Medjunarodno javno pravo 1.Naziv,definicija i odredjivanje subjekata medjunarodnog javnog prava. a.-ius gentium -Bentam-1789.

god-Law of nations zamenjen sa International law -Dimon-1802.god-droit international -kod nas: medunarodno pravo i medunarodno javno pravo b.-medjunarodno javno pravo regulie odnose svojih subjekata putem pravnih pravila c.subjekti su u medjunarodnom pravu nosioci prava i obaveza u medjunarodnim odnosima -drave,medjunarodne organizacije,pojedinci 2.Interesi kao predmet odnosa medjunarodnopravnih subjekata. -interes drave se ispoljava u dranju ili koricenju nekog dobra ili u njenoj unutranjoj,odnosno spoljnoj aktivnosti -dobro moe biti koriceno delimicno ili u celini -medunarodni spor ili sukob je izraz sukobljenih interesa koji se ispoljavaju u zahtevu drave za odranjem situacije koja je postojala do odredenog vremena ili na odreden nacin ili,pak,u zahtevu da druga drava,vie drava ili medunarodna zajednica u celini udovolje njenom interesu -faktickim putem sukob interesa je reen ako jedan interes preovlada nad drugim -moe biti reen privremeno ili konacno -postoje dve vrste osnova za isticanje zahteva za realizacijom interesa nekog medunarodnog subjekta: 1.pravni:ako se kao razlog za isticanje zahteva navodi saglasnost ili neka nesaglasnost sa vaecim medunarodnim pravilom i takvo pitanje izazove spor 2.politicki:svako drugo isticanje kriterijuma 3.Pravna priroda medjunarodnog prava. -negacija medunarodnog prava-zastarelo shvatanje -sofisti-"pravo jacega" -Makijaveli i Spinoza-izjednacuju pravo sa grubom silom -Lason-egoizam navodi drave da sklapaju ugovore radi uravnoteenja svojih interesa -Gumplovic-ne iskljucuje mogucnost razvoja medunarodnog prava -evropski kongresi u XIX veku-smatralo se da se na njima stvara tadanje medunarodno pravo,ali su se odravali pre svega radi regulisanja medunarodnog interesa velikih sila -Berlinski kongres 1878.godine -postoji i negacija medunarodnog prava zasnovana na odsudstvu medunarodne zajednice i nedostatku sankcije -izvesni autori smatraju da je medunarodno pravo nesavreno pravo -preteca ovog shvatanja je Savinji-postojanje medunarodnog prava je uslovljeno medunarodnom zajednicom koja bi to pravo stvarala -Vilson,Citelman,Burkhart,Lauterpaht,Kelzen 4.Podela medunarodnog javnog prava. a.medunarodno javno i medunarodno privatno pravo b.opte i posebno medunarodno pravo c.medunarodno pravo u doba mira i u doba rata d.posebne grane medunarodnog prava a.medunarodno privatno pravo je deo unutranjeg prava-njegova pravila nisu medunarodna,vec medunarodni karakter imaju odnosi koje reguliu zbog vezanosti za vie suvereniteta -subjekti medunarodnog javnog prava su prvenstveno drave,medunarodne organizacije,pa i pojedinci -subjekti medunarodnog privatnog prava su fizicka i pravna lica i drava kao ucesnik u privatnopravnim odnosima -pravila medunarodnog javnog prava nastaju saglasnocu volja drava i izvore imaju u medunarodnim ugovorima i obicajima -izvori medunarodnog prava su preteno nacionalnog karaktera -kod medunarodnog privatnog prava postoji kolizioni (posredni) metod regulisanja -postoji i razlika u sankcijama b.opte medunarodno pravo sadri opta pravna pravila od vanosti za celokupnu medunarodnu zajednicu -zastarela podela na medunarodno pravo civilizovanih,za razliku od necivilizovanih naroda -opte medunarodno pravo civilizovanih naroda zamenjeno je pravnim sistemom Organizacije ujedinjenih nacija -partikularno pravo se odnosi na izvestan broj drava,a regionalno na odreden broj drava geografski povezanih c.klasicna podela koja se danas izbegava -u doba rata ostaju na snazi i neka pravila iz medunarodnog prava u doba mira -rat danas ni u kom slucaju ne moe biti sredstvo za ostvarenje nekog medunarodnog prava -iako je Poveljom rat zabranjen,ratno pravo nije ostalo bespredmetno d.medunarodno saobracajno pravo,medunarodno krivicno pravo,medunarodno atomsko pravo,medunarodno vasionsko pravo 5.Stav teorije o odnosu unutranjeg u medunarodnog prava. -DUALIZAM I MONIZAM a.dualisticka doktrina ima za polazni osnov razlicito posmatranje dravnog i medunarodnog prava-to su dva potpuno odvojena pravna domena koja se dodiruju,ali nikako ne seku -osnovni razlog odvajanja je u njihovim izvorima -unutranje pravo nastaje zakonom(volja drave),a medunarodno sporazumom(kolektivna volja drava) -subjekti i predmet regulisanja:unutranje pravo se obraca pojedincima,dok su drave subjekti medunarodnog prava -pravna priroda:medunarodno pravo je pravo koordinacije,a unutranje je pravo subordinacije medunarodno i unutranje pravo ne mogu doci u sukob niti izmedu njih postoji hijerarhija b.monisticka doktrina polazi od ideje o jedinstvu pravnog poretka -unutranje i medunarodno pravo smatraju se jedinstvenom i zaokruenom celinom -oni su delovi integralnog pravnog sistema -norme unutranjeg prava reguliu ponaanje pojedinaca neposredno,a pravila medunarodnog prava posredno -pojam hijerarhije normi shvata se kao teorija o primatu unutranjeg prava(1) i teorija o primatu medunarodnog prava(2) 1.osnov je da je drava jedini izvor prava-medunarodno pravo je samo produetak unutranjeg prava(Corn,Kaufman i Vencel) 2.unutranje pravo proizilazi iz medunarodnog,jer medunarodna zajednica poseduje vlast koja je nezavisna od ljudi koji ive na odredenoj dravnoj teritoriji -drava se ne moe pozvati na svoje unutranje pravo kako bi se oslobodila svojih medunarodnih obaveza -Hans Kelzen-primat medunarodnog prava se vezuje za vrhovnu,pranormu c.postoji i kompromisan stav na kome je izgradena teorija koordinacije -postoji zajednicka sfera delovanja unutranjeg i medunarodnog prava(Ficmoric) 6.Ustavna reenja i primena medunarodnog prava u unutranjem pravu. -ne postoji opte pravilo i nacinu primene medunarodnog prava u unutranjim pravnim sistemima drava -postoji samo zabrana da se drave pozivaju na svoje unutranje pravo radi opravdanja neprimenjivanja pravila medunarodnog prava -kod nekih zemalja najvii pravni akti daju prednost optem medunarodnom pravu-SR Nemacka -kod nekih je stav o primatu opteg medunarodnog prava izraen u blaem obliku- Italija -ustavi izvesnih drava priznaju primat samo medunarodnim ugovorima-Ustav Holandije -kod vecine drava medunarodnim ugovorima daje se primat samo u odnosu na zakone-Francuska -postoje dva tipa metoda unoenja medunarodnog prava u unutranji poredak:a.transformacija(dualizam);b.adopcija(monizam) a.transformacija je tehnika uvedenja pravila medunarodnog prava u unutranji pravni poredak posebnim pravnim aktom i po odgovarajucoj pravnoj proceduri -transformacijom se menja priroda i oblik normi medunarodnog prava b.adopcija oznacava tehniku primene medunarodnog prava kao takvog,bez donoenja posebnog pravnog akta

kojim bi se njegova pravila uvela u unutranji pravni sistem-automatska obaveznost i primenljivost 7.Odnos unutranjeg i medunarodnog prava u Ustavu Srbije. -Ustav Sr Jugoslavije od 1992.sadri novinu u regulisanju pitanja medunarodnog prava:medunarodni ugovori koji su potvrdeni i objavljeni u skladu sa ustavom i opteprihvacena pravila medunarodnog prava cine sastavni deo unutranjeg pravnog poretka -Ustavna povelja Dravne zajednice Srbija i Crna Gora od 2003.god:ratifikovani medunarodni ugovori i opteprihvacena pravila medunarodnog prava imaju primat nad pravom Srbije i Crne Gore i pravom drava clanica -Ustav Srbije iz 2006.god:opteprihvacena pravila medunarodnog prava i potvrdeni medunarodni ugovori deo su pravnog poretka Republike Srbije.Potvrdeni medunarodni ugovori moraju biti u saglasnosti sa Ustavom -zakoni i drugi opti akti imaju manju pravnu snagu od medunarodnih ugovora i optih pravila medunarodnog obicajnog prava,jer ne smeju biti u suprotnosti sa njima 8.Pojam i vrste izvora medunarodnog javnog prava. -to su cinioci koji stvaraju pravna pravila i oblici kroz koje se ta pravila izraavaju -materijalni i formalni izvori -izvori u materijalnom smislu nalaze se u drutvenim cinjenicama iz kojih nastaju odredeni pravni oblici -materijalni izvor medunarodnog prava treba traiti u optem interesu medunarodne zajednice -opti interes predstavlja rezultantu postignutih,progresivnih napora na polju svetskih,drutvenih stremljenja -formalni izvori predstavljaju samo izraz uzroka koji stvaraju medunarodnopravna pravila-to su spoljni oblici u kojima se pojavljuju pravila medunarodnog prava -Sud primenjuje: a.medunarodne konvencije(opte ili posebne),koje ustanovljavaju pravila izricito priznata od strane drava u sporu b.medunarodni obicaj,kao dokaz opte prakse koja je prihvacena kao pravo c.opta pravna nacela koja priznaju civilizovani narodi d.sudske odluke i ucenja najpozvanijih strucnjaka medunarodnog javnog prava razlicitih naroda -Statut razlikuje glavne i pomocne izvore -glavni:medunarodni ugovori,medunarodni obicaj i opta pravna nacela -pomocni:sudske odluke i doktrina -pravicnost,ali samo kad postoji saglasnost strana u sporu 9.Medunarodni ugovor. -medunarodni ugovor je pravni akt kojim strane ugovornice saglasnocu volja reguliu svoje interese sa namerom da proizvedu posledice predvidene pravilima medunarodnog prava -zbog odsustva zakonodavne vlasti,ugovori se javljaju i kao instrumenti za stvaranje normi medunarodnog prava -Becke konvencije o pravu ugovora iz 1969. i 1986.godine -uslovi koje sporazum mora da ispunjava da bi se mogao smatrati medunarodnim ugovorom: a.sporazum mora biti zakljucen izmedu drava,drava i medunarodnih organizacija i izmedu samih organizacija -odsustvo svojstva subjekta medunarodnog prava na strani jednog od ugovornika oduzima zakljucenom ugovoru medunarodni karakter b.mora da se radi o sporazumu koji je regulisan medunarodnim pravom -njegovu sadrinu moraju da cine pitanja i odnosi koje obicno regulie medunarodno pravo -odredeni pravni znacaj priznat je nameri strana ugovornica -elementi koji ne uticu na medunarodni karakter sporazuma:naziv sporazuma,forma i postupak njegovog zakljucenja -postoje razliciti nazivi:ugovor,konvencija,sporazum,pakt,povelja,statut,ustav,akt,protokol,deklaracija,kompromis -savremeno medunarodno pravo ne propisuje specijalni oblik u kome mora biti izraena saglasnost volja strana ugovornica -moguca su dva nacina zakljucenja ugovora:sloena i komplikovana procedura koja ima vie faza-ugovor se pojavljuje u obliku jedinstvenog instrumenta;jednostavan postupak koji se svodi na razmenu dva ili vie medusobno povezanih instrumenata -medunarodni ugovori se razlikuju prema: a.broju strana ugovornicadvostrani i viestrani b.predmetu-politicki,ekonomski,tehnicki,administrativni,kulturni c.mogucnosti pristupanjaotvoreni i zatvoreni d.geografskom dejstvu-generalni i regionalni -podela na legislativne i kontraktualne ugovore -Legislativni ugovori imaju za cilj da na opti i jednoobrazan nacin i za dui vremenski period reguliu medunarodne odnose(Pakt Drutva naroda,Cikaka konvencija o civilnom vazduhoplovstvu iz 1944.) -Kontraktualni ugovori reguliu konkretan medunarodni odnos i ogranicenog su vremenskog trajanja -njihovim zakljucenjem nastaju razlicita prava i obaveze za strane ugovornice,a dejstvo im prestaje ispunjenjem preuzetih obaveza -uporeduju se sa ugovorima iz unutranjeg gradanskog prava -ugovor stvara precizna pravna pravila -ugovor uvek stvara samo partikularno pravo 10.Medunarodni obicaj. -stariji je od ugovora -medunarodni obicaj je dokaz opte prakse koja je praihvacena kao pravo -materijalni elemenat (corpus) obicaja cini praksa,a subjektivni element (animus) obicajnog pravila prihvatanje prakse kao prava -praksa se sastoji u ponavljanom vrenju akata od strane subjekata medunarodnog prava -ponavljano vrenje obicno se izraava cinjenjem,mada moe nastati i uzdravanjem od cinjenja,ali proputanje mora biti praceno pravnom svecu o obaveznosti uzdravanja -sa vremenskog stanovita potrebno je da je praksa ucestala,stalna,trajna i neprekidna -praksa mora biti jednoobrazna-u istim ili slicnim situacijama subjekti medunarodnog prava moraju se ponaati na istovetan nacin -cl.38 Statuta-praksa treba da bude opta-ali ne sveopta -svest o pravnoj obabeznosti je subjektivni elemenat u stvaranju obicajnog prava -subjekti se ponaaju na odredeni nacin zato to su uvereni da time ispunjavaju obavezu po medunarodnom pravu -nestankom materijalnog ili subjektivnog elementa prestaje da postoji i samo obicajno pravilo -vanost obicaja moe prestati i stvaranjem novog obicajnog pravila -obicaji su dugovecniji od ugovora,odlikuje ih veca gipkost i sposobnost prilagodavanja novim okolnostima -pomocna sredstva za utvrdivanje obicajnog prava su sudska praksa i doktrina,ali to mogu biti i tekstovi medunarodnih ugovora(viestrani ugovori otvorenog karaktera ili ugovori kodifikacionog karaktera) 11.Opta pravna nacela. -u pravnoj teoriji i praksi postoje mnoga sporna pitanja u vezi sa ovim izvorom -sledbenici prirodnopravne koncepcije smatraju da opta pravna nacela postoje nezavisno od volje drava i predstavljaju izraz ideje prava i vecite pravde,a ne pozitivna pravila -pobornici pozitivisticke kole opta pravna nacela tumace kao pozitivna pravila koja u krajnjoj liniji poticu iz volje subjekata medunarodnog prava -kako sud ne bi doao u situaciju da ne moe izreci presudu zbog nedostatka pravila koje bi primenio(pravna praznina,non Liquet) potrebno je ustanoviti jo jedan izvor-opta pravna nacela,kao supsidijarni izvor -poreklo ovog izvora treba traiti u zajednici unutranjih pravnih pravila koja ureduju odredenu vrstu drutvenih odnosa -u opta pravna nacela mogu se uvrstiti: a.principi gradanskog prava:-pacta

sunt servanda -bona fides -nemo plus iuris in alium transferre potest quam ipse habet -pacta tertiis nec nocent nec prosunt -inadimplendi non est adimplendum b.nacela koja se odnose na zastarelost,zloupotrebu prava,viu silu,stanje nude,slobodan pristanak,mane volje c.principi procesnog prava-nacelo nezavisnosti i nepristrasnosti suda,iura novit curia,auditur et altera pars 12.Sudske odluke i doktrina. -nisu samostalan i neposredan formalni izvor -ne sadre obavezna pravna pravila niti stvaraju nova pravila medunarodnog prava -sudska presuda ima obaveznu snagu samo prema parnicnim stranama-ne obavezuje subjekte koji nisu strana u sporu,vec za njih moe biti od znacaja samo kao dokazno sredstvo o postojanju ili nepostojanju odredenog pravnog pravila -sudska odluka je obavezna samo za slucaj na koji se odnosi -sudska praksa doprinosi razvoju medunarodnog prava -miljenja pisaca i njihovih strucnih udruenja koriste se kao dokazno sredstvo za razumevanje obicaja ili optih pravnih nacela -u dananje vreme medunarodni sudovi veoma se retko pozivaju na doktrinu -poseban problem je u tome to doktrina sadri stavove koji su u znacajnoj meri zavisni od porekla i dravljanstva njihovih autora -zadatak je doktrine da ukae na slabosti i praznine koje postoje u pozitivnom pravu i da svojim predlozima za izmenu veecih i donoenje novih pravila izvri uticaj na drave i medunarodne organizacije da pristupe njegovoj kodifikaciji i progresivnom razvoju 13.Pravicnost. -znacenje pravicnosti nije jasno i precizno odredeno -kod reavanja sporova pravicnost oznacava dve stvari: -duh u kome medunarodni sud reava spor -osobine sudske odluke kojom se reava spor -u odnosu na pozitivno medunarodno pravo pravicnost moe imati trostruku ulogu: 1.pravicnost infra legem-akcesorna pravicnost-ublaava i popravlja posledice striktne primene prava zbog njegove strogosti i nesavrenosti 2.pravicnost praeter legem-dopunska uloga-ona se pojavljuje kao sredstvo da se popune praznine vaeceg prava zbog njegove nedovoljnosti i neodredenosti;zbog cutanja vaeceg prava za regulisanje spora koji je istovremeno pravnog i polotickog karaktera,pribegava se pozivanju na pravicnost 3.pravicnost contra legemodbacujuca funkcija-pravicnost je ovde sredstvo da se odstrani primena prava-da se spor rei suprotno pravu -pravicnost ima veoma ogranicen znacaj u medunarodnom pravu 14.Jednostrani pravni akti. -jednostrani pravni akt je izjava volje subjekta medunarodnog prava koja za sobom povlaci odredene pravne posledice -uslovi da se jednostrani pravni akti smatraju formalnim izvorima: -potrebno je da poticu samo od jednog subjekta medunarodnog prava -moraju biti zvanicne prirode-moraju se dati u ime drave od strane organa nadlenih za njeno predstavljanje -moraju biti samostalni-da budu u stanju da sami po sebi proizvedu medunarodnopravne posledice -vrste: a.saoptenje(notifikacija) je slubeno obavetenje od medunarodnog znacaja upuceno drugom subjektu medunarodnog prava-izvor informacija o relevantnim cinjenicama -daje se neposredno,ali moe i posredno b.priznanje je jednostrana izjava kojom se potvrduje postojanje izvesnih cinjenica,pristaje na novonastalo stanje ili usvaja zahtev nekog medunarodnog subjekta-najceci akti -moe se uciniti izricito,konkludentnim radnjama i precutno c.protest je jednostrani pravni akt kojim se izraava neslaganje sa odredenim cinjenicama ili osporava pravna valjanost nastalog stanja ili istaknutog zahteva nekog medunarodnog subjekta-ima zatitnu funkciju -saoptava se pismeno,usmeno ili konkludentnim radnjama d.odricanje je jednostrana izjava volje kojom se subjekt medunarodnog prava liava nekog prava ili pravno zaticenog interesa -posledica odricanja je gubitak subjektivnog prava -odricanje se ne pretpostavlja-vec mora biti jasno i nedvolsmisleno izraeno e.obecanje je jednostrana izjava volje kojom se subjekt medunarodnog prava obavezuje u korist drugog subjekta -moe se dati pismeno ili usmeno i sa namerom da se subjekt obavee 15.Odluke medunarodnih organizacija. -odluke medunarodnih organizacija su jednostrani akti koji se usvajaju po utvrdenoj proceduri od strane nadlenih organa kao izraz sopstvene volje organizacije -rezolucija,deklaracija,pravilnik,uredba,poslovnik,smernica,uputstvo,naredba,standard,miljenje i elja -zavisno od prirode pitanja koja reavaju odluke se mogu podeliti na meritorne(o sutinskim pitanjima) i proceduralne(o pitanjima postupka) -opte i posebne -akti koji imaju obaveznu snagu(obavezne odluke) i akti koji takvu snagu nemaju(preporuke) -obavezne odluke donosi samo manji broj organizacija -nacece se pojavljuju u obliku pojedinacnih akata -preporuke su najceca vrsta odluka-odluke koje pravno ne obavezuju onoga kome su upucene -neke preporuke mogu imati i odreden stepen obaveznosti-preporuke interorganizacione prirode upucene aparatu same organizacije 16.Pojam i vrste kodifikacije. -kodifikacija medunarodnog prava je prikupljanje,sredivanje i sistematizacija pravnih pravila u jednu celinu cime se omogucava regulisanje opteg interesa u medunarodnoj zajednici -legislacija-donoenje potpuno novih pravila za regulisanje novonastalih situacija ili popunjavanje pravnih praznina -cista kodifikacija ima deklarativni karakter -potreba za kodifikacijom izraenija je u medunarodnom nego u unutranjem pravu -slabe strane kodifikacije:nepotpunost,staticnost i neelasticnost,kodifikovana pravna pravila koce razvoj prakse -po obimu kodifikacija moe biti opta i delimicna -prigodna i planska -prigodnom kodifikacijom su obuhvacene brojne ue oblasti i pitanja za koja je postojala spremnost ili interes subjekata medunarodnog prava -prema subjektima koji vre kodifikaciju-doktrinarna i zvanicna doktrinarna: -Bentam-plan medunarodnog kodeksa 1789.god -Ferater-kodeks medunarodnog prava -Kacenovski-ukljucivanje pravnika svih naroda u kodifikaciju -Hrvat Petruevacki-predlog kodeksa medunarodnog prava -Bluncli-Kodifikovano moderno medunarodno pravo civilizovanih drava -Institut za medunarodno pravo osnovan 1873. u Gentu,Belgija -Udruenje za medunarodno pravo osnovano 1873. u Briselu -Americki institut za medunarodno pravo -Americko drutvo za medunarodno pravo -Univerzitet i Pravni fakultet na Harvardu 17.Razvoj zvanicne kodifikacije do Drugog svetskog rata. -prvi pokuaj zvanicne kodifikacije-francuska revolucija -opat Gregoar-Nacrt deklaracije o medunarodnom pravu 1795. -Liberova "Uputstva za rukovanje armijama SAD u ratu" -Becki kongres 1815.Deklaracija protiv trgovine crncima -Prva Haka konferencija 18.maja 1899.26 predstavnika-tri komisije.usvojene3 konvencije,3 deklaracije -Konvencija o reavanju sporova mirnim putem,zakonima i obicajima suvozemnog rata i konvencija o primeni nacela enevske konvencije na pomorsko ratovanje -deklaracija o odricanju bacanja

projektila i eksploziva iz balona,o zabrani projektila sa zaguljivim i otrovnim gasovima,o zabrani upotrebe dumdum metaka -Druga Haka konferencija,44 drave,4 komisije.usvojeno je 13 konvencija,1 deklaracija,4 elje -konvencija o mirnom reavanju sporova,o ogranicenju upotrebe sile za naplatu duga,o otvaranju neprijateljstava,o zakonima i obicajima suvozemnog rata itd -deklaracija o zabrani bacanja projektila i eksploziva iz balona -4.decembra 1908.sastala se u Londonu pomorska konferencija-Deklaracija o pravu pomorskog rata kao dopuna 18.Kodifikacija u okviru Organizacije ujedinjenih nacija. -Poveljom Ujedinjenih nacija postavljeni su temelji za planski rad na kodifikaciji medunarodnog prava -1947.obrazovana Komisija za medunarodno pravo kao pomocni organ Generalne skuptine(34 clana) -Komisija se sastaje redovno svake godine -program rada obuhvata ona pitanja koja joj naloi ili preporuci Generalna skuptina -metodologija rada sastoji se u tome to za svako pitanje na dnevnom redu Komisija imenuje specijalnog izvestioca -njegov zadatak je da prouci problem i da o tome podnese izvetaj sa predlogom teksta koji se prvo razmatra u Komisiji -posle dobijenih primedaba izvestilac sastavlja konacni tekst nacrta koji usvaja Komisija -Komisija o svom radu podnosi izvetaj Generalnoj skuptini svake godine -poto zavri rad,Komisija moe preporuciti Generalnoj skuptini da ne preduzima nikakvu delatnosttada nacrt ima vrednost doktrinarne kodifikacije koja ne obavezuje drave -Komisija moe predloiti Skuptini da nacrt prihvati kao rezoluciju i u tom slucaju usvojena pravila predstavljaju samo preporuku -Komisija moe predloiti Skuptini da nacrt preporuci dravama kao konvenciju ili da sama sazove konferenciju radi zakljucenja konvencije -kodifikacija se sprovodila donoenjem medunarodne konvencije na posebno sazvanoj diplomatskoj konferenciji -kao osnovni dokument na njoj koricen je nacrt Komisije -kodifikaciona delatnost Ujedinjenih nacija nije ogranicena samo na rad Komisije za medunarodno pravo -Komisija za prava coveka,Komisija UN za razoruanje,Komitet Generalne skuptine za miroljubivo koricenje kosmickog prostranstva 19.Pojava i icezavanje drava. -drava nastaje na dva nacina:originarnim i derivativnim putem -drava se moe stvoriti i putem medunarodnopravnih akata,odlukom organizovane medunarodne zajednice -teorijski,drava nestaje kada nestane jedan od elemenata koji karakteriu jednu drutvenu zajednicu kao dravu-teritorija,narod i organizovana vlast -nestanak drave izaziva sledeca pravna dejstva: a.u pogledu medunarodnih ugovora:svi ugovori koje je zakljucila drava koja je nestala gube vanost;u kolektivnim ugovorima ona prestaje da bude ugovorna strana; b.u pogledu dugova:dravni dug se prenosi na novu ili uvecanu dravu,dug se srazmerno deli izmedu uvecanih drava -teritorijalno osvajanje,izvreno putem sile ili pretnje silom,ne moe biti priznato 20.Stimsonova doktrina. -Stimsonova doktrina je potvrdena u vie medunarodnih akata i nesumnjivo predstavlja princip savremenog medunarodnog prava -ova doktrina osuduje svaku teritorijalnu promenu putem agresije -agresija ne moe biti sredstvo teritorijalnog uvecanja 21.Oblici suverenih drava. -drave,prema unutranjem pravnom sklopu se dele na proste i sloene -personalna unija-dve drave imaju jednog monarha;ne raspolae posebnim subjektivitetom u medunarodnom pravu -realna unija-sloena drava sastavljena od vie dravnih zajednica koje imaju potpunu unutranju nezavisnost -dravni savez ili konfederacija je takav oblik dravne zajednice koji se zasniva na medunarodnom ugovoru na osnovu koga se pojedine clanice dravnog saveza liavaju svojih suverenih prava samo onoliko koliko to one ele -drave clanice i dalje raspolau svojom suverenocu -savezna drava ili federacija je medunarodnopravni subjekt -oblik sloene drave,obrazovane na osnovu saveznog ustava,u kojoj se spoljni poslovi obavljaju preko saveznih organa,mada njeni sastavni delovi mogu i dalje da raspolau posebnom suverenocu -dravljanin federacije moe imati dvostruko dravljanstvo-federativno i one sastavne drave kojoj pripada -federalna klauzula-ogradivanje u pogledu svih onih nadlenosti koje se izvode iz suverenih prava sastavnih drava -Srbija je prosta ili unitarna drava cije se teritorijalno uredenje zasniva na pokrajinskoj autonomiji i lokalnoj samoupravi -u medunarodnim odnosima Republika Srbija istupa kao jedinstveni medunarodnopravni subjekt -nadlenost Srbije prema inostranstvu obuhvata pitanja: a.zatite prava i interesa sopstvenih dravljana u inostranstvu i Srba koji ive u inostranstvu b.obezbedenje suverenosti,nezavisnosti,teritorijalne celovitosti i bezbednosti c.uredenje poloaja stranaca i stranih pravnih lica d.uredenje i obezbedenje ekonomskih i kreditnih odnosa sa inostranstvom itd. 22.Stalno neutralne drave. -drave sa posebnim poloajem u medunarodnom pravu-vajcarska i Austrija -stalno neutralne drave raspolau medunarodnim garantijama u pogledu cuvanja njihove suverenosti i integriteta -da bi drava postala stalno neutralna,potrebna je nuna medunarodna saglasnost u odredenoj medunarodnopravnoj formi -stalno neutralna drava ne sme sklapati ugovore koji bi je mogli uvuci u rat,ali moe da dri vojsku radi odbrane svoje neutralnosti -ona ima pravo da trai garancije za svoj integritet od drugih drava -vajcarska je proglaena neutralnom na Beckom kongresu 1815. god -Moskovskim memorandumom 15.aprila 1955,austrijska i sovjetska vlada su se sporazumele da Austrija da deklaraciju kojom ce objaviti neutralnost 23.Konstitutivna i deklarativna teorija priznanja drava i vlada. -konstitutivna teorija je proizala iz voluntaristicke pravne koncepcije-XVIII vek -medunarodna zajednica se sastoji iz niza suverenih drava,koje predstavljaju organizovani skup -one odlucuju da li ce novog clana primiti u svoj krug,ili ce ga odbiti -prijem nove drave se ceni od strane svake drave ponaosob -obaveza novonastale drave je da potuje postojeci medunarodni poredak i njegovo pravo -priznanje je formalni akt kojim se u medunarodnom smislu priznaje novoj dravi pravno postojanje u odnosu na ostale subjekte,pa priznanje ima konstitutivan karakter -deklarativna teorija smatra da neka nova drava koja postaje po ma kom osnovu,automatski stice prava koja se vezuju za medunarodnu licnost(Lorimer) -danas deklarativna teorija ima prevagu 24.Priznanje drava DE IURE i DE FACTO -priznanje de facto se daje vladi novostvorene drave,ako ona,pored toga to je nezavisna i ima efikasnu vlast nad teritorijom,ne prua dovoljno garancija u pogledu dobre volje ili sposobnosti da izvri obaveze nametnute od drava koje joj daju priznanje -ova vrsta priznanja je provizornog karaktera-moe se povuci u svako doba -priznanje de iure je pravno priznanje -ova podela danas nije

prihvatljiva 25.Individualno i kolektivno priznanje drava. -Becki kongres je revidirao Napoleonova reenja i uveo sistem kolektivnog priznanja,smatrajuci da priznanje drava zavisi od kolektivnih saglasnosti tadanjih velikih sila -taj sistem je nastavljen i u Drutvu naroda -drave mogu preneti svoju nadlenost priznanja drugih drava na organe medunarodne zajednice-putem viestranog medunarodnog ugovora -medunarodna organizacija moe izvriti priznanje uglavnom na tri nacina: a.putem procedure prijema-nova drava stice medunarodno priznanje b.usvajanjem punomocja-priznaju se predstavnici nove vlade c.donoenjem rezolucije-odlucuje se o stvaranju nove drave i taj akt sadri i kolektivno priznanje -danas se priznanje u Organizaciji ujedinjenih nacija vri odlukom Generalne skuptine,ali na preporuku Saveta bezbednosti -uslovi za prijem prema 4.clanu Povelje: 1.da je u pitanju drava 2.da je miroljubiva 3.da uzima na sebe obaveze iz Povelje 4.da je sposobna da ispunjava te obaveze,kao i da eli da ih ispunjava 26.Pojam i priroda priznanja vlada. -davanje priznanja novoj vladi je skoro uvek politicko pitanje -pita se da li je u rukama nove vlade cvrsto koncentrisana njena moc,da li vlada efektivno vri svoju vlast odnosno,da li je ona u stanju da kontrolie teritoriju svoje drave -vlada treba da bude izraz slobodno izraene volje naroda 27.Ustavna i revolucionarna vlada. -dolaenje izvesne vlade na vlast moe biti dvojako:ustavnim ili revolucionarnim putem -revolucionarni nacin moe biti i beskrvne prirode -merilo od kojeg zavisi da li je nastavljen ili prekinut kontiunitet odredene vlasti -ako promena vlade odgovara propisima dotle vaeceg ustava,u tom slucaju obicno slede notifikacije dravama o nastaloj promeni i potvrde o primanju notifikacija na znanje ili najobicnije cestitke efu drave -ako je nova vlada obrazovana kao posledica neke revolucionarne aktivnosti,tada se ceni novostvorena politicka situacija,razmatraju politicki interesi i studiraju moguce koristi Tobareva,Vilsonova i Estradova doktrina. -ministar Ekvadora dr Tobar-americke republike treba da indirektno interveniu zbog unutranjih nesuglasica republika na kontinentu-nepriznavanje de facto revolucionarnih vlada -20.decembra 1913.god.drave Srednje Amerike potpisuju ugovor o nepriznavanju neustavnih vlada -istu doktrinu je proglasio Vudro Vilson 1913.godine u vezi sa promenama vlada u Meksiku i Nikaragvi -meksicki MIP Estrado-meksikanska vlada zadrava sebi pravo da produava rad ili ukida svoja diplomatska predstavnitva,onako kako to odgovara interesima meksikanske vlade 28.Vlada DE FACTO i DE IURE -razlika je u tome to se vlada de facto smatra samo draocem,a ne nosiocem vlasti,dok je vlada de iure i jedno i drugo,ali postoje i slucajevi razlikovanja vlade koja dri vlast,i vlade koja je zakoniti nosilac vlasti-paralelizam vlada -Uslovno priznanje vlada. -uslovno i bezuslovno-priznanje de facto je provizornog karaktera a.priznanjem se stice sposobnost uspostavljanja diplomatskih odnosa b.sposobnost za sklapanje medunarodnih ugovora c.pravo istupanja pred sudovima drava koje daju priznanje d.pravo traenja i primanja vlasnitva pod jurisdikcijom drugih drava 29.Priznavanje drava i vlada u jugoslovenskoj medunarodnoj praksi. -Srbija je kolektivno i de iure priznata na Berlinskom kongresu 1878.godine -priznanje je dato uslovno,uz izvesne obaveze nametnute Srbiji-sloboda veroispovesti,nediskriminacija dravljana -priznanje vlade u Srbiji postavlo se posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovica i dolaska na presto kralja Petra Karadjordjevica,1903.godine-Velika Britanija je odbila priznanje vlade do 1906.godine -Crna Gora je do Berlinskog kongresa bila individualno priznata od strane samo nekih zemalja(Francuska) -na Berlinskom kongresu je kolektivno priznata,uz razne uslove -drava SHS priznata je kolektivno od strane Vrhovnog saveznickog saveta u maju 1919.godine-uslovljeno Rapalskim ugovorom o razgranicenju -paralelizam vlada za vreme Drugog svetskog rata-kraljevska vlada u izbeglitvu(de iure) i Nacionalni komitet narodnog oslobodenja(de facto)-likvidacija paralelizma fuzijom dveju vlada prema sporazumu Tito-ubaic -problem priznanja pojavio se prilikom raspada SFRJ i stvaranja novih drava -27.aprila 1992.Srbija i Crna Gora usvojile novi Ustav i postale SR Jugoslavija -Ustavna povelja 2003. -27. i 28 oktobra 2006.na referendumu usvojen novi Ustav Srbije 30.Deklaracija o pravima i dunostima drava i teorija o osnovnim pravima i dunostima drava. a.-na konfenrenciji u San Francisku 1945.istaknut je zahtev za donoenjem Deklaracije o pravima i dunostima drava,koja bi imala obaveznu snagu -neke drave su predloile da se Deklaracija prikjuci u Povelju-ali su velike sile to branile -panamska delegacija je izradila svoj predlog Deklaracije na osnovu projekta Americkog instituta za medunarodno pravo iz 1916.,dodavi izvesne modernije principe -ovaj projekt je rezolucijom Generalne skuptine upucen Komitetu za progresivan razvoj medunarodnog prava -1947.je ovanj nacrt poveren Komisiji za medunarodno pravo -na cetvrtom zasedanju Generalne skuptine Komisija je podnela svoj projekt Deklaracije,iskljucivsi iz panamskog teksta znacajan broj prava:pravo na priznanje,pravo na postojanje,ukidanje"medunarodnog standarda za strance" -na istom zasedanju je jugoslovenska delegacija podnela nov projekat,koji je bio potpuniji,ali zbog negativnog stava velikih sila,pitanje Deklaracije je bilo na dnevnom redu nekoliko zasedanja ali je reenje uvek odlagano -sa teorijskog gledita namecu se dva pitanja(Kelzen) -ta treba sa pravne strane da predstavlja Deklaracija (da li je de lege lata ili de lege ferenda) -pitanje odvajanja prava od dunosti -ako Povelja predstavlja opte medunarodno pravo,onda Deklaracija treba da se pridrava odredaba Povelje,a ako nije,Deklaracija treba da se dri opteg medunarodnog prava b.shvatanje o postojanju osnovnih prava drava potice od teoreticara prirodnog prava -osnovna prava drava su njihova prirodna prava,bez kojih one ne mogu postojati,isto kao to covek raspolae pravima od prirode stecenim -pozitivisticka kola polazi od podele na osnovna ili apsolutna i izvedena ili ugovorna prava -osnovna prava i dunosti drava su:SUVERENOST I JEDNAKOST,PRAVO NA ODBRANU,MEUNARODNO OPTENJE I POTOVANJE LICNOSTI DRAVE 31.Suverenost. -suverenost je pravo drave na nezavisnost od spoljnog meanja u njene unutranje poslove -to je krug bitnih interesa drave -faktori koji su uticali na nastajanje pojma suverenosti:tenja za likvidacijom feudalne rascepkanosti i spoljni-borba protiv tadanje papske svemoci -nacelo suverenosti istice se kao vrhovna vlast drave-suverena vlast monarha-apsolutizam,koji se zasnivao na neogranicenoj samovolji i nasilju -u vreme buroaskih revolucija gradjanska klasa,izjednacujuci sebe sa narodom,izbacuje ideju narodne suverenosti i nacelo jednakosti drava -negiranje suverenosti kao vrhovne vlasti

jedne drave neminovno znaci forsiranje tude vlasti -postoji tendencija sve veceg jacanja medunarodne zajednice,pa se svaki vid politicke izolacije loe odraava po interese izolovane drave -danas se najcece vre prepadi na suverenost,odnosno suverenu jednakost u obliku tenji za uspostavljanjem kontrole nad suverenim aktima tudje dravne vlasti -direktna sredstva:zahtevi ultimativne prirode u cilju dovodenja drave u potcinjavajuci odnos,neprijateljska propaganda,traenje privilegovanog statusa za diplomatsko osoblje itd -indirektna sredstva se upotrebljavaju sa ciljem da se pokoleba narod i vlada u odbrani suverenosti -nepreduzimanje mera obaveznih prema medjunarodnom pravu moe da ugrozi suverenost kako drave,tako i medunarodne zajednice -postupanje prema strancima protivno pravilima o pravnom poloaju stranaca,kao i loe postupanje prema nacionalnim manjinama predstavlja krenje medunarodnog prava -male drave se obicno pozivaju na suverenost kao dokaz da treba odbiti privilegovani poloaj velikih drava,a velike drave se pozivaju na suverenost da bi odbile intervenciju malih drava u domenu interesnih sfera,da bi branile svoje imperije -vrhovna vlast nad svim licima i stvarima u granicama svoje teritorije je TERITORIJALNA SUVERENOST(jurisdikcija) -vrhovna vlast drave nad svojim dravljanima bez obzira gde se nalaze je PERSONALNA SUVERENOST(jurisdikcija) -oblici teritorijalne i personalne suverenosti:1.iskljuciva;2.konkurentna;3.ogranicena -ogranicenje teritorijalne jurisdikcije-primenom nacela reciprociteta -uspostavljanjem stalnih diplomatskih izaslanika,medunarodno pravo obezbeduje ovim licima potpunu licnu zatitu -imunitet imaju konzuli,njihova prepiska,ratni i trgovacki brodovi u stranim pristanitima -ogranicenja teritorijalne jurisdikcije se cine putem medjunarodnih ugovora -Povelja ujedinjenih nacija,clan 2,stav 7-nijedna odredba Povelje,odluka organa OUN,osim odluka Saveta bezbednosti,ne moe se smatrati kao ovlacenje Organizacije da se mea u unutranje stvari drava 32.Jednakost drava. -u teoriji medunarodnog prava drave su jednake,bez obzira na njihovu snagu koja bi se ogledala u velicini njihove teritorije,broju stanovnika ili stepenu civilizacije -nijedna drava nema prava jurisdikcije nad drugom dravom-par in parem non habet imperium -clan 35.Statuta Medjunarodnog suda pravde-nikakvi uslovi ne mogu staviti sporne strane u nejednak poloaj pred Sudom -pitanje jednakosti drava postavljeno je na drugoj Hakoj konferenciji 1907.godine od strane junoamerickih drava -velike sile su pokuale da nadju izlaz u formuli podele nacela jednakosti na pravnu jednakost i politicku jednakost (Foil) -nezavisnim dravama se ne moe nametnuti spoljna kontrola,ali pravna jednakost cesto biva nedovoljna da zatiti pravne interese malih drava,ali ako pregovori imaju oblik cenjkanja,male drave se mogu okoristiti ako su spremne na izvesne ustupke velikim silama -6.februara 1945. SAD su podnele u Jalti Sovjetskom savezu i Velikoj Britaniji predlog sa zahtevom da Organizacija ujedinjenih nacija bude zasnovana na nacelu "suverene jednakosti svih miroljubivih drava" -pojam suverene jednakosti sadri sledece elemente: a.da su drave pravno jednake b.da svaka drava uiva prava koja potpuno odgovaraju punoj suverenosti c.da se drava kao subjekt potuje u pogledu tertorijalnog integriteta i politicke nezavisnosti d.drava treba da,prema medunarodnom poretku,iskreno ispunjava svoje medunarodne obaveze i dunosti -Deklaracija Ujedinjenih nacija o nacelima medunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji medu dravama iz 1970.godine 33.Pravo na odbranu. -pravo na odbranu je proizilazilo iz prava na samoodranje -smatralo se da drava ima pravo da preduzme mere za svoju bezbednost-to se i danas ne osporava dravama,ali i da otpocne neprijateljstvo(preventivni rat),ako smatra da moe da bude napadnuta-to je danas zabranjeno -danas je sopstvena odbrana drava dozvoljena,ali se ona mora vriti zakonitim sredstvima u redovnom sudskom postupku uz puno obezbedenje pravne zatite optuenih -drava ima pravo na individualnu i kolektivnu odbranu u slucaju oruanog napada,ali samo dotle dok Savet bezbednosti ne preuzme potrebne mere za odranje medjunarodnog mira -drave koje koriste pravo na samoodbranu su obavezne da odmah obaveste Savet bezbednosti o preduzetim merama na predlog jugoslovenske delegacije,Generalna skuptina OUN je na svom V redovnom zasedanju usvojila Rezoluciju o dunostima drava u slucaju izbijanja neprijateljstava 34.Pravo na medunarodno optenje i pravo na potovanje a.ovo pravo znaci da je volji drava preputeno da nezavisno uspostavljaju i reguliu svoje medjunarodne odnose,na nacin koji nije suprotan nacelima i opteprihvacenim pravilima medunarodnog prava -odnosi mogu biti:diplomatski,ekonomski,kulturni,saobracajni i drugi -drave su i dune da stupaju u medunarodni saobracaj-a oblici u kojima ce se koristiti medunarodni saobracaj zavise od sporazuma drava -Deklaracija o nacelima medunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji medu dravama-drave imaju dunost da saraduju jedna sa drugom,bez obzira na razlike u njihovim politickim,ekonomskim i drutvenim sistemima 1.drave ce saradivati sa drugim dravama na odravanju medunarodnog mira i bezbednosti 2.drave ce saradivati na unapredenju opteg potovanja prava coveka i osnovnih sloboda i na iskorenjivanju svih oblika diskriminacije 3.drave ce voditi svoje medunarodne odnose na ekonomskom,socijalnom,kulturnom,tehnickom i trgovinskom planu,saglasno nacelima suverene jednakosti i neintervencije 4.drave clanice UN dune su da preduzimaju zajednicku i pojedinacnu akciju u saradnji sa Ujedinjenim nacijama b.medunarodno pravo titi ugled i dostojanstvo svake drave -svaka drava je duna da odrava miroljubive odnose sa drugim dravama i da sprecava svaku aktivnost koja bi bila uperena na irenje mrnje prema drugim narodima,na vredjanje njihove casti i na povredu dostojanstva drugih drava 35.a.Pojam dravne teritorije. -dravna teritorija je prostor odredjen dravnim granicama (zemljini,vazduni prostor i obalno more) -na toj teritoriji drava vri svoju jurisdikciju nad licima i stvarima koja se na njoj nalaze -na dravnoj teritoriji moe postojati dvojstvo vlasti (kondominijum ili koimperijum) -interesne sfere ne predstavljaju deo dravne teritorije -dravna teritorija je zaticena medunarodnim pravom b.Dravne granice. dravne granice su brane koje dele i spajaju dravne teritorije -moraju biti zasnovane na medjunarodnom ugovoru(dvostrani ili viestrani ugovor o miru),sporazumu ili aktima kolektivnog priznanja -u odsustvu medjunarodnog akta primenjuje se nacelo efektivnosti -faze u povlacenju granica: 1.usvajanje medjunarodnog akta u kome se nalazi razgranicenje 2.rad medjunarodne komisije za razgranicenje na terenu

3.detaljno postavljanje pogranicnih oznaka -ako granica ide rekom,za merilo se uzima njena geometrijska sredina 36.Sticanje dravne teritorije. -u prolosti je do teritorijalnih promena najcece dolazilo putem ratova,a danas Povelja zabranjuje upotrebu ili pretnju upotrebom sile protiv teritorijalnog integriteta ili politicke nezavisnosti svake drave -u savremenom medjunarodnom pravu dravna teritorija se stice samo mirnim putem i to: 1.prirataj (objektivan i subjektivan uslov(ostrvo Palmas)) 2.okupacija(nepostojanje organizovane vlasti,efektivnost,animus domini,saoptenje) 3.ustupanje(cesija i razmena teritorija) 4.odraj(efektivno,mirno,nesmetano i javno posedovanje teritorije) 37.Vazduni i nadvazduni prostor. -kriterijumi za regulisanje medjunarodnog vazduhoplovnog saobracaja: 1.striktno potovanje dravne suverenosti i njeno iskljucivo pravo da koristi i kontrolie vazduni saobracaj 2.poredjenje vazdunog saobracaja sa plovidbom na slobodnom moru (Foil) -prva medjunarodna vazduhoplovna konvencija-Pariska konvencija od 13.oktobra 1919.godine -drave imaju iskljucivu suverenost nad vazdunim prostorom iznad svoje teritorije,uz ogranicenje nekodljivog preleta -osnovana je Medjunarodna komisija za vazduni saobracaj-CINA -medjunarodna konferencija u Cikagu 1944.godine (50 drava) -usvojene su 4 medjunarodne konvencije: Konvencija o medjunarodnom civilnom vazduhoplovstvu Sporazum o medjunarodnom vazdunom tranzitu (1,2) Sporazum o medjunarodnom vazdunom transportu Privremeni sporazum o medj.civilnom vazduhoplovstvu -pet cikakih sloboda:1.nekodljiv prelet iznad dravne teritorije,bez sputanja 2.sputanje iz tehnickih razloga radi uzimanja goriva 3.iskrcavanje putnika,pote i robe iz zavicajne zemlje vazduhoplova 4.ukrcavanje putnika,pote i robe za zavicajnu zemlju vazduhoplova 5.iskrcavanje putnika,pote i robe u mesta koja se ne nalaze u zavicajnoj zemlji vazduhoplova i ukrcavanje za takva mesta -prva konvencija se odnosi samo na civilne vazduhoplove,a ne i na dravne -konvencijom je osnovana Organizacija za medjunarodno civilno vazduhoplovstvo (ICAO) -od 4.decembra 1957. nau planetu oblecu sputnici,sateliti,prostoroplovi itd. -nadvazduni prostor sigurno ne pripada pojedinacnim dravama,vec mora ostati dostupan svim dravama pod uslovom iskljucivog miroljubivog koricenja -pravni reim kosmosa:rezolucije Generalne skuptine 1472 i 1721 Deklaracija o pravnim nacelima koja reguliu delatnost drava na istraivanju i koricenju kosmosa od 1963.godine -Ugovor o nacelima koja reguliu aktivnost drava na istraivanju i koricenju kosmosa-London,Vaington i Moskva,27.januara 1967.godine -posebni ugovori:1.Sporazum o spasavanju kosmonauta,povratku kosmonauta i vracanju objekata lansiranih u kosmos(1968) 2.Konvencija o medjunarodnoj odgovornosti za tetu pricinjenu kosmickim objektima(1972) 3.Konvencija o registraciji objekata lansiranih u kosmos(1975) 4.Sporazum o delatnostima drava na Mesecu i drugim nebeskim telima(1979) -kosmicko prostranstvo je proglaeno za RES COMMUNIS OMNIUM -kosmos,Mesec i druga nebeska tela ne mogu biti predmet nacionalnog prisvajanja -konvencija iz 1975. ustanovila je medjunardni registar koji se vodi kod Ujedinjenih nacija 38.Medjunarodne reke. -ako reka ne prelazi granice jedne drave ona ima nacionalni karakter i nije od znacaja za medjunarodno pravo -reka ima medjunarodni karakter ako prolazi kroz teritorije dveju ili vie drava,ili cini njihovu granicu,ako je plovna i posredno ili neposredno utice u more -postoji i pravni uslovmedjunarodni akt -plovnost je opti zahtev-reke se internacionalizuju od mesta odakle su plovne -Odluka od 16.novembra 1792.godina-francuska revolucionarna vlada je istakla nacelo slobodne plovidbe na medjunarodnim rekama zbog svoje zainteresovanosti za plovidbu na eldi i Mezi -u zavrnom aktu Beckog kongresa 9.juna 1815.godine velike sile istakle su kao opti princip slobodu plovidbe na plovnim rekama koje proticu kroz vie zemalja -medjunarodne reke su:Dunav,Laba,elda,Meza,Odra,Rajna,Visla,Vezer,Amazon,Laplata,Kongo,Niger 39.Dunav. -Dunav je proglaen medjunarodnom rekom na Pariskom kongresu 1856.godine -Pariskim ugovorom stvorene su dve komisije:Evropska i Obalna -Evropska komisija-predstavnici svih drava koje su potpisale Pariski ugovor (od uca do Isakce) -Obalna komisija-pribrene drave (Austro-Ugarska,Turska,Bavarska i Virtemberg) -Obalna komisija je faktickim putem izgubila predvidjene funkcije -Evropska komisija,obrazovana na period o 2 godine,ostala je na snazi 100 godina -1858. u Parizu,umesto likvidacije Evropske komisije,produen je njen rad do 1866.godine (1871,1883,1904 itd.) -1878. na Berlinskom kongresu bilo je pokrenuto i Dunavsko pitanje-nadlenost Evropske komisije je produena do Galca -Evropska komisija je postala stalna medjunarodna ustanova-drava u dravi -posle Prvog svetskog rata odrana je medjunarodna konferencija u Parizu na kojoj je 23.jula 1921.godine donet konacni Statut Dunava -dve komisije:Dunavska-od Ulma do Braile Evropska-od Braile do mora -do Pariskog kongresa Rusija je dominirala na Dunavu,a posle njenog poraza na Krimu,prevlast prelazi u ruke Austro-Ugarske -posle Prvog svetskog rata Velika Britanija i Francuska su velike sile,a sa jacanjem Hitlerove Nemacke dolazi do brzog uticaja ove sile na Dunavu -septembra 1940.-Becka konferencija-Dunavski recni savet,sa seditem u Bratislavi -12.decembra 1946.saveznicke vlade SAD,Velike Britanije,SSSR i Francuske dogovorile su se da 6 meseci posle stupanja na snagu Ugovora o miru sa Bugarskom,Rumunijom i Madjarskom,sazovu konferenciju radi donoenja konvencije o reimu plovidbe na Dunavu,koja je odrana 1948.u Beogradu -18.avgusta 1948.godine pribrene drave su donele Konvenciju o reimu plovidbe na Dunavu,a zapadne velike sile su napustile Beogradsku konferenciju i jedno vreme Konvenciju nisu priznavale -proglaeno je suvereno pravo pribrenih drava i njihova medjunarodna ravnopravnost na ovoj reci -sloboda plovidbe se priznaje samo na plovnom delu Dunava od Ulma do Crnog mora,rukavcem Suline,sa izlazom na more kroz Sulinski kanal -stvorena je Jedinstvena Dunavska komisija saglasno principima u Zavrnom aktu Beckog kongresa iz 1815. i u Pariskom ugovoru 1856. -Dunavska komisija je sastavljena od predstavnika podunavskih zemalja (postoji i pravo veta) -Komisija ima svoj Sekretarijat i priznaje joj se pravni subjektivitet -prvo zasedanje-11.novembra 1949.godine u Galcu -na IX 1953. u Galcu prihvacen je jugoslovenski predlog o izmeni poslovnika Komisije -izmedju Jugoslavije i Rumunije sklopljen je 1963.godine Sporazum o izgradnji i eksploataciji hidroenergetskog i plovidbenog sistema Djerdap na reci Dunavu 40.More. -more se u medjunarodnom pravu deli na vie pojaseva -pravila koja odredjuju pravni reim pojedinih

delova mora i reguliu odnose,prava i obaveze subjekata cine medjunarodno pravo mora -konferencija u enevi 1958.godine:1.Konvencija o teritorijalnom moru i spoljnom morskom pojasu 2.Konvencija o otvorenom moru 3.Konvencija o ribarenju i ocuvanju biolokih bogatstava mora 4.Konvencija o epikontinentalnom pojasu -druga konferencija o pravu mora-1960.godine-reavanje pitanje irine teritorijalnog mora i granica u pogledu ribolova -treca konferencija-1973-1982. doneta je jedinstvena Konvencija o pravu mora -1990.godine na inicijativu Generalnog sekretara otpocele su konsultacije i posle cetvorogodinjih pregovora postignuta je saglasnost o svim spornim pitanjima -rezolucijom od 28.jula 1994. usvojen je Sporazum o sprovodjenju dela XI Konvencije o pravu mora -Konvencija je stupila na snagu 16.novembra 1994.godine -morski pojasevi:1.unutranje morske vode 2.teritorijalno more 3.arhipelako more 4.spoljni morski pojas 5.epikontinentalni pojas 6.iskljuciva ekonomska zona 7.slobodno more 8.medjunarodna zona 41.Unutranje morske vode. -predstavljaju deo morske povrine koji je u najuoj vezi sa suvozemnom teritorijom -Konvencija o pravu mora-to je deo mora koji lei od polazne linije za merenje irine teritorijalnog mora u smeru kopna -morske luke,zalivi,uca reka,zatvorena mora,delovi mora izmedju obale i ostrva ili izmedju samih ostrva i more izmedju linije niske vode i najvieg nivoa mora 1.morske luke su vodeni i sa vodom neposredno povezani prostori u koje uplovljavaju pomorski brodovi i koji slue za pomorsku trgovinu (ratne i trgovacke) 2.zalivi su jasno istaknute uvale uvucene u kopno koje imaju vodenu povrinu barem jednaku ili vecu od povrine polukruga ciji je precnik jednak duini prave linije koja zatvara ulaz u uvalu (24 nauticke milje) 3.unutranjim morskim vodama se smatraju uca reka koja se na ulazu u more racvaju 4.zatvorena mora su veci delovi mora spojeni moreuzom sa otvorenim morem 5.delovi mora izmedju obale i ostrva ili izmedju samih ostrva 6.more izmedju linije niske vode i najvieg nivoa mora -u pogledu pravnog reima nema razlike izmedju unutranjih morskih voda i suvozemnog dela teritorije -pravo prevoza putnika i stvari izmedju domacih luka (kabotaa) imaju iskljucivo domaci brodovi,a izuzetno i strani 42.Teritorijalno more. -predstavlja morski prostor,ukljucujuci morsko dno,podzemlje i vazdunu oblast,koji se u izvesnoj irini protee od osnovne linije prema slobodnom moru -pravila za utvrdjivanje granica teritorijalnog mora sadrana su u enevskoj konvenciji o teritorijalnom moru i spoljnom morskom pojasu i novoj Konvenciji o pravu mora -polazna linija za merenje irine teritorijalnog mora zavisi od konfiguracije obale i moe biti normalna i prava -irina teritorijalnog mora: a.postglosatori-dvodnevna plovidba brodova (100 italijanskih milja) b.Hugo Grocijus-domet obalskih topova c.Konferencija za kodifikaciju medjunarodnog prava u Hagu 1930.godine-3 do 6 nautickih milja d.Prva konferencija o pravu mora 1958. e.enevska konvencija o teritorijalnom moru i spoljnom morskom pojasu-12 nautickih milja za spoljni pojas i teritorijalno more -konacni sporazum-Treca konferencija o pravu mora 1982.godine-drava ima pravo da odredi irinu svog teritorijalnog mora do granice koja ne prelazi 12 nautickih milja mereno od polazne linije -spoljnu granicu teritorijalnog mora cini linija na kojoj je udaljenost svake tacke od najblie tacke polazne linije jednaka irini teritorijalnog mora -pravni poloaj-suverenost obalne drave i pravo nekodljivog ili neofanzivnog prolaza -pod prolazom se podrazumeva plovidba teritorijalnim morem bilo radi presecanja tog mora bez uplovljenja u unutranje morske vode ili pristajanja na spoljnom sidritu ili uz lucke uredjaje van unutranjih voda,bilo radi ulaska u unutranje morske vode ili izlaska iz njih ili pristajanja na takvom sidritu ili uz lucke uredjaje -strani brodovi koji se slue pravom nekodljivog prolaza duni su da potuju zakone i propise obalne drave i sve opteprihvacene norme medjunarodnog prava o sprecavanju sudara na moru -obalna drava je duna da ne sprecava nekodljiv prolaz stranih brodova,a posebno ne sme: a.postavljati takve zahteve brodovima koji bi predstavljali nepriznavanje ili naruavanje nekodljivog prolaza b.diskriminisati brodove bilo koje drave -nova Konvencija o pravu mora ne dozvoljava obalnim dravama da od stranih brodova ubiru dabine -prilikom prolaza kroz teritorijalno more strani trgovacki brodovi su pod vlacu obalne drave -krivicna jurisdikcija se ne vri na stranom trgovackom brodu ako se radi o hapenju ucinilaca ili izvrenju istranih radnji zbog krivicnog dela pocinjenog na brodu prilikom prolaska,osim u slucajevima: a.ako se posledice krivicnog dela proteu na obalnu dravu b.ako se krivicnim delom remeti javni mir obalne drave i poredak u teritorijalnom moru c.ako je zapovednik broda,diplomatski agent ili konzularni funkcioner drave zastave zatraio pomoc obalnih vlasti d.ako su te mere potrebne radi suzbijanja nedoputene trgovine -gradjanska jurisdikcija-preduzimanje mera izvrenja ili zadravanja radi bilo kog gradjanskog postupka zbog obaveza koje je taj brod sam preuzeo ili odgovornosti koje su za njega nastale 43.Arhipelako more. -oformljeno Konvencijom o pravu mora 1982.godine -arhipelag predstavlja grupu ostrva i delove ostrva,vode koje ih spajaju i druge prirodne elemente koji su tako tesno povezani da cine geografsku,ekonomsku i politicku celinu -drave sastavljene u celosti od jednog ili vie arhipelaga imaju pravo da proglase arhipelako more -unutranja granica-linija niske vode du obala ostrva ili prava polazna linija od koje se meri irina teritorijalnog mora -spoljna granica-odredjuje se na osnovu arhipelake polazne linije-prave polazne linije koje spajaju krajnje tacke najudaljenijih ostrva i nadvodnih grebena -arhipelake polazne linije ne smeju biti due od 100 nautickih milja,najvie do 125 nautickih milja -pravni poloaj-suverenost obalne drave -postoji mogucnost privremene obustave nekodljivog prolaza radi zatite bezbednosti -arhipelaka drava moe odrediti plovne i vazdune puteve pogodne za neprekinut i brz prolaz ili prelet -posebno ogranicenje suverenosti arhipelake drave predstavljaju prava susednih drava u odredjenim delovima arhipelakog mora 44.Spoljni pojas. -zone contigue-predstavlja deo mora koji se u odredjenoj irini protee uz spoljnu granicu teritorijalnog mora obalne drave radi zatite njenih tacno odredjenih interesa -kao institut stvoren je kroz praksu donoenja jednostranih akata,a kodifikacija je izvrena enevskom konvencijom iz 1958. -irina spoljnog pojasa nije tacno utvrdjena,ali se smatra da spoljni pojas zajedno sa teritorijalnim morem ne sme da predje 12 nautickih miljaenevska konvencija o teritorijalnom moru i spoljnom morskom pojasu -Konvencija iz 1982. proirila je spoljni pojas na 24 nauticke milje -spoljni morski pojas nije podvrgnut suverenoj vlasti obalne drave -u spoljnom pojasu

obalna drava moe vriti nadzor da bi sprecila krenje svojih carinskih,fiskalnih i zdravstvenih propisa ili zakona o useljavanju ili iseljavanju -pravni poloaj-spoljni morski pojas ima u Konvenciji o pravu mora status slobodnog mora samo ako obalna drava nije proglasila iskljucivu ekonomsku zonu -Konvencija daje pravo obalnoj dravi da vri nadzor i kanjava nedozvoljeno vadjenje arheolokih i istorijskih predmeta sa morskog dna 45.Epikontinentalni pojas. -obuhvata morsko dno i podzemlje podmorskih prostora koje se do odredjene dubine ili udaljenosti proteu izvan teritorijalnog mora obalne drave -nastanak ovog pojasa vezuje se za pojam kontinentalnog sloja -deo mora koji obuhvata kontinentalni sloj i morsko dno,a granici se sa teritorijalnim morem,cini epikontinentalni pojas kao pravni pojam -mnoge drave su jednostranim aktima proglasile epikontinentalni pojas(SAD,V.Britanija,Argentina,Meksiko,Pakistan,Honduras) -enevska konvencija o epikontinentalnom pojasu od 1958.godine -epikontinentalni pojas pocinje od tacke gde dopire dno i podzemlje teritorijalnog mora obalne drave,tako da je dravna granica na moru ujedno njegova unutranja granica -irina:a.enevska konvencija-do dubine od 200 metara i preko 200 metara gde je moguce koricenje prirodnih bogatstava b.Konvencija od 1982.epikontinentalni pojas se prostire preko citavog prirodnog produetka kopnenog podrucja do spoljnog ruba kontinentalne ivice ili do udaljenosti od 200 nautickih milja -razgranicenje epikontinentalnog pojasa izmedju drava cije su obale suprotne ili se dodiruju-sporazumom -povlacenjem linije sredine -obalna drava koja iskoricava rudna bogatstva epikontinentalnog pojasa van 200 nautickih milja duna je da plati odgovarajucu naknadu ili doprinos u naturi Medjunarodnoj vlasti za morsko dno 46.Iskljuciva ekonomska zona. -morski pojas koji se nalazi izvan teritorijalnog mora i prostire u odredjenoj irini prema slobodnom moru -pretece ekonomske zone su ribolovne zone i zone preferencijalnih prava -pravno je formulisana Konvencijom o pravu mora iz 1982.godine -irina se meri od polaznih linija koje slue za odredjivanje teritorijalnog mora -krajnja granica do koje se moe proglasiti zona iznosi 200 nautickih milja -iskljuciva ekonomska zona ne cini deo teritorije nad kojim obalna drava ima punu suverenost -pravni reim se nalazi izmedju teritorijalnog i slobodnog mora -osnovne karakteristike tog reima su prava i jurisdikcija obalne drave i prava i slobode ostalih drava -prava i jurisdikciju obalna drava ne stice samim tim to izlazi na more,vec se iskljuciva ekonomska zona mora proglasiti unutranjim pravnim aktom -prava:istraivanje i iskoricavanje,ocuvanje i upravljanje -jurisdikcija:podizanje i upotreba vetackih ostrva,uredjaja i naprava,naucno istraivanje mora i zatita -rezidualna prava:gonjenje stranih brodova koji povrede njene zakone i propise pravo donoenja i primene zakona i propisa o sprecavanju i zatiti mora od zagadjivanja pravo regulisanja,odobravanja i preduzimanja naucnog istraivanja mora -sloboda plovidbe,preleta,polaganja podmorskih kablova i cevovoda -posebna prava u iskljucivoj ekonomskoj zoni priznata su neobalnim dravama i dravama u nepovoljnom geografskom poloaju 47.Slobodno more. -predstavlja ogromnu morsku masu koja se prostire van granica suverenosti i jurisdikcije obalnih drava (vazduni prostor i spoljni morski pojas ako nije proglaena iskljuciva ekonomska zona) -u slobodnom moru nijedna drava nema iskljucivu vlast -slobodno more nije res nullius (podlono okupaciji),vec res communis omnium -pravni reim slobodnog mora utvrdjen je enevskom konvencijom o otvorenom moru od 1958.godine i novom Konvencijom o pravu mora iz 1982. -pravni reim je zasnovan na nacelu slobode otvorenog mora koje obuhvata sledece slobode: 1.slobodu plovidbe 2.slobodu ribolova 3.slobodu polaganja podmorskih kablova i cevovoda 4.slobodu preleta 5.slobodu podizanja vetackih ostrva i drugih uredjaja 6.slobodu naucnog istraivanja -brod koji plovi slobodnim morem nalazi se pod jurisdikcijom drave ciju zastavu vije u pogledu upravnih,tehnickih i socijalnih predmeta -izuzeci-ratni brod moe izvriti pregled stranog trgovackog broda ako ima osnovanog razloga da sumnja: 1.da se brod bavi piraterijom 2.da se brod bavi trgovinom robljem 3.da je brod bez dravne pripadnosti 4.da se brod bavi neovlacenim emitovanjem 5.da je brod iako vije tudju zastavu,brod iste dravne pripadnosti kao i ratni brod -enevska konvencija o slobodnom moru i nova Konvencija o pravu mora definiu pirateriju kao: 1.svaki nezakonit akt nasilja,zadravanja i svaka pljacka pocinjena u licne svrhe 2.svaki akt dobrovoljnog uceca u koricenju broda ili vazduhoplova kada su onome ko ih pocini poznate cinjenice koje tom brodu daju obeleje piratskog broda 3.svaka radnja koja ima za cilj da podstice na vrenje akata odredenih u dva gore navedena stava -znacajna je odredba Konvencije o pravu mora da se i neobalnim dravama omoguci uivanje slobode otvorenog mora -na slobodnom moru dozvoljen je slobodan ribolov,odnosno eksploatacija flore i faune-enevska konvencija o ribarenju i ocuvanju biolokih bogatstava otvorenog mora (1958) 48.Medjunarodna zona. -obuhvata morsko dno i podzemlje koje se nalazi van granica nacionalne jurisdikcije -more i vazduni prostor iznad tog dela podmorja nema status medjunarodne zone -stvaranju ove zone prethodilo je donoenje niza akata:1.Rezolucija Generalne skuptine iz 1969. 2.Deklaracija o nacelima koja se odnose na dno okeana i pozemlje -medjunarodna zona ima status zajednickog dobra covecanstva-res communis omnium -podmorje se moe upotrebljavati iskljucivo u miroljubive svrhe -medjutim,usvojenim Sporazumom o sprovodjenju dela XI Konvencije u dobroj meri se odstupilo od osnovnog principa da je morsko dno i podzemlje van granica nacionalne jurisdikcije zajednicko dobro covecanstva -Konvencijom o pravu mora stvoren je poseban mehanizam za upravljanje bogatstvima medjunarodne zone u cijem se sreditu nalazi Medjunarodna vlast za morsko dno(Kingston na Jamajci) -glavni organi:1.SKUPTINA(predstavnici drava clanica) 2.SAVET(predstavnici 36 drava clanica koje bira Skuptina na 4 godine,Komisija za pravna i tehnicka pitanja i Ekonomsko-planska komisija) 3.SEKRETARIJAT(generalni sekretar i osoblje) 4.PREDUZECE(Upravni odbor i generalni direktor koje bira Skuptina) -radi smanjenja trokova predvidjeno je da svi organi i tela moraju biti rentabilni -usvojeno je pravilo da odluke organa Vlasti treba da se donose konsenzusom,a za donoenje odluke u Savetu potrebna je neophodna vecina u svakoj grupi za svrhe glasanja -osnovan je Finansijski komitet sastavljen od 15 clanova koje bira Skuptina vodeci racuna o pravilnoj geografskoj raspodeli i predstavljanju posebnih interesa 49.Zagadjivanje mora. -zagadjivanje mora podrazumeva

covekovo neposredno ili posredno unoenje materije ili energije u morsku okolinu,ukljucujuci recna uca,koje prouzrokuje ili moe prouzrokovati takve tetne posledice kao to su teta ivim bicima i morskoj fauni i flori,ugroavanje zdravlja ljudi,ometanje pomorskih delatnosti,ukljucujuci ribolov i druge zakonite upotrebe mora,pogoravanje kvaliteta morske vode i umanjene privlacnosti prostora za stanovanje i rekreaciju 1.zagadjivanje mora iz kopnenih izvora 2.zagadjivanje mora od delatnosti na morskom dnu i podmorju unutar ili izvan granica nacionalne jurisdikcije 3.zagadjivanje mora potapanjem 4.zagadjivanje mora sa brodova 5.zagadjivanje mora iz vazduha ili vazduhom 1.a.Helsinka konvencija o zatiti Baltickog mora(1974) b.Kuvajtska konvencija o zatiti Persijskog zaliva(1978) c.Atinski protokol o zatiti Sredozemnog mora od zagadjivanja iz kopnenih izvora(1980) d.Konvencija o zatiti Crvenog mora i Adenskog zaliva(1982) 2.a.enevska konvencija o slobodnom moru(1958) b.Konvencija o pravu mora(1982) 3.Londonska konvencija od 1972.godine I grupa (crna lista)-izuzetno opasne materije(iva) cije je potapanje apsolutno zabranjeno IIgrupa(siva lista)-materije koje se mogu potapati uz posebne mere opreznosti i na osnovu specijalne dozvole(arsen,olovo,cink) III grupa-materije za cije je potapanje dovoljna opta dozvola 4.a.Medjunarodna konvencija o sprecavanju zagadjivanja mora naftom(1957) b.Medjunarodna konvencija o gradjanskoj odgovornosti za tetu prouzrokovanu zagadjivanjem naftom(1969) c.Medjunarodna konvencija o osnivanju medjunarodnog fonda za naknadu tete prouzrokovane zagadjivanjem naftom(1971) d.Konvencija o sprecavanju zagadjivanja mora sa brodova,zakljucena u Londonu 1973. 5.Konvencija o pravu mora 50.Moreuzi. -moreuzi predstavljaju uzak prirodni prolaz koji spaja dva mora -medjunarodni karakter imaju samo moreuzi koji se upotrebljavaju za medjunarodnu plovidbu izmedju dva dela slobodnog mora ili izmedju slobodnog mora i teritorijalnog mora neke strane drave -pravila koja uredjuju prolaz moreuzima,stvarana su kroz praksu drava i obicajno pravo,kodifikovana su enevskom konvencijom o teritorijalnom moru i spoljnom morskom pojasu od 1958. i Konvencijom o pravu mora (1982) -reim plovidbe nije jedinstveno predvidjen medjunarodnim pravom -podela moreuza: I grupa:moreuzi iri od dvostruke irine teritorijalnog mora u kojima celom duinom postoji pojas slobodnog mora ili iskljucive ekonomske zone pogodan za plovidbu II grupa:moreuzi iri od dvostruke irine teritorijalnog mora u kojima se put pogodan za plovidbu nalazi u teritorijalnom moru III grupa:medjunarodni moreuzi koji povezuju deo slobodnog mora ili iskljucive ekonomske zone sa teritorijalnim morem drave koja nema svojih obala na moreuzu -moreuzi:Bosfor i Dardaneli,Gibraltarski moreuz,Sund i Belti 51.Bosfor i Dardaneli. -zajedno sa Mramornim morem cine prirodnu vezu izmedju Crnog i Egejskog mora -nalaze se pod suverenocu Turske,i nisu bili od veceg medjunarodnog znacaja,dok je Crno more predstavljalo unutranje tursko more -od Jedrenskog mira(1829) sloboda plovidbe trgovackih brodova svih zastava postaje opte pravilo,dok ratni brodovi nisu imali pravo prolaza -zabrana plovidbe ratnih brodova utvrdjena je Konvencijom o moreuzima od 1841.godine i Pariskim ugovorom od 1856. -Londonski ugovor 1871 -posle Prvog svetskog rata pravni reim prolaza kroz Bosfor i Dardanele izmenjen je Lozanskom konvencijom od 1923. -na zahtev Turske zakljucena je nova Konvencija o reimu moreuza u Montreu 1936.godine -ova Konvencija uvela je znacajna ogranicenja slobode plovidbe u cilju zatite turskog suvereniteta -ratni brodovi-u doba mira flota neobalnih drava ne sme preci vie od 30.000 tona,a od toga jedna neobalna drava moe imati najvie dve trecine -ratni brodovi neobalnih drava mogu boraviti u Crnom moru nadjue 21 dan -Konvencijom je propisan poseban postupak prolaza kroz moreuze,kao i tonaa i broj brodova koji istovremeno prolaze -za strane ratne brodove oba vezna je prethodna prijava,koja se dostavlja u roku od 8(za crnomorske drave) ili 15(neobalne drave) dana pre prolaza -u prolazu ne moe istovremeno biti vie od 9 brodova,ukupne tonae do 15.000 tona -na konferenciji u Potsdamu (1945) zakljuceno je da treba izvriti reviziju Konvencije iz Montrea i to neposrednim pregovorima vlada SAD,SSSR-A i Velike Britanije sa Turskom,ali pregovori do danas nisu okoncani 52.Gibraltarski moreuz,Sund i Belti. -Gibraltarski moreuz spaja Atlantski okean sa Sredozemnim morem -upravu nad samim gradom,lukom i tvrdjavom Gibraltar vri Velika Britanija jo od pocetka XVIII veka -reim plovidbe nije posebno regulisan posebnim medjunarodnim ugovorom -Britansko-francuska deklaracija od 1904. zabranjivala je podizanje bilo kakvih utvrdjenja ili strategijskih objekata na marokanskom delu obale u cilju obezbedjenja slobodnog prolaza Gibraltarskim moreuzom -Zajednicka deklaracija od 1907.-Velika Britanija,Francuska i panija preuzele su obavezu da na Gibraltaru odravaju postojece stanje i ne vre bilo kakve jednostrane izmene njegovog statusa -panija je stalno pokretala pitanje vracanja suvereniteta nad Gibraltarom -uprkos rezoluciji Generalne skuptine od 1969.godine,Velika Britanija nije do sada okoncala kolonizaciju -prolaz ratnih brodova u doba mira nije uslovljen prethodnom notifikacijom i odobrenjem -Skandinavski moreuzi Sund i Belti povezuju Severno i Balticko more -kontrolu je vrila Danska i naplacivala posebne takse za prolaz stranih trgovackih brodova -takse su ukinute na Konferenciji u Kopenhagenu 1857.godine -reim plovidbe stranih ratnih brodova regulisan je pravilima koja je Danska donela 1913.godine i Deklaracijom od 1923. -za prolaz nije potrebno odobrenje,ali je potrebna prethodna notifikacija 53.Suecki kanal. -izgradjen je na najuem delu kopnene prevlake izmedju evroazijskog i africkog kontinenta -1854. francuski ininjer Leseps dobio je od egipatskog kedifa koncesiju za prokopavanje kanala -nakon dobijanja novog fermana(1856) i sultanove potvrde(1866),kanal je sagradjen i otvoren za saobracaj 1869.godine -pravni reim stvoren fermanima predvidjao je da Egipat zadrava suverenost nad kanalom,dok se uprava poverava akcionarskom drutvu -medjunarodni reim plovidbe Sueckim kanalom ustanovljen je Carigradskom konvencijom od 1888.godine -kanal je u miru i za vreme rata otvoren za sve trgovacke i ratne brodove,bez obzira na zastavu -konvencija sadri posebna pravila o prolazu ratnih brodova zaracenih strana kako bi se otklonila mogucnost oruanih sukoba u samom kanalu -odredbe Konvencije o slobodnom prolazu potovane su do Prvog svetskog rata -1922. Egipat je proglaen nezavisnom dravom,a njegov suverenitet nad Sueckim kanalom

potvrdjen ugovorom od 1936.godine -Britanija je zadrala pravo da u zoni kanala dri trupe kao pomoc radi obezbedjenja slobode plovidbe -novim ugovorom od 1954. Velika Britanija se obavezala da povuce svoje trupe sa egipatske teritorije -nacela Saveta bezbednosti o statusu kanala i reimu prolaza: 1.prolaz kanalom slobodan je i otvoren bez ikakve direktne ili prikrivene diskriminacije 2.suverenitet Egipta mora se potovati 3.upravljanje kanalom mora biti odvojeno od politike 4.takse za prolaz kanalom utvrdjivace se sporazumom Egipta i drave korisnika kanala 5.deo prikupljenih sredstava mora se odvajati za poboljanje kanala -Egipat se 1957.godine jednostrano obavezao da ce potovati slovo i duh Carigradske konvencije,sa izuzetkom Izraela -posle zakljucenja ugovora o miru 1975. izraelskim brodovima priznato je pravo slobodnog prolaza 54.Panamski i Kilski kanal. -Panamski kanal spaja Tihi i Atlantski okean i prokopan je na panamskoj prevlaci u Srednjoj Americi -koncesiju za igzradnju kanala SAD su dobile 1903.godine od Kolumbije,a kada je parlament ove drave odbio da ratifikuje ovaj ugovor,SAD su podstakle ustanak u kolumbijskoj oblasti Panama,priznale je de iure za dravu i sklopile sa njom novu koncesiju -kanal je zavren i puten u saobracaj 1914.godine -pravni poloaj i reim prolaza bili su regulisani ugovorima SAD sa Velikom Britanijom od 1901. -SAD su dobile na stalno koricenje,zaposedanje i nadzor zonu kanala u irini od 10 milja,kao i morski pojas od 3 milje -u praksi neutralnost kanala nije striktno potovana -novi pravni reim Panamskog kanala stvoren je panamsko-americkim ugovorima od 1977.godine -Ugovorom o Panamskom kanalu (Torihos-Karterov ugovor) stavljeni su van snage svi raniji ugovori,a Panami je priznat suverenitet nad citavom teritorijom,ukljucujuci i zonu kanala -SAD su do kraja 1999.godine zadrale upravu nad kopnenim i vodenim podrucjem radi obezbedjenja koricenja,plovidbe,zatite i odbrane kanala -Ugovor o trajnoj neutralizaciji Panamskog kanala predvidja da u doba mira i za vreme rata kanal ostane siguran i otvoren za miran prolaz brodova svih drava pod uslovima pune jednakosti -neutralnost Panamskog kanala garantuju SAD -Kilski kanal povezuje Kilski zaliv u Baltickom moru sa ucem reke Labe u Severnom moru -sagradjen je 1896. godine na nemackoj teritoriji i imao je nacionalni karakter sve do kraja Prvog svetskog rata -Versajskim ugovorom kanal je otvoren za prolaz svih trgovackih i ratnih brodova,osim brodova drava koje su u ratnom stanju sa Nemackom -tokom Rusko-poljskog rata (1920-1921),Nemacka je proglasila neutralnost i odlucila da kroz kanal ne proputa brodove koji prevoze oruje i municiju za ratujuce strane -Deklaracijom od 1936.godine Hitler je otkazao vojne klauzule Versajskog ugovora,a time i odredbe o Kilskom kanalu -za vreme Drugog svetskog rata Nemacka ga je koristila kao svoju vojnu bazu,a posle rata otvoren je za medjunarodni saobracaj 55.Slubenost. -Slubenost u medjunarodnom pravu je obaveza drave da se na svojoj teritoriji uzdrava od vrenja akata koji su u njenoj nadlenosti ili da tolerie na svojoj teritoriji vrenje akata strane drave -ova obaveza proistice iz : 1. optih medjunarodnih pravila 2. ugovora 1.prirodne slubenosti -slubenosti se u medjunarodnom pravu javljaju kao rezultat ekonomskih potreba drava 2.slobodne zone u delu luke ili oko eleznicke stanice (slobodna zona u Solunu-Konvencija od 10.maja 1923.) -podizanje postrojenja na tudjoj teritoriji -pravo gradjenja eleznickih pruga sa pravom eksteritorijalnosti -ribarske koncesije -slubenosti vojne prirode-uspostavljaju se u cilju demilitarizacije izvesnih oblasti,u obliku zabrane podizanja vojnih utvrdjenja ili su stvorene medjunarodnim aktima (stacioniranje stranih trupa) 56.Pojam i vrste odgovornosti drava. -odgovornost u pravu je posebna pravna situacija stvorena povredom nekog tudjeg prava,odnosno pravnog dobra koje je zaticeno vaecim propisima -odgovornost u medjunarodnom pravu nastaje iz fakta pricinjene tete,tj. povrede nekog prava ili pravnog dobra neke druge drave -do odgovornosti moe doci:a.u medjunarodnim privatnim odnosima b.u odnosima izmedju drava i pojedinaca c.u odnosima izmedju drava,kao i izmedju drava i drugih medjunarodnih kolektiva -vrste odgovornosti: -politicka odgovornost -gradjanskopravna odgovornost -drava ne moe kao subjekt biti krivicno odgovorna -medjunarodna krivicna odgovornost je neprenosiva -doktrine o odgovornosti drave za neplacen ugovorni dug 1.Dragova doktrina 2.Porterova doktrina 3.Kalvova doktrina -povreda medjunarodnog prava od strane nacionalnih sudova moe biti uglavnom u ovim slucajevima: a.ako je protumaceno ili primenjeno pravno pravilo koje se direktno kosi sa opteusvojenim pravilom medjunarodnog prava b.ako se sudskom odlukom vredja ili niti izvesna medjunarodna obaveza drave c.ako je posredi tzv. odricanje pravosudja-uskracivanje postupka,ili donoenje ocugledno nepravicne odluke na tetu interesa strane drave ili njenih dravljana 1.kao neposredna odgovornost drave za akte koji se pripisuju dravnom aparatu kao celini i u tim slucajevima tuba se upravlja protiv drave 2.od drave se zahteva da preduzme sankcije protiv odgovornih pojedinaca na svojoj teritoriji i tuba se upravlja na dravu kao nosioca vlasti koji treba da prui zadovoljenje preduzimanjem postupka,a ne kao protiv odgovornog kolektiva 3.odgovornost drava potice iz funkcionisanja njenih slubi,iz nedovoljne organizacije na njenoj teritoriji,jer svaka organizacija predstavlja rizik za onoga koji je duan da organizaciju uspostavi -spor izmedju Albanije i Velike Britanije 57.Posledice odgovornosti. -oblici: 1.udovoljavanje moralno-politickog karaktera u formi izjave aljenja,svecanog izvinjenja,odavanja poasti zastavi strane drave,svecanog sprovoda posebnom komemoracijom,podizanjem spomenika,obecanjem da se slucaj nece ponoviti -javni karakter 2.udovoljavanje putem naknade tete: povracaj u predjanje stanje (restitutio in integrum) davanje,primanje odredjene svote novca ili neka druga naknada 58.Definicija medjunarodnih organizacija. -pozitivno medjunarodno pravo ne odredjuje blie ovaj pojam -Becka konvencija od 1969.-medjunarodna organizacija je medjuvladina organizacija -opte prihvacena definicija ne postoji ni u teoriji -prve definicije:medjunarodne organizacije su kolektivni organi veceg broja drava -Kelzen:medjunarodna organizacija je zajednica osnovana ugovorom kojim se stvaraju posebni organi sa zadatkom da ostvaruju ciljeve radi kojih je ona osnovana -medjunarodne organizacije su oblici saradnje izmedju drava osnovani njihovom voljom sa ciljem da se udruivanjem ostvari vladavina odredjenog poretka u medjunarodnom drutvu i da one funkcioniu u miljeu gde su glavne licnosti drave -pravne definicije:medjunarodne organizacije su udruenja ili tvorevine drava zasnovane na medjunarodnom ugovoru koji

predstavlja ustavni akt organizacije 1.institucionalne definicije-naglasak je na strukturi i stalnom karakteru medjunarodnih organizacija 2.funkcionalne definicije-posebno mesto imaju zadaci ili funkcije medjunarodnih organizacija 3.statusne definicije-pravni poloaj medjunarodnih organizacija -kombinovanjem svih ovih elemenata moguce je doci do opte i sveobuhvatne definicije: medjunarodne organizacije su tvorevine drava,zasnovane na ugovornoj osnovi,koje imaju trajni karakter,stalne organe i poseban poloaj u unutranjem i medjunarodnom pravu 59.Karakteristike medjunarodnih organizacija. 1.medjunarodne organizacije su tvorevine drava 2.medjunarodne organizacije su tvorevine zasnovane na ugovornoj osnovi 3.medjunarodne organizacije su trajne tvorevine sa stalnim organima -podela organa:1.organi u ciji sastav ulaze predstavnici drava i vlada - a.plenarni b.izvrni 2.organi sastavljeni od nezavisnih licnosti 3.organi ciji su clanovi predstavnici odredjenih grupa,a ne vlada a.plenarni organi su sastavljeni od predstavnika svih drava clanica-skuptina,kongres,konferencija,zasedanje b.izvrni organi su ui po sastavu i obuhvataju samo deo drava clanica-savet,upravni odbor,izvrni komitet,izvrni odbor 4.medjunarodne organizacije su tvorevine sa posebnim pravnim poloajem 60.Pretece i Drutvo naroda. -ideja o organizaciji medjunarodne zajednice je vrlo stara -Polibije,Platon,Aristotel -Pjer Diboa-stvaranje jedne,savezne hricanske republike pod upravom zajednickog sabora -Dante-svetska federacija pod vladavinom jednog monarha -Djordje Podjebrad-savez drava -tokom Prvog svetskog rata dato je obecanje da ce se stvoriti medjunarodna organizacija-Drutvo naroda -Vudro Vilson:"osnovace se sa narocitim obavezama jedno opte udruenje naroda koje ce priznati i malim i velikim dravama uzajamnu garanciju za politicku nezavisnost i teritorijalni integritet" -medjutim,za vreme njegovog odsustva za vreme rada Konferencije mira u Parizu (18.januara 1919),u SAD se naglo povecala opozicija protiv Vilsonove akcije za stvaranje Drutva naroda,to je dovelo do odbijanje ratifikacije Versajskog ugovora o miru i neulaenje SAD u Drutvo naroda -organi Drutva naroda su bili Skuptina i Savet,a pridodat je i Sekretarijat -naknadno je stvoren Stalni sud medjunarodne pravde -Skuptinu cine predstavnici clanova Drutva,po 3 delegata na svaku dravu sa samo jednim glasom -Savet se sastojao od predstavnika glavnih saveznickih i udruenih sila i predstavnika cetvorice ostalih clanova Drutva,biranih od strane Skuptine -nadlenost izmedju ova dva organa nije bila podeljena -Drutvo naroda imalo je oblik stalne medjunarodne konferencije -sklop Drutva naroda,kako je bio konstruisan i rezultati koje je ono kao takvo dalo,pokazali su negativan bilans 61.Stvaranje Organizacije ujedinjenih nacija. -u Atlantskoj povelji,koju su potpisali Ruzvelt i Cercil 14.avgusta 1941.godine,govori se o buducem irem i stalnom sistemu opte bezbednosti -na Moskovskoj konferenciji od 19.do 30.oktobra 1943.godine,predvidja se da se u ovaj sistem ukljuce i sve ostale miroljubive velike i male sile -prvi put je spomenuta buduca medjunarodna organizacija -1944.godine predstavnici SSSR-a,SAD,UK i Kine odrali su niz sastanaka u Vaingtonu,u palati Dambarton Oks u cilju formulisanja predloga za uspostavljanje opte medjunarodne organizacije-Ujedinjenih nacija -osnivacka konferencija odrana je 1945.godine u San Francisku -Povelja je zajedno sa Statutom Medjunarodnog suda pravde ratifikovana od strane nae zemlje Zakonom o Povelji Ujedinjenih nacija,objavljenim u slubenom listu 11.septembra 1945.godine -Jugoslavija spada u red drava osnivaca Organizacije ujedinjenih nacija 62.Glavni ciljevi Ujedinjenih nacija i osnovna nacela Povelje. -postoje 4 glavna cilja:1.cuvanje medjunarodnog mira i bezbednosti 2.razvijanje prijateljskih odnosa 3.ostvarenje svestrane medjunarodne saradnje 4.stvaranje sredita Ujedinjenih nacija u kojem ce se uskladjivati njihove akcije -nacela: 1.nacelo suverene jednakosti drava 2.nacelo savesnog ispunjavanja obaveza 3.nacelo reavanja medjunarodnih sporova mirnim putem 4.nacelo politicke nezavisnosti drava i njihovog teritorijalnog integriteta 5.nacelo unutranje (iskljucive) nadlenosti drava clanica -u vezi sa primenom ovog nacela praksa je stvorila 4 teze a.teza predstavnika Junoafricke Unije-Ujedinjene nacije su apsolutno nenadlene da razmatraju pitanja koja potpadaju pod unutranju nadlenost drave clanice i nemaju prava da donose preporuke b.podravanje gornjeg gledita,sa izuzetkom kada je u pitanju krenje principa nediskriminacije za cije je reenje Generalna skuptina ovlacena da donosi preporuke c.razlika izmedju ispitivanja spora i formulisanja preporuka-dozvoljava se ispitivanje cinjenicnog stanja,ali se osporava donoenje preporuka d.najire tumacenje ovog principa-organi Ujedinjenih nacije su nadleni i da ispituju cinjenicno stanje i da formuliu preporuke u svakom slucaju 63.Politicka i pravna priroda Organizacije ujedinjenih nacija. -Povelja Ujedinjenih nacija predstavlja politicki i pravni kompromis drava koje su je potpisale i ratifikovale -politicki kompromis je dvostrukog karakterato je sporazum izmedju velikih sila i drugih drava-ispoljen u clanu 27 Povelje i poznat pod nazivom "Jaltska formula" -Jaltska formula se sastoji u mogucnosti ulaganja veta od strane 5 velikih sila na predmete koji ne dolaze u red postupka -s druge strane,ostale srednje i male drave su konacno u San Francisku 1945. pristale na privilegovani poloaj 5 velikih sila u Savetu bezbednosti -politicki sistem Ujedinjenih nacija,stvoren u prvom redu radi ocuvanja medjunarodnog mira i bezbednosti,zasnovan je na ideji politicke medjunarodne ravnotee u svetu posle Drugog svetskog rata,sa tendencijom univerzalnosti -dolo je do obrazovanja Ujedinjenih nacija kao udruenja suverenih drava 64.Revizija Povelje. 1.amandmanski postupak (cl.108 i 109) 2.vanredni postupak (st.1 i 2 cl.109) 3.automatski postupak (st.3 cl. 109) 1.amandmanski postupak se sastoji u ukljucivanju amandmana u tekst Povelje -amandmani stupaju na snagu: a.kada budu izglasani od strane dve trcine clanova Generalne skuptine b.ratifikovani od dve trecine clanova c.ratifikovani od svih stalnih clanova Saveta bezbednosti d.ratifikovani od strane svih clanova saglasno ustavnim propisima clanica koje su amandmane podnele na ratifikaciju svojim nadlenim organima 2.vanredni postupak se sastoji u mogucnosti odranja Generalne konferencije u cilju revizije pomenutog teksta Povelje i to: a.da dan i mesto konferencije odredjuje Generalna skuptina glasovima 2/3 svojih clanova i glasovima bilo kog clana SB b.svaki clan UN na toj konferenciji moe imati samo jedan glas c.amadmani stupaju na snagu kada budu ratifikovani od strane 2/3 clanova UN d.u zbiru glasova moraju se nalaziti glasovi svih stalnih clanova SB e.ratifikacija mora biti izvrena saobrazno ustavnim propisima

drava clanica 3.automatski postupak: a.ako pomenuta Konferencija za reviziju Povelje ne bude odrana pre desetog redovnog zasedanja Generalne skuptine b.Konferencija ce se odrati na osnovu odluke Generalne skuptine donete obicnom vecinom uz preporuku SB c.svi amandmani moraju biti ratifikovani od strane 2/3 clanova d.medju ovim glasovima moraju biti svi glasovi stalnih clanova SB -za amandmanski postupak dovoljno je obicno stavljanje predloga na dnevni red Generalne skuptine i to tako to ce se predlog preko Generalnog sekretara dostaviti clanovima Organizacije 60 dana pre otvaranja redovnog zasedanja -za vanredni postupak revizije nije dovoljno samo stavljanje pitanja na dnevni red,vec je za to nuna dvotrecinska odluka Generalne skuptine i preporuka Saveta Bezbednosti 65.Fakticka revizija Povelje. -u primeni svakog zakonskog teksta moe se otici i dalje od volje zakonodavca -ukoliko pak izvesno ire tumacenje dobije karakter autenticnosti putem rezolucije,dolazi do fakticke revizije -fakticka revizija Povelje moe se izvriti na razne nacine: 1.putem prakse kojoj se ne protive ostale clanice 2.deklaracijom grupe clanica koje imaju poseban poloaj i pravo u Organizaciji 3.stvaranjem pomocnih organa na koje se prenose delovi nadlenosti glavnih organa 4.rezolucijom koja sadri preporuke za ponaanje clanova van Organizacije 5.putem kolektivne deklaracije koja sadri odredjeni program buduceg rada Organizacije 6.putem niza rezolucija kojima se nalae obavezno potovanje dravama clanicama koje su za njih dale svoj glas 7.precutnom saglasnocu(via facti),u tom smislu da se izvesne njene odredbe nece primenjivati 66.Prijem u clanstvo. -da bi neka zemlja postala clanica Ujedinjenih nacija,mora da ispuni sledece uslove: 1.da se radi o dravi 2.da je miroljubiva 3.da prima obaveze iz Povelje 4.da je sposobna i voljna da ih izvrava -odluku o prijemu drave u clanstvo donosi Generalna skuptina na preporuku Saveta bezbednosti -Rezolucijom SB od 17.maja 1946. i amandmanom od 24.jula 1946. obrazovan je specijalni Komitet za razmatranje molbi u kome je zastupljen svaki clan Saveta bezbednosti -drava-Generalni sekretar-Savet bezbednostiKomitet(35 dana)-Savet bezbednosti(25 dana (14))-Generalna skuptina -Organizacija Ujedinjenih nacija danas broji 192 drave clanice 67.Sankcije zbog neizvrenja ili povrede clanskih obaveza. 1.suspenzija prava glasa iz finansijskih razloga (cl.19) -Generalna skuptina moe uskratiti pravo glasa onom clanu koji 2 godine zadocni sa placanjem doprinosa Organizaciji 2.suspenzija clanskih prava i povlastica (cl.5) -ova mera se izrice dravi protiv koje Savet bezbednosti preduzme preventivnu ili prinudnu akciju -suspenziju predlae Savet bezbednosti,a odluku donosi Generalna skuptina 3.iskljucenje iz clanstva(cl.6) -ovo je kranja mera kojoj se pribegava kada clanica uporno naruava nacela sadrana u Povelji -u dosadanjoj praksi UN nisu ni jednom primenile navedene odredbe Povelje 68.Organi Ujedinjenih nacija. -prelozi iz Dambarton Oksa:1.Generalna skuptina 2.Savet bezbednosti 3.Sekretarijat 4.Medjunarodni sud prvde -na konferenciji u San Francisku zahtevano je da se ustanove jo dva glavna organa-Ekonomski i socijalni savet i Starateljski savet -izmedju glavnih organa nadlenosti su podeljene,nasuprot Paktu Drutva naroda -Generalna skuptina raspolae generalnom nadlenocu -ona razmatra svako pitanje koje ulazi u delokrug Povelje ili se tice funkcija ili ovlacenja bilo kog organa -ostali organi raspolau posebnim nadlenostima -Povelja predvidja mogucnost obrazovanja pomocnih organa -pomocni organi mogu biti stalni:Savetodavni komitet za administrativna i budetska pitanja (9 clanova) Komitet za doprinose (10 clanova) Komisija za medjunarodno pravo (15,34 clana) Komisija za nadgledanje mira (14 clanova) -komisije (komiteti) za konkretne zadatke-ad hoc:Komisija UN za mirenje u Palestini Komitet za kolektivne mere -1947. stvorena "Mala skuptina" za probni period od godinu dana 69.Sastav,saziv i organizacija Generalne skuptine. 1.skup svih drava clanica UN prestavlja Generalnu skuptinu -svaka drava ne moe imati vie od 5 predtavnika (delegata) i po 5 zamenika delegata ,izvestan broj savetnika,strucnjaka i pomocnih slubenika 2.Generalna skuptina se saziva u redovno i vanredno zasedanje -pocetak redovnog zasedanja je utvrdjen svake godine za treci utorak u septembru -na predlog Generalnog komiteta Generalna skuptina na pocetku zasedanja utvrdjuje dan zakljucenja rada Skuptine -Generalnu skuptinu vanredno saziva Generalni sekretar na zahtev saveta bezbednosti,ili na zahtev vecine clanova,i ona se mora sastati najdalje 15 dana nakon postavljenog zahteva -na osnovu rezolucije "Ujedinjeni za mir" Skuptina se moe sazvati u roku od 24 casa po prijemu zahteva upucenog Generalnom sekretaru na hitno vanredno zasedanje 3.za svako zasedanje Generalna skuptina bira predsednika i 21 potpredsednika -rad u Skuptini se odvija u plenumu i glavnim komitetima -komiteti:1.Komitet za razoruanje i medjunarodnu bezbednost 2.Ekonomski i finansijski komitet 3.Komitet za socijalna,humanitarna i kulturna pitanja 4.Specijalni politicki komitet za pitanja dekolonizacije 5.Komitet za administrativna i budetska pitanja 6.Komitet za pravna pitanja -postoje i komiteti za postupak:1.Generalni komitet (Biro)-28 clanova 2.Komitet za akreditive-) clanova -drugi organi:komiteti,komisije,odbori,saveti,paneli,radne grupe itd. 70.Nadlenost Generalne skuptine i glasanje. -Generalna skuptina moe da raspravlja o svim pitanjima i predmetima koji su u delokrugu Povelje,ili se odnose na bilo koji organ UN -izuzetak je predvidjen u slucaju da Savet bezbednosti razmatra izvestan spor ili nastalu situaciju -u tom slucaju Generalna skuptina ne moe donositi preporuke u vezi s tim sporom,ukoliko to ne bi sam Savet bezbednosti traio od Generalne skuptine -u nadlenosti je Generalne skuptine da razmatra svako pitanje koje se odnosi na odravanje medjunarodnog mira i bezbednosti -Generalna skuptina moe ciniti preporuke i dravama clanicama i Savetu bezbednosti u celini -rezolucije i preporuke Saveta bezbednosti ne podleu potvrdjivanju ili neodobravanju od strane Generalne skuptine -Generalna skuptina moe preuzeti funkciju Saveta bezbednosti samo kao negtiorum gestor,u interesu ocuvanja medjunarodnog mira i bezbednosti -posebno je Generalna skuptina ovlacena da "podstice proucavanja i daje preporuke" radi: a.unapredjivanja medjunarodne saradnje b.razvoja i kodifikacije medjunarodnog prava c.unapredjenja svetske medjunarodne saradnje d.pomaganja da dodje do ostvarenja prava coveka i osnovnih sloboda za sve -Generalna skuptina prima i razmatra godinje i druge izvetaje,ispituje i odobrava budet i sve finansijske i budetske sporazume sa specijalizovanim agencijama -glasanje -nacelo jednakosti drava sprovedeno je u Generalnoj skuptini na taj nacin

to svaka drava clanica ima odredjen broj predstavnika i raspolae samo jednim glasom -nacelo jednoglasnosti nije primenjeno,vec je primenjen sistem vecinskog glasanja,i to obicne vecine clanova koji su bili prisutni i koji su glasali,a dvotrecinska-kvalifikovana vecina za vana pitanja: a.preporuke u vezi sa odranjem medjunarodnog mira i bezbednosti b.izbor privremenih clanova Saveta bezbednosti c.izbor clanova Ekonomskog i socijalnog saveta d.izbor dela clanova Starateljskog saveta e.prijem clanova u Organizaciju f.obustavljanje prava i povlastica koje prua clanstvo g.iskljucenje clanova h.pitanja u vezi sa primenom starateljstva i.budetska pitanja -u poslednje vreme tei se postizanju konsenzusa o pitanjima na dnevnom redu 71.Pravna priroda Generalne skuptine. -Generalna skuptina je najvii organ u ustavnoj strukturi Organizacije ujedinjenih nacija -svi clanovi drugih organa,izuzev clanova Saveta bezbednosti,su izborni-bira ih Generalna skuptina -ona nema karakter naddravne vlasti,jer ne raspolae optom nadlenocu da donosi akte vlasti -Trigve Li-akcija u cilju ogranicenja nadlenosti Generalne skuptine,trai se da ona samo razmatra i postavlja nacel,a ostali rad da se prepusti Sekretarijatu i drugim organima -medjutim,poslovnik Generalne skuptine nije mogao biti revidiran na tetu slobode reci drava clanica -Generalna skuptina nije ni u celini samo diplomatska konferencija,vec samo po sastavu delegata -ona ima samo po sastavu prirodu stalne diplomatske konferencije,a po funkcijama ima karakter glavnog organa medjunarodne organizacije,tipa udruenja suverenih drava 72.Sastav i nadlenost Generalne skuptine. -Savet bezbednosti se sastoji od 15 clanova i to: 5 stalnih (Kina,Francuska,SSSR(Rusija),Velika Britanija, i SAD) i 10 nestalnih clanova koje bira Generalna skuptina na dve godine -prilikom izbora nestalnih clanova vodi se racuna o tome koliko je drava kandidat doprinela medjunarodnom miru i bezbednosti i ostvarenju drugih ciljeva organizacije,kao i o pravilnoj geografskoj raspodeli -nestalni clanovi ne mogu biti odmah ponovo birani -Savet bezbednosti mora biti u mogucnosti da neprekidno zaseda -Ujedinjene nacije poverile su Savetu bezbednosti "glavnu odgovornost za odranje medjunarodnog mira i bezbednosti -pri vrenju svoje dunosti Savet postupa u njihovo ime -prilikom obavljanja svojih dunosti Savet mora da postupa u skladu sa ciljevima i nacelima koje sadri Povelja -Ujedinjene nacije su se izricito obavezale (cl.25) da ce prihvatiti i izvravati punovano donete odluke Saveta bezbednosti -Savet bezbednosti podnosi na razmatranje Generalnoj skuptini redovno godinje,a po potrebi i vanredne izvetaje 73.Glasanje u Savetu bezbednosti. -svaki clan Saveta bezbednosti raspolae jednim glasom,a odluke po pitanjima postupka donose se potvrdnim glasom devetorice clanova,bez obzira da li su oni stalni ili nestalni clanovi Saveta -o materijalnim odlukama odlucuje se potvrdnim glasovima devetorice clanova,medju kojima moraju da se nalaze glasovi stalnih clanova Saveta bezbednosti -kod odluka za mirno reavanje sporova,strana u sporu mora se uzdrati od glasanja-nemo iudex in re sua -clanom 27 Povelje,u kome je predvidjen sistem glasanja u Savetu bezbednosti,usredsredjena je velika vlast 5 velikih sila,stalnih clanova Saveta bezbednosti -to je inhibitivna vlast-vlast koja moe da spreci uopte,svako donoenje odluka,da onemoguci njihovo stupanje na snagu,bez obzira da li se radi o njihovom neposrednom ili posrednom interesu -problem glasanja u glavnom organu buduce Organizacije ujedinjenih nacija,koji bi bio nadlean za ocuvanje svetskog mira i bezbednosti,nije mogao biti reen na konferenciji u Dambarton Oksu 1944.godine -ovo pitanje je stavljeno na dnevni red Krimske konferencije,odrane u Jalti od 4. do 11.februara 1945.godine,kojoj su prisustvovali Ruzvelt,Staljin i Cercil -sve tri velike sile prihvatile su amreicki predlog da u Savetu o svim sutinskim,materijalnim odlukama velike sile moraju postici jednoglasnost na koju moraju privoleti jo 2 (danas 4) nestalna clana koji nemaju pravo na ulaganje veta -u protivnom odluka ne moe da stupi na snagu jer je dovoljan negativan glas jedne kvalifikovane velike sile da onemoguci dejstvo predloene odluke -za pitanja postupka dovolja je vecina ranije od 7,a sada od 9 clanova,bez obzira da li su stalni ili nestalni clanovi -Jaltskom formulo,usvojenom u San Francisku 1945.godine kao cuveni clan 27 Povelje,ostvaruje se tenja velikih sila,i to,pravno se onemogucuje nadglasavanje izmedju saveznika,a s druge strane,svakoj velikoj sili omogucena je iroka medjunarodna politicka delatnost 74.Ekonomski i socijalni savet. -konferencija od 11.juna 1928.godine-Zavrni akt o ukidanju zabrane restrikcije u pogledu uvoza i izvoza -medjunarodna konferencija od 17.februara 1930.godine razmotrila je pitanje ekonomskog ugovaranja -12.juna 1933.godine 66 drava je diskutovalo o medjunarodnim monetarnim i ekonomskim potrebama -posle Drugog svetskog rata aktivnije se pristupa regulisanju medjunarodnih ekonomskih pitanja -monetarna i finansijska konvencija u Breton Vudsu od 1. do 22.jula 1944.godine-obrazovane su dve medjunarodne organizacije,specijalizovane agencije UN: Medjunarodni monetarni fond Medjunarodna banka za obnovu i razvoj -Povelja je predvidela jo jedan glavni organ Organizacije-Ekonomski i socijalni savet -Ekonomski i socijalni savet se sastoji od 54 clana koje bira Generalna skuptina na rok od tri godine i mogu biti ponovo birani -nadlenost se sastoji: a.u podsticanju i proucavanju i pripremanju izvetaja po medjunarodnim ekonomskim,drutvenim,kulturnim,vaspitnim,zdravstvenim i srodnim problemima b.u podnoenju preporuka koje se ticu potovanja i uvaavanja prava coveka i njegovih osnovnih sloboda -radi izvrenja ovih zadataka,Ekonomski i socijalni savet moe da: 1.priprema nacrte konvencija radi podnoenja Generalnoj skuptini 2.saziva medjunarodne konferencije po svim pitanjima koja su u nadlenosti ovog organa 3.zakljucuje sporazume i odredjuje uslove pod kojima ce specijalizovane agencije biti povezane sa Organizacijom,usaglaava rad specijalizovanih agencija 4.prua obavetenja Savetu bezbednosti i ukazuje mu pomoc na njegovo traenje -u ovom organu svaki clan ima po jednog predstavnika i raspolae samo sa jednim glasom -velike sile se redovno biraju u Savet -Savet se sastaje prema ukazanim potrebama,a najmanje dva puta godinje -on moe da osniva pomocne organe,i to komisije i odbore -vrste komisija:funkcionalne komisije za tehnicka pitanja iz nadlenosti Saveta regionalne ekonomske komisije 75.Sekretarijat. -Generalni sekretar je glavni administrativni slubenik Organizacije ujedinjenih nacija -imenuje ga Generalna skuptina na preporuku Saveta bezbednosti na period od 5 godina uz mogucnost ponovnog izbora -on je ef administracije Organizacije -njegove funkcije su administrativne i

izvrne prirode -on postupa na sastancima Generalne skuptine,Saveta bezbednosti,Ekonomskog i socijalnog saveta i Starateljskog saveta -svakom redovnom zasedanju Generalne skuptine on podnosi svoj godinji izvetaj o radu Organizacije -sekretar moe da skrene panju Savetu bezbednosti na svako pitanje koje je u stanju da ugrozi medjunarodni mir i bezbednost -Generalni sekretar postupa po svojoj vlastitoj oceni,na taj nacin to ne prima,niti trai uputstva,ni on ni njegovo osoblje,niti od vlada,niti od kojih drugih vlasti van Organizacije 76.Specijalizovane agencije. -Pakt Drutva naroda,u clanu 24,predvidjao je povezivanje sa Drutvom naroda tzv. medjunarodnih biroa,ustanovljenih na osnovu zajednickih ugovora,tj.njihovo stavljanje pod vlast ove medjunarodne organizacije -clanom 57 Povelje ustanovljavaju se specijalizovane agencije putem medjunarodnih sporazuma -specijalizovane agencije imaju svoja mesta u razgranatom sistemu Organizacije ujedinjenih nacija -putem prepokruka Organizacija ujedinjenih nacija usaglaava politike i delatnost specijalizovanih agencija i daje inicijativu za obrazovanje novih specijalizovanih agencija -specijalizovane agencije su dune da alju redovne godinje izvetaje Ekonomskom i socijalnom savetu -specijalizovane agencije su ovlacene da medjusobno sklapaju medjunarodne sporazume -specijalizovane agencije su se saglasile da pruaju podrku Savetu bezbednosti u sprovodjenju njegovih odluka radi odranja i uspostavljanja medjunarodnog mira i bezbednosti -specijalizovane agencije su pravna lica -Konvencija o privilegijama i imunitetima specijalizovanih agencija od 21.novembra 1947.godine -da bi se odredbe sporazuma o medjusobnoj saradnji adekvatno primenjivale i izbeglo suvino dupliranje u radu i akcijama,Ekonomski i socijalni savet je 1947.godine obrazovao Administrativni komitet za koordinaciju (ACC) 1.Medjunarodna organizacija rada (ILO) 2.Organizacija Ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu (FAO) 3.Organizacija Ujedinjenih nacija za prosvetu,nauku i kulturu (UNESCO) 4.Svetska zdravstvena organizacija (WHO) 5.Grupacija Svetske banke,Medjunarodni monetarni fond (IMF) 6.Medjunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo (ICAO) 7.Medjunarodna pomorska organizacija (IMO) 8.Medjunarodna unija za telekomunikacije (ITU) 9.Svetski potanski savez (UPU) 10.Svetska meteoroloka organizacija (WMO) 11.Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO) 12.Medjunarodni fond za razvoj poljoprivrede (IFAD) 13.Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO) 14.Svetska turisticka organizacija 77.Regionalne organizacije. -Povelja ne iskljucuje postojanje regionalnih sporazuma ili ustanova cija je svrha bavljenje pitanjima koja se ticu odranja medjunarodnog mira i bezbednosti i koja su podesna da budu predmet regionalne akcije -Povelja posmatra regionalne sporazume i ustanove kao sredita u kojima ce se reavati lokalni sporovi pre nego to budu izneti pred Savet bezbednosti -regionalne organizacije predstavljaju jednu od instanci koja je u prvom stepenu nadlena za mirno reavanje sporova -ukoliko se reenje lokalnog spora ne postigne mirnim putem,Savet bezbednosti je ovlacen da se koristi regionalnim organizacijama radi sprovodjenja prinudnih mera predvidjenih u glavi VII Povelje -ove organizacije ne mogu bez odobrenja Saveta bezbednosti pribeci upotrebi prinudnih mera -pojedine regionalne organizacije: 1.Organizacija americkih drava (OAS) (1980) 2.Arapska liga (LAS) (1945) 3.Africka unija (AU) (2000) 4.Organizacija severnoatlantskog ugovora (NATO) (1949) 5.Savet Evrope (CE) (1949) 6.Zapadnoevropska unija (WEU) (1948) 7.Evropske zajednice (EC) (1951,1957) 8.Evropska unija (EU) 9.Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE,OEBS) 78.Savet Evrope i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju. 1.Savet Evrope je osnovan Statutom potpisanim u Londonu 1949.godine -glavni cilj je unapredjenje jedinstva clanica putem zatite ideala i nacela koja predstavljaju njihovu zajednicku batinu i obezbedjenjem ekonomskog i socijalnog napretka -postoje 3 organa:1.Komitet ministara (ministri inostranih poslova drava clanica) 2.Savetodavna skuptina (sastoji se od delegacija parlamenata drava clanica) 3.Sekretarijat(generalni sekretar sa petogodinjim mandatom i odgovarajuci broj slubenika) -stalne ustanove:Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Evropski sud za ljudska prava Komesar za ljudska prava -najznacajniji zadatak Saveta Evrope je pripremanje i usvajanje medjunarodnih ugovora koji se podnose dravama clanicama na ratifikaciju ili pristupanje -Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (1950) -Evropska socijalna povelja (1961) 2.Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE) -OEBS vodi poreklo od Konferencije za evropsku bezbednost i saradnju (KEBS) koja je nastala 1975.godine -1995.godine KEBS je prerastao u OEBS kao novu regionalnu medjunarodnu organizaciju -OEBS ima 55 clanova -osnovni cilj OEBS-a je upozoravanje,sprecavanje sukoba i upravljanje krizama,kao i popravljanje stanja posle sukoba -to nije vojni savez i ne raspolae vojnim sredstvima niti ovlacenjem da preduzima prinudne mere prema dravama -ovo je organizacija za "meku" bezbednost -najvaija nacela iz Zavrnog akta iz Helsinkija su:suverena jednakost drava zabrana pretnje ili upotrebe sile nepromenljivost granica teritorijalni integritet drava mirno reavanje sporova nemeanje u unutranje poslove drugih drava potovanje ljudskih prava -organi:Ministarski savet Parlamentarna skuptina Visoki savet (Prag) Stalni savet 79.Evropske zajednice i Evropska unija. -nastanak Evropskih zajednica i Evropske unije posledica je integracije koji je zapoceo pedesetih godina prolog veka u Zapadnoj Evropi -prvo je osnovana Evropska zajednica za ugalj i celik 1951.godine -Rimskim ugovorom iz 1957.godine stvorene su dve nove organizacije:Evropska ekonomska zajednica (EEC) Evropska zajednica za atomsku energiju (EUROATOM) -u prvo vreme Evropske zajednice imale su Skuptinu i Sud pravde kao zajednicke organe,dok su ostala dva bila razlicita -Ugovorom o objedinjavanju organa (1965) stvoreni su jedinstveni Savet i Komisija za sve tri Zajednice -tokom prvih decenija integracija je bila ogranicena samo na ekonomsku oblast -zaokret ka politickoj integraciji pocinje usvajanjem Jedinstvenog evropskog akta 1985.godine i stvaranjem Evropske unije Ugovorom iz Mastrihta 1992. -novoosnovana Evropska unija nije ukinula ili zamenila tri Evropske zajednice,vec je zamiljena kao zajednicki okvir ili krov pod koji treba smestiti kako postojece Zajednice,tako i nove oblike saradnje kao to su zajednicka spoljna i bezbednosna politika i saradnja u oblasti pravosudja i unutranjih poslova -Amsterdamski ugovor (1997)-ostaje ovakva struktura Evropske unije,ali se unutar nje vri preraspodela nadlenosti -Ugovor iz

Nice (2001)-ne menja nita bitno u strukturi Evropske unije,jer se bavi institucionalnim reformama za slucaj proirenja I PRVI STUB-cine ga Evropska zajednica i EUOATOM -Evropska zajednica za ugalj i celik je prestala da postoji i svoju nadlenost i ovlacenja prenela na Evropsku zajednicu II DRUGI STUB-obuhvata zajednicku spoljnu i bezbednosnu politiku III TRECI STUB-posvecen je policijskoj i pravosudnoj saradnji u krivicnim stvarima,koja se prvobitno zvala saradnja u oblasti pravosudja i unutranjih poslova -organi su isti za sva tri stuba,ali naravno sa razlicitim nadlenostima i ovlacenjima koja vre unutar njih 1.Evropski savet (efovi drava i vlada clanica zajedno sa predsednikom Komisije) 2.Evropski parlament (predstavnici naroda drava okupljenih u Uniji) 3.Savet (predstavnici drava clanica na ministarskom nivou) 4.Komisija (27 clanova(komesara) i veoma brojna i sloena administracija(generalni direktorati,direktorati i druge slube)) 5.Sud pravde (po jedan sudija iz svake drave clanice,opti pravobranioci,sekretar,pravni sekretari i specijalizovane slube) 6.Racunovodstveni sud (po jedan sudija iz svake drave clanice koje Savet imenuje kvalifikovanom vecinom na 6 godina) 80.Teorijska shvatanja o coveku kao subjektu medjunarodnog prava. -za medjunarodno pravo je od znacaja borba oko prelaska iz feudalnog u kapitalisticko drutveno uredjenje -Hugo Grocijus-medjunarodno pravo regulie ne samo odnose izmedju drava,vec i pojedinaca -snane buroaske drave-medjunarodno pravo regulie samo odnose izmedju drava -medjunarodno pravo postoji radi dravnog interesa,a ne interesa pojedinaca -covek je objekt medjudravnog regulisanja,a ne subjekt potcinjen medjunarodnom pravu -internacionalistiJelinek,Openhajm,Tripel,idel -zavisnost coveka od drave:fizicka lica u medjunarodnom pravu sticu prava i obaveze na osnovu medjunarodnih ugovora koji su rezultat saglasnosti volje drava;ostvarenje ljudskih prava na medjunarodnom polju -Janovskij-medjunarodno pravo je pravna disciplina koja regulie odnose suverenih drava -Krilov-priznanje neposrednog medjunarodnog subjektiviteta coveku znaci dati mogucnost imperijalistickim dravama da se meaju u unutranje stvari slabijih u cilju zatite prava pojedinaca -sve veci broj internacionalist pocelo je da priznaje coveku potpuni medjunarodni subjektivitet -Rete-nedostatak mehanizma za ostvarenje ljudskih prava na medjunarodnom planu moe da svedoci samo o nesavrenosti tog subjektiviteta -Okonelmedjunarodni personalitet individue -kompromisan stav -Dam-do izvesnog stepena je i pojedinac nosilac medjunarodnih prava i obaveza -Biop-u dogledno vreme ce se dobiti proceduralni mehanizam koji bi nametnuo zatitu ljudskih prava -Ferdros-pasivni subjektivitet-posledica nemogucnosti fizickog lica da podnese zahtev medjunarodnim organima protiv odredjene drave -teorije o coveku kao iskljucivom subjektu medjunarodnog prava-individualisticke teorije -Vestlejk-prava i dunosti drava nisu nita drugo do prava i dunosti ljudi -Krabesamo su pojedinci subjekti medjunarodnog prava -posle Prvog svetskog rata internacionalisti izbacuju koncepciju da je covek subjekt dananjeg medjunarodnog prava i on se u tom svojstvu uglavnom javlja kao posledica razvitka medjunarodnih socijalnih odnosa 81.Povelja Ujedinjenih nacija i Opta deklaracija o pravima coveka. 1.Povelja Ujedinjenih nacija -odredbe o ljudskim pravima koje su ukljucene konacni tekst Povelje bile su daleko ispod ocekivanja u vreme njenog usvajanja jer su velike sile imale sopstvene potekoce sa ljudskim pravima -drave clanice su se obavezale da ce perduzimati zajednicku i pojedinacnu akciju u saradnji sa Organizacijom u cilju "sveopteg uvaavanja i potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve,bez obzira na rasu,pol,jezik i veru -ovim odredbama su ljudska prava internacionalizovana -Povelja ne odredjuje vrste i sadrinu prava,ali potvrdjuje njihovo opte,sveobuhvatno znacenje -prvi cilj Povelje na polju ljudskih prava je ukidanje i sprecavanje diskriminacije 2.Opta deklaracija o pravima coveka -nacrt je nacinila Komisija za ljudska prava -Generalna skuptina je usvojila Optu deklaraciju o pravima coveka rezolucijom broj 217 od 10.decembra 1948.godine -sastoji se iz uvoda i operativnog dela koji sadri 30 clanova -u uvodu se iznose razlozi donoenja Deklaracije -operativni deo se deli na tri grupe:a.potvrda filozofske osnove ljudskih prava b.proklamuje opte principe (nacelo jednakosti i nediskriminacije) c.materijalna prava(gradjanska i politicka,ekonomska,socijalna i kulturna prava) -gradjanska i politicka prava:-pravo na ivot,slobodu i licnu bezbednost -sloboda od ropstva -zabrana mucenja i svirepog,nehumanog i poniavajuceg postupanja -pravo na pravni subjektivitet -jednakost pred zakonom itd -ekonomska,socijalna i kulturna prava:-pravo na rad i slobodan izbor zanimanja -pravo pojedinca na socijalnu sigurnost -pravo na pravicne i zadovoljavajuce uslove rada -pravo na zatitu od nezaposlenosti -pravo na jednaku platu za jednak rad itd -Deklaracija ne sadri nikakve odredbe o nadzoru nad ostvarivanjem zajemcenih prava 82.Paktovi o pravima coveka. -Komisija za prava coveka 1948.godine izrdila je prvi nacrt Pakta o pravima coveka -1951.odluceno je u Ekonomskom i socijalnom savetu i Generalnoj skuptini da se izrade dva pakta -Generalna skuptina usvojila je 16.decembra 1966. godine jednoglasno Medjunarodni pakt o gradjanskim i politickim pravima i Medjunarodni pakt o ekonomskim,socijalnim i kulturnim pravima coveka -Faklultativni protokol uz Pakt o gradjanskim i politickim pravima coveka donet je vecinom glasova -oba Pakta stupila su na snagu 1976.godine -Paktovi predstavljaju dalju razradu i pravnu konkretizaciju principa o medjunarodnim pravima coveka koji se nalaze u Povelji i Optoj deklaraciji o pravima coveka -Paktovi su otvoreni na potpis dravama clanicama Organizacije ujedinjenih nacija i onim dravama koje su clanice specijalizovanih agencija,dravama clanicama Statuta medjunarodnog suda pravde,kao i svakoj dravi koju Generalna skuptina pozove da postane clanica ovih Paktova -Paktovi podleu ratifikaciji i instumenti o ratifikaciji deponuju se kod Generalnog sekretara UN,a stupaju na snagu 3 meseca od dana deponovanja 35-og instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju -usvojen je i Fakultativni protokol koji je procesnopravne prirode i ne sadri nova prava -Drugi fakultativni protokol uz Pakt o grdjanskim i politickim pravima coveka usvojen je 1989.godine (stupio 1991) -svrha mu je ukidanje smrtne kazne 83.Pravo naroda na samoopredeljenje. -realan pocetak ovog prava je u prvoj socijalistickoj revoluciji 1917.godine i delu njenog vodje Vladimira Iljica-Lenjina -njegov stav je bio otcepljenje od tudjih nacionalnih kolektiva i stvaranje samostalnih nacionalnih drava -za samoopredeljenje naroda se zalagao i Vudro Vilson (Cetrnaest tacaka iz

1918.godine) -Vilson je predlagao da se pravo naroda na samoopredeljenje unese u Pakt drutva naroda,ali su kolonijalne sile uspele da osujete taj njegov pokuaj -za vreme Drugog svetskog rata pravo na samoopredeljenje dolazi do izraaja-Atlantska povelja (tacka 3)-u kojoj se priznaje pravo svih naroda da izaberu oblik vladavine pod kojim ele da ive -u tezama iz Dambarton Oksa nije se nalazilo pravo na samoopredeljenje,ali je na zahtev mnogih malih zemalja ulo u Povelju ujedinjenih nacija -ovo nacelo,koje se samo spominje u Povelji,razradjeno je u Paktovima o pravima coveka 1.Svi narodi imaju pravo na samoopredeljenje 2.Radi ostvarenja svojih ciljeva,svi narodi mogu slobodno raspolagati svojim prirodnim bogatstvima i izvorima 3.Drave ugovornice Pakta dune su da olakaju ostvarenje prava naroda na samoopredeljenje -pravo je svakog pojedinca da se slobodno opredeli za politicki,ekonomski,socijalni i kulturni status one zajednice kojoj on pripada 84.Gradjanska i politicka prava coveka. -Velika povelja sloboda (Magna Carta Libertatum) 1215.godine sadri odredbe o individualnim slobodama -Bill of rights 1688.godine-politicka prava gradjana -u francuskoj Deklaraciji prava coveka i gradjana proklamovana su politicka i neka licna prava ljudi gradjanske klase -ova prava su se ticala samo tadanjeg tzv. "civilizovanog sveta" -prava svih ljudi,bez ogranicenja regiona i bez diskriminacije,izraena u Povelji Ujedinjenih nacija i Optoj deklaraciji o pravima coveka,prvi put dobijaju univerzalni karakter -puniji okvir i pravnu snagu sticu i Paktu o gradjanskim i politickim pravima coveka -u navodjenju prava u ovom Paktu polazi se od principa samoopredeljenja naroda i neotudjive suverenosti nad prirodnim bogatstvima i izvorima -neophodno je da nacija bude slobodna da bi se moglo govoriti o slobodi coveka -pravo na ivot kao neotudjivo pravo svakog coveka -pravo na slobodu i bezbednost licnosti -pravo na slobodu kretanja i slobodnog izbora mesta stanovanja -pravo na jednakost pred sudovima -pravo na slobodu miljenja,savesti i veroispovesti -pravo mirnog okupljanja -pravo slobodnog udruivanja,koje obuhvata i udruivanje u sindikate -pravo na ucestvovanje u vodjenju javnih poslova -pravo glasa -pravo na jednakost pred zakonom -odstupanja od Pakta,i to samo od odredjenih clanova,moguca su jedino u slucaju izuzetne javne opasnosti koja preti opstanku nacije 85.Ekonomska,socijalna i kulturna prava. -na 11. zasedanju 1950.godine Ekonomski i socijalni savet je razmotrio nacrt Pakta i svojom rezolucijom zatraio od Generalne skuptine miljenje da li ima mesta ukljucivanju ekonomskih,socijalnih i kulturnih prava coveka u Pakt -Generalna skuptina je odlucila da se i ova prava ukljuce u Pakt -Pakt o pravima coveka bio je predmet duge diskusije na estom redovnom zasedanju Generalne skuptine,i tom prilikom je odluceno da se rediguju dva pakta o pravima coveka,jedan koji sadri gradjanska i politicka prava coveka,i drugi koji ce obuhvatiti ekonomska,socijalna i kulturna prava -ovakvo reenje prua mogucnost izvesnim dravama da ne ratifikuju Pakt o ekonomskim,socijalnim i kulturnim pravima i da na taj nacin zaobidju obaveze koje im namece ne samo Povelja,vec i Opta deklaracija o pravima coveka -prava cije uivanje predstavlja ideal slobodnog ljudskog bica,oslobodjenog straha i bede: a.pravo na samoopredeljenje b.zabrana diskriminacije,narocito s obzirom na rasu,boju,pol,veroispovest,jezik,politicko ili kakvo drugo miljenje c.jednakost mukaraca i ena d.pravo na ivotni standard dovoljan za svako lice i njegovu porodicu e.pravo na zatitu zdravlja itd -porodica ima u Paktu obeleje prirodnog i osnovnog elementa drutva -njena zatita obuhvata:pravo na slobodno sklapanje braka zatitu majki pre i posle rodjenja deteta posebne mere zatite u korist sve dece i mladei -predvidjeno je i pravo svakog pojedinca na obrazovanje,kao i na ucece u kulturnom ivotu -mere za implementaciju prava iz ovog Pakta su slabije i po intenzitetu i po domaaju od mera predvidjenih Paktom o g.i p. pravima -odstupanja su moguca samo na osnovu zakona,pod uslovom da su u skladu sa prirodom ovih prava i da za cilj imaju unapredjenje opteg blagostanja 86.Zabrana ropstva. -do pocetka XIX veka trgovina robljem je bila dozvoljena i drave su se cak borile da ostvare to bolji poloaj u ovoj vrsti trgovine -ropstvo predstavlja najizraeniji oblik povrede ljudskog dostojanstva,pa je zbog toga sloboda od ropstva bila prvo ljudsko pravo zaticeno medjunarodnim pravom -Becki kongres 1815.-nacelna deklaracija kojom je trgovina robljem proglaena povredom evropskog medjunarodnog prava -Akt o Kongu (1885)-zabranjuje ropstvo i trgovinu robljem u slivu ove africke reke -Konvencija iz Brisela (1890)-usvojen niz mera za zemlje u kojima se robovi kupuju,prodaju i prevoze -izmedju dva svetska rata problemom ropstva bavilo se Drutvo naroda -1926.godine zakljucena je Konvencija o ropstvu,koja je ostala na snazi i posle stvaranja Ujedinjenih nacija,s tim to su Protokolom iz 1953. izvrene potrebne terminoloke potrebe -1957.usvojena je Dopunska konvencija o ukidanju ropstva,trgovine robljem i ustanova i prakse slicne ropstvu -ropstvo se definie kao stanje ili poloaj nekog lica nad kojim se vre atributi prava svojine ili neki od njih,a rob je lice koje ima taj status ili poloaj -Konvencija iz 1957.godine zabranjuje i dunicko ropstvo -drave su se obavezale da proglase krivicnim delo akt stavljanja drugog u ropstvo ili podsticanje drugoga da proda slobodu ili lica koja izdrava,ucestvovanje u sporazumu sklopljenom u tu svrhu,kao i pokuaj i saucesnitvo u vrenju takvih akata -medjunarondo pravo je posebnu panju posvetilo zabrani trgovine belim robljem tj. enama i decom -ugovori:Medjunarodni sporazum o suzbijanju trgovine belim robljem (1904) Medjunarodna konvencija o suzbijanju trgovine belim robljem (1910) Medjunarodna konvencija o suzbijanju trgovine enama i decom (1921) Medjunarodna konvencija o suzbijanju trgovine punoletnim enama (1933) -1949.usvojena je Konvencija o suzbijanju trgovine ljudskim bicima i eksploatacije prostitucije drugih lica -posebnom konvencijom donetom u okviru Medjunarodne organizacije rada zabranjen je prinudni ili obavezni rad 87.Zabrana diskriminacije ena i Komitet za ukidanje diskriminacije ena. -pravno regulisanje poloaja ena do Drugog svetskog rata kretalo se u okvirima zatite posebnih prava ena -posle stvaranja Organizacije UN osnovu regulisanja njihovog statusa predstavlja opta zatita ljudskih prava i odbacivanje diskriminacije zasnovane na razlici izmedju polova -poloaj ena u pravnom poretku Ujedinjenih nacija regulisan je posebnim aktima donetim ba u svrhu zatite prava ena -Komisija za poloaj ena od 1947.godine -to je pomocni organ Ekonomskog i socijalnog saveta i sastoji se od 45 clanova biranih u svojstvu predstavnika drava -Konvencija o politickim pravima ena od 1952.-izjednacenje

mukaraca i ena u pogledu prava na ucestvovanje na svim izborima -Deklaracija o pravima ena (1953) doneta na Svetskom kongresu ena u Kopenhagenu -Deklaracija o ukidanju svih oblika diskriminacije ena (1967) -Generalna skuptina je 18.decembra 1979.godine donela Konvenciju o ukidanju svih oblika diskriminacije ena -Generalna skuptina je 1999.godine usvojila Fakultativni protokol uz Konvenciju o ukidanju svih oblika diskriminacije ena-ovaj protokol omogucava enama da se neposredno obracaju Komitetu za ukidanje diskriminacije ena,telu koje je osnovano Konvencijom -radi kontrole primene Konvencije o ukidanju svih oblika diskriminacije ena od 1979.godine osnovan je Komitet za ukidanje diskriminacije ena -sastoji se od 23 clana visokih moralnih kvaliteta i priznatih strucnjaka u ovoj oblasti -kao jedini oblik nadzora Konvencija predvidja razmatranje izvetaja koje su drave ugovornice dune da podnose (prvi u roku od godinu dana od stupanja na snagu,a posle svake cetvrte godine ili kada Komitet to zatrai) -Fakultativnim protokolom uz Konvenciju od 1999.godine nadlenost Komiteta dvostruko je proirena -dato mu je ovlacenje da prima i razmatra predstavke pojedinaca ili grupa lica -druga nadlenost odnosi se na ispitivanje slucajeva koji ukazuju na teka i sistematska krenja prava iz Konvencije 88.Zabrana rasne diskriminacije,aparthejd i Komitet za ukidanje rasne diskriminacije. -Generalna skuptina je 1963.godine jednoglasno usvojila Deklaraciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije -osudjuje se svaka diskriminacija koja se temelji na rasi,boji koe ili nacionalnoj pripadnosti kao krenje ljudskih prava i osnovnih sloboda -svako ima pravo na efikasnu pomoc i zatitu preko nezavisnog nacionalnog suda u ciju nadlenost spada reavanje takvih stvari -postupak za ostvarenje prava pojedinaca bice uredjen tek usvajanjem Konvencije o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije koju je Generalna skuptina proglasila rezolucijom broj 2106 od 21.decembra 1965.godine -pojam rasne diskriminacije definie se kao svako razlikovanje,iskljucivanje,ogranicavanje ili davanje prednosti,koji se zasnivaju na rasi,boji,precima,nacionalnom ili etnickom poreklu koji imaju za cilj da narue ili da kompromituju priznavanje,uivanje ili sprovodjenje prava coveka i osnovnih sloboda na politickom,ekonomskom,socijalnom i kulturnom polju Aparthejd -regulisan je Konvencijom o suzbijanju i kanjavanju zlocina aparthejda koju je usvojila Generalna skuptina 1973.godine -podsticaj za njeno donoenje bila je situacija u Junoafrickoj Republici -Konvencijom je aparthejd proglaen zlocinom protiv covecnosti kojim se kre nacela medjunarodnog prava -aparthejd predstavlja politiku i praksu diskriminacije i rasne segregacije u cilju stvaranja i odravanja dominacije jedne rasne grupe nad drugom i njeno sistematsko ugnjetavanje -nacini izvrenja: a.uskracivanje clanovima rasne grupe prava na ivot i slobodu licnosti b.namerno izlaganje grupe ivotnim uslovima koji treba da dovedu do njenog fizickog unitenja c.usvajanje zakonskih i drugih mera u cilju iskljucenja clanova rasne grupe iz politickog,ekonomskog,kulturnog i socijalnog ivota d.podela stanovnitva po rasnom kriterijumu i stvaranje posebnih zona za pojedine grupe e.zabrana meovitih brakova f.liavanje organizacija i lica njihovih prava usled borbe protiv aparthejda -Konvencijom je predvidjena obaveza drava da troclanom Komitetu podnose periodicne izvetaje o merama koje su preduzele u cilju sprovodjenja ovih odredaba -Konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije od 1965.godine obrazovan je Komitet za ukidanje rasne diskriminacije -sastoji se od 18 nepristrasnih strucnjaka visokih moralnih osobina biranih na 4 godine -nadzor se vri na 3 nacina: 1.drave ugovornice podnose Komitetu izvetaje o zakonodavnim,upravnim i drugim merama 2.razmatranje predstavki drave ugovornice koja smatra da druga drava ugovornica ne sprovodi Konvenciju 3.prijem i razmatranje predstavki pojedinaca ili grupe lica ukoliko smatraju da su im povredjena prava iz Konvencije 89.Zabrana torture i Komitet protiv torture. -Opta deklaracija o ljudskim pravima i Pakt o gradjanskim i politickim pravima sadre odredbu o zabrani torture,ali ne daju njenu definiciju -ona je definisana u okviru Ujedinjenih nacija usvajanjem Konvencije protiv torture i drugih svirepih,necovecnih i poniavajucuih kazni ili postupaka 1984.godine -tortura je definisana kao svaki akt kojim se jednom licu namerno nanose bol ili teke fizicke ili mentalne patnje u cilju dobijanja od njega ili nekog treceg lica obavetenja ili priznanja ili njegovog kanjavanja za delo koje je to ili neko trece lice izvrilo ili za cije je izvrenje osumnjiceno,zastraivanje tog lica ili vrenje pritiska na njega ili zastraivanje ili vrenje pritiska na neko trece lice ili iz ma kog drugog razloga zasnovanog na bilo kom obliku diskriminacije ako taj bol ili te patnje nanosi slubeno lice ili bilo koje drugo lice koje deluje u slubenom svojstvu ili na njegov podsticaj ili sa njegovim izricitim ili precutnim pristankom -Konvencija namece obavezu dravama da preduzmu efikasne zakonske,upravne i sudske mere kako bi sprecile akte mucenja na svojoj teritoriji -drava ima obavezu da svakom licu koje tvrdi da je na njenoj teritoriji bilo podvrgnuto mucenju obezbedi pravo da se ali nepristrasnom organu -konvencije na regionalnom planu: Medjuamericka konvencija o sprecavanju i kanjavanju torture (1985) Evropska konvencija za zatitu od torture i nehumanih i poniavajucih postupaka ili kazni(1987) -Konvencijom protiv torture i drugih svirepih,necovecnih ili poniavajucih kazni ili postupaka od 1984.godine predvidjeno je stvaranje Komiteta protiv torture -sastoji se od 10 clanova visokih moralnih osobina sa priznatim kvalitetima u oblasti zatite prava coveka -postoje 3 vrste nadzora: 1.podnoenje izvetaja (prvi u roku od godinu dana od stupanja na snagu,a naredni svake 4 godine) 2.drave ugovornice mogu posebnom izjavom priznati nadlenost Komiteta da razmatra predstavke kojima se druga ugovornica optuuje da kri odredbe Konvencije 3.komitet moe razmatrati i pojedinacne predstavke,ali samo ako drava na koju se predstavka odnosi prihvati takvu nadlenost posebnom izjavom -Komitet protiv torture je ovlacen da i bez formalne predstavke po sopstvenoj inicijativi sprovede istragu kada dobije pouzdane informacije da se mucenje sistematski primenjuje na teritoriji neke drave ugovornice 90.Prava deteta i Komitet za prava deteta. -Konvencija o pravima deteta (1989) -njeno donoenje znaci priznanje da postoji potreba da se deci garantuju i neka dodatna prava s obzirom na njihove posebne potrebe i interese -Konvencija sadri generalne obaveze,kao i detaljan katalog prava dece -dete je ljudsko bice ispod 18 godina ivota -osnovno nacelo Konvencije: u svim aktivnostima koje se ticu dece od primarnog su znacaja interesi

deteta,bez obzira da li ih sprovode javne ili privatne institucije -usvojena su 2000.godine dva protokola: Fakultativni protokol o ucecu dece u ratu Fakultativni protokol o prodaji dece,decjoj prostituciji i decjoj pornografiji -oba protokola stupila su na snagu 2002.godine -Konvencijom o pravima deteta ustanovljen je Komitet za prava deteta -sastoji se od 18 clanova -Konvencija kao jedini oblik nadzora predvidja razmatranje izvetaja podnetih od drava ugovornica -prvi izvetaj se podnosi u roku od 2 godine od stupanja Konvencije na snagu za datu dravu,a periodicni svakih 5 godina -nevladine organizacije i specijalizovane agencije (UNICEF) 91.Prava osoba sa invaliditetom i Komitet za prava osoba sa invaliditetom. -ove osobe cesto ne mogu ostvariti svoja prava i izloene su razlicitim oblicima diskriminacije -medjunarodno pravo nije posvecivalo dovoljno panje osobama sa invaliditetom,vec je njihova zatita bila ragulisana u sklopu opte zatite ljudskih prava -izuzetak je bila Konvencija Medjunarodne organizacije rada o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju lica sa invaliditetom (1983) -2006. je usvojena Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom -oslanja se na sledece dokumente: Program akcije UN za osobe sa invaliditetom (1982) Standardna pravila za izjednacavanje mogucnosti koje se pruaju osobama sa invaliditetom(1994) -osobe sa invaliditetom se definiu kao osobe koje imaju dugorocna fizicka,mentalna intelektualna ili senzorna otecenja koja u sadejstvu sa razlicitim barijerama mogu oteati puno i efektivno ucece ovih osoba u drutvu na osnovu jednakosti sa drugima -operativni deo Konvencije(40 clanova) deli se na dve grupe:odredbe materijalne prirode odredbe procesnog karaktera -zavrne odredbe odnose se na deponovanje,ratifikaciju,potpisivanje,pristupanje,formalnu potvrdu i stupanje na snagu -sva prava osoba sa invaliditetom su definisana kao obaveze drave -strane ugovornice Konvencije mogu biti i medjuvladine regionalne organizacije Komitet za prava osoba sa invaliditetom -sastoji se od 18 eksperata visokih moralnih osobina biranih od strane drava na period od 4 godine -nadlean je da razmatra izvetaje koje mu drave ugovornice podnose o preduzetim merama -inicijalni izvetaj se podnosi u roku od 2 godine od ratifikacije,a redovni svake 4 godine -Fakultativnim protokolom uz Konvenciju Komitetu je priznata nadlenost da prima i razmatra predstavke pojedinaca protiv drave ugovornice -Komitetu je dato pravo da po slubenoj dunosti ispituje slucajeve koji ukazuju na ozbiljna ili sistematska krenja Konvencije,a drave mogu ovu njegovu nadlenost da iskljuce 92.Prava radnika migranata i Komitet za zatitu prava svih radnika migranata i clanova njihovih porodica. -prvi put je skrenuta panja na problem radnika migranata 1972.u rezoluciji Ekonomskog i socijalnog saveta donetoj povodom ilegalnog transporta radnika iz Afrike u Evropu i njihove eksploatacije -1980. obrazovana je u okviru UN radna grupa za izradu posebnog ugovora o sveobuhvatnoj zatiti radnika migranata -18.decembra 1990. usvojena je Konvencija o zatiti prava svih radnika migranata i clanova njihovih porodica -Konvencija se primenjuje na celokupni proces migracije radnika i clanova njihovih porodica -radnik migrant je osoba koja ce biti angaovana ili je angaovana za obavljanje delatnosti uz novcanu naknadu u dravi ciji ona nije dravljanin -Konvencija razlikuje prava svih radnika migranata i clanova njihovih porodica(I) i ostala prava radnika migranata(II) prava:-pravo na ivot,zabranu torture -zabranu ropstva i prinudnog rada -slobodu kretanja -pravo na licnu slobodu i sigurnost -pravne i proceduralne garancije -slobodu misli i opredeljenja i izraavanja -slobodu veroispovesti -pravo na privatnost i tajnost prepiske i druge komunikacije -zabranu arbitrarnog liavanja imovine -pravo na odgovarajuce uslove rada -zabrana neovlacenog oduzimanja i unitavanja licnih dokumenata -zabrana masovnog i nezakonitog individualnog proterivanja -radicima migrantima koji regularno borave u stranoj dravi garantuju se sledeca prava: -sloboda kretanja i nastanjivanja -jednak tretman sa domacim dravljanima u mnogim oblastima -pravo na informisanje o svim uslovima boravka i rada u dravi koja im je za to izdala dozvolu -pristup socijalnim i zdravstvenim slubama itd -stupila je na snagu 2003.godine zbog uzdranosti vecine drava u procesu njene ratifikacije Komitet za zatitu prava svih radnika migranata i clanova njihovih porodica -sastojao se od 10 clanova visokih moralnih kvaliteta,a broj je kasnije povecan na 14 clanova -u obaveznu nadlenost spada razmatranje izvetaja drava ugovornica (inicijalni 1 godina,redovni na 5 godina) -strane ugovornice mogu posebnim izjavama prihvatiti njegovu nadlenost da razmatra medjudravne i individualne predstavke 93.Izbeglice i pravo azila. 1.IZBEGLICE -1933. obrazovan je Visoki komesarijat za ibeglice (Nanzen) -posle Drugog svetskog rata pitanje izbeglica je bilo u nadlenosti Uprave ujedinjenih nacija za pomoc i obnovu (UNRRA) i Medjuvladinog komiteta za izbeglice -1947.obrazovana je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija-Medjunarodna organizacija za izbeglice (IRO)-privremena -1954. pocinje i davanje ekonomske pomoci izbeglicama -1949. Generalna skuptina je odlucila da se ova organizacija raspusti,a da njene funkcije preuzme Visoki komesar za izbeglice -Ekonomski i socijalni savet je na trinaestom zasedanju obrazovao Savetodavni komitet za izbeglice radi pomoci Visokom k. -1951. na medjunarodnoj konferenciji u enevi doneta je Konvencija o poloaju izbeglica -Jugoslavija je ratifikaciju ove Konvencije izvrila 15.decembra 1959. godine -ova Konvencija zamenjuje u clanu 37 prethodne ugovore:sporazume od 5 jula. 1922. i 31.maja 1924. konvencije od 28.oktobra 1933. i 10.februara 1938. itd. -u Konvenciji je poloaj izbeglica regulisan uvodjenjem nekoliko standarda -najpovoljnijim standardom izjednacavaju se izbeglice sa dravljanima teritorijalne drave -Konvencija o poloaju izbeglica sadri niz clanova o administrativnoj pomoci koju treba pruiti izbeglicama -Konvencija je dopunjena 23.novembra 1957. u Hagu,zakljucenjem Amandmana o izbeglim mornarima,koji je naa drava ratifikovala 12.marta 1963. -u Njujorku je 31.januara 1967. donet Protokol o statusu izbeglica 2.PRAVO AZILA -teritorijalno pravo azila -svako lice ima pravo da trai azil ako je gonjeno i da uiva azil u drugim zemljama -u nedostatku odredjenog teksta o pravu azila,Ujedinjene nacije su pristupile donoenju Deklaracije o pravu azila -nacrt Deklaracije dostavljen je u toku 1961. Generalnoj skuptini na razmatranje i usvajanje,ali do danas nije usvojen konacni tekst -nijedna osoba ne moe biti prognana ili primorana da se vrati na teritoriju na kojoj joj preti opasnost po ivot,slobodu ili fizicki integritet,niti joj moe biti uskracen prijem na granici 94.Manjine. -zatita manjina ima dvostruki

cilj:1.obezbedjenje potpune ravnopravnosti pripadnika manjina u odnosu na ostatak stanovnitva 2.manjinama treba dati posebna prava,institucije i druge pogodnosti neophodne za ocuvanje njihovih etnickih posebnosti,vere,jezika i nacionalne fizionomije -definicija specijalnog izvestioca Potkomisije UN za suzbijanje diskriminacije i zatitu manjina Kapotortija: -manjina je grupa brojcano manja od ostatka stanovnitva drave,koja je u nedominantnom poloaju,a ciji clanovi,koji su dravljani te drave,imaju etnicke,verske i jezicke odlike drugacije od ostatka stanovnitva i iskazuju,makar samo implicitno,osecaj solidarnosti usmeren na ocuvanje svoje kulture,tradicije,vere i jezika -Vestfalski mir 1648. -Zavrni akt Beckog kongresa 1815.godine-zaticeni su interesi poljske nacionalne m anjine -zatita manjina dobija sistematski karakter tek posle Prvog svetskog rata pod okriljem Drutva naroda -posle Drugog svetskog rata u Ujedinjenim nacijama odustalo se od posebnog regulisanja manjinske zatite -Pakt o gradjanskim i politickim pravima (cl.27):u dravi gde postoje etnicke,verske ili jezicke manjine,lica koja pripadaju tim manjinama ne mogu se liiti prava da imaju,zajedno sa drugim clanovima svoje grupe,svoj sopstveni kulturni ivot,da ispovedaju svoju sopstvenu veroispovest i obavljaju verske dunosti ili da upotrebljavaju svoj sopstveni jezik -odlucujuci zaokret u manjinskoj zatiti ucinjen je usvajanjem Deklaracije o pravima pripadnika nacionalnih ili etnickih,verskih i jezickih manjina u Generalnoj skuptini 1992.godine -nova prava:-pravo na ucece u donoenju odluka o manjinskim pitanjima na nacionalnom i regionalnom nivou -pravo na osnivanje i odravanje sopstvenih preduzeca i udruenja -pravo slobodnih kontakata sa gradjanima drugih drava sa kojima su etnicki,verski ili jezicki povezani -posebni organ za prava manjina-Potkomisija za unapredjenje zatitu ljudskih prava -sastoji se od 26 strucnjaka izabranih u licnom svojstvu -za zatitu manjina na regionalnom planu od znacaja je aktivnost Saveta Evrope i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) -dokumenti Saveta Evrope:Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima (1992) Okvirna konvencija za zatitu nacionalnih manjina (1994) -Okvirnom konvencijom stvoren je Savetodavni komitet koji ispituje potovanje njenih odredaba -u okviru OEBS-a od 1992. postoji Visoki komesar za nacionalne manjine koga imenuje Ministarski savet na 3 godine -on sprecava sukobe -postoji i praksa da dve drave zakljucuju ugovore kojima se tite prava manjina na njihovim teritorijama 95.Savet za ljudska prava. -Savet za ljudska prava zamenio je Komisiju za ljudska prava (1946-2006) -Komisiju je osnovao Ekonomski i socijalni savet,a sastojala se od 53 clana koji su se birali u licnom svojstvu na 3 godine -redovno se sastajala u enevi na est nedelja,a mogli su se sazivati i specijalni sastanci -raspolagala je vrlo irokim mandatom u oblasti ljudskih prava -Generalna skuptina je zamenila Komisiju novim telom,rezolucijom 60/251 od 15.marta 2006. godine i osnovala Savet za ljudska prava -Savet za ljudska prava se sastoji od 47 clanova -to je pomocni organ Generalne skuptine i njoj neposredno odgovoran za svoj rad -kao novi mehanizam nadzora,predvidjeni su univerzalni periodicni pregledi koje drave clanice podnose jednom u 4 godine -zadrane su specijalne procedure i postupak po predstavkama (javna procedura i poverljiva procedura) -postoji i mogucnost odravanja specijalne sednice kad se smatra da neka situacija ozbiljno ugroava ljudska prava -posle sprovedenog postupka Savet moe da odluci: a.da obustavi dalju proceduru ako nadje da nema masovnog krenja ljudskih prava b.da predje na javnu proceduru iz rezolucije 1235 c.da nastavi dalje istraivanje po poverljivoj proceduri -specijalne sednice Savet odrava na zahtev neke drave clanice UN uz podrku jedne trecine njegovih clanica (traju do 3 dana) -pomocni organ Saveta je Savetodavni komitet za ljudska prava (zamenio Potkomisiju za unapredjenje i zatitu ljudskih prava (Komisija za sprecavanje diskriminacije i zatitu manjina)) -sastoji se od 18 strucnjaka,izabranih u licnom svojstvu na 3 godine -Savetodavni komitet obezbedjuje ekspertize,istrauje pojave i priprema studije 96.Komitet za ljudska prava i Komitet za ekonomska,socijalna u kulturna prava. 1.Komitet za ljudska prava -sastoji se od 18 nezavisnih strucnjaka visokih moralnih kvaliteta i priznatih strucnjaka na polju ljudskih prava -poceo je sa radom 1976,ali ne zaseda stalno,vec se sastaje tri puta godinje,u Njujorku ili enevi -usvojio je Pravila procedure kojima se blie odredjuje tok postupka -Paktom su predvidjene tri vrste nadlenosti ovog organa:1.razmatranje izvetaja (inicijalni-1 godina,periodicni-svakih 5 godina) 2.primanje i razmatranje saoptenja u kojima jedna drava tvrdi da neka druga drava ugovornica ne ispunjava obaveze iz Pakta 3.davanje "optih kometara" koji se odnose na razna prava iz Pakta -Pakt o gradjanskim i politickim pravima ne predvidja mogucnost da pojedinac podnoenjem individualne predstavke Komitetu titi svoja prava -usvojen je 1966. istovremeno sa Paktom Fakultativni protokol koji to dozvoljava -prema ovom Protokolu,Komitetu se mogu obracati samo pojedinci,a ne grupe lica ili nevladine organizacije -celokupna procedura prikupljanja dokaza pred Komitetom odvija se u pisanom obliku -ne donosi se presuda,vec samo miljenje 2.Komitet za ekonomska,socijalna i kulturna prava. -Paktom o ekonomskim,socijalnim i kulturnim pravima nije stvoren poseban organ koji bi vrio nadzor nad sprovodjenjem odredaba -drave su podnosile izvetaje Ekonomskom i socijalnom savetu preko Generalnog sekretara UN -Savet je 1985.godine osnovao stalni Komitet za ekonomska,socijalna i kulturna prava -sastoji se od 18 clanova priznatih strucnjaka na polju ljudskih prava i izabranih sa liste koju podnose drave (birani na 4 godine) -postupak razmatranja je slican proceduri u Komitetu za ljudska prava -osim razmatranja izvetaja drava,Komitet nema drugih nadlenosti i nije ovlacen da prima i razmatra medjudravne i individualne predstavke -postoji mogucnost davanja optih komentara 97.Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava. -prvi predlog za uvodjenje Visokog komesara za ljudska prava dala je delegacija Urugvaja jo ranih pedesetih godina -slicna inicijativa potekla je i od strane Kostarike -1967. Ekonomski i socijalni savet doneo je rezoluciju kojom se potvrdjuje ustanovljenje ureda Visokog komesara -usled nepovoljne medjunarodne klime ova zamisao nije ostvarena u Generalnoj skuptini -odlucujuci zaokret ucinjen je na Svetskoj konferenciji o pravima coveka u Becu 1993.godine-preporuka -rezolucijom Generalne skuptine od 20.decembra 1993.godine stvoren je Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava -Visoki komesar je zamiljen kao slubenik UN koji ima prvenstvenu odgovornost za aktivnost ove Organizacije u

oblasti ljudskih prava,posebno za unapredjenje i zatitu svih gradjanskih,politickih,ekonomskih,socijalnih i kulturnih prava -on mora postupati nepristrasno,objektivno,neselektivno i efikasno -svoje zadatke obavlja pod rukovodstvom Generalnog sekretara,a godinje izvetaje o radu podnosi Komisiji za ljudska prava i,preko Ekonomskog i socijalnog saveta,Generalnoj skuptini -Visokog komesara bira Generalni sekretar,po odobrenju Generalne skuptine -mandat mu traje 4 godine,a sedite je u enevi 98.Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. -poseban znacaj za donoenje ove Konvencije imaju tri dogadjaja nakon Drugog svetskog rata: 1.donoenje Opte deklaracije o ljudskim pravima 2.usvajanje Poslanice Evropljanima na kongresu Medjunarodnog komiteta za ujedinjenje Evrope u Hagu 1948. 3.osnivanje Saveta Evrope -rad na izradi dokumenta o ljudskim pravima zapoceo je novembra 1949. (Komitet vladinih eksperata) -konacni tekst Evropske konvencije potpisalo je 13 drava clanica Saveta Evrope u Rimu 4.novembra 1950.godine -Evropska konvencija je menjana i dopunjena sa 14 protokola (prvi 1952. a poslednji 2004.) -protokoli se mogu podeliti na materijalne i proceduralne -Evropska konvencija o ljudskim pravima ima 59 clanova -Konvencija sadri samo gradjanska i politicka prava coveka -pravo na ivot -zabrana mucenja,necovecnog i poniavajuceg postupanja -zabrana ropstva i prinudnog rada -pravo na slobodu i sigurnost -pravo na pravicno sudjenje -sloboda od retroaktivnog dejstva krivicnog zakona -pravo na potovanje privatnog i porodicnog ivota -sloboda misli,savesti i veroispovesti -sloboda izraavanja -1. protokolpravo na imovinu,pravo na obrazovanje i pravo na slobodne izbore -4.protokol-zabrana zatvora zbog duga,sloboda kretanja i zabrana proterivanja sopstvenih gradjana -7.protokol-zatita u postupku proterivanja stranaca,pravo na albu u krivicnim stvarima,pravo na naknadu za pogrenu osudu -12.protokol-zabrana svih oblika diskriminacije -13.protokol-apsolutna zabrana izricanja i izvrenja smrtne kazne -Evropska komisija i Evropski sud za ljudska prava (osnovan 11.maja 1994.) 99.Evropski sud za ljudska prava-sastav i organizacija. -Evropski sud je sastavljen od onolikog broja sudija koliko ima strana ugovornica Konvencije -mandat traje 6 godina i postoji mogucnost ponovnog izbora,a starosna granica je 70 godina ivota -izbor sudija vri Parlamentarna skuptina Saveta Evrope sa liste od tri kandidata koje predlae svaka drava ugovornica -pre stupanja na dunost svaki izabrani sudija polae zakletvu da ce svoju dunost vriti casno,nezavisno i nepristrasno -sudija ne moe biti razreen,osim na osnovu odluke Suda -za vreme trajanja mandata sudije se ne mogu baviti poslovima koji su nespojivi sa njihovom nezavisnocu,nepristrasnocu ili zahtevima stalne slube -Sudu u radu pomau strucni saradnici koji se imenuju na predlog sudija kao njihovi licni pomocnici -umesto saradnika,Protokol br.14 predvidja da sudiji u radu pomau izvestioci -sedite Suda je u Strazburu -radom Suda rukovode predsednik i dva potpredsednika koji se biraju na optoj sednici na period od tri godine -slubeni jezici Suda su engleski i francuski -Sud radi u odborima od po 3 sudije,vecima od 7 sudija i Velikom vecu od 17 sudija -kada Protokol br.14 stupi na snagu bice uvedena funkcija sudije pojedinca i mogucnost da se broj clanova veca sa sedam smanji na pet -Sud zaseda u plenumu (opta sednica) kada odlucuje o organizacionim i administrativnim pitanjima (izbor predsednika,potpredsednika i sekretara,odredjivanje veca i izbor predstavnika i usvajanje Poslovnika) -prema Protokolu br.14 sudiji pojedincu bice poveren zadatak da prethodno proveri prihvatljivost predstavki pojedinaca -odbori se sastavljaju od trojice sudija koji pripadaju istom odeljenju za period od 12 meseci -veca od sedam sudija cine predsednik odeljenja i sudija izabran sa liste drave protiv koje je upucena predstavka (nacionalni sudija),a preostale clanove odredjuje predsednik odeljenja sistemom rotacije iz reda sudija iz istog odeljenja -Veliko vece sastoji se od 17 sudija i 3 rezervne sudije koji se bira na 3 godine i u njegov sastav ulaze predsednik i potpredsednici Suda,predsednici veca,nacionalni sudija i druge sudije u skladu sa Poslovnikom 100.Evropski sud za ljudska prava-nadlenost i postupak. -postupak pred Evropskim sudom ima pravo da pokrene svaka drava ugovornica podnoenjem predstavke o navodnoj povredi odredaba Konvencije za koju smatra da je pocinila druga drava ugovornica -Sud moe primati predstavke i od svakog lica,nevladine organizacije ili grupe lica koji tvrde da su rtve krenja nekog od prava priznatih Konvencijom od strane neke drave ugovornice -da bi Sud mogao da uzme u razmatranje podnetu predstavku ona mora da zadovolji odredjene zahteve koji se zovu uslovi za prihvatljivost (doputenost) i mogu biti opti i posebni -opti:-iscrpljenje domacih pravnih lekova -estomesecni rok -posebni:-predstavka ne sme biti anonimna -predstavka ne sme biti sutinski istovetna sa predstavkom o kojoj je Sud vec odlucivao -ne sme biti prethodno podneta nekom drugom medjunarodnom organu na ispitivanje i reavanje -ne sme biti nespojiva sa odredbama Konvencije,ocigledno neosnovana ili predstavlja zloupotrebu prava na podnoenje predstavke -Protokol br. 14 uvodi kao novi uslov prihvatljivosti ozbiljnost tete pricinjene podnosiocu predstavke -tok postupka pred Sudom nacelno je propisan Konvencijom,dok su detalji uredjeni Poslovnikom o radu -postupak obuhvata tri faze:1.ispitivanje prihvatljivosti predstavke 2.razmatranje sutine stvari 3.donoenje presude -pre toga se sprovodi neformalni postupak,koji se zavrava registracijom predstavke kod Suda -nakon ispitivanja sutine stvari vece prvo pristupa postupku mirenja,odnosno prijateljskog reavanja -u slucaju da poravnanje ne uspe vece donosi odluku o sutini stvari -sve presude Velikog veca su pravnosnane -presude veca postaju pravnosnane:a.kada strane izjave da nece zahtevati iznoenje predmeta pred Veliko vece b.ako se u roku od tri meseca od donoenja presude ne podnese takav zahtev c.kada kolegijum od pet sudija odbije zahtev za obracanje Velikom vecu -presuda se objavljuje i dostavlja Komitetu ministara,Generalnom sekretaru Saveta Evrope,stranama i svim trecim zainteresovanim licima -posle izricanja presude moe se traiti njeno tumacenje(1 godina) ili revizija(6 meseci) -drave ugovornice Konvencije dune su da se povinuju presudi Suda u svakom sporu u kome su strane -nadzor nad izvrenjem presuda poveren je Komitetu ministara Saveta Evrope