no Do 100

Medjunarodno javno pravo 1.Naziv,definicija i odredjivanje subjekata medjunarodnog javnog prava. a.-ius gentium -Bentam-1789.

god-Law of nations zamenjen sa International law -Dimon-1802.god-droit international -kod nas: medunarodno pravo i medunarodno javno pravo b.-medjunarodno javno pravo reguliše odnose svojih subjekata putem pravnih pravila c.subjekti su u medjunarodnom pravu nosioci prava i obaveza u medjunarodnim odnosima -države,medjunarodne organizacije,pojedinci 2.Interesi kao predmet odnosa medjunarodnopravnih subjekata. -interes države se ispoljava u držanju ili korišcenju nekog dobra ili u njenoj unutrašnjoj,odnosno spoljnoj aktivnosti -dobro može biti korišceno delimicno ili u celini -medunarodni spor ili sukob je izraz sukobljenih interesa koji se ispoljavaju u zahtevu države za održanjem situacije koja je postojala do odredenog vremena ili na odreden nacin ili,pak,u zahtevu da druga država,više država ili medunarodna zajednica u celini udovolje njenom interesu -faktickim putem sukob interesa je rešen ako jedan interes preovlada nad drugim -može biti rešen privremeno ili konacno -postoje dve vrste osnova za isticanje zahteva za realizacijom interesa nekog medunarodnog subjekta: 1.pravni:ako se kao razlog za isticanje zahteva navodi saglasnost ili neka nesaglasnost sa važecim medunarodnim pravilom i takvo pitanje izazove spor 2.politicki:svako drugo isticanje kriterijuma 3.Pravna priroda medjunarodnog prava. -negacija medunarodnog prava-zastarelo shvatanje -sofisti-"pravo jacega" -Makijaveli i Spinoza-izjednacuju pravo sa grubom silom -Lason-egoizam navodi države da sklapaju ugovore radi uravnoteženja svojih interesa -Gumplovic-ne iskljucuje mogucnost razvoja medunarodnog prava -evropski kongresi u XIX veku-smatralo se da se na njima stvara tadašnje medunarodno pravo,ali su se održavali pre svega radi regulisanja medunarodnog interesa velikih sila -Berlinski kongres 1878.godine -postoji i negacija medunarodnog prava zasnovana na odsudstvu medunarodne zajednice i nedostatku sankcije -izvesni autori smatraju da je medunarodno pravo nesavršeno pravo -preteca ovog shvatanja je Savinji-postojanje medunarodnog prava je uslovljeno medunarodnom zajednicom koja bi to pravo stvarala -Vilson,Citelman,Burkhart,Lauterpaht,Kelzen 4.Podela medunarodnog javnog prava. a.medunarodno javno i medunarodno privatno pravo b.opšte i posebno medunarodno pravo c.medunarodno pravo u doba mira i u doba rata d.posebne grane medunarodnog prava a.medunarodno privatno pravo je deo unutrašnjeg prava-njegova pravila nisu medunarodna,vec medunarodni karakter imaju odnosi koje regulišu zbog vezanosti za više suvereniteta -subjekti medunarodnog javnog prava su prvenstveno države,medunarodne organizacije,pa i pojedinci -subjekti medunarodnog privatnog prava su fizicka i pravna lica i država kao ucesnik u privatnopravnim odnosima -pravila medunarodnog javnog prava nastaju saglasnošcu volja država i izvore imaju u medunarodnim ugovorima i obicajima -izvori medunarodnog prava su pretežno nacionalnog karaktera -kod medunarodnog privatnog prava postoji kolizioni (posredni) metod regulisanja -postoji i razlika u sankcijama b.opšte medunarodno pravo sadrži opšta pravna pravila od važnosti za celokupnu medunarodnu zajednicu -zastarela podela na medunarodno pravo civilizovanih,za razliku od necivilizovanih naroda -opšte medunarodno pravo civilizovanih naroda zamenjeno je pravnim sistemom Organizacije ujedinjenih nacija -partikularno pravo se odnosi na izvestan broj država,a regionalno na odreden broj država geografski povezanih c.klasicna podela koja se danas izbegava -u doba rata ostaju na snazi i neka pravila iz medunarodnog prava u doba mira -rat danas ni u kom slucaju ne može biti sredstvo za ostvarenje nekog medunarodnog prava -iako je Poveljom rat zabranjen,ratno pravo nije ostalo bespredmetno d.medunarodno saobracajno pravo,medunarodno krivicno pravo,medunarodno atomsko pravo,medunarodno vasionsko pravo 5.Stav teorije o odnosu unutrašnjeg u medunarodnog prava. -DUALIZAM I MONIZAM a.dualisticka doktrina ima za polazni osnov razlicito posmatranje državnog i medunarodnog prava-to su dva potpuno odvojena pravna domena koja se dodiruju,ali nikako ne seku -osnovni razlog odvajanja je u njihovim izvorima -unutrašnje pravo nastaje zakonom(volja države),a medunarodno sporazumom(kolektivna volja država) -subjekti i predmet regulisanja:unutrašnje pravo se obraca pojedincima,dok su države subjekti medunarodnog prava -pravna priroda:medunarodno pravo je pravo koordinacije,a unutrašnje je pravo subordinacije medunarodno i unutrašnje pravo ne mogu doci u sukob niti izmedu njih postoji hijerarhija b.monisticka doktrina polazi od ideje o jedinstvu pravnog poretka -unutrašnje i medunarodno pravo smatraju se jedinstvenom i zaokruženom celinom -oni su delovi integralnog pravnog sistema -norme unutrašnjeg prava regulišu ponašanje pojedinaca neposredno,a pravila medunarodnog prava posredno -pojam hijerarhije normi shvata se kao teorija o primatu unutrašnjeg prava(1) i teorija o primatu medunarodnog prava(2) 1.osnov je da je država jedini izvor prava-medunarodno pravo je samo produžetak unutrašnjeg prava(Corn,Kaufman i Vencel) 2.unutrašnje pravo proizilazi iz medunarodnog,jer medunarodna zajednica poseduje vlast koja je nezavisna od ljudi koji žive na odredenoj državnoj teritoriji -država se ne može pozvati na svoje unutrašnje pravo kako bi se oslobodila svojih medunarodnih obaveza -Hans Kelzen-primat medunarodnog prava se vezuje za vrhovnu,pranormu c.postoji i kompromisan stav na kome je izgradena teorija koordinacije -postoji zajednicka sfera delovanja unutrašnjeg i medunarodnog prava(Ficmoric) 6.Ustavna rešenja i primena medunarodnog prava u unutrašnjem pravu. -ne postoji opšte pravilo i nacinu primene medunarodnog prava u unutrašnjim pravnim sistemima država -postoji samo zabrana da se države pozivaju na svoje unutrašnje pravo radi opravdanja neprimenjivanja pravila medunarodnog prava -kod nekih zemalja najviši pravni akti daju prednost opštem medunarodnom pravu-SR Nemacka -kod nekih je stav o primatu opšteg medunarodnog prava izražen u blažem obliku- Italija -ustavi izvesnih država priznaju primat samo medunarodnim ugovorima-Ustav Holandije -kod vecine država medunarodnim ugovorima daje se primat samo u odnosu na zakone-Francuska -postoje dva tipa metoda unošenja medunarodnog prava u unutrašnji poredak:a.transformacija(dualizam);b.adopcija(monizam) a.transformacija je tehnika uvedenja pravila medunarodnog prava u unutrašnji pravni poredak posebnim pravnim aktom i po odgovarajucoj pravnoj proceduri -transformacijom se menja priroda i oblik normi medunarodnog prava b.adopcija oznacava tehniku primene medunarodnog prava kao takvog,bez donošenja posebnog pravnog akta

kojim bi se njegova pravila uvela u unutrašnji pravni sistem-automatska obaveznost i primenljivost 7.Odnos unutrašnjeg i medunarodnog prava u Ustavu Srbije. -Ustav Sr Jugoslavije od 1992.sadrži novinu u regulisanju pitanja medunarodnog prava:medunarodni ugovori koji su potvrdeni i objavljeni u skladu sa ustavom i opšteprihvacena pravila medunarodnog prava cine sastavni deo unutrašnjeg pravnog poretka -Ustavna povelja Državne zajednice Srbija i Crna Gora od 2003.god:ratifikovani medunarodni ugovori i opšteprihvacena pravila medunarodnog prava imaju primat nad pravom Srbije i Crne Gore i pravom država clanica -Ustav Srbije iz 2006.god:opšteprihvacena pravila medunarodnog prava i potvrdeni medunarodni ugovori deo su pravnog poretka Republike Srbije.Potvrdeni medunarodni ugovori moraju biti u saglasnosti sa Ustavom -zakoni i drugi opšti akti imaju manju pravnu snagu od medunarodnih ugovora i opštih pravila medunarodnog obicajnog prava,jer ne smeju biti u suprotnosti sa njima 8.Pojam i vrste izvora medunarodnog javnog prava. -to su cinioci koji stvaraju pravna pravila i oblici kroz koje se ta pravila izražavaju -materijalni i formalni izvori -izvori u materijalnom smislu nalaze se u društvenim cinjenicama iz kojih nastaju odredeni pravni oblici -materijalni izvor medunarodnog prava treba tražiti u opštem interesu medunarodne zajednice -opšti interes predstavlja rezultantu postignutih,progresivnih napora na polju svetskih,društvenih stremljenja -formalni izvori predstavljaju samo izraz uzroka koji stvaraju medunarodnopravna pravila-to su spoljni oblici u kojima se pojavljuju pravila medunarodnog prava -Sud primenjuje: a.medunarodne konvencije(opšte ili posebne),koje ustanovljavaju pravila izricito priznata od strane država u sporu b.medunarodni obicaj,kao dokaz opšte prakse koja je prihvacena kao pravo c.opšta pravna nacela koja priznaju civilizovani narodi d.sudske odluke i ucenja najpozvanijih strucnjaka medunarodnog javnog prava razlicitih naroda -Statut razlikuje glavne i pomocne izvore -glavni:medunarodni ugovori,medunarodni obicaj i opšta pravna nacela -pomocni:sudske odluke i doktrina -pravicnost,ali samo kad postoji saglasnost strana u sporu 9.Medunarodni ugovor. -medunarodni ugovor je pravni akt kojim strane ugovornice saglasnošcu volja regulišu svoje interese sa namerom da proizvedu posledice predvidene pravilima medunarodnog prava -zbog odsustva zakonodavne vlasti,ugovori se javljaju i kao instrumenti za stvaranje normi medunarodnog prava -Becke konvencije o pravu ugovora iz 1969. i 1986.godine -uslovi koje sporazum mora da ispunjava da bi se mogao smatrati medunarodnim ugovorom: a.sporazum mora biti zakljucen izmedu država,država i medunarodnih organizacija i izmedu samih organizacija -odsustvo svojstva subjekta medunarodnog prava na strani jednog od ugovornika oduzima zakljucenom ugovoru medunarodni karakter b.mora da se radi o sporazumu koji je regulisan medunarodnim pravom -njegovu sadržinu moraju da cine pitanja i odnosi koje obicno reguliše medunarodno pravo -odredeni pravni znacaj priznat je nameri strana ugovornica -elementi koji ne uticu na medunarodni karakter sporazuma:naziv sporazuma,forma i postupak njegovog zakljucenja -postoje razliciti nazivi:ugovor,konvencija,sporazum,pakt,povelja,statut,ustav,akt,protokol,deklaracija,kompromis -savremeno medunarodno pravo ne propisuje specijalni oblik u kome mora biti izražena saglasnost volja strana ugovornica -moguca su dva nacina zakljucenja ugovora:složena i komplikovana procedura koja ima više faza-ugovor se pojavljuje u obliku jedinstvenog instrumenta;jednostavan postupak koji se svodi na razmenu dva ili više medusobno povezanih instrumenata -medunarodni ugovori se razlikuju prema: a.broju strana ugovornicadvostrani i višestrani b.predmetu-politicki,ekonomski,tehnicki,administrativni,kulturni c.mogucnosti pristupanjaotvoreni i zatvoreni d.geografskom dejstvu-generalni i regionalni -podela na legislativne i kontraktualne ugovore -Legislativni ugovori imaju za cilj da na opšti i jednoobrazan nacin i za duži vremenski period regulišu medunarodne odnose(Pakt Društva naroda,Cikaška konvencija o civilnom vazduhoplovstvu iz 1944.) -Kontraktualni ugovori regulišu konkretan medunarodni odnos i ogranicenog su vremenskog trajanja -njihovim zakljucenjem nastaju razlicita prava i obaveze za strane ugovornice,a dejstvo im prestaje ispunjenjem preuzetih obaveza -uporeduju se sa ugovorima iz unutrašnjeg gradanskog prava -ugovor stvara precizna pravna pravila -ugovor uvek stvara samo partikularno pravo 10.Medunarodni obicaj. -stariji je od ugovora -medunarodni obicaj je dokaz opšte prakse koja je praihvacena kao pravo -materijalni elemenat (corpus) obicaja cini praksa,a subjektivni element (animus) obicajnog pravila prihvatanje prakse kao prava -praksa se sastoji u ponavljanom vršenju akata od strane subjekata medunarodnog prava -ponavljano vršenje obicno se izražava cinjenjem,mada može nastati i uzdržavanjem od cinjenja,ali propuštanje mora biti praceno pravnom svešcu o obaveznosti uzdržavanja -sa vremenskog stanovišta potrebno je da je praksa ucestala,stalna,trajna i neprekidna -praksa mora biti jednoobrazna-u istim ili slicnim situacijama subjekti medunarodnog prava moraju se ponašati na istovetan nacin -cl.38 Statuta-praksa treba da bude opšta-ali ne sveopšta -svest o pravnoj obabeznosti je subjektivni elemenat u stvaranju obicajnog prava -subjekti se ponašaju na odredeni nacin zato što su uvereni da time ispunjavaju obavezu po medunarodnom pravu -nestankom materijalnog ili subjektivnog elementa prestaje da postoji i samo obicajno pravilo -važnost obicaja može prestati i stvaranjem novog obicajnog pravila -obicaji su dugovecniji od ugovora,odlikuje ih veca gipkost i sposobnost prilagodavanja novim okolnostima -pomocna sredstva za utvrdivanje obicajnog prava su sudska praksa i doktrina,ali to mogu biti i tekstovi medunarodnih ugovora(višestrani ugovori otvorenog karaktera ili ugovori kodifikacionog karaktera) 11.Opšta pravna nacela. -u pravnoj teoriji i praksi postoje mnoga sporna pitanja u vezi sa ovim izvorom -sledbenici prirodnopravne koncepcije smatraju da opšta pravna nacela postoje nezavisno od volje država i predstavljaju izraz ideje prava i vecite pravde,a ne pozitivna pravila -pobornici pozitivisticke škole opšta pravna nacela tumace kao pozitivna pravila koja u krajnjoj liniji poticu iz volje subjekata medunarodnog prava -kako sud ne bi došao u situaciju da ne može izreci presudu zbog nedostatka pravila koje bi primenio(pravna praznina,non Liquet) potrebno je ustanoviti još jedan izvor-opšta pravna nacela,kao supsidijarni izvor -poreklo ovog izvora treba tražiti u zajednici unutrašnjih pravnih pravila koja ureduju odredenu vrstu društvenih odnosa -u opšta pravna nacela mogu se uvrstiti: a.principi gradanskog prava:-pacta

priznanje je jednostrana izjava kojom se potvrduje postojanje izvesnih cinjenica.Belgija -Udruženje za medunarodno pravo osnovano 1873.auditur et altera pars 12.Odluke medunarodnih organizacija.odricanje je jednostrana izjava volje kojom se subjekt medunarodnog prava lišava nekog prava ili pravno zašticenog interesa -posledica odricanja je gubitak subjektivnog prava -odricanje se ne pretpostavlja-vec mora biti jasno i nedvolsmisleno izraženo e. -odluke medunarodnih organizacija su jednostrani akti koji se usvajaju po utvrdenoj proceduri od strane nadležnih organa kao izraz sopstvene volje organizacije -rezolucija.uputstvo.ali može i posredno b. u Briselu -Americki institut za medunarodno pravo -Americko društvo za medunarodno pravo -Univerzitet i Pravni fakultet na Harvardu 17.deklaracija.naredba. -prvi pokušaj zvanicne kodifikacije-francuska revolucija -opat Gregoar-Nacrt deklaracije o medunarodnom pravu 1795.usvojene3 konvencije.zakonima i obicajima suvozemnog rata i konvencija o primeni nacela Ženevske konvencije na pomorsko ratovanje -deklaracija o odricanju bacanja .mišljenje i želja -zavisno od prirode pitanja koja rešavaju odluke se mogu podeliti na meritorne(o suštinskim pitanjima) i proceduralne(o pitanjima postupka) -opšte i posebne -akti koji imaju obaveznu snagu(obavezne odluke) i akti koji takvu snagu nemaju(preporuke) -obavezne odluke donosi samo manji broj organizacija -nacešce se pojavljuju u obliku pojedinacnih akata -preporuke su najcešca vrsta odluka-odluke koje pravno ne obavezuju onoga kome su upucene -neke preporuke mogu imati i odreden stepen obaveznosti-preporuke interorganizacione prirode upucene aparatu same organizacije 16.zbog cutanja važeceg prava za regulisanje spora koji je istovremeno pravnog i polotickog karaktera.Pravicnost.vec za njih može biti od znacaja samo kao dokazno sredstvo o postojanju ili nepostojanju odredenog pravnog pravila -sudska odluka je obavezna samo za slucaj na koji se odnosi -sudska praksa doprinosi razvoju medunarodnog prava -mišljenja pisaca i njihovih strucnih udruženja koriste se kao dokazno sredstvo za razumevanje obicaja ili opštih pravnih nacela -u današnje vreme medunarodni sudovi veoma se retko pozivaju na doktrinu -poseban problem je u tome što doktrina sadrži stavove koji su u znacajnoj meri zavisni od porekla i državljanstva njihovih autora -zadatak je doktrine da ukaže na slabosti i praznine koje postoje u pozitivnom pravu i da svojim predlozima za izmenu vežecih i donošenje novih pravila izvrši uticaj na države i medunarodne organizacije da pristupe njegovoj kodifikaciji i progresivnom razvoju 13.nacela koja se odnose na zastarelost.sredivanje i sistematizacija pravnih pravila u jednu celinu cime se omogucava regulisanje opšteg interesa u medunarodnoj zajednici -legislacija-donošenje potpuno novih pravila za regulisanje novonastalih situacija ili popunjavanje pravnih praznina -cista kodifikacija ima deklarativni karakter -potreba za kodifikacijom izraženija je u medunarodnom nego u unutrašnjem pravu -slabe strane kodifikacije:nepotpunost.zloupotrebu prava. -Liberova "Uputstva za rukovanje armijama SAD u ratu" -Becki kongres 1815.iura novit curia. -kodifikacija medunarodnog prava je prikupljanje.Razvoj zvanicne kodifikacije do Drugog svetskog rata.usmeno ili konkludentnim radnjama d.god -Ferater-kodeks medunarodnog prava -Kacenovski-ukljucivanje pravnika svih naroda u kodifikaciju -Hrvat Petruševacki-predlog kodeksa medunarodnog prava -Bluncli-Kodifikovano moderno medunarodno pravo civilizovanih država -Institut za medunarodno pravo osnovan 1873.pravicnost praeter legem-dopunska uloga-ona se pojavljuje kao sredstvo da se popune praznine važeceg prava zbog njegove nedovoljnosti i neodredenosti.maja 1899. -jednostrani pravni akt je izjava volje subjekta medunarodnog prava koja za sobom povlaci odredene pravne posledice -uslovi da se jednostrani pravni akti smatraju formalnim izvorima: -potrebno je da poticu samo od jednog subjekta medunarodnog prava -moraju biti zvanicne prirode-moraju se dati u ime države od strane organa nadležnih za njeno predstavljanje -moraju biti samostalni-da budu u stanju da sami po sebi proizvedu medunarodnopravne posledice -vrste: a. u Gentu.Sudske odluke i doktrina.smernica.standard.staticnost i neelasticnost.protest je jednostrani pravni akt kojim se izražava neslaganje sa odredenim cinjenicama ili osporava pravna valjanost nastalog stanja ili istaknutog zahteva nekog medunarodnog subjekta-ima zaštitnu funkciju -saopštava se pismeno.stanje nužde.poslovnik.pravicnost contra legemodbacujuca funkcija-pravicnost je ovde sredstvo da se odstrani primena prava-da se spor reši suprotno pravu -pravicnost ima veoma ogranicen znacaj u medunarodnom pravu 14.konkludentnim radnjama i precutnož c.Deklaracija protiv trgovine crncima -Prva Haška konferencija 18.obecanje je jednostrana izjava volje kojom se subjekt medunarodnog prava obavezuje u korist drugog subjekta -može se dati pismeno ili usmeno i sa namerom da se subjekt obaveže 15. -nisu samostalan i neposredan formalni izvor -ne sadrže obavezna pravna pravila niti stvaraju nova pravila medunarodnog prava -sudska presuda ima obaveznu snagu samo prema parnicnim stranama-ne obavezuje subjekte koji nisu strana u sporu.principi procesnog prava-nacelo nezavisnosti i nepristrasnosti suda.sunt servanda -bona fides -nemo plus iuris in alium transferre potest quam ipse habet -pacta tertiis nec nocent nec prosunt -inadimplendi non est adimplendum b.mane volje c.26 predstavnika-tri komisije.slobodan pristanak.pristaje na novonastalo stanje ili usvaja zahtev nekog medunarodnog subjekta-najcešci akti -može se uciniti izricito.Pojam i vrste kodifikacije.uredba.pravicnost infra legem-akcesorna pravicnost-ublažava i popravlja posledice striktne primene prava zbog njegove strogosti i nesavršenosti 2. -znacenje pravicnosti nije jasno i precizno odredeno -kod rešavanja sporova pravicnost oznacava dve stvari: -duh u kome medunarodni sud rešava spor -osobine sudske odluke kojom se rešava spor -u odnosu na pozitivno medunarodno pravo pravicnost može imati trostruku ulogu: 1.saopštenje(notifikacija) je službeno obaveštenje od medunarodnog znacaja upuceno drugom subjektu medunarodnog prava-izvor informacija o relevantnim cinjenicama -daje se neposredno.pravilnik.3 deklaracije -Konvencija o rešavanju sporova mirnim putem.pribegava se pozivanju na pravicnost 3.Jednostrani pravni akti.višu silu.kodifikovana pravna pravila koce razvoj prakse -po obimu kodifikacija može biti opšta i delimicna -prigodna i planska -prigodnom kodifikacijom su obuhvacene brojne uže oblasti i pitanja za koja je postojala spremnost ili interes subjekata medunarodnog prava -prema subjektima koji vrše kodifikaciju-doktrinarna i zvanicna doktrinarna: -Bentam-plan medunarodnog kodeksa 1789.

izvršeno putem sile ili pretnje silom.o ogranicenju upotrebe sile za naplatu duga. -država nastaje na dva nacina:originarnim i derivativnim putem -država se može stvoriti i putem medunarodnopravnih akata.usvojeno je 13 konvencija.Pojava i išcezavanje država.odlukom organizovane medunarodne zajednice -teorijski.sastala se u Londonu pomorska konferencija-Deklaracija o pravu pomorskog rata kao dopuna 18.teritorijalne celovitosti i bezbednosti c.ako ona.potrebna je nužna medunarodna saglasnost u odredenoj medunarodnopravnoj formi -stalno neutralna država ne sme sklapati ugovore koji bi je mogli uvuci u rat.Komisija UN za razoružanje.44 države.Priznanje država DE IURE i DE FACTO -priznanje de facto se daje vladi novostvorene države.u pogledu dugova:državni dug se prenosi na novu ili uvecanu državu.automatski stice prava koja se vezuju za medunarodnu licnost(Lorimer) -danas deklarativna teorija ima prevagu 24.austrijska i sovjetska vlada su se sporazumele da Austrija da deklaraciju kojom ce objaviti neutralnost 23.uredenje položaja stranaca i stranih pravnih lica d.zaštite prava i interesa sopstvenih državljana u inostranstvu i Srba koji žive u inostranstvu b.uredenje i obezbedenje ekonomskih i kreditnih odnosa sa inostranstvom itd.Oblici suverenih država. -konstitutivna teorija je proizašla iz voluntaristicke pravne koncepcije-XVIII vek -medunarodna zajednica se sastoji iz niza suverenih država.dug se srazmerno deli izmedu uvecanih država -teritorijalno osvajanje.o zakonima i obicajima suvozemnog rata itd -deklaracija o zabrani bacanja projektila i eksploziva iz balona -4.aprila 1955.obezbedenje suverenosti.1 deklaracija.ali može da drži vojsku radi odbrane svoje neutralnosti -ona ima pravo da traži garancije za svoj integritet od drugih država -Švajcarska je proglašena neutralnom na Beckom kongresu 1815. 22.o zabrani upotrebe dumdum metaka -Druga Haška konferencija. -Poveljom Ujedinjenih nacija postavljeni su temelji za planski rad na kodifikaciji medunarodnog prava -1947.o otvaranju neprijateljstava.ne raspolaže posebnim subjektivitetom u medunarodnom pravu -realna unija-složena država sastavljena od više državnih zajednica koje imaju potpunu unutrašnju nezavisnost -državni savez ili konfederacija je takav oblik državne zajednice koji se zasniva na medunarodnom ugovoru na osnovu koga se pojedine clanice državnog saveza lišavaju svojih suverenih prava samo onoliko koliko to one žele -države clanice i dalje raspolažu svojom suverenošcu -savezna država ili federacija je medunarodnopravni subjekt -oblik složene države.4 želje -konvencija o mirnom rešavanju sporova.prema unutrašnjem pravnom sklopu se dele na proste i složene -personalna unija-dve države imaju jednog monarha.Konstitutivna i deklarativna teorija priznanja država i vlada. b.Kodifikacija u okviru Organizacije ujedinjenih nacija. god -Moskovskim memorandumom 15.pored toga što je nezavisna i ima efikasnu vlast nad teritorijom.decembra 1908.projektila i eksploziva iz balona.mada njeni sastavni delovi mogu i dalje da raspolažu posebnom suverenošcu -državljanin federacije može imati dvostruko državljanstvo-federativno i one sastavne države kojoj pripada -federalna klauzula-ogradivanje u pogledu svih onih nadležnosti koje se izvode iz suverenih prava sastavnih država -Srbija je prosta ili unitarna država cije se teritorijalno uredenje zasniva na pokrajinskoj autonomiji i lokalnoj samoupravi -u medunarodnim odnosima Republika Srbija istupa kao jedinstveni medunarodnopravni subjekt -nadležnost Srbije prema inostranstvu obuhvata pitanja: a.Komisija može preporuciti Generalnoj skupštini da ne preduzima nikakvu delatnosttada nacrt ima vrednost doktrinarne kodifikacije koja ne obavezuje države -Komisija može predložiti Skupštini da nacrt prihvati kao rezoluciju i u tom slucaju usvojena pravila predstavljaju samo preporuku -Komisija može predložiti Skupštini da nacrt preporuci državama kao konvenciju ili da sama sazove konferenciju radi zakljucenja konvencije -kodifikacija se sprovodila donošenjem medunarodne konvencije na posebno sazvanoj diplomatskoj konferenciji -kao osnovni dokument na njoj korišcen je nacrt Komisije -kodifikaciona delatnost Ujedinjenih nacija nije ogranicena samo na rad Komisije za medunarodno pravo -Komisija za prava coveka. -države.obrazovana Komisija za medunarodno pravo kao pomocni organ Generalne skupštine(34 clana) -Komisija se sastaje redovno svake godine -program rada obuhvata ona pitanja koja joj naloži ili preporuci Generalna skupština -metodologija rada sastoji se u tome što za svako pitanje na dnevnom redu Komisija imenuje specijalnog izvestioca -njegov zadatak je da prouci problem i da o tome podnese izveštaj sa predlogom teksta koji se prvo razmatra u Komisiji -posle dobijenih primedaba izvestilac sastavlja konacni tekst nacrta koji usvaja Komisija -Komisija o svom radu podnosi izveštaj Generalnoj skupštini svake godine -pošto završi rad.o zabrani projektila sa zagušljivim i otrovnim gasovima.koje predstavljaju organizovani skup -one odlucuju da li ce novog clana primiti u svoj krug.obrazovane na osnovu saveznog ustava. -Stimsonova doktrina je potvrdena u više medunarodnih akata i nesumnjivo predstavlja princip savremenog medunarodnog prava -ova doktrina osuduje svaku teritorijalnu promenu putem agresije -agresija ne može biti sredstvo teritorijalnog uvecanja 21.Stimsonova doktrina.u kojoj se spoljni poslovi obavljaju preko saveznih organa.ili ce ga odbiti -prijem nove države se ceni od strane svake države ponaosob -obaveza novonastale države je da poštuje postojeci medunarodni poredak i njegovo pravo -priznanje je formalni akt kojim se u medunarodnom smislu priznaje novoj državi pravno postojanje u odnosu na ostale subjekte.ne može biti priznato 20.država nestaje kada nestane jedan od elemenata koji karakterišu jednu društvenu zajednicu kao državu-teritorija.pa priznanje ima konstitutivan karakter -deklarativna teorija smatra da neka nova država koja postaje po ma kom osnovu.Komitet Generalne skupštine za miroljubivo korišcenje kosmickog prostranstva 19.narod i organizovana vlast -nestanak države izaziva sledeca pravna dejstva: a.Stalno neutralne države.ne pruža dovoljno garancija u pogledu dobre volje ili sposobnosti da izvrši obaveze nametnute od država koje joj daju priznanje -ova vrsta priznanja je provizornog karaktera-može se povuci u svako doba -priznanje de iure je pravno priznanje -ova podela danas nije .u kolektivnim ugovorima ona prestaje da bude ugovorna strana. -države sa posebnim položajem u medunarodnom pravu-Švajcarska i Austrija -stalno neutralne države raspolažu medunarodnim garantijama u pogledu cuvanja njihove suverenosti i integriteta -da bi država postala stalno neutralna.4 komisije.nezavisnosti.u pogledu medunarodnih ugovora:svi ugovori koje je zakljucila država koja je nestala gube važnost.

uz razne uslove -država SHS priznata je kolektivno od strane Vrhovnog saveznickog saveta u maju 1919.-na konfenrenciji u San Francisku 1945.Deklaracija o pravima i dužnostima država i teorija o osnovnim pravima i dužnostima država.izjednacujuci sebe sa narodom.onda Deklaracija treba da se pridržava odredaba Povelje.Ustavna i revolucionarna vlada.godine-Velika Britanija je odbila priznanje vlade do 1906.priznanjem se stice sposobnost uspostavljanja diplomatskih odnosa b. -ministar Ekvadora dr Tobar-americke republike treba da indirektno intervenišu zbog unutrašnjih nesuglasica republika na kontinentu-nepriznavanje de facto revolucionarnih vlada -20.izbacuje ideju narodne suverenosti i nacelo jednakosti država -negiranje suverenosti kao vrhovne vlasti .a ako nije. -dolaženje izvesne vlade na vlast može biti dvojako:ustavnim ili revolucionarnim putem -revolucionarni nacin može biti i beskrvne prirode -merilo od kojeg zavisi da li je nastavljen ili prekinut kontiunitet odredene vlasti -ako promena vlade odgovara propisima dotle važeceg ustava.Priznavanje država i vlada u jugoslovenskoj medunarodnoj praksi.je ovanj nacrt poveren Komisiji za medunarodno pravo -na cetvrtom zasedanju Generalne skupštine Komisija je podnela svoj projekt Deklaracije.istaknut je zahtev za donošenjem Deklaracije o pravima i dužnostima država.uz izvesne obaveze nametnute Srbiji-sloboda veroispovesti..usvajanjem punomocja-priznaju se predstavnici nove vlade c.koji se zasnivao na neogranicenoj samovolji i nasilju -u vreme buržoaskih revolucija gradjanska klasa.smatrajuci da priznanje država zavisi od kolektivnih saglasnosti tadašnjih velikih sila -taj sistem je nastavljen i u Društvu naroda -države mogu preneti svoju nadležnost priznanja drugih država na organe medunarodne zajednice-putem višestranog medunarodnog ugovora -medunarodna organizacija može izvršiti priznanje uglavnom na tri nacina: a.godine u vezi sa promenama vlada u Meksiku i Nikaragvi -meksicki MIP Estrado-meksikanska vlada zadržava sebi pravo da produžava rad ili ukida svoja diplomatska predstavništva.tada se ceni novostvorena politicka situacija.putem procedure prijema-nova država stice medunarodno priznanje b.prihvatljiva 25.ali zbog negativnog stava velikih sila.iskljucivsi iz panamskog teksta znacajan broj prava:pravo na priznanje.koja bi imala obaveznu snagu -neke države su predložile da se Deklaracija prikjuci u Povelju-ali su velike sile to branile -panamska delegacija je izradila svoj predlog Deklaracije na osnovu projekta Americkog instituta za medunarodno pravo iz 1916.pravo istupanja pred sudovima država koje daju priznanje d.ukidanje"medunarodnog standarda za strance" -na istom zasedanju je jugoslovenska delegacija podnela nov projekat.dok je vlada de iure i jedno i drugo.godine -priznanje je dato uslovno.države Srednje Amerike potpisuju ugovor o nepriznavanju neustavnih vlada -istu doktrinu je proglasio Vudro Vilson 1913. -suverenost je pravo države na nezavisnost od spoljnog mešanja u njene unutrašnje poslove -to je krug bitnih interesa države -faktori koji su uticali na nastajanje pojma suverenosti:težnja za likvidacijom feudalne rascepkanosti i spoljni-borba protiv tadašnje papske svemoci -nacelo suverenosti istice se kao vrhovna vlast države-suverena vlast monarha-apsolutizam.Suverenost.Pojam i priroda priznanja vlada.1903.MEÐUNARODNO OPŠTENJE I POŠTOVANJE LICNOSTI DRŽAVE 31.PRAVO NA ODBRANU.godine -Crna Gora je do Berlinskog kongresa bila individualno priznata od strane samo nekih zemalja(Francuska) -na Berlinskom kongresu je kolektivno priznata.onako kako to odgovara interesima meksikanske vlade 28.Vilsonova i Estradova doktrina.ali na preporuku Saveta bezbednosti -uslovi za prijem prema 4.da li je ona u stanju da kontroliše teritoriju svoje države -vlada treba da bude izraz slobodno izražene volje naroda 27.ali postoje i slucajevi razlikovanja vlade koja drži vlast.shvatanje o postojanju osnovnih prava država potice od teoreticara prirodnog prava -osnovna prava država su njihova prirodna prava.clanu Povelje: 1.a ne nosiocem vlasti. -Becki kongres je revidirao Napoleonova rešenja i uveo sistem kolektivnog priznanja.koji je bio potpuniji.da je miroljubiva 3.pitanje Deklaracije je bilo na dnevnom redu nekoliko zasedanja ali je rešenje uvek odlagano -sa teorijskog gledišta namecu se dva pitanja(Kelzen) -šta treba sa pravne strane da predstavlja Deklaracija (da li je de lege lata ili de lege ferenda) -pitanje odvajanja prava od dužnosti -ako Povelja predstavlja opšte medunarodno pravo. -27.u tom slucaju obicno slede notifikacije državama o nastaloj promeni i potvrde o primanju notifikacija na znanje ili najobicnije cestitke šefu države -ako je nova vlada obrazovana kao posledica neke revolucionarne aktivnosti.pravo na postojanje.na referendumu usvojen novi Ustav Srbije 30.Vlada DE FACTO i DE IURE -razlika je u tome što se vlada de facto smatra samo držaocem. -davanje priznanja novoj vladi je skoro uvek politicko pitanje -pita se da li je u rukama nove vlade cvrsto koncentrisana njena moc.Individualno i kolektivno priznanje država.nediskriminacija državljana -priznanje vlade u Srbiji postavlo se posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovica i dolaska na presto kralja Petra Karadjordjevica.godine-uslovljeno Rapalskim ugovorom o razgranicenju -paralelizam vlada za vreme Drugog svetskog rata-kraljevska vlada u izbeglištvu(de iure) i Nacionalni komitet narodnog oslobodenja(de facto)-likvidacija paralelizma fuzijom dveju vlada prema sporazumu Tito-Šubašic -problem priznanja pojavio se prilikom raspada SFRJ i stvaranja novih država -27.aprila 1992.Srbija i Crna Gora usvojile novi Ustav i postale SR Jugoslavija -Ustavna povelja 2003.kao i da želi da ih ispunjava 26.razmatraju politicki interesi i studiraju moguce koristi Tobareva. i 28 oktobra 2006.pravo traženja i primanja vlasništva pod jurisdikcijom drugih država 29.i vlade koja je zakoniti nosilac vlasti-paralelizam vlada -Uslovno priznanje vlada.sposobnost za sklapanje medunarodnih ugovora c.donošenjem rezolucije-odlucuje se o stvaranju nove države i taj akt sadrži i kolektivno priznanje -danas se priznanje u Organizaciji ujedinjenih nacija vrši odlukom Generalne skupštine. -uslovno i bezuslovno-priznanje de facto je provizornog karaktera a.bez kojih one ne mogu postojati. -Srbija je kolektivno i de iure priznata na Berlinskom kongresu 1878.dodavši izvesne modernije principe -ovaj projekt je rezolucijom Generalne skupštine upucen Komitetu za progresivan razvoj medunarodnog prava -1947.da uzima na sebe obaveze iz Povelje 4. a.god.isto kao što covek raspolaže pravima od prirode stecenim -pozitivisticka škola polazi od podele na osnovna ili apsolutna i izvedena ili ugovorna prava -osnovna prava i dužnosti država su:SUVERENOST I JEDNAKOST.da li vlada efektivno vrši svoju vlast odnosno.da je u pitanju država 2.Deklaracija treba da se drži opšteg medunarodnog prava b.da je sposobna da ispunjava te obaveze.decembra 1913.

odluka organa OUN.bez obzira na razlike u njihovim politickim.ali pravna jednakost cesto biva nedovoljna da zaštiti pravne interese malih država.na nacin koji nije suprotan nacelima i opšteprihvacenim pravilima medunarodnog prava -odnosi mogu biti:diplomatski.države ce voditi svoje medunarodne odnose na ekonomskom.države ce saradivati sa drugim državama na održavanju medunarodnog mira i bezbednosti 2.ne može se smatrati kao ovlašcenje Organizacije da se meša u unutrašnje stvari država 32.ali se ona mora vršiti zakonitim sredstvima u redovnom sudskom postupku uz puno obezbedenje pravne zaštite optuženih -država ima pravo na individualnu i kolektivnu odbranu u slucaju oružanog napada.stav 7-nijedna odredba Povelje.države ce saradivati na unapredenju opšteg poštovanja prava coveka i osnovnih sloboda i na iskorenjivanju svih oblika diskriminacije 3.Generalna skupština OUN je na svom V redovnom zasedanju usvojila Rezoluciju o dužnostima država u slucaju izbijanja neprijateljstava 34.iskljuciva.a.a velike države se pozivaju na suverenost da bi odbile intervenciju malih država u domenu interesnih sfera.da bi branile svoje imperije -vrhovna vlast nad svim licima i stvarima u granicama svoje teritorije je TERITORIJALNA SUVERENOST(jurisdikcija) -vrhovna vlast države nad svojim državljanima bez obzira gde se nalaze je PERSONALNA SUVERENOST(jurisdikcija) -oblici teritorijalne i personalne suverenosti:1.da svaka država uživa prava koja potpuno odgovaraju punoj suverenosti c.Pravo na medunarodno opštenje i pravo na poštovanje a.Pravo na odbranu.ali ako pregovori imaju oblik cenjkanja.neprijateljska propaganda.ali samo dotle dok Savet bezbednosti ne preuzme potrebne mere za održanje medjunarodnog mira -države koje koriste pravo na samoodbranu su obavezne da odmah obaveste Savet bezbednosti o preduzetim merama na predlog jugoslovenske delegacije.rad medjunarodne komisije za razgranicenje na terenu .ogranicena -ogranicenje teritorijalne jurisdikcije-primenom nacela reciprociteta -uspostavljanjem stalnih diplomatskih izaslanika.usvajanje medjunarodnog akta u kome se nalazi razgranicenje 2.saglasno nacelima suverene jednakosti i neintervencije 4.ali i da otpocne neprijateljstvo(preventivni rat).ovo pravo znaci da je volji država prepušteno da nezavisno uspostavljaju i regulišu svoje medjunarodne odnose.traženje privilegovanog statusa za diplomatsko osoblje itd -indirektna sredstva se upotrebljavaju sa ciljem da se pokoleba narod i vlada u odbrani suverenosti -nepreduzimanje mera obaveznih prema medjunarodnom pravu može da ugrozi suverenost kako države. državne granice su brane koje dele i spajaju državne teritorije -moraju biti zasnovane na medjunarodnom ugovoru(dvostrani ili višestrani ugovor o miru).ekonomski.na vredjanje njihove casti i na povredu dostojanstva drugih država 35.broju stanovnika ili stepenu civilizacije -nijedna država nema prava jurisdikcije nad drugom državom-par in parem non habet imperium -clan 35.njihova prepiska.februara 1945.medunarodno pravo obezbeduje ovim licima potpunu licnu zaštitu -imunitet imaju konzuli.ekonomskim i društvenim sistemima 1.saobracajni i drugi -države su i dužne da stupaju u medunarodni saobracaj-a oblici u kojima ce se koristiti medunarodni saobracaj zavise od sporazuma država -Deklaracija o nacelima medunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji medu državama-države imaju dužnost da saraduju jedna sa drugom.pa se svaki vid politicke izolacije loše odražava po interese izolovane države -danas se najcešce vrše prepadi na suverenost. -u teoriji medunarodnog prava države su jednake.3. SAD su podnele u Jalti Sovjetskom savezu i Velikoj Britaniji predlog sa zahtevom da Organizacija ujedinjenih nacija bude zasnovana na nacelu "suverene jednakosti svih miroljubivih država" -pojam suverene jednakosti sadrži sledece elemente: a.ako smatra da može da bude napadnuta-što je danas zabranjeno -danas je sopstvena odbrana država dozvoljena.konkurentna.osim odluka Saveta bezbednosti.2.godine od strane južnoamerickih država -velike sile su pokušale da nadju izlaz u formuli podele nacela jednakosti na pravnu jednakost i politicku jednakost (Fošil) -nezavisnim državama se ne može nametnuti spoljna kontrola.jedne države neminovno znaci forsiranje tude vlasti -postoji tendencija sve veceg jacanja medunarodne zajednice.sporazumu ili aktima kolektivnog priznanja -u odsustvu medjunarodnog akta primenjuje se nacelo efektivnosti -faze u povlacenju granica: 1.clan 2.medunarodno pravo štiti ugled i dostojanstvo svake države -svaka država je dužna da održava miroljubive odnose sa drugim državama i da sprecava svaku aktivnost koja bi bila uperena na širenje mržnje prema drugim narodima.država treba da.socijalnom.Statuta Medjunarodnog suda pravde-nikakvi uslovi ne mogu staviti sporne strane u nejednak položaj pred Sudom -pitanje jednakosti država postavljeno je na drugoj Haškoj konferenciji 1907. -pravo na odbranu je proizilazilo iz prava na samoodržanje -smatralo se da država ima pravo da preduzme mere za svoju bezbednost-što se i danas ne osporava državama.tako i medunarodne zajednice -postupanje prema strancima protivno pravilima o pravnom položaju stranaca.države clanice UN dužne su da preduzimaju zajednicku i pojedinacnu akciju u saradnji sa Ujedinjenim nacijama b.kulturni. -državna teritorija je prostor odredjen državnim granicama (zemljišni.da se država kao subjekt poštuje u pogledu tertorijalnog integriteta i politicke nezavisnosti d.iskreno ispunjava svoje medunarodne obaveze i dužnosti -Deklaracija Ujedinjenih nacija o nacelima medunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji medu državama iz 1970.prema medunarodnom poretku.Jednakost država.tehnickom i trgovinskom planu.Pojam državne teritorije.kao i loše postupanje prema nacionalnim manjinama predstavlja kršenje medunarodnog prava -male države se obicno pozivaju na suverenost kao dokaz da treba odbiti privilegovani položaj velikih država.ratni i trgovacki brodovi u stranim pristaništima -ogranicenja teritorijalne jurisdikcije se cine putem medjunarodnih ugovora -Povelja ujedinjenih nacija.godine 33.kulturnom.Državne granice.odnosno suverenu jednakost u obliku težnji za uspostavljanjem kontrole nad suverenim aktima tudje državne vlasti -direktna sredstva:zahtevi ultimativne prirode u cilju dovodenja države u potcinjavajuci odnos.da su države pravno jednake b.bez obzira na njihovu snagu koja bi se ogledala u velicini njihove teritorije.vazdušni prostor i obalno more) -na toj teritoriji država vrši svoju jurisdikciju nad licima i stvarima koja se na njoj nalaze -na državnoj teritoriji može postojati dvojstvo vlasti (kondominijum ili koimperijum) -interesne sfere ne predstavljaju deo državne teritorije -državna teritorija je zašticena medunarodnim pravom b.male države se mogu okoristiti ako su spremne na izvesne ustupke velikim silama -6.

Turska.pošte i robe iz zavicajne zemlje vazduhoplova 4. -nadvazdušni prostor sigurno ne pripada pojedinacnim državama.godine Sporazum o izgradnji i eksploataciji hidroenergetskog i plovidbenog sistema Djerdap na reci Dunavu 40.ako je plovna i posredno ili neposredno utice u more -postoji i pravni uslovmedjunarodni akt -plovnost je opšti zahtev-reke se internacionalizuju od mesta odakle su plovne -Odluka od 16.iskrcavanje putnika.a danas Povelja zabranjuje upotrebu ili pretnju upotrebom sile protiv teritorijalnog integriteta ili politicke nezavisnosti svake države -u savremenom medjunarodnom pravu državna teritorija se stice samo mirnim putem i to: 1.produžen je njen rad do 1866.sa izlazom na more kroz Sulinski kanal -stvorena je Jedinstvena Dunavska komisija saglasno principima u Završnom aktu Beckog kongresa iz 1815.za merilo se uzima njena geometrijska sredina 36.-Becka konferencija-Dunavski recni savet.decembra 1946.godine -Pariskim ugovorom stvorene su dve komisije:Evropska i Obalna -Evropska komisija-predstavnici svih država koje su potpisale Pariski ugovor (od ušca do Isakce) -Obalna komisija-pribrežne države (Austro-Ugarska.civilnom vazduhoplovstvu -pet cikaških sloboda:1.godine -Ugovor o nacelima koja regulišu aktivnost država na istraživanju i korišcenju kosmosa-London.Velike Britanije.mirno.pošte i robe u mesta koja se ne nalaze u zavicajnoj zemlji vazduhoplova i ukrcavanje za takva mesta -prva konvencija se odnosi samo na civilne vazduhoplove. -Dunavska komisija je sastavljena od predstavnika podunavskih zemalja (postoji i pravo veta) -Komisija ima svoj Sekretarijat i priznaje joj se pravni subjektivitet -prvo zasedanje-11.2) Sporazum o medjunarodnom vazdušnom transportu Privremeni sporazum o medj.SSSR i Francuske dogovorile su se da 6 meseci posle stupanja na snagu Ugovora o miru sa Bugarskom.vec mora ostati dostupan svim državama pod uslovom iskljucivog miroljubivog korišcenja -pravni režim kosmosa:rezolucije Generalne skupštine 1472 i 1721 Deklaracija o pravnim nacelima koja regulišu delatnost država na istraživanju i korišcenju kosmosa od 1963.ostala je na snazi 100 godina -1858.prostoroplovi itd.umesto likvidacije Evropske komisije.Vašington i Moskva.a sa jacanjem Hitlerove Nemacke dolazi do brzog uticaja ove sile na Dunavu -septembra 1940.Konvencija o medjunarodnoj odgovornosti za štetu pricinjenu kosmickim objektima(1972) 3.Laplata.ustupanje(cesija i razmena teritorija) 4. u Parizu. -ako reka ne prelazi granice jedne države ona ima nacionalni karakter i nije od znacaja za medjunarodno pravo -reka ima medjunarodni karakter ako prolazi kroz teritorije dveju ili više država.godine pribrežne države su donele Konvenciju o režimu plovidbe na Dunavu. u Galcu prihvacen je jugoslovenski predlog o izmeni poslovnika Komisije -izmedju Jugoslavije i Rumunije sklopljen je 1963.Konvencija o registraciji objekata lansiranih u kosmos(1975) 4.sazovu konferenciju radi donošenja konvencije o režimu plovidbe na Dunavu.bez spuštanja 2. -more se u medjunarodnom pravu deli na više pojaseva -pravila koja odredjuju pravni režim pojedinih .sateliti.Laba.a ne i na državne -konvencijom je osnovana Organizacija za medjunarodno civilno vazduhoplovstvo (ICAO) -od 4.Šelda.ukrcavanje putnika.Odra.detaljno postavljanje pogranicnih oznaka -ako granica ide rekom.okupacija(nepostojanje organizovane vlasti. na Berlinskom kongresu bilo je pokrenuto i Dunavsko pitanje-nadležnost Evropske komisije je produžena do Galca -Evropska komisija je postala stalna medjunarodna ustanova-država u državi -posle Prvog svetskog rata održana je medjunarodna konferencija u Parizu na kojoj je 23.godine (50 država) -usvojene su 4 medjunarodne konvencije: Konvencija o medjunarodnom civilnom vazduhoplovstvu Sporazum o medjunarodnom vazdušnom tranzitu (1.Vezer.striktno poštovanje državne suverenosti i njeno iskljucivo pravo da koristi i kontroliše vazdušni saobracaj 2. -Dunav je proglašen medjunarodnom rekom na Pariskom kongresu 1856.Sporazum o spasavanju kosmonauta.uz ogranicenje neškodljivog preleta -osnovana je Medjunarodna komisija za vazdušni saobracaj-CINA -medjunarodna konferencija u Cikagu 1944.decembra 1957.povratku kosmonauta i vracanju objekata lansiranih u kosmos(1968) 2.godine (1871.nesmetano i javno posedovanje teritorije) 37.novembra 1949.saveznicke vlade SAD.spuštanje iz tehnickih razloga radi uzimanja goriva 3.avgusta 1948. ustanovila je medjunardni registar koji se vodi kod Ujedinjenih nacija 38.obrazovana na period o 2 godine.Rajna.Visla.1904 itd.juna 1815. -kriterijumi za regulisanje medjunarodnog vazduhoplovnog saobracaja: 1.) -1878.godine -posebni ugovori:1.Meza.jula 1921.Amazon. -u prošlosti je do teritorijalnih promena najcešce dolazilo putem ratova.poredjenje vazdušnog saobracaja sa plovidbom na slobodnom moru (Fošil) -prva medjunarodna vazduhoplovna konvencija-Pariska konvencija od 13.oktobra 1919.Medjunarodne reke.Rumunijom i Madjarskom.prevlast prelazi u ruke Austro-Ugarske -posle Prvog svetskog rata Velika Britanija i Francuska su velike sile.Sticanje državne teritorije.ili cini njihovu granicu.iskrcavanje putnika.godine -države imaju iskljucivu suverenost nad vazdušnim prostorom iznad svoje teritorije.a zapadne velike sile su napustile Beogradsku konferenciju i jedno vreme Konvenciju nisu priznavale -proglašeno je suvereno pravo pribrežnih država i njihova medjunarodna ravnopravnost na ovoj reci -sloboda plovidbe se priznaje samo na plovnom delu Dunava od Ulma do Crnog mora.sa sedištem u Bratislavi -12.Dunav.Bavarska i Virtemberg) -Obalna komisija je faktickim putem izgubila predvidjene funkcije -Evropska komisija.Kongo.u Beogradu -18.3.saopštenje) 3.godine u Galcu -na IX 1953.godine donet konacni Statut Dunava -dve komisije:Dunavska-od Ulma do Braile Evropska-od Braile do mora -do Pariskog kongresa Rusija je dominirala na Dunavu.godine velike sile istakle su kao opšti princip slobodu plovidbe na plovnim rekama koje proticu kroz više zemalja -medjunarodne reke su:Dunav.More.27.januara 1967. našu planetu oblecu sputnici.efektivnost. i u Pariskom ugovoru 1856.rukavcem Suline.animus domini.godina-francuska revolucionarna vlada je istakla nacelo slobodne plovidbe na medjunarodnim rekama zbog svoje zainteresovanosti za plovidbu na Šeldi i Mezi -u završnom aktu Beckog kongresa 9.Vazdušni i nadvazdušni prostor.1883.Mesec i druga nebeska tela ne mogu biti predmet nacionalnog prisvajanja -konvencija iz 1975.a posle njenog poraza na Krimu.priraštaj (objektivan i subjektivan uslov(ostrvo Palmas)) 2.novembra 1792.pošte i robe za zavicajnu zemlju vazduhoplova 5.održaj(efektivno.koja je održana 1948.Niger 39.Sporazum o delatnostima država na Mesecu i drugim nebeskim telima(1979) -kosmicko prostranstvo je proglašeno za RES COMMUNIS OMNIUM -kosmos.neškodljiv prelet iznad državne teritorije.

zalivi.ekonomsku i politicku celinu -države sastavljene u celosti od jednog ili više arhipelaga imaju pravo da proglase arhipelaško more -unutrašnja granica-linija niske vode duž obala ostrva ili prava polazna linija od koje se meri širina teritorijalnog mora -spoljna granica-odredjuje se na osnovu arhipelaške polazne linije-prave polazne linije koje spajaju krajnje tacke najudaljenijih ostrva i nadvodnih grebena -arhipelaške polazne linije ne smeju biti duže od 100 nautickih milja.Ženevska konvencija o teritorijalnom moru i spoljnom morskom pojasu-12 nautickih milja za spoljni pojas i teritorijalno more -konacni sporazum-Treca konferencija o pravu mora 1982. e.ako su te mere potrebne radi suzbijanja nedopuštene trgovine -gradjanska jurisdikcija-preduzimanje mera izvršenja ili zadržavanja radi bilo kog gradjanskog postupka zbog obaveza koje je taj brod sam preuzeo ili odgovornosti koje su za njega nastale 43.godine-država ima pravo da odredi širinu svog teritorijalnog mora do granice koja ne prelazi 12 nautickih milja mereno od polazne linije -spoljnu granicu teritorijalnog mora cini linija na kojoj je udaljenost svake tacke od najbliže tacke polazne linije jednaka širini teritorijalnog mora -pravni položaj-suverenost obalne države i pravo neškodljivog ili neofanzivnog prolaza -pod prolazom se podrazumeva plovidba teritorijalnim morem bilo radi presecanja tog mora bez uplovljenja u unutrašnje morske vode ili pristajanja na spoljnom sidrištu ili uz lucke uredjaje van unutrašnjih voda.iskljuciva ekonomska zona 7.unutrašnje morske vode 2.novembra 1994.arhipelaško more 4.ukljucujuci morsko dno.delovi mora izmedju obale i ostrva ili izmedju samih ostrva 6.a posebno ne sme: a.teritorijalno more 3.Prva konferencija o pravu mora 1958.more izmedju linije niske vode i najvišeg nivoa mora -u pogledu pravnog režima nema razlike izmedju unutrašnjih morskih voda i suvozemnog dela teritorije -pravo prevoza putnika i stvari izmedju domacih luka (kabotaža) imaju iskljucivo domaci brodovi.Hugo Grocijus-domet obalskih topova c.ako je zapovednik broda.Spoljni pojas.osim u slucajevima: a.delovi mora izmedju obale i ostrva ili izmedju samih ostrva i more izmedju linije niske vode i najvišeg nivoa mora 1.slobodno more 8.ako se posledice krivicnog dela protežu na obalnu državu b.godine-3 do 6 nautickih milja d.epikontinentalni pojas 6.godine -arhipelag predstavlja grupu ostrva i delove ostrva.Unutrašnje morske vode.koji se u izvesnoj širini proteže od osnovne linije prema slobodnom moru -pravila za utvrdjivanje granica teritorijalnog mora sadržana su u Ženevskoj konvenciji o teritorijalnom moru i spoljnom morskom pojasu i novoj Konvenciji o pravu mora -polazna linija za merenje širine teritorijalnog mora zavisi od konfiguracije obale i može biti normalna i prava -širina teritorijalnog mora: a.a kodifikacija je izvršena Ženevskom konvencijom iz 1958. doneta je jedinstvena Konvencija o pravu mora -1990.delova mora i regulišu odnose. -zone contigue-predstavlja deo mora koji se u odredjenoj širini proteže uz spoljnu granicu teritorijalnog mora obalne države radi zaštite njenih tacno odredjenih interesa -kao institut stvoren je kroz praksu donošenja jednostranih akata.godine -morski pojasevi:1.zalivi su jasno istaknute uvale uvucene u kopno koje imaju vodenu površinu barem jednaku ili vecu od površine polukruga ciji je precnik jednak dužini prave linije koja zatvara ulaz u uvalu (24 nauticke milje) 3.diplomatski agent ili konzularni funkcioner države zastave zatražio pomoc obalnih vlasti d.prava i obaveze subjekata cine medjunarodno pravo mora -konferencija u Ženevi 1958.morske luke su vodeni i sa vodom neposredno povezani prostori u koje uplovljavaju pomorski brodovi i koji služe za pomorsku trgovinu (ratne i trgovacke) 2.Arhipelaško more.godine na inicijativu Generalnog sekretara otpocele su konsultacije i posle cetvorogodišnjih pregovora postignuta je saglasnost o svim spornim pitanjima -rezolucijom od 28.vode koje ih spajaju i druge prirodne elemente koji su tako tesno povezani da cine geografsku.Konvencija o epikontinentalnom pojasu -druga konferencija o pravu mora-1960.postglosatori-dvodnevna plovidba brodova (100 italijanskih milja) b.ušca reka.Konferencija za kodifikaciju medjunarodnog prava u Hagu 1930.medjunarodna zona 41.ali se smatra da spoljni pojas zajedno sa teritorijalnim morem ne sme da predje 12 nautickih miljaŽenevska konvencija o teritorijalnom moru i spoljnom morskom pojasu -Konvencija iz 1982.unutrašnjim morskim vodama se smatraju ušca reka koja se na ulazu u more racvaju 4. usvojen je Sporazum o sprovodjenju dela XI Konvencije o pravu mora -Konvencija je stupila na snagu 16.Konvencija o teritorijalnom moru i spoljnom morskom pojasu 2.podzemlje i vazdušnu oblast. -širina spoljnog pojasa nije tacno utvrdjena. -oformljeno Konvencijom o pravu mora 1982.Konvencija o otvorenom moru 3.godine-rešavanje pitanje širine teritorijalnog mora i granica u pogledu ribolova -treca konferencija-1973-1982.bilo radi ulaska u unutrašnje morske vode ili izlaska iz njih ili pristajanja na takvom sidrištu ili uz lucke uredjaje -strani brodovi koji se služe pravom neškodljivog prolaza dužni su da poštuju zakone i propise obalne države i sve opšteprihvacene norme medjunarodnog prava o sprecavanju sudara na moru -obalna država je dužna da ne sprecava neškodljiv prolaz stranih brodova.Konvencija o ribarenju i ocuvanju bioloških bogatstava mora 4.zatvorena mora su veci delovi mora spojeni moreuzom sa otvorenim morem 5.a izuzetno i strani 42.diskriminisati brodove bilo koje države -nova Konvencija o pravu mora ne dozvoljava obalnim državama da od stranih brodova ubiru dažbine -prilikom prolaza kroz teritorijalno more strani trgovacki brodovi su pod vlašcu obalne države -krivicna jurisdikcija se ne vrši na stranom trgovackom brodu ako se radi o hapšenju ucinilaca ili izvršenju istražnih radnji zbog krivicnog dela pocinjenog na brodu prilikom prolaska.postavljati takve zahteve brodovima koji bi predstavljali nepriznavanje ili narušavanje neškodljivog prolaza b.Teritorijalno more.ako se krivicnim delom remeti javni mir obalne države i poredak u teritorijalnom moru c.najviše do 125 nautickih milja -pravni položaj-suverenost obalne države -postoji mogucnost privremene obustave neškodljivog prolaza radi zaštite bezbednosti -arhipelaška država može odrediti plovne i vazdušne puteve pogodne za neprekinut i brz prolaz ili prelet -posebno ogranicenje suverenosti arhipelaške države predstavljaju prava susednih država u odredjenim delovima arhipelaškog mora 44.jula 1994.spoljni morski pojas 5. proširila je spoljni pojas na 24 nauticke milje -spoljni morski pojas nije podvrgnut suverenoj vlasti obalne države -u spoljnom pojasu .zatvorena mora.godine:1. -predstavlja morski prostor. -predstavljaju deo morske površine koji je u najužoj vezi sa suvozemnom teritorijom -Konvencija o pravu mora-to je deo mora koji leži od polazne linije za merenje širine teritorijalnog mora u smeru kopna -morske luke.

slobodu ribolova 3.svaka radnja koja ima za cilj da podstice na vršenje akata odredenih u dva gore navedena stava -znacajna je odredba Konvencije o pravu mora da se i neobalnim državama omoguci uživanje slobode otvorenog mora -na slobodnom moru dozvoljen je slobodan ribolov.Rezolucija Generalne skupštine iz 1969.da se brod bavi piraterijom 2.naucno istraživanje mora i zaštita -rezidualna prava:gonjenje stranih brodova koji povrede njene zakone i propise pravo donošenja i primene zakona i propisa o sprecavanju i zaštiti mora od zagadjivanja pravo regulisanja.slobodu plovidbe 2.vec se iskljuciva ekonomska zona mora proglasiti unutrašnjim pravnim aktom -prava:istraživanje i iskorišcavanje.fiskalnih i zdravstvenih propisa ili zakona o useljavanju ili iseljavanju -pravni položaj-spoljni morski pojas ima u Konvenciji o pravu mora status slobodnog mora samo ako obalna država nije proglasila iskljucivu ekonomsku zonu -Konvencija daje pravo obalnoj državi da vrši nadzor i kažnjava nedozvoljeno vadjenje arheoloških i istorijskih predmeta sa morskog dna 45.SKUPŠTINA(predstavnici država clanica) 2.cini epikontinentalni pojas kao pravni pojam -mnoge države su jednostranim aktima proglasile epikontinentalni pojas(SAD.a za donošenje odluke u Savetu potrebna je neophodna vecina u svakoj grupi za svrhe glasanja -osnovan je Finansijski komitet sastavljen od 15 clanova koje bira Skupština vodeci racuna o pravilnoj geografskoj raspodeli i predstavljanju posebnih interesa 49.ocuvanje i upravljanje -jurisdikcija:podizanje i upotreba veštackih ostrva.slobodu podizanja veštackih ostrva i drugih uredjaja 6.Medjunarodna zona. -pravni režim je zasnovan na nacelu slobode otvorenog mora koje obuhvata sledece slobode: 1.slobodu preleta 5.Honduras) -Ženevska konvencija o epikontinentalnom pojasu od 1958.odnosno eksploatacija flore i faune-Ženevska konvencija o ribarenju i ocuvanju bioloških bogatstava otvorenog mora (1958) 48.usvojenim Sporazumom o sprovodjenju dela XI Konvencije u dobroj meri se odstupilo od osnovnog principa da je morsko dno i podzemlje van granica nacionalne jurisdikcije zajednicko dobro covecanstva -Konvencijom o pravu mora stvoren je poseban mehanizam za upravljanje bogatstvima medjunarodne zone u cijem se središtu nalazi Medjunarodna vlast za morsko dno(Kingston na Jamajci) -glavni organi:1. 2.Pakistan.Slobodno more.godine i novom Konvencijom o pravu mora iz 1982. -predstavlja ogromnu morsku masu koja se prostire van granica suverenosti i jurisdikcije obalnih država (vazdušni prostor i spoljni morski pojas ako nije proglašena iskljuciva ekonomska zona) -u slobodnom moru nijedna država nema iskljucivu vlast -slobodno more nije res nullius (podložno okupaciji).Konvencija od 1982.Deklaracija o nacelima koja se odnose na dno okeana i pozemlje -medjunarodna zona ima status zajednickog dobra covecanstva-res communis omnium -podmorje se može upotrebljavati iskljucivo u miroljubive svrhe -medjutim.slobodu polaganja podmorskih kablova i cevovoda 4.Iskljuciva ekonomska zona. -obuhvata morsko dno i podzemlje koje se nalazi van granica nacionalne jurisdikcije -more i vazdušni prostor iznad tog dela podmorja nema status medjunarodne zone -stvaranju ove zone prethodilo je donošenje niza akata:1. -zagadjivanje mora podrazumeva .da se brod bavi neovlašcenim emitovanjem 5.Zagadjivanje mora.V.Meksiko. -obuhvata morsko dno i podzemlje podmorskih prostora koje se do odredjene dubine ili udaljenosti protežu izvan teritorijalnog mora obalne države -nastanak ovog pojasa vezuje se za pojam kontinentalnog sloja -deo mora koji obuhvata kontinentalni sloj i morsko dno. -morski pojas koji se nalazi izvan teritorijalnog mora i prostire u odredjenoj širini prema slobodnom moru -pretece ekonomske zone su ribolovne zone i zone preferencijalnih prava -pravno je formulisana Konvencijom o pravu mora iz 1982.Komisija za pravna i tehnicka pitanja i Ekonomsko-planska komisija) 3.tako da je državna granica na moru ujedno njegova unutrašnja granica -širina:a.godine -širina se meri od polaznih linija koje služe za odredjivanje teritorijalnog mora -krajnja granica do koje se može proglasiti zona iznosi 200 nautickih milja -iskljuciva ekonomska zona ne cini deo teritorije nad kojim obalna država ima punu suverenost -pravni režim se nalazi izmedju teritorijalnog i slobodnog mora -osnovne karakteristike tog režima su prava i jurisdikcija obalne države i prava i slobode ostalih država -prava i jurisdikciju obalna država ne stice samim tim što izlazi na more.slobodu naucnog istraživanja -brod koji plovi slobodnim morem nalazi se pod jurisdikcijom države ciju zastavu vije u pogledu upravnih.preleta.brod iste državne pripadnosti kao i ratni brod -Ženevska konvencija o slobodnom moru i nova Konvencija o pravu mora definišu pirateriju kao: 1.da je brod iako vije tudju zastavu.da se brod bavi trgovinom robljem 3.Argentina.polaganja podmorskih kablova i cevovoda -posebna prava u iskljucivoj ekonomskoj zoni priznata su neobalnim državama i državama u nepovoljnom geografskom položaju 47.a granici se sa teritorijalnim morem.godine -epikontinentalni pojas pocinje od tacke gde dopire dno i podzemlje teritorijalnog mora obalne države.odobravanja i preduzimanja naucnog istraživanja mora -sloboda plovidbe.svaki akt dobrovoljnog ucešca u korišcenju broda ili vazduhoplova kada su onome ko ih pocini poznate cinjenice koje tom brodu daju obeležje piratskog broda 3.vec res communis omnium -pravni režim slobodnog mora utvrdjen je Ženevskom konvencijom o otvorenom moru od 1958.Ženevska konvencija-do dubine od 200 metara i preko 200 metara gde je moguce korišcenje prirodnih bogatstava b.Epikontinentalni pojas.tehnickih i socijalnih predmeta -izuzeci-ratni brod može izvršiti pregled stranog trgovackog broda ako ima osnovanog razloga da sumnja: 1.obalna država može vršiti nadzor da bi sprecila kršenje svojih carinskih.svaki nezakonit akt nasilja.SAVET(predstavnici 36 država clanica koje bira Skupština na 4 godine.Britanija.PREDUZECE(Upravni odbor i generalni direktor koje bira Skupština) -radi smanjenja troškova predvidjeno je da svi organi i tela moraju biti rentabilni -usvojeno je pravilo da odluke organa Vlasti treba da se donose konsenzusom.SEKRETARIJAT(generalni sekretar i osoblje) 4.epikontinentalni pojas se prostire preko citavog prirodnog produžetka kopnenog podrucja do spoljnog ruba kontinentalne ivice ili do udaljenosti od 200 nautickih milja -razgranicenje epikontinentalnog pojasa izmedju država cije su obale suprotne ili se dodiruju-sporazumom -povlacenjem linije sredine -obalna država koja iskorišcava rudna bogatstva epikontinentalnog pojasa van 200 nautickih milja dužna je da plati odgovarajucu naknadu ili doprinos u naturi Medjunarodnoj vlasti za morsko dno 46.da je brod bez državne pripadnosti 4.uredjaja i naprava.zadržavanja i svaka pljacka pocinjena u licne svrhe 2.

i Konvencijom o pravu mora (1982) -režim plovidbe nije jedinstveno predvidjen medjunarodnim pravom -podela moreuza: I grupa:moreuzi širi od dvostruke širine teritorijalnog mora u kojima celom dužinom postoji pojas slobodnog mora ili iskljucive ekonomske zone pogodan za plovidbu II grupa:moreuzi širi od dvostruke širine teritorijalnog mora u kojima se put pogodan za plovidbu nalazi u teritorijalnom moru III grupa:medjunarodni moreuzi koji povezuju deo slobodnog mora ili iskljucive ekonomske zone sa teritorijalnim morem države koja nema svojih obala na moreuzu -moreuzi:Bosfor i Dardaneli.Velika Britanija nije do sada okoncala kolonizaciju -prolaz ratnih brodova u doba mira nije uslovljen prethodnom notifikacijom i odobrenjem -Skandinavski moreuzi Sund i Belti povezuju Severno i Balticko more -kontrolu je vršila Danska i naplacivala posebne takse za prolaz stranih trgovackih brodova -takse su ukinute na Konferenciji u Kopenhagenu 1857.zagadjivanje mora od delatnosti na morskom dnu i podmorju unutar ili izvan granica nacionalne jurisdikcije 3.a.i nisu bili od veceg medjunarodnog znacaja.a.Bosfor i Dardaneli.dok se uprava poverava akcionarskom društvu -medjunarodni režim plovidbe Sueckim kanalom ustanovljen je Carigradskom konvencijom od 1888.Sund i Belti.000 tona.godine i Pariskim ugovorom od 1856.Gibraltarski moreuz.godine -ova Konvencija uvela je znacajna ogranicenja slobode plovidbe u cilju zaštite turskog suvereniteta -ratni brodovi-u doba mira flota neobalnih država ne sme preci više od 30.SSSR-A i Velike Britanije sa Turskom.kodifikovana su Ženevskom konvencijom o teritorijalnom moru i spoljnom morskom pojasu od 1958. -Gibraltarski moreuz spaja Atlantski okean sa Sredozemnim morem -upravu nad samim gradom.Kuvajtska konvencija o zaštiti Persijskog zaliva(1978) c.zagadjivanje mora potapanjem 4. zabranjivala je podizanje bilo kakvih utvrdjenja ili strategijskih objekata na marokanskom delu obale u cilju obezbedjenja slobodnog prolaza Gibraltarskim moreuzom -Zajednicka deklaracija od 1907.ukupne tonaže do 15.Medjunarodna konvencija o sprecavanju zagadjivanja mora naftom(1957) b.ugrožavanje zdravlja ljudi.pogoršavanje kvaliteta morske vode i umanjene privlacnosti prostora za stanovanje i rekreaciju 1.a od toga jedna neobalna država može imati najviše dve trecine -ratni brodovi neobalnih država mogu boraviti u Crnom moru nadjuže 21 dan -Konvencijom je propisan poseban postupak prolaza kroz moreuze.covekovo neposredno ili posredno unošenje materije ili energije u morsku okolinu. 5.Konvencija o pravu mora(1982) 3.ali je potrebna prethodna notifikacija 53.zagadjivanje mora sa brodova 5.ukljucujuci recna ušca.000 tona -na konferenciji u Potsdamu (1945) zakljuceno je da treba izvršiti reviziju Konvencije iz Montrea i to neposrednim pregovorima vlada SAD.godine I grupa (crna lista)-izuzetno opasne materije(živa) cije je potapanje apsolutno zabranjeno IIgrupa(siva lista)-materije koje se mogu potapati uz posebne mere opreznosti i na osnovu specijalne dozvole(arsen.Gibraltarski moreuz.olovo.a njegov suverenitet nad Sueckim kanalom .lukom i tvrdjavom Gibraltar vrši Velika Britanija još od pocetka XVIII veka -režim plovidbe nije posebno regulisan posebnim medjunarodnim ugovorom -Britansko-francuska deklaracija od 1904. -na zahtev Turske zakljucena je nova Konvencija o režimu moreuza u Montreu 1936.godine -kanal je u miru i za vreme rata otvoren za sve trgovacke i ratne brodove.Medjunarodna konvencija o gradjanskoj odgovornosti za štetu prouzrokovanu zagadjivanjem naftom(1969) c. -za prolaz nije potrebno odobrenje.godine -režim plovidbe stranih ratnih brodova regulisan je pravilima koja je Danska donela 1913. -moreuzi predstavljaju uzak prirodni prolaz koji spaja dva mora -medjunarodni karakter imaju samo moreuzi koji se upotrebljavaju za medjunarodnu plovidbu izmedju dva dela slobodnog mora ili izmedju slobodnog mora i teritorijalnog mora neke strane države -pravila koja uredjuju prolaz moreuzima.bez obzira na zastavu -konvencija sadrži posebna pravila o prolazu ratnih brodova zaracenih strana kako bi se otklonila mogucnost oružanih sukoba u samom kanalu -odredbe Konvencije o slobodnom prolazu poštovane su do Prvog svetskog rata -1922.Francuska i Španija preuzele su obavezu da na Gibraltaru održavaju postojece stanje i ne vrše bilo kakve jednostrane izmene njegovog statusa -Španija je stalno pokretala pitanje vracanja suvereniteta nad Gibraltarom -uprkos rezoluciji Generalne skupštine od 1969. Egipat je proglašen nezavisnom državom.dok je Crno more predstavljalo unutrašnje tursko more -od Jedrenskog mira(1829) sloboda plovidbe trgovackih brodova svih zastava postaje opšte pravilo.koje prouzrokuje ili može prouzrokovati takve štetne posledice kao što su šteta živim bicima i morskoj fauni i flori.stvarana su kroz praksu država i obicajno pravo.zagadjivanje mora iz kopnenih izvora 2.zagadjivanje mora iz vazduha ili vazduhom 1.Atinski protokol o zaštiti Sredozemnog mora od zagadjivanja iz kopnenih izvora(1980) d. -Londonski ugovor 1871 -posle Prvog svetskog rata pravni režim prolaza kroz Bosfor i Dardanele izmenjen je Lozanskom konvencijom od 1923.Sund i Belti 51.Moreuzi.dok ratni brodovi nisu imali pravo prolaza -zabrana plovidbe ratnih brodova utvrdjena je Konvencijom o moreuzima od 1841.godine.Konvencija o pravu mora 50.Londonska konvencija od 1972.Konvencija o zaštiti Crvenog mora i Adenskog zaliva(1982) 2.godine i Deklaracijom od 1923.Medjunarodna konvencija o osnivanju medjunarodnog fonda za naknadu štete prouzrokovane zagadjivanjem naftom(1971) d.Helsinška konvencija o zaštiti Baltickog mora(1974) b.ometanje pomorskih delatnosti.kanal je sagradjen i otvoren za saobracaj 1869.ali pregovori do danas nisu okoncani 52. francuski inžinjer Leseps dobio je od egipatskog kedifa koncesiju za prokopavanje kanala -nakon dobijanja novog fermana(1856) i sultanove potvrde(1866).Suecki kanal.godine -pravni režim stvoren fermanima predvidjao je da Egipat zadržava suverenost nad kanalom.zakljucena u Londonu 1973.a.Ženevska konvencija o slobodnom moru(1958) b. -izgradjen je na najužem delu kopnene prevlake izmedju evroazijskog i africkog kontinenta -1854.kao i tonaža i broj brodova koji istovremeno prolaze -za strane ratne brodove oba vezna je prethodna prijava.ukljucujuci ribolov i druge zakonite upotrebe mora. -zajedno sa Mramornim morem cine prirodnu vezu izmedju Crnog i Egejskog mora -nalaze se pod suverenošcu Turske.-Velika Britanija.Konvencija o sprecavanju zagadjivanja mora sa brodova.koja se dostavlja u roku od 8(za crnomorske države) ili 15(neobalne države) dana pre prolaza -u prolazu ne može istovremeno biti više od 9 brodova.cink) III grupa-materije za cije je potapanje dovoljna opšta dozvola 4.

ako se sudskom odlukom vredja ili ništi izvesna medjunarodna obaveza države c.sa izuzetkom Izraela -posle zakljucenja ugovora o miru 1975.potvrdjen ugovorom od 1936.SAD su podstakle ustanak u kolumbijskoj oblasti Panama.udovoljavanje putem naknade štete: povracaj u predjašnje stanje (restitutio in integrum) davanje.godine -Britanija je zadržala pravo da u zoni kanala drži trupe kao pomoc radi obezbedjenja slobode plovidbe -novim ugovorom od 1954.a ne kao protiv odgovornog kolektiva 3.suverenitet Egipta mora se poštovati 3.maja 1923.) -podizanje postrojenja na tudjoj teritoriji -pravo gradjenja železnickih pruga sa pravom eksteritorijalnosti -ribarske koncesije -službenosti vojne prirode-uspostavljaju se u cilju demilitarizacije izvesnih oblasti.ako je posredi tzv.svecanog sprovoda posebnom komemoracijom.primanje odredjene svote novca ili neka druga naknada 58.Pojam i vrste odgovornosti država.iz nedovoljne organizacije na njenoj teritoriji.Službenost.ili donošenje ocugledno nepravicne odluke na štetu interesa strane države ili njenih državljana 1. -Službenost u medjunarodnom pravu je obaveza države da se na svojoj teritoriji uzdržava od vršenja akata koji su u njenoj nadležnosti ili da toleriše na svojoj teritoriji vršenje akata strane države -ova obaveza proistice iz : 1.a kada je parlament ove države odbio da ratifikuje ovaj ugovor.obecanjem da se slucaj nece ponoviti -javni karakter 2.prirodne službenosti -službenosti se u medjunarodnom pravu javljaju kao rezultat ekonomskih potreba država 2.upravljanje kanalom mora biti odvojeno od politike 4.slobodne zone u delu luke ili oko železnicke stanice (slobodna zona u Solunu-Konvencija od 10.podizanjem spomenika.Kalvova doktrina -povreda medjunarodnog prava od strane nacionalnih sudova može biti uglavnom u ovim slucajevima: a.od države se zahteva da preduzme sankcije protiv odgovornih pojedinaca na svojoj teritoriji i tužba se upravlja na državu kao nosioca vlasti koji treba da pruži zadovoljenje preduzimanjem postupka.Posledice odgovornosti.u odnosima izmedju država.odnosno pravnog dobra koje je zašticeno važecim propisima -odgovornost u medjunarodnom pravu nastaje iz fakta pricinjene štete.kao neposredna odgovornost države za akte koji se pripisuju državnom aparatu kao celini i u tim slucajevima tužba se upravlja protiv države 2.u medjunarodnim privatnim odnosima b. -SAD su dobile na stalno korišcenje.svecanog izvinjenja. Velika Britanija se obavezala da povuce svoje trupe sa egipatske teritorije -nacela Saveta bezbednosti o statusu kanala i režimu prolaza: 1.zaštite i odbrane kanala -Ugovor o trajnoj neutralizaciji Panamskog kanala predvidja da u doba mira i za vreme rata kanal ostane siguran i otvoren za miran prolaz brodova svih država pod uslovima pune jednakosti -neutralnost Panamskog kanala garantuju SAD -Kilski kanal povezuje Kilski zaliv u Baltickom moru sa ušcem reke Labe u Severnom moru -sagradjen je 1896.godine od Kolumbije. opštih medjunarodnih pravila 2. povrede nekog prava ili pravnog dobra neke druge države -do odgovornosti može doci:a. -odgovornost u pravu je posebna pravna situacija stvorena povredom nekog tudjeg prava.ako je protumaceno ili primenjeno pravno pravilo koje se direktno kosi sa opšteusvojenim pravilom medjunarodnog prava b.ukljucujuci i zonu kanala -SAD su do kraja 1999. godine na nemackoj teritoriji i imao je nacionalni karakter sve do kraja Prvog svetskog rata -Versajskim ugovorom kanal je otvoren za prolaz svih trgovackih i ratnih brodova.Panamski i Kilski kanal.plovidbe.godine Hitler je otkazao vojne klauzule Versajskog ugovora. -oblici: 1. odricanje pravosudja-uskracivanje postupka.udovoljavanje moralno-politickog karaktera u formi izjave žaljenja.u obliku zabrane podizanja vojnih utvrdjenja ili su stvorene medjunarodnim aktima (stacioniranje stranih trupa) 56.jer svaka organizacija predstavlja rizik za onoga koji je dužan da organizaciju uspostavi -spor izmedju Albanije i Velike Britanije 57.a time i odredbe o Kilskom kanalu -za vreme Drugog svetskog rata Nemacka ga je koristila kao svoju vojnu bazu.godine -Ugovorom o Panamskom kanalu (Torihos-Karterov ugovor) stavljeni su van snage svi raniji ugovori.Dragova doktrina 2.Nemacka je proglasila neutralnost i odlucila da kroz kanal ne propušta brodove koji prevoze oružje i municiju za ratujuce strane -Deklaracijom od 1936.u odnosima izmedju država i pojedinaca c.deo prikupljenih sredstava mora se odvajati za poboljšanje kanala -Egipat se 1957. -pozitivno medjunarodno pravo ne odredjuje bliže ovaj pojam -Becka konvencija od 1969.a Panami je priznat suverenitet nad citavom teritorijom. izraelskim brodovima priznato je pravo slobodnog prolaza 54.-medjunarodna organizacija je medjuvladina organizacija -opšte prihvacena definicija ne postoji ni u teoriji -prve definicije:medjunarodne organizacije su kolektivni organi veceg broja država -Kelzen:medjunarodna organizacija je zajednica osnovana ugovorom kojim se stvaraju posebni organi sa zadatkom da ostvaruju ciljeve radi kojih je ona osnovana -medjunarodne organizacije su oblici saradnje izmedju država osnovani njihovom voljom sa ciljem da se udruživanjem ostvari vladavina odredjenog poretka u medjunarodnom društvu i da one funkcionišu u miljeu gde su glavne licnosti države -pravne definicije:medjunarodne organizacije su udruženja ili tvorevine država zasnovane na medjunarodnom ugovoru koji .takse za prolaz kanalom utvrdjivace se sporazumom Egipta i države korisnika kanala 5.zaposedanje i nadzor zonu kanala u širini od 10 milja.godine zadržale upravu nad kopnenim i vodenim podrucjem radi obezbedjenja korišcenja.Porterova doktrina 3. ugovora 1.godine -pravni položaj i režim prolaza bili su regulisani ugovorima SAD sa Velikom Britanijom od 1901.kao i izmedju država i drugih medjunarodnih kolektiva -vrste odgovornosti: -politicka odgovornost -gradjanskopravna odgovornost -država ne može kao subjekt biti krivicno odgovorna -medjunarodna krivicna odgovornost je neprenosiva -doktrine o odgovornosti države za neplacen ugovorni dug 1.a posle rata otvoren je za medjunarodni saobracaj 55.godine jednostrano obavezao da ce poštovati slovo i duh Carigradske konvencije.tj.priznale je de iure za državu i sklopile sa njom novu koncesiju -kanal je završen i pušten u saobracaj 1914.odgovornost država potice iz funkcionisanja njenih službi.Definicija medjunarodnih organizacija.osim brodova država koje su u ratnom stanju sa Nemackom -tokom Rusko-poljskog rata (1920-1921).prolaz kanalom slobodan je i otvoren bez ikakve direktne ili prikrivene diskriminacije 2.odavanja pošasti zastavi strane države.kao i morski pojas od 3 milje -u praksi neutralnost kanala nije striktno poštovana -novi pravni režim Panamskog kanala stvoren je panamsko-americkim ugovorima od 1977. -Panamski kanal spaja Tihi i Atlantski okean i prokopan je na panamskoj prevlaci u Srednjoj Americi -koncesiju za igzradnju kanala SAD su dobile 1903.

medjunarodne organizacije su tvorevine zasnovane na ugovornoj osnovi 3.3 cl.kada budu izglasani od strane dve trcine clanova Generalne skupštine b.da dan i mesto konferencije odredjuje Generalna skupština glasovima 2/3 svojih clanova i glasovima bilo kog clana SB b.kongres.za vreme njegovog odsustva za vreme rada Konferencije mira u Parizu (18.109) 3.nacelo politicke nezavisnosti država i njihovog teritorijalnog integriteta 5.podržavanje gornjeg gledišta.septembra 1945. -postoje 4 glavna cilja:1.medjunarodne organizacije su tvorevine sa posebnim pravnim položajem 60.najšire tumacenje ovog principa-organi Ujedinjenih nacije su nadležni i da ispituju cinjenicno stanje i da formulišu preporuke u svakom slucaju 63.izvršni komitet. -Povelja Ujedinjenih nacija predstavlja politicki i pravni kompromis država koje su je potpisale i ratifikovale -politicki kompromis je dvostrukog karakterato je sporazum izmedju velikih sila i drugih država-ispoljen u clanu 27 Povelje i poznat pod nazivom "Jaltska formula" -Jaltska formula se sastoji u mogucnosti ulaganja veta od strane 5 velikih sila na predmete koji ne dolaze u red postupka -s druge strane.Stvaranje Organizacije ujedinjenih nacija.koju su potpisali Ruzvelt i Cercil 14.razvijanje prijateljskih odnosa 3.sa tendencijom univerzalnosti -došlo je do obrazovanja Ujedinjenih nacija kao udruženja suverenih država 64.izvršni odbor 4.biranih od strane Skupštine -nadležnost izmedju ova dva organa nije bila podeljena -Društvo naroda imalo je oblik stalne medjunarodne konferencije -sklop Društva naroda.a.izvršni 2.savezne hrišcanske republike pod upravom zajednickog sabora -Dante-svetska federacija pod vladavinom jednog monarha -Djordje Podjebrad-savez država -tokom Prvog svetskog rata dato je obecanje da ce se stvoriti medjunarodna organizacija-Društvo naroda -Vudro Vilson:"osnovace se sa narocitim obavezama jedno opšte udruženje naroda koje ce priznati i malim i velikim državama uzajamnu garanciju za politicku nezavisnost i teritorijalni integritet" -medjutim.institucionalne definicije-naglasak je na strukturi i stalnom karakteru medjunarodnih organizacija 2.godine.ostvarenje svestrane medjunarodne saradnje 4.oktobra 1943.nacelo rešavanja medjunarodnih sporova mirnim putem 4.izvršni organi su uži po sastavu i obuhvataju samo deo država clanica-savet.godine u San Francisku -Povelja je zajedno sa Statutom Medjunarodnog suda pravde ratifikovana od strane naše zemlje Zakonom o Povelji Ujedinjenih nacija.medjunarodne organizacije su tvorevine država 2.po 3 delegata na svaku državu sa samo jednim glasom -Savet se sastojao od predstavnika glavnih saveznickih i udruženih sila i predstavnika cetvorice ostalih clanova Društva.organi ciji su clanovi predstavnici odredjenih grupa. -ideja o organizaciji medjunarodne zajednice je vrlo stara -Polibije.koje imaju trajni karakter.zasnovane na ugovornoj osnovi. 109) 1.objavljenim u službenom listu 11.godine -Jugoslavija spada u red država osnivaca Organizacije ujedinjenih nacija 62.ali se osporava donošenje preporuka d.ratifikovani od dve trecine clanova c.a ne vlada a.ostale srednje i male države su konacno u San Francisku 1945.organi sastavljeni od nezavisnih licnosti 3.amandmanski postupak (cl.plenarni b.ratifikacija mora biti izvršena saobrazno ustavnim propisima .Revizija Povelje.SAD.a pridodat je i Sekretarijat -naknadno je stvoren Stalni sud medjunarodne pravde -Skupštinu cine predstavnici clanova Društva.amandmanski postupak se sastoji u ukljucivanju amandmana u tekst Povelje -amandmani stupaju na snagu: a.godine predstavnici SSSR-a. 1.predstavlja ustavni akt organizacije 1.automatski postupak (st.ratifikovani od svih stalnih clanova Saveta bezbednosti d.stalne organe i poseban položaj u unutrašnjem i medjunarodnom pravu 59.amadmani stupaju na snagu kada budu ratifikovani od strane 2/3 clanova UN d.sa izuzetkom kada je u pitanju kršenje principa nediskriminacije za cije je rešenje Generalna skupština ovlašcena da donosi preporuke c.Aristotel -Pjer Diboa-stvaranje jedne.predvidja se da se u ovaj sistem ukljuce i sve ostale miroljubive velike i male sile -prvi put je spomenuta buduca medjunarodna organizacija -1944.Platon.zasnovan je na ideji politicke medjunarodne ravnoteže u svetu posle Drugog svetskog rata.u zbiru glasova moraju se nalaziti glasovi svih stalnih clanova SB e.u SAD se naglo povecala opozicija protiv Vilsonove akcije za stvaranje Društva naroda.stvaranje središta Ujedinjenih nacija u kojem ce se uskladjivati njihove akcije -nacela: 1.stvoren u prvom redu radi ocuvanja medjunarodnog mira i bezbednosti.Politicka i pravna priroda Organizacije ujedinjenih nacija.funkcionalne definicije-posebno mesto imaju zadaci ili funkcije medjunarodnih organizacija 3.plenarni organi su sastavljeni od predstavnika svih država clanica-skupština.zasedanje b.medjunarodne organizacije su trajne tvorevine sa stalnim organima -podela organa:1.1 i 2 cl.108 i 109) 2.što je dovelo do odbijanje ratifikacije Versajskog ugovora o miru i neulaženje SAD u Društvo naroda -organi Društva naroda su bili Skupština i Savet.u palati Dambarton Oks u cilju formulisanja predloga za uspostavljanje opšte medjunarodne organizacije-Ujedinjenih nacija -osnivacka konferencija održana je 1945. 1. -u Atlantskoj povelji.ratifikovani od strane svih clanova saglasno ustavnim propisima clanica koje su amandmane podnele na ratifikaciju svojim nadležnim organima 2.vanredni postupak se sastoji u mogucnosti održanja Generalne konferencije u cilju revizije pomenutog teksta Povelje i to: a.Karakteristike medjunarodnih organizacija. pristale na privilegovani položaj 5 velikih sila u Savetu bezbednosti -politicki sistem Ujedinjenih nacija.govori se o buducem širem i stalnom sistemu opšte bezbednosti -na Moskovskoj konferenciji od 19.do 30.januara 1919).upravni odbor.vanredni postupak (st.nacelo suverene jednakosti država 2.godine.nacelo unutrašnje (iskljucive) nadležnosti država clanica -u vezi sa primenom ovog nacela praksa je stvorila 4 teze a.cuvanje medjunarodnog mira i bezbednosti 2.razlika izmedju ispitivanja spora i formulisanja preporuka-dozvoljava se ispitivanje cinjenicnog stanja.Pretece i Društvo naroda.avgusta 1941.organi u ciji sastav ulaze predstavnici država i vlada .UK i Kine održali su niz sastanaka u Vašingtonu.pokazali su negativan bilans 61.Glavni ciljevi Ujedinjenih nacija i osnovna nacela Povelje.statusne definicije-pravni položaj medjunarodnih organizacija -kombinovanjem svih ovih elemenata moguce je doci do opšte i sveobuhvatne definicije: medjunarodne organizacije su tvorevine država.svaki clan UN na toj konferenciji može imati samo jedan glas c.teza predstavnika Južnoafricke Unije-Ujedinjene nacije su apsolutno nenadležne da razmatraju pitanja koja potpadaju pod unutrašnju nadležnost države clanice i nemaju prava da donose preporuke b.nacelo savesnog ispunjavanja obaveza 3.kako je bio konstruisan i rezultati koje je ono kao takvo dalo.konferencija.

Medjunarodni sud prvde -na konferenciji u San Francisku zahtevano je da se ustanove još dva glavna organa-Ekonomski i socijalni savet i Starateljski savet -izmedju glavnih organa nadležnosti su podeljene.da je sposobna i voljna da ih izvršava -odluku o prijemu države u clanstvo donosi Generalna skupština na preporuku Saveta bezbednosti -Rezolucijom SB od 17.5) -ova mera se izrice državi protiv koje Savet bezbednosti preduzme preventivnu ili prinudnu akciju -suspenziju predlaže Savet bezbednosti. -Generalna skupština može da raspravlja o svim pitanjima i predmetima koji su u delokrugu Povelje.svi amandmani moraju biti ratifikovani od strane 2/3 clanova d.izvestan broj savetnika.Generalni komitet (Biro)-28 clanova 2.Komitet za administrativna i budžetska pitanja 6.Organi Ujedinjenih nacija.stvaranjem pomocnih organa na koje se prenose delovi nadležnosti glavnih organa 4.ako pomenuta Konferencija za reviziju Povelje ne bude održana pre desetog redovnog zasedanja Generalne skupštine b.automatski postupak: a.dolazi do fakticke revizije -fakticka revizija Povelje može se izvršiti na razne nacine: 1. -da bi neka zemlja postala clanica Ujedinjenih nacija.Sankcije zbog neizvršenja ili povrede clanskih obaveza.Sastav.unapredjivanja medjunarodne saradnje b.Komitet za pravna pitanja -postoje i komiteti za postupak:1.precutnom saglasnošcu(via facti). 1.vec je za to nužna dvotrecinska odluka Generalne skupštine i preporuka Saveta Bezbednosti 65.i ona se mora sastati najdalje 15 dana nakon postavljenog zahteva -na osnovu rezolucije "Ujedinjeni za mir" Skupština se može sazvati u roku od 24 casa po prijemu zahteva upucenog Generalnom sekretaru na hitno vanredno zasedanje 3.Komitet za razoružanje i medjunarodnu bezbednost 2.Komitet za akreditive-) clanova -drugi organi:komiteti.skup svih država clanica UN prestavlja Generalnu skupštinu -svaka država ne može imati više od 5 predtavnika (delegata) i po 5 zamenika delegata .odbori. -prelozi iz Dambarton Oksa:1.ili na zahtev vecine clanova.razvoja i kodifikacije medjunarodnog prava c.u tom smislu da se izvesne njene odredbe nece primenjivati 66.Sekretarijat 4. 70.pomaganja da dodje do ostvarenja prava coveka i osnovnih sloboda za sve -Generalna skupština prima i razmatra godišnje i druge izveštaje.Generalna skupština 2.jula 1946.da je miroljubiva 3. -u primeni svakog zakonskog teksta može se otici i dalje od volje zakonodavca -ukoliko pak izvesno šire tumacenje dobije karakter autenticnosti putem rezolucije.komisije.da se radi o državi 2.Konferencija ce se održati na osnovu odluke Generalne skupštine donete obicnom vecinom uz preporuku SB c. stvorena "Mala skupština" za probni period od godinu dana 69.u interesu ocuvanja medjunarodnog mira i bezbednosti -posebno je Generalna skupština ovlašcena da "podstice proucavanja i daje preporuke" radi: a.država clanica 3.humanitarna i kulturna pitanja 4.rezolucijom koja sadrži preporuke za ponašanje clanova van Organizacije 5.medju ovim glasovima moraju biti svi glasovi stalnih clanova SB -za amandmanski postupak dovoljno je obicno stavljanje predloga na dnevni red Generalne skupštine i to tako što ce se predlog preko Generalnog sekretara dostaviti clanovima Organizacije 60 dana pre otvaranja redovnog zasedanja -za vanredni postupak revizije nije dovoljno samo stavljanje pitanja na dnevni red.paneli.da prima obaveze iz Povelje 4.suspenzija prava glasa iz finansijskih razloga (cl.Fakticka revizija Povelje.saveti.ili se odnose na bilo koji organ UN -izuzetak je predvidjen u slucaju da Savet bezbednosti razmatra izvestan spor ili nastalu situaciju -u tom slucaju Generalna skupština ne može donositi preporuke u vezi s tim sporom.6) -ovo je kranja mera kojoj se pribegava kada clanica uporno narušava nacela sadržana u Povelji -u dosadašnjoj praksi UN nisu ni jednom primenile navedene odredbe Povelje 68.strucnjaka i pomocnih službenika 2.Nadležnost Generalne skupštine i glasanje.Generalna skupština se saziva u redovno i vanredno zasedanje -pocetak redovnog zasedanja je utvrdjen svake godine za treci utorak u septembru -na predlog Generalnog komiteta Generalna skupština na pocetku zasedanja utvrdjuje dan zakljucenja rada Skupštine -Generalnu skupštinu vanredno saziva Generalni sekretar na zahtev saveta bezbednosti.unapredjenja svetske medjunarodne saradnje d.saziv i organizacija Generalne skupštine.za svako zasedanje Generalna skupština bira predsednika i 21 potpredsednika -rad u Skupštini se odvija u plenumu i glavnim komitetima -komiteti:1.ispituje i odobrava budžet i sve finansijske i budžetske sporazume sa specijalizovanim agencijama -glasanje -nacelo jednakosti država sprovedeno je u Generalnoj skupštini na taj nacin .19) -Generalna skupština može uskratiti pravo glasa onom clanu koji 2 godine zadocni sa placanjem doprinosa Organizaciji 2.putem kolektivne deklaracije koja sadrži odredjeni program buduceg rada Organizacije 6.nasuprot Paktu Društva naroda -Generalna skupština raspolaže generalnom nadležnošcu -ona razmatra svako pitanje koje ulazi u delokrug Povelje ili se tice funkcija ili ovlašcenja bilo kog organa -ostali organi raspolažu posebnim nadležnostima -Povelja predvidja mogucnost obrazovanja pomocnih organa -pomocni organi mogu biti stalni:Savetodavni komitet za administrativna i budžetska pitanja (9 clanova) Komitet za doprinose (10 clanova) Komisija za medjunarodno pravo (15.Ekonomski i finansijski komitet 3. obrazovan je specijalni Komitet za razmatranje molbi u kome je zastupljen svaki clan Saveta bezbednosti -država-Generalni sekretar-Savet bezbednostiKomitet(35 dana)-Savet bezbednosti(25 dana (14))-Generalna skupština -Organizacija Ujedinjenih nacija danas broji 192 države clanice 67.Komitet za socijalna.Prijem u clanstvo.deklaracijom grupe clanica koje imaju poseban položaj i pravo u Organizaciji 3.maja 1946.Specijalni politicki komitet za pitanja dekolonizacije 5.iskljucenje iz clanstva(cl.suspenzija clanskih prava i povlastica (cl. i amandmanom od 24.mora da ispuni sledece uslove: 1.ukoliko to ne bi sam Savet bezbednosti tražio od Generalne skupštine -u nadležnosti je Generalne skupštine da razmatra svako pitanje koje se odnosi na održavanje medjunarodnog mira i bezbednosti -Generalna skupština može ciniti preporuke i državama clanicama i Savetu bezbednosti u celini -rezolucije i preporuke Saveta bezbednosti ne podležu potvrdjivanju ili neodobravanju od strane Generalne skupštine -Generalna skupština može preuzeti funkciju Saveta bezbednosti samo kao negtiorum gestor.34 clana) Komisija za nadgledanje mira (14 clanova) -komisije (komiteti) za konkretne zadatke-ad hoc:Komisija UN za mirenje u Palestini Komitet za kolektivne mere -1947. 1.putem prakse kojoj se ne protive ostale clanice 2.radne grupe itd.a odluku donosi Generalna skupština 3.putem niza rezolucija kojima se nalaže obavezno poštovanje državama clanicama koje su za njih dale svoj glas 7.Savet bezbednosti 3.

Pravna priroda Generalne skupštine. -svaki clan Saveta bezbednosti raspolaže jednim glasom.kulturnim.a po funkcijama ima karakter glavnog organa medjunarodne organizacije.da onemoguci njihovo stupanje na snagu.a po potrebi i vanredne izveštaje 73.budžetska pitanja -u poslednje vreme teži se postizanju konsenzusa o pitanjima na dnevnom redu 71.stalnih clanova Saveta bezbednosti -to je inhibitivna vlast-vlast koja može da spreci uopšte. -konferencija od 11.godine razmotrila je pitanje ekonomskog ugovaranja -12.Sekretarijat.a sada od 9 clanova.društvenim. -Generalni sekretar je glavni administrativni službenik Organizacije ujedinjenih nacija -imenuje ga Generalna skupština na preporuku Saveta bezbednosti na period od 5 godina uz mogucnost ponovnog izbora -on je šef administracije Organizacije -njegove funkcije su administrativne i .usaglašava rad specijalizovanih agencija 4.juna 1928.u podsticanju i proucavanju i pripremanju izveštaja po medjunarodnim ekonomskim.vaspitnim.iskljucenje clanova h.Sastav i nadležnost Generalne skupštine.a odluke po pitanjima postupka donose se potvrdnim glasom devetorice clanova.i to komisije i odbore -vrste komisija:funkcionalne komisije za tehnicka pitanja iz nadležnosti Saveta regionalne ekonomske komisije 75.priprema nacrte konvencija radi podnošenja Generalnoj skupštini 2.godine -ovo pitanje je stavljeno na dnevni red Krimske konferencije. i SAD) i 10 nestalnih clanova koje bira Generalna skupština na dve godine -prilikom izbora nestalnih clanova vodi se racuna o tome koliko je država kandidat doprinela medjunarodnom miru i bezbednosti i ostvarenju drugih ciljeva organizacije.su izborni-bira ih Generalna skupština -ona nema karakter naddržavne vlasti.saziva medjunarodne konferencije po svim pitanjima koja su u nadležnosti ovog organa 3.a s druge strane.nije mogao biti rešen na konferenciji u Dambarton Oksu 1944.godine 66 država je diskutovalo o medjunarodnim monetarnim i ekonomskim potrebama -posle Drugog svetskog rata aktivnije se pristupa regulisanju medjunarodnih ekonomskih pitanja -monetarna i finansijska konvencija u Breton Vudsu od 1.i to.zakljucuje sporazume i odredjuje uslove pod kojima ce specijalizovane agencije biti povezane sa Organizacijom.Francuska.pitanja u vezi sa primenom starateljstva i.godine.Velika Britanija.izuzev clanova Saveta bezbednosti.svako donošenje odluka.bez obzira da li se radi o njihovom neposrednom ili posrednom interesu -problem glasanja u glavnom organu buduce Organizacije ujedinjenih nacija.materijalnim odlukama velike sile moraju postici jednoglasnost na koju moraju privoleti još 2 (danas 4) nestalna clana koji nemaju pravo na ulaganje veta -u protivnom odluka ne može da stupi na snagu jer je dovoljan negativan glas jedne kvalifikovane velike sile da onemoguci dejstvo predložene odluke -za pitanja postupka dovolja je vecina ranije od 7.a najmanje dva puta godišnje -on može da osniva pomocne organe.vec je primenjen sistem vecinskog glasanja.februara 1930.juna 1933. -Generalna skupština je najviši organ u ustavnoj strukturi Organizacije ujedinjenih nacija -svi clanovi drugih organa.prijem clanova u Organizaciju f.25) da ce prihvatiti i izvršavati punovažno donete odluke Saveta bezbednosti -Savet bezbednosti podnosi na razmatranje Generalnoj skupštini redovno godišnje.izbor clanova Ekonomskog i socijalnog saveta d.strana u sporu mora se uzdržati od glasanja-nemo iudex in re sua -clanom 27 Povelje.Ekonomski i socijalni savet može da: 1.koji bi bio nadležan za ocuvanje svetskog mira i bezbednosti.održane u Jalti od 4.što svaka država clanica ima odredjen broj predstavnika i raspolaže samo jednim glasom -nacelo jednoglasnosti nije primenjeno.pruža obaveštenja Savetu bezbednosti i ukazuje mu pomoc na njegovo traženje -u ovom organu svaki clan ima po jednog predstavnika i raspolaže samo sa jednim glasom -velike sile se redovno biraju u Savet -Savet se sastaje prema ukazanim potrebama.Staljin i Cercil -sve tri velike sile prihvatile su amreicki predlog da u Savetu o svim suštinskim.godine-Završni akt o ukidanju zabrane restrikcije u pogledu uvoza i izvoza -medjunarodna konferencija od 17.a dvotrecinska-kvalifikovana vecina za važna pitanja: a.tipa udruženja suverenih država 72.kojoj su prisustvovali Ruzvelt.kao i o pravilnoj geografskoj raspodeli -nestalni clanovi ne mogu biti odmah ponovo birani -Savet bezbednosti mora biti u mogucnosti da neprekidno zaseda -Ujedinjene nacije poverile su Savetu bezbednosti "glavnu odgovornost za održanje medjunarodnog mira i bezbednosti -pri vršenju svoje dužnosti Savet postupa u njihovo ime -prilikom obavljanja svojih dužnosti Savet mora da postupa u skladu sa ciljevima i nacelima koje sadrži Povelja -Ujedinjene nacije su se izricito obavezale (cl. -Savet bezbednosti se sastoji od 15 clanova i to: 5 stalnih (Kina.poslovnik Generalne skupštine nije mogao biti revidiran na štetu slobode reci država clanica -Generalna skupština nije ni u celini samo diplomatska konferencija.medju kojima moraju da se nalaze glasovi stalnih clanova Saveta bezbednosti -kod odluka za mirno rešavanje sporova.zdravstvenim i srodnim problemima b.izbor dela clanova Starateljskog saveta e.traži se da ona samo razmatra i postavlja nacel.svakoj velikoj sili omogucena je široka medjunarodna politicka delatnost 74.a ostali rad da se prepusti Sekretarijatu i drugim organima -medjutim.bez obzira da li su oni stalni ili nestalni clanovi Saveta -o materijalnim odlukama odlucuje se potvrdnim glasovima devetorice clanova. do 11.i to obicne vecine clanova koji su bili prisutni i koji su glasali.SSSR(Rusija).pravno se onemogucuje nadglasavanje izmedju saveznika.godine-obrazovane su dve medjunarodne organizacije.Glasanje u Savetu bezbednosti.jer ne raspolaže opštom nadležnošcu da donosi akte vlasti -Trigve Li-akcija u cilju ogranicenja nadležnosti Generalne skupštine.jula 1944.godine kao cuveni clan 27 Povelje.usvojenom u San Francisku 1945.vec samo po sastavu delegata -ona ima samo po sastavu prirodu stalne diplomatske konferencije.u kome je predvidjen sistem glasanja u Savetu bezbednosti.usredsredjena je velika vlast 5 velikih sila. do 22.obustavljanje prava i povlastica koje pruža clanstvo g.Ekonomski i socijalni savet.u podnošenju preporuka koje se ticu poštovanja i uvažavanja prava coveka i njegovih osnovnih sloboda -radi izvršenja ovih zadataka.izbor privremenih clanova Saveta bezbednosti c.specijalizovane agencije UN: Medjunarodni monetarni fond Medjunarodna banka za obnovu i razvoj -Povelja je predvidela još jedan glavni organ Organizacije-Ekonomski i socijalni savet -Ekonomski i socijalni savet se sastoji od 54 clana koje bira Generalna skupština na rok od tri godine i mogu biti ponovo birani -nadležnost se sastoji: a.februara 1945.preporuke u vezi sa održanjem medjunarodnog mira i bezbednosti b.ostvaruje se težnja velikih sila.bez obzira da li su stalni ili nestalni clanovi -Jaltskom formulo.

Medjunarodna pomorska organizacija (IMO) 8.Saveta bezbednosti.Svetska meteorološka organizacija (WMO) 11.ali se unutar nje vrši preraspodela nadležnosti -Ugovor iz .u clanu 24.Sekretarijat(generalni sekretar sa petogodišnjim mandatom i odgovarajuci broj službenika) -stalne ustanove:Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Evropski sud za ljudska prava Komesar za ljudska prava -najznacajniji zadatak Saveta Evrope je pripremanje i usvajanje medjunarodnih ugovora koji se podnose državama clanicama na ratifikaciju ili pristupanje -Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (1950) -Evropska socijalna povelja (1961) 2.na taj nacin što ne prima.Medjunarodni fond za razvoj poljoprivrede (IFAD) 13.niti traži uputstva.Ekonomski i socijalni savet je 1947.Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO) 12.niti od kojih drugih vlasti van Organizacije 76.Savet Evrope (CE) (1949) 6.ustanovljenih na osnovu zajednickih ugovora.godine stvorene su dve nove organizacije:Evropska ekonomska zajednica (EEC) Evropska zajednica za atomsku energiju (EUROATOM) -u prvo vreme Evropske zajednice imale su Skupštinu i Sud pravde kao zajednicke organe.Komitet ministara (ministri inostranih poslova država clanica) 2. medjunarodnih biroa. -Pakt Društva naroda.Svetski poštanski savez (UPU) 10.Regionalne organizacije.ni on ni njegovo osoblje.Organizacija Ujedinjenih nacija za prosvetu. -novoosnovana Evropska unija nije ukinula ili zamenila tri Evropske zajednice.godine -da bi se odredbe sporazuma o medjusobnoj saradnji adekvatno primenjivale i izbeglo suvišno dupliranje u radu i akcijama.novembra 1947. -Povelja ne iskljucuje postojanje regionalnih sporazuma ili ustanova cija je svrha bavljenje pitanjima koja se ticu održanja medjunarodnog mira i bezbednosti i koja su podesna da budu predmet regionalne akcije -Povelja posmatra regionalne sporazume i ustanove kao središta u kojima ce se rešavati lokalni sporovi pre nego što budu izneti pred Savet bezbednosti -regionalne organizacije predstavljaju jednu od instanci koja je u prvom stepenu nadležna za mirno rešavanje sporova -ukoliko se rešenje lokalnog spora ne postigne mirnim putem.Specijalizovane agencije.sprecavanje sukoba i upravljanje krizama.Medjunarodni monetarni fond (IMF) 6.Evropske zajednice (EC) (1951.Evropska unija (EU) 9.Organizacija americkih država (OAS) (1980) 2.Savet bezbednosti je ovlašcen da se koristi regionalnim organizacijama radi sprovodjenja prinudnih mera predvidjenih u glavi VII Povelje -ove organizacije ne mogu bez odobrenja Saveta bezbednosti pribeci upotrebi prinudnih mera -pojedine regionalne organizacije: 1.dok su ostala dva bila razlicita -Ugovorom o objedinjavanju organa (1965) stvoreni su jedinstveni Savet i Komisija za sve tri Zajednice -tokom prvih decenija integracija je bila ogranicena samo na ekonomsku oblast -zaokret ka politickoj integraciji pocinje usvajanjem Jedinstvenog evropskog akta 1985.tako i nove oblike saradnje kao što su zajednicka spoljna i bezbednosna politika i saradnja u oblasti pravosudja i unutrašnjih poslova -Amsterdamski ugovor (1997)-ostaje ovakva struktura Evropske unije.Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE.Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO) 14.Organizacija severnoatlantskog ugovora (NATO) (1949) 5.predvidjao je povezivanje sa Društvom naroda tzv.godine -Rimskim ugovorom iz 1957. -nastanak Evropskih zajednica i Evropske unije posledica je integracije koji je zapoceo pedesetih godina prošlog veka u Zapadnoj Evropi -prvo je osnovana Evropska zajednica za ugalj i celik 1951.Svetska zdravstvena organizacija (WHO) 5.Africka unija (AU) (2000) 4.OEBS) 78.tj.Organizacija Ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu (FAO) 3.godine -glavni cilj je unapredjenje jedinstva clanica putem zaštite ideala i nacela koja predstavljaju njihovu zajednicku baštinu i obezbedjenjem ekonomskog i socijalnog napretka -postoje 3 organa:1.Savetodavna skupština (sastoji se od delegacija parlamenata država clanica) 3.nauku i kulturu (UNESCO) 4.Svetska turisticka organizacija 77.Savet Evrope je osnovan Statutom potpisanim u Londonu 1949.godine obrazovao Administrativni komitet za koordinaciju (ACC) 1.1957) 8.izvršne prirode -on postupa na sastancima Generalne skupštine.Arapska liga (LAS) (1945) 3.Medjunarodna unija za telekomunikacije (ITU) 9.Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE) -OEBS vodi poreklo od Konferencije za evropsku bezbednost i saradnju (KEBS) koja je nastala 1975.Grupacija Svetske banke.Zapadnoevropska unija (WEU) (1948) 7.niti od vlada.Medjunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo (ICAO) 7. 1.njihovo stavljanje pod vlast ove medjunarodne organizacije -clanom 57 Povelje ustanovljavaju se specijalizovane agencije putem medjunarodnih sporazuma -specijalizovane agencije imaju svoja mesta u razgranatom sistemu Organizacije ujedinjenih nacija -putem prepokruka Organizacija ujedinjenih nacija usaglašava politike i delatnost specijalizovanih agencija i daje inicijativu za obrazovanje novih specijalizovanih agencija -specijalizovane agencije su dužne da šalju redovne godišnje izveštaje Ekonomskom i socijalnom savetu -specijalizovane agencije su ovlašcene da medjusobno sklapaju medjunarodne sporazume -specijalizovane agencije su se saglasile da pružaju podršku Savetu bezbednosti u sprovodjenju njegovih odluka radi održanja i uspostavljanja medjunarodnog mira i bezbednosti -specijalizovane agencije su pravna lica -Konvencija o privilegijama i imunitetima specijalizovanih agencija od 21.Savet Evrope i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju.godine KEBS je prerastao u OEBS kao novu regionalnu medjunarodnu organizaciju -OEBS ima 55 clanova -osnovni cilj OEBS-a je upozoravanje.godine i stvaranjem Evropske unije Ugovorom iz Mastrihta 1992.Medjunarodna organizacija rada (ILO) 2.Ekonomskog i socijalnog saveta i Starateljskog saveta -svakom redovnom zasedanju Generalne skupštine on podnosi svoj godišnji izveštaj o radu Organizacije -sekretar može da skrene pažnju Savetu bezbednosti na svako pitanje koje je u stanju da ugrozi medjunarodni mir i bezbednost -Generalni sekretar postupa po svojoj vlastitoj oceni.vec je zamišljena kao zajednicki okvir ili krov pod koji treba smestiti kako postojece Zajednice.Evropske zajednice i Evropska unija.godine -1995.kao i popravljanje stanja posle sukoba -to nije vojni savez i ne raspolaže vojnim sredstvima niti ovlašcenjem da preduzima prinudne mere prema državama -ovo je organizacija za "meku" bezbednost -najvažija nacela iz Završnog akta iz Helsinkija su:suverena jednakost država zabrana pretnje ili upotrebe sile nepromenljivost granica teritorijalni integritet država mirno rešavanje sporova nemešanje u unutrašnje poslove drugih država poštovanje ljudskih prava -organi:Ministarski savet Parlamentarna skupština Visoki savet (Prag) Stalni savet 79.

materijalna prava(gradjanska i politicka.Tripel.decembra 1966.Povelja Ujedinjenih nacija i Opšta deklaracija o pravima coveka.državama clanicama Statuta medjunarodnog suda pravde.godine izrdila je prvi nacrt Pakta o pravima coveka -1951.koja se prvobitno zvala saradnja u oblasti pravosudja i unutrašnjih poslova -organi su isti za sva tri stuba.Komisija (27 clanova(komesara) i veoma brojna i složena administracija(generalni direktorati.potvrda filozofske osnove ljudskih prava b.decembra 1948.socijalna i kulturna prava:-pravo na rad i slobodan izbor zanimanja -pravo pojedinca na socijalnu sigurnost -pravo na pravicne i zadovoljavajuce uslove rada -pravo na zaštitu od nezaposlenosti -pravo na jednaku platu za jednak rad itd -Deklaracija ne sadrži nikakve odredbe o nadzoru nad ostvarivanjem zajemcenih prava 82. -Komisija za prava coveka 1948. 1.pol.Paktovi o pravima coveka.ekonomska.godine -sastoji se iz uvoda i operativnog dela koji sadrži 30 clanova -u uvodu se iznose razlozi donošenja Deklaracije -operativni deo se deli na tri grupe:a.Opšta deklaracija o pravima coveka -nacrt je nacinila Komisija za ljudska prava -Generalna skupština je usvojila Opštu deklaraciju o pravima coveka rezolucijom broj 217 od 10. -za medjunarodno pravo je od znacaja borba oko prelaska iz feudalnog u kapitalisticko društveno uredjenje -Hugo Grocijus-medjunarodno pravo reguliše ne samo odnose izmedju država.jer se bavi institucionalnim reformama za slucaj proširenja I PRVI STUB-cine ga Evropska zajednica i EUOATOM -Evropska zajednica za ugalj i celik je prestala da postoji i svoju nadležnost i ovlašcenja prenela na Evropsku zajednicu II DRUGI STUB-obuhvata zajednicku spoljnu i bezbednosnu politiku III TRECI STUB-posvecen je policijskoj i pravosudnoj saradnji u krivicnim stvarima.Nice (2001)-ne menja ništa bitno u strukturi Evropske unije.odluceno je u Ekonomskom i socijalnom savetu i Generalnoj skupštini da se izrade dva pakta -Generalna skupština usvojila je 16.ali naravno sa razlicitim nadležnostima i ovlašcenjima koja vrše unutar njih 1.kao i svakoj državi koju Generalna skupština pozove da postane clanica ovih Paktova -Paktovi podležu ratifikaciji i instumenti o ratifikaciji deponuju se kod Generalnog sekretara UN.direktorati i druge službe)) 5.ostvarenje ljudskih prava na medjunarodnom polju -Janovskij-medjunarodno pravo je pravna disciplina koja reguliše odnose suverenih država -Krilov-priznanje neposrednog medjunarodnog subjektiviteta coveku znaci dati mogucnost imperijalistickim državama da se mešaju u unutrašnje stvari slabijih u cilju zaštite prava pojedinaca -sve veci broj internacionalist pocelo je da priznaje coveku potpuni medjunarodni subjektivitet -Rete-nedostatak mehanizma za ostvarenje ljudskih prava na medjunarodnom planu može da svedoci samo o nesavršenosti tog subjektiviteta -Okonelmedjunarodni personalitet individue -kompromisan stav -Dam-do izvesnog stepena je i pojedinac nosilac medjunarodnih prava i obaveza -Bišop-u dogledno vreme ce se dobiti proceduralni mehanizam koji bi nametnuo zaštitu ljudskih prava -Ferdros-pasivni subjektivitet-posledica nemogucnosti fizickog lica da podnese zahtev medjunarodnim organima protiv odredjene države -teorije o coveku kao iskljucivom subjektu medjunarodnog prava-individualisticke teorije -Vestlejk-prava i dužnosti država nisu ništa drugo do prava i dužnosti ljudi -Krabesamo su pojedinci subjekti medjunarodnog prava -posle Prvog svetskog rata internacionalisti izbacuju koncepciju da je covek subjekt današnjeg medjunarodnog prava i on se u tom svojstvu uglavnom javlja kao posledica razvitka medjunarodnih socijalnih odnosa 81.jezik i veru -ovim odredbama su ljudska prava internacionalizovana -Povelja ne odredjuje vrste i sadržinu prava.sveobuhvatno znacenje -prvi cilj Povelje na polju ljudskih prava je ukidanje i sprecavanje diskriminacije 2.Pravo naroda na samoopredeljenje.socijalnim i kulturnim pravima coveka -Faklultativni protokol uz Pakt o gradjanskim i politickim pravima coveka donet je vecinom glasova -oba Pakta stupila su na snagu 1976.Openhajm.sekretar.Evropski parlament (predstavnici naroda država okupljenih u Uniji) 3.godine -Paktovi predstavljaju dalju razradu i pravnu konkretizaciju principa o medjunarodnim pravima coveka koji se nalaze u Povelji i Opštoj deklaraciji o pravima coveka -Paktovi su otvoreni na potpis državama clanicama Organizacije ujedinjenih nacija i onim državama koje su clanice specijalizovanih agencija.godine (stupio 1991) -svrha mu je ukidanje smrtne kazne 83. godine jednoglasno Medjunarodni pakt o gradjanskim i politickim pravima i Medjunarodni pakt o ekonomskim.pravni sekretari i specijalizovane službe) 6.Teorijska shvatanja o coveku kao subjektu medjunarodnog prava.socijalna i kulturna prava) -gradjanska i politicka prava:-pravo na život.Židel -zavisnost coveka od države:fizicka lica u medjunarodnom pravu sticu prava i obaveze na osnovu medjunarodnih ugovora koji su rezultat saglasnosti volje država.Savet (predstavnici država clanica na ministarskom nivou) 4.bez obzira na rasu.opšti pravobranioci.godine i delu njenog vodje Vladimira Iljica-Lenjina -njegov stav je bio otcepljenje od tudjih nacionalnih kolektiva i stvaranje samostalnih nacionalnih država -za samoopredeljenje naroda se zalagao i Vudro Vilson (Cetrnaest tacaka iz .ali potvrdjuje njihovo opšte.proklamuje opšte principe (nacelo jednakosti i nediskriminacije) c.a ne subjekt potcinjen medjunarodnom pravu -internacionalistiJelinek.Racunovodstveni sud (po jedan sudija iz svake države clanice koje Savet imenuje kvalifikovanom vecinom na 6 godina) 80.vec i pojedinaca -snažne buržoaske države-medjunarodno pravo reguliše samo odnose izmedju država -medjunarodno pravo postoji radi državnog interesa.a stupaju na snagu 3 meseca od dana deponovanja 35-og instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju -usvojen je i Fakultativni protokol koji je procesnopravne prirode i ne sadrži nova prava -Drugi fakultativni protokol uz Pakt o grdjanskim i politickim pravima coveka usvojen je 1989.nehumanog i ponižavajuceg postupanja -pravo na pravni subjektivitet -jednakost pred zakonom itd -ekonomska.a ne interesa pojedinaca -covek je objekt medjudržavnog regulisanja.Evropski savet (šefovi država i vlada clanica zajedno sa predsednikom Komisije) 2.Sud pravde (po jedan sudija iz svake države clanice. -realan pocetak ovog prava je u prvoj socijalistickoj revoluciji 1917.slobodu i licnu bezbednost -sloboda od ropstva -zabrana mucenja i svirepog.Povelja Ujedinjenih nacija -odredbe o ljudskim pravima koje su ukljucene konacni tekst Povelje bile su daleko ispod ocekivanja u vreme njenog usvajanja jer su velike sile imale sopstvene poteškoce sa ljudskim pravima -države clanice su se obavezale da ce perduzimati zajednicku i pojedinacnu akciju u saradnji sa Organizacijom u cilju "sveopšteg uvažavanja i poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve.

Države ugovornice Pakta dužne su da olakšaju ostvarenje prava naroda na samoopredeljenje -pravo je svakog pojedinca da se slobodno opredeli za politicki.izražena u Povelji Ujedinjenih nacija i Opštoj deklaraciji o pravima coveka.ucestvovanje u sporazumu sklopljenom u tu svrhu.i p.usvojena je Konvencija o suzbijanju trgovine ljudskim bicima i eksploatacije prostitucije drugih lica -posebnom konvencijom donetom u okviru Medjunarodne organizacije rada zabranjen je prinudni ili obavezni rad 87.pa je zbog toga sloboda od ropstva bila prvo ljudsko pravo zašticeno medjunarodnim pravom -Becki kongres 1815.-izjednacenje . "civilizovanog sveta" -prava svih ljudi.zabrana diskriminacije.godine zabranjuje i dužnicko ropstvo -države su se obavezale da proglase krivicnim delo akt stavljanja drugog u ropstvo ili podsticanje drugoga da proda slobodu ili lica koja izdržava.godine Ekonomski i socijalni savet je razmotrio nacrt Pakta i svojom rezolucijom zatražio od Generalne skupštine mišljenje da li ima mesta ukljucivanju ekonomskih.politicko ili kakvo drugo mišljenje c.pod uslovom da su u skladu sa prirodom ovih prava i da za cilj imaju unapredjenje opšteg blagostanja 86.pol.i drugi koji ce obuhvatiti ekonomska.vec i Opšta deklaracija o pravima coveka -prava cije uživanje predstavlja ideal slobodnog ljudskog bica.socijalnih i kulturnih prava coveka u Pakt -Generalna skupština je odlucila da se i ova prava ukljuce u Pakt -Pakt o pravima coveka bio je predmet duge diskusije na šestom redovnom zasedanju Generalne skupštine. -Velika povelja sloboda (Magna Carta Libertatum) 1215.usvojena je Dopunska konvencija o ukidanju ropstva.godine zakljucena je Konvencija o ropstvu. pravima -odstupanja su moguca samo na osnovu zakona.narocito s obzirom na rasu.prvi put dobijaju univerzalni karakter -puniji okvir i pravnu snagu sticu i Paktu o gradjanskim i politickim pravima coveka -u navodjenju prava u ovom Paktu polazi se od principa samoopredeljenja naroda i neotudjive suverenosti nad prirodnim bogatstvima i izvorima -neophodno je da nacija bude slobodna da bi se moglo govoriti o slobodi coveka -pravo na život kao neotudjivo pravo svakog coveka -pravo na slobodu i bezbednost licnosti -pravo na slobodu kretanja i slobodnog izbora mesta stanovanja -pravo na jednakost pred sudovima -pravo na slobodu mišljenja. ženama i decom -ugovori:Medjunarodni sporazum o suzbijanju trgovine belim robljem (1904) Medjunarodna konvencija o suzbijanju trgovine belim robljem (1910) Medjunarodna konvencija o suzbijanju trgovine ženama i decom (1921) Medjunarodna konvencija o suzbijanju trgovine punoletnim ženama (1933) -1949.godine sadrži odredbe o individualnim slobodama -Bill of rights 1688.moguca su jedino u slucaju izuzetne javne opasnosti koja preti opstanku nacije 85.godine -to je pomocni organ Ekonomskog i socijalnog saveta i sastoji se od 45 clanova biranih u svojstvu predstavnika država -Konvencija o politickim pravima žena od 1952.socijalnim i kulturnim pravima i da na taj nacin zaobidju obaveze koje im namece ne samo Povelja.socijalna i kulturna prava. -pravno regulisanje položaja žena do Drugog svetskog rata kretalo se u okvirima zaštite posebnih prava žena -posle stvaranja Organizacije UN osnovu regulisanja njihovog statusa predstavlja opšta zaštita ljudskih prava i odbacivanje diskriminacije zasnovane na razlici izmedju polova -položaj žena u pravnom poretku Ujedinjenih nacija regulisan je posebnim aktima donetim baš u svrhu zaštite prava žena -Komisija za položaj žena od 1947.Zabrana diskriminacije žena i Komitet za ukidanje diskriminacije žena.koje se samo spominje u Povelji.prodaju i prevoze -izmedju dva svetska rata problemom ropstva bavilo se Društvo naroda -1926. -na 11.a rob je lice koje ima taj status ili položaj -Konvencija iz 1957.Ekonomska.i to samo od odredjenih clanova.Radi ostvarenja svojih ciljeva.ali su kolonijalne sile uspele da osujete taj njegov pokušaj -za vreme Drugog svetskog rata pravo na samoopredeljenje dolazi do izražaja-Atlantska povelja (tacka 3)-u kojoj se priznaje pravo svih naroda da izaberu oblik vladavine pod kojim žele da žive -u tezama iz Dambarton Oksa nije se nalazilo pravo na samoopredeljenje.oslobodjenog straha i bede: a.pravo na zaštitu zdravlja itd -porodica ima u Paktu obeležje prirodnog i osnovnog elementa društva -njena zaštita obuhvata:pravo na slobodno sklapanje braka zaštitu majki pre i posle rodjenja deteta posebne mere zaštite u korist sve dece i mladeži -predvidjeno je i pravo svakog pojedinca na obrazovanje.1918.-nacelna deklaracija kojom je trgovina robljem proglašena povredom evropskog medjunarodnog prava -Akt o Kongu (1885)-zabranjuje ropstvo i trgovinu robljem u slivu ove africke reke -Konvencija iz Brisela (1890)-usvojen niz mera za zemlje u kojima se robovi kupuju.bez ogranicenja regiona i bez diskriminacije.kao i na ucešce u kulturnom životu -mere za implementaciju prava iz ovog Pakta su slabije i po intenzitetu i po domašaju od mera predvidjenih Paktom o g.veroispovest. zasedanju 1950.ali je na zahtev mnogih malih zemalja ušlo u Povelju ujedinjenih nacija -ovo nacelo.kao i pokušaj i saucesništvo u vršenju takvih akata -medjunarondo pravo je posebnu pažnju posvetilo zabrani trgovine belim robljem tj.savesti i veroispovesti -pravo mirnog okupljanja -pravo slobodnog udruživanja.jezik.jednakost muškaraca i žena d.svi narodi mogu slobodno raspolagati svojim prirodnim bogatstvima i izvorima 3.Gradjanska i politicka prava coveka.i tom prilikom je odluceno da se rediguju dva pakta o pravima coveka.Zabrana ropstva.socijalni i kulturni status one zajednice kojoj on pripada 84.jedan koji sadrži gradjanska i politicka prava coveka.boju.Svi narodi imaju pravo na samoopredeljenje 2. -do pocetka XIX veka trgovina robljem je bila dozvoljena i države su se cak borile da ostvare što bolji položaj u ovoj vrsti trgovine -ropstvo predstavlja najizraženiji oblik povrede ljudskog dostojanstva.pravo na samoopredeljenje b. izvršene potrebne terminološke potrebe -1957.koja je ostala na snazi i posle stvaranja Ujedinjenih nacija.godine) -Vilson je predlagao da se pravo naroda na samoopredeljenje unese u Pakt društva naroda.socijalna i kulturna prava -ovakvo rešenje pruža mogucnost izvesnim državama da ne ratifikuju Pakt o ekonomskim.ekonomski.pravo na životni standard dovoljan za svako lice i njegovu porodicu e.trgovine robljem i ustanova i prakse slicne ropstvu -ropstvo se definiše kao stanje ili položaj nekog lica nad kojim se vrše atributi prava svojine ili neki od njih.s tim što su Protokolom iz 1953.razradjeno je u Paktovima o pravima coveka 1.godine-politicka prava gradjana -u francuskoj Deklaraciji prava coveka i gradjana proklamovana su politicka i neka licna prava ljudi gradjanske klase -ova prava su se ticala samo tadašnjeg tzv.koje obuhvata i udruživanje u sindikate -pravo na ucestvovanje u vodjenju javnih poslova -pravo glasa -pravo na jednakost pred zakonom -odstupanja od Pakta.

podnošenje izveštaja (prvi u roku od godinu dana od stupanja na snagu.muškaraca i žena u pogledu prava na ucestvovanje na svim izborima -Deklaracija o pravima žena (1953) doneta na Svetskom kongresu žena u Kopenhagenu -Deklaracija o ukidanju svih oblika diskriminacije žena (1967) -Generalna skupština je 18.necovecnih i ponižavajucuih kazni ili postupaka 1984.godine osnovan je Komitet za ukidanje diskriminacije žena -sastoji se od 23 clana visokih moralnih kvaliteta i priznatih strucnjaka u ovoj oblasti -kao jedini oblik nadzora Konvencija predvidja razmatranje izveštaja koje su države ugovornice dužne da podnose (prvi u roku od godinu dana od stupanja na snagu.socijalnom i kulturnom polju Aparthejd -regulisan je Konvencijom o suzbijanju i kažnjavanju zlocina aparthejda koju je usvojila Generalna skupština 1973.godine -tortura je definisana kao svaki akt kojim se jednom licu namerno nanose bol ili teške fizicke ili mentalne patnje u cilju dobijanja od njega ili nekog treceg lica obaveštenja ili priznanja ili njegovog kažnjavanja za delo koje je to ili neko trece lice izvršilo ili za cije je izvršenje osumnjiceno.ali samo ako država na koju se predstavka odnosi prihvati takvu nadležnost posebnom izjavom -Komitet protiv torture je ovlašcen da i bez formalne predstavke po sopstvenoj inicijativi sprovede istragu kada dobije pouzdane informacije da se mucenje sistematski primenjuje na teritoriji neke države ugovornice 90.ali ne daju njenu definiciju -ona je definisana u okviru Ujedinjenih nacija usvajanjem Konvencije protiv torture i drugih svirepih.koji se zasnivaju na rasi.komitet može razmatrati i pojedinacne predstavke.Zabrana rasne diskriminacije.usvajanje zakonskih i drugih mera u cilju iskljucenja clanova rasne grupe iz politickog.a posle svake cetvrte godine ili kada Komitet to zatraži) -Fakultativnim protokolom uz Konvenciju od 1999.ekonomskog. -Generalna skupština je 1963.upravne i sudske mere kako bi sprecile akte mucenja na svojoj teritoriji -država ima obavezu da svakom licu koje tvrdi da je na njenoj teritoriji bilo podvrgnuto mucenju obezbedi pravo da se žali nepristrasnom organu -konvencije na regionalnom planu: Medjuamericka konvencija o sprecavanju i kažnjavanju torture (1985) Evropska konvencija za zaštitu od torture i nehumanih i ponižavajucih postupaka ili kazni(1987) -Konvencijom protiv torture i drugih svirepih.uskracivanje clanovima rasne grupe prava na život i slobodu licnosti b.upravnim i drugim merama 2.Prava deteta i Komitet za prava deteta.godine jednoglasno usvojila Deklaraciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije -osudjuje se svaka diskriminacija koja se temelji na rasi.godine nadležnost Komiteta dvostruko je proširena -dato mu je ovlašcenje da prima i razmatra predstavke pojedinaca ili grupa lica -druga nadležnost odnosi se na ispitivanje slucajeva koji ukazuju na teška i sistematska kršenja prava iz Konvencije 88.podela stanovništva po rasnom kriterijumu i stvaranje posebnih zona za pojedine grupe e.boji.iskljucivanje.nacionalnom ili etnickom poreklu koji imaju za cilj da naruše ili da kompromituju priznavanje.godine predvidjeno je stvaranje Komiteta protiv torture -sastoji se od 10 clanova visokih moralnih osobina sa priznatim kvalitetima u oblasti zaštite prava coveka -postoje 3 vrste nadzora: 1.kulturnog i socijalnog života d.precima.godine obrazovan je Komitet za ukidanje rasne diskriminacije -sastoji se od 18 nepristrasnih strucnjaka visokih moralnih osobina biranih na 4 godine -nadzor se vrši na 3 nacina: 1.Zabrana torture i Komitet protiv torture.lišavanje organizacija i lica njihovih prava usled borbe protiv aparthejda -Konvencijom je predvidjena obaveza država da troclanom Komitetu podnose periodicne izveštaje o merama koje su preduzele u cilju sprovodjenja ovih odredaba -Konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije od 1965.zabrana mešovitih brakova f.države ugovornice podnose Komitetu izveštaje o zakonodavnim.a naredni svake 4 godine) 2.države ugovornice mogu posebnom izjavom priznati nadležnost Komiteta da razmatra predstavke kojima se druga ugovornica optužuje da krši odredbe Konvencije 3. -Konvencija o pravima deteta (1989) -njeno donošenje znaci priznanje da postoji potreba da se deci garantuju i neka dodatna prava s obzirom na njihove posebne potrebe i interese -Konvencija sadrži generalne obaveze.necovecnih ili ponižavajucih kazni ili postupaka od 1984.decembra 1979.razmatranje predstavki države ugovornice koja smatra da druga država ugovornica ne sprovodi Konvenciju 3.ekonomskom.ogranicavanje ili davanje prednosti.prijem i razmatranje predstavki pojedinaca ili grupe lica ukoliko smatraju da su im povredjena prava iz Konvencije 89. -Opšta deklaracija o ljudskim pravima i Pakt o gradjanskim i politickim pravima sadrže odredbu o zabrani torture.godine -podsticaj za njeno donošenje bila je situacija u Južnoafrickoj Republici -Konvencijom je aparthejd proglašen zlocinom protiv covecnosti kojim se krše nacela medjunarodnog prava -aparthejd predstavlja politiku i praksu diskriminacije i rasne segregacije u cilju stvaranja i održavanja dominacije jedne rasne grupe nad drugom i njeno sistematsko ugnjetavanje -nacini izvršenja: a.aparthejd i Komitet za ukidanje rasne diskriminacije.uživanje ili sprovodjenje prava coveka i osnovnih sloboda na politickom.godine usvojila Fakultativni protokol uz Konvenciju o ukidanju svih oblika diskriminacije žena-ovaj protokol omogucava ženama da se neposredno obracaju Komitetu za ukidanje diskriminacije žena.boji kože ili nacionalnoj pripadnosti kao kršenje ljudskih prava i osnovnih sloboda -svako ima pravo na efikasnu pomoc i zaštitu preko nezavisnog nacionalnog suda u ciju nadležnost spada rešavanje takvih stvari -postupak za ostvarenje prava pojedinaca bice uredjen tek usvajanjem Konvencije o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije koju je Generalna skupština proglasila rezolucijom broj 2106 od 21.namerno izlaganje grupe životnim uslovima koji treba da dovedu do njenog fizickog uništenja c.decembra 1965.godine -pojam rasne diskriminacije definiše se kao svako razlikovanje.telu koje je osnovano Konvencijom -radi kontrole primene Konvencije o ukidanju svih oblika diskriminacije žena od 1979.zastrašivanje tog lica ili vršenje pritiska na njega ili zastrašivanje ili vršenje pritiska na neko trece lice ili iz ma kog drugog razloga zasnovanog na bilo kom obliku diskriminacije ako taj bol ili te patnje nanosi službeno lice ili bilo koje drugo lice koje deluje u službenom svojstvu ili na njegov podsticaj ili sa njegovim izricitim ili precutnim pristankom -Konvencija namece obavezu državama da preduzmu efikasne zakonske.kao i detaljan katalog prava dece -dete je ljudsko bice ispod 18 godina života -osnovno nacelo Konvencije: u svim aktivnostima koje se ticu dece od primarnog su znacaja interesi .godine donela Konvenciju o ukidanju svih oblika diskriminacije žena -Generalna skupština je 1999.

i 31.pristupanje. -u Konvenciji je položaj izbeglica regulisan uvodjenjem nekoliko standarda -najpovoljnijim standardom izjednacavaju se izbeglice sa državljanima teritorijalne države -Konvencija o položaju izbeglica sadrži niz clanova o administrativnoj pomoci koju treba pružiti izbeglicama -Konvencija je dopunjena 23. 1.a broj je kasnije povecan na 14 clanova -u obaveznu nadležnost spada razmatranje izveštaja država ugovornica (inicijalni 1 godina. je usvojena Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom -oslanja se na sledece dokumente: Program akcije UN za osobe sa invaliditetom (1982) Standardna pravila za izjednacavanje mogucnosti koje se pružaju osobama sa invaliditetom(1994) -osobe sa invaliditetom se definišu kao osobe koje imaju dugorocna fizicka.decjoj prostituciji i decjoj pornografiji -oba protokola stupila su na snagu 2002.maja 1924. 1922.godine zbog uzdržanosti vecine država u procesu njene ratifikacije Komitet za zaštitu prava svih radnika migranata i clanova njihovih porodica -sastojao se od 10 clanova visokih moralnih kvaliteta. u Hagu. -1951. usvojena je Konvencija o zaštiti prava svih radnika migranata i clanova njihovih porodica -Konvencija se primenjuje na celokupni proces migracije radnika i clanova njihovih porodica -radnik migrant je osoba koja ce biti angažovana ili je angažovana za obavljanje delatnosti uz novcanu naknadu u državi ciji ona nije državljanin -Konvencija razlikuje prava svih radnika migranata i clanova njihovih porodica(I) i ostala prava radnika migranata(II) prava:-pravo na život. i 10.a periodicni svakih 5 godina -nevladine organizacije i specijalizovane agencije (UNICEF) 91.novembra 1957.decembra 1959.koji je naša država ratifikovala 12. obrazovan je Visoki komesarijat za ibeglice (Nanzen) -posle Drugog svetskog rata pitanje izbeglica je bilo u nadležnosti Uprave ujedinjenih nacija za pomoc i obnovu (UNRRA) i Medjuvladinog komiteta za izbeglice -1947.marta 1963.januara 1967. donet Protokol o statusu izbeglica 2.zabranu torture -zabranu ropstva i prinudnog rada -slobodu kretanja -pravo na licnu slobodu i sigurnost -pravne i proceduralne garancije -slobodu misli i opredeljenja i izražavanja -slobodu veroispovesti -pravo na privatnost i tajnost prepiske i druge komunikacije -zabranu arbitrarnog lišavanja imovine -pravo na odgovarajuce uslove rada -zabrana neovlašcenog oduzimanja i uništavanja licnih dokumenata -zabrana masovnog i nezakonitog individualnog proterivanja -radicima migrantima koji regularno borave u stranoj državi garantuju se sledeca prava: -sloboda kretanja i nastanjivanja -jednak tretman sa domacim državljanima u mnogim oblastima -pravo na informisanje o svim uslovima boravka i rada u državi koja im je za to izdala dozvolu -pristup socijalnim i zdravstvenim službama itd -stupila je na snagu 2003.oktobra 1933.IZBEGLICE -1933. itd. -u Njujorku je 31.formalnu potvrdu i stupanje na snagu -sva prava osoba sa invaliditetom su definisana kao obaveze države -strane ugovornice Konvencije mogu biti i medjuvladine regionalne organizacije Komitet za prava osoba sa invaliditetom -sastoji se od 18 eksperata visokih moralnih osobina biranih od strane država na period od 4 godine -nadležan je da razmatra izveštaje koje mu države ugovornice podnose o preduzetim merama -inicijalni izveštaj se podnosi u roku od 2 godine od ratifikacije.PRAVO AZILA -teritorijalno pravo azila -svako lice ima pravo da traži azil ako je gonjeno i da uživa azil u drugim zemljama -u nedostatku odredjenog teksta o pravu azila.deteta. -ove osobe cesto ne mogu ostvariti svoja prava i izložene su razlicitim oblicima diskriminacije -medjunarodno pravo nije posvecivalo dovoljno pažnje osobama sa invaliditetom.a redovni svake 4 godine -Fakultativnim protokolom uz Konvenciju Komitetu je priznata nadležnost da prima i razmatra predstavke pojedinaca protiv države ugovornice -Komitetu je dato pravo da po službenoj dužnosti ispituje slucajeve koji ukazuju na ozbiljna ili sistematska kršenja Konvencije. konvencije od 28.zakljucenjem Amandmana o izbeglim mornarima. godine -ova Konvencija zamenjuje u clanu 37 prethodne ugovore:sporazume od 5 jula.Izbeglice i pravo azila.ali do danas nije usvojen konacni tekst -nijedna osoba ne može biti prognana ili primorana da se vrati na teritoriju na kojoj joj preti opasnost po život. na medjunarodnoj konferenciji u Ženevi doneta je Konvencija o položaju izbeglica -Jugoslavija je ratifikaciju ove Konvencije izvršila 15.redovni na 5 godina) -strane ugovornice mogu posebnim izjavama prihvatiti njegovu nadležnost da razmatra medjudržavne i individualne predstavke 93.decembra 1990. obrazovana je u okviru UN radna grupa za izradu posebnog ugovora o sveobuhvatnoj zaštiti radnika migranata -18. Generalnoj skupštini na razmatranje i usvajanje.potpisivanje.vec je njihova zaštita bila ragulisana u sklopu opšte zaštite ljudskih prava -izuzetak je bila Konvencija Medjunarodne organizacije rada o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju lica sa invaliditetom (1983) -2006.ratifikaciju.bez obzira da li ih sprovode javne ili privatne institucije -usvojena su 2000.godine -Konvencijom o pravima deteta ustanovljen je Komitet za prava deteta -sastoji se od 18 clanova -Konvencija kao jedini oblik nadzora predvidja razmatranje izveštaja podnetih od država ugovornica -prvi izveštaj se podnosi u roku od 2 godine od stupanja Konvencije na snagu za datu državu.obrazovana je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija-Medjunarodna organizacija za izbeglice (IRO)-privremena -1954.Prava osoba sa invaliditetom i Komitet za prava osoba sa invaliditetom.godine dva protokola: Fakultativni protokol o ucešcu dece u ratu Fakultativni protokol o prodaji dece.a da njene funkcije preuzme Visoki komesar za izbeglice -Ekonomski i socijalni savet je na trinaestom zasedanju obrazovao Savetodavni komitet za izbeglice radi pomoci Visokom k. Generalna skupština je odlucila da se ova organizacija raspusti.niti joj može biti uskracen prijem na granici 94. pocinje i davanje ekonomske pomoci izbeglicama -1949.mentalna intelektualna ili senzorna oštecenja koja u sadejstvu sa razlicitim barijerama mogu otežati puno i efektivno ucešce ovih osoba u društvu na osnovu jednakosti sa drugima -operativni deo Konvencije(40 clanova) deli se na dve grupe:odredbe materijalne prirode odredbe procesnog karaktera -završne odredbe odnose se na deponovanje.Ujedinjene nacije su pristupile donošenju Deklaracije o pravu azila -nacrt Deklaracije dostavljen je u toku 1961.Prava radnika migranata i Komitet za zaštitu prava svih radnika migranata i clanova njihovih porodica. -zaštita manjina ima dvostruki .februara 1938. -prvi put je skrenuta pažnja na problem radnika migranata 1972.u rezoluciji Ekonomskog i socijalnog saveta donetoj povodom ilegalnog transporta radnika iz Afrike u Evropu i njihove eksploatacije -1980.a države mogu ovu njegovu nadležnost da iskljuce 92.Manjine.slobodu ili fizicki integritet.

Ekonomski i socijalni savet doneo je rezoluciju kojom se potvrdjuje ustanovljenje ureda Visokog komesara -usled nepovoljne medjunarodne klime ova zamisao nije ostvarena u Generalnoj skupštini -odlucujuci zaokret ucinjen je na Svetskoj konferenciji o pravima coveka u Becu 1993.da nastavi dalje istraživanje po poverljivoj proceduri -specijalne sednice Savet održava na zahtev neke države clanice UN uz podršku jedne trecine njegovih clanica (traju do 3 dana) -pomocni organ Saveta je Savetodavni komitet za ljudska prava (zamenio Potkomisiju za unapredjenje i zaštitu ljudskih prava (Komisija za sprecavanje diskriminacije i zaštitu manjina)) -sastoji se od 18 strucnjaka.Savet za ljudska prava.Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava.verskih i jezickih manjina u Generalnoj skupštini 1992.a ne grupe lica ili nevladine organizacije -celokupna procedura prikupljanja dokaza pred Komitetom odvija se u pisanom obliku -ne donosi se presuda.godine-zašticeni su interesi poljske nacionalne m anjine -zaštita manjina dobija sistematski karakter tek posle Prvog svetskog rata pod okriljem Društva naroda -posle Drugog svetskog rata u Ujedinjenim nacijama odustalo se od posebnog regulisanja manjinske zaštite -Pakt o gradjanskim i politickim pravima (cl.davanje "opštih kometara" koji se odnose na razna prava iz Pakta -Pakt o gradjanskim i politickim pravima ne predvidja mogucnost da pojedinac podnošenjem individualne predstavke Komitetu štiti svoja prava -usvojen je 1966.socijalna i kulturna prava -sastoji se od 18 clanova priznatih strucnjaka na polju ljudskih prava i izabranih sa liste koju podnose države (birani na 4 godine) -postupak razmatranja je slican proceduri u Komitetu za ljudska prava -osim razmatranja izveštaja država.periodicni-svakih 5 godina) 2.institucije i druge pogodnosti neophodne za ocuvanje njihovih etnickih posebnosti.ali ne zaseda stalno.izabranih u licnom svojstvu na 3 godine -Savetodavni komitet obezbedjuje ekspertize.koja je u nedominantnom položaju.Komitet za ljudska prava i Komitet za ekonomska.primanje i razmatranje saopštenja u kojima jedna država tvrdi da neka druga država ugovornica ne ispunjava obaveze iz Pakta 3.Komitet za ljudska prava -sastoji se od 18 nezavisnih strucnjaka visokih moralnih kvaliteta i priznatih strucnjaka na polju ljudskih prava -poceo je sa radom 1976.socijalna i kulturna prava.27):u državi gde postoje etnicke.tradicije.rezolucijom 60/251 od 15.verski ili jezicki povezani -posebni organ za prava manjina-Potkomisija za unapredjenje zaštitu ljudskih prava -sastoji se od 26 strucnjaka izabranih u licnom svojstvu -za zaštitu manjina na regionalnom planu od znacaja je aktivnost Saveta Evrope i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) -dokumenti Saveta Evrope:Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima (1992) Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina (1994) -Okvirnom konvencijom stvoren je Savetodavni komitet koji ispituje poštovanje njenih odredaba -u okviru OEBS-a od 1992.da ispovedaju svoju sopstvenu veroispovest i obavljaju verske dužnosti ili da upotrebljavaju svoj sopstveni jezik -odlucujuci zaokret u manjinskoj zaštiti ucinjen je usvajanjem Deklaracije o pravima pripadnika nacionalnih ili etnickih. -Završni akt Beckog kongresa 1815.Komitet za ekonomska.vere i jezika -Vestfalski mir 1648.verske i jezicke odlike drugacije od ostatka stanovništva i iskazuju.u Njujorku ili Ženevi -usvojio je Pravila procedure kojima se bliže odredjuje tok postupka -Paktom su predvidjene tri vrste nadležnosti ovog organa:1.imaju etnicke.zajedno sa drugim clanovima svoje grupe.razmatranje izveštaja (inicijalni-1 godina.godine stvoren je Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava -Visoki komesar je zamišljen kao službenik UN koji ima prvenstvenu odgovornost za aktivnost ove Organizacije u .a sastojala se od 53 clana koji su se birali u licnom svojstvu na 3 godine -redovno se sastajala u Ženevi na šest nedelja. 1.vec se sastaje tri puta godišnje.svoj sopstveni kulturni život.da predje na javnu proceduru iz rezolucije 1235 c.a mogli su se sazivati i specijalni sastanci -raspolagala je vrlo širokim mandatom u oblasti ljudskih prava -Generalna skupština je zamenila Komisiju novim telom.obezbedjenje potpune ravnopravnosti pripadnika manjina u odnosu na ostatak stanovništva 2. istovremeno sa Paktom Fakultativni protokol koji to dozvoljava -prema ovom Protokolu. -Paktom o ekonomskim.istražuje pojave i priprema studije 96. -prvi predlog za uvodjenje Visokog komesara za ljudska prava dala je delegacija Urugvaja još ranih pedesetih godina -slicna inicijativa potekla je i od strane Kostarike -1967.lica koja pripadaju tim manjinama ne mogu se lišiti prava da imaju.Komitet nema drugih nadležnosti i nije ovlašcen da prima i razmatra medjudržavne i individualne predstavke -postoji mogucnost davanja opštih komentara 97.vere.marta 2006.da obustavi dalju proceduru ako nadje da nema masovnog kršenja ljudskih prava b.vec samo mišljenje 2.decembra 1993.godine -nova prava:-pravo na ucešce u donošenju odluka o manjinskim pitanjima na nacionalnom i regionalnom nivou -pravo na osnivanje i održavanje sopstvenih preduzeca i udruženja -pravo slobodnih kontakata sa gradjanima drugih država sa kojima su etnicki.osecaj solidarnosti usmeren na ocuvanje svoje kulture.koji su državljani te države.socijalna u kulturna prava.manjinama treba dati posebna prava.godine osnovao stalni Komitet za ekonomska.makar samo implicitno.verske ili jezicke manjine.a ciji clanovi.godine-preporuka -rezolucijom Generalne skupštine od 20.socijalnim i kulturnim pravima nije stvoren poseban organ koji bi vršio nadzor nad sprovodjenjem odredaba -države su podnosile izveštaje Ekonomskom i socijalnom savetu preko Generalnog sekretara UN -Savet je 1985. -Savet za ljudska prava zamenio je Komisiju za ljudska prava (1946-2006) -Komisiju je osnovao Ekonomski i socijalni savet.jezika i nacionalne fizionomije -definicija specijalnog izvestioca Potkomisije UN za suzbijanje diskriminacije i zaštitu manjina Kapotortija: -manjina je grupa brojcano manja od ostatka stanovništva države.predvidjeni su univerzalni periodicni pregledi koje države clanice podnose jednom u 4 godine -zadržane su specijalne procedure i postupak po predstavkama (javna procedura i poverljiva procedura) -postoji i mogucnost održavanja specijalne sednice kad se smatra da neka situacija ozbiljno ugrožava ljudska prava -posle sprovedenog postupka Savet može da odluci: a.cilj:1.Komitetu se mogu obracati samo pojedinci. godine i osnovala Savet za ljudska prava -Savet za ljudska prava se sastoji od 47 clanova -to je pomocni organ Generalne skupštine i njoj neposredno odgovoran za svoj rad -kao novi mehanizam nadzora. postoji Visoki komesar za nacionalne manjine koga imenuje Ministarski savet na 3 godine -on sprecava sukobe -postoji i praksa da dve države zakljucuju ugovore kojima se štite prava manjina na njihovim teritorijama 95.

predsednici veca.objektivno.Generalnoj skupštini -Visokog komesara bira Generalni sekretar. a poslednji 2004.posebno za unapredjenje i zaštitu svih gradjanskih.osim na osnovu odluke Suda -za vreme trajanja mandata sudije se ne mogu baviti poslovima koji su nespojivi sa njihovom nezavisnošcu.a godišnje izveštaje o radu podnosi Komisiji za ljudska prava i.a sedište je u Ženevi 98. 3.protokol-zabrana zatvora zbog duga.pravo na naknadu za pogrešnu osudu -12.) 99.razmatranje suštine stvari 3.Evropski sud za ljudska prava-nadležnost i postupak.donošenje presude -pre toga se sprovodi neformalni postupak.ekonomskih.politickih.protokol-apsolutna zabrana izricanja i izvršenja smrtne kazne -Evropska komisija i Evropski sud za ljudska prava (osnovan 11.stranama i svim trecim zainteresovanim licima -posle izricanja presude može se tražiti njeno tumacenje(1 godina) ili revizija(6 meseci) -države ugovornice Konvencije dužne su da se povinuju presudi Suda u svakom sporu u kome su strane -nadzor nad izvršenjem presuda poveren je Komitetu ministara Saveta Evrope .usvajanje Poslanice Evropljanima na kongresu Medjunarodnog komiteta za ujedinjenje Evrope u Hagu 1948.ispitivanje prihvatljivosti predstavke 2.savesti i veroispovesti -sloboda izražavanja -1.nevladine organizacije ili grupe lica koji tvrde da su žrtve kršenja nekog od prava priznatih Konvencijom od strane neke države ugovornice -da bi Sud mogao da uzme u razmatranje podnetu predstavku ona mora da zadovolji odredjene zahteve koji se zovu uslovi za prihvatljivost (dopuštenost) i mogu biti opšti i posebni -opšti:-iscrpljenje domacih pravnih lekova -šestomesecni rok -posebni:-predstavka ne sme biti anonimna -predstavka ne sme biti suštinski istovetna sa predstavkom o kojoj je Sud vec odlucivao -ne sme biti prethodno podneta nekom drugom medjunarodnom organu na ispitivanje i rešavanje -ne sme biti nespojiva sa odredbama Konvencije.nezavisno i nepristrasno -sudija ne može biti razrešen.a preostale clanove odredjuje predsednik odeljenja sistemom rotacije iz reda sudija iz istog odeljenja -Veliko vece sastoji se od 17 sudija i 3 rezervne sudije koji se bira na 3 godine i u njegov sastav ulaze predsednik i potpredsednici Suda.14 sudiji pojedincu bice poveren zadatak da prethodno proveri prihvatljivost predstavki pojedinaca -odbori se sastavljaju od trojice sudija koji pripadaju istom odeljenju za period od 12 meseci -veca od sedam sudija cine predsednik odeljenja i sudija izabran sa liste države protiv koje je upucena predstavka (nacionalni sudija).pravo na obrazovanje i pravo na slobodne izbore -4.neselektivno i efikasno -svoje zadatke obavlja pod rukovodstvom Generalnog sekretara.socijalnih i kulturnih prava -on mora postupati nepristrasno.ocigledno neosnovana ili predstavlja zloupotrebu prava na podnošenje predstavke -Protokol br.odnosno prijateljskog rešavanja -u slucaju da poravnanje ne uspe vece donosi odluku o suštini stvari -sve presude Velikog veca su pravnosnažne -presude veca postaju pravnosnažne:a.ako se u roku od tri meseca od donošenja presude ne podnese takav zahtev c.vecima od 7 sudija i Velikom vecu od 17 sudija -kada Protokol br.Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.necovecnog i ponižavajuceg postupanja -zabrana ropstva i prinudnog rada -pravo na slobodu i sigurnost -pravo na pravicno sudjenje -sloboda od retroaktivnog dejstva krivicnog zakona -pravo na poštovanje privatnog i porodicnog života -sloboda misli.sloboda kretanja i zabrana proterivanja sopstvenih gradjana -7.dok su detalji uredjeni Poslovnikom o radu -postupak obuhvata tri faze:1.a starosna granica je 70 godina života -izbor sudija vrši Parlamentarna skupština Saveta Evrope sa liste od tri kandidata koje predlaže svaka država ugovornica -pre stupanja na dužnost svaki izabrani sudija polaže zakletvu da ce svoju dužnost vršiti casno. -Evropski sud je sastavljen od onolikog broja sudija koliko ima strana ugovornica Konvencije -mandat traje 6 godina i postoji mogucnost ponovnog izbora.godine -Evropska konvencija je menjana i dopunjena sa 14 protokola (prvi 1952.14 predvidja da sudiji u radu pomažu izvestioci -sedište Suda je u Strazburu -radom Suda rukovode predsednik i dva potpredsednika koji se biraju na opštoj sednici na period od tri godine -službeni jezici Suda su engleski i francuski -Sud radi u odborima od po 3 sudije.protokol-zaštita u postupku proterivanja stranaca. -postupak pred Evropskim sudom ima pravo da pokrene svaka država ugovornica podnošenjem predstavke o navodnoj povredi odredaba Konvencije za koju smatra da je pocinila druga država ugovornica -Sud može primati predstavke i od svakog lica. (Komitet vladinih eksperata) -konacni tekst Evropske konvencije potpisalo je 13 država clanica Saveta Evrope u Rimu 4.odredjivanje veca i izbor predstavnika i usvajanje Poslovnika) -prema Protokolu br.po odobrenju Generalne skupštine -mandat mu traje 4 godine.novembra 1950.Generalnom sekretaru Saveta Evrope.koji se završava registracijom predstavke kod Suda -nakon ispitivanja suštine stvari vece prvo pristupa postupku mirenja.potpredsednika i sekretara.Evropski sud za ljudska prava-sastav i organizacija.kada kolegijum od pet sudija odbije zahtev za obracanje Velikom vecu -presuda se objavljuje i dostavlja Komitetu ministara. 14 uvodi kao novi uslov prihvatljivosti ozbiljnost štete pricinjene podnosiocu predstavke -tok postupka pred Sudom nacelno je propisan Konvencijom.pravo na žalbu u krivicnim stvarima.14 stupi na snagu bice uvedena funkcija sudije pojedinca i mogucnost da se broj clanova veca sa sedam smanji na pet -Sud zaseda u plenumu (opšta sednica) kada odlucuje o organizacionim i administrativnim pitanjima (izbor predsednika.kada strane izjave da nece zahtevati iznošenje predmeta pred Veliko vece b.nepristrasnošcu ili zahtevima stalne službe -Sudu u radu pomažu strucni saradnici koji se imenuju na predlog sudija kao njihovi licni pomocnici -umesto saradnika.) -protokoli se mogu podeliti na materijalne i proceduralne -Evropska konvencija o ljudskim pravima ima 59 clanova -Konvencija sadrži samo gradjanska i politicka prava coveka -pravo na život -zabrana mucenja.osnivanje Saveta Evrope -rad na izradi dokumenta o ljudskim pravima zapoceo je novembra 1949.nacionalni sudija i druge sudije u skladu sa Poslovnikom 100. protokolpravo na imovinu.oblasti ljudskih prava.donošenje Opšte deklaracije o ljudskim pravima 2.preko Ekonomskog i socijalnog saveta.maja 1994.protokol-zabrana svih oblika diskriminacije -13.Protokol br. -poseban znacaj za donošenje ove Konvencije imaju tri dogadjaja nakon Drugog svetskog rata: 1.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful