Pravila dobre poljoprivredne prakse (PDPP) Učesnici u izradi PDPP

Rad na kreiranju Pravila dobre poljoprivredne prakse za upravljanje stajnjakom iz poljoprivrede i organskim đubrivom u Srbiji je proizvod zajedničkog rada NIRAS AB, Stokholm, Švedska i Halifax Consulting, Beograd, Srbija. Odgovoran za rukovođenje projektom: gdin Niklas Bergman iz NIRAS-a, vođa tima Göran Carlson, konsultant angažovan od strane NIRAS-a. Projektni tim je činilo 6 srpskih stručnjaka i menadžer projekta. Profesor Božo Dalmacija Profesor Snežana Đorđević Emilijan Mohora Nevena Čolić Srđan Rončević Dr vet. med. Rade Milčić Novosadski univerzitet Prirodno-matematički fakultet Beogradski Univerzitet Poljoprivredni Fakultet Ministarstvo za zaštititu životne sredine Republika Italija Miteco Novosadski univerzitet Prirodno-matematički fakultet Poljoprivredna škola Šabac, profesor

PDPP je predstavljen kroz sledeća poglavlja sa odgovornim osobama kako sledi: Poglavlje Tokovi nutrijenata Očuvanje vodnih resursa i njihovo korišćenje Izvori negativnog uticaja poljoprivredne proizvodnje na životnu sredinu Propisi na snazi i u planu iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine Sistemi poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji Poljoprivredno planiranje Ratarstvo Stočarstvo Rukovanje i upotreba stočnog đubriva i organskog otpada Zaštita bilja i upotreba pesticida Poboljšanje pejzaža i zaštita prirodnih staništa putem upravljanja procesima koji su pod uticajem poljoprivredne proizvodnje Odgovorni ekspert Göran Carlson Srđan Rončević i prof. Božo Dalmacija Nevena Čolić i Emilijan Mohora Emilijan Mohora Nevena Čolić i Emilijan Mohora Göran Carlson Prof. Snežana Đorđević Dr vet. med. Rade Milčić Göran Carlson i prof. Božo Dalmacija Niklas Bergman Nevena Čolić i Emilijan Mohora 1

Aktivnosti Logistička podrška Prevod

Odgovorni Sonja Babić / David Lythgoe /Jelena Pribojan, Halifax Consulting Ksenija Punta / Nevena Čolić

Podršku projektu u Srbiji su pružili: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Pomoćnik Ministra Sektor za razvoj sel a, koordinator projekta DREPR Jedinica za implementaciju projekta DREPR (PIU) Sektor za razvoj sela Odsek za organsku proizvodnju Odsek za poljoprivredne resurse Odsek za poljoprivredno zemljište Uprava za veterinu Uprava za zaštitu bilja Republička direkcija za vode Ministarstvo za zaštitu životne sredine Institut za stočarstvo, Beograd Opština Vrbas Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj AP Vojvodine Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu Odgovorni Dr Suzana Đorđević Milošević Aleksandar Bogunović Nenad Brkić, Danijela Ilić, Aleksandar Repček, Vladislav Samardžić, Uroš Božanić, Slobodan Đuričković, Nenad Gvozdenović Sanja Prodanović Lidija Aćimović, Jelena Milovanović, Vera Apostolović Zoran Knežević Snežana Rakita Olivera Čeperković, Bradić Slobodan, Jelena Šćepanović, Siniša Kotur, Slavica Nikolić Biljana Đurišić Olivera Grozdić Tanja Petrović, Snežana Raković Čedomir Radović, Zorica Nešić, Miloš Lukić, Milan Blažić Tomislav Đivuljskij Nada Lazić Prof. dr Natalija Bogdanov

2

G. Göran Carlson ima bogato iskustvo iz oblasti poljoprivredne mehanizacije a posebno je specijalizovan za istraživanja, ispitivanja i prenošenja znanja koje se odnosi na đubriva. Ova oblast podrazumeva metode i tehnologije rukovanja i raspršivanja đubriva životinjskog i ljudskog porekla što uključuje primenu i nadzor raznih tehnologija i njihov uticaj na okolinu. Angažovanje g. Carlsona na mnogobrojnim projektima u Švedskoj kao i u inostranstvu je dodatno unapredilo njegovo znanje u pogledu razvoja, trendova i tradicije u poljoprivredi i kreiranju poljoprivrednih priručnika u mnogim zemljama. G. Niklas Bergman je stručnjak za menadžment u poljoprivredi i zaštiti životne sredine. On je iskusan ekspert iz oblasti za proizvodnju useva, stočne hrane i mleka, sa bogatim praktičnim iskustvom koje je stekao u regionu St. Petersburga, kao i vođenjem sopstvene farme severno od Stokholma. Do sada je bio veoma uspešan u radu i primeni praktičnih saveta za farmere u istočnoj Evropi održao je niz predavanja na mnogim međunarodnim konferencijama koje se odnose na najnovija istraživanja o oticanju hranljivih sastojaka u Baltičko more. Radio je zajedno sa lokalnim ruskim i finskim timom na pripremi ruskog kodeksa dobre poljoprivredne prakse u 2005–2006. godini. G. Bergman je magistar iz oblasti za proizvodnju useva, patologiju i hranljive sastojke biljaka i menadžmenta za zaštitu životne sredine. Dr Božo Dalmacija je profesor na fakultetu za nauku i matematiku Univerziteta u Novom Sadu i direktor odseka za hemiju sa 25-godišnjim iskustvom u oblasti zaštite životne sredine od štetnog uticaja hemikalija. Njegova naučna istraživanja i elaborati se delom odnose na uklanjanje pesticida iz vode upotrebom bioaktivnog ugljenika. Takođe ima veliko iskustvo u pripremi i recenziji pravilnika i njihovo usklađivanje sa standardima EU (npr. IPPC). Tokom dugogodišnjeg iskustva postao je u nadležnim upravama i industriji ugledan savetnik za razvoj i primenu zakona i pravilinika koji se odnose na zaštitu voda i vodenih tokova. Dr Srđan Rončević je asistent na fakultetu za nauku Univerziteta u Novom Sadu, odsek za hemiju. Njegov rad obuhvata predavanja, istraživanja i angažovanje na projektima koji se bave kvalitetom vode (prerada voda za piće i njena analiza, prerada otpadnih voda i njihova analiza, ambijentalna voda i nadzor kvaliteta sedimenata, uspostavljanje bioravnoteže u zagađenim

vodama i zemljištu). Član je međunarodne asocijacije IWA (International Water Association), jugoslovenskog društva za zaštitu voda, srpskog društva hemičara, društva za tehnologiju i sanitarni inženjering voda. Od 1999. je jedan od organizatora tradicionalne radionice o vodama koja se održava na fakultetu za primenu nauke i matematiku. Dr Rončević je do sada bio autor i saradnik na više od 50 publikacija i 20 projekata. Dr Snežana Đorđević je profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Stručnjak je za enzimologiju tla i uticaj mineralnih i organskih đubriva na kvalitet zemljišta. Njena naučna istraživanja se odnose na upotrebu biođubriva u poljoprivrednoj proizvodnji, korišćenje inokulacije mikroorganizama u tretmanu đubriva, uticaj đubriva na mikrobiološke procese u zemljištu, uticaj režima đubrenja na vezivanje azota u zemljištu, i dr. Dr Đorđević je takođe član stručnog tima kome je odobren patent za upotrebu mikrobiološkog đubriva u komercijalne svrhe. Ona je takođe dala značajan doprinos u unapređenju poljoprivredne proizvodnje hrane koja ne zagađuje životnu sredinu. Ing. Nevena Čolić je inženjer za zaštitu životne sredine sa iskustvom u rukovođenju projektima zasnovanIm na konsultantskim uslugama u oblasti zaštite životne sredine. Gosp. Čolić je stručnjak za ispitivanje kvaliteta voda, upravljanje čvrstim otpadom, ispitivanje štetnih uticaja na okolinu (EIA), a takođe ima veliko iskustvo u implementaciji i koordinaciji projekata i usklađivanju odgovarajućih pravila i zakona sa pravilima EU na osnovu poznavnja pravila EU za zaštitu životne sredine. Ing. Emilijan Mohora je stručnjak za tretman otpadnih voda i zaštitu životne sredine u delu koji se odnosi na nadziranje kvaliteta vode i procenu štetnih uticaja sa dugogodišnjim iskustvom u upravljanju projektima. Njegovo iskustvo se pokazalo dragoceno u nizu novijih projekata koji se odnose na izradu lokalnih akcionih planova za zaštitu životne sredine i korišćenje čiste i prečišćene vode u Srbiji. On je takođe vrstan stručnjak u angažovanju zainteresovanih strana na pružanju konsultantskih usluga u podizanju svesti. Trenutno radi na podizanju nivoa poslovanja kompanija putem tehničke podrške i treninga u sektorima za otpadne vode, upravljanje čvrstim otpadom i uštedu energije usme3

Bogato iskustvo je stekao radeći u Institutu za stočarstvo.renog na redukovanje emisije gasova staklenih bašti. Zrenjanin. Dr Rade Milčić. je doktor veterinarske medicine i profesor u Poljoprivrednoj školi u Šapcu sa više od 20 godina prakse u stočarstvu. očuvanju i zaštiti zdravlja životinja na farmi goveda i svinja Servo Mihalj Zlatica. 4 . radeći na suzbijanju steriliteta na individulanim farmama kooperanata šabačke mlekare kao i kroz edukativne i druge aktivnosti koje je sprovodio na farmama širom Srbije. zatim rukovođenjem na farmama za tov junadi i prasadi i uzgoj kunića „Banatski Brestovac“–PIK Tamiš.

Zakonodavstvo takođe propisuje mere kontrole. itd. Predložene aktivnosti u ovom PDPP će doprineti većoj efikasnosti nutrijenata što će povećati prinose sa istim količinama nutrijenata omogućiti poljoprivrednicima da smanje kupovinu veštačkih đubriva PDPP će takođe sadržati mere za obezbeđenje visokog nivoa kvaliteta proizvoda predlažući načine za poboljšanje zdravlja životinja minimizirajući rizik od zagađenja teškim metalima i pesticidima. tovne svinje i nerastove. Okvirna direktiva o vodama 2000/60/EEC. Predloženim merama će se takođe smanjiti emisija amonijaka. a za farmu svinja do 100 uslovnih grla (jedno uslovno grlo podrazumeva 500 kg žive mere). međutim primenu nove tehnologije treba da prate izmene u menadžmentu koje će podržati dobru poljoprivrednu praksu. Postoji neopravdano uverenje da će upotreba nove mehanizacije i opreme rešiti sve probleme. 5 1. a koje nemaju direktnu vezu sa dodatnim investicionim ulaganjima. PDPP u Srbiji će biti na dobrovoljnoj osnovi za poljoprivrednike. Direktiva o staništima 92/43/ EEC. PDPP obuhvata praktične mere koje vode smanjenju ispuštanja azota i fosfora u površinske i podzemne vode. Ciljna grupa na koju se odnosi PDPP definisana je prvenstveno prema broju životinja na farmi: tačnije. Predložene mere u PDPP će svakako unaprediti konkurentnost srpskih poljoprivrednika i u isto vreme umanjiti negativan uticaj poljoprivredne proizvodnje na životnu sredinu. Farmeri koji ne primenjuju održive mere za zaštitu životne sredine definisane PDPP a koje se odnose na smanjenje ispuštanja azota i fosfora sa njihovih farmi. a prema ovom kriterijumu ciljna grupa su gazdinstva površine od 3–10 ha koja se redovno obrađuju. Sve zemlje EU moraju pripremiti Nacionalna pravila dobre poljoprivredne prakse u kojima svaka zemlja mora da predstavi mere za poštovanje zahteva EU direktiva koje se odnose na poljoprivrednu proizvodnju.) neće imati odgovarajuće tržište u EU. redukovati rizik pri upotrebi pesticida i umanjiti degradacija zemljišta. odlučena prasad. povrće. Drugi kriterijum se odnosi na površine obradivog zemljišta. Predloženi PDPP za Srbiju je takođe rađen po ugledu na postojeće PDPP iz drugih zemalja Evropske unije. PDPP je skup preporuka koje bi trebalo primeniti u cilju uvećanja finansijske koristi usled korišćenja resursa na efikasan i ekonomičan način. U zemljama EU poljoprivredna proizvodnja je regulisana prilično strogim zakonima zaštite životne sredine kao što je Nitratna direktiva 91/676/EEC.Ciljevi i ciljna grupa Pravila dobre poljoprivredne prakse (PDPP) za upravljanje otpadom iz poljoprivrede i organskim otpadom u Srbiji. žitarice. neće moći da dobiju subvencije EU a njihovi proizvodi (na primer meso. PDPP bi trebalo da malim poljoprivrednim gazdinstvima/farmama pruži savete za upravljanje gazdinstvima. a u isto vreme štiteći životnu sredinu i promovišući održivi poljoprivredni razvoj. poljoprivredna gazdinstva (farme) bi trebalo da imaju od 20 do 100 krava. Farma svinja sa 100 uslovnih grla praktično uključuje sve kategorije svinja u ovaj broj: krmače. Predložene mere zasnivaju se na postojećoj regulativi u Srbiji i onoj u proceduri usvajanja i pripreme. Ovo je u potpunosti u skladu sa definicijom farme prema srpskim veterinarskim zakonima. Preporuke u ovom PDPP se uglavnom odnose na uobičajene aktivnosti koje bi trebalo da se sprovode na drugačiji način ili drugačijim redosledom. Predložene mere za smanjenje ispuštanja azota i fosfora podrazumevaju i investicije u sisteme upravljanja đubrivom i promene u upravljanju koje ne zahtevaju bilo kakve investicije. Danas se uviđa potreba za investiranjem u sisteme upravljanja đubrivom. imaju za cilj da uvedu jednu novu i ekološki prihvatljivu praksu među poljoprivrednicima u Srbiji. ali poljoprivrednici ne smatraju da su ove investicije prioritetne. UVOD .

2. uvek postoji i prirodno oticanje iz poljoprivrednog zemljišta. Ideja stvaranja održive poljoprivredne proizvodnje uz recirkulisanje nutrijenata promeniće način postupanja sa organskim otpadom od biljaka. Manja razlika znači manju opasnost od gubitka nutrijenata. javiće se opasnost od njihovog oticanja.1 Uvod U proteklom periodu. domaće životinje. što je za uzvrat dovelo do negativnih uticaja na životnu sredinu usled oticanja razloženih materija stajnjaka u vode i emisije gasova u spoljašnju sredinu. Nutrijenti u obliku stajskog đubriva i otpad iz domaćinstva vraćani su na obradive površine i bili su korišćeni za ishranu biljaka. đubriva i seme. Bilans nutrijenata pokazuje ravnotežu između ulaza i izlaza nutrijenata. Ulazni proizvodi (inputi) su hrana. Mogući gubici nutrijenata na farmi prikazani su na slici 2. Ovo je obezbeđivalo održavanje plodnosti zemljišta kao i prinosa. kao i na regionalnom nivou i nivou države. Potrebe društva za većom produktivnošću kao i za snabdevenošću jeftinim mineralnim đubrivima doveli su do nastanka većih farmi i specijalizacije proizvodnje. Biološko vezivanje se povezuje sa gajenjem leguminoznih useva imajući u vidu da će ovi usevi obezbediti zemljištu N iz vazduha. Količina N zavisi od površine na kojoj se gaje ovakvi usevi. Proračun bilansa nutrijenata se može izvršiti na nivou njive ili farme. stočarske i ratarske proizvodnje je u velikoj meri bila narušena. Ovo je često imalo za rezultat neadekvatnu upotrebu stajskog đubriva kao izvora hranjljivih sastojaka. Prethodna ravnoteža između ispaše. Po završetku Drugog svetskog rata došlo je do naglih društvenih promena kao i do promena u poljoprivredi. TOKOVI NUTRIJENATA Protok nutrijenata. 2. a izlazni proizvodi (autputi) su prodati biljni i životinjski proizvodi. uglavnom N (azot) i P (fosfor). njihovo zadržavanje u zemljištu i gubici nutrijenata iz stajskog đubriva kao i potcenjivanju njegove vrednosti. Takođe. životinja i ljudi. Tokovi nutrijenata na farmi se mogu izračunati preko proračuna bilansa nutrijenata. Jeftina đubriva koja su bila na raspolaganju su doprinela smanjivanju interesovanja za korišćenjem Ukoliko količina nutrijenata u zemljištu premaši potrebe useva. izvori nutrijenata potrebnih biljkama su bili pitanje kojim se uglavnom bavila samo poljoprivreda. crvenim strelicama. kada se stanovništvo uglavnom bavilo poljoprivredom.2 Bilans nutrijenata 2. Sadržaj N i P mora biti procenjen na osnovu domaćih podataka i podataka iz drugih država. Ovi proračuni se zasnivaju na godišnjim podacima o ukupnim količinama N i P u svim proizvodima koji ulaze ili izlaze sa farme. Nataloženi N iz vazduha potiče od nutrijenata koji su u atmosferi i koji će dospeti u zemljište 6 . Stočna hrana proizvedena na farmi kao i stajsko đubrivo iz sopstvenih štala se iz tih razloga ne uključuje u ove proračune. iako malo.1. Biološko vezivanje N i taloženje N iz vazduha se takođe uključuju u ulazne parametre za nutrijente.

Sadržaj organske materije u zemljištu opada sa porastom dubine. površinska erozija mineralnih čestica.4. gubici u vazduh i gubici u vodna tela.5. pogotovo na padinama. Takođe. Tokovi nutrijenata na farmi za proizvodnju mleka. pri sadržaju organske materije od 5% mase. Azot Skoro sve ukupne rezerve azota koje se nalaze u zemljištu vezane su u organskoj materiji kao npr. 2. đubrenje radi skladištenja fosfora kako bi se zadovoljile potrebe za naredne tri godine. 2. Rezerve azota u zemljištu mogu biti sasvim dovoljne za veliki broj useva. Postoji nekoliko razloga zbog kojih bi trebalo smanjiti gubitke amonijaka. Druga polovina rezerve koja se akumulira u zemljištu. one se moraju nalaziti u odgovarajućem obliku da bi ih biljke mogle adsorbovati. je uglavnom vezana u mineralnim česticama i uglavnom nepokretna. Npr. Proračun đubrenja radi skladištenja pre primene mora da uzme u obzir i količinu fosfora u primenjenom stajnjaku. Opasnost od ispiranja fosfora je niska zato što je fosfor relativno čvrsto vezan u zemljištu i zemljišni rastvor sadrži fosfor samo u niskim koncentracijama. Rezerve azota u zemljištu mogu biti sasvim dovoljne za veliki broj useva. i drenažni sistemi uklanjaju fosfor. ove rezerve su dostupne biljkama samo u relativno ograničenim količinama. može da sadrži između 4–8 tona azota po hektaru uglavnom vezanih u organskoj materiji.5 Gubici azota 2. Npr. Međutim. njen neorganski deo. Plavim strelicama označeni su ulazi nutrijenata. Takođe. gornji sloj zemljišta 0–25 cm. a sa njim takođe i sadržaj azota. gde može da dovede do acidifikacije. gas smejavac). takođe. ove rezerve su dostupne biljkama samo u relativno ograničenim količinama.3 Fosfor Većini useva je potrebno 15–100 kg fosfora po hektaru godišnje. Slika 2. U ovom slučaju. 2. biljnim ostacima i organizmima koji žive u zemljištu. Međutim. količina N će biti preuzeta iz nacionalnih podataka. ali ne i najmanje važan 7 . odnosi i na farmu bez životinja. Emisije amonijaka su takođe prepoznate kao jedan od uzroka koji dovodi do izumiranja šuma. Poslednji. Veličina rezerve je tesno povezana sa sadržajem organskih materija u zemljištu. humusu. one se moraju nalaziti u odgovarajućem obliku da bi ih biljke mogle adsorbovati. može da sadrži između 4–8 tona azota po hektaru uglavnom vezanih u organskoj materiji. fosfor je bio ograničavajući faktor za mnoga zemljišta. fosfor je većinom čvrsto vezan za čestice zemljišta. biljnim ostacima i organizmima koji žive u zemljištu. crvene označavaju označavaju gubitke a svetlo-braon strelice nutrijente koji napuštaju farmu. Međutim. Pre nego što su komercijalna đubriva postala dostupna.pod uticajem padavina. Amonijak koji isparava u atmosferu će se pre ili kasnije vratiti u zemljište ili u vodu. a sa njim takođe i sadržaj azota. Deo fosfora se vraća zemljištu kroz ostatke nakon žetve i drugi organski materijal. Postoje dve vrste gubitaka N. Međutim. gubici u vazduh i gubici u vodna tela. humusu. imajući u vidu ograničenu opasnost od ispiranja. Skoro sve ukupne rezerve azota koje se nalaze u zemljištu vezane su u organskoj materiji kao npr. Većina ovoga se obogaćuje u humusnom zemljištu i odgovara polovini rezerve fosfora akumulirane u zemljištu. Veličina rezerve je tesno povezana sa sadržajem organskih materija u zemljištu. Slika se. Samo se manji deo ukupnog fosfora nalazi na raspolaganju biljkama. Sadržaj organske materije u zemljištu opada sa porastom dubine. Može se izvršiti tzv. Postoje dve vrste gubitaka N.1 Gubici azota u vazduh Gubici azota u vazduh se javljaju u obliku amonijaka i kao oksida azota (tzv. Rezerve u zemljištu su često tolike da mogu da pokriju potrebe nekoliko žetvi. gornji sloj zemljišta 0–25 cm. pri sadržaju organske materije od 5% mase.

Ispiranje u drenažne sisteme i podzemne vode potiče od procesa mineralizacije zemljišta i količine nutrijenata koja je primenjena. Emisije oksida azota ekstenzivno doprinose stvaranju efekta staklene bašte.1. Navedene vrednosti su prosečne vrednosti za teško glinovito. U takvim slučajevima ispiranje može da bude ekstremno visoko. Proces je brži pri višim temperaturama ali će se odvijati dok god su temperature iznad 0o. temperature.5. Rasprostiranje đubriva na pašnjake neposredno pre kosidbe treba izbega- . 2. Glinovita zemljišta znatno bolje zadržavaju vodu što za rezultat ima mnogo manje ispiranje nego kada su u pitanju peskovita ili muljevita tla. Drugi maksimum se javlja kasnije tokom kasne zime ili ranog proleća kada zemljište počinje da se suši i nivo kiseonika raste. Dugogodišnji odnosno trajni pašnjaci na kojima se ne primenjuje azot pokazuju nizak stepen ispiranja. peskovito i mineralno zemljište i različite stope primene. S druge strane. padavine i sposobnost zemljišta da zadrži vodu kao i da je propusti treba odrediti koliko će azota da bude isprano iz zemljišta. Proizvodnja amonijaka počinje odmah nakon što se stajnjak našao na podu ili na zemlji. Ispiranje – različiti sistemi sađenja đubrenje – Ispiranje azota zavisi takođe i od sistema sađenja i stope primene đubriva kao što je prikazano u tabeli 2. iz fekalija i urina životinja na ispaši. Iako podaci potiču iz Švedske. Što je više nitrata u zemljištu veći je rizik od gubitaka oksida azota. Veći deo amonijaka koja nastaje iz stajnjaka potiče od lako razgradljivih organskih azotnih jedinjenja koja se nalaze u urinu i fekalijama. u slučaju đubrenja na smrznutim ili snegom pokrivenim poljima ili đubrenja na poljima na kojima je došlo do zadržavanja vode (zabarivanja). Do ispiranja azota dolazi usled toga što zemljište obezbeđuje nitratni azot tokom čitave godine uključujući i period kada on nije potreban usevima. Proces denitrifikacije se odvija u nekoliko faza i kao rezultat procesa javlja se transformacija nitratnog azota u gasoviti azot koji se vraća u vazduh.razlog je to što azot iz amonijaka predstavlja značajan izvor azota za useve i zbog toga bi o njemu treba voditi računa.2 Gubici amonijaka i fosfora u vodna tela Gubici u vodna tela uključuju kako gubitke azota tako i fosfora. skladištenja i tokom i nakon primene. Veće vrednosti će proizvesti više amonijaka. Usled promene namene starih pašnjaka i livada obično se primenjuju velike količine stajskog đubriva. Drugi negativni efekat je da oksid azota doprinosi oštećenju ozonskog omotača. Isparavanje amonijaka zavisi od pH vrednosti stajnjaka. Pesak i muljevita zemljišta su posebno vodopropusni i imaju mali kapacitet zadržavanja vode. imaće za ishod rapidno povećanje ispiranja. Njegov efekat je 200–300 puta veći u odnosu na efekat ugljen-dioksida. U nesmrznutom zemljištu ovaj proces će se nastaviti tokom čitave zime. jezera i ispiranja u drenažne kanale i podzemne vode. Gubici nutrijenata u vodna tela su posledica površinskog oticanja u reke. Rezultat pokazuje da se ispiranje azota javlja na svim tipovima zemljišta. Naravno. brzine strujanja vazduha i koncentracije amonijaka u stajnjaku. rezultati su generalno primenjivi kao primer ispiranja nutrijenata u zavisnosti od sistema sađenja i intenziteta đubrenja. Do denitrifikacije dolazi u odsustvu kiseonika. Amonijak je gas koji se prirodno formira pri raspadu organskog materijala bogatog azotom. iz mešanja biljnih ostataka i zemljišta i u određenoj meri nakon primene mineralnih đubriva. Iz tog razloga se ovi tipovi zemljišta karakterišu najvećim ispiranjem (spiranjem). Kako se kiša cedi kroz zemljište ona povlači sve rastvorene nitrate i druge soli sa sobom. Površinsko oticanje se pojavljuje u sluča8 ju kada se usevi nalaze na padinama. Emisija oksida azota potiče iz procesa de-nitrifikacije zemljišta. nedavno uzorani pašnjaci pokazuju visok stepen ispiranja. Ovi gubici usled oticanja su vodeni rastvori N i čvrstih čestica P. Amonijak isparava prilikom rukovanja stajnjakom u štalama. Prekomerna upotreba đubriva. s obzirom na to da je ispiranje prirodan proces i da se javlja i tamo gde đubrivo nije primenjeno. lako. preko optimalnih potreba biljaka. postoji povećana opasnost da će se đubrivo koje biljke nisu apsorbovale isprati. Denitrifikacija dostiže svoj maksimum u jesen kada su nitrati akumulisani u zemljištu i kada se jesenje kiše zadržavaju na zemljištu stvarajući anaerobne uslove. što je prirodan proces. Ispiranje i tipovi zemljišta – Imajući u vidu da je nitratni azot rastvoren u zemljištu.

Mineralno đubrivo Stajnjak Biljni ostaci Prirodni azot Organski vezan azot Organska materija koja se lako transformiše Organska materija koja se teško transformiše 2. humusu. Tabela 2. ostacima biljaka i organizmima koji žive u zemljištu.6.vati ukoliko zemljište nije zasađeno sa zimskim usevima. Ispiranje azota u površinske i podzemne vode. Veličina rezerve je tesno povezana sa sadržajem organskih materija u zemljištu. 1 N = Optimalno đubrenje prema potrebama useva i 2 N = Dvostruko đubrenje u odnosu na optimalne potrebe useva. Namena zemljišta Đubrenje Ispiranje azota kg/ha Poljoprivredno zemljište 0N 0 1N 18 2N 0 Trajni pašnjak 0N – Nedavno uzoran pašnjak 0N 0–00 Đubrenje: 0 N = Bez đubrenja. Većina organske materije se mineralizuje u toku godine ali negde ovo može trajati nekoliko godina. Skoro sve ukupne rezerve azota koje se nalaze u zemljištu vezane su u organskoj materiji kap npr.1 Proces mineralizacije Proces pretvaranja organski vezanog azota u mineralni neorganski oblik. vrše organizmi koji proizvode amonijak koji postaje amonijačni azot. Rezerve azota u zemljištu mogu biti dovoljne za veliki broj žetvi.6 Zemljište kao rezerva i snabdevač nutrijentima Uloga zemljišta je da biljke direktno snabdeva nutrijentima. Prikazane su prosečne vrednosti za glinovita i peskovita zemljišta u Švedskoj.3. Proces Amonijum azot Slika 2. decenija ili čak i vekovima. 9 . naziva se „mineralizacija“. 2. Proces u zemljištu pri upotrebi mineralinih i stajskih đubriva i ostataka useva kao đubriva. Najveći deo azota biljke uzimaju u obliku mineralnog neorganskog azota. Veći deo amonijačnog azota se transformiše u nitratni azot pomoću takozvane nitrifikacione bakterije.1. Nutrijenti su rastvoreni u zemljištu u obliku naelektrisanih čestica koje biljka adsorbuje. koji biljke mogu da adsorbuju. Ali azot je dostupan biljkama samo u relativno ograničenim količinama.

godine Evropska unija je ograničila nitratno zagađenje koje potiče od poljoprivrednih zagađivača. Zagađenje podzemnih voda Koncentracija nitrata u podzemnim vodama može da varira u velikim rasponima u toku različitih sezona. Zagađenje voda Povećavanje upotrebe veštačkih đubriva i stajnjaka i osoke koji nastaje na farmama i promene u korišćenju zemljišta su glavni faktori progresivnog povećanja nitrata i nitrita u vodi u poslednjih 25 godina.2. Kriterijum koji treba da se ispoštuje je da koncentracija nitrata bude ispod 50 mg/l u slatkim vodama i da se spreči eutrofikacija. To može da poveća eutrofikaciju reka. kao i da umanji kvalitet vode za piće i da je učini štetnom za zdravlje ljudi i životinja. čak i kada se smanji količina nitrata na površini. Najveća količina se spira nakon jesenjih kiša i u toku topljenja snega. Zemlje članice su se obavezale da identifikuju vode ugrožene nitratnim zagađenjem ili one koje u bliskoj budućnosti mogu biti ugrožene. naročito. naročito dok su biljke još uspavane. što je slično svetskom proseku. jezera i mora. klanice i mesno-prerađivačka industrija čine velike zagađivače. kiša i topljenje snega izazivaju spiranje ogromnih količina nitrata u vodene tokove. Voda za piće treba u tim situacijama da se analizira uz obaveznu proveru bakteriološke ispravnosti.1.2. Na teritoriji Srbije postoji oko 250 lokaliteta sa više od 1. U takvim zonama svaka država treba da primeni specijalne mere kako bi se smanjila koncentracija nitrata ispod propisanih vrednosti. a takođe. Prirodna koncentracija nitrata u podzemnim vodama pod aerobnim uslovima je nekoliko mg/l i zavisi od tipa zemljišta i geološke situacije. 3. različitog hemijskog sastava – od najboljih za piće do onih sa retkim supstancama za industrijsku proizvodnju. kada je manja količina padavina i nitrati se više zadržavaju u zemljištu i na taj način se smanjuje njihov priliv 10 . Ogromna količina zagađenja dolazi sa velikih farmi goveda i svinja. mogu da imaju visok sadržaj nitrata ako su nepropisno sagrađeni tako da u njih može da utiče površinska voda ili ako se nalaze pored septičkih jama i ispusta sa seoskog dvorišta. U toku vlažnog perioda. dok se 75% vraća isparavanjem u atmosferu.300 prirodnih i veštačkih izvora mineralnih i termomineralnih voda. 3. Plitke podzemne vode su naročito osetljive na zagađivanje nitratima.. Prema izveštaju UN Srbija je na 47. Jednom kada nitrati dospeju u podzemne vode one će tada ostati zagađene decenijama. Za vreme veoma velikih padavina u toku perioda vegetacije koncentracija azota i naročito fosfora u površinskoj vodi može biti veoma visoka. budući da voda 3. Od te količine 25% otiče. VODNI RESURSI Vodni resursi – očuvanje i korišćenje Posebnom Direktivom 91/676/EEC iz 1991. u površinske vode.3. Ako voda sadrži visoku koncentraciju nitrata treba prestati sa korišćenjem bunara. kao i rizik od zagađenja.1 Uvod Prosečne godišnje padavine na teritoriji Srbije iznose 734 mm/m2 /god. Poljoprivredni regioni koji doprinose ovakvom zagađenju moraju biti označeni kao osetljive zone.2. koji završavaju u podzemnim vodama. Plitko iskopani ili izbušeni bunari. mestu od 180 država sveta po količini vodnih resursa. Ispiranje može biti veoma intenzivno kada je zemljište zamrznuto. 3.2. Zagađenje površinskih voda Najniža koncentracija nitrata u površinskim vodama je u letnjem periodu.

Farme treba da imaju kapacitete za odlaganje stajnjaka i osoke u toku zimskog perioda kada je zemlja zamrznuta i usevi nemaju potrebu za nutrijentima. Uža zona zaštite određuje se oko izvorišta. vodnje mogu zagaditi izvorište. U stavu 6 člana 45 Zakona o vodama (Sl. odnosno koncentracijama iznad propisanih graničnih vrednosti. c) zona neposredne zaštite. zemljište se može koristiti u poljoprivredne svrhe. Životinjama na ispaši ne bi trebalo dopustiti direktni pristup vodotokovima ili bunarima pitke vode radi pića. poglavlju 8 – Ratarstvo i poglavlju 10 – Rukovanje i upotreba stajskog đubriva i organskog otpada. uređenja i korišćenja prostora u užoj i široj zoni zaštite. Zaštita voda Zakonom o zaštiti životne sredine i Pravilnikom o načinu određivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za piće (Sl. jezera i akumulacija (tj. odnosno urbanističkim planovima. • primena đubriva treba da je bazirana na ravnoteži između potreba biljaka i rezer vi zemljišta i onoga što se unosi đubrenjem. ali bez upotrebe đubriva. pesticida i herbicida. pesticida i herbicida čija upotreba može zagaditi vodu. drveća i sejanjem trave u graničnom pojasu. crpnih stanica. RS 46/91) naznačeno je da se područje uže zone zaštite i zone neposredne zaštite. Kod uzgoja životinja treba primeniti nekoliko mera da bi se smanjio rizik od zagađenja. Zona neposredne zaštite može se koristiti samo kao senokos. mineralno Direktiva 91/676/EEC obavezuje na preduzimanje mera koje se odnose na primenu i skladištenje stajskog đubriva među kojima je najznačajnije da: • svaka farma treba da ima dovoljan kapacitet skladištenja stajskog đubriva za periode kada je zabranjena njegova upotreba. granicama vododelnica i drugim korisnicima istih površina. To je opisano u poglavlju 2 – Tokovi nutrijenata. glasnik RS br. Modusi zaštite su: zabranjeno je ispuštanje u podzemne i površinske vode otpadnih voda koje sadrže opasne i štetne materije u količinama. utvrđuju prostornim. U široj zoni zaštite zabranjena je izgradnja industrijskih i drugih objekata čije otpadne vode i druge otpadne materije iz tehnološkog procesa proiz- 3. Uravnotežena proizvodnja će smanjiti rizik od zagađenja površinskih i podzemnih voda. sa režimima organizacije. rezervoara i komora za prekid pritiska.1. kao i vršenje drugih aktivnosti koje mogu pogoršati propisani kvalitet vode u recipijentu. P (fosfor) i K (kalijum) dostupna biljkama iz zemljišta sa količinom nutrijenata u gajenim usevima. Bunari sa vodom za piće ne bi trebalo da budu locirani blizu skladišta za stajnjak. godine 11 . Mere zaštite voda Cilj zaštite voda je da se održi i postigne čista voda minimalizacijom gubitka nutrijenata. U ovoj zoni može se ograničiti upotreba pojedinih vrsta đubriva. 33/78) vodama je istovremeno dodeljen i status ekološkog – zaštićenog dobra životne sredine. Član 27 pomenutog Zakona precizno definiše zaštitu voda kada kaže: „izvorišta za vodosnabdevanja su zaštićena i mogu se koristiti pod uslovima utvrđenim zakonom“. 3. u skladu sa hidrogeološkim uslovima. gl. Zakon o poljoprivrednom zemljištu zabranjuje ispuštanje i skladištenje opasnih i toksičnih materija u poljoprivredne i irigacione kanale u količini koja bi oštetila i dovela do promena proizvodnog kapaciteta poljoprivrednog zemljišta i kvaliteta vode za navodnjavanje. To će detaljno biti prikazano u poglavlju 8 – Ratarstvo.3. bunara. instalacija za popravak kvaliteta vode. izvorišta). Srpskim Zakonom o vodama ustanovljene su tri zaštitne zone izvorišta: a) šira zona zaštite. b) uža zona zaštite. Zona neposredne zaštite određuje se oko izvora.3. zahvata iz reka. • primena stajskog đubriva je ograničena na 170 kg N/ha/godinu do 2002.može da sadrže patogene organizme kao i druge opasne organske supstance. U užoj zoni koja se ne ograđuje. Kišnica sa farmi bi trebalo da se sakuplja i koristi za navodnjavanje ili da se odvodi bez mešanja ili zagađenja sa stajnjakom. odnosno urbanističkim planovima. Šira zona zaštite utvrđuje se prostornim. Ispiranje nutrijenata sa polja do vodotokova može se smanjiti sadnjom žbunja. osim objekata od posebnog značaja za zaštitu zemljišta. u skladu sa hidrogeološkim i drugim svojstvima zemljišta. U ratarstvu osnovna mera za zaštitu voda od zagađenja je da se uravnoteži količina nutrijenata N (azot).

4. ječam. posebno. Treba smanjiti nepotrebno trošenje vode i treba redovno proveravati curenja i popraviti slavine. Kukuruz. konoplja i crvena detelina najviše koriste vode. da smanji potrošnju vode i čuva energiju. Prekomerno korišćenje vode u stajama će dovesti do potrebe za dodatnim prostorom za skladištenje a takođe će se odraziti i na cenu rasprostiranja.đubrivo i pesticide ili septičkih jama. mnogo vode se može uštedeti u objektima za stanovanje. spojeve i cevi. Takođe. Preporuke za štednju vode • Sagledati količinu vode potrebne za farmu i uporediti je sa stvarnom potrošnjom. suncokret. Promena starih mašina za pranje veša i suđa sa novim koje efikasno koriste vodu može. takođe. što može da iznese 75000 litara godišnje za jednu porodicu srednje veličine. rilom odnosno njuškom. 3. pšenica. grahorica. soja. sirak. trave. mašine za pranje i sl. dok proso. Površinska izvorišta kao što su napojne jame (lokve. dr veća i trave u graničnom pojasu.5. Vodomeri mogu da se koriste za merenje potrošnje vode koja se odnosi na domaće životinje. sadnjom drveća obezbeđuje se izdizanje obale što smanjuje oticanje vode. • Površinska izvorišta kao što su napojne jame (lokve. • Kišnica sa farmi trebalo bi da se sakuplja i koristi za navodnjavanje ili da se odvodi bez mešanja ili zagađenja sa stajnjakom. Navodnjavanje Navodnjavanje se sprovodi da bi se povećali prinosi useva. spojeve i cevi. životinja na ispaši. i onda distribuirati cevovodima vodu na pašnjake. • Zameniti stare vodokotliće. Daljinski sistem pojila kao što je primena solarnih pumpi ili pumpi za aktiviranje nosnim ogledalom. P i K dostupnu biljkama iz zemljišta sa količinom nutrijenata u proizvedenim usevima. što može da omogući rad farme i za vreme suše. Gubici vode isparavanjem i ceđenjem (filtriranjem) iz površinskih izvorišta mogu biti smanjeni instaliranjem pokrivača i/ili folija po dnu korita. da bude indikator njihovih zdravstvenih problema. sočivo i lucerka dobro podnose sušni period. Zamenom konvencionalnih kotlića sa maloispirajućim modelima smanjuje se potrošnja vode. krompir su između ove dve grupe u potrošnji vode. Istovremeno. Dobra obrada zemljišta i đubrenje . mak. • Treba smanjiti nepotrebnu upotrebu vode i treba redovno proveravati curenja i popraviti slavine. Ovas. Ne troše sve biljke istu količinu vode na obrazovanje organske mase. Prilagođavanje postojećih objekata kao što su toaleti ili tuševi sa uređajima za štednju vode može značajno smanjiti potrošnju vode. Štednja vode na farmama Efikasna upotreba vode kroz štednju može pomoći da se produži životni vek izvorišta. • Životinjama na ispaši ne bi trebalo dopustiti direktni pristup vodotokovima ili bunarima pitke vode radi pića. • Odvojena pojilišta za stoku na pašnjacima treba zameniti centralnim bunarom sa distributivnim cevovodom. čuva vodu. treba da se sagleda kao važan deo svakog plana upravljanja farmom. Bunari treba da budu konstruisani tako da se onemogući ulivanje površinskih voda. bare) i potoci mogu biti zaštićeni od degrada12 cije sprečavanjem direktnog pristupa stoke i sprečavanjem primene stajnjaka i mineralnih đubriva u blizini izvorišta. • Ispiranje nutrijenata sa polja do vodotokova može se smanjiti sadnjom žbunja. bare) i potoci mogu odgovarajućim merama biti zaštićeni od degradacija. štiteći u isto vreme životnu sredinu. Štednja vode ili efikasna upotreba. sa modernim modelima koji imaju malu potrošnju vode. • Bunari vode za piće ne bi trebalo da budu locirani blizu skladišta za stajnjak. pasulj. Veoma važno pitanje za farmere je snabdevanje vodom. domaćinstva i druge potrebe. Uočeno smanjenje potrošnje vode na domaće životinje može. raž. Treba sagledati mogućnost zamene nekoliko pojilišta na pašnjacima sa jednim velikim pojilištem (ili bolje bunarom) koji je centralno lociran (obično na farmi). Prvi korak u primeni programa štednje vode je sagledavanje količine vode potrebne za farmu koju treba uporediti sa stvarnom potrošnjom. Štednja vode može da smanji troškove. duvan. mineralno đubrivo i pesticide ili septičkih jama. pirinač. Preporuke za zaštitu voda • Uravnotežiti količinu nutrijenata N. • Farme treba da imaju dovoljni kapacitet skladištenja stajskog đubriva i osoke za periode kada je zabranjena njegova upotreba. poveća produktivnost i zaštiti izvorište od zagađenja. 3.

ili voda ispumpana iz bunara. žele da navodnjavaju kukuruz. Površine koje se navodnjavaju stalno rastu tako da se za navodnjavanje često koriste i vode lošijeg kvaliteta. Lokalizovano navodnjavanje sa mikro raspršivačima Distribucija vode pod malim pritiskom kroz cevi i primenjuje se ispuštanjem male količine do svake biljke ili u njenoj neposrednoj blizini. Ove prednosti su moguće samo onda kada je sistem za navodnjavanje kap-po-kap dobro dizajniran. Konvencionalno navodnjavanje Od opreme može da se koristi crevo sa adekvatnim nastavkom. U ovu vrstu navodnjavanja spada navodnjavanje kapima i mikroraspršivačima. Za navodnjavanje može da se koristi podzemna voda. takođe. ali nemaju sisteme za navodnjavanje. Kontrola efikasnosti navodnjavanja i sprečavanje prekomerne upotrebe vode postiže se merenjem vlažnosti zemljišta. Druge . kome prethodi izrada projekta detaljnih hidrogeoloških istraživanja. Voće se takođe navodnjava jer je proizvodnja time profitabilnija. površinska voda reka. U našoj zemlji je Zakonom o vodama regulisano istražno i eksploataciono pravo za korišćenje podzemnih voda. Kod mnogih kultura. korišćen i održavan. 2. prava su rezervisana i crpljenje vode zahteva dozvolu u slučaju da su u pitanju veće količine. Kada se za navodnjavanje sistemom kap-po-kap koriste cevi od polietilena prinosi mogu još više da se uvećaju. list SFRJ 53/79). Ovo je bitno u kontekstu planiranja vodnih područja. list SRJ 12/98) i Pravilnikom o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi podzemnih voda i evidencije o njima (Sl. i predstavlja veoma efikasan način dopremanja vode i nutrijenata biljkama. a farmeri. Ravnomernija distribucija se postiže sistemom prskalica i raspršivača i proračunato je da ovi sistemi značajno povećavaju plodnost polja sa normalnih 40–45% do 70–80 i 90%. a preko 80 m3/h zahteva formalnu dozvolu. U Francuskoj prema zakonu o vodi iz 1992. gradske otpadne vode i vode iz industrije. sa stočarskih farmi i sl. tehnike koriste linearne ili portabl aluminijske cevi sa mikroraspršivačima. Zakonom o utvrđivanju i razvrstavanju rezervi mineralnih sirovina i prikazivanju podataka geoloških istraživanja (Sl. Navodnjavanje kap-po-kap Drugi sistem lokalizovanog navodnjavanja je kap-po-kap. farmeri biti podstaknuti da gaje druge kulture koje zahtevaju više vode. jezera ili rezervoara ili nekonvencionalni izvori kao što su tretirana otpadna voda ili drenažna voda. možda. 3. Crpljenje više od 8 m3/h mora biti prijavljeno vlastima. Sve gore navedeno regulisano je Zakonom o geološkim istraživanjima (Sl. glasnik RS 44/95). Korisnik podzemnih voda je u obavezi da izradi elaborat o rezervama podzemnih pijaćih voda. Kod svih sistema za navodnjavanje treba preduzeti mere da se spreči vraćanje vode iz cevi za navodnjavanje i zagađenje čistog izvorišta. Prinos useva može da se poveća unapređenjem upravljanja vodom i plodnošću. Može da se sakuplja kišnica sa krovova i nekorišćene zemlje. Čak i ako sistem kapi ili raspršivača značajno povećava efikasnost dopremanja vode. Opasnost od zaslanjivanja pojavljuje se pre svega u oblastima gde je potrošnja vode 13 1. a da se smanje bolesti i korovi. prelazak sa raspršivača na sistem kap-po-kap može da smanji potrošnju vode za 50%. Površinsko navodnjavanje Površinsko navodnjavanje podrazumeva navodnjavanje kada se voda kreće po površini gravitacijom. Navodnjavanje mora pažljivo da se isplanra i treba da se uskladi upotreba vode sa aktuelnom količinom dostupne vode i potrebama gajenih kultura. soju i šećernu repu. Stvaraju se manje kapljice koje samim tim stvaraju i manju eroziju. kvaseći i infiltrirajući se u zemlju. kako bi se vodeni resursi podelili među korisnicima u cilju zaštite podzemne vode. 4. što vodi pogoršanju plodnosti zemljišta i njegovom zagađenju. Ovaj sistem je veoma neefikasan u smislu korišćenja vode. Navodnjavanje može da se svrsta u četiri različite kategorije koje su navedene u nastavku teksta. U Srbiji se povrće navodnjava da bi se dobili visoki prinosi.doprinose visokoj efikasnosti pri upotrebi vode. Nadležni državni organ vodi knjigu evidencije o stanju rezervi podzemnih voda. ne znači da će sigurno doći do uštede vode jer će time.

U otpadnim vodama sa stočarskih farmi i iz naselja nalazi se i veća količina fosfora.1. Na velikim stočarskim farmama za navodnjavanje se često koristi razređeni tečni stajnjak. Sledeći problem. Preporuke za otpadnu vodu • Budite svesni rizika predoziranja N i P ako koristitite razblaženi stajnjak za navodnjavanje. Jedan od glavnih problema kod upotrebe tečnog stajnjaka predstavlja visoka koncentracija azota. Od tih rešenja najefikasniji su sistemi filtracije sa intermitentnim protokom ili recirkulacijom kroz granulovane filterske materijale. • Otpadne vode domaćinstva uvek treba pre upotrebe sakupljati i tretirati. Slike sa graničnim vrednostima ovih supstanci su prikazane u poglavlju 8. • Budite svesni rizika od zaslanjivanja. koji je u vezi sa navodnjavanjem. Protok vode je gravitacioni i potpovršinski sa ciljem da se spreči razvoj neprijatnog mirisa i insekata. • Upotreba vode lošijeg kvaliteta može da odvode do pogoršanja plodnosti zemljišta i njegovog zagađenja. 3. Pri navodnjavanju kroz brazde dolazi do deformacije zalivnih brazda i do njihovog potkopavanja tj. je erozija. Čak i pri umerenom intenzitetu navodnjavanja nalivanjem kroz brazde sa oko 0. • Koristite sistem za navodnjavanje sa visokom efikasnošću. • Navodnjavati noću jer se tako smanjuju gubici vode usled isparavanja kao i stres kod biljaka • Budite sigurni da vam je dozvoljena upotreba vode za navodnjavanje. Voda se .4 l/s može doći do erozije. treba voditi računa i o bakteriološkoj ispravnosti vode iz naselja. kao i tehnička rešenja za skupljanje tj. • Navodnjavanje treba da se koristi kod najprofitabilnijih kultura. • Uvek analizirajte otpad iz naselja na bakterijsku ispravnost pre nego što ga koristite za đubrenje. Gde karakteristike tla ne omogućuju primenu upojnih sistema. Ratarstvo. što je povezano sa neracionalnim navodnjavanjem i visokim nivoom podzemne vode. Zato se prilikom projektovanja farmi mora planirati i obezbediti potrebna količina kvalitetne vode za razblaživanje tečnog stajnjaka.Takođe. produbljivanja. površine 14 3. • Uvek analizirajte industrijske otpadne vode na sadržaj opasnih supstanci pre nego što ih koristite za đubrenje.za transpiraciju i evaporaciju veća od padavina. a potreba za vodom stalno raste što nameće potrebu za korišćenjem i prečišćavanjem otpadnih voda za navodnjavanje. jer se na taj način smanjuje potreba za skladišnim kapacitetima. U takvim uslovima naročito je ritska zemlja podložna zabarivanju. Pre upotrebe otpadnih voda za navodnjavanje treba analizirati sadržaj štetnih materija. Otpadne vode sa veoma visokom koncentracijom štetnih materija ne treba koristiti za navodnjavanje. Rastvaranje tečnog stajnjaka i otpadne vode treba da se radi imajući u vidu navodnjavanje. Industrijske i urbane otpadne vode sadrže manje azota. • Budite svesni rizika od erozije. Uglavnom. što može da poveća uticaj na okolinu. Drugi problem predstavlja zabarivanje. naročito kad se takva otpadna voda koristi kod povrtarskih kultura. međutim. mogu da sadrže veće količine štetnih materija koje mogu da uđu u lanac ishrane i ugroze zdravlje ljudi i životinja. Akvatični ekosistemi za tretman otpadnih voda Konstruisana mokra polja (CW) za tretman zagađene vode oponašaju sposobnost prirode za samoprečišćavanjem. Sistem se sastoji od nekoliko uzastopnih bazena izolovanih folijom i napunjenih supstratom.6. održavanju i radu. Preporuke za navodnjavanje • Navodnjavanje mora pažljivo da se isplanira i treba da se uskladi upotreba vode sa aktuelnom količinom dostupne vode i potrebama gajenih kultura. Ovakvi uslovi karakterišu Vojvodinu. Smatra se da su vertikalne drenaže efikasan načina za odvođenje viška površinksih voda. Do zabarivanja dolazi i usled lošeg održavanja sistema za navodnjavanje. za njegovu racion alnu upotrebu. Problem su zemljišta sa nagibom većim od 3%. CW rade bez mašinske i električne opreme čime se štedi na materijalu. Otpadne vode Vodni resursi su sve skromniji. čuvanje i primenu otpadne vode.6. • Izbegnite prekomernu upotrebu vode praćenjem efekata navodnjavanja merenjem vlažnosti zemljišta. za dispoziciju otpadne vode koriste se druga rešenja.

delimično ugrađuju u biljke i delimično zaostaju u supstratu i mogu se periodično uklanjati iz prvog bazena u ciklusima uz umerene troškove. direktno ili indirektno proizvede naglo pogoršavanje kvaLIMNOS-Company for Applied Ecology d. što je posebno značajno u oblastima ugroženim poplavama.o. Neophodno je obezbediti mesta deponovanja veštačkog i organskog đubriva.tretira do zahtevanih propisa pomoću mikroorganizama. sistem se može završiti sa otvorenom lagunom za višenamensku upotrebu prečišćene vode (navodnjvanje ili nalivanje zelenih površina. Neophodno je proceniti potencijalni rizik i uspostaviti mere bezbednosti da bi se on minimizirao.o. kao i hemikalija koje se koriste (pesticidi i dr. Akcidentno zagađenje vode Akcidentno zagađenje je ono koje. 15 . protivpožarne svrhe.1. vodene kulture) ili kao pejzažni element. močvarnog bilja i aktivne uloge fizičkih i hemijskih procesa. Načelni izgled konstruisanog mokrog polja. U toku tretmana toksična jedinjenja se razgrađuju.). nemara ili prirodnih nepogoda. Ako je neophodno. 3. posle čega voda postaje neprikladna za upotrebu od strane korisnika i dovodi do visokih neravnoteža akvatičnih ekosistema. havarija. Slovenia Slika 3. Konstruisana mokra polja su najefikasnija kada se koriste kao završni tretman prethodno prečišćenje ili veoma slabo zagađene otpadne vode sa niskim BOD 5 liteta voda kao posledica nekih udesa.7.

pa stoga primena đubriva mora odgovarati potrebama poljoprivrednih kultura za nutrijentima. Poljoprivredna proizvodnja takođe zagađuje vode u kanalima. Stajnjak može dospeti u površinske vode direktno od životinja na ispaši ili usled oštećenja na strukturi skladišta. Kada se ispušta u površinske vode. staje. Ozbiljno smanjenje nivoa rastvorenog kiseonika može izazvati uginuće celokupnog rečnog živog sveta. a time predstavlja globalni gubitak ugljen dioksida koji se iz atmosfere povlači putem biljaka. skladišta za stajnjak ili spremišta za stajnjak na poljima. Ipak ne mogu se prevideti mnogi pozitivni uticaji koje poljoprivreda ima na životnu sredinu. Poljoprivreda i životna sredina su u kompleksnom međusobnom odnosu. u suprotnom visoka koncentracija nutrijenata može izazvati eutrofikaciju vodnih tela. oštećenje ozonskog omotača. čime se smanjuje količina raspoloživog kiseonika u vodi neophodnog za podvodne biljne i životinjske vrste. Voda se zagađuje nitratima koji se izlučuju iz mineralnih đubriva sa drugim štetnim jedinjenjima kao što su. 4. jake kiše. emisije gasova u vazduh iz poljoprivrede izazivaju pojavu kiselih kiša. prekomerna upotreba đubriva može da ugrozi kvalitet vode i zemljišta. Promena dosadašnjih poljoprivrednih aktivnosti je ključna tačka za smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu koje istovremeno povećavaju korist od poljoprivredne proizvodnje. UTICAJ NA ŽIVOTNU SREDINU Izvori negativnih uticaja poljoprivredne proizvodnje na životnu sredinu opasna po zdravlje ljudi. Na primer dobra poljoprivredna praksa koja čuva zemljište i povećava produktivnost poboljšanjem kvaliteta zemljišta istovremeno povećava količine organske materije u zemlji bogate ugljenikom.4. primena stajnjaka na zasićeno ili zamrznuto zemljište može rezultovati dospevanjem u vodotoke. Međutim. a uticaji poljoprivrednih aktivnosti na životnu sredinu nisu jednostavni i često je teško razumeti ih u potpunosti.1 Upotreba đubriva Primena mineralnih i organskih đubriva je vrlo važna agrotehnička I ekonomska mera. fosfati.1 Vodna tela Na mnogim farmama bunari koji snabdevaju ljude pitkom vodom locirani su u blizini izvora zagađenja voda. Na primer. a amonijak oksiduje trošeći rastvoreni kiseonik.1. a teški metali i štetne materije mogu dospeti u podzemne i površinske vode. posebno ukoliko dođe do ki- 4. Poljoprivreda ima uticaj na vode zbog njihove upotrebe/potrošnje i zagađenja. patogeni organizmi i pesticidi. Stajnjak Jedni od najozbiljnijih izvora zagađenja voda su dvorišta stočnih farmi. masti. ulja. Stajnjak u površinske vode može dospeti i putem spiranja ukoliko je primenjen u prekomernim količinama ili nije primenjen na odgovarajući način. disbalans kiselosti vode/zemljišta. Ovakva blizina može biti vrlo 16 . intenziviranje efekta staklene bašte. korišćenje zemljišta u poljoprivredne svrhe menja pejzaž i staništa divlje flore i faune. Drugi uslovi koji povećavaju rizik od spiranja stajnjaka u površinske vode su strmi nagibi zemljišta. rekama i jezerima. Oticanje/spiranje sa polja na kojima je primenjen stajnjak može takođe biti izvor kontaminacije patogenima. mala poroznost tla i blizina površinskim vodama kao što su reke i jezera. biorazgradivi materijal se razgrađuje. prelivanja ili greške farmera i sl.

Mineralna đubriva Uopšteno govoreći. umor. bol Dijareja. bolovi u grudima.1 Neke bolesti i paraziti iz stajnjaka prenosivi na ljude Bolest Bakterije Anthrax / Crni prišt Colibaciliosis Leptospirosis Salmonellosis Tetanus Tuberculosis Rikecije Q groznica / Kju groznica virusi Foot and Mouth / Slinavka i šap Psittacosis / Psitakoza Paraziti/Metazoa Ascariasis / Askarioza Sarcocystiasis / Sarkocistioza Ascaris lumbricoides Sarcosystis species Gliste u stolici ili izbljuvku. mučnina. bolovi u grudima i abdomenu. Mycobacterium avium Rane na koži. letargija. spazam mišića vilice. grlobolja. glavobolja. Negativan uticaj prodiranja mineralnih đubriva u vode ogleda se u povećanim koncentracijama nitrata i fosfata. groznica. žmarci. groznica. dijareja. žutica Bacillus anthracis Escherichia coli (neki serotipovi) Leptospira Pomona Salmonella Clostridium tetani Mycobacterium tuberculosis. mineralna đubriva predstavljaju rizik za životnu sredinu ukoliko se ne skladište ili se njima ne rukuje sa odgovarajućom pažnjom. bubrezima Mikro-organizam uzročnik Simptomi . groznica Upala pluća Coxiella burneti Groznica. gubitak daha. groznica.šnog perioda odmah nakon primene stajnjaka. suv kašalj. gasovi u abdomenu Bolovi u abdomenu i mišićima. stvarajući mogućnost za mehanizam transporta patogena površinskim tokovima voda. povraćanje. osip na koži. Do zagađenja voda može doći ukoliko se ostaci đubriva i prazna ambalaža neadekvatno odlažu. groznica. upala pluća. ukočenost. glavobolja Snažni grčevi mišića. žmarci. groznica Bolovi u abdomenu. dijareja. nedostatak daha Groznica. krvavi ispljuvak. kašalj. mučnina. bolovi u abdomenu 17 Virus Virus Osip. ili se oprema za primenu ispira na mestima neodgovarajući za ove svrhe. kašalj. glavobolja. njihovoj akumulaciji i konačno Tabela 4. bol u abdomenu. otežano disanje Kašalj. Mikroorganizmi se obično zadržavaju u slojevima blizu površine tla. povraćanje. bolovi u mišićima.

Ukoliko se biljke u silaži prethodno osuše a sadržaj vode smanji do 30%. otpadnu zemlju ili kompost. 4. Amonijak koji se 4. Ove otpadne vode su mnogo veći zagađivači od kanalizacione vode iz domaćinstva sa velikim BPK (biološka potrošnja kiseonika). Može imati fatalne efekte na životinje i biljke ukoliko dospe do vodotoka. neće se pojavljivati efluent. 4.1. ukoliko jame nisu adekvatno izgrađene. sa 200 puta višim stepenom zagađenja od netretirane kanalizacione otpadne vode. pića ili materijala koji se koriste u pripremi hrane ili pića. rasuti/raspoređeni na odgovarajući način ili su oduvani u vodotoke tokom primene. koru ili drugi biljni materijal. obradivih površina u toku i nakon primene stajnjaka i mulja. 4. i dr. ili su neodgovarajuće konstrukcije što rezultuje curenjem. Intenzivna zagađenja vodnih tela mogu se dogoditi ukoliko su objekti za skladištenje ili bazeni neodgovarajućeg kapaciteta što rezultuje prelivima.eutrofikaciji i odumiranju vodenih vrsta biljaka i životinja.1 Gubici amonijaka iz štala. 4. otpadno drvo. Prašina se sastoji od čestica zemlje koje su rezultat erozije vetrom. Ova praksa uzrokuje emisije gasova sa efektom staklene bašte (metan). Najznačajniji izvori zagađenja su silosi koji nisu projektovani. supstance sa neugodnim mirisima koji potiču od raspadanja životinjskih ekskremenata). Cd (kadmijum). Ovaj otpad sadrži 18 . izgrađeni i održavani na odgovarajući način.2 Otpadne vode sa farmi Otpadne vode sa farmi obično se sastoje od prljave vode (oced iz biljnih kultura. Rizici od zagađenja vodotokova i podzemnih voda su slični onima od otpada od stočarstva. tečnost od pranja opreme u izmuzištu i mlekari). otpake od hrane.3 Efluenti iz silosa/silaže Efluenti iz žitarica. a tako dospevaju i u žive organizme. trave i mahunarki koje se čuvaju u zatvorenim jamama. Tokovi emisije sadrže: prašinu.2. transporta i primene nekih đubriva (posebno kreča i praškastog superfosfata). u silaži na poljima ili u silosima predstavljaju jedne od najkoncentrisanijih i najštetnijih zagađivača na farmi. Efluent od silaže je vrlo korozivan i može oštetiti beton i čelik. Sr (stroncijum). Incidenti sa zagađenjem voda dešavaju se svake godine zato što poljoprivrednici ne skladište. Otpadne vode sa farmi se tradicionalno sakupljaju u jamama. Prethodno sušenje silaže je centralna stavka u modernim tehnikama silaže. kanale za sakupljanje ili oštećene bazene i pukotine. Iz tog razloga Republički zavod za statistiku ne objavljuje nivo potrošnje pesticida u svom Statističkom godišnjaku. ne pripremaju. Pesticidi povremeno mogu izazvati zagađenje vode. dima. pa su zato njihovo sakupljanje i skladištenje i rasprostiranje na zemljište dve najvažnije kritične tačke u njihovom rukovanju. Nakon čuvanja u periodu od uobičajenih 60 dana nataloženi mulj se primenjuje na poljima kao đubrivo. ne postoji sistematsko praćenje potrošnje i primene pesticida.1.1. 4. Ovakva praksa donosi u vodu i tlo teške metale kao Hg (živa). objekata za proizvodnju stočarskih proizvoda i dr. gasove sa efektom staklene bašte – metan. isparljivih azotnih jedinjenja neprijatnog mirisa (tzv. On se lako može proceđivati kroz podove silosa. Cl (hlor). azotove okside i amonijak. Cu (bakar).1.2 Atmosfera Izvori zagađenja vazduha od poljoprivrednih aktivnosti dolaze iz objekata i dvorišta na stočarskim farmama. što može dovesti do akutnih trovanja ili akumulacije ovih toksičnih elemenata. uglavnom zbog toga što nisu uskladišteni. a može doći i do curenja iz jama u podzemne vode. ne primenjuju i ne odlažu pesticide na odgovarajući način.4 Otpad iz domaćinstava Otpad koji se svakodnevno stvara na farmi takođe može izazvati probleme ako se njime ne rukuje na odgovarajući način. otpadni papir. mulj od otpadne hartije. s obzirom da mešavine ovih organskih otpada imaju visoki sadržaj BPK. skladišta i primene stajnjaka U poljoprivredi se amonijak tradicionalno prepoznaje kao problem koji se javlja u objektima za uzgoj stoke sa vrlo lošom ventilacijom ili u onima koji se loše održavaju. Ukoliko se koristi ova tehnika neće biti štetnog efluenta iz silaže. tekstil.5 Voda zagađena pesticidima Iako upotreba pesticida u Srbiji nije velika.

tekstura. Korišćenjem plastikom pokrivene silaže pakovane u bale smanjuje se pojava neugodnih mirisa i postoje male šanse da im budemo izloženi u bilo koje vreme. Promene u upravljanju zemljištem izazivaju povećanje ili smanjenje sadržaja organske materije. Da bi se izbegao ovaj gubitak azota mora se minimalizovati direktni kontakt između vazduha i stajnjaka. melasa). koliko vode zadržava i u kojoj meri su nutrijenti raspoloživi za biljke.1 Gubici organske materije u tlu Sadržaj organske materije u površinskom sloju tla utiče na njegove fizičke. Isparenja amonijaka iz životinjskih ekskremenata (feces. Poljoprivredne aktivnosti imaju značajan uticaj na poboljšanje i pogoršanje ovih karakteristika. utičući na nivo kiselosti okolnog zemlji- šta što dovodi do problema tamo gde okolina ima nizak kapacitet da ublaži kiselost. Sađenje iste kulture nekoliko godina zaredom na jednoj površini bez rotacije kultura smanjuje sadržaj organske materije. Nepokriveni silosi ispuštaju jake mirise. masti. a posebno na njegovu strukturalnu stabilnost. vlažnost). koliko je lako kultivisati tlo. skladišta za stajnjak. Ovo smanjenje organskog materijala umanjuje prinose useva. sadržaj organske materije.3 Degradacija tla Degradacija tla je gubitak plodnosti usled promena fizičkih (tip tla. posebno u uslovima vlažnog zemljišta. metan i ugljen-dioksid) imaju uticaj na globalno zagrevanje i pojavu kiselih kiša.2. urin) mogu imati značajan negativan efekat ukoliko se ne poštuju pravila dobre higijene u objektima za uzgoj stoke. a time se povećava mogućnost emisije amonijaka u vazduhu. Da bi se odr19 . Skladište stajnjaka treba da bude prekriveno. iz praktičnih razloga. 4. U stajama za stoku i svinjcima gde se stajnjak i urin ne uklanjaju blagovremeno može doći do visoke koncentracije amonijaka i isparavanja u atmosferu. Gajenje zelenih kultura i trava na prethodno obrađenom zemljištu u toku nekoliko godina može povećati organsku materiju.akumulira unutar sistema objekata može negativno uticati na zdravlje životinja. 4. Veliki broj isparljivih jedinjenja je identifikovan kao nusproizvod raspadanja stajnjaka. Životinjski stajnjak je organska smeša ugljenih hidrata. Stabilnost tla takođe utiče na ponašanje i mobilnost zagađujućih supstanci. Stabilnost tla se ogleda u verovatnoći pojave erozije. nemoguće prekriti. a time i na proizvodnju. Amonijak se nagomilava u zemljištu/vodi putem oksidacije u nitrate. nutrijenata i mikroelemenata) i mikrobioloških karakteristika. Ponavljanje mera kultivacije može ubrzati gubitak organske materije u tlu. Skladištenje bilo koje vrste stajnjaka praćeno je emisijama amonijaka.3. Od velikog je značaja istaći činjenicu da mešanje efluenata iz silaže i stajnjaka i mulja produkuje smrtonosne gasove. Neki od gasova (amonijak. međutim. 4. Do gubitaka amonijaka usled primene organskih đubriva/stajnjaka na zemljištu može doći ukoliko se on odmah ne prekrije (izmeša) zemljom nakon primene ili ako se nanosi na alkalno do neutralnog zemljišta. proteina i drugih nutrijenata koje mikroorganizmi mogu lako da razgrade. hemijskih (pH. i ako se stočna hrana ili silaža ne skladište/ drže na odgovarajući način. čime se uklanja sloj bogat organskim jedinjenjima. Organska materija se smanjuje i usled erozije i uklanjanja površinskog sloja. Skladišta za čvrsti i polučvrsti stajnjak je. bazena ili silosa koji sadrže polutečnu hranu (npr.2 Neprijatni mirisi koji potiču od stočarske proizvodnje Neprijatni mirisi iz stočarske proizvodnje mogu poticati iz štala. Jedna od opcija je prekriti gomilu stajnjaka sa slojem slame debljine oko 30 cm i pustiti da slama upije amonijak. Amonijak takođe ima negativan uticaj na ljudsko zdravlje. hemijske i biološke osobine. Opšte govoreći amonijak predstavlja rizik za životnu sredinu bilo da se pojavljuje kao gas ili kada se prenese u zemljište i vode. Visok sadržaj proteina u stočnoj hrani povećava količinu azota u ekskrementima. iritira oči i respiratorni trakt čak i u malim koncentracijama.

glina i mulj. plodored može da zahteva sejanje trave. Indirektni uticaji se javljaju kada se erodirano tlo nagomilava na drugom mestu. Erozijom se lakše uklanjaju sastavni delovi tla manje gustine kao što su organski materijal. zajedno sa nutrijentima. kao što su Escerichia Colli. Visoke koncentracije teških metala imaju toksičan efekat.2 Zagađivanje tla teškim metalima. pa su iz tih razloga one uređene zakonima Više detalja dato je u Poglavlju 11. gde takođe može ugroziti kvalitet vode.3. koji putem lanca ishrane mogu ugroziti zdravlje ljudi i životinja. Direktni uticaj gubitka tla i nutrijenata na gazdinstvo podrazumevaju: • Niži nivo plodnosti • Pojava brazdi i jaruga na oranicama • Manji prinosi useva • Manje vode infiltrirane u tlo • Veća pojava kore na zemljištu • Više spiranja u proleće i nakon oluja. Prilikom upotrebe mulja iz sistema prečišćavanja urbanih otpadnih voda i komposta kao đubriva. Više detalja prikazano je u Poglavlju 8 – Ratarstvo. Indirektni uticaji erozije vetrom nastaju usled odnošenja tla. otežava rad mehanizacije i taloži se u kanalima pored puteva.3. Jedan od izvora akumulacije toksičnih materija je i upotreba fosfatnih đubriva sa značajnim količinama teških metala. bakterijama i sporama Povećane koncentracije gore pomenutih elemenata mogu se pojaviti usled primene agrotehničkih mera. 20 . organskim opasnim materijama. pesticida i baketrija vezanih za tlo • Blokiranje drenažnih kanala. Tlo erodirano vodom ima efekte kao što su: • Erodirano tlo nagomilano u nizijama i susednim njivama • Pogoršan kvalitet vode nizvodno • Ugrožavanje akvatičnih ekosistema nizvodno usled sedimentacije i dodatka nutrijenata. Kada se izgubi površinski sloj (usled spiranja ili oduvavanja vetrom) nutrijenti i organske materije potrebne za biljke se često izgube zajedno sa njim. Salmonella i Proteus. pesticidima ili patogenima koji se mogu vezati za tlo. Prašina utiče na kvalitet vazduha. Značajno povećanje sadržaja organske materije u obradivom zemljištu će povećati količinu azota raspoloživog za potrebe useva. može doći do pojave patogenih mikroorganizama u zemljištu. primene pesticida i herbicida.3 Gubitak tla usled erozije Erozija tla ima uticaje direktno na gazdinstvo (smanjenje prinosa i prihoda sa farme) i indirektno (zagađenje vode suspendovanim česticama i sedimentom i zagađenje nutrijentima i pesticidima koji su nošeni česticama tla).žao ovakav visok nivo. 4. 4. što može ugroziti opstanak semena i rast. ulaze u lanac ishrane i dospevaju do životinja i ljudi. Zaštita bilja u rukovanje pesticidima. doprineti prenosu nekih biljnih patogena i smanjiti prinos useva. Ovi elementi se akumuliraju u biljkama. koji su najčešće najplodniji delovi tla. Vraćanje ostataka useva u zemljište ili primena kabastog organskog đubriva postepeno povećava sadržaj organske materije u obradivom zemljištu ukoliko se ovo ponavlja nekoliko godina. tj.

glasnik SRS. glasnik RS br. glasnik RS br. glasnik SRS. kao i politike i procedure u ovom sektoru. pravilnika i različitih odluka su značajne za pripremu PDPP u Srbiji.1 Pravni okvir sektora upravljanja vodama Sektor voda je u Republici Srbiji u nadležnosti Ministarstva za poljoprivredu. Najznačajniji zakon koji upravlja sektorom voda u Srbiji je Zakon o vodama iz 1991. pravilnike i odluke koji regulišu korišćenje i zaštitu voda. 47/03) • Uredba o utvrđivanju vodoprivredne osnove (Sl. glasnik RS br. 33/78) • Pravilnik o opasnim materijama u vodama (Sl. podzemne vode su u određenoj meri i u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energije i Pokrajinskog sekretarijata energetike i mineralnih resursa.ka i pokrajinska vlada. 46/91. Zakon propisuje zaštitu voda. preduzeća „Srbijavode“ i „Vode Vojvodine“.11/2002) • Uredba o klasifikaciji voda (Sl. 12/98) • Pravilnik o klasifikaciji i kategorizaciji rezer vi podzemnih voda i njihove evidencije (Sl. S obzirom da se smatraju i mineralnim resursom. Zakoni se često menjaju. koji predstavlja osnovni dokument za najveći deo aktivnosti i mera koje se preduzimaju u oblasti voda. 44/95) • Zakon o utvrđivanju i razvrstavanju rezer vi mineralnih sirovina i prikazivanju podataka geoloških istraživanja (Sl. glasnik RS br. Glasnik SRS br. 5.5/68) • Uredba o kategorizaciji vodotoka (Sl. godine. Pregled koji sledi ilustruje status ovih zakona u vreme kada je rađen ovaj izveštaj. br. ZAKONODAVSTVO Planirani i propisi na snazi iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine u Srbiji . 48/94. dopunjuju i usvajaju. 23/94) • Odluka o utvrđivanju Plana za zaštitu voda od zagađivanja i Plan (Sl. glasnik RS br. glasnik SFRJ br. priprema nadležna institucija Republike i APV. generalno govoreći. postoji veliki broj različitih zakona i pravilnika u sektoru voda: • Zakon o vodama (Sl. U Autonomnoj Pokrajini Vojvodini (APV) odgovornost je produžena i na Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu. Zakone. 6/91) • Generalni plan za kontrolu poplava (Sl. Sledeće četiri grupe zakona. a sprovode ih nadležni organi.31/82) • Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja (Sl.54/96) • Zakon o geološkim istraživanjima (Sl. 67/93. a konačnu odluku donosi republič- Zakon o vodama .1. glasnik RS br. uredbi. šumarstvo i vodoprivredu.34/03) Važeća regulativa u Srbiji. glasnik RS br. predlažu ministarstva i sekretarijati. Politika korišćenja voda definisa na je Zakonom o vodama. zaštitu od voda. Politike i procedure vezane za sektor voda. br. glasnik RS br. 5/68) • Pravilnik o načinu određivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za piće ( Sl. Kao što se u nastavku može videti. kriterijume i metode vršenja aktivnosti u upravljanju 21 5. 53/79) • Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. imajuću u vidu tranzicioni period. korišćenje i upravljanje vodama kao resursom od javnog interesa. šumarstvo i vodoprivredu (MPŠV) i Direkcije za vode.1 Zakoni i pravilnici u oblasti upravljanja i zaštite voda 5. 53/93. je stalno podložna promenama. glasnik RS br.

Jedino oruđe u upravljanju kvalitetom voda jeste monitoring kvaliteta. u skladu sa Programom koji usvaja Vlada. 31/82 i Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda. poljoprivrednog i šumskog zemljišta i dobara od opšteg interesa obuhvata očuvanje produktivnosti. 83/06) • Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. vazduha. Sistematsko praćenje kvaliteta voda provodi Republički hidrometeorološki zavod. uredbama i podzakonskim aktima. Određeni niži nivo aspekata i projekata u oblasti životne sredine je regulisan na nivou opštine. Novi zakon o vodama (NZV) je pripremljen u nacrtu od strane MPŠV/Uprava za vode kako bi se ukazalo na pitanja nerešena važećim zakonom. zabranjujući narušavanje zakonski utvrđene klase vodotoka nizvodno od mesta ispuštanja otpadne vode. konflikt ovlašće22 nja/nadležnosti između Ministarstva za lokalnu samoupravu i Ministarstva za životnu sredinu. Međutim. 135/04) • Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. kao što su: preklapanje ili nekompatibilnost za drugim zakonima. . biljaka i životinja. 84/05) • Uredba vlade za utvrđivanje liste projekata za koje je obavezna izrada studije procene uticaja na životnu sredinu i liste projekata za koje se može tražiti izrada studije procene uticaja na životnu sredinu (Sl. ali ne uzima u obzir koncentracije nutrijenata. šuma. 25/96 i 26/96) • Pravilnik o načinu postupanja sa otpadima koji imaju svojstva opasnih materija (Sl. Cilj novog zakona je da stvori uslove za učešće javnosti i demokratsko donošenje odluka i da obezbedi kontrolu u svim fazama aktivnosti i razvoja vezanih za vode. kao i nadzor i praćenje primene njegovih odredbi. NZV je u skladu sa međunarodnom praksom i trendovima u oblasti korišćenja i zaštite voda (npr. glasnik RS br. ovaj pravilnik definiše maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK) u zemljištu i vodi uglavnom za teške metale. uključujući i vodu za piće. glasnik RS br. koji je u obavezi da podnosi godišnje izveštaje o stanju i promenama u vodotokovima do 30-og aprila tekuće godine. 135/04) • Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (Sl. vode. organizaciju i finansiranje upravljanja vodama. prenos vlasništva sa države na vodovode. Njegov sadržaj je harmonizovan sa relevantnom EU regulativom. 55/01) • Uredba vlade o vrstama aktivnosti koje su predmet integrisane dozvole (Sl. 23/94). termalne i mineralane vode. glasnik SRS br. glasnik RS br. 47/83). Član 22 Zakona definiše zaštitu tla i zemljišta: „Zaštita. 47/83). glasnik RS br. glasnik RS br. biosfere i biodiverziteta. Nedostatak pravilnika koji bi trebalo da štite kvalitet voda je što su oni manje-više bazirani samo na ambijentalnim standardima za površinske vode. 5. glasnik SRS br. 31/82) i Pravilnikom o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda (Sl. Sistematsko praćenje kvaliteta površinskih i podzemnih voda sprovodi se na zakonski definisan način (Pravilnik o opasnim materijama u vodama. glasnik RS br. granične i prekogranične vode i međurepublička vodna tela u Srbiji.2 Pravni okvir sektora zaštite životne sredine Ministarstvo za zaštitu životne sredine (MZŽS) je glavna institucija u Srbiji nadležna za pitanja zaštite životne sredine. buduće usaglašavanje sa evropskim zakonodavstvom (aquis). Pravilnik o opasnim materijama u vodi definiše MDK za opasna elementa i jedinjenja koja su zabranjena za direktno ili indirektno ispuštanje u vodna tela i maksimalne koncentracije za opasna jedinjenja u vodotokovima. Okvirna direktiva o vodama) i zaštite od voda. Kvalitet otpadnih voda regulisan je Pravilnikom o opasnim materijama u vodama (Sl. glasnik RS br. korišćenje i uređenje tla. Novi zakon još uvek nije usvojen. Sl. Kvalitet voda za upotrebu u poljoprivredi – navodnjavanje utvrđuje Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodi njegovog ispitivanja (Sl. 135/04) • Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. Sektor zaštite životne sredine uređen je sledećim zakonima: • Ustav Republike Srbije (Sl. glasnik RS br.1. Zakon pokriva površinske i podzemne vode. Sl. glasnik RS br. 135/04) • Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja (Sl. 12/95) • Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja.vodama. koji na žalost nije kontinualan. 84/05) Zakon o zaštiti životne sredine obezbeđuje osnovu za zaštitu zemljišta. glasnik RS br. pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina (Sl. Glasnik RS br. glasnik RS br. glasnik RS br.

strukture, slojeva, formacija stena i minerala, kao i njihovih prirodnih prelaznih oblika i procesa. Na površini ili ispod površine zemljišta mogu se vršiti aktivnosti i odlagati materije koje ne zagađuju ili oštećuju zemljište. U toku realizacije projekata, kao i pre njegovog izvođenja (izgradnje, eksploatacije mineralnih sirovina i dr.) obezbeđuje se zaštita tla i zemljišta.“ Član 23 Zakona definiše zaštitu voda: „Vode se mogu koristiti i opterećivati, a otpadne vode ispuštati u vode uz primenu odgovarajućeg tretmana, na način i do nivoa koji ne predstavlja opasnost za prirodne procese ili za obnovu kvaliteta i količine vode i koji ne umanjuje mogućnost njihovog višenamenskog korišćenja. Zaštita i korišćenje voda ostvaruje se u okviru integralnog upravljanja vodama sprovođenjem mera za očuvanje površinskih i podzemnih voda i njihovih rezervi, kvaliteta i količina, kao i zaštitom korita, obalnih područja i slivova, u skladu sa posebnim zakonom. Mere zaštite voda obezbeđuju sprečavanje ili ograničavanje unošenja u vode opasnih, otpadnih i drugih štetnih materija, praćenje i ispitivanje kvaliteta površinskih i podzemnih voda, kao i kvaliteta otpadnih voda i njihovo prečišćavanje.“ Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja definiše uslove i procedure izdavanja integrisanih dozvola za instalacije i aktivnosti koje mogu imati negativan uticaj na zdravlje ljudi, životnu sredinu ili materijalne resurse, vrste aktivnosti i instalacija, nadzor i druga pitanja koja su od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine. Uredba vlade o vrstama aktivnosti koje su predmet integrisane dozvole definiše vrste aktivnosti i instalacija za koje se izdaje integrisana dozvola. U članu 6 se definiše da se integrisana dozvola izdaje za farme sa više od 2.000 svinja (prosečne mase od 30 kg) i farme sa 40.000 živine. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu uređuje proceduru procene uticaja projekata koji mogu da značajano utiču na životnu sredinu, sadržaj Studije procene uticaja na životnu sredinu, učešće nadležnih organa i zainteresovanih organizacija, učešće javnosti, prekograničnu razmenu informacija o projektima koji mogu

imati značajan uticaj na životnu sredinu druge države, nadzor i druga značajna pitanja u oblasti procene uticaja. Zakon o postupanju sa otpadnim materijama definiše načine sakupljanja, tretmana i skladištenja otpada sa upotrebnom vrednošću, kao i rukovanje otpadom koji se ne može koristiti kao sekundarna sirovina. Zakon definiše mere zaštite životne sredine od uticaja otpadnih materija. Pravilnik o načinu postupanja sa otpadima koji imaju svojstva opasnih materija definiše uglavnom klasifikaciju, obeležavanje, popisivanje i skladištenje opasnog otpada.

5.2 Regulativa o upotrebi mineralnih đubriva
Upotreba mineralnih đubriva u bivšoj Jugoslaviji iznosila je oko 1,45 M tona godišnje u periodu 1982–1987. Tokom perioda 1982–1991, upotreba je bila oko 1,25 M tona godišnje, a tokom 1991–1998 je opala na samo 0,411 M tona. Kada se ova količina podeli sa ukupnom površinom obradivog zemljišta, jasno je da se upotreba mineralnog đubriva po hektaru, tokom ova tri vremenska perioda, smanjila sa 115 kg a.m. (aktivne materije) (NPK) po hektaru na samo 40 kg a.m. po hektaru tokom 1991–2000. Uzimajući u obzir korišćenje mineralnih đubriva u svetu, a posebno u razvijenim zemljama (preko 400 kg a.m. po hektaru), nameće se zaključak da postoji veliki nedostatak hranljivih materija (nutrijenata) u zemljištu, i da je mogući uticaj mineralnih đubriva na pojavu eutrofikacije zemljišta i podzemnih voda praktično veoma mali.

5.2.1 Okvirne politike
• Poljoprivredna strategija Republike Srbije – usvojena od strane Vlade 2005, definiše potencijal Srbije da „…proizvodi bezbednu i visokokvalitetnu hranu, atraktivnu za potrošače u Srbiji i inostratnstvu; poljoprivreda može zaštititi i unaprediti prirodnu okolinu…“ Nova strategija uzima u obzir životnu sredinu. • Program podrške ruralnom razvoju – pomaže razvoj srpskih seoskih područja, kroz sufinansiranje projekata koji se odnose na: 1. unapređenje poljoprivredne proizvodnje i marketing; 23

2. rekonstrukciju i unapređenje seoske infrastrukture; 3. razvoj i promovisanje seoskih područja; 4. očuvanje i zaštita prirodnih i seoskih pejzaža; 5. razvoj i promovisanje organske poljoprivrede. • Pomoć u očuvanju autohtonih vrsta kroz Odeljenje za stočarstvo i „Resurse za biljnu genetiku“

5.2.2 Pravni okvir
• Zakon o poljoprivrednom zemljištu (Sl. glasnik RS br. 62/06) • Zakon o zaštiti bilja (Sl. list SRJ br. 24/98, 26/98 i Službeni glasnik RS, br. 101/05-dr. zakon) • Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima (Sl. glasnik RS br. 62/06) • Zakon o maksimalnoj količini štetnih materija i sastojaka u stočnoj hrani (Sl. glasnik br No. 2/90, 27/90) • Pravilnik o metodama za ispitivanje djubriva (Sl. glasnik SRJ br. 60/2000, 20/05) • Pravilnik o metodama za ispitivanje pesticida (Sl. glasnik SRJ br. 63/01, 65/01, 93/05) • Pravilnik o liniji za proizvodnju pestcida i đubriva (Sl. list SRJ, br. 68/01) • Pravilnik o vršenju usluga u oblasti zaštite bilja i kontrolu opreme i uređaja za primenu pesticida (Sl. list SRJ, br. 42/99) • Pravilnik o načinu uništavanja bilja za koje su naređene mere uništavanja (Sl. glasnik SRJ br. 67/2001) • Pravilnik o vrstama ambalaže za pesticide i đubriva i o uništavanju pesticida i đubriva (Sl. list SRJ, br. 35/99) • Pravilnik o prometu, uvozu i uzorkovanju pesticida i đubriva (Sl. list SRJ br. 59/01) • Pravilnik o tehničkim normativima za rukovanje i skladištenje đubriva u čvrstom stanju koja sadrže amonijum-nitrat (Sl. list SFRJ, br. 55/91) • Pravilnik o načinima organske proizvodnje bilja i sakupljanja šumskog voća kao proizvoda organske poljoprivrede (Sl. glasnik SRJ br. 51/02) • Pravilnik o načinima organske stočarske proizvodnje (Sl. glasnik SRJ br. 51/02) • Pravilnik o uslovima koje treba da ispunjava pravno lice koje izdaje sertifikat, odnosno resertifikat za organske proizvode i o načinu njihovog izdavanja (Sl. glasnik RS br.81/06) • Pravilnik o pakovanju, skladištenju i prevozu organskih proizvoda (Sl. glasnik RS br.96/06)

evidenciju o preduzetim merama zaštite bilja, odnosno o tretiranju bilja i biljnih proizvoda, u polju i zaštićenom prostoru“. Ovaj zakon uvodi Nacionalnu fito-sanitarnu laboratoriju, nadležnu za diagnosticiranje i zaštitu zdravlja bilja. Zakon takođe predlaže Program za zaštitu zdravlja bilja. Zakon o poljoprivrednom zemljištu uvodi koncept planiranja, zaštite i korišćenja poljoprivrednog zemljišta i pripremu Poljoprivredne osnove posebno za Republiku i lokalnu samoupravu, kontroliše plodnost zemljišta i upotrebu đubriva, preraspodelu zemljišta, navodnjavanje, melioraciju, rekultivaciju. Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima definiše proizvodnju poljoprivrednih proizvoda koristeći metode organske proizvodnje; upoznaje proizvođače sa organskom proizvodnjom; daje uslove za uspostavljanje organske proizvodnje; daje uslove za inspekciju kuća sa ciljem dobijanja saglasnosti za vršenje aktivnosti; daje uslove za sertifikovanje i resertifikovanje organskih proizvoda; njihovo procesiranje, skladištenje i transport; njihovo obeležavanje, deklarisanje i promet. Zakon o zaštiti bilja definiše procedure zaštite bilja od štetnih organizama i njihovo uništavanje na teritoriji Srbije. Ovaj zakon propisuje da pravno lice može vršiti zaštitu bilja primenom pesticida ukoliko zapošljava najmanje jednog radnika sa univerzitetskom diplomom iz zaštite bilja i sa odgovarajućom opremom. Izdavanje dozvole za promet pesticida i đubriva regulisano je ovim zakonom, na osnovu njihovih fizičkih, hemijskih i bioloških karakteristika.

5.3 Regulativa o zdravlju životinja
• Zakon o veterinarstvu (Sl. glasnik RS br. 91/05) • Pravilnik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara, papkara, živine i kunića (Sl. glasnik RS br. 81/06) • Pravilnik o načinu neškodljivog uklanjanja životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla i o uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti i oprema za sabiranje, neškodljivo uklanjanje i utvrđivanje uzroka uginuća i prevozna sredstva za transport životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla (Sl. glasnik SFRJ br. 53/89).

• Nacrt Zakona o poljoprivrednoj proizvodnji • Nacrt Zakona o sredstvima za ishranu bilja • Predlog Zakona o sredstvima za zaštitu bilja • Nacrt Zakona o zdravlju bilja – definiše važno pitanje – „…držalac bilja obavezan je da vodi 24

Zakon o veterinarstvu definiše zaštitu, zdravlje i dobrobit životinja, zarazne bolesti životinjskog porekla, mere za sprečavanje bolesti, di-

jagnozu, sprečavanje širenja bolesti, kontrolu i iskorenjivanje zaraznih bolesti kod životinja i bolesti životinja prenosivih na ljude, veterinarsko sanitarnu inspekciju, standarde za stočarstvo i trgovinu, proizvode životinjskog porekla, hranu životinjskog porekla, hranu za životinje, kao i uslove za vođenje veterinarske prakse. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima propisuje detalje veterinarsko-sanitarnih uslova u pogledu izgradnje i rekonstrukcije objekata, uslova koje treba da ispunjavaju objekti projektovani za uzgajanje kopitara i papkara, živine i kunića. Pravilnik definiše farmu kao gazdinstvo sa 20 i više papkara (20 i više goveda, 100 i više svinja, 150 i više ovaca i koza) i 350 i više jedinica živine i kunića. Pravilnik o životinjskim leševima definiše procedure za postupanje sa uginulim životinjama i načinima njihovog uklanjanja (insineracija, odlaganje/zakopavanje u jame ili zemlju).

• Uočen je gubitak biodiverziteta usled neracionalnosti u pogledu korišćenja zemljišta: • Opadanje stočarske proizvodnje u nekim regionima Srbije dovodi do gubitka biodiverziteta. • U nenaseljenim planinskim regijama travnate zajednice sa visokim biodiverzitetom postepeno nestaju usled odsustva pašarenja na tim lokacijama. • Invazija Junuiperus, Vaccinium i drugih kompetitivnih žbunastih vrsta je veliki problem za istočne i jugoistočne delove Srbije usled procesa prirodne sukcesije.

5.4.2 Pravni okvir
• Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. glasnik RS br. 66/91 ,83/92, 53/93,135/04) • Zakon o nacionalnim parkovima (Sl. glasnik RS br. 39/93, 44/93, 53/93, 67/93, 48/94) • Zakon o šumama (Sl. glasnik RS br. 46/91, 83/92, 54/93, 60/93, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96) • Odluka o zaštiti prirodnih retkosti (Sl. glasnik RS br. 50/93, 93/93) • Odluka o stavljanju pod zaštitu biljnih vrsta kao prirodnih vrednosti (Sl. glasnik SRS br. 11/90, 49/91)

5.4 Zakonodavstvo u oblasti biodiverziteta i očuvanja pejzaža 5.4.1 Okvirna politika
Okvirna strategija o upravljanju biodiverzitetom ili politika očuvanja prirode ne postoje. Svakim nacionalnim parkom se upravlja u skladu sa godišnjim i petogodišnjim programom zaštite koje priprema Zavod za zaštitu prirode Srbije, naučne institucije i stručnjaci. Postojeći Prostorni plan Republike Srbije pruža neke smernice za zaštitu prirodnog nasleđa, uključujući i:

• Proširenje postojećih zaštićenih područja sa
5% na 10% do 2010;

• Razvoj režima zaštite za zaštićena područja; • Utvrđivanje regionalnih prioritetnih područja
za zaštitu, i

• Nove Ramsar lokacije.

• Nacrt zakona o zaštiti prirode Ministarstvo za zaštitu životne sredine Republike Srbije je nadležno za zaštićena područja. U sklopu ministarstva je odeljenje odgovorno za zaštitu vrsta i staništa i sisteme zaštićenih područja i odeljenje za inspekcijske poslove. Zakon o nacionalnim parkovima definiše nacionalni park u skladu sa njegovim ekološkim i geografskim karakteristikama, uređuje njegovu zaštitu, razvoj, kontrolu i upravljanje. Zakon o šumama uređuje registar i upravljanje šumama, prava i obaveze vlasnika šuma, prodaju drveta.

25

industrijskim biljem. Vlasine i Krajišta. pa se mogu razlikovati tri posebne zone: 26 .361 km2. Slika 6. bara (1%).fao. povrćem i usevima za stočnu hranu. Celokupna površina je ispresecana rekama i rečnim dolinama stvarajući uslove akumulacije vlage u zemljištu i ublažavajući negativne efekte sušnih letnjih perioda koji su tipični za ovu regiju. Ova regija ima raznovrsniji reljef sa visokim planinama okruženim brdovitim terenom i padinama sa vrhovima preko 2000 metara. 0.8% je ostalo kao nekultivisano zemljište. ribnjaka. Panonska sa prepanonskom regijom i Planinsko-dolinska regija. 6. Reljef Srbije se ogleda u njegovoj pedologiji. Toplice i Jablanice. Pomoravlja i Podunavlja – okoline reka Morave i Dunava. Oko 83% poljoprivrednog zemljišta je obradivo. državne1 farme pokrivaju samo oko 15% obradivog zemljišta. U periodu 2001–2005. Izvor: www. oko 85% zemlje pod usevima je u privatnom vlasništvu. a preostalih 17% neobradivo zemljište koje se sastoji od pašnjaka (16%).12 miliona ha ili oko 57% ukupne površine. 5% kao voćnjaci. 1% kao vinogradi i 12% kao livade i 16% kao pašnjaci.06% površine je korišćeno za rasadnike i oko 5. Prepanonska regija uključuje južni obod Panonskog basena.6. Što se vlasničke strukture tiče. kao i planine Kopaonik i reke Ibar. Slika 6. Slika 6. drugim rečima regione Posavine i Pocerine. Planinsko-dolinska regija sastoji se od: južnog Pomoravlja. srpskog dela Karpata. oko 94% obradivog zemljišta je bilo zasejano žitaricama. i Stari Vlah sa regionom Raške. od čega poljoprivredno zemljište zauzima 5.1 Korišćenje zemljišta Ukupna površina Republike Srbije iznosi 88. Oko 65% od ukupnog obradivog zemljišta koristi se kao obradiva polja i bašte.2 predstavlja poljoprivredno zemljište po kategorijama upotrebe.org 6.2 Geografski regioni i uslovi reljefa Prema geološkim i geografskim uslovima. 1 Državne farme su uglavnom u procesu privatizacije.1 predstavlja udeo obradivog zemljišta u poljoprivrednom zemljištu u Srbiji. teritorija Republike Srbije se može podeliti u dve osnovne regije. POLJOPRIVREDNI SISTEMI Poljoprivreda u Srbiji Sistemi poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji Panonska regija sastoji se od cele pokrajine Vojvodine i regiona južno od reka Save i Dunav. srpskog dela Balkana.1: Obradivo zemljište kao udeo u raspoloživom poljoprivrednom zemljištu u Srbiji. regiona Mačve.

Eutrično tlo se nalazi na suvom zemljištu oboda Panonske nizije.1 Ratarska proizvodnja Slika 6. UNECE 2002. Ovaj tip tla je prisutan u neravnim terenima do 500 m. i lako se isušuje kao nastavak černozema. Erozija tla je dakle realan problem u Srbiji i treba je razmatrati u postupku planiranja korišćenja zemljišta što uključuje i primere plana rotacija kultura i dr. dominantni tip erozije u Pa2 Pregled stanja životne sredine – Srbija i Crna Gora. Slika 6. Drugi po redu tip tla u Panonskoj niziji je humofluvisol koji nastaje usled stalnog vlaženja tla od strane podzemnih voda formirajući sloj gline.2.1 Erozija tla Pojava i razvijanje procesa erozije je jedan od osnovnih uzroka degradacije tla i smanjenje njegovog kvaliteta u Srbiji.9 tona materijala po hektaru. 9. Pašnjaci Livade Bare.4 prikazuje trend u ratarskoj proizvodnji u Srbiji tokom perioda 2001–2005.3. Slika 6. Procenjuje se da proces erozije (u različitoj meri) utiče na do 80% poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. prema zvaničnim podacima može se zaključiti da je od 6. Izvor: Statistički godišnjak 2006. Možemo razlikovati dve osnovne grupe: tlo na bazi krečnjaka i tlo na bazi silikata. nagiba.2: Poljoprivredno zemljište po kategorijama upotrebe.• Zona Panonske nizije • Zona Panonskog oboda • Zona tla u brdsko-planinsko-dolinskoj regiji. Najosobitiji je černozem na šumskim visoravnima i terasama. i uglavnom se sastoji od baznih ili karbonatnih sedimenata.3 Vrste proizvodnje: ratarska i stočarska proizvodnja 6. na peskovitom tlu i aluvijalnim nanosima.4. izloženosti. na peskovitom šumskom terenu. 6.. Trend u proizvodnji određenih kultura 2001–2005. U Vojvodini 85% ukupnog poljoprivrednog zemljišta je pod uticajem erozije vetrom sa godišnjim gubitkom od oko 0. Izvor: Statistički godišnjak 2006. pa su se iz tih razloga formirali različiti tipovi i podtipovi tla. Procenjuje se da je 25% poljoprivrednog zemljišta izloženo eroziji od visokog do ekstremnog intenziteta. Izvor: Evropski biro za zemljišta – izveštaj o istraživanju br.3.3 prikazuje mapu sa glavnim tipovima zemljišta u Srbiji. 27 . Ovaj tip tla je češći kod šumskih terasa a ređi kod šumskih visoravni. Glavni tipovi tla u Srbiji. Slika 6. Planinska regija u Srbiji je izložena uticajima nadmorske visine. Dominantna vrsta tla u Panonskoj niziji je černozem sa pet podtipova: karbonatni černozem na šumskim visoravnima. karbonatni černozem na šumskim terasama. nonskoj niziji je eolska erozija. geološke osnove.2 Dok je u planinsko/dolinskoj regiji dominantna erozija vodom. Černozem u Panonskoj niziji pokriva površinu od oko 1 milion hektara. vegetacije i dr. ribnjaci i trstici Vinogradi Voćnjaci Oranice i bašte Slika 6.

godini. Trend stočarske proizvodnje za krave.2 Stočarska proizvodnja Zvanični podaci o broju stoke i proizvodnji ukazuju na pad od oko 30% u odnosu na stočarsku proizvodnju u 1999. . Poljoprivredna gazdinstva grupisana prema površini obradivog zemljišta. Promene u broju stočarske proizvodnje u periodu 2001–2006 za krave. svinje i ovce 2001–2006.3 Ova gazdinstva se mogu podeliti na: mala porodična gazdisntva. godine u Srbiji ima 778. Izbor svakog farmera u pogledu poljoprivrednog sistema je rezultat njegove tradicije. Na Slici 6. 81/06) u članu 2 definiše farmu kao sistem za uzgajanje 20 i više krava.5 Praksa na poljoprivrednim gazdinstvima Poljoprivredni sistemi podrazumevaju brojne metode i tehnološka oruđa gde je zemljište glavni izvor za proizvodnju useva. 100 i više svinja.7 prikazan je broj postojećih farmi na osnovu podataka iz Popisa 2002. Isti trend pokazuje broj koza. bez pominjanja površine korišćenog poljoprivrednog zemljišta kao kriterijuma. Velike farme obično imaju kapacitet preko 10.891 poljoprivrednih gazdinstava sa prosečnom površinom obradivog zemljišta od 28 Pod poljoprivrednom farmom se podrazumeva gazdinstvo ako ima površinu poljoprivrednog zemljišta od 0.4 Mala porodična poljoprivredna gazdisntva služe praktično za izdržavanje porodice. Prinos po hektaru za odabrane kulture u periodu 2001–2005. filozofije. Površina obradive zemlje u upotrebi Slika 6. Proizvodnja i specijalizacija se razlikuju od farme do farme. broj krava i svinja se smanjio za samo 10%. voća i povrća. kukuruza i suncokreta za period 2001–2005. 300000 250000 200000 150000 100000 50000 0 <1 ha 2-3 ha 3-5 ha 5-10 ha 10-15 ha >20ha Krave Svinje Ovce Slika 6. male i srednje komercijalne farme i velike korporativne farme. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. Hiljade jedinica 4000 3500 3000 2500 2000 1500 1000 500 0 2001 2002 2003 2004 2005 2006 3 ha.6. Međutim. Slika 6.5. papkara. međutim promena u broju ovaca je vrlo mala. 6.000 svinja godišnje ili više od miliona litara mleka godišnje. svinje i ovce prokazane su na Slici 6.2003. svinja. 150 i više koza ili ovaca. Izvor: Statistički godišnjak 2006.7. Zvanična informacija o broju farmi koje zadovoljavaju pomenute zakonom propisane kriterijume nije dostupna. životinja. 4 Projekar smanjenja zagađenja Dunava od strane preduzeća u Srbiji.4 Veličina poljoprivrednih gazdinstava Prema podacima iz Popisa 2002.3.6. godine prema površini obradivog zemljišta u sklopu farme. godine ukupna ratarska proizvodnja u laganom porastu. Srednje i male farme su kapaciteta od oko 500 do 2000 svinja godišnje. uočljiv je trend porasta prinosa pojedinih kultura. glasnik RS br. Izvor: Popis 2002. kombinovanih 3 Slika 6.5 prikazuje kretanje prinosa pšenice.1 ili određeni broj krava. 7 6 5 4 3 2 1 0 2001 2002 Pšenica 2003 Kukuruz 2004 Suncokret 2005 tons 6. U periodu 2001–2006. živine i kunića (Sl. Izveštaj FAO konsultanata 2004. konja i živine. Može se videti da su prinosi useva po hektaru mali što je posledica nedovoljne upotrebe đubriva kao i nedovoljne kontrole korova. ovaca – Popis 2002. bolesti i štetočina. obrazovanosti i svesti. 6. Izvor: Statistički godišnjak 2006.

kao i primenom mera kontrole štetočina i mehaničkog odstranjivanja korenja. održivi i organski. Produktivnost na organskim farmama se određuje rotacijom kultura. Tražnja za organski gajenom hranom godišnje se u Evropi poveća za 25%. Organsko poljoprivredno gazdinstvo/farma mora biti sertifikovano od strane nezavisnog ocenjivača. već i na uticaj proizvodnje na životu sredinu u široj perspektivi.2 Održiva poljoprivredna gazdinstva/farme Održiva poljoprivreda karakteriše se pažnjom ne samo na postizanje ekonomskih efekata nakon prodaje proizvoda na kraju proizvodnog ciklusa. Koristi se postižu kroz uzgoj azoto-fiksatora. 6. u proseku veće od 30–50% u odnosu na proizvode konvencionalne poljoprivrede. 6. a da bi se postigla visoka prosuktivnost useva troškovi bi porasli kao i negativan uticaj na životnu sredinu. crva i korenovog sistema biljaka. Razvijajući ovakvu vrstu proizvodnje farmer primenjuje rotaciju kultura. Poljoprivredni sistemi se prema primenjenim tehnologijama i aktivnostima generalno opisuju kao tradicionalni. Upotreba pesticida je svedena na minimum i oni se koriste samo u slučaju opasnosti od smanjenja prinosa. uprkos činjenici da su cene ovih proizvoda u svetu. pa se tako godišnji planovi đubrenja i bilansi nutrijenata pripremaju ne samo za pojedino polje već za celu farmu. Mnoge farme koriste jednostavan model plodoreda gde se iste kulture gaje tokom više godina. To je proces koji traži dosta radne snage i pravovremenu inicijativu. Đubriva se koriste u optimalnim količinama za svaku kulturu pojedi- 29 .1 Tradicionalna poljoprivredna gazdinstva/farme Tradicionalne farme su obično specijalizovane za uzgajanje biljaka bez držanja stoke. primenom organskih đubriva uključujući zelena đubriva.sa ekonomskim i ekološkim uslovima na farmi. Treba voditi evidenciju o svim aktivnostima koje se provode na farmi. pa tako ove farme smanjuju travnate površine i ne uzgajaju višegodišnje trave koje su veoma važne za plodnost tla. a redovne kontrole su obavezan deo sertifikacije. Tržište u Evropskoj uniji se značajno proširilo i ono uvozi polovinu svojih potreba za organskom hranom. obezbeđuje veće površine pod travom i leguminoznim kulturama.5. 6. Farme mogu koordinisati i optimizovati upotrebu stajnjaka i mineralnih đubriva u uzgoju biljaka. U sistemima organske proizvodnje proizvođači pokušavaju da uspostave balans između ratarske i stočarske proizvodnje. što povećava plodnost tla. bilansom nutrijenata koji se postiže uzgojem leguminoza. Korak po korak tlo se iscrpljuje. Stoga su male proizvodne jedinice najzahvalnije jer kontrola se može vršiti svakodnevno i dejstvovati se može pravovremeno. načno.3 Organska poljoprivredna gazdinstva/ farme Organski način proizvodnje zasniva se na prirodnim procesima i upotrebi organskih materija bez upotrebe sredstava za zaštitu bilja sintetičko-hemijskog porekla.5. Polja se ne đubre stajnjakom što doprinosi smanjenju humusa u tlu. Mere preventivne i biološke zaštite bilja se široko primenjuju. regulatora rasta i GMO. Ove kulture demonstriraju prednosti kombinovanja ratarske i stočarske proizvodnje. Novi zakoni i pravilnici iz oblasti zaštite životne sredine i drugi pravni dokumenti će verovatno ograničiti intenzitet poljoprivredne proizvodnje. sa obaveznom primenom plodoreda.5. i gde je potrebna upotreba mineralnih đubriva i primena zaštitnih mera kako bi se održala plodnost tla. transformaciju nutrijenata iz tla u odgovarajuće forme od strane mikroorganizama.

sposobnost da reaguje na promene Da na tržištu u pogledu ponude i tražnje Ravnoteža između ekonomskih. Nacionalna strategija zaštite životne Srbije – nacrt Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine. životinja. Evropska kancelarija za tlo – Izveštaj o istraživanju br. i njihovo očuvanje za buduće generacije Da Ne Fleksibilnost. održive i organske proizvodnje prema nekim kriterijumima Vrsta sistema proizvodnje Kriterijum Obim proizvodnje Kvalitet proizvoda Tradicionalna Veliki Srednji Održiva Veliki Visok Da Da Da Organska Srednji Visok Varira Da Da Proizvodni troškovi razumno niski da budu kompetitivni na tržištu Da Razumna stabilnost proizvodnje Održivo korišćenje resursa tla. poglavlje Poljoprivreda i životna sredina 5. biljaka. 9 „Status istraživanja tla u Srbiji i Crnoj Gori“. Milica Mojasević 2. 4. ekoloških i socijalnih zahteva u dugoročnoj perspektivi Intenzitet rada Razvoj infrastrukture Razvoj kulturnog nasleđa Razvoj puteva i komunikacije REFERENCE : 1. Popis 2002. Bogić Miličić. Pregled stanja životne sredine – Srbija i Crna Gora.1: Poređenja tradicionalne. Da Da Ne Nizak Nizak Ne Srednji Da Srednji Visok Da Visok Da Visoki Visok Da Visok 3. Ljubiša Martinović. UNECE 2002. 2006. Nebojša Protić. pejzaža. specijalizovanost i veličina farme. Dragi Stevanović. 30 . Statistički godišnjak 2006.Tabela 6. vode.

naravno. Pravilnik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. potrebno je pribaviti urbanističko-tehničke uslove za izgradnju objekta. zakonskih propisa o izgradnji.“ Planiranje je ključna reč kada je u pitanju ispunjavanje zahteva koje postavlja dobra poljoprivredna praksa. investicioni planovi za poljoprivrednu mehanizaciju na gazdinstvu (farmi). poput ekonomije. dok se veće rekonstrukcije kao i izgradnja novih objekata za čuvanje životinja uključujući i promene u načinu hranjenja i rukovanja stajnjakom moraju se pažljivo planirati.Poljoprivredno planiranje. odnosno izgrađen tako da se spreči zagađivanje okoline i širenje uzročnika zaraznih bolesti životinja i ljudi. skladišta za stajnjak i silaže. Smanjenje emisije neprijatnih mirisa iz starih zgrada je teško. tehničkog i ekonomskog aspekta kao i aspekta zaštite životne sredine. papkara. plan. RS br 81/06) Član 11 (u pogledu čvrstog stajnjaka) „Prostor za odlaganje i zbrinjavanje stajskog đubriva iz objekta mora biti smešten. Planovi za đubrenje i zaštitu bilja kao i planovi o ishrani životinja se mogu smatrati kratkoročnim planovima koji se mogu primeniti tokom jedne sezone. Na mnogim farmama. planovi uzgoja. sistemi i praksa rotaciju kultura treba uzeti u obzir ekonomsku vrednost pune sekvence rotacije. kao i visinsku predstavu terena na farmi. Svi planovi bi trebalo da budu zasnovani na znanju i iskustvu i moraju da uključuju elemente biološkog. takođe mora uzeti u obzir prilikom pripremanja planova. Prostorije za smeštaj životinja i ostali proizvodni objekti na farmi mogu da budu izvori neprijatnih mirisa. Imajući u vidu da se ekonomski ishod uzgoja svake kulture razlikuje. U tradicionalnim sistemima. izgradnja zgrada i drugih objekata kao i proširenje poseda. su primeri planova koji zahtevaju dugoročno planiranje i duže vreme za implementaciju. POLJOPRIVREDNO PLANIRANJE . Dobri planovi će umanjiti opasnost od bolesti koje potiču od loše rotacije useva. Uz pomoć planova đubrenja i zaštite bilja poljoprivrednici će naučiti kako da ne preteruju sa upotrebom nutrijenata i pesticida. linije kretanja za ova dva manipulativna sistema se ukrštaju. postupanju sa otpadom i zaštiti životne sredine. što znači da postoji ve31 7. higijene. ali je ovo pitanje u kombinaciji sa preovlađujućim pravcem vetra veoma važno pri planiranju novih štala. Planovi o rotaciji useva su jedan od osnovnih činilaca koji utiču na održivost gazdinstva. Projektna dokumentacija treba da uključuje i situacioni plan gazdinstva. U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o poljoprivrednom zemljištu. U dobrim planovima za rotaciju useva. živine i kunića (Sl. dobrog staranja o životinjama. sekvence kultura će biti određenje na osnovu toga kako različite kulture reaguju u odnosu na prethodne i naredne kulture. Važeće zakonodavstvo se. Takvi planovi podrazumevaju mnoga pitanja. hrana i stajnjak se transportuju nekoliko puta na dan. tehnologije. uključujući i preliminarne podatke i uslove za projektovanje se mora pripremiti zajedno sa ostalom projektnom dokumentacijom. Plodored. pri pravljenju planova za Pri projektovanju novih objekata na gazdinstvu. da bi se dobila dozvola za gradnju. kojim će se definisati gde i na koji način objekat treba uzgraditi. nasuprot pravcu glavnih vetrova i mora da bude udaljen najmanje 0 metara od objekta za životinje. gl. Pravilno primenjeni dobri planovi će uštedeti novac i istovremeno povećati profitabilnost i sačuvati životnu sredinu. koji prikazuje lokacije glavnih i pomoćnih objekata. Sitne rekonstrukcije štala i drugih objekata na gazdinstvu mogu se realizovati na osnovu manjih jednostavnijih planova.

Stambene kuće poljoprivrednika. Susedne stambene kuće. • Problemi sa neprijatnim mirisima na izdvojenim farmama rešavaju se tako što se na pravac preovlađujućeg vetra postavljaju pr vo rezidencijalni objekti. Pašnjaci 32 . Stubovi. 10. 7. Rezidencijalna zona na farmi treba da se nalazi na terenu koji je uzdignut u odnosu na proizvodnu zonu. Preporuke • Gazdinstvo treba da bude projektovano tako da zgrade i pomoćni objekti čine celinu.1. • Izbegavati sva ukrštanja linija transporta za stajnjak i stočnu hranu. Dvorište farme. a skladišta za stajnjak i drugi pomoćni objekti još niže. 9. Legenda: 1–2 Štale. Proizvodni objekti treba da su smešteni u proizvodnoj a stambeni u stambenoj zoni. Prostorije za smeštaj životinja bi trebalo da su izgrađene na terenu koji je niži od rezidencijalne zone. 5–6 Skladište zrnaste hrane i koncentrata. Đubrište za stajnjak. 14. zatim štale i na kraju skladišta za stajnjak i silažu. Silaža. 3. Osočara. • Treba pokušati da se glavni deo dvorišta farme napravi kao čista površina a da se prljave površine koncentrišu oko lokacije za skladištenje stajnjaka. 4. 15–16. • Pri izboru lokacije zgrada treba uzeti u obzir reljef na kojem se prostire farma (gazdinstvo) kako bi se sprečilo oticanje površinskih voda u skladišta za stajnjak i silažu i podlivanje podruma zgrada. Situacioni plan gazdinstva koji pokazuje čiste i prljave površine i linije kretanja za skladištenje stajnjaka. 17. Prostorije za mleko.lika opasnost da traktorski točkovi i točkovi prikolica unesu stajnjak na stolove za hranjenje i tako zagade hranu bakterijama uzrokujući lošu ishranu i smanjenje u prinosima mleka. Obradivo zemljište. 13. 12. Slika 7. Prostorije za mužu. 8. dostavu mleka i krtanje krava.

2 Zemljište i agrotehničke mere U cilju održavanja i povećanja potencijalne i efektivne plodnosti zemljišta. dorada i priprema semena za setvu. kao i smanjenje prirodne plodnosti zemljišta. kalcizacije. životinja. pa i samih ljudi. Sve zemlje u okviru Evropske unije takođe podržavaju implementaciju metoda održive poljoprivredne prakse. nega useva itd. hemijskih i bioloških osobina i procesa u zemljištu. kod koje se često primenjuju neadekvatne agrotehničke mere. proređivanje u cilju obezbeđivanja dovoljno svetlosti. primena pesticida. čovek primenjuje niz agrotehničkih mera. intenzivna poljoprivredna proizvodnja. stvara povoljno fizičko i mehanič33 8. može imati za posledicu zagađenja površinskih i podzemnih voda putem hraniva. način setve. hemijskih i bioloških osobina. izbor biljnih vrsta. Agrotehničke mere. To su: • Obrada zemljišta • Đubrenje • Setva (sadnja) • Nega useva • Borba protiv korova • Plodored • Dobar menadžment 8. Prema prirodi i pravcu delovanja čoveka. Agrotehničke mere se moraju primenjivati kompleksno i sve su podjednako značajne. rotacija kultura.Ratarstvo – obrada zemljišta. u cilju ostvarivanja poljoprivredne proizvodnje koja bi podržala dugoročni razvoj poljoprivrede. koje čovek primenjuje radi poboljšanja fizičkih. zatim tehničke. doprinele su stvaranju zemljišta kakvog nema u prirodi. đubrenje. Održiva poljoprivredna praksa predstavlja niz postupaka kojima se kombinuju mere iz domena biologije i zaštite životne sredine. Međutim. zasenjivanje itd.3 Obrada zemljišta Obrada zemljišta je jedna od najstarijih agrotehničkih mera kojom se.) 8. agrotehničke mere se mogu podeliti u tri grupe: • Grupa agrotehničkih mera sa usmerenim dejstvom na zemljišne činioce (obrada zemljišta. zahvaljujući kojem je moguć različit stepen života biljaka. izbor sorti i hibrida. đubrenje. a takođe moraju biti spremni da se prilagode i sprovedu postupke održive poljoprivredne prakse.1 Uvod Zemljište je jedan od najvažnijih prirodnih resursa i predstavlja osnovnu bazu za poljoprivrednu proizvodnju. jer od njih zavisi postizanje maksimalnih prinosa. a ima za cilj biljnu proizvodnju. kao što su obrada zemljišta. društvene. Agrotehnika kao kompleks predstavlja lanac agrotehničkih zahvata koji čine jedinstven celinu u iskorišćavanju antropogenog zemljišta. poremećaj strukture zemljišta. Ovo predstavlja globalni problem i stoga se danas čine značajni napori u cilju uvođenja održive poljoprivredne prakse.) • Grupa agrotehničkih mera usmerenih ka gajenim biljkama. kako bi omogućio dobijanje maksimalnih prinosa po kvantitetu i kvalitetu. etičke i ekonomske mere. Plodnost zemljišta predstavlja dinamično stanje različitih fizičkih. RATARSTVO . a vezane su sa utroškom rada i sredstava. putem sitnjenja i mešanja zemljišta. plodored i đubrenje Neophodno je da svi subjekti poljoprivredne proizvodnje sagledaju dugoročni uticaj koji farme imaju na životnu sredinu. 8. okopavanje) • Grupa agrotehničkih mera sa usmerenim dejstvom na činioce klime (navodnjavanje.

Obradom zerada mogu se značajmljišta se poboljšano smanjiti troškovi va vodno-vazdušni obrade i zbijenost zei toplotni režim zemljišta. a stvaraju se smatrano.38538 64603 ga. ne obrade zemljišta koje ostavljaju preko 30% Međutim neadekvatna obrada zemljišta može žetvenih ostataka na površini svrstavaju se u imati negativne posledice: pogoršanje struktu. teška mehanizacija izaziva zbijanje zemljišta 2001 i kvarenje negove strukture. konverzacijska obrada i bez obrade vima može povećati evoluira čak i do potdrenaža. Zbog toga se teži Prosek 4749 4730 uvođenju redukovanih sistema obrade zemljikg/ha šta.konzervacijsku obradu (slika 8.1). Neobrađeni re zemljišta. kod obrađenih zemljišta. Međutim. humifikacija organskih 1999 3298 5138 5440 4715 ostataka i suzbijanje korova. čime se poha kg/ha ha kg/ha spešuje biološka aktivnost zemljišta. Tradicionalna. smanjenje sadr. primena i povoljni uslovi za redukovane/minimalsnabdevanje biljaka ne obrade pogodnibiljnim asimilativija je na zemljištima ma. sve varijante redukovane/minimalse povećava plodnost oraničnog sloja zemljišta.1. Obradom strništa se postižu sledeći ciljevi: • Sprečava se isparavanje postojeće vode u ze.što joj omogućavaju mašine za direktnu setvu kovači bolesti. čime njih godina. proizvođači na području Instituta Tamiš) 34 . naročito za suvljem klimatu konneke useve (ozima zervira se (čuva) vlapšenica. dok se u humidnim krajeObrada danas Slika 8. Obradom punog izostavljanja. kukuruz. đubrenje.i efikasna zaštita herbicidima od korova.površinski sloj zemljišta je manje porozan nego žaja humusa i visoke troškove proizvodnje.kao i većom količinom organskih materija na pomljištu i stvaraju se uslovi za bolje primanje novih padavina KLASIČNA KONZERVACIJSKA Godine • Žetveni ostaci se unose u zemljište. Obradom se unose u zemljište že. vacijskoj obradi zemljišta i prosek za period 1991-2001 (svi setva. Ovim načinom obrade se postiže 1998 5618 4655 4921 4668 bolja aeracije zemljišta. Osim toha 1991. podsticanje erozije. ispod kojeg je zemljište Ukupno veoma tvrdo i teško propusno za vodu. Posledtveni ostaci. kojima se u jednom prohodu objedinjuje Tabela 8. insekti.1. zemljišta se uništavaju korovi. Pravilnom oblakšeg mehaničkog radom zemljišta u sastava. organska i mineralna đubriva. što rezultira većim sadržajem vlage. je ima dovoljno. nižom temperaturom zemljišta. primena pesticida). prouzro. Uopšteno pomljišta. oranje 2000 1562 4977 5750 4417 zemljišta uvek na istoj dubini ima za posledicu 2001 1299 5092 5212 4531 stvaranje plužnog đona. minerali1991 5968 5622 5293 6363 zacija organske materije i stvaranje humusa 1992 3646 4145 5939 4313 • Smanjuje se potencijalna zakorovljenost 1993 4053 4320 5565 4939 • Popravlja se vodno-vazdušni režim zemljišta 1994 3745 4588 8316 4689 1995 2957 4370 6710 4087 • Poboljšava se struktura zemljišta 1996 2686 3505 4323 4105 Konvencionalna obrada zemljišta zasniva 1997 3706 5358 7134 5189 se na primeni većeg broja prohoda i veće dubine oranja. Površine i prinosi pšenice u klasičnoj i konzernekoliko agrotehničkih mera (obrada.Smanjenjem broko stanje oraničnog ja prohoda i dubine sloja. soga iz perioda kada ja).

U proleće. To treba obaviti u jednom prohodu. kako bi gaženje zemljišta bilo što manje i u što kraćem roku. mnogi farmeri smatraju praktičnim spaljivanje žetvenih ostataka na poljima. i ako se vrši plugom trebalo bi je obaviti na manju dubinu. Dubina zaoravanja je od 12–15 cm. kao i dobra predsetvena priprema. Nedostaci ovog načima obrade se ogledaju u tome što je otežano suzbijanje korova. Osnovni zadaci pripreme zemljišta za setvu su sledeći: • sačuvati vlagu iz jesenje-zimskog perioda • površinski sloj zemljišta dovesti u takvo stanje da se semenu omogući neposredni kontakt sa vlažnim zemljištem • rastresti i omekšati zemljište. U takvim uslovima.1 prikazane su površine i prinosi pšenice sa klasičnom i konzervacijskom obradom. opasnost od širenja požara. Opšte preporuke vezane za obrađivanje zemljišta • Obrađivanje zemljišta treba uvek da bude prilagođeno pojedinim kulturama i trenutnoj situaciji • Treba izbegavati intenzivno obrađivanje na poljima gde je prisutan nizak sadržaj organskih materija. neophodno je voditi računa o optimalnoj vlažnosti zemljišta. • Ne spaljivati strništa 8. bez vegetacije • Broj prohoda treba svesti na najmanju moguću meru • Treba izbegavati upotrebu teške mehanizacije. Spaljivanje strništa ima niz negativnih posledica: gubi se organska materija iz zemljišta. uništavaju se zemljišni mikroorganizmi. Za obavljanje predsetvene pripreme zemljišta. Ukoliko se osnovna obrada iz opravdanih razloga vrši u proleće. ali su troškovi proizvodnje manji kod konzervacijske obrade. Međutim. kao i ekološki značaj.vršini zemljišta. Obrada strništa se izvodi tanjiračama. čim se zemljište prosuši. brazde). Zemljište je neophodno obrađivati kada je sadržaj vode oko 70–75% poljskog vodnog kapaciteta. kao i da površinski sloj usitni i omogući najbolje uslove za setvu i nicanje. spaljivanje žetvenih ostataka ne predstavlja primer dobre poljoprivredne prakse. uz najveći mogući radni učinak. Sadržaj humusa u zemljištu će biti povećan ukoliko se iskoriste žetveni ostaci. Obrada strništa predstavlja jednu od važnih agrotehničkih mera. Dobro fizičko stanje površinskog sloja je vrlo bitno i ne treba dozvoliti da bude oštećeno ili upropa35 . povećava se mikrobiološka aktivnost zemljišta i mobilnost hranljivih elmenata. obavljeno krajem leta ili početkom jeseni. u agregatu sa mašinama za predsetvenu pripremu. Ovim sistemima postižu se energetske uštede i pozitivni ekonomski momenti. zajedno sa opremom koja ima malu širinu radnog opsega • Obrađivati zemljište kada ima optimalan sadržaj vlage. trebalo bi joj pristupiti ranije. Iz tog razloga. onda predsetvena priprema treba da počne krajem jeseni i to kao takozvana gruba priprema. i pored preporuka. odnosno oranje.4 Presetvena priprema zemljišta i setva Osnovne radnje u obezbeđivanju optimalnih uslova za pravilnu setvu jesu pravilna obrada zemljišta. Zadatak grube pripreme zemljišta je da zatvori neravnine koje su stvorene tokom osnovne duboke obrade (razori. odnosno poboljšati vazdušni. Ukoliko je osnovna obrada zemljišta. vodni i toplotni režim zemljišta i indirektno stimulisati mikrobiološku aktivnost i oslobađanje biljnih hraniva • inkorporisati mineralno đubrivo • omogućiti efikasnu primenu i delovanje herbicida • uništiti iznikle korove • poravnati zemljište i pripremiti za kvalitetnu setvu. treba odabrati mašine sa najmanjim brojem prohoda koje će pored obavljenog posla najmanje gaziti i sabijati zemljište. koja pored zatvaranja brazdi ima za cilj da uništi korovske vrste. u smislu očuvanja zemljišta kao prirodnog resursa. ili predsetvenu pripremu vršiti odmah iza oranja mašinama koje ovu operaciju izvode u jednom prohodu. pristupa se finoj površinskoj predsetvenoj pripremi. Prilikom obrade zemljišta. Nepoštovanje ovog uputstva ima za posledicu sabijanje zemljišta i kvarenje njegove strukture. Razlike u prinosu nisu statistički značajne. kao i da uništi korov koji se do tada razvio. zagađuje se okolina dimom i pepelom. U tabeli 8. oko 70-75 % u odnosu na kapacitet zadržavanja vlage u zemljištu. jer to smanjuje gubitak vlage iz zemljišta usled isparavanja. jer je uobičajeno da se u našim uslovima prolećni usevi seju posle strnina. kada se površina zemljišta prosuši. grebeni.

3.đubriva. nosti zemljišta asimilatima. jezera i mora. Đubrenje 8.). jer ova analiza određuje žetve. obavezuje da setvi poklone neophodno je dobro poznanajveću pažnju. kao i vreme i način kasnije ničim kompenzovanjihove primene. Upravo to proizvođače bi ona bila stručno izvedena. Laboratorijske analize zemljišta Opšte preporuke vezane za Preporuke za kvalitetnu setvu: 36 . Površta podrazumeva poređenje šinski sloj treba da omogudobijenih rezultata sa graničći dobre uslove semenu da nim vrednostima obezbeđeklija. koja nemaju dobru tata hemijske analize zemljimrvičastu strukturu. posebno na zezavodima za poljoprivredu. dubinu i gustinu setve za svaku va za postizanje visokih prinosa. Tumačenje rezulmaterija. vodenih tokova. kao i korenovom sistemu. Štete različite sisteme obrađivanja zemljišta i planova izazvane sabijanjem zemljismene kultura. Pri tome.5 Đubrenje zemljišta po preporukama Đubrenje predstavlja vestručne službe dovodi do znaoma značajnu agrotehničku čajne racionalizacije upotremeru za postizanje visokih i be đubriva. mljištima finije strukture. ri radije koriste mineralna Slika 8.2. ili sabijenu matske faktore u proizvodnoj oblasti. • Sejati deklarisano seme u količini koja je preporučePrirodno raspoloživa količina hraniva u zena za odgovarajuću vrstu mljištu nije dovoljna da bi se obezbedila hrani• Poštovati rokove. farmesredine. kao i zahteva pojedinom roku. potrebno je voditi da se nesmetano razvija. čime se postižu stabilnih prinosa gajenih vrekonomske uštede. Otuda. Greške napravljene ne samo količinu. kao i na kao posledicu gaženja teškim mašinama. mehaničkom zemljišta za setvu koristiti sastavu i dr. Osnovni prinvrstu cipi za određivanje optimalne količine đubriva za potrebe svake pojedine kulture odnose se šćeno suvišnim radovima koji ostavljanju površina planirani prinos. tzv. a potom mladoj biljci. ta hemijske analize zemljišta Pravilna priprema za veoma složen odgovoran posetvu je preduslov dobre Slika 8. tj. Najračuna i o drugim svojstvima pogodnije je za pripremu zemljišta (pH. lz navedenog se kombinovane mašine. Pedološki profil sao. Da bi se prešta utoliko su veće ukoliko cizno odredila količina đubrije zemljište lošijih fizičkih va koju treba dodati usevu. jer im je cena pristupačna. jer • Zemljište treba da je sitno i sa dovoljno vlage prekomerne količine dovode do zagađenja pod• Upotrebljavati savremene pneumatske sejačice zemnih voda. Međutim. vidi da je tumačenje rezultasetvospremače. da je izvanje zemljišta i kiimata tog vedu kvalitetno i u optimalrejona. laka su za rukovanje i rasipanje po zemljištu. Jake kiše takođe zu zemljišta. Analize zemljimogu naneti štete površinšta se izvode u ovlašćenim skom sloju. osobina i ukoliko je sadržaj neophodno je obaviti analivlage veći. da ti. gubljene biljnih asimilativa iz zemljišta i zagađenje životne U današnje vreme. značajno je da količina hraniva koja su na raspola• Izvršiti presetvenu pripremu zemljišta ganju treba da odgovara potrebama useva. sprečava sta biljaka. sa ili ovlašćenim Institutima i niskim sadržajem organskih fakultetima. već i vrstu prilikom setve ne mogu se đubriva. karakteristike zemljišta i klinu suviše usitnjenu i bestrukturnu. nih vrsta za pojedinim hranljivim elementima.

aktinomicete) koji aktiviraju određeni mikrobiološki proces (azotofiksacija. u skladu sa planom đubrenja. osoka. U zemljištu se oni postepeno pretvaraju u oblike koji su biljama dostupni (videti poglavlje br. mikoriza). Složena su ako sadrže dva hranljiva elementa (dvojna) i sva tri hranljiva elementa: azot. mangan. U zemljištima lakšeg mehaničkog sastava. u cilju povećanja hranidbenog režima istih. hemijske i biološke karakteristike zemljišta. komposti. fosfor i kalijum. Mg (magnezijum). a kao posledica toga dolazi do povećanja plodnosti zemljišta.5. prevelike količine hraniva unete osnovnim đubrenjem mogu značajno povećati rizik od ispiranja u podzemne i površinske vode. kojim se povećava biomasa. Mineralna đubriva se proizvode u različitim oblicima. zelenišno đubrivo predstavljaju primere vrsti đubriva u kojima su hraniva kao što su N (azot). aktivnost korenovog sistema. zatim utiču na poboljšanje vodnog. Takva đubriva se nazivaju kompleksnim. bakar. ali njihova upotreba nije dozvoljena u organskom uzgoju poljoprivrednih kultura. Mešanim đubrivima mogu biti pridodati mikroelementi. kojima pospešuju klijanje i nicanje. Mineralna đubriva sa nerastvorljivim fosfatima prolaze kroz isti proces. unose se mineralna đubriva. što ova đubriva čini direktno dostupnim biljkama. Mešana su ona koja sadrže azot. fosforna. Ovaj tip đubrenja smatra se osnovnim đubrenjem. herbicidi ili druge materije. toplotnog i biološkog režima. Makrođubriva predstavljaju glavni izvor hraniva u tradicionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji. sumpor. zelenišno đubrenje i neka druga đubriva. koja se u novije vreme sve više po- javljuju na tržištu. Iz tog razloga nije moguće osloniti se samo na osnovni vid đubrenja. fosfor i kalijum (trojna). Mineralna đubriva – sastavljena su isključivo od mineralnih materija i sadrže hranljive elemente u neorganskom obliku. vazdušnog. Osnovno đubrenje – Čvrsti i polučvrsti stajnjak. P (fosfor) i K (kalijum) organski vezana i nisu direktno dostupna biljkama. Problem vezan za osnovni vid đubrenja sastoji se u tome što transformacija hraniva u oblik dostupan usevima zavisi od faktora kao što su temperatura i vlažnost tla. Na humusnu osnovu kod ovih đubriva vezuju se makrohraniva N (azot). povećavaju lisnu masu i aktivnost fotosinteze. otpadne vode gradova i industrije. Mikrobiološka đubriva – sadrže efektivne sojeve mikroorganizama (bakterije. dok se u zemljištima čvršćeg mehaničkog sastava mogu primenjivati svakih četiri-pet godina. Ovaj 37 . Dopunsko đubrenje – Nakon pažljivo planiranog osnovnog vida đubrenja. Prosta sadrže uglavnom jedan hranljivi element (azotna. Ova đubriva imaju povoljan uticaj na fizičke. strukture i tehnologije primene. te je stoga izvršena sledeća podela: Organska đubriva – u organska đubriva svrstavaju se sva ona đubriva koja sadrže znatnu količinu organskih materija. Humusno-mineralna – organsko-mineralna đubriva.). sa specifičnim kombinacijama hranljivih elemenata i hemijsko-tehnološkim karakteristikama. Korišćenje ovih đubriva predstavlja ekološki potpuno čist način đubrenja zemljišta. u skladu sa planom đubrenja. 2 – Tokovi nutrijenata). enzime. Organske hranljive komponente nisu direktno dostupne biljkama. kao obične fizičke mešavine prostih mineralnih đubriva. gljive. K (kalijum). vitamine.8. gradsko smeće. P (fosfor).2 Načini đubrenja zemljišta Na osnovu analiza zemljišta. – Makrođubriva – mogu biti sa jednim. 8. kalijumova ili magnezijumova). bor. kako bi se zadovoljile potrebe za hranivima. molibden i dr.1 Vrste đubriva Vrste đubriva zavise od osnovnih supstanci koje se nalaze u njihovom sastavu. organska đubriva se mogu primenjivati kao osnovna đubriva svake tri-četiri godine. biljnog i životinjskog porekla. preporučuje se ne samo vrsta i količina djubriva već i način i vreme njegove primene. dva ili više makrohraniva. 2 – Tokovi nutrijenata). kompost. eliminiše negativan uticaj pesticida i mineralnih đubriva u zemljištu i dobijaju veći prinosi. cink. Osim toga.5. – Mikrođubriva – mogu biti sa jednim ili više mikrohraniva (gvožđe. Mikroorganizmi u procesu metabolizma produkuju biljne hormone. Organska đubriva su sledeća: čvrsti i tečni stajnjak. čine mešavinu nekih organskih i mineralnih đubriva u različitim odnosima. Organska đubriva se najviše koriste u uzgoju tradicionalnih poljoprivrednih kultura i kao osnovna vrsta đubriva u uzgoju organskih kultura. mobilizacija fosfora. ali će se procesom mineralizacije u zemljištu pretvoriti u mineralne oblike koji su biljkama dostupni (videti poglavlje br. fekalije. Ca (kalcijum) i mikroelementi.

Tehnološke prednosti omogućavaju dobar stepen ujednačenosti nanošenja. Bogballe EXW. Kvalitetna đubriva są jednakom veličinom zrnca (u opsegu 2–5 mm) oblikom i gustinom. u cilju smanjenja alkalnosti. Šećerna repa 3.1999 Brower. 1993 Slika 8. u cilju poboljšanja datih osobina. rad rasipača treba redovno proveravati i kalibrisati.3 Metode upotrebe mineralnih đubriva Farmeri moraju da izaberu postupak i tehnologiju primene đubriva koji će osigurati visok stepen efikasnosti đubriva i nizak stepen negativnih uticaja na useve i na životnu sredinu. Meliorativno đubrenje se primenjuje kod zemljišta koja imaju loše fizičke. 1972 Spasojević.2. Nedostaci su vezani za činjenicu da širina radnog opsega zavisi od rasipanja đubriva. 1. u intervalu od 25 – 30 dana.5 38 . Jedan od najviše korišćenih rasipača za površinsko unošenje đubriva ima rotirajuće diskove kojima se raznosi đubrivo. pH. sa širinom radnog opsega od 8 do preko 40 m. Rasipač mineralnih đubriva za rasipanje čvrstih đubriva rasipačima sa dva rotirajuća diska. Tabela 8. 1998 Crnobarac. Humizacija se primenjuje unošenjem organskih đubriva u zemljišta sa niskim sadržajem humusa. Moderni tipovi rasipača imaju opremu za kontrolu. 4. ili tečni stajnjak. Gipsovanje se primenjuje kod slanih zemljišta (solonec. hemijske i biološke osobine. Kalcizacija se primenjuje unošenjem krečnjaka u zemljište. datu količinu bi trebalo unositi u dva navrata. kod zemljišta čija je pH u vodi ispod 5. stvaranje blagog humusa. kvaliteta đubriva. toplotne osobine i sl. slatine) unošenjem gipsa. to su: struktura.5.5–4. Đubriva koja se koriste u okviru dopunskog đubrenja moraju biti lako dostupna biljkama. recimo pre setve i neposredno pre nicanja žita. daju najbolje rezultate pri raspršivanju. itd. veštine vozača traktora. Količina đubriva takođe može biti prilagođena stvarnim vremenskim uslovima u datom periodu. 1997 Marinković.metod se naziva dopunskim đubrenjem. dobro izveden postupak dopunskog đubrenja takođe će na najmanju moguću meru svesti rizike vezane za ispiranje hraniva. urin i osoka. uz nizak stepen sabijanja zemljišta i manji stepen oštećenja useva u fazi rasta. Od fizičkih osobina. Pored toga. vegetativne mase) 8. 3. Ukoliko su potrebe useva za unosom azota veće od 90 kg/ha. Prednost dobro izvedenog postupka dopunskog đubrenja je u tome što količina hraniva može biti uneta u skladu sa potrebama pojedinih useva i načinom apsorpcije u raznim fazama tokom sezone rasta. i mogu se koristi-ti kako za osnovno tako i za dopunsko đubrenje. sposobnost zadržavanja vode. kojom se postiže solidan stepen tačnosti prilikom primene. Pored toga. Osoba koja upravlja mašinom mora da se pridržava uputstva proizvođača podešavajući mašinu prema vrsti đubriva koje se koristi.4. Potrebna količina N kg/ha za formiranje 1t prinosa (zrna.. te bi stoga moglo biti poteškoća u postizanju željenih stopa unošenja. kao i stepena Usev Pšenica Ozimi ječam Kukuruz Soja Suncokret Potrebna hraniva kg/ha 27 20–25 18–30 70–100 40–45 Autor Malešević. a od hemijskih to su: sadržaj humusa. Rasipanje čvrstih đubriva rasipačima po površini zemljišta najčešće primenjivan postupak unošenja mineralnih đubriva predstavlja unošenje rasipanjem po površini zemljišta.5. Primena mineralnih đubriva zavisi od tipa izrade i kalibracije rasipača. Fosfatizacija se primenjuje kod zemljišta koja imaju mali sadržaj pristupačnog fosfora. Ovi rasipači su veoma laki. kao što su na primer mineralna đubriva. 2. uslova na poljima. a omogućavaju đubrenje i u proleće i kod useva koji su u fazi rasta. 1984 Hrustić.

Iz ovih razloga je lokalno unošenje đubriva prihvatljivije sa ekološkog. kada su biljkama potrebna hraniva. od 4 do 12 m. krompir i šećernu repu. blizu korena. Fertirigacija predstavlja postupak đubrenja u kome se u vodu dodaju organska i lako rastvorljiva mineralna đubriva u sistem za navodnjavanje. Primena tečnih đubriva – postupak kojim se nataložena hraniva raspršuju na useve. širina radnog opsega za ovaj tip rasipača mora biti određena za svaki tip đubriva. Plodored 8. Postiže se dobar stepen ujednačenosti nanošenja rasipanjem. jer je vozaču teško da ustanovi pravu širinu radnog opsega. Prednost lokalnog unošenja đubriva predstavlja veća efikasnost unosa đubriva. Nedostaci lokalnog načina unošenja đubriva u što da ovaj postupak nije pogodan za unošenje đubriva na usevima u fazi rasta. od 8 do 12m. preko listova. ujednačenosti nanošenja. Šema-raspored gajenih biljnih vrsta putem plodoreda je čvrsta. što znači da se sejanje i đubrenje obavljaju istovremeno. Överum TIVE. oni imaju širinu radnog opsega za sve tipove đubriva. Oprema za lokalno unošenje đubriva danas je često povezana sa sejačicama. čime se đubrivo raspoređuje u redovima. ali je širina radnog opsega manja nego kod površinskih rasipača. Plodoredom se utvrđuju: proizvodna orijentacija gazdinstva. 8. gde je biljkama najpotrebnije. već se može primenjivati u kritičnim periodima. u odnosu na površinsko đubrenje rasipanjem. ali je širina radnog opsega manja nego kod površinskih rasipača.6. Međutim. što znači da se upotrebom manje količine đubriva dobija isti prinos. oni imaju širinu radnog opsega za sve tipove đubriva. Savremeni tipovi rasipača imaju opremu za kontrolu unošenja đubriva. sistemi obrade zemljišta. Na osnovu planiranog prinosa. Ovo je vrlo značajno u oblastima sa suvom klimom. Time se postiže solidan stepen ujednačenosti nanošenja. kao i sa ekonomskog aspekta. Uzorkovanjem i analizom zemljišta. bolesti i štetočina. Ovaj postupak je pogodan za žitarice. kako bi đubriva dospela u zemljište. usled čega usevi brzo upijaju hraniva. jer će usevi rasti brže u odnosu na zemljišta gde se đubriva unose površinskim putem. sadržaja organske materije. Plodored predstavlja projekat unutrašnjeg uređenja gazdinstva. Da bi se precizno odredila količina djubriva koju treba dodati usevu neophodno je da se uradi analiza zemljišta. prateći svako polje (njivu. izražen u ha/h. sistemi đubrenja. 8. Rasipač mineralnih đubriva za lokalno unošenje đubriva. manji u odnosu na površinsko đubrenje rasipanjem.5. sistemi zaštite bilja od korova. što olakšava kalibraciju stope unošenja. 2. obrade zemljišta odredjuje se vrsta. Na tržištu takođe postoje rasipači kojima se đubriva unose pojačivačem sa crevima. folijarnim đubrenjem. kojim se uspostavlja racionalno korišćenje prirodnih resursa.Slika. količina i vreme primene đubriva. 39 . sadržaja ukupnog i pristupačnog azota. jer bi došlo do oštećenja useva. što olakšava kalibraciju stope unošenja. Plodored se može definisati i kao raspored gajenja biljaka u vremenu i prostoru. parcelu) ili polja sa sličnim preduslovima. sa ciljem dobijanja maksimalnih prinosa.1 Planovi smene kultura i đubrenje zemljišta Plodored predstavlja temelj biljne proizvodnje. sa dodatnom opremom. Međutim. Prednost ovog metoda jeste da se đubriva ravnomerno rastura ju i na određenu dubinu. ili ovlašćenim institutima i fakultetima. na veću dubinu u odnosu na seme useva. fosfora i kalijuma poljoprivredni proizvođači dobijaju informaciju o sadržaju hranljivih elemenata u zemljištu 3. čime se postiže veća tačnost. plodoreda. Lokalno unošenje đubriva u zemljište – ovim postupkom se mineralna đubriva unose lokalno. Preporuke Sledeći parametri čine osnovu planova đubrenja: 1. kao što je nedostatak bora kod šećerne repe. a na osnovu vrednosti reakcije zemljišta. Đubriva se unose u vlažno zemljište. a ne dobijaju ih iz zemljišta. Stoga. a usevi se po toj šemi smenjuju iz godine u godinu. kao i činjenica da je radni kapacitet. odnos površina pod različitim usevima. Ovaj metod ne može zameniti tradicionalne metode đubrenja. Rasipači za lokalno unošenje đubriva imaju neku vrstu pojačivača. Analize zemljišta se izvode u ovlašćenim zavodima za poljoprivredu.6.

). mladi krompir) u uslovima gde postoje sistemi za navodnjavanje (soja . razno povrce itd) Drugi usev – vrste koje se gaje posle glavnog useva (grašak . odavno se gaje kao združeni usevi pasulj. Povećava se prinos gajenih biljaka 2.6. bolesti i biljnih štetočina. odnosno prihod. na taj način što štite jedna drugu od bolesti i štetočina. lukovi i sl. treba imati u vidu kakvi su odnosi među gajenim biljnim vrstama. Prilikom sastavljanja plodoreda. To je obično jesenje ili ozimo povrće (salata. Isto tako. spanać. povrće) Naknadni usevi – vrste koje se gaje nakon završene proizvodnje glavnog useva. Postrni usev – vrste koje se gaje posle strnina (psenica . rotkvica. kukuruz . Međutim. postoji i pojava korisnog delovanja jedne biljne vrste na drugu. Eliminiše se rizik od toksičnih materija i njihovih ostataka u hrani i zemljištu 8. odnosno izbora preduseva ili sastavljanja setvenog plana za proizvodnu godinu. mladi luk i sl. Neke biljne vrste imaju stimulativna sredstva koja povoljno deluju na druge biljne vrste u njihovoj sredini. kukuruz. Veći broj vrsta biljaka povećava genetičku raznovrsnost u vremenu i prostoru 3. Zapaženo je da one bolje uspevaju ne- Tabela 8. Zapaženo je da se pšenica bolje razvija i da je manje napadaju bolesti ako se u njenoj sredini nalaze i biljke kukolja. salata. repa Rani krompir + kupusnjače Soja Pšenica + krastavci ili boranija III polje Rani krompir + kupusnjače Soja Pšenica + krastavci ili boranija Kukuruz ili šećerna repa Soja IV polje 2 Pšenica + krastavci ili boranija Kukuruz ili šećerna repa Rani krompir + kupusnjače 3 4 40 . To su obično biljke koje podnose niže temparature i gaje se od jeseni do proleća (spanać. zeleni luk ili keleraba. Prednosti racionalnog plodoreda: 1.). koja se ranije skida i omogućava glavnoj da nesmetano nastavi rast i razvoj. 4. a druga međukultura salata. repa Rani krompir + kupusnjače Soja II polje Kukuruz ili š. u ozimu pšenicu u proleće se useje mrkva.Gajenje iste biljne vrste u toku više godina na istom zemljištu (monokultura) dovodi do narušavanja strukture i plodnosti zemljišta. jecam) i obicno se gaje u uslovima gde postoji sistem za navodnjavanje (soja. ili donosi najveći prinos. koji se nakon skidanja prvog naglo počne razvijati i donositi uspešan rod. Povećava se količina organske materije u zemljištu i njegova biološka aktivnost. Međukultura (međuusevi) – obično dve gajene biljne vrste. Indirektno se suzbiljaju biljne bolesti i štetočine 5. Pretkultura (predusev) – biljna vrsta gajena pre glavnog useva. kupusnjače. suncokret.3 Primer četvoropoljnog povrtarsko – ratarskog plodoreda Godina 1 I polje Pšenica + krastavci ili boranija Kukuruz ili š. jedna glavna i jedna sa kraćom vegetacijom. kao i nagomilavanja korovske flore. bez prisustva drugih vrsta. tikve (bundeve) i kukuruz. suncokret . Povećava se pokrivenost zemljišta i sposobnost useva da se izbore sa korovima 6. Na primer. uljana repica. Na primer: paradajz kao glavni usev.2 Raspored biljaka u plodoredu U rasporedu gajenja bijaka razlikuju se: Glavni usev – biljna vrsta koja se gaji najduže u toku glavnog vegetacionog perioda. Potkultura (podusev) – vrsta čije se seme seje u ranije zasnovan usev. Poznato je da neke biljne vrste žele da se samostalno razvijaju.

Tabela 8.7 Nepovoljni uslovi za rast korova Borba protiv korova je aktuelna u svim sistemima zemljoradnje. U odnosu prema đubrenju stajnjakom. te tako i ona gube povoljna fizička svojstva. boranija-pasulj.6. a treće polje vrste iz treće grupe. ako se u polju sa kupusom na raznim mestima posadi po koja biljka paradaj za. prvo polje uvek zauzimaju vrste iz I grupe. primenom modernih postupaka poljoprivredne proizvodnje ljudi su na mnogim mestima ubrzali erozione procese. a faktori ublažavanja erozije su stabilna. Takođe do gubitka zemljišta dolazi često u oblastima gde je prisutna neplanska seča šuma. Tako. beli luk). a ne unose se pesticidi u zemljište.3 Planovi plodoreda i đubrenja Plodored se uspostavlja na osnovu zahteva vrsta prema obradi zemljišta. celer. Istina. bob). crni luk. drugo polje iz II grupe. plavi patlidžan. što je dovelo do značajnog smanjenja plodnosti zemljišta na brojnim lokacijama. koje dovode do gubitka površinskih delova zemljišta. Određenom kombinacijom mešovitog gajenja biljnih vrsta smanjiće se upotreba hemijskih sredstava.go ako se gaje u čistim kulturama. II grupa – vrste sa manjim zahtevom za stajnjakom i često se gaje druge godine posle unošenja stajnjaka (korenaste vrste. povrće delimo u tri grupe: I grupa – vrste koje se obično đubre stajnjakom (vrežaste vrste. 8. Erozija vodom uglavnom je karakteristična za zemljista pod nagibom. Zemljišta u podnožju (koluvijalna zemljišta) prihvataju zemljište odneto erozijom sa padina. III grupa – vrste koje obogaćuju zemljište azotom (grašak. neke se biljne vrste pomažu i štite. a dobiće se zdraviji proizvodi. biće neznatan napad kupusara. dobra poljoprivredna praksa preporučuje primenu raznih agrotehničkih mera kojima se vrši suzbijanje korova ispod praga štetnosti. Ova pojava samozaštite ima veliki značaj u zaštiti biljaka. salata. Pored hemijskih mera suzbijanja. a neke jedna drugoj smetaju.). Međutim. rotkva. jer leptiri kupusara ne podnose miris paradajza. Dobra poljorivredna praksa preporučuje suzbiljanje korova korišćenjem agrotehničkih mera: • Setvom deklarisanog semena • Pravilnim plodoredom • Odgovarajućom obradom zemljišta • Uniištavanjem korova fizičkim i mehaničkim putem 8. Pravilni i racionalni plodoredi imaju uglavnom tri ili četiri grupe useva: okopavine. U tropoljnom plodoredu. već i one koje se nalaze u njihovoj bližoj okolini. paprika. pojava dina. Njihovom smenom dobija se trogodišnji ciklus gajenja povrća. kupusnjače. koja je postojala i pre pojave ljudi. a može dovesti do značajnog smanjenja plodnosti zemljišta. spanać. praziluk. pošto su obično zbijena i slabo propu- Plodoredna polja I 2002 2003 2004 2005 Ozima pšenica Kukuruz Jari ovas Grahorica Kukuruz Jari ovas Grahorica Ozima pšenica II III Jari ovas Grahorica Ozima pšenica Kukuruz Grahorica Ozima pšenica Kukuruz Jari ovas 41 IV . zdravije biljke i sl. zrnene mahunarke i trave. strna žita. Erozija obuhvata eroziju vodom i eroziju vetrom. strukturna. Neke biljke svojim mirisom odvraćaju štetočine i time štite ne samo sebe. Možda se to može pripisati mikroklimatu date sredina (bolja oplodnja. na primer.8 Mere za sprečavanje erozije Erozija je prirodna pojava. koje su efikasne. pa kad to osete lete dalje da bi položili jaja. greda i slično. đubrenju stajnjakom i predusevu. rotkvica). paradajz. propusna i peskovita zemljišta. deformacije terena. ali koje imaju za posledicu zagađenje životne sredine.4 Primer pravog jednostavnog plodoreda 8.

kao što su podzemne vode i vazduh. hlorida. a višak natrijuma alkalizaciju zemljišta. Ovi elementi nemaju nikakvu fiziološku ulogu u razviću biljaka. koristiti prenosne prepreke i vršiti navodnjavanje tokom kritičnih perioda nja na biljke.0 0. BO3+. a najizraženija je u južnom Banatu. istočnom Sremu i severnoj Bačkoj.5. U oblastima podložnim eroziji vodom. ali ako se nađu u visokim koncentracijama u zemljišnom rastvoru ili adsorptivnom kompleksu zemljišta mogu postati opasni. H S-. uključujući gajenje višegodišnjih travnih. Veće koncentracije mobilnog aluminijuma imaju fitotoksičan efekat ukoliko je pH zemljišta manji od 4. jezerima i morima. jer korenje drveća. ispaša na degradiranim površinama. Cl-. kiselim kišama i aerozagađenjem. sintetičke organske materije i pesticidi. U oblastima podložnim eroziji vetrom.normalno se nalaze u zemljištu. a intenzitet erozija zavisi posebno od jačine. ili travno-leguminoznih smeša • Oranje obavljati u optimalnim uslovima. NO-. treba koristiti metode redukovane obrade ili bez obrade zemljišta. radionukleidi. žbunja. zbog fitotoksičnog delova42 . važno je da padine budu prekrivene vegetacijom. zatim direktne setve zaštitnih kultura. Fe2+. itd. što je više moguće • Ukoliko je neophodno. Opasne materije u zemljištu predstavljaju teški metali. Erozija vodom takođe dovodi do ispiranja kore novog sistema. pedo i geohemijskih faktora. Mn2+. Preporuke vezane za izbegavanje erozije izazvane vetrom • Koristiti odgovarajuće planove plodoreda.9 Kontaminacija zemljišta Materije koje mogu narušiti prirodnu plodnost zemljišta i ugroziti ishranu biljaka nazivaju se opasnim i štetnim. Elementi kao što su: NO.Preporuke vezane za izbegavanje erozije izazvane vodom • Uzgajati višegodišnje useve.5–2. • Stvoriti vetrozaštitne šumske pojaseve. Eolska erozija je prisutna na celom prostoru Vojvodine. Višak sulfata. oranje po nagibu terena. kao što su obrađivanje zemljišta. Do povećanja koncentracije mobilnih formi ovih elemenata može doći usled prirodnih. kao i kontaminacije i degradacije zemljišta i drugih ekosistema. treba izbegavati aktivnosti koje dovode do stvaranja ogoljenih površina.5 200 50 100 50 300 300 200 8.5 Optimalne i maksimalne dozvoljene količine pojedinih elemenata u zemljištu Optimalne vrednosti mg/kg Maksimalne dozvoljene količine mg/kg EleLako Lako Ukupno Ukupno menti rastvorljiv rastvorljiv Fe Zn Mn Cu B Se F Al 20–50 10–20 5–20 20–80 4–50 2–100 40–100 2–10 0. trave i useva sprečava spiranje zemljišta. pri čemu je najznačajniji gubitak azota i fosfora jer oni mogu poremetiti hemijsku ravnotežu u rekama. SeO6. Pored odnošenja finih čestica zemljišta. što može prouzrokovati oštećenja biljaka ili poleganje useva. već akumulacijom ovih materija u biljnim organima oni mogu dospeti lancima ishrane u organizam životinja i ljudi. Erozija vetrom naročito je izražena u ravničarskom području koje je bez vegetacije. Cu2+. Zbog takvih toksičTabela 8. SO42. mobilnog gvožđa i mangana može da izazove zakišeljavanja. ali i usled nepravilnog đubrenja.1 – 0. dužine trajanja i pravca vetra. seča drveća i žbunja. oranje vršiti po konturama parcela • Izbegavati ostavljanje degradiranih površina tokom zime • Izbegavati prekomernu ispašu na padinama • Aktivno sprovoditi sejanje trave • Sprovesti terasiranje terena u većini strmih oblasti sna za vodu. ili strništa. Na+. vetar mehanički oštećuje biljke. kada zemljište nije suvo. dok u visokim koncentracijama mogu imati toksične efekte.

0 1 – 100 1 – 100 Vanadijum 10 – 200 Teški metali su sledeći: As (arsen).1 – 1.1 – 1.01 – 1. termoelektrana. a zatim i komunalnih muljeva (komposta) kao organskih đubriva. od izduvnih gasova automobila. Cr (hrom).nih efekata. zavisi od reakcije zemljišta. a potiču iz industrijskih postrojenja za preradu metala. kojima se u zemljište mogu uneti značajne količine teških metala. mehaničkog sastava zemljišta. U zemljište sa otpadnim muljem i neadekvatno proizvedenim stajskim đubrivom mogu dospeti i patogeni mikroorganizmi Escherichia coli.0 10 – 50 0. Pb (olovo) i V (vanadium). 43 .0 10 – 50 1 – 20 10 – 100 Kadmijum 0. Još jedan izvor akumuliranja teških metala predstavlja primena fosfornih đubriva. kao i usled korišćenja otpadnih industrijskih i komunalnih voda. zakonom su regulisane maksimalne dozvoljene količine. koji u organizmu životinja i čoveka mogu izazvati neželjene posledice po zdravlje. Tabela 8. Proteus. Ni (nikal). posebno onih iz antropogenog zagađenja zemljišta. Salmonela. hemijske industrije. Cd (kadmijum).01 – 1. Mobilnost teških metala. vlažnosti itd. sadržaja organskih materija i koloidne gline.0 Hrom Živa Nikl Olovo 1 – 100 0. Hg (živa).6 Prosečne i maksimalne dozvoljene količine teških metala u zemljištu Elementi Raspon Najčešće vrednosti mg/kg-1 Maksimalne dozvoljene količine 20 2 100 2 50 100 50 Arsen 1 – 50 2 – 20 0.

Visoka produktivnost je moguća jedino ukoliko gajimo visoko kvalitetna grla. smatrati bitnom osnovicom biljne proizvodnje i obrnuto. nusproizvod stočarstva. domaće životinje su sposobne da različite vrste biljnih hraniva. nezavisno od njihove veličine. tekstilna. a da pritom ne prekorači . komina. melasa. Poljoprivredno stanovništvo ostvaruje od stoke i stočnih proizvoda preko 60 % od ukupnog dohotka.Stočarstvo i dobrobit životinja 9. i proizvode koji su proizvedeni korišćenjem metoda koje nisu štetne za okolinu. Ovaj odnos je veoma bitan za očuvanje okoline. Veliki deo naše zemlje čine livade i pašnjaci (oko 40%) koji se jedino preko stoke mogu iskoristiti. Takođe. Na stočarskoj proizvodnji kao sirovinskoj bazi zasnivaju se i razvijaju prehrambena. Zato je za sve farme. ali treba istaći da postoji mnogo više problema koje treba rešavati na velikim nego na malim farmama. 9. Današnji uzgajivači moraju takođe da vode računa o uticaju njihove proizvodnje na okolinu. jer ukazuje kolike su objektivne mogućnosti farme da pravilno upotrebi svu godišnje proizvedenu količinu stajnjaka gajenih grla. a preživari čak i gruba hraniva ili nusproizvode prehrambene industrije (kao što su repini rezanci. koji će ubuduće igrati vrlo važnu ulogu prilikom odabira proizvoda od strane potrošača. farmaceuska i industrija stočne htane. Odgovarajući način ishrane i uzgoja domaćih životinja predstavlja osnovu za visoko produktivno stočarstvo. Za uzvrat vraćaju zemljištu neophodne sastojke preko stajnjaka. u normalnim prilikama. Potrošači zahtevaju proizvod koji neće uticati na njihovo zdravlje. preko stočarstva se naintenzivnije iskorišćava poljoprivredno ze44 9. hemijska. sladne kukuruzne klice) oplemene i transformišu u visoko vredne animalne proizvode kao što su meso. bilo direktno ili indirektno. veoma važno da stvore dobre uslove za dobrobit životinja i čoveka i da rade na smanjivanju njihovog štetnog uticaja na okolinu. Na većini velikih farmi količina proizvedenog stajnjaka može da bude tolika da se ne može postići proces prirodnog recikliranja hranjivih sastojaka što rezultira curenjem i gubitkom hranjive materije a posebno azota. radni i drugi potencijal i mehanizacija. Prema tome. U brdsko-planinskim regionima stočarstvo je najvažnija a ponekad i jedina grana poljoprivrede. povrtarskoj i voćarskoj proizvodnji neophodan za održavanje plodnosti i povoljne strukture zemljišta. STOČARSTVO mljište.2 Određivanje zastupljenosti domaćih životinja na farmama Zastupljenost grla na farmi predstavlja odnos broja svih vrsta i kategorija stoke i raspoloživih obradivih površina na farmi. džibra. koji je u ratarskoj. mleko vuna. hranimo ih pravilno i uzgajamo u uslovima koji zadovoljavaju njihove fiziološke potrebe. Ovo nam ukazuje na usku povezanost stočarske i biljne proizvodnje. Stočarsku proizvodnju moramo dakle. Briga o zdravlju životinja i njihov uticaj na okolinu su veoma važni bilo da se radi o malim ili velikim farmama.1 Privredna važnost domaćih životinja i svrha njihovog odgajivanja Domaće životinje imaju veliki značaj u životu čoveka koji njihovim uzgajanjem dobija raznovrsne proizvode nezamenljive za ishranu i odevanje ljudi. Ispravnost hrane je drugi aspekt. kao i stajnjak.

Prilikom procene uzimaju se u obzir sve specifičnosti vezane za tip. sa gledišta očuvanja okoline. RS br. niske troškove za stočnu hranu i radnu snagu. količina stajnjaka primenjenog na poljima svake godine neće premašiti količinu stajnjaka koji sadrži 170 kg N/ha. 81/06) Član 4 – „Farma mora da bude izgrađena tako da omogući odgovarajuće mikroklimatske i zoohigijenske uslove zavisno od vrste životinja. odnosno u stajnjaku. živine i kunića (Sl. a najbolje je uraditi hemijsku analizu koja će pokazati vrednosti nutrijenata u stajnjaku. način izđubravanja. farmer treba da smanji broj grla. Visina prostorija od poda do krova takođe je važan parameter za zdravlje životinja. intenzitet buke i higijena u prostorijama i prostorima u kojima borave životinje mora da bude u granicama koje nisu štetne za životinje. tip stajnjaka koji se proizvodi.3 Briga o životinjama Stoku treba držati u uslovima koji ispunjavaju zahteve koji odgovaraju određenim vrstama životinja i uzgoja i koji treba da obezbede očuvanje zdravlja životinja. kruženje vazduha. Prosečna količina azota (dobijenog iz sopstvene proizvodnje stajnjaka) koja se upotrebi na farmi u toku godine po jedinici obradive površine izračunava se tako što se godišnja proizvodnja azota na farmi (izražena u kg) podeli sa brojem ha obradivih površina kojima farmer raspolaže. kupi/zakupi dodatnu obradivu površinu. način rukovanja i čuvanja stajnjaka na određenoj farmi. da prosečna količina stajskog đubriva koja se svake godine iznosi na obradive površine. Ukoliko ovaj iznos prelazi 170 kg N/ha. Na osnovu već određene proizvodnje stajnjaka procenjuje se koliko kilograma azota godišnje se proizvodi na farmi.1 Unutrašnje uređenje staja Unutrašnje uređenje staja treba da bude takvo da podržava dobre uslove za životinje i visoku produktivnost. plodnost zemljišta. proda/ustupi višak stajnjaka ili sklopi dugoročni ugovor sa farmama koje nemaju dovoljan broj grla za proizvodnju stajnja- ka koja im je potrebna za đubrenje raspoloživih obradivih površina. kao i druge bitne faktore (vidi poglavlje 10). kod stočarskih farmi. gl. Planom se određuje ili procenjuje godišnja proizvodnja stajnjaka svih vrsta i kategorija stoke na farmi. visoku produktivnost. Prekomerno doziranje azota.“ Član 18 – „Osvetljenje. Plan upravljanja nutrijentima na farmi treba da sadrži i godišnji plan upotrebe stanjaka na svim raspoloživim obradivim površinama. koncentracija gasova i prašine u vazduhu. 9. Pritom je azot posebno sklon ispiranju pri prekomernoj ili na drugi način neadekvatnoj upotrebi stajnjaka (vidi poglavlja 2 i 10). Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. uzimajući u obzir zahteve kultura koje će se gajiti. kako u EU tako i u Evropi uopšte. Neke zemlje ovu restrikciju primenjuju na celoj svojoj teritoriji.3. Nitratna direktiva Evropske unije (91/676/EEC) koja se odnosi na zaštitu voda od zagađenja izazvanog nitratima iz poljoprivrednih izvora propisuje da zemlje članice EU moraju odrediti zone na svojoj teritoriji koje su ugrožene ili potencijalno ugrožene od zagađenja nitratima poreklom iz poljoprivrede. Danas postoji trend harmonizacije standarda u oblasti i vezano za mere koje se tiču brige o zdravlju životinja.maksimalnu preporučenu stopu primene stajnjaka po jednom hektaru. Ovom direktivom se propisuje i da se u ugroženim zonama primene određene mere kojima će se osigurati da. može se utvrditi izradom Plana upravljanja nutrijentima za farmu. smanjuje koncentraciju amonijaka i poboljšava radne uslove zaposlenih. Mikro45 . uzimajući u obzir sve specifičnosti vezane za način držanja i ishranu životinja. a u zonama ugroženim od zagađenja nitratima i zakonsko ograničenje. skladištenja i nege stajnjaka. sadržaj nutrijenata u stajnjaku i osoci. kvalitetnu proizvodnju uz zaštitu okoline od zagađivanja.“ 9. papkara. uključujući i đubrivo koje ostaje na pašnjacima posle ispaše. fosfora i kalijuma putem đubriva predstavlja rizik od zagađenja podzemnih i površinskih voda ovim nutrientima. načina đubrenja biljaka (vidi poglavlja 8 i 10). ne bi trebalo da prelazi količinu od 170 kg azota po hektaru obradivog poljoprivrednog zemljišta. uspostaviti akcione programe i programe monitoringa za ove zone. Stoga u zemljama EU postoji preporuka. kao i uspostaviti Pravila dobre poljoprivredne prakse koja će biti obavezna za primenu u ugroženim zonama. Da li farma gaji adekvatan broj grla stoke po hektaru raspoloživih obradivih površina. temperatura i vlažnost vazduha. Jedna od opcija je da održava životinje čistim što umanjuje higijenske probleme.

temperature unutar staja i sadržaja sirovih proteina u hrani.1 m širine ili 2.0 3.65–0.3 m2 Krmača sa prasadima: 1.1. Gubitak amonijaka u stajama zavisi od faktora kao što su intervali izđubravanja. boks 1.85 m dužine i 1.0 Vezani Muzna krava Duboka prostirka Lige boksovi U pojedinačnim Telad do 6 boksovima meseci staroU grupnim sti boksovima Junad 6–12 meseci Junad 12–24 meseci Sistem krava sa teletom Tovne svinje Krmača sa prasadima Duboka prostirka Slobodni s pregradama Duboka prostirka Slobodni s pregradama Slobodni s prostirkom Na dubokoj prostirci Na prostirci Krmače Tovne svinje: klima u stajama će biti mnogo bolja sa povećanjem zapremine prostorija. Prostor u kom životinje leže treba da bude suv.70 m.8 m2 Vezani sistem.15 m2 /prase odvojenog prostora 0. slama treba da bude iseckana na sitne komade.0 2.0 1. boks 1. 0.7 m2 Slobodni sistem: 2. 2. veličina površina u stajama koje su prekrivene đubrivom.2 Postupanje sa stajskim đubrivom u stajama i iznošenje stajnjaka Isparavanje amonijaka počinje odmah nakon ekskrecije fecesa i urina. Voda za piće treba da bude obezbeđena u količinama i kvalitetu koji odgovara uzgoju.Mere koje se preporučuju za uzgoj domaćih životinja različite vrste životinja i uslove uzgoja je data u tabeli 9.0 0.0 1.1 Preporuka za dnevne količine materijala za prostirke prema vrstama životinja i uzgoja Muzne krave Junad Telad Tovni bikovi Vezani sistem. 9. nivou proizvodnje i starosnoj dobi određene vrste životinja. Za nove objekte za držanje muznih krava visina zidova ne treba da bude manja od 5 m.3 m2 Sama krmača: 1. U boksovima i prostoru za spavanje prasadi nagib poda ne treba da bude veći od 2%. Prolazi za hranjenje životinja treba da su napravljeni sa neklizajućom površinom koja je otporna na urin i dezinfikciona sredstva.0 1. Zbog toga je važno da se đubrivo iznosi iz staja i da se površina na po- . Nagib poda u prolazima ne treba da bude veći od 2%.8 m2 po odraslom grlu 6 –18 meseci: 1.0 1. da je termički izolovan a takođe da bude otporan na urin i dezinfekciona sredstva. Korišćenje prostirke od slame.3.35 m2 Slobodni sistem.0 5. U stajama sa sistemom za polutečno đubrivo.3 m2 za krmaču i 0. Preporuka za prostirke za 46 Na tržištu se danas mogu nabaviti gumeni madraci pomoću kojih mogu da se naprave dobri uslovi u prostoru gde životinje leže bez korišćenja materijala za prostirke.0 5. Za manje staje unutrašnja visina prostora treba da bude od 2.8 m2 Životinja Vrsta uzgoja Material za prostirke u kg/dan po životinji 3.85 dužine. pravilan smeštaj grla zahteva odgovarajuću rasvetu kao i dnevnu svetlost.0 3. piljevine i dr. separacija mokraće. Visina prostorija za tov svinja treba da bude do 2. Tabela 9.3 1. Preporučuje se da se na svakih 20 m2 stajskog prostora izgradi 1m2 prozorskih površina. doprineće udobnosti životinja. Procenjuje se da samo usled provetravanja staja gubi otprilike 10% azota od ukupno proizvedene količine.75 do 3 m. Pored dimenzija prostora po grlu.9 m širine 1.

zbog čega nastaje gušenje. mada ima veoma jak miris koji podseća na pokvarena jaja.4. i organska prašina ima štetni uticaj . NH3. gubitak amonijaka smanjuje za 15%. Smanjenjem temperature u stajama sa 15 na 10ºC emisija amonijaka se redukuje za približno 40%. slame. Zbog izuzetnog značaja za reproduktivne i proizvodne osobine i zdravlje domaćih životinja temperatura vazduha je vrlo važan mikroklimatski faktor. Oštećuje sluzokožu dok dugotrajnim udisanjem izaziva oboljenje pluća. Izaziva trovanje i u malim količinama koje ne mogu da se osete čulom mirisa. H2S. Previsoka koncentracija sumpor vodonika H2S može biti smrtonosna Amonijak je gas oštrog mirisa koji se oslobađa iz stajnjaka. Ovaj gas je veoma otrovan i vezuje se u plućima za hemoglobin.3 Površina u stajama zaprljana stajskim đubrivom Isparavanje amonijaka zavisi od toga kolike su površine stajnjaka izložene na otvorenom.3. Dolaskom u krvotok vezuje se za hemoglobin što umanjuje transport kiseonika i izaziva anemiju. Može da bude nosioc živih mikroorganizama često i patogenih. Pri većoj koncentraciji izaziva smetnje u disanju pri dužem udisanju dovodi do trovanja i gušenja životinja. sistema ventilacije i spoljne temperature. Sumpor-vodonik je vrlo otrovan gas. na zdravlje životinja i smanjiće sposobnost produktivnosti životinja. CO2. ugljen monoksid. Zbog toga je razdvajanje urina veoma važno i što se urin pre ukloni iz staje to će isparavanje amonijaka biti manje.4 Mikroklima u stajama Mikroklima unutar staja je rezultat grejanja i emisije različitih gasova koje proizvode životinje. Putem ventilacije se regulišu važni parametri mikroklimata u stajama kao što su sadržaj kiseonika. Nastaje razlaganjem proteina. teži od vazduha. utiče na nervni sistem i dovodi do smetnji u disanju. Sa manjih površina će gubici biti manji nego sa većih. Suviše visoka koncentracija štetnih gasova kao što je amonijak. CO. Povećana vlažnost vazduha pri niskim temperaturama kod životinja ima tendenciju da vlaži dlačni pokrivač i u takvoj situaciji gubici toplote putem provodljivosti budu značajni. polena. temperatura vazduha. Curenje ili prosipanje vode iz sistema za napajanje stoke povećava površinu koja je kontaminirana stajnjakom zato se ono treba kontrolisati i popravljati. a nastaje nepotpunim sagorevanjem pri otvorenom plamenu. Ugljen dioksid je normalan sastojak vazduha.1 Ventilacija Obezbeđenje efikasnog sistema izmene vazduha u objektima je jedan od vrlo značajnih zahteva koji se moraju poštovati kod izgradnje objekata u stočarstvu. sadržaj vlage i koncetracija štetnih gasova u vazduhu. konstrukcije štale. Dozvoljena koncentracija je od 40 do 100 ppm. Prepo ruke za brigu o životinjama u svim vrsta ma staja za krave i svinje • Čuvati životinje u uslovima koji omogućavaju dobro zdravlje životinja i visoku produktivnost • Staje za goveda i svinje treba da imaju prirodnu svetlost i odgovarajuće osvetljenje • Pijaća voda bi trebalo da bude obezbeđena za sve životinje u dovoljnoj količini i kvalitetu • Držati staje i životinje čistim • Površine za ležanje životinja treba da budu suve i čiste • Staze ne smeju da budu klizave i treba ih držati što je moguće čistije • Iznositi stajnjak najmanje dva puta u 24 sata 9. Ugljen-monoksid je gas bez boje i mirisa. parazita i dr. Sa druge strane visoka vlažnost omogućava preživljava47 9. Izračunavanja su pokazala da se smanjivanjem zaprljanih površina za 20% u vezanom sistemu uzgoja. Gubitak amonijaka veoma zavisi od temperature u stajama. Prašina koju životinje udišu utiče na zdravlje i prirast. plesni.4 Izdvajanje (mokraće) urina i temperatura u stajama Najveći gubitak amonijaka potiče iz urina (mokraće). onemogućavajući preuzimanje kiseonika. 9. Prašina negativno utiče i na zdravlje farmera i vek korišćenja opreme 9. ugljen dioksid. Prašina u objektima potiče od hrane. sumpor vodonik.dovima i zidovima koja je zaprljana stajnjakom svede na minimum.3.

čime se povećava rizik pojava zaraza. neškodljivo uklanjanje i utvrđivanje uzroka uginuća i prevozna sredstva za transport životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla (Sl. Tokom letnjeg perioda problem je spustiti temperaturu u stajama. Zato se preporučuje izvoditi stoku na pašu od maja do septembra da bi se poboljšalo njihovo zdravlje. po pravilu. Goveda se mogu držati na niskim temperaturama. pa zato dobar ventilacioni sistem mora podrazumevati i grejanje. ugljen monoksida. Životinje koje su vezane nemaju dovoljno kretanja. a samo spaljivanje kontroliše veterinarska inspekcija. Ako nadležne veterinarske službe dozvole farmeru da pokopa uginulu životinju. sumpor vodonika. se malo kretati. izvora ili bušotine koji služe za vodosnabdevanje ljudi i stoke • Da je 30 m najmanje udaljeno od izvora ili vodotoka i 10 m najmanje od odvodnog kanala Pravilnik o načinu neškodljivog uklanjanja životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla i o uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti i oprema za sabiranje. U Srbiji se preporučuje da svaka opština treba da ima stočno groblje (izgradnju insineratora određuje broj stoke) i nadležni tim stručnjaka kao i transportna sredstva za uklanjanje leševa. 9. U manjim gazdinstvima gde životinje nemaju slobodan pristup svim delovima zgrade. pre pokopavanja životinja se mora tretirati na odgovarajući način prema propisima o neškodljivom uklanjanju leševa (tretirati dezinfekcionim sredstvom i dr. Temperatura u stajama ne bi smela da pređe 26°C. 53/89) Član 9: Životinjski leševi i otpaci životinjskog porekla transportuju se do objekta za sabiranje. U ovakvim stajama postoji stvarna potreba za efikasnom opremom za ventilaciju. ali se ne preporučuje držanje na temperaturama nižim od 5ºC jer mogu imati zdravstvene probleme. utvrđivanje uzroka uginuća i neškodljivo uklanjanje. Svinje su osetljivije na niske temperature (posebno mlađe kategorije). SFRJ br. životinje će 48 . Inspekcija treba da ispita leševe i da daje uputstva u vezi njihovog neškodljivog uklanjanja. ugljen dioksida i organske prašine prelazemaksimalne koncentracije • Koncentracija amonijaka u unutrašnjem vazduhu može se smanjiti: • Iznošenjem đubriva najmanje 2 puta u 24 sata • Minimiziranjem površina pokrivenih stajnjakom • Razdvajanjem urina od stajnjaka već u stajama i odnošenje u skladišta što je pre moguće • Izbegavanjem nepotrebne količine jednostavnih proteina u hrani čime se povećava efikasnost azota i smanjuje gubitak amonijaka. Tokom zimskog perioda problem je smanjiti vlažnost u stajama. 9. Vazduh koji je vrlo suv suši sluzokožu disajnjih puteva te uslovljava otežano disanje životinja. odmah ili najkasnije u roku od 12 časova u letnjem periodu. Mogućnost da životinje provedu nekoliko sati svakoga dana napolju povoljno utiče na njihovo zdravlje. gl.). Nije dozvoljeno uginule životinje odlagati (uklanjati) na divljim smetlištima i mestima za kompostiranje. Povećana temperatura praćena većom vlažnošću vazduha uslovljava respiratorne teškoće i porast unutrašnje temperature životinja. Mesto za pokopavanje životinja mora zadovoljavati sledeće uslove: • Da je 500 m najmanje udaljeno od naseljenog mesta • Da je 250 metara najmanje udaljeno od bunara. Životinje sa zaraznim bolestima moraju uvek biti spaljene.nje većine patogenih mikroorganizama. Visoka vlažnost uzrokuje znojenje životinja.6 Odlaganje životinjskih leševa Prema regulativi svaki slučaj uginule životinje mora se prijaviti nadležnoj veterinarskoj inspekciji. Preporuke za mikroklimu za sve tipove staja za krave i svinje • Ventilacioni sistemi u stajama treba da garantuju optimalnu vlažnost vazduha tokom zimskog perioda • Tokom letnjeg perioda ventilacioni sistem ne bi smeo da dozvoli prelazak temperature preko 26ºC • Ventilacioni sistem ne bi smeo da dozvoli da koncentracije amonijaka. Ovo je veoma važno za staje u kojima stoka boravi preko cele godine. bakterije se ubrzano razmnožavaju a visoka vlažnost šteti i konstrukciji zgrade.5 Potreba životinje za kretanjem Svim životinjama je potrebno kretanje. odnosno u roku od 24 časa u ostalim periodima godine. Iz tih razloga je veoma važno da se ne zatvaraju ventilacioni otvori već omogućiti izlaz vlage.

broj somatskih ćelija ispod 300. Treba izbegavati biostimulativne prehrambene materijale. Preporuke za proizvodnju visoko-kvalitetnih proizvoda od krava i svinja • Držati staje i životinje čistim • Hraniti životinje higijenski ispravnom hranom • Ne koristiti nedozvoljene stimulatore rasta 49 . Preporučuje se farmerima da životinje osiguraju od više sile ili bilo koje vrste bolesti ili povrede životinja.3% proteina.000. a ovo će umanjiti potrebu za ovakvim proizvodima. Hranite životinje higijenski ispravnom hranom.000 i broj bakterija ispod 100. Zemlje EU su u procesu regulisanja upotrebe stimulatora rasta.7. Kvalitet životinjskih proizvoda Dobro izbalansiran obrok sa odgovarajućom energetskom vrednošću i količinom proteina. pošto će ovo smanjiti njihovu ekonomsku štetu. Uobičajen standard kvaliteta je minimalni sadržaj mlečne masti 3. merenih prisustvom bakterija i somatskih ćelija i procenta proteina i mlečne masti. Dobro izbalansiran obrok treba da bude prilagođen potrebama svih vrsta i kategorija domaćih životinja u skladu sa savetima stručnjaka. Cena mleka obično zavisi od nivoa primenjenih higijenskih standarda. Mnogi potrošači su svesni rizika i izbegavaju kupovinu hrane proizvedene uz pomoć stimulatora rasta.• Grobna jama treba da bude takve dubine da nakon pokrivanja životinjskog leša debljina zemlje bude najmanje ? m • Dno mesta na kome se leš zakopava mora da bude najmanje 1 m iznad najvišeg nivoa podzemnih voda 9.8 % u proseku a mleko najboljeg kvaliteta treba da sadrži minimum 3. s obzirom da će oni uticati na druge žive organizme u životnom ciklusu. vitamina i minerala jedan je od najvažnijih uslova za postizanje dobrih reproduktivnih i proizvodnih karakteristika u stočarskoj proizvodnji.

takođe smanjuju izdatke za mineralna đubriva. Stajnjak kao nusproizvod stočarske proizvodnje ima karakteristike koje su pod uticajem mnogih faktora. u zavisnosti od strukture obroka kojim se domaće životinje hrane. ČVRSTI stajnjak prestavlja mešavinu fecesa (izmeta). sistem za rukovanje doprinosi boljim sanitarnim i higijenskim uslovima za životinje i osoblje. skladištenja i tretmana. upotrebljene prostirke i dr. najjeftinije i najkvalitetnije đubrivo kojim se održava i popravlja kvalitet i struktura zemljišta. što bi uticalo na smanjenje gubitaka hranljivih materija. Stajnjak takođe može da uključi prostirku. načina pakovanja.1.: • vrsta životinja • način čuvanja životinja • vrsta i količina hrane i način ishrane • nivo proizvodnje . 10. dlake itd. višak upotrebljene vode i zemlju. Zatim. i smatra se da je kao takav najbolje. da li se one drži na prostirci ili ne. tako da njegov konačan sastav kada je pripremljen za primenu. Šematski prikaz rukovanja stajnjakom od staje do useva uključujući i ekonomsku računicu poljoprivrednika 10. odnosno TEČNI stajnjak. količine vode u njemu. kao nusproizvod se javlja ČVRSTI. Na karakteristike stajnjaka utiču mnogi faktori.1 Vrste stajskog đubriva Stajsko đubrivo nije standardizovani proizvod i razlikuje se od farme do farme. uključujući obrok. Međutim ako se stajnjak ne zaorava na njivi već se samo skladišti na površini zemlje. ostatke hrane.Upotreba i rukovanje stajnjakom i organskim otpadom 10. Dobri sistemi za rukovanje stajnjakom. po50 Slika 10.2. prevreli stajnjak predstavlja đubrivo koje obogaćuje zemljište organskim materijama. dužine skladištenja. STAJNJAK staje faktor zagađivanja spoljne sredine i podzemnih voda o čemu se danas posebno mora voditi računa kako zbog sve veće zagađenosti životne sredine koja ugrožava čoveka i životinje. veoma varira. ostataka hrane. U zavisnosti od načina držanja domaćih životinja tj. kao npr. Prema tome.1 Uvod-proizvodnja i rukovanje stajnjakom Stajnjak je osnovni nusproizvod stočarske proizvodnje.2 Sistemi za rukovanje stajskim đubrivom Dobre sisteme za rukovanje stajnjakom karakterišu mere za povećanje efikasnosti upotrebe nutrijenata. oko jedne trećine azota potrebnog biljkama (potreba useva za nutrijentima) može se zameniti stajskim đubrivom. vode za piće i drugih vodnih resursa. mokraće i prostirke dok se TEČNI stajnjak sastoji od fecesa. 10. Prevreli stajnjak prestavlja heterogenu masu. a takođe smanjuje rizik od zagađivanja bunara. kategoriju i vrstu domaćih životinja i metod rukovanja. mokraće. tako i zbog eventualnih sankcija koje bi proizvodnju opteretile dodatnim troškovima.

Slika 10. Prostirka se.2.Slika 10. fecesa. prostirke i vode. Glavne komponente stajskog đubriva • tehnologija koja se koristi pri rukovanju stajskim đubrivom • znanje i iskustvo u upravljanju. 51 . stajsko đubrivo. Stajsko đubrivo je meša vina fecesa i mokraće. Količina proizvedenog fecesa i urina zavisi od vrste životinja. kao komponenta sastoji od iskorišćenog materijala prostirke i ostataka nepojedene hrane (rastura sa hranilica). Šemarski prikaz raspodele komponenti – vode. vrste hraniva i načina ishrane kao i kapaciteta za uzgoj životinja. što je prikazano na slici 10.2. čvrsto. tečno stajsko đubrivo i osoka kao i prikay skladištenja različitih tipova stajnjaka. urina i prostirke u 3 vrste stajskog đubriva.3.

P (fosfor). mlekom. na podu prostorija u kojima borave domaće životinje (u brdsko-planinskim reonima se takođe upotrebljava lišće.3 2.0 32. ostacima hrane.) Čvrsti stajnjak bogat slamom može se slagati na gomilu visine do 3 m.8 · 4= 59. Tečni stajnjak – Tečni stajnjak je mešavina fecesa i urina (mokraća). obično slame. od pranja pomoćnih prostorija i prostorija za mužu. urinom. Čvrsti stajnjak – Stajnjak dobijen od životinja koje se drže u zatvorenim prostorijama. Junad 12-24 mes.1 Jedan kubni metar sadrži približno 1000 kg tečnog stajnjaka.0 13. Ukoliko je procenat suve materije u tečnom stajnjaku blizu 10%.2.Kao što je već pomenuto. deterdžentima i drugim hemijskim supstancama. tečni stajnjak i osoka koja nastaje ceđenjem iz čvrstog stajnjaka. prljava voda i otpadna voda iz silaže. ostacima hrane i dr. urinom. sa upotrebljenom tehničkom vodom za pranje. spoljnih staza za rukovanje stajnjakom. Najštetniji tipovi otpadne vode su tzv.0 53. 52 Proizvodnja tečnog stajnjaka u toku 24 časa za pojedine kategorije goveda i svinja data je u nastavku: Kategorija goveda Telad Junad 6-12 mes. imajući u vidu da se različiti tipovi stajnjaka tretiraju na različite načine i da imaju različit sadržaj nutrijenata. preporučuje se dodavanje vode.2 kg čvrstog stajnjaka dnevno. 10. stajsko đubrivo će se razlikovati od farme do farme. to je 14.9 1. suve materije tada dnevna količina proizvedenog čvrstog stajnjaka iznosi (20/2 +4. sastoji se od fecesa i mokraće pomešanih sa velikim količinama prostirke. Radi lakšeg opisa mogućnosti korišćenja stajskog đubriva. a sakuplja se sa platoa za okupljanje stoke pre muže. koje proizvode domaće životinje. ono je podeljeno u 2 ili 3 grupe: čvrsi stajnjak.2 Vrste otpadnih voda sa farmi Otpadna voda sa farmi je zajedničko ime za vodu koja izlazi sa farmi zagađena fecesom. VSJ/Tovna junad Muzne krave Ukupna dnevna proizvodnja tečnog stajnjaka (kg) 7. . Količina čvrstog stajnjaka izračunava se na osnovu formule: KOLIČINA STAJNJAKA (kg) = Suva ma terija hrane (kg)/2 + suva materija prostirke (kg) · 4 PRIMER: Ako krava prosečno dnevno pojede oko 20 kg suve materije hrane a 5 kg prostirke ima 4.5 5.0 Kategorija svinja Krmača sa prasadima Odlučena prasad 7–15 kg Prasad 15–25 kg Tovne svinje 25–65 kg Tovne svinje 65–105 kg Nerastovi Ukupna dnevna proizvodnja tečnog stajnjaka (kg) 10. postoji više različitih podvrsta. Tečni stajnjak otiče pod dejstvom gravitacije a može se transportovati i pumpama do skladišta Procenat suve materiju se kreće između 1 i 10% u zavisnosti od količine upotrebljene tehničke vode.5 7. Tečni stajnjak ima određenu vrednost kao đubrivo s’ obzirom na sadržaj važnih hranljivih materija N (azot). Prljava voda – Prljava voda je zagađena fecesom. staza za životinje. paprat i strugotine drveta. Tokom perioda lagerovanja stajnjaka na betonskim skladištima pod uticajem atmosferskih padavina dolazi do ceđenja vode bogate nutrijentima i ta voda se naziva OSOKA. Proizvodnja stajnjaka ostalih kategorija goveda može se izračunati na isti način ili proporcionalno u odnosu na težinu krave u pojedinoj kategoriji.7 3. jer potiču od različitih vrsta stoke. kako bi se olakšao rad pumpi. U svakoj vrsti stajskog đubriva. K (kalijum).8 kg.0 26.8) · 4. skladištenja i tretmana.

• Odvoditi atmosferske vode sa farme i krovova koje nisu zagađene stajnjakom putem drenažnih sistema koji nisu u kontaktu sa stajnjakom. Fosfor.5. Preporuke za minimiziranje količine prljave vode koja se stvara na farmama Osnovna pravila su: • Koncentrisati površine koje se zagađuju stajnjakom što je moguće više. Zato se prljava voda mora sakupljati i prema mogućnostima primenjivati na useve u toku vegetacije. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. • Primenjivati metode pranja prostorija za mužu. organske materije i amonijačni azot su obično vezani u površinskom sloju zemljišta i sa česticama zemlje lako dospevaju u površinske vodotokove.1 Stajnjak Najopasniji izvori zagađenja na stočnim farmama su skladišta stajnjaka. • Ograničiti spoljnu pristupnu površinu za životinje. papkara. platoa za okupljanje stoke pre muže i drugih betoniranih površina koje štede vodu. 81/06) Član 10 – Otpadne vode koje nastaju tokom proizvodnog procesa ili pranja objekta i opreme moraju se sakupljati u vodonepropusne ispuste i moraju da se prečišćavaju pre ispuštanja u prirodne recipijente. fosfora i kalijuma i imaju visok nivo organskih materija. oma s ozbiljno obzirom da količina prljave vode može biti veoma velika.3. skladištima i tokom njegove primene.3 Rizici od zagađenja pri rukovanju sa stajskim đubrivom i otpadnom vodom 10. Azot isparava uglavnom u obliku amonijaka iz staja. • Izbegavati preteranu upotrebu vode za pranje opreme i prostorija za mužu i redovno kontrolisati ispravnost pojilica na farmi. glasnik RS br. međutim. Preporučuje se da se svi sakupljeni efluenti odvode cevima do jame za osoku i skladište zajedno sa osokom. kao što je primena opreme za pranje pod jakim pritiskom i izgradnja podova i zidova koji su laki za čišćenje. Nitratni azot je pokretljiv u zemljištu i kao takav lako dospeva do podzemnih voda i na taj način ih zagađuje. Fekalne vode sakupljaju se u odvojene septičke jame ili se ispuštaju u kanalizaciju. travne i kukuruzne silaže (cele biljke i visoko vlažnog zrna).3.3 Otpadne vode od silaže Ocedne vode iz silaže sadrže organske materije i predstavljaju rizik za zagađenje vodnih tela Važno je sakupljati svu otpadnu vodu iz silaže i ne dozvoljavati oticanje van prijemnih skladišta za silažne efluente. Ocedne vode iz silaže se javljaju kada je sadržaj suve materije (SM) u kukuruznoj stabljici ispod 28%. Rizici od zagađenja stajnjakom mogu se umanjiti ukoliko farmeri primenjuju dobru praksu tokom rukovanja stajnjakom u stajama.2 Prljava voda Prljava voda sadrži nutrijente i organske materije. Gubici azota iz staja u polje i ostatak azota raspoloživ za useve gađenje. živine i kunića (Sl. Šematski prikaz gubitka nutrijenata usled rukovanja stajnjakom dat je na slici 10. spremišta za đubrivo i nakon primene stajnjaka na njivama.Otpadne vode iz silaže – Otpadna voda koja potiče od ceđenja ili drenaže silaže (npr. 10.kod sistema za rukovanje stajnjakom i osokom u proizvodnji mleka. ali ima vrlo nisku vrednost kao đubrivo. Primenjeni stajnjak će se akumulirati u zemljištu gde će doći do transformacije nitrata u nitratni azot.4. 10. 10. može biti ve. ZaSlika 10. 53 . Sledeći paragrafi će dati primere ovakve dobre prakse.3. Najbolja tehnika za pripremanje silaže je kada trava prethodno provene do sadržaja SM od 35% . Ocedi iz stajnjaka sadrže visoku koncentraciju nutrijenata posebno azota. Svi silosi moraju imati drenažni sistem za sakupljanje oceda (efluenata) iz silaže.

kruženje vazduha. 10. Ilustracije radi.6 Gubici azota iz staja u polje i ostatak azota raspoloživ za useve kod sistema za rukovanje stajnjakom i osokom u proizvodnji tovnih svinja 10. Nepropisno odlaganje stajnjaka uzrokuje gubitke azota do 30%.Preporuke za izbegavanje problema sa otpanom vodom iz silaže Osnovne aktivnosti su: • Stavljati u silažu prethodno provenulu travu i stabljike kukuruza • Važno je ocednu vodu (efluent) sakupljati na pravilan i bezbedan način • Sakupljenu ocednu vodu iz silaže odvoditi do skladišta. smanjuje gubitke amonijaka za 15%. Zato je važno da se što brže urin (osoka) ukloni iz staje jer će biti manje isparavanje amonijaka a samim tim će biti poboljšana mikroklima u staji. 10. otporan na dejstvo urina i dezinfekcionih sredstava i da ima toplotnu izolaciju na mestima za ležanje. gl.5 Rukovanje stajskim đubrivom u stajama i izđubravanje Isparavanje amonijaka započinje odmah nakon ekskrecije fecesa i mokraće . 54 . Gubici amonijaka iz staja zavise od faktora kao što su intervali izđubravanja.6 pokazuju tipične vrednosti gubitaka dobijene istraživanjima u Švedskoj i količinu azota u goveđem i svinjskom stajnjaku dostupnu usevima. intenzitet buke i higijena u prostorijama i prostorima u kojima borave životinje mora da bude u granicama koje nisu štetne za životinje. separacija urina. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. temperatura i vlažnost vazduha. od staje do skladišta i dalje do konačne primene na useve.1 Unutrašnji objekti Konstrukcije staja i unutrašnji tehnički objekti moraju da obezbede odgovarajuće mikroklimatske uslove u stajama. Slika 10. RS br. slama se mora koristiti proređeno i mora biti usitnjena. U stajama sa sistemima za rukovanje osokom. 10. od površine staje pokrivene stajnjakom i sadržaja prostih proteina u stočnoj hrani. Nagib na stazama ne sme biti veći od 0. živine i kunića (Sl.2 Površine staje pokrivene stajnjakom Isparavanja amonijaka zavisi od veličine površina pokrivenih stajnjakom i osokom koje su izložene okolnom vazduhu. Podovi su jednostavniji za čišćenje ako su nagnuti.4 Sadržaj i gubici nutrijenata pri rukovanju sa stajskim đubrivom i urinom Gubici azota i delimično fosfora se javljaju u svim koracima u lancu rukovanja stajnjakom i osokom. Mala površina će dati manje gubitke nego velika.5.3 Uklanjanje osoke i temperatura u staji Gubici amonijaka uglavnom potiču iz urina (osoke). Proračun pokazuje da smanjenje zagađenih površina u slučaju slobodnog sistema čuvanja za 20%. Podaci o gubicima i iskorišćenosti azota u Srbiji nisu raspoloživi. Član 18 – Osvetljenje. 1 tona stajnjaka ekvivalentna je 4–6 kg azota.5. 10. 81/06) Član 4 – Farma mora da bude izgrađena tako da omogući odgovarajuće mikroklimatske i zoohigijenske uslove zavisno od vrste životinja.5–%.5. koncentracija gasova i prašine u vazduhu. Gubici amonijaka veoma zavise od temperature u staji. Slike 10.5 i 10. papkara. Gubici azota usled provetravanja staja se obično procenjuju na oko 10% od ukupnog sadržaja u stajnjaku. Pod u stajama ne sme da bude klizav. Upotreba prostirki od slame. strugotine kao i „madraca“ doprinosi stvaranju suvih i čistih prostorija. mora biti vodootporan.

85 0. načina čuvanja životinja. Tabela 10. kao i za različite vrste uzgoja životinja. Smanjenje prekomernog unošenja proteina bez smanjenja proizvodnje smanjiće gubitke amonijaka kao i troškove ishrane.10. Dužina preporučenog skladišnog period trebalo bi da se uzme u obzir prilikom kalkulacije skladišnih kapaciteta za stajnjak.4 Sadržaj prostih proteina u stočnoj hrani Količina azota koju grla ne iskoriste pri proizvodnji mleka i mesa.90 0.92 Određivanje lokacije za skladište stajnjaka i osoke – Opšte preporuke za planiranje celokupne površine farme prikazane su u Poglavlju 7 „Poljoprivredno planiranje“. težina po 1m2 t/m2 m stajnjaka t/m3 1.2. Smanjenje gubitaka nutrijenata će takođe omogućiti farmerima da smanje troškove kupovine mineralnih đubriva zamenjujući ih stajnjakom. Skladišni kapacitet mora da se izračunava posebno za svaki tip stajskog đubriva. Iz ovih razloga neophodno je odrediti minimalan period skladištenja stajnjaka. procesu rasta ili tokom bremenitosti izluči se u vidu fecesa i urina.5. U ovim kalkulacijama pretpostavlja se da jedna tona osoke i tečnog stajnjaka zauzima zapreminu od m3.5 2. U Srbiji sezona porasta ratarskih kultura traje od marta/aprila do oktobra/novembra. Prljave vode se uglavnom mešaju sa stajnjakom i ovo se mora uzeti u obzir prilikom kalkulacije skladišnog kapaciteta za stajnjak (kada je reč o vodi za pranje uređaja za mužu moraju se koristiti biorazgradivi deterdženti). kapaciteta proizvodnje i periodu ispaše.32 1. Količina prljave vode zavisi od količine vode upotrebljene za pranje prostorija za mužu i okupljanje stoke. Podaci o stajnjaku koji proizvode različite grupe životinja u zavisnosti od sistema čuvanja dati su u poglavlju 9 – „Stočarstvo“. Količina stajnjaka proizvedena u stajama zavisi od broja i vrste životinja. Ovo pravilo podrazumeva da farmeri moraju da izgrade dovoljne skladišne kapacitete za stajnjak i osoku. Skladištenje čvrstog i tečnog stajnjaka u šestomesečnom periodu je sasvim zadovoljavajuće a preporuka je da farmeri mogu da grade i veće skladišne kapacitete na farmi da bi obezbedili maksimalnu fleksibilnost prilikom izrade plana za primenu stajnjaka. prljavu vodu i otpadnu vodu iz silaže. Da bi se izbegli ovi rizici.3 0. farme moraju imati dovoljno skladišnih kapaciteta koji omogućuju da se sav stajnjak koristi u sezoni porasta useva. Izđubravanje stajnjaka iz staja i odlaganje u skladišta vrši se dva puta dnevno i to je naporan. prljav posao koji zahteva dosta vremena.0 1. Količina otpadne vode iz silaže zavisi od tipa silaže koji se koristi. Količina čvrstog stajnjaka po 1m2 površine skladišta u zavisnosti od visine gomile Visina Specifična Količina stajnjaka gomile. Rizici od zagađenja su vrlo visoki tokom sezone mirovanja kada je tlo zamrznuto i nepogodno za primenu stajnjaka. Preporuke za sve tipove staja za goveda i svinje • Održavati staje i životinje čistim • Minimizirati površine pokrivene stajnjakom • Vršiti izđubrivanje najmanje dva puta u toku 24 sata • Pokušati razdvojiti osoku već u staji i ukloniti stajnjak u skladište što je pre moguće • Održavati staze što čistijim • Dobro izbalansirana količina proteina (udeo prostih proteina) u obroku će povećati efikasnost usvajanja azota od strane životinja i time smanjiti gubitke amonijak 10. Postoji očigledna zavisnost između sadržaja prostih proteina u obroku i sadržaja azota u fecesu i urinu.0 2.6 Skladištenje stajskog đubriva Skladišni kapacitet – Stajsko đubrivo se proizvodi tokom cele godine.2.88 0.5 0. korišćene tehnologije pri rukovanju stajnjakom.8 2. Ukupni skladišni kapacitet na farmi zavisi od količine proizvedenog stajnjaka i količine sakupljene prljave vode. vidi tabelu 10.85 1. Čvrsti stajnjak pomešan sa velikim količinama materijala za prostirku ima manju gustinu što treba uzeti u obzir pri pretvaranju tona u m3. ali biljke koriste nutrijente iz stajnjaka samo tokom sezone rasta. Ovo poglavlje se bavi detaljnim preporukama za skladišta stajnjaka. Za farme sa stadom većim od 20-30 krava za 55 . zagađenih otpadnih voda i perioda skladištenja.

Jama za osoku – Osoka iz staja zajedno sa vodom za čišćenje prostorija za mleko. što otežava nalaženje optimalne lokacije. papkara. te stoga mora biti armirana. 10. traktor) bez pucanja. treba razmotriti i opasnost od mogućeg zagađenja bunara pijaće vode. mužu preporučuje mehanička oprema za čišćenje. Ploče se obično prave od armiranog betona i moraju biti vodonepropusne kako bi se izbeglo curenje u podzemne vode.5 do 2 m u prečniku često su potpuno ukopani u zemlju. U obzir treba uzeti i nivo podzemnih voda kada se bude određivalo koliko duboko se jama može ukopati. skladište stajnjaka bi u koliko je moguće trebalo postaviti na preovlađujućem pravcu vetra. Manji rezervoari od 1. Stajnjak se čuva na betonskim podlogama za stajnjak a osoka se sakuplja zajedno sa prljavom vodom i čuva u jami za 56 Podloga za stajnjak se sastoji od betonske ploče i bočnih betonskih zidova postavljanih sa tri strane oko nje. lakše je locirati skladište na za to optimalno mesto. U jami za osoku može biti smešten rezervoar. živine i kunića (Sl. Visok sadržaj amonijačnog N u osoci će osloboditi velike količine amonijaka u vazduh. nasuprot pravcu glavnih vetrova i mora da bude udaljen najmanje 50 metara od objekta za životinje.7 Izgled staje u kojoj se stajnjak tretira u čvrstom stanju uključuje jedan rezervoar za osoku i plato za odlaganje čvrstog stajnjaka Kada je u pitanju izgradnja novih staja. • Pri određivanju položaja skladišta za stajnjak. Obično se duž otvorenog bočnog zida pravi rešetkom pokriven sabirni kanal. Zidovi će omogućiti nagomilavanje stajnjaka da bi se povećala skladišna zapremina i sprečilo površinsko oticanje nutrijenata. Naravno. curenje iz jama i zagađivanje podzemnih voda nije dozvoljeno. od farme u pravcu duvanja vetra. Ploča.RS br 81/06) Član 11. Povećanje skladišnog kapaciteta za stare staje uvek povlači mnoga pitanja. osoku. mleka i stajnjaka ne smeju da se ukrštaju • Skladišta za stajska đubriva ne bi trebalo da ometaju širenje staja • Novo planirano skladište stajnjaka mora biti praktično za upotrebu i u sledećoj fazi širenja farme Slika 10. • Da bi se izbegli problemi sa širenjem neprijatnih mirisa. – Prostor za odlaganje i zbrinjavanje stajskog đubriva iz objekta mora biti smešten. mužu. Podloga skladišta mora da podnese teške mašine (npr.1 Skladište za čvrsti stajnjak i osoku U stajama sa sistemom rukovanja čvrstim stajnjakom moraju se sakupljati stajnjak i osoka u različitim skladištima. takođe mora da bude pod nagibom 1% ka otvoru kako bi oced (osoka) nesmetano oticao prema sabirnom kanalu. bez dodatne manipulacije ili transporta. povezanog sa prostorijama za mužu. Skladišta stajnjaka bi trebalo da se nalaze u blizini staja tako da uređaji za čišćenje mogu da odnesu stajnjak direktno do skladišta. gl. Atmosferske padavine zajedno sa ocedom iz uskladištenog stajnjaka sakupljaju se u prijemne jame (osočare) pored skladišta i time se sprečava zagađenje podzemnih voda. dok se veći ukopavaju do pola. Opšti primer dobre prostorne organizacije i lociranja skladišta za ovakve sisteme prikazan je na slici 10.6. odnosno izgrađen tako da se spreči zagađivanje okoline i širenje uzročnika zaraznih bolesti životinja i ljudi. Preporuke • Skladišta stajnjaka bi trebalo da se nalaze u blizini staja tako stajnjak može biti odnet direktno do skladišta. oced sa skladišta za čvrsti stajnjak sakupljaju se u jami za osoku. Da bi . • Skladište stajnjaka bi trebalo postaviti u nižem delu dvorišta farme kako bi se smanjila opasnost od oticanja zagađene vode.7 u nastavku.Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. Bočni zidovi takođe moraju biti dovoljno jaki. Otvor za izuzimanje stajnjaka mora biti dovoljno velik i postavljen tako da pražnjenje bude lako. • Saobraćajne staze za utovar i transport za raspršivače stajnjaka moraju biti visokog kvaliteta i praktične za upotrebu • Staze za transport hrane. Jame se najčešće izrađuju od betona kao jednodelne.

• Novo planirano skladište mora biti praktično za upotrebu čak i u slučaju povećanja proizvodnih kapaciteta • Saobraćajne staze za prolaz mehanizacije za utovar i transport stajnjaka moraju biti visokog kvaliteta i logistički praktične za upotrebu • Ukoliko je moguće skladište stajnjaka bi trebalo postaviti na preovlađujućem pravcu vetra. Primer dobrog prostornog rasporeda i pozicioniranja skladišta za tečni stajnjak je prikazan na slici 10. dovoljan pogon je jedna pumpa na struju.2 Skladište za tečni stajnjak Skladište za sisteme za rukovanje tečnim stajnjakom je tank (rezervoar) za tečni stajnjak u kome se sakupljaju stajnjak. emisije amonijaka su posebno visoke tokom perioda punjenja i mešanja tečnog stajnjaka pri pražnjenju skladišta. Za male farme. čelik i plastika. Da bi se obezbedili sigurni rezultati pri iznošenju. Punjenje i pražnjenje skladišta • Sva skladišta stajnjaka moraju biti racionalna i jednostavna za punjenje. Tankovi (rezervoari) za tečni stajnjak mogu biti izgrađeni od različitih materijala.8. U slučaju većih skladišta moraju se koristiti snažnije mešalice. Za mešanje i pumpanje. jednog velikog za skladište i drugog mnogo manjeg koji obezbeđuje rad pumpe (prijemni rezervoar). Takve farme koriste pumpe čiji pogon obezbeđuju traktori i moraju da izgrade crpni rezervoar sa kapacitetom akumulacije većim od nedelju dana. Skladišta za stajnjak prave se tako da je garantovan radni vek od najmanje 20 godina. Da bi se smanjile emisije amonijaka pri punjenju glavnog skladišta. Preporuke Skladišni kapacitet • Minimalni skladišni kapacitet u Srbiji je 6 meseci za goveđi i svinjski stajnjak. Prijemni rezervoar se koristi kao sabirnik i homogenizator proizvedenog stajnjaka pre nego što se prepumpa u glavni rezervoar. • Staze za transport stajnjaka. U ovom slučaju crpni rezervoar se koristi za sakupljanje stajnjaka iznetog iz staje a zatim se tečni stajnjak prepumpava u glavni rezervoar za skladištenje. otpornim na sunčevu svetlost. 57 . Ne treba zaboraviti da je pri proračunu kapaciteta potrebno uzeti u obzir padavine i vodu za čišćenje .se smanjili gubici preporučuje se pokrivanje rezervoara poklopcima ili plastičnim pločama za teške uslove rada.9). Cev koja ulazi u crpni rezervoar bi trebalo da završava iznad nivoa tečnog stajnjaka (vidi sliku 10. Amonijak je isparljiv tokom čitavog perioda skladištenja. tank treba puniti odozdo. Međutim. urin i sva prljava voda. npr. Skladišni kapacitet mora biti prilagođen vrsti i broju životinja. Određivanje lokacije skladišta za stajsko đubrivo • Skladišta stajskog đubriva ne treba da ograničavaju širenje staja.6. Tipičan izgled staje u kojoj se stajnjak tretira kao osoka. Ovakva konstrukcija će raditi kao hidro-brava i sprečiće ulazak otrovnih gasova u staje. tečni stajnjak se mora mešati do homogenog stanja. zapremina prijemnog rezervoara mora da obezbedi akumulaciju tečnog stajnjaka proizvedenog u periodu od najmanje dva dana. Na farmama sa više od 50 krava i odgovarajućim većim količinama osoke javlja se potreba za opremom za mešanje i pumpanje veće snage. Jedan funkcionalan skladišni sistem za tečni stajnjak se sastoji od dva rezervoara. Mere za smanjenje emisije amonijaka • Tankovi treba da budu pokriveni • Punjenje rezer voara treba vršiti odozdo • Sadržaj u rezer voarima treba mešati samo neposredno pred pražnjenje 10. Međutim. • Plato za čvrsti stajnjak mora imati sabirni sistem kako bi se sprečilo oticanje sa platoa u podzemne i površinske vode. od farme u pravcu duvanja vetra. kao što su beton. mikseri sa jačom snagom motora 10–20 kW. nekoliko osnovnih principa mora biti uzeto u obzir pri izgradnji. kapacitetu proizvodnje i propisanom periodu skladištenja.8. hrane i mleka ne bi trebalo da se ukrštaju Konstrukcija skladišta za stajsko đubrivo • Radovi na izgradnji moraju da budu u skladu sa zakonodavstvom u Srbiji • Skladišta moraju biti konstruisana tako da je curenje iz njih eliminisano • Platoi za čvrsti stajnjak moraju da izdrže operacije pražnjenja pomoću teške mehanizacije bez oštećenja. Slika 10.

Male farme sa jednostavnim digestorima „ručne izrade“ mogu da proizvedu dovoljno gasa za grejanje i kuvanje u toku cele godine.6. ali biogas onda treba da se iskoristi ili spaljuje u specijalnim uređajima. Proizvodnja biogasa je najveća tokom leta.4 Skladištenje čvrstog. Zbog toga bi bilo interesantno investirati u električne generatore koje bi pokretao gas i na taj način proizvoditi električnu energiju za sopstvene potrebe. Biogas se takođe može koristiti kao gorivo za automobile. Ovo je obično rezervoar izgrađen od betona u kojem je napravljen otvor prema objektu za stoku. kiseonik i vodonik-sulfat. Pritom bi trebalo voditi računa da se objekti postave u pravcu duvanja vetrova i da se postave na dovoljnoj udaljenosti u odnosu na selo i stambene objekte kako bi broj prigovora na neprijatne mirise bio što manji. Isparavanja amonoijaka se mogu u određenoj meri smanjiti ako se skladište stajnjaka prekrije ceradom. Pogoni za biogas koriste energiju sadržanu u stajnjaku i organskom otpadu iz domaćinstava i biomase. 10. Proizvod koji ostaje u digestorima nakon ispuštanja gasa. Svi hranjivi sastojci i tragovi elemenata koji su se nalazili u materijalu kojim je napunjen digestor ostaju u njemu u ostacima kao đubrivo. količine dodate vode i samog procesa stvaranja biogasa. koja u velikoj meri smanjuje gubitke amonijaka. azot. ali to je skup postupak namenjen samo industrijskim pogonima za biogas pa zbog toga nije prikladan za proizvodne pogone na farmama. kako površinskih tako i podzemnih voda. Proizvodnja biogasa se odvija u procesu anaerobne razgradnje. Izgradnja krova ili pokrivanje skladišta plastičnom pločom koja je laka za rukovanje i ima veliku izdržljivost je prilično skupa. skladišta za goveđi stajnjak nema potrebe pokrivati imajući u vidu da će sam stajnjak formirati koru. odnosno osoci. a višak prodati distributivnim mrežama. Međutim. ostaci previranja. kao i sa njiva na kojima stajnjak još nije zaoran. polu-čvrstog stajnjaka i stajnjaka sa dubokom prostirkom na njivama Skladištenje stajnjaka direktno na zemljištu povlači sa sobom opasnost od zagađenja. koji se zovu digestori (Continuously Stirred Tank Digester). kada se govori o izgradnji novih objekata za držanje domaćih životinja postoji mogućnost da se izgrade sistemi za rukovanje stajnjakom koji smanjuju intenzitet neprijatnih mirisa. Proizvedena količina bi bila daleko veća od one potrebne za kuvanje i grejanje na farmama.Pokrivanje površine rezervoara tokom skladištenja će dodatno smanjiti gubitak amonijaka. Međutim ako se digestor napuni lako razgradivim supstratima koji su bogati energentima može se proizvoditi 2-3 puta više gasa. 10. što znači da organske materije sagorevaju u uskim rezervoarima bez 58 prisustva kiseonika. su izvanredno đubrivo koje sadrži hranljivu organsku materiju koja je u najvećoj meri slična svinjskom tečnom stajnjaku. PVC folijom ili slojem slame (debljine 30 do 40 cm). Osnovni sastojak biogasa je zapaljivi gas metan (50–70% od ukupne zapremine). odnosno.7 Tretman stajskog đubriva Ljudi koji žive u seoskim područjima obično se žale na neprijatne mirise.8 m. zatim neprijatan miris sa lokacija na kojima se odlaže stajnjak. ručna . Redukovanje neprijatnih mirisa iz postojećih objekata i skladišta za stajnjak bila bi skupa investicija. Ako se digestor napuni samo stajnjakom i ako je tempertura u toku postupka do 0ºC proizvodnja gasa neće prelaziti 1 m3 po m3 zapremine digestora u jednom danu. nepokrivena skladišta u nivou podloge moraju imati ogradu visine do 1. Najjednostavniji pogon za biogas se sastoji samo od digestora napravljenog u zemlji i u koji se direktno upumpava stajnjak. Većina prigovora odnosi se na vazduh koji dolazi iz staja preko ventilacije. Biogas se direktno može koristiiti za grejanje kuća ili za kuvanje. Veliki pogoni bi mogli da proizvode biogas tokom cele godine. otvor za kontrolisanje i pražnjenje ostataka. U stajnjaku se stalno odvijaju različiti hemijsko-biološki procesi pri kojima dolazi do oslobađanja amonijaka i širenja neprijatnog mirisa. Međutim. Sadržaj hranljivih sastojaka varira zavisno od materijala kojim je punjen digestor. zatim ugljen-dioksid (25–40%). a u preostalom delu su u malim količinama zastupljeni vodonik. Iz sigurnosnih razloga za ljude i životinje. Biogas – Jedna od metoda koja smanjenje negativne uticaje stajnjaka je njegovo korišćenje za biogas. Tečni ostatak je lak za rukovanje i ima daleko slabiji miris nego tradicionalno đubrivo.

RS br 81/06) Član 10 Odvod otpadne vode iz stava 2. da imaju dobru kontrolu procesa rada i da se njima lako rukuje.2 Gubici amonijaka Gubici amonijaka umnogome zavise od temperature zemljišta i vazduha kao i od vlažnosti zemljišta i vetra. ali su mnogo skuplji i treba im više vremena za funkcionisanje. Slika 10. živine i kunića (Sl. Takvi pogoni imaju poseban rezervoar za mešanje u kojima se priprema mešavina za digestor. Drugi način za tretiranje stajnjaka je da se koristi kao osnovni materijal za proces proizvodnje komposta. kad i kako i u kojoj količini upotrebiti stajnjak. gl.8. Ovakva vrsta proizvodnje biogasa nema veliku efikasnost i dovoljna je za farmu sa nekoliko životinja. pojavi će se višak gasa pa treba razmotriti ekonomsku isplativost nabavke generatora za proizvodnju električne energije i njenu prodaju. • Veći pogoni imaju veću efikasnost. a sam digestor trebalo bi da ima stalno uključenu opremu za mešanje koja povezuje (homogenizuje) supstrate u toku procesa. efikasni i pouzdani. Poljoprivrednici se takođe moraju upoznati sa plodnošću zemljišta i potrebama određenih polja za hranljivim materijama. Biogas se ne sme puštati u atmosferu zato što je metan jedan od najagresivnijih gasova sa efektima staklene bašte.8. papkara. Upotrebom čistog kiseonika proces se pojačava.1 Strategija upotrebe stajnjaka Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. Ostaci se ispumpavaju u skladišni rezervoar koji bi trebalo da omogući njihovo skladištenje i van poljoprivredne proizvodne sezone. • Digestor napunjen samo stajnjakom ima manju proizvodnju gasa nego kada je napunjen lako rastvorljivim supstratima koji su bogati energijom. Preporuke • Na malim farmama jednostavan digestor može da obezbedi biogas za kuvanje i dodatno grejanje. Za održavanje temperature koristi se 30% proizvedenog gasa. 10. Pogoni za biogas na farmama sa više o 30 do 40 muznih krava treba da budu na visokom tehnološkom nivou. zbijenost zemljišta i štetu nanetu usevima.oprema za mešanje i otvor za ispuštanje gasa. supstance koje se koriste treba da budu pažljivo izmešane i podeljene u manje delove pre punjenja digestora. Prednosti ovakve tehnologije: • smanjenje neugodnih mirisa • proizvodnja visoko kvalitetnog komposta • povećanje produktivnosti 10. a posebno u toku leta.9 pokazuje uticaj vremena primene na gubitke nutrijenata. poljoprivrednik treba da primeni strategiju primene stajnjaka koja uzima u obzir uslove za njegovu farmu i područje u kojem se farma nalazi. sadržaju nutrijenata u stajnjaku i osoci i karakeristikama njihovih uređaja za njegovu aplikaciju. Sam digestor je veliki zatvoreni rezervoar u koji se supstrati i ostaci upumpavaju odnosno ispumpavaju. Kompost je ekvivalent humusu koji se može pronaći u šumskom zemljištu. Najveći gubici se javljaju polovinom leta kada je temperatura najviša i stoga 59 .8 Strategija za primenu stajnjaka i osoke 10. što dovodi do brže razgradnje organskog otpada. Zbog toga višak biogasa treba spaliti pre nego izađe iz pogona za proizvodnju. • Kod digestora koji proizvode biogas tokom cele godine. Preduslov za efikasnost je i stalna temperatura u digestoru (oko 30ºC). ovog člana na obradive površine mora biti u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine. Strategija upotrebe stajnjaka uključuje gde. Poljoprivrednik takođe mora da bude upoznat sa mogućnostima za smanjenje gubitaka nutrijenata. Da bi se nutrijenti iz stajnjaka optimalno iskoristili. Proizvodnja komposta je biološki proces koji omogućava reciklažu organske materije prisutne u većini otpada S vremenom se biorazgradiva organska materija napada raznim vrstama mikroorganizama koji proizvode biološki stabilnu materiju: kompost. Zbog toga svi veliki pogoni moraju imati gorionik koji će spaljivati višak biogasa. Da bi se postigla visoka efikasnost u proizvodnji gasa. Pogoni za biogas proizvode tokom cele godine pa bi ga trebalo sakupljati i koristiti ili spaliti. • Vodite računa da je metan agresivan gas sa efektima staklene bašte i da ne sme da se ispušta u atmosferu.

Slika 10. Ovi gubici su najveći u proleće i na jesen a vrlo mali tokom leta. Tradicionalni rasipači za čvrsti stajnjak imaju obično radnu širinu od 3–4 m i zbog toga nisu pogodni za primenu na rastućim usevima s obzirom da se oko polovine površine njive pregazi točkovima.10. Najvažniji parametar za oštećenje useva je radna širina rasipača (videti sliku 10. Cisterne za rasturanje tečnog stajnjaka sa crevima za rasipanje tečnog stajnjaka i osoke nisko po zemlji imaju uobičajene radne širine veće od 10 m. Rastojanje pređeno na njivi i površina pregažena točkovima da su rasipači stajnjaka i traktori u zavisnosti od radne širine rasipača 60 .5 Spiranje nitrata i denitrifikacija Spiranje nitrata i denitrifikacija su druga dva procesa koja utiču na gubitke nitrata pri upotrebi azota.4 Šteta od gaženja useva Šteta od gaženja useva će se pojaviti uvek kada mehanizacija uđe u polje sa usevima koji rastu. Danas postoji trend Slika 10. što smanjuje površinu pregaženu točkovima na manje od 12% površine njive. Zemljište je osetljivije na sabijanje tokom ranog proleća i kasne jeseni kada je veoma vlažno. zbijenost zemljišta i oštećenje useva u to vreme treba izbegavati primenu stajskog đubriva i osoke. Oba procesa tesno zavise od sadržaja vlage u zemljištu. ukupni gubici azota i fosfora mogu biti ekstremno visoki s obzirom da će stajnjak biti primenjen na izrazito vlažno zemljište 10. Ovo je opisano u poglavlju 2 – „Tokovi nutrijenata“. Do sabijanja zemljišta će u svakom slučaju doći kada teška mehanizacija radi na njivama. bolje je da koriste niskopritisne gume. koji sadrže veći procenat amonijačnog azota nego stajnjak sa dubokom prostirkom od slame. Iz tečnog stajnjaka i osoke. 10.8. Iz tog razloga. čvrsti i polučvrsti stajnjak.8. 10. Uticaj vremena primene na gubitke azota. 10. Tokom proleća i ranog leta gubici su manji.3 Sabijanje zemljišta Primena stajskog đubriva na njivama se često sprovodi upotrebom teških traktora i rasipača i može da dovede do štetnog sabijanja zemljišta.6 Upotreba stajnjaka tokom zime U stvarnosti.8. isparavaće veće količine amonijaka nego iz čvrstog tipa stajskog đubriva. primenu stajnjaka treba izbegavati posle velikih kiša i kada je zemljište jako vlažno. Zato je ovaj vremenski period povoljan za primenu stajnjaka s obzirom da je usevima potrebno đubrivo. Čak i za rasipače do 5 tona. Zbog toga je od veće važnosti optimizovati upotrebu nutrijenata u tim tipovima đubriva i primenjivati ih tokom perioda kada je usevima potreban azot koristeći tehnike sa malom emisijom amonijaka (inkorporacija odnosno unošenje tečnog stajnjaka i osoke u zemljište ili zaoravanje u što kraćem periodu). koje može da izazove smanjenje prinosa.10).sve teži i teži tako da treba posvetiti više pažnje priključnoj mehanizaciji.8.9.

9.1 Stopa primene đubriva Stopa primene je generalno izražena u tonama đubriva raspodeljena na jednom hektaru. tečni stajnjak i osoku treba da imaju radnu širinu od najmanje 9 do 10 m • Raspršivači za čvrsto i polučvrsto đubrivo treba da imaju radnu širinu od najmanje 4 do 5 m 10. moguće je sračunati optimalnu radnu širinu rasipača uzimajući u obzir preklapanje između prolaza (vidi sliku 10. Preporučuju se sledeća ograničenja za minimizaciju rizika po životnu sredinu u brdovitim predelima: • Đubriva ne treba primenjivati na veoma strmim padinama • Đubriva treba primenjivati samo kod useva koji pokrivaju zemljište i u peri odu rasta kada usevi uzimaju najviše đubriva. • Đubriva ne treba primenjivati na golom zemljištu. Preporučuju se sledeća ograničenja za minimizaciju rizika po životnu sredinu u vodom zasićenim predelima: • Primenu đubriva u redovno plavljenim predelima treba vršiti retko i samo tokom sezone rasta kada usevi uzimaju najviše đubriva. Ravnomernost primene se obično izražava pomoću dva parametra. potoke. i oni mogu dospeti u vodna tela.ili na sneg. U ovoj zoni ne bi trebalo da se nađu ni skladišta stajnjaka.12). 10. osoke. Stopa primene naznačena u planovima đubrenja zasnovana je ravnomernoj primeni stajnjaka po hektaru. efluenata iz silaže niti drugi otpad iz staja i domaćinstava.9 Upotreba stajnjaka na vodom zasićenim predelima Upotreba stajnjaka na vodom zasićenim predelima je uvek rizik po životnu sredinu. • Treba uspostaviti zaštitnu zonu u prečniku od najmanje 50 m bez upotrebe đubriva i sredstava za zaštitu bilja oko bunara za pijaću vodu. 10. Što je nagib terena veći.11.8. zato što može doći do spiranja azota i fosfora i njihovog dospevanja u vodna tela.8. Slika objašnjava razliku između uzdužne i poprečne raspopunih rasipača po njivi. veći je i rizik od zagađenja. Tradicionalni rasipači za čvrsti stajnjak imaju izuzetnu lošu uzdužnu raspodelu i često vrlo lošu poprečnu distribuciju. ali u stvarnosti poljoprivrednicima je veoma teško da kontrolišu i podese stope primene njihovih rasipača. 10. U najboljem slučaju poljoprivrednici računaju stopu primene kao broj Slika 10. Prilikom topljenja snega postoji velika opasnost da će skoro svi nutrijenti biti sprani usled površinskog oticanja koje završava u rekama i jezerima izazivajući ozbiljno zagađenje. 10. Sa poprečnom raspodelom kao osnovnom.8.9 Ravnomernost primene đubriva Pri korišćenju nutrijenata je važno da se stajsko đubrivo ravnomerno rasporedi po njivama. uzdužne i poprečne raspodele. Preporuke za strategiju primene stajnjaka • Primeniti stajnjak u sezoni rasta biljaka kako bi se povećala efikasnost usvajanja nutrijenata od strane useva i smanjila opasnost od gubitaka • Izbegavati primenu rano u proleće i kasno u jesen ukoliko imate zemljište osetljivo na sabijanje • Ne primenjivati stajnjak na smrznuto ili snegom pokriveno zemljište • Raspršivači za.7 Upotreba stajnjaka u blizini vodotoka i bunara pijaćih voda Nanošenje stajnjaka u blizini vodotoka i bunara pijaćih voda će naravno povećati rizik od zagađenja vode. Ovaj rezuldele 61 . reke i jezera. prljave vode. i to uz otvorene kanale. Perporučuju se sledeća ograničenja radi zaštite vodotoka i bunara sa pijaćom vodom: • Potrebno je ostaviti zaštitni pojas bez primene đubriva i sredstava za zaštitu bilja širine minimum 6 m.8 Upotreba stajnjaka u brdovitim predelima Upotreba stajnjaka u brdovitim predelima je uvek rizik po životnu sredinu zato što može doći do spiranja azota i fosfora usled kiša ili erozije.

treba razmotriti upotrebu gusenica • Izabrati rasipač koji će usitnjavati stajnjak • Izabrati rasipač sa lančanim prenosnikom na hidraulični pogon • Izabrati rasipač koji ima prihvatljivu ravnomernost aplikacije. preporučuje se ograničenje maksimalnih stopa primene. Rasipač za čvrsti i polu-čvrsti stajnjak. na osnovu prethodno urađenih analiza zemljišta i stajnjaka • Pokušajte da izračunate stopu primene. Jednostepeni se prepoznaju po to- • Izabrati rasipač sa radnom širinom preko 6 m i izbegavati rasipače sa manje od 4–5m. Rasipač za čvrsti i polu-čvrsti stajnjak. aplikuju stajnjak sa mnogo boljom preciznošću nego ranije. Kontrola stope primene na njivama pokazuje da poljoprivrednici potcene stopu primene i često nanesu dvostruko veću stopu primene u odnosu na onu koja je navedena u planu đubrenja. 62 . Ovo je jednostepeni rasipač sa dva vertikalna udarača. tat međutim ne govori ništa o ravnomernosti primene sa stanovišta useva ili o upotrebi prevelike količine nutrijenata i pratećim opasnostima od ispiranja nutrijenata.13. Ovi rasipači se mogu podeliti u dve grupe: jednostepene i dvostepene rasipače. Uzimajući u obzir sadržaj i oblik pojavljivanja azota i fosfora u različitim vrstama đubriva maksimalne stope primene u dosadašnjoj praksi su za: • Čvrsti. Tehnički aspekti 10.2 Rasipači za čvrsti i polučvrsti stajnjak Najčešće korišćeni rasipači za čvrsti stajnjak su prikolice sa pokretnim podom koji se sastoji od lančanog transportera koji prenosi stajnjak ka zadnjem delu prikolice.14. Slika 10. Proveriti rezultate dobijene od instituta ili organizacija za testiranje poljoprivredne mehanizacije. Ovo je jednostepeni rasipač sa dva horizontalna udarača. Da bi se minimiziralo prekomerno doziranje azota i fosfora a time i rizik od zagađenja podzemne i površinske vode. na osnovu sopstvenih merenja i proverite rezultate sa stopom primene datom u planu đubrenja • Stvorite potrebne uslove za primenu stajnjaka pre setve • Čvrsti stajnjak bi trebalo da bude inkorporiran u zemljište odmah nakon primene • Jesenju primenu čvrstog stajnjaka treba vršiti samo na onim njivama koje su planirane za ozime useve. Za rasipače nosivosti veće od 6 tona. Rasipač za čvrsti i polu-čvrsti stajnjak. • Izabrati rasipač sa niskopritisnim gumama.12.9.Slika 10. Ovo je dvostepeni rasipač sa dva vertikalna udarača i diskovima za rasipanje. • Primeniti količinu đubriva koja je određena u planu đubrenja. Slika 10. Danas usavršeni rasipači mogu biti opremljeni sistemima za kontrolu koji će pomoći po- Preporuke za primenu čvrstog stajnjaka Aspekti upravljanja ljoprivrednicima da nanose tj. stajnjak 40 t/ha • Tečni stajnjak i osoka 30 t/ha Preporučene stope će biti određene na osnovu hemijske analize zemljišta i stajnjaka.

Takvi rasipači treba da imaju gume niskog pritiska.17. jedan za usitnjavanje. uvedena pre oko 15 godina kako bi se ispunili zahtevi za smanjenjem emisije amonijaka pri rukovanju stajskim đubrivom. Prednosti tehnike trakastog razastiranja je nizak nivo emisije azota i neprijatnih mirisa. Tehnički aspekti • Izabrati rasipač sa uređajem za trakasto rasturanje i radnom širinom od 12 m. Drugi nedostaci ovog metoda su da je osetjiv na vetar i nije pogodan za primenu u rastućim usevima i na pašnjacima. pouzdano i tehnološki jeftino.9. s obzirom da usevi mogu biti ozbiljno zagađeni tečnim stajnjakom i osokom. Nedostatak ove tehnike je da može biti osetljiva na blokadu creva prilikom rasturanja stajnjaka sa mnogo slame ili drugih krupnih delova.3 Rasipači za tečni stajnjak osoku Većina rasipača za tečni stajnjak i osoku ima cilindrične ili eliptične rezervoare montirane na točkovima i opremljene pumpom za pražnjenje rezervoara. Proveriti rezultate dobijene od instituta ili organizacija za testiranje poljoprivredne mehanizacije. Slika 10.Slika 10. Slika prikazuje tipičan rasipač za trakasto rasturanje osoke i urina. jednim za površinsko a drugim za ubrizgavanje u zemljište. 10. pomenuta tehnologija ima neke očigledne mane kao što je visok gubitak amonijaka što je posledica velike površine kontakta između vazduha tečnog stajnjaka i osoke koji potpomaže emisiju amonijaka i neprijatnih mirisa (slika 10. • Stvorite potrebne uslove za primenu stajnjaka pre setve i u rastućim usevima. fiksirana radna širina i mogućnost primene na usevima u fazi rasta.16. Preporuke za primenu tečnog stajnjaka i osoke me što se usitnjavanje i raspodela po stranama vrše u jednom uređaju. 63 . vidi sliku 10. Trakasto rasturanje je nova tehnika primene. na osnovu sopstvenih merenja i proverite rezultate sa stopom primene datom u planu đubrenja. Široko rasturanje danas predstavlja tradicionalnu tehnologiju za primenu tečnog stajnjaka Aspekti upravljanja • Primeniti količinu đubriva koja je određena u planu đubrenja. • Tečni stajnjak i osoka primenjeni na golom zemljištu bi trebalo da budu inkorporirani u zemljište odmah nakom primene ili istog dana • Jesenje rasturanje tečnog stajnjaka i osoke treba vršiti samo na onim njivama koje su planirane za ozime useve. 10. Međutim. ili raspoređeno po celoj površini zemljišta – široko rasturanje ili u trakama – trakasto rasturanje.16). i osoke zbog toga što je tehnički nekomplikovano. slab uticaj vetra. a drugi za raspodelu po stranama. Dvostepeni rasipači se prepoznaju po tome što koriste dva različita alata.4 Rasipači za površinsku primenu Površinska primena obuhvata metode kojima se stajnjak nanosi na površinu zemljišta. Rasipači mogu biti opremljeni sa dva tipa uređaja za rasipanje. na osnovu prethodno urađenih analiza zemljišta i stajnjaka • Pokušajte da izračunate stopu primene.9. • Izabrati rasipač sa pumpom dovoljnog kapaciteta i zadovoljavajućom ravnomernošću rasturanja. • Raspršivač sa radnom širinom od 12 m treba da ima rezer voar kapaciteta najmanje oko 15 m3. Ova tehnika je sada sasvim pouzdana i predlaže se i preporučuje kroz PDPP u nekoliko zemalja EU.15. Rasipač osoke i urina sa pločom za raspršivanje.

tokom 80tih u javnosti pojavili zahtevi za smanjenjem amonijačnih isparenja iz poljoprivredne proizvodnje.5 Rasipači za ubrizgavanje tečnog stajnjaka i osoke u zemljište Kada su se. Ovaj metod takođe minimizuje zagađenje trave stajnjakom i može da utiče na poboljšanje higijenskih uslova senaže. Ova tehnika nije pogodna za primenu na žitaricama zato što će oštećenje useva biti veliko. Slika 10. tehnologija ubrizgavanja je dalje razvijana i rezultovala je tehnologijom nazvanom plitko ubrizgavanje. Tehnologija plitkog ubrizgavanja posebno je bila razvijena za primenu osoke na livade i travnate površine s obzirom da su one dobro mogle koristiti nutrijente iz tečnog stajnjaka i osoke.9.10. Rasipač osoke opremljen uređajem za plitko ubrizgavanje u otvorene brazde. Mana ove tehnologije je što je skupa.17. zahteva veliki traktor i osetljivija je na nehomogen tečni stajnjak i osoku. 64 . Ova tehnologija povećava površinu kontakta između stajnjaka i zemljišta. što smanjuje emisiju amonijaka i neprijatnih mirisa.

bolesti. koji podstiču brz rast i razvoj biljaka. 24/98. br. kao i na pravilnom rukovanju u uslovima rasta. štetočina i korova. Postojani pesticidi koji se sporo razlažu posebno su opasni za životnu sredinu. a takođe i nastoji da očuva njihovu ekološku ravnotežu u prirodi. br. 26/98 i Službeni list RS. za smanjivanje njihovog uticaja. kao i za regulisanje rasta biljaka. ili umanjuju njihove štetne efekte. Hemijske metode – upotreba hemijskih jedinjenja sa jednom ili više aktivnih supstanci za suzbijanje biljnih bolesti. štetočina i korova mogu biti otrovni za ljude i životinje. putem zagrevanja. a kroz njih mogu dospeti u ljudski organizam putem hrane i vode. sprečavaju širenje štetnih organizama na poljima zasejanim usevima i umanjuju njihove štetne efekte na prinose i kvalitet useva. bolesti i korova. Pesticidi su opasni za ljude ne samo tokom primene. ručno ili uz upotrebu odgovarajuće opreme. Fizičko-mehaničke metode – mehaničko sakupljanje i uništavanje štetočina i korova.1. kao i druge mere koje štite biljke od uzročnika bolesti. stimulišu prirodnu otpornost biljaka protiv patogenih agenasa. podzemne vode i zemljište. Neki pesticidi imaju fitotoksične efekte i mogu imati štetno dejstvo na vegetaciju koja raste izvan obrađivanih polja. a takođe mogu zagađivati vodotoke. Rasipač pesticida 11. 65 Slika 11. 101/05-law) 11. u cilju poboljšanja karakteristika useva protiv štetočina.2 Metode koje se primenjuju za zaštitu gajenih biljaka od bolesti.1 Uvod Zaštita biljaka podrazumeva aktivnosti koje obuhvataju biološke i hemijske mere. hlađenja ili sušenja zrna ili semena. Oni se mogu akumulirati u lancima ishrane u okviru agrocenoze. zatim upotrebu karantina. Zakon o zaštiti biljaka (Službeni list SRJ. PESTICIDI .Zaštita biljaka i upotreba pesticida Pesticidi za zaštitu biljaka od bolesti. već mogu dospeti u ishranu preko biljaka koje su njima tretirane. bolesti i korova. štetočina i korova. Integrisana zaštita biljaka – predstavlja kombinaciju svih navedenih metoda. korišćenjem znanja zasnovanih na biološkim karakteristikama štetočina. štetočina i korova 11. Agrotehničke metode – uzgajanje poljoprivrednih kultura pod optimalnim uslovima.

Zatim se 11.6 Prskalice Farmer koji koristi prskalice treba da izvrši njihovu kontrolu na početku svake sezone. treba poštovati sledeće preporuke: • Dopunjavanje prskalica u polju: treba koristiti odvojeni rezervoar. Kako bi se bezbedno izvršilo dopunjavanje prskalica. br. ili na drugoj sličnoj podlozi koja je prekrivena travom.4 Čuvanje i skladištenje pesticida Pesticidi će biti skladišteni u zaključanim prostorijama. vrstu proizvoda. vođenje zapisnika Prilikom upotrebe pesticida. opremu za ispiranje rezervoara i sud za unošenje hemijskih supstanci • Uređaj protiv curenja. Izbor pesticida treba vršiti u zavisnosti od specifičnih bolesti. vezano za useve. na farmi gde se može sakupiti proliveni sadržaj i voda za ispiranje. kako skladište ne bi bilo puno materija kojima je istekao rok upotrebe. a ne pumpu koja zahvata vodu iz jarka ili reke. koristeći nove tehnike. doze i vremenske uslove. • Dopunjavanje prskalica na biološkoj podlozi: ponovno punjenje i priprema na farmi mogu se izvršiti na unapred pripremljenoj biološkoj podlozi. uvek treba izvršiti inventar. Koncentracija na mestu izlivanja/rasipanja od ? dm lako dostiže dozu po hektaru koja je 1000 puta veća od doza/ha koje se raspršuju na poljima. svaki korisnik treba dobro da se upozna sa informacijama koje se odnose na svaki pojedini proizvod. kako bi se sprečilo da dođu u kontakt sa opasnim proizvodima. površinu i vreme raspršivanja. Potrebno je izmeriti zapreminu raspršene tečnosti. rezervoar sa odeljcima za brizgaljke i/ili montirani držač za kačenje brizgaljki • Opremu za podešavanje i kontrolu. 11. Prilikom izbora određenog proizvoda.7 Siguran način punjenja prskalica Pod sigurnim mestom za punjenje i dopunjavanje prskalica podrazumeva se prostorija sa sigurnim temeljima i na bezbednoj udaljenosti od vodotoka i bunara. Treba proveriti da li je prskalica u dobrom stanju tokom zime ili u rano proleće. 11. van domašaja dece i neovlašćenih osoba. uvozu i uzorkovanju pesticida i đubriva (Službeni list SRJ. kao i od odgovarajućih tehnika raspršivanja na farmi. u cilju brže i lakše kontrole raspršivanja • Filtere za useve ili brizgaljke za veću brzinu i jačinu raspršivanja. Neophodno je sakupiti sadržaj curenja iz oštećenih pakovanja u skladištu. Nakon završetka svake sezone. Pesticidi ne smeju biti skladišteni zajedno sa pićem. Čak i manje prolivanje sadržaja pesticida – ukoliko se desi na neodgovarajućem terenu – predstavlja opasnost za zagađenje podzemnih voda. Na etiketama proizvoda nalaze se uputstva za rukovanje praznom ambalažom. tako da se ponovno punjenje i priprema odvijaju u polju. Kada se dopunjavanje prskalica obavlja u polju. Dozvoljena je upotreba isključivo registrovanih proizvoda. štetočina i korova. hranom i stočnom hranom. uz upotrebu rezervoara za sakupljanje tečnosti. kao na primer: • Odvojeni rezervoar za ispiranje. • Dopunjavanje prskalica na površini sa zbijenom zemljom. Proizvode treba čuvati isključivo u originalnom pakovanju. potrebno je da se svaki farmer dobro upozna sa informacijama koje se odnose na sledeće: • Preporučene doze • Vreme raspršivanja ili faze rasta biljke • Period i vreme delovanja • Period između nanošenja i žetve • Primenu propisanih sigurnosnih mera • Prvu pomoć u hitnim slučajevima Farmer koji koristi pesticide treba da vodi beleške prilikom svake upotrebe. kako bi se zagađenje životne sredine svelo na najmanju moguću meru.5 Raspršivanje pesticida. Preporučljivo je izvršiti remont starih prskalica. pre upotrebe.3 Registracija i promet proizvodima za zaštitu biljaka Pravilnik o prometu. kao i zamenu oštećenih brizgaljki. Skladište će biti zaštićeno od vatre.11. kako bi se izbegao rizik od zagađenja okoline. treba koristiti odvojeni rezervoar. 66 . Treba izvršiti proveru mehanizma i kalibraciju. 59/01) 11.

ili vremenski uslovi ne dozvoljavaju kontinuirano raspršivanje. moguće je prekinuti ispuštanje mešavine. postoji mogućnost korišćenja površine prekrivene travom na farmi. Što je veći nagib zemljišta ka otvorenim jarugama. pa je potrebno sačekati bolje vremenske uslove. Potreba za održavanjem bezbedne razdaljine u cilju zaštite od prenošenja pesticida kroz zemljište često se može odrediti pre početka raspršivanja. Kao standardna razmera. u polju. Treba dopremiti vodu za ispiranje do dela polja gde je započeto raspršivanje. veća je opasnost od prenošenja pesticida nego u glinastom tlu. Raspršivanje treba vršiti po vremenu bez vetra. Neka zemljišta od ilovače koja imaju pogodnu strukturu takođe mogu omogućiti prenošenje pesticida kroz tlo. Prenošenje kroz zemljište 11. kada je visoka temperatura i suv vazduh. Treba sakupiti sve praškaste ili zrnaste materije i ukloniti 10 cm površinskog sloja zemljišta sa površine na kojoj je došlo do izlivanja. što je pre moguće. a da se pritom nastavi čišćenje prskalice i kontrolne opreme. • Ukoliko nije na raspolaganju ni jedna od navedenih opcija. rečnih tokova i izvora. Na ovaj način. direktno u polju. Ukoliko je prskalica van upotrebe.8 Višak mešavine za raspršivanje i čišćenje prskalica Ostatak mešavina se može razblažiti i raspršiti u malim dozama na useve koji se obrađuju. treba izbegavati raspršivanje u blizini jaruga. jezera. jezerima ili rečnim tokovima. bunara. Nakon ispiranja rezervoara. Preporučuje se sledeća minimalna bezbedna razdaljina. prskalicu i tip brizgaljki koje se koriste. Voda za ispiranje ne sme dovesti do zagađenja drenažnih sistema. reka. on može biti napunjen vodom za pranje opreme za raspršivanje sa spoljne strane. Raznošenje vetrom Prilikom raspršivanja u blizini vodotoka. Potrebno je održavati malu brzinu raspršivanja i ne vršiti raspršivanje tokom dana. specijalna oprema sa crevima.ova mešavina raspršuje u odgovarajućem periodu na poljima zasejanim usevima. Još je bolje ako se kontrolni sistem i prskalica mogu ispirati čak i kada je rezervoar napunjen. ili odgovarajućim materijalima za specifične hemikalije. potrebna je veća bezbedna razdaljina. 12 metara od bunara za vodu za piće. potrebno je odmah obavestiti vlasnika poseda ili osobe koje imaju pravo korišćenja. mora biti određena bezbedna razdaljina u odnosu na brzinu vetra. Nikada ne treba voziti brzinom većom od 8 km/h i treba na67 . bilo bi uputno imati lopteni ventil na usisnom crevu. 11. treba prekriti površinu materijalima koji imaju dobru moć apsorbovanja. ustava itd. u cilju smanjivanja rizika od zagađivanja površinskih otpadnih voda prilikom raspršivanja: 1 metar od bunara i jaraka. sa malim sadržajem humusa. Ova opcija nije tako dobra kao kada se vrši na površini sa zbijenom zemljom. kao što je fini pesak ili piljevina. Ukoliko postoji opasnost od jakih kiša odmah nakon raspršivanja. 6 metara od jezera i vodotoka. ili na druga odgovarajuća polja. okolni eko-sistem i drugi usevi. Mala količina vode za ispiranje neće uticati na efikasnost raspršivanja. kao i lokalnu upravu. Pritom se može povezati i Bezbedna razdaljina ima ulogu tampon zone protiv površinskih otpadnih voda i prenošenja pesticida kroz zemljište. Na peskovitom tlu. sa rezervoarom za sakupljanje. uzima se da rezervoar treba da sadrži 10 procenata zapremine rezervoara prskalice. treba poštovati bezbednu razdaljinu kako bi se izbeglo da pesticidi dospeju u vodu. tako da se može izvršiti ispiranje rezervoara i kontrolnog sistema čistom vodom. Ukoliko dođe do prolivanja mešavine. Ukoliko su voda ili zemljište kontaminirani pesticidima. Najpre je potrebno isprati rezervoar prskalice. • Dopunjavanje prskalica na ploči za ispiranje koja je povezana sa kontejnerom za tečni stajnjak. drenažnih bunara. Otpad treba pripremiti za uništavanje.9 Bezbedna razdaljina u odnosu na vodotoke Kako bi se zaštitili vodotoci. temperaturu. doziranje. Ova opcija je pogodna samo ukoliko postoji odgovarajući površinski sloj zemljišta i ukoliko ne postoji drenaža zemljišta. Treba postaviti rezerovar sa vodom na prskalicu ili na traktor.

br. van domašaja. može se dodati nekoliko kapi sredstva za sprečavanje stvaranja pene u vodu za ispiranje. Pre otvaranja pakovanja ili kontejnera. Treba kontinuirano vršiti inspekciju i čišćenje zaštitne opreme. kao i zaštitnu odeću. Treba upamtiti da je opasno mešati ostatke mešavina za rasprši-vanje sa drugim hemikalijama – raspršivanje ostataka na poljima može nepovoljno uticati na useve. Najbolje je očistiti rezervoare odmah nakon raspršivanja.11 Mere zaštite na radu Farmeri mogu dobiti informacije koje se odnose na mere zaštite na radu u okviru obaveznih kurseva obuke. Preporuke: • Pesticide čuvati na sigurnom mestu. Treba imati na umu da pravac vetra određuje u kom pracu treba odrediti bezbednu razdaljinu unutar površine koja se zaprašuje. Neophodno je slediti uputstva proizvođača. treba se istuširati. Nakon zaprašivanja. 35/99) Pravilnik o metodama ispitivanja pesticida (Službeni list SRJ. treba isprati ambalažu najmanje tri puta. Potrebno je očistiti ambalažu najmanje tri puta. kao i zamenu filtera na zaštitnim maskama za lice. treba je potopiti u vodi pre pranja u mašini za pranje veša. 68 . Kako bi se izbeglo stvaranje pene. raspršivanje vršiti rano ujutru ili kasno uveče • Uvek upotrebljavati zaštitnu opremu 11. kada je obično manja brzina vetra. Vodu korištenu za ispiranje sipati u rezervoar prskalice. Šta činiti sa ambalažom? Praksa u nekim zemljama Evropske unije je sledeća: pažljivo očišćeni plastični kontejneri sa kojih je uklonjen zatvarač mogu biti reciklirani. odvojene kasete u radionici. Neophodno je poštovati sva uputstva i sigurnosne mere. ne teba vršiti raspršivanje. Preporučuje se da svu sigurnosnu opremu i odeću treba odlagati u posebne. kako bi se utvrdilo da li postoje posebni rizici i da li je neophodna upotreba zaštitne odeće. br. kako bi se mogla sipati voda za ispiranje direktno u prskalicu. ponovljenim razblaživanjem mešavine sa vodom • Održavati preporučenu razdaljinu od vodotoka u odnosu na prodiranje kroz zemlju i raznošenje vetrom • Izbegavati raspršivanje kada je prognozirana kiša • Prilikom raspršivanja. pri čemu treba koristiti najnižu brzinu i najniži nivo raspršivanja • Ukoliko je moguće. Ukoliko je radna odeća isprskana sadržajem pesticida. treba obratiti posebnu pažnju ako se obavlja na terenima sa nagibom. neposredno nakon pražnjenja. potrebno je pročitati uputstva za upotrebu koja se nalaze na etiketi. 63/01) Pre otvaranja pakovanja.stojati da se raspršivanje izvodi ujutru ili uveče. Zatim se takva ambalaža može reciklirati pod oznakom „otpad za spaljivanje“. ili u odgovarajućoj prostoriji. kako bi se što više ostataka tečnosti ispraznilo u prskalicu. Pojedine prskalice su opremljene kantama za pražnjenje i sistemima za ispiranje koji olakšavaju ispiranje. 11. U uslovima pojačanog vetra.10 Odlaganje kontejnera sa agro-hemijskim sadržajem Pravilnik o vrstama ambalaže za pesticide i đubriva i o uništavanju pesticida i đubriva (Službeni list SRJ. u cilju uštede energije. ispiranje zaštitinih rukavica spolja i iznutra. Zaštitna oprema se ne sme odlagati u prostorijama za skladištenje hemijskih materija koje se nalaze pod ključem. Preporučuje se da uputstva treba pročitati više puta. Potrebno je nabaviti i upotrebljavati sva pojedinačna zaštitna sredstva. kada nisu u upotrebi • Vršiti individualnu kontrolu prskalica jedanput godišnje • Puniti i dopunjavati prskalicu na tlu koje je biološki aktivno. plastična ambalaža za transport i druga spoljašnja ambalaža koja nije očišćena klasifikuje se kao opasni otpad i mora biti uništena. Papirna i kartonska ambalaža za pesticide može se pažljivo protresti nakon pražnjenja. Papirni omoti. Ambalažu za transport i spoljašnju ambalažu koje nisu došle u kontakt sa pesticidima treba reciklirati pod oznakom „papir“ ili „karton“. Nakon toga. uvek treba pročitati sadržaj etikete i deklaraciju. u kontejnerima sa oznakom „ostala plastična ambalaža“. umesto na šljunku u dvorištu farme • Čistiti prskalicu u polju.

Upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom ima ključni uticaj na stanje biodiverziteta. vode i vazduha. Prvobitna vegetacija je često bila uklanjana za dobijanje površina za planinske pašnjake ili za nizijsko obradivo zemljište. Poljoprivredna proizvodnja često utiče ne samo na proizvodne površine nego i na okolno stanište. spaljivanje prvobitne vegetacije. U tom cilju država mora da donese odgovarajuće propise i da ratifikuje međunarodne konvencije. već isto toliko i zagađenje. s’ obzirom da se neka pravila doživljavaju kao smetnja u njegovoj poljoprivrednoj proizvodnji. 12. Glavni razlozi degradacije biodiverziteta u Srbiji su: • Celokupno pogoršanje prirodnih staništa (povećanje obradivih površina.Unapređenje predela i zaštita prirodnih staništa kroz upravljanje procesima koji su pod uticajem poljoprivredne proizvodnje ci imaju ključnu ulogu da primene predložene mere. Zbog toga društvo ima nameru da očuva prirodne predele i zaštiti prirodna staništa. Poljoprivredno zemljište u Srbiji zauzima 65 % ukupne teritorije. dovođenje u opasnost ekosistema vodeći do njihovog gubitka i degradacije. važno je sačuvati ih da bi obezbedili održivi razvoj. ali preostala prirodna vegetacija je još uvek u opasnosti od prekomerne ispaše stoke. klimatske promene. koje su obično povezane sa poljoprivrednim područjima. itd. iscrpljivanje prirodnih bogatstava. aktivnosti hidromelioracije.) • Rascepkanost (komadanje) prirodnih eko-sistema • Prekomerno iskorišćavanje vrsta (skupljanje. kroz. Intenziviranje aktivnosti u poljoprivredi obuhvata razvoj snažne i geografski specijalizovane zemljoradnje. seča šuma. lov i ribolov) • Uvođenje alohtonih vrsta. To obuhvata razlike između jedinki unutar vrste (na niovu gena). biodiverziteta kao i zemljišta. pojava invazivnih vrsta • Direktno ili indirektno zagađenje vode. Močvare su isušene i stepe su navodnjavane za poljoprivredne useve. vodeći do promena predela. Promene u funkcionisanju ekosistema su rezultat poljoprivrednih aktivnosti (između ostalog) i promena u fizičkim procesima usled 69 Poljoprivredne aktivnosti ne donose samo korist i napredak za društvo. S obzirom na širinu karaktera termina. očigledno je da očuvanje raznovrsnosti nije trivijalan zadatak. ali za njih to nije uvek lako da razumeju. oticanje i izlučivanje viška đubriva i pesticida. Ove aktivnosti su značajno usporene. urbanizacija. prekomerna ispaša stoke na pojedinim prostorima. naročito u planinama. između predela i ekosistema. Sa lokalnog stanovišta. Pošto su ekosistemi i predeli osnova za biodiverzitet. vazduha i zemljišta. npr. koja je prvobitno bila prekrivena šumom. između samih vrsta. zemljoradni- 12. stepskom vegetacijom i močvarama.1 Biološka i predeona raznovrsnost Izraz biodiverzitet se koristi da opiše složenu raznovrsnost živog sveta koja opisuje osobine ove planete. PREDEO I PRIRODNA STANIŠTA . seču šuma za obezbeđenje novih obradivih površina. veštačke akumulacije voda. sečenje. prouzrokujući nestajanje mnogih biljnih i životinjskih vrsta. eksploataciju vode. šibljem.

livade i pašnjaci. obale rečica i veštačka jezera (ili ribnjaci) mogu se uvek koristiti kao stanište za različiti divlji svet. pogotovu ako je to voće ili bobice vrsta koje snabdevaju divlji svet hranom i skloništem. kao i obaveza preuzetih međunarodnim ugovorima.Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. 70 . korišćenje bioloških resursa. Odgovarajući zemljišni pokrivač obezbeđuje samoobnavljanje zemljišta i štiti ga od erozije. močvare. Zabranjeno je uništavati. Preporuke za „biodiverzitet prijateljske“ aktivnosti su sledeće: • Voditi računa da zemljište ima dovoljno organskih materija neophodnih za opstanak biljaka • Rastresita zemlja je pogodna za opstanak biljaka. vode i energije kroz sistem. genetički modifikovanih organizama i biotehnologije vrši se na osnovu ovog zakona i posebnog zakona. crpeći hranljive materije iz zemljišta. Ovaj strateški pristup može biti ostvaren u malim koracima od strane svakog zemljoradnika na njegovoj farmi donoseći značajno poboljšanje ekosistema i biodiverziteta u kratkoročnom i dugoročnom periodu. dr veća i trave. uz obezbeđivanje njihove održivosti. promene zemljinog prekrivača. Delovi farmi koji nisu korišćeni za gajenje useva kao što su ivičnjaci. Član 27: Zabranjeno je uznemiravati. obnavljanje i unapređivanje u slučaju narušenosti. Koraci u strategiji zaštite biodiverziteta i predela uključuju: • Identifikaciju ugrožavajućih procesa • Identifikaciju vrsta za koje se smatra da su izložene riziku kao rezultat te ugroženosti • Rangiranje vrsta prema njihovoj osetljivosti na pomenute ugroženosti • Određivanje veličine zahtevanog odgovora za umanjivanje ugroženosti do nivoa gde će zaštititi najosetljivije vrste. odnosno uništavati i razarati njena staništa. izloženo bez vegetacije na duži vremenski period. ili se isti usevi sade na duži vremenski period bez rotacije. zato. vegetacija koja se nalazi na padinama je sve više ugrožena. ali sa povećanjem gornje granice podzemne vode. kidati ili na drugi način pustošiti divlju floru. spasiti i sačuvati usamljeno grmlje i šiblje u polju. plodoreda. Promene u biljnom prekrivaču utiču takođe na hidrološku ravnotežu uzrokujući povećanje saliniteta gornje granice podzemne vode koja utiče u početku na ostatke vegetacije u nižim koritima doline. uključujući i očuvanje prirodnih procesa i prirodne ravnoteže unutar ekosistema. Ovi štetni uticaji se mogu usporiti korišćenjem odgovarajućih planova zamene sejanja useva odnosno. zlostavljati. ozleđivati i uništavati divlju faunu i razarati njena staništa. ili koristiti mehaničke uređaje da bi se životinje uplašile i pobegle kako bi izbegle da budu povređene ili ubijene • Organizovati fizičke granice između polja u formi linije žbunja. smanjivati nabijanje zemlje izbegavajući rano oranje vlažne zemlje • Izbegavati čestu i redovnu upotrebu opreme za oranje sa sečivom koja bi mogla povrediti ili ubiti organizme u zemljuštu • Kositi što je kasnije moguće. raznovrsnost. kanali za odvodnjavanje. Zaštita biodiverziteta. gl. 135/2004) Član 26: Očuvanje biosfere obuhvata zaštitu organizama. Biodiverzitet i biološki resursi štite se i koriste na način koji omogućava njihov opstanak. kao i usled promena u brojnosti vrsta koje učestvuju u kretanju hranljivih materija. njihovih zajednica i staništa. RS br. Zemljište je često ostavljeno nepokriveno. • Žetvu sprovoditi od sredine polja ka ivicama i obezbediti kombajne žetelice sa opremom za alarmiranje životinja • Sačuvati prirodne pašnjake od prekomerne ispaše i izbegavati česta oranja čak i kada neki delovi pašnjaka ne budu izorani • Ne dozvoliti prevelike ispaše i održavati optimalnu ravnotežu između veličine stada i dostupnog kapaciteta zemlje i uslova • Raznolikost useva koji obezbeđuje stanište za životinje • Ne paliti suvu travu ili ostatke slame.

EUTROFIKACIJA EROZIJA ZEMLJIŠTA POVRŠINSKE VODE RAMSAR MOČVARE POGLAVLJE 8 LOKALNO ĐUBRENJE ORGANSKA ĐUBRIVA MINERALNA ĐUBRIVA POVRŠINSKA PRIMENA ODRŽIVA POLJOPRIVREDNA PRAKSA. u zemljištu. Transformacija pomoću mikroorganizama iz organskih jedinjenja u neorganska jedinjenja. POGLAVLJE 10 AMONIJAK NH3. bare. Prenošenje zagađivača. PRIMENA 71 REČNIK POJMOVA . Đubriva koja sadrže značajnu količinu organske materije biljnog i životinjskog porekla. što rezultuje trošenjem kiseonika u akvatičnim ekosistemima i gubitkom biodiverziteta. Razastiranje. je gas koji se izdvaja iz uree (urinska kiselina) koji izbacuju domaće životinje (živina) koji sudeluje u acidifikaciji i obogaćivanju nitrogenom osetljivih ekosistema. etičke i ekonomske mere da bi se ostvarila poljoprivredna proiz vodnja koja podržava dugoročni raz voj poljoprivrede POGLAVLJE 9 ZASTUPLJENOST GRLA USLOVNO GRLO Zastupljenost grla je broj koji određuje koliko uslovnih grla (UG) može da bude po hek taru obradivog zemljišta po farmi ili na određenom području.POGLAVLJE 2 DENITRIFIKACIJA Transformisanje nitrata u azotne ok side i azotni gas obično putem bak terija. Metoda za primenu uglavnom mineralnih đubriva lokalno i na većoj dubini od semena useva. Voda koja teče u tokovima i rekama i u prirodnim jezerima. Poređenje uzetih odnosno izbačenih i preuzetih nutrijenata u biljkama. Proces zasićenja nutrijentima u vodi i povremeno zemljištu. spremištima za đubrivo. Na ovaj način dolazi do gubitka fosfora iz zemljišta koji odlazi u površinske vode. samim tim na zemljište. Proces pri kom se neorganske forme nutrijenata u biljkama pretvaraju u mikroorganizme koje biljke ne mogu privremeno koristiti. npr. Đubriva koja su sastavljena samo od mineralnih supstanci i koja sadrže elemente neorganskih formi. tehničke. Metoda primene za organska i mineralna đubriva kojom se đubriva rasturaju po površini zemljišta. amonijaka iz atmosfere na zemljinu koru. Jedinica mere koja se koristi za upoređivanje ili sabiranje broja životinja različitih vrsta ili kategorija. zaštitne. Ekvivalenti su definisani količinom potrebne stočne hrane (ili količinom izlučenih nutrijenata). Odnos nutrienata može biti prikazan kao uvoz/iz voz u odnosu na nutrijente koji su uneseni i iz vezeni sa farme. Odnošenje i gubitak površinskog sloja zemlje uglavnom vetrom ili vodom. konstantno ili povremeno prekrivena vodom. ZAMULJIVANJE IMOBILIZACIJA MINERALIZACIJA ODNOS (BILANS) NUTRIENATA POGLAVLJE 3 BPK (BOD) Biološka potreba za kiseonikom je mera potencijala zagađivanja u vodnim telima i organskom otpadu. Laboratorijsko ispitivanje služi za merenje količine rastvorenog kiseonika koji se potroši pri hemijskoj i biološkoj reakciji na temperaturi od 20C° u određenom vremenskom periodu. Područja koja su potpuno ili delimično. Međunarodna konvencija o močvarnim zemljištima koja je potpisana u Ramsaru u Indiji 1971. močvarama i rezer voarima koje su izgradili ljudi. Održiva poljoprivredna prak sa predstavlja skup ak tivnosti koje kombinuju biološke. npr. socijalne. močvarne šume. To je anaerobni proces do koga dolazi u zemljištu i spremištima za đubrivo i prilikom primene nekih od metoda nakon perioda nitrifikacije. sa ciljem da se zaštite ugrožene i biološki značajne močvare. vodu i biljke. plićaci na obalama mora. npr. Nanošenje stajnjaka i đubriva pri korišćenju različitih metoda.

Gumeni i plastični madraci takođe mogu da se koriste kao podloga za ležanje. Čvrsti otpad ili neprovareni material koji izbacuju životinje. seckane stabljike. Zavisno od stepena razdvajanja čvrstog od tečnog dela stajnjaka razlikujemo stajnjak sa većom količinom tečnih ili čvrstih sastojaka. Ne postoje specifični uslovi koji označavaju različite vrste tečnih stajnjaka ali njihove karak teristike se razlikuju prema količini i odnosu urina. Materijal koji se postavlja po podnim površinama prostorija u kojima borave životinje zbog udobnosti za životinje i radi apsorbovanja vlage. Prljava voda je ona koja je zagađena fecesom. od pranja pomoćnih prostorija i prostorija za mleko. Vlaknasti plutajući sloj koji se stvara na površini uskladištenog tečnog stajnjaka. Širina rasturanja jednim prolaskom rasipača za stajnjak ili mineralna đubriva. treset. prostirke i vode. Izraz koji opisuje komplek sne žive vrste koje karak terišu našu planetu. odvojena od okolnih područja grebenom ili naslagama zemlje. prljave vode. Ova vrsta podrazumeva stajnjak i urin od goveda. Postoje različite vrste čvrstog stajnjaka u zavisnosti od smeštaja životinja. koja se sakuplja iz van jasala. Pod je nagnut prema otvorenoj strani gde se u žleb sakuplja oced iz čvrstog stajnjaka i skladišti posebno. Mešavina je fecesa i urina koji proiz vode domaće životinje u stajama. SLIVOVI SALINIIZACIJA 72 . Otpadna materija koja se kroz kr votok preko bubrega oslobađa kao tečnost. DUBOKA PROSTIRKA PRLJAVA VODA OSOKA FECES SKLADIŠTE ZA STAJNJAK PRIRODNA KORA EFIKASNOST NUTRIENATA POLUČVRSTI STAJNJAK TEČNI STAJNJAK ČVRSTI STAJNJAK ŠIRINA RASTURANJA REZERVOAR URIN POGLAVLJE 11 EKOSISTEM BIOLOŠKI DIVERZITET Manje ili više definisan prostor za žive organizme i njihovo okruženje. između pojedinih vrsta. Stajnjak sa procentom suve materije od 1 do 10%. Obično se odnosi na sezonu ili mesec kad se vrši primena na zemljište. koji može da se ispumpava. ovaca. živine. između predela i ekosistema. fecesa. Se obično izražava u procentima i objašnjava koliko je od ukupnog unosa. uglavnom N (azot). šume ili jezera. obično pomešan sa delom prostirke i određenom količinom vode. Povišen sadržaj soli u zemljištu u suvim područjima sa malo padavina i koja su vezana za navodnjavanje. Obično je pravougaonog ili četvrtastog oblika. Sud za skladištenje polutečnih i tečnih delova. svinja. močvare. urinom. Sr tajnjak koji proiz vode domaće životinje koji ne može da se ispumpava ali može da se skladišti na hrpe. Skladište za čvrsti. naročito goveđeg stajnjaka. pilotina.KOLIČINA ĐUBRIVA VREME PRIMENE PROSTIRKA Obično se odnosi na masu (za stajnjak tone đubriva po kubičnom metru m3 a za mineralna đubriva u kg) po jedinici površine u hek tarima. npr. urina i osoke. ostacima hraniva. Stajnjak iz staja koji ne može da se ispumpa ili slaže na hrpu. obzidan sa tri strane zidovima od betona ili dasaka sa betonskim podom. pored odvoda za đubrivo. pregrada za životinje pre muže. P (fosfor) i K (kalijum) iskorišćeno za useve i stočnu proiz vodnju. Obično se koristi slama. pesak. Jama. koza i zečeva. Područja u kojima se sliva voda od kiša kroz useke i reke do mora ili do jezera. Feces i urin pomešan sa velikom količinom materjala za prostirku koji se koristi u različitim vrstama smeštaja za sve vrste domaćih životinja i živinu. skladištenja stajnjaka i tretmana. polučvrsti i tečni stajnjak. To obuhvata razlike među pojedincima unutar vrsta. Vreme razastiranja. konja. strugotine.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful