P. 1
Pravila Dobre Poljoprivredne Prakse

Pravila Dobre Poljoprivredne Prakse

|Views: 698|Likes:
Published by Sandra Nikic

More info:

Published by: Sandra Nikic on May 21, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/12/2012

pdf

text

original

Pravila dobre poljoprivredne prakse (PDPP) Učesnici u izradi PDPP

Rad na kreiranju Pravila dobre poljoprivredne prakse za upravljanje stajnjakom iz poljoprivrede i organskim đubrivom u Srbiji je proizvod zajedničkog rada NIRAS AB, Stokholm, Švedska i Halifax Consulting, Beograd, Srbija. Odgovoran za rukovođenje projektom: gdin Niklas Bergman iz NIRAS-a, vođa tima Göran Carlson, konsultant angažovan od strane NIRAS-a. Projektni tim je činilo 6 srpskih stručnjaka i menadžer projekta. Profesor Božo Dalmacija Profesor Snežana Đorđević Emilijan Mohora Nevena Čolić Srđan Rončević Dr vet. med. Rade Milčić Novosadski univerzitet Prirodno-matematički fakultet Beogradski Univerzitet Poljoprivredni Fakultet Ministarstvo za zaštititu životne sredine Republika Italija Miteco Novosadski univerzitet Prirodno-matematički fakultet Poljoprivredna škola Šabac, profesor

PDPP je predstavljen kroz sledeća poglavlja sa odgovornim osobama kako sledi: Poglavlje Tokovi nutrijenata Očuvanje vodnih resursa i njihovo korišćenje Izvori negativnog uticaja poljoprivredne proizvodnje na životnu sredinu Propisi na snazi i u planu iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine Sistemi poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji Poljoprivredno planiranje Ratarstvo Stočarstvo Rukovanje i upotreba stočnog đubriva i organskog otpada Zaštita bilja i upotreba pesticida Poboljšanje pejzaža i zaštita prirodnih staništa putem upravljanja procesima koji su pod uticajem poljoprivredne proizvodnje Odgovorni ekspert Göran Carlson Srđan Rončević i prof. Božo Dalmacija Nevena Čolić i Emilijan Mohora Emilijan Mohora Nevena Čolić i Emilijan Mohora Göran Carlson Prof. Snežana Đorđević Dr vet. med. Rade Milčić Göran Carlson i prof. Božo Dalmacija Niklas Bergman Nevena Čolić i Emilijan Mohora 1

Aktivnosti Logistička podrška Prevod

Odgovorni Sonja Babić / David Lythgoe /Jelena Pribojan, Halifax Consulting Ksenija Punta / Nevena Čolić

Podršku projektu u Srbiji su pružili: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Pomoćnik Ministra Sektor za razvoj sel a, koordinator projekta DREPR Jedinica za implementaciju projekta DREPR (PIU) Sektor za razvoj sela Odsek za organsku proizvodnju Odsek za poljoprivredne resurse Odsek za poljoprivredno zemljište Uprava za veterinu Uprava za zaštitu bilja Republička direkcija za vode Ministarstvo za zaštitu životne sredine Institut za stočarstvo, Beograd Opština Vrbas Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj AP Vojvodine Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu Odgovorni Dr Suzana Đorđević Milošević Aleksandar Bogunović Nenad Brkić, Danijela Ilić, Aleksandar Repček, Vladislav Samardžić, Uroš Božanić, Slobodan Đuričković, Nenad Gvozdenović Sanja Prodanović Lidija Aćimović, Jelena Milovanović, Vera Apostolović Zoran Knežević Snežana Rakita Olivera Čeperković, Bradić Slobodan, Jelena Šćepanović, Siniša Kotur, Slavica Nikolić Biljana Đurišić Olivera Grozdić Tanja Petrović, Snežana Raković Čedomir Radović, Zorica Nešić, Miloš Lukić, Milan Blažić Tomislav Đivuljskij Nada Lazić Prof. dr Natalija Bogdanov

2

G. Göran Carlson ima bogato iskustvo iz oblasti poljoprivredne mehanizacije a posebno je specijalizovan za istraživanja, ispitivanja i prenošenja znanja koje se odnosi na đubriva. Ova oblast podrazumeva metode i tehnologije rukovanja i raspršivanja đubriva životinjskog i ljudskog porekla što uključuje primenu i nadzor raznih tehnologija i njihov uticaj na okolinu. Angažovanje g. Carlsona na mnogobrojnim projektima u Švedskoj kao i u inostranstvu je dodatno unapredilo njegovo znanje u pogledu razvoja, trendova i tradicije u poljoprivredi i kreiranju poljoprivrednih priručnika u mnogim zemljama. G. Niklas Bergman je stručnjak za menadžment u poljoprivredi i zaštiti životne sredine. On je iskusan ekspert iz oblasti za proizvodnju useva, stočne hrane i mleka, sa bogatim praktičnim iskustvom koje je stekao u regionu St. Petersburga, kao i vođenjem sopstvene farme severno od Stokholma. Do sada je bio veoma uspešan u radu i primeni praktičnih saveta za farmere u istočnoj Evropi održao je niz predavanja na mnogim međunarodnim konferencijama koje se odnose na najnovija istraživanja o oticanju hranljivih sastojaka u Baltičko more. Radio je zajedno sa lokalnim ruskim i finskim timom na pripremi ruskog kodeksa dobre poljoprivredne prakse u 2005–2006. godini. G. Bergman je magistar iz oblasti za proizvodnju useva, patologiju i hranljive sastojke biljaka i menadžmenta za zaštitu životne sredine. Dr Božo Dalmacija je profesor na fakultetu za nauku i matematiku Univerziteta u Novom Sadu i direktor odseka za hemiju sa 25-godišnjim iskustvom u oblasti zaštite životne sredine od štetnog uticaja hemikalija. Njegova naučna istraživanja i elaborati se delom odnose na uklanjanje pesticida iz vode upotrebom bioaktivnog ugljenika. Takođe ima veliko iskustvo u pripremi i recenziji pravilnika i njihovo usklađivanje sa standardima EU (npr. IPPC). Tokom dugogodišnjeg iskustva postao je u nadležnim upravama i industriji ugledan savetnik za razvoj i primenu zakona i pravilinika koji se odnose na zaštitu voda i vodenih tokova. Dr Srđan Rončević je asistent na fakultetu za nauku Univerziteta u Novom Sadu, odsek za hemiju. Njegov rad obuhvata predavanja, istraživanja i angažovanje na projektima koji se bave kvalitetom vode (prerada voda za piće i njena analiza, prerada otpadnih voda i njihova analiza, ambijentalna voda i nadzor kvaliteta sedimenata, uspostavljanje bioravnoteže u zagađenim

vodama i zemljištu). Član je međunarodne asocijacije IWA (International Water Association), jugoslovenskog društva za zaštitu voda, srpskog društva hemičara, društva za tehnologiju i sanitarni inženjering voda. Od 1999. je jedan od organizatora tradicionalne radionice o vodama koja se održava na fakultetu za primenu nauke i matematiku. Dr Rončević je do sada bio autor i saradnik na više od 50 publikacija i 20 projekata. Dr Snežana Đorđević je profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Stručnjak je za enzimologiju tla i uticaj mineralnih i organskih đubriva na kvalitet zemljišta. Njena naučna istraživanja se odnose na upotrebu biođubriva u poljoprivrednoj proizvodnji, korišćenje inokulacije mikroorganizama u tretmanu đubriva, uticaj đubriva na mikrobiološke procese u zemljištu, uticaj režima đubrenja na vezivanje azota u zemljištu, i dr. Dr Đorđević je takođe član stručnog tima kome je odobren patent za upotrebu mikrobiološkog đubriva u komercijalne svrhe. Ona je takođe dala značajan doprinos u unapređenju poljoprivredne proizvodnje hrane koja ne zagađuje životnu sredinu. Ing. Nevena Čolić je inženjer za zaštitu životne sredine sa iskustvom u rukovođenju projektima zasnovanIm na konsultantskim uslugama u oblasti zaštite životne sredine. Gosp. Čolić je stručnjak za ispitivanje kvaliteta voda, upravljanje čvrstim otpadom, ispitivanje štetnih uticaja na okolinu (EIA), a takođe ima veliko iskustvo u implementaciji i koordinaciji projekata i usklađivanju odgovarajućih pravila i zakona sa pravilima EU na osnovu poznavnja pravila EU za zaštitu životne sredine. Ing. Emilijan Mohora je stručnjak za tretman otpadnih voda i zaštitu životne sredine u delu koji se odnosi na nadziranje kvaliteta vode i procenu štetnih uticaja sa dugogodišnjim iskustvom u upravljanju projektima. Njegovo iskustvo se pokazalo dragoceno u nizu novijih projekata koji se odnose na izradu lokalnih akcionih planova za zaštitu životne sredine i korišćenje čiste i prečišćene vode u Srbiji. On je takođe vrstan stručnjak u angažovanju zainteresovanih strana na pružanju konsultantskih usluga u podizanju svesti. Trenutno radi na podizanju nivoa poslovanja kompanija putem tehničke podrške i treninga u sektorima za otpadne vode, upravljanje čvrstim otpadom i uštedu energije usme3

renog na redukovanje emisije gasova staklenih bašti. Bogato iskustvo je stekao radeći u Institutu za stočarstvo. Dr Rade Milčić. 4 . očuvanju i zaštiti zdravlja životinja na farmi goveda i svinja Servo Mihalj Zlatica. zatim rukovođenjem na farmama za tov junadi i prasadi i uzgoj kunića „Banatski Brestovac“–PIK Tamiš. je doktor veterinarske medicine i profesor u Poljoprivrednoj školi u Šapcu sa više od 20 godina prakse u stočarstvu. radeći na suzbijanju steriliteta na individulanim farmama kooperanata šabačke mlekare kao i kroz edukativne i druge aktivnosti koje je sprovodio na farmama širom Srbije. Zrenjanin.

a koje nemaju direktnu vezu sa dodatnim investicionim ulaganjima. Okvirna direktiva o vodama 2000/60/EEC. a za farmu svinja do 100 uslovnih grla (jedno uslovno grlo podrazumeva 500 kg žive mere). Sve zemlje EU moraju pripremiti Nacionalna pravila dobre poljoprivredne prakse u kojima svaka zemlja mora da predstavi mere za poštovanje zahteva EU direktiva koje se odnose na poljoprivrednu proizvodnju. Farmeri koji ne primenjuju održive mere za zaštitu životne sredine definisane PDPP a koje se odnose na smanjenje ispuštanja azota i fosfora sa njihovih farmi. Predložene aktivnosti u ovom PDPP će doprineti većoj efikasnosti nutrijenata što će povećati prinose sa istim količinama nutrijenata omogućiti poljoprivrednicima da smanje kupovinu veštačkih đubriva PDPP će takođe sadržati mere za obezbeđenje visokog nivoa kvaliteta proizvoda predlažući načine za poboljšanje zdravlja životinja minimizirajući rizik od zagađenja teškim metalima i pesticidima. Predložene mere u PDPP će svakako unaprediti konkurentnost srpskih poljoprivrednika i u isto vreme umanjiti negativan uticaj poljoprivredne proizvodnje na životnu sredinu. UVOD . Predložene mere za smanjenje ispuštanja azota i fosfora podrazumevaju i investicije u sisteme upravljanja đubrivom i promene u upravljanju koje ne zahtevaju bilo kakve investicije. a u isto vreme štiteći životnu sredinu i promovišući održivi poljoprivredni razvoj. 5 1. odlučena prasad. poljoprivredna gazdinstva (farme) bi trebalo da imaju od 20 do 100 krava. Danas se uviđa potreba za investiranjem u sisteme upravljanja đubrivom. PDPP bi trebalo da malim poljoprivrednim gazdinstvima/farmama pruži savete za upravljanje gazdinstvima. imaju za cilj da uvedu jednu novu i ekološki prihvatljivu praksu među poljoprivrednicima u Srbiji. Preporuke u ovom PDPP se uglavnom odnose na uobičajene aktivnosti koje bi trebalo da se sprovode na drugačiji način ili drugačijim redosledom. Ovo je u potpunosti u skladu sa definicijom farme prema srpskim veterinarskim zakonima. Predložene mere zasnivaju se na postojećoj regulativi u Srbiji i onoj u proceduri usvajanja i pripreme. žitarice. Predloženi PDPP za Srbiju je takođe rađen po ugledu na postojeće PDPP iz drugih zemalja Evropske unije. međutim primenu nove tehnologije treba da prate izmene u menadžmentu koje će podržati dobru poljoprivrednu praksu. Farma svinja sa 100 uslovnih grla praktično uključuje sve kategorije svinja u ovaj broj: krmače. neće moći da dobiju subvencije EU a njihovi proizvodi (na primer meso.Ciljevi i ciljna grupa Pravila dobre poljoprivredne prakse (PDPP) za upravljanje otpadom iz poljoprivrede i organskim otpadom u Srbiji. Ciljna grupa na koju se odnosi PDPP definisana je prvenstveno prema broju životinja na farmi: tačnije. PDPP obuhvata praktične mere koje vode smanjenju ispuštanja azota i fosfora u površinske i podzemne vode. tovne svinje i nerastove. Zakonodavstvo takođe propisuje mere kontrole.) neće imati odgovarajuće tržište u EU. Direktiva o staništima 92/43/ EEC. povrće. U zemljama EU poljoprivredna proizvodnja je regulisana prilično strogim zakonima zaštite životne sredine kao što je Nitratna direktiva 91/676/EEC. ali poljoprivrednici ne smatraju da su ove investicije prioritetne. PDPP u Srbiji će biti na dobrovoljnoj osnovi za poljoprivrednike. redukovati rizik pri upotrebi pesticida i umanjiti degradacija zemljišta. Predloženim merama će se takođe smanjiti emisija amonijaka. Postoji neopravdano uverenje da će upotreba nove mehanizacije i opreme rešiti sve probleme. itd. PDPP je skup preporuka koje bi trebalo primeniti u cilju uvećanja finansijske koristi usled korišćenja resursa na efikasan i ekonomičan način. Drugi kriterijum se odnosi na površine obradivog zemljišta. a prema ovom kriterijumu ciljna grupa su gazdinstva površine od 3–10 ha koja se redovno obrađuju.

javiće se opasnost od njihovog oticanja. Potrebe društva za većom produktivnošću kao i za snabdevenošću jeftinim mineralnim đubrivima doveli su do nastanka većih farmi i specijalizacije proizvodnje. uglavnom N (azot) i P (fosfor). crvenim strelicama. njihovo zadržavanje u zemljištu i gubici nutrijenata iz stajskog đubriva kao i potcenjivanju njegove vrednosti.2 Bilans nutrijenata 2. Prethodna ravnoteža između ispaše. stočarske i ratarske proizvodnje je u velikoj meri bila narušena. Proračun bilansa nutrijenata se može izvršiti na nivou njive ili farme. Ovi proračuni se zasnivaju na godišnjim podacima o ukupnim količinama N i P u svim proizvodima koji ulaze ili izlaze sa farme. Biološko vezivanje se povezuje sa gajenjem leguminoznih useva imajući u vidu da će ovi usevi obezbediti zemljištu N iz vazduha. Manja razlika znači manju opasnost od gubitka nutrijenata. Nutrijenti u obliku stajskog đubriva i otpad iz domaćinstva vraćani su na obradive površine i bili su korišćeni za ishranu biljaka. Ideja stvaranja održive poljoprivredne proizvodnje uz recirkulisanje nutrijenata promeniće način postupanja sa organskim otpadom od biljaka. Ovo je obezbeđivalo održavanje plodnosti zemljišta kao i prinosa. Ulazni proizvodi (inputi) su hrana. Biološko vezivanje N i taloženje N iz vazduha se takođe uključuju u ulazne parametre za nutrijente. izvori nutrijenata potrebnih biljkama su bili pitanje kojim se uglavnom bavila samo poljoprivreda. životinja i ljudi. Takođe. uvek postoji i prirodno oticanje iz poljoprivrednog zemljišta.2. Količina N zavisi od površine na kojoj se gaje ovakvi usevi.1. TOKOVI NUTRIJENATA Protok nutrijenata. Stočna hrana proizvedena na farmi kao i stajsko đubrivo iz sopstvenih štala se iz tih razloga ne uključuje u ove proračune. kada se stanovništvo uglavnom bavilo poljoprivredom. đubriva i seme. Nataloženi N iz vazduha potiče od nutrijenata koji su u atmosferi i koji će dospeti u zemljište 6 . Ovo je često imalo za rezultat neadekvatnu upotrebu stajskog đubriva kao izvora hranjljivih sastojaka. a izlazni proizvodi (autputi) su prodati biljni i životinjski proizvodi. Jeftina đubriva koja su bila na raspolaganju su doprinela smanjivanju interesovanja za korišćenjem Ukoliko količina nutrijenata u zemljištu premaši potrebe useva. Po završetku Drugog svetskog rata došlo je do naglih društvenih promena kao i do promena u poljoprivredi. domaće životinje. kao i na regionalnom nivou i nivou države. Bilans nutrijenata pokazuje ravnotežu između ulaza i izlaza nutrijenata. što je za uzvrat dovelo do negativnih uticaja na životnu sredinu usled oticanja razloženih materija stajnjaka u vode i emisije gasova u spoljašnju sredinu. Mogući gubici nutrijenata na farmi prikazani su na slici 2. Sadržaj N i P mora biti procenjen na osnovu domaćih podataka i podataka iz drugih država.1 Uvod U proteklom periodu. Tokovi nutrijenata na farmi se mogu izračunati preko proračuna bilansa nutrijenata. iako malo. 2.

pri sadržaju organske materije od 5% mase.1 Gubici azota u vazduh Gubici azota u vazduh se javljaju u obliku amonijaka i kao oksida azota (tzv. pogotovo na padinama. biljnim ostacima i organizmima koji žive u zemljištu. Npr. takođe. Samo se manji deo ukupnog fosfora nalazi na raspolaganju biljkama. Proračun đubrenja radi skladištenja pre primene mora da uzme u obzir i količinu fosfora u primenjenom stajnjaku. 2. može da sadrži između 4–8 tona azota po hektaru uglavnom vezanih u organskoj materiji. Rezerve azota u zemljištu mogu biti sasvim dovoljne za veliki broj useva.4. imajući u vidu ograničenu opasnost od ispiranja. količina N će biti preuzeta iz nacionalnih podataka. fosfor je većinom čvrsto vezan za čestice zemljišta. Postoje dve vrste gubitaka N. Veličina rezerve je tesno povezana sa sadržajem organskih materija u zemljištu. Slika se.3 Fosfor Većini useva je potrebno 15–100 kg fosfora po hektaru godišnje. crvene označavaju označavaju gubitke a svetlo-braon strelice nutrijente koji napuštaju farmu. đubrenje radi skladištenja fosfora kako bi se zadovoljile potrebe za naredne tri godine. 2. njen neorganski deo. gas smejavac). Postoje dve vrste gubitaka N. Veličina rezerve je tesno povezana sa sadržajem organskih materija u zemljištu. U ovom slučaju. površinska erozija mineralnih čestica. gde može da dovede do acidifikacije.pod uticajem padavina. odnosi i na farmu bez životinja. Može se izvršiti tzv. ali ne i najmanje važan 7 . one se moraju nalaziti u odgovarajućem obliku da bi ih biljke mogle adsorbovati. 2. Tokovi nutrijenata na farmi za proizvodnju mleka. Postoji nekoliko razloga zbog kojih bi trebalo smanjiti gubitke amonijaka. Azot Skoro sve ukupne rezerve azota koje se nalaze u zemljištu vezane su u organskoj materiji kao npr. Deo fosfora se vraća zemljištu kroz ostatke nakon žetve i drugi organski materijal. Amonijak koji isparava u atmosferu će se pre ili kasnije vratiti u zemljište ili u vodu. može da sadrži između 4–8 tona azota po hektaru uglavnom vezanih u organskoj materiji. Npr. gornji sloj zemljišta 0–25 cm. i drenažni sistemi uklanjaju fosfor. one se moraju nalaziti u odgovarajućem obliku da bi ih biljke mogle adsorbovati. Rezerve u zemljištu su često tolike da mogu da pokriju potrebe nekoliko žetvi. Sadržaj organske materije u zemljištu opada sa porastom dubine. Poslednji. Emisije amonijaka su takođe prepoznate kao jedan od uzroka koji dovodi do izumiranja šuma. ove rezerve su dostupne biljkama samo u relativno ograničenim količinama. Takođe. gubici u vazduh i gubici u vodna tela. humusu. humusu. Većina ovoga se obogaćuje u humusnom zemljištu i odgovara polovini rezerve fosfora akumulirane u zemljištu. Takođe. Plavim strelicama označeni su ulazi nutrijenata. Međutim. gubici u vazduh i gubici u vodna tela. Međutim. Druga polovina rezerve koja se akumulira u zemljištu.5. ove rezerve su dostupne biljkama samo u relativno ograničenim količinama. Skoro sve ukupne rezerve azota koje se nalaze u zemljištu vezane su u organskoj materiji kao npr. je uglavnom vezana u mineralnim česticama i uglavnom nepokretna. biljnim ostacima i organizmima koji žive u zemljištu.5 Gubici azota 2. a sa njim takođe i sadržaj azota. Pre nego što su komercijalna đubriva postala dostupna. Međutim. Slika 2. Sadržaj organske materije u zemljištu opada sa porastom dubine. pri sadržaju organske materije od 5% mase. a sa njim takođe i sadržaj azota. Međutim. Rezerve azota u zemljištu mogu biti sasvim dovoljne za veliki broj useva. fosfor je bio ograničavajući faktor za mnoga zemljišta. Opasnost od ispiranja fosfora je niska zato što je fosfor relativno čvrsto vezan u zemljištu i zemljišni rastvor sadrži fosfor samo u niskim koncentracijama. gornji sloj zemljišta 0–25 cm.

Do denitrifikacije dolazi u odsustvu kiseonika. Kako se kiša cedi kroz zemljište ona povlači sve rastvorene nitrate i druge soli sa sobom. brzine strujanja vazduha i koncentracije amonijaka u stajnjaku. Emisija oksida azota potiče iz procesa de-nitrifikacije zemljišta. Iako podaci potiču iz Švedske. što je prirodan proces. Rezultat pokazuje da se ispiranje azota javlja na svim tipovima zemljišta. Naravno. Pesak i muljevita zemljišta su posebno vodopropusni i imaju mali kapacitet zadržavanja vode. peskovito i mineralno zemljište i različite stope primene. rezultati su generalno primenjivi kao primer ispiranja nutrijenata u zavisnosti od sistema sađenja i intenziteta đubrenja. Drugi maksimum se javlja kasnije tokom kasne zime ili ranog proleća kada zemljište počinje da se suši i nivo kiseonika raste. Proizvodnja amonijaka počinje odmah nakon što se stajnjak našao na podu ili na zemlji. Ispiranje – različiti sistemi sađenja đubrenje – Ispiranje azota zavisi takođe i od sistema sađenja i stope primene đubriva kao što je prikazano u tabeli 2. Amonijak je gas koji se prirodno formira pri raspadu organskog materijala bogatog azotom. Što je više nitrata u zemljištu veći je rizik od gubitaka oksida azota. Veće vrednosti će proizvesti više amonijaka.2 Gubici amonijaka i fosfora u vodna tela Gubici u vodna tela uključuju kako gubitke azota tako i fosfora. Dugogodišnji odnosno trajni pašnjaci na kojima se ne primenjuje azot pokazuju nizak stepen ispiranja. Veći deo amonijaka koja nastaje iz stajnjaka potiče od lako razgradljivih organskih azotnih jedinjenja koja se nalaze u urinu i fekalijama. 2.1. iz fekalija i urina životinja na ispaši. imaće za ishod rapidno povećanje ispiranja. Gubici nutrijenata u vodna tela su posledica površinskog oticanja u reke. lako. Isparavanje amonijaka zavisi od pH vrednosti stajnjaka. Ovi gubici usled oticanja su vodeni rastvori N i čvrstih čestica P. Ispiranje i tipovi zemljišta – Imajući u vidu da je nitratni azot rastvoren u zemljištu. Glinovita zemljišta znatno bolje zadržavaju vodu što za rezultat ima mnogo manje ispiranje nego kada su u pitanju peskovita ili muljevita tla. Proces je brži pri višim temperaturama ali će se odvijati dok god su temperature iznad 0o. jezera i ispiranja u drenažne kanale i podzemne vode.5. padavine i sposobnost zemljišta da zadrži vodu kao i da je propusti treba odrediti koliko će azota da bude isprano iz zemljišta. Navedene vrednosti su prosečne vrednosti za teško glinovito. preko optimalnih potreba biljaka. Površinsko oticanje se pojavljuje u sluča8 ju kada se usevi nalaze na padinama. temperature. S druge strane. postoji povećana opasnost da će se đubrivo koje biljke nisu apsorbovale isprati. U takvim slučajevima ispiranje može da bude ekstremno visoko. Drugi negativni efekat je da oksid azota doprinosi oštećenju ozonskog omotača. Usled promene namene starih pašnjaka i livada obično se primenjuju velike količine stajskog đubriva. u slučaju đubrenja na smrznutim ili snegom pokrivenim poljima ili đubrenja na poljima na kojima je došlo do zadržavanja vode (zabarivanja). s obzirom na to da je ispiranje prirodan proces i da se javlja i tamo gde đubrivo nije primenjeno. Iz tog razloga se ovi tipovi zemljišta karakterišu najvećim ispiranjem (spiranjem). Amonijak isparava prilikom rukovanja stajnjakom u štalama. Njegov efekat je 200–300 puta veći u odnosu na efekat ugljen-dioksida. Do ispiranja azota dolazi usled toga što zemljište obezbeđuje nitratni azot tokom čitave godine uključujući i period kada on nije potreban usevima. Rasprostiranje đubriva na pašnjake neposredno pre kosidbe treba izbega- . iz mešanja biljnih ostataka i zemljišta i u određenoj meri nakon primene mineralnih đubriva. U nesmrznutom zemljištu ovaj proces će se nastaviti tokom čitave zime.razlog je to što azot iz amonijaka predstavlja značajan izvor azota za useve i zbog toga bi o njemu treba voditi računa. Denitrifikacija dostiže svoj maksimum u jesen kada su nitrati akumulisani u zemljištu i kada se jesenje kiše zadržavaju na zemljištu stvarajući anaerobne uslove. Proces denitrifikacije se odvija u nekoliko faza i kao rezultat procesa javlja se transformacija nitratnog azota u gasoviti azot koji se vraća u vazduh. nedavno uzorani pašnjaci pokazuju visok stepen ispiranja. Ispiranje u drenažne sisteme i podzemne vode potiče od procesa mineralizacije zemljišta i količine nutrijenata koja je primenjena. Prekomerna upotreba đubriva. Emisije oksida azota ekstenzivno doprinose stvaranju efekta staklene bašte. skladištenja i tokom i nakon primene.

3.1 Proces mineralizacije Proces pretvaranja organski vezanog azota u mineralni neorganski oblik. koji biljke mogu da adsorbuju. Ali azot je dostupan biljkama samo u relativno ograničenim količinama. Rezerve azota u zemljištu mogu biti dovoljne za veliki broj žetvi. 1 N = Optimalno đubrenje prema potrebama useva i 2 N = Dvostruko đubrenje u odnosu na optimalne potrebe useva. vrše organizmi koji proizvode amonijak koji postaje amonijačni azot. Većina organske materije se mineralizuje u toku godine ali negde ovo može trajati nekoliko godina. Najveći deo azota biljke uzimaju u obliku mineralnog neorganskog azota. 9 .1. 2. humusu. Veći deo amonijačnog azota se transformiše u nitratni azot pomoću takozvane nitrifikacione bakterije. Skoro sve ukupne rezerve azota koje se nalaze u zemljištu vezane su u organskoj materiji kap npr. decenija ili čak i vekovima. naziva se „mineralizacija“. Proces Amonijum azot Slika 2.6 Zemljište kao rezerva i snabdevač nutrijentima Uloga zemljišta je da biljke direktno snabdeva nutrijentima. Tabela 2.6. Nutrijenti su rastvoreni u zemljištu u obliku naelektrisanih čestica koje biljka adsorbuje. Veličina rezerve je tesno povezana sa sadržajem organskih materija u zemljištu.vati ukoliko zemljište nije zasađeno sa zimskim usevima. ostacima biljaka i organizmima koji žive u zemljištu. Prikazane su prosečne vrednosti za glinovita i peskovita zemljišta u Švedskoj. Ispiranje azota u površinske i podzemne vode. Mineralno đubrivo Stajnjak Biljni ostaci Prirodni azot Organski vezan azot Organska materija koja se lako transformiše Organska materija koja se teško transformiše 2. Proces u zemljištu pri upotrebi mineralinih i stajskih đubriva i ostataka useva kao đubriva. Namena zemljišta Đubrenje Ispiranje azota kg/ha Poljoprivredno zemljište 0N 0 1N 18 2N 0 Trajni pašnjak 0N – Nedavno uzoran pašnjak 0N 0–00 Đubrenje: 0 N = Bez đubrenja.

Jednom kada nitrati dospeju u podzemne vode one će tada ostati zagađene decenijama. Plitko iskopani ili izbušeni bunari. Ogromna količina zagađenja dolazi sa velikih farmi goveda i svinja. Prema izveštaju UN Srbija je na 47.2. Poljoprivredni regioni koji doprinose ovakvom zagađenju moraju biti označeni kao osetljive zone. klanice i mesno-prerađivačka industrija čine velike zagađivače. različitog hemijskog sastava – od najboljih za piće do onih sa retkim supstancama za industrijsku proizvodnju. U takvim zonama svaka država treba da primeni specijalne mere kako bi se smanjila koncentracija nitrata ispod propisanih vrednosti. čak i kada se smanji količina nitrata na površini. dok se 75% vraća isparavanjem u atmosferu. kao i rizik od zagađenja. 3. godine Evropska unija je ograničila nitratno zagađenje koje potiče od poljoprivrednih zagađivača. naročito dok su biljke još uspavane. Za vreme veoma velikih padavina u toku perioda vegetacije koncentracija azota i naročito fosfora u površinskoj vodi može biti veoma visoka. kao i da umanji kvalitet vode za piće i da je učini štetnom za zdravlje ljudi i životinja. Zemlje članice su se obavezale da identifikuju vode ugrožene nitratnim zagađenjem ili one koje u bliskoj budućnosti mogu biti ugrožene. kiša i topljenje snega izazivaju spiranje ogromnih količina nitrata u vodene tokove. Ako voda sadrži visoku koncentraciju nitrata treba prestati sa korišćenjem bunara. VODNI RESURSI Vodni resursi – očuvanje i korišćenje Posebnom Direktivom 91/676/EEC iz 1991. Zagađenje podzemnih voda Koncentracija nitrata u podzemnim vodama može da varira u velikim rasponima u toku različitih sezona. Voda za piće treba u tim situacijama da se analizira uz obaveznu proveru bakteriološke ispravnosti. a takođe. Najveća količina se spira nakon jesenjih kiša i u toku topljenja snega. što je slično svetskom proseku. Ispiranje može biti veoma intenzivno kada je zemljište zamrznuto. u površinske vode. budući da voda 3. Zagađenje voda Povećavanje upotrebe veštačkih đubriva i stajnjaka i osoke koji nastaje na farmama i promene u korišćenju zemljišta su glavni faktori progresivnog povećanja nitrata i nitrita u vodi u poslednjih 25 godina. 3. Zagađenje površinskih voda Najniža koncentracija nitrata u površinskim vodama je u letnjem periodu. Na teritoriji Srbije postoji oko 250 lokaliteta sa više od 1.3. koji završavaju u podzemnim vodama.2. Plitke podzemne vode su naročito osetljive na zagađivanje nitratima.2.. Od te količine 25% otiče. mogu da imaju visok sadržaj nitrata ako su nepropisno sagrađeni tako da u njih može da utiče površinska voda ili ako se nalaze pored septičkih jama i ispusta sa seoskog dvorišta.300 prirodnih i veštačkih izvora mineralnih i termomineralnih voda.2. mestu od 180 država sveta po količini vodnih resursa. U toku vlažnog perioda. To može da poveća eutrofikaciju reka.1 Uvod Prosečne godišnje padavine na teritoriji Srbije iznose 734 mm/m2 /god. naročito.1. kada je manja količina padavina i nitrati se više zadržavaju u zemljištu i na taj način se smanjuje njihov priliv 10 . Kriterijum koji treba da se ispoštuje je da koncentracija nitrata bude ispod 50 mg/l u slatkim vodama i da se spreči eutrofikacija. Prirodna koncentracija nitrata u podzemnim vodama pod aerobnim uslovima je nekoliko mg/l i zavisi od tipa zemljišta i geološke situacije. jezera i mora. 3.

odnosno urbanističkim planovima. 3. drveća i sejanjem trave u graničnom pojasu. U ovoj zoni može se ograničiti upotreba pojedinih vrsta đubriva. rezervoara i komora za prekid pritiska. b) uža zona zaštite. Kišnica sa farmi bi trebalo da se sakuplja i koristi za navodnjavanje ili da se odvodi bez mešanja ili zagađenja sa stajnjakom. jezera i akumulacija (tj. godine 11 . osim objekata od posebnog značaja za zaštitu zemljišta. pesticida i herbicida čija upotreba može zagaditi vodu. Zaštita voda Zakonom o zaštiti životne sredine i Pravilnikom o načinu određivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za piće (Sl. Farme treba da imaju kapacitete za odlaganje stajnjaka i osoke u toku zimskog perioda kada je zemlja zamrznuta i usevi nemaju potrebu za nutrijentima. Član 27 pomenutog Zakona precizno definiše zaštitu voda kada kaže: „izvorišta za vodosnabdevanja su zaštićena i mogu se koristiti pod uslovima utvrđenim zakonom“. mineralno Direktiva 91/676/EEC obavezuje na preduzimanje mera koje se odnose na primenu i skladištenje stajskog đubriva među kojima je najznačajnije da: • svaka farma treba da ima dovoljan kapacitet skladištenja stajskog đubriva za periode kada je zabranjena njegova upotreba. Modusi zaštite su: zabranjeno je ispuštanje u podzemne i površinske vode otpadnih voda koje sadrže opasne i štetne materije u količinama. odnosno urbanističkim planovima. Šira zona zaštite utvrđuje se prostornim. P (fosfor) i K (kalijum) dostupna biljkama iz zemljišta sa količinom nutrijenata u gajenim usevima. sa režimima organizacije. u skladu sa hidrogeološkim uslovima. crpnih stanica. izvorišta). granicama vododelnica i drugim korisnicima istih površina. odnosno koncentracijama iznad propisanih graničnih vrednosti. U užoj zoni koja se ne ograđuje. bunara.1. c) zona neposredne zaštite.3. zemljište se može koristiti u poljoprivredne svrhe. kao i vršenje drugih aktivnosti koje mogu pogoršati propisani kvalitet vode u recipijentu. 33/78) vodama je istovremeno dodeljen i status ekološkog – zaštićenog dobra životne sredine. • primena stajskog đubriva je ograničena na 170 kg N/ha/godinu do 2002. glasnik RS br. Životinjama na ispaši ne bi trebalo dopustiti direktni pristup vodotokovima ili bunarima pitke vode radi pića. • primena đubriva treba da je bazirana na ravnoteži između potreba biljaka i rezer vi zemljišta i onoga što se unosi đubrenjem. Srpskim Zakonom o vodama ustanovljene su tri zaštitne zone izvorišta: a) šira zona zaštite. instalacija za popravak kvaliteta vode. Zona neposredne zaštite može se koristiti samo kao senokos. Uža zona zaštite određuje se oko izvorišta. RS 46/91) naznačeno je da se područje uže zone zaštite i zone neposredne zaštite. U stavu 6 člana 45 Zakona o vodama (Sl.3. pesticida i herbicida. uređenja i korišćenja prostora u užoj i široj zoni zaštite. gl. To je opisano u poglavlju 2 – Tokovi nutrijenata. U ratarstvu osnovna mera za zaštitu voda od zagađenja je da se uravnoteži količina nutrijenata N (azot). poglavlju 8 – Ratarstvo i poglavlju 10 – Rukovanje i upotreba stajskog đubriva i organskog otpada. u skladu sa hidrogeološkim i drugim svojstvima zemljišta. Zona neposredne zaštite određuje se oko izvora. Zakon o poljoprivrednom zemljištu zabranjuje ispuštanje i skladištenje opasnih i toksičnih materija u poljoprivredne i irigacione kanale u količini koja bi oštetila i dovela do promena proizvodnog kapaciteta poljoprivrednog zemljišta i kvaliteta vode za navodnjavanje. Bunari sa vodom za piće ne bi trebalo da budu locirani blizu skladišta za stajnjak. utvrđuju prostornim. Uravnotežena proizvodnja će smanjiti rizik od zagađenja površinskih i podzemnih voda. U široj zoni zaštite zabranjena je izgradnja industrijskih i drugih objekata čije otpadne vode i druge otpadne materije iz tehnološkog procesa proiz- 3. Mere zaštite voda Cilj zaštite voda je da se održi i postigne čista voda minimalizacijom gubitka nutrijenata. Kod uzgoja životinja treba primeniti nekoliko mera da bi se smanjio rizik od zagađenja. To će detaljno biti prikazano u poglavlju 8 – Ratarstvo. vodnje mogu zagaditi izvorište.može da sadrže patogene organizme kao i druge opasne organske supstance. Ispiranje nutrijenata sa polja do vodotokova može se smanjiti sadnjom žbunja. zahvata iz reka. ali bez upotrebe đubriva.

grahorica. Štednja vode ili efikasna upotreba. Štednja vode može da smanji troškove. krompir su između ove dve grupe u potrošnji vode. poveća produktivnost i zaštiti izvorište od zagađenja. Površinska izvorišta kao što su napojne jame (lokve. Prvi korak u primeni programa štednje vode je sagledavanje količine vode potrebne za farmu koju treba uporediti sa stvarnom potrošnjom. Daljinski sistem pojila kao što je primena solarnih pumpi ili pumpi za aktiviranje nosnim ogledalom. • Odvojena pojilišta za stoku na pašnjacima treba zameniti centralnim bunarom sa distributivnim cevovodom. posebno. Istovremeno. Dobra obrada zemljišta i đubrenje . Uočeno smanjenje potrošnje vode na domaće životinje može. i onda distribuirati cevovodima vodu na pašnjake. mašine za pranje i sl. Promena starih mašina za pranje veša i suđa sa novim koje efikasno koriste vodu može. Kukuruz. pirinač. soja. treba da se sagleda kao važan deo svakog plana upravljanja farmom. mnogo vode se može uštedeti u objektima za stanovanje. Treba sagledati mogućnost zamene nekoliko pojilišta na pašnjacima sa jednim velikim pojilištem (ili bolje bunarom) koji je centralno lociran (obično na farmi). sočivo i lucerka dobro podnose sušni period. • Farme treba da imaju dovoljni kapacitet skladištenja stajskog đubriva i osoke za periode kada je zabranjena njegova upotreba. rilom odnosno njuškom. • Treba smanjiti nepotrebnu upotrebu vode i treba redovno proveravati curenja i popraviti slavine. životinja na ispaši. Preporuke za zaštitu voda • Uravnotežiti količinu nutrijenata N. • Ispiranje nutrijenata sa polja do vodotokova može se smanjiti sadnjom žbunja.5. Štednja vode na farmama Efikasna upotreba vode kroz štednju može pomoći da se produži životni vek izvorišta. štiteći u isto vreme životnu sredinu.4. domaćinstva i druge potrebe. duvan. Zamenom konvencionalnih kotlića sa maloispirajućim modelima smanjuje se potrošnja vode. Prilagođavanje postojećih objekata kao što su toaleti ili tuševi sa uređajima za štednju vode može značajno smanjiti potrošnju vode. bare) i potoci mogu odgovarajućim merama biti zaštićeni od degradacija. Veoma važno pitanje za farmere je snabdevanje vodom. sa modernim modelima koji imaju malu potrošnju vode. raž. što može da omogući rad farme i za vreme suše. dok proso. • Kišnica sa farmi trebalo bi da se sakuplja i koristi za navodnjavanje ili da se odvodi bez mešanja ili zagađenja sa stajnjakom. • Bunari vode za piće ne bi trebalo da budu locirani blizu skladišta za stajnjak. mak. Takođe. trave. pasulj. da smanji potrošnju vode i čuva energiju. bare) i potoci mogu biti zaštićeni od degrada12 cije sprečavanjem direktnog pristupa stoke i sprečavanjem primene stajnjaka i mineralnih đubriva u blizini izvorišta. Gubici vode isparavanjem i ceđenjem (filtriranjem) iz površinskih izvorišta mogu biti smanjeni instaliranjem pokrivača i/ili folija po dnu korita. 3. takođe. konoplja i crvena detelina najviše koriste vode. čuva vodu. Bunari treba da budu konstruisani tako da se onemogući ulivanje površinskih voda. Navodnjavanje Navodnjavanje se sprovodi da bi se povećali prinosi useva. Prekomerno korišćenje vode u stajama će dovesti do potrebe za dodatnim prostorom za skladištenje a takođe će se odraziti i na cenu rasprostiranja. spojeve i cevi. • Životinjama na ispaši ne bi trebalo dopustiti direktni pristup vodotokovima ili bunarima pitke vode radi pića. Ovas. 3. sirak. spojeve i cevi. pšenica. dr veća i trave u graničnom pojasu. Vodomeri mogu da se koriste za merenje potrošnje vode koja se odnosi na domaće životinje. Preporuke za štednju vode • Sagledati količinu vode potrebne za farmu i uporediti je sa stvarnom potrošnjom. Ne troše sve biljke istu količinu vode na obrazovanje organske mase. Treba smanjiti nepotrebno trošenje vode i treba redovno proveravati curenja i popraviti slavine. suncokret. što može da iznese 75000 litara godišnje za jednu porodicu srednje veličine. mineralno đubrivo i pesticide ili septičkih jama. ječam. da bude indikator njihovih zdravstvenih problema. • Površinska izvorišta kao što su napojne jame (lokve.đubrivo i pesticide ili septičkih jama. • Zameniti stare vodokotliće. sadnjom drveća obezbeđuje se izdizanje obale što smanjuje oticanje vode. P i K dostupnu biljkama iz zemljišta sa količinom nutrijenata u proizvedenim usevima.

U ovu vrstu navodnjavanja spada navodnjavanje kapima i mikroraspršivačima. Površine koje se navodnjavaju stalno rastu tako da se za navodnjavanje često koriste i vode lošijeg kvaliteta. a da se smanje bolesti i korovi. jezera ili rezervoara ili nekonvencionalni izvori kao što su tretirana otpadna voda ili drenažna voda. kako bi se vodeni resursi podelili među korisnicima u cilju zaštite podzemne vode. Navodnjavanje kap-po-kap Drugi sistem lokalizovanog navodnjavanja je kap-po-kap. U našoj zemlji je Zakonom o vodama regulisano istražno i eksploataciono pravo za korišćenje podzemnih voda. Ravnomernija distribucija se postiže sistemom prskalica i raspršivača i proračunato je da ovi sistemi značajno povećavaju plodnost polja sa normalnih 40–45% do 70–80 i 90%. Kod svih sistema za navodnjavanje treba preduzeti mere da se spreči vraćanje vode iz cevi za navodnjavanje i zagađenje čistog izvorišta. prelazak sa raspršivača na sistem kap-po-kap može da smanji potrošnju vode za 50%. Ovo je bitno u kontekstu planiranja vodnih područja. Za navodnjavanje može da se koristi podzemna voda.doprinose visokoj efikasnosti pri upotrebi vode. tehnike koriste linearne ili portabl aluminijske cevi sa mikroraspršivačima. i predstavlja veoma efikasan način dopremanja vode i nutrijenata biljkama. a preko 80 m3/h zahteva formalnu dozvolu. što vodi pogoršanju plodnosti zemljišta i njegovom zagađenju. Crpljenje više od 8 m3/h mora biti prijavljeno vlastima. Korisnik podzemnih voda je u obavezi da izradi elaborat o rezervama podzemnih pijaćih voda. U Srbiji se povrće navodnjava da bi se dobili visoki prinosi. prava su rezervisana i crpljenje vode zahteva dozvolu u slučaju da su u pitanju veće količine. glasnik RS 44/95). Prinos useva može da se poveća unapređenjem upravljanja vodom i plodnošću. Kontrola efikasnosti navodnjavanja i sprečavanje prekomerne upotrebe vode postiže se merenjem vlažnosti zemljišta. soju i šećernu repu. Ove prednosti su moguće samo onda kada je sistem za navodnjavanje kap-po-kap dobro dizajniran. a farmeri. Voće se takođe navodnjava jer je proizvodnja time profitabilnija. Površinsko navodnjavanje Površinsko navodnjavanje podrazumeva navodnjavanje kada se voda kreće po površini gravitacijom. sa stočarskih farmi i sl. Čak i ako sistem kapi ili raspršivača značajno povećava efikasnost dopremanja vode. Ovaj sistem je veoma neefikasan u smislu korišćenja vode. Kod mnogih kultura. ili voda ispumpana iz bunara. ali nemaju sisteme za navodnjavanje. 4. gradske otpadne vode i vode iz industrije. takođe. Konvencionalno navodnjavanje Od opreme može da se koristi crevo sa adekvatnim nastavkom. Zakonom o utvrđivanju i razvrstavanju rezervi mineralnih sirovina i prikazivanju podataka geoloških istraživanja (Sl. farmeri biti podstaknuti da gaje druge kulture koje zahtevaju više vode. 2. korišćen i održavan. površinska voda reka. kvaseći i infiltrirajući se u zemlju. žele da navodnjavaju kukuruz. Može da se sakuplja kišnica sa krovova i nekorišćene zemlje. možda. Kada se za navodnjavanje sistemom kap-po-kap koriste cevi od polietilena prinosi mogu još više da se uvećaju. Sve gore navedeno regulisano je Zakonom o geološkim istraživanjima (Sl. Navodnjavanje mora pažljivo da se isplanra i treba da se uskladi upotreba vode sa aktuelnom količinom dostupne vode i potrebama gajenih kultura. Navodnjavanje može da se svrsta u četiri različite kategorije koje su navedene u nastavku teksta. U Francuskoj prema zakonu o vodi iz 1992. list SRJ 12/98) i Pravilnikom o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi podzemnih voda i evidencije o njima (Sl. Druge . Lokalizovano navodnjavanje sa mikro raspršivačima Distribucija vode pod malim pritiskom kroz cevi i primenjuje se ispuštanjem male količine do svake biljke ili u njenoj neposrednoj blizini. 3. Opasnost od zaslanjivanja pojavljuje se pre svega u oblastima gde je potrošnja vode 13 1. ne znači da će sigurno doći do uštede vode jer će time. Stvaraju se manje kapljice koje samim tim stvaraju i manju eroziju. list SFRJ 53/79). kome prethodi izrada projekta detaljnih hidrogeoloških istraživanja. Nadležni državni organ vodi knjigu evidencije o stanju rezervi podzemnih voda.

Smatra se da su vertikalne drenaže efikasan načina za odvođenje viška površinksih voda. Problem su zemljišta sa nagibom većim od 3%. održavanju i radu. • Uvek analizirajte industrijske otpadne vode na sadržaj opasnih supstanci pre nego što ih koristite za đubrenje. za dispoziciju otpadne vode koriste se druga rešenja. Industrijske i urbane otpadne vode sadrže manje azota. U otpadnim vodama sa stočarskih farmi i iz naselja nalazi se i veća količina fosfora. Voda se . površine 14 3. produbljivanja. Protok vode je gravitacioni i potpovršinski sa ciljem da se spreči razvoj neprijatnog mirisa i insekata. • Otpadne vode domaćinstva uvek treba pre upotrebe sakupljati i tretirati. Na velikim stočarskim farmama za navodnjavanje se često koristi razređeni tečni stajnjak. • Budite svesni rizika od zaslanjivanja. Akvatični ekosistemi za tretman otpadnih voda Konstruisana mokra polja (CW) za tretman zagađene vode oponašaju sposobnost prirode za samoprečišćavanjem. 3. • Uvek analizirajte otpad iz naselja na bakterijsku ispravnost pre nego što ga koristite za đubrenje. što može da poveća uticaj na okolinu.Takođe. Pre upotrebe otpadnih voda za navodnjavanje treba analizirati sadržaj štetnih materija. Slike sa graničnim vrednostima ovih supstanci su prikazane u poglavlju 8. naročito kad se takva otpadna voda koristi kod povrtarskih kultura. Otpadne vode sa veoma visokom koncentracijom štetnih materija ne treba koristiti za navodnjavanje.6.6.4 l/s može doći do erozije. Gde karakteristike tla ne omogućuju primenu upojnih sistema. međutim. Sledeći problem. što je povezano sa neracionalnim navodnjavanjem i visokim nivoom podzemne vode. Preporuke za otpadnu vodu • Budite svesni rizika predoziranja N i P ako koristitite razblaženi stajnjak za navodnjavanje. Ovakvi uslovi karakterišu Vojvodinu. Rastvaranje tečnog stajnjaka i otpadne vode treba da se radi imajući u vidu navodnjavanje. Zato se prilikom projektovanja farmi mora planirati i obezbediti potrebna količina kvalitetne vode za razblaživanje tečnog stajnjaka. Jedan od glavnih problema kod upotrebe tečnog stajnjaka predstavlja visoka koncentracija azota. • Navodnjavati noću jer se tako smanjuju gubici vode usled isparavanja kao i stres kod biljaka • Budite sigurni da vam je dozvoljena upotreba vode za navodnjavanje. Čak i pri umerenom intenzitetu navodnjavanja nalivanjem kroz brazde sa oko 0. Preporuke za navodnjavanje • Navodnjavanje mora pažljivo da se isplanira i treba da se uskladi upotreba vode sa aktuelnom količinom dostupne vode i potrebama gajenih kultura. Od tih rešenja najefikasniji su sistemi filtracije sa intermitentnim protokom ili recirkulacijom kroz granulovane filterske materijale. CW rade bez mašinske i električne opreme čime se štedi na materijalu. Ratarstvo. • Koristite sistem za navodnjavanje sa visokom efikasnošću. Uglavnom. jer se na taj način smanjuje potreba za skladišnim kapacitetima. U takvim uslovima naročito je ritska zemlja podložna zabarivanju. za njegovu racion alnu upotrebu. • Navodnjavanje treba da se koristi kod najprofitabilnijih kultura. koji je u vezi sa navodnjavanjem. • Budite svesni rizika od erozije. je erozija.za transpiraciju i evaporaciju veća od padavina. Drugi problem predstavlja zabarivanje. • Upotreba vode lošijeg kvaliteta može da odvode do pogoršanja plodnosti zemljišta i njegovog zagađenja. treba voditi računa i o bakteriološkoj ispravnosti vode iz naselja.1. • Izbegnite prekomernu upotrebu vode praćenjem efekata navodnjavanja merenjem vlažnosti zemljišta. čuvanje i primenu otpadne vode. Pri navodnjavanju kroz brazde dolazi do deformacije zalivnih brazda i do njihovog potkopavanja tj. Sistem se sastoji od nekoliko uzastopnih bazena izolovanih folijom i napunjenih supstratom. Otpadne vode Vodni resursi su sve skromniji. Do zabarivanja dolazi i usled lošeg održavanja sistema za navodnjavanje. mogu da sadrže veće količine štetnih materija koje mogu da uđu u lanac ishrane i ugroze zdravlje ljudi i životinja. a potreba za vodom stalno raste što nameće potrebu za korišćenjem i prečišćavanjem otpadnih voda za navodnjavanje. kao i tehnička rešenja za skupljanje tj.

direktno ili indirektno proizvede naglo pogoršavanje kvaLIMNOS-Company for Applied Ecology d.o. posle čega voda postaje neprikladna za upotrebu od strane korisnika i dovodi do visokih neravnoteža akvatičnih ekosistema. sistem se može završiti sa otvorenom lagunom za višenamensku upotrebu prečišćene vode (navodnjvanje ili nalivanje zelenih površina. Ako je neophodno. U toku tretmana toksična jedinjenja se razgrađuju. delimično ugrađuju u biljke i delimično zaostaju u supstratu i mogu se periodično uklanjati iz prvog bazena u ciklusima uz umerene troškove. Slovenia Slika 3. nemara ili prirodnih nepogoda.).o. močvarnog bilja i aktivne uloge fizičkih i hemijskih procesa. Neophodno je obezbediti mesta deponovanja veštačkog i organskog đubriva. što je posebno značajno u oblastima ugroženim poplavama. vodene kulture) ili kao pejzažni element. havarija. Konstruisana mokra polja su najefikasnija kada se koriste kao završni tretman prethodno prečišćenje ili veoma slabo zagađene otpadne vode sa niskim BOD 5 liteta voda kao posledica nekih udesa. 3. Neophodno je proceniti potencijalni rizik i uspostaviti mere bezbednosti da bi se on minimizirao.1.tretira do zahtevanih propisa pomoću mikroorganizama. Načelni izgled konstruisanog mokrog polja. 15 .7. kao i hemikalija koje se koriste (pesticidi i dr. protivpožarne svrhe. Akcidentno zagađenje vode Akcidentno zagađenje je ono koje.

4. a teški metali i štetne materije mogu dospeti u podzemne i površinske vode. Poljoprivreda ima uticaj na vode zbog njihove upotrebe/potrošnje i zagađenja. Poljoprivreda i životna sredina su u kompleksnom međusobnom odnosu. skladišta za stajnjak ili spremišta za stajnjak na poljima. Ipak ne mogu se prevideti mnogi pozitivni uticaji koje poljoprivreda ima na životnu sredinu. Voda se zagađuje nitratima koji se izlučuju iz mineralnih đubriva sa drugim štetnim jedinjenjima kao što su. korišćenje zemljišta u poljoprivredne svrhe menja pejzaž i staništa divlje flore i faune. Ozbiljno smanjenje nivoa rastvorenog kiseonika može izazvati uginuće celokupnog rečnog živog sveta. Stajnjak može dospeti u površinske vode direktno od životinja na ispaši ili usled oštećenja na strukturi skladišta. a uticaji poljoprivrednih aktivnosti na životnu sredinu nisu jednostavni i često je teško razumeti ih u potpunosti. a amonijak oksiduje trošeći rastvoreni kiseonik. Promena dosadašnjih poljoprivrednih aktivnosti je ključna tačka za smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu koje istovremeno povećavaju korist od poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivredna proizvodnja takođe zagađuje vode u kanalima. Drugi uslovi koji povećavaju rizik od spiranja stajnjaka u površinske vode su strmi nagibi zemljišta. fosfati.1 Vodna tela Na mnogim farmama bunari koji snabdevaju ljude pitkom vodom locirani su u blizini izvora zagađenja voda. intenziviranje efekta staklene bašte.1. Na primer dobra poljoprivredna praksa koja čuva zemljište i povećava produktivnost poboljšanjem kvaliteta zemljišta istovremeno povećava količine organske materije u zemlji bogate ugljenikom. rekama i jezerima. ulja. čime se smanjuje količina raspoloživog kiseonika u vodi neophodnog za podvodne biljne i životinjske vrste. Ovakva blizina može biti vrlo 16 . biorazgradivi materijal se razgrađuje.1 Upotreba đubriva Primena mineralnih i organskih đubriva je vrlo važna agrotehnička I ekonomska mera. Na primer. UTICAJ NA ŽIVOTNU SREDINU Izvori negativnih uticaja poljoprivredne proizvodnje na životnu sredinu opasna po zdravlje ljudi. u suprotnom visoka koncentracija nutrijenata može izazvati eutrofikaciju vodnih tela. oštećenje ozonskog omotača. jake kiše. disbalans kiselosti vode/zemljišta. posebno ukoliko dođe do ki- 4. prekomerna upotreba đubriva može da ugrozi kvalitet vode i zemljišta. mala poroznost tla i blizina površinskim vodama kao što su reke i jezera. Kada se ispušta u površinske vode. Oticanje/spiranje sa polja na kojima je primenjen stajnjak može takođe biti izvor kontaminacije patogenima. patogeni organizmi i pesticidi. staje. primena stajnjaka na zasićeno ili zamrznuto zemljište može rezultovati dospevanjem u vodotoke. 4. Stajnjak Jedni od najozbiljnijih izvora zagađenja voda su dvorišta stočnih farmi. a time predstavlja globalni gubitak ugljen dioksida koji se iz atmosfere povlači putem biljaka. prelivanja ili greške farmera i sl. pa stoga primena đubriva mora odgovarati potrebama poljoprivrednih kultura za nutrijentima. emisije gasova u vazduh iz poljoprivrede izazivaju pojavu kiselih kiša. masti. Međutim. Stajnjak u površinske vode može dospeti i putem spiranja ukoliko je primenjen u prekomernim količinama ili nije primenjen na odgovarajući način.

groznica. Mycobacterium avium Rane na koži. gasovi u abdomenu Bolovi u abdomenu i mišićima. bubrezima Mikro-organizam uzročnik Simptomi . otežano disanje Kašalj. ukočenost. mučnina. glavobolja. bolovi u grudima. bol u abdomenu. spazam mišića vilice. groznica Upala pluća Coxiella burneti Groznica. mučnina. nedostatak daha Groznica. žutica Bacillus anthracis Escherichia coli (neki serotipovi) Leptospira Pomona Salmonella Clostridium tetani Mycobacterium tuberculosis. povraćanje. žmarci. groznica. Do zagađenja voda može doći ukoliko se ostaci đubriva i prazna ambalaža neadekvatno odlažu. krvavi ispljuvak.1 Neke bolesti i paraziti iz stajnjaka prenosivi na ljude Bolest Bakterije Anthrax / Crni prišt Colibaciliosis Leptospirosis Salmonellosis Tetanus Tuberculosis Rikecije Q groznica / Kju groznica virusi Foot and Mouth / Slinavka i šap Psittacosis / Psitakoza Paraziti/Metazoa Ascariasis / Askarioza Sarcocystiasis / Sarkocistioza Ascaris lumbricoides Sarcosystis species Gliste u stolici ili izbljuvku. glavobolja. gubitak daha. stvarajući mogućnost za mehanizam transporta patogena površinskim tokovima voda. Negativan uticaj prodiranja mineralnih đubriva u vode ogleda se u povećanim koncentracijama nitrata i fosfata. kašalj. bol Dijareja. žmarci. letargija. upala pluća. bolovi u grudima i abdomenu. groznica Bolovi u abdomenu. osip na koži. povraćanje. groznica. njihovoj akumulaciji i konačno Tabela 4. bolovi u mišićima.šnog perioda odmah nakon primene stajnjaka. groznica. suv kašalj. Mineralna đubriva Uopšteno govoreći. dijareja. kašalj. dijareja. glavobolja Snažni grčevi mišića. Mikroorganizmi se obično zadržavaju u slojevima blizu površine tla. umor. grlobolja. ili se oprema za primenu ispira na mestima neodgovarajući za ove svrhe. bolovi u abdomenu 17 Virus Virus Osip. mineralna đubriva predstavljaju rizik za životnu sredinu ukoliko se ne skladište ili se njima ne rukuje sa odgovarajućom pažnjom.

Ukoliko se koristi ova tehnika neće biti štetnog efluenta iz silaže. azotove okside i amonijak. dima. Cu (bakar). Najznačajniji izvori zagađenja su silosi koji nisu projektovani. ne primenjuju i ne odlažu pesticide na odgovarajući način. ili su neodgovarajuće konstrukcije što rezultuje curenjem. isparljivih azotnih jedinjenja neprijatnog mirisa (tzv. kanale za sakupljanje ili oštećene bazene i pukotine. tekstil. Incidenti sa zagađenjem voda dešavaju se svake godine zato što poljoprivrednici ne skladište. ne postoji sistematsko praćenje potrošnje i primene pesticida. ne pripremaju.1. 4. pa su zato njihovo sakupljanje i skladištenje i rasprostiranje na zemljište dve najvažnije kritične tačke u njihovom rukovanju. koru ili drugi biljni materijal. gasove sa efektom staklene bašte – metan. što može dovesti do akutnih trovanja ili akumulacije ovih toksičnih elemenata. On se lako može proceđivati kroz podove silosa. neće se pojavljivati efluent. Ova praksa uzrokuje emisije gasova sa efektom staklene bašte (metan).2 Atmosfera Izvori zagađenja vazduha od poljoprivrednih aktivnosti dolaze iz objekata i dvorišta na stočarskim farmama. Iz tog razloga Republički zavod za statistiku ne objavljuje nivo potrošnje pesticida u svom Statističkom godišnjaku.2. rasuti/raspoređeni na odgovarajući način ili su oduvani u vodotoke tokom primene. otpadno drvo. otpake od hrane. Amonijak koji se 4. Ove otpadne vode su mnogo veći zagađivači od kanalizacione vode iz domaćinstva sa velikim BPK (biološka potrošnja kiseonika).5 Voda zagađena pesticidima Iako upotreba pesticida u Srbiji nije velika. obradivih površina u toku i nakon primene stajnjaka i mulja. skladišta i primene stajnjaka U poljoprivredi se amonijak tradicionalno prepoznaje kao problem koji se javlja u objektima za uzgoj stoke sa vrlo lošom ventilacijom ili u onima koji se loše održavaju. otpadnu zemlju ili kompost. Prašina se sastoji od čestica zemlje koje su rezultat erozije vetrom. a tako dospevaju i u žive organizme.1.3 Efluenti iz silosa/silaže Efluenti iz žitarica. Cd (kadmijum).2 Otpadne vode sa farmi Otpadne vode sa farmi obično se sastoje od prljave vode (oced iz biljnih kultura. supstance sa neugodnim mirisima koji potiču od raspadanja životinjskih ekskremenata).1 Gubici amonijaka iz štala. Ukoliko se biljke u silaži prethodno osuše a sadržaj vode smanji do 30%. pića ili materijala koji se koriste u pripremi hrane ili pića. Otpadne vode sa farmi se tradicionalno sakupljaju u jamama. 4. trave i mahunarki koje se čuvaju u zatvorenim jamama. izgrađeni i održavani na odgovarajući način. Prethodno sušenje silaže je centralna stavka u modernim tehnikama silaže. Ovakva praksa donosi u vodu i tlo teške metale kao Hg (živa). i dr. s obzirom da mešavine ovih organskih otpada imaju visoki sadržaj BPK. Tokovi emisije sadrže: prašinu. transporta i primene nekih đubriva (posebno kreča i praškastog superfosfata). ukoliko jame nisu adekvatno izgrađene. Nakon čuvanja u periodu od uobičajenih 60 dana nataloženi mulj se primenjuje na poljima kao đubrivo.1. otpadni papir. objekata za proizvodnju stočarskih proizvoda i dr. 4. 4.eutrofikaciji i odumiranju vodenih vrsta biljaka i životinja. Cl (hlor). uglavnom zbog toga što nisu uskladišteni. Pesticidi povremeno mogu izazvati zagađenje vode. 4. a može doći i do curenja iz jama u podzemne vode. mulj od otpadne hartije. sa 200 puta višim stepenom zagađenja od netretirane kanalizacione otpadne vode. u silaži na poljima ili u silosima predstavljaju jedne od najkoncentrisanijih i najštetnijih zagađivača na farmi. Rizici od zagađenja vodotokova i podzemnih voda su slični onima od otpada od stočarstva. tečnost od pranja opreme u izmuzištu i mlekari). Može imati fatalne efekte na životinje i biljke ukoliko dospe do vodotoka. Efluent od silaže je vrlo korozivan i može oštetiti beton i čelik.1.4 Otpad iz domaćinstava Otpad koji se svakodnevno stvara na farmi takođe može izazvati probleme ako se njime ne rukuje na odgovarajući način. Sr (stroncijum). Ovaj otpad sadrži 18 . Intenzivna zagađenja vodnih tela mogu se dogoditi ukoliko su objekti za skladištenje ili bazeni neodgovarajućeg kapaciteta što rezultuje prelivima.

4. melasa). a time i na proizvodnju. Amonijak se nagomilava u zemljištu/vodi putem oksidacije u nitrate. utičući na nivo kiselosti okolnog zemlji- šta što dovodi do problema tamo gde okolina ima nizak kapacitet da ublaži kiselost.2. Neki od gasova (amonijak. Promene u upravljanju zemljištem izazivaju povećanje ili smanjenje sadržaja organske materije. nutrijenata i mikroelemenata) i mikrobioloških karakteristika. Opšte govoreći amonijak predstavlja rizik za životnu sredinu bilo da se pojavljuje kao gas ili kada se prenese u zemljište i vode. a posebno na njegovu strukturalnu stabilnost. a time se povećava mogućnost emisije amonijaka u vazduhu. Isparenja amonijaka iz životinjskih ekskremenata (feces. Gajenje zelenih kultura i trava na prethodno obrađenom zemljištu u toku nekoliko godina može povećati organsku materiju. Organska materija se smanjuje i usled erozije i uklanjanja površinskog sloja. hemijskih (pH. metan i ugljen-dioksid) imaju uticaj na globalno zagrevanje i pojavu kiselih kiša. koliko vode zadržava i u kojoj meri su nutrijenti raspoloživi za biljke. Stabilnost tla se ogleda u verovatnoći pojave erozije. U stajama za stoku i svinjcima gde se stajnjak i urin ne uklanjaju blagovremeno može doći do visoke koncentracije amonijaka i isparavanja u atmosferu. Skladišta za čvrsti i polučvrsti stajnjak je. Sađenje iste kulture nekoliko godina zaredom na jednoj površini bez rotacije kultura smanjuje sadržaj organske materije. Do gubitaka amonijaka usled primene organskih đubriva/stajnjaka na zemljištu može doći ukoliko se on odmah ne prekrije (izmeša) zemljom nakon primene ili ako se nanosi na alkalno do neutralnog zemljišta. Ovo smanjenje organskog materijala umanjuje prinose useva. čime se uklanja sloj bogat organskim jedinjenjima. hemijske i biološke osobine. Od velikog je značaja istaći činjenicu da mešanje efluenata iz silaže i stajnjaka i mulja produkuje smrtonosne gasove. bazena ili silosa koji sadrže polutečnu hranu (npr. Skladištenje bilo koje vrste stajnjaka praćeno je emisijama amonijaka. međutim. Nepokriveni silosi ispuštaju jake mirise. skladišta za stajnjak. sadržaj organske materije. koliko je lako kultivisati tlo.2 Neprijatni mirisi koji potiču od stočarske proizvodnje Neprijatni mirisi iz stočarske proizvodnje mogu poticati iz štala. iz praktičnih razloga. posebno u uslovima vlažnog zemljišta. Da bi se odr19 . Korišćenjem plastikom pokrivene silaže pakovane u bale smanjuje se pojava neugodnih mirisa i postoje male šanse da im budemo izloženi u bilo koje vreme. Jedna od opcija je prekriti gomilu stajnjaka sa slojem slame debljine oko 30 cm i pustiti da slama upije amonijak. nemoguće prekriti. Stabilnost tla takođe utiče na ponašanje i mobilnost zagađujućih supstanci. Visok sadržaj proteina u stočnoj hrani povećava količinu azota u ekskrementima. Životinjski stajnjak je organska smeša ugljenih hidrata. Veliki broj isparljivih jedinjenja je identifikovan kao nusproizvod raspadanja stajnjaka. urin) mogu imati značajan negativan efekat ukoliko se ne poštuju pravila dobre higijene u objektima za uzgoj stoke.akumulira unutar sistema objekata može negativno uticati na zdravlje životinja. iritira oči i respiratorni trakt čak i u malim koncentracijama. Amonijak takođe ima negativan uticaj na ljudsko zdravlje.3 Degradacija tla Degradacija tla je gubitak plodnosti usled promena fizičkih (tip tla. vlažnost). Ponavljanje mera kultivacije može ubrzati gubitak organske materije u tlu. proteina i drugih nutrijenata koje mikroorganizmi mogu lako da razgrade. Da bi se izbegao ovaj gubitak azota mora se minimalizovati direktni kontakt između vazduha i stajnjaka. tekstura. 4. i ako se stočna hrana ili silaža ne skladište/ drže na odgovarajući način. 4.1 Gubici organske materije u tlu Sadržaj organske materije u površinskom sloju tla utiče na njegove fizičke. masti.3. Poljoprivredne aktivnosti imaju značajan uticaj na poboljšanje i pogoršanje ovih karakteristika. Skladište stajnjaka treba da bude prekriveno.

pesticida i baketrija vezanih za tlo • Blokiranje drenažnih kanala. gde takođe može ugroziti kvalitet vode. Erozijom se lakše uklanjaju sastavni delovi tla manje gustine kao što su organski materijal. 4.3. Tlo erodirano vodom ima efekte kao što su: • Erodirano tlo nagomilano u nizijama i susednim njivama • Pogoršan kvalitet vode nizvodno • Ugrožavanje akvatičnih ekosistema nizvodno usled sedimentacije i dodatka nutrijenata. primene pesticida i herbicida. Više detalja prikazano je u Poglavlju 8 – Ratarstvo. Zaštita bilja u rukovanje pesticidima. koji putem lanca ishrane mogu ugroziti zdravlje ljudi i životinja. otežava rad mehanizacije i taloži se u kanalima pored puteva. 4. Visoke koncentracije teških metala imaju toksičan efekat. glina i mulj. kao što su Escerichia Colli. Kada se izgubi površinski sloj (usled spiranja ili oduvavanja vetrom) nutrijenti i organske materije potrebne za biljke se često izgube zajedno sa njim.3. bakterijama i sporama Povećane koncentracije gore pomenutih elemenata mogu se pojaviti usled primene agrotehničkih mera. Prilikom upotrebe mulja iz sistema prečišćavanja urbanih otpadnih voda i komposta kao đubriva. doprineti prenosu nekih biljnih patogena i smanjiti prinos useva.žao ovakav visok nivo. tj. koji su najčešće najplodniji delovi tla. Indirektni uticaji se javljaju kada se erodirano tlo nagomilava na drugom mestu. Direktni uticaj gubitka tla i nutrijenata na gazdinstvo podrazumevaju: • Niži nivo plodnosti • Pojava brazdi i jaruga na oranicama • Manji prinosi useva • Manje vode infiltrirane u tlo • Veća pojava kore na zemljištu • Više spiranja u proleće i nakon oluja. Vraćanje ostataka useva u zemljište ili primena kabastog organskog đubriva postepeno povećava sadržaj organske materije u obradivom zemljištu ukoliko se ovo ponavlja nekoliko godina. organskim opasnim materijama. Indirektni uticaji erozije vetrom nastaju usled odnošenja tla. Ovi elementi se akumuliraju u biljkama. može doći do pojave patogenih mikroorganizama u zemljištu. zajedno sa nutrijentima.3 Gubitak tla usled erozije Erozija tla ima uticaje direktno na gazdinstvo (smanjenje prinosa i prihoda sa farme) i indirektno (zagađenje vode suspendovanim česticama i sedimentom i zagađenje nutrijentima i pesticidima koji su nošeni česticama tla). što može ugroziti opstanak semena i rast. Prašina utiče na kvalitet vazduha.2 Zagađivanje tla teškim metalima. 20 . plodored može da zahteva sejanje trave. pa su iz tih razloga one uređene zakonima Više detalja dato je u Poglavlju 11. ulaze u lanac ishrane i dospevaju do životinja i ljudi. Značajno povećanje sadržaja organske materije u obradivom zemljištu će povećati količinu azota raspoloživog za potrebe useva. pesticidima ili patogenima koji se mogu vezati za tlo. Salmonella i Proteus. Jedan od izvora akumulacije toksičnih materija je i upotreba fosfatnih đubriva sa značajnim količinama teških metala.

glasnik RS br. Politika korišćenja voda definisa na je Zakonom o vodama. preduzeća „Srbijavode“ i „Vode Vojvodine“.1 Pravni okvir sektora upravljanja vodama Sektor voda je u Republici Srbiji u nadležnosti Ministarstva za poljoprivredu. imajuću u vidu tranzicioni period. 44/95) • Zakon o utvrđivanju i razvrstavanju rezer vi mineralnih sirovina i prikazivanju podataka geoloških istraživanja (Sl. uredbi. šumarstvo i vodoprivredu (MPŠV) i Direkcije za vode. glasnik RS br. S obzirom da se smatraju i mineralnim resursom. glasnik SFRJ br. ZAKONODAVSTVO Planirani i propisi na snazi iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine u Srbiji . 46/91. je stalno podložna promenama. Najznačajniji zakon koji upravlja sektorom voda u Srbiji je Zakon o vodama iz 1991.5/68) • Uredba o kategorizaciji vodotoka (Sl. glasnik RS br. a konačnu odluku donosi republič- Zakon o vodama . godine. pravilnika i različitih odluka su značajne za pripremu PDPP u Srbiji. br. Sledeće četiri grupe zakona.31/82) • Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja (Sl. 5. koji predstavlja osnovni dokument za najveći deo aktivnosti i mera koje se preduzimaju u oblasti voda. pravilnike i odluke koji regulišu korišćenje i zaštitu voda. Kao što se u nastavku može videti. glasnik RS br. glasnik RS br. zaštitu od voda. 33/78) • Pravilnik o opasnim materijama u vodama (Sl. 53/93.11/2002) • Uredba o klasifikaciji voda (Sl.1. glasnik RS br. kriterijume i metode vršenja aktivnosti u upravljanju 21 5. korišćenje i upravljanje vodama kao resursom od javnog interesa. 12/98) • Pravilnik o klasifikaciji i kategorizaciji rezer vi podzemnih voda i njihove evidencije (Sl. glasnik RS br. 48/94. Glasnik SRS br. 47/03) • Uredba o utvrđivanju vodoprivredne osnove (Sl. glasnik SRS. Zakone.1 Zakoni i pravilnici u oblasti upravljanja i zaštite voda 5. 67/93. Pregled koji sledi ilustruje status ovih zakona u vreme kada je rađen ovaj izveštaj. kao i politike i procedure u ovom sektoru. podzemne vode su u određenoj meri i u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energije i Pokrajinskog sekretarijata energetike i mineralnih resursa. generalno govoreći. 5/68) • Pravilnik o načinu određivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za piće ( Sl.ka i pokrajinska vlada. Zakon propisuje zaštitu voda. 23/94) • Odluka o utvrđivanju Plana za zaštitu voda od zagađivanja i Plan (Sl. glasnik SRS. priprema nadležna institucija Republike i APV. Zakoni se često menjaju. glasnik RS br. 6/91) • Generalni plan za kontrolu poplava (Sl. U Autonomnoj Pokrajini Vojvodini (APV) odgovornost je produžena i na Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu. br. postoji veliki broj različitih zakona i pravilnika u sektoru voda: • Zakon o vodama (Sl. Politike i procedure vezane za sektor voda. dopunjuju i usvajaju. predlažu ministarstva i sekretarijati.54/96) • Zakon o geološkim istraživanjima (Sl. glasnik RS br. šumarstvo i vodoprivredu. a sprovode ih nadležni organi. 53/79) • Zakon o planiranju i izgradnji (Sl.34/03) Važeća regulativa u Srbiji.

Sl. granične i prekogranične vode i međurepublička vodna tela u Srbiji. glasnik RS br. glasnik RS br. kao i nadzor i praćenje primene njegovih odredbi. glasnik RS br.1. Novi zakon o vodama (NZV) je pripremljen u nacrtu od strane MPŠV/Uprava za vode kako bi se ukazalo na pitanja nerešena važećim zakonom. 31/82 i Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda. poljoprivrednog i šumskog zemljišta i dobara od opšteg interesa obuhvata očuvanje produktivnosti. glasnik SRS br. uključujući i vodu za piće. 47/83). korišćenje i uređenje tla. biosfere i biodiverziteta. 12/95) • Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja. vazduha. pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina (Sl. Zakon pokriva površinske i podzemne vode. 23/94). uredbama i podzakonskim aktima. glasnik RS br.vodama. šuma. glasnik RS br. organizaciju i finansiranje upravljanja vodama. glasnik SRS br. glasnik RS br. konflikt ovlašće22 nja/nadležnosti između Ministarstva za lokalnu samoupravu i Ministarstva za životnu sredinu. kao što su: preklapanje ili nekompatibilnost za drugim zakonima. glasnik RS br. Glasnik RS br. glasnik RS br. 84/05) • Uredba vlade za utvrđivanje liste projekata za koje je obavezna izrada studije procene uticaja na životnu sredinu i liste projekata za koje se može tražiti izrada studije procene uticaja na životnu sredinu (Sl. . 83/06) • Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. Cilj novog zakona je da stvori uslove za učešće javnosti i demokratsko donošenje odluka i da obezbedi kontrolu u svim fazama aktivnosti i razvoja vezanih za vode. Član 22 Zakona definiše zaštitu tla i zemljišta: „Zaštita. Novi zakon još uvek nije usvojen. termalne i mineralane vode. 47/83). Sektor zaštite životne sredine uređen je sledećim zakonima: • Ustav Republike Srbije (Sl. glasnik RS br. zabranjujući narušavanje zakonski utvrđene klase vodotoka nizvodno od mesta ispuštanja otpadne vode. 55/01) • Uredba vlade o vrstama aktivnosti koje su predmet integrisane dozvole (Sl. 31/82) i Pravilnikom o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda (Sl. glasnik RS br. Određeni niži nivo aspekata i projekata u oblasti životne sredine je regulisan na nivou opštine. glasnik RS br. Sistematsko praćenje kvaliteta površinskih i podzemnih voda sprovodi se na zakonski definisan način (Pravilnik o opasnim materijama u vodama.2 Pravni okvir sektora zaštite životne sredine Ministarstvo za zaštitu životne sredine (MZŽS) je glavna institucija u Srbiji nadležna za pitanja zaštite životne sredine. glasnik RS br. 84/05) Zakon o zaštiti životne sredine obezbeđuje osnovu za zaštitu zemljišta. NZV je u skladu sa međunarodnom praksom i trendovima u oblasti korišćenja i zaštite voda (npr. ovaj pravilnik definiše maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK) u zemljištu i vodi uglavnom za teške metale. prenos vlasništva sa države na vodovode. vode. Njegov sadržaj je harmonizovan sa relevantnom EU regulativom. Kvalitet otpadnih voda regulisan je Pravilnikom o opasnim materijama u vodama (Sl. koji na žalost nije kontinualan. 5. ali ne uzima u obzir koncentracije nutrijenata. 25/96 i 26/96) • Pravilnik o načinu postupanja sa otpadima koji imaju svojstva opasnih materija (Sl. 135/04) • Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja (Sl. Sl. 135/04) • Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. Pravilnik o opasnim materijama u vodi definiše MDK za opasna elementa i jedinjenja koja su zabranjena za direktno ili indirektno ispuštanje u vodna tela i maksimalne koncentracije za opasna jedinjenja u vodotokovima. biljaka i životinja. Okvirna direktiva o vodama) i zaštite od voda. 135/04) • Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. u skladu sa Programom koji usvaja Vlada. Međutim. Sistematsko praćenje kvaliteta voda provodi Republički hidrometeorološki zavod. Kvalitet voda za upotrebu u poljoprivredi – navodnjavanje utvrđuje Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodi njegovog ispitivanja (Sl. 135/04) • Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (Sl. buduće usaglašavanje sa evropskim zakonodavstvom (aquis). koji je u obavezi da podnosi godišnje izveštaje o stanju i promenama u vodotokovima do 30-og aprila tekuće godine. Jedino oruđe u upravljanju kvalitetom voda jeste monitoring kvaliteta. Nedostatak pravilnika koji bi trebalo da štite kvalitet voda je što su oni manje-više bazirani samo na ambijentalnim standardima za površinske vode.

strukture, slojeva, formacija stena i minerala, kao i njihovih prirodnih prelaznih oblika i procesa. Na površini ili ispod površine zemljišta mogu se vršiti aktivnosti i odlagati materije koje ne zagađuju ili oštećuju zemljište. U toku realizacije projekata, kao i pre njegovog izvođenja (izgradnje, eksploatacije mineralnih sirovina i dr.) obezbeđuje se zaštita tla i zemljišta.“ Član 23 Zakona definiše zaštitu voda: „Vode se mogu koristiti i opterećivati, a otpadne vode ispuštati u vode uz primenu odgovarajućeg tretmana, na način i do nivoa koji ne predstavlja opasnost za prirodne procese ili za obnovu kvaliteta i količine vode i koji ne umanjuje mogućnost njihovog višenamenskog korišćenja. Zaštita i korišćenje voda ostvaruje se u okviru integralnog upravljanja vodama sprovođenjem mera za očuvanje površinskih i podzemnih voda i njihovih rezervi, kvaliteta i količina, kao i zaštitom korita, obalnih područja i slivova, u skladu sa posebnim zakonom. Mere zaštite voda obezbeđuju sprečavanje ili ograničavanje unošenja u vode opasnih, otpadnih i drugih štetnih materija, praćenje i ispitivanje kvaliteta površinskih i podzemnih voda, kao i kvaliteta otpadnih voda i njihovo prečišćavanje.“ Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja definiše uslove i procedure izdavanja integrisanih dozvola za instalacije i aktivnosti koje mogu imati negativan uticaj na zdravlje ljudi, životnu sredinu ili materijalne resurse, vrste aktivnosti i instalacija, nadzor i druga pitanja koja su od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine. Uredba vlade o vrstama aktivnosti koje su predmet integrisane dozvole definiše vrste aktivnosti i instalacija za koje se izdaje integrisana dozvola. U članu 6 se definiše da se integrisana dozvola izdaje za farme sa više od 2.000 svinja (prosečne mase od 30 kg) i farme sa 40.000 živine. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu uređuje proceduru procene uticaja projekata koji mogu da značajano utiču na životnu sredinu, sadržaj Studije procene uticaja na životnu sredinu, učešće nadležnih organa i zainteresovanih organizacija, učešće javnosti, prekograničnu razmenu informacija o projektima koji mogu

imati značajan uticaj na životnu sredinu druge države, nadzor i druga značajna pitanja u oblasti procene uticaja. Zakon o postupanju sa otpadnim materijama definiše načine sakupljanja, tretmana i skladištenja otpada sa upotrebnom vrednošću, kao i rukovanje otpadom koji se ne može koristiti kao sekundarna sirovina. Zakon definiše mere zaštite životne sredine od uticaja otpadnih materija. Pravilnik o načinu postupanja sa otpadima koji imaju svojstva opasnih materija definiše uglavnom klasifikaciju, obeležavanje, popisivanje i skladištenje opasnog otpada.

5.2 Regulativa o upotrebi mineralnih đubriva
Upotreba mineralnih đubriva u bivšoj Jugoslaviji iznosila je oko 1,45 M tona godišnje u periodu 1982–1987. Tokom perioda 1982–1991, upotreba je bila oko 1,25 M tona godišnje, a tokom 1991–1998 je opala na samo 0,411 M tona. Kada se ova količina podeli sa ukupnom površinom obradivog zemljišta, jasno je da se upotreba mineralnog đubriva po hektaru, tokom ova tri vremenska perioda, smanjila sa 115 kg a.m. (aktivne materije) (NPK) po hektaru na samo 40 kg a.m. po hektaru tokom 1991–2000. Uzimajući u obzir korišćenje mineralnih đubriva u svetu, a posebno u razvijenim zemljama (preko 400 kg a.m. po hektaru), nameće se zaključak da postoji veliki nedostatak hranljivih materija (nutrijenata) u zemljištu, i da je mogući uticaj mineralnih đubriva na pojavu eutrofikacije zemljišta i podzemnih voda praktično veoma mali.

5.2.1 Okvirne politike
• Poljoprivredna strategija Republike Srbije – usvojena od strane Vlade 2005, definiše potencijal Srbije da „…proizvodi bezbednu i visokokvalitetnu hranu, atraktivnu za potrošače u Srbiji i inostratnstvu; poljoprivreda može zaštititi i unaprediti prirodnu okolinu…“ Nova strategija uzima u obzir životnu sredinu. • Program podrške ruralnom razvoju – pomaže razvoj srpskih seoskih područja, kroz sufinansiranje projekata koji se odnose na: 1. unapređenje poljoprivredne proizvodnje i marketing; 23

2. rekonstrukciju i unapređenje seoske infrastrukture; 3. razvoj i promovisanje seoskih područja; 4. očuvanje i zaštita prirodnih i seoskih pejzaža; 5. razvoj i promovisanje organske poljoprivrede. • Pomoć u očuvanju autohtonih vrsta kroz Odeljenje za stočarstvo i „Resurse za biljnu genetiku“

5.2.2 Pravni okvir
• Zakon o poljoprivrednom zemljištu (Sl. glasnik RS br. 62/06) • Zakon o zaštiti bilja (Sl. list SRJ br. 24/98, 26/98 i Službeni glasnik RS, br. 101/05-dr. zakon) • Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima (Sl. glasnik RS br. 62/06) • Zakon o maksimalnoj količini štetnih materija i sastojaka u stočnoj hrani (Sl. glasnik br No. 2/90, 27/90) • Pravilnik o metodama za ispitivanje djubriva (Sl. glasnik SRJ br. 60/2000, 20/05) • Pravilnik o metodama za ispitivanje pesticida (Sl. glasnik SRJ br. 63/01, 65/01, 93/05) • Pravilnik o liniji za proizvodnju pestcida i đubriva (Sl. list SRJ, br. 68/01) • Pravilnik o vršenju usluga u oblasti zaštite bilja i kontrolu opreme i uređaja za primenu pesticida (Sl. list SRJ, br. 42/99) • Pravilnik o načinu uništavanja bilja za koje su naređene mere uništavanja (Sl. glasnik SRJ br. 67/2001) • Pravilnik o vrstama ambalaže za pesticide i đubriva i o uništavanju pesticida i đubriva (Sl. list SRJ, br. 35/99) • Pravilnik o prometu, uvozu i uzorkovanju pesticida i đubriva (Sl. list SRJ br. 59/01) • Pravilnik o tehničkim normativima za rukovanje i skladištenje đubriva u čvrstom stanju koja sadrže amonijum-nitrat (Sl. list SFRJ, br. 55/91) • Pravilnik o načinima organske proizvodnje bilja i sakupljanja šumskog voća kao proizvoda organske poljoprivrede (Sl. glasnik SRJ br. 51/02) • Pravilnik o načinima organske stočarske proizvodnje (Sl. glasnik SRJ br. 51/02) • Pravilnik o uslovima koje treba da ispunjava pravno lice koje izdaje sertifikat, odnosno resertifikat za organske proizvode i o načinu njihovog izdavanja (Sl. glasnik RS br.81/06) • Pravilnik o pakovanju, skladištenju i prevozu organskih proizvoda (Sl. glasnik RS br.96/06)

evidenciju o preduzetim merama zaštite bilja, odnosno o tretiranju bilja i biljnih proizvoda, u polju i zaštićenom prostoru“. Ovaj zakon uvodi Nacionalnu fito-sanitarnu laboratoriju, nadležnu za diagnosticiranje i zaštitu zdravlja bilja. Zakon takođe predlaže Program za zaštitu zdravlja bilja. Zakon o poljoprivrednom zemljištu uvodi koncept planiranja, zaštite i korišćenja poljoprivrednog zemljišta i pripremu Poljoprivredne osnove posebno za Republiku i lokalnu samoupravu, kontroliše plodnost zemljišta i upotrebu đubriva, preraspodelu zemljišta, navodnjavanje, melioraciju, rekultivaciju. Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima definiše proizvodnju poljoprivrednih proizvoda koristeći metode organske proizvodnje; upoznaje proizvođače sa organskom proizvodnjom; daje uslove za uspostavljanje organske proizvodnje; daje uslove za inspekciju kuća sa ciljem dobijanja saglasnosti za vršenje aktivnosti; daje uslove za sertifikovanje i resertifikovanje organskih proizvoda; njihovo procesiranje, skladištenje i transport; njihovo obeležavanje, deklarisanje i promet. Zakon o zaštiti bilja definiše procedure zaštite bilja od štetnih organizama i njihovo uništavanje na teritoriji Srbije. Ovaj zakon propisuje da pravno lice može vršiti zaštitu bilja primenom pesticida ukoliko zapošljava najmanje jednog radnika sa univerzitetskom diplomom iz zaštite bilja i sa odgovarajućom opremom. Izdavanje dozvole za promet pesticida i đubriva regulisano je ovim zakonom, na osnovu njihovih fizičkih, hemijskih i bioloških karakteristika.

5.3 Regulativa o zdravlju životinja
• Zakon o veterinarstvu (Sl. glasnik RS br. 91/05) • Pravilnik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara, papkara, živine i kunića (Sl. glasnik RS br. 81/06) • Pravilnik o načinu neškodljivog uklanjanja životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla i o uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti i oprema za sabiranje, neškodljivo uklanjanje i utvrđivanje uzroka uginuća i prevozna sredstva za transport životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla (Sl. glasnik SFRJ br. 53/89).

• Nacrt Zakona o poljoprivrednoj proizvodnji • Nacrt Zakona o sredstvima za ishranu bilja • Predlog Zakona o sredstvima za zaštitu bilja • Nacrt Zakona o zdravlju bilja – definiše važno pitanje – „…držalac bilja obavezan je da vodi 24

Zakon o veterinarstvu definiše zaštitu, zdravlje i dobrobit životinja, zarazne bolesti životinjskog porekla, mere za sprečavanje bolesti, di-

jagnozu, sprečavanje širenja bolesti, kontrolu i iskorenjivanje zaraznih bolesti kod životinja i bolesti životinja prenosivih na ljude, veterinarsko sanitarnu inspekciju, standarde za stočarstvo i trgovinu, proizvode životinjskog porekla, hranu životinjskog porekla, hranu za životinje, kao i uslove za vođenje veterinarske prakse. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima propisuje detalje veterinarsko-sanitarnih uslova u pogledu izgradnje i rekonstrukcije objekata, uslova koje treba da ispunjavaju objekti projektovani za uzgajanje kopitara i papkara, živine i kunića. Pravilnik definiše farmu kao gazdinstvo sa 20 i više papkara (20 i više goveda, 100 i više svinja, 150 i više ovaca i koza) i 350 i više jedinica živine i kunića. Pravilnik o životinjskim leševima definiše procedure za postupanje sa uginulim životinjama i načinima njihovog uklanjanja (insineracija, odlaganje/zakopavanje u jame ili zemlju).

• Uočen je gubitak biodiverziteta usled neracionalnosti u pogledu korišćenja zemljišta: • Opadanje stočarske proizvodnje u nekim regionima Srbije dovodi do gubitka biodiverziteta. • U nenaseljenim planinskim regijama travnate zajednice sa visokim biodiverzitetom postepeno nestaju usled odsustva pašarenja na tim lokacijama. • Invazija Junuiperus, Vaccinium i drugih kompetitivnih žbunastih vrsta je veliki problem za istočne i jugoistočne delove Srbije usled procesa prirodne sukcesije.

5.4.2 Pravni okvir
• Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. glasnik RS br. 66/91 ,83/92, 53/93,135/04) • Zakon o nacionalnim parkovima (Sl. glasnik RS br. 39/93, 44/93, 53/93, 67/93, 48/94) • Zakon o šumama (Sl. glasnik RS br. 46/91, 83/92, 54/93, 60/93, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96) • Odluka o zaštiti prirodnih retkosti (Sl. glasnik RS br. 50/93, 93/93) • Odluka o stavljanju pod zaštitu biljnih vrsta kao prirodnih vrednosti (Sl. glasnik SRS br. 11/90, 49/91)

5.4 Zakonodavstvo u oblasti biodiverziteta i očuvanja pejzaža 5.4.1 Okvirna politika
Okvirna strategija o upravljanju biodiverzitetom ili politika očuvanja prirode ne postoje. Svakim nacionalnim parkom se upravlja u skladu sa godišnjim i petogodišnjim programom zaštite koje priprema Zavod za zaštitu prirode Srbije, naučne institucije i stručnjaci. Postojeći Prostorni plan Republike Srbije pruža neke smernice za zaštitu prirodnog nasleđa, uključujući i:

• Proširenje postojećih zaštićenih područja sa
5% na 10% do 2010;

• Razvoj režima zaštite za zaštićena područja; • Utvrđivanje regionalnih prioritetnih područja
za zaštitu, i

• Nove Ramsar lokacije.

• Nacrt zakona o zaštiti prirode Ministarstvo za zaštitu životne sredine Republike Srbije je nadležno za zaštićena područja. U sklopu ministarstva je odeljenje odgovorno za zaštitu vrsta i staništa i sisteme zaštićenih područja i odeljenje za inspekcijske poslove. Zakon o nacionalnim parkovima definiše nacionalni park u skladu sa njegovim ekološkim i geografskim karakteristikama, uređuje njegovu zaštitu, razvoj, kontrolu i upravljanje. Zakon o šumama uređuje registar i upravljanje šumama, prava i obaveze vlasnika šuma, prodaju drveta.

25

org 6. 1% kao vinogradi i 12% kao livade i 16% kao pašnjaci. industrijskim biljem. Vlasine i Krajišta. Planinsko-dolinska regija sastoji se od: južnog Pomoravlja. 1 Državne farme su uglavnom u procesu privatizacije.6. Što se vlasničke strukture tiče. bara (1%).2 predstavlja poljoprivredno zemljište po kategorijama upotrebe. oko 85% zemlje pod usevima je u privatnom vlasništvu. državne1 farme pokrivaju samo oko 15% obradivog zemljišta. Oko 65% od ukupnog obradivog zemljišta koristi se kao obradiva polja i bašte.1 Korišćenje zemljišta Ukupna površina Republike Srbije iznosi 88. POLJOPRIVREDNI SISTEMI Poljoprivreda u Srbiji Sistemi poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji Panonska regija sastoji se od cele pokrajine Vojvodine i regiona južno od reka Save i Dunav. a preostalih 17% neobradivo zemljište koje se sastoji od pašnjaka (16%). srpskog dela Karpata. od čega poljoprivredno zemljište zauzima 5. Ova regija ima raznovrsniji reljef sa visokim planinama okruženim brdovitim terenom i padinama sa vrhovima preko 2000 metara. regiona Mačve. i Stari Vlah sa regionom Raške. Reljef Srbije se ogleda u njegovoj pedologiji. pa se mogu razlikovati tri posebne zone: 26 . Oko 83% poljoprivrednog zemljišta je obradivo.12 miliona ha ili oko 57% ukupne površine.1 predstavlja udeo obradivog zemljišta u poljoprivrednom zemljištu u Srbiji.2 Geografski regioni i uslovi reljefa Prema geološkim i geografskim uslovima.06% površine je korišćeno za rasadnike i oko 5. Prepanonska regija uključuje južni obod Panonskog basena. 6. Slika 6.8% je ostalo kao nekultivisano zemljište. Toplice i Jablanice. teritorija Republike Srbije se može podeliti u dve osnovne regije. Slika 6. oko 94% obradivog zemljišta je bilo zasejano žitaricama.1: Obradivo zemljište kao udeo u raspoloživom poljoprivrednom zemljištu u Srbiji. drugim rečima regione Posavine i Pocerine. kao i planine Kopaonik i reke Ibar. Celokupna površina je ispresecana rekama i rečnim dolinama stvarajući uslove akumulacije vlage u zemljištu i ublažavajući negativne efekte sušnih letnjih perioda koji su tipični za ovu regiju. povrćem i usevima za stočnu hranu. 0. 5% kao voćnjaci.361 km2. Panonska sa prepanonskom regijom i Planinsko-dolinska regija. Pomoravlja i Podunavlja – okoline reka Morave i Dunava.fao. srpskog dela Balkana. Izvor: www. ribnjaka. U periodu 2001–2005. Slika 6.

Glavni tipovi tla u Srbiji. Ovaj tip tla je prisutan u neravnim terenima do 500 m.2 Dok je u planinsko/dolinskoj regiji dominantna erozija vodom. Izvor: Statistički godišnjak 2006.9 tona materijala po hektaru. karbonatni černozem na šumskim terasama. na peskovitom tlu i aluvijalnim nanosima. Eutrično tlo se nalazi na suvom zemljištu oboda Panonske nizije.2.1 Erozija tla Pojava i razvijanje procesa erozije je jedan od osnovnih uzroka degradacije tla i smanjenje njegovog kvaliteta u Srbiji.3 Vrste proizvodnje: ratarska i stočarska proizvodnja 6. na peskovitom šumskom terenu. U Vojvodini 85% ukupnog poljoprivrednog zemljišta je pod uticajem erozije vetrom sa godišnjim gubitkom od oko 0. dominantni tip erozije u Pa2 Pregled stanja životne sredine – Srbija i Crna Gora. Najosobitiji je černozem na šumskim visoravnima i terasama. Drugi po redu tip tla u Panonskoj niziji je humofluvisol koji nastaje usled stalnog vlaženja tla od strane podzemnih voda formirajući sloj gline. Planinska regija u Srbiji je izložena uticajima nadmorske visine. Ovaj tip tla je češći kod šumskih terasa a ređi kod šumskih visoravni. Izvor: Evropski biro za zemljišta – izveštaj o istraživanju br. nonskoj niziji je eolska erozija. Erozija tla je dakle realan problem u Srbiji i treba je razmatrati u postupku planiranja korišćenja zemljišta što uključuje i primere plana rotacija kultura i dr. ribnjaci i trstici Vinogradi Voćnjaci Oranice i bašte Slika 6. 6. 9. Procenjuje se da proces erozije (u različitoj meri) utiče na do 80% poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Slika 6.3 prikazuje mapu sa glavnim tipovima zemljišta u Srbiji.• Zona Panonske nizije • Zona Panonskog oboda • Zona tla u brdsko-planinsko-dolinskoj regiji.2: Poljoprivredno zemljište po kategorijama upotrebe. Pašnjaci Livade Bare.4 prikazuje trend u ratarskoj proizvodnji u Srbiji tokom perioda 2001–2005. pa su se iz tih razloga formirali različiti tipovi i podtipovi tla.4. Možemo razlikovati dve osnovne grupe: tlo na bazi krečnjaka i tlo na bazi silikata. geološke osnove.3. Slika 6. Slika 6. vegetacije i dr. Izvor: Statistički godišnjak 2006. Trend u proizvodnji određenih kultura 2001–2005. nagiba. izloženosti. UNECE 2002. Dominantna vrsta tla u Panonskoj niziji je černozem sa pet podtipova: karbonatni černozem na šumskim visoravnima. 27 . prema zvaničnim podacima može se zaključiti da je od 6.3. Černozem u Panonskoj niziji pokriva površinu od oko 1 milion hektara. i lako se isušuje kao nastavak černozema. i uglavnom se sastoji od baznih ili karbonatnih sedimenata.. Procenjuje se da je 25% poljoprivrednog zemljišta izloženo eroziji od visokog do ekstremnog intenziteta.1 Ratarska proizvodnja Slika 6.

svinje i ovce prokazane su na Slici 6. broj krava i svinja se smanjio za samo 10%.4 Veličina poljoprivrednih gazdinstava Prema podacima iz Popisa 2002. Izvor: Statistički godišnjak 2006. Slika 6.5 Praksa na poljoprivrednim gazdinstvima Poljoprivredni sistemi podrazumevaju brojne metode i tehnološka oruđa gde je zemljište glavni izvor za proizvodnju useva. bez pominjanja površine korišćenog poljoprivrednog zemljišta kao kriterijuma. Može se videti da su prinosi useva po hektaru mali što je posledica nedovoljne upotrebe đubriva kao i nedovoljne kontrole korova. Trend stočarske proizvodnje za krave. živine i kunića (Sl. male i srednje komercijalne farme i velike korporativne farme. Izbor svakog farmera u pogledu poljoprivrednog sistema je rezultat njegove tradicije. Prinos po hektaru za odabrane kulture u periodu 2001–2005. 300000 250000 200000 150000 100000 50000 0 <1 ha 2-3 ha 3-5 ha 5-10 ha 10-15 ha >20ha Krave Svinje Ovce Slika 6. 7 6 5 4 3 2 1 0 2001 2002 Pšenica 2003 Kukuruz 2004 Suncokret 2005 tons 6. Zvanična informacija o broju farmi koje zadovoljavaju pomenute zakonom propisane kriterijume nije dostupna.7. 150 i više koza ili ovaca. konja i živine. glasnik RS br. godine prema površini obradivog zemljišta u sklopu farme. godini. godine u Srbiji ima 778. Velike farme obično imaju kapacitet preko 10. . kukuruza i suncokreta za period 2001–2005. godine ukupna ratarska proizvodnja u laganom porastu.891 poljoprivrednih gazdinstava sa prosečnom površinom obradivog zemljišta od 28 Pod poljoprivrednom farmom se podrazumeva gazdinstvo ako ima površinu poljoprivrednog zemljišta od 0. međutim promena u broju ovaca je vrlo mala. 6.2 Stočarska proizvodnja Zvanični podaci o broju stoke i proizvodnji ukazuju na pad od oko 30% u odnosu na stočarsku proizvodnju u 1999.6. voća i povrća. kombinovanih 3 Slika 6. svinje i ovce 2001–2006.7 prikazan je broj postojećih farmi na osnovu podataka iz Popisa 2002. uočljiv je trend porasta prinosa pojedinih kultura. životinja. papkara. Srednje i male farme su kapaciteta od oko 500 do 2000 svinja godišnje. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. svinja. 81/06) u članu 2 definiše farmu kao sistem za uzgajanje 20 i više krava. 6. 100 i više svinja. Izveštaj FAO konsultanata 2004. ovaca – Popis 2002. Na Slici 6. Površina obradive zemlje u upotrebi Slika 6.4 Mala porodična poljoprivredna gazdisntva služe praktično za izdržavanje porodice. obrazovanosti i svesti.2003. U periodu 2001–2006. Izvor: Popis 2002.5.000 svinja godišnje ili više od miliona litara mleka godišnje.6.1 ili određeni broj krava. Isti trend pokazuje broj koza. Proizvodnja i specijalizacija se razlikuju od farme do farme. Promene u broju stočarske proizvodnje u periodu 2001–2006 za krave. filozofije.3 Ova gazdinstva se mogu podeliti na: mala porodična gazdisntva.3. 4 Projekar smanjenja zagađenja Dunava od strane preduzeća u Srbiji. Izvor: Statistički godišnjak 2006. bolesti i štetočina. Međutim. Hiljade jedinica 4000 3500 3000 2500 2000 1500 1000 500 0 2001 2002 2003 2004 2005 2006 3 ha. Poljoprivredna gazdinstva grupisana prema površini obradivog zemljišta.5 prikazuje kretanje prinosa pšenice.

Tržište u Evropskoj uniji se značajno proširilo i ono uvozi polovinu svojih potreba za organskom hranom.2 Održiva poljoprivredna gazdinstva/farme Održiva poljoprivreda karakteriše se pažnjom ne samo na postizanje ekonomskih efekata nakon prodaje proizvoda na kraju proizvodnog ciklusa. 6. pa tako ove farme smanjuju travnate površine i ne uzgajaju višegodišnje trave koje su veoma važne za plodnost tla. Razvijajući ovakvu vrstu proizvodnje farmer primenjuje rotaciju kultura.5. a redovne kontrole su obavezan deo sertifikacije. Organsko poljoprivredno gazdinstvo/farma mora biti sertifikovano od strane nezavisnog ocenjivača. transformaciju nutrijenata iz tla u odgovarajuće forme od strane mikroorganizama. Produktivnost na organskim farmama se određuje rotacijom kultura. Ove kulture demonstriraju prednosti kombinovanja ratarske i stočarske proizvodnje. Stoga su male proizvodne jedinice najzahvalnije jer kontrola se može vršiti svakodnevno i dejstvovati se može pravovremeno. Mnoge farme koriste jednostavan model plodoreda gde se iste kulture gaje tokom više godina. uprkos činjenici da su cene ovih proizvoda u svetu. sa obaveznom primenom plodoreda. Treba voditi evidenciju o svim aktivnostima koje se provode na farmi. primenom organskih đubriva uključujući zelena đubriva. regulatora rasta i GMO. Koristi se postižu kroz uzgoj azoto-fiksatora. što povećava plodnost tla. pa se tako godišnji planovi đubrenja i bilansi nutrijenata pripremaju ne samo za pojedino polje već za celu farmu. Novi zakoni i pravilnici iz oblasti zaštite životne sredine i drugi pravni dokumenti će verovatno ograničiti intenzitet poljoprivredne proizvodnje. Farme mogu koordinisati i optimizovati upotrebu stajnjaka i mineralnih đubriva u uzgoju biljaka.1 Tradicionalna poljoprivredna gazdinstva/farme Tradicionalne farme su obično specijalizovane za uzgajanje biljaka bez držanja stoke. Mere preventivne i biološke zaštite bilja se široko primenjuju. kao i primenom mera kontrole štetočina i mehaničkog odstranjivanja korenja.5. Đubriva se koriste u optimalnim količinama za svaku kulturu pojedi- 29 .5. Korak po korak tlo se iscrpljuje. crva i korenovog sistema biljaka. 6. U sistemima organske proizvodnje proizvođači pokušavaju da uspostave balans između ratarske i stočarske proizvodnje. a da bi se postigla visoka prosuktivnost useva troškovi bi porasli kao i negativan uticaj na životnu sredinu. obezbeđuje veće površine pod travom i leguminoznim kulturama. već i na uticaj proizvodnje na životu sredinu u široj perspektivi. Poljoprivredni sistemi se prema primenjenim tehnologijama i aktivnostima generalno opisuju kao tradicionalni. Upotreba pesticida je svedena na minimum i oni se koriste samo u slučaju opasnosti od smanjenja prinosa. 6. u proseku veće od 30–50% u odnosu na proizvode konvencionalne poljoprivrede.3 Organska poljoprivredna gazdinstva/ farme Organski način proizvodnje zasniva se na prirodnim procesima i upotrebi organskih materija bez upotrebe sredstava za zaštitu bilja sintetičko-hemijskog porekla. održivi i organski. Polja se ne đubre stajnjakom što doprinosi smanjenju humusa u tlu. i gde je potrebna upotreba mineralnih đubriva i primena zaštitnih mera kako bi se održala plodnost tla. bilansom nutrijenata koji se postiže uzgojem leguminoza.sa ekonomskim i ekološkim uslovima na farmi. Tražnja za organski gajenom hranom godišnje se u Evropi poveća za 25%. To je proces koji traži dosta radne snage i pravovremenu inicijativu. načno.

Nacionalna strategija zaštite životne Srbije – nacrt Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine. UNECE 2002. vode. poglavlje Poljoprivreda i životna sredina 5. Popis 2002. 9 „Status istraživanja tla u Srbiji i Crnoj Gori“. biljaka. Da Da Ne Nizak Nizak Ne Srednji Da Srednji Visok Da Visok Da Visoki Visok Da Visok 3. Statistički godišnjak 2006. Ljubiša Martinović. specijalizovanost i veličina farme. održive i organske proizvodnje prema nekim kriterijumima Vrsta sistema proizvodnje Kriterijum Obim proizvodnje Kvalitet proizvoda Tradicionalna Veliki Srednji Održiva Veliki Visok Da Da Da Organska Srednji Visok Varira Da Da Proizvodni troškovi razumno niski da budu kompetitivni na tržištu Da Razumna stabilnost proizvodnje Održivo korišćenje resursa tla.Tabela 6. 2006. 4. Bogić Miličić. pejzaža.1: Poređenja tradicionalne. i njihovo očuvanje za buduće generacije Da Ne Fleksibilnost. ekoloških i socijalnih zahteva u dugoročnoj perspektivi Intenzitet rada Razvoj infrastrukture Razvoj kulturnog nasleđa Razvoj puteva i komunikacije REFERENCE : 1. 30 . Dragi Stevanović. Evropska kancelarija za tlo – Izveštaj o istraživanju br. sposobnost da reaguje na promene Da na tržištu u pogledu ponude i tražnje Ravnoteža između ekonomskih. životinja. Nebojša Protić. Pregled stanja životne sredine – Srbija i Crna Gora. Milica Mojasević 2.

dobrog staranja o životinjama. odnosno izgrađen tako da se spreči zagađivanje okoline i širenje uzročnika zaraznih bolesti životinja i ljudi. U tradicionalnim sistemima. Smanjenje emisije neprijatnih mirisa iz starih zgrada je teško. takođe mora uzeti u obzir prilikom pripremanja planova. skladišta za stajnjak i silaže. Uz pomoć planova đubrenja i zaštite bilja poljoprivrednici će naučiti kako da ne preteruju sa upotrebom nutrijenata i pesticida. sistemi i praksa rotaciju kultura treba uzeti u obzir ekonomsku vrednost pune sekvence rotacije. Projektna dokumentacija treba da uključuje i situacioni plan gazdinstva. su primeri planova koji zahtevaju dugoročno planiranje i duže vreme za implementaciju. U dobrim planovima za rotaciju useva. izgradnja zgrada i drugih objekata kao i proširenje poseda. poput ekonomije. plan. POLJOPRIVREDNO PLANIRANJE . RS br 81/06) Član 11 (u pogledu čvrstog stajnjaka) „Prostor za odlaganje i zbrinjavanje stajskog đubriva iz objekta mora biti smešten. Sitne rekonstrukcije štala i drugih objekata na gazdinstvu mogu se realizovati na osnovu manjih jednostavnijih planova. Plodored. ali je ovo pitanje u kombinaciji sa preovlađujućim pravcem vetra veoma važno pri planiranju novih štala. higijene. Na mnogim farmama. planovi uzgoja. Imajući u vidu da se ekonomski ishod uzgoja svake kulture razlikuje. Planovi za đubrenje i zaštitu bilja kao i planovi o ishrani životinja se mogu smatrati kratkoročnim planovima koji se mogu primeniti tokom jedne sezone. Dobri planovi će umanjiti opasnost od bolesti koje potiču od loše rotacije useva. investicioni planovi za poljoprivrednu mehanizaciju na gazdinstvu (farmi). U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o poljoprivrednom zemljištu. koji prikazuje lokacije glavnih i pomoćnih objekata. Prostorije za smeštaj životinja i ostali proizvodni objekti na farmi mogu da budu izvori neprijatnih mirisa. sekvence kultura će biti određenje na osnovu toga kako različite kulture reaguju u odnosu na prethodne i naredne kulture. tehnologije. zakonskih propisa o izgradnji. pri pravljenju planova za Pri projektovanju novih objekata na gazdinstvu. gl.“ Planiranje je ključna reč kada je u pitanju ispunjavanje zahteva koje postavlja dobra poljoprivredna praksa. tehničkog i ekonomskog aspekta kao i aspekta zaštite životne sredine. nasuprot pravcu glavnih vetrova i mora da bude udaljen najmanje 0 metara od objekta za životinje. hrana i stajnjak se transportuju nekoliko puta na dan. Pravilnik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. što znači da postoji ve31 7. kao i visinsku predstavu terena na farmi. Pravilno primenjeni dobri planovi će uštedeti novac i istovremeno povećati profitabilnost i sačuvati životnu sredinu. dok se veće rekonstrukcije kao i izgradnja novih objekata za čuvanje životinja uključujući i promene u načinu hranjenja i rukovanja stajnjakom moraju se pažljivo planirati. potrebno je pribaviti urbanističko-tehničke uslove za izgradnju objekta. uključujući i preliminarne podatke i uslove za projektovanje se mora pripremiti zajedno sa ostalom projektnom dokumentacijom. kojim će se definisati gde i na koji način objekat treba uzgraditi. postupanju sa otpadom i zaštiti životne sredine. papkara. Važeće zakonodavstvo se. Planovi o rotaciji useva su jedan od osnovnih činilaca koji utiču na održivost gazdinstva. Svi planovi bi trebalo da budu zasnovani na znanju i iskustvu i moraju da uključuju elemente biološkog. naravno. linije kretanja za ova dva manipulativna sistema se ukrštaju.Poljoprivredno planiranje. živine i kunića (Sl. Takvi planovi podrazumevaju mnoga pitanja. da bi se dobila dozvola za gradnju.

Obradivo zemljište. Situacioni plan gazdinstva koji pokazuje čiste i prljave površine i linije kretanja za skladištenje stajnjaka. Stubovi. • Pri izboru lokacije zgrada treba uzeti u obzir reljef na kojem se prostire farma (gazdinstvo) kako bi se sprečilo oticanje površinskih voda u skladišta za stajnjak i silažu i podlivanje podruma zgrada. 9. 10. Stambene kuće poljoprivrednika. Dvorište farme. Legenda: 1–2 Štale. Pašnjaci 32 . Rezidencijalna zona na farmi treba da se nalazi na terenu koji je uzdignut u odnosu na proizvodnu zonu. Proizvodni objekti treba da su smešteni u proizvodnoj a stambeni u stambenoj zoni. 8. 5–6 Skladište zrnaste hrane i koncentrata. Prostorije za mleko. • Treba pokušati da se glavni deo dvorišta farme napravi kao čista površina a da se prljave površine koncentrišu oko lokacije za skladištenje stajnjaka.1. zatim štale i na kraju skladišta za stajnjak i silažu. a skladišta za stajnjak i drugi pomoćni objekti još niže. 15–16. Preporuke • Gazdinstvo treba da bude projektovano tako da zgrade i pomoćni objekti čine celinu.lika opasnost da traktorski točkovi i točkovi prikolica unesu stajnjak na stolove za hranjenje i tako zagade hranu bakterijama uzrokujući lošu ishranu i smanjenje u prinosima mleka. Đubrište za stajnjak. 3. Slika 7. • Izbegavati sva ukrštanja linija transporta za stajnjak i stočnu hranu. 12. Osočara. 13. 14. Prostorije za smeštaj životinja bi trebalo da su izgrađene na terenu koji je niži od rezidencijalne zone. Silaža. 4. Prostorije za mužu. Susedne stambene kuće. • Problemi sa neprijatnim mirisima na izdvojenim farmama rešavaju se tako što se na pravac preovlađujućeg vetra postavljaju pr vo rezidencijalni objekti. 17. 7. dostavu mleka i krtanje krava.

To su: • Obrada zemljišta • Đubrenje • Setva (sadnja) • Nega useva • Borba protiv korova • Plodored • Dobar menadžment 8. hemijskih i bioloških osobina i procesa u zemljištu. jer od njih zavisi postizanje maksimalnih prinosa. u cilju ostvarivanja poljoprivredne proizvodnje koja bi podržala dugoročni razvoj poljoprivrede. primena pesticida. Plodnost zemljišta predstavlja dinamično stanje različitih fizičkih.) • Grupa agrotehničkih mera usmerenih ka gajenim biljkama. stvara povoljno fizičko i mehanič33 8. etičke i ekonomske mere. agrotehničke mere se mogu podeliti u tri grupe: • Grupa agrotehničkih mera sa usmerenim dejstvom na zemljišne činioce (obrada zemljišta.2 Zemljište i agrotehničke mere U cilju održavanja i povećanja potencijalne i efektivne plodnosti zemljišta. RATARSTVO . izbor sorti i hibrida. nega useva itd. može imati za posledicu zagađenja površinskih i podzemnih voda putem hraniva. Agrotehnika kao kompleks predstavlja lanac agrotehničkih zahvata koji čine jedinstven celinu u iskorišćavanju antropogenog zemljišta. izbor biljnih vrsta. Međutim. društvene. doprinele su stvaranju zemljišta kakvog nema u prirodi. đubrenje.3 Obrada zemljišta Obrada zemljišta je jedna od najstarijih agrotehničkih mera kojom se. dorada i priprema semena za setvu. 8.Ratarstvo – obrada zemljišta. intenzivna poljoprivredna proizvodnja. a vezane su sa utroškom rada i sredstava. hemijskih i bioloških osobina. čovek primenjuje niz agrotehničkih mera. kalcizacije. pa i samih ljudi. Agrotehničke mere se moraju primenjivati kompleksno i sve su podjednako značajne. Održiva poljoprivredna praksa predstavlja niz postupaka kojima se kombinuju mere iz domena biologije i zaštite životne sredine. poremećaj strukture zemljišta. zasenjivanje itd. kod koje se često primenjuju neadekvatne agrotehničke mere. kao i smanjenje prirodne plodnosti zemljišta. način setve. životinja. Agrotehničke mere. okopavanje) • Grupa agrotehničkih mera sa usmerenim dejstvom na činioce klime (navodnjavanje. putem sitnjenja i mešanja zemljišta.) 8. zahvaljujući kojem je moguć različit stepen života biljaka. Ovo predstavlja globalni problem i stoga se danas čine značajni napori u cilju uvođenja održive poljoprivredne prakse. đubrenje. plodored i đubrenje Neophodno je da svi subjekti poljoprivredne proizvodnje sagledaju dugoročni uticaj koji farme imaju na životnu sredinu. proređivanje u cilju obezbeđivanja dovoljno svetlosti.1 Uvod Zemljište je jedan od najvažnijih prirodnih resursa i predstavlja osnovnu bazu za poljoprivrednu proizvodnju. Sve zemlje u okviru Evropske unije takođe podržavaju implementaciju metoda održive poljoprivredne prakse. a takođe moraju biti spremni da se prilagode i sprovedu postupke održive poljoprivredne prakse. koje čovek primenjuje radi poboljšanja fizičkih. kako bi omogućio dobijanje maksimalnih prinosa po kvantitetu i kvalitetu. kao što su obrada zemljišta. Prema prirodi i pravcu delovanja čoveka. rotacija kultura. zatim tehničke. a ima za cilj biljnu proizvodnju.

Međutim. proizvođači na području Instituta Tamiš) 34 . organska i mineralna đubriva. Obradom strništa se postižu sledeći ciljevi: • Sprečava se isparavanje postojeće vode u ze. zemljišta se uništavaju korovi. Osim toha 1991.i efikasna zaštita herbicidima od korova. Površine i prinosi pšenice u klasičnoj i konzernekoliko agrotehničkih mera (obrada. Obradom se unose u zemljište že. Obradom zerada mogu se značajmljišta se poboljšano smanjiti troškovi va vodno-vazdušni obrade i zbijenost zei toplotni režim zemljišta. đubrenje. oranje 2000 1562 4977 5750 4417 zemljišta uvek na istoj dubini ima za posledicu 2001 1299 5092 5212 4531 stvaranje plužnog đona. minerali1991 5968 5622 5293 6363 zacija organske materije i stvaranje humusa 1992 3646 4145 5939 4313 • Smanjuje se potencijalna zakorovljenost 1993 4053 4320 5565 4939 • Popravlja se vodno-vazdušni režim zemljišta 1994 3745 4588 8316 4689 1995 2957 4370 6710 4087 • Poboljšava se struktura zemljišta 1996 2686 3505 4323 4105 Konvencionalna obrada zemljišta zasniva 1997 3706 5358 7134 5189 se na primeni većeg broja prohoda i veće dubine oranja. ne obrade zemljišta koje ostavljaju preko 30% Međutim neadekvatna obrada zemljišta može žetvenih ostataka na površini svrstavaju se u imati negativne posledice: pogoršanje struktu. dok se u humidnim krajeObrada danas Slika 8. sve varijante redukovane/minimalse povećava plodnost oraničnog sloja zemljišta. primena i povoljni uslovi za redukovane/minimalsnabdevanje biljaka ne obrade pogodnibiljnim asimilativija je na zemljištima ma. Zbog toga se teži Prosek 4749 4730 uvođenju redukovanih sistema obrade zemljikg/ha šta. ispod kojeg je zemljište Ukupno veoma tvrdo i teško propusno za vodu. čime se poha kg/ha ha kg/ha spešuje biološka aktivnost zemljišta. vacijskoj obradi zemljišta i prosek za period 1991-2001 (svi setva. humifikacija organskih 1999 3298 5138 5440 4715 ostataka i suzbijanje korova. Ovim načinom obrade se postiže 1998 5618 4655 4921 4668 bolja aeracije zemljišta. Pravilnom oblakšeg mehaničkog radom zemljišta u sastava. a stvaraju se smatrano. Tradicionalna. Uopšteno pomljišta. Obradom punog izostavljanja.1). konverzacijska obrada i bez obrade vima može povećati evoluira čak i do potdrenaža. primena pesticida). teška mehanizacija izaziva zbijanje zemljišta 2001 i kvarenje negove strukture.38538 64603 ga. kod obrađenih zemljišta. Neobrađeni re zemljišta. soga iz perioda kada ja). podsticanje erozije. smanjenje sadr.kao i većom količinom organskih materija na pomljištu i stvaraju se uslovi za bolje primanje novih padavina KLASIČNA KONZERVACIJSKA Godine • Žetveni ostaci se unose u zemljište. insekti. je ima dovoljno.konzervacijsku obradu (slika 8.Smanjenjem broko stanje oraničnog ja prohoda i dubine sloja. čime njih godina. prouzro. naročito za suvljem klimatu konneke useve (ozima zervira se (čuva) vlapšenica. Posledtveni ostaci. nižom temperaturom zemljišta. kojima se u jednom prohodu objedinjuje Tabela 8. kukuruz.površinski sloj zemljišta je manje porozan nego žaja humusa i visoke troškove proizvodnje. što rezultira većim sadržajem vlage.što joj omogućavaju mašine za direktnu setvu kovači bolesti.1.1.

i ako se vrši plugom trebalo bi je obaviti na manju dubinu. jer je uobičajeno da se u našim uslovima prolećni usevi seju posle strnina. Osnovni zadaci pripreme zemljišta za setvu su sledeći: • sačuvati vlagu iz jesenje-zimskog perioda • površinski sloj zemljišta dovesti u takvo stanje da se semenu omogući neposredni kontakt sa vlažnim zemljištem • rastresti i omekšati zemljište. Nepoštovanje ovog uputstva ima za posledicu sabijanje zemljišta i kvarenje njegove strukture. oko 70-75 % u odnosu na kapacitet zadržavanja vlage u zemljištu. Zadatak grube pripreme zemljišta je da zatvori neravnine koje su stvorene tokom osnovne duboke obrade (razori.4 Presetvena priprema zemljišta i setva Osnovne radnje u obezbeđivanju optimalnih uslova za pravilnu setvu jesu pravilna obrada zemljišta. To treba obaviti u jednom prohodu. opasnost od širenja požara. u agregatu sa mašinama za predsetvenu pripremu. ali su troškovi proizvodnje manji kod konzervacijske obrade. povećava se mikrobiološka aktivnost zemljišta i mobilnost hranljivih elmenata. bez vegetacije • Broj prohoda treba svesti na najmanju moguću meru • Treba izbegavati upotrebu teške mehanizacije. jer to smanjuje gubitak vlage iz zemljišta usled isparavanja. Ukoliko je osnovna obrada zemljišta. Međutim. koja pored zatvaranja brazdi ima za cilj da uništi korovske vrste. • Ne spaljivati strništa 8. kako bi gaženje zemljišta bilo što manje i u što kraćem roku. U tabeli 8. čim se zemljište prosuši. Dubina zaoravanja je od 12–15 cm. uz najveći mogući radni učinak. grebeni. uništavaju se zemljišni mikroorganizmi. Zemljište je neophodno obrađivati kada je sadržaj vode oko 70–75% poljskog vodnog kapaciteta. vodni i toplotni režim zemljišta i indirektno stimulisati mikrobiološku aktivnost i oslobađanje biljnih hraniva • inkorporisati mineralno đubrivo • omogućiti efikasnu primenu i delovanje herbicida • uništiti iznikle korove • poravnati zemljište i pripremiti za kvalitetnu setvu.vršini zemljišta. zagađuje se okolina dimom i pepelom. kao i ekološki značaj. Iz tog razloga. Obrada strništa se izvodi tanjiračama. u smislu očuvanja zemljišta kao prirodnog resursa. kada se površina zemljišta prosuši. onda predsetvena priprema treba da počne krajem jeseni i to kao takozvana gruba priprema. odnosno oranje. kao i dobra predsetvena priprema. Nedostaci ovog načima obrade se ogledaju u tome što je otežano suzbijanje korova. U proleće. pristupa se finoj površinskoj predsetvenoj pripremi. odnosno poboljšati vazdušni. neophodno je voditi računa o optimalnoj vlažnosti zemljišta. trebalo bi joj pristupiti ranije. Spaljivanje strništa ima niz negativnih posledica: gubi se organska materija iz zemljišta. treba odabrati mašine sa najmanjim brojem prohoda koje će pored obavljenog posla najmanje gaziti i sabijati zemljište. Obrada strništa predstavlja jednu od važnih agrotehničkih mera. Ukoliko se osnovna obrada iz opravdanih razloga vrši u proleće. zajedno sa opremom koja ima malu širinu radnog opsega • Obrađivati zemljište kada ima optimalan sadržaj vlage. Ovim sistemima postižu se energetske uštede i pozitivni ekonomski momenti. Prilikom obrade zemljišta. Za obavljanje predsetvene pripreme zemljišta. brazde). kao i da površinski sloj usitni i omogući najbolje uslove za setvu i nicanje. Opšte preporuke vezane za obrađivanje zemljišta • Obrađivanje zemljišta treba uvek da bude prilagođeno pojedinim kulturama i trenutnoj situaciji • Treba izbegavati intenzivno obrađivanje na poljima gde je prisutan nizak sadržaj organskih materija. spaljivanje žetvenih ostataka ne predstavlja primer dobre poljoprivredne prakse. U takvim uslovima. i pored preporuka. Dobro fizičko stanje površinskog sloja je vrlo bitno i ne treba dozvoliti da bude oštećeno ili upropa35 . Razlike u prinosu nisu statistički značajne.1 prikazane su površine i prinosi pšenice sa klasičnom i konzervacijskom obradom. Sadržaj humusa u zemljištu će biti povećan ukoliko se iskoriste žetveni ostaci. ili predsetvenu pripremu vršiti odmah iza oranja mašinama koje ovu operaciju izvode u jednom prohodu. mnogi farmeri smatraju praktičnim spaljivanje žetvenih ostataka na poljima. obavljeno krajem leta ili početkom jeseni. kao i da uništi korov koji se do tada razvio.

Otuda. koja nemaju dobru tata hemijske analize zemljimrvičastu strukturu. značajno je da količina hraniva koja su na raspola• Izvršiti presetvenu pripremu zemljišta ganju treba da odgovara potrebama useva. jer im je cena pristupačna. ili sabijenu matske faktore u proizvodnoj oblasti. Greške napravljene ne samo količinu.5 Đubrenje zemljišta po preporukama Đubrenje predstavlja vestručne službe dovodi do znaoma značajnu agrotehničku čajne racionalizacije upotremeru za postizanje visokih i be đubriva. nosti zemljišta asimilatima. čime se postižu stabilnih prinosa gajenih vrekonomske uštede. sprečava sta biljaka. Laboratorijske analize zemljišta Opšte preporuke vezane za Preporuke za kvalitetnu setvu: 36 . Jake kiše takođe zu zemljišta. karakteristike zemljišta i klinu suviše usitnjenu i bestrukturnu. sa ili ovlašćenim Institutima i niskim sadržajem organskih fakultetima. tzv. mljištima finije strukture.2. kao i korenovom sistemu. da je izvanje zemljišta i kiimata tog vedu kvalitetno i u optimalrejona. obavezuje da setvi poklone neophodno je dobro poznanajveću pažnju. Analize zemljimogu naneti štete površinšta se izvode u ovlašćenim skom sloju. vidi da je tumačenje rezultasetvospremače. nih vrsta za pojedinim hranljivim elementima. jer • Zemljište treba da je sitno i sa dovoljno vlage prekomerne količine dovode do zagađenja pod• Upotrebljavati savremene pneumatske sejačice zemnih voda. • Sejati deklarisano seme u količini koja je preporučePrirodno raspoloživa količina hraniva u zena za odgovarajuću vrstu mljištu nije dovoljna da bi se obezbedila hrani• Poštovati rokove. kao i na kao posledicu gaženja teškim mašinama. da ti. kao i vreme i način kasnije ničim kompenzovanjihove primene. Štete različite sisteme obrađivanja zemljišta i planova izazvane sabijanjem zemljismene kultura. Površta podrazumeva poređenje šinski sloj treba da omogudobijenih rezultata sa graničći dobre uslove semenu da nim vrednostima obezbeđeklija. Đubrenje 8. Međutim. potrebno je voditi da se nesmetano razvija. Upravo to proizvođače bi ona bila stručno izvedena.đubriva. ri radije koriste mineralna Slika 8. tj. jezera i mora. Najračuna i o drugim svojstvima pogodnije je za pripremu zemljišta (pH. lz navedenog se kombinovane mašine. Da bi se prešta utoliko su veće ukoliko cizno odredila količina đubrije zemljište lošijih fizičkih va koju treba dodati usevu. kao i zahteva pojedinom roku.). mehaničkom zemljišta za setvu koristiti sastavu i dr.3. farmesredine. Osnovni prinvrstu cipi za određivanje optimalne količine đubriva za potrebe svake pojedine kulture odnose se šćeno suvišnim radovima koji ostavljanju površina planirani prinos. posebno na zezavodima za poljoprivredu. jer ova analiza određuje žetve. već i vrstu prilikom setve ne mogu se đubriva. laka su za rukovanje i rasipanje po zemljištu. Pedološki profil sao. osobina i ukoliko je sadržaj neophodno je obaviti analivlage veći. Pri tome. a potom mladoj biljci. Tumačenje rezulmaterija. vodenih tokova. dubinu i gustinu setve za svaku va za postizanje visokih prinosa. gubljene biljnih asimilativa iz zemljišta i zagađenje životne U današnje vreme. ta hemijske analize zemljišta Pravilna priprema za veoma složen odgovoran posetvu je preduslov dobre Slika 8.

u skladu sa planom đubrenja. fosfor i kalijum. Mešanim đubrivima mogu biti pridodati mikroelementi. aktivnost korenovog sistema. aktinomicete) koji aktiviraju određeni mikrobiološki proces (azotofiksacija. Mešana su ona koja sadrže azot. 2 – Tokovi nutrijenata). – Mikrođubriva – mogu biti sa jednim ili više mikrohraniva (gvožđe. Ovaj tip đubrenja smatra se osnovnim đubrenjem. Makrođubriva predstavljaju glavni izvor hraniva u tradicionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji. osoka. Mg (magnezijum). P (fosfor). čine mešavinu nekih organskih i mineralnih đubriva u različitim odnosima. biljnog i životinjskog porekla. gljive. fosfor i kalijum (trojna).1 Vrste đubriva Vrste đubriva zavise od osnovnih supstanci koje se nalaze u njihovom sastavu. mangan. Osnovno đubrenje – Čvrsti i polučvrsti stajnjak. kompost. vitamine. fekalije. Organske hranljive komponente nisu direktno dostupne biljkama. eliminiše negativan uticaj pesticida i mineralnih đubriva u zemljištu i dobijaju veći prinosi. u skladu sa planom đubrenja. kojima pospešuju klijanje i nicanje. preporučuje se ne samo vrsta i količina djubriva već i način i vreme njegove primene. Korišćenje ovih đubriva predstavlja ekološki potpuno čist način đubrenja zemljišta. Mikroorganizmi u procesu metabolizma produkuju biljne hormone. vazdušnog. povećavaju lisnu masu i aktivnost fotosinteze. gradsko smeće. zatim utiču na poboljšanje vodnog. dva ili više makrohraniva. bor. ali će se procesom mineralizacije u zemljištu pretvoriti u mineralne oblike koji su biljkama dostupni (videti poglavlje br. bakar.5. Iz tog razloga nije moguće osloniti se samo na osnovni vid đubrenja. herbicidi ili druge materije. što ova đubriva čini direktno dostupnim biljkama. 8. unose se mineralna đubriva. kako bi se zadovoljile potrebe za hranivima. cink. U zemljištu se oni postepeno pretvaraju u oblike koji su biljama dostupni (videti poglavlje br. Ca (kalcijum) i mikroelementi. Ovaj 37 . kalijumova ili magnezijumova). Mineralna đubriva se proizvode u različitim oblicima. organska đubriva se mogu primenjivati kao osnovna đubriva svake tri-četiri godine. otpadne vode gradova i industrije. mikoriza). sumpor. Mineralna đubriva – sastavljena su isključivo od mineralnih materija i sadrže hranljive elemente u neorganskom obliku. kao obične fizičke mešavine prostih mineralnih đubriva. prevelike količine hraniva unete osnovnim đubrenjem mogu značajno povećati rizik od ispiranja u podzemne i površinske vode. Takva đubriva se nazivaju kompleksnim. u cilju povećanja hranidbenog režima istih. Problem vezan za osnovni vid đubrenja sastoji se u tome što transformacija hraniva u oblik dostupan usevima zavisi od faktora kao što su temperatura i vlažnost tla. komposti. te je stoga izvršena sledeća podela: Organska đubriva – u organska đubriva svrstavaju se sva ona đubriva koja sadrže znatnu količinu organskih materija. Mineralna đubriva sa nerastvorljivim fosfatima prolaze kroz isti proces. koja se u novije vreme sve više po- javljuju na tržištu. Ova đubriva imaju povoljan uticaj na fizičke. Prosta sadrže uglavnom jedan hranljivi element (azotna. kojim se povećava biomasa. a kao posledica toga dolazi do povećanja plodnosti zemljišta. Osim toga.5. P (fosfor) i K (kalijum) organski vezana i nisu direktno dostupna biljkama. Organska đubriva su sledeća: čvrsti i tečni stajnjak. zelenišno đubrivo predstavljaju primere vrsti đubriva u kojima su hraniva kao što su N (azot). zelenišno đubrenje i neka druga đubriva. Na humusnu osnovu kod ovih đubriva vezuju se makrohraniva N (azot). enzime. toplotnog i biološkog režima. fosforna. Organska đubriva se najviše koriste u uzgoju tradicionalnih poljoprivrednih kultura i kao osnovna vrsta đubriva u uzgoju organskih kultura. sa specifičnim kombinacijama hranljivih elemenata i hemijsko-tehnološkim karakteristikama. 2 – Tokovi nutrijenata).8. Složena su ako sadrže dva hranljiva elementa (dvojna) i sva tri hranljiva elementa: azot. – Makrođubriva – mogu biti sa jednim. ali njihova upotreba nije dozvoljena u organskom uzgoju poljoprivrednih kultura. U zemljištima lakšeg mehaničkog sastava. Humusno-mineralna – organsko-mineralna đubriva. molibden i dr.).2 Načini đubrenja zemljišta Na osnovu analiza zemljišta. Mikrobiološka đubriva – sadrže efektivne sojeve mikroorganizama (bakterije. K (kalijum). mobilizacija fosfora. hemijske i biološke karakteristike zemljišta. dok se u zemljištima čvršćeg mehaničkog sastava mogu primenjivati svakih četiri-pet godina. strukture i tehnologije primene. Dopunsko đubrenje – Nakon pažljivo planiranog osnovnog vida đubrenja.

hemijske i biološke osobine. u cilju smanjenja alkalnosti. 2. rad rasipača treba redovno proveravati i kalibrisati. 1972 Spasojević. Pored toga.5. u cilju poboljšanja datih osobina. 4. Količina đubriva takođe može biti prilagođena stvarnim vremenskim uslovima u datom periodu. Prednost dobro izvedenog postupka dopunskog đubrenja je u tome što količina hraniva može biti uneta u skladu sa potrebama pojedinih useva i načinom apsorpcije u raznim fazama tokom sezone rasta..1999 Brower. Kvalitetna đubriva są jednakom veličinom zrnca (u opsegu 2–5 mm) oblikom i gustinom. dobro izveden postupak dopunskog đubrenja takođe će na najmanju moguću meru svesti rizike vezane za ispiranje hraniva. u intervalu od 25 – 30 dana.5–4. 1993 Slika 8. kvaliteta đubriva. Tehnološke prednosti omogućavaju dobar stepen ujednačenosti nanošenja.4. kod zemljišta čija je pH u vodi ispod 5. kao što su na primer mineralna đubriva. a omogućavaju đubrenje i u proleće i kod useva koji su u fazi rasta. a od hemijskih to su: sadržaj humusa. recimo pre setve i neposredno pre nicanja žita. uslova na poljima. Rasipanje čvrstih đubriva rasipačima po površini zemljišta najčešće primenjivan postupak unošenja mineralnih đubriva predstavlja unošenje rasipanjem po površini zemljišta. Jedan od najviše korišćenih rasipača za površinsko unošenje đubriva ima rotirajuće diskove kojima se raznosi đubrivo. Tabela 8. Kalcizacija se primenjuje unošenjem krečnjaka u zemljište.2. sposobnost zadržavanja vode. Humizacija se primenjuje unošenjem organskih đubriva u zemljišta sa niskim sadržajem humusa.3 Metode upotrebe mineralnih đubriva Farmeri moraju da izaberu postupak i tehnologiju primene đubriva koji će osigurati visok stepen efikasnosti đubriva i nizak stepen negativnih uticaja na useve i na životnu sredinu. uz nizak stepen sabijanja zemljišta i manji stepen oštećenja useva u fazi rasta. ili tečni stajnjak. sa širinom radnog opsega od 8 do preko 40 m. slatine) unošenjem gipsa. stvaranje blagog humusa. Meliorativno đubrenje se primenjuje kod zemljišta koja imaju loše fizičke. 1997 Marinković. datu količinu bi trebalo unositi u dva navrata. Ukoliko su potrebe useva za unosom azota veće od 90 kg/ha. 1984 Hrustić. urin i osoka.metod se naziva dopunskim đubrenjem. daju najbolje rezultate pri raspršivanju. Pored toga. Primena mineralnih đubriva zavisi od tipa izrade i kalibracije rasipača. 3.5 38 . Ovi rasipači su veoma laki. pH. Đubriva koja se koriste u okviru dopunskog đubrenja moraju biti lako dostupna biljkama. Potrebna količina N kg/ha za formiranje 1t prinosa (zrna. Od fizičkih osobina. kojom se postiže solidan stepen tačnosti prilikom primene. itd.5. Moderni tipovi rasipača imaju opremu za kontrolu. 1998 Crnobarac. vegetativne mase) 8. Gipsovanje se primenjuje kod slanih zemljišta (solonec. Šećerna repa 3. kao i stepena Usev Pšenica Ozimi ječam Kukuruz Soja Suncokret Potrebna hraniva kg/ha 27 20–25 18–30 70–100 40–45 Autor Malešević. Nedostaci su vezani za činjenicu da širina radnog opsega zavisi od rasipanja đubriva. to su: struktura. 1. Osoba koja upravlja mašinom mora da se pridržava uputstva proizvođača podešavajući mašinu prema vrsti đubriva koje se koristi. te bi stoga moglo biti poteškoća u postizanju željenih stopa unošenja. i mogu se koristi-ti kako za osnovno tako i za dopunsko đubrenje. toplotne osobine i sl. veštine vozača traktora. Rasipač mineralnih đubriva za rasipanje čvrstih đubriva rasipačima sa dva rotirajuća diska. Bogballe EXW. Fosfatizacija se primenjuje kod zemljišta koja imaju mali sadržaj pristupačnog fosfora.

a usevi se po toj šemi smenjuju iz godine u godinu.1 Planovi smene kultura i đubrenje zemljišta Plodored predstavlja temelj biljne proizvodnje. Oprema za lokalno unošenje đubriva danas je često povezana sa sejačicama. Fertirigacija predstavlja postupak đubrenja u kome se u vodu dodaju organska i lako rastvorljiva mineralna đubriva u sistem za navodnjavanje. 39 . količina i vreme primene đubriva. kao i sa ekonomskog aspekta. krompir i šećernu repu. što znači da se upotrebom manje količine đubriva dobija isti prinos. Na tržištu takođe postoje rasipači kojima se đubriva unose pojačivačem sa crevima. a ne dobijaju ih iz zemljišta. na veću dubinu u odnosu na seme useva. Time se postiže solidan stepen ujednačenosti nanošenja. Ovo je vrlo značajno u oblastima sa suvom klimom. oni imaju širinu radnog opsega za sve tipove đubriva. Rasipač mineralnih đubriva za lokalno unošenje đubriva. plodoreda. blizu korena. jer će usevi rasti brže u odnosu na zemljišta gde se đubriva unose površinskim putem. kako bi đubriva dospela u zemljište. Da bi se precizno odredila količina djubriva koju treba dodati usevu neophodno je da se uradi analiza zemljišta. Analize zemljišta se izvode u ovlašćenim zavodima za poljoprivredu. čime se đubrivo raspoređuje u redovima. Ovaj postupak je pogodan za žitarice. Nedostaci lokalnog načina unošenja đubriva u što da ovaj postupak nije pogodan za unošenje đubriva na usevima u fazi rasta. Iz ovih razloga je lokalno unošenje đubriva prihvatljivije sa ekološkog. usled čega usevi brzo upijaju hraniva. Plodored 8.5. širina radnog opsega za ovaj tip rasipača mora biti određena za svaki tip đubriva. Prednost ovog metoda jeste da se đubriva ravnomerno rastura ju i na određenu dubinu. kao što je nedostatak bora kod šećerne repe. Primena tečnih đubriva – postupak kojim se nataložena hraniva raspršuju na useve. Stoga. folijarnim đubrenjem. fosfora i kalijuma poljoprivredni proizvođači dobijaju informaciju o sadržaju hranljivih elemenata u zemljištu 3. Prednost lokalnog unošenja đubriva predstavlja veća efikasnost unosa đubriva. sadržaja organske materije.6. Preporuke Sledeći parametri čine osnovu planova đubrenja: 1. ali je širina radnog opsega manja nego kod površinskih rasipača.6. 8. sistemi zaštite bilja od korova. Međutim. Savremeni tipovi rasipača imaju opremu za kontrolu unošenja đubriva. što olakšava kalibraciju stope unošenja. ili ovlašćenim institutima i fakultetima. sadržaja ukupnog i pristupačnog azota. a na osnovu vrednosti reakcije zemljišta. Plodored se može definisati i kao raspored gajenja biljaka u vremenu i prostoru. odnos površina pod različitim usevima. Ovaj metod ne može zameniti tradicionalne metode đubrenja. od 4 do 12 m. sistemi đubrenja. ujednačenosti nanošenja. manji u odnosu na površinsko đubrenje rasipanjem. što olakšava kalibraciju stope unošenja. bolesti i štetočina. parcelu) ili polja sa sličnim preduslovima. Postiže se dobar stepen ujednačenosti nanošenja rasipanjem. 8. obrade zemljišta odredjuje se vrsta.Slika. gde je biljkama najpotrebnije. čime se postiže veća tačnost. kao i činjenica da je radni kapacitet. sa ciljem dobijanja maksimalnih prinosa. oni imaju širinu radnog opsega za sve tipove đubriva. od 8 do 12m. jer bi došlo do oštećenja useva. Međutim. Överum TIVE. izražen u ha/h. sa dodatnom opremom. prateći svako polje (njivu. već se može primenjivati u kritičnim periodima. Šema-raspored gajenih biljnih vrsta putem plodoreda je čvrsta. Đubriva se unose u vlažno zemljište. u odnosu na površinsko đubrenje rasipanjem. kojim se uspostavlja racionalno korišćenje prirodnih resursa. Plodoredom se utvrđuju: proizvodna orijentacija gazdinstva. Uzorkovanjem i analizom zemljišta. 2. sistemi obrade zemljišta. kada su biljkama potrebna hraniva. jer je vozaču teško da ustanovi pravu širinu radnog opsega. Plodored predstavlja projekat unutrašnjeg uređenja gazdinstva. Na osnovu planiranog prinosa. što znači da se sejanje i đubrenje obavljaju istovremeno. Lokalno unošenje đubriva u zemljište – ovim postupkom se mineralna đubriva unose lokalno. preko listova. Rasipači za lokalno unošenje đubriva imaju neku vrstu pojačivača. ali je širina radnog opsega manja nego kod površinskih rasipača.

razno povrce itd) Drugi usev – vrste koje se gaje posle glavnog useva (grašak . tikve (bundeve) i kukuruz. Neke biljne vrste imaju stimulativna sredstva koja povoljno deluju na druge biljne vrste u njihovoj sredini. koja se ranije skida i omogućava glavnoj da nesmetano nastavi rast i razvoj. Prilikom sastavljanja plodoreda. povrće) Naknadni usevi – vrste koje se gaje nakon završene proizvodnje glavnog useva. Na primer: paradajz kao glavni usev. Međutim. salata. rotkvica. odnosno prihod. Isto tako. Povećava se količina organske materije u zemljištu i njegova biološka aktivnost. Zapaženo je da one bolje uspevaju ne- Tabela 8. spanać. suncokret . Na primer. treba imati u vidu kakvi su odnosi među gajenim biljnim vrstama. repa Rani krompir + kupusnjače Soja Pšenica + krastavci ili boranija III polje Rani krompir + kupusnjače Soja Pšenica + krastavci ili boranija Kukuruz ili šećerna repa Soja IV polje 2 Pšenica + krastavci ili boranija Kukuruz ili šećerna repa Rani krompir + kupusnjače 3 4 40 . mladi luk i sl. ili donosi najveći prinos. To je obično jesenje ili ozimo povrće (salata. Povećava se prinos gajenih biljaka 2. mladi krompir) u uslovima gde postoje sistemi za navodnjavanje (soja . To su obično biljke koje podnose niže temparature i gaje se od jeseni do proleća (spanać. bez prisustva drugih vrsta. jecam) i obicno se gaje u uslovima gde postoji sistem za navodnjavanje (soja.). odnosno izbora preduseva ili sastavljanja setvenog plana za proizvodnu godinu.Gajenje iste biljne vrste u toku više godina na istom zemljištu (monokultura) dovodi do narušavanja strukture i plodnosti zemljišta. Prednosti racionalnog plodoreda: 1.6. Eliminiše se rizik od toksičnih materija i njihovih ostataka u hrani i zemljištu 8. jedna glavna i jedna sa kraćom vegetacijom. repa Rani krompir + kupusnjače Soja II polje Kukuruz ili š.3 Primer četvoropoljnog povrtarsko – ratarskog plodoreda Godina 1 I polje Pšenica + krastavci ili boranija Kukuruz ili š.2 Raspored biljaka u plodoredu U rasporedu gajenja bijaka razlikuju se: Glavni usev – biljna vrsta koja se gaji najduže u toku glavnog vegetacionog perioda. Pretkultura (predusev) – biljna vrsta gajena pre glavnog useva. Potkultura (podusev) – vrsta čije se seme seje u ranije zasnovan usev. 4. kukuruz. a druga međukultura salata. Međukultura (međuusevi) – obično dve gajene biljne vrste. Zapaženo je da se pšenica bolje razvija i da je manje napadaju bolesti ako se u njenoj sredini nalaze i biljke kukolja. odavno se gaje kao združeni usevi pasulj. Povećava se pokrivenost zemljišta i sposobnost useva da se izbore sa korovima 6. Postrni usev – vrste koje se gaje posle strnina (psenica . na taj način što štite jedna drugu od bolesti i štetočina. koji se nakon skidanja prvog naglo počne razvijati i donositi uspešan rod. uljana repica. kao i nagomilavanja korovske flore. kukuruz . postoji i pojava korisnog delovanja jedne biljne vrste na drugu.). Veći broj vrsta biljaka povećava genetičku raznovrsnost u vremenu i prostoru 3. lukovi i sl. bolesti i biljnih štetočina. u ozimu pšenicu u proleće se useje mrkva. suncokret. Poznato je da neke biljne vrste žele da se samostalno razvijaju. kupusnjače. zeleni luk ili keleraba. Indirektno se suzbiljaju biljne bolesti i štetočine 5.

Međutim. Neke biljke svojim mirisom odvraćaju štetočine i time štite ne samo sebe. III grupa – vrste koje obogaćuju zemljište azotom (grašak. Pravilni i racionalni plodoredi imaju uglavnom tri ili četiri grupe useva: okopavine. zdravije biljke i sl. pošto su obično zbijena i slabo propu- Plodoredna polja I 2002 2003 2004 2005 Ozima pšenica Kukuruz Jari ovas Grahorica Kukuruz Jari ovas Grahorica Ozima pšenica II III Jari ovas Grahorica Ozima pšenica Kukuruz Grahorica Ozima pšenica Kukuruz Jari ovas 41 IV . U odnosu prema đubrenju stajnjakom. a treće polje vrste iz treće grupe. propusna i peskovita zemljišta. kupusnjače. koje dovode do gubitka površinskih delova zemljišta. deformacije terena. koje su efikasne. crni luk. Tabela 8. Tako.). a dobiće se zdraviji proizvodi. jer leptiri kupusara ne podnose miris paradajza. Ova pojava samozaštite ima veliki značaj u zaštiti biljaka. povrće delimo u tri grupe: I grupa – vrste koje se obično đubre stajnjakom (vrežaste vrste. Pored hemijskih mera suzbijanja. spanać. zrnene mahunarke i trave. Možda se to može pripisati mikroklimatu date sredina (bolja oplodnja.4 Primer pravog jednostavnog plodoreda 8. paradajz. biće neznatan napad kupusara. pojava dina. praziluk. rotkva.8 Mere za sprečavanje erozije Erozija je prirodna pojava. strna žita. strukturna. Zemljišta u podnožju (koluvijalna zemljišta) prihvataju zemljište odneto erozijom sa padina. plavi patlidžan. Erozija vodom uglavnom je karakteristična za zemljista pod nagibom. 8. već i one koje se nalaze u njihovoj bližoj okolini. prvo polje uvek zauzimaju vrste iz I grupe.6. celer. pa kad to osete lete dalje da bi položili jaja. što je dovelo do značajnog smanjenja plodnosti zemljišta na brojnim lokacijama. drugo polje iz II grupe. II grupa – vrste sa manjim zahtevom za stajnjakom i često se gaje druge godine posle unošenja stajnjaka (korenaste vrste. neke se biljne vrste pomažu i štite. a ne unose se pesticidi u zemljište. salata.3 Planovi plodoreda i đubrenja Plodored se uspostavlja na osnovu zahteva vrsta prema obradi zemljišta. dobra poljoprivredna praksa preporučuje primenu raznih agrotehničkih mera kojima se vrši suzbijanje korova ispod praga štetnosti. primenom modernih postupaka poljoprivredne proizvodnje ljudi su na mnogim mestima ubrzali erozione procese. đubrenju stajnjakom i predusevu. paprika. U tropoljnom plodoredu.7 Nepovoljni uslovi za rast korova Borba protiv korova je aktuelna u svim sistemima zemljoradnje. ako se u polju sa kupusom na raznim mestima posadi po koja biljka paradaj za. Njihovom smenom dobija se trogodišnji ciklus gajenja povrća. greda i slično.go ako se gaje u čistim kulturama. Određenom kombinacijom mešovitog gajenja biljnih vrsta smanjiće se upotreba hemijskih sredstava. ali koje imaju za posledicu zagađenje životne sredine. na primer. beli luk). Istina. Takođe do gubitka zemljišta dolazi često u oblastima gde je prisutna neplanska seča šuma. a neke jedna drugoj smetaju. Erozija obuhvata eroziju vodom i eroziju vetrom. koja je postojala i pre pojave ljudi. Dobra poljorivredna praksa preporučuje suzbiljanje korova korišćenjem agrotehničkih mera: • Setvom deklarisanog semena • Pravilnim plodoredom • Odgovarajućom obradom zemljišta • Uniištavanjem korova fizičkim i mehaničkim putem 8. bob). boranija-pasulj. rotkvica). a faktori ublažavanja erozije su stabilna. a može dovesti do značajnog smanjenja plodnosti zemljišta. te tako i ona gube povoljna fizička svojstva.

SO42.5–2. oranje po nagibu terena. trave i useva sprečava spiranje zemljišta. Zbog takvih toksičTabela 8. važno je da padine budu prekrivene vegetacijom. Eolska erozija je prisutna na celom prostoru Vojvodine. kao što su podzemne vode i vazduh. mobilnog gvožđa i mangana može da izazove zakišeljavanja. dok u visokim koncentracijama mogu imati toksične efekte. ali ako se nađu u visokim koncentracijama u zemljišnom rastvoru ili adsorptivnom kompleksu zemljišta mogu postati opasni. što je više moguće • Ukoliko je neophodno. ali i usled nepravilnog đubrenja. dužine trajanja i pravca vetra. Cl-. Višak sulfata.9 Kontaminacija zemljišta Materije koje mogu narušiti prirodnu plodnost zemljišta i ugroziti ishranu biljaka nazivaju se opasnim i štetnim. ili strništa.normalno se nalaze u zemljištu. ispaša na degradiranim površinama. kao i kontaminacije i degradacije zemljišta i drugih ekosistema. pedo i geohemijskih faktora. ili travno-leguminoznih smeša • Oranje obavljati u optimalnim uslovima. a intenzitet erozija zavisi posebno od jačine. što može prouzrokovati oštećenja biljaka ili poleganje useva.1 – 0. H S-.5 200 50 100 50 300 300 200 8. kiselim kišama i aerozagađenjem. jezerima i morima. žbunja. BO3+. sintetičke organske materije i pesticidi. Elementi kao što su: NO. kada zemljište nije suvo. Pored odnošenja finih čestica zemljišta. Erozija vodom takođe dovodi do ispiranja kore novog sistema. istočnom Sremu i severnoj Bačkoj. hlorida.Preporuke vezane za izbegavanje erozije izazvane vodom • Uzgajati višegodišnje useve. koristiti prenosne prepreke i vršiti navodnjavanje tokom kritičnih perioda nja na biljke. Na+.0 0.5 Optimalne i maksimalne dozvoljene količine pojedinih elemenata u zemljištu Optimalne vrednosti mg/kg Maksimalne dozvoljene količine mg/kg EleLako Lako Ukupno Ukupno menti rastvorljiv rastvorljiv Fe Zn Mn Cu B Se F Al 20–50 10–20 5–20 20–80 4–50 2–100 40–100 2–10 0. Erozija vetrom naročito je izražena u ravničarskom području koje je bez vegetacije. zatim direktne setve zaštitnih kultura. U oblastima podložnim eroziji vodom. SeO6. Fe2+. itd. Cu2+. zbog fitotoksičnog delova42 . treba izbegavati aktivnosti koje dovode do stvaranja ogoljenih površina. već akumulacijom ovih materija u biljnim organima oni mogu dospeti lancima ishrane u organizam životinja i ljudi. jer korenje drveća. • Stvoriti vetrozaštitne šumske pojaseve. a višak natrijuma alkalizaciju zemljišta. uključujući gajenje višegodišnjih travnih. Mn2+. a najizraženija je u južnom Banatu. seča drveća i žbunja. Veće koncentracije mobilnog aluminijuma imaju fitotoksičan efekat ukoliko je pH zemljišta manji od 4. kao što su obrađivanje zemljišta. Opasne materije u zemljištu predstavljaju teški metali.5. treba koristiti metode redukovane obrade ili bez obrade zemljišta. U oblastima podložnim eroziji vetrom. oranje vršiti po konturama parcela • Izbegavati ostavljanje degradiranih površina tokom zime • Izbegavati prekomernu ispašu na padinama • Aktivno sprovoditi sejanje trave • Sprovesti terasiranje terena u većini strmih oblasti sna za vodu. NO-. Ovi elementi nemaju nikakvu fiziološku ulogu u razviću biljaka. pri čemu je najznačajniji gubitak azota i fosfora jer oni mogu poremetiti hemijsku ravnotežu u rekama. Preporuke vezane za izbegavanje erozije izazvane vetrom • Koristiti odgovarajuće planove plodoreda. Do povećanja koncentracije mobilnih formi ovih elemenata može doći usled prirodnih. radionukleidi. vetar mehanički oštećuje biljke.

Još jedan izvor akumuliranja teških metala predstavlja primena fosfornih đubriva.1 – 1.01 – 1. sadržaja organskih materija i koloidne gline. Pb (olovo) i V (vanadium). zavisi od reakcije zemljišta. koji u organizmu životinja i čoveka mogu izazvati neželjene posledice po zdravlje. posebno onih iz antropogenog zagađenja zemljišta.0 10 – 50 0. termoelektrana. a zatim i komunalnih muljeva (komposta) kao organskih đubriva. hemijske industrije. kojima se u zemljište mogu uneti značajne količine teških metala.01 – 1.0 10 – 50 1 – 20 10 – 100 Kadmijum 0. Ni (nikal). Proteus. 43 .1 – 1. Cd (kadmijum). kao i usled korišćenja otpadnih industrijskih i komunalnih voda. Mobilnost teških metala. Cr (hrom).nih efekata.0 Hrom Živa Nikl Olovo 1 – 100 0. od izduvnih gasova automobila. a potiču iz industrijskih postrojenja za preradu metala.0 1 – 100 1 – 100 Vanadijum 10 – 200 Teški metali su sledeći: As (arsen). Salmonela. U zemljište sa otpadnim muljem i neadekvatno proizvedenim stajskim đubrivom mogu dospeti i patogeni mikroorganizmi Escherichia coli. Hg (živa).6 Prosečne i maksimalne dozvoljene količine teških metala u zemljištu Elementi Raspon Najčešće vrednosti mg/kg-1 Maksimalne dozvoljene količine 20 2 100 2 50 100 50 Arsen 1 – 50 2 – 20 0. mehaničkog sastava zemljišta. Tabela 8. vlažnosti itd. zakonom su regulisane maksimalne dozvoljene količine.

nezavisno od njihove veličine. Poljoprivredno stanovništvo ostvaruje od stoke i stočnih proizvoda preko 60 % od ukupnog dohotka.2 Određivanje zastupljenosti domaćih životinja na farmama Zastupljenost grla na farmi predstavlja odnos broja svih vrsta i kategorija stoke i raspoloživih obradivih površina na farmi. džibra. koji će ubuduće igrati vrlo važnu ulogu prilikom odabira proizvoda od strane potrošača. u normalnim prilikama. 9. smatrati bitnom osnovicom biljne proizvodnje i obrnuto. ali treba istaći da postoji mnogo više problema koje treba rešavati na velikim nego na malim farmama. mleko vuna. Briga o zdravlju životinja i njihov uticaj na okolinu su veoma važni bilo da se radi o malim ili velikim farmama. koji je u ratarskoj. Visoka produktivnost je moguća jedino ukoliko gajimo visoko kvalitetna grla. Zato je za sve farme. Ovo nam ukazuje na usku povezanost stočarske i biljne proizvodnje. povrtarskoj i voćarskoj proizvodnji neophodan za održavanje plodnosti i povoljne strukture zemljišta. Današnji uzgajivači moraju takođe da vode računa o uticaju njihove proizvodnje na okolinu. komina. a preživari čak i gruba hraniva ili nusproizvode prehrambene industrije (kao što su repini rezanci. domaće životinje su sposobne da različite vrste biljnih hraniva. hranimo ih pravilno i uzgajamo u uslovima koji zadovoljavaju njihove fiziološke potrebe.Stočarstvo i dobrobit životinja 9. Potrošači zahtevaju proizvod koji neće uticati na njihovo zdravlje. nusproizvod stočarstva. Takođe. Veliki deo naše zemlje čine livade i pašnjaci (oko 40%) koji se jedino preko stoke mogu iskoristiti. i proizvode koji su proizvedeni korišćenjem metoda koje nisu štetne za okolinu. U brdsko-planinskim regionima stočarstvo je najvažnija a ponekad i jedina grana poljoprivrede. a da pritom ne prekorači . Stočarsku proizvodnju moramo dakle. farmaceuska i industrija stočne htane. bilo direktno ili indirektno. hemijska. jer ukazuje kolike su objektivne mogućnosti farme da pravilno upotrebi svu godišnje proizvedenu količinu stajnjaka gajenih grla. tekstilna. Ispravnost hrane je drugi aspekt. STOČARSTVO mljište. Odgovarajući način ishrane i uzgoja domaćih životinja predstavlja osnovu za visoko produktivno stočarstvo. Prema tome.1 Privredna važnost domaćih životinja i svrha njihovog odgajivanja Domaće životinje imaju veliki značaj u životu čoveka koji njihovim uzgajanjem dobija raznovrsne proizvode nezamenljive za ishranu i odevanje ljudi. veoma važno da stvore dobre uslove za dobrobit životinja i čoveka i da rade na smanjivanju njihovog štetnog uticaja na okolinu. Ovaj odnos je veoma bitan za očuvanje okoline. Na većini velikih farmi količina proizvedenog stajnjaka može da bude tolika da se ne može postići proces prirodnog recikliranja hranjivih sastojaka što rezultira curenjem i gubitkom hranjive materije a posebno azota. Za uzvrat vraćaju zemljištu neophodne sastojke preko stajnjaka. Na stočarskoj proizvodnji kao sirovinskoj bazi zasnivaju se i razvijaju prehrambena. radni i drugi potencijal i mehanizacija. sladne kukuruzne klice) oplemene i transformišu u visoko vredne animalne proizvode kao što su meso. kao i stajnjak. preko stočarstva se naintenzivnije iskorišćava poljoprivredno ze44 9. melasa.

uspostaviti akcione programe i programe monitoringa za ove zone. može se utvrditi izradom Plana upravljanja nutrijentima za farmu. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. uzimajući u obzir zahteve kultura koje će se gajiti. odnosno u stajnjaku. Neke zemlje ovu restrikciju primenjuju na celoj svojoj teritoriji. proda/ustupi višak stajnjaka ili sklopi dugoročni ugovor sa farmama koje nemaju dovoljan broj grla za proizvodnju stajnja- ka koja im je potrebna za đubrenje raspoloživih obradivih površina. 9. gl. niske troškove za stočnu hranu i radnu snagu. kod stočarskih farmi. način izđubravanja. skladištenja i nege stajnjaka. da prosečna količina stajskog đubriva koja se svake godine iznosi na obradive površine. tip stajnjaka koji se proizvodi. a u zonama ugroženim od zagađenja nitratima i zakonsko ograničenje. sa gledišta očuvanja okoline. plodnost zemljišta. fosfora i kalijuma putem đubriva predstavlja rizik od zagađenja podzemnih i površinskih voda ovim nutrientima. Nitratna direktiva Evropske unije (91/676/EEC) koja se odnosi na zaštitu voda od zagađenja izazvanog nitratima iz poljoprivrednih izvora propisuje da zemlje članice EU moraju odrediti zone na svojoj teritoriji koje su ugrožene ili potencijalno ugrožene od zagađenja nitratima poreklom iz poljoprivrede. kao i druge bitne faktore (vidi poglavlje 10). Ukoliko ovaj iznos prelazi 170 kg N/ha. ne bi trebalo da prelazi količinu od 170 kg azota po hektaru obradivog poljoprivrednog zemljišta. Na osnovu već određene proizvodnje stajnjaka procenjuje se koliko kilograma azota godišnje se proizvodi na farmi. Da li farma gaji adekvatan broj grla stoke po hektaru raspoloživih obradivih površina. farmer treba da smanji broj grla. Danas postoji trend harmonizacije standarda u oblasti i vezano za mere koje se tiču brige o zdravlju životinja. papkara. kupi/zakupi dodatnu obradivu površinu.“ 9. Prilikom procene uzimaju se u obzir sve specifičnosti vezane za tip. kruženje vazduha. količina stajnjaka primenjenog na poljima svake godine neće premašiti količinu stajnjaka koji sadrži 170 kg N/ha. kvalitetnu proizvodnju uz zaštitu okoline od zagađivanja. Planom se određuje ili procenjuje godišnja proizvodnja stajnjaka svih vrsta i kategorija stoke na farmi. Mikro45 . uzimajući u obzir sve specifičnosti vezane za način držanja i ishranu životinja. kako u EU tako i u Evropi uopšte. Plan upravljanja nutrijentima na farmi treba da sadrži i godišnji plan upotrebe stanjaka na svim raspoloživim obradivim površinama. načina đubrenja biljaka (vidi poglavlja 8 i 10). način rukovanja i čuvanja stajnjaka na određenoj farmi. uključujući i đubrivo koje ostaje na pašnjacima posle ispaše. a najbolje je uraditi hemijsku analizu koja će pokazati vrednosti nutrijenata u stajnjaku.1 Unutrašnje uređenje staja Unutrašnje uređenje staja treba da bude takvo da podržava dobre uslove za životinje i visoku produktivnost. koncentracija gasova i prašine u vazduhu. smanjuje koncentraciju amonijaka i poboljšava radne uslove zaposlenih. Pritom je azot posebno sklon ispiranju pri prekomernoj ili na drugi način neadekvatnoj upotrebi stajnjaka (vidi poglavlja 2 i 10). RS br. živine i kunića (Sl.“ Član 18 – „Osvetljenje.3 Briga o životinjama Stoku treba držati u uslovima koji ispunjavaju zahteve koji odgovaraju određenim vrstama životinja i uzgoja i koji treba da obezbede očuvanje zdravlja životinja. Ovom direktivom se propisuje i da se u ugroženim zonama primene određene mere kojima će se osigurati da. 81/06) Član 4 – „Farma mora da bude izgrađena tako da omogući odgovarajuće mikroklimatske i zoohigijenske uslove zavisno od vrste životinja. visoku produktivnost. kao i uspostaviti Pravila dobre poljoprivredne prakse koja će biti obavezna za primenu u ugroženim zonama. Prosečna količina azota (dobijenog iz sopstvene proizvodnje stajnjaka) koja se upotrebi na farmi u toku godine po jedinici obradive površine izračunava se tako što se godišnja proizvodnja azota na farmi (izražena u kg) podeli sa brojem ha obradivih površina kojima farmer raspolaže. temperatura i vlažnost vazduha. Prekomerno doziranje azota. intenzitet buke i higijena u prostorijama i prostorima u kojima borave životinje mora da bude u granicama koje nisu štetne za životinje. Jedna od opcija je da održava životinje čistim što umanjuje higijenske probleme.3. sadržaj nutrijenata u stajnjaku i osoci. Visina prostorija od poda do krova takođe je važan parameter za zdravlje životinja.maksimalnu preporučenu stopu primene stajnjaka po jednom hektaru. Stoga u zemljama EU postoji preporuka.

35 m2 Slobodni sistem. piljevine i dr.3.0 1. Prostor u kom životinje leže treba da bude suv.7 m2 Slobodni sistem: 2.0 3. Pored dimenzija prostora po grlu. Nagib poda u prolazima ne treba da bude veći od 2%.85 m dužine i 1. Korišćenje prostirke od slame.3 m2 Krmača sa prasadima: 1.8 m2 po odraslom grlu 6 –18 meseci: 1. 0.8 m2 Životinja Vrsta uzgoja Material za prostirke u kg/dan po životinji 3. nivou proizvodnje i starosnoj dobi određene vrste životinja. Prolazi za hranjenje životinja treba da su napravljeni sa neklizajućom površinom koja je otporna na urin i dezinfikciona sredstva. 2. Visina prostorija za tov svinja treba da bude do 2. Preporuka za prostirke za 46 Na tržištu se danas mogu nabaviti gumeni madraci pomoću kojih mogu da se naprave dobri uslovi u prostoru gde životinje leže bez korišćenja materijala za prostirke.3 m2 za krmaču i 0. veličina površina u stajama koje su prekrivene đubrivom. slama treba da bude iseckana na sitne komade.0 5. Gubitak amonijaka u stajama zavisi od faktora kao što su intervali izđubravanja.1 Preporuka za dnevne količine materijala za prostirke prema vrstama životinja i uzgoja Muzne krave Junad Telad Tovni bikovi Vezani sistem.0 5.0 1.1 m širine ili 2.0 3.3 1. temperature unutar staja i sadržaja sirovih proteina u hrani. Zbog toga je važno da se đubrivo iznosi iz staja i da se površina na po- .8 m2 Vezani sistem.85 dužine.0 1.0 Vezani Muzna krava Duboka prostirka Lige boksovi U pojedinačnim Telad do 6 boksovima meseci staroU grupnim sti boksovima Junad 6–12 meseci Junad 12–24 meseci Sistem krava sa teletom Tovne svinje Krmača sa prasadima Duboka prostirka Slobodni s pregradama Duboka prostirka Slobodni s pregradama Slobodni s prostirkom Na dubokoj prostirci Na prostirci Krmače Tovne svinje: klima u stajama će biti mnogo bolja sa povećanjem zapremine prostorija. da je termički izolovan a takođe da bude otporan na urin i dezinfekciona sredstva. Tabela 9. boks 1. Preporučuje se da se na svakih 20 m2 stajskog prostora izgradi 1m2 prozorskih površina.1.75 do 3 m. doprineće udobnosti životinja.9 m širine 1.70 m. Procenjuje se da samo usled provetravanja staja gubi otprilike 10% azota od ukupno proizvedene količine.0 0.2 Postupanje sa stajskim đubrivom u stajama i iznošenje stajnjaka Isparavanje amonijaka počinje odmah nakon ekskrecije fecesa i urina.0 2.3 m2 Sama krmača: 1.Mere koje se preporučuju za uzgoj domaćih životinja različite vrste životinja i uslove uzgoja je data u tabeli 9. U stajama sa sistemom za polutečno đubrivo. boks 1. Za nove objekte za držanje muznih krava visina zidova ne treba da bude manja od 5 m.0 1. Za manje staje unutrašnja visina prostora treba da bude od 2.15 m2 /prase odvojenog prostora 0. U boksovima i prostoru za spavanje prasadi nagib poda ne treba da bude veći od 2%.65–0. separacija mokraće. Voda za piće treba da bude obezbeđena u količinama i kvalitetu koji odgovara uzgoju. 9. pravilan smeštaj grla zahteva odgovarajuću rasvetu kao i dnevnu svetlost.

teži od vazduha. Pri većoj koncentraciji izaziva smetnje u disanju pri dužem udisanju dovodi do trovanja i gušenja životinja.3. Ovaj gas je veoma otrovan i vezuje se u plućima za hemoglobin. 9. Sa manjih površina će gubici biti manji nego sa većih.3 Površina u stajama zaprljana stajskim đubrivom Isparavanje amonijaka zavisi od toga kolike su površine stajnjaka izložene na otvorenom. polena. a nastaje nepotpunim sagorevanjem pri otvorenom plamenu. NH3. Gubitak amonijaka veoma zavisi od temperature u stajama. na zdravlje životinja i smanjiće sposobnost produktivnosti životinja. utiče na nervni sistem i dovodi do smetnji u disanju. Prašina u objektima potiče od hrane. Povećana vlažnost vazduha pri niskim temperaturama kod životinja ima tendenciju da vlaži dlačni pokrivač i u takvoj situaciji gubici toplote putem provodljivosti budu značajni. Izaziva trovanje i u malim količinama koje ne mogu da se osete čulom mirisa. Curenje ili prosipanje vode iz sistema za napajanje stoke povećava površinu koja je kontaminirana stajnjakom zato se ono treba kontrolisati i popravljati. Smanjenjem temperature u stajama sa 15 na 10ºC emisija amonijaka se redukuje za približno 40%. Ugljen dioksid je normalan sastojak vazduha. H2S. Suviše visoka koncentracija štetnih gasova kao što je amonijak. gubitak amonijaka smanjuje za 15%. Sumpor-vodonik je vrlo otrovan gas. Sa druge strane visoka vlažnost omogućava preživljava47 9. Previsoka koncentracija sumpor vodonika H2S može biti smrtonosna Amonijak je gas oštrog mirisa koji se oslobađa iz stajnjaka. sumpor vodonik. ugljen dioksid. sistema ventilacije i spoljne temperature. temperatura vazduha. Zbog toga je razdvajanje urina veoma važno i što se urin pre ukloni iz staje to će isparavanje amonijaka biti manje. Putem ventilacije se regulišu važni parametri mikroklimata u stajama kao što su sadržaj kiseonika. Prašina negativno utiče i na zdravlje farmera i vek korišćenja opreme 9. CO. ugljen monoksid. Prepo ruke za brigu o životinjama u svim vrsta ma staja za krave i svinje • Čuvati životinje u uslovima koji omogućavaju dobro zdravlje životinja i visoku produktivnost • Staje za goveda i svinje treba da imaju prirodnu svetlost i odgovarajuće osvetljenje • Pijaća voda bi trebalo da bude obezbeđena za sve životinje u dovoljnoj količini i kvalitetu • Držati staje i životinje čistim • Površine za ležanje životinja treba da budu suve i čiste • Staze ne smeju da budu klizave i treba ih držati što je moguće čistije • Iznositi stajnjak najmanje dva puta u 24 sata 9.4 Izdvajanje (mokraće) urina i temperatura u stajama Najveći gubitak amonijaka potiče iz urina (mokraće).1 Ventilacija Obezbeđenje efikasnog sistema izmene vazduha u objektima je jedan od vrlo značajnih zahteva koji se moraju poštovati kod izgradnje objekata u stočarstvu. zbog čega nastaje gušenje. konstrukcije štale. sadržaj vlage i koncetracija štetnih gasova u vazduhu. Oštećuje sluzokožu dok dugotrajnim udisanjem izaziva oboljenje pluća. mada ima veoma jak miris koji podseća na pokvarena jaja. Nastaje razlaganjem proteina. CO2. parazita i dr.4. slame. onemogućavajući preuzimanje kiseonika. Prašina koju životinje udišu utiče na zdravlje i prirast.dovima i zidovima koja je zaprljana stajnjakom svede na minimum. Dozvoljena koncentracija je od 40 do 100 ppm. plesni.4 Mikroklima u stajama Mikroklima unutar staja je rezultat grejanja i emisije različitih gasova koje proizvode životinje. Zbog izuzetnog značaja za reproduktivne i proizvodne osobine i zdravlje domaćih životinja temperatura vazduha je vrlo važan mikroklimatski faktor. Može da bude nosioc živih mikroorganizama često i patogenih.3. Izračunavanja su pokazala da se smanjivanjem zaprljanih površina za 20% u vezanom sistemu uzgoja. Ugljen-monoksid je gas bez boje i mirisa. i organska prašina ima štetni uticaj . Dolaskom u krvotok vezuje se za hemoglobin što umanjuje transport kiseonika i izaziva anemiju.

53/89) Član 9: Životinjski leševi i otpaci životinjskog porekla transportuju se do objekta za sabiranje. Preporuke za mikroklimu za sve tipove staja za krave i svinje • Ventilacioni sistemi u stajama treba da garantuju optimalnu vlažnost vazduha tokom zimskog perioda • Tokom letnjeg perioda ventilacioni sistem ne bi smeo da dozvoli prelazak temperature preko 26ºC • Ventilacioni sistem ne bi smeo da dozvoli da koncentracije amonijaka.nje većine patogenih mikroorganizama. čime se povećava rizik pojava zaraza. Nije dozvoljeno uginule životinje odlagati (uklanjati) na divljim smetlištima i mestima za kompostiranje. se malo kretati. Temperatura u stajama ne bi smela da pređe 26°C. životinje će 48 . U manjim gazdinstvima gde životinje nemaju slobodan pristup svim delovima zgrade. bakterije se ubrzano razmnožavaju a visoka vlažnost šteti i konstrukciji zgrade. Visoka vlažnost uzrokuje znojenje životinja. Svinje su osetljivije na niske temperature (posebno mlađe kategorije). Ovo je veoma važno za staje u kojima stoka boravi preko cele godine. Životinje sa zaraznim bolestima moraju uvek biti spaljene. Životinje koje su vezane nemaju dovoljno kretanja.6 Odlaganje životinjskih leševa Prema regulativi svaki slučaj uginule životinje mora se prijaviti nadležnoj veterinarskoj inspekciji. odmah ili najkasnije u roku od 12 časova u letnjem periodu. Tokom zimskog perioda problem je smanjiti vlažnost u stajama. neškodljivo uklanjanje i utvrđivanje uzroka uginuća i prevozna sredstva za transport životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla (Sl. izvora ili bušotine koji služe za vodosnabdevanje ljudi i stoke • Da je 30 m najmanje udaljeno od izvora ili vodotoka i 10 m najmanje od odvodnog kanala Pravilnik o načinu neškodljivog uklanjanja životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla i o uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti i oprema za sabiranje. gl. Mesto za pokopavanje životinja mora zadovoljavati sledeće uslove: • Da je 500 m najmanje udaljeno od naseljenog mesta • Da je 250 metara najmanje udaljeno od bunara. utvrđivanje uzroka uginuća i neškodljivo uklanjanje. U Srbiji se preporučuje da svaka opština treba da ima stočno groblje (izgradnju insineratora određuje broj stoke) i nadležni tim stručnjaka kao i transportna sredstva za uklanjanje leševa. a samo spaljivanje kontroliše veterinarska inspekcija. Tokom letnjeg perioda problem je spustiti temperaturu u stajama. Ako nadležne veterinarske službe dozvole farmeru da pokopa uginulu životinju. 9. odnosno u roku od 24 časa u ostalim periodima godine. ali se ne preporučuje držanje na temperaturama nižim od 5ºC jer mogu imati zdravstvene probleme. U ovakvim stajama postoji stvarna potreba za efikasnom opremom za ventilaciju. Mogućnost da životinje provedu nekoliko sati svakoga dana napolju povoljno utiče na njihovo zdravlje. Goveda se mogu držati na niskim temperaturama. ugljen monoksida. 9. po pravilu.5 Potreba životinje za kretanjem Svim životinjama je potrebno kretanje. Inspekcija treba da ispita leševe i da daje uputstva u vezi njihovog neškodljivog uklanjanja. sumpor vodonika. ugljen dioksida i organske prašine prelazemaksimalne koncentracije • Koncentracija amonijaka u unutrašnjem vazduhu može se smanjiti: • Iznošenjem đubriva najmanje 2 puta u 24 sata • Minimiziranjem površina pokrivenih stajnjakom • Razdvajanjem urina od stajnjaka već u stajama i odnošenje u skladišta što je pre moguće • Izbegavanjem nepotrebne količine jednostavnih proteina u hrani čime se povećava efikasnost azota i smanjuje gubitak amonijaka. SFRJ br.). Zato se preporučuje izvoditi stoku na pašu od maja do septembra da bi se poboljšalo njihovo zdravlje. pre pokopavanja životinja se mora tretirati na odgovarajući način prema propisima o neškodljivom uklanjanju leševa (tretirati dezinfekcionim sredstvom i dr. Iz tih razloga je veoma važno da se ne zatvaraju ventilacioni otvori već omogućiti izlaz vlage. pa zato dobar ventilacioni sistem mora podrazumevati i grejanje. Vazduh koji je vrlo suv suši sluzokožu disajnjih puteva te uslovljava otežano disanje životinja. Povećana temperatura praćena većom vlažnošću vazduha uslovljava respiratorne teškoće i porast unutrašnje temperature životinja.

Cena mleka obično zavisi od nivoa primenjenih higijenskih standarda.8 % u proseku a mleko najboljeg kvaliteta treba da sadrži minimum 3. Preporučuje se farmerima da životinje osiguraju od više sile ili bilo koje vrste bolesti ili povrede životinja.000 i broj bakterija ispod 100.3% proteina. Dobro izbalansiran obrok treba da bude prilagođen potrebama svih vrsta i kategorija domaćih životinja u skladu sa savetima stručnjaka. Treba izbegavati biostimulativne prehrambene materijale.7.000. Zemlje EU su u procesu regulisanja upotrebe stimulatora rasta. Kvalitet životinjskih proizvoda Dobro izbalansiran obrok sa odgovarajućom energetskom vrednošću i količinom proteina. pošto će ovo smanjiti njihovu ekonomsku štetu. Uobičajen standard kvaliteta je minimalni sadržaj mlečne masti 3. Mnogi potrošači su svesni rizika i izbegavaju kupovinu hrane proizvedene uz pomoć stimulatora rasta. vitamina i minerala jedan je od najvažnijih uslova za postizanje dobrih reproduktivnih i proizvodnih karakteristika u stočarskoj proizvodnji. Hranite životinje higijenski ispravnom hranom.• Grobna jama treba da bude takve dubine da nakon pokrivanja životinjskog leša debljina zemlje bude najmanje ? m • Dno mesta na kome se leš zakopava mora da bude najmanje 1 m iznad najvišeg nivoa podzemnih voda 9. broj somatskih ćelija ispod 300. Preporuke za proizvodnju visoko-kvalitetnih proizvoda od krava i svinja • Držati staje i životinje čistim • Hraniti životinje higijenski ispravnom hranom • Ne koristiti nedozvoljene stimulatore rasta 49 . merenih prisustvom bakterija i somatskih ćelija i procenta proteina i mlečne masti. s obzirom da će oni uticati na druge žive organizme u životnom ciklusu. a ovo će umanjiti potrebu za ovakvim proizvodima.

kategoriju i vrstu domaćih životinja i metod rukovanja. da li se one drži na prostirci ili ne. STAJNJAK staje faktor zagađivanja spoljne sredine i podzemnih voda o čemu se danas posebno mora voditi računa kako zbog sve veće zagađenosti životne sredine koja ugrožava čoveka i životinje. U zavisnosti od načina držanja domaćih životinja tj. tako i zbog eventualnih sankcija koje bi proizvodnju opteretile dodatnim troškovima. kao npr. odnosno TEČNI stajnjak. višak upotrebljene vode i zemlju.2 Sistemi za rukovanje stajskim đubrivom Dobre sisteme za rukovanje stajnjakom karakterišu mere za povećanje efikasnosti upotrebe nutrijenata. mokraće. 10. Prevreli stajnjak prestavlja heterogenu masu.Upotreba i rukovanje stajnjakom i organskim otpadom 10.2. ČVRSTI stajnjak prestavlja mešavinu fecesa (izmeta). ostatke hrane. upotrebljene prostirke i dr. tako da njegov konačan sastav kada je pripremljen za primenu. sistem za rukovanje doprinosi boljim sanitarnim i higijenskim uslovima za životinje i osoblje. dlake itd. ostataka hrane. Dobri sistemi za rukovanje stajnjakom. veoma varira. u zavisnosti od strukture obroka kojim se domaće životinje hrane. najjeftinije i najkvalitetnije đubrivo kojim se održava i popravlja kvalitet i struktura zemljišta. dužine skladištenja. prevreli stajnjak predstavlja đubrivo koje obogaćuje zemljište organskim materijama. oko jedne trećine azota potrebnog biljkama (potreba useva za nutrijentima) može se zameniti stajskim đubrivom. vode za piće i drugih vodnih resursa. načina pakovanja. po50 Slika 10. i smatra se da je kao takav najbolje. količine vode u njemu.1. Na karakteristike stajnjaka utiču mnogi faktori. uključujući obrok. a takođe smanjuje rizik od zagađivanja bunara. kao nusproizvod se javlja ČVRSTI. Stajnjak kao nusproizvod stočarske proizvodnje ima karakteristike koje su pod uticajem mnogih faktora. što bi uticalo na smanjenje gubitaka hranljivih materija. 10. Međutim ako se stajnjak ne zaorava na njivi već se samo skladišti na površini zemlje.1 Uvod-proizvodnja i rukovanje stajnjakom Stajnjak je osnovni nusproizvod stočarske proizvodnje. Prema tome. mokraće i prostirke dok se TEČNI stajnjak sastoji od fecesa. Šematski prikaz rukovanja stajnjakom od staje do useva uključujući i ekonomsku računicu poljoprivrednika 10.1 Vrste stajskog đubriva Stajsko đubrivo nije standardizovani proizvod i razlikuje se od farme do farme.: • vrsta životinja • način čuvanja životinja • vrsta i količina hrane i način ishrane • nivo proizvodnje . Stajnjak takođe može da uključi prostirku. Zatim. takođe smanjuju izdatke za mineralna đubriva. skladištenja i tretmana.

2. Prostirka se. fecesa. urina i prostirke u 3 vrste stajskog đubriva. Slika 10. stajsko đubrivo. Glavne komponente stajskog đubriva • tehnologija koja se koristi pri rukovanju stajskim đubrivom • znanje i iskustvo u upravljanju. kao komponenta sastoji od iskorišćenog materijala prostirke i ostataka nepojedene hrane (rastura sa hranilica).3. Šemarski prikaz raspodele komponenti – vode. tečno stajsko đubrivo i osoka kao i prikay skladištenja različitih tipova stajnjaka. čvrsto.2.Slika 10. Stajsko đubrivo je meša vina fecesa i mokraće. vrste hraniva i načina ishrane kao i kapaciteta za uzgoj životinja. što je prikazano na slici 10. 51 . Količina proizvedenog fecesa i urina zavisi od vrste životinja. prostirke i vode.

preporučuje se dodavanje vode. ostacima hrane.2 Vrste otpadnih voda sa farmi Otpadna voda sa farmi je zajedničko ime za vodu koja izlazi sa farmi zagađena fecesom. to je 14. ono je podeljeno u 2 ili 3 grupe: čvrsi stajnjak. sa upotrebljenom tehničkom vodom za pranje. skladištenja i tretmana. VSJ/Tovna junad Muzne krave Ukupna dnevna proizvodnja tečnog stajnjaka (kg) 7. 52 Proizvodnja tečnog stajnjaka u toku 24 časa za pojedine kategorije goveda i svinja data je u nastavku: Kategorija goveda Telad Junad 6-12 mes. obično slame.0 53.Kao što je već pomenuto.0 26.0 32. imajući u vidu da se različiti tipovi stajnjaka tretiraju na različite načine i da imaju različit sadržaj nutrijenata. Ukoliko je procenat suve materije u tečnom stajnjaku blizu 10%. staza za životinje.2 kg čvrstog stajnjaka dnevno. Količina čvrstog stajnjaka izračunava se na osnovu formule: KOLIČINA STAJNJAKA (kg) = Suva ma terija hrane (kg)/2 + suva materija prostirke (kg) · 4 PRIMER: Ako krava prosečno dnevno pojede oko 20 kg suve materije hrane a 5 kg prostirke ima 4. 10.5 7. na podu prostorija u kojima borave domaće životinje (u brdsko-planinskim reonima se takođe upotrebljava lišće. Najštetniji tipovi otpadne vode su tzv.3 2. Čvrsti stajnjak – Stajnjak dobijen od životinja koje se drže u zatvorenim prostorijama.) Čvrsti stajnjak bogat slamom može se slagati na gomilu visine do 3 m. Tečni stajnjak otiče pod dejstvom gravitacije a može se transportovati i pumpama do skladišta Procenat suve materiju se kreće između 1 i 10% u zavisnosti od količine upotrebljene tehničke vode. K (kalijum). . paprat i strugotine drveta. kako bi se olakšao rad pumpi. od pranja pomoćnih prostorija i prostorija za mužu. Prljava voda – Prljava voda je zagađena fecesom. Junad 12-24 mes.1 Jedan kubni metar sadrži približno 1000 kg tečnog stajnjaka.7 3. koje proizvode domaće životinje. ostacima hrane i dr. sastoji se od fecesa i mokraće pomešanih sa velikim količinama prostirke. mlekom. prljava voda i otpadna voda iz silaže.8) · 4. deterdžentima i drugim hemijskim supstancama. suve materije tada dnevna količina proizvedenog čvrstog stajnjaka iznosi (20/2 +4. postoji više različitih podvrsta. Tokom perioda lagerovanja stajnjaka na betonskim skladištima pod uticajem atmosferskih padavina dolazi do ceđenja vode bogate nutrijentima i ta voda se naziva OSOKA.9 1. urinom. U svakoj vrsti stajskog đubriva.8 · 4= 59.5 5.0 Kategorija svinja Krmača sa prasadima Odlučena prasad 7–15 kg Prasad 15–25 kg Tovne svinje 25–65 kg Tovne svinje 65–105 kg Nerastovi Ukupna dnevna proizvodnja tečnog stajnjaka (kg) 10. urinom. Tečni stajnjak – Tečni stajnjak je mešavina fecesa i urina (mokraća).8 kg. tečni stajnjak i osoka koja nastaje ceđenjem iz čvrstog stajnjaka. P (fosfor). Radi lakšeg opisa mogućnosti korišćenja stajskog đubriva. stajsko đubrivo će se razlikovati od farme do farme.2. spoljnih staza za rukovanje stajnjakom. Tečni stajnjak ima određenu vrednost kao đubrivo s’ obzirom na sadržaj važnih hranljivih materija N (azot). a sakuplja se sa platoa za okupljanje stoke pre muže. jer potiču od različitih vrsta stoke.0 13. Proizvodnja stajnjaka ostalih kategorija goveda može se izračunati na isti način ili proporcionalno u odnosu na težinu krave u pojedinoj kategoriji.

platoa za okupljanje stoke pre muže i drugih betoniranih površina koje štede vodu. ZaSlika 10. 10. 10. Zato se prljava voda mora sakupljati i prema mogućnostima primenjivati na useve u toku vegetacije. živine i kunića (Sl. Rizici od zagađenja stajnjakom mogu se umanjiti ukoliko farmeri primenjuju dobru praksu tokom rukovanja stajnjakom u stajama. Ocedi iz stajnjaka sadrže visoku koncentraciju nutrijenata posebno azota. 81/06) Član 10 – Otpadne vode koje nastaju tokom proizvodnog procesa ili pranja objekta i opreme moraju se sakupljati u vodonepropusne ispuste i moraju da se prečišćavaju pre ispuštanja u prirodne recipijente.Otpadne vode iz silaže – Otpadna voda koja potiče od ceđenja ili drenaže silaže (npr.3.3 Otpadne vode od silaže Ocedne vode iz silaže sadrže organske materije i predstavljaju rizik za zagađenje vodnih tela Važno je sakupljati svu otpadnu vodu iz silaže i ne dozvoljavati oticanje van prijemnih skladišta za silažne efluente. papkara. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara.2 Prljava voda Prljava voda sadrži nutrijente i organske materije. • Primenjivati metode pranja prostorija za mužu.4. oma s ozbiljno obzirom da količina prljave vode može biti veoma velika. međutim. Primenjeni stajnjak će se akumulirati u zemljištu gde će doći do transformacije nitrata u nitratni azot. • Ograničiti spoljnu pristupnu površinu za životinje.kod sistema za rukovanje stajnjakom i osokom u proizvodnji mleka. spremišta za đubrivo i nakon primene stajnjaka na njivama. ali ima vrlo nisku vrednost kao đubrivo. • Izbegavati preteranu upotrebu vode za pranje opreme i prostorija za mužu i redovno kontrolisati ispravnost pojilica na farmi. Nitratni azot je pokretljiv u zemljištu i kao takav lako dospeva do podzemnih voda i na taj način ih zagađuje. Najbolja tehnika za pripremanje silaže je kada trava prethodno provene do sadržaja SM od 35% . 53 . Fekalne vode sakupljaju se u odvojene septičke jame ili se ispuštaju u kanalizaciju.3.3 Rizici od zagađenja pri rukovanju sa stajskim đubrivom i otpadnom vodom 10. Fosfor. fosfora i kalijuma i imaju visok nivo organskih materija. Šematski prikaz gubitka nutrijenata usled rukovanja stajnjakom dat je na slici 10. Preporuke za minimiziranje količine prljave vode koja se stvara na farmama Osnovna pravila su: • Koncentrisati površine koje se zagađuju stajnjakom što je moguće više.1 Stajnjak Najopasniji izvori zagađenja na stočnim farmama su skladišta stajnjaka. Sledeći paragrafi će dati primere ovakve dobre prakse.5. kao što je primena opreme za pranje pod jakim pritiskom i izgradnja podova i zidova koji su laki za čišćenje. organske materije i amonijačni azot su obično vezani u površinskom sloju zemljišta i sa česticama zemlje lako dospevaju u površinske vodotokove. 10. Azot isparava uglavnom u obliku amonijaka iz staja. skladištima i tokom njegove primene. Preporučuje se da se svi sakupljeni efluenti odvode cevima do jame za osoku i skladište zajedno sa osokom. može biti ve. Ocedne vode iz silaže se javljaju kada je sadržaj suve materije (SM) u kukuruznoj stabljici ispod 28%. Gubici azota iz staja u polje i ostatak azota raspoloživ za useve gađenje. travne i kukuruzne silaže (cele biljke i visoko vlažnog zrna). Svi silosi moraju imati drenažni sistem za sakupljanje oceda (efluenata) iz silaže. glasnik RS br. • Odvoditi atmosferske vode sa farme i krovova koje nisu zagađene stajnjakom putem drenažnih sistema koji nisu u kontaktu sa stajnjakom.3.

5 i 10. 10. U stajama sa sistemima za rukovanje osokom. Slike 10. Nepropisno odlaganje stajnjaka uzrokuje gubitke azota do 30%. Gubici azota usled provetravanja staja se obično procenjuju na oko 10% od ukupnog sadržaja u stajnjaku.4 Sadržaj i gubici nutrijenata pri rukovanju sa stajskim đubrivom i urinom Gubici azota i delimično fosfora se javljaju u svim koracima u lancu rukovanja stajnjakom i osokom. Zato je važno da se što brže urin (osoka) ukloni iz staje jer će biti manje isparavanje amonijaka a samim tim će biti poboljšana mikroklima u staji. gl. Pod u stajama ne sme da bude klizav. 81/06) Član 4 – Farma mora da bude izgrađena tako da omogući odgovarajuće mikroklimatske i zoohigijenske uslove zavisno od vrste životinja. Mala površina će dati manje gubitke nego velika. koncentracija gasova i prašine u vazduhu. separacija urina. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. Član 18 – Osvetljenje. Gubici amonijaka veoma zavise od temperature u staji. Podaci o gubicima i iskorišćenosti azota u Srbiji nisu raspoloživi.2 Površine staje pokrivene stajnjakom Isparavanja amonijaka zavisi od veličine površina pokrivenih stajnjakom i osokom koje su izložene okolnom vazduhu.1 Unutrašnji objekti Konstrukcije staja i unutrašnji tehnički objekti moraju da obezbede odgovarajuće mikroklimatske uslove u stajama. slama se mora koristiti proređeno i mora biti usitnjena. 1 tona stajnjaka ekvivalentna je 4–6 kg azota.Preporuke za izbegavanje problema sa otpanom vodom iz silaže Osnovne aktivnosti su: • Stavljati u silažu prethodno provenulu travu i stabljike kukuruza • Važno je ocednu vodu (efluent) sakupljati na pravilan i bezbedan način • Sakupljenu ocednu vodu iz silaže odvoditi do skladišta. 54 . RS br. Podovi su jednostavniji za čišćenje ako su nagnuti. 10.5. intenzitet buke i higijena u prostorijama i prostorima u kojima borave životinje mora da bude u granicama koje nisu štetne za životinje.5 Rukovanje stajskim đubrivom u stajama i izđubravanje Isparavanje amonijaka započinje odmah nakon ekskrecije fecesa i mokraće . Upotreba prostirki od slame.5. mora biti vodootporan. Gubici amonijaka iz staja zavise od faktora kao što su intervali izđubravanja. od površine staje pokrivene stajnjakom i sadržaja prostih proteina u stočnoj hrani. Ilustracije radi.3 Uklanjanje osoke i temperatura u staji Gubici amonijaka uglavnom potiču iz urina (osoke). Proračun pokazuje da smanjenje zagađenih površina u slučaju slobodnog sistema čuvanja za 20%. živine i kunića (Sl.6 Gubici azota iz staja u polje i ostatak azota raspoloživ za useve kod sistema za rukovanje stajnjakom i osokom u proizvodnji tovnih svinja 10. 10. kruženje vazduha. Slika 10. temperatura i vlažnost vazduha. od staje do skladišta i dalje do konačne primene na useve. 10.5–%.6 pokazuju tipične vrednosti gubitaka dobijene istraživanjima u Švedskoj i količinu azota u goveđem i svinjskom stajnjaku dostupnu usevima. Nagib na stazama ne sme biti veći od 0. smanjuje gubitke amonijaka za 15%. otporan na dejstvo urina i dezinfekcionih sredstava i da ima toplotnu izolaciju na mestima za ležanje. strugotine kao i „madraca“ doprinosi stvaranju suvih i čistih prostorija.5. papkara.

0 1.85 0. Ovo pravilo podrazumeva da farmeri moraju da izgrade dovoljne skladišne kapacitete za stajnjak i osoku. Rizici od zagađenja su vrlo visoki tokom sezone mirovanja kada je tlo zamrznuto i nepogodno za primenu stajnjaka. Podaci o stajnjaku koji proizvode različite grupe životinja u zavisnosti od sistema čuvanja dati su u poglavlju 9 – „Stočarstvo“. prljavu vodu i otpadnu vodu iz silaže.2. zagađenih otpadnih voda i perioda skladištenja. farme moraju imati dovoljno skladišnih kapaciteta koji omogućuju da se sav stajnjak koristi u sezoni porasta useva. Da bi se izbegli ovi rizici.88 0.8 2. Ukupni skladišni kapacitet na farmi zavisi od količine proizvedenog stajnjaka i količine sakupljene prljave vode. Smanjenje gubitaka nutrijenata će takođe omogućiti farmerima da smanje troškove kupovine mineralnih đubriva zamenjujući ih stajnjakom.0 2. kapaciteta proizvodnje i periodu ispaše.92 Određivanje lokacije za skladište stajnjaka i osoke – Opšte preporuke za planiranje celokupne površine farme prikazane su u Poglavlju 7 „Poljoprivredno planiranje“. kao i za različite vrste uzgoja životinja.85 1. vidi tabelu 10.5. U ovim kalkulacijama pretpostavlja se da jedna tona osoke i tečnog stajnjaka zauzima zapreminu od m3.2. težina po 1m2 t/m2 m stajnjaka t/m3 1. Skladištenje čvrstog i tečnog stajnjaka u šestomesečnom periodu je sasvim zadovoljavajuće a preporuka je da farmeri mogu da grade i veće skladišne kapacitete na farmi da bi obezbedili maksimalnu fleksibilnost prilikom izrade plana za primenu stajnjaka. prljav posao koji zahteva dosta vremena. Prljave vode se uglavnom mešaju sa stajnjakom i ovo se mora uzeti u obzir prilikom kalkulacije skladišnog kapaciteta za stajnjak (kada je reč o vodi za pranje uređaja za mužu moraju se koristiti biorazgradivi deterdženti). Količina otpadne vode iz silaže zavisi od tipa silaže koji se koristi.5 2.4 Sadržaj prostih proteina u stočnoj hrani Količina azota koju grla ne iskoriste pri proizvodnji mleka i mesa. Količina prljave vode zavisi od količine vode upotrebljene za pranje prostorija za mužu i okupljanje stoke. korišćene tehnologije pri rukovanju stajnjakom. Skladišni kapacitet mora da se izračunava posebno za svaki tip stajskog đubriva. Količina stajnjaka proizvedena u stajama zavisi od broja i vrste životinja.32 1.5 0. Izđubravanje stajnjaka iz staja i odlaganje u skladišta vrši se dva puta dnevno i to je naporan. ali biljke koriste nutrijente iz stajnjaka samo tokom sezone rasta. Količina čvrstog stajnjaka po 1m2 površine skladišta u zavisnosti od visine gomile Visina Specifična Količina stajnjaka gomile. Tabela 10.3 0. procesu rasta ili tokom bremenitosti izluči se u vidu fecesa i urina. Ovo poglavlje se bavi detaljnim preporukama za skladišta stajnjaka. Postoji očigledna zavisnost između sadržaja prostih proteina u obroku i sadržaja azota u fecesu i urinu. Za farme sa stadom većim od 20-30 krava za 55 .6 Skladištenje stajskog đubriva Skladišni kapacitet – Stajsko đubrivo se proizvodi tokom cele godine.10. načina čuvanja životinja. Preporuke za sve tipove staja za goveda i svinje • Održavati staje i životinje čistim • Minimizirati površine pokrivene stajnjakom • Vršiti izđubrivanje najmanje dva puta u toku 24 sata • Pokušati razdvojiti osoku već u staji i ukloniti stajnjak u skladište što je pre moguće • Održavati staze što čistijim • Dobro izbalansirana količina proteina (udeo prostih proteina) u obroku će povećati efikasnost usvajanja azota od strane životinja i time smanjiti gubitke amonijak 10. Smanjenje prekomernog unošenja proteina bez smanjenja proizvodnje smanjiće gubitke amonijaka kao i troškove ishrane. U Srbiji sezona porasta ratarskih kultura traje od marta/aprila do oktobra/novembra.90 0. Iz ovih razloga neophodno je odrediti minimalan period skladištenja stajnjaka. Dužina preporučenog skladišnog period trebalo bi da se uzme u obzir prilikom kalkulacije skladišnih kapaciteta za stajnjak. Čvrsti stajnjak pomešan sa velikim količinama materijala za prostirku ima manju gustinu što treba uzeti u obzir pri pretvaranju tona u m3.

takođe mora da bude pod nagibom 1% ka otvoru kako bi oced (osoka) nesmetano oticao prema sabirnom kanalu. Preporuke • Skladišta stajnjaka bi trebalo da se nalaze u blizini staja tako stajnjak može biti odnet direktno do skladišta. Da bi . Jama za osoku – Osoka iz staja zajedno sa vodom za čišćenje prostorija za mleko. lakše je locirati skladište na za to optimalno mesto. oced sa skladišta za čvrsti stajnjak sakupljaju se u jami za osoku. gl.1 Skladište za čvrsti stajnjak i osoku U stajama sa sistemom rukovanja čvrstim stajnjakom moraju se sakupljati stajnjak i osoka u različitim skladištima. U jami za osoku može biti smešten rezervoar.5 do 2 m u prečniku često su potpuno ukopani u zemlju.6. dok se veći ukopavaju do pola. skladište stajnjaka bi u koliko je moguće trebalo postaviti na preovlađujućem pravcu vetra. Visok sadržaj amonijačnog N u osoci će osloboditi velike količine amonijaka u vazduh. Ploča. papkara. mužu preporučuje mehanička oprema za čišćenje. 10. curenje iz jama i zagađivanje podzemnih voda nije dozvoljeno. odnosno izgrađen tako da se spreči zagađivanje okoline i širenje uzročnika zaraznih bolesti životinja i ljudi. te stoga mora biti armirana. mleka i stajnjaka ne smeju da se ukrštaju • Skladišta za stajska đubriva ne bi trebalo da ometaju širenje staja • Novo planirano skladište stajnjaka mora biti praktično za upotrebu i u sledećoj fazi širenja farme Slika 10. Povećanje skladišnog kapaciteta za stare staje uvek povlači mnoga pitanja. živine i kunića (Sl. Bočni zidovi takođe moraju biti dovoljno jaki. U obzir treba uzeti i nivo podzemnih voda kada se bude određivalo koliko duboko se jama može ukopati. • Da bi se izbegli problemi sa širenjem neprijatnih mirisa. Jame se najčešće izrađuju od betona kao jednodelne. što otežava nalaženje optimalne lokacije. nasuprot pravcu glavnih vetrova i mora da bude udaljen najmanje 50 metara od objekta za životinje. Naravno. Ploče se obično prave od armiranog betona i moraju biti vodonepropusne kako bi se izbeglo curenje u podzemne vode. traktor) bez pucanja. Atmosferske padavine zajedno sa ocedom iz uskladištenog stajnjaka sakupljaju se u prijemne jame (osočare) pored skladišta i time se sprečava zagađenje podzemnih voda. Opšti primer dobre prostorne organizacije i lociranja skladišta za ovakve sisteme prikazan je na slici 10. od farme u pravcu duvanja vetra. osoku. povezanog sa prostorijama za mužu. • Skladište stajnjaka bi trebalo postaviti u nižem delu dvorišta farme kako bi se smanjila opasnost od oticanja zagađene vode.7 u nastavku. Zidovi će omogućiti nagomilavanje stajnjaka da bi se povećala skladišna zapremina i sprečilo površinsko oticanje nutrijenata. • Pri određivanju položaja skladišta za stajnjak. Otvor za izuzimanje stajnjaka mora biti dovoljno velik i postavljen tako da pražnjenje bude lako. Obično se duž otvorenog bočnog zida pravi rešetkom pokriven sabirni kanal. – Prostor za odlaganje i zbrinjavanje stajskog đubriva iz objekta mora biti smešten. Manji rezervoari od 1. Podloga skladišta mora da podnese teške mašine (npr.7 Izgled staje u kojoj se stajnjak tretira u čvrstom stanju uključuje jedan rezervoar za osoku i plato za odlaganje čvrstog stajnjaka Kada je u pitanju izgradnja novih staja. Skladišta stajnjaka bi trebalo da se nalaze u blizini staja tako da uređaji za čišćenje mogu da odnesu stajnjak direktno do skladišta. bez dodatne manipulacije ili transporta. treba razmotriti i opasnost od mogućeg zagađenja bunara pijaće vode. Stajnjak se čuva na betonskim podlogama za stajnjak a osoka se sakuplja zajedno sa prljavom vodom i čuva u jami za 56 Podloga za stajnjak se sastoji od betonske ploče i bočnih betonskih zidova postavljanih sa tri strane oko nje. mužu.RS br 81/06) Član 11. • Saobraćajne staze za utovar i transport za raspršivače stajnjaka moraju biti visokog kvaliteta i praktične za upotrebu • Staze za transport hrane.Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara.

se smanjili gubici preporučuje se pokrivanje rezervoara poklopcima ili plastičnim pločama za teške uslove rada. 57 . tečni stajnjak se mora mešati do homogenog stanja. Preporuke Skladišni kapacitet • Minimalni skladišni kapacitet u Srbiji je 6 meseci za goveđi i svinjski stajnjak. Takve farme koriste pumpe čiji pogon obezbeđuju traktori i moraju da izgrade crpni rezervoar sa kapacitetom akumulacije većim od nedelju dana. Skladišni kapacitet mora biti prilagođen vrsti i broju životinja. Međutim. Određivanje lokacije skladišta za stajsko đubrivo • Skladišta stajskog đubriva ne treba da ograničavaju širenje staja. zapremina prijemnog rezervoara mora da obezbedi akumulaciju tečnog stajnjaka proizvedenog u periodu od najmanje dva dana. od farme u pravcu duvanja vetra. Primer dobrog prostornog rasporeda i pozicioniranja skladišta za tečni stajnjak je prikazan na slici 10. • Staze za transport stajnjaka. Jedan funkcionalan skladišni sistem za tečni stajnjak se sastoji od dva rezervoara. Da bi se obezbedili sigurni rezultati pri iznošenju. Da bi se smanjile emisije amonijaka pri punjenju glavnog skladišta. urin i sva prljava voda. dovoljan pogon je jedna pumpa na struju. Ne treba zaboraviti da je pri proračunu kapaciteta potrebno uzeti u obzir padavine i vodu za čišćenje . npr. čelik i plastika. otpornim na sunčevu svetlost.2 Skladište za tečni stajnjak Skladište za sisteme za rukovanje tečnim stajnjakom je tank (rezervoar) za tečni stajnjak u kome se sakupljaju stajnjak. Skladišta za stajnjak prave se tako da je garantovan radni vek od najmanje 20 godina. Tipičan izgled staje u kojoj se stajnjak tretira kao osoka. Međutim. Tankovi (rezervoari) za tečni stajnjak mogu biti izgrađeni od različitih materijala.8. Amonijak je isparljiv tokom čitavog perioda skladištenja. Za mešanje i pumpanje. Prijemni rezervoar se koristi kao sabirnik i homogenizator proizvedenog stajnjaka pre nego što se prepumpa u glavni rezervoar. emisije amonijaka su posebno visoke tokom perioda punjenja i mešanja tečnog stajnjaka pri pražnjenju skladišta. kao što su beton. U slučaju većih skladišta moraju se koristiti snažnije mešalice. tank treba puniti odozdo. U ovom slučaju crpni rezervoar se koristi za sakupljanje stajnjaka iznetog iz staje a zatim se tečni stajnjak prepumpava u glavni rezervoar za skladištenje. Za male farme. • Plato za čvrsti stajnjak mora imati sabirni sistem kako bi se sprečilo oticanje sa platoa u podzemne i površinske vode.8. Mere za smanjenje emisije amonijaka • Tankovi treba da budu pokriveni • Punjenje rezer voara treba vršiti odozdo • Sadržaj u rezer voarima treba mešati samo neposredno pred pražnjenje 10.9). Slika 10. kapacitetu proizvodnje i propisanom periodu skladištenja. jednog velikog za skladište i drugog mnogo manjeg koji obezbeđuje rad pumpe (prijemni rezervoar). Ovakva konstrukcija će raditi kao hidro-brava i sprečiće ulazak otrovnih gasova u staje. mikseri sa jačom snagom motora 10–20 kW. nekoliko osnovnih principa mora biti uzeto u obzir pri izgradnji. Na farmama sa više od 50 krava i odgovarajućim većim količinama osoke javlja se potreba za opremom za mešanje i pumpanje veće snage.6. hrane i mleka ne bi trebalo da se ukrštaju Konstrukcija skladišta za stajsko đubrivo • Radovi na izgradnji moraju da budu u skladu sa zakonodavstvom u Srbiji • Skladišta moraju biti konstruisana tako da je curenje iz njih eliminisano • Platoi za čvrsti stajnjak moraju da izdrže operacije pražnjenja pomoću teške mehanizacije bez oštećenja. Cev koja ulazi u crpni rezervoar bi trebalo da završava iznad nivoa tečnog stajnjaka (vidi sliku 10. • Novo planirano skladište mora biti praktično za upotrebu čak i u slučaju povećanja proizvodnih kapaciteta • Saobraćajne staze za prolaz mehanizacije za utovar i transport stajnjaka moraju biti visokog kvaliteta i logistički praktične za upotrebu • Ukoliko je moguće skladište stajnjaka bi trebalo postaviti na preovlađujućem pravcu vetra. Punjenje i pražnjenje skladišta • Sva skladišta stajnjaka moraju biti racionalna i jednostavna za punjenje.

skladišta za goveđi stajnjak nema potrebe pokrivati imajući u vidu da će sam stajnjak formirati koru. Osnovni sastojak biogasa je zapaljivi gas metan (50–70% od ukupne zapremine). Većina prigovora odnosi se na vazduh koji dolazi iz staja preko ventilacije. U stajnjaku se stalno odvijaju različiti hemijsko-biološki procesi pri kojima dolazi do oslobađanja amonijaka i širenja neprijatnog mirisa. a u preostalom delu su u malim količinama zastupljeni vodonik. nepokrivena skladišta u nivou podloge moraju imati ogradu visine do 1. Proizvod koji ostaje u digestorima nakon ispuštanja gasa. Međutim. Izgradnja krova ili pokrivanje skladišta plastičnom pločom koja je laka za rukovanje i ima veliku izdržljivost je prilično skupa. ali to je skup postupak namenjen samo industrijskim pogonima za biogas pa zbog toga nije prikladan za proizvodne pogone na farmama. zatim ugljen-dioksid (25–40%). Najjednostavniji pogon za biogas se sastoji samo od digestora napravljenog u zemlji i u koji se direktno upumpava stajnjak.8 m. količine dodate vode i samog procesa stvaranja biogasa. a višak prodati distributivnim mrežama. kada se govori o izgradnji novih objekata za držanje domaćih životinja postoji mogućnost da se izgrade sistemi za rukovanje stajnjakom koji smanjuju intenzitet neprijatnih mirisa. Ovo je obično rezervoar izgrađen od betona u kojem je napravljen otvor prema objektu za stoku. Isparavanja amonoijaka se mogu u određenoj meri smanjiti ako se skladište stajnjaka prekrije ceradom. Međutim.6. Međutim ako se digestor napuni lako razgradivim supstratima koji su bogati energentima može se proizvoditi 2-3 puta više gasa. otvor za kontrolisanje i pražnjenje ostataka. polu-čvrstog stajnjaka i stajnjaka sa dubokom prostirkom na njivama Skladištenje stajnjaka direktno na zemljištu povlači sa sobom opasnost od zagađenja. Biogas – Jedna od metoda koja smanjenje negativne uticaje stajnjaka je njegovo korišćenje za biogas. 10.7 Tretman stajskog đubriva Ljudi koji žive u seoskim područjima obično se žale na neprijatne mirise. kako površinskih tako i podzemnih voda. Tečni ostatak je lak za rukovanje i ima daleko slabiji miris nego tradicionalno đubrivo. Biogas se takođe može koristiti kao gorivo za automobile. kiseonik i vodonik-sulfat.4 Skladištenje čvrstog. što znači da organske materije sagorevaju u uskim rezervoarima bez 58 prisustva kiseonika. zatim neprijatan miris sa lokacija na kojima se odlaže stajnjak. Proizvedena količina bi bila daleko veća od one potrebne za kuvanje i grejanje na farmama. Pritom bi trebalo voditi računa da se objekti postave u pravcu duvanja vetrova i da se postave na dovoljnoj udaljenosti u odnosu na selo i stambene objekte kako bi broj prigovora na neprijatne mirise bio što manji. Svi hranjivi sastojci i tragovi elemenata koji su se nalazili u materijalu kojim je napunjen digestor ostaju u njemu u ostacima kao đubrivo. su izvanredno đubrivo koje sadrži hranljivu organsku materiju koja je u najvećoj meri slična svinjskom tečnom stajnjaku. Sadržaj hranljivih sastojaka varira zavisno od materijala kojim je punjen digestor. Male farme sa jednostavnim digestorima „ručne izrade“ mogu da proizvedu dovoljno gasa za grejanje i kuvanje u toku cele godine. odnosno osoci. Redukovanje neprijatnih mirisa iz postojećih objekata i skladišta za stajnjak bila bi skupa investicija. Proizvodnja biogasa se odvija u procesu anaerobne razgradnje. Veliki pogoni bi mogli da proizvode biogas tokom cele godine. Ako se digestor napuni samo stajnjakom i ako je tempertura u toku postupka do 0ºC proizvodnja gasa neće prelaziti 1 m3 po m3 zapremine digestora u jednom danu. Iz sigurnosnih razloga za ljude i životinje. Pogoni za biogas koriste energiju sadržanu u stajnjaku i organskom otpadu iz domaćinstava i biomase. ostaci previranja. 10. Biogas se direktno može koristiiti za grejanje kuća ili za kuvanje. koji se zovu digestori (Continuously Stirred Tank Digester). kao i sa njiva na kojima stajnjak još nije zaoran. Zbog toga bi bilo interesantno investirati u električne generatore koje bi pokretao gas i na taj način proizvoditi električnu energiju za sopstvene potrebe. azot. ručna . Proizvodnja biogasa je najveća tokom leta. PVC folijom ili slojem slame (debljine 30 do 40 cm). koja u velikoj meri smanjuje gubitke amonijaka.Pokrivanje površine rezervoara tokom skladištenja će dodatno smanjiti gubitak amonijaka. odnosno. ali biogas onda treba da se iskoristi ili spaljuje u specijalnim uređajima.

Da bi se postigla visoka efikasnost u proizvodnji gasa. a posebno u toku leta. 10. • Digestor napunjen samo stajnjakom ima manju proizvodnju gasa nego kada je napunjen lako rastvorljivim supstratima koji su bogati energijom.2 Gubici amonijaka Gubici amonijaka umnogome zavise od temperature zemljišta i vazduha kao i od vlažnosti zemljišta i vetra. Pogoni za biogas na farmama sa više o 30 do 40 muznih krava treba da budu na visokom tehnološkom nivou. Prednosti ovakve tehnologije: • smanjenje neugodnih mirisa • proizvodnja visoko kvalitetnog komposta • povećanje produktivnosti 10. Za održavanje temperature koristi se 30% proizvedenog gasa. • Kod digestora koji proizvode biogas tokom cele godine. Pogoni za biogas proizvode tokom cele godine pa bi ga trebalo sakupljati i koristiti ili spaliti. Kompost je ekvivalent humusu koji se može pronaći u šumskom zemljištu. supstance koje se koriste treba da budu pažljivo izmešane i podeljene u manje delove pre punjenja digestora. Da bi se nutrijenti iz stajnjaka optimalno iskoristili. Preporuke • Na malim farmama jednostavan digestor može da obezbedi biogas za kuvanje i dodatno grejanje. Preduslov za efikasnost je i stalna temperatura u digestoru (oko 30ºC). sadržaju nutrijenata u stajnjaku i osoci i karakeristikama njihovih uređaja za njegovu aplikaciju. Zbog toga svi veliki pogoni moraju imati gorionik koji će spaljivati višak biogasa. Ovakva vrsta proizvodnje biogasa nema veliku efikasnost i dovoljna je za farmu sa nekoliko životinja. gl. • Vodite računa da je metan agresivan gas sa efektima staklene bašte i da ne sme da se ispušta u atmosferu. da imaju dobru kontrolu procesa rada i da se njima lako rukuje.9 pokazuje uticaj vremena primene na gubitke nutrijenata. Drugi način za tretiranje stajnjaka je da se koristi kao osnovni materijal za proces proizvodnje komposta. zbijenost zemljišta i štetu nanetu usevima. Takvi pogoni imaju poseban rezervoar za mešanje u kojima se priprema mešavina za digestor.oprema za mešanje i otvor za ispuštanje gasa. Ostaci se ispumpavaju u skladišni rezervoar koji bi trebalo da omogući njihovo skladištenje i van poljoprivredne proizvodne sezone. poljoprivrednik treba da primeni strategiju primene stajnjaka koja uzima u obzir uslove za njegovu farmu i područje u kojem se farma nalazi. a sam digestor trebalo bi da ima stalno uključenu opremu za mešanje koja povezuje (homogenizuje) supstrate u toku procesa. Proizvodnja komposta je biološki proces koji omogućava reciklažu organske materije prisutne u većini otpada S vremenom se biorazgradiva organska materija napada raznim vrstama mikroorganizama koji proizvode biološki stabilnu materiju: kompost.8. Strategija upotrebe stajnjaka uključuje gde. pojavi će se višak gasa pa treba razmotriti ekonomsku isplativost nabavke generatora za proizvodnju električne energije i njenu prodaju. kad i kako i u kojoj količini upotrebiti stajnjak.8 Strategija za primenu stajnjaka i osoke 10. Sam digestor je veliki zatvoreni rezervoar u koji se supstrati i ostaci upumpavaju odnosno ispumpavaju. Najveći gubici se javljaju polovinom leta kada je temperatura najviša i stoga 59 . ali su mnogo skuplji i treba im više vremena za funkcionisanje. živine i kunića (Sl.8. Zbog toga višak biogasa treba spaliti pre nego izađe iz pogona za proizvodnju. • Veći pogoni imaju veću efikasnost. Upotrebom čistog kiseonika proces se pojačava. RS br 81/06) Član 10 Odvod otpadne vode iz stava 2. papkara. Slika 10. Poljoprivrednik takođe mora da bude upoznat sa mogućnostima za smanjenje gubitaka nutrijenata.1 Strategija upotrebe stajnjaka Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. efikasni i pouzdani. Poljoprivrednici se takođe moraju upoznati sa plodnošću zemljišta i potrebama određenih polja za hranljivim materijama. što dovodi do brže razgradnje organskog otpada. Biogas se ne sme puštati u atmosferu zato što je metan jedan od najagresivnijih gasova sa efektima staklene bašte. ovog člana na obradive površine mora biti u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine.

Najvažniji parametar za oštećenje useva je radna širina rasipača (videti sliku 10. Zemljište je osetljivije na sabijanje tokom ranog proleća i kasne jeseni kada je veoma vlažno. Tradicionalni rasipači za čvrsti stajnjak imaju obično radnu širinu od 3–4 m i zbog toga nisu pogodni za primenu na rastućim usevima s obzirom da se oko polovine površine njive pregazi točkovima. koji sadrže veći procenat amonijačnog azota nego stajnjak sa dubokom prostirkom od slame. Iz tog razloga. 10. bolje je da koriste niskopritisne gume.6 Upotreba stajnjaka tokom zime U stvarnosti. ukupni gubici azota i fosfora mogu biti ekstremno visoki s obzirom da će stajnjak biti primenjen na izrazito vlažno zemljište 10.9. Danas postoji trend Slika 10.8. Rastojanje pređeno na njivi i površina pregažena točkovima da su rasipači stajnjaka i traktori u zavisnosti od radne širine rasipača 60 . primenu stajnjaka treba izbegavati posle velikih kiša i kada je zemljište jako vlažno. Zato je ovaj vremenski period povoljan za primenu stajnjaka s obzirom da je usevima potrebno đubrivo. Cisterne za rasturanje tečnog stajnjaka sa crevima za rasipanje tečnog stajnjaka i osoke nisko po zemlji imaju uobičajene radne širine veće od 10 m. Do sabijanja zemljišta će u svakom slučaju doći kada teška mehanizacija radi na njivama. koje može da izazove smanjenje prinosa. što smanjuje površinu pregaženu točkovima na manje od 12% površine njive. Ovi gubici su najveći u proleće i na jesen a vrlo mali tokom leta.8. Uticaj vremena primene na gubitke azota.8.10. zbijenost zemljišta i oštećenje useva u to vreme treba izbegavati primenu stajskog đubriva i osoke. Tokom proleća i ranog leta gubici su manji. Zbog toga je od veće važnosti optimizovati upotrebu nutrijenata u tim tipovima đubriva i primenjivati ih tokom perioda kada je usevima potreban azot koristeći tehnike sa malom emisijom amonijaka (inkorporacija odnosno unošenje tečnog stajnjaka i osoke u zemljište ili zaoravanje u što kraćem periodu).3 Sabijanje zemljišta Primena stajskog đubriva na njivama se često sprovodi upotrebom teških traktora i rasipača i može da dovede do štetnog sabijanja zemljišta. 10.4 Šteta od gaženja useva Šteta od gaženja useva će se pojaviti uvek kada mehanizacija uđe u polje sa usevima koji rastu. Oba procesa tesno zavise od sadržaja vlage u zemljištu. Čak i za rasipače do 5 tona. Slika 10.8. Ovo je opisano u poglavlju 2 – „Tokovi nutrijenata“. 10.sve teži i teži tako da treba posvetiti više pažnje priključnoj mehanizaciji. isparavaće veće količine amonijaka nego iz čvrstog tipa stajskog đubriva.5 Spiranje nitrata i denitrifikacija Spiranje nitrata i denitrifikacija su druga dva procesa koja utiču na gubitke nitrata pri upotrebi azota.10). Iz tečnog stajnjaka i osoke. čvrsti i polučvrsti stajnjak.

9. • Treba uspostaviti zaštitnu zonu u prečniku od najmanje 50 m bez upotrebe đubriva i sredstava za zaštitu bilja oko bunara za pijaću vodu. reke i jezera. Ovaj rezuldele 61 . i to uz otvorene kanale.9 Upotreba stajnjaka na vodom zasićenim predelima Upotreba stajnjaka na vodom zasićenim predelima je uvek rizik po životnu sredinu. potoke. U ovoj zoni ne bi trebalo da se nađu ni skladišta stajnjaka. Preporučuju se sledeća ograničenja za minimizaciju rizika po životnu sredinu u brdovitim predelima: • Đubriva ne treba primenjivati na veoma strmim padinama • Đubriva treba primenjivati samo kod useva koji pokrivaju zemljište i u peri odu rasta kada usevi uzimaju najviše đubriva. Preporuke za strategiju primene stajnjaka • Primeniti stajnjak u sezoni rasta biljaka kako bi se povećala efikasnost usvajanja nutrijenata od strane useva i smanjila opasnost od gubitaka • Izbegavati primenu rano u proleće i kasno u jesen ukoliko imate zemljište osetljivo na sabijanje • Ne primenjivati stajnjak na smrznuto ili snegom pokriveno zemljište • Raspršivači za. uzdužne i poprečne raspodele. i oni mogu dospeti u vodna tela. Slika objašnjava razliku između uzdužne i poprečne raspopunih rasipača po njivi. tečni stajnjak i osoku treba da imaju radnu širinu od najmanje 9 do 10 m • Raspršivači za čvrsto i polučvrsto đubrivo treba da imaju radnu širinu od najmanje 4 do 5 m 10. • Đubriva ne treba primenjivati na golom zemljištu.11. Sa poprečnom raspodelom kao osnovnom.8. moguće je sračunati optimalnu radnu širinu rasipača uzimajući u obzir preklapanje između prolaza (vidi sliku 10. 10.8. 10.12). 10. Preporučuju se sledeća ograničenja za minimizaciju rizika po životnu sredinu u vodom zasićenim predelima: • Primenu đubriva u redovno plavljenim predelima treba vršiti retko i samo tokom sezone rasta kada usevi uzimaju najviše đubriva. 10. U najboljem slučaju poljoprivrednici računaju stopu primene kao broj Slika 10.8.1 Stopa primene đubriva Stopa primene je generalno izražena u tonama đubriva raspodeljena na jednom hektaru. Stopa primene naznačena u planovima đubrenja zasnovana je ravnomernoj primeni stajnjaka po hektaru. Perporučuju se sledeća ograničenja radi zaštite vodotoka i bunara sa pijaćom vodom: • Potrebno je ostaviti zaštitni pojas bez primene đubriva i sredstava za zaštitu bilja širine minimum 6 m.ili na sneg. veći je i rizik od zagađenja. Tradicionalni rasipači za čvrsti stajnjak imaju izuzetnu lošu uzdužnu raspodelu i često vrlo lošu poprečnu distribuciju. osoke.9 Ravnomernost primene đubriva Pri korišćenju nutrijenata je važno da se stajsko đubrivo ravnomerno rasporedi po njivama. Ravnomernost primene se obično izražava pomoću dva parametra. ali u stvarnosti poljoprivrednicima je veoma teško da kontrolišu i podese stope primene njihovih rasipača. prljave vode.7 Upotreba stajnjaka u blizini vodotoka i bunara pijaćih voda Nanošenje stajnjaka u blizini vodotoka i bunara pijaćih voda će naravno povećati rizik od zagađenja vode. Prilikom topljenja snega postoji velika opasnost da će skoro svi nutrijenti biti sprani usled površinskog oticanja koje završava u rekama i jezerima izazivajući ozbiljno zagađenje. zato što može doći do spiranja azota i fosfora i njihovog dospevanja u vodna tela.8 Upotreba stajnjaka u brdovitim predelima Upotreba stajnjaka u brdovitim predelima je uvek rizik po životnu sredinu zato što može doći do spiranja azota i fosfora usled kiša ili erozije. Što je nagib terena veći. efluenata iz silaže niti drugi otpad iz staja i domaćinstava.

12. 62 . Slika 10. treba razmotriti upotrebu gusenica • Izabrati rasipač koji će usitnjavati stajnjak • Izabrati rasipač sa lančanim prenosnikom na hidraulični pogon • Izabrati rasipač koji ima prihvatljivu ravnomernost aplikacije. Ovo je dvostepeni rasipač sa dva vertikalna udarača i diskovima za rasipanje. • Izabrati rasipač sa niskopritisnim gumama. Slika 10.9. Tehnički aspekti 10.2 Rasipači za čvrsti i polučvrsti stajnjak Najčešće korišćeni rasipači za čvrsti stajnjak su prikolice sa pokretnim podom koji se sastoji od lančanog transportera koji prenosi stajnjak ka zadnjem delu prikolice. na osnovu prethodno urađenih analiza zemljišta i stajnjaka • Pokušajte da izračunate stopu primene. Uzimajući u obzir sadržaj i oblik pojavljivanja azota i fosfora u različitim vrstama đubriva maksimalne stope primene u dosadašnjoj praksi su za: • Čvrsti. • Primeniti količinu đubriva koja je određena u planu đubrenja. Rasipač za čvrsti i polu-čvrsti stajnjak. stajnjak 40 t/ha • Tečni stajnjak i osoka 30 t/ha Preporučene stope će biti određene na osnovu hemijske analize zemljišta i stajnjaka.14. Rasipač za čvrsti i polu-čvrsti stajnjak. Jednostepeni se prepoznaju po to- • Izabrati rasipač sa radnom širinom preko 6 m i izbegavati rasipače sa manje od 4–5m. preporučuje se ograničenje maksimalnih stopa primene.13. na osnovu sopstvenih merenja i proverite rezultate sa stopom primene datom u planu đubrenja • Stvorite potrebne uslove za primenu stajnjaka pre setve • Čvrsti stajnjak bi trebalo da bude inkorporiran u zemljište odmah nakon primene • Jesenju primenu čvrstog stajnjaka treba vršiti samo na onim njivama koje su planirane za ozime useve. Danas usavršeni rasipači mogu biti opremljeni sistemima za kontrolu koji će pomoći po- Preporuke za primenu čvrstog stajnjaka Aspekti upravljanja ljoprivrednicima da nanose tj. aplikuju stajnjak sa mnogo boljom preciznošću nego ranije.Slika 10. Ovo je jednostepeni rasipač sa dva horizontalna udarača. Da bi se minimiziralo prekomerno doziranje azota i fosfora a time i rizik od zagađenja podzemne i površinske vode. Rasipač za čvrsti i polu-čvrsti stajnjak. Ovo je jednostepeni rasipač sa dva vertikalna udarača. tat međutim ne govori ništa o ravnomernosti primene sa stanovišta useva ili o upotrebi prevelike količine nutrijenata i pratećim opasnostima od ispiranja nutrijenata. Kontrola stope primene na njivama pokazuje da poljoprivrednici potcene stopu primene i često nanesu dvostruko veću stopu primene u odnosu na onu koja je navedena u planu đubrenja. Proveriti rezultate dobijene od instituta ili organizacija za testiranje poljoprivredne mehanizacije. Ovi rasipači se mogu podeliti u dve grupe: jednostepene i dvostepene rasipače. Za rasipače nosivosti veće od 6 tona.

Takvi rasipači treba da imaju gume niskog pritiska. Proveriti rezultate dobijene od instituta ili organizacija za testiranje poljoprivredne mehanizacije. • Raspršivač sa radnom širinom od 12 m treba da ima rezer voar kapaciteta najmanje oko 15 m3. 10. Nedostatak ove tehnike je da može biti osetljiva na blokadu creva prilikom rasturanja stajnjaka sa mnogo slame ili drugih krupnih delova.16. Rasipač osoke i urina sa pločom za raspršivanje. pomenuta tehnologija ima neke očigledne mane kao što je visok gubitak amonijaka što je posledica velike površine kontakta između vazduha tečnog stajnjaka i osoke koji potpomaže emisiju amonijaka i neprijatnih mirisa (slika 10. pouzdano i tehnološki jeftino. jedan za usitnjavanje.9.15.9. s obzirom da usevi mogu biti ozbiljno zagađeni tečnim stajnjakom i osokom. Tehnički aspekti • Izabrati rasipač sa uređajem za trakasto rasturanje i radnom širinom od 12 m. a drugi za raspodelu po stranama. • Tečni stajnjak i osoka primenjeni na golom zemljištu bi trebalo da budu inkorporirani u zemljište odmah nakom primene ili istog dana • Jesenje rasturanje tečnog stajnjaka i osoke treba vršiti samo na onim njivama koje su planirane za ozime useve. Međutim. Preporuke za primenu tečnog stajnjaka i osoke me što se usitnjavanje i raspodela po stranama vrše u jednom uređaju. jednim za površinsko a drugim za ubrizgavanje u zemljište. uvedena pre oko 15 godina kako bi se ispunili zahtevi za smanjenjem emisije amonijaka pri rukovanju stajskim đubrivom.4 Rasipači za površinsku primenu Površinska primena obuhvata metode kojima se stajnjak nanosi na površinu zemljišta. Slika 10. fiksirana radna širina i mogućnost primene na usevima u fazi rasta. slab uticaj vetra. 10. Trakasto rasturanje je nova tehnika primene. Rasipači mogu biti opremljeni sa dva tipa uređaja za rasipanje. • Izabrati rasipač sa pumpom dovoljnog kapaciteta i zadovoljavajućom ravnomernošću rasturanja. Ova tehnika je sada sasvim pouzdana i predlaže se i preporučuje kroz PDPP u nekoliko zemalja EU. ili raspoređeno po celoj površini zemljišta – široko rasturanje ili u trakama – trakasto rasturanje. 63 . Slika prikazuje tipičan rasipač za trakasto rasturanje osoke i urina. i osoke zbog toga što je tehnički nekomplikovano.Slika 10. Dvostepeni rasipači se prepoznaju po tome što koriste dva različita alata. • Stvorite potrebne uslove za primenu stajnjaka pre setve i u rastućim usevima.17. Široko rasturanje danas predstavlja tradicionalnu tehnologiju za primenu tečnog stajnjaka Aspekti upravljanja • Primeniti količinu đubriva koja je određena u planu đubrenja.16). Drugi nedostaci ovog metoda su da je osetjiv na vetar i nije pogodan za primenu u rastućim usevima i na pašnjacima. vidi sliku 10. na osnovu sopstvenih merenja i proverite rezultate sa stopom primene datom u planu đubrenja. na osnovu prethodno urađenih analiza zemljišta i stajnjaka • Pokušajte da izračunate stopu primene.3 Rasipači za tečni stajnjak osoku Većina rasipača za tečni stajnjak i osoku ima cilindrične ili eliptične rezervoare montirane na točkovima i opremljene pumpom za pražnjenje rezervoara. Prednosti tehnike trakastog razastiranja je nizak nivo emisije azota i neprijatnih mirisa.

10. što smanjuje emisiju amonijaka i neprijatnih mirisa.17. Slika 10. zahteva veliki traktor i osetljivija je na nehomogen tečni stajnjak i osoku. tokom 80tih u javnosti pojavili zahtevi za smanjenjem amonijačnih isparenja iz poljoprivredne proizvodnje. Tehnologija plitkog ubrizgavanja posebno je bila razvijena za primenu osoke na livade i travnate površine s obzirom da su one dobro mogle koristiti nutrijente iz tečnog stajnjaka i osoke.5 Rasipači za ubrizgavanje tečnog stajnjaka i osoke u zemljište Kada su se. Mana ove tehnologije je što je skupa. Rasipač osoke opremljen uređajem za plitko ubrizgavanje u otvorene brazde. Ovaj metod takođe minimizuje zagađenje trave stajnjakom i može da utiče na poboljšanje higijenskih uslova senaže. 64 . Ova tehnologija povećava površinu kontakta između stajnjaka i zemljišta. Ova tehnika nije pogodna za primenu na žitaricama zato što će oštećenje useva biti veliko. tehnologija ubrizgavanja je dalje razvijana i rezultovala je tehnologijom nazvanom plitko ubrizgavanje.9.

kao i druge mere koje štite biljke od uzročnika bolesti. PESTICIDI . kao i za regulisanje rasta biljaka. 65 Slika 11. u cilju poboljšanja karakteristika useva protiv štetočina. već mogu dospeti u ishranu preko biljaka koje su njima tretirane.1 Uvod Zaštita biljaka podrazumeva aktivnosti koje obuhvataju biološke i hemijske mere. Agrotehničke metode – uzgajanje poljoprivrednih kultura pod optimalnim uslovima. štetočina i korova 11. Pesticidi su opasni za ljude ne samo tokom primene. br. štetočina i korova. Fizičko-mehaničke metode – mehaničko sakupljanje i uništavanje štetočina i korova. Oni se mogu akumulirati u lancima ishrane u okviru agrocenoze. štetočina i korova mogu biti otrovni za ljude i životinje.2 Metode koje se primenjuju za zaštitu gajenih biljaka od bolesti. korišćenjem znanja zasnovanih na biološkim karakteristikama štetočina. Zakon o zaštiti biljaka (Službeni list SRJ. ili umanjuju njihove štetne efekte. za smanjivanje njihovog uticaja. stimulišu prirodnu otpornost biljaka protiv patogenih agenasa. bolesti. a kroz njih mogu dospeti u ljudski organizam putem hrane i vode. kao i na pravilnom rukovanju u uslovima rasta. 26/98 i Službeni list RS.Zaštita biljaka i upotreba pesticida Pesticidi za zaštitu biljaka od bolesti. podzemne vode i zemljište.1. Postojani pesticidi koji se sporo razlažu posebno su opasni za životnu sredinu. Hemijske metode – upotreba hemijskih jedinjenja sa jednom ili više aktivnih supstanci za suzbijanje biljnih bolesti. putem zagrevanja. sprečavaju širenje štetnih organizama na poljima zasejanim usevima i umanjuju njihove štetne efekte na prinose i kvalitet useva. Rasipač pesticida 11. zatim upotrebu karantina. 24/98. hlađenja ili sušenja zrna ili semena. Neki pesticidi imaju fitotoksične efekte i mogu imati štetno dejstvo na vegetaciju koja raste izvan obrađivanih polja. štetočina i korova. koji podstiču brz rast i razvoj biljaka. ručno ili uz upotrebu odgovarajuće opreme. br. a takođe i nastoji da očuva njihovu ekološku ravnotežu u prirodi. Integrisana zaštita biljaka – predstavlja kombinaciju svih navedenih metoda. a takođe mogu zagađivati vodotoke. 101/05-law) 11. bolesti i korova. bolesti i korova.

3 Registracija i promet proizvodima za zaštitu biljaka Pravilnik o prometu.11. kako skladište ne bi bilo puno materija kojima je istekao rok upotrebe. pre upotrebe. doze i vremenske uslove. kako bi se sprečilo da dođu u kontakt sa opasnim proizvodima. kao i od odgovarajućih tehnika raspršivanja na farmi.7 Siguran način punjenja prskalica Pod sigurnim mestom za punjenje i dopunjavanje prskalica podrazumeva se prostorija sa sigurnim temeljima i na bezbednoj udaljenosti od vodotoka i bunara. vrstu proizvoda. Potrebno je izmeriti zapreminu raspršene tečnosti. tako da se ponovno punjenje i priprema odvijaju u polju.5 Raspršivanje pesticida. vezano za useve. Proizvode treba čuvati isključivo u originalnom pakovanju. uz upotrebu rezervoara za sakupljanje tečnosti. Neophodno je sakupiti sadržaj curenja iz oštećenih pakovanja u skladištu. uvek treba izvršiti inventar. površinu i vreme raspršivanja. hranom i stočnom hranom. br. Izbor pesticida treba vršiti u zavisnosti od specifičnih bolesti. opremu za ispiranje rezervoara i sud za unošenje hemijskih supstanci • Uređaj protiv curenja. Skladište će biti zaštićeno od vatre. kao na primer: • Odvojeni rezervoar za ispiranje. Čak i manje prolivanje sadržaja pesticida – ukoliko se desi na neodgovarajućem terenu – predstavlja opasnost za zagađenje podzemnih voda. rezervoar sa odeljcima za brizgaljke i/ili montirani držač za kačenje brizgaljki • Opremu za podešavanje i kontrolu. vođenje zapisnika Prilikom upotrebe pesticida. Na etiketama proizvoda nalaze se uputstva za rukovanje praznom ambalažom. Prilikom izbora određenog proizvoda. • Dopunjavanje prskalica na površini sa zbijenom zemljom. svaki korisnik treba dobro da se upozna sa informacijama koje se odnose na svaki pojedini proizvod. u cilju brže i lakše kontrole raspršivanja • Filtere za useve ili brizgaljke za veću brzinu i jačinu raspršivanja. 11. štetočina i korova. ili na drugoj sličnoj podlozi koja je prekrivena travom.4 Čuvanje i skladištenje pesticida Pesticidi će biti skladišteni u zaključanim prostorijama. treba poštovati sledeće preporuke: • Dopunjavanje prskalica u polju: treba koristiti odvojeni rezervoar. treba koristiti odvojeni rezervoar. 59/01) 11. Koncentracija na mestu izlivanja/rasipanja od ? dm lako dostiže dozu po hektaru koja je 1000 puta veća od doza/ha koje se raspršuju na poljima. kako bi se zagađenje životne sredine svelo na najmanju moguću meru. na farmi gde se može sakupiti proliveni sadržaj i voda za ispiranje. Kako bi se bezbedno izvršilo dopunjavanje prskalica. Preporučljivo je izvršiti remont starih prskalica. van domašaja dece i neovlašćenih osoba. Dozvoljena je upotreba isključivo registrovanih proizvoda.6 Prskalice Farmer koji koristi prskalice treba da izvrši njihovu kontrolu na početku svake sezone. Zatim se 11. Kada se dopunjavanje prskalica obavlja u polju. Treba izvršiti proveru mehanizma i kalibraciju. kao i zamenu oštećenih brizgaljki. • Dopunjavanje prskalica na biološkoj podlozi: ponovno punjenje i priprema na farmi mogu se izvršiti na unapred pripremljenoj biološkoj podlozi. uvozu i uzorkovanju pesticida i đubriva (Službeni list SRJ. 66 . 11. potrebno je da se svaki farmer dobro upozna sa informacijama koje se odnose na sledeće: • Preporučene doze • Vreme raspršivanja ili faze rasta biljke • Period i vreme delovanja • Period između nanošenja i žetve • Primenu propisanih sigurnosnih mera • Prvu pomoć u hitnim slučajevima Farmer koji koristi pesticide treba da vodi beleške prilikom svake upotrebe. Nakon završetka svake sezone. koristeći nove tehnike. a ne pumpu koja zahvata vodu iz jarka ili reke. Treba proveriti da li je prskalica u dobrom stanju tokom zime ili u rano proleće. Pesticidi ne smeju biti skladišteni zajedno sa pićem. kako bi se izbegao rizik od zagađenja okoline.

Ukoliko dođe do prolivanja mešavine. Treba dopremiti vodu za ispiranje do dela polja gde je započeto raspršivanje. Raspršivanje treba vršiti po vremenu bez vetra. Treba sakupiti sve praškaste ili zrnaste materije i ukloniti 10 cm površinskog sloja zemljišta sa površine na kojoj je došlo do izlivanja. ustava itd. moguće je prekinuti ispuštanje mešavine. 11. Ukoliko je prskalica van upotrebe. treba prekriti površinu materijalima koji imaju dobru moć apsorbovanja. jezera. treba poštovati bezbednu razdaljinu kako bi se izbeglo da pesticidi dospeju u vodu. pa je potrebno sačekati bolje vremenske uslove. • Dopunjavanje prskalica na ploči za ispiranje koja je povezana sa kontejnerom za tečni stajnjak. postoji mogućnost korišćenja površine prekrivene travom na farmi.8 Višak mešavine za raspršivanje i čišćenje prskalica Ostatak mešavina se može razblažiti i raspršiti u malim dozama na useve koji se obrađuju. bilo bi uputno imati lopteni ventil na usisnom crevu. Potrebno je održavati malu brzinu raspršivanja i ne vršiti raspršivanje tokom dana. Nakon ispiranja rezervoara. mora biti određena bezbedna razdaljina u odnosu na brzinu vetra.ova mešavina raspršuje u odgovarajućem periodu na poljima zasejanim usevima. reka. rečnih tokova i izvora. potrebna je veća bezbedna razdaljina. Voda za ispiranje ne sme dovesti do zagađenja drenažnih sistema. sa rezervoarom za sakupljanje. uzima se da rezervoar treba da sadrži 10 procenata zapremine rezervoara prskalice. 12 metara od bunara za vodu za piće. Na peskovitom tlu. direktno u polju. • Ukoliko nije na raspolaganju ni jedna od navedenih opcija. a da se pritom nastavi čišćenje prskalice i kontrolne opreme. veća je opasnost od prenošenja pesticida nego u glinastom tlu. Prenošenje kroz zemljište 11. Pritom se može povezati i Bezbedna razdaljina ima ulogu tampon zone protiv površinskih otpadnih voda i prenošenja pesticida kroz zemljište. potrebno je odmah obavestiti vlasnika poseda ili osobe koje imaju pravo korišćenja. jezerima ili rečnim tokovima. tako da se može izvršiti ispiranje rezervoara i kontrolnog sistema čistom vodom. Ukoliko su voda ili zemljište kontaminirani pesticidima. treba izbegavati raspršivanje u blizini jaruga. Potreba za održavanjem bezbedne razdaljine u cilju zaštite od prenošenja pesticida kroz zemljište često se može odrediti pre početka raspršivanja. okolni eko-sistem i drugi usevi. Treba postaviti rezerovar sa vodom na prskalicu ili na traktor. Preporučuje se sledeća minimalna bezbedna razdaljina. Nikada ne treba voziti brzinom većom od 8 km/h i treba na67 . doziranje. bunara. on može biti napunjen vodom za pranje opreme za raspršivanje sa spoljne strane. prskalicu i tip brizgaljki koje se koriste. kao i lokalnu upravu. drenažnih bunara. temperaturu. Na ovaj način. Raznošenje vetrom Prilikom raspršivanja u blizini vodotoka. sa malim sadržajem humusa. Ukoliko postoji opasnost od jakih kiša odmah nakon raspršivanja. u cilju smanjivanja rizika od zagađivanja površinskih otpadnih voda prilikom raspršivanja: 1 metar od bunara i jaraka. ili odgovarajućim materijalima za specifične hemikalije. specijalna oprema sa crevima. u polju. Otpad treba pripremiti za uništavanje. ili vremenski uslovi ne dozvoljavaju kontinuirano raspršivanje. kada je visoka temperatura i suv vazduh. Što je veći nagib zemljišta ka otvorenim jarugama. Najpre je potrebno isprati rezervoar prskalice. 6 metara od jezera i vodotoka. ili na druga odgovarajuća polja.9 Bezbedna razdaljina u odnosu na vodotoke Kako bi se zaštitili vodotoci. Ova opcija je pogodna samo ukoliko postoji odgovarajući površinski sloj zemljišta i ukoliko ne postoji drenaža zemljišta. Neka zemljišta od ilovače koja imaju pogodnu strukturu takođe mogu omogućiti prenošenje pesticida kroz tlo. što je pre moguće. Još je bolje ako se kontrolni sistem i prskalica mogu ispirati čak i kada je rezervoar napunjen. kao što je fini pesak ili piljevina. Kao standardna razmera. Ova opcija nije tako dobra kao kada se vrši na površini sa zbijenom zemljom. Mala količina vode za ispiranje neće uticati na efikasnost raspršivanja.

Nakon toga. u cilju uštede energije. Treba kontinuirano vršiti inspekciju i čišćenje zaštitne opreme. Neophodno je poštovati sva uputstva i sigurnosne mere.11 Mere zaštite na radu Farmeri mogu dobiti informacije koje se odnose na mere zaštite na radu u okviru obaveznih kurseva obuke. kao i zaštitnu odeću. treba obratiti posebnu pažnju ako se obavlja na terenima sa nagibom. br. ne teba vršiti raspršivanje. Treba imati na umu da pravac vetra određuje u kom pracu treba odrediti bezbednu razdaljinu unutar površine koja se zaprašuje. Zatim se takva ambalaža može reciklirati pod oznakom „otpad za spaljivanje“. Pre otvaranja pakovanja ili kontejnera. kako bi se što više ostataka tečnosti ispraznilo u prskalicu. kako bi se mogla sipati voda za ispiranje direktno u prskalicu. kada nisu u upotrebi • Vršiti individualnu kontrolu prskalica jedanput godišnje • Puniti i dopunjavati prskalicu na tlu koje je biološki aktivno. ili u odgovarajućoj prostoriji. 11. može se dodati nekoliko kapi sredstva za sprečavanje stvaranja pene u vodu za ispiranje. Nakon zaprašivanja. ispiranje zaštitinih rukavica spolja i iznutra. U uslovima pojačanog vetra. neposredno nakon pražnjenja. Ukoliko je radna odeća isprskana sadržajem pesticida. Preporučuje se da uputstva treba pročitati više puta. kao i zamenu filtera na zaštitnim maskama za lice. ponovljenim razblaživanjem mešavine sa vodom • Održavati preporučenu razdaljinu od vodotoka u odnosu na prodiranje kroz zemlju i raznošenje vetrom • Izbegavati raspršivanje kada je prognozirana kiša • Prilikom raspršivanja. Potrebno je očistiti ambalažu najmanje tri puta. plastična ambalaža za transport i druga spoljašnja ambalaža koja nije očišćena klasifikuje se kao opasni otpad i mora biti uništena. 63/01) Pre otvaranja pakovanja. potrebno je pročitati uputstva za upotrebu koja se nalaze na etiketi. u kontejnerima sa oznakom „ostala plastična ambalaža“. Treba upamtiti da je opasno mešati ostatke mešavina za rasprši-vanje sa drugim hemikalijama – raspršivanje ostataka na poljima može nepovoljno uticati na useve. umesto na šljunku u dvorištu farme • Čistiti prskalicu u polju. Papirni omoti.stojati da se raspršivanje izvodi ujutru ili uveče. Preporučuje se da svu sigurnosnu opremu i odeću treba odlagati u posebne. Šta činiti sa ambalažom? Praksa u nekim zemljama Evropske unije je sledeća: pažljivo očišćeni plastični kontejneri sa kojih je uklonjen zatvarač mogu biti reciklirani. treba je potopiti u vodi pre pranja u mašini za pranje veša. Ambalažu za transport i spoljašnju ambalažu koje nisu došle u kontakt sa pesticidima treba reciklirati pod oznakom „papir“ ili „karton“. 35/99) Pravilnik o metodama ispitivanja pesticida (Službeni list SRJ. kada je obično manja brzina vetra. Preporuke: • Pesticide čuvati na sigurnom mestu. br. van domašaja. Papirna i kartonska ambalaža za pesticide može se pažljivo protresti nakon pražnjenja. Kako bi se izbeglo stvaranje pene. Neophodno je slediti uputstva proizvođača. Najbolje je očistiti rezervoare odmah nakon raspršivanja. Pojedine prskalice su opremljene kantama za pražnjenje i sistemima za ispiranje koji olakšavaju ispiranje. pri čemu treba koristiti najnižu brzinu i najniži nivo raspršivanja • Ukoliko je moguće. 68 . odvojene kasete u radionici. treba isprati ambalažu najmanje tri puta. kako bi se utvrdilo da li postoje posebni rizici i da li je neophodna upotreba zaštitne odeće. Vodu korištenu za ispiranje sipati u rezervoar prskalice. uvek treba pročitati sadržaj etikete i deklaraciju. treba se istuširati. Zaštitna oprema se ne sme odlagati u prostorijama za skladištenje hemijskih materija koje se nalaze pod ključem. Potrebno je nabaviti i upotrebljavati sva pojedinačna zaštitna sredstva.10 Odlaganje kontejnera sa agro-hemijskim sadržajem Pravilnik o vrstama ambalaže za pesticide i đubriva i o uništavanju pesticida i đubriva (Službeni list SRJ. raspršivanje vršiti rano ujutru ili kasno uveče • Uvek upotrebljavati zaštitnu opremu 11.

koja je prvobitno bila prekrivena šumom. aktivnosti hidromelioracije. između predela i ekosistema. očigledno je da očuvanje raznovrsnosti nije trivijalan zadatak. To obuhvata razlike između jedinki unutar vrste (na niovu gena). 12. Ove aktivnosti su značajno usporene. važno je sačuvati ih da bi obezbedili održivi razvoj. sečenje. prouzrokujući nestajanje mnogih biljnih i životinjskih vrsta. Pošto su ekosistemi i predeli osnova za biodiverzitet. kroz. seča šuma. npr. Zbog toga društvo ima nameru da očuva prirodne predele i zaštiti prirodna staništa. Upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom ima ključni uticaj na stanje biodiverziteta. stepskom vegetacijom i močvarama.) • Rascepkanost (komadanje) prirodnih eko-sistema • Prekomerno iskorišćavanje vrsta (skupljanje. biodiverziteta kao i zemljišta. zemljoradni- 12. Močvare su isušene i stepe su navodnjavane za poljoprivredne useve. Poljoprivredno zemljište u Srbiji zauzima 65 % ukupne teritorije. urbanizacija. seču šuma za obezbeđenje novih obradivih površina. prekomerna ispaša stoke na pojedinim prostorima. između samih vrsta. dovođenje u opasnost ekosistema vodeći do njihovog gubitka i degradacije. pojava invazivnih vrsta • Direktno ili indirektno zagađenje vode. Prvobitna vegetacija je često bila uklanjana za dobijanje površina za planinske pašnjake ili za nizijsko obradivo zemljište. itd. šibljem. S obzirom na širinu karaktera termina.1 Biološka i predeona raznovrsnost Izraz biodiverzitet se koristi da opiše složenu raznovrsnost živog sveta koja opisuje osobine ove planete. PREDEO I PRIRODNA STANIŠTA . vode i vazduha. vazduha i zemljišta. Poljoprivredna proizvodnja često utiče ne samo na proizvodne površine nego i na okolno stanište. ali za njih to nije uvek lako da razumeju. naročito u planinama. oticanje i izlučivanje viška đubriva i pesticida. eksploataciju vode. spaljivanje prvobitne vegetacije. ali preostala prirodna vegetacija je još uvek u opasnosti od prekomerne ispaše stoke. vodeći do promena predela.Unapređenje predela i zaštita prirodnih staništa kroz upravljanje procesima koji su pod uticajem poljoprivredne proizvodnje ci imaju ključnu ulogu da primene predložene mere. s’ obzirom da se neka pravila doživljavaju kao smetnja u njegovoj poljoprivrednoj proizvodnji. već isto toliko i zagađenje. lov i ribolov) • Uvođenje alohtonih vrsta. Intenziviranje aktivnosti u poljoprivredi obuhvata razvoj snažne i geografski specijalizovane zemljoradnje. U tom cilju država mora da donese odgovarajuće propise i da ratifikuje međunarodne konvencije. veštačke akumulacije voda. klimatske promene. Sa lokalnog stanovišta. Promene u funkcionisanju ekosistema su rezultat poljoprivrednih aktivnosti (između ostalog) i promena u fizičkim procesima usled 69 Poljoprivredne aktivnosti ne donose samo korist i napredak za društvo. Glavni razlozi degradacije biodiverziteta u Srbiji su: • Celokupno pogoršanje prirodnih staništa (povećanje obradivih površina. koje su obično povezane sa poljoprivrednim područjima. iscrpljivanje prirodnih bogatstava.

Promene u biljnom prekrivaču utiču takođe na hidrološku ravnotežu uzrokujući povećanje saliniteta gornje granice podzemne vode koja utiče u početku na ostatke vegetacije u nižim koritima doline. Zemljište je često ostavljeno nepokriveno. pogotovu ako je to voće ili bobice vrsta koje snabdevaju divlji svet hranom i skloništem. vode i energije kroz sistem. kanali za odvodnjavanje. promene zemljinog prekrivača. Delovi farmi koji nisu korišćeni za gajenje useva kao što su ivičnjaci. dr veća i trave. zlostavljati. raznovrsnost. 70 . livade i pašnjaci. spasiti i sačuvati usamljeno grmlje i šiblje u polju. smanjivati nabijanje zemlje izbegavajući rano oranje vlažne zemlje • Izbegavati čestu i redovnu upotrebu opreme za oranje sa sečivom koja bi mogla povrediti ili ubiti organizme u zemljuštu • Kositi što je kasnije moguće. Ovaj strateški pristup može biti ostvaren u malim koracima od strane svakog zemljoradnika na njegovoj farmi donoseći značajno poboljšanje ekosistema i biodiverziteta u kratkoročnom i dugoročnom periodu. kao i usled promena u brojnosti vrsta koje učestvuju u kretanju hranljivih materija. gl. 135/2004) Član 26: Očuvanje biosfere obuhvata zaštitu organizama.Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. njihovih zajednica i staništa. obnavljanje i unapređivanje u slučaju narušenosti. Ovi štetni uticaji se mogu usporiti korišćenjem odgovarajućih planova zamene sejanja useva odnosno. ozleđivati i uništavati divlju faunu i razarati njena staništa. Koraci u strategiji zaštite biodiverziteta i predela uključuju: • Identifikaciju ugrožavajućih procesa • Identifikaciju vrsta za koje se smatra da su izložene riziku kao rezultat te ugroženosti • Rangiranje vrsta prema njihovoj osetljivosti na pomenute ugroženosti • Određivanje veličine zahtevanog odgovora za umanjivanje ugroženosti do nivoa gde će zaštititi najosetljivije vrste. Član 27: Zabranjeno je uznemiravati. odnosno uništavati i razarati njena staništa. RS br. uz obezbeđivanje njihove održivosti. Preporuke za „biodiverzitet prijateljske“ aktivnosti su sledeće: • Voditi računa da zemljište ima dovoljno organskih materija neophodnih za opstanak biljaka • Rastresita zemlja je pogodna za opstanak biljaka. plodoreda. Odgovarajući zemljišni pokrivač obezbeđuje samoobnavljanje zemljišta i štiti ga od erozije. genetički modifikovanih organizama i biotehnologije vrši se na osnovu ovog zakona i posebnog zakona. ili koristiti mehaničke uređaje da bi se životinje uplašile i pobegle kako bi izbegle da budu povređene ili ubijene • Organizovati fizičke granice između polja u formi linije žbunja. obale rečica i veštačka jezera (ili ribnjaci) mogu se uvek koristiti kao stanište za različiti divlji svet. vegetacija koja se nalazi na padinama je sve više ugrožena. ili se isti usevi sade na duži vremenski period bez rotacije. korišćenje bioloških resursa. Zaštita biodiverziteta. crpeći hranljive materije iz zemljišta. izloženo bez vegetacije na duži vremenski period. močvare. • Žetvu sprovoditi od sredine polja ka ivicama i obezbediti kombajne žetelice sa opremom za alarmiranje životinja • Sačuvati prirodne pašnjake od prekomerne ispaše i izbegavati česta oranja čak i kada neki delovi pašnjaka ne budu izorani • Ne dozvoliti prevelike ispaše i održavati optimalnu ravnotežu između veličine stada i dostupnog kapaciteta zemlje i uslova • Raznolikost useva koji obezbeđuje stanište za životinje • Ne paliti suvu travu ili ostatke slame. zato. kidati ili na drugi način pustošiti divlju floru. Biodiverzitet i biološki resursi štite se i koriste na način koji omogućava njihov opstanak. kao i obaveza preuzetih međunarodnim ugovorima. Zabranjeno je uništavati. ali sa povećanjem gornje granice podzemne vode. uključujući i očuvanje prirodnih procesa i prirodne ravnoteže unutar ekosistema.

sa ciljem da se zaštite ugrožene i biološki značajne močvare. Đubriva koja su sastavljena samo od mineralnih supstanci i koja sadrže elemente neorganskih formi. Odnošenje i gubitak površinskog sloja zemlje uglavnom vetrom ili vodom. npr. samim tim na zemljište. Metoda za primenu uglavnom mineralnih đubriva lokalno i na većoj dubini od semena useva. Razastiranje. zaštitne. plićaci na obalama mora. vodu i biljke. EUTROFIKACIJA EROZIJA ZEMLJIŠTA POVRŠINSKE VODE RAMSAR MOČVARE POGLAVLJE 8 LOKALNO ĐUBRENJE ORGANSKA ĐUBRIVA MINERALNA ĐUBRIVA POVRŠINSKA PRIMENA ODRŽIVA POLJOPRIVREDNA PRAKSA. Ekvivalenti su definisani količinom potrebne stočne hrane (ili količinom izlučenih nutrijenata). Nanošenje stajnjaka i đubriva pri korišćenju različitih metoda. Proces pri kom se neorganske forme nutrijenata u biljkama pretvaraju u mikroorganizme koje biljke ne mogu privremeno koristiti. bare. etičke i ekonomske mere da bi se ostvarila poljoprivredna proiz vodnja koja podržava dugoročni raz voj poljoprivrede POGLAVLJE 9 ZASTUPLJENOST GRLA USLOVNO GRLO Zastupljenost grla je broj koji određuje koliko uslovnih grla (UG) može da bude po hek taru obradivog zemljišta po farmi ili na određenom području. Na ovaj način dolazi do gubitka fosfora iz zemljišta koji odlazi u površinske vode. močvarne šume. socijalne. spremištima za đubrivo. Poređenje uzetih odnosno izbačenih i preuzetih nutrijenata u biljkama. To je anaerobni proces do koga dolazi u zemljištu i spremištima za đubrivo i prilikom primene nekih od metoda nakon perioda nitrifikacije. je gas koji se izdvaja iz uree (urinska kiselina) koji izbacuju domaće životinje (živina) koji sudeluje u acidifikaciji i obogaćivanju nitrogenom osetljivih ekosistema. Voda koja teče u tokovima i rekama i u prirodnim jezerima.POGLAVLJE 2 DENITRIFIKACIJA Transformisanje nitrata u azotne ok side i azotni gas obično putem bak terija. Đubriva koja sadrže značajnu količinu organske materije biljnog i životinjskog porekla. Jedinica mere koja se koristi za upoređivanje ili sabiranje broja životinja različitih vrsta ili kategorija. što rezultuje trošenjem kiseonika u akvatičnim ekosistemima i gubitkom biodiverziteta. tehničke. POGLAVLJE 10 AMONIJAK NH3. konstantno ili povremeno prekrivena vodom. npr. Područja koja su potpuno ili delimično. ZAMULJIVANJE IMOBILIZACIJA MINERALIZACIJA ODNOS (BILANS) NUTRIENATA POGLAVLJE 3 BPK (BOD) Biološka potreba za kiseonikom je mera potencijala zagađivanja u vodnim telima i organskom otpadu. u zemljištu. PRIMENA 71 REČNIK POJMOVA . npr. Održiva poljoprivredna prak sa predstavlja skup ak tivnosti koje kombinuju biološke. močvarama i rezer voarima koje su izgradili ljudi. Proces zasićenja nutrijentima u vodi i povremeno zemljištu. Transformacija pomoću mikroorganizama iz organskih jedinjenja u neorganska jedinjenja. Međunarodna konvencija o močvarnim zemljištima koja je potpisana u Ramsaru u Indiji 1971. Metoda primene za organska i mineralna đubriva kojom se đubriva rasturaju po površini zemljišta. Odnos nutrienata može biti prikazan kao uvoz/iz voz u odnosu na nutrijente koji su uneseni i iz vezeni sa farme. Laboratorijsko ispitivanje služi za merenje količine rastvorenog kiseonika koji se potroši pri hemijskoj i biološkoj reakciji na temperaturi od 20C° u određenom vremenskom periodu. amonijaka iz atmosfere na zemljinu koru. Prenošenje zagađivača.

ovaca. pored odvoda za đubrivo. od pranja pomoćnih prostorija i prostorija za mleko. SLIVOVI SALINIIZACIJA 72 . močvare. prostirke i vode. Ne postoje specifični uslovi koji označavaju različite vrste tečnih stajnjaka ali njihove karak teristike se razlikuju prema količini i odnosu urina. Sud za skladištenje polutečnih i tečnih delova. Jama. Vlaknasti plutajući sloj koji se stvara na površini uskladištenog tečnog stajnjaka. Materijal koji se postavlja po podnim površinama prostorija u kojima borave životinje zbog udobnosti za životinje i radi apsorbovanja vlage. seckane stabljike. konja. Obično se koristi slama. Područja u kojima se sliva voda od kiša kroz useke i reke do mora ili do jezera. pregrada za životinje pre muže. DUBOKA PROSTIRKA PRLJAVA VODA OSOKA FECES SKLADIŠTE ZA STAJNJAK PRIRODNA KORA EFIKASNOST NUTRIENATA POLUČVRSTI STAJNJAK TEČNI STAJNJAK ČVRSTI STAJNJAK ŠIRINA RASTURANJA REZERVOAR URIN POGLAVLJE 11 EKOSISTEM BIOLOŠKI DIVERZITET Manje ili više definisan prostor za žive organizme i njihovo okruženje. između pojedinih vrsta. koza i zečeva. Zavisno od stepena razdvajanja čvrstog od tečnog dela stajnjaka razlikujemo stajnjak sa većom količinom tečnih ili čvrstih sastojaka. pesak. fecesa. Obično je pravougaonog ili četvrtastog oblika. P (fosfor) i K (kalijum) iskorišćeno za useve i stočnu proiz vodnju. Feces i urin pomešan sa velikom količinom materjala za prostirku koji se koristi u različitim vrstama smeštaja za sve vrste domaćih životinja i živinu. obično pomešan sa delom prostirke i određenom količinom vode. svinja. živine. Sr tajnjak koji proiz vode domaće životinje koji ne može da se ispumpava ali može da se skladišti na hrpe. ostacima hraniva. između predela i ekosistema. koji može da se ispumpava. Otpadna materija koja se kroz kr votok preko bubrega oslobađa kao tečnost. Skladište za čvrsti.KOLIČINA ĐUBRIVA VREME PRIMENE PROSTIRKA Obično se odnosi na masu (za stajnjak tone đubriva po kubičnom metru m3 a za mineralna đubriva u kg) po jedinici površine u hek tarima. Stajnjak iz staja koji ne može da se ispumpa ili slaže na hrpu. Pod je nagnut prema otvorenoj strani gde se u žleb sakuplja oced iz čvrstog stajnjaka i skladišti posebno. šume ili jezera. Mešavina je fecesa i urina koji proiz vode domaće životinje u stajama. Postoje različite vrste čvrstog stajnjaka u zavisnosti od smeštaja životinja. Prljava voda je ona koja je zagađena fecesom. Obično se odnosi na sezonu ili mesec kad se vrši primena na zemljište. Vreme razastiranja. polučvrsti i tečni stajnjak. Povišen sadržaj soli u zemljištu u suvim područjima sa malo padavina i koja su vezana za navodnjavanje. Stajnjak sa procentom suve materije od 1 do 10%. odvojena od okolnih područja grebenom ili naslagama zemlje. Gumeni i plastični madraci takođe mogu da se koriste kao podloga za ležanje. Izraz koji opisuje komplek sne žive vrste koje karak terišu našu planetu. prljave vode. urinom. pilotina. naročito goveđeg stajnjaka. npr. koja se sakuplja iz van jasala. uglavnom N (azot). Čvrsti otpad ili neprovareni material koji izbacuju životinje. Ova vrsta podrazumeva stajnjak i urin od goveda. urina i osoke. Širina rasturanja jednim prolaskom rasipača za stajnjak ili mineralna đubriva. treset. Se obično izražava u procentima i objašnjava koliko je od ukupnog unosa. obzidan sa tri strane zidovima od betona ili dasaka sa betonskim podom. skladištenja stajnjaka i tretmana. strugotine. To obuhvata razlike među pojedincima unutar vrsta.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->