Pravila dobre poljoprivredne prakse (PDPP) Učesnici u izradi PDPP

Rad na kreiranju Pravila dobre poljoprivredne prakse za upravljanje stajnjakom iz poljoprivrede i organskim đubrivom u Srbiji je proizvod zajedničkog rada NIRAS AB, Stokholm, Švedska i Halifax Consulting, Beograd, Srbija. Odgovoran za rukovođenje projektom: gdin Niklas Bergman iz NIRAS-a, vođa tima Göran Carlson, konsultant angažovan od strane NIRAS-a. Projektni tim je činilo 6 srpskih stručnjaka i menadžer projekta. Profesor Božo Dalmacija Profesor Snežana Đorđević Emilijan Mohora Nevena Čolić Srđan Rončević Dr vet. med. Rade Milčić Novosadski univerzitet Prirodno-matematički fakultet Beogradski Univerzitet Poljoprivredni Fakultet Ministarstvo za zaštititu životne sredine Republika Italija Miteco Novosadski univerzitet Prirodno-matematički fakultet Poljoprivredna škola Šabac, profesor

PDPP je predstavljen kroz sledeća poglavlja sa odgovornim osobama kako sledi: Poglavlje Tokovi nutrijenata Očuvanje vodnih resursa i njihovo korišćenje Izvori negativnog uticaja poljoprivredne proizvodnje na životnu sredinu Propisi na snazi i u planu iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine Sistemi poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji Poljoprivredno planiranje Ratarstvo Stočarstvo Rukovanje i upotreba stočnog đubriva i organskog otpada Zaštita bilja i upotreba pesticida Poboljšanje pejzaža i zaštita prirodnih staništa putem upravljanja procesima koji su pod uticajem poljoprivredne proizvodnje Odgovorni ekspert Göran Carlson Srđan Rončević i prof. Božo Dalmacija Nevena Čolić i Emilijan Mohora Emilijan Mohora Nevena Čolić i Emilijan Mohora Göran Carlson Prof. Snežana Đorđević Dr vet. med. Rade Milčić Göran Carlson i prof. Božo Dalmacija Niklas Bergman Nevena Čolić i Emilijan Mohora 1

Aktivnosti Logistička podrška Prevod

Odgovorni Sonja Babić / David Lythgoe /Jelena Pribojan, Halifax Consulting Ksenija Punta / Nevena Čolić

Podršku projektu u Srbiji su pružili: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Pomoćnik Ministra Sektor za razvoj sel a, koordinator projekta DREPR Jedinica za implementaciju projekta DREPR (PIU) Sektor za razvoj sela Odsek za organsku proizvodnju Odsek za poljoprivredne resurse Odsek za poljoprivredno zemljište Uprava za veterinu Uprava za zaštitu bilja Republička direkcija za vode Ministarstvo za zaštitu životne sredine Institut za stočarstvo, Beograd Opština Vrbas Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj AP Vojvodine Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu Odgovorni Dr Suzana Đorđević Milošević Aleksandar Bogunović Nenad Brkić, Danijela Ilić, Aleksandar Repček, Vladislav Samardžić, Uroš Božanić, Slobodan Đuričković, Nenad Gvozdenović Sanja Prodanović Lidija Aćimović, Jelena Milovanović, Vera Apostolović Zoran Knežević Snežana Rakita Olivera Čeperković, Bradić Slobodan, Jelena Šćepanović, Siniša Kotur, Slavica Nikolić Biljana Đurišić Olivera Grozdić Tanja Petrović, Snežana Raković Čedomir Radović, Zorica Nešić, Miloš Lukić, Milan Blažić Tomislav Đivuljskij Nada Lazić Prof. dr Natalija Bogdanov

2

G. Göran Carlson ima bogato iskustvo iz oblasti poljoprivredne mehanizacije a posebno je specijalizovan za istraživanja, ispitivanja i prenošenja znanja koje se odnosi na đubriva. Ova oblast podrazumeva metode i tehnologije rukovanja i raspršivanja đubriva životinjskog i ljudskog porekla što uključuje primenu i nadzor raznih tehnologija i njihov uticaj na okolinu. Angažovanje g. Carlsona na mnogobrojnim projektima u Švedskoj kao i u inostranstvu je dodatno unapredilo njegovo znanje u pogledu razvoja, trendova i tradicije u poljoprivredi i kreiranju poljoprivrednih priručnika u mnogim zemljama. G. Niklas Bergman je stručnjak za menadžment u poljoprivredi i zaštiti životne sredine. On je iskusan ekspert iz oblasti za proizvodnju useva, stočne hrane i mleka, sa bogatim praktičnim iskustvom koje je stekao u regionu St. Petersburga, kao i vođenjem sopstvene farme severno od Stokholma. Do sada je bio veoma uspešan u radu i primeni praktičnih saveta za farmere u istočnoj Evropi održao je niz predavanja na mnogim međunarodnim konferencijama koje se odnose na najnovija istraživanja o oticanju hranljivih sastojaka u Baltičko more. Radio je zajedno sa lokalnim ruskim i finskim timom na pripremi ruskog kodeksa dobre poljoprivredne prakse u 2005–2006. godini. G. Bergman je magistar iz oblasti za proizvodnju useva, patologiju i hranljive sastojke biljaka i menadžmenta za zaštitu životne sredine. Dr Božo Dalmacija je profesor na fakultetu za nauku i matematiku Univerziteta u Novom Sadu i direktor odseka za hemiju sa 25-godišnjim iskustvom u oblasti zaštite životne sredine od štetnog uticaja hemikalija. Njegova naučna istraživanja i elaborati se delom odnose na uklanjanje pesticida iz vode upotrebom bioaktivnog ugljenika. Takođe ima veliko iskustvo u pripremi i recenziji pravilnika i njihovo usklađivanje sa standardima EU (npr. IPPC). Tokom dugogodišnjeg iskustva postao je u nadležnim upravama i industriji ugledan savetnik za razvoj i primenu zakona i pravilinika koji se odnose na zaštitu voda i vodenih tokova. Dr Srđan Rončević je asistent na fakultetu za nauku Univerziteta u Novom Sadu, odsek za hemiju. Njegov rad obuhvata predavanja, istraživanja i angažovanje na projektima koji se bave kvalitetom vode (prerada voda za piće i njena analiza, prerada otpadnih voda i njihova analiza, ambijentalna voda i nadzor kvaliteta sedimenata, uspostavljanje bioravnoteže u zagađenim

vodama i zemljištu). Član je međunarodne asocijacije IWA (International Water Association), jugoslovenskog društva za zaštitu voda, srpskog društva hemičara, društva za tehnologiju i sanitarni inženjering voda. Od 1999. je jedan od organizatora tradicionalne radionice o vodama koja se održava na fakultetu za primenu nauke i matematiku. Dr Rončević je do sada bio autor i saradnik na više od 50 publikacija i 20 projekata. Dr Snežana Đorđević je profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Stručnjak je za enzimologiju tla i uticaj mineralnih i organskih đubriva na kvalitet zemljišta. Njena naučna istraživanja se odnose na upotrebu biođubriva u poljoprivrednoj proizvodnji, korišćenje inokulacije mikroorganizama u tretmanu đubriva, uticaj đubriva na mikrobiološke procese u zemljištu, uticaj režima đubrenja na vezivanje azota u zemljištu, i dr. Dr Đorđević je takođe član stručnog tima kome je odobren patent za upotrebu mikrobiološkog đubriva u komercijalne svrhe. Ona je takođe dala značajan doprinos u unapređenju poljoprivredne proizvodnje hrane koja ne zagađuje životnu sredinu. Ing. Nevena Čolić je inženjer za zaštitu životne sredine sa iskustvom u rukovođenju projektima zasnovanIm na konsultantskim uslugama u oblasti zaštite životne sredine. Gosp. Čolić je stručnjak za ispitivanje kvaliteta voda, upravljanje čvrstim otpadom, ispitivanje štetnih uticaja na okolinu (EIA), a takođe ima veliko iskustvo u implementaciji i koordinaciji projekata i usklađivanju odgovarajućih pravila i zakona sa pravilima EU na osnovu poznavnja pravila EU za zaštitu životne sredine. Ing. Emilijan Mohora je stručnjak za tretman otpadnih voda i zaštitu životne sredine u delu koji se odnosi na nadziranje kvaliteta vode i procenu štetnih uticaja sa dugogodišnjim iskustvom u upravljanju projektima. Njegovo iskustvo se pokazalo dragoceno u nizu novijih projekata koji se odnose na izradu lokalnih akcionih planova za zaštitu životne sredine i korišćenje čiste i prečišćene vode u Srbiji. On je takođe vrstan stručnjak u angažovanju zainteresovanih strana na pružanju konsultantskih usluga u podizanju svesti. Trenutno radi na podizanju nivoa poslovanja kompanija putem tehničke podrške i treninga u sektorima za otpadne vode, upravljanje čvrstim otpadom i uštedu energije usme3

Bogato iskustvo je stekao radeći u Institutu za stočarstvo. Dr Rade Milčić.renog na redukovanje emisije gasova staklenih bašti. 4 . zatim rukovođenjem na farmama za tov junadi i prasadi i uzgoj kunića „Banatski Brestovac“–PIK Tamiš. radeći na suzbijanju steriliteta na individulanim farmama kooperanata šabačke mlekare kao i kroz edukativne i druge aktivnosti koje je sprovodio na farmama širom Srbije. je doktor veterinarske medicine i profesor u Poljoprivrednoj školi u Šapcu sa više od 20 godina prakse u stočarstvu. očuvanju i zaštiti zdravlja životinja na farmi goveda i svinja Servo Mihalj Zlatica. Zrenjanin.

Farma svinja sa 100 uslovnih grla praktično uključuje sve kategorije svinja u ovaj broj: krmače. U zemljama EU poljoprivredna proizvodnja je regulisana prilično strogim zakonima zaštite životne sredine kao što je Nitratna direktiva 91/676/EEC. UVOD . Ovo je u potpunosti u skladu sa definicijom farme prema srpskim veterinarskim zakonima. redukovati rizik pri upotrebi pesticida i umanjiti degradacija zemljišta. neće moći da dobiju subvencije EU a njihovi proizvodi (na primer meso. PDPP u Srbiji će biti na dobrovoljnoj osnovi za poljoprivrednike. a u isto vreme štiteći životnu sredinu i promovišući održivi poljoprivredni razvoj. Predloženim merama će se takođe smanjiti emisija amonijaka. Predložene mere u PDPP će svakako unaprediti konkurentnost srpskih poljoprivrednika i u isto vreme umanjiti negativan uticaj poljoprivredne proizvodnje na životnu sredinu. ali poljoprivrednici ne smatraju da su ove investicije prioritetne. Sve zemlje EU moraju pripremiti Nacionalna pravila dobre poljoprivredne prakse u kojima svaka zemlja mora da predstavi mere za poštovanje zahteva EU direktiva koje se odnose na poljoprivrednu proizvodnju. žitarice. imaju za cilj da uvedu jednu novu i ekološki prihvatljivu praksu među poljoprivrednicima u Srbiji.) neće imati odgovarajuće tržište u EU. Farmeri koji ne primenjuju održive mere za zaštitu životne sredine definisane PDPP a koje se odnose na smanjenje ispuštanja azota i fosfora sa njihovih farmi. Predložene mere zasnivaju se na postojećoj regulativi u Srbiji i onoj u proceduri usvajanja i pripreme. PDPP je skup preporuka koje bi trebalo primeniti u cilju uvećanja finansijske koristi usled korišćenja resursa na efikasan i ekonomičan način. međutim primenu nove tehnologije treba da prate izmene u menadžmentu koje će podržati dobru poljoprivrednu praksu. Ciljna grupa na koju se odnosi PDPP definisana je prvenstveno prema broju životinja na farmi: tačnije. PDPP obuhvata praktične mere koje vode smanjenju ispuštanja azota i fosfora u površinske i podzemne vode. Predložene aktivnosti u ovom PDPP će doprineti većoj efikasnosti nutrijenata što će povećati prinose sa istim količinama nutrijenata omogućiti poljoprivrednicima da smanje kupovinu veštačkih đubriva PDPP će takođe sadržati mere za obezbeđenje visokog nivoa kvaliteta proizvoda predlažući načine za poboljšanje zdravlja životinja minimizirajući rizik od zagađenja teškim metalima i pesticidima.Ciljevi i ciljna grupa Pravila dobre poljoprivredne prakse (PDPP) za upravljanje otpadom iz poljoprivrede i organskim otpadom u Srbiji. Predloženi PDPP za Srbiju je takođe rađen po ugledu na postojeće PDPP iz drugih zemalja Evropske unije. a koje nemaju direktnu vezu sa dodatnim investicionim ulaganjima. Zakonodavstvo takođe propisuje mere kontrole. odlučena prasad. tovne svinje i nerastove. PDPP bi trebalo da malim poljoprivrednim gazdinstvima/farmama pruži savete za upravljanje gazdinstvima. itd. Drugi kriterijum se odnosi na površine obradivog zemljišta. Preporuke u ovom PDPP se uglavnom odnose na uobičajene aktivnosti koje bi trebalo da se sprovode na drugačiji način ili drugačijim redosledom. Okvirna direktiva o vodama 2000/60/EEC. a prema ovom kriterijumu ciljna grupa su gazdinstva površine od 3–10 ha koja se redovno obrađuju. povrće. Predložene mere za smanjenje ispuštanja azota i fosfora podrazumevaju i investicije u sisteme upravljanja đubrivom i promene u upravljanju koje ne zahtevaju bilo kakve investicije. poljoprivredna gazdinstva (farme) bi trebalo da imaju od 20 do 100 krava. 5 1. Danas se uviđa potreba za investiranjem u sisteme upravljanja đubrivom. Direktiva o staništima 92/43/ EEC. a za farmu svinja do 100 uslovnih grla (jedno uslovno grlo podrazumeva 500 kg žive mere). Postoji neopravdano uverenje da će upotreba nove mehanizacije i opreme rešiti sve probleme.

Količina N zavisi od površine na kojoj se gaje ovakvi usevi. Ovo je često imalo za rezultat neadekvatnu upotrebu stajskog đubriva kao izvora hranjljivih sastojaka. Ideja stvaranja održive poljoprivredne proizvodnje uz recirkulisanje nutrijenata promeniće način postupanja sa organskim otpadom od biljaka.2 Bilans nutrijenata 2. đubriva i seme. Prethodna ravnoteža između ispaše. stočarske i ratarske proizvodnje je u velikoj meri bila narušena. uglavnom N (azot) i P (fosfor). Ulazni proizvodi (inputi) su hrana. što je za uzvrat dovelo do negativnih uticaja na životnu sredinu usled oticanja razloženih materija stajnjaka u vode i emisije gasova u spoljašnju sredinu. Nataloženi N iz vazduha potiče od nutrijenata koji su u atmosferi i koji će dospeti u zemljište 6 .2. Potrebe društva za većom produktivnošću kao i za snabdevenošću jeftinim mineralnim đubrivima doveli su do nastanka većih farmi i specijalizacije proizvodnje. Mogući gubici nutrijenata na farmi prikazani su na slici 2. domaće životinje. a izlazni proizvodi (autputi) su prodati biljni i životinjski proizvodi. Jeftina đubriva koja su bila na raspolaganju su doprinela smanjivanju interesovanja za korišćenjem Ukoliko količina nutrijenata u zemljištu premaši potrebe useva. Proračun bilansa nutrijenata se može izvršiti na nivou njive ili farme. životinja i ljudi. Sadržaj N i P mora biti procenjen na osnovu domaćih podataka i podataka iz drugih država. uvek postoji i prirodno oticanje iz poljoprivrednog zemljišta. Stočna hrana proizvedena na farmi kao i stajsko đubrivo iz sopstvenih štala se iz tih razloga ne uključuje u ove proračune. Tokovi nutrijenata na farmi se mogu izračunati preko proračuna bilansa nutrijenata. javiće se opasnost od njihovog oticanja. kada se stanovništvo uglavnom bavilo poljoprivredom. izvori nutrijenata potrebnih biljkama su bili pitanje kojim se uglavnom bavila samo poljoprivreda. iako malo. Ovi proračuni se zasnivaju na godišnjim podacima o ukupnim količinama N i P u svim proizvodima koji ulaze ili izlaze sa farme. Biološko vezivanje N i taloženje N iz vazduha se takođe uključuju u ulazne parametre za nutrijente. Manja razlika znači manju opasnost od gubitka nutrijenata. 2. Takođe. TOKOVI NUTRIJENATA Protok nutrijenata. njihovo zadržavanje u zemljištu i gubici nutrijenata iz stajskog đubriva kao i potcenjivanju njegove vrednosti.1. Ovo je obezbeđivalo održavanje plodnosti zemljišta kao i prinosa. Bilans nutrijenata pokazuje ravnotežu između ulaza i izlaza nutrijenata. Po završetku Drugog svetskog rata došlo je do naglih društvenih promena kao i do promena u poljoprivredi. crvenim strelicama. Biološko vezivanje se povezuje sa gajenjem leguminoznih useva imajući u vidu da će ovi usevi obezbediti zemljištu N iz vazduha.1 Uvod U proteklom periodu. kao i na regionalnom nivou i nivou države. Nutrijenti u obliku stajskog đubriva i otpad iz domaćinstva vraćani su na obradive površine i bili su korišćeni za ishranu biljaka.

Plavim strelicama označeni su ulazi nutrijenata. ove rezerve su dostupne biljkama samo u relativno ograničenim količinama. ove rezerve su dostupne biljkama samo u relativno ograničenim količinama. Veličina rezerve je tesno povezana sa sadržajem organskih materija u zemljištu. 2. Azot Skoro sve ukupne rezerve azota koje se nalaze u zemljištu vezane su u organskoj materiji kao npr. Samo se manji deo ukupnog fosfora nalazi na raspolaganju biljkama. U ovom slučaju. Slika se. odnosi i na farmu bez životinja. može da sadrži između 4–8 tona azota po hektaru uglavnom vezanih u organskoj materiji. Takođe. i drenažni sistemi uklanjaju fosfor. one se moraju nalaziti u odgovarajućem obliku da bi ih biljke mogle adsorbovati. njen neorganski deo. gde može da dovede do acidifikacije. Većina ovoga se obogaćuje u humusnom zemljištu i odgovara polovini rezerve fosfora akumulirane u zemljištu.5 Gubici azota 2. Postoji nekoliko razloga zbog kojih bi trebalo smanjiti gubitke amonijaka. ali ne i najmanje važan 7 . Druga polovina rezerve koja se akumulira u zemljištu. biljnim ostacima i organizmima koji žive u zemljištu.4. fosfor je većinom čvrsto vezan za čestice zemljišta. a sa njim takođe i sadržaj azota. Pre nego što su komercijalna đubriva postala dostupna. a sa njim takođe i sadržaj azota. može da sadrži između 4–8 tona azota po hektaru uglavnom vezanih u organskoj materiji. Slika 2. Emisije amonijaka su takođe prepoznate kao jedan od uzroka koji dovodi do izumiranja šuma. humusu.5. Međutim. Međutim. Opasnost od ispiranja fosfora je niska zato što je fosfor relativno čvrsto vezan u zemljištu i zemljišni rastvor sadrži fosfor samo u niskim koncentracijama. Veličina rezerve je tesno povezana sa sadržajem organskih materija u zemljištu.pod uticajem padavina. Tokovi nutrijenata na farmi za proizvodnju mleka. gornji sloj zemljišta 0–25 cm. Postoje dve vrste gubitaka N. pri sadržaju organske materije od 5% mase.3 Fosfor Većini useva je potrebno 15–100 kg fosfora po hektaru godišnje. one se moraju nalaziti u odgovarajućem obliku da bi ih biljke mogle adsorbovati. površinska erozija mineralnih čestica. Rezerve azota u zemljištu mogu biti sasvim dovoljne za veliki broj useva. Međutim. Amonijak koji isparava u atmosferu će se pre ili kasnije vratiti u zemljište ili u vodu. gubici u vazduh i gubici u vodna tela. Može se izvršiti tzv. Deo fosfora se vraća zemljištu kroz ostatke nakon žetve i drugi organski materijal. gornji sloj zemljišta 0–25 cm. gubici u vazduh i gubici u vodna tela. Poslednji. Npr. 2. količina N će biti preuzeta iz nacionalnih podataka. 2. Rezerve u zemljištu su često tolike da mogu da pokriju potrebe nekoliko žetvi. fosfor je bio ograničavajući faktor za mnoga zemljišta. Rezerve azota u zemljištu mogu biti sasvim dovoljne za veliki broj useva. Postoje dve vrste gubitaka N. Takođe.1 Gubici azota u vazduh Gubici azota u vazduh se javljaju u obliku amonijaka i kao oksida azota (tzv. Npr. humusu. pri sadržaju organske materije od 5% mase. đubrenje radi skladištenja fosfora kako bi se zadovoljile potrebe za naredne tri godine. Skoro sve ukupne rezerve azota koje se nalaze u zemljištu vezane su u organskoj materiji kao npr. crvene označavaju označavaju gubitke a svetlo-braon strelice nutrijente koji napuštaju farmu. je uglavnom vezana u mineralnim česticama i uglavnom nepokretna. imajući u vidu ograničenu opasnost od ispiranja. gas smejavac). biljnim ostacima i organizmima koji žive u zemljištu. takođe. Međutim. Proračun đubrenja radi skladištenja pre primene mora da uzme u obzir i količinu fosfora u primenjenom stajnjaku. Sadržaj organske materije u zemljištu opada sa porastom dubine. Sadržaj organske materije u zemljištu opada sa porastom dubine. pogotovo na padinama.

iz mešanja biljnih ostataka i zemljišta i u određenoj meri nakon primene mineralnih đubriva. Prekomerna upotreba đubriva. nedavno uzorani pašnjaci pokazuju visok stepen ispiranja. temperature. Ispiranje i tipovi zemljišta – Imajući u vidu da je nitratni azot rastvoren u zemljištu. Iz tog razloga se ovi tipovi zemljišta karakterišu najvećim ispiranjem (spiranjem). Do denitrifikacije dolazi u odsustvu kiseonika. Glinovita zemljišta znatno bolje zadržavaju vodu što za rezultat ima mnogo manje ispiranje nego kada su u pitanju peskovita ili muljevita tla. 2. postoji povećana opasnost da će se đubrivo koje biljke nisu apsorbovale isprati. Isparavanje amonijaka zavisi od pH vrednosti stajnjaka.razlog je to što azot iz amonijaka predstavlja značajan izvor azota za useve i zbog toga bi o njemu treba voditi računa. Drugi maksimum se javlja kasnije tokom kasne zime ili ranog proleća kada zemljište počinje da se suši i nivo kiseonika raste. jezera i ispiranja u drenažne kanale i podzemne vode. rezultati su generalno primenjivi kao primer ispiranja nutrijenata u zavisnosti od sistema sađenja i intenziteta đubrenja. Drugi negativni efekat je da oksid azota doprinosi oštećenju ozonskog omotača.2 Gubici amonijaka i fosfora u vodna tela Gubici u vodna tela uključuju kako gubitke azota tako i fosfora. Denitrifikacija dostiže svoj maksimum u jesen kada su nitrati akumulisani u zemljištu i kada se jesenje kiše zadržavaju na zemljištu stvarajući anaerobne uslove. s obzirom na to da je ispiranje prirodan proces i da se javlja i tamo gde đubrivo nije primenjeno. Ispiranje u drenažne sisteme i podzemne vode potiče od procesa mineralizacije zemljišta i količine nutrijenata koja je primenjena.1. Proizvodnja amonijaka počinje odmah nakon što se stajnjak našao na podu ili na zemlji. Emisije oksida azota ekstenzivno doprinose stvaranju efekta staklene bašte. Površinsko oticanje se pojavljuje u sluča8 ju kada se usevi nalaze na padinama. U nesmrznutom zemljištu ovaj proces će se nastaviti tokom čitave zime. preko optimalnih potreba biljaka. Emisija oksida azota potiče iz procesa de-nitrifikacije zemljišta. Iako podaci potiču iz Švedske. Njegov efekat je 200–300 puta veći u odnosu na efekat ugljen-dioksida. imaće za ishod rapidno povećanje ispiranja. peskovito i mineralno zemljište i različite stope primene. što je prirodan proces. S druge strane. Naravno.5. Ispiranje – različiti sistemi sađenja đubrenje – Ispiranje azota zavisi takođe i od sistema sađenja i stope primene đubriva kao što je prikazano u tabeli 2. iz fekalija i urina životinja na ispaši. skladištenja i tokom i nakon primene. u slučaju đubrenja na smrznutim ili snegom pokrivenim poljima ili đubrenja na poljima na kojima je došlo do zadržavanja vode (zabarivanja). Usled promene namene starih pašnjaka i livada obično se primenjuju velike količine stajskog đubriva. lako. Proces je brži pri višim temperaturama ali će se odvijati dok god su temperature iznad 0o. Dugogodišnji odnosno trajni pašnjaci na kojima se ne primenjuje azot pokazuju nizak stepen ispiranja. Veće vrednosti će proizvesti više amonijaka. Rezultat pokazuje da se ispiranje azota javlja na svim tipovima zemljišta. padavine i sposobnost zemljišta da zadrži vodu kao i da je propusti treba odrediti koliko će azota da bude isprano iz zemljišta. Ovi gubici usled oticanja su vodeni rastvori N i čvrstih čestica P. Proces denitrifikacije se odvija u nekoliko faza i kao rezultat procesa javlja se transformacija nitratnog azota u gasoviti azot koji se vraća u vazduh. Amonijak isparava prilikom rukovanja stajnjakom u štalama. Navedene vrednosti su prosečne vrednosti za teško glinovito. Kako se kiša cedi kroz zemljište ona povlači sve rastvorene nitrate i druge soli sa sobom. Što je više nitrata u zemljištu veći je rizik od gubitaka oksida azota. Do ispiranja azota dolazi usled toga što zemljište obezbeđuje nitratni azot tokom čitave godine uključujući i period kada on nije potreban usevima. brzine strujanja vazduha i koncentracije amonijaka u stajnjaku. Amonijak je gas koji se prirodno formira pri raspadu organskog materijala bogatog azotom. Veći deo amonijaka koja nastaje iz stajnjaka potiče od lako razgradljivih organskih azotnih jedinjenja koja se nalaze u urinu i fekalijama. Gubici nutrijenata u vodna tela su posledica površinskog oticanja u reke. Rasprostiranje đubriva na pašnjake neposredno pre kosidbe treba izbega- . Pesak i muljevita zemljišta su posebno vodopropusni i imaju mali kapacitet zadržavanja vode. U takvim slučajevima ispiranje može da bude ekstremno visoko.

Mineralno đubrivo Stajnjak Biljni ostaci Prirodni azot Organski vezan azot Organska materija koja se lako transformiše Organska materija koja se teško transformiše 2. Proces Amonijum azot Slika 2. Najveći deo azota biljke uzimaju u obliku mineralnog neorganskog azota.1.6.vati ukoliko zemljište nije zasađeno sa zimskim usevima.3. humusu. Ispiranje azota u površinske i podzemne vode. Veličina rezerve je tesno povezana sa sadržajem organskih materija u zemljištu.6 Zemljište kao rezerva i snabdevač nutrijentima Uloga zemljišta je da biljke direktno snabdeva nutrijentima. Veći deo amonijačnog azota se transformiše u nitratni azot pomoću takozvane nitrifikacione bakterije. 9 . decenija ili čak i vekovima. 2. Proces u zemljištu pri upotrebi mineralinih i stajskih đubriva i ostataka useva kao đubriva. Tabela 2. 1 N = Optimalno đubrenje prema potrebama useva i 2 N = Dvostruko đubrenje u odnosu na optimalne potrebe useva. Rezerve azota u zemljištu mogu biti dovoljne za veliki broj žetvi. Namena zemljišta Đubrenje Ispiranje azota kg/ha Poljoprivredno zemljište 0N 0 1N 18 2N 0 Trajni pašnjak 0N – Nedavno uzoran pašnjak 0N 0–00 Đubrenje: 0 N = Bez đubrenja. Prikazane su prosečne vrednosti za glinovita i peskovita zemljišta u Švedskoj. Skoro sve ukupne rezerve azota koje se nalaze u zemljištu vezane su u organskoj materiji kap npr. koji biljke mogu da adsorbuju. vrše organizmi koji proizvode amonijak koji postaje amonijačni azot. naziva se „mineralizacija“. Nutrijenti su rastvoreni u zemljištu u obliku naelektrisanih čestica koje biljka adsorbuje. ostacima biljaka i organizmima koji žive u zemljištu. Većina organske materije se mineralizuje u toku godine ali negde ovo može trajati nekoliko godina.1 Proces mineralizacije Proces pretvaranja organski vezanog azota u mineralni neorganski oblik. Ali azot je dostupan biljkama samo u relativno ograničenim količinama.

Zemlje članice su se obavezale da identifikuju vode ugrožene nitratnim zagađenjem ili one koje u bliskoj budućnosti mogu biti ugrožene. 3. dok se 75% vraća isparavanjem u atmosferu.2. mogu da imaju visok sadržaj nitrata ako su nepropisno sagrađeni tako da u njih može da utiče površinska voda ili ako se nalaze pored septičkih jama i ispusta sa seoskog dvorišta. različitog hemijskog sastava – od najboljih za piće do onih sa retkim supstancama za industrijsku proizvodnju. klanice i mesno-prerađivačka industrija čine velike zagađivače. Plitko iskopani ili izbušeni bunari. To može da poveća eutrofikaciju reka. Prema izveštaju UN Srbija je na 47. koji završavaju u podzemnim vodama. Plitke podzemne vode su naročito osetljive na zagađivanje nitratima. U toku vlažnog perioda. Prirodna koncentracija nitrata u podzemnim vodama pod aerobnim uslovima je nekoliko mg/l i zavisi od tipa zemljišta i geološke situacije.1 Uvod Prosečne godišnje padavine na teritoriji Srbije iznose 734 mm/m2 /god. Najveća količina se spira nakon jesenjih kiša i u toku topljenja snega. Od te količine 25% otiče. Zagađenje površinskih voda Najniža koncentracija nitrata u površinskim vodama je u letnjem periodu. Za vreme veoma velikih padavina u toku perioda vegetacije koncentracija azota i naročito fosfora u površinskoj vodi može biti veoma visoka. što je slično svetskom proseku.300 prirodnih i veštačkih izvora mineralnih i termomineralnih voda. U takvim zonama svaka država treba da primeni specijalne mere kako bi se smanjila koncentracija nitrata ispod propisanih vrednosti.3.. kao i da umanji kvalitet vode za piće i da je učini štetnom za zdravlje ljudi i životinja. mestu od 180 država sveta po količini vodnih resursa. Poljoprivredni regioni koji doprinose ovakvom zagađenju moraju biti označeni kao osetljive zone. budući da voda 3.2. jezera i mora. 3. godine Evropska unija je ograničila nitratno zagađenje koje potiče od poljoprivrednih zagađivača. Na teritoriji Srbije postoji oko 250 lokaliteta sa više od 1. 3. kada je manja količina padavina i nitrati se više zadržavaju u zemljištu i na taj način se smanjuje njihov priliv 10 . kao i rizik od zagađenja. u površinske vode. naročito dok su biljke još uspavane. VODNI RESURSI Vodni resursi – očuvanje i korišćenje Posebnom Direktivom 91/676/EEC iz 1991. čak i kada se smanji količina nitrata na površini. Jednom kada nitrati dospeju u podzemne vode one će tada ostati zagađene decenijama. Zagađenje voda Povećavanje upotrebe veštačkih đubriva i stajnjaka i osoke koji nastaje na farmama i promene u korišćenju zemljišta su glavni faktori progresivnog povećanja nitrata i nitrita u vodi u poslednjih 25 godina. kiša i topljenje snega izazivaju spiranje ogromnih količina nitrata u vodene tokove.2. Zagađenje podzemnih voda Koncentracija nitrata u podzemnim vodama može da varira u velikim rasponima u toku različitih sezona.1. a takođe. Ogromna količina zagađenja dolazi sa velikih farmi goveda i svinja. Ispiranje može biti veoma intenzivno kada je zemljište zamrznuto. Voda za piće treba u tim situacijama da se analizira uz obaveznu proveru bakteriološke ispravnosti. Ako voda sadrži visoku koncentraciju nitrata treba prestati sa korišćenjem bunara.2. naročito. Kriterijum koji treba da se ispoštuje je da koncentracija nitrata bude ispod 50 mg/l u slatkim vodama i da se spreči eutrofikacija.

rezervoara i komora za prekid pritiska. 3. b) uža zona zaštite. granicama vododelnica i drugim korisnicima istih površina. Zona neposredne zaštite određuje se oko izvora.3. 33/78) vodama je istovremeno dodeljen i status ekološkog – zaštićenog dobra životne sredine. Uža zona zaštite određuje se oko izvorišta. Modusi zaštite su: zabranjeno je ispuštanje u podzemne i površinske vode otpadnih voda koje sadrže opasne i štetne materije u količinama. osim objekata od posebnog značaja za zaštitu zemljišta. Zona neposredne zaštite može se koristiti samo kao senokos. Životinjama na ispaši ne bi trebalo dopustiti direktni pristup vodotokovima ili bunarima pitke vode radi pića. U široj zoni zaštite zabranjena je izgradnja industrijskih i drugih objekata čije otpadne vode i druge otpadne materije iz tehnološkog procesa proiz- 3. Kišnica sa farmi bi trebalo da se sakuplja i koristi za navodnjavanje ili da se odvodi bez mešanja ili zagađenja sa stajnjakom. U stavu 6 člana 45 Zakona o vodama (Sl. U užoj zoni koja se ne ograđuje. U ratarstvu osnovna mera za zaštitu voda od zagađenja je da se uravnoteži količina nutrijenata N (azot). drveća i sejanjem trave u graničnom pojasu. U ovoj zoni može se ograničiti upotreba pojedinih vrsta đubriva. pesticida i herbicida čija upotreba može zagaditi vodu. Šira zona zaštite utvrđuje se prostornim.1. • primena stajskog đubriva je ograničena na 170 kg N/ha/godinu do 2002. odnosno urbanističkim planovima. zemljište se može koristiti u poljoprivredne svrhe. mineralno Direktiva 91/676/EEC obavezuje na preduzimanje mera koje se odnose na primenu i skladištenje stajskog đubriva među kojima je najznačajnije da: • svaka farma treba da ima dovoljan kapacitet skladištenja stajskog đubriva za periode kada je zabranjena njegova upotreba. Ispiranje nutrijenata sa polja do vodotokova može se smanjiti sadnjom žbunja. poglavlju 8 – Ratarstvo i poglavlju 10 – Rukovanje i upotreba stajskog đubriva i organskog otpada.3. vodnje mogu zagaditi izvorište. Član 27 pomenutog Zakona precizno definiše zaštitu voda kada kaže: „izvorišta za vodosnabdevanja su zaštićena i mogu se koristiti pod uslovima utvrđenim zakonom“. glasnik RS br. izvorišta). odnosno koncentracijama iznad propisanih graničnih vrednosti. godine 11 . odnosno urbanističkim planovima. To je opisano u poglavlju 2 – Tokovi nutrijenata. Farme treba da imaju kapacitete za odlaganje stajnjaka i osoke u toku zimskog perioda kada je zemlja zamrznuta i usevi nemaju potrebu za nutrijentima. instalacija za popravak kvaliteta vode. Zaštita voda Zakonom o zaštiti životne sredine i Pravilnikom o načinu određivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za piće (Sl. • primena đubriva treba da je bazirana na ravnoteži između potreba biljaka i rezer vi zemljišta i onoga što se unosi đubrenjem. Srpskim Zakonom o vodama ustanovljene su tri zaštitne zone izvorišta: a) šira zona zaštite. Uravnotežena proizvodnja će smanjiti rizik od zagađenja površinskih i podzemnih voda. RS 46/91) naznačeno je da se područje uže zone zaštite i zone neposredne zaštite. kao i vršenje drugih aktivnosti koje mogu pogoršati propisani kvalitet vode u recipijentu. utvrđuju prostornim. Mere zaštite voda Cilj zaštite voda je da se održi i postigne čista voda minimalizacijom gubitka nutrijenata. bunara. jezera i akumulacija (tj. ali bez upotrebe đubriva. Zakon o poljoprivrednom zemljištu zabranjuje ispuštanje i skladištenje opasnih i toksičnih materija u poljoprivredne i irigacione kanale u količini koja bi oštetila i dovela do promena proizvodnog kapaciteta poljoprivrednog zemljišta i kvaliteta vode za navodnjavanje. To će detaljno biti prikazano u poglavlju 8 – Ratarstvo. zahvata iz reka. P (fosfor) i K (kalijum) dostupna biljkama iz zemljišta sa količinom nutrijenata u gajenim usevima.može da sadrže patogene organizme kao i druge opasne organske supstance. uređenja i korišćenja prostora u užoj i široj zoni zaštite. u skladu sa hidrogeološkim uslovima. crpnih stanica. pesticida i herbicida. u skladu sa hidrogeološkim i drugim svojstvima zemljišta. c) zona neposredne zaštite. gl. Kod uzgoja životinja treba primeniti nekoliko mera da bi se smanjio rizik od zagađenja. sa režimima organizacije. Bunari sa vodom za piće ne bi trebalo da budu locirani blizu skladišta za stajnjak.

rilom odnosno njuškom. trave. Promena starih mašina za pranje veša i suđa sa novim koje efikasno koriste vodu može. treba da se sagleda kao važan deo svakog plana upravljanja farmom. • Zameniti stare vodokotliće. dr veća i trave u graničnom pojasu. suncokret. P i K dostupnu biljkama iz zemljišta sa količinom nutrijenata u proizvedenim usevima. ječam. domaćinstva i druge potrebe. • Treba smanjiti nepotrebnu upotrebu vode i treba redovno proveravati curenja i popraviti slavine. duvan. mineralno đubrivo i pesticide ili septičkih jama. raž. bare) i potoci mogu odgovarajućim merama biti zaštićeni od degradacija. Gubici vode isparavanjem i ceđenjem (filtriranjem) iz površinskih izvorišta mogu biti smanjeni instaliranjem pokrivača i/ili folija po dnu korita. • Bunari vode za piće ne bi trebalo da budu locirani blizu skladišta za stajnjak. Treba sagledati mogućnost zamene nekoliko pojilišta na pašnjacima sa jednim velikim pojilištem (ili bolje bunarom) koji je centralno lociran (obično na farmi). Takođe. konoplja i crvena detelina najviše koriste vode. • Životinjama na ispaši ne bi trebalo dopustiti direktni pristup vodotokovima ili bunarima pitke vode radi pića.đubrivo i pesticide ili septičkih jama. Istovremeno. 3. Bunari treba da budu konstruisani tako da se onemogući ulivanje površinskih voda. Štednja vode na farmama Efikasna upotreba vode kroz štednju može pomoći da se produži životni vek izvorišta. sa modernim modelima koji imaju malu potrošnju vode.4. da smanji potrošnju vode i čuva energiju. Kukuruz. • Površinska izvorišta kao što su napojne jame (lokve. dok proso. • Odvojena pojilišta za stoku na pašnjacima treba zameniti centralnim bunarom sa distributivnim cevovodom. što može da omogući rad farme i za vreme suše. sočivo i lucerka dobro podnose sušni period. grahorica. Štednja vode ili efikasna upotreba. mak. pšenica. Daljinski sistem pojila kao što je primena solarnih pumpi ili pumpi za aktiviranje nosnim ogledalom. životinja na ispaši. Vodomeri mogu da se koriste za merenje potrošnje vode koja se odnosi na domaće životinje. mašine za pranje i sl. pasulj. Ne troše sve biljke istu količinu vode na obrazovanje organske mase. posebno. Ovas. bare) i potoci mogu biti zaštićeni od degrada12 cije sprečavanjem direktnog pristupa stoke i sprečavanjem primene stajnjaka i mineralnih đubriva u blizini izvorišta. Prvi korak u primeni programa štednje vode je sagledavanje količine vode potrebne za farmu koju treba uporediti sa stvarnom potrošnjom. Treba smanjiti nepotrebno trošenje vode i treba redovno proveravati curenja i popraviti slavine.5. krompir su između ove dve grupe u potrošnji vode. Štednja vode može da smanji troškove. Preporuke za zaštitu voda • Uravnotežiti količinu nutrijenata N. spojeve i cevi. Prekomerno korišćenje vode u stajama će dovesti do potrebe za dodatnim prostorom za skladištenje a takođe će se odraziti i na cenu rasprostiranja. da bude indikator njihovih zdravstvenih problema. • Farme treba da imaju dovoljni kapacitet skladištenja stajskog đubriva i osoke za periode kada je zabranjena njegova upotreba. Dobra obrada zemljišta i đubrenje . takođe. Prilagođavanje postojećih objekata kao što su toaleti ili tuševi sa uređajima za štednju vode može značajno smanjiti potrošnju vode. sirak. soja. spojeve i cevi. Uočeno smanjenje potrošnje vode na domaće životinje može. Zamenom konvencionalnih kotlića sa maloispirajućim modelima smanjuje se potrošnja vode. Površinska izvorišta kao što su napojne jame (lokve. • Ispiranje nutrijenata sa polja do vodotokova može se smanjiti sadnjom žbunja. i onda distribuirati cevovodima vodu na pašnjake. štiteći u isto vreme životnu sredinu. pirinač. Preporuke za štednju vode • Sagledati količinu vode potrebne za farmu i uporediti je sa stvarnom potrošnjom. Veoma važno pitanje za farmere je snabdevanje vodom. 3. mnogo vode se može uštedeti u objektima za stanovanje. poveća produktivnost i zaštiti izvorište od zagađenja. • Kišnica sa farmi trebalo bi da se sakuplja i koristi za navodnjavanje ili da se odvodi bez mešanja ili zagađenja sa stajnjakom. sadnjom drveća obezbeđuje se izdizanje obale što smanjuje oticanje vode. čuva vodu. Navodnjavanje Navodnjavanje se sprovodi da bi se povećali prinosi useva. što može da iznese 75000 litara godišnje za jednu porodicu srednje veličine.

takođe. površinska voda reka. list SFRJ 53/79). Ravnomernija distribucija se postiže sistemom prskalica i raspršivača i proračunato je da ovi sistemi značajno povećavaju plodnost polja sa normalnih 40–45% do 70–80 i 90%. korišćen i održavan. Korisnik podzemnih voda je u obavezi da izradi elaborat o rezervama podzemnih pijaćih voda. U Srbiji se povrće navodnjava da bi se dobili visoki prinosi. Lokalizovano navodnjavanje sa mikro raspršivačima Distribucija vode pod malim pritiskom kroz cevi i primenjuje se ispuštanjem male količine do svake biljke ili u njenoj neposrednoj blizini. tehnike koriste linearne ili portabl aluminijske cevi sa mikroraspršivačima. Navodnjavanje kap-po-kap Drugi sistem lokalizovanog navodnjavanja je kap-po-kap. Ove prednosti su moguće samo onda kada je sistem za navodnjavanje kap-po-kap dobro dizajniran. glasnik RS 44/95). kako bi se vodeni resursi podelili među korisnicima u cilju zaštite podzemne vode. Navodnjavanje mora pažljivo da se isplanra i treba da se uskladi upotreba vode sa aktuelnom količinom dostupne vode i potrebama gajenih kultura. list SRJ 12/98) i Pravilnikom o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi podzemnih voda i evidencije o njima (Sl. možda. 2. i predstavlja veoma efikasan način dopremanja vode i nutrijenata biljkama. a preko 80 m3/h zahteva formalnu dozvolu. farmeri biti podstaknuti da gaje druge kulture koje zahtevaju više vode. U ovu vrstu navodnjavanja spada navodnjavanje kapima i mikroraspršivačima. soju i šećernu repu. prelazak sa raspršivača na sistem kap-po-kap može da smanji potrošnju vode za 50%. kvaseći i infiltrirajući se u zemlju. Voće se takođe navodnjava jer je proizvodnja time profitabilnija. a da se smanje bolesti i korovi. Stvaraju se manje kapljice koje samim tim stvaraju i manju eroziju. Opasnost od zaslanjivanja pojavljuje se pre svega u oblastima gde je potrošnja vode 13 1. Kod svih sistema za navodnjavanje treba preduzeti mere da se spreči vraćanje vode iz cevi za navodnjavanje i zagađenje čistog izvorišta. Konvencionalno navodnjavanje Od opreme može da se koristi crevo sa adekvatnim nastavkom. Navodnjavanje može da se svrsta u četiri različite kategorije koje su navedene u nastavku teksta. gradske otpadne vode i vode iz industrije. kome prethodi izrada projekta detaljnih hidrogeoloških istraživanja. Prinos useva može da se poveća unapređenjem upravljanja vodom i plodnošću.doprinose visokoj efikasnosti pri upotrebi vode. Može da se sakuplja kišnica sa krovova i nekorišćene zemlje. U Francuskoj prema zakonu o vodi iz 1992. ali nemaju sisteme za navodnjavanje. Druge . Ovo je bitno u kontekstu planiranja vodnih područja. Površinsko navodnjavanje Površinsko navodnjavanje podrazumeva navodnjavanje kada se voda kreće po površini gravitacijom. Kada se za navodnjavanje sistemom kap-po-kap koriste cevi od polietilena prinosi mogu još više da se uvećaju. jezera ili rezervoara ili nekonvencionalni izvori kao što su tretirana otpadna voda ili drenažna voda. 3. Kontrola efikasnosti navodnjavanja i sprečavanje prekomerne upotrebe vode postiže se merenjem vlažnosti zemljišta. Nadležni državni organ vodi knjigu evidencije o stanju rezervi podzemnih voda. žele da navodnjavaju kukuruz. Za navodnjavanje može da se koristi podzemna voda. a farmeri. Kod mnogih kultura. Zakonom o utvrđivanju i razvrstavanju rezervi mineralnih sirovina i prikazivanju podataka geoloških istraživanja (Sl. ili voda ispumpana iz bunara. Sve gore navedeno regulisano je Zakonom o geološkim istraživanjima (Sl. U našoj zemlji je Zakonom o vodama regulisano istražno i eksploataciono pravo za korišćenje podzemnih voda. Ovaj sistem je veoma neefikasan u smislu korišćenja vode. što vodi pogoršanju plodnosti zemljišta i njegovom zagađenju. Površine koje se navodnjavaju stalno rastu tako da se za navodnjavanje često koriste i vode lošijeg kvaliteta. sa stočarskih farmi i sl. 4. Čak i ako sistem kapi ili raspršivača značajno povećava efikasnost dopremanja vode. Crpljenje više od 8 m3/h mora biti prijavljeno vlastima. prava su rezervisana i crpljenje vode zahteva dozvolu u slučaju da su u pitanju veće količine. ne znači da će sigurno doći do uštede vode jer će time.

Sistem se sastoji od nekoliko uzastopnih bazena izolovanih folijom i napunjenih supstratom. Otpadne vode Vodni resursi su sve skromniji. Otpadne vode sa veoma visokom koncentracijom štetnih materija ne treba koristiti za navodnjavanje. Gde karakteristike tla ne omogućuju primenu upojnih sistema. • Upotreba vode lošijeg kvaliteta može da odvode do pogoršanja plodnosti zemljišta i njegovog zagađenja.za transpiraciju i evaporaciju veća od padavina. naročito kad se takva otpadna voda koristi kod povrtarskih kultura.6. Problem su zemljišta sa nagibom većim od 3%.1. što je povezano sa neracionalnim navodnjavanjem i visokim nivoom podzemne vode. površine 14 3. je erozija. Pri navodnjavanju kroz brazde dolazi do deformacije zalivnih brazda i do njihovog potkopavanja tj.4 l/s može doći do erozije. Drugi problem predstavlja zabarivanje. Smatra se da su vertikalne drenaže efikasan načina za odvođenje viška površinksih voda. produbljivanja. Industrijske i urbane otpadne vode sadrže manje azota. Akvatični ekosistemi za tretman otpadnih voda Konstruisana mokra polja (CW) za tretman zagađene vode oponašaju sposobnost prirode za samoprečišćavanjem. • Budite svesni rizika od zaslanjivanja. jer se na taj način smanjuje potreba za skladišnim kapacitetima. U takvim uslovima naročito je ritska zemlja podložna zabarivanju. Ovakvi uslovi karakterišu Vojvodinu. Preporuke za otpadnu vodu • Budite svesni rizika predoziranja N i P ako koristitite razblaženi stajnjak za navodnjavanje. • Navodnjavanje treba da se koristi kod najprofitabilnijih kultura. Pre upotrebe otpadnih voda za navodnjavanje treba analizirati sadržaj štetnih materija. međutim. Sledeći problem. kao i tehnička rešenja za skupljanje tj. • Otpadne vode domaćinstva uvek treba pre upotrebe sakupljati i tretirati. Čak i pri umerenom intenzitetu navodnjavanja nalivanjem kroz brazde sa oko 0. U otpadnim vodama sa stočarskih farmi i iz naselja nalazi se i veća količina fosfora. Protok vode je gravitacioni i potpovršinski sa ciljem da se spreči razvoj neprijatnog mirisa i insekata. Rastvaranje tečnog stajnjaka i otpadne vode treba da se radi imajući u vidu navodnjavanje. Voda se . Ratarstvo. koji je u vezi sa navodnjavanjem. Slike sa graničnim vrednostima ovih supstanci su prikazane u poglavlju 8.6. Zato se prilikom projektovanja farmi mora planirati i obezbediti potrebna količina kvalitetne vode za razblaživanje tečnog stajnjaka. • Uvek analizirajte otpad iz naselja na bakterijsku ispravnost pre nego što ga koristite za đubrenje. CW rade bez mašinske i električne opreme čime se štedi na materijalu.Takođe. za dispoziciju otpadne vode koriste se druga rešenja. 3. • Navodnjavati noću jer se tako smanjuju gubici vode usled isparavanja kao i stres kod biljaka • Budite sigurni da vam je dozvoljena upotreba vode za navodnjavanje. čuvanje i primenu otpadne vode. a potreba za vodom stalno raste što nameće potrebu za korišćenjem i prečišćavanjem otpadnih voda za navodnjavanje. • Koristite sistem za navodnjavanje sa visokom efikasnošću. Preporuke za navodnjavanje • Navodnjavanje mora pažljivo da se isplanira i treba da se uskladi upotreba vode sa aktuelnom količinom dostupne vode i potrebama gajenih kultura. treba voditi računa i o bakteriološkoj ispravnosti vode iz naselja. Od tih rešenja najefikasniji su sistemi filtracije sa intermitentnim protokom ili recirkulacijom kroz granulovane filterske materijale. održavanju i radu. Jedan od glavnih problema kod upotrebe tečnog stajnjaka predstavlja visoka koncentracija azota. Na velikim stočarskim farmama za navodnjavanje se često koristi razređeni tečni stajnjak. Uglavnom. Do zabarivanja dolazi i usled lošeg održavanja sistema za navodnjavanje. • Uvek analizirajte industrijske otpadne vode na sadržaj opasnih supstanci pre nego što ih koristite za đubrenje. • Budite svesni rizika od erozije. za njegovu racion alnu upotrebu. što može da poveća uticaj na okolinu. mogu da sadrže veće količine štetnih materija koje mogu da uđu u lanac ishrane i ugroze zdravlje ljudi i životinja. • Izbegnite prekomernu upotrebu vode praćenjem efekata navodnjavanja merenjem vlažnosti zemljišta.

protivpožarne svrhe.o. Neophodno je obezbediti mesta deponovanja veštačkog i organskog đubriva.). Ako je neophodno. sistem se može završiti sa otvorenom lagunom za višenamensku upotrebu prečišćene vode (navodnjvanje ili nalivanje zelenih površina. posle čega voda postaje neprikladna za upotrebu od strane korisnika i dovodi do visokih neravnoteža akvatičnih ekosistema. nemara ili prirodnih nepogoda. delimično ugrađuju u biljke i delimično zaostaju u supstratu i mogu se periodično uklanjati iz prvog bazena u ciklusima uz umerene troškove. 15 . Konstruisana mokra polja su najefikasnija kada se koriste kao završni tretman prethodno prečišćenje ili veoma slabo zagađene otpadne vode sa niskim BOD 5 liteta voda kao posledica nekih udesa. Načelni izgled konstruisanog mokrog polja. 3.1. močvarnog bilja i aktivne uloge fizičkih i hemijskih procesa. kao i hemikalija koje se koriste (pesticidi i dr.o. havarija. direktno ili indirektno proizvede naglo pogoršavanje kvaLIMNOS-Company for Applied Ecology d. vodene kulture) ili kao pejzažni element.7. U toku tretmana toksična jedinjenja se razgrađuju. Slovenia Slika 3. Akcidentno zagađenje vode Akcidentno zagađenje je ono koje.tretira do zahtevanih propisa pomoću mikroorganizama. što je posebno značajno u oblastima ugroženim poplavama. Neophodno je proceniti potencijalni rizik i uspostaviti mere bezbednosti da bi se on minimizirao.

Stajnjak može dospeti u površinske vode direktno od životinja na ispaši ili usled oštećenja na strukturi skladišta. Kada se ispušta u površinske vode. Ozbiljno smanjenje nivoa rastvorenog kiseonika može izazvati uginuće celokupnog rečnog živog sveta. korišćenje zemljišta u poljoprivredne svrhe menja pejzaž i staništa divlje flore i faune. a teški metali i štetne materije mogu dospeti u podzemne i površinske vode. Voda se zagađuje nitratima koji se izlučuju iz mineralnih đubriva sa drugim štetnim jedinjenjima kao što su.1. patogeni organizmi i pesticidi. Međutim. Stajnjak Jedni od najozbiljnijih izvora zagađenja voda su dvorišta stočnih farmi. primena stajnjaka na zasićeno ili zamrznuto zemljište može rezultovati dospevanjem u vodotoke. 4. Ipak ne mogu se prevideti mnogi pozitivni uticaji koje poljoprivreda ima na životnu sredinu.1 Vodna tela Na mnogim farmama bunari koji snabdevaju ljude pitkom vodom locirani su u blizini izvora zagađenja voda. Promena dosadašnjih poljoprivrednih aktivnosti je ključna tačka za smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu koje istovremeno povećavaju korist od poljoprivredne proizvodnje.1 Upotreba đubriva Primena mineralnih i organskih đubriva je vrlo važna agrotehnička I ekonomska mera. Stajnjak u površinske vode može dospeti i putem spiranja ukoliko je primenjen u prekomernim količinama ili nije primenjen na odgovarajući način. Na primer dobra poljoprivredna praksa koja čuva zemljište i povećava produktivnost poboljšanjem kvaliteta zemljišta istovremeno povećava količine organske materije u zemlji bogate ugljenikom. Ovakva blizina može biti vrlo 16 . a time predstavlja globalni gubitak ugljen dioksida koji se iz atmosfere povlači putem biljaka. biorazgradivi materijal se razgrađuje. ulja. prekomerna upotreba đubriva može da ugrozi kvalitet vode i zemljišta. Poljoprivreda ima uticaj na vode zbog njihove upotrebe/potrošnje i zagađenja. Oticanje/spiranje sa polja na kojima je primenjen stajnjak može takođe biti izvor kontaminacije patogenima. u suprotnom visoka koncentracija nutrijenata može izazvati eutrofikaciju vodnih tela. mala poroznost tla i blizina površinskim vodama kao što su reke i jezera. pa stoga primena đubriva mora odgovarati potrebama poljoprivrednih kultura za nutrijentima. rekama i jezerima. UTICAJ NA ŽIVOTNU SREDINU Izvori negativnih uticaja poljoprivredne proizvodnje na životnu sredinu opasna po zdravlje ljudi.4. skladišta za stajnjak ili spremišta za stajnjak na poljima. Poljoprivredna proizvodnja takođe zagađuje vode u kanalima. prelivanja ili greške farmera i sl. a uticaji poljoprivrednih aktivnosti na životnu sredinu nisu jednostavni i često je teško razumeti ih u potpunosti. Na primer. staje. a amonijak oksiduje trošeći rastvoreni kiseonik. fosfati. oštećenje ozonskog omotača. masti. intenziviranje efekta staklene bašte. disbalans kiselosti vode/zemljišta. emisije gasova u vazduh iz poljoprivrede izazivaju pojavu kiselih kiša. Poljoprivreda i životna sredina su u kompleksnom međusobnom odnosu. jake kiše. Drugi uslovi koji povećavaju rizik od spiranja stajnjaka u površinske vode su strmi nagibi zemljišta. čime se smanjuje količina raspoloživog kiseonika u vodi neophodnog za podvodne biljne i životinjske vrste. posebno ukoliko dođe do ki- 4.

ili se oprema za primenu ispira na mestima neodgovarajući za ove svrhe. Mineralna đubriva Uopšteno govoreći. bubrezima Mikro-organizam uzročnik Simptomi . spazam mišića vilice. kašalj. kašalj. bolovi u grudima. upala pluća. Do zagađenja voda može doći ukoliko se ostaci đubriva i prazna ambalaža neadekvatno odlažu. žmarci. dijareja. mineralna đubriva predstavljaju rizik za životnu sredinu ukoliko se ne skladište ili se njima ne rukuje sa odgovarajućom pažnjom.1 Neke bolesti i paraziti iz stajnjaka prenosivi na ljude Bolest Bakterije Anthrax / Crni prišt Colibaciliosis Leptospirosis Salmonellosis Tetanus Tuberculosis Rikecije Q groznica / Kju groznica virusi Foot and Mouth / Slinavka i šap Psittacosis / Psitakoza Paraziti/Metazoa Ascariasis / Askarioza Sarcocystiasis / Sarkocistioza Ascaris lumbricoides Sarcosystis species Gliste u stolici ili izbljuvku. letargija. gasovi u abdomenu Bolovi u abdomenu i mišićima. bol u abdomenu. glavobolja. groznica Upala pluća Coxiella burneti Groznica. krvavi ispljuvak. suv kašalj. groznica. mučnina. osip na koži. glavobolja. bolovi u abdomenu 17 Virus Virus Osip. grlobolja. groznica. stvarajući mogućnost za mehanizam transporta patogena površinskim tokovima voda. njihovoj akumulaciji i konačno Tabela 4. žmarci. žutica Bacillus anthracis Escherichia coli (neki serotipovi) Leptospira Pomona Salmonella Clostridium tetani Mycobacterium tuberculosis. ukočenost. Negativan uticaj prodiranja mineralnih đubriva u vode ogleda se u povećanim koncentracijama nitrata i fosfata. bol Dijareja. otežano disanje Kašalj. povraćanje. nedostatak daha Groznica. gubitak daha. glavobolja Snažni grčevi mišića. Mikroorganizmi se obično zadržavaju u slojevima blizu površine tla. bolovi u mišićima. Mycobacterium avium Rane na koži.šnog perioda odmah nakon primene stajnjaka. umor. dijareja. groznica. groznica Bolovi u abdomenu. mučnina. bolovi u grudima i abdomenu. povraćanje. groznica.

Nakon čuvanja u periodu od uobičajenih 60 dana nataloženi mulj se primenjuje na poljima kao đubrivo. izgrađeni i održavani na odgovarajući način. On se lako može proceđivati kroz podove silosa. dima. gasove sa efektom staklene bašte – metan. a može doći i do curenja iz jama u podzemne vode.1. u silaži na poljima ili u silosima predstavljaju jedne od najkoncentrisanijih i najštetnijih zagađivača na farmi. mulj od otpadne hartije. Ova praksa uzrokuje emisije gasova sa efektom staklene bašte (metan). s obzirom da mešavine ovih organskih otpada imaju visoki sadržaj BPK. 4. skladišta i primene stajnjaka U poljoprivredi se amonijak tradicionalno prepoznaje kao problem koji se javlja u objektima za uzgoj stoke sa vrlo lošom ventilacijom ili u onima koji se loše održavaju. koru ili drugi biljni materijal. Incidenti sa zagađenjem voda dešavaju se svake godine zato što poljoprivrednici ne skladište. trave i mahunarki koje se čuvaju u zatvorenim jamama. što može dovesti do akutnih trovanja ili akumulacije ovih toksičnih elemenata. ne postoji sistematsko praćenje potrošnje i primene pesticida. supstance sa neugodnim mirisima koji potiču od raspadanja životinjskih ekskremenata). Ovaj otpad sadrži 18 . otpadni papir. Ukoliko se koristi ova tehnika neće biti štetnog efluenta iz silaže. Najznačajniji izvori zagađenja su silosi koji nisu projektovani. otpake od hrane.4 Otpad iz domaćinstava Otpad koji se svakodnevno stvara na farmi takođe može izazvati probleme ako se njime ne rukuje na odgovarajući način. rasuti/raspoređeni na odgovarajući način ili su oduvani u vodotoke tokom primene.2 Otpadne vode sa farmi Otpadne vode sa farmi obično se sastoje od prljave vode (oced iz biljnih kultura. Rizici od zagađenja vodotokova i podzemnih voda su slični onima od otpada od stočarstva. Efluent od silaže je vrlo korozivan i može oštetiti beton i čelik. Cl (hlor). Cd (kadmijum). neće se pojavljivati efluent. objekata za proizvodnju stočarskih proizvoda i dr. pića ili materijala koji se koriste u pripremi hrane ili pića. i dr. Može imati fatalne efekte na životinje i biljke ukoliko dospe do vodotoka. ne pripremaju. Tokovi emisije sadrže: prašinu.5 Voda zagađena pesticidima Iako upotreba pesticida u Srbiji nije velika. Prašina se sastoji od čestica zemlje koje su rezultat erozije vetrom. Ove otpadne vode su mnogo veći zagađivači od kanalizacione vode iz domaćinstva sa velikim BPK (biološka potrošnja kiseonika). Ovakva praksa donosi u vodu i tlo teške metale kao Hg (živa). sa 200 puta višim stepenom zagađenja od netretirane kanalizacione otpadne vode. otpadnu zemlju ili kompost. 4. Iz tog razloga Republički zavod za statistiku ne objavljuje nivo potrošnje pesticida u svom Statističkom godišnjaku. otpadno drvo. 4. tečnost od pranja opreme u izmuzištu i mlekari). Prethodno sušenje silaže je centralna stavka u modernim tehnikama silaže. uglavnom zbog toga što nisu uskladišteni. Ukoliko se biljke u silaži prethodno osuše a sadržaj vode smanji do 30%.2.1. isparljivih azotnih jedinjenja neprijatnog mirisa (tzv. a tako dospevaju i u žive organizme. Pesticidi povremeno mogu izazvati zagađenje vode. kanale za sakupljanje ili oštećene bazene i pukotine. ili su neodgovarajuće konstrukcije što rezultuje curenjem.1. transporta i primene nekih đubriva (posebno kreča i praškastog superfosfata). tekstil. Cu (bakar). ne primenjuju i ne odlažu pesticide na odgovarajući način. ukoliko jame nisu adekvatno izgrađene.2 Atmosfera Izvori zagađenja vazduha od poljoprivrednih aktivnosti dolaze iz objekata i dvorišta na stočarskim farmama. azotove okside i amonijak. 4. pa su zato njihovo sakupljanje i skladištenje i rasprostiranje na zemljište dve najvažnije kritične tačke u njihovom rukovanju. Sr (stroncijum).eutrofikaciji i odumiranju vodenih vrsta biljaka i životinja. Amonijak koji se 4.1 Gubici amonijaka iz štala. Intenzivna zagađenja vodnih tela mogu se dogoditi ukoliko su objekti za skladištenje ili bazeni neodgovarajućeg kapaciteta što rezultuje prelivima.1. 4.3 Efluenti iz silosa/silaže Efluenti iz žitarica. obradivih površina u toku i nakon primene stajnjaka i mulja. Otpadne vode sa farmi se tradicionalno sakupljaju u jamama.

nemoguće prekriti. masti. utičući na nivo kiselosti okolnog zemlji- šta što dovodi do problema tamo gde okolina ima nizak kapacitet da ublaži kiselost. međutim. Skladište stajnjaka treba da bude prekriveno. proteina i drugih nutrijenata koje mikroorganizmi mogu lako da razgrade. Skladišta za čvrsti i polučvrsti stajnjak je. Nepokriveni silosi ispuštaju jake mirise. bazena ili silosa koji sadrže polutečnu hranu (npr. Promene u upravljanju zemljištem izazivaju povećanje ili smanjenje sadržaja organske materije. 4. melasa). skladišta za stajnjak. Amonijak takođe ima negativan uticaj na ljudsko zdravlje. Amonijak se nagomilava u zemljištu/vodi putem oksidacije u nitrate. Sađenje iste kulture nekoliko godina zaredom na jednoj površini bez rotacije kultura smanjuje sadržaj organske materije. Stabilnost tla takođe utiče na ponašanje i mobilnost zagađujućih supstanci.3 Degradacija tla Degradacija tla je gubitak plodnosti usled promena fizičkih (tip tla. Stabilnost tla se ogleda u verovatnoći pojave erozije. Životinjski stajnjak je organska smeša ugljenih hidrata. Da bi se izbegao ovaj gubitak azota mora se minimalizovati direktni kontakt između vazduha i stajnjaka.3. tekstura.1 Gubici organske materije u tlu Sadržaj organske materije u površinskom sloju tla utiče na njegove fizičke. Opšte govoreći amonijak predstavlja rizik za životnu sredinu bilo da se pojavljuje kao gas ili kada se prenese u zemljište i vode. a posebno na njegovu strukturalnu stabilnost.akumulira unutar sistema objekata može negativno uticati na zdravlje životinja. sadržaj organske materije. 4. Ovo smanjenje organskog materijala umanjuje prinose useva.2. iz praktičnih razloga. posebno u uslovima vlažnog zemljišta. Skladištenje bilo koje vrste stajnjaka praćeno je emisijama amonijaka. a time i na proizvodnju. Gajenje zelenih kultura i trava na prethodno obrađenom zemljištu u toku nekoliko godina može povećati organsku materiju. metan i ugljen-dioksid) imaju uticaj na globalno zagrevanje i pojavu kiselih kiša. urin) mogu imati značajan negativan efekat ukoliko se ne poštuju pravila dobre higijene u objektima za uzgoj stoke. Veliki broj isparljivih jedinjenja je identifikovan kao nusproizvod raspadanja stajnjaka. vlažnost). Od velikog je značaja istaći činjenicu da mešanje efluenata iz silaže i stajnjaka i mulja produkuje smrtonosne gasove. Neki od gasova (amonijak. koliko vode zadržava i u kojoj meri su nutrijenti raspoloživi za biljke. Visok sadržaj proteina u stočnoj hrani povećava količinu azota u ekskrementima. Isparenja amonijaka iz životinjskih ekskremenata (feces. čime se uklanja sloj bogat organskim jedinjenjima. U stajama za stoku i svinjcima gde se stajnjak i urin ne uklanjaju blagovremeno može doći do visoke koncentracije amonijaka i isparavanja u atmosferu. i ako se stočna hrana ili silaža ne skladište/ drže na odgovarajući način. Da bi se odr19 . Ponavljanje mera kultivacije može ubrzati gubitak organske materije u tlu. 4.2 Neprijatni mirisi koji potiču od stočarske proizvodnje Neprijatni mirisi iz stočarske proizvodnje mogu poticati iz štala. koliko je lako kultivisati tlo. Poljoprivredne aktivnosti imaju značajan uticaj na poboljšanje i pogoršanje ovih karakteristika. Jedna od opcija je prekriti gomilu stajnjaka sa slojem slame debljine oko 30 cm i pustiti da slama upije amonijak. Korišćenjem plastikom pokrivene silaže pakovane u bale smanjuje se pojava neugodnih mirisa i postoje male šanse da im budemo izloženi u bilo koje vreme. hemijskih (pH. a time se povećava mogućnost emisije amonijaka u vazduhu. Do gubitaka amonijaka usled primene organskih đubriva/stajnjaka na zemljištu može doći ukoliko se on odmah ne prekrije (izmeša) zemljom nakon primene ili ako se nanosi na alkalno do neutralnog zemljišta. hemijske i biološke osobine. nutrijenata i mikroelemenata) i mikrobioloških karakteristika. Organska materija se smanjuje i usled erozije i uklanjanja površinskog sloja. iritira oči i respiratorni trakt čak i u malim koncentracijama.

organskim opasnim materijama. koji su najčešće najplodniji delovi tla. Prašina utiče na kvalitet vazduha. doprineti prenosu nekih biljnih patogena i smanjiti prinos useva. Salmonella i Proteus.3. zajedno sa nutrijentima. Erozijom se lakše uklanjaju sastavni delovi tla manje gustine kao što su organski materijal. Direktni uticaj gubitka tla i nutrijenata na gazdinstvo podrazumevaju: • Niži nivo plodnosti • Pojava brazdi i jaruga na oranicama • Manji prinosi useva • Manje vode infiltrirane u tlo • Veća pojava kore na zemljištu • Više spiranja u proleće i nakon oluja. pa su iz tih razloga one uređene zakonima Više detalja dato je u Poglavlju 11. plodored može da zahteva sejanje trave. može doći do pojave patogenih mikroorganizama u zemljištu. Indirektni uticaji erozije vetrom nastaju usled odnošenja tla. Jedan od izvora akumulacije toksičnih materija je i upotreba fosfatnih đubriva sa značajnim količinama teških metala.3 Gubitak tla usled erozije Erozija tla ima uticaje direktno na gazdinstvo (smanjenje prinosa i prihoda sa farme) i indirektno (zagađenje vode suspendovanim česticama i sedimentom i zagađenje nutrijentima i pesticidima koji su nošeni česticama tla). primene pesticida i herbicida. kao što su Escerichia Colli. Ovi elementi se akumuliraju u biljkama. koji putem lanca ishrane mogu ugroziti zdravlje ljudi i životinja. Značajno povećanje sadržaja organske materije u obradivom zemljištu će povećati količinu azota raspoloživog za potrebe useva.2 Zagađivanje tla teškim metalima. pesticidima ili patogenima koji se mogu vezati za tlo. Kada se izgubi površinski sloj (usled spiranja ili oduvavanja vetrom) nutrijenti i organske materije potrebne za biljke se često izgube zajedno sa njim. gde takođe može ugroziti kvalitet vode. Visoke koncentracije teških metala imaju toksičan efekat. glina i mulj.žao ovakav visok nivo. Indirektni uticaji se javljaju kada se erodirano tlo nagomilava na drugom mestu. bakterijama i sporama Povećane koncentracije gore pomenutih elemenata mogu se pojaviti usled primene agrotehničkih mera. Tlo erodirano vodom ima efekte kao što su: • Erodirano tlo nagomilano u nizijama i susednim njivama • Pogoršan kvalitet vode nizvodno • Ugrožavanje akvatičnih ekosistema nizvodno usled sedimentacije i dodatka nutrijenata.3. otežava rad mehanizacije i taloži se u kanalima pored puteva. tj. Vraćanje ostataka useva u zemljište ili primena kabastog organskog đubriva postepeno povećava sadržaj organske materije u obradivom zemljištu ukoliko se ovo ponavlja nekoliko godina. Više detalja prikazano je u Poglavlju 8 – Ratarstvo. pesticida i baketrija vezanih za tlo • Blokiranje drenažnih kanala. što može ugroziti opstanak semena i rast. 4. Zaštita bilja u rukovanje pesticidima. Prilikom upotrebe mulja iz sistema prečišćavanja urbanih otpadnih voda i komposta kao đubriva. ulaze u lanac ishrane i dospevaju do životinja i ljudi. 20 . 4.

47/03) • Uredba o utvrđivanju vodoprivredne osnove (Sl. glasnik RS br. podzemne vode su u određenoj meri i u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energije i Pokrajinskog sekretarijata energetike i mineralnih resursa. Zakoni se često menjaju. glasnik RS br. šumarstvo i vodoprivredu. U Autonomnoj Pokrajini Vojvodini (APV) odgovornost je produžena i na Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu. glasnik RS br. Politike i procedure vezane za sektor voda. koji predstavlja osnovni dokument za najveći deo aktivnosti i mera koje se preduzimaju u oblasti voda. kao i politike i procedure u ovom sektoru. glasnik SRS. 46/91. predlažu ministarstva i sekretarijati.5/68) • Uredba o kategorizaciji vodotoka (Sl. 44/95) • Zakon o utvrđivanju i razvrstavanju rezer vi mineralnih sirovina i prikazivanju podataka geoloških istraživanja (Sl.31/82) • Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja (Sl. Sledeće četiri grupe zakona. Pregled koji sledi ilustruje status ovih zakona u vreme kada je rađen ovaj izveštaj.ka i pokrajinska vlada. 33/78) • Pravilnik o opasnim materijama u vodama (Sl. glasnik SFRJ br.34/03) Važeća regulativa u Srbiji. 6/91) • Generalni plan za kontrolu poplava (Sl. imajuću u vidu tranzicioni period. Politika korišćenja voda definisa na je Zakonom o vodama.1 Zakoni i pravilnici u oblasti upravljanja i zaštite voda 5. br. 23/94) • Odluka o utvrđivanju Plana za zaštitu voda od zagađivanja i Plan (Sl. ZAKONODAVSTVO Planirani i propisi na snazi iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine u Srbiji . a sprovode ih nadležni organi. 5. pravilnika i različitih odluka su značajne za pripremu PDPP u Srbiji. 53/79) • Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. 67/93. uredbi. glasnik RS br. glasnik RS br.54/96) • Zakon o geološkim istraživanjima (Sl. Glasnik SRS br. Zakon propisuje zaštitu voda. Najznačajniji zakon koji upravlja sektorom voda u Srbiji je Zakon o vodama iz 1991. glasnik RS br.1. Kao što se u nastavku može videti.1 Pravni okvir sektora upravljanja vodama Sektor voda je u Republici Srbiji u nadležnosti Ministarstva za poljoprivredu. br. je stalno podložna promenama. godine. glasnik SRS. 5/68) • Pravilnik o načinu određivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za piće ( Sl. 48/94. postoji veliki broj različitih zakona i pravilnika u sektoru voda: • Zakon o vodama (Sl. Zakone. zaštitu od voda. glasnik RS br. kriterijume i metode vršenja aktivnosti u upravljanju 21 5. generalno govoreći. korišćenje i upravljanje vodama kao resursom od javnog interesa. šumarstvo i vodoprivredu (MPŠV) i Direkcije za vode. glasnik RS br. pravilnike i odluke koji regulišu korišćenje i zaštitu voda. preduzeća „Srbijavode“ i „Vode Vojvodine“. glasnik RS br. 12/98) • Pravilnik o klasifikaciji i kategorizaciji rezer vi podzemnih voda i njihove evidencije (Sl. priprema nadležna institucija Republike i APV. dopunjuju i usvajaju. 53/93.11/2002) • Uredba o klasifikaciji voda (Sl. a konačnu odluku donosi republič- Zakon o vodama . S obzirom da se smatraju i mineralnim resursom.

135/04) • Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. biosfere i biodiverziteta. granične i prekogranične vode i međurepublička vodna tela u Srbiji. 135/04) • Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja (Sl. Sl. zabranjujući narušavanje zakonski utvrđene klase vodotoka nizvodno od mesta ispuštanja otpadne vode. Okvirna direktiva o vodama) i zaštite od voda. glasnik RS br. 31/82) i Pravilnikom o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda (Sl. glasnik RS br. koji na žalost nije kontinualan. 135/04) • Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. buduće usaglašavanje sa evropskim zakonodavstvom (aquis). glasnik RS br. Novi zakon još uvek nije usvojen. glasnik SRS br. Određeni niži nivo aspekata i projekata u oblasti životne sredine je regulisan na nivou opštine. glasnik RS br. 47/83). glasnik RS br. uključujući i vodu za piće. Glasnik RS br. ali ne uzima u obzir koncentracije nutrijenata. glasnik RS br. Kvalitet voda za upotrebu u poljoprivredi – navodnjavanje utvrđuje Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodi njegovog ispitivanja (Sl.2 Pravni okvir sektora zaštite životne sredine Ministarstvo za zaštitu životne sredine (MZŽS) je glavna institucija u Srbiji nadležna za pitanja zaštite životne sredine. Sl. glasnik SRS br. Sistematsko praćenje kvaliteta površinskih i podzemnih voda sprovodi se na zakonski definisan način (Pravilnik o opasnim materijama u vodama.vodama. Zakon pokriva površinske i podzemne vode. 25/96 i 26/96) • Pravilnik o načinu postupanja sa otpadima koji imaju svojstva opasnih materija (Sl. Cilj novog zakona je da stvori uslove za učešće javnosti i demokratsko donošenje odluka i da obezbedi kontrolu u svim fazama aktivnosti i razvoja vezanih za vode. glasnik RS br. biljaka i životinja. NZV je u skladu sa međunarodnom praksom i trendovima u oblasti korišćenja i zaštite voda (npr. ovaj pravilnik definiše maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK) u zemljištu i vodi uglavnom za teške metale. termalne i mineralane vode. Sistematsko praćenje kvaliteta voda provodi Republički hidrometeorološki zavod. 83/06) • Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina (Sl. vode. 47/83). 12/95) • Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja. Jedino oruđe u upravljanju kvalitetom voda jeste monitoring kvaliteta. 5. organizaciju i finansiranje upravljanja vodama. kao što su: preklapanje ili nekompatibilnost za drugim zakonima. glasnik RS br. uredbama i podzakonskim aktima. 84/05) • Uredba vlade za utvrđivanje liste projekata za koje je obavezna izrada studije procene uticaja na životnu sredinu i liste projekata za koje se može tražiti izrada studije procene uticaja na životnu sredinu (Sl. 135/04) • Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (Sl. 31/82 i Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda. Član 22 Zakona definiše zaštitu tla i zemljišta: „Zaštita. glasnik RS br. Sektor zaštite životne sredine uređen je sledećim zakonima: • Ustav Republike Srbije (Sl. prenos vlasništva sa države na vodovode. kao i nadzor i praćenje primene njegovih odredbi. Nedostatak pravilnika koji bi trebalo da štite kvalitet voda je što su oni manje-više bazirani samo na ambijentalnim standardima za površinske vode. šuma. 55/01) • Uredba vlade o vrstama aktivnosti koje su predmet integrisane dozvole (Sl. konflikt ovlašće22 nja/nadležnosti između Ministarstva za lokalnu samoupravu i Ministarstva za životnu sredinu. koji je u obavezi da podnosi godišnje izveštaje o stanju i promenama u vodotokovima do 30-og aprila tekuće godine. u skladu sa Programom koji usvaja Vlada. vazduha. 84/05) Zakon o zaštiti životne sredine obezbeđuje osnovu za zaštitu zemljišta. glasnik RS br. Međutim. poljoprivrednog i šumskog zemljišta i dobara od opšteg interesa obuhvata očuvanje produktivnosti. Novi zakon o vodama (NZV) je pripremljen u nacrtu od strane MPŠV/Uprava za vode kako bi se ukazalo na pitanja nerešena važećim zakonom. Kvalitet otpadnih voda regulisan je Pravilnikom o opasnim materijama u vodama (Sl. glasnik RS br. Pravilnik o opasnim materijama u vodi definiše MDK za opasna elementa i jedinjenja koja su zabranjena za direktno ili indirektno ispuštanje u vodna tela i maksimalne koncentracije za opasna jedinjenja u vodotokovima. korišćenje i uređenje tla. 23/94). glasnik RS br. .1. Njegov sadržaj je harmonizovan sa relevantnom EU regulativom.

strukture, slojeva, formacija stena i minerala, kao i njihovih prirodnih prelaznih oblika i procesa. Na površini ili ispod površine zemljišta mogu se vršiti aktivnosti i odlagati materije koje ne zagađuju ili oštećuju zemljište. U toku realizacije projekata, kao i pre njegovog izvođenja (izgradnje, eksploatacije mineralnih sirovina i dr.) obezbeđuje se zaštita tla i zemljišta.“ Član 23 Zakona definiše zaštitu voda: „Vode se mogu koristiti i opterećivati, a otpadne vode ispuštati u vode uz primenu odgovarajućeg tretmana, na način i do nivoa koji ne predstavlja opasnost za prirodne procese ili za obnovu kvaliteta i količine vode i koji ne umanjuje mogućnost njihovog višenamenskog korišćenja. Zaštita i korišćenje voda ostvaruje se u okviru integralnog upravljanja vodama sprovođenjem mera za očuvanje površinskih i podzemnih voda i njihovih rezervi, kvaliteta i količina, kao i zaštitom korita, obalnih područja i slivova, u skladu sa posebnim zakonom. Mere zaštite voda obezbeđuju sprečavanje ili ograničavanje unošenja u vode opasnih, otpadnih i drugih štetnih materija, praćenje i ispitivanje kvaliteta površinskih i podzemnih voda, kao i kvaliteta otpadnih voda i njihovo prečišćavanje.“ Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja definiše uslove i procedure izdavanja integrisanih dozvola za instalacije i aktivnosti koje mogu imati negativan uticaj na zdravlje ljudi, životnu sredinu ili materijalne resurse, vrste aktivnosti i instalacija, nadzor i druga pitanja koja su od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine. Uredba vlade o vrstama aktivnosti koje su predmet integrisane dozvole definiše vrste aktivnosti i instalacija za koje se izdaje integrisana dozvola. U članu 6 se definiše da se integrisana dozvola izdaje za farme sa više od 2.000 svinja (prosečne mase od 30 kg) i farme sa 40.000 živine. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu uređuje proceduru procene uticaja projekata koji mogu da značajano utiču na životnu sredinu, sadržaj Studije procene uticaja na životnu sredinu, učešće nadležnih organa i zainteresovanih organizacija, učešće javnosti, prekograničnu razmenu informacija o projektima koji mogu

imati značajan uticaj na životnu sredinu druge države, nadzor i druga značajna pitanja u oblasti procene uticaja. Zakon o postupanju sa otpadnim materijama definiše načine sakupljanja, tretmana i skladištenja otpada sa upotrebnom vrednošću, kao i rukovanje otpadom koji se ne može koristiti kao sekundarna sirovina. Zakon definiše mere zaštite životne sredine od uticaja otpadnih materija. Pravilnik o načinu postupanja sa otpadima koji imaju svojstva opasnih materija definiše uglavnom klasifikaciju, obeležavanje, popisivanje i skladištenje opasnog otpada.

5.2 Regulativa o upotrebi mineralnih đubriva
Upotreba mineralnih đubriva u bivšoj Jugoslaviji iznosila je oko 1,45 M tona godišnje u periodu 1982–1987. Tokom perioda 1982–1991, upotreba je bila oko 1,25 M tona godišnje, a tokom 1991–1998 je opala na samo 0,411 M tona. Kada se ova količina podeli sa ukupnom površinom obradivog zemljišta, jasno je da se upotreba mineralnog đubriva po hektaru, tokom ova tri vremenska perioda, smanjila sa 115 kg a.m. (aktivne materije) (NPK) po hektaru na samo 40 kg a.m. po hektaru tokom 1991–2000. Uzimajući u obzir korišćenje mineralnih đubriva u svetu, a posebno u razvijenim zemljama (preko 400 kg a.m. po hektaru), nameće se zaključak da postoji veliki nedostatak hranljivih materija (nutrijenata) u zemljištu, i da je mogući uticaj mineralnih đubriva na pojavu eutrofikacije zemljišta i podzemnih voda praktično veoma mali.

5.2.1 Okvirne politike
• Poljoprivredna strategija Republike Srbije – usvojena od strane Vlade 2005, definiše potencijal Srbije da „…proizvodi bezbednu i visokokvalitetnu hranu, atraktivnu za potrošače u Srbiji i inostratnstvu; poljoprivreda može zaštititi i unaprediti prirodnu okolinu…“ Nova strategija uzima u obzir životnu sredinu. • Program podrške ruralnom razvoju – pomaže razvoj srpskih seoskih područja, kroz sufinansiranje projekata koji se odnose na: 1. unapređenje poljoprivredne proizvodnje i marketing; 23

2. rekonstrukciju i unapređenje seoske infrastrukture; 3. razvoj i promovisanje seoskih područja; 4. očuvanje i zaštita prirodnih i seoskih pejzaža; 5. razvoj i promovisanje organske poljoprivrede. • Pomoć u očuvanju autohtonih vrsta kroz Odeljenje za stočarstvo i „Resurse za biljnu genetiku“

5.2.2 Pravni okvir
• Zakon o poljoprivrednom zemljištu (Sl. glasnik RS br. 62/06) • Zakon o zaštiti bilja (Sl. list SRJ br. 24/98, 26/98 i Službeni glasnik RS, br. 101/05-dr. zakon) • Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima (Sl. glasnik RS br. 62/06) • Zakon o maksimalnoj količini štetnih materija i sastojaka u stočnoj hrani (Sl. glasnik br No. 2/90, 27/90) • Pravilnik o metodama za ispitivanje djubriva (Sl. glasnik SRJ br. 60/2000, 20/05) • Pravilnik o metodama za ispitivanje pesticida (Sl. glasnik SRJ br. 63/01, 65/01, 93/05) • Pravilnik o liniji za proizvodnju pestcida i đubriva (Sl. list SRJ, br. 68/01) • Pravilnik o vršenju usluga u oblasti zaštite bilja i kontrolu opreme i uređaja za primenu pesticida (Sl. list SRJ, br. 42/99) • Pravilnik o načinu uništavanja bilja za koje su naređene mere uništavanja (Sl. glasnik SRJ br. 67/2001) • Pravilnik o vrstama ambalaže za pesticide i đubriva i o uništavanju pesticida i đubriva (Sl. list SRJ, br. 35/99) • Pravilnik o prometu, uvozu i uzorkovanju pesticida i đubriva (Sl. list SRJ br. 59/01) • Pravilnik o tehničkim normativima za rukovanje i skladištenje đubriva u čvrstom stanju koja sadrže amonijum-nitrat (Sl. list SFRJ, br. 55/91) • Pravilnik o načinima organske proizvodnje bilja i sakupljanja šumskog voća kao proizvoda organske poljoprivrede (Sl. glasnik SRJ br. 51/02) • Pravilnik o načinima organske stočarske proizvodnje (Sl. glasnik SRJ br. 51/02) • Pravilnik o uslovima koje treba da ispunjava pravno lice koje izdaje sertifikat, odnosno resertifikat za organske proizvode i o načinu njihovog izdavanja (Sl. glasnik RS br.81/06) • Pravilnik o pakovanju, skladištenju i prevozu organskih proizvoda (Sl. glasnik RS br.96/06)

evidenciju o preduzetim merama zaštite bilja, odnosno o tretiranju bilja i biljnih proizvoda, u polju i zaštićenom prostoru“. Ovaj zakon uvodi Nacionalnu fito-sanitarnu laboratoriju, nadležnu za diagnosticiranje i zaštitu zdravlja bilja. Zakon takođe predlaže Program za zaštitu zdravlja bilja. Zakon o poljoprivrednom zemljištu uvodi koncept planiranja, zaštite i korišćenja poljoprivrednog zemljišta i pripremu Poljoprivredne osnove posebno za Republiku i lokalnu samoupravu, kontroliše plodnost zemljišta i upotrebu đubriva, preraspodelu zemljišta, navodnjavanje, melioraciju, rekultivaciju. Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima definiše proizvodnju poljoprivrednih proizvoda koristeći metode organske proizvodnje; upoznaje proizvođače sa organskom proizvodnjom; daje uslove za uspostavljanje organske proizvodnje; daje uslove za inspekciju kuća sa ciljem dobijanja saglasnosti za vršenje aktivnosti; daje uslove za sertifikovanje i resertifikovanje organskih proizvoda; njihovo procesiranje, skladištenje i transport; njihovo obeležavanje, deklarisanje i promet. Zakon o zaštiti bilja definiše procedure zaštite bilja od štetnih organizama i njihovo uništavanje na teritoriji Srbije. Ovaj zakon propisuje da pravno lice može vršiti zaštitu bilja primenom pesticida ukoliko zapošljava najmanje jednog radnika sa univerzitetskom diplomom iz zaštite bilja i sa odgovarajućom opremom. Izdavanje dozvole za promet pesticida i đubriva regulisano je ovim zakonom, na osnovu njihovih fizičkih, hemijskih i bioloških karakteristika.

5.3 Regulativa o zdravlju životinja
• Zakon o veterinarstvu (Sl. glasnik RS br. 91/05) • Pravilnik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara, papkara, živine i kunića (Sl. glasnik RS br. 81/06) • Pravilnik o načinu neškodljivog uklanjanja životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla i o uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti i oprema za sabiranje, neškodljivo uklanjanje i utvrđivanje uzroka uginuća i prevozna sredstva za transport životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla (Sl. glasnik SFRJ br. 53/89).

• Nacrt Zakona o poljoprivrednoj proizvodnji • Nacrt Zakona o sredstvima za ishranu bilja • Predlog Zakona o sredstvima za zaštitu bilja • Nacrt Zakona o zdravlju bilja – definiše važno pitanje – „…držalac bilja obavezan je da vodi 24

Zakon o veterinarstvu definiše zaštitu, zdravlje i dobrobit životinja, zarazne bolesti životinjskog porekla, mere za sprečavanje bolesti, di-

jagnozu, sprečavanje širenja bolesti, kontrolu i iskorenjivanje zaraznih bolesti kod životinja i bolesti životinja prenosivih na ljude, veterinarsko sanitarnu inspekciju, standarde za stočarstvo i trgovinu, proizvode životinjskog porekla, hranu životinjskog porekla, hranu za životinje, kao i uslove za vođenje veterinarske prakse. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima propisuje detalje veterinarsko-sanitarnih uslova u pogledu izgradnje i rekonstrukcije objekata, uslova koje treba da ispunjavaju objekti projektovani za uzgajanje kopitara i papkara, živine i kunića. Pravilnik definiše farmu kao gazdinstvo sa 20 i više papkara (20 i više goveda, 100 i više svinja, 150 i više ovaca i koza) i 350 i više jedinica živine i kunića. Pravilnik o životinjskim leševima definiše procedure za postupanje sa uginulim životinjama i načinima njihovog uklanjanja (insineracija, odlaganje/zakopavanje u jame ili zemlju).

• Uočen je gubitak biodiverziteta usled neracionalnosti u pogledu korišćenja zemljišta: • Opadanje stočarske proizvodnje u nekim regionima Srbije dovodi do gubitka biodiverziteta. • U nenaseljenim planinskim regijama travnate zajednice sa visokim biodiverzitetom postepeno nestaju usled odsustva pašarenja na tim lokacijama. • Invazija Junuiperus, Vaccinium i drugih kompetitivnih žbunastih vrsta je veliki problem za istočne i jugoistočne delove Srbije usled procesa prirodne sukcesije.

5.4.2 Pravni okvir
• Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. glasnik RS br. 66/91 ,83/92, 53/93,135/04) • Zakon o nacionalnim parkovima (Sl. glasnik RS br. 39/93, 44/93, 53/93, 67/93, 48/94) • Zakon o šumama (Sl. glasnik RS br. 46/91, 83/92, 54/93, 60/93, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96) • Odluka o zaštiti prirodnih retkosti (Sl. glasnik RS br. 50/93, 93/93) • Odluka o stavljanju pod zaštitu biljnih vrsta kao prirodnih vrednosti (Sl. glasnik SRS br. 11/90, 49/91)

5.4 Zakonodavstvo u oblasti biodiverziteta i očuvanja pejzaža 5.4.1 Okvirna politika
Okvirna strategija o upravljanju biodiverzitetom ili politika očuvanja prirode ne postoje. Svakim nacionalnim parkom se upravlja u skladu sa godišnjim i petogodišnjim programom zaštite koje priprema Zavod za zaštitu prirode Srbije, naučne institucije i stručnjaci. Postojeći Prostorni plan Republike Srbije pruža neke smernice za zaštitu prirodnog nasleđa, uključujući i:

• Proširenje postojećih zaštićenih područja sa
5% na 10% do 2010;

• Razvoj režima zaštite za zaštićena područja; • Utvrđivanje regionalnih prioritetnih područja
za zaštitu, i

• Nove Ramsar lokacije.

• Nacrt zakona o zaštiti prirode Ministarstvo za zaštitu životne sredine Republike Srbije je nadležno za zaštićena područja. U sklopu ministarstva je odeljenje odgovorno za zaštitu vrsta i staništa i sisteme zaštićenih područja i odeljenje za inspekcijske poslove. Zakon o nacionalnim parkovima definiše nacionalni park u skladu sa njegovim ekološkim i geografskim karakteristikama, uređuje njegovu zaštitu, razvoj, kontrolu i upravljanje. Zakon o šumama uređuje registar i upravljanje šumama, prava i obaveze vlasnika šuma, prodaju drveta.

25

Ova regija ima raznovrsniji reljef sa visokim planinama okruženim brdovitim terenom i padinama sa vrhovima preko 2000 metara. Prepanonska regija uključuje južni obod Panonskog basena. srpskog dela Karpata. bara (1%). Toplice i Jablanice. pa se mogu razlikovati tri posebne zone: 26 .06% površine je korišćeno za rasadnike i oko 5. Reljef Srbije se ogleda u njegovoj pedologiji. 1 Državne farme su uglavnom u procesu privatizacije. U periodu 2001–2005. Što se vlasničke strukture tiče. 1% kao vinogradi i 12% kao livade i 16% kao pašnjaci.1 Korišćenje zemljišta Ukupna površina Republike Srbije iznosi 88. povrćem i usevima za stočnu hranu.6.2 predstavlja poljoprivredno zemljište po kategorijama upotrebe. Slika 6. 6. Celokupna površina je ispresecana rekama i rečnim dolinama stvarajući uslove akumulacije vlage u zemljištu i ublažavajući negativne efekte sušnih letnjih perioda koji su tipični za ovu regiju. Izvor: www. ribnjaka. POLJOPRIVREDNI SISTEMI Poljoprivreda u Srbiji Sistemi poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji Panonska regija sastoji se od cele pokrajine Vojvodine i regiona južno od reka Save i Dunav. i Stari Vlah sa regionom Raške. Slika 6.2 Geografski regioni i uslovi reljefa Prema geološkim i geografskim uslovima. državne1 farme pokrivaju samo oko 15% obradivog zemljišta. oko 94% obradivog zemljišta je bilo zasejano žitaricama.fao. Slika 6.361 km2. teritorija Republike Srbije se može podeliti u dve osnovne regije.12 miliona ha ili oko 57% ukupne površine. drugim rečima regione Posavine i Pocerine.1 predstavlja udeo obradivog zemljišta u poljoprivrednom zemljištu u Srbiji. 5% kao voćnjaci. Planinsko-dolinska regija sastoji se od: južnog Pomoravlja. 0.org 6. oko 85% zemlje pod usevima je u privatnom vlasništvu.8% je ostalo kao nekultivisano zemljište. od čega poljoprivredno zemljište zauzima 5. Oko 65% od ukupnog obradivog zemljišta koristi se kao obradiva polja i bašte. a preostalih 17% neobradivo zemljište koje se sastoji od pašnjaka (16%). industrijskim biljem.1: Obradivo zemljište kao udeo u raspoloživom poljoprivrednom zemljištu u Srbiji. Pomoravlja i Podunavlja – okoline reka Morave i Dunava. Oko 83% poljoprivrednog zemljišta je obradivo. Vlasine i Krajišta. kao i planine Kopaonik i reke Ibar. srpskog dela Balkana. Panonska sa prepanonskom regijom i Planinsko-dolinska regija. regiona Mačve.

3. UNECE 2002. na peskovitom šumskom terenu. Planinska regija u Srbiji je izložena uticajima nadmorske visine.3 Vrste proizvodnje: ratarska i stočarska proizvodnja 6. Najosobitiji je černozem na šumskim visoravnima i terasama. U Vojvodini 85% ukupnog poljoprivrednog zemljišta je pod uticajem erozije vetrom sa godišnjim gubitkom od oko 0. karbonatni černozem na šumskim terasama.. Izvor: Statistički godišnjak 2006. Dominantna vrsta tla u Panonskoj niziji je černozem sa pet podtipova: karbonatni černozem na šumskim visoravnima.3.9 tona materijala po hektaru. nagiba. Možemo razlikovati dve osnovne grupe: tlo na bazi krečnjaka i tlo na bazi silikata.1 Erozija tla Pojava i razvijanje procesa erozije je jedan od osnovnih uzroka degradacije tla i smanjenje njegovog kvaliteta u Srbiji. Procenjuje se da je 25% poljoprivrednog zemljišta izloženo eroziji od visokog do ekstremnog intenziteta. Izvor: Evropski biro za zemljišta – izveštaj o istraživanju br. Erozija tla je dakle realan problem u Srbiji i treba je razmatrati u postupku planiranja korišćenja zemljišta što uključuje i primere plana rotacija kultura i dr.1 Ratarska proizvodnja Slika 6.4. ribnjaci i trstici Vinogradi Voćnjaci Oranice i bašte Slika 6. Izvor: Statistički godišnjak 2006.2 Dok je u planinsko/dolinskoj regiji dominantna erozija vodom. i lako se isušuje kao nastavak černozema. Procenjuje se da proces erozije (u različitoj meri) utiče na do 80% poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. 6.3 prikazuje mapu sa glavnim tipovima zemljišta u Srbiji. pa su se iz tih razloga formirali različiti tipovi i podtipovi tla. Slika 6. na peskovitom tlu i aluvijalnim nanosima. i uglavnom se sastoji od baznih ili karbonatnih sedimenata. Eutrično tlo se nalazi na suvom zemljištu oboda Panonske nizije. 27 . geološke osnove. Glavni tipovi tla u Srbiji.• Zona Panonske nizije • Zona Panonskog oboda • Zona tla u brdsko-planinsko-dolinskoj regiji. dominantni tip erozije u Pa2 Pregled stanja životne sredine – Srbija i Crna Gora. prema zvaničnim podacima može se zaključiti da je od 6. Ovaj tip tla je prisutan u neravnim terenima do 500 m. Ovaj tip tla je češći kod šumskih terasa a ređi kod šumskih visoravni. Drugi po redu tip tla u Panonskoj niziji je humofluvisol koji nastaje usled stalnog vlaženja tla od strane podzemnih voda formirajući sloj gline. Trend u proizvodnji određenih kultura 2001–2005. Pašnjaci Livade Bare. izloženosti. nonskoj niziji je eolska erozija. Černozem u Panonskoj niziji pokriva površinu od oko 1 milion hektara. 9. vegetacije i dr.2: Poljoprivredno zemljište po kategorijama upotrebe.2. Slika 6.4 prikazuje trend u ratarskoj proizvodnji u Srbiji tokom perioda 2001–2005. Slika 6.

1 ili određeni broj krava. 100 i više svinja. . Prinos po hektaru za odabrane kulture u periodu 2001–2005.000 svinja godišnje ili više od miliona litara mleka godišnje. broj krava i svinja se smanjio za samo 10%. obrazovanosti i svesti.891 poljoprivrednih gazdinstava sa prosečnom površinom obradivog zemljišta od 28 Pod poljoprivrednom farmom se podrazumeva gazdinstvo ako ima površinu poljoprivrednog zemljišta od 0. Površina obradive zemlje u upotrebi Slika 6. 300000 250000 200000 150000 100000 50000 0 <1 ha 2-3 ha 3-5 ha 5-10 ha 10-15 ha >20ha Krave Svinje Ovce Slika 6. konja i živine. 6. Na Slici 6. godine ukupna ratarska proizvodnja u laganom porastu. svinja. godini. ovaca – Popis 2002. 4 Projekar smanjenja zagađenja Dunava od strane preduzeća u Srbiji. bolesti i štetočina. godine prema površini obradivog zemljišta u sklopu farme.2003. 7 6 5 4 3 2 1 0 2001 2002 Pšenica 2003 Kukuruz 2004 Suncokret 2005 tons 6.3 Ova gazdinstva se mogu podeliti na: mala porodična gazdisntva. kombinovanih 3 Slika 6. Izvor: Popis 2002.6. svinje i ovce prokazane su na Slici 6. živine i kunića (Sl.6.5 prikazuje kretanje prinosa pšenice. U periodu 2001–2006.7 prikazan je broj postojećih farmi na osnovu podataka iz Popisa 2002. svinje i ovce 2001–2006. Izbor svakog farmera u pogledu poljoprivrednog sistema je rezultat njegove tradicije. Izvor: Statistički godišnjak 2006.4 Mala porodična poljoprivredna gazdisntva služe praktično za izdržavanje porodice.4 Veličina poljoprivrednih gazdinstava Prema podacima iz Popisa 2002. Isti trend pokazuje broj koza. Trend stočarske proizvodnje za krave. Međutim. papkara.5 Praksa na poljoprivrednim gazdinstvima Poljoprivredni sistemi podrazumevaju brojne metode i tehnološka oruđa gde je zemljište glavni izvor za proizvodnju useva.3. uočljiv je trend porasta prinosa pojedinih kultura. 150 i više koza ili ovaca. bez pominjanja površine korišćenog poljoprivrednog zemljišta kao kriterijuma. godine u Srbiji ima 778. 81/06) u članu 2 definiše farmu kao sistem za uzgajanje 20 i više krava.5. Srednje i male farme su kapaciteta od oko 500 do 2000 svinja godišnje. Slika 6. Velike farme obično imaju kapacitet preko 10. međutim promena u broju ovaca je vrlo mala.7. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. Hiljade jedinica 4000 3500 3000 2500 2000 1500 1000 500 0 2001 2002 2003 2004 2005 2006 3 ha.2 Stočarska proizvodnja Zvanični podaci o broju stoke i proizvodnji ukazuju na pad od oko 30% u odnosu na stočarsku proizvodnju u 1999. 6. životinja. kukuruza i suncokreta za period 2001–2005. Izvor: Statistički godišnjak 2006. Izveštaj FAO konsultanata 2004. Proizvodnja i specijalizacija se razlikuju od farme do farme. Može se videti da su prinosi useva po hektaru mali što je posledica nedovoljne upotrebe đubriva kao i nedovoljne kontrole korova. Poljoprivredna gazdinstva grupisana prema površini obradivog zemljišta. male i srednje komercijalne farme i velike korporativne farme. Zvanična informacija o broju farmi koje zadovoljavaju pomenute zakonom propisane kriterijume nije dostupna. voća i povrća. Promene u broju stočarske proizvodnje u periodu 2001–2006 za krave. glasnik RS br. filozofije.

sa obaveznom primenom plodoreda. a da bi se postigla visoka prosuktivnost useva troškovi bi porasli kao i negativan uticaj na životnu sredinu. crva i korenovog sistema biljaka. Treba voditi evidenciju o svim aktivnostima koje se provode na farmi. To je proces koji traži dosta radne snage i pravovremenu inicijativu. Korak po korak tlo se iscrpljuje. Upotreba pesticida je svedena na minimum i oni se koriste samo u slučaju opasnosti od smanjenja prinosa. Polja se ne đubre stajnjakom što doprinosi smanjenju humusa u tlu. Ove kulture demonstriraju prednosti kombinovanja ratarske i stočarske proizvodnje. Mere preventivne i biološke zaštite bilja se široko primenjuju.sa ekonomskim i ekološkim uslovima na farmi. 6. 6.5.5. bilansom nutrijenata koji se postiže uzgojem leguminoza. načno. i gde je potrebna upotreba mineralnih đubriva i primena zaštitnih mera kako bi se održala plodnost tla. kao i primenom mera kontrole štetočina i mehaničkog odstranjivanja korenja. Farme mogu koordinisati i optimizovati upotrebu stajnjaka i mineralnih đubriva u uzgoju biljaka. uprkos činjenici da su cene ovih proizvoda u svetu.1 Tradicionalna poljoprivredna gazdinstva/farme Tradicionalne farme su obično specijalizovane za uzgajanje biljaka bez držanja stoke.3 Organska poljoprivredna gazdinstva/ farme Organski način proizvodnje zasniva se na prirodnim procesima i upotrebi organskih materija bez upotrebe sredstava za zaštitu bilja sintetičko-hemijskog porekla. Razvijajući ovakvu vrstu proizvodnje farmer primenjuje rotaciju kultura. već i na uticaj proizvodnje na životu sredinu u široj perspektivi. Mnoge farme koriste jednostavan model plodoreda gde se iste kulture gaje tokom više godina. pa tako ove farme smanjuju travnate površine i ne uzgajaju višegodišnje trave koje su veoma važne za plodnost tla. Koristi se postižu kroz uzgoj azoto-fiksatora. regulatora rasta i GMO. Tržište u Evropskoj uniji se značajno proširilo i ono uvozi polovinu svojih potreba za organskom hranom. što povećava plodnost tla. a redovne kontrole su obavezan deo sertifikacije. obezbeđuje veće površine pod travom i leguminoznim kulturama. 6.5. primenom organskih đubriva uključujući zelena đubriva. održivi i organski. Tražnja za organski gajenom hranom godišnje se u Evropi poveća za 25%. Organsko poljoprivredno gazdinstvo/farma mora biti sertifikovano od strane nezavisnog ocenjivača. u proseku veće od 30–50% u odnosu na proizvode konvencionalne poljoprivrede. transformaciju nutrijenata iz tla u odgovarajuće forme od strane mikroorganizama. Produktivnost na organskim farmama se određuje rotacijom kultura. pa se tako godišnji planovi đubrenja i bilansi nutrijenata pripremaju ne samo za pojedino polje već za celu farmu. Đubriva se koriste u optimalnim količinama za svaku kulturu pojedi- 29 . Poljoprivredni sistemi se prema primenjenim tehnologijama i aktivnostima generalno opisuju kao tradicionalni.2 Održiva poljoprivredna gazdinstva/farme Održiva poljoprivreda karakteriše se pažnjom ne samo na postizanje ekonomskih efekata nakon prodaje proizvoda na kraju proizvodnog ciklusa. U sistemima organske proizvodnje proizvođači pokušavaju da uspostave balans između ratarske i stočarske proizvodnje. Stoga su male proizvodne jedinice najzahvalnije jer kontrola se može vršiti svakodnevno i dejstvovati se može pravovremeno. Novi zakoni i pravilnici iz oblasti zaštite životne sredine i drugi pravni dokumenti će verovatno ograničiti intenzitet poljoprivredne proizvodnje.

održive i organske proizvodnje prema nekim kriterijumima Vrsta sistema proizvodnje Kriterijum Obim proizvodnje Kvalitet proizvoda Tradicionalna Veliki Srednji Održiva Veliki Visok Da Da Da Organska Srednji Visok Varira Da Da Proizvodni troškovi razumno niski da budu kompetitivni na tržištu Da Razumna stabilnost proizvodnje Održivo korišćenje resursa tla. 4. biljaka. specijalizovanost i veličina farme. Popis 2002. Nacionalna strategija zaštite životne Srbije – nacrt Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine.Tabela 6. 2006. 9 „Status istraživanja tla u Srbiji i Crnoj Gori“. Milica Mojasević 2. Nebojša Protić.1: Poređenja tradicionalne. Pregled stanja životne sredine – Srbija i Crna Gora. Bogić Miličić. Dragi Stevanović. životinja. sposobnost da reaguje na promene Da na tržištu u pogledu ponude i tražnje Ravnoteža između ekonomskih. 30 . pejzaža. i njihovo očuvanje za buduće generacije Da Ne Fleksibilnost. UNECE 2002. Evropska kancelarija za tlo – Izveštaj o istraživanju br. Ljubiša Martinović. vode. poglavlje Poljoprivreda i životna sredina 5. ekoloških i socijalnih zahteva u dugoročnoj perspektivi Intenzitet rada Razvoj infrastrukture Razvoj kulturnog nasleđa Razvoj puteva i komunikacije REFERENCE : 1. Statistički godišnjak 2006. Da Da Ne Nizak Nizak Ne Srednji Da Srednji Visok Da Visok Da Visoki Visok Da Visok 3.

plan. investicioni planovi za poljoprivrednu mehanizaciju na gazdinstvu (farmi). ali je ovo pitanje u kombinaciji sa preovlađujućim pravcem vetra veoma važno pri planiranju novih štala. što znači da postoji ve31 7. skladišta za stajnjak i silaže. koji prikazuje lokacije glavnih i pomoćnih objekata.Poljoprivredno planiranje. živine i kunića (Sl. poput ekonomije. U tradicionalnim sistemima. da bi se dobila dozvola za gradnju. U dobrim planovima za rotaciju useva. Pravilno primenjeni dobri planovi će uštedeti novac i istovremeno povećati profitabilnost i sačuvati životnu sredinu. postupanju sa otpadom i zaštiti životne sredine. papkara. Imajući u vidu da se ekonomski ishod uzgoja svake kulture razlikuje. Plodored. izgradnja zgrada i drugih objekata kao i proširenje poseda. POLJOPRIVREDNO PLANIRANJE . su primeri planova koji zahtevaju dugoročno planiranje i duže vreme za implementaciju. Planovi o rotaciji useva su jedan od osnovnih činilaca koji utiču na održivost gazdinstva. uključujući i preliminarne podatke i uslove za projektovanje se mora pripremiti zajedno sa ostalom projektnom dokumentacijom. tehničkog i ekonomskog aspekta kao i aspekta zaštite životne sredine. Smanjenje emisije neprijatnih mirisa iz starih zgrada je teško. sekvence kultura će biti određenje na osnovu toga kako različite kulture reaguju u odnosu na prethodne i naredne kulture. Takvi planovi podrazumevaju mnoga pitanja. higijene. planovi uzgoja. potrebno je pribaviti urbanističko-tehničke uslove za izgradnju objekta. dok se veće rekonstrukcije kao i izgradnja novih objekata za čuvanje životinja uključujući i promene u načinu hranjenja i rukovanja stajnjakom moraju se pažljivo planirati. gl. naravno. Svi planovi bi trebalo da budu zasnovani na znanju i iskustvu i moraju da uključuju elemente biološkog. pri pravljenju planova za Pri projektovanju novih objekata na gazdinstvu. Prostorije za smeštaj životinja i ostali proizvodni objekti na farmi mogu da budu izvori neprijatnih mirisa. Dobri planovi će umanjiti opasnost od bolesti koje potiču od loše rotacije useva. tehnologije. Važeće zakonodavstvo se. Projektna dokumentacija treba da uključuje i situacioni plan gazdinstva. RS br 81/06) Član 11 (u pogledu čvrstog stajnjaka) „Prostor za odlaganje i zbrinjavanje stajskog đubriva iz objekta mora biti smešten. Pravilnik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. Uz pomoć planova đubrenja i zaštite bilja poljoprivrednici će naučiti kako da ne preteruju sa upotrebom nutrijenata i pesticida. kao i visinsku predstavu terena na farmi. dobrog staranja o životinjama. odnosno izgrađen tako da se spreči zagađivanje okoline i širenje uzročnika zaraznih bolesti životinja i ljudi. Planovi za đubrenje i zaštitu bilja kao i planovi o ishrani životinja se mogu smatrati kratkoročnim planovima koji se mogu primeniti tokom jedne sezone. nasuprot pravcu glavnih vetrova i mora da bude udaljen najmanje 0 metara od objekta za životinje. zakonskih propisa o izgradnji. takođe mora uzeti u obzir prilikom pripremanja planova. hrana i stajnjak se transportuju nekoliko puta na dan. sistemi i praksa rotaciju kultura treba uzeti u obzir ekonomsku vrednost pune sekvence rotacije. linije kretanja za ova dva manipulativna sistema se ukrštaju.“ Planiranje je ključna reč kada je u pitanju ispunjavanje zahteva koje postavlja dobra poljoprivredna praksa. Na mnogim farmama. Sitne rekonstrukcije štala i drugih objekata na gazdinstvu mogu se realizovati na osnovu manjih jednostavnijih planova. U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o poljoprivrednom zemljištu. kojim će se definisati gde i na koji način objekat treba uzgraditi.

Prostorije za smeštaj životinja bi trebalo da su izgrađene na terenu koji je niži od rezidencijalne zone.lika opasnost da traktorski točkovi i točkovi prikolica unesu stajnjak na stolove za hranjenje i tako zagade hranu bakterijama uzrokujući lošu ishranu i smanjenje u prinosima mleka. Legenda: 1–2 Štale. • Problemi sa neprijatnim mirisima na izdvojenim farmama rešavaju se tako što se na pravac preovlađujućeg vetra postavljaju pr vo rezidencijalni objekti. Rezidencijalna zona na farmi treba da se nalazi na terenu koji je uzdignut u odnosu na proizvodnu zonu. Proizvodni objekti treba da su smešteni u proizvodnoj a stambeni u stambenoj zoni. zatim štale i na kraju skladišta za stajnjak i silažu. 5–6 Skladište zrnaste hrane i koncentrata. Osočara. Obradivo zemljište. Prostorije za mleko. Stubovi. Stambene kuće poljoprivrednika.1. Dvorište farme. Slika 7. dostavu mleka i krtanje krava. 4. Situacioni plan gazdinstva koji pokazuje čiste i prljave površine i linije kretanja za skladištenje stajnjaka. 9. • Izbegavati sva ukrštanja linija transporta za stajnjak i stočnu hranu. 17. Preporuke • Gazdinstvo treba da bude projektovano tako da zgrade i pomoćni objekti čine celinu. 7. • Pri izboru lokacije zgrada treba uzeti u obzir reljef na kojem se prostire farma (gazdinstvo) kako bi se sprečilo oticanje površinskih voda u skladišta za stajnjak i silažu i podlivanje podruma zgrada. 14. Pašnjaci 32 . 12. Silaža. Prostorije za mužu. a skladišta za stajnjak i drugi pomoćni objekti još niže. 13. 10. 15–16. • Treba pokušati da se glavni deo dvorišta farme napravi kao čista površina a da se prljave površine koncentrišu oko lokacije za skladištenje stajnjaka. Đubrište za stajnjak. Susedne stambene kuće. 8. 3.

okopavanje) • Grupa agrotehničkih mera sa usmerenim dejstvom na činioce klime (navodnjavanje. hemijskih i bioloških osobina i procesa u zemljištu. kako bi omogućio dobijanje maksimalnih prinosa po kvantitetu i kvalitetu. kao što su obrada zemljišta. može imati za posledicu zagađenja površinskih i podzemnih voda putem hraniva. RATARSTVO . čovek primenjuje niz agrotehničkih mera. đubrenje. poremećaj strukture zemljišta. izbor biljnih vrsta. proređivanje u cilju obezbeđivanja dovoljno svetlosti. koje čovek primenjuje radi poboljšanja fizičkih. đubrenje. plodored i đubrenje Neophodno je da svi subjekti poljoprivredne proizvodnje sagledaju dugoročni uticaj koji farme imaju na životnu sredinu. a vezane su sa utroškom rada i sredstava. stvara povoljno fizičko i mehanič33 8. izbor sorti i hibrida. Prema prirodi i pravcu delovanja čoveka. putem sitnjenja i mešanja zemljišta. Agrotehničke mere. zasenjivanje itd. jer od njih zavisi postizanje maksimalnih prinosa.) • Grupa agrotehničkih mera usmerenih ka gajenim biljkama. a ima za cilj biljnu proizvodnju. Ovo predstavlja globalni problem i stoga se danas čine značajni napori u cilju uvođenja održive poljoprivredne prakse. dorada i priprema semena za setvu. rotacija kultura. Sve zemlje u okviru Evropske unije takođe podržavaju implementaciju metoda održive poljoprivredne prakse. Agrotehničke mere se moraju primenjivati kompleksno i sve su podjednako značajne. društvene. To su: • Obrada zemljišta • Đubrenje • Setva (sadnja) • Nega useva • Borba protiv korova • Plodored • Dobar menadžment 8. a takođe moraju biti spremni da se prilagode i sprovedu postupke održive poljoprivredne prakse. hemijskih i bioloških osobina. pa i samih ljudi.3 Obrada zemljišta Obrada zemljišta je jedna od najstarijih agrotehničkih mera kojom se. Održiva poljoprivredna praksa predstavlja niz postupaka kojima se kombinuju mere iz domena biologije i zaštite životne sredine. etičke i ekonomske mere. Plodnost zemljišta predstavlja dinamično stanje različitih fizičkih.) 8. kao i smanjenje prirodne plodnosti zemljišta. intenzivna poljoprivredna proizvodnja.1 Uvod Zemljište je jedan od najvažnijih prirodnih resursa i predstavlja osnovnu bazu za poljoprivrednu proizvodnju. Agrotehnika kao kompleks predstavlja lanac agrotehničkih zahvata koji čine jedinstven celinu u iskorišćavanju antropogenog zemljišta.Ratarstvo – obrada zemljišta. životinja. nega useva itd. 8. Međutim. primena pesticida. zahvaljujući kojem je moguć različit stepen života biljaka. kalcizacije. doprinele su stvaranju zemljišta kakvog nema u prirodi. kod koje se često primenjuju neadekvatne agrotehničke mere. u cilju ostvarivanja poljoprivredne proizvodnje koja bi podržala dugoročni razvoj poljoprivrede. način setve. agrotehničke mere se mogu podeliti u tri grupe: • Grupa agrotehničkih mera sa usmerenim dejstvom na zemljišne činioce (obrada zemljišta. zatim tehničke.2 Zemljište i agrotehničke mere U cilju održavanja i povećanja potencijalne i efektivne plodnosti zemljišta.

prouzro. primena pesticida). Obradom punog izostavljanja. podsticanje erozije.kao i većom količinom organskih materija na pomljištu i stvaraju se uslovi za bolje primanje novih padavina KLASIČNA KONZERVACIJSKA Godine • Žetveni ostaci se unose u zemljište. Osim toha 1991.konzervacijsku obradu (slika 8. čime se poha kg/ha ha kg/ha spešuje biološka aktivnost zemljišta. Površine i prinosi pšenice u klasičnoj i konzernekoliko agrotehničkih mera (obrada. Neobrađeni re zemljišta. kojima se u jednom prohodu objedinjuje Tabela 8.1).Smanjenjem broko stanje oraničnog ja prohoda i dubine sloja. Zbog toga se teži Prosek 4749 4730 uvođenju redukovanih sistema obrade zemljikg/ha šta. minerali1991 5968 5622 5293 6363 zacija organske materije i stvaranje humusa 1992 3646 4145 5939 4313 • Smanjuje se potencijalna zakorovljenost 1993 4053 4320 5565 4939 • Popravlja se vodno-vazdušni režim zemljišta 1994 3745 4588 8316 4689 1995 2957 4370 6710 4087 • Poboljšava se struktura zemljišta 1996 2686 3505 4323 4105 Konvencionalna obrada zemljišta zasniva 1997 3706 5358 7134 5189 se na primeni većeg broja prohoda i veće dubine oranja. Obradom strništa se postižu sledeći ciljevi: • Sprečava se isparavanje postojeće vode u ze. vacijskoj obradi zemljišta i prosek za period 1991-2001 (svi setva. konverzacijska obrada i bez obrade vima može povećati evoluira čak i do potdrenaža. nižom temperaturom zemljišta. humifikacija organskih 1999 3298 5138 5440 4715 ostataka i suzbijanje korova. dok se u humidnim krajeObrada danas Slika 8. Uopšteno pomljišta. Obradom se unose u zemljište že. Ovim načinom obrade se postiže 1998 5618 4655 4921 4668 bolja aeracije zemljišta. čime njih godina.1. primena i povoljni uslovi za redukovane/minimalsnabdevanje biljaka ne obrade pogodnibiljnim asimilativija je na zemljištima ma. a stvaraju se smatrano. ispod kojeg je zemljište Ukupno veoma tvrdo i teško propusno za vodu. naročito za suvljem klimatu konneke useve (ozima zervira se (čuva) vlapšenica. đubrenje.38538 64603 ga. Tradicionalna. Posledtveni ostaci. organska i mineralna đubriva. smanjenje sadr.površinski sloj zemljišta je manje porozan nego žaja humusa i visoke troškove proizvodnje. teška mehanizacija izaziva zbijanje zemljišta 2001 i kvarenje negove strukture. soga iz perioda kada ja).što joj omogućavaju mašine za direktnu setvu kovači bolesti. kod obrađenih zemljišta. je ima dovoljno. što rezultira većim sadržajem vlage. oranje 2000 1562 4977 5750 4417 zemljišta uvek na istoj dubini ima za posledicu 2001 1299 5092 5212 4531 stvaranje plužnog đona. zemljišta se uništavaju korovi. ne obrade zemljišta koje ostavljaju preko 30% Međutim neadekvatna obrada zemljišta može žetvenih ostataka na površini svrstavaju se u imati negativne posledice: pogoršanje struktu. insekti. Međutim. proizvođači na području Instituta Tamiš) 34 . kukuruz.i efikasna zaštita herbicidima od korova. Obradom zerada mogu se značajmljišta se poboljšano smanjiti troškovi va vodno-vazdušni obrade i zbijenost zei toplotni režim zemljišta. Pravilnom oblakšeg mehaničkog radom zemljišta u sastava. sve varijante redukovane/minimalse povećava plodnost oraničnog sloja zemljišta.1.

čim se zemljište prosuši. Iz tog razloga. To treba obaviti u jednom prohodu.vršini zemljišta.1 prikazane su površine i prinosi pšenice sa klasičnom i konzervacijskom obradom. zajedno sa opremom koja ima malu širinu radnog opsega • Obrađivati zemljište kada ima optimalan sadržaj vlage. Nepoštovanje ovog uputstva ima za posledicu sabijanje zemljišta i kvarenje njegove strukture. ili predsetvenu pripremu vršiti odmah iza oranja mašinama koje ovu operaciju izvode u jednom prohodu. grebeni. kada se površina zemljišta prosuši. spaljivanje žetvenih ostataka ne predstavlja primer dobre poljoprivredne prakse. U proleće. i pored preporuka. Razlike u prinosu nisu statistički značajne. vodni i toplotni režim zemljišta i indirektno stimulisati mikrobiološku aktivnost i oslobađanje biljnih hraniva • inkorporisati mineralno đubrivo • omogućiti efikasnu primenu i delovanje herbicida • uništiti iznikle korove • poravnati zemljište i pripremiti za kvalitetnu setvu. U tabeli 8. koja pored zatvaranja brazdi ima za cilj da uništi korovske vrste. jer je uobičajeno da se u našim uslovima prolećni usevi seju posle strnina. Sadržaj humusa u zemljištu će biti povećan ukoliko se iskoriste žetveni ostaci. kao i dobra predsetvena priprema.4 Presetvena priprema zemljišta i setva Osnovne radnje u obezbeđivanju optimalnih uslova za pravilnu setvu jesu pravilna obrada zemljišta. zagađuje se okolina dimom i pepelom. brazde). opasnost od širenja požara. Zadatak grube pripreme zemljišta je da zatvori neravnine koje su stvorene tokom osnovne duboke obrade (razori. trebalo bi joj pristupiti ranije. Dubina zaoravanja je od 12–15 cm. kao i da površinski sloj usitni i omogući najbolje uslove za setvu i nicanje. kao i ekološki značaj. i ako se vrši plugom trebalo bi je obaviti na manju dubinu. oko 70-75 % u odnosu na kapacitet zadržavanja vlage u zemljištu. Opšte preporuke vezane za obrađivanje zemljišta • Obrađivanje zemljišta treba uvek da bude prilagođeno pojedinim kulturama i trenutnoj situaciji • Treba izbegavati intenzivno obrađivanje na poljima gde je prisutan nizak sadržaj organskih materija. neophodno je voditi računa o optimalnoj vlažnosti zemljišta. Ukoliko je osnovna obrada zemljišta. • Ne spaljivati strništa 8. u smislu očuvanja zemljišta kao prirodnog resursa. Prilikom obrade zemljišta. odnosno poboljšati vazdušni. Osnovni zadaci pripreme zemljišta za setvu su sledeći: • sačuvati vlagu iz jesenje-zimskog perioda • površinski sloj zemljišta dovesti u takvo stanje da se semenu omogući neposredni kontakt sa vlažnim zemljištem • rastresti i omekšati zemljište. obavljeno krajem leta ili početkom jeseni. Zemljište je neophodno obrađivati kada je sadržaj vode oko 70–75% poljskog vodnog kapaciteta. Za obavljanje predsetvene pripreme zemljišta. Spaljivanje strništa ima niz negativnih posledica: gubi se organska materija iz zemljišta. Obrada strništa se izvodi tanjiračama. U takvim uslovima. Međutim. kako bi gaženje zemljišta bilo što manje i u što kraćem roku. Ovim sistemima postižu se energetske uštede i pozitivni ekonomski momenti. u agregatu sa mašinama za predsetvenu pripremu. Obrada strništa predstavlja jednu od važnih agrotehničkih mera. Nedostaci ovog načima obrade se ogledaju u tome što je otežano suzbijanje korova. pristupa se finoj površinskoj predsetvenoj pripremi. uništavaju se zemljišni mikroorganizmi. uz najveći mogući radni učinak. onda predsetvena priprema treba da počne krajem jeseni i to kao takozvana gruba priprema. jer to smanjuje gubitak vlage iz zemljišta usled isparavanja. povećava se mikrobiološka aktivnost zemljišta i mobilnost hranljivih elmenata. Dobro fizičko stanje površinskog sloja je vrlo bitno i ne treba dozvoliti da bude oštećeno ili upropa35 . Ukoliko se osnovna obrada iz opravdanih razloga vrši u proleće. ali su troškovi proizvodnje manji kod konzervacijske obrade. mnogi farmeri smatraju praktičnim spaljivanje žetvenih ostataka na poljima. bez vegetacije • Broj prohoda treba svesti na najmanju moguću meru • Treba izbegavati upotrebu teške mehanizacije. treba odabrati mašine sa najmanjim brojem prohoda koje će pored obavljenog posla najmanje gaziti i sabijati zemljište. odnosno oranje. kao i da uništi korov koji se do tada razvio.

nosti zemljišta asimilatima. čime se postižu stabilnih prinosa gajenih vrekonomske uštede. Štete različite sisteme obrađivanja zemljišta i planova izazvane sabijanjem zemljismene kultura. Da bi se prešta utoliko su veće ukoliko cizno odredila količina đubrije zemljište lošijih fizičkih va koju treba dodati usevu. kao i na kao posledicu gaženja teškim mašinama. karakteristike zemljišta i klinu suviše usitnjenu i bestrukturnu. koja nemaju dobru tata hemijske analize zemljimrvičastu strukturu. jer • Zemljište treba da je sitno i sa dovoljno vlage prekomerne količine dovode do zagađenja pod• Upotrebljavati savremene pneumatske sejačice zemnih voda. a potom mladoj biljci. ili sabijenu matske faktore u proizvodnoj oblasti. Laboratorijske analize zemljišta Opšte preporuke vezane za Preporuke za kvalitetnu setvu: 36 . Međutim.5 Đubrenje zemljišta po preporukama Đubrenje predstavlja vestručne službe dovodi do znaoma značajnu agrotehničku čajne racionalizacije upotremeru za postizanje visokih i be đubriva. vidi da je tumačenje rezultasetvospremače. da ti. Jake kiše takođe zu zemljišta. sa ili ovlašćenim Institutima i niskim sadržajem organskih fakultetima. značajno je da količina hraniva koja su na raspola• Izvršiti presetvenu pripremu zemljišta ganju treba da odgovara potrebama useva. dubinu i gustinu setve za svaku va za postizanje visokih prinosa. ri radije koriste mineralna Slika 8. Otuda. obavezuje da setvi poklone neophodno je dobro poznanajveću pažnju. Upravo to proizvođače bi ona bila stručno izvedena.2. mljištima finije strukture. lz navedenog se kombinovane mašine.3. Osnovni prinvrstu cipi za određivanje optimalne količine đubriva za potrebe svake pojedine kulture odnose se šćeno suvišnim radovima koji ostavljanju površina planirani prinos. tzv. Tumačenje rezulmaterija. farmesredine. vodenih tokova. Đubrenje 8. Analize zemljimogu naneti štete površinšta se izvode u ovlašćenim skom sloju. kao i zahteva pojedinom roku. osobina i ukoliko je sadržaj neophodno je obaviti analivlage veći. kao i vreme i način kasnije ničim kompenzovanjihove primene. mehaničkom zemljišta za setvu koristiti sastavu i dr. jer ova analiza određuje žetve. potrebno je voditi da se nesmetano razvija. da je izvanje zemljišta i kiimata tog vedu kvalitetno i u optimalrejona. Greške napravljene ne samo količinu. nih vrsta za pojedinim hranljivim elementima. jer im je cena pristupačna. Pri tome. tj.). jezera i mora. gubljene biljnih asimilativa iz zemljišta i zagađenje životne U današnje vreme.đubriva. Najračuna i o drugim svojstvima pogodnije je za pripremu zemljišta (pH. • Sejati deklarisano seme u količini koja je preporučePrirodno raspoloživa količina hraniva u zena za odgovarajuću vrstu mljištu nije dovoljna da bi se obezbedila hrani• Poštovati rokove. već i vrstu prilikom setve ne mogu se đubriva. Pedološki profil sao. kao i korenovom sistemu. laka su za rukovanje i rasipanje po zemljištu. sprečava sta biljaka. ta hemijske analize zemljišta Pravilna priprema za veoma složen odgovoran posetvu je preduslov dobre Slika 8. Površta podrazumeva poređenje šinski sloj treba da omogudobijenih rezultata sa graničći dobre uslove semenu da nim vrednostima obezbeđeklija. posebno na zezavodima za poljoprivredu.

molibden i dr.5. Makrođubriva predstavljaju glavni izvor hraniva u tradicionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji. u skladu sa planom đubrenja. u skladu sa planom đubrenja. ali će se procesom mineralizacije u zemljištu pretvoriti u mineralne oblike koji su biljkama dostupni (videti poglavlje br. Osnovno đubrenje – Čvrsti i polučvrsti stajnjak.8. zatim utiču na poboljšanje vodnog. Mineralna đubriva se proizvode u različitim oblicima. Problem vezan za osnovni vid đubrenja sastoji se u tome što transformacija hraniva u oblik dostupan usevima zavisi od faktora kao što su temperatura i vlažnost tla. kojima pospešuju klijanje i nicanje. što ova đubriva čini direktno dostupnim biljkama. otpadne vode gradova i industrije. U zemljištu se oni postepeno pretvaraju u oblike koji su biljama dostupni (videti poglavlje br. Mikroorganizmi u procesu metabolizma produkuju biljne hormone. kao obične fizičke mešavine prostih mineralnih đubriva. zelenišno đubrenje i neka druga đubriva. Iz tog razloga nije moguće osloniti se samo na osnovni vid đubrenja. čine mešavinu nekih organskih i mineralnih đubriva u različitim odnosima. preporučuje se ne samo vrsta i količina djubriva već i način i vreme njegove primene. strukture i tehnologije primene. biljnog i životinjskog porekla. K (kalijum). a kao posledica toga dolazi do povećanja plodnosti zemljišta. ali njihova upotreba nije dozvoljena u organskom uzgoju poljoprivrednih kultura. P (fosfor) i K (kalijum) organski vezana i nisu direktno dostupna biljkama. herbicidi ili druge materije. dok se u zemljištima čvršćeg mehaničkog sastava mogu primenjivati svakih četiri-pet godina. mobilizacija fosfora. Složena su ako sadrže dva hranljiva elementa (dvojna) i sva tri hranljiva elementa: azot. 2 – Tokovi nutrijenata). Mešanim đubrivima mogu biti pridodati mikroelementi. fosforna. bor. vitamine. te je stoga izvršena sledeća podela: Organska đubriva – u organska đubriva svrstavaju se sva ona đubriva koja sadrže znatnu količinu organskih materija. fosfor i kalijum. – Makrođubriva – mogu biti sa jednim. prevelike količine hraniva unete osnovnim đubrenjem mogu značajno povećati rizik od ispiranja u podzemne i površinske vode. Ca (kalcijum) i mikroelementi.1 Vrste đubriva Vrste đubriva zavise od osnovnih supstanci koje se nalaze u njihovom sastavu. kojim se povećava biomasa. bakar. aktinomicete) koji aktiviraju određeni mikrobiološki proces (azotofiksacija. kako bi se zadovoljile potrebe za hranivima. Na humusnu osnovu kod ovih đubriva vezuju se makrohraniva N (azot). komposti. mikoriza). Prosta sadrže uglavnom jedan hranljivi element (azotna. Organska đubriva se najviše koriste u uzgoju tradicionalnih poljoprivrednih kultura i kao osnovna vrsta đubriva u uzgoju organskih kultura. Takva đubriva se nazivaju kompleksnim. Osim toga. Mineralna đubriva – sastavljena su isključivo od mineralnih materija i sadrže hranljive elemente u neorganskom obliku. – Mikrođubriva – mogu biti sa jednim ili više mikrohraniva (gvožđe. gljive. U zemljištima lakšeg mehaničkog sastava. enzime. Organska đubriva su sledeća: čvrsti i tečni stajnjak. aktivnost korenovog sistema. toplotnog i biološkog režima.2 Načini đubrenja zemljišta Na osnovu analiza zemljišta. 2 – Tokovi nutrijenata). hemijske i biološke karakteristike zemljišta. Humusno-mineralna – organsko-mineralna đubriva. mangan. zelenišno đubrivo predstavljaju primere vrsti đubriva u kojima su hraniva kao što su N (azot). osoka. eliminiše negativan uticaj pesticida i mineralnih đubriva u zemljištu i dobijaju veći prinosi. Mineralna đubriva sa nerastvorljivim fosfatima prolaze kroz isti proces. unose se mineralna đubriva. Ovaj 37 . cink.5. koja se u novije vreme sve više po- javljuju na tržištu. Ovaj tip đubrenja smatra se osnovnim đubrenjem. kompost. Mešana su ona koja sadrže azot. povećavaju lisnu masu i aktivnost fotosinteze. P (fosfor). vazdušnog. Mikrobiološka đubriva – sadrže efektivne sojeve mikroorganizama (bakterije. dva ili više makrohraniva.). Korišćenje ovih đubriva predstavlja ekološki potpuno čist način đubrenja zemljišta. u cilju povećanja hranidbenog režima istih. Mg (magnezijum). sumpor. 8. Ova đubriva imaju povoljan uticaj na fizičke. organska đubriva se mogu primenjivati kao osnovna đubriva svake tri-četiri godine. sa specifičnim kombinacijama hranljivih elemenata i hemijsko-tehnološkim karakteristikama. gradsko smeće. fekalije. fosfor i kalijum (trojna). Organske hranljive komponente nisu direktno dostupne biljkama. kalijumova ili magnezijumova). Dopunsko đubrenje – Nakon pažljivo planiranog osnovnog vida đubrenja.

Moderni tipovi rasipača imaju opremu za kontrolu.4.5. 1972 Spasojević. stvaranje blagog humusa. Kalcizacija se primenjuje unošenjem krečnjaka u zemljište. kao i stepena Usev Pšenica Ozimi ječam Kukuruz Soja Suncokret Potrebna hraniva kg/ha 27 20–25 18–30 70–100 40–45 Autor Malešević.5. kojom se postiže solidan stepen tačnosti prilikom primene. kao što su na primer mineralna đubriva. itd. Osoba koja upravlja mašinom mora da se pridržava uputstva proizvođača podešavajući mašinu prema vrsti đubriva koje se koristi.5 38 . Rasipanje čvrstih đubriva rasipačima po površini zemljišta najčešće primenjivan postupak unošenja mineralnih đubriva predstavlja unošenje rasipanjem po površini zemljišta. Jedan od najviše korišćenih rasipača za površinsko unošenje đubriva ima rotirajuće diskove kojima se raznosi đubrivo. Ukoliko su potrebe useva za unosom azota veće od 90 kg/ha. 1984 Hrustić. rad rasipača treba redovno proveravati i kalibrisati. Bogballe EXW. Nedostaci su vezani za činjenicu da širina radnog opsega zavisi od rasipanja đubriva. kod zemljišta čija je pH u vodi ispod 5. slatine) unošenjem gipsa. Đubriva koja se koriste u okviru dopunskog đubrenja moraju biti lako dostupna biljkama. Meliorativno đubrenje se primenjuje kod zemljišta koja imaju loše fizičke. sposobnost zadržavanja vode. hemijske i biološke osobine.2. daju najbolje rezultate pri raspršivanju. Fosfatizacija se primenjuje kod zemljišta koja imaju mali sadržaj pristupačnog fosfora. Pored toga. Kvalitetna đubriva są jednakom veličinom zrnca (u opsegu 2–5 mm) oblikom i gustinom. a od hemijskih to su: sadržaj humusa. i mogu se koristi-ti kako za osnovno tako i za dopunsko đubrenje. Gipsovanje se primenjuje kod slanih zemljišta (solonec. vegetativne mase) 8. 1. to su: struktura. Potrebna količina N kg/ha za formiranje 1t prinosa (zrna. uz nizak stepen sabijanja zemljišta i manji stepen oštećenja useva u fazi rasta.1999 Brower. sa širinom radnog opsega od 8 do preko 40 m. Šećerna repa 3. u cilju poboljšanja datih osobina. Ovi rasipači su veoma laki. Pored toga. dobro izveden postupak dopunskog đubrenja takođe će na najmanju moguću meru svesti rizike vezane za ispiranje hraniva. Primena mineralnih đubriva zavisi od tipa izrade i kalibracije rasipača. 1997 Marinković. 3. Prednost dobro izvedenog postupka dopunskog đubrenja je u tome što količina hraniva može biti uneta u skladu sa potrebama pojedinih useva i načinom apsorpcije u raznim fazama tokom sezone rasta.metod se naziva dopunskim đubrenjem. Tabela 8. 2. u intervalu od 25 – 30 dana. veštine vozača traktora. kvaliteta đubriva. a omogućavaju đubrenje i u proleće i kod useva koji su u fazi rasta.5–4. Humizacija se primenjuje unošenjem organskih đubriva u zemljišta sa niskim sadržajem humusa. 1993 Slika 8.3 Metode upotrebe mineralnih đubriva Farmeri moraju da izaberu postupak i tehnologiju primene đubriva koji će osigurati visok stepen efikasnosti đubriva i nizak stepen negativnih uticaja na useve i na životnu sredinu. urin i osoka. 1998 Crnobarac. Količina đubriva takođe može biti prilagođena stvarnim vremenskim uslovima u datom periodu. pH. 4. uslova na poljima. recimo pre setve i neposredno pre nicanja žita. datu količinu bi trebalo unositi u dva navrata. toplotne osobine i sl. ili tečni stajnjak. Rasipač mineralnih đubriva za rasipanje čvrstih đubriva rasipačima sa dva rotirajuća diska.. te bi stoga moglo biti poteškoća u postizanju željenih stopa unošenja. Tehnološke prednosti omogućavaju dobar stepen ujednačenosti nanošenja. u cilju smanjenja alkalnosti. Od fizičkih osobina.

Savremeni tipovi rasipača imaju opremu za kontrolu unošenja đubriva. oni imaju širinu radnog opsega za sve tipove đubriva. parcelu) ili polja sa sličnim preduslovima. usled čega usevi brzo upijaju hraniva. folijarnim đubrenjem. što olakšava kalibraciju stope unošenja.5. Plodoredom se utvrđuju: proizvodna orijentacija gazdinstva. gde je biljkama najpotrebnije. od 8 do 12m. kada su biljkama potrebna hraniva. od 4 do 12 m. a ne dobijaju ih iz zemljišta. Postiže se dobar stepen ujednačenosti nanošenja rasipanjem. sadržaja organske materije. Oprema za lokalno unošenje đubriva danas je često povezana sa sejačicama. Överum TIVE. što olakšava kalibraciju stope unošenja. 39 . Uzorkovanjem i analizom zemljišta.6. prateći svako polje (njivu. Nedostaci lokalnog načina unošenja đubriva u što da ovaj postupak nije pogodan za unošenje đubriva na usevima u fazi rasta. Šema-raspored gajenih biljnih vrsta putem plodoreda je čvrsta. a na osnovu vrednosti reakcije zemljišta. Rasipač mineralnih đubriva za lokalno unošenje đubriva. Međutim. jer je vozaču teško da ustanovi pravu širinu radnog opsega. Stoga. sistemi đubrenja. već se može primenjivati u kritičnim periodima. Na tržištu takođe postoje rasipači kojima se đubriva unose pojačivačem sa crevima. što znači da se upotrebom manje količine đubriva dobija isti prinos. bolesti i štetočina. ili ovlašćenim institutima i fakultetima. Đubriva se unose u vlažno zemljište. plodoreda. krompir i šećernu repu. Iz ovih razloga je lokalno unošenje đubriva prihvatljivije sa ekološkog.1 Planovi smene kultura i đubrenje zemljišta Plodored predstavlja temelj biljne proizvodnje. Prednost ovog metoda jeste da se đubriva ravnomerno rastura ju i na određenu dubinu. kojim se uspostavlja racionalno korišćenje prirodnih resursa. Da bi se precizno odredila količina djubriva koju treba dodati usevu neophodno je da se uradi analiza zemljišta. ujednačenosti nanošenja. Plodored 8. sistemi zaštite bilja od korova. kao i sa ekonomskog aspekta. na veću dubinu u odnosu na seme useva. jer će usevi rasti brže u odnosu na zemljišta gde se đubriva unose površinskim putem. širina radnog opsega za ovaj tip rasipača mora biti određena za svaki tip đubriva. Lokalno unošenje đubriva u zemljište – ovim postupkom se mineralna đubriva unose lokalno. kako bi đubriva dospela u zemljište.Slika. kao što je nedostatak bora kod šećerne repe. Plodored se može definisati i kao raspored gajenja biljaka u vremenu i prostoru. fosfora i kalijuma poljoprivredni proizvođači dobijaju informaciju o sadržaju hranljivih elemenata u zemljištu 3. jer bi došlo do oštećenja useva. Ovo je vrlo značajno u oblastima sa suvom klimom. odnos površina pod različitim usevima. u odnosu na površinsko đubrenje rasipanjem. Prednost lokalnog unošenja đubriva predstavlja veća efikasnost unosa đubriva. Međutim. a usevi se po toj šemi smenjuju iz godine u godinu. čime se đubrivo raspoređuje u redovima. sa ciljem dobijanja maksimalnih prinosa. čime se postiže veća tačnost. preko listova. sa dodatnom opremom. obrade zemljišta odredjuje se vrsta. sistemi obrade zemljišta. manji u odnosu na površinsko đubrenje rasipanjem. oni imaju širinu radnog opsega za sve tipove đubriva. blizu korena. Primena tečnih đubriva – postupak kojim se nataložena hraniva raspršuju na useve. količina i vreme primene đubriva. Fertirigacija predstavlja postupak đubrenja u kome se u vodu dodaju organska i lako rastvorljiva mineralna đubriva u sistem za navodnjavanje. Ovaj metod ne može zameniti tradicionalne metode đubrenja. Na osnovu planiranog prinosa. Plodored predstavlja projekat unutrašnjeg uređenja gazdinstva. Preporuke Sledeći parametri čine osnovu planova đubrenja: 1. ali je širina radnog opsega manja nego kod površinskih rasipača. 2. 8. Time se postiže solidan stepen ujednačenosti nanošenja.6. 8. sadržaja ukupnog i pristupačnog azota. kao i činjenica da je radni kapacitet. Rasipači za lokalno unošenje đubriva imaju neku vrstu pojačivača. Analize zemljišta se izvode u ovlašćenim zavodima za poljoprivredu. ali je širina radnog opsega manja nego kod površinskih rasipača. što znači da se sejanje i đubrenje obavljaju istovremeno. izražen u ha/h. Ovaj postupak je pogodan za žitarice.

3 Primer četvoropoljnog povrtarsko – ratarskog plodoreda Godina 1 I polje Pšenica + krastavci ili boranija Kukuruz ili š. Prilikom sastavljanja plodoreda. tikve (bundeve) i kukuruz. Pretkultura (predusev) – biljna vrsta gajena pre glavnog useva. spanać. suncokret . repa Rani krompir + kupusnjače Soja II polje Kukuruz ili š. salata. jedna glavna i jedna sa kraćom vegetacijom. zeleni luk ili keleraba. Međukultura (međuusevi) – obično dve gajene biljne vrste. Poznato je da neke biljne vrste žele da se samostalno razvijaju. Zapaženo je da se pšenica bolje razvija i da je manje napadaju bolesti ako se u njenoj sredini nalaze i biljke kukolja. koja se ranije skida i omogućava glavnoj da nesmetano nastavi rast i razvoj. mladi luk i sl. Potkultura (podusev) – vrsta čije se seme seje u ranije zasnovan usev. Povećava se prinos gajenih biljaka 2. suncokret. razno povrce itd) Drugi usev – vrste koje se gaje posle glavnog useva (grašak . povrće) Naknadni usevi – vrste koje se gaje nakon završene proizvodnje glavnog useva. Isto tako.Gajenje iste biljne vrste u toku više godina na istom zemljištu (monokultura) dovodi do narušavanja strukture i plodnosti zemljišta. na taj način što štite jedna drugu od bolesti i štetočina. Postrni usev – vrste koje se gaje posle strnina (psenica . 4. Povećava se količina organske materije u zemljištu i njegova biološka aktivnost. uljana repica. bez prisustva drugih vrsta. odavno se gaje kao združeni usevi pasulj. kao i nagomilavanja korovske flore. Zapaženo je da one bolje uspevaju ne- Tabela 8. lukovi i sl. treba imati u vidu kakvi su odnosi među gajenim biljnim vrstama. odnosno izbora preduseva ili sastavljanja setvenog plana za proizvodnu godinu. bolesti i biljnih štetočina.2 Raspored biljaka u plodoredu U rasporedu gajenja bijaka razlikuju se: Glavni usev – biljna vrsta koja se gaji najduže u toku glavnog vegetacionog perioda.). Indirektno se suzbiljaju biljne bolesti i štetočine 5. kukuruz. Na primer: paradajz kao glavni usev. mladi krompir) u uslovima gde postoje sistemi za navodnjavanje (soja . rotkvica. Neke biljne vrste imaju stimulativna sredstva koja povoljno deluju na druge biljne vrste u njihovoj sredini. kukuruz . u ozimu pšenicu u proleće se useje mrkva. kupusnjače. a druga međukultura salata. Na primer. odnosno prihod. Prednosti racionalnog plodoreda: 1. postoji i pojava korisnog delovanja jedne biljne vrste na drugu. Međutim.6. koji se nakon skidanja prvog naglo počne razvijati i donositi uspešan rod. ili donosi najveći prinos.). Veći broj vrsta biljaka povećava genetičku raznovrsnost u vremenu i prostoru 3. Eliminiše se rizik od toksičnih materija i njihovih ostataka u hrani i zemljištu 8. Povećava se pokrivenost zemljišta i sposobnost useva da se izbore sa korovima 6. jecam) i obicno se gaje u uslovima gde postoji sistem za navodnjavanje (soja. To su obično biljke koje podnose niže temparature i gaje se od jeseni do proleća (spanać. repa Rani krompir + kupusnjače Soja Pšenica + krastavci ili boranija III polje Rani krompir + kupusnjače Soja Pšenica + krastavci ili boranija Kukuruz ili šećerna repa Soja IV polje 2 Pšenica + krastavci ili boranija Kukuruz ili šećerna repa Rani krompir + kupusnjače 3 4 40 . To je obično jesenje ili ozimo povrće (salata.

te tako i ona gube povoljna fizička svojstva. II grupa – vrste sa manjim zahtevom za stajnjakom i često se gaje druge godine posle unošenja stajnjaka (korenaste vrste. Tako. Tabela 8. greda i slično. biće neznatan napad kupusara. ali koje imaju za posledicu zagađenje životne sredine. bob). a ne unose se pesticidi u zemljište. Zemljišta u podnožju (koluvijalna zemljišta) prihvataju zemljište odneto erozijom sa padina. praziluk. rotkva. koje su efikasne. đubrenju stajnjakom i predusevu. Možda se to može pripisati mikroklimatu date sredina (bolja oplodnja. Pored hemijskih mera suzbijanja. Erozija vodom uglavnom je karakteristična za zemljista pod nagibom. Pravilni i racionalni plodoredi imaju uglavnom tri ili četiri grupe useva: okopavine. Dobra poljorivredna praksa preporučuje suzbiljanje korova korišćenjem agrotehničkih mera: • Setvom deklarisanog semena • Pravilnim plodoredom • Odgovarajućom obradom zemljišta • Uniištavanjem korova fizičkim i mehaničkim putem 8. celer.3 Planovi plodoreda i đubrenja Plodored se uspostavlja na osnovu zahteva vrsta prema obradi zemljišta. rotkvica). što je dovelo do značajnog smanjenja plodnosti zemljišta na brojnim lokacijama. prvo polje uvek zauzimaju vrste iz I grupe. Istina. a faktori ublažavanja erozije su stabilna. koja je postojala i pre pojave ljudi. U odnosu prema đubrenju stajnjakom.7 Nepovoljni uslovi za rast korova Borba protiv korova je aktuelna u svim sistemima zemljoradnje. jer leptiri kupusara ne podnose miris paradajza. a dobiće se zdraviji proizvodi. propusna i peskovita zemljišta. Međutim. zrnene mahunarke i trave. paprika. na primer. a neke jedna drugoj smetaju. pošto su obično zbijena i slabo propu- Plodoredna polja I 2002 2003 2004 2005 Ozima pšenica Kukuruz Jari ovas Grahorica Kukuruz Jari ovas Grahorica Ozima pšenica II III Jari ovas Grahorica Ozima pšenica Kukuruz Grahorica Ozima pšenica Kukuruz Jari ovas 41 IV . strukturna.4 Primer pravog jednostavnog plodoreda 8. već i one koje se nalaze u njihovoj bližoj okolini. Neke biljke svojim mirisom odvraćaju štetočine i time štite ne samo sebe. crni luk. dobra poljoprivredna praksa preporučuje primenu raznih agrotehničkih mera kojima se vrši suzbijanje korova ispod praga štetnosti.go ako se gaje u čistim kulturama. Takođe do gubitka zemljišta dolazi često u oblastima gde je prisutna neplanska seča šuma. povrće delimo u tri grupe: I grupa – vrste koje se obično đubre stajnjakom (vrežaste vrste. Erozija obuhvata eroziju vodom i eroziju vetrom. drugo polje iz II grupe. zdravije biljke i sl. ako se u polju sa kupusom na raznim mestima posadi po koja biljka paradaj za. deformacije terena. Ova pojava samozaštite ima veliki značaj u zaštiti biljaka. spanać.). strna žita. III grupa – vrste koje obogaćuju zemljište azotom (grašak. 8. paradajz. beli luk). a može dovesti do značajnog smanjenja plodnosti zemljišta. pojava dina. Određenom kombinacijom mešovitog gajenja biljnih vrsta smanjiće se upotreba hemijskih sredstava. kupusnjače. koje dovode do gubitka površinskih delova zemljišta. Njihovom smenom dobija se trogodišnji ciklus gajenja povrća. U tropoljnom plodoredu.6. plavi patlidžan. a treće polje vrste iz treće grupe. primenom modernih postupaka poljoprivredne proizvodnje ljudi su na mnogim mestima ubrzali erozione procese. neke se biljne vrste pomažu i štite.8 Mere za sprečavanje erozije Erozija je prirodna pojava. salata. boranija-pasulj. pa kad to osete lete dalje da bi položili jaja.

5 200 50 100 50 300 300 200 8. Eolska erozija je prisutna na celom prostoru Vojvodine. a najizraženija je u južnom Banatu. istočnom Sremu i severnoj Bačkoj. Cu2+. SO42. Preporuke vezane za izbegavanje erozije izazvane vetrom • Koristiti odgovarajuće planove plodoreda. ali i usled nepravilnog đubrenja.5–2. ispaša na degradiranim površinama. Cl-. pri čemu je najznačajniji gubitak azota i fosfora jer oni mogu poremetiti hemijsku ravnotežu u rekama. a intenzitet erozija zavisi posebno od jačine. U oblastima podložnim eroziji vodom. seča drveća i žbunja. žbunja. Elementi kao što su: NO. vetar mehanički oštećuje biljke. već akumulacijom ovih materija u biljnim organima oni mogu dospeti lancima ishrane u organizam životinja i ljudi. što može prouzrokovati oštećenja biljaka ili poleganje useva. Ovi elementi nemaju nikakvu fiziološku ulogu u razviću biljaka.9 Kontaminacija zemljišta Materije koje mogu narušiti prirodnu plodnost zemljišta i ugroziti ishranu biljaka nazivaju se opasnim i štetnim. jezerima i morima. kao što su obrađivanje zemljišta. mobilnog gvožđa i mangana može da izazove zakišeljavanja. hlorida. kao i kontaminacije i degradacije zemljišta i drugih ekosistema. koristiti prenosne prepreke i vršiti navodnjavanje tokom kritičnih perioda nja na biljke. itd. Veće koncentracije mobilnog aluminijuma imaju fitotoksičan efekat ukoliko je pH zemljišta manji od 4. zbog fitotoksičnog delova42 . kao što su podzemne vode i vazduh. sintetičke organske materije i pesticidi. važno je da padine budu prekrivene vegetacijom. a višak natrijuma alkalizaciju zemljišta. zatim direktne setve zaštitnih kultura. trave i useva sprečava spiranje zemljišta.normalno se nalaze u zemljištu. Zbog takvih toksičTabela 8. Na+. Pored odnošenja finih čestica zemljišta. pedo i geohemijskih faktora.1 – 0. Opasne materije u zemljištu predstavljaju teški metali. jer korenje drveća. Mn2+. kiselim kišama i aerozagađenjem. BO3+. dok u visokim koncentracijama mogu imati toksične efekte.0 0. radionukleidi. Do povećanja koncentracije mobilnih formi ovih elemenata može doći usled prirodnih. što je više moguće • Ukoliko je neophodno. uključujući gajenje višegodišnjih travnih. dužine trajanja i pravca vetra. Erozija vodom takođe dovodi do ispiranja kore novog sistema. Erozija vetrom naročito je izražena u ravničarskom području koje je bez vegetacije. kada zemljište nije suvo. Višak sulfata. U oblastima podložnim eroziji vetrom. SeO6. oranje vršiti po konturama parcela • Izbegavati ostavljanje degradiranih površina tokom zime • Izbegavati prekomernu ispašu na padinama • Aktivno sprovoditi sejanje trave • Sprovesti terasiranje terena u većini strmih oblasti sna za vodu. ali ako se nađu u visokim koncentracijama u zemljišnom rastvoru ili adsorptivnom kompleksu zemljišta mogu postati opasni. H S-.Preporuke vezane za izbegavanje erozije izazvane vodom • Uzgajati višegodišnje useve. • Stvoriti vetrozaštitne šumske pojaseve. oranje po nagibu terena. ili travno-leguminoznih smeša • Oranje obavljati u optimalnim uslovima. Fe2+. treba koristiti metode redukovane obrade ili bez obrade zemljišta.5 Optimalne i maksimalne dozvoljene količine pojedinih elemenata u zemljištu Optimalne vrednosti mg/kg Maksimalne dozvoljene količine mg/kg EleLako Lako Ukupno Ukupno menti rastvorljiv rastvorljiv Fe Zn Mn Cu B Se F Al 20–50 10–20 5–20 20–80 4–50 2–100 40–100 2–10 0.5. NO-. treba izbegavati aktivnosti koje dovode do stvaranja ogoljenih površina. ili strništa.

a potiču iz industrijskih postrojenja za preradu metala. posebno onih iz antropogenog zagađenja zemljišta. zavisi od reakcije zemljišta.0 Hrom Živa Nikl Olovo 1 – 100 0.01 – 1.0 10 – 50 0.1 – 1. Tabela 8.6 Prosečne i maksimalne dozvoljene količine teških metala u zemljištu Elementi Raspon Najčešće vrednosti mg/kg-1 Maksimalne dozvoljene količine 20 2 100 2 50 100 50 Arsen 1 – 50 2 – 20 0. mehaničkog sastava zemljišta. zakonom su regulisane maksimalne dozvoljene količine. Pb (olovo) i V (vanadium).nih efekata. U zemljište sa otpadnim muljem i neadekvatno proizvedenim stajskim đubrivom mogu dospeti i patogeni mikroorganizmi Escherichia coli. hemijske industrije. Ni (nikal). 43 . Još jedan izvor akumuliranja teških metala predstavlja primena fosfornih đubriva. termoelektrana. Salmonela. Cr (hrom). Proteus. Hg (živa).1 – 1. kojima se u zemljište mogu uneti značajne količine teških metala.01 – 1. Cd (kadmijum). od izduvnih gasova automobila.0 10 – 50 1 – 20 10 – 100 Kadmijum 0. koji u organizmu životinja i čoveka mogu izazvati neželjene posledice po zdravlje. vlažnosti itd. sadržaja organskih materija i koloidne gline. Mobilnost teških metala.0 1 – 100 1 – 100 Vanadijum 10 – 200 Teški metali su sledeći: As (arsen). kao i usled korišćenja otpadnih industrijskih i komunalnih voda. a zatim i komunalnih muljeva (komposta) kao organskih đubriva.

nusproizvod stočarstva. melasa. Zato je za sve farme. U brdsko-planinskim regionima stočarstvo je najvažnija a ponekad i jedina grana poljoprivrede. veoma važno da stvore dobre uslove za dobrobit životinja i čoveka i da rade na smanjivanju njihovog štetnog uticaja na okolinu. Potrošači zahtevaju proizvod koji neće uticati na njihovo zdravlje. radni i drugi potencijal i mehanizacija. kao i stajnjak. ali treba istaći da postoji mnogo više problema koje treba rešavati na velikim nego na malim farmama. STOČARSTVO mljište. hemijska. Takođe. u normalnim prilikama. hranimo ih pravilno i uzgajamo u uslovima koji zadovoljavaju njihove fiziološke potrebe. bilo direktno ili indirektno. Današnji uzgajivači moraju takođe da vode računa o uticaju njihove proizvodnje na okolinu. Stočarsku proizvodnju moramo dakle. mleko vuna.2 Određivanje zastupljenosti domaćih životinja na farmama Zastupljenost grla na farmi predstavlja odnos broja svih vrsta i kategorija stoke i raspoloživih obradivih površina na farmi. jer ukazuje kolike su objektivne mogućnosti farme da pravilno upotrebi svu godišnje proizvedenu količinu stajnjaka gajenih grla. Prema tome. Poljoprivredno stanovništvo ostvaruje od stoke i stočnih proizvoda preko 60 % od ukupnog dohotka. smatrati bitnom osnovicom biljne proizvodnje i obrnuto. Ovaj odnos je veoma bitan za očuvanje okoline. džibra. Visoka produktivnost je moguća jedino ukoliko gajimo visoko kvalitetna grla. komina. koji će ubuduće igrati vrlo važnu ulogu prilikom odabira proizvoda od strane potrošača. Za uzvrat vraćaju zemljištu neophodne sastojke preko stajnjaka. Odgovarajući način ishrane i uzgoja domaćih životinja predstavlja osnovu za visoko produktivno stočarstvo. Ispravnost hrane je drugi aspekt.1 Privredna važnost domaćih životinja i svrha njihovog odgajivanja Domaće životinje imaju veliki značaj u životu čoveka koji njihovim uzgajanjem dobija raznovrsne proizvode nezamenljive za ishranu i odevanje ljudi. tekstilna. sladne kukuruzne klice) oplemene i transformišu u visoko vredne animalne proizvode kao što su meso.Stočarstvo i dobrobit životinja 9. koji je u ratarskoj. povrtarskoj i voćarskoj proizvodnji neophodan za održavanje plodnosti i povoljne strukture zemljišta. i proizvode koji su proizvedeni korišćenjem metoda koje nisu štetne za okolinu. domaće životinje su sposobne da različite vrste biljnih hraniva. Veliki deo naše zemlje čine livade i pašnjaci (oko 40%) koji se jedino preko stoke mogu iskoristiti. Na stočarskoj proizvodnji kao sirovinskoj bazi zasnivaju se i razvijaju prehrambena. farmaceuska i industrija stočne htane. a preživari čak i gruba hraniva ili nusproizvode prehrambene industrije (kao što su repini rezanci. a da pritom ne prekorači . Ovo nam ukazuje na usku povezanost stočarske i biljne proizvodnje. preko stočarstva se naintenzivnije iskorišćava poljoprivredno ze44 9. Briga o zdravlju životinja i njihov uticaj na okolinu su veoma važni bilo da se radi o malim ili velikim farmama. Na većini velikih farmi količina proizvedenog stajnjaka može da bude tolika da se ne može postići proces prirodnog recikliranja hranjivih sastojaka što rezultira curenjem i gubitkom hranjive materije a posebno azota. nezavisno od njihove veličine. 9.

“ Član 18 – „Osvetljenje. uzimajući u obzir zahteve kultura koje će se gajiti. niske troškove za stočnu hranu i radnu snagu. Mikro45 . kvalitetnu proizvodnju uz zaštitu okoline od zagađivanja. Jedna od opcija je da održava životinje čistim što umanjuje higijenske probleme. uspostaviti akcione programe i programe monitoringa za ove zone. uključujući i đubrivo koje ostaje na pašnjacima posle ispaše. 9. Plan upravljanja nutrijentima na farmi treba da sadrži i godišnji plan upotrebe stanjaka na svim raspoloživim obradivim površinama.1 Unutrašnje uređenje staja Unutrašnje uređenje staja treba da bude takvo da podržava dobre uslove za životinje i visoku produktivnost. Ovom direktivom se propisuje i da se u ugroženim zonama primene određene mere kojima će se osigurati da. kako u EU tako i u Evropi uopšte. Stoga u zemljama EU postoji preporuka. živine i kunića (Sl. a u zonama ugroženim od zagađenja nitratima i zakonsko ograničenje. plodnost zemljišta. Da li farma gaji adekvatan broj grla stoke po hektaru raspoloživih obradivih površina. Danas postoji trend harmonizacije standarda u oblasti i vezano za mere koje se tiču brige o zdravlju životinja. uzimajući u obzir sve specifičnosti vezane za način držanja i ishranu životinja. Prekomerno doziranje azota.3. 81/06) Član 4 – „Farma mora da bude izgrađena tako da omogući odgovarajuće mikroklimatske i zoohigijenske uslove zavisno od vrste životinja. temperatura i vlažnost vazduha. skladištenja i nege stajnjaka. Nitratna direktiva Evropske unije (91/676/EEC) koja se odnosi na zaštitu voda od zagađenja izazvanog nitratima iz poljoprivrednih izvora propisuje da zemlje članice EU moraju odrediti zone na svojoj teritoriji koje su ugrožene ili potencijalno ugrožene od zagađenja nitratima poreklom iz poljoprivrede. Prosečna količina azota (dobijenog iz sopstvene proizvodnje stajnjaka) koja se upotrebi na farmi u toku godine po jedinici obradive površine izračunava se tako što se godišnja proizvodnja azota na farmi (izražena u kg) podeli sa brojem ha obradivih površina kojima farmer raspolaže. sadržaj nutrijenata u stajnjaku i osoci. Pritom je azot posebno sklon ispiranju pri prekomernoj ili na drugi način neadekvatnoj upotrebi stajnjaka (vidi poglavlja 2 i 10). tip stajnjaka koji se proizvodi. farmer treba da smanji broj grla. način rukovanja i čuvanja stajnjaka na određenoj farmi.“ 9. Visina prostorija od poda do krova takođe je važan parameter za zdravlje životinja. količina stajnjaka primenjenog na poljima svake godine neće premašiti količinu stajnjaka koji sadrži 170 kg N/ha. koncentracija gasova i prašine u vazduhu. sa gledišta očuvanja okoline. može se utvrditi izradom Plana upravljanja nutrijentima za farmu. kod stočarskih farmi. kupi/zakupi dodatnu obradivu površinu. RS br. papkara.3 Briga o životinjama Stoku treba držati u uslovima koji ispunjavaju zahteve koji odgovaraju određenim vrstama životinja i uzgoja i koji treba da obezbede očuvanje zdravlja životinja.maksimalnu preporučenu stopu primene stajnjaka po jednom hektaru. visoku produktivnost. način izđubravanja. odnosno u stajnjaku. intenzitet buke i higijena u prostorijama i prostorima u kojima borave životinje mora da bude u granicama koje nisu štetne za životinje. Prilikom procene uzimaju se u obzir sve specifičnosti vezane za tip. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. fosfora i kalijuma putem đubriva predstavlja rizik od zagađenja podzemnih i površinskih voda ovim nutrientima. kao i druge bitne faktore (vidi poglavlje 10). načina đubrenja biljaka (vidi poglavlja 8 i 10). Neke zemlje ovu restrikciju primenjuju na celoj svojoj teritoriji. kruženje vazduha. a najbolje je uraditi hemijsku analizu koja će pokazati vrednosti nutrijenata u stajnjaku. ne bi trebalo da prelazi količinu od 170 kg azota po hektaru obradivog poljoprivrednog zemljišta. Planom se određuje ili procenjuje godišnja proizvodnja stajnjaka svih vrsta i kategorija stoke na farmi. kao i uspostaviti Pravila dobre poljoprivredne prakse koja će biti obavezna za primenu u ugroženim zonama. proda/ustupi višak stajnjaka ili sklopi dugoročni ugovor sa farmama koje nemaju dovoljan broj grla za proizvodnju stajnja- ka koja im je potrebna za đubrenje raspoloživih obradivih površina. smanjuje koncentraciju amonijaka i poboljšava radne uslove zaposlenih. Na osnovu već određene proizvodnje stajnjaka procenjuje se koliko kilograma azota godišnje se proizvodi na farmi. da prosečna količina stajskog đubriva koja se svake godine iznosi na obradive površine. gl. Ukoliko ovaj iznos prelazi 170 kg N/ha.

0 0. veličina površina u stajama koje su prekrivene đubrivom. Za nove objekte za držanje muznih krava visina zidova ne treba da bude manja od 5 m. Preporuka za prostirke za 46 Na tržištu se danas mogu nabaviti gumeni madraci pomoću kojih mogu da se naprave dobri uslovi u prostoru gde životinje leže bez korišćenja materijala za prostirke. Za manje staje unutrašnja visina prostora treba da bude od 2. Preporučuje se da se na svakih 20 m2 stajskog prostora izgradi 1m2 prozorskih površina.3 m2 Sama krmača: 1.3 1.85 dužine.70 m.Mere koje se preporučuju za uzgoj domaćih životinja različite vrste životinja i uslove uzgoja je data u tabeli 9. Zbog toga je važno da se đubrivo iznosi iz staja i da se površina na po- .1 m širine ili 2.3. Korišćenje prostirke od slame. Gubitak amonijaka u stajama zavisi od faktora kao što su intervali izđubravanja. 9.0 Vezani Muzna krava Duboka prostirka Lige boksovi U pojedinačnim Telad do 6 boksovima meseci staroU grupnim sti boksovima Junad 6–12 meseci Junad 12–24 meseci Sistem krava sa teletom Tovne svinje Krmača sa prasadima Duboka prostirka Slobodni s pregradama Duboka prostirka Slobodni s pregradama Slobodni s prostirkom Na dubokoj prostirci Na prostirci Krmače Tovne svinje: klima u stajama će biti mnogo bolja sa povećanjem zapremine prostorija.8 m2 Životinja Vrsta uzgoja Material za prostirke u kg/dan po životinji 3.3 m2 Krmača sa prasadima: 1. Procenjuje se da samo usled provetravanja staja gubi otprilike 10% azota od ukupno proizvedene količine.1.1 Preporuka za dnevne količine materijala za prostirke prema vrstama životinja i uzgoja Muzne krave Junad Telad Tovni bikovi Vezani sistem. boks 1.0 3. Voda za piće treba da bude obezbeđena u količinama i kvalitetu koji odgovara uzgoju. Pored dimenzija prostora po grlu.0 2. separacija mokraće.75 do 3 m.0 1.85 m dužine i 1. pravilan smeštaj grla zahteva odgovarajuću rasvetu kao i dnevnu svetlost. Prolazi za hranjenje životinja treba da su napravljeni sa neklizajućom površinom koja je otporna na urin i dezinfikciona sredstva.0 1. nivou proizvodnje i starosnoj dobi određene vrste životinja.8 m2 Vezani sistem. 0. Nagib poda u prolazima ne treba da bude veći od 2%. boks 1. Visina prostorija za tov svinja treba da bude do 2. da je termički izolovan a takođe da bude otporan na urin i dezinfekciona sredstva.15 m2 /prase odvojenog prostora 0.9 m širine 1.0 3. Prostor u kom životinje leže treba da bude suv. slama treba da bude iseckana na sitne komade.0 1. piljevine i dr. temperature unutar staja i sadržaja sirovih proteina u hrani. U stajama sa sistemom za polutečno đubrivo. Tabela 9. doprineće udobnosti životinja.65–0.0 5.7 m2 Slobodni sistem: 2.2 Postupanje sa stajskim đubrivom u stajama i iznošenje stajnjaka Isparavanje amonijaka počinje odmah nakon ekskrecije fecesa i urina.0 1.0 5.3 m2 za krmaču i 0. 2.8 m2 po odraslom grlu 6 –18 meseci: 1.35 m2 Slobodni sistem. U boksovima i prostoru za spavanje prasadi nagib poda ne treba da bude veći od 2%.

Dolaskom u krvotok vezuje se za hemoglobin što umanjuje transport kiseonika i izaziva anemiju. konstrukcije štale. 9. ugljen dioksid.3. plesni. Zbog toga je razdvajanje urina veoma važno i što se urin pre ukloni iz staje to će isparavanje amonijaka biti manje. na zdravlje životinja i smanjiće sposobnost produktivnosti životinja. a nastaje nepotpunim sagorevanjem pri otvorenom plamenu. sumpor vodonik. Izaziva trovanje i u malim količinama koje ne mogu da se osete čulom mirisa. Putem ventilacije se regulišu važni parametri mikroklimata u stajama kao što su sadržaj kiseonika. NH3.4. slame. gubitak amonijaka smanjuje za 15%. Smanjenjem temperature u stajama sa 15 na 10ºC emisija amonijaka se redukuje za približno 40%. Sa druge strane visoka vlažnost omogućava preživljava47 9. Dozvoljena koncentracija je od 40 do 100 ppm. ugljen monoksid. zbog čega nastaje gušenje. teži od vazduha.1 Ventilacija Obezbeđenje efikasnog sistema izmene vazduha u objektima je jedan od vrlo značajnih zahteva koji se moraju poštovati kod izgradnje objekata u stočarstvu.3 Površina u stajama zaprljana stajskim đubrivom Isparavanje amonijaka zavisi od toga kolike su površine stajnjaka izložene na otvorenom. sistema ventilacije i spoljne temperature. parazita i dr. H2S. Sa manjih površina će gubici biti manji nego sa većih. Zbog izuzetnog značaja za reproduktivne i proizvodne osobine i zdravlje domaćih životinja temperatura vazduha je vrlo važan mikroklimatski faktor. Izračunavanja su pokazala da se smanjivanjem zaprljanih površina za 20% u vezanom sistemu uzgoja. Ugljen dioksid je normalan sastojak vazduha. Sumpor-vodonik je vrlo otrovan gas. Nastaje razlaganjem proteina.4 Izdvajanje (mokraće) urina i temperatura u stajama Najveći gubitak amonijaka potiče iz urina (mokraće). polena. Prepo ruke za brigu o životinjama u svim vrsta ma staja za krave i svinje • Čuvati životinje u uslovima koji omogućavaju dobro zdravlje životinja i visoku produktivnost • Staje za goveda i svinje treba da imaju prirodnu svetlost i odgovarajuće osvetljenje • Pijaća voda bi trebalo da bude obezbeđena za sve životinje u dovoljnoj količini i kvalitetu • Držati staje i životinje čistim • Površine za ležanje životinja treba da budu suve i čiste • Staze ne smeju da budu klizave i treba ih držati što je moguće čistije • Iznositi stajnjak najmanje dva puta u 24 sata 9. Gubitak amonijaka veoma zavisi od temperature u stajama. CO2. Previsoka koncentracija sumpor vodonika H2S može biti smrtonosna Amonijak je gas oštrog mirisa koji se oslobađa iz stajnjaka. Ugljen-monoksid je gas bez boje i mirisa. CO. onemogućavajući preuzimanje kiseonika. Može da bude nosioc živih mikroorganizama često i patogenih.4 Mikroklima u stajama Mikroklima unutar staja je rezultat grejanja i emisije različitih gasova koje proizvode životinje. utiče na nervni sistem i dovodi do smetnji u disanju. Ovaj gas je veoma otrovan i vezuje se u plućima za hemoglobin.3. Oštećuje sluzokožu dok dugotrajnim udisanjem izaziva oboljenje pluća. Prašina u objektima potiče od hrane. Pri većoj koncentraciji izaziva smetnje u disanju pri dužem udisanju dovodi do trovanja i gušenja životinja. mada ima veoma jak miris koji podseća na pokvarena jaja.dovima i zidovima koja je zaprljana stajnjakom svede na minimum. Prašina koju životinje udišu utiče na zdravlje i prirast. Povećana vlažnost vazduha pri niskim temperaturama kod životinja ima tendenciju da vlaži dlačni pokrivač i u takvoj situaciji gubici toplote putem provodljivosti budu značajni. i organska prašina ima štetni uticaj . Prašina negativno utiče i na zdravlje farmera i vek korišćenja opreme 9. Suviše visoka koncentracija štetnih gasova kao što je amonijak. Curenje ili prosipanje vode iz sistema za napajanje stoke povećava površinu koja je kontaminirana stajnjakom zato se ono treba kontrolisati i popravljati. temperatura vazduha. sadržaj vlage i koncetracija štetnih gasova u vazduhu.

neškodljivo uklanjanje i utvrđivanje uzroka uginuća i prevozna sredstva za transport životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla (Sl. utvrđivanje uzroka uginuća i neškodljivo uklanjanje. a samo spaljivanje kontroliše veterinarska inspekcija.5 Potreba životinje za kretanjem Svim životinjama je potrebno kretanje. Tokom letnjeg perioda problem je spustiti temperaturu u stajama. U ovakvim stajama postoji stvarna potreba za efikasnom opremom za ventilaciju. ali se ne preporučuje držanje na temperaturama nižim od 5ºC jer mogu imati zdravstvene probleme. 9. čime se povećava rizik pojava zaraza. SFRJ br. Ovo je veoma važno za staje u kojima stoka boravi preko cele godine. Životinje koje su vezane nemaju dovoljno kretanja. pre pokopavanja životinja se mora tretirati na odgovarajući način prema propisima o neškodljivom uklanjanju leševa (tretirati dezinfekcionim sredstvom i dr. ugljen dioksida i organske prašine prelazemaksimalne koncentracije • Koncentracija amonijaka u unutrašnjem vazduhu može se smanjiti: • Iznošenjem đubriva najmanje 2 puta u 24 sata • Minimiziranjem površina pokrivenih stajnjakom • Razdvajanjem urina od stajnjaka već u stajama i odnošenje u skladišta što je pre moguće • Izbegavanjem nepotrebne količine jednostavnih proteina u hrani čime se povećava efikasnost azota i smanjuje gubitak amonijaka. odmah ili najkasnije u roku od 12 časova u letnjem periodu.6 Odlaganje životinjskih leševa Prema regulativi svaki slučaj uginule životinje mora se prijaviti nadležnoj veterinarskoj inspekciji. odnosno u roku od 24 časa u ostalim periodima godine.). Preporuke za mikroklimu za sve tipove staja za krave i svinje • Ventilacioni sistemi u stajama treba da garantuju optimalnu vlažnost vazduha tokom zimskog perioda • Tokom letnjeg perioda ventilacioni sistem ne bi smeo da dozvoli prelazak temperature preko 26ºC • Ventilacioni sistem ne bi smeo da dozvoli da koncentracije amonijaka. pa zato dobar ventilacioni sistem mora podrazumevati i grejanje. Nije dozvoljeno uginule životinje odlagati (uklanjati) na divljim smetlištima i mestima za kompostiranje. U Srbiji se preporučuje da svaka opština treba da ima stočno groblje (izgradnju insineratora određuje broj stoke) i nadležni tim stručnjaka kao i transportna sredstva za uklanjanje leševa. Inspekcija treba da ispita leševe i da daje uputstva u vezi njihovog neškodljivog uklanjanja. Mogućnost da životinje provedu nekoliko sati svakoga dana napolju povoljno utiče na njihovo zdravlje. se malo kretati. Zato se preporučuje izvoditi stoku na pašu od maja do septembra da bi se poboljšalo njihovo zdravlje. ugljen monoksida. izvora ili bušotine koji služe za vodosnabdevanje ljudi i stoke • Da je 30 m najmanje udaljeno od izvora ili vodotoka i 10 m najmanje od odvodnog kanala Pravilnik o načinu neškodljivog uklanjanja životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla i o uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti i oprema za sabiranje.nje većine patogenih mikroorganizama. U manjim gazdinstvima gde životinje nemaju slobodan pristup svim delovima zgrade. životinje će 48 . 53/89) Član 9: Životinjski leševi i otpaci životinjskog porekla transportuju se do objekta za sabiranje. Visoka vlažnost uzrokuje znojenje životinja. Ako nadležne veterinarske službe dozvole farmeru da pokopa uginulu životinju. Goveda se mogu držati na niskim temperaturama. Vazduh koji je vrlo suv suši sluzokožu disajnjih puteva te uslovljava otežano disanje životinja. Temperatura u stajama ne bi smela da pređe 26°C. Mesto za pokopavanje životinja mora zadovoljavati sledeće uslove: • Da je 500 m najmanje udaljeno od naseljenog mesta • Da je 250 metara najmanje udaljeno od bunara. po pravilu. Tokom zimskog perioda problem je smanjiti vlažnost u stajama. Iz tih razloga je veoma važno da se ne zatvaraju ventilacioni otvori već omogućiti izlaz vlage. 9. Povećana temperatura praćena većom vlažnošću vazduha uslovljava respiratorne teškoće i porast unutrašnje temperature životinja. bakterije se ubrzano razmnožavaju a visoka vlažnost šteti i konstrukciji zgrade. Svinje su osetljivije na niske temperature (posebno mlađe kategorije). sumpor vodonika. Životinje sa zaraznim bolestima moraju uvek biti spaljene. gl.

Dobro izbalansiran obrok treba da bude prilagođen potrebama svih vrsta i kategorija domaćih životinja u skladu sa savetima stručnjaka. a ovo će umanjiti potrebu za ovakvim proizvodima.8 % u proseku a mleko najboljeg kvaliteta treba da sadrži minimum 3.7. vitamina i minerala jedan je od najvažnijih uslova za postizanje dobrih reproduktivnih i proizvodnih karakteristika u stočarskoj proizvodnji.• Grobna jama treba da bude takve dubine da nakon pokrivanja životinjskog leša debljina zemlje bude najmanje ? m • Dno mesta na kome se leš zakopava mora da bude najmanje 1 m iznad najvišeg nivoa podzemnih voda 9. pošto će ovo smanjiti njihovu ekonomsku štetu.3% proteina.000. broj somatskih ćelija ispod 300. Preporuke za proizvodnju visoko-kvalitetnih proizvoda od krava i svinja • Držati staje i životinje čistim • Hraniti životinje higijenski ispravnom hranom • Ne koristiti nedozvoljene stimulatore rasta 49 . s obzirom da će oni uticati na druge žive organizme u životnom ciklusu. Cena mleka obično zavisi od nivoa primenjenih higijenskih standarda. Preporučuje se farmerima da životinje osiguraju od više sile ili bilo koje vrste bolesti ili povrede životinja.000 i broj bakterija ispod 100. Uobičajen standard kvaliteta je minimalni sadržaj mlečne masti 3. Zemlje EU su u procesu regulisanja upotrebe stimulatora rasta. Treba izbegavati biostimulativne prehrambene materijale. Mnogi potrošači su svesni rizika i izbegavaju kupovinu hrane proizvedene uz pomoć stimulatora rasta. Kvalitet životinjskih proizvoda Dobro izbalansiran obrok sa odgovarajućom energetskom vrednošću i količinom proteina. Hranite životinje higijenski ispravnom hranom. merenih prisustvom bakterija i somatskih ćelija i procenta proteina i mlečne masti.

da li se one drži na prostirci ili ne. 10. STAJNJAK staje faktor zagađivanja spoljne sredine i podzemnih voda o čemu se danas posebno mora voditi računa kako zbog sve veće zagađenosti životne sredine koja ugrožava čoveka i životinje. količine vode u njemu. Prevreli stajnjak prestavlja heterogenu masu.1 Vrste stajskog đubriva Stajsko đubrivo nije standardizovani proizvod i razlikuje se od farme do farme. odnosno TEČNI stajnjak. kategoriju i vrstu domaćih životinja i metod rukovanja. višak upotrebljene vode i zemlju. uključujući obrok. skladištenja i tretmana. načina pakovanja. u zavisnosti od strukture obroka kojim se domaće životinje hrane. takođe smanjuju izdatke za mineralna đubriva. U zavisnosti od načina držanja domaćih životinja tj. tako i zbog eventualnih sankcija koje bi proizvodnju opteretile dodatnim troškovima. a takođe smanjuje rizik od zagađivanja bunara. ostatke hrane.: • vrsta životinja • način čuvanja životinja • vrsta i količina hrane i način ishrane • nivo proizvodnje . što bi uticalo na smanjenje gubitaka hranljivih materija. tako da njegov konačan sastav kada je pripremljen za primenu. vode za piće i drugih vodnih resursa. ostataka hrane. Stajnjak takođe može da uključi prostirku. Šematski prikaz rukovanja stajnjakom od staje do useva uključujući i ekonomsku računicu poljoprivrednika 10.2 Sistemi za rukovanje stajskim đubrivom Dobre sisteme za rukovanje stajnjakom karakterišu mere za povećanje efikasnosti upotrebe nutrijenata.1 Uvod-proizvodnja i rukovanje stajnjakom Stajnjak je osnovni nusproizvod stočarske proizvodnje. kao npr. po50 Slika 10. 10. upotrebljene prostirke i dr. sistem za rukovanje doprinosi boljim sanitarnim i higijenskim uslovima za životinje i osoblje. prevreli stajnjak predstavlja đubrivo koje obogaćuje zemljište organskim materijama. i smatra se da je kao takav najbolje. veoma varira. Međutim ako se stajnjak ne zaorava na njivi već se samo skladišti na površini zemlje. Zatim. dužine skladištenja. ČVRSTI stajnjak prestavlja mešavinu fecesa (izmeta). dlake itd.Upotreba i rukovanje stajnjakom i organskim otpadom 10. Prema tome. kao nusproizvod se javlja ČVRSTI. Stajnjak kao nusproizvod stočarske proizvodnje ima karakteristike koje su pod uticajem mnogih faktora. mokraće.1. mokraće i prostirke dok se TEČNI stajnjak sastoji od fecesa. najjeftinije i najkvalitetnije đubrivo kojim se održava i popravlja kvalitet i struktura zemljišta. Na karakteristike stajnjaka utiču mnogi faktori. Dobri sistemi za rukovanje stajnjakom. oko jedne trećine azota potrebnog biljkama (potreba useva za nutrijentima) može se zameniti stajskim đubrivom.2.

51 . kao komponenta sastoji od iskorišćenog materijala prostirke i ostataka nepojedene hrane (rastura sa hranilica).Slika 10. što je prikazano na slici 10. Prostirka se.3. Glavne komponente stajskog đubriva • tehnologija koja se koristi pri rukovanju stajskim đubrivom • znanje i iskustvo u upravljanju. čvrsto. fecesa. Slika 10. stajsko đubrivo. tečno stajsko đubrivo i osoka kao i prikay skladištenja različitih tipova stajnjaka.2. urina i prostirke u 3 vrste stajskog đubriva. vrste hraniva i načina ishrane kao i kapaciteta za uzgoj životinja.2. Stajsko đubrivo je meša vina fecesa i mokraće. Količina proizvedenog fecesa i urina zavisi od vrste životinja. Šemarski prikaz raspodele komponenti – vode. prostirke i vode.

3 2.8) · 4.0 53. deterdžentima i drugim hemijskim supstancama. Prljava voda – Prljava voda je zagađena fecesom. Tečni stajnjak – Tečni stajnjak je mešavina fecesa i urina (mokraća). Tečni stajnjak otiče pod dejstvom gravitacije a može se transportovati i pumpama do skladišta Procenat suve materiju se kreće između 1 i 10% u zavisnosti od količine upotrebljene tehničke vode. kako bi se olakšao rad pumpi. od pranja pomoćnih prostorija i prostorija za mužu.) Čvrsti stajnjak bogat slamom može se slagati na gomilu visine do 3 m.2 Vrste otpadnih voda sa farmi Otpadna voda sa farmi je zajedničko ime za vodu koja izlazi sa farmi zagađena fecesom. postoji više različitih podvrsta. Radi lakšeg opisa mogućnosti korišćenja stajskog đubriva. paprat i strugotine drveta. preporučuje se dodavanje vode. to je 14. obično slame. 52 Proizvodnja tečnog stajnjaka u toku 24 časa za pojedine kategorije goveda i svinja data je u nastavku: Kategorija goveda Telad Junad 6-12 mes. suve materije tada dnevna količina proizvedenog čvrstog stajnjaka iznosi (20/2 +4. Tokom perioda lagerovanja stajnjaka na betonskim skladištima pod uticajem atmosferskih padavina dolazi do ceđenja vode bogate nutrijentima i ta voda se naziva OSOKA. urinom. Junad 12-24 mes. jer potiču od različitih vrsta stoke.0 13. Proizvodnja stajnjaka ostalih kategorija goveda može se izračunati na isti način ili proporcionalno u odnosu na težinu krave u pojedinoj kategoriji. tečni stajnjak i osoka koja nastaje ceđenjem iz čvrstog stajnjaka. na podu prostorija u kojima borave domaće životinje (u brdsko-planinskim reonima se takođe upotrebljava lišće. Najštetniji tipovi otpadne vode su tzv. sastoji se od fecesa i mokraće pomešanih sa velikim količinama prostirke. Tečni stajnjak ima određenu vrednost kao đubrivo s’ obzirom na sadržaj važnih hranljivih materija N (azot). P (fosfor).7 3. Ukoliko je procenat suve materije u tečnom stajnjaku blizu 10%.8 kg. mlekom. spoljnih staza za rukovanje stajnjakom.0 Kategorija svinja Krmača sa prasadima Odlučena prasad 7–15 kg Prasad 15–25 kg Tovne svinje 25–65 kg Tovne svinje 65–105 kg Nerastovi Ukupna dnevna proizvodnja tečnog stajnjaka (kg) 10.Kao što je već pomenuto. . VSJ/Tovna junad Muzne krave Ukupna dnevna proizvodnja tečnog stajnjaka (kg) 7. a sakuplja se sa platoa za okupljanje stoke pre muže. Količina čvrstog stajnjaka izračunava se na osnovu formule: KOLIČINA STAJNJAKA (kg) = Suva ma terija hrane (kg)/2 + suva materija prostirke (kg) · 4 PRIMER: Ako krava prosečno dnevno pojede oko 20 kg suve materije hrane a 5 kg prostirke ima 4. Čvrsti stajnjak – Stajnjak dobijen od životinja koje se drže u zatvorenim prostorijama. ostacima hrane.2 kg čvrstog stajnjaka dnevno. stajsko đubrivo će se razlikovati od farme do farme.5 5.1 Jedan kubni metar sadrži približno 1000 kg tečnog stajnjaka. U svakoj vrsti stajskog đubriva.0 32. ostacima hrane i dr.0 26.9 1. skladištenja i tretmana.5 7. prljava voda i otpadna voda iz silaže. urinom. koje proizvode domaće životinje. sa upotrebljenom tehničkom vodom za pranje.8 · 4= 59.2. staza za životinje. 10. imajući u vidu da se različiti tipovi stajnjaka tretiraju na različite načine i da imaju različit sadržaj nutrijenata. ono je podeljeno u 2 ili 3 grupe: čvrsi stajnjak. K (kalijum).

spremišta za đubrivo i nakon primene stajnjaka na njivama. Sledeći paragrafi će dati primere ovakve dobre prakse. • Izbegavati preteranu upotrebu vode za pranje opreme i prostorija za mužu i redovno kontrolisati ispravnost pojilica na farmi. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. Preporuke za minimiziranje količine prljave vode koja se stvara na farmama Osnovna pravila su: • Koncentrisati površine koje se zagađuju stajnjakom što je moguće više. Šematski prikaz gubitka nutrijenata usled rukovanja stajnjakom dat je na slici 10. Zato se prljava voda mora sakupljati i prema mogućnostima primenjivati na useve u toku vegetacije.3 Rizici od zagađenja pri rukovanju sa stajskim đubrivom i otpadnom vodom 10. Ocedne vode iz silaže se javljaju kada je sadržaj suve materije (SM) u kukuruznoj stabljici ispod 28%. papkara. Svi silosi moraju imati drenažni sistem za sakupljanje oceda (efluenata) iz silaže.5. Fosfor. skladištima i tokom njegove primene. 81/06) Član 10 – Otpadne vode koje nastaju tokom proizvodnog procesa ili pranja objekta i opreme moraju se sakupljati u vodonepropusne ispuste i moraju da se prečišćavaju pre ispuštanja u prirodne recipijente.3. fosfora i kalijuma i imaju visok nivo organskih materija. Azot isparava uglavnom u obliku amonijaka iz staja. • Primenjivati metode pranja prostorija za mužu.4. Najbolja tehnika za pripremanje silaže je kada trava prethodno provene do sadržaja SM od 35% .1 Stajnjak Najopasniji izvori zagađenja na stočnim farmama su skladišta stajnjaka.Otpadne vode iz silaže – Otpadna voda koja potiče od ceđenja ili drenaže silaže (npr. 10. ali ima vrlo nisku vrednost kao đubrivo. • Ograničiti spoljnu pristupnu površinu za životinje. Nitratni azot je pokretljiv u zemljištu i kao takav lako dospeva do podzemnih voda i na taj način ih zagađuje.kod sistema za rukovanje stajnjakom i osokom u proizvodnji mleka. Gubici azota iz staja u polje i ostatak azota raspoloživ za useve gađenje. Ocedi iz stajnjaka sadrže visoku koncentraciju nutrijenata posebno azota. 53 . platoa za okupljanje stoke pre muže i drugih betoniranih površina koje štede vodu. 10. kao što je primena opreme za pranje pod jakim pritiskom i izgradnja podova i zidova koji su laki za čišćenje. oma s ozbiljno obzirom da količina prljave vode može biti veoma velika. • Odvoditi atmosferske vode sa farme i krovova koje nisu zagađene stajnjakom putem drenažnih sistema koji nisu u kontaktu sa stajnjakom. Rizici od zagađenja stajnjakom mogu se umanjiti ukoliko farmeri primenjuju dobru praksu tokom rukovanja stajnjakom u stajama.3. glasnik RS br. Primenjeni stajnjak će se akumulirati u zemljištu gde će doći do transformacije nitrata u nitratni azot.3 Otpadne vode od silaže Ocedne vode iz silaže sadrže organske materije i predstavljaju rizik za zagađenje vodnih tela Važno je sakupljati svu otpadnu vodu iz silaže i ne dozvoljavati oticanje van prijemnih skladišta za silažne efluente. organske materije i amonijačni azot su obično vezani u površinskom sloju zemljišta i sa česticama zemlje lako dospevaju u površinske vodotokove. 10. može biti ve.3. ZaSlika 10. travne i kukuruzne silaže (cele biljke i visoko vlažnog zrna). Fekalne vode sakupljaju se u odvojene septičke jame ili se ispuštaju u kanalizaciju. živine i kunića (Sl. međutim.2 Prljava voda Prljava voda sadrži nutrijente i organske materije. Preporučuje se da se svi sakupljeni efluenti odvode cevima do jame za osoku i skladište zajedno sa osokom.

4 Sadržaj i gubici nutrijenata pri rukovanju sa stajskim đubrivom i urinom Gubici azota i delimično fosfora se javljaju u svim koracima u lancu rukovanja stajnjakom i osokom. 10. smanjuje gubitke amonijaka za 15%. 1 tona stajnjaka ekvivalentna je 4–6 kg azota. 10. intenzitet buke i higijena u prostorijama i prostorima u kojima borave životinje mora da bude u granicama koje nisu štetne za životinje. Slike 10. 10. Gubici amonijaka iz staja zavise od faktora kao što su intervali izđubravanja. Podovi su jednostavniji za čišćenje ako su nagnuti. Nagib na stazama ne sme biti veći od 0. gl.Preporuke za izbegavanje problema sa otpanom vodom iz silaže Osnovne aktivnosti su: • Stavljati u silažu prethodno provenulu travu i stabljike kukuruza • Važno je ocednu vodu (efluent) sakupljati na pravilan i bezbedan način • Sakupljenu ocednu vodu iz silaže odvoditi do skladišta. koncentracija gasova i prašine u vazduhu.6 pokazuju tipične vrednosti gubitaka dobijene istraživanjima u Švedskoj i količinu azota u goveđem i svinjskom stajnjaku dostupnu usevima. Mala površina će dati manje gubitke nego velika.5–%. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. otporan na dejstvo urina i dezinfekcionih sredstava i da ima toplotnu izolaciju na mestima za ležanje. Pod u stajama ne sme da bude klizav. od staje do skladišta i dalje do konačne primene na useve. strugotine kao i „madraca“ doprinosi stvaranju suvih i čistih prostorija. mora biti vodootporan.3 Uklanjanje osoke i temperatura u staji Gubici amonijaka uglavnom potiču iz urina (osoke).5 Rukovanje stajskim đubrivom u stajama i izđubravanje Isparavanje amonijaka započinje odmah nakon ekskrecije fecesa i mokraće . Nepropisno odlaganje stajnjaka uzrokuje gubitke azota do 30%.1 Unutrašnji objekti Konstrukcije staja i unutrašnji tehnički objekti moraju da obezbede odgovarajuće mikroklimatske uslove u stajama. kruženje vazduha. Član 18 – Osvetljenje. 54 .5. RS br.2 Površine staje pokrivene stajnjakom Isparavanja amonijaka zavisi od veličine površina pokrivenih stajnjakom i osokom koje su izložene okolnom vazduhu. živine i kunića (Sl. Gubici azota usled provetravanja staja se obično procenjuju na oko 10% od ukupnog sadržaja u stajnjaku.5 i 10. temperatura i vlažnost vazduha.5.6 Gubici azota iz staja u polje i ostatak azota raspoloživ za useve kod sistema za rukovanje stajnjakom i osokom u proizvodnji tovnih svinja 10. Proračun pokazuje da smanjenje zagađenih površina u slučaju slobodnog sistema čuvanja za 20%. Upotreba prostirki od slame. papkara. 10. Zato je važno da se što brže urin (osoka) ukloni iz staje jer će biti manje isparavanje amonijaka a samim tim će biti poboljšana mikroklima u staji. 81/06) Član 4 – Farma mora da bude izgrađena tako da omogući odgovarajuće mikroklimatske i zoohigijenske uslove zavisno od vrste životinja. Ilustracije radi. Slika 10. Podaci o gubicima i iskorišćenosti azota u Srbiji nisu raspoloživi. separacija urina. od površine staje pokrivene stajnjakom i sadržaja prostih proteina u stočnoj hrani. Gubici amonijaka veoma zavise od temperature u staji. U stajama sa sistemima za rukovanje osokom.5. slama se mora koristiti proređeno i mora biti usitnjena.

Rizici od zagađenja su vrlo visoki tokom sezone mirovanja kada je tlo zamrznuto i nepogodno za primenu stajnjaka. Tabela 10. Količina otpadne vode iz silaže zavisi od tipa silaže koji se koristi. Smanjenje prekomernog unošenja proteina bez smanjenja proizvodnje smanjiće gubitke amonijaka kao i troškove ishrane. kapaciteta proizvodnje i periodu ispaše.92 Određivanje lokacije za skladište stajnjaka i osoke – Opšte preporuke za planiranje celokupne površine farme prikazane su u Poglavlju 7 „Poljoprivredno planiranje“. ali biljke koriste nutrijente iz stajnjaka samo tokom sezone rasta. Skladištenje čvrstog i tečnog stajnjaka u šestomesečnom periodu je sasvim zadovoljavajuće a preporuka je da farmeri mogu da grade i veće skladišne kapacitete na farmi da bi obezbedili maksimalnu fleksibilnost prilikom izrade plana za primenu stajnjaka. Iz ovih razloga neophodno je odrediti minimalan period skladištenja stajnjaka. kao i za različite vrste uzgoja životinja.5. Za farme sa stadom većim od 20-30 krava za 55 .5 0. U Srbiji sezona porasta ratarskih kultura traje od marta/aprila do oktobra/novembra. Skladišni kapacitet mora da se izračunava posebno za svaki tip stajskog đubriva. Prljave vode se uglavnom mešaju sa stajnjakom i ovo se mora uzeti u obzir prilikom kalkulacije skladišnog kapaciteta za stajnjak (kada je reč o vodi za pranje uređaja za mužu moraju se koristiti biorazgradivi deterdženti). načina čuvanja životinja. Smanjenje gubitaka nutrijenata će takođe omogućiti farmerima da smanje troškove kupovine mineralnih đubriva zamenjujući ih stajnjakom. Preporuke za sve tipove staja za goveda i svinje • Održavati staje i životinje čistim • Minimizirati površine pokrivene stajnjakom • Vršiti izđubrivanje najmanje dva puta u toku 24 sata • Pokušati razdvojiti osoku već u staji i ukloniti stajnjak u skladište što je pre moguće • Održavati staze što čistijim • Dobro izbalansirana količina proteina (udeo prostih proteina) u obroku će povećati efikasnost usvajanja azota od strane životinja i time smanjiti gubitke amonijak 10. vidi tabelu 10. Podaci o stajnjaku koji proizvode različite grupe životinja u zavisnosti od sistema čuvanja dati su u poglavlju 9 – „Stočarstvo“.32 1. težina po 1m2 t/m2 m stajnjaka t/m3 1.8 2. Količina čvrstog stajnjaka po 1m2 površine skladišta u zavisnosti od visine gomile Visina Specifična Količina stajnjaka gomile. Ovo poglavlje se bavi detaljnim preporukama za skladišta stajnjaka.6 Skladištenje stajskog đubriva Skladišni kapacitet – Stajsko đubrivo se proizvodi tokom cele godine. Dužina preporučenog skladišnog period trebalo bi da se uzme u obzir prilikom kalkulacije skladišnih kapaciteta za stajnjak. Količina prljave vode zavisi od količine vode upotrebljene za pranje prostorija za mužu i okupljanje stoke. korišćene tehnologije pri rukovanju stajnjakom. prljavu vodu i otpadnu vodu iz silaže. Da bi se izbegli ovi rizici. Ovo pravilo podrazumeva da farmeri moraju da izgrade dovoljne skladišne kapacitete za stajnjak i osoku. prljav posao koji zahteva dosta vremena. Čvrsti stajnjak pomešan sa velikim količinama materijala za prostirku ima manju gustinu što treba uzeti u obzir pri pretvaranju tona u m3.90 0.2.0 2. U ovim kalkulacijama pretpostavlja se da jedna tona osoke i tečnog stajnjaka zauzima zapreminu od m3. zagađenih otpadnih voda i perioda skladištenja.4 Sadržaj prostih proteina u stočnoj hrani Količina azota koju grla ne iskoriste pri proizvodnji mleka i mesa. Postoji očigledna zavisnost između sadržaja prostih proteina u obroku i sadržaja azota u fecesu i urinu.88 0.0 1.5 2. Ukupni skladišni kapacitet na farmi zavisi od količine proizvedenog stajnjaka i količine sakupljene prljave vode. Količina stajnjaka proizvedena u stajama zavisi od broja i vrste životinja.85 0. Izđubravanje stajnjaka iz staja i odlaganje u skladišta vrši se dva puta dnevno i to je naporan.85 1.10.2. farme moraju imati dovoljno skladišnih kapaciteta koji omogućuju da se sav stajnjak koristi u sezoni porasta useva. procesu rasta ili tokom bremenitosti izluči se u vidu fecesa i urina.3 0.

• Skladište stajnjaka bi trebalo postaviti u nižem delu dvorišta farme kako bi se smanjila opasnost od oticanja zagađene vode.6.7 Izgled staje u kojoj se stajnjak tretira u čvrstom stanju uključuje jedan rezervoar za osoku i plato za odlaganje čvrstog stajnjaka Kada je u pitanju izgradnja novih staja. nasuprot pravcu glavnih vetrova i mora da bude udaljen najmanje 50 metara od objekta za životinje. • Da bi se izbegli problemi sa širenjem neprijatnih mirisa. Bočni zidovi takođe moraju biti dovoljno jaki.RS br 81/06) Član 11. Jama za osoku – Osoka iz staja zajedno sa vodom za čišćenje prostorija za mleko. te stoga mora biti armirana. Ploča. gl. Visok sadržaj amonijačnog N u osoci će osloboditi velike količine amonijaka u vazduh. curenje iz jama i zagađivanje podzemnih voda nije dozvoljeno. treba razmotriti i opasnost od mogućeg zagađenja bunara pijaće vode. Da bi . mleka i stajnjaka ne smeju da se ukrštaju • Skladišta za stajska đubriva ne bi trebalo da ometaju širenje staja • Novo planirano skladište stajnjaka mora biti praktično za upotrebu i u sledećoj fazi širenja farme Slika 10. mužu. bez dodatne manipulacije ili transporta. od farme u pravcu duvanja vetra. Otvor za izuzimanje stajnjaka mora biti dovoljno velik i postavljen tako da pražnjenje bude lako. skladište stajnjaka bi u koliko je moguće trebalo postaviti na preovlađujućem pravcu vetra. – Prostor za odlaganje i zbrinjavanje stajskog đubriva iz objekta mora biti smešten. takođe mora da bude pod nagibom 1% ka otvoru kako bi oced (osoka) nesmetano oticao prema sabirnom kanalu. lakše je locirati skladište na za to optimalno mesto. Manji rezervoari od 1. Zidovi će omogućiti nagomilavanje stajnjaka da bi se povećala skladišna zapremina i sprečilo površinsko oticanje nutrijenata. Atmosferske padavine zajedno sa ocedom iz uskladištenog stajnjaka sakupljaju se u prijemne jame (osočare) pored skladišta i time se sprečava zagađenje podzemnih voda. papkara.7 u nastavku. odnosno izgrađen tako da se spreči zagađivanje okoline i širenje uzročnika zaraznih bolesti životinja i ljudi.1 Skladište za čvrsti stajnjak i osoku U stajama sa sistemom rukovanja čvrstim stajnjakom moraju se sakupljati stajnjak i osoka u različitim skladištima. • Saobraćajne staze za utovar i transport za raspršivače stajnjaka moraju biti visokog kvaliteta i praktične za upotrebu • Staze za transport hrane.Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. Preporuke • Skladišta stajnjaka bi trebalo da se nalaze u blizini staja tako stajnjak može biti odnet direktno do skladišta. Obično se duž otvorenog bočnog zida pravi rešetkom pokriven sabirni kanal. Opšti primer dobre prostorne organizacije i lociranja skladišta za ovakve sisteme prikazan je na slici 10. Podloga skladišta mora da podnese teške mašine (npr. Jame se najčešće izrađuju od betona kao jednodelne. Stajnjak se čuva na betonskim podlogama za stajnjak a osoka se sakuplja zajedno sa prljavom vodom i čuva u jami za 56 Podloga za stajnjak se sastoji od betonske ploče i bočnih betonskih zidova postavljanih sa tri strane oko nje. oced sa skladišta za čvrsti stajnjak sakupljaju se u jami za osoku. povezanog sa prostorijama za mužu. dok se veći ukopavaju do pola. traktor) bez pucanja. • Pri određivanju položaja skladišta za stajnjak. U obzir treba uzeti i nivo podzemnih voda kada se bude određivalo koliko duboko se jama može ukopati.5 do 2 m u prečniku često su potpuno ukopani u zemlju. živine i kunića (Sl. osoku. Povećanje skladišnog kapaciteta za stare staje uvek povlači mnoga pitanja. Naravno. što otežava nalaženje optimalne lokacije. Skladišta stajnjaka bi trebalo da se nalaze u blizini staja tako da uređaji za čišćenje mogu da odnesu stajnjak direktno do skladišta. Ploče se obično prave od armiranog betona i moraju biti vodonepropusne kako bi se izbeglo curenje u podzemne vode. mužu preporučuje mehanička oprema za čišćenje. U jami za osoku može biti smešten rezervoar. 10.

kao što su beton. U slučaju većih skladišta moraju se koristiti snažnije mešalice. tečni stajnjak se mora mešati do homogenog stanja. emisije amonijaka su posebno visoke tokom perioda punjenja i mešanja tečnog stajnjaka pri pražnjenju skladišta.9). Da bi se obezbedili sigurni rezultati pri iznošenju. 57 . Određivanje lokacije skladišta za stajsko đubrivo • Skladišta stajskog đubriva ne treba da ograničavaju širenje staja. dovoljan pogon je jedna pumpa na struju. Jedan funkcionalan skladišni sistem za tečni stajnjak se sastoji od dva rezervoara. npr. Cev koja ulazi u crpni rezervoar bi trebalo da završava iznad nivoa tečnog stajnjaka (vidi sliku 10. Tankovi (rezervoari) za tečni stajnjak mogu biti izgrađeni od različitih materijala. • Plato za čvrsti stajnjak mora imati sabirni sistem kako bi se sprečilo oticanje sa platoa u podzemne i površinske vode.8. Preporuke Skladišni kapacitet • Minimalni skladišni kapacitet u Srbiji je 6 meseci za goveđi i svinjski stajnjak. Da bi se smanjile emisije amonijaka pri punjenju glavnog skladišta. Skladišta za stajnjak prave se tako da je garantovan radni vek od najmanje 20 godina. • Novo planirano skladište mora biti praktično za upotrebu čak i u slučaju povećanja proizvodnih kapaciteta • Saobraćajne staze za prolaz mehanizacije za utovar i transport stajnjaka moraju biti visokog kvaliteta i logistički praktične za upotrebu • Ukoliko je moguće skladište stajnjaka bi trebalo postaviti na preovlađujućem pravcu vetra.6. Slika 10. mikseri sa jačom snagom motora 10–20 kW. Za male farme.2 Skladište za tečni stajnjak Skladište za sisteme za rukovanje tečnim stajnjakom je tank (rezervoar) za tečni stajnjak u kome se sakupljaju stajnjak. Skladišni kapacitet mora biti prilagođen vrsti i broju životinja. Za mešanje i pumpanje. Međutim. čelik i plastika. Punjenje i pražnjenje skladišta • Sva skladišta stajnjaka moraju biti racionalna i jednostavna za punjenje. Mere za smanjenje emisije amonijaka • Tankovi treba da budu pokriveni • Punjenje rezer voara treba vršiti odozdo • Sadržaj u rezer voarima treba mešati samo neposredno pred pražnjenje 10. Na farmama sa više od 50 krava i odgovarajućim većim količinama osoke javlja se potreba za opremom za mešanje i pumpanje veće snage. Amonijak je isparljiv tokom čitavog perioda skladištenja.8.se smanjili gubici preporučuje se pokrivanje rezervoara poklopcima ili plastičnim pločama za teške uslove rada. Ovakva konstrukcija će raditi kao hidro-brava i sprečiće ulazak otrovnih gasova u staje. urin i sva prljava voda. zapremina prijemnog rezervoara mora da obezbedi akumulaciju tečnog stajnjaka proizvedenog u periodu od najmanje dva dana. U ovom slučaju crpni rezervoar se koristi za sakupljanje stajnjaka iznetog iz staje a zatim se tečni stajnjak prepumpava u glavni rezervoar za skladištenje. Tipičan izgled staje u kojoj se stajnjak tretira kao osoka. od farme u pravcu duvanja vetra. otpornim na sunčevu svetlost. tank treba puniti odozdo. nekoliko osnovnih principa mora biti uzeto u obzir pri izgradnji. Primer dobrog prostornog rasporeda i pozicioniranja skladišta za tečni stajnjak je prikazan na slici 10. Međutim. Ne treba zaboraviti da je pri proračunu kapaciteta potrebno uzeti u obzir padavine i vodu za čišćenje . Takve farme koriste pumpe čiji pogon obezbeđuju traktori i moraju da izgrade crpni rezervoar sa kapacitetom akumulacije većim od nedelju dana. jednog velikog za skladište i drugog mnogo manjeg koji obezbeđuje rad pumpe (prijemni rezervoar). hrane i mleka ne bi trebalo da se ukrštaju Konstrukcija skladišta za stajsko đubrivo • Radovi na izgradnji moraju da budu u skladu sa zakonodavstvom u Srbiji • Skladišta moraju biti konstruisana tako da je curenje iz njih eliminisano • Platoi za čvrsti stajnjak moraju da izdrže operacije pražnjenja pomoću teške mehanizacije bez oštećenja. • Staze za transport stajnjaka. kapacitetu proizvodnje i propisanom periodu skladištenja. Prijemni rezervoar se koristi kao sabirnik i homogenizator proizvedenog stajnjaka pre nego što se prepumpa u glavni rezervoar.

Proizvodnja biogasa je najveća tokom leta. odnosno osoci. kada se govori o izgradnji novih objekata za držanje domaćih životinja postoji mogućnost da se izgrade sistemi za rukovanje stajnjakom koji smanjuju intenzitet neprijatnih mirisa. Najjednostavniji pogon za biogas se sastoji samo od digestora napravljenog u zemlji i u koji se direktno upumpava stajnjak. a višak prodati distributivnim mrežama. kiseonik i vodonik-sulfat. Međutim. ostaci previranja. ali biogas onda treba da se iskoristi ili spaljuje u specijalnim uređajima. Biogas se direktno može koristiiti za grejanje kuća ili za kuvanje. odnosno. 10. Isparavanja amonoijaka se mogu u određenoj meri smanjiti ako se skladište stajnjaka prekrije ceradom. Izgradnja krova ili pokrivanje skladišta plastičnom pločom koja je laka za rukovanje i ima veliku izdržljivost je prilično skupa. koja u velikoj meri smanjuje gubitke amonijaka. kao i sa njiva na kojima stajnjak još nije zaoran. Ovo je obično rezervoar izgrađen od betona u kojem je napravljen otvor prema objektu za stoku. Međutim. ručna . Male farme sa jednostavnim digestorima „ručne izrade“ mogu da proizvedu dovoljno gasa za grejanje i kuvanje u toku cele godine. Biogas se takođe može koristiti kao gorivo za automobile.7 Tretman stajskog đubriva Ljudi koji žive u seoskim područjima obično se žale na neprijatne mirise. ali to je skup postupak namenjen samo industrijskim pogonima za biogas pa zbog toga nije prikladan za proizvodne pogone na farmama. 10. polu-čvrstog stajnjaka i stajnjaka sa dubokom prostirkom na njivama Skladištenje stajnjaka direktno na zemljištu povlači sa sobom opasnost od zagađenja. Međutim ako se digestor napuni lako razgradivim supstratima koji su bogati energentima može se proizvoditi 2-3 puta više gasa. koji se zovu digestori (Continuously Stirred Tank Digester). otvor za kontrolisanje i pražnjenje ostataka. Biogas – Jedna od metoda koja smanjenje negativne uticaje stajnjaka je njegovo korišćenje za biogas. PVC folijom ili slojem slame (debljine 30 do 40 cm).Pokrivanje površine rezervoara tokom skladištenja će dodatno smanjiti gubitak amonijaka. Veliki pogoni bi mogli da proizvode biogas tokom cele godine. Svi hranjivi sastojci i tragovi elemenata koji su se nalazili u materijalu kojim je napunjen digestor ostaju u njemu u ostacima kao đubrivo. skladišta za goveđi stajnjak nema potrebe pokrivati imajući u vidu da će sam stajnjak formirati koru. količine dodate vode i samog procesa stvaranja biogasa. Većina prigovora odnosi se na vazduh koji dolazi iz staja preko ventilacije. Sadržaj hranljivih sastojaka varira zavisno od materijala kojim je punjen digestor.4 Skladištenje čvrstog. što znači da organske materije sagorevaju u uskim rezervoarima bez 58 prisustva kiseonika.8 m. Pritom bi trebalo voditi računa da se objekti postave u pravcu duvanja vetrova i da se postave na dovoljnoj udaljenosti u odnosu na selo i stambene objekte kako bi broj prigovora na neprijatne mirise bio što manji. Proizvodnja biogasa se odvija u procesu anaerobne razgradnje. su izvanredno đubrivo koje sadrži hranljivu organsku materiju koja je u najvećoj meri slična svinjskom tečnom stajnjaku. Zbog toga bi bilo interesantno investirati u električne generatore koje bi pokretao gas i na taj način proizvoditi električnu energiju za sopstvene potrebe. Pogoni za biogas koriste energiju sadržanu u stajnjaku i organskom otpadu iz domaćinstava i biomase. azot. nepokrivena skladišta u nivou podloge moraju imati ogradu visine do 1.6. a u preostalom delu su u malim količinama zastupljeni vodonik. zatim ugljen-dioksid (25–40%). Ako se digestor napuni samo stajnjakom i ako je tempertura u toku postupka do 0ºC proizvodnja gasa neće prelaziti 1 m3 po m3 zapremine digestora u jednom danu. Osnovni sastojak biogasa je zapaljivi gas metan (50–70% od ukupne zapremine). Iz sigurnosnih razloga za ljude i životinje. Tečni ostatak je lak za rukovanje i ima daleko slabiji miris nego tradicionalno đubrivo. zatim neprijatan miris sa lokacija na kojima se odlaže stajnjak. U stajnjaku se stalno odvijaju različiti hemijsko-biološki procesi pri kojima dolazi do oslobađanja amonijaka i širenja neprijatnog mirisa. Proizvod koji ostaje u digestorima nakon ispuštanja gasa. Redukovanje neprijatnih mirisa iz postojećih objekata i skladišta za stajnjak bila bi skupa investicija. kako površinskih tako i podzemnih voda. Proizvedena količina bi bila daleko veća od one potrebne za kuvanje i grejanje na farmama.

Biogas se ne sme puštati u atmosferu zato što je metan jedan od najagresivnijih gasova sa efektima staklene bašte. 10. kad i kako i u kojoj količini upotrebiti stajnjak. ovog člana na obradive površine mora biti u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine. Strategija upotrebe stajnjaka uključuje gde. papkara. Ostaci se ispumpavaju u skladišni rezervoar koji bi trebalo da omogući njihovo skladištenje i van poljoprivredne proizvodne sezone. Slika 10. Poljoprivrednici se takođe moraju upoznati sa plodnošću zemljišta i potrebama određenih polja za hranljivim materijama. • Vodite računa da je metan agresivan gas sa efektima staklene bašte i da ne sme da se ispušta u atmosferu. Za održavanje temperature koristi se 30% proizvedenog gasa. efikasni i pouzdani. supstance koje se koriste treba da budu pažljivo izmešane i podeljene u manje delove pre punjenja digestora. poljoprivrednik treba da primeni strategiju primene stajnjaka koja uzima u obzir uslove za njegovu farmu i područje u kojem se farma nalazi. RS br 81/06) Član 10 Odvod otpadne vode iz stava 2. da imaju dobru kontrolu procesa rada i da se njima lako rukuje. • Veći pogoni imaju veću efikasnost. Kompost je ekvivalent humusu koji se može pronaći u šumskom zemljištu. Zbog toga višak biogasa treba spaliti pre nego izađe iz pogona za proizvodnju. Preduslov za efikasnost je i stalna temperatura u digestoru (oko 30ºC). ali su mnogo skuplji i treba im više vremena za funkcionisanje. pojavi će se višak gasa pa treba razmotriti ekonomsku isplativost nabavke generatora za proizvodnju električne energije i njenu prodaju.1 Strategija upotrebe stajnjaka Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. Pogoni za biogas proizvode tokom cele godine pa bi ga trebalo sakupljati i koristiti ili spaliti.oprema za mešanje i otvor za ispuštanje gasa. živine i kunića (Sl. Upotrebom čistog kiseonika proces se pojačava. Najveći gubici se javljaju polovinom leta kada je temperatura najviša i stoga 59 .8 Strategija za primenu stajnjaka i osoke 10. Proizvodnja komposta je biološki proces koji omogućava reciklažu organske materije prisutne u većini otpada S vremenom se biorazgradiva organska materija napada raznim vrstama mikroorganizama koji proizvode biološki stabilnu materiju: kompost. Da bi se postigla visoka efikasnost u proizvodnji gasa. Da bi se nutrijenti iz stajnjaka optimalno iskoristili. Ovakva vrsta proizvodnje biogasa nema veliku efikasnost i dovoljna je za farmu sa nekoliko životinja.8. Zbog toga svi veliki pogoni moraju imati gorionik koji će spaljivati višak biogasa.9 pokazuje uticaj vremena primene na gubitke nutrijenata. Poljoprivrednik takođe mora da bude upoznat sa mogućnostima za smanjenje gubitaka nutrijenata. Prednosti ovakve tehnologije: • smanjenje neugodnih mirisa • proizvodnja visoko kvalitetnog komposta • povećanje produktivnosti 10. Drugi način za tretiranje stajnjaka je da se koristi kao osnovni materijal za proces proizvodnje komposta. Pogoni za biogas na farmama sa više o 30 do 40 muznih krava treba da budu na visokom tehnološkom nivou. a posebno u toku leta.2 Gubici amonijaka Gubici amonijaka umnogome zavise od temperature zemljišta i vazduha kao i od vlažnosti zemljišta i vetra. zbijenost zemljišta i štetu nanetu usevima. • Kod digestora koji proizvode biogas tokom cele godine. • Digestor napunjen samo stajnjakom ima manju proizvodnju gasa nego kada je napunjen lako rastvorljivim supstratima koji su bogati energijom. Sam digestor je veliki zatvoreni rezervoar u koji se supstrati i ostaci upumpavaju odnosno ispumpavaju. sadržaju nutrijenata u stajnjaku i osoci i karakeristikama njihovih uređaja za njegovu aplikaciju. gl. a sam digestor trebalo bi da ima stalno uključenu opremu za mešanje koja povezuje (homogenizuje) supstrate u toku procesa.8. Takvi pogoni imaju poseban rezervoar za mešanje u kojima se priprema mešavina za digestor. Preporuke • Na malim farmama jednostavan digestor može da obezbedi biogas za kuvanje i dodatno grejanje. što dovodi do brže razgradnje organskog otpada.

sve teži i teži tako da treba posvetiti više pažnje priključnoj mehanizaciji. čvrsti i polučvrsti stajnjak. Cisterne za rasturanje tečnog stajnjaka sa crevima za rasipanje tečnog stajnjaka i osoke nisko po zemlji imaju uobičajene radne širine veće od 10 m. Ovo je opisano u poglavlju 2 – „Tokovi nutrijenata“. Slika 10. Čak i za rasipače do 5 tona. bolje je da koriste niskopritisne gume.10. Danas postoji trend Slika 10. Zato je ovaj vremenski period povoljan za primenu stajnjaka s obzirom da je usevima potrebno đubrivo.3 Sabijanje zemljišta Primena stajskog đubriva na njivama se često sprovodi upotrebom teških traktora i rasipača i može da dovede do štetnog sabijanja zemljišta. Najvažniji parametar za oštećenje useva je radna širina rasipača (videti sliku 10.5 Spiranje nitrata i denitrifikacija Spiranje nitrata i denitrifikacija su druga dva procesa koja utiču na gubitke nitrata pri upotrebi azota. 10. koji sadrže veći procenat amonijačnog azota nego stajnjak sa dubokom prostirkom od slame. 10. Do sabijanja zemljišta će u svakom slučaju doći kada teška mehanizacija radi na njivama.8.4 Šteta od gaženja useva Šteta od gaženja useva će se pojaviti uvek kada mehanizacija uđe u polje sa usevima koji rastu.8.8. Rastojanje pređeno na njivi i površina pregažena točkovima da su rasipači stajnjaka i traktori u zavisnosti od radne širine rasipača 60 . Tradicionalni rasipači za čvrsti stajnjak imaju obično radnu širinu od 3–4 m i zbog toga nisu pogodni za primenu na rastućim usevima s obzirom da se oko polovine površine njive pregazi točkovima. Ovi gubici su najveći u proleće i na jesen a vrlo mali tokom leta. primenu stajnjaka treba izbegavati posle velikih kiša i kada je zemljište jako vlažno. Tokom proleća i ranog leta gubici su manji. koje može da izazove smanjenje prinosa.8. isparavaće veće količine amonijaka nego iz čvrstog tipa stajskog đubriva.6 Upotreba stajnjaka tokom zime U stvarnosti.10). Iz tečnog stajnjaka i osoke. ukupni gubici azota i fosfora mogu biti ekstremno visoki s obzirom da će stajnjak biti primenjen na izrazito vlažno zemljište 10. što smanjuje površinu pregaženu točkovima na manje od 12% površine njive. Zbog toga je od veće važnosti optimizovati upotrebu nutrijenata u tim tipovima đubriva i primenjivati ih tokom perioda kada je usevima potreban azot koristeći tehnike sa malom emisijom amonijaka (inkorporacija odnosno unošenje tečnog stajnjaka i osoke u zemljište ili zaoravanje u što kraćem periodu). 10. Zemljište je osetljivije na sabijanje tokom ranog proleća i kasne jeseni kada je veoma vlažno. Iz tog razloga. Uticaj vremena primene na gubitke azota. zbijenost zemljišta i oštećenje useva u to vreme treba izbegavati primenu stajskog đubriva i osoke. Oba procesa tesno zavise od sadržaja vlage u zemljištu.9.

• Treba uspostaviti zaštitnu zonu u prečniku od najmanje 50 m bez upotrebe đubriva i sredstava za zaštitu bilja oko bunara za pijaću vodu. Preporučuju se sledeća ograničenja za minimizaciju rizika po životnu sredinu u vodom zasićenim predelima: • Primenu đubriva u redovno plavljenim predelima treba vršiti retko i samo tokom sezone rasta kada usevi uzimaju najviše đubriva. i oni mogu dospeti u vodna tela.7 Upotreba stajnjaka u blizini vodotoka i bunara pijaćih voda Nanošenje stajnjaka u blizini vodotoka i bunara pijaćih voda će naravno povećati rizik od zagađenja vode. U ovoj zoni ne bi trebalo da se nađu ni skladišta stajnjaka.8. Sa poprečnom raspodelom kao osnovnom. Preporuke za strategiju primene stajnjaka • Primeniti stajnjak u sezoni rasta biljaka kako bi se povećala efikasnost usvajanja nutrijenata od strane useva i smanjila opasnost od gubitaka • Izbegavati primenu rano u proleće i kasno u jesen ukoliko imate zemljište osetljivo na sabijanje • Ne primenjivati stajnjak na smrznuto ili snegom pokriveno zemljište • Raspršivači za. Ovaj rezuldele 61 .9 Ravnomernost primene đubriva Pri korišćenju nutrijenata je važno da se stajsko đubrivo ravnomerno rasporedi po njivama. Što je nagib terena veći. Preporučuju se sledeća ograničenja za minimizaciju rizika po životnu sredinu u brdovitim predelima: • Đubriva ne treba primenjivati na veoma strmim padinama • Đubriva treba primenjivati samo kod useva koji pokrivaju zemljište i u peri odu rasta kada usevi uzimaju najviše đubriva. uzdužne i poprečne raspodele. zato što može doći do spiranja azota i fosfora i njihovog dospevanja u vodna tela. Slika objašnjava razliku između uzdužne i poprečne raspopunih rasipača po njivi. 10.11.9 Upotreba stajnjaka na vodom zasićenim predelima Upotreba stajnjaka na vodom zasićenim predelima je uvek rizik po životnu sredinu. 10.1 Stopa primene đubriva Stopa primene je generalno izražena u tonama đubriva raspodeljena na jednom hektaru. veći je i rizik od zagađenja.8.8. 10. Tradicionalni rasipači za čvrsti stajnjak imaju izuzetnu lošu uzdužnu raspodelu i često vrlo lošu poprečnu distribuciju. ali u stvarnosti poljoprivrednicima je veoma teško da kontrolišu i podese stope primene njihovih rasipača.ili na sneg. i to uz otvorene kanale. Prilikom topljenja snega postoji velika opasnost da će skoro svi nutrijenti biti sprani usled površinskog oticanja koje završava u rekama i jezerima izazivajući ozbiljno zagađenje.8 Upotreba stajnjaka u brdovitim predelima Upotreba stajnjaka u brdovitim predelima je uvek rizik po životnu sredinu zato što može doći do spiranja azota i fosfora usled kiša ili erozije. efluenata iz silaže niti drugi otpad iz staja i domaćinstava. • Đubriva ne treba primenjivati na golom zemljištu. reke i jezera.12).9. Perporučuju se sledeća ograničenja radi zaštite vodotoka i bunara sa pijaćom vodom: • Potrebno je ostaviti zaštitni pojas bez primene đubriva i sredstava za zaštitu bilja širine minimum 6 m. prljave vode. U najboljem slučaju poljoprivrednici računaju stopu primene kao broj Slika 10. Ravnomernost primene se obično izražava pomoću dva parametra. Stopa primene naznačena u planovima đubrenja zasnovana je ravnomernoj primeni stajnjaka po hektaru. osoke. moguće je sračunati optimalnu radnu širinu rasipača uzimajući u obzir preklapanje između prolaza (vidi sliku 10. 10. tečni stajnjak i osoku treba da imaju radnu širinu od najmanje 9 do 10 m • Raspršivači za čvrsto i polučvrsto đubrivo treba da imaju radnu širinu od najmanje 4 do 5 m 10. potoke.

Ovo je dvostepeni rasipač sa dva vertikalna udarača i diskovima za rasipanje.13. • Primeniti količinu đubriva koja je određena u planu đubrenja. Rasipač za čvrsti i polu-čvrsti stajnjak.9. Ovo je jednostepeni rasipač sa dva vertikalna udarača. Ovo je jednostepeni rasipač sa dva horizontalna udarača. Rasipač za čvrsti i polu-čvrsti stajnjak. Ovi rasipači se mogu podeliti u dve grupe: jednostepene i dvostepene rasipače. Danas usavršeni rasipači mogu biti opremljeni sistemima za kontrolu koji će pomoći po- Preporuke za primenu čvrstog stajnjaka Aspekti upravljanja ljoprivrednicima da nanose tj.14.2 Rasipači za čvrsti i polučvrsti stajnjak Najčešće korišćeni rasipači za čvrsti stajnjak su prikolice sa pokretnim podom koji se sastoji od lančanog transportera koji prenosi stajnjak ka zadnjem delu prikolice. Tehnički aspekti 10.12. stajnjak 40 t/ha • Tečni stajnjak i osoka 30 t/ha Preporučene stope će biti određene na osnovu hemijske analize zemljišta i stajnjaka. tat međutim ne govori ništa o ravnomernosti primene sa stanovišta useva ili o upotrebi prevelike količine nutrijenata i pratećim opasnostima od ispiranja nutrijenata. • Izabrati rasipač sa niskopritisnim gumama. Slika 10. Rasipač za čvrsti i polu-čvrsti stajnjak. Da bi se minimiziralo prekomerno doziranje azota i fosfora a time i rizik od zagađenja podzemne i površinske vode. treba razmotriti upotrebu gusenica • Izabrati rasipač koji će usitnjavati stajnjak • Izabrati rasipač sa lančanim prenosnikom na hidraulični pogon • Izabrati rasipač koji ima prihvatljivu ravnomernost aplikacije. Kontrola stope primene na njivama pokazuje da poljoprivrednici potcene stopu primene i često nanesu dvostruko veću stopu primene u odnosu na onu koja je navedena u planu đubrenja.Slika 10. na osnovu sopstvenih merenja i proverite rezultate sa stopom primene datom u planu đubrenja • Stvorite potrebne uslove za primenu stajnjaka pre setve • Čvrsti stajnjak bi trebalo da bude inkorporiran u zemljište odmah nakon primene • Jesenju primenu čvrstog stajnjaka treba vršiti samo na onim njivama koje su planirane za ozime useve. aplikuju stajnjak sa mnogo boljom preciznošću nego ranije. Slika 10. Proveriti rezultate dobijene od instituta ili organizacija za testiranje poljoprivredne mehanizacije. 62 . na osnovu prethodno urađenih analiza zemljišta i stajnjaka • Pokušajte da izračunate stopu primene. Uzimajući u obzir sadržaj i oblik pojavljivanja azota i fosfora u različitim vrstama đubriva maksimalne stope primene u dosadašnjoj praksi su za: • Čvrsti. preporučuje se ograničenje maksimalnih stopa primene. Za rasipače nosivosti veće od 6 tona. Jednostepeni se prepoznaju po to- • Izabrati rasipač sa radnom širinom preko 6 m i izbegavati rasipače sa manje od 4–5m.

na osnovu sopstvenih merenja i proverite rezultate sa stopom primene datom u planu đubrenja. 10. Široko rasturanje danas predstavlja tradicionalnu tehnologiju za primenu tečnog stajnjaka Aspekti upravljanja • Primeniti količinu đubriva koja je određena u planu đubrenja. pouzdano i tehnološki jeftino.3 Rasipači za tečni stajnjak osoku Većina rasipača za tečni stajnjak i osoku ima cilindrične ili eliptične rezervoare montirane na točkovima i opremljene pumpom za pražnjenje rezervoara. Rasipač osoke i urina sa pločom za raspršivanje. 63 . Proveriti rezultate dobijene od instituta ili organizacija za testiranje poljoprivredne mehanizacije. 10. Dvostepeni rasipači se prepoznaju po tome što koriste dva različita alata.Slika 10. slab uticaj vetra. s obzirom da usevi mogu biti ozbiljno zagađeni tečnim stajnjakom i osokom. vidi sliku 10. Rasipači mogu biti opremljeni sa dva tipa uređaja za rasipanje. pomenuta tehnologija ima neke očigledne mane kao što je visok gubitak amonijaka što je posledica velike površine kontakta između vazduha tečnog stajnjaka i osoke koji potpomaže emisiju amonijaka i neprijatnih mirisa (slika 10.9. • Raspršivač sa radnom širinom od 12 m treba da ima rezer voar kapaciteta najmanje oko 15 m3. fiksirana radna širina i mogućnost primene na usevima u fazi rasta. Trakasto rasturanje je nova tehnika primene. Preporuke za primenu tečnog stajnjaka i osoke me što se usitnjavanje i raspodela po stranama vrše u jednom uređaju. Međutim. Nedostatak ove tehnike je da može biti osetljiva na blokadu creva prilikom rasturanja stajnjaka sa mnogo slame ili drugih krupnih delova. Tehnički aspekti • Izabrati rasipač sa uređajem za trakasto rasturanje i radnom širinom od 12 m. • Tečni stajnjak i osoka primenjeni na golom zemljištu bi trebalo da budu inkorporirani u zemljište odmah nakom primene ili istog dana • Jesenje rasturanje tečnog stajnjaka i osoke treba vršiti samo na onim njivama koje su planirane za ozime useve. ili raspoređeno po celoj površini zemljišta – široko rasturanje ili u trakama – trakasto rasturanje. • Stvorite potrebne uslove za primenu stajnjaka pre setve i u rastućim usevima.16. Prednosti tehnike trakastog razastiranja je nizak nivo emisije azota i neprijatnih mirisa. Drugi nedostaci ovog metoda su da je osetjiv na vetar i nije pogodan za primenu u rastućim usevima i na pašnjacima. jednim za površinsko a drugim za ubrizgavanje u zemljište. • Izabrati rasipač sa pumpom dovoljnog kapaciteta i zadovoljavajućom ravnomernošću rasturanja.9. jedan za usitnjavanje. a drugi za raspodelu po stranama. uvedena pre oko 15 godina kako bi se ispunili zahtevi za smanjenjem emisije amonijaka pri rukovanju stajskim đubrivom.17. i osoke zbog toga što je tehnički nekomplikovano. Takvi rasipači treba da imaju gume niskog pritiska.16). Ova tehnika je sada sasvim pouzdana i predlaže se i preporučuje kroz PDPP u nekoliko zemalja EU. Slika 10.15. na osnovu prethodno urađenih analiza zemljišta i stajnjaka • Pokušajte da izračunate stopu primene.4 Rasipači za površinsku primenu Površinska primena obuhvata metode kojima se stajnjak nanosi na površinu zemljišta. Slika prikazuje tipičan rasipač za trakasto rasturanje osoke i urina.

17. 64 . tokom 80tih u javnosti pojavili zahtevi za smanjenjem amonijačnih isparenja iz poljoprivredne proizvodnje. tehnologija ubrizgavanja je dalje razvijana i rezultovala je tehnologijom nazvanom plitko ubrizgavanje. Rasipač osoke opremljen uređajem za plitko ubrizgavanje u otvorene brazde. Slika 10. Tehnologija plitkog ubrizgavanja posebno je bila razvijena za primenu osoke na livade i travnate površine s obzirom da su one dobro mogle koristiti nutrijente iz tečnog stajnjaka i osoke. Ova tehnologija povećava površinu kontakta između stajnjaka i zemljišta.10. što smanjuje emisiju amonijaka i neprijatnih mirisa.5 Rasipači za ubrizgavanje tečnog stajnjaka i osoke u zemljište Kada su se.9. Ova tehnika nije pogodna za primenu na žitaricama zato što će oštećenje useva biti veliko. Ovaj metod takođe minimizuje zagađenje trave stajnjakom i može da utiče na poboljšanje higijenskih uslova senaže. zahteva veliki traktor i osetljivija je na nehomogen tečni stajnjak i osoku. Mana ove tehnologije je što je skupa.

Agrotehničke metode – uzgajanje poljoprivrednih kultura pod optimalnim uslovima. Neki pesticidi imaju fitotoksične efekte i mogu imati štetno dejstvo na vegetaciju koja raste izvan obrađivanih polja. 26/98 i Službeni list RS.2 Metode koje se primenjuju za zaštitu gajenih biljaka od bolesti. Zakon o zaštiti biljaka (Službeni list SRJ. bolesti i korova. br. 65 Slika 11. podzemne vode i zemljište. 24/98. ručno ili uz upotrebu odgovarajuće opreme. a takođe mogu zagađivati vodotoke. 101/05-law) 11. Fizičko-mehaničke metode – mehaničko sakupljanje i uništavanje štetočina i korova. zatim upotrebu karantina. Oni se mogu akumulirati u lancima ishrane u okviru agrocenoze. hlađenja ili sušenja zrna ili semena. a kroz njih mogu dospeti u ljudski organizam putem hrane i vode.1 Uvod Zaštita biljaka podrazumeva aktivnosti koje obuhvataju biološke i hemijske mere. bolesti. ili umanjuju njihove štetne efekte. Pesticidi su opasni za ljude ne samo tokom primene. PESTICIDI . kao i na pravilnom rukovanju u uslovima rasta.1. u cilju poboljšanja karakteristika useva protiv štetočina.Zaštita biljaka i upotreba pesticida Pesticidi za zaštitu biljaka od bolesti. već mogu dospeti u ishranu preko biljaka koje su njima tretirane. koji podstiču brz rast i razvoj biljaka. štetočina i korova mogu biti otrovni za ljude i životinje. kao i druge mere koje štite biljke od uzročnika bolesti. br. putem zagrevanja. korišćenjem znanja zasnovanih na biološkim karakteristikama štetočina. za smanjivanje njihovog uticaja. stimulišu prirodnu otpornost biljaka protiv patogenih agenasa. štetočina i korova. štetočina i korova 11. štetočina i korova. sprečavaju širenje štetnih organizama na poljima zasejanim usevima i umanjuju njihove štetne efekte na prinose i kvalitet useva. bolesti i korova. Hemijske metode – upotreba hemijskih jedinjenja sa jednom ili više aktivnih supstanci za suzbijanje biljnih bolesti. Postojani pesticidi koji se sporo razlažu posebno su opasni za životnu sredinu. kao i za regulisanje rasta biljaka. Integrisana zaštita biljaka – predstavlja kombinaciju svih navedenih metoda. Rasipač pesticida 11. a takođe i nastoji da očuva njihovu ekološku ravnotežu u prirodi.

rezervoar sa odeljcima za brizgaljke i/ili montirani držač za kačenje brizgaljki • Opremu za podešavanje i kontrolu. Treba izvršiti proveru mehanizma i kalibraciju.7 Siguran način punjenja prskalica Pod sigurnim mestom za punjenje i dopunjavanje prskalica podrazumeva se prostorija sa sigurnim temeljima i na bezbednoj udaljenosti od vodotoka i bunara. kako skladište ne bi bilo puno materija kojima je istekao rok upotrebe.4 Čuvanje i skladištenje pesticida Pesticidi će biti skladišteni u zaključanim prostorijama. opremu za ispiranje rezervoara i sud za unošenje hemijskih supstanci • Uređaj protiv curenja. Neophodno je sakupiti sadržaj curenja iz oštećenih pakovanja u skladištu. treba poštovati sledeće preporuke: • Dopunjavanje prskalica u polju: treba koristiti odvojeni rezervoar. Preporučljivo je izvršiti remont starih prskalica.3 Registracija i promet proizvodima za zaštitu biljaka Pravilnik o prometu. štetočina i korova. potrebno je da se svaki farmer dobro upozna sa informacijama koje se odnose na sledeće: • Preporučene doze • Vreme raspršivanja ili faze rasta biljke • Period i vreme delovanja • Period između nanošenja i žetve • Primenu propisanih sigurnosnih mera • Prvu pomoć u hitnim slučajevima Farmer koji koristi pesticide treba da vodi beleške prilikom svake upotrebe. 11. Dozvoljena je upotreba isključivo registrovanih proizvoda. treba koristiti odvojeni rezervoar. vrstu proizvoda.11. kako bi se izbegao rizik od zagađenja okoline.5 Raspršivanje pesticida. tako da se ponovno punjenje i priprema odvijaju u polju. hranom i stočnom hranom. Treba proveriti da li je prskalica u dobrom stanju tokom zime ili u rano proleće. Izbor pesticida treba vršiti u zavisnosti od specifičnih bolesti. 11. • Dopunjavanje prskalica na biološkoj podlozi: ponovno punjenje i priprema na farmi mogu se izvršiti na unapred pripremljenoj biološkoj podlozi. • Dopunjavanje prskalica na površini sa zbijenom zemljom. 59/01) 11. uz upotrebu rezervoara za sakupljanje tečnosti. kao i zamenu oštećenih brizgaljki. Kako bi se bezbedno izvršilo dopunjavanje prskalica. na farmi gde se može sakupiti proliveni sadržaj i voda za ispiranje. svaki korisnik treba dobro da se upozna sa informacijama koje se odnose na svaki pojedini proizvod. Koncentracija na mestu izlivanja/rasipanja od ? dm lako dostiže dozu po hektaru koja je 1000 puta veća od doza/ha koje se raspršuju na poljima. kao i od odgovarajućih tehnika raspršivanja na farmi. koristeći nove tehnike. vezano za useve. Čak i manje prolivanje sadržaja pesticida – ukoliko se desi na neodgovarajućem terenu – predstavlja opasnost za zagađenje podzemnih voda. Skladište će biti zaštićeno od vatre. uvek treba izvršiti inventar. Prilikom izbora određenog proizvoda. uvozu i uzorkovanju pesticida i đubriva (Službeni list SRJ. ili na drugoj sličnoj podlozi koja je prekrivena travom. a ne pumpu koja zahvata vodu iz jarka ili reke. van domašaja dece i neovlašćenih osoba. Na etiketama proizvoda nalaze se uputstva za rukovanje praznom ambalažom. Kada se dopunjavanje prskalica obavlja u polju. kako bi se zagađenje životne sredine svelo na najmanju moguću meru.6 Prskalice Farmer koji koristi prskalice treba da izvrši njihovu kontrolu na početku svake sezone. 66 . u cilju brže i lakše kontrole raspršivanja • Filtere za useve ili brizgaljke za veću brzinu i jačinu raspršivanja. doze i vremenske uslove. Nakon završetka svake sezone. kao na primer: • Odvojeni rezervoar za ispiranje. Zatim se 11. Pesticidi ne smeju biti skladišteni zajedno sa pićem. Potrebno je izmeriti zapreminu raspršene tečnosti. površinu i vreme raspršivanja. pre upotrebe. br. vođenje zapisnika Prilikom upotrebe pesticida. kako bi se sprečilo da dođu u kontakt sa opasnim proizvodima. Proizvode treba čuvati isključivo u originalnom pakovanju.

treba poštovati bezbednu razdaljinu kako bi se izbeglo da pesticidi dospeju u vodu. bunara. Na ovaj način. Treba dopremiti vodu za ispiranje do dela polja gde je započeto raspršivanje. moguće je prekinuti ispuštanje mešavine. Raznošenje vetrom Prilikom raspršivanja u blizini vodotoka. • Dopunjavanje prskalica na ploči za ispiranje koja je povezana sa kontejnerom za tečni stajnjak. Nakon ispiranja rezervoara. što je pre moguće. ustava itd. sa rezervoarom za sakupljanje. Ukoliko dođe do prolivanja mešavine. Potreba za održavanjem bezbedne razdaljine u cilju zaštite od prenošenja pesticida kroz zemljište često se može odrediti pre početka raspršivanja. kao što je fini pesak ili piljevina. 11. Ukoliko su voda ili zemljište kontaminirani pesticidima. treba prekriti površinu materijalima koji imaju dobru moć apsorbovanja. • Ukoliko nije na raspolaganju ni jedna od navedenih opcija. Što je veći nagib zemljišta ka otvorenim jarugama. doziranje. ili odgovarajućim materijalima za specifične hemikalije. Treba sakupiti sve praškaste ili zrnaste materije i ukloniti 10 cm površinskog sloja zemljišta sa površine na kojoj je došlo do izlivanja. jezerima ili rečnim tokovima. rečnih tokova i izvora. u polju. Ova opcija nije tako dobra kao kada se vrši na površini sa zbijenom zemljom. treba izbegavati raspršivanje u blizini jaruga. specijalna oprema sa crevima. Još je bolje ako se kontrolni sistem i prskalica mogu ispirati čak i kada je rezervoar napunjen. temperaturu. Preporučuje se sledeća minimalna bezbedna razdaljina. reka. Mala količina vode za ispiranje neće uticati na efikasnost raspršivanja. sa malim sadržajem humusa. Ukoliko postoji opasnost od jakih kiša odmah nakon raspršivanja. Treba postaviti rezerovar sa vodom na prskalicu ili na traktor. Potrebno je održavati malu brzinu raspršivanja i ne vršiti raspršivanje tokom dana.ova mešavina raspršuje u odgovarajućem periodu na poljima zasejanim usevima. Ova opcija je pogodna samo ukoliko postoji odgovarajući površinski sloj zemljišta i ukoliko ne postoji drenaža zemljišta. pa je potrebno sačekati bolje vremenske uslove. direktno u polju. a da se pritom nastavi čišćenje prskalice i kontrolne opreme.8 Višak mešavine za raspršivanje i čišćenje prskalica Ostatak mešavina se može razblažiti i raspršiti u malim dozama na useve koji se obrađuju. veća je opasnost od prenošenja pesticida nego u glinastom tlu. u cilju smanjivanja rizika od zagađivanja površinskih otpadnih voda prilikom raspršivanja: 1 metar od bunara i jaraka. prskalicu i tip brizgaljki koje se koriste. Kao standardna razmera. uzima se da rezervoar treba da sadrži 10 procenata zapremine rezervoara prskalice. kao i lokalnu upravu. mora biti određena bezbedna razdaljina u odnosu na brzinu vetra. 6 metara od jezera i vodotoka. Voda za ispiranje ne sme dovesti do zagađenja drenažnih sistema. potrebno je odmah obavestiti vlasnika poseda ili osobe koje imaju pravo korišćenja. postoji mogućnost korišćenja površine prekrivene travom na farmi. on može biti napunjen vodom za pranje opreme za raspršivanje sa spoljne strane. jezera. Nikada ne treba voziti brzinom većom od 8 km/h i treba na67 . okolni eko-sistem i drugi usevi. potrebna je veća bezbedna razdaljina.9 Bezbedna razdaljina u odnosu na vodotoke Kako bi se zaštitili vodotoci. ili vremenski uslovi ne dozvoljavaju kontinuirano raspršivanje. Otpad treba pripremiti za uništavanje. Neka zemljišta od ilovače koja imaju pogodnu strukturu takođe mogu omogućiti prenošenje pesticida kroz tlo. bilo bi uputno imati lopteni ventil na usisnom crevu. Prenošenje kroz zemljište 11. ili na druga odgovarajuća polja. Ukoliko je prskalica van upotrebe. drenažnih bunara. Raspršivanje treba vršiti po vremenu bez vetra. kada je visoka temperatura i suv vazduh. Pritom se može povezati i Bezbedna razdaljina ima ulogu tampon zone protiv površinskih otpadnih voda i prenošenja pesticida kroz zemljište. Na peskovitom tlu. 12 metara od bunara za vodu za piće. tako da se može izvršiti ispiranje rezervoara i kontrolnog sistema čistom vodom. Najpre je potrebno isprati rezervoar prskalice.

11 Mere zaštite na radu Farmeri mogu dobiti informacije koje se odnose na mere zaštite na radu u okviru obaveznih kurseva obuke. pri čemu treba koristiti najnižu brzinu i najniži nivo raspršivanja • Ukoliko je moguće. Preporučuje se da uputstva treba pročitati više puta. ispiranje zaštitinih rukavica spolja i iznutra. treba obratiti posebnu pažnju ako se obavlja na terenima sa nagibom. umesto na šljunku u dvorištu farme • Čistiti prskalicu u polju. Kako bi se izbeglo stvaranje pene. Najbolje je očistiti rezervoare odmah nakon raspršivanja. kao i zaštitnu odeću. odvojene kasete u radionici. Preporučuje se da svu sigurnosnu opremu i odeću treba odlagati u posebne. treba se istuširati. Šta činiti sa ambalažom? Praksa u nekim zemljama Evropske unije je sledeća: pažljivo očišćeni plastični kontejneri sa kojih je uklonjen zatvarač mogu biti reciklirani. Potrebno je očistiti ambalažu najmanje tri puta. Nakon toga. U uslovima pojačanog vetra. br. potrebno je pročitati uputstva za upotrebu koja se nalaze na etiketi. uvek treba pročitati sadržaj etikete i deklaraciju. Pre otvaranja pakovanja ili kontejnera. kako bi se utvrdilo da li postoje posebni rizici i da li je neophodna upotreba zaštitne odeće. 35/99) Pravilnik o metodama ispitivanja pesticida (Službeni list SRJ. kada nisu u upotrebi • Vršiti individualnu kontrolu prskalica jedanput godišnje • Puniti i dopunjavati prskalicu na tlu koje je biološki aktivno. Zaštitna oprema se ne sme odlagati u prostorijama za skladištenje hemijskih materija koje se nalaze pod ključem. 63/01) Pre otvaranja pakovanja. br. ili u odgovarajućoj prostoriji. Treba kontinuirano vršiti inspekciju i čišćenje zaštitne opreme. Ukoliko je radna odeća isprskana sadržajem pesticida. Nakon zaprašivanja.10 Odlaganje kontejnera sa agro-hemijskim sadržajem Pravilnik o vrstama ambalaže za pesticide i đubriva i o uništavanju pesticida i đubriva (Službeni list SRJ. kako bi se mogla sipati voda za ispiranje direktno u prskalicu.stojati da se raspršivanje izvodi ujutru ili uveče. ne teba vršiti raspršivanje. kako bi se što više ostataka tečnosti ispraznilo u prskalicu. Pojedine prskalice su opremljene kantama za pražnjenje i sistemima za ispiranje koji olakšavaju ispiranje. 11. Papirni omoti. ponovljenim razblaživanjem mešavine sa vodom • Održavati preporučenu razdaljinu od vodotoka u odnosu na prodiranje kroz zemlju i raznošenje vetrom • Izbegavati raspršivanje kada je prognozirana kiša • Prilikom raspršivanja. u cilju uštede energije. 68 . Neophodno je poštovati sva uputstva i sigurnosne mere. Preporuke: • Pesticide čuvati na sigurnom mestu. treba isprati ambalažu najmanje tri puta. Papirna i kartonska ambalaža za pesticide može se pažljivo protresti nakon pražnjenja. treba je potopiti u vodi pre pranja u mašini za pranje veša. Ambalažu za transport i spoljašnju ambalažu koje nisu došle u kontakt sa pesticidima treba reciklirati pod oznakom „papir“ ili „karton“. Treba imati na umu da pravac vetra određuje u kom pracu treba odrediti bezbednu razdaljinu unutar površine koja se zaprašuje. kao i zamenu filtera na zaštitnim maskama za lice. kada je obično manja brzina vetra. plastična ambalaža za transport i druga spoljašnja ambalaža koja nije očišćena klasifikuje se kao opasni otpad i mora biti uništena. Potrebno je nabaviti i upotrebljavati sva pojedinačna zaštitna sredstva. u kontejnerima sa oznakom „ostala plastična ambalaža“. Neophodno je slediti uputstva proizvođača. Treba upamtiti da je opasno mešati ostatke mešavina za rasprši-vanje sa drugim hemikalijama – raspršivanje ostataka na poljima može nepovoljno uticati na useve. neposredno nakon pražnjenja. Zatim se takva ambalaža može reciklirati pod oznakom „otpad za spaljivanje“. Vodu korištenu za ispiranje sipati u rezervoar prskalice. raspršivanje vršiti rano ujutru ili kasno uveče • Uvek upotrebljavati zaštitnu opremu 11. van domašaja. može se dodati nekoliko kapi sredstva za sprečavanje stvaranja pene u vodu za ispiranje.

Glavni razlozi degradacije biodiverziteta u Srbiji su: • Celokupno pogoršanje prirodnih staništa (povećanje obradivih površina. između samih vrsta. ali za njih to nije uvek lako da razumeju. seču šuma za obezbeđenje novih obradivih površina. sečenje. kroz. Intenziviranje aktivnosti u poljoprivredi obuhvata razvoj snažne i geografski specijalizovane zemljoradnje. Sa lokalnog stanovišta. naročito u planinama. Prvobitna vegetacija je često bila uklanjana za dobijanje površina za planinske pašnjake ili za nizijsko obradivo zemljište. Močvare su isušene i stepe su navodnjavane za poljoprivredne useve. klimatske promene. veštačke akumulacije voda. koje su obično povezane sa poljoprivrednim područjima.Unapređenje predela i zaštita prirodnih staništa kroz upravljanje procesima koji su pod uticajem poljoprivredne proizvodnje ci imaju ključnu ulogu da primene predložene mere. To obuhvata razlike između jedinki unutar vrste (na niovu gena). stepskom vegetacijom i močvarama. prouzrokujući nestajanje mnogih biljnih i životinjskih vrsta. PREDEO I PRIRODNA STANIŠTA .1 Biološka i predeona raznovrsnost Izraz biodiverzitet se koristi da opiše složenu raznovrsnost živog sveta koja opisuje osobine ove planete. Poljoprivredna proizvodnja često utiče ne samo na proizvodne površine nego i na okolno stanište. Pošto su ekosistemi i predeli osnova za biodiverzitet. 12. s’ obzirom da se neka pravila doživljavaju kao smetnja u njegovoj poljoprivrednoj proizvodnji. lov i ribolov) • Uvođenje alohtonih vrsta. npr. ali preostala prirodna vegetacija je još uvek u opasnosti od prekomerne ispaše stoke. očigledno je da očuvanje raznovrsnosti nije trivijalan zadatak. zemljoradni- 12. Poljoprivredno zemljište u Srbiji zauzima 65 % ukupne teritorije. eksploataciju vode. između predela i ekosistema. vodeći do promena predela. prekomerna ispaša stoke na pojedinim prostorima. urbanizacija. Zbog toga društvo ima nameru da očuva prirodne predele i zaštiti prirodna staništa.) • Rascepkanost (komadanje) prirodnih eko-sistema • Prekomerno iskorišćavanje vrsta (skupljanje. pojava invazivnih vrsta • Direktno ili indirektno zagađenje vode. Promene u funkcionisanju ekosistema su rezultat poljoprivrednih aktivnosti (između ostalog) i promena u fizičkim procesima usled 69 Poljoprivredne aktivnosti ne donose samo korist i napredak za društvo. biodiverziteta kao i zemljišta. S obzirom na širinu karaktera termina. Upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom ima ključni uticaj na stanje biodiverziteta. važno je sačuvati ih da bi obezbedili održivi razvoj. oticanje i izlučivanje viška đubriva i pesticida. šibljem. dovođenje u opasnost ekosistema vodeći do njihovog gubitka i degradacije. itd. koja je prvobitno bila prekrivena šumom. seča šuma. vode i vazduha. vazduha i zemljišta. već isto toliko i zagađenje. spaljivanje prvobitne vegetacije. Ove aktivnosti su značajno usporene. aktivnosti hidromelioracije. U tom cilju država mora da donese odgovarajuće propise i da ratifikuje međunarodne konvencije. iscrpljivanje prirodnih bogatstava.

njihovih zajednica i staništa. zlostavljati.Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. uz obezbeđivanje njihove održivosti. 135/2004) Član 26: Očuvanje biosfere obuhvata zaštitu organizama. vegetacija koja se nalazi na padinama je sve više ugrožena. promene zemljinog prekrivača. Ovaj strateški pristup može biti ostvaren u malim koracima od strane svakog zemljoradnika na njegovoj farmi donoseći značajno poboljšanje ekosistema i biodiverziteta u kratkoročnom i dugoročnom periodu. Promene u biljnom prekrivaču utiču takođe na hidrološku ravnotežu uzrokujući povećanje saliniteta gornje granice podzemne vode koja utiče u početku na ostatke vegetacije u nižim koritima doline. ozleđivati i uništavati divlju faunu i razarati njena staništa. 70 . kanali za odvodnjavanje. Delovi farmi koji nisu korišćeni za gajenje useva kao što su ivičnjaci. smanjivati nabijanje zemlje izbegavajući rano oranje vlažne zemlje • Izbegavati čestu i redovnu upotrebu opreme za oranje sa sečivom koja bi mogla povrediti ili ubiti organizme u zemljuštu • Kositi što je kasnije moguće. pogotovu ako je to voće ili bobice vrsta koje snabdevaju divlji svet hranom i skloništem. ili se isti usevi sade na duži vremenski period bez rotacije. gl. raznovrsnost. RS br. spasiti i sačuvati usamljeno grmlje i šiblje u polju. Koraci u strategiji zaštite biodiverziteta i predela uključuju: • Identifikaciju ugrožavajućih procesa • Identifikaciju vrsta za koje se smatra da su izložene riziku kao rezultat te ugroženosti • Rangiranje vrsta prema njihovoj osetljivosti na pomenute ugroženosti • Određivanje veličine zahtevanog odgovora za umanjivanje ugroženosti do nivoa gde će zaštititi najosetljivije vrste. vode i energije kroz sistem. obale rečica i veštačka jezera (ili ribnjaci) mogu se uvek koristiti kao stanište za različiti divlji svet. kidati ili na drugi način pustošiti divlju floru. Zemljište je često ostavljeno nepokriveno. Odgovarajući zemljišni pokrivač obezbeđuje samoobnavljanje zemljišta i štiti ga od erozije. crpeći hranljive materije iz zemljišta. uključujući i očuvanje prirodnih procesa i prirodne ravnoteže unutar ekosistema. Preporuke za „biodiverzitet prijateljske“ aktivnosti su sledeće: • Voditi računa da zemljište ima dovoljno organskih materija neophodnih za opstanak biljaka • Rastresita zemlja je pogodna za opstanak biljaka. zato. odnosno uništavati i razarati njena staništa. livade i pašnjaci. Zabranjeno je uništavati. plodoreda. korišćenje bioloških resursa. Biodiverzitet i biološki resursi štite se i koriste na način koji omogućava njihov opstanak. Zaštita biodiverziteta. kao i obaveza preuzetih međunarodnim ugovorima. ili koristiti mehaničke uređaje da bi se životinje uplašile i pobegle kako bi izbegle da budu povređene ili ubijene • Organizovati fizičke granice između polja u formi linije žbunja. Ovi štetni uticaji se mogu usporiti korišćenjem odgovarajućih planova zamene sejanja useva odnosno. obnavljanje i unapređivanje u slučaju narušenosti. ali sa povećanjem gornje granice podzemne vode. Član 27: Zabranjeno je uznemiravati. genetički modifikovanih organizama i biotehnologije vrši se na osnovu ovog zakona i posebnog zakona. dr veća i trave. močvare. izloženo bez vegetacije na duži vremenski period. • Žetvu sprovoditi od sredine polja ka ivicama i obezbediti kombajne žetelice sa opremom za alarmiranje životinja • Sačuvati prirodne pašnjake od prekomerne ispaše i izbegavati česta oranja čak i kada neki delovi pašnjaka ne budu izorani • Ne dozvoliti prevelike ispaše i održavati optimalnu ravnotežu između veličine stada i dostupnog kapaciteta zemlje i uslova • Raznolikost useva koji obezbeđuje stanište za životinje • Ne paliti suvu travu ili ostatke slame. kao i usled promena u brojnosti vrsta koje učestvuju u kretanju hranljivih materija.

PRIMENA 71 REČNIK POJMOVA . npr. što rezultuje trošenjem kiseonika u akvatičnim ekosistemima i gubitkom biodiverziteta. Laboratorijsko ispitivanje služi za merenje količine rastvorenog kiseonika koji se potroši pri hemijskoj i biološkoj reakciji na temperaturi od 20C° u određenom vremenskom periodu. npr. ZAMULJIVANJE IMOBILIZACIJA MINERALIZACIJA ODNOS (BILANS) NUTRIENATA POGLAVLJE 3 BPK (BOD) Biološka potreba za kiseonikom je mera potencijala zagađivanja u vodnim telima i organskom otpadu. u zemljištu. zaštitne. močvarama i rezer voarima koje su izgradili ljudi. Prenošenje zagađivača. Područja koja su potpuno ili delimično. Proces pri kom se neorganske forme nutrijenata u biljkama pretvaraju u mikroorganizme koje biljke ne mogu privremeno koristiti. Metoda primene za organska i mineralna đubriva kojom se đubriva rasturaju po površini zemljišta. Đubriva koja su sastavljena samo od mineralnih supstanci i koja sadrže elemente neorganskih formi. sa ciljem da se zaštite ugrožene i biološki značajne močvare. Razastiranje. npr. vodu i biljke. Jedinica mere koja se koristi za upoređivanje ili sabiranje broja životinja različitih vrsta ili kategorija. samim tim na zemljište. socijalne. etičke i ekonomske mere da bi se ostvarila poljoprivredna proiz vodnja koja podržava dugoročni raz voj poljoprivrede POGLAVLJE 9 ZASTUPLJENOST GRLA USLOVNO GRLO Zastupljenost grla je broj koji određuje koliko uslovnih grla (UG) može da bude po hek taru obradivog zemljišta po farmi ili na određenom području.POGLAVLJE 2 DENITRIFIKACIJA Transformisanje nitrata u azotne ok side i azotni gas obično putem bak terija. spremištima za đubrivo. konstantno ili povremeno prekrivena vodom. amonijaka iz atmosfere na zemljinu koru. bare. močvarne šume. Međunarodna konvencija o močvarnim zemljištima koja je potpisana u Ramsaru u Indiji 1971. Poređenje uzetih odnosno izbačenih i preuzetih nutrijenata u biljkama. EUTROFIKACIJA EROZIJA ZEMLJIŠTA POVRŠINSKE VODE RAMSAR MOČVARE POGLAVLJE 8 LOKALNO ĐUBRENJE ORGANSKA ĐUBRIVA MINERALNA ĐUBRIVA POVRŠINSKA PRIMENA ODRŽIVA POLJOPRIVREDNA PRAKSA. Odnos nutrienata može biti prikazan kao uvoz/iz voz u odnosu na nutrijente koji su uneseni i iz vezeni sa farme. POGLAVLJE 10 AMONIJAK NH3. tehničke. je gas koji se izdvaja iz uree (urinska kiselina) koji izbacuju domaće životinje (živina) koji sudeluje u acidifikaciji i obogaćivanju nitrogenom osetljivih ekosistema. Na ovaj način dolazi do gubitka fosfora iz zemljišta koji odlazi u površinske vode. Nanošenje stajnjaka i đubriva pri korišćenju različitih metoda. Ekvivalenti su definisani količinom potrebne stočne hrane (ili količinom izlučenih nutrijenata). plićaci na obalama mora. Voda koja teče u tokovima i rekama i u prirodnim jezerima. Metoda za primenu uglavnom mineralnih đubriva lokalno i na većoj dubini od semena useva. Odnošenje i gubitak površinskog sloja zemlje uglavnom vetrom ili vodom. Proces zasićenja nutrijentima u vodi i povremeno zemljištu. Održiva poljoprivredna prak sa predstavlja skup ak tivnosti koje kombinuju biološke. Đubriva koja sadrže značajnu količinu organske materije biljnog i životinjskog porekla. Transformacija pomoću mikroorganizama iz organskih jedinjenja u neorganska jedinjenja. To je anaerobni proces do koga dolazi u zemljištu i spremištima za đubrivo i prilikom primene nekih od metoda nakon perioda nitrifikacije.

svinja. uglavnom N (azot). Obično je pravougaonog ili četvrtastog oblika. pesak. strugotine. DUBOKA PROSTIRKA PRLJAVA VODA OSOKA FECES SKLADIŠTE ZA STAJNJAK PRIRODNA KORA EFIKASNOST NUTRIENATA POLUČVRSTI STAJNJAK TEČNI STAJNJAK ČVRSTI STAJNJAK ŠIRINA RASTURANJA REZERVOAR URIN POGLAVLJE 11 EKOSISTEM BIOLOŠKI DIVERZITET Manje ili više definisan prostor za žive organizme i njihovo okruženje. pregrada za životinje pre muže. Ne postoje specifični uslovi koji označavaju različite vrste tečnih stajnjaka ali njihove karak teristike se razlikuju prema količini i odnosu urina. između pojedinih vrsta. Širina rasturanja jednim prolaskom rasipača za stajnjak ili mineralna đubriva. Pod je nagnut prema otvorenoj strani gde se u žleb sakuplja oced iz čvrstog stajnjaka i skladišti posebno. Feces i urin pomešan sa velikom količinom materjala za prostirku koji se koristi u različitim vrstama smeštaja za sve vrste domaćih životinja i živinu. Otpadna materija koja se kroz kr votok preko bubrega oslobađa kao tečnost. Sud za skladištenje polutečnih i tečnih delova. Čvrsti otpad ili neprovareni material koji izbacuju životinje. prljave vode. SLIVOVI SALINIIZACIJA 72 . Povišen sadržaj soli u zemljištu u suvim područjima sa malo padavina i koja su vezana za navodnjavanje. Jama. urina i osoke. Prljava voda je ona koja je zagađena fecesom. Obično se koristi slama. šume ili jezera. polučvrsti i tečni stajnjak. pored odvoda za đubrivo. prostirke i vode. obzidan sa tri strane zidovima od betona ili dasaka sa betonskim podom. močvare. Stajnjak iz staja koji ne može da se ispumpa ili slaže na hrpu. Izraz koji opisuje komplek sne žive vrste koje karak terišu našu planetu. P (fosfor) i K (kalijum) iskorišćeno za useve i stočnu proiz vodnju. između predela i ekosistema. obično pomešan sa delom prostirke i određenom količinom vode. Obično se odnosi na sezonu ili mesec kad se vrši primena na zemljište. Vlaknasti plutajući sloj koji se stvara na površini uskladištenog tečnog stajnjaka. treset. Skladište za čvrsti. od pranja pomoćnih prostorija i prostorija za mleko. koji može da se ispumpava. Materijal koji se postavlja po podnim površinama prostorija u kojima borave životinje zbog udobnosti za životinje i radi apsorbovanja vlage. ovaca. seckane stabljike. Zavisno od stepena razdvajanja čvrstog od tečnog dela stajnjaka razlikujemo stajnjak sa većom količinom tečnih ili čvrstih sastojaka. Vreme razastiranja. naročito goveđeg stajnjaka. koja se sakuplja iz van jasala. koza i zečeva. urinom. Područja u kojima se sliva voda od kiša kroz useke i reke do mora ili do jezera. Se obično izražava u procentima i objašnjava koliko je od ukupnog unosa. konja. Stajnjak sa procentom suve materije od 1 do 10%. pilotina. npr. odvojena od okolnih područja grebenom ili naslagama zemlje. Mešavina je fecesa i urina koji proiz vode domaće životinje u stajama. ostacima hraniva. Gumeni i plastični madraci takođe mogu da se koriste kao podloga za ležanje. To obuhvata razlike među pojedincima unutar vrsta.KOLIČINA ĐUBRIVA VREME PRIMENE PROSTIRKA Obično se odnosi na masu (za stajnjak tone đubriva po kubičnom metru m3 a za mineralna đubriva u kg) po jedinici površine u hek tarima. živine. Ova vrsta podrazumeva stajnjak i urin od goveda. Sr tajnjak koji proiz vode domaće životinje koji ne može da se ispumpava ali može da se skladišti na hrpe. skladištenja stajnjaka i tretmana. Postoje različite vrste čvrstog stajnjaka u zavisnosti od smeštaja životinja. fecesa.