravac je duzan da u svakom slucaju vrati sve pribavljene premije.U pravnoj teoriji ovakvo stanoviste je podvrgnuto kritici pa se istice: 1.ukoliko su placene bar tri godisnje premije.Odstupanje od pravila o dopustenosti kumuliranja regulisano je odredbom clana 948.osiguravac nema pravo da njenu isplatu trazi sudskim pute.Ako se os odnosi na slucaj smrti nekog treceg.Ukoliko je u ugovoru o osiguranju zivota data netacna prijava godina zivota.to obicno vodi ka niostvosti ugovora o os pod uslovom da je postupao zlonamerno.Obaveza osiguravaca os zivota je da pismeno pozove osiguranika da u roku od mesec dana plati premije.Ukoliko osiguranik nije imao nameru da prevari osiguravac moze doci do promene iznosa premije.Obavesti ugovaraca os da smanjuje osiguranu sumu na iznos otkupne vrednosti os.premija se smanjuje na odgovarajuci iznos .vaze sledeca pravila: 1. Ukoliko osiguranik ili drugo zainteresovano lice ne plati premiju.cinjenicama I okolnostima koje su za njega vazne prilikom procene rizika.za punovaznost ugovora potrebna je njegova pismena saglasnost data u polisi ili u odvojenom pismenu.osiguravac je duzan da ugovaracu osiguranja da polisu.Zakon o obligacionim odnosima predvidja da je pravo na naknadu od treceg lica odgovornog za nastupanje osiguranog slucaja pripada osiguraniku.nezavisno od njegovog prava na osiguranu sumu.oni su u nepovoljnijem polozaju nego kada ja za stetu odgovorno neko trece lice 3.Za punovaznost indosamenta polise po naredbi potrebno je da sadrzi ime korisnika.koja kao document.datum njegovog rodjenja. Posledice neplacanja premije Ako osiguravac osiguranja zivota ne plati neku premiju o doselosti.a prema odgovornom licu zahtev za naknadu stete po osnovu gradjanske odgovornosti.a njegove stvarne godine zivota prelaze granicu do koje osiguravac po svojim uslovima I taifom vrsi osiguranja zivota 2.

Pravo otkupa ne mogu zahtevati poverioci ugovaraca osiguanja.na njegov zahtev.ako 61 .osiguravac nije duzan korisniku isplatiti osiguranu sumu ako nije sto drugo ugovoreno.odgovornost organizacije se moze posebno osigurati.otkupna vrednost ce biti isplacena korisniku na njegov zahtev. 71) Rizici isključeni iz osiguranja života? Prema Zakonu o obligacionim odnosima kod os zivota iskljuceni su sledeci rizici:samoubistvo osiguranika.a pored toga radi se o dogadjajima koji redovno prouzrokuju smrt velikog broja lica.recimo ako je nesretan slucaj nastao usled zemljotresa.ako se desilo u prvoj godini osiguranja.predvidjaju I iskljucenje rizika I u slucaju kada je osiguranikova smrt nastupila izvrsenjem smrtne kazne ili ako osguranik pogine u pokusaju ili pripremi pokusaja ili izvrsenju umisljajnog krivicnog dela.Ipak .Razlog za iskljucenje rizika ratnih dogadjaja je u tome sto se radi o velikom riziku koji se ne moze podvrci zakonima statistike.nego samo matematicku rezervu iz ugovora Namerno ubistvo osiguranika Osiguravac se oslobadja obaveze da korisniku isplati osiguranu sumu ako je ovaj namerno izazvao smrt osiguranika.Izuzetno.osiguravac nije duzan da isplati korisniku osiguranu sumu.U slucaju da se samoubistvo dogodilo u roku od tri godine od dana zakljucenja ugovora .duzan je isplatiti korisniku matematicku rezervu iz ugovora.ako je nesrecan slucaj prouzrokovan ratnim operacijama.ratne operacije I drugi rizici ako je to ugovorom ugovoreno Samoubistvo osiguranika Iskljucenje rizika samoubistva is os predvidjeno je clanom 949 ZOO gde je odredjeno da ugovorom o os za slucaj smrti nije obuhvacen rizik samoubistva osiguranika.otkup polise moze zahtevati poverilac kome je polisa predate u zalogu.iskljuceni su I neki rizici prirodnih katastrofa.pored osiguranja radnika od nesecnog slucaja-u tom slucaju osiguravac je po dva odvojena osnova primio premije I ne moze se ispunjavati obaveze samo po jednom osnovu 5.osiguravac mu mora islatiti otkupnu vrednost polise.a ako je on osiguranik.Takodje.treba dozvoliti kumulaciju naknade kada se odgovornost osiguravaca zasina na ugovoru o obaveznom osiguranju od odgovornosti za stetu pricinjenu motornim vozilom I na ugovoru o kolektivnom os radnika.ukoliko su do dana ubistva uplacene bar tri godisnje premije.to jest bar za onoliku zastitu koje imaneko drugo lice odgovorno za stetu 4.njegovim naslednicima.ako je odredjivanje korisnika neopozivo.namerno ubistvo osiguranika.polazi od karaktera tj pripadnosti sredstava iz kojih je placena prmija nije opravdano.da je korisnik to ucinio namerno.U polisi moraju biti navedeni uslovi pod kojima ugovarac moze zahtevati usplatu njene otkupne vrednosti.Osiguravac se oslobadja obaveze iz ugovora o os od nesrcecnog slucaja.Osiguravac je duzan.kao ni korisnik osiguranja.onda korisnik koji je prouzrokovao njegovu smrt biva lisen sva prava iz osiguranja u potpunosti Smrt osiguranika usled ratnih operacija Ako je smrt osiguranika prouzrokovana ratnim operacijama.Uslovi iskljucenja su:da je korisnika osiguranja izazvao smrt osiguranika.Medjutim. Drugi rizici Opsti uslovi za os zivota koje primenjuju nasi osiguravaci. Otkup osiguranja Ako je ugovarac osiguranja zakljucenog za ceo zivot uplatio premiju za bar tri godisnje premije.pokrice.Kada je ugovorac osiguranja istovremeno I osigurano lice.jer se u krajnjoj liniji to uvek sredstava samih osiguranika-kod obaveznog osiguranja putnici je placaju kroz prevoznu cenu.pored slucajeva predvidjenih zakonom.isplatiti matematicku rezervu ugovoracu iz os.jer je ekonomski intees rukovodio I osiguravaca da maplacuje premije po dva osnova.tj o sredstvima koja su oni stvorili I kojima upravljaju.kao I nacin na koji se ta vrednost izracunava u skladu sa uslovima osiguranja.I ugovarac osiguranja-preduzece da njegovi vozaci I putnici pored potpunog namirenja po osnovu obaveznog osiguranja.dobiju josi I osiguranu sumu po osnovu dobrovoljnog osiguranja 6.koje je zakljucila organizacija kao sopstvenik vozila .a kod kolektivnog os radnika rec je o ostvarenom dohotku samih tih radnika.

Kmatna stopa se odredjuje na pocetku trajanja osiguranja I ona je konstantna I fiksna.drustva za os imovine I odgovornosti I drustva zdravstvenog osiguranja I osiguranja od nezgoda.Rizici sa kojim se susrecu osiguravaci zvota u pravnoj literature se sistematizuju na sl.s ti stom rizik sa staroscu osiguranika raste.Prema vrsi osiguranja kojom se bave.U praksi se svi ugovori osiguranja zivota mogu podeliti na dve vrste:one koji pruzaju samo os zivota I one koje ukljucuju element stednje ili investicija.odnosno treceg lica iz ugovora o os zivota zastarelosti za pet.kao sto su moguce promene poreskih zakona Strana iskustva u oblasti osiguranja zivota Sjedinjene Americke Drzave Prvo drustvo za osiguranje zivota u SAD osnovano je 1759 godine.dok kod ostalih osiguranja korisnik po pravilu saznaje za stetu vec u momentu njegovog nastupanja Rizik I osiguranju zivota Osnovni rizik koji se pokriva zivotnim osiguranjem je smrt osiguranika.racunajuci od prvog dana posle proteka roka kalendarske godine u kojoj je potrazivanje nestalo.osiguravajuca drustva se dele na:drustva za osiguranje zivota.dozivotno osiguranje.Americko osiguranje se danas moze klasifikovati u tri osnovne kategorije:zivotno osiguranje.Ako ugovarac osiguranja zadocni sa placanjem dospele kamate.Razlog tome je sto kod osiguranja zivota korisnik osiguranja tj lice koje se pojavljuje kao naslednik u slucaju smrti osiguranika.a iz ostalih ugovora o os za tri godine.nacin:rizik imovine.iz raznih razloga.rizik odredjivanja premije.Na primljeni predujam ugovarac osiguranja duzan je placati odredjenu kamatu.cesto I ne zna da poseduje to svojstvo ili znatno kasnije sazna sa njega.ili da smrtnost premasi ocekivanja.samo sedam godina nakon osnivanja Filadelfijskog udruzenja za osiguranje stambenih objekata od stete prouzrokovane pozarom.tako da prava I obaveze iz ugovora prelaze na poverioca I on postaje duznik prema osiguravacu I ima obavezu placanja premije.Dozivotno osiguranje se pojavljuje u dva oblika.tako da prevazilaze planirane.Ugovarac osiguranja ima pravo da na otkup osiguranja samo u slucaju dozivotnog osiguranja a ne I kod ugovora o os zivota zakljucenih na odredjeno vreme Predujam Na zahtev ugovaraca osiguranja zivota zakljucenog za ceo zivot osiguranika .ZOO pojavljuju kao posebna pravila koja derogiraju opsta pravila lex specialis derogate legi generali.proizvodi osiguranja zivota se dele na:osiguranje na odredjeni rok.Nepredvidivi rizik se veze za neke dogadjaja koji se mogu desiti u buducnosti .koji nazivamo gotovinske polise.ili da su troskovi osiguravaca podcenjeni.Za zivotna osiguranja karakteristicno je da je premija fiksna kroz celo trajanje osiguranja.promenljivo os zivota.Polisa os se moze zaloziti I cesijom.osiguranje imovine I o sod odgovornosti.Na osnovu ovog sistema podele.moguce je napraviti ugovor o zalozi izmedju poverioca I duznika o cemu se mora obavestiti osiguravac.prilagodljivo os zivota.osiguravac moze isplatiti unapred deo osigurane sume do visine otkupne vrednosti polise.Zalaganje polise ima dejstvo prema osiguravacu samo ako je pismeno obavesten da je polisa zalozena odredjenom poveriocu.darovno osiguranje.Rizik odredjivanja premije sastoji se u mogucnosti da jedan od elemenata za odredjivanje premije bude lose odredjen.univerzalno osiguranje. Zastarelost potrazivanja Za zastarelost kod ovih ugovora vaze opsta pravila o zastarelosti.tako da se moze dogoditi da je kamatna sopa previsoka.Kad polisa glasi po naredbi .rizik uskladjivanja imovine I obaveze I nepredvidivi rizik Rizik imovine se ogleda u tome sto u toku trajanja osiguranja plasmanima osiguravaca moze pasti vrednost.postupice se kao da je podneo zahtev za otkup Zalaganje polise Polisa osiguranja zivota moze biti data u zalogu.tako da se odredbe clana 380.o sod nezgoda I zdravstveno osiguranje.potrazivanje radi cijeg je osiguranja data zaloga ne bude namireno o dospelosti/U sudskoj praksi je zauzet stav da otkupna vrednost osiguranja predstavlja minimum ispod kojeg se ne moze smanjiti osigurana svota u slucaju neplavenje premija.Potrazivanja ugovaraca osiguranja.Rizik uskladjivanja imovine I obaveza odnosi se prvenstveno na njihovu rocnost.Potrazivanje iz osnova osiguranja zivota zastarevaju znatno duze od ostalih potrazivanja iz ugovora o osiguranja.kao stvarno dozivotno os I dozivotno os uz ograniceno placanje.koju ugovarac os moze vratiti docnije.zalaganje se vrsi indosamentomUkoliko polisa ne glasi po naredbi.Stvarno dozivotno os se odnosi na 62 .

odrzavanja snage u poslovanju osiguravajucih kopmanija 2. Japan Osiguranje zivota u Japanu pocetkom Xxi veka prolazi kroz period znacajane transformacije zbog izmena zakona o os. 2.Razlika u odnosu na tradicionalno dozivotno os je u tome sto se premija.Darovno os zivota je takvo os koje se zakljucuje na period od 10 ili 20 godina.u skladu sa potrebama vlasnika polise.gotovinska vrednost I nivo zastite mogu menjati I prilagoditi na gore I na dole u toku trajanja ugovora.Ovde se premije placa u kracem vremenskom periodu .pocele da razmatraju nacine kreiranja drugacijih polisa I mehanizme zastite od trzisnih flutuacija.novije domace osiguranje I ucesce stranih osiguravajucih kompanija.Tradicionalno domace os su nudili vrlo slican spektar usluga kroz glomazno organizovanu mrezu prodavca.ugovaracu se ne oporezuje ostvareni dohodak koji je ostvaren naplatom zivotnog osiguranja.Ono postoji os 1889 I zasniva se na sistemu generacijske solidarnosti. Nemacka Osiguranje zivota je u Nemackoj vec godinama najpopulatniji instrument obezbedjenja penzijske zastite I pored toga sto je u ovoj zemlji drzavni system socijalnog os dobar I obezbedjuje sigurnost svojim gradjanima u trecem zivotnom dobu.Osiguraniku ce kod ugovora o mesovitom osiguranju zivota u slucaju msrti ili za slucaj dozivljenja isteka roka o os biti isplacena ugovorena osigurana suma I ucesce u 63 .Obavezno penzijsko osiguranje cini osnovu drzavnog sistema socijalnog os u Nemackoj.Na trzistu os zivota u Nemackoj najvazniji proizvod je mesovito osiguranje zivota.ogranicenje konkurencije banaka. u toku trajanja osiguranja.Polise su obezbedjivale garantovane kamatne stope I cinilo se da ne predstavljaju veliki teret za osiguravace u odredjenom trenutku.ogranicenja novih ulazaka na podrucje finansijskog poslovanja.Univerzalno os zivota je uvela osiguravajuca kuca Hutton Life 1979 godine .osigravajucih kopmanija I kompanija koje si se bavile hartijama od vrednosti Ove pgranicavajuce odredbe su bile korisne za stabilizaciju kreditnog I finansijskog sistema imajuci u vidu opasnost od bankrota.formiranje holding kompanija.Isto tako.ugovore u kojima se premije placaju dozivotno.Restrektivne mere su ostale na snazi u smislu: 1.U skladu sa ovim uplatama.Dozivotno os uz gograniceno placanje se razlikuje od stvarno dozivotnog samo u nacinu placanja premije.Prilagodljivo osiguranja zivota uvedeno je 1971 godine.ali osiguranik uziva zastiu na nominalnu polisu z\a ostatak zivota I nakon sto prestne sa placanjem.bilo da je rec o konsolidaciji ili o preuzimanju drugih kopmanija.kojim se obavezuje osiguravajuca kompanija da plati nominalu polise I u slucaju dozivljenja I u slucaju smrti osiguranika.u skladu sa svojim mogucnostima.recimo 20 godina.Ovi ugovori se zakljucuju na vremenski period os 25 do 30 godina.Promenljivo os zivota je takva vrsta ugovora u kome osiguranik ima pravo investiranja gotovinske vrednosti polise I snosi investicioni rizik te prima naknadu za slucaj smrti.ozbiljnih promene u ekonomiji I rastuce konkurencije ulaskom stranih osiguravajucih kompanija.Praksa je pokazala da takav system ne funkcionise I da je potrebno liberalizovati finansijsko trziste.Mere deregulacije su dovele do lakseg ilaza na finansijsko trziste.Neoptereceni problemima koje su imale domace kopmanije.Polise osiguranja u SAD imaju povoljniji poreski tretman na dva nacina.novih kanala prodaje itd.Prva ga je primenila osiguravajuce kompanija Minnesota Mutual.zabrana monoploa I neprikladnih ogranicenja prilikom prodaje osiguranja.Novije osiguravajuce kompanije su.poucene losim iskustvom.Tokom perioda ekonomskog rasta finansijski system u Japanu su karakterisala: 1.Kao prvo.obezbedjivanje margine solvetnosti u smislu uspostavljanja sistema za rano upozoravanje I sistema garancije placanja stete 3.vrednost polise se povecava ili samnjuje.Osiguranje zivota u Japanu se moze danas podeliti u tri grupe:tradicionalno domace os.strani osiguavaci su zauzeli znacajan deo japanskog trzista .Ovu polisu os zivota nametnula je potreba pojedinca da u toku os menja visinu premije.Kompanija kao sto su Sonyi I Prudental US su angazovale eksperte u cilju kreiranja novih strategija.iznos obaveze prema korisniku prilikom smrti osiguranika u nacelu se ne ukljucuje u oporezivi dohotak.realizovanje postenih uslova konkurencije u oblasti marketinga sistema 4.ogranicenja u pogledu obima operacije na svega nekoliko podrucja finansijskih trzista 3.Premije su bile fiksne u svim kopmanijama na priblizno istom nivou.

prema razlicitim semama dobrovoljnog penzijskog os.ukoliko zbog smrti ugovaraca ne bdu uplacene sve rate premije Kod osiguranja rente za skolovanje najcesce se premija ne ugovara sa jednokratkim placanjem.koja je zajamcena.Prvu osiguravajucu kompaniju koja je imala veliki broj zakljucenih ugovora o os zivota osnovano je u Francuskoj Etenne Claviere 27 jula 1788.Ovaj zakon predvidja veoma tsroge odredbe koje se ticu proracuna cenovnika.Uglavnom postoje dve vrste polise za ovo osiguranje: 1.Posebno interesantni oblik zivotnog os je osiguranje zivota vezno za vrednost udela u investicionim fondovima.Druga vazna vrsta os zivota je rentno os.narocito u seoskim podrucjima.Tradiciju zivotnog os u Francuskoj zapoceo je Lorezo Tontino jos u XVII veku.Veoma je popularno osiguranje kapitala za vencanje.Klasicna individualana os zivota koja su najcesce zastupljena su:mesovito os kapitala..istrisje cinjenice potvrdjuju da je on u prepisci sa Pierre Fermat-om 1654 godine.dobiti.pa je u 2000 godini bio najbolje prodavani proizvod zivotnog osiguranja u Nemackoj.ispred mesovitog os ili osiguranja rente.dok je glavnica uplacene premije ostala drzavi.Zaista.Klasicno osiguranje odlozene ili privremene licne rente uglavnom zakljucuje osobe koje bave tzv slobodnim zanimanjima jer se u praksi mnogo cesce javlja os ciju premiju delimicno ili u potpunosti placa poslodavac za sve zaposlene.za koje se mesecno uplacuje kroz radni vek .godine.pri cemu se profesinalna invalidnost od najmanje 50 posto smatra osiguranim slucajem.razmatrajuci neki problem vezan za kockanje.u skladu sa Zakonom o nadzoru u osiguranju.Ovo os postoji u obliku odgodjenog renrno og.postavio osnovu racuna verovatnoce koji je tek 1714 godine afirmisan zakonom velikih brojeva.posto je prva osigurvajuca kompanija osnovana pre 130 godina.Mesovito os zivota obavezuje osiguravajucu kompaniju da isplati ugovorenu sumu neposredno ako osiguranik umre u toku trajanja zakljucenog os ili sa datumom istaka perioda os za slucaj dozivljenja.tehnicjke rezerve I ulaganjima sredstava prikupljenih prodajom zivotnog osiguranja.U proslosti os zivota 64 .Ovaj oblik osiguranja zivota dozivelo je bum.sa redukovanjem osigurane sume. Osnovni oblici zakljucenja osiguranja zivota dva lica jesi ugovori o os zajednickog kapitala I ugovori o os zajednicke rente.Po njemu se I danas jedan system uzajamnog osiguranja zivota ziva tontine.Poreska oslobadjanja se gube u slucaju prevremenog raskida ili kapitalizacije zbog prestanka placanja premije Francuska Francuzi sa ponosom istuci da je njihov sunarodnik Blaise Pascal tvorac matematicke teorije verovatnoce.Kontrolu nad radom osiguravajucih kompanija vrsi Nadzorni organ .Rentu umrlih nasledjivali su preziveli.dodatno os od nesposobnosti za rad.sa redukovanjem osigurane sume.Slicno kao I kod osiguranja za vencanje mogu biti ugovoreni slucajevi: 1.Kod os zajednickog kapitala osiguravajuca kompanija je u obavezi daisplati osiguranu sumu u slucaju smrti jednog od osiguranih lica I sa tom isplatom prestaje vaaznost polise Finska Osiguranje u Finskoj ima dugu tradiciju.Kroz ovaj oblik osiguranja osiguranik prima redovno penziju do kraja zivota.na kojoj se zasniva osiguranje zivota.Najrazvijenija os u Finskoj su imovinska os .bez redukovanja osigurane sume u slucaju da ugovarac os umre I zbog toga ne budu uplacene sve ugovorene rate premije 2.a penzija se pocinjeisplacivati u trenutku penzionisanja.term fix osiguranje kapitala.vec u ratama.Vazno dopunsko os koje se redovno prodaje uz osiguranje zivota je tzv.Osiguranje u Finskoj se sprovodi uz veliku disperziju rizika I sigurne prihode od premija tako da se finansijska stabilnost osiguravajucih kompanija ne dovodi u pitanje.mada su najvise zastupljene:dobrovoljno penzijsko I zdravstveno os koje su veoma dobro razvijeme.bez redukovanja osigurane sume u slucaju da ugovarac osiguranja umre I zbog toga ne budu uplacena sve ugovorene rate premije 2.os odlozene licne dozivotne rente I os odlozene licme privremene rente.ukoliko zbog smri ugovaraca ne budu uplacene sve rate premije.Danas Francuzi preferiraju klasiccne vrste individualnog osiguranja zivota.ali zadnjih godina raste udeo os zivota u ukupnom portfelju osiguranja.Osiguranje zivota vezano za berzani indeks je proizvod koji se temelji na dvanaestogodisnjem trajanju ugovora.Poslednju rentu je primila neka gospodja sa dozivljenjem 96 godina u iznosu 73500 livri.Po njegovim uputstvima drzava je prodala odredjeni broj os dozivotne rente sa jednakom cenom 300 livi po glavi.a najmanje 60 posto premije namenjeno je pokricu rizika smrti pa se stoga dobici kod ovog os po pravilu neoporezivi.

koji ugovarac os zakljuci sa drustvom za os. Dopunsko os od posledica nesrecnog slucaja Pojam Osiguranje od posledice nesrecnog slucaja uz os zivota spada u red dobrovoljnog os lica.koji cine sastavni deo igovora o os.tezih telesnih mana ili nedostataka.ili za sigurnost svoje porodice.onda je trajanje osiguranja odredjeno Opstim uslovima za os zivota.Posebnim uslovima se regulisu odnosi izmedju ugovaraca.osiguanikovog boravka u bolnici na lecenju usled nesrecnog slucaja.potpuni ili delimicni invaliditet.Poras ove vrste os se ogleda I u cinjenici da se polisom os zivota moci obezbediti kupovina nepokretnosti.Smatra se da je prvo ugovorena premija placena I onda ako je ugovarac tj osiguranik dao pismenu izjavu na osnovu koje ce se naplata premije vrsiti putem obustave njegove zarade. Pojam nesrecnog slucaja Nesrecnim slucajem se smatra iznenadni I od volje osiguranika nezavisni dogadjaj.vinkuliranjem polise na davaoca kredita.vec naknadno sa drugom polisom u toj drugoj polisi treba obavezno navesti da je zakljuceno os zivota I navesti broj polise os zivota.je bilo nerazvijeno.Imajuci u vidu da je finska ekonomija bila stabilna.Lica potpuno lisena poslovne sposobnosti.00 casova onog dana koji je u polisi ili dodatku oznacen kao istek ugovora o os.udar elektricne struje ili groma.udar kakvim predmetom ili o kakav predmet.00 casova onog dana koji je u polisi oznacen kao pocetak os.ako je do toga dana placena prva ugovorena premija.ukoliko je ovo os zakljuceno ili obnovljeno istovremeno sa os zivta pocinje 00.Ako se o sod posledice nesrecnog slucaja ne zakljucuje zajedno sa os zivota tj sa istom polisom.Dopunsko os od posledice nesrecnog slucaja iz os zivota je takva vrsta o sod nezgode koja se moze prodavati iskljucivo uz os zivota.kao I kada prestane os zivota iz bilo kog uzroka predvidjenim Opstim uslovima za os 65 .Po svojim osobinama predstavlja u potpunosti nezivotno os.koji cine sastvani deo ugovora o os zivota.trajnog gubitka opste radne sposobnosti.usledio je znacajam porast os zivota.Nesrecnim slucajem smatraju se :gazenje.Ovo os se vrsi prema Posebnim uslovima za o sod posledica nesrecnog slucaja uz os zivota.ima za posledicu njegovu smret.pa je ovo os pocelo da ugrozava primat imovinskih os.Os zivota je postalo konkuretan instrument ulaganja narocito posle promene u oporezivanju orocenog depozita.sudar.osiguravaju se uz naplatu povecane premije u smislu Posebnih uslova za os uvecanih rizika.pad itf Trajanje osiguranja Ako je os nezgode zakljuceno istom polisom za osiguranje zivota.Kada su uvedeni porezi nadepozite.osiguranika I osigravaca prema ugovorenim oblicima osiguranja za slucaj:smrti usled nesrecnog slucaja.gradjani nisu morali da brinu za starost.Bio je obicaj da Finci svoju ustedjivenu stavljaju na stednju ili kupuju drzavne obaveznice.ali se statisticki I finansijski prati u zivotnim os Sposobnosti za os Lica cija je opsta radna sposobnost umanjena usled neke teze bolesti. Harmonizacija prava osiguranja zivota u okviru Evropske unije Ujednacavanjem ili tzv harmonizacijom nacionalnih prava os na osnovu direktiva komunitarnog prava postize se jedan od proklamovanih ciljeva vezanih za ostvarivanje pune slobode I jednakog polozaja privrednih subjekata u obavljanju finansijskih usluga na jedinstvenom trzistu os zivota-clanica Evropske unije.koji delujuci uglavnom spolja I naglo na telo osiguranika.Kada je os nezgode zakljuceno posebno polisom.Osiguranje moze da traje najduze do navrsene 75 godine starosti osiguranika.Ugovor o o sod posledica nesrecnog slucaja zakljucuje se zajedno sa ugovorom o os zivota orema ovim posebnim uslovima I opstim uslovima za os zivota.Danas je osiguranje zivota u gunkciji smanjenja davanja iz fondova socijalnog os.Obaveza osiguravaca prestaje u 00.tada se tom polisom odredjuje trajanje os Obaveze osiguravaca Pocetak I prestanak Obaveza osiguravac da isplati ugovorenu sumu tj naknadu.prolaznu nesposobnost za rad ili narusavanje zdravlja sto je uslovilo njegov boravak u bolnici.kao I dusevno bolesna lica u svakom slucaju su iskljucena iz os.

kao posledica ratnih dogadjaja I ratu slicnih dogadjaja u slucaju da se osiguranik nadje izvan granica nase zemlje.usled uzrocne veze izmedju delovanja narkotickih sredstava I alkoholisanog stanja osiguranika I nastanka nesrecnog slucaja 9.kao posledica bavljenja svim vidova visokorizicnih sportovamskokova iz visine.odnosno pozove lekaru radi pregleda I pruzanja potrebne pomoci I da odmah preduzme sve mere radi lecenja.kao posledica ratinh dogadjaja.kao posledica prirodne katastrofe 2.ako je usled nesrecnog slucaja nastupila smrt osiguranika 2.osiguranu sumu.osiguranu sumu za slucaj invaliditteta ako je usled nesrecnog slucaja nastupio 100 posto invaliditet 4.usled toga sto je korisnik namerno prouzrokovao smrt osiguranika.osim ako to nije posebno ugovoreno 1.pri pripremanju.pod uslovom da ne ucestvuje u tim dogadjajima 5.osiguravac ce isplatiti osiguranu sumu za slucaj smrti usled nezgode ako smrt osiguranika nastupi kao posledica nesrecnog slucaja 3.ako je osiguranik usled nesrecnog slucaja boravio na lecenju u bolnici.kod lica koja predstavljaju anormalni rizik usled toga sto su prebolela neku tezu bolest ili su u casu zakljucenja ugovora bila teze bolesna ili su opterecena urodjenim ili stecnim telesnim manama I nedostacima Iskljucenje obaveze osiguravaca Obaveze osiguravaca su iskljucene u slucajevima kada je nesrecni slucaj po osiguraniku nastao: 1.sportive I aktivnosti koje zahtevaju primenu specijalne operme osima ko to nije posebno ugogovreno Placanje premije Placanje premije reguilsano je opstim uslovima za os zivota I u potpuno istom smislu odnosi se na o sod dopunske nezgode.usled toga sto je ugovarac.da se odmah .osim u svojstvu putnika 3.pri upravljanju I voznji plovnim objektima na linijama recnog I pomorskog saobracaja.osiguranu sumu za slucaj smrti.pobuna.ugovorena premija za celu tekucu godinu pripada osiguravacu Obaveze osiguranika.usled pokusaja ili izvrsenja samoubistva iz bilo kog razloga 4.kao I da se pridrzava lekarskih saveta I upita 66 .ako nesrecni slucaj nastane: 1.osiguranik ili korisnik namerno prouzrokovao nesrecan slucaj 5.postotak od osigurane sume za invaliditet ako je usled nesrecnog slucaja nastupio delimicni invaliditet prema tabeli za odredjivanje procenta trajnog gubitka opste radne sposobnosti 5.odnosno korisinika osiguranja Osiguranik koji usled nesrecnog slucaja je povredjen .ukoliko je u mogocnosti.prijavi lekaru.nautickim I drugim takmicenjia.motociklistickim.nemira ili bereda u nasoj zemlji ili aktivnog ucesca u takvim dogadjajima u inostranstvu 7.ugovorena osigurana suma smanjuje se srazmerno premiji koju je osiguranik trebalo da plati u odnosu na stvarno placenoj premiji.ustanaka.a istom polisom je obuhvaceno I os od posledica nesrecnog slucaja Obim obaveze osiguravaca Kada nastane nesrecni slucaj osiguravac isplacuje osiguraniku iznose predvidjene u ugovoru o os I to: 1.pri upravljanju u voznji avionom I drugom vrstom vazduhoplova 2.ako su polisi navedene dve osigurane smrti I to:osigurana suma za slucak smrti I osigurana suma za slucaj smrti usled nezgode .zivota.pokusaju ili izvrsenju umisljenog krivicnog dela kao I pri begu posle takve radnje 8.duzan je: 1.U slucaju da je osiguranje prestalo pre ugovorenog isteka usled isplate osigurane sume za slucaj smrti usled nezgode ili potupnog invaliditeta.iskljucen je samo onaj kojim je namerno prozurokovao smrt osiguranika 6.kao posledica upravljanja motornim vozilima bez propisane sluzbene isprave 3.dnevnu naknadu.kao posledioca ucesca osiguranika u vazodhoplovnim.automobilskim.odnosno nije placena odgovarajuca uvecana premija.a ako ima vise korisnika .ucescem na trenzima I javnim takmicenjima predvidjenim Opstim uslovima osiguranja zivota 4. Ogranicenje obaveze osiguravaca Ako nije posebno ugovoreno .

dokaz o datumu rodjenja osiguranika.ili njenog iznosa.osiguranik je duzan da podnese sledece dokumenta:polisu osiguranja zivota.ili koji ga leci.osiguravac je u skladu sa ugovorom o os duzan.fotokopiju licne karte.da o nesrecnom slucaju u pisanoj formi obavesti osiguravaca u najkracem roku.odnosno naknadu.zdravstveni karton osiguranika.rezultate specijalistickih I dijagnostickih pregleda osiguranika u vezi sa nastalim nesrecnim slucajem 7.izvod iz matecne knjige rodjenih.lekarskih komisija I zdravstvenih ustanoba da bi utvrdili vazne okolnosti u vezi sa prijavljenim nesrecnim slicajem Uslovi realizacije ugovora Prijava osiguranog slucaja Kada je predmet prijave smrtni slucaj.kada mu ti prema njegovom zdravstvenom stanju bude mogocue 3.o nnastalim eventualnim posledicama.takodje u pismenoj formi.kao konacno se uzima stanje po isteku ovog roka I prema njemu se odredjuje postotak invalidnosti 8.obavesti osiguravaca I da o tome pribavi potrebnu dokumenatciju.korisnik je duzan da uz pismeni zahtev podnese odstampani obrazac prijave I sledece dokumente:polisu osiguranja zivota.dokumentaciju koja se odnosi na obavljanje laboratorijska ispitivanja I analize u vezi s nastalim osiguranim slucajem 8.svu ostalu dokumenatciju koja se odnosi za nastali slucaj Isplata osigurane sume 1.osiguravac isplacuje iznos koji je ugovoren za slucaj smrti usled nezgode 67 .svu ostalu dokumenatciju koja se odnosi na nastali osigurani slucaj Kada je do nesrcenog slucaja nastupila invalidnost.iznos koji nesporno odgovara postotku invaliditeta ali najvise 50 posto od ugovorene sume 9.nalaz lekara o vrsti telesne povrede.potvrde o uplacenim premijama.Ako osiguranik umre pre isteka godine dana od dana nastanka nesrecnog slucaja.a nastupile su u tokugodine dana od dana nastanka nesretnog slucaja.Osiguravac je duzan da isplati ugovorenu osiguranu sumu.kao I podatke o telesnim manama.Ako stanje ustaneljonosti ne ustupi nip o isteku tri godine od dana nastanka nesrecnog slucaja.nalaz lekara koji je poslednji lecio umrlog a ako nije bio lecen onda potvrdu lekara koji je konstatovao smrt.prema posebnim odredbama uz Tabelu invaliditeta 5.ime lekara koji ga je pregledao.samo ako je nesrecni slucaj nastao za vreme trajanje osiguranja I ako posledice nesrecnog slucaja predstavljaju osigurani slucaj u smislu ovih uslova.osim kod povrede kicmenog stupa I povrede glave.korisnik osiguranja duzan je da o tome.Osiguravac je duzan da na zahtev osiguranika o ovome isplati ako osnov nije sporran.izvod iz maticne knjige umrlih.overena fotokopija licne karte korisnika os za slucaj smrti.taj rok pocinje da tece od dana kada je utvrdjeno postojanje njegove obaveze I njenog iznosa 3.otpusnu listu sa epikrizom 9.osim u slucajevima predvidjenim posebnim odredbama uz Tabelu invaliditeta 7.opsiran nalaz lekara koji je primio povredjenog osiguranika 6.Konacni procenat invaliditeta odredjuje se prema Tabeli invaliditeta posle zavrstka lecenja u vreme kada je kod osiguranika nastupilo stanje ustaljenosti tj kada se prema lekarskom predvidjanju ne moze ocekivati da ce se stanje poboljsati Ili pogorsati 6.potrebno izvesno vreme.Po dobijanju zahteva sa dokumenatcijom na osnovu koje se moze utvrditi postojanje obaveze I njenog iznosa.nedostacima I bolestima koje eventualno osiguranik imao pre nastanka nesrecnog slucaja Ako je nesrecni slucaj imao za posledicu smrt osiguravaca.Osiguravac ima pravo da od osiguranika.nacin isplate osigurane sume je isti kao kod os zivota 4.da u roku od 14 dana isplati osiguranu sumu 2.dokaz o uplacenim premijama.Ako je za utvrdjivanje postojanja obaveze osiguravaca.detaljan opis dogadjaja.da prijavom o nesrecnom slucaju pruzi osiguravacu sva potrebna obavestenja I podatke:o mestu I vremenu kada je nesrecni slucaj nastao.Postotak invaliditeta odredjuje se najmanje po isteku tri meseca od nastanka nesrecnog slucaja.od posledice istog nesrecnog slucaja a konacni prcenat invaliditeta vec je bio utvrdjen.u pogledu nacina lecenja 2.ugovaraca korisnika ili bilo kojeg drugog pravnog ili fizickog lica trazi dopunsko objasnjenje kao I da na svoj trosak preduzima mere u svrhu pregleda osiguranika preko svojih lekara.

kada je osiguranje od posledice nesrecnog slucaja zakljuceno za os za slucaj smrti .osiguranje licne rente sa odredjinim trajanjem.Opste pravilo zastarelosti potrazivanja naknade stete koja je prouzrokovana krivicnim delom primenjuje se I u ovom slucaju.gde iznosi 5 godina.neposrednu ili neodgodjenu rentu.Po ovim uslovima . Ova vrste rente se moze podeliti prema pocetu isplate rente na: 1.Cini je sledece vrste osiguranja:osiguranje dozivotne rente.odnosno 10 meseci tj 6 meseci tj 2 godine 3.Kod ovih renti nema ogranicenja trajanja jer traju vecno.Nju podnosi ponudjac koji moze biti ugovarac osiguranja ili osiguranik.kod koje isplata pocinje odmah nakon potpune uplate premij 2.Osiguranjem dozivotne licne rente pokrivaju se isplate odredjenig ugovornih iznosa osiguranika do kraja zivota.Ponuda mora biti u pisanoj formi na odstampanom obrascu osiguravaca.da se konacna procena trajnog gubitka opsteradne sposobnosti osiguranika po pravilu obavljaju po zavrsenom lecenju.ukoliko je takvo pokrice ugovoreno.Osiguranik je lice kome se isplacuje licna renta I od cijeg zivota zavisi isplata licne rente.ovaj rok je kraci nego kod ugovora o os zivota.odredjenu rentu kod koje se pocetak isplate rente odgadja do nekog ugovorenog roka nakon potpune uplate premije.osiguravac ima obavezu samo za invaliditet koji mora biti jednak ili veci od 50p posto.Sastavni deo Posebnih uslova za osiguranje od posledice nesrecnog slucaja uz os zivota je I Tabela za odrdjivanje procenta trajnog gubitka opste radne sposobnosti.Pored toga.kao nastavak ugovora o os zivota za slucaj dozivljenja koji istice na zahtev osiguranika.Ovo pravilo predvidja zastarelost potrazovanja naknade stete prema odgovornom licu u roku koji je predvidjen za zastarelost krivicnog gonjenja-ako je tak rok duzi 72) Osiguranje licne rente? Pojam I vrste rente Osiguranjem rente smatramo ona os kod kojih se osiguranike obezbedjuje periodicni prihod tokom odredjenog vremenskog razdoblja ili dozivotno. U pravnoj teoriji se navodi I pojam vecite rente.posebnim odredbama Tabele se konstatuje da: 1.ali se u pojedinim slucajevima procena invaliditeta moze odrediti naranije od povrede godinu dana.Dakle.koja nema karakter licne rente i koja se isplacuje iz fondacije i slicno.ugovarac je fizicko lice koje zakljucuje za sebe ili neko drugo lice za koje ima interes da bude osigurano ili pravno lice koje ugovor o os licne rente zakljucuje za svoje zaposlene ili druga lica za koje ima interes da budu osigurana.u skladu sa Tabelom invaliditeta 4.ali pre isplate osigurane sume uvecane za dobit.a isplate rente se krecu do visine ugovorenih kamata Zakljucenje igovora o osiguranje rente Nacin zakljucenja ugovora Ugovor o os rente moze nastati na dva nacina: 1.korisnik je lice kome se isplacuje ugovoreni iznos za slucaj smrti osiguranika a u periodu odlozenosti.dam u se ista isplacuje u vidu rente 2.Osigurani slucaj je buduci dogadjaj ili datum na koji se zakljucuje ugovor o os licne rente Ponuda Ponuda predstavlja predlog za zakljucenje ugovora o os licne rente.osiguravac ima obavezu za invaliditet od 1 do 100% .Tabelom se precizira u kojim ce se slucajevima smatrati da je nastupio potpuni trajni gubitak ili delimican trajni gubitak opste radne sposobnosti.kada je osiguranje od psledice nesrecnog slucaja zakljuceno uz osiguranje za slucaj smrti I dozivljenje .koji treba da bude popunjen odgovarajucim podacima 68 .U uporednom pravu ovi rokovi su kraci.Ukoliko se dogodi da osiguranik umre pre pocetka isplate rente osiguravac ce naslednicima isplatiti matematicku rezervu po dobitku troskova.ostala renta osiguranja.u skladu sa Tabelom invaliditeta Zastara potrazivanja Kod ovog ugovora duzina roka zastare iznosi 3 godine.zakljucenjem ugovora o osiguranju licne rente po jednom oblika koji postoje/ Sposobnost za zakljucenje ugovora Prema odrdbama ovih uslova mogu se osigurati sva lica od navrsenih 40 godina do navrsene 80 godine zivota.

broj telefona.vrse osiguranja.Kod neposredne licne rente pocetak obaveze osiguravaca da isplacuje rentu nastupa istovremenu sa pocetkom ugovora o os.Nju izdaje osiguravac u jdenom primerku na osnovu podataka iz ponude.Odlozena licna renta je ona renta kod koje obaveza osiguravaca da isplacuje rentu pocinje u 00.dok privremena traje do roka predvidjenog ugovorom.U zavisnoti od zavrsteka perioda isplate.podaci I kada se isplacuje licna renta I iznos licne rente.a sve u cilju da osiguravac sva obavestenja koja se odnose na ugovor salje na pravu adresu Obaveze placanje premije Premija os je novacni iznos koji je ugovoraca os duzan da plati osiguravacu po zakljucenom ugovorom o os licne rente.period lecenja 3.o ratama placanja I iznos rate premije 4.korisnika.ica osiguravaca Polisa Polisa os licne rente je isprava o zakljucenom ugovoru o os.trajanju I isteku obaveze osiguavaca da isplacuje licnu rentu.datumu izdavanja polise I potpies osiguravac.pored uslova os cini Tabela smanjenja rente bez daljeg placanja premije I Tabela otkupne vrednosti.Period ispalte rente je onaj period koji od ugovorenog datuma pocetka isplate rente do kraja zivota osiuranika.U slucaju da se ugovarac preseli u neku drugu zemlju.U polisi moraju biti navedeni relevantni podaci anarocito podaci o :Osiguravacu.obrazovanje.zanimanje.Period odlozenosti je vremenski period oz zakljucenja ugovora o os licne rente do pocetka ispalte rente.Visinu premije kao I visinu rente.nacin placanja I kada premija dospeva :na podatke o licnoj rentu:pocetak ispalte rente.maticni broj.Ugovarac je u obavezi da placa premiju os licne rente na niacin predvidjen ugovorom I to: -kod neposrdne rente-jednikratnu premiju unapred za ceo perio osiguranja rente 69 .osiguranike.U zavisnosti od pocetka ugovora licna renta moze biti :neposredna I odlozena.Dozivotna je kada isplata rente traje ddo kraja osiguranikovog zivota.odnoso u 00.datum rodjenja.odnosno osiguranika Ugovarac osiguranja je duzan da prilikom zakljucenja ugovora o osiguranju prijavi sve okolnosti koje su od znacaja za ocenu rizika a koje sum u bile poznate ili mu nisu mogle biti nepoznate.00 casova prvog dana u mesecu posle isteka perioda odlozenosti.trajanju I isteku placanja premije.ugovaracu.ulica I broj.vremenskim razmacima placanja rente I vremenskim razmacima isplate rente.priroda odnosa sa osiguranikom.duzan je da obavesti osiguravaca I da imenuje opunomocenog zastupnika u nasoj zemlji.mesto I drzava.zvanje Podaci o osiguraniku se popunjavaju po istim stavkama kao I za ugovaraca uz dopunske podatke o polu.odnosno do smrti osiguranika ako nastupi pre isteka ugovorenog roka.sporazumno utvrdjuju ugovarac os I osiguravac na osnovu tarife. Podaci o korisnicima za slucaj smrti osiguranika u periodu odlozenosti:prezime I ime I srodstvo I maticni broj.visine premije I rente.fodinama zivota osiguranika. Trajanje osiguranja Licna renta je ugovoreni novcani iznos koji osiguravac isplacuje osiguraniku u ugovorenim vremenskim razmacima.Podaci o ugovaracu osiguranja su:prezime I ime.00 casova prvog dana umesecu koji sledi mesecu u kojem je izvrsena uplata cele ugovorne premije.godine zivota osiguranika u ugovorenog trajanja perioda odlozenosti I perioda isplate rente.prestanak isplate rente.odnosno do ugovorenog datuma prestanka isplate rente Obaveze ugovaraca.pocetku.mesto I adresa boravka.obavesti osiguravac o tome.ako je da tada placena cela ugovorena premija b.renta moze biti dozivotna I privremena.taifu.pristupnu starost ugovaraca I pristupna starost osiguranka 2.bracnom stanju I drzavljanstvu Ugovorni elementi osiguranja se odnose na: 1.Na kraju ponude nalazi se prazan proctor za stavljanje potpisa ugovaraca I osiguranika kao I ovlascenog . Obaveza obavestavanja o promeni mesta boravka Ugovarac os je duzan da .ukoliko promeni mesto boravka. Koliko ce trajati ugovor o os zavisiod toga koji oblik rente je ugovoren I unet u polisi osiguranja.pocev od ugovorenog roka a.Sastavni deo ugovora o os licne rente.podatke o premiji:p[ocetak I prestanak placanja .pocetku .

ukoliko je taksvo pokrice ugovoreno.akontaciju I zajam.cim nastupi smrtni slucaj osiguranik podnese zahtev osiguravacu uz dokumentaciju:polisu osiguranje licne rente.U tom slucaju I osiguravac je duzan da vrati primljene premije.kod smanjenja uznosa rente daljeg placanja Prava ugovaraca .Ugovarac os licne rente moze u ugovoru.osiguranje licne rente.-kod odlozene rente-jednokratnu premiju za ceo period osiguranja rente.polugoddisnje.zajam I ucesce u dobiti Poslovnom politikom osiguravaca utvrdjuje se mogucnost za odobravanje akontacije dela ukupno uplacenih premija ili zajmova po osnovu polise os licne rente.Sve izjave I zahtevi ugovaraca dati u pismenoj formi.pa sve do njegove smrti.Mogucnost otkupa regulise se posebnim odredbama za odnosnu vrstu os licne rente Akontacija.Os rente koje je raskinuto odnosno pretvoreno u os sa smanjenim iznosom rente bez daljeg placanje premije.a ugovarac iz bilo kog razloga prestane sa placanjem premije u periodu odlozenosti.Ukoliko osiguranik I ugovarac nisu isto lice.ugovor o os je nistavan.isplatu licne rente I odrdjivanje korisnika za slucaj smrti osiguranika u periodu odlozenosti Otkup osiguranja Ugovarac os ima pravo na otkup os u periodu odlozenosti.raspolaganje pravima iz osiguranja.onda je za raspolaganje pravima potrebnai njegova pismena saglasnost.odnosno bilo kada u toku perioda odlozenosti .Visinu I nacin raspodele dobiti odredjuje odlukom nadlezni organ osiguravaca.u zavisnosti od vrste osiguranja licne rente.osiguranik moze nastaviti dalje placanje premije tj izvrsiti smanjenje rente u skladu sa uslovima osiguravaca Odredjivanje korisnika rente Korisnik rente je uvek osiguranika I njemu pripadaju sva prava od pocetka perioda isplate rente.Isplata pripadajuceg dela dobiti vrsi se zajedno sa isplatom rente Raspolaganje pravima iz os Sva prava koja proizilaze iz ugovora o os licne rente pripadaju ugovaracu os I on sa njima iskljucivo raspolaze sve do pocetka isplate rente.odnosno osiguranika U prava ugovarac osiguranja odnosno osiguranika iz ugovora o os rente spada pravo na :otkup osiguranja.Ako ugovarac I osiguranik nisu isto 70 .Ako je medjutim.Korisnik rente se moze promeniti Odrejivanje korisnika za slucaj smrti osiguranika u periodu odlozenosti.Sa mogucnoscu otkupa osiguranja ugovarac jeupoznat prilikom zakljucenja osiguranja.Ako ugovarac ne plati premiju u roku od trideset dama od urucenja preporucenog pisam osiguravaca sa obavestenjem o dopselosti premije niti to ucii drugo zainteresovano lice. Posledica neplacanja premija Ako ugovorac os ne plati ratu premije koja je dospela u roku od tri uzostopna meseca od dospeca.ugovoreno za neko trece lice.ucesce u dobiti.lice koje trazi ugovorni iznos za sluca smrti duzno je da.osiguravac ce ga preporucenim pismom podsetiti da nije izmirio ugovornu obavezu placanja premije.moze se obnoviti na pismeni zahtev ugovaraca u roku od godinu dana od raskida ugovora o os licne rente.odnosno u ratama koje mogu biti:godisnje.kvartalne ili mesecne Rata dospeva uvek na pocetku ugovorenog perioda Obaveza prijave smrtnog slucaja Ukoliko je ugovreno pokrice za slucaj smrti osiguranika u periodu odlozenosti.Odlukom nadleznog organa osiguravaca utvrdjuje se uslovi po kojima se daju akontacije odnosno odobravaju zajmovi.izvod iz knjige umrlih I dokaz o uplacenoj premiji Posledice netacne prijave godina zivota osiguranika U slucaju da je prilikom zakljucenja ugovora osiguranika netacno prijavio godine zivota te da njegove stvarne godine zivota prelaze granicu utvrdjenu uslovima I tarifama po kojima osiguravac vrsi osiguranja.do tada uplacena premija se ne vraca ugovaracu osiguranja a ugovor se raskida ako do tada nisu placene najmanje dve godisnje premije.kao I nekim kasnijim pravnim poslom pa I j testamenotm da odredi korisnika za slucaj smrti 68 osiguranika u periodu odlozenosti.umanjene za troskove os.odnosno roka odredjenog u ugovoru kao prestanak isplate rente.obavezuju osiguravaca pod uslovom da sum u dostavljeni pre pocetka isplate rente.

Osnovna nacela na kojim se zasnivaju dobrovoljni penzijski fondovi su:dobrovoljnost clansta.osnivanje.uredjuje se organizovanje I upravljanje dobrovoljnim penzijskom fondovima.da se sredstva obezbedjuju is doprinosa koji placaju osiguranici I poslodavci.a bez preciziranja njihovih pojedinacnih udela.Osnovna prava koja se mogu ostvariti na osnovu ovog Zakona su:pravo na starosnu prenziju-za slucaj starosti.poslovi I duznosti kastodi banke I nadleznosti Narodne banke Srbije u vrsenju nadzora nad obavljanjem delatnosti drustva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.Kod neposredne privremene licne rente isplata rente pocinje prvog u narednom mesecu od meseca uplate jednokratne premije I traje do ugovorom predvidjenog datuma prestanka ispalte rente.I bez obzira da le je izjavio svoje prihvatanje pre ili posle smrti osiguranika.Kad su za korisnika odredjena deca.lice za odrdjivanje korisnika za slucaj msrti potrebna je saglasnost osiguranika u pismenoj formi.podela ce se izvrsiti srazmerno njihobim naslednickim delovima.da prva iz penzijskog I invalidskog os ne mogu zatareti.potomci I uopste naslednici .s tim sto poslednju rentu isplacuje za mesec u kome je nastupila smrt osiguranika.Pravo na ugovoreni iznos za slucaj smrti ima samo korisnik I to do samog zakljucenja ugovora o os .Ako je odredjeno vise korisnika po imenu.osim prava na potrazivanje dospleih.osiguravac je duzab dam u izda duplikat polise.bez obzira na to kako je I kada odredjen za korisnika.te se moze obratiti neposredno osiguravacu sa zahtevom da mu se ispalti ugovreni iznos Obaveze osiguravaca Isplagta rente Obaveza osiguravac se razlikuje vec I prema tome o kojoj vrsti rente je rec Kod neposredne dozivotne licne rente isplata rente pocinje prvog u narednom mesecu od meseca uplate jednokratne premije I traje sve dok je osiguranik u zivotu .utvrdjenim u ostavinskom postupku.ugovarac nije odredio kako ce se izvrsiti podela naknade izmedju njih .odnosno ostvaruju preko fondova za penzijsko I invalidsko os.skumulacija sredstava 71 .pravo na porodicnu penzije-za slucaj smrti.Kod odlozene dozivotne rente isplata rente pocinje istekom perioda odlozenosti I izvrsenim uplatama svih premija od strane ugovaraca I traje dok god je osiguranik u zivotu.naknad pripada I onima koji su rodjeni posle zakljjucenja ugovora o os licne rente a naknada namenjena supruzniku pripada licu koje je bilo u braku sa osiguranikom u casu njegove smrti.raspodele rizika ulaganja.ili mu na bilo koji drugi nacin nestane.a neisplacenih iznosa po osnovu penzijskog I invalidskog os.javnost rada .pravo na invalidsku penziju-za slucaj invalidnosti.Kod odlozene privreme licne rente isplata rente pocinje istekom perioda odlozenosti I izvrsenim uplatama svih premija od strane ugovaraca I traje ugovorom predvidjenog datuma prestanka ispalte rente Izdavanje duplikata polise Ukoliko je osiguranik izgubio polisu .Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima I penzijskim planovima.s tim sto osiguravac poslednju rentu isplacuje za mesec u kome je nastupila smrt osiguranika.drzavnog penzijskog osiguranja.Osnovna nacela koja definisu pomenuti zakon su da su prava iz penzijskog I invalidskog os licna prava I da se ne mogu prenositi na druga lica .da se sredstva za povecanje obaveza koje nastaju usled sticanja I ostvarivanje prava pod posebnim uslovima obezbedjuje .Osiguravac ce osiguranike izdati duplikat polise kada mu osiguranik podnese dokaz o oglasavnju nestale polise nevazecom Zastita licnih podataka Licni podaci dobijeni u vezi sa ugovorom o osiguranje bice drzani u diskreciji I tajnosti I koristice se od strane osigravaca samo u svrhu pripreme I realizacije ugovora o osiguranju licne rente Zastarelost potrazivanja rente Zastara potrazivanja licne rente iz ugovora o os zastareva u roki od pet godina 73) Dobrovoljno penzijsko osiguranje? U Zakonu o osnovama penzijskog I invalidskog osiguranja definsane su osnove tzv prvog stuba tj obaveznog.Kad su za korisnike odredjena lica ili potomci koji nisu odredjeni poi menu.ugovoreni iznos za slucaj smrti bice podeljen korisnicima na jednake delove.delatnost I poslovanje drustva za upravljnjae dobrovoljnim penzijskim fondovima.ravnopravnost clanstva.

zadocnjenja ili delimicnog ispunjenja svojih obaveza koje se odnose na upravljanje fondom.odnosno pripajanje penzijskog fonda.javnog reda.odnosno imenovano lice ili drzavni sluzbenik.te da im je finansijski polozaj takva da se moze pretpostaviti da nece imati negativan uticaj na poslovanje drustva za upravljanje kao I d ace njihovim izborom biti obezbedjena adekvtana zastitia interesa clanova.korpucije.Osniva se iskljucivo kao zatvoreno akcionasrko drustvo.Pravo glasas na osnovu akcija koje cine imovine dobrovolnog penzijskog fonda ostvaruje drustvo za upravljanje koje organizuje I upravlja tim fondom.obavlja administartivne poslove .Imovina fonda ne moze biti predmet prinudne naplate.zadocenjenje ili delimicno ispunjenje ne proizilazi iz uzroka koje drustvo za upravljanje nije moglo da predvidi ni da izbegne. 75) Dobrovoljni penzijski fond? Ovaj fond je institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikuplja I ulaze penzijski doprinos u razlicite vrste imovine sa ciljem ostvarivanje prihoda I smanjenja rizika ulaganja.hipoteke.Drustvo je odgovorno clanovima dobrovoljnog penzijskog fonda za stetu nastalu zbog neispunjenja.kao I za krivicna dela I privredne prestupe utvrdjenim zakonima kojima se utvrdjuje trziste hartija od vrednosti.Visina novacnog dela osnovnog kapitala drustva za upravlajnje je 1.74) Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom? Ovo drustvo je privredno drusto koje organizuje I upravlja dobrovoljnim penzijskim fondovima.Narodna banka Srbije obavestava clanove I dostavlja ovlascenje kastodi banci da unovci imovinu fonda I da prenese racune fonda u frugi dobrovoljni penzijski fond. Narodna banka Srbije daje saglasnost na izbor predlozenih clanova uprave I direktora drustva za upravljanje kada utvrdi da su usunjeni uslovi predvidjeni Zakonom I kada procene da predlozeni clanovi uprabe I director poseduju poslovni ugled koji upucuje na zakljucak d ace valjano obavljati poslove u drustvu za upravljanje.niti koristiti za izmirivanje obaveze clana dobrovoljnog penzijskog fonda I drugih lica prema trecim licima.funkcioner.srazmeno njihovom udelu u imovini fonda I obavezno se vodi racuna kod kastodi banke.Kao iskljucivu delatnost drustvo za upravljanje obavlja poslove upravljanja dobrovoljnim penzijskim fondom.pokretanja postupka stecaja I likvidacije nad drustvom za upravljanje.kastodi banke ili drugih lica.privrede.podnesu ponudu za upravljanje.Lice koje namerava da osnije drustvo za upravljanje je duzno da podnese Narodnoj banci zahteb za izdavanje dozvole za organizovanje I upravljanje Fondom jer su to dva odvojena postupka.U poslovnom imenu drustva za upravljanje moraju biti sadrzane reci drustvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom.zalige .U Zakonu se definise obavezni elementi koje prospect treba da sadrzi.Imovina dobrovoljnog penzijskog fonda u svojini je clanova fonda.privatizacija.ako na javni poziv nijedno drustvo za upravljanje ne podnese ponudu.sto cini osnovu citavog sistema dobrovoljnog penzijskog os.Narodna banka Srbije upucuje javni poziv postojecim drustvima za upravljanje da u roku od 15 dana.Direktor I clan uprave drustva za upravljanje ne moze biti lice koje je :clan uprave ili zaposleni drugog drustva za upravljane.Za direktoira I clana uprave drustva za upravljanje ne moze biti izabrano lice koje je pravosnazno osudjivano za krivicna dela protiv radnih odnosa.donosenja odluke organa drustva za upravljanje da prestane sa radm.Dobrovoljni penzijski fon ima pospekt I skraceni prospek.donosi investicione odluke.Drustvo za upravljanje odmah prestaje da upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom u slucaju:odusimanje dozvole za rad od strabe Narodne banke Srbije.clan uprave ili zaposleni kastodi banke sa kojom je drustvo za upravljanje zakljucilo ugovor.000.Osnivac drustva za upravljanje mogu biti domaca I strana fizicka I pravna lica uz ogranicenje da mogu biti akcionari samo je dnom drustvu za upravljanje.pravosudja.mita.ne moze se iskluciti u likvidacionu ili stecajnu masu drustva za upravljanje.vrsi programirane isplate.sluzbene duznosti.Ova imovina je dvojena od imovine drustva za upravljanje .u sakldu sa zakonom.000 eura u dinaskoj protivvrednosti I drustvo za upravljanje je duzno da u svom poslovanju obezbedi da capital drustva uvek bude najmanje u navednoj visine.osim ako neispunjenje.postavljeno.imovine.povezno lice sa licima prethodno navedenim.Danom prestanka upravljanja od styrabe drustva za upravljanje.U Zakonu je navedeno da prospect mora sadrzati inforamcije na osnovu kojih zainteresovana lica mogu steci jasnu 72 .Drustvo za upravljanje moze organizovati I upravljanje sa vise dobrovoljnih penzijskih fondovaU zakonu je predvidjeno da je drustvo za upravljanje duzno da angazuje najmanje jednog portfolio menadzera I ovlascenog revizora koji su zaposleni na neodredjeno vreme.

dostavi svakom clanu fonda.Obavestenje clanova penzijskog fonda predstavlja izuzteno znacajan segment sistema penzijskog os. vrsi nadzor nad obavljanjem delatnosti upravljanja dobrovoljnim penzijskim fondovima.Kada je to isto lice clan vise fondova.Obveznik uplate penzijskog doprinosa moze biti:fizicko lice ili drugo lice za racun fizickog lica. prospekt i drugi marketinški materijal.Akumulirana sredstva mogu se povuci jednokratkom isplato ili kombinacijom.te zbog toga predstavlja I predmet zakonske regulative.Poslodavac je duzan da drustvu za upravljanje dostavi obavestenje o prestanku radnog odnosa clana penzijskog plana.organizator u svoje ime I za racun zaposlenog odnosno clana 70 sindikata.koji predstavlja periodicne isplate do smrti imaoca anuitete 2.udruzenje poslodavaca .poslodavac . Odlukom o oglasavanju dobrovoljnih penzijskih fondova I standardizovanom tekstu prilikom oglasavanja blize se uredjuje oglasavanje dobrovoljnih penzijskih fondova koje vrsi drustvo za upravljanje fondom. polugodisnje.predstavu o fondu I doneti razboritu odluku.Na osnovu Zakona drustvo za upravlajnje je duzno da jednom godisnje.naknadama za usluge isplacenim sa racuna clana fonda.profesinalno udruzenja I sindikat mogu organizovati penzijski plan I zakljuciti ugovor sa drustvom za upravljanje kojim se organizator obavezuje da vrsi uplate penzijskog doprinosa za racun zaposlenih.odnosno javnog poziva za zakljucenje igovora o clanstvu u 73 . pracenjem. NBS izriče mere nadzora i podnosi prijave nadležnim organima u slucaju osnovane sumnje da utvrdjene nezkonitosti i nepravilnosti sadrže obelezja krivicnog dela.odnosno penzijskog plana na povlacenje I raspolaganje akumukiranim sredstvima koje se stice sa navrsene 53 godine zivota.duzan je da zakljuci poseban ugovor o clanstvo za svaki fond.odnosno clanova sindikata I da placa naknadu za usluge drustvo za upravljanje a drustvo za upravljanje se obavezuje da ulaze prikupljena novcana sredstva I moguci povlacenje I raspolganje akumularnim sredstvima calnovima plana.penzijski odredjen anuitet koji predstavlja periodicne isplate u dredjenom vremenskom periodu 3. prima dnevne izvestaje kastodi banke o vrednosti imovine I investicione jedinice dobrovoljnog penzijskog fonda.zajednicki anuitet koji predstavlja periodicne isplate koje se posle smrti imaoca anuiteta protezu do smrti naznacenog lica tj zakonskog naslednika Funkcija Narodne banke Srbije Narodna banka Srbije vrsi nadzor posrednom kontrolom odnosno prilkupljanjem.U Zakonu je definisano pravo clana gonad .Drustvo za upravljanje ima obavzeu da pruzi na uvid prospect svakom zainteresovanom licu na njegov zahte.u ime I za racun zaposlenog u skladu sa ugovorom o clanstvu izmedju clana dobrovoljnog penzijskog fonda I drustva za upravljanje.kao I standardizovani tekst oglasa..broju investicionih jedinica u vlasnistvu clana I njihovoj pojedinacnoj vrednosti u momentu uplate penzijskog doprinosa. vodi registar dobrovoljnih penzijskih fondova.lice potpisuje izjavu kojom potvrdjuje da u potpunosti razume prospect I naknade koje se naplacuju. mesecne izvstaje drustva za upravljanje. Penzijski planovi I povlacenje raspolaganja akumuliranim sredstvima Zakonom je regulisano da poslodavac .a najkasnije do 31 marta tekuce godine za prethodnu godinu.sa stanjem na poslednji dan prethodne godine obavestenje o:datumu I iznosu uplata penzijskog doprinosa.Na osnovu Zakona ugovor o penzijskom planu zakljucuje se u pisanoj formi I propisan je minimum koji mora da sadrzi.dozivotni. prima godisnje. proverevanjem izveštaja i obaveštenja koji se dostavljaju Narodnoj banci Srbije kao i neposrednom kontrolom. privrednog prestupa ili prekrsaja.Povlacenje I rasplaganje sredstvima clan fonda mora zapoceti najkasnije sa navrsenih 70 godina zivota. odobrava pravila poslovanja drustva.vrednosti imovine penzijskog fonda. Na osnovu izvršenog nadzora.Domace I strano fizicko lice moze biti clan jednog ili vise dobrovoljnih penzijskih fondova.U Zakonu se definise da se anuitet moze pojaviti u tri oblika I to kao: 1. Na osnovu Zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima NBS: izdaje dozovlu za rad društvu za upravlajnje i dozvolu za organizovanje i upravljanje fondom i istovremeno odobrava imenovanje uprave drustva.Prilikom pristupanja fondu.Izuzetno pravo na povlacenje I raspolaganje akumuliranih sredstava moze se ostavriti I pre navrsene 53 godine zivota u slucaju vanrednih troskoba lecenja ili trajne nesposobnosti za rad.Clan penzijskog plana kome prestane radni odnos kod poslodavca moze da ostane clan istog dobrovoljnog penzijskog fonda Ili da izvrsi prenos racuna.Ugovor o clanstvu predstavlja osnovni ugovor u sistemu dobrovoljnog penzijskog fonda.

prijava stete se smatra zvanicnom ako se izvrsi telefonom.Buduci prinosi mogu biti visi ili nizi od ranijih. Prijava stete se smatra odgovarajucom ako sadrzi osnovne podatke o osiguraniku. Nakon sto se formira predmet stete.O odluci o vrstama finansijskih institucija koje mogu biti posrednici za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom I uslovima za izdavanje fizickim licima dozovole za obavljanje poslova informisanja o tom fondu utvrdjuje se vrste finansijskih institucija koje mogu biti posrednici drustva za upravljanja dobrovoljnim penzijskim fondom I uslovi za izdavanja dozove NBS fizickim licima za obavlajnje poslova informisanja o calnstvu u fondu I o poslovanju tog fonda.koje donosi guverner ili lice koje on ovlasti.prenosu individualnih racuna clanova penzijskog fonda blize se uredjuju postupak otvaranja I vodjenja individualnih racuna clanova fonda. pri cemu se pismena prijava obezbedjuje naknadno.vodjenja evidencije o investicionim jedinicama cllanova fonda I davanje podataka iz tih evodencija.Dozovla se izdaje resenjem.a u koje se unose obavezni podaci. posto je osigurani predmet u posedu osiguranika. evidentiranja i formiranja predmeta štete. visina naknade. organizacije izviđanja i procene.nacin davanja izvoda s tih racuna. ostecenom ili ugovaracu os.Tekst za oglasavanje fonda ne sme sadrzati nestine podatke. Prijava stete telegramom I teleksom se takodje smtraju zvanicnim.moze biti samo banka koja ima dozovolu za rad NBS I koja je upisana u registar privrednih subjekata. U slucaju masovnih steta kao I steta vecih obima. broj stete.Osnovno pravili je da drustvo za upravljanje fondom otvara individualni racu za clana fonda na osnovu zakljucenog ugovora o clanstvu u fondu. kontrole štete u toku likvidacije. ukoliko to nije prilozeno od strane osiguranika. s obzirom da objektivno nije u mogucnosti da sazna za nastanak stete.kao I prenos ovih racuna iz jednog dobrovoljno fonda u drugi fond. sa naznakom polise. datum stete.odnosno ugovoru o penzijskom planu 76) Postupak procene i likvidacija šteta? Znaca procene I likvidacije steta Postupak procene i likvidacije sastoji se iz sledećih faza: prijave štete. postupak po prigovoru osiguranika.nakanda za upravljanje fondom I naknada za prenos racuna clana fonda.Posrednik. knjige steta se vode po vrstama os I sektorima vlasnistva. Prijava stete mora da bude odgovarajuca.Prijavljene stete zavode se u knjige steta hronoloski.Pri oglasavnju se navode:nakanda pri uplati penzijskih doprinosa. Evidentiranje stete Evidentiranje stete vrsi se u knjigama steta. 74 . rezervacija šteta. postupak za štete po osnovu zaključenih ugovora o reosiguranju i saosiguranju. mesto stete. datum isplate I drugi elementi bitni za pojedine vrste osiguranja. U korice steta se unosi kopija polise osiguranja koja pokriva datum I predmet ostecenja. predmet ostecenja. naziv osiguranika odnosno ostecenog. Formiranje predmeta Primljene I zavedene prijave steta uluza se shodno Opstim uslovima koje obrazlazemo u posebne omote koji se zovu – korice steta.fondu. broj polise. Prijavljivanje stete Citav postupak pocinje prijavljivanjem stete od strane osiguranika ili lica koje on ovlasti. vrsi se upucivanje pismenih zahteva odgovarajucim institucijama radi pribavljanja dokazne dokumentacije koja se trazi po sluzbenoj duznosti. Radi preglednosti. kako bi se na osnovu nje mogao formirati predmet I nastaviti utvrdjena procedura. uz navodjenje uzorka I priblizne visine stete. izvidjaja I procene. Stete se moraju prijaviti popunjavanjem odgovarajuceg obrasca koji se smtra zvanicnim samo ako je dosatvljen postom ili neposrednom ovalscenom radniku. utvrdjivanje osnova za regers. Elementi koje treba da sadrzi knjiga stete su-redni broj.Dozvola se ukida resenjem lica za koje se utvrdi da je pri obavljanju poslova za koje mu je dozovla izdata postuilp suprotno propusima.zatim podatke kojima se stvara lazan ili pgresan utisak o fondu. datum prijave. po redu prispeca. likvidacija.vodjenju. Knjiga stete treba da ima odgovarajuce uslove za obavezan unos svih potrebnih elemenata iz kojih se mogu videti faze postupka prijave.kao I za podelu prospekta.U Odluci o otvaranju. uzrok stete. naknada kontrola. Za osiguravaca je relevantni momenat prijavljivanje stete. likvidacije stete I njene isplate.

Cesto je slucaj da osteceni zahteva da se ivrse popravke koje ne treba da budu obuhvacene naknadom iz osiguranja. radi ocene osnovanosti isplate štete. Svaku stetu treba izvideti I proceniti pa I u slucaju kada nema osnova po uslovima osiguranja. Postupak likvidacije sastoji se od: a-pribavljanja dokazne dokumentacije za utvrđivanje osnova i visine štete. Naknadna kontrola Posle izvrsene procene likvidacije I isplate sluzba za kontrolu vrsi naknadnu proveru svih faza procene I likvidacije steta. postupak likvidacije moze vrsiti komisija.prilikom rezervacije neresenih steta likvidatori su duzni da pripreme predmete steta. Nezaobilazni deo postupka je I utvrdjivanje da li je i na koji način osiguranik izmirio svoju osnovnu obavezu plaćanja premije.Nakon sto se uputi prigovor. d-izdavanja naloga za isplatu konacne ili delimicne stete ili odoravanje akontacija. proveren I potpisan od lica ovlascenog da vrsi kontrolu steta. Celokupni postupak likvidacije vrši strucno lice-likvidator. Postupak po prigovoru osiguranika Jedno od najbitnijih pitanja u okviru citavog postupka je mogucnost osiguranika da prigovor na nacin kako je procenjena. provere.Postojanje ove naknadne kontrole se opravdava cestim velikim stetama I po obimu I po slozenosti.Smatra se da je predmet uredno likvidiran kada postoje potpisi ovlascenih lica-likvidatora odnosno komisije. Stav strucne sluzbe ili komisije smatra se konacnim jer je obezbedjena drugostepenost u odlucivanju. f-vodjenja potrebne dokumentacije.Prigovor razmatra strucna sluzba osiguravajuceg drustva. obima I visiine stete. Pre isplate stete proverava se da li je osiguranik platio premiju I potrebno je rezervisati broj stete. izvrsi procenu.U istu svrhu moze se obrazovati komisija koja je takodje drugostepen organ. likvidirana I isplacena steta. pristupa se izvidjaju I proceni stete sto podrazumeva strucno utvrdjivanje uzroka. Kontrola steta u toku likvidacije Posle konacne obrade predmeta I datog predloga za isplatu svaki predmet mora biti pregledan. U slucajevima kada se steta prijavi u delu osiguravajuceg drustva koje nije zakljucilo osiguranje predvidja se da taj organizacioni deo primi odsetni zahtev. Posle isplate stete predmet se dostavlja organizacionom delu gde je osiguranje zavrseno. Izvidjaj treba da se obavi odmah a najkasnije u roku od 3 dana od dana prijave stete osim kod masovnih steta gde je za procenu potrebno vise vremena. Rezervacija stete Krajem svakog obracunskog perioda i po zavrsnom racunu vrsi se rezervacija svih onih šteta koje nisu likvidirane u tekucem periodu. strucna sluzba kao drugostepeni ogan. likvidaciju I isplatu stete. b-utvrdjivanje osnovanosti odstetnog zahteva. Procenu steta vrsi proceniteljpojedinac ili komisija koju formira osiguravac a u zavisnosti od ostalih okolnosti procena treba da se obavi u prisustvu predstavnika osiguranika pri tome je potrebno sastaviti zapisnik na propisanom obrascu. Likvidacija šteta Likvidacija šteta definse se kao postupak koji obuhvata sve radnje u cilju obezbeđenja. e-obavestavanja osiguranika o rezultatu sprovedenog postupka. Kontrolom treba da je obuhvacen predmet u celini I izvrsena sustinska kontrola odnosno kontrola ispravnosti osnova za naknadu stete I racunska kontrola provera ispravnosti obracuna naknade stete.Izvidjaj i procena Nakon sto je formiran predmet.ocene i usaglasavanja svih dokaznih dokumenata odstetnog zahteva sa zakljucenim ugovorom o osiguranju. Interna usluzna procena I likvidacija Osiguranik moze da prijavi stetu ne samu u glavnoj filijali nego I u bilokojem organizacionom delu jedinstvenog osiguravajuceg drustva. c-utvrdjivanje naknade po osnovu osiguranja.duzno je da prigovor razmotri I o tome pismeno obavesti ulagaca prigovora. da se 75 . Prigovor mogu staviti I ugovaras I osiguranik ali I osteceno lice koje nije ugovorna strana ali ima interes za naknadu stete. strucnog saradnika koji vrsi poslove sustinske kontrole I lica odgovornog za odobrenje isplate. Pri tome. a kada su u pitanju slozene ili po iznosima visoke stete. radi mogucnosti da se vodi sudski spor.

Osnov za regres Steta po ugovorima reosiguranja i saosiguranja Pravilo je da se nakon sto se izvrsi isplata I razvodjenje steta na predmetu stete konstatuje pravo po osnovu reosiguranja ili saosiguranja. Posebna evidencija se vodi za nastale a ne prijavljene stete. 76 .upoznaju sa njihovom osnovanoscu i da zajedno sa proceniteljima predloze komisiji za rezervaciju šteta iznos za rezervaciju steta. Citav postupak procene ili likvidacije steta okoncava se arhiviranjem predmeta steta. iziuzev kod steta koje su samo kvotno reosigurane I kod kojih se obaveze reosiguravaca vrse prema knjigovodstvenim podatcim.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful