Pravila dobre poljoprivredne prakse (PDPP) Učesnici u izradi PDPP

Rad na kreiranju Pravila dobre poljoprivredne prakse za upravljanje stajnjakom iz poljoprivrede i organskim đubrivom u Srbiji je proizvod zajedničkog rada NIRAS AB, Stokholm, Švedska i Halifax Consulting, Beograd, Srbija. Odgovoran za rukovođenje projektom: gdin Niklas Bergman iz NIRAS-a, vođa tima Göran Carlson, konsultant angažovan od strane NIRAS-a. Projektni tim je činilo 6 srpskih stručnjaka i menadžer projekta. Profesor Božo Dalmacija Profesor Snežana Đorđević Emilijan Mohora Nevena Čolić Srđan Rončević Dr vet. med. Rade Milčić Novosadski univerzitet Prirodno-matematički fakultet Beogradski Univerzitet Poljoprivredni Fakultet Ministarstvo za zaštititu životne sredine Republika Italija Miteco Novosadski univerzitet Prirodno-matematički fakultet Poljoprivredna škola Šabac, profesor

PDPP je predstavljen kroz sledeća poglavlja sa odgovornim osobama kako sledi: Poglavlje Tokovi nutrijenata Očuvanje vodnih resursa i njihovo korišćenje Izvori negativnog uticaja poljoprivredne proizvodnje na životnu sredinu Propisi na snazi i u planu iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine Sistemi poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji Poljoprivredno planiranje Ratarstvo Stočarstvo Rukovanje i upotreba stočnog đubriva i organskog otpada Zaštita bilja i upotreba pesticida Poboljšanje pejzaža i zaštita prirodnih staništa putem upravljanja procesima koji su pod uticajem poljoprivredne proizvodnje Odgovorni ekspert Göran Carlson Srđan Rončević i prof. Božo Dalmacija Nevena Čolić i Emilijan Mohora Emilijan Mohora Nevena Čolić i Emilijan Mohora Göran Carlson Prof. Snežana Đorđević Dr vet. med. Rade Milčić Göran Carlson i prof. Božo Dalmacija Niklas Bergman Nevena Čolić i Emilijan Mohora 1

Aktivnosti Logistička podrška Prevod

Odgovorni Sonja Babić / David Lythgoe /Jelena Pribojan, Halifax Consulting Ksenija Punta / Nevena Čolić

Podršku projektu u Srbiji su pružili: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Pomoćnik Ministra Sektor za razvoj sel a, koordinator projekta DREPR Jedinica za implementaciju projekta DREPR (PIU) Sektor za razvoj sela Odsek za organsku proizvodnju Odsek za poljoprivredne resurse Odsek za poljoprivredno zemljište Uprava za veterinu Uprava za zaštitu bilja Republička direkcija za vode Ministarstvo za zaštitu životne sredine Institut za stočarstvo, Beograd Opština Vrbas Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj AP Vojvodine Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu Odgovorni Dr Suzana Đorđević Milošević Aleksandar Bogunović Nenad Brkić, Danijela Ilić, Aleksandar Repček, Vladislav Samardžić, Uroš Božanić, Slobodan Đuričković, Nenad Gvozdenović Sanja Prodanović Lidija Aćimović, Jelena Milovanović, Vera Apostolović Zoran Knežević Snežana Rakita Olivera Čeperković, Bradić Slobodan, Jelena Šćepanović, Siniša Kotur, Slavica Nikolić Biljana Đurišić Olivera Grozdić Tanja Petrović, Snežana Raković Čedomir Radović, Zorica Nešić, Miloš Lukić, Milan Blažić Tomislav Đivuljskij Nada Lazić Prof. dr Natalija Bogdanov

2

G. Göran Carlson ima bogato iskustvo iz oblasti poljoprivredne mehanizacije a posebno je specijalizovan za istraživanja, ispitivanja i prenošenja znanja koje se odnosi na đubriva. Ova oblast podrazumeva metode i tehnologije rukovanja i raspršivanja đubriva životinjskog i ljudskog porekla što uključuje primenu i nadzor raznih tehnologija i njihov uticaj na okolinu. Angažovanje g. Carlsona na mnogobrojnim projektima u Švedskoj kao i u inostranstvu je dodatno unapredilo njegovo znanje u pogledu razvoja, trendova i tradicije u poljoprivredi i kreiranju poljoprivrednih priručnika u mnogim zemljama. G. Niklas Bergman je stručnjak za menadžment u poljoprivredi i zaštiti životne sredine. On je iskusan ekspert iz oblasti za proizvodnju useva, stočne hrane i mleka, sa bogatim praktičnim iskustvom koje je stekao u regionu St. Petersburga, kao i vođenjem sopstvene farme severno od Stokholma. Do sada je bio veoma uspešan u radu i primeni praktičnih saveta za farmere u istočnoj Evropi održao je niz predavanja na mnogim međunarodnim konferencijama koje se odnose na najnovija istraživanja o oticanju hranljivih sastojaka u Baltičko more. Radio je zajedno sa lokalnim ruskim i finskim timom na pripremi ruskog kodeksa dobre poljoprivredne prakse u 2005–2006. godini. G. Bergman je magistar iz oblasti za proizvodnju useva, patologiju i hranljive sastojke biljaka i menadžmenta za zaštitu životne sredine. Dr Božo Dalmacija je profesor na fakultetu za nauku i matematiku Univerziteta u Novom Sadu i direktor odseka za hemiju sa 25-godišnjim iskustvom u oblasti zaštite životne sredine od štetnog uticaja hemikalija. Njegova naučna istraživanja i elaborati se delom odnose na uklanjanje pesticida iz vode upotrebom bioaktivnog ugljenika. Takođe ima veliko iskustvo u pripremi i recenziji pravilnika i njihovo usklađivanje sa standardima EU (npr. IPPC). Tokom dugogodišnjeg iskustva postao je u nadležnim upravama i industriji ugledan savetnik za razvoj i primenu zakona i pravilinika koji se odnose na zaštitu voda i vodenih tokova. Dr Srđan Rončević je asistent na fakultetu za nauku Univerziteta u Novom Sadu, odsek za hemiju. Njegov rad obuhvata predavanja, istraživanja i angažovanje na projektima koji se bave kvalitetom vode (prerada voda za piće i njena analiza, prerada otpadnih voda i njihova analiza, ambijentalna voda i nadzor kvaliteta sedimenata, uspostavljanje bioravnoteže u zagađenim

vodama i zemljištu). Član je međunarodne asocijacije IWA (International Water Association), jugoslovenskog društva za zaštitu voda, srpskog društva hemičara, društva za tehnologiju i sanitarni inženjering voda. Od 1999. je jedan od organizatora tradicionalne radionice o vodama koja se održava na fakultetu za primenu nauke i matematiku. Dr Rončević je do sada bio autor i saradnik na više od 50 publikacija i 20 projekata. Dr Snežana Đorđević je profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Stručnjak je za enzimologiju tla i uticaj mineralnih i organskih đubriva na kvalitet zemljišta. Njena naučna istraživanja se odnose na upotrebu biođubriva u poljoprivrednoj proizvodnji, korišćenje inokulacije mikroorganizama u tretmanu đubriva, uticaj đubriva na mikrobiološke procese u zemljištu, uticaj režima đubrenja na vezivanje azota u zemljištu, i dr. Dr Đorđević je takođe član stručnog tima kome je odobren patent za upotrebu mikrobiološkog đubriva u komercijalne svrhe. Ona je takođe dala značajan doprinos u unapređenju poljoprivredne proizvodnje hrane koja ne zagađuje životnu sredinu. Ing. Nevena Čolić je inženjer za zaštitu životne sredine sa iskustvom u rukovođenju projektima zasnovanIm na konsultantskim uslugama u oblasti zaštite životne sredine. Gosp. Čolić je stručnjak za ispitivanje kvaliteta voda, upravljanje čvrstim otpadom, ispitivanje štetnih uticaja na okolinu (EIA), a takođe ima veliko iskustvo u implementaciji i koordinaciji projekata i usklađivanju odgovarajućih pravila i zakona sa pravilima EU na osnovu poznavnja pravila EU za zaštitu životne sredine. Ing. Emilijan Mohora je stručnjak za tretman otpadnih voda i zaštitu životne sredine u delu koji se odnosi na nadziranje kvaliteta vode i procenu štetnih uticaja sa dugogodišnjim iskustvom u upravljanju projektima. Njegovo iskustvo se pokazalo dragoceno u nizu novijih projekata koji se odnose na izradu lokalnih akcionih planova za zaštitu životne sredine i korišćenje čiste i prečišćene vode u Srbiji. On je takođe vrstan stručnjak u angažovanju zainteresovanih strana na pružanju konsultantskih usluga u podizanju svesti. Trenutno radi na podizanju nivoa poslovanja kompanija putem tehničke podrške i treninga u sektorima za otpadne vode, upravljanje čvrstim otpadom i uštedu energije usme3

očuvanju i zaštiti zdravlja životinja na farmi goveda i svinja Servo Mihalj Zlatica. radeći na suzbijanju steriliteta na individulanim farmama kooperanata šabačke mlekare kao i kroz edukativne i druge aktivnosti koje je sprovodio na farmama širom Srbije. Zrenjanin. Bogato iskustvo je stekao radeći u Institutu za stočarstvo. zatim rukovođenjem na farmama za tov junadi i prasadi i uzgoj kunića „Banatski Brestovac“–PIK Tamiš. Dr Rade Milčić.renog na redukovanje emisije gasova staklenih bašti. je doktor veterinarske medicine i profesor u Poljoprivrednoj školi u Šapcu sa više od 20 godina prakse u stočarstvu. 4 .

Ciljna grupa na koju se odnosi PDPP definisana je prvenstveno prema broju životinja na farmi: tačnije. PDPP bi trebalo da malim poljoprivrednim gazdinstvima/farmama pruži savete za upravljanje gazdinstvima. 5 1. Ovo je u potpunosti u skladu sa definicijom farme prema srpskim veterinarskim zakonima. ali poljoprivrednici ne smatraju da su ove investicije prioritetne. a koje nemaju direktnu vezu sa dodatnim investicionim ulaganjima. Okvirna direktiva o vodama 2000/60/EEC. odlučena prasad. žitarice. redukovati rizik pri upotrebi pesticida i umanjiti degradacija zemljišta. Predložene mere zasnivaju se na postojećoj regulativi u Srbiji i onoj u proceduri usvajanja i pripreme. Predložene aktivnosti u ovom PDPP će doprineti većoj efikasnosti nutrijenata što će povećati prinose sa istim količinama nutrijenata omogućiti poljoprivrednicima da smanje kupovinu veštačkih đubriva PDPP će takođe sadržati mere za obezbeđenje visokog nivoa kvaliteta proizvoda predlažući načine za poboljšanje zdravlja životinja minimizirajući rizik od zagađenja teškim metalima i pesticidima. PDPP obuhvata praktične mere koje vode smanjenju ispuštanja azota i fosfora u površinske i podzemne vode. Predložene mere u PDPP će svakako unaprediti konkurentnost srpskih poljoprivrednika i u isto vreme umanjiti negativan uticaj poljoprivredne proizvodnje na životnu sredinu.) neće imati odgovarajuće tržište u EU. Predložene mere za smanjenje ispuštanja azota i fosfora podrazumevaju i investicije u sisteme upravljanja đubrivom i promene u upravljanju koje ne zahtevaju bilo kakve investicije. Zakonodavstvo takođe propisuje mere kontrole. imaju za cilj da uvedu jednu novu i ekološki prihvatljivu praksu među poljoprivrednicima u Srbiji. Danas se uviđa potreba za investiranjem u sisteme upravljanja đubrivom. Predloženim merama će se takođe smanjiti emisija amonijaka. Preporuke u ovom PDPP se uglavnom odnose na uobičajene aktivnosti koje bi trebalo da se sprovode na drugačiji način ili drugačijim redosledom. itd. U zemljama EU poljoprivredna proizvodnja je regulisana prilično strogim zakonima zaštite životne sredine kao što je Nitratna direktiva 91/676/EEC.Ciljevi i ciljna grupa Pravila dobre poljoprivredne prakse (PDPP) za upravljanje otpadom iz poljoprivrede i organskim otpadom u Srbiji. PDPP u Srbiji će biti na dobrovoljnoj osnovi za poljoprivrednike. poljoprivredna gazdinstva (farme) bi trebalo da imaju od 20 do 100 krava. Postoji neopravdano uverenje da će upotreba nove mehanizacije i opreme rešiti sve probleme. a za farmu svinja do 100 uslovnih grla (jedno uslovno grlo podrazumeva 500 kg žive mere). Direktiva o staništima 92/43/ EEC. Farma svinja sa 100 uslovnih grla praktično uključuje sve kategorije svinja u ovaj broj: krmače. UVOD . međutim primenu nove tehnologije treba da prate izmene u menadžmentu koje će podržati dobru poljoprivrednu praksu. a prema ovom kriterijumu ciljna grupa su gazdinstva površine od 3–10 ha koja se redovno obrađuju. povrće. tovne svinje i nerastove. PDPP je skup preporuka koje bi trebalo primeniti u cilju uvećanja finansijske koristi usled korišćenja resursa na efikasan i ekonomičan način. Sve zemlje EU moraju pripremiti Nacionalna pravila dobre poljoprivredne prakse u kojima svaka zemlja mora da predstavi mere za poštovanje zahteva EU direktiva koje se odnose na poljoprivrednu proizvodnju. Farmeri koji ne primenjuju održive mere za zaštitu životne sredine definisane PDPP a koje se odnose na smanjenje ispuštanja azota i fosfora sa njihovih farmi. Predloženi PDPP za Srbiju je takođe rađen po ugledu na postojeće PDPP iz drugih zemalja Evropske unije. neće moći da dobiju subvencije EU a njihovi proizvodi (na primer meso. a u isto vreme štiteći životnu sredinu i promovišući održivi poljoprivredni razvoj. Drugi kriterijum se odnosi na površine obradivog zemljišta.

javiće se opasnost od njihovog oticanja. Biološko vezivanje N i taloženje N iz vazduha se takođe uključuju u ulazne parametre za nutrijente. Sadržaj N i P mora biti procenjen na osnovu domaćih podataka i podataka iz drugih država. domaće životinje. Ovo je često imalo za rezultat neadekvatnu upotrebu stajskog đubriva kao izvora hranjljivih sastojaka. a izlazni proizvodi (autputi) su prodati biljni i životinjski proizvodi. uglavnom N (azot) i P (fosfor). Tokovi nutrijenata na farmi se mogu izračunati preko proračuna bilansa nutrijenata. što je za uzvrat dovelo do negativnih uticaja na životnu sredinu usled oticanja razloženih materija stajnjaka u vode i emisije gasova u spoljašnju sredinu. Jeftina đubriva koja su bila na raspolaganju su doprinela smanjivanju interesovanja za korišćenjem Ukoliko količina nutrijenata u zemljištu premaši potrebe useva. Manja razlika znači manju opasnost od gubitka nutrijenata. Mogući gubici nutrijenata na farmi prikazani su na slici 2. Ideja stvaranja održive poljoprivredne proizvodnje uz recirkulisanje nutrijenata promeniće način postupanja sa organskim otpadom od biljaka.1 Uvod U proteklom periodu. Bilans nutrijenata pokazuje ravnotežu između ulaza i izlaza nutrijenata. crvenim strelicama. Proračun bilansa nutrijenata se može izvršiti na nivou njive ili farme.2 Bilans nutrijenata 2. Količina N zavisi od površine na kojoj se gaje ovakvi usevi.2. Po završetku Drugog svetskog rata došlo je do naglih društvenih promena kao i do promena u poljoprivredi. stočarske i ratarske proizvodnje je u velikoj meri bila narušena. izvori nutrijenata potrebnih biljkama su bili pitanje kojim se uglavnom bavila samo poljoprivreda. kada se stanovništvo uglavnom bavilo poljoprivredom. Biološko vezivanje se povezuje sa gajenjem leguminoznih useva imajući u vidu da će ovi usevi obezbediti zemljištu N iz vazduha. životinja i ljudi. 2. Nataloženi N iz vazduha potiče od nutrijenata koji su u atmosferi i koji će dospeti u zemljište 6 . TOKOVI NUTRIJENATA Protok nutrijenata. Ulazni proizvodi (inputi) su hrana. njihovo zadržavanje u zemljištu i gubici nutrijenata iz stajskog đubriva kao i potcenjivanju njegove vrednosti. Prethodna ravnoteža između ispaše.1. Ovi proračuni se zasnivaju na godišnjim podacima o ukupnim količinama N i P u svim proizvodima koji ulaze ili izlaze sa farme. Nutrijenti u obliku stajskog đubriva i otpad iz domaćinstva vraćani su na obradive površine i bili su korišćeni za ishranu biljaka. uvek postoji i prirodno oticanje iz poljoprivrednog zemljišta. iako malo. Potrebe društva za većom produktivnošću kao i za snabdevenošću jeftinim mineralnim đubrivima doveli su do nastanka većih farmi i specijalizacije proizvodnje. kao i na regionalnom nivou i nivou države. đubriva i seme. Ovo je obezbeđivalo održavanje plodnosti zemljišta kao i prinosa. Stočna hrana proizvedena na farmi kao i stajsko đubrivo iz sopstvenih štala se iz tih razloga ne uključuje u ove proračune. Takođe.

pri sadržaju organske materije od 5% mase. Tokovi nutrijenata na farmi za proizvodnju mleka. Postoji nekoliko razloga zbog kojih bi trebalo smanjiti gubitke amonijaka.5 Gubici azota 2. Npr. Emisije amonijaka su takođe prepoznate kao jedan od uzroka koji dovodi do izumiranja šuma. one se moraju nalaziti u odgovarajućem obliku da bi ih biljke mogle adsorbovati. Postoje dve vrste gubitaka N. Deo fosfora se vraća zemljištu kroz ostatke nakon žetve i drugi organski materijal. fosfor je bio ograničavajući faktor za mnoga zemljišta. takođe. gde može da dovede do acidifikacije. Samo se manji deo ukupnog fosfora nalazi na raspolaganju biljkama. količina N će biti preuzeta iz nacionalnih podataka. Takođe. Pre nego što su komercijalna đubriva postala dostupna. 2. one se moraju nalaziti u odgovarajućem obliku da bi ih biljke mogle adsorbovati. crvene označavaju označavaju gubitke a svetlo-braon strelice nutrijente koji napuštaju farmu. gubici u vazduh i gubici u vodna tela. gornji sloj zemljišta 0–25 cm. Azot Skoro sve ukupne rezerve azota koje se nalaze u zemljištu vezane su u organskoj materiji kao npr. Takođe. đubrenje radi skladištenja fosfora kako bi se zadovoljile potrebe za naredne tri godine. fosfor je većinom čvrsto vezan za čestice zemljišta. ove rezerve su dostupne biljkama samo u relativno ograničenim količinama. pri sadržaju organske materije od 5% mase. 2. površinska erozija mineralnih čestica. Međutim. je uglavnom vezana u mineralnim česticama i uglavnom nepokretna. Proračun đubrenja radi skladištenja pre primene mora da uzme u obzir i količinu fosfora u primenjenom stajnjaku. Skoro sve ukupne rezerve azota koje se nalaze u zemljištu vezane su u organskoj materiji kao npr. gas smejavac). Poslednji. Međutim. Opasnost od ispiranja fosfora je niska zato što je fosfor relativno čvrsto vezan u zemljištu i zemljišni rastvor sadrži fosfor samo u niskim koncentracijama. a sa njim takođe i sadržaj azota.1 Gubici azota u vazduh Gubici azota u vazduh se javljaju u obliku amonijaka i kao oksida azota (tzv.5. Međutim. Slika 2. i drenažni sistemi uklanjaju fosfor. može da sadrži između 4–8 tona azota po hektaru uglavnom vezanih u organskoj materiji. a sa njim takođe i sadržaj azota. Npr. Većina ovoga se obogaćuje u humusnom zemljištu i odgovara polovini rezerve fosfora akumulirane u zemljištu. Veličina rezerve je tesno povezana sa sadržajem organskih materija u zemljištu. Rezerve azota u zemljištu mogu biti sasvim dovoljne za veliki broj useva. Može se izvršiti tzv. ove rezerve su dostupne biljkama samo u relativno ograničenim količinama. Međutim. Rezerve u zemljištu su često tolike da mogu da pokriju potrebe nekoliko žetvi. Postoje dve vrste gubitaka N.3 Fosfor Većini useva je potrebno 15–100 kg fosfora po hektaru godišnje. pogotovo na padinama. biljnim ostacima i organizmima koji žive u zemljištu. Veličina rezerve je tesno povezana sa sadržajem organskih materija u zemljištu. Sadržaj organske materije u zemljištu opada sa porastom dubine. Rezerve azota u zemljištu mogu biti sasvim dovoljne za veliki broj useva. 2. Druga polovina rezerve koja se akumulira u zemljištu.4. humusu. Sadržaj organske materije u zemljištu opada sa porastom dubine. odnosi i na farmu bez životinja. Slika se. biljnim ostacima i organizmima koji žive u zemljištu. ali ne i najmanje važan 7 . može da sadrži između 4–8 tona azota po hektaru uglavnom vezanih u organskoj materiji. Amonijak koji isparava u atmosferu će se pre ili kasnije vratiti u zemljište ili u vodu. U ovom slučaju. Plavim strelicama označeni su ulazi nutrijenata. imajući u vidu ograničenu opasnost od ispiranja.pod uticajem padavina. humusu. gubici u vazduh i gubici u vodna tela. gornji sloj zemljišta 0–25 cm. njen neorganski deo.

Ispiranje – različiti sistemi sađenja đubrenje – Ispiranje azota zavisi takođe i od sistema sađenja i stope primene đubriva kao što je prikazano u tabeli 2. Površinsko oticanje se pojavljuje u sluča8 ju kada se usevi nalaze na padinama. Do ispiranja azota dolazi usled toga što zemljište obezbeđuje nitratni azot tokom čitave godine uključujući i period kada on nije potreban usevima. Do denitrifikacije dolazi u odsustvu kiseonika. S druge strane. Drugi maksimum se javlja kasnije tokom kasne zime ili ranog proleća kada zemljište počinje da se suši i nivo kiseonika raste.razlog je to što azot iz amonijaka predstavlja značajan izvor azota za useve i zbog toga bi o njemu treba voditi računa. jezera i ispiranja u drenažne kanale i podzemne vode. rezultati su generalno primenjivi kao primer ispiranja nutrijenata u zavisnosti od sistema sađenja i intenziteta đubrenja. Što je više nitrata u zemljištu veći je rizik od gubitaka oksida azota.1. preko optimalnih potreba biljaka. Navedene vrednosti su prosečne vrednosti za teško glinovito. U takvim slučajevima ispiranje može da bude ekstremno visoko. Denitrifikacija dostiže svoj maksimum u jesen kada su nitrati akumulisani u zemljištu i kada se jesenje kiše zadržavaju na zemljištu stvarajući anaerobne uslove. Kako se kiša cedi kroz zemljište ona povlači sve rastvorene nitrate i druge soli sa sobom. Usled promene namene starih pašnjaka i livada obično se primenjuju velike količine stajskog đubriva. Rezultat pokazuje da se ispiranje azota javlja na svim tipovima zemljišta. Emisija oksida azota potiče iz procesa de-nitrifikacije zemljišta. s obzirom na to da je ispiranje prirodan proces i da se javlja i tamo gde đubrivo nije primenjeno. lako. iz fekalija i urina životinja na ispaši. Amonijak je gas koji se prirodno formira pri raspadu organskog materijala bogatog azotom. Dugogodišnji odnosno trajni pašnjaci na kojima se ne primenjuje azot pokazuju nizak stepen ispiranja. Ispiranje u drenažne sisteme i podzemne vode potiče od procesa mineralizacije zemljišta i količine nutrijenata koja je primenjena. U nesmrznutom zemljištu ovaj proces će se nastaviti tokom čitave zime. Iz tog razloga se ovi tipovi zemljišta karakterišu najvećim ispiranjem (spiranjem). Proces denitrifikacije se odvija u nekoliko faza i kao rezultat procesa javlja se transformacija nitratnog azota u gasoviti azot koji se vraća u vazduh. Amonijak isparava prilikom rukovanja stajnjakom u štalama. Veći deo amonijaka koja nastaje iz stajnjaka potiče od lako razgradljivih organskih azotnih jedinjenja koja se nalaze u urinu i fekalijama. Proizvodnja amonijaka počinje odmah nakon što se stajnjak našao na podu ili na zemlji. Ispiranje i tipovi zemljišta – Imajući u vidu da je nitratni azot rastvoren u zemljištu. postoji povećana opasnost da će se đubrivo koje biljke nisu apsorbovale isprati. Njegov efekat je 200–300 puta veći u odnosu na efekat ugljen-dioksida. Glinovita zemljišta znatno bolje zadržavaju vodu što za rezultat ima mnogo manje ispiranje nego kada su u pitanju peskovita ili muljevita tla. Drugi negativni efekat je da oksid azota doprinosi oštećenju ozonskog omotača. Isparavanje amonijaka zavisi od pH vrednosti stajnjaka. Rasprostiranje đubriva na pašnjake neposredno pre kosidbe treba izbega- . temperature. Emisije oksida azota ekstenzivno doprinose stvaranju efekta staklene bašte. što je prirodan proces. skladištenja i tokom i nakon primene. Pesak i muljevita zemljišta su posebno vodopropusni i imaju mali kapacitet zadržavanja vode.5. brzine strujanja vazduha i koncentracije amonijaka u stajnjaku. 2.2 Gubici amonijaka i fosfora u vodna tela Gubici u vodna tela uključuju kako gubitke azota tako i fosfora. Iako podaci potiču iz Švedske. nedavno uzorani pašnjaci pokazuju visok stepen ispiranja. Proces je brži pri višim temperaturama ali će se odvijati dok god su temperature iznad 0o. imaće za ishod rapidno povećanje ispiranja. Gubici nutrijenata u vodna tela su posledica površinskog oticanja u reke. iz mešanja biljnih ostataka i zemljišta i u određenoj meri nakon primene mineralnih đubriva. Ovi gubici usled oticanja su vodeni rastvori N i čvrstih čestica P. padavine i sposobnost zemljišta da zadrži vodu kao i da je propusti treba odrediti koliko će azota da bude isprano iz zemljišta. u slučaju đubrenja na smrznutim ili snegom pokrivenim poljima ili đubrenja na poljima na kojima je došlo do zadržavanja vode (zabarivanja). peskovito i mineralno zemljište i različite stope primene. Veće vrednosti će proizvesti više amonijaka. Naravno. Prekomerna upotreba đubriva.

Ispiranje azota u površinske i podzemne vode. 1 N = Optimalno đubrenje prema potrebama useva i 2 N = Dvostruko đubrenje u odnosu na optimalne potrebe useva. Najveći deo azota biljke uzimaju u obliku mineralnog neorganskog azota. Veličina rezerve je tesno povezana sa sadržajem organskih materija u zemljištu.vati ukoliko zemljište nije zasađeno sa zimskim usevima. naziva se „mineralizacija“. Većina organske materije se mineralizuje u toku godine ali negde ovo može trajati nekoliko godina.3. Nutrijenti su rastvoreni u zemljištu u obliku naelektrisanih čestica koje biljka adsorbuje.1 Proces mineralizacije Proces pretvaranja organski vezanog azota u mineralni neorganski oblik. Tabela 2. Proces Amonijum azot Slika 2. 9 . decenija ili čak i vekovima. humusu. Rezerve azota u zemljištu mogu biti dovoljne za veliki broj žetvi. Skoro sve ukupne rezerve azota koje se nalaze u zemljištu vezane su u organskoj materiji kap npr. Proces u zemljištu pri upotrebi mineralinih i stajskih đubriva i ostataka useva kao đubriva. vrše organizmi koji proizvode amonijak koji postaje amonijačni azot. Namena zemljišta Đubrenje Ispiranje azota kg/ha Poljoprivredno zemljište 0N 0 1N 18 2N 0 Trajni pašnjak 0N – Nedavno uzoran pašnjak 0N 0–00 Đubrenje: 0 N = Bez đubrenja. Mineralno đubrivo Stajnjak Biljni ostaci Prirodni azot Organski vezan azot Organska materija koja se lako transformiše Organska materija koja se teško transformiše 2. ostacima biljaka i organizmima koji žive u zemljištu.6 Zemljište kao rezerva i snabdevač nutrijentima Uloga zemljišta je da biljke direktno snabdeva nutrijentima.1. Ali azot je dostupan biljkama samo u relativno ograničenim količinama. koji biljke mogu da adsorbuju. Veći deo amonijačnog azota se transformiše u nitratni azot pomoću takozvane nitrifikacione bakterije.6. Prikazane su prosečne vrednosti za glinovita i peskovita zemljišta u Švedskoj. 2.

Plitko iskopani ili izbušeni bunari. Poljoprivredni regioni koji doprinose ovakvom zagađenju moraju biti označeni kao osetljive zone. 3. Zagađenje voda Povećavanje upotrebe veštačkih đubriva i stajnjaka i osoke koji nastaje na farmama i promene u korišćenju zemljišta su glavni faktori progresivnog povećanja nitrata i nitrita u vodi u poslednjih 25 godina. naročito dok su biljke još uspavane. kada je manja količina padavina i nitrati se više zadržavaju u zemljištu i na taj način se smanjuje njihov priliv 10 . Na teritoriji Srbije postoji oko 250 lokaliteta sa više od 1. 3. U takvim zonama svaka država treba da primeni specijalne mere kako bi se smanjila koncentracija nitrata ispod propisanih vrednosti.2. To može da poveća eutrofikaciju reka.3. što je slično svetskom proseku. mogu da imaju visok sadržaj nitrata ako su nepropisno sagrađeni tako da u njih može da utiče površinska voda ili ako se nalaze pored septičkih jama i ispusta sa seoskog dvorišta. Prema izveštaju UN Srbija je na 47. Ogromna količina zagađenja dolazi sa velikih farmi goveda i svinja. Zagađenje površinskih voda Najniža koncentracija nitrata u površinskim vodama je u letnjem periodu. koji završavaju u podzemnim vodama. Za vreme veoma velikih padavina u toku perioda vegetacije koncentracija azota i naročito fosfora u površinskoj vodi može biti veoma visoka. VODNI RESURSI Vodni resursi – očuvanje i korišćenje Posebnom Direktivom 91/676/EEC iz 1991. naročito. Prirodna koncentracija nitrata u podzemnim vodama pod aerobnim uslovima je nekoliko mg/l i zavisi od tipa zemljišta i geološke situacije. dok se 75% vraća isparavanjem u atmosferu. u površinske vode. Najveća količina se spira nakon jesenjih kiša i u toku topljenja snega.. kao i rizik od zagađenja. Plitke podzemne vode su naročito osetljive na zagađivanje nitratima. Ispiranje može biti veoma intenzivno kada je zemljište zamrznuto.1. Kriterijum koji treba da se ispoštuje je da koncentracija nitrata bude ispod 50 mg/l u slatkim vodama i da se spreči eutrofikacija.1 Uvod Prosečne godišnje padavine na teritoriji Srbije iznose 734 mm/m2 /god. Zagađenje podzemnih voda Koncentracija nitrata u podzemnim vodama može da varira u velikim rasponima u toku različitih sezona. različitog hemijskog sastava – od najboljih za piće do onih sa retkim supstancama za industrijsku proizvodnju.2. Od te količine 25% otiče. kao i da umanji kvalitet vode za piće i da je učini štetnom za zdravlje ljudi i životinja.2. godine Evropska unija je ograničila nitratno zagađenje koje potiče od poljoprivrednih zagađivača. jezera i mora. klanice i mesno-prerađivačka industrija čine velike zagađivače. U toku vlažnog perioda. Zemlje članice su se obavezale da identifikuju vode ugrožene nitratnim zagađenjem ili one koje u bliskoj budućnosti mogu biti ugrožene. mestu od 180 država sveta po količini vodnih resursa. Jednom kada nitrati dospeju u podzemne vode one će tada ostati zagađene decenijama.2. čak i kada se smanji količina nitrata na površini. Ako voda sadrži visoku koncentraciju nitrata treba prestati sa korišćenjem bunara. budući da voda 3. Voda za piće treba u tim situacijama da se analizira uz obaveznu proveru bakteriološke ispravnosti. a takođe. kiša i topljenje snega izazivaju spiranje ogromnih količina nitrata u vodene tokove.300 prirodnih i veštačkih izvora mineralnih i termomineralnih voda. 3.

odnosno koncentracijama iznad propisanih graničnih vrednosti. Zona neposredne zaštite može se koristiti samo kao senokos. Bunari sa vodom za piće ne bi trebalo da budu locirani blizu skladišta za stajnjak. Životinjama na ispaši ne bi trebalo dopustiti direktni pristup vodotokovima ili bunarima pitke vode radi pića. 3. crpnih stanica.3. ali bez upotrebe đubriva. Uža zona zaštite određuje se oko izvorišta. U ratarstvu osnovna mera za zaštitu voda od zagađenja je da se uravnoteži količina nutrijenata N (azot). poglavlju 8 – Ratarstvo i poglavlju 10 – Rukovanje i upotreba stajskog đubriva i organskog otpada. U ovoj zoni može se ograničiti upotreba pojedinih vrsta đubriva. godine 11 . • primena đubriva treba da je bazirana na ravnoteži između potreba biljaka i rezer vi zemljišta i onoga što se unosi đubrenjem. u skladu sa hidrogeološkim i drugim svojstvima zemljišta.može da sadrže patogene organizme kao i druge opasne organske supstance. mineralno Direktiva 91/676/EEC obavezuje na preduzimanje mera koje se odnose na primenu i skladištenje stajskog đubriva među kojima je najznačajnije da: • svaka farma treba da ima dovoljan kapacitet skladištenja stajskog đubriva za periode kada je zabranjena njegova upotreba. uređenja i korišćenja prostora u užoj i široj zoni zaštite. 33/78) vodama je istovremeno dodeljen i status ekološkog – zaštićenog dobra životne sredine. izvorišta). Farme treba da imaju kapacitete za odlaganje stajnjaka i osoke u toku zimskog perioda kada je zemlja zamrznuta i usevi nemaju potrebu za nutrijentima. sa režimima organizacije. Kod uzgoja životinja treba primeniti nekoliko mera da bi se smanjio rizik od zagađenja. To je opisano u poglavlju 2 – Tokovi nutrijenata. pesticida i herbicida čija upotreba može zagaditi vodu. U užoj zoni koja se ne ograđuje. drveća i sejanjem trave u graničnom pojasu. Član 27 pomenutog Zakona precizno definiše zaštitu voda kada kaže: „izvorišta za vodosnabdevanja su zaštićena i mogu se koristiti pod uslovima utvrđenim zakonom“. rezervoara i komora za prekid pritiska.3. U stavu 6 člana 45 Zakona o vodama (Sl. bunara. Šira zona zaštite utvrđuje se prostornim. kao i vršenje drugih aktivnosti koje mogu pogoršati propisani kvalitet vode u recipijentu. P (fosfor) i K (kalijum) dostupna biljkama iz zemljišta sa količinom nutrijenata u gajenim usevima. odnosno urbanističkim planovima. glasnik RS br. • primena stajskog đubriva je ograničena na 170 kg N/ha/godinu do 2002. granicama vododelnica i drugim korisnicima istih površina. Kišnica sa farmi bi trebalo da se sakuplja i koristi za navodnjavanje ili da se odvodi bez mešanja ili zagađenja sa stajnjakom. zemljište se može koristiti u poljoprivredne svrhe. osim objekata od posebnog značaja za zaštitu zemljišta. Modusi zaštite su: zabranjeno je ispuštanje u podzemne i površinske vode otpadnih voda koje sadrže opasne i štetne materije u količinama. vodnje mogu zagaditi izvorište. instalacija za popravak kvaliteta vode. Zaštita voda Zakonom o zaštiti životne sredine i Pravilnikom o načinu određivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za piće (Sl. Zona neposredne zaštite određuje se oko izvora. U široj zoni zaštite zabranjena je izgradnja industrijskih i drugih objekata čije otpadne vode i druge otpadne materije iz tehnološkog procesa proiz- 3. jezera i akumulacija (tj. utvrđuju prostornim. zahvata iz reka. odnosno urbanističkim planovima. Zakon o poljoprivrednom zemljištu zabranjuje ispuštanje i skladištenje opasnih i toksičnih materija u poljoprivredne i irigacione kanale u količini koja bi oštetila i dovela do promena proizvodnog kapaciteta poljoprivrednog zemljišta i kvaliteta vode za navodnjavanje. u skladu sa hidrogeološkim uslovima. Ispiranje nutrijenata sa polja do vodotokova može se smanjiti sadnjom žbunja. To će detaljno biti prikazano u poglavlju 8 – Ratarstvo. Mere zaštite voda Cilj zaštite voda je da se održi i postigne čista voda minimalizacijom gubitka nutrijenata.1. b) uža zona zaštite. gl. c) zona neposredne zaštite. RS 46/91) naznačeno je da se područje uže zone zaštite i zone neposredne zaštite. Srpskim Zakonom o vodama ustanovljene su tri zaštitne zone izvorišta: a) šira zona zaštite. Uravnotežena proizvodnja će smanjiti rizik od zagađenja površinskih i podzemnih voda. pesticida i herbicida.

Štednja vode ili efikasna upotreba. sočivo i lucerka dobro podnose sušni period. krompir su između ove dve grupe u potrošnji vode.5. poveća produktivnost i zaštiti izvorište od zagađenja. dr veća i trave u graničnom pojasu. posebno. Zamenom konvencionalnih kotlića sa maloispirajućim modelima smanjuje se potrošnja vode. bare) i potoci mogu biti zaštićeni od degrada12 cije sprečavanjem direktnog pristupa stoke i sprečavanjem primene stajnjaka i mineralnih đubriva u blizini izvorišta. spojeve i cevi. Veoma važno pitanje za farmere je snabdevanje vodom. pirinač. duvan. Prilagođavanje postojećih objekata kao što su toaleti ili tuševi sa uređajima za štednju vode može značajno smanjiti potrošnju vode. • Kišnica sa farmi trebalo bi da se sakuplja i koristi za navodnjavanje ili da se odvodi bez mešanja ili zagađenja sa stajnjakom. • Treba smanjiti nepotrebnu upotrebu vode i treba redovno proveravati curenja i popraviti slavine. • Bunari vode za piće ne bi trebalo da budu locirani blizu skladišta za stajnjak. sirak. što može da omogući rad farme i za vreme suše. • Životinjama na ispaši ne bi trebalo dopustiti direktni pristup vodotokovima ili bunarima pitke vode radi pića. konoplja i crvena detelina najviše koriste vode. soja. sadnjom drveća obezbeđuje se izdizanje obale što smanjuje oticanje vode. životinja na ispaši. trave. grahorica. P i K dostupnu biljkama iz zemljišta sa količinom nutrijenata u proizvedenim usevima. rilom odnosno njuškom. Kukuruz. pšenica. takođe. raž. čuva vodu. 3. Uočeno smanjenje potrošnje vode na domaće životinje može. dok proso. mašine za pranje i sl. suncokret.4. da bude indikator njihovih zdravstvenih problema. • Odvojena pojilišta za stoku na pašnjacima treba zameniti centralnim bunarom sa distributivnim cevovodom. ječam. sa modernim modelima koji imaju malu potrošnju vode. 3. štiteći u isto vreme životnu sredinu. što može da iznese 75000 litara godišnje za jednu porodicu srednje veličine. Površinska izvorišta kao što su napojne jame (lokve. domaćinstva i druge potrebe. Prvi korak u primeni programa štednje vode je sagledavanje količine vode potrebne za farmu koju treba uporediti sa stvarnom potrošnjom. treba da se sagleda kao važan deo svakog plana upravljanja farmom. Vodomeri mogu da se koriste za merenje potrošnje vode koja se odnosi na domaće životinje. spojeve i cevi. pasulj. Treba sagledati mogućnost zamene nekoliko pojilišta na pašnjacima sa jednim velikim pojilištem (ili bolje bunarom) koji je centralno lociran (obično na farmi).đubrivo i pesticide ili septičkih jama. Istovremeno. Bunari treba da budu konstruisani tako da se onemogući ulivanje površinskih voda. Ovas. Navodnjavanje Navodnjavanje se sprovodi da bi se povećali prinosi useva. Štednja vode može da smanji troškove. bare) i potoci mogu odgovarajućim merama biti zaštićeni od degradacija. Takođe. • Zameniti stare vodokotliće. Prekomerno korišćenje vode u stajama će dovesti do potrebe za dodatnim prostorom za skladištenje a takođe će se odraziti i na cenu rasprostiranja. Daljinski sistem pojila kao što je primena solarnih pumpi ili pumpi za aktiviranje nosnim ogledalom. mak. mnogo vode se može uštedeti u objektima za stanovanje. Gubici vode isparavanjem i ceđenjem (filtriranjem) iz površinskih izvorišta mogu biti smanjeni instaliranjem pokrivača i/ili folija po dnu korita. mineralno đubrivo i pesticide ili septičkih jama. • Farme treba da imaju dovoljni kapacitet skladištenja stajskog đubriva i osoke za periode kada je zabranjena njegova upotreba. da smanji potrošnju vode i čuva energiju. Štednja vode na farmama Efikasna upotreba vode kroz štednju može pomoći da se produži životni vek izvorišta. Preporuke za štednju vode • Sagledati količinu vode potrebne za farmu i uporediti je sa stvarnom potrošnjom. Dobra obrada zemljišta i đubrenje . • Površinska izvorišta kao što su napojne jame (lokve. Ne troše sve biljke istu količinu vode na obrazovanje organske mase. Preporuke za zaštitu voda • Uravnotežiti količinu nutrijenata N. Treba smanjiti nepotrebno trošenje vode i treba redovno proveravati curenja i popraviti slavine. i onda distribuirati cevovodima vodu na pašnjake. Promena starih mašina za pranje veša i suđa sa novim koje efikasno koriste vodu može. • Ispiranje nutrijenata sa polja do vodotokova može se smanjiti sadnjom žbunja.

površinska voda reka. 3. farmeri biti podstaknuti da gaje druge kulture koje zahtevaju više vode. Konvencionalno navodnjavanje Od opreme može da se koristi crevo sa adekvatnim nastavkom. glasnik RS 44/95). Sve gore navedeno regulisano je Zakonom o geološkim istraživanjima (Sl. 4. Kod svih sistema za navodnjavanje treba preduzeti mere da se spreči vraćanje vode iz cevi za navodnjavanje i zagađenje čistog izvorišta. gradske otpadne vode i vode iz industrije. kvaseći i infiltrirajući se u zemlju. U Srbiji se povrće navodnjava da bi se dobili visoki prinosi. soju i šećernu repu. prava su rezervisana i crpljenje vode zahteva dozvolu u slučaju da su u pitanju veće količine. a farmeri. Prinos useva može da se poveća unapređenjem upravljanja vodom i plodnošću. Površine koje se navodnjavaju stalno rastu tako da se za navodnjavanje često koriste i vode lošijeg kvaliteta. Kod mnogih kultura. jezera ili rezervoara ili nekonvencionalni izvori kao što su tretirana otpadna voda ili drenažna voda. list SFRJ 53/79). Zakonom o utvrđivanju i razvrstavanju rezervi mineralnih sirovina i prikazivanju podataka geoloških istraživanja (Sl. Druge . 2. a da se smanje bolesti i korovi. Čak i ako sistem kapi ili raspršivača značajno povećava efikasnost dopremanja vode. Kada se za navodnjavanje sistemom kap-po-kap koriste cevi od polietilena prinosi mogu još više da se uvećaju. U Francuskoj prema zakonu o vodi iz 1992. Navodnjavanje kap-po-kap Drugi sistem lokalizovanog navodnjavanja je kap-po-kap. Nadležni državni organ vodi knjigu evidencije o stanju rezervi podzemnih voda. Stvaraju se manje kapljice koje samim tim stvaraju i manju eroziju. kako bi se vodeni resursi podelili među korisnicima u cilju zaštite podzemne vode. Površinsko navodnjavanje Površinsko navodnjavanje podrazumeva navodnjavanje kada se voda kreće po površini gravitacijom. Opasnost od zaslanjivanja pojavljuje se pre svega u oblastima gde je potrošnja vode 13 1. žele da navodnjavaju kukuruz. Crpljenje više od 8 m3/h mora biti prijavljeno vlastima. tehnike koriste linearne ili portabl aluminijske cevi sa mikroraspršivačima. kome prethodi izrada projekta detaljnih hidrogeoloških istraživanja. Navodnjavanje mora pažljivo da se isplanra i treba da se uskladi upotreba vode sa aktuelnom količinom dostupne vode i potrebama gajenih kultura. Navodnjavanje može da se svrsta u četiri različite kategorije koje su navedene u nastavku teksta. U ovu vrstu navodnjavanja spada navodnjavanje kapima i mikroraspršivačima. možda. Za navodnjavanje može da se koristi podzemna voda. ali nemaju sisteme za navodnjavanje. što vodi pogoršanju plodnosti zemljišta i njegovom zagađenju. U našoj zemlji je Zakonom o vodama regulisano istražno i eksploataciono pravo za korišćenje podzemnih voda. Ovo je bitno u kontekstu planiranja vodnih područja. Ravnomernija distribucija se postiže sistemom prskalica i raspršivača i proračunato je da ovi sistemi značajno povećavaju plodnost polja sa normalnih 40–45% do 70–80 i 90%. takođe. ili voda ispumpana iz bunara. Lokalizovano navodnjavanje sa mikro raspršivačima Distribucija vode pod malim pritiskom kroz cevi i primenjuje se ispuštanjem male količine do svake biljke ili u njenoj neposrednoj blizini. sa stočarskih farmi i sl. prelazak sa raspršivača na sistem kap-po-kap može da smanji potrošnju vode za 50%. Može da se sakuplja kišnica sa krovova i nekorišćene zemlje. ne znači da će sigurno doći do uštede vode jer će time. a preko 80 m3/h zahteva formalnu dozvolu.doprinose visokoj efikasnosti pri upotrebi vode. i predstavlja veoma efikasan način dopremanja vode i nutrijenata biljkama. Kontrola efikasnosti navodnjavanja i sprečavanje prekomerne upotrebe vode postiže se merenjem vlažnosti zemljišta. Korisnik podzemnih voda je u obavezi da izradi elaborat o rezervama podzemnih pijaćih voda. list SRJ 12/98) i Pravilnikom o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi podzemnih voda i evidencije o njima (Sl. korišćen i održavan. Voće se takođe navodnjava jer je proizvodnja time profitabilnija. Ovaj sistem je veoma neefikasan u smislu korišćenja vode. Ove prednosti su moguće samo onda kada je sistem za navodnjavanje kap-po-kap dobro dizajniran.

Sistem se sastoji od nekoliko uzastopnih bazena izolovanih folijom i napunjenih supstratom. produbljivanja. Pri navodnjavanju kroz brazde dolazi do deformacije zalivnih brazda i do njihovog potkopavanja tj. Voda se . • Izbegnite prekomernu upotrebu vode praćenjem efekata navodnjavanja merenjem vlažnosti zemljišta. za dispoziciju otpadne vode koriste se druga rešenja. a potreba za vodom stalno raste što nameće potrebu za korišćenjem i prečišćavanjem otpadnih voda za navodnjavanje.4 l/s može doći do erozije. naročito kad se takva otpadna voda koristi kod povrtarskih kultura. Uglavnom. 3. Smatra se da su vertikalne drenaže efikasan načina za odvođenje viška površinksih voda. Preporuke za navodnjavanje • Navodnjavanje mora pažljivo da se isplanira i treba da se uskladi upotreba vode sa aktuelnom količinom dostupne vode i potrebama gajenih kultura.6. CW rade bez mašinske i električne opreme čime se štedi na materijalu. • Navodnjavati noću jer se tako smanjuju gubici vode usled isparavanja kao i stres kod biljaka • Budite sigurni da vam je dozvoljena upotreba vode za navodnjavanje. Do zabarivanja dolazi i usled lošeg održavanja sistema za navodnjavanje.1. • Uvek analizirajte otpad iz naselja na bakterijsku ispravnost pre nego što ga koristite za đubrenje. Od tih rešenja najefikasniji su sistemi filtracije sa intermitentnim protokom ili recirkulacijom kroz granulovane filterske materijale. Protok vode je gravitacioni i potpovršinski sa ciljem da se spreči razvoj neprijatnog mirisa i insekata. međutim. održavanju i radu. • Budite svesni rizika od erozije. Ratarstvo. Pre upotrebe otpadnih voda za navodnjavanje treba analizirati sadržaj štetnih materija. Problem su zemljišta sa nagibom većim od 3%.za transpiraciju i evaporaciju veća od padavina. što je povezano sa neracionalnim navodnjavanjem i visokim nivoom podzemne vode. • Upotreba vode lošijeg kvaliteta može da odvode do pogoršanja plodnosti zemljišta i njegovog zagađenja. koji je u vezi sa navodnjavanjem. jer se na taj način smanjuje potreba za skladišnim kapacitetima.Takođe. • Navodnjavanje treba da se koristi kod najprofitabilnijih kultura. Drugi problem predstavlja zabarivanje. za njegovu racion alnu upotrebu. Gde karakteristike tla ne omogućuju primenu upojnih sistema. • Uvek analizirajte industrijske otpadne vode na sadržaj opasnih supstanci pre nego što ih koristite za đubrenje. Preporuke za otpadnu vodu • Budite svesni rizika predoziranja N i P ako koristitite razblaženi stajnjak za navodnjavanje. čuvanje i primenu otpadne vode. Čak i pri umerenom intenzitetu navodnjavanja nalivanjem kroz brazde sa oko 0.6. Otpadne vode sa veoma visokom koncentracijom štetnih materija ne treba koristiti za navodnjavanje. Jedan od glavnih problema kod upotrebe tečnog stajnjaka predstavlja visoka koncentracija azota. • Budite svesni rizika od zaslanjivanja. treba voditi računa i o bakteriološkoj ispravnosti vode iz naselja. Otpadne vode Vodni resursi su sve skromniji. Sledeći problem. je erozija. U takvim uslovima naročito je ritska zemlja podložna zabarivanju. što može da poveća uticaj na okolinu. Akvatični ekosistemi za tretman otpadnih voda Konstruisana mokra polja (CW) za tretman zagađene vode oponašaju sposobnost prirode za samoprečišćavanjem. površine 14 3. Slike sa graničnim vrednostima ovih supstanci su prikazane u poglavlju 8. Ovakvi uslovi karakterišu Vojvodinu. Zato se prilikom projektovanja farmi mora planirati i obezbediti potrebna količina kvalitetne vode za razblaživanje tečnog stajnjaka. kao i tehnička rešenja za skupljanje tj. U otpadnim vodama sa stočarskih farmi i iz naselja nalazi se i veća količina fosfora. Na velikim stočarskim farmama za navodnjavanje se često koristi razređeni tečni stajnjak. • Koristite sistem za navodnjavanje sa visokom efikasnošću. • Otpadne vode domaćinstva uvek treba pre upotrebe sakupljati i tretirati. mogu da sadrže veće količine štetnih materija koje mogu da uđu u lanac ishrane i ugroze zdravlje ljudi i životinja. Rastvaranje tečnog stajnjaka i otpadne vode treba da se radi imajući u vidu navodnjavanje. Industrijske i urbane otpadne vode sadrže manje azota.

nemara ili prirodnih nepogoda. Slovenia Slika 3. vodene kulture) ili kao pejzažni element. močvarnog bilja i aktivne uloge fizičkih i hemijskih procesa. protivpožarne svrhe. delimično ugrađuju u biljke i delimično zaostaju u supstratu i mogu se periodično uklanjati iz prvog bazena u ciklusima uz umerene troškove. havarija. direktno ili indirektno proizvede naglo pogoršavanje kvaLIMNOS-Company for Applied Ecology d. Načelni izgled konstruisanog mokrog polja. Ako je neophodno. Neophodno je obezbediti mesta deponovanja veštačkog i organskog đubriva. 3. što je posebno značajno u oblastima ugroženim poplavama. Akcidentno zagađenje vode Akcidentno zagađenje je ono koje.tretira do zahtevanih propisa pomoću mikroorganizama. posle čega voda postaje neprikladna za upotrebu od strane korisnika i dovodi do visokih neravnoteža akvatičnih ekosistema.1.7. Konstruisana mokra polja su najefikasnija kada se koriste kao završni tretman prethodno prečišćenje ili veoma slabo zagađene otpadne vode sa niskim BOD 5 liteta voda kao posledica nekih udesa.).o. U toku tretmana toksična jedinjenja se razgrađuju.o. kao i hemikalija koje se koriste (pesticidi i dr. Neophodno je proceniti potencijalni rizik i uspostaviti mere bezbednosti da bi se on minimizirao. sistem se može završiti sa otvorenom lagunom za višenamensku upotrebu prečišćene vode (navodnjvanje ili nalivanje zelenih površina. 15 .

prekomerna upotreba đubriva može da ugrozi kvalitet vode i zemljišta. Promena dosadašnjih poljoprivrednih aktivnosti je ključna tačka za smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu koje istovremeno povećavaju korist od poljoprivredne proizvodnje. masti. fosfati. oštećenje ozonskog omotača.1 Upotreba đubriva Primena mineralnih i organskih đubriva je vrlo važna agrotehnička I ekonomska mera. disbalans kiselosti vode/zemljišta. Stajnjak u površinske vode može dospeti i putem spiranja ukoliko je primenjen u prekomernim količinama ili nije primenjen na odgovarajući način. u suprotnom visoka koncentracija nutrijenata može izazvati eutrofikaciju vodnih tela. mala poroznost tla i blizina površinskim vodama kao što su reke i jezera.1. intenziviranje efekta staklene bašte. Na primer dobra poljoprivredna praksa koja čuva zemljište i povećava produktivnost poboljšanjem kvaliteta zemljišta istovremeno povećava količine organske materije u zemlji bogate ugljenikom. primena stajnjaka na zasićeno ili zamrznuto zemljište može rezultovati dospevanjem u vodotoke. prelivanja ili greške farmera i sl. skladišta za stajnjak ili spremišta za stajnjak na poljima.1 Vodna tela Na mnogim farmama bunari koji snabdevaju ljude pitkom vodom locirani su u blizini izvora zagađenja voda. jake kiše. a time predstavlja globalni gubitak ugljen dioksida koji se iz atmosfere povlači putem biljaka. Oticanje/spiranje sa polja na kojima je primenjen stajnjak može takođe biti izvor kontaminacije patogenima. a uticaji poljoprivrednih aktivnosti na životnu sredinu nisu jednostavni i često je teško razumeti ih u potpunosti. patogeni organizmi i pesticidi. Na primer. Stajnjak Jedni od najozbiljnijih izvora zagađenja voda su dvorišta stočnih farmi. posebno ukoliko dođe do ki- 4. a amonijak oksiduje trošeći rastvoreni kiseonik. Kada se ispušta u površinske vode. a teški metali i štetne materije mogu dospeti u podzemne i površinske vode. Ozbiljno smanjenje nivoa rastvorenog kiseonika može izazvati uginuće celokupnog rečnog živog sveta. ulja. Ipak ne mogu se prevideti mnogi pozitivni uticaji koje poljoprivreda ima na životnu sredinu. Drugi uslovi koji povećavaju rizik od spiranja stajnjaka u površinske vode su strmi nagibi zemljišta. 4. staje. čime se smanjuje količina raspoloživog kiseonika u vodi neophodnog za podvodne biljne i životinjske vrste. UTICAJ NA ŽIVOTNU SREDINU Izvori negativnih uticaja poljoprivredne proizvodnje na životnu sredinu opasna po zdravlje ljudi. biorazgradivi materijal se razgrađuje. Međutim. Voda se zagađuje nitratima koji se izlučuju iz mineralnih đubriva sa drugim štetnim jedinjenjima kao što su. Poljoprivreda i životna sredina su u kompleksnom međusobnom odnosu. Ovakva blizina može biti vrlo 16 .4. Stajnjak može dospeti u površinske vode direktno od životinja na ispaši ili usled oštećenja na strukturi skladišta. pa stoga primena đubriva mora odgovarati potrebama poljoprivrednih kultura za nutrijentima. rekama i jezerima. emisije gasova u vazduh iz poljoprivrede izazivaju pojavu kiselih kiša. Poljoprivreda ima uticaj na vode zbog njihove upotrebe/potrošnje i zagađenja. korišćenje zemljišta u poljoprivredne svrhe menja pejzaž i staništa divlje flore i faune. Poljoprivredna proizvodnja takođe zagađuje vode u kanalima.

groznica Upala pluća Coxiella burneti Groznica. kašalj. bubrezima Mikro-organizam uzročnik Simptomi . mučnina. grlobolja. groznica. groznica. groznica Bolovi u abdomenu. bol Dijareja. groznica. krvavi ispljuvak. Mineralna đubriva Uopšteno govoreći. dijareja. povraćanje. žmarci. upala pluća. osip na koži. letargija. Mikroorganizmi se obično zadržavaju u slojevima blizu površine tla. umor. mučnina. gubitak daha. bolovi u abdomenu 17 Virus Virus Osip. žutica Bacillus anthracis Escherichia coli (neki serotipovi) Leptospira Pomona Salmonella Clostridium tetani Mycobacterium tuberculosis. bol u abdomenu. glavobolja. ukočenost. kašalj. ili se oprema za primenu ispira na mestima neodgovarajući za ove svrhe. dijareja. bolovi u grudima i abdomenu. spazam mišića vilice. povraćanje. žmarci. suv kašalj. stvarajući mogućnost za mehanizam transporta patogena površinskim tokovima voda. Do zagađenja voda može doći ukoliko se ostaci đubriva i prazna ambalaža neadekvatno odlažu. gasovi u abdomenu Bolovi u abdomenu i mišićima. nedostatak daha Groznica. bolovi u grudima. njihovoj akumulaciji i konačno Tabela 4. glavobolja Snažni grčevi mišića. glavobolja. groznica. mineralna đubriva predstavljaju rizik za životnu sredinu ukoliko se ne skladište ili se njima ne rukuje sa odgovarajućom pažnjom.1 Neke bolesti i paraziti iz stajnjaka prenosivi na ljude Bolest Bakterije Anthrax / Crni prišt Colibaciliosis Leptospirosis Salmonellosis Tetanus Tuberculosis Rikecije Q groznica / Kju groznica virusi Foot and Mouth / Slinavka i šap Psittacosis / Psitakoza Paraziti/Metazoa Ascariasis / Askarioza Sarcocystiasis / Sarkocistioza Ascaris lumbricoides Sarcosystis species Gliste u stolici ili izbljuvku. Negativan uticaj prodiranja mineralnih đubriva u vode ogleda se u povećanim koncentracijama nitrata i fosfata. bolovi u mišićima. otežano disanje Kašalj.šnog perioda odmah nakon primene stajnjaka. Mycobacterium avium Rane na koži.

Otpadne vode sa farmi se tradicionalno sakupljaju u jamama. otpadnu zemlju ili kompost. supstance sa neugodnim mirisima koji potiču od raspadanja životinjskih ekskremenata). ne primenjuju i ne odlažu pesticide na odgovarajući način. 4. Cl (hlor). Tokovi emisije sadrže: prašinu. otpadni papir. gasove sa efektom staklene bašte – metan. izgrađeni i održavani na odgovarajući način. Cd (kadmijum).1. neće se pojavljivati efluent. 4. Pesticidi povremeno mogu izazvati zagađenje vode.1. pa su zato njihovo sakupljanje i skladištenje i rasprostiranje na zemljište dve najvažnije kritične tačke u njihovom rukovanju. pića ili materijala koji se koriste u pripremi hrane ili pića. Ukoliko se koristi ova tehnika neće biti štetnog efluenta iz silaže.eutrofikaciji i odumiranju vodenih vrsta biljaka i životinja. rasuti/raspoređeni na odgovarajući način ili su oduvani u vodotoke tokom primene. Rizici od zagađenja vodotokova i podzemnih voda su slični onima od otpada od stočarstva.2 Atmosfera Izvori zagađenja vazduha od poljoprivrednih aktivnosti dolaze iz objekata i dvorišta na stočarskim farmama. On se lako može proceđivati kroz podove silosa. ne pripremaju. trave i mahunarki koje se čuvaju u zatvorenim jamama. 4. sa 200 puta višim stepenom zagađenja od netretirane kanalizacione otpadne vode.1 Gubici amonijaka iz štala. ili su neodgovarajuće konstrukcije što rezultuje curenjem. Sr (stroncijum). objekata za proizvodnju stočarskih proizvoda i dr. Iz tog razloga Republički zavod za statistiku ne objavljuje nivo potrošnje pesticida u svom Statističkom godišnjaku. Najznačajniji izvori zagađenja su silosi koji nisu projektovani. tečnost od pranja opreme u izmuzištu i mlekari). Ove otpadne vode su mnogo veći zagađivači od kanalizacione vode iz domaćinstva sa velikim BPK (biološka potrošnja kiseonika). dima. otpake od hrane. Ova praksa uzrokuje emisije gasova sa efektom staklene bašte (metan). Intenzivna zagađenja vodnih tela mogu se dogoditi ukoliko su objekti za skladištenje ili bazeni neodgovarajućeg kapaciteta što rezultuje prelivima. uglavnom zbog toga što nisu uskladišteni. mulj od otpadne hartije. ne postoji sistematsko praćenje potrošnje i primene pesticida. koru ili drugi biljni materijal.2 Otpadne vode sa farmi Otpadne vode sa farmi obično se sastoje od prljave vode (oced iz biljnih kultura. transporta i primene nekih đubriva (posebno kreča i praškastog superfosfata).4 Otpad iz domaćinstava Otpad koji se svakodnevno stvara na farmi takođe može izazvati probleme ako se njime ne rukuje na odgovarajući način.1. i dr. Može imati fatalne efekte na životinje i biljke ukoliko dospe do vodotoka. u silaži na poljima ili u silosima predstavljaju jedne od najkoncentrisanijih i najštetnijih zagađivača na farmi. Cu (bakar). Amonijak koji se 4.2. otpadno drvo. što može dovesti do akutnih trovanja ili akumulacije ovih toksičnih elemenata. obradivih površina u toku i nakon primene stajnjaka i mulja. s obzirom da mešavine ovih organskih otpada imaju visoki sadržaj BPK. azotove okside i amonijak. tekstil. ukoliko jame nisu adekvatno izgrađene. 4. 4.1. Prašina se sastoji od čestica zemlje koje su rezultat erozije vetrom. a može doći i do curenja iz jama u podzemne vode. Ovaj otpad sadrži 18 . Nakon čuvanja u periodu od uobičajenih 60 dana nataloženi mulj se primenjuje na poljima kao đubrivo.5 Voda zagađena pesticidima Iako upotreba pesticida u Srbiji nije velika. a tako dospevaju i u žive organizme. isparljivih azotnih jedinjenja neprijatnog mirisa (tzv.3 Efluenti iz silosa/silaže Efluenti iz žitarica. Ukoliko se biljke u silaži prethodno osuše a sadržaj vode smanji do 30%. skladišta i primene stajnjaka U poljoprivredi se amonijak tradicionalno prepoznaje kao problem koji se javlja u objektima za uzgoj stoke sa vrlo lošom ventilacijom ili u onima koji se loše održavaju. Incidenti sa zagađenjem voda dešavaju se svake godine zato što poljoprivrednici ne skladište. kanale za sakupljanje ili oštećene bazene i pukotine. Efluent od silaže je vrlo korozivan i može oštetiti beton i čelik. Ovakva praksa donosi u vodu i tlo teške metale kao Hg (živa). Prethodno sušenje silaže je centralna stavka u modernim tehnikama silaže.

vlažnost). posebno u uslovima vlažnog zemljišta. a time se povećava mogućnost emisije amonijaka u vazduhu. tekstura.3 Degradacija tla Degradacija tla je gubitak plodnosti usled promena fizičkih (tip tla.3. metan i ugljen-dioksid) imaju uticaj na globalno zagrevanje i pojavu kiselih kiša. nutrijenata i mikroelemenata) i mikrobioloških karakteristika. Od velikog je značaja istaći činjenicu da mešanje efluenata iz silaže i stajnjaka i mulja produkuje smrtonosne gasove. Da bi se izbegao ovaj gubitak azota mora se minimalizovati direktni kontakt između vazduha i stajnjaka. Veliki broj isparljivih jedinjenja je identifikovan kao nusproizvod raspadanja stajnjaka. Amonijak se nagomilava u zemljištu/vodi putem oksidacije u nitrate. Jedna od opcija je prekriti gomilu stajnjaka sa slojem slame debljine oko 30 cm i pustiti da slama upije amonijak. iritira oči i respiratorni trakt čak i u malim koncentracijama. Visok sadržaj proteina u stočnoj hrani povećava količinu azota u ekskrementima. a posebno na njegovu strukturalnu stabilnost. Organska materija se smanjuje i usled erozije i uklanjanja površinskog sloja. koliko je lako kultivisati tlo. hemijskih (pH. masti. čime se uklanja sloj bogat organskim jedinjenjima. Da bi se odr19 . nemoguće prekriti. melasa).1 Gubici organske materije u tlu Sadržaj organske materije u površinskom sloju tla utiče na njegove fizičke. Korišćenjem plastikom pokrivene silaže pakovane u bale smanjuje se pojava neugodnih mirisa i postoje male šanse da im budemo izloženi u bilo koje vreme. 4. Poljoprivredne aktivnosti imaju značajan uticaj na poboljšanje i pogoršanje ovih karakteristika. Skladište stajnjaka treba da bude prekriveno. Stabilnost tla se ogleda u verovatnoći pojave erozije. Neki od gasova (amonijak. Nepokriveni silosi ispuštaju jake mirise. Stabilnost tla takođe utiče na ponašanje i mobilnost zagađujućih supstanci. Sađenje iste kulture nekoliko godina zaredom na jednoj površini bez rotacije kultura smanjuje sadržaj organske materije. Opšte govoreći amonijak predstavlja rizik za životnu sredinu bilo da se pojavljuje kao gas ili kada se prenese u zemljište i vode. Ponavljanje mera kultivacije može ubrzati gubitak organske materije u tlu. koliko vode zadržava i u kojoj meri su nutrijenti raspoloživi za biljke. Promene u upravljanju zemljištem izazivaju povećanje ili smanjenje sadržaja organske materije. iz praktičnih razloga. hemijske i biološke osobine. Gajenje zelenih kultura i trava na prethodno obrađenom zemljištu u toku nekoliko godina može povećati organsku materiju. Skladištenje bilo koje vrste stajnjaka praćeno je emisijama amonijaka. i ako se stočna hrana ili silaža ne skladište/ drže na odgovarajući način. sadržaj organske materije. 4. proteina i drugih nutrijenata koje mikroorganizmi mogu lako da razgrade.akumulira unutar sistema objekata može negativno uticati na zdravlje životinja. Isparenja amonijaka iz životinjskih ekskremenata (feces. bazena ili silosa koji sadrže polutečnu hranu (npr. Amonijak takođe ima negativan uticaj na ljudsko zdravlje. međutim. Do gubitaka amonijaka usled primene organskih đubriva/stajnjaka na zemljištu može doći ukoliko se on odmah ne prekrije (izmeša) zemljom nakon primene ili ako se nanosi na alkalno do neutralnog zemljišta. skladišta za stajnjak. Životinjski stajnjak je organska smeša ugljenih hidrata. Ovo smanjenje organskog materijala umanjuje prinose useva. urin) mogu imati značajan negativan efekat ukoliko se ne poštuju pravila dobre higijene u objektima za uzgoj stoke. Skladišta za čvrsti i polučvrsti stajnjak je.2. U stajama za stoku i svinjcima gde se stajnjak i urin ne uklanjaju blagovremeno može doći do visoke koncentracije amonijaka i isparavanja u atmosferu.2 Neprijatni mirisi koji potiču od stočarske proizvodnje Neprijatni mirisi iz stočarske proizvodnje mogu poticati iz štala. a time i na proizvodnju. 4. utičući na nivo kiselosti okolnog zemlji- šta što dovodi do problema tamo gde okolina ima nizak kapacitet da ublaži kiselost.

3. Visoke koncentracije teških metala imaju toksičan efekat. Indirektni uticaji erozije vetrom nastaju usled odnošenja tla. pesticida i baketrija vezanih za tlo • Blokiranje drenažnih kanala. koji putem lanca ishrane mogu ugroziti zdravlje ljudi i životinja. Tlo erodirano vodom ima efekte kao što su: • Erodirano tlo nagomilano u nizijama i susednim njivama • Pogoršan kvalitet vode nizvodno • Ugrožavanje akvatičnih ekosistema nizvodno usled sedimentacije i dodatka nutrijenata. bakterijama i sporama Povećane koncentracije gore pomenutih elemenata mogu se pojaviti usled primene agrotehničkih mera. Više detalja prikazano je u Poglavlju 8 – Ratarstvo. pesticidima ili patogenima koji se mogu vezati za tlo. 4.3 Gubitak tla usled erozije Erozija tla ima uticaje direktno na gazdinstvo (smanjenje prinosa i prihoda sa farme) i indirektno (zagađenje vode suspendovanim česticama i sedimentom i zagađenje nutrijentima i pesticidima koji su nošeni česticama tla). Prilikom upotrebe mulja iz sistema prečišćavanja urbanih otpadnih voda i komposta kao đubriva. zajedno sa nutrijentima. može doći do pojave patogenih mikroorganizama u zemljištu. pa su iz tih razloga one uređene zakonima Više detalja dato je u Poglavlju 11. doprineti prenosu nekih biljnih patogena i smanjiti prinos useva. Jedan od izvora akumulacije toksičnih materija je i upotreba fosfatnih đubriva sa značajnim količinama teških metala.žao ovakav visok nivo. Salmonella i Proteus. otežava rad mehanizacije i taloži se u kanalima pored puteva. primene pesticida i herbicida. Vraćanje ostataka useva u zemljište ili primena kabastog organskog đubriva postepeno povećava sadržaj organske materije u obradivom zemljištu ukoliko se ovo ponavlja nekoliko godina. Kada se izgubi površinski sloj (usled spiranja ili oduvavanja vetrom) nutrijenti i organske materije potrebne za biljke se često izgube zajedno sa njim. plodored može da zahteva sejanje trave. tj. 4. ulaze u lanac ishrane i dospevaju do životinja i ljudi. kao što su Escerichia Colli. 20 . Značajno povećanje sadržaja organske materije u obradivom zemljištu će povećati količinu azota raspoloživog za potrebe useva. što može ugroziti opstanak semena i rast. glina i mulj. Prašina utiče na kvalitet vazduha. organskim opasnim materijama. Indirektni uticaji se javljaju kada se erodirano tlo nagomilava na drugom mestu. Ovi elementi se akumuliraju u biljkama.2 Zagađivanje tla teškim metalima. Direktni uticaj gubitka tla i nutrijenata na gazdinstvo podrazumevaju: • Niži nivo plodnosti • Pojava brazdi i jaruga na oranicama • Manji prinosi useva • Manje vode infiltrirane u tlo • Veća pojava kore na zemljištu • Više spiranja u proleće i nakon oluja. koji su najčešće najplodniji delovi tla. Zaštita bilja u rukovanje pesticidima.3. Erozijom se lakše uklanjaju sastavni delovi tla manje gustine kao što su organski materijal. gde takođe može ugroziti kvalitet vode.

5/68) • Uredba o kategorizaciji vodotoka (Sl. 47/03) • Uredba o utvrđivanju vodoprivredne osnove (Sl.1 Zakoni i pravilnici u oblasti upravljanja i zaštite voda 5. Zakon propisuje zaštitu voda. preduzeća „Srbijavode“ i „Vode Vojvodine“. Kao što se u nastavku može videti. godine. glasnik SRS. glasnik RS br. uredbi. 6/91) • Generalni plan za kontrolu poplava (Sl. Politike i procedure vezane za sektor voda. U Autonomnoj Pokrajini Vojvodini (APV) odgovornost je produžena i na Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu. 5. glasnik RS br. 23/94) • Odluka o utvrđivanju Plana za zaštitu voda od zagađivanja i Plan (Sl. S obzirom da se smatraju i mineralnim resursom. glasnik RS br. dopunjuju i usvajaju. glasnik RS br. 48/94. 67/93. podzemne vode su u određenoj meri i u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energije i Pokrajinskog sekretarijata energetike i mineralnih resursa. imajuću u vidu tranzicioni period. zaštitu od voda.31/82) • Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja (Sl. postoji veliki broj različitih zakona i pravilnika u sektoru voda: • Zakon o vodama (Sl. kao i politike i procedure u ovom sektoru. je stalno podložna promenama. pravilnika i različitih odluka su značajne za pripremu PDPP u Srbiji. glasnik RS br. br. korišćenje i upravljanje vodama kao resursom od javnog interesa. Zakone. priprema nadležna institucija Republike i APV. šumarstvo i vodoprivredu (MPŠV) i Direkcije za vode. Pregled koji sledi ilustruje status ovih zakona u vreme kada je rađen ovaj izveštaj. 44/95) • Zakon o utvrđivanju i razvrstavanju rezer vi mineralnih sirovina i prikazivanju podataka geoloških istraživanja (Sl. koji predstavlja osnovni dokument za najveći deo aktivnosti i mera koje se preduzimaju u oblasti voda. Zakoni se često menjaju. ZAKONODAVSTVO Planirani i propisi na snazi iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine u Srbiji . 46/91. Najznačajniji zakon koji upravlja sektorom voda u Srbiji je Zakon o vodama iz 1991. Sledeće četiri grupe zakona.ka i pokrajinska vlada. glasnik RS br. Glasnik SRS br. Politika korišćenja voda definisa na je Zakonom o vodama. predlažu ministarstva i sekretarijati. a konačnu odluku donosi republič- Zakon o vodama . 12/98) • Pravilnik o klasifikaciji i kategorizaciji rezer vi podzemnih voda i njihove evidencije (Sl.1.34/03) Važeća regulativa u Srbiji.54/96) • Zakon o geološkim istraživanjima (Sl.11/2002) • Uredba o klasifikaciji voda (Sl. kriterijume i metode vršenja aktivnosti u upravljanju 21 5. br. generalno govoreći. glasnik SFRJ br. šumarstvo i vodoprivredu. glasnik RS br. glasnik SRS. 53/79) • Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. 33/78) • Pravilnik o opasnim materijama u vodama (Sl. a sprovode ih nadležni organi. glasnik RS br. 53/93. glasnik RS br. pravilnike i odluke koji regulišu korišćenje i zaštitu voda.1 Pravni okvir sektora upravljanja vodama Sektor voda je u Republici Srbiji u nadležnosti Ministarstva za poljoprivredu. 5/68) • Pravilnik o načinu određivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za piće ( Sl.

organizaciju i finansiranje upravljanja vodama. Cilj novog zakona je da stvori uslove za učešće javnosti i demokratsko donošenje odluka i da obezbedi kontrolu u svim fazama aktivnosti i razvoja vezanih za vode. . 135/04) • Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. uključujući i vodu za piće. Glasnik RS br. 84/05) • Uredba vlade za utvrđivanje liste projekata za koje je obavezna izrada studije procene uticaja na životnu sredinu i liste projekata za koje se može tražiti izrada studije procene uticaja na životnu sredinu (Sl. 25/96 i 26/96) • Pravilnik o načinu postupanja sa otpadima koji imaju svojstva opasnih materija (Sl.2 Pravni okvir sektora zaštite životne sredine Ministarstvo za zaštitu životne sredine (MZŽS) je glavna institucija u Srbiji nadležna za pitanja zaštite životne sredine. 12/95) • Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja. poljoprivrednog i šumskog zemljišta i dobara od opšteg interesa obuhvata očuvanje produktivnosti. 31/82) i Pravilnikom o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda (Sl. glasnik SRS br. Kvalitet otpadnih voda regulisan je Pravilnikom o opasnim materijama u vodama (Sl. Sistematsko praćenje kvaliteta površinskih i podzemnih voda sprovodi se na zakonski definisan način (Pravilnik o opasnim materijama u vodama. 83/06) • Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. 55/01) • Uredba vlade o vrstama aktivnosti koje su predmet integrisane dozvole (Sl. Okvirna direktiva o vodama) i zaštite od voda. Jedino oruđe u upravljanju kvalitetom voda jeste monitoring kvaliteta. Pravilnik o opasnim materijama u vodi definiše MDK za opasna elementa i jedinjenja koja su zabranjena za direktno ili indirektno ispuštanje u vodna tela i maksimalne koncentracije za opasna jedinjenja u vodotokovima. 47/83). vode. glasnik RS br. biljaka i životinja. Novi zakon o vodama (NZV) je pripremljen u nacrtu od strane MPŠV/Uprava za vode kako bi se ukazalo na pitanja nerešena važećim zakonom. 84/05) Zakon o zaštiti životne sredine obezbeđuje osnovu za zaštitu zemljišta. buduće usaglašavanje sa evropskim zakonodavstvom (aquis). kao i nadzor i praćenje primene njegovih odredbi. 5. 23/94). Sistematsko praćenje kvaliteta voda provodi Republički hidrometeorološki zavod. vazduha. 47/83). ali ne uzima u obzir koncentracije nutrijenata. koji na žalost nije kontinualan. kao što su: preklapanje ili nekompatibilnost za drugim zakonima. glasnik RS br. granične i prekogranične vode i međurepublička vodna tela u Srbiji. Zakon pokriva površinske i podzemne vode. Sektor zaštite životne sredine uređen je sledećim zakonima: • Ustav Republike Srbije (Sl. glasnik RS br.vodama. Član 22 Zakona definiše zaštitu tla i zemljišta: „Zaštita. koji je u obavezi da podnosi godišnje izveštaje o stanju i promenama u vodotokovima do 30-og aprila tekuće godine. Određeni niži nivo aspekata i projekata u oblasti životne sredine je regulisan na nivou opštine. glasnik RS br. Njegov sadržaj je harmonizovan sa relevantnom EU regulativom. u skladu sa Programom koji usvaja Vlada. Sl. 31/82 i Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda. glasnik RS br. glasnik RS br. 135/04) • Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. prenos vlasništva sa države na vodovode. glasnik RS br. Kvalitet voda za upotrebu u poljoprivredi – navodnjavanje utvrđuje Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodi njegovog ispitivanja (Sl. Nedostatak pravilnika koji bi trebalo da štite kvalitet voda je što su oni manje-više bazirani samo na ambijentalnim standardima za površinske vode. glasnik RS br. Sl. Novi zakon još uvek nije usvojen. glasnik RS br. zabranjujući narušavanje zakonski utvrđene klase vodotoka nizvodno od mesta ispuštanja otpadne vode. NZV je u skladu sa međunarodnom praksom i trendovima u oblasti korišćenja i zaštite voda (npr. šuma. 135/04) • Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (Sl. glasnik RS br. uredbama i podzakonskim aktima. pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina (Sl. glasnik SRS br. konflikt ovlašće22 nja/nadležnosti između Ministarstva za lokalnu samoupravu i Ministarstva za životnu sredinu. korišćenje i uređenje tla. glasnik RS br. ovaj pravilnik definiše maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK) u zemljištu i vodi uglavnom za teške metale.1. glasnik RS br. 135/04) • Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja (Sl. Međutim. termalne i mineralane vode. biosfere i biodiverziteta.

strukture, slojeva, formacija stena i minerala, kao i njihovih prirodnih prelaznih oblika i procesa. Na površini ili ispod površine zemljišta mogu se vršiti aktivnosti i odlagati materije koje ne zagađuju ili oštećuju zemljište. U toku realizacije projekata, kao i pre njegovog izvođenja (izgradnje, eksploatacije mineralnih sirovina i dr.) obezbeđuje se zaštita tla i zemljišta.“ Član 23 Zakona definiše zaštitu voda: „Vode se mogu koristiti i opterećivati, a otpadne vode ispuštati u vode uz primenu odgovarajućeg tretmana, na način i do nivoa koji ne predstavlja opasnost za prirodne procese ili za obnovu kvaliteta i količine vode i koji ne umanjuje mogućnost njihovog višenamenskog korišćenja. Zaštita i korišćenje voda ostvaruje se u okviru integralnog upravljanja vodama sprovođenjem mera za očuvanje površinskih i podzemnih voda i njihovih rezervi, kvaliteta i količina, kao i zaštitom korita, obalnih područja i slivova, u skladu sa posebnim zakonom. Mere zaštite voda obezbeđuju sprečavanje ili ograničavanje unošenja u vode opasnih, otpadnih i drugih štetnih materija, praćenje i ispitivanje kvaliteta površinskih i podzemnih voda, kao i kvaliteta otpadnih voda i njihovo prečišćavanje.“ Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja definiše uslove i procedure izdavanja integrisanih dozvola za instalacije i aktivnosti koje mogu imati negativan uticaj na zdravlje ljudi, životnu sredinu ili materijalne resurse, vrste aktivnosti i instalacija, nadzor i druga pitanja koja su od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine. Uredba vlade o vrstama aktivnosti koje su predmet integrisane dozvole definiše vrste aktivnosti i instalacija za koje se izdaje integrisana dozvola. U članu 6 se definiše da se integrisana dozvola izdaje za farme sa više od 2.000 svinja (prosečne mase od 30 kg) i farme sa 40.000 živine. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu uređuje proceduru procene uticaja projekata koji mogu da značajano utiču na životnu sredinu, sadržaj Studije procene uticaja na životnu sredinu, učešće nadležnih organa i zainteresovanih organizacija, učešće javnosti, prekograničnu razmenu informacija o projektima koji mogu

imati značajan uticaj na životnu sredinu druge države, nadzor i druga značajna pitanja u oblasti procene uticaja. Zakon o postupanju sa otpadnim materijama definiše načine sakupljanja, tretmana i skladištenja otpada sa upotrebnom vrednošću, kao i rukovanje otpadom koji se ne može koristiti kao sekundarna sirovina. Zakon definiše mere zaštite životne sredine od uticaja otpadnih materija. Pravilnik o načinu postupanja sa otpadima koji imaju svojstva opasnih materija definiše uglavnom klasifikaciju, obeležavanje, popisivanje i skladištenje opasnog otpada.

5.2 Regulativa o upotrebi mineralnih đubriva
Upotreba mineralnih đubriva u bivšoj Jugoslaviji iznosila je oko 1,45 M tona godišnje u periodu 1982–1987. Tokom perioda 1982–1991, upotreba je bila oko 1,25 M tona godišnje, a tokom 1991–1998 je opala na samo 0,411 M tona. Kada se ova količina podeli sa ukupnom površinom obradivog zemljišta, jasno je da se upotreba mineralnog đubriva po hektaru, tokom ova tri vremenska perioda, smanjila sa 115 kg a.m. (aktivne materije) (NPK) po hektaru na samo 40 kg a.m. po hektaru tokom 1991–2000. Uzimajući u obzir korišćenje mineralnih đubriva u svetu, a posebno u razvijenim zemljama (preko 400 kg a.m. po hektaru), nameće se zaključak da postoji veliki nedostatak hranljivih materija (nutrijenata) u zemljištu, i da je mogući uticaj mineralnih đubriva na pojavu eutrofikacije zemljišta i podzemnih voda praktično veoma mali.

5.2.1 Okvirne politike
• Poljoprivredna strategija Republike Srbije – usvojena od strane Vlade 2005, definiše potencijal Srbije da „…proizvodi bezbednu i visokokvalitetnu hranu, atraktivnu za potrošače u Srbiji i inostratnstvu; poljoprivreda može zaštititi i unaprediti prirodnu okolinu…“ Nova strategija uzima u obzir životnu sredinu. • Program podrške ruralnom razvoju – pomaže razvoj srpskih seoskih područja, kroz sufinansiranje projekata koji se odnose na: 1. unapređenje poljoprivredne proizvodnje i marketing; 23

2. rekonstrukciju i unapređenje seoske infrastrukture; 3. razvoj i promovisanje seoskih područja; 4. očuvanje i zaštita prirodnih i seoskih pejzaža; 5. razvoj i promovisanje organske poljoprivrede. • Pomoć u očuvanju autohtonih vrsta kroz Odeljenje za stočarstvo i „Resurse za biljnu genetiku“

5.2.2 Pravni okvir
• Zakon o poljoprivrednom zemljištu (Sl. glasnik RS br. 62/06) • Zakon o zaštiti bilja (Sl. list SRJ br. 24/98, 26/98 i Službeni glasnik RS, br. 101/05-dr. zakon) • Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima (Sl. glasnik RS br. 62/06) • Zakon o maksimalnoj količini štetnih materija i sastojaka u stočnoj hrani (Sl. glasnik br No. 2/90, 27/90) • Pravilnik o metodama za ispitivanje djubriva (Sl. glasnik SRJ br. 60/2000, 20/05) • Pravilnik o metodama za ispitivanje pesticida (Sl. glasnik SRJ br. 63/01, 65/01, 93/05) • Pravilnik o liniji za proizvodnju pestcida i đubriva (Sl. list SRJ, br. 68/01) • Pravilnik o vršenju usluga u oblasti zaštite bilja i kontrolu opreme i uređaja za primenu pesticida (Sl. list SRJ, br. 42/99) • Pravilnik o načinu uništavanja bilja za koje su naređene mere uništavanja (Sl. glasnik SRJ br. 67/2001) • Pravilnik o vrstama ambalaže za pesticide i đubriva i o uništavanju pesticida i đubriva (Sl. list SRJ, br. 35/99) • Pravilnik o prometu, uvozu i uzorkovanju pesticida i đubriva (Sl. list SRJ br. 59/01) • Pravilnik o tehničkim normativima za rukovanje i skladištenje đubriva u čvrstom stanju koja sadrže amonijum-nitrat (Sl. list SFRJ, br. 55/91) • Pravilnik o načinima organske proizvodnje bilja i sakupljanja šumskog voća kao proizvoda organske poljoprivrede (Sl. glasnik SRJ br. 51/02) • Pravilnik o načinima organske stočarske proizvodnje (Sl. glasnik SRJ br. 51/02) • Pravilnik o uslovima koje treba da ispunjava pravno lice koje izdaje sertifikat, odnosno resertifikat za organske proizvode i o načinu njihovog izdavanja (Sl. glasnik RS br.81/06) • Pravilnik o pakovanju, skladištenju i prevozu organskih proizvoda (Sl. glasnik RS br.96/06)

evidenciju o preduzetim merama zaštite bilja, odnosno o tretiranju bilja i biljnih proizvoda, u polju i zaštićenom prostoru“. Ovaj zakon uvodi Nacionalnu fito-sanitarnu laboratoriju, nadležnu za diagnosticiranje i zaštitu zdravlja bilja. Zakon takođe predlaže Program za zaštitu zdravlja bilja. Zakon o poljoprivrednom zemljištu uvodi koncept planiranja, zaštite i korišćenja poljoprivrednog zemljišta i pripremu Poljoprivredne osnove posebno za Republiku i lokalnu samoupravu, kontroliše plodnost zemljišta i upotrebu đubriva, preraspodelu zemljišta, navodnjavanje, melioraciju, rekultivaciju. Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima definiše proizvodnju poljoprivrednih proizvoda koristeći metode organske proizvodnje; upoznaje proizvođače sa organskom proizvodnjom; daje uslove za uspostavljanje organske proizvodnje; daje uslove za inspekciju kuća sa ciljem dobijanja saglasnosti za vršenje aktivnosti; daje uslove za sertifikovanje i resertifikovanje organskih proizvoda; njihovo procesiranje, skladištenje i transport; njihovo obeležavanje, deklarisanje i promet. Zakon o zaštiti bilja definiše procedure zaštite bilja od štetnih organizama i njihovo uništavanje na teritoriji Srbije. Ovaj zakon propisuje da pravno lice može vršiti zaštitu bilja primenom pesticida ukoliko zapošljava najmanje jednog radnika sa univerzitetskom diplomom iz zaštite bilja i sa odgovarajućom opremom. Izdavanje dozvole za promet pesticida i đubriva regulisano je ovim zakonom, na osnovu njihovih fizičkih, hemijskih i bioloških karakteristika.

5.3 Regulativa o zdravlju životinja
• Zakon o veterinarstvu (Sl. glasnik RS br. 91/05) • Pravilnik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara, papkara, živine i kunića (Sl. glasnik RS br. 81/06) • Pravilnik o načinu neškodljivog uklanjanja životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla i o uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti i oprema za sabiranje, neškodljivo uklanjanje i utvrđivanje uzroka uginuća i prevozna sredstva za transport životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla (Sl. glasnik SFRJ br. 53/89).

• Nacrt Zakona o poljoprivrednoj proizvodnji • Nacrt Zakona o sredstvima za ishranu bilja • Predlog Zakona o sredstvima za zaštitu bilja • Nacrt Zakona o zdravlju bilja – definiše važno pitanje – „…držalac bilja obavezan je da vodi 24

Zakon o veterinarstvu definiše zaštitu, zdravlje i dobrobit životinja, zarazne bolesti životinjskog porekla, mere za sprečavanje bolesti, di-

jagnozu, sprečavanje širenja bolesti, kontrolu i iskorenjivanje zaraznih bolesti kod životinja i bolesti životinja prenosivih na ljude, veterinarsko sanitarnu inspekciju, standarde za stočarstvo i trgovinu, proizvode životinjskog porekla, hranu životinjskog porekla, hranu za životinje, kao i uslove za vođenje veterinarske prakse. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima propisuje detalje veterinarsko-sanitarnih uslova u pogledu izgradnje i rekonstrukcije objekata, uslova koje treba da ispunjavaju objekti projektovani za uzgajanje kopitara i papkara, živine i kunića. Pravilnik definiše farmu kao gazdinstvo sa 20 i više papkara (20 i više goveda, 100 i više svinja, 150 i više ovaca i koza) i 350 i više jedinica živine i kunića. Pravilnik o životinjskim leševima definiše procedure za postupanje sa uginulim životinjama i načinima njihovog uklanjanja (insineracija, odlaganje/zakopavanje u jame ili zemlju).

• Uočen je gubitak biodiverziteta usled neracionalnosti u pogledu korišćenja zemljišta: • Opadanje stočarske proizvodnje u nekim regionima Srbije dovodi do gubitka biodiverziteta. • U nenaseljenim planinskim regijama travnate zajednice sa visokim biodiverzitetom postepeno nestaju usled odsustva pašarenja na tim lokacijama. • Invazija Junuiperus, Vaccinium i drugih kompetitivnih žbunastih vrsta je veliki problem za istočne i jugoistočne delove Srbije usled procesa prirodne sukcesije.

5.4.2 Pravni okvir
• Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. glasnik RS br. 66/91 ,83/92, 53/93,135/04) • Zakon o nacionalnim parkovima (Sl. glasnik RS br. 39/93, 44/93, 53/93, 67/93, 48/94) • Zakon o šumama (Sl. glasnik RS br. 46/91, 83/92, 54/93, 60/93, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96) • Odluka o zaštiti prirodnih retkosti (Sl. glasnik RS br. 50/93, 93/93) • Odluka o stavljanju pod zaštitu biljnih vrsta kao prirodnih vrednosti (Sl. glasnik SRS br. 11/90, 49/91)

5.4 Zakonodavstvo u oblasti biodiverziteta i očuvanja pejzaža 5.4.1 Okvirna politika
Okvirna strategija o upravljanju biodiverzitetom ili politika očuvanja prirode ne postoje. Svakim nacionalnim parkom se upravlja u skladu sa godišnjim i petogodišnjim programom zaštite koje priprema Zavod za zaštitu prirode Srbije, naučne institucije i stručnjaci. Postojeći Prostorni plan Republike Srbije pruža neke smernice za zaštitu prirodnog nasleđa, uključujući i:

• Proširenje postojećih zaštićenih područja sa
5% na 10% do 2010;

• Razvoj režima zaštite za zaštićena područja; • Utvrđivanje regionalnih prioritetnih područja
za zaštitu, i

• Nove Ramsar lokacije.

• Nacrt zakona o zaštiti prirode Ministarstvo za zaštitu životne sredine Republike Srbije je nadležno za zaštićena područja. U sklopu ministarstva je odeljenje odgovorno za zaštitu vrsta i staništa i sisteme zaštićenih područja i odeljenje za inspekcijske poslove. Zakon o nacionalnim parkovima definiše nacionalni park u skladu sa njegovim ekološkim i geografskim karakteristikama, uređuje njegovu zaštitu, razvoj, kontrolu i upravljanje. Zakon o šumama uređuje registar i upravljanje šumama, prava i obaveze vlasnika šuma, prodaju drveta.

25

org 6. 0.12 miliona ha ili oko 57% ukupne površine.2 Geografski regioni i uslovi reljefa Prema geološkim i geografskim uslovima. kao i planine Kopaonik i reke Ibar. pa se mogu razlikovati tri posebne zone: 26 . 1% kao vinogradi i 12% kao livade i 16% kao pašnjaci.8% je ostalo kao nekultivisano zemljište.1: Obradivo zemljište kao udeo u raspoloživom poljoprivrednom zemljištu u Srbiji. Oko 83% poljoprivrednog zemljišta je obradivo. Oko 65% od ukupnog obradivog zemljišta koristi se kao obradiva polja i bašte.06% površine je korišćeno za rasadnike i oko 5. Toplice i Jablanice.6. ribnjaka. srpskog dela Karpata. Pomoravlja i Podunavlja – okoline reka Morave i Dunava. Što se vlasničke strukture tiče. industrijskim biljem. 6.2 predstavlja poljoprivredno zemljište po kategorijama upotrebe. državne1 farme pokrivaju samo oko 15% obradivog zemljišta. Slika 6. Planinsko-dolinska regija sastoji se od: južnog Pomoravlja. Prepanonska regija uključuje južni obod Panonskog basena. Vlasine i Krajišta.1 Korišćenje zemljišta Ukupna površina Republike Srbije iznosi 88. a preostalih 17% neobradivo zemljište koje se sastoji od pašnjaka (16%). Panonska sa prepanonskom regijom i Planinsko-dolinska regija. Celokupna površina je ispresecana rekama i rečnim dolinama stvarajući uslove akumulacije vlage u zemljištu i ublažavajući negativne efekte sušnih letnjih perioda koji su tipični za ovu regiju. Reljef Srbije se ogleda u njegovoj pedologiji. i Stari Vlah sa regionom Raške. 1 Državne farme su uglavnom u procesu privatizacije. U periodu 2001–2005.361 km2. teritorija Republike Srbije se može podeliti u dve osnovne regije. Ova regija ima raznovrsniji reljef sa visokim planinama okruženim brdovitim terenom i padinama sa vrhovima preko 2000 metara. Slika 6. regiona Mačve. oko 94% obradivog zemljišta je bilo zasejano žitaricama. drugim rečima regione Posavine i Pocerine. Izvor: www. od čega poljoprivredno zemljište zauzima 5. srpskog dela Balkana.1 predstavlja udeo obradivog zemljišta u poljoprivrednom zemljištu u Srbiji. POLJOPRIVREDNI SISTEMI Poljoprivreda u Srbiji Sistemi poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji Panonska regija sastoji se od cele pokrajine Vojvodine i regiona južno od reka Save i Dunav. 5% kao voćnjaci. bara (1%). Slika 6. povrćem i usevima za stočnu hranu.fao. oko 85% zemlje pod usevima je u privatnom vlasništvu.

izloženosti. vegetacije i dr. Drugi po redu tip tla u Panonskoj niziji je humofluvisol koji nastaje usled stalnog vlaženja tla od strane podzemnih voda formirajući sloj gline. Izvor: Evropski biro za zemljišta – izveštaj o istraživanju br. prema zvaničnim podacima može se zaključiti da je od 6. Procenjuje se da je 25% poljoprivrednog zemljišta izloženo eroziji od visokog do ekstremnog intenziteta. nagiba. Izvor: Statistički godišnjak 2006. Pašnjaci Livade Bare. Planinska regija u Srbiji je izložena uticajima nadmorske visine.4. nonskoj niziji je eolska erozija. i uglavnom se sastoji od baznih ili karbonatnih sedimenata.3. Najosobitiji je černozem na šumskim visoravnima i terasama. Slika 6. UNECE 2002. Erozija tla je dakle realan problem u Srbiji i treba je razmatrati u postupku planiranja korišćenja zemljišta što uključuje i primere plana rotacija kultura i dr. Izvor: Statistički godišnjak 2006.2: Poljoprivredno zemljište po kategorijama upotrebe.3 prikazuje mapu sa glavnim tipovima zemljišta u Srbiji. 27 . ribnjaci i trstici Vinogradi Voćnjaci Oranice i bašte Slika 6. Možemo razlikovati dve osnovne grupe: tlo na bazi krečnjaka i tlo na bazi silikata. 9. Ovaj tip tla je prisutan u neravnim terenima do 500 m.4 prikazuje trend u ratarskoj proizvodnji u Srbiji tokom perioda 2001–2005.• Zona Panonske nizije • Zona Panonskog oboda • Zona tla u brdsko-planinsko-dolinskoj regiji. Černozem u Panonskoj niziji pokriva površinu od oko 1 milion hektara. Dominantna vrsta tla u Panonskoj niziji je černozem sa pet podtipova: karbonatni černozem na šumskim visoravnima. 6. Ovaj tip tla je češći kod šumskih terasa a ređi kod šumskih visoravni.1 Ratarska proizvodnja Slika 6. pa su se iz tih razloga formirali različiti tipovi i podtipovi tla. na peskovitom šumskom terenu. geološke osnove. karbonatni černozem na šumskim terasama.3 Vrste proizvodnje: ratarska i stočarska proizvodnja 6.2 Dok je u planinsko/dolinskoj regiji dominantna erozija vodom.3.2. Glavni tipovi tla u Srbiji. Trend u proizvodnji određenih kultura 2001–2005. Slika 6.9 tona materijala po hektaru. dominantni tip erozije u Pa2 Pregled stanja životne sredine – Srbija i Crna Gora.. Eutrično tlo se nalazi na suvom zemljištu oboda Panonske nizije. i lako se isušuje kao nastavak černozema.1 Erozija tla Pojava i razvijanje procesa erozije je jedan od osnovnih uzroka degradacije tla i smanjenje njegovog kvaliteta u Srbiji. U Vojvodini 85% ukupnog poljoprivrednog zemljišta je pod uticajem erozije vetrom sa godišnjim gubitkom od oko 0. na peskovitom tlu i aluvijalnim nanosima. Procenjuje se da proces erozije (u različitoj meri) utiče na do 80% poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Slika 6.

6. 100 i više svinja. broj krava i svinja se smanjio za samo 10%. živine i kunića (Sl. Velike farme obično imaju kapacitet preko 10. uočljiv je trend porasta prinosa pojedinih kultura. Može se videti da su prinosi useva po hektaru mali što je posledica nedovoljne upotrebe đubriva kao i nedovoljne kontrole korova. konja i živine.1 ili određeni broj krava.2 Stočarska proizvodnja Zvanični podaci o broju stoke i proizvodnji ukazuju na pad od oko 30% u odnosu na stočarsku proizvodnju u 1999. 150 i više koza ili ovaca. godine ukupna ratarska proizvodnja u laganom porastu. Površina obradive zemlje u upotrebi Slika 6. svinje i ovce prokazane su na Slici 6. 81/06) u članu 2 definiše farmu kao sistem za uzgajanje 20 i više krava. Izvor: Statistički godišnjak 2006.6. . godini.5 prikazuje kretanje prinosa pšenice. obrazovanosti i svesti.4 Mala porodična poljoprivredna gazdisntva služe praktično za izdržavanje porodice. Na Slici 6.2003.000 svinja godišnje ili više od miliona litara mleka godišnje. Zvanična informacija o broju farmi koje zadovoljavaju pomenute zakonom propisane kriterijume nije dostupna. U periodu 2001–2006. svinje i ovce 2001–2006. životinja.3 Ova gazdinstva se mogu podeliti na: mala porodična gazdisntva.5 Praksa na poljoprivrednim gazdinstvima Poljoprivredni sistemi podrazumevaju brojne metode i tehnološka oruđa gde je zemljište glavni izvor za proizvodnju useva.7 prikazan je broj postojećih farmi na osnovu podataka iz Popisa 2002. kukuruza i suncokreta za period 2001–2005. filozofije. godine prema površini obradivog zemljišta u sklopu farme. Izvor: Statistički godišnjak 2006. Promene u broju stočarske proizvodnje u periodu 2001–2006 za krave. kombinovanih 3 Slika 6. Međutim. male i srednje komercijalne farme i velike korporativne farme. Isti trend pokazuje broj koza. voća i povrća. Trend stočarske proizvodnje za krave. Poljoprivredna gazdinstva grupisana prema površini obradivog zemljišta. Izvor: Popis 2002. Slika 6.891 poljoprivrednih gazdinstava sa prosečnom površinom obradivog zemljišta od 28 Pod poljoprivrednom farmom se podrazumeva gazdinstvo ako ima površinu poljoprivrednog zemljišta od 0. bez pominjanja površine korišćenog poljoprivrednog zemljišta kao kriterijuma.4 Veličina poljoprivrednih gazdinstava Prema podacima iz Popisa 2002. 6. svinja. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. glasnik RS br. 7 6 5 4 3 2 1 0 2001 2002 Pšenica 2003 Kukuruz 2004 Suncokret 2005 tons 6. 4 Projekar smanjenja zagađenja Dunava od strane preduzeća u Srbiji. Prinos po hektaru za odabrane kulture u periodu 2001–2005.5. 300000 250000 200000 150000 100000 50000 0 <1 ha 2-3 ha 3-5 ha 5-10 ha 10-15 ha >20ha Krave Svinje Ovce Slika 6. Izbor svakog farmera u pogledu poljoprivrednog sistema je rezultat njegove tradicije. međutim promena u broju ovaca je vrlo mala.6. bolesti i štetočina. Hiljade jedinica 4000 3500 3000 2500 2000 1500 1000 500 0 2001 2002 2003 2004 2005 2006 3 ha. Srednje i male farme su kapaciteta od oko 500 do 2000 svinja godišnje. ovaca – Popis 2002. papkara. Izveštaj FAO konsultanata 2004.7. Proizvodnja i specijalizacija se razlikuju od farme do farme. godine u Srbiji ima 778.3.

crva i korenovog sistema biljaka. regulatora rasta i GMO. a redovne kontrole su obavezan deo sertifikacije. i gde je potrebna upotreba mineralnih đubriva i primena zaštitnih mera kako bi se održala plodnost tla. Mnoge farme koriste jednostavan model plodoreda gde se iste kulture gaje tokom više godina. Treba voditi evidenciju o svim aktivnostima koje se provode na farmi. Ove kulture demonstriraju prednosti kombinovanja ratarske i stočarske proizvodnje. bilansom nutrijenata koji se postiže uzgojem leguminoza.3 Organska poljoprivredna gazdinstva/ farme Organski način proizvodnje zasniva se na prirodnim procesima i upotrebi organskih materija bez upotrebe sredstava za zaštitu bilja sintetičko-hemijskog porekla. u proseku veće od 30–50% u odnosu na proizvode konvencionalne poljoprivrede. Tražnja za organski gajenom hranom godišnje se u Evropi poveća za 25%. obezbeđuje veće površine pod travom i leguminoznim kulturama. već i na uticaj proizvodnje na životu sredinu u široj perspektivi.1 Tradicionalna poljoprivredna gazdinstva/farme Tradicionalne farme su obično specijalizovane za uzgajanje biljaka bez držanja stoke. Novi zakoni i pravilnici iz oblasti zaštite životne sredine i drugi pravni dokumenti će verovatno ograničiti intenzitet poljoprivredne proizvodnje. Tržište u Evropskoj uniji se značajno proširilo i ono uvozi polovinu svojih potreba za organskom hranom. Organsko poljoprivredno gazdinstvo/farma mora biti sertifikovano od strane nezavisnog ocenjivača. Farme mogu koordinisati i optimizovati upotrebu stajnjaka i mineralnih đubriva u uzgoju biljaka.2 Održiva poljoprivredna gazdinstva/farme Održiva poljoprivreda karakteriše se pažnjom ne samo na postizanje ekonomskih efekata nakon prodaje proizvoda na kraju proizvodnog ciklusa.5. 6.5. pa tako ove farme smanjuju travnate površine i ne uzgajaju višegodišnje trave koje su veoma važne za plodnost tla. Razvijajući ovakvu vrstu proizvodnje farmer primenjuje rotaciju kultura. To je proces koji traži dosta radne snage i pravovremenu inicijativu. uprkos činjenici da su cene ovih proizvoda u svetu. pa se tako godišnji planovi đubrenja i bilansi nutrijenata pripremaju ne samo za pojedino polje već za celu farmu. što povećava plodnost tla. primenom organskih đubriva uključujući zelena đubriva. Koristi se postižu kroz uzgoj azoto-fiksatora. Korak po korak tlo se iscrpljuje. sa obaveznom primenom plodoreda. Poljoprivredni sistemi se prema primenjenim tehnologijama i aktivnostima generalno opisuju kao tradicionalni.sa ekonomskim i ekološkim uslovima na farmi. Produktivnost na organskim farmama se određuje rotacijom kultura. a da bi se postigla visoka prosuktivnost useva troškovi bi porasli kao i negativan uticaj na životnu sredinu. održivi i organski. 6. transformaciju nutrijenata iz tla u odgovarajuće forme od strane mikroorganizama. 6. Mere preventivne i biološke zaštite bilja se široko primenjuju. Polja se ne đubre stajnjakom što doprinosi smanjenju humusa u tlu.5. načno. Upotreba pesticida je svedena na minimum i oni se koriste samo u slučaju opasnosti od smanjenja prinosa. Đubriva se koriste u optimalnim količinama za svaku kulturu pojedi- 29 . Stoga su male proizvodne jedinice najzahvalnije jer kontrola se može vršiti svakodnevno i dejstvovati se može pravovremeno. kao i primenom mera kontrole štetočina i mehaničkog odstranjivanja korenja. U sistemima organske proizvodnje proizvođači pokušavaju da uspostave balans između ratarske i stočarske proizvodnje.

sposobnost da reaguje na promene Da na tržištu u pogledu ponude i tražnje Ravnoteža između ekonomskih. 4. poglavlje Poljoprivreda i životna sredina 5. životinja. i njihovo očuvanje za buduće generacije Da Ne Fleksibilnost. specijalizovanost i veličina farme. 9 „Status istraživanja tla u Srbiji i Crnoj Gori“. Statistički godišnjak 2006. Dragi Stevanović. ekoloških i socijalnih zahteva u dugoročnoj perspektivi Intenzitet rada Razvoj infrastrukture Razvoj kulturnog nasleđa Razvoj puteva i komunikacije REFERENCE : 1. UNECE 2002. održive i organske proizvodnje prema nekim kriterijumima Vrsta sistema proizvodnje Kriterijum Obim proizvodnje Kvalitet proizvoda Tradicionalna Veliki Srednji Održiva Veliki Visok Da Da Da Organska Srednji Visok Varira Da Da Proizvodni troškovi razumno niski da budu kompetitivni na tržištu Da Razumna stabilnost proizvodnje Održivo korišćenje resursa tla. vode. Nebojša Protić. Da Da Ne Nizak Nizak Ne Srednji Da Srednji Visok Da Visok Da Visoki Visok Da Visok 3. Milica Mojasević 2. Pregled stanja životne sredine – Srbija i Crna Gora. Bogić Miličić. Popis 2002.1: Poređenja tradicionalne. Nacionalna strategija zaštite životne Srbije – nacrt Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine. 30 .Tabela 6. Evropska kancelarija za tlo – Izveštaj o istraživanju br. Ljubiša Martinović. pejzaža. biljaka. 2006.

RS br 81/06) Član 11 (u pogledu čvrstog stajnjaka) „Prostor za odlaganje i zbrinjavanje stajskog đubriva iz objekta mora biti smešten. Projektna dokumentacija treba da uključuje i situacioni plan gazdinstva. Takvi planovi podrazumevaju mnoga pitanja. odnosno izgrađen tako da se spreči zagađivanje okoline i širenje uzročnika zaraznih bolesti životinja i ljudi. potrebno je pribaviti urbanističko-tehničke uslove za izgradnju objekta. kojim će se definisati gde i na koji način objekat treba uzgraditi. plan. živine i kunića (Sl. Pravilno primenjeni dobri planovi će uštedeti novac i istovremeno povećati profitabilnost i sačuvati životnu sredinu. koji prikazuje lokacije glavnih i pomoćnih objekata. Plodored. dobrog staranja o životinjama. tehnologije. linije kretanja za ova dva manipulativna sistema se ukrštaju. pri pravljenju planova za Pri projektovanju novih objekata na gazdinstvu. poput ekonomije. investicioni planovi za poljoprivrednu mehanizaciju na gazdinstvu (farmi). U dobrim planovima za rotaciju useva. Imajući u vidu da se ekonomski ishod uzgoja svake kulture razlikuje. što znači da postoji ve31 7. tehničkog i ekonomskog aspekta kao i aspekta zaštite životne sredine. Uz pomoć planova đubrenja i zaštite bilja poljoprivrednici će naučiti kako da ne preteruju sa upotrebom nutrijenata i pesticida. skladišta za stajnjak i silaže. da bi se dobila dozvola za gradnju. Prostorije za smeštaj životinja i ostali proizvodni objekti na farmi mogu da budu izvori neprijatnih mirisa. POLJOPRIVREDNO PLANIRANJE . higijene. Smanjenje emisije neprijatnih mirisa iz starih zgrada je teško.Poljoprivredno planiranje. dok se veće rekonstrukcije kao i izgradnja novih objekata za čuvanje životinja uključujući i promene u načinu hranjenja i rukovanja stajnjakom moraju se pažljivo planirati. ali je ovo pitanje u kombinaciji sa preovlađujućim pravcem vetra veoma važno pri planiranju novih štala. Na mnogim farmama. U tradicionalnim sistemima. Planovi za đubrenje i zaštitu bilja kao i planovi o ishrani životinja se mogu smatrati kratkoročnim planovima koji se mogu primeniti tokom jedne sezone. naravno. izgradnja zgrada i drugih objekata kao i proširenje poseda. papkara. Dobri planovi će umanjiti opasnost od bolesti koje potiču od loše rotacije useva. gl. Planovi o rotaciji useva su jedan od osnovnih činilaca koji utiču na održivost gazdinstva. U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o poljoprivrednom zemljištu. kao i visinsku predstavu terena na farmi. Sitne rekonstrukcije štala i drugih objekata na gazdinstvu mogu se realizovati na osnovu manjih jednostavnijih planova.“ Planiranje je ključna reč kada je u pitanju ispunjavanje zahteva koje postavlja dobra poljoprivredna praksa. sekvence kultura će biti određenje na osnovu toga kako različite kulture reaguju u odnosu na prethodne i naredne kulture. planovi uzgoja. Svi planovi bi trebalo da budu zasnovani na znanju i iskustvu i moraju da uključuju elemente biološkog. sistemi i praksa rotaciju kultura treba uzeti u obzir ekonomsku vrednost pune sekvence rotacije. postupanju sa otpadom i zaštiti životne sredine. Pravilnik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. su primeri planova koji zahtevaju dugoročno planiranje i duže vreme za implementaciju. uključujući i preliminarne podatke i uslove za projektovanje se mora pripremiti zajedno sa ostalom projektnom dokumentacijom. nasuprot pravcu glavnih vetrova i mora da bude udaljen najmanje 0 metara od objekta za životinje. hrana i stajnjak se transportuju nekoliko puta na dan. zakonskih propisa o izgradnji. takođe mora uzeti u obzir prilikom pripremanja planova. Važeće zakonodavstvo se.

dostavu mleka i krtanje krava. • Problemi sa neprijatnim mirisima na izdvojenim farmama rešavaju se tako što se na pravac preovlađujućeg vetra postavljaju pr vo rezidencijalni objekti. 4. Prostorije za mleko. Susedne stambene kuće. 14. 17. Legenda: 1–2 Štale.1. Slika 7. Obradivo zemljište. 3. 10. • Treba pokušati da se glavni deo dvorišta farme napravi kao čista površina a da se prljave površine koncentrišu oko lokacije za skladištenje stajnjaka. 9. Prostorije za mužu. • Izbegavati sva ukrštanja linija transporta za stajnjak i stočnu hranu. Dvorište farme. • Pri izboru lokacije zgrada treba uzeti u obzir reljef na kojem se prostire farma (gazdinstvo) kako bi se sprečilo oticanje površinskih voda u skladišta za stajnjak i silažu i podlivanje podruma zgrada.lika opasnost da traktorski točkovi i točkovi prikolica unesu stajnjak na stolove za hranjenje i tako zagade hranu bakterijama uzrokujući lošu ishranu i smanjenje u prinosima mleka. a skladišta za stajnjak i drugi pomoćni objekti još niže. Preporuke • Gazdinstvo treba da bude projektovano tako da zgrade i pomoćni objekti čine celinu. 15–16. Pašnjaci 32 . Stambene kuće poljoprivrednika. 13. zatim štale i na kraju skladišta za stajnjak i silažu. Osočara. Đubrište za stajnjak. Proizvodni objekti treba da su smešteni u proizvodnoj a stambeni u stambenoj zoni. 7. 12. Rezidencijalna zona na farmi treba da se nalazi na terenu koji je uzdignut u odnosu na proizvodnu zonu. Stubovi. Silaža. 5–6 Skladište zrnaste hrane i koncentrata. Situacioni plan gazdinstva koji pokazuje čiste i prljave površine i linije kretanja za skladištenje stajnjaka. 8. Prostorije za smeštaj životinja bi trebalo da su izgrađene na terenu koji je niži od rezidencijalne zone.

kod koje se često primenjuju neadekvatne agrotehničke mere. primena pesticida. čovek primenjuje niz agrotehničkih mera.2 Zemljište i agrotehničke mere U cilju održavanja i povećanja potencijalne i efektivne plodnosti zemljišta.3 Obrada zemljišta Obrada zemljišta je jedna od najstarijih agrotehničkih mera kojom se. rotacija kultura. a ima za cilj biljnu proizvodnju. zasenjivanje itd. stvara povoljno fizičko i mehanič33 8. Održiva poljoprivredna praksa predstavlja niz postupaka kojima se kombinuju mere iz domena biologije i zaštite životne sredine. 8. Plodnost zemljišta predstavlja dinamično stanje različitih fizičkih. hemijskih i bioloških osobina. kalcizacije. To su: • Obrada zemljišta • Đubrenje • Setva (sadnja) • Nega useva • Borba protiv korova • Plodored • Dobar menadžment 8. može imati za posledicu zagađenja površinskih i podzemnih voda putem hraniva. jer od njih zavisi postizanje maksimalnih prinosa. agrotehničke mere se mogu podeliti u tri grupe: • Grupa agrotehničkih mera sa usmerenim dejstvom na zemljišne činioce (obrada zemljišta. zahvaljujući kojem je moguć različit stepen života biljaka. koje čovek primenjuje radi poboljšanja fizičkih. okopavanje) • Grupa agrotehničkih mera sa usmerenim dejstvom na činioce klime (navodnjavanje. Agrotehničke mere se moraju primenjivati kompleksno i sve su podjednako značajne. plodored i đubrenje Neophodno je da svi subjekti poljoprivredne proizvodnje sagledaju dugoročni uticaj koji farme imaju na životnu sredinu. Agrotehničke mere. kao i smanjenje prirodne plodnosti zemljišta. izbor biljnih vrsta. izbor sorti i hibrida. đubrenje. dorada i priprema semena za setvu. Međutim. u cilju ostvarivanja poljoprivredne proizvodnje koja bi podržala dugoročni razvoj poljoprivrede. proređivanje u cilju obezbeđivanja dovoljno svetlosti. đubrenje. Agrotehnika kao kompleks predstavlja lanac agrotehničkih zahvata koji čine jedinstven celinu u iskorišćavanju antropogenog zemljišta. intenzivna poljoprivredna proizvodnja.) 8. hemijskih i bioloških osobina i procesa u zemljištu. etičke i ekonomske mere. nega useva itd.1 Uvod Zemljište je jedan od najvažnijih prirodnih resursa i predstavlja osnovnu bazu za poljoprivrednu proizvodnju. način setve. kako bi omogućio dobijanje maksimalnih prinosa po kvantitetu i kvalitetu. Prema prirodi i pravcu delovanja čoveka.) • Grupa agrotehničkih mera usmerenih ka gajenim biljkama.Ratarstvo – obrada zemljišta. RATARSTVO . putem sitnjenja i mešanja zemljišta. poremećaj strukture zemljišta. kao što su obrada zemljišta. a takođe moraju biti spremni da se prilagode i sprovedu postupke održive poljoprivredne prakse. društvene. Ovo predstavlja globalni problem i stoga se danas čine značajni napori u cilju uvođenja održive poljoprivredne prakse. doprinele su stvaranju zemljišta kakvog nema u prirodi. Sve zemlje u okviru Evropske unije takođe podržavaju implementaciju metoda održive poljoprivredne prakse. a vezane su sa utroškom rada i sredstava. životinja. zatim tehničke. pa i samih ljudi.

kojima se u jednom prohodu objedinjuje Tabela 8. što rezultira većim sadržajem vlage. primena pesticida).38538 64603 ga. primena i povoljni uslovi za redukovane/minimalsnabdevanje biljaka ne obrade pogodnibiljnim asimilativija je na zemljištima ma. teška mehanizacija izaziva zbijanje zemljišta 2001 i kvarenje negove strukture. Tradicionalna. Ovim načinom obrade se postiže 1998 5618 4655 4921 4668 bolja aeracije zemljišta. humifikacija organskih 1999 3298 5138 5440 4715 ostataka i suzbijanje korova. kukuruz.što joj omogućavaju mašine za direktnu setvu kovači bolesti. zemljišta se uništavaju korovi. minerali1991 5968 5622 5293 6363 zacija organske materije i stvaranje humusa 1992 3646 4145 5939 4313 • Smanjuje se potencijalna zakorovljenost 1993 4053 4320 5565 4939 • Popravlja se vodno-vazdušni režim zemljišta 1994 3745 4588 8316 4689 1995 2957 4370 6710 4087 • Poboljšava se struktura zemljišta 1996 2686 3505 4323 4105 Konvencionalna obrada zemljišta zasniva 1997 3706 5358 7134 5189 se na primeni većeg broja prohoda i veće dubine oranja.konzervacijsku obradu (slika 8. ne obrade zemljišta koje ostavljaju preko 30% Međutim neadekvatna obrada zemljišta može žetvenih ostataka na površini svrstavaju se u imati negativne posledice: pogoršanje struktu. Neobrađeni re zemljišta. čime njih godina. Površine i prinosi pšenice u klasičnoj i konzernekoliko agrotehničkih mera (obrada. nižom temperaturom zemljišta.i efikasna zaštita herbicidima od korova.1. sve varijante redukovane/minimalse povećava plodnost oraničnog sloja zemljišta.1. Pravilnom oblakšeg mehaničkog radom zemljišta u sastava. Međutim.Smanjenjem broko stanje oraničnog ja prohoda i dubine sloja. ispod kojeg je zemljište Ukupno veoma tvrdo i teško propusno za vodu. kod obrađenih zemljišta. Zbog toga se teži Prosek 4749 4730 uvođenju redukovanih sistema obrade zemljikg/ha šta.kao i većom količinom organskih materija na pomljištu i stvaraju se uslovi za bolje primanje novih padavina KLASIČNA KONZERVACIJSKA Godine • Žetveni ostaci se unose u zemljište. đubrenje. čime se poha kg/ha ha kg/ha spešuje biološka aktivnost zemljišta. proizvođači na području Instituta Tamiš) 34 . vacijskoj obradi zemljišta i prosek za period 1991-2001 (svi setva. Obradom se unose u zemljište že. podsticanje erozije.površinski sloj zemljišta je manje porozan nego žaja humusa i visoke troškove proizvodnje.1). a stvaraju se smatrano. organska i mineralna đubriva. naročito za suvljem klimatu konneke useve (ozima zervira se (čuva) vlapšenica. Posledtveni ostaci. smanjenje sadr. insekti. dok se u humidnim krajeObrada danas Slika 8. Obradom zerada mogu se značajmljišta se poboljšano smanjiti troškovi va vodno-vazdušni obrade i zbijenost zei toplotni režim zemljišta. Uopšteno pomljišta. Obradom punog izostavljanja. oranje 2000 1562 4977 5750 4417 zemljišta uvek na istoj dubini ima za posledicu 2001 1299 5092 5212 4531 stvaranje plužnog đona. soga iz perioda kada ja). konverzacijska obrada i bez obrade vima može povećati evoluira čak i do potdrenaža. je ima dovoljno. prouzro. Obradom strništa se postižu sledeći ciljevi: • Sprečava se isparavanje postojeće vode u ze. Osim toha 1991.

pristupa se finoj površinskoj predsetvenoj pripremi. Nepoštovanje ovog uputstva ima za posledicu sabijanje zemljišta i kvarenje njegove strukture. Sadržaj humusa u zemljištu će biti povećan ukoliko se iskoriste žetveni ostaci. jer to smanjuje gubitak vlage iz zemljišta usled isparavanja. kao i dobra predsetvena priprema. spaljivanje žetvenih ostataka ne predstavlja primer dobre poljoprivredne prakse.vršini zemljišta. zagađuje se okolina dimom i pepelom. U tabeli 8. u smislu očuvanja zemljišta kao prirodnog resursa. Razlike u prinosu nisu statistički značajne. ili predsetvenu pripremu vršiti odmah iza oranja mašinama koje ovu operaciju izvode u jednom prohodu. kao i da uništi korov koji se do tada razvio. Prilikom obrade zemljišta. brazde). Zemljište je neophodno obrađivati kada je sadržaj vode oko 70–75% poljskog vodnog kapaciteta. povećava se mikrobiološka aktivnost zemljišta i mobilnost hranljivih elmenata. u agregatu sa mašinama za predsetvenu pripremu. Iz tog razloga. odnosno oranje. kada se površina zemljišta prosuši. i pored preporuka. onda predsetvena priprema treba da počne krajem jeseni i to kao takozvana gruba priprema. grebeni. Ovim sistemima postižu se energetske uštede i pozitivni ekonomski momenti. Opšte preporuke vezane za obrađivanje zemljišta • Obrađivanje zemljišta treba uvek da bude prilagođeno pojedinim kulturama i trenutnoj situaciji • Treba izbegavati intenzivno obrađivanje na poljima gde je prisutan nizak sadržaj organskih materija. Ukoliko se osnovna obrada iz opravdanih razloga vrši u proleće. mnogi farmeri smatraju praktičnim spaljivanje žetvenih ostataka na poljima. kao i da površinski sloj usitni i omogući najbolje uslove za setvu i nicanje. čim se zemljište prosuši. obavljeno krajem leta ili početkom jeseni. U proleće. Spaljivanje strništa ima niz negativnih posledica: gubi se organska materija iz zemljišta. trebalo bi joj pristupiti ranije. uz najveći mogući radni učinak. jer je uobičajeno da se u našim uslovima prolećni usevi seju posle strnina. opasnost od širenja požara. neophodno je voditi računa o optimalnoj vlažnosti zemljišta. Obrada strništa se izvodi tanjiračama. Obrada strništa predstavlja jednu od važnih agrotehničkih mera. vodni i toplotni režim zemljišta i indirektno stimulisati mikrobiološku aktivnost i oslobađanje biljnih hraniva • inkorporisati mineralno đubrivo • omogućiti efikasnu primenu i delovanje herbicida • uništiti iznikle korove • poravnati zemljište i pripremiti za kvalitetnu setvu. koja pored zatvaranja brazdi ima za cilj da uništi korovske vrste. Osnovni zadaci pripreme zemljišta za setvu su sledeći: • sačuvati vlagu iz jesenje-zimskog perioda • površinski sloj zemljišta dovesti u takvo stanje da se semenu omogući neposredni kontakt sa vlažnim zemljištem • rastresti i omekšati zemljište. Ukoliko je osnovna obrada zemljišta. Za obavljanje predsetvene pripreme zemljišta.4 Presetvena priprema zemljišta i setva Osnovne radnje u obezbeđivanju optimalnih uslova za pravilnu setvu jesu pravilna obrada zemljišta. zajedno sa opremom koja ima malu širinu radnog opsega • Obrađivati zemljište kada ima optimalan sadržaj vlage. Dobro fizičko stanje površinskog sloja je vrlo bitno i ne treba dozvoliti da bude oštećeno ili upropa35 . odnosno poboljšati vazdušni. Dubina zaoravanja je od 12–15 cm. i ako se vrši plugom trebalo bi je obaviti na manju dubinu. oko 70-75 % u odnosu na kapacitet zadržavanja vlage u zemljištu. Nedostaci ovog načima obrade se ogledaju u tome što je otežano suzbijanje korova. kao i ekološki značaj. treba odabrati mašine sa najmanjim brojem prohoda koje će pored obavljenog posla najmanje gaziti i sabijati zemljište. U takvim uslovima. To treba obaviti u jednom prohodu. bez vegetacije • Broj prohoda treba svesti na najmanju moguću meru • Treba izbegavati upotrebu teške mehanizacije. uništavaju se zemljišni mikroorganizmi. kako bi gaženje zemljišta bilo što manje i u što kraćem roku. • Ne spaljivati strništa 8. ali su troškovi proizvodnje manji kod konzervacijske obrade. Zadatak grube pripreme zemljišta je da zatvori neravnine koje su stvorene tokom osnovne duboke obrade (razori. Međutim.1 prikazane su površine i prinosi pšenice sa klasičnom i konzervacijskom obradom.

Đubrenje 8.3. Pedološki profil sao. Tumačenje rezulmaterija. Međutim. dubinu i gustinu setve za svaku va za postizanje visokih prinosa. Laboratorijske analize zemljišta Opšte preporuke vezane za Preporuke za kvalitetnu setvu: 36 . gubljene biljnih asimilativa iz zemljišta i zagađenje životne U današnje vreme.5 Đubrenje zemljišta po preporukama Đubrenje predstavlja vestručne službe dovodi do znaoma značajnu agrotehničku čajne racionalizacije upotremeru za postizanje visokih i be đubriva. mljištima finije strukture. značajno je da količina hraniva koja su na raspola• Izvršiti presetvenu pripremu zemljišta ganju treba da odgovara potrebama useva. lz navedenog se kombinovane mašine. vidi da je tumačenje rezultasetvospremače. kao i korenovom sistemu.đubriva. nosti zemljišta asimilatima. mehaničkom zemljišta za setvu koristiti sastavu i dr. jer • Zemljište treba da je sitno i sa dovoljno vlage prekomerne količine dovode do zagađenja pod• Upotrebljavati savremene pneumatske sejačice zemnih voda. Analize zemljimogu naneti štete površinšta se izvode u ovlašćenim skom sloju. tj. • Sejati deklarisano seme u količini koja je preporučePrirodno raspoloživa količina hraniva u zena za odgovarajuću vrstu mljištu nije dovoljna da bi se obezbedila hrani• Poštovati rokove. Greške napravljene ne samo količinu. kao i na kao posledicu gaženja teškim mašinama. ta hemijske analize zemljišta Pravilna priprema za veoma složen odgovoran posetvu je preduslov dobre Slika 8. Upravo to proizvođače bi ona bila stručno izvedena. kao i zahteva pojedinom roku. osobina i ukoliko je sadržaj neophodno je obaviti analivlage veći.). kao i vreme i način kasnije ničim kompenzovanjihove primene. potrebno je voditi da se nesmetano razvija. nih vrsta za pojedinim hranljivim elementima. ili sabijenu matske faktore u proizvodnoj oblasti. jer ova analiza određuje žetve. Otuda. posebno na zezavodima za poljoprivredu. Osnovni prinvrstu cipi za određivanje optimalne količine đubriva za potrebe svake pojedine kulture odnose se šćeno suvišnim radovima koji ostavljanju površina planirani prinos. jer im je cena pristupačna.2. karakteristike zemljišta i klinu suviše usitnjenu i bestrukturnu. farmesredine. koja nemaju dobru tata hemijske analize zemljimrvičastu strukturu. ri radije koriste mineralna Slika 8. Pri tome. da je izvanje zemljišta i kiimata tog vedu kvalitetno i u optimalrejona. a potom mladoj biljci. Da bi se prešta utoliko su veće ukoliko cizno odredila količina đubrije zemljište lošijih fizičkih va koju treba dodati usevu. već i vrstu prilikom setve ne mogu se đubriva. obavezuje da setvi poklone neophodno je dobro poznanajveću pažnju. jezera i mora. tzv. čime se postižu stabilnih prinosa gajenih vrekonomske uštede. laka su za rukovanje i rasipanje po zemljištu. vodenih tokova. da ti. sa ili ovlašćenim Institutima i niskim sadržajem organskih fakultetima. sprečava sta biljaka. Jake kiše takođe zu zemljišta. Najračuna i o drugim svojstvima pogodnije je za pripremu zemljišta (pH. Štete različite sisteme obrađivanja zemljišta i planova izazvane sabijanjem zemljismene kultura. Površta podrazumeva poređenje šinski sloj treba da omogudobijenih rezultata sa graničći dobre uslove semenu da nim vrednostima obezbeđeklija.

eliminiše negativan uticaj pesticida i mineralnih đubriva u zemljištu i dobijaju veći prinosi. Na humusnu osnovu kod ovih đubriva vezuju se makrohraniva N (azot). otpadne vode gradova i industrije. mangan. dva ili više makrohraniva. kojim se povećava biomasa. Organska đubriva se najviše koriste u uzgoju tradicionalnih poljoprivrednih kultura i kao osnovna vrsta đubriva u uzgoju organskih kultura. fosfor i kalijum (trojna). u cilju povećanja hranidbenog režima istih. a kao posledica toga dolazi do povećanja plodnosti zemljišta. strukture i tehnologije primene. ali će se procesom mineralizacije u zemljištu pretvoriti u mineralne oblike koji su biljkama dostupni (videti poglavlje br. što ova đubriva čini direktno dostupnim biljkama. Mineralna đubriva se proizvode u različitim oblicima. kojima pospešuju klijanje i nicanje. P (fosfor) i K (kalijum) organski vezana i nisu direktno dostupna biljkama. fekalije. u skladu sa planom đubrenja. enzime. 2 – Tokovi nutrijenata). zatim utiču na poboljšanje vodnog. povećavaju lisnu masu i aktivnost fotosinteze. molibden i dr. čine mešavinu nekih organskih i mineralnih đubriva u različitim odnosima. sa specifičnim kombinacijama hranljivih elemenata i hemijsko-tehnološkim karakteristikama. gljive. mikoriza). – Makrođubriva – mogu biti sa jednim. Organska đubriva su sledeća: čvrsti i tečni stajnjak. Složena su ako sadrže dva hranljiva elementa (dvojna) i sva tri hranljiva elementa: azot. Korišćenje ovih đubriva predstavlja ekološki potpuno čist način đubrenja zemljišta. bakar. ali njihova upotreba nije dozvoljena u organskom uzgoju poljoprivrednih kultura.2 Načini đubrenja zemljišta Na osnovu analiza zemljišta. Osim toga. Takva đubriva se nazivaju kompleksnim. Ovaj 37 . 8. kompost.). aktivnost korenovog sistema. organska đubriva se mogu primenjivati kao osnovna đubriva svake tri-četiri godine. biljnog i životinjskog porekla. Mešana su ona koja sadrže azot. osoka. Organske hranljive komponente nisu direktno dostupne biljkama. komposti. aktinomicete) koji aktiviraju određeni mikrobiološki proces (azotofiksacija.8. P (fosfor). U zemljištu se oni postepeno pretvaraju u oblike koji su biljama dostupni (videti poglavlje br. Humusno-mineralna – organsko-mineralna đubriva. Iz tog razloga nije moguće osloniti se samo na osnovni vid đubrenja. vazdušnog. kao obične fizičke mešavine prostih mineralnih đubriva. kalijumova ili magnezijumova). zelenišno đubrenje i neka druga đubriva. Ova đubriva imaju povoljan uticaj na fizičke. Makrođubriva predstavljaju glavni izvor hraniva u tradicionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Dopunsko đubrenje – Nakon pažljivo planiranog osnovnog vida đubrenja. cink. Mg (magnezijum). u skladu sa planom đubrenja. Mineralna đubriva sa nerastvorljivim fosfatima prolaze kroz isti proces. te je stoga izvršena sledeća podela: Organska đubriva – u organska đubriva svrstavaju se sva ona đubriva koja sadrže znatnu količinu organskih materija. gradsko smeće. fosfor i kalijum. Problem vezan za osnovni vid đubrenja sastoji se u tome što transformacija hraniva u oblik dostupan usevima zavisi od faktora kao što su temperatura i vlažnost tla. bor. toplotnog i biološkog režima. 2 – Tokovi nutrijenata). vitamine.5. unose se mineralna đubriva.5. koja se u novije vreme sve više po- javljuju na tržištu. hemijske i biološke karakteristike zemljišta.1 Vrste đubriva Vrste đubriva zavise od osnovnih supstanci koje se nalaze u njihovom sastavu. K (kalijum). Osnovno đubrenje – Čvrsti i polučvrsti stajnjak. mobilizacija fosfora. herbicidi ili druge materije. Ovaj tip đubrenja smatra se osnovnim đubrenjem. fosforna. dok se u zemljištima čvršćeg mehaničkog sastava mogu primenjivati svakih četiri-pet godina. sumpor. Prosta sadrže uglavnom jedan hranljivi element (azotna. U zemljištima lakšeg mehaničkog sastava. Mešanim đubrivima mogu biti pridodati mikroelementi. preporučuje se ne samo vrsta i količina djubriva već i način i vreme njegove primene. Mikrobiološka đubriva – sadrže efektivne sojeve mikroorganizama (bakterije. Mikroorganizmi u procesu metabolizma produkuju biljne hormone. kako bi se zadovoljile potrebe za hranivima. Ca (kalcijum) i mikroelementi. prevelike količine hraniva unete osnovnim đubrenjem mogu značajno povećati rizik od ispiranja u podzemne i površinske vode. zelenišno đubrivo predstavljaju primere vrsti đubriva u kojima su hraniva kao što su N (azot). – Mikrođubriva – mogu biti sa jednim ili više mikrohraniva (gvožđe. Mineralna đubriva – sastavljena su isključivo od mineralnih materija i sadrže hranljive elemente u neorganskom obliku.

uslova na poljima. uz nizak stepen sabijanja zemljišta i manji stepen oštećenja useva u fazi rasta. Primena mineralnih đubriva zavisi od tipa izrade i kalibracije rasipača. Šećerna repa 3. te bi stoga moglo biti poteškoća u postizanju željenih stopa unošenja. 4. kojom se postiže solidan stepen tačnosti prilikom primene. stvaranje blagog humusa. 3.2. itd.metod se naziva dopunskim đubrenjem. Ukoliko su potrebe useva za unosom azota veće od 90 kg/ha. Rasipač mineralnih đubriva za rasipanje čvrstih đubriva rasipačima sa dva rotirajuća diska. u cilju poboljšanja datih osobina. 1972 Spasojević. kod zemljišta čija je pH u vodi ispod 5. Moderni tipovi rasipača imaju opremu za kontrolu. Humizacija se primenjuje unošenjem organskih đubriva u zemljišta sa niskim sadržajem humusa. 1998 Crnobarac. 1993 Slika 8. datu količinu bi trebalo unositi u dva navrata.1999 Brower. vegetativne mase) 8. Potrebna količina N kg/ha za formiranje 1t prinosa (zrna.5. Nedostaci su vezani za činjenicu da širina radnog opsega zavisi od rasipanja đubriva. pH. Gipsovanje se primenjuje kod slanih zemljišta (solonec. Bogballe EXW. sposobnost zadržavanja vode. Ovi rasipači su veoma laki. sa širinom radnog opsega od 8 do preko 40 m. u cilju smanjenja alkalnosti. Kalcizacija se primenjuje unošenjem krečnjaka u zemljište. rad rasipača treba redovno proveravati i kalibrisati. kao i stepena Usev Pšenica Ozimi ječam Kukuruz Soja Suncokret Potrebna hraniva kg/ha 27 20–25 18–30 70–100 40–45 Autor Malešević. Kvalitetna đubriva są jednakom veličinom zrnca (u opsegu 2–5 mm) oblikom i gustinom. a omogućavaju đubrenje i u proleće i kod useva koji su u fazi rasta. 1984 Hrustić. Meliorativno đubrenje se primenjuje kod zemljišta koja imaju loše fizičke. 2. Pored toga.. toplotne osobine i sl. i mogu se koristi-ti kako za osnovno tako i za dopunsko đubrenje.5 38 . urin i osoka. veštine vozača traktora.5. Osoba koja upravlja mašinom mora da se pridržava uputstva proizvođača podešavajući mašinu prema vrsti đubriva koje se koristi. Od fizičkih osobina. ili tečni stajnjak. 1997 Marinković. hemijske i biološke osobine. kvaliteta đubriva.4. daju najbolje rezultate pri raspršivanju. Prednost dobro izvedenog postupka dopunskog đubrenja je u tome što količina hraniva može biti uneta u skladu sa potrebama pojedinih useva i načinom apsorpcije u raznim fazama tokom sezone rasta. Pored toga. Tabela 8. Količina đubriva takođe može biti prilagođena stvarnim vremenskim uslovima u datom periodu. Tehnološke prednosti omogućavaju dobar stepen ujednačenosti nanošenja. recimo pre setve i neposredno pre nicanja žita. dobro izveden postupak dopunskog đubrenja takođe će na najmanju moguću meru svesti rizike vezane za ispiranje hraniva. u intervalu od 25 – 30 dana. to su: struktura. slatine) unošenjem gipsa.3 Metode upotrebe mineralnih đubriva Farmeri moraju da izaberu postupak i tehnologiju primene đubriva koji će osigurati visok stepen efikasnosti đubriva i nizak stepen negativnih uticaja na useve i na životnu sredinu. kao što su na primer mineralna đubriva. Đubriva koja se koriste u okviru dopunskog đubrenja moraju biti lako dostupna biljkama. a od hemijskih to su: sadržaj humusa. Jedan od najviše korišćenih rasipača za površinsko unošenje đubriva ima rotirajuće diskove kojima se raznosi đubrivo. 1. Rasipanje čvrstih đubriva rasipačima po površini zemljišta najčešće primenjivan postupak unošenja mineralnih đubriva predstavlja unošenje rasipanjem po površini zemljišta.5–4. Fosfatizacija se primenjuje kod zemljišta koja imaju mali sadržaj pristupačnog fosfora.

kako bi đubriva dospela u zemljište. u odnosu na površinsko đubrenje rasipanjem. Plodored se može definisati i kao raspored gajenja biljaka u vremenu i prostoru. ujednačenosti nanošenja. sa dodatnom opremom. ali je širina radnog opsega manja nego kod površinskih rasipača. bolesti i štetočina. a na osnovu vrednosti reakcije zemljišta. Lokalno unošenje đubriva u zemljište – ovim postupkom se mineralna đubriva unose lokalno. od 8 do 12m. ali je širina radnog opsega manja nego kod površinskih rasipača. Time se postiže solidan stepen ujednačenosti nanošenja. što olakšava kalibraciju stope unošenja. što olakšava kalibraciju stope unošenja. sadržaja ukupnog i pristupačnog azota.Slika. odnos površina pod različitim usevima. Fertirigacija predstavlja postupak đubrenja u kome se u vodu dodaju organska i lako rastvorljiva mineralna đubriva u sistem za navodnjavanje. Da bi se precizno odredila količina djubriva koju treba dodati usevu neophodno je da se uradi analiza zemljišta. Överum TIVE. plodoreda. Ovo je vrlo značajno u oblastima sa suvom klimom. Analize zemljišta se izvode u ovlašćenim zavodima za poljoprivredu.6. na veću dubinu u odnosu na seme useva. kao i sa ekonomskog aspekta. gde je biljkama najpotrebnije. kada su biljkama potrebna hraniva. već se može primenjivati u kritičnim periodima. što znači da se upotrebom manje količine đubriva dobija isti prinos. Međutim. Prednost lokalnog unošenja đubriva predstavlja veća efikasnost unosa đubriva. Đubriva se unose u vlažno zemljište. Na osnovu planiranog prinosa. a ne dobijaju ih iz zemljišta. sistemi đubrenja. preko listova. Šema-raspored gajenih biljnih vrsta putem plodoreda je čvrsta. Rasipači za lokalno unošenje đubriva imaju neku vrstu pojačivača.5. Rasipač mineralnih đubriva za lokalno unošenje đubriva. Savremeni tipovi rasipača imaju opremu za kontrolu unošenja đubriva. 8. sa ciljem dobijanja maksimalnih prinosa. širina radnog opsega za ovaj tip rasipača mora biti određena za svaki tip đubriva. od 4 do 12 m. blizu korena. Iz ovih razloga je lokalno unošenje đubriva prihvatljivije sa ekološkog. Plodored 8. a usevi se po toj šemi smenjuju iz godine u godinu. Nedostaci lokalnog načina unošenja đubriva u što da ovaj postupak nije pogodan za unošenje đubriva na usevima u fazi rasta. prateći svako polje (njivu. Stoga. Primena tečnih đubriva – postupak kojim se nataložena hraniva raspršuju na useve. ili ovlašćenim institutima i fakultetima. sistemi obrade zemljišta. Plodored predstavlja projekat unutrašnjeg uređenja gazdinstva. obrade zemljišta odredjuje se vrsta. Uzorkovanjem i analizom zemljišta. Plodoredom se utvrđuju: proizvodna orijentacija gazdinstva. Postiže se dobar stepen ujednačenosti nanošenja rasipanjem. sistemi zaštite bilja od korova. Ovaj postupak je pogodan za žitarice. Oprema za lokalno unošenje đubriva danas je često povezana sa sejačicama. jer će usevi rasti brže u odnosu na zemljišta gde se đubriva unose površinskim putem. parcelu) ili polja sa sličnim preduslovima. količina i vreme primene đubriva. izražen u ha/h. čime se đubrivo raspoređuje u redovima. oni imaju širinu radnog opsega za sve tipove đubriva. Na tržištu takođe postoje rasipači kojima se đubriva unose pojačivačem sa crevima. jer je vozaču teško da ustanovi pravu širinu radnog opsega. Preporuke Sledeći parametri čine osnovu planova đubrenja: 1. jer bi došlo do oštećenja useva. 8. Međutim. kojim se uspostavlja racionalno korišćenje prirodnih resursa. folijarnim đubrenjem. sadržaja organske materije.6. kao što je nedostatak bora kod šećerne repe. oni imaju širinu radnog opsega za sve tipove đubriva. manji u odnosu na površinsko đubrenje rasipanjem. 2. čime se postiže veća tačnost. usled čega usevi brzo upijaju hraniva.1 Planovi smene kultura i đubrenje zemljišta Plodored predstavlja temelj biljne proizvodnje. krompir i šećernu repu. što znači da se sejanje i đubrenje obavljaju istovremeno. 39 . Prednost ovog metoda jeste da se đubriva ravnomerno rastura ju i na određenu dubinu. fosfora i kalijuma poljoprivredni proizvođači dobijaju informaciju o sadržaju hranljivih elemenata u zemljištu 3. Ovaj metod ne može zameniti tradicionalne metode đubrenja. kao i činjenica da je radni kapacitet.

Potkultura (podusev) – vrsta čije se seme seje u ranije zasnovan usev. 4. Neke biljne vrste imaju stimulativna sredstva koja povoljno deluju na druge biljne vrste u njihovoj sredini. Povećava se količina organske materije u zemljištu i njegova biološka aktivnost. odnosno prihod. odavno se gaje kao združeni usevi pasulj. suncokret . Pretkultura (predusev) – biljna vrsta gajena pre glavnog useva. mladi luk i sl. povrće) Naknadni usevi – vrste koje se gaje nakon završene proizvodnje glavnog useva. Na primer. Indirektno se suzbiljaju biljne bolesti i štetočine 5.). na taj način što štite jedna drugu od bolesti i štetočina. uljana repica. rotkvica. Na primer: paradajz kao glavni usev. repa Rani krompir + kupusnjače Soja II polje Kukuruz ili š. kukuruz. Eliminiše se rizik od toksičnih materija i njihovih ostataka u hrani i zemljištu 8. Prilikom sastavljanja plodoreda. kupusnjače. suncokret. mladi krompir) u uslovima gde postoje sistemi za navodnjavanje (soja . Povećava se pokrivenost zemljišta i sposobnost useva da se izbore sa korovima 6. Međutim. koji se nakon skidanja prvog naglo počne razvijati i donositi uspešan rod. a druga međukultura salata. Prednosti racionalnog plodoreda: 1. jecam) i obicno se gaje u uslovima gde postoji sistem za navodnjavanje (soja. tikve (bundeve) i kukuruz. Poznato je da neke biljne vrste žele da se samostalno razvijaju. Zapaženo je da se pšenica bolje razvija i da je manje napadaju bolesti ako se u njenoj sredini nalaze i biljke kukolja. Postrni usev – vrste koje se gaje posle strnina (psenica . treba imati u vidu kakvi su odnosi među gajenim biljnim vrstama. kukuruz . Povećava se prinos gajenih biljaka 2.2 Raspored biljaka u plodoredu U rasporedu gajenja bijaka razlikuju se: Glavni usev – biljna vrsta koja se gaji najduže u toku glavnog vegetacionog perioda. zeleni luk ili keleraba. jedna glavna i jedna sa kraćom vegetacijom. kao i nagomilavanja korovske flore. Međukultura (međuusevi) – obično dve gajene biljne vrste.Gajenje iste biljne vrste u toku više godina na istom zemljištu (monokultura) dovodi do narušavanja strukture i plodnosti zemljišta. spanać. lukovi i sl. odnosno izbora preduseva ili sastavljanja setvenog plana za proizvodnu godinu. bolesti i biljnih štetočina. ili donosi najveći prinos. To je obično jesenje ili ozimo povrće (salata. To su obično biljke koje podnose niže temparature i gaje se od jeseni do proleća (spanać.6. u ozimu pšenicu u proleće se useje mrkva. razno povrce itd) Drugi usev – vrste koje se gaje posle glavnog useva (grašak . koja se ranije skida i omogućava glavnoj da nesmetano nastavi rast i razvoj.3 Primer četvoropoljnog povrtarsko – ratarskog plodoreda Godina 1 I polje Pšenica + krastavci ili boranija Kukuruz ili š. Isto tako. Zapaženo je da one bolje uspevaju ne- Tabela 8. salata. bez prisustva drugih vrsta. repa Rani krompir + kupusnjače Soja Pšenica + krastavci ili boranija III polje Rani krompir + kupusnjače Soja Pšenica + krastavci ili boranija Kukuruz ili šećerna repa Soja IV polje 2 Pšenica + krastavci ili boranija Kukuruz ili šećerna repa Rani krompir + kupusnjače 3 4 40 . Veći broj vrsta biljaka povećava genetičku raznovrsnost u vremenu i prostoru 3. postoji i pojava korisnog delovanja jedne biljne vrste na drugu.).

plavi patlidžan. strna žita. Određenom kombinacijom mešovitog gajenja biljnih vrsta smanjiće se upotreba hemijskih sredstava. drugo polje iz II grupe. bob). salata. Erozija vodom uglavnom je karakteristična za zemljista pod nagibom. rotkvica). paprika. Neke biljke svojim mirisom odvraćaju štetočine i time štite ne samo sebe.). koje su efikasne. pošto su obično zbijena i slabo propu- Plodoredna polja I 2002 2003 2004 2005 Ozima pšenica Kukuruz Jari ovas Grahorica Kukuruz Jari ovas Grahorica Ozima pšenica II III Jari ovas Grahorica Ozima pšenica Kukuruz Grahorica Ozima pšenica Kukuruz Jari ovas 41 IV . II grupa – vrste sa manjim zahtevom za stajnjakom i često se gaje druge godine posle unošenja stajnjaka (korenaste vrste. a faktori ublažavanja erozije su stabilna. neke se biljne vrste pomažu i štite. zrnene mahunarke i trave. Erozija obuhvata eroziju vodom i eroziju vetrom. povrće delimo u tri grupe: I grupa – vrste koje se obično đubre stajnjakom (vrežaste vrste.6. kupusnjače. Tabela 8. spanać. zdravije biljke i sl. propusna i peskovita zemljišta. U tropoljnom plodoredu. deformacije terena. na primer. beli luk). Dobra poljorivredna praksa preporučuje suzbiljanje korova korišćenjem agrotehničkih mera: • Setvom deklarisanog semena • Pravilnim plodoredom • Odgovarajućom obradom zemljišta • Uniištavanjem korova fizičkim i mehaničkim putem 8.8 Mere za sprečavanje erozije Erozija je prirodna pojava. Pravilni i racionalni plodoredi imaju uglavnom tri ili četiri grupe useva: okopavine. praziluk. Međutim. a treće polje vrste iz treće grupe.4 Primer pravog jednostavnog plodoreda 8. Možda se to može pripisati mikroklimatu date sredina (bolja oplodnja. a neke jedna drugoj smetaju.go ako se gaje u čistim kulturama. pojava dina. Njihovom smenom dobija se trogodišnji ciklus gajenja povrća. prvo polje uvek zauzimaju vrste iz I grupe. biće neznatan napad kupusara. koje dovode do gubitka površinskih delova zemljišta.3 Planovi plodoreda i đubrenja Plodored se uspostavlja na osnovu zahteva vrsta prema obradi zemljišta. 8. U odnosu prema đubrenju stajnjakom. primenom modernih postupaka poljoprivredne proizvodnje ljudi su na mnogim mestima ubrzali erozione procese. rotkva. a ne unose se pesticidi u zemljište. jer leptiri kupusara ne podnose miris paradajza. a može dovesti do značajnog smanjenja plodnosti zemljišta. ako se u polju sa kupusom na raznim mestima posadi po koja biljka paradaj za. Pored hemijskih mera suzbijanja. Takođe do gubitka zemljišta dolazi često u oblastima gde je prisutna neplanska seča šuma. boranija-pasulj. III grupa – vrste koje obogaćuju zemljište azotom (grašak. te tako i ona gube povoljna fizička svojstva. đubrenju stajnjakom i predusevu. koja je postojala i pre pojave ljudi. što je dovelo do značajnog smanjenja plodnosti zemljišta na brojnim lokacijama. crni luk. Zemljišta u podnožju (koluvijalna zemljišta) prihvataju zemljište odneto erozijom sa padina. greda i slično. pa kad to osete lete dalje da bi položili jaja. ali koje imaju za posledicu zagađenje životne sredine. već i one koje se nalaze u njihovoj bližoj okolini. Istina. dobra poljoprivredna praksa preporučuje primenu raznih agrotehničkih mera kojima se vrši suzbijanje korova ispod praga štetnosti.7 Nepovoljni uslovi za rast korova Borba protiv korova je aktuelna u svim sistemima zemljoradnje. paradajz. strukturna. celer. Tako. a dobiće se zdraviji proizvodi. Ova pojava samozaštite ima veliki značaj u zaštiti biljaka.

ali ako se nađu u visokim koncentracijama u zemljišnom rastvoru ili adsorptivnom kompleksu zemljišta mogu postati opasni. Ovi elementi nemaju nikakvu fiziološku ulogu u razviću biljaka. Fe2+.5. Mn2+. uključujući gajenje višegodišnjih travnih. ili travno-leguminoznih smeša • Oranje obavljati u optimalnim uslovima. istočnom Sremu i severnoj Bačkoj. kao i kontaminacije i degradacije zemljišta i drugih ekosistema. jezerima i morima. ispaša na degradiranim površinama.Preporuke vezane za izbegavanje erozije izazvane vodom • Uzgajati višegodišnje useve. mobilnog gvožđa i mangana može da izazove zakišeljavanja. sintetičke organske materije i pesticidi. kao što su obrađivanje zemljišta. BO3+. ili strništa. trave i useva sprečava spiranje zemljišta. Opasne materije u zemljištu predstavljaju teški metali. kao što su podzemne vode i vazduh. žbunja. kiselim kišama i aerozagađenjem. dok u visokim koncentracijama mogu imati toksične efekte. Veće koncentracije mobilnog aluminijuma imaju fitotoksičan efekat ukoliko je pH zemljišta manji od 4. Do povećanja koncentracije mobilnih formi ovih elemenata može doći usled prirodnih. radionukleidi. U oblastima podložnim eroziji vetrom. treba koristiti metode redukovane obrade ili bez obrade zemljišta. hlorida. NO-. vetar mehanički oštećuje biljke. važno je da padine budu prekrivene vegetacijom. a najizraženija je u južnom Banatu. a intenzitet erozija zavisi posebno od jačine. SO42.0 0. Erozija vodom takođe dovodi do ispiranja kore novog sistema. Preporuke vezane za izbegavanje erozije izazvane vetrom • Koristiti odgovarajuće planove plodoreda. U oblastima podložnim eroziji vodom.5 200 50 100 50 300 300 200 8. pri čemu je najznačajniji gubitak azota i fosfora jer oni mogu poremetiti hemijsku ravnotežu u rekama.5 Optimalne i maksimalne dozvoljene količine pojedinih elemenata u zemljištu Optimalne vrednosti mg/kg Maksimalne dozvoljene količine mg/kg EleLako Lako Ukupno Ukupno menti rastvorljiv rastvorljiv Fe Zn Mn Cu B Se F Al 20–50 10–20 5–20 20–80 4–50 2–100 40–100 2–10 0. što može prouzrokovati oštećenja biljaka ili poleganje useva. pedo i geohemijskih faktora. Eolska erozija je prisutna na celom prostoru Vojvodine. Višak sulfata. što je više moguće • Ukoliko je neophodno. zbog fitotoksičnog delova42 . Pored odnošenja finih čestica zemljišta. Elementi kao što su: NO. Cu2+. dužine trajanja i pravca vetra. treba izbegavati aktivnosti koje dovode do stvaranja ogoljenih površina. • Stvoriti vetrozaštitne šumske pojaseve.5–2. itd.9 Kontaminacija zemljišta Materije koje mogu narušiti prirodnu plodnost zemljišta i ugroziti ishranu biljaka nazivaju se opasnim i štetnim. jer korenje drveća. oranje vršiti po konturama parcela • Izbegavati ostavljanje degradiranih površina tokom zime • Izbegavati prekomernu ispašu na padinama • Aktivno sprovoditi sejanje trave • Sprovesti terasiranje terena u većini strmih oblasti sna za vodu. a višak natrijuma alkalizaciju zemljišta. seča drveća i žbunja. ali i usled nepravilnog đubrenja.normalno se nalaze u zemljištu. već akumulacijom ovih materija u biljnim organima oni mogu dospeti lancima ishrane u organizam životinja i ljudi. koristiti prenosne prepreke i vršiti navodnjavanje tokom kritičnih perioda nja na biljke. zatim direktne setve zaštitnih kultura. kada zemljište nije suvo. oranje po nagibu terena. Cl-. SeO6. Zbog takvih toksičTabela 8.1 – 0. Na+. H S-. Erozija vetrom naročito je izražena u ravničarskom području koje je bez vegetacije.

U zemljište sa otpadnim muljem i neadekvatno proizvedenim stajskim đubrivom mogu dospeti i patogeni mikroorganizmi Escherichia coli. Hg (živa). Pb (olovo) i V (vanadium). kao i usled korišćenja otpadnih industrijskih i komunalnih voda. Salmonela. od izduvnih gasova automobila. Mobilnost teških metala. zakonom su regulisane maksimalne dozvoljene količine. 43 . Cd (kadmijum).01 – 1.6 Prosečne i maksimalne dozvoljene količine teških metala u zemljištu Elementi Raspon Najčešće vrednosti mg/kg-1 Maksimalne dozvoljene količine 20 2 100 2 50 100 50 Arsen 1 – 50 2 – 20 0. vlažnosti itd. kojima se u zemljište mogu uneti značajne količine teških metala. posebno onih iz antropogenog zagađenja zemljišta. termoelektrana.0 1 – 100 1 – 100 Vanadijum 10 – 200 Teški metali su sledeći: As (arsen). a potiču iz industrijskih postrojenja za preradu metala.0 10 – 50 0.0 10 – 50 1 – 20 10 – 100 Kadmijum 0. Proteus.1 – 1. zavisi od reakcije zemljišta.nih efekata. koji u organizmu životinja i čoveka mogu izazvati neželjene posledice po zdravlje. mehaničkog sastava zemljišta. Ni (nikal). Tabela 8.0 Hrom Živa Nikl Olovo 1 – 100 0. Još jedan izvor akumuliranja teških metala predstavlja primena fosfornih đubriva. a zatim i komunalnih muljeva (komposta) kao organskih đubriva. hemijske industrije. sadržaja organskih materija i koloidne gline.01 – 1. Cr (hrom).1 – 1.

koji će ubuduće igrati vrlo važnu ulogu prilikom odabira proizvoda od strane potrošača. bilo direktno ili indirektno. nusproizvod stočarstva. Veliki deo naše zemlje čine livade i pašnjaci (oko 40%) koji se jedino preko stoke mogu iskoristiti. U brdsko-planinskim regionima stočarstvo je najvažnija a ponekad i jedina grana poljoprivrede. tekstilna. melasa. nezavisno od njihove veličine. domaće životinje su sposobne da različite vrste biljnih hraniva. džibra. Potrošači zahtevaju proizvod koji neće uticati na njihovo zdravlje. STOČARSTVO mljište. koji je u ratarskoj. a preživari čak i gruba hraniva ili nusproizvode prehrambene industrije (kao što su repini rezanci.Stočarstvo i dobrobit životinja 9. jer ukazuje kolike su objektivne mogućnosti farme da pravilno upotrebi svu godišnje proizvedenu količinu stajnjaka gajenih grla. a da pritom ne prekorači . smatrati bitnom osnovicom biljne proizvodnje i obrnuto. Današnji uzgajivači moraju takođe da vode računa o uticaju njihove proizvodnje na okolinu. hranimo ih pravilno i uzgajamo u uslovima koji zadovoljavaju njihove fiziološke potrebe. hemijska. Na stočarskoj proizvodnji kao sirovinskoj bazi zasnivaju se i razvijaju prehrambena. ali treba istaći da postoji mnogo više problema koje treba rešavati na velikim nego na malim farmama. veoma važno da stvore dobre uslove za dobrobit životinja i čoveka i da rade na smanjivanju njihovog štetnog uticaja na okolinu. Takođe. mleko vuna. Ispravnost hrane je drugi aspekt.2 Određivanje zastupljenosti domaćih životinja na farmama Zastupljenost grla na farmi predstavlja odnos broja svih vrsta i kategorija stoke i raspoloživih obradivih površina na farmi. Stočarsku proizvodnju moramo dakle. preko stočarstva se naintenzivnije iskorišćava poljoprivredno ze44 9. Za uzvrat vraćaju zemljištu neophodne sastojke preko stajnjaka. farmaceuska i industrija stočne htane. radni i drugi potencijal i mehanizacija. povrtarskoj i voćarskoj proizvodnji neophodan za održavanje plodnosti i povoljne strukture zemljišta. Poljoprivredno stanovništvo ostvaruje od stoke i stočnih proizvoda preko 60 % od ukupnog dohotka. Briga o zdravlju životinja i njihov uticaj na okolinu su veoma važni bilo da se radi o malim ili velikim farmama. Na većini velikih farmi količina proizvedenog stajnjaka može da bude tolika da se ne može postići proces prirodnog recikliranja hranjivih sastojaka što rezultira curenjem i gubitkom hranjive materije a posebno azota. 9. komina. Ovaj odnos je veoma bitan za očuvanje okoline. Odgovarajući način ishrane i uzgoja domaćih životinja predstavlja osnovu za visoko produktivno stočarstvo. i proizvode koji su proizvedeni korišćenjem metoda koje nisu štetne za okolinu. Prema tome. Visoka produktivnost je moguća jedino ukoliko gajimo visoko kvalitetna grla. kao i stajnjak. Ovo nam ukazuje na usku povezanost stočarske i biljne proizvodnje. u normalnim prilikama.1 Privredna važnost domaćih životinja i svrha njihovog odgajivanja Domaće životinje imaju veliki značaj u životu čoveka koji njihovim uzgajanjem dobija raznovrsne proizvode nezamenljive za ishranu i odevanje ljudi. sladne kukuruzne klice) oplemene i transformišu u visoko vredne animalne proizvode kao što su meso. Zato je za sve farme.

maksimalnu preporučenu stopu primene stajnjaka po jednom hektaru. Plan upravljanja nutrijentima na farmi treba da sadrži i godišnji plan upotrebe stanjaka na svim raspoloživim obradivim površinama. Da li farma gaji adekvatan broj grla stoke po hektaru raspoloživih obradivih površina. sa gledišta očuvanja okoline. Na osnovu već određene proizvodnje stajnjaka procenjuje se koliko kilograma azota godišnje se proizvodi na farmi. papkara. odnosno u stajnjaku.1 Unutrašnje uređenje staja Unutrašnje uređenje staja treba da bude takvo da podržava dobre uslove za životinje i visoku produktivnost. fosfora i kalijuma putem đubriva predstavlja rizik od zagađenja podzemnih i površinskih voda ovim nutrientima. sadržaj nutrijenata u stajnjaku i osoci. kao i druge bitne faktore (vidi poglavlje 10). Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. proda/ustupi višak stajnjaka ili sklopi dugoročni ugovor sa farmama koje nemaju dovoljan broj grla za proizvodnju stajnja- ka koja im je potrebna za đubrenje raspoloživih obradivih površina. Prekomerno doziranje azota. smanjuje koncentraciju amonijaka i poboljšava radne uslove zaposlenih. Neke zemlje ovu restrikciju primenjuju na celoj svojoj teritoriji. Ukoliko ovaj iznos prelazi 170 kg N/ha. a u zonama ugroženim od zagađenja nitratima i zakonsko ograničenje. farmer treba da smanji broj grla.“ Član 18 – „Osvetljenje. Planom se određuje ili procenjuje godišnja proizvodnja stajnjaka svih vrsta i kategorija stoke na farmi. načina đubrenja biljaka (vidi poglavlja 8 i 10). Stoga u zemljama EU postoji preporuka. koncentracija gasova i prašine u vazduhu. kako u EU tako i u Evropi uopšte. kvalitetnu proizvodnju uz zaštitu okoline od zagađivanja. uspostaviti akcione programe i programe monitoringa za ove zone. količina stajnjaka primenjenog na poljima svake godine neće premašiti količinu stajnjaka koji sadrži 170 kg N/ha. može se utvrditi izradom Plana upravljanja nutrijentima za farmu.“ 9. temperatura i vlažnost vazduha. Visina prostorija od poda do krova takođe je važan parameter za zdravlje životinja. način izđubravanja. Prilikom procene uzimaju se u obzir sve specifičnosti vezane za tip. tip stajnjaka koji se proizvodi. 81/06) Član 4 – „Farma mora da bude izgrađena tako da omogući odgovarajuće mikroklimatske i zoohigijenske uslove zavisno od vrste životinja. 9. ne bi trebalo da prelazi količinu od 170 kg azota po hektaru obradivog poljoprivrednog zemljišta. kupi/zakupi dodatnu obradivu površinu. Mikro45 . visoku produktivnost.3. Jedna od opcija je da održava životinje čistim što umanjuje higijenske probleme. način rukovanja i čuvanja stajnjaka na određenoj farmi. uzimajući u obzir sve specifičnosti vezane za način držanja i ishranu životinja. kod stočarskih farmi. kao i uspostaviti Pravila dobre poljoprivredne prakse koja će biti obavezna za primenu u ugroženim zonama. da prosečna količina stajskog đubriva koja se svake godine iznosi na obradive površine. kruženje vazduha. plodnost zemljišta. RS br. Ovom direktivom se propisuje i da se u ugroženim zonama primene određene mere kojima će se osigurati da. gl. Danas postoji trend harmonizacije standarda u oblasti i vezano za mere koje se tiču brige o zdravlju životinja. uzimajući u obzir zahteve kultura koje će se gajiti. intenzitet buke i higijena u prostorijama i prostorima u kojima borave životinje mora da bude u granicama koje nisu štetne za životinje. Nitratna direktiva Evropske unije (91/676/EEC) koja se odnosi na zaštitu voda od zagađenja izazvanog nitratima iz poljoprivrednih izvora propisuje da zemlje članice EU moraju odrediti zone na svojoj teritoriji koje su ugrožene ili potencijalno ugrožene od zagađenja nitratima poreklom iz poljoprivrede. uključujući i đubrivo koje ostaje na pašnjacima posle ispaše. živine i kunića (Sl. niske troškove za stočnu hranu i radnu snagu. skladištenja i nege stajnjaka.3 Briga o životinjama Stoku treba držati u uslovima koji ispunjavaju zahteve koji odgovaraju određenim vrstama životinja i uzgoja i koji treba da obezbede očuvanje zdravlja životinja. Prosečna količina azota (dobijenog iz sopstvene proizvodnje stajnjaka) koja se upotrebi na farmi u toku godine po jedinici obradive površine izračunava se tako što se godišnja proizvodnja azota na farmi (izražena u kg) podeli sa brojem ha obradivih površina kojima farmer raspolaže. a najbolje je uraditi hemijsku analizu koja će pokazati vrednosti nutrijenata u stajnjaku. Pritom je azot posebno sklon ispiranju pri prekomernoj ili na drugi način neadekvatnoj upotrebi stajnjaka (vidi poglavlja 2 i 10).

Tabela 9. Prolazi za hranjenje životinja treba da su napravljeni sa neklizajućom površinom koja je otporna na urin i dezinfikciona sredstva.Mere koje se preporučuju za uzgoj domaćih životinja različite vrste životinja i uslove uzgoja je data u tabeli 9. Preporuka za prostirke za 46 Na tržištu se danas mogu nabaviti gumeni madraci pomoću kojih mogu da se naprave dobri uslovi u prostoru gde životinje leže bez korišćenja materijala za prostirke. Preporučuje se da se na svakih 20 m2 stajskog prostora izgradi 1m2 prozorskih površina. 9.3 m2 za krmaču i 0.0 1.0 5. piljevine i dr.0 0.7 m2 Slobodni sistem: 2. Korišćenje prostirke od slame. doprineće udobnosti životinja.15 m2 /prase odvojenog prostora 0. boks 1. Nagib poda u prolazima ne treba da bude veći od 2%.85 dužine. nivou proizvodnje i starosnoj dobi određene vrste životinja. slama treba da bude iseckana na sitne komade.65–0.8 m2 po odraslom grlu 6 –18 meseci: 1.0 3. Pored dimenzija prostora po grlu.0 3. Gubitak amonijaka u stajama zavisi od faktora kao što su intervali izđubravanja.0 Vezani Muzna krava Duboka prostirka Lige boksovi U pojedinačnim Telad do 6 boksovima meseci staroU grupnim sti boksovima Junad 6–12 meseci Junad 12–24 meseci Sistem krava sa teletom Tovne svinje Krmača sa prasadima Duboka prostirka Slobodni s pregradama Duboka prostirka Slobodni s pregradama Slobodni s prostirkom Na dubokoj prostirci Na prostirci Krmače Tovne svinje: klima u stajama će biti mnogo bolja sa povećanjem zapremine prostorija. temperature unutar staja i sadržaja sirovih proteina u hrani. Za nove objekte za držanje muznih krava visina zidova ne treba da bude manja od 5 m. da je termički izolovan a takođe da bude otporan na urin i dezinfekciona sredstva. Voda za piće treba da bude obezbeđena u količinama i kvalitetu koji odgovara uzgoju.1 Preporuka za dnevne količine materijala za prostirke prema vrstama životinja i uzgoja Muzne krave Junad Telad Tovni bikovi Vezani sistem.8 m2 Životinja Vrsta uzgoja Material za prostirke u kg/dan po životinji 3.85 m dužine i 1.0 1.3 1.9 m širine 1.0 1. Za manje staje unutrašnja visina prostora treba da bude od 2.70 m.3 m2 Sama krmača: 1.8 m2 Vezani sistem. separacija mokraće. Visina prostorija za tov svinja treba da bude do 2.3 m2 Krmača sa prasadima: 1.1. Zbog toga je važno da se đubrivo iznosi iz staja i da se površina na po- .2 Postupanje sa stajskim đubrivom u stajama i iznošenje stajnjaka Isparavanje amonijaka počinje odmah nakon ekskrecije fecesa i urina. Prostor u kom životinje leže treba da bude suv. Procenjuje se da samo usled provetravanja staja gubi otprilike 10% azota od ukupno proizvedene količine. boks 1. 2.3. U stajama sa sistemom za polutečno đubrivo. pravilan smeštaj grla zahteva odgovarajuću rasvetu kao i dnevnu svetlost. U boksovima i prostoru za spavanje prasadi nagib poda ne treba da bude veći od 2%.1 m širine ili 2.0 5.0 1.75 do 3 m.0 2. 0. veličina površina u stajama koje su prekrivene đubrivom.35 m2 Slobodni sistem.

4 Mikroklima u stajama Mikroklima unutar staja je rezultat grejanja i emisije različitih gasova koje proizvode životinje. CO. Previsoka koncentracija sumpor vodonika H2S može biti smrtonosna Amonijak je gas oštrog mirisa koji se oslobađa iz stajnjaka. ugljen monoksid. Nastaje razlaganjem proteina. Izračunavanja su pokazala da se smanjivanjem zaprljanih površina za 20% u vezanom sistemu uzgoja. Izaziva trovanje i u malim količinama koje ne mogu da se osete čulom mirisa.4. utiče na nervni sistem i dovodi do smetnji u disanju. plesni. 9. Dolaskom u krvotok vezuje se za hemoglobin što umanjuje transport kiseonika i izaziva anemiju. Dozvoljena koncentracija je od 40 do 100 ppm. na zdravlje životinja i smanjiće sposobnost produktivnosti životinja. Suviše visoka koncentracija štetnih gasova kao što je amonijak. Ugljen-monoksid je gas bez boje i mirisa. polena. gubitak amonijaka smanjuje za 15%. Može da bude nosioc živih mikroorganizama često i patogenih. mada ima veoma jak miris koji podseća na pokvarena jaja. ugljen dioksid.3. Prašina koju životinje udišu utiče na zdravlje i prirast. Oštećuje sluzokožu dok dugotrajnim udisanjem izaziva oboljenje pluća. onemogućavajući preuzimanje kiseonika. sumpor vodonik.dovima i zidovima koja je zaprljana stajnjakom svede na minimum. Prašina u objektima potiče od hrane. Ugljen dioksid je normalan sastojak vazduha. Sa druge strane visoka vlažnost omogućava preživljava47 9. Pri većoj koncentraciji izaziva smetnje u disanju pri dužem udisanju dovodi do trovanja i gušenja životinja. Ovaj gas je veoma otrovan i vezuje se u plućima za hemoglobin. zbog čega nastaje gušenje. NH3.4 Izdvajanje (mokraće) urina i temperatura u stajama Najveći gubitak amonijaka potiče iz urina (mokraće). sistema ventilacije i spoljne temperature. Curenje ili prosipanje vode iz sistema za napajanje stoke povećava površinu koja je kontaminirana stajnjakom zato se ono treba kontrolisati i popravljati. parazita i dr. Sumpor-vodonik je vrlo otrovan gas. Gubitak amonijaka veoma zavisi od temperature u stajama. sadržaj vlage i koncetracija štetnih gasova u vazduhu.1 Ventilacija Obezbeđenje efikasnog sistema izmene vazduha u objektima je jedan od vrlo značajnih zahteva koji se moraju poštovati kod izgradnje objekata u stočarstvu. Prašina negativno utiče i na zdravlje farmera i vek korišćenja opreme 9. Sa manjih površina će gubici biti manji nego sa većih. Putem ventilacije se regulišu važni parametri mikroklimata u stajama kao što su sadržaj kiseonika. a nastaje nepotpunim sagorevanjem pri otvorenom plamenu. slame. temperatura vazduha. Prepo ruke za brigu o životinjama u svim vrsta ma staja za krave i svinje • Čuvati životinje u uslovima koji omogućavaju dobro zdravlje životinja i visoku produktivnost • Staje za goveda i svinje treba da imaju prirodnu svetlost i odgovarajuće osvetljenje • Pijaća voda bi trebalo da bude obezbeđena za sve životinje u dovoljnoj količini i kvalitetu • Držati staje i životinje čistim • Površine za ležanje životinja treba da budu suve i čiste • Staze ne smeju da budu klizave i treba ih držati što je moguće čistije • Iznositi stajnjak najmanje dva puta u 24 sata 9. CO2. H2S. Zbog izuzetnog značaja za reproduktivne i proizvodne osobine i zdravlje domaćih životinja temperatura vazduha je vrlo važan mikroklimatski faktor. i organska prašina ima štetni uticaj . Povećana vlažnost vazduha pri niskim temperaturama kod životinja ima tendenciju da vlaži dlačni pokrivač i u takvoj situaciji gubici toplote putem provodljivosti budu značajni. konstrukcije štale.3.3 Površina u stajama zaprljana stajskim đubrivom Isparavanje amonijaka zavisi od toga kolike su površine stajnjaka izložene na otvorenom. Smanjenjem temperature u stajama sa 15 na 10ºC emisija amonijaka se redukuje za približno 40%. Zbog toga je razdvajanje urina veoma važno i što se urin pre ukloni iz staje to će isparavanje amonijaka biti manje. teži od vazduha.

bakterije se ubrzano razmnožavaju a visoka vlažnost šteti i konstrukciji zgrade. se malo kretati. Povećana temperatura praćena većom vlažnošću vazduha uslovljava respiratorne teškoće i porast unutrašnje temperature životinja. ugljen monoksida. 9. čime se povećava rizik pojava zaraza. SFRJ br. Iz tih razloga je veoma važno da se ne zatvaraju ventilacioni otvori već omogućiti izlaz vlage. Ovo je veoma važno za staje u kojima stoka boravi preko cele godine. Ako nadležne veterinarske službe dozvole farmeru da pokopa uginulu životinju. Mogućnost da životinje provedu nekoliko sati svakoga dana napolju povoljno utiče na njihovo zdravlje.). Tokom zimskog perioda problem je smanjiti vlažnost u stajama. neškodljivo uklanjanje i utvrđivanje uzroka uginuća i prevozna sredstva za transport životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla (Sl.5 Potreba životinje za kretanjem Svim životinjama je potrebno kretanje. Visoka vlažnost uzrokuje znojenje životinja. odmah ili najkasnije u roku od 12 časova u letnjem periodu. Temperatura u stajama ne bi smela da pređe 26°C. pa zato dobar ventilacioni sistem mora podrazumevati i grejanje. Tokom letnjeg perioda problem je spustiti temperaturu u stajama. Životinje koje su vezane nemaju dovoljno kretanja. sumpor vodonika.nje većine patogenih mikroorganizama. odnosno u roku od 24 časa u ostalim periodima godine. Goveda se mogu držati na niskim temperaturama. 53/89) Član 9: Životinjski leševi i otpaci životinjskog porekla transportuju se do objekta za sabiranje. U Srbiji se preporučuje da svaka opština treba da ima stočno groblje (izgradnju insineratora određuje broj stoke) i nadležni tim stručnjaka kao i transportna sredstva za uklanjanje leševa. 9. Vazduh koji je vrlo suv suši sluzokožu disajnjih puteva te uslovljava otežano disanje životinja. Svinje su osetljivije na niske temperature (posebno mlađe kategorije). U manjim gazdinstvima gde životinje nemaju slobodan pristup svim delovima zgrade. ali se ne preporučuje držanje na temperaturama nižim od 5ºC jer mogu imati zdravstvene probleme. Životinje sa zaraznim bolestima moraju uvek biti spaljene. po pravilu. a samo spaljivanje kontroliše veterinarska inspekcija. Mesto za pokopavanje životinja mora zadovoljavati sledeće uslove: • Da je 500 m najmanje udaljeno od naseljenog mesta • Da je 250 metara najmanje udaljeno od bunara. Preporuke za mikroklimu za sve tipove staja za krave i svinje • Ventilacioni sistemi u stajama treba da garantuju optimalnu vlažnost vazduha tokom zimskog perioda • Tokom letnjeg perioda ventilacioni sistem ne bi smeo da dozvoli prelazak temperature preko 26ºC • Ventilacioni sistem ne bi smeo da dozvoli da koncentracije amonijaka. životinje će 48 . utvrđivanje uzroka uginuća i neškodljivo uklanjanje. gl. pre pokopavanja životinja se mora tretirati na odgovarajući način prema propisima o neškodljivom uklanjanju leševa (tretirati dezinfekcionim sredstvom i dr. ugljen dioksida i organske prašine prelazemaksimalne koncentracije • Koncentracija amonijaka u unutrašnjem vazduhu može se smanjiti: • Iznošenjem đubriva najmanje 2 puta u 24 sata • Minimiziranjem površina pokrivenih stajnjakom • Razdvajanjem urina od stajnjaka već u stajama i odnošenje u skladišta što je pre moguće • Izbegavanjem nepotrebne količine jednostavnih proteina u hrani čime se povećava efikasnost azota i smanjuje gubitak amonijaka. Zato se preporučuje izvoditi stoku na pašu od maja do septembra da bi se poboljšalo njihovo zdravlje. U ovakvim stajama postoji stvarna potreba za efikasnom opremom za ventilaciju. Inspekcija treba da ispita leševe i da daje uputstva u vezi njihovog neškodljivog uklanjanja. izvora ili bušotine koji služe za vodosnabdevanje ljudi i stoke • Da je 30 m najmanje udaljeno od izvora ili vodotoka i 10 m najmanje od odvodnog kanala Pravilnik o načinu neškodljivog uklanjanja životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla i o uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti i oprema za sabiranje. Nije dozvoljeno uginule životinje odlagati (uklanjati) na divljim smetlištima i mestima za kompostiranje.6 Odlaganje životinjskih leševa Prema regulativi svaki slučaj uginule životinje mora se prijaviti nadležnoj veterinarskoj inspekciji.

Cena mleka obično zavisi od nivoa primenjenih higijenskih standarda.• Grobna jama treba da bude takve dubine da nakon pokrivanja životinjskog leša debljina zemlje bude najmanje ? m • Dno mesta na kome se leš zakopava mora da bude najmanje 1 m iznad najvišeg nivoa podzemnih voda 9.3% proteina. Mnogi potrošači su svesni rizika i izbegavaju kupovinu hrane proizvedene uz pomoć stimulatora rasta.8 % u proseku a mleko najboljeg kvaliteta treba da sadrži minimum 3. pošto će ovo smanjiti njihovu ekonomsku štetu. s obzirom da će oni uticati na druge žive organizme u životnom ciklusu. Zemlje EU su u procesu regulisanja upotrebe stimulatora rasta. broj somatskih ćelija ispod 300. Preporučuje se farmerima da životinje osiguraju od više sile ili bilo koje vrste bolesti ili povrede životinja.000 i broj bakterija ispod 100.000.7. Preporuke za proizvodnju visoko-kvalitetnih proizvoda od krava i svinja • Držati staje i životinje čistim • Hraniti životinje higijenski ispravnom hranom • Ne koristiti nedozvoljene stimulatore rasta 49 . Dobro izbalansiran obrok treba da bude prilagođen potrebama svih vrsta i kategorija domaćih životinja u skladu sa savetima stručnjaka. vitamina i minerala jedan je od najvažnijih uslova za postizanje dobrih reproduktivnih i proizvodnih karakteristika u stočarskoj proizvodnji. a ovo će umanjiti potrebu za ovakvim proizvodima. Uobičajen standard kvaliteta je minimalni sadržaj mlečne masti 3. merenih prisustvom bakterija i somatskih ćelija i procenta proteina i mlečne masti. Treba izbegavati biostimulativne prehrambene materijale. Kvalitet životinjskih proizvoda Dobro izbalansiran obrok sa odgovarajućom energetskom vrednošću i količinom proteina. Hranite životinje higijenski ispravnom hranom.

ostatke hrane. mokraće i prostirke dok se TEČNI stajnjak sastoji od fecesa.1 Uvod-proizvodnja i rukovanje stajnjakom Stajnjak je osnovni nusproizvod stočarske proizvodnje. Stajnjak kao nusproizvod stočarske proizvodnje ima karakteristike koje su pod uticajem mnogih faktora. takođe smanjuju izdatke za mineralna đubriva. uključujući obrok. dlake itd. u zavisnosti od strukture obroka kojim se domaće životinje hrane. tako i zbog eventualnih sankcija koje bi proizvodnju opteretile dodatnim troškovima. Prema tome.2. 10. višak upotrebljene vode i zemlju.Upotreba i rukovanje stajnjakom i organskim otpadom 10. 10. upotrebljene prostirke i dr. a takođe smanjuje rizik od zagađivanja bunara. dužine skladištenja.1. kao nusproizvod se javlja ČVRSTI.: • vrsta životinja • način čuvanja životinja • vrsta i količina hrane i način ishrane • nivo proizvodnje . Prevreli stajnjak prestavlja heterogenu masu. po50 Slika 10. Međutim ako se stajnjak ne zaorava na njivi već se samo skladišti na površini zemlje. vode za piće i drugih vodnih resursa. količine vode u njemu. Stajnjak takođe može da uključi prostirku. ostataka hrane. tako da njegov konačan sastav kada je pripremljen za primenu. načina pakovanja. ČVRSTI stajnjak prestavlja mešavinu fecesa (izmeta).1 Vrste stajskog đubriva Stajsko đubrivo nije standardizovani proizvod i razlikuje se od farme do farme. i smatra se da je kao takav najbolje. što bi uticalo na smanjenje gubitaka hranljivih materija. veoma varira. STAJNJAK staje faktor zagađivanja spoljne sredine i podzemnih voda o čemu se danas posebno mora voditi računa kako zbog sve veće zagađenosti životne sredine koja ugrožava čoveka i životinje. da li se one drži na prostirci ili ne. odnosno TEČNI stajnjak. sistem za rukovanje doprinosi boljim sanitarnim i higijenskim uslovima za životinje i osoblje.2 Sistemi za rukovanje stajskim đubrivom Dobre sisteme za rukovanje stajnjakom karakterišu mere za povećanje efikasnosti upotrebe nutrijenata. skladištenja i tretmana. Zatim. kao npr. kategoriju i vrstu domaćih životinja i metod rukovanja. mokraće. U zavisnosti od načina držanja domaćih životinja tj. oko jedne trećine azota potrebnog biljkama (potreba useva za nutrijentima) može se zameniti stajskim đubrivom. Na karakteristike stajnjaka utiču mnogi faktori. Dobri sistemi za rukovanje stajnjakom. najjeftinije i najkvalitetnije đubrivo kojim se održava i popravlja kvalitet i struktura zemljišta. Šematski prikaz rukovanja stajnjakom od staje do useva uključujući i ekonomsku računicu poljoprivrednika 10. prevreli stajnjak predstavlja đubrivo koje obogaćuje zemljište organskim materijama.

Šemarski prikaz raspodele komponenti – vode. Glavne komponente stajskog đubriva • tehnologija koja se koristi pri rukovanju stajskim đubrivom • znanje i iskustvo u upravljanju. čvrsto. urina i prostirke u 3 vrste stajskog đubriva.Slika 10. 51 . Stajsko đubrivo je meša vina fecesa i mokraće.2. prostirke i vode. Prostirka se. vrste hraniva i načina ishrane kao i kapaciteta za uzgoj životinja.2.3. kao komponenta sastoji od iskorišćenog materijala prostirke i ostataka nepojedene hrane (rastura sa hranilica). fecesa. tečno stajsko đubrivo i osoka kao i prikay skladištenja različitih tipova stajnjaka. što je prikazano na slici 10. Slika 10. Količina proizvedenog fecesa i urina zavisi od vrste životinja. stajsko đubrivo.

Ukoliko je procenat suve materije u tečnom stajnjaku blizu 10%.Kao što je već pomenuto. tečni stajnjak i osoka koja nastaje ceđenjem iz čvrstog stajnjaka. Tokom perioda lagerovanja stajnjaka na betonskim skladištima pod uticajem atmosferskih padavina dolazi do ceđenja vode bogate nutrijentima i ta voda se naziva OSOKA. imajući u vidu da se različiti tipovi stajnjaka tretiraju na različite načine i da imaju različit sadržaj nutrijenata. ono je podeljeno u 2 ili 3 grupe: čvrsi stajnjak. prljava voda i otpadna voda iz silaže. paprat i strugotine drveta. sastoji se od fecesa i mokraće pomešanih sa velikim količinama prostirke. to je 14. staza za životinje. 52 Proizvodnja tečnog stajnjaka u toku 24 časa za pojedine kategorije goveda i svinja data je u nastavku: Kategorija goveda Telad Junad 6-12 mes.8 kg.7 3.5 5.2 Vrste otpadnih voda sa farmi Otpadna voda sa farmi je zajedničko ime za vodu koja izlazi sa farmi zagađena fecesom. ostacima hrane.2.) Čvrsti stajnjak bogat slamom može se slagati na gomilu visine do 3 m.0 13. Radi lakšeg opisa mogućnosti korišćenja stajskog đubriva.0 32. mlekom.9 1. 10. U svakoj vrsti stajskog đubriva. koje proizvode domaće životinje.3 2. Tečni stajnjak otiče pod dejstvom gravitacije a može se transportovati i pumpama do skladišta Procenat suve materiju se kreće između 1 i 10% u zavisnosti od količine upotrebljene tehničke vode. Tečni stajnjak – Tečni stajnjak je mešavina fecesa i urina (mokraća).5 7. suve materije tada dnevna količina proizvedenog čvrstog stajnjaka iznosi (20/2 +4. Tečni stajnjak ima određenu vrednost kao đubrivo s’ obzirom na sadržaj važnih hranljivih materija N (azot).0 53.0 Kategorija svinja Krmača sa prasadima Odlučena prasad 7–15 kg Prasad 15–25 kg Tovne svinje 25–65 kg Tovne svinje 65–105 kg Nerastovi Ukupna dnevna proizvodnja tečnog stajnjaka (kg) 10. Junad 12-24 mes.2 kg čvrstog stajnjaka dnevno. . urinom. stajsko đubrivo će se razlikovati od farme do farme. a sakuplja se sa platoa za okupljanje stoke pre muže. Količina čvrstog stajnjaka izračunava se na osnovu formule: KOLIČINA STAJNJAKA (kg) = Suva ma terija hrane (kg)/2 + suva materija prostirke (kg) · 4 PRIMER: Ako krava prosečno dnevno pojede oko 20 kg suve materije hrane a 5 kg prostirke ima 4.0 26. obično slame. deterdžentima i drugim hemijskim supstancama. P (fosfor). VSJ/Tovna junad Muzne krave Ukupna dnevna proizvodnja tečnog stajnjaka (kg) 7. ostacima hrane i dr. spoljnih staza za rukovanje stajnjakom. urinom. Najštetniji tipovi otpadne vode su tzv. Proizvodnja stajnjaka ostalih kategorija goveda može se izračunati na isti način ili proporcionalno u odnosu na težinu krave u pojedinoj kategoriji. sa upotrebljenom tehničkom vodom za pranje. Prljava voda – Prljava voda je zagađena fecesom. preporučuje se dodavanje vode.8 · 4= 59. kako bi se olakšao rad pumpi. K (kalijum). Čvrsti stajnjak – Stajnjak dobijen od životinja koje se drže u zatvorenim prostorijama.1 Jedan kubni metar sadrži približno 1000 kg tečnog stajnjaka. postoji više različitih podvrsta.8) · 4. jer potiču od različitih vrsta stoke. od pranja pomoćnih prostorija i prostorija za mužu. na podu prostorija u kojima borave domaće životinje (u brdsko-planinskim reonima se takođe upotrebljava lišće. skladištenja i tretmana.

4. Ocedi iz stajnjaka sadrže visoku koncentraciju nutrijenata posebno azota. • Odvoditi atmosferske vode sa farme i krovova koje nisu zagađene stajnjakom putem drenažnih sistema koji nisu u kontaktu sa stajnjakom. Preporučuje se da se svi sakupljeni efluenti odvode cevima do jame za osoku i skladište zajedno sa osokom.kod sistema za rukovanje stajnjakom i osokom u proizvodnji mleka. 10. ZaSlika 10. fosfora i kalijuma i imaju visok nivo organskih materija. Svi silosi moraju imati drenažni sistem za sakupljanje oceda (efluenata) iz silaže. međutim.3.Otpadne vode iz silaže – Otpadna voda koja potiče od ceđenja ili drenaže silaže (npr. Rizici od zagađenja stajnjakom mogu se umanjiti ukoliko farmeri primenjuju dobru praksu tokom rukovanja stajnjakom u stajama.2 Prljava voda Prljava voda sadrži nutrijente i organske materije. Zato se prljava voda mora sakupljati i prema mogućnostima primenjivati na useve u toku vegetacije. platoa za okupljanje stoke pre muže i drugih betoniranih površina koje štede vodu. Fosfor.3 Otpadne vode od silaže Ocedne vode iz silaže sadrže organske materije i predstavljaju rizik za zagađenje vodnih tela Važno je sakupljati svu otpadnu vodu iz silaže i ne dozvoljavati oticanje van prijemnih skladišta za silažne efluente.3. • Ograničiti spoljnu pristupnu površinu za životinje. ali ima vrlo nisku vrednost kao đubrivo. • Izbegavati preteranu upotrebu vode za pranje opreme i prostorija za mužu i redovno kontrolisati ispravnost pojilica na farmi. Gubici azota iz staja u polje i ostatak azota raspoloživ za useve gađenje. • Primenjivati metode pranja prostorija za mužu. Azot isparava uglavnom u obliku amonijaka iz staja. papkara. travne i kukuruzne silaže (cele biljke i visoko vlažnog zrna).3 Rizici od zagađenja pri rukovanju sa stajskim đubrivom i otpadnom vodom 10. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. kao što je primena opreme za pranje pod jakim pritiskom i izgradnja podova i zidova koji su laki za čišćenje. 81/06) Član 10 – Otpadne vode koje nastaju tokom proizvodnog procesa ili pranja objekta i opreme moraju se sakupljati u vodonepropusne ispuste i moraju da se prečišćavaju pre ispuštanja u prirodne recipijente. Nitratni azot je pokretljiv u zemljištu i kao takav lako dospeva do podzemnih voda i na taj način ih zagađuje. Preporuke za minimiziranje količine prljave vode koja se stvara na farmama Osnovna pravila su: • Koncentrisati površine koje se zagađuju stajnjakom što je moguće više.3. oma s ozbiljno obzirom da količina prljave vode može biti veoma velika. može biti ve. Fekalne vode sakupljaju se u odvojene septičke jame ili se ispuštaju u kanalizaciju. 10. glasnik RS br. spremišta za đubrivo i nakon primene stajnjaka na njivama.5. Sledeći paragrafi će dati primere ovakve dobre prakse. 53 . živine i kunića (Sl. Ocedne vode iz silaže se javljaju kada je sadržaj suve materije (SM) u kukuruznoj stabljici ispod 28%. organske materije i amonijačni azot su obično vezani u površinskom sloju zemljišta i sa česticama zemlje lako dospevaju u površinske vodotokove.1 Stajnjak Najopasniji izvori zagađenja na stočnim farmama su skladišta stajnjaka. Najbolja tehnika za pripremanje silaže je kada trava prethodno provene do sadržaja SM od 35% . 10. Primenjeni stajnjak će se akumulirati u zemljištu gde će doći do transformacije nitrata u nitratni azot. Šematski prikaz gubitka nutrijenata usled rukovanja stajnjakom dat je na slici 10. skladištima i tokom njegove primene.

6 pokazuju tipične vrednosti gubitaka dobijene istraživanjima u Švedskoj i količinu azota u goveđem i svinjskom stajnjaku dostupnu usevima.5. 54 . U stajama sa sistemima za rukovanje osokom. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. Podovi su jednostavniji za čišćenje ako su nagnuti. Slike 10. Gubici amonijaka iz staja zavise od faktora kao što su intervali izđubravanja. intenzitet buke i higijena u prostorijama i prostorima u kojima borave životinje mora da bude u granicama koje nisu štetne za životinje.1 Unutrašnji objekti Konstrukcije staja i unutrašnji tehnički objekti moraju da obezbede odgovarajuće mikroklimatske uslove u stajama. temperatura i vlažnost vazduha. Zato je važno da se što brže urin (osoka) ukloni iz staje jer će biti manje isparavanje amonijaka a samim tim će biti poboljšana mikroklima u staji. gl. papkara. Pod u stajama ne sme da bude klizav. Gubici azota usled provetravanja staja se obično procenjuju na oko 10% od ukupnog sadržaja u stajnjaku.5–%. Mala površina će dati manje gubitke nego velika. Nepropisno odlaganje stajnjaka uzrokuje gubitke azota do 30%. RS br. otporan na dejstvo urina i dezinfekcionih sredstava i da ima toplotnu izolaciju na mestima za ležanje. Ilustracije radi.5. 10. koncentracija gasova i prašine u vazduhu. strugotine kao i „madraca“ doprinosi stvaranju suvih i čistih prostorija.2 Površine staje pokrivene stajnjakom Isparavanja amonijaka zavisi od veličine površina pokrivenih stajnjakom i osokom koje su izložene okolnom vazduhu. Član 18 – Osvetljenje. kruženje vazduha. 10. živine i kunića (Sl. smanjuje gubitke amonijaka za 15%. Upotreba prostirki od slame. 10. 10. od staje do skladišta i dalje do konačne primene na useve. 81/06) Član 4 – Farma mora da bude izgrađena tako da omogući odgovarajuće mikroklimatske i zoohigijenske uslove zavisno od vrste životinja.3 Uklanjanje osoke i temperatura u staji Gubici amonijaka uglavnom potiču iz urina (osoke).4 Sadržaj i gubici nutrijenata pri rukovanju sa stajskim đubrivom i urinom Gubici azota i delimično fosfora se javljaju u svim koracima u lancu rukovanja stajnjakom i osokom.Preporuke za izbegavanje problema sa otpanom vodom iz silaže Osnovne aktivnosti su: • Stavljati u silažu prethodno provenulu travu i stabljike kukuruza • Važno je ocednu vodu (efluent) sakupljati na pravilan i bezbedan način • Sakupljenu ocednu vodu iz silaže odvoditi do skladišta. od površine staje pokrivene stajnjakom i sadržaja prostih proteina u stočnoj hrani. Podaci o gubicima i iskorišćenosti azota u Srbiji nisu raspoloživi. 1 tona stajnjaka ekvivalentna je 4–6 kg azota. Gubici amonijaka veoma zavise od temperature u staji. slama se mora koristiti proređeno i mora biti usitnjena. separacija urina.6 Gubici azota iz staja u polje i ostatak azota raspoloživ za useve kod sistema za rukovanje stajnjakom i osokom u proizvodnji tovnih svinja 10.5 Rukovanje stajskim đubrivom u stajama i izđubravanje Isparavanje amonijaka započinje odmah nakon ekskrecije fecesa i mokraće . Nagib na stazama ne sme biti veći od 0. Slika 10. Proračun pokazuje da smanjenje zagađenih površina u slučaju slobodnog sistema čuvanja za 20%. mora biti vodootporan.5.5 i 10.

procesu rasta ili tokom bremenitosti izluči se u vidu fecesa i urina.5.5 0.0 2. Tabela 10. Količina čvrstog stajnjaka po 1m2 površine skladišta u zavisnosti od visine gomile Visina Specifična Količina stajnjaka gomile. Iz ovih razloga neophodno je odrediti minimalan period skladištenja stajnjaka. Količina otpadne vode iz silaže zavisi od tipa silaže koji se koristi.85 1.2.4 Sadržaj prostih proteina u stočnoj hrani Količina azota koju grla ne iskoriste pri proizvodnji mleka i mesa. Prljave vode se uglavnom mešaju sa stajnjakom i ovo se mora uzeti u obzir prilikom kalkulacije skladišnog kapaciteta za stajnjak (kada je reč o vodi za pranje uređaja za mužu moraju se koristiti biorazgradivi deterdženti). Dužina preporučenog skladišnog period trebalo bi da se uzme u obzir prilikom kalkulacije skladišnih kapaciteta za stajnjak.88 0. Podaci o stajnjaku koji proizvode različite grupe životinja u zavisnosti od sistema čuvanja dati su u poglavlju 9 – „Stočarstvo“. ali biljke koriste nutrijente iz stajnjaka samo tokom sezone rasta.8 2. Količina stajnjaka proizvedena u stajama zavisi od broja i vrste životinja. Za farme sa stadom većim od 20-30 krava za 55 . načina čuvanja životinja.3 0. Da bi se izbegli ovi rizici.10. Rizici od zagađenja su vrlo visoki tokom sezone mirovanja kada je tlo zamrznuto i nepogodno za primenu stajnjaka. Čvrsti stajnjak pomešan sa velikim količinama materijala za prostirku ima manju gustinu što treba uzeti u obzir pri pretvaranju tona u m3.90 0. Izđubravanje stajnjaka iz staja i odlaganje u skladišta vrši se dva puta dnevno i to je naporan. prljavu vodu i otpadnu vodu iz silaže. Postoji očigledna zavisnost između sadržaja prostih proteina u obroku i sadržaja azota u fecesu i urinu.0 1. kapaciteta proizvodnje i periodu ispaše. Ukupni skladišni kapacitet na farmi zavisi od količine proizvedenog stajnjaka i količine sakupljene prljave vode.2. Ovo pravilo podrazumeva da farmeri moraju da izgrade dovoljne skladišne kapacitete za stajnjak i osoku. Smanjenje gubitaka nutrijenata će takođe omogućiti farmerima da smanje troškove kupovine mineralnih đubriva zamenjujući ih stajnjakom. U Srbiji sezona porasta ratarskih kultura traje od marta/aprila do oktobra/novembra.5 2.85 0. prljav posao koji zahteva dosta vremena. Količina prljave vode zavisi od količine vode upotrebljene za pranje prostorija za mužu i okupljanje stoke. kao i za različite vrste uzgoja životinja. Smanjenje prekomernog unošenja proteina bez smanjenja proizvodnje smanjiće gubitke amonijaka kao i troškove ishrane. farme moraju imati dovoljno skladišnih kapaciteta koji omogućuju da se sav stajnjak koristi u sezoni porasta useva. Skladišni kapacitet mora da se izračunava posebno za svaki tip stajskog đubriva. U ovim kalkulacijama pretpostavlja se da jedna tona osoke i tečnog stajnjaka zauzima zapreminu od m3. zagađenih otpadnih voda i perioda skladištenja. Preporuke za sve tipove staja za goveda i svinje • Održavati staje i životinje čistim • Minimizirati površine pokrivene stajnjakom • Vršiti izđubrivanje najmanje dva puta u toku 24 sata • Pokušati razdvojiti osoku već u staji i ukloniti stajnjak u skladište što je pre moguće • Održavati staze što čistijim • Dobro izbalansirana količina proteina (udeo prostih proteina) u obroku će povećati efikasnost usvajanja azota od strane životinja i time smanjiti gubitke amonijak 10.92 Određivanje lokacije za skladište stajnjaka i osoke – Opšte preporuke za planiranje celokupne površine farme prikazane su u Poglavlju 7 „Poljoprivredno planiranje“. korišćene tehnologije pri rukovanju stajnjakom.32 1. Ovo poglavlje se bavi detaljnim preporukama za skladišta stajnjaka.6 Skladištenje stajskog đubriva Skladišni kapacitet – Stajsko đubrivo se proizvodi tokom cele godine. Skladištenje čvrstog i tečnog stajnjaka u šestomesečnom periodu je sasvim zadovoljavajuće a preporuka je da farmeri mogu da grade i veće skladišne kapacitete na farmi da bi obezbedili maksimalnu fleksibilnost prilikom izrade plana za primenu stajnjaka. vidi tabelu 10. težina po 1m2 t/m2 m stajnjaka t/m3 1.

5 do 2 m u prečniku često su potpuno ukopani u zemlju. Naravno. Povećanje skladišnog kapaciteta za stare staje uvek povlači mnoga pitanja. Opšti primer dobre prostorne organizacije i lociranja skladišta za ovakve sisteme prikazan je na slici 10. Preporuke • Skladišta stajnjaka bi trebalo da se nalaze u blizini staja tako stajnjak može biti odnet direktno do skladišta. mužu.7 u nastavku. • Skladište stajnjaka bi trebalo postaviti u nižem delu dvorišta farme kako bi se smanjila opasnost od oticanja zagađene vode. Otvor za izuzimanje stajnjaka mora biti dovoljno velik i postavljen tako da pražnjenje bude lako. mleka i stajnjaka ne smeju da se ukrštaju • Skladišta za stajska đubriva ne bi trebalo da ometaju širenje staja • Novo planirano skladište stajnjaka mora biti praktično za upotrebu i u sledećoj fazi širenja farme Slika 10. • Pri određivanju položaja skladišta za stajnjak. Bočni zidovi takođe moraju biti dovoljno jaki. • Da bi se izbegli problemi sa širenjem neprijatnih mirisa. – Prostor za odlaganje i zbrinjavanje stajskog đubriva iz objekta mora biti smešten. Obično se duž otvorenog bočnog zida pravi rešetkom pokriven sabirni kanal. Atmosferske padavine zajedno sa ocedom iz uskladištenog stajnjaka sakupljaju se u prijemne jame (osočare) pored skladišta i time se sprečava zagađenje podzemnih voda. takođe mora da bude pod nagibom 1% ka otvoru kako bi oced (osoka) nesmetano oticao prema sabirnom kanalu. te stoga mora biti armirana. Skladišta stajnjaka bi trebalo da se nalaze u blizini staja tako da uređaji za čišćenje mogu da odnesu stajnjak direktno do skladišta.1 Skladište za čvrsti stajnjak i osoku U stajama sa sistemom rukovanja čvrstim stajnjakom moraju se sakupljati stajnjak i osoka u različitim skladištima. dok se veći ukopavaju do pola. Manji rezervoari od 1. traktor) bez pucanja. od farme u pravcu duvanja vetra. bez dodatne manipulacije ili transporta. Podloga skladišta mora da podnese teške mašine (npr.RS br 81/06) Član 11. gl. curenje iz jama i zagađivanje podzemnih voda nije dozvoljeno. osoku. U jami za osoku može biti smešten rezervoar. skladište stajnjaka bi u koliko je moguće trebalo postaviti na preovlađujućem pravcu vetra. U obzir treba uzeti i nivo podzemnih voda kada se bude određivalo koliko duboko se jama može ukopati. Visok sadržaj amonijačnog N u osoci će osloboditi velike količine amonijaka u vazduh. odnosno izgrađen tako da se spreči zagađivanje okoline i širenje uzročnika zaraznih bolesti životinja i ljudi. Ploče se obično prave od armiranog betona i moraju biti vodonepropusne kako bi se izbeglo curenje u podzemne vode.7 Izgled staje u kojoj se stajnjak tretira u čvrstom stanju uključuje jedan rezervoar za osoku i plato za odlaganje čvrstog stajnjaka Kada je u pitanju izgradnja novih staja. Jama za osoku – Osoka iz staja zajedno sa vodom za čišćenje prostorija za mleko. Jame se najčešće izrađuju od betona kao jednodelne. što otežava nalaženje optimalne lokacije. papkara. Da bi . oced sa skladišta za čvrsti stajnjak sakupljaju se u jami za osoku. Stajnjak se čuva na betonskim podlogama za stajnjak a osoka se sakuplja zajedno sa prljavom vodom i čuva u jami za 56 Podloga za stajnjak se sastoji od betonske ploče i bočnih betonskih zidova postavljanih sa tri strane oko nje. mužu preporučuje mehanička oprema za čišćenje.Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. 10. treba razmotriti i opasnost od mogućeg zagađenja bunara pijaće vode. Ploča. nasuprot pravcu glavnih vetrova i mora da bude udaljen najmanje 50 metara od objekta za životinje. Zidovi će omogućiti nagomilavanje stajnjaka da bi se povećala skladišna zapremina i sprečilo površinsko oticanje nutrijenata. • Saobraćajne staze za utovar i transport za raspršivače stajnjaka moraju biti visokog kvaliteta i praktične za upotrebu • Staze za transport hrane. povezanog sa prostorijama za mužu.6. lakše je locirati skladište na za to optimalno mesto. živine i kunića (Sl.

emisije amonijaka su posebno visoke tokom perioda punjenja i mešanja tečnog stajnjaka pri pražnjenju skladišta. Tankovi (rezervoari) za tečni stajnjak mogu biti izgrađeni od različitih materijala. mikseri sa jačom snagom motora 10–20 kW. Za male farme. npr. zapremina prijemnog rezervoara mora da obezbedi akumulaciju tečnog stajnjaka proizvedenog u periodu od najmanje dva dana. U ovom slučaju crpni rezervoar se koristi za sakupljanje stajnjaka iznetog iz staje a zatim se tečni stajnjak prepumpava u glavni rezervoar za skladištenje.9). Cev koja ulazi u crpni rezervoar bi trebalo da završava iznad nivoa tečnog stajnjaka (vidi sliku 10. Amonijak je isparljiv tokom čitavog perioda skladištenja.8. tank treba puniti odozdo. otpornim na sunčevu svetlost. Međutim.6.8. Slika 10. U slučaju većih skladišta moraju se koristiti snažnije mešalice. Mere za smanjenje emisije amonijaka • Tankovi treba da budu pokriveni • Punjenje rezer voara treba vršiti odozdo • Sadržaj u rezer voarima treba mešati samo neposredno pred pražnjenje 10. čelik i plastika. Skladišta za stajnjak prave se tako da je garantovan radni vek od najmanje 20 godina. kao što su beton.2 Skladište za tečni stajnjak Skladište za sisteme za rukovanje tečnim stajnjakom je tank (rezervoar) za tečni stajnjak u kome se sakupljaju stajnjak. dovoljan pogon je jedna pumpa na struju. Punjenje i pražnjenje skladišta • Sva skladišta stajnjaka moraju biti racionalna i jednostavna za punjenje. Takve farme koriste pumpe čiji pogon obezbeđuju traktori i moraju da izgrade crpni rezervoar sa kapacitetom akumulacije većim od nedelju dana. nekoliko osnovnih principa mora biti uzeto u obzir pri izgradnji. Za mešanje i pumpanje. Jedan funkcionalan skladišni sistem za tečni stajnjak se sastoji od dva rezervoara. jednog velikog za skladište i drugog mnogo manjeg koji obezbeđuje rad pumpe (prijemni rezervoar). od farme u pravcu duvanja vetra.se smanjili gubici preporučuje se pokrivanje rezervoara poklopcima ili plastičnim pločama za teške uslove rada. Skladišni kapacitet mora biti prilagođen vrsti i broju životinja. Ovakva konstrukcija će raditi kao hidro-brava i sprečiće ulazak otrovnih gasova u staje. Prijemni rezervoar se koristi kao sabirnik i homogenizator proizvedenog stajnjaka pre nego što se prepumpa u glavni rezervoar. tečni stajnjak se mora mešati do homogenog stanja. hrane i mleka ne bi trebalo da se ukrštaju Konstrukcija skladišta za stajsko đubrivo • Radovi na izgradnji moraju da budu u skladu sa zakonodavstvom u Srbiji • Skladišta moraju biti konstruisana tako da je curenje iz njih eliminisano • Platoi za čvrsti stajnjak moraju da izdrže operacije pražnjenja pomoću teške mehanizacije bez oštećenja. kapacitetu proizvodnje i propisanom periodu skladištenja. Međutim. Ne treba zaboraviti da je pri proračunu kapaciteta potrebno uzeti u obzir padavine i vodu za čišćenje . • Novo planirano skladište mora biti praktično za upotrebu čak i u slučaju povećanja proizvodnih kapaciteta • Saobraćajne staze za prolaz mehanizacije za utovar i transport stajnjaka moraju biti visokog kvaliteta i logistički praktične za upotrebu • Ukoliko je moguće skladište stajnjaka bi trebalo postaviti na preovlađujućem pravcu vetra. Tipičan izgled staje u kojoj se stajnjak tretira kao osoka. Na farmama sa više od 50 krava i odgovarajućim većim količinama osoke javlja se potreba za opremom za mešanje i pumpanje veće snage. • Plato za čvrsti stajnjak mora imati sabirni sistem kako bi se sprečilo oticanje sa platoa u podzemne i površinske vode. Određivanje lokacije skladišta za stajsko đubrivo • Skladišta stajskog đubriva ne treba da ograničavaju širenje staja. Da bi se obezbedili sigurni rezultati pri iznošenju. 57 . Primer dobrog prostornog rasporeda i pozicioniranja skladišta za tečni stajnjak je prikazan na slici 10. Da bi se smanjile emisije amonijaka pri punjenju glavnog skladišta. Preporuke Skladišni kapacitet • Minimalni skladišni kapacitet u Srbiji je 6 meseci za goveđi i svinjski stajnjak. urin i sva prljava voda. • Staze za transport stajnjaka.

koja u velikoj meri smanjuje gubitke amonijaka. 10. Ovo je obično rezervoar izgrađen od betona u kojem je napravljen otvor prema objektu za stoku.8 m.7 Tretman stajskog đubriva Ljudi koji žive u seoskim područjima obično se žale na neprijatne mirise. Isparavanja amonoijaka se mogu u određenoj meri smanjiti ako se skladište stajnjaka prekrije ceradom. Proizvedena količina bi bila daleko veća od one potrebne za kuvanje i grejanje na farmama. ali biogas onda treba da se iskoristi ili spaljuje u specijalnim uređajima. što znači da organske materije sagorevaju u uskim rezervoarima bez 58 prisustva kiseonika. Svi hranjivi sastojci i tragovi elemenata koji su se nalazili u materijalu kojim je napunjen digestor ostaju u njemu u ostacima kao đubrivo. azot. Međutim. otvor za kontrolisanje i pražnjenje ostataka. Izgradnja krova ili pokrivanje skladišta plastičnom pločom koja je laka za rukovanje i ima veliku izdržljivost je prilično skupa. Veliki pogoni bi mogli da proizvode biogas tokom cele godine. Biogas se direktno može koristiiti za grejanje kuća ili za kuvanje. koji se zovu digestori (Continuously Stirred Tank Digester). Biogas – Jedna od metoda koja smanjenje negativne uticaje stajnjaka je njegovo korišćenje za biogas. a višak prodati distributivnim mrežama. Pogoni za biogas koriste energiju sadržanu u stajnjaku i organskom otpadu iz domaćinstava i biomase. Najjednostavniji pogon za biogas se sastoji samo od digestora napravljenog u zemlji i u koji se direktno upumpava stajnjak. Pritom bi trebalo voditi računa da se objekti postave u pravcu duvanja vetrova i da se postave na dovoljnoj udaljenosti u odnosu na selo i stambene objekte kako bi broj prigovora na neprijatne mirise bio što manji. 10.6.4 Skladištenje čvrstog. kao i sa njiva na kojima stajnjak još nije zaoran. Osnovni sastojak biogasa je zapaljivi gas metan (50–70% od ukupne zapremine). U stajnjaku se stalno odvijaju različiti hemijsko-biološki procesi pri kojima dolazi do oslobađanja amonijaka i širenja neprijatnog mirisa. Međutim ako se digestor napuni lako razgradivim supstratima koji su bogati energentima može se proizvoditi 2-3 puta više gasa. nepokrivena skladišta u nivou podloge moraju imati ogradu visine do 1. Proizvodnja biogasa je najveća tokom leta. Ako se digestor napuni samo stajnjakom i ako je tempertura u toku postupka do 0ºC proizvodnja gasa neće prelaziti 1 m3 po m3 zapremine digestora u jednom danu. Biogas se takođe može koristiti kao gorivo za automobile. PVC folijom ili slojem slame (debljine 30 do 40 cm). a u preostalom delu su u malim količinama zastupljeni vodonik. Redukovanje neprijatnih mirisa iz postojećih objekata i skladišta za stajnjak bila bi skupa investicija. su izvanredno đubrivo koje sadrži hranljivu organsku materiju koja je u najvećoj meri slična svinjskom tečnom stajnjaku. skladišta za goveđi stajnjak nema potrebe pokrivati imajući u vidu da će sam stajnjak formirati koru. odnosno. Proizvodnja biogasa se odvija u procesu anaerobne razgradnje. ali to je skup postupak namenjen samo industrijskim pogonima za biogas pa zbog toga nije prikladan za proizvodne pogone na farmama. Iz sigurnosnih razloga za ljude i životinje. Međutim. ručna . polu-čvrstog stajnjaka i stajnjaka sa dubokom prostirkom na njivama Skladištenje stajnjaka direktno na zemljištu povlači sa sobom opasnost od zagađenja. zatim neprijatan miris sa lokacija na kojima se odlaže stajnjak. Sadržaj hranljivih sastojaka varira zavisno od materijala kojim je punjen digestor.Pokrivanje površine rezervoara tokom skladištenja će dodatno smanjiti gubitak amonijaka. odnosno osoci. kiseonik i vodonik-sulfat. Proizvod koji ostaje u digestorima nakon ispuštanja gasa. Zbog toga bi bilo interesantno investirati u električne generatore koje bi pokretao gas i na taj način proizvoditi električnu energiju za sopstvene potrebe. Većina prigovora odnosi se na vazduh koji dolazi iz staja preko ventilacije. količine dodate vode i samog procesa stvaranja biogasa. kada se govori o izgradnji novih objekata za držanje domaćih životinja postoji mogućnost da se izgrade sistemi za rukovanje stajnjakom koji smanjuju intenzitet neprijatnih mirisa. ostaci previranja. Male farme sa jednostavnim digestorima „ručne izrade“ mogu da proizvedu dovoljno gasa za grejanje i kuvanje u toku cele godine. kako površinskih tako i podzemnih voda. zatim ugljen-dioksid (25–40%). Tečni ostatak je lak za rukovanje i ima daleko slabiji miris nego tradicionalno đubrivo.

što dovodi do brže razgradnje organskog otpada.9 pokazuje uticaj vremena primene na gubitke nutrijenata. • Kod digestora koji proizvode biogas tokom cele godine. poljoprivrednik treba da primeni strategiju primene stajnjaka koja uzima u obzir uslove za njegovu farmu i područje u kojem se farma nalazi.1 Strategija upotrebe stajnjaka Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara.oprema za mešanje i otvor za ispuštanje gasa. • Digestor napunjen samo stajnjakom ima manju proizvodnju gasa nego kada je napunjen lako rastvorljivim supstratima koji su bogati energijom. Za održavanje temperature koristi se 30% proizvedenog gasa. Da bi se postigla visoka efikasnost u proizvodnji gasa. zbijenost zemljišta i štetu nanetu usevima. Biogas se ne sme puštati u atmosferu zato što je metan jedan od najagresivnijih gasova sa efektima staklene bašte. Upotrebom čistog kiseonika proces se pojačava. pojavi će se višak gasa pa treba razmotriti ekonomsku isplativost nabavke generatora za proizvodnju električne energije i njenu prodaju. Kompost je ekvivalent humusu koji se može pronaći u šumskom zemljištu.8. Pogoni za biogas na farmama sa više o 30 do 40 muznih krava treba da budu na visokom tehnološkom nivou. ovog člana na obradive površine mora biti u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine. Preporuke • Na malim farmama jednostavan digestor može da obezbedi biogas za kuvanje i dodatno grejanje. Zbog toga svi veliki pogoni moraju imati gorionik koji će spaljivati višak biogasa. kad i kako i u kojoj količini upotrebiti stajnjak. a posebno u toku leta. 10. Preduslov za efikasnost je i stalna temperatura u digestoru (oko 30ºC). • Vodite računa da je metan agresivan gas sa efektima staklene bašte i da ne sme da se ispušta u atmosferu. Drugi način za tretiranje stajnjaka je da se koristi kao osnovni materijal za proces proizvodnje komposta. Poljoprivrednik takođe mora da bude upoznat sa mogućnostima za smanjenje gubitaka nutrijenata. sadržaju nutrijenata u stajnjaku i osoci i karakeristikama njihovih uređaja za njegovu aplikaciju. Da bi se nutrijenti iz stajnjaka optimalno iskoristili. efikasni i pouzdani. Proizvodnja komposta je biološki proces koji omogućava reciklažu organske materije prisutne u većini otpada S vremenom se biorazgradiva organska materija napada raznim vrstama mikroorganizama koji proizvode biološki stabilnu materiju: kompost. papkara. Takvi pogoni imaju poseban rezervoar za mešanje u kojima se priprema mešavina za digestor. Slika 10. Sam digestor je veliki zatvoreni rezervoar u koji se supstrati i ostaci upumpavaju odnosno ispumpavaju. živine i kunića (Sl. gl. Zbog toga višak biogasa treba spaliti pre nego izađe iz pogona za proizvodnju. Najveći gubici se javljaju polovinom leta kada je temperatura najviša i stoga 59 . Strategija upotrebe stajnjaka uključuje gde. supstance koje se koriste treba da budu pažljivo izmešane i podeljene u manje delove pre punjenja digestora. da imaju dobru kontrolu procesa rada i da se njima lako rukuje.8 Strategija za primenu stajnjaka i osoke 10.2 Gubici amonijaka Gubici amonijaka umnogome zavise od temperature zemljišta i vazduha kao i od vlažnosti zemljišta i vetra. RS br 81/06) Član 10 Odvod otpadne vode iz stava 2.8. ali su mnogo skuplji i treba im više vremena za funkcionisanje. Prednosti ovakve tehnologije: • smanjenje neugodnih mirisa • proizvodnja visoko kvalitetnog komposta • povećanje produktivnosti 10. Pogoni za biogas proizvode tokom cele godine pa bi ga trebalo sakupljati i koristiti ili spaliti. Poljoprivrednici se takođe moraju upoznati sa plodnošću zemljišta i potrebama određenih polja za hranljivim materijama. • Veći pogoni imaju veću efikasnost. Ovakva vrsta proizvodnje biogasa nema veliku efikasnost i dovoljna je za farmu sa nekoliko životinja. a sam digestor trebalo bi da ima stalno uključenu opremu za mešanje koja povezuje (homogenizuje) supstrate u toku procesa. Ostaci se ispumpavaju u skladišni rezervoar koji bi trebalo da omogući njihovo skladištenje i van poljoprivredne proizvodne sezone.

4 Šteta od gaženja useva Šteta od gaženja useva će se pojaviti uvek kada mehanizacija uđe u polje sa usevima koji rastu. Danas postoji trend Slika 10.6 Upotreba stajnjaka tokom zime U stvarnosti. Rastojanje pređeno na njivi i površina pregažena točkovima da su rasipači stajnjaka i traktori u zavisnosti od radne širine rasipača 60 .9. Tradicionalni rasipači za čvrsti stajnjak imaju obično radnu širinu od 3–4 m i zbog toga nisu pogodni za primenu na rastućim usevima s obzirom da se oko polovine površine njive pregazi točkovima. ukupni gubici azota i fosfora mogu biti ekstremno visoki s obzirom da će stajnjak biti primenjen na izrazito vlažno zemljište 10.8. zbijenost zemljišta i oštećenje useva u to vreme treba izbegavati primenu stajskog đubriva i osoke. Iz tečnog stajnjaka i osoke.10. Oba procesa tesno zavise od sadržaja vlage u zemljištu. Zemljište je osetljivije na sabijanje tokom ranog proleća i kasne jeseni kada je veoma vlažno. Uticaj vremena primene na gubitke azota. Tokom proleća i ranog leta gubici su manji. Iz tog razloga. čvrsti i polučvrsti stajnjak. primenu stajnjaka treba izbegavati posle velikih kiša i kada je zemljište jako vlažno. Ovi gubici su najveći u proleće i na jesen a vrlo mali tokom leta. Ovo je opisano u poglavlju 2 – „Tokovi nutrijenata“.8. Čak i za rasipače do 5 tona. bolje je da koriste niskopritisne gume. Cisterne za rasturanje tečnog stajnjaka sa crevima za rasipanje tečnog stajnjaka i osoke nisko po zemlji imaju uobičajene radne širine veće od 10 m. isparavaće veće količine amonijaka nego iz čvrstog tipa stajskog đubriva. 10. Do sabijanja zemljišta će u svakom slučaju doći kada teška mehanizacija radi na njivama. što smanjuje površinu pregaženu točkovima na manje od 12% površine njive. Najvažniji parametar za oštećenje useva je radna širina rasipača (videti sliku 10. Zbog toga je od veće važnosti optimizovati upotrebu nutrijenata u tim tipovima đubriva i primenjivati ih tokom perioda kada je usevima potreban azot koristeći tehnike sa malom emisijom amonijaka (inkorporacija odnosno unošenje tečnog stajnjaka i osoke u zemljište ili zaoravanje u što kraćem periodu).sve teži i teži tako da treba posvetiti više pažnje priključnoj mehanizaciji.10). 10.5 Spiranje nitrata i denitrifikacija Spiranje nitrata i denitrifikacija su druga dva procesa koja utiču na gubitke nitrata pri upotrebi azota.3 Sabijanje zemljišta Primena stajskog đubriva na njivama se često sprovodi upotrebom teških traktora i rasipača i može da dovede do štetnog sabijanja zemljišta.8. Zato je ovaj vremenski period povoljan za primenu stajnjaka s obzirom da je usevima potrebno đubrivo. koje može da izazove smanjenje prinosa. Slika 10. koji sadrže veći procenat amonijačnog azota nego stajnjak sa dubokom prostirkom od slame. 10.8.

• Treba uspostaviti zaštitnu zonu u prečniku od najmanje 50 m bez upotrebe đubriva i sredstava za zaštitu bilja oko bunara za pijaću vodu. Prilikom topljenja snega postoji velika opasnost da će skoro svi nutrijenti biti sprani usled površinskog oticanja koje završava u rekama i jezerima izazivajući ozbiljno zagađenje.9 Ravnomernost primene đubriva Pri korišćenju nutrijenata je važno da se stajsko đubrivo ravnomerno rasporedi po njivama.8 Upotreba stajnjaka u brdovitim predelima Upotreba stajnjaka u brdovitim predelima je uvek rizik po životnu sredinu zato što može doći do spiranja azota i fosfora usled kiša ili erozije. Što je nagib terena veći. moguće je sračunati optimalnu radnu širinu rasipača uzimajući u obzir preklapanje između prolaza (vidi sliku 10. Preporučuju se sledeća ograničenja za minimizaciju rizika po životnu sredinu u vodom zasićenim predelima: • Primenu đubriva u redovno plavljenim predelima treba vršiti retko i samo tokom sezone rasta kada usevi uzimaju najviše đubriva.7 Upotreba stajnjaka u blizini vodotoka i bunara pijaćih voda Nanošenje stajnjaka u blizini vodotoka i bunara pijaćih voda će naravno povećati rizik od zagađenja vode. 10.9 Upotreba stajnjaka na vodom zasićenim predelima Upotreba stajnjaka na vodom zasićenim predelima je uvek rizik po životnu sredinu. tečni stajnjak i osoku treba da imaju radnu širinu od najmanje 9 do 10 m • Raspršivači za čvrsto i polučvrsto đubrivo treba da imaju radnu širinu od najmanje 4 do 5 m 10. Slika objašnjava razliku između uzdužne i poprečne raspopunih rasipača po njivi.8. Stopa primene naznačena u planovima đubrenja zasnovana je ravnomernoj primeni stajnjaka po hektaru. prljave vode. Preporuke za strategiju primene stajnjaka • Primeniti stajnjak u sezoni rasta biljaka kako bi se povećala efikasnost usvajanja nutrijenata od strane useva i smanjila opasnost od gubitaka • Izbegavati primenu rano u proleće i kasno u jesen ukoliko imate zemljište osetljivo na sabijanje • Ne primenjivati stajnjak na smrznuto ili snegom pokriveno zemljište • Raspršivači za. efluenata iz silaže niti drugi otpad iz staja i domaćinstava.11. reke i jezera. 10.1 Stopa primene đubriva Stopa primene je generalno izražena u tonama đubriva raspodeljena na jednom hektaru. U najboljem slučaju poljoprivrednici računaju stopu primene kao broj Slika 10. Perporučuju se sledeća ograničenja radi zaštite vodotoka i bunara sa pijaćom vodom: • Potrebno je ostaviti zaštitni pojas bez primene đubriva i sredstava za zaštitu bilja širine minimum 6 m.12). Sa poprečnom raspodelom kao osnovnom. potoke.8.8. zato što može doći do spiranja azota i fosfora i njihovog dospevanja u vodna tela. veći je i rizik od zagađenja. Preporučuju se sledeća ograničenja za minimizaciju rizika po životnu sredinu u brdovitim predelima: • Đubriva ne treba primenjivati na veoma strmim padinama • Đubriva treba primenjivati samo kod useva koji pokrivaju zemljište i u peri odu rasta kada usevi uzimaju najviše đubriva. i to uz otvorene kanale. Ravnomernost primene se obično izražava pomoću dva parametra. U ovoj zoni ne bi trebalo da se nađu ni skladišta stajnjaka. 10. • Đubriva ne treba primenjivati na golom zemljištu. i oni mogu dospeti u vodna tela.ili na sneg. ali u stvarnosti poljoprivrednicima je veoma teško da kontrolišu i podese stope primene njihovih rasipača. Tradicionalni rasipači za čvrsti stajnjak imaju izuzetnu lošu uzdužnu raspodelu i često vrlo lošu poprečnu distribuciju.9. uzdužne i poprečne raspodele. 10. osoke. Ovaj rezuldele 61 .

aplikuju stajnjak sa mnogo boljom preciznošću nego ranije. Ovo je jednostepeni rasipač sa dva vertikalna udarača.9. Rasipač za čvrsti i polu-čvrsti stajnjak.12. Danas usavršeni rasipači mogu biti opremljeni sistemima za kontrolu koji će pomoći po- Preporuke za primenu čvrstog stajnjaka Aspekti upravljanja ljoprivrednicima da nanose tj. • Izabrati rasipač sa niskopritisnim gumama. Kontrola stope primene na njivama pokazuje da poljoprivrednici potcene stopu primene i često nanesu dvostruko veću stopu primene u odnosu na onu koja je navedena u planu đubrenja. treba razmotriti upotrebu gusenica • Izabrati rasipač koji će usitnjavati stajnjak • Izabrati rasipač sa lančanim prenosnikom na hidraulični pogon • Izabrati rasipač koji ima prihvatljivu ravnomernost aplikacije. preporučuje se ograničenje maksimalnih stopa primene.Slika 10. Ovi rasipači se mogu podeliti u dve grupe: jednostepene i dvostepene rasipače. Rasipač za čvrsti i polu-čvrsti stajnjak. Proveriti rezultate dobijene od instituta ili organizacija za testiranje poljoprivredne mehanizacije. na osnovu sopstvenih merenja i proverite rezultate sa stopom primene datom u planu đubrenja • Stvorite potrebne uslove za primenu stajnjaka pre setve • Čvrsti stajnjak bi trebalo da bude inkorporiran u zemljište odmah nakon primene • Jesenju primenu čvrstog stajnjaka treba vršiti samo na onim njivama koje su planirane za ozime useve.13. Ovo je dvostepeni rasipač sa dva vertikalna udarača i diskovima za rasipanje. • Primeniti količinu đubriva koja je određena u planu đubrenja. tat međutim ne govori ništa o ravnomernosti primene sa stanovišta useva ili o upotrebi prevelike količine nutrijenata i pratećim opasnostima od ispiranja nutrijenata. Da bi se minimiziralo prekomerno doziranje azota i fosfora a time i rizik od zagađenja podzemne i površinske vode. na osnovu prethodno urađenih analiza zemljišta i stajnjaka • Pokušajte da izračunate stopu primene. stajnjak 40 t/ha • Tečni stajnjak i osoka 30 t/ha Preporučene stope će biti određene na osnovu hemijske analize zemljišta i stajnjaka. Tehnički aspekti 10. Slika 10. Jednostepeni se prepoznaju po to- • Izabrati rasipač sa radnom širinom preko 6 m i izbegavati rasipače sa manje od 4–5m. Rasipač za čvrsti i polu-čvrsti stajnjak. Slika 10. Za rasipače nosivosti veće od 6 tona. Uzimajući u obzir sadržaj i oblik pojavljivanja azota i fosfora u različitim vrstama đubriva maksimalne stope primene u dosadašnjoj praksi su za: • Čvrsti. 62 .14. Ovo je jednostepeni rasipač sa dva horizontalna udarača.2 Rasipači za čvrsti i polučvrsti stajnjak Najčešće korišćeni rasipači za čvrsti stajnjak su prikolice sa pokretnim podom koji se sastoji od lančanog transportera koji prenosi stajnjak ka zadnjem delu prikolice.

uvedena pre oko 15 godina kako bi se ispunili zahtevi za smanjenjem emisije amonijaka pri rukovanju stajskim đubrivom.16. Međutim. • Raspršivač sa radnom širinom od 12 m treba da ima rezer voar kapaciteta najmanje oko 15 m3. • Tečni stajnjak i osoka primenjeni na golom zemljištu bi trebalo da budu inkorporirani u zemljište odmah nakom primene ili istog dana • Jesenje rasturanje tečnog stajnjaka i osoke treba vršiti samo na onim njivama koje su planirane za ozime useve.4 Rasipači za površinsku primenu Površinska primena obuhvata metode kojima se stajnjak nanosi na površinu zemljišta. slab uticaj vetra. Trakasto rasturanje je nova tehnika primene. 10.15. na osnovu prethodno urađenih analiza zemljišta i stajnjaka • Pokušajte da izračunate stopu primene. pomenuta tehnologija ima neke očigledne mane kao što je visok gubitak amonijaka što je posledica velike površine kontakta između vazduha tečnog stajnjaka i osoke koji potpomaže emisiju amonijaka i neprijatnih mirisa (slika 10. Slika prikazuje tipičan rasipač za trakasto rasturanje osoke i urina. Ova tehnika je sada sasvim pouzdana i predlaže se i preporučuje kroz PDPP u nekoliko zemalja EU. i osoke zbog toga što je tehnički nekomplikovano. na osnovu sopstvenih merenja i proverite rezultate sa stopom primene datom u planu đubrenja. • Izabrati rasipač sa pumpom dovoljnog kapaciteta i zadovoljavajućom ravnomernošću rasturanja.9. Tehnički aspekti • Izabrati rasipač sa uređajem za trakasto rasturanje i radnom širinom od 12 m. Dvostepeni rasipači se prepoznaju po tome što koriste dva različita alata.9. Takvi rasipači treba da imaju gume niskog pritiska. Rasipači mogu biti opremljeni sa dva tipa uređaja za rasipanje. Slika 10. vidi sliku 10. s obzirom da usevi mogu biti ozbiljno zagađeni tečnim stajnjakom i osokom. Nedostatak ove tehnike je da može biti osetljiva na blokadu creva prilikom rasturanja stajnjaka sa mnogo slame ili drugih krupnih delova. Prednosti tehnike trakastog razastiranja je nizak nivo emisije azota i neprijatnih mirisa.Slika 10. 10. Drugi nedostaci ovog metoda su da je osetjiv na vetar i nije pogodan za primenu u rastućim usevima i na pašnjacima.17. a drugi za raspodelu po stranama. Rasipač osoke i urina sa pločom za raspršivanje. • Stvorite potrebne uslove za primenu stajnjaka pre setve i u rastućim usevima. fiksirana radna širina i mogućnost primene na usevima u fazi rasta. 63 .16). ili raspoređeno po celoj površini zemljišta – široko rasturanje ili u trakama – trakasto rasturanje. jedan za usitnjavanje. jednim za površinsko a drugim za ubrizgavanje u zemljište. Proveriti rezultate dobijene od instituta ili organizacija za testiranje poljoprivredne mehanizacije.3 Rasipači za tečni stajnjak osoku Većina rasipača za tečni stajnjak i osoku ima cilindrične ili eliptične rezervoare montirane na točkovima i opremljene pumpom za pražnjenje rezervoara. pouzdano i tehnološki jeftino. Široko rasturanje danas predstavlja tradicionalnu tehnologiju za primenu tečnog stajnjaka Aspekti upravljanja • Primeniti količinu đubriva koja je određena u planu đubrenja. Preporuke za primenu tečnog stajnjaka i osoke me što se usitnjavanje i raspodela po stranama vrše u jednom uređaju.

Ova tehnika nije pogodna za primenu na žitaricama zato što će oštećenje useva biti veliko.9. Tehnologija plitkog ubrizgavanja posebno je bila razvijena za primenu osoke na livade i travnate površine s obzirom da su one dobro mogle koristiti nutrijente iz tečnog stajnjaka i osoke.17. Mana ove tehnologije je što je skupa. tehnologija ubrizgavanja je dalje razvijana i rezultovala je tehnologijom nazvanom plitko ubrizgavanje. što smanjuje emisiju amonijaka i neprijatnih mirisa. Ova tehnologija povećava površinu kontakta između stajnjaka i zemljišta.5 Rasipači za ubrizgavanje tečnog stajnjaka i osoke u zemljište Kada su se. Ovaj metod takođe minimizuje zagađenje trave stajnjakom i može da utiče na poboljšanje higijenskih uslova senaže. Slika 10. 64 . Rasipač osoke opremljen uređajem za plitko ubrizgavanje u otvorene brazde. zahteva veliki traktor i osetljivija je na nehomogen tečni stajnjak i osoku.10. tokom 80tih u javnosti pojavili zahtevi za smanjenjem amonijačnih isparenja iz poljoprivredne proizvodnje.

Pesticidi su opasni za ljude ne samo tokom primene. bolesti. br. 24/98.1. hlađenja ili sušenja zrna ili semena. već mogu dospeti u ishranu preko biljaka koje su njima tretirane. u cilju poboljšanja karakteristika useva protiv štetočina. a kroz njih mogu dospeti u ljudski organizam putem hrane i vode. Hemijske metode – upotreba hemijskih jedinjenja sa jednom ili više aktivnih supstanci za suzbijanje biljnih bolesti. štetočina i korova mogu biti otrovni za ljude i životinje. 26/98 i Službeni list RS. Zakon o zaštiti biljaka (Službeni list SRJ. ručno ili uz upotrebu odgovarajuće opreme. Fizičko-mehaničke metode – mehaničko sakupljanje i uništavanje štetočina i korova. ili umanjuju njihove štetne efekte. koji podstiču brz rast i razvoj biljaka. štetočina i korova 11. 65 Slika 11. štetočina i korova. kao i za regulisanje rasta biljaka. sprečavaju širenje štetnih organizama na poljima zasejanim usevima i umanjuju njihove štetne efekte na prinose i kvalitet useva.Zaštita biljaka i upotreba pesticida Pesticidi za zaštitu biljaka od bolesti. Neki pesticidi imaju fitotoksične efekte i mogu imati štetno dejstvo na vegetaciju koja raste izvan obrađivanih polja. Agrotehničke metode – uzgajanje poljoprivrednih kultura pod optimalnim uslovima. Rasipač pesticida 11. kao i na pravilnom rukovanju u uslovima rasta. Postojani pesticidi koji se sporo razlažu posebno su opasni za životnu sredinu. kao i druge mere koje štite biljke od uzročnika bolesti. bolesti i korova. korišćenjem znanja zasnovanih na biološkim karakteristikama štetočina. štetočina i korova. putem zagrevanja. podzemne vode i zemljište. za smanjivanje njihovog uticaja. a takođe mogu zagađivati vodotoke.2 Metode koje se primenjuju za zaštitu gajenih biljaka od bolesti. PESTICIDI . Oni se mogu akumulirati u lancima ishrane u okviru agrocenoze. Integrisana zaštita biljaka – predstavlja kombinaciju svih navedenih metoda. 101/05-law) 11.1 Uvod Zaštita biljaka podrazumeva aktivnosti koje obuhvataju biološke i hemijske mere. a takođe i nastoji da očuva njihovu ekološku ravnotežu u prirodi. br. stimulišu prirodnu otpornost biljaka protiv patogenih agenasa. zatim upotrebu karantina. bolesti i korova.

hranom i stočnom hranom. kao na primer: • Odvojeni rezervoar za ispiranje. opremu za ispiranje rezervoara i sud za unošenje hemijskih supstanci • Uređaj protiv curenja. Na etiketama proizvoda nalaze se uputstva za rukovanje praznom ambalažom. 11. u cilju brže i lakše kontrole raspršivanja • Filtere za useve ili brizgaljke za veću brzinu i jačinu raspršivanja. kako skladište ne bi bilo puno materija kojima je istekao rok upotrebe. uvozu i uzorkovanju pesticida i đubriva (Službeni list SRJ.3 Registracija i promet proizvodima za zaštitu biljaka Pravilnik o prometu. Kako bi se bezbedno izvršilo dopunjavanje prskalica. štetočina i korova. treba koristiti odvojeni rezervoar. Proizvode treba čuvati isključivo u originalnom pakovanju. na farmi gde se može sakupiti proliveni sadržaj i voda za ispiranje. br. potrebno je da se svaki farmer dobro upozna sa informacijama koje se odnose na sledeće: • Preporučene doze • Vreme raspršivanja ili faze rasta biljke • Period i vreme delovanja • Period između nanošenja i žetve • Primenu propisanih sigurnosnih mera • Prvu pomoć u hitnim slučajevima Farmer koji koristi pesticide treba da vodi beleške prilikom svake upotrebe. kako bi se zagađenje životne sredine svelo na najmanju moguću meru. doze i vremenske uslove. vođenje zapisnika Prilikom upotrebe pesticida. ili na drugoj sličnoj podlozi koja je prekrivena travom. kako bi se izbegao rizik od zagađenja okoline. Izbor pesticida treba vršiti u zavisnosti od specifičnih bolesti. kao i od odgovarajućih tehnika raspršivanja na farmi. vezano za useve. treba poštovati sledeće preporuke: • Dopunjavanje prskalica u polju: treba koristiti odvojeni rezervoar. Prilikom izbora određenog proizvoda. Treba izvršiti proveru mehanizma i kalibraciju. površinu i vreme raspršivanja. Treba proveriti da li je prskalica u dobrom stanju tokom zime ili u rano proleće. Skladište će biti zaštićeno od vatre. Dozvoljena je upotreba isključivo registrovanih proizvoda. Neophodno je sakupiti sadržaj curenja iz oštećenih pakovanja u skladištu. rezervoar sa odeljcima za brizgaljke i/ili montirani držač za kačenje brizgaljki • Opremu za podešavanje i kontrolu. • Dopunjavanje prskalica na površini sa zbijenom zemljom. Koncentracija na mestu izlivanja/rasipanja od ? dm lako dostiže dozu po hektaru koja je 1000 puta veća od doza/ha koje se raspršuju na poljima. kao i zamenu oštećenih brizgaljki.7 Siguran način punjenja prskalica Pod sigurnim mestom za punjenje i dopunjavanje prskalica podrazumeva se prostorija sa sigurnim temeljima i na bezbednoj udaljenosti od vodotoka i bunara. 59/01) 11. koristeći nove tehnike. Preporučljivo je izvršiti remont starih prskalica. svaki korisnik treba dobro da se upozna sa informacijama koje se odnose na svaki pojedini proizvod.4 Čuvanje i skladištenje pesticida Pesticidi će biti skladišteni u zaključanim prostorijama. uvek treba izvršiti inventar. kako bi se sprečilo da dođu u kontakt sa opasnim proizvodima. Zatim se 11.6 Prskalice Farmer koji koristi prskalice treba da izvrši njihovu kontrolu na početku svake sezone. Nakon završetka svake sezone. pre upotrebe. Potrebno je izmeriti zapreminu raspršene tečnosti.11.5 Raspršivanje pesticida. a ne pumpu koja zahvata vodu iz jarka ili reke. 11. Kada se dopunjavanje prskalica obavlja u polju. uz upotrebu rezervoara za sakupljanje tečnosti. 66 . • Dopunjavanje prskalica na biološkoj podlozi: ponovno punjenje i priprema na farmi mogu se izvršiti na unapred pripremljenoj biološkoj podlozi. Pesticidi ne smeju biti skladišteni zajedno sa pićem. van domašaja dece i neovlašćenih osoba. Čak i manje prolivanje sadržaja pesticida – ukoliko se desi na neodgovarajućem terenu – predstavlja opasnost za zagađenje podzemnih voda. vrstu proizvoda. tako da se ponovno punjenje i priprema odvijaju u polju.

ili na druga odgovarajuća polja. treba prekriti površinu materijalima koji imaju dobru moć apsorbovanja. ustava itd. jezerima ili rečnim tokovima. jezera. kao što je fini pesak ili piljevina. rečnih tokova i izvora. kao i lokalnu upravu. Mala količina vode za ispiranje neće uticati na efikasnost raspršivanja. u cilju smanjivanja rizika od zagađivanja površinskih otpadnih voda prilikom raspršivanja: 1 metar od bunara i jaraka. Potrebno je održavati malu brzinu raspršivanja i ne vršiti raspršivanje tokom dana. sa rezervoarom za sakupljanje. Ukoliko su voda ili zemljište kontaminirani pesticidima. Treba postaviti rezerovar sa vodom na prskalicu ili na traktor. Ova opcija je pogodna samo ukoliko postoji odgovarajući površinski sloj zemljišta i ukoliko ne postoji drenaža zemljišta. Preporučuje se sledeća minimalna bezbedna razdaljina. Još je bolje ako se kontrolni sistem i prskalica mogu ispirati čak i kada je rezervoar napunjen. Prenošenje kroz zemljište 11. Otpad treba pripremiti za uništavanje. treba izbegavati raspršivanje u blizini jaruga. Pritom se može povezati i Bezbedna razdaljina ima ulogu tampon zone protiv površinskih otpadnih voda i prenošenja pesticida kroz zemljište. tako da se može izvršiti ispiranje rezervoara i kontrolnog sistema čistom vodom. ili odgovarajućim materijalima za specifične hemikalije. Potreba za održavanjem bezbedne razdaljine u cilju zaštite od prenošenja pesticida kroz zemljište često se može odrediti pre početka raspršivanja. Nikada ne treba voziti brzinom većom od 8 km/h i treba na67 . mora biti određena bezbedna razdaljina u odnosu na brzinu vetra. potrebna je veća bezbedna razdaljina. moguće je prekinuti ispuštanje mešavine. potrebno je odmah obavestiti vlasnika poseda ili osobe koje imaju pravo korišćenja. Treba sakupiti sve praškaste ili zrnaste materije i ukloniti 10 cm površinskog sloja zemljišta sa površine na kojoj je došlo do izlivanja. Voda za ispiranje ne sme dovesti do zagađenja drenažnih sistema. reka. kada je visoka temperatura i suv vazduh. on može biti napunjen vodom za pranje opreme za raspršivanje sa spoljne strane. temperaturu. u polju. Nakon ispiranja rezervoara. Što je veći nagib zemljišta ka otvorenim jarugama. • Ukoliko nije na raspolaganju ni jedna od navedenih opcija. Ukoliko je prskalica van upotrebe. Najpre je potrebno isprati rezervoar prskalice. Ova opcija nije tako dobra kao kada se vrši na površini sa zbijenom zemljom. Na ovaj način. Raznošenje vetrom Prilikom raspršivanja u blizini vodotoka. postoji mogućnost korišćenja površine prekrivene travom na farmi. Raspršivanje treba vršiti po vremenu bez vetra. Ukoliko dođe do prolivanja mešavine. Treba dopremiti vodu za ispiranje do dela polja gde je započeto raspršivanje. veća je opasnost od prenošenja pesticida nego u glinastom tlu. sa malim sadržajem humusa. Ukoliko postoji opasnost od jakih kiša odmah nakon raspršivanja. 11. doziranje. bilo bi uputno imati lopteni ventil na usisnom crevu. ili vremenski uslovi ne dozvoljavaju kontinuirano raspršivanje. treba poštovati bezbednu razdaljinu kako bi se izbeglo da pesticidi dospeju u vodu. a da se pritom nastavi čišćenje prskalice i kontrolne opreme. Kao standardna razmera.ova mešavina raspršuje u odgovarajućem periodu na poljima zasejanim usevima. 6 metara od jezera i vodotoka. bunara.8 Višak mešavine za raspršivanje i čišćenje prskalica Ostatak mešavina se može razblažiti i raspršiti u malim dozama na useve koji se obrađuju. okolni eko-sistem i drugi usevi. što je pre moguće. 12 metara od bunara za vodu za piće. prskalicu i tip brizgaljki koje se koriste. • Dopunjavanje prskalica na ploči za ispiranje koja je povezana sa kontejnerom za tečni stajnjak. Neka zemljišta od ilovače koja imaju pogodnu strukturu takođe mogu omogućiti prenošenje pesticida kroz tlo. drenažnih bunara. uzima se da rezervoar treba da sadrži 10 procenata zapremine rezervoara prskalice. pa je potrebno sačekati bolje vremenske uslove. Na peskovitom tlu. direktno u polju. specijalna oprema sa crevima.9 Bezbedna razdaljina u odnosu na vodotoke Kako bi se zaštitili vodotoci.

raspršivanje vršiti rano ujutru ili kasno uveče • Uvek upotrebljavati zaštitnu opremu 11. treba je potopiti u vodi pre pranja u mašini za pranje veša. potrebno je pročitati uputstva za upotrebu koja se nalaze na etiketi. Potrebno je očistiti ambalažu najmanje tri puta.11 Mere zaštite na radu Farmeri mogu dobiti informacije koje se odnose na mere zaštite na radu u okviru obaveznih kurseva obuke. može se dodati nekoliko kapi sredstva za sprečavanje stvaranja pene u vodu za ispiranje. ili u odgovarajućoj prostoriji. uvek treba pročitati sadržaj etikete i deklaraciju. neposredno nakon pražnjenja. Papirna i kartonska ambalaža za pesticide može se pažljivo protresti nakon pražnjenja. Zatim se takva ambalaža može reciklirati pod oznakom „otpad za spaljivanje“.10 Odlaganje kontejnera sa agro-hemijskim sadržajem Pravilnik o vrstama ambalaže za pesticide i đubriva i o uništavanju pesticida i đubriva (Službeni list SRJ. Šta činiti sa ambalažom? Praksa u nekim zemljama Evropske unije je sledeća: pažljivo očišćeni plastični kontejneri sa kojih je uklonjen zatvarač mogu biti reciklirani. pri čemu treba koristiti najnižu brzinu i najniži nivo raspršivanja • Ukoliko je moguće. kao i zaštitnu odeću. Potrebno je nabaviti i upotrebljavati sva pojedinačna zaštitna sredstva. U uslovima pojačanog vetra. u kontejnerima sa oznakom „ostala plastična ambalaža“. 68 . Ambalažu za transport i spoljašnju ambalažu koje nisu došle u kontakt sa pesticidima treba reciklirati pod oznakom „papir“ ili „karton“. ne teba vršiti raspršivanje. Treba imati na umu da pravac vetra određuje u kom pracu treba odrediti bezbednu razdaljinu unutar površine koja se zaprašuje. kao i zamenu filtera na zaštitnim maskama za lice. br. Papirni omoti. Pojedine prskalice su opremljene kantama za pražnjenje i sistemima za ispiranje koji olakšavaju ispiranje. 11. treba se istuširati. Kako bi se izbeglo stvaranje pene. odvojene kasete u radionici. kada je obično manja brzina vetra. treba obratiti posebnu pažnju ako se obavlja na terenima sa nagibom. kako bi se što više ostataka tečnosti ispraznilo u prskalicu. van domašaja. u cilju uštede energije. Neophodno je poštovati sva uputstva i sigurnosne mere. br. Vodu korištenu za ispiranje sipati u rezervoar prskalice. Preporučuje se da uputstva treba pročitati više puta. Preporuke: • Pesticide čuvati na sigurnom mestu. treba isprati ambalažu najmanje tri puta.stojati da se raspršivanje izvodi ujutru ili uveče. Neophodno je slediti uputstva proizvođača. Treba upamtiti da je opasno mešati ostatke mešavina za rasprši-vanje sa drugim hemikalijama – raspršivanje ostataka na poljima može nepovoljno uticati na useve. kako bi se mogla sipati voda za ispiranje direktno u prskalicu. 35/99) Pravilnik o metodama ispitivanja pesticida (Službeni list SRJ. kada nisu u upotrebi • Vršiti individualnu kontrolu prskalica jedanput godišnje • Puniti i dopunjavati prskalicu na tlu koje je biološki aktivno. Pre otvaranja pakovanja ili kontejnera. Zaštitna oprema se ne sme odlagati u prostorijama za skladištenje hemijskih materija koje se nalaze pod ključem. 63/01) Pre otvaranja pakovanja. Najbolje je očistiti rezervoare odmah nakon raspršivanja. ispiranje zaštitinih rukavica spolja i iznutra. Preporučuje se da svu sigurnosnu opremu i odeću treba odlagati u posebne. Nakon toga. Nakon zaprašivanja. umesto na šljunku u dvorištu farme • Čistiti prskalicu u polju. kako bi se utvrdilo da li postoje posebni rizici i da li je neophodna upotreba zaštitne odeće. plastična ambalaža za transport i druga spoljašnja ambalaža koja nije očišćena klasifikuje se kao opasni otpad i mora biti uništena. Treba kontinuirano vršiti inspekciju i čišćenje zaštitne opreme. Ukoliko je radna odeća isprskana sadržajem pesticida. ponovljenim razblaživanjem mešavine sa vodom • Održavati preporučenu razdaljinu od vodotoka u odnosu na prodiranje kroz zemlju i raznošenje vetrom • Izbegavati raspršivanje kada je prognozirana kiša • Prilikom raspršivanja.

vodeći do promena predela. sečenje. urbanizacija. Močvare su isušene i stepe su navodnjavane za poljoprivredne useve. To obuhvata razlike između jedinki unutar vrste (na niovu gena). ali preostala prirodna vegetacija je još uvek u opasnosti od prekomerne ispaše stoke. klimatske promene. šibljem. oticanje i izlučivanje viška đubriva i pesticida. Pošto su ekosistemi i predeli osnova za biodiverzitet. seču šuma za obezbeđenje novih obradivih površina. biodiverziteta kao i zemljišta.Unapređenje predela i zaštita prirodnih staništa kroz upravljanje procesima koji su pod uticajem poljoprivredne proizvodnje ci imaju ključnu ulogu da primene predložene mere. između predela i ekosistema. Upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom ima ključni uticaj na stanje biodiverziteta. Ove aktivnosti su značajno usporene. naročito u planinama.) • Rascepkanost (komadanje) prirodnih eko-sistema • Prekomerno iskorišćavanje vrsta (skupljanje. itd. kroz. pojava invazivnih vrsta • Direktno ili indirektno zagađenje vode. U tom cilju država mora da donese odgovarajuće propise i da ratifikuje međunarodne konvencije. Sa lokalnog stanovišta. seča šuma. eksploataciju vode. vode i vazduha. Poljoprivredno zemljište u Srbiji zauzima 65 % ukupne teritorije. npr. iscrpljivanje prirodnih bogatstava. veštačke akumulacije voda. 12. Glavni razlozi degradacije biodiverziteta u Srbiji su: • Celokupno pogoršanje prirodnih staništa (povećanje obradivih površina. Poljoprivredna proizvodnja često utiče ne samo na proizvodne površine nego i na okolno stanište. spaljivanje prvobitne vegetacije. zemljoradni- 12. koja je prvobitno bila prekrivena šumom. prekomerna ispaša stoke na pojedinim prostorima. Zbog toga društvo ima nameru da očuva prirodne predele i zaštiti prirodna staništa.1 Biološka i predeona raznovrsnost Izraz biodiverzitet se koristi da opiše složenu raznovrsnost živog sveta koja opisuje osobine ove planete. koje su obično povezane sa poljoprivrednim područjima. S obzirom na širinu karaktera termina. vazduha i zemljišta. Prvobitna vegetacija je često bila uklanjana za dobijanje površina za planinske pašnjake ili za nizijsko obradivo zemljište. između samih vrsta. već isto toliko i zagađenje. stepskom vegetacijom i močvarama. prouzrokujući nestajanje mnogih biljnih i životinjskih vrsta. aktivnosti hidromelioracije. lov i ribolov) • Uvođenje alohtonih vrsta. PREDEO I PRIRODNA STANIŠTA . važno je sačuvati ih da bi obezbedili održivi razvoj. s’ obzirom da se neka pravila doživljavaju kao smetnja u njegovoj poljoprivrednoj proizvodnji. Promene u funkcionisanju ekosistema su rezultat poljoprivrednih aktivnosti (između ostalog) i promena u fizičkim procesima usled 69 Poljoprivredne aktivnosti ne donose samo korist i napredak za društvo. dovođenje u opasnost ekosistema vodeći do njihovog gubitka i degradacije. očigledno je da očuvanje raznovrsnosti nije trivijalan zadatak. ali za njih to nije uvek lako da razumeju. Intenziviranje aktivnosti u poljoprivredi obuhvata razvoj snažne i geografski specijalizovane zemljoradnje.

Ovaj strateški pristup može biti ostvaren u malim koracima od strane svakog zemljoradnika na njegovoj farmi donoseći značajno poboljšanje ekosistema i biodiverziteta u kratkoročnom i dugoročnom periodu. ozleđivati i uništavati divlju faunu i razarati njena staništa. korišćenje bioloških resursa. obale rečica i veštačka jezera (ili ribnjaci) mogu se uvek koristiti kao stanište za različiti divlji svet. raznovrsnost. pogotovu ako je to voće ili bobice vrsta koje snabdevaju divlji svet hranom i skloništem. gl. ili koristiti mehaničke uređaje da bi se životinje uplašile i pobegle kako bi izbegle da budu povređene ili ubijene • Organizovati fizičke granice između polja u formi linije žbunja. plodoreda. 70 . vode i energije kroz sistem. Preporuke za „biodiverzitet prijateljske“ aktivnosti su sledeće: • Voditi računa da zemljište ima dovoljno organskih materija neophodnih za opstanak biljaka • Rastresita zemlja je pogodna za opstanak biljaka.Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. • Žetvu sprovoditi od sredine polja ka ivicama i obezbediti kombajne žetelice sa opremom za alarmiranje životinja • Sačuvati prirodne pašnjake od prekomerne ispaše i izbegavati česta oranja čak i kada neki delovi pašnjaka ne budu izorani • Ne dozvoliti prevelike ispaše i održavati optimalnu ravnotežu između veličine stada i dostupnog kapaciteta zemlje i uslova • Raznolikost useva koji obezbeđuje stanište za životinje • Ne paliti suvu travu ili ostatke slame. promene zemljinog prekrivača. zlostavljati. zato. izloženo bez vegetacije na duži vremenski period. Ovi štetni uticaji se mogu usporiti korišćenjem odgovarajućih planova zamene sejanja useva odnosno. kao i usled promena u brojnosti vrsta koje učestvuju u kretanju hranljivih materija. Promene u biljnom prekrivaču utiču takođe na hidrološku ravnotežu uzrokujući povećanje saliniteta gornje granice podzemne vode koja utiče u početku na ostatke vegetacije u nižim koritima doline. kidati ili na drugi način pustošiti divlju floru. Član 27: Zabranjeno je uznemiravati. njihovih zajednica i staništa. crpeći hranljive materije iz zemljišta. Biodiverzitet i biološki resursi štite se i koriste na način koji omogućava njihov opstanak. uz obezbeđivanje njihove održivosti. Odgovarajući zemljišni pokrivač obezbeđuje samoobnavljanje zemljišta i štiti ga od erozije. RS br. močvare. spasiti i sačuvati usamljeno grmlje i šiblje u polju. 135/2004) Član 26: Očuvanje biosfere obuhvata zaštitu organizama. ili se isti usevi sade na duži vremenski period bez rotacije. genetički modifikovanih organizama i biotehnologije vrši se na osnovu ovog zakona i posebnog zakona. ali sa povećanjem gornje granice podzemne vode. odnosno uništavati i razarati njena staništa. Zaštita biodiverziteta. dr veća i trave. obnavljanje i unapređivanje u slučaju narušenosti. smanjivati nabijanje zemlje izbegavajući rano oranje vlažne zemlje • Izbegavati čestu i redovnu upotrebu opreme za oranje sa sečivom koja bi mogla povrediti ili ubiti organizme u zemljuštu • Kositi što je kasnije moguće. kao i obaveza preuzetih međunarodnim ugovorima. Zabranjeno je uništavati. Koraci u strategiji zaštite biodiverziteta i predela uključuju: • Identifikaciju ugrožavajućih procesa • Identifikaciju vrsta za koje se smatra da su izložene riziku kao rezultat te ugroženosti • Rangiranje vrsta prema njihovoj osetljivosti na pomenute ugroženosti • Određivanje veličine zahtevanog odgovora za umanjivanje ugroženosti do nivoa gde će zaštititi najosetljivije vrste. uključujući i očuvanje prirodnih procesa i prirodne ravnoteže unutar ekosistema. vegetacija koja se nalazi na padinama je sve više ugrožena. livade i pašnjaci. Zemljište je često ostavljeno nepokriveno. Delovi farmi koji nisu korišćeni za gajenje useva kao što su ivičnjaci. kanali za odvodnjavanje.

POGLAVLJE 2 DENITRIFIKACIJA Transformisanje nitrata u azotne ok side i azotni gas obično putem bak terija. Ekvivalenti su definisani količinom potrebne stočne hrane (ili količinom izlučenih nutrijenata). vodu i biljke. EUTROFIKACIJA EROZIJA ZEMLJIŠTA POVRŠINSKE VODE RAMSAR MOČVARE POGLAVLJE 8 LOKALNO ĐUBRENJE ORGANSKA ĐUBRIVA MINERALNA ĐUBRIVA POVRŠINSKA PRIMENA ODRŽIVA POLJOPRIVREDNA PRAKSA. Poređenje uzetih odnosno izbačenih i preuzetih nutrijenata u biljkama. bare. konstantno ili povremeno prekrivena vodom. spremištima za đubrivo. Nanošenje stajnjaka i đubriva pri korišćenju različitih metoda. Proces zasićenja nutrijentima u vodi i povremeno zemljištu. Đubriva koja su sastavljena samo od mineralnih supstanci i koja sadrže elemente neorganskih formi. tehničke. plićaci na obalama mora. Odnošenje i gubitak površinskog sloja zemlje uglavnom vetrom ili vodom. u zemljištu. Područja koja su potpuno ili delimično. močvarne šume. Metoda primene za organska i mineralna đubriva kojom se đubriva rasturaju po površini zemljišta. Proces pri kom se neorganske forme nutrijenata u biljkama pretvaraju u mikroorganizme koje biljke ne mogu privremeno koristiti. Voda koja teče u tokovima i rekama i u prirodnim jezerima. Odnos nutrienata može biti prikazan kao uvoz/iz voz u odnosu na nutrijente koji su uneseni i iz vezeni sa farme. amonijaka iz atmosfere na zemljinu koru. Đubriva koja sadrže značajnu količinu organske materije biljnog i životinjskog porekla. što rezultuje trošenjem kiseonika u akvatičnim ekosistemima i gubitkom biodiverziteta. To je anaerobni proces do koga dolazi u zemljištu i spremištima za đubrivo i prilikom primene nekih od metoda nakon perioda nitrifikacije. močvarama i rezer voarima koje su izgradili ljudi. npr. Razastiranje. ZAMULJIVANJE IMOBILIZACIJA MINERALIZACIJA ODNOS (BILANS) NUTRIENATA POGLAVLJE 3 BPK (BOD) Biološka potreba za kiseonikom je mera potencijala zagađivanja u vodnim telima i organskom otpadu. Međunarodna konvencija o močvarnim zemljištima koja je potpisana u Ramsaru u Indiji 1971. npr. PRIMENA 71 REČNIK POJMOVA . Prenošenje zagađivača. sa ciljem da se zaštite ugrožene i biološki značajne močvare. zaštitne. Jedinica mere koja se koristi za upoređivanje ili sabiranje broja životinja različitih vrsta ili kategorija. Na ovaj način dolazi do gubitka fosfora iz zemljišta koji odlazi u površinske vode. POGLAVLJE 10 AMONIJAK NH3. Metoda za primenu uglavnom mineralnih đubriva lokalno i na većoj dubini od semena useva. Održiva poljoprivredna prak sa predstavlja skup ak tivnosti koje kombinuju biološke. npr. socijalne. etičke i ekonomske mere da bi se ostvarila poljoprivredna proiz vodnja koja podržava dugoročni raz voj poljoprivrede POGLAVLJE 9 ZASTUPLJENOST GRLA USLOVNO GRLO Zastupljenost grla je broj koji određuje koliko uslovnih grla (UG) može da bude po hek taru obradivog zemljišta po farmi ili na određenom području. Laboratorijsko ispitivanje služi za merenje količine rastvorenog kiseonika koji se potroši pri hemijskoj i biološkoj reakciji na temperaturi od 20C° u određenom vremenskom periodu. je gas koji se izdvaja iz uree (urinska kiselina) koji izbacuju domaće životinje (živina) koji sudeluje u acidifikaciji i obogaćivanju nitrogenom osetljivih ekosistema. samim tim na zemljište. Transformacija pomoću mikroorganizama iz organskih jedinjenja u neorganska jedinjenja.

Područja u kojima se sliva voda od kiša kroz useke i reke do mora ili do jezera. P (fosfor) i K (kalijum) iskorišćeno za useve i stočnu proiz vodnju. polučvrsti i tečni stajnjak. Širina rasturanja jednim prolaskom rasipača za stajnjak ili mineralna đubriva. uglavnom N (azot). konja. naročito goveđeg stajnjaka. urinom. Gumeni i plastični madraci takođe mogu da se koriste kao podloga za ležanje. Vreme razastiranja. Stajnjak sa procentom suve materije od 1 do 10%. ostacima hraniva. koza i zečeva. Jama. pregrada za životinje pre muže. močvare. To obuhvata razlike među pojedincima unutar vrsta.KOLIČINA ĐUBRIVA VREME PRIMENE PROSTIRKA Obično se odnosi na masu (za stajnjak tone đubriva po kubičnom metru m3 a za mineralna đubriva u kg) po jedinici površine u hek tarima. Povišen sadržaj soli u zemljištu u suvim područjima sa malo padavina i koja su vezana za navodnjavanje. SLIVOVI SALINIIZACIJA 72 . Pod je nagnut prema otvorenoj strani gde se u žleb sakuplja oced iz čvrstog stajnjaka i skladišti posebno. pilotina. Skladište za čvrsti. svinja. Vlaknasti plutajući sloj koji se stvara na površini uskladištenog tečnog stajnjaka. obično pomešan sa delom prostirke i određenom količinom vode. prostirke i vode. Obično se odnosi na sezonu ili mesec kad se vrši primena na zemljište. Postoje različite vrste čvrstog stajnjaka u zavisnosti od smeštaja životinja. Čvrsti otpad ili neprovareni material koji izbacuju životinje. treset. seckane stabljike. Stajnjak iz staja koji ne može da se ispumpa ili slaže na hrpu. Materijal koji se postavlja po podnim površinama prostorija u kojima borave životinje zbog udobnosti za životinje i radi apsorbovanja vlage. između predela i ekosistema. Obično je pravougaonog ili četvrtastog oblika. koji može da se ispumpava. Izraz koji opisuje komplek sne žive vrste koje karak terišu našu planetu. pored odvoda za đubrivo. strugotine. šume ili jezera. DUBOKA PROSTIRKA PRLJAVA VODA OSOKA FECES SKLADIŠTE ZA STAJNJAK PRIRODNA KORA EFIKASNOST NUTRIENATA POLUČVRSTI STAJNJAK TEČNI STAJNJAK ČVRSTI STAJNJAK ŠIRINA RASTURANJA REZERVOAR URIN POGLAVLJE 11 EKOSISTEM BIOLOŠKI DIVERZITET Manje ili više definisan prostor za žive organizme i njihovo okruženje. fecesa. živine. urina i osoke. ovaca. od pranja pomoćnih prostorija i prostorija za mleko. prljave vode. Se obično izražava u procentima i objašnjava koliko je od ukupnog unosa. obzidan sa tri strane zidovima od betona ili dasaka sa betonskim podom. Feces i urin pomešan sa velikom količinom materjala za prostirku koji se koristi u različitim vrstama smeštaja za sve vrste domaćih životinja i živinu. Prljava voda je ona koja je zagađena fecesom. skladištenja stajnjaka i tretmana. Obično se koristi slama. Zavisno od stepena razdvajanja čvrstog od tečnog dela stajnjaka razlikujemo stajnjak sa većom količinom tečnih ili čvrstih sastojaka. Ne postoje specifični uslovi koji označavaju različite vrste tečnih stajnjaka ali njihove karak teristike se razlikuju prema količini i odnosu urina. npr. koja se sakuplja iz van jasala. Sud za skladištenje polutečnih i tečnih delova. Ova vrsta podrazumeva stajnjak i urin od goveda. odvojena od okolnih područja grebenom ili naslagama zemlje. između pojedinih vrsta. Sr tajnjak koji proiz vode domaće životinje koji ne može da se ispumpava ali može da se skladišti na hrpe. pesak. Mešavina je fecesa i urina koji proiz vode domaće životinje u stajama. Otpadna materija koja se kroz kr votok preko bubrega oslobađa kao tečnost.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful