P. 1
Informatika - skripte KONACNO

Informatika - skripte KONACNO

|Views: 229|Likes:
Published by Jovanovic Stefan

More info:

Published by: Jovanovic Stefan on May 22, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/16/2014

pdf

text

original

TRENDOVI Informacione tehnologije: elementi I vestine za cuvanje stvaranje I prenosenje informacija. Najvaznija komponenta IT su racunari.

Opsti trendovi su: Odnos trosak/performance: prednost racunara u odnosu na ljudsku snagu (kompjuter ce za 10g kostati isto, a imace mnogo vecu snagu, dok ce radna snaga poskupeti za duplo) Objektivno – orjentisano okruzenje: novi nacini programiranja I koriscenja racunara kako bi se znatno smanjili troskovi izgradnje I odrzavanja inform.sistema Menadzment dokumenata Mrezno racunovodstvo: omogucava korisnicima da dodju do drugih korisnika I pristupe bazama podataka bilo gde u organizaciji Mobilna trgovina: E-trgovina preko bezicnih aparata Internet: brz rast internet korisnika Intranet: unutar organizacije se sve vise koristi Ekstranet Korporativni portal: odnosi se na WEB stranu firme kao ulaz za korporativne portale, informacije itd. Mrezno preduzece: koje omogucava kontakte sa svim entitetima sa kojima firma posluje Opticke mreze: telekomunikacione mreze velikog kapaciteta koje se koriste kod interneta, videa….

MIKROPROCESOR (Central Processing Unit) Mikroprocesor je cip koji upravlja radom mikroracunara. On dobija instrukcije od RAM memorije, obradjuje podatke I vraca ih nazad kako bi se mogli prikazati ili uskladistiti. CPU se sastoji iz: Aritmeticko-logicke jedinice: matematicke I logicke operacije potrebne za obradu podataka. Kako ALU moze obavljati samo jednu operaciju u jedno vreme, on koristi tzv. registre, a rezultati tih operacija su privremeno smesteni u akumulatoru Upravljaca jedinica: nadgleda I upravlja radom svih pojednicnih delova racunara, samim tim I samim racunarom. Tokom obrade podaci se prenose iz jednog dela sistema u drugi I upravljacka jedinica upravlja-kordinira tom obradom.

Mikroprocesori se izrazavaju u bitima I to 4,8,16,32 I 64 bita, gde se manji koriste kod jednostavnih kalkulatora, a ovi poslednji npr.64bita kod PC Pentium racunara.

RAM MEMORIJA (Random Access Memory)

RAM omogucava izvrsenje programa ili trenutno skladistenje rezultata rada programa. Da bi program mogao da se izvrsi, on se iz stalne memorije (hard disk) kopira u radnu memoriju. Sadrzaj RAM-a se moze menjati, sto znaci da se podaci mogu upisivati I brisati. RAM memorija sadrzi: operativni system, aplikativni program…. Kriterijumi za kvalitet RAM-a su: kapacitet, brzina pristupa, nacin pakovanja, proizvodjac. ROM MEMORIJA (Read Only Memory) ROM omogucava citanje iskljucivo fabricki upisanih podataka, pri cemu se podaci ne mogu menjati tj. promene sadrzaja nisu moguce. ROM sadrzi deo operativnog sistema koji se naziva BIOS, program za ukljucivanje I startovanje sistema (Start Up), program za testiranje svih komponenti pri ukljucivanju….

HARD DISK Hard disk je glavn uredjaj za cuvanje podataka. Nalazi se u zatvorenom kucistu I omogucava veliki “kapaciteti” unosa podataka. Hard disk se sastoji od vise diskova pricvrscenih na jednu osovinu I zapis podataka se vrsi sa obe strane diska. Osnovni pramatri kvaliteta su: kapacitet, vreme pristupa podacima, brzina obrtaja, disk ploca, pouzdanost, otpornost, proizvodjac I cena, Kapacitet se izrazava u gigabajtima.

OPTICKI CITACI

Opticki citaci su ulazne jedinice koje pisane I stampane podatke konvertuju u podatke koje prepoznaje racunar. Tri vrste: za ocitavanje markiranih polja – prepoznaju prisustvo ili izostanak odredjene oznake. Npr. Loto listici za ocitavanje stampanih ili kucanih karaktera – skeniraju tekst kao graficki prikaz koje se zatim dekodira I ponovo pretvara u tekst na racunaru za ocitavanje linijskog koda – bar kod citaci, prepoznaju linije I razmake izmedju linija I to pretvara u numericke podatke MONITOR Monitor je uredjaj koji prikazuje slike koji se u racunarski sistem povezuje preko graficke karte Ekran monitora cine sistem malih tacaka koji se nazivaju pikseli. Faktori kvaliteta su: velicina ekrana (koja se odredjuje duzinom dijegonale I izrazava se u incima), rezolucija slike (odredjuje se brojem piksela rasporedjenih po duzini I sirini), minimalna velicina piksela, vertikalna (broj koliko puta u sekundi se iscrta slika na ekranu, izrazena u Hz) I horizontalna frekvencija (brzina kojom se iscrtavaju linije ili redovi piksela, izrazena u KHz). Postoje dve vrste monitora: CRT I TFT. STAMPACI Stampaci predstavljaju izlazne uredjaje koji rezultate obrade iscrtavaju na papiru. Podela stampaca je na: Matricne – koji su najednostavniji I najjeftiniji stampaci, Rade po principu udaranja iglica preko osencene trake. Nedostaci su im velika buka, mala brzina rada I nekvalitetan otisak. Najcesce se koriste u svrhe knjigovodstva ili kao kasa blok stampaci. Ink Jet – slican rad kao I matricni. Na glavi stampaca se nalaze male rupice kroz koje se na papir ubrizgava mastilo. Postoje crno beli I kolor stampaci. Lasersi – ispisivanje znakova se vrsi u poluprovodnickom bubnju. Nedostaci su visoka cena, a prednosti velika brzina rada I kvalitet stampanog otiska.

-

APLIKATIVNI SOFTVER

evidenciju ili obracune plata itd. Za svaku posebnu namenu mora postojati jedan aplikativni softver. kao I pripremanje diska za uzimanje podata.vodjenje projekta. Drajeveri: softver pomocu kojeg se kontrolisu periferne jednici racunara. Npr. Java itd. racunovodstvo. za prezentaciju. Programski softveri: alta za resavanje zadataka pomocu kojeg se izradjuje aplikativni softver.za knjigovodstvo. - - PROGRAMSKI JEZICI . Npr. SISTEMSKI SOFTVER Sistemski softveri su programi koji upravljaju racunarskim sistemom: Operativni sistem: sluzi za pokretanje I rad racunara. evidencije o zalihama itd. vrsi kontrolu rada racunara I predstavlja sponu izmedju korisnika I racunara Usluzni programi: omogucavaju korisniku upravljnje I kontrolu lokacija podataka I hardverskih komponenti. Horizontalni – koriste se za generalne poslove koji postoje u svim preduzecima. stite kompjutere od virusa itd. Za pisaje programa mora se korisiti neki od programskij jezika Visual Basic. C++. Aplikativni softverski paketi su: Vertikalni – pomazu korisnicima u razlicitim segmentima industrije. To su programi za obradu teksta. rad sa bazama podataka.Aplikativni softver pomaze pri obavljanju poslova koje koristik zeli da obavi uz pomoc racunara. kopiranje podataka sa jednog diska na drugi. Oni povezuju hardverske komponente sa racunarom. finansije itd.

Programi moraju biti napisani u binarnom kodu koji je specifican za svaki racunar. Pascal. Programiranje ovim jezikom je bilo podlozno greskama I programeri su morali znati sve o funkcionisanju hardvera. Neki od ovih jezika su Basic. Objekti razmenjuju podatke koji sadrze instrukcije za menjanje atributa objekata. manje su fleksibilni tj.Podela programskih jezika na: - Masinski: prva generacija programskih jezika. jer su pisani za svaki racunar posebno Proceduralni: jezici trece generacije koji su nezavisni od hardvera. a narocito procesora. sto je olaksalo programeru u odnosu na masinske jezike. Isto kao I kod masinskih.pruzaju manje mogucnosti programeru da iskoristi ono sto hardver pruza. Dele se u tri kategorije: Upitni jezici (omogucavaju korisnicima pristup bazama podataka. Programiranje ovim jezikom je zasnova na tri koncepta: objekti. a ne kako. programer je morao dobro poznavati hardver da bi koristio ovaj jezik. Programski jezici cetvrte generacije: njima se secificira sta je potrebno uraditi. Ali. takodje nisu prenosivi. te ovi programi nisu bili prenosivi na druge racunare. Mogucnost pravljenja gresaka je mala. Generatori izvestaja (omogucavaju korisniku da oblikuje izvestaj bez upustanja u detalje) I Generatori aplikacija (omogucavaju stvaranje aplikadija koje se mogu sastojati iz vise programa). Fortran itd. Mane ovih jezika su: manje efikasni u brzini obrade I velicine kapaciteta memorije. Objektivno-orijentisani jezici: omogucavaju pravljenje programa koji povezuje podatke I njihove operacije u zajednicke structure (objekti). klase I nasledstvo. te ih nije bilo potredno reprogramirati za druge racunare. Programi su se pisali u simbolickom kodu. Asemblerski: programi niskog nivoa. - - - - SISTEMI ZA UPRAVLJANJE BAZOM PODATAKA .

jedinstveno komuniciranje sa bazom preko SQL upitnog jezika. DBMS omogucava svim korisnicima koriscenje zajednickih podataka. Red je skup povezanih polja koja sadrze podatke o necemu.. SQL je dizajniran tako da ga mogu koristiti korisnici bez tehnickog znjanja (sta. brisanje I dodavanje redova. Rad sa DBMS treba da omoguci: menjanje postojecih podataka. Iako su podaci zajednicki vecem broju korisnika. kolona I tabela). Tabela se sastoji od kolona I redova medjusobno povezanih. skladistenje podataka. Posto razliciti korisnici razlicito koriste nazive za podatke iste vrste. Polje je najmanja I osnovna jedinica koja moze biti numericka. Podaci u DBMS se definisu tipom podataka koji mogu biti numericki (celobrojni. razliciti korisnici ih razlicito shvataju. Kolona se definise nazivom I u njoj postoji samo jedna vrsta podatka. koji na zahtev aplikativnih programa vrsi manipulaciju podacima. a ne kako treba uraditi). Zbog toga je kreatoru baze podataka neophodna pomoc korisnica pri samoj izdradi baze. Formiranje baze podataka je komplikovan zadatak. posebno se trazi velika peciznost u prezentovanju podataka potrebnih korisnicima. INFORMACIONI PODSISTEM MARKETINGA . SQL upitni jezik omogucava korisnicima da mogu ad hoc formulisati I postavljati pitanja I da brzo dobiju odgovor.Baza podataka je skup podataka iste vrste koji sluze korisnicima za njihove potrebe. red. pri automatizaciji. Sistem za upravljanje bazom podataka (Data Base Management Sistem – DBMS) je softverski sistem za cuvanje I pretrazivanje podataka. logicku I fizicku nezavisnost programa od podataka. trazenje konkretnog reda I pretrazivanje baze. koji moze biti automatizovan. znakovi I strukturirani (polja. alfabetska I alfanumericka. realni I logicki).

konkurentima (nadgledanju I pracenju rada). cenama I uslovima prodaje itd. zalihama. inzenjering pomocu racunara (analiza modela da bi se utvrdilo da li ce raditi kako je planirano). cuvanja podataka o uslovima na trzistu koji deluju na poslovanje: konkurenciji. obrade. troskovima.Informacioni podsistem marketinga treba da podrzi procese istrazivanja I analize trzista kako bi se obezbedili podaci za strategiju razvoja. boljeg upoznavanja partnera I korigovanjem proizvoda prema njihovim potrebama. izdavanje radnih naloga I zahteva za nabavku. omogucavaju da se troskovi svedu na minimum I upravljanje projektima Automatizacija projektovanja I proizvodnje – za smanjenje vremena potrebnog za projektovanje I to: projektovanje pomocu racunara (sistem koji omogucava da se industrijski crtezi prikazu na ekranu I da se na njima radi). planiranje materijalnih zahteva sa ostalim funkcionalnim oblastima. ponudama. kao I stanje zaliha koje imaju Planiranje proizvodnje I poslovnih operacija – sadrzi softvere koji olaksavaju plan nabavke. Sistem marketing obavestavanja – obezbedjuje externe informacije o promenama u poslovnom okruzenju tj. nabavci itd. banka metoda obrade (programi kojima se podaci mogu obradjivati). dugovanjima. - - . ulaznoj logistici I otpremnoj logistici. banka modela (skup modela koji sluze kao pomoc marketingu u odlucivanju) I komunikacione veze (veza izmedju korisnika I sistema koji podrazumeva mogucnost usvajanja zahteva korisnika I definisanje jasnog sistema izvestavanja) - - - INFORMACIONI PODSISTEM PROIZVODNJE Informacioni podsistem proizvodnje podrzava procese upravljanja proizvodnjom I to planiranje materijala I kapaciteta. kao I upravljanje procesom proizvodnje. Primer: godisnji izvestaji o poslovanju firmi Sistem marketing istrazivanja – process prikupljanja. Aplikacije marketinga cine: Sistem internih izvestaja – koristi unutrasnje podatke poslovnog sistema koji je povezan sa racunovodstvenim bazama podataka I koji sadrzi informacije o tekucoj prodaji. boljeg nastupa na trzistu. kupovini. Aplikacije ovog podsistema su: Upravljanje unutrasnjom logistikom I materijalom – obuhvata aktivnosti pri porucivanju. Sistem analitickog marketinga – sluzi kao podrska u odlucivanju u marketingu I sastoji se od: banke podataka (organizovana kolekcija internih I externih podataka koji su medjusobno logicki povezani). potrosacima.

za tumacenje I analizu finansijskih podataka Kontrola I revizija – za budzetsku kontrolu. izbor sluzbenika (proces testiranja I ocenjivanja) Pracenja zaposlenih – ocenjivanje rada zaposlenih (nagradjivanje. vodjenje kadrovskih.i racunovodstva obuhvata process vodjenja finansija.sistem zasnovan na WEB-u koji omogucava proizvodjacima da modifikuju proizvod sa bilo kog mesta) Racunarski integrisana proizvodnja – sluzi za pojednostavljivanje svih proizvodnih tehnologija I postupaka. upravljanje dohocima… SOFTVER ZA LICNU PRODUKTIVNOST Softver za licnu produktivnost sluzi korisniku da lakes I efikasnije izvrsava poslove. opis poslova itd) Aplikacije ovog podsistema su: Zaposljavanje – process u vezi zaposljavanja I to: preko Web-a. analizu rentabilnosti I kontrola cena INFORMACIONI PODSISTEM UPRAVLJANJA KADROVIMA Informacioni podsistem upravlanja kadrovima podrzava process upravljanja kadrovima. INFORMACIONI PODSISTEM FINANSIJA I RACUNOVODSTVA Informacioni podsistem finans. projektovanja pomocu hardvera I softvera. Omogucava laksu organizaciju I analizu podataka. pregovaranju radnika I uprave. upravljanje I raspodelu resursa. Aplikacije ovog podsistema su: Finansijsko planiranje I predvidjanje budzeta – obuhvata znanje o raspolozivosti I ceni novca. prezentacije. racunovodstva I to prikupljanje.proizvodnja pomocu racunara (postupci preko racunara koji olaksavaju u radu sa proizvodnim postrojenjima) I saradnicka proizvodnja (distrib. premestaj ili otpustanje). vodjenje rasporede sastanaka I za svaki od navedenih postoji posebna softverska aplikacija. izradjivanje modela podrske pri odlucivanju za planiranje prihoda. pravih poslova (prikaz zaposlenih. raspored neradnih dana. spisak radnih mesta (baza podataka radnih mesta). predvidjanje budzeta za nabavke I rasporedjivanje sredstava organizacije Upravaljanje finansijskim transakcijama – softver koji prikuplja neobradjene podatke neophodne za transakcioni racunovodstveni I finansijski sistem Upravljanje investicijama – za pristup finansijskim I ekonomskim izvestajima. pravnih I opsith poslova u vezi sa politikom kadrova. kontrola I upravljanje novcanim sredstvima. obuka zaposlenih uz pomoc racunara Planiranje I upravljanje ljudskim resursima – planiranje osoblja. kao I integracija I koordinaciji svih aspekata proizvodnje. reviziju. komunikaciju. - - - .

organizovanje podataka (beleske. ali je skuplji I tezi za postavljanje Fiber-opticki kabl – veliki broj tankih staklenih niti I umesto elektricnog koristi svetlosni signal za prenos informacija. zbog cega je za prenos neophodna opticka vidljivost izmedju predajnika I prijemnika. Tri oblika: o Sateliti u geostacionarnoj zemaljskoj orbiti – udaljeni preko 35. lak za postavljanje. Zahteva se opticka vidljivost. Prednost im je sirina opsega I dometa. Odlike : jeftin.000 km od zemlje I imaju nepromenljiv polozaj u odnosu na zemlju. U odnosu na uporednu paricu.orbiti – 10. Korisnik kreira I odrzava bazu. upotreba sistema za sifrovanje I visoka cena lansiranja. prenosi vise podataka. a nedostaci: lako se prisluskuje I podlozan smetnjama Koaksalni kabl – izolovano bakarno jezgro sa punom ili pletenom presvlakom. video konferenciji itd) ZICNI MEDIJUMI - - Uporedna parica – par bakarnih zica I najrasprostranjeniji je vid komunikacionog povezivanja (telefonske instalacije).000km od zemlje I moraju biti jaci od prethodnih o Sateliti u niskoj zem. Broj im je ogranicen I ima ih 150 o Sateliti u srednjoj zem. kapacitet I bezbednost. premoscavaju se nedostaci u odnosu na mikrotalasni prenos. transfer datoteka izmedju razlicitih racunara. a nedostaci visoka cena I tezina postavljanja BEZICNI MEDIJUMI - - - Mikrotalasni sistemi – koriste mikrotalase koji putuju duz povrsine zemlje. tabele) Komunikacioni softver – za povezivanje sa partnerima (slanje e-maila. I preko plasticni omotac. dobija informacije I kreira izvestaje Softver za obradu teksta – za kreiranje. manje je osetljiv na elektricne smetnje. liste. Osetljiv je na smetnje u vidu snezne oluje ili jake kise Satelitski prenos – prenos sa jedne zemaljske stanice preko satelita ka drugoj zemaljskoj stanici.orbiti – nalaze se blizu zemlje I smanjuju ili eleminisu kasnjenje signala - . editovanje I stampanje dokumenta (Word) Softver za pravljenje prezentacija – za pripremu I prikazivanje prezentacije ili predavanja za veci broj ljudi Softver za upravljanje – za evidenciju. Odlike su mu velika brzina prenosa. ali zbog velike oblasti koju pokriva. a nedostaci kasnjenje signala. pristup internetu.- Sisem za upravljanje bazom podataka .za organizaciju I laksu manipulaciju podacima iz baze.

a stop bit kada se zavrsava prenos) I sinhroni (slanje grupe znakova kao kontinualni niz bitova uz sinhronizaciju predajnika I prijemnika kako bi se izbegao gubitak ili dobitak bitova) Tacnost podataka – na osnovu bitova parnosti se moze ustanoviti da li su bitovi preneseni potpuno ili su neki ispusteni u prenosu (zbog razlicitih uticaja kao sto su vremenske nepogode itd) Kompresija signala – npr. tv). vec su svi racunari I serveri pojedinacno svaki od njih. Kod ove mreze ne mora postojati velika bezbednost I kada organizacija. server. Ova mreza se koristi najcesce kada postoji mala grupa korisnika.- Radio prenos – koristi radio talase (racunar I periferni uredjaji). Prednost su laka instalacija I niska cena. pr. a nedostatak je mogucnost prisluskivanja KARAKTERISTIKE KOMUNIKACIONIH MEDIJUMA Brzina prenosa – kapacitet prenosnog kanala koji se izrazava u bitima/sekundi Smer prenosa – simpleksan (prenos u jednom smeru. Ovde svaki racunar odredjuje koje ce svoje resurse da deli sa ostalim racunarima u mrezi. pr.radio.telefon) Nacin prenosa – asinhroni (emituje I prima samo jedan alfanumericki znak po principu da start bit daje znak kada pocinje. . kod mulitimedijalnih prenosa Multipleksiranje – vise signala se prenosi istovremeno - - - MREZE RACUNARA ISTOG PRIORITETA Kod mreza racunara istog prioriteta ne postoji glavni najaci racunar tj. SERVERSKE MREZE Serverske mreze rade po principu povezanosti racunara klijenata sa serverom koji pruza podrsku racunarima klijentima I gde oni veci deo posla obavljaju sami. poludupleksan (prenos u oba smera.a samim tim I mreza moze porasti do odredjenih granica. kada racunari dele resurse ali im nije potreban server. ali u razlicito vreme) I dupleksan (prenos u oba smera istovremeno.

server e-poste. Sastoji se od kabla – stablo na koje su povezuju racunari pravolinijski. Ukoliko se racunar pokvari to ne utice na rad ostalih umrezenih racunara. ukoliko koren postane neispravan. audio I video server itd. TOPOLOGIJA PRSTEN Prsten je umrezavanje racunara kruzno gde signal putuje kruzno u jednom smeru kroz svaki racunar. Na rad mreze utice broj povezanih racunara. Pod serverima podrazumevamo sledece: server datoteka. otezana komunikacija na krajnim krakovima mreze. Serveri su racunari sa najvecom procesorskom snagom. razdelne kutije. otpornost na greske. karakteristike hardvera racunara. klijenti mogu nastaviti samostalno sa radom. RAM-om I hardiskom. vrsta kabla I udaljenost izmedju racunara. Klijenti: racunari. Prednosti ove topologije su lako fizicko formiranje mreze. a nedostaci su velika duzina kablova. Osnovne komponente su: Serveri: racuanri koji obezbedjuju resurse koje dele umrezeni racunari . Periferne jedinice su zajednicki deljivi mrezni resursi. TOPOLOGIJA ZVEZDA Zvezda je umrezavanje racunara gde su oni povezani sa centralnom komponentom koja se zove HAB. - Prednosti serverske mreze su: zajednicko koriscenje. Prednosti ove topologije su da je arhitektura jednostavna.Racunar klijent poziva podatke u svoju radnu memoriju. lako prosirivanje na glavni vod. obradjuje ih I vraca ih na server kako bi bili raspolozivi za druge racunare klijente. a ukoliko centralna komponenta otkaze. cela mreze postaje neispravna. a nedostaci su da se tesko izoluje greska. skretnice. . TOPOLOGIJA MAGISTRALA Magistrala je najjednostavniji nacin umrezavanja racunara. Signal salje odredjeni racunar preko hab-a na ostale racunare u mrezi. otkazuje cela mreza. server baze podataka. preopterecenje glavnog voda u slucaju gusceg saobracaja. server za caskanje. fax I komunkacioni server. mnogo korisnika…. Ako se server iskljuci. ali nece moci medjusobno da koriste zajednicke deljive resurse. lako pronalazenje greske I nema zagusenja u mrezi. radne stanice koji pristupaju mreznim resursima preko servera Komunikaciona oprema: kablovi. bezbednost rezervne kopije podataka. koriscenje malo kablova. server za stampanje. server aplikacija. Ukoliko se pokvari jedan od racunara. to nema uticaja na ostale. lako dodavanje novih radnih jedinica. konektori…. Ovo povezivanje zahteva dosta kabla.

pronalazenje adrese gde se salju paketi sloj podataka – stvaranje. priprema podatke za prenos kroz mrezu. otkazuje cela mreza. Sloj na kome protokol radi opisuje njegovu ulogu. otpremui prijem paketa fizicki sloj – pretvara pakete u niz elektricnih signala koji su pogdni za prenos u racunarskim mrezama JAVNI SERVISI INTERNETA Javni servisi interneta su instalirani na znacajnim serverima u mrezi kako bi se omogucilo korisniku lako pristupanje podacima. Najznacajniji javni servisi su: . steku. TELEKOMUNIKACIONI PROTOKOLI Telekomunikacioni protokoli su pravila komuniciranja koji omogucavaju da racunari razlicitih hardverskih I softverskih platformi medjusobno komuniciraju. jednostavno umrezavanje I nema centralnog dela. dovodi ih u racunar. dodaje adresu primaoca. Na racunaru primaoca protokol uzima podatke iz kabla. OSI je sedmoslojan I sastoji se od: aplikativnog sloja – omogucava pristup aplikacijama mreze prezentacionog sloja – odgovoran za predstavljanje informacija u obliku koji je prilagodjen aplikacijama sesijski sloj – zaduzen za pravilan red paketa transportni sloj – prenos podataka odnosno nacin prenosa mrezni sloj – mrezne usluge. Svaki od ovih koraka mora da se obavi kako je navedeno da bi poslti podaci bili primljeni u istom obliku. a nedostaci su prestanak rada jednog od racunara prestaje da radi cela mreza. tesko izolovanje greske I tesko dodavanje novih radnih jedinica. bez prethodne provere identiteta.Otkazivanje jednog od racunara. Protokol na racunaru posiljaoca rastavlja podatke u manje delove u tzv. Nekoliko protokola moze zajedno da radi u tzv. prebacuje podatke u bafer radi sklapanja u celinu I predaje ih aplikaciji.pakete. Prednosti ove topologije su malo kablova. OSI standard je stvoren da bi se omogucilo koriscenje telekomunikacione opreme raznih proizvodjaca razlicitih telekomunikacionih softvera I hardvera . oslobadja pakete podacima o prenosu. Ima mnogo protokola koji imaju razlicite namene I obavljaju razlicite poslove. Odredjeni protokoli rade samo na odredjenom OSI sloju.

omogucava distribuciju. izvlacenje I upucivanje raznih vesti ili poruka. On spada u najpopularnije servise interneta (postoje grupe ili podgrupe zavisnosti od tema za razgovor). Home Page je prva. gde se razgovori odvijaju na javnom forumu ili diskusionoj grupi. pocetna strana sa koje se prelazi na ostale stranice. istrazivanje. On je jedan od novijih servisa interneta. Stranice su medjusobno povezane preko hiperlinkova koji predstavljaju podvucene ili uokvirene reci I slike koje u sebi sadrze web adrese. Prikazivanje datoteke se vrsi pomocu Web pretrazivaca (najpoznatiiji je Microsoft Internet Explorer). Svaka strana ima svoju jedinstvenu URL adresu. da zavise od prethodnih akcija korisnika. web server moze ispunjavati razlicite zahteve koji mu se postavljaju. sto omogucava da one budu prilagodjene korisniku. koja se preko interneta ucitava na korisnikom racunar. grafike. Pomocu teksta. Korisnik preko interneta upucuje zahtev za datotekom na Web-u koju odredjuje njena adresa . Uz pomoc posebnog jezika komunikacije. Period u kome poruke postoje pre nego sto se obrisu odredjuje administrator grupe (najcesce nedelju dana) Razgovor putem Interneta – mreza servera koji omogucavaju razgovor uzivo I uz pomoc koga je moguce razgovarati sa drugim ljudima na internetu. - - OSNOVNI SERVISI INTERNETA Osnovni servisi interneta su servisi koji postoje na svakom racunaru. Omogucava multimedijalnim I distributivnim bazama podatak pristup. Najznacajniji servisi su: . od vremena I mesta kad je pristupio lokaciji itd. Postoje dve vrste Web-a: staticki gde HTML stranice jesu nosilac informacija. ali onih koje se ne menjaju zavisno od konteksta – te informacije su uvek iste I dinamicki koje se zasnivaju na principu da se HTML kod ne stvara dok korisnik ne pozeli da vidi web stranicu.- Web – mreza grafickih dokumenata sa stranicama u hipertekstu razmesteni na serverima sirom sveta. Jedan on najpopularnijij NNTP-a je Network News. odnosno URL. Za pristup njima potrebno je imati korisnicko ime I lozinku. News – protokol za prenos vesti preko mreze. Potom racunar uspostavlja vezu sa racunarom na kome se nalazi datoteka. protokolu HTTP. multimedija I povezanih datoteka on formira veliku mrezu dostupnih podataka.

kod koje se infomacije obradjuju na vise mesta .za pretrazivanje baze podataka na odredisnom racunaru (npr. . programe obuke. I pored postavljanja firewall-a. u licne ili poslovne svrhe.biblioteke) FTP . prodaju I marketing itd). On je brz. obrada I memorisanje podataka. ljudske resurse. radi bolje zastite poslovanja najbolje drzati odvojeno intranet I internet. Ovaj program se koristi u TCP/IP okuzenju I omogucava prenos I tekstualnih I binarnih datoteka. Koristi se npr. Racunar korisnika se ponasa kao da je prikljucen na udaljeni racunar. zvucni zapisi. Vecina pretrazivaca podrzava FTP I koristi ga za prenos datoteka (mogu se dobijati slike. dobavljacima itd. bilo gde u svetu. za racunovodstvo. grupnu saranju. gde je najbolje napraviti zatvoreni krug racunara koji imaju bitne podatke u okvir intraneta. mora se prebaciti cela datoteka sa FTP servera na lokalni racunar. Strucnjaci smatraju da je. partnerima. Telnet – program koji omogucava ukljucenje u druge servere na internetu imitirajuci njihove terminale. Telnet je jedan od najstarijih aplikacija. najcesce unutar jedne firme koja omogucava zaposlenima da medjusobno komuniciraju I koriste dokumentaciju I arhivu (aplikacije intraneta su npr.sa proizvodjacima. vec je moguce da na raspolaganju zaposlenima koji rade na udaljenim mestima bude dostupno nekoliko telefonskih linija preko kojih se mogu ukljuciti u sistem. .sredstvo za prenosenje datoteka sa jednog na drugi racunar sirom sveta. Ekstranet je privatna racunarska mreza u vlasnistvu organizacije napravljena tako da deo poslovanja moze deliti I van okvira organizacije npr. zajednicke kataloge proizvoda itd.- E-mail – dopusta razmenu poruka sa bilo kim na internetu. Posto se datotekama ne moze direktno pristupiti. RAZVOJ MODELA KLIJENT-SERVER SISTEMA Evidentiranje. efikasan I jeftin nacin za komunikaciju I sa pojednicima I sa grupom ljudi. On se koristi za privatne diskusione grupe. a manje bitnim dozvoliti pristup internetu.programi itd) - - INTRANET I EKSTRANET Intranet predstavlja lokalnu racunarsku mrezu. ali danas je sve vise u upotrebi distibuirana obrada. Intranet ne mora biti uvek ogranicen samo na racunare unutar jedne firme. kao informacioni procesi se mogu organizovati na razlicite nacine.

Klijent-server model obrade je model distribuirane obrade podataka. Za punu primetnu klijent-server arhitekture potrebna su najmanje dva racunara. - Ciljevi sistema klijent server su: Hardverska nezavisnost – kada sva tri sloja funkcionisu na razlicitim hardverskim platformama. gde se funkcije jednog korisnickog programa raspodeljuju na najmanje dva procesa koji medjusobno komuniciraju. gde se raspodela zadataka obavlja na dva nivoa gde postoje samo dva sloja: sloj baze podataka I klijentski sloj. uključujući digitalne komunikacione mreže. gde izmene jedne od njih ne utice na funkcionisanje sistema Softverska nezavisnost – kada sva tri sloja funkcionisu na razlicitim OS. slozenije vise klijenata I vise servera istovremeno. srednji sloj preuzima ulogu klijenta u odnosu na server baze podataka. a serverski proces izvrsava zadatak I salje poruku klijentskom procesu o rezultatu. Osnovna prednost ove arhitekture je sto bazu podataka drzi nezavisno od aplikacija. Medjutim. transakcioni server. a ulogu servera u odnosu na klijenta. Elementi klijent-server sistema su: jedan ili vise klijenata. sto predstavlja nedostatak ove arhitekture. aplikacioni server za podrsku logike prezentacije I aplikacioni klijent za podrsku upravljanja prezentacijama. Troslojni – ciju sustinu odrazava srednji sloj (aplikativni server. informacione tehnologije. povezana komunikacionom mrezom. Komunikacija se vrsi: klijentski proces salje poruku serverskom procesu. U ovoj arhitekturi raspodela poslova je sledeca. Pojam digitalna ekonomija se odnosi na ekonomiju koja se oslanja na digitalne tehnologije. cime se I naglasavaju tri sloja ove arhitekture a to su: server baze podataka je zaduzen za upravljanje obradom I podrsku logike obrade podataka. serverski procesi I komunikacioni hardver I softver. U ovakvom sistemu raspodele. računare. Jedini mehanizam potreban za komunikaciju sa bazom je SQL upit. Ta dva procesa obrade su klijentski I serverski. server komponenti u zavisnosti od funkcije servera). jedan ili vise servera. Funkcionalna distributivnost – kada sva tri procesa su nezavisni cinioci sa tacno utvrdjenim zadacima I namenama Standardizacija FAKTORI KOJI SU USLOVILI RAZVOJ E-POSLOVANJA Jedan od glavnih faktora razvoja e-poslovanja je digitalna ekonomija. trazeci odredjenu uslugu. . uz upotrebu razlicitih mreznih protokola Otvoreni pristup servisima – kada klijentski proces bez ogranicenja koristi usluge svih serverskih procesa bez obzira na udaljenost. klijent procesi. softver. znacajni deo aplikacije se vezuje za klijentski racunar. U praksi se javljaju razlicite arhitekture klijent server sistema: Dvoslojni – najednostavniji sistem cine jedan klijent I jedan server. sa instaliranim mreznim OS i uspostavljenom komunikacijom.

omogućava blagovremeno dobijanje pravih informacija.Digitalnu ekonomiju pojedini autori nazivaju i Internet ekonomija. vesti. B2B MODEL Model biznis prema biznisu. Globalno prikazivanje proizvoda i usluga koje firma pruža dovodi do širenja tržišta poslovanja kao i do promene samih proizvoda i usluga. TV i rado programi. je po def. Ovo dovodi do bržeg i efikasnijeg poslovanja. Razvoj e-poslovanja uslovljen je velikim uticajem ekonomskih snaga i novih tehnologija. komuniciraju. ■ Potrošači i organizacije koji obavljaju finansijske transakcije elektronskim putem. sarađuju i pretražuju informacije. Radi realizacije efikasnijeg e-poslovanja.putem e-mail-a moguće je ostvariti direktan kontakt sa kupcima što omogućava da se kupcu da blagovremeni odgovor u cilju stvaranja slike kao kod tradicionalne kupovine. Primena novih tehnologija u poslovanju firme ima za posledicu smanjenje troškova poslovanja. preko digitalnih valuta ili finansijskih tokena. Ekonomski razlozi utiču na primenu koncepcije e-poslovanja. U e-poslovanju neophodno je obezbediti dostupnost informacija kupcima.korisnicima računarskih mreža. sa nizom pratećih aktivnosti. Npr. E-poslovanje ima veliki uticaj na sam marketing firme. primena informacionih i komunikacionih tehnologija dovodoi do automatizacije samog postupka poslovanja. odnosno informacije koje stižu u svakom trenu dostupne su svim odsecima firme. knjige. velikih korporacija i drugih činilaca poslovanja. Karakteristike globalne platforme su: ■ Široka lepeza digitalnih proizvoda-baze podataka. i obezbeđivanje jeftinih usluga potrošačima.aparate za domaćinstva. kako unutar same organizacije. direktan kontakt sa kupcima i bezbednost transakcija. nova ekonomija ili čak Web ekonomija. čime firma povećava svoju konkurentnost na tržištu. časopisi. Unutar firme. tako i u odnosu na okruženje. kao i zahtevima potrošača. trgovina između firmi preko Interneta. Digitalni mrežni sistemi i komunikaciona infrastruktura obezbeđuju globalnu platformu preko koje ljudi i organizacije širom sveta interaguje. posredovanje . Primena koncepta e-poslovanja van firme omogućava stvaranje jedinstvene mreže između dobavljača. čime se postupak samog ciklusa poslovanja ubrzava. Njegova tehnologija koristi se za transakcije robe i novca. ■ Integrisanje mikroporocesora i mrežnih kartica u fizičke proizvode kao npr. potrebno je obezbediti: dostupnost informacija. tj.

U osnovi postoje četiri vrste razmena: Vertikalni distributeri.kada kupac može kupiti putem sistema tendera. kupcima i drugim partnerima. Kako se aukcija unazad nastavlja. i model razmene. Tipovi razmena su: ■Prvi-onaj kod kojih se razmena dešava na mestu koje drži treća neutralna strana. ■ Treći-one koje se dešavaju na mestu koje pripada konzorcijumu ili velikim kupcima ili velikim prodavcima. U prvoj varijanti prodavac može prodavati direktno iz kataloga. model kupovne. model mnogi prema jednom. Model razmene obavlja se na e-tržištu na kom se sreću mnogi kupci i prodavci. Najveći problem ekspanzije B2B modela je integracija sistema jer firme koriste različite sisteme od različitih proizvođača koji teško međusobno komuniciraju.one koje se dešavaju na mestu koje je vlasništvo i na kojima radi jedna velika kompanija. Model kupovne strane podrazumeva da jedna firma kupuje od mnogo prodavaca. ■ Drugi. prodavcima. Prednosti: Kreiranje novih mogućnosti za kupovinu/prodaju. Tri osnovna B2B modela su: model prodajne strane.u lancima ponuda. snabdevačima. jedan prema mnogima. brzina i fleksibilnosti u B2B aplikacijama. Smanjena upotreba dokumenta u klasičnoj papirnoj formi i snižavanje administrativnih troškova. Posao dobija onaj koji je dao najnižu cenu. ■ drugi – kada se katalozi svih dobavljača sređuju i organizuju na kupčevoj Web strani i kupac može kupiti robu od dobavljača po unapred određenoj ceni. gde prodavac može da bude ili proizvođač. horizontalni distributeri i funkcionalne razmene. Poboljšanje procesa obrade i smanjenje vremena obrta. Modeli za kupovinu su: ■ prvi . Model prodajne strane podrazumeva da jedna firma elektronski prodaje mnogima . . Često se javljaju problemi prilikom primene B2B aplikacija a najčešći su: ■ pravni aspekti integracije i ■ bezbednost. Kod nje kompanija oglašava proizvod za kupovinu. vertikalne razmene. U drugoj. direktno putem aukcije. Cisco-a i IBM-a jer se preporučuje njima. ili distributer ili maloprodavac. potom kompanija vrši prikupljanje ponuda za dati proizvod koje šallju dobavljači. Kod ovog modela najviše primenjivani model je aukcija unazad. B2B model e-trgovine ima svoje prednosti i nedostatke. dobavljačima. Intel-a. tako cena proizvoda opada. Ovaj model primenjuju kompanije poput Dell-a. raspisivanje online tendera i sl. Ovaj model omogućava firmi da u elektronskoj formi obavlja transakcije sa svojim distributerima.

naziva se često i elektronskom maloprodajom.Veće mogućnosti za poslovnu saradnju. Mogućnost personalizacije online kataloga sa različitim cenama za različite grupe kupaca. Manji broj grešaka. Povećanje fleksibilnosti proizvoda uz isporuku u pravo vreme. Snižavanje troškova nabavke na strani kupaca. Korišćenje B2B modela može implicirati eliminaciju distributera u maloprodaji što može označavati nedostatak. Smanjenje nivoa zaliha i troškova održavanja istih. Po def. Povećanje produktivnosti zaposlenih u poslovima kupovine/prodaje. Jačanje masovne personalizacije. Lakše određivanje strukture asortimana proizvoda. Efikasniji potrošački servisi.Snižavanje troškova traženja željenih proizvoda. B2C MODEL Model biznis prema kupcu. Snižavanje marketinških i troškova prodaje na strani prodavca. predstavllja svaku trgovinu preko Interneta između jedne firme i kupca za njegove lične .

čisti elektronski maloprodavci. Primer ovakvog poslovanja je Web strana maloprodaje proizvoda i usluga. Za nju može da se kaže da . da izdvaja za troškove razne. pronalaženje posla.com) ■ drugi – maloprodavci koji prodaju i na tradicionalan način i online (Wal-Mart online i ToysRus. Internet trgovina počela je da se razvija 1995. Internet tržni centri. B2B model je složeniji od B2C. Početni „bum“ firmi koje su koristile B2C model. Prednost ove prodaje je sposobnost da se personalizuju proizvodi i usluge. U B2C modelu proizvodi koji se najčešće kupuju su: računari.com i drugi. Direktna prodaja kupcu postoji u firmama poput avon i Brush. usluge putovanja. Egghead. Postoje 2 tipa elektronskih posrednika i to: ■ prvi – čisti online e-maloprodavci (npr. prateća oprema uz njih. click-and-mortar maloprodavci. Preduzeće može da ostvari uštedu ukoliko umesto fizičke prodavnice otvori virtuelnu jer ne mora da plaća zaposlene. To se može uraditi u kombinaciji sa dostavom robe kući ili preuzimanjem robe u prostorijama velikoprodaje.potrebe. Rad ovih prodavnica omogućio je da samo nekoliko kompanija uspe da ostvari određeni deo e-tržišta. igračke. knjige. B2C takođe za razliku od B2B ne zahteva integraciju informacionih sistema firmi koje međusobno posluju. Kod B2C se zasniva na izboru proizvoda iz kataloga sa unapred određenim cenama.com. E-VLADA E. A usluge koje se nude ovim modelom su: elektronsko bankarstvo. hrana. izbegavajući skupe posrednike. odeća. Elektronski posrednici prodaju tuđe proizvode ili usluge online. Predviđa se da će usled novih mogućih primena e-trgovine doći i do šireg prihvatanja B2C modela. obuća. eBay i sl. Postoje 2 osnovna načina za obavljanje B2C e-trgovine i to direktna rodaja kupcu i prodaja putem posrednika.godine. Podrazumeva poslovanje između firme i potrošača. prodaja akcija. časopisi. npr Amazon. Firma Dell je primer kompanije koja uspešno koristi direktnu prodaju. uglavnom je rezultat nerealnih očekivanja i skoka akcija na berzi. Amazon. Danas Internet obezbeđuje velikemogućnosti u direktnoj prodaji kupcima. direktni marketng proizvođača.com.com) Javlja se i klasifikacija elektronskih maloprodavaca na osnovu distribucionih kanala i to: maloprodavci koji porudžbine šalju poštom. veći broj firmi okrenuo se ovom marketingu. dok B2B obično žele da pregovaraju o cenama.com firmi kao što su Amazon. koje već decenijama prodaju proizvode direktno kupcima. iznajmljivanje nekretnina. poput .vlada je korišćenje interneta i drugih informacionih i komunikacionih tehnologija da bi se pojednostavilo komuniciranje sa državnom upravom.

Vrlo bitan razlog je mogućnost uštede jer je transakcija obavljena preko interneta znatno jeftinija od one koja bi bila obavljena komunikacionim kanalom. E-vlada je online pružanje usluga državnih organa i javnih službi. bolju međusobnu komunikaciju među zaposlenima. ■ pružanjem raznovrsnih online servisa. omogućava upravi da rastereti šaltere i na taj način izađe u susret građanima omogućavajući im lakše obavljanje poslova. zasnovan na konceptu Interneta i ekstraneta) G2C (predstavlja saradnju vlade i građana C2G (servis za komunikaciju građana sa javnom upravom zasnovan na konceptu Interneta) G2G (predstavlja tip poslovanja koji se koristi za poslovanje između različitih državnih organa) G2E ((korišćenje informacionih i komunikacionih tehnologija u cilju saradnje i koordinacije zaposlenih u vladinim organima). 3 globalna cilja e-vlade su: ■ poboljšavanje funkcionisanja unutar vladine administracije. ■ razvijanje i poboljšavanje vladinog odnosa sa organizacijom M-TRGOVINA M-trgovina se odnosi na vođenje e-trgovine putem bežičnih uređaja. Kao što građani očekuju da na Internetu pronađu servise i usluge koji se odnose na poslovanje sa državnim sektorom.ljudi korissti mogućnost poslovanja preko Interneta zbog evidentnih prednosti koje on pruža a to su brzina i ušteda. ■ povezivanje vlade sa građanima. Uvođenjem e-vlade ne samo da se štedi na radnom vremenu zaposlenih u vladinim institucijama.predstavlja: servis građana. Može se zaključiti da je e-poslovanje u javnoj upravi potrebno da se uvede iz sledećih razloga: ■ Internet je postao masovno sredstvo komunikacije između ljudi. G2E omogućava blagovremeno obaveštavanje i protok informacija. Sve veći br. upravljanje znanjem kao najvećim resursom neke organizacije. U e-vladi mogu se javiti sledeći osnovni odnosi između korisnika: G2B (predstavlja saradnju vlade i poslovnih subjekata. tako i državne strukture imaju svoje razloge za uvođenje e-vlade. . već građanin koji sa svog računara pristupa servisima na taj način smanjuje troškove održavanja opreme državnih organa. ili poslovanje uprave preko Interneta. Jedan od najbitnijih razloga za uvođenje e-vlade je stalni porast broja stanovnika i ogroman rast gradova. potrebe e-obrazovanja u vladi i javnim službama. ■ sa uvođenjem e-poslovanja smanjuje se potreba za administrativnim radnicima i samim tim se smanjuju troškovi njihovog angažovanja. kao i drugih pravnih lica) B2G (servis za komunikaciju poslovnih subjekata sa javnom upravom. realizaciju bankovnih transakcija i pristup plaćenim sadržajima i informacijama. ili reinženjering primenom najnovijih tehnologija. Aplikacije za mtrgovinu omogućavaju kupovinu različitih roba i usluga.

su uvek kod svojih vlasnika. ■ usavršavanje opreme i uređaja za mobilnu telefoniju ■ novi principi tarifiranja servisa ■ uspeh u podeli licenci zaUMTS i 3G. ■ nagli razvoj Interneta i e-trgovine. npr.) Gledano sa korisničkog aspekta.god) ■ treću čine transakcioni servisi . M-trgovinski servisi korisnici kratko koriste iz sledećih razloga: ■ mob.Preduslov razvoja m-trgovine je dalji napredak i uvođenje novih tehnologija mobilnih telekomunikacija. brokerske. uz prisustvo NMT tehnologije.kao I mogucnost boljeg individualnog pristupa posebno u visokoskolskom .telefoni imaju više ograničenja u odnosu na personalni računar. ■ online finansijski servisi su po svojoj prirodi bliži mtrgovinskim tehnologijama.mail-a. Postoji više generatora budućeg razvoja m-trgovine: ■ masovno tržište mobilne telefonije.tel.Vazna uloga e-poslovanja jeste osposobljavanje za ucenje kroz ceo zivot . pa se nameću u slučaju potrebe. ili serverski switch za mobilne komunikacije. U većini zemanja Evrope. E-OBRAZOVANJE E-obrazovanje je pojam koji se odnosi na savremeni metod ucenja pomocu informacionih I telekomunikacionih tehnologija. penetracija mobilne telefonije je već uveliko prešla 50%. Da bi se realizovala m-trgovina.ekstenzija SMS-a koja podržava proste animacije. servise investicionog bankarstva i druge. svi servisi m-trgovine dele se na bankarske. UMTS predstavlja mrežu treće generacije koja obezbeđuje kvalitetan prenos video signala preko mobilne mreže. ■ mob. yellow pages (2000. sa brzinom prenosa podataka do 400 kB/s. poput e. online aukcije (2001. Sa uvođenjem GPRS tehnologije dolazi i do promene sistema tarifiranja. neophodno je podesiti konfiguraciju adaptera. gde god da su.god) ■ poslednju grupu servisa predstavlja razvoj 3G mreža (2003. Svi m-trgovinski servisi dele se u 4 generacijske grupe i to na: ■ prvu generaciju koju čine osnovni servisi (1999. slike. zatim da postoji Web server.telefoni koji podržavaju neke mobilne aplikacije.bankarske transakcije. U našoj zemlji dominantna tehnologija je i dalje GSM (2G). vremenske prognoze. melodije ■ MMS – omogućava prenos multimedijalnih informacija ■ Smartphone – mob. GPRS samo promoviše „always on“ model tarifiranja. U m-trgovini najveću upotrebu imaju : ■ PDA – bežični džepni računar ■ SMS – tehnologija slanja poruka na neki mobilni telefon u vidu tekstova ■ EMS .godina) ■ drugu čine informacioni servisi.

obrazovanju.prvi korak predstavlja izbor odgovarajuceg informacionog sistema iz kategorije sistema za planiranje resursa preduzeca-ERP.a u cilju povecanja produktivnosti organizacije.sistemi za podrsku odlucivanju . . Ekspertni sistemi-ES predstavljaju sledecu fazu razvoja informacionih sistema u preduzecu. Prilikom uvodjenja informacionog sistema u organizaciju. . ES su racunarski programi koji poseduju znanje o specificnom predmetu istrazivanja i sadrze znanje i analiticke vestine veceg broja eksperata iz date oblasti istrazivanja.ekspertni sistemi. podsticanje istrazivanja I razvoja. POJAM POSLOVNE INTELIGENCIJE Stvaranje pojma poslovna inteligencija uslovila je potreba za analiziranjem prikupljenih informacija i generisanjem korisnih znanja iz njih.Fakulteti I vise skole bi trebalo da usmere svoje interesovanje ka eobrazovanju.U evoluciji informacionih sistema uocavaju se odredjene faze.zbog cega pripadaju grupi transakcionih operativnih sistema. Ciljevi e-obrazovanja su: kompjutersko opismenjavanje gradjana da bi postali ravnopravni clanovi informacong drustva.i to su: . Ovi sistemi pruzaju podrsku u obavljanju operativnih aktivnosti preduzeca. izgradnja obrazovnog sistema koji je prilagodjen potrebama informacionog drustva.kao vrsta nadogradnje ERP sistema.transakcioni poslovni informacioni sistemi.javili su se sistemi za podrsku odlucivanju-DSS. FAZE RAZVOJA INFORMACIONIH SISTEMA PREDUZECA Osnovni razlog uvodjenja informacionog sistema je maksimalno koriscenje informacija koje proisticu iz transakcionih obrada podataka. Zbog toga sto transakcioni sistemi nisu bili dovoljni za uspesno upravljanje preduzecima.

brzih i relevantnijih odluka i poboljsanja sveukupne poslovne efektivnosti.integrisana.vezana za vreme I sadrzajno nepromenljiva kolekcija podataka koja se koristi za donosenje strategijskih odluka.kvaliteta i efektivnosti informacija.Karakteristike data warehouse su :subjektna .analizu i medjusobno deljenje informacija u cilju donosenja kvalitetnijih.informacioni portal. DATA WAREHOUSE Data warehouse je subjektivno orijentisana.data mining upravljanje znanjem poslovne analize implementaciju portal preduzeca I predvidjanja itd.aplikacija i baza podataka koje obezbedjuju organizaciji efikasan i lak pristup poslovnim podacima.OLAP masina.komponente za izvestavanje i upite.Poslovna inteligencija je arhitektura koja predstavlja zbirni naziv za kolekciju integrisanih alata.Data warehouse je kljucni deo integracije podataka. Poslovna inteligencija se sastoji iz sledecih osnovnih komponenti: ekstracioni sloj.i poslovna analitika.data mining. Glavni cilj poslovne inteligencije je poboljsanje tacnosti. Razvoj aplikacija poslovne inteligencije ukljucuje sledece aktivnosti: visedimenzionalnu analizu.

tako da daju informacije o tacno odredjenim predmetima u okviru funkcionalnih podrucja.koje su konstantne.OLAP je vrsta tehnologije koja omogucava menadzerima I poslovnim analiticarima uvid u podatke kroz brz.sa integrisanim informacijama koje su deljive kroz data martove.mogu se izgraditi u relacionim I OLAP bazama podataka mogu da sadrze detaljne ili sumarne podatke.orijentisanost.Data warehouse podrazumeva OLAP pristup.Podaci se odnose na cinjenice.potencijalno korisnih I krajnje razumljivih obrasaca u podacima.Prvo.Subjektivna orjentisanost znaci da se podaci organizuju oko predmeta.Trece.ware house je psotavljen tako da obezbedjuje podatke za bilo koji oblik analiticke tehnologije u okviru poslovne zajednice.S druge strane .sto znaci das u svi podaci u skladistu vezani I identifikuju se uz odredjeni period vremena.Data warehouse se moze definisati I kao virtuelni skup data mart-ova.Netrivijalni znaci da je neophodno .Data mart je logicki podskup skladista podataka koji sadrzi podatke specificne za doredjenu poslovnu oblast.umesto o tekucim transakcijama preduzeca.Drugo.Data ware housegenerise stabilne izvoreistorijskih informacija .tekucim podacima.konzistentan pristup velikom broju heterogenih izvestaja.data warehouse moze porasti do ogromnih razmera zbog potrebe preduzeca za velikim brojem istorijskih podatak.data mart I data warehouse.operativne baze podataka se pohranjuju samo aktuelnim.oblast zapripremu podataka.kao na primer marketingi nabavku.U preduzacima postoji trojna svrha skladista podataka.I an ovaj nacin se psotize fleksibilnost u nacinu na koji se podaci kasnije analiziraju.vezanost za vreme I sadrzajna nepromenljivost. I pouzdane za sve potrosace.validnih.Data mart-ovi se mogu ukljuciti u skladiste podataka.obezbedjuje se opsti pregled podataka preduzeca.Integrisanost data warehouse-a se odnosi na cinjenicu da se podaci prikupljaju u bazu podataka iz razlicitih izvora I da se pohranjuju uvek u istom formatu I das u konzistentni.Sadrzajna nepromenljivost oznacava das u podaci uskladistu stabilni I kada se jednom ucitaju u skladiste.Skladiste podataka je process integracije podataka u jedan repozitorijum iz kojeg krajnji korisnicimogu sprovoditi ad hoc analize podataka I praviti izvestaje.Vezanost za vreme je bitna karakteristika skladista podataka .Data warehouse sadrze brojne komponente koje prenose podatke od izvornih sistema do krajnjih korisnika.da se prikazuju uvek na siti nacin. DATA MINING KDD je netrivijalni process identifikovanja novih.Komponente sistema su: izvori podataka.po pravilu se ne menjaju.integrisanost data warehouse-a.Obrazac je izraz koji oznacava deo podatka ili model primenljiv na podatke.

Jedan metod za klasifikaciju je induktivno logickoprograniranje ilp.Ove tehnologije se moraju prosirit tako da se vrsi automatsko otkrivanje bitnih informacija I pravila skrivenih u podacima koji moraju biti adekvatno predstavljeni.Klasterovanje koje se takodje naziva I segmentacija.KDD jemultidisciplinarna oblast I ona objedinjuje I upravlja razlicitm metodama I tehnologijama.zajedno sa novim tehnikama stvaranja znanja iz podataka.Aktivnosti data mininga dele se u dve kategorije:data mining za predvidjanje koji stvara model sistema na osnovu raspolozivih podataka a opisni data mining koji stvara nove..zakljucivanje a ne samo racunanje.istrazivanje.Izmedju termina KDD I data mining-a postoji razlika.dobijeni obrasci se stavljaju u upotrebu .Postoji I podela data mining modela na : nadgledanje I na nenadgledane modele.Nenadgledani ili usmereni modeli ne zahtevaju podatke koji bi sluzili za ucenje.Data mining proces primenjivanjaracunarskih metodologija. netrivijalne informacije na osnovu raspolozivih podataka.ili tehnologija nego skup srodnih metoda I metodologija usmerenih ka pronalazenju I automatskom izvlacenju sablona.ona prevodi zapis u realnu predvidjacku promenljivu.Verifikatorni modeli sluze za potvrdjivanje hipoteza.Data mining nije pojedinacna tehnika .Kod regresije prvo je potrebno odrediti funkciju F.a podaci se analiziraju tako da se pronadju korisne karakteristike za pprikaz podataka.Data mining je iterativniproces.vrsi se grupisanje I upravljanje nedostajucim podacima.Klasterovanje je oblik nekontrolisanog ucenja koje ukljucuje pretrazivanje ulazne baze podataka za spontano izazvanim podelama .Kod nadgledanih ili ciljnih modela zahtevaju se setovi ciljnih podataka nad kojima se uci.U fazi interpretacije I vizualizacije tumacfese otkriveni obrasci I bira nacin njihovog predstavljanja.S druge strane data minig se odnosi na aplikacije algoritama za izvlacenje obrazaca iz podataka.prethodno nepoznatih irazumljivih informacija .do tada neotkrivenu vrednost.Pretprocesiranje ili ciscenje podataka je faza u kojoj se pronalaze ekstremne vrednosti.Zadatak klasifikacije je dobro definisanje klasa koje se formiraju na osnovu skupa podataka za ucenje.Faza data minig obuhvata izbor data mining zadataka I algoritama.Za data mining potrebno je napomenuti da: su opservacioni podaci obuhvaceni data miningom.bilo automatizovanim ili manuelnim metodama.Data mining je potraga za novim vrednim I netrivijalnim informacijama u velikim kolicinama sirovih podataka.Kod ovog modela prvo je potrebno generisati hipotezu a potom se hipoteza na osnovu rezultata analize I upita odbacuje ili potvrdjuje.U prvoj fazi razumevanja.Regresija se koristi za opisivanje veza izmedju promenljive od primarnog interesa I tzv predvidjajucih promenljivih.a sprovodi se posmatranjem karakteristika novih objekata I njihovim svrstavanjem u jednu od predefinisanih klasa iz skupa takvih klasa.ne postoji unapred odredjen raspored grupe.Modeli otkrivanja znanja proizvode novu.mora se razumeti domen aplikacije.relevantno prethodno znanje I ciljevi krajnjih korisnika.ali je KDD taj koj iobezbedjuje da nadjeno znanje bude stvarno korisno I primenjljivo.Klasifikacija je najrasprostranjenija vrsta upotrbe data mininga.Data mining je proces ekstrakcije tacnih.U fazi eksploatacije znanja I evaluacije.predstavlja otkrivanje grupa slicnih stavki u ulaznim podacima.U fazi transformacije izbor podataka je izvrsen tako da oni budu u skladu sa definisanim ciljevima.nivoa za kategorizaciju I klasifikaciju utvrdjenih korelacija ii primenu izvedenih zakljucaka na konkretne poslovne probleme.Data mining zadaci zavise od prirode problema na koji se odnose I u tom smislu postoje sledece kategorije: Klasifikacija je jedan od najcescih zadataka data mininga.das u u pitanju velike kolicine podataka .a ne eksperimentalni podaci.kada je funkcija F data kao ulaz u skup promenljivih koje predstavljaju zapis podataka.ILP je process ucenja opstih teorija na osnovu pojedinacnih primera u okviru uzrocne logike.ako ne postoje velike kolicine podataka onda se radi o klasicnom istrazivanju podataka kao u statistici.Data mining ima centralnu I kljucnu ulogu upronalazenju obazaca u podacima.tj trenira.Data mining pruza mogucnost za eksploataciju podataka iz razlicith uglova.KDD je iterativan process I obuhvata sedam faza.ciji se progress odvija kroz istrazivanje.U drugoj fazi selekcije fokusiranje je na odredjene setove podataka nad kojima ce se traziti znanje. pronadjene korelacije I structure moraju iamti novu dodatnu vrednost.obezbedjuje konzistentnost podataka.

Estimacija daje kontinualnu vrednost ciljne promenljive za razliku od klasifikacije koja rezoltuje diskretnom vrednsocu iste promenljive. IDEA algoritam.koji je dosta brzi u softverskoj implementaciji od DES algoritma.Sazimanje predstavlja pronalazenje obrasaca koji ce kompaktnije opisati deo ulaznih podataka.koja se koristi da bi se odredillo koji cese proizvodi zajedno naci u potrosackoj korpi.Estimacija se najcesce kombinuje sa klasifikacijom.Simetricni sifarski sistemi karakterisu se relativno velikom brzinom rada i jednostavnom implementacijom.pronalaze se pravila koja predvidjaju strogu zavisnost od redosleda njihovog pojavljivanja.Sazimanje izdvaja ili dolazi do reprezentativnih podataka iz baze.medju pojedinacnim podacima.pri cemu je kljuc za sifrovanje identican kljucu za desifrovanje.Ova metoda treba da razjasni da li su slucajevi koji odstupajuod prethodnih ponasanja plod slucajnosti.samo je razlika u tome sto se objekti klasifikuju u skladu sa nekim dogadjajem u buducnosti ili estimacijom neke promenljive.Otkrivanje devijacija pronalazi one retke slucajeve.Predvidjanje je slicno klasifikaciji I estimaciji.S obzirom na cinjenicu da je u poslednjih nekoliko godina zabelezen veliki broj probijanja DES algoritma.a to je problem distribucije tajnih kljuceva i problem autentifikacije poruka. SIMTERICNI SIFARSKI SISTEMI Simetricno sifrovanje je sifrovanje tajnim kljucem.Kod asocijacije glavni zadatak je odredjivanje koji su objekti medjusobno slicni.Za dati skup objekata kod koga se svakom svakom objektu pridruzuje njegov istorijat dogadjaja. Najveci problem kod ovakvih sistema je obezbedjivanje sigurnih kanala za distribuciju tajnih kljuceva.Problemi estimacije obicno se resavaju primenom regresionih modela I neuronskih mreza.Najpoznatiji primer asocijacije je analiza potrosacke korpe. . ASIMETRICNI SIFARSKI SISTEMI Asimetricno sifrovanje je sifrovanje javnim kljucem. DES je jedan od najpoznatijih simetricnih sistema za sifrovanje. U novije vreme od simetricnih sistema za sifrovanje izdvojio se tzv.Asimetricni sifarski sistemi resili su dva velika problema simetricnih sifarskih sistema.mnoge organizacije su presle na koriscenje Triple DES algoritma.Sekvencijalna anliza se koristi za odredjivanje obrazaca u podacima koji zavise od redosleda pojavljivanja.

Kod asimetricnih sistema postoje dva kljuca.zbog cega posebnu paznju treba pokloniti proceduri izbora nekog zastitnog postupka koji ce se primenjivati.Kvalitet nekog psotupka meri se otpornoscu tog postupka na moguce napade u cilju njegovog kompromitovanja.a drugi za desifrovanje.najvaznije pitanje vezano je za snagu njegove zastite. Najcescei primer algoritma za asimetricno sifrovanje je RSA algoritam.Trend rasta informacionih potreba i razvoja informacionih tehnologija nije pracen adekvatnim . POJAM RAZVOJA INFORMACIONIH SISTEMA U razvoju informacionog sistema.Resavanje problema ocene sigurnosti zastite je izuzetno tezak zadatak.Treca mogucnost jeste poklanjanje poverenja nezavisnom konsultantu koji na komercijalnoj osnovi ocenjuje kvalitet razmatranih postupaka.dok se drugi oznacava kao tajni i mora biti dostupan samo njegovom vlasniku. Pored RSA sistema javnog kljuca koji se koristi za kriptovanje i digitalni potpis. SIGURNOST ZASTITNIH MEHANIZAMA Za svaki mehanizam zastite.Cetvrta mogucnost jeste poklanjanje poverenja institucijama zadrzavne potrebe ili imaju jasno javno verifikovane reference iz oblasti zastite informacija.odnosno umanjivanja ili anuliranja njegove zastitne funkcije.Zastitu predtavljaju sledeci stavovi: Stavovi o kvalitetu osnovnih princima na kojima se zasniva razmatrani postupak. RC5 koristi promenljive kljuceve koje primenjuje na promenljive blokove podataka i ukljucuje promenljive operacije.Ovaj algoritam koristi javni i privatni kljuc za kriptovanje i dekriptivanje podataka.zakljucni stav eksperta o celini postupka.zbog cega je kvalitet primenjenog postupka zastite kljucni parameter svakog sistema za zastitu informacija.Jedan od kljuceva se oznacava kao javni i moze se slobodno distribuirati.centralno mesto ima razvoj softvera.u komercijalnim sistemima imaju veliku upotrebu i sledeci algoritmi: RC2 je blok sifra koja koristi kljuceve promenljive duzine.odnosno njegov kvalitet.Zastita informacija se vrsi da bi se sa velikom sigurnoscu onemogucio neovlasceni pristup informacijama.Za konkretni postupak moze se izabrati neki od javno objavljenih postupaka zastite. RC4 je niz sifara.izvor psotupka-sredstva.I na kraju da se korisnik opredeli da samostalno dizajnira postupak zastite polazeci od ubedjenja da je zastita informacija izuzetno delikatno pitanje.eventualni ajvni stavovi o celini postupka zastite.Druga mogucnost jested a se poverenje pokloni proizvodjacu za zastitu polazeci od uverenja da renomirani proizvodjac ne moze sebi dozvoliti propust da prodaje sredstva za zastitu informacija niskog kvaliteta.jedan za sifrovanje.otvorenost za nadogradnju.

.lakse savladive delove.razvojem programskih proizvoda.koristi se strukturirani pristup i objektno-orijentisani pristup. Svaka faza e organizovana kao skup aktivnosti koje mogu biti izvrsavane od strane vise ljudi istovremeno.i ovaj pristup se sve vise koristi. Za dekompoziciju slozenog sistema na manje. Osnovni problemi razvoja i upravljanja razvojem informacionih sistema jesu problemi savladavanja njihove slozenosti i realizacije softverskih resenja koja su adekvatna potrebama sistema.dok je objektnoorijentisani pristup zasnovan na cinjenici da sistem predstavlja skup medjusobno povezanih objekata. Koriscenjem sledeca dva metodoloska principa moze se savladati slozenost sistema: dekompozicija slozenog sistema na manje. VODOPAD ZIVOTNI CIKLUS Ovaj model zahteva sistematican I sekvencijalan pristup razvoju softvera gde razvoj prolazi kroz vise faza I gde ulazak u svaku fazu predstavlja izlazak iz prethodne. Strikturirani pristup razvoja informacionih sistema zasnovan je na specifikaciji funkcija sistema.pa se takva situacija moze karakterisati i kao softverska kriza. i podela celokupnog procesa razvoja informacionog sistema na faze.a operacije nad objektima realizacija funkcija sistema.gde je stanje sistema stanje objekta posmatranog sistema.lakse savladive delove.

Testiranje sistema – pocinje kada je generisan programski kod. a druga je sama distribucija kupcima. arhitektura soft. a zatim se odbacuje . troskove I rokove za svako navedeno resenje Analiza I specifikacija zahteva – proucavanje zahteva korisnika I analiza postojeceg stanja u cilju definisanja poslovnih zahteva koje treba da sadrzi novo resenje kao bi IS zadovoljio zahteve (funkcionalnost. jednostavnost upotrebe). (Alfatestiranje) Isporuka – ima dve faze: prva je kada se isporucuje korisniku radi provere oko izmena ili dorada (betatestiranje). Kada se usaglasi sa postavljenim zahtevima. Proces zapocinje uspostavljanjem zahteva koji treba da zadovolji ceo sistem. poboljsanje starih I dodavanje novih funkcija - - - - - Kritika ovog modula je u sledecem: zamrzava specifikacije s prelazom sa jedne na drugu fazu. a treba izdvojiti podskup zahteva za elemente koji treba da budu reseni softverski Studija izvodljivosti – ima svrhu da proceni troskove I dobiti koji ce biti posledica uvodjenja inf.proizvod je spreman za isporuku. a ne kako. bazira se na informacionim potrebama koje su promenljive zbog dugotrajne analize zahtevi korisnika se cesto menjaju. zahtevane resurse. vrsi se dijagnostika. Rezultat je specifikacija zahteva gde je navedeno sta IS treba da omoguci. soft. a prosirena varijanta obuhvata: Inzenjering sistema – koji je nametnut cinjenicom da je svaki softverski sistem uvek deo nekog veceg sistema. Ako se otkriju greske.sistema. pa korigovanje gresaka I taj process se naziva dibagovanje. pa je sisem iznova potrebno prilagoditi zahtevima korisnika nema smanjenja troskova odrzavanja softvera PROTOTIPSKI RAZVOJ SOFTVERA Kod ovog modula specifikacija zahteva korisnika se razvija pomocu prototipa koji predstavlja preliminarnu verziju sistema uz sve bitne karakteristike sistema. prerformanse.sistema. Dve vrste prototipa: nadgradivi – gde se prototip nadgradjuje u radni sistem odbacivi brzi – gde prototip sluzi samo za specifikaciju zahteva. Projektovanje sistema – gde se definisu: dizajn baze podataka. Programiranje I testiranje modula – gde se od strane programera pise programski kod prema specifikaciji I vrsi se testiranje modula da bi se utvrdilo da li modul zadovoljava specifikacije na osnovu kojih je napisan. Svaka studija izvodljivosti treba najmanje da sadrzi: definiciju problema. prednosti tih resenja. Odrzavanje – otklanjanje zaostalih gresaka u sistemu. prilagodjavanje softvera promenama u okruzenju I novim zahtevima. alternativna resenja. Testiranje koje vrsi programer je uvod u provere koje treba da verifikuju kvalitet softv.proizvoda. procedure za eksploataciju sistema I korisnicki interfejs.Postoje vise varijanti ovog modela.

na kojima su sematski prikazani procesi transformacije ulaznih podataka u izlazne. graficki prikazujuci sistem preko serije strukturiranih slika. a procesi u fazi dizajniranja I programiranja postaju softverski moduli. .Karakteristike prototipskog razvoja su: prototip se daje korisnicima zbog kasnije modifikacije mogucnosti pocetnog prototipa su ogranicene u odnosu na krajnji proizvod korisnici ocekuju da ce krajnji proizvod biti brzo razvijen kao I prototip brze dovodi do rezultata u odnosu na modul vodopad projektima se tesko upravlja zahtevaju se specificna sredstva za razvoj prototipa STRUKTURIRANI PRISTUP Analiticar modelira poslovne zahteve nekog sistema. Ove strukturirane slike zovu se dijagrami.

preko kojih se ta stanja prikazuju ili menjaju. tokovi. zatim podsistema ili sistema.Entitet – izvor podataka iz kojih sistem crpi podatke I korisnici podataka kojima se pruzaju podaci . . ali se mogu uociti izvori podataka odn.Proces – izvrsenje nekog zadatka koji se odnosi na podatke . naziva se objektom. Ovi objekti odgovaraju entitetima realnog sveta I mogu biti predmeti. baze podataka kao I transformacije.Strukturirana sistemska analiza posmatra IS kao funkciju koja u procesu obrade ulaznih generise izlazne podatke. ustanove I sl. To se naziva DFD uslojavanje. Upotreba DFD ima mogucnosti: lakse I preciznije definisanje sistema I podsistema konzistentno definisanje toka podataka u sistemu jednostavniju analizu predlozenog sistema izbegavanje prebrzog vezivanja za tehnicko resenje sistema OBJEKTIVNI PRISTUP Objektivno-orijentisani razvoj sistema zasnovan je na identifikovanju objekata u sistemu I relacija izmedju ovih objekata. On na pocetku sistem prikazuje preko najapstraktnijeg dijagrama toka podataka. koristeci dijagrame toka podataka ima mogucnost tzv. Stanje objekta se prestavlja vrednostima njegovih osobina gde s pod osobinama podrazumevaju atributi objekata I njegove veze sa drugim objektima u sistemu. njihova transformacija I arhiviranje.dijagrame toka podataka (DFD) koji graficki prikazuju protok I transformaciju podataka u sistemu. Strukturirana sistemska analiza koristi tzv. Tu se smestaju nakon izlaska iz nekog procesa I onda mogu biti upotrebljeni od strane nekog drugog ili istog procesa . ljudi. cuvanja podataka izmedju procesa.postepene detalizacije sistema. Na osnovu dijagrama toka podataka ne moze se saznati nista o vremenskom trajanju dogadjaja. sloj po sloj. DFD su prezentacije protoka podataka u-iz-izmedju pojedinih postupaka tj. Sistem analiticar. Entitet koji je sposoban da cuva svoja stanja I koji stavlja na raspolaganje okolini skup operacija. tako da nas obavestavaju o nacinu na koji su te aktivnosti medjusobno povezane.odredista.destinacije tj. a zatim postepeno prikazuje detalje.Tok podataka – kretanje informacije izmedju tri navedena prehodna koncepta na dijagramu Kombinovanjem istih opisuju se tokovi podataka u realnom sistemu. Dijagrami toka podataka slikovito prikazuju poslovne procese u sistemu I informacione veze medju njima. U dijagamima toka podataka koriste se samo 4 primitivna koncepta: .procedura.Baza podataka – mesto zadrzavanja. DFD prikazuje protok stvarnih podataka izmedju postojecih aktivnosti I logickih baza podataka.

Jedna od osnovnih prednosi koriscenja objekta je sto objekat ne mora da otkriva sve svoje atribute I ponasanja. Case alati su zamisljeni da obezbede zadovoljavajuci kvalitet izrade softverskog proizvoda I projektne dokumentacije. Objektivno-orijentisani razvoj posebno je pogodan za razvoj: kompleksnih aplikacija na bazi klijent-server arhitekture I multimedijalnih aplikacija koje sadrze objekte razlicite prirode.Upotreba case alata treba da omoguci povecanje produktivnosti projektnog tima.kao I realizaciju samog projekta. skracenje vremena razvoja I poboljsanje kvaliteta IS. Ukoliko postoji nasledjivanje. Objektivno-orijentisan koncept polimorfizam poredstavlja koncept koji se cesto objasnjava razom jedan nacin pristupa.Pomocu objektivno-orijentisanog razvoja.prema skracenici od reci Computer Aided Software Engineering(komjuterski podrzan softverski inzenjering). treba razmotriti prideve ili imenice unutar scenarija upotrebe. Polimorfizam predstavlja mogucnost pravljenja opsteg nacina pristupa za rad sa grupom srodnih aktivnosti.namenjeni podrsci I automatizaciji izvrsenja zadataka u postupku izrade softverskih proizvoda. Objektivno-orijentisani koncept nasledivanje je proces koji jedan objekat nasledjuje svojstva drugog objekta. Klasa je skup objekata koji dele zajednicke atribute I ponasanja. Odredjeni objekt koji pripada klasi naziva se primerak ili instanca klase.Nazvani su CASE alati. U objektivno – orijentisanom razvoju drugi vazan koncept je kategorizacija objekata u klase. obradjuju podatke I pristupaju informacijama. koriste projektanti za razvoj novog sistema. OMG je usvojila oficijalnu notaciju objektivno-orijentisanog modelovanja – jezik modelovanja UML. Stvari koje objekat radi nazivaju se ponasanja ili servisi. Objekti. Svaki atribut ili metode unutar neke klase mogu biti: javni. mogu I da izvrsavaju neke radnje. POJAM I NAMENA CASE ALATA Razvijeni su softverski alati . Nasledjivanje predstavlja mehanizam koji omogucuje da jedan objekat bude poseban slucaj nekog opstijeg objekta. Prednost je u tome sto se tako omogucava formiranje biblioteke sa odgovarajucim komponentama. Da bi se atributi identifikovali. On omogucava da opsta klasa definise metodekoje ce biti zajednicke za ve klase koje su iz nje izvedene. UML je metod trece generacije I sluzi za povecanje produktivnosti. slika I video zapis. ostavljajuci potklasama slobodu da definisu specificne varijante nekih ili svih pomenutih metoda. sistem se opisuje kao skup objekata koji medjusobno deluju.Case alati . zvuk.skrati vreme projektovanja I programiranjai omoguci jednostavno I jeftino odrzavanje softverskog proizvoda. vise metoda. takodje. Servisi su specificna ponasanja koje poslovni objekat mora da izvrsava. za objekat treba definisati samo one karakteristike koje ga cine jedinstvenim u klasi. kao sto su tekst. privatni ili zasticeni. Ponasanja implementiraju pravila. Atributi ili svojstva jednog objekta su definicije vrednosti koje objekt poseduje.

Kada se korisnici upoznaju sa delovima novog sistema. Novi sistem zamenjuje stari ako imaju iste rezultate.generisanju programskog koda.metodom izrade prototipa.vodjenje projektne dokumentacije. a potom uvodi radni kadar u upoznavanje sa sistemom. Postepeno uvođenje – omogućava poslovnom sistemu da postepeno stari zameni novim.Ovi alti su narocito pogodni za brzi razvoj sistema.modela procesa koji se odvijaju u realnom sistemu. navodi da posotoje: projektnantski. mogu napusstiti stari sistem. a ako nisu rezultati isti.upravljanje projektom.konceptualne sweme baze podataka.se koristi kada novi sistem zamenjuje sličan stari.pracenje toka projekta I sprvodjenje postupaka kontrole kvaliteta.Pomocu njih se moze brzo izraditi korisnicki interfejs. Ovakav način .kontroli konzistentnosti. Jedna od klasifikacija case alata integrisani case alati.case alati se koriste za: prevodjenje konceptualne u implementacionu semu baze podataka.zahteva istovremeni rad novog i starog sistema. Pažljivo se mora preći sa več postojećeg informacionog sistema na drugi. Postoje 3 standardne metode za uvođenje novog sistema: Paralelno uvođenje .integraciji parcijalnih rezultata projektovanja u konzistentnu celinu. UVOĐENJE I FUNKCIONISANJE INFORMACIONIH SISTEMA Pošto se završi testiranje sistema. Ako novi sistem padne.projektovanju seme baze podataka.Oni znacajno poboljsavaju odrzavanje sistema. Paralelno uv.U fazi snimanja I analize case alati podrzavaju izradu:modela sistema. nadležni organ prelazi na uvođenje novog sistema u uprotrebu.planiranja I upravljanja resursima.Case alati omogucavaju I generisanje koda.razlicitih dijagrama.projektovanju programskih specifikacija aplikacija. sa operatorom koji unosi podatke u oba sistema za obradu i upoređuje dobijene rezultate.specificirati izgled ekrana I formati izvestaja.su koncipirani tako da obezbede sto visi steepen automatizacije u obavljanju zadataka:izradi dijagrama.izradu programskih specifikacija aplikacija ili direktno implementaciono projektovanje specifikacija aplikacija. U fazi projektovanja. stari će nastaviti sa radom.sprovodjenju izmena. analitičar mora sam doraditi sistem.kompletnosti I kvaliteta projekta.Oni pomazu pri dokumentovanju softvera I celokupnog procesa razvoja.programski I Projektantski case alati podrzavaju strateske aktivnosti:planiranja projekta.

Sistemi se pored ovoga moraju i održavati. ■ Spoljni uticaji-kada kretanja ne idu u prilog poslovanja preduzeća. MSF model se primenjue na razvojno okruzenje desktop aplikacija.uvođenja košta manje nego paralelni. Uvođenje novog sistema predstavlja aktivnost koja se mora pažljivo i dugo planirati jer promašaji i greške mogu da stvore otpor prema njegovom korišćenju. Ova metoda zahteva pažljivo testiranje i nosi veće rizike nego prethodne. Perfektivno održavanje iziskuje najveće troškove. Ovde može biti reči i o neadekvatnom kadru. ■obuka svih korisnika usluga inf. poboljšavanje i modifikovanje sistema tako da zadovolji nove zahteve korisnika. Postoje 3 vrste održavanja softvera: ■korektivno –otklanja se greška koju su učinili programeri. ■perfektivno – izmene softvera zbog izmena zahteva korisnika. inženjeri. To su dakle specijalisti. aisto je tako nasao I primenu u razvoju poslovnih aplikacija za e-poslovanje. ni najbolja oprema neće biti delotvorna. gde je potrebno pronaći uroke.sistema. ali neophodan ■kadrovske prirode-kada se uzroci mogu naći u otporu primeni inf. Služba nadležna za razvoj informacionog sstema dužna je da o efektima funkcionisanja podsistema obavesti organe upravljanja. Glavne funkcije računarskog centra u fazi održavanja sistema su: ■modifikacija postojećeg aplikativnog softvera i izrada novih aplikacija u skladu sa zahtevima korisnika. a to predstavlja težak posao. ■održavanje centralne baze podataka. Moderni računarski centar uglavnom ima kadrove za održavanje. Ukoliko ljudski faktor ne prihvata sistema. Sistem takođe mora proći i zvanično prihvatanje. ■zaštita podataka od neovlašćenog korišćenja i raznih zloupotreba. ukazujući na njegove dobre i loše strane. Ovo uvođenje najmanje košta. Direktno uvođenje – podrazumeva potpunu i trenutnu zamenu starog za novi sistem. Postepeno uvođenje često zbunjuje korisnike ako istovremeno vide rezultate oba sistema. Uzroci su: ■organizacione prirode-kada je potrebno otkloniti uzroke. što se direktno prenosi na funkcionisanje informacionog sistema RAZVOJ APLIKACIJA PREMA MSF OKVIRU MSF procesni model je zasnovan na procesima koje Micfosoft koristi u razvoju svojih aplikacija I najboljim principima drugih. gde korisnici kritikuju sistem. ■održavanje hardvera i softvera.sistema. Jedini nedostatak je nedostatak rezervne opreme. ali ima najveći rizik. ■adaptivno – izmena softvera zbog izmena u okolini u kojoj softver radi. MSF kombinuje dva pristupa zivotnog ciklusa projekta: . odnosno zaposlene koji se bave praćenjem rada postojećih softvera. analitičari. popularnih procesnih modela.

Tri kljucne MSF discipline su: . pripremanje I pracenje rasporeda odvijanja projekta.Upravljenje spremnoscu tima – gde se podize nivo spremnosti celog projektnog tima I podrazumeva procese koji omogucavaju razvijanje sposobnosti. vestina. znanja itd. . kompenentnosti I strucnosti). definisanje I upravljanje ciljevima. ocena. izgradnja (implementacija aplikacije) I tranzicija (ispitivanje I stabilizacija apliakcije) MSF procesni model se temelji na sl. promene (podizanje nivoa strucnosti do zahtevanog itd) I procena (da li su planovi obuke bili efektni) . projektovanje sistema. planiranje rizika. pripremanje budzeta I upravljanje troskovima. MSF obuhvata discipline za upravljanje kadrovima.Upravljanje rizicima – upravljanje rizicima. isporuka I odrzavanje. tehnologijama. Ima cetiri koraka: definisanje (scenarije. Spiralni model se sastoji iz faza: prihvatanje (aplikaciono planiranje I analiza). kontrola rizika I ucenje iz rizika. analiza rizika. razumljiva I precizno definisana ostati aligan . procesima I rizicima. olaksati timsku komunikaciju itd . programiranje I testiranje modula. pracenje rizika. testiranje sistema.principima: rad prema zajednickoj viziji – vizija mora da bude jasna. elaboracija (aplikacioni dizajn). Kod ovog modela svi zadaci u jednoj fazi moraju se zavrsiti pre nego sto se predje na sledecu fazu.- - Vodopad model koji se sastoji iz faza koje sluze za procenu onoga sto je uradjeno. Faze vodopad modela su: analiza I specifikacija zahteva. Spiralni model se bazira na kontinualnoj potrebi za usavrsavanjem projekta. ocenjivanje rizika I odlucivanje tokom zivotnog ciklusa projekta.temelj MSF je da se mnoge stvari mogu promeniti tokom zivotnog ciklusa projekta I da uvek treba biti u pripravnosti u cilju pravovremenog reagovanja na promene fokusirati se na stvaranje poslovne vrednosti – uspesna resenja moraju da zadovolje osnovne potrebe I da isporuce polovnu vrednost ili dobit ohrabrivati otvorenu komunikaciju – ohrabruje otvorenu komunikaciju I otvorene komunikacione kanale jel to smanjuje mogucnost nesporazuma i moguce je da se tako predvide promene u okruzenju koje mogu uticati na razvoj projekta.Upravljanje projektima – integracija planiranja I upravljanje promenama. Upravaljnje rizicima se prema MSF cini u sest koraka: identifikacija rizika.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->