Pravila dobre poljoprivredne prakse (PDPP) Učesnici u izradi PDPP

Rad na kreiranju Pravila dobre poljoprivredne prakse za upravljanje stajnjakom iz poljoprivrede i organskim đubrivom u Srbiji je proizvod zajedničkog rada NIRAS AB, Stokholm, Švedska i Halifax Consulting, Beograd, Srbija. Odgovoran za rukovođenje projektom: gdin Niklas Bergman iz NIRAS-a, vođa tima Göran Carlson, konsultant angažovan od strane NIRAS-a. Projektni tim je činilo 6 srpskih stručnjaka i menadžer projekta. Profesor Božo Dalmacija Profesor Snežana Đorđević Emilijan Mohora Nevena Čolić Srđan Rončević Dr vet. med. Rade Milčić Novosadski univerzitet Prirodno-matematički fakultet Beogradski Univerzitet Poljoprivredni Fakultet Ministarstvo za zaštititu životne sredine Republika Italija Miteco Novosadski univerzitet Prirodno-matematički fakultet Poljoprivredna škola Šabac, profesor

PDPP je predstavljen kroz sledeća poglavlja sa odgovornim osobama kako sledi: Poglavlje Tokovi nutrijenata Očuvanje vodnih resursa i njihovo korišćenje Izvori negativnog uticaja poljoprivredne proizvodnje na životnu sredinu Propisi na snazi i u planu iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine Sistemi poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji Poljoprivredno planiranje Ratarstvo Stočarstvo Rukovanje i upotreba stočnog đubriva i organskog otpada Zaštita bilja i upotreba pesticida Poboljšanje pejzaža i zaštita prirodnih staništa putem upravljanja procesima koji su pod uticajem poljoprivredne proizvodnje Odgovorni ekspert Göran Carlson Srđan Rončević i prof. Božo Dalmacija Nevena Čolić i Emilijan Mohora Emilijan Mohora Nevena Čolić i Emilijan Mohora Göran Carlson Prof. Snežana Đorđević Dr vet. med. Rade Milčić Göran Carlson i prof. Božo Dalmacija Niklas Bergman Nevena Čolić i Emilijan Mohora 1

Aktivnosti Logistička podrška Prevod

Odgovorni Sonja Babić / David Lythgoe /Jelena Pribojan, Halifax Consulting Ksenija Punta / Nevena Čolić

Podršku projektu u Srbiji su pružili: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Pomoćnik Ministra Sektor za razvoj sel a, koordinator projekta DREPR Jedinica za implementaciju projekta DREPR (PIU) Sektor za razvoj sela Odsek za organsku proizvodnju Odsek za poljoprivredne resurse Odsek za poljoprivredno zemljište Uprava za veterinu Uprava za zaštitu bilja Republička direkcija za vode Ministarstvo za zaštitu životne sredine Institut za stočarstvo, Beograd Opština Vrbas Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj AP Vojvodine Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu Odgovorni Dr Suzana Đorđević Milošević Aleksandar Bogunović Nenad Brkić, Danijela Ilić, Aleksandar Repček, Vladislav Samardžić, Uroš Božanić, Slobodan Đuričković, Nenad Gvozdenović Sanja Prodanović Lidija Aćimović, Jelena Milovanović, Vera Apostolović Zoran Knežević Snežana Rakita Olivera Čeperković, Bradić Slobodan, Jelena Šćepanović, Siniša Kotur, Slavica Nikolić Biljana Đurišić Olivera Grozdić Tanja Petrović, Snežana Raković Čedomir Radović, Zorica Nešić, Miloš Lukić, Milan Blažić Tomislav Đivuljskij Nada Lazić Prof. dr Natalija Bogdanov

2

G. Göran Carlson ima bogato iskustvo iz oblasti poljoprivredne mehanizacije a posebno je specijalizovan za istraživanja, ispitivanja i prenošenja znanja koje se odnosi na đubriva. Ova oblast podrazumeva metode i tehnologije rukovanja i raspršivanja đubriva životinjskog i ljudskog porekla što uključuje primenu i nadzor raznih tehnologija i njihov uticaj na okolinu. Angažovanje g. Carlsona na mnogobrojnim projektima u Švedskoj kao i u inostranstvu je dodatno unapredilo njegovo znanje u pogledu razvoja, trendova i tradicije u poljoprivredi i kreiranju poljoprivrednih priručnika u mnogim zemljama. G. Niklas Bergman je stručnjak za menadžment u poljoprivredi i zaštiti životne sredine. On je iskusan ekspert iz oblasti za proizvodnju useva, stočne hrane i mleka, sa bogatim praktičnim iskustvom koje je stekao u regionu St. Petersburga, kao i vođenjem sopstvene farme severno od Stokholma. Do sada je bio veoma uspešan u radu i primeni praktičnih saveta za farmere u istočnoj Evropi održao je niz predavanja na mnogim međunarodnim konferencijama koje se odnose na najnovija istraživanja o oticanju hranljivih sastojaka u Baltičko more. Radio je zajedno sa lokalnim ruskim i finskim timom na pripremi ruskog kodeksa dobre poljoprivredne prakse u 2005–2006. godini. G. Bergman je magistar iz oblasti za proizvodnju useva, patologiju i hranljive sastojke biljaka i menadžmenta za zaštitu životne sredine. Dr Božo Dalmacija je profesor na fakultetu za nauku i matematiku Univerziteta u Novom Sadu i direktor odseka za hemiju sa 25-godišnjim iskustvom u oblasti zaštite životne sredine od štetnog uticaja hemikalija. Njegova naučna istraživanja i elaborati se delom odnose na uklanjanje pesticida iz vode upotrebom bioaktivnog ugljenika. Takođe ima veliko iskustvo u pripremi i recenziji pravilnika i njihovo usklađivanje sa standardima EU (npr. IPPC). Tokom dugogodišnjeg iskustva postao je u nadležnim upravama i industriji ugledan savetnik za razvoj i primenu zakona i pravilinika koji se odnose na zaštitu voda i vodenih tokova. Dr Srđan Rončević je asistent na fakultetu za nauku Univerziteta u Novom Sadu, odsek za hemiju. Njegov rad obuhvata predavanja, istraživanja i angažovanje na projektima koji se bave kvalitetom vode (prerada voda za piće i njena analiza, prerada otpadnih voda i njihova analiza, ambijentalna voda i nadzor kvaliteta sedimenata, uspostavljanje bioravnoteže u zagađenim

vodama i zemljištu). Član je međunarodne asocijacije IWA (International Water Association), jugoslovenskog društva za zaštitu voda, srpskog društva hemičara, društva za tehnologiju i sanitarni inženjering voda. Od 1999. je jedan od organizatora tradicionalne radionice o vodama koja se održava na fakultetu za primenu nauke i matematiku. Dr Rončević je do sada bio autor i saradnik na više od 50 publikacija i 20 projekata. Dr Snežana Đorđević je profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Stručnjak je za enzimologiju tla i uticaj mineralnih i organskih đubriva na kvalitet zemljišta. Njena naučna istraživanja se odnose na upotrebu biođubriva u poljoprivrednoj proizvodnji, korišćenje inokulacije mikroorganizama u tretmanu đubriva, uticaj đubriva na mikrobiološke procese u zemljištu, uticaj režima đubrenja na vezivanje azota u zemljištu, i dr. Dr Đorđević je takođe član stručnog tima kome je odobren patent za upotrebu mikrobiološkog đubriva u komercijalne svrhe. Ona je takođe dala značajan doprinos u unapređenju poljoprivredne proizvodnje hrane koja ne zagađuje životnu sredinu. Ing. Nevena Čolić je inženjer za zaštitu životne sredine sa iskustvom u rukovođenju projektima zasnovanIm na konsultantskim uslugama u oblasti zaštite životne sredine. Gosp. Čolić je stručnjak za ispitivanje kvaliteta voda, upravljanje čvrstim otpadom, ispitivanje štetnih uticaja na okolinu (EIA), a takođe ima veliko iskustvo u implementaciji i koordinaciji projekata i usklađivanju odgovarajućih pravila i zakona sa pravilima EU na osnovu poznavnja pravila EU za zaštitu životne sredine. Ing. Emilijan Mohora je stručnjak za tretman otpadnih voda i zaštitu životne sredine u delu koji se odnosi na nadziranje kvaliteta vode i procenu štetnih uticaja sa dugogodišnjim iskustvom u upravljanju projektima. Njegovo iskustvo se pokazalo dragoceno u nizu novijih projekata koji se odnose na izradu lokalnih akcionih planova za zaštitu životne sredine i korišćenje čiste i prečišćene vode u Srbiji. On je takođe vrstan stručnjak u angažovanju zainteresovanih strana na pružanju konsultantskih usluga u podizanju svesti. Trenutno radi na podizanju nivoa poslovanja kompanija putem tehničke podrške i treninga u sektorima za otpadne vode, upravljanje čvrstim otpadom i uštedu energije usme3

očuvanju i zaštiti zdravlja životinja na farmi goveda i svinja Servo Mihalj Zlatica. Zrenjanin. Dr Rade Milčić. zatim rukovođenjem na farmama za tov junadi i prasadi i uzgoj kunića „Banatski Brestovac“–PIK Tamiš. Bogato iskustvo je stekao radeći u Institutu za stočarstvo.renog na redukovanje emisije gasova staklenih bašti. radeći na suzbijanju steriliteta na individulanim farmama kooperanata šabačke mlekare kao i kroz edukativne i druge aktivnosti koje je sprovodio na farmama širom Srbije. 4 . je doktor veterinarske medicine i profesor u Poljoprivrednoj školi u Šapcu sa više od 20 godina prakse u stočarstvu.

Postoji neopravdano uverenje da će upotreba nove mehanizacije i opreme rešiti sve probleme. Predložene mere u PDPP će svakako unaprediti konkurentnost srpskih poljoprivrednika i u isto vreme umanjiti negativan uticaj poljoprivredne proizvodnje na životnu sredinu. Predloženi PDPP za Srbiju je takođe rađen po ugledu na postojeće PDPP iz drugih zemalja Evropske unije. imaju za cilj da uvedu jednu novu i ekološki prihvatljivu praksu među poljoprivrednicima u Srbiji. odlučena prasad. tovne svinje i nerastove. itd. a za farmu svinja do 100 uslovnih grla (jedno uslovno grlo podrazumeva 500 kg žive mere). Drugi kriterijum se odnosi na površine obradivog zemljišta. PDPP u Srbiji će biti na dobrovoljnoj osnovi za poljoprivrednike. Farmeri koji ne primenjuju održive mere za zaštitu životne sredine definisane PDPP a koje se odnose na smanjenje ispuštanja azota i fosfora sa njihovih farmi. Preporuke u ovom PDPP se uglavnom odnose na uobičajene aktivnosti koje bi trebalo da se sprovode na drugačiji način ili drugačijim redosledom. Danas se uviđa potreba za investiranjem u sisteme upravljanja đubrivom. Predložene aktivnosti u ovom PDPP će doprineti većoj efikasnosti nutrijenata što će povećati prinose sa istim količinama nutrijenata omogućiti poljoprivrednicima da smanje kupovinu veštačkih đubriva PDPP će takođe sadržati mere za obezbeđenje visokog nivoa kvaliteta proizvoda predlažući načine za poboljšanje zdravlja životinja minimizirajući rizik od zagađenja teškim metalima i pesticidima. Okvirna direktiva o vodama 2000/60/EEC. Ciljna grupa na koju se odnosi PDPP definisana je prvenstveno prema broju životinja na farmi: tačnije. Sve zemlje EU moraju pripremiti Nacionalna pravila dobre poljoprivredne prakse u kojima svaka zemlja mora da predstavi mere za poštovanje zahteva EU direktiva koje se odnose na poljoprivrednu proizvodnju. povrće. Ovo je u potpunosti u skladu sa definicijom farme prema srpskim veterinarskim zakonima. PDPP obuhvata praktične mere koje vode smanjenju ispuštanja azota i fosfora u površinske i podzemne vode. Predložene mere zasnivaju se na postojećoj regulativi u Srbiji i onoj u proceduri usvajanja i pripreme. Predloženim merama će se takođe smanjiti emisija amonijaka. 5 1. PDPP bi trebalo da malim poljoprivrednim gazdinstvima/farmama pruži savete za upravljanje gazdinstvima. a u isto vreme štiteći životnu sredinu i promovišući održivi poljoprivredni razvoj.Ciljevi i ciljna grupa Pravila dobre poljoprivredne prakse (PDPP) za upravljanje otpadom iz poljoprivrede i organskim otpadom u Srbiji. U zemljama EU poljoprivredna proizvodnja je regulisana prilično strogim zakonima zaštite životne sredine kao što je Nitratna direktiva 91/676/EEC. Predložene mere za smanjenje ispuštanja azota i fosfora podrazumevaju i investicije u sisteme upravljanja đubrivom i promene u upravljanju koje ne zahtevaju bilo kakve investicije. međutim primenu nove tehnologije treba da prate izmene u menadžmentu koje će podržati dobru poljoprivrednu praksu. Direktiva o staništima 92/43/ EEC. Zakonodavstvo takođe propisuje mere kontrole. redukovati rizik pri upotrebi pesticida i umanjiti degradacija zemljišta. a koje nemaju direktnu vezu sa dodatnim investicionim ulaganjima.) neće imati odgovarajuće tržište u EU. neće moći da dobiju subvencije EU a njihovi proizvodi (na primer meso. UVOD . PDPP je skup preporuka koje bi trebalo primeniti u cilju uvećanja finansijske koristi usled korišćenja resursa na efikasan i ekonomičan način. žitarice. a prema ovom kriterijumu ciljna grupa su gazdinstva površine od 3–10 ha koja se redovno obrađuju. ali poljoprivrednici ne smatraju da su ove investicije prioritetne. poljoprivredna gazdinstva (farme) bi trebalo da imaju od 20 do 100 krava. Farma svinja sa 100 uslovnih grla praktično uključuje sve kategorije svinja u ovaj broj: krmače.

Po završetku Drugog svetskog rata došlo je do naglih društvenih promena kao i do promena u poljoprivredi. uvek postoji i prirodno oticanje iz poljoprivrednog zemljišta. Takođe. Potrebe društva za većom produktivnošću kao i za snabdevenošću jeftinim mineralnim đubrivima doveli su do nastanka većih farmi i specijalizacije proizvodnje. Jeftina đubriva koja su bila na raspolaganju su doprinela smanjivanju interesovanja za korišćenjem Ukoliko količina nutrijenata u zemljištu premaši potrebe useva. Ovi proračuni se zasnivaju na godišnjim podacima o ukupnim količinama N i P u svim proizvodima koji ulaze ili izlaze sa farme. Sadržaj N i P mora biti procenjen na osnovu domaćih podataka i podataka iz drugih država. Ovo je često imalo za rezultat neadekvatnu upotrebu stajskog đubriva kao izvora hranjljivih sastojaka.1 Uvod U proteklom periodu. đubriva i seme. izvori nutrijenata potrebnih biljkama su bili pitanje kojim se uglavnom bavila samo poljoprivreda. Stočna hrana proizvedena na farmi kao i stajsko đubrivo iz sopstvenih štala se iz tih razloga ne uključuje u ove proračune. Ovo je obezbeđivalo održavanje plodnosti zemljišta kao i prinosa.2. stočarske i ratarske proizvodnje je u velikoj meri bila narušena. uglavnom N (azot) i P (fosfor). iako malo. Nutrijenti u obliku stajskog đubriva i otpad iz domaćinstva vraćani su na obradive površine i bili su korišćeni za ishranu biljaka. Biološko vezivanje se povezuje sa gajenjem leguminoznih useva imajući u vidu da će ovi usevi obezbediti zemljištu N iz vazduha.2 Bilans nutrijenata 2. njihovo zadržavanje u zemljištu i gubici nutrijenata iz stajskog đubriva kao i potcenjivanju njegove vrednosti. Tokovi nutrijenata na farmi se mogu izračunati preko proračuna bilansa nutrijenata. Bilans nutrijenata pokazuje ravnotežu između ulaza i izlaza nutrijenata. 2. TOKOVI NUTRIJENATA Protok nutrijenata. a izlazni proizvodi (autputi) su prodati biljni i životinjski proizvodi. Biološko vezivanje N i taloženje N iz vazduha se takođe uključuju u ulazne parametre za nutrijente.1. domaće životinje. Količina N zavisi od površine na kojoj se gaje ovakvi usevi. Ulazni proizvodi (inputi) su hrana. Mogući gubici nutrijenata na farmi prikazani su na slici 2. životinja i ljudi. javiće se opasnost od njihovog oticanja. Manja razlika znači manju opasnost od gubitka nutrijenata. crvenim strelicama. Nataloženi N iz vazduha potiče od nutrijenata koji su u atmosferi i koji će dospeti u zemljište 6 . Prethodna ravnoteža između ispaše. kao i na regionalnom nivou i nivou države. Proračun bilansa nutrijenata se može izvršiti na nivou njive ili farme. kada se stanovništvo uglavnom bavilo poljoprivredom. što je za uzvrat dovelo do negativnih uticaja na životnu sredinu usled oticanja razloženih materija stajnjaka u vode i emisije gasova u spoljašnju sredinu. Ideja stvaranja održive poljoprivredne proizvodnje uz recirkulisanje nutrijenata promeniće način postupanja sa organskim otpadom od biljaka.

Postoje dve vrste gubitaka N. ove rezerve su dostupne biljkama samo u relativno ograničenim količinama. Većina ovoga se obogaćuje u humusnom zemljištu i odgovara polovini rezerve fosfora akumulirane u zemljištu. gde može da dovede do acidifikacije. humusu. Proračun đubrenja radi skladištenja pre primene mora da uzme u obzir i količinu fosfora u primenjenom stajnjaku. fosfor je bio ograničavajući faktor za mnoga zemljišta.1 Gubici azota u vazduh Gubici azota u vazduh se javljaju u obliku amonijaka i kao oksida azota (tzv. Veličina rezerve je tesno povezana sa sadržajem organskih materija u zemljištu. biljnim ostacima i organizmima koji žive u zemljištu. gornji sloj zemljišta 0–25 cm. je uglavnom vezana u mineralnim česticama i uglavnom nepokretna. Tokovi nutrijenata na farmi za proizvodnju mleka. Npr. gas smejavac). takođe. Azot Skoro sve ukupne rezerve azota koje se nalaze u zemljištu vezane su u organskoj materiji kao npr. one se moraju nalaziti u odgovarajućem obliku da bi ih biljke mogle adsorbovati. biljnim ostacima i organizmima koji žive u zemljištu. U ovom slučaju. Samo se manji deo ukupnog fosfora nalazi na raspolaganju biljkama. one se moraju nalaziti u odgovarajućem obliku da bi ih biljke mogle adsorbovati. 2. Takođe.4. crvene označavaju označavaju gubitke a svetlo-braon strelice nutrijente koji napuštaju farmu.pod uticajem padavina. Sadržaj organske materije u zemljištu opada sa porastom dubine. odnosi i na farmu bez životinja. Može se izvršiti tzv. gubici u vazduh i gubici u vodna tela. Deo fosfora se vraća zemljištu kroz ostatke nakon žetve i drugi organski materijal. 2. ali ne i najmanje važan 7 . može da sadrži između 4–8 tona azota po hektaru uglavnom vezanih u organskoj materiji. može da sadrži između 4–8 tona azota po hektaru uglavnom vezanih u organskoj materiji. Međutim. Skoro sve ukupne rezerve azota koje se nalaze u zemljištu vezane su u organskoj materiji kao npr. i drenažni sistemi uklanjaju fosfor. površinska erozija mineralnih čestica. Rezerve u zemljištu su često tolike da mogu da pokriju potrebe nekoliko žetvi.5. Rezerve azota u zemljištu mogu biti sasvim dovoljne za veliki broj useva. Veličina rezerve je tesno povezana sa sadržajem organskih materija u zemljištu.3 Fosfor Većini useva je potrebno 15–100 kg fosfora po hektaru godišnje. 2. imajući u vidu ograničenu opasnost od ispiranja. Takođe. a sa njim takođe i sadržaj azota. Druga polovina rezerve koja se akumulira u zemljištu. Sadržaj organske materije u zemljištu opada sa porastom dubine. Amonijak koji isparava u atmosferu će se pre ili kasnije vratiti u zemljište ili u vodu. Emisije amonijaka su takođe prepoznate kao jedan od uzroka koji dovodi do izumiranja šuma. gubici u vazduh i gubici u vodna tela. gornji sloj zemljišta 0–25 cm. pri sadržaju organske materije od 5% mase. Npr. pri sadržaju organske materije od 5% mase. ove rezerve su dostupne biljkama samo u relativno ograničenim količinama. Rezerve azota u zemljištu mogu biti sasvim dovoljne za veliki broj useva. humusu. pogotovo na padinama.5 Gubici azota 2. Postoji nekoliko razloga zbog kojih bi trebalo smanjiti gubitke amonijaka. Opasnost od ispiranja fosfora je niska zato što je fosfor relativno čvrsto vezan u zemljištu i zemljišni rastvor sadrži fosfor samo u niskim koncentracijama. Plavim strelicama označeni su ulazi nutrijenata. Međutim. Međutim. Slika se. količina N će biti preuzeta iz nacionalnih podataka. fosfor je većinom čvrsto vezan za čestice zemljišta. Međutim. Pre nego što su komercijalna đubriva postala dostupna. njen neorganski deo. đubrenje radi skladištenja fosfora kako bi se zadovoljile potrebe za naredne tri godine. Poslednji. Postoje dve vrste gubitaka N. a sa njim takođe i sadržaj azota. Slika 2.

Emisija oksida azota potiče iz procesa de-nitrifikacije zemljišta. Amonijak isparava prilikom rukovanja stajnjakom u štalama. Što je više nitrata u zemljištu veći je rizik od gubitaka oksida azota. iz fekalija i urina životinja na ispaši. Glinovita zemljišta znatno bolje zadržavaju vodu što za rezultat ima mnogo manje ispiranje nego kada su u pitanju peskovita ili muljevita tla. Površinsko oticanje se pojavljuje u sluča8 ju kada se usevi nalaze na padinama. imaće za ishod rapidno povećanje ispiranja. Ovi gubici usled oticanja su vodeni rastvori N i čvrstih čestica P. Do denitrifikacije dolazi u odsustvu kiseonika. jezera i ispiranja u drenažne kanale i podzemne vode.razlog je to što azot iz amonijaka predstavlja značajan izvor azota za useve i zbog toga bi o njemu treba voditi računa. Veći deo amonijaka koja nastaje iz stajnjaka potiče od lako razgradljivih organskih azotnih jedinjenja koja se nalaze u urinu i fekalijama. Ispiranje u drenažne sisteme i podzemne vode potiče od procesa mineralizacije zemljišta i količine nutrijenata koja je primenjena. Veće vrednosti će proizvesti više amonijaka. Gubici nutrijenata u vodna tela su posledica površinskog oticanja u reke. iz mešanja biljnih ostataka i zemljišta i u određenoj meri nakon primene mineralnih đubriva. Naravno. Dugogodišnji odnosno trajni pašnjaci na kojima se ne primenjuje azot pokazuju nizak stepen ispiranja. Proizvodnja amonijaka počinje odmah nakon što se stajnjak našao na podu ili na zemlji. Rezultat pokazuje da se ispiranje azota javlja na svim tipovima zemljišta. S druge strane. peskovito i mineralno zemljište i različite stope primene. Usled promene namene starih pašnjaka i livada obično se primenjuju velike količine stajskog đubriva. Amonijak je gas koji se prirodno formira pri raspadu organskog materijala bogatog azotom. s obzirom na to da je ispiranje prirodan proces i da se javlja i tamo gde đubrivo nije primenjeno. postoji povećana opasnost da će se đubrivo koje biljke nisu apsorbovale isprati.5. Drugi negativni efekat je da oksid azota doprinosi oštećenju ozonskog omotača.1. Kako se kiša cedi kroz zemljište ona povlači sve rastvorene nitrate i druge soli sa sobom. Emisije oksida azota ekstenzivno doprinose stvaranju efekta staklene bašte. skladištenja i tokom i nakon primene. Iako podaci potiču iz Švedske. rezultati su generalno primenjivi kao primer ispiranja nutrijenata u zavisnosti od sistema sađenja i intenziteta đubrenja. 2. Njegov efekat je 200–300 puta veći u odnosu na efekat ugljen-dioksida. što je prirodan proces. Denitrifikacija dostiže svoj maksimum u jesen kada su nitrati akumulisani u zemljištu i kada se jesenje kiše zadržavaju na zemljištu stvarajući anaerobne uslove. nedavno uzorani pašnjaci pokazuju visok stepen ispiranja. Ispiranje – različiti sistemi sađenja đubrenje – Ispiranje azota zavisi takođe i od sistema sađenja i stope primene đubriva kao što je prikazano u tabeli 2. Drugi maksimum se javlja kasnije tokom kasne zime ili ranog proleća kada zemljište počinje da se suši i nivo kiseonika raste. u slučaju đubrenja na smrznutim ili snegom pokrivenim poljima ili đubrenja na poljima na kojima je došlo do zadržavanja vode (zabarivanja). Ispiranje i tipovi zemljišta – Imajući u vidu da je nitratni azot rastvoren u zemljištu. U nesmrznutom zemljištu ovaj proces će se nastaviti tokom čitave zime. preko optimalnih potreba biljaka. Navedene vrednosti su prosečne vrednosti za teško glinovito. temperature. lako. Prekomerna upotreba đubriva. Iz tog razloga se ovi tipovi zemljišta karakterišu najvećim ispiranjem (spiranjem). Isparavanje amonijaka zavisi od pH vrednosti stajnjaka. padavine i sposobnost zemljišta da zadrži vodu kao i da je propusti treba odrediti koliko će azota da bude isprano iz zemljišta.2 Gubici amonijaka i fosfora u vodna tela Gubici u vodna tela uključuju kako gubitke azota tako i fosfora. Proces je brži pri višim temperaturama ali će se odvijati dok god su temperature iznad 0o. U takvim slučajevima ispiranje može da bude ekstremno visoko. Do ispiranja azota dolazi usled toga što zemljište obezbeđuje nitratni azot tokom čitave godine uključujući i period kada on nije potreban usevima. brzine strujanja vazduha i koncentracije amonijaka u stajnjaku. Proces denitrifikacije se odvija u nekoliko faza i kao rezultat procesa javlja se transformacija nitratnog azota u gasoviti azot koji se vraća u vazduh. Rasprostiranje đubriva na pašnjake neposredno pre kosidbe treba izbega- . Pesak i muljevita zemljišta su posebno vodopropusni i imaju mali kapacitet zadržavanja vode.

Ispiranje azota u površinske i podzemne vode. ostacima biljaka i organizmima koji žive u zemljištu. Najveći deo azota biljke uzimaju u obliku mineralnog neorganskog azota. 1 N = Optimalno đubrenje prema potrebama useva i 2 N = Dvostruko đubrenje u odnosu na optimalne potrebe useva. Tabela 2. koji biljke mogu da adsorbuju. Skoro sve ukupne rezerve azota koje se nalaze u zemljištu vezane su u organskoj materiji kap npr. Proces Amonijum azot Slika 2.6 Zemljište kao rezerva i snabdevač nutrijentima Uloga zemljišta je da biljke direktno snabdeva nutrijentima. vrše organizmi koji proizvode amonijak koji postaje amonijačni azot. Nutrijenti su rastvoreni u zemljištu u obliku naelektrisanih čestica koje biljka adsorbuje.6. 9 .1 Proces mineralizacije Proces pretvaranja organski vezanog azota u mineralni neorganski oblik. Namena zemljišta Đubrenje Ispiranje azota kg/ha Poljoprivredno zemljište 0N 0 1N 18 2N 0 Trajni pašnjak 0N – Nedavno uzoran pašnjak 0N 0–00 Đubrenje: 0 N = Bez đubrenja. naziva se „mineralizacija“. 2. decenija ili čak i vekovima. humusu.1. Ali azot je dostupan biljkama samo u relativno ograničenim količinama. Rezerve azota u zemljištu mogu biti dovoljne za veliki broj žetvi. Prikazane su prosečne vrednosti za glinovita i peskovita zemljišta u Švedskoj.3. Veći deo amonijačnog azota se transformiše u nitratni azot pomoću takozvane nitrifikacione bakterije. Veličina rezerve je tesno povezana sa sadržajem organskih materija u zemljištu. Većina organske materije se mineralizuje u toku godine ali negde ovo može trajati nekoliko godina.vati ukoliko zemljište nije zasađeno sa zimskim usevima. Proces u zemljištu pri upotrebi mineralinih i stajskih đubriva i ostataka useva kao đubriva. Mineralno đubrivo Stajnjak Biljni ostaci Prirodni azot Organski vezan azot Organska materija koja se lako transformiše Organska materija koja se teško transformiše 2.

koji završavaju u podzemnim vodama. Od te količine 25% otiče.2. čak i kada se smanji količina nitrata na površini. VODNI RESURSI Vodni resursi – očuvanje i korišćenje Posebnom Direktivom 91/676/EEC iz 1991. Plitko iskopani ili izbušeni bunari. Prirodna koncentracija nitrata u podzemnim vodama pod aerobnim uslovima je nekoliko mg/l i zavisi od tipa zemljišta i geološke situacije. Kriterijum koji treba da se ispoštuje je da koncentracija nitrata bude ispod 50 mg/l u slatkim vodama i da se spreči eutrofikacija.300 prirodnih i veštačkih izvora mineralnih i termomineralnih voda. Ispiranje može biti veoma intenzivno kada je zemljište zamrznuto. kao i rizik od zagađenja.1. U takvim zonama svaka država treba da primeni specijalne mere kako bi se smanjila koncentracija nitrata ispod propisanih vrednosti. 3.. Na teritoriji Srbije postoji oko 250 lokaliteta sa više od 1. Plitke podzemne vode su naročito osetljive na zagađivanje nitratima. a takođe. U toku vlažnog perioda. Ogromna količina zagađenja dolazi sa velikih farmi goveda i svinja. Ako voda sadrži visoku koncentraciju nitrata treba prestati sa korišćenjem bunara. dok se 75% vraća isparavanjem u atmosferu. mogu da imaju visok sadržaj nitrata ako su nepropisno sagrađeni tako da u njih može da utiče površinska voda ili ako se nalaze pored septičkih jama i ispusta sa seoskog dvorišta. To može da poveća eutrofikaciju reka. Za vreme veoma velikih padavina u toku perioda vegetacije koncentracija azota i naročito fosfora u površinskoj vodi može biti veoma visoka. kada je manja količina padavina i nitrati se više zadržavaju u zemljištu i na taj način se smanjuje njihov priliv 10 . Poljoprivredni regioni koji doprinose ovakvom zagađenju moraju biti označeni kao osetljive zone. naročito dok su biljke još uspavane. različitog hemijskog sastava – od najboljih za piće do onih sa retkim supstancama za industrijsku proizvodnju.1 Uvod Prosečne godišnje padavine na teritoriji Srbije iznose 734 mm/m2 /god. klanice i mesno-prerađivačka industrija čine velike zagađivače. kao i da umanji kvalitet vode za piće i da je učini štetnom za zdravlje ljudi i životinja. što je slično svetskom proseku. Zagađenje podzemnih voda Koncentracija nitrata u podzemnim vodama može da varira u velikim rasponima u toku različitih sezona. mestu od 180 država sveta po količini vodnih resursa. 3. Najveća količina se spira nakon jesenjih kiša i u toku topljenja snega.2.3. budući da voda 3. naročito. kiša i topljenje snega izazivaju spiranje ogromnih količina nitrata u vodene tokove. Jednom kada nitrati dospeju u podzemne vode one će tada ostati zagađene decenijama. Zagađenje površinskih voda Najniža koncentracija nitrata u površinskim vodama je u letnjem periodu.2. Zagađenje voda Povećavanje upotrebe veštačkih đubriva i stajnjaka i osoke koji nastaje na farmama i promene u korišćenju zemljišta su glavni faktori progresivnog povećanja nitrata i nitrita u vodi u poslednjih 25 godina.2. Zemlje članice su se obavezale da identifikuju vode ugrožene nitratnim zagađenjem ili one koje u bliskoj budućnosti mogu biti ugrožene. 3. u površinske vode. godine Evropska unija je ograničila nitratno zagađenje koje potiče od poljoprivrednih zagađivača. Prema izveštaju UN Srbija je na 47. Voda za piće treba u tim situacijama da se analizira uz obaveznu proveru bakteriološke ispravnosti. jezera i mora.

Kišnica sa farmi bi trebalo da se sakuplja i koristi za navodnjavanje ili da se odvodi bez mešanja ili zagađenja sa stajnjakom. Srpskim Zakonom o vodama ustanovljene su tri zaštitne zone izvorišta: a) šira zona zaštite. Uža zona zaštite određuje se oko izvorišta. To je opisano u poglavlju 2 – Tokovi nutrijenata. Zaštita voda Zakonom o zaštiti životne sredine i Pravilnikom o načinu određivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za piće (Sl. sa režimima organizacije. drveća i sejanjem trave u graničnom pojasu. Uravnotežena proizvodnja će smanjiti rizik od zagađenja površinskih i podzemnih voda.3. Bunari sa vodom za piće ne bi trebalo da budu locirani blizu skladišta za stajnjak. Farme treba da imaju kapacitete za odlaganje stajnjaka i osoke u toku zimskog perioda kada je zemlja zamrznuta i usevi nemaju potrebu za nutrijentima. Ispiranje nutrijenata sa polja do vodotokova može se smanjiti sadnjom žbunja. Član 27 pomenutog Zakona precizno definiše zaštitu voda kada kaže: „izvorišta za vodosnabdevanja su zaštićena i mogu se koristiti pod uslovima utvrđenim zakonom“. jezera i akumulacija (tj. • primena đubriva treba da je bazirana na ravnoteži između potreba biljaka i rezer vi zemljišta i onoga što se unosi đubrenjem. 3. Zakon o poljoprivrednom zemljištu zabranjuje ispuštanje i skladištenje opasnih i toksičnih materija u poljoprivredne i irigacione kanale u količini koja bi oštetila i dovela do promena proizvodnog kapaciteta poljoprivrednog zemljišta i kvaliteta vode za navodnjavanje. pesticida i herbicida čija upotreba može zagaditi vodu. crpnih stanica. osim objekata od posebnog značaja za zaštitu zemljišta. poglavlju 8 – Ratarstvo i poglavlju 10 – Rukovanje i upotreba stajskog đubriva i organskog otpada. glasnik RS br. gl. zahvata iz reka. uređenja i korišćenja prostora u užoj i široj zoni zaštite. odnosno urbanističkim planovima. odnosno urbanističkim planovima. zemljište se može koristiti u poljoprivredne svrhe. ali bez upotrebe đubriva. u skladu sa hidrogeološkim i drugim svojstvima zemljišta. Zona neposredne zaštite određuje se oko izvora. U užoj zoni koja se ne ograđuje. izvorišta). u skladu sa hidrogeološkim uslovima.može da sadrže patogene organizme kao i druge opasne organske supstance. • primena stajskog đubriva je ograničena na 170 kg N/ha/godinu do 2002. Šira zona zaštite utvrđuje se prostornim. c) zona neposredne zaštite. U ovoj zoni može se ograničiti upotreba pojedinih vrsta đubriva. kao i vršenje drugih aktivnosti koje mogu pogoršati propisani kvalitet vode u recipijentu. RS 46/91) naznačeno je da se područje uže zone zaštite i zone neposredne zaštite. granicama vododelnica i drugim korisnicima istih površina. Zona neposredne zaštite može se koristiti samo kao senokos. b) uža zona zaštite. 33/78) vodama je istovremeno dodeljen i status ekološkog – zaštićenog dobra životne sredine. odnosno koncentracijama iznad propisanih graničnih vrednosti. Modusi zaštite su: zabranjeno je ispuštanje u podzemne i površinske vode otpadnih voda koje sadrže opasne i štetne materije u količinama. mineralno Direktiva 91/676/EEC obavezuje na preduzimanje mera koje se odnose na primenu i skladištenje stajskog đubriva među kojima je najznačajnije da: • svaka farma treba da ima dovoljan kapacitet skladištenja stajskog đubriva za periode kada je zabranjena njegova upotreba. Kod uzgoja životinja treba primeniti nekoliko mera da bi se smanjio rizik od zagađenja.3. godine 11 . vodnje mogu zagaditi izvorište. instalacija za popravak kvaliteta vode. U ratarstvu osnovna mera za zaštitu voda od zagađenja je da se uravnoteži količina nutrijenata N (azot). U široj zoni zaštite zabranjena je izgradnja industrijskih i drugih objekata čije otpadne vode i druge otpadne materije iz tehnološkog procesa proiz- 3. bunara. P (fosfor) i K (kalijum) dostupna biljkama iz zemljišta sa količinom nutrijenata u gajenim usevima. utvrđuju prostornim. U stavu 6 člana 45 Zakona o vodama (Sl. Mere zaštite voda Cilj zaštite voda je da se održi i postigne čista voda minimalizacijom gubitka nutrijenata. Životinjama na ispaši ne bi trebalo dopustiti direktni pristup vodotokovima ili bunarima pitke vode radi pića. rezervoara i komora za prekid pritiska.1. To će detaljno biti prikazano u poglavlju 8 – Ratarstvo. pesticida i herbicida.

Veoma važno pitanje za farmere je snabdevanje vodom. Prilagođavanje postojećih objekata kao što su toaleti ili tuševi sa uređajima za štednju vode može značajno smanjiti potrošnju vode. Ovas. rilom odnosno njuškom. soja.4. mašine za pranje i sl. • Zameniti stare vodokotliće. Uočeno smanjenje potrošnje vode na domaće životinje može. Štednja vode ili efikasna upotreba. Daljinski sistem pojila kao što je primena solarnih pumpi ili pumpi za aktiviranje nosnim ogledalom. raž. Bunari treba da budu konstruisani tako da se onemogući ulivanje površinskih voda. dr veća i trave u graničnom pojasu. • Treba smanjiti nepotrebnu upotrebu vode i treba redovno proveravati curenja i popraviti slavine. • Odvojena pojilišta za stoku na pašnjacima treba zameniti centralnim bunarom sa distributivnim cevovodom. Ne troše sve biljke istu količinu vode na obrazovanje organske mase. Istovremeno. • Ispiranje nutrijenata sa polja do vodotokova može se smanjiti sadnjom žbunja. sirak. da smanji potrošnju vode i čuva energiju. čuva vodu. Kukuruz. posebno. Treba sagledati mogućnost zamene nekoliko pojilišta na pašnjacima sa jednim velikim pojilištem (ili bolje bunarom) koji je centralno lociran (obično na farmi). 3. pšenica. Vodomeri mogu da se koriste za merenje potrošnje vode koja se odnosi na domaće životinje. • Površinska izvorišta kao što su napojne jame (lokve. Prekomerno korišćenje vode u stajama će dovesti do potrebe za dodatnim prostorom za skladištenje a takođe će se odraziti i na cenu rasprostiranja. Gubici vode isparavanjem i ceđenjem (filtriranjem) iz površinskih izvorišta mogu biti smanjeni instaliranjem pokrivača i/ili folija po dnu korita. spojeve i cevi. Štednja vode na farmama Efikasna upotreba vode kroz štednju može pomoći da se produži životni vek izvorišta. P i K dostupnu biljkama iz zemljišta sa količinom nutrijenata u proizvedenim usevima. Štednja vode može da smanji troškove. konoplja i crvena detelina najviše koriste vode. sa modernim modelima koji imaju malu potrošnju vode. Promena starih mašina za pranje veša i suđa sa novim koje efikasno koriste vodu može.đubrivo i pesticide ili septičkih jama. trave. • Životinjama na ispaši ne bi trebalo dopustiti direktni pristup vodotokovima ili bunarima pitke vode radi pića. • Kišnica sa farmi trebalo bi da se sakuplja i koristi za navodnjavanje ili da se odvodi bez mešanja ili zagađenja sa stajnjakom. sadnjom drveća obezbeđuje se izdizanje obale što smanjuje oticanje vode. sočivo i lucerka dobro podnose sušni period. Preporuke za zaštitu voda • Uravnotežiti količinu nutrijenata N. i onda distribuirati cevovodima vodu na pašnjake. duvan. Prvi korak u primeni programa štednje vode je sagledavanje količine vode potrebne za farmu koju treba uporediti sa stvarnom potrošnjom. životinja na ispaši. štiteći u isto vreme životnu sredinu. pasulj. • Farme treba da imaju dovoljni kapacitet skladištenja stajskog đubriva i osoke za periode kada je zabranjena njegova upotreba. mineralno đubrivo i pesticide ili septičkih jama. Takođe. grahorica. poveća produktivnost i zaštiti izvorište od zagađenja. da bude indikator njihovih zdravstvenih problema. Zamenom konvencionalnih kotlića sa maloispirajućim modelima smanjuje se potrošnja vode. mak. ječam. pirinač. mnogo vode se može uštedeti u objektima za stanovanje. dok proso. • Bunari vode za piće ne bi trebalo da budu locirani blizu skladišta za stajnjak. takođe. treba da se sagleda kao važan deo svakog plana upravljanja farmom. što može da iznese 75000 litara godišnje za jednu porodicu srednje veličine. spojeve i cevi. bare) i potoci mogu odgovarajućim merama biti zaštićeni od degradacija.5. što može da omogući rad farme i za vreme suše. suncokret. 3. Preporuke za štednju vode • Sagledati količinu vode potrebne za farmu i uporediti je sa stvarnom potrošnjom. domaćinstva i druge potrebe. Površinska izvorišta kao što su napojne jame (lokve. Treba smanjiti nepotrebno trošenje vode i treba redovno proveravati curenja i popraviti slavine. Dobra obrada zemljišta i đubrenje . krompir su između ove dve grupe u potrošnji vode. bare) i potoci mogu biti zaštićeni od degrada12 cije sprečavanjem direktnog pristupa stoke i sprečavanjem primene stajnjaka i mineralnih đubriva u blizini izvorišta. Navodnjavanje Navodnjavanje se sprovodi da bi se povećali prinosi useva.

Površinsko navodnjavanje Površinsko navodnjavanje podrazumeva navodnjavanje kada se voda kreće po površini gravitacijom. a da se smanje bolesti i korovi. Nadležni državni organ vodi knjigu evidencije o stanju rezervi podzemnih voda. kome prethodi izrada projekta detaljnih hidrogeoloških istraživanja. sa stočarskih farmi i sl. Za navodnjavanje može da se koristi podzemna voda. a preko 80 m3/h zahteva formalnu dozvolu. takođe. Voće se takođe navodnjava jer je proizvodnja time profitabilnija. Prinos useva može da se poveća unapređenjem upravljanja vodom i plodnošću. a farmeri.doprinose visokoj efikasnosti pri upotrebi vode. Zakonom o utvrđivanju i razvrstavanju rezervi mineralnih sirovina i prikazivanju podataka geoloških istraživanja (Sl. prelazak sa raspršivača na sistem kap-po-kap može da smanji potrošnju vode za 50%. možda. Čak i ako sistem kapi ili raspršivača značajno povećava efikasnost dopremanja vode. Kada se za navodnjavanje sistemom kap-po-kap koriste cevi od polietilena prinosi mogu još više da se uvećaju. U ovu vrstu navodnjavanja spada navodnjavanje kapima i mikroraspršivačima. Navodnjavanje kap-po-kap Drugi sistem lokalizovanog navodnjavanja je kap-po-kap. Kod mnogih kultura. jezera ili rezervoara ili nekonvencionalni izvori kao što su tretirana otpadna voda ili drenažna voda. kvaseći i infiltrirajući se u zemlju. list SFRJ 53/79). 3. glasnik RS 44/95). Lokalizovano navodnjavanje sa mikro raspršivačima Distribucija vode pod malim pritiskom kroz cevi i primenjuje se ispuštanjem male količine do svake biljke ili u njenoj neposrednoj blizini. Crpljenje više od 8 m3/h mora biti prijavljeno vlastima. Konvencionalno navodnjavanje Od opreme može da se koristi crevo sa adekvatnim nastavkom. i predstavlja veoma efikasan način dopremanja vode i nutrijenata biljkama. žele da navodnjavaju kukuruz. U našoj zemlji je Zakonom o vodama regulisano istražno i eksploataciono pravo za korišćenje podzemnih voda. U Srbiji se povrće navodnjava da bi se dobili visoki prinosi. U Francuskoj prema zakonu o vodi iz 1992. tehnike koriste linearne ili portabl aluminijske cevi sa mikroraspršivačima. Ovaj sistem je veoma neefikasan u smislu korišćenja vode. što vodi pogoršanju plodnosti zemljišta i njegovom zagađenju. površinska voda reka. ne znači da će sigurno doći do uštede vode jer će time. ali nemaju sisteme za navodnjavanje. Kod svih sistema za navodnjavanje treba preduzeti mere da se spreči vraćanje vode iz cevi za navodnjavanje i zagađenje čistog izvorišta. Ravnomernija distribucija se postiže sistemom prskalica i raspršivača i proračunato je da ovi sistemi značajno povećavaju plodnost polja sa normalnih 40–45% do 70–80 i 90%. Opasnost od zaslanjivanja pojavljuje se pre svega u oblastima gde je potrošnja vode 13 1. Ovo je bitno u kontekstu planiranja vodnih područja. Površine koje se navodnjavaju stalno rastu tako da se za navodnjavanje često koriste i vode lošijeg kvaliteta. korišćen i održavan. Druge . Ove prednosti su moguće samo onda kada je sistem za navodnjavanje kap-po-kap dobro dizajniran. Kontrola efikasnosti navodnjavanja i sprečavanje prekomerne upotrebe vode postiže se merenjem vlažnosti zemljišta. soju i šećernu repu. Korisnik podzemnih voda je u obavezi da izradi elaborat o rezervama podzemnih pijaćih voda. farmeri biti podstaknuti da gaje druge kulture koje zahtevaju više vode. Može da se sakuplja kišnica sa krovova i nekorišćene zemlje. 4. 2. Navodnjavanje mora pažljivo da se isplanra i treba da se uskladi upotreba vode sa aktuelnom količinom dostupne vode i potrebama gajenih kultura. gradske otpadne vode i vode iz industrije. kako bi se vodeni resursi podelili među korisnicima u cilju zaštite podzemne vode. Stvaraju se manje kapljice koje samim tim stvaraju i manju eroziju. Sve gore navedeno regulisano je Zakonom o geološkim istraživanjima (Sl. prava su rezervisana i crpljenje vode zahteva dozvolu u slučaju da su u pitanju veće količine. ili voda ispumpana iz bunara. list SRJ 12/98) i Pravilnikom o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi podzemnih voda i evidencije o njima (Sl. Navodnjavanje može da se svrsta u četiri različite kategorije koje su navedene u nastavku teksta.

naročito kad se takva otpadna voda koristi kod povrtarskih kultura. Ratarstvo. • Koristite sistem za navodnjavanje sa visokom efikasnošću.6. Na velikim stočarskim farmama za navodnjavanje se često koristi razređeni tečni stajnjak. za njegovu racion alnu upotrebu. • Budite svesni rizika od erozije. • Budite svesni rizika od zaslanjivanja. Rastvaranje tečnog stajnjaka i otpadne vode treba da se radi imajući u vidu navodnjavanje. • Izbegnite prekomernu upotrebu vode praćenjem efekata navodnjavanja merenjem vlažnosti zemljišta. • Upotreba vode lošijeg kvaliteta može da odvode do pogoršanja plodnosti zemljišta i njegovog zagađenja. • Uvek analizirajte otpad iz naselja na bakterijsku ispravnost pre nego što ga koristite za đubrenje. Od tih rešenja najefikasniji su sistemi filtracije sa intermitentnim protokom ili recirkulacijom kroz granulovane filterske materijale. Pri navodnjavanju kroz brazde dolazi do deformacije zalivnih brazda i do njihovog potkopavanja tj. je erozija.1. međutim. Ovakvi uslovi karakterišu Vojvodinu. • Navodnjavati noću jer se tako smanjuju gubici vode usled isparavanja kao i stres kod biljaka • Budite sigurni da vam je dozvoljena upotreba vode za navodnjavanje. mogu da sadrže veće količine štetnih materija koje mogu da uđu u lanac ishrane i ugroze zdravlje ljudi i životinja. Pre upotrebe otpadnih voda za navodnjavanje treba analizirati sadržaj štetnih materija. Drugi problem predstavlja zabarivanje. Otpadne vode Vodni resursi su sve skromniji. Do zabarivanja dolazi i usled lošeg održavanja sistema za navodnjavanje.Takođe. Čak i pri umerenom intenzitetu navodnjavanja nalivanjem kroz brazde sa oko 0. Gde karakteristike tla ne omogućuju primenu upojnih sistema. Preporuke za navodnjavanje • Navodnjavanje mora pažljivo da se isplanira i treba da se uskladi upotreba vode sa aktuelnom količinom dostupne vode i potrebama gajenih kultura. Preporuke za otpadnu vodu • Budite svesni rizika predoziranja N i P ako koristitite razblaženi stajnjak za navodnjavanje. Protok vode je gravitacioni i potpovršinski sa ciljem da se spreči razvoj neprijatnog mirisa i insekata. Slike sa graničnim vrednostima ovih supstanci su prikazane u poglavlju 8. održavanju i radu.za transpiraciju i evaporaciju veća od padavina. CW rade bez mašinske i električne opreme čime se štedi na materijalu.4 l/s može doći do erozije. • Otpadne vode domaćinstva uvek treba pre upotrebe sakupljati i tretirati. produbljivanja. U otpadnim vodama sa stočarskih farmi i iz naselja nalazi se i veća količina fosfora. a potreba za vodom stalno raste što nameće potrebu za korišćenjem i prečišćavanjem otpadnih voda za navodnjavanje.6. 3. treba voditi računa i o bakteriološkoj ispravnosti vode iz naselja. Industrijske i urbane otpadne vode sadrže manje azota. Voda se . Problem su zemljišta sa nagibom većim od 3%. što je povezano sa neracionalnim navodnjavanjem i visokim nivoom podzemne vode. Smatra se da su vertikalne drenaže efikasan načina za odvođenje viška površinksih voda. Sledeći problem. Otpadne vode sa veoma visokom koncentracijom štetnih materija ne treba koristiti za navodnjavanje. površine 14 3. Sistem se sastoji od nekoliko uzastopnih bazena izolovanih folijom i napunjenih supstratom. čuvanje i primenu otpadne vode. kao i tehnička rešenja za skupljanje tj. Uglavnom. koji je u vezi sa navodnjavanjem. Jedan od glavnih problema kod upotrebe tečnog stajnjaka predstavlja visoka koncentracija azota. • Navodnjavanje treba da se koristi kod najprofitabilnijih kultura. za dispoziciju otpadne vode koriste se druga rešenja. jer se na taj način smanjuje potreba za skladišnim kapacitetima. Zato se prilikom projektovanja farmi mora planirati i obezbediti potrebna količina kvalitetne vode za razblaživanje tečnog stajnjaka. • Uvek analizirajte industrijske otpadne vode na sadržaj opasnih supstanci pre nego što ih koristite za đubrenje. što može da poveća uticaj na okolinu. Akvatični ekosistemi za tretman otpadnih voda Konstruisana mokra polja (CW) za tretman zagađene vode oponašaju sposobnost prirode za samoprečišćavanjem. U takvim uslovima naročito je ritska zemlja podložna zabarivanju.

što je posebno značajno u oblastima ugroženim poplavama. vodene kulture) ili kao pejzažni element. Ako je neophodno.1. delimično ugrađuju u biljke i delimično zaostaju u supstratu i mogu se periodično uklanjati iz prvog bazena u ciklusima uz umerene troškove.7. U toku tretmana toksična jedinjenja se razgrađuju. protivpožarne svrhe.o. Akcidentno zagađenje vode Akcidentno zagađenje je ono koje. močvarnog bilja i aktivne uloge fizičkih i hemijskih procesa. Neophodno je proceniti potencijalni rizik i uspostaviti mere bezbednosti da bi se on minimizirao.). Slovenia Slika 3. nemara ili prirodnih nepogoda. direktno ili indirektno proizvede naglo pogoršavanje kvaLIMNOS-Company for Applied Ecology d. havarija. Konstruisana mokra polja su najefikasnija kada se koriste kao završni tretman prethodno prečišćenje ili veoma slabo zagađene otpadne vode sa niskim BOD 5 liteta voda kao posledica nekih udesa. Načelni izgled konstruisanog mokrog polja. Neophodno je obezbediti mesta deponovanja veštačkog i organskog đubriva. kao i hemikalija koje se koriste (pesticidi i dr. sistem se može završiti sa otvorenom lagunom za višenamensku upotrebu prečišćene vode (navodnjvanje ili nalivanje zelenih površina. 3. posle čega voda postaje neprikladna za upotrebu od strane korisnika i dovodi do visokih neravnoteža akvatičnih ekosistema.o. 15 .tretira do zahtevanih propisa pomoću mikroorganizama.

Oticanje/spiranje sa polja na kojima je primenjen stajnjak može takođe biti izvor kontaminacije patogenima. Poljoprivredna proizvodnja takođe zagađuje vode u kanalima. Poljoprivreda ima uticaj na vode zbog njihove upotrebe/potrošnje i zagađenja. Na primer dobra poljoprivredna praksa koja čuva zemljište i povećava produktivnost poboljšanjem kvaliteta zemljišta istovremeno povećava količine organske materije u zemlji bogate ugljenikom. čime se smanjuje količina raspoloživog kiseonika u vodi neophodnog za podvodne biljne i životinjske vrste. mala poroznost tla i blizina površinskim vodama kao što su reke i jezera. primena stajnjaka na zasićeno ili zamrznuto zemljište može rezultovati dospevanjem u vodotoke. UTICAJ NA ŽIVOTNU SREDINU Izvori negativnih uticaja poljoprivredne proizvodnje na životnu sredinu opasna po zdravlje ljudi. korišćenje zemljišta u poljoprivredne svrhe menja pejzaž i staništa divlje flore i faune. jake kiše. staje. Međutim. 4. Drugi uslovi koji povećavaju rizik od spiranja stajnjaka u površinske vode su strmi nagibi zemljišta. masti. Stajnjak Jedni od najozbiljnijih izvora zagađenja voda su dvorišta stočnih farmi. u suprotnom visoka koncentracija nutrijenata može izazvati eutrofikaciju vodnih tela. rekama i jezerima. Stajnjak u površinske vode može dospeti i putem spiranja ukoliko je primenjen u prekomernim količinama ili nije primenjen na odgovarajući način. oštećenje ozonskog omotača. a amonijak oksiduje trošeći rastvoreni kiseonik. Poljoprivreda i životna sredina su u kompleksnom međusobnom odnosu. patogeni organizmi i pesticidi.1. Ovakva blizina može biti vrlo 16 . prekomerna upotreba đubriva može da ugrozi kvalitet vode i zemljišta. intenziviranje efekta staklene bašte. a time predstavlja globalni gubitak ugljen dioksida koji se iz atmosfere povlači putem biljaka. Kada se ispušta u površinske vode. Stajnjak može dospeti u površinske vode direktno od životinja na ispaši ili usled oštećenja na strukturi skladišta. ulja. Voda se zagađuje nitratima koji se izlučuju iz mineralnih đubriva sa drugim štetnim jedinjenjima kao što su. posebno ukoliko dođe do ki- 4. a teški metali i štetne materije mogu dospeti u podzemne i površinske vode.1 Upotreba đubriva Primena mineralnih i organskih đubriva je vrlo važna agrotehnička I ekonomska mera. a uticaji poljoprivrednih aktivnosti na životnu sredinu nisu jednostavni i često je teško razumeti ih u potpunosti. Na primer. Ozbiljno smanjenje nivoa rastvorenog kiseonika može izazvati uginuće celokupnog rečnog živog sveta. Promena dosadašnjih poljoprivrednih aktivnosti je ključna tačka za smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu koje istovremeno povećavaju korist od poljoprivredne proizvodnje.4. biorazgradivi materijal se razgrađuje. Ipak ne mogu se prevideti mnogi pozitivni uticaji koje poljoprivreda ima na životnu sredinu. disbalans kiselosti vode/zemljišta.1 Vodna tela Na mnogim farmama bunari koji snabdevaju ljude pitkom vodom locirani su u blizini izvora zagađenja voda. skladišta za stajnjak ili spremišta za stajnjak na poljima. emisije gasova u vazduh iz poljoprivrede izazivaju pojavu kiselih kiša. prelivanja ili greške farmera i sl. pa stoga primena đubriva mora odgovarati potrebama poljoprivrednih kultura za nutrijentima. fosfati.

žutica Bacillus anthracis Escherichia coli (neki serotipovi) Leptospira Pomona Salmonella Clostridium tetani Mycobacterium tuberculosis. Negativan uticaj prodiranja mineralnih đubriva u vode ogleda se u povećanim koncentracijama nitrata i fosfata. nedostatak daha Groznica. kašalj. glavobolja Snažni grčevi mišića. Mycobacterium avium Rane na koži. žmarci. groznica Bolovi u abdomenu. Mineralna đubriva Uopšteno govoreći. otežano disanje Kašalj. mučnina. suv kašalj. bolovi u abdomenu 17 Virus Virus Osip. spazam mišića vilice. umor. letargija. povraćanje. groznica. stvarajući mogućnost za mehanizam transporta patogena površinskim tokovima voda. ukočenost. upala pluća. povraćanje. dijareja. glavobolja. kašalj. gasovi u abdomenu Bolovi u abdomenu i mišićima. dijareja. krvavi ispljuvak. grlobolja. mučnina. osip na koži. bolovi u grudima i abdomenu. groznica Upala pluća Coxiella burneti Groznica. gubitak daha. groznica. Mikroorganizmi se obično zadržavaju u slojevima blizu površine tla. bol Dijareja. Do zagađenja voda može doći ukoliko se ostaci đubriva i prazna ambalaža neadekvatno odlažu. njihovoj akumulaciji i konačno Tabela 4. bolovi u grudima. bubrezima Mikro-organizam uzročnik Simptomi . glavobolja.1 Neke bolesti i paraziti iz stajnjaka prenosivi na ljude Bolest Bakterije Anthrax / Crni prišt Colibaciliosis Leptospirosis Salmonellosis Tetanus Tuberculosis Rikecije Q groznica / Kju groznica virusi Foot and Mouth / Slinavka i šap Psittacosis / Psitakoza Paraziti/Metazoa Ascariasis / Askarioza Sarcocystiasis / Sarkocistioza Ascaris lumbricoides Sarcosystis species Gliste u stolici ili izbljuvku. bol u abdomenu. bolovi u mišićima. groznica.šnog perioda odmah nakon primene stajnjaka. mineralna đubriva predstavljaju rizik za životnu sredinu ukoliko se ne skladište ili se njima ne rukuje sa odgovarajućom pažnjom. groznica. žmarci. ili se oprema za primenu ispira na mestima neodgovarajući za ove svrhe.

sa 200 puta višim stepenom zagađenja od netretirane kanalizacione otpadne vode. Ukoliko se biljke u silaži prethodno osuše a sadržaj vode smanji do 30%. Nakon čuvanja u periodu od uobičajenih 60 dana nataloženi mulj se primenjuje na poljima kao đubrivo.4 Otpad iz domaćinstava Otpad koji se svakodnevno stvara na farmi takođe može izazvati probleme ako se njime ne rukuje na odgovarajući način.2 Atmosfera Izvori zagađenja vazduha od poljoprivrednih aktivnosti dolaze iz objekata i dvorišta na stočarskim farmama. Može imati fatalne efekte na životinje i biljke ukoliko dospe do vodotoka. pića ili materijala koji se koriste u pripremi hrane ili pića. tečnost od pranja opreme u izmuzištu i mlekari). ukoliko jame nisu adekvatno izgrađene. 4. u silaži na poljima ili u silosima predstavljaju jedne od najkoncentrisanijih i najštetnijih zagađivača na farmi. kanale za sakupljanje ili oštećene bazene i pukotine. i dr. uglavnom zbog toga što nisu uskladišteni. supstance sa neugodnim mirisima koji potiču od raspadanja životinjskih ekskremenata). objekata za proizvodnju stočarskih proizvoda i dr.2 Otpadne vode sa farmi Otpadne vode sa farmi obično se sastoje od prljave vode (oced iz biljnih kultura.1. ne postoji sistematsko praćenje potrošnje i primene pesticida.1. a tako dospevaju i u žive organizme. Prašina se sastoji od čestica zemlje koje su rezultat erozije vetrom. 4. Ukoliko se koristi ova tehnika neće biti štetnog efluenta iz silaže. koru ili drugi biljni materijal. Intenzivna zagađenja vodnih tela mogu se dogoditi ukoliko su objekti za skladištenje ili bazeni neodgovarajućeg kapaciteta što rezultuje prelivima.1 Gubici amonijaka iz štala. što može dovesti do akutnih trovanja ili akumulacije ovih toksičnih elemenata.5 Voda zagađena pesticidima Iako upotreba pesticida u Srbiji nije velika. tekstil. On se lako može proceđivati kroz podove silosa. Sr (stroncijum). Tokovi emisije sadrže: prašinu. transporta i primene nekih đubriva (posebno kreča i praškastog superfosfata). s obzirom da mešavine ovih organskih otpada imaju visoki sadržaj BPK. Iz tog razloga Republički zavod za statistiku ne objavljuje nivo potrošnje pesticida u svom Statističkom godišnjaku. a može doći i do curenja iz jama u podzemne vode. trave i mahunarki koje se čuvaju u zatvorenim jamama. otpadno drvo. ili su neodgovarajuće konstrukcije što rezultuje curenjem. ne primenjuju i ne odlažu pesticide na odgovarajući način.1. Pesticidi povremeno mogu izazvati zagađenje vode. Najznačajniji izvori zagađenja su silosi koji nisu projektovani. otpadni papir.2. Cl (hlor).eutrofikaciji i odumiranju vodenih vrsta biljaka i životinja. Incidenti sa zagađenjem voda dešavaju se svake godine zato što poljoprivrednici ne skladište.3 Efluenti iz silosa/silaže Efluenti iz žitarica.1. Cd (kadmijum). Prethodno sušenje silaže je centralna stavka u modernim tehnikama silaže. Ovaj otpad sadrži 18 . gasove sa efektom staklene bašte – metan. Ovakva praksa donosi u vodu i tlo teške metale kao Hg (živa). izgrađeni i održavani na odgovarajući način. neće se pojavljivati efluent. Ove otpadne vode su mnogo veći zagađivači od kanalizacione vode iz domaćinstva sa velikim BPK (biološka potrošnja kiseonika). obradivih površina u toku i nakon primene stajnjaka i mulja. Otpadne vode sa farmi se tradicionalno sakupljaju u jamama. 4. skladišta i primene stajnjaka U poljoprivredi se amonijak tradicionalno prepoznaje kao problem koji se javlja u objektima za uzgoj stoke sa vrlo lošom ventilacijom ili u onima koji se loše održavaju. pa su zato njihovo sakupljanje i skladištenje i rasprostiranje na zemljište dve najvažnije kritične tačke u njihovom rukovanju. Amonijak koji se 4. dima. ne pripremaju. Ova praksa uzrokuje emisije gasova sa efektom staklene bašte (metan). otpake od hrane. azotove okside i amonijak. 4. Efluent od silaže je vrlo korozivan i može oštetiti beton i čelik. otpadnu zemlju ili kompost. 4. Cu (bakar). rasuti/raspoređeni na odgovarajući način ili su oduvani u vodotoke tokom primene. isparljivih azotnih jedinjenja neprijatnog mirisa (tzv. mulj od otpadne hartije. Rizici od zagađenja vodotokova i podzemnih voda su slični onima od otpada od stočarstva.

2 Neprijatni mirisi koji potiču od stočarske proizvodnje Neprijatni mirisi iz stočarske proizvodnje mogu poticati iz štala. Veliki broj isparljivih jedinjenja je identifikovan kao nusproizvod raspadanja stajnjaka. čime se uklanja sloj bogat organskim jedinjenjima. 4. Da bi se odr19 . 4. Organska materija se smanjuje i usled erozije i uklanjanja površinskog sloja. Promene u upravljanju zemljištem izazivaju povećanje ili smanjenje sadržaja organske materije.3 Degradacija tla Degradacija tla je gubitak plodnosti usled promena fizičkih (tip tla. Ovo smanjenje organskog materijala umanjuje prinose useva. Visok sadržaj proteina u stočnoj hrani povećava količinu azota u ekskrementima. hemijskih (pH. Gajenje zelenih kultura i trava na prethodno obrađenom zemljištu u toku nekoliko godina može povećati organsku materiju. Životinjski stajnjak je organska smeša ugljenih hidrata. Korišćenjem plastikom pokrivene silaže pakovane u bale smanjuje se pojava neugodnih mirisa i postoje male šanse da im budemo izloženi u bilo koje vreme. koliko vode zadržava i u kojoj meri su nutrijenti raspoloživi za biljke. tekstura. koliko je lako kultivisati tlo. Ponavljanje mera kultivacije može ubrzati gubitak organske materije u tlu. hemijske i biološke osobine. a time i na proizvodnju. Skladištenje bilo koje vrste stajnjaka praćeno je emisijama amonijaka. nutrijenata i mikroelemenata) i mikrobioloških karakteristika. međutim. melasa). sadržaj organske materije. Skladište stajnjaka treba da bude prekriveno.1 Gubici organske materije u tlu Sadržaj organske materije u površinskom sloju tla utiče na njegove fizičke. bazena ili silosa koji sadrže polutečnu hranu (npr. Amonijak se nagomilava u zemljištu/vodi putem oksidacije u nitrate. Do gubitaka amonijaka usled primene organskih đubriva/stajnjaka na zemljištu može doći ukoliko se on odmah ne prekrije (izmeša) zemljom nakon primene ili ako se nanosi na alkalno do neutralnog zemljišta. metan i ugljen-dioksid) imaju uticaj na globalno zagrevanje i pojavu kiselih kiša. Neki od gasova (amonijak. Sađenje iste kulture nekoliko godina zaredom na jednoj površini bez rotacije kultura smanjuje sadržaj organske materije. vlažnost). Poljoprivredne aktivnosti imaju značajan uticaj na poboljšanje i pogoršanje ovih karakteristika. nemoguće prekriti. utičući na nivo kiselosti okolnog zemlji- šta što dovodi do problema tamo gde okolina ima nizak kapacitet da ublaži kiselost. 4. Stabilnost tla takođe utiče na ponašanje i mobilnost zagađujućih supstanci. skladišta za stajnjak. Od velikog je značaja istaći činjenicu da mešanje efluenata iz silaže i stajnjaka i mulja produkuje smrtonosne gasove. a time se povećava mogućnost emisije amonijaka u vazduhu. a posebno na njegovu strukturalnu stabilnost. posebno u uslovima vlažnog zemljišta. Skladišta za čvrsti i polučvrsti stajnjak je. Opšte govoreći amonijak predstavlja rizik za životnu sredinu bilo da se pojavljuje kao gas ili kada se prenese u zemljište i vode.akumulira unutar sistema objekata može negativno uticati na zdravlje životinja. iritira oči i respiratorni trakt čak i u malim koncentracijama. proteina i drugih nutrijenata koje mikroorganizmi mogu lako da razgrade. i ako se stočna hrana ili silaža ne skladište/ drže na odgovarajući način. Jedna od opcija je prekriti gomilu stajnjaka sa slojem slame debljine oko 30 cm i pustiti da slama upije amonijak. Amonijak takođe ima negativan uticaj na ljudsko zdravlje. U stajama za stoku i svinjcima gde se stajnjak i urin ne uklanjaju blagovremeno može doći do visoke koncentracije amonijaka i isparavanja u atmosferu.2.3. urin) mogu imati značajan negativan efekat ukoliko se ne poštuju pravila dobre higijene u objektima za uzgoj stoke. Nepokriveni silosi ispuštaju jake mirise. Isparenja amonijaka iz životinjskih ekskremenata (feces. Da bi se izbegao ovaj gubitak azota mora se minimalizovati direktni kontakt između vazduha i stajnjaka. Stabilnost tla se ogleda u verovatnoći pojave erozije. masti. iz praktičnih razloga.

gde takođe može ugroziti kvalitet vode. 4. organskim opasnim materijama. Visoke koncentracije teških metala imaju toksičan efekat. Tlo erodirano vodom ima efekte kao što su: • Erodirano tlo nagomilano u nizijama i susednim njivama • Pogoršan kvalitet vode nizvodno • Ugrožavanje akvatičnih ekosistema nizvodno usled sedimentacije i dodatka nutrijenata. Zaštita bilja u rukovanje pesticidima.3.žao ovakav visok nivo. 4. glina i mulj. pesticida i baketrija vezanih za tlo • Blokiranje drenažnih kanala. Salmonella i Proteus.3. Ovi elementi se akumuliraju u biljkama. koji putem lanca ishrane mogu ugroziti zdravlje ljudi i životinja. pa su iz tih razloga one uređene zakonima Više detalja dato je u Poglavlju 11. Indirektni uticaji se javljaju kada se erodirano tlo nagomilava na drugom mestu.2 Zagađivanje tla teškim metalima. otežava rad mehanizacije i taloži se u kanalima pored puteva. bakterijama i sporama Povećane koncentracije gore pomenutih elemenata mogu se pojaviti usled primene agrotehničkih mera. Prašina utiče na kvalitet vazduha. pesticidima ili patogenima koji se mogu vezati za tlo. 20 . Značajno povećanje sadržaja organske materije u obradivom zemljištu će povećati količinu azota raspoloživog za potrebe useva. ulaze u lanac ishrane i dospevaju do životinja i ljudi. plodored može da zahteva sejanje trave. primene pesticida i herbicida. zajedno sa nutrijentima.3 Gubitak tla usled erozije Erozija tla ima uticaje direktno na gazdinstvo (smanjenje prinosa i prihoda sa farme) i indirektno (zagađenje vode suspendovanim česticama i sedimentom i zagađenje nutrijentima i pesticidima koji su nošeni česticama tla). kao što su Escerichia Colli. Indirektni uticaji erozije vetrom nastaju usled odnošenja tla. Vraćanje ostataka useva u zemljište ili primena kabastog organskog đubriva postepeno povećava sadržaj organske materije u obradivom zemljištu ukoliko se ovo ponavlja nekoliko godina. tj. Direktni uticaj gubitka tla i nutrijenata na gazdinstvo podrazumevaju: • Niži nivo plodnosti • Pojava brazdi i jaruga na oranicama • Manji prinosi useva • Manje vode infiltrirane u tlo • Veća pojava kore na zemljištu • Više spiranja u proleće i nakon oluja. što može ugroziti opstanak semena i rast. Kada se izgubi površinski sloj (usled spiranja ili oduvavanja vetrom) nutrijenti i organske materije potrebne za biljke se često izgube zajedno sa njim. koji su najčešće najplodniji delovi tla. Jedan od izvora akumulacije toksičnih materija je i upotreba fosfatnih đubriva sa značajnim količinama teških metala. može doći do pojave patogenih mikroorganizama u zemljištu. Prilikom upotrebe mulja iz sistema prečišćavanja urbanih otpadnih voda i komposta kao đubriva. doprineti prenosu nekih biljnih patogena i smanjiti prinos useva. Više detalja prikazano je u Poglavlju 8 – Ratarstvo. Erozijom se lakše uklanjaju sastavni delovi tla manje gustine kao što su organski materijal.

Glasnik SRS br. imajuću u vidu tranzicioni period.11/2002) • Uredba o klasifikaciji voda (Sl. šumarstvo i vodoprivredu. je stalno podložna promenama. preduzeća „Srbijavode“ i „Vode Vojvodine“.1 Pravni okvir sektora upravljanja vodama Sektor voda je u Republici Srbiji u nadležnosti Ministarstva za poljoprivredu.1. postoji veliki broj različitih zakona i pravilnika u sektoru voda: • Zakon o vodama (Sl. glasnik RS br. Pregled koji sledi ilustruje status ovih zakona u vreme kada je rađen ovaj izveštaj. korišćenje i upravljanje vodama kao resursom od javnog interesa. glasnik SFRJ br. ZAKONODAVSTVO Planirani i propisi na snazi iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine u Srbiji . 47/03) • Uredba o utvrđivanju vodoprivredne osnove (Sl. glasnik SRS. Sledeće četiri grupe zakona. S obzirom da se smatraju i mineralnim resursom. pravilnike i odluke koji regulišu korišćenje i zaštitu voda.5/68) • Uredba o kategorizaciji vodotoka (Sl. glasnik RS br. Najznačajniji zakon koji upravlja sektorom voda u Srbiji je Zakon o vodama iz 1991. 23/94) • Odluka o utvrđivanju Plana za zaštitu voda od zagađivanja i Plan (Sl.1 Zakoni i pravilnici u oblasti upravljanja i zaštite voda 5. koji predstavlja osnovni dokument za najveći deo aktivnosti i mera koje se preduzimaju u oblasti voda. 48/94. glasnik SRS. generalno govoreći. glasnik RS br. 53/79) • Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS br. glasnik RS br. 5.54/96) • Zakon o geološkim istraživanjima (Sl. Zakoni se često menjaju. Zakon propisuje zaštitu voda. uredbi. godine. Zakone. 44/95) • Zakon o utvrđivanju i razvrstavanju rezer vi mineralnih sirovina i prikazivanju podataka geoloških istraživanja (Sl. podzemne vode su u određenoj meri i u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energije i Pokrajinskog sekretarijata energetike i mineralnih resursa. Kao što se u nastavku može videti. 46/91. 5/68) • Pravilnik o načinu određivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za piće ( Sl. predlažu ministarstva i sekretarijati. dopunjuju i usvajaju. a sprovode ih nadležni organi. kao i politike i procedure u ovom sektoru.34/03) Važeća regulativa u Srbiji. 67/93. glasnik RS br. kriterijume i metode vršenja aktivnosti u upravljanju 21 5. šumarstvo i vodoprivredu (MPŠV) i Direkcije za vode.ka i pokrajinska vlada. br. glasnik RS br. Politika korišćenja voda definisa na je Zakonom o vodama. a konačnu odluku donosi republič- Zakon o vodama . 12/98) • Pravilnik o klasifikaciji i kategorizaciji rezer vi podzemnih voda i njihove evidencije (Sl. Politike i procedure vezane za sektor voda. priprema nadležna institucija Republike i APV. zaštitu od voda. glasnik RS br. 6/91) • Generalni plan za kontrolu poplava (Sl. pravilnika i različitih odluka su značajne za pripremu PDPP u Srbiji. 33/78) • Pravilnik o opasnim materijama u vodama (Sl. br. U Autonomnoj Pokrajini Vojvodini (APV) odgovornost je produžena i na Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu.31/82) • Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja (Sl. 53/93. glasnik RS br.

glasnik RS br. Član 22 Zakona definiše zaštitu tla i zemljišta: „Zaštita. zabranjujući narušavanje zakonski utvrđene klase vodotoka nizvodno od mesta ispuštanja otpadne vode. Nedostatak pravilnika koji bi trebalo da štite kvalitet voda je što su oni manje-više bazirani samo na ambijentalnim standardima za površinske vode. glasnik RS br. 135/04) • Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja (Sl. 55/01) • Uredba vlade o vrstama aktivnosti koje su predmet integrisane dozvole (Sl. Kvalitet voda za upotrebu u poljoprivredi – navodnjavanje utvrđuje Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodi njegovog ispitivanja (Sl. glasnik RS br. glasnik RS br. biosfere i biodiverziteta. Sistematsko praćenje kvaliteta voda provodi Republički hidrometeorološki zavod. Pravilnik o opasnim materijama u vodi definiše MDK za opasna elementa i jedinjenja koja su zabranjena za direktno ili indirektno ispuštanje u vodna tela i maksimalne koncentracije za opasna jedinjenja u vodotokovima. organizaciju i finansiranje upravljanja vodama. 135/04) • Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. kao što su: preklapanje ili nekompatibilnost za drugim zakonima. Jedino oruđe u upravljanju kvalitetom voda jeste monitoring kvaliteta. glasnik RS br. Sistematsko praćenje kvaliteta površinskih i podzemnih voda sprovodi se na zakonski definisan način (Pravilnik o opasnim materijama u vodama. Njegov sadržaj je harmonizovan sa relevantnom EU regulativom. u skladu sa Programom koji usvaja Vlada. prenos vlasništva sa države na vodovode. Međutim. Određeni niži nivo aspekata i projekata u oblasti životne sredine je regulisan na nivou opštine. biljaka i životinja. glasnik SRS br. 47/83). termalne i mineralane vode. 84/05) • Uredba vlade za utvrđivanje liste projekata za koje je obavezna izrada studije procene uticaja na životnu sredinu i liste projekata za koje se može tražiti izrada studije procene uticaja na životnu sredinu (Sl. . glasnik RS br.2 Pravni okvir sektora zaštite životne sredine Ministarstvo za zaštitu životne sredine (MZŽS) je glavna institucija u Srbiji nadležna za pitanja zaštite životne sredine. Sl. 135/04) • Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (Sl. glasnik SRS br. granične i prekogranične vode i međurepublička vodna tela u Srbiji. kao i nadzor i praćenje primene njegovih odredbi. 31/82 i Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda. Kvalitet otpadnih voda regulisan je Pravilnikom o opasnim materijama u vodama (Sl. Sektor zaštite životne sredine uređen je sledećim zakonima: • Ustav Republike Srbije (Sl. 5. 25/96 i 26/96) • Pravilnik o načinu postupanja sa otpadima koji imaju svojstva opasnih materija (Sl. koji na žalost nije kontinualan. glasnik RS br. glasnik RS br. ali ne uzima u obzir koncentracije nutrijenata. Cilj novog zakona je da stvori uslove za učešće javnosti i demokratsko donošenje odluka i da obezbedi kontrolu u svim fazama aktivnosti i razvoja vezanih za vode. 31/82) i Pravilnikom o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda (Sl. pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina (Sl. glasnik RS br. 12/95) • Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja. vode. NZV je u skladu sa međunarodnom praksom i trendovima u oblasti korišćenja i zaštite voda (npr. glasnik RS br. koji je u obavezi da podnosi godišnje izveštaje o stanju i promenama u vodotokovima do 30-og aprila tekuće godine. glasnik RS br. korišćenje i uređenje tla. 84/05) Zakon o zaštiti životne sredine obezbeđuje osnovu za zaštitu zemljišta. glasnik RS br. Sl. šuma. buduće usaglašavanje sa evropskim zakonodavstvom (aquis). konflikt ovlašće22 nja/nadležnosti između Ministarstva za lokalnu samoupravu i Ministarstva za životnu sredinu.1. 23/94). ovaj pravilnik definiše maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK) u zemljištu i vodi uglavnom za teške metale. 135/04) • Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl.vodama. vazduha. 47/83). Zakon pokriva površinske i podzemne vode. Novi zakon o vodama (NZV) je pripremljen u nacrtu od strane MPŠV/Uprava za vode kako bi se ukazalo na pitanja nerešena važećim zakonom. uredbama i podzakonskim aktima. uključujući i vodu za piće. poljoprivrednog i šumskog zemljišta i dobara od opšteg interesa obuhvata očuvanje produktivnosti. Glasnik RS br. 83/06) • Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. Okvirna direktiva o vodama) i zaštite od voda. Novi zakon još uvek nije usvojen.

strukture, slojeva, formacija stena i minerala, kao i njihovih prirodnih prelaznih oblika i procesa. Na površini ili ispod površine zemljišta mogu se vršiti aktivnosti i odlagati materije koje ne zagađuju ili oštećuju zemljište. U toku realizacije projekata, kao i pre njegovog izvođenja (izgradnje, eksploatacije mineralnih sirovina i dr.) obezbeđuje se zaštita tla i zemljišta.“ Član 23 Zakona definiše zaštitu voda: „Vode se mogu koristiti i opterećivati, a otpadne vode ispuštati u vode uz primenu odgovarajućeg tretmana, na način i do nivoa koji ne predstavlja opasnost za prirodne procese ili za obnovu kvaliteta i količine vode i koji ne umanjuje mogućnost njihovog višenamenskog korišćenja. Zaštita i korišćenje voda ostvaruje se u okviru integralnog upravljanja vodama sprovođenjem mera za očuvanje površinskih i podzemnih voda i njihovih rezervi, kvaliteta i količina, kao i zaštitom korita, obalnih područja i slivova, u skladu sa posebnim zakonom. Mere zaštite voda obezbeđuju sprečavanje ili ograničavanje unošenja u vode opasnih, otpadnih i drugih štetnih materija, praćenje i ispitivanje kvaliteta površinskih i podzemnih voda, kao i kvaliteta otpadnih voda i njihovo prečišćavanje.“ Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja definiše uslove i procedure izdavanja integrisanih dozvola za instalacije i aktivnosti koje mogu imati negativan uticaj na zdravlje ljudi, životnu sredinu ili materijalne resurse, vrste aktivnosti i instalacija, nadzor i druga pitanja koja su od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine. Uredba vlade o vrstama aktivnosti koje su predmet integrisane dozvole definiše vrste aktivnosti i instalacija za koje se izdaje integrisana dozvola. U članu 6 se definiše da se integrisana dozvola izdaje za farme sa više od 2.000 svinja (prosečne mase od 30 kg) i farme sa 40.000 živine. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu uređuje proceduru procene uticaja projekata koji mogu da značajano utiču na životnu sredinu, sadržaj Studije procene uticaja na životnu sredinu, učešće nadležnih organa i zainteresovanih organizacija, učešće javnosti, prekograničnu razmenu informacija o projektima koji mogu

imati značajan uticaj na životnu sredinu druge države, nadzor i druga značajna pitanja u oblasti procene uticaja. Zakon o postupanju sa otpadnim materijama definiše načine sakupljanja, tretmana i skladištenja otpada sa upotrebnom vrednošću, kao i rukovanje otpadom koji se ne može koristiti kao sekundarna sirovina. Zakon definiše mere zaštite životne sredine od uticaja otpadnih materija. Pravilnik o načinu postupanja sa otpadima koji imaju svojstva opasnih materija definiše uglavnom klasifikaciju, obeležavanje, popisivanje i skladištenje opasnog otpada.

5.2 Regulativa o upotrebi mineralnih đubriva
Upotreba mineralnih đubriva u bivšoj Jugoslaviji iznosila je oko 1,45 M tona godišnje u periodu 1982–1987. Tokom perioda 1982–1991, upotreba je bila oko 1,25 M tona godišnje, a tokom 1991–1998 je opala na samo 0,411 M tona. Kada se ova količina podeli sa ukupnom površinom obradivog zemljišta, jasno je da se upotreba mineralnog đubriva po hektaru, tokom ova tri vremenska perioda, smanjila sa 115 kg a.m. (aktivne materije) (NPK) po hektaru na samo 40 kg a.m. po hektaru tokom 1991–2000. Uzimajući u obzir korišćenje mineralnih đubriva u svetu, a posebno u razvijenim zemljama (preko 400 kg a.m. po hektaru), nameće se zaključak da postoji veliki nedostatak hranljivih materija (nutrijenata) u zemljištu, i da je mogući uticaj mineralnih đubriva na pojavu eutrofikacije zemljišta i podzemnih voda praktično veoma mali.

5.2.1 Okvirne politike
• Poljoprivredna strategija Republike Srbije – usvojena od strane Vlade 2005, definiše potencijal Srbije da „…proizvodi bezbednu i visokokvalitetnu hranu, atraktivnu za potrošače u Srbiji i inostratnstvu; poljoprivreda može zaštititi i unaprediti prirodnu okolinu…“ Nova strategija uzima u obzir životnu sredinu. • Program podrške ruralnom razvoju – pomaže razvoj srpskih seoskih područja, kroz sufinansiranje projekata koji se odnose na: 1. unapređenje poljoprivredne proizvodnje i marketing; 23

2. rekonstrukciju i unapređenje seoske infrastrukture; 3. razvoj i promovisanje seoskih područja; 4. očuvanje i zaštita prirodnih i seoskih pejzaža; 5. razvoj i promovisanje organske poljoprivrede. • Pomoć u očuvanju autohtonih vrsta kroz Odeljenje za stočarstvo i „Resurse za biljnu genetiku“

5.2.2 Pravni okvir
• Zakon o poljoprivrednom zemljištu (Sl. glasnik RS br. 62/06) • Zakon o zaštiti bilja (Sl. list SRJ br. 24/98, 26/98 i Službeni glasnik RS, br. 101/05-dr. zakon) • Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima (Sl. glasnik RS br. 62/06) • Zakon o maksimalnoj količini štetnih materija i sastojaka u stočnoj hrani (Sl. glasnik br No. 2/90, 27/90) • Pravilnik o metodama za ispitivanje djubriva (Sl. glasnik SRJ br. 60/2000, 20/05) • Pravilnik o metodama za ispitivanje pesticida (Sl. glasnik SRJ br. 63/01, 65/01, 93/05) • Pravilnik o liniji za proizvodnju pestcida i đubriva (Sl. list SRJ, br. 68/01) • Pravilnik o vršenju usluga u oblasti zaštite bilja i kontrolu opreme i uređaja za primenu pesticida (Sl. list SRJ, br. 42/99) • Pravilnik o načinu uništavanja bilja za koje su naređene mere uništavanja (Sl. glasnik SRJ br. 67/2001) • Pravilnik o vrstama ambalaže za pesticide i đubriva i o uništavanju pesticida i đubriva (Sl. list SRJ, br. 35/99) • Pravilnik o prometu, uvozu i uzorkovanju pesticida i đubriva (Sl. list SRJ br. 59/01) • Pravilnik o tehničkim normativima za rukovanje i skladištenje đubriva u čvrstom stanju koja sadrže amonijum-nitrat (Sl. list SFRJ, br. 55/91) • Pravilnik o načinima organske proizvodnje bilja i sakupljanja šumskog voća kao proizvoda organske poljoprivrede (Sl. glasnik SRJ br. 51/02) • Pravilnik o načinima organske stočarske proizvodnje (Sl. glasnik SRJ br. 51/02) • Pravilnik o uslovima koje treba da ispunjava pravno lice koje izdaje sertifikat, odnosno resertifikat za organske proizvode i o načinu njihovog izdavanja (Sl. glasnik RS br.81/06) • Pravilnik o pakovanju, skladištenju i prevozu organskih proizvoda (Sl. glasnik RS br.96/06)

evidenciju o preduzetim merama zaštite bilja, odnosno o tretiranju bilja i biljnih proizvoda, u polju i zaštićenom prostoru“. Ovaj zakon uvodi Nacionalnu fito-sanitarnu laboratoriju, nadležnu za diagnosticiranje i zaštitu zdravlja bilja. Zakon takođe predlaže Program za zaštitu zdravlja bilja. Zakon o poljoprivrednom zemljištu uvodi koncept planiranja, zaštite i korišćenja poljoprivrednog zemljišta i pripremu Poljoprivredne osnove posebno za Republiku i lokalnu samoupravu, kontroliše plodnost zemljišta i upotrebu đubriva, preraspodelu zemljišta, navodnjavanje, melioraciju, rekultivaciju. Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima definiše proizvodnju poljoprivrednih proizvoda koristeći metode organske proizvodnje; upoznaje proizvođače sa organskom proizvodnjom; daje uslove za uspostavljanje organske proizvodnje; daje uslove za inspekciju kuća sa ciljem dobijanja saglasnosti za vršenje aktivnosti; daje uslove za sertifikovanje i resertifikovanje organskih proizvoda; njihovo procesiranje, skladištenje i transport; njihovo obeležavanje, deklarisanje i promet. Zakon o zaštiti bilja definiše procedure zaštite bilja od štetnih organizama i njihovo uništavanje na teritoriji Srbije. Ovaj zakon propisuje da pravno lice može vršiti zaštitu bilja primenom pesticida ukoliko zapošljava najmanje jednog radnika sa univerzitetskom diplomom iz zaštite bilja i sa odgovarajućom opremom. Izdavanje dozvole za promet pesticida i đubriva regulisano je ovim zakonom, na osnovu njihovih fizičkih, hemijskih i bioloških karakteristika.

5.3 Regulativa o zdravlju životinja
• Zakon o veterinarstvu (Sl. glasnik RS br. 91/05) • Pravilnik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara, papkara, živine i kunića (Sl. glasnik RS br. 81/06) • Pravilnik o načinu neškodljivog uklanjanja životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla i o uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti i oprema za sabiranje, neškodljivo uklanjanje i utvrđivanje uzroka uginuća i prevozna sredstva za transport životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla (Sl. glasnik SFRJ br. 53/89).

• Nacrt Zakona o poljoprivrednoj proizvodnji • Nacrt Zakona o sredstvima za ishranu bilja • Predlog Zakona o sredstvima za zaštitu bilja • Nacrt Zakona o zdravlju bilja – definiše važno pitanje – „…držalac bilja obavezan je da vodi 24

Zakon o veterinarstvu definiše zaštitu, zdravlje i dobrobit životinja, zarazne bolesti životinjskog porekla, mere za sprečavanje bolesti, di-

jagnozu, sprečavanje širenja bolesti, kontrolu i iskorenjivanje zaraznih bolesti kod životinja i bolesti životinja prenosivih na ljude, veterinarsko sanitarnu inspekciju, standarde za stočarstvo i trgovinu, proizvode životinjskog porekla, hranu životinjskog porekla, hranu za životinje, kao i uslove za vođenje veterinarske prakse. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima propisuje detalje veterinarsko-sanitarnih uslova u pogledu izgradnje i rekonstrukcije objekata, uslova koje treba da ispunjavaju objekti projektovani za uzgajanje kopitara i papkara, živine i kunića. Pravilnik definiše farmu kao gazdinstvo sa 20 i više papkara (20 i više goveda, 100 i više svinja, 150 i više ovaca i koza) i 350 i više jedinica živine i kunića. Pravilnik o životinjskim leševima definiše procedure za postupanje sa uginulim životinjama i načinima njihovog uklanjanja (insineracija, odlaganje/zakopavanje u jame ili zemlju).

• Uočen je gubitak biodiverziteta usled neracionalnosti u pogledu korišćenja zemljišta: • Opadanje stočarske proizvodnje u nekim regionima Srbije dovodi do gubitka biodiverziteta. • U nenaseljenim planinskim regijama travnate zajednice sa visokim biodiverzitetom postepeno nestaju usled odsustva pašarenja na tim lokacijama. • Invazija Junuiperus, Vaccinium i drugih kompetitivnih žbunastih vrsta je veliki problem za istočne i jugoistočne delove Srbije usled procesa prirodne sukcesije.

5.4.2 Pravni okvir
• Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. glasnik RS br. 66/91 ,83/92, 53/93,135/04) • Zakon o nacionalnim parkovima (Sl. glasnik RS br. 39/93, 44/93, 53/93, 67/93, 48/94) • Zakon o šumama (Sl. glasnik RS br. 46/91, 83/92, 54/93, 60/93, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96) • Odluka o zaštiti prirodnih retkosti (Sl. glasnik RS br. 50/93, 93/93) • Odluka o stavljanju pod zaštitu biljnih vrsta kao prirodnih vrednosti (Sl. glasnik SRS br. 11/90, 49/91)

5.4 Zakonodavstvo u oblasti biodiverziteta i očuvanja pejzaža 5.4.1 Okvirna politika
Okvirna strategija o upravljanju biodiverzitetom ili politika očuvanja prirode ne postoje. Svakim nacionalnim parkom se upravlja u skladu sa godišnjim i petogodišnjim programom zaštite koje priprema Zavod za zaštitu prirode Srbije, naučne institucije i stručnjaci. Postojeći Prostorni plan Republike Srbije pruža neke smernice za zaštitu prirodnog nasleđa, uključujući i:

• Proširenje postojećih zaštićenih područja sa
5% na 10% do 2010;

• Razvoj režima zaštite za zaštićena područja; • Utvrđivanje regionalnih prioritetnih područja
za zaštitu, i

• Nove Ramsar lokacije.

• Nacrt zakona o zaštiti prirode Ministarstvo za zaštitu životne sredine Republike Srbije je nadležno za zaštićena područja. U sklopu ministarstva je odeljenje odgovorno za zaštitu vrsta i staništa i sisteme zaštićenih područja i odeljenje za inspekcijske poslove. Zakon o nacionalnim parkovima definiše nacionalni park u skladu sa njegovim ekološkim i geografskim karakteristikama, uređuje njegovu zaštitu, razvoj, kontrolu i upravljanje. Zakon o šumama uređuje registar i upravljanje šumama, prava i obaveze vlasnika šuma, prodaju drveta.

25

Slika 6. povrćem i usevima za stočnu hranu. Toplice i Jablanice.1 Korišćenje zemljišta Ukupna površina Republike Srbije iznosi 88. Pomoravlja i Podunavlja – okoline reka Morave i Dunava. Izvor: www. oko 85% zemlje pod usevima je u privatnom vlasništvu. i Stari Vlah sa regionom Raške.1: Obradivo zemljište kao udeo u raspoloživom poljoprivrednom zemljištu u Srbiji. srpskog dela Balkana. Celokupna površina je ispresecana rekama i rečnim dolinama stvarajući uslove akumulacije vlage u zemljištu i ublažavajući negativne efekte sušnih letnjih perioda koji su tipični za ovu regiju. od čega poljoprivredno zemljište zauzima 5. Planinsko-dolinska regija sastoji se od: južnog Pomoravlja.1 predstavlja udeo obradivog zemljišta u poljoprivrednom zemljištu u Srbiji.2 predstavlja poljoprivredno zemljište po kategorijama upotrebe.fao. bara (1%). 0. Oko 83% poljoprivrednog zemljišta je obradivo. kao i planine Kopaonik i reke Ibar.12 miliona ha ili oko 57% ukupne površine.361 km2. Što se vlasničke strukture tiče. oko 94% obradivog zemljišta je bilo zasejano žitaricama. drugim rečima regione Posavine i Pocerine. regiona Mačve. ribnjaka. industrijskim biljem.org 6. Ova regija ima raznovrsniji reljef sa visokim planinama okruženim brdovitim terenom i padinama sa vrhovima preko 2000 metara.6. a preostalih 17% neobradivo zemljište koje se sastoji od pašnjaka (16%). Prepanonska regija uključuje južni obod Panonskog basena.06% površine je korišćeno za rasadnike i oko 5. POLJOPRIVREDNI SISTEMI Poljoprivreda u Srbiji Sistemi poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji Panonska regija sastoji se od cele pokrajine Vojvodine i regiona južno od reka Save i Dunav. 1 Državne farme su uglavnom u procesu privatizacije. srpskog dela Karpata. Slika 6. Slika 6. Vlasine i Krajišta.2 Geografski regioni i uslovi reljefa Prema geološkim i geografskim uslovima. pa se mogu razlikovati tri posebne zone: 26 . 1% kao vinogradi i 12% kao livade i 16% kao pašnjaci. Oko 65% od ukupnog obradivog zemljišta koristi se kao obradiva polja i bašte. U periodu 2001–2005. Panonska sa prepanonskom regijom i Planinsko-dolinska regija.8% je ostalo kao nekultivisano zemljište. teritorija Republike Srbije se može podeliti u dve osnovne regije. državne1 farme pokrivaju samo oko 15% obradivog zemljišta. Reljef Srbije se ogleda u njegovoj pedologiji. 5% kao voćnjaci. 6.

4. U Vojvodini 85% ukupnog poljoprivrednog zemljišta je pod uticajem erozije vetrom sa godišnjim gubitkom od oko 0.3 prikazuje mapu sa glavnim tipovima zemljišta u Srbiji. ribnjaci i trstici Vinogradi Voćnjaci Oranice i bašte Slika 6. izloženosti. Možemo razlikovati dve osnovne grupe: tlo na bazi krečnjaka i tlo na bazi silikata. Najosobitiji je černozem na šumskim visoravnima i terasama. Ovaj tip tla je češći kod šumskih terasa a ređi kod šumskih visoravni. na peskovitom tlu i aluvijalnim nanosima.1 Erozija tla Pojava i razvijanje procesa erozije je jedan od osnovnih uzroka degradacije tla i smanjenje njegovog kvaliteta u Srbiji. nonskoj niziji je eolska erozija. vegetacije i dr. UNECE 2002. prema zvaničnim podacima može se zaključiti da je od 6. Slika 6.3 Vrste proizvodnje: ratarska i stočarska proizvodnja 6. Izvor: Statistički godišnjak 2006. 9.9 tona materijala po hektaru.3.• Zona Panonske nizije • Zona Panonskog oboda • Zona tla u brdsko-planinsko-dolinskoj regiji.2. Slika 6. i lako se isušuje kao nastavak černozema. i uglavnom se sastoji od baznih ili karbonatnih sedimenata. Dominantna vrsta tla u Panonskoj niziji je černozem sa pet podtipova: karbonatni černozem na šumskim visoravnima.3. Glavni tipovi tla u Srbiji. 6. Procenjuje se da proces erozije (u različitoj meri) utiče na do 80% poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Ovaj tip tla je prisutan u neravnim terenima do 500 m. Pašnjaci Livade Bare. pa su se iz tih razloga formirali različiti tipovi i podtipovi tla. Planinska regija u Srbiji je izložena uticajima nadmorske visine. Procenjuje se da je 25% poljoprivrednog zemljišta izloženo eroziji od visokog do ekstremnog intenziteta.1 Ratarska proizvodnja Slika 6.2 Dok je u planinsko/dolinskoj regiji dominantna erozija vodom.4 prikazuje trend u ratarskoj proizvodnji u Srbiji tokom perioda 2001–2005. Trend u proizvodnji određenih kultura 2001–2005. Slika 6. nagiba. Izvor: Statistički godišnjak 2006. dominantni tip erozije u Pa2 Pregled stanja životne sredine – Srbija i Crna Gora. Erozija tla je dakle realan problem u Srbiji i treba je razmatrati u postupku planiranja korišćenja zemljišta što uključuje i primere plana rotacija kultura i dr. Izvor: Evropski biro za zemljišta – izveštaj o istraživanju br. na peskovitom šumskom terenu. 27 . geološke osnove. Eutrično tlo se nalazi na suvom zemljištu oboda Panonske nizije.2: Poljoprivredno zemljište po kategorijama upotrebe. Drugi po redu tip tla u Panonskoj niziji je humofluvisol koji nastaje usled stalnog vlaženja tla od strane podzemnih voda formirajući sloj gline. karbonatni černozem na šumskim terasama.. Černozem u Panonskoj niziji pokriva površinu od oko 1 milion hektara.

4 Veličina poljoprivrednih gazdinstava Prema podacima iz Popisa 2002.6. Promene u broju stočarske proizvodnje u periodu 2001–2006 za krave.2 Stočarska proizvodnja Zvanični podaci o broju stoke i proizvodnji ukazuju na pad od oko 30% u odnosu na stočarsku proizvodnju u 1999. 100 i više svinja. papkara. 300000 250000 200000 150000 100000 50000 0 <1 ha 2-3 ha 3-5 ha 5-10 ha 10-15 ha >20ha Krave Svinje Ovce Slika 6. obrazovanosti i svesti. međutim promena u broju ovaca je vrlo mala. godine prema površini obradivog zemljišta u sklopu farme. Izbor svakog farmera u pogledu poljoprivrednog sistema je rezultat njegove tradicije. kukuruza i suncokreta za period 2001–2005. glasnik RS br.7 prikazan je broj postojećih farmi na osnovu podataka iz Popisa 2002. konja i živine. Slika 6. ovaca – Popis 2002. Izveštaj FAO konsultanata 2004. svinje i ovce prokazane su na Slici 6. svinja.3 Ova gazdinstva se mogu podeliti na: mala porodična gazdisntva. Proizvodnja i specijalizacija se razlikuju od farme do farme. godine u Srbiji ima 778. 6. Izvor: Popis 2002.5 Praksa na poljoprivrednim gazdinstvima Poljoprivredni sistemi podrazumevaju brojne metode i tehnološka oruđa gde je zemljište glavni izvor za proizvodnju useva. . 6. Srednje i male farme su kapaciteta od oko 500 do 2000 svinja godišnje. Na Slici 6. Međutim. 150 i više koza ili ovaca. Površina obradive zemlje u upotrebi Slika 6.1 ili određeni broj krava. bez pominjanja površine korišćenog poljoprivrednog zemljišta kao kriterijuma. godini. bolesti i štetočina. 81/06) u članu 2 definiše farmu kao sistem za uzgajanje 20 i više krava. uočljiv je trend porasta prinosa pojedinih kultura. svinje i ovce 2001–2006. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. životinja.5 prikazuje kretanje prinosa pšenice. Izvor: Statistički godišnjak 2006. Izvor: Statistički godišnjak 2006.4 Mala porodična poljoprivredna gazdisntva služe praktično za izdržavanje porodice. 4 Projekar smanjenja zagađenja Dunava od strane preduzeća u Srbiji.2003.000 svinja godišnje ili više od miliona litara mleka godišnje. broj krava i svinja se smanjio za samo 10%. Isti trend pokazuje broj koza. godine ukupna ratarska proizvodnja u laganom porastu. Poljoprivredna gazdinstva grupisana prema površini obradivog zemljišta. voća i povrća. Prinos po hektaru za odabrane kulture u periodu 2001–2005. male i srednje komercijalne farme i velike korporativne farme. kombinovanih 3 Slika 6. živine i kunića (Sl.891 poljoprivrednih gazdinstava sa prosečnom površinom obradivog zemljišta od 28 Pod poljoprivrednom farmom se podrazumeva gazdinstvo ako ima površinu poljoprivrednog zemljišta od 0. 7 6 5 4 3 2 1 0 2001 2002 Pšenica 2003 Kukuruz 2004 Suncokret 2005 tons 6. Može se videti da su prinosi useva po hektaru mali što je posledica nedovoljne upotrebe đubriva kao i nedovoljne kontrole korova.6. Velike farme obično imaju kapacitet preko 10.5.3. U periodu 2001–2006. Hiljade jedinica 4000 3500 3000 2500 2000 1500 1000 500 0 2001 2002 2003 2004 2005 2006 3 ha. filozofije. Trend stočarske proizvodnje za krave.7. Zvanična informacija o broju farmi koje zadovoljavaju pomenute zakonom propisane kriterijume nije dostupna.

bilansom nutrijenata koji se postiže uzgojem leguminoza.2 Održiva poljoprivredna gazdinstva/farme Održiva poljoprivreda karakteriše se pažnjom ne samo na postizanje ekonomskih efekata nakon prodaje proizvoda na kraju proizvodnog ciklusa. transformaciju nutrijenata iz tla u odgovarajuće forme od strane mikroorganizama. Stoga su male proizvodne jedinice najzahvalnije jer kontrola se može vršiti svakodnevno i dejstvovati se može pravovremeno. a da bi se postigla visoka prosuktivnost useva troškovi bi porasli kao i negativan uticaj na životnu sredinu. obezbeđuje veće površine pod travom i leguminoznim kulturama. Treba voditi evidenciju o svim aktivnostima koje se provode na farmi. Produktivnost na organskim farmama se određuje rotacijom kultura. primenom organskih đubriva uključujući zelena đubriva. Đubriva se koriste u optimalnim količinama za svaku kulturu pojedi- 29 . Poljoprivredni sistemi se prema primenjenim tehnologijama i aktivnostima generalno opisuju kao tradicionalni. regulatora rasta i GMO. uprkos činjenici da su cene ovih proizvoda u svetu. kao i primenom mera kontrole štetočina i mehaničkog odstranjivanja korenja. već i na uticaj proizvodnje na životu sredinu u široj perspektivi. Razvijajući ovakvu vrstu proizvodnje farmer primenjuje rotaciju kultura.5. načno.3 Organska poljoprivredna gazdinstva/ farme Organski način proizvodnje zasniva se na prirodnim procesima i upotrebi organskih materija bez upotrebe sredstava za zaštitu bilja sintetičko-hemijskog porekla. sa obaveznom primenom plodoreda. a redovne kontrole su obavezan deo sertifikacije. U sistemima organske proizvodnje proizvođači pokušavaju da uspostave balans između ratarske i stočarske proizvodnje.5. crva i korenovog sistema biljaka.1 Tradicionalna poljoprivredna gazdinstva/farme Tradicionalne farme su obično specijalizovane za uzgajanje biljaka bez držanja stoke. pa se tako godišnji planovi đubrenja i bilansi nutrijenata pripremaju ne samo za pojedino polje već za celu farmu. Korak po korak tlo se iscrpljuje. Tržište u Evropskoj uniji se značajno proširilo i ono uvozi polovinu svojih potreba za organskom hranom. Ove kulture demonstriraju prednosti kombinovanja ratarske i stočarske proizvodnje. Farme mogu koordinisati i optimizovati upotrebu stajnjaka i mineralnih đubriva u uzgoju biljaka. Novi zakoni i pravilnici iz oblasti zaštite životne sredine i drugi pravni dokumenti će verovatno ograničiti intenzitet poljoprivredne proizvodnje. Mnoge farme koriste jednostavan model plodoreda gde se iste kulture gaje tokom više godina. Mere preventivne i biološke zaštite bilja se široko primenjuju.5. 6. pa tako ove farme smanjuju travnate površine i ne uzgajaju višegodišnje trave koje su veoma važne za plodnost tla. održivi i organski. Polja se ne đubre stajnjakom što doprinosi smanjenju humusa u tlu. 6. To je proces koji traži dosta radne snage i pravovremenu inicijativu. i gde je potrebna upotreba mineralnih đubriva i primena zaštitnih mera kako bi se održala plodnost tla. Koristi se postižu kroz uzgoj azoto-fiksatora. Upotreba pesticida je svedena na minimum i oni se koriste samo u slučaju opasnosti od smanjenja prinosa. Organsko poljoprivredno gazdinstvo/farma mora biti sertifikovano od strane nezavisnog ocenjivača.sa ekonomskim i ekološkim uslovima na farmi. što povećava plodnost tla. u proseku veće od 30–50% u odnosu na proizvode konvencionalne poljoprivrede. Tražnja za organski gajenom hranom godišnje se u Evropi poveća za 25%. 6.

Nacionalna strategija zaštite životne Srbije – nacrt Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine. 30 . biljaka. vode. Statistički godišnjak 2006. 9 „Status istraživanja tla u Srbiji i Crnoj Gori“. 2006. održive i organske proizvodnje prema nekim kriterijumima Vrsta sistema proizvodnje Kriterijum Obim proizvodnje Kvalitet proizvoda Tradicionalna Veliki Srednji Održiva Veliki Visok Da Da Da Organska Srednji Visok Varira Da Da Proizvodni troškovi razumno niski da budu kompetitivni na tržištu Da Razumna stabilnost proizvodnje Održivo korišćenje resursa tla. Dragi Stevanović. UNECE 2002.1: Poređenja tradicionalne. poglavlje Poljoprivreda i životna sredina 5. i njihovo očuvanje za buduće generacije Da Ne Fleksibilnost. specijalizovanost i veličina farme.Tabela 6. Ljubiša Martinović. ekoloških i socijalnih zahteva u dugoročnoj perspektivi Intenzitet rada Razvoj infrastrukture Razvoj kulturnog nasleđa Razvoj puteva i komunikacije REFERENCE : 1. Milica Mojasević 2. Da Da Ne Nizak Nizak Ne Srednji Da Srednji Visok Da Visok Da Visoki Visok Da Visok 3. Pregled stanja životne sredine – Srbija i Crna Gora. 4. Evropska kancelarija za tlo – Izveštaj o istraživanju br. Bogić Miličić. sposobnost da reaguje na promene Da na tržištu u pogledu ponude i tražnje Ravnoteža između ekonomskih. Nebojša Protić. Popis 2002. životinja. pejzaža.

sekvence kultura će biti određenje na osnovu toga kako različite kulture reaguju u odnosu na prethodne i naredne kulture. Plodored.“ Planiranje je ključna reč kada je u pitanju ispunjavanje zahteva koje postavlja dobra poljoprivredna praksa. odnosno izgrađen tako da se spreči zagađivanje okoline i širenje uzročnika zaraznih bolesti životinja i ljudi. ali je ovo pitanje u kombinaciji sa preovlađujućim pravcem vetra veoma važno pri planiranju novih štala. koji prikazuje lokacije glavnih i pomoćnih objekata. dok se veće rekonstrukcije kao i izgradnja novih objekata za čuvanje životinja uključujući i promene u načinu hranjenja i rukovanja stajnjakom moraju se pažljivo planirati. U dobrim planovima za rotaciju useva. Pravilnik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o poljoprivrednom zemljištu. linije kretanja za ova dva manipulativna sistema se ukrštaju. živine i kunića (Sl. Pravilno primenjeni dobri planovi će uštedeti novac i istovremeno povećati profitabilnost i sačuvati životnu sredinu. Uz pomoć planova đubrenja i zaštite bilja poljoprivrednici će naučiti kako da ne preteruju sa upotrebom nutrijenata i pesticida. Prostorije za smeštaj životinja i ostali proizvodni objekti na farmi mogu da budu izvori neprijatnih mirisa.Poljoprivredno planiranje. nasuprot pravcu glavnih vetrova i mora da bude udaljen najmanje 0 metara od objekta za životinje. takođe mora uzeti u obzir prilikom pripremanja planova. Važeće zakonodavstvo se. što znači da postoji ve31 7. Sitne rekonstrukcije štala i drugih objekata na gazdinstvu mogu se realizovati na osnovu manjih jednostavnijih planova. skladišta za stajnjak i silaže. sistemi i praksa rotaciju kultura treba uzeti u obzir ekonomsku vrednost pune sekvence rotacije. Smanjenje emisije neprijatnih mirisa iz starih zgrada je teško. izgradnja zgrada i drugih objekata kao i proširenje poseda. plan. RS br 81/06) Član 11 (u pogledu čvrstog stajnjaka) „Prostor za odlaganje i zbrinjavanje stajskog đubriva iz objekta mora biti smešten. Planovi za đubrenje i zaštitu bilja kao i planovi o ishrani životinja se mogu smatrati kratkoročnim planovima koji se mogu primeniti tokom jedne sezone. postupanju sa otpadom i zaštiti životne sredine. poput ekonomije. hrana i stajnjak se transportuju nekoliko puta na dan. U tradicionalnim sistemima. kao i visinsku predstavu terena na farmi. investicioni planovi za poljoprivrednu mehanizaciju na gazdinstvu (farmi). papkara. planovi uzgoja. potrebno je pribaviti urbanističko-tehničke uslove za izgradnju objekta. Takvi planovi podrazumevaju mnoga pitanja. tehničkog i ekonomskog aspekta kao i aspekta zaštite životne sredine. gl. Na mnogim farmama. higijene. Projektna dokumentacija treba da uključuje i situacioni plan gazdinstva. su primeri planova koji zahtevaju dugoročno planiranje i duže vreme za implementaciju. dobrog staranja o životinjama. Svi planovi bi trebalo da budu zasnovani na znanju i iskustvu i moraju da uključuju elemente biološkog. POLJOPRIVREDNO PLANIRANJE . pri pravljenju planova za Pri projektovanju novih objekata na gazdinstvu. Imajući u vidu da se ekonomski ishod uzgoja svake kulture razlikuje. Planovi o rotaciji useva su jedan od osnovnih činilaca koji utiču na održivost gazdinstva. uključujući i preliminarne podatke i uslove za projektovanje se mora pripremiti zajedno sa ostalom projektnom dokumentacijom. naravno. Dobri planovi će umanjiti opasnost od bolesti koje potiču od loše rotacije useva. kojim će se definisati gde i na koji način objekat treba uzgraditi. zakonskih propisa o izgradnji. tehnologije. da bi se dobila dozvola za gradnju.

3. Situacioni plan gazdinstva koji pokazuje čiste i prljave površine i linije kretanja za skladištenje stajnjaka. 8. 5–6 Skladište zrnaste hrane i koncentrata. 14. Osočara. • Pri izboru lokacije zgrada treba uzeti u obzir reljef na kojem se prostire farma (gazdinstvo) kako bi se sprečilo oticanje površinskih voda u skladišta za stajnjak i silažu i podlivanje podruma zgrada. • Problemi sa neprijatnim mirisima na izdvojenim farmama rešavaju se tako što se na pravac preovlađujućeg vetra postavljaju pr vo rezidencijalni objekti. 12. 15–16. • Izbegavati sva ukrštanja linija transporta za stajnjak i stočnu hranu. Prostorije za mužu. Preporuke • Gazdinstvo treba da bude projektovano tako da zgrade i pomoćni objekti čine celinu. zatim štale i na kraju skladišta za stajnjak i silažu. 4. Susedne stambene kuće. Silaža. 13. Đubrište za stajnjak. Obradivo zemljište. Prostorije za smeštaj životinja bi trebalo da su izgrađene na terenu koji je niži od rezidencijalne zone.lika opasnost da traktorski točkovi i točkovi prikolica unesu stajnjak na stolove za hranjenje i tako zagade hranu bakterijama uzrokujući lošu ishranu i smanjenje u prinosima mleka. Slika 7. Dvorište farme. a skladišta za stajnjak i drugi pomoćni objekti još niže. 9. Legenda: 1–2 Štale.1. Proizvodni objekti treba da su smešteni u proizvodnoj a stambeni u stambenoj zoni. 7. dostavu mleka i krtanje krava. 17. 10. Rezidencijalna zona na farmi treba da se nalazi na terenu koji je uzdignut u odnosu na proizvodnu zonu. Prostorije za mleko. • Treba pokušati da se glavni deo dvorišta farme napravi kao čista površina a da se prljave površine koncentrišu oko lokacije za skladištenje stajnjaka. Pašnjaci 32 . Stambene kuće poljoprivrednika. Stubovi.

RATARSTVO . a ima za cilj biljnu proizvodnju. a takođe moraju biti spremni da se prilagode i sprovedu postupke održive poljoprivredne prakse. jer od njih zavisi postizanje maksimalnih prinosa. đubrenje. proređivanje u cilju obezbeđivanja dovoljno svetlosti. Plodnost zemljišta predstavlja dinamično stanje različitih fizičkih. Ovo predstavlja globalni problem i stoga se danas čine značajni napori u cilju uvođenja održive poljoprivredne prakse.1 Uvod Zemljište je jedan od najvažnijih prirodnih resursa i predstavlja osnovnu bazu za poljoprivrednu proizvodnju. đubrenje. izbor biljnih vrsta. u cilju ostvarivanja poljoprivredne proizvodnje koja bi podržala dugoročni razvoj poljoprivrede. koje čovek primenjuje radi poboljšanja fizičkih.3 Obrada zemljišta Obrada zemljišta je jedna od najstarijih agrotehničkih mera kojom se. intenzivna poljoprivredna proizvodnja. 8. Agrotehničke mere. nega useva itd. poremećaj strukture zemljišta.) • Grupa agrotehničkih mera usmerenih ka gajenim biljkama. agrotehničke mere se mogu podeliti u tri grupe: • Grupa agrotehničkih mera sa usmerenim dejstvom na zemljišne činioce (obrada zemljišta. a vezane su sa utroškom rada i sredstava. Agrotehnika kao kompleks predstavlja lanac agrotehničkih zahvata koji čine jedinstven celinu u iskorišćavanju antropogenog zemljišta. zasenjivanje itd. hemijskih i bioloških osobina. kalcizacije. Međutim. Agrotehničke mere se moraju primenjivati kompleksno i sve su podjednako značajne. plodored i đubrenje Neophodno je da svi subjekti poljoprivredne proizvodnje sagledaju dugoročni uticaj koji farme imaju na životnu sredinu. stvara povoljno fizičko i mehanič33 8. okopavanje) • Grupa agrotehničkih mera sa usmerenim dejstvom na činioce klime (navodnjavanje. kao što su obrada zemljišta. dorada i priprema semena za setvu. zahvaljujući kojem je moguć različit stepen života biljaka. kod koje se često primenjuju neadekvatne agrotehničke mere. rotacija kultura.2 Zemljište i agrotehničke mere U cilju održavanja i povećanja potencijalne i efektivne plodnosti zemljišta.) 8. zatim tehničke. pa i samih ljudi. kao i smanjenje prirodne plodnosti zemljišta. hemijskih i bioloških osobina i procesa u zemljištu. može imati za posledicu zagađenja površinskih i podzemnih voda putem hraniva. kako bi omogućio dobijanje maksimalnih prinosa po kvantitetu i kvalitetu. izbor sorti i hibrida. primena pesticida. etičke i ekonomske mere. Prema prirodi i pravcu delovanja čoveka. putem sitnjenja i mešanja zemljišta. Održiva poljoprivredna praksa predstavlja niz postupaka kojima se kombinuju mere iz domena biologije i zaštite životne sredine. način setve. Sve zemlje u okviru Evropske unije takođe podržavaju implementaciju metoda održive poljoprivredne prakse. To su: • Obrada zemljišta • Đubrenje • Setva (sadnja) • Nega useva • Borba protiv korova • Plodored • Dobar menadžment 8. životinja. društvene.Ratarstvo – obrada zemljišta. čovek primenjuje niz agrotehničkih mera. doprinele su stvaranju zemljišta kakvog nema u prirodi.

Pravilnom oblakšeg mehaničkog radom zemljišta u sastava. naročito za suvljem klimatu konneke useve (ozima zervira se (čuva) vlapšenica.i efikasna zaštita herbicidima od korova. teška mehanizacija izaziva zbijanje zemljišta 2001 i kvarenje negove strukture. ne obrade zemljišta koje ostavljaju preko 30% Međutim neadekvatna obrada zemljišta može žetvenih ostataka na površini svrstavaju se u imati negativne posledice: pogoršanje struktu. Ovim načinom obrade se postiže 1998 5618 4655 4921 4668 bolja aeracije zemljišta. Posledtveni ostaci. Obradom se unose u zemljište že. Tradicionalna. Osim toha 1991. nižom temperaturom zemljišta. dok se u humidnim krajeObrada danas Slika 8. Površine i prinosi pšenice u klasičnoj i konzernekoliko agrotehničkih mera (obrada. vacijskoj obradi zemljišta i prosek za period 1991-2001 (svi setva. minerali1991 5968 5622 5293 6363 zacija organske materije i stvaranje humusa 1992 3646 4145 5939 4313 • Smanjuje se potencijalna zakorovljenost 1993 4053 4320 5565 4939 • Popravlja se vodno-vazdušni režim zemljišta 1994 3745 4588 8316 4689 1995 2957 4370 6710 4087 • Poboljšava se struktura zemljišta 1996 2686 3505 4323 4105 Konvencionalna obrada zemljišta zasniva 1997 3706 5358 7134 5189 se na primeni većeg broja prohoda i veće dubine oranja. što rezultira većim sadržajem vlage.konzervacijsku obradu (slika 8. Obradom punog izostavljanja. prouzro.1. ispod kojeg je zemljište Ukupno veoma tvrdo i teško propusno za vodu. Obradom strništa se postižu sledeći ciljevi: • Sprečava se isparavanje postojeće vode u ze.Smanjenjem broko stanje oraničnog ja prohoda i dubine sloja. čime njih godina.38538 64603 ga.1.kao i većom količinom organskih materija na pomljištu i stvaraju se uslovi za bolje primanje novih padavina KLASIČNA KONZERVACIJSKA Godine • Žetveni ostaci se unose u zemljište. Neobrađeni re zemljišta. kojima se u jednom prohodu objedinjuje Tabela 8. a stvaraju se smatrano. sve varijante redukovane/minimalse povećava plodnost oraničnog sloja zemljišta.površinski sloj zemljišta je manje porozan nego žaja humusa i visoke troškove proizvodnje. đubrenje. konverzacijska obrada i bez obrade vima može povećati evoluira čak i do potdrenaža. podsticanje erozije. soga iz perioda kada ja).1). Međutim. proizvođači na području Instituta Tamiš) 34 . oranje 2000 1562 4977 5750 4417 zemljišta uvek na istoj dubini ima za posledicu 2001 1299 5092 5212 4531 stvaranje plužnog đona. primena i povoljni uslovi za redukovane/minimalsnabdevanje biljaka ne obrade pogodnibiljnim asimilativija je na zemljištima ma. čime se poha kg/ha ha kg/ha spešuje biološka aktivnost zemljišta. Obradom zerada mogu se značajmljišta se poboljšano smanjiti troškovi va vodno-vazdušni obrade i zbijenost zei toplotni režim zemljišta. insekti. Zbog toga se teži Prosek 4749 4730 uvođenju redukovanih sistema obrade zemljikg/ha šta. zemljišta se uništavaju korovi. kod obrađenih zemljišta. Uopšteno pomljišta. smanjenje sadr.što joj omogućavaju mašine za direktnu setvu kovači bolesti. primena pesticida). je ima dovoljno. kukuruz. organska i mineralna đubriva. humifikacija organskih 1999 3298 5138 5440 4715 ostataka i suzbijanje korova.

brazde). pristupa se finoj površinskoj predsetvenoj pripremi. Opšte preporuke vezane za obrađivanje zemljišta • Obrađivanje zemljišta treba uvek da bude prilagođeno pojedinim kulturama i trenutnoj situaciji • Treba izbegavati intenzivno obrađivanje na poljima gde je prisutan nizak sadržaj organskih materija. neophodno je voditi računa o optimalnoj vlažnosti zemljišta. uništavaju se zemljišni mikroorganizmi. kao i ekološki značaj. grebeni. Zadatak grube pripreme zemljišta je da zatvori neravnine koje su stvorene tokom osnovne duboke obrade (razori. ali su troškovi proizvodnje manji kod konzervacijske obrade. zagađuje se okolina dimom i pepelom. u agregatu sa mašinama za predsetvenu pripremu. u smislu očuvanja zemljišta kao prirodnog resursa. U takvim uslovima. vodni i toplotni režim zemljišta i indirektno stimulisati mikrobiološku aktivnost i oslobađanje biljnih hraniva • inkorporisati mineralno đubrivo • omogućiti efikasnu primenu i delovanje herbicida • uništiti iznikle korove • poravnati zemljište i pripremiti za kvalitetnu setvu. odnosno poboljšati vazdušni. onda predsetvena priprema treba da počne krajem jeseni i to kao takozvana gruba priprema. kao i da uništi korov koji se do tada razvio. spaljivanje žetvenih ostataka ne predstavlja primer dobre poljoprivredne prakse. Zemljište je neophodno obrađivati kada je sadržaj vode oko 70–75% poljskog vodnog kapaciteta. jer je uobičajeno da se u našim uslovima prolećni usevi seju posle strnina. Prilikom obrade zemljišta. odnosno oranje. trebalo bi joj pristupiti ranije. To treba obaviti u jednom prohodu. Iz tog razloga.4 Presetvena priprema zemljišta i setva Osnovne radnje u obezbeđivanju optimalnih uslova za pravilnu setvu jesu pravilna obrada zemljišta. Spaljivanje strništa ima niz negativnih posledica: gubi se organska materija iz zemljišta. Obrada strništa se izvodi tanjiračama. povećava se mikrobiološka aktivnost zemljišta i mobilnost hranljivih elmenata. uz najveći mogući radni učinak. Ovim sistemima postižu se energetske uštede i pozitivni ekonomski momenti. Osnovni zadaci pripreme zemljišta za setvu su sledeći: • sačuvati vlagu iz jesenje-zimskog perioda • površinski sloj zemljišta dovesti u takvo stanje da se semenu omogući neposredni kontakt sa vlažnim zemljištem • rastresti i omekšati zemljište. treba odabrati mašine sa najmanjim brojem prohoda koje će pored obavljenog posla najmanje gaziti i sabijati zemljište. Za obavljanje predsetvene pripreme zemljišta. Obrada strništa predstavlja jednu od važnih agrotehničkih mera. U proleće.1 prikazane su površine i prinosi pšenice sa klasičnom i konzervacijskom obradom. U tabeli 8. Međutim. Dobro fizičko stanje površinskog sloja je vrlo bitno i ne treba dozvoliti da bude oštećeno ili upropa35 . jer to smanjuje gubitak vlage iz zemljišta usled isparavanja. Ukoliko je osnovna obrada zemljišta. i ako se vrši plugom trebalo bi je obaviti na manju dubinu. bez vegetacije • Broj prohoda treba svesti na najmanju moguću meru • Treba izbegavati upotrebu teške mehanizacije. zajedno sa opremom koja ima malu širinu radnog opsega • Obrađivati zemljište kada ima optimalan sadržaj vlage. Razlike u prinosu nisu statistički značajne.vršini zemljišta. kako bi gaženje zemljišta bilo što manje i u što kraćem roku. Nepoštovanje ovog uputstva ima za posledicu sabijanje zemljišta i kvarenje njegove strukture. kao i dobra predsetvena priprema. • Ne spaljivati strništa 8. obavljeno krajem leta ili početkom jeseni. opasnost od širenja požara. ili predsetvenu pripremu vršiti odmah iza oranja mašinama koje ovu operaciju izvode u jednom prohodu. mnogi farmeri smatraju praktičnim spaljivanje žetvenih ostataka na poljima. kao i da površinski sloj usitni i omogući najbolje uslove za setvu i nicanje. Ukoliko se osnovna obrada iz opravdanih razloga vrši u proleće. koja pored zatvaranja brazdi ima za cilj da uništi korovske vrste. čim se zemljište prosuši. Nedostaci ovog načima obrade se ogledaju u tome što je otežano suzbijanje korova. i pored preporuka. oko 70-75 % u odnosu na kapacitet zadržavanja vlage u zemljištu. kada se površina zemljišta prosuši. Dubina zaoravanja je od 12–15 cm. Sadržaj humusa u zemljištu će biti povećan ukoliko se iskoriste žetveni ostaci.

da ti. jezera i mora. karakteristike zemljišta i klinu suviše usitnjenu i bestrukturnu. kao i na kao posledicu gaženja teškim mašinama. potrebno je voditi da se nesmetano razvija. Pedološki profil sao. tzv. Upravo to proizvođače bi ona bila stručno izvedena. mljištima finije strukture. već i vrstu prilikom setve ne mogu se đubriva. Da bi se prešta utoliko su veće ukoliko cizno odredila količina đubrije zemljište lošijih fizičkih va koju treba dodati usevu. ili sabijenu matske faktore u proizvodnoj oblasti. Osnovni prinvrstu cipi za određivanje optimalne količine đubriva za potrebe svake pojedine kulture odnose se šćeno suvišnim radovima koji ostavljanju površina planirani prinos. Tumačenje rezulmaterija. a potom mladoj biljci. jer im je cena pristupačna. kao i vreme i način kasnije ničim kompenzovanjihove primene. Pri tome. Laboratorijske analize zemljišta Opšte preporuke vezane za Preporuke za kvalitetnu setvu: 36 . Jake kiše takođe zu zemljišta. kao i zahteva pojedinom roku. laka su za rukovanje i rasipanje po zemljištu. čime se postižu stabilnih prinosa gajenih vrekonomske uštede. nih vrsta za pojedinim hranljivim elementima. sprečava sta biljaka. jer ova analiza određuje žetve. tj. lz navedenog se kombinovane mašine. ri radije koriste mineralna Slika 8. • Sejati deklarisano seme u količini koja je preporučePrirodno raspoloživa količina hraniva u zena za odgovarajuću vrstu mljištu nije dovoljna da bi se obezbedila hrani• Poštovati rokove. gubljene biljnih asimilativa iz zemljišta i zagađenje životne U današnje vreme. farmesredine. koja nemaju dobru tata hemijske analize zemljimrvičastu strukturu. Greške napravljene ne samo količinu. sa ili ovlašćenim Institutima i niskim sadržajem organskih fakultetima. Otuda. posebno na zezavodima za poljoprivredu. kao i korenovom sistemu.đubriva. Površta podrazumeva poređenje šinski sloj treba da omogudobijenih rezultata sa graničći dobre uslove semenu da nim vrednostima obezbeđeklija. obavezuje da setvi poklone neophodno je dobro poznanajveću pažnju. značajno je da količina hraniva koja su na raspola• Izvršiti presetvenu pripremu zemljišta ganju treba da odgovara potrebama useva.3. Štete različite sisteme obrađivanja zemljišta i planova izazvane sabijanjem zemljismene kultura. da je izvanje zemljišta i kiimata tog vedu kvalitetno i u optimalrejona. nosti zemljišta asimilatima.5 Đubrenje zemljišta po preporukama Đubrenje predstavlja vestručne službe dovodi do znaoma značajnu agrotehničku čajne racionalizacije upotremeru za postizanje visokih i be đubriva. mehaničkom zemljišta za setvu koristiti sastavu i dr. Međutim. osobina i ukoliko je sadržaj neophodno je obaviti analivlage veći.).2. jer • Zemljište treba da je sitno i sa dovoljno vlage prekomerne količine dovode do zagađenja pod• Upotrebljavati savremene pneumatske sejačice zemnih voda. vidi da je tumačenje rezultasetvospremače. Analize zemljimogu naneti štete površinšta se izvode u ovlašćenim skom sloju. vodenih tokova. ta hemijske analize zemljišta Pravilna priprema za veoma složen odgovoran posetvu je preduslov dobre Slika 8. Đubrenje 8. Najračuna i o drugim svojstvima pogodnije je za pripremu zemljišta (pH. dubinu i gustinu setve za svaku va za postizanje visokih prinosa.

u skladu sa planom đubrenja. bor. Mineralna đubriva se proizvode u različitim oblicima. preporučuje se ne samo vrsta i količina djubriva već i način i vreme njegove primene. bakar.8. K (kalijum). herbicidi ili druge materije.5.1 Vrste đubriva Vrste đubriva zavise od osnovnih supstanci koje se nalaze u njihovom sastavu. Problem vezan za osnovni vid đubrenja sastoji se u tome što transformacija hraniva u oblik dostupan usevima zavisi od faktora kao što su temperatura i vlažnost tla. U zemljištima lakšeg mehaničkog sastava. Makrođubriva predstavljaju glavni izvor hraniva u tradicionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji. kojim se povećava biomasa. te je stoga izvršena sledeća podela: Organska đubriva – u organska đubriva svrstavaju se sva ona đubriva koja sadrže znatnu količinu organskih materija. Mikroorganizmi u procesu metabolizma produkuju biljne hormone. gljive. Mg (magnezijum). kako bi se zadovoljile potrebe za hranivima. unose se mineralna đubriva. kompost. biljnog i životinjskog porekla. fosfor i kalijum. dva ili više makrohraniva. 2 – Tokovi nutrijenata). fosforna. 8. Organske hranljive komponente nisu direktno dostupne biljkama.5. P (fosfor) i K (kalijum) organski vezana i nisu direktno dostupna biljkama. što ova đubriva čini direktno dostupnim biljkama. aktinomicete) koji aktiviraju određeni mikrobiološki proces (azotofiksacija. Organska đubriva su sledeća: čvrsti i tečni stajnjak. Mineralna đubriva sa nerastvorljivim fosfatima prolaze kroz isti proces. 2 – Tokovi nutrijenata). vitamine. toplotnog i biološkog režima. mangan. hemijske i biološke karakteristike zemljišta. sumpor. ali će se procesom mineralizacije u zemljištu pretvoriti u mineralne oblike koji su biljkama dostupni (videti poglavlje br. strukture i tehnologije primene. Osim toga. Mikrobiološka đubriva – sadrže efektivne sojeve mikroorganizama (bakterije. Ovaj 37 . Na humusnu osnovu kod ovih đubriva vezuju se makrohraniva N (azot). u cilju povećanja hranidbenog režima istih. Mešana su ona koja sadrže azot. dok se u zemljištima čvršćeg mehaničkog sastava mogu primenjivati svakih četiri-pet godina. Ca (kalcijum) i mikroelementi. Osnovno đubrenje – Čvrsti i polučvrsti stajnjak. komposti. prevelike količine hraniva unete osnovnim đubrenjem mogu značajno povećati rizik od ispiranja u podzemne i površinske vode. osoka. organska đubriva se mogu primenjivati kao osnovna đubriva svake tri-četiri godine. mikoriza). Korišćenje ovih đubriva predstavlja ekološki potpuno čist način đubrenja zemljišta. mobilizacija fosfora. otpadne vode gradova i industrije. fosfor i kalijum (trojna). sa specifičnim kombinacijama hranljivih elemenata i hemijsko-tehnološkim karakteristikama. Iz tog razloga nije moguće osloniti se samo na osnovni vid đubrenja. Prosta sadrže uglavnom jedan hranljivi element (azotna. kalijumova ili magnezijumova). zatim utiču na poboljšanje vodnog. Dopunsko đubrenje – Nakon pažljivo planiranog osnovnog vida đubrenja. cink. aktivnost korenovog sistema. Složena su ako sadrže dva hranljiva elementa (dvojna) i sva tri hranljiva elementa: azot. – Mikrođubriva – mogu biti sa jednim ili više mikrohraniva (gvožđe. u skladu sa planom đubrenja. Takva đubriva se nazivaju kompleksnim.2 Načini đubrenja zemljišta Na osnovu analiza zemljišta. Ova đubriva imaju povoljan uticaj na fizičke. ali njihova upotreba nije dozvoljena u organskom uzgoju poljoprivrednih kultura. zelenišno đubrivo predstavljaju primere vrsti đubriva u kojima su hraniva kao što su N (azot). koja se u novije vreme sve više po- javljuju na tržištu. – Makrođubriva – mogu biti sa jednim. P (fosfor). Mešanim đubrivima mogu biti pridodati mikroelementi. kojima pospešuju klijanje i nicanje. kao obične fizičke mešavine prostih mineralnih đubriva. a kao posledica toga dolazi do povećanja plodnosti zemljišta.). vazdušnog. zelenišno đubrenje i neka druga đubriva. Organska đubriva se najviše koriste u uzgoju tradicionalnih poljoprivrednih kultura i kao osnovna vrsta đubriva u uzgoju organskih kultura. povećavaju lisnu masu i aktivnost fotosinteze. gradsko smeće. čine mešavinu nekih organskih i mineralnih đubriva u različitim odnosima. enzime. Mineralna đubriva – sastavljena su isključivo od mineralnih materija i sadrže hranljive elemente u neorganskom obliku. Humusno-mineralna – organsko-mineralna đubriva. molibden i dr. U zemljištu se oni postepeno pretvaraju u oblike koji su biljama dostupni (videti poglavlje br. fekalije. eliminiše negativan uticaj pesticida i mineralnih đubriva u zemljištu i dobijaju veći prinosi. Ovaj tip đubrenja smatra se osnovnim đubrenjem.

dobro izveden postupak dopunskog đubrenja takođe će na najmanju moguću meru svesti rizike vezane za ispiranje hraniva. sposobnost zadržavanja vode.5. u cilju poboljšanja datih osobina. hemijske i biološke osobine. to su: struktura. 1993 Slika 8. Moderni tipovi rasipača imaju opremu za kontrolu. pH. Đubriva koja se koriste u okviru dopunskog đubrenja moraju biti lako dostupna biljkama. kvaliteta đubriva. Primena mineralnih đubriva zavisi od tipa izrade i kalibracije rasipača. stvaranje blagog humusa. slatine) unošenjem gipsa. Kvalitetna đubriva są jednakom veličinom zrnca (u opsegu 2–5 mm) oblikom i gustinom. Humizacija se primenjuje unošenjem organskih đubriva u zemljišta sa niskim sadržajem humusa.4. Pored toga. urin i osoka. 1998 Crnobarac. Ukoliko su potrebe useva za unosom azota veće od 90 kg/ha. i mogu se koristi-ti kako za osnovno tako i za dopunsko đubrenje. Šećerna repa 3. Jedan od najviše korišćenih rasipača za površinsko unošenje đubriva ima rotirajuće diskove kojima se raznosi đubrivo. 1972 Spasojević. rad rasipača treba redovno proveravati i kalibrisati. uz nizak stepen sabijanja zemljišta i manji stepen oštećenja useva u fazi rasta. Osoba koja upravlja mašinom mora da se pridržava uputstva proizvođača podešavajući mašinu prema vrsti đubriva koje se koristi. Količina đubriva takođe može biti prilagođena stvarnim vremenskim uslovima u datom periodu. 1. vegetativne mase) 8.metod se naziva dopunskim đubrenjem. Pored toga. Kalcizacija se primenjuje unošenjem krečnjaka u zemljište. recimo pre setve i neposredno pre nicanja žita. Bogballe EXW. kod zemljišta čija je pH u vodi ispod 5. te bi stoga moglo biti poteškoća u postizanju željenih stopa unošenja. 3. Potrebna količina N kg/ha za formiranje 1t prinosa (zrna.1999 Brower. Prednost dobro izvedenog postupka dopunskog đubrenja je u tome što količina hraniva može biti uneta u skladu sa potrebama pojedinih useva i načinom apsorpcije u raznim fazama tokom sezone rasta. Tabela 8. kao i stepena Usev Pšenica Ozimi ječam Kukuruz Soja Suncokret Potrebna hraniva kg/ha 27 20–25 18–30 70–100 40–45 Autor Malešević. sa širinom radnog opsega od 8 do preko 40 m.5 38 . u cilju smanjenja alkalnosti. Rasipač mineralnih đubriva za rasipanje čvrstih đubriva rasipačima sa dva rotirajuća diska. 1984 Hrustić.5–4. Od fizičkih osobina. Meliorativno đubrenje se primenjuje kod zemljišta koja imaju loše fizičke. Tehnološke prednosti omogućavaju dobar stepen ujednačenosti nanošenja. daju najbolje rezultate pri raspršivanju. kao što su na primer mineralna đubriva. Gipsovanje se primenjuje kod slanih zemljišta (solonec. itd..3 Metode upotrebe mineralnih đubriva Farmeri moraju da izaberu postupak i tehnologiju primene đubriva koji će osigurati visok stepen efikasnosti đubriva i nizak stepen negativnih uticaja na useve i na životnu sredinu. u intervalu od 25 – 30 dana.5. a od hemijskih to su: sadržaj humusa. datu količinu bi trebalo unositi u dva navrata. 2. kojom se postiže solidan stepen tačnosti prilikom primene. Ovi rasipači su veoma laki. Nedostaci su vezani za činjenicu da širina radnog opsega zavisi od rasipanja đubriva. Rasipanje čvrstih đubriva rasipačima po površini zemljišta najčešće primenjivan postupak unošenja mineralnih đubriva predstavlja unošenje rasipanjem po površini zemljišta. 1997 Marinković. uslova na poljima. toplotne osobine i sl. veštine vozača traktora. ili tečni stajnjak.2. Fosfatizacija se primenjuje kod zemljišta koja imaju mali sadržaj pristupačnog fosfora. 4. a omogućavaju đubrenje i u proleće i kod useva koji su u fazi rasta.

ili ovlašćenim institutima i fakultetima. količina i vreme primene đubriva. Ovaj metod ne može zameniti tradicionalne metode đubrenja. što olakšava kalibraciju stope unošenja. Time se postiže solidan stepen ujednačenosti nanošenja. Nedostaci lokalnog načina unošenja đubriva u što da ovaj postupak nije pogodan za unošenje đubriva na usevima u fazi rasta. Ovo je vrlo značajno u oblastima sa suvom klimom. kao i sa ekonomskog aspekta. Đubriva se unose u vlažno zemljište. bolesti i štetočina. blizu korena. Stoga. što znači da se upotrebom manje količine đubriva dobija isti prinos. izražen u ha/h. kojim se uspostavlja racionalno korišćenje prirodnih resursa. Međutim. sa ciljem dobijanja maksimalnih prinosa. Rasipač mineralnih đubriva za lokalno unošenje đubriva. Plodored 8. u odnosu na površinsko đubrenje rasipanjem. ali je širina radnog opsega manja nego kod površinskih rasipača. preko listova. kako bi đubriva dospela u zemljište. Plodored predstavlja projekat unutrašnjeg uređenja gazdinstva. Prednost lokalnog unošenja đubriva predstavlja veća efikasnost unosa đubriva. Na tržištu takođe postoje rasipači kojima se đubriva unose pojačivačem sa crevima. a ne dobijaju ih iz zemljišta. Överum TIVE. Ovaj postupak je pogodan za žitarice. širina radnog opsega za ovaj tip rasipača mora biti određena za svaki tip đubriva. Primena tečnih đubriva – postupak kojim se nataložena hraniva raspršuju na useve. što olakšava kalibraciju stope unošenja. Analize zemljišta se izvode u ovlašćenim zavodima za poljoprivredu. usled čega usevi brzo upijaju hraniva. jer bi došlo do oštećenja useva. Plodored se može definisati i kao raspored gajenja biljaka u vremenu i prostoru. Šema-raspored gajenih biljnih vrsta putem plodoreda je čvrsta. oni imaju širinu radnog opsega za sve tipove đubriva. kada su biljkama potrebna hraniva. a na osnovu vrednosti reakcije zemljišta. odnos površina pod različitim usevima. folijarnim đubrenjem.6. sistemi đubrenja. plodoreda. Na osnovu planiranog prinosa.6. što znači da se sejanje i đubrenje obavljaju istovremeno. oni imaju širinu radnog opsega za sve tipove đubriva. sistemi obrade zemljišta. Lokalno unošenje đubriva u zemljište – ovim postupkom se mineralna đubriva unose lokalno. Rasipači za lokalno unošenje đubriva imaju neku vrstu pojačivača. Međutim. parcelu) ili polja sa sličnim preduslovima.1 Planovi smene kultura i đubrenje zemljišta Plodored predstavlja temelj biljne proizvodnje. 8. čime se đubrivo raspoređuje u redovima. krompir i šećernu repu. gde je biljkama najpotrebnije. 39 .Slika. Plodoredom se utvrđuju: proizvodna orijentacija gazdinstva. Postiže se dobar stepen ujednačenosti nanošenja rasipanjem. Preporuke Sledeći parametri čine osnovu planova đubrenja: 1. Da bi se precizno odredila količina djubriva koju treba dodati usevu neophodno je da se uradi analiza zemljišta. Prednost ovog metoda jeste da se đubriva ravnomerno rastura ju i na određenu dubinu. manji u odnosu na površinsko đubrenje rasipanjem. Oprema za lokalno unošenje đubriva danas je često povezana sa sejačicama.5. od 8 do 12m. Savremeni tipovi rasipača imaju opremu za kontrolu unošenja đubriva. Fertirigacija predstavlja postupak đubrenja u kome se u vodu dodaju organska i lako rastvorljiva mineralna đubriva u sistem za navodnjavanje. na veću dubinu u odnosu na seme useva. Uzorkovanjem i analizom zemljišta. jer je vozaču teško da ustanovi pravu širinu radnog opsega. kao što je nedostatak bora kod šećerne repe. kao i činjenica da je radni kapacitet. ujednačenosti nanošenja. 8. ali je širina radnog opsega manja nego kod površinskih rasipača. fosfora i kalijuma poljoprivredni proizvođači dobijaju informaciju o sadržaju hranljivih elemenata u zemljištu 3. 2. sa dodatnom opremom. obrade zemljišta odredjuje se vrsta. sadržaja organske materije. čime se postiže veća tačnost. Iz ovih razloga je lokalno unošenje đubriva prihvatljivije sa ekološkog. jer će usevi rasti brže u odnosu na zemljišta gde se đubriva unose površinskim putem. sadržaja ukupnog i pristupačnog azota. prateći svako polje (njivu. a usevi se po toj šemi smenjuju iz godine u godinu. sistemi zaštite bilja od korova. od 4 do 12 m. već se može primenjivati u kritičnim periodima.

Na primer.Gajenje iste biljne vrste u toku više godina na istom zemljištu (monokultura) dovodi do narušavanja strukture i plodnosti zemljišta. Pretkultura (predusev) – biljna vrsta gajena pre glavnog useva. Povećava se pokrivenost zemljišta i sposobnost useva da se izbore sa korovima 6. lukovi i sl.2 Raspored biljaka u plodoredu U rasporedu gajenja bijaka razlikuju se: Glavni usev – biljna vrsta koja se gaji najduže u toku glavnog vegetacionog perioda. To su obično biljke koje podnose niže temparature i gaje se od jeseni do proleća (spanać. u ozimu pšenicu u proleće se useje mrkva. Veći broj vrsta biljaka povećava genetičku raznovrsnost u vremenu i prostoru 3. Zapaženo je da se pšenica bolje razvija i da je manje napadaju bolesti ako se u njenoj sredini nalaze i biljke kukolja. povrće) Naknadni usevi – vrste koje se gaje nakon završene proizvodnje glavnog useva. mladi krompir) u uslovima gde postoje sistemi za navodnjavanje (soja .). jedna glavna i jedna sa kraćom vegetacijom. kukuruz. Indirektno se suzbiljaju biljne bolesti i štetočine 5. koja se ranije skida i omogućava glavnoj da nesmetano nastavi rast i razvoj. suncokret. Neke biljne vrste imaju stimulativna sredstva koja povoljno deluju na druge biljne vrste u njihovoj sredini. suncokret . ili donosi najveći prinos. To je obično jesenje ili ozimo povrće (salata. bolesti i biljnih štetočina. Međutim. kao i nagomilavanja korovske flore. postoji i pojava korisnog delovanja jedne biljne vrste na drugu. odnosno izbora preduseva ili sastavljanja setvenog plana za proizvodnu godinu. Prednosti racionalnog plodoreda: 1.3 Primer četvoropoljnog povrtarsko – ratarskog plodoreda Godina 1 I polje Pšenica + krastavci ili boranija Kukuruz ili š. bez prisustva drugih vrsta. repa Rani krompir + kupusnjače Soja Pšenica + krastavci ili boranija III polje Rani krompir + kupusnjače Soja Pšenica + krastavci ili boranija Kukuruz ili šećerna repa Soja IV polje 2 Pšenica + krastavci ili boranija Kukuruz ili šećerna repa Rani krompir + kupusnjače 3 4 40 . repa Rani krompir + kupusnjače Soja II polje Kukuruz ili š. zeleni luk ili keleraba. jecam) i obicno se gaje u uslovima gde postoji sistem za navodnjavanje (soja. salata. kupusnjače.6. Povećava se količina organske materije u zemljištu i njegova biološka aktivnost. Isto tako. treba imati u vidu kakvi su odnosi među gajenim biljnim vrstama. razno povrce itd) Drugi usev – vrste koje se gaje posle glavnog useva (grašak . rotkvica. Povećava se prinos gajenih biljaka 2. odavno se gaje kao združeni usevi pasulj.). spanać. kukuruz . a druga međukultura salata. mladi luk i sl. 4. Na primer: paradajz kao glavni usev. Potkultura (podusev) – vrsta čije se seme seje u ranije zasnovan usev. uljana repica. na taj način što štite jedna drugu od bolesti i štetočina. Međukultura (međuusevi) – obično dve gajene biljne vrste. tikve (bundeve) i kukuruz. Zapaženo je da one bolje uspevaju ne- Tabela 8. Eliminiše se rizik od toksičnih materija i njihovih ostataka u hrani i zemljištu 8. Prilikom sastavljanja plodoreda. Postrni usev – vrste koje se gaje posle strnina (psenica . Poznato je da neke biljne vrste žele da se samostalno razvijaju. odnosno prihod. koji se nakon skidanja prvog naglo počne razvijati i donositi uspešan rod.

praziluk. neke se biljne vrste pomažu i štite. strukturna. plavi patlidžan. Erozija vodom uglavnom je karakteristična za zemljista pod nagibom. kupusnjače.7 Nepovoljni uslovi za rast korova Borba protiv korova je aktuelna u svim sistemima zemljoradnje. zrnene mahunarke i trave. II grupa – vrste sa manjim zahtevom za stajnjakom i često se gaje druge godine posle unošenja stajnjaka (korenaste vrste. propusna i peskovita zemljišta.4 Primer pravog jednostavnog plodoreda 8. već i one koje se nalaze u njihovoj bližoj okolini. a ne unose se pesticidi u zemljište. 8. povrće delimo u tri grupe: I grupa – vrste koje se obično đubre stajnjakom (vrežaste vrste. pošto su obično zbijena i slabo propu- Plodoredna polja I 2002 2003 2004 2005 Ozima pšenica Kukuruz Jari ovas Grahorica Kukuruz Jari ovas Grahorica Ozima pšenica II III Jari ovas Grahorica Ozima pšenica Kukuruz Grahorica Ozima pšenica Kukuruz Jari ovas 41 IV . prvo polje uvek zauzimaju vrste iz I grupe.8 Mere za sprečavanje erozije Erozija je prirodna pojava. bob). Možda se to može pripisati mikroklimatu date sredina (bolja oplodnja. boranija-pasulj. beli luk). a faktori ublažavanja erozije su stabilna. a neke jedna drugoj smetaju. celer.). zdravije biljke i sl. deformacije terena. pojava dina. Zemljišta u podnožju (koluvijalna zemljišta) prihvataju zemljište odneto erozijom sa padina.6. đubrenju stajnjakom i predusevu. Određenom kombinacijom mešovitog gajenja biljnih vrsta smanjiće se upotreba hemijskih sredstava. rotkva. salata. biće neznatan napad kupusara. koja je postojala i pre pojave ljudi. te tako i ona gube povoljna fizička svojstva. paprika. Tabela 8. ako se u polju sa kupusom na raznim mestima posadi po koja biljka paradaj za. Pravilni i racionalni plodoredi imaju uglavnom tri ili četiri grupe useva: okopavine. paradajz. koje su efikasne. Međutim. Tako. Dobra poljorivredna praksa preporučuje suzbiljanje korova korišćenjem agrotehničkih mera: • Setvom deklarisanog semena • Pravilnim plodoredom • Odgovarajućom obradom zemljišta • Uniištavanjem korova fizičkim i mehaničkim putem 8. III grupa – vrste koje obogaćuju zemljište azotom (grašak. pa kad to osete lete dalje da bi položili jaja. dobra poljoprivredna praksa preporučuje primenu raznih agrotehničkih mera kojima se vrši suzbijanje korova ispod praga štetnosti. jer leptiri kupusara ne podnose miris paradajza. spanać. što je dovelo do značajnog smanjenja plodnosti zemljišta na brojnim lokacijama. a može dovesti do značajnog smanjenja plodnosti zemljišta. Istina. strna žita. Erozija obuhvata eroziju vodom i eroziju vetrom. drugo polje iz II grupe. U tropoljnom plodoredu. Pored hemijskih mera suzbijanja. koje dovode do gubitka površinskih delova zemljišta.3 Planovi plodoreda i đubrenja Plodored se uspostavlja na osnovu zahteva vrsta prema obradi zemljišta. a dobiće se zdraviji proizvodi. Njihovom smenom dobija se trogodišnji ciklus gajenja povrća. Takođe do gubitka zemljišta dolazi često u oblastima gde je prisutna neplanska seča šuma. greda i slično. na primer. Ova pojava samozaštite ima veliki značaj u zaštiti biljaka. rotkvica). primenom modernih postupaka poljoprivredne proizvodnje ljudi su na mnogim mestima ubrzali erozione procese. ali koje imaju za posledicu zagađenje životne sredine.go ako se gaje u čistim kulturama. Neke biljke svojim mirisom odvraćaju štetočine i time štite ne samo sebe. a treće polje vrste iz treće grupe. crni luk. U odnosu prema đubrenju stajnjakom.

Cu2+.0 0. ali ako se nađu u visokim koncentracijama u zemljišnom rastvoru ili adsorptivnom kompleksu zemljišta mogu postati opasni. H S-. • Stvoriti vetrozaštitne šumske pojaseve. vetar mehanički oštećuje biljke. BO3+. jezerima i morima.5. Fe2+. kada zemljište nije suvo. treba koristiti metode redukovane obrade ili bez obrade zemljišta. oranje vršiti po konturama parcela • Izbegavati ostavljanje degradiranih površina tokom zime • Izbegavati prekomernu ispašu na padinama • Aktivno sprovoditi sejanje trave • Sprovesti terasiranje terena u većini strmih oblasti sna za vodu. koristiti prenosne prepreke i vršiti navodnjavanje tokom kritičnih perioda nja na biljke. Ovi elementi nemaju nikakvu fiziološku ulogu u razviću biljaka. ili strništa. trave i useva sprečava spiranje zemljišta. Preporuke vezane za izbegavanje erozije izazvane vetrom • Koristiti odgovarajuće planove plodoreda. sintetičke organske materije i pesticidi. uključujući gajenje višegodišnjih travnih. kiselim kišama i aerozagađenjem. a najizraženija je u južnom Banatu. kao i kontaminacije i degradacije zemljišta i drugih ekosistema.5–2. Zbog takvih toksičTabela 8. istočnom Sremu i severnoj Bačkoj. Erozija vetrom naročito je izražena u ravničarskom području koje je bez vegetacije. a intenzitet erozija zavisi posebno od jačine. NO-. pedo i geohemijskih faktora. jer korenje drveća. itd. Opasne materije u zemljištu predstavljaju teški metali. zbog fitotoksičnog delova42 . seča drveća i žbunja. što je više moguće • Ukoliko je neophodno. Cl-. Elementi kao što su: NO. ili travno-leguminoznih smeša • Oranje obavljati u optimalnim uslovima. već akumulacijom ovih materija u biljnim organima oni mogu dospeti lancima ishrane u organizam životinja i ljudi.normalno se nalaze u zemljištu. Pored odnošenja finih čestica zemljišta. zatim direktne setve zaštitnih kultura.Preporuke vezane za izbegavanje erozije izazvane vodom • Uzgajati višegodišnje useve. pri čemu je najznačajniji gubitak azota i fosfora jer oni mogu poremetiti hemijsku ravnotežu u rekama. dužine trajanja i pravca vetra. Eolska erozija je prisutna na celom prostoru Vojvodine. Do povećanja koncentracije mobilnih formi ovih elemenata može doći usled prirodnih. važno je da padine budu prekrivene vegetacijom. treba izbegavati aktivnosti koje dovode do stvaranja ogoljenih površina. U oblastima podložnim eroziji vetrom. radionukleidi.5 200 50 100 50 300 300 200 8. kao što su obrađivanje zemljišta. hlorida. kao što su podzemne vode i vazduh.1 – 0. što može prouzrokovati oštećenja biljaka ili poleganje useva.9 Kontaminacija zemljišta Materije koje mogu narušiti prirodnu plodnost zemljišta i ugroziti ishranu biljaka nazivaju se opasnim i štetnim. Veće koncentracije mobilnog aluminijuma imaju fitotoksičan efekat ukoliko je pH zemljišta manji od 4. a višak natrijuma alkalizaciju zemljišta. ispaša na degradiranim površinama. SeO6.5 Optimalne i maksimalne dozvoljene količine pojedinih elemenata u zemljištu Optimalne vrednosti mg/kg Maksimalne dozvoljene količine mg/kg EleLako Lako Ukupno Ukupno menti rastvorljiv rastvorljiv Fe Zn Mn Cu B Se F Al 20–50 10–20 5–20 20–80 4–50 2–100 40–100 2–10 0. oranje po nagibu terena. Erozija vodom takođe dovodi do ispiranja kore novog sistema. žbunja. dok u visokim koncentracijama mogu imati toksične efekte. SO42. Mn2+. Višak sulfata. Na+. mobilnog gvožđa i mangana može da izazove zakišeljavanja. U oblastima podložnim eroziji vodom. ali i usled nepravilnog đubrenja.

hemijske industrije. Mobilnost teških metala.0 Hrom Živa Nikl Olovo 1 – 100 0.1 – 1. koji u organizmu životinja i čoveka mogu izazvati neželjene posledice po zdravlje. Salmonela. 43 . Tabela 8.01 – 1. Proteus. termoelektrana. od izduvnih gasova automobila. Još jedan izvor akumuliranja teških metala predstavlja primena fosfornih đubriva. a potiču iz industrijskih postrojenja za preradu metala. zakonom su regulisane maksimalne dozvoljene količine.0 10 – 50 0. U zemljište sa otpadnim muljem i neadekvatno proizvedenim stajskim đubrivom mogu dospeti i patogeni mikroorganizmi Escherichia coli.0 1 – 100 1 – 100 Vanadijum 10 – 200 Teški metali su sledeći: As (arsen). posebno onih iz antropogenog zagađenja zemljišta.1 – 1. Cd (kadmijum). kao i usled korišćenja otpadnih industrijskih i komunalnih voda.01 – 1.6 Prosečne i maksimalne dozvoljene količine teških metala u zemljištu Elementi Raspon Najčešće vrednosti mg/kg-1 Maksimalne dozvoljene količine 20 2 100 2 50 100 50 Arsen 1 – 50 2 – 20 0. zavisi od reakcije zemljišta. vlažnosti itd. a zatim i komunalnih muljeva (komposta) kao organskih đubriva. Cr (hrom). Pb (olovo) i V (vanadium).nih efekata.0 10 – 50 1 – 20 10 – 100 Kadmijum 0. Ni (nikal). kojima se u zemljište mogu uneti značajne količine teških metala. sadržaja organskih materija i koloidne gline. Hg (živa). mehaničkog sastava zemljišta.

bilo direktno ili indirektno. U brdsko-planinskim regionima stočarstvo je najvažnija a ponekad i jedina grana poljoprivrede. STOČARSTVO mljište. farmaceuska i industrija stočne htane. u normalnim prilikama.Stočarstvo i dobrobit životinja 9. Takođe. i proizvode koji su proizvedeni korišćenjem metoda koje nisu štetne za okolinu. Ovo nam ukazuje na usku povezanost stočarske i biljne proizvodnje. melasa. sladne kukuruzne klice) oplemene i transformišu u visoko vredne animalne proizvode kao što su meso. ali treba istaći da postoji mnogo više problema koje treba rešavati na velikim nego na malim farmama. hranimo ih pravilno i uzgajamo u uslovima koji zadovoljavaju njihove fiziološke potrebe. Današnji uzgajivači moraju takođe da vode računa o uticaju njihove proizvodnje na okolinu. Za uzvrat vraćaju zemljištu neophodne sastojke preko stajnjaka. Ispravnost hrane je drugi aspekt. povrtarskoj i voćarskoj proizvodnji neophodan za održavanje plodnosti i povoljne strukture zemljišta. Poljoprivredno stanovništvo ostvaruje od stoke i stočnih proizvoda preko 60 % od ukupnog dohotka. preko stočarstva se naintenzivnije iskorišćava poljoprivredno ze44 9. Na stočarskoj proizvodnji kao sirovinskoj bazi zasnivaju se i razvijaju prehrambena. Visoka produktivnost je moguća jedino ukoliko gajimo visoko kvalitetna grla.2 Određivanje zastupljenosti domaćih životinja na farmama Zastupljenost grla na farmi predstavlja odnos broja svih vrsta i kategorija stoke i raspoloživih obradivih površina na farmi. nusproizvod stočarstva. džibra.1 Privredna važnost domaćih životinja i svrha njihovog odgajivanja Domaće životinje imaju veliki značaj u životu čoveka koji njihovim uzgajanjem dobija raznovrsne proizvode nezamenljive za ishranu i odevanje ljudi. kao i stajnjak. nezavisno od njihove veličine. Stočarsku proizvodnju moramo dakle. Ovaj odnos je veoma bitan za očuvanje okoline. Odgovarajući način ishrane i uzgoja domaćih životinja predstavlja osnovu za visoko produktivno stočarstvo. 9. hemijska. Veliki deo naše zemlje čine livade i pašnjaci (oko 40%) koji se jedino preko stoke mogu iskoristiti. Briga o zdravlju životinja i njihov uticaj na okolinu su veoma važni bilo da se radi o malim ili velikim farmama. tekstilna. mleko vuna. jer ukazuje kolike su objektivne mogućnosti farme da pravilno upotrebi svu godišnje proizvedenu količinu stajnjaka gajenih grla. koji će ubuduće igrati vrlo važnu ulogu prilikom odabira proizvoda od strane potrošača. a preživari čak i gruba hraniva ili nusproizvode prehrambene industrije (kao što su repini rezanci. a da pritom ne prekorači . radni i drugi potencijal i mehanizacija. Na većini velikih farmi količina proizvedenog stajnjaka može da bude tolika da se ne može postići proces prirodnog recikliranja hranjivih sastojaka što rezultira curenjem i gubitkom hranjive materije a posebno azota. veoma važno da stvore dobre uslove za dobrobit životinja i čoveka i da rade na smanjivanju njihovog štetnog uticaja na okolinu. koji je u ratarskoj. domaće životinje su sposobne da različite vrste biljnih hraniva. komina. Prema tome. Potrošači zahtevaju proizvod koji neće uticati na njihovo zdravlje. Zato je za sve farme. smatrati bitnom osnovicom biljne proizvodnje i obrnuto.

papkara. Jedna od opcija je da održava životinje čistim što umanjuje higijenske probleme. Ukoliko ovaj iznos prelazi 170 kg N/ha. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. sa gledišta očuvanja okoline. tip stajnjaka koji se proizvodi. način rukovanja i čuvanja stajnjaka na određenoj farmi.1 Unutrašnje uređenje staja Unutrašnje uređenje staja treba da bude takvo da podržava dobre uslove za životinje i visoku produktivnost. gl. Prilikom procene uzimaju se u obzir sve specifičnosti vezane za tip. Na osnovu već određene proizvodnje stajnjaka procenjuje se koliko kilograma azota godišnje se proizvodi na farmi. Prekomerno doziranje azota. Prosečna količina azota (dobijenog iz sopstvene proizvodnje stajnjaka) koja se upotrebi na farmi u toku godine po jedinici obradive površine izračunava se tako što se godišnja proizvodnja azota na farmi (izražena u kg) podeli sa brojem ha obradivih površina kojima farmer raspolaže. niske troškove za stočnu hranu i radnu snagu. farmer treba da smanji broj grla. živine i kunića (Sl. sadržaj nutrijenata u stajnjaku i osoci. visoku produktivnost. uspostaviti akcione programe i programe monitoringa za ove zone.3 Briga o životinjama Stoku treba držati u uslovima koji ispunjavaju zahteve koji odgovaraju određenim vrstama životinja i uzgoja i koji treba da obezbede očuvanje zdravlja životinja. ne bi trebalo da prelazi količinu od 170 kg azota po hektaru obradivog poljoprivrednog zemljišta. uzimajući u obzir sve specifičnosti vezane za način držanja i ishranu životinja. kao i uspostaviti Pravila dobre poljoprivredne prakse koja će biti obavezna za primenu u ugroženim zonama. kruženje vazduha. Stoga u zemljama EU postoji preporuka. Pritom je azot posebno sklon ispiranju pri prekomernoj ili na drugi način neadekvatnoj upotrebi stajnjaka (vidi poglavlja 2 i 10). Mikro45 . odnosno u stajnjaku. uzimajući u obzir zahteve kultura koje će se gajiti. 81/06) Član 4 – „Farma mora da bude izgrađena tako da omogući odgovarajuće mikroklimatske i zoohigijenske uslove zavisno od vrste životinja. može se utvrditi izradom Plana upravljanja nutrijentima za farmu.“ 9. Da li farma gaji adekvatan broj grla stoke po hektaru raspoloživih obradivih površina. fosfora i kalijuma putem đubriva predstavlja rizik od zagađenja podzemnih i površinskih voda ovim nutrientima. RS br. proda/ustupi višak stajnjaka ili sklopi dugoročni ugovor sa farmama koje nemaju dovoljan broj grla za proizvodnju stajnja- ka koja im je potrebna za đubrenje raspoloživih obradivih površina. uključujući i đubrivo koje ostaje na pašnjacima posle ispaše. načina đubrenja biljaka (vidi poglavlja 8 i 10). Planom se određuje ili procenjuje godišnja proizvodnja stajnjaka svih vrsta i kategorija stoke na farmi.“ Član 18 – „Osvetljenje. način izđubravanja. kako u EU tako i u Evropi uopšte. koncentracija gasova i prašine u vazduhu. Neke zemlje ovu restrikciju primenjuju na celoj svojoj teritoriji. kao i druge bitne faktore (vidi poglavlje 10). Plan upravljanja nutrijentima na farmi treba da sadrži i godišnji plan upotrebe stanjaka na svim raspoloživim obradivim površinama.maksimalnu preporučenu stopu primene stajnjaka po jednom hektaru. kod stočarskih farmi. plodnost zemljišta. kupi/zakupi dodatnu obradivu površinu. kvalitetnu proizvodnju uz zaštitu okoline od zagađivanja. temperatura i vlažnost vazduha. a u zonama ugroženim od zagađenja nitratima i zakonsko ograničenje. 9. Nitratna direktiva Evropske unije (91/676/EEC) koja se odnosi na zaštitu voda od zagađenja izazvanog nitratima iz poljoprivrednih izvora propisuje da zemlje članice EU moraju odrediti zone na svojoj teritoriji koje su ugrožene ili potencijalno ugrožene od zagađenja nitratima poreklom iz poljoprivrede. Danas postoji trend harmonizacije standarda u oblasti i vezano za mere koje se tiču brige o zdravlju životinja. skladištenja i nege stajnjaka.3. smanjuje koncentraciju amonijaka i poboljšava radne uslove zaposlenih. da prosečna količina stajskog đubriva koja se svake godine iznosi na obradive površine. količina stajnjaka primenjenog na poljima svake godine neće premašiti količinu stajnjaka koji sadrži 170 kg N/ha. intenzitet buke i higijena u prostorijama i prostorima u kojima borave životinje mora da bude u granicama koje nisu štetne za životinje. Ovom direktivom se propisuje i da se u ugroženim zonama primene određene mere kojima će se osigurati da. Visina prostorija od poda do krova takođe je važan parameter za zdravlje životinja. a najbolje je uraditi hemijsku analizu koja će pokazati vrednosti nutrijenata u stajnjaku.

0 5. 2. Visina prostorija za tov svinja treba da bude do 2.0 1. separacija mokraće.35 m2 Slobodni sistem.3 m2 za krmaču i 0.3. Nagib poda u prolazima ne treba da bude veći od 2%.0 3.3 m2 Sama krmača: 1. Prolazi za hranjenje životinja treba da su napravljeni sa neklizajućom površinom koja je otporna na urin i dezinfikciona sredstva.70 m.0 3.0 Vezani Muzna krava Duboka prostirka Lige boksovi U pojedinačnim Telad do 6 boksovima meseci staroU grupnim sti boksovima Junad 6–12 meseci Junad 12–24 meseci Sistem krava sa teletom Tovne svinje Krmača sa prasadima Duboka prostirka Slobodni s pregradama Duboka prostirka Slobodni s pregradama Slobodni s prostirkom Na dubokoj prostirci Na prostirci Krmače Tovne svinje: klima u stajama će biti mnogo bolja sa povećanjem zapremine prostorija. Tabela 9.7 m2 Slobodni sistem: 2. doprineće udobnosti životinja. pravilan smeštaj grla zahteva odgovarajuću rasvetu kao i dnevnu svetlost. boks 1. Korišćenje prostirke od slame.15 m2 /prase odvojenog prostora 0. Za nove objekte za držanje muznih krava visina zidova ne treba da bude manja od 5 m.0 1.85 m dužine i 1. Voda za piće treba da bude obezbeđena u količinama i kvalitetu koji odgovara uzgoju. Preporučuje se da se na svakih 20 m2 stajskog prostora izgradi 1m2 prozorskih površina.0 0. Zbog toga je važno da se đubrivo iznosi iz staja i da se površina na po- .8 m2 po odraslom grlu 6 –18 meseci: 1.65–0. Preporuka za prostirke za 46 Na tržištu se danas mogu nabaviti gumeni madraci pomoću kojih mogu da se naprave dobri uslovi u prostoru gde životinje leže bez korišćenja materijala za prostirke.85 dužine.1.2 Postupanje sa stajskim đubrivom u stajama i iznošenje stajnjaka Isparavanje amonijaka počinje odmah nakon ekskrecije fecesa i urina. 9. U stajama sa sistemom za polutečno đubrivo.9 m širine 1.1 Preporuka za dnevne količine materijala za prostirke prema vrstama životinja i uzgoja Muzne krave Junad Telad Tovni bikovi Vezani sistem. da je termički izolovan a takođe da bude otporan na urin i dezinfekciona sredstva.3 1. U boksovima i prostoru za spavanje prasadi nagib poda ne treba da bude veći od 2%.0 2.3 m2 Krmača sa prasadima: 1.75 do 3 m.8 m2 Vezani sistem. Gubitak amonijaka u stajama zavisi od faktora kao što su intervali izđubravanja.Mere koje se preporučuju za uzgoj domaćih životinja različite vrste životinja i uslove uzgoja je data u tabeli 9. veličina površina u stajama koje su prekrivene đubrivom. slama treba da bude iseckana na sitne komade. Prostor u kom životinje leže treba da bude suv. nivou proizvodnje i starosnoj dobi određene vrste životinja.0 1.0 5.8 m2 Životinja Vrsta uzgoja Material za prostirke u kg/dan po životinji 3. Za manje staje unutrašnja visina prostora treba da bude od 2. boks 1. Procenjuje se da samo usled provetravanja staja gubi otprilike 10% azota od ukupno proizvedene količine. Pored dimenzija prostora po grlu. 0.1 m širine ili 2. piljevine i dr.0 1. temperature unutar staja i sadržaja sirovih proteina u hrani.

zbog čega nastaje gušenje. teži od vazduha. 9. konstrukcije štale. Nastaje razlaganjem proteina. Ovaj gas je veoma otrovan i vezuje se u plućima za hemoglobin. Povećana vlažnost vazduha pri niskim temperaturama kod životinja ima tendenciju da vlaži dlačni pokrivač i u takvoj situaciji gubici toplote putem provodljivosti budu značajni. Pri većoj koncentraciji izaziva smetnje u disanju pri dužem udisanju dovodi do trovanja i gušenja životinja. Gubitak amonijaka veoma zavisi od temperature u stajama. Prašina koju životinje udišu utiče na zdravlje i prirast. Suviše visoka koncentracija štetnih gasova kao što je amonijak. Ugljen-monoksid je gas bez boje i mirisa. CO2. sadržaj vlage i koncetracija štetnih gasova u vazduhu. CO.3. Ugljen dioksid je normalan sastojak vazduha. onemogućavajući preuzimanje kiseonika. Dolaskom u krvotok vezuje se za hemoglobin što umanjuje transport kiseonika i izaziva anemiju.1 Ventilacija Obezbeđenje efikasnog sistema izmene vazduha u objektima je jedan od vrlo značajnih zahteva koji se moraju poštovati kod izgradnje objekata u stočarstvu. Sumpor-vodonik je vrlo otrovan gas.3. Curenje ili prosipanje vode iz sistema za napajanje stoke povećava površinu koja je kontaminirana stajnjakom zato se ono treba kontrolisati i popravljati. utiče na nervni sistem i dovodi do smetnji u disanju. Putem ventilacije se regulišu važni parametri mikroklimata u stajama kao što su sadržaj kiseonika. parazita i dr. Smanjenjem temperature u stajama sa 15 na 10ºC emisija amonijaka se redukuje za približno 40%. Previsoka koncentracija sumpor vodonika H2S može biti smrtonosna Amonijak je gas oštrog mirisa koji se oslobađa iz stajnjaka. plesni. Prašina u objektima potiče od hrane. mada ima veoma jak miris koji podseća na pokvarena jaja. gubitak amonijaka smanjuje za 15%. Zbog izuzetnog značaja za reproduktivne i proizvodne osobine i zdravlje domaćih životinja temperatura vazduha je vrlo važan mikroklimatski faktor. sistema ventilacije i spoljne temperature. H2S. Sa druge strane visoka vlažnost omogućava preživljava47 9. a nastaje nepotpunim sagorevanjem pri otvorenom plamenu.3 Površina u stajama zaprljana stajskim đubrivom Isparavanje amonijaka zavisi od toga kolike su površine stajnjaka izložene na otvorenom.4. Sa manjih površina će gubici biti manji nego sa većih.dovima i zidovima koja je zaprljana stajnjakom svede na minimum.4 Izdvajanje (mokraće) urina i temperatura u stajama Najveći gubitak amonijaka potiče iz urina (mokraće). Dozvoljena koncentracija je od 40 do 100 ppm. ugljen dioksid.4 Mikroklima u stajama Mikroklima unutar staja je rezultat grejanja i emisije različitih gasova koje proizvode životinje. i organska prašina ima štetni uticaj . slame. na zdravlje životinja i smanjiće sposobnost produktivnosti životinja. Prepo ruke za brigu o životinjama u svim vrsta ma staja za krave i svinje • Čuvati životinje u uslovima koji omogućavaju dobro zdravlje životinja i visoku produktivnost • Staje za goveda i svinje treba da imaju prirodnu svetlost i odgovarajuće osvetljenje • Pijaća voda bi trebalo da bude obezbeđena za sve životinje u dovoljnoj količini i kvalitetu • Držati staje i životinje čistim • Površine za ležanje životinja treba da budu suve i čiste • Staze ne smeju da budu klizave i treba ih držati što je moguće čistije • Iznositi stajnjak najmanje dva puta u 24 sata 9. sumpor vodonik. NH3. ugljen monoksid. temperatura vazduha. Izaziva trovanje i u malim količinama koje ne mogu da se osete čulom mirisa. Prašina negativno utiče i na zdravlje farmera i vek korišćenja opreme 9. Izračunavanja su pokazala da se smanjivanjem zaprljanih površina za 20% u vezanom sistemu uzgoja. Može da bude nosioc živih mikroorganizama često i patogenih. Zbog toga je razdvajanje urina veoma važno i što se urin pre ukloni iz staje to će isparavanje amonijaka biti manje. Oštećuje sluzokožu dok dugotrajnim udisanjem izaziva oboljenje pluća. polena.

SFRJ br. Svinje su osetljivije na niske temperature (posebno mlađe kategorije). ugljen dioksida i organske prašine prelazemaksimalne koncentracije • Koncentracija amonijaka u unutrašnjem vazduhu može se smanjiti: • Iznošenjem đubriva najmanje 2 puta u 24 sata • Minimiziranjem površina pokrivenih stajnjakom • Razdvajanjem urina od stajnjaka već u stajama i odnošenje u skladišta što je pre moguće • Izbegavanjem nepotrebne količine jednostavnih proteina u hrani čime se povećava efikasnost azota i smanjuje gubitak amonijaka. bakterije se ubrzano razmnožavaju a visoka vlažnost šteti i konstrukciji zgrade. U ovakvim stajama postoji stvarna potreba za efikasnom opremom za ventilaciju. a samo spaljivanje kontroliše veterinarska inspekcija. Nije dozvoljeno uginule životinje odlagati (uklanjati) na divljim smetlištima i mestima za kompostiranje. se malo kretati. pa zato dobar ventilacioni sistem mora podrazumevati i grejanje. Povećana temperatura praćena većom vlažnošću vazduha uslovljava respiratorne teškoće i porast unutrašnje temperature životinja. Mogućnost da životinje provedu nekoliko sati svakoga dana napolju povoljno utiče na njihovo zdravlje. Ako nadležne veterinarske službe dozvole farmeru da pokopa uginulu životinju. 53/89) Član 9: Životinjski leševi i otpaci životinjskog porekla transportuju se do objekta za sabiranje. Tokom letnjeg perioda problem je spustiti temperaturu u stajama. 9. Zato se preporučuje izvoditi stoku na pašu od maja do septembra da bi se poboljšalo njihovo zdravlje.6 Odlaganje životinjskih leševa Prema regulativi svaki slučaj uginule životinje mora se prijaviti nadležnoj veterinarskoj inspekciji. gl. odmah ili najkasnije u roku od 12 časova u letnjem periodu. Temperatura u stajama ne bi smela da pređe 26°C. Goveda se mogu držati na niskim temperaturama. Vazduh koji je vrlo suv suši sluzokožu disajnjih puteva te uslovljava otežano disanje životinja. Životinje sa zaraznim bolestima moraju uvek biti spaljene. 9. po pravilu. ali se ne preporučuje držanje na temperaturama nižim od 5ºC jer mogu imati zdravstvene probleme. Mesto za pokopavanje životinja mora zadovoljavati sledeće uslove: • Da je 500 m najmanje udaljeno od naseljenog mesta • Da je 250 metara najmanje udaljeno od bunara. Inspekcija treba da ispita leševe i da daje uputstva u vezi njihovog neškodljivog uklanjanja. Tokom zimskog perioda problem je smanjiti vlažnost u stajama. Životinje koje su vezane nemaju dovoljno kretanja. sumpor vodonika. pre pokopavanja životinja se mora tretirati na odgovarajući način prema propisima o neškodljivom uklanjanju leševa (tretirati dezinfekcionim sredstvom i dr. Iz tih razloga je veoma važno da se ne zatvaraju ventilacioni otvori već omogućiti izlaz vlage.nje većine patogenih mikroorganizama. utvrđivanje uzroka uginuća i neškodljivo uklanjanje.). Preporuke za mikroklimu za sve tipove staja za krave i svinje • Ventilacioni sistemi u stajama treba da garantuju optimalnu vlažnost vazduha tokom zimskog perioda • Tokom letnjeg perioda ventilacioni sistem ne bi smeo da dozvoli prelazak temperature preko 26ºC • Ventilacioni sistem ne bi smeo da dozvoli da koncentracije amonijaka. U manjim gazdinstvima gde životinje nemaju slobodan pristup svim delovima zgrade. U Srbiji se preporučuje da svaka opština treba da ima stočno groblje (izgradnju insineratora određuje broj stoke) i nadležni tim stručnjaka kao i transportna sredstva za uklanjanje leševa. izvora ili bušotine koji služe za vodosnabdevanje ljudi i stoke • Da je 30 m najmanje udaljeno od izvora ili vodotoka i 10 m najmanje od odvodnog kanala Pravilnik o načinu neškodljivog uklanjanja životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla i o uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti i oprema za sabiranje. čime se povećava rizik pojava zaraza. Visoka vlažnost uzrokuje znojenje životinja.5 Potreba životinje za kretanjem Svim životinjama je potrebno kretanje. Ovo je veoma važno za staje u kojima stoka boravi preko cele godine. ugljen monoksida. neškodljivo uklanjanje i utvrđivanje uzroka uginuća i prevozna sredstva za transport životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla (Sl. životinje će 48 . odnosno u roku od 24 časa u ostalim periodima godine.

pošto će ovo smanjiti njihovu ekonomsku štetu. Preporučuje se farmerima da životinje osiguraju od više sile ili bilo koje vrste bolesti ili povrede životinja. vitamina i minerala jedan je od najvažnijih uslova za postizanje dobrih reproduktivnih i proizvodnih karakteristika u stočarskoj proizvodnji. Zemlje EU su u procesu regulisanja upotrebe stimulatora rasta. Treba izbegavati biostimulativne prehrambene materijale. Preporuke za proizvodnju visoko-kvalitetnih proizvoda od krava i svinja • Držati staje i životinje čistim • Hraniti životinje higijenski ispravnom hranom • Ne koristiti nedozvoljene stimulatore rasta 49 .8 % u proseku a mleko najboljeg kvaliteta treba da sadrži minimum 3. a ovo će umanjiti potrebu za ovakvim proizvodima. s obzirom da će oni uticati na druge žive organizme u životnom ciklusu. Hranite životinje higijenski ispravnom hranom. broj somatskih ćelija ispod 300.000.3% proteina. Cena mleka obično zavisi od nivoa primenjenih higijenskih standarda. Uobičajen standard kvaliteta je minimalni sadržaj mlečne masti 3. Kvalitet životinjskih proizvoda Dobro izbalansiran obrok sa odgovarajućom energetskom vrednošću i količinom proteina. merenih prisustvom bakterija i somatskih ćelija i procenta proteina i mlečne masti.000 i broj bakterija ispod 100.7.• Grobna jama treba da bude takve dubine da nakon pokrivanja životinjskog leša debljina zemlje bude najmanje ? m • Dno mesta na kome se leš zakopava mora da bude najmanje 1 m iznad najvišeg nivoa podzemnih voda 9. Mnogi potrošači su svesni rizika i izbegavaju kupovinu hrane proizvedene uz pomoć stimulatora rasta. Dobro izbalansiran obrok treba da bude prilagođen potrebama svih vrsta i kategorija domaćih životinja u skladu sa savetima stručnjaka.

Na karakteristike stajnjaka utiču mnogi faktori. višak upotrebljene vode i zemlju. i smatra se da je kao takav najbolje. najjeftinije i najkvalitetnije đubrivo kojim se održava i popravlja kvalitet i struktura zemljišta. tako da njegov konačan sastav kada je pripremljen za primenu. ostataka hrane. prevreli stajnjak predstavlja đubrivo koje obogaćuje zemljište organskim materijama. u zavisnosti od strukture obroka kojim se domaće životinje hrane. načina pakovanja. STAJNJAK staje faktor zagađivanja spoljne sredine i podzemnih voda o čemu se danas posebno mora voditi računa kako zbog sve veće zagađenosti životne sredine koja ugrožava čoveka i životinje. mokraće i prostirke dok se TEČNI stajnjak sastoji od fecesa. tako i zbog eventualnih sankcija koje bi proizvodnju opteretile dodatnim troškovima. sistem za rukovanje doprinosi boljim sanitarnim i higijenskim uslovima za životinje i osoblje. što bi uticalo na smanjenje gubitaka hranljivih materija. da li se one drži na prostirci ili ne. ostatke hrane. Prema tome. takođe smanjuju izdatke za mineralna đubriva. skladištenja i tretmana. a takođe smanjuje rizik od zagađivanja bunara. Stajnjak takođe može da uključi prostirku. Zatim. kao npr.: • vrsta životinja • način čuvanja životinja • vrsta i količina hrane i način ishrane • nivo proizvodnje . oko jedne trećine azota potrebnog biljkama (potreba useva za nutrijentima) može se zameniti stajskim đubrivom. odnosno TEČNI stajnjak.Upotreba i rukovanje stajnjakom i organskim otpadom 10. Dobri sistemi za rukovanje stajnjakom. Šematski prikaz rukovanja stajnjakom od staje do useva uključujući i ekonomsku računicu poljoprivrednika 10. uključujući obrok. upotrebljene prostirke i dr. kategoriju i vrstu domaćih životinja i metod rukovanja. vode za piće i drugih vodnih resursa.1 Vrste stajskog đubriva Stajsko đubrivo nije standardizovani proizvod i razlikuje se od farme do farme. dužine skladištenja. Prevreli stajnjak prestavlja heterogenu masu. količine vode u njemu. U zavisnosti od načina držanja domaćih životinja tj.2 Sistemi za rukovanje stajskim đubrivom Dobre sisteme za rukovanje stajnjakom karakterišu mere za povećanje efikasnosti upotrebe nutrijenata. mokraće.2. 10. Stajnjak kao nusproizvod stočarske proizvodnje ima karakteristike koje su pod uticajem mnogih faktora. po50 Slika 10. ČVRSTI stajnjak prestavlja mešavinu fecesa (izmeta).1. kao nusproizvod se javlja ČVRSTI.1 Uvod-proizvodnja i rukovanje stajnjakom Stajnjak je osnovni nusproizvod stočarske proizvodnje. veoma varira. 10. dlake itd. Međutim ako se stajnjak ne zaorava na njivi već se samo skladišti na površini zemlje.

2. kao komponenta sastoji od iskorišćenog materijala prostirke i ostataka nepojedene hrane (rastura sa hranilica).2.3. stajsko đubrivo. tečno stajsko đubrivo i osoka kao i prikay skladištenja različitih tipova stajnjaka.Slika 10. prostirke i vode. Šemarski prikaz raspodele komponenti – vode. Prostirka se. što je prikazano na slici 10. čvrsto. vrste hraniva i načina ishrane kao i kapaciteta za uzgoj životinja. Količina proizvedenog fecesa i urina zavisi od vrste životinja. urina i prostirke u 3 vrste stajskog đubriva. Slika 10. Glavne komponente stajskog đubriva • tehnologija koja se koristi pri rukovanju stajskim đubrivom • znanje i iskustvo u upravljanju. fecesa. 51 . Stajsko đubrivo je meša vina fecesa i mokraće.

0 32. spoljnih staza za rukovanje stajnjakom. od pranja pomoćnih prostorija i prostorija za mužu. Radi lakšeg opisa mogućnosti korišćenja stajskog đubriva.Kao što je već pomenuto. . ostacima hrane.2 Vrste otpadnih voda sa farmi Otpadna voda sa farmi je zajedničko ime za vodu koja izlazi sa farmi zagađena fecesom. urinom. postoji više različitih podvrsta. obično slame. U svakoj vrsti stajskog đubriva. 52 Proizvodnja tečnog stajnjaka u toku 24 časa za pojedine kategorije goveda i svinja data je u nastavku: Kategorija goveda Telad Junad 6-12 mes. staza za životinje. mlekom. Količina čvrstog stajnjaka izračunava se na osnovu formule: KOLIČINA STAJNJAKA (kg) = Suva ma terija hrane (kg)/2 + suva materija prostirke (kg) · 4 PRIMER: Ako krava prosečno dnevno pojede oko 20 kg suve materije hrane a 5 kg prostirke ima 4. ostacima hrane i dr. sa upotrebljenom tehničkom vodom za pranje. skladištenja i tretmana. Prljava voda – Prljava voda je zagađena fecesom.) Čvrsti stajnjak bogat slamom može se slagati na gomilu visine do 3 m. VSJ/Tovna junad Muzne krave Ukupna dnevna proizvodnja tečnog stajnjaka (kg) 7.8 · 4= 59. prljava voda i otpadna voda iz silaže.3 2. ono je podeljeno u 2 ili 3 grupe: čvrsi stajnjak. koje proizvode domaće životinje.7 3. na podu prostorija u kojima borave domaće životinje (u brdsko-planinskim reonima se takođe upotrebljava lišće. jer potiču od različitih vrsta stoke. Proizvodnja stajnjaka ostalih kategorija goveda može se izračunati na isti način ili proporcionalno u odnosu na težinu krave u pojedinoj kategoriji.5 7.0 13. deterdžentima i drugim hemijskim supstancama. tečni stajnjak i osoka koja nastaje ceđenjem iz čvrstog stajnjaka. Tečni stajnjak otiče pod dejstvom gravitacije a može se transportovati i pumpama do skladišta Procenat suve materiju se kreće između 1 i 10% u zavisnosti od količine upotrebljene tehničke vode. Tečni stajnjak ima određenu vrednost kao đubrivo s’ obzirom na sadržaj važnih hranljivih materija N (azot). suve materije tada dnevna količina proizvedenog čvrstog stajnjaka iznosi (20/2 +4. to je 14. sastoji se od fecesa i mokraće pomešanih sa velikim količinama prostirke. Tečni stajnjak – Tečni stajnjak je mešavina fecesa i urina (mokraća). a sakuplja se sa platoa za okupljanje stoke pre muže. urinom.2 kg čvrstog stajnjaka dnevno. Tokom perioda lagerovanja stajnjaka na betonskim skladištima pod uticajem atmosferskih padavina dolazi do ceđenja vode bogate nutrijentima i ta voda se naziva OSOKA. K (kalijum).5 5.0 53. P (fosfor).8 kg. 10.0 26.2. preporučuje se dodavanje vode.0 Kategorija svinja Krmača sa prasadima Odlučena prasad 7–15 kg Prasad 15–25 kg Tovne svinje 25–65 kg Tovne svinje 65–105 kg Nerastovi Ukupna dnevna proizvodnja tečnog stajnjaka (kg) 10. Junad 12-24 mes.1 Jedan kubni metar sadrži približno 1000 kg tečnog stajnjaka.8) · 4. Čvrsti stajnjak – Stajnjak dobijen od životinja koje se drže u zatvorenim prostorijama.9 1. imajući u vidu da se različiti tipovi stajnjaka tretiraju na različite načine i da imaju različit sadržaj nutrijenata. paprat i strugotine drveta. Najštetniji tipovi otpadne vode su tzv. stajsko đubrivo će se razlikovati od farme do farme. Ukoliko je procenat suve materije u tečnom stajnjaku blizu 10%. kako bi se olakšao rad pumpi.

spremišta za đubrivo i nakon primene stajnjaka na njivama.3. • Primenjivati metode pranja prostorija za mužu.1 Stajnjak Najopasniji izvori zagađenja na stočnim farmama su skladišta stajnjaka. 81/06) Član 10 – Otpadne vode koje nastaju tokom proizvodnog procesa ili pranja objekta i opreme moraju se sakupljati u vodonepropusne ispuste i moraju da se prečišćavaju pre ispuštanja u prirodne recipijente. Fosfor. 10. Rizici od zagađenja stajnjakom mogu se umanjiti ukoliko farmeri primenjuju dobru praksu tokom rukovanja stajnjakom u stajama. Preporučuje se da se svi sakupljeni efluenti odvode cevima do jame za osoku i skladište zajedno sa osokom. međutim. Svi silosi moraju imati drenažni sistem za sakupljanje oceda (efluenata) iz silaže. Najbolja tehnika za pripremanje silaže je kada trava prethodno provene do sadržaja SM od 35% . oma s ozbiljno obzirom da količina prljave vode može biti veoma velika.2 Prljava voda Prljava voda sadrži nutrijente i organske materije. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. 10.3 Otpadne vode od silaže Ocedne vode iz silaže sadrže organske materije i predstavljaju rizik za zagađenje vodnih tela Važno je sakupljati svu otpadnu vodu iz silaže i ne dozvoljavati oticanje van prijemnih skladišta za silažne efluente. može biti ve. Azot isparava uglavnom u obliku amonijaka iz staja. kao što je primena opreme za pranje pod jakim pritiskom i izgradnja podova i zidova koji su laki za čišćenje. • Odvoditi atmosferske vode sa farme i krovova koje nisu zagađene stajnjakom putem drenažnih sistema koji nisu u kontaktu sa stajnjakom. 10. glasnik RS br. Šematski prikaz gubitka nutrijenata usled rukovanja stajnjakom dat je na slici 10. Ocedi iz stajnjaka sadrže visoku koncentraciju nutrijenata posebno azota.3. platoa za okupljanje stoke pre muže i drugih betoniranih površina koje štede vodu.3. • Ograničiti spoljnu pristupnu površinu za životinje.5. skladištima i tokom njegove primene. travne i kukuruzne silaže (cele biljke i visoko vlažnog zrna). papkara. organske materije i amonijačni azot su obično vezani u površinskom sloju zemljišta i sa česticama zemlje lako dospevaju u površinske vodotokove. Zato se prljava voda mora sakupljati i prema mogućnostima primenjivati na useve u toku vegetacije. 53 . Gubici azota iz staja u polje i ostatak azota raspoloživ za useve gađenje. Fekalne vode sakupljaju se u odvojene septičke jame ili se ispuštaju u kanalizaciju.3 Rizici od zagađenja pri rukovanju sa stajskim đubrivom i otpadnom vodom 10. Preporuke za minimiziranje količine prljave vode koja se stvara na farmama Osnovna pravila su: • Koncentrisati površine koje se zagađuju stajnjakom što je moguće više. ali ima vrlo nisku vrednost kao đubrivo.4.kod sistema za rukovanje stajnjakom i osokom u proizvodnji mleka. fosfora i kalijuma i imaju visok nivo organskih materija. Nitratni azot je pokretljiv u zemljištu i kao takav lako dospeva do podzemnih voda i na taj način ih zagađuje. • Izbegavati preteranu upotrebu vode za pranje opreme i prostorija za mužu i redovno kontrolisati ispravnost pojilica na farmi. Sledeći paragrafi će dati primere ovakve dobre prakse.Otpadne vode iz silaže – Otpadna voda koja potiče od ceđenja ili drenaže silaže (npr. ZaSlika 10. Ocedne vode iz silaže se javljaju kada je sadržaj suve materije (SM) u kukuruznoj stabljici ispod 28%. Primenjeni stajnjak će se akumulirati u zemljištu gde će doći do transformacije nitrata u nitratni azot. živine i kunića (Sl.

Član 18 – Osvetljenje. Nagib na stazama ne sme biti veći od 0. smanjuje gubitke amonijaka za 15%. Proračun pokazuje da smanjenje zagađenih površina u slučaju slobodnog sistema čuvanja za 20%. Pod u stajama ne sme da bude klizav. slama se mora koristiti proređeno i mora biti usitnjena. Podovi su jednostavniji za čišćenje ako su nagnuti. strugotine kao i „madraca“ doprinosi stvaranju suvih i čistih prostorija. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara.3 Uklanjanje osoke i temperatura u staji Gubici amonijaka uglavnom potiču iz urina (osoke). 10. 10.5 Rukovanje stajskim đubrivom u stajama i izđubravanje Isparavanje amonijaka započinje odmah nakon ekskrecije fecesa i mokraće . temperatura i vlažnost vazduha. od površine staje pokrivene stajnjakom i sadržaja prostih proteina u stočnoj hrani.Preporuke za izbegavanje problema sa otpanom vodom iz silaže Osnovne aktivnosti su: • Stavljati u silažu prethodno provenulu travu i stabljike kukuruza • Važno je ocednu vodu (efluent) sakupljati na pravilan i bezbedan način • Sakupljenu ocednu vodu iz silaže odvoditi do skladišta. Mala površina će dati manje gubitke nego velika. Zato je važno da se što brže urin (osoka) ukloni iz staje jer će biti manje isparavanje amonijaka a samim tim će biti poboljšana mikroklima u staji.5. Slika 10.5 i 10. Gubici amonijaka veoma zavise od temperature u staji. mora biti vodootporan. kruženje vazduha. Podaci o gubicima i iskorišćenosti azota u Srbiji nisu raspoloživi. intenzitet buke i higijena u prostorijama i prostorima u kojima borave životinje mora da bude u granicama koje nisu štetne za životinje. živine i kunića (Sl.4 Sadržaj i gubici nutrijenata pri rukovanju sa stajskim đubrivom i urinom Gubici azota i delimično fosfora se javljaju u svim koracima u lancu rukovanja stajnjakom i osokom.5. koncentracija gasova i prašine u vazduhu. Slike 10. od staje do skladišta i dalje do konačne primene na useve. Upotreba prostirki od slame. 54 . Nepropisno odlaganje stajnjaka uzrokuje gubitke azota do 30%. papkara. RS br.5–%. 1 tona stajnjaka ekvivalentna je 4–6 kg azota.5. Gubici amonijaka iz staja zavise od faktora kao što su intervali izđubravanja.6 Gubici azota iz staja u polje i ostatak azota raspoloživ za useve kod sistema za rukovanje stajnjakom i osokom u proizvodnji tovnih svinja 10.6 pokazuju tipične vrednosti gubitaka dobijene istraživanjima u Švedskoj i količinu azota u goveđem i svinjskom stajnjaku dostupnu usevima.2 Površine staje pokrivene stajnjakom Isparavanja amonijaka zavisi od veličine površina pokrivenih stajnjakom i osokom koje su izložene okolnom vazduhu.1 Unutrašnji objekti Konstrukcije staja i unutrašnji tehnički objekti moraju da obezbede odgovarajuće mikroklimatske uslove u stajama. gl. 10. 81/06) Član 4 – Farma mora da bude izgrađena tako da omogući odgovarajuće mikroklimatske i zoohigijenske uslove zavisno od vrste životinja. 10. Gubici azota usled provetravanja staja se obično procenjuju na oko 10% od ukupnog sadržaja u stajnjaku. U stajama sa sistemima za rukovanje osokom. separacija urina. Ilustracije radi. otporan na dejstvo urina i dezinfekcionih sredstava i da ima toplotnu izolaciju na mestima za ležanje.

Skladišni kapacitet mora da se izračunava posebno za svaki tip stajskog đubriva.5 0. procesu rasta ili tokom bremenitosti izluči se u vidu fecesa i urina. Iz ovih razloga neophodno je odrediti minimalan period skladištenja stajnjaka. vidi tabelu 10. Količina otpadne vode iz silaže zavisi od tipa silaže koji se koristi.4 Sadržaj prostih proteina u stočnoj hrani Količina azota koju grla ne iskoriste pri proizvodnji mleka i mesa. Ovo pravilo podrazumeva da farmeri moraju da izgrade dovoljne skladišne kapacitete za stajnjak i osoku.32 1. Smanjenje prekomernog unošenja proteina bez smanjenja proizvodnje smanjiće gubitke amonijaka kao i troškove ishrane. U ovim kalkulacijama pretpostavlja se da jedna tona osoke i tečnog stajnjaka zauzima zapreminu od m3.10. težina po 1m2 t/m2 m stajnjaka t/m3 1. kapaciteta proizvodnje i periodu ispaše. Tabela 10. načina čuvanja životinja. zagađenih otpadnih voda i perioda skladištenja.85 0.2.5 2.0 2. Količina čvrstog stajnjaka po 1m2 površine skladišta u zavisnosti od visine gomile Visina Specifična Količina stajnjaka gomile. Smanjenje gubitaka nutrijenata će takođe omogućiti farmerima da smanje troškove kupovine mineralnih đubriva zamenjujući ih stajnjakom. Dužina preporučenog skladišnog period trebalo bi da se uzme u obzir prilikom kalkulacije skladišnih kapaciteta za stajnjak.90 0. korišćene tehnologije pri rukovanju stajnjakom. Skladištenje čvrstog i tečnog stajnjaka u šestomesečnom periodu je sasvim zadovoljavajuće a preporuka je da farmeri mogu da grade i veće skladišne kapacitete na farmi da bi obezbedili maksimalnu fleksibilnost prilikom izrade plana za primenu stajnjaka. Podaci o stajnjaku koji proizvode različite grupe životinja u zavisnosti od sistema čuvanja dati su u poglavlju 9 – „Stočarstvo“. U Srbiji sezona porasta ratarskih kultura traje od marta/aprila do oktobra/novembra. Čvrsti stajnjak pomešan sa velikim količinama materijala za prostirku ima manju gustinu što treba uzeti u obzir pri pretvaranju tona u m3. prljav posao koji zahteva dosta vremena. Količina stajnjaka proizvedena u stajama zavisi od broja i vrste životinja. Rizici od zagađenja su vrlo visoki tokom sezone mirovanja kada je tlo zamrznuto i nepogodno za primenu stajnjaka.3 0. ali biljke koriste nutrijente iz stajnjaka samo tokom sezone rasta. prljavu vodu i otpadnu vodu iz silaže.88 0. Ovo poglavlje se bavi detaljnim preporukama za skladišta stajnjaka.0 1. kao i za različite vrste uzgoja životinja. Količina prljave vode zavisi od količine vode upotrebljene za pranje prostorija za mužu i okupljanje stoke. Za farme sa stadom većim od 20-30 krava za 55 . Preporuke za sve tipove staja za goveda i svinje • Održavati staje i životinje čistim • Minimizirati površine pokrivene stajnjakom • Vršiti izđubrivanje najmanje dva puta u toku 24 sata • Pokušati razdvojiti osoku već u staji i ukloniti stajnjak u skladište što je pre moguće • Održavati staze što čistijim • Dobro izbalansirana količina proteina (udeo prostih proteina) u obroku će povećati efikasnost usvajanja azota od strane životinja i time smanjiti gubitke amonijak 10. Prljave vode se uglavnom mešaju sa stajnjakom i ovo se mora uzeti u obzir prilikom kalkulacije skladišnog kapaciteta za stajnjak (kada je reč o vodi za pranje uređaja za mužu moraju se koristiti biorazgradivi deterdženti). Postoji očigledna zavisnost između sadržaja prostih proteina u obroku i sadržaja azota u fecesu i urinu.2.5. Ukupni skladišni kapacitet na farmi zavisi od količine proizvedenog stajnjaka i količine sakupljene prljave vode.8 2. Da bi se izbegli ovi rizici. farme moraju imati dovoljno skladišnih kapaciteta koji omogućuju da se sav stajnjak koristi u sezoni porasta useva.85 1.92 Određivanje lokacije za skladište stajnjaka i osoke – Opšte preporuke za planiranje celokupne površine farme prikazane su u Poglavlju 7 „Poljoprivredno planiranje“. Izđubravanje stajnjaka iz staja i odlaganje u skladišta vrši se dva puta dnevno i to je naporan.6 Skladištenje stajskog đubriva Skladišni kapacitet – Stajsko đubrivo se proizvodi tokom cele godine.

Jama za osoku – Osoka iz staja zajedno sa vodom za čišćenje prostorija za mleko.1 Skladište za čvrsti stajnjak i osoku U stajama sa sistemom rukovanja čvrstim stajnjakom moraju se sakupljati stajnjak i osoka u različitim skladištima. Jame se najčešće izrađuju od betona kao jednodelne. • Da bi se izbegli problemi sa širenjem neprijatnih mirisa. povezanog sa prostorijama za mužu. bez dodatne manipulacije ili transporta. te stoga mora biti armirana. U jami za osoku može biti smešten rezervoar. Opšti primer dobre prostorne organizacije i lociranja skladišta za ovakve sisteme prikazan je na slici 10. 10. što otežava nalaženje optimalne lokacije.5 do 2 m u prečniku često su potpuno ukopani u zemlju. Da bi . oced sa skladišta za čvrsti stajnjak sakupljaju se u jami za osoku. gl. mleka i stajnjaka ne smeju da se ukrštaju • Skladišta za stajska đubriva ne bi trebalo da ometaju širenje staja • Novo planirano skladište stajnjaka mora biti praktično za upotrebu i u sledećoj fazi širenja farme Slika 10. osoku.6. Visok sadržaj amonijačnog N u osoci će osloboditi velike količine amonijaka u vazduh.7 u nastavku. Naravno. mužu. treba razmotriti i opasnost od mogućeg zagađenja bunara pijaće vode. Skladišta stajnjaka bi trebalo da se nalaze u blizini staja tako da uređaji za čišćenje mogu da odnesu stajnjak direktno do skladišta. Preporuke • Skladišta stajnjaka bi trebalo da se nalaze u blizini staja tako stajnjak može biti odnet direktno do skladišta. Ploča. od farme u pravcu duvanja vetra. • Saobraćajne staze za utovar i transport za raspršivače stajnjaka moraju biti visokog kvaliteta i praktične za upotrebu • Staze za transport hrane. U obzir treba uzeti i nivo podzemnih voda kada se bude određivalo koliko duboko se jama može ukopati. Obično se duž otvorenog bočnog zida pravi rešetkom pokriven sabirni kanal. mužu preporučuje mehanička oprema za čišćenje.Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. skladište stajnjaka bi u koliko je moguće trebalo postaviti na preovlađujućem pravcu vetra. curenje iz jama i zagađivanje podzemnih voda nije dozvoljeno. odnosno izgrađen tako da se spreči zagađivanje okoline i širenje uzročnika zaraznih bolesti životinja i ljudi. nasuprot pravcu glavnih vetrova i mora da bude udaljen najmanje 50 metara od objekta za životinje. Podloga skladišta mora da podnese teške mašine (npr. Povećanje skladišnog kapaciteta za stare staje uvek povlači mnoga pitanja. traktor) bez pucanja. Otvor za izuzimanje stajnjaka mora biti dovoljno velik i postavljen tako da pražnjenje bude lako. – Prostor za odlaganje i zbrinjavanje stajskog đubriva iz objekta mora biti smešten.7 Izgled staje u kojoj se stajnjak tretira u čvrstom stanju uključuje jedan rezervoar za osoku i plato za odlaganje čvrstog stajnjaka Kada je u pitanju izgradnja novih staja.RS br 81/06) Član 11. dok se veći ukopavaju do pola. Atmosferske padavine zajedno sa ocedom iz uskladištenog stajnjaka sakupljaju se u prijemne jame (osočare) pored skladišta i time se sprečava zagađenje podzemnih voda. papkara. • Skladište stajnjaka bi trebalo postaviti u nižem delu dvorišta farme kako bi se smanjila opasnost od oticanja zagađene vode. lakše je locirati skladište na za to optimalno mesto. živine i kunića (Sl. Bočni zidovi takođe moraju biti dovoljno jaki. Zidovi će omogućiti nagomilavanje stajnjaka da bi se povećala skladišna zapremina i sprečilo površinsko oticanje nutrijenata. takođe mora da bude pod nagibom 1% ka otvoru kako bi oced (osoka) nesmetano oticao prema sabirnom kanalu. Ploče se obično prave od armiranog betona i moraju biti vodonepropusne kako bi se izbeglo curenje u podzemne vode. • Pri određivanju položaja skladišta za stajnjak. Stajnjak se čuva na betonskim podlogama za stajnjak a osoka se sakuplja zajedno sa prljavom vodom i čuva u jami za 56 Podloga za stajnjak se sastoji od betonske ploče i bočnih betonskih zidova postavljanih sa tri strane oko nje. Manji rezervoari od 1.

kapacitetu proizvodnje i propisanom periodu skladištenja.6. Slika 10. npr. Amonijak je isparljiv tokom čitavog perioda skladištenja. Ovakva konstrukcija će raditi kao hidro-brava i sprečiće ulazak otrovnih gasova u staje. Punjenje i pražnjenje skladišta • Sva skladišta stajnjaka moraju biti racionalna i jednostavna za punjenje. Preporuke Skladišni kapacitet • Minimalni skladišni kapacitet u Srbiji je 6 meseci za goveđi i svinjski stajnjak. emisije amonijaka su posebno visoke tokom perioda punjenja i mešanja tečnog stajnjaka pri pražnjenju skladišta. • Staze za transport stajnjaka. Tankovi (rezervoari) za tečni stajnjak mogu biti izgrađeni od različitih materijala. mikseri sa jačom snagom motora 10–20 kW. Međutim. tečni stajnjak se mora mešati do homogenog stanja. Za male farme. dovoljan pogon je jedna pumpa na struju. kao što su beton. Na farmama sa više od 50 krava i odgovarajućim većim količinama osoke javlja se potreba za opremom za mešanje i pumpanje veće snage. Ne treba zaboraviti da je pri proračunu kapaciteta potrebno uzeti u obzir padavine i vodu za čišćenje . • Plato za čvrsti stajnjak mora imati sabirni sistem kako bi se sprečilo oticanje sa platoa u podzemne i površinske vode. čelik i plastika.8. Za mešanje i pumpanje. U slučaju većih skladišta moraju se koristiti snažnije mešalice. Mere za smanjenje emisije amonijaka • Tankovi treba da budu pokriveni • Punjenje rezer voara treba vršiti odozdo • Sadržaj u rezer voarima treba mešati samo neposredno pred pražnjenje 10. urin i sva prljava voda. Skladišni kapacitet mora biti prilagođen vrsti i broju životinja. Međutim. Prijemni rezervoar se koristi kao sabirnik i homogenizator proizvedenog stajnjaka pre nego što se prepumpa u glavni rezervoar. od farme u pravcu duvanja vetra.8.2 Skladište za tečni stajnjak Skladište za sisteme za rukovanje tečnim stajnjakom je tank (rezervoar) za tečni stajnjak u kome se sakupljaju stajnjak. nekoliko osnovnih principa mora biti uzeto u obzir pri izgradnji. hrane i mleka ne bi trebalo da se ukrštaju Konstrukcija skladišta za stajsko đubrivo • Radovi na izgradnji moraju da budu u skladu sa zakonodavstvom u Srbiji • Skladišta moraju biti konstruisana tako da je curenje iz njih eliminisano • Platoi za čvrsti stajnjak moraju da izdrže operacije pražnjenja pomoću teške mehanizacije bez oštećenja. Određivanje lokacije skladišta za stajsko đubrivo • Skladišta stajskog đubriva ne treba da ograničavaju širenje staja. 57 . U ovom slučaju crpni rezervoar se koristi za sakupljanje stajnjaka iznetog iz staje a zatim se tečni stajnjak prepumpava u glavni rezervoar za skladištenje.9).se smanjili gubici preporučuje se pokrivanje rezervoara poklopcima ili plastičnim pločama za teške uslove rada. Cev koja ulazi u crpni rezervoar bi trebalo da završava iznad nivoa tečnog stajnjaka (vidi sliku 10. tank treba puniti odozdo. Tipičan izgled staje u kojoj se stajnjak tretira kao osoka. zapremina prijemnog rezervoara mora da obezbedi akumulaciju tečnog stajnjaka proizvedenog u periodu od najmanje dva dana. Jedan funkcionalan skladišni sistem za tečni stajnjak se sastoji od dva rezervoara. Skladišta za stajnjak prave se tako da je garantovan radni vek od najmanje 20 godina. Da bi se smanjile emisije amonijaka pri punjenju glavnog skladišta. • Novo planirano skladište mora biti praktično za upotrebu čak i u slučaju povećanja proizvodnih kapaciteta • Saobraćajne staze za prolaz mehanizacije za utovar i transport stajnjaka moraju biti visokog kvaliteta i logistički praktične za upotrebu • Ukoliko je moguće skladište stajnjaka bi trebalo postaviti na preovlađujućem pravcu vetra. jednog velikog za skladište i drugog mnogo manjeg koji obezbeđuje rad pumpe (prijemni rezervoar). Takve farme koriste pumpe čiji pogon obezbeđuju traktori i moraju da izgrade crpni rezervoar sa kapacitetom akumulacije većim od nedelju dana. Da bi se obezbedili sigurni rezultati pri iznošenju. Primer dobrog prostornog rasporeda i pozicioniranja skladišta za tečni stajnjak je prikazan na slici 10. otpornim na sunčevu svetlost.

Veliki pogoni bi mogli da proizvode biogas tokom cele godine. Proizvodnja biogasa je najveća tokom leta. Većina prigovora odnosi se na vazduh koji dolazi iz staja preko ventilacije. polu-čvrstog stajnjaka i stajnjaka sa dubokom prostirkom na njivama Skladištenje stajnjaka direktno na zemljištu povlači sa sobom opasnost od zagađenja. što znači da organske materije sagorevaju u uskim rezervoarima bez 58 prisustva kiseonika. ali to je skup postupak namenjen samo industrijskim pogonima za biogas pa zbog toga nije prikladan za proizvodne pogone na farmama. Pritom bi trebalo voditi računa da se objekti postave u pravcu duvanja vetrova i da se postave na dovoljnoj udaljenosti u odnosu na selo i stambene objekte kako bi broj prigovora na neprijatne mirise bio što manji. Proizvedena količina bi bila daleko veća od one potrebne za kuvanje i grejanje na farmama.6. Sadržaj hranljivih sastojaka varira zavisno od materijala kojim je punjen digestor. 10. ostaci previranja. kada se govori o izgradnji novih objekata za držanje domaćih životinja postoji mogućnost da se izgrade sistemi za rukovanje stajnjakom koji smanjuju intenzitet neprijatnih mirisa. ručna . Redukovanje neprijatnih mirisa iz postojećih objekata i skladišta za stajnjak bila bi skupa investicija. U stajnjaku se stalno odvijaju različiti hemijsko-biološki procesi pri kojima dolazi do oslobađanja amonijaka i širenja neprijatnog mirisa. Ovo je obično rezervoar izgrađen od betona u kojem je napravljen otvor prema objektu za stoku. Osnovni sastojak biogasa je zapaljivi gas metan (50–70% od ukupne zapremine). Tečni ostatak je lak za rukovanje i ima daleko slabiji miris nego tradicionalno đubrivo. Izgradnja krova ili pokrivanje skladišta plastičnom pločom koja je laka za rukovanje i ima veliku izdržljivost je prilično skupa.7 Tretman stajskog đubriva Ljudi koji žive u seoskim područjima obično se žale na neprijatne mirise. Svi hranjivi sastojci i tragovi elemenata koji su se nalazili u materijalu kojim je napunjen digestor ostaju u njemu u ostacima kao đubrivo. otvor za kontrolisanje i pražnjenje ostataka. kao i sa njiva na kojima stajnjak još nije zaoran. Međutim. zatim ugljen-dioksid (25–40%). PVC folijom ili slojem slame (debljine 30 do 40 cm).Pokrivanje površine rezervoara tokom skladištenja će dodatno smanjiti gubitak amonijaka. azot. Međutim. Isparavanja amonoijaka se mogu u određenoj meri smanjiti ako se skladište stajnjaka prekrije ceradom. 10. nepokrivena skladišta u nivou podloge moraju imati ogradu visine do 1. Međutim ako se digestor napuni lako razgradivim supstratima koji su bogati energentima može se proizvoditi 2-3 puta više gasa. odnosno. zatim neprijatan miris sa lokacija na kojima se odlaže stajnjak. koji se zovu digestori (Continuously Stirred Tank Digester). Iz sigurnosnih razloga za ljude i životinje. kiseonik i vodonik-sulfat. Ako se digestor napuni samo stajnjakom i ako je tempertura u toku postupka do 0ºC proizvodnja gasa neće prelaziti 1 m3 po m3 zapremine digestora u jednom danu. Proizvod koji ostaje u digestorima nakon ispuštanja gasa. Biogas se takođe može koristiti kao gorivo za automobile. a u preostalom delu su u malim količinama zastupljeni vodonik. količine dodate vode i samog procesa stvaranja biogasa. Biogas se direktno može koristiiti za grejanje kuća ili za kuvanje. Biogas – Jedna od metoda koja smanjenje negativne uticaje stajnjaka je njegovo korišćenje za biogas. Najjednostavniji pogon za biogas se sastoji samo od digestora napravljenog u zemlji i u koji se direktno upumpava stajnjak. kako površinskih tako i podzemnih voda. Pogoni za biogas koriste energiju sadržanu u stajnjaku i organskom otpadu iz domaćinstava i biomase. a višak prodati distributivnim mrežama. skladišta za goveđi stajnjak nema potrebe pokrivati imajući u vidu da će sam stajnjak formirati koru.8 m. koja u velikoj meri smanjuje gubitke amonijaka. Zbog toga bi bilo interesantno investirati u električne generatore koje bi pokretao gas i na taj način proizvoditi električnu energiju za sopstvene potrebe. odnosno osoci. su izvanredno đubrivo koje sadrži hranljivu organsku materiju koja je u najvećoj meri slična svinjskom tečnom stajnjaku. Proizvodnja biogasa se odvija u procesu anaerobne razgradnje. Male farme sa jednostavnim digestorima „ručne izrade“ mogu da proizvedu dovoljno gasa za grejanje i kuvanje u toku cele godine.4 Skladištenje čvrstog. ali biogas onda treba da se iskoristi ili spaljuje u specijalnim uređajima.

zbijenost zemljišta i štetu nanetu usevima. ovog člana na obradive površine mora biti u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine. Poljoprivrednik takođe mora da bude upoznat sa mogućnostima za smanjenje gubitaka nutrijenata. Za održavanje temperature koristi se 30% proizvedenog gasa. gl. • Vodite računa da je metan agresivan gas sa efektima staklene bašte i da ne sme da se ispušta u atmosferu. Zbog toga svi veliki pogoni moraju imati gorionik koji će spaljivati višak biogasa. Drugi način za tretiranje stajnjaka je da se koristi kao osnovni materijal za proces proizvodnje komposta. pojavi će se višak gasa pa treba razmotriti ekonomsku isplativost nabavke generatora za proizvodnju električne energije i njenu prodaju. Poljoprivrednici se takođe moraju upoznati sa plodnošću zemljišta i potrebama određenih polja za hranljivim materijama.8. Pogoni za biogas na farmama sa više o 30 do 40 muznih krava treba da budu na visokom tehnološkom nivou. kad i kako i u kojoj količini upotrebiti stajnjak. Takvi pogoni imaju poseban rezervoar za mešanje u kojima se priprema mešavina za digestor. Preduslov za efikasnost je i stalna temperatura u digestoru (oko 30ºC). Pogoni za biogas proizvode tokom cele godine pa bi ga trebalo sakupljati i koristiti ili spaliti. Upotrebom čistog kiseonika proces se pojačava. Strategija upotrebe stajnjaka uključuje gde.1 Strategija upotrebe stajnjaka Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. a sam digestor trebalo bi da ima stalno uključenu opremu za mešanje koja povezuje (homogenizuje) supstrate u toku procesa. Ovakva vrsta proizvodnje biogasa nema veliku efikasnost i dovoljna je za farmu sa nekoliko životinja. • Digestor napunjen samo stajnjakom ima manju proizvodnju gasa nego kada je napunjen lako rastvorljivim supstratima koji su bogati energijom. Sam digestor je veliki zatvoreni rezervoar u koji se supstrati i ostaci upumpavaju odnosno ispumpavaju. 10. papkara.oprema za mešanje i otvor za ispuštanje gasa. Prednosti ovakve tehnologije: • smanjenje neugodnih mirisa • proizvodnja visoko kvalitetnog komposta • povećanje produktivnosti 10. Kompost je ekvivalent humusu koji se može pronaći u šumskom zemljištu. a posebno u toku leta. Preporuke • Na malim farmama jednostavan digestor može da obezbedi biogas za kuvanje i dodatno grejanje.8 Strategija za primenu stajnjaka i osoke 10. Da bi se nutrijenti iz stajnjaka optimalno iskoristili. Slika 10. Najveći gubici se javljaju polovinom leta kada je temperatura najviša i stoga 59 . Proizvodnja komposta je biološki proces koji omogućava reciklažu organske materije prisutne u većini otpada S vremenom se biorazgradiva organska materija napada raznim vrstama mikroorganizama koji proizvode biološki stabilnu materiju: kompost. Biogas se ne sme puštati u atmosferu zato što je metan jedan od najagresivnijih gasova sa efektima staklene bašte. ali su mnogo skuplji i treba im više vremena za funkcionisanje.2 Gubici amonijaka Gubici amonijaka umnogome zavise od temperature zemljišta i vazduha kao i od vlažnosti zemljišta i vetra.9 pokazuje uticaj vremena primene na gubitke nutrijenata. poljoprivrednik treba da primeni strategiju primene stajnjaka koja uzima u obzir uslove za njegovu farmu i područje u kojem se farma nalazi. sadržaju nutrijenata u stajnjaku i osoci i karakeristikama njihovih uređaja za njegovu aplikaciju. Zbog toga višak biogasa treba spaliti pre nego izađe iz pogona za proizvodnju. živine i kunića (Sl. da imaju dobru kontrolu procesa rada i da se njima lako rukuje. efikasni i pouzdani. Ostaci se ispumpavaju u skladišni rezervoar koji bi trebalo da omogući njihovo skladištenje i van poljoprivredne proizvodne sezone. što dovodi do brže razgradnje organskog otpada. Da bi se postigla visoka efikasnost u proizvodnji gasa. supstance koje se koriste treba da budu pažljivo izmešane i podeljene u manje delove pre punjenja digestora.8. • Veći pogoni imaju veću efikasnost. • Kod digestora koji proizvode biogas tokom cele godine. RS br 81/06) Član 10 Odvod otpadne vode iz stava 2.

10). koje može da izazove smanjenje prinosa. Zbog toga je od veće važnosti optimizovati upotrebu nutrijenata u tim tipovima đubriva i primenjivati ih tokom perioda kada je usevima potreban azot koristeći tehnike sa malom emisijom amonijaka (inkorporacija odnosno unošenje tečnog stajnjaka i osoke u zemljište ili zaoravanje u što kraćem periodu). Ovi gubici su najveći u proleće i na jesen a vrlo mali tokom leta.5 Spiranje nitrata i denitrifikacija Spiranje nitrata i denitrifikacija su druga dva procesa koja utiču na gubitke nitrata pri upotrebi azota.6 Upotreba stajnjaka tokom zime U stvarnosti.8.3 Sabijanje zemljišta Primena stajskog đubriva na njivama se često sprovodi upotrebom teških traktora i rasipača i može da dovede do štetnog sabijanja zemljišta. Rastojanje pređeno na njivi i površina pregažena točkovima da su rasipači stajnjaka i traktori u zavisnosti od radne širine rasipača 60 . 10. što smanjuje površinu pregaženu točkovima na manje od 12% površine njive.sve teži i teži tako da treba posvetiti više pažnje priključnoj mehanizaciji. Danas postoji trend Slika 10.8. čvrsti i polučvrsti stajnjak. 10.10. Zato je ovaj vremenski period povoljan za primenu stajnjaka s obzirom da je usevima potrebno đubrivo. Iz tečnog stajnjaka i osoke. bolje je da koriste niskopritisne gume. Ovo je opisano u poglavlju 2 – „Tokovi nutrijenata“. Slika 10. Iz tog razloga.8. zbijenost zemljišta i oštećenje useva u to vreme treba izbegavati primenu stajskog đubriva i osoke. 10. Uticaj vremena primene na gubitke azota. Oba procesa tesno zavise od sadržaja vlage u zemljištu. Tokom proleća i ranog leta gubici su manji.9. primenu stajnjaka treba izbegavati posle velikih kiša i kada je zemljište jako vlažno.8. ukupni gubici azota i fosfora mogu biti ekstremno visoki s obzirom da će stajnjak biti primenjen na izrazito vlažno zemljište 10. Najvažniji parametar za oštećenje useva je radna širina rasipača (videti sliku 10. Čak i za rasipače do 5 tona. koji sadrže veći procenat amonijačnog azota nego stajnjak sa dubokom prostirkom od slame. Tradicionalni rasipači za čvrsti stajnjak imaju obično radnu širinu od 3–4 m i zbog toga nisu pogodni za primenu na rastućim usevima s obzirom da se oko polovine površine njive pregazi točkovima. Do sabijanja zemljišta će u svakom slučaju doći kada teška mehanizacija radi na njivama. Zemljište je osetljivije na sabijanje tokom ranog proleća i kasne jeseni kada je veoma vlažno. Cisterne za rasturanje tečnog stajnjaka sa crevima za rasipanje tečnog stajnjaka i osoke nisko po zemlji imaju uobičajene radne širine veće od 10 m. isparavaće veće količine amonijaka nego iz čvrstog tipa stajskog đubriva.4 Šteta od gaženja useva Šteta od gaženja useva će se pojaviti uvek kada mehanizacija uđe u polje sa usevima koji rastu.

Preporuke za strategiju primene stajnjaka • Primeniti stajnjak u sezoni rasta biljaka kako bi se povećala efikasnost usvajanja nutrijenata od strane useva i smanjila opasnost od gubitaka • Izbegavati primenu rano u proleće i kasno u jesen ukoliko imate zemljište osetljivo na sabijanje • Ne primenjivati stajnjak na smrznuto ili snegom pokriveno zemljište • Raspršivači za. 10. zato što može doći do spiranja azota i fosfora i njihovog dospevanja u vodna tela. Preporučuju se sledeća ograničenja za minimizaciju rizika po životnu sredinu u brdovitim predelima: • Đubriva ne treba primenjivati na veoma strmim padinama • Đubriva treba primenjivati samo kod useva koji pokrivaju zemljište i u peri odu rasta kada usevi uzimaju najviše đubriva.11. U najboljem slučaju poljoprivrednici računaju stopu primene kao broj Slika 10. 10. Prilikom topljenja snega postoji velika opasnost da će skoro svi nutrijenti biti sprani usled površinskog oticanja koje završava u rekama i jezerima izazivajući ozbiljno zagađenje. Ovaj rezuldele 61 . Što je nagib terena veći. moguće je sračunati optimalnu radnu širinu rasipača uzimajući u obzir preklapanje između prolaza (vidi sliku 10. veći je i rizik od zagađenja. • Treba uspostaviti zaštitnu zonu u prečniku od najmanje 50 m bez upotrebe đubriva i sredstava za zaštitu bilja oko bunara za pijaću vodu. Perporučuju se sledeća ograničenja radi zaštite vodotoka i bunara sa pijaćom vodom: • Potrebno je ostaviti zaštitni pojas bez primene đubriva i sredstava za zaštitu bilja širine minimum 6 m.8. potoke.8.1 Stopa primene đubriva Stopa primene je generalno izražena u tonama đubriva raspodeljena na jednom hektaru. Preporučuju se sledeća ograničenja za minimizaciju rizika po životnu sredinu u vodom zasićenim predelima: • Primenu đubriva u redovno plavljenim predelima treba vršiti retko i samo tokom sezone rasta kada usevi uzimaju najviše đubriva. Stopa primene naznačena u planovima đubrenja zasnovana je ravnomernoj primeni stajnjaka po hektaru. reke i jezera.9. i oni mogu dospeti u vodna tela.12).8 Upotreba stajnjaka u brdovitim predelima Upotreba stajnjaka u brdovitim predelima je uvek rizik po životnu sredinu zato što može doći do spiranja azota i fosfora usled kiša ili erozije.9 Upotreba stajnjaka na vodom zasićenim predelima Upotreba stajnjaka na vodom zasićenim predelima je uvek rizik po životnu sredinu. • Đubriva ne treba primenjivati na golom zemljištu.8. uzdužne i poprečne raspodele. tečni stajnjak i osoku treba da imaju radnu širinu od najmanje 9 do 10 m • Raspršivači za čvrsto i polučvrsto đubrivo treba da imaju radnu širinu od najmanje 4 do 5 m 10.7 Upotreba stajnjaka u blizini vodotoka i bunara pijaćih voda Nanošenje stajnjaka u blizini vodotoka i bunara pijaćih voda će naravno povećati rizik od zagađenja vode.9 Ravnomernost primene đubriva Pri korišćenju nutrijenata je važno da se stajsko đubrivo ravnomerno rasporedi po njivama. i to uz otvorene kanale. ali u stvarnosti poljoprivrednicima je veoma teško da kontrolišu i podese stope primene njihovih rasipača. 10. efluenata iz silaže niti drugi otpad iz staja i domaćinstava. prljave vode. U ovoj zoni ne bi trebalo da se nađu ni skladišta stajnjaka. osoke. Sa poprečnom raspodelom kao osnovnom. Tradicionalni rasipači za čvrsti stajnjak imaju izuzetnu lošu uzdužnu raspodelu i često vrlo lošu poprečnu distribuciju.ili na sneg. Ravnomernost primene se obično izražava pomoću dva parametra. 10. Slika objašnjava razliku između uzdužne i poprečne raspopunih rasipača po njivi.

Rasipač za čvrsti i polu-čvrsti stajnjak. • Primeniti količinu đubriva koja je određena u planu đubrenja.Slika 10. Slika 10.14. 62 . Jednostepeni se prepoznaju po to- • Izabrati rasipač sa radnom širinom preko 6 m i izbegavati rasipače sa manje od 4–5m. tat međutim ne govori ništa o ravnomernosti primene sa stanovišta useva ili o upotrebi prevelike količine nutrijenata i pratećim opasnostima od ispiranja nutrijenata. Rasipač za čvrsti i polu-čvrsti stajnjak. Rasipač za čvrsti i polu-čvrsti stajnjak. Uzimajući u obzir sadržaj i oblik pojavljivanja azota i fosfora u različitim vrstama đubriva maksimalne stope primene u dosadašnjoj praksi su za: • Čvrsti. aplikuju stajnjak sa mnogo boljom preciznošću nego ranije. Da bi se minimiziralo prekomerno doziranje azota i fosfora a time i rizik od zagađenja podzemne i površinske vode. Za rasipače nosivosti veće od 6 tona. Tehnički aspekti 10. Ovo je dvostepeni rasipač sa dva vertikalna udarača i diskovima za rasipanje. Ovo je jednostepeni rasipač sa dva vertikalna udarača. Ovi rasipači se mogu podeliti u dve grupe: jednostepene i dvostepene rasipače.9. Ovo je jednostepeni rasipač sa dva horizontalna udarača. Danas usavršeni rasipači mogu biti opremljeni sistemima za kontrolu koji će pomoći po- Preporuke za primenu čvrstog stajnjaka Aspekti upravljanja ljoprivrednicima da nanose tj. na osnovu prethodno urađenih analiza zemljišta i stajnjaka • Pokušajte da izračunate stopu primene. Kontrola stope primene na njivama pokazuje da poljoprivrednici potcene stopu primene i često nanesu dvostruko veću stopu primene u odnosu na onu koja je navedena u planu đubrenja. na osnovu sopstvenih merenja i proverite rezultate sa stopom primene datom u planu đubrenja • Stvorite potrebne uslove za primenu stajnjaka pre setve • Čvrsti stajnjak bi trebalo da bude inkorporiran u zemljište odmah nakon primene • Jesenju primenu čvrstog stajnjaka treba vršiti samo na onim njivama koje su planirane za ozime useve. Proveriti rezultate dobijene od instituta ili organizacija za testiranje poljoprivredne mehanizacije. treba razmotriti upotrebu gusenica • Izabrati rasipač koji će usitnjavati stajnjak • Izabrati rasipač sa lančanim prenosnikom na hidraulični pogon • Izabrati rasipač koji ima prihvatljivu ravnomernost aplikacije. stajnjak 40 t/ha • Tečni stajnjak i osoka 30 t/ha Preporučene stope će biti određene na osnovu hemijske analize zemljišta i stajnjaka.2 Rasipači za čvrsti i polučvrsti stajnjak Najčešće korišćeni rasipači za čvrsti stajnjak su prikolice sa pokretnim podom koji se sastoji od lančanog transportera koji prenosi stajnjak ka zadnjem delu prikolice.12. preporučuje se ograničenje maksimalnih stopa primene.13. Slika 10. • Izabrati rasipač sa niskopritisnim gumama.

jedan za usitnjavanje. • Izabrati rasipač sa pumpom dovoljnog kapaciteta i zadovoljavajućom ravnomernošću rasturanja. Prednosti tehnike trakastog razastiranja je nizak nivo emisije azota i neprijatnih mirisa. pouzdano i tehnološki jeftino. Slika prikazuje tipičan rasipač za trakasto rasturanje osoke i urina. • Raspršivač sa radnom širinom od 12 m treba da ima rezer voar kapaciteta najmanje oko 15 m3.16. pomenuta tehnologija ima neke očigledne mane kao što je visok gubitak amonijaka što je posledica velike površine kontakta između vazduha tečnog stajnjaka i osoke koji potpomaže emisiju amonijaka i neprijatnih mirisa (slika 10. i osoke zbog toga što je tehnički nekomplikovano. fiksirana radna širina i mogućnost primene na usevima u fazi rasta. Tehnički aspekti • Izabrati rasipač sa uređajem za trakasto rasturanje i radnom širinom od 12 m. Takvi rasipači treba da imaju gume niskog pritiska.Slika 10. uvedena pre oko 15 godina kako bi se ispunili zahtevi za smanjenjem emisije amonijaka pri rukovanju stajskim đubrivom. na osnovu prethodno urađenih analiza zemljišta i stajnjaka • Pokušajte da izračunate stopu primene. • Stvorite potrebne uslove za primenu stajnjaka pre setve i u rastućim usevima. • Tečni stajnjak i osoka primenjeni na golom zemljištu bi trebalo da budu inkorporirani u zemljište odmah nakom primene ili istog dana • Jesenje rasturanje tečnog stajnjaka i osoke treba vršiti samo na onim njivama koje su planirane za ozime useve.4 Rasipači za površinsku primenu Površinska primena obuhvata metode kojima se stajnjak nanosi na površinu zemljišta. Međutim. na osnovu sopstvenih merenja i proverite rezultate sa stopom primene datom u planu đubrenja. 10. ili raspoređeno po celoj površini zemljišta – široko rasturanje ili u trakama – trakasto rasturanje. Slika 10.15.9. slab uticaj vetra. 10. Proveriti rezultate dobijene od instituta ili organizacija za testiranje poljoprivredne mehanizacije. Trakasto rasturanje je nova tehnika primene. jednim za površinsko a drugim za ubrizgavanje u zemljište. 63 . Rasipači mogu biti opremljeni sa dva tipa uređaja za rasipanje. Ova tehnika je sada sasvim pouzdana i predlaže se i preporučuje kroz PDPP u nekoliko zemalja EU. Rasipač osoke i urina sa pločom za raspršivanje. Preporuke za primenu tečnog stajnjaka i osoke me što se usitnjavanje i raspodela po stranama vrše u jednom uređaju. Nedostatak ove tehnike je da može biti osetljiva na blokadu creva prilikom rasturanja stajnjaka sa mnogo slame ili drugih krupnih delova. s obzirom da usevi mogu biti ozbiljno zagađeni tečnim stajnjakom i osokom. a drugi za raspodelu po stranama.3 Rasipači za tečni stajnjak osoku Većina rasipača za tečni stajnjak i osoku ima cilindrične ili eliptične rezervoare montirane na točkovima i opremljene pumpom za pražnjenje rezervoara.16). Široko rasturanje danas predstavlja tradicionalnu tehnologiju za primenu tečnog stajnjaka Aspekti upravljanja • Primeniti količinu đubriva koja je određena u planu đubrenja. Dvostepeni rasipači se prepoznaju po tome što koriste dva različita alata.17. Drugi nedostaci ovog metoda su da je osetjiv na vetar i nije pogodan za primenu u rastućim usevima i na pašnjacima.9. vidi sliku 10.

Rasipač osoke opremljen uređajem za plitko ubrizgavanje u otvorene brazde. 64 . Ova tehnologija povećava površinu kontakta između stajnjaka i zemljišta. Ovaj metod takođe minimizuje zagađenje trave stajnjakom i može da utiče na poboljšanje higijenskih uslova senaže. tokom 80tih u javnosti pojavili zahtevi za smanjenjem amonijačnih isparenja iz poljoprivredne proizvodnje.9. tehnologija ubrizgavanja je dalje razvijana i rezultovala je tehnologijom nazvanom plitko ubrizgavanje. zahteva veliki traktor i osetljivija je na nehomogen tečni stajnjak i osoku. Mana ove tehnologije je što je skupa. Tehnologija plitkog ubrizgavanja posebno je bila razvijena za primenu osoke na livade i travnate površine s obzirom da su one dobro mogle koristiti nutrijente iz tečnog stajnjaka i osoke. Slika 10.10. Ova tehnika nije pogodna za primenu na žitaricama zato što će oštećenje useva biti veliko.17.5 Rasipači za ubrizgavanje tečnog stajnjaka i osoke u zemljište Kada su se. što smanjuje emisiju amonijaka i neprijatnih mirisa.

bolesti. Oni se mogu akumulirati u lancima ishrane u okviru agrocenoze. Integrisana zaštita biljaka – predstavlja kombinaciju svih navedenih metoda. kao i na pravilnom rukovanju u uslovima rasta. br. Fizičko-mehaničke metode – mehaničko sakupljanje i uništavanje štetočina i korova. hlađenja ili sušenja zrna ili semena. a kroz njih mogu dospeti u ljudski organizam putem hrane i vode. putem zagrevanja.1. 101/05-law) 11. štetočina i korova 11. br. 65 Slika 11. u cilju poboljšanja karakteristika useva protiv štetočina. a takođe i nastoji da očuva njihovu ekološku ravnotežu u prirodi. Pesticidi su opasni za ljude ne samo tokom primene. za smanjivanje njihovog uticaja.Zaštita biljaka i upotreba pesticida Pesticidi za zaštitu biljaka od bolesti. podzemne vode i zemljište. štetočina i korova. Postojani pesticidi koji se sporo razlažu posebno su opasni za životnu sredinu. Hemijske metode – upotreba hemijskih jedinjenja sa jednom ili više aktivnih supstanci za suzbijanje biljnih bolesti. Agrotehničke metode – uzgajanje poljoprivrednih kultura pod optimalnim uslovima. korišćenjem znanja zasnovanih na biološkim karakteristikama štetočina. Neki pesticidi imaju fitotoksične efekte i mogu imati štetno dejstvo na vegetaciju koja raste izvan obrađivanih polja. stimulišu prirodnu otpornost biljaka protiv patogenih agenasa. bolesti i korova.1 Uvod Zaštita biljaka podrazumeva aktivnosti koje obuhvataju biološke i hemijske mere. štetočina i korova. ručno ili uz upotrebu odgovarajuće opreme. Zakon o zaštiti biljaka (Službeni list SRJ. koji podstiču brz rast i razvoj biljaka. 24/98. Rasipač pesticida 11. štetočina i korova mogu biti otrovni za ljude i životinje. 26/98 i Službeni list RS. zatim upotrebu karantina. kao i druge mere koje štite biljke od uzročnika bolesti.2 Metode koje se primenjuju za zaštitu gajenih biljaka od bolesti. bolesti i korova. PESTICIDI . kao i za regulisanje rasta biljaka. sprečavaju širenje štetnih organizama na poljima zasejanim usevima i umanjuju njihove štetne efekte na prinose i kvalitet useva. već mogu dospeti u ishranu preko biljaka koje su njima tretirane. ili umanjuju njihove štetne efekte. a takođe mogu zagađivati vodotoke.

uvozu i uzorkovanju pesticida i đubriva (Službeni list SRJ. Pesticidi ne smeju biti skladišteni zajedno sa pićem.5 Raspršivanje pesticida.11.6 Prskalice Farmer koji koristi prskalice treba da izvrši njihovu kontrolu na početku svake sezone. kako bi se izbegao rizik od zagađenja okoline. treba poštovati sledeće preporuke: • Dopunjavanje prskalica u polju: treba koristiti odvojeni rezervoar. Treba izvršiti proveru mehanizma i kalibraciju. Proizvode treba čuvati isključivo u originalnom pakovanju. Na etiketama proizvoda nalaze se uputstva za rukovanje praznom ambalažom. površinu i vreme raspršivanja. Neophodno je sakupiti sadržaj curenja iz oštećenih pakovanja u skladištu. 11. 11.4 Čuvanje i skladištenje pesticida Pesticidi će biti skladišteni u zaključanim prostorijama. Preporučljivo je izvršiti remont starih prskalica. Nakon završetka svake sezone. opremu za ispiranje rezervoara i sud za unošenje hemijskih supstanci • Uređaj protiv curenja. kao i od odgovarajućih tehnika raspršivanja na farmi. br. štetočina i korova. Treba proveriti da li je prskalica u dobrom stanju tokom zime ili u rano proleće. Izbor pesticida treba vršiti u zavisnosti od specifičnih bolesti. svaki korisnik treba dobro da se upozna sa informacijama koje se odnose na svaki pojedini proizvod. van domašaja dece i neovlašćenih osoba. pre upotrebe. a ne pumpu koja zahvata vodu iz jarka ili reke. Prilikom izbora određenog proizvoda. Zatim se 11. u cilju brže i lakše kontrole raspršivanja • Filtere za useve ili brizgaljke za veću brzinu i jačinu raspršivanja. treba koristiti odvojeni rezervoar. rezervoar sa odeljcima za brizgaljke i/ili montirani držač za kačenje brizgaljki • Opremu za podešavanje i kontrolu. vođenje zapisnika Prilikom upotrebe pesticida. tako da se ponovno punjenje i priprema odvijaju u polju. Koncentracija na mestu izlivanja/rasipanja od ? dm lako dostiže dozu po hektaru koja je 1000 puta veća od doza/ha koje se raspršuju na poljima. kako skladište ne bi bilo puno materija kojima je istekao rok upotrebe. 59/01) 11. Kada se dopunjavanje prskalica obavlja u polju. kao na primer: • Odvojeni rezervoar za ispiranje. potrebno je da se svaki farmer dobro upozna sa informacijama koje se odnose na sledeće: • Preporučene doze • Vreme raspršivanja ili faze rasta biljke • Period i vreme delovanja • Period između nanošenja i žetve • Primenu propisanih sigurnosnih mera • Prvu pomoć u hitnim slučajevima Farmer koji koristi pesticide treba da vodi beleške prilikom svake upotrebe.7 Siguran način punjenja prskalica Pod sigurnim mestom za punjenje i dopunjavanje prskalica podrazumeva se prostorija sa sigurnim temeljima i na bezbednoj udaljenosti od vodotoka i bunara. doze i vremenske uslove.3 Registracija i promet proizvodima za zaštitu biljaka Pravilnik o prometu. ili na drugoj sličnoj podlozi koja je prekrivena travom. koristeći nove tehnike. Dozvoljena je upotreba isključivo registrovanih proizvoda. kao i zamenu oštećenih brizgaljki. uvek treba izvršiti inventar. • Dopunjavanje prskalica na biološkoj podlozi: ponovno punjenje i priprema na farmi mogu se izvršiti na unapred pripremljenoj biološkoj podlozi. vrstu proizvoda. • Dopunjavanje prskalica na površini sa zbijenom zemljom. Potrebno je izmeriti zapreminu raspršene tečnosti. 66 . na farmi gde se može sakupiti proliveni sadržaj i voda za ispiranje. hranom i stočnom hranom. vezano za useve. Čak i manje prolivanje sadržaja pesticida – ukoliko se desi na neodgovarajućem terenu – predstavlja opasnost za zagađenje podzemnih voda. kako bi se zagađenje životne sredine svelo na najmanju moguću meru. Kako bi se bezbedno izvršilo dopunjavanje prskalica. kako bi se sprečilo da dođu u kontakt sa opasnim proizvodima. Skladište će biti zaštićeno od vatre. uz upotrebu rezervoara za sakupljanje tečnosti.

Preporučuje se sledeća minimalna bezbedna razdaljina. treba prekriti površinu materijalima koji imaju dobru moć apsorbovanja. • Dopunjavanje prskalica na ploči za ispiranje koja je povezana sa kontejnerom za tečni stajnjak.9 Bezbedna razdaljina u odnosu na vodotoke Kako bi se zaštitili vodotoci. treba izbegavati raspršivanje u blizini jaruga. ili odgovarajućim materijalima za specifične hemikalije. Ukoliko postoji opasnost od jakih kiša odmah nakon raspršivanja. Još je bolje ako se kontrolni sistem i prskalica mogu ispirati čak i kada je rezervoar napunjen. Na peskovitom tlu. Potrebno je održavati malu brzinu raspršivanja i ne vršiti raspršivanje tokom dana. drenažnih bunara. moguće je prekinuti ispuštanje mešavine. Ukoliko dođe do prolivanja mešavine. Potreba za održavanjem bezbedne razdaljine u cilju zaštite od prenošenja pesticida kroz zemljište često se može odrediti pre početka raspršivanja. Treba postaviti rezerovar sa vodom na prskalicu ili na traktor. potrebno je odmah obavestiti vlasnika poseda ili osobe koje imaju pravo korišćenja.ova mešavina raspršuje u odgovarajućem periodu na poljima zasejanim usevima. bilo bi uputno imati lopteni ventil na usisnom crevu. 12 metara od bunara za vodu za piće. Treba dopremiti vodu za ispiranje do dela polja gde je započeto raspršivanje. sa malim sadržajem humusa. specijalna oprema sa crevima. • Ukoliko nije na raspolaganju ni jedna od navedenih opcija. 11. što je pre moguće. jezerima ili rečnim tokovima. Ova opcija nije tako dobra kao kada se vrši na površini sa zbijenom zemljom. doziranje. Nakon ispiranja rezervoara. Najpre je potrebno isprati rezervoar prskalice. reka. u cilju smanjivanja rizika od zagađivanja površinskih otpadnih voda prilikom raspršivanja: 1 metar od bunara i jaraka. bunara. Prenošenje kroz zemljište 11. ili na druga odgovarajuća polja. ili vremenski uslovi ne dozvoljavaju kontinuirano raspršivanje. Otpad treba pripremiti za uništavanje. Ova opcija je pogodna samo ukoliko postoji odgovarajući površinski sloj zemljišta i ukoliko ne postoji drenaža zemljišta. Neka zemljišta od ilovače koja imaju pogodnu strukturu takođe mogu omogućiti prenošenje pesticida kroz tlo. kao i lokalnu upravu.8 Višak mešavine za raspršivanje i čišćenje prskalica Ostatak mešavina se može razblažiti i raspršiti u malim dozama na useve koji se obrađuju. rečnih tokova i izvora. Raspršivanje treba vršiti po vremenu bez vetra. Raznošenje vetrom Prilikom raspršivanja u blizini vodotoka. tako da se može izvršiti ispiranje rezervoara i kontrolnog sistema čistom vodom. mora biti određena bezbedna razdaljina u odnosu na brzinu vetra. 6 metara od jezera i vodotoka. Ukoliko je prskalica van upotrebe. prskalicu i tip brizgaljki koje se koriste. kada je visoka temperatura i suv vazduh. Ukoliko su voda ili zemljište kontaminirani pesticidima. okolni eko-sistem i drugi usevi. ustava itd. sa rezervoarom za sakupljanje. Na ovaj način. direktno u polju. Što je veći nagib zemljišta ka otvorenim jarugama. veća je opasnost od prenošenja pesticida nego u glinastom tlu. Pritom se može povezati i Bezbedna razdaljina ima ulogu tampon zone protiv površinskih otpadnih voda i prenošenja pesticida kroz zemljište. kao što je fini pesak ili piljevina. Treba sakupiti sve praškaste ili zrnaste materije i ukloniti 10 cm površinskog sloja zemljišta sa površine na kojoj je došlo do izlivanja. jezera. Voda za ispiranje ne sme dovesti do zagađenja drenažnih sistema. on može biti napunjen vodom za pranje opreme za raspršivanje sa spoljne strane. Nikada ne treba voziti brzinom većom od 8 km/h i treba na67 . temperaturu. treba poštovati bezbednu razdaljinu kako bi se izbeglo da pesticidi dospeju u vodu. u polju. uzima se da rezervoar treba da sadrži 10 procenata zapremine rezervoara prskalice. postoji mogućnost korišćenja površine prekrivene travom na farmi. Mala količina vode za ispiranje neće uticati na efikasnost raspršivanja. a da se pritom nastavi čišćenje prskalice i kontrolne opreme. potrebna je veća bezbedna razdaljina. Kao standardna razmera. pa je potrebno sačekati bolje vremenske uslove.

Vodu korištenu za ispiranje sipati u rezervoar prskalice. Preporučuje se da uputstva treba pročitati više puta. Treba imati na umu da pravac vetra određuje u kom pracu treba odrediti bezbednu razdaljinu unutar površine koja se zaprašuje. Pojedine prskalice su opremljene kantama za pražnjenje i sistemima za ispiranje koji olakšavaju ispiranje. Preporuke: • Pesticide čuvati na sigurnom mestu. U uslovima pojačanog vetra. 63/01) Pre otvaranja pakovanja. ponovljenim razblaživanjem mešavine sa vodom • Održavati preporučenu razdaljinu od vodotoka u odnosu na prodiranje kroz zemlju i raznošenje vetrom • Izbegavati raspršivanje kada je prognozirana kiša • Prilikom raspršivanja. kada je obično manja brzina vetra. raspršivanje vršiti rano ujutru ili kasno uveče • Uvek upotrebljavati zaštitnu opremu 11. Pre otvaranja pakovanja ili kontejnera. uvek treba pročitati sadržaj etikete i deklaraciju. kada nisu u upotrebi • Vršiti individualnu kontrolu prskalica jedanput godišnje • Puniti i dopunjavati prskalicu na tlu koje je biološki aktivno. odvojene kasete u radionici. Treba kontinuirano vršiti inspekciju i čišćenje zaštitne opreme. kako bi se utvrdilo da li postoje posebni rizici i da li je neophodna upotreba zaštitne odeće. može se dodati nekoliko kapi sredstva za sprečavanje stvaranja pene u vodu za ispiranje. 68 . pri čemu treba koristiti najnižu brzinu i najniži nivo raspršivanja • Ukoliko je moguće. umesto na šljunku u dvorištu farme • Čistiti prskalicu u polju. Treba upamtiti da je opasno mešati ostatke mešavina za rasprši-vanje sa drugim hemikalijama – raspršivanje ostataka na poljima može nepovoljno uticati na useve. Kako bi se izbeglo stvaranje pene. ili u odgovarajućoj prostoriji. van domašaja. Šta činiti sa ambalažom? Praksa u nekim zemljama Evropske unije je sledeća: pažljivo očišćeni plastični kontejneri sa kojih je uklonjen zatvarač mogu biti reciklirani. 11. Najbolje je očistiti rezervoare odmah nakon raspršivanja.10 Odlaganje kontejnera sa agro-hemijskim sadržajem Pravilnik o vrstama ambalaže za pesticide i đubriva i o uništavanju pesticida i đubriva (Službeni list SRJ. ispiranje zaštitinih rukavica spolja i iznutra. Ukoliko je radna odeća isprskana sadržajem pesticida. treba obratiti posebnu pažnju ako se obavlja na terenima sa nagibom. treba se istuširati. potrebno je pročitati uputstva za upotrebu koja se nalaze na etiketi. kao i zamenu filtera na zaštitnim maskama za lice. ne teba vršiti raspršivanje. treba je potopiti u vodi pre pranja u mašini za pranje veša. Ambalažu za transport i spoljašnju ambalažu koje nisu došle u kontakt sa pesticidima treba reciklirati pod oznakom „papir“ ili „karton“. Preporučuje se da svu sigurnosnu opremu i odeću treba odlagati u posebne. plastična ambalaža za transport i druga spoljašnja ambalaža koja nije očišćena klasifikuje se kao opasni otpad i mora biti uništena. Nakon zaprašivanja. kako bi se što više ostataka tečnosti ispraznilo u prskalicu. 35/99) Pravilnik o metodama ispitivanja pesticida (Službeni list SRJ. Nakon toga. Potrebno je očistiti ambalažu najmanje tri puta. kako bi se mogla sipati voda za ispiranje direktno u prskalicu. Zatim se takva ambalaža može reciklirati pod oznakom „otpad za spaljivanje“. br. Neophodno je poštovati sva uputstva i sigurnosne mere.stojati da se raspršivanje izvodi ujutru ili uveče. Papirna i kartonska ambalaža za pesticide može se pažljivo protresti nakon pražnjenja.11 Mere zaštite na radu Farmeri mogu dobiti informacije koje se odnose na mere zaštite na radu u okviru obaveznih kurseva obuke. treba isprati ambalažu najmanje tri puta. u kontejnerima sa oznakom „ostala plastična ambalaža“. Potrebno je nabaviti i upotrebljavati sva pojedinačna zaštitna sredstva. kao i zaštitnu odeću. br. Papirni omoti. u cilju uštede energije. Neophodno je slediti uputstva proizvođača. Zaštitna oprema se ne sme odlagati u prostorijama za skladištenje hemijskih materija koje se nalaze pod ključem. neposredno nakon pražnjenja.

biodiverziteta kao i zemljišta. Pošto su ekosistemi i predeli osnova za biodiverzitet. važno je sačuvati ih da bi obezbedili održivi razvoj. aktivnosti hidromelioracije. između samih vrsta. eksploataciju vode. vode i vazduha. očigledno je da očuvanje raznovrsnosti nije trivijalan zadatak. Promene u funkcionisanju ekosistema su rezultat poljoprivrednih aktivnosti (između ostalog) i promena u fizičkim procesima usled 69 Poljoprivredne aktivnosti ne donose samo korist i napredak za društvo. vazduha i zemljišta. Intenziviranje aktivnosti u poljoprivredi obuhvata razvoj snažne i geografski specijalizovane zemljoradnje. lov i ribolov) • Uvođenje alohtonih vrsta. oticanje i izlučivanje viška đubriva i pesticida. klimatske promene. Zbog toga društvo ima nameru da očuva prirodne predele i zaštiti prirodna staništa. Prvobitna vegetacija je često bila uklanjana za dobijanje površina za planinske pašnjake ili za nizijsko obradivo zemljište. dovođenje u opasnost ekosistema vodeći do njihovog gubitka i degradacije. šibljem. 12. U tom cilju država mora da donese odgovarajuće propise i da ratifikuje međunarodne konvencije. već isto toliko i zagađenje. Sa lokalnog stanovišta. između predela i ekosistema. Poljoprivredno zemljište u Srbiji zauzima 65 % ukupne teritorije. pojava invazivnih vrsta • Direktno ili indirektno zagađenje vode.1 Biološka i predeona raznovrsnost Izraz biodiverzitet se koristi da opiše složenu raznovrsnost živog sveta koja opisuje osobine ove planete. spaljivanje prvobitne vegetacije. stepskom vegetacijom i močvarama. ali za njih to nije uvek lako da razumeju. S obzirom na širinu karaktera termina. vodeći do promena predela.) • Rascepkanost (komadanje) prirodnih eko-sistema • Prekomerno iskorišćavanje vrsta (skupljanje. seča šuma. Močvare su isušene i stepe su navodnjavane za poljoprivredne useve. urbanizacija. itd. seču šuma za obezbeđenje novih obradivih površina. prouzrokujući nestajanje mnogih biljnih i životinjskih vrsta. prekomerna ispaša stoke na pojedinim prostorima. sečenje. koje su obično povezane sa poljoprivrednim područjima. veštačke akumulacije voda. s’ obzirom da se neka pravila doživljavaju kao smetnja u njegovoj poljoprivrednoj proizvodnji. PREDEO I PRIRODNA STANIŠTA . Poljoprivredna proizvodnja često utiče ne samo na proizvodne površine nego i na okolno stanište. Glavni razlozi degradacije biodiverziteta u Srbiji su: • Celokupno pogoršanje prirodnih staništa (povećanje obradivih površina. Ove aktivnosti su značajno usporene. kroz. naročito u planinama. To obuhvata razlike između jedinki unutar vrste (na niovu gena). npr. ali preostala prirodna vegetacija je još uvek u opasnosti od prekomerne ispaše stoke. zemljoradni- 12. Upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom ima ključni uticaj na stanje biodiverziteta.Unapređenje predela i zaštita prirodnih staništa kroz upravljanje procesima koji su pod uticajem poljoprivredne proizvodnje ci imaju ključnu ulogu da primene predložene mere. iscrpljivanje prirodnih bogatstava. koja je prvobitno bila prekrivena šumom.

obale rečica i veštačka jezera (ili ribnjaci) mogu se uvek koristiti kao stanište za različiti divlji svet. obnavljanje i unapređivanje u slučaju narušenosti. Zabranjeno je uništavati. vode i energije kroz sistem. Promene u biljnom prekrivaču utiču takođe na hidrološku ravnotežu uzrokujući povećanje saliniteta gornje granice podzemne vode koja utiče u početku na ostatke vegetacije u nižim koritima doline.Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. Član 27: Zabranjeno je uznemiravati. zlostavljati. Ovaj strateški pristup može biti ostvaren u malim koracima od strane svakog zemljoradnika na njegovoj farmi donoseći značajno poboljšanje ekosistema i biodiverziteta u kratkoročnom i dugoročnom periodu. livade i pašnjaci. kao i usled promena u brojnosti vrsta koje učestvuju u kretanju hranljivih materija. 70 . njihovih zajednica i staništa. ili se isti usevi sade na duži vremenski period bez rotacije. • Žetvu sprovoditi od sredine polja ka ivicama i obezbediti kombajne žetelice sa opremom za alarmiranje životinja • Sačuvati prirodne pašnjake od prekomerne ispaše i izbegavati česta oranja čak i kada neki delovi pašnjaka ne budu izorani • Ne dozvoliti prevelike ispaše i održavati optimalnu ravnotežu između veličine stada i dostupnog kapaciteta zemlje i uslova • Raznolikost useva koji obezbeđuje stanište za životinje • Ne paliti suvu travu ili ostatke slame. Ovi štetni uticaji se mogu usporiti korišćenjem odgovarajućih planova zamene sejanja useva odnosno. RS br. spasiti i sačuvati usamljeno grmlje i šiblje u polju. korišćenje bioloških resursa. plodoreda. močvare. ozleđivati i uništavati divlju faunu i razarati njena staništa. crpeći hranljive materije iz zemljišta. uz obezbeđivanje njihove održivosti. Zemljište je često ostavljeno nepokriveno. vegetacija koja se nalazi na padinama je sve više ugrožena. Biodiverzitet i biološki resursi štite se i koriste na način koji omogućava njihov opstanak. Delovi farmi koji nisu korišćeni za gajenje useva kao što su ivičnjaci. Preporuke za „biodiverzitet prijateljske“ aktivnosti su sledeće: • Voditi računa da zemljište ima dovoljno organskih materija neophodnih za opstanak biljaka • Rastresita zemlja je pogodna za opstanak biljaka. gl. smanjivati nabijanje zemlje izbegavajući rano oranje vlažne zemlje • Izbegavati čestu i redovnu upotrebu opreme za oranje sa sečivom koja bi mogla povrediti ili ubiti organizme u zemljuštu • Kositi što je kasnije moguće. ili koristiti mehaničke uređaje da bi se životinje uplašile i pobegle kako bi izbegle da budu povređene ili ubijene • Organizovati fizičke granice između polja u formi linije žbunja. kidati ili na drugi način pustošiti divlju floru. 135/2004) Član 26: Očuvanje biosfere obuhvata zaštitu organizama. kanali za odvodnjavanje. zato. ali sa povećanjem gornje granice podzemne vode. genetički modifikovanih organizama i biotehnologije vrši se na osnovu ovog zakona i posebnog zakona. odnosno uništavati i razarati njena staništa. Odgovarajući zemljišni pokrivač obezbeđuje samoobnavljanje zemljišta i štiti ga od erozije. raznovrsnost. kao i obaveza preuzetih međunarodnim ugovorima. Zaštita biodiverziteta. izloženo bez vegetacije na duži vremenski period. promene zemljinog prekrivača. Koraci u strategiji zaštite biodiverziteta i predela uključuju: • Identifikaciju ugrožavajućih procesa • Identifikaciju vrsta za koje se smatra da su izložene riziku kao rezultat te ugroženosti • Rangiranje vrsta prema njihovoj osetljivosti na pomenute ugroženosti • Određivanje veličine zahtevanog odgovora za umanjivanje ugroženosti do nivoa gde će zaštititi najosetljivije vrste. dr veća i trave. uključujući i očuvanje prirodnih procesa i prirodne ravnoteže unutar ekosistema. pogotovu ako je to voće ili bobice vrsta koje snabdevaju divlji svet hranom i skloništem.

u zemljištu. Odnošenje i gubitak površinskog sloja zemlje uglavnom vetrom ili vodom. POGLAVLJE 10 AMONIJAK NH3. Transformacija pomoću mikroorganizama iz organskih jedinjenja u neorganska jedinjenja. Jedinica mere koja se koristi za upoređivanje ili sabiranje broja životinja različitih vrsta ili kategorija. Metoda primene za organska i mineralna đubriva kojom se đubriva rasturaju po površini zemljišta. Laboratorijsko ispitivanje služi za merenje količine rastvorenog kiseonika koji se potroši pri hemijskoj i biološkoj reakciji na temperaturi od 20C° u određenom vremenskom periodu. Ekvivalenti su definisani količinom potrebne stočne hrane (ili količinom izlučenih nutrijenata). etičke i ekonomske mere da bi se ostvarila poljoprivredna proiz vodnja koja podržava dugoročni raz voj poljoprivrede POGLAVLJE 9 ZASTUPLJENOST GRLA USLOVNO GRLO Zastupljenost grla je broj koji određuje koliko uslovnih grla (UG) može da bude po hek taru obradivog zemljišta po farmi ili na određenom području. Metoda za primenu uglavnom mineralnih đubriva lokalno i na većoj dubini od semena useva. vodu i biljke. Prenošenje zagađivača. EUTROFIKACIJA EROZIJA ZEMLJIŠTA POVRŠINSKE VODE RAMSAR MOČVARE POGLAVLJE 8 LOKALNO ĐUBRENJE ORGANSKA ĐUBRIVA MINERALNA ĐUBRIVA POVRŠINSKA PRIMENA ODRŽIVA POLJOPRIVREDNA PRAKSA. spremištima za đubrivo. Nanošenje stajnjaka i đubriva pri korišćenju različitih metoda. konstantno ili povremeno prekrivena vodom. Na ovaj način dolazi do gubitka fosfora iz zemljišta koji odlazi u površinske vode. npr. Proces pri kom se neorganske forme nutrijenata u biljkama pretvaraju u mikroorganizme koje biljke ne mogu privremeno koristiti. amonijaka iz atmosfere na zemljinu koru. npr. Odnos nutrienata može biti prikazan kao uvoz/iz voz u odnosu na nutrijente koji su uneseni i iz vezeni sa farme. socijalne. Đubriva koja sadrže značajnu količinu organske materije biljnog i životinjskog porekla. samim tim na zemljište. Voda koja teče u tokovima i rekama i u prirodnim jezerima. Razastiranje. Područja koja su potpuno ili delimično. PRIMENA 71 REČNIK POJMOVA . Međunarodna konvencija o močvarnim zemljištima koja je potpisana u Ramsaru u Indiji 1971. močvarne šume. što rezultuje trošenjem kiseonika u akvatičnim ekosistemima i gubitkom biodiverziteta. bare. Proces zasićenja nutrijentima u vodi i povremeno zemljištu. npr. močvarama i rezer voarima koje su izgradili ljudi. Poređenje uzetih odnosno izbačenih i preuzetih nutrijenata u biljkama. plićaci na obalama mora. zaštitne. tehničke. To je anaerobni proces do koga dolazi u zemljištu i spremištima za đubrivo i prilikom primene nekih od metoda nakon perioda nitrifikacije.POGLAVLJE 2 DENITRIFIKACIJA Transformisanje nitrata u azotne ok side i azotni gas obično putem bak terija. Đubriva koja su sastavljena samo od mineralnih supstanci i koja sadrže elemente neorganskih formi. je gas koji se izdvaja iz uree (urinska kiselina) koji izbacuju domaće životinje (živina) koji sudeluje u acidifikaciji i obogaćivanju nitrogenom osetljivih ekosistema. sa ciljem da se zaštite ugrožene i biološki značajne močvare. Održiva poljoprivredna prak sa predstavlja skup ak tivnosti koje kombinuju biološke. ZAMULJIVANJE IMOBILIZACIJA MINERALIZACIJA ODNOS (BILANS) NUTRIENATA POGLAVLJE 3 BPK (BOD) Biološka potreba za kiseonikom je mera potencijala zagađivanja u vodnim telima i organskom otpadu.

Sud za skladištenje polutečnih i tečnih delova. koza i zečeva. Stajnjak iz staja koji ne može da se ispumpa ili slaže na hrpu. uglavnom N (azot). DUBOKA PROSTIRKA PRLJAVA VODA OSOKA FECES SKLADIŠTE ZA STAJNJAK PRIRODNA KORA EFIKASNOST NUTRIENATA POLUČVRSTI STAJNJAK TEČNI STAJNJAK ČVRSTI STAJNJAK ŠIRINA RASTURANJA REZERVOAR URIN POGLAVLJE 11 EKOSISTEM BIOLOŠKI DIVERZITET Manje ili više definisan prostor za žive organizme i njihovo okruženje. Pod je nagnut prema otvorenoj strani gde se u žleb sakuplja oced iz čvrstog stajnjaka i skladišti posebno. od pranja pomoćnih prostorija i prostorija za mleko. prljave vode. koja se sakuplja iz van jasala. Obično je pravougaonog ili četvrtastog oblika. pilotina. Obično se koristi slama. šume ili jezera. Jama. Stajnjak sa procentom suve materije od 1 do 10%. npr. Sr tajnjak koji proiz vode domaće životinje koji ne može da se ispumpava ali može da se skladišti na hrpe. seckane stabljike. pored odvoda za đubrivo. SLIVOVI SALINIIZACIJA 72 . naročito goveđeg stajnjaka. Prljava voda je ona koja je zagađena fecesom. pregrada za životinje pre muže. između pojedinih vrsta. Materijal koji se postavlja po podnim površinama prostorija u kojima borave životinje zbog udobnosti za životinje i radi apsorbovanja vlage.KOLIČINA ĐUBRIVA VREME PRIMENE PROSTIRKA Obično se odnosi na masu (za stajnjak tone đubriva po kubičnom metru m3 a za mineralna đubriva u kg) po jedinici površine u hek tarima. treset. obzidan sa tri strane zidovima od betona ili dasaka sa betonskim podom. između predela i ekosistema. obično pomešan sa delom prostirke i određenom količinom vode. Se obično izražava u procentima i objašnjava koliko je od ukupnog unosa. Povišen sadržaj soli u zemljištu u suvim područjima sa malo padavina i koja su vezana za navodnjavanje. P (fosfor) i K (kalijum) iskorišćeno za useve i stočnu proiz vodnju. fecesa. Feces i urin pomešan sa velikom količinom materjala za prostirku koji se koristi u različitim vrstama smeštaja za sve vrste domaćih životinja i živinu. Mešavina je fecesa i urina koji proiz vode domaće životinje u stajama. koji može da se ispumpava. ostacima hraniva. urina i osoke. Širina rasturanja jednim prolaskom rasipača za stajnjak ili mineralna đubriva. odvojena od okolnih područja grebenom ili naslagama zemlje. Vreme razastiranja. pesak. Zavisno od stepena razdvajanja čvrstog od tečnog dela stajnjaka razlikujemo stajnjak sa većom količinom tečnih ili čvrstih sastojaka. skladištenja stajnjaka i tretmana. urinom. Skladište za čvrsti. To obuhvata razlike među pojedincima unutar vrsta. konja. Ova vrsta podrazumeva stajnjak i urin od goveda. močvare. strugotine. Vlaknasti plutajući sloj koji se stvara na površini uskladištenog tečnog stajnjaka. Gumeni i plastični madraci takođe mogu da se koriste kao podloga za ležanje. Čvrsti otpad ili neprovareni material koji izbacuju životinje. polučvrsti i tečni stajnjak. Područja u kojima se sliva voda od kiša kroz useke i reke do mora ili do jezera. prostirke i vode. Ne postoje specifični uslovi koji označavaju različite vrste tečnih stajnjaka ali njihove karak teristike se razlikuju prema količini i odnosu urina. Otpadna materija koja se kroz kr votok preko bubrega oslobađa kao tečnost. Obično se odnosi na sezonu ili mesec kad se vrši primena na zemljište. Izraz koji opisuje komplek sne žive vrste koje karak terišu našu planetu. živine. ovaca. svinja. Postoje različite vrste čvrstog stajnjaka u zavisnosti od smeštaja životinja.