P. 1
Bankarski Poslovi u Obavljanju Svojih Aktivnosti Banka Je Samostalna i Poslove Realizuje u Cilju Ostvarivanja Dobtiti

Bankarski Poslovi u Obavljanju Svojih Aktivnosti Banka Je Samostalna i Poslove Realizuje u Cilju Ostvarivanja Dobtiti

|Views: 30|Likes:
Published by Nikola Milanovic

More info:

Published by: Nikola Milanovic on May 19, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/19/2012

pdf

text

original

• Bankarski poslovi u obavljanju svojih aktivnosti banka je samostalna i poslove realizuje u cilju ostvarivanja dobtiti.

Banka je nadležna za depozitne poslove, kreditne poslove, mjenjačke poslove, emisione poslove, depo poslove, poslove sa efektima, garancijske poslove i specifične poslove platnog prometa. Pod bankarskim poslovima podrazumijevaju se poslovi koje banke obavljaju po tradiciji ili na osnovu zakonske regulative. Najvažniji su: bilansni kriterijum (pasivni, aktivni, neutralni, spostveni), funkcionalni (poslovni, mobilizacije i koncentracije sredstava, kreditni poslovi, komisioni poslovi i vlastiti) i vremenski (kratkoročni, srednjoročni i dugoročni). • Kreditni potencijal banke shvata se kao onaj iznos sredstava koji se može plasirati putem kredita iz finansijskog potencijala, a da se u isto vrijeme obezbjedi likvidno i solventno poslovanje banke. • Aktivni bankarski poslovi se mogu posmatrati kratkoročno i dugoročno. U kratkoročne spadaju eskontni kredit, lombardni, akceptni, rambusni, kontokorentni, avalni, vinkulacioni, faktoring, kratkoročne hartije od vrijednosti. •Dugoročni aktivni su hipotekarni kredit, građevniski kredit, investicioni kredit, konzorcijalni kredit, stambeni kredit, forfeting poslovi, potrošački kredit i portfolijo investicije. • Bankarsko poslovanje obuhvata poslovne aktivnosti koje se obavljaju u bankarskim organizacijama. Podrazumijeva sve bankarske poslove koja se obavljaju u jednoj banci. Bankarski agregati mogu se posmatrati dinamički i statistički. Kreditni potencijal se definište kao veličina raspoloživih sredstava banke, koje ona može plasirati u vidu kredita ili drugih plasmana a da pri tome ne ugrozi likvidnost i solventnost, održavajudi propisanu stopu, održavajudi stopu obaveznih rezervi. Fondovi banke imaju u okviru bankarskih izvora specifičnu ulogu. Specifičnost se ogleda u tome što se fond kapital javlja kao uslov za osnivanje i početak rada banke, a kasnije postaje garant ispunjenja njenih obaveza. Kapital banke jednak je razlici ukupne aktive i obaveze banke. Izvori formiranja kapitalnih fondova mogu biti interni i externi. • Kredit predstavlja dužničko povjerilački (obligacioni) odnos u kome povjerilac ustupa dužniku izvjesnu vrijednost na određeno vrijeme i uz odgovarajudu kamatu. Krediti se mogu analizirati sa aspekta: obezbjeđenja kredita (mogu biti osigurani i neosigurani) , metoda otplate kredit, namjene kredita, vrste kreditiranja ... * Vinkulacioni kredit znači vrstu kredita koje odobrava banka na bazi prethodne obaveze dužnika da označi tovarni list. Na osnovu koga se djelomično ili potpuno raspolaže vrijednošdu robe. Portfolio investicije predstavljaju plasmane banaka u HoV različitih stopa prinosa i rokova dospeda, što omoguduje optimizaciju zahteva za profitabilnošdu i stabilnošdu poslovanja. * Karakteristika posredničkih neutralnih bankarskih poslova je da ih banka obavlja na tuđe ime i za tuđi račun, uz naplatu odgovarajude naknade. To su poslovi platnog prometa u zemlji i inostranstvu. Komisione neutralne bankarske poslove banka obavlja u svoje ime ali za tuđ račun. Tu spada emisija obveznica i drugih hartija od vrijednosti, izdavanje garancija garantnih pisama, čuvanje i upravljanje vrijednostima. • Kreditni potencijal kao dinamička kategorija dobija se kao razlika izeđu promjena oblika ukupnog finansijskog potencijala iznosa programiranih (standardnih rezervi). • U dobit ubrajamo rezerve banke, klijente, akcjonari banke, dividenda, neraspoređena dobit, i ostale namjene. • U gubitak ubrajamo: na teret neraspoređene dobiti iz predhodne godine, Na teret sredstava rezervi banke i u krajnjem slučaju na teret osnivačkog kapitala. • Eksterni izvori se javljaju u vidu različitih oblika tržišno mobilisanog kapitala u konkretnu banku, kao i kapitala formiranog po osnovu odluka i preporuka određenih institucija. • Najznačajniji interni izvor kapitalnih fondova je ostvareni neto prihod ( ukupni prihodi-ukupni rashodi) umanjen za ispladene dividende akcionarima. • Sopstveni bankarski poslovi banke obavljaju na svoje ime i na svoj račun. U kratkoročne sopstvene bankarske poslove ubrajaju se arbitražni poslovi (banke zarađuju na različitim u kursevima hartija od vrijednosti na različitim berzama): Benzarski (Banke kupuju Hartije od vrijednosti na berzi po jednom kursu.) Spekulacije sa hartijama od vrijednosti i trgovanje i participacija u poslovima komitenata. U dugoročne sopstvene spadaju: a) Osnivanje sopstvenog preduzeca i akcionarskih društava u cilju maksimiranja profita i b) učestvovanje u kapitalu drugih preduzeda, kupovinom njihovih akcija. • Finansijski potencijal može se definisati kao ukupnost izvora sredstava koje banka transferiše u različite vrste plasmana finansijske plasmane. Finansijski potencijal i fainansijski plasmani predstavljaju dve strane bankarskog bilansa. Finansijski potencijal može se poistovijetiti sa ukupnom pasivom. • Vrste pasivnih bankarskih poslova: Kratkoročni i dugoročni. * Kratkoročni poslovi su: depozitni poslovi, emisija novca, uzimanje kredita, kratkoročni vrednosni papiri i kratkoročni krediti od drugih banaka. Duguročni poslovi su: emisija dugoročnih hartija od vrijednosti, prikupljanje oročenih i ograničenih depozita, prikupljanje fondova, depozita i dugoročnih sredstava preduzeda javnih institucija

Inostrani dugoročni krediti i

emisija založnica.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->