Pravila dobre poljoprivredne prakse (PDPP) Učesnici u izradi PDPP

Rad na kreiranju Pravila dobre poljoprivredne prakse za upravljanje stajnjakom iz poljoprivrede i organskim đubrivom u Srbiji je proizvod zajedničkog rada NIRAS AB, Stokholm, Švedska i Halifax Consulting, Beograd, Srbija. Odgovoran za rukovođenje projektom: gdin Niklas Bergman iz NIRAS-a, vođa tima Göran Carlson, konsultant angažovan od strane NIRAS-a. Projektni tim je činilo 6 srpskih stručnjaka i menadžer projekta. Profesor Božo Dalmacija Profesor Snežana Đorđević Emilijan Mohora Nevena Čolić Srđan Rončević Dr vet. med. Rade Milčić Novosadski univerzitet Prirodno-matematički fakultet Beogradski Univerzitet Poljoprivredni Fakultet Ministarstvo za zaštititu životne sredine Republika Italija Miteco Novosadski univerzitet Prirodno-matematički fakultet Poljoprivredna škola Šabac, profesor

PDPP je predstavljen kroz sledeća poglavlja sa odgovornim osobama kako sledi: Poglavlje Tokovi nutrijenata Očuvanje vodnih resursa i njihovo korišćenje Izvori negativnog uticaja poljoprivredne proizvodnje na životnu sredinu Propisi na snazi i u planu iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine Sistemi poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji Poljoprivredno planiranje Ratarstvo Stočarstvo Rukovanje i upotreba stočnog đubriva i organskog otpada Zaštita bilja i upotreba pesticida Poboljšanje pejzaža i zaštita prirodnih staništa putem upravljanja procesima koji su pod uticajem poljoprivredne proizvodnje Odgovorni ekspert Göran Carlson Srđan Rončević i prof. Božo Dalmacija Nevena Čolić i Emilijan Mohora Emilijan Mohora Nevena Čolić i Emilijan Mohora Göran Carlson Prof. Snežana Đorđević Dr vet. med. Rade Milčić Göran Carlson i prof. Božo Dalmacija Niklas Bergman Nevena Čolić i Emilijan Mohora 1

Aktivnosti Logistička podrška Prevod

Odgovorni Sonja Babić / David Lythgoe /Jelena Pribojan, Halifax Consulting Ksenija Punta / Nevena Čolić

Podršku projektu u Srbiji su pružili: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Pomoćnik Ministra Sektor za razvoj sel a, koordinator projekta DREPR Jedinica za implementaciju projekta DREPR (PIU) Sektor za razvoj sela Odsek za organsku proizvodnju Odsek za poljoprivredne resurse Odsek za poljoprivredno zemljište Uprava za veterinu Uprava za zaštitu bilja Republička direkcija za vode Ministarstvo za zaštitu životne sredine Institut za stočarstvo, Beograd Opština Vrbas Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj AP Vojvodine Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu Odgovorni Dr Suzana Đorđević Milošević Aleksandar Bogunović Nenad Brkić, Danijela Ilić, Aleksandar Repček, Vladislav Samardžić, Uroš Božanić, Slobodan Đuričković, Nenad Gvozdenović Sanja Prodanović Lidija Aćimović, Jelena Milovanović, Vera Apostolović Zoran Knežević Snežana Rakita Olivera Čeperković, Bradić Slobodan, Jelena Šćepanović, Siniša Kotur, Slavica Nikolić Biljana Đurišić Olivera Grozdić Tanja Petrović, Snežana Raković Čedomir Radović, Zorica Nešić, Miloš Lukić, Milan Blažić Tomislav Đivuljskij Nada Lazić Prof. dr Natalija Bogdanov

2

G. Göran Carlson ima bogato iskustvo iz oblasti poljoprivredne mehanizacije a posebno je specijalizovan za istraživanja, ispitivanja i prenošenja znanja koje se odnosi na đubriva. Ova oblast podrazumeva metode i tehnologije rukovanja i raspršivanja đubriva životinjskog i ljudskog porekla što uključuje primenu i nadzor raznih tehnologija i njihov uticaj na okolinu. Angažovanje g. Carlsona na mnogobrojnim projektima u Švedskoj kao i u inostranstvu je dodatno unapredilo njegovo znanje u pogledu razvoja, trendova i tradicije u poljoprivredi i kreiranju poljoprivrednih priručnika u mnogim zemljama. G. Niklas Bergman je stručnjak za menadžment u poljoprivredi i zaštiti životne sredine. On je iskusan ekspert iz oblasti za proizvodnju useva, stočne hrane i mleka, sa bogatim praktičnim iskustvom koje je stekao u regionu St. Petersburga, kao i vođenjem sopstvene farme severno od Stokholma. Do sada je bio veoma uspešan u radu i primeni praktičnih saveta za farmere u istočnoj Evropi održao je niz predavanja na mnogim međunarodnim konferencijama koje se odnose na najnovija istraživanja o oticanju hranljivih sastojaka u Baltičko more. Radio je zajedno sa lokalnim ruskim i finskim timom na pripremi ruskog kodeksa dobre poljoprivredne prakse u 2005–2006. godini. G. Bergman je magistar iz oblasti za proizvodnju useva, patologiju i hranljive sastojke biljaka i menadžmenta za zaštitu životne sredine. Dr Božo Dalmacija je profesor na fakultetu za nauku i matematiku Univerziteta u Novom Sadu i direktor odseka za hemiju sa 25-godišnjim iskustvom u oblasti zaštite životne sredine od štetnog uticaja hemikalija. Njegova naučna istraživanja i elaborati se delom odnose na uklanjanje pesticida iz vode upotrebom bioaktivnog ugljenika. Takođe ima veliko iskustvo u pripremi i recenziji pravilnika i njihovo usklađivanje sa standardima EU (npr. IPPC). Tokom dugogodišnjeg iskustva postao je u nadležnim upravama i industriji ugledan savetnik za razvoj i primenu zakona i pravilinika koji se odnose na zaštitu voda i vodenih tokova. Dr Srđan Rončević je asistent na fakultetu za nauku Univerziteta u Novom Sadu, odsek za hemiju. Njegov rad obuhvata predavanja, istraživanja i angažovanje na projektima koji se bave kvalitetom vode (prerada voda za piće i njena analiza, prerada otpadnih voda i njihova analiza, ambijentalna voda i nadzor kvaliteta sedimenata, uspostavljanje bioravnoteže u zagađenim

vodama i zemljištu). Član je međunarodne asocijacije IWA (International Water Association), jugoslovenskog društva za zaštitu voda, srpskog društva hemičara, društva za tehnologiju i sanitarni inženjering voda. Od 1999. je jedan od organizatora tradicionalne radionice o vodama koja se održava na fakultetu za primenu nauke i matematiku. Dr Rončević je do sada bio autor i saradnik na više od 50 publikacija i 20 projekata. Dr Snežana Đorđević je profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Stručnjak je za enzimologiju tla i uticaj mineralnih i organskih đubriva na kvalitet zemljišta. Njena naučna istraživanja se odnose na upotrebu biođubriva u poljoprivrednoj proizvodnji, korišćenje inokulacije mikroorganizama u tretmanu đubriva, uticaj đubriva na mikrobiološke procese u zemljištu, uticaj režima đubrenja na vezivanje azota u zemljištu, i dr. Dr Đorđević je takođe član stručnog tima kome je odobren patent za upotrebu mikrobiološkog đubriva u komercijalne svrhe. Ona je takođe dala značajan doprinos u unapređenju poljoprivredne proizvodnje hrane koja ne zagađuje životnu sredinu. Ing. Nevena Čolić je inženjer za zaštitu životne sredine sa iskustvom u rukovođenju projektima zasnovanIm na konsultantskim uslugama u oblasti zaštite životne sredine. Gosp. Čolić je stručnjak za ispitivanje kvaliteta voda, upravljanje čvrstim otpadom, ispitivanje štetnih uticaja na okolinu (EIA), a takođe ima veliko iskustvo u implementaciji i koordinaciji projekata i usklađivanju odgovarajućih pravila i zakona sa pravilima EU na osnovu poznavnja pravila EU za zaštitu životne sredine. Ing. Emilijan Mohora je stručnjak za tretman otpadnih voda i zaštitu životne sredine u delu koji se odnosi na nadziranje kvaliteta vode i procenu štetnih uticaja sa dugogodišnjim iskustvom u upravljanju projektima. Njegovo iskustvo se pokazalo dragoceno u nizu novijih projekata koji se odnose na izradu lokalnih akcionih planova za zaštitu životne sredine i korišćenje čiste i prečišćene vode u Srbiji. On je takođe vrstan stručnjak u angažovanju zainteresovanih strana na pružanju konsultantskih usluga u podizanju svesti. Trenutno radi na podizanju nivoa poslovanja kompanija putem tehničke podrške i treninga u sektorima za otpadne vode, upravljanje čvrstim otpadom i uštedu energije usme3

radeći na suzbijanju steriliteta na individulanim farmama kooperanata šabačke mlekare kao i kroz edukativne i druge aktivnosti koje je sprovodio na farmama širom Srbije. 4 . Bogato iskustvo je stekao radeći u Institutu za stočarstvo. je doktor veterinarske medicine i profesor u Poljoprivrednoj školi u Šapcu sa više od 20 godina prakse u stočarstvu. Zrenjanin. zatim rukovođenjem na farmama za tov junadi i prasadi i uzgoj kunića „Banatski Brestovac“–PIK Tamiš. Dr Rade Milčić. očuvanju i zaštiti zdravlja životinja na farmi goveda i svinja Servo Mihalj Zlatica.renog na redukovanje emisije gasova staklenih bašti.

imaju za cilj da uvedu jednu novu i ekološki prihvatljivu praksu među poljoprivrednicima u Srbiji. Preporuke u ovom PDPP se uglavnom odnose na uobičajene aktivnosti koje bi trebalo da se sprovode na drugačiji način ili drugačijim redosledom. Postoji neopravdano uverenje da će upotreba nove mehanizacije i opreme rešiti sve probleme. PDPP je skup preporuka koje bi trebalo primeniti u cilju uvećanja finansijske koristi usled korišćenja resursa na efikasan i ekonomičan način. žitarice. Zakonodavstvo takođe propisuje mere kontrole. Predložene mere zasnivaju se na postojećoj regulativi u Srbiji i onoj u proceduri usvajanja i pripreme. Predložene aktivnosti u ovom PDPP će doprineti većoj efikasnosti nutrijenata što će povećati prinose sa istim količinama nutrijenata omogućiti poljoprivrednicima da smanje kupovinu veštačkih đubriva PDPP će takođe sadržati mere za obezbeđenje visokog nivoa kvaliteta proizvoda predlažući načine za poboljšanje zdravlja životinja minimizirajući rizik od zagađenja teškim metalima i pesticidima. Predloženi PDPP za Srbiju je takođe rađen po ugledu na postojeće PDPP iz drugih zemalja Evropske unije. a koje nemaju direktnu vezu sa dodatnim investicionim ulaganjima.Ciljevi i ciljna grupa Pravila dobre poljoprivredne prakse (PDPP) za upravljanje otpadom iz poljoprivrede i organskim otpadom u Srbiji. U zemljama EU poljoprivredna proizvodnja je regulisana prilično strogim zakonima zaštite životne sredine kao što je Nitratna direktiva 91/676/EEC. PDPP u Srbiji će biti na dobrovoljnoj osnovi za poljoprivrednike. a prema ovom kriterijumu ciljna grupa su gazdinstva površine od 3–10 ha koja se redovno obrađuju. Direktiva o staništima 92/43/ EEC. povrće. Drugi kriterijum se odnosi na površine obradivog zemljišta. PDPP bi trebalo da malim poljoprivrednim gazdinstvima/farmama pruži savete za upravljanje gazdinstvima. Okvirna direktiva o vodama 2000/60/EEC. tovne svinje i nerastove. Farma svinja sa 100 uslovnih grla praktično uključuje sve kategorije svinja u ovaj broj: krmače. ali poljoprivrednici ne smatraju da su ove investicije prioritetne. neće moći da dobiju subvencije EU a njihovi proizvodi (na primer meso.) neće imati odgovarajuće tržište u EU. Predloženim merama će se takođe smanjiti emisija amonijaka. redukovati rizik pri upotrebi pesticida i umanjiti degradacija zemljišta. Ovo je u potpunosti u skladu sa definicijom farme prema srpskim veterinarskim zakonima. a za farmu svinja do 100 uslovnih grla (jedno uslovno grlo podrazumeva 500 kg žive mere). a u isto vreme štiteći životnu sredinu i promovišući održivi poljoprivredni razvoj. Predložene mere za smanjenje ispuštanja azota i fosfora podrazumevaju i investicije u sisteme upravljanja đubrivom i promene u upravljanju koje ne zahtevaju bilo kakve investicije. Ciljna grupa na koju se odnosi PDPP definisana je prvenstveno prema broju životinja na farmi: tačnije. Predložene mere u PDPP će svakako unaprediti konkurentnost srpskih poljoprivrednika i u isto vreme umanjiti negativan uticaj poljoprivredne proizvodnje na životnu sredinu. PDPP obuhvata praktične mere koje vode smanjenju ispuštanja azota i fosfora u površinske i podzemne vode. Danas se uviđa potreba za investiranjem u sisteme upravljanja đubrivom. UVOD . međutim primenu nove tehnologije treba da prate izmene u menadžmentu koje će podržati dobru poljoprivrednu praksu. Sve zemlje EU moraju pripremiti Nacionalna pravila dobre poljoprivredne prakse u kojima svaka zemlja mora da predstavi mere za poštovanje zahteva EU direktiva koje se odnose na poljoprivrednu proizvodnju. odlučena prasad. Farmeri koji ne primenjuju održive mere za zaštitu životne sredine definisane PDPP a koje se odnose na smanjenje ispuštanja azota i fosfora sa njihovih farmi. poljoprivredna gazdinstva (farme) bi trebalo da imaju od 20 do 100 krava. itd. 5 1.

kada se stanovništvo uglavnom bavilo poljoprivredom.1 Uvod U proteklom periodu. 2. Po završetku Drugog svetskog rata došlo je do naglih društvenih promena kao i do promena u poljoprivredi. đubriva i seme. Takođe. Biološko vezivanje se povezuje sa gajenjem leguminoznih useva imajući u vidu da će ovi usevi obezbediti zemljištu N iz vazduha. uvek postoji i prirodno oticanje iz poljoprivrednog zemljišta. Ovo je često imalo za rezultat neadekvatnu upotrebu stajskog đubriva kao izvora hranjljivih sastojaka. Ovo je obezbeđivalo održavanje plodnosti zemljišta kao i prinosa. Nataloženi N iz vazduha potiče od nutrijenata koji su u atmosferi i koji će dospeti u zemljište 6 . Jeftina đubriva koja su bila na raspolaganju su doprinela smanjivanju interesovanja za korišćenjem Ukoliko količina nutrijenata u zemljištu premaši potrebe useva. Ovi proračuni se zasnivaju na godišnjim podacima o ukupnim količinama N i P u svim proizvodima koji ulaze ili izlaze sa farme. iako malo. Sadržaj N i P mora biti procenjen na osnovu domaćih podataka i podataka iz drugih država. TOKOVI NUTRIJENATA Protok nutrijenata. Biološko vezivanje N i taloženje N iz vazduha se takođe uključuju u ulazne parametre za nutrijente. Količina N zavisi od površine na kojoj se gaje ovakvi usevi. životinja i ljudi. Ideja stvaranja održive poljoprivredne proizvodnje uz recirkulisanje nutrijenata promeniće način postupanja sa organskim otpadom od biljaka. izvori nutrijenata potrebnih biljkama su bili pitanje kojim se uglavnom bavila samo poljoprivreda.2 Bilans nutrijenata 2. stočarske i ratarske proizvodnje je u velikoj meri bila narušena. Potrebe društva za većom produktivnošću kao i za snabdevenošću jeftinim mineralnim đubrivima doveli su do nastanka većih farmi i specijalizacije proizvodnje. Tokovi nutrijenata na farmi se mogu izračunati preko proračuna bilansa nutrijenata. Ulazni proizvodi (inputi) su hrana. a izlazni proizvodi (autputi) su prodati biljni i životinjski proizvodi. što je za uzvrat dovelo do negativnih uticaja na životnu sredinu usled oticanja razloženih materija stajnjaka u vode i emisije gasova u spoljašnju sredinu. Bilans nutrijenata pokazuje ravnotežu između ulaza i izlaza nutrijenata. Manja razlika znači manju opasnost od gubitka nutrijenata. Prethodna ravnoteža između ispaše. njihovo zadržavanje u zemljištu i gubici nutrijenata iz stajskog đubriva kao i potcenjivanju njegove vrednosti. crvenim strelicama. kao i na regionalnom nivou i nivou države. Nutrijenti u obliku stajskog đubriva i otpad iz domaćinstva vraćani su na obradive površine i bili su korišćeni za ishranu biljaka. Stočna hrana proizvedena na farmi kao i stajsko đubrivo iz sopstvenih štala se iz tih razloga ne uključuje u ove proračune. uglavnom N (azot) i P (fosfor). Proračun bilansa nutrijenata se može izvršiti na nivou njive ili farme.1. javiće se opasnost od njihovog oticanja. domaće životinje. Mogući gubici nutrijenata na farmi prikazani su na slici 2.2.

Poslednji. Skoro sve ukupne rezerve azota koje se nalaze u zemljištu vezane su u organskoj materiji kao npr. Može se izvršiti tzv. takođe. odnosi i na farmu bez životinja. gubici u vazduh i gubici u vodna tela. Npr.3 Fosfor Većini useva je potrebno 15–100 kg fosfora po hektaru godišnje. Međutim. Takođe. količina N će biti preuzeta iz nacionalnih podataka. gornji sloj zemljišta 0–25 cm. Pre nego što su komercijalna đubriva postala dostupna. Druga polovina rezerve koja se akumulira u zemljištu.1 Gubici azota u vazduh Gubici azota u vazduh se javljaju u obliku amonijaka i kao oksida azota (tzv. 2. Plavim strelicama označeni su ulazi nutrijenata. Rezerve azota u zemljištu mogu biti sasvim dovoljne za veliki broj useva. Npr. Amonijak koji isparava u atmosferu će se pre ili kasnije vratiti u zemljište ili u vodu. crvene označavaju označavaju gubitke a svetlo-braon strelice nutrijente koji napuštaju farmu. Slika se. Emisije amonijaka su takođe prepoznate kao jedan od uzroka koji dovodi do izumiranja šuma.5. humusu. Postoji nekoliko razloga zbog kojih bi trebalo smanjiti gubitke amonijaka. Rezerve u zemljištu su često tolike da mogu da pokriju potrebe nekoliko žetvi.5 Gubici azota 2. 2. Proračun đubrenja radi skladištenja pre primene mora da uzme u obzir i količinu fosfora u primenjenom stajnjaku. Sadržaj organske materije u zemljištu opada sa porastom dubine. Takođe.pod uticajem padavina. biljnim ostacima i organizmima koji žive u zemljištu. Međutim. gubici u vazduh i gubici u vodna tela. njen neorganski deo. one se moraju nalaziti u odgovarajućem obliku da bi ih biljke mogle adsorbovati. imajući u vidu ograničenu opasnost od ispiranja. fosfor je većinom čvrsto vezan za čestice zemljišta. Veličina rezerve je tesno povezana sa sadržajem organskih materija u zemljištu. U ovom slučaju. Deo fosfora se vraća zemljištu kroz ostatke nakon žetve i drugi organski materijal. ove rezerve su dostupne biljkama samo u relativno ograničenim količinama. površinska erozija mineralnih čestica. Samo se manji deo ukupnog fosfora nalazi na raspolaganju biljkama. Sadržaj organske materije u zemljištu opada sa porastom dubine. humusu. gornji sloj zemljišta 0–25 cm. 2. Tokovi nutrijenata na farmi za proizvodnju mleka. Veličina rezerve je tesno povezana sa sadržajem organskih materija u zemljištu. i drenažni sistemi uklanjaju fosfor. Međutim. pri sadržaju organske materije od 5% mase. Slika 2. a sa njim takođe i sadržaj azota. gde može da dovede do acidifikacije. Postoje dve vrste gubitaka N. Azot Skoro sve ukupne rezerve azota koje se nalaze u zemljištu vezane su u organskoj materiji kao npr. Većina ovoga se obogaćuje u humusnom zemljištu i odgovara polovini rezerve fosfora akumulirane u zemljištu. pri sadržaju organske materije od 5% mase. može da sadrži između 4–8 tona azota po hektaru uglavnom vezanih u organskoj materiji.4. Postoje dve vrste gubitaka N. ove rezerve su dostupne biljkama samo u relativno ograničenim količinama. može da sadrži između 4–8 tona azota po hektaru uglavnom vezanih u organskoj materiji. je uglavnom vezana u mineralnim česticama i uglavnom nepokretna. Međutim. đubrenje radi skladištenja fosfora kako bi se zadovoljile potrebe za naredne tri godine. Opasnost od ispiranja fosfora je niska zato što je fosfor relativno čvrsto vezan u zemljištu i zemljišni rastvor sadrži fosfor samo u niskim koncentracijama. pogotovo na padinama. biljnim ostacima i organizmima koji žive u zemljištu. a sa njim takođe i sadržaj azota. fosfor je bio ograničavajući faktor za mnoga zemljišta. ali ne i najmanje važan 7 . gas smejavac). one se moraju nalaziti u odgovarajućem obliku da bi ih biljke mogle adsorbovati. Rezerve azota u zemljištu mogu biti sasvim dovoljne za veliki broj useva.

Veći deo amonijaka koja nastaje iz stajnjaka potiče od lako razgradljivih organskih azotnih jedinjenja koja se nalaze u urinu i fekalijama. imaće za ishod rapidno povećanje ispiranja. skladištenja i tokom i nakon primene. 2. Drugi maksimum se javlja kasnije tokom kasne zime ili ranog proleća kada zemljište počinje da se suši i nivo kiseonika raste. Do ispiranja azota dolazi usled toga što zemljište obezbeđuje nitratni azot tokom čitave godine uključujući i period kada on nije potreban usevima. Ispiranje i tipovi zemljišta – Imajući u vidu da je nitratni azot rastvoren u zemljištu. peskovito i mineralno zemljište i različite stope primene. Iako podaci potiču iz Švedske. Emisija oksida azota potiče iz procesa de-nitrifikacije zemljišta. Ovi gubici usled oticanja su vodeni rastvori N i čvrstih čestica P. Njegov efekat je 200–300 puta veći u odnosu na efekat ugljen-dioksida. Rasprostiranje đubriva na pašnjake neposredno pre kosidbe treba izbega- . Denitrifikacija dostiže svoj maksimum u jesen kada su nitrati akumulisani u zemljištu i kada se jesenje kiše zadržavaju na zemljištu stvarajući anaerobne uslove. U nesmrznutom zemljištu ovaj proces će se nastaviti tokom čitave zime. preko optimalnih potreba biljaka. iz mešanja biljnih ostataka i zemljišta i u određenoj meri nakon primene mineralnih đubriva. postoji povećana opasnost da će se đubrivo koje biljke nisu apsorbovale isprati. Usled promene namene starih pašnjaka i livada obično se primenjuju velike količine stajskog đubriva. Gubici nutrijenata u vodna tela su posledica površinskog oticanja u reke. s obzirom na to da je ispiranje prirodan proces i da se javlja i tamo gde đubrivo nije primenjeno.2 Gubici amonijaka i fosfora u vodna tela Gubici u vodna tela uključuju kako gubitke azota tako i fosfora. S druge strane. iz fekalija i urina životinja na ispaši. jezera i ispiranja u drenažne kanale i podzemne vode. Amonijak je gas koji se prirodno formira pri raspadu organskog materijala bogatog azotom. brzine strujanja vazduha i koncentracije amonijaka u stajnjaku. Veće vrednosti će proizvesti više amonijaka. što je prirodan proces. Ispiranje – različiti sistemi sađenja đubrenje – Ispiranje azota zavisi takođe i od sistema sađenja i stope primene đubriva kao što je prikazano u tabeli 2. padavine i sposobnost zemljišta da zadrži vodu kao i da je propusti treba odrediti koliko će azota da bude isprano iz zemljišta. nedavno uzorani pašnjaci pokazuju visok stepen ispiranja. temperature. Glinovita zemljišta znatno bolje zadržavaju vodu što za rezultat ima mnogo manje ispiranje nego kada su u pitanju peskovita ili muljevita tla.1. lako. Proces denitrifikacije se odvija u nekoliko faza i kao rezultat procesa javlja se transformacija nitratnog azota u gasoviti azot koji se vraća u vazduh. U takvim slučajevima ispiranje može da bude ekstremno visoko. Amonijak isparava prilikom rukovanja stajnjakom u štalama. Kako se kiša cedi kroz zemljište ona povlači sve rastvorene nitrate i druge soli sa sobom. Do denitrifikacije dolazi u odsustvu kiseonika. Proizvodnja amonijaka počinje odmah nakon što se stajnjak našao na podu ili na zemlji. Pesak i muljevita zemljišta su posebno vodopropusni i imaju mali kapacitet zadržavanja vode. Dugogodišnji odnosno trajni pašnjaci na kojima se ne primenjuje azot pokazuju nizak stepen ispiranja.5. Navedene vrednosti su prosečne vrednosti za teško glinovito. Proces je brži pri višim temperaturama ali će se odvijati dok god su temperature iznad 0o. Prekomerna upotreba đubriva. Što je više nitrata u zemljištu veći je rizik od gubitaka oksida azota. rezultati su generalno primenjivi kao primer ispiranja nutrijenata u zavisnosti od sistema sađenja i intenziteta đubrenja. Isparavanje amonijaka zavisi od pH vrednosti stajnjaka. Površinsko oticanje se pojavljuje u sluča8 ju kada se usevi nalaze na padinama. Naravno. Rezultat pokazuje da se ispiranje azota javlja na svim tipovima zemljišta. u slučaju đubrenja na smrznutim ili snegom pokrivenim poljima ili đubrenja na poljima na kojima je došlo do zadržavanja vode (zabarivanja). Ispiranje u drenažne sisteme i podzemne vode potiče od procesa mineralizacije zemljišta i količine nutrijenata koja je primenjena. Drugi negativni efekat je da oksid azota doprinosi oštećenju ozonskog omotača.razlog je to što azot iz amonijaka predstavlja značajan izvor azota za useve i zbog toga bi o njemu treba voditi računa. Iz tog razloga se ovi tipovi zemljišta karakterišu najvećim ispiranjem (spiranjem). Emisije oksida azota ekstenzivno doprinose stvaranju efekta staklene bašte.

Veći deo amonijačnog azota se transformiše u nitratni azot pomoću takozvane nitrifikacione bakterije. Većina organske materije se mineralizuje u toku godine ali negde ovo može trajati nekoliko godina. humusu.6 Zemljište kao rezerva i snabdevač nutrijentima Uloga zemljišta je da biljke direktno snabdeva nutrijentima. Tabela 2. decenija ili čak i vekovima. Proces u zemljištu pri upotrebi mineralinih i stajskih đubriva i ostataka useva kao đubriva.1 Proces mineralizacije Proces pretvaranja organski vezanog azota u mineralni neorganski oblik. Najveći deo azota biljke uzimaju u obliku mineralnog neorganskog azota. 9 . Proces Amonijum azot Slika 2. ostacima biljaka i organizmima koji žive u zemljištu. Ali azot je dostupan biljkama samo u relativno ograničenim količinama. Mineralno đubrivo Stajnjak Biljni ostaci Prirodni azot Organski vezan azot Organska materija koja se lako transformiše Organska materija koja se teško transformiše 2. Prikazane su prosečne vrednosti za glinovita i peskovita zemljišta u Švedskoj. Skoro sve ukupne rezerve azota koje se nalaze u zemljištu vezane su u organskoj materiji kap npr. Namena zemljišta Đubrenje Ispiranje azota kg/ha Poljoprivredno zemljište 0N 0 1N 18 2N 0 Trajni pašnjak 0N – Nedavno uzoran pašnjak 0N 0–00 Đubrenje: 0 N = Bez đubrenja.vati ukoliko zemljište nije zasađeno sa zimskim usevima. 2.3. vrše organizmi koji proizvode amonijak koji postaje amonijačni azot. Veličina rezerve je tesno povezana sa sadržajem organskih materija u zemljištu.1.6. koji biljke mogu da adsorbuju. Nutrijenti su rastvoreni u zemljištu u obliku naelektrisanih čestica koje biljka adsorbuje. 1 N = Optimalno đubrenje prema potrebama useva i 2 N = Dvostruko đubrenje u odnosu na optimalne potrebe useva. naziva se „mineralizacija“. Ispiranje azota u površinske i podzemne vode. Rezerve azota u zemljištu mogu biti dovoljne za veliki broj žetvi.

Za vreme veoma velikih padavina u toku perioda vegetacije koncentracija azota i naročito fosfora u površinskoj vodi može biti veoma visoka. a takođe. naročito. godine Evropska unija je ograničila nitratno zagađenje koje potiče od poljoprivrednih zagađivača. Prirodna koncentracija nitrata u podzemnim vodama pod aerobnim uslovima je nekoliko mg/l i zavisi od tipa zemljišta i geološke situacije.1. čak i kada se smanji količina nitrata na površini. kao i da umanji kvalitet vode za piće i da je učini štetnom za zdravlje ljudi i životinja.1 Uvod Prosečne godišnje padavine na teritoriji Srbije iznose 734 mm/m2 /god.300 prirodnih i veštačkih izvora mineralnih i termomineralnih voda. Kriterijum koji treba da se ispoštuje je da koncentracija nitrata bude ispod 50 mg/l u slatkim vodama i da se spreči eutrofikacija. kao i rizik od zagađenja.2. U toku vlažnog perioda.. 3. 3. Ogromna količina zagađenja dolazi sa velikih farmi goveda i svinja. mestu od 180 država sveta po količini vodnih resursa. različitog hemijskog sastava – od najboljih za piće do onih sa retkim supstancama za industrijsku proizvodnju. Plitko iskopani ili izbušeni bunari. Zemlje članice su se obavezale da identifikuju vode ugrožene nitratnim zagađenjem ili one koje u bliskoj budućnosti mogu biti ugrožene.2. Poljoprivredni regioni koji doprinose ovakvom zagađenju moraju biti označeni kao osetljive zone. To može da poveća eutrofikaciju reka.2. klanice i mesno-prerađivačka industrija čine velike zagađivače. Na teritoriji Srbije postoji oko 250 lokaliteta sa više od 1. Voda za piće treba u tim situacijama da se analizira uz obaveznu proveru bakteriološke ispravnosti. u površinske vode. kiša i topljenje snega izazivaju spiranje ogromnih količina nitrata u vodene tokove. Zagađenje površinskih voda Najniža koncentracija nitrata u površinskim vodama je u letnjem periodu. Zagađenje voda Povećavanje upotrebe veštačkih đubriva i stajnjaka i osoke koji nastaje na farmama i promene u korišćenju zemljišta su glavni faktori progresivnog povećanja nitrata i nitrita u vodi u poslednjih 25 godina. naročito dok su biljke još uspavane. dok se 75% vraća isparavanjem u atmosferu. U takvim zonama svaka država treba da primeni specijalne mere kako bi se smanjila koncentracija nitrata ispod propisanih vrednosti. Zagađenje podzemnih voda Koncentracija nitrata u podzemnim vodama može da varira u velikim rasponima u toku različitih sezona. Jednom kada nitrati dospeju u podzemne vode one će tada ostati zagađene decenijama.2. mogu da imaju visok sadržaj nitrata ako su nepropisno sagrađeni tako da u njih može da utiče površinska voda ili ako se nalaze pored septičkih jama i ispusta sa seoskog dvorišta. 3. Prema izveštaju UN Srbija je na 47. Plitke podzemne vode su naročito osetljive na zagađivanje nitratima.3. Ako voda sadrži visoku koncentraciju nitrata treba prestati sa korišćenjem bunara. Ispiranje može biti veoma intenzivno kada je zemljište zamrznuto. jezera i mora. koji završavaju u podzemnim vodama. VODNI RESURSI Vodni resursi – očuvanje i korišćenje Posebnom Direktivom 91/676/EEC iz 1991. budući da voda 3. što je slično svetskom proseku. Najveća količina se spira nakon jesenjih kiša i u toku topljenja snega. Od te količine 25% otiče. kada je manja količina padavina i nitrati se više zadržavaju u zemljištu i na taj način se smanjuje njihov priliv 10 .

zahvata iz reka. U ratarstvu osnovna mera za zaštitu voda od zagađenja je da se uravnoteži količina nutrijenata N (azot). Mere zaštite voda Cilj zaštite voda je da se održi i postigne čista voda minimalizacijom gubitka nutrijenata. poglavlju 8 – Ratarstvo i poglavlju 10 – Rukovanje i upotreba stajskog đubriva i organskog otpada. Zakon o poljoprivrednom zemljištu zabranjuje ispuštanje i skladištenje opasnih i toksičnih materija u poljoprivredne i irigacione kanale u količini koja bi oštetila i dovela do promena proizvodnog kapaciteta poljoprivrednog zemljišta i kvaliteta vode za navodnjavanje. odnosno urbanističkim planovima. instalacija za popravak kvaliteta vode. mineralno Direktiva 91/676/EEC obavezuje na preduzimanje mera koje se odnose na primenu i skladištenje stajskog đubriva među kojima je najznačajnije da: • svaka farma treba da ima dovoljan kapacitet skladištenja stajskog đubriva za periode kada je zabranjena njegova upotreba. Zaštita voda Zakonom o zaštiti životne sredine i Pravilnikom o načinu određivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za piće (Sl. • primena đubriva treba da je bazirana na ravnoteži između potreba biljaka i rezer vi zemljišta i onoga što se unosi đubrenjem. bunara. osim objekata od posebnog značaja za zaštitu zemljišta. To je opisano u poglavlju 2 – Tokovi nutrijenata. pesticida i herbicida čija upotreba može zagaditi vodu. gl. Ispiranje nutrijenata sa polja do vodotokova može se smanjiti sadnjom žbunja. RS 46/91) naznačeno je da se područje uže zone zaštite i zone neposredne zaštite. U ovoj zoni može se ograničiti upotreba pojedinih vrsta đubriva. b) uža zona zaštite. u skladu sa hidrogeološkim uslovima. godine 11 . vodnje mogu zagaditi izvorište. crpnih stanica. ali bez upotrebe đubriva. rezervoara i komora za prekid pritiska. To će detaljno biti prikazano u poglavlju 8 – Ratarstvo. U široj zoni zaštite zabranjena je izgradnja industrijskih i drugih objekata čije otpadne vode i druge otpadne materije iz tehnološkog procesa proiz- 3. drveća i sejanjem trave u graničnom pojasu. Kod uzgoja životinja treba primeniti nekoliko mera da bi se smanjio rizik od zagađenja. P (fosfor) i K (kalijum) dostupna biljkama iz zemljišta sa količinom nutrijenata u gajenim usevima. utvrđuju prostornim. c) zona neposredne zaštite.3. U užoj zoni koja se ne ograđuje. Bunari sa vodom za piće ne bi trebalo da budu locirani blizu skladišta za stajnjak. zemljište se može koristiti u poljoprivredne svrhe. Životinjama na ispaši ne bi trebalo dopustiti direktni pristup vodotokovima ili bunarima pitke vode radi pića. izvorišta).može da sadrže patogene organizme kao i druge opasne organske supstance. pesticida i herbicida. jezera i akumulacija (tj. 33/78) vodama je istovremeno dodeljen i status ekološkog – zaštićenog dobra životne sredine. Zona neposredne zaštite određuje se oko izvora. Zona neposredne zaštite može se koristiti samo kao senokos. kao i vršenje drugih aktivnosti koje mogu pogoršati propisani kvalitet vode u recipijentu. Srpskim Zakonom o vodama ustanovljene su tri zaštitne zone izvorišta: a) šira zona zaštite. Šira zona zaštite utvrđuje se prostornim. uređenja i korišćenja prostora u užoj i široj zoni zaštite. odnosno koncentracijama iznad propisanih graničnih vrednosti. Modusi zaštite su: zabranjeno je ispuštanje u podzemne i površinske vode otpadnih voda koje sadrže opasne i štetne materije u količinama. Član 27 pomenutog Zakona precizno definiše zaštitu voda kada kaže: „izvorišta za vodosnabdevanja su zaštićena i mogu se koristiti pod uslovima utvrđenim zakonom“.1.3. granicama vododelnica i drugim korisnicima istih površina. Uža zona zaštite određuje se oko izvorišta. 3. Kišnica sa farmi bi trebalo da se sakuplja i koristi za navodnjavanje ili da se odvodi bez mešanja ili zagađenja sa stajnjakom. sa režimima organizacije. Farme treba da imaju kapacitete za odlaganje stajnjaka i osoke u toku zimskog perioda kada je zemlja zamrznuta i usevi nemaju potrebu za nutrijentima. odnosno urbanističkim planovima. • primena stajskog đubriva je ograničena na 170 kg N/ha/godinu do 2002. U stavu 6 člana 45 Zakona o vodama (Sl. u skladu sa hidrogeološkim i drugim svojstvima zemljišta. glasnik RS br. Uravnotežena proizvodnja će smanjiti rizik od zagađenja površinskih i podzemnih voda.

suncokret. bare) i potoci mogu biti zaštićeni od degrada12 cije sprečavanjem direktnog pristupa stoke i sprečavanjem primene stajnjaka i mineralnih đubriva u blizini izvorišta. • Farme treba da imaju dovoljni kapacitet skladištenja stajskog đubriva i osoke za periode kada je zabranjena njegova upotreba. Vodomeri mogu da se koriste za merenje potrošnje vode koja se odnosi na domaće životinje. pšenica. Prekomerno korišćenje vode u stajama će dovesti do potrebe za dodatnim prostorom za skladištenje a takođe će se odraziti i na cenu rasprostiranja. životinja na ispaši. Bunari treba da budu konstruisani tako da se onemogući ulivanje površinskih voda.5. • Kišnica sa farmi trebalo bi da se sakuplja i koristi za navodnjavanje ili da se odvodi bez mešanja ili zagađenja sa stajnjakom. što može da iznese 75000 litara godišnje za jednu porodicu srednje veličine. Treba smanjiti nepotrebno trošenje vode i treba redovno proveravati curenja i popraviti slavine. Uočeno smanjenje potrošnje vode na domaće životinje može. domaćinstva i druge potrebe. takođe. • Ispiranje nutrijenata sa polja do vodotokova može se smanjiti sadnjom žbunja. Površinska izvorišta kao što su napojne jame (lokve. štiteći u isto vreme životnu sredinu. mineralno đubrivo i pesticide ili septičkih jama. trave. soja.4. Promena starih mašina za pranje veša i suđa sa novim koje efikasno koriste vodu može. da bude indikator njihovih zdravstvenih problema. sa modernim modelima koji imaju malu potrošnju vode. Preporuke za zaštitu voda • Uravnotežiti količinu nutrijenata N. duvan. Gubici vode isparavanjem i ceđenjem (filtriranjem) iz površinskih izvorišta mogu biti smanjeni instaliranjem pokrivača i/ili folija po dnu korita. 3. i onda distribuirati cevovodima vodu na pašnjake. 3. • Životinjama na ispaši ne bi trebalo dopustiti direktni pristup vodotokovima ili bunarima pitke vode radi pića. pirinač. raž. P i K dostupnu biljkama iz zemljišta sa količinom nutrijenata u proizvedenim usevima. čuva vodu. Ovas. • Odvojena pojilišta za stoku na pašnjacima treba zameniti centralnim bunarom sa distributivnim cevovodom. • Površinska izvorišta kao što su napojne jame (lokve. Ne troše sve biljke istu količinu vode na obrazovanje organske mase. spojeve i cevi. da smanji potrošnju vode i čuva energiju. grahorica.đubrivo i pesticide ili septičkih jama. Daljinski sistem pojila kao što je primena solarnih pumpi ili pumpi za aktiviranje nosnim ogledalom. dr veća i trave u graničnom pojasu. sirak. bare) i potoci mogu odgovarajućim merama biti zaštićeni od degradacija. ječam. dok proso. Navodnjavanje Navodnjavanje se sprovodi da bi se povećali prinosi useva. mnogo vode se može uštedeti u objektima za stanovanje. pasulj. • Bunari vode za piće ne bi trebalo da budu locirani blizu skladišta za stajnjak. Dobra obrada zemljišta i đubrenje . posebno. treba da se sagleda kao važan deo svakog plana upravljanja farmom. • Zameniti stare vodokotliće. • Treba smanjiti nepotrebnu upotrebu vode i treba redovno proveravati curenja i popraviti slavine. mak. Prvi korak u primeni programa štednje vode je sagledavanje količine vode potrebne za farmu koju treba uporediti sa stvarnom potrošnjom. Kukuruz. Preporuke za štednju vode • Sagledati količinu vode potrebne za farmu i uporediti je sa stvarnom potrošnjom. Štednja vode može da smanji troškove. sočivo i lucerka dobro podnose sušni period. Prilagođavanje postojećih objekata kao što su toaleti ili tuševi sa uređajima za štednju vode može značajno smanjiti potrošnju vode. što može da omogući rad farme i za vreme suše. Zamenom konvencionalnih kotlića sa maloispirajućim modelima smanjuje se potrošnja vode. poveća produktivnost i zaštiti izvorište od zagađenja. Takođe. Istovremeno. spojeve i cevi. Treba sagledati mogućnost zamene nekoliko pojilišta na pašnjacima sa jednim velikim pojilištem (ili bolje bunarom) koji je centralno lociran (obično na farmi). sadnjom drveća obezbeđuje se izdizanje obale što smanjuje oticanje vode. rilom odnosno njuškom. mašine za pranje i sl. krompir su između ove dve grupe u potrošnji vode. Štednja vode ili efikasna upotreba. Štednja vode na farmama Efikasna upotreba vode kroz štednju može pomoći da se produži životni vek izvorišta. Veoma važno pitanje za farmere je snabdevanje vodom. konoplja i crvena detelina najviše koriste vode.

Kada se za navodnjavanje sistemom kap-po-kap koriste cevi od polietilena prinosi mogu još više da se uvećaju. Kod svih sistema za navodnjavanje treba preduzeti mere da se spreči vraćanje vode iz cevi za navodnjavanje i zagađenje čistog izvorišta. Zakonom o utvrđivanju i razvrstavanju rezervi mineralnih sirovina i prikazivanju podataka geoloških istraživanja (Sl. kvaseći i infiltrirajući se u zemlju. U Srbiji se povrće navodnjava da bi se dobili visoki prinosi. takođe. Ravnomernija distribucija se postiže sistemom prskalica i raspršivača i proračunato je da ovi sistemi značajno povećavaju plodnost polja sa normalnih 40–45% do 70–80 i 90%. ili voda ispumpana iz bunara. list SRJ 12/98) i Pravilnikom o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi podzemnih voda i evidencije o njima (Sl. Može da se sakuplja kišnica sa krovova i nekorišćene zemlje. Korisnik podzemnih voda je u obavezi da izradi elaborat o rezervama podzemnih pijaćih voda. kako bi se vodeni resursi podelili među korisnicima u cilju zaštite podzemne vode. ne znači da će sigurno doći do uštede vode jer će time. ali nemaju sisteme za navodnjavanje. U ovu vrstu navodnjavanja spada navodnjavanje kapima i mikroraspršivačima. prelazak sa raspršivača na sistem kap-po-kap može da smanji potrošnju vode za 50%. sa stočarskih farmi i sl. možda. Navodnjavanje mora pažljivo da se isplanra i treba da se uskladi upotreba vode sa aktuelnom količinom dostupne vode i potrebama gajenih kultura. Navodnjavanje kap-po-kap Drugi sistem lokalizovanog navodnjavanja je kap-po-kap. Druge . površinska voda reka. Čak i ako sistem kapi ili raspršivača značajno povećava efikasnost dopremanja vode. što vodi pogoršanju plodnosti zemljišta i njegovom zagađenju. Stvaraju se manje kapljice koje samim tim stvaraju i manju eroziju. 3. Kod mnogih kultura. glasnik RS 44/95). list SFRJ 53/79). Kontrola efikasnosti navodnjavanja i sprečavanje prekomerne upotrebe vode postiže se merenjem vlažnosti zemljišta. Površine koje se navodnjavaju stalno rastu tako da se za navodnjavanje često koriste i vode lošijeg kvaliteta. a preko 80 m3/h zahteva formalnu dozvolu. Prinos useva može da se poveća unapređenjem upravljanja vodom i plodnošću. kome prethodi izrada projekta detaljnih hidrogeoloških istraživanja. Sve gore navedeno regulisano je Zakonom o geološkim istraživanjima (Sl. Ovaj sistem je veoma neefikasan u smislu korišćenja vode. U našoj zemlji je Zakonom o vodama regulisano istražno i eksploataciono pravo za korišćenje podzemnih voda. Lokalizovano navodnjavanje sa mikro raspršivačima Distribucija vode pod malim pritiskom kroz cevi i primenjuje se ispuštanjem male količine do svake biljke ili u njenoj neposrednoj blizini. Površinsko navodnjavanje Površinsko navodnjavanje podrazumeva navodnjavanje kada se voda kreće po površini gravitacijom. U Francuskoj prema zakonu o vodi iz 1992. jezera ili rezervoara ili nekonvencionalni izvori kao što su tretirana otpadna voda ili drenažna voda. Voće se takođe navodnjava jer je proizvodnja time profitabilnija. 2. soju i šećernu repu.doprinose visokoj efikasnosti pri upotrebi vode. prava su rezervisana i crpljenje vode zahteva dozvolu u slučaju da su u pitanju veće količine. Za navodnjavanje može da se koristi podzemna voda. gradske otpadne vode i vode iz industrije. Crpljenje više od 8 m3/h mora biti prijavljeno vlastima. i predstavlja veoma efikasan način dopremanja vode i nutrijenata biljkama. a farmeri. 4. farmeri biti podstaknuti da gaje druge kulture koje zahtevaju više vode. tehnike koriste linearne ili portabl aluminijske cevi sa mikroraspršivačima. korišćen i održavan. Ove prednosti su moguće samo onda kada je sistem za navodnjavanje kap-po-kap dobro dizajniran. Nadležni državni organ vodi knjigu evidencije o stanju rezervi podzemnih voda. Konvencionalno navodnjavanje Od opreme može da se koristi crevo sa adekvatnim nastavkom. Opasnost od zaslanjivanja pojavljuje se pre svega u oblastima gde je potrošnja vode 13 1. a da se smanje bolesti i korovi. žele da navodnjavaju kukuruz. Navodnjavanje može da se svrsta u četiri različite kategorije koje su navedene u nastavku teksta. Ovo je bitno u kontekstu planiranja vodnih područja.

Čak i pri umerenom intenzitetu navodnjavanja nalivanjem kroz brazde sa oko 0. Rastvaranje tečnog stajnjaka i otpadne vode treba da se radi imajući u vidu navodnjavanje. Slike sa graničnim vrednostima ovih supstanci su prikazane u poglavlju 8. Industrijske i urbane otpadne vode sadrže manje azota. CW rade bez mašinske i električne opreme čime se štedi na materijalu. Na velikim stočarskim farmama za navodnjavanje se često koristi razređeni tečni stajnjak. održavanju i radu. Akvatični ekosistemi za tretman otpadnih voda Konstruisana mokra polja (CW) za tretman zagađene vode oponašaju sposobnost prirode za samoprečišćavanjem. je erozija. U otpadnim vodama sa stočarskih farmi i iz naselja nalazi se i veća količina fosfora. čuvanje i primenu otpadne vode. naročito kad se takva otpadna voda koristi kod povrtarskih kultura. • Budite svesni rizika od erozije. za dispoziciju otpadne vode koriste se druga rešenja.6. Protok vode je gravitacioni i potpovršinski sa ciljem da se spreči razvoj neprijatnog mirisa i insekata. Gde karakteristike tla ne omogućuju primenu upojnih sistema.Takođe. Drugi problem predstavlja zabarivanje. Ovakvi uslovi karakterišu Vojvodinu.4 l/s može doći do erozije. • Uvek analizirajte otpad iz naselja na bakterijsku ispravnost pre nego što ga koristite za đubrenje. mogu da sadrže veće količine štetnih materija koje mogu da uđu u lanac ishrane i ugroze zdravlje ljudi i životinja. Preporuke za navodnjavanje • Navodnjavanje mora pažljivo da se isplanira i treba da se uskladi upotreba vode sa aktuelnom količinom dostupne vode i potrebama gajenih kultura. za njegovu racion alnu upotrebu. U takvim uslovima naročito je ritska zemlja podložna zabarivanju. Jedan od glavnih problema kod upotrebe tečnog stajnjaka predstavlja visoka koncentracija azota. Od tih rešenja najefikasniji su sistemi filtracije sa intermitentnim protokom ili recirkulacijom kroz granulovane filterske materijale. Problem su zemljišta sa nagibom većim od 3%. Do zabarivanja dolazi i usled lošeg održavanja sistema za navodnjavanje. • Navodnjavanje treba da se koristi kod najprofitabilnijih kultura. 3. Pri navodnjavanju kroz brazde dolazi do deformacije zalivnih brazda i do njihovog potkopavanja tj.1. • Uvek analizirajte industrijske otpadne vode na sadržaj opasnih supstanci pre nego što ih koristite za đubrenje. Smatra se da su vertikalne drenaže efikasan načina za odvođenje viška površinksih voda. • Koristite sistem za navodnjavanje sa visokom efikasnošću. međutim. a potreba za vodom stalno raste što nameće potrebu za korišćenjem i prečišćavanjem otpadnih voda za navodnjavanje.za transpiraciju i evaporaciju veća od padavina. treba voditi računa i o bakteriološkoj ispravnosti vode iz naselja. Ratarstvo. Otpadne vode sa veoma visokom koncentracijom štetnih materija ne treba koristiti za navodnjavanje. što je povezano sa neracionalnim navodnjavanjem i visokim nivoom podzemne vode. Otpadne vode Vodni resursi su sve skromniji. Preporuke za otpadnu vodu • Budite svesni rizika predoziranja N i P ako koristitite razblaženi stajnjak za navodnjavanje. Voda se . • Navodnjavati noću jer se tako smanjuju gubici vode usled isparavanja kao i stres kod biljaka • Budite sigurni da vam je dozvoljena upotreba vode za navodnjavanje. Sistem se sastoji od nekoliko uzastopnih bazena izolovanih folijom i napunjenih supstratom. Zato se prilikom projektovanja farmi mora planirati i obezbediti potrebna količina kvalitetne vode za razblaživanje tečnog stajnjaka. površine 14 3. Pre upotrebe otpadnih voda za navodnjavanje treba analizirati sadržaj štetnih materija.6. Sledeći problem. kao i tehnička rešenja za skupljanje tj. • Budite svesni rizika od zaslanjivanja. Uglavnom. jer se na taj način smanjuje potreba za skladišnim kapacitetima. • Otpadne vode domaćinstva uvek treba pre upotrebe sakupljati i tretirati. produbljivanja. koji je u vezi sa navodnjavanjem. • Izbegnite prekomernu upotrebu vode praćenjem efekata navodnjavanja merenjem vlažnosti zemljišta. što može da poveća uticaj na okolinu. • Upotreba vode lošijeg kvaliteta može da odvode do pogoršanja plodnosti zemljišta i njegovog zagađenja.

o.tretira do zahtevanih propisa pomoću mikroorganizama. 3. kao i hemikalija koje se koriste (pesticidi i dr. protivpožarne svrhe. delimično ugrađuju u biljke i delimično zaostaju u supstratu i mogu se periodično uklanjati iz prvog bazena u ciklusima uz umerene troškove. vodene kulture) ili kao pejzažni element.7. havarija. Načelni izgled konstruisanog mokrog polja.o. Slovenia Slika 3. posle čega voda postaje neprikladna za upotrebu od strane korisnika i dovodi do visokih neravnoteža akvatičnih ekosistema. Akcidentno zagađenje vode Akcidentno zagađenje je ono koje. nemara ili prirodnih nepogoda. Neophodno je proceniti potencijalni rizik i uspostaviti mere bezbednosti da bi se on minimizirao.1. Konstruisana mokra polja su najefikasnija kada se koriste kao završni tretman prethodno prečišćenje ili veoma slabo zagađene otpadne vode sa niskim BOD 5 liteta voda kao posledica nekih udesa. što je posebno značajno u oblastima ugroženim poplavama. sistem se može završiti sa otvorenom lagunom za višenamensku upotrebu prečišćene vode (navodnjvanje ili nalivanje zelenih površina. 15 .). močvarnog bilja i aktivne uloge fizičkih i hemijskih procesa. U toku tretmana toksična jedinjenja se razgrađuju. Neophodno je obezbediti mesta deponovanja veštačkog i organskog đubriva. direktno ili indirektno proizvede naglo pogoršavanje kvaLIMNOS-Company for Applied Ecology d. Ako je neophodno.

a time predstavlja globalni gubitak ugljen dioksida koji se iz atmosfere povlači putem biljaka. ulja. Ipak ne mogu se prevideti mnogi pozitivni uticaji koje poljoprivreda ima na životnu sredinu. Ovakva blizina može biti vrlo 16 . Stajnjak u površinske vode može dospeti i putem spiranja ukoliko je primenjen u prekomernim količinama ili nije primenjen na odgovarajući način. primena stajnjaka na zasićeno ili zamrznuto zemljište može rezultovati dospevanjem u vodotoke. a amonijak oksiduje trošeći rastvoreni kiseonik. Međutim. staje. Stajnjak Jedni od najozbiljnijih izvora zagađenja voda su dvorišta stočnih farmi.1. prekomerna upotreba đubriva može da ugrozi kvalitet vode i zemljišta. Oticanje/spiranje sa polja na kojima je primenjen stajnjak može takođe biti izvor kontaminacije patogenima. biorazgradivi materijal se razgrađuje.1 Vodna tela Na mnogim farmama bunari koji snabdevaju ljude pitkom vodom locirani su u blizini izvora zagađenja voda. Poljoprivredna proizvodnja takođe zagađuje vode u kanalima. čime se smanjuje količina raspoloživog kiseonika u vodi neophodnog za podvodne biljne i životinjske vrste. rekama i jezerima. jake kiše. skladišta za stajnjak ili spremišta za stajnjak na poljima. intenziviranje efekta staklene bašte. a teški metali i štetne materije mogu dospeti u podzemne i površinske vode. disbalans kiselosti vode/zemljišta. Kada se ispušta u površinske vode. Poljoprivreda ima uticaj na vode zbog njihove upotrebe/potrošnje i zagađenja. pa stoga primena đubriva mora odgovarati potrebama poljoprivrednih kultura za nutrijentima. Promena dosadašnjih poljoprivrednih aktivnosti je ključna tačka za smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu koje istovremeno povećavaju korist od poljoprivredne proizvodnje. posebno ukoliko dođe do ki- 4. korišćenje zemljišta u poljoprivredne svrhe menja pejzaž i staništa divlje flore i faune. masti. Na primer dobra poljoprivredna praksa koja čuva zemljište i povećava produktivnost poboljšanjem kvaliteta zemljišta istovremeno povećava količine organske materije u zemlji bogate ugljenikom. patogeni organizmi i pesticidi.4. mala poroznost tla i blizina površinskim vodama kao što su reke i jezera. UTICAJ NA ŽIVOTNU SREDINU Izvori negativnih uticaja poljoprivredne proizvodnje na životnu sredinu opasna po zdravlje ljudi. Na primer. Drugi uslovi koji povećavaju rizik od spiranja stajnjaka u površinske vode su strmi nagibi zemljišta. oštećenje ozonskog omotača. a uticaji poljoprivrednih aktivnosti na životnu sredinu nisu jednostavni i često je teško razumeti ih u potpunosti. emisije gasova u vazduh iz poljoprivrede izazivaju pojavu kiselih kiša.1 Upotreba đubriva Primena mineralnih i organskih đubriva je vrlo važna agrotehnička I ekonomska mera. u suprotnom visoka koncentracija nutrijenata može izazvati eutrofikaciju vodnih tela. Stajnjak može dospeti u površinske vode direktno od životinja na ispaši ili usled oštećenja na strukturi skladišta. Ozbiljno smanjenje nivoa rastvorenog kiseonika može izazvati uginuće celokupnog rečnog živog sveta. Poljoprivreda i životna sredina su u kompleksnom međusobnom odnosu. 4. fosfati. prelivanja ili greške farmera i sl. Voda se zagađuje nitratima koji se izlučuju iz mineralnih đubriva sa drugim štetnim jedinjenjima kao što su.

gubitak daha. bolovi u mišićima. kašalj. gasovi u abdomenu Bolovi u abdomenu i mišićima. ili se oprema za primenu ispira na mestima neodgovarajući za ove svrhe. bol u abdomenu. groznica. umor. glavobolja. glavobolja. groznica Bolovi u abdomenu. groznica. žutica Bacillus anthracis Escherichia coli (neki serotipovi) Leptospira Pomona Salmonella Clostridium tetani Mycobacterium tuberculosis. Mineralna đubriva Uopšteno govoreći.šnog perioda odmah nakon primene stajnjaka. kašalj. glavobolja Snažni grčevi mišića. Do zagađenja voda može doći ukoliko se ostaci đubriva i prazna ambalaža neadekvatno odlažu. povraćanje. grlobolja. krvavi ispljuvak. otežano disanje Kašalj. stvarajući mogućnost za mehanizam transporta patogena površinskim tokovima voda. njihovoj akumulaciji i konačno Tabela 4. osip na koži. bolovi u abdomenu 17 Virus Virus Osip. Mycobacterium avium Rane na koži. upala pluća. groznica. žmarci. bolovi u grudima i abdomenu. ukočenost. bol Dijareja. groznica Upala pluća Coxiella burneti Groznica. spazam mišića vilice. Negativan uticaj prodiranja mineralnih đubriva u vode ogleda se u povećanim koncentracijama nitrata i fosfata. bolovi u grudima. mučnina. suv kašalj. žmarci. groznica. bubrezima Mikro-organizam uzročnik Simptomi .1 Neke bolesti i paraziti iz stajnjaka prenosivi na ljude Bolest Bakterije Anthrax / Crni prišt Colibaciliosis Leptospirosis Salmonellosis Tetanus Tuberculosis Rikecije Q groznica / Kju groznica virusi Foot and Mouth / Slinavka i šap Psittacosis / Psitakoza Paraziti/Metazoa Ascariasis / Askarioza Sarcocystiasis / Sarkocistioza Ascaris lumbricoides Sarcosystis species Gliste u stolici ili izbljuvku. povraćanje. Mikroorganizmi se obično zadržavaju u slojevima blizu površine tla. dijareja. dijareja. mineralna đubriva predstavljaju rizik za životnu sredinu ukoliko se ne skladište ili se njima ne rukuje sa odgovarajućom pažnjom. nedostatak daha Groznica. letargija. mučnina.

mulj od otpadne hartije.2.1. azotove okside i amonijak. Intenzivna zagađenja vodnih tela mogu se dogoditi ukoliko su objekti za skladištenje ili bazeni neodgovarajućeg kapaciteta što rezultuje prelivima. otpadni papir. Najznačajniji izvori zagađenja su silosi koji nisu projektovani. Rizici od zagađenja vodotokova i podzemnih voda su slični onima od otpada od stočarstva. Cl (hlor). Prašina se sastoji od čestica zemlje koje su rezultat erozije vetrom. Efluent od silaže je vrlo korozivan i može oštetiti beton i čelik. Tokovi emisije sadrže: prašinu. Amonijak koji se 4. 4. otpadno drvo.1. a može doći i do curenja iz jama u podzemne vode. pa su zato njihovo sakupljanje i skladištenje i rasprostiranje na zemljište dve najvažnije kritične tačke u njihovom rukovanju. otpadnu zemlju ili kompost. Ukoliko se koristi ova tehnika neće biti štetnog efluenta iz silaže. transporta i primene nekih đubriva (posebno kreča i praškastog superfosfata). 4.5 Voda zagađena pesticidima Iako upotreba pesticida u Srbiji nije velika. rasuti/raspoređeni na odgovarajući način ili su oduvani u vodotoke tokom primene. u silaži na poljima ili u silosima predstavljaju jedne od najkoncentrisanijih i najštetnijih zagađivača na farmi. trave i mahunarki koje se čuvaju u zatvorenim jamama. objekata za proizvodnju stočarskih proizvoda i dr.1. dima. koru ili drugi biljni materijal.1 Gubici amonijaka iz štala. Pesticidi povremeno mogu izazvati zagađenje vode. i dr. otpake od hrane. sa 200 puta višim stepenom zagađenja od netretirane kanalizacione otpadne vode. uglavnom zbog toga što nisu uskladišteni. ili su neodgovarajuće konstrukcije što rezultuje curenjem. tečnost od pranja opreme u izmuzištu i mlekari). ukoliko jame nisu adekvatno izgrađene. pića ili materijala koji se koriste u pripremi hrane ili pića. izgrađeni i održavani na odgovarajući način. Prethodno sušenje silaže je centralna stavka u modernim tehnikama silaže. s obzirom da mešavine ovih organskih otpada imaju visoki sadržaj BPK. ne primenjuju i ne odlažu pesticide na odgovarajući način. a tako dospevaju i u žive organizme. Cu (bakar). što može dovesti do akutnih trovanja ili akumulacije ovih toksičnih elemenata.eutrofikaciji i odumiranju vodenih vrsta biljaka i životinja. Iz tog razloga Republički zavod za statistiku ne objavljuje nivo potrošnje pesticida u svom Statističkom godišnjaku. neće se pojavljivati efluent. kanale za sakupljanje ili oštećene bazene i pukotine. ne postoji sistematsko praćenje potrošnje i primene pesticida. Cd (kadmijum).2 Otpadne vode sa farmi Otpadne vode sa farmi obično se sastoje od prljave vode (oced iz biljnih kultura. skladišta i primene stajnjaka U poljoprivredi se amonijak tradicionalno prepoznaje kao problem koji se javlja u objektima za uzgoj stoke sa vrlo lošom ventilacijom ili u onima koji se loše održavaju. 4. obradivih površina u toku i nakon primene stajnjaka i mulja.4 Otpad iz domaćinstava Otpad koji se svakodnevno stvara na farmi takođe može izazvati probleme ako se njime ne rukuje na odgovarajući način. 4. Ova praksa uzrokuje emisije gasova sa efektom staklene bašte (metan).2 Atmosfera Izvori zagađenja vazduha od poljoprivrednih aktivnosti dolaze iz objekata i dvorišta na stočarskim farmama. supstance sa neugodnim mirisima koji potiču od raspadanja životinjskih ekskremenata). tekstil. Sr (stroncijum). Otpadne vode sa farmi se tradicionalno sakupljaju u jamama. gasove sa efektom staklene bašte – metan. Ovakva praksa donosi u vodu i tlo teške metale kao Hg (živa). Ove otpadne vode su mnogo veći zagađivači od kanalizacione vode iz domaćinstva sa velikim BPK (biološka potrošnja kiseonika). Nakon čuvanja u periodu od uobičajenih 60 dana nataloženi mulj se primenjuje na poljima kao đubrivo. isparljivih azotnih jedinjenja neprijatnog mirisa (tzv.3 Efluenti iz silosa/silaže Efluenti iz žitarica. On se lako može proceđivati kroz podove silosa. Može imati fatalne efekte na životinje i biljke ukoliko dospe do vodotoka. ne pripremaju. 4. Ovaj otpad sadrži 18 . Ukoliko se biljke u silaži prethodno osuše a sadržaj vode smanji do 30%.1. Incidenti sa zagađenjem voda dešavaju se svake godine zato što poljoprivrednici ne skladište.

Od velikog je značaja istaći činjenicu da mešanje efluenata iz silaže i stajnjaka i mulja produkuje smrtonosne gasove.1 Gubici organske materije u tlu Sadržaj organske materije u površinskom sloju tla utiče na njegove fizičke. Organska materija se smanjuje i usled erozije i uklanjanja površinskog sloja. sadržaj organske materije. Skladišta za čvrsti i polučvrsti stajnjak je. koliko vode zadržava i u kojoj meri su nutrijenti raspoloživi za biljke. Amonijak takođe ima negativan uticaj na ljudsko zdravlje. Poljoprivredne aktivnosti imaju značajan uticaj na poboljšanje i pogoršanje ovih karakteristika. Stabilnost tla takođe utiče na ponašanje i mobilnost zagađujućih supstanci.3 Degradacija tla Degradacija tla je gubitak plodnosti usled promena fizičkih (tip tla. masti. bazena ili silosa koji sadrže polutečnu hranu (npr. Da bi se izbegao ovaj gubitak azota mora se minimalizovati direktni kontakt između vazduha i stajnjaka.2 Neprijatni mirisi koji potiču od stočarske proizvodnje Neprijatni mirisi iz stočarske proizvodnje mogu poticati iz štala. Jedna od opcija je prekriti gomilu stajnjaka sa slojem slame debljine oko 30 cm i pustiti da slama upije amonijak. U stajama za stoku i svinjcima gde se stajnjak i urin ne uklanjaju blagovremeno može doći do visoke koncentracije amonijaka i isparavanja u atmosferu. Isparenja amonijaka iz životinjskih ekskremenata (feces. Sađenje iste kulture nekoliko godina zaredom na jednoj površini bez rotacije kultura smanjuje sadržaj organske materije. koliko je lako kultivisati tlo.2. međutim. Visok sadržaj proteina u stočnoj hrani povećava količinu azota u ekskrementima. urin) mogu imati značajan negativan efekat ukoliko se ne poštuju pravila dobre higijene u objektima za uzgoj stoke. a posebno na njegovu strukturalnu stabilnost. skladišta za stajnjak. Korišćenjem plastikom pokrivene silaže pakovane u bale smanjuje se pojava neugodnih mirisa i postoje male šanse da im budemo izloženi u bilo koje vreme. a time i na proizvodnju. posebno u uslovima vlažnog zemljišta. Gajenje zelenih kultura i trava na prethodno obrađenom zemljištu u toku nekoliko godina može povećati organsku materiju. Ponavljanje mera kultivacije može ubrzati gubitak organske materije u tlu. hemijske i biološke osobine. Do gubitaka amonijaka usled primene organskih đubriva/stajnjaka na zemljištu može doći ukoliko se on odmah ne prekrije (izmeša) zemljom nakon primene ili ako se nanosi na alkalno do neutralnog zemljišta. utičući na nivo kiselosti okolnog zemlji- šta što dovodi do problema tamo gde okolina ima nizak kapacitet da ublaži kiselost. čime se uklanja sloj bogat organskim jedinjenjima. a time se povećava mogućnost emisije amonijaka u vazduhu. Stabilnost tla se ogleda u verovatnoći pojave erozije. Neki od gasova (amonijak. Životinjski stajnjak je organska smeša ugljenih hidrata. Skladištenje bilo koje vrste stajnjaka praćeno je emisijama amonijaka. Opšte govoreći amonijak predstavlja rizik za životnu sredinu bilo da se pojavljuje kao gas ili kada se prenese u zemljište i vode. 4. melasa). nemoguće prekriti. tekstura. Ovo smanjenje organskog materijala umanjuje prinose useva. hemijskih (pH. metan i ugljen-dioksid) imaju uticaj na globalno zagrevanje i pojavu kiselih kiša. Amonijak se nagomilava u zemljištu/vodi putem oksidacije u nitrate. 4.akumulira unutar sistema objekata može negativno uticati na zdravlje životinja. Nepokriveni silosi ispuštaju jake mirise. proteina i drugih nutrijenata koje mikroorganizmi mogu lako da razgrade. vlažnost). nutrijenata i mikroelemenata) i mikrobioloških karakteristika. Skladište stajnjaka treba da bude prekriveno. Promene u upravljanju zemljištem izazivaju povećanje ili smanjenje sadržaja organske materije. iritira oči i respiratorni trakt čak i u malim koncentracijama. iz praktičnih razloga. 4. Veliki broj isparljivih jedinjenja je identifikovan kao nusproizvod raspadanja stajnjaka. Da bi se odr19 . i ako se stočna hrana ili silaža ne skladište/ drže na odgovarajući način.3.

20 . Kada se izgubi površinski sloj (usled spiranja ili oduvavanja vetrom) nutrijenti i organske materije potrebne za biljke se često izgube zajedno sa njim. Direktni uticaj gubitka tla i nutrijenata na gazdinstvo podrazumevaju: • Niži nivo plodnosti • Pojava brazdi i jaruga na oranicama • Manji prinosi useva • Manje vode infiltrirane u tlo • Veća pojava kore na zemljištu • Više spiranja u proleće i nakon oluja. kao što su Escerichia Colli. pesticidima ili patogenima koji se mogu vezati za tlo. pa su iz tih razloga one uređene zakonima Više detalja dato je u Poglavlju 11. Indirektni uticaji erozije vetrom nastaju usled odnošenja tla. Značajno povećanje sadržaja organske materije u obradivom zemljištu će povećati količinu azota raspoloživog za potrebe useva.žao ovakav visok nivo. Tlo erodirano vodom ima efekte kao što su: • Erodirano tlo nagomilano u nizijama i susednim njivama • Pogoršan kvalitet vode nizvodno • Ugrožavanje akvatičnih ekosistema nizvodno usled sedimentacije i dodatka nutrijenata. 4. koji putem lanca ishrane mogu ugroziti zdravlje ljudi i životinja. Ovi elementi se akumuliraju u biljkama. pesticida i baketrija vezanih za tlo • Blokiranje drenažnih kanala. Prašina utiče na kvalitet vazduha. Više detalja prikazano je u Poglavlju 8 – Ratarstvo. Vraćanje ostataka useva u zemljište ili primena kabastog organskog đubriva postepeno povećava sadržaj organske materije u obradivom zemljištu ukoliko se ovo ponavlja nekoliko godina. Prilikom upotrebe mulja iz sistema prečišćavanja urbanih otpadnih voda i komposta kao đubriva. gde takođe može ugroziti kvalitet vode. Visoke koncentracije teških metala imaju toksičan efekat. koji su najčešće najplodniji delovi tla. primene pesticida i herbicida. doprineti prenosu nekih biljnih patogena i smanjiti prinos useva. bakterijama i sporama Povećane koncentracije gore pomenutih elemenata mogu se pojaviti usled primene agrotehničkih mera. glina i mulj.3 Gubitak tla usled erozije Erozija tla ima uticaje direktno na gazdinstvo (smanjenje prinosa i prihoda sa farme) i indirektno (zagađenje vode suspendovanim česticama i sedimentom i zagađenje nutrijentima i pesticidima koji su nošeni česticama tla). 4. tj. Erozijom se lakše uklanjaju sastavni delovi tla manje gustine kao što su organski materijal. što može ugroziti opstanak semena i rast. može doći do pojave patogenih mikroorganizama u zemljištu. Indirektni uticaji se javljaju kada se erodirano tlo nagomilava na drugom mestu. Salmonella i Proteus.3. otežava rad mehanizacije i taloži se u kanalima pored puteva.3. Jedan od izvora akumulacije toksičnih materija je i upotreba fosfatnih đubriva sa značajnim količinama teških metala. zajedno sa nutrijentima. Zaštita bilja u rukovanje pesticidima. plodored može da zahteva sejanje trave. ulaze u lanac ishrane i dospevaju do životinja i ljudi.2 Zagađivanje tla teškim metalima. organskim opasnim materijama.

12/98) • Pravilnik o klasifikaciji i kategorizaciji rezer vi podzemnih voda i njihove evidencije (Sl. br. S obzirom da se smatraju i mineralnim resursom. kao i politike i procedure u ovom sektoru. šumarstvo i vodoprivredu. a konačnu odluku donosi republič- Zakon o vodama . pravilnike i odluke koji regulišu korišćenje i zaštitu voda. ZAKONODAVSTVO Planirani i propisi na snazi iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine u Srbiji .5/68) • Uredba o kategorizaciji vodotoka (Sl. 48/94. 46/91.ka i pokrajinska vlada. generalno govoreći.34/03) Važeća regulativa u Srbiji. podzemne vode su u određenoj meri i u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energije i Pokrajinskog sekretarijata energetike i mineralnih resursa. glasnik RS br. pravilnika i različitih odluka su značajne za pripremu PDPP u Srbiji. Najznačajniji zakon koji upravlja sektorom voda u Srbiji je Zakon o vodama iz 1991. zaštitu od voda. glasnik SRS. godine. Zakoni se često menjaju. glasnik RS br. 44/95) • Zakon o utvrđivanju i razvrstavanju rezer vi mineralnih sirovina i prikazivanju podataka geoloških istraživanja (Sl. glasnik RS br. br.1 Pravni okvir sektora upravljanja vodama Sektor voda je u Republici Srbiji u nadležnosti Ministarstva za poljoprivredu. Zakon propisuje zaštitu voda. Zakone. 53/79) • Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS br. dopunjuju i usvajaju. koji predstavlja osnovni dokument za najveći deo aktivnosti i mera koje se preduzimaju u oblasti voda. glasnik RS br. glasnik SFRJ br. uredbi.11/2002) • Uredba o klasifikaciji voda (Sl. glasnik RS br. glasnik RS br. 5.31/82) • Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja (Sl. glasnik RS br.1 Zakoni i pravilnici u oblasti upravljanja i zaštite voda 5. preduzeća „Srbijavode“ i „Vode Vojvodine“. glasnik RS br. 33/78) • Pravilnik o opasnim materijama u vodama (Sl.1. postoji veliki broj različitih zakona i pravilnika u sektoru voda: • Zakon o vodama (Sl. Glasnik SRS br. 67/93. 53/93. priprema nadležna institucija Republike i APV. korišćenje i upravljanje vodama kao resursom od javnog interesa. je stalno podložna promenama. kriterijume i metode vršenja aktivnosti u upravljanju 21 5. imajuću u vidu tranzicioni period. Pregled koji sledi ilustruje status ovih zakona u vreme kada je rađen ovaj izveštaj. 6/91) • Generalni plan za kontrolu poplava (Sl. Sledeće četiri grupe zakona. Politike i procedure vezane za sektor voda. Kao što se u nastavku može videti. Politika korišćenja voda definisa na je Zakonom o vodama. 47/03) • Uredba o utvrđivanju vodoprivredne osnove (Sl. šumarstvo i vodoprivredu (MPŠV) i Direkcije za vode. 5/68) • Pravilnik o načinu određivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za piće ( Sl. 23/94) • Odluka o utvrđivanju Plana za zaštitu voda od zagađivanja i Plan (Sl. predlažu ministarstva i sekretarijati. a sprovode ih nadležni organi. U Autonomnoj Pokrajini Vojvodini (APV) odgovornost je produžena i na Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu.54/96) • Zakon o geološkim istraživanjima (Sl. glasnik SRS.

u skladu sa Programom koji usvaja Vlada. . glasnik RS br. 31/82) i Pravilnikom o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda (Sl. 47/83). Zakon pokriva površinske i podzemne vode. glasnik RS br. Kvalitet voda za upotrebu u poljoprivredi – navodnjavanje utvrđuje Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodi njegovog ispitivanja (Sl. glasnik RS br. 31/82 i Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda. Određeni niži nivo aspekata i projekata u oblasti životne sredine je regulisan na nivou opštine. NZV je u skladu sa međunarodnom praksom i trendovima u oblasti korišćenja i zaštite voda (npr. konflikt ovlašće22 nja/nadležnosti između Ministarstva za lokalnu samoupravu i Ministarstva za životnu sredinu. Novi zakon o vodama (NZV) je pripremljen u nacrtu od strane MPŠV/Uprava za vode kako bi se ukazalo na pitanja nerešena važećim zakonom. ovaj pravilnik definiše maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK) u zemljištu i vodi uglavnom za teške metale. 25/96 i 26/96) • Pravilnik o načinu postupanja sa otpadima koji imaju svojstva opasnih materija (Sl. koji na žalost nije kontinualan. Kvalitet otpadnih voda regulisan je Pravilnikom o opasnim materijama u vodama (Sl. kao što su: preklapanje ili nekompatibilnost za drugim zakonima. glasnik RS br. vazduha. granične i prekogranične vode i međurepublička vodna tela u Srbiji. Pravilnik o opasnim materijama u vodi definiše MDK za opasna elementa i jedinjenja koja su zabranjena za direktno ili indirektno ispuštanje u vodna tela i maksimalne koncentracije za opasna jedinjenja u vodotokovima. 135/04) • Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja (Sl. Član 22 Zakona definiše zaštitu tla i zemljišta: „Zaštita. šuma. glasnik RS br. glasnik RS br. Nedostatak pravilnika koji bi trebalo da štite kvalitet voda je što su oni manje-više bazirani samo na ambijentalnim standardima za površinske vode. Sl. pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina (Sl. vode. 135/04) • Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. prenos vlasništva sa države na vodovode. Okvirna direktiva o vodama) i zaštite od voda. glasnik RS br. glasnik RS br. biosfere i biodiverziteta. 47/83). termalne i mineralane vode. 135/04) • Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (Sl. kao i nadzor i praćenje primene njegovih odredbi. 5.vodama. 83/06) • Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. 55/01) • Uredba vlade o vrstama aktivnosti koje su predmet integrisane dozvole (Sl. 12/95) • Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja. Cilj novog zakona je da stvori uslove za učešće javnosti i demokratsko donošenje odluka i da obezbedi kontrolu u svim fazama aktivnosti i razvoja vezanih za vode. korišćenje i uređenje tla. uključujući i vodu za piće. glasnik SRS br. Novi zakon još uvek nije usvojen. 84/05) Zakon o zaštiti životne sredine obezbeđuje osnovu za zaštitu zemljišta. Sistematsko praćenje kvaliteta voda provodi Republički hidrometeorološki zavod.2 Pravni okvir sektora zaštite životne sredine Ministarstvo za zaštitu životne sredine (MZŽS) je glavna institucija u Srbiji nadležna za pitanja zaštite životne sredine. glasnik RS br. buduće usaglašavanje sa evropskim zakonodavstvom (aquis). 84/05) • Uredba vlade za utvrđivanje liste projekata za koje je obavezna izrada studije procene uticaja na životnu sredinu i liste projekata za koje se može tražiti izrada studije procene uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik RS br. ali ne uzima u obzir koncentracije nutrijenata. glasnik SRS br. uredbama i podzakonskim aktima. glasnik RS br. glasnik RS br. poljoprivrednog i šumskog zemljišta i dobara od opšteg interesa obuhvata očuvanje produktivnosti. 23/94). Sistematsko praćenje kvaliteta površinskih i podzemnih voda sprovodi se na zakonski definisan način (Pravilnik o opasnim materijama u vodama. Njegov sadržaj je harmonizovan sa relevantnom EU regulativom. 135/04) • Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl.1. zabranjujući narušavanje zakonski utvrđene klase vodotoka nizvodno od mesta ispuštanja otpadne vode. koji je u obavezi da podnosi godišnje izveštaje o stanju i promenama u vodotokovima do 30-og aprila tekuće godine. organizaciju i finansiranje upravljanja vodama. biljaka i životinja. Međutim. Glasnik RS br. Jedino oruđe u upravljanju kvalitetom voda jeste monitoring kvaliteta. Sl. Sektor zaštite životne sredine uređen je sledećim zakonima: • Ustav Republike Srbije (Sl.

strukture, slojeva, formacija stena i minerala, kao i njihovih prirodnih prelaznih oblika i procesa. Na površini ili ispod površine zemljišta mogu se vršiti aktivnosti i odlagati materije koje ne zagađuju ili oštećuju zemljište. U toku realizacije projekata, kao i pre njegovog izvođenja (izgradnje, eksploatacije mineralnih sirovina i dr.) obezbeđuje se zaštita tla i zemljišta.“ Član 23 Zakona definiše zaštitu voda: „Vode se mogu koristiti i opterećivati, a otpadne vode ispuštati u vode uz primenu odgovarajućeg tretmana, na način i do nivoa koji ne predstavlja opasnost za prirodne procese ili za obnovu kvaliteta i količine vode i koji ne umanjuje mogućnost njihovog višenamenskog korišćenja. Zaštita i korišćenje voda ostvaruje se u okviru integralnog upravljanja vodama sprovođenjem mera za očuvanje površinskih i podzemnih voda i njihovih rezervi, kvaliteta i količina, kao i zaštitom korita, obalnih područja i slivova, u skladu sa posebnim zakonom. Mere zaštite voda obezbeđuju sprečavanje ili ograničavanje unošenja u vode opasnih, otpadnih i drugih štetnih materija, praćenje i ispitivanje kvaliteta površinskih i podzemnih voda, kao i kvaliteta otpadnih voda i njihovo prečišćavanje.“ Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja definiše uslove i procedure izdavanja integrisanih dozvola za instalacije i aktivnosti koje mogu imati negativan uticaj na zdravlje ljudi, životnu sredinu ili materijalne resurse, vrste aktivnosti i instalacija, nadzor i druga pitanja koja su od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine. Uredba vlade o vrstama aktivnosti koje su predmet integrisane dozvole definiše vrste aktivnosti i instalacija za koje se izdaje integrisana dozvola. U članu 6 se definiše da se integrisana dozvola izdaje za farme sa više od 2.000 svinja (prosečne mase od 30 kg) i farme sa 40.000 živine. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu uređuje proceduru procene uticaja projekata koji mogu da značajano utiču na životnu sredinu, sadržaj Studije procene uticaja na životnu sredinu, učešće nadležnih organa i zainteresovanih organizacija, učešće javnosti, prekograničnu razmenu informacija o projektima koji mogu

imati značajan uticaj na životnu sredinu druge države, nadzor i druga značajna pitanja u oblasti procene uticaja. Zakon o postupanju sa otpadnim materijama definiše načine sakupljanja, tretmana i skladištenja otpada sa upotrebnom vrednošću, kao i rukovanje otpadom koji se ne može koristiti kao sekundarna sirovina. Zakon definiše mere zaštite životne sredine od uticaja otpadnih materija. Pravilnik o načinu postupanja sa otpadima koji imaju svojstva opasnih materija definiše uglavnom klasifikaciju, obeležavanje, popisivanje i skladištenje opasnog otpada.

5.2 Regulativa o upotrebi mineralnih đubriva
Upotreba mineralnih đubriva u bivšoj Jugoslaviji iznosila je oko 1,45 M tona godišnje u periodu 1982–1987. Tokom perioda 1982–1991, upotreba je bila oko 1,25 M tona godišnje, a tokom 1991–1998 je opala na samo 0,411 M tona. Kada se ova količina podeli sa ukupnom površinom obradivog zemljišta, jasno je da se upotreba mineralnog đubriva po hektaru, tokom ova tri vremenska perioda, smanjila sa 115 kg a.m. (aktivne materije) (NPK) po hektaru na samo 40 kg a.m. po hektaru tokom 1991–2000. Uzimajući u obzir korišćenje mineralnih đubriva u svetu, a posebno u razvijenim zemljama (preko 400 kg a.m. po hektaru), nameće se zaključak da postoji veliki nedostatak hranljivih materija (nutrijenata) u zemljištu, i da je mogući uticaj mineralnih đubriva na pojavu eutrofikacije zemljišta i podzemnih voda praktično veoma mali.

5.2.1 Okvirne politike
• Poljoprivredna strategija Republike Srbije – usvojena od strane Vlade 2005, definiše potencijal Srbije da „…proizvodi bezbednu i visokokvalitetnu hranu, atraktivnu za potrošače u Srbiji i inostratnstvu; poljoprivreda može zaštititi i unaprediti prirodnu okolinu…“ Nova strategija uzima u obzir životnu sredinu. • Program podrške ruralnom razvoju – pomaže razvoj srpskih seoskih područja, kroz sufinansiranje projekata koji se odnose na: 1. unapređenje poljoprivredne proizvodnje i marketing; 23

2. rekonstrukciju i unapređenje seoske infrastrukture; 3. razvoj i promovisanje seoskih područja; 4. očuvanje i zaštita prirodnih i seoskih pejzaža; 5. razvoj i promovisanje organske poljoprivrede. • Pomoć u očuvanju autohtonih vrsta kroz Odeljenje za stočarstvo i „Resurse za biljnu genetiku“

5.2.2 Pravni okvir
• Zakon o poljoprivrednom zemljištu (Sl. glasnik RS br. 62/06) • Zakon o zaštiti bilja (Sl. list SRJ br. 24/98, 26/98 i Službeni glasnik RS, br. 101/05-dr. zakon) • Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima (Sl. glasnik RS br. 62/06) • Zakon o maksimalnoj količini štetnih materija i sastojaka u stočnoj hrani (Sl. glasnik br No. 2/90, 27/90) • Pravilnik o metodama za ispitivanje djubriva (Sl. glasnik SRJ br. 60/2000, 20/05) • Pravilnik o metodama za ispitivanje pesticida (Sl. glasnik SRJ br. 63/01, 65/01, 93/05) • Pravilnik o liniji za proizvodnju pestcida i đubriva (Sl. list SRJ, br. 68/01) • Pravilnik o vršenju usluga u oblasti zaštite bilja i kontrolu opreme i uređaja za primenu pesticida (Sl. list SRJ, br. 42/99) • Pravilnik o načinu uništavanja bilja za koje su naređene mere uništavanja (Sl. glasnik SRJ br. 67/2001) • Pravilnik o vrstama ambalaže za pesticide i đubriva i o uništavanju pesticida i đubriva (Sl. list SRJ, br. 35/99) • Pravilnik o prometu, uvozu i uzorkovanju pesticida i đubriva (Sl. list SRJ br. 59/01) • Pravilnik o tehničkim normativima za rukovanje i skladištenje đubriva u čvrstom stanju koja sadrže amonijum-nitrat (Sl. list SFRJ, br. 55/91) • Pravilnik o načinima organske proizvodnje bilja i sakupljanja šumskog voća kao proizvoda organske poljoprivrede (Sl. glasnik SRJ br. 51/02) • Pravilnik o načinima organske stočarske proizvodnje (Sl. glasnik SRJ br. 51/02) • Pravilnik o uslovima koje treba da ispunjava pravno lice koje izdaje sertifikat, odnosno resertifikat za organske proizvode i o načinu njihovog izdavanja (Sl. glasnik RS br.81/06) • Pravilnik o pakovanju, skladištenju i prevozu organskih proizvoda (Sl. glasnik RS br.96/06)

evidenciju o preduzetim merama zaštite bilja, odnosno o tretiranju bilja i biljnih proizvoda, u polju i zaštićenom prostoru“. Ovaj zakon uvodi Nacionalnu fito-sanitarnu laboratoriju, nadležnu za diagnosticiranje i zaštitu zdravlja bilja. Zakon takođe predlaže Program za zaštitu zdravlja bilja. Zakon o poljoprivrednom zemljištu uvodi koncept planiranja, zaštite i korišćenja poljoprivrednog zemljišta i pripremu Poljoprivredne osnove posebno za Republiku i lokalnu samoupravu, kontroliše plodnost zemljišta i upotrebu đubriva, preraspodelu zemljišta, navodnjavanje, melioraciju, rekultivaciju. Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima definiše proizvodnju poljoprivrednih proizvoda koristeći metode organske proizvodnje; upoznaje proizvođače sa organskom proizvodnjom; daje uslove za uspostavljanje organske proizvodnje; daje uslove za inspekciju kuća sa ciljem dobijanja saglasnosti za vršenje aktivnosti; daje uslove za sertifikovanje i resertifikovanje organskih proizvoda; njihovo procesiranje, skladištenje i transport; njihovo obeležavanje, deklarisanje i promet. Zakon o zaštiti bilja definiše procedure zaštite bilja od štetnih organizama i njihovo uništavanje na teritoriji Srbije. Ovaj zakon propisuje da pravno lice može vršiti zaštitu bilja primenom pesticida ukoliko zapošljava najmanje jednog radnika sa univerzitetskom diplomom iz zaštite bilja i sa odgovarajućom opremom. Izdavanje dozvole za promet pesticida i đubriva regulisano je ovim zakonom, na osnovu njihovih fizičkih, hemijskih i bioloških karakteristika.

5.3 Regulativa o zdravlju životinja
• Zakon o veterinarstvu (Sl. glasnik RS br. 91/05) • Pravilnik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara, papkara, živine i kunića (Sl. glasnik RS br. 81/06) • Pravilnik o načinu neškodljivog uklanjanja životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla i o uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti i oprema za sabiranje, neškodljivo uklanjanje i utvrđivanje uzroka uginuća i prevozna sredstva za transport životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla (Sl. glasnik SFRJ br. 53/89).

• Nacrt Zakona o poljoprivrednoj proizvodnji • Nacrt Zakona o sredstvima za ishranu bilja • Predlog Zakona o sredstvima za zaštitu bilja • Nacrt Zakona o zdravlju bilja – definiše važno pitanje – „…držalac bilja obavezan je da vodi 24

Zakon o veterinarstvu definiše zaštitu, zdravlje i dobrobit životinja, zarazne bolesti životinjskog porekla, mere za sprečavanje bolesti, di-

jagnozu, sprečavanje širenja bolesti, kontrolu i iskorenjivanje zaraznih bolesti kod životinja i bolesti životinja prenosivih na ljude, veterinarsko sanitarnu inspekciju, standarde za stočarstvo i trgovinu, proizvode životinjskog porekla, hranu životinjskog porekla, hranu za životinje, kao i uslove za vođenje veterinarske prakse. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima propisuje detalje veterinarsko-sanitarnih uslova u pogledu izgradnje i rekonstrukcije objekata, uslova koje treba da ispunjavaju objekti projektovani za uzgajanje kopitara i papkara, živine i kunića. Pravilnik definiše farmu kao gazdinstvo sa 20 i više papkara (20 i više goveda, 100 i više svinja, 150 i više ovaca i koza) i 350 i više jedinica živine i kunića. Pravilnik o životinjskim leševima definiše procedure za postupanje sa uginulim životinjama i načinima njihovog uklanjanja (insineracija, odlaganje/zakopavanje u jame ili zemlju).

• Uočen je gubitak biodiverziteta usled neracionalnosti u pogledu korišćenja zemljišta: • Opadanje stočarske proizvodnje u nekim regionima Srbije dovodi do gubitka biodiverziteta. • U nenaseljenim planinskim regijama travnate zajednice sa visokim biodiverzitetom postepeno nestaju usled odsustva pašarenja na tim lokacijama. • Invazija Junuiperus, Vaccinium i drugih kompetitivnih žbunastih vrsta je veliki problem za istočne i jugoistočne delove Srbije usled procesa prirodne sukcesije.

5.4.2 Pravni okvir
• Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. glasnik RS br. 66/91 ,83/92, 53/93,135/04) • Zakon o nacionalnim parkovima (Sl. glasnik RS br. 39/93, 44/93, 53/93, 67/93, 48/94) • Zakon o šumama (Sl. glasnik RS br. 46/91, 83/92, 54/93, 60/93, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96) • Odluka o zaštiti prirodnih retkosti (Sl. glasnik RS br. 50/93, 93/93) • Odluka o stavljanju pod zaštitu biljnih vrsta kao prirodnih vrednosti (Sl. glasnik SRS br. 11/90, 49/91)

5.4 Zakonodavstvo u oblasti biodiverziteta i očuvanja pejzaža 5.4.1 Okvirna politika
Okvirna strategija o upravljanju biodiverzitetom ili politika očuvanja prirode ne postoje. Svakim nacionalnim parkom se upravlja u skladu sa godišnjim i petogodišnjim programom zaštite koje priprema Zavod za zaštitu prirode Srbije, naučne institucije i stručnjaci. Postojeći Prostorni plan Republike Srbije pruža neke smernice za zaštitu prirodnog nasleđa, uključujući i:

• Proširenje postojećih zaštićenih područja sa
5% na 10% do 2010;

• Razvoj režima zaštite za zaštićena područja; • Utvrđivanje regionalnih prioritetnih područja
za zaštitu, i

• Nove Ramsar lokacije.

• Nacrt zakona o zaštiti prirode Ministarstvo za zaštitu životne sredine Republike Srbije je nadležno za zaštićena područja. U sklopu ministarstva je odeljenje odgovorno za zaštitu vrsta i staništa i sisteme zaštićenih područja i odeljenje za inspekcijske poslove. Zakon o nacionalnim parkovima definiše nacionalni park u skladu sa njegovim ekološkim i geografskim karakteristikama, uređuje njegovu zaštitu, razvoj, kontrolu i upravljanje. Zakon o šumama uređuje registar i upravljanje šumama, prava i obaveze vlasnika šuma, prodaju drveta.

25

Izvor: www.1 Korišćenje zemljišta Ukupna površina Republike Srbije iznosi 88. Pomoravlja i Podunavlja – okoline reka Morave i Dunava. Reljef Srbije se ogleda u njegovoj pedologiji. industrijskim biljem.1 predstavlja udeo obradivog zemljišta u poljoprivrednom zemljištu u Srbiji. Panonska sa prepanonskom regijom i Planinsko-dolinska regija.8% je ostalo kao nekultivisano zemljište. 1 Državne farme su uglavnom u procesu privatizacije. od čega poljoprivredno zemljište zauzima 5.12 miliona ha ili oko 57% ukupne površine. Planinsko-dolinska regija sastoji se od: južnog Pomoravlja. Celokupna površina je ispresecana rekama i rečnim dolinama stvarajući uslove akumulacije vlage u zemljištu i ublažavajući negativne efekte sušnih letnjih perioda koji su tipični za ovu regiju. 6. povrćem i usevima za stočnu hranu. regiona Mačve. U periodu 2001–2005. oko 94% obradivog zemljišta je bilo zasejano žitaricama. Oko 83% poljoprivrednog zemljišta je obradivo. Vlasine i Krajišta. 0. Ova regija ima raznovrsniji reljef sa visokim planinama okruženim brdovitim terenom i padinama sa vrhovima preko 2000 metara. ribnjaka. 5% kao voćnjaci. drugim rečima regione Posavine i Pocerine. teritorija Republike Srbije se može podeliti u dve osnovne regije. Toplice i Jablanice.2 Geografski regioni i uslovi reljefa Prema geološkim i geografskim uslovima. Što se vlasničke strukture tiče.fao.2 predstavlja poljoprivredno zemljište po kategorijama upotrebe. bara (1%). srpskog dela Balkana. pa se mogu razlikovati tri posebne zone: 26 . oko 85% zemlje pod usevima je u privatnom vlasništvu. Prepanonska regija uključuje južni obod Panonskog basena. POLJOPRIVREDNI SISTEMI Poljoprivreda u Srbiji Sistemi poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji Panonska regija sastoji se od cele pokrajine Vojvodine i regiona južno od reka Save i Dunav. Slika 6.1: Obradivo zemljište kao udeo u raspoloživom poljoprivrednom zemljištu u Srbiji.org 6. a preostalih 17% neobradivo zemljište koje se sastoji od pašnjaka (16%). državne1 farme pokrivaju samo oko 15% obradivog zemljišta. 1% kao vinogradi i 12% kao livade i 16% kao pašnjaci. Oko 65% od ukupnog obradivog zemljišta koristi se kao obradiva polja i bašte. srpskog dela Karpata. Slika 6. i Stari Vlah sa regionom Raške.06% površine je korišćeno za rasadnike i oko 5. Slika 6.361 km2. kao i planine Kopaonik i reke Ibar.6.

nagiba. Slika 6. dominantni tip erozije u Pa2 Pregled stanja životne sredine – Srbija i Crna Gora. Ovaj tip tla je prisutan u neravnim terenima do 500 m.2: Poljoprivredno zemljište po kategorijama upotrebe.1 Erozija tla Pojava i razvijanje procesa erozije je jedan od osnovnih uzroka degradacije tla i smanjenje njegovog kvaliteta u Srbiji.2. 27 . Izvor: Evropski biro za zemljišta – izveštaj o istraživanju br..2 Dok je u planinsko/dolinskoj regiji dominantna erozija vodom. 9. prema zvaničnim podacima može se zaključiti da je od 6. UNECE 2002. Dominantna vrsta tla u Panonskoj niziji je černozem sa pet podtipova: karbonatni černozem na šumskim visoravnima. Glavni tipovi tla u Srbiji. Planinska regija u Srbiji je izložena uticajima nadmorske visine. geološke osnove. Trend u proizvodnji određenih kultura 2001–2005. Izvor: Statistički godišnjak 2006. vegetacije i dr. Eutrično tlo se nalazi na suvom zemljištu oboda Panonske nizije.1 Ratarska proizvodnja Slika 6. Slika 6. U Vojvodini 85% ukupnog poljoprivrednog zemljišta je pod uticajem erozije vetrom sa godišnjim gubitkom od oko 0. 6.4. Ovaj tip tla je češći kod šumskih terasa a ređi kod šumskih visoravni.4 prikazuje trend u ratarskoj proizvodnji u Srbiji tokom perioda 2001–2005. na peskovitom tlu i aluvijalnim nanosima. karbonatni černozem na šumskim terasama. Černozem u Panonskoj niziji pokriva površinu od oko 1 milion hektara. nonskoj niziji je eolska erozija. ribnjaci i trstici Vinogradi Voćnjaci Oranice i bašte Slika 6. Možemo razlikovati dve osnovne grupe: tlo na bazi krečnjaka i tlo na bazi silikata.3 Vrste proizvodnje: ratarska i stočarska proizvodnja 6. Slika 6. Procenjuje se da je 25% poljoprivrednog zemljišta izloženo eroziji od visokog do ekstremnog intenziteta. Procenjuje se da proces erozije (u različitoj meri) utiče na do 80% poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. i lako se isušuje kao nastavak černozema.3.3 prikazuje mapu sa glavnim tipovima zemljišta u Srbiji. Drugi po redu tip tla u Panonskoj niziji je humofluvisol koji nastaje usled stalnog vlaženja tla od strane podzemnih voda formirajući sloj gline. Najosobitiji je černozem na šumskim visoravnima i terasama. Izvor: Statistički godišnjak 2006.• Zona Panonske nizije • Zona Panonskog oboda • Zona tla u brdsko-planinsko-dolinskoj regiji. izloženosti. pa su se iz tih razloga formirali različiti tipovi i podtipovi tla. Pašnjaci Livade Bare. Erozija tla je dakle realan problem u Srbiji i treba je razmatrati u postupku planiranja korišćenja zemljišta što uključuje i primere plana rotacija kultura i dr. na peskovitom šumskom terenu.9 tona materijala po hektaru. i uglavnom se sastoji od baznih ili karbonatnih sedimenata.3.

Zvanična informacija o broju farmi koje zadovoljavaju pomenute zakonom propisane kriterijume nije dostupna.4 Mala porodična poljoprivredna gazdisntva služe praktično za izdržavanje porodice. U periodu 2001–2006. 150 i više koza ili ovaca. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. svinje i ovce prokazane su na Slici 6.3 Ova gazdinstva se mogu podeliti na: mala porodična gazdisntva. 81/06) u članu 2 definiše farmu kao sistem za uzgajanje 20 i više krava. Proizvodnja i specijalizacija se razlikuju od farme do farme. živine i kunića (Sl. Površina obradive zemlje u upotrebi Slika 6.7. životinja. godine ukupna ratarska proizvodnja u laganom porastu.2 Stočarska proizvodnja Zvanični podaci o broju stoke i proizvodnji ukazuju na pad od oko 30% u odnosu na stočarsku proizvodnju u 1999. Izvor: Statistički godišnjak 2006. obrazovanosti i svesti. bolesti i štetočina.000 svinja godišnje ili više od miliona litara mleka godišnje. Izvor: Popis 2002. svinja.6. broj krava i svinja se smanjio za samo 10%. Velike farme obično imaju kapacitet preko 10. 100 i više svinja. Međutim. Može se videti da su prinosi useva po hektaru mali što je posledica nedovoljne upotrebe đubriva kao i nedovoljne kontrole korova. 6.2003. 4 Projekar smanjenja zagađenja Dunava od strane preduzeća u Srbiji. konja i živine. filozofije.891 poljoprivrednih gazdinstava sa prosečnom površinom obradivog zemljišta od 28 Pod poljoprivrednom farmom se podrazumeva gazdinstvo ako ima površinu poljoprivrednog zemljišta od 0. glasnik RS br. Izvor: Statistički godišnjak 2006.3.5 Praksa na poljoprivrednim gazdinstvima Poljoprivredni sistemi podrazumevaju brojne metode i tehnološka oruđa gde je zemljište glavni izvor za proizvodnju useva. Hiljade jedinica 4000 3500 3000 2500 2000 1500 1000 500 0 2001 2002 2003 2004 2005 2006 3 ha. svinje i ovce 2001–2006. male i srednje komercijalne farme i velike korporativne farme. bez pominjanja površine korišćenog poljoprivrednog zemljišta kao kriterijuma.1 ili određeni broj krava.5 prikazuje kretanje prinosa pšenice. Prinos po hektaru za odabrane kulture u periodu 2001–2005. međutim promena u broju ovaca je vrlo mala.5. 6. Promene u broju stočarske proizvodnje u periodu 2001–2006 za krave. uočljiv je trend porasta prinosa pojedinih kultura. Izveštaj FAO konsultanata 2004. voća i povrća. Izbor svakog farmera u pogledu poljoprivrednog sistema je rezultat njegove tradicije. 300000 250000 200000 150000 100000 50000 0 <1 ha 2-3 ha 3-5 ha 5-10 ha 10-15 ha >20ha Krave Svinje Ovce Slika 6. kombinovanih 3 Slika 6. papkara. Srednje i male farme su kapaciteta od oko 500 do 2000 svinja godišnje.4 Veličina poljoprivrednih gazdinstava Prema podacima iz Popisa 2002. ovaca – Popis 2002. godine u Srbiji ima 778. Trend stočarske proizvodnje za krave. 7 6 5 4 3 2 1 0 2001 2002 Pšenica 2003 Kukuruz 2004 Suncokret 2005 tons 6. Isti trend pokazuje broj koza. kukuruza i suncokreta za period 2001–2005.7 prikazan je broj postojećih farmi na osnovu podataka iz Popisa 2002. . Poljoprivredna gazdinstva grupisana prema površini obradivog zemljišta.6. Na Slici 6. godini. Slika 6. godine prema površini obradivog zemljišta u sklopu farme.

Tržište u Evropskoj uniji se značajno proširilo i ono uvozi polovinu svojih potreba za organskom hranom. Treba voditi evidenciju o svim aktivnostima koje se provode na farmi. transformaciju nutrijenata iz tla u odgovarajuće forme od strane mikroorganizama. 6.sa ekonomskim i ekološkim uslovima na farmi. Organsko poljoprivredno gazdinstvo/farma mora biti sertifikovano od strane nezavisnog ocenjivača. već i na uticaj proizvodnje na životu sredinu u široj perspektivi. Mnoge farme koriste jednostavan model plodoreda gde se iste kulture gaje tokom više godina. pa tako ove farme smanjuju travnate površine i ne uzgajaju višegodišnje trave koje su veoma važne za plodnost tla. regulatora rasta i GMO. načno. Poljoprivredni sistemi se prema primenjenim tehnologijama i aktivnostima generalno opisuju kao tradicionalni. crva i korenovog sistema biljaka. a redovne kontrole su obavezan deo sertifikacije. a da bi se postigla visoka prosuktivnost useva troškovi bi porasli kao i negativan uticaj na životnu sredinu. i gde je potrebna upotreba mineralnih đubriva i primena zaštitnih mera kako bi se održala plodnost tla. u proseku veće od 30–50% u odnosu na proizvode konvencionalne poljoprivrede. Novi zakoni i pravilnici iz oblasti zaštite životne sredine i drugi pravni dokumenti će verovatno ograničiti intenzitet poljoprivredne proizvodnje. U sistemima organske proizvodnje proizvođači pokušavaju da uspostave balans između ratarske i stočarske proizvodnje. pa se tako godišnji planovi đubrenja i bilansi nutrijenata pripremaju ne samo za pojedino polje već za celu farmu. Upotreba pesticida je svedena na minimum i oni se koriste samo u slučaju opasnosti od smanjenja prinosa.2 Održiva poljoprivredna gazdinstva/farme Održiva poljoprivreda karakteriše se pažnjom ne samo na postizanje ekonomskih efekata nakon prodaje proizvoda na kraju proizvodnog ciklusa. primenom organskih đubriva uključujući zelena đubriva.5.3 Organska poljoprivredna gazdinstva/ farme Organski način proizvodnje zasniva se na prirodnim procesima i upotrebi organskih materija bez upotrebe sredstava za zaštitu bilja sintetičko-hemijskog porekla. 6.5. To je proces koji traži dosta radne snage i pravovremenu inicijativu. uprkos činjenici da su cene ovih proizvoda u svetu. Ove kulture demonstriraju prednosti kombinovanja ratarske i stočarske proizvodnje. obezbeđuje veće površine pod travom i leguminoznim kulturama.1 Tradicionalna poljoprivredna gazdinstva/farme Tradicionalne farme su obično specijalizovane za uzgajanje biljaka bez držanja stoke. bilansom nutrijenata koji se postiže uzgojem leguminoza. Mere preventivne i biološke zaštite bilja se široko primenjuju. Polja se ne đubre stajnjakom što doprinosi smanjenju humusa u tlu. Korak po korak tlo se iscrpljuje. Razvijajući ovakvu vrstu proizvodnje farmer primenjuje rotaciju kultura. održivi i organski. Stoga su male proizvodne jedinice najzahvalnije jer kontrola se može vršiti svakodnevno i dejstvovati se može pravovremeno. Farme mogu koordinisati i optimizovati upotrebu stajnjaka i mineralnih đubriva u uzgoju biljaka. Produktivnost na organskim farmama se određuje rotacijom kultura. sa obaveznom primenom plodoreda. 6. Koristi se postižu kroz uzgoj azoto-fiksatora. što povećava plodnost tla.5. Đubriva se koriste u optimalnim količinama za svaku kulturu pojedi- 29 . Tražnja za organski gajenom hranom godišnje se u Evropi poveća za 25%. kao i primenom mera kontrole štetočina i mehaničkog odstranjivanja korenja.

2006. sposobnost da reaguje na promene Da na tržištu u pogledu ponude i tražnje Ravnoteža između ekonomskih. 30 .Tabela 6. Nacionalna strategija zaštite životne Srbije – nacrt Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine. Nebojša Protić. Statistički godišnjak 2006. Evropska kancelarija za tlo – Izveštaj o istraživanju br.1: Poređenja tradicionalne. Pregled stanja životne sredine – Srbija i Crna Gora. pejzaža. životinja. Popis 2002. održive i organske proizvodnje prema nekim kriterijumima Vrsta sistema proizvodnje Kriterijum Obim proizvodnje Kvalitet proizvoda Tradicionalna Veliki Srednji Održiva Veliki Visok Da Da Da Organska Srednji Visok Varira Da Da Proizvodni troškovi razumno niski da budu kompetitivni na tržištu Da Razumna stabilnost proizvodnje Održivo korišćenje resursa tla. specijalizovanost i veličina farme. Bogić Miličić. UNECE 2002. 4. biljaka. i njihovo očuvanje za buduće generacije Da Ne Fleksibilnost. 9 „Status istraživanja tla u Srbiji i Crnoj Gori“. Milica Mojasević 2. vode. ekoloških i socijalnih zahteva u dugoročnoj perspektivi Intenzitet rada Razvoj infrastrukture Razvoj kulturnog nasleđa Razvoj puteva i komunikacije REFERENCE : 1. Dragi Stevanović. Ljubiša Martinović. poglavlje Poljoprivreda i životna sredina 5. Da Da Ne Nizak Nizak Ne Srednji Da Srednji Visok Da Visok Da Visoki Visok Da Visok 3.

odnosno izgrađen tako da se spreči zagađivanje okoline i širenje uzročnika zaraznih bolesti životinja i ljudi. da bi se dobila dozvola za gradnju. su primeri planova koji zahtevaju dugoročno planiranje i duže vreme za implementaciju. hrana i stajnjak se transportuju nekoliko puta na dan. Pravilnik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. Takvi planovi podrazumevaju mnoga pitanja. Smanjenje emisije neprijatnih mirisa iz starih zgrada je teško. kojim će se definisati gde i na koji način objekat treba uzgraditi. dobrog staranja o životinjama. papkara. pri pravljenju planova za Pri projektovanju novih objekata na gazdinstvu. kao i visinsku predstavu terena na farmi. gl. Projektna dokumentacija treba da uključuje i situacioni plan gazdinstva. tehničkog i ekonomskog aspekta kao i aspekta zaštite životne sredine. Uz pomoć planova đubrenja i zaštite bilja poljoprivrednici će naučiti kako da ne preteruju sa upotrebom nutrijenata i pesticida. higijene. Planovi o rotaciji useva su jedan od osnovnih činilaca koji utiču na održivost gazdinstva. postupanju sa otpadom i zaštiti životne sredine. linije kretanja za ova dva manipulativna sistema se ukrštaju. zakonskih propisa o izgradnji. Svi planovi bi trebalo da budu zasnovani na znanju i iskustvu i moraju da uključuju elemente biološkog. što znači da postoji ve31 7. plan. sistemi i praksa rotaciju kultura treba uzeti u obzir ekonomsku vrednost pune sekvence rotacije. Pravilno primenjeni dobri planovi će uštedeti novac i istovremeno povećati profitabilnost i sačuvati životnu sredinu. Planovi za đubrenje i zaštitu bilja kao i planovi o ishrani životinja se mogu smatrati kratkoročnim planovima koji se mogu primeniti tokom jedne sezone. Plodored. skladišta za stajnjak i silaže. izgradnja zgrada i drugih objekata kao i proširenje poseda. U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o poljoprivrednom zemljištu. Imajući u vidu da se ekonomski ishod uzgoja svake kulture razlikuje. dok se veće rekonstrukcije kao i izgradnja novih objekata za čuvanje životinja uključujući i promene u načinu hranjenja i rukovanja stajnjakom moraju se pažljivo planirati.“ Planiranje je ključna reč kada je u pitanju ispunjavanje zahteva koje postavlja dobra poljoprivredna praksa. ali je ovo pitanje u kombinaciji sa preovlađujućim pravcem vetra veoma važno pri planiranju novih štala. uključujući i preliminarne podatke i uslove za projektovanje se mora pripremiti zajedno sa ostalom projektnom dokumentacijom. Sitne rekonstrukcije štala i drugih objekata na gazdinstvu mogu se realizovati na osnovu manjih jednostavnijih planova. koji prikazuje lokacije glavnih i pomoćnih objekata. Na mnogim farmama. U dobrim planovima za rotaciju useva. planovi uzgoja. Prostorije za smeštaj životinja i ostali proizvodni objekti na farmi mogu da budu izvori neprijatnih mirisa. investicioni planovi za poljoprivrednu mehanizaciju na gazdinstvu (farmi). POLJOPRIVREDNO PLANIRANJE . takođe mora uzeti u obzir prilikom pripremanja planova.Poljoprivredno planiranje. tehnologije. naravno. živine i kunića (Sl. potrebno je pribaviti urbanističko-tehničke uslove za izgradnju objekta. Važeće zakonodavstvo se. nasuprot pravcu glavnih vetrova i mora da bude udaljen najmanje 0 metara od objekta za životinje. poput ekonomije. Dobri planovi će umanjiti opasnost od bolesti koje potiču od loše rotacije useva. U tradicionalnim sistemima. sekvence kultura će biti određenje na osnovu toga kako različite kulture reaguju u odnosu na prethodne i naredne kulture. RS br 81/06) Član 11 (u pogledu čvrstog stajnjaka) „Prostor za odlaganje i zbrinjavanje stajskog đubriva iz objekta mora biti smešten.

5–6 Skladište zrnaste hrane i koncentrata. Osočara. 10. Obradivo zemljište. 15–16. • Pri izboru lokacije zgrada treba uzeti u obzir reljef na kojem se prostire farma (gazdinstvo) kako bi se sprečilo oticanje površinskih voda u skladišta za stajnjak i silažu i podlivanje podruma zgrada. a skladišta za stajnjak i drugi pomoćni objekti još niže. 9. 8. Dvorište farme. dostavu mleka i krtanje krava. Rezidencijalna zona na farmi treba da se nalazi na terenu koji je uzdignut u odnosu na proizvodnu zonu. Prostorije za mleko. Pašnjaci 32 . Prostorije za smeštaj životinja bi trebalo da su izgrađene na terenu koji je niži od rezidencijalne zone. 13. zatim štale i na kraju skladišta za stajnjak i silažu. Situacioni plan gazdinstva koji pokazuje čiste i prljave površine i linije kretanja za skladištenje stajnjaka. 3. Preporuke • Gazdinstvo treba da bude projektovano tako da zgrade i pomoćni objekti čine celinu. 4. Stubovi.1. Đubrište za stajnjak. 12. Silaža. 7. Slika 7. 17. Susedne stambene kuće. Stambene kuće poljoprivrednika. Proizvodni objekti treba da su smešteni u proizvodnoj a stambeni u stambenoj zoni. • Izbegavati sva ukrštanja linija transporta za stajnjak i stočnu hranu. • Treba pokušati da se glavni deo dvorišta farme napravi kao čista površina a da se prljave površine koncentrišu oko lokacije za skladištenje stajnjaka. • Problemi sa neprijatnim mirisima na izdvojenim farmama rešavaju se tako što se na pravac preovlađujućeg vetra postavljaju pr vo rezidencijalni objekti. Prostorije za mužu. Legenda: 1–2 Štale. 14.lika opasnost da traktorski točkovi i točkovi prikolica unesu stajnjak na stolove za hranjenje i tako zagade hranu bakterijama uzrokujući lošu ishranu i smanjenje u prinosima mleka.

a takođe moraju biti spremni da se prilagode i sprovedu postupke održive poljoprivredne prakse. čovek primenjuje niz agrotehničkih mera. društvene. 8. primena pesticida. Održiva poljoprivredna praksa predstavlja niz postupaka kojima se kombinuju mere iz domena biologije i zaštite životne sredine. životinja.) 8.3 Obrada zemljišta Obrada zemljišta je jedna od najstarijih agrotehničkih mera kojom se. Agrotehnika kao kompleks predstavlja lanac agrotehničkih zahvata koji čine jedinstven celinu u iskorišćavanju antropogenog zemljišta. kako bi omogućio dobijanje maksimalnih prinosa po kvantitetu i kvalitetu. poremećaj strukture zemljišta. RATARSTVO . u cilju ostvarivanja poljoprivredne proizvodnje koja bi podržala dugoročni razvoj poljoprivrede. đubrenje. koje čovek primenjuje radi poboljšanja fizičkih. etičke i ekonomske mere. može imati za posledicu zagađenja površinskih i podzemnih voda putem hraniva. To su: • Obrada zemljišta • Đubrenje • Setva (sadnja) • Nega useva • Borba protiv korova • Plodored • Dobar menadžment 8. agrotehničke mere se mogu podeliti u tri grupe: • Grupa agrotehničkih mera sa usmerenim dejstvom na zemljišne činioce (obrada zemljišta. kod koje se često primenjuju neadekvatne agrotehničke mere. Agrotehničke mere. proređivanje u cilju obezbeđivanja dovoljno svetlosti. zatim tehničke.1 Uvod Zemljište je jedan od najvažnijih prirodnih resursa i predstavlja osnovnu bazu za poljoprivrednu proizvodnju. rotacija kultura. plodored i đubrenje Neophodno je da svi subjekti poljoprivredne proizvodnje sagledaju dugoročni uticaj koji farme imaju na životnu sredinu. doprinele su stvaranju zemljišta kakvog nema u prirodi. dorada i priprema semena za setvu. Međutim. kao što su obrada zemljišta. a ima za cilj biljnu proizvodnju.2 Zemljište i agrotehničke mere U cilju održavanja i povećanja potencijalne i efektivne plodnosti zemljišta. pa i samih ljudi. Agrotehničke mere se moraju primenjivati kompleksno i sve su podjednako značajne. zahvaljujući kojem je moguć različit stepen života biljaka. Sve zemlje u okviru Evropske unije takođe podržavaju implementaciju metoda održive poljoprivredne prakse. hemijskih i bioloških osobina.Ratarstvo – obrada zemljišta.) • Grupa agrotehničkih mera usmerenih ka gajenim biljkama. zasenjivanje itd. izbor sorti i hibrida. izbor biljnih vrsta. Ovo predstavlja globalni problem i stoga se danas čine značajni napori u cilju uvođenja održive poljoprivredne prakse. Plodnost zemljišta predstavlja dinamično stanje različitih fizičkih. nega useva itd. hemijskih i bioloških osobina i procesa u zemljištu. okopavanje) • Grupa agrotehničkih mera sa usmerenim dejstvom na činioce klime (navodnjavanje. putem sitnjenja i mešanja zemljišta. Prema prirodi i pravcu delovanja čoveka. a vezane su sa utroškom rada i sredstava. kalcizacije. kao i smanjenje prirodne plodnosti zemljišta. način setve. intenzivna poljoprivredna proizvodnja. stvara povoljno fizičko i mehanič33 8. đubrenje. jer od njih zavisi postizanje maksimalnih prinosa.

Obradom se unose u zemljište že.Smanjenjem broko stanje oraničnog ja prohoda i dubine sloja. ispod kojeg je zemljište Ukupno veoma tvrdo i teško propusno za vodu. je ima dovoljno. čime se poha kg/ha ha kg/ha spešuje biološka aktivnost zemljišta. ne obrade zemljišta koje ostavljaju preko 30% Međutim neadekvatna obrada zemljišta može žetvenih ostataka na površini svrstavaju se u imati negativne posledice: pogoršanje struktu. Pravilnom oblakšeg mehaničkog radom zemljišta u sastava. vacijskoj obradi zemljišta i prosek za period 1991-2001 (svi setva. podsticanje erozije.1. proizvođači na području Instituta Tamiš) 34 . Obradom strništa se postižu sledeći ciljevi: • Sprečava se isparavanje postojeće vode u ze. kod obrađenih zemljišta.što joj omogućavaju mašine za direktnu setvu kovači bolesti. zemljišta se uništavaju korovi. Obradom punog izostavljanja. Površine i prinosi pšenice u klasičnoj i konzernekoliko agrotehničkih mera (obrada.1).i efikasna zaštita herbicidima od korova. naročito za suvljem klimatu konneke useve (ozima zervira se (čuva) vlapšenica. nižom temperaturom zemljišta.1. prouzro. a stvaraju se smatrano. Obradom zerada mogu se značajmljišta se poboljšano smanjiti troškovi va vodno-vazdušni obrade i zbijenost zei toplotni režim zemljišta. đubrenje. sve varijante redukovane/minimalse povećava plodnost oraničnog sloja zemljišta. primena i povoljni uslovi za redukovane/minimalsnabdevanje biljaka ne obrade pogodnibiljnim asimilativija je na zemljištima ma. što rezultira većim sadržajem vlage. oranje 2000 1562 4977 5750 4417 zemljišta uvek na istoj dubini ima za posledicu 2001 1299 5092 5212 4531 stvaranje plužnog đona. Osim toha 1991.konzervacijsku obradu (slika 8. smanjenje sadr. humifikacija organskih 1999 3298 5138 5440 4715 ostataka i suzbijanje korova. soga iz perioda kada ja). čime njih godina. teška mehanizacija izaziva zbijanje zemljišta 2001 i kvarenje negove strukture. organska i mineralna đubriva. insekti.kao i većom količinom organskih materija na pomljištu i stvaraju se uslovi za bolje primanje novih padavina KLASIČNA KONZERVACIJSKA Godine • Žetveni ostaci se unose u zemljište. Tradicionalna. Ovim načinom obrade se postiže 1998 5618 4655 4921 4668 bolja aeracije zemljišta. minerali1991 5968 5622 5293 6363 zacija organske materije i stvaranje humusa 1992 3646 4145 5939 4313 • Smanjuje se potencijalna zakorovljenost 1993 4053 4320 5565 4939 • Popravlja se vodno-vazdušni režim zemljišta 1994 3745 4588 8316 4689 1995 2957 4370 6710 4087 • Poboljšava se struktura zemljišta 1996 2686 3505 4323 4105 Konvencionalna obrada zemljišta zasniva 1997 3706 5358 7134 5189 se na primeni većeg broja prohoda i veće dubine oranja. Posledtveni ostaci. kukuruz. Zbog toga se teži Prosek 4749 4730 uvođenju redukovanih sistema obrade zemljikg/ha šta. Neobrađeni re zemljišta. konverzacijska obrada i bez obrade vima može povećati evoluira čak i do potdrenaža. Uopšteno pomljišta. primena pesticida).površinski sloj zemljišta je manje porozan nego žaja humusa i visoke troškove proizvodnje.38538 64603 ga. kojima se u jednom prohodu objedinjuje Tabela 8. Međutim. dok se u humidnim krajeObrada danas Slika 8.

kao i ekološki značaj. kao i dobra predsetvena priprema. odnosno oranje. Nedostaci ovog načima obrade se ogledaju u tome što je otežano suzbijanje korova. To treba obaviti u jednom prohodu. povećava se mikrobiološka aktivnost zemljišta i mobilnost hranljivih elmenata. Obrada strništa se izvodi tanjiračama. trebalo bi joj pristupiti ranije. odnosno poboljšati vazdušni. Ukoliko je osnovna obrada zemljišta. Dubina zaoravanja je od 12–15 cm. Međutim. grebeni. Obrada strništa predstavlja jednu od važnih agrotehničkih mera.4 Presetvena priprema zemljišta i setva Osnovne radnje u obezbeđivanju optimalnih uslova za pravilnu setvu jesu pravilna obrada zemljišta. U tabeli 8. zagađuje se okolina dimom i pepelom. pristupa se finoj površinskoj predsetvenoj pripremi. kada se površina zemljišta prosuši. Za obavljanje predsetvene pripreme zemljišta. Iz tog razloga. čim se zemljište prosuši. kao i da površinski sloj usitni i omogući najbolje uslove za setvu i nicanje. Zemljište je neophodno obrađivati kada je sadržaj vode oko 70–75% poljskog vodnog kapaciteta. Ukoliko se osnovna obrada iz opravdanih razloga vrši u proleće. onda predsetvena priprema treba da počne krajem jeseni i to kao takozvana gruba priprema. vodni i toplotni režim zemljišta i indirektno stimulisati mikrobiološku aktivnost i oslobađanje biljnih hraniva • inkorporisati mineralno đubrivo • omogućiti efikasnu primenu i delovanje herbicida • uništiti iznikle korove • poravnati zemljište i pripremiti za kvalitetnu setvu. Opšte preporuke vezane za obrađivanje zemljišta • Obrađivanje zemljišta treba uvek da bude prilagođeno pojedinim kulturama i trenutnoj situaciji • Treba izbegavati intenzivno obrađivanje na poljima gde je prisutan nizak sadržaj organskih materija. Ovim sistemima postižu se energetske uštede i pozitivni ekonomski momenti. u agregatu sa mašinama za predsetvenu pripremu. Zadatak grube pripreme zemljišta je da zatvori neravnine koje su stvorene tokom osnovne duboke obrade (razori. kao i da uništi korov koji se do tada razvio. jer to smanjuje gubitak vlage iz zemljišta usled isparavanja. Razlike u prinosu nisu statistički značajne. bez vegetacije • Broj prohoda treba svesti na najmanju moguću meru • Treba izbegavati upotrebu teške mehanizacije. opasnost od širenja požara. i ako se vrši plugom trebalo bi je obaviti na manju dubinu. • Ne spaljivati strništa 8. ili predsetvenu pripremu vršiti odmah iza oranja mašinama koje ovu operaciju izvode u jednom prohodu. u smislu očuvanja zemljišta kao prirodnog resursa. brazde). Nepoštovanje ovog uputstva ima za posledicu sabijanje zemljišta i kvarenje njegove strukture. Sadržaj humusa u zemljištu će biti povećan ukoliko se iskoriste žetveni ostaci. Spaljivanje strništa ima niz negativnih posledica: gubi se organska materija iz zemljišta. mnogi farmeri smatraju praktičnim spaljivanje žetvenih ostataka na poljima. jer je uobičajeno da se u našim uslovima prolećni usevi seju posle strnina. treba odabrati mašine sa najmanjim brojem prohoda koje će pored obavljenog posla najmanje gaziti i sabijati zemljište. uništavaju se zemljišni mikroorganizmi.vršini zemljišta. Osnovni zadaci pripreme zemljišta za setvu su sledeći: • sačuvati vlagu iz jesenje-zimskog perioda • površinski sloj zemljišta dovesti u takvo stanje da se semenu omogući neposredni kontakt sa vlažnim zemljištem • rastresti i omekšati zemljište. koja pored zatvaranja brazdi ima za cilj da uništi korovske vrste. obavljeno krajem leta ili početkom jeseni. U takvim uslovima. kako bi gaženje zemljišta bilo što manje i u što kraćem roku. uz najveći mogući radni učinak. neophodno je voditi računa o optimalnoj vlažnosti zemljišta. ali su troškovi proizvodnje manji kod konzervacijske obrade. U proleće. spaljivanje žetvenih ostataka ne predstavlja primer dobre poljoprivredne prakse. Dobro fizičko stanje površinskog sloja je vrlo bitno i ne treba dozvoliti da bude oštećeno ili upropa35 . oko 70-75 % u odnosu na kapacitet zadržavanja vlage u zemljištu. zajedno sa opremom koja ima malu širinu radnog opsega • Obrađivati zemljište kada ima optimalan sadržaj vlage.1 prikazane su površine i prinosi pšenice sa klasičnom i konzervacijskom obradom. i pored preporuka. Prilikom obrade zemljišta.

karakteristike zemljišta i klinu suviše usitnjenu i bestrukturnu. nosti zemljišta asimilatima. kao i na kao posledicu gaženja teškim mašinama. već i vrstu prilikom setve ne mogu se đubriva. jer • Zemljište treba da je sitno i sa dovoljno vlage prekomerne količine dovode do zagađenja pod• Upotrebljavati savremene pneumatske sejačice zemnih voda. mehaničkom zemljišta za setvu koristiti sastavu i dr. značajno je da količina hraniva koja su na raspola• Izvršiti presetvenu pripremu zemljišta ganju treba da odgovara potrebama useva. vidi da je tumačenje rezultasetvospremače. Analize zemljimogu naneti štete površinšta se izvode u ovlašćenim skom sloju. • Sejati deklarisano seme u količini koja je preporučePrirodno raspoloživa količina hraniva u zena za odgovarajuću vrstu mljištu nije dovoljna da bi se obezbedila hrani• Poštovati rokove. sa ili ovlašćenim Institutima i niskim sadržajem organskih fakultetima. jer im je cena pristupačna. tj. mljištima finije strukture. laka su za rukovanje i rasipanje po zemljištu. tzv. posebno na zezavodima za poljoprivredu. Laboratorijske analize zemljišta Opšte preporuke vezane za Preporuke za kvalitetnu setvu: 36 . jezera i mora. kao i korenovom sistemu. Otuda. lz navedenog se kombinovane mašine. Greške napravljene ne samo količinu. Upravo to proizvođače bi ona bila stručno izvedena. vodenih tokova. ri radije koriste mineralna Slika 8. obavezuje da setvi poklone neophodno je dobro poznanajveću pažnju. farmesredine. nih vrsta za pojedinim hranljivim elementima. sprečava sta biljaka.). ili sabijenu matske faktore u proizvodnoj oblasti. ta hemijske analize zemljišta Pravilna priprema za veoma složen odgovoran posetvu je preduslov dobre Slika 8. da ti. jer ova analiza određuje žetve. Površta podrazumeva poređenje šinski sloj treba da omogudobijenih rezultata sa graničći dobre uslove semenu da nim vrednostima obezbeđeklija. koja nemaju dobru tata hemijske analize zemljimrvičastu strukturu. Da bi se prešta utoliko su veće ukoliko cizno odredila količina đubrije zemljište lošijih fizičkih va koju treba dodati usevu. Jake kiše takođe zu zemljišta. Najračuna i o drugim svojstvima pogodnije je za pripremu zemljišta (pH.đubriva.5 Đubrenje zemljišta po preporukama Đubrenje predstavlja vestručne službe dovodi do znaoma značajnu agrotehničku čajne racionalizacije upotremeru za postizanje visokih i be đubriva. kao i zahteva pojedinom roku. Pedološki profil sao. kao i vreme i način kasnije ničim kompenzovanjihove primene. Osnovni prinvrstu cipi za određivanje optimalne količine đubriva za potrebe svake pojedine kulture odnose se šćeno suvišnim radovima koji ostavljanju površina planirani prinos.3. Tumačenje rezulmaterija. Međutim. da je izvanje zemljišta i kiimata tog vedu kvalitetno i u optimalrejona. dubinu i gustinu setve za svaku va za postizanje visokih prinosa. Štete različite sisteme obrađivanja zemljišta i planova izazvane sabijanjem zemljismene kultura. gubljene biljnih asimilativa iz zemljišta i zagađenje životne U današnje vreme. čime se postižu stabilnih prinosa gajenih vrekonomske uštede. osobina i ukoliko je sadržaj neophodno je obaviti analivlage veći. potrebno je voditi da se nesmetano razvija. Pri tome. Đubrenje 8.2. a potom mladoj biljci.

vitamine. Takva đubriva se nazivaju kompleksnim. P (fosfor) i K (kalijum) organski vezana i nisu direktno dostupna biljkama. – Makrođubriva – mogu biti sa jednim. strukture i tehnologije primene. 8. čine mešavinu nekih organskih i mineralnih đubriva u različitim odnosima. u skladu sa planom đubrenja. fekalije. kako bi se zadovoljile potrebe za hranivima. aktinomicete) koji aktiviraju određeni mikrobiološki proces (azotofiksacija. unose se mineralna đubriva. eliminiše negativan uticaj pesticida i mineralnih đubriva u zemljištu i dobijaju veći prinosi. fosfor i kalijum. Dopunsko đubrenje – Nakon pažljivo planiranog osnovnog vida đubrenja. povećavaju lisnu masu i aktivnost fotosinteze. 2 – Tokovi nutrijenata). Korišćenje ovih đubriva predstavlja ekološki potpuno čist način đubrenja zemljišta. U zemljištu se oni postepeno pretvaraju u oblike koji su biljama dostupni (videti poglavlje br. Ovaj tip đubrenja smatra se osnovnim đubrenjem. toplotnog i biološkog režima. kojim se povećava biomasa. Mešana su ona koja sadrže azot. Mg (magnezijum). fosfor i kalijum (trojna). mangan. U zemljištima lakšeg mehaničkog sastava. dva ili više makrohraniva. kao obične fizičke mešavine prostih mineralnih đubriva. biljnog i životinjskog porekla. Složena su ako sadrže dva hranljiva elementa (dvojna) i sva tri hranljiva elementa: azot. ali njihova upotreba nije dozvoljena u organskom uzgoju poljoprivrednih kultura. Organska đubriva su sledeća: čvrsti i tečni stajnjak. Organska đubriva se najviše koriste u uzgoju tradicionalnih poljoprivrednih kultura i kao osnovna vrsta đubriva u uzgoju organskih kultura. kompost. Iz tog razloga nije moguće osloniti se samo na osnovni vid đubrenja. 2 – Tokovi nutrijenata). Osim toga.2 Načini đubrenja zemljišta Na osnovu analiza zemljišta. gljive. mikoriza). Makrođubriva predstavljaju glavni izvor hraniva u tradicionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Mineralna đubriva sa nerastvorljivim fosfatima prolaze kroz isti proces. Na humusnu osnovu kod ovih đubriva vezuju se makrohraniva N (azot). bakar. Osnovno đubrenje – Čvrsti i polučvrsti stajnjak. Ovaj 37 . sumpor.). u cilju povećanja hranidbenog režima istih.5. cink. hemijske i biološke karakteristike zemljišta. Mešanim đubrivima mogu biti pridodati mikroelementi. prevelike količine hraniva unete osnovnim đubrenjem mogu značajno povećati rizik od ispiranja u podzemne i površinske vode. organska đubriva se mogu primenjivati kao osnovna đubriva svake tri-četiri godine. preporučuje se ne samo vrsta i količina djubriva već i način i vreme njegove primene. enzime. zelenišno đubrivo predstavljaju primere vrsti đubriva u kojima su hraniva kao što su N (azot). Mikrobiološka đubriva – sadrže efektivne sojeve mikroorganizama (bakterije. gradsko smeće. Prosta sadrže uglavnom jedan hranljivi element (azotna. osoka. kojima pospešuju klijanje i nicanje. što ova đubriva čini direktno dostupnim biljkama. zelenišno đubrenje i neka druga đubriva. kalijumova ili magnezijumova). bor. Problem vezan za osnovni vid đubrenja sastoji se u tome što transformacija hraniva u oblik dostupan usevima zavisi od faktora kao što su temperatura i vlažnost tla. otpadne vode gradova i industrije. herbicidi ili druge materije.8. ali će se procesom mineralizacije u zemljištu pretvoriti u mineralne oblike koji su biljkama dostupni (videti poglavlje br.1 Vrste đubriva Vrste đubriva zavise od osnovnih supstanci koje se nalaze u njihovom sastavu. – Mikrođubriva – mogu biti sa jednim ili više mikrohraniva (gvožđe. dok se u zemljištima čvršćeg mehaničkog sastava mogu primenjivati svakih četiri-pet godina. Ova đubriva imaju povoljan uticaj na fizičke. sa specifičnim kombinacijama hranljivih elemenata i hemijsko-tehnološkim karakteristikama. zatim utiču na poboljšanje vodnog. Mineralna đubriva – sastavljena su isključivo od mineralnih materija i sadrže hranljive elemente u neorganskom obliku. molibden i dr. a kao posledica toga dolazi do povećanja plodnosti zemljišta. K (kalijum). aktivnost korenovog sistema. Organske hranljive komponente nisu direktno dostupne biljkama. komposti.5. mobilizacija fosfora. Mineralna đubriva se proizvode u različitim oblicima. Humusno-mineralna – organsko-mineralna đubriva. Ca (kalcijum) i mikroelementi. koja se u novije vreme sve više po- javljuju na tržištu. Mikroorganizmi u procesu metabolizma produkuju biljne hormone. fosforna. P (fosfor). u skladu sa planom đubrenja. vazdušnog. te je stoga izvršena sledeća podela: Organska đubriva – u organska đubriva svrstavaju se sva ona đubriva koja sadrže znatnu količinu organskih materija.

5. Od fizičkih osobina. 4. veštine vozača traktora. hemijske i biološke osobine. Kvalitetna đubriva są jednakom veličinom zrnca (u opsegu 2–5 mm) oblikom i gustinom. Rasipanje čvrstih đubriva rasipačima po površini zemljišta najčešće primenjivan postupak unošenja mineralnih đubriva predstavlja unošenje rasipanjem po površini zemljišta. recimo pre setve i neposredno pre nicanja žita. Količina đubriva takođe može biti prilagođena stvarnim vremenskim uslovima u datom periodu. 1997 Marinković.metod se naziva dopunskim đubrenjem.1999 Brower. kojom se postiže solidan stepen tačnosti prilikom primene. sposobnost zadržavanja vode. Ukoliko su potrebe useva za unosom azota veće od 90 kg/ha. uslova na poljima. Kalcizacija se primenjuje unošenjem krečnjaka u zemljište. Jedan od najviše korišćenih rasipača za površinsko unošenje đubriva ima rotirajuće diskove kojima se raznosi đubrivo. Primena mineralnih đubriva zavisi od tipa izrade i kalibracije rasipača. a od hemijskih to su: sadržaj humusa. u intervalu od 25 – 30 dana. kvaliteta đubriva. 3. Gipsovanje se primenjuje kod slanih zemljišta (solonec. 1984 Hrustić. to su: struktura. Đubriva koja se koriste u okviru dopunskog đubrenja moraju biti lako dostupna biljkama. 1.5 38 . Fosfatizacija se primenjuje kod zemljišta koja imaju mali sadržaj pristupačnog fosfora. Tabela 8. urin i osoka. Pored toga. Rasipač mineralnih đubriva za rasipanje čvrstih đubriva rasipačima sa dva rotirajuća diska. kao i stepena Usev Pšenica Ozimi ječam Kukuruz Soja Suncokret Potrebna hraniva kg/ha 27 20–25 18–30 70–100 40–45 Autor Malešević. kod zemljišta čija je pH u vodi ispod 5. sa širinom radnog opsega od 8 do preko 40 m. Moderni tipovi rasipača imaju opremu za kontrolu. Meliorativno đubrenje se primenjuje kod zemljišta koja imaju loše fizičke. pH. itd.3 Metode upotrebe mineralnih đubriva Farmeri moraju da izaberu postupak i tehnologiju primene đubriva koji će osigurati visok stepen efikasnosti đubriva i nizak stepen negativnih uticaja na useve i na životnu sredinu. 1993 Slika 8. vegetativne mase) 8. Prednost dobro izvedenog postupka dopunskog đubrenja je u tome što količina hraniva može biti uneta u skladu sa potrebama pojedinih useva i načinom apsorpcije u raznim fazama tokom sezone rasta. te bi stoga moglo biti poteškoća u postizanju željenih stopa unošenja. stvaranje blagog humusa. toplotne osobine i sl. u cilju poboljšanja datih osobina. Tehnološke prednosti omogućavaju dobar stepen ujednačenosti nanošenja. Ovi rasipači su veoma laki. daju najbolje rezultate pri raspršivanju.5.2. uz nizak stepen sabijanja zemljišta i manji stepen oštećenja useva u fazi rasta. ili tečni stajnjak. Osoba koja upravlja mašinom mora da se pridržava uputstva proizvođača podešavajući mašinu prema vrsti đubriva koje se koristi. 1972 Spasojević.. 1998 Crnobarac.5–4. kao što su na primer mineralna đubriva. Nedostaci su vezani za činjenicu da širina radnog opsega zavisi od rasipanja đubriva. slatine) unošenjem gipsa. datu količinu bi trebalo unositi u dva navrata. Humizacija se primenjuje unošenjem organskih đubriva u zemljišta sa niskim sadržajem humusa. 2. i mogu se koristi-ti kako za osnovno tako i za dopunsko đubrenje. Potrebna količina N kg/ha za formiranje 1t prinosa (zrna. Pored toga. dobro izveden postupak dopunskog đubrenja takođe će na najmanju moguću meru svesti rizike vezane za ispiranje hraniva. rad rasipača treba redovno proveravati i kalibrisati. a omogućavaju đubrenje i u proleće i kod useva koji su u fazi rasta. u cilju smanjenja alkalnosti. Šećerna repa 3.4. Bogballe EXW.

Analize zemljišta se izvode u ovlašćenim zavodima za poljoprivredu. preko listova. Prednost ovog metoda jeste da se đubriva ravnomerno rastura ju i na određenu dubinu. Primena tečnih đubriva – postupak kojim se nataložena hraniva raspršuju na useve. oni imaju širinu radnog opsega za sve tipove đubriva. 8. Ovo je vrlo značajno u oblastima sa suvom klimom. usled čega usevi brzo upijaju hraniva. 39 . jer će usevi rasti brže u odnosu na zemljišta gde se đubriva unose površinskim putem. sadržaja organske materije. Nedostaci lokalnog načina unošenja đubriva u što da ovaj postupak nije pogodan za unošenje đubriva na usevima u fazi rasta. Prednost lokalnog unošenja đubriva predstavlja veća efikasnost unosa đubriva.6. što znači da se upotrebom manje količine đubriva dobija isti prinos. fosfora i kalijuma poljoprivredni proizvođači dobijaju informaciju o sadržaju hranljivih elemenata u zemljištu 3. gde je biljkama najpotrebnije. Šema-raspored gajenih biljnih vrsta putem plodoreda je čvrsta. Plodored 8. Stoga. Time se postiže solidan stepen ujednačenosti nanošenja. Överum TIVE. što znači da se sejanje i đubrenje obavljaju istovremeno. sa ciljem dobijanja maksimalnih prinosa. obrade zemljišta odredjuje se vrsta. 2.6. manji u odnosu na površinsko đubrenje rasipanjem. Na tržištu takođe postoje rasipači kojima se đubriva unose pojačivačem sa crevima. krompir i šećernu repu. Rasipači za lokalno unošenje đubriva imaju neku vrstu pojačivača. Lokalno unošenje đubriva u zemljište – ovim postupkom se mineralna đubriva unose lokalno. čime se postiže veća tačnost.5. folijarnim đubrenjem. Rasipač mineralnih đubriva za lokalno unošenje đubriva. kada su biljkama potrebna hraniva. oni imaju širinu radnog opsega za sve tipove đubriva. Savremeni tipovi rasipača imaju opremu za kontrolu unošenja đubriva. jer bi došlo do oštećenja useva. odnos površina pod različitim usevima. širina radnog opsega za ovaj tip rasipača mora biti određena za svaki tip đubriva. Plodored predstavlja projekat unutrašnjeg uređenja gazdinstva. sadržaja ukupnog i pristupačnog azota. kako bi đubriva dospela u zemljište. sistemi obrade zemljišta. Uzorkovanjem i analizom zemljišta. Plodored se može definisati i kao raspored gajenja biljaka u vremenu i prostoru. čime se đubrivo raspoređuje u redovima. ali je širina radnog opsega manja nego kod površinskih rasipača. kao i sa ekonomskog aspekta. a na osnovu vrednosti reakcije zemljišta. ili ovlašćenim institutima i fakultetima. sa dodatnom opremom. plodoreda. u odnosu na površinsko đubrenje rasipanjem. parcelu) ili polja sa sličnim preduslovima. količina i vreme primene đubriva. Postiže se dobar stepen ujednačenosti nanošenja rasipanjem. na veću dubinu u odnosu na seme useva. izražen u ha/h. Oprema za lokalno unošenje đubriva danas je često povezana sa sejačicama. ali je širina radnog opsega manja nego kod površinskih rasipača.1 Planovi smene kultura i đubrenje zemljišta Plodored predstavlja temelj biljne proizvodnje. Međutim. Ovaj metod ne može zameniti tradicionalne metode đubrenja. prateći svako polje (njivu. kojim se uspostavlja racionalno korišćenje prirodnih resursa. kao što je nedostatak bora kod šećerne repe. sistemi zaštite bilja od korova. bolesti i štetočina. jer je vozaču teško da ustanovi pravu širinu radnog opsega. Da bi se precizno odredila količina djubriva koju treba dodati usevu neophodno je da se uradi analiza zemljišta. od 4 do 12 m. Na osnovu planiranog prinosa. Plodoredom se utvrđuju: proizvodna orijentacija gazdinstva. Međutim. od 8 do 12m. što olakšava kalibraciju stope unošenja.Slika. sistemi đubrenja. Iz ovih razloga je lokalno unošenje đubriva prihvatljivije sa ekološkog. a ne dobijaju ih iz zemljišta. kao i činjenica da je radni kapacitet. Đubriva se unose u vlažno zemljište. Fertirigacija predstavlja postupak đubrenja u kome se u vodu dodaju organska i lako rastvorljiva mineralna đubriva u sistem za navodnjavanje. blizu korena. a usevi se po toj šemi smenjuju iz godine u godinu. Preporuke Sledeći parametri čine osnovu planova đubrenja: 1. 8. Ovaj postupak je pogodan za žitarice. već se može primenjivati u kritičnim periodima. ujednačenosti nanošenja. što olakšava kalibraciju stope unošenja.

treba imati u vidu kakvi su odnosi među gajenim biljnim vrstama. a druga međukultura salata. Povećava se prinos gajenih biljaka 2. To je obično jesenje ili ozimo povrće (salata. salata. jedna glavna i jedna sa kraćom vegetacijom. odnosno izbora preduseva ili sastavljanja setvenog plana za proizvodnu godinu. To su obično biljke koje podnose niže temparature i gaje se od jeseni do proleća (spanać.). mladi luk i sl. Neke biljne vrste imaju stimulativna sredstva koja povoljno deluju na druge biljne vrste u njihovoj sredini. mladi krompir) u uslovima gde postoje sistemi za navodnjavanje (soja . Zapaženo je da se pšenica bolje razvija i da je manje napadaju bolesti ako se u njenoj sredini nalaze i biljke kukolja. postoji i pojava korisnog delovanja jedne biljne vrste na drugu. ili donosi najveći prinos. bolesti i biljnih štetočina. jecam) i obicno se gaje u uslovima gde postoji sistem za navodnjavanje (soja. repa Rani krompir + kupusnjače Soja Pšenica + krastavci ili boranija III polje Rani krompir + kupusnjače Soja Pšenica + krastavci ili boranija Kukuruz ili šećerna repa Soja IV polje 2 Pšenica + krastavci ili boranija Kukuruz ili šećerna repa Rani krompir + kupusnjače 3 4 40 . lukovi i sl. Povećava se količina organske materije u zemljištu i njegova biološka aktivnost. Isto tako. povrće) Naknadni usevi – vrste koje se gaje nakon završene proizvodnje glavnog useva. kupusnjače. Pretkultura (predusev) – biljna vrsta gajena pre glavnog useva.).6. Veći broj vrsta biljaka povećava genetičku raznovrsnost u vremenu i prostoru 3. odnosno prihod. kukuruz. 4. suncokret. u ozimu pšenicu u proleće se useje mrkva. zeleni luk ili keleraba.Gajenje iste biljne vrste u toku više godina na istom zemljištu (monokultura) dovodi do narušavanja strukture i plodnosti zemljišta. Poznato je da neke biljne vrste žele da se samostalno razvijaju. Eliminiše se rizik od toksičnih materija i njihovih ostataka u hrani i zemljištu 8. Zapaženo je da one bolje uspevaju ne- Tabela 8. Indirektno se suzbiljaju biljne bolesti i štetočine 5. razno povrce itd) Drugi usev – vrste koje se gaje posle glavnog useva (grašak .2 Raspored biljaka u plodoredu U rasporedu gajenja bijaka razlikuju se: Glavni usev – biljna vrsta koja se gaji najduže u toku glavnog vegetacionog perioda. Potkultura (podusev) – vrsta čije se seme seje u ranije zasnovan usev. odavno se gaje kao združeni usevi pasulj. suncokret . koji se nakon skidanja prvog naglo počne razvijati i donositi uspešan rod. Međukultura (međuusevi) – obično dve gajene biljne vrste. na taj način što štite jedna drugu od bolesti i štetočina. spanać. Prilikom sastavljanja plodoreda. Povećava se pokrivenost zemljišta i sposobnost useva da se izbore sa korovima 6. koja se ranije skida i omogućava glavnoj da nesmetano nastavi rast i razvoj. Postrni usev – vrste koje se gaje posle strnina (psenica . Na primer: paradajz kao glavni usev. bez prisustva drugih vrsta. uljana repica. tikve (bundeve) i kukuruz. kukuruz .3 Primer četvoropoljnog povrtarsko – ratarskog plodoreda Godina 1 I polje Pšenica + krastavci ili boranija Kukuruz ili š. kao i nagomilavanja korovske flore. Međutim. rotkvica. repa Rani krompir + kupusnjače Soja II polje Kukuruz ili š. Prednosti racionalnog plodoreda: 1. Na primer.

strukturna. crni luk. propusna i peskovita zemljišta. greda i slično. Njihovom smenom dobija se trogodišnji ciklus gajenja povrća. te tako i ona gube povoljna fizička svojstva. spanać. biće neznatan napad kupusara. Ova pojava samozaštite ima veliki značaj u zaštiti biljaka. kupusnjače. II grupa – vrste sa manjim zahtevom za stajnjakom i često se gaje druge godine posle unošenja stajnjaka (korenaste vrste.7 Nepovoljni uslovi za rast korova Borba protiv korova je aktuelna u svim sistemima zemljoradnje. drugo polje iz II grupe. Erozija vodom uglavnom je karakteristična za zemljista pod nagibom. zrnene mahunarke i trave. a ne unose se pesticidi u zemljište. Pravilni i racionalni plodoredi imaju uglavnom tri ili četiri grupe useva: okopavine. U odnosu prema đubrenju stajnjakom. koje su efikasne.8 Mere za sprečavanje erozije Erozija je prirodna pojava.3 Planovi plodoreda i đubrenja Plodored se uspostavlja na osnovu zahteva vrsta prema obradi zemljišta. III grupa – vrste koje obogaćuju zemljište azotom (grašak. Tako. pojava dina. strna žita. a neke jedna drugoj smetaju.4 Primer pravog jednostavnog plodoreda 8. 8. na primer. boranija-pasulj. ako se u polju sa kupusom na raznim mestima posadi po koja biljka paradaj za. a treće polje vrste iz treće grupe. što je dovelo do značajnog smanjenja plodnosti zemljišta na brojnim lokacijama. Određenom kombinacijom mešovitog gajenja biljnih vrsta smanjiće se upotreba hemijskih sredstava. salata. primenom modernih postupaka poljoprivredne proizvodnje ljudi su na mnogim mestima ubrzali erozione procese. Možda se to može pripisati mikroklimatu date sredina (bolja oplodnja.). paprika. Dobra poljorivredna praksa preporučuje suzbiljanje korova korišćenjem agrotehničkih mera: • Setvom deklarisanog semena • Pravilnim plodoredom • Odgovarajućom obradom zemljišta • Uniištavanjem korova fizičkim i mehaničkim putem 8. neke se biljne vrste pomažu i štite.6. a može dovesti do značajnog smanjenja plodnosti zemljišta. pošto su obično zbijena i slabo propu- Plodoredna polja I 2002 2003 2004 2005 Ozima pšenica Kukuruz Jari ovas Grahorica Kukuruz Jari ovas Grahorica Ozima pšenica II III Jari ovas Grahorica Ozima pšenica Kukuruz Grahorica Ozima pšenica Kukuruz Jari ovas 41 IV . već i one koje se nalaze u njihovoj bližoj okolini. Zemljišta u podnožju (koluvijalna zemljišta) prihvataju zemljište odneto erozijom sa padina. dobra poljoprivredna praksa preporučuje primenu raznih agrotehničkih mera kojima se vrši suzbijanje korova ispod praga štetnosti. koje dovode do gubitka površinskih delova zemljišta. rotkvica). praziluk. plavi patlidžan. đubrenju stajnjakom i predusevu.go ako se gaje u čistim kulturama. Istina. ali koje imaju za posledicu zagađenje životne sredine. paradajz. Tabela 8. bob). jer leptiri kupusara ne podnose miris paradajza. a faktori ublažavanja erozije su stabilna. koja je postojala i pre pojave ljudi. povrće delimo u tri grupe: I grupa – vrste koje se obično đubre stajnjakom (vrežaste vrste. U tropoljnom plodoredu. rotkva. Neke biljke svojim mirisom odvraćaju štetočine i time štite ne samo sebe. a dobiće se zdraviji proizvodi. Takođe do gubitka zemljišta dolazi često u oblastima gde je prisutna neplanska seča šuma. pa kad to osete lete dalje da bi položili jaja. beli luk). Međutim. prvo polje uvek zauzimaju vrste iz I grupe. celer. Pored hemijskih mera suzbijanja. deformacije terena. Erozija obuhvata eroziju vodom i eroziju vetrom. zdravije biljke i sl.

BO3+. itd. a intenzitet erozija zavisi posebno od jačine. hlorida. Mn2+. već akumulacijom ovih materija u biljnim organima oni mogu dospeti lancima ishrane u organizam životinja i ljudi. treba izbegavati aktivnosti koje dovode do stvaranja ogoljenih površina. radionukleidi. Opasne materije u zemljištu predstavljaju teški metali. Eolska erozija je prisutna na celom prostoru Vojvodine. kao što su podzemne vode i vazduh. jer korenje drveća. SeO6. Pored odnošenja finih čestica zemljišta.normalno se nalaze u zemljištu. kao što su obrađivanje zemljišta. H S-. ili strništa.9 Kontaminacija zemljišta Materije koje mogu narušiti prirodnu plodnost zemljišta i ugroziti ishranu biljaka nazivaju se opasnim i štetnim. • Stvoriti vetrozaštitne šumske pojaseve. važno je da padine budu prekrivene vegetacijom. seča drveća i žbunja. Cu2+. mobilnog gvožđa i mangana može da izazove zakišeljavanja. U oblastima podložnim eroziji vetrom. Erozija vetrom naročito je izražena u ravničarskom području koje je bez vegetacije. kiselim kišama i aerozagađenjem. SO42. žbunja. što je više moguće • Ukoliko je neophodno. Cl-. U oblastima podložnim eroziji vodom. kao i kontaminacije i degradacije zemljišta i drugih ekosistema.5 Optimalne i maksimalne dozvoljene količine pojedinih elemenata u zemljištu Optimalne vrednosti mg/kg Maksimalne dozvoljene količine mg/kg EleLako Lako Ukupno Ukupno menti rastvorljiv rastvorljiv Fe Zn Mn Cu B Se F Al 20–50 10–20 5–20 20–80 4–50 2–100 40–100 2–10 0. a najizraženija je u južnom Banatu. istočnom Sremu i severnoj Bačkoj. Do povećanja koncentracije mobilnih formi ovih elemenata može doći usled prirodnih. koristiti prenosne prepreke i vršiti navodnjavanje tokom kritičnih perioda nja na biljke. uključujući gajenje višegodišnjih travnih. jezerima i morima. zbog fitotoksičnog delova42 . Preporuke vezane za izbegavanje erozije izazvane vetrom • Koristiti odgovarajuće planove plodoreda. Veće koncentracije mobilnog aluminijuma imaju fitotoksičan efekat ukoliko je pH zemljišta manji od 4. ispaša na degradiranim površinama. dok u visokim koncentracijama mogu imati toksične efekte.0 0. ali ako se nađu u visokim koncentracijama u zemljišnom rastvoru ili adsorptivnom kompleksu zemljišta mogu postati opasni. oranje vršiti po konturama parcela • Izbegavati ostavljanje degradiranih površina tokom zime • Izbegavati prekomernu ispašu na padinama • Aktivno sprovoditi sejanje trave • Sprovesti terasiranje terena u većini strmih oblasti sna za vodu. zatim direktne setve zaštitnih kultura. trave i useva sprečava spiranje zemljišta. Zbog takvih toksičTabela 8. dužine trajanja i pravca vetra. vetar mehanički oštećuje biljke. Na+. Elementi kao što su: NO. pedo i geohemijskih faktora. ili travno-leguminoznih smeša • Oranje obavljati u optimalnim uslovima. Višak sulfata. a višak natrijuma alkalizaciju zemljišta. Fe2+. sintetičke organske materije i pesticidi. Ovi elementi nemaju nikakvu fiziološku ulogu u razviću biljaka. treba koristiti metode redukovane obrade ili bez obrade zemljišta.5. oranje po nagibu terena. ali i usled nepravilnog đubrenja. kada zemljište nije suvo. Erozija vodom takođe dovodi do ispiranja kore novog sistema. pri čemu je najznačajniji gubitak azota i fosfora jer oni mogu poremetiti hemijsku ravnotežu u rekama.1 – 0. što može prouzrokovati oštećenja biljaka ili poleganje useva.5 200 50 100 50 300 300 200 8. NO-.Preporuke vezane za izbegavanje erozije izazvane vodom • Uzgajati višegodišnje useve.5–2.

sadržaja organskih materija i koloidne gline. Cd (kadmijum).nih efekata. termoelektrana. od izduvnih gasova automobila. a potiču iz industrijskih postrojenja za preradu metala. U zemljište sa otpadnim muljem i neadekvatno proizvedenim stajskim đubrivom mogu dospeti i patogeni mikroorganizmi Escherichia coli. kojima se u zemljište mogu uneti značajne količine teških metala. Ni (nikal). Proteus. zakonom su regulisane maksimalne dozvoljene količine. koji u organizmu životinja i čoveka mogu izazvati neželjene posledice po zdravlje.0 Hrom Živa Nikl Olovo 1 – 100 0. 43 . zavisi od reakcije zemljišta. Salmonela. kao i usled korišćenja otpadnih industrijskih i komunalnih voda. Cr (hrom).0 10 – 50 1 – 20 10 – 100 Kadmijum 0.1 – 1. hemijske industrije.01 – 1. posebno onih iz antropogenog zagađenja zemljišta. Tabela 8.0 10 – 50 0. Mobilnost teških metala. vlažnosti itd.1 – 1.01 – 1. Hg (živa). Pb (olovo) i V (vanadium). mehaničkog sastava zemljišta. a zatim i komunalnih muljeva (komposta) kao organskih đubriva.6 Prosečne i maksimalne dozvoljene količine teških metala u zemljištu Elementi Raspon Najčešće vrednosti mg/kg-1 Maksimalne dozvoljene količine 20 2 100 2 50 100 50 Arsen 1 – 50 2 – 20 0.0 1 – 100 1 – 100 Vanadijum 10 – 200 Teški metali su sledeći: As (arsen). Još jedan izvor akumuliranja teških metala predstavlja primena fosfornih đubriva.

Prema tome. a da pritom ne prekorači . Za uzvrat vraćaju zemljištu neophodne sastojke preko stajnjaka. džibra. hemijska. Potrošači zahtevaju proizvod koji neće uticati na njihovo zdravlje. Briga o zdravlju životinja i njihov uticaj na okolinu su veoma važni bilo da se radi o malim ili velikim farmama. Stočarsku proizvodnju moramo dakle. 9.2 Određivanje zastupljenosti domaćih životinja na farmama Zastupljenost grla na farmi predstavlja odnos broja svih vrsta i kategorija stoke i raspoloživih obradivih površina na farmi. koji će ubuduće igrati vrlo važnu ulogu prilikom odabira proizvoda od strane potrošača. domaće životinje su sposobne da različite vrste biljnih hraniva.Stočarstvo i dobrobit životinja 9. hranimo ih pravilno i uzgajamo u uslovima koji zadovoljavaju njihove fiziološke potrebe. jer ukazuje kolike su objektivne mogućnosti farme da pravilno upotrebi svu godišnje proizvedenu količinu stajnjaka gajenih grla. U brdsko-planinskim regionima stočarstvo je najvažnija a ponekad i jedina grana poljoprivrede.1 Privredna važnost domaćih životinja i svrha njihovog odgajivanja Domaće životinje imaju veliki značaj u životu čoveka koji njihovim uzgajanjem dobija raznovrsne proizvode nezamenljive za ishranu i odevanje ljudi. radni i drugi potencijal i mehanizacija. kao i stajnjak. STOČARSTVO mljište. bilo direktno ili indirektno. smatrati bitnom osnovicom biljne proizvodnje i obrnuto. Ovaj odnos je veoma bitan za očuvanje okoline. Ispravnost hrane je drugi aspekt. mleko vuna. Visoka produktivnost je moguća jedino ukoliko gajimo visoko kvalitetna grla. Odgovarajući način ishrane i uzgoja domaćih životinja predstavlja osnovu za visoko produktivno stočarstvo. nusproizvod stočarstva. Ovo nam ukazuje na usku povezanost stočarske i biljne proizvodnje. u normalnim prilikama. Na stočarskoj proizvodnji kao sirovinskoj bazi zasnivaju se i razvijaju prehrambena. farmaceuska i industrija stočne htane. Poljoprivredno stanovništvo ostvaruje od stoke i stočnih proizvoda preko 60 % od ukupnog dohotka. komina. sladne kukuruzne klice) oplemene i transformišu u visoko vredne animalne proizvode kao što su meso. povrtarskoj i voćarskoj proizvodnji neophodan za održavanje plodnosti i povoljne strukture zemljišta. Današnji uzgajivači moraju takođe da vode računa o uticaju njihove proizvodnje na okolinu. veoma važno da stvore dobre uslove za dobrobit životinja i čoveka i da rade na smanjivanju njihovog štetnog uticaja na okolinu. melasa. koji je u ratarskoj. Na većini velikih farmi količina proizvedenog stajnjaka može da bude tolika da se ne može postići proces prirodnog recikliranja hranjivih sastojaka što rezultira curenjem i gubitkom hranjive materije a posebno azota. preko stočarstva se naintenzivnije iskorišćava poljoprivredno ze44 9. a preživari čak i gruba hraniva ili nusproizvode prehrambene industrije (kao što su repini rezanci. Zato je za sve farme. i proizvode koji su proizvedeni korišćenjem metoda koje nisu štetne za okolinu. nezavisno od njihove veličine. ali treba istaći da postoji mnogo više problema koje treba rešavati na velikim nego na malim farmama. Takođe. Veliki deo naše zemlje čine livade i pašnjaci (oko 40%) koji se jedino preko stoke mogu iskoristiti. tekstilna.

kako u EU tako i u Evropi uopšte.“ 9. papkara. Plan upravljanja nutrijentima na farmi treba da sadrži i godišnji plan upotrebe stanjaka na svim raspoloživim obradivim površinama. intenzitet buke i higijena u prostorijama i prostorima u kojima borave životinje mora da bude u granicama koje nisu štetne za životinje. a najbolje je uraditi hemijsku analizu koja će pokazati vrednosti nutrijenata u stajnjaku. uzimajući u obzir zahteve kultura koje će se gajiti. visoku produktivnost. sadržaj nutrijenata u stajnjaku i osoci. kao i uspostaviti Pravila dobre poljoprivredne prakse koja će biti obavezna za primenu u ugroženim zonama. kvalitetnu proizvodnju uz zaštitu okoline od zagađivanja. Prosečna količina azota (dobijenog iz sopstvene proizvodnje stajnjaka) koja se upotrebi na farmi u toku godine po jedinici obradive površine izračunava se tako što se godišnja proizvodnja azota na farmi (izražena u kg) podeli sa brojem ha obradivih površina kojima farmer raspolaže. tip stajnjaka koji se proizvodi. može se utvrditi izradom Plana upravljanja nutrijentima za farmu. Planom se određuje ili procenjuje godišnja proizvodnja stajnjaka svih vrsta i kategorija stoke na farmi. ne bi trebalo da prelazi količinu od 170 kg azota po hektaru obradivog poljoprivrednog zemljišta. Neke zemlje ovu restrikciju primenjuju na celoj svojoj teritoriji. Ovom direktivom se propisuje i da se u ugroženim zonama primene određene mere kojima će se osigurati da. načina đubrenja biljaka (vidi poglavlja 8 i 10). kod stočarskih farmi. Na osnovu već određene proizvodnje stajnjaka procenjuje se koliko kilograma azota godišnje se proizvodi na farmi. Prilikom procene uzimaju se u obzir sve specifičnosti vezane za tip. proda/ustupi višak stajnjaka ili sklopi dugoročni ugovor sa farmama koje nemaju dovoljan broj grla za proizvodnju stajnja- ka koja im je potrebna za đubrenje raspoloživih obradivih površina. a u zonama ugroženim od zagađenja nitratima i zakonsko ograničenje. Stoga u zemljama EU postoji preporuka. Jedna od opcija je da održava životinje čistim što umanjuje higijenske probleme. smanjuje koncentraciju amonijaka i poboljšava radne uslove zaposlenih.3. uključujući i đubrivo koje ostaje na pašnjacima posle ispaše. da prosečna količina stajskog đubriva koja se svake godine iznosi na obradive površine. Da li farma gaji adekvatan broj grla stoke po hektaru raspoloživih obradivih površina. Ukoliko ovaj iznos prelazi 170 kg N/ha. temperatura i vlažnost vazduha. sa gledišta očuvanja okoline. Danas postoji trend harmonizacije standarda u oblasti i vezano za mere koje se tiču brige o zdravlju životinja. gl. način izđubravanja. Mikro45 . farmer treba da smanji broj grla.“ Član 18 – „Osvetljenje. Pritom je azot posebno sklon ispiranju pri prekomernoj ili na drugi način neadekvatnoj upotrebi stajnjaka (vidi poglavlja 2 i 10). uzimajući u obzir sve specifičnosti vezane za način držanja i ishranu životinja. Prekomerno doziranje azota. količina stajnjaka primenjenog na poljima svake godine neće premašiti količinu stajnjaka koji sadrži 170 kg N/ha. niske troškove za stočnu hranu i radnu snagu. RS br. plodnost zemljišta. kruženje vazduha. kupi/zakupi dodatnu obradivu površinu.3 Briga o životinjama Stoku treba držati u uslovima koji ispunjavaju zahteve koji odgovaraju određenim vrstama životinja i uzgoja i koji treba da obezbede očuvanje zdravlja životinja. 9.maksimalnu preporučenu stopu primene stajnjaka po jednom hektaru. fosfora i kalijuma putem đubriva predstavlja rizik od zagađenja podzemnih i površinskih voda ovim nutrientima. koncentracija gasova i prašine u vazduhu. odnosno u stajnjaku. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. Visina prostorija od poda do krova takođe je važan parameter za zdravlje životinja. uspostaviti akcione programe i programe monitoringa za ove zone. način rukovanja i čuvanja stajnjaka na određenoj farmi. Nitratna direktiva Evropske unije (91/676/EEC) koja se odnosi na zaštitu voda od zagađenja izazvanog nitratima iz poljoprivrednih izvora propisuje da zemlje članice EU moraju odrediti zone na svojoj teritoriji koje su ugrožene ili potencijalno ugrožene od zagađenja nitratima poreklom iz poljoprivrede. skladištenja i nege stajnjaka.1 Unutrašnje uređenje staja Unutrašnje uređenje staja treba da bude takvo da podržava dobre uslove za životinje i visoku produktivnost. 81/06) Član 4 – „Farma mora da bude izgrađena tako da omogući odgovarajuće mikroklimatske i zoohigijenske uslove zavisno od vrste životinja. kao i druge bitne faktore (vidi poglavlje 10). živine i kunića (Sl.

3. Preporučuje se da se na svakih 20 m2 stajskog prostora izgradi 1m2 prozorskih površina. pravilan smeštaj grla zahteva odgovarajuću rasvetu kao i dnevnu svetlost.Mere koje se preporučuju za uzgoj domaćih životinja različite vrste životinja i uslove uzgoja je data u tabeli 9.15 m2 /prase odvojenog prostora 0. 9.1 m širine ili 2.2 Postupanje sa stajskim đubrivom u stajama i iznošenje stajnjaka Isparavanje amonijaka počinje odmah nakon ekskrecije fecesa i urina.0 5. Korišćenje prostirke od slame. Visina prostorija za tov svinja treba da bude do 2. Preporuka za prostirke za 46 Na tržištu se danas mogu nabaviti gumeni madraci pomoću kojih mogu da se naprave dobri uslovi u prostoru gde životinje leže bez korišćenja materijala za prostirke. Tabela 9. Za manje staje unutrašnja visina prostora treba da bude od 2.1 Preporuka za dnevne količine materijala za prostirke prema vrstama životinja i uzgoja Muzne krave Junad Telad Tovni bikovi Vezani sistem.0 1.3 m2 Krmača sa prasadima: 1.3 1.8 m2 po odraslom grlu 6 –18 meseci: 1. Prolazi za hranjenje životinja treba da su napravljeni sa neklizajućom površinom koja je otporna na urin i dezinfikciona sredstva. Za nove objekte za držanje muznih krava visina zidova ne treba da bude manja od 5 m. Pored dimenzija prostora po grlu.1.0 1. Voda za piće treba da bude obezbeđena u količinama i kvalitetu koji odgovara uzgoju. Zbog toga je važno da se đubrivo iznosi iz staja i da se površina na po- . piljevine i dr.75 do 3 m.0 3.8 m2 Životinja Vrsta uzgoja Material za prostirke u kg/dan po životinji 3. boks 1. nivou proizvodnje i starosnoj dobi određene vrste životinja. Procenjuje se da samo usled provetravanja staja gubi otprilike 10% azota od ukupno proizvedene količine. Prostor u kom životinje leže treba da bude suv.70 m.8 m2 Vezani sistem.0 3. Gubitak amonijaka u stajama zavisi od faktora kao što su intervali izđubravanja.0 1. U stajama sa sistemom za polutečno đubrivo. Nagib poda u prolazima ne treba da bude veći od 2%. doprineće udobnosti životinja.0 0. separacija mokraće.85 dužine. U boksovima i prostoru za spavanje prasadi nagib poda ne treba da bude veći od 2%.65–0.0 2. 2. temperature unutar staja i sadržaja sirovih proteina u hrani.0 5. veličina površina u stajama koje su prekrivene đubrivom. slama treba da bude iseckana na sitne komade. 0.85 m dužine i 1.7 m2 Slobodni sistem: 2.0 1.3 m2 za krmaču i 0.9 m širine 1. da je termički izolovan a takođe da bude otporan na urin i dezinfekciona sredstva. boks 1.0 Vezani Muzna krava Duboka prostirka Lige boksovi U pojedinačnim Telad do 6 boksovima meseci staroU grupnim sti boksovima Junad 6–12 meseci Junad 12–24 meseci Sistem krava sa teletom Tovne svinje Krmača sa prasadima Duboka prostirka Slobodni s pregradama Duboka prostirka Slobodni s pregradama Slobodni s prostirkom Na dubokoj prostirci Na prostirci Krmače Tovne svinje: klima u stajama će biti mnogo bolja sa povećanjem zapremine prostorija.35 m2 Slobodni sistem.3 m2 Sama krmača: 1.

Može da bude nosioc živih mikroorganizama često i patogenih. plesni. na zdravlje životinja i smanjiće sposobnost produktivnosti životinja.4. Prašina negativno utiče i na zdravlje farmera i vek korišćenja opreme 9. CO2. Pri većoj koncentraciji izaziva smetnje u disanju pri dužem udisanju dovodi do trovanja i gušenja životinja. Ovaj gas je veoma otrovan i vezuje se u plućima za hemoglobin. onemogućavajući preuzimanje kiseonika. Sumpor-vodonik je vrlo otrovan gas. a nastaje nepotpunim sagorevanjem pri otvorenom plamenu.3. Curenje ili prosipanje vode iz sistema za napajanje stoke povećava površinu koja je kontaminirana stajnjakom zato se ono treba kontrolisati i popravljati.dovima i zidovima koja je zaprljana stajnjakom svede na minimum. ugljen dioksid. Putem ventilacije se regulišu važni parametri mikroklimata u stajama kao što su sadržaj kiseonika. Sa druge strane visoka vlažnost omogućava preživljava47 9. Oštećuje sluzokožu dok dugotrajnim udisanjem izaziva oboljenje pluća. Previsoka koncentracija sumpor vodonika H2S može biti smrtonosna Amonijak je gas oštrog mirisa koji se oslobađa iz stajnjaka. mada ima veoma jak miris koji podseća na pokvarena jaja.3.4 Mikroklima u stajama Mikroklima unutar staja je rezultat grejanja i emisije različitih gasova koje proizvode životinje. konstrukcije štale. Smanjenjem temperature u stajama sa 15 na 10ºC emisija amonijaka se redukuje za približno 40%. parazita i dr. H2S. Zbog toga je razdvajanje urina veoma važno i što se urin pre ukloni iz staje to će isparavanje amonijaka biti manje. teži od vazduha. gubitak amonijaka smanjuje za 15%. Prašina u objektima potiče od hrane. Gubitak amonijaka veoma zavisi od temperature u stajama. Zbog izuzetnog značaja za reproduktivne i proizvodne osobine i zdravlje domaćih životinja temperatura vazduha je vrlo važan mikroklimatski faktor. sistema ventilacije i spoljne temperature. polena. Nastaje razlaganjem proteina.4 Izdvajanje (mokraće) urina i temperatura u stajama Najveći gubitak amonijaka potiče iz urina (mokraće). Dozvoljena koncentracija je od 40 do 100 ppm. Prepo ruke za brigu o životinjama u svim vrsta ma staja za krave i svinje • Čuvati životinje u uslovima koji omogućavaju dobro zdravlje životinja i visoku produktivnost • Staje za goveda i svinje treba da imaju prirodnu svetlost i odgovarajuće osvetljenje • Pijaća voda bi trebalo da bude obezbeđena za sve životinje u dovoljnoj količini i kvalitetu • Držati staje i životinje čistim • Površine za ležanje životinja treba da budu suve i čiste • Staze ne smeju da budu klizave i treba ih držati što je moguće čistije • Iznositi stajnjak najmanje dva puta u 24 sata 9. temperatura vazduha. ugljen monoksid.1 Ventilacija Obezbeđenje efikasnog sistema izmene vazduha u objektima je jedan od vrlo značajnih zahteva koji se moraju poštovati kod izgradnje objekata u stočarstvu.3 Površina u stajama zaprljana stajskim đubrivom Isparavanje amonijaka zavisi od toga kolike su površine stajnjaka izložene na otvorenom. Izaziva trovanje i u malim količinama koje ne mogu da se osete čulom mirisa. Suviše visoka koncentracija štetnih gasova kao što je amonijak. sumpor vodonik. Izračunavanja su pokazala da se smanjivanjem zaprljanih površina za 20% u vezanom sistemu uzgoja. Sa manjih površina će gubici biti manji nego sa većih. 9. Ugljen dioksid je normalan sastojak vazduha. utiče na nervni sistem i dovodi do smetnji u disanju. Prašina koju životinje udišu utiče na zdravlje i prirast. slame. zbog čega nastaje gušenje. sadržaj vlage i koncetracija štetnih gasova u vazduhu. i organska prašina ima štetni uticaj . Dolaskom u krvotok vezuje se za hemoglobin što umanjuje transport kiseonika i izaziva anemiju. CO. Povećana vlažnost vazduha pri niskim temperaturama kod životinja ima tendenciju da vlaži dlačni pokrivač i u takvoj situaciji gubici toplote putem provodljivosti budu značajni. Ugljen-monoksid je gas bez boje i mirisa. NH3.

odmah ili najkasnije u roku od 12 časova u letnjem periodu. Ovo je veoma važno za staje u kojima stoka boravi preko cele godine. Svinje su osetljivije na niske temperature (posebno mlađe kategorije). sumpor vodonika. Životinje sa zaraznim bolestima moraju uvek biti spaljene. a samo spaljivanje kontroliše veterinarska inspekcija. gl. Zato se preporučuje izvoditi stoku na pašu od maja do septembra da bi se poboljšalo njihovo zdravlje. 9. životinje će 48 . neškodljivo uklanjanje i utvrđivanje uzroka uginuća i prevozna sredstva za transport životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla (Sl. utvrđivanje uzroka uginuća i neškodljivo uklanjanje.5 Potreba životinje za kretanjem Svim životinjama je potrebno kretanje. ugljen monoksida.).nje većine patogenih mikroorganizama. Nije dozvoljeno uginule životinje odlagati (uklanjati) na divljim smetlištima i mestima za kompostiranje. 9. Goveda se mogu držati na niskim temperaturama. U Srbiji se preporučuje da svaka opština treba da ima stočno groblje (izgradnju insineratora određuje broj stoke) i nadležni tim stručnjaka kao i transportna sredstva za uklanjanje leševa. pre pokopavanja životinja se mora tretirati na odgovarajući način prema propisima o neškodljivom uklanjanju leševa (tretirati dezinfekcionim sredstvom i dr. ugljen dioksida i organske prašine prelazemaksimalne koncentracije • Koncentracija amonijaka u unutrašnjem vazduhu može se smanjiti: • Iznošenjem đubriva najmanje 2 puta u 24 sata • Minimiziranjem površina pokrivenih stajnjakom • Razdvajanjem urina od stajnjaka već u stajama i odnošenje u skladišta što je pre moguće • Izbegavanjem nepotrebne količine jednostavnih proteina u hrani čime se povećava efikasnost azota i smanjuje gubitak amonijaka. Inspekcija treba da ispita leševe i da daje uputstva u vezi njihovog neškodljivog uklanjanja. Visoka vlažnost uzrokuje znojenje životinja. Vazduh koji je vrlo suv suši sluzokožu disajnjih puteva te uslovljava otežano disanje životinja. Tokom zimskog perioda problem je smanjiti vlažnost u stajama. 53/89) Član 9: Životinjski leševi i otpaci životinjskog porekla transportuju se do objekta za sabiranje. izvora ili bušotine koji služe za vodosnabdevanje ljudi i stoke • Da je 30 m najmanje udaljeno od izvora ili vodotoka i 10 m najmanje od odvodnog kanala Pravilnik o načinu neškodljivog uklanjanja životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla i o uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti i oprema za sabiranje. ali se ne preporučuje držanje na temperaturama nižim od 5ºC jer mogu imati zdravstvene probleme. SFRJ br.6 Odlaganje životinjskih leševa Prema regulativi svaki slučaj uginule životinje mora se prijaviti nadležnoj veterinarskoj inspekciji. Životinje koje su vezane nemaju dovoljno kretanja. Mesto za pokopavanje životinja mora zadovoljavati sledeće uslove: • Da je 500 m najmanje udaljeno od naseljenog mesta • Da je 250 metara najmanje udaljeno od bunara. Preporuke za mikroklimu za sve tipove staja za krave i svinje • Ventilacioni sistemi u stajama treba da garantuju optimalnu vlažnost vazduha tokom zimskog perioda • Tokom letnjeg perioda ventilacioni sistem ne bi smeo da dozvoli prelazak temperature preko 26ºC • Ventilacioni sistem ne bi smeo da dozvoli da koncentracije amonijaka. Povećana temperatura praćena većom vlažnošću vazduha uslovljava respiratorne teškoće i porast unutrašnje temperature životinja. Mogućnost da životinje provedu nekoliko sati svakoga dana napolju povoljno utiče na njihovo zdravlje. Ako nadležne veterinarske službe dozvole farmeru da pokopa uginulu životinju. se malo kretati. Iz tih razloga je veoma važno da se ne zatvaraju ventilacioni otvori već omogućiti izlaz vlage. pa zato dobar ventilacioni sistem mora podrazumevati i grejanje. po pravilu. čime se povećava rizik pojava zaraza. Tokom letnjeg perioda problem je spustiti temperaturu u stajama. U ovakvim stajama postoji stvarna potreba za efikasnom opremom za ventilaciju. U manjim gazdinstvima gde životinje nemaju slobodan pristup svim delovima zgrade. bakterije se ubrzano razmnožavaju a visoka vlažnost šteti i konstrukciji zgrade. odnosno u roku od 24 časa u ostalim periodima godine. Temperatura u stajama ne bi smela da pređe 26°C.

vitamina i minerala jedan je od najvažnijih uslova za postizanje dobrih reproduktivnih i proizvodnih karakteristika u stočarskoj proizvodnji. Hranite životinje higijenski ispravnom hranom.000. Preporuke za proizvodnju visoko-kvalitetnih proizvoda od krava i svinja • Držati staje i životinje čistim • Hraniti životinje higijenski ispravnom hranom • Ne koristiti nedozvoljene stimulatore rasta 49 . s obzirom da će oni uticati na druge žive organizme u životnom ciklusu. Cena mleka obično zavisi od nivoa primenjenih higijenskih standarda.3% proteina. a ovo će umanjiti potrebu za ovakvim proizvodima.000 i broj bakterija ispod 100. pošto će ovo smanjiti njihovu ekonomsku štetu. Treba izbegavati biostimulativne prehrambene materijale.• Grobna jama treba da bude takve dubine da nakon pokrivanja životinjskog leša debljina zemlje bude najmanje ? m • Dno mesta na kome se leš zakopava mora da bude najmanje 1 m iznad najvišeg nivoa podzemnih voda 9. merenih prisustvom bakterija i somatskih ćelija i procenta proteina i mlečne masti. Zemlje EU su u procesu regulisanja upotrebe stimulatora rasta. Uobičajen standard kvaliteta je minimalni sadržaj mlečne masti 3. Kvalitet životinjskih proizvoda Dobro izbalansiran obrok sa odgovarajućom energetskom vrednošću i količinom proteina. broj somatskih ćelija ispod 300. Dobro izbalansiran obrok treba da bude prilagođen potrebama svih vrsta i kategorija domaćih životinja u skladu sa savetima stručnjaka.8 % u proseku a mleko najboljeg kvaliteta treba da sadrži minimum 3.7. Mnogi potrošači su svesni rizika i izbegavaju kupovinu hrane proizvedene uz pomoć stimulatora rasta. Preporučuje se farmerima da životinje osiguraju od više sile ili bilo koje vrste bolesti ili povrede životinja.

Upotreba i rukovanje stajnjakom i organskim otpadom 10. sistem za rukovanje doprinosi boljim sanitarnim i higijenskim uslovima za životinje i osoblje. mokraće.: • vrsta životinja • način čuvanja životinja • vrsta i količina hrane i način ishrane • nivo proizvodnje . STAJNJAK staje faktor zagađivanja spoljne sredine i podzemnih voda o čemu se danas posebno mora voditi računa kako zbog sve veće zagađenosti životne sredine koja ugrožava čoveka i životinje. dužine skladištenja. skladištenja i tretmana. 10. dlake itd. Stajnjak takođe može da uključi prostirku.1. Zatim. tako da njegov konačan sastav kada je pripremljen za primenu. ostataka hrane. U zavisnosti od načina držanja domaćih životinja tj. odnosno TEČNI stajnjak. mokraće i prostirke dok se TEČNI stajnjak sastoji od fecesa. ČVRSTI stajnjak prestavlja mešavinu fecesa (izmeta). 10. kao npr. Međutim ako se stajnjak ne zaorava na njivi već se samo skladišti na površini zemlje.1 Vrste stajskog đubriva Stajsko đubrivo nije standardizovani proizvod i razlikuje se od farme do farme. prevreli stajnjak predstavlja đubrivo koje obogaćuje zemljište organskim materijama. količine vode u njemu. po50 Slika 10. da li se one drži na prostirci ili ne. Stajnjak kao nusproizvod stočarske proizvodnje ima karakteristike koje su pod uticajem mnogih faktora.1 Uvod-proizvodnja i rukovanje stajnjakom Stajnjak je osnovni nusproizvod stočarske proizvodnje. Dobri sistemi za rukovanje stajnjakom. kao nusproizvod se javlja ČVRSTI. kategoriju i vrstu domaćih životinja i metod rukovanja. a takođe smanjuje rizik od zagađivanja bunara. Šematski prikaz rukovanja stajnjakom od staje do useva uključujući i ekonomsku računicu poljoprivrednika 10. uključujući obrok. načina pakovanja. veoma varira. upotrebljene prostirke i dr. tako i zbog eventualnih sankcija koje bi proizvodnju opteretile dodatnim troškovima. oko jedne trećine azota potrebnog biljkama (potreba useva za nutrijentima) može se zameniti stajskim đubrivom. što bi uticalo na smanjenje gubitaka hranljivih materija. Prevreli stajnjak prestavlja heterogenu masu. ostatke hrane. u zavisnosti od strukture obroka kojim se domaće životinje hrane. višak upotrebljene vode i zemlju. i smatra se da je kao takav najbolje. najjeftinije i najkvalitetnije đubrivo kojim se održava i popravlja kvalitet i struktura zemljišta. Prema tome.2 Sistemi za rukovanje stajskim đubrivom Dobre sisteme za rukovanje stajnjakom karakterišu mere za povećanje efikasnosti upotrebe nutrijenata. takođe smanjuju izdatke za mineralna đubriva.2. vode za piće i drugih vodnih resursa. Na karakteristike stajnjaka utiču mnogi faktori.

2.3. Glavne komponente stajskog đubriva • tehnologija koja se koristi pri rukovanju stajskim đubrivom • znanje i iskustvo u upravljanju. tečno stajsko đubrivo i osoka kao i prikay skladištenja različitih tipova stajnjaka.Slika 10. stajsko đubrivo. kao komponenta sastoji od iskorišćenog materijala prostirke i ostataka nepojedene hrane (rastura sa hranilica). čvrsto. Količina proizvedenog fecesa i urina zavisi od vrste životinja. fecesa. Slika 10.2. Prostirka se. prostirke i vode. Šemarski prikaz raspodele komponenti – vode. urina i prostirke u 3 vrste stajskog đubriva. što je prikazano na slici 10. vrste hraniva i načina ishrane kao i kapaciteta za uzgoj životinja. Stajsko đubrivo je meša vina fecesa i mokraće. 51 .

Junad 12-24 mes. spoljnih staza za rukovanje stajnjakom. 52 Proizvodnja tečnog stajnjaka u toku 24 časa za pojedine kategorije goveda i svinja data je u nastavku: Kategorija goveda Telad Junad 6-12 mes.5 7. sa upotrebljenom tehničkom vodom za pranje. prljava voda i otpadna voda iz silaže. Prljava voda – Prljava voda je zagađena fecesom. Količina čvrstog stajnjaka izračunava se na osnovu formule: KOLIČINA STAJNJAKA (kg) = Suva ma terija hrane (kg)/2 + suva materija prostirke (kg) · 4 PRIMER: Ako krava prosečno dnevno pojede oko 20 kg suve materije hrane a 5 kg prostirke ima 4. jer potiču od različitih vrsta stoke. K (kalijum).2 kg čvrstog stajnjaka dnevno. imajući u vidu da se različiti tipovi stajnjaka tretiraju na različite načine i da imaju različit sadržaj nutrijenata. kako bi se olakšao rad pumpi. paprat i strugotine drveta.1 Jedan kubni metar sadrži približno 1000 kg tečnog stajnjaka. Tečni stajnjak otiče pod dejstvom gravitacije a može se transportovati i pumpama do skladišta Procenat suve materiju se kreće između 1 i 10% u zavisnosti od količine upotrebljene tehničke vode. Tečni stajnjak ima određenu vrednost kao đubrivo s’ obzirom na sadržaj važnih hranljivih materija N (azot). suve materije tada dnevna količina proizvedenog čvrstog stajnjaka iznosi (20/2 +4.0 53. urinom. Čvrsti stajnjak – Stajnjak dobijen od životinja koje se drže u zatvorenim prostorijama.8 kg. mlekom. P (fosfor). koje proizvode domaće životinje. a sakuplja se sa platoa za okupljanje stoke pre muže. Ukoliko je procenat suve materije u tečnom stajnjaku blizu 10%. U svakoj vrsti stajskog đubriva.5 5.0 13. deterdžentima i drugim hemijskim supstancama. postoji više različitih podvrsta. Najštetniji tipovi otpadne vode su tzv. VSJ/Tovna junad Muzne krave Ukupna dnevna proizvodnja tečnog stajnjaka (kg) 7. sastoji se od fecesa i mokraće pomešanih sa velikim količinama prostirke. 10. ostacima hrane i dr.9 1. od pranja pomoćnih prostorija i prostorija za mužu. Tečni stajnjak – Tečni stajnjak je mešavina fecesa i urina (mokraća). ostacima hrane. na podu prostorija u kojima borave domaće životinje (u brdsko-planinskim reonima se takođe upotrebljava lišće.7 3. preporučuje se dodavanje vode.8 · 4= 59.0 26.0 Kategorija svinja Krmača sa prasadima Odlučena prasad 7–15 kg Prasad 15–25 kg Tovne svinje 25–65 kg Tovne svinje 65–105 kg Nerastovi Ukupna dnevna proizvodnja tečnog stajnjaka (kg) 10. to je 14. ono je podeljeno u 2 ili 3 grupe: čvrsi stajnjak. stajsko đubrivo će se razlikovati od farme do farme.2. tečni stajnjak i osoka koja nastaje ceđenjem iz čvrstog stajnjaka.Kao što je već pomenuto. Proizvodnja stajnjaka ostalih kategorija goveda može se izračunati na isti način ili proporcionalno u odnosu na težinu krave u pojedinoj kategoriji.8) · 4. Radi lakšeg opisa mogućnosti korišćenja stajskog đubriva. skladištenja i tretmana.2 Vrste otpadnih voda sa farmi Otpadna voda sa farmi je zajedničko ime za vodu koja izlazi sa farmi zagađena fecesom. urinom. staza za životinje. obično slame.0 32. Tokom perioda lagerovanja stajnjaka na betonskim skladištima pod uticajem atmosferskih padavina dolazi do ceđenja vode bogate nutrijentima i ta voda se naziva OSOKA.3 2. .) Čvrsti stajnjak bogat slamom može se slagati na gomilu visine do 3 m.

organske materije i amonijačni azot su obično vezani u površinskom sloju zemljišta i sa česticama zemlje lako dospevaju u površinske vodotokove. ZaSlika 10.kod sistema za rukovanje stajnjakom i osokom u proizvodnji mleka. Šematski prikaz gubitka nutrijenata usled rukovanja stajnjakom dat je na slici 10.3. Rizici od zagađenja stajnjakom mogu se umanjiti ukoliko farmeri primenjuju dobru praksu tokom rukovanja stajnjakom u stajama. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. • Ograničiti spoljnu pristupnu površinu za životinje. platoa za okupljanje stoke pre muže i drugih betoniranih površina koje štede vodu. Ocedi iz stajnjaka sadrže visoku koncentraciju nutrijenata posebno azota. međutim. 10.3. Azot isparava uglavnom u obliku amonijaka iz staja. • Izbegavati preteranu upotrebu vode za pranje opreme i prostorija za mužu i redovno kontrolisati ispravnost pojilica na farmi. 10. Fosfor.3 Otpadne vode od silaže Ocedne vode iz silaže sadrže organske materije i predstavljaju rizik za zagađenje vodnih tela Važno je sakupljati svu otpadnu vodu iz silaže i ne dozvoljavati oticanje van prijemnih skladišta za silažne efluente. fosfora i kalijuma i imaju visok nivo organskih materija. Primenjeni stajnjak će se akumulirati u zemljištu gde će doći do transformacije nitrata u nitratni azot. Zato se prljava voda mora sakupljati i prema mogućnostima primenjivati na useve u toku vegetacije. 10. glasnik RS br. ali ima vrlo nisku vrednost kao đubrivo. može biti ve. Gubici azota iz staja u polje i ostatak azota raspoloživ za useve gađenje. • Odvoditi atmosferske vode sa farme i krovova koje nisu zagađene stajnjakom putem drenažnih sistema koji nisu u kontaktu sa stajnjakom. Fekalne vode sakupljaju se u odvojene septičke jame ili se ispuštaju u kanalizaciju. Ocedne vode iz silaže se javljaju kada je sadržaj suve materije (SM) u kukuruznoj stabljici ispod 28%. Sledeći paragrafi će dati primere ovakve dobre prakse. travne i kukuruzne silaže (cele biljke i visoko vlažnog zrna). Svi silosi moraju imati drenažni sistem za sakupljanje oceda (efluenata) iz silaže.3 Rizici od zagađenja pri rukovanju sa stajskim đubrivom i otpadnom vodom 10. spremišta za đubrivo i nakon primene stajnjaka na njivama.4. živine i kunića (Sl. 53 . Preporučuje se da se svi sakupljeni efluenti odvode cevima do jame za osoku i skladište zajedno sa osokom. Preporuke za minimiziranje količine prljave vode koja se stvara na farmama Osnovna pravila su: • Koncentrisati površine koje se zagađuju stajnjakom što je moguće više. kao što je primena opreme za pranje pod jakim pritiskom i izgradnja podova i zidova koji su laki za čišćenje. Najbolja tehnika za pripremanje silaže je kada trava prethodno provene do sadržaja SM od 35% .5.3. papkara.Otpadne vode iz silaže – Otpadna voda koja potiče od ceđenja ili drenaže silaže (npr.1 Stajnjak Najopasniji izvori zagađenja na stočnim farmama su skladišta stajnjaka. 81/06) Član 10 – Otpadne vode koje nastaju tokom proizvodnog procesa ili pranja objekta i opreme moraju se sakupljati u vodonepropusne ispuste i moraju da se prečišćavaju pre ispuštanja u prirodne recipijente. Nitratni azot je pokretljiv u zemljištu i kao takav lako dospeva do podzemnih voda i na taj način ih zagađuje. • Primenjivati metode pranja prostorija za mužu. skladištima i tokom njegove primene.2 Prljava voda Prljava voda sadrži nutrijente i organske materije. oma s ozbiljno obzirom da količina prljave vode može biti veoma velika.

81/06) Član 4 – Farma mora da bude izgrađena tako da omogući odgovarajuće mikroklimatske i zoohigijenske uslove zavisno od vrste životinja. koncentracija gasova i prašine u vazduhu. Upotreba prostirki od slame. Podaci o gubicima i iskorišćenosti azota u Srbiji nisu raspoloživi.5 i 10. otporan na dejstvo urina i dezinfekcionih sredstava i da ima toplotnu izolaciju na mestima za ležanje. 10.4 Sadržaj i gubici nutrijenata pri rukovanju sa stajskim đubrivom i urinom Gubici azota i delimično fosfora se javljaju u svim koracima u lancu rukovanja stajnjakom i osokom. slama se mora koristiti proređeno i mora biti usitnjena.1 Unutrašnji objekti Konstrukcije staja i unutrašnji tehnički objekti moraju da obezbede odgovarajuće mikroklimatske uslove u stajama. Nagib na stazama ne sme biti veći od 0. RS br. smanjuje gubitke amonijaka za 15%. Gubici amonijaka veoma zavise od temperature u staji. Nepropisno odlaganje stajnjaka uzrokuje gubitke azota do 30%.6 Gubici azota iz staja u polje i ostatak azota raspoloživ za useve kod sistema za rukovanje stajnjakom i osokom u proizvodnji tovnih svinja 10. temperatura i vlažnost vazduha. od staje do skladišta i dalje do konačne primene na useve. gl. Gubici azota usled provetravanja staja se obično procenjuju na oko 10% od ukupnog sadržaja u stajnjaku. Zato je važno da se što brže urin (osoka) ukloni iz staje jer će biti manje isparavanje amonijaka a samim tim će biti poboljšana mikroklima u staji.5 Rukovanje stajskim đubrivom u stajama i izđubravanje Isparavanje amonijaka započinje odmah nakon ekskrecije fecesa i mokraće . kruženje vazduha. 1 tona stajnjaka ekvivalentna je 4–6 kg azota. Slike 10.5. živine i kunića (Sl. U stajama sa sistemima za rukovanje osokom. od površine staje pokrivene stajnjakom i sadržaja prostih proteina u stočnoj hrani. intenzitet buke i higijena u prostorijama i prostorima u kojima borave životinje mora da bude u granicama koje nisu štetne za životinje. 10. Ilustracije radi.Preporuke za izbegavanje problema sa otpanom vodom iz silaže Osnovne aktivnosti su: • Stavljati u silažu prethodno provenulu travu i stabljike kukuruza • Važno je ocednu vodu (efluent) sakupljati na pravilan i bezbedan način • Sakupljenu ocednu vodu iz silaže odvoditi do skladišta.6 pokazuju tipične vrednosti gubitaka dobijene istraživanjima u Švedskoj i količinu azota u goveđem i svinjskom stajnjaku dostupnu usevima. mora biti vodootporan. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. 10. 10. Član 18 – Osvetljenje. 54 .5. separacija urina.5. Proračun pokazuje da smanjenje zagađenih površina u slučaju slobodnog sistema čuvanja za 20%. Gubici amonijaka iz staja zavise od faktora kao što su intervali izđubravanja. papkara. Pod u stajama ne sme da bude klizav. Podovi su jednostavniji za čišćenje ako su nagnuti.3 Uklanjanje osoke i temperatura u staji Gubici amonijaka uglavnom potiču iz urina (osoke).5–%. Mala površina će dati manje gubitke nego velika. Slika 10. strugotine kao i „madraca“ doprinosi stvaranju suvih i čistih prostorija.2 Površine staje pokrivene stajnjakom Isparavanja amonijaka zavisi od veličine površina pokrivenih stajnjakom i osokom koje su izložene okolnom vazduhu.

Količina stajnjaka proizvedena u stajama zavisi od broja i vrste životinja. Ovo pravilo podrazumeva da farmeri moraju da izgrade dovoljne skladišne kapacitete za stajnjak i osoku.2. kao i za različite vrste uzgoja životinja.88 0.6 Skladištenje stajskog đubriva Skladišni kapacitet – Stajsko đubrivo se proizvodi tokom cele godine. načina čuvanja životinja.85 1. Podaci o stajnjaku koji proizvode različite grupe životinja u zavisnosti od sistema čuvanja dati su u poglavlju 9 – „Stočarstvo“. U Srbiji sezona porasta ratarskih kultura traje od marta/aprila do oktobra/novembra. farme moraju imati dovoljno skladišnih kapaciteta koji omogućuju da se sav stajnjak koristi u sezoni porasta useva. Preporuke za sve tipove staja za goveda i svinje • Održavati staje i životinje čistim • Minimizirati površine pokrivene stajnjakom • Vršiti izđubrivanje najmanje dva puta u toku 24 sata • Pokušati razdvojiti osoku već u staji i ukloniti stajnjak u skladište što je pre moguće • Održavati staze što čistijim • Dobro izbalansirana količina proteina (udeo prostih proteina) u obroku će povećati efikasnost usvajanja azota od strane životinja i time smanjiti gubitke amonijak 10. prljavu vodu i otpadnu vodu iz silaže. Dužina preporučenog skladišnog period trebalo bi da se uzme u obzir prilikom kalkulacije skladišnih kapaciteta za stajnjak. Čvrsti stajnjak pomešan sa velikim količinama materijala za prostirku ima manju gustinu što treba uzeti u obzir pri pretvaranju tona u m3. kapaciteta proizvodnje i periodu ispaše. Smanjenje gubitaka nutrijenata će takođe omogućiti farmerima da smanje troškove kupovine mineralnih đubriva zamenjujući ih stajnjakom.4 Sadržaj prostih proteina u stočnoj hrani Količina azota koju grla ne iskoriste pri proizvodnji mleka i mesa. Skladišni kapacitet mora da se izračunava posebno za svaki tip stajskog đubriva.92 Određivanje lokacije za skladište stajnjaka i osoke – Opšte preporuke za planiranje celokupne površine farme prikazane su u Poglavlju 7 „Poljoprivredno planiranje“. Da bi se izbegli ovi rizici. Rizici od zagađenja su vrlo visoki tokom sezone mirovanja kada je tlo zamrznuto i nepogodno za primenu stajnjaka.10. korišćene tehnologije pri rukovanju stajnjakom.85 0. ali biljke koriste nutrijente iz stajnjaka samo tokom sezone rasta. Tabela 10. Iz ovih razloga neophodno je odrediti minimalan period skladištenja stajnjaka.5 0. Količina čvrstog stajnjaka po 1m2 površine skladišta u zavisnosti od visine gomile Visina Specifična Količina stajnjaka gomile.5.8 2. U ovim kalkulacijama pretpostavlja se da jedna tona osoke i tečnog stajnjaka zauzima zapreminu od m3. Postoji očigledna zavisnost između sadržaja prostih proteina u obroku i sadržaja azota u fecesu i urinu.0 2. Ovo poglavlje se bavi detaljnim preporukama za skladišta stajnjaka.32 1. procesu rasta ili tokom bremenitosti izluči se u vidu fecesa i urina. težina po 1m2 t/m2 m stajnjaka t/m3 1.90 0.2. Prljave vode se uglavnom mešaju sa stajnjakom i ovo se mora uzeti u obzir prilikom kalkulacije skladišnog kapaciteta za stajnjak (kada je reč o vodi za pranje uređaja za mužu moraju se koristiti biorazgradivi deterdženti). prljav posao koji zahteva dosta vremena. Količina otpadne vode iz silaže zavisi od tipa silaže koji se koristi. Ukupni skladišni kapacitet na farmi zavisi od količine proizvedenog stajnjaka i količine sakupljene prljave vode. Količina prljave vode zavisi od količine vode upotrebljene za pranje prostorija za mužu i okupljanje stoke. Za farme sa stadom većim od 20-30 krava za 55 . Izđubravanje stajnjaka iz staja i odlaganje u skladišta vrši se dva puta dnevno i to je naporan. Skladištenje čvrstog i tečnog stajnjaka u šestomesečnom periodu je sasvim zadovoljavajuće a preporuka je da farmeri mogu da grade i veće skladišne kapacitete na farmi da bi obezbedili maksimalnu fleksibilnost prilikom izrade plana za primenu stajnjaka.3 0. vidi tabelu 10. zagađenih otpadnih voda i perioda skladištenja.5 2. Smanjenje prekomernog unošenja proteina bez smanjenja proizvodnje smanjiće gubitke amonijaka kao i troškove ishrane.0 1.

živine i kunića (Sl. Zidovi će omogućiti nagomilavanje stajnjaka da bi se povećala skladišna zapremina i sprečilo površinsko oticanje nutrijenata. Jama za osoku – Osoka iz staja zajedno sa vodom za čišćenje prostorija za mleko. U jami za osoku može biti smešten rezervoar. Ploče se obično prave od armiranog betona i moraju biti vodonepropusne kako bi se izbeglo curenje u podzemne vode. Bočni zidovi takođe moraju biti dovoljno jaki. lakše je locirati skladište na za to optimalno mesto. Jame se najčešće izrađuju od betona kao jednodelne. papkara. Preporuke • Skladišta stajnjaka bi trebalo da se nalaze u blizini staja tako stajnjak može biti odnet direktno do skladišta. Ploča. Manji rezervoari od 1. U obzir treba uzeti i nivo podzemnih voda kada se bude određivalo koliko duboko se jama može ukopati. oced sa skladišta za čvrsti stajnjak sakupljaju se u jami za osoku. mužu preporučuje mehanička oprema za čišćenje.Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. Otvor za izuzimanje stajnjaka mora biti dovoljno velik i postavljen tako da pražnjenje bude lako.5 do 2 m u prečniku često su potpuno ukopani u zemlju. Atmosferske padavine zajedno sa ocedom iz uskladištenog stajnjaka sakupljaju se u prijemne jame (osočare) pored skladišta i time se sprečava zagađenje podzemnih voda. • Pri određivanju položaja skladišta za stajnjak. osoku. treba razmotriti i opasnost od mogućeg zagađenja bunara pijaće vode. Da bi . • Saobraćajne staze za utovar i transport za raspršivače stajnjaka moraju biti visokog kvaliteta i praktične za upotrebu • Staze za transport hrane.7 Izgled staje u kojoj se stajnjak tretira u čvrstom stanju uključuje jedan rezervoar za osoku i plato za odlaganje čvrstog stajnjaka Kada je u pitanju izgradnja novih staja. Povećanje skladišnog kapaciteta za stare staje uvek povlači mnoga pitanja. traktor) bez pucanja. bez dodatne manipulacije ili transporta. gl. odnosno izgrađen tako da se spreči zagađivanje okoline i širenje uzročnika zaraznih bolesti životinja i ljudi. Naravno. • Skladište stajnjaka bi trebalo postaviti u nižem delu dvorišta farme kako bi se smanjila opasnost od oticanja zagađene vode.1 Skladište za čvrsti stajnjak i osoku U stajama sa sistemom rukovanja čvrstim stajnjakom moraju se sakupljati stajnjak i osoka u različitim skladištima.RS br 81/06) Član 11. mleka i stajnjaka ne smeju da se ukrštaju • Skladišta za stajska đubriva ne bi trebalo da ometaju širenje staja • Novo planirano skladište stajnjaka mora biti praktično za upotrebu i u sledećoj fazi širenja farme Slika 10. Obično se duž otvorenog bočnog zida pravi rešetkom pokriven sabirni kanal. skladište stajnjaka bi u koliko je moguće trebalo postaviti na preovlađujućem pravcu vetra. curenje iz jama i zagađivanje podzemnih voda nije dozvoljeno. – Prostor za odlaganje i zbrinjavanje stajskog đubriva iz objekta mora biti smešten. Podloga skladišta mora da podnese teške mašine (npr. od farme u pravcu duvanja vetra. 10.6. Visok sadržaj amonijačnog N u osoci će osloboditi velike količine amonijaka u vazduh. Stajnjak se čuva na betonskim podlogama za stajnjak a osoka se sakuplja zajedno sa prljavom vodom i čuva u jami za 56 Podloga za stajnjak se sastoji od betonske ploče i bočnih betonskih zidova postavljanih sa tri strane oko nje.7 u nastavku. takođe mora da bude pod nagibom 1% ka otvoru kako bi oced (osoka) nesmetano oticao prema sabirnom kanalu. dok se veći ukopavaju do pola. Opšti primer dobre prostorne organizacije i lociranja skladišta za ovakve sisteme prikazan je na slici 10. te stoga mora biti armirana. • Da bi se izbegli problemi sa širenjem neprijatnih mirisa. Skladišta stajnjaka bi trebalo da se nalaze u blizini staja tako da uređaji za čišćenje mogu da odnesu stajnjak direktno do skladišta. što otežava nalaženje optimalne lokacije. nasuprot pravcu glavnih vetrova i mora da bude udaljen najmanje 50 metara od objekta za životinje. povezanog sa prostorijama za mužu. mužu.

6. otpornim na sunčevu svetlost. Preporuke Skladišni kapacitet • Minimalni skladišni kapacitet u Srbiji je 6 meseci za goveđi i svinjski stajnjak. Na farmama sa više od 50 krava i odgovarajućim većim količinama osoke javlja se potreba za opremom za mešanje i pumpanje veće snage. Da bi se obezbedili sigurni rezultati pri iznošenju. Za male farme. Međutim. kapacitetu proizvodnje i propisanom periodu skladištenja. Jedan funkcionalan skladišni sistem za tečni stajnjak se sastoji od dva rezervoara. • Novo planirano skladište mora biti praktično za upotrebu čak i u slučaju povećanja proizvodnih kapaciteta • Saobraćajne staze za prolaz mehanizacije za utovar i transport stajnjaka moraju biti visokog kvaliteta i logistički praktične za upotrebu • Ukoliko je moguće skladište stajnjaka bi trebalo postaviti na preovlađujućem pravcu vetra. Takve farme koriste pumpe čiji pogon obezbeđuju traktori i moraju da izgrade crpni rezervoar sa kapacitetom akumulacije većim od nedelju dana. Tipičan izgled staje u kojoj se stajnjak tretira kao osoka. • Staze za transport stajnjaka.9). Skladišni kapacitet mora biti prilagođen vrsti i broju životinja.2 Skladište za tečni stajnjak Skladište za sisteme za rukovanje tečnim stajnjakom je tank (rezervoar) za tečni stajnjak u kome se sakupljaju stajnjak. Skladišta za stajnjak prave se tako da je garantovan radni vek od najmanje 20 godina. Primer dobrog prostornog rasporeda i pozicioniranja skladišta za tečni stajnjak je prikazan na slici 10. od farme u pravcu duvanja vetra.se smanjili gubici preporučuje se pokrivanje rezervoara poklopcima ili plastičnim pločama za teške uslove rada.8. dovoljan pogon je jedna pumpa na struju. U slučaju većih skladišta moraju se koristiti snažnije mešalice. Određivanje lokacije skladišta za stajsko đubrivo • Skladišta stajskog đubriva ne treba da ograničavaju širenje staja. Cev koja ulazi u crpni rezervoar bi trebalo da završava iznad nivoa tečnog stajnjaka (vidi sliku 10. Slika 10. npr. tank treba puniti odozdo. U ovom slučaju crpni rezervoar se koristi za sakupljanje stajnjaka iznetog iz staje a zatim se tečni stajnjak prepumpava u glavni rezervoar za skladištenje. 57 . Amonijak je isparljiv tokom čitavog perioda skladištenja. čelik i plastika.8. zapremina prijemnog rezervoara mora da obezbedi akumulaciju tečnog stajnjaka proizvedenog u periodu od najmanje dva dana. mikseri sa jačom snagom motora 10–20 kW. Ovakva konstrukcija će raditi kao hidro-brava i sprečiće ulazak otrovnih gasova u staje. Tankovi (rezervoari) za tečni stajnjak mogu biti izgrađeni od različitih materijala. • Plato za čvrsti stajnjak mora imati sabirni sistem kako bi se sprečilo oticanje sa platoa u podzemne i površinske vode. nekoliko osnovnih principa mora biti uzeto u obzir pri izgradnji. Prijemni rezervoar se koristi kao sabirnik i homogenizator proizvedenog stajnjaka pre nego što se prepumpa u glavni rezervoar. jednog velikog za skladište i drugog mnogo manjeg koji obezbeđuje rad pumpe (prijemni rezervoar). Mere za smanjenje emisije amonijaka • Tankovi treba da budu pokriveni • Punjenje rezer voara treba vršiti odozdo • Sadržaj u rezer voarima treba mešati samo neposredno pred pražnjenje 10. Punjenje i pražnjenje skladišta • Sva skladišta stajnjaka moraju biti racionalna i jednostavna za punjenje. Za mešanje i pumpanje. Ne treba zaboraviti da je pri proračunu kapaciteta potrebno uzeti u obzir padavine i vodu za čišćenje . tečni stajnjak se mora mešati do homogenog stanja. hrane i mleka ne bi trebalo da se ukrštaju Konstrukcija skladišta za stajsko đubrivo • Radovi na izgradnji moraju da budu u skladu sa zakonodavstvom u Srbiji • Skladišta moraju biti konstruisana tako da je curenje iz njih eliminisano • Platoi za čvrsti stajnjak moraju da izdrže operacije pražnjenja pomoću teške mehanizacije bez oštećenja. emisije amonijaka su posebno visoke tokom perioda punjenja i mešanja tečnog stajnjaka pri pražnjenju skladišta. Međutim. Da bi se smanjile emisije amonijaka pri punjenju glavnog skladišta. urin i sva prljava voda. kao što su beton.

Iz sigurnosnih razloga za ljude i životinje. Pogoni za biogas koriste energiju sadržanu u stajnjaku i organskom otpadu iz domaćinstava i biomase. Osnovni sastojak biogasa je zapaljivi gas metan (50–70% od ukupne zapremine). azot. Sadržaj hranljivih sastojaka varira zavisno od materijala kojim je punjen digestor. Biogas se takođe može koristiti kao gorivo za automobile. Proizvod koji ostaje u digestorima nakon ispuštanja gasa. Proizvodnja biogasa se odvija u procesu anaerobne razgradnje. Većina prigovora odnosi se na vazduh koji dolazi iz staja preko ventilacije. PVC folijom ili slojem slame (debljine 30 do 40 cm).7 Tretman stajskog đubriva Ljudi koji žive u seoskim područjima obično se žale na neprijatne mirise. Zbog toga bi bilo interesantno investirati u električne generatore koje bi pokretao gas i na taj način proizvoditi električnu energiju za sopstvene potrebe. Redukovanje neprijatnih mirisa iz postojećih objekata i skladišta za stajnjak bila bi skupa investicija. Međutim ako se digestor napuni lako razgradivim supstratima koji su bogati energentima može se proizvoditi 2-3 puta više gasa. Biogas – Jedna od metoda koja smanjenje negativne uticaje stajnjaka je njegovo korišćenje za biogas.Pokrivanje površine rezervoara tokom skladištenja će dodatno smanjiti gubitak amonijaka. U stajnjaku se stalno odvijaju različiti hemijsko-biološki procesi pri kojima dolazi do oslobađanja amonijaka i širenja neprijatnog mirisa. zatim neprijatan miris sa lokacija na kojima se odlaže stajnjak. 10. Isparavanja amonoijaka se mogu u određenoj meri smanjiti ako se skladište stajnjaka prekrije ceradom. Ovo je obično rezervoar izgrađen od betona u kojem je napravljen otvor prema objektu za stoku. Pritom bi trebalo voditi računa da se objekti postave u pravcu duvanja vetrova i da se postave na dovoljnoj udaljenosti u odnosu na selo i stambene objekte kako bi broj prigovora na neprijatne mirise bio što manji. kada se govori o izgradnji novih objekata za držanje domaćih životinja postoji mogućnost da se izgrade sistemi za rukovanje stajnjakom koji smanjuju intenzitet neprijatnih mirisa. ali to je skup postupak namenjen samo industrijskim pogonima za biogas pa zbog toga nije prikladan za proizvodne pogone na farmama. Proizvodnja biogasa je najveća tokom leta. Proizvedena količina bi bila daleko veća od one potrebne za kuvanje i grejanje na farmama. Veliki pogoni bi mogli da proizvode biogas tokom cele godine. su izvanredno đubrivo koje sadrži hranljivu organsku materiju koja je u najvećoj meri slična svinjskom tečnom stajnjaku. količine dodate vode i samog procesa stvaranja biogasa. kako površinskih tako i podzemnih voda.4 Skladištenje čvrstog. Tečni ostatak je lak za rukovanje i ima daleko slabiji miris nego tradicionalno đubrivo. ostaci previranja. Najjednostavniji pogon za biogas se sastoji samo od digestora napravljenog u zemlji i u koji se direktno upumpava stajnjak. Međutim. odnosno. 10. Svi hranjivi sastojci i tragovi elemenata koji su se nalazili u materijalu kojim je napunjen digestor ostaju u njemu u ostacima kao đubrivo. Biogas se direktno može koristiiti za grejanje kuća ili za kuvanje.6. odnosno osoci. Ako se digestor napuni samo stajnjakom i ako je tempertura u toku postupka do 0ºC proizvodnja gasa neće prelaziti 1 m3 po m3 zapremine digestora u jednom danu. nepokrivena skladišta u nivou podloge moraju imati ogradu visine do 1. a u preostalom delu su u malim količinama zastupljeni vodonik. ali biogas onda treba da se iskoristi ili spaljuje u specijalnim uređajima. Male farme sa jednostavnim digestorima „ručne izrade“ mogu da proizvedu dovoljno gasa za grejanje i kuvanje u toku cele godine. polu-čvrstog stajnjaka i stajnjaka sa dubokom prostirkom na njivama Skladištenje stajnjaka direktno na zemljištu povlači sa sobom opasnost od zagađenja. kiseonik i vodonik-sulfat. otvor za kontrolisanje i pražnjenje ostataka. koji se zovu digestori (Continuously Stirred Tank Digester). ručna . kao i sa njiva na kojima stajnjak još nije zaoran. Međutim. zatim ugljen-dioksid (25–40%).8 m. koja u velikoj meri smanjuje gubitke amonijaka. a višak prodati distributivnim mrežama. skladišta za goveđi stajnjak nema potrebe pokrivati imajući u vidu da će sam stajnjak formirati koru. što znači da organske materije sagorevaju u uskim rezervoarima bez 58 prisustva kiseonika. Izgradnja krova ili pokrivanje skladišta plastičnom pločom koja je laka za rukovanje i ima veliku izdržljivost je prilično skupa.

Prednosti ovakve tehnologije: • smanjenje neugodnih mirisa • proizvodnja visoko kvalitetnog komposta • povećanje produktivnosti 10. • Vodite računa da je metan agresivan gas sa efektima staklene bašte i da ne sme da se ispušta u atmosferu. ovog člana na obradive površine mora biti u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine. • Kod digestora koji proizvode biogas tokom cele godine.oprema za mešanje i otvor za ispuštanje gasa. živine i kunića (Sl. što dovodi do brže razgradnje organskog otpada.1 Strategija upotrebe stajnjaka Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. da imaju dobru kontrolu procesa rada i da se njima lako rukuje. Strategija upotrebe stajnjaka uključuje gde.9 pokazuje uticaj vremena primene na gubitke nutrijenata. Drugi način za tretiranje stajnjaka je da se koristi kao osnovni materijal za proces proizvodnje komposta. supstance koje se koriste treba da budu pažljivo izmešane i podeljene u manje delove pre punjenja digestora. efikasni i pouzdani. kad i kako i u kojoj količini upotrebiti stajnjak. ali su mnogo skuplji i treba im više vremena za funkcionisanje. Zbog toga višak biogasa treba spaliti pre nego izađe iz pogona za proizvodnju. • Digestor napunjen samo stajnjakom ima manju proizvodnju gasa nego kada je napunjen lako rastvorljivim supstratima koji su bogati energijom.8. pojavi će se višak gasa pa treba razmotriti ekonomsku isplativost nabavke generatora za proizvodnju električne energije i njenu prodaju. Najveći gubici se javljaju polovinom leta kada je temperatura najviša i stoga 59 . papkara. Kompost je ekvivalent humusu koji se može pronaći u šumskom zemljištu. • Veći pogoni imaju veću efikasnost. Slika 10. Da bi se postigla visoka efikasnost u proizvodnji gasa. poljoprivrednik treba da primeni strategiju primene stajnjaka koja uzima u obzir uslove za njegovu farmu i područje u kojem se farma nalazi. a posebno u toku leta. Pogoni za biogas proizvode tokom cele godine pa bi ga trebalo sakupljati i koristiti ili spaliti. Sam digestor je veliki zatvoreni rezervoar u koji se supstrati i ostaci upumpavaju odnosno ispumpavaju. Poljoprivrednik takođe mora da bude upoznat sa mogućnostima za smanjenje gubitaka nutrijenata. Preporuke • Na malim farmama jednostavan digestor može da obezbedi biogas za kuvanje i dodatno grejanje. RS br 81/06) Član 10 Odvod otpadne vode iz stava 2.8 Strategija za primenu stajnjaka i osoke 10. Takvi pogoni imaju poseban rezervoar za mešanje u kojima se priprema mešavina za digestor.2 Gubici amonijaka Gubici amonijaka umnogome zavise od temperature zemljišta i vazduha kao i od vlažnosti zemljišta i vetra. Upotrebom čistog kiseonika proces se pojačava. Zbog toga svi veliki pogoni moraju imati gorionik koji će spaljivati višak biogasa. Preduslov za efikasnost je i stalna temperatura u digestoru (oko 30ºC). Ostaci se ispumpavaju u skladišni rezervoar koji bi trebalo da omogući njihovo skladištenje i van poljoprivredne proizvodne sezone. gl. zbijenost zemljišta i štetu nanetu usevima.8. Proizvodnja komposta je biološki proces koji omogućava reciklažu organske materije prisutne u većini otpada S vremenom se biorazgradiva organska materija napada raznim vrstama mikroorganizama koji proizvode biološki stabilnu materiju: kompost. Za održavanje temperature koristi se 30% proizvedenog gasa. Poljoprivrednici se takođe moraju upoznati sa plodnošću zemljišta i potrebama određenih polja za hranljivim materijama. Da bi se nutrijenti iz stajnjaka optimalno iskoristili. sadržaju nutrijenata u stajnjaku i osoci i karakeristikama njihovih uređaja za njegovu aplikaciju. Pogoni za biogas na farmama sa više o 30 do 40 muznih krava treba da budu na visokom tehnološkom nivou. Ovakva vrsta proizvodnje biogasa nema veliku efikasnost i dovoljna je za farmu sa nekoliko životinja. 10. Biogas se ne sme puštati u atmosferu zato što je metan jedan od najagresivnijih gasova sa efektima staklene bašte. a sam digestor trebalo bi da ima stalno uključenu opremu za mešanje koja povezuje (homogenizuje) supstrate u toku procesa.

Danas postoji trend Slika 10.8. 10. koje može da izazove smanjenje prinosa.5 Spiranje nitrata i denitrifikacija Spiranje nitrata i denitrifikacija su druga dva procesa koja utiču na gubitke nitrata pri upotrebi azota. Rastojanje pređeno na njivi i površina pregažena točkovima da su rasipači stajnjaka i traktori u zavisnosti od radne širine rasipača 60 .4 Šteta od gaženja useva Šteta od gaženja useva će se pojaviti uvek kada mehanizacija uđe u polje sa usevima koji rastu.8. Tradicionalni rasipači za čvrsti stajnjak imaju obično radnu širinu od 3–4 m i zbog toga nisu pogodni za primenu na rastućim usevima s obzirom da se oko polovine površine njive pregazi točkovima. Do sabijanja zemljišta će u svakom slučaju doći kada teška mehanizacija radi na njivama. isparavaće veće količine amonijaka nego iz čvrstog tipa stajskog đubriva. primenu stajnjaka treba izbegavati posle velikih kiša i kada je zemljište jako vlažno.10). Zemljište je osetljivije na sabijanje tokom ranog proleća i kasne jeseni kada je veoma vlažno. zbijenost zemljišta i oštećenje useva u to vreme treba izbegavati primenu stajskog đubriva i osoke.8.9. čvrsti i polučvrsti stajnjak. Ovi gubici su najveći u proleće i na jesen a vrlo mali tokom leta. 10.10. Čak i za rasipače do 5 tona.sve teži i teži tako da treba posvetiti više pažnje priključnoj mehanizaciji. Slika 10. Uticaj vremena primene na gubitke azota.3 Sabijanje zemljišta Primena stajskog đubriva na njivama se često sprovodi upotrebom teških traktora i rasipača i može da dovede do štetnog sabijanja zemljišta. Ovo je opisano u poglavlju 2 – „Tokovi nutrijenata“.8. ukupni gubici azota i fosfora mogu biti ekstremno visoki s obzirom da će stajnjak biti primenjen na izrazito vlažno zemljište 10. Tokom proleća i ranog leta gubici su manji. koji sadrže veći procenat amonijačnog azota nego stajnjak sa dubokom prostirkom od slame. Oba procesa tesno zavise od sadržaja vlage u zemljištu. 10. Zato je ovaj vremenski period povoljan za primenu stajnjaka s obzirom da je usevima potrebno đubrivo. Zbog toga je od veće važnosti optimizovati upotrebu nutrijenata u tim tipovima đubriva i primenjivati ih tokom perioda kada je usevima potreban azot koristeći tehnike sa malom emisijom amonijaka (inkorporacija odnosno unošenje tečnog stajnjaka i osoke u zemljište ili zaoravanje u što kraćem periodu). Cisterne za rasturanje tečnog stajnjaka sa crevima za rasipanje tečnog stajnjaka i osoke nisko po zemlji imaju uobičajene radne širine veće od 10 m. Najvažniji parametar za oštećenje useva je radna širina rasipača (videti sliku 10. Iz tečnog stajnjaka i osoke. bolje je da koriste niskopritisne gume.6 Upotreba stajnjaka tokom zime U stvarnosti. što smanjuje površinu pregaženu točkovima na manje od 12% površine njive. Iz tog razloga.

9 Ravnomernost primene đubriva Pri korišćenju nutrijenata je važno da se stajsko đubrivo ravnomerno rasporedi po njivama. Tradicionalni rasipači za čvrsti stajnjak imaju izuzetnu lošu uzdužnu raspodelu i često vrlo lošu poprečnu distribuciju.1 Stopa primene đubriva Stopa primene je generalno izražena u tonama đubriva raspodeljena na jednom hektaru.12). U najboljem slučaju poljoprivrednici računaju stopu primene kao broj Slika 10. Što je nagib terena veći. prljave vode. veći je i rizik od zagađenja. • Treba uspostaviti zaštitnu zonu u prečniku od najmanje 50 m bez upotrebe đubriva i sredstava za zaštitu bilja oko bunara za pijaću vodu. 10.8. efluenata iz silaže niti drugi otpad iz staja i domaćinstava. Prilikom topljenja snega postoji velika opasnost da će skoro svi nutrijenti biti sprani usled površinskog oticanja koje završava u rekama i jezerima izazivajući ozbiljno zagađenje.9 Upotreba stajnjaka na vodom zasićenim predelima Upotreba stajnjaka na vodom zasićenim predelima je uvek rizik po životnu sredinu. Perporučuju se sledeća ograničenja radi zaštite vodotoka i bunara sa pijaćom vodom: • Potrebno je ostaviti zaštitni pojas bez primene đubriva i sredstava za zaštitu bilja širine minimum 6 m. U ovoj zoni ne bi trebalo da se nađu ni skladišta stajnjaka. 10. i oni mogu dospeti u vodna tela. Stopa primene naznačena u planovima đubrenja zasnovana je ravnomernoj primeni stajnjaka po hektaru. uzdužne i poprečne raspodele. • Đubriva ne treba primenjivati na golom zemljištu. Sa poprečnom raspodelom kao osnovnom.8 Upotreba stajnjaka u brdovitim predelima Upotreba stajnjaka u brdovitim predelima je uvek rizik po životnu sredinu zato što može doći do spiranja azota i fosfora usled kiša ili erozije. reke i jezera.11. Slika objašnjava razliku između uzdužne i poprečne raspopunih rasipača po njivi. ali u stvarnosti poljoprivrednicima je veoma teško da kontrolišu i podese stope primene njihovih rasipača. Preporučuju se sledeća ograničenja za minimizaciju rizika po životnu sredinu u vodom zasićenim predelima: • Primenu đubriva u redovno plavljenim predelima treba vršiti retko i samo tokom sezone rasta kada usevi uzimaju najviše đubriva. zato što može doći do spiranja azota i fosfora i njihovog dospevanja u vodna tela. osoke.9.ili na sneg. Preporuke za strategiju primene stajnjaka • Primeniti stajnjak u sezoni rasta biljaka kako bi se povećala efikasnost usvajanja nutrijenata od strane useva i smanjila opasnost od gubitaka • Izbegavati primenu rano u proleće i kasno u jesen ukoliko imate zemljište osetljivo na sabijanje • Ne primenjivati stajnjak na smrznuto ili snegom pokriveno zemljište • Raspršivači za.8. Ovaj rezuldele 61 . Ravnomernost primene se obično izražava pomoću dva parametra. tečni stajnjak i osoku treba da imaju radnu širinu od najmanje 9 do 10 m • Raspršivači za čvrsto i polučvrsto đubrivo treba da imaju radnu širinu od najmanje 4 do 5 m 10.8. moguće je sračunati optimalnu radnu širinu rasipača uzimajući u obzir preklapanje između prolaza (vidi sliku 10. potoke. 10. i to uz otvorene kanale. 10.7 Upotreba stajnjaka u blizini vodotoka i bunara pijaćih voda Nanošenje stajnjaka u blizini vodotoka i bunara pijaćih voda će naravno povećati rizik od zagađenja vode. Preporučuju se sledeća ograničenja za minimizaciju rizika po životnu sredinu u brdovitim predelima: • Đubriva ne treba primenjivati na veoma strmim padinama • Đubriva treba primenjivati samo kod useva koji pokrivaju zemljište i u peri odu rasta kada usevi uzimaju najviše đubriva.

Rasipač za čvrsti i polu-čvrsti stajnjak. Slika 10. tat međutim ne govori ništa o ravnomernosti primene sa stanovišta useva ili o upotrebi prevelike količine nutrijenata i pratećim opasnostima od ispiranja nutrijenata.Slika 10. • Primeniti količinu đubriva koja je određena u planu đubrenja. Kontrola stope primene na njivama pokazuje da poljoprivrednici potcene stopu primene i često nanesu dvostruko veću stopu primene u odnosu na onu koja je navedena u planu đubrenja. 62 . Jednostepeni se prepoznaju po to- • Izabrati rasipač sa radnom širinom preko 6 m i izbegavati rasipače sa manje od 4–5m. Ovo je jednostepeni rasipač sa dva vertikalna udarača. stajnjak 40 t/ha • Tečni stajnjak i osoka 30 t/ha Preporučene stope će biti određene na osnovu hemijske analize zemljišta i stajnjaka. treba razmotriti upotrebu gusenica • Izabrati rasipač koji će usitnjavati stajnjak • Izabrati rasipač sa lančanim prenosnikom na hidraulični pogon • Izabrati rasipač koji ima prihvatljivu ravnomernost aplikacije. Slika 10. Proveriti rezultate dobijene od instituta ili organizacija za testiranje poljoprivredne mehanizacije.2 Rasipači za čvrsti i polučvrsti stajnjak Najčešće korišćeni rasipači za čvrsti stajnjak su prikolice sa pokretnim podom koji se sastoji od lančanog transportera koji prenosi stajnjak ka zadnjem delu prikolice. na osnovu sopstvenih merenja i proverite rezultate sa stopom primene datom u planu đubrenja • Stvorite potrebne uslove za primenu stajnjaka pre setve • Čvrsti stajnjak bi trebalo da bude inkorporiran u zemljište odmah nakon primene • Jesenju primenu čvrstog stajnjaka treba vršiti samo na onim njivama koje su planirane za ozime useve.9. Ovi rasipači se mogu podeliti u dve grupe: jednostepene i dvostepene rasipače. na osnovu prethodno urađenih analiza zemljišta i stajnjaka • Pokušajte da izračunate stopu primene. Tehnički aspekti 10. Danas usavršeni rasipači mogu biti opremljeni sistemima za kontrolu koji će pomoći po- Preporuke za primenu čvrstog stajnjaka Aspekti upravljanja ljoprivrednicima da nanose tj. Uzimajući u obzir sadržaj i oblik pojavljivanja azota i fosfora u različitim vrstama đubriva maksimalne stope primene u dosadašnjoj praksi su za: • Čvrsti. preporučuje se ograničenje maksimalnih stopa primene. Rasipač za čvrsti i polu-čvrsti stajnjak. Rasipač za čvrsti i polu-čvrsti stajnjak. • Izabrati rasipač sa niskopritisnim gumama.13. Ovo je dvostepeni rasipač sa dva vertikalna udarača i diskovima za rasipanje. Ovo je jednostepeni rasipač sa dva horizontalna udarača. Za rasipače nosivosti veće od 6 tona.12. aplikuju stajnjak sa mnogo boljom preciznošću nego ranije.14. Da bi se minimiziralo prekomerno doziranje azota i fosfora a time i rizik od zagađenja podzemne i površinske vode.

Takvi rasipači treba da imaju gume niskog pritiska. ili raspoređeno po celoj površini zemljišta – široko rasturanje ili u trakama – trakasto rasturanje. 10. Široko rasturanje danas predstavlja tradicionalnu tehnologiju za primenu tečnog stajnjaka Aspekti upravljanja • Primeniti količinu đubriva koja je određena u planu đubrenja.4 Rasipači za površinsku primenu Površinska primena obuhvata metode kojima se stajnjak nanosi na površinu zemljišta. pouzdano i tehnološki jeftino. s obzirom da usevi mogu biti ozbiljno zagađeni tečnim stajnjakom i osokom. Ova tehnika je sada sasvim pouzdana i predlaže se i preporučuje kroz PDPP u nekoliko zemalja EU.17. pomenuta tehnologija ima neke očigledne mane kao što je visok gubitak amonijaka što je posledica velike površine kontakta između vazduha tečnog stajnjaka i osoke koji potpomaže emisiju amonijaka i neprijatnih mirisa (slika 10. vidi sliku 10. • Tečni stajnjak i osoka primenjeni na golom zemljištu bi trebalo da budu inkorporirani u zemljište odmah nakom primene ili istog dana • Jesenje rasturanje tečnog stajnjaka i osoke treba vršiti samo na onim njivama koje su planirane za ozime useve. fiksirana radna širina i mogućnost primene na usevima u fazi rasta. jednim za površinsko a drugim za ubrizgavanje u zemljište.16). • Izabrati rasipač sa pumpom dovoljnog kapaciteta i zadovoljavajućom ravnomernošću rasturanja.9. Slika prikazuje tipičan rasipač za trakasto rasturanje osoke i urina. Rasipač osoke i urina sa pločom za raspršivanje.9. 63 . Dvostepeni rasipači se prepoznaju po tome što koriste dva različita alata.16. 10.15. Međutim. Prednosti tehnike trakastog razastiranja je nizak nivo emisije azota i neprijatnih mirisa. na osnovu sopstvenih merenja i proverite rezultate sa stopom primene datom u planu đubrenja. Tehnički aspekti • Izabrati rasipač sa uređajem za trakasto rasturanje i radnom širinom od 12 m. i osoke zbog toga što je tehnički nekomplikovano. Trakasto rasturanje je nova tehnika primene. Preporuke za primenu tečnog stajnjaka i osoke me što se usitnjavanje i raspodela po stranama vrše u jednom uređaju.Slika 10. uvedena pre oko 15 godina kako bi se ispunili zahtevi za smanjenjem emisije amonijaka pri rukovanju stajskim đubrivom. jedan za usitnjavanje.3 Rasipači za tečni stajnjak osoku Većina rasipača za tečni stajnjak i osoku ima cilindrične ili eliptične rezervoare montirane na točkovima i opremljene pumpom za pražnjenje rezervoara. a drugi za raspodelu po stranama. Slika 10. Nedostatak ove tehnike je da može biti osetljiva na blokadu creva prilikom rasturanja stajnjaka sa mnogo slame ili drugih krupnih delova. Drugi nedostaci ovog metoda su da je osetjiv na vetar i nije pogodan za primenu u rastućim usevima i na pašnjacima. Rasipači mogu biti opremljeni sa dva tipa uređaja za rasipanje. slab uticaj vetra. Proveriti rezultate dobijene od instituta ili organizacija za testiranje poljoprivredne mehanizacije. • Stvorite potrebne uslove za primenu stajnjaka pre setve i u rastućim usevima. • Raspršivač sa radnom širinom od 12 m treba da ima rezer voar kapaciteta najmanje oko 15 m3. na osnovu prethodno urađenih analiza zemljišta i stajnjaka • Pokušajte da izračunate stopu primene.

Tehnologija plitkog ubrizgavanja posebno je bila razvijena za primenu osoke na livade i travnate površine s obzirom da su one dobro mogle koristiti nutrijente iz tečnog stajnjaka i osoke. Mana ove tehnologije je što je skupa. 64 . Ova tehnologija povećava površinu kontakta između stajnjaka i zemljišta. što smanjuje emisiju amonijaka i neprijatnih mirisa.17. tokom 80tih u javnosti pojavili zahtevi za smanjenjem amonijačnih isparenja iz poljoprivredne proizvodnje. Ova tehnika nije pogodna za primenu na žitaricama zato što će oštećenje useva biti veliko. zahteva veliki traktor i osetljivija je na nehomogen tečni stajnjak i osoku.10.5 Rasipači za ubrizgavanje tečnog stajnjaka i osoke u zemljište Kada su se. Rasipač osoke opremljen uređajem za plitko ubrizgavanje u otvorene brazde. Slika 10.9. tehnologija ubrizgavanja je dalje razvijana i rezultovala je tehnologijom nazvanom plitko ubrizgavanje. Ovaj metod takođe minimizuje zagađenje trave stajnjakom i može da utiče na poboljšanje higijenskih uslova senaže.

štetočina i korova 11. Agrotehničke metode – uzgajanje poljoprivrednih kultura pod optimalnim uslovima. a kroz njih mogu dospeti u ljudski organizam putem hrane i vode. Fizičko-mehaničke metode – mehaničko sakupljanje i uništavanje štetočina i korova. a takođe i nastoji da očuva njihovu ekološku ravnotežu u prirodi.1. 65 Slika 11. u cilju poboljšanja karakteristika useva protiv štetočina. Zakon o zaštiti biljaka (Službeni list SRJ.Zaštita biljaka i upotreba pesticida Pesticidi za zaštitu biljaka od bolesti. 26/98 i Službeni list RS. bolesti i korova. kao i na pravilnom rukovanju u uslovima rasta. PESTICIDI . 24/98. štetočina i korova. zatim upotrebu karantina. korišćenjem znanja zasnovanih na biološkim karakteristikama štetočina. kao i za regulisanje rasta biljaka. podzemne vode i zemljište. za smanjivanje njihovog uticaja. Postojani pesticidi koji se sporo razlažu posebno su opasni za životnu sredinu. već mogu dospeti u ishranu preko biljaka koje su njima tretirane. br. 101/05-law) 11. bolesti i korova. štetočina i korova. stimulišu prirodnu otpornost biljaka protiv patogenih agenasa.1 Uvod Zaštita biljaka podrazumeva aktivnosti koje obuhvataju biološke i hemijske mere. kao i druge mere koje štite biljke od uzročnika bolesti. br. ili umanjuju njihove štetne efekte. sprečavaju širenje štetnih organizama na poljima zasejanim usevima i umanjuju njihove štetne efekte na prinose i kvalitet useva. Neki pesticidi imaju fitotoksične efekte i mogu imati štetno dejstvo na vegetaciju koja raste izvan obrađivanih polja. Rasipač pesticida 11. štetočina i korova mogu biti otrovni za ljude i životinje. koji podstiču brz rast i razvoj biljaka. Integrisana zaštita biljaka – predstavlja kombinaciju svih navedenih metoda. Pesticidi su opasni za ljude ne samo tokom primene. putem zagrevanja. hlađenja ili sušenja zrna ili semena. Oni se mogu akumulirati u lancima ishrane u okviru agrocenoze.2 Metode koje se primenjuju za zaštitu gajenih biljaka od bolesti. Hemijske metode – upotreba hemijskih jedinjenja sa jednom ili više aktivnih supstanci za suzbijanje biljnih bolesti. a takođe mogu zagađivati vodotoke. bolesti. ručno ili uz upotrebu odgovarajuće opreme.

ili na drugoj sličnoj podlozi koja je prekrivena travom.4 Čuvanje i skladištenje pesticida Pesticidi će biti skladišteni u zaključanim prostorijama. Treba proveriti da li je prskalica u dobrom stanju tokom zime ili u rano proleće. u cilju brže i lakše kontrole raspršivanja • Filtere za useve ili brizgaljke za veću brzinu i jačinu raspršivanja. kako bi se sprečilo da dođu u kontakt sa opasnim proizvodima. Prilikom izbora određenog proizvoda. 11. doze i vremenske uslove. kao i od odgovarajućih tehnika raspršivanja na farmi. vrstu proizvoda. svaki korisnik treba dobro da se upozna sa informacijama koje se odnose na svaki pojedini proizvod. kao i zamenu oštećenih brizgaljki. Proizvode treba čuvati isključivo u originalnom pakovanju. • Dopunjavanje prskalica na površini sa zbijenom zemljom. Čak i manje prolivanje sadržaja pesticida – ukoliko se desi na neodgovarajućem terenu – predstavlja opasnost za zagađenje podzemnih voda. treba koristiti odvojeni rezervoar. 59/01) 11. Skladište će biti zaštićeno od vatre. Kada se dopunjavanje prskalica obavlja u polju. Treba izvršiti proveru mehanizma i kalibraciju. vođenje zapisnika Prilikom upotrebe pesticida.6 Prskalice Farmer koji koristi prskalice treba da izvrši njihovu kontrolu na početku svake sezone. uvek treba izvršiti inventar. Kako bi se bezbedno izvršilo dopunjavanje prskalica. vezano za useve. treba poštovati sledeće preporuke: • Dopunjavanje prskalica u polju: treba koristiti odvojeni rezervoar. uvozu i uzorkovanju pesticida i đubriva (Službeni list SRJ.5 Raspršivanje pesticida. 11. kako bi se zagađenje životne sredine svelo na najmanju moguću meru.11. br. koristeći nove tehnike. Pesticidi ne smeju biti skladišteni zajedno sa pićem. pre upotrebe. rezervoar sa odeljcima za brizgaljke i/ili montirani držač za kačenje brizgaljki • Opremu za podešavanje i kontrolu. Dozvoljena je upotreba isključivo registrovanih proizvoda. kao na primer: • Odvojeni rezervoar za ispiranje. potrebno je da se svaki farmer dobro upozna sa informacijama koje se odnose na sledeće: • Preporučene doze • Vreme raspršivanja ili faze rasta biljke • Period i vreme delovanja • Period između nanošenja i žetve • Primenu propisanih sigurnosnih mera • Prvu pomoć u hitnim slučajevima Farmer koji koristi pesticide treba da vodi beleške prilikom svake upotrebe. • Dopunjavanje prskalica na biološkoj podlozi: ponovno punjenje i priprema na farmi mogu se izvršiti na unapred pripremljenoj biološkoj podlozi.3 Registracija i promet proizvodima za zaštitu biljaka Pravilnik o prometu. na farmi gde se može sakupiti proliveni sadržaj i voda za ispiranje. Nakon završetka svake sezone. štetočina i korova. 66 . kako bi se izbegao rizik od zagađenja okoline.7 Siguran način punjenja prskalica Pod sigurnim mestom za punjenje i dopunjavanje prskalica podrazumeva se prostorija sa sigurnim temeljima i na bezbednoj udaljenosti od vodotoka i bunara. hranom i stočnom hranom. Zatim se 11. tako da se ponovno punjenje i priprema odvijaju u polju. Na etiketama proizvoda nalaze se uputstva za rukovanje praznom ambalažom. van domašaja dece i neovlašćenih osoba. Izbor pesticida treba vršiti u zavisnosti od specifičnih bolesti. kako skladište ne bi bilo puno materija kojima je istekao rok upotrebe. uz upotrebu rezervoara za sakupljanje tečnosti. Potrebno je izmeriti zapreminu raspršene tečnosti. opremu za ispiranje rezervoara i sud za unošenje hemijskih supstanci • Uređaj protiv curenja. Neophodno je sakupiti sadržaj curenja iz oštećenih pakovanja u skladištu. a ne pumpu koja zahvata vodu iz jarka ili reke. Koncentracija na mestu izlivanja/rasipanja od ? dm lako dostiže dozu po hektaru koja je 1000 puta veća od doza/ha koje se raspršuju na poljima. površinu i vreme raspršivanja. Preporučljivo je izvršiti remont starih prskalica.

jezera. doziranje. temperaturu. Ukoliko postoji opasnost od jakih kiša odmah nakon raspršivanja. • Dopunjavanje prskalica na ploči za ispiranje koja je povezana sa kontejnerom za tečni stajnjak. 11. potrebna je veća bezbedna razdaljina. sa rezervoarom za sakupljanje. a da se pritom nastavi čišćenje prskalice i kontrolne opreme. Kao standardna razmera. Treba postaviti rezerovar sa vodom na prskalicu ili na traktor. okolni eko-sistem i drugi usevi. tako da se može izvršiti ispiranje rezervoara i kontrolnog sistema čistom vodom. treba izbegavati raspršivanje u blizini jaruga. drenažnih bunara. veća je opasnost od prenošenja pesticida nego u glinastom tlu. sa malim sadržajem humusa. Nikada ne treba voziti brzinom većom od 8 km/h i treba na67 . reka. kao što je fini pesak ili piljevina. ustava itd. • Ukoliko nije na raspolaganju ni jedna od navedenih opcija. u cilju smanjivanja rizika od zagađivanja površinskih otpadnih voda prilikom raspršivanja: 1 metar od bunara i jaraka. Treba sakupiti sve praškaste ili zrnaste materije i ukloniti 10 cm površinskog sloja zemljišta sa površine na kojoj je došlo do izlivanja. 12 metara od bunara za vodu za piće. specijalna oprema sa crevima. mora biti određena bezbedna razdaljina u odnosu na brzinu vetra. Pritom se može povezati i Bezbedna razdaljina ima ulogu tampon zone protiv površinskih otpadnih voda i prenošenja pesticida kroz zemljište. pa je potrebno sačekati bolje vremenske uslove. direktno u polju. jezerima ili rečnim tokovima. treba poštovati bezbednu razdaljinu kako bi se izbeglo da pesticidi dospeju u vodu. on može biti napunjen vodom za pranje opreme za raspršivanje sa spoljne strane. u polju. Ukoliko su voda ili zemljište kontaminirani pesticidima. Ova opcija nije tako dobra kao kada se vrši na površini sa zbijenom zemljom. Raznošenje vetrom Prilikom raspršivanja u blizini vodotoka. ili odgovarajućim materijalima za specifične hemikalije. Prenošenje kroz zemljište 11. prskalicu i tip brizgaljki koje se koriste.8 Višak mešavine za raspršivanje i čišćenje prskalica Ostatak mešavina se može razblažiti i raspršiti u malim dozama na useve koji se obrađuju. ili vremenski uslovi ne dozvoljavaju kontinuirano raspršivanje. Voda za ispiranje ne sme dovesti do zagađenja drenažnih sistema. kao i lokalnu upravu. što je pre moguće. bilo bi uputno imati lopteni ventil na usisnom crevu. potrebno je odmah obavestiti vlasnika poseda ili osobe koje imaju pravo korišćenja. Otpad treba pripremiti za uništavanje. treba prekriti površinu materijalima koji imaju dobru moć apsorbovanja. Još je bolje ako se kontrolni sistem i prskalica mogu ispirati čak i kada je rezervoar napunjen. Najpre je potrebno isprati rezervoar prskalice. moguće je prekinuti ispuštanje mešavine. uzima se da rezervoar treba da sadrži 10 procenata zapremine rezervoara prskalice. Ova opcija je pogodna samo ukoliko postoji odgovarajući površinski sloj zemljišta i ukoliko ne postoji drenaža zemljišta. Na peskovitom tlu. postoji mogućnost korišćenja površine prekrivene travom na farmi. Potrebno je održavati malu brzinu raspršivanja i ne vršiti raspršivanje tokom dana.9 Bezbedna razdaljina u odnosu na vodotoke Kako bi se zaštitili vodotoci. Neka zemljišta od ilovače koja imaju pogodnu strukturu takođe mogu omogućiti prenošenje pesticida kroz tlo. Preporučuje se sledeća minimalna bezbedna razdaljina. Ukoliko je prskalica van upotrebe. rečnih tokova i izvora. 6 metara od jezera i vodotoka. Što je veći nagib zemljišta ka otvorenim jarugama. ili na druga odgovarajuća polja. Nakon ispiranja rezervoara. bunara. Ukoliko dođe do prolivanja mešavine.ova mešavina raspršuje u odgovarajućem periodu na poljima zasejanim usevima. Mala količina vode za ispiranje neće uticati na efikasnost raspršivanja. Raspršivanje treba vršiti po vremenu bez vetra. Treba dopremiti vodu za ispiranje do dela polja gde je započeto raspršivanje. Potreba za održavanjem bezbedne razdaljine u cilju zaštite od prenošenja pesticida kroz zemljište često se može odrediti pre početka raspršivanja. Na ovaj način. kada je visoka temperatura i suv vazduh.

kao i zaštitnu odeću. u cilju uštede energije. van domašaja. ispiranje zaštitinih rukavica spolja i iznutra. kada nisu u upotrebi • Vršiti individualnu kontrolu prskalica jedanput godišnje • Puniti i dopunjavati prskalicu na tlu koje je biološki aktivno. pri čemu treba koristiti najnižu brzinu i najniži nivo raspršivanja • Ukoliko je moguće. 35/99) Pravilnik o metodama ispitivanja pesticida (Službeni list SRJ. kao i zamenu filtera na zaštitnim maskama za lice. Zaštitna oprema se ne sme odlagati u prostorijama za skladištenje hemijskih materija koje se nalaze pod ključem. Najbolje je očistiti rezervoare odmah nakon raspršivanja. raspršivanje vršiti rano ujutru ili kasno uveče • Uvek upotrebljavati zaštitnu opremu 11. 11. Preporučuje se da uputstva treba pročitati više puta. kada je obično manja brzina vetra. br. odvojene kasete u radionici. 63/01) Pre otvaranja pakovanja. neposredno nakon pražnjenja. br. Vodu korištenu za ispiranje sipati u rezervoar prskalice.10 Odlaganje kontejnera sa agro-hemijskim sadržajem Pravilnik o vrstama ambalaže za pesticide i đubriva i o uništavanju pesticida i đubriva (Službeni list SRJ. Kako bi se izbeglo stvaranje pene. Treba imati na umu da pravac vetra određuje u kom pracu treba odrediti bezbednu razdaljinu unutar površine koja se zaprašuje. kako bi se utvrdilo da li postoje posebni rizici i da li je neophodna upotreba zaštitne odeće. Nakon toga. može se dodati nekoliko kapi sredstva za sprečavanje stvaranja pene u vodu za ispiranje. u kontejnerima sa oznakom „ostala plastična ambalaža“. Potrebno je očistiti ambalažu najmanje tri puta. treba je potopiti u vodi pre pranja u mašini za pranje veša. ponovljenim razblaživanjem mešavine sa vodom • Održavati preporučenu razdaljinu od vodotoka u odnosu na prodiranje kroz zemlju i raznošenje vetrom • Izbegavati raspršivanje kada je prognozirana kiša • Prilikom raspršivanja. Treba kontinuirano vršiti inspekciju i čišćenje zaštitne opreme. ili u odgovarajućoj prostoriji. kako bi se što više ostataka tečnosti ispraznilo u prskalicu.stojati da se raspršivanje izvodi ujutru ili uveče. Papirni omoti.11 Mere zaštite na radu Farmeri mogu dobiti informacije koje se odnose na mere zaštite na radu u okviru obaveznih kurseva obuke. Pre otvaranja pakovanja ili kontejnera. kako bi se mogla sipati voda za ispiranje direktno u prskalicu. potrebno je pročitati uputstva za upotrebu koja se nalaze na etiketi. ne teba vršiti raspršivanje. Pojedine prskalice su opremljene kantama za pražnjenje i sistemima za ispiranje koji olakšavaju ispiranje. Ukoliko je radna odeća isprskana sadržajem pesticida. treba isprati ambalažu najmanje tri puta. umesto na šljunku u dvorištu farme • Čistiti prskalicu u polju. treba obratiti posebnu pažnju ako se obavlja na terenima sa nagibom. Šta činiti sa ambalažom? Praksa u nekim zemljama Evropske unije je sledeća: pažljivo očišćeni plastični kontejneri sa kojih je uklonjen zatvarač mogu biti reciklirani. Nakon zaprašivanja. Neophodno je slediti uputstva proizvođača. U uslovima pojačanog vetra. 68 . Potrebno je nabaviti i upotrebljavati sva pojedinačna zaštitna sredstva. treba se istuširati. plastična ambalaža za transport i druga spoljašnja ambalaža koja nije očišćena klasifikuje se kao opasni otpad i mora biti uništena. Zatim se takva ambalaža može reciklirati pod oznakom „otpad za spaljivanje“. Ambalažu za transport i spoljašnju ambalažu koje nisu došle u kontakt sa pesticidima treba reciklirati pod oznakom „papir“ ili „karton“. Treba upamtiti da je opasno mešati ostatke mešavina za rasprši-vanje sa drugim hemikalijama – raspršivanje ostataka na poljima može nepovoljno uticati na useve. Papirna i kartonska ambalaža za pesticide može se pažljivo protresti nakon pražnjenja. uvek treba pročitati sadržaj etikete i deklaraciju. Preporuke: • Pesticide čuvati na sigurnom mestu. Preporučuje se da svu sigurnosnu opremu i odeću treba odlagati u posebne. Neophodno je poštovati sva uputstva i sigurnosne mere.

između samih vrsta. To obuhvata razlike između jedinki unutar vrste (na niovu gena). ali za njih to nije uvek lako da razumeju. kroz. dovođenje u opasnost ekosistema vodeći do njihovog gubitka i degradacije. aktivnosti hidromelioracije. vazduha i zemljišta. Močvare su isušene i stepe su navodnjavane za poljoprivredne useve. urbanizacija. Sa lokalnog stanovišta. seča šuma. oticanje i izlučivanje viška đubriva i pesticida. prouzrokujući nestajanje mnogih biljnih i životinjskih vrsta. Intenziviranje aktivnosti u poljoprivredi obuhvata razvoj snažne i geografski specijalizovane zemljoradnje. eksploataciju vode. Zbog toga društvo ima nameru da očuva prirodne predele i zaštiti prirodna staništa. prekomerna ispaša stoke na pojedinim prostorima.) • Rascepkanost (komadanje) prirodnih eko-sistema • Prekomerno iskorišćavanje vrsta (skupljanje. šibljem. Promene u funkcionisanju ekosistema su rezultat poljoprivrednih aktivnosti (između ostalog) i promena u fizičkim procesima usled 69 Poljoprivredne aktivnosti ne donose samo korist i napredak za društvo. očigledno je da očuvanje raznovrsnosti nije trivijalan zadatak. zemljoradni- 12. biodiverziteta kao i zemljišta. itd. PREDEO I PRIRODNA STANIŠTA . Glavni razlozi degradacije biodiverziteta u Srbiji su: • Celokupno pogoršanje prirodnih staništa (povećanje obradivih površina. vode i vazduha. lov i ribolov) • Uvođenje alohtonih vrsta. 12. spaljivanje prvobitne vegetacije. sečenje. koja je prvobitno bila prekrivena šumom. između predela i ekosistema. klimatske promene. Pošto su ekosistemi i predeli osnova za biodiverzitet. već isto toliko i zagađenje. U tom cilju država mora da donese odgovarajuće propise i da ratifikuje međunarodne konvencije. stepskom vegetacijom i močvarama. S obzirom na širinu karaktera termina. Prvobitna vegetacija je često bila uklanjana za dobijanje površina za planinske pašnjake ili za nizijsko obradivo zemljište. naročito u planinama. s’ obzirom da se neka pravila doživljavaju kao smetnja u njegovoj poljoprivrednoj proizvodnji. npr. iscrpljivanje prirodnih bogatstava. pojava invazivnih vrsta • Direktno ili indirektno zagađenje vode. Poljoprivredna proizvodnja često utiče ne samo na proizvodne površine nego i na okolno stanište. vodeći do promena predela. ali preostala prirodna vegetacija je još uvek u opasnosti od prekomerne ispaše stoke.1 Biološka i predeona raznovrsnost Izraz biodiverzitet se koristi da opiše složenu raznovrsnost živog sveta koja opisuje osobine ove planete. veštačke akumulacije voda. Ove aktivnosti su značajno usporene.Unapređenje predela i zaštita prirodnih staništa kroz upravljanje procesima koji su pod uticajem poljoprivredne proizvodnje ci imaju ključnu ulogu da primene predložene mere. Upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom ima ključni uticaj na stanje biodiverziteta. seču šuma za obezbeđenje novih obradivih površina. Poljoprivredno zemljište u Srbiji zauzima 65 % ukupne teritorije. koje su obično povezane sa poljoprivrednim područjima. važno je sačuvati ih da bi obezbedili održivi razvoj.

pogotovu ako je to voće ili bobice vrsta koje snabdevaju divlji svet hranom i skloništem. kao i obaveza preuzetih međunarodnim ugovorima. kanali za odvodnjavanje.Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. uz obezbeđivanje njihove održivosti. 70 . gl. 135/2004) Član 26: Očuvanje biosfere obuhvata zaštitu organizama. kao i usled promena u brojnosti vrsta koje učestvuju u kretanju hranljivih materija. Ovi štetni uticaji se mogu usporiti korišćenjem odgovarajućih planova zamene sejanja useva odnosno. Odgovarajući zemljišni pokrivač obezbeđuje samoobnavljanje zemljišta i štiti ga od erozije. genetički modifikovanih organizama i biotehnologije vrši se na osnovu ovog zakona i posebnog zakona. • Žetvu sprovoditi od sredine polja ka ivicama i obezbediti kombajne žetelice sa opremom za alarmiranje životinja • Sačuvati prirodne pašnjake od prekomerne ispaše i izbegavati česta oranja čak i kada neki delovi pašnjaka ne budu izorani • Ne dozvoliti prevelike ispaše i održavati optimalnu ravnotežu između veličine stada i dostupnog kapaciteta zemlje i uslova • Raznolikost useva koji obezbeđuje stanište za životinje • Ne paliti suvu travu ili ostatke slame. ozleđivati i uništavati divlju faunu i razarati njena staništa. vode i energije kroz sistem. promene zemljinog prekrivača. Zabranjeno je uništavati. obnavljanje i unapređivanje u slučaju narušenosti. kidati ili na drugi način pustošiti divlju floru. Ovaj strateški pristup može biti ostvaren u malim koracima od strane svakog zemljoradnika na njegovoj farmi donoseći značajno poboljšanje ekosistema i biodiverziteta u kratkoročnom i dugoročnom periodu. livade i pašnjaci. Koraci u strategiji zaštite biodiverziteta i predela uključuju: • Identifikaciju ugrožavajućih procesa • Identifikaciju vrsta za koje se smatra da su izložene riziku kao rezultat te ugroženosti • Rangiranje vrsta prema njihovoj osetljivosti na pomenute ugroženosti • Određivanje veličine zahtevanog odgovora za umanjivanje ugroženosti do nivoa gde će zaštititi najosetljivije vrste. obale rečica i veštačka jezera (ili ribnjaci) mogu se uvek koristiti kao stanište za različiti divlji svet. zlostavljati. smanjivati nabijanje zemlje izbegavajući rano oranje vlažne zemlje • Izbegavati čestu i redovnu upotrebu opreme za oranje sa sečivom koja bi mogla povrediti ili ubiti organizme u zemljuštu • Kositi što je kasnije moguće. Zemljište je često ostavljeno nepokriveno. korišćenje bioloških resursa. ali sa povećanjem gornje granice podzemne vode. vegetacija koja se nalazi na padinama je sve više ugrožena. raznovrsnost. zato. izloženo bez vegetacije na duži vremenski period. dr veća i trave. ili se isti usevi sade na duži vremenski period bez rotacije. crpeći hranljive materije iz zemljišta. uključujući i očuvanje prirodnih procesa i prirodne ravnoteže unutar ekosistema. Preporuke za „biodiverzitet prijateljske“ aktivnosti su sledeće: • Voditi računa da zemljište ima dovoljno organskih materija neophodnih za opstanak biljaka • Rastresita zemlja je pogodna za opstanak biljaka. Zaštita biodiverziteta. plodoreda. odnosno uništavati i razarati njena staništa. RS br. Delovi farmi koji nisu korišćeni za gajenje useva kao što su ivičnjaci. močvare. Član 27: Zabranjeno je uznemiravati. Promene u biljnom prekrivaču utiču takođe na hidrološku ravnotežu uzrokujući povećanje saliniteta gornje granice podzemne vode koja utiče u početku na ostatke vegetacije u nižim koritima doline. spasiti i sačuvati usamljeno grmlje i šiblje u polju. Biodiverzitet i biološki resursi štite se i koriste na način koji omogućava njihov opstanak. ili koristiti mehaničke uređaje da bi se životinje uplašile i pobegle kako bi izbegle da budu povređene ili ubijene • Organizovati fizičke granice između polja u formi linije žbunja. njihovih zajednica i staništa.

Transformacija pomoću mikroorganizama iz organskih jedinjenja u neorganska jedinjenja. npr. npr. socijalne. plićaci na obalama mora. Odnos nutrienata može biti prikazan kao uvoz/iz voz u odnosu na nutrijente koji su uneseni i iz vezeni sa farme. močvarne šume. je gas koji se izdvaja iz uree (urinska kiselina) koji izbacuju domaće životinje (živina) koji sudeluje u acidifikaciji i obogaćivanju nitrogenom osetljivih ekosistema. Održiva poljoprivredna prak sa predstavlja skup ak tivnosti koje kombinuju biološke. Ekvivalenti su definisani količinom potrebne stočne hrane (ili količinom izlučenih nutrijenata).POGLAVLJE 2 DENITRIFIKACIJA Transformisanje nitrata u azotne ok side i azotni gas obično putem bak terija. Đubriva koja su sastavljena samo od mineralnih supstanci i koja sadrže elemente neorganskih formi. Jedinica mere koja se koristi za upoređivanje ili sabiranje broja životinja različitih vrsta ili kategorija. konstantno ili povremeno prekrivena vodom. tehničke. etičke i ekonomske mere da bi se ostvarila poljoprivredna proiz vodnja koja podržava dugoročni raz voj poljoprivrede POGLAVLJE 9 ZASTUPLJENOST GRLA USLOVNO GRLO Zastupljenost grla je broj koji određuje koliko uslovnih grla (UG) može da bude po hek taru obradivog zemljišta po farmi ili na određenom području. amonijaka iz atmosfere na zemljinu koru. To je anaerobni proces do koga dolazi u zemljištu i spremištima za đubrivo i prilikom primene nekih od metoda nakon perioda nitrifikacije. ZAMULJIVANJE IMOBILIZACIJA MINERALIZACIJA ODNOS (BILANS) NUTRIENATA POGLAVLJE 3 BPK (BOD) Biološka potreba za kiseonikom je mera potencijala zagađivanja u vodnim telima i organskom otpadu. samim tim na zemljište. u zemljištu. zaštitne. Proces zasićenja nutrijentima u vodi i povremeno zemljištu. bare. Laboratorijsko ispitivanje služi za merenje količine rastvorenog kiseonika koji se potroši pri hemijskoj i biološkoj reakciji na temperaturi od 20C° u određenom vremenskom periodu. Područja koja su potpuno ili delimično. Razastiranje. močvarama i rezer voarima koje su izgradili ljudi. Metoda za primenu uglavnom mineralnih đubriva lokalno i na većoj dubini od semena useva. vodu i biljke. POGLAVLJE 10 AMONIJAK NH3. sa ciljem da se zaštite ugrožene i biološki značajne močvare. spremištima za đubrivo. Voda koja teče u tokovima i rekama i u prirodnim jezerima. Proces pri kom se neorganske forme nutrijenata u biljkama pretvaraju u mikroorganizme koje biljke ne mogu privremeno koristiti. što rezultuje trošenjem kiseonika u akvatičnim ekosistemima i gubitkom biodiverziteta. Prenošenje zagađivača. Nanošenje stajnjaka i đubriva pri korišćenju različitih metoda. EUTROFIKACIJA EROZIJA ZEMLJIŠTA POVRŠINSKE VODE RAMSAR MOČVARE POGLAVLJE 8 LOKALNO ĐUBRENJE ORGANSKA ĐUBRIVA MINERALNA ĐUBRIVA POVRŠINSKA PRIMENA ODRŽIVA POLJOPRIVREDNA PRAKSA. Poređenje uzetih odnosno izbačenih i preuzetih nutrijenata u biljkama. Odnošenje i gubitak površinskog sloja zemlje uglavnom vetrom ili vodom. PRIMENA 71 REČNIK POJMOVA . Međunarodna konvencija o močvarnim zemljištima koja je potpisana u Ramsaru u Indiji 1971. Metoda primene za organska i mineralna đubriva kojom se đubriva rasturaju po površini zemljišta. Đubriva koja sadrže značajnu količinu organske materije biljnog i životinjskog porekla. Na ovaj način dolazi do gubitka fosfora iz zemljišta koji odlazi u površinske vode. npr.

skladištenja stajnjaka i tretmana. Širina rasturanja jednim prolaskom rasipača za stajnjak ili mineralna đubriva. ovaca. ostacima hraniva. između predela i ekosistema. Obično se koristi slama. odvojena od okolnih područja grebenom ili naslagama zemlje. šume ili jezera. koji može da se ispumpava. urina i osoke. Ova vrsta podrazumeva stajnjak i urin od goveda. pesak. Izraz koji opisuje komplek sne žive vrste koje karak terišu našu planetu. Mešavina je fecesa i urina koji proiz vode domaće životinje u stajama. pilotina. Sr tajnjak koji proiz vode domaće životinje koji ne može da se ispumpava ali može da se skladišti na hrpe. živine. Materijal koji se postavlja po podnim površinama prostorija u kojima borave životinje zbog udobnosti za životinje i radi apsorbovanja vlage. između pojedinih vrsta. polučvrsti i tečni stajnjak. Vreme razastiranja. pored odvoda za đubrivo. SLIVOVI SALINIIZACIJA 72 . od pranja pomoćnih prostorija i prostorija za mleko. Sud za skladištenje polutečnih i tečnih delova. urinom. koza i zečeva. Jama. konja. To obuhvata razlike među pojedincima unutar vrsta. pregrada za životinje pre muže. svinja. obično pomešan sa delom prostirke i određenom količinom vode. Povišen sadržaj soli u zemljištu u suvim područjima sa malo padavina i koja su vezana za navodnjavanje. Postoje različite vrste čvrstog stajnjaka u zavisnosti od smeštaja životinja. obzidan sa tri strane zidovima od betona ili dasaka sa betonskim podom. močvare. prostirke i vode. Područja u kojima se sliva voda od kiša kroz useke i reke do mora ili do jezera. Prljava voda je ona koja je zagađena fecesom. Čvrsti otpad ili neprovareni material koji izbacuju životinje. fecesa. strugotine. prljave vode. Feces i urin pomešan sa velikom količinom materjala za prostirku koji se koristi u različitim vrstama smeštaja za sve vrste domaćih životinja i živinu. Obično je pravougaonog ili četvrtastog oblika.KOLIČINA ĐUBRIVA VREME PRIMENE PROSTIRKA Obično se odnosi na masu (za stajnjak tone đubriva po kubičnom metru m3 a za mineralna đubriva u kg) po jedinici površine u hek tarima. Stajnjak iz staja koji ne može da se ispumpa ili slaže na hrpu. uglavnom N (azot). Obično se odnosi na sezonu ili mesec kad se vrši primena na zemljište. Otpadna materija koja se kroz kr votok preko bubrega oslobađa kao tečnost. Zavisno od stepena razdvajanja čvrstog od tečnog dela stajnjaka razlikujemo stajnjak sa većom količinom tečnih ili čvrstih sastojaka. Se obično izražava u procentima i objašnjava koliko je od ukupnog unosa. seckane stabljike. Stajnjak sa procentom suve materije od 1 do 10%. naročito goveđeg stajnjaka. DUBOKA PROSTIRKA PRLJAVA VODA OSOKA FECES SKLADIŠTE ZA STAJNJAK PRIRODNA KORA EFIKASNOST NUTRIENATA POLUČVRSTI STAJNJAK TEČNI STAJNJAK ČVRSTI STAJNJAK ŠIRINA RASTURANJA REZERVOAR URIN POGLAVLJE 11 EKOSISTEM BIOLOŠKI DIVERZITET Manje ili više definisan prostor za žive organizme i njihovo okruženje. Pod je nagnut prema otvorenoj strani gde se u žleb sakuplja oced iz čvrstog stajnjaka i skladišti posebno. Gumeni i plastični madraci takođe mogu da se koriste kao podloga za ležanje. koja se sakuplja iz van jasala. Ne postoje specifični uslovi koji označavaju različite vrste tečnih stajnjaka ali njihove karak teristike se razlikuju prema količini i odnosu urina. Skladište za čvrsti. npr. treset. P (fosfor) i K (kalijum) iskorišćeno za useve i stočnu proiz vodnju. Vlaknasti plutajući sloj koji se stvara na površini uskladištenog tečnog stajnjaka.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful