Bankarski poslovi u obavljanju svojih aktivnosti banka je samostalna i poslove realizuje u cilju ostvarivanja dobtiti.

Banka je nadlena za depozitne poslove, kreditne poslove, mjenjake poslove, emisione poslove, depo poslove, poslove sa efektima, garancijske poslove i specifine poslove platnog prometa. Pod bankarskim poslovima podrazumijevaju se poslovi koje banke obavljaju po tradiciji ili na osnovu zakonske regulative. Najvaniji su: bilansni kriterijum (pasivni, aktivni, neutralni, spostveni), funkcionalni (poslovni, mobilizacije i koncentracije sredstava, kreditni poslovi, komisioni poslovi i vlastiti) i vremenski (kratkoroni, srednjoroni i dugoroni). Kreditni potencijal banke shvata se kao onaj iznos sredstava koji se moe plasirati putem kredita iz finansijskog potencijala, a da se u isto vrijeme obezbjedi likvidno i solventno poslovanje banke. Aktivni bankarski poslovi se mogu posmatrati kratkorono i dugorono. U kratkorone spadaju eskontni kredit, lombardni, akceptni, rambusni, kontokorentni, avalni, vinkulacioni, faktoring, kratkorone hartije od vrijednosti. Dugoroni aktivni su hipotekarni kredit, graevniski kredit, investicioni kredit, konzorcijalni kredit, stambeni kredit, forfeting poslovi, potroaki kredit i portfolijo investicije. Bankarsko poslovanje obuhvata poslovne aktivnosti koje se obavljaju u bankarskim organizacijama. Podrazumijeva sve bankarske poslove koja se obavljaju u jednoj banci. Bankarski agregati mogu se posmatrati dinamiki i statistiki. Kreditni potencijal se definite kao veliina raspoloivih sredstava banke, koje ona moe plasirati u vidu kredita ili drugih plasmana a da pri tome ne ugrozi likvidnost i solventnost, odravajudi propisanu stopu, odravajudi stopu obaveznih rezervi. Fondovi banke imaju u okviru bankarskih izvora specifinu ulogu. Specifinost se ogleda u tome to se fond kapital javlja kao uslov za osnivanje i poetak rada banke, a kasnije postaje garant ispunjenja njenih obaveza. Kapital banke jednak je razlici ukupne aktive i obaveze banke. Izvori formiranja kapitalnih fondova mogu biti interni i externi. Kredit predstavlja duniko povjerilaki (obligacioni) odnos u kome povjerilac ustupa duniku izvjesnu vrijednost na odreeno vrijeme i uz odgovarajudu kamatu. Krediti se mogu analizirati sa aspekta: obezbjeenja kredita (mogu biti osigurani i neosigurani) , metoda otplate kredit, namjene kredita, vrste kreditiranja ... * Vinkulacioni kredit znai vrstu kredita koje odobrava banka na bazi prethodne obaveze dunika da oznai tovarni list. Na osnovu koga se djelomino ili potpuno raspolae vrijednodu robe. Portfolio investicije predstavljaju plasmane banaka u HoV razliitih stopa prinosa i rokova dospeda, to omoguduje optimizaciju zahteva za profitabilnodu i stabilnodu poslovanja. * Karakteristika posrednikih neutralnih bankarskih poslova je da ih banka obavlja na tue ime i za tui raun, uz naplatu odgovarajude naknade. To su poslovi platnog prometa u zemlji i inostranstvu. Komisione neutralne bankarske poslove banka obavlja u svoje ime ali za tu raun. Tu spada emisija obveznica i drugih hartija od vrijednosti, izdavanje garancija garantnih pisama, uvanje i upravljanje vrijednostima. Kreditni potencijal kao dinamika kategorija dobija se kao razlika izeu promjena oblika ukupnog finansijskog potencijala iznosa programiranih (standardnih rezervi). U dobit ubrajamo rezerve banke, klijente, akcjonari banke, dividenda, nerasporeena dobit, i ostale namjene. U gubitak ubrajamo: na teret nerasporeene dobiti iz predhodne godine, Na teret sredstava rezervi banke i u krajnjem sluaju na teret osnivakog kapitala. Eksterni izvori se javljaju u vidu razliitih oblika trino mobilisanog kapitala u konkretnu banku, kao i kapitala formiranog po osnovu odluka i preporuka odreenih institucija. Najznaajniji interni izvor kapitalnih fondova je ostvareni neto prihod ( ukupni prihodi-ukupni rashodi) umanjen za ispladene dividende akcionarima. Sopstveni bankarski poslovi banke obavljaju na svoje ime i na svoj raun. U kratkorone sopstvene bankarske poslove ubrajaju se arbitrani poslovi (banke zarauju na razliitim u kursevima hartija od vrijednosti na razliitim berzama): Benzarski (Banke kupuju Hartije od vrijednosti na berzi po jednom kursu.) Spekulacije sa hartijama od vrijednosti i trgovanje i participacija u poslovima komitenata. U dugorone sopstvene spadaju: a) Osnivanje sopstvenog preduzeca i akcionarskih drutava u cilju maksimiranja profita i b) uestvovanje u kapitalu drugih preduzeda, kupovinom njihovih akcija. Finansijski potencijal moe se definisati kao ukupnost izvora sredstava koje banka transferie u razliite vrste plasmana finansijske plasmane. Finansijski potencijal i fainansijski plasmani predstavljaju dve strane bankarskog bilansa. Finansijski potencijal moe se poistovijetiti sa ukupnom pasivom. Vrste pasivnih bankarskih poslova: Kratkoroni i dugoroni. * Kratkoroni poslovi su: depozitni poslovi, emisija novca, uzimanje kredita, kratkoroni vrednosni papiri i kratkoroni krediti od drugih banaka. Duguroni poslovi su: emisija dugoronih hartija od vrijednosti, prikupljanje oroenih i ogranienih depozita, prikupljanje fondova, depozita i dugoronih sredstava preduzeda javnih institucija

Inostrani dugoroni krediti i

emisija zalonica.