P. 1
Medicina Rada - Skripta Po Ispitnim Pitanjima

Medicina Rada - Skripta Po Ispitnim Pitanjima

|Views: 759|Likes:
Published by Adis Fazlic

More info:

Published by: Adis Fazlic on May 19, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/05/2013

pdf

text

original

1

1. Poreklo i osobine vibracija I

Vibracije nastaju oscilatornim kretanjem tela u odnosu na oscilatorni polozaj.
Pomeraj je odstupanje od ravnotaznog polozaja. Amplituda vibracije je max. pomeraj. Brzina je t S A A / , a
ubrzanje tela je t v A A / .
Podela vibracija: 1
0
periodicne – u vremenu se ponavljaju vrednosti parametara;
2
0
neperiodicne – slucajne;
Period je vreme potrebno za jednu punu oscilaciju (obrnuto srazmeran frekvenci). Opseg frekvencija
pripada infrazvuku. Osteomuskularni sistem je osetljiv do 30Hz, a nervni i vaskularni na 30-250Hz. Pri
prenosenju kroz organizam vibracije visoke frekvence se brzo asorbuju, a one sa nizom se sire preko kostiju
(osteoporoza to potencira putem rezonance);
Po nacinu delovanja na organizam:
1. Opste vibracije – stajanje ili sedenje na vibrirajucoj podlozi ili potresi okolnog
vazduha.
-Pravac delovanja vibracija moze biti:
- transverzalni (pravac grudi - ledja ili levo rame - desno rame);
- longitudinalni (pravac stopalo – glava);
2. Lokalne vibracije – motorne testere, busilice;
Merenje vibracija: akcelerometri (neki parametar vib. se izrazava preko el signala);
Mere zastite: - tehnicke mere- elasticni podmetaci, amortizeri, podmetaci...
- organizacija posla - ogranicenje dnevne expozicije na 30-50% radnog
vremena;
- LZS - antivibracione rukavice;
- medicinske mere – profesionalna selekcija, lekarski pregledi.

2. Profesionalne bolesti izazvane bioloskim agensima
Agensi bioloske prirode su mikroorganizmi, visecelijski organizmi ili njihovi fragmenti, koji mogu
izazvati profesionalna obolenja ili obolenja vezano za rad.
To su: - bakterije (koke, bacili, vibrio...; celijski zid odredjuje Ag svojstva;
- virusi (hepatitis, AIDS...);
- gljive;
- protozoe;
- helminti (pljosnati – metilji i pantljicare, valjkasti);
Izvori expzicije:
1. Zanimanja koja zahtevaju kontakt sa vecim brojem stranaka;
2. Zdravstvo (laboretorije, rad sa krvlju i izlucevinama);
3. Rad sa zivotinjama;
Uslovi za stetno delovanje – postojanje svih karika lanca infekcije:
patoloski agens – domacin – mogucnost da ga napuste – moguCnost prenosa –
ulazna vrata – osetljivost novog domacina – masovnost infekcije (broj
mikroorganizama koji je prodro u organizam domacina).
Prof. bolesti izazvane biololskim agensima su:
- importovane tropske bolesti
- zoonoze
- infektivne bolesti: hepatitis, TBC, AIDS...
Uslovi za priznavanje profesionalne bolesti:
1. dokazati da tokom rada osoba dolazi u kontakt sa uzrocnikom;
2. da je kontakt adekvatan;
3. da se registruje kl.sl. i dokaze vremenska i prostorna povezanost sa obolenjem
ORS: U toku lecenja nisu sposobni za rad, a po zavrsetku lecenja, ocena zavisi od
posledica.



www.belimantil.info
2
Mere zastite:
1. Identifikacija mikroorganizama (zasejavanje briseva);
2. Veterinarske mere (vakcinacija stoke, mehanizacija procesa prerade mesa);
3. LZS – maske, rukavice, dezinfekcija ruku, koristiti pribor za jednokratnu upotrebu ili sterilisati pribor
i prostorije (hemikalije, UV);

3. Ocenjivanje radne sposobnosti kod repiratornih oboljenja

1. Proceniti plucnu funkciju - bar 2x u toku poslednje godine i pozeljno je rasplagati predhodnim
spirometrijskim testovima, u cilu uporedjivanja.
2. Poznavati zahteve i uslove na radu u pogledu koncentracije respiratornih stetnosti, mikroklimatskih
parametara, intenziteta i trajanja fizickog rada, da li radnik koristi respirator ili gasnu masku. (brze se
umaraju, jer je 5-6 x veci otpor pri disanju);
3. ORS davati posle lecenja i rehabilitacije.
- HOBP: - Lako ostecenje – ogranicenje za vrloteske poslove;
- Srednje tesko ostecenje – ogranicenje za srednje teske i teske poslove;
- Tesko opterecenje – nesposobni za bilokakve napore;
- Astma: - Promena radnog mesta, gde nema expozicije noxama koje izazivaju
bronhospazam;
- Pneumokonioza: - Kontraindikovan rad u zoni expozicije SiO
2
, a preostala radna
sposobnost zavisi od stepena ostecena plucne funkcije;

4. Zdravstvena zastita lica profesionalno izlozenih jonizujucem
zracenju

I Monitoring jonizujuceg zracenja:
1.Film dozimetri – izasli iz upotrebe.
2.Termoluminiscentni dozimetri – LIF u kristalnoj resetki zadrzava e
-
izbacene iz putanje pod dejstvom
radijacije. Zagrevanjem resetke oslobadja se energija u vidu svetlosti, koja se meri na citacu. Rezultati se
izrazavaju u jedinicama apsorbovane doze (Gy). Ovi dozimetri se koriste u licnoj dozimetriji i za
odredjivanje doze koju primaju pacijenti.
II Mere zastite: 1. Skratiti vreme izlaganja;
2. Povecati udaljenost od izvora;
3. Zastitni ekran i LZS;
Odredjivanje max propustenih doza:
1.Profesionalno izlozeni –godisnja E doza: -za celo telo do 50mSy
- za ocno socivo i hem. organe150mSy
-koza, sake, stopala 500mSy
2.Opsta populacija – 10x manje doze.
Preventivno merenje radioakrivnosti izvora – 1 godisnje kontrola zastite oko izvora.
LZS: -Za fotonsko zracenje – olovne kecelje, naocare, rukavice.
-Za | zracenje – gumene rukavice, staklene naocare, paravani.
-Za o cestice – u slucaju otvorenih izvora – licna higijena da bi se sprecila
interna kontaminacija.
- U zoni jonizujuceg zracenja ne rade mladji od 18 god., osobe sa hematoloskim oboljenjima, oboljenjima
sociva i malignitetima.








www.belimantil.info
3

1. Profesionalne stetnosti (definicija i klasifikacija) II

Profesionalne stetnosti su svi stetni cinioci koji se javljaju u radnom procesu i potencijalno ostecuju
zdravlje. Obuhvataju:
1. Stetnosti u vezi sa procesom proizvodnje (fiz., hem., biol. agensi);
2. Stetnosti poreklom od nepovoljnih higijenskih i sanitarnih uslova;
3. Stetnosti usled nefizioloskih uslova rada i organizacije posla;
4. Psihosocijalni faktori (npr. losi medjuljudski odnosi);
Sprecavanje ostecenja zdravlja:
1. Otkrivanje , identifikacija i merenje prof. stetnosti i njihova evaluacija;
2. Evaluacija ostalih fektora koji deluju na organizam na radnom mestu;
3. Mere za poboljsanje uslova na radu i odrzavane uslova radnog mesta u fizioloskim granicama.
- Agensi fizicke prirode: - faktori klime i mikroklime, barometarski pritisak, buka,
vibracije, jonizujuca i nejonizujuca zracenja, mehanicka sila, elektricitet...

2. Uzroci i izvori povreda na radu

Povredom na radu se smatra povreda osiguranika, koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzrocnoj
povezanosti sa obavljanjem posla, na osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim
mehanickim, fizickim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama poloaza tela, iznenadnim opterecenjem
tela ili drugim promenama fizioloskog stanja organizma.
Povredom na radu se smatra i povreda:
1. Pri obavljanu posla na koji radnik nije rasporedjen, ali koji obavlja u interesu poslodavca kod koga je
zaposlen;
2. Pri dolasku ili odlasku sa posla;
3. Povrede koje zadobija na putu preduzetom radi izvrsenja sluzbenih poslova;
4. Svaka povreda na poslu, koja povlaci nesposonost za rad u trajanju najmanje
1 dan.
Nesrecan slucaj je svaki iznenadni neocekivani dogadjaj, koji moze i nemora imati za posledicu povredu na
radu ili vecu materijalnu stetu;
Podela:
1. Prema nacinu nastanka (pad predmeta, pad lica...);
2 Prema izvoru povrede (masine, transportna sredstva...);
1. Prema uzroku (neispravne masine, losa osvetljenost...);
2. Prema prirodi povrede (prelom, opekotina, trovanje...);
3. Prema lokalizaciji (glava, ruke, noge...);
Uzroci
1. Ljudski faktor: - telesni, psihofiz. i psiholoski nedostaci i karakteristike licnosti;
- svojstva licnosti (zivotno doba, radno iskustvo);
- nepredvidivi (trenutno raspolozenje);
Mladji muskarci povredjuju se cesce i lakse!
2. Faktori radne sredine: - stanje masina i alata;
- uslovi rada (osvetlj, buka, gasovi, pare, vibracije...);
- organizacija rada (zamor, premor);
- medjuljudski odnosi;
- nenosenje LZS;
- alkoholizam i narkomanija;
- Obaveznom prijavljivanju podleze svaka povreda na radu, koja je uzrokovala odsustvovanje sa posla
(najmanje 3 dana).




www.belimantil.info
4
3. Pneumokonioze pluca – definicija i klasifikacija

Pneumokonioze su fibrozirajuca obolenja pluca , nastala udisanjem prasine, to je “akumulacija” prasine u
plucima i reakcija tkiva na njeno prisustvo.
Klasifikacija:
I prema vrsti uzrocnika:
1. Pneumokonioze izazvane neorganskom prasinom – silikoza, azbestoza
2. Pneumokonioze izazvane organskom prasinom – bisinoza, alergijski alveolitis, prof. astma...
II prema patoanatomskim karakteristikama:
1. Kolagene (nodularne, difuzne) – silikoza, azbestoza
2. Nekolagene (gradja alveola je ocuvana) – baritoza, sideroza
3. Mesane – npr. antrakoza.
III Prema zasencenju: poticu od silikoticnih cvorica
1.Mala (do 10 mm): -puriktiformna - do 1,5mm
-mikronodularna 1,5-3mm
-nodularna 3-10mm
2.Velika: -A kategorija 1-5 cm
-B kategorija 1 ili vise zasencenja, > od A, a ukupna povrsina < od velicine desog gornjeg
plucnog polja
-C kategorija povrsina < od desnog gornjeg plucnog polja
IV Prema gustini zasencenja: -Kateg. 1 Retka mala zas. dobro se vidi plucni crtez.
-Kateg 2 Gusta zas. dobro se vidi plucni crtez.
- Kateg 3 Mnogobr. gusta mala zasenc, ne vidi se pl. crt
Simboli za pratece pojave i komplikacije: EM-emfizem; ES-ljuska od jajeta; TB-TBC; HI-hilusi; CV-
kaverna; CO- uvecanje srca; BU-bule; PT-pleuralne promene.
Atipicne silikoze:
1.Akutna silikoza (silikoproteinoza)- posle kratke expozicije (do 3 god) visokim dozama, brz razvoj
fibroze i sklonost ka TBC-u.
2.Pozna silikoza - oko 10 god po prestanku exp. kvarcu (donja polja postedjena).
3.Adenosilikoza – silikoticne promene se ne vide u pl. poljima, vec u hilusima i paratrahealnim
limfaticima.
Silikotuberkuloza – zbog afiniteta TBC bas prema silikoticnim plucima.

4. Profesionalno ostecenje sluha

Buka je svaki nezeljeni zvuk, koji remeti radnu aktivnost ili san (masine, industrijska buka...).
Patogeneza:
1. Acc akusticna trauma (blast sy) – mehanicko ostecenje bubne opne i senzornih elemenata unutar
uva;
2. Chr akusticna trauma - |tonus sy => spazam terminalnih arterija kohlee u zoni visokih tonova
(4oooHz) – zamor, degeneracija i izumiranje celija Kortijevog organa;
3. Extraauditivni efekti – nastaju sirenjem akusticnog nadrazaja iz akustickog centra na linbicki sistem i
druge strukture => stimulacija |Rc, | holesterola, TG, LDL-a, T
4
, kateholamina... => ateroskleroza,
hipertenzija, koronarna bolest , ostecenje periferne cirkulacije.
Dugotrajno dejstvo buke remeti bioelektricne petencijale mozga, a to remeti psihomotornu ravnotezu
i utice na psihu i stabilnost licnosti. Buka izaziva spazam arterija uterusa => slabija ishrana ploda.
Klasifikacija buke prema intenzitetu:
I grupa: 30-65 dB (kod jako osetljivih osoba => uznemirenost, glavobolja...);
II grupa: 65-90 dB (neurovegetativne smetnje i trajno ostecenje sluha posle
visegodisnje expozicije);
III grupa: 90-110 dB (neurovegetativne smetnje i gubitak sluha za kratko vreme);
IV grupa: 110-130 dB (ne moze s dugo izdrzati zbog neuricirkulatornih smetnji i
gubitka sluha);
Buka > 130dB je buka tipa praska i dovodi do momentalnog ostecenja sluha.
www.belimantil.info
5
Th: U principu leka nema, ev. vitamini, periferni vazodilatatori.
ORS: Obostrano simetricno ostecenje sluha > 30% po Fowler – Sabineu pri dugotrajnom izlaganju
povisenoj buci i uz iskljucenje drugih etioloskih faktora smatra se profesionalnim oboljenjem.


1. Aerozagadjenje III

Aerozagadjenje je promena fiz. i hem. sastava vazduha, zbog prisustva materija koje normalno ne ulaze u
sastav atmosfere.
Gasovi – gasovito stanje hem. mat. koja se pod obicnim uslovima
(25
0
C,750mmHg) ne moze prevesti u tecno ili cvrsto stanje.
Pare – hem. mat. koje su pod norm uslovima u tecnom ili cvrstom stanju.
Aerosoli – sa cvrstim cesticama: prasina (nastaje usitnjavanjem cestica) i
dim (kondenzovanjem cestica)
- sa tecnom fazom: magla (disperz. tecn. ili kondenzovanjem pare)
-Koncentr. mat. u vazduhu moze se izraziti preko: tezine(g/m
3
), zapremine(%).
Dejstva prasine: - iritirajuca (krec, NaOH...); toxicna (PbO, Mn...)
alergogena(brasno, krzno...); fibrozogene(kvarc, azbest...)
kancerogena(hrom, arsen, nikl...); infektivna(sadrzi mikroorganiz.)
Prasina moze biti : - organska (potice od biljaka i zivotinja)
- neorganska ( minerali, metali)
1.Vidljive (nerespirabilne) prasine ->10 µm–brzo se tloze, stizu do nosnih supljina.
2.Respirabilne prasine – 0,25 – 5 µm
Najvaznije osobine cestica prasine: velicina, oblik, rastvorljivost, hem aktivnost,konc.
Ocena zaprasenosti: Gravimetrijska metoda – masa prasine u zapremini vazduha.
Mere zastite od prasine: Tehnicke – mehanizacija, automatizacija, hermetizacija;
Higijenske – usisavanje, pranje radnih prostorija.
LZS – respiratori, kape, stitnici za oci, lice, rukavice.
Medicinske – zabrana rada, u podrucju gde ima prasine, osobama sa rep. obolj i
snzibilisanim na sastojke prasine, kontrol Rtg na 2 god.

2. Mere sprecavanja povredjivanja na radu

Zastita na radu obuhvata aktivnosti koje otklanjaju opasnost i nepovoljne posledice u tehnoloskom procesu,
tim strucnjaka koji brine o sprovodjenju aktivnosti.
Zadaci: - Eliminacija rizika – ostvaruje se pri projektovanju proizvodnog procesa
- Izolacija rizika
- Izdvajanje radnika (odnosi se na LZS)
Zastita na radu obuhvata sledece mere:
Tehnicke – izbor i zamena sirovina i materijala;
- odvajanje delova tehnickog procesa;
- mehanizacija, automatizacija i hermetizacija;
- ventilacija (lokalna odvodna i opsta vestacka);
- mehanicka zastita masina;
Organizacione - svetlosna i zvucna signalizacija procesa;
- optimalna osvetljenost;
- znaci bezbednosti;
Higijenske – izbor lokacije preduzeca;
- higijena prostorija, LZS, ishrane;
- bezbedno uklanjanje otpadnih materija;
LZS - treba da ispunjavaju svoju namenu, a da pritom ne ometaju radnika u izvrsavanju radnih operacija.
Poslodavac je duzan da ih izda radniku na koriscenje, a radnik ima obavezu da ih namenski koristi.
Medicinske mere – prof. orijentacija i selekcija; predhodni, vanredni, sistemski i kontrolni pregledi; Med.
rehabilitacija ako nije moguca onda prekvalifikacija.
www.belimantil.info
6

3. Odredjivanje radnih sposobnosti kod KVS bolesnika

1. Detaljan uvid u f-ju KVS-a u miru i pri naporu.
2. Poznavati zahteve i uslove na radu u pogledu stetnosti mikroklimatskih faktora, intenziteta i trajanja
fizickog rada.
1. ORS dati posle lecenja i rehabilitacije.
2. Voditi racuna o efektima kontinuirane terapije na radnu sposobnost.
Arterijska hipertenzija:
Radna sposobnost zavisi od tezine bolesti, komplikacija, uslova i zahteva radnog mesta, lakse podnose
dinamican rad.
Neophodno je merenje TA; ergometrijska testiranja; holter monitoring.
Podela:
1. Blaga hipertenzija – 95-104mmHg – nisu sposobni za tezak rad i rad na|t
0;
2. Srednje teska hip. – 105-114mmHg – nisu sposobni za fiz. napore srednjeg i teskog stepena;
3.Teska hipertenzija – nisu sposobni za bilo kakav fizicki rad i treba im promeniti radno mesto. nisu
sposobni i za rad gde mogu ugroziti javnu bezbednost.
Ishemicna bolest srca:
Radna sposobnost zavisi od tezine infarkta, starosti obolelog i njegovog radnog mesta.
- Ako nije bilo komplikacija, ako pri otpustu iz bolnice nije bilo anginoznih bolova, poremecaja ritma i ako
je EF > od 50%, mogu da se osposobe za rad u toku 3 meseca.
- Ako se u toku opterecenja javi angina pektoris ili ST depresija ,onda pacijent niije sposoban za rad koji je
jednak ili veci od nivoa pri kome se ispoljavaju promene.
- Ako se simptomi jave u toku lakog opterecenja (50W na bicikl – ergometru), nije sposoban ni
za kakve poslove sa fizickim naporima, a najcesce ni za druge poslove (zbog napora da dodje
na posao), pa ga treba penzionisati.

4. Vibraciona bolest

Vibraciona bolest je skup poremecaja koji se javljaju pri dugotrajnom izlaganju lok. i opstim vibracijama.
Manifestuje se ostecenjem periferne cirkulacije, kostiju, zglobova, misica, nerava i opstim poremecajima.
Izvori expozicije: - Rad sa rucnim vibrirajucim alatima;
- Rad na transportnim sredstvima;
- Radnici koji stoje na podlogama koje vibriraju.
Patogeneza:
- Ostecenje k.s. – dejstvo vibracija na adrenergicke Rc => prolazni vazospazam (naizmenicna pojava spazma
i atonije) => atonija kapilara.
- Nastanak neuropatija – usled poremecenog senzibiliteta i osecaja za bol.
- Nastanak kostanih promena – usled smanjene vaskularizacije i direktnog ostecenja kostiju ( fisure,
degeneracija, raslojavanje, mestimicna fragmentacija, osteoporoza), ciste, asepticna nekroza.
Kl.sl. Lokalne vibracije -|osetljivost na hladnocu, parestezije; “beli prsti”- hladnoca. “plavi prsti” cijanoza,
hiperkeratoza, ragade; “prazni prsti” osecaj da je koza nalegla na kost distalne falange; recidivirajuci
tendovaginitis (obicno, ekstenzori).
Opste vibracije (pri veoma dugoj expoziciji) - poremecaj CNS-a (glavobolja, razdrazljivost, zamor +
polineuropatija (vegetativna); porem. vestibularnog aparata;
poremecaj cerebralne i koronarne cirkulacije.
Dg. Rtg (kost-zgl promene); EMNG (neuromuskularne prom.); kapilaroskopija.
Th vazodilatatori, vitamini, analgetici, fizikalne procedure.
Prevencija – Tehnicke mere (amortizeri, prigusivaci); ogranicenje dnevne expozicije
na 30-50% radnog vremena; LZS antivibracione rukavice.




www.belimantil.info
7

1. Karakteristike zvuka i buke IV

-Zvuk nastaje oscilacijom materije koja ima svojstvo elasticnosti.
-Buka se karakterise kao neprijatna pojava koja utice na psihofiz. stanje coveka posle nekog vremena ili
prekoracenjem odredjene jacine:
1. kontinuirana buka (promenljiva ili nepromenljiva)
2. diskontinuirana
3. impulsna buka
Zvuk se od izvora krece u svim pravcima brzinom od 340m/s, kroz vazduh (u vodi 4x brze).
-Intenzitet zvuka (w/m
2
)
-Zvuvucni pritisak (Pa)
-Frekvencija broj oscilacija u 1 s (Hz).
Podela na osnovu pravilnosti promene zvucnog pritiska u nekoj tacki: I periodicni zvuci
1.Prost ton (jedna sinusoida)
2.Slozen ton (vise prostih tonova razlicite fr)
3.Slozen muzicki ton (ako su frekvekvencije pratecih tonova celobrojni umnosci frekvencije osnovnog
tona)
II Neperiodicni zvuk
1.sum– frekventni spektar je kontinuiran, obuhvata sve vrednosti unutar nekog intervala, za razliku od
periodicnog zvuka, gde je moguce izdvojiti karakteristike svake frekvencijske komponente.
2.Prasak – impulsna buka traje manje od 1s. Sa naglim porastom i padom amplitude.
Nivo intenziteta zvuka (L) – je odnos posmatranog i referentnog intenziteta, za koji se uzima vrednost
praga sluha (0dB)=>L=130dB
Subjektivne velicine zvuka: osetljivost sluha je najveca za frekvence 3000Hz
1.Nivo cujnosti (fon)=> izmeren nivo zvucnog pritiska korigovan
propustanjem signala kroz elektrcni filter.
2.Cujnost (son) po dogovoru na 1000 dB odgovara nivo cujnosti od 1 fona.
Principi merenja buke – sonometri (bukometri) – mere nivo buke i zvuc. frekvence.
Mere zastite:
1.Na izvoru buke – podmazivanje, montiranje prigusivaca.
2.Zvucna izolacija
3.Zakonske mere – selekcija uz audiogram.
 Ultrazvuk ( 20 kHz – 1GHz)
-u dg se koristi UZ male snage putem refleksorne transmisione tehnike.
Doplerov efekat se zasniva na promeni frekvence UZ talasa, kada se izvor i prijemnik uzajamno
krecu.
-u th se koristi UZ vece jacine ( za zagrevanje tkiva, destrukciju kalkulusa)
-efikasno prodire kroz cvrstu i tecnu sredinu, dok ga vazduh brzo apsorbuje.
-moguca je pojava kavitacija u tkivu.
Mere zastite: -pri drzanju sonde koristiti gumene rukavice sa pamucnom postavom; -rad nije
dozvoljen osobama sa ostecenjima sluha i CNSa;
-izlaganje trudnica UZ pregledima svesti na opravdane indikacije
 Infrazvuk (<16Hz) – u prirodi se javlja prilikom zemljotresa, udara talasa u obalu... Najvecu opasnost
predstavlja frekvenca od 8Hz, jer se poklapa sa o ritmom elektricne aktivnosti mozga.
Mere zastite: kacige; zastita od buke; primena izolacionih mterijala.

2. Profesionalna trovanja cijanidima

HCN je bezbojan gas ili jako isparljiva tecnost (miris na badem), sa bazama gradi cijanide.
Izvori expozicije:
1.U semenu voca u obliku amigdalina;
2. Pri gorenju plasticnih masa, u duvanskom dimu, vestacko djubrivo, PVC mase;
Toxikokinetika i toxikodinamika:
www.belimantil.info
8
-Apsorpcija: pluca, koza i GIT (u zelucu se oslobadja CN
-
)
-Transport: 60% vezan za proteine; vezan za Er;
-Eliminacija: pluca i koza (znoj); vreme poluzivota 19 h.
Cijanidi reaguju sa jedinjenjima koja sadrze S pa nastaju tiocijanati iliradanidi (manje su toxicni i
eliminisu se urinom).
-Pretvaranje hidroxikobalamina u cijankobalamin i vezivanje za metHb pri cemu nastaje cijanmetHb.
Efekti: -Toxicni - asfiksija usled vezivanja cijana za feri-jon mitohondr. i prestanak celijskog disanja. To
se posebno odrazava na CNS i KVS. Pomera se kriva disocijacije Hb ulevo i pomera odavanje O
2
tkivu.
-Neurotoxicni- usled |Ca
2+
.
Kl.sl. I Visoke koncentracije apoplekticna forma trovanja (covek gubi svest, paraliza centra za disanje i
srcani rad => smrt za 1-2 min.);
II Laksi oblici acc trovanja
1.Stadijum – metalni ukus u ustima, miris badema, tahikardija, tahipnea;
2.St. – dispnoicni (asmaticni) st.
3. Konvulzivni st – ton. klon.grcevi, komatozno stanje, ruzicaste koza sluzok.
4.Asfikticni st – pad TA, disanje retko i povrsno, ubrzan puls, moguc AV-blok i znaci ishemije =>
smrt usled paralize resp. centra.
III Chr trovanje – uvecanje tiroidee, poremecaj metabolizma vit B
12
i folne k., neuroloski ispadi
(retrobulbarni neuritis, atrofija optikusa, perif. senz. neuropatije, ataksija, ostecenje sluha), Ca(CN)
2

izaziva prosirenje krvnih sudova lica i gornjeg dela trupa uz pojavu tamno crvenog eritema.
Th -Acc trovanje: bazira se na cinjenici da CN
-
ima veliki afinitet za metHb, pa ga treba stvoriti u sto
vecoj kolicini da bi se nagradio cjanmetHb u kome je CN nejonizovan i netoxican..
-Na–tiosulfat–stvara se Na–tiocijanat koji je netoxican, brzo se eliminise urinom
-2-3 tabl. amil-nitrata i jedna ampula da udise svakih 5 min.
-10 ml 3%NaNO
3
u i.v. infuziji, pa 50 ml 25% Na-tiosulfata
-100% O
2

-Ispiranje zeluca (kalijumpermanganat ili H
2
O
2
) u slucaju ingestije.
-Nespecif. Th: asistirana ventilacija, alkalizacija, antikonvulzivi i antiaritmici.
-Hidroxikobalamin;
-Co-helati
ORS: Radna sposobnost uspostsvlja se:
1.Laksi slucajevi –3 dana
2.Srednji – 7-10 dana
3.Izrazeni – 20-30 dana
4.Chr trovanje – u zavisnosti od kl. sl.

3. Sredstva za licnu zastitu radnika

Zastita na radu obuhvata aktivnosti koje otklanjaju opasnost i nepovoljne posledice u tehnoloskom procesu,
tim strucnjaka koji brine o sprovodjenju aktivnosti.
Zadaci: - Eliminacija rizika – ostvaruje se pri projektovanju proizvodnog procesa.
- Izolacija rizika
- Izdvajanje radnika (odnosi se na LZS)
Zastita na radu obuhvata sledece mere:
Tehnicke – izbor i zamena sirovina i materijala;
- odvajanje delova tehnickog procesa;
- mehanizacija, automatizacija i hermetizacija;
- ventilacija (lokalna odvodna i opsta vestacka);
- mehanicka zastita masina;
Organizacione - svetlosna i zvucna signalizacija procesa;
- optimalna osvetljenost;
- znaci bezbednosti;
Higijenske – izbor lokacije preduzeca;
- higijena prostorija, LZS, ishrane;
www.belimantil.info
9
- bezbedno uklanjanje otpadnih materija;
LZS - treba da ispunjavaju svoju namenu, a da pritom ne ometaju radnika u izvrsavanju radnih operacija.
Poslodavac je duzan da ih izda radniku na koriscenje, a radnik ima obavezu da ih namenski koristi.
Medicinske mere – prof. orijentacija i selekcija; predhodni, vanredni, sistemski i kontrolni pregledi; Med.
rehabilitacija ako nije moguca onda prekvalifikacija.

4. Radioaktivna dekontaminacija i lecenje radiacionih sy

Th infekcija, simptomatska th, th hemoragijskog sy, transplantacija kostne srzi,
th faktorima rasta maticnih celija;
- istovremeno se sprovodi i dekontaminacija:
1.Interna – eliminacija radionuklida pri internoj kontaminciji (pored spolj.
ozracivanja postoji i udisanje)
2. Spoljasnja – vodom, blagim sapunom, mekom krpom.

Vidi dodatak - dekontaminacija!!!


1. Zastita na radu V

Zastita na radu obuhvata aktivnosti koje otklanjaju opasnost i nepovoljne posledice u tehnoloskom procesu,
tim strucnjaka koji brine o sprovodjenju aktivnosti.
Zadaci: - Eliminacija rizika – ostvaruje se pri projektovanju proizvodnog procesa.
- Izolacija rizika
- Izdvajanje radnika (odnosi se na LZS)
Zasita na radu obuhvata sledece mere:
Tehnicke – izbor i zamena sirovina i materijala;
- odvajanje delova tehnickog procesa;
- mehanizacija, automatizacija i hermetizacija;
- ventilacija (lokalna odvodna i opsta vestacka);
- mehanicka zastita masina;
Organizacione - svetlosna i zvucna signalizacija procesa;
- optimalna osvetljenost;
- znaci bezbednosti;
Higijenske – izbor lokacije preduzeca;
- higijena prostorija, LZS, ishrane;
- bezbedno uklanjanje otpadnih materija;
LZS - treba da ispunjavaju svoju namenu, a da pritom ne ometaju radnika u izvrsavanju radnih operacija.
Poslodavac je duzan da ih izda radniku na koriscenje, a radnik ima obavezu da ih namenski koristi.
Medicinske mere – prof. orijentacija i selekcija; predhodni, vanredni, sistemski i kontrolni pregledi; Med.
rehabilitacija ako nije moguca onda prekvalifikacija.

2. Profesionalne maligne bolesti

Forma malignog tu , koji je kasna posledica expozicije kancerogenima radnog mesta.
Profesionalni kancerogen je svaka supstanca ili mesavina koja prouzrokuje porast incidenca benignih ili
malignih neoplazma, ili bitno skracuje latentni period izmedju expozicije i nastanka neoplazmi i dovodi do
indukcije tumora na drugoj lokalizaciji.
Etiolog. –Hemijske materije – aromaticni ugljovodonici, benzen, pesticidi,
konzervansi, Cr, Ni, jonizujuce zracenje.
-Zanimanje- dimnicari (skrotum); rudari (pluca uzrok je radon)
Patolog. –Kancerogeneza obuhvata:
1.Transformacija normalnih u maligne celije;
2.Ireverzibilne promene usled expozicije (lezija DNK=> somatska mutacija)
www.belimantil.info
10
3.Epigenetska kancerogeneza – alteracija expresije nekih gena normal genotipa
4.Kompletni kancerogeni- podsticu inicijalnu promenu i njen razvoj u Tu i predstavljaju uzrok
profesionalnog raka;
5.Inkompletni kancer.- odgovorni za inicijalne promene ili podsticu ranije nastale pocetne promene
usled drugih uzroka i predstavljaju uslov prof. raka.
Kl.s. 1)Rak pluca - azbest, berilijum, hlormetiletar
2)Rak koze - UV, joniz. zracenje, pliciklicni aromatic. ugljovodonici.
3)Leukemije - jon. zr, benzen
4)Angiosarkom jetre - vinil hlorid
5)Rak mokracne besike - anilin, benzidin, katran
6)Rak nazalnih i paranazalnih supljina - drvena prasina, Ni, kadmijum
Karakteristike lokalizacije: - Multifokalna lok.; - Latentni period; - Prognoza (sporiji tok, retke
metastaze, duze prezivljavanje).
Et. Dg. (priznavanje bolesti kao profesionalne): Utvrditi da pre pocetka exp nije bilo maligniteta; Izvrsiti
analizu stetnosti iz radnog procesa, na radnom mestu i u okolini. Analiza exp: nivo toxicnosti (doza, konc);
Vreme i intenzitet izlozenosti; Duzinu latentnog perioda.
ORS: Kontraind. dalji rad na poslovima gde postoji izlozenost kancerogenima;
U profilaxi eliminisati kancerogene, LZS, hermetizacija procesa
Redovne kontrole.

3. Radiografska klasifikacija pneumokonioza

Pneumokonioze su fibrozirajuca profesionalna oboljenja pluca, nastala udisanjem prasine. To je
“akumulacija” prasine u plucima i reakcija tkiva na njeno prisustvo.
I Prema zasencenju: poticu od silikoticnih cvorica
1.Mala (do 10 mm): -puriktiformna - do 1,5mm
-mikronodularna 1,5-3mm
-nodularna 3-10mm
2.Velika: -A kategorija 1-5 cm
-B kategorija 1 ili vise zasencenja, > od A, a ukupna povrsina < od velicine desog gornjeg
plucnog polja
-C kategorija povrsina < od desnog gornjeg plucnog polja
II Prema gustini zasencenja: -Kateg. 1 Retka mala zas. dobro se vidi plucni crtez.
-Kateg 2 Gusta zas. dobro se vidi plucni crtez.
- Kateg 3 Mnogobr. gusta mala zasenc, ne vidi se pl. crt
Simboli za pratece pojave i komplikacije: EM-emfizem; ES-ljuska od jajeta; TB-TBC; HI-hilusi; CV-
kaverna; CO- uvecanje srca; BU-bule; PT-pleuralne promene.
Atipicne silikoze:
1.Akutna silikoza (silikoproteinoza)- posle kratke expozicije (do 3 god) visokim dozama, brz razvoj
fibroze i sklonost ka TBC-u.
2.Pozna silikoza - oko 10 god po prestanku exp. kvarcu (donja polja postedjena).
3.Adenosilikoza – silikoticne promene se ne vide u pl. poljima, vec u hilusima i paratrahealnim
limfaticima.
Silikotuberkuloza – zbog afiniteta TBC bas prema silikoticnim plucima.
Kl.sl. nespecificni sim.; Suzena krenigova polja, kasalj.
Th: tuberkulostatici.

4. Radna anamneza

-Expozicioni radni staz (eventialno razloziti po stetnostima)
-Najvisi stepen obrazovanja (interna kvalifikacija)
-Prvo radno mesto (opis) (koliko dugo je radio na tom radnom mestu)
-Drugo radno mesto (opis) (koliko dugo je radio na tom radnom mestu)
-Poslednje radno mesto (detaljan opis) koliko dugo radi na tom radnom mestu)
www.belimantil.info
11
-Rezime stetnosti (fizicke, hemijske, bioloske, nefizioloski polozaj tela pri radu, podizanje tereta, rad na
visini i dr.)
-Da li kolege koje rade na istim ili slicnim poslovima imaju iste ili slicne tegobe
-Rezim rada i odmora (smenski rad i kako se menjaju smene) (godisnji odmori –organizacija) (dnevni
odmor da li radi nesto privatno) ( organizovana rekreacija)
( pauze u radu i kako se koriste) (ishrana na radnom mestu)
-Udaljenost od posla i kako dolazi na posao
-Normiran rad (da li ispunjava normu)
-Zastita na radu ( ventilacija da li postoji i da li se koristi) (licna zastitna sretstva sta dobija i sta koristi)


1. Radna optercenja VI

Vrste rada:
I U fizickom smislu: - Dinamicki rad (F x S);
- Staticki rad ( F x t);
II Sa aspekta termodinamike – rad je proces pretvaranja E iz jednog oblika u drugi.
Sporedan produkt je toplota (vise se oslobadja pri dinamickom radu).
III U fizioloskom smislu:
1. Fizicki rad (aktivnost skeletne muskulature);
2. Umni rad (aktivnost kortikalnih centara);
3. Mesoviti rad;
Granica izdrzljivosti pri fizickom radu, izrazava se zamorom, koji uslovljava prekid
ili odlaganje rada za izvesno vreme dok se organizam ne oporavi.
IV U odnosu na tip kontrakcije skeletne muskulature, koja je radno aktivirana:
1. Staticki rad – izometrijska kontrakcija;
2. Dinamicki rad – izotonicka kontrakcija;
- Opterecenje, napor – da bi organizam izvrsio neki rad, mora da savlada odredjeno opterecenje.
Savladjivanje opterecenja se oznacava kao napor.
- Radna sposobost – sposobnost pojedinca za obavljanje ma koje vrste rada.
Nju cine:
1.Zdravstveno stanje – dispozicija radnika, za obaljanje rada koji je definisan
zahtevima radnog mesta. Osnovni uslov je odsustvo mane ili oboljenja.
2.Senzorna sposobnost – ocuvani senzorni sistemi, vazni za ispunjenje zahteva
radnog mesta.
3.Fizicka sposobnost – sposobnost organizma da vrsi pretvaranje hemijske (ATP)
u mehanicku (kontrakcija misica) energiju.
- Fizicki faktori radnog opterecenja:
1.Prilagodjavanja KVS-a fizickom opterecenju:
-|MV: - neutrenirane osobe – SF do 150 inhibicijom psy, dalji porast
stimulacijom sy.
- utrenirane osobe - | sistolnog volumena (|sistolne snage)=> |SF
kriticna SF pri kojoj opada UV je 175-180/min.
- Protok krvi kroz velike krvne sudove u toku fizickog rada regulisan je:
1. potrebama tkiva za O
2
i hranljivim materijama;
2. nagomilavanjem kiselih produkata metabolizma => dilatacija misica
-Maximalna vradnost SF pri naporu zavisi od: starosti, pola i vrste mis. rada.
-Period koji je potreban za vracanje SF na pocetni nivo, je prporcionalan
trajanju fizickog opterecenja, a obrnuto srazmeran utreniranosti organizma.
- |TA usled |MV (porast je veci pri izometrijskim kontrakcijama), zavisi od:
godina, pola, stepena utreniranosti.
2.Prilagodjavanje respiratornog sistema:
-|plucne ventilacije na osnovu:
1.|respiratornog volumena (umereni rad) – 3-4x
www.belimantil.info
12
2.|respiratorne frekvence (tezak rad) 40-50 resp / min
Kontrola hiprventilacije, ostvaruje se humoralnim (CO
2
, O
2
, laktati) i nervnim mehanizmima.
3.Metabolicke promene u toku fizickog opterecenja:
-|gukoze (sy),u toku intenzivnog rada+ ili normalne vrednosti gukoze
-|laktata, u toku odmora 85% mlecne kis. ÷ u glikogen, 15% CO
2
i H
2
O.
-+ATP, ADP,|AMP
-|pO
2
- saturacija Hb kiseonikom se ne menja znatnije
- pCO
2
se ne menja znatnije

- Psiholoski faktori radnog opterecenja:
I grupa: Indirektna psihicka opterecenja – vezano za nepovoljne uslove radne
sredine (fiz, hem., i biol agensi iznad dozvoljenih granica i extremno
nepovoljni uslovi radne sredine). Ovi faktori uticu na tacnost, sigurnost i
preciznost obavljanja posla.
II grupa: U vezi je sa faktorima koji se odnose na zahteve posla i organizaciono –
tehnoloske karakteristike (psihosenzorno, psihomotorno opterecenje,
odgovornost na poslu).
III grupa: obuhvata socijalne promene i probleme u svakodnevnom zivotu, i
probleme koje donosi losa socijalno ekonomska situacija u zemlji.
Norme za procenu psihickog opterecenja ne postoje (profesiografski pristup – individualno psiholosko
procenjivanje usmereno na pojedinca i konkretan posao ili epidemioloski pristup usmeren na zdr posledice
odredjene grupe radnika).
- Senzorna opterecenja:
- Stimulus deluje na spec. Rc i on se detektuje i identifikuje (“percepcija signala”), pa preko nerava do
talamusa i cerebeluma, a odatle do senzorne kore.
- Najznacajnija senzorna opterecenja su:
1. Opterecenje vidnog sistema
2. Opterecenje cula sluha (buka umanjuje koncentraciju, sposobnost odlucivanja i radno
pamcenje).

2. Silikoza pluca

Opstruktivno – restriktivni poremecaj. Silikoza je fibroza pluca uzrokovana inhalacijom i akumulacijom
SiO
2
. Javlja se obicno ako je koncentracija kvarca u mesanoj prasini bar 5%, a expozicija 20 ili vise godina.
Izvori expozicije: -rudnici metala, kamenog uglja, nalazista gline
-oboljevaju: kamenoresci, vajari, rudari
Patogeneza: 1.Hemijska teorija-delovanjem Si kiseline nastale rastvaranjem SiO
2

2.Imunoloska teorija: autolizom makrofaga nastaju Ag koji stimulisu RES da produkuje At
=>reakcija Ag-At + prasina stimulise oslobadjanje TNFo.
Patoloska anatomija: -pluca su hiperpigmentisana; -pleuralne adhezije;
-znaci emfizema; -sivkasti cvorici ispod visceralne pleure
(2-3mm), na preseku se vide kolagenska i retikulinska vlakna, poredjana kao lukovica. Veliki cvorici su
skloni kalcifikaciji oko zahvacenih ly zlezda se taloze krecno fosforne soli “ljuske od jajeta”
Kl.sl. Dispnea, bol u grudima i kasalj. Krv u ispljuvku se javlja pri siliko TBC.
-Objektivno: znaci emfizema, HOBP, chr plucna insuficijencija, sa hronicnim plucnim srcem i
cijanozom.
Komplikacije: - Najcesce HOBP i emfizem
-TBC, bronhijektazije, pneumotorax
Rtg: -Okruglaste senke, najcesce u srednjim plucnim poljima, simetricno (izgleda kao da ih ima vise desno,
zbog veceg volumena desnog pluca)
-Pseudotumori – u posteriornim i apikalnim segmentima, gornjeg srednjeg reznja
-na pleuri brojne adhezije.

www.belimantil.info
13

3. Profesionalno trovanje arsenom

Arsen (V) grupa ima dve alotropske modifikacije:
1. Suvi ili metalni: -postojaniji, na sobnoj t oksidise u As
2
O
3
, gori plavicastim plamenom i mirisom belog
luka
2. Zuti arsen: -nastaje naglim hladjenjem As para, isparava na sobnoj t.
Izvori expozicije – As-rude, arsenopirit, leukopirit, auripigment, realgar.
Toxokinetika: 1.Apsorpcija – pluca, GIT, koza (u krvi se vezuje za Hb i transportuje u obliku
dimetilarsinske kiseline);
2..Akumulacija – jetra, bubrezi, pluca;
3.Biotransformacija:
oksidacija - tro i petovalentna jedinjenja;
redukcija arsenata u arsenite;
prolazi kroz placentu ali ne kroz hematoencefalnu barijeru;
metilacija;
4.Izlucivanje: urinom.
Toksodinamika: Veliki afinitet prema S u merkapto grupama => inhibicija enzimske aktivnosti,
akumulacija u tkivima bogatim keratinom (koza, kosa, sluzokoza GIT-a).
Arsenovodonik: -blokira aktivnost glutationa; deluje lok. iritativno; hemoliza Er; poremecaj
integriteta celijske membrane (izlazak sadrzaja celije, a preostale celijske memrane=“duh
celije”+methemoglobinemija)ostecenje bubrega => ABI;
kl.sl. Acc trovanje:
-latentni period 2 do 24h;
-iritacija koze i sluzokoza disajnih puteva;
-najtezi oblici – 30min do 2h po trovanju (muka, povracanje proliv);
-znaci soka, a smrt nastupa za 24h do 4 dana, zbog insuficijencije KVSa;
-letalna doza 70 do 180 mg;
Chr trovanje:
-koza:eritem, edem, folikiulitis, ulceracije, hiperkeratoza dlanova i tabana;
-alopecija;
-Mesove pruge: na noktima sivobelicaste bele pruge;
-iritacija sluzokoze ociju i respiratornog sistema;
-arsenska polineuropatija: parestezije, bolne senzacije
-povecan rizik od bronhogenog Ca, bazo i planocelularni;
-hepatocelularni i angiocelularni Ca jetre;
-leukemija, limfomi;
Bioloski markeri expozicije (urinu): -konc. ukupnog As;
-metilarsenska i dimetilarsenska kiselina;
-arsenobetain;
Th: Acc trovanje – provocirati povracanje, ispiranje zeluca, dekontaminacija,
BAL (dimerkaptopropanol) prva dva dana na 4h, 3-5mg/kg zatim
3mg na 12h; u tezim slucajevima hemo i peritonealna dijaliza.
Za arsenovodonik–BAL nema efekta, pa pokusati sa dijalizom, davanjem ER i O
2

Chr trovnje- simptomatska Th + penicilamin;
=> cesta je potpuna i trajna invalidnost.

4. Radioaktivna kontaminacija

Interna radioaktivna kontaminacija predstavlja unos radionuklida u organizam coveka, koji dovodi do
kontinuirane izlozenosti unutrasnjih organa i tkiva jonizujucem zracenju.
Kontaminacija moze biti:
1.U zivotnoj sredini: -prirodni RN: radioaktivni C, H
3
, K
40
,U, Ra, Rn;
-vestacki RN: iz tehn. otvorenih izvora: J, stroncijum;
www.belimantil.info
14
2.U radnoj sredini: - pri radu sa otvorenim izvorima jon. zracenja.
Putevi ulaska:
- Resiratorni trakt – kinetika zavisi od velicine cestica, cittotoxicnosti,
rastvorljivosti i Celijske reakcije.
- GIT –najcesci; resorpcija zavisi od hem. osobina elemenata i njihove rastvorlj.
-Koza –transepidermalno (pasivnim transportom)
-transfolikularno ( radioaktivna supstanca zaobilazi epidr. barijeru i
lakse dospeva u cirkulaciju.
Transport: -Vezani za SH-grupe membrane Er, preko proteinskog dela Hb, kao
jon intracelularno u Er, jednim delom se reverzibilno vezuju za proteine plazme.
Depozicija - zavisi od fizickohemijskih osobina RN i afiniteta za pojedina tkiva.
Eliminacija RN: bubrezi, GIT, koza, respiratorni trakt.
- Fizcko vreme poluraspada RN – vreme za koje se radioaktivnost izotopa smanji na ½ (raspad je
pracen emisijom jonizujuceg zracenja);
- Biolosko vreme poluiscezavanja RN – vreme od kontaminacije do opadanja tel. opterecenja RN na
½.
 od ova dva vremena zavisi efektivno vreme poluiscezavanja RN.


1. Bioenergetika pri radu VII

I Snabdvanje skeletne muskulature energijom:
Energija je neophodna za kontrakciju i dobija se iz ATP-a i kreatin fosfata (najveci deo se trosi za
pokretanje mehanizma klizanja aktinskih i miozinskih niti, a manji deo za pumpanje Ca
2+
, Na
+
i K
+
neophodnih za kontrakciju).
- ATP- dovoljan je za 1-2 sekunde, on se restituise iz CP, uzajamnim dejstvom molekula ADP-a pod
dejstvom miokinaze, glikogenolizom i glikolizom u anaerobnim uslovima, pa se tako omogucava
snabdevanje energijom tokom 1 minuta.
-Oxidativna fosforilacija – najefikasnije, najkasnije se ukljucuje i najduze traje. Najznacajniji proces je
glikoliza i oksidacija iz glikoze => dva molekula piruvata => acetil-CoA => krepsov ciklus (razgradnja do
CO
2
i H
+
). Joni H se zatim oxiduju i oslobadjaju vecu kolicinu E – pri razgradnj 1 molekula glukoze
nastaje 38 ATP-a. Stepen iskoriscavanja iznosi 66%, a preostalih 34% se gubi u vidu toplote.
Prvo dominira anaerobni pa aerobni metabolizam.
II Kiseonicni dug – podrazumeva energetsku potrosnju ostvarenu anaerobnim metabolizmom u fazi
pocetka rada.
-Alaktatni kiseonicni dug (zaliha misicnih celija u ATP-u, CP-u i O
2
vezani za mioglobin). Neto kolicina
ovog duga odgovara kolicini O
2
koji je neophodan za resintezu depoa energetskih fosfata misicnih celija.
U praksi se cesce meri bruto kiseonicni dug, koji kod neutreniranih iznosi 5-7,5 O
2
, a kod sportista i do 20
L O
2
/min.
-Laktatni kiseonicni dug je direktno proporcionalan kolicini stvorenih laktata i moze se izracunati iz
razlike laktata u krvi pre i nakon opterecenja. Ovaj deo cini 2/3 ukupnog O
2
duga, a alaktatni dug je 1/3.
Za razliku od skeletnih misica miokard nema sposobnost stvaranja kiseonicnog duga. Miokard se
snabdeva vecom kolicinom kiseonika, vecom extrakcijom O2 iz krvi i vecom efikasnoscu srcane
kontrakcije.
Kiseonicni dug je znacajan pokazatelj respiratorne funkcije u toku fizickog rada.
Ukupna potrosnja O
2
u periodu oporavka – potrosnja u miru.

2. Pneumokonioza kopaca uglja

Antrakoza je bolest uzrokovana inhalacijom i akumulacijom ugljene prasine u plucima i reakcijom pluca
na nju. Najcesca je pri expoziciji kamenom uglju (antracit).
Patohistologija:
1.Jednostavna pneumokonioza – nakupine ugljene prasine u vidu crnih mrlja i stvaranja cvorica precnika
1-5 mm.
www.belimantil.info
15
2.Progresivna masovna fibroza – veci cvorici (>1cm), ciju kapsulu cine gusta kolagena vlakna.
Kl.sl. –Suv kasalj i oskudno iskasljavanje crnkastog sadrzaja;
-Bol u grudima, dispnea, produktivan kasalj;
-Plucna hipertenzija i chr plucno srce;
 Nastaje obicno posle 10-15 godina expozicije, dok nesposobnost za rad nastaje tek posle 65. godine.
Dg. Rtg: simetricno difuzna mala zasencenja (najvise u gornjim plucnim poljima).
- plucna funkcija dugo ocuvana (kasnije: + exp. protoka i | RV)
Th: - Lecenje HOBP i drugih komplikacija;
- ostavljanje pusenja;
Prevencija: - + zaprasenosti, profesionalna selekcija i redovni pregledi.


3. Profesionalna toxikologija mangana

Mn (IIb grupa) je srebrnasto beli metal izuzetne tvrdoce i veoma je krt. Gradi jedinjenja u kojima je 1-,3-
,4-,6- i 7-valentan (najstabilnija su dvovalentna jedinjenja). Najpoznatija jedinja su :
Izvori expozicije: -oksid u rudama (manganit, braunit)
-u celicanama, industrijska stakla (boji u zeleno), proiz. baterija;
-upotreba bezolovnog benzina (tetraetilPb i tetrametilPb ->MMT)
Fizioloska uloga(esencijalni element): -za sintezu hondroitin-sulfata;
-za pravilan razvoj kostiju;
-za funkciju melanocita;
-za f-ju CNS-a, u metabolizmu kateholamina;
Kinetika: -glavni put ulaska je inhalacija, povecan afinitet za mitohondrije
-eliminacija uglavnom fecesom.
Toksodinamika:
-promene u CNS-u koje lice na Parkinsonovu bolest:
1) Ima veliki afinitet za bazalne ganglije i sivu masu diencefalona, gde inhibira tiroksin-hidroksilazu =>
+L-DOPA i dopamina.
2) Uloga slobodnih radikala – 3-valentni mangan potencira autooxidaciju dopamina, pri cemu nastaju
slobodni radikali koji dovode do peroksidacije lipida u CNS-u.
-soli Mn-a deluju iritativno na kozu i sluzokozu.
Kl.sl. –Lokalno dejstvo – eritem, peckanje i svrab ociju, kasalj kijanje;
-Chr trovanje: I prodromalni stad:opste nespecificne tegobe (| znojenje, hipersalivacija, grcevi
u misicima;
II inicijalni stad: I + neuropsihijatrijski poremecaji (agitacija, agresivnost)
III manifestni stadijum: neuroloski poremecaji tipa paroksizama:
-sklonost ka padanju napred (propulzija), hod petla, fenomen zupcastog tocka, intencioni
tremor.
Dg. -Neuropsihijatrijsko ispitivanje
-Odredjivanje konc. Mn u krvi i urinu nema znacaja, jer se Mn relativno kratko zadrzava u krvi, a
eliminacija preko bubrega je minorna.
Th. –U inicijalnom stadijumu prekid expozicije, L-DOPA, visoke doze vitamina E.
ORS: kontraindikacije za rad sa expozicijom Mn: neuropsihicki poremecaji, chr
oboljenja disajnih puteva, izrazena anemija.

4. Hronicni radiacioni sindrom

Chr radiacioni sy je skup simptoma i znakova, koji su posledica kumulativnih efekata malih doza na 2 ili
vise radiosenzitivnih tkiva kroz duzi vremenski period, najmanje 5 godina.
Radiacioni efekat malih doza:
doza
(mSy)
efekti
1-20
granicni nivo- ne izaziva trajni efekat ili je min. => brzo se reparira
www.belimantil.info
16
20
MDD
20-150
| rizik od profesionalne bolesti
150
ostecenje radiosenzitivnih organa
500
ostecenje radiorezistentnih organa
U chr profesionalne radiacione bolesti spadaju:
1.Maligne bolesti: leukem., multipli mijelom, adenoCa bronha i tiroidee, planocel.Ca
2.Bolesti hematopoeznog sistema: indikatori porasta apsorpcione doze su Ly, jer su visokoradiosenzitivni i
direktno dostipni zracenju, promene u jedru mogu biti:
- stohasticke – mutacije;
- nestohasticke – aberacije;
3.Ostecenje oka:
-Acc radiaciona katarakta – radiaciona povreda (velika doza direktno na dno);
-Radiaciona pre senilna katarakta – chr progredijentna bolest pri kumulativnoj dozi > 150mSy, kod
radnika ispod 50 god. starosti.
Patogeneza: -Nestoh. efekat – 150 mSy => denaturacija proteina
subkapsularno zamucenje.
-Stoh. efekat – mutacije u epitelnim celijama sociva nemogucnost
da se odrzi providnost sociva.
4.Radiodermatitis:
-Acc;
-Chr – dugotrajno dejstvo malih doza.
Podela: 1.Radiodermatitis I stepena (simplex) – suva atroficna koza, bez dlaka.
Promene su reverzibilne, jer su lok. u epidermu. Oporavak je spor
(kompromitovana cirkulacija).
2.Radiodermatitis ulceronecrotika.
3.Maligni radiodermatitis – najcesci je planocelularni Ca.
5.Promene na germinativnom epitelu – gonade su izuzetno radiosenzitivne:
-kod M => oligospermija i astenospermija;
-kod Z => poremecaj funkcije jajnika i menstrualnog ciklusa;
-u graviditetu => kongenitalne malformacije;
Dg: -radna anamneza o izlozenosti;
-ostecenje radiosenzitivnih organa;
ORS: kontraindikacije za rad u zoni zracenja:
-krvne bolesti, autoimune bolesti, maligne bolesti, chr radiodermatitis, psihoze.


1. Fizioloska osnova stresa VIII

Stres je opsta, nespecificna reakcija organizma, koja je izazvana nepovoljnim stetnim uticajima iz spoljne
sredine, pa stresna reakcija ima pre svega zastitnu ulogu.
Klasifikacija:
I U odnosu na vrstu stresogenog cinioca:
1.Fizicki stres – nagla i neocekivana fizicka i mehanicka dejstva (udar,+ili|t, buka)
2.Bioloski i fizioloski stres – gubitak telesnih tecnosti, toxicni i infektivni agensi....
3.Psiholoski stres – iznenadni neocekivani zivotni dozivljaji, konflikti...
4.Socijalni stres – interpersonalni sukobi, socijalni nemiri...
5.Psihosocijalni stres – obuhvata psiholoske i socijalne komponente stresa.
II U odnosu na zivotne situacije u kojima nastaje:
1.Svakodnevni ili zivotni;
2.Profesionalni – moze biti Acc i Chr
Stresni odgovor: -eustres (zastitna funkcija)
-distres (stresogeni odgovor pracen negativnim dozivljajima i
www.belimantil.info
17
stetnim posledicama.
Ispoljavanje stresne reakcije:
1.Faza alarma (faza soka) – kada individua postane svesna prisustva stresora;
2.Faza mobilizacije (f aktivnog suprotstavljanja) – suprotstavljanje stresoru da bi se izbeglo njegovo
delovanje i posledice.
3.Faza sloma licnosti(faza iscrpljenja i dezintegracije) - slabe kompenzatorni mehanizmi => rasejanost,
nemogucnost koncentrisanja...
Etiologija: -odgovornost za bezbednost ljudstva;
-odgovornost za druge ljude;
-odgovornost za materijalne vrednosti (npr. rad sa skupom opremom);
-poslovi za izolovanim skupim mestima;
-zamorni kontakti sa ljudima;
-repetitivni monotoni posao;
-nametnuti ritam rada;
-ogranicenje slobode i inicijative u poslu;
-poslovi sa zahtevom za brzo obavljanje posla;
-faktori radne sredine (buka, prasina, hemikalije);
Klinicka manifestacija profesionalnog stresa:
1.“ sagorevanje na poslu” – vezan za ljude koji su u toku rada izlozeni emocionalnim faktorima (lekari,
prosveta, usluga...). Manifestuje se emocionalnom tuposcu, depersonalizacijom i nemogucnoscu
samorealizacije novih obaveza.
2.Tehnostres – disproporcija razvoja tehnike i mogucnosti radnika da to prati. manifestuje se
poremecajima vegetativnog nervnog sistema.
Psiholoske metode za sprecavanje pojave stresa:
-profesionalna selekcija osoblja;
-pravovremeno i potpuno obavestavanje pojedinca o mogucim stresorima na radnom mestu, o kvalitetima
stresora i kako se od njih zastititi.
Fiziologija stresa:1.Hipotalamus-adenohipofiza–kora nadbubrega (ACTH, kortizol);
2.Hipot.-vegetat. nervni sistem-srz nadbubr.(Ach, noradren, adren.)
 promene u stresu; - Sy | svoj tonus (masivna aktivnost):
-celularni metabolizam | ;
-glikemija | ;
-preraspodela krvi u organozmu;
-TA| ;
-organi se draze –direktno (preko Sy)
-indirektno (hormoni srzi nadbubrga).

2. Alergijski alveolitis

Alergijski alveolitis je zapaljenska reakcija terminalnih bronhiola, alveola i plucnog intersticijuma, kao
posledica senzibilizacije na razne organske alergene. Javlja se kod radnika na vrsenju zita, odgajanju
pecuraka, prasinom paprike, kod onih koji rade se dlakavim zivotinjama, dolaze u kontakt sa urinom
pacova...
Etiopatogeneza:
-udisanje cestica organske prasine ciji je precnik <5µm (ne prodiru do alveola) => farmerska pluca
-udisanje zivotinskih proteina;
Patogeneza: -Urodjeni poremecaj u funkciji makrofaga;
-Defekt inhibisucih T Ly=> | Thelper => degranulacija mastocita;
-B Ly stvaraju precipitirajuca At;
-Alergijska reakcija III tipa;
Kl.sl. I Acc oblik – naglo, nekoliko sati po izlaganju alergenu. Nastaje 24-48
po prekidu expozicije (kasalj, malaxalost, bolovi u misicima).
Objektivno: cijanoza + kasnoinspirijumski pukoti.
II Sub acc oblik – blazi simptomi.
www.belimantil.info
18
III Chr oblik – vrlo blagi simpotomi.
Rtg: -Acc – cvorici 1-3 mm u vrhovima i pri bazama pluca;
-Sub acc – u predelu hilusa infiltrati kao matirano staklo;
-Chr – sacasta pluca => difuzna fibroza;
Ispitivanje plucnih f-ja: restriktivni poremecaji sa +O
2
i |CO
2
;
Dg: Potvrdjuje se seroloskim i imunoloskim testovima i biopsijom pluca.
Th: Prekid izlaganju alergenima + kortiko Th.
ORS: Ne mogu da rade na radnim mestima na kojiima su izlozeni prasini na koju
su preosetljivi.

3.Profesionalna toksikologija zive

Hg (IIb) na sobnoj tu tecnom stanju. Jedinjenja zive mogu biti:
-neorganska: sulfid, kalomel, nitrat, fulminat;
-organska: metilHg, etilHg;
-sa metalima gradi legure: amalgam (Ag, Au, Sn)
Izvori expozicije: -prerada rude – cijano barit;
-proizvodnja Cl (Hg se koristi kao katoda);
-proizvodnja termometara, barometara;
-upotreba Hg hlorida u zastiti semena;
-organska jedinjenja u proizvodnji pesticida i boja;
Toksokinetika:
-apsorpcija; pluca, GIT – organska i koza (org preko folikula dlaka i lojnih zlezda);
-metalna ziva pretezno u Er, prolazi kroz placentu i hematoencefalnu barijeru;
-deponovanje najvise u distalnom delu proksimalnih tubula bubrega.
Deponovanje zavisi od duzine lanca slobodnih radikala:
 Dugi lanac (arilna jedinjenja) brzo se metabolisu u jetri;
 Kratak lanac (alkilna jed) sporije se metabolisu, taloze se uglavnom u Er. liposolubilna su
pa prodiru u CNS i imaju afinitet za subkort. strukture malog mozga;
-eliminacija: -preko bubrega: elementarna Hg, org i neorg jedinjenja dugih lanaca,
poluzivot 37-60 dana;
-preko GITa: organska jedinjenjakratkih lanaca u bliku konjugata sa
glutationom. Poluzivot 70-90 dana.
-toksodinamika: -Inaktivacija enzima koji imaju SH grupe –npr dehidrogenaze
(zbog nastanka merkaptida)=> povecana peroksidacija lipida=>
ostecenje celijske membrane; neurotoxicni efekti;
Kl.sl. 1. Acc trovanje:
-nadrazajni kasalj, dispnea, bol u grudima, hem. intersticijalni pneumonitis;
-osecaj metalnog ukusa u ustima, malaksalost, slabost, krvave stolice;
-posle 3-4 dana promrne na sluzokozi usne duplje (gingivitis, stomstitis,
faringitis) i ulcerozna forma;
-neorg. jedinjenja imaju lok. korozivno dejstvo zbog koagulacije proteina;
2.Chr trovanje:
-nespecificni simptomi
-orofaringealni sy nastaju postepeno - metalni ukus u ustima, hiperslivacija,
zivin rub (tackasta prebojenost), klimanje i ispadanje zuba;
-neuropsihicki sy – nespecificne astenovegetativne promene–umor, slabost;
-tremor - prvo kapci pa jezik, zatim intencioni;
-eretizam – izrazena razdrazljivost;
-U slucaju trovanja organskim jedinjenjima sa radikalima kratkih lanaca,
nema orofaringealnih sy i eretizma;
-Atkinsonov znak – merkurialentis- braonkasti reflex sociva usled
nakupljanja Hg u njemu. Javlja se bilateralno i odrazava se vise godina po
expoziciji.
www.belimantil.info
19
Bioloski monitoring: -Acc trovanje=> |konc Hg u krvi;
-CHr tr. - Elementarna Hg i org i neorg. jedinjenja sa dugim
lancima=> | konc Hg u urinu;
-org. jedinjenja sa kratkim lancima=>| konc Hg u krvi
Th: -Acc trovanje: BAL, simptomatska i antisok Th;
-Chr trovanje: D-penicilamin;


4. Ostecenje oka jonizujucim i nejonizujucim zracenjem

Nejonizujuce zr.: 1.UV zr - Acc: konjuktivitis i fotokeratitis;
-Chr: planocelularni Ca konjuktive;
2. IC zr. – ostecenje roznjace, duzice, sociva i mreznjace;
3.Mikrotalasno zr - ”vruce tacke” u oku – zamucenje prvo dela, pa
celog sociva- MT katarakta;
Jonizujuce zr. – u okviru Chr radiacionog sy;
-Acc radiaciona katarakta – radiaciona povreda (velika doza direktno na dno)
-Radiaciona pre senilna katarakta – chr progredijentna bolest pri kumulativnoj
dozi > 150mSy, kod radnika ispod 50 god. starosti.
Patogeneza: -Nestoh. efekat – 150 mSy => denaturacija proteina i
subkapsularno zamucenje.
-Stoh. efekat – mutacije u epitelnim celijama sociva i
nemogucnost da se odrzi providnost sociva.



1. Zamor IX

Zamor je fenomen koji nastaje kao psledica aktivnosti organizma u celini ili organskih sistema, pri
svladjivanju razlicitih vrsta opterecenja iz svakodnevnog zivota, ili opterecenja definisanih zahtevima rada.
Zamor opominje organizam da treba da prekine aktivnost zbog prekomernog opterecenja i mogucih
posledica. Znacajna karakteristika je reverzibilnost.
Teorije nastanka zamora:
1.Teorija promene hronaksije: posle svake depolarizacije javlja se period apsolutne ili relativne
refraktnosti (nijedna ili samo suprapragonalna draz moze da izazove depolarizaciju);
2.Teorija ugusenja: disproporcija izmedju potrebe za O
2
i aerobnog kapaciteta organizma;
3.Teorija iscrpljenja: utrosak ATP, ADP, CP i glikogena;
4.Teorija Intoxikacije: zbog nedostatka O
2
, dominira anaerobni metabolizam => nagomilavanje laktata i
piruvata;
Objektivni znaci zamora misica: -usporavanje misicne aktivnosti;
-nespretni pokreti;
-spontane pauze;
-| traumatizma na radu;
Zamor pri umnom radu se objasnjava aktivacionom teorijom: Inhibicija centara koji su pri radu bili duze
excitirani.
Simptomi umnog zamora: -sporije i konfuznije rasudjivanje;
-opadanje intelektualne funkcije;
-promena raspolozenja;
Premor je chr zamor, koji nastaje ako organizam na zamor ne reaguje adekvatnim odgovorom. Premor je
patoloska pojava i negativan efekat rada, on nije reverzibilan, kao zamor, za 24h.
Znaci premora: -|povecana razdrazljivost i neuroticno reagovanje;
-gubitak interesovanja za rad i okolne dogadjaje;
-gubitak apetita, TM+ i +otpornosti organizma;
www.belimantil.info
20
Odmor je odbrambeni mehanizam koji stiti od premora. Potpuno se restituisu sve funkcije koje su u toku
rada izmenjene i nadoknadjuje se O
2
i hranljive materije. Odmor se moze koristiti spontano ili planirano i
biti aktivan ili pasivan. Organizacija rada mora da bude takva, da omoguci pauze radnicima pauze onda kada
su umorni, jer se tako smanjuje traumatizam i povecava efikasnost rada. Ukoliko je neophodno koriscenje
planske organizacije, bolji efekat se postize kracim a cescim pauzama.
Kod duzeg dinamickog rada velikih misicnih grupa, najbolji je pasivan odmor (vreme zavisi od tezine i
trajanja rada koji je doveo do zamora). Kod dinamicnog rada manjih misicnih grupa, statickog i umnog rada,
bolji je aktivan odmor – odmor antiopterecenjem (rad se ne zaustavlja, vec ga obavljaju druge misicne
grupe).

2. Profesinalno trovanje pesticidima

Pesticidi su supstance ili smese supstanci, namenjene prevenciji, usitavanju,
suzbijanju ili smanjenju kolicine stetocina (insekti glodari, gljive korov i dr. forme izuzev mikroorganizama
koji zive na ili u coveku ili zivotinjama).
Podela: I Prema nameni:
1.Akaricidi (grinje); 6.Arbocidi (drvenaste biljke);
2.Insekticidi; 7.Momscidi (puzevi);
3.Fungicidi; 8.Rodenticidi (glodari);
4.Nematocidi; 9. Fumiganti (sterilizacija);
5.Herbicidi;
II Prema hemijskom sastavu:
1.Neorg. i metal-organska jedinjenja (As
2
O
3
, CuSO
4
...)
2.Alkaloidi (nikotin)
3.Halogeni derivati ugljovodonika (DDT, aldrin, lindan)
4.Homolozi i derivati benzena (nitrofenol, nitrikrezol, ksilen...)
5.Organofosfati (malation, paration)
6.Karbamati (cineb, ciram)
7.Triazini ( atrazin, aziprotin...)
8.Dipiridili (parakvat, dikvat)
9.Ostalo (kumarin, varfarin...)
III Prma toxicnosti:
1.a) Extremno opasni; 2. Umereno opasni;
1.b) Visoko opasni; 3. Malo opasni;
Izvori expozicije: 1.Pri sintezi; 2.Formulacija pesticida;
3.Magacini i poljoprivredne apoteke; 4.Primena pesticida;
5.Stanovnistvo pri upotrebi proizvoda;
Toxokinetika:
-Apsorpcija: - pluca, koza;
-Lipofilna organofosfatna jedinjenja imaju afinitet za masno tkivo i CNS, ali ne maju tendenciju
kumulacije. Eliminisu se urinom u vidu fenola i alkil-fosfata;
-Lipofilna organohlorna jedinjenja se akumuliraju, zbog sporog metabolizma;
Toxodinamika:
-Organofosfati i karbamati inhibiraju Ach-esterazu (organofosfati – ireverzibilno;
karbamati –reverzibolno;
-Organohlorati excitiraju CNS;
-Alkaloidi remete funkciju neuronskih membrana;
-Antikoagulantni rodenticidi inhibiraju vitamin K-reduktazu =>i sintezu 2,7,9,10 FK
+ Organofosforni pesticidi: insekticidi, fungicidi, nematocidi.
Toxokinetika i toksodinamika:
-Nemaju tendenciju akumulacije u organizmu i izlucuju se urinom u prva 24h.
-Inhibiraju Ach-esterazu usled reakcije estarskiog mesta AchE sa fosfatnom grupom organofosfata
(ireverzibilna inhibicija – za porpunu reaktivaciju AchE potrebno je 100 dana);
www.belimantil.info
21
Kl.sl. –Nadrazaj M – Rc=> mioza, bronhokonstrikcija, bradikardija, povracanje, abdominalne koloke,
| lucenje egzokrinih zlezda;
-Nadrazaj N – Rc => |TA, tahikardija, fascikulacije i fibrilacije misica, tonicko-klonicki grcevi i
paralize;
Dg: -Na osnovu aktivnosti Ach – esteraze (tako se vrsi i ORS)
-blago trovanje >50%; -srednje tesko 30-40%; -tesko – smrtni ishod <5%;
Th: 1) Atropin – Dg doza = 1mg i.v.; Th doza 2-4 mg na 15-20 min;
2)Pralidoxim - U cilju reaktivacije AchE (1-2gr u prva 24h).

3. Bisinoza pluca

Bisinoza je chr oboljenje disajnih organa, uzrokovano udisanjem prasine vegetabilnog porekla (radnici na
preradi lana, pamuka, jute i konoplje).
- Usled alergijske reakcije, dolazi do snizenja lumena malih disajnih puteva, po tipu kasnog imunoloskog
odgovora, ili direktnim delovanjem moze doci do opstrukcije.
- Favorizujuci faktori: -duvanski dim;
- Infekcija disajnih puteva;
Kl.sl. –“Ponedeonicna dispnea” – tegobe se javljaju prvog dana po povratku na
posao (posle vikenda, odmora, bolovanja): suv kasalj, otezano disanje,
stezanje u grudima i neznatan |t
0
. Narednih dana tegobe se postepeno
smanjuju.
Patohistoloski nalaz: -Bronh – metaplazija epitela;
-Pluca – okrugla telasca sa cesticama prasine i bez fibroze.
Th: -Prekid expozicije
-|
2
–agonisti, antihistaminici, kortiko – Th.
ORS: U pocetku prekid expozicije omogucava rad na mestima gde nema kontakta
sa iritansima, a u izrazenim stadijumima radna sposobnost je limitirana i za
fizicke aktivnosti.

4. Vrste jonizujuceg zracenja i primljene doze

Jonizujuce zracenje je svako zracenje, koje pri prolasku kroz materiju jonizuje njene atome i molekule.
Moze biti:
1.Direktno – naelektrisane cestice ( Z= p
+
+ e
-
; A= p
+
+ n
0
);
2.Indirektno – x i ¸ zracenje (izazivaju nuklearne reakcije cija je posledica jon.zr.);
Izvori: -Otvoreni – radioaktivna supstanca nije zasticena od rasipanja po okolini);
-Zatvoreni – radioaktivna supstanca je mehanicki zatopljena ili inkapsulirana);
Ozracivanje moze biti: -spoljasnje –izvor van tela
-unutrasnje - izvor u telu
Efekti: 1. Nestohasticki (dozno zavisni)- postoji prag primljene doze;
2. Stohasticki – mutageni i kancerogeni efekat.
Radioaktivnost: Nuklidi su razliciti tipovi atomskih jezgara. Izotopi imaju isti
broj p
+
, a razlicit broj n
0
.
Postoje: - stabilni; -nestabilni – spontana transformacija jezgra, pri
cemu se emituje o,| i ¸ zracenje, a cilj je stvaranje stabilnog nuklida.
Vrste zracenja:
1. o - cestice (2p
+
, 2n
0
), mala prodornost (u vazduhu nekoliko cm, u tkivu 50µm). Zastita: list
papira (opasna je unutrasnja kontaminacija).
2. | - zracenje – emisija e
-
iz nestabilnog jezgra.
-|
-
raspad – n
0
= p
+
+ |
-
+ antineutrino =>Z raste za 1
-|
+
raspad – p
+
= n
0
+ |
+
+ neutrino => Z se smanjuje za jedan 1
elektroni slabije jonizuju od o cestica, ali su prodorniji (vazduh – oko 10m, tkivo – nekoliko cm).
Neutonsko zracenje je snop slobodnih n
0
, koji indirektno jonizuju materiju.
Rtg ili x- zraci su prodorni EM zraci (21-150 kV napon u Rtg cevi), glavni
www.belimantil.info
22
mehanizam njihove apsorpcije je interakcija sa e
-
, koji bivaju izbaceni sa
putanje. Poticu iz atomskog omotaca.
3. ¸ - zracenje – potice iz jezgra, vrlo je prodorno ali slabo jonizuje.
Izvori zracenja:
1.Prirodni – kosmicko zracenje (intenzitet raste sa nadmorskom visinom);
-ostaci sagorevanja uglja i nafte, vestacka djubriva;
2.Tehnoloski – radionuklidi nastali pri nuklearnim probama;
-nuklearni otpad; -nuklidi koji se koriste u medicini;

Fizicke velicine:
1.Expoziciona doza (C/kg)- primenjuje se u slucaju fotonskog zracenja.
2.Apsorbovana doza (D=dE/dM)–energija zracenja koju apsorbuje jedinica mase.
Jedinica je Gy = J/kg;
3.Ekvivalentna doza (H
T
= ¿D · W
R
) – definisana za posmatrano tkivo
(W
R
=tezinski faktor zracenja, fak. kvaliteta:1-20; pri cemu je 1 za e
-
i fotonsko
zracenje, a najveci je za o cestice. Jedinica je Sy = J/kg;
4.Tezinski faktor za tkivo W
T
- relativni doprinos tog tkiva u ukupnoj steti nastaloj
od stohastickih efekata kada je celo telo ravnomerno ozraceno
 Efektivna doza E =¿ H
T
· W
T
.
5.Aktivnost radioaktivnog izvora – odredjena je brojem spontanih raspada atoma
u jedinici vremena. Jedinica : 1 Bq = 1.
Specificna aktivnost= aktivnost jedinicne mase (Bq/kg) ili zapremine (Bq/m
3
)
6.Vreme poluraspada (T
1/2
) - vreme potrebno da se aktivnost izvor smanji na ½.
Zavisi iskljucivo od osobina nuklida. po isteku 10 T
1/2
raspad je zavrsen.
7.Biolosko vreme poluizlucivanja (Tb) vreme potrebno da koncentracija unete
supstance padne na ½.
Monitoring jonizujuceg zracenja:
1.Film dozimetri – izasli iz upotrebe.
2.Termoluminiscentni dozimetri – LIF u kristalnoj resetki zadrzava e
-
izbacene iz putanjepod dejstvom
radijacije. Zagrevanjem resetke oslobadja se energija u vidu svetlosti, koja se meri na citacu. Rezultati se
izrazavaju u jedinicama apsorbovane doze (Gy). Ovi dozimetri se koriste u licnoj dozimetriji i za
odredjivanje doze koju primaju pacijenti.
Mere zastite: 1. Skratiti vreme izlaganja;
4. Povecati udaljenost od izvora;
5. Zastitni ekran i LZS;
Odredjivanje max propustenih doza:
1.Profesionalno izlozeni –godisnja E doza:
-za celo telo do 50mSy;
-za ocno socivo i hem. organe150mSy;
-koza, sake, stopala 500mSy;
2.Opsta populacija – 10x manje doze.
Preventivno merenje radioakrivnosti izvora – 1 godisnje kontrola zastite oko izvora.
LZS: -Za fotonsko zracenje – olovne kecelje, naocare, rukavice.
-Za | zracenje – gumene rukavice, staklene naocare, paravani.
-Za o cestice – u slucaju otvorenih izvora – licna higijena da bi se sprecila
interna kontaminacija.
U zoni jonizujuceg zracenja ne rade mladji od 18 god., osobe sa hematoloskim oboljenjima, oboljenjima
sociva i malignitetima!






www.belimantil.info
23

1. Zahtevi rada X

Zahtevi rada podrazumevaju karakteristike posla, izrazene osobinama licnosti radnika. Time oni
predstavljaju biolosku odrednicu, koja definisuci kategoriju i stepen opterecenja radnika na radnom mestu,
kao i kvalitet stetnosti radnog mesta koja deluju na radnika, izrazava zahteve tog radnog mesta i
konkretnog rada.
-Predmet interesovanja su fizioloski zahtevi rada (zahtevi za cije se ispunjenje ulaze napor koji ne
prevazilazi fizioloske okvire).
Podela zahteva rada:
1.Zahtevi za pojedinim funkcijama organizma;
2.Zahtevi za odredjenim starosnim granicama;
3.Zahtevi za odredjenim polom (tezak fizicki posao, smenski rad, hemijska
industrija, veca zastitna uloga koze kod muskaraca).
-Samo uskladjenost zahteva radnog mesta i fizioloskih sposobnosti coveka omogucuje da rad ostane
fizioloska kategorija, da se izbegne zamor i nezadovoljstvo i obezbedi optimalna efikasnost.
-Pored fizickog rada na radnika deliju i brojna senzorna i psiholoska opterecenja, kao i faktori radne
sredine (mikroklima, fiz., hem., i biol. faktori u njoj, radno vreme, rezim rada i odmora, dizajn i
konstrukcija pribora za rad, radnog mesta i radnog prostora, odnosi u radnoj grupi, odgovornost,
kompjuterizacija...).

2. Azbestoza pluca

Azbestoza je difuzna intersticijelna fibrozna bolest pluca, izazvana inhalacijom azbestih vlakana. Azbest je
prirodni silikatni materijal, kristalne i vlaknaste strukture SiO
2
vezan sa Mn, Pb, Ca, Na). Javlja se u dva
oblika:
1.Serpentinski – hrizotil ili beli azbest.
2.Amfibolni – krocidolit (plavi azbest), amozit(braon azbest), termolit, aktinolit.
Izvori expozicije:
-Rudnici azbesta (Strugari kod KG i Korlace kod Boljevca);
-Industrijska prerada azbesta (zastitna odeca, platno na dasci za peglanje);
-mesa se sa cementom (krov, izolacija);
Patogeneza: -Imunoloski mehanizmi – makrofagi ne fagocituju vlakna duza od
8µm, vec ona perzistiraju u tkivu i stimulisu fibroblaste na dalju produkciju
kolagenih vlakana. Pokazuju tendenciju progresije sporije nego kod silikoze).
Kancerogenost azbesta: Povezana je sa tipom(krocidolit), koncentracijom,
nacinom ulaska u organizam i dimenzijom vlakana. Per os unos ne dovodi
do raka.
Patohistologija: -Fibrozne reakcije – u pocetku vise u donjim reznjevima, a
perihilarno retko. Fibrozne ploce su retke na pleuri, prikardu i dijafragmi
(azbestna telasca – azbestna vlakna oblozena proteinskim omotacem –
vretenasta i na krajevima nalik buzdovanu).
Kl.sl. –Dispnea i neproduktivan kasalj, kasnije sluzavo gnojni sputum;
-Kasnoinspiratorni pukoti;
-Pleuralni izliv (kada se pojavi – posumnjati na mezoteliom);
-Dokaz expozicije je 10-30 azbestih telasaca u sputumu;
-Plucna funkcija je najosetljiviji test, poremecaj pO
2
(prvo pri naporu);
Rtg: -Trakasta zasencenja u donjim plucnim poljima (oznacavaju se sa s,t,u)
-Pleuralne ploce i zadebljanja (cesce na levoj strani);
Komplikacije: -HOBP, emfizem;
-Mezoteliom, bronhogeni Ca=> lece se komplikacije!



www.belimantil.info
24
3. Profesinalna toksikologija kadmijuma

Kadmijum (IIb grupa) je mek srebrnasti metal, koji oksidise na vlaznom
vazduhu i gubi sjaj. Sagoreva crvenom plamenom, lako se rastvara u kiselinama
dajuci soli: halogenidi, cijanidi, nitrati, sulfati, sulfidi i karbonati.
Izvori ekspozicije: -U prirodi u vidu minerala grinokita;
-Profesionalna expozicija u toku przenja rude;
-Stanovnistvo – kontaminirana hrana i pusenje;
Toxokinetika: -Kod profesionalno izlozenih, inhalacija je glavni put;
-Depoi: bubrezi, jetra, misici (vremenom prelazi iz jetrinih u
bubrezne depoe), u tkivima je vezan za metalotioneine;
-Poluzivot: 15-30 godina;
Toxodinamika: -Veliki afinitet za SH- grupe proteina;
- Antagonizam Cd i Zn;
Kl.sl.
–U slucaju inhalacije dimova:
-manjih koncentracija => metalna grozni
-vecih konc.=> pneumonitis, pneumonija, edem pluca;
-Pri ingestiji: muka, gadjenje, povracanje, prolivi;
-Dugotrajna expozicija: prva manifestacija toxicnih efekata je ostecenje bubrega
(asimptomatska proteinurija), a posledicno nastaju opteoporoza i osteomalacija.
Javljaju se i emfizem (osnovna karakteristika je kasnjenje simptoma u odnosu
na razvoj bolesti), zuta prebojenost zuba i anosmija;
-Cd je svrstan u I grupu humanih kancerogena (|rizik od Ca pluca i prostate);
Bioloski monitoring: -Procena intenziteta expozicije, obavlja se na osnovu
odredjivanja Cd u krvi i mokraci. U proceni velicine depoa koristi
se petodnevni test mobilizacije helatima (CaNa
2
EDTA);
Th: - CaNa
2
EDTA u sporoj infuziji;
ORS: -Na osnovu koncentracije Cd u bioloskom materijalu, na osnovu proteinurije;

4. Akutna radiaciona bolest

-Skup simptoma i znakova u toku 6-nedeljnog perioda posle ozracenja ljudi dozom > o,5Gy u kratkom
vremenskom periodu – nekoliko h do 1-2 dana.
Izvori expozicije:
-Nukleatorni akcident na reaktorima, akceleratorima i nuklearnim centralama
-Radio – th;
-Proizvodnja i primena nuklearnog oruzja;
-Eksplozija atomske bombe;
-Nepravilna distribucija radioaktivnog otpada;
-Nuklearne probe i experimenti.
Patogeneza:
-Ostecenje membrane celije;
-povecana propustljivost zidova krvnih sudova;
-poremecaj sprovodljivosti;
-hemoragijska dijateza;
-hipovolemija i acidoza;
-inhibicija enzima;
-insuficijencija hematopoeze;
-zaustavljanje deobe celija – za depresiju pluripotentne celije –1Gy, za maticnu
celiju, granulocitne i monocitnu lozu –1,6 Gy, za mijeloblast 2,4 Gy. Ostali
prekursori i zrele cel. su radiorezistentni, jer se ne dele i odgovorni su za nastanak
inicijalne, tranzitorne leukocitoze, jer ubrzano sazrevaju i ulaze u cirkulaciju.
www.belimantil.info
25
 Eritroblast – najosetljivija celija od prekursora, ali se anemija ne ispoljava duze, zbog zivotnog veka Er
(120 dana). Anemija se moze javiti ranije pri visokim dozama (>6Gy), zbog acc intravaskularne
hemolize, ili pri manjim dozama (4-6 Gy)zbog hemoragije u GIT-u.
 Trombociti+ - posle 2-3 dana zbog ostecenja megakariocita, to doprinosi razvoju hemoragijskog sy.
 Limfociti – najosetljivija zrela celija (ostecenje DNK – hrom. aberacije i mikronukleusi u Ly =>
stvaranje binuklearnih Ly);
 Maticne celije crevnog epitela – degeneracija, nekroza, deskvamacija (plazma ulazi u lumen creva, a
bakterije u krv, zbog praznih prostora izmedju crevnih resica);
 Celije respiratornog trakta – postradiacioni mukozitis (gumasta sluz, a ispod je erozija sluznice);
 Epiderm i adneksi koze – 3 Gy => epilacije, eritema, dehidratacije i deskvamacije; 3-6 Gy =>erozija
koze; > 10 Gy => ulceracije i nekroza (moguca gangrena i amputacija distalnih falangi ili cak celih
extremiteta);
Kl.sl.


doza
prodromalni
stadijum
latentni stadijum
manifestni
stadijum
1-3 Gy
anorexija,nauzeja
povracanje
pogodjene celije
u krvi
infekcija
4-6 Gy
povracanje,malaxalost,
zamaranje
pogodjene celije
u kostnoj srzi
hemoragijski sy
7-10 Gy
dijareja ( tecne, krvave
stolice), alopecija
aplazija, acidoza
intoxikacija –
endogena sepsa

- >10 Gy=> sve manifestne bolesti pocinju odmah: poremecaj svesti, KVS-lezije, ascites, na kozi:
eritrm, ulceracije i opekotine II stepena.
Dg: 1. Klinicka slika
2. Fizicka dozimetrija => TDL za merenje expozicionih i apsorbovanih doza.
3. Biodozimetrija: -radioaktivnost urina (o i ¸ spektrometrija)
-analiza hromozomskih ostecenja;
Th: - th infekcija, simptomatska th, th hemoragijskog sy, transplantacija kostne srzi,
th faktorima rasta maticnih celija;
- istovremeno se sprovodi i dekontaminacija:
1.Interna – eliminacija radionuklida pri internoj kontaminciji (pored spolj.
ozracivanja postoji i udisanje)
2.Spoljasnja – vodom, blagim sapunom, mekom krpom.

















www.belimantil.info
26

1. Termoregulacija u toku rada – rad u uslovima XI
toplotnog diskomfora

Termoregulacija je fizioloski proces kojim se t
0
odrzava u uskim granicama i kod
coveka izmerena ispod pazuha iznosi 36,1-37,2
0
C – termicka homeostaza,izotermija.
Zahvaljujuci tome temperatura u toku dana neznatno varira, zavisno od bioloskog ritma, temperature
zivotne ili radne okolinei intenziteta fizickog rada.
U odnosu na t
0
, razlikuju se dva dela organizma:
1.spoljasnji deo (koza, misici, sluzokoza, sluzokoza gornjih respiratornih
puteva), podlozni su kolebanju - 29,5-33,9
0
C;
2.Unutrasnji deo – jezgro ima stalnu temperaturu – 37,8-38
0
C;
M= E ± R ± C ± K ± W ± S
M – intenzitet toplotne produkcije; K – odavanje toplote konvekcijom;
E - odavanje toplote isparavanjem; W – toplota oslobodjena pri radu;
R - odavanje toplote zracenjem; S – toplota akumulirana u organizmu;
C - odavanje toplote prevodjenjem; (S=0 toplotni bilans je uravnotezen t
0
=const)
Mehanizmi termoregulacije:
1.Nervno-reflexne reakcije (Rc za hladnocu ima vise i smesteni su povrsnije);
2.Tiroidea i nadbubreg;
3.Hemijska termoregulacija (prilagodjavanje intenziteta metabolizma
trenutnim potrebama i akutnoj situaciji u spoljasnjoj sredini).
Moze biti: a)nevoljna (spontani tonicko-klonicki grcevi) i
b)voljna (povecavanje fizicke aktivnosti u cilju povecanja
metabolizma, a samim tim i termogeneze). Oksidacijom organskih
materija u aerobnim uslovima raste CO
2
i H
2
O i toplota.
4.Fizicka termoregulacija: - Radijacija- svako telo koje ima t
0
> od apsolutne nule (-273
0
C) odaje
je okolini putem zracenja. Energija tog zracenja proporcionalna je t
4
. telo odaje IC-zrake. Termicka
ravnoteza se uspostavlja, kada se izjednace t
0
tela i okoline, pri cemu je kretanje toplote uvek usmereno sa
tela vise na telo nize t
0
.
-Kondukcija – direktno prevodjenje energije, tj. toplote sa tela vise na telo
nize t
0
. Intenzitet prevodjenja zavisi od velicine dela tela izlozenog okolini i koeficijenta toplotne
provodljivosti (najveci je za cvrsta tela);
-Konvekcija – fenomen zagrevanja molekula vazduha koji se nalaze
neposredno uz povrsinu koze (sloj vazduha je debljine 2-8mm). zagrejani molekuli odlaze sa povrsine koze,
a hladni padaju na povrsinu (kruzenje molekula vazduha u slojevima koji su najblizi povrsini koze). Ovaj
fenomen se odvija i na nivou organa za disanje;
-Isparavanje – jedini nacin za odavanje toplote kad je t
0
organizma
jednaka ili visa od okoline. Odigrava se i na vidljivim sluzokozama. Isparavanje 1gr HO dovodi do gubitka
energije od 0,6 kCal/gr (2,5 kJ/gr);
-Rad u neadekvatnim toplotnim uslovima zahteva postepeno privikavanje – aklimatizaciju (traje 3-4
nedelje, u zavisnosti od individualnih osobina organizma i velicine toplotnog stresa).
-Adekvatna tolerancija extremnih temperaturnih razlika moze se postici treninzima u termickim
komorama.

2. Profesionalna toksikologija olova

To je sivkasto beli metal (tvrdoca se povecava dodatkom antimona, As, Cu).
Obicno je dvovalentan, jer su 4-valentna jedinjenja nestabilna. Rastvara se u
kiselinama, a na vazduhu lako oksidise.
Izvori expozicije: -Najopasniji su Pb-oxidi (pri topljenju Pb)
1. Prerada Pb ruda: galenit, cerusit, anglezit;
2. Proizvodnja akumulatora;
3. Klasicni benzin (olovna alkilna jedinjenja se dodaju kao antidetonatori );
www.belimantil.info
27
4. Zastita od korozije (olovni tetra oxid – minijum);
5. Grncarska industrija (olovni dioksid);
Toksokinetika: -Apsorpcija - inhalacijom, ingestijom, kroz kozu;
-Transport – Er 95%, protein plazme 4%,
-jonizovano Pb 0,3-0,4% (odgovorno za toxicne efekte);
-Distribucija – kosti 95% - ireverzibilna frakcija vezana za kortex
- reverzibilna frakcija vezana za medulu
-krv 2%, parenhimatozni organi;
-Eliminacija - preko bubrega 76%, GIT-a 16%, znoj, mleko, kosa,
nokti, zubi.
Toxodinamika:
1. Vezivanje za SH- grupe => stvara merkaptide;
2. Inhibicija enzima;
3. Poremecaj sinteze hema => |proto i koporoporfirina u Er, plazmi i urinu;
4. Inhibicija pirimidin-5-nukleotidaze => bazofilne punktacije u eritroblastima;
5. Peroksidacija lipida;
6. Hemoliza Er => sideroblastna anemija;
7. Neurotropno dejstvo:-encefalopatija (ostecenje kapilara i | propustljivosti)
-masivna aksonalna degeneracija-na PNS sa
izrazenim promenama na rukama (neurotoxicno dejsvo
aminoleinske kis., koja autooks. stvara slobodne radikale.
8. Nefrotoxicno dejstvo;
9. Ostecenje hepatocita;
10. Izrazit afinitet za kosti (| aktivnost steoklasta);
11. Pojava olovnog ruba na desnima – talozenje PbS;
Kl.sl. I – nespecifizni simptomi: nesanica, malaksalost, razdrazljivost, + apetita,
bolovi u zglobovima i misicima;
- nespecificni znaci: -olovno bledilo – spazam krvnih sudova;
-olovni rub – duz donjih sekutica i ocnjaka;
II – Ispoljena kl.sl.: 1.GIT oblik –olovne kolike, pracene mukom i povracanjem
trbuh uvucen i zategnut, bol slabi pri dubokoj palpaciji. Puls+, TA|.
2.Neuromuskularni oblik –pareze i paralize obicno na
rukama. Najvise zahvaceni misici, koji su najangazovaniji pri radu.
Najcesci je radijalni tip ostecenja, sa slaboscu extenzora.
III – Encefalopatski oblik;
Bioloski monitoring:
1. Pb u krvi i urinu (bioloski marker expozicije);
2. o-aminoleinska kis. u urinu, koproporfirin u urinu;
3. Protoporfirin IX u Er (|ukazuje na raniju expoziciju);
4. Dehidrataza o-aminoleinsk. kis. (+ukazuje na skoru expoziciju);
Th: Promene su uglavnom reverzibilne.
-Provocirano povracanje, CaNa
2
EDTA (kod chr); BAL–dimerkaptol
(encefalopatija), D-penicilamin, Ca-glukonat (olovne kolike)


3. Profesionalni hronicni opstuktivni bronhitis

Chr bronhitis podrazumeva kasalj i iskasljavanje min. 3 meseca godisnje u poslednje 2 godine. Postoje tri
vrste:
- Mukoidni(pusacki) – prevalenca 15-30% - bronhitis simplex;
- Mukopurulentni (infektivni) ;
- Opstuktivni – prevalenca 10-12% => cesci kod muskaraca u 5. i 6. deceniji, u soc. strukturama
koje su i zlozene teskom radu.
Etiologija i patogeneza:
www.belimantil.info
28
-Duvanski dim (nikotin, CO, CO
2
, Cd =>rastvaraju elasticne strukture i surfaktant);
-Aerozagadjenja (Cl
2
, NH
3
=> bronhospazam i hipersekrecija);
-Profesionalni faktori (prasine, gasovi, pare metala =>|sekrecije, ostecenje
mukocilijarnog transporta);
-U zivotnoj sredini: dim i SiO
2
;
-Virus influence;
Patohistologija:
-Hipersekrecija i hiperplazija mukosekretornog aparata;
-Atrofican oblik sa metaplazijom (nastaje dugom delovanjem proizvodne prasine);
Kl.sl.
-Kasalj i iskasljavanje, bol u grudima, dispnea;
-Objektivno: produzen expirijum, vizing, eritrocitoza, znaci emfizema;
-Rtg: povecana sudovna sara, mrljaste senke;
Plucna f-ja:
-Opstrukcija sitnijih disajnih puteva;
-FEV
1
/Vc+ ( M:<88%; Z:89%), u tezim slucajevima FEV
1
<50%;
-Telesna pletizmografija – povecan endobronhijalni otpor;
-parcijalni pritisci gasova su normalni ( u naporu:+pO
2
; |pCO
2
);
Priznavanje bolsti profesionalnim:
1. Oboleli radi na mestima na kojima dolazi u kontakt sa iritirajucom prasinom najmanje 10 godina;
2. Postoji min. klinicka slika HOBP (FEV
1
<50%);
3. Spirometrijski nalaz pri zaposljavanju je bio normalan;
4. Dokaz o progresiji bolesti tokom rada;
5. Dokaz da je osoba oduvek nepusac;
Th: -Laksi oblici (FEV
1
>70%) => |
2
-agonisti;
-Srednje teski => (FEV
1
: 50-69%) => |
2
agonisti, antiholinergici, kort.-th;
-Teski oblici => + O
2
;
-Egzacerbacije => + AB, aminofilin i kort – th;
Prevencija: - prestanak pusenja i suzbijanje aerozagadjenja;
-medicinske mere;

4. Ostecenje hematopoeznog sistema jonizujucim zracenjem

I Acc radiacioni sindrom:
-Skup simptoma i znakova u toku 6-nedeljnog perioda posle ozracenja ljudi dozom > o,5Gy u kratkom
vremenskom periodu – nekoliko h do 1-2 dana.
Izvori expozicije:
-Nukleatorni akcident na reaktorima, akceleratorima i nuklearnim centralama
-Radio – th;
-Proizvodnja i primena nuklearnog oruzja;
-Eksplozija atomske bombe;
-Nepravilna distribucija radioaktivnog otpada;
-Nuklearne probe i experimenti.
Patogeneza:
-insuficijencija hematopoeze;
-zaustavljanje deobe celija – za depresiju pluripotentne celije –1Gy, za maticnu
celiju, granulocitne i monocitnu lozu –1,6 Gy, za mijeloblast 2,4 Gy. Ostali
prekursori i zrele celije su radiorezistentni, jer se ne dele i odgovorni su za
nastanak inicijalne, tranzitorne leukocitoze, jer ubrzano sazrevaju i ulaze u
cirkulaciju.
 Eritroblast – najosetljivija celija od prekursora, ali se anemija ne ispoljava duze, zbog zivotnog veka Er
(120 dana). Anemija se moze javiti ranije pri visokim dozama (>6Gy), zbog acc intravaskularne
hemolize, ili pri manjim dozama (4-6 Gy)zbog hemoragije u GIT-u.
 Trombociti+ - posle 2-3 dana zbog ostecenja megakariocita, to doprinosi razvoju hemoragijskog sy.
www.belimantil.info
29
 Limfociti – najosetljivija zrela celija (ostecenje DNK – hrom. aberacije i mikronukleusi u Ly =>
stvaranje binuklearnih Ly);
Kl.sl.

doza
prodromalni
stadijum
latentni stadijum
manifestni
stadijum
1-3 Gy
anorexija,nauzeja
povracanje
pogodjene celije
u krvi
infekcija
4-6 Gy
povracanje,malaxalost,
zamaranje
pogodjene celije
u kostnoj srzi
hemoragijski sy
7-10 Gy
dijareja ( tecne, krvave
stolice), alopecija
aplazija, acidoza
intoxikacija –
endogena sepsa

Dg: 1. Klinicka slika
4. Fizicka dozimetrija => TDL za merenje expozicionih i apsorbovanih doza.
5. Biodozimetrija: -radioaktivnost urina (o i ¸ spektrometrija)
-analiza hromozomskih ostecenja;
Th: - th infekcija, simptomatska th, th hemoragijskog sy, transplantacija kostne srzi,
th faktorima rasta maticnih celija;
- istovremeno se sprovodi i dekontaminacija:
1.Interna – eliminacija radionuklida pri internoj kontaminciji (pored spolj.
ozracivanja postoji i udisanje)
2. Spoljasnja – vodom, blagim sapunom, mekom krpom.
- Stroncijum – deponuje se u kostima => hipoplazija i aplazija, mijelofibroza i
leukemije.
II Hronicni radiacioni sy:
Chr radiacioni sy je skup simptoma i znakova, koji su posledica kumulativnih efekata malih doza na 2 ili
vise radiosenzitivnih tkiva kroz duzi vremenski period, najmanje 5 godina.
-Bolesti hematopoeznog sistema: indikatori porasta apsorpcione doze su Ly, jer
su visokoradiosenzitivni i direktno dostipni zracenju, promene u jedru mogu biti:
- stohasticke – mutacije;
- nestohasticke – aberacije;
Dg: -radna anamneza o izlozenosti;
-ostecenje radiosenzitivnih organa;
ORS: kontraindikacije za rad u zoni zracenja:
-krvne bolesti, autoimune bolesti, maligne bolesti, chr radiodermatitis, psihoze



1. Boioloski ritmovi – problem rada u smenama XII

Bioloski ritmovi su posledicne oscilacije fizioloskih f-ja organizma, sa 24 satnim
periodom (cirkadijani).
Endogeni oscilatori: t, SF, ritam izlucivanja kateholamina, nivo psihofizickih f-ja.
Svi unutrasnji ritmovi nalaze se pod kontrolom tzv. unutrasnjeg sata – locirani su neki delovi mozga kao
centri odgovorni za sinhronizaciju endogemih mikroritmova u formiranju jednog velikog endogenog ritma.
Sinhronizatori koji deluju na endogene centre:
1.Kognitivni (deluju jace od svih sinhronizatora);
2.Psihosocijalni;
3.Senzorni (vezan za ciklus svetlost – tama);
Osnovni pojmovi za opis bioloskog ritma su:
1.Period – vreme potrebno da odredjena funkcija ili aktivnost izvrse 1 ciklus.
2.Frekvenca – broj ciklusa neke pojave ili aktivnosti u jedinici vremena.
www.belimantil.info
30
3.Amplituda – otklon od nultog stanja (mesor – srednja vrednost mogucih promena) u + ili – smeru.
4.Faza – izrazava trenutno stanje unutar nekog perioda. Fazna razlika je odnos uskladjenosti ili
neuskladjenosti ritma neke funkcije prema nekom drugom ritmu koji sluzi za poredjenje.
Podela bioloskih ritmova po Franz Halberg-u:
I Cirkadijalni (24h) – sva kolebanja u organizmu ciji period oscilacije traje 24h (>24h=> ultrdijalni;
<24h=> infradijalni), postoji i podela prema nivoima oganizacije biol. sistema: -celijski ritmovi;
-ritam rada organa;
-ritam funkcionisanja organizma u celini;
-ritam ponasanja pojedinca
-populacioni ritmovi;
II Cirkaseptalni (nedeljni);
III Cirkaanularni(godisnji);
Cirkadijalni ritam i problem rada u smenama:
-Rad nocu desinhronizuje cirkadijalni ritam i nepovoljno utice na radnu sposobnost.
-Tokom noci mnoge f-je imaju negativnu akrofazu ritma=> traumatizam|, ucinak+.
-Po zavrsetku smene radnik nece spavati istim snom, koji bi po kvalitetu i kvantitetu bio jednak onom po
noci.
Za smenske radnike karakteristicno je to sto smenski rad poera samo faze ciklusa budnost – spavanje , dok
su psihosocijalni i kognitivni sinhronizatori neizmenjeni.
Da bi se stetni efekti smenskog rada sveli na minimum, potrebno je sledece:
1. Ciklusi rada nocu treba da traju krace (max 12 h);
2. Rotacija smena da bude brza (na 2-3 dana);
Hronomedicina izucava vremensku organizaciju funkcija organizma, radi boljeg poznavanja i dijagnostike
odredjenih stanja (mnoge bolesti mogu nastati ili se pogorsati usled desinhronizacije bioloskih ritmova). Ona
podrazumeva preduzimanje preventivnih i terapijskih mera, s obzirom na bioloski ritam psiholoskih,
metabolickih i imunoloskih f-ja organizma. Bolesti koje se pogorsavaju : astma, secer, epilepsija, koronarna
bolest...

2. Zajednicka toksikoloska svojstva i podela organskih
rastvaraca

Organski rastvaraci su heterogena grupa jedinhjenja, sa zajednickom osobinom da rastvaraju druge
organske materije.
Podela prema Simoninu: 1. Alifaticni ugljovodonici;
2. Aromaticni ugljovodonici;
3.Amino- i nitro- derivati ugljovodonika;
4.Halogeni derivati ugljovodonika;
5.Alkoholi, aldehidi, ketoni, etri i estri;
Efekti zavise od: - pritiska para, zapaljivosti, explozivnosti, tacke kljucanja,
rastvorljivosti u vodi i lipidima;
Izvori expozicije: 1.Hemijska industrija;
2.Farmacija;
3.Proizvodnja plastike;
4.Industrija boje i lakova;
Toxokinetika:
Apsorpcoja: - pluca (zavisi od rastvorljivosti org. rastvaraca u krvi);
- koza: -lipofilni rastvaraci (toluen, metilhloroform) – rastvaraju se u
str. corneumu i idu u krv;
-hidrofilni rastvaraci (butanol) – u krv dospeva preko proteina
koze, bogatih vodom;
-rastvaraci koji imaju i hidro- i lipo-filna svojstva se brze
apsorbuju;
Distribucija zavisi od: 1. Fiz – hem. osobina (rastvorljivost u mastima i vodi);
2.Puta ulaska u organizam;
www.belimantil.info
31
3.Vezivanje za proteine plazme;
4.Protoka krvi kroz organe;
Depozicija: CNS, misicno tkivo, masno tkivo, parenhimatozni organi.
Metabolizam: oxidacija, redukcija, hidroliza, konjugacija.
- Cilj je prevodjenje liposolubilnih u hidrosolubilne org. rastvarace i da
toxicne materije prevode u manje toxicne. Izuzetak je metanol, koji nije opasan, ali su njegovi
metaboliti izuzetno toxicni (formaldehid, mravlja kis)
Eliminacija: urinom, stolicom, izdahnutim vazduhom;
Toxodinamika:
1.Poremecaj f-je cel. membrane (jonski transport);
2.Poremecaj metabolizma (zbog afiniteta prema mitohondrijama);
3.Peroxidacija lipida;
-Najpoznatiji hepatotoxicni agensi: tetrahlormetan, tetrahloretan, hloroform...
-Nefrotoxicni agensi: direktno – acc tubularna nekroza, ostecenje glomerula kao posledica alergijske
reakcije.
-Iritativne i alergijske promene na kozi: -nastanak kontaktnog dermatitisa (zbog odmascivanja koze,
gubitka tecnosti i susenja povrsinskih slojeva koze) – trihloretilen, metilhloroform i ugljendisulfid, a
uzrocnik alergijskih promena je terpetin.
-Iritacija gornjih respiratornih puteva – toluen diizocijanat, akrolein i formaldehid.
-Hematoloski efekti: citopenija (benzen) i methemoglobinemija (nitro i amino ugljovodonici).
Kl.sl. Tip I (simptomatski stadijum) – umor, problemi sa snom i pamcenjem i
koncentracijom. Najcesce se povlace u prvih 6 meseci po prestanku
expozicije, a obavezno u periodu od 1 god.
Tip IIa (st. izmenjene licnosti)promene u strukturi licnosti i izmenjena afektivnost.
Tip IIb (st. poremecaja intelektualnih f-ja)teskoce u koncentraciji memoriji ucenju.
Tip III (st. demencije) pad intelektualnih i memorijskih kapaciteta

- PNS - prvo ostecen senzibilitet, pa tek onda motorni nervi (vise na nogama);
- jetra – skleroza i ciroza;
- bubrezi – proteinurija, enzimurija;
- hematopoeza – methemoglobinemija (amino- i nitro-ugljovodonici);
-hemoliticka anemija (trinitrofenol);
-Tr+ (terpentin);
-aplasticna anemija, leukemija (benzen);
- koza – kontaktni dermatitis:
-iritativni - jasno ograniceno crvenilo i otok
-alergijski - nejasno ograniceno crvenilo, otk, vezikule i lihenifikacije
- maligna oboljenja (vinil-hlorid, benzen, stiren, metilen-hlorid, tri i tetra-hloretilen);
Th: -Prekinuti expoziciju i ukloniti kontaminiranu odecu;
-Uspostaviti prolaznost disajnih puteva;
-1% rastvor metilensulfid-plavog (trovanje amino i nitroderivatima)
+ vit C (200-500mg);
ORS: prekinuti expoziciju, a ako se posle 6 meseci odrzavaju promene, trajno
prekinuti expoziciju.

3. Profesionalna bronhijalna astma

Profesionalna astma je bolest izazvana materijama radne sredine, koje dovode
do napada u toku smene, ili nekoliko sati po zavrsetku smene. Moze biti:
- Extrinzickog (alergijskog) porekla ÷ IgE| + histamin| => bronhospazam!
- Intrizickog (idiopatskog) porekla |
Materije mogu biti:
- Velike Mr - cesci alergeni (krzno, produkti koze, proteini biljnog porekla, enzimi);
- Male Mr – iritansi (metali (Pt, Ni, Cr), diizocijanati, prasina drveta...);
www.belimantil.info
32
Prevalenca je 3-20 %;
Prema etioloskom faktoru prof. astma moze biti:
1.Zapaljenska; 2.Mesovita; 3.Alergijska; 4. Farmakoloska;
Asmaticna reakcija moze biti:
1. Rana - posle nekoliko minuta i traje 30-60 min;
2. Kasna – posle 4-6 h, a traje 24h (karakteristicna za farmakoloski oblik);
3. Mesovita – dvojaka reakcija , prvo rana, a posle 4-6 h kasna reakcija;
Kl.sl. -Specificnost je vremenska i prostorna povezanost simptoma i znakova
astme sa expozicijom na radnom mestu;
1. Zapaljenska astma – respiratorni iritansi – rana reakcija;
2. Mesovita astma –posle vise godina – alergijska reakcija ranog i kasnog tipa + mialgija + t
0
|;
Dg: - Verifikacija napada na radnom mestu;
-Bronhoprovokacioni testovi (BPT);
-FEV
1
;
-Kozni i seroloski testovi;
 Najveci znacaj ima BPT (spirometrija, pa inhalacija metaholina, histamina
ili aerosola od materijala sa radnog mesta, pa opet spirometrija i porede se rezultati): © ako je
+FEV
1
> 20%, +FVC> 10%, optpor u dis. cevima | za 50% i specificna konduktansa za 40%;
Kriterijumi za postavljanje Dg:
1.Prethodno otsustvo respiratornih tegoba;
2.Simptomi prvi put nakon expozicije;
3.Expozicija visokim dozama iritativnih gasova, para, dimova;
4.Pojava simptoma najkasnije 24h posle expozicije i odrzavanje 3 meseca
minimum.
Th: -Prekid expozicije;

4. Nejonizujuce zracenje

Nejonizujuce zracenje nema dovoljno E da izazove jonizaciju u zivom organizmu.
1.UV – zraci (100-400 nm): - emituje ih sunce, do zemlje dospeva UVa, YVb a UVc
apsorbuje ozonski omotac.
- vestacki izvori: lampe sa Hg parom, elektricno zavarivanje, usijeni
predmeti (zavarivaci, kozmeticari, lab. osoblje...);
Merenje: fotocevi i fotodiode. Ozracenost je zracna E koja pada na jedinicu
povrsine u jedinici vremena (za merenje snage prikupljenog zracenja);
Mere zastite: naocare sa UV filterima, sto veca udaljenost od izvora, zastitni
ekrani...
Kontraindilacije: obolenja oka, preosetljivost, neka obolenja koze...
2.IC – zraci (780nm – 1mm): izvori su sva zagrejana tela, srazmerno povrsini t
0
.
Merenje: termalni detektori, fotocevi i fotodiode.
Mere zastite: svetla odeca od prirodnih materijala, kapuljace od azbesta...
3.Radiofrekventno zracenje: mikrotalasi imaju najvecu E (1mm – 1m) i koriste se u telekomunikaciji.
Izvori: oscilatorna kola – prirodni (nebeska tela);
-vestacki (antene, mikrotal. peci, odasiljaci);
Mere zastite: - Izvor RFZ obezbediti oklopom;
- zastitna odela protkana metalnim nitima;
- naocare sa metaliziranim staklom;
- smanjenje vremena expozicije sto je moguce vise;
RFZ ima dva polja:
1.Elektricno – deo naelektrisanog tela. Jacina polja je srazmerna
naelektrisanju i blizini tela (V/M)
2.Magnetno – deo magneta i provodnika jednosmerne stuje.
Zastita: - deo izvora oklop i ekran
- zidovi gradjevinskih objekata su dobra zastira od el. zracenja, ali
www.belimantil.info
33
ne i od magnetnog.
4.Lasersko zracenje – laser je izvor EM talasa uglavnom u oblasti nejonizujuceg
zracenja. Pobudjena materija koja emituje laserski snop, nalazi se izmedji dva
ogledala, od kojih je jedno delimicno prozracno.
Osobine stvorenog snopa: - monohromatski;
- paralelni zraci;
- moce se precizno fokusirati )njegovo apsorbovanje
u tkivu dovodi do fotokoagulacije);
Podela: I klasa – nisu opasni za oci;
II klasa – opasni za oci;
III klasa – opasni za oci;
IV klasa – ostecuju oci i kozu i mogu izazvati paljenje gorivih materija,
cak i reflektovanim zracima;
Zastita: - redovna kontrola laserskih uredjaja;
- podovi i zidovi od materijala male reflexije;
- LZS: naocare, tamna odeca, rukavice, maske za lice...



1. Tezina rada XIII

Socioloski posmatrano, rad je tezak onoliko koliko ga moze vecina posmatrane populacije podneti bez
poremecaja zdravlja.
Sa aspekta fiziologije rada, radni zadaci i zahtevi rada nesmeju biti veci od onih koje odredjeni pojedinac
moze realizovati, a da pritom ne narusi homeostazu organizma.
Realna radna opterecenja:
-Energetska potrosnja –parametar koji direktno odrazava kolicinu opterecenja, kome je radnik izlozen pri
radu (u miru je 4-6 kJ/min., a pri teskom fizickom radu 50-80kJ/min.): -lak rad: 10,9-15,5 kj/min.
-srednje tezak: 15,5-20,5 kj/min.
-tezak: 20,5-26 kj/min.
-vrlo tezak: 26-32,7 kj/min.
Ova podela se moze preneti na dinamicki fizicki rad, sa preteznim aktiviranjem velikih misicnih masa.
Vazno je da je rad ostvaren u aerobnim fizickim uslovima.
Tezina fizickog opterecenja moze se klasifikovati i u odnosu na: SF, MV, TA, resp. koeficijent, nivo
laktata, polozaj tela pri radu, vrstu rada i jedinice radnog opterecenja. -Odgovor na realna radna opterecenja
– fizicki radni kapacitet:
Fizicki radni kapacitet je sposobnost coveka da se brzo adaptira na fizicke napore razlicitog intenziteta,
sposobnost brzog oporavka i brze restitucije svih parametara, funkcionalnih karakteristika organa, sistema
organa, ili organizma u celini nakon teskog rada; kao i sposobnost da se misicni rad izvrsi na
zadovoljavajuci nacin. Zavisi od intenziteta, vrste i trajanja fizickog rada.
Komponente koje ga definisu:
1. Somatometrijske determinante: telesna tezina, visina, povrsina i masa;
2. Funkcionalne determinante: kardiopulmonalna sinergija, neuro-misicne deter.;
3. Bioenergetske determinante: anaerobne, aerobne;
4. Psiholoske determinante: subjektivna tolerancija fizickog napora;
-Da bi se procenila sposobnost pojedinca da zadovolji zahteve odredjenog radnog mesta: - Odrediti
funkcionalnu sposobnost organizma;
-Fizicki radni kapacitet – ergometrijski testovi (opterecenje se simulira
pokretnom trakom – ergometrom, do nivoa koji je po potrosnju O
2
identican
opterecenju nastalom kao posledica zahteva rada na datom radnom mestu).

2. Profesionalno trovanje hlorom

Cl
2
je zuto-zeleni gas i snazno je oxidativno sredstvo.
www.belimantil.info
34
Izvori expozicije:
-U prirodi: delovanjem UV zraka na aerosol NaCl iznad okeana, vulkanski gasovi;
-Industrija: proizvodnjom Cl
2
(elektrolizom NaCl ili oksidacijom HCl);
Toxokinetika i toksodinamika:
- apsorpcija preko disajnih organa, gde nastaje hipohlorasta kis. i HCl =>
koagulaciona nekroza
-alveolo-kapilarna membrana => ostecenje => toxicni edem i RDS;
-reflexni spazam larinksa, bronhija, paraliza disanja i cardiacarest;
-nadrazaj sy=> vazodilatacija na periferiji i vazodilatacija u plucima;
-apsorpcija HCl => hiperhloremicna acidoza;
Kl.sl. 1. Vrlo visoke konc.=> asfiktican (fudrojantni) oblik koji izaziva trenutnu smrt
usled refleksne inhibicije centra za disanje.
2. Visoke konc.=> kratkotrajno zaustavlja disanje, a posle nekoliko
sekundi je povrsno, neregularno disanje. Stanje se smiruje i nastaje remisija,
da bi se nakon 6-24 h na minimalni fizicki napor razvio acc. toxicni edem
pluca (kasalj, dispnea, tahipnea, cijanoza, tahikardija).
3. Niske konc. => crvenilo konjuktiva, diskretna dispnea i kasalj.
4.Chr. oblik => -oci: blefaritis, konjuktivitis;
-resp. trakt: rinitis, faringitis, laringitis; chr bronhitis;
-koza: hlorakne;
-komplimplikacije trovanja – sekundarne infekcije.
Th: - Osloboditi disajne puteve;
- O
2
(u malim koncentracijama i ne pod pritiskom);
- Medikamentozna th – bronhodilatatori, diuretici, AB, korekcija acidoze
ORS: - Laka trovanja - nesposoban za rad 3-7 dana;
- Srednje teska - th 2 meseca i privremeno udaljavanje sa posla koji zahteva
kontakt sa Cl
2
;
- Trajne sekvele – trajno iskljucenje sa poslova;

3. Bolesti u vezi s radom

To su oboljenja gde profesionalne stetnosti igraju dominantnu ili znacajnu ulogu u nastanku oboljenja,
ali se ne nalaze na listi profesionalnih bolesti.
SZO ovde svrstava: -psihosomatske bolesti;
-KVS obolenja: |TA, ishemijsku bolest srca;
-Chr nespecificna obolenja pluca;
-lokomotorne poremecaje;
Etiologija: -faktori rada;
-individulane karakteristike radnika i njegove navike;
-profesionalni faktori – njihov uticaj moze biti: (etioloski dominantan, manje znacajan od
ostalih faktora i pomazuci);
1. Psihosomatske bolesti u vezi sa radom: stres je narocito izrazen u poslovima vezanim za rok, radu na traci
radu sa strankama, pri losim interpersonalnim odnos.
–Stres uzrokuje: neuroze, alkoholizam, ulkusnu bolest, dijabetes tip II;
2. KVS oboljenja u vezi sa radom: - hipertenzija, ishemijska bolest srca, cerebrovaskularni insult.
-Faktori rizika: - buka, |ili+t
0
, ugljen disulfid, CO, metali ( Pb, Cd, Co), chr stres.
3.Chr nespecificne respiratorne bolesti: -Chr bronhitis tipa simplex i mukopurulenta, emfizem pluca;
4.Kostanomisicna obolenja u vezi sa radom -lumbalni sy, bolni sy vrata i gornjih extremiteta, osteoartroze,
Faktori rizika: -opste vibracije, produzen nefizioloski polozaj tela;
4. Monitoring jonizujuceg zracenja

1.Film dozimetri – izasli iz upotrebe.
2.Termoluminiscentni dozimetri – LIF u kristalnoj resetki zadrzava e
-
izbacene iz putanjepod dejstvom
radijacije. Zagrevanjem resetke oslobadja se energija u vidu svetlosti, koja se meri na citacu. Rezultati se
www.belimantil.info
35
izrazavaju u jedinicama apsorbovane doze (Gy). Ovi dozimetri se koriste u licnoj dozimetriji i za
odredjivanje doze koju primaju pacijenti.
Mere zastite: 1. Skratiti vreme izlaganja;
6. Povecati udaljenost od izvora;
7. Zastitni ekran i LZS;
Odredjivanje max propustenih doza:
1.Profesionalno izlozeni –godisnja E doza:
-za celo telo do 50mSy;
-za ocno socivo i hem. organe150mSy;
-koza, sake, stopala 500mSy;
2.Opsta populacija – 10x manje doze.
Preventivno merenje radioakrivnosti izvora – 1 godisnje kontrola zastite oko izvora.
LZS: -Za fotonsko zracenje – olovne kecelje, naocare, rukavice.
-Za | zracenje – gumene rukavice, staklene naocare, paravani.
-Za o cestice – u slucaju otvorenih izvora – licna higijena da bi se sprecila
interna kontaminacija.
U zoni jonizujuceg zracenja ne rade mladji od 18 god., osobe sa hematoloskim oboljenjima, oboljenjima
sociva i malignitetima.



1. Mikroklima radne sredine XIV

Prosecne vrednosti odabranih fizickih faktora u toku odredjenog vremena predstavljaju klimu nekog
kraja, tj. mikroklimu radnog mbijenta. Na klimatske cinioce uticu doba dana, godisnje doba, geografska
sirina i atmosferska zbivanja (vazni su za rad na otvorenom), dok na mikroklimu najvise utice tehnoloski
procesi vestacka klimatizacija radnih prostorija. Radi procene klime registruje se broj suncanih dana,
barometarski pritisak i padavine.
Najvazniji pokazatelji su:
1. Temperatura – stepen zagrejanosti tela. Izrazava se po: Celzijusu, Farenhajtu, Reomiru i apsolutnoj (
Kelvinovoj) skali, apsolutna nula = 0 K = -273
0
C.
Meri se: -alkoholnim i zivinim termometrima;
-termografima (kontinuirano registrovanje);
-psihometrima (najcesce) – dva termometra – suvi i vlazni, obavijeni
nakvasenim pamukom;
Razmena toplote: -radijacija; -kondukcija; -konvekcija; -evaporacija;
2. Toplotno zracenje – sva tela sa t
0
> od apsolutne nule, zrace toplotu u vidu
IC-zraka. Zracenje je direktno proporcionalno t
0 4
.Ljudski organizam gubi
toplotu putem radijacije, ako je t
0
okoline <27-28
0
C (koliko iznosi temperatura
spoljnih delova odece). U vrelim pogonima, od ukupne kolicine toplote koju
organizam prima, 2/3 otpada na radijaciju.
Intenzitet toplotnog zracenja meri se:
-Globus termometrom (crna bakarna kugla u cijem sredistu je termometar,
imitira apsolutno crno telo, koje apsorbuje zrake svih talasnih duzina. Podatak se
ocitava na osnovu nomograma, daje vrednost srednje t
0
zracenja);
3. Vlaznost vazduha – kolicina vodene pare:
-Apsolutna – kolicina vodene pare u jedinicnoj zapremini vazduha;
-Maximalna – najveca kolicina vodene pare na odredjenoj t
0
;
-Relativna-%stepena zasicenja vazduha vodenom parom -apsolutna/maximalna.
Topao vazduh moze da primi vise vlage, pa se t
0
|relativna vlaznost +.
Optimalna relativna vlaznost je 40-60 %.
-Vioka vlaznost pri niskim t
0
=> potencira hladjenje organizma.
-Visoka vlaznost pri visokim t
0
=.otezava iparavanje znoja;
-Relativna vlaznost se odredjuje psihometrima, a higrografima se kontinuirano
www.belimantil.info
36
registruje.
4, Kretanje vazduha –strujanje vazduha posledica je razlike u zagrejanosti toplotnih
masa, tj. njihovih nejednakih pritisaka. Izaziva prijatno osecanje pri brzinama do
1,5m/s. Za merenje brzine strujanja vazduha koriste se:anamometri i
katatermometri (pri ispitivanju malih brzina i vrtloznih kretanja).
-Prirodna i vestacka ventilacija – u radnim prostorijama;
-Lokalna i opsta vantilacija–izvlacenje vazduha sa izvora zagadjenja ili iz cele
prostorije;
Ocena mikroklimatskih uslova:
1)Optimalni mikroklimatski uslovi – pri duzem dejstvu na organizam, ne dovode
do naprezanja termoregulacionih mehanizama.
2)Dopustivi mikroklimatski uslovi – angazuju termoregulaciju, ali promene ostaju
u granicama fizioloskog prilagodjavanja.
- Efektivna t
0
= t
0
mirnog vazduha,zasicenog vlagom;
- Korigovana efektivna t
0
- uzima u obzir i t
0
zracenja;
- Zona toplotnog komfora: -lak rad : 17,2-21,2
0
C
(za zene 2
0
vise t
0
) -umereno tezak : 15-18
0
C
-tezak rad : 12-15
0
C
Mere zastite: 1.Termicka izolacija oko izvora toplote; pravilna organizacija rada;
1. Izbor tehn. procesa koji ne generise |t
0
,max automatizovan, hermetizovan;
2. Zastitni ekrani koji apsorbuju ili reflektuju toplotu; LZS; Medicinske mere.
2. Profesionalno trovanje nitroznim gasovima

Nitrozni gasovi su smese N – oxida u raznim proporcijama:
- NO – azot monoxid; - N
2
O
3
– azot trioxid;
- N
2
O – azot suboxid - N
2
O
4
– azot tetraoxid;
- NO
2
– azot dioxid; - N
2
O
5
– azotpentoxid;
- N
2
O
2
– azot peroxid;
? NO, NO
2
i N
2
O
4
- bioloski najaktivniji;
? NO - bezbojan gas;
? N O – anesteticki gas;
? N
2
O i N
2
O
4
– u normalnim atmosferskim uslovima nalaze se zajedno, a N
2
O na sobnim t
0
postaje zuta
tecnost.
? N
2
O
3
÷ NO + NO
2

Izvori expozicije:
-U peririodi: vulkani, sevanje munja i delovanje bakterija;
-Prof. uslovi: proizvodnja kiselina, vestackog djubriva, fotografskih satira, pri
sagorevanju uglja,drveta i goriva, u silosima kukuruza (fermentacija traje 10
dana, a u neprovetrenim i do 6 nedelja).
Toxokinetika i tixodinamika:
- Apsorpcija: - respiratorni trakt – grade HNO
3
i HNO
2
=>koagulaciona nekroza
sa ostecenjem alv. kapilarne membrane i nastankom RDSS;
- Respiracijom nitrita i nitrata nastaje methemoglobin;
- Vazodilatacija i +TA;
- Deluju i kao blagi anestetici;
Kl. sl. – Zavisi od udela oxida, od intenziteta i trajanja izlozenosti:
1. Nadrazajne manifestacije u gornjim disajnim putevima i na kozi;
2. Latentni period;
3. Plucni edem: (prvo neproduktivan, zatim hemoragican i penusav),
tahikardija, tahipnea, cijanoza, t
0
|. Nad plucima se cuju rano i
kasnoinspirij. pukoti. Na EKG-u se vidi opterecenje AD i hipoksija miokarda.
-Trovanje sa vecom kolicinom methemoglobina: poremecaj CNS i hemoliza Er
-Asfikticni chr oblik – isto kao kod Cl
2
, samo u chr trovanjima i zelene naslage
na zubima;
www.belimantil.info
37
Th: - Prekinuti kontakt sa noksom; O
2
, medikamenti,
-metilensko plavo za korekciju (methemoglobina);
ORS: - Laksi oblici – nesposobni za rad 5-10 dana;
- Tezi oblici – 4-6 nedelja;
- Trajanje sekvele – prestanak rada sa iritansima;

3. Statisticko pracenje povreda na radu

Povredom na radu se smatra povreda osiguranika, koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzrocnoj
povezanosti sa obavljanjem posla, na osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim
mehanickim, fizickim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama poloaja tela, iznenadnim opterecenjem
tela ili drugim promenama fizioloskog stanja organizma.
Povredom na radu se smatra i povreda:
1. Pri obavljanu posla na koji radnik nije rasporedjen, ali koji obavlja u interesu poslodavca kod koga je
zaposlen;
2. Pri dolasku ili odlasku sa posla;
3. Povrede koje zadobija na putu preduzetom radi izvrsenja sluzbenih poslova;
4. Svaka povreda na poslu, koja povlaci nesposonost za rad u trajanju najmanje 1 dan.
Nesrecan slucaj je svaki iznenadni neocekivani dogadjaj, koji moze i nemora imati za posledicu povredu na
radu ili vecu materijalnu stetu;
Podela:
1. Prema nacinu nastanka (pad predmeta, pad lica...);
2. Prema izvoru povrede (masine, transportna sredstva...);
3. Prema uzroku (neispravne masine, losa osvetljenost...);
4. Prema prirodi povrede (prelom, opekotina, trovanje...);
5. Prema lokalizaciji (glava, ruke, noge...);
Uzroci:
1. Ljudski faktor: - telesni, psihofiz. i psiholoski nedostaci i karakteristike licnosti;
- svojstva licnosti (zivotno doba, radno iskustvo);
- nepredvidivi (trenutno raspolozenje);
Mladji muskarci povredjuju se cesce i lakse!
2. Faktori radne sredine: - stanje masina i alata;
- uslovi rada (osvetlj, buka, gasovi, pare, vibracije...);
- organizacija rada (zamor, premor);
- medjuljudski odnosi;
- nenosenje LZS;
- alkoholizam i narkomanija;
- Obaveznom prijavljivanju podleze svaka povreda na radu, koja je uzrokovala odsustvovanje sa posla
(najmanje 3 dana).
Indeks frekvencije =
S
N 1000000 ×
(broj povreda na 10
6
radnih sati);
Index tezine ( IT ) =
S
D 1000 ×
(broj izgubljenih radnih dana zbog povreda na
1000 sati);
- N – ukupan broj povreda;
- D – ukupan broj izgubljenih radnih dana zbog povrede;
- S – ukupan broj ostvarenih radnih sati svih radnika u organiz. u toku odr. vremena;
- Pri izracunavanju Indexa tezine kod smrtnih udesa ili trajne invalidnosti vrsi se tzv. vremensko terecenje
prema posebnim tablicama (npr. dodaje se 7500 radnih dana, posto se smatra da bi toliko ostvario unesreceni
do kraja radnog veka).
Prevencija: - tehnicke mere + LZS;
- medicinske mere;
- organizacione mere (prevoz, ishrana, dobri medjuljudski odnosi);

www.belimantil.info
38

4. Osecenje koze jonizujucim zracenjem

I Acc radiacioni sindrom:
-Skup simptoma i znakova u toku 6-nedeljnog perioda posle ozracenja ljudi dozom > o,5Gy u kratkom
vremenskom periodu – nekoliko h do 1-2 dana.
Izvori expozicije:
- Nukleatorni akcident na reaktorima, akceleratorima i nuklearnim centralama
- Radio – th;
- Proizvodnja i primena nuklearnog oruzja;
- Eksplozija atomske bombe;
- Nepravilna distribucija radioaktivnog otpada;
- Nuklearne probe i experimenti.
Patogeneza:
- Epiderm i adneksi koze – 3 Gy => epilacije, eritema, dehidratacije i
deskvamacije; 3-6 Gy =>erozija koze; > 10 Gy => ulceracije i nekroza (moguca
gangrena i amputacija distalnih falangi ili cak celih extremiteta);
Kl.sl.
- 10 Gy=> sve manifestne bolesti pocinju odmah: poremecaj svesti, KVS-lezije, ascites, na kozi: eritrm,
ulceracije i opekotine II stepena.
II Acc radiodermatitis: ozracenje koze velikom dozom jonizujuceg zracenja
(3-7 Gy) u kratkom vremenskom periodu (nekoliko sati – nekoliko nedelja).
EM – zracenje ima vecu prodornost kroz tkiva, ali nizak LET (linearni energetski
transfer), pa su manje radiotoxicna (¸ i x – zracenje), mogu da ostete duboka
tkiva, a da efekat na povrsini bude minimalan. Zracenje visokog LET (o i |) =>
veci primarni efekat, kada je izvor u neposrednoj blizini (zbog kratkog dometa).
“Doza eritema” je minimalna pojedinacna doza koja moze izazvati eritem
(radiacioni eritem karakterise dilatacija i | propustljivost krvnih sudova derma).
Histoloske promene u epidermu i dermu vode eroziji i ulceraciji.
Dispigmentacija (hiper i hipo ) obicno se vidi pri expoziciji vecim dozama.
Fazu ozdravljenja karakterise atrofija i fibroza. sekvela koja zavisi od doze je
privremena ili kompoletna, alopecija i gubitak znojnih i lojnih zlezda.
III Hronicni radiacioni sy:
Radiodermatitis:
-Acc;
-Chr – dugotrajno dejstvo malih doza. Podela:
1.Radiodermatitis I stepena (simplex) – suva atroficna koza, bez dlaka.
Promene su reverzibilne, jer su lok. u epidermu. Oporavak je spor
(kompromitovana cirkulacija).
2.Radiodermatitis ulceronecrotika.
3.Maligni radiodermatitis – najcesci je planocelularni Ca.
Dg: -radna anamneza o izlozenosti;
-ostecenje radiosenzitivnih organa;
ORS: kontraindikacije za rad u zoni zracenja:
-krvne bolesti, autoimune bolesti, maligne bolesti, chr radiodermatitis, psihoze.









www.belimantil.info
39
1. Osvetljenost i boje na radnom mestu XV

Svetlost je od kljucnog znacaja za cirkadijalne ritmove, pravilno osvetljenje deluje stimulativno,
sprecava zamor smanjuje broj gresaka, unapredjuje proizvodnju i smanjuje broj povreda (400 – 780 nm).
Jedinica za jacinu osvetljenja je sveca il kandela (Cd) – definisana je zracenjem crnog tela na odredjenoj
t
0
. Kada tackasti izvor, cija je jacina 1Cd emituje svetlost u prostorni ugao od 1 steradijana (ugao koji
zaklapa centar lopte sa njenom povrsin. jednakom kvadratu poluprecnika), formira se svetlosni fluks
(protok od 1 lumena (lm). Osvetljenost povrsine od1 m
2
fluxom od 1lm odgovara 1 luksu ( 1lx = lm/m
2
).
Najpogodnija je bela svetlost , koja je najbliza prirodnoj. Jacina svetlosti treba da ispuni zahteve koji su
po JUS-u, u 6 kategorija (prema velicini radnog prostora):
- veoma mali; - srednji; - veoma veliki;
- mali; - veliki; - izvanredno veliki;
Prostorije za rad moraju biti ravnomerno osvetljene i bez bljestanja.
Prirodno osvetljenje – u vidu nadsvetla sa tavanice, bocnog ili kombinovanog.
- Faktor prirodne osvetljenosti – kolicnik unutrasnj i spoljasnje osvetljenosti u istoj horizontalnoj ravni;
- Svetlosni koeficijent – odnos zastakljenih povrsina prema podu;
- Upadni ugao svetlosti >27
0
;
Vestacko osvetljenje – izvori:
1. Sijalice sa uzarenim vlaknom (volfram) – svetli u vakumu ili inertnom gasu, a kod halogenih lampi u
jodi. Odlike su niska ekonomicnost i toplija svetlost.
2. Izvor sa elektricnim praznjenjem (neon) – ekonomicne manje greju, daju svetlost blisku prirodnoj.
Boje na radnom mestu:
1. Stimulativne – narandzasta i crvema;
2. Umirujuce – zelena i plava
+ opasne masine treba da budu prebojene toplim, uocljivim bojama.

2. Profesionalno trovanje ugljenmonoksidom

CO je bezbojan gas, ima miris na beli luk. U prisustvu vazduha sagoreva u CO
2
.
Izvori expozicije: - CO je produkt nepotpunog sagorevanja org. materija:
1. U prirodi – oksidacija CH
4
u atmosferi;
2. U industriji – metalurski procesi, plinare, distribucija ulja i rudnici uglja, proizvodnja papira, izduvni
gasovi motora sa unutrasnjim sagorevanjem, pusaci, u toku katabolizma hema.
Toxokinetika i toxodinamika:
- Inhalacija – difunduje kroz alveo.kap. membranu i u Er se vezuje za Hb
=>karboxi Hb (reverzibilnost zavisi od p gasova i pH);
, Karboxi Hb: - nije u stanju da prima i odaje O
2
;
- otezava disoc. preostalog oxi Hb (Handaneov efekat);
- Jedan deo CO je rastvoren u plazmi i difunduje narocito u nervno tkivo i
miokard => simptomi trovanja. CO se vezuje i za mioglobin – karboximioglobin.
- CO deluje na: - citohrom A
3
– odgovoran za prenos e
-
u respiratornom ciklusu;
- P450 – oxidativni metabolizam lekova;
- Dejsvo CO proporcionalno je apsorbovanoj kolicini i najbolji pokazatelj je karboxi Hb u krvi;
- Poluzivot karboxi Hb : - 320 min pri disanju cistog vazduha;
- 80 min pri udisnju 100% O
2
;
- 23,5 min pri udisanju 100% O
2
pri P=3 atm;
Kl.sl. – Teza kod starih, dece, alkoholicara i dijabeticara;
I niske konc. – nespecificni simptomi;
II Vise konc
- razdrazljivost, - manija ili depresija,
- toplota ili hladnoca, - izrazita misicna slabost pri ocuvanoj svesti,
- koma, - smrt zbog asfiksije, paralize cent. za disanje
III Vrlo visoka koncentracija - trenutna smrt, usled inhibicije respiratornog
centra, bez izrazite karboxihemoglobinemije;
www.belimantil.info
40
- znaci chr trovanja – nakon 1-1,5 godina;
- u 30 – 40 % slucajeva posle 20 dana javlja se odlozeni neuropsihicki sy
(dezorijentacija, halucinacije, afazija, apraxija);
- Ostecenje miokarda – bradikardija, tahikardija, poremecaj ritma, +TA;
Komplikacije:
- Respiratorni trakt – aktivni edem, aspirativna pneumonija, laringitis, traheitis;
- Srce – kardiomegalija, infarkt, faktor nastanka ateroskleroze;
- bubrezi – ABI (posledica imunoglobinurije);
- CNS – kvadri-, para- i hemiplegija, lezija subkortikalnih ganglija
(horeoatetoza, parkinsonizam);
Bioloski monitoring expozicije:
- Konc. karboxi Hb u krvi (pusac 5-9% u krvi, a nepusaci i neizlozeni 0,4-0,7%)
- Konc. CO nerastv. u krvi (<0,15ml/100ml) i u izdahnutom vazduhu (<2ppm)
Th: - O
2
(antidot) – 100% pod p od2-3 atmosfere
- smesa 95% O
2
i 5% CO
2
- ako se razvije edem pluca – ne sme O
2
pod pritiskom
- asistirano disanje ako ne dise ( hiperbaricna oksigeno –th)
- simptomatska th
ORS: - Definitivna ocena posle th i rehabilitacije;
- Kontraindikovan rad na mestima sa CO, neurotoxcnim i kardiotoxicnim
noxama (zbog sekvela);

3. Opsti principi ocenjivanja radne sposobnosti

ORS je postupak koji ima za cilj da, na osnovu bioloskih f-ja, organizma radnika ili biol. zahteva radnog
mesta, proceni koje je poslove ispitivana osoba sposobna da obavlja:
1. Pri profesionalnoj orijentacije;
2. pri zasnivanju radnog odnosa;
3. Nakon periodicnog ciljanog pregleda, kod radika koji rade na mestima sa posebnim uslovima;
4. Pri trajnom gubitku radne sposobnosti, radi ostvarivanju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja;
5. Pri upucivanu radnika na prekvalifikaciju;
6. U slucaju privremene nesposobnosti (bolovanje) najduze godinu dana;
7. pri promeni tahnologije na radnom mestu;
8. U sudskim sporovima;
I Psihofizicke sposobnosti radnika:
- Upoznati funkcionalne sposobnostio KVS-a, resp. trakta i LMS;
- Testovi za ispitivane f-ja zavise od prirode bolesti i karakteristika radnog mesta;
- procena ostalih sposobnosti, vrsi se po zavrsenom lecenju i rehabilitaciji;
II Uslovi, rizici i zahtevi radnog mesta
III uskladjivanje dobijenih podataka – pri donosenju zakljuc. pridrzavati se sledeceg:
1. Posao mora biti takav da ne ugrozava zdravlje i ne dovodi do premora;
2. osobu zaposliti na posao koji ne ugrozava njeno zrdavlje, osoba treba da dozivi prosecan zivotni vek,
tj. da radi M - 40 god., a Z - 35 god;
3. Data ocena nije definitivna;
4. Promena zakonskih propisa obavezuje da se ponovo proceni radna sposobnost (npr. ukinuta je II
kategorija invalidnosti – 4h radnog vremena);
5. Fleksibilnost pri ORS (pri predhodnom pregledu kriterijumi su najostriji);
6. redak je radnik sposoban za svaki posao i radnik nesposoban za bilo koji posao;
7. Ocena treba da bude opisna, konkretna i da odgovori da li je osoba sposobna za svoj posao i da sadrzi
spisak poslova koje radnik moze da obavlja.
Zakonska regulativa ORS-a:
1. Starosna penzija – najmanje 20 god radnog staza i starosna granica 60/63, tj. 55/58 god, ili 15 god
radnog staza i starosna granica 65 tj 60 god.
www.belimantil.info
41
2. Invalidska penzija, ako je doslo do invalidnosti, a osoba ima manje od 60, tj. 55 god. Pravo na penziju
stice se ako osoba ima min. radnog staza koji iznosi 1/3 od minimalnog moguceg:
- Gubitak radne sposobnosti – dobija i penziju;
- + radne sposobnosti – mena radno mesto;
- Opasnost od nastanka invalidnosti – mladji ljudi (prekid expozicije);
=> Invalidnost – trajna promena u zdravstvenom stanju, uzrokovana povredom na radu, profesionalnom
bolescu, povredom ili bolescu nastalom van rada, koja se nemoze ukloniti lecenjem ili rehabilitacijom.

4. Radiotoxikologija najvaznijih radionuklida

1. Uran – emituje pretezno o cestice:
-velika masa nizak energetski transfer, kratak domet,
-primarni efekti veliki zbog guste jonizacije bioloskog materijala.
Deponovanje: -6-valentni – u bubrezima i kostima; -4-valentni – u jetri;
Izlucivanje: uglavnom urinom;
Efekti: -Bubrezi: ostecenje karakteristicno za acc trovanja, sa lokalizacijom na
proksimalnim delovima bubreznih kanalica;
-Er:+zivotni vek, hemoliticki sy (jer se vezuje za SH);
-Kosti: dugogodisnje ozracenje – osteosarkom;
-Pluca: kod rudara – bronhitis, emfizem,fibroza pluca;
-Chr neuroloski sy: pri chr intoxikaciji => periferne neuropatije, ataksije i nistagmus, a kasne
komplikacije (posle 20-25 god) su maligni tumori – Ca bronha, osteosarkom, leukoze i tu jetre;
2. Radon – inertan gas koji nastaje iz Ra. opasni su njegovi potomci: polonijum,
olovo, bizmut (214), koji vrse jonizaciju bronhijalnog epitela i pluca =>maligna
oboljenja respiratornog sistema.
3. Stroncijum – unosi se kontaminiranom hranom ili u medicini (u nuklearnoj
medicini se koristi kao obelezivac). Emituje | cestice. Deponuje se u kostima =>
hipoplazija i aplazija; mijelofibroza i leukemije. Vreme poluizlucivanja je 15 godina.
4. Cezijum – analogan jonu K
+
. Rastvorljiv je u telesnim tecnostima. Deponuje se
najcesce u misicima.
5. Radiojod: - J
131
: -vreme poluraspada je 7,9 dana, raspada se | i ¸ emisijom;
-brzo ulazi inhalacijom, a kontaminacja se nastavlja ingestijom
-J
125
: -radioloski je efikasniji, jer poseduje agresivne ozeove e
-
;
-1/3 odlazi u tiroideu=> radiacioni tiroiditis, hipotireoza, Ca;
6. Tricijum – emituje | cestice. Poluzivot mu je 12 god. kontaminacija je prko
hrane, ali moguca je i profesionalna kontaminacija: u industriji svetlecih boja,
stova, nisana za oruzje. Veoma je rastvorljiv. Reverzibilno zamenjuje H
+
u OH
-
, NH
i SH – grupama, a 1% se ireverzibilno inkorporira u CH – grupe. Transformise se
u jetri i bubrezima, a izlucuje se mokracom. Moze biti inkorporiran i u DNK.















www.belimantil.info
42

1. Agensi hemijske prirode i ambijentalni monitoring XVI

I Agensi hemijske prirode:
Otrvi su hemijske materije, unete u prganizam u malim kolicinama, a izizivaju hemijske i fizickohemijske
reakcije sa tkivom.
Ispitivanje hemijske stetnosti podrazumeva:
1. identifikaciju supstance;
2. Uzorkovanje vazduha i odredjivanje koncentracija - mesto uzorkovanja zavisi od svrhe (za procenu
ugrozenosti radnika – uzorak u zoni disanja radnika; za odredjivanje konc – opsti uzorci), a vreme
uzokovanja u vise smena, leti, zimi...
- aktivno uzorkovanje – uz pomoc pumpi za protok vazduha;
- pasivno uzorkovanje – pomoCu bedza koji nosi radnik (difuzija gasova i para kroz membranu
postavljenu preko adsorpcionog sredstva);
3. Ocitavanje i interpretacija rezultata – ocitavanje moze biti:
- direktno – na licu mesta;
- indirektno ( u laboratoriji);
Rezultati sporede sa standardima i pritom je MDK ona koja ne ostecuje pri 8 h radnom vremenu. MDK
se izrazava u: - cm
3
/ m
3
(ppm) za gasove i pare;
- mg/m
3
vazduha za prasinu, dim, maglu;
II Ambijentalni monitoring predstavlja pracenje objektivnih parametara radne i zivotne sredine u
vremenu.
- Uloge: - Tehnoloski monitoring – prati tehn. proces radi obezbedjenja kvaliteta;
- Protivpozarni monitoring – u funkciji zaStit od pozara i explozija;
- Podela:
1. Individualni licni dozimetri;
2. Kolektivni dozimetara – prate veci broj parametara, za veci broj zaposlenih;
Ambijentali monitoring daje osgovore na sledeca pitanja:
- Koji odgovori su prisutni;
- Koja je njihova koncentracija;
- Kakva je promena koncentracija u vremenu i prostoru;
- Da li su mere tehnoloske zastite efikasne;
Medjutim ne moze se pouzdano odrediti interne izlocenost radnika noxi. To
omogucava bioloski monitoring - u bioloskom materijalu se oredjuje uneta
supstanca (biomarker expozicije), ili produkt tox. delovanja (biomarker efekta).
Dozvoljene koncentracije: MDK – konc. kojima, po sadasnjim saznanjima, radnici mogu biti izlozeni 8
h/dan, 5 dana u nedelji, tokom radnog veka, a da im zadravlje ne bude naruseno. Obicno su 2-3x manje od
konc. koje izazivaju chr obolenja.
Ako se radi o smesi, efekti mogu biti:
- nezavisni; - sinergisticki (pojacani);
- zbirni; - antagonisticki;

2. Profesionalna oboljenja koze

Ostecenja o oboljenja koze, izazvana kracim ili duzim delovanjem raznovrsnih noxi, pri obavljanju
poslova na nekom zanimanju.
I Dermatoze izazvae fizickim faktorima:
1. exkorijacije;
2. pigmentacija;
3. kalusi i kalvusi;
4. radiodermatitis (istanjen epiderm, fibroza derma, hiperkeratoza);
II Dermatoze izazvane hemijskim agensima:
1. hemijske opekotine (koag. i kolikv. nekroza – acc iritativni radiodermatitis);
2. akne i folikulitisi (sirova nafta-acnae oleinicae; katran-acnae piceae);
www.belimantil.info
43
3. toxicni fotodermatitis;
4. toxicni vitiligo, depigmentacija, impregnacija teskim metalima);
Profesionalne stigme su prolazne ili trajne promene na kozi, izazvane fizickim i hemijskim noxama, koje ne
ogranicavaju radnu sposobnost.
a) Trajne – impregnacija koze praSinom rude i metala (arginoza, As – melanoza);
- prof. tetovaze (barut, ruda); teleangijektazije; hipotrofija koze;
b) Prolazne – prebojenost koze (zuta pri expoziciji nitroderivatima);
- hiperkeratoza; hiperpigmentacija;
III Alergijske dermatoze:
1. Kontaktni dermatitis (Cr, Ni, Co, smole, gume, textilna i biljna vlakna...)
=> zapaljenska reakcija koze, izazvana iritativnim ili alergijakim delovanjem
profes. Stetnosti hemijske ili fizicke prirode.
, Iritantni KD – acc manifestacije na mestu kontakta, jasno ogranicene:eritem,
edem, ulceracije, vezikule, nekroza. Ponavljana ostecenja slabim iritansima,
imaju kumulativni efekat – kumulativni kontakt dermatitis:
1.stadijum – dehidracija i fisure;
2.stadijum – eritem, edem, vezikule, kruste;
- Poseban oblik chr dermetitisa je dermetitis detritiva – nealergijske prirode,
usled promene u strukturi povrsinskih lipida i keratinskog sloja. koza je u
pocetku suva, kasnije se javlja crvenilo i ragade.
, Alergijski KD – alergijska reakcija IV tipa => period inkubacije – prodor Ag u
kozu i senzibilizacija T-ly (5-25 dana), pri reexpoziciji kl. manifestacije javljaju se
u periodu 8-72 h, najcesCe na sakama i podlakticama:
- Acc faza: eritem, edem, papule, vezikule, vlazenje, kruste;
- Sub. acc faza: eritem, vezikule, odsustvo vlazenja;
- Chr faza: gruba, suva, zadebljala koza, sa pigmentacijama i fisurama;
Th: - kort. masti, AB, sedativi, kort. per os;
- prekid expozicije, alergenima i iritansima;
ORS: - etioloska Dg: - epikutani i kutani alergotestovi na alergene radnog mesta;
- © testovi expozicije;
2. Kontaktna urtikarija – jasno ogranicena kozna reakcija, u vidu crvenkastog ili bledog otoka
povrsinskog sloja koze, mek, pracena svrabom. To je alergijska reakcija I tipa, ali moze nastati i
neimunoloski – direktnim dejstvom hem. ili fiz. agensa na mastocite.
Etiologija: - AB, konzervansi, t
0
+, amonijum-persulfat, latex, ujed insekta...
Hist. oblici: - epidermalni (eritem, edem, papule);
- dermalni (edematozniplak);

3. Pneumokonioza uzrokovana tvrdim metalom

Pneumokonioze su fibrozirajuca obolenja pluca , nastala udisanjem prasine, to je “akumulacija” prasine
u plucima i reakcija tkiva na njeno prisustvo.
“Hrd metal disease” se javlja u metalurgiji praha, u procesu sinterovanja kobalta,
volframa, titana, tantala, kada se dobija tvrdi metal, koji se koristi za izgradnju burgija, brusilica, nozeva,
strugova... U patogenezi, najveci znacaj ima kobalt i karbid volframa.
Kl.sl. 1. Reverzibilna opstrukcija disajnih puteva – obicno pri expoziciji prasini
kobalta (18 i vise meseci) – lici na astmu;
2. Alergijski bronhioloalveolitis – t
0
|, anorexia, dispnea i privremeno
Rtg promene u vidu retikulonodularne slikeili vece infiltracije. Plucna F-ja je
ostecena, sto se manifestuje restriktivnim smetnjama i +difuznog kapacit.
3.Intersticijalna fibroza – pri expoziciji min. 10 god. => fini cvorici u
srednjim i donjim plucn. poljima, a u alveolama exudat i pneumociti tipa II.
Th: - Za reverzibilnu opstrukciju disajnih puteva – bronhodilatatori;
- Za alergijski bronhioloalveolitis – kortiko – th;
- za intersticijalnu fibrozu ne postoji lecenje
www.belimantil.info
44
=> neophodna je promena radnog mesta!

4. Profesionalne bolesti i povrede na radu

Profesionalne bolesti su patoloska stanja, nastala u neposrednoj vezi sa zanimanjem radnika.
Osnovni uslov da se bolest u zakonskom smislu smatra profesionalnom, jeste postojanje uzrocno
posledicnog odnosa izmedju obavljanja posla i nastanka bolesti.
- Beneficije u slucaju nastanka profesionalnog obolenja:
1. Potpuna zdr zastita;
2. Nadoknada zarade za vreme privremene sprecenosti za rad;
3. Naknada putnih troskova u vezi sa lecenjem i rehabilitacijom;
- Podela profesionalnih bolesti:
I Bolesti uzrokovane hemijskim dejstvom
II Bolesti uzrokovane fizickim dejstvom
III Bolesti uzrokovane bioloskim dejstvom
IV Bolesti pluca
V Bolesti koze
VI Maligne bolesti
Povrede na radu:
Povredom na radu se smatra povreda osiguranika, koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzrocnoj
povezanosti sa obavljanjem posla, na osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim
mehanickim, fizickim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama poloaja tela, iznenadnim opterecenjem
tela ili drugim promenama fizioloskog stanja organizma.
Povredom na radu se smatra i povreda:
1.Pri obavljanu posla na koji radnik nije rasporedjen, ali koji obavlja u interesu poslodavca kod koga je
zaposlen;
2.Pri dolasku ili odlasku sa posla;
3.Povrede koje zadobija na putu preduzetom radi izvrsenja sluzbenih poslova;
4.Svaka povreda na poslu, koja povlaci nesposonost za rad u trajanju najmanje 1 dan.
Nesrecan slucaj je svaki iznenadni neocekivani dogadjaj, koji moze i nemora imati za posledicu povredu na
radu ili vecu materijalnu stetu;


Podela:
1.Prema nacinu nastanka (pad predmeta, pad lica...);
2.Prema izvoru povrede (masine, transportna sredstva...);
3.Prema uzroku (neispravne masine, losa osvetljenost...);
4.Prema prirodi povrede (prelom, opekotina, trovanje...);
5.Prema lokalizaciji (glava, ruke, noge...);
Uzroci:
1.Ljudski faktor: - telesni, psihofiz. i psiholoski nedostaci i karakteristike licnosti;
- svojstva licnosti (zivotno doba, radno iskustvo);
- nepredvidivi (trenutno raspolozenje);
Mladji muskarci povredjuju se cesce i lakse!
2.Faktori radne sredine: - stanje masina i alata;
- uslovi rada (osvetlj, buka, gasovi, pare, vibracije...);
- organizacija rada (zamor, premor);
- medjuljudski odnosi;
- nenosenje LZS;
- alkoholizam i narkomanija;
- Obaveznom prijavljivanju podleze svaka povreda na radu, koja je uzrokovala odsustvovanje sa posla
(najmanje 3 dana).

www.belimantil.info

Mere zastite: 1. Identifikacija mikroorganizama (zasejavanje briseva); 2. Veterinarske mere (vakcinacija stoke, mehanizacija procesa prerade mesa); 3. LZS – maske, rukavice, dezinfekcija ruku, koristiti pribor za jednokratnu upotrebu ili sterilisati pribor i prostorije (hemikalije, UV); 3. Ocenjivanje radne sposobnosti kod repiratornih oboljenja

1. Proceniti plucnu funkciju - bar 2x u toku poslednje godine i pozeljno je rasplagati predhodnim spirometrijskim testovima, u cilu uporedjivanja. 2. Poznavati zahteve i uslove na radu u pogledu koncentracije respiratornih stetnosti, mikroklimatskih parametara, intenziteta i trajanja fizickog rada, da li radnik koristi respirator ili gasnu masku. (brze se umaraju, jer je 5-6 x veci otpor pri disanju); 3. ORS davati posle lecenja i rehabilitacije.  HOBP: - Lako ostecenje – ogranicenje za vrloteske poslove; - Srednje tesko ostecenje – ogranicenje za srednje teske i teske poslove; - Tesko opterecenje – nesposobni za bilokakve napore;  Astma: - Promena radnog mesta, gde nema expozicije noxama koje izazivaju bronhospazam;  Pneumokonioza: - Kontraindikovan rad u zoni expozicije SiO2, a preostala radna sposobnost zavisi od stepena ostecena plucne funkcije; 4. Zdravstvena zastita lica profesionalno izlozenih jonizujucem zracenju I Monitoring jonizujuceg zracenja: 1.Film dozimetri – izasli iz upotrebe. 2.Termoluminiscentni dozimetri – LIF u kristalnoj resetki zadrzava e- izbacene iz putanje pod dejstvom radijacije. Zagrevanjem resetke oslobadja se energija u vidu svetlosti, koja se meri na citacu. Rezultati se izrazavaju u jedinicama apsorbovane doze (Gy). Ovi dozimetri se koriste u licnoj dozimetriji i za odredjivanje doze koju primaju pacijenti. II Mere zastite: 1. Skratiti vreme izlaganja; 2. Povecati udaljenost od izvora; 3. Zastitni ekran i LZS; Odredjivanje max propustenih doza: 1.Profesionalno izlozeni –godisnja E doza: -za celo telo do 50mSy - za ocno socivo i hem. organe150mSy -koza, sake, stopala 500mSy 2.Opsta populacija – 10x manje doze. Preventivno merenje radioakrivnosti izvora – 1 godisnje kontrola zastite oko izvora. LZS: -Za fotonsko zracenje – olovne kecelje, naocare, rukavice. -Za  zracenje – gumene rukavice, staklene naocare, paravani. -Za  cestice – u slucaju otvorenih izvora – licna higijena da bi se sprecila interna kontaminacija. - U zoni jonizujuceg zracenja ne rade mladji od 18 god., osobe sa hematoloskim oboljenjima, oboljenjima sociva i malignitetima.

2

www.belimantil.info

1. Profesionalne stetnosti (definicija i klasifikacija)

II

Profesionalne stetnosti su svi stetni cinioci koji se javljaju u radnom procesu i potencijalno ostecuju zdravlje. Obuhvataju: 1. Stetnosti u vezi sa procesom proizvodnje (fiz., hem., biol. agensi); 2. Stetnosti poreklom od nepovoljnih higijenskih i sanitarnih uslova; 3. Stetnosti usled nefizioloskih uslova rada i organizacije posla; 4. Psihosocijalni faktori (npr. losi medjuljudski odnosi); Sprecavanje ostecenja zdravlja: 1. Otkrivanje , identifikacija i merenje prof. stetnosti i njihova evaluacija; 2. Evaluacija ostalih fektora koji deluju na organizam na radnom mestu; 3. Mere za poboljsanje uslova na radu i odrzavane uslova radnog mesta u fizioloskim granicama.  Agensi fizicke prirode: - faktori klime i mikroklime, barometarski pritisak, buka, vibracije, jonizujuca i nejonizujuca zracenja, mehanicka sila, elektricitet... 2. Uzroci i izvori povreda na radu

Povredom na radu se smatra povreda osiguranika, koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzrocnoj povezanosti sa obavljanjem posla, na osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehanickim, fizickim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama poloaza tela, iznenadnim opterecenjem tela ili drugim promenama fizioloskog stanja organizma. Povredom na radu se smatra i povreda: 1. Pri obavljanu posla na koji radnik nije rasporedjen, ali koji obavlja u interesu poslodavca kod koga je zaposlen; 2. Pri dolasku ili odlasku sa posla; 3. Povrede koje zadobija na putu preduzetom radi izvrsenja sluzbenih poslova; 4. Svaka povreda na poslu, koja povlaci nesposonost za rad u trajanju najmanje 1 dan. Nesrecan slucaj je svaki iznenadni neocekivani dogadjaj, koji moze i nemora imati za posledicu povredu na radu ili vecu materijalnu stetu; Podela: 1. Prema nacinu nastanka (pad predmeta, pad lica...); 2 Prema izvoru povrede (masine, transportna sredstva...); 1. Prema uzroku (neispravne masine, losa osvetljenost...); 2. Prema prirodi povrede (prelom, opekotina, trovanje...); 3. Prema lokalizaciji (glava, ruke, noge...); Uzroci 1. Ljudski faktor: - telesni, psihofiz. i psiholoski nedostaci i karakteristike licnosti; - svojstva licnosti (zivotno doba, radno iskustvo); - nepredvidivi (trenutno raspolozenje); Mladji muskarci povredjuju se cesce i lakse! 2. Faktori radne sredine: - stanje masina i alata; - uslovi rada (osvetlj, buka, gasovi, pare, vibracije...); - organizacija rada (zamor, premor); - medjuljudski odnosi; - nenosenje LZS; - alkoholizam i narkomanija; - Obaveznom prijavljivanju podleze svaka povreda na radu, koja je uzrokovala odsustvovanje sa posla (najmanje 3 dana).

3

www.belimantil.info

3. Pneumokonioze pluca – definicija i klasifikacija Pneumokonioze su fibrozirajuca obolenja pluca , nastala udisanjem prasine, to je “akumulacija” prasine u plucima i reakcija tkiva na njeno prisustvo. Klasifikacija: I prema vrsti uzrocnika: 1. Pneumokonioze izazvane neorganskom prasinom – silikoza, azbestoza 2. Pneumokonioze izazvane organskom prasinom – bisinoza, alergijski alveolitis, prof. astma... II prema patoanatomskim karakteristikama: 1. Kolagene (nodularne, difuzne) – silikoza, azbestoza 2. Nekolagene (gradja alveola je ocuvana) – baritoza, sideroza 3. Mesane – npr. antrakoza. III Prema zasencenju: poticu od silikoticnih cvorica 1.Mala (do 10 mm): -puriktiformna - do 1,5mm -mikronodularna 1,5-3mm -nodularna 3-10mm 2.Velika: -A kategorija 1-5 cm -B kategorija 1 ili vise zasencenja, > od A, a ukupna povrsina < od velicine desog gornjeg plucnog polja -C kategorija povrsina < od desnog gornjeg plucnog polja IV Prema gustini zasencenja: -Kateg. 1 Retka mala zas. dobro se vidi plucni crtez. -Kateg 2 Gusta zas. dobro se vidi plucni crtez. - Kateg 3 Mnogobr. gusta mala zasenc, ne vidi se pl. crt Simboli za pratece pojave i komplikacije: EM-emfizem; ES-ljuska od jajeta; TB-TBC; HI-hilusi; CVkaverna; CO- uvecanje srca; BU-bule; PT-pleuralne promene. Atipicne silikoze: 1.Akutna silikoza (silikoproteinoza)- posle kratke expozicije (do 3 god) visokim dozama, brz razvoj fibroze i sklonost ka TBC-u. 2.Pozna silikoza - oko 10 god po prestanku exp. kvarcu (donja polja postedjena). 3.Adenosilikoza – silikoticne promene se ne vide u pl. poljima, vec u hilusima i paratrahealnim limfaticima. Silikotuberkuloza – zbog afiniteta TBC bas prema silikoticnim plucima. 4. Profesionalno ostecenje sluha

Buka je svaki nezeljeni zvuk, koji remeti radnu aktivnost ili san (masine, industrijska buka...). Patogeneza: 1. Acc akusticna trauma (blast sy) – mehanicko ostecenje bubne opne i senzornih elemenata unutar uva; 2. Chr akusticna trauma - tonus sy => spazam terminalnih arterija kohlee u zoni visokih tonova (4oooHz) – zamor, degeneracija i izumiranje celija Kortijevog organa; 3. Extraauditivni efekti – nastaju sirenjem akusticnog nadrazaja iz akustickog centra na linbicki sistem i druge strukture => stimulacija Rc,  holesterola, TG, LDL-a, T4, kateholamina... => ateroskleroza, hipertenzija, koronarna bolest , ostecenje periferne cirkulacije. Dugotrajno dejstvo buke remeti bioelektricne petencijale mozga, a to remeti psihomotornu ravnotezu i utice na psihu i stabilnost licnosti. Buka izaziva spazam arterija uterusa => slabija ishrana ploda. Klasifikacija buke prema intenzitetu: I grupa: 30-65 dB (kod jako osetljivih osoba => uznemirenost, glavobolja...); II grupa: 65-90 dB (neurovegetativne smetnje i trajno ostecenje sluha posle visegodisnje expozicije); III grupa: 90-110 dB (neurovegetativne smetnje i gubitak sluha za kratko vreme); IV grupa: 110-130 dB (ne moze s dugo izdrzati zbog neuricirkulatornih smetnji i gubitka sluha); Buka > 130dB je buka tipa praska i dovodi do momentalnog ostecenja sluha.
4

www.belimantil.info

.Izdvajanje radnika (odnosi se na LZS) Zastita na radu obuhvata sledece mere: Tehnicke – izbor i zamena sirovina i materijala. krzno. lice.25 – 5 m Najvaznije osobine cestica prasine: velicina. predhodni. azbest.. fibrozogene(kvarc.svetlosna i zvucna signalizacija procesa.znaci bezbednosti. periferni vazodilatatori..neorganska ( minerali.Vidljive (nerespirabilne) prasine ->10 m–brzo se tloze. Pare – hem. rukavice. zbog prisustva materija koje normalno ne ulaze u sastav atmosfere. a da pritom ne ometaju radnika u izvrsavanju radnih operacija. Mn. koja se pod obicnim uslovima (250C. kontrol Rtg na 2 god. Medicinske – zabrana rada. . automatizacija i hermetizacija. Ocena zaprasenosti: Gravimetrijska metoda – masa prasine u zapremini vazduha. orijentacija i selekcija.higijena prostorija. Higijenske – izbor lokacije preduzeca. Higijenske – usisavanje. ili kondenzovanjem pare) -Koncentr. . tim strucnjaka koji brine o sprovodjenju aktivnosti. vanredni. nikl.). Dejstva prasine: .konc. stizu do nosnih supljina.. koje su pod norm uslovima u tecnom ili cvrstom stanju.organska (potice od biljaka i zivotinja) . Organizacione . Mere sprecavanja povredjivanja na radu Zastita na radu obuhvata aktivnosti koje otklanjaju opasnost i nepovoljne posledice u tehnoloskom procesu.. obolj i snzibilisanim na sastojke prasine. Mere zastite od prasine: Tehnicke – mehanizacija.. 2. .Th: U principu leka nema. metali) 1.mehanicka zastita masina. ORS: Obostrano simetricno ostecenje sluha > 30% po Fowler – Sabineu pri dugotrajnom izlaganju povisenoj buci i uz iskljucenje drugih etioloskih faktora smatra se profesionalnim oboljenjem.Respirabilne prasine – 0.. vitamini. Zadaci: . hem aktivnost.odvajanje delova tehnickog procesa. Medicinske mere – prof. 5 www.) alergogena(brasno.750mmHg) ne moze prevesti u tecno ili cvrsto stanje.bezbedno uklanjanje otpadnih materija. .iritirajuca (krec.Eliminacija rizika – ostvaruje se pri projektovanju proizvodnog procesa . a radnik ima obavezu da ih namenski koristi.) Prasina moze biti : . tecn. . . oblik.sa tecnom fazom: magla (disperz. sastava vazduha. LZS..treba da ispunjavaju svoju namenu.. . zapremine(%). 2. LZS – respiratori. pranje radnih prostorija. infektivna(sadrzi mikroorganiz. sistemski i kontrolni pregledi. Aerosoli – sa cvrstim cesticama: prasina (nastaje usitnjavanjem cestica) i dim (kondenzovanjem cestica) . 1. stitnici za oci. mat.optimalna osvetljenost. rehabilitacija ako nije moguca onda prekvalifikacija. Gasovi – gasovito stanje hem. Med. kape. rastvorljivost.). u vazduhu moze se izraziti preko: tezine(g/m3). arsen. hermetizacija. LZS .info . mat.Izolacija rizika . automatizacija. u podrucju gde ima prasine. mat.). NaOH. toxicna (PbO.mehanizacija.. ev. ishrane. osobama sa rep. Aerozagadjenje III Aerozagadjenje je promena fiz.) kancerogena(hrom. i hem.belimantil. . Poslodavac je duzan da ih izda radniku na koriscenje.ventilacija (lokalna odvodna i opsta vestacka).

poremecaj CNS-a (glavobolja. i opstim vibracijama. Patogeneza: . . . napore srednjeg i teskog stepena. Opste vibracije (pri veoma dugoj expoziciji) . – dejstvo vibracija na adrenergicke Rc => prolazni vazospazam (naizmenicna pojava spazma i atonije) => atonija kapilara. misica. zamor + polineuropatija (vegetativna). ragade. 1. 2.Ako se simptomi jave u toku lakog opterecenja (50W na bicikl – ergometru). ciste. Dg. poremecaj cerebralne i koronarne cirkulacije. 2.Radnici koji stoje na podlogama koje vibriraju. ako pri otpustu iz bolnice nije bilo anginoznih bolova. raslojavanje. Vibraciona bolest Vibraciona bolest je skup poremecaja koji se javljaju pri dugotrajnom izlaganju lok. . zglobova. porem.Ako se u toku opterecenja javi angina pektoris ili ST depresija . lakse podnose dinamican rad. Kl.Ostecenje k. 2. ORS dati posle lecenja i rehabilitacije. Odredjivanje radnih sposobnosti kod KVS bolesnika Detaljan uvid u f-ju KVS-a u miru i pri naporu. Ishemicna bolest srca: Radna sposobnost zavisi od tezine infarkta. kostiju. razdrazljivost. degeneracija. ekstenzori). holter monitoring. intenziteta i trajanja fizickog rada. Th vazodilatatori.belimantil. Poznavati zahteve i uslove na radu u pogledu stetnosti mikroklimatskih faktora. starosti obolelog i njegovog radnog mesta. 4. nerava i opstim poremecajima. “beli prsti”. 6 www.3.hladnoca. nije sposoban ni za kakve poslove sa fizickim naporima. . vitamini. vestibularnog aparata. – 105-114mmHg – nisu sposobni za fiz. hiperkeratoza. Manifestuje se ostecenjem periferne cirkulacije. EMNG (neuromuskularne prom. asepticna nekroza. mestimicna fragmentacija. . . komplikacija. Voditi racuna o efektima kontinuirane terapije na radnu sposobnost. analgetici.Ako nije bilo komplikacija. Prevencija – Tehnicke mere (amortizeri. “plavi prsti” cijanoza.info .Nastanak kostanih promena – usled smanjene vaskularizacije i direktnog ostecenja kostiju ( fisure. 1. prigusivaci). kapilaroskopija. Blaga hipertenzija – 95-104mmHg – nisu sposobni za tezak rad i rad nat0. ogranicenje dnevne expozicije na 30-50% radnog vremena. fizikalne procedure. “prazni prsti” osecaj da je koza nalegla na kost distalne falange. Lokalne vibracije -osetljivost na hladnocu.sl. parestezije.s. Srednje teska hip. .Nastanak neuropatija – usled poremecenog senzibiliteta i osecaja za bol. ergometrijska testiranja. poremecaja ritma i ako je EF > od 50%. nisu sposobni i za rad gde mogu ugroziti javnu bezbednost. Podela: 1.Teska hipertenzija – nisu sposobni za bilo kakav fizicki rad i treba im promeniti radno mesto. osteoporoza). a najcesce ni za druge poslove (zbog napora da dodje na posao). LZS antivibracione rukavice. 3.Rad na transportnim sredstvima. recidivirajuci tendovaginitis (obicno.Rad sa rucnim vibrirajucim alatima. Neophodno je merenje TA.onda pacijent niije sposoban za rad koji je jednak ili veci od nivoa pri kome se ispoljavaju promene.). mogu da se osposobe za rad u toku 3 meseca. Izvori expozicije: . Rtg (kost-zgl promene). Arterijska hipertenzija: Radna sposobnost zavisi od tezine bolesti. uslova i zahteva radnog mesta. pa ga treba penzionisati.

Principi merenja buke – sonometri (bukometri) – mere nivo buke i zvuc.. Sa naglim porastom i padom amplitude. 2. Profesionalna trovanja cijanidima HCN je bezbojan gas ili jako isparljiva tecnost (miris na badem).Zvucna izolacija 3.Slozen muzicki ton (ako su frekvekvencije pratecih tonova celobrojni umnosci frekvencije osnovnog tona) II Neperiodicni zvuk 1. za razliku od periodicnog zvuka. PVC mase. -moguca je pojava kavitacija u tkivu. 2. 2. gde je moguce izdvojiti karakteristike svake frekvencijske komponente. montiranje prigusivaca. Podela na osnovu pravilnosti promene zvucnog pritiska u nekoj tacki: I periodicni zvuci 1. Mere zastite: kacige. -rad nije dozvoljen osobama sa ostecenjima sluha i CNSa.belimantil.1. sa bazama gradi cijanide. Toxikokinetika i toxikodinamika: 7 www. Doplerov efekat se zasniva na promeni frekvence UZ talasa.Na izvoru buke – podmazivanje. impulsna buka Zvuk se od izvora krece u svim pravcima brzinom od 340m/s. u duvanskom dimu. Pri gorenju plasticnih masa.Slozen ton (vise prostih tonova razlicite fr) 3. udara talasa u obalu. primena izolacionih mterijala. Najvecu opasnost predstavlja frekvenca od 8Hz. stanje coveka posle nekog vremena ili prekoracenjem odredjene jacine: 1. vestacko djubrivo. zastita od buke. 2. obuhvata sve vrednosti unutar nekog intervala. kroz vazduh (u vodi 4x brze). diskontinuirana 3. -Intenzitet zvuka (w/m2) -Zvuvucni pritisak (Pa) -Frekvencija broj oscilacija u 1 s (Hz).Zakonske mere – selekcija uz audiogram. jer se poklapa sa  ritmom elektricne aktivnosti mozga. 2.. frekvence.  Ultrazvuk ( 20 kHz – 1GHz) -u dg se koristi UZ male snage putem refleksorne transmisione tehnike.Nivo cujnosti (fon)=> izmeren nivo zvucnog pritiska korigovan propustanjem signala kroz elektrcni filter. -izlaganje trudnica UZ pregledima svesti na opravdane indikacije  Infrazvuk (<16Hz) – u prirodi se javlja prilikom zemljotresa.U semenu voca u obliku amigdalina. Mere zastite: -pri drzanju sonde koristiti gumene rukavice sa pamucnom postavom.info . Karakteristike zvuka i buke IV -Zvuk nastaje oscilacijom materije koja ima svojstvo elasticnosti. Mere zastite: 1.Prasak – impulsna buka traje manje od 1s. kada se izvor i prijemnik uzajamno krecu.Cujnost (son) po dogovoru na 1000 dB odgovara nivo cujnosti od 1 fona. Izvori expozicije: 1. dok ga vazduh brzo apsorbuje. Nivo intenziteta zvuka (L) – je odnos posmatranog i referentnog intenziteta. kontinuirana buka (promenljiva ili nepromenljiva) 2.Prost ton (jedna sinusoida) 2. destrukciju kalkulusa) -efikasno prodire kroz cvrstu i tecnu sredinu. -u th se koristi UZ vece jacine ( za zagrevanje tkiva.sum– frekventni spektar je kontinuiran. za koji se uzima vrednost praga sluha (0dB)=>L=130dB Subjektivne velicine zvuka: osetljivost sluha je najveca za frekvence 3000Hz 1. -Buka se karakterise kao neprijatna pojava koja utice na psihofiz.

higijena prostorija.Eliminacija rizika – ostvaruje se pri projektovanju proizvodnog procesa. miris badema. Cijanidi reaguju sa jedinjenjima koja sadrze S pa nastaju tiocijanati iliradanidi (manje su toxicni i eliminisu se urinom).Laksi slucajevi –3 dana 2. -Pretvaranje hidroxikobalamina u cijankobalamin i vezivanje za metHb pri cemu nastaje cijanmetHb. Th -Acc trovanje: bazira se na cinjenici da CN. ruzicaste koza sluzok.belimantil.svetlosna i zvucna signalizacija procesa. . 8 www. neuroloski ispadi (retrobulbarni neuritis. ishrane.Izdvajanje radnika (odnosi se na LZS) Zastita na radu obuhvata sledece mere: Tehnicke – izbor i zamena sirovina i materijala. brzo se eliminise urinom -2-3 tabl. .). LZS. -Eliminacija: pluca i koza (znoj). . senz. sl. disanje retko i povrsno. 3. poremecaj metabolizma vit B12 i folne k. Pomera se kriva disocijacije Hb ulevo i pomera odavanje O2 tkivu.Stadijum – metalni ukus u ustima.Izrazeni – 20-30 dana 4. . tahipnea. atrofija optikusa. ubrzan puls. -Hidroxikobalamin. i prestanak celijskog disanja.ima veliki afinitet za metHb.info . To se posebno odrazava na CNS i KVS..v. Konvulzivni st – ton.znaci bezbednosti.Izolacija rizika .sl.mehanicka zastita masina. 3. vezan za Er.grcevi.odvajanje delova tehnickog procesa. vreme poluzivota 19 h.-Apsorpcija: pluca. automatizacija i hermetizacija. Ca(CN)2 izaziva prosirenje krvnih sudova lica i gornjeg dela trupa uz pojavu tamno crvenog eritema. klon. Kl. Sredstva za licnu zastitu radnika Zastita na radu obuhvata aktivnosti koje otklanjaju opasnost i nepovoljne posledice u tehnoloskom procesu. infuziji. pa 50 ml 25% Na-tiosulfata -100% O2 -Ispiranje zeluca (kalijumpermanganat ili H2O2) u slucaju ingestije. – dispnoicni (asmaticni) st. koza i GIT (u zelucu se oslobadja CN-) -Transport: 60% vezan za proteine. ostecenje sluha). tim strucnjaka koji brine o sprovodjenju aktivnosti. perif. centra. antikonvulzivi i antiaritmici.Asfikticni st – pad TA. alkalizacija. ataksija. -Co-helati ORS: Radna sposobnost uspostsvlja se: 1. Th: asistirana ventilacija.Srednji – 7-10 dana 3.Chr trovanje – u zavisnosti od kl. . . Efekti: -Toxicni . Higijenske – izbor lokacije preduzeca. -Nespecif.asfiksija usled vezivanja cijana za feri-jon mitohondr. tahikardija. moguc AV-blok i znaci ishemije => smrt usled paralize resp.optimalna osvetljenost. amil-nitrata i jedna ampula da udise svakih 5 min. -Na–tiosulfat–stvara se Na–tiocijanat koji je netoxican.St. -Neurotoxicni. III Chr trovanje – uvecanje tiroidee. I Visoke koncentracije apoplekticna forma trovanja (covek gubi svest.mehanizacija. 2. paraliza centra za disanje i srcani rad => smrt za 1-2 min. neuropatije. II Laksi oblici acc trovanja 1. Organizacione .ventilacija (lokalna odvodna i opsta vestacka). Zadaci: . 4. . -10 ml 3%NaNO3 u i.usled Ca2+ .. komatozno stanje. pa ga treba stvoriti u sto vecoj kolicini da bi se nagradio cjanmetHb u kome je CN nejonizovan i netoxican. .

Spoljasnja – vodom. th hemoragijskog sy. –Hemijske materije – aromaticni ugljovodonici. Med. vanredni. –Kancerogeneza obuhvata: 1. transplantacija kostne srzi. .istovremeno se sprovodi i dekontaminacija: 1. 2. ili bitno skracuje latentni period izmedju expozicije i nastanka neoplazmi i dovodi do indukcije tumora na drugoj lokalizaciji.Ireverzibilne promene usled expozicije (lezija DNK=> somatska mutacija) 9 www. th faktorima rasta maticnih celija. orijentacija i selekcija.svetlosna i zvucna signalizacija procesa. Vidi dodatak .mehanizacija. 2. -Zanimanje. Ni..bezbedno uklanjanje otpadnih materija. 4. simptomatska th. Medicinske mere – prof. Zastita na radu V Zastita na radu obuhvata aktivnosti koje otklanjaju opasnost i nepovoljne posledice u tehnoloskom procesu. pesticidi. Medicinske mere – prof. a da pritom ne ometaju radnika u izvrsavanju radnih operacija. benzen. ishrane. .dekontaminacija!!! 1. Etiolog. Profesionalni kancerogen je svaka supstanca ili mesavina koja prouzrokuje porast incidenca benignih ili malignih neoplazma.belimantil.dimnicari (skrotum). LZS . . vanredni.odvajanje delova tehnickog procesa. . predhodni. koji je kasna posledica expozicije kancerogenima radnog mesta.Izolacija rizika . predhodni. Higijenske – izbor lokacije preduzeca.Transformacija normalnih u maligne celije. konzervansi. Med. Poslodavac je duzan da ih izda radniku na koriscenje. a radnik ima obavezu da ih namenski koristi. jonizujuce zracenje. Poslodavac je duzan da ih izda radniku na koriscenje.optimalna osvetljenost. a da pritom ne ometaju radnika u izvrsavanju radnih operacija. Radioaktivna dekontaminacija i lecenje radiacionih sy Th infekcija. automatizacija i hermetizacija.treba da ispunjavaju svoju namenu. LZS. . . ozracivanja postoji i udisanje) 2. mekom krpom.bezbedno uklanjanje otpadnih materija.Interna – eliminacija radionuklida pri internoj kontaminciji (pored spolj. .treba da ispunjavaju svoju namenu. Cr. Organizacione .higijena prostorija. tim strucnjaka koji brine o sprovodjenju aktivnosti. Profesionalne maligne bolesti Forma malignog tu . . sistemski i kontrolni pregledi. LZS . .mehanicka zastita masina. Zadaci: .ventilacija (lokalna odvodna i opsta vestacka).Eliminacija rizika – ostvaruje se pri projektovanju proizvodnog procesa.info .Izdvajanje radnika (odnosi se na LZS) Zasita na radu obuhvata sledece mere: Tehnicke – izbor i zamena sirovina i materijala. rehabilitacija ako nije moguca onda prekvalifikacija. a radnik ima obavezu da ih namenski koristi. sistemski i kontrolni pregledi. orijentacija i selekcija. blagim sapunom. rudari (pluca uzrok je radon) Patolog. rehabilitacija ako nije moguca onda prekvalifikacija.znaci bezbednosti. .

hlormetiletar 2)Rak koze . (priznavanje bolesti kao profesionalne): Utvrditi da pre pocetka exp nije bilo maligniteta. dobro se vidi plucni crtez.belimantil. PT-pleuralne promene. joniz. LZS. ES-ljuska od jajeta. brz razvoj fibroze i sklonost ka TBC-u.5mm -mikronodularna 1. Kl.Epigenetska kancerogeneza – alteracija expresije nekih gena normal genotipa 4. benzidin.azbest. Suzena krenigova polja.UV.Multifokalna lok. Radna anamneza -Expozicioni radni staz (eventialno razloziti po stetnostima) -Najvisi stepen obrazovanja (interna kvalifikacija) -Prvo radno mesto (opis) (koliko dugo je radio na tom radnom mestu) -Drugo radno mesto (opis) (koliko dugo je radio na tom radnom mestu) -Poslednje radno mesto (detaljan opis) koliko dugo radi na tom radnom mestu) 10 www. ne vidi se pl.Akutna silikoza (silikoproteinoza). > od A. raka. TB-TBC. kasalj. crt Simboli za pratece pojave i komplikacije: EM-emfizem. 1 Retka mala zas. ugljovodonici. 4.5-3mm -nodularna 3-10mm 2.. a ukupna povrsina < od velicine desog gornjeg plucnog polja -C kategorija povrsina < od desnog gornjeg plucnog polja II Prema gustini zasencenja: -Kateg. zr.Kompletni kancerogeni. -Kateg 2 Gusta zas.do 1.Velika: -A kategorija 1-5 cm -B kategorija 1 ili vise zasencenja. 5.sl. To je “akumulacija” prasine u plucima i reakcija tkiva na njeno prisustvo.Pozna silikoza . nespecificni sim.Latentni period. Dg..Inkompletni kancer. U profilaxi eliminisati kancerogene.Prognoza (sporiji tok. Izvrsiti analizu stetnosti iz radnog procesa. 2.3.Kateg 3 Mnogobr.uvecanje srca.Mala (do 10 mm): -puriktiformna .Adenosilikoza – silikoticne promene se ne vide u pl. . benzen 4)Angiosarkom jetre . . vec u hilusima i paratrahealnim limfaticima. dalji rad na poslovima gde postoji izlozenost kancerogenima.odgovorni za inicijalne promene ili podsticu ranije nastale pocetne promene usled drugih uzroka i predstavljaju uslov prof.. retke metastaze. pliciklicni aromatic. Analiza exp: nivo toxicnosti (doza. 3. . nastala udisanjem prasine.posle kratke expozicije (do 3 god) visokim dozama. I Prema zasencenju: poticu od silikoticnih cvorica 1. Vreme i intenzitet izlozenosti.vinil hlorid 5)Rak mokracne besike .oko 10 god po prestanku exp. CO. Radiografska klasifikacija pneumokonioza Pneumokonioze su fibrozirajuca profesionalna oboljenja pluca. 3. kvarcu (donja polja postedjena). Et. BU-bule. gusta mala zasenc. 1)Rak pluca . 3)Leukemije . Ni. konc). CVkaverna.info .drvena prasina. Duzinu latentnog perioda. Silikotuberkuloza – zbog afiniteta TBC bas prema silikoticnim plucima.jon. poljima. ORS: Kontraind.podsticu inicijalnu promenu i njen razvoj u Tu i predstavljaju uzrok profesionalnog raka. dobro se vidi plucni crtez. Atipicne silikoze: 1. duze prezivljavanje). berilijum. kadmijum Karakteristike lokalizacije: . katran 6)Rak nazalnih i paranazalnih supljina . HI-hilusi. Kl.s.anilin. hermetizacija procesa Redovne kontrole. Th: tuberkulostatici. zracenje. na radnom mestu i u okolini.

Fizicka sposobnost – sposobnost organizma da vrsi pretvaranje hemijske (ATP) u mehanicku (kontrakcija misica) energiju. Dinamicki rad – izotonicka kontrakcija. Fizicki rad (aktivnost skeletne muskulature). koja je radno aktivirana: 1.  Opterecenje. 3.info . 2. rada. je prporcionalan trajanju fizickog opterecenja. -Period koji je potreban za vracanje SF na pocetni nivo. stepena utreniranosti. Radna optercenja VI Vrste rada: I U fizickom smislu: . Savladjivanje opterecenja se oznacava kao napor.Staticki rad ( F x t). hemijske. sistolnog volumena (sistolne snage)=> SF kriticna SF pri kojoj opada UV je 175-180/min.Prilagodjavanje respiratornog sistema: -plucne ventilacije na osnovu: 1. a obrnuto srazmeran utreniranosti organizma.belimantil. 2. Sporedan produkt je toplota (vise se oslobadja pri dinamickom radu). 3. IV U odnosu na tip kontrakcije skeletne muskulature.Zdravstveno stanje – dispozicija radnika. 2.respiratornog volumena (umereni rad) – 3-4x 11 www.  Radna sposobost – sposobnost pojedinca za obavljanje ma koje vrste rada. zavisi od: godina. .utrenirane osobe . Granica izdrzljivosti pri fizickom radu. dalji porast stimulacijom sy. podizanje tereta.) -Da li kolege koje rade na istim ili slicnim poslovima imaju iste ili slicne tegobe -Rezim rada i odmora (smenski rad i kako se menjaju smene) (godisnji odmori –organizacija) (dnevni odmor da li radi nesto privatno) ( organizovana rekreacija) ( pauze u radu i kako se koriste) (ishrana na radnom mestu) -Udaljenost od posla i kako dolazi na posao -Normiran rad (da li ispunjava normu) -Zastita na radu ( ventilacija da li postoji i da li se koristi) (licna zastitna sretstva sta dobija i sta koristi) 1. . Osnovni uslov je odsustvo mane ili oboljenja. pola. Mesoviti rad.-Rezime stetnosti (fizicke. II Sa aspekta termodinamike – rad je proces pretvaranja E iz jednog oblika u drugi. vazni za ispunjenje zahteva radnog mesta. nefizioloski polozaj tela pri radu. . mora da savlada odredjeno opterecenje.neutrenirane osobe – SF do 150 inhibicijom psy. napor – da bi organizam izvrsio neki rad. pola i vrste mis. za obaljanje rada koji je definisan zahtevima radnog mesta. .  Fizicki faktori radnog opterecenja: 1. izrazava se zamorom. rad na visini i dr. 2. koji uslovljava prekid ili odlaganje rada za izvesno vreme dok se organizam ne oporavi. nagomilavanjem kiselih produkata metabolizma => dilatacija misica -Maximalna vradnost SF pri naporu zavisi od: starosti. potrebama tkiva za O2 i hranljivim materijama. 2. III U fizioloskom smislu: 1. Nju cine: 1. bioloske. Staticki rad – izometrijska kontrakcija.Protok krvi kroz velike krvne sudove u toku fizickog rada regulisan je: 1.TA usled MV (porast je veci pri izometrijskim kontrakcijama).Senzorna sposobnost – ocuvani senzorni sistemi.Dinamicki rad (F x S).Prilagodjavanja KVS-a fizickom opterecenju: -MV: . Umni rad (aktivnost kortikalnih centara).

na preseku se vide kolagenska i retikulinska vlakna.Najznacajnija senzorna opterecenja su: 1.2. Ovi faktori uticu na tacnost. poredjana kao lukovica. najcesce u srednjim plucnim poljima. i probleme koje donosi losa socijalno ekonomska situacija u zemlji. III grupa: obuhvata socijalne promene i probleme u svakodnevnom zivotu.respiratorne frekvence (tezak rad) 40-50 resp / min Kontrola hiprventilacije. Silikoza je fibroza pluca uzrokovana inhalacijom i akumulacijom SiO2. -Objektivno: znaci emfizema. Patoloska anatomija: -pluca su hiperpigmentisana. psihomotorno opterecenje. u toku odmora 85% mlecne kis.u toku intenzivnog rada ili normalne vrednosti gukoze -laktata.info . ostvaruje se humoralnim (CO2 . pneumotorax Rtg: -Okruglaste senke. hem. Dispnea.Imunoloska teorija: autolizom makrofaga nastaju Ag koji stimulisu RES da produkuje At =>reakcija Ag-At + prasina stimulise oslobadjanje TNF. Veliki cvorici su skloni kalcifikaciji oko zahvacenih ly zlezda se taloze krecno fosforne soli “ljuske od jajeta” Kl. Opterecenje cula sluha (buka umanjuje koncentraciju.belimantil. a expozicija 20 ili vise godina. 12 www. Norme za procenu psihickog opterecenja ne postoje (profesiografski pristup – individualno psiholosko procenjivanje usmereno na pojedinca i konkretan posao ili epidemioloski pristup usmeren na zdr posledice odredjene grupe radnika). Rc i on se detektuje i identifikuje (“percepcija signala”). Izvori expozicije: -rudnici metala. kamenog uglja. pa preko nerava do talamusa i cerebeluma. II grupa: U vezi je sa faktorima koji se odnose na zahteve posla i organizaciono – tehnoloske karakteristike (psihosenzorno. -pleuralne adhezije. a odatle do senzorne kore. ADP.  u glikogen.Stimulus deluje na spec.pCO2 se ne menja znatnije  Psiholoski faktori radnog opterecenja: I grupa: Indirektna psihicka opterecenja – vezano za nepovoljne uslove radne sredine (fiz.sl. gornjeg srednjeg reznja -na pleuri brojne adhezije.Metabolicke promene u toku fizickog opterecenja: -gukoze (sy). Komplikacije: . -sivkasti cvorici ispod visceralne pleure (2-3mm). -znaci emfizema. simetricno (izgleda kao da ih ima vise desno. Krv u ispljuvku se javlja pri siliko TBC. sa hronicnim plucnim srcem i cijanozom. vajari.Najcesce HOBP i emfizem -TBC. chr plucna insuficijencija. sigurnost i preciznost obavljanja posla. O2 . sposobnost odlucivanja i radno pamcenje). odgovornost na poslu). -ATP. bronhijektazije.  Senzorna opterecenja: ..AMP -pO2 . i biol agensi iznad dozvoljenih granica i extremno nepovoljni uslovi radne sredine).Hemijska teorija-delovanjem Si kiseline nastale rastvaranjem SiO2 2. . Javlja se obicno ako je koncentracija kvarca u mesanoj prasini bar 5%.saturacija Hb kiseonikom se ne menja znatnije . bol u grudima i kasalj. nalazista gline -oboljevaju: kamenoresci. 15% CO2 i H2O. zbog veceg volumena desnog pluca) -Pseudotumori – u posteriornim i apikalnim segmentima. rudari Patogeneza: 1. 3. Silikoza pluca Opstruktivno – restriktivni poremecaj. laktati) i nervnim mehanizmima. 2. HOBP. Opterecenje vidnog sistema 2.

info . Chr trovanje: -koza:eritem. koza (u krvi se vezuje za Hb i transportuje u obliku dimetilarsinske kiseline). bubrezi. Kontaminacija moze biti: 1. 4. koji dovodi do kontinuirane izlozenosti unutrasnjih organa i tkiva jonizujucem zracenju.Biotransformacija: oksidacija . GIT. Th: Acc trovanje – provocirati povracanje.3. => cesta je potpuna i trajna invalidnost. 3-5mg/kg zatim 3mg na 12h. Bioloski markeri expozicije (urinu): -konc. prolazi kroz placentu ali ne kroz hematoencefalnu barijeru. Zuti arsen: -nastaje naglim hladjenjem As para. ulceracije. Toksodinamika: Veliki afinitet prema S u merkapto grupama => inhibicija enzimske aktivnosti. Profesionalno trovanje arsenom Arsen (V) grupa ima dve alotropske modifikacije: 1. na sobnoj t oksidise u As2O3. limfomi.Izlucivanje: urinom.belimantil. u tezim slucajevima hemo i peritonealna dijaliza. -iritacija koze i sluzokoza disajnih puteva. metilacija. Ra. povracanje proliv). davanjem ER i O2 Chr trovnje. -letalna doza 70 do 180 mg. pa pokusati sa dijalizom. dekontaminacija. 4. hiperkeratoza dlanova i tabana. otvorenih izvora: J. H3. Acc trovanje: -latentni period 2 do 24h. 2. bolne senzacije -povecan rizik od bronhogenog Ca. akumulacija u tkivima bogatim keratinom (koza. bazo i planocelularni. folikiulitis. ukupnog As. 3. Arsenovodonik: -blokira aktivnost glutationa. Suvi ili metalni: -postojaniji. a smrt nastupa za 24h do 4 dana. -iritacija sluzokoze ociju i respiratornog sistema.sl. -znaci soka. edem. deluje lok. gori plavicastim plamenom i mirisom belog luka 2. BAL (dimerkaptopropanol) prva dva dana na 4h. isparava na sobnoj t. -Mesove pruge: na noktima sivobelicaste bele pruge. 13 www. Rn. K40. Izvori expozicije – As-rude. Za arsenovodonik–BAL nema efekta.U. redukcija arsenata u arsenite.tro i petovalentna jedinjenja.Apsorpcija – pluca. -alopecija. -najtezi oblici – 30min do 2h po trovanju (muka. Toxokinetika: 1. arsenopirit. poremecaj integriteta celijske membrane (izlazak sadrzaja celije. a preostale celijske memrane=“duh celije”+methemoglobinemija)ostecenje bubrega => ABI. zbog insuficijencije KVSa. Radioaktivna kontaminacija Interna radioaktivna kontaminacija predstavlja unos radionuklida u organizam coveka. iritativno. sluzokoza GIT-a). -arsenobetain. auripigment.U zivotnoj sredini: -prirodni RN: radioaktivni C. stroncijum. kl. -vestacki RN: iz tehn. -metilarsenska i dimetilarsenska kiselina. realgar. -arsenska polineuropatija: parestezije. pluca. leukopirit.. ispiranje zeluca. -leukemija. hemoliza Er.simptomatska Th + penicilamin. -hepatocelularni i angiocelularni Ca jetre. kosa.Akumulacija – jetra.

a alaktatni dug je 1/3. U praksi se cesce meri bruto kiseonicni dug.  Fizcko vreme poluraspada RN – vreme za koje se radioaktivnost izotopa smanji na ½ (raspad je pracen emisijom jonizujuceg zracenja).GIT –najcesci. Najcesca je pri expoziciji kamenom uglju (antracit). . Neto kolicina ovog duga odgovara kolicini O2 koji je neophodan za resintezu depoa energetskih fosfata misicnih celija. najkasnije se ukljucuje i najduze traje. Pneumokonioza kopaca uglja Antrakoza je bolest uzrokovana inhalacijom i akumulacijom ugljene prasine u plucima i reakcijom pluca na nju. . Putevi ulaska: . kao jon intracelularno u Er.U radnoj sredini: .Jednostavna pneumokonioza – nakupine ugljene prasine u vidu crnih mrlja i stvaranja cvorica precnika 1-5 mm. 1. Depozicija . opterecenja RN na ½. Bioenergetika pri radu I VII Snabdvanje skeletne muskulature energijom: Energija je neophodna za kontrakciju i dobija se iz ATP-a i kreatin fosfata (najveci deo se trosi za pokretanje mehanizma klizanja aktinskih i miozinskih niti. vecom extrakcijom O2 iz krvi i vecom efikasnoscu srcane kontrakcije.  od ova dva vremena zavisi efektivno vreme poluiscezavanja RN. Patohistologija: 1. Miokard se snabdeva vecom kolicinom kiseonika.pri radu sa otvorenim izvorima jon. zracenja. Transport: -Vezani za SH-grupe membrane Er. CP-u i O2 vezani za mioglobin). uzajamnim dejstvom molekula ADP-a pod dejstvom miokinaze.  Biolosko vreme poluiscezavanja RN – vreme od kontaminacije do opadanja tel.ATP. Eliminacija RN: bubrezi. Ovaj deo cini 2/3 ukupnog O2 duga.dovoljan je za 1-2 sekunde. -Laktatni kiseonicni dug je direktno proporcionalan kolicini stvorenih laktata i moze se izracunati iz razlike laktata u krvi pre i nakon opterecenja. Prvo dominira anaerobni pa aerobni metabolizam. preko proteinskog dela Hb. on se restituise iz CP. koji kod neutreniranih iznosi 5-7.zavisi od fizickohemijskih osobina RN i afiniteta za pojedina tkiva. rastvorljivosti i Celijske reakcije. glikogenolizom i glikolizom u anaerobnim uslovima. II Kiseonicni dug – podrazumeva energetsku potrosnju ostvarenu anaerobnim metabolizmom u fazi pocetka rada. Ukupna potrosnja O2 u periodu oporavka – potrosnja u miru. respiratorni trakt. pa se tako omogucava snabdevanje energijom tokom 1 minuta.2. -Alaktatni kiseonicni dug (zaliha misicnih celija u ATP-u. osobina elemenata i njihove rastvorlj. koza. -Koza –transepidermalno (pasivnim transportom) -transfolikularno ( radioaktivna supstanca zaobilazi epidr. Na+ i K+ neophodnih za kontrakciju). cittotoxicnosti. barijeru i lakse dospeva u cirkulaciju. a manji deo za pumpanje Ca2+. a preostalih 34% se gubi u vidu toplote. a kod sportista i do 20 L O2/min. resorpcija zavisi od hem. GIT. -Oxidativna fosforilacija – najefikasnije.info . 2.belimantil. 14 www. jednim delom se reverzibilno vezuju za proteine plazme.5 O2. Za razliku od skeletnih misica miokard nema sposobnost stvaranja kiseonicnog duga. Stepen iskoriscavanja iznosi 66%.Resiratorni trakt – kinetika zavisi od velicine cestica. Kiseonicni dug je znacajan pokazatelj respiratorne funkcije u toku fizickog rada. Joni H se zatim oxiduju i oslobadjaju vecu kolicinu E – pri razgradnj 1 molekula glukoze nastaje 38 ATP-a. Najznacajniji proces je glikoliza i oksidacija iz glikoze => dva molekula piruvata => acetil-CoA => krepsov ciklus (razgradnja do CO2 i H+).

Hronicni radiacioni sindrom Chr radiacioni sy je skup simptoma i znakova. protoka i  RV) Th: . ciju kapsulu cine gusta kolagena vlakna. Toksodinamika: -promene u CNS-u koje lice na Parkinsonovu bolest: 1) Ima veliki afinitet za bazalne ganglije i sivu masu diencefalona. chr oboljenja disajnih puteva. Rtg: simetricno difuzna mala zasencenja (najvise u gornjim plucnim poljima). Prevencija: . . Dg. -soli Mn-a deluju iritativno na kozu i sluzokozu. baterija. –Suv kasalj i oskudno iskasljavanje crnkastog sadrzaja. najmanje 5 godina. a eliminacija preko bubrega je minorna. -za pravilan razvoj kostiju. hipersalivacija. Dg. godine. fenomen zupcastog tocka. 4. izrazena anemija.4-. –Lokalno dejstvo – eritem. koji su posledica kumulativnih efekata malih doza na 2 ili vise radiosenzitivnih tkiva kroz duzi vremenski period. -za f-ju CNS-a. Profesionalna toxikologija mangana Mn (IIb grupa) je srebrnasto beli metal izuzetne tvrdoce i veoma je krt.plucna funkcija dugo ocuvana (kasnije:  exp. -Bol u grudima.Progresivna masovna fibroza – veci cvorici (>1cm).i 7-valentan (najstabilnija su dvovalentna jedinjenja).info . -Plucna hipertenzija i chr plucno srce.  Nastaje obicno posle 10-15 godina expozicije.2. Mn u krvi i urinu nema znacaja.ne izaziva trajni efekat ili je min. -Neuropsihijatrijsko ispitivanje -Odredjivanje konc. visoke doze vitamina E. ORS: kontraindikacije za rad sa expozicijom Mn: neuropsihicki poremecaji. peckanje i svrab ociju. gde inhibira tiroksin-hidroksilazu => L-DOPA i dopamina. hod petla. II inicijalni stad: I + neuropsihijatrijski poremecaji (agitacija. pri cemu nastaju slobodni radikali koji dovode do peroksidacije lipida u CNS-u. Th. 3. Kinetika: -glavni put ulaska je inhalacija. -Chr trovanje: I prodromalni stad:opste nespecificne tegobe ( znojenje.3.sl. Najpoznatija jedinja su : Izvori expozicije: -oksid u rudama (manganit.ostavljanje pusenja. zaprasenosti. dok nesposobnost za rad nastaje tek posle 65. -upotreba bezolovnog benzina (tetraetilPb i tetrametilPb ->MMT) Fizioloska uloga(esencijalni element): -za sintezu hondroitin-sulfata. profesionalna selekcija i redovni pregledi. jer se Mn relativno kratko zadrzava u krvi.belimantil. kasalj kijanje. L-DOPA. povecan afinitet za mitohondrije -eliminacija uglavnom fecesom. agresivnost) III manifestni stadijum: neuroloski poremecaji tipa paroksizama: -sklonost ka padanju napred (propulzija). –U inicijalnom stadijumu prekid expozicije. intencioni tremor. Kl. Gradi jedinjenja u kojima je 1-.Lecenje HOBP i drugih komplikacija. Radiacioni efekat malih doza: doza efekti (mSy) 1-20 granicni nivo. braunit) -u celicanama. produktivan kasalj. proiz. u metabolizmu kateholamina. Kl. industrijska stakla (boji u zeleno). dispnea. .6. -za funkciju melanocita. 2) Uloga slobodnih radikala – 3-valentni mangan potencira autooxidaciju dopamina. grcevi u misicima.sl. => brzo se reparira 15 www.

efekat – mutacije u epitelnim celijama sociva nemogucnost da se odrzi providnost sociva. Dg: -radna anamneza o izlozenosti.20 20-150 150 500 MDD  rizik od profesionalne bolesti ostecenje radiosenzitivnih organa ostecenje radiorezistentnih organa U chr profesionalne radiacione bolesti spadaju: 1. jer su lok. nespecificna reakcija organizma.Promene na germinativnom epitelu – gonade su izuzetno radiosenzitivne: -kod M => oligospermija i astenospermija. Oporavak je spor (kompromitovana cirkulacija).Radiodermatitis ulceronecrotika. Fizioloska osnova stresa VIII Stres je opsta... -Stoh. jer su visokoradiosenzitivni i direktno dostipni zracenju. kod radnika ispod 50 god..Psihosocijalni stres – obuhvata psiholoske i socijalne komponente stresa. buka) 2. II U odnosu na zivotne situacije u kojima nastaje: 1. Klasifikacija: I U odnosu na vrstu stresogenog cinioca: 1. autoimune bolesti.Maligni radiodermatitis – najcesci je planocelularni Ca.. 1.Psiholoski stres – iznenadni neocekivani zivotni dozivljaji.Bolesti hematopoeznog sistema: indikatori porasta apsorpcione doze su Ly. chr radiodermatitis. -u graviditetu => kongenitalne malformacije. -Radiaciona pre senilna katarakta – chr progredijentna bolest pri kumulativnoj dozi > 150mSy. 3. 3.. 2. 3. planocel.. socijalni nemiri. 5.stohasticke – mutacije. -Chr – dugotrajno dejstvo malih doza. Promene su reverzibilne.nestohasticke – aberacije. maligne bolesti. multipli mijelom.. 5. bez dlaka.Radiodermatitis: -Acc.belimantil. 2.Ca 2. pa stresna reakcija ima pre svega zastitnu ulogu.Maligne bolesti: leukem.Ostecenje oka: -Acc radiaciona katarakta – radiaciona povreda (velika doza direktno na dno). ORS: kontraindikacije za rad u zoni zracenja: -krvne bolesti.Fizicki stres – nagla i neocekivana fizicka i mehanicka dejstva (udar. starosti. promene u jedru mogu biti: .. . 4.Svakodnevni ili zivotni. u epidermu. Podela: 1.Bioloski i fizioloski stres – gubitak telesnih tecnosti.ilit.Profesionalni – moze biti Acc i Chr Stresni odgovor: -eustres (zastitna funkcija) -distres (stresogeni odgovor pracen negativnim dozivljajima i 16 www.info .Radiodermatitis I stepena (simplex) – suva atroficna koza. toxicni i infektivni agensi. 4. koja je izazvana nepovoljnim stetnim uticajima iz spoljne sredine. efekat – 150 mSy => denaturacija proteina subkapsularno zamucenje. adenoCa bronha i tiroidee. konflikti. psihoze. -kod Z => poremecaj funkcije jajnika i menstrualnog ciklusa. Patogeneza: -Nestoh.Socijalni stres – interpersonalni sukobi. -ostecenje radiosenzitivnih organa.

-repetitivni monotoni posao. Kl. glikemija  .belimantil.“ sagorevanje na poslu” – vezan za ljude koji su u toku rada izlozeni emocionalnim faktorima (lekari. prasinom paprike. malaxalost.(Ach.. Nastaje 24-48 po prekidu expozicije (kasalj. -Alergijska reakcija III tipa. Manifestuje se emocionalnom tuposcu. Fiziologija stresa:1. kod onih koji rade se dlakavim zivotinjama. -Defekt inhibisucih T Ly=>  Thelper => degranulacija mastocita. dolaze u kontakt sa urinom pacova.-vegetat.info . usluga. bolovi u misicima). . Javlja se kod radnika na vrsenju zita.Faza alarma (faza soka) – kada individua postane svesna prisustva stresora. -odgovornost za materijalne vrednosti (npr. -zamorni kontakti sa ljudima. Klinicka manifestacija profesionalnog stresa: 1. 3.Faza sloma licnosti(faza iscrpljenja i dezintegracije) . nervni sistem-srz nadbubr..stetnim posledicama.. hemikalije). kao posledica senzibilizacije na razne organske alergene.Sy  svoj tonus (masivna aktivnost): celularni metabolizam  . 17 www. 2. prosveta. -ogranicenje slobode i inicijative u poslu. Alergijski alveolitis Alergijski alveolitis je zapaljenska reakcija terminalnih bronhiola. -poslovi sa zahtevom za brzo obavljanje posla.sl. manifestuje se poremecajima vegetativnog nervnog sistema. alveola i plucnog intersticijuma. Objektivno: cijanoza + kasnoinspirijumski pukoti. -poslovi za izolovanim skupim mestima. organi se draze –direktno (preko Sy) -indirektno (hormoni srzi nadbubrga). Patogeneza: -Urodjeni poremecaj u funkciji makrofaga. II Sub acc oblik – blazi simptomi.. odgajanju pecuraka. 2. nemogucnost koncentrisanja. -B Ly stvaraju precipitirajuca At.slabe kompenzatorni mehanizmi => rasejanost. Etiopatogeneza: -udisanje cestica organske prasine ciji je precnik <5m (ne prodiru do alveola) => farmerska pluca -udisanje zivotinskih proteina. prasina. -odgovornost za druge ljude. adren. -faktori radne sredine (buka.. -pravovremeno i potpuno obavestavanje pojedinca o mogucim stresorima na radnom mestu.). 2.)  promene u stresu. I Acc oblik – naglo. TA . -nametnuti ritam rada. depersonalizacijom i nemogucnoscu samorealizacije novih obaveza. Psiholoske metode za sprecavanje pojave stresa: -profesionalna selekcija osoblja.Hipot. preraspodela krvi u organozmu.Tehnostres – disproporcija razvoja tehnike i mogucnosti radnika da to prati. Etiologija: -odgovornost za bezbednost ljudstva. nekoliko sati po izlaganju alergenu. kortizol).. o kvalitetima stresora i kako se od njih zastititi.Faza mobilizacije (f aktivnog suprotstavljanja) – suprotstavljanje stresoru da bi se izbeglo njegovo delovanje i posledice. 2. rad sa skupom opremom).Hipotalamus-adenohipofiza–kora nadbubrega (ACTH. Ispoljavanje stresne reakcije: 1. noradren.

nitrat. -neorg.III Chr oblik – vrlo blagi simpotomi. Rtg: -Acc – cvorici 1-3 mm u vrhovima i pri bazama pluca. jedinjenja imaju lok. stomstitis. Jedinjenja zive mogu biti: -neorganska: sulfid. -organska jedinjenja u proizvodnji pesticida i boja. Javlja se bilateralno i odrazava se vise godina po expoziciji. -proizvodnja Cl (Hg se koristi kao katoda). -tremor . 18 www.info . -eliminacija: -preko bubrega: elementarna Hg. 3. zatim intencioni. kalomel. hiperslivacija. liposolubilna su pa prodiru u CNS i imaju afinitet za subkort. slabost.metalni ukus u ustima. neurotoxicni efekti. etilHg. -neuropsihicki sy – nespecificne astenovegetativne promene–umor. Ispitivanje plucnih f-ja: restriktivni poremecaji sa O2 i CO2.braonkasti reflex sociva usled nakupljanja Hg u njemu.Chr trovanje: -nespecificni simptomi -orofaringealni sy nastaju postepeno .belimantil. Sn) Izvori expozicije: -prerada rude – cijano barit. korozivno dejstvo zbog koagulacije proteina. taloze se uglavnom u Er. -proizvodnja termometara. pluca. barometara. Au. fulminat. 2. -sa metalima gradi legure: amalgam (Ag.prvo kapci pa jezik. -metalna ziva pretezno u Er. faringitis) i ulcerozna forma. hem. -Sub acc – u predelu hilusa infiltrati kao matirano staklo. nema orofaringealnih sy i eretizma. -posle 3-4 dana promrne na sluzokozi usne duplje (gingivitis. -deponovanje najvise u distalnom delu proksimalnih tubula bubrega. krvave stolice. 1. dispnea. klimanje i ispadanje zuba. -organska: metilHg. -U slucaju trovanja organskim jedinjenjima sa radikalima kratkih lanaca. -osecaj metalnog ukusa u ustima. Acc trovanje: -nadrazajni kasalj. zivin rub (tackasta prebojenost).sl. Poluzivot 70-90 dana. -eretizam – izrazena razdrazljivost. org i neorg jedinjenja dugih lanaca. Th: Prekid izlaganju alergenima + kortiko Th. -Chr – sacasta pluca => difuzna fibroza. malaksalost. -preko GITa: organska jedinjenjakratkih lanaca u bliku konjugata sa glutationom. slabost. -toksodinamika: -Inaktivacija enzima koji imaju SH grupe –npr dehidrogenaze (zbog nastanka merkaptida)=> povecana peroksidacija lipida=> ostecenje celijske membrane. ORS: Ne mogu da rade na radnim mestima na kojiima su izlozeni prasini na koju su preosetljivi. Dg: Potvrdjuje se seroloskim i imunoloskim testovima i biopsijom pluca. bol u grudima.Profesionalna toksikologija zive Hg (IIb) na sobnoj tu tecnom stanju. intersticijalni pneumonitis.  Kratak lanac (alkilna jed) sporije se metabolisu. GIT – organska i koza (org preko folikula dlaka i lojnih zlezda). Toksokinetika: -apsorpcija. poluzivot 37-60 dana. strukture malog mozga. -Atkinsonov znak – merkurialentis. prolazi kroz placentu i hematoencefalnu barijeru. -upotreba Hg hlorida u zastiti semena. Deponovanje zavisi od duzine lanca slobodnih radikala:  Dugi lanac (arilna jedinjenja) brzo se metabolisu u jetri. Kl.

on nije reverzibilan. Zamor opominje organizam da treba da prekine aktivnost zbog prekomernog opterecenja i mogucih posledica. Ostecenje oka jonizujucim i nejonizujucim zracenjem Nejonizujuce zr. Simptomi umnog zamora: -sporije i konfuznije rasudjivanje. – ostecenje roznjace. -Chr: planocelularni Ca konjuktive. Zamor IX Zamor je fenomen koji nastaje kao psledica aktivnosti organizma u celini ili organskih sistema. jedinjenja sa kratkim lancima=> konc Hg u krvi Th: -Acc trovanje: BAL. -CHr tr. kao zamor.belimantil. sociva i mreznjace. . -Chr trovanje: D-penicilamin. -Stoh. -opadanje intelektualne funkcije. pri svladjivanju razlicitih vrsta opterecenja iz svakodnevnog zivota. 3. -spontane pauze. Patogeneza: -Nestoh. Jonizujuce zr.UV zr . -org. Objektivni znaci zamora misica: -usporavanje misicne aktivnosti. -nespretni pokreti. IC zr. efekat – mutacije u epitelnim celijama sociva i nemogucnost da se odrzi providnost sociva. 3. - traumatizma na radu.Elementarna Hg i org i neorg. Zamor pri umnom radu se objasnjava aktivacionom teorijom: Inhibicija centara koji su pri radu bili duze excitirani.MT katarakta. simptomatska i antisok Th. -promena raspolozenja. efekat – 150 mSy => denaturacija proteina i subkapsularno zamucenje. -gubitak apetita. za 24h. Znaci premora: -povecana razdrazljivost i neuroticno reagovanje. jedinjenja sa dugim lancima=>  konc Hg u urinu. ili opterecenja definisanih zahtevima rada. TM i otpornosti organizma. duzice.Acc: konjuktivitis i fotokeratitis. Premor je patoloska pojava i negativan efekat rada.Teorija iscrpljenja: utrosak ATP. -gubitak interesovanja za rad i okolne dogadjaje. dominira anaerobni metabolizam => nagomilavanje laktata i piruvata.info .Teorija promene hronaksije: posle svake depolarizacije javlja se period apsolutne ili relativne refraktnosti (nijedna ili samo suprapragonalna draz moze da izazove depolarizaciju). starosti.Bioloski monitoring: -Acc trovanje=> konc Hg u krvi. ADP. Premor je chr zamor. Znacajna karakteristika je reverzibilnost. 4.Teorija ugusenja: disproporcija izmedju potrebe za O2 i aerobnog kapaciteta organizma. 4. Teorije nastanka zamora: 1. koji nastaje ako organizam na zamor ne reaguje adekvatnim odgovorom.: 1.Mikrotalasno zr . 1. -Acc radiaciona katarakta – radiaciona povreda (velika doza direktno na dno) -Radiaciona pre senilna katarakta – chr progredijentna bolest pri kumulativnoj dozi > 150mSy. pa celog sociva.”vruce tacke” u oku – zamucenje prvo dela. – u okviru Chr radiacionog sy. 2. 2. CP i glikogena. kod radnika ispod 50 god.Teorija Intoxikacije: zbog nedostatka O2. 19 www.

a) Extremno opasni.) 8. Kod duzeg dinamickog rada velikih misicnih grupa. 7. Kod dinamicnog rada manjih misicnih grupa.Homolozi i derivati benzena (nitrofenol. II Prema hemijskom sastavu: 1. jer se tako smanjuje traumatizam i povecava efikasnost rada.info .7.. -Lipofilna organofosfatna jedinjenja imaju afinitet za masno tkivo i CNS. Organizacija rada mora da bude takva. lindan) 4. Toxokinetika: -Apsorpcija: . varfarin.) III Prma toxicnosti: 1. 6. paration) 6.Akaricidi (grinje).9.belimantil. nematocidi.Halogeni derivati ugljovodonika (DDT. gljive korov i dr.10 FK  Organofosforni pesticidi: insekticidi. Podela: I Prema nameni: 1. Malo opasni.Odmor je odbrambeni mehanizam koji stiti od premora. najbolji je pasivan odmor (vreme zavisi od tezine i trajanja rada koji je doveo do zamora). -Organohlorati excitiraju CNS... aldrin. usitavanju. CuSO4. 8.. 9.. Toxodinamika: -Organofosfati i karbamati inhibiraju Ach-esterazu (organofosfati – ireverzibilno. Eliminisu se urinom u vidu fenola i alkil-fosfata.Momscidi (puzevi).Magacini i poljoprivredne apoteke. koza. bolji je aktivan odmor – odmor antiopterecenjem (rad se ne zaustavlja. i metal-organska jedinjenja (As2O3.Ostalo (kumarin. karbamati –reverzibolno. aziprotin.Alkaloidi (nikotin) 3. -Alkaloidi remete funkciju neuronskih membrana. forme izuzev mikroorganizama koji zive na ili u coveku ili zivotinjama).Herbicidi. 2.Triazini ( atrazin. zbog sporog metabolizma.Rodenticidi (glodari). -Antikoagulantni rodenticidi inhibiraju vitamin K-reduktazu =>i sintezu 2. ciram) 7. -Inhibiraju Ach-esterazu usled reakcije estarskiog mesta AchE sa fosfatnom grupom organofosfata (ireverzibilna inhibicija – za porpunu reaktivaciju AchE potrebno je 100 dana). Potpuno se restituisu sve funkcije koje su u toku rada izmenjene i nadoknadjuje se O2 i hranljive materije. Profesinalno trovanje pesticidima Pesticidi su supstance ili smese supstanci. 20 www. 4. 3. 2. Umereno opasni. bolji efekat se postize kracim a cescim pauzama. 2.b) Visoko opasni.. Toxokinetika i toksodinamika: -Nemaju tendenciju akumulacije u organizmu i izlucuju se urinom u prva 24h. fungicidi. da omoguci pauze radnicima pauze onda kada su umorni. Izvori expozicije: 1. ali ne maju tendenciju kumulacije.Primena pesticida. namenjene prevenciji. suzbijanju ili smanjenju kolicine stetocina (insekti glodari..Neorg.Dipiridili (parakvat. 4.Organofosfati (malation.Pri sintezi. nitrikrezol.) 5.Karbamati (cineb.Stanovnistvo pri upotrebi proizvoda. dikvat) 9.Nematocidi.Arbocidi (drvenaste biljke).) 2.Insekticidi. 3. -Lipofilna organohlorna jedinjenja se akumuliraju.pluca.Formulacija pesticida. Ukoliko je neophodno koriscenje planske organizacije.. Odmor se moze koristiti spontano ili planirano i biti aktivan ili pasivan. 3. ksilen. 5. Fumiganti (sterilizacija). 2. 5. statickog i umnog rada. vec ga obavljaju druge misicne grupe). 1.Fungicidi.

-Zatvoreni – radioaktivna supstanca je mehanicki zatopljena ili inkapsulirana). ali su prodorniji (vazduh – oko 10m. stezanje u grudima i neznatan t0. Postoje: . . 2)Pralidoxim .. antihistaminici. A= p+ + n0).Direktno – naelektrisane cestice ( Z= p+ + e-. koji indirektno jonizuju materiju. 3. i  zracenje.Indirektno – x i  zracenje (izazivaju nuklearne reakcije cija je posledica jon. po tipu kasnog imunoloskog odgovora. -tesko – smrtni ishod <5%.zr. mala prodornost (u vazduhu nekoliko cm. fascikulacije i fibrilacije misica. Izvori: -Otvoreni – radioaktivna supstanca nije zasticena od rasipanja po okolini).iz nestabilnog jezgra. 2n0).  . abdominalne koloke. 4. povracanje. Dg: -Na osnovu aktivnosti Ach – esteraze (tako se vrsi i ORS) -blago trovanje >50%. Neutonsko zracenje je snop slobodnih n0. a u izrazenim stadijumima radna sposobnost je limitirana i za fizicke aktivnosti.zracenje – emisija e. Rtg ili x. ili direktnim delovanjem moze doci do opstrukcije. tonicko-klonicki grcevi i paralize.Favorizujuci faktori: -duvanski dim. bradikardija. bronhokonstrikcija.info . 2.Usled alergijske reakcije.stabilni. Izotopi imaju isti broj p+.Infekcija disajnih puteva. uzrokovano udisanjem prasine vegetabilnog porekla (radnici na preradi lana. -Nadrazaj N – Rc => TA. Th: -Prekid expozicije -2 –agonisti.  . pri cemu se emituje . - .belimantil. Nestohasticki (dozno zavisni). tahikardija. otezano disanje. Bisinoza pluca Bisinoza je chr oboljenje disajnih organa. odmora. -srednje tesko 30-40%. -nestabilni – spontana transformacija jezgra. Th doza 2-4 mg na 15-20 min. 2.raspad – n0 = p+ + . . Ozracivanje moze biti: -spoljasnje –izvor van tela -unutrasnje . ORS: U pocetku prekid expozicije omogucava rad na mestima gde nema kontakta sa iritansima.Kl. tkivo – nekoliko cm). pamuka.U cilju reaktivacije AchE (1-2gr u prva 24h). -Pluca – okrugla telasca sa cesticama prasine i bez fibroze. u tkivu 50m). kortiko – Th. a razlicit broj n0.zraci su prodorni EM zraci (21-150 kV napon u Rtg cevi). koje pri prolasku kroz materiju jonizuje njene atome i molekule.+ antineutrino =>Z raste za 1 -+ raspad – p+ = n0 + + + neutrino => Z se smanjuje za jedan 1 elektroni slabije jonizuju od  cestica.postoji prag primljene doze. jute i konoplje). Stohasticki – mutageni i kancerogeni efekat. –“Ponedeonicna dispnea” – tegobe se javljaju prvog dana po povratku na posao (posle vikenda. Vrste zracenja: 1. Radioaktivnost: Nuklidi su razliciti tipovi atomskih jezgara. glavni 21 www.v. bolovanja): suv kasalj. a cilj je stvaranje stabilnog nuklida. Kl. 2. Narednih dana tegobe se postepeno smanjuju. Patohistoloski nalaz: -Bronh – metaplazija epitela.  lucenje egzokrinih zlezda.). Moze biti: 1. Vrste jonizujuceg zracenja i primljene doze Jonizujuce zracenje je svako zracenje.izvor u telu Efekti: 1. dolazi do snizenja lumena malih disajnih puteva.cestice (2p+. –Nadrazaj M – Rc=> mioza. Zastita: list papira (opasna je unutrasnja kontaminacija).sl. Th: 1) Atropin – Dg doza = 1mg i.sl. .

vreme potrebno da se aktivnost izvor smanji na ½. Zagrevanjem resetke oslobadja se energija u vidu svetlosti. rukavice. osobe sa hematoloskim oboljenjima. fak.primenjuje se u slucaju fotonskog zracenja. Specificna aktivnost= aktivnost jedinicne mase (Bq/kg) ili zapremine (Bq/m3) 6. Odredjivanje max propustenih doza: 1.Opsta populacija – 10x manje doze. sake.i fotonsko zracenje.Expoziciona doza (C/kg).Prirodni – kosmicko zracenje (intenzitet raste sa nadmorskom visinom).Tehnoloski – radionuklidi nastali pri nuklearnim probama.belimantil. Povecati udaljenost od izvora. Jedinica : 1 Bq = 1. 2. 5.Profesionalno izlozeni –godisnja E doza: -za celo telo do 50mSy. Mere zastite: 1. -koza. a najveci je za  cestice. stopala 500mSy. -nuklidi koji se koriste u medicini.zracenje – potice iz jezgra. 4. 5. Fizicke velicine: 1. Izvori zracenja: 1. LZS: -Za fotonsko zracenje – olovne kecelje. Poticu iz atomskog omotaca.Ekvivalentna doza (HT = D  WR) – definisana za posmatrano tkivo (WR=tezinski faktor zracenja. -ostaci sagorevanja uglja i nafte. Jedinica je Sy = J/kg. Zavisi iskljucivo od osobina nuklida.info . kvaliteta:1-20.Film dozimetri – izasli iz upotrebe. oboljenjima sociva i malignitetima! 22 www.Termoluminiscentni dozimetri – LIF u kristalnoj resetki zadrzava e. -za ocno socivo i hem. naocare. staklene naocare. vestacka djubriva. Zastitni ekran i LZS. U zoni jonizujuceg zracenja ne rade mladji od 18 god. 2.izbacene iz putanjepod dejstvom radijacije. koja se meri na citacu. koji bivaju izbaceni sa putanje. 7. vrlo je prodorno ali slabo jonizuje.relativni doprinos tog tkiva u ukupnoj steti nastaloj od stohastickih efekata kada je celo telo ravnomerno ozraceno  Efektivna doza E = HT  WT. -Za  zracenje – gumene rukavice. paravani. Ovi dozimetri se koriste u licnoj dozimetriji i za odredjivanje doze koju primaju pacijenti. Jedinica je Gy = J/kg. -Za  cestice – u slucaju otvorenih izvora – licna higijena da bi se sprecila interna kontaminacija. Monitoring jonizujuceg zracenja: 1. pri cemu je 1 za e. 3..Vreme poluraspada (T1/2) . Preventivno merenje radioakrivnosti izvora – 1 godisnje kontrola zastite oko izvora. 2. organe150mSy.Apsorbovana doza (D=dE/dM)–energija zracenja koju apsorbuje jedinica mase. -nuklearni otpad. 2. po isteku 10 T1/2 raspad je zavrsen. Skratiti vreme izlaganja. 4.  .Aktivnost radioaktivnog izvora – odredjena je brojem spontanih raspada atoma u jedinici vremena. 3. Rezultati se izrazavaju u jedinicama apsorbovane doze (Gy).Biolosko vreme poluizlucivanja (Tb) vreme potrebno da koncentracija unete supstance padne na ½.mehanizam njihove apsorpcije je interakcija sa e-.Tezinski faktor za tkivo WT .

belimantil. amozit(braon azbest). Fibrozne ploce su retke na pleuri. Podela zahteva rada: 1. Kancerogenost azbesta: Povezana je sa tipom(krocidolit). Azbestoza pluca Azbestoza je difuzna intersticijelna fibrozna bolest pluca. kao i kvalitet stetnosti radnog mesta koja deluju na radnika. fiz. Rtg: -Trakasta zasencenja u donjim plucnim poljima (oznacavaju se sa s. emfizem.Zahtevi za odredjenim starosnim granicama. Zahtevi rada X Zahtevi rada podrazumevaju karakteristike posla. Izvori expozicije: -Rudnici azbesta (Strugari kod KG i Korlace kod Boljevca).Serpentinski – hrizotil ili beli azbest. radnog mesta i radnog prostora. Pokazuju tendenciju progresije sporije nego kod silikoze). -Kasnoinspiratorni pukoti. -Industrijska prerada azbesta (zastitna odeca. hem. nacinom ulaska u organizam i dimenzijom vlakana. 2. a perihilarno retko. 2. –Dispnea i neproduktivan kasalj. -mesa se sa cementom (krov. Na).Amfibolni – krocidolit (plavi azbest). hemijska industrija. izrazene osobinama licnosti radnika. koncentracijom. bronhogeni Ca=> lece se komplikacije! 23 www..info . -Pleuralni izliv (kada se pojavi – posumnjati na mezoteliom). -Dokaz expozicije je 10-30 azbestih telasaca u sputumu. Patohistologija: -Fibrozne reakcije – u pocetku vise u donjim reznjevima. Patogeneza: -Imunoloski mehanizmi – makrofagi ne fagocituju vlakna duza od 8m. 3. smenski rad. Azbest je prirodni silikatni materijal. Javlja se u dva oblika: 1. odnosi u radnoj grupi. kristalne i vlaknaste strukture SiO2 vezan sa Mn. poremecaj pO2 (prvo pri naporu). termolit. izrazava zahteve tog radnog mesta i konkretnog rada. Pb. dizajn i konstrukcija pribora za rad. -Mezoteliom.t. da se izbegne zamor i nezadovoljstvo i obezbedi optimalna efikasnost.)..1.Zahtevi za odredjenim polom (tezak fizicki posao. Komplikacije: -HOBP. Kl. koja definisuci kategoriju i stepen opterecenja radnika na radnom mestu. -Pored fizickog rada na radnika deliju i brojna senzorna i psiholoska opterecenja. izolacija). 2. rezim rada i odmora. kompjuterizacija. -Plucna funkcija je najosetljiviji test. Time oni predstavljaju biolosku odrednicu. kao i faktori radne sredine (mikroklima. platno na dasci za peglanje).Zahtevi za pojedinim funkcijama organizma. vec ona perzistiraju u tkivu i stimulisu fibroblaste na dalju produkciju kolagenih vlakana.u) -Pleuralne ploce i zadebljanja (cesce na levoj strani). -Samo uskladjenost zahteva radnog mesta i fizioloskih sposobnosti coveka omogucuje da rad ostane fizioloska kategorija.. i biol. -Predmet interesovanja su fizioloski zahtevi rada (zahtevi za cije se ispunjenje ulaze napor koji ne prevazilazi fizioloske okvire). radno vreme. odgovornost. izazvana inhalacijom azbestih vlakana. faktori u njoj. Per os unos ne dovodi do raka. veca zastitna uloga koze kod muskaraca).sl.. prikardu i dijafragmi (azbestna telasca – azbestna vlakna oblozena proteinskim omotacem – vretenasta i na krajevima nalik buzdovanu). aktinolit. Ca. kasnije sluzavo gnojni sputum.

misici (vremenom prelazi iz jetrinih u bubrezne depoe). za mijeloblast 2. zuta prebojenost zuba i anosmija. nitrati.info . -Proizvodnja i primena nuklearnog oruzja. Javljaju se i emfizem (osnovna karakteristika je kasnjenje simptoma u odnosu na razvoj bolesti). Patogeneza: -Ostecenje membrane celije. -poremecaj sprovodljivosti. cijanidi. -povecana propustljivost zidova krvnih sudova. -Nepravilna distribucija radioaktivnog otpada.grupe proteina. -Dugotrajna expozicija: prva manifestacija toxicnih efekata je ostecenje bubrega (asimptomatska proteinurija).CaNa2 EDTA u sporoj infuziji. za maticnu celiju. gadjenje. inhalacija je glavni put. granulocitne i monocitnu lozu –1.5Gy u kratkom vremenskom periodu – nekoliko h do 1-2 dana. Th: . Toxodinamika: -Veliki afinitet za SH. -Cd je svrstan u I grupu humanih kancerogena (rizik od Ca pluca i prostate). U proceni velicine depoa koristi se petodnevni test mobilizacije helatima (CaNa2 EDTA). 24 www. u tkivima je vezan za metalotioneine. obavlja se na osnovu odredjivanja Cd u krvi i mokraci. -Stanovnistvo – kontaminirana hrana i pusenje. jer ubrzano sazrevaju i ulaze u cirkulaciju. Toxokinetika: -Kod profesionalno izlozenih. –U slucaju inhalacije dimova: -manjih koncentracija => metalna grozni -vecih konc. Sagoreva crvenom plamenom. na osnovu proteinurije.4 Gy.=> pneumonitis. -Poluzivot: 15-30 godina.Antagonizam Cd i Zn. 4. Profesinalna toksikologija kadmijuma Kadmijum (IIb grupa) je mek srebrnasti metal. -insuficijencija hematopoeze.3. -hipovolemija i acidoza. Bioloski monitoring: -Procena intenziteta expozicije. Ostali prekursori i zrele cel. Izvori ekspozicije: -U prirodi u vidu minerala grinokita. jetra. -Nuklearne probe i experimenti. pneumonija. prolivi. . Kl. lako se rastvara u kiselinama dajuci soli: halogenidi. jer se ne dele i odgovorni su za nastanak inicijalne. -inhibicija enzima. -zaustavljanje deobe celija – za depresiju pluripotentne celije –1Gy. -Depoi: bubrezi. su radiorezistentni. -Eksplozija atomske bombe. Akutna radiaciona bolest -Skup simptoma i znakova u toku 6-nedeljnog perioda posle ozracenja ljudi dozom > o.sl.belimantil. akceleratorima i nuklearnim centralama -Radio – th. a posledicno nastaju opteoporoza i osteomalacija. Izvori expozicije: -Nukleatorni akcident na reaktorima. edem pluca. povracanje. koji oksidise na vlaznom vazduhu i gubi sjaj. sulfati. -hemoragijska dijateza. -Profesionalna expozicija u toku przenja rude. ORS: -Na osnovu koncentracije Cd u bioloskom materijalu. sulfidi i karbonati. tranzitorne leukocitoze.6 Gy. -Pri ingestiji: muka.

3-6 Gy =>erozija koze.nauzeja povracanje povracanje. ulceracije i opekotine II stepena. simptomatska th. th hemoragijskog sy. doza 1-3 Gy 4-6 Gy 7-10 Gy - prodromalni stadijum anorexija.info . dehidratacije i deskvamacije.sl. mekom krpom. transplantacija kostne srzi. Th: . ozracivanja postoji i udisanje) 2. .th infekcija. zbog acc intravaskularne hemolize. deskvamacija (plazma ulazi u lumen creva.  Epiderm i adneksi koze – 3 Gy => epilacije. zbog zivotnog veka Er (120 dana). blagim sapunom. ili pri manjim dozama (4-6 Gy)zbog hemoragije u GIT-u. Dg: 1.belimantil. ascites. eritema. Fizicka dozimetrija => TDL za merenje expozicionih i apsorbovanih doza. KVS-lezije.malaxalost.istovremeno se sprovodi i dekontaminacija: 1.  Trombociti . zbog praznih prostora izmedju crevnih resica). zamaranje dijareja ( tecne. Klinicka slika 2. na kozi: eritrm.  Maticne celije crevnog epitela – degeneracija. a bakterije u krv. Biodozimetrija: -radioaktivnost urina ( i  spektrometrija) -analiza hromozomskih ostecenja.  Celije respiratornog trakta – postradiacioni mukozitis (gumasta sluz. > 10 Gy => ulceracije i nekroza (moguca gangrena i amputacija distalnih falangi ili cak celih extremiteta). Eritroblast – najosetljivija celija od prekursora. Kl. acidoza manifestni stadijum infekcija hemoragijski sy intoxikacija – endogena sepsa >10 Gy=> sve manifestne bolesti pocinju odmah: poremecaj svesti. alopecija latentni stadijum pogodjene celije u krvi pogodjene celije u kostnoj srzi aplazija. 3.Spoljasnja – vodom. a ispod je erozija sluznice). Anemija se moze javiti ranije pri visokim dozama (>6Gy). krvave stolice). aberacije i mikronukleusi u Ly => stvaranje binuklearnih Ly). to doprinosi razvoju hemoragijskog sy. 25 www.  Limfociti – najosetljivija zrela celija (ostecenje DNK – hrom. ali se anemija ne ispoljava duze.Interna – eliminacija radionuklida pri internoj kontaminciji (pored spolj. th faktorima rasta maticnih celija. nekroza.posle 2-3 dana zbog ostecenja megakariocita.

Nervno-reflexne reakcije (Rc za hladnocu ima vise i smesteni su povrsnije). -Adekvatna tolerancija extremnih temperaturnih razlika moze se postici treninzima u termickim komorama.6 kCal/gr (2.90C. telo odaje IC-zrake. -Konvekcija – fenomen zagrevanja molekula vazduha koji se nalaze neposredno uz povrsinu koze (sloj vazduha je debljine 2-8mm).5 kJ/gr).Hemijska termoregulacija (prilagodjavanje intenziteta metabolizma trenutnim potrebama i akutnoj situaciji u spoljasnjoj sredini).20C – termicka homeostaza. a samim tim i termogeneze).Radijacija. 2.izotermija. kada se izjednace t0 tela i okoline. 2.svako telo koje ima t0 > od apsolutne nule (-2730C) odaje je okolini putem zracenja. 3. Klasicni benzin (olovna alkilna jedinjenja se dodaju kao antidetonatori ). 26 www. Izvori expozicije: -Najopasniji su Pb-oxidi (pri topljenju Pb) 1.8-380C. Termicka ravnoteza se uspostavlja. sluzokoza. Obicno je dvovalentan. U odnosu na t0 .belimantil. -Kondukcija – direktno prevodjenje energije. zagrejani molekuli odlaze sa povrsine koze. sluzokoza gornjih respiratornih puteva). Odigrava se i na vidljivim sluzokozama. (S=0 toplotni bilans je uravnotezen t0=const) Mehanizmi termoregulacije: 1.1. M= E  R  C  K  W  S M – intenzitet toplotne produkcije. Termoregulacija u toku rada – rad u uslovima toplotnog diskomfora XI Termoregulacija je fizioloski proces kojim se t0 odrzava u uskim granicama i kod coveka izmerena ispod pazuha iznosi 36.29. Zahvaljujuci tome temperatura u toku dana neznatno varira. Oksidacijom organskih materija u aerobnim uslovima raste CO2 i H2O i toplota. E . anglezit.info . razlikuju se dva dela organizma: 1. toplote sa tela vise na telo nize t0.odavanje toplote prevodjenjem. Ovaj fenomen se odvija i na nivou organa za disanje. -Rad u neadekvatnim toplotnim uslovima zahteva postepeno privikavanje – aklimatizaciju (traje 3-4 nedelje. zavisno od bioloskog ritma.odavanje toplote isparavanjem. temperature zivotne ili radne okolinei intenziteta fizickog rada. 3. Intenzitet prevodjenja zavisi od velicine dela tela izlozenog okolini i koeficijenta toplotne provodljivosti (najveci je za cvrsta tela). 2.Tiroidea i nadbubreg. Prerada Pb ruda: galenit. -Isparavanje – jedini nacin za odavanje toplote kad je t0 organizma jednaka ili visa od okoline.odavanje toplote zracenjem. misici. R . jer su 4-valentna jedinjenja nestabilna. As. a hladni padaju na povrsinu (kruzenje molekula vazduha u slojevima koji su najblizi povrsini koze). podlozni su kolebanju .spoljasnji deo (koza. K – odavanje toplote konvekcijom. W – toplota oslobodjena pri radu. cerusit.1-37. Profesionalna toksikologija olova To je sivkasto beli metal (tvrdoca se povecava dodatkom antimona.Unutrasnji deo – jezgro ima stalnu temperaturu – 37. u zavisnosti od individualnih osobina organizma i velicine toplotnog stresa). a na vazduhu lako oksidise. C .Fizicka termoregulacija: . pri cemu je kretanje toplote uvek usmereno sa tela vise na telo nize t0. Rastvara se u kiselinama. S – toplota akumulirana u organizmu. 4. tj. 2. Proizvodnja akumulatora. Cu). Isparavanje 1gr HO dovodi do gubitka energije od 0.5-33. Moze biti: a)nevoljna (spontani tonicko-klonicki grcevi) i b)voljna (povecavanje fizicke aktivnosti u cilju povecanja metabolizma. Energija tog zracenja proporcionalna je t4.

info . koproporfirin u urinu. znoj. Protoporfirin IX u Er (ukazuje na raniju expoziciju). pracene mukom i povracanjem trbuh uvucen i zategnut.inhalacijom. -Distribucija – kosti 95% .4% (odgovorno za toxicne efekte). Th: Promene su uglavnom reverzibilne. koja autooks. Dehidrataza -aminoleinsk. Toksokinetika: -Apsorpcija .sl.grupe => stvara merkaptide. bol slabi pri dubokoj palpaciji.. Zastita od korozije (olovni tetra oxid – minijum). -Eliminacija . Puls. I – nespecifizni simptomi: nesanica. Bioloski monitoring: 1. Grncarska industrija (olovni dioksid).Opstuktivni – prevalenca 10-12% => cesci kod muskaraca u 5. Ca-glukonat (olovne kolike) 3. kroz kozu. razdrazljivost. 2. 5.sl.reverzibilna frakcija vezana za medulu -krv 2%. Inhibicija enzima. kosa. Hemoliza Er => sideroblastna anemija. koji su najangazovaniji pri radu. Pb u krvi i urinu (bioloski marker expozicije). Poremecaj sinteze hema => proto i koporoporfirina u Er. GIT-a 16%. 3 meseca godisnje u poslednje 2 godine. D-penicilamin.ireverzibilna frakcija vezana za kortex . 8. 6. -Provocirano povracanje. stvara slobodne radikale. (ukazuje na skoru expoziciju). Nefrotoxicno dejstvo.Mukopurulentni (infektivni) . plazmi i urinu. 3. -Transport – Er 95%.: 1.3-0. TA. Kl. mleko.bronhitis simplex. Izrazit afinitet za kosti ( aktivnost steoklasta). parenhimatozni organi. u urinu. 2.  apetita. sa slaboscu extenzora. Najvise zahvaceni misici.nespecificni znaci: -olovno bledilo – spazam krvnih sudova. -olovni rub – duz donjih sekutica i ocnjaka. 10. nokti.Mukoidni(pusacki) – prevalenca 15-30% . 11. III – Encefalopatski oblik. Vezivanje za SH. BAL–dimerkaptol (encefalopatija). . 3. u soc. kis. zubi. Ostecenje hepatocita. 2. 7. strukturama koje su i zlozene teskom radu. i 6. deceniji.4. 4. Najcesci je radijalni tip ostecenja. Etiologija i patogeneza: 27 www. Inhibicija pirimidin-5-nukleotidaze => bazofilne punktacije u eritroblastima. Pojava olovnog ruba na desnima – talozenje PbS. ingestijom. Peroksidacija lipida.Neuromuskularni oblik –pareze i paralize obicno na rukama. malaksalost. Profesionalni hronicni opstuktivni bronhitis Chr bronhitis podrazumeva kasalj i iskasljavanje min.preko bubrega 76%. Neurotropno dejstvo:-encefalopatija (ostecenje kapilara i  propustljivosti) -masivna aksonalna degeneracija-na PNS sa izrazenim promenama na rukama (neurotoxicno dejsvo aminoleinske kis. CaNa2 EDTA (kod chr). 4. bolovi u zglobovima i misicima. -aminoleinska kis. Toxodinamika: 1. -jonizovano Pb 0.GIT oblik –olovne kolike. II – Ispoljena kl.belimantil. 9. protein plazme 4%. 5. . . Postoje tri vrste: .

2. aminofilin i kort – th. pCO2). vizing. -Proizvodnja i primena nuklearnog oruzja. Dokaz da je osoba oduvek nepusac.-th. ostecenje mukocilijarnog transporta). jer se ne dele i odgovorni su za nastanak inicijalne. -Nepravilna distribucija radioaktivnog otpada. Kl. pare metala =>sekrecije. -zaustavljanje deobe celija – za depresiju pluripotentne celije –1Gy. znaci emfizema. 3. eritrocitoza. Cd =>rastvaraju elasticne strukture i surfaktant). -Atrofican oblik sa metaplazijom (nastaje dugom delovanjem proizvodne prasine). Dokaz o progresiji bolesti tokom rada. kort. gasovi. Patohistologija: -Hipersekrecija i hiperplazija mukosekretornog aparata. Postoji min.6 Gy. Patogeneza: -insuficijencija hematopoeze. -FEV1/Vc ( M:<88%. -medicinske mere. -Telesna pletizmografija – povecan endobronhijalni otpor. 5. Ostali prekursori i zrele celije su radiorezistentni.belimantil. ali se anemija ne ispoljava duze. ili pri manjim dozama (4-6 Gy)zbog hemoragije u GIT-u. -parcijalni pritisci gasova su normalni ( u naporu:pO2. za mijeloblast 2. -Aerozagadjenja (Cl2. Spirometrijski nalaz pri zaposljavanju je bio normalan. -Egzacerbacije => + AB. granulocitne i monocitnu lozu –1. zbog acc intravaskularne hemolize. -Eksplozija atomske bombe. -Profesionalni faktori (prasine. -Nuklearne probe i experimenti.  Trombociti .prestanak pusenja i suzbijanje aerozagadjenja. akceleratorima i nuklearnim centralama -Radio – th. -Srednje teski => (FEV1: 50-69%) => 2 agonisti. Izvori expozicije: -Nukleatorni akcident na reaktorima. CO. Th: -Laksi oblici (FEV1  70%) => 2-agonisti.4 Gy. zbog zivotnog veka Er (120 dana). CO2. klinicka slika HOBP (FEV1 <50%). Prevencija: . jer ubrzano sazrevaju i ulaze u cirkulaciju.posle 2-3 dana zbog ostecenja megakariocita. 4. bol u grudima. tranzitorne leukocitoze. -Objektivno: produzen expirijum. Oboleli radi na mestima na kojima dolazi u kontakt sa iritirajucom prasinom najmanje 10 godina. Z:89%). -Teski oblici => + O2. 4.  Eritroblast – najosetljivija celija od prekursora.5Gy u kratkom vremenskom periodu – nekoliko h do 1-2 dana. dispnea. Priznavanje bolsti profesionalnim: 1.info . mrljaste senke. u tezim slucajevima FEV1 <50%. -Kasalj i iskasljavanje. antiholinergici. -U zivotnoj sredini: dim i SiO2. -Virus influence. NH3 => bronhospazam i hipersekrecija). 28 www. Plucna f-ja: -Opstrukcija sitnijih disajnih puteva. Ostecenje hematopoeznog sistema jonizujucim zracenjem I Acc radiacioni sindrom: -Skup simptoma i znakova u toku 6-nedeljnog perioda posle ozracenja ljudi dozom > o. za maticnu celiju. -Rtg: povecana sudovna sara.-Duvanski dim (nikotin. Anemija se moze javiti ranije pri visokim dozama (>6Gy). to doprinosi razvoju hemoragijskog sy.sl.

zamaranje dijareja ( tecne. Boioloski ritmovi – problem rada u smenama XII Bioloski ritmovi su posledicne oscilacije fizioloskih f-ja organizma. 2.stohasticke – mutacije.  Stroncijum – deponuje se u kostima => hipoplazija i aplazija. transplantacija kostne srzi. ritam izlucivanja kateholamina. chr radiodermatitis.malaxalost. ORS: kontraindikacije za rad u zoni zracenja: -krvne bolesti. jer su visokoradiosenzitivni i direktno dostipni zracenju. nivo psihofizickih f-ja. mekom krpom.belimantil. II Hronicni radiacioni sy: Chr radiacioni sy je skup simptoma i znakova. 29 www. najmanje 5 godina. Endogeni oscilatori: t. unutrasnjeg sata – locirani su neki delovi mozga kao centri odgovorni za sinhronizaciju endogemih mikroritmova u formiranju jednog velikog endogenog ritma. Fizicka dozimetrija => TDL za merenje expozicionih i apsorbovanih doza. Th: . 2. autoimune bolesti. th faktorima rasta maticnih celija. Kl.istovremeno se sprovodi i dekontaminacija: 1. krvave stolice).nauzeja povracanje povracanje. Dg: -radna anamneza o izlozenosti. Svi unutrasnji ritmovi nalaze se pod kontrolom tzv. blagim sapunom. th hemoragijskog sy. -ostecenje radiosenzitivnih organa. psihoze 1. doza 1-3 Gy 4-6 Gy 7-10 Gy Dg: prodromalni stadijum anorexija.Senzorni (vezan za ciklus svetlost – tama).Frekvenca – broj ciklusa neke pojave ili aktivnosti u jedinici vremena. koji su posledica kumulativnih efekata malih doza na 2 ili vise radiosenzitivnih tkiva kroz duzi vremenski period.Interna – eliminacija radionuklida pri internoj kontaminciji (pored spolj. Klinicka slika 4. sa 24 satnim periodom (cirkadijani). promene u jedru mogu biti: . maligne bolesti. Osnovni pojmovi za opis bioloskog ritma su: 1.Psihosocijalni. Limfociti – najosetljivija zrela celija (ostecenje DNK – hrom.sl. aberacije i mikronukleusi u Ly => stvaranje binuklearnih Ly). simptomatska th. acidoza manifestni stadijum infekcija hemoragijski sy intoxikacija – endogena sepsa 1. . mijelofibroza i leukemije.nestohasticke – aberacije. -Bolesti hematopoeznog sistema: indikatori porasta apsorpcione doze su Ly. alopecija latentni stadijum pogodjene celije u krvi pogodjene celije u kostnoj srzi aplazija. . ozracivanja postoji i udisanje) 2. Spoljasnja – vodom. SF.th infekcija.Kognitivni (deluju jace od svih sinhronizatora).info . 3.Period – vreme potrebno da odredjena funkcija ili aktivnost izvrse 1 ciklus. 5. Biodozimetrija: -radioaktivnost urina ( i  spektrometrija) -analiza hromozomskih ostecenja. Sinhronizatori koji deluju na endogene centre: 1.

2. postoji i podela prema nivoima oganizacije biol. aldehidi. Rotacija smena da bude brza (na 2-3 dana). potrebno je sledece: 1. 3. -Po zavrsetku smene radnik nece spavati istim snom. II Cirkaseptalni (nedeljni). rastvaraca u krvi).Hemijska industrija.koza: -lipofilni rastvaraci (toluen. -hidrofilni rastvaraci (butanol) – u krv dospeva preko proteina koze.3. -rastvaraci koji imaju i hidro. -ritam funkcionisanja organizma u celini. -ritam rada organa. Distribucija zavisi od: 1. 2. dok su psihosocijalni i kognitivni sinhronizatori neizmenjeni..Farmacija. explozivnosti. 2. etri i estri. Fiz – hem. secer.. 4.Faza – izrazava trenutno stanje unutar nekog perioda.pluca (zavisi od rastvorljivosti org.Proizvodnja plastike.Amplituda – otklon od nultog stanja (mesor – srednja vrednost mogucih promena) u + ili – smeru. 2.Industrija boje i lakova. sistema: -celijski ritmovi.i nitro. <24h=> infradijalni). osobina (rastvorljivost u mastima i vodi). 2. Ona podrazumeva preduzimanje preventivnih i terapijskih mera. 30 www.pritiska para. -Tokom noci mnoge f-je imaju negativnu akrofazu ritma=> traumatizam. .Puta ulaska u organizam. Izvori expozicije: 1. Ciklusi rada nocu treba da traju krace (max 12 h). ucinak. Toxokinetika: Apsorpcoja: . radi boljeg poznavanja i dijagnostike odredjenih stanja (mnoge bolesti mogu nastati ili se pogorsati usled desinhronizacije bioloskih ritmova). Aromaticni ugljovodonici. koji bi po kvalitetu i kvantitetu bio jednak onom po noci. Bolesti koje se pogorsavaju : astma. bogatih vodom. tacke kljucanja. corneumu i idu u krv.Alkoholi. III Cirkaanularni(godisnji). Da bi se stetni efekti smenskog rada sveli na minimum. 4. zapaljivosti. s obzirom na bioloski ritam psiholoskih. 4.i lipo-filna svojstva se brze apsorbuju. Alifaticni ugljovodonici. Za smenske radnike karakteristicno je to sto smenski rad poera samo faze ciklusa budnost – spavanje . rastvorljivosti u vodi i lipidima. metilhloroform) – rastvaraju se u str. Podela prema Simoninu: 1. Podela bioloskih ritmova po Franz Halberg-u: I Cirkadijalni (24h) – sva kolebanja u organizmu ciji period oscilacije traje 24h (>24h=> ultrdijalni.derivati ugljovodonika. Hronomedicina izucava vremensku organizaciju funkcija organizma. ketoni. sa zajednickom osobinom da rastvaraju druge organske materije.belimantil. -ritam ponasanja pojedinca -populacioni ritmovi. 5. metabolickih i imunoloskih f-ja organizma.info . Efekti zavise od: .Amino. epilepsija. koronarna bolest. Cirkadijalni ritam i problem rada u smenama: -Rad nocu desinhronizuje cirkadijalni ritam i nepovoljno utice na radnu sposobnost. 3.Halogeni derivati ugljovodonika. Fazna razlika je odnos uskladjenosti ili neuskladjenosti ritma neke funkcije prema nekom drugom ritmu koji sluzi za poredjenje. Zajednicka toksikoloska svojstva i podela organskih rastvaraca Organski rastvaraci su heterogena grupa jedinhjenja.

a uzrocnik alergijskih promena je terpetin. izmenjene licnosti)promene u strukturi licnosti i izmenjena afektivnost. tetrahloretan. mravlja kis) Eliminacija: urinom. hloroform. Cr). hematopoeza – methemoglobinemija (amino. 2. koji nije opasan. Ni. -Nefrotoxicni agensi: direktno – acc tubularna nekroza.Poremecaj f-je cel. -Hematoloski efekti: citopenija (benzen) i methemoglobinemija (nitro i amino ugljovodonici). redukcija. enzimurija.3. Tip IIb (st.Intrizickog (idiopatskog) porekla  Materije mogu biti: . ali su njegovi metaboliti izuzetno toxicni (formaldehid. Tip III (st. izdahnutim vazduhom. demencije) pad intelektualnih i memorijskih kapaciteta     PNS . produkti koze. -Iritacija gornjih respiratornih puteva – toluen diizocijanat.Poremecaj metabolizma (zbog afiniteta prema mitohondrijama). koje dovode do napada u toku smene. 31 www. prasina drveta.Male Mr – iritansi (metali (Pt. Najcesce se povlace u prvih 6 meseci po prestanku expozicije. -1% rastvor metilensulfid-plavog (trovanje amino i nitroderivatima) + vit C (200-500mg). poremecaja intelektualnih f-ja)teskoce u koncentraciji memoriji ucenju.sl.nejasno ograniceno crvenilo. Th: -Prekinuti expoziciju i ukloniti kontaminiranu odecu. -Iritativne i alergijske promene na kozi: -nastanak kontaktnog dermatitisa (zbog odmascivanja koze. rastvarace i da toxicne materije prevode u manje toxicne. a obavezno u periodu od 1 god. bubrezi – proteinurija. 3.Velike Mr . -aplasticna anemija. pa tek onda motorni nervi (vise na nogama). tri i tetra-hloretilen). stiren.prvo ostecen senzibilitet. benzen. proteini biljnog porekla.Peroxidacija lipida. -Uspostaviti prolaznost disajnih puteva. trajno prekinuti expoziciju. leukemija (benzen). hidroliza. Toxodinamika: 1. masno tkivo..cesci alergeni (krzno. Tip IIa (st. 3. 4. ORS: prekinuti expoziciju. stolicom. metilhloroform i ugljendisulfid.).. konjugacija. parenhimatozni organi. otk. Metabolizam: oxidacija.. jetra – skleroza i ciroza. Izuzetak je metanol.. problemi sa snom i pamcenjem i koncentracijom. enzimi). diizocijanati.i nitro-ugljovodonici). -hemoliticka anemija (trinitrofenol).jasno ograniceno crvenilo i otok -alergijski . misicno tkivo. membrane (jonski transport). Tip I (simptomatski stadijum) – umor. . akrolein i formaldehid. Depozicija: CNS. ostecenje glomerula kao posledica alergijske reakcije.belimantil.  koza – kontaktni dermatitis: -iritativni .Extrinzickog (alergijskog) porekla  IgE + histamin => bronhospazam! . Profesionalna bronhijalna astma Profesionalna astma je bolest izazvana materijama radne sredine. -Tr (terpentin). -Najpoznatiji hepatotoxicni agensi: tetrahlormetan. ili nekoliko sati po zavrsetku smene.Protoka krvi kroz organe.Vezivanje za proteine plazme. metilen-hlorid. Kl. gubitka tecnosti i susenja povrsinskih slojeva koze) – trihloretilen. .Cilj je prevodjenje liposolubilnih u hidrosolubilne org. Moze biti: .info . vezikule i lihenifikacije  maligna oboljenja (vinil-hlorid. a ako se posle 6 meseci odrzavaju promene.

Farmakoloska. -Bronhoprovokacioni testovi (BPT). zastitni ekrani.zastitna odela protkana metalnim nitima. dimova. Mere zastite: naocare sa UV filterima.. Kriterijumi za postavljanje Dg: 1.. Zapaljenska astma – respiratorni iritansi – rana reakcija.UV – zraci (100-400 nm): .vestacki izvori: lampe sa Hg parom. FVC> 10%. histamina ili aerosola od materijala sa radnog mesta. Rana .info .. . Kasna – posle 4-6 h. usijeni predmeti (zavarivaci. Kl.Magnetno – deo magneta i provodnika jednosmerne stuje. Merenje: termalni detektori. peci.naocare sa metaliziranim staklom. 2.. RFZ ima dva polja: 1.Mesovita. . ali 32 www. . preosetljivost. 2. optpor u dis. 1. Dg: . kapuljace od azbesta. odasiljaci). Izvori: oscilatorna kola – prirodni (nebeska tela).IC – zraci (780nm – 1mm): izvori su sva zagrejana tela.. a posle 4-6 h kasna reakcija. Mesovita astma –posle vise godina – alergijska reakcija ranog i kasnog tipa + mialgija + t0. 4. Mere zastite: . pa opet spirometrija i porede se rezultati):  ako je FEV1 > 20%.Pojava simptoma najkasnije 24h posle expozicije i odrzavanje 3 meseca minimum. neka obolenja koze. 1. Nejonizujuce zracenje Nejonizujuce zracenje nema dovoljno E da izazove jonizaciju u zivom organizmu. 2.Zapaljenska.. 3.Simptomi prvi put nakon expozicije.posle nekoliko minuta i traje 30-60 min. do zemlje dospeva UVa. Ozracenost je zracna E koja pada na jedinicu povrsine u jedinici vremena (za merenje snage prikupljenog zracenja). lab. fotocevi i fotodiode. prvo rana..Alergijska.  Najveci znacaj ima BPT (spirometrija. Zastita: . Asmaticna reakcija moze biti: 1.Verifikacija napada na radnom mestu.Izvor RFZ obezbediti oklopom. 4.Radiofrekventno zracenje: mikrotalasi imaju najvecu E (1mm – 1m) i koriste se u telekomunikaciji. srazmerno povrsini t0.smanjenje vremena expozicije sto je moguce vise.Prevalenca je 3-20 %.zidovi gradjevinskih objekata su dobra zastira od el. pa inhalacija metaholina. Merenje: fotocevi i fotodiode.).deo izvora oklop i ekran .. 2. elektricno zavarivanje. -Kozni i seroloski testovi.belimantil. zracenja. . cevima  za 50% i specificna konduktansa za 40%. YVb a UVc apsorbuje ozonski omotac. 4. 2.Prethodno otsustvo respiratornih tegoba. osoblje. 3. Jacina polja je srazmerna naelektrisanju i blizini tela (V/M) 2. Prema etioloskom faktoru prof. mikrotal. para. 3. a traje 24h (karakteristicna za farmakoloski oblik). Mesovita – dvojaka reakcija . -Specificnost je vremenska i prostorna povezanost simptoma i znakova astme sa expozicijom na radnom mestu. kozmeticari. -FEV1.Elektricno – deo naelektrisanog tela.emituje ih sunce. Th: -Prekid expozicije. Kontraindilacije: obolenja oka.sl. -vestacki (antene.Expozicija visokim dozama iritativnih gasova. 3. Mere zastite: svetla odeca od prirodnih materijala. astma moze biti: 1. sto veca udaljenost od izvora.

podovi i zidovi od materijala male reflexije.5-20. 4. sa preteznim aktiviranjem velikih misicnih masa. Somatometrijske determinante: telesna tezina. neuro-misicne deter. nalazi se izmedji dva ogledala.moce se precizno fokusirati )njegovo apsorbovanje u tkivu dovodi do fotokoagulacije). -tezak: 20. Bioenergetske determinante: anaerobne. .. 1. . Psiholoske determinante: subjektivna tolerancija fizickog napora. Podela: I klasa – nisu opasni za oci.5-26 kj/min. 4.monohromatski. a pri teskom fizickom radu 50-80kJ/min. aerobne. vrstu rada i jedinice radnog opterecenja. IV klasa – ostecuju oci i kozu i mogu izazvati paljenje gorivih materija.): -lak rad: 10. -Odgovor na realna radna opterecenja – fizicki radni kapacitet: Fizicki radni kapacitet je sposobnost coveka da se brzo adaptira na fizicke napore razlicitog intenziteta. radni zadaci i zahtevi rada nesmeju biti veci od onih koje odredjeni pojedinac moze realizovati. ili organizma u celini nakon teskog rada. MV.5 kj/min.9-15..belimantil.ne i od magnetnog. kao i sposobnost da se misicni rad izvrsi na zadovoljavajuci nacin. 2. sposobnost brzog oporavka i brze restitucije svih parametara. polozaj tela pri radu. nivo laktata. do nivoa koji je po potrosnju O2 identican opterecenju nastalom kao posledica zahteva rada na datom radnom mestu). Sa aspekta fiziologije rada. Tezina rada XIII Socioloski posmatrano. 3. Funkcionalne determinante: kardiopulmonalna sinergija. 33 www.. Zastita: . rukavice. od kojih je jedno delimicno prozracno. visina.7 kj/min.. . Pobudjena materija koja emituje laserski snop. povrsina i masa. rad je tezak onoliko koliko ga moze vecina posmatrane populacije podneti bez poremecaja zdravlja. TA.LZS: naocare. maske za lice. -srednje tezak: 15. III klasa – opasni za oci.5 kj/min. Ova podela se moze preneti na dinamicki fizicki rad. a da pritom ne narusi homeostazu organizma.info . . Realna radna opterecenja: -Energetska potrosnja –parametar koji direktno odrazava kolicinu opterecenja. -Fizicki radni kapacitet – ergometrijski testovi (opterecenje se simulira pokretnom trakom – ergometrom. Osobine stvorenog snopa: . II klasa – opasni za oci.paralelni zraci. Vazno je da je rad ostvaren u aerobnim fizickim uslovima. sistema organa. cak i reflektovanim zracima. vrste i trajanja fizickog rada. -vrlo tezak: 26-32. Profesionalno trovanje hlorom Cl2 je zuto-zeleni gas i snazno je oxidativno sredstvo. Zavisi od intenziteta. 2. -Da bi se procenila sposobnost pojedinca da zadovolji zahteve odredjenog radnog mesta: . resp.redovna kontrola laserskih uredjaja. funkcionalnih karakteristika organa.Odrediti funkcionalnu sposobnost organizma. kome je radnik izlozen pri radu (u miru je 4-6 kJ/min. Komponente koje ga definisu: 1. Tezina fizickog opterecenja moze se klasifikovati i u odnosu na: SF.Lasersko zracenje – laser je izvor EM talasa uglavnom u oblasti nejonizujuceg zracenja. tamna odeca. koeficijent.

ishemijsku bolest srca. -reflexni spazam larinksa.Termoluminiscentni dozimetri – LIF u kristalnoj resetki zadrzava e. -individulane karakteristike radnika i njegove navike. da bi se nakon 6-24 h na minimalni fizicki napor razvio acc. 3. a posle nekoliko sekundi je povrsno. laringitis. . AB. -koza: hlorakne. Psihosomatske bolesti u vezi sa radom: stres je narocito izrazen u poslovima vezanim za rok.nesposoban za rad 3-7 dana. faringitis. Th: . konjuktivitis. pri losim interpersonalnim odnos.Srednje teska . ulkusnu bolest.Chr. .Kostanomisicna obolenja u vezi sa radom -lumbalni sy.O2 (u malim koncentracijama i ne pod pritiskom). cerebrovaskularni insult. ishemijska bolest srca. chr bronhitis. bronhija. emfizem pluca. 4. bolni sy vrata i gornjih extremiteta.info . diskretna dispnea i kasalj.Medikamentozna th – bronhodilatatori. -nadrazaj sy=> vazodilatacija na periferiji i vazodilatacija u plucima. tahikardija). toxicni edem pluca (kasalj. -resp.Osloboditi disajne puteve. dijabetes tip II.Izvori expozicije: -U prirodi: delovanjem UV zraka na aerosol NaCl iznad okeana. –Stres uzrokuje: neuroze. SZO ovde svrstava: -psihosomatske bolesti. Etiologija: -faktori rada.Film dozimetri – izasli iz upotrebe. Rezultati se 34 www.buka. -komplimplikacije trovanja – sekundarne infekcije. diuretici. Cd.=> asfiktican (fudrojantni) oblik koji izaziva trenutnu smrt usled refleksne inhibicije centra za disanje. 1.belimantil. Faktori rizika: -opste vibracije. 2. 2. KVS oboljenja u vezi sa radom: . Toxokinetika i toksodinamika: . alkoholizam. -apsorpcija HCl => hiperhloremicna acidoza. -lokomotorne poremecaje. Zagrevanjem resetke oslobadja se energija u vidu svetlosti. produzen nefizioloski polozaj tela. tahipnea. 4. neregularno disanje. trakt: rinitis. osteoartroze. -Chr nespecificna obolenja pluca. 2. => crvenilo konjuktiva.Laka trovanja . 3. Monitoring jonizujuceg zracenja 1.th 2 meseca i privremeno udaljavanje sa posla koji zahteva kontakt sa Cl2. -Industrija: proizvodnjom Cl2 (elektrolizom NaCl ili oksidacijom HCl). vulkanski gasovi. radu na traci radu sa strankama. ali se ne nalaze na listi profesionalnih bolesti. cijanoza. -profesionalni faktori – njihov uticaj moze biti: (etioloski dominantan. oblik => -oci: blefaritis. i HCl => koagulaciona nekroza -alveolo-kapilarna membrana => ostecenje => toxicni edem i RDS. 1. ugljen disulfid. Niske konc. Bolesti u vezi s radom To su oboljenja gde profesionalne stetnosti igraju dominantnu ili znacajnu ulogu u nastanku oboljenja. koja se meri na citacu. .sl. -Faktori rizika: . paraliza disanja i cardiacarest.apsorpcija preko disajnih organa. Kl. dispnea. metali ( Pb. 3. ilit0. Vrlo visoke konc.hipertenzija. -KVS obolenja: TA.=> kratkotrajno zaustavlja disanje. CO. chr stres.Trajne sekvele – trajno iskljucenje sa poslova.izbacene iz putanjepod dejstvom radijacije. gde nastaje hipohlorasta kis. . Co). manje znacajan od ostalih faktora i pomazuci). korekcija acidoze ORS: .Chr nespecificne respiratorne bolesti: -Chr bronhitis tipa simplex i mukopurulenta. Visoke konc. Stanje se smiruje i nastaje remisija. 4.

LZS: -Za fotonsko zracenje – olovne kecelje. Topao vazduh moze da primi vise vlage. 2/3 otpada na radijaciju. Zastitni ekran i LZS. daje vrednost srednje t0 zracenja). -evaporacija. Mere zastite: 1. Povecati udaljenost od izvora. Podatak se ocitava na osnovu nomograma. barometarski pritisak i padavine. 7. od ukupne kolicine toplote koju organizam prima.. Meri se: -alkoholnim i zivinim termometrima. oboljenjima sociva i malignitetima. 1. paravani.Ljudski organizam gubi toplotu putem radijacije. mikroklimu radnog mbijenta. Zracenje je direktno proporcionalno t0 4. imitira apsolutno crno telo. Skratiti vreme izlaganja.Profesionalno izlozeni –godisnja E doza: -za celo telo do 50mSy. organe150mSy. geografska sirina i atmosferska zbivanja (vazni su za rad na otvorenom). Razmena toplote: -radijacija. naocare. U vrelim pogonima. Temperatura – stepen zagrejanosti tela. 2.info . U zoni jonizujuceg zracenja ne rade mladji od 18 god. osobe sa hematoloskim oboljenjima. tj. a higrografima se kontinuirano 35 www. -za ocno socivo i hem. apsolutna nula = 0 K = -2730C. Optimalna relativna vlaznost je 40-60 %. -koza. -termografima (kontinuirano registrovanje).otezava iparavanje znoja. -Za  cestice – u slucaju otvorenih izvora – licna higijena da bi se sprecila interna kontaminacija. ako je t0 okoline <27-280C (koliko iznosi temperatura spoljnih delova odece).izrazavaju u jedinicama apsorbovane doze (Gy). -konvekcija. stopala 500mSy. sake. godisnje doba.Opsta populacija – 10x manje doze. -Visoka vlaznost pri visokim t0 =. 6. -Vioka vlaznost pri niskim t0 => potencira hladjenje organizma. Intenzitet toplotnog zracenja meri se: -Globus termometrom (crna bakarna kugla u cijem sredistu je termometar. -psihometrima (najcesce) – dva termometra – suvi i vlazni. koje apsorbuje zrake svih talasnih duzina. Vlaznost vazduha – kolicina vodene pare: -Apsolutna – kolicina vodene pare u jedinicnoj zapremini vazduha. rukavice. Ovi dozimetri se koriste u licnoj dozimetriji i za odredjivanje doze koju primaju pacijenti.belimantil. -Relativna vlaznost se odredjuje psihometrima. Reomiru i apsolutnoj ( Kelvinovoj) skali. Odredjivanje max propustenih doza: 1. 3. dok na mikroklimu najvise utice tehnoloski procesi vestacka klimatizacija radnih prostorija. zrace toplotu u vidu IC-zraka. pa se t0relativna vlaznost . Na klimatske cinioce uticu doba dana. Farenhajtu. Radi procene klime registruje se broj suncanih dana. Toplotno zracenje – sva tela sa t0 > od apsolutne nule. -Za  zracenje – gumene rukavice. 2. Preventivno merenje radioakrivnosti izvora – 1 godisnje kontrola zastite oko izvora. Najvazniji pokazatelji su: 1. obavijeni nakvasenim pamukom. Mikroklima radne sredine XIV Prosecne vrednosti odabranih fizickih faktora u toku odredjenog vremena predstavljaju klimu nekog kraja. -Maximalna – najveca kolicina vodene pare na odredjenoj t0. staklene naocare. -kondukcija. Izrazava se po: Celzijusu. -Relativna-%stepena zasicenja vazduha vodenom parom -apsolutna/maximalna.

Apsorpcija: . . Nad plucima se cuju rano i kasnoinspirij.max automatizovan. procesa koji ne generise t0. t0.N2O2 – azot peroxid.N2O3 – azot trioxid.zasicenog vlagom. samo u chr trovanjima i zelene naslage na zubima. . cijanoza. 36 www. 4. . . .  N O – anesteticki gas.N2O – azot suboxid .drveta i goriva. . Zastitni ekrani koji apsorbuju ili reflektuju toplotu. 1. Za merenje brzine strujanja vazduha koriste se:anamometri i katatermometri (pri ispitivanju malih brzina i vrtloznih kretanja). sl.uzima u obzir i t0 zracenja.  N2O3  NO + NO2 Izvori expozicije: -U peririodi: vulkani. tahikardija. Toxokinetika i tixodinamika: .  NO . 3. Medicinske mere.2 0C 0 0 (za zene 2 vise t ) -umereno tezak : 15-18 0C -tezak rad : 12-15 0C Mere zastite: 1. Plucni edem: (prvo neproduktivan.registruje.Respiracijom nitrita i nitrata nastaje methemoglobin. 2. ali promene ostaju u granicama fizioloskog prilagodjavanja.Efektivna t0 = t0 mirnog vazduha. – Zavisi od udela oxida. Latentni period.info . 2. a u neprovetrenim i do 6 nedelja).belimantil. zatim hemoragican i penusav).respiratorni trakt – grade HNO3 i HNO2 =>koagulaciona nekroza sa ostecenjem alv. Kl.bioloski najaktivniji. . -Prirodna i vestacka ventilacija – u radnim prostorijama.2-21. 2.bezbojan gas.Vazodilatacija i TA. 2)Dopustivi mikroklimatski uslovi – angazuju termoregulaciju.Korigovana efektivna t0 . pri sagorevanju uglja. LZS. vestackog djubriva.Zona toplotnog komfora: -lak rad : 17.N2O5 – azotpentoxid. a N2O na sobnim t0 postaje zuta tecnost. pravilna organizacija rada. Na EKG-u se vidi opterecenje AD i hipoksija miokarda. u silosima kukuruza (fermentacija traje 10 dana. . Nadrazajne manifestacije u gornjim disajnim putevima i na kozi. Ocena mikroklimatskih uslova: 1)Optimalni mikroklimatski uslovi – pri duzem dejstvu na organizam. . -Lokalna i opsta vantilacija–izvlacenje vazduha sa izvora zagadjenja ili iz cele prostorije. . . -Prof.Deluju i kao blagi anestetici.NO – azot monoxid. njihovih nejednakih pritisaka. tj. fotografskih satira.NO2 – azot dioxid. ne dovode do naprezanja termoregulacionih mehanizama. pukoti.Termicka izolacija oko izvora toplote. Kretanje vazduha –strujanje vazduha posledica je razlike u zagrejanosti toplotnih masa. uslovi: proizvodnja kiselina.  N2O i N2O4 – u normalnim atmosferskim uslovima nalaze se zajedno. od intenziteta i trajanja izlozenosti: 1.N2O4 – azot tetraoxid. hermetizovan. NO2 i N2O4 . kapilarne membrane i nastankom RDSS. -Trovanje sa vecom kolicinom methemoglobina: poremecaj CNS i hemoliza Er -Asfikticni chr oblik – isto kao kod Cl2 . Izbor tehn. sevanje munja i delovanje bakterija. tahipnea.5m/s. Profesionalno trovanje nitroznim gasovima Nitrozni gasovi su smese N – oxida u raznim proporcijama: .  NO. Izaziva prijatno osecanje pri brzinama do 1.

).organizacione mere (prevoz.Laksi oblici – nesposobni za rad 5-10 dana.organizacija rada (zamor. psihofiz. Prema prirodi povrede (prelom. i psiholoski nedostaci i karakteristike licnosti. . 4. 2. . dodaje se 7500 radnih dana..svojstva licnosti (zivotno doba. vremena. Prema izvoru povrede (masine.Pri izracunavanju Indexa tezine kod smrtnih udesa ili trajne invalidnosti vrsi se tzv. premor). radno iskustvo). na osnovu koga je osiguran. koja se dogodi u prostornoj.. 4... . .Tezi oblici – 4-6 nedelja.uslovi rada (osvetlj. vibracije.). Povrede koje zadobija na putu preduzetom radi izvrsenja sluzbenih poslova. buka.Trajanje sekvele – prestanak rada sa iritansima. -metilensko plavo za korekciju (methemoglobina).). Podela: 1. Povredom na radu se smatra i povreda: 1. u toku odr. vremensko terecenje prema posebnim tablicama (npr. trovanje. 5. . Ljudski faktor: .Prekinuti kontakt sa noksom.). .Th: . ali koji obavlja u interesu poslodavca kod koga je zaposlen.  S – ukupan broj ostvarenih radnih sati svih radnika u organiz. pare. S D  1000 Index tezine ( IT ) = (broj izgubljenih radnih dana zbog povreda na S 1000 sati). ORS: . 3. gasovi.  N – ukupan broj povreda. .. Pri dolasku ili odlasku sa posla. naglim promenama poloaja tela. 3. ishrana. O2. opekotina. .nenosenje LZS. 37 www.. Statisticko pracenje povreda na radu Povredom na radu se smatra povreda osiguranika. Prema uzroku (neispravne masine. ruke..telesni. . Prema nacinu nastanka (pad predmeta. . medikamenti. N  1000000 Indeks frekvencije = (broj povreda na 106 radnih sati).alkoholizam i narkomanija. Pri obavljanu posla na koji radnik nije rasporedjen.  D – ukupan broj izgubljenih radnih dana zbog povrede. Faktori radne sredine: . .. posto se smatra da bi toliko ostvario unesreceni do kraja radnog veka).). . losa osvetljenost. 3. iznenadnim opterecenjem tela ili drugim promenama fizioloskog stanja organizma.tehnicke mere + LZS. koja je uzrokovala odsustvovanje sa posla (najmanje 3 dana). Uzroci: 1.info . Prema lokalizaciji (glava. 2. Prevencija: .Obaveznom prijavljivanju podleze svaka povreda na radu.. . Mladji muskarci povredjuju se cesce i lakse! 2. transportna sredstva. koji moze i nemora imati za posledicu povredu na radu ili vecu materijalnu stetu. Svaka povreda na poslu.belimantil. pad lica.nepredvidivi (trenutno raspolozenje)..medjuljudski odnosi. noge. koja povlaci nesposonost za rad u trajanju najmanje 1 dan. prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehanickim. dobri medjuljudski odnosi)..stanje masina i alata.)..medicinske mere. Nesrecan slucaj je svaki iznenadni neocekivani dogadjaj. vremenskoj i uzrocnoj povezanosti sa obavljanjem posla. fizickim ili hemijskim dejstvom.

Patogeneza: . 38 www. autoimune bolesti. ali nizak LET (linearni energetski transfer). na kozi: eritrm. Promene su reverzibilne. 2. Izvori expozicije: .sl.Nepravilna distribucija radioaktivnog otpada. Dg: -radna anamneza o izlozenosti.4. Oporavak je spor (kompromitovana cirkulacija).Maligni radiodermatitis – najcesci je planocelularni Ca. dehidratacije i deskvamacije. u epidermu. III Hronicni radiacioni sy: Radiodermatitis: -Acc.Nukleatorni akcident na reaktorima. Osecenje koze jonizujucim zracenjem I Acc radiacioni sindrom: -Skup simptoma i znakova u toku 6-nedeljnog perioda posle ozracenja ljudi dozom > o. Kl. a da efekat na povrsini bude minimalan. . . . psihoze. Fazu ozdravljenja karakterise atrofija i fibroza. ulceracije i opekotine II stepena. eritema.Nuklearne probe i experimenti.Eksplozija atomske bombe. EM – zracenje ima vecu prodornost kroz tkiva. bez dlaka. .Radiodermatitis ulceronecrotika. sekvela koja zavisi od doze je privremena ili kompoletna. ascites. Podela: 1. Histoloske promene u epidermu i dermu vode eroziji i ulceraciji. ORS: kontraindikacije za rad u zoni zracenja: -krvne bolesti. 3. maligne bolesti. alopecija i gubitak znojnih i lojnih zlezda. chr radiodermatitis. KVS-lezije. -Chr – dugotrajno dejstvo malih doza. . kada je izvor u neposrednoj blizini (zbog kratkog dometa).Radiodermatitis I stepena (simplex) – suva atroficna koza. -ostecenje radiosenzitivnih organa. akceleratorima i nuklearnim centralama . Zracenje visokog LET ( i ) => veci primarni efekat. pa su manje radiotoxicna ( i x – zracenje). Dispigmentacija (hiper i hipo ) obicno se vidi pri expoziciji vecim dozama. > 10 Gy => ulceracije i nekroza (moguca gangrena i amputacija distalnih falangi ili cak celih extremiteta). 3-6 Gy =>erozija koze.info .Epiderm i adneksi koze – 3 Gy => epilacije. jer su lok.Radio – th. “Doza eritema” je minimalna pojedinacna doza koja moze izazvati eritem (radiacioni eritem karakterise dilatacija i  propustljivost krvnih sudova derma).10 Gy=> sve manifestne bolesti pocinju odmah: poremecaj svesti.5Gy u kratkom vremenskom periodu – nekoliko h do 1-2 dana. mogu da ostete duboka tkiva.belimantil. II Acc radiodermatitis: ozracenje koze velikom dozom jonizujuceg zracenja (3-7 Gy) u kratkom vremenskom periodu (nekoliko sati – nekoliko nedelja).Proizvodnja i primena nuklearnog oruzja.

Jacina svetlosti treba da ispuni zahteve koji su po JUS-u.izrazita misicna slabost pri ocuvanoj svesti. Izvor sa elektricnim praznjenjem (neon) – ekonomicne manje greju. dece. plinare.manija ili depresija.srednji. 2. Izvori expozicije: .info . U prisustvu vazduha sagoreva u CO2. II Vise konc . Vestacko osvetljenje – izvori: 1.mali. . proizvodnja papira. ima miris na beli luk. . jednakom kvadratu poluprecnika). .koma. . pusaci.Inhalacija – difunduje kroz alveo. – nespecificni simptomi. za disanje III Vrlo visoka koncentracija . materija: 1.toplota ili hladnoca. .5 min pri udisanju 100% O2 pri P=3 atm.Upadni ugao svetlosti >270.trenutna smrt. Stimulativne – narandzasta i crvema.Faktor prirodne osvetljenosti – kolicnik unutrasnj i spoljasnje osvetljenosti u istoj horizontalnoj ravni.veoma mali. bocnog ili kombinovanog. . U industriji – metalurski procesi.kap. usled inhibicije respiratornog centra. cija je jacina 1Cd emituje svetlost u prostorni ugao od 1 steradijana (ugao koji zaklapa centar lopte sa njenom povrsin. Prostorije za rad moraju biti ravnomerno osvetljene i bez bljestanja. Osvetljenost i boje na radnom mestu XV Svetlost je od kljucnog znacaja za cirkadijalne ritmove. . .sl. .u respiratornom ciklusu. Toxokinetika i toxodinamika: .smrt zbog asfiksije. U prirodi – oksidacija CH4 u atmosferi. Odlike su niska ekonomicnost i toplija svetlost. .citohrom A3 – odgovoran za prenos e. Jedinica za jacinu osvetljenja je sveca il kandela (Cd) – definisana je zracenjem crnog tela na odredjenoj t0. . a kod halogenih lampi u jodi. Umirujuce – zelena i plava + opasne masine treba da budu prebojene toplim. . formira se svetlosni fluks (protok od 1 lumena (lm).izvanredno veliki.Svetlosni koeficijent – odnos zastakljenih povrsina prema podu.veoma veliki. I niske konc. sprecava zamor smanjuje broj gresaka. Najpogodnija je bela svetlost . paralize cent.Jedan deo CO je rastvoren u plazmi i difunduje narocito u nervno tkivo i miokard => simptomi trovanja.80 min pri udisnju 100% O2. 2. . Boje na radnom mestu: 1. u toku katabolizma hema.razdrazljivost. pravilno osvetljenje deluje stimulativno. bez izrazite karboxihemoglobinemije.otezava disoc. 2. izduvni gasovi motora sa unutrasnjim sagorevanjem.CO deluje na: . . Profesionalno trovanje ugljenmonoksidom CO je bezbojan gas. distribucija ulja i rudnici uglja. u 6 kategorija (prema velicini radnog prostora): . unapredjuje proizvodnju i smanjuje broj povreda (400 – 780 nm).CO je produkt nepotpunog sagorevanja org.veliki. Kl.320 min pri disanju cistog vazduha.P450 – oxidativni metabolizam lekova. daju svetlost blisku prirodnoj. Osvetljenost povrsine od1 m2 fluxom od 1lm odgovara 1 luksu ( 1lx = lm/m2). koja je najbliza prirodnoj. .  Karboxi Hb: . preostalog oxi Hb (Handaneov efekat). Kada tackasti izvor. CO se vezuje i za mioglobin – karboximioglobin.Dejsvo CO proporcionalno je apsorbovanoj kolicini i najbolji pokazatelj je karboxi Hb u krvi.1. . .Poluzivot karboxi Hb : . . .23. uocljivim bojama. membranu i u Er se vezuje za Hb =>karboxi Hb (reverzibilnost zavisi od p gasova i pH). – Teza kod starih. alkoholicara i dijabeticara.nije u stanju da prima i odaje O2. 2. . . Sijalice sa uzarenim vlaknom (volfram) – svetli u vakumu ili inertnom gasu. Prirodno osvetljenje – u vidu nadsvetla sa tavanice.belimantil. 39 www.

II Uslovi. kod radika koji rade na mestima sa posebnim uslovima. Komplikacije: .4-0. Posao mora biti takav da ne ugrozava zdravlje i ne dovodi do premora. tj. 4.CNS – kvadri-. . redak je radnik sposoban za svaki posao i radnik nesposoban za bilo koji posao. 40 www. Pri upucivanu radnika na prekvalifikaciju. 6. .smesa 95% O2 i 5% CO2 . proceni koje je poslove ispitivana osoba sposobna da obavlja: 1. . laringitis. resp. apraxija).procena ostalih sposobnosti. u krvi (<0. . .bubrezi – ABI (posledica imunoglobinurije). traheitis.Definitivna ocena posle th i rehabilitacije. poremecaj ritma. I Psihofizicke sposobnosti radnika: . konkretna i da odgovori da li je osoba sposobna za svoj posao i da sadrzi spisak poslova koje radnik moze da obavlja. ili 15 god radnog staza i starosna granica 65 tj 60 god. neurotoxcnim i kardiotoxicnim noxama (zbog sekvela).Upoznati funkcionalne sposobnostio KVS-a. 7. trakta i LMS. Zakonska regulativa ORS-a: 1. 2.i hemiplegija. infarkt.belimantil. halucinacije.simptomatska th ORS: . Fleksibilnost pri ORS (pri predhodnom pregledu kriterijumi su najostriji).Konc. Pri trajnom gubitku radne sposobnosti.15ml/100ml) i u izdahnutom vazduhu (<2ppm) Th: .40 god. Pri profesionalnoj orijentacije.Srce – kardiomegalija. a nepusaci i neizlozeni 0. Ocena treba da bude opisna.7%) .u 30 – 40 % slucajeva posle 20 dana javlja se odlozeni neuropsihicki sy (dezorijentacija.Ostecenje miokarda – bradikardija. pri zasnivanju radnog odnosa. faktor nastanka ateroskleroze. 7. TA. Opsti principi ocenjivanja radne sposobnosti ORS je postupak koji ima za cilj da.ako se razvije edem pluca – ne sme O2 pod pritiskom . 3.Kontraindikovan rad na mestima sa CO. 5. lezija subkortikalnih ganglija (horeoatetoza. Bioloski monitoring expozicije: . organizma radnika ili biol. 3.Konc. rizici i zahtevi radnog mesta III uskladjivanje dobijenih podataka – pri donosenju zakljuc. a Z .5 godina. tj. osoba treba da dozivi prosecan zivotni vek.O2 (antidot) – 100% pod p od2-3 atmosfere .. karboxi Hb u krvi (pusac 5-9% u krvi. da radi M . . Promena zakonskih propisa obavezuje da se ponovo proceni radna sposobnost (npr. para. . CO nerastv. Nakon periodicnog ciljanog pregleda. pridrzavati se sledeceg: 1. aspirativna pneumonija. ukinuta je II kategorija invalidnosti – 4h radnog vremena). osobu zaposliti na posao koji ne ugrozava njeno zrdavlje. afazija.Testovi za ispitivane f-ja zavise od prirode bolesti i karakteristika radnog mesta.. parkinsonizam).znaci chr trovanja – nakon 1-1. . U slucaju privremene nesposobnosti (bolovanje) najduze godinu dana. 4. U sudskim sporovima. zahteva radnog mesta. 6. Starosna penzija – najmanje 20 god radnog staza i starosna granica 60/63.asistirano disanje ako ne dise ( hiperbaricna oksigeno –th) . radi ostvarivanju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. 2. pri promeni tahnologije na radnom mestu. 3. 8.info .35 god. tahikardija. na osnovu bioloskih f-ja. 5. vrsi se po zavrsenom lecenju i rehabilitaciji.Respiratorni trakt – aktivni edem. 55/58 god. Data ocena nije definitivna.

Pravo na penziju stice se ako osoba ima min.9 dana. Radon – inertan gas koji nastaje iz Ra. Invalidska penzija. a kontaminacja se nastavlja ingestijom 125 -J : -radioloski je efikasniji. Stroncijum – unosi se kontaminiranom hranom ili u medicini (u nuklearnoj medicini se koristi kao obelezivac). a izlucuje se mokracom. 6.fibroza pluca. Transformise se u jetri i bubrezima. 4.Gubitak radne sposobnosti – dobija i penziju. tj. => Invalidnost – trajna promena u zdravstvenom stanju. Cezijum – analogan jonu K+. Izlucivanje: uglavnom urinom. Radiojod: . 4.2. Vreme poluizlucivanja je 15 godina. sa lokalizacijom na proksimalnim delovima bubreznih kanalica. jer poseduje agresivne ozeove e-. Deponuje se u kostima => hipoplazija i aplazija. -1/3 odlazi u tiroideu=> radiacioni tiroiditis. Poluzivot mu je 12 god. ataksije i nistagmus. hemoliticki sy (jer se vezuje za SH). stova. koja se nemoze ukloniti lecenjem ili rehabilitacijom. leukoze i tu jetre. -Er:zivotni vek. NH i SH – grupama. -Chr neuroloski sy: pri chr intoxikaciji => periferne neuropatije. hipotireoza. Efekti: -Bubrezi: ostecenje karakteristicno za acc trovanja. ako je doslo do invalidnosti. mijelofibroza i leukemije. nisana za oruzje. Deponovanje: -6-valentni – u bubrezima i kostima. Veoma je rastvorljiv. profesionalnom bolescu. 2.belimantil. . -brzo ulazi inhalacijom. a 1% se ireverzibilno inkorporira u CH – grupe. Tricijum – emituje  cestice. Emituje  cestice. 55 god. Reverzibilno zamenjuje H+ u OH-. bizmut (214). Uran – emituje pretezno  cestice: -velika masa nizak energetski transfer. raspada se  i  emisijom. opasni su njegovi potomci: polonijum. -4-valentni – u jetri. kratak domet.info . -Kosti: dugogodisnje ozracenje – osteosarkom. emfizem. radne sposobnosti – mena radno mesto. osteosarkom. uzrokovana povredom na radu. 3. kontaminacija je prko hrane. a osoba ima manje od 60. . a kasne komplikacije (posle 20-25 god) su maligni tumori – Ca bronha. 41 www. Ca. Radiotoxikologija najvaznijih radionuklida 1. povredom ili bolescu nastalom van rada. Moze biti inkorporiran i u DNK. Deponuje se najcesce u misicima. koji vrse jonizaciju bronhijalnog epitela i pluca =>maligna oboljenja respiratornog sistema. -primarni efekti veliki zbog guste jonizacije bioloskog materijala.Opasnost od nastanka invalidnosti – mladji ljudi (prekid expozicije). 5. -Pluca: kod rudara – bronhitis.J131 : -vreme poluraspada je 7. ali moguca je i profesionalna kontaminacija: u industriji svetlecih boja. Rastvorljiv je u telesnim tecnostima. olovo. radnog staza koji iznosi 1/3 od minimalnog moguceg: .

Da li su mere tehnoloske zastite efikasne. po sadasnjim saznanjima. 4. izazvana kracim ili duzim delovanjem raznovrsnih noxi. 3. . a vreme uzokovanja u vise smena.. Uzorkovanje vazduha i odredjivanje koncentracija . Agensi hemijske prirode i ambijentalni monitoring XVI I Agensi hemijske prirode: Otrvi su hemijske materije. Individualni licni dozimetri. II Dermatoze izazvane hemijskim agensima: 1. . kalusi i kalvusi. katran-acnae piceae). . ili produkt tox. Ocitavanje i interpretacija rezultata – ocitavanje moze biti: . tokom radnog veka.aktivno uzorkovanje – uz pomoc pumpi za protok vazduha. Obicno su 2-3x manje od konc. koje izazivaju chr obolenja. 3. . za odredjivanje konc – opsti uzorci). MDK se izrazava u: . a da im zadravlje ne bude naruseno. 2. 2. Ispitivanje hemijske stetnosti podrazumeva: 1.pasivno uzorkovanje – pomoCu bedza koji nosi radnik (difuzija gasova i para kroz membranu postavljenu preko adsorpcionog sredstva).zbirni. Ako se radi o smesi. .u bioloskom materijalu se oredjuje uneta supstanca (biomarker expozicije).Uloge: . . . radiodermatitis (istanjen epiderm. unete u prganizam u malim kolicinama. radnici mogu biti izlozeni 8 h/dan.Koji odgovori su prisutni.. . I Dermatoze izazvae fizickim faktorima: 1. maglu. . pri obavljanju poslova na nekom zanimanju.antagonisticki. identifikaciju supstance. hemijske opekotine (koag.Tehnoloski monitoring – prati tehn.cm3/ m3 (ppm) za gasove i pare. fibroza derma.Koja je njihova koncentracija.Protivpozarni monitoring – u funkciji zaStit od pozara i explozija. Profesionalna oboljenja koze Ostecenja o oboljenja koze. exkorijacije. kojima.Kakva je promena koncentracija u vremenu i prostoru. Rezultati sporede sa standardima i pritom je MDK ona koja ne ostecuje pri 8 h radnom vremenu.info . zimi.belimantil.1. pigmentacija. proces radi obezbedjenja kvaliteta. nekroza – acc iritativni radiodermatitis). 2. 42 www. Dozvoljene koncentracije: MDK – konc. . Kolektivni dozimetara – prate veci broj parametara.mesto uzorkovanja zavisi od svrhe (za procenu ugrozenosti radnika – uzorak u zoni disanja radnika. . za veci broj zaposlenih. .nezavisni.mg/m3 vazduha za prasinu.sinergisticki (pojacani). leti. delovanja (biomarker efekta). 2. a izizivaju hemijske i fizickohemijske reakcije sa tkivom.Podela: 1. hiperkeratoza). .indirektno ( u laboratoriji). To omogucava bioloski monitoring . efekti mogu biti: . 2. dim. II Ambijentalni monitoring predstavlja pracenje objektivnih parametara radne i zivotne sredine u vremenu.direktno – na licu mesta. i kolikv. akne i folikulitisi (sirova nafta-acnae oleinicae. 5 dana u nedelji. Ambijentali monitoring daje osgovore na sledeca pitanja: . Medjutim ne moze se pouzdano odrediti interne izlocenost radnika noxi.

To je alergijska reakcija I tipa. U patogenezi. . edem. odsustvo vlazenja. ali moze nastati i neimunoloski – direktnim dejstvom hem. As – melanoza).AB.) => zapaljenska reakcija koze. manifestacije javljaju se u periodu 8-72 h. mek.kort. imaju kumulativni efekat – kumulativni kontakt dermatitis: 1. pri reexpoziciji kl.za intersticijalnu fibrozu ne postoji lecenje 43 www.Za reverzibilnu opstrukciju disajnih puteva – bronhodilatatori.3. vlazenje. . kruste. kort. Hist. agensa na mastocite.Poseban oblik chr dermetitisa je dermetitis detritiva – nealergijske prirode. 2.dermalni (edematozniplak).epidermalni (eritem. nekroza. ulceracije. Kontaktna urtikarija – jasno ogranicena kozna reakcija. III Alergijske dermatoze: 1. edem.stadijum – eritem.info . Ni. Ponavljana ostecenja slabim iritansima. suva. tetovaze (barut. volframa. impregnacija teskim metalima). Kontaktni dermatitis (Cr. b) Prolazne – prebojenost koze (zuta pri expoziciji nitroderivatima). per os. ujed insekta. koji se koristi za izgradnju burgija. vezikule. anorexia.epikutani i kutani alergotestovi na alergene radnog mesta. Pneumokonioza uzrokovana tvrdim metalom Pneumokonioze su fibrozirajuca obolenja pluca . sa pigmentacijama i fisurama.  Alergijski KD – alergijska reakcija IV tipa => period inkubacije – prodor Ag u kozu i senzibilizacija T-ly (5-25 dana). hipotrofija koze. konzervansi.. ORS: .belimantil. najveci znacaj ima kobalt i karbid volframa. brusilica. edem.hiperkeratoza. ruda). pracena svrabom. Profesionalne stigme su prolazne ili trajne promene na kozi. papule. koza je u pocetku suva. Co. . “Hrd metal disease” se javlja u metalurgiji praha. ili fiz. 3. vezikule. => fini cvorici u srednjim i donjim plucn. kada se dobija tvrdi metal. zadebljala koza. Plucna F-ja je ostecena.Sub.etioloska Dg: . .Intersticijalna fibroza – pri expoziciji min. a u alveolama exudat i pneumociti tipa II. a) Trajne – impregnacija koze praSinom rude i metala (arginoza.. . kasnije se javlja crvenilo i ragade. smole.prof. titana. u vidu crvenkastog ili bledog otoka povrsinskog sloja koze. . gume. najcesCe na sakama i podlakticama: .. hiperpigmentacija. toxicni fotodermatitis.stadijum – dehidracija i fisure. nozeva. 1. alergenima i iritansima.. vezikule.prekid expozicije. vezikule. amonijum-persulfat. poljima. edem. u procesu sinterovanja kobalta. Stetnosti hemijske ili fizicke prirode. sto se manifestuje restriktivnim smetnjama i difuznog kapacit. Th: . 4. textilna i biljna vlakna. depigmentacija. AB. .sl. acc faza: eritem. oblici: . 2. t0.. Th: . usled promene u strukturi povrsinskih lipida i keratinskog sloja. . 2. jasno ogranicene:eritem. izazvane fizickim i hemijskim noxama. tantala.  Iritantni KD – acc manifestacije na mestu kontakta. testovi expozicije.. Etiologija: . dispnea i privremeno Rtg promene u vidu retikulonodularne slikeili vece infiltracije. kruste. to je “akumulacija” prasine u plucima i reakcija tkiva na njeno prisustvo. .Za alergijski bronhioloalveolitis – kortiko – th. toxicni vitiligo.Chr faza: gruba. teleangijektazije. papule). sedativi. .Acc faza: eritem. Kl. izazvana iritativnim ili alergijakim delovanjem profes. 10 god. strugova. masti. nastala udisanjem prasine. Alergijski bronhioloalveolitis – t0. Reverzibilna opstrukcija disajnih puteva – obicno pri expoziciji prasini kobalta (18 i vise meseci) – lici na astmu. latex. 3. koje ne ogranicavaju radnu sposobnost.

. koji moze i nemora imati za posledicu povredu na radu ili vecu materijalnu stetu. .Prema prirodi povrede (prelom.Prema uzroku (neispravne masine.medjuljudski odnosi.Obaveznom prijavljivanju podleze svaka povreda na radu.). ruke. koja se dogodi u prostornoj. vremenskoj i uzrocnoj povezanosti sa obavljanjem posla.. . fizickim ili hemijskim dejstvom.info .Prema nacinu nastanka (pad predmeta.. 3. Naknada putnih troskova u vezi sa lecenjem i rehabilitacijom.).. Mladji muskarci povredjuju se cesce i lakse! 2. premor).Povrede koje zadobija na putu preduzetom radi izvrsenja sluzbenih poslova. Nesrecan slucaj je svaki iznenadni neocekivani dogadjaj. 2. Podela: 1.. 2. koja povlaci nesposonost za rad u trajanju najmanje 1 dan. ali koji obavlja u interesu poslodavca kod koga je zaposlen. 3.. transportna sredstva.belimantil. buka. 4.Prema izvoru povrede (masine. radno iskustvo).nepredvidivi (trenutno raspolozenje). 2. noge.Ljudski faktor: . Povredom na radu se smatra i povreda: 1. na osnovu koga je osiguran. . . Potpuna zdr zastita. pare.svojstva licnosti (zivotno doba. 4.. iznenadnim opterecenjem tela ili drugim promenama fizioloskog stanja organizma.Pri dolasku ili odlasku sa posla. trovanje. . gasovi.).Svaka povreda na poslu... 5.telesni. opekotina. . koja je uzrokovala odsustvovanje sa posla (najmanje 3 dana). .Faktori radne sredine: .Pri obavljanu posla na koji radnik nije rasporedjen. naglim promenama poloaja tela.stanje masina i alata.. 44 www. Osnovni uslov da se bolest u zakonskom smislu smatra profesionalnom. vibracije.. 3.=> neophodna je promena radnog mesta! 4. losa osvetljenost.Beneficije u slucaju nastanka profesionalnog obolenja: 1. pad lica.nenosenje LZS.). psihofiz.. Profesionalne bolesti i povrede na radu Profesionalne bolesti su patoloska stanja. prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehanickim..alkoholizam i narkomanija. i psiholoski nedostaci i karakteristike licnosti. Nadoknada zarade za vreme privremene sprecenosti za rad. jeste postojanje uzrocno posledicnog odnosa izmedju obavljanja posla i nastanka bolesti.Prema lokalizaciji (glava. . Uzroci: 1.).organizacija rada (zamor.Podela profesionalnih bolesti: I Bolesti uzrokovane hemijskim dejstvom II Bolesti uzrokovane fizickim dejstvom III Bolesti uzrokovane bioloskim dejstvom IV Bolesti pluca V Bolesti koze VI Maligne bolesti Povrede na radu: Povredom na radu se smatra povreda osiguranika.uslovi rada (osvetlj.). nastala u neposrednoj vezi sa zanimanjem radnika. .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->