Pravila dobre poljoprivredne prakse (PDPP) Učesnici u izradi PDPP

Rad na kreiranju Pravila dobre poljoprivredne prakse za upravljanje stajnjakom iz poljoprivrede i organskim đubrivom u Srbiji je proizvod zajedničkog rada NIRAS AB, Stokholm, Švedska i Halifax Consulting, Beograd, Srbija. Odgovoran za rukovođenje projektom: gdin Niklas Bergman iz NIRAS-a, vođa tima Göran Carlson, konsultant angažovan od strane NIRAS-a. Projektni tim je činilo 6 srpskih stručnjaka i menadžer projekta. Profesor Božo Dalmacija Profesor Snežana Đorđević Emilijan Mohora Nevena Čolić Srđan Rončević Dr vet. med. Rade Milčić Novosadski univerzitet Prirodno-matematički fakultet Beogradski Univerzitet Poljoprivredni Fakultet Ministarstvo za zaštititu životne sredine Republika Italija Miteco Novosadski univerzitet Prirodno-matematički fakultet Poljoprivredna škola Šabac, profesor

PDPP je predstavljen kroz sledeća poglavlja sa odgovornim osobama kako sledi: Poglavlje Tokovi nutrijenata Očuvanje vodnih resursa i njihovo korišćenje Izvori negativnog uticaja poljoprivredne proizvodnje na životnu sredinu Propisi na snazi i u planu iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine Sistemi poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji Poljoprivredno planiranje Ratarstvo Stočarstvo Rukovanje i upotreba stočnog đubriva i organskog otpada Zaštita bilja i upotreba pesticida Poboljšanje pejzaža i zaštita prirodnih staništa putem upravljanja procesima koji su pod uticajem poljoprivredne proizvodnje Odgovorni ekspert Göran Carlson Srđan Rončević i prof. Božo Dalmacija Nevena Čolić i Emilijan Mohora Emilijan Mohora Nevena Čolić i Emilijan Mohora Göran Carlson Prof. Snežana Đorđević Dr vet. med. Rade Milčić Göran Carlson i prof. Božo Dalmacija Niklas Bergman Nevena Čolić i Emilijan Mohora 1

Aktivnosti Logistička podrška Prevod

Odgovorni Sonja Babić / David Lythgoe /Jelena Pribojan, Halifax Consulting Ksenija Punta / Nevena Čolić

Podršku projektu u Srbiji su pružili: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Pomoćnik Ministra Sektor za razvoj sel a, koordinator projekta DREPR Jedinica za implementaciju projekta DREPR (PIU) Sektor za razvoj sela Odsek za organsku proizvodnju Odsek za poljoprivredne resurse Odsek za poljoprivredno zemljište Uprava za veterinu Uprava za zaštitu bilja Republička direkcija za vode Ministarstvo za zaštitu životne sredine Institut za stočarstvo, Beograd Opština Vrbas Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj AP Vojvodine Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu Odgovorni Dr Suzana Đorđević Milošević Aleksandar Bogunović Nenad Brkić, Danijela Ilić, Aleksandar Repček, Vladislav Samardžić, Uroš Božanić, Slobodan Đuričković, Nenad Gvozdenović Sanja Prodanović Lidija Aćimović, Jelena Milovanović, Vera Apostolović Zoran Knežević Snežana Rakita Olivera Čeperković, Bradić Slobodan, Jelena Šćepanović, Siniša Kotur, Slavica Nikolić Biljana Đurišić Olivera Grozdić Tanja Petrović, Snežana Raković Čedomir Radović, Zorica Nešić, Miloš Lukić, Milan Blažić Tomislav Đivuljskij Nada Lazić Prof. dr Natalija Bogdanov

2

G. Göran Carlson ima bogato iskustvo iz oblasti poljoprivredne mehanizacije a posebno je specijalizovan za istraživanja, ispitivanja i prenošenja znanja koje se odnosi na đubriva. Ova oblast podrazumeva metode i tehnologije rukovanja i raspršivanja đubriva životinjskog i ljudskog porekla što uključuje primenu i nadzor raznih tehnologija i njihov uticaj na okolinu. Angažovanje g. Carlsona na mnogobrojnim projektima u Švedskoj kao i u inostranstvu je dodatno unapredilo njegovo znanje u pogledu razvoja, trendova i tradicije u poljoprivredi i kreiranju poljoprivrednih priručnika u mnogim zemljama. G. Niklas Bergman je stručnjak za menadžment u poljoprivredi i zaštiti životne sredine. On je iskusan ekspert iz oblasti za proizvodnju useva, stočne hrane i mleka, sa bogatim praktičnim iskustvom koje je stekao u regionu St. Petersburga, kao i vođenjem sopstvene farme severno od Stokholma. Do sada je bio veoma uspešan u radu i primeni praktičnih saveta za farmere u istočnoj Evropi održao je niz predavanja na mnogim međunarodnim konferencijama koje se odnose na najnovija istraživanja o oticanju hranljivih sastojaka u Baltičko more. Radio je zajedno sa lokalnim ruskim i finskim timom na pripremi ruskog kodeksa dobre poljoprivredne prakse u 2005–2006. godini. G. Bergman je magistar iz oblasti za proizvodnju useva, patologiju i hranljive sastojke biljaka i menadžmenta za zaštitu životne sredine. Dr Božo Dalmacija je profesor na fakultetu za nauku i matematiku Univerziteta u Novom Sadu i direktor odseka za hemiju sa 25-godišnjim iskustvom u oblasti zaštite životne sredine od štetnog uticaja hemikalija. Njegova naučna istraživanja i elaborati se delom odnose na uklanjanje pesticida iz vode upotrebom bioaktivnog ugljenika. Takođe ima veliko iskustvo u pripremi i recenziji pravilnika i njihovo usklađivanje sa standardima EU (npr. IPPC). Tokom dugogodišnjeg iskustva postao je u nadležnim upravama i industriji ugledan savetnik za razvoj i primenu zakona i pravilinika koji se odnose na zaštitu voda i vodenih tokova. Dr Srđan Rončević je asistent na fakultetu za nauku Univerziteta u Novom Sadu, odsek za hemiju. Njegov rad obuhvata predavanja, istraživanja i angažovanje na projektima koji se bave kvalitetom vode (prerada voda za piće i njena analiza, prerada otpadnih voda i njihova analiza, ambijentalna voda i nadzor kvaliteta sedimenata, uspostavljanje bioravnoteže u zagađenim

vodama i zemljištu). Član je međunarodne asocijacije IWA (International Water Association), jugoslovenskog društva za zaštitu voda, srpskog društva hemičara, društva za tehnologiju i sanitarni inženjering voda. Od 1999. je jedan od organizatora tradicionalne radionice o vodama koja se održava na fakultetu za primenu nauke i matematiku. Dr Rončević je do sada bio autor i saradnik na više od 50 publikacija i 20 projekata. Dr Snežana Đorđević je profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Stručnjak je za enzimologiju tla i uticaj mineralnih i organskih đubriva na kvalitet zemljišta. Njena naučna istraživanja se odnose na upotrebu biođubriva u poljoprivrednoj proizvodnji, korišćenje inokulacije mikroorganizama u tretmanu đubriva, uticaj đubriva na mikrobiološke procese u zemljištu, uticaj režima đubrenja na vezivanje azota u zemljištu, i dr. Dr Đorđević je takođe član stručnog tima kome je odobren patent za upotrebu mikrobiološkog đubriva u komercijalne svrhe. Ona je takođe dala značajan doprinos u unapređenju poljoprivredne proizvodnje hrane koja ne zagađuje životnu sredinu. Ing. Nevena Čolić je inženjer za zaštitu životne sredine sa iskustvom u rukovođenju projektima zasnovanIm na konsultantskim uslugama u oblasti zaštite životne sredine. Gosp. Čolić je stručnjak za ispitivanje kvaliteta voda, upravljanje čvrstim otpadom, ispitivanje štetnih uticaja na okolinu (EIA), a takođe ima veliko iskustvo u implementaciji i koordinaciji projekata i usklađivanju odgovarajućih pravila i zakona sa pravilima EU na osnovu poznavnja pravila EU za zaštitu životne sredine. Ing. Emilijan Mohora je stručnjak za tretman otpadnih voda i zaštitu životne sredine u delu koji se odnosi na nadziranje kvaliteta vode i procenu štetnih uticaja sa dugogodišnjim iskustvom u upravljanju projektima. Njegovo iskustvo se pokazalo dragoceno u nizu novijih projekata koji se odnose na izradu lokalnih akcionih planova za zaštitu životne sredine i korišćenje čiste i prečišćene vode u Srbiji. On je takođe vrstan stručnjak u angažovanju zainteresovanih strana na pružanju konsultantskih usluga u podizanju svesti. Trenutno radi na podizanju nivoa poslovanja kompanija putem tehničke podrške i treninga u sektorima za otpadne vode, upravljanje čvrstim otpadom i uštedu energije usme3

je doktor veterinarske medicine i profesor u Poljoprivrednoj školi u Šapcu sa više od 20 godina prakse u stočarstvu. Zrenjanin. 4 . zatim rukovođenjem na farmama za tov junadi i prasadi i uzgoj kunića „Banatski Brestovac“–PIK Tamiš. očuvanju i zaštiti zdravlja životinja na farmi goveda i svinja Servo Mihalj Zlatica. radeći na suzbijanju steriliteta na individulanim farmama kooperanata šabačke mlekare kao i kroz edukativne i druge aktivnosti koje je sprovodio na farmama širom Srbije.renog na redukovanje emisije gasova staklenih bašti. Dr Rade Milčić. Bogato iskustvo je stekao radeći u Institutu za stočarstvo.

ali poljoprivrednici ne smatraju da su ove investicije prioritetne. žitarice.) neće imati odgovarajuće tržište u EU. Drugi kriterijum se odnosi na površine obradivog zemljišta. Okvirna direktiva o vodama 2000/60/EEC. U zemljama EU poljoprivredna proizvodnja je regulisana prilično strogim zakonima zaštite životne sredine kao što je Nitratna direktiva 91/676/EEC. Farma svinja sa 100 uslovnih grla praktično uključuje sve kategorije svinja u ovaj broj: krmače. a u isto vreme štiteći životnu sredinu i promovišući održivi poljoprivredni razvoj. Preporuke u ovom PDPP se uglavnom odnose na uobičajene aktivnosti koje bi trebalo da se sprovode na drugačiji način ili drugačijim redosledom. Farmeri koji ne primenjuju održive mere za zaštitu životne sredine definisane PDPP a koje se odnose na smanjenje ispuštanja azota i fosfora sa njihovih farmi. PDPP u Srbiji će biti na dobrovoljnoj osnovi za poljoprivrednike. Zakonodavstvo takođe propisuje mere kontrole. tovne svinje i nerastove. Predložene aktivnosti u ovom PDPP će doprineti većoj efikasnosti nutrijenata što će povećati prinose sa istim količinama nutrijenata omogućiti poljoprivrednicima da smanje kupovinu veštačkih đubriva PDPP će takođe sadržati mere za obezbeđenje visokog nivoa kvaliteta proizvoda predlažući načine za poboljšanje zdravlja životinja minimizirajući rizik od zagađenja teškim metalima i pesticidima. PDPP je skup preporuka koje bi trebalo primeniti u cilju uvećanja finansijske koristi usled korišćenja resursa na efikasan i ekonomičan način. međutim primenu nove tehnologije treba da prate izmene u menadžmentu koje će podržati dobru poljoprivrednu praksu. Ovo je u potpunosti u skladu sa definicijom farme prema srpskim veterinarskim zakonima. Ciljna grupa na koju se odnosi PDPP definisana je prvenstveno prema broju životinja na farmi: tačnije. imaju za cilj da uvedu jednu novu i ekološki prihvatljivu praksu među poljoprivrednicima u Srbiji. Sve zemlje EU moraju pripremiti Nacionalna pravila dobre poljoprivredne prakse u kojima svaka zemlja mora da predstavi mere za poštovanje zahteva EU direktiva koje se odnose na poljoprivrednu proizvodnju. a koje nemaju direktnu vezu sa dodatnim investicionim ulaganjima. Predložene mere zasnivaju se na postojećoj regulativi u Srbiji i onoj u proceduri usvajanja i pripreme.Ciljevi i ciljna grupa Pravila dobre poljoprivredne prakse (PDPP) za upravljanje otpadom iz poljoprivrede i organskim otpadom u Srbiji. Danas se uviđa potreba za investiranjem u sisteme upravljanja đubrivom. redukovati rizik pri upotrebi pesticida i umanjiti degradacija zemljišta. itd. UVOD . Direktiva o staništima 92/43/ EEC. Predložene mere za smanjenje ispuštanja azota i fosfora podrazumevaju i investicije u sisteme upravljanja đubrivom i promene u upravljanju koje ne zahtevaju bilo kakve investicije. Predložene mere u PDPP će svakako unaprediti konkurentnost srpskih poljoprivrednika i u isto vreme umanjiti negativan uticaj poljoprivredne proizvodnje na životnu sredinu. a za farmu svinja do 100 uslovnih grla (jedno uslovno grlo podrazumeva 500 kg žive mere). PDPP obuhvata praktične mere koje vode smanjenju ispuštanja azota i fosfora u površinske i podzemne vode. a prema ovom kriterijumu ciljna grupa su gazdinstva površine od 3–10 ha koja se redovno obrađuju. Postoji neopravdano uverenje da će upotreba nove mehanizacije i opreme rešiti sve probleme. poljoprivredna gazdinstva (farme) bi trebalo da imaju od 20 do 100 krava. 5 1. neće moći da dobiju subvencije EU a njihovi proizvodi (na primer meso. povrće. odlučena prasad. PDPP bi trebalo da malim poljoprivrednim gazdinstvima/farmama pruži savete za upravljanje gazdinstvima. Predloženi PDPP za Srbiju je takođe rađen po ugledu na postojeće PDPP iz drugih zemalja Evropske unije. Predloženim merama će se takođe smanjiti emisija amonijaka.

uvek postoji i prirodno oticanje iz poljoprivrednog zemljišta. Nataloženi N iz vazduha potiče od nutrijenata koji su u atmosferi i koji će dospeti u zemljište 6 . Ideja stvaranja održive poljoprivredne proizvodnje uz recirkulisanje nutrijenata promeniće način postupanja sa organskim otpadom od biljaka. a izlazni proizvodi (autputi) su prodati biljni i životinjski proizvodi.2. Ovo je često imalo za rezultat neadekvatnu upotrebu stajskog đubriva kao izvora hranjljivih sastojaka.1 Uvod U proteklom periodu. iako malo. Proračun bilansa nutrijenata se može izvršiti na nivou njive ili farme. njihovo zadržavanje u zemljištu i gubici nutrijenata iz stajskog đubriva kao i potcenjivanju njegove vrednosti. Tokovi nutrijenata na farmi se mogu izračunati preko proračuna bilansa nutrijenata. Bilans nutrijenata pokazuje ravnotežu između ulaza i izlaza nutrijenata. Sadržaj N i P mora biti procenjen na osnovu domaćih podataka i podataka iz drugih država. javiće se opasnost od njihovog oticanja. stočarske i ratarske proizvodnje je u velikoj meri bila narušena. Prethodna ravnoteža između ispaše. Biološko vezivanje N i taloženje N iz vazduha se takođe uključuju u ulazne parametre za nutrijente. kada se stanovništvo uglavnom bavilo poljoprivredom. izvori nutrijenata potrebnih biljkama su bili pitanje kojim se uglavnom bavila samo poljoprivreda. Mogući gubici nutrijenata na farmi prikazani su na slici 2. Manja razlika znači manju opasnost od gubitka nutrijenata. TOKOVI NUTRIJENATA Protok nutrijenata. Količina N zavisi od površine na kojoj se gaje ovakvi usevi. Potrebe društva za većom produktivnošću kao i za snabdevenošću jeftinim mineralnim đubrivima doveli su do nastanka većih farmi i specijalizacije proizvodnje. Jeftina đubriva koja su bila na raspolaganju su doprinela smanjivanju interesovanja za korišćenjem Ukoliko količina nutrijenata u zemljištu premaši potrebe useva. crvenim strelicama. životinja i ljudi. Takođe. Biološko vezivanje se povezuje sa gajenjem leguminoznih useva imajući u vidu da će ovi usevi obezbediti zemljištu N iz vazduha. Ulazni proizvodi (inputi) su hrana. kao i na regionalnom nivou i nivou države. Stočna hrana proizvedena na farmi kao i stajsko đubrivo iz sopstvenih štala se iz tih razloga ne uključuje u ove proračune. što je za uzvrat dovelo do negativnih uticaja na životnu sredinu usled oticanja razloženih materija stajnjaka u vode i emisije gasova u spoljašnju sredinu. đubriva i seme. Po završetku Drugog svetskog rata došlo je do naglih društvenih promena kao i do promena u poljoprivredi. 2.2 Bilans nutrijenata 2. Ovo je obezbeđivalo održavanje plodnosti zemljišta kao i prinosa. Ovi proračuni se zasnivaju na godišnjim podacima o ukupnim količinama N i P u svim proizvodima koji ulaze ili izlaze sa farme. Nutrijenti u obliku stajskog đubriva i otpad iz domaćinstva vraćani su na obradive površine i bili su korišćeni za ishranu biljaka. uglavnom N (azot) i P (fosfor). domaće životinje.1.

može da sadrži između 4–8 tona azota po hektaru uglavnom vezanih u organskoj materiji. ove rezerve su dostupne biljkama samo u relativno ograničenim količinama. Postoje dve vrste gubitaka N. 2. Tokovi nutrijenata na farmi za proizvodnju mleka.5. Veličina rezerve je tesno povezana sa sadržajem organskih materija u zemljištu. đubrenje radi skladištenja fosfora kako bi se zadovoljile potrebe za naredne tri godine.5 Gubici azota 2. Plavim strelicama označeni su ulazi nutrijenata. Rezerve u zemljištu su često tolike da mogu da pokriju potrebe nekoliko žetvi. Međutim. Postoji nekoliko razloga zbog kojih bi trebalo smanjiti gubitke amonijaka. a sa njim takođe i sadržaj azota. Postoje dve vrste gubitaka N. Npr. fosfor je većinom čvrsto vezan za čestice zemljišta. gornji sloj zemljišta 0–25 cm. može da sadrži između 4–8 tona azota po hektaru uglavnom vezanih u organskoj materiji. Veličina rezerve je tesno povezana sa sadržajem organskih materija u zemljištu. biljnim ostacima i organizmima koji žive u zemljištu. Međutim. površinska erozija mineralnih čestica. humusu. humusu. količina N će biti preuzeta iz nacionalnih podataka. gas smejavac). Sadržaj organske materije u zemljištu opada sa porastom dubine. Može se izvršiti tzv. gubici u vazduh i gubici u vodna tela. imajući u vidu ograničenu opasnost od ispiranja. crvene označavaju označavaju gubitke a svetlo-braon strelice nutrijente koji napuštaju farmu. odnosi i na farmu bez životinja. Proračun đubrenja radi skladištenja pre primene mora da uzme u obzir i količinu fosfora u primenjenom stajnjaku. Poslednji. Amonijak koji isparava u atmosferu će se pre ili kasnije vratiti u zemljište ili u vodu. pogotovo na padinama. Većina ovoga se obogaćuje u humusnom zemljištu i odgovara polovini rezerve fosfora akumulirane u zemljištu.3 Fosfor Većini useva je potrebno 15–100 kg fosfora po hektaru godišnje. U ovom slučaju. 2. njen neorganski deo. je uglavnom vezana u mineralnim česticama i uglavnom nepokretna.4. Slika se. Opasnost od ispiranja fosfora je niska zato što je fosfor relativno čvrsto vezan u zemljištu i zemljišni rastvor sadrži fosfor samo u niskim koncentracijama. Takođe. pri sadržaju organske materije od 5% mase. a sa njim takođe i sadržaj azota. gubici u vazduh i gubici u vodna tela.pod uticajem padavina. Međutim. Emisije amonijaka su takođe prepoznate kao jedan od uzroka koji dovodi do izumiranja šuma. Deo fosfora se vraća zemljištu kroz ostatke nakon žetve i drugi organski materijal. Takođe. Azot Skoro sve ukupne rezerve azota koje se nalaze u zemljištu vezane su u organskoj materiji kao npr. Međutim. fosfor je bio ograničavajući faktor za mnoga zemljišta. one se moraju nalaziti u odgovarajućem obliku da bi ih biljke mogle adsorbovati. Druga polovina rezerve koja se akumulira u zemljištu. Slika 2.1 Gubici azota u vazduh Gubici azota u vazduh se javljaju u obliku amonijaka i kao oksida azota (tzv. Rezerve azota u zemljištu mogu biti sasvim dovoljne za veliki broj useva. Npr. gde može da dovede do acidifikacije. gornji sloj zemljišta 0–25 cm. 2. i drenažni sistemi uklanjaju fosfor. ove rezerve su dostupne biljkama samo u relativno ograničenim količinama. Skoro sve ukupne rezerve azota koje se nalaze u zemljištu vezane su u organskoj materiji kao npr. biljnim ostacima i organizmima koji žive u zemljištu. ali ne i najmanje važan 7 . Rezerve azota u zemljištu mogu biti sasvim dovoljne za veliki broj useva. takođe. Sadržaj organske materije u zemljištu opada sa porastom dubine. Pre nego što su komercijalna đubriva postala dostupna. one se moraju nalaziti u odgovarajućem obliku da bi ih biljke mogle adsorbovati. pri sadržaju organske materije od 5% mase. Samo se manji deo ukupnog fosfora nalazi na raspolaganju biljkama.

temperature. Proces je brži pri višim temperaturama ali će se odvijati dok god su temperature iznad 0o. Naravno. postoji povećana opasnost da će se đubrivo koje biljke nisu apsorbovale isprati. Denitrifikacija dostiže svoj maksimum u jesen kada su nitrati akumulisani u zemljištu i kada se jesenje kiše zadržavaju na zemljištu stvarajući anaerobne uslove. Što je više nitrata u zemljištu veći je rizik od gubitaka oksida azota. iz mešanja biljnih ostataka i zemljišta i u određenoj meri nakon primene mineralnih đubriva. Rasprostiranje đubriva na pašnjake neposredno pre kosidbe treba izbega- . s obzirom na to da je ispiranje prirodan proces i da se javlja i tamo gde đubrivo nije primenjeno. što je prirodan proces. Rezultat pokazuje da se ispiranje azota javlja na svim tipovima zemljišta. jezera i ispiranja u drenažne kanale i podzemne vode. Proces denitrifikacije se odvija u nekoliko faza i kao rezultat procesa javlja se transformacija nitratnog azota u gasoviti azot koji se vraća u vazduh. Navedene vrednosti su prosečne vrednosti za teško glinovito. Emisije oksida azota ekstenzivno doprinose stvaranju efekta staklene bašte. Drugi negativni efekat je da oksid azota doprinosi oštećenju ozonskog omotača. Ispiranje – različiti sistemi sađenja đubrenje – Ispiranje azota zavisi takođe i od sistema sađenja i stope primene đubriva kao što je prikazano u tabeli 2. imaće za ishod rapidno povećanje ispiranja. Pesak i muljevita zemljišta su posebno vodopropusni i imaju mali kapacitet zadržavanja vode. Drugi maksimum se javlja kasnije tokom kasne zime ili ranog proleća kada zemljište počinje da se suši i nivo kiseonika raste. Do denitrifikacije dolazi u odsustvu kiseonika. Isparavanje amonijaka zavisi od pH vrednosti stajnjaka. Amonijak isparava prilikom rukovanja stajnjakom u štalama. U nesmrznutom zemljištu ovaj proces će se nastaviti tokom čitave zime. Veći deo amonijaka koja nastaje iz stajnjaka potiče od lako razgradljivih organskih azotnih jedinjenja koja se nalaze u urinu i fekalijama. Veće vrednosti će proizvesti više amonijaka. Do ispiranja azota dolazi usled toga što zemljište obezbeđuje nitratni azot tokom čitave godine uključujući i period kada on nije potreban usevima. preko optimalnih potreba biljaka. Površinsko oticanje se pojavljuje u sluča8 ju kada se usevi nalaze na padinama. Amonijak je gas koji se prirodno formira pri raspadu organskog materijala bogatog azotom. Dugogodišnji odnosno trajni pašnjaci na kojima se ne primenjuje azot pokazuju nizak stepen ispiranja. U takvim slučajevima ispiranje može da bude ekstremno visoko. S druge strane.2 Gubici amonijaka i fosfora u vodna tela Gubici u vodna tela uključuju kako gubitke azota tako i fosfora. Kako se kiša cedi kroz zemljište ona povlači sve rastvorene nitrate i druge soli sa sobom. Njegov efekat je 200–300 puta veći u odnosu na efekat ugljen-dioksida. lako. Iz tog razloga se ovi tipovi zemljišta karakterišu najvećim ispiranjem (spiranjem). Ispiranje u drenažne sisteme i podzemne vode potiče od procesa mineralizacije zemljišta i količine nutrijenata koja je primenjena. Proizvodnja amonijaka počinje odmah nakon što se stajnjak našao na podu ili na zemlji. u slučaju đubrenja na smrznutim ili snegom pokrivenim poljima ili đubrenja na poljima na kojima je došlo do zadržavanja vode (zabarivanja). nedavno uzorani pašnjaci pokazuju visok stepen ispiranja.1. Ispiranje i tipovi zemljišta – Imajući u vidu da je nitratni azot rastvoren u zemljištu. Prekomerna upotreba đubriva.5. iz fekalija i urina životinja na ispaši. brzine strujanja vazduha i koncentracije amonijaka u stajnjaku.razlog je to što azot iz amonijaka predstavlja značajan izvor azota za useve i zbog toga bi o njemu treba voditi računa. Glinovita zemljišta znatno bolje zadržavaju vodu što za rezultat ima mnogo manje ispiranje nego kada su u pitanju peskovita ili muljevita tla. Gubici nutrijenata u vodna tela su posledica površinskog oticanja u reke. Emisija oksida azota potiče iz procesa de-nitrifikacije zemljišta. peskovito i mineralno zemljište i različite stope primene. Ovi gubici usled oticanja su vodeni rastvori N i čvrstih čestica P. Iako podaci potiču iz Švedske. padavine i sposobnost zemljišta da zadrži vodu kao i da je propusti treba odrediti koliko će azota da bude isprano iz zemljišta. skladištenja i tokom i nakon primene. Usled promene namene starih pašnjaka i livada obično se primenjuju velike količine stajskog đubriva. 2. rezultati su generalno primenjivi kao primer ispiranja nutrijenata u zavisnosti od sistema sađenja i intenziteta đubrenja.

Tabela 2. Ali azot je dostupan biljkama samo u relativno ograničenim količinama. Ispiranje azota u površinske i podzemne vode.3. 1 N = Optimalno đubrenje prema potrebama useva i 2 N = Dvostruko đubrenje u odnosu na optimalne potrebe useva. Rezerve azota u zemljištu mogu biti dovoljne za veliki broj žetvi. Najveći deo azota biljke uzimaju u obliku mineralnog neorganskog azota.vati ukoliko zemljište nije zasađeno sa zimskim usevima. koji biljke mogu da adsorbuju. Većina organske materije se mineralizuje u toku godine ali negde ovo može trajati nekoliko godina. Proces u zemljištu pri upotrebi mineralinih i stajskih đubriva i ostataka useva kao đubriva. Nutrijenti su rastvoreni u zemljištu u obliku naelektrisanih čestica koje biljka adsorbuje.1 Proces mineralizacije Proces pretvaranja organski vezanog azota u mineralni neorganski oblik. ostacima biljaka i organizmima koji žive u zemljištu. Veći deo amonijačnog azota se transformiše u nitratni azot pomoću takozvane nitrifikacione bakterije. vrše organizmi koji proizvode amonijak koji postaje amonijačni azot. Veličina rezerve je tesno povezana sa sadržajem organskih materija u zemljištu. Proces Amonijum azot Slika 2. Namena zemljišta Đubrenje Ispiranje azota kg/ha Poljoprivredno zemljište 0N 0 1N 18 2N 0 Trajni pašnjak 0N – Nedavno uzoran pašnjak 0N 0–00 Đubrenje: 0 N = Bez đubrenja. Mineralno đubrivo Stajnjak Biljni ostaci Prirodni azot Organski vezan azot Organska materija koja se lako transformiše Organska materija koja se teško transformiše 2.6.1. humusu. 2. Prikazane su prosečne vrednosti za glinovita i peskovita zemljišta u Švedskoj. Skoro sve ukupne rezerve azota koje se nalaze u zemljištu vezane su u organskoj materiji kap npr. naziva se „mineralizacija“. decenija ili čak i vekovima.6 Zemljište kao rezerva i snabdevač nutrijentima Uloga zemljišta je da biljke direktno snabdeva nutrijentima. 9 .

Za vreme veoma velikih padavina u toku perioda vegetacije koncentracija azota i naročito fosfora u površinskoj vodi može biti veoma visoka.2. U takvim zonama svaka država treba da primeni specijalne mere kako bi se smanjila koncentracija nitrata ispod propisanih vrednosti.1. što je slično svetskom proseku. mestu od 180 država sveta po količini vodnih resursa. kao i da umanji kvalitet vode za piće i da je učini štetnom za zdravlje ljudi i životinja. različitog hemijskog sastava – od najboljih za piće do onih sa retkim supstancama za industrijsku proizvodnju. dok se 75% vraća isparavanjem u atmosferu.300 prirodnih i veštačkih izvora mineralnih i termomineralnih voda. VODNI RESURSI Vodni resursi – očuvanje i korišćenje Posebnom Direktivom 91/676/EEC iz 1991. 3. mogu da imaju visok sadržaj nitrata ako su nepropisno sagrađeni tako da u njih može da utiče površinska voda ili ako se nalaze pored septičkih jama i ispusta sa seoskog dvorišta. Zagađenje voda Povećavanje upotrebe veštačkih đubriva i stajnjaka i osoke koji nastaje na farmama i promene u korišćenju zemljišta su glavni faktori progresivnog povećanja nitrata i nitrita u vodi u poslednjih 25 godina. Plitko iskopani ili izbušeni bunari. Poljoprivredni regioni koji doprinose ovakvom zagađenju moraju biti označeni kao osetljive zone. Zagađenje površinskih voda Najniža koncentracija nitrata u površinskim vodama je u letnjem periodu. Zagađenje podzemnih voda Koncentracija nitrata u podzemnim vodama može da varira u velikim rasponima u toku različitih sezona. 3. koji završavaju u podzemnim vodama.. Plitke podzemne vode su naročito osetljive na zagađivanje nitratima. Voda za piće treba u tim situacijama da se analizira uz obaveznu proveru bakteriološke ispravnosti.3. Prema izveštaju UN Srbija je na 47. Zemlje članice su se obavezale da identifikuju vode ugrožene nitratnim zagađenjem ili one koje u bliskoj budućnosti mogu biti ugrožene. kao i rizik od zagađenja. kada je manja količina padavina i nitrati se više zadržavaju u zemljištu i na taj način se smanjuje njihov priliv 10 . 3. Prirodna koncentracija nitrata u podzemnim vodama pod aerobnim uslovima je nekoliko mg/l i zavisi od tipa zemljišta i geološke situacije.1 Uvod Prosečne godišnje padavine na teritoriji Srbije iznose 734 mm/m2 /god. u površinske vode. Najveća količina se spira nakon jesenjih kiša i u toku topljenja snega. čak i kada se smanji količina nitrata na površini. Na teritoriji Srbije postoji oko 250 lokaliteta sa više od 1.2. godine Evropska unija je ograničila nitratno zagađenje koje potiče od poljoprivrednih zagađivača. Od te količine 25% otiče. klanice i mesno-prerađivačka industrija čine velike zagađivače. naročito. To može da poveća eutrofikaciju reka. budući da voda 3. Ispiranje može biti veoma intenzivno kada je zemljište zamrznuto. kiša i topljenje snega izazivaju spiranje ogromnih količina nitrata u vodene tokove. U toku vlažnog perioda. Ogromna količina zagađenja dolazi sa velikih farmi goveda i svinja. Kriterijum koji treba da se ispoštuje je da koncentracija nitrata bude ispod 50 mg/l u slatkim vodama i da se spreči eutrofikacija. naročito dok su biljke još uspavane.2.2. Ako voda sadrži visoku koncentraciju nitrata treba prestati sa korišćenjem bunara. a takođe. Jednom kada nitrati dospeju u podzemne vode one će tada ostati zagađene decenijama. jezera i mora.

• primena stajskog đubriva je ograničena na 170 kg N/ha/godinu do 2002. Zakon o poljoprivrednom zemljištu zabranjuje ispuštanje i skladištenje opasnih i toksičnih materija u poljoprivredne i irigacione kanale u količini koja bi oštetila i dovela do promena proizvodnog kapaciteta poljoprivrednog zemljišta i kvaliteta vode za navodnjavanje. Uža zona zaštite određuje se oko izvorišta. mineralno Direktiva 91/676/EEC obavezuje na preduzimanje mera koje se odnose na primenu i skladištenje stajskog đubriva među kojima je najznačajnije da: • svaka farma treba da ima dovoljan kapacitet skladištenja stajskog đubriva za periode kada je zabranjena njegova upotreba. U ratarstvu osnovna mera za zaštitu voda od zagađenja je da se uravnoteži količina nutrijenata N (azot). To će detaljno biti prikazano u poglavlju 8 – Ratarstvo. glasnik RS br. Modusi zaštite su: zabranjeno je ispuštanje u podzemne i površinske vode otpadnih voda koje sadrže opasne i štetne materije u količinama. osim objekata od posebnog značaja za zaštitu zemljišta. godine 11 . pesticida i herbicida. Šira zona zaštite utvrđuje se prostornim. Član 27 pomenutog Zakona precizno definiše zaštitu voda kada kaže: „izvorišta za vodosnabdevanja su zaštićena i mogu se koristiti pod uslovima utvrđenim zakonom“. 33/78) vodama je istovremeno dodeljen i status ekološkog – zaštićenog dobra životne sredine. Uravnotežena proizvodnja će smanjiti rizik od zagađenja površinskih i podzemnih voda. vodnje mogu zagaditi izvorište. pesticida i herbicida čija upotreba može zagaditi vodu. Bunari sa vodom za piće ne bi trebalo da budu locirani blizu skladišta za stajnjak.1.3. uređenja i korišćenja prostora u užoj i široj zoni zaštite. instalacija za popravak kvaliteta vode. Ispiranje nutrijenata sa polja do vodotokova može se smanjiti sadnjom žbunja. U stavu 6 člana 45 Zakona o vodama (Sl. u skladu sa hidrogeološkim uslovima. sa režimima organizacije. zahvata iz reka. U široj zoni zaštite zabranjena je izgradnja industrijskih i drugih objekata čije otpadne vode i druge otpadne materije iz tehnološkog procesa proiz- 3. jezera i akumulacija (tj. odnosno urbanističkim planovima. kao i vršenje drugih aktivnosti koje mogu pogoršati propisani kvalitet vode u recipijentu. Životinjama na ispaši ne bi trebalo dopustiti direktni pristup vodotokovima ili bunarima pitke vode radi pića. utvrđuju prostornim. rezervoara i komora za prekid pritiska. c) zona neposredne zaštite. ali bez upotrebe đubriva. • primena đubriva treba da je bazirana na ravnoteži između potreba biljaka i rezer vi zemljišta i onoga što se unosi đubrenjem. P (fosfor) i K (kalijum) dostupna biljkama iz zemljišta sa količinom nutrijenata u gajenim usevima. u skladu sa hidrogeološkim i drugim svojstvima zemljišta. Farme treba da imaju kapacitete za odlaganje stajnjaka i osoke u toku zimskog perioda kada je zemlja zamrznuta i usevi nemaju potrebu za nutrijentima. gl. U užoj zoni koja se ne ograđuje. Zaštita voda Zakonom o zaštiti životne sredine i Pravilnikom o načinu određivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za piće (Sl. granicama vododelnica i drugim korisnicima istih površina. Zona neposredne zaštite određuje se oko izvora. Kod uzgoja životinja treba primeniti nekoliko mera da bi se smanjio rizik od zagađenja. crpnih stanica.3. Kišnica sa farmi bi trebalo da se sakuplja i koristi za navodnjavanje ili da se odvodi bez mešanja ili zagađenja sa stajnjakom.može da sadrže patogene organizme kao i druge opasne organske supstance. drveća i sejanjem trave u graničnom pojasu. Srpskim Zakonom o vodama ustanovljene su tri zaštitne zone izvorišta: a) šira zona zaštite. odnosno koncentracijama iznad propisanih graničnih vrednosti. U ovoj zoni može se ograničiti upotreba pojedinih vrsta đubriva. zemljište se može koristiti u poljoprivredne svrhe. Zona neposredne zaštite može se koristiti samo kao senokos. To je opisano u poglavlju 2 – Tokovi nutrijenata. izvorišta). odnosno urbanističkim planovima. b) uža zona zaštite. poglavlju 8 – Ratarstvo i poglavlju 10 – Rukovanje i upotreba stajskog đubriva i organskog otpada. Mere zaštite voda Cilj zaštite voda je da se održi i postigne čista voda minimalizacijom gubitka nutrijenata. RS 46/91) naznačeno je da se područje uže zone zaštite i zone neposredne zaštite. bunara. 3.

Daljinski sistem pojila kao što je primena solarnih pumpi ili pumpi za aktiviranje nosnim ogledalom. soja. grahorica. 3. Takođe. Štednja vode ili efikasna upotreba. pšenica. • Ispiranje nutrijenata sa polja do vodotokova može se smanjiti sadnjom žbunja. • Bunari vode za piće ne bi trebalo da budu locirani blizu skladišta za stajnjak. Bunari treba da budu konstruisani tako da se onemogući ulivanje površinskih voda. i onda distribuirati cevovodima vodu na pašnjake. sa modernim modelima koji imaju malu potrošnju vode. Dobra obrada zemljišta i đubrenje . domaćinstva i druge potrebe. sirak. štiteći u isto vreme životnu sredinu. Prilagođavanje postojećih objekata kao što su toaleti ili tuševi sa uređajima za štednju vode može značajno smanjiti potrošnju vode. ječam. mineralno đubrivo i pesticide ili septičkih jama. Treba smanjiti nepotrebno trošenje vode i treba redovno proveravati curenja i popraviti slavine. suncokret. mak. posebno. čuva vodu. sadnjom drveća obezbeđuje se izdizanje obale što smanjuje oticanje vode. spojeve i cevi. Površinska izvorišta kao što su napojne jame (lokve. • Farme treba da imaju dovoljni kapacitet skladištenja stajskog đubriva i osoke za periode kada je zabranjena njegova upotreba. dr veća i trave u graničnom pojasu. što može da omogući rad farme i za vreme suše.5. životinja na ispaši. takođe. Zamenom konvencionalnih kotlića sa maloispirajućim modelima smanjuje se potrošnja vode. dok proso.đubrivo i pesticide ili septičkih jama. Ne troše sve biljke istu količinu vode na obrazovanje organske mase. spojeve i cevi. Prekomerno korišćenje vode u stajama će dovesti do potrebe za dodatnim prostorom za skladištenje a takođe će se odraziti i na cenu rasprostiranja. pirinač. Štednja vode može da smanji troškove. bare) i potoci mogu odgovarajućim merama biti zaštićeni od degradacija. raž. Ovas. što može da iznese 75000 litara godišnje za jednu porodicu srednje veličine. krompir su između ove dve grupe u potrošnji vode. • Treba smanjiti nepotrebnu upotrebu vode i treba redovno proveravati curenja i popraviti slavine. Štednja vode na farmama Efikasna upotreba vode kroz štednju može pomoći da se produži životni vek izvorišta. Navodnjavanje Navodnjavanje se sprovodi da bi se povećali prinosi useva. Vodomeri mogu da se koriste za merenje potrošnje vode koja se odnosi na domaće životinje. Kukuruz. mnogo vode se može uštedeti u objektima za stanovanje. Gubici vode isparavanjem i ceđenjem (filtriranjem) iz površinskih izvorišta mogu biti smanjeni instaliranjem pokrivača i/ili folija po dnu korita. 3. trave. Veoma važno pitanje za farmere je snabdevanje vodom. treba da se sagleda kao važan deo svakog plana upravljanja farmom. mašine za pranje i sl. Treba sagledati mogućnost zamene nekoliko pojilišta na pašnjacima sa jednim velikim pojilištem (ili bolje bunarom) koji je centralno lociran (obično na farmi). da smanji potrošnju vode i čuva energiju. poveća produktivnost i zaštiti izvorište od zagađenja. rilom odnosno njuškom. bare) i potoci mogu biti zaštićeni od degrada12 cije sprečavanjem direktnog pristupa stoke i sprečavanjem primene stajnjaka i mineralnih đubriva u blizini izvorišta. Prvi korak u primeni programa štednje vode je sagledavanje količine vode potrebne za farmu koju treba uporediti sa stvarnom potrošnjom. pasulj. P i K dostupnu biljkama iz zemljišta sa količinom nutrijenata u proizvedenim usevima. Uočeno smanjenje potrošnje vode na domaće životinje može. konoplja i crvena detelina najviše koriste vode. • Površinska izvorišta kao što su napojne jame (lokve. • Odvojena pojilišta za stoku na pašnjacima treba zameniti centralnim bunarom sa distributivnim cevovodom. Istovremeno. Promena starih mašina za pranje veša i suđa sa novim koje efikasno koriste vodu može. • Kišnica sa farmi trebalo bi da se sakuplja i koristi za navodnjavanje ili da se odvodi bez mešanja ili zagađenja sa stajnjakom. sočivo i lucerka dobro podnose sušni period. Preporuke za štednju vode • Sagledati količinu vode potrebne za farmu i uporediti je sa stvarnom potrošnjom. Preporuke za zaštitu voda • Uravnotežiti količinu nutrijenata N.4. • Zameniti stare vodokotliće. da bude indikator njihovih zdravstvenih problema. • Životinjama na ispaši ne bi trebalo dopustiti direktni pristup vodotokovima ili bunarima pitke vode radi pića. duvan.

list SRJ 12/98) i Pravilnikom o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi podzemnih voda i evidencije o njima (Sl. Navodnjavanje kap-po-kap Drugi sistem lokalizovanog navodnjavanja je kap-po-kap. Čak i ako sistem kapi ili raspršivača značajno povećava efikasnost dopremanja vode. možda. Kod svih sistema za navodnjavanje treba preduzeti mere da se spreči vraćanje vode iz cevi za navodnjavanje i zagađenje čistog izvorišta. Konvencionalno navodnjavanje Od opreme može da se koristi crevo sa adekvatnim nastavkom. a da se smanje bolesti i korovi. 2. Prinos useva može da se poveća unapređenjem upravljanja vodom i plodnošću. ne znači da će sigurno doći do uštede vode jer će time. Kod mnogih kultura. Lokalizovano navodnjavanje sa mikro raspršivačima Distribucija vode pod malim pritiskom kroz cevi i primenjuje se ispuštanjem male količine do svake biljke ili u njenoj neposrednoj blizini. list SFRJ 53/79). prava su rezervisana i crpljenje vode zahteva dozvolu u slučaju da su u pitanju veće količine. U Francuskoj prema zakonu o vodi iz 1992. 3. Navodnjavanje može da se svrsta u četiri različite kategorije koje su navedene u nastavku teksta. sa stočarskih farmi i sl. U ovu vrstu navodnjavanja spada navodnjavanje kapima i mikroraspršivačima. prelazak sa raspršivača na sistem kap-po-kap može da smanji potrošnju vode za 50%. Kontrola efikasnosti navodnjavanja i sprečavanje prekomerne upotrebe vode postiže se merenjem vlažnosti zemljišta. Ovaj sistem je veoma neefikasan u smislu korišćenja vode. Korisnik podzemnih voda je u obavezi da izradi elaborat o rezervama podzemnih pijaćih voda. Zakonom o utvrđivanju i razvrstavanju rezervi mineralnih sirovina i prikazivanju podataka geoloških istraživanja (Sl. Stvaraju se manje kapljice koje samim tim stvaraju i manju eroziju. a farmeri. što vodi pogoršanju plodnosti zemljišta i njegovom zagađenju. korišćen i održavan. Druge . farmeri biti podstaknuti da gaje druge kulture koje zahtevaju više vode. Navodnjavanje mora pažljivo da se isplanra i treba da se uskladi upotreba vode sa aktuelnom količinom dostupne vode i potrebama gajenih kultura. ili voda ispumpana iz bunara.doprinose visokoj efikasnosti pri upotrebi vode. a preko 80 m3/h zahteva formalnu dozvolu. jezera ili rezervoara ili nekonvencionalni izvori kao što su tretirana otpadna voda ili drenažna voda. kako bi se vodeni resursi podelili među korisnicima u cilju zaštite podzemne vode. i predstavlja veoma efikasan način dopremanja vode i nutrijenata biljkama. 4. Površine koje se navodnjavaju stalno rastu tako da se za navodnjavanje često koriste i vode lošijeg kvaliteta. Sve gore navedeno regulisano je Zakonom o geološkim istraživanjima (Sl. Crpljenje više od 8 m3/h mora biti prijavljeno vlastima. soju i šećernu repu. Ovo je bitno u kontekstu planiranja vodnih područja. Nadležni državni organ vodi knjigu evidencije o stanju rezervi podzemnih voda. Ravnomernija distribucija se postiže sistemom prskalica i raspršivača i proračunato je da ovi sistemi značajno povećavaju plodnost polja sa normalnih 40–45% do 70–80 i 90%. glasnik RS 44/95). Kada se za navodnjavanje sistemom kap-po-kap koriste cevi od polietilena prinosi mogu još više da se uvećaju. U Srbiji se povrće navodnjava da bi se dobili visoki prinosi. takođe. žele da navodnjavaju kukuruz. kome prethodi izrada projekta detaljnih hidrogeoloških istraživanja. Može da se sakuplja kišnica sa krovova i nekorišćene zemlje. Površinsko navodnjavanje Površinsko navodnjavanje podrazumeva navodnjavanje kada se voda kreće po površini gravitacijom. U našoj zemlji je Zakonom o vodama regulisano istražno i eksploataciono pravo za korišćenje podzemnih voda. gradske otpadne vode i vode iz industrije. kvaseći i infiltrirajući se u zemlju. Voće se takođe navodnjava jer je proizvodnja time profitabilnija. površinska voda reka. tehnike koriste linearne ili portabl aluminijske cevi sa mikroraspršivačima. Ove prednosti su moguće samo onda kada je sistem za navodnjavanje kap-po-kap dobro dizajniran. Za navodnjavanje može da se koristi podzemna voda. Opasnost od zaslanjivanja pojavljuje se pre svega u oblastima gde je potrošnja vode 13 1. ali nemaju sisteme za navodnjavanje.

Rastvaranje tečnog stajnjaka i otpadne vode treba da se radi imajući u vidu navodnjavanje. Preporuke za navodnjavanje • Navodnjavanje mora pažljivo da se isplanira i treba da se uskladi upotreba vode sa aktuelnom količinom dostupne vode i potrebama gajenih kultura. Zato se prilikom projektovanja farmi mora planirati i obezbediti potrebna količina kvalitetne vode za razblaživanje tečnog stajnjaka. Smatra se da su vertikalne drenaže efikasan načina za odvođenje viška površinksih voda. treba voditi računa i o bakteriološkoj ispravnosti vode iz naselja. čuvanje i primenu otpadne vode. • Budite svesni rizika od erozije. Otpadne vode sa veoma visokom koncentracijom štetnih materija ne treba koristiti za navodnjavanje. površine 14 3. Pri navodnjavanju kroz brazde dolazi do deformacije zalivnih brazda i do njihovog potkopavanja tj. Otpadne vode Vodni resursi su sve skromniji. Gde karakteristike tla ne omogućuju primenu upojnih sistema. Voda se . • Budite svesni rizika od zaslanjivanja. je erozija.6. Akvatični ekosistemi za tretman otpadnih voda Konstruisana mokra polja (CW) za tretman zagađene vode oponašaju sposobnost prirode za samoprečišćavanjem. naročito kad se takva otpadna voda koristi kod povrtarskih kultura. Do zabarivanja dolazi i usled lošeg održavanja sistema za navodnjavanje. mogu da sadrže veće količine štetnih materija koje mogu da uđu u lanac ishrane i ugroze zdravlje ljudi i životinja. • Otpadne vode domaćinstva uvek treba pre upotrebe sakupljati i tretirati. Sistem se sastoji od nekoliko uzastopnih bazena izolovanih folijom i napunjenih supstratom.za transpiraciju i evaporaciju veća od padavina.6. Drugi problem predstavlja zabarivanje. • Navodnjavanje treba da se koristi kod najprofitabilnijih kultura.Takođe. Pre upotrebe otpadnih voda za navodnjavanje treba analizirati sadržaj štetnih materija. za dispoziciju otpadne vode koriste se druga rešenja. Jedan od glavnih problema kod upotrebe tečnog stajnjaka predstavlja visoka koncentracija azota. 3. U takvim uslovima naročito je ritska zemlja podložna zabarivanju. Problem su zemljišta sa nagibom većim od 3%. Čak i pri umerenom intenzitetu navodnjavanja nalivanjem kroz brazde sa oko 0. što je povezano sa neracionalnim navodnjavanjem i visokim nivoom podzemne vode. Sledeći problem. CW rade bez mašinske i električne opreme čime se štedi na materijalu. međutim. za njegovu racion alnu upotrebu.4 l/s može doći do erozije. Ratarstvo. • Upotreba vode lošijeg kvaliteta može da odvode do pogoršanja plodnosti zemljišta i njegovog zagađenja. Industrijske i urbane otpadne vode sadrže manje azota. • Uvek analizirajte otpad iz naselja na bakterijsku ispravnost pre nego što ga koristite za đubrenje. kao i tehnička rešenja za skupljanje tj.1. • Uvek analizirajte industrijske otpadne vode na sadržaj opasnih supstanci pre nego što ih koristite za đubrenje. koji je u vezi sa navodnjavanjem. a potreba za vodom stalno raste što nameće potrebu za korišćenjem i prečišćavanjem otpadnih voda za navodnjavanje. Ovakvi uslovi karakterišu Vojvodinu. • Koristite sistem za navodnjavanje sa visokom efikasnošću. Uglavnom. jer se na taj način smanjuje potreba za skladišnim kapacitetima. Od tih rešenja najefikasniji su sistemi filtracije sa intermitentnim protokom ili recirkulacijom kroz granulovane filterske materijale. Protok vode je gravitacioni i potpovršinski sa ciljem da se spreči razvoj neprijatnog mirisa i insekata. Na velikim stočarskim farmama za navodnjavanje se često koristi razređeni tečni stajnjak. U otpadnim vodama sa stočarskih farmi i iz naselja nalazi se i veća količina fosfora. održavanju i radu. • Izbegnite prekomernu upotrebu vode praćenjem efekata navodnjavanja merenjem vlažnosti zemljišta. produbljivanja. Preporuke za otpadnu vodu • Budite svesni rizika predoziranja N i P ako koristitite razblaženi stajnjak za navodnjavanje. što može da poveća uticaj na okolinu. • Navodnjavati noću jer se tako smanjuju gubici vode usled isparavanja kao i stres kod biljaka • Budite sigurni da vam je dozvoljena upotreba vode za navodnjavanje. Slike sa graničnim vrednostima ovih supstanci su prikazane u poglavlju 8.

tretira do zahtevanih propisa pomoću mikroorganizama. direktno ili indirektno proizvede naglo pogoršavanje kvaLIMNOS-Company for Applied Ecology d.1. U toku tretmana toksična jedinjenja se razgrađuju.o. Načelni izgled konstruisanog mokrog polja. Ako je neophodno. Konstruisana mokra polja su najefikasnija kada se koriste kao završni tretman prethodno prečišćenje ili veoma slabo zagađene otpadne vode sa niskim BOD 5 liteta voda kao posledica nekih udesa. 3. protivpožarne svrhe.). delimično ugrađuju u biljke i delimično zaostaju u supstratu i mogu se periodično uklanjati iz prvog bazena u ciklusima uz umerene troškove. havarija. posle čega voda postaje neprikladna za upotrebu od strane korisnika i dovodi do visokih neravnoteža akvatičnih ekosistema. Neophodno je proceniti potencijalni rizik i uspostaviti mere bezbednosti da bi se on minimizirao.o. što je posebno značajno u oblastima ugroženim poplavama. vodene kulture) ili kao pejzažni element. nemara ili prirodnih nepogoda. Slovenia Slika 3. sistem se može završiti sa otvorenom lagunom za višenamensku upotrebu prečišćene vode (navodnjvanje ili nalivanje zelenih površina.7. Neophodno je obezbediti mesta deponovanja veštačkog i organskog đubriva. močvarnog bilja i aktivne uloge fizičkih i hemijskih procesa. kao i hemikalija koje se koriste (pesticidi i dr. Akcidentno zagađenje vode Akcidentno zagađenje je ono koje. 15 .

Oticanje/spiranje sa polja na kojima je primenjen stajnjak može takođe biti izvor kontaminacije patogenima. Međutim. biorazgradivi materijal se razgrađuje. Poljoprivreda ima uticaj na vode zbog njihove upotrebe/potrošnje i zagađenja. fosfati. Na primer. Ipak ne mogu se prevideti mnogi pozitivni uticaji koje poljoprivreda ima na životnu sredinu. 4. Stajnjak može dospeti u površinske vode direktno od životinja na ispaši ili usled oštećenja na strukturi skladišta. posebno ukoliko dođe do ki- 4. u suprotnom visoka koncentracija nutrijenata može izazvati eutrofikaciju vodnih tela. emisije gasova u vazduh iz poljoprivrede izazivaju pojavu kiselih kiša. a amonijak oksiduje trošeći rastvoreni kiseonik. Drugi uslovi koji povećavaju rizik od spiranja stajnjaka u površinske vode su strmi nagibi zemljišta. Promena dosadašnjih poljoprivrednih aktivnosti je ključna tačka za smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu koje istovremeno povećavaju korist od poljoprivredne proizvodnje. ulja. Stajnjak u površinske vode može dospeti i putem spiranja ukoliko je primenjen u prekomernim količinama ili nije primenjen na odgovarajući način. patogeni organizmi i pesticidi. jake kiše. a time predstavlja globalni gubitak ugljen dioksida koji se iz atmosfere povlači putem biljaka. intenziviranje efekta staklene bašte. Kada se ispušta u površinske vode. disbalans kiselosti vode/zemljišta. pa stoga primena đubriva mora odgovarati potrebama poljoprivrednih kultura za nutrijentima.1 Vodna tela Na mnogim farmama bunari koji snabdevaju ljude pitkom vodom locirani su u blizini izvora zagađenja voda. prekomerna upotreba đubriva može da ugrozi kvalitet vode i zemljišta. čime se smanjuje količina raspoloživog kiseonika u vodi neophodnog za podvodne biljne i životinjske vrste. Ozbiljno smanjenje nivoa rastvorenog kiseonika može izazvati uginuće celokupnog rečnog živog sveta. Na primer dobra poljoprivredna praksa koja čuva zemljište i povećava produktivnost poboljšanjem kvaliteta zemljišta istovremeno povećava količine organske materije u zemlji bogate ugljenikom.4. skladišta za stajnjak ili spremišta za stajnjak na poljima. a teški metali i štetne materije mogu dospeti u podzemne i površinske vode. korišćenje zemljišta u poljoprivredne svrhe menja pejzaž i staništa divlje flore i faune. primena stajnjaka na zasićeno ili zamrznuto zemljište može rezultovati dospevanjem u vodotoke. mala poroznost tla i blizina površinskim vodama kao što su reke i jezera. Ovakva blizina može biti vrlo 16 . prelivanja ili greške farmera i sl. UTICAJ NA ŽIVOTNU SREDINU Izvori negativnih uticaja poljoprivredne proizvodnje na životnu sredinu opasna po zdravlje ljudi. staje. Poljoprivreda i životna sredina su u kompleksnom međusobnom odnosu. oštećenje ozonskog omotača. rekama i jezerima.1. Poljoprivredna proizvodnja takođe zagađuje vode u kanalima. a uticaji poljoprivrednih aktivnosti na životnu sredinu nisu jednostavni i često je teško razumeti ih u potpunosti. masti. Stajnjak Jedni od najozbiljnijih izvora zagađenja voda su dvorišta stočnih farmi. Voda se zagađuje nitratima koji se izlučuju iz mineralnih đubriva sa drugim štetnim jedinjenjima kao što su.1 Upotreba đubriva Primena mineralnih i organskih đubriva je vrlo važna agrotehnička I ekonomska mera.

bol Dijareja. Mycobacterium avium Rane na koži. bolovi u grudima. Do zagađenja voda može doći ukoliko se ostaci đubriva i prazna ambalaža neadekvatno odlažu. groznica. kašalj. nedostatak daha Groznica. groznica. ili se oprema za primenu ispira na mestima neodgovarajući za ove svrhe. groznica. glavobolja. groznica Upala pluća Coxiella burneti Groznica. mučnina. njihovoj akumulaciji i konačno Tabela 4. bubrezima Mikro-organizam uzročnik Simptomi . letargija. mineralna đubriva predstavljaju rizik za životnu sredinu ukoliko se ne skladište ili se njima ne rukuje sa odgovarajućom pažnjom. suv kašalj. Negativan uticaj prodiranja mineralnih đubriva u vode ogleda se u povećanim koncentracijama nitrata i fosfata. dijareja. bolovi u abdomenu 17 Virus Virus Osip. glavobolja. Mineralna đubriva Uopšteno govoreći. dijareja. groznica. gubitak daha. grlobolja.1 Neke bolesti i paraziti iz stajnjaka prenosivi na ljude Bolest Bakterije Anthrax / Crni prišt Colibaciliosis Leptospirosis Salmonellosis Tetanus Tuberculosis Rikecije Q groznica / Kju groznica virusi Foot and Mouth / Slinavka i šap Psittacosis / Psitakoza Paraziti/Metazoa Ascariasis / Askarioza Sarcocystiasis / Sarkocistioza Ascaris lumbricoides Sarcosystis species Gliste u stolici ili izbljuvku. otežano disanje Kašalj. žutica Bacillus anthracis Escherichia coli (neki serotipovi) Leptospira Pomona Salmonella Clostridium tetani Mycobacterium tuberculosis. glavobolja Snažni grčevi mišića. osip na koži. umor. gasovi u abdomenu Bolovi u abdomenu i mišićima. mučnina. groznica Bolovi u abdomenu. ukočenost. bolovi u grudima i abdomenu. upala pluća.šnog perioda odmah nakon primene stajnjaka. krvavi ispljuvak. Mikroorganizmi se obično zadržavaju u slojevima blizu površine tla. povraćanje. spazam mišića vilice. bolovi u mišićima. bol u abdomenu. žmarci. kašalj. povraćanje. žmarci. stvarajući mogućnost za mehanizam transporta patogena površinskim tokovima voda.

otpadni papir. dima. Prethodno sušenje silaže je centralna stavka u modernim tehnikama silaže. trave i mahunarki koje se čuvaju u zatvorenim jamama. rasuti/raspoređeni na odgovarajući način ili su oduvani u vodotoke tokom primene. 4.1. koru ili drugi biljni materijal. s obzirom da mešavine ovih organskih otpada imaju visoki sadržaj BPK.1 Gubici amonijaka iz štala. gasove sa efektom staklene bašte – metan. obradivih površina u toku i nakon primene stajnjaka i mulja. Efluent od silaže je vrlo korozivan i može oštetiti beton i čelik. tečnost od pranja opreme u izmuzištu i mlekari). On se lako može proceđivati kroz podove silosa. izgrađeni i održavani na odgovarajući način. Rizici od zagađenja vodotokova i podzemnih voda su slični onima od otpada od stočarstva. Tokovi emisije sadrže: prašinu. kanale za sakupljanje ili oštećene bazene i pukotine. Cd (kadmijum). Najznačajniji izvori zagađenja su silosi koji nisu projektovani. sa 200 puta višim stepenom zagađenja od netretirane kanalizacione otpadne vode. 4. otpadno drvo. mulj od otpadne hartije. 4. supstance sa neugodnim mirisima koji potiču od raspadanja životinjskih ekskremenata). otpadnu zemlju ili kompost. Nakon čuvanja u periodu od uobičajenih 60 dana nataloženi mulj se primenjuje na poljima kao đubrivo. Incidenti sa zagađenjem voda dešavaju se svake godine zato što poljoprivrednici ne skladište. Cu (bakar). azotove okside i amonijak.1. ili su neodgovarajuće konstrukcije što rezultuje curenjem. otpake od hrane.2 Atmosfera Izvori zagađenja vazduha od poljoprivrednih aktivnosti dolaze iz objekata i dvorišta na stočarskim farmama.5 Voda zagađena pesticidima Iako upotreba pesticida u Srbiji nije velika. Može imati fatalne efekte na životinje i biljke ukoliko dospe do vodotoka. Intenzivna zagađenja vodnih tela mogu se dogoditi ukoliko su objekti za skladištenje ili bazeni neodgovarajućeg kapaciteta što rezultuje prelivima. pa su zato njihovo sakupljanje i skladištenje i rasprostiranje na zemljište dve najvažnije kritične tačke u njihovom rukovanju. Cl (hlor). ne postoji sistematsko praćenje potrošnje i primene pesticida. Iz tog razloga Republički zavod za statistiku ne objavljuje nivo potrošnje pesticida u svom Statističkom godišnjaku. a tako dospevaju i u žive organizme. transporta i primene nekih đubriva (posebno kreča i praškastog superfosfata). i dr. Amonijak koji se 4. neće se pojavljivati efluent. tekstil. Ovaj otpad sadrži 18 . Ovakva praksa donosi u vodu i tlo teške metale kao Hg (živa). objekata za proizvodnju stočarskih proizvoda i dr. ne pripremaju. Otpadne vode sa farmi se tradicionalno sakupljaju u jamama. Pesticidi povremeno mogu izazvati zagađenje vode.2. Ove otpadne vode su mnogo veći zagađivači od kanalizacione vode iz domaćinstva sa velikim BPK (biološka potrošnja kiseonika).1. u silaži na poljima ili u silosima predstavljaju jedne od najkoncentrisanijih i najštetnijih zagađivača na farmi. što može dovesti do akutnih trovanja ili akumulacije ovih toksičnih elemenata. isparljivih azotnih jedinjenja neprijatnog mirisa (tzv. 4. a može doći i do curenja iz jama u podzemne vode. Ukoliko se biljke u silaži prethodno osuše a sadržaj vode smanji do 30%.1. pića ili materijala koji se koriste u pripremi hrane ili pića.eutrofikaciji i odumiranju vodenih vrsta biljaka i životinja.4 Otpad iz domaćinstava Otpad koji se svakodnevno stvara na farmi takođe može izazvati probleme ako se njime ne rukuje na odgovarajući način. Prašina se sastoji od čestica zemlje koje su rezultat erozije vetrom. Sr (stroncijum). skladišta i primene stajnjaka U poljoprivredi se amonijak tradicionalno prepoznaje kao problem koji se javlja u objektima za uzgoj stoke sa vrlo lošom ventilacijom ili u onima koji se loše održavaju.2 Otpadne vode sa farmi Otpadne vode sa farmi obično se sastoje od prljave vode (oced iz biljnih kultura. Ova praksa uzrokuje emisije gasova sa efektom staklene bašte (metan). uglavnom zbog toga što nisu uskladišteni. ne primenjuju i ne odlažu pesticide na odgovarajući način. ukoliko jame nisu adekvatno izgrađene.3 Efluenti iz silosa/silaže Efluenti iz žitarica. 4. Ukoliko se koristi ova tehnika neće biti štetnog efluenta iz silaže.

4.akumulira unutar sistema objekata može negativno uticati na zdravlje životinja. iz praktičnih razloga. skladišta za stajnjak. čime se uklanja sloj bogat organskim jedinjenjima. Da bi se odr19 . Opšte govoreći amonijak predstavlja rizik za životnu sredinu bilo da se pojavljuje kao gas ili kada se prenese u zemljište i vode. urin) mogu imati značajan negativan efekat ukoliko se ne poštuju pravila dobre higijene u objektima za uzgoj stoke. i ako se stočna hrana ili silaža ne skladište/ drže na odgovarajući način. Visok sadržaj proteina u stočnoj hrani povećava količinu azota u ekskrementima. Amonijak takođe ima negativan uticaj na ljudsko zdravlje. Životinjski stajnjak je organska smeša ugljenih hidrata. melasa). 4. a time se povećava mogućnost emisije amonijaka u vazduhu. Ovo smanjenje organskog materijala umanjuje prinose useva. Stabilnost tla takođe utiče na ponašanje i mobilnost zagađujućih supstanci. Nepokriveni silosi ispuštaju jake mirise. nutrijenata i mikroelemenata) i mikrobioloških karakteristika. Od velikog je značaja istaći činjenicu da mešanje efluenata iz silaže i stajnjaka i mulja produkuje smrtonosne gasove. Jedna od opcija je prekriti gomilu stajnjaka sa slojem slame debljine oko 30 cm i pustiti da slama upije amonijak. koliko vode zadržava i u kojoj meri su nutrijenti raspoloživi za biljke.1 Gubici organske materije u tlu Sadržaj organske materije u površinskom sloju tla utiče na njegove fizičke. Neki od gasova (amonijak. Skladišta za čvrsti i polučvrsti stajnjak je. sadržaj organske materije. metan i ugljen-dioksid) imaju uticaj na globalno zagrevanje i pojavu kiselih kiša.2. iritira oči i respiratorni trakt čak i u malim koncentracijama. Skladište stajnjaka treba da bude prekriveno. Gajenje zelenih kultura i trava na prethodno obrađenom zemljištu u toku nekoliko godina može povećati organsku materiju. proteina i drugih nutrijenata koje mikroorganizmi mogu lako da razgrade. Organska materija se smanjuje i usled erozije i uklanjanja površinskog sloja.2 Neprijatni mirisi koji potiču od stočarske proizvodnje Neprijatni mirisi iz stočarske proizvodnje mogu poticati iz štala. Poljoprivredne aktivnosti imaju značajan uticaj na poboljšanje i pogoršanje ovih karakteristika. 4. Sađenje iste kulture nekoliko godina zaredom na jednoj površini bez rotacije kultura smanjuje sadržaj organske materije. posebno u uslovima vlažnog zemljišta. Do gubitaka amonijaka usled primene organskih đubriva/stajnjaka na zemljištu može doći ukoliko se on odmah ne prekrije (izmeša) zemljom nakon primene ili ako se nanosi na alkalno do neutralnog zemljišta. Skladištenje bilo koje vrste stajnjaka praćeno je emisijama amonijaka. Veliki broj isparljivih jedinjenja je identifikovan kao nusproizvod raspadanja stajnjaka. međutim. Stabilnost tla se ogleda u verovatnoći pojave erozije. Korišćenjem plastikom pokrivene silaže pakovane u bale smanjuje se pojava neugodnih mirisa i postoje male šanse da im budemo izloženi u bilo koje vreme. Promene u upravljanju zemljištem izazivaju povećanje ili smanjenje sadržaja organske materije. Isparenja amonijaka iz životinjskih ekskremenata (feces. hemijske i biološke osobine. vlažnost). koliko je lako kultivisati tlo. tekstura. utičući na nivo kiselosti okolnog zemlji- šta što dovodi do problema tamo gde okolina ima nizak kapacitet da ublaži kiselost. masti.3. a posebno na njegovu strukturalnu stabilnost.3 Degradacija tla Degradacija tla je gubitak plodnosti usled promena fizičkih (tip tla. Amonijak se nagomilava u zemljištu/vodi putem oksidacije u nitrate. Da bi se izbegao ovaj gubitak azota mora se minimalizovati direktni kontakt između vazduha i stajnjaka. bazena ili silosa koji sadrže polutečnu hranu (npr. nemoguće prekriti. U stajama za stoku i svinjcima gde se stajnjak i urin ne uklanjaju blagovremeno može doći do visoke koncentracije amonijaka i isparavanja u atmosferu. hemijskih (pH. Ponavljanje mera kultivacije može ubrzati gubitak organske materije u tlu. a time i na proizvodnju.

3. 20 . bakterijama i sporama Povećane koncentracije gore pomenutih elemenata mogu se pojaviti usled primene agrotehničkih mera. Salmonella i Proteus. Kada se izgubi površinski sloj (usled spiranja ili oduvavanja vetrom) nutrijenti i organske materije potrebne za biljke se često izgube zajedno sa njim. organskim opasnim materijama. Direktni uticaj gubitka tla i nutrijenata na gazdinstvo podrazumevaju: • Niži nivo plodnosti • Pojava brazdi i jaruga na oranicama • Manji prinosi useva • Manje vode infiltrirane u tlo • Veća pojava kore na zemljištu • Više spiranja u proleće i nakon oluja. Indirektni uticaji se javljaju kada se erodirano tlo nagomilava na drugom mestu. plodored može da zahteva sejanje trave. Erozijom se lakše uklanjaju sastavni delovi tla manje gustine kao što su organski materijal. 4. pesticida i baketrija vezanih za tlo • Blokiranje drenažnih kanala.žao ovakav visok nivo. ulaze u lanac ishrane i dospevaju do životinja i ljudi. može doći do pojave patogenih mikroorganizama u zemljištu. Prilikom upotrebe mulja iz sistema prečišćavanja urbanih otpadnih voda i komposta kao đubriva. pa su iz tih razloga one uređene zakonima Više detalja dato je u Poglavlju 11. Visoke koncentracije teških metala imaju toksičan efekat. zajedno sa nutrijentima. Tlo erodirano vodom ima efekte kao što su: • Erodirano tlo nagomilano u nizijama i susednim njivama • Pogoršan kvalitet vode nizvodno • Ugrožavanje akvatičnih ekosistema nizvodno usled sedimentacije i dodatka nutrijenata. koji putem lanca ishrane mogu ugroziti zdravlje ljudi i životinja. Značajno povećanje sadržaja organske materije u obradivom zemljištu će povećati količinu azota raspoloživog za potrebe useva. Prašina utiče na kvalitet vazduha. Indirektni uticaji erozije vetrom nastaju usled odnošenja tla. Vraćanje ostataka useva u zemljište ili primena kabastog organskog đubriva postepeno povećava sadržaj organske materije u obradivom zemljištu ukoliko se ovo ponavlja nekoliko godina. pesticidima ili patogenima koji se mogu vezati za tlo. što može ugroziti opstanak semena i rast. glina i mulj. otežava rad mehanizacije i taloži se u kanalima pored puteva. Ovi elementi se akumuliraju u biljkama. tj. Više detalja prikazano je u Poglavlju 8 – Ratarstvo. doprineti prenosu nekih biljnih patogena i smanjiti prinos useva. Jedan od izvora akumulacije toksičnih materija je i upotreba fosfatnih đubriva sa značajnim količinama teških metala. primene pesticida i herbicida. gde takođe može ugroziti kvalitet vode.3.2 Zagađivanje tla teškim metalima. Zaštita bilja u rukovanje pesticidima. 4. kao što su Escerichia Colli. koji su najčešće najplodniji delovi tla.3 Gubitak tla usled erozije Erozija tla ima uticaje direktno na gazdinstvo (smanjenje prinosa i prihoda sa farme) i indirektno (zagađenje vode suspendovanim česticama i sedimentom i zagađenje nutrijentima i pesticidima koji su nošeni česticama tla).

31/82) • Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja (Sl. glasnik RS br. podzemne vode su u određenoj meri i u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energije i Pokrajinskog sekretarijata energetike i mineralnih resursa. pravilnike i odluke koji regulišu korišćenje i zaštitu voda. br. glasnik SFRJ br. 53/93. Glasnik SRS br. uredbi. 48/94. je stalno podložna promenama. glasnik SRS. 5/68) • Pravilnik o načinu određivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za piće ( Sl. 33/78) • Pravilnik o opasnim materijama u vodama (Sl. predlažu ministarstva i sekretarijati. 47/03) • Uredba o utvrđivanju vodoprivredne osnove (Sl. 44/95) • Zakon o utvrđivanju i razvrstavanju rezer vi mineralnih sirovina i prikazivanju podataka geoloških istraživanja (Sl. U Autonomnoj Pokrajini Vojvodini (APV) odgovornost je produžena i na Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu. Politika korišćenja voda definisa na je Zakonom o vodama. glasnik RS br. 46/91. Najznačajniji zakon koji upravlja sektorom voda u Srbiji je Zakon o vodama iz 1991. a konačnu odluku donosi republič- Zakon o vodama . dopunjuju i usvajaju. S obzirom da se smatraju i mineralnim resursom. 23/94) • Odluka o utvrđivanju Plana za zaštitu voda od zagađivanja i Plan (Sl. glasnik RS br. kao i politike i procedure u ovom sektoru. šumarstvo i vodoprivredu (MPŠV) i Direkcije za vode. postoji veliki broj različitih zakona i pravilnika u sektoru voda: • Zakon o vodama (Sl. koji predstavlja osnovni dokument za najveći deo aktivnosti i mera koje se preduzimaju u oblasti voda. 53/79) • Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. Sledeće četiri grupe zakona.54/96) • Zakon o geološkim istraživanjima (Sl. kriterijume i metode vršenja aktivnosti u upravljanju 21 5. glasnik RS br. 12/98) • Pravilnik o klasifikaciji i kategorizaciji rezer vi podzemnih voda i njihove evidencije (Sl. a sprovode ih nadležni organi.ka i pokrajinska vlada. šumarstvo i vodoprivredu. preduzeća „Srbijavode“ i „Vode Vojvodine“. glasnik RS br. Zakone. Zakoni se često menjaju.1 Pravni okvir sektora upravljanja vodama Sektor voda je u Republici Srbiji u nadležnosti Ministarstva za poljoprivredu. 67/93. 5. 6/91) • Generalni plan za kontrolu poplava (Sl. Pregled koji sledi ilustruje status ovih zakona u vreme kada je rađen ovaj izveštaj. glasnik SRS. glasnik RS br.11/2002) • Uredba o klasifikaciji voda (Sl. korišćenje i upravljanje vodama kao resursom od javnog interesa. Politike i procedure vezane za sektor voda. Zakon propisuje zaštitu voda. ZAKONODAVSTVO Planirani i propisi na snazi iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine u Srbiji . glasnik RS br. pravilnika i različitih odluka su značajne za pripremu PDPP u Srbiji. priprema nadležna institucija Republike i APV.34/03) Važeća regulativa u Srbiji. Kao što se u nastavku može videti.5/68) • Uredba o kategorizaciji vodotoka (Sl.1. glasnik RS br. generalno govoreći. godine. zaštitu od voda. imajuću u vidu tranzicioni period. glasnik RS br. br.1 Zakoni i pravilnici u oblasti upravljanja i zaštite voda 5.

biljaka i životinja. uredbama i podzakonskim aktima. 31/82 i Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda. Novi zakon o vodama (NZV) je pripremljen u nacrtu od strane MPŠV/Uprava za vode kako bi se ukazalo na pitanja nerešena važećim zakonom. glasnik RS br. Nedostatak pravilnika koji bi trebalo da štite kvalitet voda je što su oni manje-više bazirani samo na ambijentalnim standardima za površinske vode. Sistematsko praćenje kvaliteta površinskih i podzemnih voda sprovodi se na zakonski definisan način (Pravilnik o opasnim materijama u vodama. vode. Sl. Sl. Pravilnik o opasnim materijama u vodi definiše MDK za opasna elementa i jedinjenja koja su zabranjena za direktno ili indirektno ispuštanje u vodna tela i maksimalne koncentracije za opasna jedinjenja u vodotokovima. Cilj novog zakona je da stvori uslove za učešće javnosti i demokratsko donošenje odluka i da obezbedi kontrolu u svim fazama aktivnosti i razvoja vezanih za vode. termalne i mineralane vode. koji na žalost nije kontinualan. granične i prekogranične vode i međurepublička vodna tela u Srbiji. 135/04) • Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja (Sl. 84/05) Zakon o zaštiti životne sredine obezbeđuje osnovu za zaštitu zemljišta. Kvalitet voda za upotrebu u poljoprivredi – navodnjavanje utvrđuje Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje i metodi njegovog ispitivanja (Sl. 55/01) • Uredba vlade o vrstama aktivnosti koje su predmet integrisane dozvole (Sl. organizaciju i finansiranje upravljanja vodama. 12/95) • Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja. kao i nadzor i praćenje primene njegovih odredbi. koji je u obavezi da podnosi godišnje izveštaje o stanju i promenama u vodotokovima do 30-og aprila tekuće godine. glasnik RS br. 23/94). Njegov sadržaj je harmonizovan sa relevantnom EU regulativom. glasnik RS br. 47/83). vazduha. Sektor zaštite životne sredine uređen je sledećim zakonima: • Ustav Republike Srbije (Sl. Zakon pokriva površinske i podzemne vode. 135/04) • Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. Jedino oruđe u upravljanju kvalitetom voda jeste monitoring kvaliteta.vodama. pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina (Sl. 5. glasnik RS br. Član 22 Zakona definiše zaštitu tla i zemljišta: „Zaštita.2 Pravni okvir sektora zaštite životne sredine Ministarstvo za zaštitu životne sredine (MZŽS) je glavna institucija u Srbiji nadležna za pitanja zaštite životne sredine. Sistematsko praćenje kvaliteta voda provodi Republički hidrometeorološki zavod. 135/04) • Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (Sl. 31/82) i Pravilnikom o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda (Sl. Međutim. biosfere i biodiverziteta. buduće usaglašavanje sa evropskim zakonodavstvom (aquis). Novi zakon još uvek nije usvojen. Okvirna direktiva o vodama) i zaštite od voda. konflikt ovlašće22 nja/nadležnosti između Ministarstva za lokalnu samoupravu i Ministarstva za životnu sredinu. Određeni niži nivo aspekata i projekata u oblasti životne sredine je regulisan na nivou opštine. u skladu sa Programom koji usvaja Vlada. poljoprivrednog i šumskog zemljišta i dobara od opšteg interesa obuhvata očuvanje produktivnosti. NZV je u skladu sa međunarodnom praksom i trendovima u oblasti korišćenja i zaštite voda (npr.1. 47/83). prenos vlasništva sa države na vodovode. šuma. glasnik SRS br. glasnik RS br. 25/96 i 26/96) • Pravilnik o načinu postupanja sa otpadima koji imaju svojstva opasnih materija (Sl. 84/05) • Uredba vlade za utvrđivanje liste projekata za koje je obavezna izrada studije procene uticaja na životnu sredinu i liste projekata za koje se može tražiti izrada studije procene uticaja na životnu sredinu (Sl. kao što su: preklapanje ili nekompatibilnost za drugim zakonima. glasnik SRS br. 83/06) • Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. . uključujući i vodu za piće. glasnik RS br. glasnik RS br. ovaj pravilnik definiše maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK) u zemljištu i vodi uglavnom za teške metale. glasnik RS br. Glasnik RS br. 135/04) • Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik RS br. zabranjujući narušavanje zakonski utvrđene klase vodotoka nizvodno od mesta ispuštanja otpadne vode. glasnik RS br. ali ne uzima u obzir koncentracije nutrijenata. glasnik RS br. korišćenje i uređenje tla. Kvalitet otpadnih voda regulisan je Pravilnikom o opasnim materijama u vodama (Sl. glasnik RS br.

strukture, slojeva, formacija stena i minerala, kao i njihovih prirodnih prelaznih oblika i procesa. Na površini ili ispod površine zemljišta mogu se vršiti aktivnosti i odlagati materije koje ne zagađuju ili oštećuju zemljište. U toku realizacije projekata, kao i pre njegovog izvođenja (izgradnje, eksploatacije mineralnih sirovina i dr.) obezbeđuje se zaštita tla i zemljišta.“ Član 23 Zakona definiše zaštitu voda: „Vode se mogu koristiti i opterećivati, a otpadne vode ispuštati u vode uz primenu odgovarajućeg tretmana, na način i do nivoa koji ne predstavlja opasnost za prirodne procese ili za obnovu kvaliteta i količine vode i koji ne umanjuje mogućnost njihovog višenamenskog korišćenja. Zaštita i korišćenje voda ostvaruje se u okviru integralnog upravljanja vodama sprovođenjem mera za očuvanje površinskih i podzemnih voda i njihovih rezervi, kvaliteta i količina, kao i zaštitom korita, obalnih područja i slivova, u skladu sa posebnim zakonom. Mere zaštite voda obezbeđuju sprečavanje ili ograničavanje unošenja u vode opasnih, otpadnih i drugih štetnih materija, praćenje i ispitivanje kvaliteta površinskih i podzemnih voda, kao i kvaliteta otpadnih voda i njihovo prečišćavanje.“ Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja definiše uslove i procedure izdavanja integrisanih dozvola za instalacije i aktivnosti koje mogu imati negativan uticaj na zdravlje ljudi, životnu sredinu ili materijalne resurse, vrste aktivnosti i instalacija, nadzor i druga pitanja koja su od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine. Uredba vlade o vrstama aktivnosti koje su predmet integrisane dozvole definiše vrste aktivnosti i instalacija za koje se izdaje integrisana dozvola. U članu 6 se definiše da se integrisana dozvola izdaje za farme sa više od 2.000 svinja (prosečne mase od 30 kg) i farme sa 40.000 živine. Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu uređuje proceduru procene uticaja projekata koji mogu da značajano utiču na životnu sredinu, sadržaj Studije procene uticaja na životnu sredinu, učešće nadležnih organa i zainteresovanih organizacija, učešće javnosti, prekograničnu razmenu informacija o projektima koji mogu

imati značajan uticaj na životnu sredinu druge države, nadzor i druga značajna pitanja u oblasti procene uticaja. Zakon o postupanju sa otpadnim materijama definiše načine sakupljanja, tretmana i skladištenja otpada sa upotrebnom vrednošću, kao i rukovanje otpadom koji se ne može koristiti kao sekundarna sirovina. Zakon definiše mere zaštite životne sredine od uticaja otpadnih materija. Pravilnik o načinu postupanja sa otpadima koji imaju svojstva opasnih materija definiše uglavnom klasifikaciju, obeležavanje, popisivanje i skladištenje opasnog otpada.

5.2 Regulativa o upotrebi mineralnih đubriva
Upotreba mineralnih đubriva u bivšoj Jugoslaviji iznosila je oko 1,45 M tona godišnje u periodu 1982–1987. Tokom perioda 1982–1991, upotreba je bila oko 1,25 M tona godišnje, a tokom 1991–1998 je opala na samo 0,411 M tona. Kada se ova količina podeli sa ukupnom površinom obradivog zemljišta, jasno je da se upotreba mineralnog đubriva po hektaru, tokom ova tri vremenska perioda, smanjila sa 115 kg a.m. (aktivne materije) (NPK) po hektaru na samo 40 kg a.m. po hektaru tokom 1991–2000. Uzimajući u obzir korišćenje mineralnih đubriva u svetu, a posebno u razvijenim zemljama (preko 400 kg a.m. po hektaru), nameće se zaključak da postoji veliki nedostatak hranljivih materija (nutrijenata) u zemljištu, i da je mogući uticaj mineralnih đubriva na pojavu eutrofikacije zemljišta i podzemnih voda praktično veoma mali.

5.2.1 Okvirne politike
• Poljoprivredna strategija Republike Srbije – usvojena od strane Vlade 2005, definiše potencijal Srbije da „…proizvodi bezbednu i visokokvalitetnu hranu, atraktivnu za potrošače u Srbiji i inostratnstvu; poljoprivreda može zaštititi i unaprediti prirodnu okolinu…“ Nova strategija uzima u obzir životnu sredinu. • Program podrške ruralnom razvoju – pomaže razvoj srpskih seoskih područja, kroz sufinansiranje projekata koji se odnose na: 1. unapređenje poljoprivredne proizvodnje i marketing; 23

2. rekonstrukciju i unapređenje seoske infrastrukture; 3. razvoj i promovisanje seoskih područja; 4. očuvanje i zaštita prirodnih i seoskih pejzaža; 5. razvoj i promovisanje organske poljoprivrede. • Pomoć u očuvanju autohtonih vrsta kroz Odeljenje za stočarstvo i „Resurse za biljnu genetiku“

5.2.2 Pravni okvir
• Zakon o poljoprivrednom zemljištu (Sl. glasnik RS br. 62/06) • Zakon o zaštiti bilja (Sl. list SRJ br. 24/98, 26/98 i Službeni glasnik RS, br. 101/05-dr. zakon) • Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima (Sl. glasnik RS br. 62/06) • Zakon o maksimalnoj količini štetnih materija i sastojaka u stočnoj hrani (Sl. glasnik br No. 2/90, 27/90) • Pravilnik o metodama za ispitivanje djubriva (Sl. glasnik SRJ br. 60/2000, 20/05) • Pravilnik o metodama za ispitivanje pesticida (Sl. glasnik SRJ br. 63/01, 65/01, 93/05) • Pravilnik o liniji za proizvodnju pestcida i đubriva (Sl. list SRJ, br. 68/01) • Pravilnik o vršenju usluga u oblasti zaštite bilja i kontrolu opreme i uređaja za primenu pesticida (Sl. list SRJ, br. 42/99) • Pravilnik o načinu uništavanja bilja za koje su naređene mere uništavanja (Sl. glasnik SRJ br. 67/2001) • Pravilnik o vrstama ambalaže za pesticide i đubriva i o uništavanju pesticida i đubriva (Sl. list SRJ, br. 35/99) • Pravilnik o prometu, uvozu i uzorkovanju pesticida i đubriva (Sl. list SRJ br. 59/01) • Pravilnik o tehničkim normativima za rukovanje i skladištenje đubriva u čvrstom stanju koja sadrže amonijum-nitrat (Sl. list SFRJ, br. 55/91) • Pravilnik o načinima organske proizvodnje bilja i sakupljanja šumskog voća kao proizvoda organske poljoprivrede (Sl. glasnik SRJ br. 51/02) • Pravilnik o načinima organske stočarske proizvodnje (Sl. glasnik SRJ br. 51/02) • Pravilnik o uslovima koje treba da ispunjava pravno lice koje izdaje sertifikat, odnosno resertifikat za organske proizvode i o načinu njihovog izdavanja (Sl. glasnik RS br.81/06) • Pravilnik o pakovanju, skladištenju i prevozu organskih proizvoda (Sl. glasnik RS br.96/06)

evidenciju o preduzetim merama zaštite bilja, odnosno o tretiranju bilja i biljnih proizvoda, u polju i zaštićenom prostoru“. Ovaj zakon uvodi Nacionalnu fito-sanitarnu laboratoriju, nadležnu za diagnosticiranje i zaštitu zdravlja bilja. Zakon takođe predlaže Program za zaštitu zdravlja bilja. Zakon o poljoprivrednom zemljištu uvodi koncept planiranja, zaštite i korišćenja poljoprivrednog zemljišta i pripremu Poljoprivredne osnove posebno za Republiku i lokalnu samoupravu, kontroliše plodnost zemljišta i upotrebu đubriva, preraspodelu zemljišta, navodnjavanje, melioraciju, rekultivaciju. Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima definiše proizvodnju poljoprivrednih proizvoda koristeći metode organske proizvodnje; upoznaje proizvođače sa organskom proizvodnjom; daje uslove za uspostavljanje organske proizvodnje; daje uslove za inspekciju kuća sa ciljem dobijanja saglasnosti za vršenje aktivnosti; daje uslove za sertifikovanje i resertifikovanje organskih proizvoda; njihovo procesiranje, skladištenje i transport; njihovo obeležavanje, deklarisanje i promet. Zakon o zaštiti bilja definiše procedure zaštite bilja od štetnih organizama i njihovo uništavanje na teritoriji Srbije. Ovaj zakon propisuje da pravno lice može vršiti zaštitu bilja primenom pesticida ukoliko zapošljava najmanje jednog radnika sa univerzitetskom diplomom iz zaštite bilja i sa odgovarajućom opremom. Izdavanje dozvole za promet pesticida i đubriva regulisano je ovim zakonom, na osnovu njihovih fizičkih, hemijskih i bioloških karakteristika.

5.3 Regulativa o zdravlju životinja
• Zakon o veterinarstvu (Sl. glasnik RS br. 91/05) • Pravilnik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara, papkara, živine i kunića (Sl. glasnik RS br. 81/06) • Pravilnik o načinu neškodljivog uklanjanja životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla i o uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti i oprema za sabiranje, neškodljivo uklanjanje i utvrđivanje uzroka uginuća i prevozna sredstva za transport životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla (Sl. glasnik SFRJ br. 53/89).

• Nacrt Zakona o poljoprivrednoj proizvodnji • Nacrt Zakona o sredstvima za ishranu bilja • Predlog Zakona o sredstvima za zaštitu bilja • Nacrt Zakona o zdravlju bilja – definiše važno pitanje – „…držalac bilja obavezan je da vodi 24

Zakon o veterinarstvu definiše zaštitu, zdravlje i dobrobit životinja, zarazne bolesti životinjskog porekla, mere za sprečavanje bolesti, di-

jagnozu, sprečavanje širenja bolesti, kontrolu i iskorenjivanje zaraznih bolesti kod životinja i bolesti životinja prenosivih na ljude, veterinarsko sanitarnu inspekciju, standarde za stočarstvo i trgovinu, proizvode životinjskog porekla, hranu životinjskog porekla, hranu za životinje, kao i uslove za vođenje veterinarske prakse. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima propisuje detalje veterinarsko-sanitarnih uslova u pogledu izgradnje i rekonstrukcije objekata, uslova koje treba da ispunjavaju objekti projektovani za uzgajanje kopitara i papkara, živine i kunića. Pravilnik definiše farmu kao gazdinstvo sa 20 i više papkara (20 i više goveda, 100 i više svinja, 150 i više ovaca i koza) i 350 i više jedinica živine i kunića. Pravilnik o životinjskim leševima definiše procedure za postupanje sa uginulim životinjama i načinima njihovog uklanjanja (insineracija, odlaganje/zakopavanje u jame ili zemlju).

• Uočen je gubitak biodiverziteta usled neracionalnosti u pogledu korišćenja zemljišta: • Opadanje stočarske proizvodnje u nekim regionima Srbije dovodi do gubitka biodiverziteta. • U nenaseljenim planinskim regijama travnate zajednice sa visokim biodiverzitetom postepeno nestaju usled odsustva pašarenja na tim lokacijama. • Invazija Junuiperus, Vaccinium i drugih kompetitivnih žbunastih vrsta je veliki problem za istočne i jugoistočne delove Srbije usled procesa prirodne sukcesije.

5.4.2 Pravni okvir
• Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. glasnik RS br. 66/91 ,83/92, 53/93,135/04) • Zakon o nacionalnim parkovima (Sl. glasnik RS br. 39/93, 44/93, 53/93, 67/93, 48/94) • Zakon o šumama (Sl. glasnik RS br. 46/91, 83/92, 54/93, 60/93, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96) • Odluka o zaštiti prirodnih retkosti (Sl. glasnik RS br. 50/93, 93/93) • Odluka o stavljanju pod zaštitu biljnih vrsta kao prirodnih vrednosti (Sl. glasnik SRS br. 11/90, 49/91)

5.4 Zakonodavstvo u oblasti biodiverziteta i očuvanja pejzaža 5.4.1 Okvirna politika
Okvirna strategija o upravljanju biodiverzitetom ili politika očuvanja prirode ne postoje. Svakim nacionalnim parkom se upravlja u skladu sa godišnjim i petogodišnjim programom zaštite koje priprema Zavod za zaštitu prirode Srbije, naučne institucije i stručnjaci. Postojeći Prostorni plan Republike Srbije pruža neke smernice za zaštitu prirodnog nasleđa, uključujući i:

• Proširenje postojećih zaštićenih područja sa
5% na 10% do 2010;

• Razvoj režima zaštite za zaštićena područja; • Utvrđivanje regionalnih prioritetnih područja
za zaštitu, i

• Nove Ramsar lokacije.

• Nacrt zakona o zaštiti prirode Ministarstvo za zaštitu životne sredine Republike Srbije je nadležno za zaštićena područja. U sklopu ministarstva je odeljenje odgovorno za zaštitu vrsta i staništa i sisteme zaštićenih područja i odeljenje za inspekcijske poslove. Zakon o nacionalnim parkovima definiše nacionalni park u skladu sa njegovim ekološkim i geografskim karakteristikama, uređuje njegovu zaštitu, razvoj, kontrolu i upravljanje. Zakon o šumama uređuje registar i upravljanje šumama, prava i obaveze vlasnika šuma, prodaju drveta.

25

oko 94% obradivog zemljišta je bilo zasejano žitaricama. Oko 83% poljoprivrednog zemljišta je obradivo. Planinsko-dolinska regija sastoji se od: južnog Pomoravlja. teritorija Republike Srbije se može podeliti u dve osnovne regije. Ova regija ima raznovrsniji reljef sa visokim planinama okruženim brdovitim terenom i padinama sa vrhovima preko 2000 metara. i Stari Vlah sa regionom Raške. 1% kao vinogradi i 12% kao livade i 16% kao pašnjaci. Oko 65% od ukupnog obradivog zemljišta koristi se kao obradiva polja i bašte. povrćem i usevima za stočnu hranu. ribnjaka. a preostalih 17% neobradivo zemljište koje se sastoji od pašnjaka (16%). drugim rečima regione Posavine i Pocerine. POLJOPRIVREDNI SISTEMI Poljoprivreda u Srbiji Sistemi poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji Panonska regija sastoji se od cele pokrajine Vojvodine i regiona južno od reka Save i Dunav. Pomoravlja i Podunavlja – okoline reka Morave i Dunava. Slika 6.org 6.6. 6. Toplice i Jablanice. regiona Mačve.2 predstavlja poljoprivredno zemljište po kategorijama upotrebe. Panonska sa prepanonskom regijom i Planinsko-dolinska regija. pa se mogu razlikovati tri posebne zone: 26 . Vlasine i Krajišta. 5% kao voćnjaci. Prepanonska regija uključuje južni obod Panonskog basena.8% je ostalo kao nekultivisano zemljište.1: Obradivo zemljište kao udeo u raspoloživom poljoprivrednom zemljištu u Srbiji. Slika 6. srpskog dela Balkana. Celokupna površina je ispresecana rekama i rečnim dolinama stvarajući uslove akumulacije vlage u zemljištu i ublažavajući negativne efekte sušnih letnjih perioda koji su tipični za ovu regiju.2 Geografski regioni i uslovi reljefa Prema geološkim i geografskim uslovima. U periodu 2001–2005. kao i planine Kopaonik i reke Ibar. srpskog dela Karpata. oko 85% zemlje pod usevima je u privatnom vlasništvu.1 Korišćenje zemljišta Ukupna površina Republike Srbije iznosi 88.fao.1 predstavlja udeo obradivog zemljišta u poljoprivrednom zemljištu u Srbiji. 0.361 km2. od čega poljoprivredno zemljište zauzima 5. Slika 6. Što se vlasničke strukture tiče. bara (1%). 1 Državne farme su uglavnom u procesu privatizacije. Izvor: www.06% površine je korišćeno za rasadnike i oko 5.12 miliona ha ili oko 57% ukupne površine. državne1 farme pokrivaju samo oko 15% obradivog zemljišta. industrijskim biljem. Reljef Srbije se ogleda u njegovoj pedologiji.

6. Dominantna vrsta tla u Panonskoj niziji je černozem sa pet podtipova: karbonatni černozem na šumskim visoravnima. Procenjuje se da je 25% poljoprivrednog zemljišta izloženo eroziji od visokog do ekstremnog intenziteta.4 prikazuje trend u ratarskoj proizvodnji u Srbiji tokom perioda 2001–2005. Glavni tipovi tla u Srbiji.3 prikazuje mapu sa glavnim tipovima zemljišta u Srbiji.1 Erozija tla Pojava i razvijanje procesa erozije je jedan od osnovnih uzroka degradacije tla i smanjenje njegovog kvaliteta u Srbiji. i lako se isušuje kao nastavak černozema. prema zvaničnim podacima može se zaključiti da je od 6. izloženosti. nonskoj niziji je eolska erozija. na peskovitom šumskom terenu.2.2: Poljoprivredno zemljište po kategorijama upotrebe. 9.. i uglavnom se sastoji od baznih ili karbonatnih sedimenata.• Zona Panonske nizije • Zona Panonskog oboda • Zona tla u brdsko-planinsko-dolinskoj regiji. ribnjaci i trstici Vinogradi Voćnjaci Oranice i bašte Slika 6. UNECE 2002.3.4. U Vojvodini 85% ukupnog poljoprivrednog zemljišta je pod uticajem erozije vetrom sa godišnjim gubitkom od oko 0.3. Drugi po redu tip tla u Panonskoj niziji je humofluvisol koji nastaje usled stalnog vlaženja tla od strane podzemnih voda formirajući sloj gline. dominantni tip erozije u Pa2 Pregled stanja životne sredine – Srbija i Crna Gora.9 tona materijala po hektaru. Procenjuje se da proces erozije (u različitoj meri) utiče na do 80% poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. nagiba. Izvor: Evropski biro za zemljišta – izveštaj o istraživanju br. vegetacije i dr. Černozem u Panonskoj niziji pokriva površinu od oko 1 milion hektara. Slika 6. Slika 6. Najosobitiji je černozem na šumskim visoravnima i terasama. Izvor: Statistički godišnjak 2006. karbonatni černozem na šumskim terasama. Trend u proizvodnji određenih kultura 2001–2005. Ovaj tip tla je prisutan u neravnim terenima do 500 m. Izvor: Statistički godišnjak 2006. 27 . Pašnjaci Livade Bare.3 Vrste proizvodnje: ratarska i stočarska proizvodnja 6. Eutrično tlo se nalazi na suvom zemljištu oboda Panonske nizije. pa su se iz tih razloga formirali različiti tipovi i podtipovi tla. na peskovitom tlu i aluvijalnim nanosima. Erozija tla je dakle realan problem u Srbiji i treba je razmatrati u postupku planiranja korišćenja zemljišta što uključuje i primere plana rotacija kultura i dr. Planinska regija u Srbiji je izložena uticajima nadmorske visine.1 Ratarska proizvodnja Slika 6. geološke osnove. Ovaj tip tla je češći kod šumskih terasa a ređi kod šumskih visoravni. Možemo razlikovati dve osnovne grupe: tlo na bazi krečnjaka i tlo na bazi silikata.2 Dok je u planinsko/dolinskoj regiji dominantna erozija vodom. Slika 6.

broj krava i svinja se smanjio za samo 10%. svinje i ovce prokazane su na Slici 6. Proizvodnja i specijalizacija se razlikuju od farme do farme. Promene u broju stočarske proizvodnje u periodu 2001–2006 za krave. kukuruza i suncokreta za period 2001–2005.2003. 6. papkara. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. 7 6 5 4 3 2 1 0 2001 2002 Pšenica 2003 Kukuruz 2004 Suncokret 2005 tons 6. U periodu 2001–2006. Prinos po hektaru za odabrane kulture u periodu 2001–2005. Izbor svakog farmera u pogledu poljoprivrednog sistema je rezultat njegove tradicije. svinja. uočljiv je trend porasta prinosa pojedinih kultura. 6. godine prema površini obradivog zemljišta u sklopu farme. životinja. obrazovanosti i svesti. Trend stočarske proizvodnje za krave. Poljoprivredna gazdinstva grupisana prema površini obradivog zemljišta. Na Slici 6. godine ukupna ratarska proizvodnja u laganom porastu. međutim promena u broju ovaca je vrlo mala. Slika 6.5.6.6.4 Mala porodična poljoprivredna gazdisntva služe praktično za izdržavanje porodice.3. male i srednje komercijalne farme i velike korporativne farme. ovaca – Popis 2002. godini. voća i povrća. 100 i više svinja. 4 Projekar smanjenja zagađenja Dunava od strane preduzeća u Srbiji. živine i kunića (Sl. filozofije. Srednje i male farme su kapaciteta od oko 500 do 2000 svinja godišnje. svinje i ovce 2001–2006. Može se videti da su prinosi useva po hektaru mali što je posledica nedovoljne upotrebe đubriva kao i nedovoljne kontrole korova. Isti trend pokazuje broj koza. . Zvanična informacija o broju farmi koje zadovoljavaju pomenute zakonom propisane kriterijume nije dostupna.1 ili određeni broj krava. Hiljade jedinica 4000 3500 3000 2500 2000 1500 1000 500 0 2001 2002 2003 2004 2005 2006 3 ha.7 prikazan je broj postojećih farmi na osnovu podataka iz Popisa 2002.2 Stočarska proizvodnja Zvanični podaci o broju stoke i proizvodnji ukazuju na pad od oko 30% u odnosu na stočarsku proizvodnju u 1999.4 Veličina poljoprivrednih gazdinstava Prema podacima iz Popisa 2002. 81/06) u članu 2 definiše farmu kao sistem za uzgajanje 20 i više krava. 300000 250000 200000 150000 100000 50000 0 <1 ha 2-3 ha 3-5 ha 5-10 ha 10-15 ha >20ha Krave Svinje Ovce Slika 6. konja i živine. Velike farme obično imaju kapacitet preko 10.5 prikazuje kretanje prinosa pšenice.7. Izvor: Popis 2002. Izvor: Statistički godišnjak 2006. bez pominjanja površine korišćenog poljoprivrednog zemljišta kao kriterijuma. kombinovanih 3 Slika 6. 150 i više koza ili ovaca. godine u Srbiji ima 778.891 poljoprivrednih gazdinstava sa prosečnom površinom obradivog zemljišta od 28 Pod poljoprivrednom farmom se podrazumeva gazdinstvo ako ima površinu poljoprivrednog zemljišta od 0.000 svinja godišnje ili više od miliona litara mleka godišnje. Izvor: Statistički godišnjak 2006. glasnik RS br. Međutim.3 Ova gazdinstva se mogu podeliti na: mala porodična gazdisntva. Izveštaj FAO konsultanata 2004.5 Praksa na poljoprivrednim gazdinstvima Poljoprivredni sistemi podrazumevaju brojne metode i tehnološka oruđa gde je zemljište glavni izvor za proizvodnju useva. bolesti i štetočina. Površina obradive zemlje u upotrebi Slika 6.

5. Mere preventivne i biološke zaštite bilja se široko primenjuju. obezbeđuje veće površine pod travom i leguminoznim kulturama. bilansom nutrijenata koji se postiže uzgojem leguminoza. održivi i organski. a redovne kontrole su obavezan deo sertifikacije. načno. Tražnja za organski gajenom hranom godišnje se u Evropi poveća za 25%. U sistemima organske proizvodnje proizvođači pokušavaju da uspostave balans između ratarske i stočarske proizvodnje. Korak po korak tlo se iscrpljuje. Ove kulture demonstriraju prednosti kombinovanja ratarske i stočarske proizvodnje. već i na uticaj proizvodnje na životu sredinu u široj perspektivi. regulatora rasta i GMO. Razvijajući ovakvu vrstu proizvodnje farmer primenjuje rotaciju kultura. uprkos činjenici da su cene ovih proizvoda u svetu.1 Tradicionalna poljoprivredna gazdinstva/farme Tradicionalne farme su obično specijalizovane za uzgajanje biljaka bez držanja stoke. Tržište u Evropskoj uniji se značajno proširilo i ono uvozi polovinu svojih potreba za organskom hranom. Produktivnost na organskim farmama se određuje rotacijom kultura.sa ekonomskim i ekološkim uslovima na farmi.2 Održiva poljoprivredna gazdinstva/farme Održiva poljoprivreda karakteriše se pažnjom ne samo na postizanje ekonomskih efekata nakon prodaje proizvoda na kraju proizvodnog ciklusa. primenom organskih đubriva uključujući zelena đubriva. Poljoprivredni sistemi se prema primenjenim tehnologijama i aktivnostima generalno opisuju kao tradicionalni. pa tako ove farme smanjuju travnate površine i ne uzgajaju višegodišnje trave koje su veoma važne za plodnost tla.3 Organska poljoprivredna gazdinstva/ farme Organski način proizvodnje zasniva se na prirodnim procesima i upotrebi organskih materija bez upotrebe sredstava za zaštitu bilja sintetičko-hemijskog porekla. To je proces koji traži dosta radne snage i pravovremenu inicijativu. Stoga su male proizvodne jedinice najzahvalnije jer kontrola se može vršiti svakodnevno i dejstvovati se može pravovremeno. 6.5. pa se tako godišnji planovi đubrenja i bilansi nutrijenata pripremaju ne samo za pojedino polje već za celu farmu. sa obaveznom primenom plodoreda. 6. Đubriva se koriste u optimalnim količinama za svaku kulturu pojedi- 29 . transformaciju nutrijenata iz tla u odgovarajuće forme od strane mikroorganizama. Polja se ne đubre stajnjakom što doprinosi smanjenju humusa u tlu. Organsko poljoprivredno gazdinstvo/farma mora biti sertifikovano od strane nezavisnog ocenjivača. Treba voditi evidenciju o svim aktivnostima koje se provode na farmi. Mnoge farme koriste jednostavan model plodoreda gde se iste kulture gaje tokom više godina. Upotreba pesticida je svedena na minimum i oni se koriste samo u slučaju opasnosti od smanjenja prinosa. crva i korenovog sistema biljaka. što povećava plodnost tla. u proseku veće od 30–50% u odnosu na proizvode konvencionalne poljoprivrede. i gde je potrebna upotreba mineralnih đubriva i primena zaštitnih mera kako bi se održala plodnost tla.5. a da bi se postigla visoka prosuktivnost useva troškovi bi porasli kao i negativan uticaj na životnu sredinu. 6. Koristi se postižu kroz uzgoj azoto-fiksatora. kao i primenom mera kontrole štetočina i mehaničkog odstranjivanja korenja. Farme mogu koordinisati i optimizovati upotrebu stajnjaka i mineralnih đubriva u uzgoju biljaka. Novi zakoni i pravilnici iz oblasti zaštite životne sredine i drugi pravni dokumenti će verovatno ograničiti intenzitet poljoprivredne proizvodnje.

30 .Tabela 6. Bogić Miličić. UNECE 2002. sposobnost da reaguje na promene Da na tržištu u pogledu ponude i tražnje Ravnoteža između ekonomskih. Popis 2002. Statistički godišnjak 2006. Da Da Ne Nizak Nizak Ne Srednji Da Srednji Visok Da Visok Da Visoki Visok Da Visok 3. Nacionalna strategija zaštite životne Srbije – nacrt Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine. specijalizovanost i veličina farme. vode. ekoloških i socijalnih zahteva u dugoročnoj perspektivi Intenzitet rada Razvoj infrastrukture Razvoj kulturnog nasleđa Razvoj puteva i komunikacije REFERENCE : 1. poglavlje Poljoprivreda i životna sredina 5. životinja. 9 „Status istraživanja tla u Srbiji i Crnoj Gori“. Pregled stanja životne sredine – Srbija i Crna Gora.1: Poređenja tradicionalne. biljaka. Evropska kancelarija za tlo – Izveštaj o istraživanju br. i njihovo očuvanje za buduće generacije Da Ne Fleksibilnost. Dragi Stevanović. Ljubiša Martinović. 2006. Nebojša Protić. 4. pejzaža. održive i organske proizvodnje prema nekim kriterijumima Vrsta sistema proizvodnje Kriterijum Obim proizvodnje Kvalitet proizvoda Tradicionalna Veliki Srednji Održiva Veliki Visok Da Da Da Organska Srednji Visok Varira Da Da Proizvodni troškovi razumno niski da budu kompetitivni na tržištu Da Razumna stabilnost proizvodnje Održivo korišćenje resursa tla. Milica Mojasević 2.

gl. da bi se dobila dozvola za gradnju. odnosno izgrađen tako da se spreči zagađivanje okoline i širenje uzročnika zaraznih bolesti životinja i ljudi. RS br 81/06) Član 11 (u pogledu čvrstog stajnjaka) „Prostor za odlaganje i zbrinjavanje stajskog đubriva iz objekta mora biti smešten. Planovi o rotaciji useva su jedan od osnovnih činilaca koji utiču na održivost gazdinstva. dok se veće rekonstrukcije kao i izgradnja novih objekata za čuvanje životinja uključujući i promene u načinu hranjenja i rukovanja stajnjakom moraju se pažljivo planirati. investicioni planovi za poljoprivrednu mehanizaciju na gazdinstvu (farmi). Projektna dokumentacija treba da uključuje i situacioni plan gazdinstva. što znači da postoji ve31 7. Pravilnik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. sistemi i praksa rotaciju kultura treba uzeti u obzir ekonomsku vrednost pune sekvence rotacije. Dobri planovi će umanjiti opasnost od bolesti koje potiču od loše rotacije useva. tehnologije. linije kretanja za ova dva manipulativna sistema se ukrštaju. postupanju sa otpadom i zaštiti životne sredine. uključujući i preliminarne podatke i uslove za projektovanje se mora pripremiti zajedno sa ostalom projektnom dokumentacijom. higijene. su primeri planova koji zahtevaju dugoročno planiranje i duže vreme za implementaciju. Plodored. živine i kunića (Sl. POLJOPRIVREDNO PLANIRANJE . plan. poput ekonomije. Prostorije za smeštaj životinja i ostali proizvodni objekti na farmi mogu da budu izvori neprijatnih mirisa. Sitne rekonstrukcije štala i drugih objekata na gazdinstvu mogu se realizovati na osnovu manjih jednostavnijih planova. Takvi planovi podrazumevaju mnoga pitanja. pri pravljenju planova za Pri projektovanju novih objekata na gazdinstvu. dobrog staranja o životinjama. nasuprot pravcu glavnih vetrova i mora da bude udaljen najmanje 0 metara od objekta za životinje. Uz pomoć planova đubrenja i zaštite bilja poljoprivrednici će naučiti kako da ne preteruju sa upotrebom nutrijenata i pesticida. koji prikazuje lokacije glavnih i pomoćnih objekata. U tradicionalnim sistemima. ali je ovo pitanje u kombinaciji sa preovlađujućim pravcem vetra veoma važno pri planiranju novih štala. takođe mora uzeti u obzir prilikom pripremanja planova. papkara. Na mnogim farmama. skladišta za stajnjak i silaže. Važeće zakonodavstvo se. sekvence kultura će biti određenje na osnovu toga kako različite kulture reaguju u odnosu na prethodne i naredne kulture. tehničkog i ekonomskog aspekta kao i aspekta zaštite životne sredine. Svi planovi bi trebalo da budu zasnovani na znanju i iskustvu i moraju da uključuju elemente biološkog. Planovi za đubrenje i zaštitu bilja kao i planovi o ishrani životinja se mogu smatrati kratkoročnim planovima koji se mogu primeniti tokom jedne sezone. naravno. U dobrim planovima za rotaciju useva. kao i visinsku predstavu terena na farmi. Pravilno primenjeni dobri planovi će uštedeti novac i istovremeno povećati profitabilnost i sačuvati životnu sredinu. Imajući u vidu da se ekonomski ishod uzgoja svake kulture razlikuje. planovi uzgoja. hrana i stajnjak se transportuju nekoliko puta na dan. izgradnja zgrada i drugih objekata kao i proširenje poseda. Smanjenje emisije neprijatnih mirisa iz starih zgrada je teško. potrebno je pribaviti urbanističko-tehničke uslove za izgradnju objekta. U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o poljoprivrednom zemljištu.“ Planiranje je ključna reč kada je u pitanju ispunjavanje zahteva koje postavlja dobra poljoprivredna praksa.Poljoprivredno planiranje. kojim će se definisati gde i na koji način objekat treba uzgraditi. zakonskih propisa o izgradnji.

dostavu mleka i krtanje krava. 3. Stubovi. 13. Preporuke • Gazdinstvo treba da bude projektovano tako da zgrade i pomoćni objekti čine celinu. Rezidencijalna zona na farmi treba da se nalazi na terenu koji je uzdignut u odnosu na proizvodnu zonu. • Izbegavati sva ukrštanja linija transporta za stajnjak i stočnu hranu. Stambene kuće poljoprivrednika. 9. Obradivo zemljište. Situacioni plan gazdinstva koji pokazuje čiste i prljave površine i linije kretanja za skladištenje stajnjaka. a skladišta za stajnjak i drugi pomoćni objekti još niže. 14.lika opasnost da traktorski točkovi i točkovi prikolica unesu stajnjak na stolove za hranjenje i tako zagade hranu bakterijama uzrokujući lošu ishranu i smanjenje u prinosima mleka. Prostorije za mleko. Đubrište za stajnjak. Legenda: 1–2 Štale. 7. • Problemi sa neprijatnim mirisima na izdvojenim farmama rešavaju se tako što se na pravac preovlađujućeg vetra postavljaju pr vo rezidencijalni objekti. zatim štale i na kraju skladišta za stajnjak i silažu. 10. Prostorije za smeštaj životinja bi trebalo da su izgrađene na terenu koji je niži od rezidencijalne zone. • Treba pokušati da se glavni deo dvorišta farme napravi kao čista površina a da se prljave površine koncentrišu oko lokacije za skladištenje stajnjaka. Pašnjaci 32 . Dvorište farme. 17. 4. Slika 7. 5–6 Skladište zrnaste hrane i koncentrata. 15–16.1. • Pri izboru lokacije zgrada treba uzeti u obzir reljef na kojem se prostire farma (gazdinstvo) kako bi se sprečilo oticanje površinskih voda u skladišta za stajnjak i silažu i podlivanje podruma zgrada. 12. Silaža. Susedne stambene kuće. Osočara. 8. Prostorije za mužu. Proizvodni objekti treba da su smešteni u proizvodnoj a stambeni u stambenoj zoni.

Međutim. poremećaj strukture zemljišta. đubrenje. dorada i priprema semena za setvu. okopavanje) • Grupa agrotehničkih mera sa usmerenim dejstvom na činioce klime (navodnjavanje. koje čovek primenjuje radi poboljšanja fizičkih. Plodnost zemljišta predstavlja dinamično stanje različitih fizičkih. agrotehničke mere se mogu podeliti u tri grupe: • Grupa agrotehničkih mera sa usmerenim dejstvom na zemljišne činioce (obrada zemljišta. Agrotehničke mere. rotacija kultura.1 Uvod Zemljište je jedan od najvažnijih prirodnih resursa i predstavlja osnovnu bazu za poljoprivrednu proizvodnju. hemijskih i bioloških osobina i procesa u zemljištu. može imati za posledicu zagađenja površinskih i podzemnih voda putem hraniva. Ovo predstavlja globalni problem i stoga se danas čine značajni napori u cilju uvođenja održive poljoprivredne prakse. a vezane su sa utroškom rada i sredstava. kao i smanjenje prirodne plodnosti zemljišta. Agrotehničke mere se moraju primenjivati kompleksno i sve su podjednako značajne. stvara povoljno fizičko i mehanič33 8.Ratarstvo – obrada zemljišta. hemijskih i bioloških osobina.) 8. životinja. zasenjivanje itd. zatim tehničke. nega useva itd. izbor biljnih vrsta. RATARSTVO . pa i samih ljudi. čovek primenjuje niz agrotehničkih mera. doprinele su stvaranju zemljišta kakvog nema u prirodi. Agrotehnika kao kompleks predstavlja lanac agrotehničkih zahvata koji čine jedinstven celinu u iskorišćavanju antropogenog zemljišta. primena pesticida. Sve zemlje u okviru Evropske unije takođe podržavaju implementaciju metoda održive poljoprivredne prakse. etičke i ekonomske mere. Prema prirodi i pravcu delovanja čoveka. intenzivna poljoprivredna proizvodnja. a ima za cilj biljnu proizvodnju.) • Grupa agrotehničkih mera usmerenih ka gajenim biljkama. način setve. izbor sorti i hibrida. kao što su obrada zemljišta.3 Obrada zemljišta Obrada zemljišta je jedna od najstarijih agrotehničkih mera kojom se. društvene. u cilju ostvarivanja poljoprivredne proizvodnje koja bi podržala dugoročni razvoj poljoprivrede. plodored i đubrenje Neophodno je da svi subjekti poljoprivredne proizvodnje sagledaju dugoročni uticaj koji farme imaju na životnu sredinu. To su: • Obrada zemljišta • Đubrenje • Setva (sadnja) • Nega useva • Borba protiv korova • Plodored • Dobar menadžment 8. putem sitnjenja i mešanja zemljišta. a takođe moraju biti spremni da se prilagode i sprovedu postupke održive poljoprivredne prakse. 8.2 Zemljište i agrotehničke mere U cilju održavanja i povećanja potencijalne i efektivne plodnosti zemljišta. kalcizacije. proređivanje u cilju obezbeđivanja dovoljno svetlosti. kako bi omogućio dobijanje maksimalnih prinosa po kvantitetu i kvalitetu. jer od njih zavisi postizanje maksimalnih prinosa. zahvaljujući kojem je moguć različit stepen života biljaka. Održiva poljoprivredna praksa predstavlja niz postupaka kojima se kombinuju mere iz domena biologije i zaštite životne sredine. đubrenje. kod koje se često primenjuju neadekvatne agrotehničke mere.

Osim toha 1991. oranje 2000 1562 4977 5750 4417 zemljišta uvek na istoj dubini ima za posledicu 2001 1299 5092 5212 4531 stvaranje plužnog đona. zemljišta se uništavaju korovi. đubrenje. naročito za suvljem klimatu konneke useve (ozima zervira se (čuva) vlapšenica. kod obrađenih zemljišta. proizvođači na području Instituta Tamiš) 34 . Tradicionalna. nižom temperaturom zemljišta. Ovim načinom obrade se postiže 1998 5618 4655 4921 4668 bolja aeracije zemljišta. vacijskoj obradi zemljišta i prosek za period 1991-2001 (svi setva. primena pesticida). ne obrade zemljišta koje ostavljaju preko 30% Međutim neadekvatna obrada zemljišta može žetvenih ostataka na površini svrstavaju se u imati negativne posledice: pogoršanje struktu. insekti. minerali1991 5968 5622 5293 6363 zacija organske materije i stvaranje humusa 1992 3646 4145 5939 4313 • Smanjuje se potencijalna zakorovljenost 1993 4053 4320 5565 4939 • Popravlja se vodno-vazdušni režim zemljišta 1994 3745 4588 8316 4689 1995 2957 4370 6710 4087 • Poboljšava se struktura zemljišta 1996 2686 3505 4323 4105 Konvencionalna obrada zemljišta zasniva 1997 3706 5358 7134 5189 se na primeni većeg broja prohoda i veće dubine oranja.1. čime njih godina.Smanjenjem broko stanje oraničnog ja prohoda i dubine sloja. a stvaraju se smatrano. što rezultira većim sadržajem vlage. Pravilnom oblakšeg mehaničkog radom zemljišta u sastava.38538 64603 ga. primena i povoljni uslovi za redukovane/minimalsnabdevanje biljaka ne obrade pogodnibiljnim asimilativija je na zemljištima ma. dok se u humidnim krajeObrada danas Slika 8. teška mehanizacija izaziva zbijanje zemljišta 2001 i kvarenje negove strukture.kao i većom količinom organskih materija na pomljištu i stvaraju se uslovi za bolje primanje novih padavina KLASIČNA KONZERVACIJSKA Godine • Žetveni ostaci se unose u zemljište. soga iz perioda kada ja). Međutim.i efikasna zaštita herbicidima od korova.konzervacijsku obradu (slika 8.površinski sloj zemljišta je manje porozan nego žaja humusa i visoke troškove proizvodnje. podsticanje erozije. Površine i prinosi pšenice u klasičnoj i konzernekoliko agrotehničkih mera (obrada.što joj omogućavaju mašine za direktnu setvu kovači bolesti.1. Zbog toga se teži Prosek 4749 4730 uvođenju redukovanih sistema obrade zemljikg/ha šta. prouzro. Obradom punog izostavljanja. humifikacija organskih 1999 3298 5138 5440 4715 ostataka i suzbijanje korova. konverzacijska obrada i bez obrade vima može povećati evoluira čak i do potdrenaža. čime se poha kg/ha ha kg/ha spešuje biološka aktivnost zemljišta. Neobrađeni re zemljišta. Obradom zerada mogu se značajmljišta se poboljšano smanjiti troškovi va vodno-vazdušni obrade i zbijenost zei toplotni režim zemljišta. smanjenje sadr. kukuruz. Uopšteno pomljišta.1). kojima se u jednom prohodu objedinjuje Tabela 8. organska i mineralna đubriva. Obradom strništa se postižu sledeći ciljevi: • Sprečava se isparavanje postojeće vode u ze. Obradom se unose u zemljište že. Posledtveni ostaci. ispod kojeg je zemljište Ukupno veoma tvrdo i teško propusno za vodu. je ima dovoljno. sve varijante redukovane/minimalse povećava plodnost oraničnog sloja zemljišta.

U tabeli 8. i ako se vrši plugom trebalo bi je obaviti na manju dubinu. Nepoštovanje ovog uputstva ima za posledicu sabijanje zemljišta i kvarenje njegove strukture. kao i da uništi korov koji se do tada razvio. uz najveći mogući radni učinak. Spaljivanje strništa ima niz negativnih posledica: gubi se organska materija iz zemljišta. U proleće.vršini zemljišta. U takvim uslovima. neophodno je voditi računa o optimalnoj vlažnosti zemljišta. koja pored zatvaranja brazdi ima za cilj da uništi korovske vrste. i pored preporuka. vodni i toplotni režim zemljišta i indirektno stimulisati mikrobiološku aktivnost i oslobađanje biljnih hraniva • inkorporisati mineralno đubrivo • omogućiti efikasnu primenu i delovanje herbicida • uništiti iznikle korove • poravnati zemljište i pripremiti za kvalitetnu setvu. Razlike u prinosu nisu statistički značajne. spaljivanje žetvenih ostataka ne predstavlja primer dobre poljoprivredne prakse. jer to smanjuje gubitak vlage iz zemljišta usled isparavanja. treba odabrati mašine sa najmanjim brojem prohoda koje će pored obavljenog posla najmanje gaziti i sabijati zemljište. odnosno oranje. Ukoliko je osnovna obrada zemljišta. jer je uobičajeno da se u našim uslovima prolećni usevi seju posle strnina. Međutim. ili predsetvenu pripremu vršiti odmah iza oranja mašinama koje ovu operaciju izvode u jednom prohodu. Prilikom obrade zemljišta. zagađuje se okolina dimom i pepelom. Nedostaci ovog načima obrade se ogledaju u tome što je otežano suzbijanje korova. kada se površina zemljišta prosuši. ali su troškovi proizvodnje manji kod konzervacijske obrade. trebalo bi joj pristupiti ranije. oko 70-75 % u odnosu na kapacitet zadržavanja vlage u zemljištu. Ovim sistemima postižu se energetske uštede i pozitivni ekonomski momenti. čim se zemljište prosuši. onda predsetvena priprema treba da počne krajem jeseni i to kao takozvana gruba priprema. u agregatu sa mašinama za predsetvenu pripremu. Dobro fizičko stanje površinskog sloja je vrlo bitno i ne treba dozvoliti da bude oštećeno ili upropa35 . Obrada strništa se izvodi tanjiračama. Obrada strništa predstavlja jednu od važnih agrotehničkih mera. mnogi farmeri smatraju praktičnim spaljivanje žetvenih ostataka na poljima. bez vegetacije • Broj prohoda treba svesti na najmanju moguću meru • Treba izbegavati upotrebu teške mehanizacije. odnosno poboljšati vazdušni. kao i da površinski sloj usitni i omogući najbolje uslove za setvu i nicanje. • Ne spaljivati strništa 8. Osnovni zadaci pripreme zemljišta za setvu su sledeći: • sačuvati vlagu iz jesenje-zimskog perioda • površinski sloj zemljišta dovesti u takvo stanje da se semenu omogući neposredni kontakt sa vlažnim zemljištem • rastresti i omekšati zemljište. To treba obaviti u jednom prohodu. kako bi gaženje zemljišta bilo što manje i u što kraćem roku.4 Presetvena priprema zemljišta i setva Osnovne radnje u obezbeđivanju optimalnih uslova za pravilnu setvu jesu pravilna obrada zemljišta. kao i ekološki značaj. grebeni.1 prikazane su površine i prinosi pšenice sa klasičnom i konzervacijskom obradom. Opšte preporuke vezane za obrađivanje zemljišta • Obrađivanje zemljišta treba uvek da bude prilagođeno pojedinim kulturama i trenutnoj situaciji • Treba izbegavati intenzivno obrađivanje na poljima gde je prisutan nizak sadržaj organskih materija. Iz tog razloga. Dubina zaoravanja je od 12–15 cm. zajedno sa opremom koja ima malu širinu radnog opsega • Obrađivati zemljište kada ima optimalan sadržaj vlage. Zadatak grube pripreme zemljišta je da zatvori neravnine koje su stvorene tokom osnovne duboke obrade (razori. povećava se mikrobiološka aktivnost zemljišta i mobilnost hranljivih elmenata. Ukoliko se osnovna obrada iz opravdanih razloga vrši u proleće. u smislu očuvanja zemljišta kao prirodnog resursa. Sadržaj humusa u zemljištu će biti povećan ukoliko se iskoriste žetveni ostaci. kao i dobra predsetvena priprema. opasnost od širenja požara. Za obavljanje predsetvene pripreme zemljišta. obavljeno krajem leta ili početkom jeseni. pristupa se finoj površinskoj predsetvenoj pripremi. uništavaju se zemljišni mikroorganizmi. brazde). Zemljište je neophodno obrađivati kada je sadržaj vode oko 70–75% poljskog vodnog kapaciteta.

sprečava sta biljaka. kao i vreme i način kasnije ničim kompenzovanjihove primene. jer ova analiza određuje žetve. Otuda. tj.5 Đubrenje zemljišta po preporukama Đubrenje predstavlja vestručne službe dovodi do znaoma značajnu agrotehničku čajne racionalizacije upotremeru za postizanje visokih i be đubriva. vodenih tokova. tzv. posebno na zezavodima za poljoprivredu. gubljene biljnih asimilativa iz zemljišta i zagađenje životne U današnje vreme. Tumačenje rezulmaterija. mehaničkom zemljišta za setvu koristiti sastavu i dr.). a potom mladoj biljci.3. već i vrstu prilikom setve ne mogu se đubriva. da ti. kao i korenovom sistemu. dubinu i gustinu setve za svaku va za postizanje visokih prinosa. Najračuna i o drugim svojstvima pogodnije je za pripremu zemljišta (pH. jer im je cena pristupačna. Greške napravljene ne samo količinu. Površta podrazumeva poređenje šinski sloj treba da omogudobijenih rezultata sa graničći dobre uslove semenu da nim vrednostima obezbeđeklija. mljištima finije strukture. farmesredine. osobina i ukoliko je sadržaj neophodno je obaviti analivlage veći. sa ili ovlašćenim Institutima i niskim sadržajem organskih fakultetima. ili sabijenu matske faktore u proizvodnoj oblasti. vidi da je tumačenje rezultasetvospremače. Đubrenje 8. Upravo to proizvođače bi ona bila stručno izvedena. značajno je da količina hraniva koja su na raspola• Izvršiti presetvenu pripremu zemljišta ganju treba da odgovara potrebama useva. kao i zahteva pojedinom roku. potrebno je voditi da se nesmetano razvija. čime se postižu stabilnih prinosa gajenih vrekonomske uštede. laka su za rukovanje i rasipanje po zemljištu.2. Laboratorijske analize zemljišta Opšte preporuke vezane za Preporuke za kvalitetnu setvu: 36 . Analize zemljimogu naneti štete površinšta se izvode u ovlašćenim skom sloju.đubriva. karakteristike zemljišta i klinu suviše usitnjenu i bestrukturnu. da je izvanje zemljišta i kiimata tog vedu kvalitetno i u optimalrejona. koja nemaju dobru tata hemijske analize zemljimrvičastu strukturu. lz navedenog se kombinovane mašine. ri radije koriste mineralna Slika 8. Štete različite sisteme obrađivanja zemljišta i planova izazvane sabijanjem zemljismene kultura. Jake kiše takođe zu zemljišta. Pri tome. jer • Zemljište treba da je sitno i sa dovoljno vlage prekomerne količine dovode do zagađenja pod• Upotrebljavati savremene pneumatske sejačice zemnih voda. ta hemijske analize zemljišta Pravilna priprema za veoma složen odgovoran posetvu je preduslov dobre Slika 8. kao i na kao posledicu gaženja teškim mašinama. Pedološki profil sao. obavezuje da setvi poklone neophodno je dobro poznanajveću pažnju. Međutim. Osnovni prinvrstu cipi za određivanje optimalne količine đubriva za potrebe svake pojedine kulture odnose se šćeno suvišnim radovima koji ostavljanju površina planirani prinos. Da bi se prešta utoliko su veće ukoliko cizno odredila količina đubrije zemljište lošijih fizičkih va koju treba dodati usevu. jezera i mora. nosti zemljišta asimilatima. • Sejati deklarisano seme u količini koja je preporučePrirodno raspoloživa količina hraniva u zena za odgovarajuću vrstu mljištu nije dovoljna da bi se obezbedila hrani• Poštovati rokove. nih vrsta za pojedinim hranljivim elementima.

Humusno-mineralna – organsko-mineralna đubriva. Mikrobiološka đubriva – sadrže efektivne sojeve mikroorganizama (bakterije. fekalije. Korišćenje ovih đubriva predstavlja ekološki potpuno čist način đubrenja zemljišta. cink. Mineralna đubriva – sastavljena su isključivo od mineralnih materija i sadrže hranljive elemente u neorganskom obliku. zelenišno đubrivo predstavljaju primere vrsti đubriva u kojima su hraniva kao što su N (azot). ali će se procesom mineralizacije u zemljištu pretvoriti u mineralne oblike koji su biljkama dostupni (videti poglavlje br. Makrođubriva predstavljaju glavni izvor hraniva u tradicionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji. – Mikrođubriva – mogu biti sa jednim ili više mikrohraniva (gvožđe. bor. što ova đubriva čini direktno dostupnim biljkama. 2 – Tokovi nutrijenata). Mešana su ona koja sadrže azot. 8. kao obične fizičke mešavine prostih mineralnih đubriva. preporučuje se ne samo vrsta i količina djubriva već i način i vreme njegove primene. Organska đubriva su sledeća: čvrsti i tečni stajnjak. K (kalijum). molibden i dr. prevelike količine hraniva unete osnovnim đubrenjem mogu značajno povećati rizik od ispiranja u podzemne i površinske vode. Prosta sadrže uglavnom jedan hranljivi element (azotna. Dopunsko đubrenje – Nakon pažljivo planiranog osnovnog vida đubrenja. vazdušnog.5. aktivnost korenovog sistema.1 Vrste đubriva Vrste đubriva zavise od osnovnih supstanci koje se nalaze u njihovom sastavu. toplotnog i biološkog režima.). zelenišno đubrenje i neka druga đubriva. herbicidi ili druge materije. kojim se povećava biomasa. u skladu sa planom đubrenja. kojima pospešuju klijanje i nicanje. 2 – Tokovi nutrijenata). U zemljištu se oni postepeno pretvaraju u oblike koji su biljama dostupni (videti poglavlje br. Ova đubriva imaju povoljan uticaj na fizičke. Složena su ako sadrže dva hranljiva elementa (dvojna) i sva tri hranljiva elementa: azot. P (fosfor). mangan. a kao posledica toga dolazi do povećanja plodnosti zemljišta. ali njihova upotreba nije dozvoljena u organskom uzgoju poljoprivrednih kultura. Mešanim đubrivima mogu biti pridodati mikroelementi. vitamine. Osnovno đubrenje – Čvrsti i polučvrsti stajnjak. zatim utiču na poboljšanje vodnog. kompost. kalijumova ili magnezijumova). komposti. u skladu sa planom đubrenja. povećavaju lisnu masu i aktivnost fotosinteze. Problem vezan za osnovni vid đubrenja sastoji se u tome što transformacija hraniva u oblik dostupan usevima zavisi od faktora kao što su temperatura i vlažnost tla. osoka. fosfor i kalijum (trojna). sumpor. mikoriza). Organska đubriva se najviše koriste u uzgoju tradicionalnih poljoprivrednih kultura i kao osnovna vrsta đubriva u uzgoju organskih kultura. Mg (magnezijum). strukture i tehnologije primene. bakar. P (fosfor) i K (kalijum) organski vezana i nisu direktno dostupna biljkama.2 Načini đubrenja zemljišta Na osnovu analiza zemljišta. sa specifičnim kombinacijama hranljivih elemenata i hemijsko-tehnološkim karakteristikama. gradsko smeće. čine mešavinu nekih organskih i mineralnih đubriva u različitim odnosima. Takva đubriva se nazivaju kompleksnim.8. organska đubriva se mogu primenjivati kao osnovna đubriva svake tri-četiri godine. Mikroorganizmi u procesu metabolizma produkuju biljne hormone. Osim toga. Ovaj tip đubrenja smatra se osnovnim đubrenjem. mobilizacija fosfora. unose se mineralna đubriva. Ca (kalcijum) i mikroelementi. u cilju povećanja hranidbenog režima istih. Organske hranljive komponente nisu direktno dostupne biljkama. Iz tog razloga nije moguće osloniti se samo na osnovni vid đubrenja. dok se u zemljištima čvršćeg mehaničkog sastava mogu primenjivati svakih četiri-pet godina. – Makrođubriva – mogu biti sa jednim. biljnog i životinjskog porekla. Mineralna đubriva sa nerastvorljivim fosfatima prolaze kroz isti proces. Mineralna đubriva se proizvode u različitim oblicima. aktinomicete) koji aktiviraju određeni mikrobiološki proces (azotofiksacija.5. eliminiše negativan uticaj pesticida i mineralnih đubriva u zemljištu i dobijaju veći prinosi. U zemljištima lakšeg mehaničkog sastava. fosforna. te je stoga izvršena sledeća podela: Organska đubriva – u organska đubriva svrstavaju se sva ona đubriva koja sadrže znatnu količinu organskih materija. Ovaj 37 . enzime. koja se u novije vreme sve više po- javljuju na tržištu. kako bi se zadovoljile potrebe za hranivima. fosfor i kalijum. hemijske i biološke karakteristike zemljišta. dva ili više makrohraniva. Na humusnu osnovu kod ovih đubriva vezuju se makrohraniva N (azot). gljive. otpadne vode gradova i industrije.

Moderni tipovi rasipača imaju opremu za kontrolu. Pored toga. ili tečni stajnjak.4. 1993 Slika 8. 1998 Crnobarac. rad rasipača treba redovno proveravati i kalibrisati.. veštine vozača traktora.5. Od fizičkih osobina. Đubriva koja se koriste u okviru dopunskog đubrenja moraju biti lako dostupna biljkama. 3. kvaliteta đubriva.5–4. Tehnološke prednosti omogućavaju dobar stepen ujednačenosti nanošenja. pH. u cilju poboljšanja datih osobina.2. uslova na poljima. recimo pre setve i neposredno pre nicanja žita. to su: struktura. Meliorativno đubrenje se primenjuje kod zemljišta koja imaju loše fizičke. toplotne osobine i sl. 1972 Spasojević. Potrebna količina N kg/ha za formiranje 1t prinosa (zrna.metod se naziva dopunskim đubrenjem. sposobnost zadržavanja vode. 1. a od hemijskih to su: sadržaj humusa. Primena mineralnih đubriva zavisi od tipa izrade i kalibracije rasipača. Kvalitetna đubriva są jednakom veličinom zrnca (u opsegu 2–5 mm) oblikom i gustinom. slatine) unošenjem gipsa. Bogballe EXW.3 Metode upotrebe mineralnih đubriva Farmeri moraju da izaberu postupak i tehnologiju primene đubriva koji će osigurati visok stepen efikasnosti đubriva i nizak stepen negativnih uticaja na useve i na životnu sredinu. Šećerna repa 3. 2. Kalcizacija se primenjuje unošenjem krečnjaka u zemljište.5 38 . kao što su na primer mineralna đubriva. Osoba koja upravlja mašinom mora da se pridržava uputstva proizvođača podešavajući mašinu prema vrsti đubriva koje se koristi. Pored toga. itd. datu količinu bi trebalo unositi u dva navrata. stvaranje blagog humusa. vegetativne mase) 8. Rasipač mineralnih đubriva za rasipanje čvrstih đubriva rasipačima sa dva rotirajuća diska. sa širinom radnog opsega od 8 do preko 40 m. Tabela 8. kod zemljišta čija je pH u vodi ispod 5. Jedan od najviše korišćenih rasipača za površinsko unošenje đubriva ima rotirajuće diskove kojima se raznosi đubrivo.1999 Brower. Gipsovanje se primenjuje kod slanih zemljišta (solonec. hemijske i biološke osobine. dobro izveden postupak dopunskog đubrenja takođe će na najmanju moguću meru svesti rizike vezane za ispiranje hraniva. te bi stoga moglo biti poteškoća u postizanju željenih stopa unošenja. u cilju smanjenja alkalnosti. Količina đubriva takođe može biti prilagođena stvarnim vremenskim uslovima u datom periodu. Ovi rasipači su veoma laki.5. 1997 Marinković. daju najbolje rezultate pri raspršivanju. i mogu se koristi-ti kako za osnovno tako i za dopunsko đubrenje. Prednost dobro izvedenog postupka dopunskog đubrenja je u tome što količina hraniva može biti uneta u skladu sa potrebama pojedinih useva i načinom apsorpcije u raznim fazama tokom sezone rasta. u intervalu od 25 – 30 dana. Ukoliko su potrebe useva za unosom azota veće od 90 kg/ha. 1984 Hrustić. 4. Nedostaci su vezani za činjenicu da širina radnog opsega zavisi od rasipanja đubriva. uz nizak stepen sabijanja zemljišta i manji stepen oštećenja useva u fazi rasta. kojom se postiže solidan stepen tačnosti prilikom primene. Fosfatizacija se primenjuje kod zemljišta koja imaju mali sadržaj pristupačnog fosfora. a omogućavaju đubrenje i u proleće i kod useva koji su u fazi rasta. urin i osoka. Humizacija se primenjuje unošenjem organskih đubriva u zemljišta sa niskim sadržajem humusa. Rasipanje čvrstih đubriva rasipačima po površini zemljišta najčešće primenjivan postupak unošenja mineralnih đubriva predstavlja unošenje rasipanjem po površini zemljišta. kao i stepena Usev Pšenica Ozimi ječam Kukuruz Soja Suncokret Potrebna hraniva kg/ha 27 20–25 18–30 70–100 40–45 Autor Malešević.

ali je širina radnog opsega manja nego kod površinskih rasipača. Na tržištu takođe postoje rasipači kojima se đubriva unose pojačivačem sa crevima. blizu korena. fosfora i kalijuma poljoprivredni proizvođači dobijaju informaciju o sadržaju hranljivih elemenata u zemljištu 3. Lokalno unošenje đubriva u zemljište – ovim postupkom se mineralna đubriva unose lokalno. sa ciljem dobijanja maksimalnih prinosa. a usevi se po toj šemi smenjuju iz godine u godinu. na veću dubinu u odnosu na seme useva. što znači da se sejanje i đubrenje obavljaju istovremeno. preko listova. sistemi zaštite bilja od korova. bolesti i štetočina. jer je vozaču teško da ustanovi pravu širinu radnog opsega. što olakšava kalibraciju stope unošenja. Rasipači za lokalno unošenje đubriva imaju neku vrstu pojačivača. Analize zemljišta se izvode u ovlašćenim zavodima za poljoprivredu. Time se postiže solidan stepen ujednačenosti nanošenja. Plodored predstavlja projekat unutrašnjeg uređenja gazdinstva. jer će usevi rasti brže u odnosu na zemljišta gde se đubriva unose površinskim putem. kako bi đubriva dospela u zemljište. Prednost lokalnog unošenja đubriva predstavlja veća efikasnost unosa đubriva. već se može primenjivati u kritičnim periodima. Iz ovih razloga je lokalno unošenje đubriva prihvatljivije sa ekološkog. Nedostaci lokalnog načina unošenja đubriva u što da ovaj postupak nije pogodan za unošenje đubriva na usevima u fazi rasta. od 8 do 12m. Rasipač mineralnih đubriva za lokalno unošenje đubriva. Uzorkovanjem i analizom zemljišta. Fertirigacija predstavlja postupak đubrenja u kome se u vodu dodaju organska i lako rastvorljiva mineralna đubriva u sistem za navodnjavanje. sa dodatnom opremom. Preporuke Sledeći parametri čine osnovu planova đubrenja: 1. sistemi đubrenja. kao i činjenica da je radni kapacitet. što olakšava kalibraciju stope unošenja. kojim se uspostavlja racionalno korišćenje prirodnih resursa. sistemi obrade zemljišta. kao što je nedostatak bora kod šećerne repe. ujednačenosti nanošenja. količina i vreme primene đubriva. 8. plodoreda. manji u odnosu na površinsko đubrenje rasipanjem. obrade zemljišta odredjuje se vrsta. 39 . a ne dobijaju ih iz zemljišta. Ovaj postupak je pogodan za žitarice. Primena tečnih đubriva – postupak kojim se nataložena hraniva raspršuju na useve. Međutim.6. Đubriva se unose u vlažno zemljište.1 Planovi smene kultura i đubrenje zemljišta Plodored predstavlja temelj biljne proizvodnje. Plodored 8. sadržaja organske materije. a na osnovu vrednosti reakcije zemljišta.6. odnos površina pod različitim usevima. Postiže se dobar stepen ujednačenosti nanošenja rasipanjem.5.Slika. širina radnog opsega za ovaj tip rasipača mora biti određena za svaki tip đubriva. ili ovlašćenim institutima i fakultetima. Stoga. 2. Överum TIVE. izražen u ha/h. usled čega usevi brzo upijaju hraniva. Ovaj metod ne može zameniti tradicionalne metode đubrenja. Prednost ovog metoda jeste da se đubriva ravnomerno rastura ju i na određenu dubinu. Međutim. Šema-raspored gajenih biljnih vrsta putem plodoreda je čvrsta. oni imaju širinu radnog opsega za sve tipove đubriva. Savremeni tipovi rasipača imaju opremu za kontrolu unošenja đubriva. parcelu) ili polja sa sličnim preduslovima. Plodoredom se utvrđuju: proizvodna orijentacija gazdinstva. čime se đubrivo raspoređuje u redovima. 8. Da bi se precizno odredila količina djubriva koju treba dodati usevu neophodno je da se uradi analiza zemljišta. što znači da se upotrebom manje količine đubriva dobija isti prinos. kao i sa ekonomskog aspekta. krompir i šećernu repu. Oprema za lokalno unošenje đubriva danas je često povezana sa sejačicama. prateći svako polje (njivu. u odnosu na površinsko đubrenje rasipanjem. od 4 do 12 m. folijarnim đubrenjem. oni imaju širinu radnog opsega za sve tipove đubriva. kada su biljkama potrebna hraniva. jer bi došlo do oštećenja useva. čime se postiže veća tačnost. ali je širina radnog opsega manja nego kod površinskih rasipača. Na osnovu planiranog prinosa. Plodored se može definisati i kao raspored gajenja biljaka u vremenu i prostoru. sadržaja ukupnog i pristupačnog azota. Ovo je vrlo značajno u oblastima sa suvom klimom. gde je biljkama najpotrebnije.

To je obično jesenje ili ozimo povrće (salata. suncokret.). kao i nagomilavanja korovske flore. bez prisustva drugih vrsta. Prilikom sastavljanja plodoreda. a druga međukultura salata. povrće) Naknadni usevi – vrste koje se gaje nakon završene proizvodnje glavnog useva. lukovi i sl. treba imati u vidu kakvi su odnosi među gajenim biljnim vrstama. uljana repica. Isto tako. Zapaženo je da se pšenica bolje razvija i da je manje napadaju bolesti ako se u njenoj sredini nalaze i biljke kukolja. Međutim. repa Rani krompir + kupusnjače Soja II polje Kukuruz ili š. mladi luk i sl.Gajenje iste biljne vrste u toku više godina na istom zemljištu (monokultura) dovodi do narušavanja strukture i plodnosti zemljišta. Potkultura (podusev) – vrsta čije se seme seje u ranije zasnovan usev. kupusnjače. Prednosti racionalnog plodoreda: 1. Postrni usev – vrste koje se gaje posle strnina (psenica . Međukultura (međuusevi) – obično dve gajene biljne vrste.3 Primer četvoropoljnog povrtarsko – ratarskog plodoreda Godina 1 I polje Pšenica + krastavci ili boranija Kukuruz ili š. To su obično biljke koje podnose niže temparature i gaje se od jeseni do proleća (spanać. odnosno prihod. suncokret . repa Rani krompir + kupusnjače Soja Pšenica + krastavci ili boranija III polje Rani krompir + kupusnjače Soja Pšenica + krastavci ili boranija Kukuruz ili šećerna repa Soja IV polje 2 Pšenica + krastavci ili boranija Kukuruz ili šećerna repa Rani krompir + kupusnjače 3 4 40 . Neke biljne vrste imaju stimulativna sredstva koja povoljno deluju na druge biljne vrste u njihovoj sredini. tikve (bundeve) i kukuruz. odnosno izbora preduseva ili sastavljanja setvenog plana za proizvodnu godinu. razno povrce itd) Drugi usev – vrste koje se gaje posle glavnog useva (grašak . spanać. jedna glavna i jedna sa kraćom vegetacijom.2 Raspored biljaka u plodoredu U rasporedu gajenja bijaka razlikuju se: Glavni usev – biljna vrsta koja se gaji najduže u toku glavnog vegetacionog perioda. postoji i pojava korisnog delovanja jedne biljne vrste na drugu. Poznato je da neke biljne vrste žele da se samostalno razvijaju. na taj način što štite jedna drugu od bolesti i štetočina. Veći broj vrsta biljaka povećava genetičku raznovrsnost u vremenu i prostoru 3. kukuruz. kukuruz . Indirektno se suzbiljaju biljne bolesti i štetočine 5. rotkvica. Pretkultura (predusev) – biljna vrsta gajena pre glavnog useva. Povećava se pokrivenost zemljišta i sposobnost useva da se izbore sa korovima 6. zeleni luk ili keleraba. 4. Povećava se količina organske materije u zemljištu i njegova biološka aktivnost. koja se ranije skida i omogućava glavnoj da nesmetano nastavi rast i razvoj. salata.6.). Povećava se prinos gajenih biljaka 2. u ozimu pšenicu u proleće se useje mrkva. odavno se gaje kao združeni usevi pasulj. Na primer: paradajz kao glavni usev. Zapaženo je da one bolje uspevaju ne- Tabela 8. jecam) i obicno se gaje u uslovima gde postoji sistem za navodnjavanje (soja. koji se nakon skidanja prvog naglo počne razvijati i donositi uspešan rod. ili donosi najveći prinos. Na primer. Eliminiše se rizik od toksičnih materija i njihovih ostataka u hrani i zemljištu 8. bolesti i biljnih štetočina. mladi krompir) u uslovima gde postoje sistemi za navodnjavanje (soja .

U tropoljnom plodoredu. povrće delimo u tri grupe: I grupa – vrste koje se obično đubre stajnjakom (vrežaste vrste. Ova pojava samozaštite ima veliki značaj u zaštiti biljaka. plavi patlidžan. 8. đubrenju stajnjakom i predusevu. Tako.). već i one koje se nalaze u njihovoj bližoj okolini. a neke jedna drugoj smetaju. crni luk. koje su efikasne. pošto su obično zbijena i slabo propu- Plodoredna polja I 2002 2003 2004 2005 Ozima pšenica Kukuruz Jari ovas Grahorica Kukuruz Jari ovas Grahorica Ozima pšenica II III Jari ovas Grahorica Ozima pšenica Kukuruz Grahorica Ozima pšenica Kukuruz Jari ovas 41 IV . Zemljišta u podnožju (koluvijalna zemljišta) prihvataju zemljište odneto erozijom sa padina. ali koje imaju za posledicu zagađenje životne sredine. U odnosu prema đubrenju stajnjakom. strukturna.7 Nepovoljni uslovi za rast korova Borba protiv korova je aktuelna u svim sistemima zemljoradnje. a dobiće se zdraviji proizvodi. Pored hemijskih mera suzbijanja. Njihovom smenom dobija se trogodišnji ciklus gajenja povrća. na primer. Erozija obuhvata eroziju vodom i eroziju vetrom. boranija-pasulj. prvo polje uvek zauzimaju vrste iz I grupe.3 Planovi plodoreda i đubrenja Plodored se uspostavlja na osnovu zahteva vrsta prema obradi zemljišta. Određenom kombinacijom mešovitog gajenja biljnih vrsta smanjiće se upotreba hemijskih sredstava. jer leptiri kupusara ne podnose miris paradajza. Neke biljke svojim mirisom odvraćaju štetočine i time štite ne samo sebe. primenom modernih postupaka poljoprivredne proizvodnje ljudi su na mnogim mestima ubrzali erozione procese.8 Mere za sprečavanje erozije Erozija je prirodna pojava. drugo polje iz II grupe. III grupa – vrste koje obogaćuju zemljište azotom (grašak. bob).6. koje dovode do gubitka površinskih delova zemljišta. a treće polje vrste iz treće grupe. strna žita. dobra poljoprivredna praksa preporučuje primenu raznih agrotehničkih mera kojima se vrši suzbijanje korova ispod praga štetnosti. beli luk). a faktori ublažavanja erozije su stabilna. pa kad to osete lete dalje da bi položili jaja. praziluk. koja je postojala i pre pojave ljudi. II grupa – vrste sa manjim zahtevom za stajnjakom i često se gaje druge godine posle unošenja stajnjaka (korenaste vrste. greda i slično. Istina. paprika. ako se u polju sa kupusom na raznim mestima posadi po koja biljka paradaj za. deformacije terena. rotkva. rotkvica).4 Primer pravog jednostavnog plodoreda 8. pojava dina. te tako i ona gube povoljna fizička svojstva. Erozija vodom uglavnom je karakteristična za zemljista pod nagibom. zrnene mahunarke i trave. a ne unose se pesticidi u zemljište. spanać. biće neznatan napad kupusara. Dobra poljorivredna praksa preporučuje suzbiljanje korova korišćenjem agrotehničkih mera: • Setvom deklarisanog semena • Pravilnim plodoredom • Odgovarajućom obradom zemljišta • Uniištavanjem korova fizičkim i mehaničkim putem 8. salata. propusna i peskovita zemljišta. Pravilni i racionalni plodoredi imaju uglavnom tri ili četiri grupe useva: okopavine. a može dovesti do značajnog smanjenja plodnosti zemljišta. celer. Takođe do gubitka zemljišta dolazi često u oblastima gde je prisutna neplanska seča šuma. neke se biljne vrste pomažu i štite. paradajz. Tabela 8. Međutim. što je dovelo do značajnog smanjenja plodnosti zemljišta na brojnim lokacijama. kupusnjače.go ako se gaje u čistim kulturama. zdravije biljke i sl. Možda se to može pripisati mikroklimatu date sredina (bolja oplodnja.

ili travno-leguminoznih smeša • Oranje obavljati u optimalnim uslovima. seča drveća i žbunja. Preporuke vezane za izbegavanje erozije izazvane vetrom • Koristiti odgovarajuće planove plodoreda. zbog fitotoksičnog delova42 . treba koristiti metode redukovane obrade ili bez obrade zemljišta. koristiti prenosne prepreke i vršiti navodnjavanje tokom kritičnih perioda nja na biljke. Erozija vodom takođe dovodi do ispiranja kore novog sistema. hlorida. što može prouzrokovati oštećenja biljaka ili poleganje useva. oranje vršiti po konturama parcela • Izbegavati ostavljanje degradiranih površina tokom zime • Izbegavati prekomernu ispašu na padinama • Aktivno sprovoditi sejanje trave • Sprovesti terasiranje terena u većini strmih oblasti sna za vodu. uključujući gajenje višegodišnjih travnih. ili strništa. jezerima i morima. zatim direktne setve zaštitnih kultura. Cu2+. kao što su podzemne vode i vazduh. pedo i geohemijskih faktora.5. kao što su obrađivanje zemljišta. SeO6. žbunja. a intenzitet erozija zavisi posebno od jačine. mobilnog gvožđa i mangana može da izazove zakišeljavanja. već akumulacijom ovih materija u biljnim organima oni mogu dospeti lancima ishrane u organizam životinja i ljudi. Ovi elementi nemaju nikakvu fiziološku ulogu u razviću biljaka.normalno se nalaze u zemljištu. radionukleidi. a višak natrijuma alkalizaciju zemljišta. SO42. H S-. kiselim kišama i aerozagađenjem. kada zemljište nije suvo.1 – 0. Na+. NO-. dužine trajanja i pravca vetra. ali ako se nađu u visokim koncentracijama u zemljišnom rastvoru ili adsorptivnom kompleksu zemljišta mogu postati opasni.0 0. Erozija vetrom naročito je izražena u ravničarskom području koje je bez vegetacije. BO3+.9 Kontaminacija zemljišta Materije koje mogu narušiti prirodnu plodnost zemljišta i ugroziti ishranu biljaka nazivaju se opasnim i štetnim.Preporuke vezane za izbegavanje erozije izazvane vodom • Uzgajati višegodišnje useve. važno je da padine budu prekrivene vegetacijom. ispaša na degradiranim površinama. Veće koncentracije mobilnog aluminijuma imaju fitotoksičan efekat ukoliko je pH zemljišta manji od 4. što je više moguće • Ukoliko je neophodno. Eolska erozija je prisutna na celom prostoru Vojvodine. dok u visokim koncentracijama mogu imati toksične efekte.5 200 50 100 50 300 300 200 8. Cl-. trave i useva sprečava spiranje zemljišta. a najizraženija je u južnom Banatu. Višak sulfata. pri čemu je najznačajniji gubitak azota i fosfora jer oni mogu poremetiti hemijsku ravnotežu u rekama. • Stvoriti vetrozaštitne šumske pojaseve. Elementi kao što su: NO. ali i usled nepravilnog đubrenja. kao i kontaminacije i degradacije zemljišta i drugih ekosistema. U oblastima podložnim eroziji vetrom. U oblastima podložnim eroziji vodom. Do povećanja koncentracije mobilnih formi ovih elemenata može doći usled prirodnih. Pored odnošenja finih čestica zemljišta. Mn2+. vetar mehanički oštećuje biljke. jer korenje drveća. istočnom Sremu i severnoj Bačkoj.5 Optimalne i maksimalne dozvoljene količine pojedinih elemenata u zemljištu Optimalne vrednosti mg/kg Maksimalne dozvoljene količine mg/kg EleLako Lako Ukupno Ukupno menti rastvorljiv rastvorljiv Fe Zn Mn Cu B Se F Al 20–50 10–20 5–20 20–80 4–50 2–100 40–100 2–10 0. sintetičke organske materije i pesticidi. Fe2+. oranje po nagibu terena. itd. Opasne materije u zemljištu predstavljaju teški metali. treba izbegavati aktivnosti koje dovode do stvaranja ogoljenih površina.5–2. Zbog takvih toksičTabela 8.

kojima se u zemljište mogu uneti značajne količine teških metala. Još jedan izvor akumuliranja teških metala predstavlja primena fosfornih đubriva. Salmonela. sadržaja organskih materija i koloidne gline. Pb (olovo) i V (vanadium). zakonom su regulisane maksimalne dozvoljene količine. koji u organizmu životinja i čoveka mogu izazvati neželjene posledice po zdravlje. a zatim i komunalnih muljeva (komposta) kao organskih đubriva. mehaničkog sastava zemljišta.01 – 1. Hg (živa). termoelektrana.01 – 1. 43 . vlažnosti itd. hemijske industrije.0 10 – 50 1 – 20 10 – 100 Kadmijum 0. Proteus. kao i usled korišćenja otpadnih industrijskih i komunalnih voda. zavisi od reakcije zemljišta.6 Prosečne i maksimalne dozvoljene količine teških metala u zemljištu Elementi Raspon Najčešće vrednosti mg/kg-1 Maksimalne dozvoljene količine 20 2 100 2 50 100 50 Arsen 1 – 50 2 – 20 0. Ni (nikal).1 – 1. U zemljište sa otpadnim muljem i neadekvatno proizvedenim stajskim đubrivom mogu dospeti i patogeni mikroorganizmi Escherichia coli. Cd (kadmijum).0 10 – 50 0. Cr (hrom).1 – 1.0 Hrom Živa Nikl Olovo 1 – 100 0. posebno onih iz antropogenog zagađenja zemljišta. od izduvnih gasova automobila.nih efekata. Tabela 8. a potiču iz industrijskih postrojenja za preradu metala. Mobilnost teških metala.0 1 – 100 1 – 100 Vanadijum 10 – 200 Teški metali su sledeći: As (arsen).

Visoka produktivnost je moguća jedino ukoliko gajimo visoko kvalitetna grla. tekstilna. Za uzvrat vraćaju zemljištu neophodne sastojke preko stajnjaka. Na većini velikih farmi količina proizvedenog stajnjaka može da bude tolika da se ne može postići proces prirodnog recikliranja hranjivih sastojaka što rezultira curenjem i gubitkom hranjive materije a posebno azota. mleko vuna. koji će ubuduće igrati vrlo važnu ulogu prilikom odabira proizvoda od strane potrošača. farmaceuska i industrija stočne htane. Prema tome. preko stočarstva se naintenzivnije iskorišćava poljoprivredno ze44 9. Na stočarskoj proizvodnji kao sirovinskoj bazi zasnivaju se i razvijaju prehrambena. Zato je za sve farme. STOČARSTVO mljište. U brdsko-planinskim regionima stočarstvo je najvažnija a ponekad i jedina grana poljoprivrede.1 Privredna važnost domaćih životinja i svrha njihovog odgajivanja Domaće životinje imaju veliki značaj u životu čoveka koji njihovim uzgajanjem dobija raznovrsne proizvode nezamenljive za ishranu i odevanje ljudi. radni i drugi potencijal i mehanizacija. Današnji uzgajivači moraju takođe da vode računa o uticaju njihove proizvodnje na okolinu. Veliki deo naše zemlje čine livade i pašnjaci (oko 40%) koji se jedino preko stoke mogu iskoristiti. ali treba istaći da postoji mnogo više problema koje treba rešavati na velikim nego na malim farmama. Odgovarajući način ishrane i uzgoja domaćih životinja predstavlja osnovu za visoko produktivno stočarstvo. Ovo nam ukazuje na usku povezanost stočarske i biljne proizvodnje. u normalnim prilikama. komina. Poljoprivredno stanovništvo ostvaruje od stoke i stočnih proizvoda preko 60 % od ukupnog dohotka. Stočarsku proizvodnju moramo dakle. a da pritom ne prekorači . nezavisno od njihove veličine. hemijska. Ispravnost hrane je drugi aspekt. Potrošači zahtevaju proizvod koji neće uticati na njihovo zdravlje. sladne kukuruzne klice) oplemene i transformišu u visoko vredne animalne proizvode kao što su meso. džibra. i proizvode koji su proizvedeni korišćenjem metoda koje nisu štetne za okolinu. melasa.2 Određivanje zastupljenosti domaćih životinja na farmama Zastupljenost grla na farmi predstavlja odnos broja svih vrsta i kategorija stoke i raspoloživih obradivih površina na farmi. hranimo ih pravilno i uzgajamo u uslovima koji zadovoljavaju njihove fiziološke potrebe. 9. bilo direktno ili indirektno. povrtarskoj i voćarskoj proizvodnji neophodan za održavanje plodnosti i povoljne strukture zemljišta. Takođe. domaće životinje su sposobne da različite vrste biljnih hraniva. kao i stajnjak.Stočarstvo i dobrobit životinja 9. Briga o zdravlju životinja i njihov uticaj na okolinu su veoma važni bilo da se radi o malim ili velikim farmama. koji je u ratarskoj. nusproizvod stočarstva. veoma važno da stvore dobre uslove za dobrobit životinja i čoveka i da rade na smanjivanju njihovog štetnog uticaja na okolinu. jer ukazuje kolike su objektivne mogućnosti farme da pravilno upotrebi svu godišnje proizvedenu količinu stajnjaka gajenih grla. a preživari čak i gruba hraniva ili nusproizvode prehrambene industrije (kao što su repini rezanci. Ovaj odnos je veoma bitan za očuvanje okoline. smatrati bitnom osnovicom biljne proizvodnje i obrnuto.

kako u EU tako i u Evropi uopšte. Prekomerno doziranje azota. niske troškove za stočnu hranu i radnu snagu. smanjuje koncentraciju amonijaka i poboljšava radne uslove zaposlenih. da prosečna količina stajskog đubriva koja se svake godine iznosi na obradive površine. visoku produktivnost. kruženje vazduha. tip stajnjaka koji se proizvodi. kvalitetnu proizvodnju uz zaštitu okoline od zagađivanja. Neke zemlje ovu restrikciju primenjuju na celoj svojoj teritoriji. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. Pritom je azot posebno sklon ispiranju pri prekomernoj ili na drugi način neadekvatnoj upotrebi stajnjaka (vidi poglavlja 2 i 10). uzimajući u obzir zahteve kultura koje će se gajiti.maksimalnu preporučenu stopu primene stajnjaka po jednom hektaru. odnosno u stajnjaku. kao i uspostaviti Pravila dobre poljoprivredne prakse koja će biti obavezna za primenu u ugroženim zonama. uzimajući u obzir sve specifičnosti vezane za način držanja i ishranu životinja.“ 9. kao i druge bitne faktore (vidi poglavlje 10). Na osnovu već određene proizvodnje stajnjaka procenjuje se koliko kilograma azota godišnje se proizvodi na farmi. ne bi trebalo da prelazi količinu od 170 kg azota po hektaru obradivog poljoprivrednog zemljišta. papkara. Prilikom procene uzimaju se u obzir sve specifičnosti vezane za tip. može se utvrditi izradom Plana upravljanja nutrijentima za farmu. intenzitet buke i higijena u prostorijama i prostorima u kojima borave životinje mora da bude u granicama koje nisu štetne za životinje. uključujući i đubrivo koje ostaje na pašnjacima posle ispaše. načina đubrenja biljaka (vidi poglavlja 8 i 10). uspostaviti akcione programe i programe monitoringa za ove zone. 9. koncentracija gasova i prašine u vazduhu. način izđubravanja. gl. sa gledišta očuvanja okoline. RS br.3. plodnost zemljišta. fosfora i kalijuma putem đubriva predstavlja rizik od zagađenja podzemnih i površinskih voda ovim nutrientima. proda/ustupi višak stajnjaka ili sklopi dugoročni ugovor sa farmama koje nemaju dovoljan broj grla za proizvodnju stajnja- ka koja im je potrebna za đubrenje raspoloživih obradivih površina. sadržaj nutrijenata u stajnjaku i osoci. Danas postoji trend harmonizacije standarda u oblasti i vezano za mere koje se tiču brige o zdravlju životinja. temperatura i vlažnost vazduha. živine i kunića (Sl. način rukovanja i čuvanja stajnjaka na određenoj farmi. Visina prostorija od poda do krova takođe je važan parameter za zdravlje životinja. a najbolje je uraditi hemijsku analizu koja će pokazati vrednosti nutrijenata u stajnjaku. kupi/zakupi dodatnu obradivu površinu. 81/06) Član 4 – „Farma mora da bude izgrađena tako da omogući odgovarajuće mikroklimatske i zoohigijenske uslove zavisno od vrste životinja. kod stočarskih farmi. Da li farma gaji adekvatan broj grla stoke po hektaru raspoloživih obradivih površina. Ukoliko ovaj iznos prelazi 170 kg N/ha.1 Unutrašnje uređenje staja Unutrašnje uređenje staja treba da bude takvo da podržava dobre uslove za životinje i visoku produktivnost. Jedna od opcija je da održava životinje čistim što umanjuje higijenske probleme. skladištenja i nege stajnjaka. farmer treba da smanji broj grla.“ Član 18 – „Osvetljenje. Planom se određuje ili procenjuje godišnja proizvodnja stajnjaka svih vrsta i kategorija stoke na farmi.3 Briga o životinjama Stoku treba držati u uslovima koji ispunjavaju zahteve koji odgovaraju određenim vrstama životinja i uzgoja i koji treba da obezbede očuvanje zdravlja životinja. Prosečna količina azota (dobijenog iz sopstvene proizvodnje stajnjaka) koja se upotrebi na farmi u toku godine po jedinici obradive površine izračunava se tako što se godišnja proizvodnja azota na farmi (izražena u kg) podeli sa brojem ha obradivih površina kojima farmer raspolaže. Ovom direktivom se propisuje i da se u ugroženim zonama primene određene mere kojima će se osigurati da. Mikro45 . količina stajnjaka primenjenog na poljima svake godine neće premašiti količinu stajnjaka koji sadrži 170 kg N/ha. Plan upravljanja nutrijentima na farmi treba da sadrži i godišnji plan upotrebe stanjaka na svim raspoloživim obradivim površinama. Stoga u zemljama EU postoji preporuka. a u zonama ugroženim od zagađenja nitratima i zakonsko ograničenje. Nitratna direktiva Evropske unije (91/676/EEC) koja se odnosi na zaštitu voda od zagađenja izazvanog nitratima iz poljoprivrednih izvora propisuje da zemlje članice EU moraju odrediti zone na svojoj teritoriji koje su ugrožene ili potencijalno ugrožene od zagađenja nitratima poreklom iz poljoprivrede.

8 m2 po odraslom grlu 6 –18 meseci: 1.15 m2 /prase odvojenog prostora 0. 2. Preporuka za prostirke za 46 Na tržištu se danas mogu nabaviti gumeni madraci pomoću kojih mogu da se naprave dobri uslovi u prostoru gde životinje leže bez korišćenja materijala za prostirke.3 m2 Krmača sa prasadima: 1. Nagib poda u prolazima ne treba da bude veći od 2%.85 dužine. Preporučuje se da se na svakih 20 m2 stajskog prostora izgradi 1m2 prozorskih površina.0 1. piljevine i dr.3 m2 za krmaču i 0.1 m širine ili 2. pravilan smeštaj grla zahteva odgovarajuću rasvetu kao i dnevnu svetlost.8 m2 Vezani sistem. doprineće udobnosti životinja. temperature unutar staja i sadržaja sirovih proteina u hrani.0 3. U boksovima i prostoru za spavanje prasadi nagib poda ne treba da bude veći od 2%.9 m širine 1. Za nove objekte za držanje muznih krava visina zidova ne treba da bude manja od 5 m. boks 1. veličina površina u stajama koje su prekrivene đubrivom.0 1.0 Vezani Muzna krava Duboka prostirka Lige boksovi U pojedinačnim Telad do 6 boksovima meseci staroU grupnim sti boksovima Junad 6–12 meseci Junad 12–24 meseci Sistem krava sa teletom Tovne svinje Krmača sa prasadima Duboka prostirka Slobodni s pregradama Duboka prostirka Slobodni s pregradama Slobodni s prostirkom Na dubokoj prostirci Na prostirci Krmače Tovne svinje: klima u stajama će biti mnogo bolja sa povećanjem zapremine prostorija.75 do 3 m.3 1. Tabela 9. Pored dimenzija prostora po grlu. 0.1. slama treba da bude iseckana na sitne komade.Mere koje se preporučuju za uzgoj domaćih životinja različite vrste životinja i uslove uzgoja je data u tabeli 9.70 m. Zbog toga je važno da se đubrivo iznosi iz staja i da se površina na po- . Procenjuje se da samo usled provetravanja staja gubi otprilike 10% azota od ukupno proizvedene količine.0 1.0 2. Korišćenje prostirke od slame.8 m2 Životinja Vrsta uzgoja Material za prostirke u kg/dan po životinji 3.0 1. U stajama sa sistemom za polutečno đubrivo.85 m dužine i 1. boks 1.3 m2 Sama krmača: 1.0 5. Voda za piće treba da bude obezbeđena u količinama i kvalitetu koji odgovara uzgoju. Visina prostorija za tov svinja treba da bude do 2.35 m2 Slobodni sistem.3. separacija mokraće. da je termički izolovan a takođe da bude otporan na urin i dezinfekciona sredstva.0 0.7 m2 Slobodni sistem: 2. nivou proizvodnje i starosnoj dobi određene vrste životinja.0 3. Prostor u kom životinje leže treba da bude suv.1 Preporuka za dnevne količine materijala za prostirke prema vrstama životinja i uzgoja Muzne krave Junad Telad Tovni bikovi Vezani sistem.0 5. Prolazi za hranjenje životinja treba da su napravljeni sa neklizajućom površinom koja je otporna na urin i dezinfikciona sredstva.65–0. Gubitak amonijaka u stajama zavisi od faktora kao što su intervali izđubravanja.2 Postupanje sa stajskim đubrivom u stajama i iznošenje stajnjaka Isparavanje amonijaka počinje odmah nakon ekskrecije fecesa i urina. Za manje staje unutrašnja visina prostora treba da bude od 2. 9.

4 Izdvajanje (mokraće) urina i temperatura u stajama Najveći gubitak amonijaka potiče iz urina (mokraće). Suviše visoka koncentracija štetnih gasova kao što je amonijak. NH3. utiče na nervni sistem i dovodi do smetnji u disanju. Smanjenjem temperature u stajama sa 15 na 10ºC emisija amonijaka se redukuje za približno 40%. zbog čega nastaje gušenje. Prašina koju životinje udišu utiče na zdravlje i prirast. Putem ventilacije se regulišu važni parametri mikroklimata u stajama kao što su sadržaj kiseonika. Dolaskom u krvotok vezuje se za hemoglobin što umanjuje transport kiseonika i izaziva anemiju. Nastaje razlaganjem proteina. i organska prašina ima štetni uticaj . Ugljen-monoksid je gas bez boje i mirisa. konstrukcije štale. Zbog toga je razdvajanje urina veoma važno i što se urin pre ukloni iz staje to će isparavanje amonijaka biti manje. Povećana vlažnost vazduha pri niskim temperaturama kod životinja ima tendenciju da vlaži dlačni pokrivač i u takvoj situaciji gubici toplote putem provodljivosti budu značajni. Ugljen dioksid je normalan sastojak vazduha.3 Površina u stajama zaprljana stajskim đubrivom Isparavanje amonijaka zavisi od toga kolike su površine stajnjaka izložene na otvorenom. polena. plesni. ugljen dioksid. Izaziva trovanje i u malim količinama koje ne mogu da se osete čulom mirisa. Pri većoj koncentraciji izaziva smetnje u disanju pri dužem udisanju dovodi do trovanja i gušenja životinja. ugljen monoksid. CO. Zbog izuzetnog značaja za reproduktivne i proizvodne osobine i zdravlje domaćih životinja temperatura vazduha je vrlo važan mikroklimatski faktor. Dozvoljena koncentracija je od 40 do 100 ppm. Prepo ruke za brigu o životinjama u svim vrsta ma staja za krave i svinje • Čuvati životinje u uslovima koji omogućavaju dobro zdravlje životinja i visoku produktivnost • Staje za goveda i svinje treba da imaju prirodnu svetlost i odgovarajuće osvetljenje • Pijaća voda bi trebalo da bude obezbeđena za sve životinje u dovoljnoj količini i kvalitetu • Držati staje i životinje čistim • Površine za ležanje životinja treba da budu suve i čiste • Staze ne smeju da budu klizave i treba ih držati što je moguće čistije • Iznositi stajnjak najmanje dva puta u 24 sata 9. 9.dovima i zidovima koja je zaprljana stajnjakom svede na minimum. sistema ventilacije i spoljne temperature. mada ima veoma jak miris koji podseća na pokvarena jaja. gubitak amonijaka smanjuje za 15%. Oštećuje sluzokožu dok dugotrajnim udisanjem izaziva oboljenje pluća. Izračunavanja su pokazala da se smanjivanjem zaprljanih površina za 20% u vezanom sistemu uzgoja. Prašina negativno utiče i na zdravlje farmera i vek korišćenja opreme 9. CO2. Curenje ili prosipanje vode iz sistema za napajanje stoke povećava površinu koja je kontaminirana stajnjakom zato se ono treba kontrolisati i popravljati. Može da bude nosioc živih mikroorganizama često i patogenih. na zdravlje životinja i smanjiće sposobnost produktivnosti životinja. onemogućavajući preuzimanje kiseonika.3. Gubitak amonijaka veoma zavisi od temperature u stajama. teži od vazduha. H2S.1 Ventilacija Obezbeđenje efikasnog sistema izmene vazduha u objektima je jedan od vrlo značajnih zahteva koji se moraju poštovati kod izgradnje objekata u stočarstvu. Sa druge strane visoka vlažnost omogućava preživljava47 9.3.4. slame.4 Mikroklima u stajama Mikroklima unutar staja je rezultat grejanja i emisije različitih gasova koje proizvode životinje. Sa manjih površina će gubici biti manji nego sa većih. parazita i dr. Sumpor-vodonik je vrlo otrovan gas. Previsoka koncentracija sumpor vodonika H2S može biti smrtonosna Amonijak je gas oštrog mirisa koji se oslobađa iz stajnjaka. a nastaje nepotpunim sagorevanjem pri otvorenom plamenu. Ovaj gas je veoma otrovan i vezuje se u plućima za hemoglobin. temperatura vazduha. sumpor vodonik. Prašina u objektima potiče od hrane. sadržaj vlage i koncetracija štetnih gasova u vazduhu.

Nije dozvoljeno uginule životinje odlagati (uklanjati) na divljim smetlištima i mestima za kompostiranje. Vazduh koji je vrlo suv suši sluzokožu disajnjih puteva te uslovljava otežano disanje životinja. Iz tih razloga je veoma važno da se ne zatvaraju ventilacioni otvori već omogućiti izlaz vlage. Mogućnost da životinje provedu nekoliko sati svakoga dana napolju povoljno utiče na njihovo zdravlje. čime se povećava rizik pojava zaraza. Povećana temperatura praćena većom vlažnošću vazduha uslovljava respiratorne teškoće i porast unutrašnje temperature životinja. Životinje sa zaraznim bolestima moraju uvek biti spaljene. bakterije se ubrzano razmnožavaju a visoka vlažnost šteti i konstrukciji zgrade. gl. Inspekcija treba da ispita leševe i da daje uputstva u vezi njihovog neškodljivog uklanjanja. neškodljivo uklanjanje i utvrđivanje uzroka uginuća i prevozna sredstva za transport životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla (Sl.nje većine patogenih mikroorganizama. Preporuke za mikroklimu za sve tipove staja za krave i svinje • Ventilacioni sistemi u stajama treba da garantuju optimalnu vlažnost vazduha tokom zimskog perioda • Tokom letnjeg perioda ventilacioni sistem ne bi smeo da dozvoli prelazak temperature preko 26ºC • Ventilacioni sistem ne bi smeo da dozvoli da koncentracije amonijaka. po pravilu. Visoka vlažnost uzrokuje znojenje životinja. odnosno u roku od 24 časa u ostalim periodima godine. a samo spaljivanje kontroliše veterinarska inspekcija. pa zato dobar ventilacioni sistem mora podrazumevati i grejanje. Goveda se mogu držati na niskim temperaturama. Životinje koje su vezane nemaju dovoljno kretanja. Zato se preporučuje izvoditi stoku na pašu od maja do septembra da bi se poboljšalo njihovo zdravlje. životinje će 48 . ugljen dioksida i organske prašine prelazemaksimalne koncentracije • Koncentracija amonijaka u unutrašnjem vazduhu može se smanjiti: • Iznošenjem đubriva najmanje 2 puta u 24 sata • Minimiziranjem površina pokrivenih stajnjakom • Razdvajanjem urina od stajnjaka već u stajama i odnošenje u skladišta što je pre moguće • Izbegavanjem nepotrebne količine jednostavnih proteina u hrani čime se povećava efikasnost azota i smanjuje gubitak amonijaka. U Srbiji se preporučuje da svaka opština treba da ima stočno groblje (izgradnju insineratora određuje broj stoke) i nadležni tim stručnjaka kao i transportna sredstva za uklanjanje leševa. 9. Tokom zimskog perioda problem je smanjiti vlažnost u stajama. U ovakvim stajama postoji stvarna potreba za efikasnom opremom za ventilaciju. 9.). SFRJ br. Svinje su osetljivije na niske temperature (posebno mlađe kategorije). Tokom letnjeg perioda problem je spustiti temperaturu u stajama. sumpor vodonika. ali se ne preporučuje držanje na temperaturama nižim od 5ºC jer mogu imati zdravstvene probleme. ugljen monoksida. se malo kretati. pre pokopavanja životinja se mora tretirati na odgovarajući način prema propisima o neškodljivom uklanjanju leševa (tretirati dezinfekcionim sredstvom i dr.6 Odlaganje životinjskih leševa Prema regulativi svaki slučaj uginule životinje mora se prijaviti nadležnoj veterinarskoj inspekciji. U manjim gazdinstvima gde životinje nemaju slobodan pristup svim delovima zgrade. Ako nadležne veterinarske službe dozvole farmeru da pokopa uginulu životinju.5 Potreba životinje za kretanjem Svim životinjama je potrebno kretanje. Temperatura u stajama ne bi smela da pređe 26°C. utvrđivanje uzroka uginuća i neškodljivo uklanjanje. odmah ili najkasnije u roku od 12 časova u letnjem periodu. Mesto za pokopavanje životinja mora zadovoljavati sledeće uslove: • Da je 500 m najmanje udaljeno od naseljenog mesta • Da je 250 metara najmanje udaljeno od bunara. 53/89) Član 9: Životinjski leševi i otpaci životinjskog porekla transportuju se do objekta za sabiranje. Ovo je veoma važno za staje u kojima stoka boravi preko cele godine. izvora ili bušotine koji služe za vodosnabdevanje ljudi i stoke • Da je 30 m najmanje udaljeno od izvora ili vodotoka i 10 m najmanje od odvodnog kanala Pravilnik o načinu neškodljivog uklanjanja životinjskih leševa i otpadaka životinjskog porekla i o uslovima koje moraju da ispunjavaju objekti i oprema za sabiranje.

a ovo će umanjiti potrebu za ovakvim proizvodima.7. Preporuke za proizvodnju visoko-kvalitetnih proizvoda od krava i svinja • Držati staje i životinje čistim • Hraniti životinje higijenski ispravnom hranom • Ne koristiti nedozvoljene stimulatore rasta 49 . vitamina i minerala jedan je od najvažnijih uslova za postizanje dobrih reproduktivnih i proizvodnih karakteristika u stočarskoj proizvodnji. Preporučuje se farmerima da životinje osiguraju od više sile ili bilo koje vrste bolesti ili povrede životinja.• Grobna jama treba da bude takve dubine da nakon pokrivanja životinjskog leša debljina zemlje bude najmanje ? m • Dno mesta na kome se leš zakopava mora da bude najmanje 1 m iznad najvišeg nivoa podzemnih voda 9. merenih prisustvom bakterija i somatskih ćelija i procenta proteina i mlečne masti.3% proteina. broj somatskih ćelija ispod 300.000. Uobičajen standard kvaliteta je minimalni sadržaj mlečne masti 3. s obzirom da će oni uticati na druge žive organizme u životnom ciklusu. Cena mleka obično zavisi od nivoa primenjenih higijenskih standarda. Kvalitet životinjskih proizvoda Dobro izbalansiran obrok sa odgovarajućom energetskom vrednošću i količinom proteina.000 i broj bakterija ispod 100. Zemlje EU su u procesu regulisanja upotrebe stimulatora rasta. Mnogi potrošači su svesni rizika i izbegavaju kupovinu hrane proizvedene uz pomoć stimulatora rasta. pošto će ovo smanjiti njihovu ekonomsku štetu. Dobro izbalansiran obrok treba da bude prilagođen potrebama svih vrsta i kategorija domaćih životinja u skladu sa savetima stručnjaka. Treba izbegavati biostimulativne prehrambene materijale.8 % u proseku a mleko najboljeg kvaliteta treba da sadrži minimum 3. Hranite životinje higijenski ispravnom hranom.

Na karakteristike stajnjaka utiču mnogi faktori. višak upotrebljene vode i zemlju. prevreli stajnjak predstavlja đubrivo koje obogaćuje zemljište organskim materijama. najjeftinije i najkvalitetnije đubrivo kojim se održava i popravlja kvalitet i struktura zemljišta. vode za piće i drugih vodnih resursa. odnosno TEČNI stajnjak. a takođe smanjuje rizik od zagađivanja bunara. po50 Slika 10. što bi uticalo na smanjenje gubitaka hranljivih materija. kao nusproizvod se javlja ČVRSTI. i smatra se da je kao takav najbolje. Zatim. dlake itd.2.1 Vrste stajskog đubriva Stajsko đubrivo nije standardizovani proizvod i razlikuje se od farme do farme.2 Sistemi za rukovanje stajskim đubrivom Dobre sisteme za rukovanje stajnjakom karakterišu mere za povećanje efikasnosti upotrebe nutrijenata.Upotreba i rukovanje stajnjakom i organskim otpadom 10. Šematski prikaz rukovanja stajnjakom od staje do useva uključujući i ekonomsku računicu poljoprivrednika 10. kategoriju i vrstu domaćih životinja i metod rukovanja. U zavisnosti od načina držanja domaćih životinja tj. u zavisnosti od strukture obroka kojim se domaće životinje hrane. dužine skladištenja. ostataka hrane. uključujući obrok. oko jedne trećine azota potrebnog biljkama (potreba useva za nutrijentima) može se zameniti stajskim đubrivom.1 Uvod-proizvodnja i rukovanje stajnjakom Stajnjak je osnovni nusproizvod stočarske proizvodnje. tako da njegov konačan sastav kada je pripremljen za primenu. Međutim ako se stajnjak ne zaorava na njivi već se samo skladišti na površini zemlje. takođe smanjuju izdatke za mineralna đubriva. načina pakovanja. mokraće. ostatke hrane. mokraće i prostirke dok se TEČNI stajnjak sastoji od fecesa. Stajnjak kao nusproizvod stočarske proizvodnje ima karakteristike koje su pod uticajem mnogih faktora. Prema tome. upotrebljene prostirke i dr.1. količine vode u njemu. Prevreli stajnjak prestavlja heterogenu masu. Stajnjak takođe može da uključi prostirku. 10. veoma varira. STAJNJAK staje faktor zagađivanja spoljne sredine i podzemnih voda o čemu se danas posebno mora voditi računa kako zbog sve veće zagađenosti životne sredine koja ugrožava čoveka i životinje. da li se one drži na prostirci ili ne. Dobri sistemi za rukovanje stajnjakom. sistem za rukovanje doprinosi boljim sanitarnim i higijenskim uslovima za životinje i osoblje. tako i zbog eventualnih sankcija koje bi proizvodnju opteretile dodatnim troškovima. kao npr. 10. skladištenja i tretmana.: • vrsta životinja • način čuvanja životinja • vrsta i količina hrane i način ishrane • nivo proizvodnje . ČVRSTI stajnjak prestavlja mešavinu fecesa (izmeta).

Stajsko đubrivo je meša vina fecesa i mokraće. Slika 10.2.2. tečno stajsko đubrivo i osoka kao i prikay skladištenja različitih tipova stajnjaka. 51 .3. Šemarski prikaz raspodele komponenti – vode. fecesa.Slika 10. stajsko đubrivo. vrste hraniva i načina ishrane kao i kapaciteta za uzgoj životinja. što je prikazano na slici 10. Glavne komponente stajskog đubriva • tehnologija koja se koristi pri rukovanju stajskim đubrivom • znanje i iskustvo u upravljanju. urina i prostirke u 3 vrste stajskog đubriva. Količina proizvedenog fecesa i urina zavisi od vrste životinja. Prostirka se. kao komponenta sastoji od iskorišćenog materijala prostirke i ostataka nepojedene hrane (rastura sa hranilica). prostirke i vode. čvrsto.

spoljnih staza za rukovanje stajnjakom.3 2. U svakoj vrsti stajskog đubriva. Proizvodnja stajnjaka ostalih kategorija goveda može se izračunati na isti način ili proporcionalno u odnosu na težinu krave u pojedinoj kategoriji. a sakuplja se sa platoa za okupljanje stoke pre muže. Tečni stajnjak ima određenu vrednost kao đubrivo s’ obzirom na sadržaj važnih hranljivih materija N (azot).0 32.2. suve materije tada dnevna količina proizvedenog čvrstog stajnjaka iznosi (20/2 +4. preporučuje se dodavanje vode. skladištenja i tretmana.5 7.) Čvrsti stajnjak bogat slamom može se slagati na gomilu visine do 3 m. urinom. ostacima hrane i dr. urinom. stajsko đubrivo će se razlikovati od farme do farme. Tokom perioda lagerovanja stajnjaka na betonskim skladištima pod uticajem atmosferskih padavina dolazi do ceđenja vode bogate nutrijentima i ta voda se naziva OSOKA.2 kg čvrstog stajnjaka dnevno. 10. obično slame. paprat i strugotine drveta. deterdžentima i drugim hemijskim supstancama. jer potiču od različitih vrsta stoke. Junad 12-24 mes. Ukoliko je procenat suve materije u tečnom stajnjaku blizu 10%. imajući u vidu da se različiti tipovi stajnjaka tretiraju na različite načine i da imaju različit sadržaj nutrijenata. K (kalijum).9 1.2 Vrste otpadnih voda sa farmi Otpadna voda sa farmi je zajedničko ime za vodu koja izlazi sa farmi zagađena fecesom. tečni stajnjak i osoka koja nastaje ceđenjem iz čvrstog stajnjaka. na podu prostorija u kojima borave domaće životinje (u brdsko-planinskim reonima se takođe upotrebljava lišće. Tečni stajnjak otiče pod dejstvom gravitacije a može se transportovati i pumpama do skladišta Procenat suve materiju se kreće između 1 i 10% u zavisnosti od količine upotrebljene tehničke vode.Kao što je već pomenuto.8) · 4. kako bi se olakšao rad pumpi. ostacima hrane.7 3.0 Kategorija svinja Krmača sa prasadima Odlučena prasad 7–15 kg Prasad 15–25 kg Tovne svinje 25–65 kg Tovne svinje 65–105 kg Nerastovi Ukupna dnevna proizvodnja tečnog stajnjaka (kg) 10. mlekom. VSJ/Tovna junad Muzne krave Ukupna dnevna proizvodnja tečnog stajnjaka (kg) 7.5 5. P (fosfor). sa upotrebljenom tehničkom vodom za pranje. Tečni stajnjak – Tečni stajnjak je mešavina fecesa i urina (mokraća). prljava voda i otpadna voda iz silaže. ono je podeljeno u 2 ili 3 grupe: čvrsi stajnjak. . sastoji se od fecesa i mokraće pomešanih sa velikim količinama prostirke. postoji više različitih podvrsta.1 Jedan kubni metar sadrži približno 1000 kg tečnog stajnjaka. Prljava voda – Prljava voda je zagađena fecesom. 52 Proizvodnja tečnog stajnjaka u toku 24 časa za pojedine kategorije goveda i svinja data je u nastavku: Kategorija goveda Telad Junad 6-12 mes. Čvrsti stajnjak – Stajnjak dobijen od životinja koje se drže u zatvorenim prostorijama. koje proizvode domaće životinje. od pranja pomoćnih prostorija i prostorija za mužu.8 · 4= 59. to je 14.0 13.0 53. Količina čvrstog stajnjaka izračunava se na osnovu formule: KOLIČINA STAJNJAKA (kg) = Suva ma terija hrane (kg)/2 + suva materija prostirke (kg) · 4 PRIMER: Ako krava prosečno dnevno pojede oko 20 kg suve materije hrane a 5 kg prostirke ima 4.0 26.8 kg. staza za životinje. Najštetniji tipovi otpadne vode su tzv. Radi lakšeg opisa mogućnosti korišćenja stajskog đubriva.

3 Rizici od zagađenja pri rukovanju sa stajskim đubrivom i otpadnom vodom 10. platoa za okupljanje stoke pre muže i drugih betoniranih površina koje štede vodu. Preporuke za minimiziranje količine prljave vode koja se stvara na farmama Osnovna pravila su: • Koncentrisati površine koje se zagađuju stajnjakom što je moguće više. 10. međutim. Fosfor.4. ZaSlika 10. Fekalne vode sakupljaju se u odvojene septičke jame ili se ispuštaju u kanalizaciju. ali ima vrlo nisku vrednost kao đubrivo. može biti ve. Primenjeni stajnjak će se akumulirati u zemljištu gde će doći do transformacije nitrata u nitratni azot.5. oma s ozbiljno obzirom da količina prljave vode može biti veoma velika. Ocedne vode iz silaže se javljaju kada je sadržaj suve materije (SM) u kukuruznoj stabljici ispod 28%. papkara. Nitratni azot je pokretljiv u zemljištu i kao takav lako dospeva do podzemnih voda i na taj način ih zagađuje. skladištima i tokom njegove primene.1 Stajnjak Najopasniji izvori zagađenja na stočnim farmama su skladišta stajnjaka. Rizici od zagađenja stajnjakom mogu se umanjiti ukoliko farmeri primenjuju dobru praksu tokom rukovanja stajnjakom u stajama.3 Otpadne vode od silaže Ocedne vode iz silaže sadrže organske materije i predstavljaju rizik za zagađenje vodnih tela Važno je sakupljati svu otpadnu vodu iz silaže i ne dozvoljavati oticanje van prijemnih skladišta za silažne efluente. spremišta za đubrivo i nakon primene stajnjaka na njivama. Šematski prikaz gubitka nutrijenata usled rukovanja stajnjakom dat je na slici 10.3. fosfora i kalijuma i imaju visok nivo organskih materija. organske materije i amonijačni azot su obično vezani u površinskom sloju zemljišta i sa česticama zemlje lako dospevaju u površinske vodotokove. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara.2 Prljava voda Prljava voda sadrži nutrijente i organske materije. • Ograničiti spoljnu pristupnu površinu za životinje. Sledeći paragrafi će dati primere ovakve dobre prakse. 10. 10. Svi silosi moraju imati drenažni sistem za sakupljanje oceda (efluenata) iz silaže. glasnik RS br. živine i kunića (Sl. 81/06) Član 10 – Otpadne vode koje nastaju tokom proizvodnog procesa ili pranja objekta i opreme moraju se sakupljati u vodonepropusne ispuste i moraju da se prečišćavaju pre ispuštanja u prirodne recipijente. • Odvoditi atmosferske vode sa farme i krovova koje nisu zagađene stajnjakom putem drenažnih sistema koji nisu u kontaktu sa stajnjakom.Otpadne vode iz silaže – Otpadna voda koja potiče od ceđenja ili drenaže silaže (npr. • Primenjivati metode pranja prostorija za mužu. Ocedi iz stajnjaka sadrže visoku koncentraciju nutrijenata posebno azota. travne i kukuruzne silaže (cele biljke i visoko vlažnog zrna). Preporučuje se da se svi sakupljeni efluenti odvode cevima do jame za osoku i skladište zajedno sa osokom. Najbolja tehnika za pripremanje silaže je kada trava prethodno provene do sadržaja SM od 35% . kao što je primena opreme za pranje pod jakim pritiskom i izgradnja podova i zidova koji su laki za čišćenje.3.kod sistema za rukovanje stajnjakom i osokom u proizvodnji mleka. Zato se prljava voda mora sakupljati i prema mogućnostima primenjivati na useve u toku vegetacije. Gubici azota iz staja u polje i ostatak azota raspoloživ za useve gađenje.3. • Izbegavati preteranu upotrebu vode za pranje opreme i prostorija za mužu i redovno kontrolisati ispravnost pojilica na farmi. Azot isparava uglavnom u obliku amonijaka iz staja. 53 .

Nepropisno odlaganje stajnjaka uzrokuje gubitke azota do 30%.5. Gubici amonijaka veoma zavise od temperature u staji.4 Sadržaj i gubici nutrijenata pri rukovanju sa stajskim đubrivom i urinom Gubici azota i delimično fosfora se javljaju u svim koracima u lancu rukovanja stajnjakom i osokom. otporan na dejstvo urina i dezinfekcionih sredstava i da ima toplotnu izolaciju na mestima za ležanje. Upotreba prostirki od slame. 10. 10. od površine staje pokrivene stajnjakom i sadržaja prostih proteina u stočnoj hrani. Proračun pokazuje da smanjenje zagađenih površina u slučaju slobodnog sistema čuvanja za 20%. Pod u stajama ne sme da bude klizav. živine i kunića (Sl.5 Rukovanje stajskim đubrivom u stajama i izđubravanje Isparavanje amonijaka započinje odmah nakon ekskrecije fecesa i mokraće . 1 tona stajnjaka ekvivalentna je 4–6 kg azota. papkara. koncentracija gasova i prašine u vazduhu. intenzitet buke i higijena u prostorijama i prostorima u kojima borave životinje mora da bude u granicama koje nisu štetne za životinje. U stajama sa sistemima za rukovanje osokom.2 Površine staje pokrivene stajnjakom Isparavanja amonijaka zavisi od veličine površina pokrivenih stajnjakom i osokom koje su izložene okolnom vazduhu. temperatura i vlažnost vazduha. Nagib na stazama ne sme biti veći od 0. Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara.6 Gubici azota iz staja u polje i ostatak azota raspoloživ za useve kod sistema za rukovanje stajnjakom i osokom u proizvodnji tovnih svinja 10. Podaci o gubicima i iskorišćenosti azota u Srbiji nisu raspoloživi. RS br. Slike 10.Preporuke za izbegavanje problema sa otpanom vodom iz silaže Osnovne aktivnosti su: • Stavljati u silažu prethodno provenulu travu i stabljike kukuruza • Važno je ocednu vodu (efluent) sakupljati na pravilan i bezbedan način • Sakupljenu ocednu vodu iz silaže odvoditi do skladišta. 54 .1 Unutrašnji objekti Konstrukcije staja i unutrašnji tehnički objekti moraju da obezbede odgovarajuće mikroklimatske uslove u stajama. 10. gl. slama se mora koristiti proređeno i mora biti usitnjena. smanjuje gubitke amonijaka za 15%. Gubici amonijaka iz staja zavise od faktora kao što su intervali izđubravanja. Mala površina će dati manje gubitke nego velika. kruženje vazduha. strugotine kao i „madraca“ doprinosi stvaranju suvih i čistih prostorija. Član 18 – Osvetljenje. od staje do skladišta i dalje do konačne primene na useve.5–%. Slika 10. 10.3 Uklanjanje osoke i temperatura u staji Gubici amonijaka uglavnom potiču iz urina (osoke). Gubici azota usled provetravanja staja se obično procenjuju na oko 10% od ukupnog sadržaja u stajnjaku. Ilustracije radi. Podovi su jednostavniji za čišćenje ako su nagnuti.5 i 10.6 pokazuju tipične vrednosti gubitaka dobijene istraživanjima u Švedskoj i količinu azota u goveđem i svinjskom stajnjaku dostupnu usevima.5. mora biti vodootporan. 81/06) Član 4 – Farma mora da bude izgrađena tako da omogući odgovarajuće mikroklimatske i zoohigijenske uslove zavisno od vrste životinja. separacija urina.5. Zato je važno da se što brže urin (osoka) ukloni iz staje jer će biti manje isparavanje amonijaka a samim tim će biti poboljšana mikroklima u staji.

Za farme sa stadom većim od 20-30 krava za 55 . U ovim kalkulacijama pretpostavlja se da jedna tona osoke i tečnog stajnjaka zauzima zapreminu od m3.90 0.85 0. ali biljke koriste nutrijente iz stajnjaka samo tokom sezone rasta.8 2. Ukupni skladišni kapacitet na farmi zavisi od količine proizvedenog stajnjaka i količine sakupljene prljave vode. Količina stajnjaka proizvedena u stajama zavisi od broja i vrste životinja. Iz ovih razloga neophodno je odrediti minimalan period skladištenja stajnjaka. Količina otpadne vode iz silaže zavisi od tipa silaže koji se koristi. Smanjenje gubitaka nutrijenata će takođe omogućiti farmerima da smanje troškove kupovine mineralnih đubriva zamenjujući ih stajnjakom. Ovo poglavlje se bavi detaljnim preporukama za skladišta stajnjaka. kao i za različite vrste uzgoja životinja. Količina čvrstog stajnjaka po 1m2 površine skladišta u zavisnosti od visine gomile Visina Specifična Količina stajnjaka gomile. procesu rasta ili tokom bremenitosti izluči se u vidu fecesa i urina. U Srbiji sezona porasta ratarskih kultura traje od marta/aprila do oktobra/novembra. Tabela 10.92 Određivanje lokacije za skladište stajnjaka i osoke – Opšte preporuke za planiranje celokupne površine farme prikazane su u Poglavlju 7 „Poljoprivredno planiranje“.88 0.5 0. farme moraju imati dovoljno skladišnih kapaciteta koji omogućuju da se sav stajnjak koristi u sezoni porasta useva.6 Skladištenje stajskog đubriva Skladišni kapacitet – Stajsko đubrivo se proizvodi tokom cele godine. korišćene tehnologije pri rukovanju stajnjakom.10. težina po 1m2 t/m2 m stajnjaka t/m3 1. Prljave vode se uglavnom mešaju sa stajnjakom i ovo se mora uzeti u obzir prilikom kalkulacije skladišnog kapaciteta za stajnjak (kada je reč o vodi za pranje uređaja za mužu moraju se koristiti biorazgradivi deterdženti). načina čuvanja životinja.32 1. Izđubravanje stajnjaka iz staja i odlaganje u skladišta vrši se dva puta dnevno i to je naporan. Dužina preporučenog skladišnog period trebalo bi da se uzme u obzir prilikom kalkulacije skladišnih kapaciteta za stajnjak.2.3 0. kapaciteta proizvodnje i periodu ispaše. Podaci o stajnjaku koji proizvode različite grupe životinja u zavisnosti od sistema čuvanja dati su u poglavlju 9 – „Stočarstvo“.5 2. Količina prljave vode zavisi od količine vode upotrebljene za pranje prostorija za mužu i okupljanje stoke. Skladišni kapacitet mora da se izračunava posebno za svaki tip stajskog đubriva. vidi tabelu 10. Skladištenje čvrstog i tečnog stajnjaka u šestomesečnom periodu je sasvim zadovoljavajuće a preporuka je da farmeri mogu da grade i veće skladišne kapacitete na farmi da bi obezbedili maksimalnu fleksibilnost prilikom izrade plana za primenu stajnjaka.0 1.0 2. Čvrsti stajnjak pomešan sa velikim količinama materijala za prostirku ima manju gustinu što treba uzeti u obzir pri pretvaranju tona u m3.2. Rizici od zagađenja su vrlo visoki tokom sezone mirovanja kada je tlo zamrznuto i nepogodno za primenu stajnjaka.5. Postoji očigledna zavisnost između sadržaja prostih proteina u obroku i sadržaja azota u fecesu i urinu. Preporuke za sve tipove staja za goveda i svinje • Održavati staje i životinje čistim • Minimizirati površine pokrivene stajnjakom • Vršiti izđubrivanje najmanje dva puta u toku 24 sata • Pokušati razdvojiti osoku već u staji i ukloniti stajnjak u skladište što je pre moguće • Održavati staze što čistijim • Dobro izbalansirana količina proteina (udeo prostih proteina) u obroku će povećati efikasnost usvajanja azota od strane životinja i time smanjiti gubitke amonijak 10.85 1. prljav posao koji zahteva dosta vremena. prljavu vodu i otpadnu vodu iz silaže. zagađenih otpadnih voda i perioda skladištenja. Ovo pravilo podrazumeva da farmeri moraju da izgrade dovoljne skladišne kapacitete za stajnjak i osoku.4 Sadržaj prostih proteina u stočnoj hrani Količina azota koju grla ne iskoriste pri proizvodnji mleka i mesa. Da bi se izbegli ovi rizici. Smanjenje prekomernog unošenja proteina bez smanjenja proizvodnje smanjiće gubitke amonijaka kao i troškove ishrane.

Ploče se obično prave od armiranog betona i moraju biti vodonepropusne kako bi se izbeglo curenje u podzemne vode.1 Skladište za čvrsti stajnjak i osoku U stajama sa sistemom rukovanja čvrstim stajnjakom moraju se sakupljati stajnjak i osoka u različitim skladištima. Ploča. nasuprot pravcu glavnih vetrova i mora da bude udaljen najmanje 50 metara od objekta za životinje. Preporuke • Skladišta stajnjaka bi trebalo da se nalaze u blizini staja tako stajnjak može biti odnet direktno do skladišta. • Skladište stajnjaka bi trebalo postaviti u nižem delu dvorišta farme kako bi se smanjila opasnost od oticanja zagađene vode. curenje iz jama i zagađivanje podzemnih voda nije dozvoljeno. Povećanje skladišnog kapaciteta za stare staje uvek povlači mnoga pitanja. Podloga skladišta mora da podnese teške mašine (npr.7 u nastavku. mužu. gl. Manji rezervoari od 1.RS br 81/06) Član 11. • Saobraćajne staze za utovar i transport za raspršivače stajnjaka moraju biti visokog kvaliteta i praktične za upotrebu • Staze za transport hrane. traktor) bez pucanja. odnosno izgrađen tako da se spreči zagađivanje okoline i širenje uzročnika zaraznih bolesti životinja i ljudi. U jami za osoku može biti smešten rezervoar. Obično se duž otvorenog bočnog zida pravi rešetkom pokriven sabirni kanal. povezanog sa prostorijama za mužu. Skladišta stajnjaka bi trebalo da se nalaze u blizini staja tako da uređaji za čišćenje mogu da odnesu stajnjak direktno do skladišta. 10. Bočni zidovi takođe moraju biti dovoljno jaki. skladište stajnjaka bi u koliko je moguće trebalo postaviti na preovlađujućem pravcu vetra. Atmosferske padavine zajedno sa ocedom iz uskladištenog stajnjaka sakupljaju se u prijemne jame (osočare) pored skladišta i time se sprečava zagađenje podzemnih voda. lakše je locirati skladište na za to optimalno mesto. mužu preporučuje mehanička oprema za čišćenje.5 do 2 m u prečniku često su potpuno ukopani u zemlju. • Da bi se izbegli problemi sa širenjem neprijatnih mirisa. – Prostor za odlaganje i zbrinjavanje stajskog đubriva iz objekta mora biti smešten. osoku. Jame se najčešće izrađuju od betona kao jednodelne. što otežava nalaženje optimalne lokacije. Da bi . živine i kunića (Sl. od farme u pravcu duvanja vetra. U obzir treba uzeti i nivo podzemnih voda kada se bude određivalo koliko duboko se jama može ukopati. treba razmotriti i opasnost od mogućeg zagađenja bunara pijaće vode. Otvor za izuzimanje stajnjaka mora biti dovoljno velik i postavljen tako da pražnjenje bude lako. oced sa skladišta za čvrsti stajnjak sakupljaju se u jami za osoku. mleka i stajnjaka ne smeju da se ukrštaju • Skladišta za stajska đubriva ne bi trebalo da ometaju širenje staja • Novo planirano skladište stajnjaka mora biti praktično za upotrebu i u sledećoj fazi širenja farme Slika 10. Jama za osoku – Osoka iz staja zajedno sa vodom za čišćenje prostorija za mleko. Zidovi će omogućiti nagomilavanje stajnjaka da bi se povećala skladišna zapremina i sprečilo površinsko oticanje nutrijenata. Stajnjak se čuva na betonskim podlogama za stajnjak a osoka se sakuplja zajedno sa prljavom vodom i čuva u jami za 56 Podloga za stajnjak se sastoji od betonske ploče i bočnih betonskih zidova postavljanih sa tri strane oko nje. bez dodatne manipulacije ili transporta. Naravno. Opšti primer dobre prostorne organizacije i lociranja skladišta za ovakve sisteme prikazan je na slici 10. Visok sadržaj amonijačnog N u osoci će osloboditi velike količine amonijaka u vazduh.6.Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. te stoga mora biti armirana. • Pri određivanju položaja skladišta za stajnjak. takođe mora da bude pod nagibom 1% ka otvoru kako bi oced (osoka) nesmetano oticao prema sabirnom kanalu. dok se veći ukopavaju do pola. papkara.7 Izgled staje u kojoj se stajnjak tretira u čvrstom stanju uključuje jedan rezervoar za osoku i plato za odlaganje čvrstog stajnjaka Kada je u pitanju izgradnja novih staja.

Tipičan izgled staje u kojoj se stajnjak tretira kao osoka. Za mešanje i pumpanje. emisije amonijaka su posebno visoke tokom perioda punjenja i mešanja tečnog stajnjaka pri pražnjenju skladišta. Skladišni kapacitet mora biti prilagođen vrsti i broju životinja. tank treba puniti odozdo. urin i sva prljava voda.9). tečni stajnjak se mora mešati do homogenog stanja. Ovakva konstrukcija će raditi kao hidro-brava i sprečiće ulazak otrovnih gasova u staje. otpornim na sunčevu svetlost. mikseri sa jačom snagom motora 10–20 kW. • Novo planirano skladište mora biti praktično za upotrebu čak i u slučaju povećanja proizvodnih kapaciteta • Saobraćajne staze za prolaz mehanizacije za utovar i transport stajnjaka moraju biti visokog kvaliteta i logistički praktične za upotrebu • Ukoliko je moguće skladište stajnjaka bi trebalo postaviti na preovlađujućem pravcu vetra. Punjenje i pražnjenje skladišta • Sva skladišta stajnjaka moraju biti racionalna i jednostavna za punjenje.6. Slika 10. Prijemni rezervoar se koristi kao sabirnik i homogenizator proizvedenog stajnjaka pre nego što se prepumpa u glavni rezervoar. od farme u pravcu duvanja vetra. Amonijak je isparljiv tokom čitavog perioda skladištenja. Međutim.8. Skladišta za stajnjak prave se tako da je garantovan radni vek od najmanje 20 godina. Takve farme koriste pumpe čiji pogon obezbeđuju traktori i moraju da izgrade crpni rezervoar sa kapacitetom akumulacije većim od nedelju dana. kapacitetu proizvodnje i propisanom periodu skladištenja. Određivanje lokacije skladišta za stajsko đubrivo • Skladišta stajskog đubriva ne treba da ograničavaju širenje staja. Na farmama sa više od 50 krava i odgovarajućim većim količinama osoke javlja se potreba za opremom za mešanje i pumpanje veće snage. Mere za smanjenje emisije amonijaka • Tankovi treba da budu pokriveni • Punjenje rezer voara treba vršiti odozdo • Sadržaj u rezer voarima treba mešati samo neposredno pred pražnjenje 10. • Plato za čvrsti stajnjak mora imati sabirni sistem kako bi se sprečilo oticanje sa platoa u podzemne i površinske vode.se smanjili gubici preporučuje se pokrivanje rezervoara poklopcima ili plastičnim pločama za teške uslove rada. 57 . Da bi se smanjile emisije amonijaka pri punjenju glavnog skladišta. Za male farme. Primer dobrog prostornog rasporeda i pozicioniranja skladišta za tečni stajnjak je prikazan na slici 10.8. Ne treba zaboraviti da je pri proračunu kapaciteta potrebno uzeti u obzir padavine i vodu za čišćenje . U ovom slučaju crpni rezervoar se koristi za sakupljanje stajnjaka iznetog iz staje a zatim se tečni stajnjak prepumpava u glavni rezervoar za skladištenje. zapremina prijemnog rezervoara mora da obezbedi akumulaciju tečnog stajnjaka proizvedenog u periodu od najmanje dva dana.2 Skladište za tečni stajnjak Skladište za sisteme za rukovanje tečnim stajnjakom je tank (rezervoar) za tečni stajnjak u kome se sakupljaju stajnjak. U slučaju većih skladišta moraju se koristiti snažnije mešalice. Tankovi (rezervoari) za tečni stajnjak mogu biti izgrađeni od različitih materijala. Jedan funkcionalan skladišni sistem za tečni stajnjak se sastoji od dva rezervoara. npr. Cev koja ulazi u crpni rezervoar bi trebalo da završava iznad nivoa tečnog stajnjaka (vidi sliku 10. kao što su beton. dovoljan pogon je jedna pumpa na struju. • Staze za transport stajnjaka. hrane i mleka ne bi trebalo da se ukrštaju Konstrukcija skladišta za stajsko đubrivo • Radovi na izgradnji moraju da budu u skladu sa zakonodavstvom u Srbiji • Skladišta moraju biti konstruisana tako da je curenje iz njih eliminisano • Platoi za čvrsti stajnjak moraju da izdrže operacije pražnjenja pomoću teške mehanizacije bez oštećenja. Da bi se obezbedili sigurni rezultati pri iznošenju. Međutim. jednog velikog za skladište i drugog mnogo manjeg koji obezbeđuje rad pumpe (prijemni rezervoar). nekoliko osnovnih principa mora biti uzeto u obzir pri izgradnji. čelik i plastika. Preporuke Skladišni kapacitet • Minimalni skladišni kapacitet u Srbiji je 6 meseci za goveđi i svinjski stajnjak.

Proizvod koji ostaje u digestorima nakon ispuštanja gasa. Isparavanja amonoijaka se mogu u određenoj meri smanjiti ako se skladište stajnjaka prekrije ceradom. Međutim. Osnovni sastojak biogasa je zapaljivi gas metan (50–70% od ukupne zapremine). koji se zovu digestori (Continuously Stirred Tank Digester). ali to je skup postupak namenjen samo industrijskim pogonima za biogas pa zbog toga nije prikladan za proizvodne pogone na farmama. ostaci previranja. Pogoni za biogas koriste energiju sadržanu u stajnjaku i organskom otpadu iz domaćinstava i biomase. su izvanredno đubrivo koje sadrži hranljivu organsku materiju koja je u najvećoj meri slična svinjskom tečnom stajnjaku. Ovo je obično rezervoar izgrađen od betona u kojem je napravljen otvor prema objektu za stoku.6. otvor za kontrolisanje i pražnjenje ostataka. Najjednostavniji pogon za biogas se sastoji samo od digestora napravljenog u zemlji i u koji se direktno upumpava stajnjak. kada se govori o izgradnji novih objekata za držanje domaćih životinja postoji mogućnost da se izgrade sistemi za rukovanje stajnjakom koji smanjuju intenzitet neprijatnih mirisa. odnosno. a u preostalom delu su u malim količinama zastupljeni vodonik. Male farme sa jednostavnim digestorima „ručne izrade“ mogu da proizvedu dovoljno gasa za grejanje i kuvanje u toku cele godine. Redukovanje neprijatnih mirisa iz postojećih objekata i skladišta za stajnjak bila bi skupa investicija. Međutim. a višak prodati distributivnim mrežama. Iz sigurnosnih razloga za ljude i životinje. Pritom bi trebalo voditi računa da se objekti postave u pravcu duvanja vetrova i da se postave na dovoljnoj udaljenosti u odnosu na selo i stambene objekte kako bi broj prigovora na neprijatne mirise bio što manji. ručna . Tečni ostatak je lak za rukovanje i ima daleko slabiji miris nego tradicionalno đubrivo. Proizvedena količina bi bila daleko veća od one potrebne za kuvanje i grejanje na farmama. koja u velikoj meri smanjuje gubitke amonijaka. zatim neprijatan miris sa lokacija na kojima se odlaže stajnjak. azot. 10. skladišta za goveđi stajnjak nema potrebe pokrivati imajući u vidu da će sam stajnjak formirati koru. odnosno osoci. polu-čvrstog stajnjaka i stajnjaka sa dubokom prostirkom na njivama Skladištenje stajnjaka direktno na zemljištu povlači sa sobom opasnost od zagađenja. Biogas se direktno može koristiiti za grejanje kuća ili za kuvanje. Većina prigovora odnosi se na vazduh koji dolazi iz staja preko ventilacije. količine dodate vode i samog procesa stvaranja biogasa. U stajnjaku se stalno odvijaju različiti hemijsko-biološki procesi pri kojima dolazi do oslobađanja amonijaka i širenja neprijatnog mirisa. kiseonik i vodonik-sulfat. Biogas se takođe može koristiti kao gorivo za automobile. Veliki pogoni bi mogli da proizvode biogas tokom cele godine.Pokrivanje površine rezervoara tokom skladištenja će dodatno smanjiti gubitak amonijaka. kao i sa njiva na kojima stajnjak još nije zaoran. ali biogas onda treba da se iskoristi ili spaljuje u specijalnim uređajima.7 Tretman stajskog đubriva Ljudi koji žive u seoskim područjima obično se žale na neprijatne mirise. Sadržaj hranljivih sastojaka varira zavisno od materijala kojim je punjen digestor.8 m. Zbog toga bi bilo interesantno investirati u električne generatore koje bi pokretao gas i na taj način proizvoditi električnu energiju za sopstvene potrebe. Ako se digestor napuni samo stajnjakom i ako je tempertura u toku postupka do 0ºC proizvodnja gasa neće prelaziti 1 m3 po m3 zapremine digestora u jednom danu. Proizvodnja biogasa je najveća tokom leta. Biogas – Jedna od metoda koja smanjenje negativne uticaje stajnjaka je njegovo korišćenje za biogas. Svi hranjivi sastojci i tragovi elemenata koji su se nalazili u materijalu kojim je napunjen digestor ostaju u njemu u ostacima kao đubrivo. što znači da organske materije sagorevaju u uskim rezervoarima bez 58 prisustva kiseonika. 10. kako površinskih tako i podzemnih voda. PVC folijom ili slojem slame (debljine 30 do 40 cm). nepokrivena skladišta u nivou podloge moraju imati ogradu visine do 1.4 Skladištenje čvrstog. Proizvodnja biogasa se odvija u procesu anaerobne razgradnje. Međutim ako se digestor napuni lako razgradivim supstratima koji su bogati energentima može se proizvoditi 2-3 puta više gasa. Izgradnja krova ili pokrivanje skladišta plastičnom pločom koja je laka za rukovanje i ima veliku izdržljivost je prilično skupa. zatim ugljen-dioksid (25–40%).

Takvi pogoni imaju poseban rezervoar za mešanje u kojima se priprema mešavina za digestor.2 Gubici amonijaka Gubici amonijaka umnogome zavise od temperature zemljišta i vazduha kao i od vlažnosti zemljišta i vetra.8 Strategija za primenu stajnjaka i osoke 10. Zbog toga svi veliki pogoni moraju imati gorionik koji će spaljivati višak biogasa. Pogoni za biogas proizvode tokom cele godine pa bi ga trebalo sakupljati i koristiti ili spaliti. Da bi se nutrijenti iz stajnjaka optimalno iskoristili. Proizvodnja komposta je biološki proces koji omogućava reciklažu organske materije prisutne u većini otpada S vremenom se biorazgradiva organska materija napada raznim vrstama mikroorganizama koji proizvode biološki stabilnu materiju: kompost. što dovodi do brže razgradnje organskog otpada. ali su mnogo skuplji i treba im više vremena za funkcionisanje.oprema za mešanje i otvor za ispuštanje gasa.8. Ostaci se ispumpavaju u skladišni rezervoar koji bi trebalo da omogući njihovo skladištenje i van poljoprivredne proizvodne sezone. Kompost je ekvivalent humusu koji se može pronaći u šumskom zemljištu. • Veći pogoni imaju veću efikasnost. zbijenost zemljišta i štetu nanetu usevima. Drugi način za tretiranje stajnjaka je da se koristi kao osnovni materijal za proces proizvodnje komposta. Biogas se ne sme puštati u atmosferu zato što je metan jedan od najagresivnijih gasova sa efektima staklene bašte. gl.8. kad i kako i u kojoj količini upotrebiti stajnjak. efikasni i pouzdani. a sam digestor trebalo bi da ima stalno uključenu opremu za mešanje koja povezuje (homogenizuje) supstrate u toku procesa. • Digestor napunjen samo stajnjakom ima manju proizvodnju gasa nego kada je napunjen lako rastvorljivim supstratima koji su bogati energijom. da imaju dobru kontrolu procesa rada i da se njima lako rukuje. Sam digestor je veliki zatvoreni rezervoar u koji se supstrati i ostaci upumpavaju odnosno ispumpavaju. a posebno u toku leta. Prednosti ovakve tehnologije: • smanjenje neugodnih mirisa • proizvodnja visoko kvalitetnog komposta • povećanje produktivnosti 10. Da bi se postigla visoka efikasnost u proizvodnji gasa. papkara. pojavi će se višak gasa pa treba razmotriti ekonomsku isplativost nabavke generatora za proizvodnju električne energije i njenu prodaju. Upotrebom čistog kiseonika proces se pojačava. Zbog toga višak biogasa treba spaliti pre nego izađe iz pogona za proizvodnju. Preporuke • Na malim farmama jednostavan digestor može da obezbedi biogas za kuvanje i dodatno grejanje. sadržaju nutrijenata u stajnjaku i osoci i karakeristikama njihovih uređaja za njegovu aplikaciju. Slika 10. • Kod digestora koji proizvode biogas tokom cele godine. poljoprivrednik treba da primeni strategiju primene stajnjaka koja uzima u obzir uslove za njegovu farmu i područje u kojem se farma nalazi. Najveći gubici se javljaju polovinom leta kada je temperatura najviša i stoga 59 . 10. Preduslov za efikasnost je i stalna temperatura u digestoru (oko 30ºC).1 Strategija upotrebe stajnjaka Pravinik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara. Strategija upotrebe stajnjaka uključuje gde. Pogoni za biogas na farmama sa više o 30 do 40 muznih krava treba da budu na visokom tehnološkom nivou. Ovakva vrsta proizvodnje biogasa nema veliku efikasnost i dovoljna je za farmu sa nekoliko životinja. RS br 81/06) Član 10 Odvod otpadne vode iz stava 2. Poljoprivrednik takođe mora da bude upoznat sa mogućnostima za smanjenje gubitaka nutrijenata. živine i kunića (Sl. Za održavanje temperature koristi se 30% proizvedenog gasa. Poljoprivrednici se takođe moraju upoznati sa plodnošću zemljišta i potrebama određenih polja za hranljivim materijama.9 pokazuje uticaj vremena primene na gubitke nutrijenata. ovog člana na obradive površine mora biti u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine. supstance koje se koriste treba da budu pažljivo izmešane i podeljene u manje delove pre punjenja digestora. • Vodite računa da je metan agresivan gas sa efektima staklene bašte i da ne sme da se ispušta u atmosferu.

10. 10. koji sadrže veći procenat amonijačnog azota nego stajnjak sa dubokom prostirkom od slame. Ovi gubici su najveći u proleće i na jesen a vrlo mali tokom leta.4 Šteta od gaženja useva Šteta od gaženja useva će se pojaviti uvek kada mehanizacija uđe u polje sa usevima koji rastu. Cisterne za rasturanje tečnog stajnjaka sa crevima za rasipanje tečnog stajnjaka i osoke nisko po zemlji imaju uobičajene radne širine veće od 10 m. Zato je ovaj vremenski period povoljan za primenu stajnjaka s obzirom da je usevima potrebno đubrivo. Rastojanje pređeno na njivi i površina pregažena točkovima da su rasipači stajnjaka i traktori u zavisnosti od radne širine rasipača 60 . Najvažniji parametar za oštećenje useva je radna širina rasipača (videti sliku 10. zbijenost zemljišta i oštećenje useva u to vreme treba izbegavati primenu stajskog đubriva i osoke. ukupni gubici azota i fosfora mogu biti ekstremno visoki s obzirom da će stajnjak biti primenjen na izrazito vlažno zemljište 10. Do sabijanja zemljišta će u svakom slučaju doći kada teška mehanizacija radi na njivama.6 Upotreba stajnjaka tokom zime U stvarnosti.8. čvrsti i polučvrsti stajnjak. Danas postoji trend Slika 10. 10.3 Sabijanje zemljišta Primena stajskog đubriva na njivama se često sprovodi upotrebom teških traktora i rasipača i može da dovede do štetnog sabijanja zemljišta.8.5 Spiranje nitrata i denitrifikacija Spiranje nitrata i denitrifikacija su druga dva procesa koja utiču na gubitke nitrata pri upotrebi azota. Slika 10.9. Zbog toga je od veće važnosti optimizovati upotrebu nutrijenata u tim tipovima đubriva i primenjivati ih tokom perioda kada je usevima potreban azot koristeći tehnike sa malom emisijom amonijaka (inkorporacija odnosno unošenje tečnog stajnjaka i osoke u zemljište ili zaoravanje u što kraćem periodu). Zemljište je osetljivije na sabijanje tokom ranog proleća i kasne jeseni kada je veoma vlažno. 10. što smanjuje površinu pregaženu točkovima na manje od 12% površine njive. bolje je da koriste niskopritisne gume. Tokom proleća i ranog leta gubici su manji.10). Čak i za rasipače do 5 tona. primenu stajnjaka treba izbegavati posle velikih kiša i kada je zemljište jako vlažno. Uticaj vremena primene na gubitke azota. Tradicionalni rasipači za čvrsti stajnjak imaju obično radnu širinu od 3–4 m i zbog toga nisu pogodni za primenu na rastućim usevima s obzirom da se oko polovine površine njive pregazi točkovima.sve teži i teži tako da treba posvetiti više pažnje priključnoj mehanizaciji. Iz tečnog stajnjaka i osoke. Iz tog razloga. koje može da izazove smanjenje prinosa. Ovo je opisano u poglavlju 2 – „Tokovi nutrijenata“. Oba procesa tesno zavise od sadržaja vlage u zemljištu. isparavaće veće količine amonijaka nego iz čvrstog tipa stajskog đubriva.8.8.

10. • Đubriva ne treba primenjivati na golom zemljištu. Ovaj rezuldele 61 . U ovoj zoni ne bi trebalo da se nađu ni skladišta stajnjaka. osoke. Sa poprečnom raspodelom kao osnovnom. Slika objašnjava razliku između uzdužne i poprečne raspopunih rasipača po njivi.1 Stopa primene đubriva Stopa primene je generalno izražena u tonama đubriva raspodeljena na jednom hektaru.8. 10. uzdužne i poprečne raspodele. efluenata iz silaže niti drugi otpad iz staja i domaćinstava. potoke.9 Upotreba stajnjaka na vodom zasićenim predelima Upotreba stajnjaka na vodom zasićenim predelima je uvek rizik po životnu sredinu.ili na sneg. Preporučuju se sledeća ograničenja za minimizaciju rizika po životnu sredinu u brdovitim predelima: • Đubriva ne treba primenjivati na veoma strmim padinama • Đubriva treba primenjivati samo kod useva koji pokrivaju zemljište i u peri odu rasta kada usevi uzimaju najviše đubriva.8.8. tečni stajnjak i osoku treba da imaju radnu širinu od najmanje 9 do 10 m • Raspršivači za čvrsto i polučvrsto đubrivo treba da imaju radnu širinu od najmanje 4 do 5 m 10. zato što može doći do spiranja azota i fosfora i njihovog dospevanja u vodna tela. • Treba uspostaviti zaštitnu zonu u prečniku od najmanje 50 m bez upotrebe đubriva i sredstava za zaštitu bilja oko bunara za pijaću vodu. veći je i rizik od zagađenja. Što je nagib terena veći. reke i jezera. 10. Stopa primene naznačena u planovima đubrenja zasnovana je ravnomernoj primeni stajnjaka po hektaru. 10.12).7 Upotreba stajnjaka u blizini vodotoka i bunara pijaćih voda Nanošenje stajnjaka u blizini vodotoka i bunara pijaćih voda će naravno povećati rizik od zagađenja vode. prljave vode. i oni mogu dospeti u vodna tela. Tradicionalni rasipači za čvrsti stajnjak imaju izuzetnu lošu uzdužnu raspodelu i često vrlo lošu poprečnu distribuciju. U najboljem slučaju poljoprivrednici računaju stopu primene kao broj Slika 10. moguće je sračunati optimalnu radnu širinu rasipača uzimajući u obzir preklapanje između prolaza (vidi sliku 10. i to uz otvorene kanale. Preporuke za strategiju primene stajnjaka • Primeniti stajnjak u sezoni rasta biljaka kako bi se povećala efikasnost usvajanja nutrijenata od strane useva i smanjila opasnost od gubitaka • Izbegavati primenu rano u proleće i kasno u jesen ukoliko imate zemljište osetljivo na sabijanje • Ne primenjivati stajnjak na smrznuto ili snegom pokriveno zemljište • Raspršivači za.8 Upotreba stajnjaka u brdovitim predelima Upotreba stajnjaka u brdovitim predelima je uvek rizik po životnu sredinu zato što može doći do spiranja azota i fosfora usled kiša ili erozije.11. Perporučuju se sledeća ograničenja radi zaštite vodotoka i bunara sa pijaćom vodom: • Potrebno je ostaviti zaštitni pojas bez primene đubriva i sredstava za zaštitu bilja širine minimum 6 m. Preporučuju se sledeća ograničenja za minimizaciju rizika po životnu sredinu u vodom zasićenim predelima: • Primenu đubriva u redovno plavljenim predelima treba vršiti retko i samo tokom sezone rasta kada usevi uzimaju najviše đubriva.9. Prilikom topljenja snega postoji velika opasnost da će skoro svi nutrijenti biti sprani usled površinskog oticanja koje završava u rekama i jezerima izazivajući ozbiljno zagađenje.9 Ravnomernost primene đubriva Pri korišćenju nutrijenata je važno da se stajsko đubrivo ravnomerno rasporedi po njivama. Ravnomernost primene se obično izražava pomoću dva parametra. ali u stvarnosti poljoprivrednicima je veoma teško da kontrolišu i podese stope primene njihovih rasipača.

aplikuju stajnjak sa mnogo boljom preciznošću nego ranije. Proveriti rezultate dobijene od instituta ili organizacija za testiranje poljoprivredne mehanizacije. Ovi rasipači se mogu podeliti u dve grupe: jednostepene i dvostepene rasipače.Slika 10. Rasipač za čvrsti i polu-čvrsti stajnjak. Uzimajući u obzir sadržaj i oblik pojavljivanja azota i fosfora u različitim vrstama đubriva maksimalne stope primene u dosadašnjoj praksi su za: • Čvrsti.9. Ovo je jednostepeni rasipač sa dva horizontalna udarača. • Primeniti količinu đubriva koja je određena u planu đubrenja. stajnjak 40 t/ha • Tečni stajnjak i osoka 30 t/ha Preporučene stope će biti određene na osnovu hemijske analize zemljišta i stajnjaka.13. preporučuje se ograničenje maksimalnih stopa primene. tat međutim ne govori ništa o ravnomernosti primene sa stanovišta useva ili o upotrebi prevelike količine nutrijenata i pratećim opasnostima od ispiranja nutrijenata. Za rasipače nosivosti veće od 6 tona. Ovo je jednostepeni rasipač sa dva vertikalna udarača. na osnovu sopstvenih merenja i proverite rezultate sa stopom primene datom u planu đubrenja • Stvorite potrebne uslove za primenu stajnjaka pre setve • Čvrsti stajnjak bi trebalo da bude inkorporiran u zemljište odmah nakon primene • Jesenju primenu čvrstog stajnjaka treba vršiti samo na onim njivama koje su planirane za ozime useve.12. Tehnički aspekti 10. Kontrola stope primene na njivama pokazuje da poljoprivrednici potcene stopu primene i često nanesu dvostruko veću stopu primene u odnosu na onu koja je navedena u planu đubrenja. Da bi se minimiziralo prekomerno doziranje azota i fosfora a time i rizik od zagađenja podzemne i površinske vode. Slika 10. Danas usavršeni rasipači mogu biti opremljeni sistemima za kontrolu koji će pomoći po- Preporuke za primenu čvrstog stajnjaka Aspekti upravljanja ljoprivrednicima da nanose tj. • Izabrati rasipač sa niskopritisnim gumama. Rasipač za čvrsti i polu-čvrsti stajnjak. Slika 10.14. na osnovu prethodno urađenih analiza zemljišta i stajnjaka • Pokušajte da izračunate stopu primene. Rasipač za čvrsti i polu-čvrsti stajnjak.2 Rasipači za čvrsti i polučvrsti stajnjak Najčešće korišćeni rasipači za čvrsti stajnjak su prikolice sa pokretnim podom koji se sastoji od lančanog transportera koji prenosi stajnjak ka zadnjem delu prikolice. Ovo je dvostepeni rasipač sa dva vertikalna udarača i diskovima za rasipanje. 62 . treba razmotriti upotrebu gusenica • Izabrati rasipač koji će usitnjavati stajnjak • Izabrati rasipač sa lančanim prenosnikom na hidraulični pogon • Izabrati rasipač koji ima prihvatljivu ravnomernost aplikacije. Jednostepeni se prepoznaju po to- • Izabrati rasipač sa radnom širinom preko 6 m i izbegavati rasipače sa manje od 4–5m.

Široko rasturanje danas predstavlja tradicionalnu tehnologiju za primenu tečnog stajnjaka Aspekti upravljanja • Primeniti količinu đubriva koja je određena u planu đubrenja. Takvi rasipači treba da imaju gume niskog pritiska. na osnovu prethodno urađenih analiza zemljišta i stajnjaka • Pokušajte da izračunate stopu primene. • Stvorite potrebne uslove za primenu stajnjaka pre setve i u rastućim usevima. Rasipači mogu biti opremljeni sa dva tipa uređaja za rasipanje. Slika prikazuje tipičan rasipač za trakasto rasturanje osoke i urina.9.17. a drugi za raspodelu po stranama. Proveriti rezultate dobijene od instituta ili organizacija za testiranje poljoprivredne mehanizacije. pouzdano i tehnološki jeftino. Trakasto rasturanje je nova tehnika primene.9. 10. • Raspršivač sa radnom širinom od 12 m treba da ima rezer voar kapaciteta najmanje oko 15 m3. 10. Slika 10.4 Rasipači za površinsku primenu Površinska primena obuhvata metode kojima se stajnjak nanosi na površinu zemljišta. Drugi nedostaci ovog metoda su da je osetjiv na vetar i nije pogodan za primenu u rastućim usevima i na pašnjacima. Rasipač osoke i urina sa pločom za raspršivanje. Međutim. Dvostepeni rasipači se prepoznaju po tome što koriste dva različita alata. jednim za površinsko a drugim za ubrizgavanje u zemljište. uvedena pre oko 15 godina kako bi se ispunili zahtevi za smanjenjem emisije amonijaka pri rukovanju stajskim đubrivom. Preporuke za primenu tečnog stajnjaka i osoke me što se usitnjavanje i raspodela po stranama vrše u jednom uređaju. Prednosti tehnike trakastog razastiranja je nizak nivo emisije azota i neprijatnih mirisa. 63 . s obzirom da usevi mogu biti ozbiljno zagađeni tečnim stajnjakom i osokom. pomenuta tehnologija ima neke očigledne mane kao što je visok gubitak amonijaka što je posledica velike površine kontakta između vazduha tečnog stajnjaka i osoke koji potpomaže emisiju amonijaka i neprijatnih mirisa (slika 10. • Tečni stajnjak i osoka primenjeni na golom zemljištu bi trebalo da budu inkorporirani u zemljište odmah nakom primene ili istog dana • Jesenje rasturanje tečnog stajnjaka i osoke treba vršiti samo na onim njivama koje su planirane za ozime useve. Tehnički aspekti • Izabrati rasipač sa uređajem za trakasto rasturanje i radnom širinom od 12 m. vidi sliku 10. jedan za usitnjavanje. slab uticaj vetra.3 Rasipači za tečni stajnjak osoku Većina rasipača za tečni stajnjak i osoku ima cilindrične ili eliptične rezervoare montirane na točkovima i opremljene pumpom za pražnjenje rezervoara.16). • Izabrati rasipač sa pumpom dovoljnog kapaciteta i zadovoljavajućom ravnomernošću rasturanja. Nedostatak ove tehnike je da može biti osetljiva na blokadu creva prilikom rasturanja stajnjaka sa mnogo slame ili drugih krupnih delova. fiksirana radna širina i mogućnost primene na usevima u fazi rasta.16. na osnovu sopstvenih merenja i proverite rezultate sa stopom primene datom u planu đubrenja.15. i osoke zbog toga što je tehnički nekomplikovano.Slika 10. Ova tehnika je sada sasvim pouzdana i predlaže se i preporučuje kroz PDPP u nekoliko zemalja EU. ili raspoređeno po celoj površini zemljišta – široko rasturanje ili u trakama – trakasto rasturanje.

tehnologija ubrizgavanja je dalje razvijana i rezultovala je tehnologijom nazvanom plitko ubrizgavanje.17. Slika 10. zahteva veliki traktor i osetljivija je na nehomogen tečni stajnjak i osoku.10. Rasipač osoke opremljen uređajem za plitko ubrizgavanje u otvorene brazde. Mana ove tehnologije je što je skupa.5 Rasipači za ubrizgavanje tečnog stajnjaka i osoke u zemljište Kada su se.9. Ova tehnika nije pogodna za primenu na žitaricama zato što će oštećenje useva biti veliko. što smanjuje emisiju amonijaka i neprijatnih mirisa. 64 . Ova tehnologija povećava površinu kontakta između stajnjaka i zemljišta. Tehnologija plitkog ubrizgavanja posebno je bila razvijena za primenu osoke na livade i travnate površine s obzirom da su one dobro mogle koristiti nutrijente iz tečnog stajnjaka i osoke. Ovaj metod takođe minimizuje zagađenje trave stajnjakom i može da utiče na poboljšanje higijenskih uslova senaže. tokom 80tih u javnosti pojavili zahtevi za smanjenjem amonijačnih isparenja iz poljoprivredne proizvodnje.

putem zagrevanja. Integrisana zaštita biljaka – predstavlja kombinaciju svih navedenih metoda. podzemne vode i zemljište. kao i na pravilnom rukovanju u uslovima rasta. štetočina i korova mogu biti otrovni za ljude i životinje. već mogu dospeti u ishranu preko biljaka koje su njima tretirane.2 Metode koje se primenjuju za zaštitu gajenih biljaka od bolesti. Neki pesticidi imaju fitotoksične efekte i mogu imati štetno dejstvo na vegetaciju koja raste izvan obrađivanih polja. bolesti i korova. kao i za regulisanje rasta biljaka. štetočina i korova 11. a takođe i nastoji da očuva njihovu ekološku ravnotežu u prirodi. 24/98. štetočina i korova. Oni se mogu akumulirati u lancima ishrane u okviru agrocenoze. za smanjivanje njihovog uticaja. 101/05-law) 11. Hemijske metode – upotreba hemijskih jedinjenja sa jednom ili više aktivnih supstanci za suzbijanje biljnih bolesti.1 Uvod Zaštita biljaka podrazumeva aktivnosti koje obuhvataju biološke i hemijske mere. koji podstiču brz rast i razvoj biljaka.Zaštita biljaka i upotreba pesticida Pesticidi za zaštitu biljaka od bolesti. br. 26/98 i Službeni list RS. a kroz njih mogu dospeti u ljudski organizam putem hrane i vode. br. kao i druge mere koje štite biljke od uzročnika bolesti. 65 Slika 11. ručno ili uz upotrebu odgovarajuće opreme. štetočina i korova. ili umanjuju njihove štetne efekte. hlađenja ili sušenja zrna ili semena. zatim upotrebu karantina. korišćenjem znanja zasnovanih na biološkim karakteristikama štetočina. bolesti i korova. Rasipač pesticida 11. Zakon o zaštiti biljaka (Službeni list SRJ. Fizičko-mehaničke metode – mehaničko sakupljanje i uništavanje štetočina i korova. sprečavaju širenje štetnih organizama na poljima zasejanim usevima i umanjuju njihove štetne efekte na prinose i kvalitet useva. Postojani pesticidi koji se sporo razlažu posebno su opasni za životnu sredinu. Pesticidi su opasni za ljude ne samo tokom primene. Agrotehničke metode – uzgajanje poljoprivrednih kultura pod optimalnim uslovima. stimulišu prirodnu otpornost biljaka protiv patogenih agenasa. PESTICIDI . a takođe mogu zagađivati vodotoke.1. bolesti. u cilju poboljšanja karakteristika useva protiv štetočina.

kao i od odgovarajućih tehnika raspršivanja na farmi. kao na primer: • Odvojeni rezervoar za ispiranje. tako da se ponovno punjenje i priprema odvijaju u polju. vrstu proizvoda. Kada se dopunjavanje prskalica obavlja u polju. 59/01) 11. Pesticidi ne smeju biti skladišteni zajedno sa pićem.4 Čuvanje i skladištenje pesticida Pesticidi će biti skladišteni u zaključanim prostorijama. Koncentracija na mestu izlivanja/rasipanja od ? dm lako dostiže dozu po hektaru koja je 1000 puta veća od doza/ha koje se raspršuju na poljima. a ne pumpu koja zahvata vodu iz jarka ili reke. Kako bi se bezbedno izvršilo dopunjavanje prskalica. kako bi se zagađenje životne sredine svelo na najmanju moguću meru. van domašaja dece i neovlašćenih osoba. Preporučljivo je izvršiti remont starih prskalica. Treba proveriti da li je prskalica u dobrom stanju tokom zime ili u rano proleće.5 Raspršivanje pesticida. opremu za ispiranje rezervoara i sud za unošenje hemijskih supstanci • Uređaj protiv curenja. Nakon završetka svake sezone. rezervoar sa odeljcima za brizgaljke i/ili montirani držač za kačenje brizgaljki • Opremu za podešavanje i kontrolu. vezano za useve.6 Prskalice Farmer koji koristi prskalice treba da izvrši njihovu kontrolu na početku svake sezone. Izbor pesticida treba vršiti u zavisnosti od specifičnih bolesti. štetočina i korova. vođenje zapisnika Prilikom upotrebe pesticida. • Dopunjavanje prskalica na biološkoj podlozi: ponovno punjenje i priprema na farmi mogu se izvršiti na unapred pripremljenoj biološkoj podlozi. uvozu i uzorkovanju pesticida i đubriva (Službeni list SRJ. Skladište će biti zaštićeno od vatre. Prilikom izbora određenog proizvoda. Na etiketama proizvoda nalaze se uputstva za rukovanje praznom ambalažom. 11. kako bi se sprečilo da dođu u kontakt sa opasnim proizvodima. treba poštovati sledeće preporuke: • Dopunjavanje prskalica u polju: treba koristiti odvojeni rezervoar. br. kako skladište ne bi bilo puno materija kojima je istekao rok upotrebe. Čak i manje prolivanje sadržaja pesticida – ukoliko se desi na neodgovarajućem terenu – predstavlja opasnost za zagađenje podzemnih voda. Dozvoljena je upotreba isključivo registrovanih proizvoda. svaki korisnik treba dobro da se upozna sa informacijama koje se odnose na svaki pojedini proizvod. doze i vremenske uslove. ili na drugoj sličnoj podlozi koja je prekrivena travom. Proizvode treba čuvati isključivo u originalnom pakovanju. 66 . uz upotrebu rezervoara za sakupljanje tečnosti. Zatim se 11. • Dopunjavanje prskalica na površini sa zbijenom zemljom. u cilju brže i lakše kontrole raspršivanja • Filtere za useve ili brizgaljke za veću brzinu i jačinu raspršivanja. pre upotrebe. uvek treba izvršiti inventar.3 Registracija i promet proizvodima za zaštitu biljaka Pravilnik o prometu. hranom i stočnom hranom. kako bi se izbegao rizik od zagađenja okoline. 11. Potrebno je izmeriti zapreminu raspršene tečnosti.11.7 Siguran način punjenja prskalica Pod sigurnim mestom za punjenje i dopunjavanje prskalica podrazumeva se prostorija sa sigurnim temeljima i na bezbednoj udaljenosti od vodotoka i bunara. treba koristiti odvojeni rezervoar. potrebno je da se svaki farmer dobro upozna sa informacijama koje se odnose na sledeće: • Preporučene doze • Vreme raspršivanja ili faze rasta biljke • Period i vreme delovanja • Period između nanošenja i žetve • Primenu propisanih sigurnosnih mera • Prvu pomoć u hitnim slučajevima Farmer koji koristi pesticide treba da vodi beleške prilikom svake upotrebe. površinu i vreme raspršivanja. Neophodno je sakupiti sadržaj curenja iz oštećenih pakovanja u skladištu. kao i zamenu oštećenih brizgaljki. Treba izvršiti proveru mehanizma i kalibraciju. na farmi gde se može sakupiti proliveni sadržaj i voda za ispiranje. koristeći nove tehnike.

sa malim sadržajem humusa. Pritom se može povezati i Bezbedna razdaljina ima ulogu tampon zone protiv površinskih otpadnih voda i prenošenja pesticida kroz zemljište. Ukoliko dođe do prolivanja mešavine. moguće je prekinuti ispuštanje mešavine. 6 metara od jezera i vodotoka. on može biti napunjen vodom za pranje opreme za raspršivanje sa spoljne strane. Ova opcija nije tako dobra kao kada se vrši na površini sa zbijenom zemljom. jezera. kao i lokalnu upravu. direktno u polju. Preporučuje se sledeća minimalna bezbedna razdaljina. ustava itd. Nakon ispiranja rezervoara. temperaturu. • Dopunjavanje prskalica na ploči za ispiranje koja je povezana sa kontejnerom za tečni stajnjak. Na ovaj način. reka. ili odgovarajućim materijalima za specifične hemikalije. Na peskovitom tlu. Neka zemljišta od ilovače koja imaju pogodnu strukturu takođe mogu omogućiti prenošenje pesticida kroz tlo. ili na druga odgovarajuća polja. Prenošenje kroz zemljište 11. Treba dopremiti vodu za ispiranje do dela polja gde je započeto raspršivanje. doziranje. veća je opasnost od prenošenja pesticida nego u glinastom tlu.9 Bezbedna razdaljina u odnosu na vodotoke Kako bi se zaštitili vodotoci. Ova opcija je pogodna samo ukoliko postoji odgovarajući površinski sloj zemljišta i ukoliko ne postoji drenaža zemljišta. Treba postaviti rezerovar sa vodom na prskalicu ili na traktor. Treba sakupiti sve praškaste ili zrnaste materije i ukloniti 10 cm površinskog sloja zemljišta sa površine na kojoj je došlo do izlivanja. Raspršivanje treba vršiti po vremenu bez vetra. specijalna oprema sa crevima. • Ukoliko nije na raspolaganju ni jedna od navedenih opcija. treba poštovati bezbednu razdaljinu kako bi se izbeglo da pesticidi dospeju u vodu. rečnih tokova i izvora. kada je visoka temperatura i suv vazduh. u cilju smanjivanja rizika od zagađivanja površinskih otpadnih voda prilikom raspršivanja: 1 metar od bunara i jaraka. okolni eko-sistem i drugi usevi. što je pre moguće. kao što je fini pesak ili piljevina. sa rezervoarom za sakupljanje. treba izbegavati raspršivanje u blizini jaruga. drenažnih bunara. 11. prskalicu i tip brizgaljki koje se koriste. postoji mogućnost korišćenja površine prekrivene travom na farmi. Raznošenje vetrom Prilikom raspršivanja u blizini vodotoka. Kao standardna razmera. u polju. Ukoliko postoji opasnost od jakih kiša odmah nakon raspršivanja.ova mešavina raspršuje u odgovarajućem periodu na poljima zasejanim usevima. Ukoliko su voda ili zemljište kontaminirani pesticidima. uzima se da rezervoar treba da sadrži 10 procenata zapremine rezervoara prskalice. Najpre je potrebno isprati rezervoar prskalice. Otpad treba pripremiti za uništavanje. potrebno je odmah obavestiti vlasnika poseda ili osobe koje imaju pravo korišćenja. Što je veći nagib zemljišta ka otvorenim jarugama. bunara. Još je bolje ako se kontrolni sistem i prskalica mogu ispirati čak i kada je rezervoar napunjen. tako da se može izvršiti ispiranje rezervoara i kontrolnog sistema čistom vodom. Potreba za održavanjem bezbedne razdaljine u cilju zaštite od prenošenja pesticida kroz zemljište često se može odrediti pre početka raspršivanja. treba prekriti površinu materijalima koji imaju dobru moć apsorbovanja. mora biti određena bezbedna razdaljina u odnosu na brzinu vetra. potrebna je veća bezbedna razdaljina. ili vremenski uslovi ne dozvoljavaju kontinuirano raspršivanje.8 Višak mešavine za raspršivanje i čišćenje prskalica Ostatak mešavina se može razblažiti i raspršiti u malim dozama na useve koji se obrađuju. a da se pritom nastavi čišćenje prskalice i kontrolne opreme. 12 metara od bunara za vodu za piće. bilo bi uputno imati lopteni ventil na usisnom crevu. jezerima ili rečnim tokovima. Ukoliko je prskalica van upotrebe. Voda za ispiranje ne sme dovesti do zagađenja drenažnih sistema. pa je potrebno sačekati bolje vremenske uslove. Mala količina vode za ispiranje neće uticati na efikasnost raspršivanja. Potrebno je održavati malu brzinu raspršivanja i ne vršiti raspršivanje tokom dana. Nikada ne treba voziti brzinom većom od 8 km/h i treba na67 .

plastična ambalaža za transport i druga spoljašnja ambalaža koja nije očišćena klasifikuje se kao opasni otpad i mora biti uništena. potrebno je pročitati uputstva za upotrebu koja se nalaze na etiketi. Zaštitna oprema se ne sme odlagati u prostorijama za skladištenje hemijskih materija koje se nalaze pod ključem. ili u odgovarajućoj prostoriji. Papirni omoti. kada nisu u upotrebi • Vršiti individualnu kontrolu prskalica jedanput godišnje • Puniti i dopunjavati prskalicu na tlu koje je biološki aktivno. 11. 68 . ponovljenim razblaživanjem mešavine sa vodom • Održavati preporučenu razdaljinu od vodotoka u odnosu na prodiranje kroz zemlju i raznošenje vetrom • Izbegavati raspršivanje kada je prognozirana kiša • Prilikom raspršivanja. br. Preporučuje se da svu sigurnosnu opremu i odeću treba odlagati u posebne. Kako bi se izbeglo stvaranje pene. van domašaja. Nakon zaprašivanja. Preporuke: • Pesticide čuvati na sigurnom mestu. Neophodno je poštovati sva uputstva i sigurnosne mere. treba se istuširati. Šta činiti sa ambalažom? Praksa u nekim zemljama Evropske unije je sledeća: pažljivo očišćeni plastični kontejneri sa kojih je uklonjen zatvarač mogu biti reciklirani. Najbolje je očistiti rezervoare odmah nakon raspršivanja. br. Vodu korištenu za ispiranje sipati u rezervoar prskalice. kada je obično manja brzina vetra. Papirna i kartonska ambalaža za pesticide može se pažljivo protresti nakon pražnjenja. kako bi se mogla sipati voda za ispiranje direktno u prskalicu. umesto na šljunku u dvorištu farme • Čistiti prskalicu u polju. Pojedine prskalice su opremljene kantama za pražnjenje i sistemima za ispiranje koji olakšavaju ispiranje. ne teba vršiti raspršivanje. U uslovima pojačanog vetra. Potrebno je nabaviti i upotrebljavati sva pojedinačna zaštitna sredstva. u kontejnerima sa oznakom „ostala plastična ambalaža“. Treba imati na umu da pravac vetra određuje u kom pracu treba odrediti bezbednu razdaljinu unutar površine koja se zaprašuje. Neophodno je slediti uputstva proizvođača. Treba kontinuirano vršiti inspekciju i čišćenje zaštitne opreme. Treba upamtiti da je opasno mešati ostatke mešavina za rasprši-vanje sa drugim hemikalijama – raspršivanje ostataka na poljima može nepovoljno uticati na useve. u cilju uštede energije. Ambalažu za transport i spoljašnju ambalažu koje nisu došle u kontakt sa pesticidima treba reciklirati pod oznakom „papir“ ili „karton“. odvojene kasete u radionici. može se dodati nekoliko kapi sredstva za sprečavanje stvaranja pene u vodu za ispiranje. kao i zamenu filtera na zaštitnim maskama za lice. Potrebno je očistiti ambalažu najmanje tri puta. kako bi se što više ostataka tečnosti ispraznilo u prskalicu. pri čemu treba koristiti najnižu brzinu i najniži nivo raspršivanja • Ukoliko je moguće. Pre otvaranja pakovanja ili kontejnera. treba isprati ambalažu najmanje tri puta. raspršivanje vršiti rano ujutru ili kasno uveče • Uvek upotrebljavati zaštitnu opremu 11. Zatim se takva ambalaža može reciklirati pod oznakom „otpad za spaljivanje“. 35/99) Pravilnik o metodama ispitivanja pesticida (Službeni list SRJ.10 Odlaganje kontejnera sa agro-hemijskim sadržajem Pravilnik o vrstama ambalaže za pesticide i đubriva i o uništavanju pesticida i đubriva (Službeni list SRJ. Preporučuje se da uputstva treba pročitati više puta. treba je potopiti u vodi pre pranja u mašini za pranje veša. Nakon toga.stojati da se raspršivanje izvodi ujutru ili uveče. neposredno nakon pražnjenja. kako bi se utvrdilo da li postoje posebni rizici i da li je neophodna upotreba zaštitne odeće. treba obratiti posebnu pažnju ako se obavlja na terenima sa nagibom. uvek treba pročitati sadržaj etikete i deklaraciju.11 Mere zaštite na radu Farmeri mogu dobiti informacije koje se odnose na mere zaštite na radu u okviru obaveznih kurseva obuke. Ukoliko je radna odeća isprskana sadržajem pesticida. ispiranje zaštitinih rukavica spolja i iznutra. kao i zaštitnu odeću. 63/01) Pre otvaranja pakovanja.

vode i vazduha. između samih vrsta. eksploataciju vode. veštačke akumulacije voda. dovođenje u opasnost ekosistema vodeći do njihovog gubitka i degradacije. važno je sačuvati ih da bi obezbedili održivi razvoj. sečenje. koja je prvobitno bila prekrivena šumom. Upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom ima ključni uticaj na stanje biodiverziteta. aktivnosti hidromelioracije. Močvare su isušene i stepe su navodnjavane za poljoprivredne useve. Prvobitna vegetacija je često bila uklanjana za dobijanje površina za planinske pašnjake ili za nizijsko obradivo zemljište. vodeći do promena predela. ali za njih to nije uvek lako da razumeju. Promene u funkcionisanju ekosistema su rezultat poljoprivrednih aktivnosti (između ostalog) i promena u fizičkim procesima usled 69 Poljoprivredne aktivnosti ne donose samo korist i napredak za društvo. vazduha i zemljišta. seču šuma za obezbeđenje novih obradivih površina. prekomerna ispaša stoke na pojedinim prostorima. Sa lokalnog stanovišta.1 Biološka i predeona raznovrsnost Izraz biodiverzitet se koristi da opiše složenu raznovrsnost živog sveta koja opisuje osobine ove planete. pojava invazivnih vrsta • Direktno ili indirektno zagađenje vode. klimatske promene. oticanje i izlučivanje viška đubriva i pesticida. ali preostala prirodna vegetacija je još uvek u opasnosti od prekomerne ispaše stoke. naročito u planinama. Zbog toga društvo ima nameru da očuva prirodne predele i zaštiti prirodna staništa. urbanizacija. 12. U tom cilju država mora da donese odgovarajuće propise i da ratifikuje međunarodne konvencije. Ove aktivnosti su značajno usporene. Glavni razlozi degradacije biodiverziteta u Srbiji su: • Celokupno pogoršanje prirodnih staništa (povećanje obradivih površina. očigledno je da očuvanje raznovrsnosti nije trivijalan zadatak. Pošto su ekosistemi i predeli osnova za biodiverzitet.) • Rascepkanost (komadanje) prirodnih eko-sistema • Prekomerno iskorišćavanje vrsta (skupljanje. već isto toliko i zagađenje. iscrpljivanje prirodnih bogatstava. Poljoprivredna proizvodnja često utiče ne samo na proizvodne površine nego i na okolno stanište. PREDEO I PRIRODNA STANIŠTA . prouzrokujući nestajanje mnogih biljnih i životinjskih vrsta. s’ obzirom da se neka pravila doživljavaju kao smetnja u njegovoj poljoprivrednoj proizvodnji. zemljoradni- 12. npr. kroz. lov i ribolov) • Uvođenje alohtonih vrsta. stepskom vegetacijom i močvarama. S obzirom na širinu karaktera termina.Unapređenje predela i zaštita prirodnih staništa kroz upravljanje procesima koji su pod uticajem poljoprivredne proizvodnje ci imaju ključnu ulogu da primene predložene mere. Poljoprivredno zemljište u Srbiji zauzima 65 % ukupne teritorije. šibljem. koje su obično povezane sa poljoprivrednim područjima. biodiverziteta kao i zemljišta. To obuhvata razlike između jedinki unutar vrste (na niovu gena). seča šuma. Intenziviranje aktivnosti u poljoprivredi obuhvata razvoj snažne i geografski specijalizovane zemljoradnje. itd. spaljivanje prvobitne vegetacije. između predela i ekosistema.

promene zemljinog prekrivača. kao i obaveza preuzetih međunarodnim ugovorima.Zakon o zaštiti životne sredine (Sl. obale rečica i veštačka jezera (ili ribnjaci) mogu se uvek koristiti kao stanište za različiti divlji svet. Zemljište je često ostavljeno nepokriveno. Ovi štetni uticaji se mogu usporiti korišćenjem odgovarajućih planova zamene sejanja useva odnosno. korišćenje bioloških resursa. ili koristiti mehaničke uređaje da bi se životinje uplašile i pobegle kako bi izbegle da budu povređene ili ubijene • Organizovati fizičke granice između polja u formi linije žbunja. Koraci u strategiji zaštite biodiverziteta i predela uključuju: • Identifikaciju ugrožavajućih procesa • Identifikaciju vrsta za koje se smatra da su izložene riziku kao rezultat te ugroženosti • Rangiranje vrsta prema njihovoj osetljivosti na pomenute ugroženosti • Određivanje veličine zahtevanog odgovora za umanjivanje ugroženosti do nivoa gde će zaštititi najosetljivije vrste. uključujući i očuvanje prirodnih procesa i prirodne ravnoteže unutar ekosistema. Biodiverzitet i biološki resursi štite se i koriste na način koji omogućava njihov opstanak. pogotovu ako je to voće ili bobice vrsta koje snabdevaju divlji svet hranom i skloništem. dr veća i trave. genetički modifikovanih organizama i biotehnologije vrši se na osnovu ovog zakona i posebnog zakona. ozleđivati i uništavati divlju faunu i razarati njena staništa. Delovi farmi koji nisu korišćeni za gajenje useva kao što su ivičnjaci. uz obezbeđivanje njihove održivosti. obnavljanje i unapređivanje u slučaju narušenosti. gl. Ovaj strateški pristup može biti ostvaren u malim koracima od strane svakog zemljoradnika na njegovoj farmi donoseći značajno poboljšanje ekosistema i biodiverziteta u kratkoročnom i dugoročnom periodu. ali sa povećanjem gornje granice podzemne vode. ili se isti usevi sade na duži vremenski period bez rotacije. kidati ili na drugi način pustošiti divlju floru. raznovrsnost. crpeći hranljive materije iz zemljišta. njihovih zajednica i staništa. • Žetvu sprovoditi od sredine polja ka ivicama i obezbediti kombajne žetelice sa opremom za alarmiranje životinja • Sačuvati prirodne pašnjake od prekomerne ispaše i izbegavati česta oranja čak i kada neki delovi pašnjaka ne budu izorani • Ne dozvoliti prevelike ispaše i održavati optimalnu ravnotežu između veličine stada i dostupnog kapaciteta zemlje i uslova • Raznolikost useva koji obezbeđuje stanište za životinje • Ne paliti suvu travu ili ostatke slame. Odgovarajući zemljišni pokrivač obezbeđuje samoobnavljanje zemljišta i štiti ga od erozije. Zaštita biodiverziteta. 70 . močvare. smanjivati nabijanje zemlje izbegavajući rano oranje vlažne zemlje • Izbegavati čestu i redovnu upotrebu opreme za oranje sa sečivom koja bi mogla povrediti ili ubiti organizme u zemljuštu • Kositi što je kasnije moguće. Promene u biljnom prekrivaču utiču takođe na hidrološku ravnotežu uzrokujući povećanje saliniteta gornje granice podzemne vode koja utiče u početku na ostatke vegetacije u nižim koritima doline. kanali za odvodnjavanje. vegetacija koja se nalazi na padinama je sve više ugrožena. livade i pašnjaci. zlostavljati. zato. odnosno uništavati i razarati njena staništa. izloženo bez vegetacije na duži vremenski period. 135/2004) Član 26: Očuvanje biosfere obuhvata zaštitu organizama. Zabranjeno je uništavati. vode i energije kroz sistem. spasiti i sačuvati usamljeno grmlje i šiblje u polju. Član 27: Zabranjeno je uznemiravati. kao i usled promena u brojnosti vrsta koje učestvuju u kretanju hranljivih materija. RS br. plodoreda. Preporuke za „biodiverzitet prijateljske“ aktivnosti su sledeće: • Voditi računa da zemljište ima dovoljno organskih materija neophodnih za opstanak biljaka • Rastresita zemlja je pogodna za opstanak biljaka.

socijalne. Jedinica mere koja se koristi za upoređivanje ili sabiranje broja životinja različitih vrsta ili kategorija. Nanošenje stajnjaka i đubriva pri korišćenju različitih metoda. zaštitne. Voda koja teče u tokovima i rekama i u prirodnim jezerima. POGLAVLJE 10 AMONIJAK NH3. konstantno ili povremeno prekrivena vodom. npr. Đubriva koja sadrže značajnu količinu organske materije biljnog i životinjskog porekla. sa ciljem da se zaštite ugrožene i biološki značajne močvare. npr. je gas koji se izdvaja iz uree (urinska kiselina) koji izbacuju domaće životinje (živina) koji sudeluje u acidifikaciji i obogaćivanju nitrogenom osetljivih ekosistema. samim tim na zemljište. Odnos nutrienata može biti prikazan kao uvoz/iz voz u odnosu na nutrijente koji su uneseni i iz vezeni sa farme. Međunarodna konvencija o močvarnim zemljištima koja je potpisana u Ramsaru u Indiji 1971. PRIMENA 71 REČNIK POJMOVA . bare. u zemljištu. Na ovaj način dolazi do gubitka fosfora iz zemljišta koji odlazi u površinske vode. Transformacija pomoću mikroorganizama iz organskih jedinjenja u neorganska jedinjenja. Razastiranje. tehničke.POGLAVLJE 2 DENITRIFIKACIJA Transformisanje nitrata u azotne ok side i azotni gas obično putem bak terija. plićaci na obalama mora. Ekvivalenti su definisani količinom potrebne stočne hrane (ili količinom izlučenih nutrijenata). Održiva poljoprivredna prak sa predstavlja skup ak tivnosti koje kombinuju biološke. močvarama i rezer voarima koje su izgradili ljudi. Odnošenje i gubitak površinskog sloja zemlje uglavnom vetrom ili vodom. Prenošenje zagađivača. etičke i ekonomske mere da bi se ostvarila poljoprivredna proiz vodnja koja podržava dugoročni raz voj poljoprivrede POGLAVLJE 9 ZASTUPLJENOST GRLA USLOVNO GRLO Zastupljenost grla je broj koji određuje koliko uslovnih grla (UG) može da bude po hek taru obradivog zemljišta po farmi ili na određenom području. Područja koja su potpuno ili delimično. Metoda primene za organska i mineralna đubriva kojom se đubriva rasturaju po površini zemljišta. To je anaerobni proces do koga dolazi u zemljištu i spremištima za đubrivo i prilikom primene nekih od metoda nakon perioda nitrifikacije. močvarne šume. Metoda za primenu uglavnom mineralnih đubriva lokalno i na većoj dubini od semena useva. EUTROFIKACIJA EROZIJA ZEMLJIŠTA POVRŠINSKE VODE RAMSAR MOČVARE POGLAVLJE 8 LOKALNO ĐUBRENJE ORGANSKA ĐUBRIVA MINERALNA ĐUBRIVA POVRŠINSKA PRIMENA ODRŽIVA POLJOPRIVREDNA PRAKSA. spremištima za đubrivo. što rezultuje trošenjem kiseonika u akvatičnim ekosistemima i gubitkom biodiverziteta. Proces zasićenja nutrijentima u vodi i povremeno zemljištu. npr. ZAMULJIVANJE IMOBILIZACIJA MINERALIZACIJA ODNOS (BILANS) NUTRIENATA POGLAVLJE 3 BPK (BOD) Biološka potreba za kiseonikom je mera potencijala zagađivanja u vodnim telima i organskom otpadu. Laboratorijsko ispitivanje služi za merenje količine rastvorenog kiseonika koji se potroši pri hemijskoj i biološkoj reakciji na temperaturi od 20C° u određenom vremenskom periodu. Poređenje uzetih odnosno izbačenih i preuzetih nutrijenata u biljkama. Đubriva koja su sastavljena samo od mineralnih supstanci i koja sadrže elemente neorganskih formi. Proces pri kom se neorganske forme nutrijenata u biljkama pretvaraju u mikroorganizme koje biljke ne mogu privremeno koristiti. amonijaka iz atmosfere na zemljinu koru. vodu i biljke.

šume ili jezera. Se obično izražava u procentima i objašnjava koliko je od ukupnog unosa. između predela i ekosistema. Jama. uglavnom N (azot). ovaca. između pojedinih vrsta. od pranja pomoćnih prostorija i prostorija za mleko. Ova vrsta podrazumeva stajnjak i urin od goveda. SLIVOVI SALINIIZACIJA 72 . živine. pregrada za životinje pre muže. Prljava voda je ona koja je zagađena fecesom. Vreme razastiranja. Stajnjak sa procentom suve materije od 1 do 10%. Postoje različite vrste čvrstog stajnjaka u zavisnosti od smeštaja životinja. DUBOKA PROSTIRKA PRLJAVA VODA OSOKA FECES SKLADIŠTE ZA STAJNJAK PRIRODNA KORA EFIKASNOST NUTRIENATA POLUČVRSTI STAJNJAK TEČNI STAJNJAK ČVRSTI STAJNJAK ŠIRINA RASTURANJA REZERVOAR URIN POGLAVLJE 11 EKOSISTEM BIOLOŠKI DIVERZITET Manje ili više definisan prostor za žive organizme i njihovo okruženje. polučvrsti i tečni stajnjak. prljave vode. Sr tajnjak koji proiz vode domaće životinje koji ne može da se ispumpava ali može da se skladišti na hrpe. strugotine. pored odvoda za đubrivo. odvojena od okolnih područja grebenom ili naslagama zemlje. pilotina. Gumeni i plastični madraci takođe mogu da se koriste kao podloga za ležanje. naročito goveđeg stajnjaka. Skladište za čvrsti. ostacima hraniva. Obično se koristi slama. obično pomešan sa delom prostirke i određenom količinom vode. Pod je nagnut prema otvorenoj strani gde se u žleb sakuplja oced iz čvrstog stajnjaka i skladišti posebno. urina i osoke. skladištenja stajnjaka i tretmana. konja. Zavisno od stepena razdvajanja čvrstog od tečnog dela stajnjaka razlikujemo stajnjak sa većom količinom tečnih ili čvrstih sastojaka. prostirke i vode. močvare. urinom. koji može da se ispumpava. Izraz koji opisuje komplek sne žive vrste koje karak terišu našu planetu. Feces i urin pomešan sa velikom količinom materjala za prostirku koji se koristi u različitim vrstama smeštaja za sve vrste domaćih životinja i živinu. Stajnjak iz staja koji ne može da se ispumpa ili slaže na hrpu. svinja. Obično se odnosi na sezonu ili mesec kad se vrši primena na zemljište. treset. Mešavina je fecesa i urina koji proiz vode domaće životinje u stajama. npr. Sud za skladištenje polutečnih i tečnih delova. fecesa. Ne postoje specifični uslovi koji označavaju različite vrste tečnih stajnjaka ali njihove karak teristike se razlikuju prema količini i odnosu urina. Povišen sadržaj soli u zemljištu u suvim područjima sa malo padavina i koja su vezana za navodnjavanje. Vlaknasti plutajući sloj koji se stvara na površini uskladištenog tečnog stajnjaka. Širina rasturanja jednim prolaskom rasipača za stajnjak ili mineralna đubriva.KOLIČINA ĐUBRIVA VREME PRIMENE PROSTIRKA Obično se odnosi na masu (za stajnjak tone đubriva po kubičnom metru m3 a za mineralna đubriva u kg) po jedinici površine u hek tarima. koja se sakuplja iz van jasala. Otpadna materija koja se kroz kr votok preko bubrega oslobađa kao tečnost. Područja u kojima se sliva voda od kiša kroz useke i reke do mora ili do jezera. koza i zečeva. pesak. seckane stabljike. obzidan sa tri strane zidovima od betona ili dasaka sa betonskim podom. To obuhvata razlike među pojedincima unutar vrsta. Materijal koji se postavlja po podnim površinama prostorija u kojima borave životinje zbog udobnosti za životinje i radi apsorbovanja vlage. Obično je pravougaonog ili četvrtastog oblika. P (fosfor) i K (kalijum) iskorišćeno za useve i stočnu proiz vodnju. Čvrsti otpad ili neprovareni material koji izbacuju životinje.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful