Djevojka je suncu govorila: "Jarko sunce, ljepa sam od tebe!

Ako li se tome ne vjeruje, ti izai na to ravno nebo, ja u izi za goru na vodu." Kada jutro vedro osvanulo, izlazilo na nebo sunace, a djevojka za goru na vodu. Ugleda je lijepo sunace, ugleda je kroz jelovo granje: kol'ko se je aik uinilo, triput je se sunce zaigralo, pa odvue lijepu djevojku, da je uzme sebi za ljubovcu, od nje posta zvijezda Danica.

ZEMALJSKO I MITOLOKO
Lirska pria pesme Sunce se devojkom eni sjedinjuje u sebi realno i mitoloko, zemaljsko i kosmiko. Realnu osnovu ine situacije iz ljudskog ivota: 1. 2. 3. 4. zadirkivanje (ikanje) devojke i momka, sastanak momka i devojke, voda (izvor) kao mesto sastanka, enidba-udaja.

Mitsko je u tome to je sve ovo primenjeno na nezemaljski i kosmiki svet: Sunce i zvezdu Danicu. 4 Tako je ovek rodovske zajednice, mnogoboac po shvatanjima, pojavu zvezde Danice objasnio mitolokim predstavama. Na isti, nain on objanjava i mnoge druge pojave: Mesec, zvezde, kiu, grad, vetar i one dobijaju ljudskso oblije i osobine, ive i ponaaju se kao ljudi, hrane se, spavaju, vole i ene se, raaju decu. Iz te mitoloke svesti nastale su mnoge pesme o Suncu, Mesecu, vilama, zmajevima, adajama i slinim biima, koje je stvorila primitvna mata oveka prvobitne zajednice. Mitoloka sadrina knjievnog dela ima vie umetnikih funkcija: govori o starosti pesme i promenama u sadrini tokom vremena (mitoloki i hrianski sloj u istoj pesmi, na primer), ukazuje na stepen razvoja drutvene svesti: pesma kao nain da se umilostive nepoznate sile, to znai da je pesmi pripisivana magina mo, na posredan nain, metaforom ili simbolom, iskazuju se neke istine do kojh je ovek doao kroz svoje milenijumsko bitisanje. Mitoloko je u objanjenju porekla zvezde Danice:

Pa uvue lijepu dejvojku, daje uzme sebi za ljubovcu, od nje posta zvijezda Danica.
Meutim, ovo nije samo objanjenje porekla zvezde Danice. U dubini toga objanjenja, odnosno informacije (ta je

dalje bilo s devojkom), nalazi se, jo jednom, novom slikom, naglaena lepota devojke: lepota devojka kao zvezda Danica. Jo neto: lepota zvezde Danice (nekadanje devojke sa zemlje) stalno sija; devojaka lepota na zemlji je prolazna i kratkoveka.

LIRSKA PRIA
itanje pesme Sunce se devojkom eni odmah ukazuje na glavni motiv, motiv lepote. Ali odmah se zapaa da je prisutan i iz njega izveden motiv veite ljudske udnje za lepotom (kao u Pripoveci Devojka bra od konja). ovek tei savrenoj i trajnoj lepoti, uveren je da ona stanuje u nekim nepoznatim i nedokuivim prostorima (raj, nebesa, kosmos). Zato e stvoriti pesnike vizije kojima spaja zemaljsko i kosmiko, stvarno i fiktivno, mogue i nemogue. Tako je i stvorio ovu lirsku priu o devojci i suncu; devojka izaziva sunce reima da je lepa od njega pozivajui ga na sastanak kod vode. Sunce je izalo, ugledalo je kroz granje, iznenadila ga je izuzetna devojina lepota. Prosto zaigra od radosti ("triput se je sunce zaigralo"), u toj igri je zgrabilo devojku, odvelo je i uzelo "sebi za ljubovcu" "od nje posta zvijezda Danica", zavrava ova lirska pria. Upotrebili smo izraz "lirska pria". Znamo da je lirska pesma neposredno iskazivanje oseanja i raspoloenja, da u njoj nema dogaaja ili likova kao posrednika izmeu sveta pesme i itaoca/sluaoca. O oseanjima i raspoloenjima govori lirski subjekt i to direktno. Zato onda izraz "lirska pria? Zato to pesma stvara privid dogaaja (ljubavni sastanak i odvoenje devojke) i likova (Sunce i devojka/Danica). Taj privid podupire i dijaloka forma. Zbog svega toga pesma poprima narativni ton. Narativnost pesmi je delovanje, akteri delovanja i dijalog. Narativnost kao karakteristika prisutna je u veini narodnih lirskih pesama: Srpska devojka, Paun pase, Ovar i devojka.

DVE LEPOTE
Ljubav je osnovno, najjae, najtoplije, najnenije i najee ljudsko bseanje. I eto, tome oseanju ne mogu da odole ni nebeske zvezde Sunce i Danica. A da bi to bilo mogue (ljubav izmeu Sunca i Danice), ljudski, objanjeno je poreklo zvezde Danice - nekada je bila zemaljska devojka, pa se Sunce, poto je bila prelepa zaljubilo u nju i odvelo je na nebo. Tako, je postala nebeska nevesta pod imenom Danica. Ova pesma peva o dve lepote devojakoj i Sunevoj. Devojka je sigurna u svoju lepotu pa zato Izaziva Sunce da doe na vodu i uveri se. Devojaka lepota ima estetsko znaenje i vrednost. Ova lepota je individualna, pripada samo devojci, njeno je obeleje. Lepota Sunca je opta, to je opte dobro i blagostanje svih ljudi. To je polazite podazni motiv utemeljen na iskustvu. Iz njega je proistekao izvedeni motiv, utemeljen na doivljaju i pesnikoj viziji Sunce je vieno kao mladi. Devojka i Sunce imaju jednu zajedniku osobinu: sjaj. To je za Sunce prirodna i stalna osobina, drugaije ne moe biti ne moe biti Sunce bez sjaja. Za devojku to je izuzetna osobina, prednost. Moe biti i drugaije, bez sjaja: to bi bila obina devojka obine lepote, kao i svaka druga devojka. I pored toga to je primitivna svest lirskog subjekta Sunce doivljavala kao boanstvo, primeuje se da prednost daje oveku devojci:

Ugleda je lijepo sunace, ugleda je kroz jelovo granje: kol'ko se je aik uinilo, triput je se Sunce zaigralo.
Sunce je i dalje "lijepo", o njemu se govori neno i toplo ("sunace"), ali je ono toliko iznenaeno i zbunjeno devojakom lepotom da je triput zaigralo od radosti i sree. Devojaka lepota opisana je posredno: nema direktnog opisa detalja devojine lepote, o toj lepoti se uopte ne kazuje, ali se ona predoava na posredan nain

opisom Suneve zaaranosti devojkom. Tom personifikacijom i hiperbolinom slikom opisana je izuzetna devojaka lepota. Personifikacija Sunca ima mitsko a ne umetniko poreklo. Moderni pesnik personifikuje predmete i pojave da bi ostvario odreene umetnike efekte (dinamizam, slikovitost, ivost, upeatljivost). U ovoj pesmi to nije sluaj. Primitivni ovek je stvorio predstavu Sunca kao ivog bia koje se ponaa kao ovek (govori, eni se) i osea kao ovek (voli). U pozadini ove slike, u njenom poreklu, jeste mitoloko sagledavanje sunca u svesti primitivnog oveka ono je neto daleko, tajanstveno, nedokuivo i neobjanjivo.