Medjunarodno javno pravo 1.Naziv,definicija i odredjivanje subjekata medjunarodnog javnog prava. a.-ius gentium -Bentam-1789.

god-Law of nations zamenjen sa International law -Dimon-1802.god-droit international -kod nas: medunarodno pravo i medunarodno javno pravo b.-medjunarodno javno pravo reguliše odnose svojih subjekata putem pravnih pravila c.subjekti su u medjunarodnom pravu nosioci prava i obaveza u medjunarodnim odnosima -države,medjunarodne organizacije,pojedinci 2.Interesi kao predmet odnosa medjunarodnopravnih subjekata. -interes države se ispoljava u držanju ili korišcenju nekog dobra ili u njenoj unutrašnjoj,odnosno spoljnoj aktivnosti -dobro može biti korišceno delimicno ili u celini -medunarodni spor ili sukob je izraz sukobljenih interesa koji se ispoljavaju u zahtevu države za održanjem situacije koja je postojala do odredenog vremena ili na odreden nacin ili,pak,u zahtevu da druga država,više država ili medunarodna zajednica u celini udovolje njenom interesu -faktickim putem sukob interesa je rešen ako jedan interes preovlada nad drugim -može biti rešen privremeno ili konacno -postoje dve vrste osnova za isticanje zahteva za realizacijom interesa nekog medunarodnog subjekta: 1.pravni:ako se kao razlog za isticanje zahteva navodi saglasnost ili neka nesaglasnost sa važecim medunarodnim pravilom i takvo pitanje izazove spor 2.politicki:svako drugo isticanje kriterijuma 3.Pravna priroda medjunarodnog prava. -negacija medunarodnog prava-zastarelo shvatanje -sofisti-"pravo jacega" -Makijaveli i Spinoza-izjednacuju pravo sa grubom silom -Lason-egoizam navodi države da sklapaju ugovore radi uravnoteženja svojih interesa -Gumplovic-ne iskljucuje mogucnost razvoja medunarodnog prava -evropski kongresi u XIX veku-smatralo se da se na njima stvara tadašnje medunarodno pravo,ali su se održavali pre svega radi regulisanja medunarodnog interesa velikih sila -Berlinski kongres 1878.godine -postoji i negacija medunarodnog prava zasnovana na odsudstvu medunarodne zajednice i nedostatku sankcije -izvesni autori smatraju da je medunarodno pravo nesavršeno pravo -preteca ovog shvatanja je Savinji-postojanje medunarodnog prava je uslovljeno medunarodnom zajednicom koja bi to pravo stvarala -Vilson,Citelman,Burkhart,Lauterpaht,Kelzen 4.Podela medunarodnog javnog prava. a.medunarodno javno i medunarodno privatno pravo b.opšte i posebno medunarodno pravo c.medunarodno pravo u doba mira i u doba rata d.posebne grane medunarodnog prava a.medunarodno privatno pravo je deo unutrašnjeg prava-njegova pravila nisu medunarodna,vec medunarodni karakter imaju odnosi koje regulišu zbog vezanosti za više suvereniteta -subjekti medunarodnog javnog prava su prvenstveno države,medunarodne organizacije,pa i pojedinci -subjekti medunarodnog privatnog prava su fizicka i pravna lica i država kao ucesnik u privatnopravnim odnosima -pravila medunarodnog javnog prava nastaju saglasnošcu volja država i izvore imaju u medunarodnim ugovorima i obicajima -izvori medunarodnog prava su pretežno nacionalnog karaktera -kod medunarodnog privatnog prava postoji kolizioni (posredni) metod regulisanja -postoji i razlika u sankcijama b.opšte medunarodno pravo sadrži opšta pravna pravila od važnosti za celokupnu medunarodnu zajednicu -zastarela podela na medunarodno pravo civilizovanih,za razliku od necivilizovanih naroda -opšte medunarodno pravo civilizovanih naroda zamenjeno je pravnim sistemom Organizacije ujedinjenih nacija -partikularno pravo se odnosi na izvestan broj država,a regionalno na odreden broj država geografski povezanih c.klasicna podela koja se danas izbegava -u doba rata ostaju na snazi i neka pravila iz medunarodnog prava u doba mira -rat danas ni u kom slucaju ne može biti sredstvo za ostvarenje nekog medunarodnog prava -iako je Poveljom rat zabranjen,ratno pravo nije ostalo bespredmetno d.medunarodno saobracajno pravo,medunarodno krivicno pravo,medunarodno atomsko pravo,medunarodno vasionsko pravo 5.Stav teorije o odnosu unutrašnjeg u medunarodnog prava. -DUALIZAM I MONIZAM a.dualisticka doktrina ima za polazni osnov razlicito posmatranje državnog i medunarodnog prava-to su dva potpuno odvojena pravna domena koja se dodiruju,ali nikako ne seku -osnovni razlog odvajanja je u njihovim izvorima -unutrašnje pravo nastaje zakonom(volja države),a medunarodno sporazumom(kolektivna volja država) -subjekti i predmet regulisanja:unutrašnje pravo se obraca pojedincima,dok su države subjekti medunarodnog prava -pravna priroda:medunarodno pravo je pravo koordinacije,a unutrašnje je pravo subordinacije medunarodno i unutrašnje pravo ne mogu doci u sukob niti izmedu njih postoji hijerarhija b.monisticka doktrina polazi od ideje o jedinstvu pravnog poretka -unutrašnje i medunarodno pravo smatraju se jedinstvenom i zaokruženom celinom -oni su delovi integralnog pravnog sistema -norme unutrašnjeg prava regulišu ponašanje pojedinaca neposredno,a pravila medunarodnog prava posredno -pojam hijerarhije normi shvata se kao teorija o primatu unutrašnjeg prava(1) i teorija o primatu medunarodnog prava(2) 1.osnov je da je država jedini izvor prava-medunarodno pravo je samo produžetak unutrašnjeg prava(Corn,Kaufman i Vencel) 2.unutrašnje pravo proizilazi iz medunarodnog,jer medunarodna zajednica poseduje vlast koja je nezavisna od ljudi koji žive na odredenoj državnoj teritoriji -država se ne može pozvati na svoje unutrašnje pravo kako bi se oslobodila svojih medunarodnih obaveza -Hans Kelzen-primat medunarodnog prava se vezuje za vrhovnu,pranormu c.postoji i kompromisan stav na kome je izgradena teorija koordinacije -postoji zajednicka sfera delovanja unutrašnjeg i medunarodnog prava(Ficmoric) 6.Ustavna rešenja i primena medunarodnog prava u unutrašnjem pravu. -ne postoji opšte pravilo i nacinu primene medunarodnog prava u unutrašnjim pravnim sistemima država -postoji samo zabrana da se države pozivaju na svoje unutrašnje pravo radi opravdanja neprimenjivanja pravila medunarodnog prava -kod nekih zemalja najviši pravni akti daju prednost opštem medunarodnom pravu-SR Nemacka -kod nekih je stav o primatu opšteg medunarodnog prava izražen u blažem obliku- Italija -ustavi izvesnih država priznaju primat samo medunarodnim ugovorima-Ustav Holandije -kod vecine država medunarodnim ugovorima daje se primat samo u odnosu na zakone-Francuska -postoje dva tipa metoda unošenja medunarodnog prava u unutrašnji poredak:a.transformacija(dualizam);b.adopcija(monizam) a.transformacija je tehnika uvedenja pravila medunarodnog prava u unutrašnji pravni poredak posebnim pravnim aktom i po odgovarajucoj pravnoj proceduri -transformacijom se menja priroda i oblik normi medunarodnog prava b.adopcija oznacava tehniku primene medunarodnog prava kao takvog,bez donošenja posebnog pravnog akta

kojim bi se njegova pravila uvela u unutrašnji pravni sistem-automatska obaveznost i primenljivost 7.Odnos unutrašnjeg i medunarodnog prava u Ustavu Srbije. -Ustav Sr Jugoslavije od 1992.sadrži novinu u regulisanju pitanja medunarodnog prava:medunarodni ugovori koji su potvrdeni i objavljeni u skladu sa ustavom i opšteprihvacena pravila medunarodnog prava cine sastavni deo unutrašnjeg pravnog poretka -Ustavna povelja Državne zajednice Srbija i Crna Gora od 2003.god:ratifikovani medunarodni ugovori i opšteprihvacena pravila medunarodnog prava imaju primat nad pravom Srbije i Crne Gore i pravom država clanica -Ustav Srbije iz 2006.god:opšteprihvacena pravila medunarodnog prava i potvrdeni medunarodni ugovori deo su pravnog poretka Republike Srbije.Potvrdeni medunarodni ugovori moraju biti u saglasnosti sa Ustavom -zakoni i drugi opšti akti imaju manju pravnu snagu od medunarodnih ugovora i opštih pravila medunarodnog obicajnog prava,jer ne smeju biti u suprotnosti sa njima 8.Pojam i vrste izvora medunarodnog javnog prava. -to su cinioci koji stvaraju pravna pravila i oblici kroz koje se ta pravila izražavaju -materijalni i formalni izvori -izvori u materijalnom smislu nalaze se u društvenim cinjenicama iz kojih nastaju odredeni pravni oblici -materijalni izvor medunarodnog prava treba tražiti u opštem interesu medunarodne zajednice -opšti interes predstavlja rezultantu postignutih,progresivnih napora na polju svetskih,društvenih stremljenja -formalni izvori predstavljaju samo izraz uzroka koji stvaraju medunarodnopravna pravila-to su spoljni oblici u kojima se pojavljuju pravila medunarodnog prava -Sud primenjuje: a.medunarodne konvencije(opšte ili posebne),koje ustanovljavaju pravila izricito priznata od strane država u sporu b.medunarodni obicaj,kao dokaz opšte prakse koja je prihvacena kao pravo c.opšta pravna nacela koja priznaju civilizovani narodi d.sudske odluke i ucenja najpozvanijih strucnjaka medunarodnog javnog prava razlicitih naroda -Statut razlikuje glavne i pomocne izvore -glavni:medunarodni ugovori,medunarodni obicaj i opšta pravna nacela -pomocni:sudske odluke i doktrina -pravicnost,ali samo kad postoji saglasnost strana u sporu 9.Medunarodni ugovor. -medunarodni ugovor je pravni akt kojim strane ugovornice saglasnošcu volja regulišu svoje interese sa namerom da proizvedu posledice predvidene pravilima medunarodnog prava -zbog odsustva zakonodavne vlasti,ugovori se javljaju i kao instrumenti za stvaranje normi medunarodnog prava -Becke konvencije o pravu ugovora iz 1969. i 1986.godine -uslovi koje sporazum mora da ispunjava da bi se mogao smatrati medunarodnim ugovorom: a.sporazum mora biti zakljucen izmedu država,država i medunarodnih organizacija i izmedu samih organizacija -odsustvo svojstva subjekta medunarodnog prava na strani jednog od ugovornika oduzima zakljucenom ugovoru medunarodni karakter b.mora da se radi o sporazumu koji je regulisan medunarodnim pravom -njegovu sadržinu moraju da cine pitanja i odnosi koje obicno reguliše medunarodno pravo -odredeni pravni znacaj priznat je nameri strana ugovornica -elementi koji ne uticu na medunarodni karakter sporazuma:naziv sporazuma,forma i postupak njegovog zakljucenja -postoje razliciti nazivi:ugovor,konvencija,sporazum,pakt,povelja,statut,ustav,akt,protokol,deklaracija,kompromis -savremeno medunarodno pravo ne propisuje specijalni oblik u kome mora biti izražena saglasnost volja strana ugovornica -moguca su dva nacina zakljucenja ugovora:složena i komplikovana procedura koja ima više faza-ugovor se pojavljuje u obliku jedinstvenog instrumenta;jednostavan postupak koji se svodi na razmenu dva ili više medusobno povezanih instrumenata -medunarodni ugovori se razlikuju prema: a.broju strana ugovornicadvostrani i višestrani b.predmetu-politicki,ekonomski,tehnicki,administrativni,kulturni c.mogucnosti pristupanjaotvoreni i zatvoreni d.geografskom dejstvu-generalni i regionalni -podela na legislativne i kontraktualne ugovore -Legislativni ugovori imaju za cilj da na opšti i jednoobrazan nacin i za duži vremenski period regulišu medunarodne odnose(Pakt Društva naroda,Cikaška konvencija o civilnom vazduhoplovstvu iz 1944.) -Kontraktualni ugovori regulišu konkretan medunarodni odnos i ogranicenog su vremenskog trajanja -njihovim zakljucenjem nastaju razlicita prava i obaveze za strane ugovornice,a dejstvo im prestaje ispunjenjem preuzetih obaveza -uporeduju se sa ugovorima iz unutrašnjeg gradanskog prava -ugovor stvara precizna pravna pravila -ugovor uvek stvara samo partikularno pravo 10.Medunarodni obicaj. -stariji je od ugovora -medunarodni obicaj je dokaz opšte prakse koja je praihvacena kao pravo -materijalni elemenat (corpus) obicaja cini praksa,a subjektivni element (animus) obicajnog pravila prihvatanje prakse kao prava -praksa se sastoji u ponavljanom vršenju akata od strane subjekata medunarodnog prava -ponavljano vršenje obicno se izražava cinjenjem,mada može nastati i uzdržavanjem od cinjenja,ali propuštanje mora biti praceno pravnom svešcu o obaveznosti uzdržavanja -sa vremenskog stanovišta potrebno je da je praksa ucestala,stalna,trajna i neprekidna -praksa mora biti jednoobrazna-u istim ili slicnim situacijama subjekti medunarodnog prava moraju se ponašati na istovetan nacin -cl.38 Statuta-praksa treba da bude opšta-ali ne sveopšta -svest o pravnoj obabeznosti je subjektivni elemenat u stvaranju obicajnog prava -subjekti se ponašaju na odredeni nacin zato što su uvereni da time ispunjavaju obavezu po medunarodnom pravu -nestankom materijalnog ili subjektivnog elementa prestaje da postoji i samo obicajno pravilo -važnost obicaja može prestati i stvaranjem novog obicajnog pravila -obicaji su dugovecniji od ugovora,odlikuje ih veca gipkost i sposobnost prilagodavanja novim okolnostima -pomocna sredstva za utvrdivanje obicajnog prava su sudska praksa i doktrina,ali to mogu biti i tekstovi medunarodnih ugovora(višestrani ugovori otvorenog karaktera ili ugovori kodifikacionog karaktera) 11.Opšta pravna nacela. -u pravnoj teoriji i praksi postoje mnoga sporna pitanja u vezi sa ovim izvorom -sledbenici prirodnopravne koncepcije smatraju da opšta pravna nacela postoje nezavisno od volje država i predstavljaju izraz ideje prava i vecite pravde,a ne pozitivna pravila -pobornici pozitivisticke škole opšta pravna nacela tumace kao pozitivna pravila koja u krajnjoj liniji poticu iz volje subjekata medunarodnog prava -kako sud ne bi došao u situaciju da ne može izreci presudu zbog nedostatka pravila koje bi primenio(pravna praznina,non Liquet) potrebno je ustanoviti još jedan izvor-opšta pravna nacela,kao supsidijarni izvor -poreklo ovog izvora treba tražiti u zajednici unutrašnjih pravnih pravila koja ureduju odredenu vrstu društvenih odnosa -u opšta pravna nacela mogu se uvrstiti: a.principi gradanskog prava:-pacta

protest je jednostrani pravni akt kojim se izražava neslaganje sa odredenim cinjenicama ili osporava pravna valjanost nastalog stanja ili istaknutog zahteva nekog medunarodnog subjekta-ima zaštitnu funkciju -saopštava se pismeno.priznanje je jednostrana izjava kojom se potvrduje postojanje izvesnih cinjenica.zloupotrebu prava.pravicnost praeter legem-dopunska uloga-ona se pojavljuje kao sredstvo da se popune praznine važeceg prava zbog njegove nedovoljnosti i neodredenosti. -prvi pokušaj zvanicne kodifikacije-francuska revolucija -opat Gregoar-Nacrt deklaracije o medunarodnom pravu 1795.mišljenje i želja -zavisno od prirode pitanja koja rešavaju odluke se mogu podeliti na meritorne(o suštinskim pitanjima) i proceduralne(o pitanjima postupka) -opšte i posebne -akti koji imaju obaveznu snagu(obavezne odluke) i akti koji takvu snagu nemaju(preporuke) -obavezne odluke donosi samo manji broj organizacija -nacešce se pojavljuju u obliku pojedinacnih akata -preporuke su najcešca vrsta odluka-odluke koje pravno ne obavezuju onoga kome su upucene -neke preporuke mogu imati i odreden stepen obaveznosti-preporuke interorganizacione prirode upucene aparatu same organizacije 16.auditur et altera pars 12.Razvoj zvanicne kodifikacije do Drugog svetskog rata.pravicnost contra legemodbacujuca funkcija-pravicnost je ovde sredstvo da se odstrani primena prava-da se spor reši suprotno pravu -pravicnost ima veoma ogranicen znacaj u medunarodnom pravu 14. u Briselu -Americki institut za medunarodno pravo -Americko društvo za medunarodno pravo -Univerzitet i Pravni fakultet na Harvardu 17.naredba.Sudske odluke i doktrina.maja 1899.nacela koja se odnose na zastarelost.zakonima i obicajima suvozemnog rata i konvencija o primeni nacela Ženevske konvencije na pomorsko ratovanje -deklaracija o odricanju bacanja .Belgija -Udruženje za medunarodno pravo osnovano 1873.standard.kodifikovana pravna pravila koce razvoj prakse -po obimu kodifikacija može biti opšta i delimicna -prigodna i planska -prigodnom kodifikacijom su obuhvacene brojne uže oblasti i pitanja za koja je postojala spremnost ili interes subjekata medunarodnog prava -prema subjektima koji vrše kodifikaciju-doktrinarna i zvanicna doktrinarna: -Bentam-plan medunarodnog kodeksa 1789.26 predstavnika-tri komisije.odricanje je jednostrana izjava volje kojom se subjekt medunarodnog prava lišava nekog prava ili pravno zašticenog interesa -posledica odricanja je gubitak subjektivnog prava -odricanje se ne pretpostavlja-vec mora biti jasno i nedvolsmisleno izraženo e. -znacenje pravicnosti nije jasno i precizno odredeno -kod rešavanja sporova pravicnost oznacava dve stvari: -duh u kome medunarodni sud rešava spor -osobine sudske odluke kojom se rešava spor -u odnosu na pozitivno medunarodno pravo pravicnost može imati trostruku ulogu: 1.konkludentnim radnjama i precutnož c.sunt servanda -bona fides -nemo plus iuris in alium transferre potest quam ipse habet -pacta tertiis nec nocent nec prosunt -inadimplendi non est adimplendum b.vec za njih može biti od znacaja samo kao dokazno sredstvo o postojanju ili nepostojanju odredenog pravnog pravila -sudska odluka je obavezna samo za slucaj na koji se odnosi -sudska praksa doprinosi razvoju medunarodnog prava -mišljenja pisaca i njihovih strucnih udruženja koriste se kao dokazno sredstvo za razumevanje obicaja ili opštih pravnih nacela -u današnje vreme medunarodni sudovi veoma se retko pozivaju na doktrinu -poseban problem je u tome što doktrina sadrži stavove koji su u znacajnoj meri zavisni od porekla i državljanstva njihovih autora -zadatak je doktrine da ukaže na slabosti i praznine koje postoje u pozitivnom pravu i da svojim predlozima za izmenu vežecih i donošenje novih pravila izvrši uticaj na države i medunarodne organizacije da pristupe njegovoj kodifikaciji i progresivnom razvoju 13.iura novit curia.Jednostrani pravni akti.ali može i posredno b. -Liberova "Uputstva za rukovanje armijama SAD u ratu" -Becki kongres 1815.višu silu.pribegava se pozivanju na pravicnost 3.usvojene3 konvencije.Pravicnost.mane volje c.Deklaracija protiv trgovine crncima -Prva Haška konferencija 18. -odluke medunarodnih organizacija su jednostrani akti koji se usvajaju po utvrdenoj proceduri od strane nadležnih organa kao izraz sopstvene volje organizacije -rezolucija.uredba.sredivanje i sistematizacija pravnih pravila u jednu celinu cime se omogucava regulisanje opšteg interesa u medunarodnoj zajednici -legislacija-donošenje potpuno novih pravila za regulisanje novonastalih situacija ili popunjavanje pravnih praznina -cista kodifikacija ima deklarativni karakter -potreba za kodifikacijom izraženija je u medunarodnom nego u unutrašnjem pravu -slabe strane kodifikacije:nepotpunost.usmeno ili konkludentnim radnjama d.deklaracija.god -Ferater-kodeks medunarodnog prava -Kacenovski-ukljucivanje pravnika svih naroda u kodifikaciju -Hrvat Petruševacki-predlog kodeksa medunarodnog prava -Bluncli-Kodifikovano moderno medunarodno pravo civilizovanih država -Institut za medunarodno pravo osnovan 1873. -kodifikacija medunarodnog prava je prikupljanje.staticnost i neelasticnost.pristaje na novonastalo stanje ili usvaja zahtev nekog medunarodnog subjekta-najcešci akti -može se uciniti izricito.Pojam i vrste kodifikacije.stanje nužde.poslovnik.Odluke medunarodnih organizacija.uputstvo.zbog cutanja važeceg prava za regulisanje spora koji je istovremeno pravnog i polotickog karaktera.smernica. -jednostrani pravni akt je izjava volje subjekta medunarodnog prava koja za sobom povlaci odredene pravne posledice -uslovi da se jednostrani pravni akti smatraju formalnim izvorima: -potrebno je da poticu samo od jednog subjekta medunarodnog prava -moraju biti zvanicne prirode-moraju se dati u ime države od strane organa nadležnih za njeno predstavljanje -moraju biti samostalni-da budu u stanju da sami po sebi proizvedu medunarodnopravne posledice -vrste: a.saopštenje(notifikacija) je službeno obaveštenje od medunarodnog znacaja upuceno drugom subjektu medunarodnog prava-izvor informacija o relevantnim cinjenicama -daje se neposredno.principi procesnog prava-nacelo nezavisnosti i nepristrasnosti suda. u Gentu.obecanje je jednostrana izjava volje kojom se subjekt medunarodnog prava obavezuje u korist drugog subjekta -može se dati pismeno ili usmeno i sa namerom da se subjekt obaveže 15.slobodan pristanak.pravilnik.pravicnost infra legem-akcesorna pravicnost-ublažava i popravlja posledice striktne primene prava zbog njegove strogosti i nesavršenosti 2.3 deklaracije -Konvencija o rešavanju sporova mirnim putem. -nisu samostalan i neposredan formalni izvor -ne sadrže obavezna pravna pravila niti stvaraju nova pravila medunarodnog prava -sudska presuda ima obaveznu snagu samo prema parnicnim stranama-ne obavezuje subjekte koji nisu strana u sporu.

sastala se u Londonu pomorska konferencija-Deklaracija o pravu pomorskog rata kao dopuna 18.ali može da drži vojsku radi odbrane svoje neutralnosti -ona ima pravo da traži garancije za svoj integritet od drugih država -Švajcarska je proglašena neutralnom na Beckom kongresu 1815.obrazovane na osnovu saveznog ustava.o zabrani upotrebe dumdum metaka -Druga Haška konferencija. -Poveljom Ujedinjenih nacija postavljeni su temelji za planski rad na kodifikaciji medunarodnog prava -1947.Komitet Generalne skupštine za miroljubivo korišcenje kosmickog prostranstva 19. -konstitutivna teorija je proizašla iz voluntaristicke pravne koncepcije-XVIII vek -medunarodna zajednica se sastoji iz niza suverenih država.uredenje položaja stranaca i stranih pravnih lica d. -države sa posebnim položajem u medunarodnom pravu-Švajcarska i Austrija -stalno neutralne države raspolažu medunarodnim garantijama u pogledu cuvanja njihove suverenosti i integriteta -da bi država postala stalno neutralna.Oblici suverenih država.o otvaranju neprijateljstava.4 komisije.automatski stice prava koja se vezuju za medunarodnu licnost(Lorimer) -danas deklarativna teorija ima prevagu 24.u pogledu dugova:državni dug se prenosi na novu ili uvecanu državu. -države.koje predstavljaju organizovani skup -one odlucuju da li ce novog clana primiti u svoj krug.o zakonima i obicajima suvozemnog rata itd -deklaracija o zabrani bacanja projektila i eksploziva iz balona -4.aprila 1955.ili ce ga odbiti -prijem nove države se ceni od strane svake države ponaosob -obaveza novonastale države je da poštuje postojeci medunarodni poredak i njegovo pravo -priznanje je formalni akt kojim se u medunarodnom smislu priznaje novoj državi pravno postojanje u odnosu na ostale subjekte.izvršeno putem sile ili pretnje silom.uredenje i obezbedenje ekonomskih i kreditnih odnosa sa inostranstvom itd.u kolektivnim ugovorima ona prestaje da bude ugovorna strana.pa priznanje ima konstitutivan karakter -deklarativna teorija smatra da neka nova država koja postaje po ma kom osnovu.Kodifikacija u okviru Organizacije ujedinjenih nacija.u pogledu medunarodnih ugovora:svi ugovori koje je zakljucila država koja je nestala gube važnost. -država nastaje na dva nacina:originarnim i derivativnim putem -država se može stvoriti i putem medunarodnopravnih akata.država nestaje kada nestane jedan od elemenata koji karakterišu jednu društvenu zajednicu kao državu-teritorija.Komisija UN za razoružanje.Stimsonova doktrina.ne raspolaže posebnim subjektivitetom u medunarodnom pravu -realna unija-složena država sastavljena od više državnih zajednica koje imaju potpunu unutrašnju nezavisnost -državni savez ili konfederacija je takav oblik državne zajednice koji se zasniva na medunarodnom ugovoru na osnovu koga se pojedine clanice državnog saveza lišavaju svojih suverenih prava samo onoliko koliko to one žele -države clanice i dalje raspolažu svojom suverenošcu -savezna država ili federacija je medunarodnopravni subjekt -oblik složene države.o ogranicenju upotrebe sile za naplatu duga.44 države.1 deklaracija.obezbedenje suverenosti.obrazovana Komisija za medunarodno pravo kao pomocni organ Generalne skupštine(34 clana) -Komisija se sastaje redovno svake godine -program rada obuhvata ona pitanja koja joj naloži ili preporuci Generalna skupština -metodologija rada sastoji se u tome što za svako pitanje na dnevnom redu Komisija imenuje specijalnog izvestioca -njegov zadatak je da prouci problem i da o tome podnese izveštaj sa predlogom teksta koji se prvo razmatra u Komisiji -posle dobijenih primedaba izvestilac sastavlja konacni tekst nacrta koji usvaja Komisija -Komisija o svom radu podnosi izveštaj Generalnoj skupštini svake godine -pošto završi rad.ne pruža dovoljno garancija u pogledu dobre volje ili sposobnosti da izvrši obaveze nametnute od država koje joj daju priznanje -ova vrsta priznanja je provizornog karaktera-može se povuci u svako doba -priznanje de iure je pravno priznanje -ova podela danas nije .nezavisnosti.4 želje -konvencija o mirnom rešavanju sporova.zaštite prava i interesa sopstvenih državljana u inostranstvu i Srba koji žive u inostranstvu b.ako ona.narod i organizovana vlast -nestanak države izaziva sledeca pravna dejstva: a. b.prema unutrašnjem pravnom sklopu se dele na proste i složene -personalna unija-dve države imaju jednog monarha.odlukom organizovane medunarodne zajednice -teorijski.o zabrani projektila sa zagušljivim i otrovnim gasovima.Priznanje država DE IURE i DE FACTO -priznanje de facto se daje vladi novostvorene države.potrebna je nužna medunarodna saglasnost u odredenoj medunarodnopravnoj formi -stalno neutralna država ne sme sklapati ugovore koji bi je mogli uvuci u rat.mada njeni sastavni delovi mogu i dalje da raspolažu posebnom suverenošcu -državljanin federacije može imati dvostruko državljanstvo-federativno i one sastavne države kojoj pripada -federalna klauzula-ogradivanje u pogledu svih onih nadležnosti koje se izvode iz suverenih prava sastavnih država -Srbija je prosta ili unitarna država cije se teritorijalno uredenje zasniva na pokrajinskoj autonomiji i lokalnoj samoupravi -u medunarodnim odnosima Republika Srbija istupa kao jedinstveni medunarodnopravni subjekt -nadležnost Srbije prema inostranstvu obuhvata pitanja: a.austrijska i sovjetska vlada su se sporazumele da Austrija da deklaraciju kojom ce objaviti neutralnost 23.projektila i eksploziva iz balona.Pojava i išcezavanje država.Stalno neutralne države.usvojeno je 13 konvencija. god -Moskovskim memorandumom 15.dug se srazmerno deli izmedu uvecanih država -teritorijalno osvajanje. 22.ne može biti priznato 20.pored toga što je nezavisna i ima efikasnu vlast nad teritorijom.decembra 1908. -Stimsonova doktrina je potvrdena u više medunarodnih akata i nesumnjivo predstavlja princip savremenog medunarodnog prava -ova doktrina osuduje svaku teritorijalnu promenu putem agresije -agresija ne može biti sredstvo teritorijalnog uvecanja 21.teritorijalne celovitosti i bezbednosti c.Komisija može preporuciti Generalnoj skupštini da ne preduzima nikakvu delatnosttada nacrt ima vrednost doktrinarne kodifikacije koja ne obavezuje države -Komisija može predložiti Skupštini da nacrt prihvati kao rezoluciju i u tom slucaju usvojena pravila predstavljaju samo preporuku -Komisija može predložiti Skupštini da nacrt preporuci državama kao konvenciju ili da sama sazove konferenciju radi zakljucenja konvencije -kodifikacija se sprovodila donošenjem medunarodne konvencije na posebno sazvanoj diplomatskoj konferenciji -kao osnovni dokument na njoj korišcen je nacrt Komisije -kodifikaciona delatnost Ujedinjenih nacija nije ogranicena samo na rad Komisije za medunarodno pravo -Komisija za prava coveka.Konstitutivna i deklarativna teorija priznanja država i vlada.u kojoj se spoljni poslovi obavljaju preko saveznih organa.

države Srednje Amerike potpisuju ugovor o nepriznavanju neustavnih vlada -istu doktrinu je proglasio Vudro Vilson 1913.tada se ceni novostvorena politicka situacija. i 28 oktobra 2006.Deklaracija treba da se drži opšteg medunarodnog prava b.godine -priznanje je dato uslovno. -suverenost je pravo države na nezavisnost od spoljnog mešanja u njene unutrašnje poslove -to je krug bitnih interesa države -faktori koji su uticali na nastajanje pojma suverenosti:težnja za likvidacijom feudalne rascepkanosti i spoljni-borba protiv tadašnje papske svemoci -nacelo suverenosti istice se kao vrhovna vlast države-suverena vlast monarha-apsolutizam.usvajanjem punomocja-priznaju se predstavnici nove vlade c.ali na preporuku Saveta bezbednosti -uslovi za prijem prema 4.da li je ona u stanju da kontroliše teritoriju svoje države -vlada treba da bude izraz slobodno izražene volje naroda 27.a ako nije.iskljucivsi iz panamskog teksta znacajan broj prava:pravo na priznanje.1903.-na konfenrenciji u San Francisku 1945.da uzima na sebe obaveze iz Povelje 4.godine -Crna Gora je do Berlinskog kongresa bila individualno priznata od strane samo nekih zemalja(Francuska) -na Berlinskom kongresu je kolektivno priznata.Vilsonova i Estradova doktrina.na referendumu usvojen novi Ustav Srbije 30. -dolaženje izvesne vlade na vlast može biti dvojako:ustavnim ili revolucionarnim putem -revolucionarni nacin može biti i beskrvne prirode -merilo od kojeg zavisi da li je nastavljen ili prekinut kontiunitet odredene vlasti -ako promena vlade odgovara propisima dotle važeceg ustava.godine-Velika Britanija je odbila priznanje vlade do 1906.a ne nosiocem vlasti.da je sposobna da ispunjava te obaveze.da je u pitanju država 2.koja bi imala obaveznu snagu -neke države su predložile da se Deklaracija prikjuci u Povelju-ali su velike sile to branile -panamska delegacija je izradila svoj predlog Deklaracije na osnovu projekta Americkog instituta za medunarodno pravo iz 1916..onako kako to odgovara interesima meksikanske vlade 28. -Becki kongres je revidirao Napoleonova rešenja i uveo sistem kolektivnog priznanja.MEÐUNARODNO OPŠTENJE I POŠTOVANJE LICNOSTI DRŽAVE 31.prihvatljiva 25.priznanjem se stice sposobnost uspostavljanja diplomatskih odnosa b.bez kojih one ne mogu postojati. -davanje priznanja novoj vladi je skoro uvek politicko pitanje -pita se da li je u rukama nove vlade cvrsto koncentrisana njena moc.Vlada DE FACTO i DE IURE -razlika je u tome što se vlada de facto smatra samo držaocem.godine u vezi sa promenama vlada u Meksiku i Nikaragvi -meksicki MIP Estrado-meksikanska vlada zadržava sebi pravo da produžava rad ili ukida svoja diplomatska predstavništva.Srbija i Crna Gora usvojile novi Ustav i postale SR Jugoslavija -Ustavna povelja 2003.smatrajuci da priznanje država zavisi od kolektivnih saglasnosti tadašnjih velikih sila -taj sistem je nastavljen i u Društvu naroda -države mogu preneti svoju nadležnost priznanja drugih država na organe medunarodne zajednice-putem višestranog medunarodnog ugovora -medunarodna organizacija može izvršiti priznanje uglavnom na tri nacina: a.koji je bio potpuniji.godine-uslovljeno Rapalskim ugovorom o razgranicenju -paralelizam vlada za vreme Drugog svetskog rata-kraljevska vlada u izbeglištvu(de iure) i Nacionalni komitet narodnog oslobodenja(de facto)-likvidacija paralelizma fuzijom dveju vlada prema sporazumu Tito-Šubašic -problem priznanja pojavio se prilikom raspada SFRJ i stvaranja novih država -27.u tom slucaju obicno slede notifikacije državama o nastaloj promeni i potvrde o primanju notifikacija na znanje ili najobicnije cestitke šefu države -ako je nova vlada obrazovana kao posledica neke revolucionarne aktivnosti.razmatraju politicki interesi i studiraju moguce koristi Tobareva. a.istaknut je zahtev za donošenjem Deklaracije o pravima i dužnostima država.aprila 1992. -ministar Ekvadora dr Tobar-americke republike treba da indirektno intervenišu zbog unutrašnjih nesuglasica republika na kontinentu-nepriznavanje de facto revolucionarnih vlada -20.pravo istupanja pred sudovima država koje daju priznanje d.pravo na postojanje.decembra 1913.i vlade koja je zakoniti nosilac vlasti-paralelizam vlada -Uslovno priznanje vlada.Individualno i kolektivno priznanje država.putem procedure prijema-nova država stice medunarodno priznanje b.isto kao što covek raspolaže pravima od prirode stecenim -pozitivisticka škola polazi od podele na osnovna ili apsolutna i izvedena ili ugovorna prava -osnovna prava i dužnosti država su:SUVERENOST I JEDNAKOST.pitanje Deklaracije je bilo na dnevnom redu nekoliko zasedanja ali je rešenje uvek odlagano -sa teorijskog gledišta namecu se dva pitanja(Kelzen) -šta treba sa pravne strane da predstavlja Deklaracija (da li je de lege lata ili de lege ferenda) -pitanje odvajanja prava od dužnosti -ako Povelja predstavlja opšte medunarodno pravo.Pojam i priroda priznanja vlada.god.PRAVO NA ODBRANU. -27.pravo traženja i primanja vlasništva pod jurisdikcijom drugih država 29.uz razne uslove -država SHS priznata je kolektivno od strane Vrhovnog saveznickog saveta u maju 1919.ali postoje i slucajevi razlikovanja vlade koja drži vlast.Deklaracija o pravima i dužnostima država i teorija o osnovnim pravima i dužnostima država.ali zbog negativnog stava velikih sila.shvatanje o postojanju osnovnih prava država potice od teoreticara prirodnog prava -osnovna prava država su njihova prirodna prava.izbacuje ideju narodne suverenosti i nacelo jednakosti država -negiranje suverenosti kao vrhovne vlasti .dok je vlada de iure i jedno i drugo.nediskriminacija državljana -priznanje vlade u Srbiji postavlo se posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovica i dolaska na presto kralja Petra Karadjordjevica.koji se zasnivao na neogranicenoj samovolji i nasilju -u vreme buržoaskih revolucija gradjanska klasa.clanu Povelje: 1.je ovanj nacrt poveren Komisiji za medunarodno pravo -na cetvrtom zasedanju Generalne skupštine Komisija je podnela svoj projekt Deklaracije.sposobnost za sklapanje medunarodnih ugovora c.onda Deklaracija treba da se pridržava odredaba Povelje.uz izvesne obaveze nametnute Srbiji-sloboda veroispovesti.izjednacujuci sebe sa narodom. -uslovno i bezuslovno-priznanje de facto je provizornog karaktera a. -Srbija je kolektivno i de iure priznata na Berlinskom kongresu 1878.kao i da želi da ih ispunjava 26.donošenjem rezolucije-odlucuje se o stvaranju nove države i taj akt sadrži i kolektivno priznanje -danas se priznanje u Organizaciji ujedinjenih nacija vrši odlukom Generalne skupštine.da je miroljubiva 3.ukidanje"medunarodnog standarda za strance" -na istom zasedanju je jugoslovenska delegacija podnela nov projekat.dodavši izvesne modernije principe -ovaj projekt je rezolucijom Generalne skupštine upucen Komitetu za progresivan razvoj medunarodnog prava -1947.Ustavna i revolucionarna vlada.da li vlada efektivno vrši svoju vlast odnosno.Priznavanje država i vlada u jugoslovenskoj medunarodnoj praksi.Suverenost.

februara 1945.medunarodno pravo obezbeduje ovim licima potpunu licnu zaštitu -imunitet imaju konzuli.saobracajni i drugi -države su i dužne da stupaju u medunarodni saobracaj-a oblici u kojima ce se koristiti medunarodni saobracaj zavise od sporazuma država -Deklaracija o nacelima medunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji medu državama-države imaju dužnost da saraduju jedna sa drugom. SAD su podnele u Jalti Sovjetskom savezu i Velikoj Britaniji predlog sa zahtevom da Organizacija ujedinjenih nacija bude zasnovana na nacelu "suverene jednakosti svih miroljubivih država" -pojam suverene jednakosti sadrži sledece elemente: a.ali samo dotle dok Savet bezbednosti ne preuzme potrebne mere za održanje medjunarodnog mira -države koje koriste pravo na samoodbranu su obavezne da odmah obaveste Savet bezbednosti o preduzetim merama na predlog jugoslovenske delegacije.bez obzira na njihovu snagu koja bi se ogledala u velicini njihove teritorije.da svaka država uživa prava koja potpuno odgovaraju punoj suverenosti c.broju stanovnika ili stepenu civilizacije -nijedna država nema prava jurisdikcije nad drugom državom-par in parem non habet imperium -clan 35.medunarodno pravo štiti ugled i dostojanstvo svake države -svaka država je dužna da održava miroljubive odnose sa drugim državama i da sprecava svaku aktivnost koja bi bila uperena na širenje mržnje prema drugim narodima.konkurentna.država treba da.ratni i trgovacki brodovi u stranim pristaništima -ogranicenja teritorijalne jurisdikcije se cine putem medjunarodnih ugovora -Povelja ujedinjenih nacija.ali pravna jednakost cesto biva nedovoljna da zaštiti pravne interese malih država.male države se mogu okoristiti ako su spremne na izvesne ustupke velikim silama -6. -pravo na odbranu je proizilazilo iz prava na samoodržanje -smatralo se da država ima pravo da preduzme mere za svoju bezbednost-što se i danas ne osporava državama.kulturnom.a.2.ogranicena -ogranicenje teritorijalne jurisdikcije-primenom nacela reciprociteta -uspostavljanjem stalnih diplomatskih izaslanika.vazdušni prostor i obalno more) -na toj teritoriji država vrši svoju jurisdikciju nad licima i stvarima koja se na njoj nalaze -na državnoj teritoriji može postojati dvojstvo vlasti (kondominijum ili koimperijum) -interesne sfere ne predstavljaju deo državne teritorije -državna teritorija je zašticena medunarodnim pravom b.da se država kao subjekt poštuje u pogledu tertorijalnog integriteta i politicke nezavisnosti d.sporazumu ili aktima kolektivnog priznanja -u odsustvu medjunarodnog akta primenjuje se nacelo efektivnosti -faze u povlacenju granica: 1.bez obzira na razlike u njihovim politickim.ali ako pregovori imaju oblik cenjkanja.usvajanje medjunarodnog akta u kome se nalazi razgranicenje 2.Generalna skupština OUN je na svom V redovnom zasedanju usvojila Rezoluciju o dužnostima država u slucaju izbijanja neprijateljstava 34.saglasno nacelima suverene jednakosti i neintervencije 4.države ce saradivati sa drugim državama na održavanju medunarodnog mira i bezbednosti 2. -u teoriji medunarodnog prava države su jednake.Državne granice.osim odluka Saveta bezbednosti.traženje privilegovanog statusa za diplomatsko osoblje itd -indirektna sredstva se upotrebljavaju sa ciljem da se pokoleba narod i vlada u odbrani suverenosti -nepreduzimanje mera obaveznih prema medjunarodnom pravu može da ugrozi suverenost kako države.na vredjanje njihove casti i na povredu dostojanstva drugih država 35.države clanice UN dužne su da preduzimaju zajednicku i pojedinacnu akciju u saradnji sa Ujedinjenim nacijama b.da bi branile svoje imperije -vrhovna vlast nad svim licima i stvarima u granicama svoje teritorije je TERITORIJALNA SUVERENOST(jurisdikcija) -vrhovna vlast države nad svojim državljanima bez obzira gde se nalaze je PERSONALNA SUVERENOST(jurisdikcija) -oblici teritorijalne i personalne suverenosti:1.iskljuciva.tako i medunarodne zajednice -postupanje prema strancima protivno pravilima o pravnom položaju stranaca.pa se svaki vid politicke izolacije loše odražava po interese izolovane države -danas se najcešce vrše prepadi na suverenost.ovo pravo znaci da je volji država prepušteno da nezavisno uspostavljaju i regulišu svoje medjunarodne odnose.njihova prepiska.jedne države neminovno znaci forsiranje tude vlasti -postoji tendencija sve veceg jacanja medunarodne zajednice.ako smatra da može da bude napadnuta-što je danas zabranjeno -danas je sopstvena odbrana država dozvoljena.kao i loše postupanje prema nacionalnim manjinama predstavlja kršenje medunarodnog prava -male države se obicno pozivaju na suverenost kao dokaz da treba odbiti privilegovani položaj velikih država.tehnickom i trgovinskom planu.Pravo na odbranu.clan 2.Pravo na medunarodno opštenje i pravo na poštovanje a. državne granice su brane koje dele i spajaju državne teritorije -moraju biti zasnovane na medjunarodnom ugovoru(dvostrani ili višestrani ugovor o miru).ali i da otpocne neprijateljstvo(preventivni rat).rad medjunarodne komisije za razgranicenje na terenu .odluka organa OUN.Statuta Medjunarodnog suda pravde-nikakvi uslovi ne mogu staviti sporne strane u nejednak položaj pred Sudom -pitanje jednakosti država postavljeno je na drugoj Haškoj konferenciji 1907.a velike države se pozivaju na suverenost da bi odbile intervenciju malih država u domenu interesnih sfera.neprijateljska propaganda.godine od strane južnoamerickih država -velike sile su pokušale da nadju izlaz u formuli podele nacela jednakosti na pravnu jednakost i politicku jednakost (Fošil) -nezavisnim državama se ne može nametnuti spoljna kontrola.odnosno suverenu jednakost u obliku težnji za uspostavljanjem kontrole nad suverenim aktima tudje državne vlasti -direktna sredstva:zahtevi ultimativne prirode u cilju dovodenja države u potcinjavajuci odnos.socijalnom.Jednakost država.na nacin koji nije suprotan nacelima i opšteprihvacenim pravilima medunarodnog prava -odnosi mogu biti:diplomatski.Pojam državne teritorije.godine 33.iskreno ispunjava svoje medunarodne obaveze i dužnosti -Deklaracija Ujedinjenih nacija o nacelima medunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji medu državama iz 1970.prema medunarodnom poretku.da su države pravno jednake b.kulturni.države ce saradivati na unapredenju opšteg poštovanja prava coveka i osnovnih sloboda i na iskorenjivanju svih oblika diskriminacije 3.ekonomski. -državna teritorija je prostor odredjen državnim granicama (zemljišni.države ce voditi svoje medunarodne odnose na ekonomskom.3.stav 7-nijedna odredba Povelje.ali se ona mora vršiti zakonitim sredstvima u redovnom sudskom postupku uz puno obezbedenje pravne zaštite optuženih -država ima pravo na individualnu i kolektivnu odbranu u slucaju oružanog napada.ne može se smatrati kao ovlašcenje Organizacije da se meša u unutrašnje stvari država 32.ekonomskim i društvenim sistemima 1.

bez spuštanja 2.sazovu konferenciju radi donošenja konvencije o režimu plovidbe na Dunavu. našu planetu oblecu sputnici.Sporazum o spasavanju kosmonauta.-Becka konferencija-Dunavski recni savet.Kongo.Rajna.iskrcavanje putnika.a zapadne velike sile su napustile Beogradsku konferenciju i jedno vreme Konvenciju nisu priznavale -proglašeno je suvereno pravo pribrežnih država i njihova medjunarodna ravnopravnost na ovoj reci -sloboda plovidbe se priznaje samo na plovnom delu Dunava od Ulma do Crnog mora. -nadvazdušni prostor sigurno ne pripada pojedinacnim državama.3.godine -države imaju iskljucivu suverenost nad vazdušnim prostorom iznad svoje teritorije.a posle njenog poraza na Krimu.spuštanje iz tehnickih razloga radi uzimanja goriva 3.neškodljiv prelet iznad državne teritorije.Konvencija o registraciji objekata lansiranih u kosmos(1975) 4.efektivnost.obrazovana na period o 2 godine. u Galcu prihvacen je jugoslovenski predlog o izmeni poslovnika Komisije -izmedju Jugoslavije i Rumunije sklopljen je 1963.decembra 1946.SSSR i Francuske dogovorile su se da 6 meseci posle stupanja na snagu Ugovora o miru sa Bugarskom.Rumunijom i Madjarskom.prevlast prelazi u ruke Austro-Ugarske -posle Prvog svetskog rata Velika Britanija i Francuska su velike sile.sa sedištem u Bratislavi -12.saveznicke vlade SAD.Konvencija o medjunarodnoj odgovornosti za štetu pricinjenu kosmickim objektima(1972) 3. -Dunavska komisija je sastavljena od predstavnika podunavskih zemalja (postoji i pravo veta) -Komisija ima svoj Sekretarijat i priznaje joj se pravni subjektivitet -prvo zasedanje-11.1883.povratku kosmonauta i vracanju objekata lansiranih u kosmos(1968) 2.Amazon.iskrcavanje putnika.striktno poštovanje državne suverenosti i njeno iskljucivo pravo da koristi i kontroliše vazdušni saobracaj 2.ili cini njihovu granicu.sa izlazom na more kroz Sulinski kanal -stvorena je Jedinstvena Dunavska komisija saglasno principima u Završnom aktu Beckog kongresa iz 1815.Turska. i u Pariskom ugovoru 1856.pošte i robe u mesta koja se ne nalaze u zavicajnoj zemlji vazduhoplova i ukrcavanje za takva mesta -prva konvencija se odnosi samo na civilne vazduhoplove.nesmetano i javno posedovanje teritorije) 37.Medjunarodne reke.saopštenje) 3.ukrcavanje putnika.godine (1871.avgusta 1948.More.januara 1967.Sporazum o delatnostima država na Mesecu i drugim nebeskim telima(1979) -kosmicko prostranstvo je proglašeno za RES COMMUNIS OMNIUM -kosmos.Niger 39.za merilo se uzima njena geometrijska sredina 36.održaj(efektivno.Bavarska i Virtemberg) -Obalna komisija je faktickim putem izgubila predvidjene funkcije -Evropska komisija.Meza.ako je plovna i posredno ili neposredno utice u more -postoji i pravni uslovmedjunarodni akt -plovnost je opšti zahtev-reke se internacionalizuju od mesta odakle su plovne -Odluka od 16.decembra 1957.novembra 1949.a danas Povelja zabranjuje upotrebu ili pretnju upotrebom sile protiv teritorijalnog integriteta ili politicke nezavisnosti svake države -u savremenom medjunarodnom pravu državna teritorija se stice samo mirnim putem i to: 1. -more se u medjunarodnom pravu deli na više pojaseva -pravila koja odredjuju pravni režim pojedinih .ustupanje(cesija i razmena teritorija) 4.1904 itd.Mesec i druga nebeska tela ne mogu biti predmet nacionalnog prisvajanja -konvencija iz 1975. ustanovila je medjunardni registar koji se vodi kod Ujedinjenih nacija 38.poredjenje vazdušnog saobracaja sa plovidbom na slobodnom moru (Fošil) -prva medjunarodna vazduhoplovna konvencija-Pariska konvencija od 13.godine u Galcu -na IX 1953.u Beogradu -18.umesto likvidacije Evropske komisije.Visla.Vašington i Moskva. -Dunav je proglašen medjunarodnom rekom na Pariskom kongresu 1856.godine -Pariskim ugovorom stvorene su dve komisije:Evropska i Obalna -Evropska komisija-predstavnici svih država koje su potpisale Pariski ugovor (od ušca do Isakce) -Obalna komisija-pribrežne države (Austro-Ugarska.uz ogranicenje neškodljivog preleta -osnovana je Medjunarodna komisija za vazdušni saobracaj-CINA -medjunarodna konferencija u Cikagu 1944.koja je održana 1948. -u prošlosti je do teritorijalnih promena najcešce dolazilo putem ratova. -ako reka ne prelazi granice jedne države ona ima nacionalni karakter i nije od znacaja za medjunarodno pravo -reka ima medjunarodni karakter ako prolazi kroz teritorije dveju ili više država.2) Sporazum o medjunarodnom vazdušnom transportu Privremeni sporazum o medj.godine donet konacni Statut Dunava -dve komisije:Dunavska-od Ulma do Braile Evropska-od Braile do mora -do Pariskog kongresa Rusija je dominirala na Dunavu. na Berlinskom kongresu bilo je pokrenuto i Dunavsko pitanje-nadležnost Evropske komisije je produžena do Galca -Evropska komisija je postala stalna medjunarodna ustanova-država u državi -posle Prvog svetskog rata održana je medjunarodna konferencija u Parizu na kojoj je 23.pošte i robe za zavicajnu zemlju vazduhoplova 5.Velike Britanije.produžen je njen rad do 1866.rukavcem Suline.novembra 1792.godine pribrežne države su donele Konvenciju o režimu plovidbe na Dunavu.juna 1815.animus domini.godine Sporazum o izgradnji i eksploataciji hidroenergetskog i plovidbenog sistema Djerdap na reci Dunavu 40.ostala je na snazi 100 godina -1858.Šelda.godine -Ugovor o nacelima koja regulišu aktivnost država na istraživanju i korišcenju kosmosa-London.Odra.vec mora ostati dostupan svim državama pod uslovom iskljucivog miroljubivog korišcenja -pravni režim kosmosa:rezolucije Generalne skupštine 1472 i 1721 Deklaracija o pravnim nacelima koja regulišu delatnost država na istraživanju i korišcenju kosmosa od 1963.oktobra 1919.a sa jacanjem Hitlerove Nemacke dolazi do brzog uticaja ove sile na Dunavu -septembra 1940.Laba.okupacija(nepostojanje organizovane vlasti.prostoroplovi itd.Dunav.sateliti.a ne i na državne -konvencijom je osnovana Organizacija za medjunarodno civilno vazduhoplovstvo (ICAO) -od 4.Vezer.godine velike sile istakle su kao opšti princip slobodu plovidbe na plovnim rekama koje proticu kroz više zemalja -medjunarodne reke su:Dunav.mirno.jula 1921.) -1878.27.pošte i robe iz zavicajne zemlje vazduhoplova 4.godine -posebni ugovori:1.Vazdušni i nadvazdušni prostor.Sticanje državne teritorije.priraštaj (objektivan i subjektivan uslov(ostrvo Palmas)) 2.detaljno postavljanje pogranicnih oznaka -ako granica ide rekom.godine (50 država) -usvojene su 4 medjunarodne konvencije: Konvencija o medjunarodnom civilnom vazduhoplovstvu Sporazum o medjunarodnom vazdušnom tranzitu (1.godina-francuska revolucionarna vlada je istakla nacelo slobodne plovidbe na medjunarodnim rekama zbog svoje zainteresovanosti za plovidbu na Šeldi i Mezi -u završnom aktu Beckog kongresa 9.civilnom vazduhoplovstvu -pet cikaških sloboda:1. -kriterijumi za regulisanje medjunarodnog vazduhoplovnog saobracaja: 1. u Parizu.Laplata.

-predstavljaju deo morske površine koji je u najužoj vezi sa suvozemnom teritorijom -Konvencija o pravu mora-to je deo mora koji leži od polazne linije za merenje širine teritorijalnog mora u smeru kopna -morske luke.diplomatski agent ili konzularni funkcioner države zastave zatražio pomoc obalnih vlasti d.podzemlje i vazdušnu oblast.medjunarodna zona 41.spoljni morski pojas 5.morske luke su vodeni i sa vodom neposredno povezani prostori u koje uplovljavaju pomorski brodovi i koji služe za pomorsku trgovinu (ratne i trgovacke) 2.Konvencija o epikontinentalnom pojasu -druga konferencija o pravu mora-1960.zatvorena mora.unutrašnjim morskim vodama se smatraju ušca reka koja se na ulazu u more racvaju 4.delovi mora izmedju obale i ostrva ili izmedju samih ostrva 6.godine -morski pojasevi:1.diskriminisati brodove bilo koje države -nova Konvencija o pravu mora ne dozvoljava obalnim državama da od stranih brodova ubiru dažbine -prilikom prolaza kroz teritorijalno more strani trgovacki brodovi su pod vlašcu obalne države -krivicna jurisdikcija se ne vrši na stranom trgovackom brodu ako se radi o hapšenju ucinilaca ili izvršenju istražnih radnji zbog krivicnog dela pocinjenog na brodu prilikom prolaska.Arhipelaško more.slobodno more 8.jula 1994.godine-rešavanje pitanje širine teritorijalnog mora i granica u pogledu ribolova -treca konferencija-1973-1982.a posebno ne sme: a.Konvencija o otvorenom moru 3.godine-3 do 6 nautickih milja d.prava i obaveze subjekata cine medjunarodno pravo mora -konferencija u Ženevi 1958.zalivi su jasno istaknute uvale uvucene u kopno koje imaju vodenu površinu barem jednaku ili vecu od površine polukruga ciji je precnik jednak dužini prave linije koja zatvara ulaz u uvalu (24 nauticke milje) 3.zatvorena mora su veci delovi mora spojeni moreuzom sa otvorenim morem 5.delova mora i regulišu odnose.iskljuciva ekonomska zona 7.Teritorijalno more.Konferencija za kodifikaciju medjunarodnog prava u Hagu 1930.teritorijalno more 3.ako se krivicnim delom remeti javni mir obalne države i poredak u teritorijalnom moru c.godine na inicijativu Generalnog sekretara otpocele su konsultacije i posle cetvorogodišnjih pregovora postignuta je saglasnost o svim spornim pitanjima -rezolucijom od 28.Hugo Grocijus-domet obalskih topova c.ušca reka.Unutrašnje morske vode.vode koje ih spajaju i druge prirodne elemente koji su tako tesno povezani da cine geografsku.ali se smatra da spoljni pojas zajedno sa teritorijalnim morem ne sme da predje 12 nautickih miljaŽenevska konvencija o teritorijalnom moru i spoljnom morskom pojasu -Konvencija iz 1982.ako su te mere potrebne radi suzbijanja nedopuštene trgovine -gradjanska jurisdikcija-preduzimanje mera izvršenja ili zadržavanja radi bilo kog gradjanskog postupka zbog obaveza koje je taj brod sam preuzeo ili odgovornosti koje su za njega nastale 43.ako se posledice krivicnog dela protežu na obalnu državu b. -zone contigue-predstavlja deo mora koji se u odredjenoj širini proteže uz spoljnu granicu teritorijalnog mora obalne države radi zaštite njenih tacno odredjenih interesa -kao institut stvoren je kroz praksu donošenja jednostranih akata.novembra 1994.bilo radi ulaska u unutrašnje morske vode ili izlaska iz njih ili pristajanja na takvom sidrištu ili uz lucke uredjaje -strani brodovi koji se služe pravom neškodljivog prolaza dužni su da poštuju zakone i propise obalne države i sve opšteprihvacene norme medjunarodnog prava o sprecavanju sudara na moru -obalna država je dužna da ne sprecava neškodljiv prolaz stranih brodova.najviše do 125 nautickih milja -pravni položaj-suverenost obalne države -postoji mogucnost privremene obustave neškodljivog prolaza radi zaštite bezbednosti -arhipelaška država može odrediti plovne i vazdušne puteve pogodne za neprekinut i brz prolaz ili prelet -posebno ogranicenje suverenosti arhipelaške države predstavljaju prava susednih država u odredjenim delovima arhipelaškog mora 44.godine -arhipelag predstavlja grupu ostrva i delove ostrva. -predstavlja morski prostor.Spoljni pojas.a izuzetno i strani 42.postglosatori-dvodnevna plovidba brodova (100 italijanskih milja) b.godine:1.delovi mora izmedju obale i ostrva ili izmedju samih ostrva i more izmedju linije niske vode i najvišeg nivoa mora 1.osim u slucajevima: a. -oformljeno Konvencijom o pravu mora 1982. usvojen je Sporazum o sprovodjenju dela XI Konvencije o pravu mora -Konvencija je stupila na snagu 16.epikontinentalni pojas 6.unutrašnje morske vode 2.ekonomsku i politicku celinu -države sastavljene u celosti od jednog ili više arhipelaga imaju pravo da proglase arhipelaško more -unutrašnja granica-linija niske vode duž obala ostrva ili prava polazna linija od koje se meri širina teritorijalnog mora -spoljna granica-odredjuje se na osnovu arhipelaške polazne linije-prave polazne linije koje spajaju krajnje tacke najudaljenijih ostrva i nadvodnih grebena -arhipelaške polazne linije ne smeju biti duže od 100 nautickih milja.ako je zapovednik broda.koji se u izvesnoj širini proteže od osnovne linije prema slobodnom moru -pravila za utvrdjivanje granica teritorijalnog mora sadržana su u Ženevskoj konvenciji o teritorijalnom moru i spoljnom morskom pojasu i novoj Konvenciji o pravu mora -polazna linija za merenje širine teritorijalnog mora zavisi od konfiguracije obale i može biti normalna i prava -širina teritorijalnog mora: a.zalivi. proširila je spoljni pojas na 24 nauticke milje -spoljni morski pojas nije podvrgnut suverenoj vlasti obalne države -u spoljnom pojasu .Konvencija o teritorijalnom moru i spoljnom morskom pojasu 2.Ženevska konvencija o teritorijalnom moru i spoljnom morskom pojasu-12 nautickih milja za spoljni pojas i teritorijalno more -konacni sporazum-Treca konferencija o pravu mora 1982.more izmedju linije niske vode i najvišeg nivoa mora -u pogledu pravnog režima nema razlike izmedju unutrašnjih morskih voda i suvozemnog dela teritorije -pravo prevoza putnika i stvari izmedju domacih luka (kabotaža) imaju iskljucivo domaci brodovi.Konvencija o ribarenju i ocuvanju bioloških bogatstava mora 4.arhipelaško more 4. e.godine-država ima pravo da odredi širinu svog teritorijalnog mora do granice koja ne prelazi 12 nautickih milja mereno od polazne linije -spoljnu granicu teritorijalnog mora cini linija na kojoj je udaljenost svake tacke od najbliže tacke polazne linije jednaka širini teritorijalnog mora -pravni položaj-suverenost obalne države i pravo neškodljivog ili neofanzivnog prolaza -pod prolazom se podrazumeva plovidba teritorijalnim morem bilo radi presecanja tog mora bez uplovljenja u unutrašnje morske vode ili pristajanja na spoljnom sidrištu ili uz lucke uredjaje van unutrašnjih voda.Prva konferencija o pravu mora 1958.a kodifikacija je izvršena Ženevskom konvencijom iz 1958.postavljati takve zahteve brodovima koji bi predstavljali nepriznavanje ili narušavanje neškodljivog prolaza b.ukljucujuci morsko dno. -širina spoljnog pojasa nije tacno utvrdjena. doneta je jedinstvena Konvencija o pravu mora -1990.

da je brod bez državne pripadnosti 4.obalna država može vršiti nadzor da bi sprecila kršenje svojih carinskih.tako da je državna granica na moru ujedno njegova unutrašnja granica -širina:a.Argentina.da je brod iako vije tudju zastavu.cini epikontinentalni pojas kao pravni pojam -mnoge države su jednostranim aktima proglasile epikontinentalni pojas(SAD.vec res communis omnium -pravni režim slobodnog mora utvrdjen je Ženevskom konvencijom o otvorenom moru od 1958.Slobodno more.Pakistan.vec se iskljuciva ekonomska zona mora proglasiti unutrašnjim pravnim aktom -prava:istraživanje i iskorišcavanje.Konvencija od 1982.godine -epikontinentalni pojas pocinje od tacke gde dopire dno i podzemlje teritorijalnog mora obalne države.godine -širina se meri od polaznih linija koje služe za odredjivanje teritorijalnog mora -krajnja granica do koje se može proglasiti zona iznosi 200 nautickih milja -iskljuciva ekonomska zona ne cini deo teritorije nad kojim obalna država ima punu suverenost -pravni režim se nalazi izmedju teritorijalnog i slobodnog mora -osnovne karakteristike tog režima su prava i jurisdikcija obalne države i prava i slobode ostalih država -prava i jurisdikciju obalna država ne stice samim tim što izlazi na more.SEKRETARIJAT(generalni sekretar i osoblje) 4.da se brod bavi piraterijom 2.ocuvanje i upravljanje -jurisdikcija:podizanje i upotreba veštackih ostrva.V.slobodu podizanja veštackih ostrva i drugih uredjaja 6.Deklaracija o nacelima koja se odnose na dno okeana i pozemlje -medjunarodna zona ima status zajednickog dobra covecanstva-res communis omnium -podmorje se može upotrebljavati iskljucivo u miroljubive svrhe -medjutim.slobodu preleta 5.Meksiko.Britanija. -pravni režim je zasnovan na nacelu slobode otvorenog mora koje obuhvata sledece slobode: 1.slobodu naucnog istraživanja -brod koji plovi slobodnim morem nalazi se pod jurisdikcijom države ciju zastavu vije u pogledu upravnih.slobodu plovidbe 2.SKUPŠTINA(predstavnici država clanica) 2.naucno istraživanje mora i zaštita -rezidualna prava:gonjenje stranih brodova koji povrede njene zakone i propise pravo donošenja i primene zakona i propisa o sprecavanju i zaštiti mora od zagadjivanja pravo regulisanja. -predstavlja ogromnu morsku masu koja se prostire van granica suverenosti i jurisdikcije obalnih država (vazdušni prostor i spoljni morski pojas ako nije proglašena iskljuciva ekonomska zona) -u slobodnom moru nijedna država nema iskljucivu vlast -slobodno more nije res nullius (podložno okupaciji).fiskalnih i zdravstvenih propisa ili zakona o useljavanju ili iseljavanju -pravni položaj-spoljni morski pojas ima u Konvenciji o pravu mora status slobodnog mora samo ako obalna država nije proglasila iskljucivu ekonomsku zonu -Konvencija daje pravo obalnoj državi da vrši nadzor i kažnjava nedozvoljeno vadjenje arheoloških i istorijskih predmeta sa morskog dna 45.zadržavanja i svaka pljacka pocinjena u licne svrhe 2.Iskljuciva ekonomska zona.slobodu ribolova 3.a za donošenje odluke u Savetu potrebna je neophodna vecina u svakoj grupi za svrhe glasanja -osnovan je Finansijski komitet sastavljen od 15 clanova koje bira Skupština vodeci racuna o pravilnoj geografskoj raspodeli i predstavljanju posebnih interesa 49.PREDUZECE(Upravni odbor i generalni direktor koje bira Skupština) -radi smanjenja troškova predvidjeno je da svi organi i tela moraju biti rentabilni -usvojeno je pravilo da odluke organa Vlasti treba da se donose konsenzusom. 2. -obuhvata morsko dno i podzemlje podmorskih prostora koje se do odredjene dubine ili udaljenosti protežu izvan teritorijalnog mora obalne države -nastanak ovog pojasa vezuje se za pojam kontinentalnog sloja -deo mora koji obuhvata kontinentalni sloj i morsko dno.tehnickih i socijalnih predmeta -izuzeci-ratni brod može izvršiti pregled stranog trgovackog broda ako ima osnovanog razloga da sumnja: 1.Epikontinentalni pojas.Zagadjivanje mora.svaka radnja koja ima za cilj da podstice na vršenje akata odredenih u dva gore navedena stava -znacajna je odredba Konvencije o pravu mora da se i neobalnim državama omoguci uživanje slobode otvorenog mora -na slobodnom moru dozvoljen je slobodan ribolov.svaki nezakonit akt nasilja.epikontinentalni pojas se prostire preko citavog prirodnog produžetka kopnenog podrucja do spoljnog ruba kontinentalne ivice ili do udaljenosti od 200 nautickih milja -razgranicenje epikontinentalnog pojasa izmedju država cije su obale suprotne ili se dodiruju-sporazumom -povlacenjem linije sredine -obalna država koja iskorišcava rudna bogatstva epikontinentalnog pojasa van 200 nautickih milja dužna je da plati odgovarajucu naknadu ili doprinos u naturi Medjunarodnoj vlasti za morsko dno 46.Medjunarodna zona.Ženevska konvencija-do dubine od 200 metara i preko 200 metara gde je moguce korišcenje prirodnih bogatstava b.da se brod bavi neovlašcenim emitovanjem 5.usvojenim Sporazumom o sprovodjenju dela XI Konvencije u dobroj meri se odstupilo od osnovnog principa da je morsko dno i podzemlje van granica nacionalne jurisdikcije zajednicko dobro covecanstva -Konvencijom o pravu mora stvoren je poseban mehanizam za upravljanje bogatstvima medjunarodne zone u cijem se središtu nalazi Medjunarodna vlast za morsko dno(Kingston na Jamajci) -glavni organi:1.preleta. -morski pojas koji se nalazi izvan teritorijalnog mora i prostire u odredjenoj širini prema slobodnom moru -pretece ekonomske zone su ribolovne zone i zone preferencijalnih prava -pravno je formulisana Konvencijom o pravu mora iz 1982.Honduras) -Ženevska konvencija o epikontinentalnom pojasu od 1958. -obuhvata morsko dno i podzemlje koje se nalazi van granica nacionalne jurisdikcije -more i vazdušni prostor iznad tog dela podmorja nema status medjunarodne zone -stvaranju ove zone prethodilo je donošenje niza akata:1.godine i novom Konvencijom o pravu mora iz 1982.brod iste državne pripadnosti kao i ratni brod -Ženevska konvencija o slobodnom moru i nova Konvencija o pravu mora definišu pirateriju kao: 1.svaki akt dobrovoljnog ucešca u korišcenju broda ili vazduhoplova kada su onome ko ih pocini poznate cinjenice koje tom brodu daju obeležje piratskog broda 3. -zagadjivanje mora podrazumeva .polaganja podmorskih kablova i cevovoda -posebna prava u iskljucivoj ekonomskoj zoni priznata su neobalnim državama i državama u nepovoljnom geografskom položaju 47.slobodu polaganja podmorskih kablova i cevovoda 4.da se brod bavi trgovinom robljem 3.uredjaja i naprava.Komisija za pravna i tehnicka pitanja i Ekonomsko-planska komisija) 3.Rezolucija Generalne skupštine iz 1969.odobravanja i preduzimanja naucnog istraživanja mora -sloboda plovidbe.SAVET(predstavnici 36 država clanica koje bira Skupština na 4 godine.odnosno eksploatacija flore i faune-Ženevska konvencija o ribarenju i ocuvanju bioloških bogatstava otvorenog mora (1958) 48.a granici se sa teritorijalnim morem.

ometanje pomorskih delatnosti.Gibraltarski moreuz.godine -ova Konvencija uvela je znacajna ogranicenja slobode plovidbe u cilju zaštite turskog suvereniteta -ratni brodovi-u doba mira flota neobalnih država ne sme preci više od 30.godine -režim plovidbe stranih ratnih brodova regulisan je pravilima koja je Danska donela 1913.kanal je sagradjen i otvoren za saobracaj 1869.ugrožavanje zdravlja ljudi.Medjunarodna konvencija o sprecavanju zagadjivanja mora naftom(1957) b.zagadjivanje mora od delatnosti na morskom dnu i podmorju unutar ili izvan granica nacionalne jurisdikcije 3.i nisu bili od veceg medjunarodnog znacaja.ukljucujuci recna ušca.lukom i tvrdjavom Gibraltar vrši Velika Britanija još od pocetka XVIII veka -režim plovidbe nije posebno regulisan posebnim medjunarodnim ugovorom -Britansko-francuska deklaracija od 1904. francuski inžinjer Leseps dobio je od egipatskog kedifa koncesiju za prokopavanje kanala -nakon dobijanja novog fermana(1856) i sultanove potvrde(1866).dok je Crno more predstavljalo unutrašnje tursko more -od Jedrenskog mira(1829) sloboda plovidbe trgovackih brodova svih zastava postaje opšte pravilo.000 tona -na konferenciji u Potsdamu (1945) zakljuceno je da treba izvršiti reviziju Konvencije iz Montrea i to neposrednim pregovorima vlada SAD.zagadjivanje mora iz kopnenih izvora 2.godine -kanal je u miru i za vreme rata otvoren za sve trgovacke i ratne brodove.Bosfor i Dardaneli.godine.cink) III grupa-materije za cije je potapanje dovoljna opšta dozvola 4.a.000 tona.a od toga jedna neobalna država može imati najviše dve trecine -ratni brodovi neobalnih država mogu boraviti u Crnom moru nadjuže 21 dan -Konvencijom je propisan poseban postupak prolaza kroz moreuze. -izgradjen je na najužem delu kopnene prevlake izmedju evroazijskog i africkog kontinenta -1854. -Londonski ugovor 1871 -posle Prvog svetskog rata pravni režim prolaza kroz Bosfor i Dardanele izmenjen je Lozanskom konvencijom od 1923.Konvencija o zaštiti Crvenog mora i Adenskog zaliva(1982) 2. -za prolaz nije potrebno odobrenje.Kuvajtska konvencija o zaštiti Persijskog zaliva(1978) c.Sund i Belti 51.pogoršavanje kvaliteta morske vode i umanjene privlacnosti prostora za stanovanje i rekreaciju 1.Konvencija o pravu mora 50. -moreuzi predstavljaju uzak prirodni prolaz koji spaja dva mora -medjunarodni karakter imaju samo moreuzi koji se upotrebljavaju za medjunarodnu plovidbu izmedju dva dela slobodnog mora ili izmedju slobodnog mora i teritorijalnog mora neke strane države -pravila koja uredjuju prolaz moreuzima.Helsinška konvencija o zaštiti Baltickog mora(1974) b.a njegov suverenitet nad Sueckim kanalom .godine -pravni režim stvoren fermanima predvidjao je da Egipat zadržava suverenost nad kanalom. Egipat je proglašen nezavisnom državom.Atinski protokol o zaštiti Sredozemnog mora od zagadjivanja iz kopnenih izvora(1980) d. 5.Gibraltarski moreuz.Francuska i Španija preuzele su obavezu da na Gibraltaru održavaju postojece stanje i ne vrše bilo kakve jednostrane izmene njegovog statusa -Španija je stalno pokretala pitanje vracanja suvereniteta nad Gibraltarom -uprkos rezoluciji Generalne skupštine od 1969.Medjunarodna konvencija o osnivanju medjunarodnog fonda za naknadu štete prouzrokovane zagadjivanjem naftom(1971) d.SSSR-A i Velike Britanije sa Turskom.ukupne tonaže do 15.bez obzira na zastavu -konvencija sadrži posebna pravila o prolazu ratnih brodova zaracenih strana kako bi se otklonila mogucnost oružanih sukoba u samom kanalu -odredbe Konvencije o slobodnom prolazu poštovane su do Prvog svetskog rata -1922.zakljucena u Londonu 1973.Medjunarodna konvencija o gradjanskoj odgovornosti za štetu prouzrokovanu zagadjivanjem naftom(1969) c.godine i Pariskim ugovorom od 1856. -Gibraltarski moreuz spaja Atlantski okean sa Sredozemnim morem -upravu nad samim gradom.olovo.Velika Britanija nije do sada okoncala kolonizaciju -prolaz ratnih brodova u doba mira nije uslovljen prethodnom notifikacijom i odobrenjem -Skandinavski moreuzi Sund i Belti povezuju Severno i Balticko more -kontrolu je vršila Danska i naplacivala posebne takse za prolaz stranih trgovackih brodova -takse su ukinute na Konferenciji u Kopenhagenu 1857.Konvencija o sprecavanju zagadjivanja mora sa brodova.kodifikovana su Ženevskom konvencijom o teritorijalnom moru i spoljnom morskom pojasu od 1958.koja se dostavlja u roku od 8(za crnomorske države) ili 15(neobalne države) dana pre prolaza -u prolazu ne može istovremeno biti više od 9 brodova.kao i tonaža i broj brodova koji istovremeno prolaze -za strane ratne brodove oba vezna je prethodna prijava.covekovo neposredno ili posredno unošenje materije ili energije u morsku okolinu.Konvencija o pravu mora(1982) 3.a.Londonska konvencija od 1972.dok se uprava poverava akcionarskom društvu -medjunarodni režim plovidbe Sueckim kanalom ustanovljen je Carigradskom konvencijom od 1888.stvarana su kroz praksu država i obicajno pravo. i Konvencijom o pravu mora (1982) -režim plovidbe nije jedinstveno predvidjen medjunarodnim pravom -podela moreuza: I grupa:moreuzi širi od dvostruke širine teritorijalnog mora u kojima celom dužinom postoji pojas slobodnog mora ili iskljucive ekonomske zone pogodan za plovidbu II grupa:moreuzi širi od dvostruke širine teritorijalnog mora u kojima se put pogodan za plovidbu nalazi u teritorijalnom moru III grupa:medjunarodni moreuzi koji povezuju deo slobodnog mora ili iskljucive ekonomske zone sa teritorijalnim morem države koja nema svojih obala na moreuzu -moreuzi:Bosfor i Dardaneli.Ženevska konvencija o slobodnom moru(1958) b.ali je potrebna prethodna notifikacija 53. -zajedno sa Mramornim morem cine prirodnu vezu izmedju Crnog i Egejskog mora -nalaze se pod suverenošcu Turske.-Velika Britanija.zagadjivanje mora sa brodova 5.ali pregovori do danas nisu okoncani 52.godine i Deklaracijom od 1923.godine I grupa (crna lista)-izuzetno opasne materije(živa) cije je potapanje apsolutno zabranjeno IIgrupa(siva lista)-materije koje se mogu potapati uz posebne mere opreznosti i na osnovu specijalne dozvole(arsen.Sund i Belti.ukljucujuci ribolov i druge zakonite upotrebe mora.a. zabranjivala je podizanje bilo kakvih utvrdjenja ili strategijskih objekata na marokanskom delu obale u cilju obezbedjenja slobodnog prolaza Gibraltarskim moreuzom -Zajednicka deklaracija od 1907.zagadjivanje mora potapanjem 4.Moreuzi.dok ratni brodovi nisu imali pravo prolaza -zabrana plovidbe ratnih brodova utvrdjena je Konvencijom o moreuzima od 1841.Suecki kanal.zagadjivanje mora iz vazduha ili vazduhom 1.koje prouzrokuje ili može prouzrokovati takve štetne posledice kao što su šteta živim bicima i morskoj fauni i flori. -na zahtev Turske zakljucena je nova Konvencija o režimu moreuza u Montreu 1936.

ili donošenje ocugledno nepravicne odluke na štetu interesa strane države ili njenih državljana 1.ako je protumaceno ili primenjeno pravno pravilo koje se direktno kosi sa opšteusvojenim pravilom medjunarodnog prava b.od države se zahteva da preduzme sankcije protiv odgovornih pojedinaca na svojoj teritoriji i tužba se upravlja na državu kao nosioca vlasti koji treba da pruži zadovoljenje preduzimanjem postupka.zaštite i odbrane kanala -Ugovor o trajnoj neutralizaciji Panamskog kanala predvidja da u doba mira i za vreme rata kanal ostane siguran i otvoren za miran prolaz brodova svih država pod uslovima pune jednakosti -neutralnost Panamskog kanala garantuju SAD -Kilski kanal povezuje Kilski zaliv u Baltickom moru sa ušcem reke Labe u Severnom moru -sagradjen je 1896. -pozitivno medjunarodno pravo ne odredjuje bliže ovaj pojam -Becka konvencija od 1969.sa izuzetkom Izraela -posle zakljucenja ugovora o miru 1975.podizanjem spomenika. -SAD su dobile na stalno korišcenje.upravljanje kanalom mora biti odvojeno od politike 4.ukljucujuci i zonu kanala -SAD su do kraja 1999.obecanjem da se slucaj nece ponoviti -javni karakter 2.deo prikupljenih sredstava mora se odvajati za poboljšanje kanala -Egipat se 1957. povrede nekog prava ili pravnog dobra neke druge države -do odgovornosti može doci:a.-medjunarodna organizacija je medjuvladina organizacija -opšte prihvacena definicija ne postoji ni u teoriji -prve definicije:medjunarodne organizacije su kolektivni organi veceg broja država -Kelzen:medjunarodna organizacija je zajednica osnovana ugovorom kojim se stvaraju posebni organi sa zadatkom da ostvaruju ciljeve radi kojih je ona osnovana -medjunarodne organizacije su oblici saradnje izmedju država osnovani njihovom voljom sa ciljem da se udruživanjem ostvari vladavina odredjenog poretka u medjunarodnom društvu i da one funkcionišu u miljeu gde su glavne licnosti države -pravne definicije:medjunarodne organizacije su udruženja ili tvorevine država zasnovane na medjunarodnom ugovoru koji .svecanog sprovoda posebnom komemoracijom.godine Hitler je otkazao vojne klauzule Versajskog ugovora.Dragova doktrina 2. -Službenost u medjunarodnom pravu je obaveza države da se na svojoj teritoriji uzdržava od vršenja akata koji su u njenoj nadležnosti ili da toleriše na svojoj teritoriji vršenje akata strane države -ova obaveza proistice iz : 1. godine na nemackoj teritoriji i imao je nacionalni karakter sve do kraja Prvog svetskog rata -Versajskim ugovorom kanal je otvoren za prolaz svih trgovackih i ratnih brodova.Pojam i vrste odgovornosti država.godine -Britanija je zadržala pravo da u zoni kanala drži trupe kao pomoc radi obezbedjenja slobode plovidbe -novim ugovorom od 1954.Kalvova doktrina -povreda medjunarodnog prava od strane nacionalnih sudova može biti uglavnom u ovim slucajevima: a. izraelskim brodovima priznato je pravo slobodnog prolaza 54.prirodne službenosti -službenosti se u medjunarodnom pravu javljaju kao rezultat ekonomskih potreba država 2.potvrdjen ugovorom od 1936.Posledice odgovornosti.u odnosima izmedju država.) -podizanje postrojenja na tudjoj teritoriji -pravo gradjenja železnickih pruga sa pravom eksteritorijalnosti -ribarske koncesije -službenosti vojne prirode-uspostavljaju se u cilju demilitarizacije izvesnih oblasti. odricanje pravosudja-uskracivanje postupka.iz nedovoljne organizacije na njenoj teritoriji.godine od Kolumbije.plovidbe.odavanja pošasti zastavi strane države. opštih medjunarodnih pravila 2.Službenost.tj.Nemacka je proglasila neutralnost i odlucila da kroz kanal ne propušta brodove koji prevoze oružje i municiju za ratujuce strane -Deklaracijom od 1936. ugovora 1.a posle rata otvoren je za medjunarodni saobracaj 55.osim brodova država koje su u ratnom stanju sa Nemackom -tokom Rusko-poljskog rata (1920-1921).odnosno pravnog dobra koje je zašticeno važecim propisima -odgovornost u medjunarodnom pravu nastaje iz fakta pricinjene štete.udovoljavanje putem naknade štete: povracaj u predjašnje stanje (restitutio in integrum) davanje.u odnosima izmedju država i pojedinaca c.a Panami je priznat suverenitet nad citavom teritorijom.kao i morski pojas od 3 milje -u praksi neutralnost kanala nije striktno poštovana -novi pravni režim Panamskog kanala stvoren je panamsko-americkim ugovorima od 1977.Porterova doktrina 3.suverenitet Egipta mora se poštovati 3.godine -Ugovorom o Panamskom kanalu (Torihos-Karterov ugovor) stavljeni su van snage svi raniji ugovori. -odgovornost u pravu je posebna pravna situacija stvorena povredom nekog tudjeg prava.a ne kao protiv odgovornog kolektiva 3.maja 1923.udovoljavanje moralno-politickog karaktera u formi izjave žaljenja. -oblici: 1.primanje odredjene svote novca ili neka druga naknada 58.ako je posredi tzv.a kada je parlament ove države odbio da ratifikuje ovaj ugovor.priznale je de iure za državu i sklopile sa njom novu koncesiju -kanal je završen i pušten u saobracaj 1914.u obliku zabrane podizanja vojnih utvrdjenja ili su stvorene medjunarodnim aktima (stacioniranje stranih trupa) 56. -Panamski kanal spaja Tihi i Atlantski okean i prokopan je na panamskoj prevlaci u Srednjoj Americi -koncesiju za igzradnju kanala SAD su dobile 1903.prolaz kanalom slobodan je i otvoren bez ikakve direktne ili prikrivene diskriminacije 2.a time i odredbe o Kilskom kanalu -za vreme Drugog svetskog rata Nemacka ga je koristila kao svoju vojnu bazu.godine -pravni položaj i režim prolaza bili su regulisani ugovorima SAD sa Velikom Britanijom od 1901.godine jednostrano obavezao da ce poštovati slovo i duh Carigradske konvencije.u medjunarodnim privatnim odnosima b.Definicija medjunarodnih organizacija.SAD su podstakle ustanak u kolumbijskoj oblasti Panama.ako se sudskom odlukom vredja ili ništi izvesna medjunarodna obaveza države c. Velika Britanija se obavezala da povuce svoje trupe sa egipatske teritorije -nacela Saveta bezbednosti o statusu kanala i režimu prolaza: 1.zaposedanje i nadzor zonu kanala u širini od 10 milja.odgovornost država potice iz funkcionisanja njenih službi.kao neposredna odgovornost države za akte koji se pripisuju državnom aparatu kao celini i u tim slucajevima tužba se upravlja protiv države 2.godine zadržale upravu nad kopnenim i vodenim podrucjem radi obezbedjenja korišcenja.slobodne zone u delu luke ili oko železnicke stanice (slobodna zona u Solunu-Konvencija od 10.jer svaka organizacija predstavlja rizik za onoga koji je dužan da organizaciju uspostavi -spor izmedju Albanije i Velike Britanije 57.kao i izmedju država i drugih medjunarodnih kolektiva -vrste odgovornosti: -politicka odgovornost -gradjanskopravna odgovornost -država ne može kao subjekt biti krivicno odgovorna -medjunarodna krivicna odgovornost je neprenosiva -doktrine o odgovornosti države za neplacen ugovorni dug 1.svecanog izvinjenja.takse za prolaz kanalom utvrdjivace se sporazumom Egipta i države korisnika kanala 5.Panamski i Kilski kanal.

zasedanje b.nacelo unutrašnje (iskljucive) nadležnosti država clanica -u vezi sa primenom ovog nacela praksa je stvorila 4 teze a.u palati Dambarton Oks u cilju formulisanja predloga za uspostavljanje opšte medjunarodne organizacije-Ujedinjenih nacija -osnivacka konferencija održana je 1945.u SAD se naglo povecala opozicija protiv Vilsonove akcije za stvaranje Društva naroda.Stvaranje Organizacije ujedinjenih nacija.razvijanje prijateljskih odnosa 3.savezne hrišcanske republike pod upravom zajednickog sabora -Dante-svetska federacija pod vladavinom jednog monarha -Djordje Podjebrad-savez država -tokom Prvog svetskog rata dato je obecanje da ce se stvoriti medjunarodna organizacija-Društvo naroda -Vudro Vilson:"osnovace se sa narocitim obavezama jedno opšte udruženje naroda koje ce priznati i malim i velikim državama uzajamnu garanciju za politicku nezavisnost i teritorijalni integritet" -medjutim.godine -Jugoslavija spada u red država osnivaca Organizacije ujedinjenih nacija 62.ostvarenje svestrane medjunarodne saradnje 4.vanredni postupak (st.Politicka i pravna priroda Organizacije ujedinjenih nacija.Pretece i Društvo naroda.predvidja se da se u ovaj sistem ukljuce i sve ostale miroljubive velike i male sile -prvi put je spomenuta buduca medjunarodna organizacija -1944.nacelo suverene jednakosti država 2.izvršni organi su uži po sastavu i obuhvataju samo deo država clanica-savet.nacelo politicke nezavisnosti država i njihovog teritorijalnog integriteta 5. -Povelja Ujedinjenih nacija predstavlja politicki i pravni kompromis država koje su je potpisale i ratifikovale -politicki kompromis je dvostrukog karakterato je sporazum izmedju velikih sila i drugih država-ispoljen u clanu 27 Povelje i poznat pod nazivom "Jaltska formula" -Jaltska formula se sastoji u mogucnosti ulaganja veta od strane 5 velikih sila na predmete koji ne dolaze u red postupka -s druge strane.amandmanski postupak se sastoji u ukljucivanju amandmana u tekst Povelje -amandmani stupaju na snagu: a. -ideja o organizaciji medjunarodne zajednice je vrlo stara -Polibije.amadmani stupaju na snagu kada budu ratifikovani od strane 2/3 clanova UN d.septembra 1945.automatski postupak (st.izvršni odbor 4.kongres.Aristotel -Pjer Diboa-stvaranje jedne.ali se osporava donošenje preporuka d.funkcionalne definicije-posebno mesto imaju zadaci ili funkcije medjunarodnih organizacija 3.govori se o buducem širem i stalnom sistemu opšte bezbednosti -na Moskovskoj konferenciji od 19.ratifikovani od strane svih clanova saglasno ustavnim propisima clanica koje su amandmane podnele na ratifikaciju svojim nadležnim organima 2.po 3 delegata na svaku državu sa samo jednim glasom -Savet se sastojao od predstavnika glavnih saveznickih i udruženih sila i predstavnika cetvorice ostalih clanova Društva.ratifikovani od dve trecine clanova c.podržavanje gornjeg gledišta.koju su potpisali Ruzvelt i Cercil 14.plenarni organi su sastavljeni od predstavnika svih država clanica-skupština.a.Glavni ciljevi Ujedinjenih nacija i osnovna nacela Povelje.statusne definicije-pravni položaj medjunarodnih organizacija -kombinovanjem svih ovih elemenata moguce je doci do opšte i sveobuhvatne definicije: medjunarodne organizacije su tvorevine država.stvoren u prvom redu radi ocuvanja medjunarodnog mira i bezbednosti.razlika izmedju ispitivanja spora i formulisanja preporuka-dozvoljava se ispitivanje cinjenicnog stanja.organi sastavljeni od nezavisnih licnosti 3.izvršni komitet.januara 1919).za vreme njegovog odsustva za vreme rada Konferencije mira u Parizu (18. 109) 1.oktobra 1943.godine.predstavlja ustavni akt organizacije 1.nacelo rešavanja medjunarodnih sporova mirnim putem 4.što je dovelo do odbijanje ratifikacije Versajskog ugovora o miru i neulaženje SAD u Društvo naroda -organi Društva naroda su bili Skupština i Savet.Revizija Povelje.upravni odbor.godine u San Francisku -Povelja je zajedno sa Statutom Medjunarodnog suda pravde ratifikovana od strane naše zemlje Zakonom o Povelji Ujedinjenih nacija.stalne organe i poseban položaj u unutrašnjem i medjunarodnom pravu 59.sa izuzetkom kada je u pitanju kršenje principa nediskriminacije za cije je rešenje Generalna skupština ovlašcena da donosi preporuke c.avgusta 1941. pristale na privilegovani položaj 5 velikih sila u Savetu bezbednosti -politicki sistem Ujedinjenih nacija.medjunarodne organizacije su tvorevine zasnovane na ugovornoj osnovi 3.koje imaju trajni karakter.plenarni b.konferencija.medjunarodne organizacije su tvorevine država 2.stvaranje središta Ujedinjenih nacija u kojem ce se uskladjivati njihove akcije -nacela: 1. -u Atlantskoj povelji.1 i 2 cl.izvršni 2.ratifikacija mora biti izvršena saobrazno ustavnim propisima .objavljenim u službenom listu 11.UK i Kine održali su niz sastanaka u Vašingtonu.cuvanje medjunarodnog mira i bezbednosti 2.3 cl.godine.ostale srednje i male države su konacno u San Francisku 1945.biranih od strane Skupštine -nadležnost izmedju ova dva organa nije bila podeljena -Društvo naroda imalo je oblik stalne medjunarodne konferencije -sklop Društva naroda.SAD.teza predstavnika Južnoafricke Unije-Ujedinjene nacije su apsolutno nenadležne da razmatraju pitanja koja potpadaju pod unutrašnju nadležnost države clanice i nemaju prava da donose preporuke b.108 i 109) 2.organi u ciji sastav ulaze predstavnici država i vlada .da dan i mesto konferencije odredjuje Generalna skupština glasovima 2/3 svojih clanova i glasovima bilo kog clana SB b.u zbiru glasova moraju se nalaziti glasovi svih stalnih clanova SB e.sa tendencijom univerzalnosti -došlo je do obrazovanja Ujedinjenih nacija kao udruženja suverenih država 64.zasnovan je na ideji politicke medjunarodne ravnoteže u svetu posle Drugog svetskog rata.kako je bio konstruisan i rezultati koje je ono kao takvo dalo. 1.109) 3.svaki clan UN na toj konferenciji može imati samo jedan glas c.ratifikovani od svih stalnih clanova Saveta bezbednosti d.institucionalne definicije-naglasak je na strukturi i stalnom karakteru medjunarodnih organizacija 2.a pridodat je i Sekretarijat -naknadno je stvoren Stalni sud medjunarodne pravde -Skupštinu cine predstavnici clanova Društva.kada budu izglasani od strane dve trcine clanova Generalne skupštine b.do 30.organi ciji su clanovi predstavnici odredjenih grupa.medjunarodne organizacije su tvorevine sa posebnim pravnim položajem 60. -postoje 4 glavna cilja:1.amandmanski postupak (cl.vanredni postupak se sastoji u mogucnosti održanja Generalne konferencije u cilju revizije pomenutog teksta Povelje i to: a.Platon.a ne vlada a.medjunarodne organizacije su trajne tvorevine sa stalnim organima -podela organa:1.pokazali su negativan bilans 61. 1.Karakteristike medjunarodnih organizacija.zasnovane na ugovornoj osnovi.godine predstavnici SSSR-a.najšire tumacenje ovog principa-organi Ujedinjenih nacije su nadležni i da ispituju cinjenicno stanje i da formulišu preporuke u svakom slucaju 63.nacelo savesnog ispunjavanja obaveza 3.

-Generalna skupština može da raspravlja o svim pitanjima i predmetima koji su u delokrugu Povelje.strucnjaka i pomocnih službenika 2.Specijalni politicki komitet za pitanja dekolonizacije 5.humanitarna i kulturna pitanja 4.suspenzija prava glasa iz finansijskih razloga (cl.država clanica 3. i amandmanom od 24.unapredjenja svetske medjunarodne saradnje d.rezolucijom koja sadrži preporuke za ponašanje clanova van Organizacije 5. stvorena "Mala skupština" za probni period od godinu dana 69. -prelozi iz Dambarton Oksa:1.Prijem u clanstvo.a odluku donosi Generalna skupština 3.suspenzija clanskih prava i povlastica (cl.maja 1946.Sankcije zbog neizvršenja ili povrede clanskih obaveza.svi amandmani moraju biti ratifikovani od strane 2/3 clanova d. 70.da prima obaveze iz Povelje 4.Generalna skupština se saziva u redovno i vanredno zasedanje -pocetak redovnog zasedanja je utvrdjen svake godine za treci utorak u septembru -na predlog Generalnog komiteta Generalna skupština na pocetku zasedanja utvrdjuje dan zakljucenja rada Skupštine -Generalnu skupštinu vanredno saziva Generalni sekretar na zahtev saveta bezbednosti. obrazovan je specijalni Komitet za razmatranje molbi u kome je zastupljen svaki clan Saveta bezbednosti -država-Generalni sekretar-Savet bezbednostiKomitet(35 dana)-Savet bezbednosti(25 dana (14))-Generalna skupština -Organizacija Ujedinjenih nacija danas broji 192 države clanice 67.iskljucenje iz clanstva(cl.Komitet za razoružanje i medjunarodnu bezbednost 2.u tom smislu da se izvesne njene odredbe nece primenjivati 66.19) -Generalna skupština može uskratiti pravo glasa onom clanu koji 2 godine zadocni sa placanjem doprinosa Organizaciji 2.putem niza rezolucija kojima se nalaže obavezno poštovanje državama clanicama koje su za njih dale svoj glas 7.i ona se mora sastati najdalje 15 dana nakon postavljenog zahteva -na osnovu rezolucije "Ujedinjeni za mir" Skupština se može sazvati u roku od 24 casa po prijemu zahteva upucenog Generalnom sekretaru na hitno vanredno zasedanje 3. 1.radne grupe itd.da je sposobna i voljna da ih izvršava -odluku o prijemu države u clanstvo donosi Generalna skupština na preporuku Saveta bezbednosti -Rezolucijom SB od 17.nasuprot Paktu Društva naroda -Generalna skupština raspolaže generalnom nadležnošcu -ona razmatra svako pitanje koje ulazi u delokrug Povelje ili se tice funkcija ili ovlašcenja bilo kog organa -ostali organi raspolažu posebnim nadležnostima -Povelja predvidja mogucnost obrazovanja pomocnih organa -pomocni organi mogu biti stalni:Savetodavni komitet za administrativna i budžetska pitanja (9 clanova) Komitet za doprinose (10 clanova) Komisija za medjunarodno pravo (15.precutnom saglasnošcu(via facti).ukoliko to ne bi sam Savet bezbednosti tražio od Generalne skupštine -u nadležnosti je Generalne skupštine da razmatra svako pitanje koje se odnosi na održavanje medjunarodnog mira i bezbednosti -Generalna skupština može ciniti preporuke i državama clanicama i Savetu bezbednosti u celini -rezolucije i preporuke Saveta bezbednosti ne podležu potvrdjivanju ili neodobravanju od strane Generalne skupštine -Generalna skupština može preuzeti funkciju Saveta bezbednosti samo kao negtiorum gestor.saziv i organizacija Generalne skupštine.putem prakse kojoj se ne protive ostale clanice 2.vec je za to nužna dvotrecinska odluka Generalne skupštine i preporuka Saveta Bezbednosti 65.Savet bezbednosti 3.Sastav.Fakticka revizija Povelje.dolazi do fakticke revizije -fakticka revizija Povelje može se izvršiti na razne nacine: 1.unapredjivanja medjunarodne saradnje b.paneli.saveti. 1.skup svih država clanica UN prestavlja Generalnu skupštinu -svaka država ne može imati više od 5 predtavnika (delegata) i po 5 zamenika delegata .ako pomenuta Konferencija za reviziju Povelje ne bude održana pre desetog redovnog zasedanja Generalne skupštine b.6) -ovo je kranja mera kojoj se pribegava kada clanica uporno narušava nacela sadržana u Povelji -u dosadašnjoj praksi UN nisu ni jednom primenile navedene odredbe Povelje 68.da se radi o državi 2.Komitet za pravna pitanja -postoje i komiteti za postupak:1.ili na zahtev vecine clanova.Komitet za socijalna.Sekretarijat 4.5) -ova mera se izrice državi protiv koje Savet bezbednosti preduzme preventivnu ili prinudnu akciju -suspenziju predlaže Savet bezbednosti.Konferencija ce se održati na osnovu odluke Generalne skupštine donete obicnom vecinom uz preporuku SB c.da je miroljubiva 3.Komitet za administrativna i budžetska pitanja 6.razvoja i kodifikacije medjunarodnog prava c.Generalni komitet (Biro)-28 clanova 2.Komitet za akreditive-) clanova -drugi organi:komiteti.izvestan broj savetnika.za svako zasedanje Generalna skupština bira predsednika i 21 potpredsednika -rad u Skupštini se odvija u plenumu i glavnim komitetima -komiteti:1.stvaranjem pomocnih organa na koje se prenose delovi nadležnosti glavnih organa 4.medju ovim glasovima moraju biti svi glasovi stalnih clanova SB -za amandmanski postupak dovoljno je obicno stavljanje predloga na dnevni red Generalne skupštine i to tako što ce se predlog preko Generalnog sekretara dostaviti clanovima Organizacije 60 dana pre otvaranja redovnog zasedanja -za vanredni postupak revizije nije dovoljno samo stavljanje pitanja na dnevni red.ispituje i odobrava budžet i sve finansijske i budžetske sporazume sa specijalizovanim agencijama -glasanje -nacelo jednakosti država sprovedeno je u Generalnoj skupštini na taj nacin .deklaracijom grupe clanica koje imaju poseban položaj i pravo u Organizaciji 3.ili se odnose na bilo koji organ UN -izuzetak je predvidjen u slucaju da Savet bezbednosti razmatra izvestan spor ili nastalu situaciju -u tom slucaju Generalna skupština ne može donositi preporuke u vezi s tim sporom. -u primeni svakog zakonskog teksta može se otici i dalje od volje zakonodavca -ukoliko pak izvesno šire tumacenje dobije karakter autenticnosti putem rezolucije.jula 1946.Medjunarodni sud prvde -na konferenciji u San Francisku zahtevano je da se ustanove još dva glavna organa-Ekonomski i socijalni savet i Starateljski savet -izmedju glavnih organa nadležnosti su podeljene.Nadležnost Generalne skupštine i glasanje.pomaganja da dodje do ostvarenja prava coveka i osnovnih sloboda za sve -Generalna skupština prima i razmatra godišnje i druge izveštaje.Organi Ujedinjenih nacija.odbori. -da bi neka zemlja postala clanica Ujedinjenih nacija.Generalna skupština 2.u interesu ocuvanja medjunarodnog mira i bezbednosti -posebno je Generalna skupština ovlašcena da "podstice proucavanja i daje preporuke" radi: a.34 clana) Komisija za nadgledanje mira (14 clanova) -komisije (komiteti) za konkretne zadatke-ad hoc:Komisija UN za mirenje u Palestini Komitet za kolektivne mere -1947.komisije.mora da ispuni sledece uslove: 1.Ekonomski i finansijski komitet 3.automatski postupak: a.putem kolektivne deklaracije koja sadrži odredjeni program buduceg rada Organizacije 6.

izbor privremenih clanova Saveta bezbednosti c.priprema nacrte konvencija radi podnošenja Generalnoj skupštini 2.godine-Završni akt o ukidanju zabrane restrikcije u pogledu uvoza i izvoza -medjunarodna konferencija od 17.i to.godine.kulturnim.u podnošenju preporuka koje se ticu poštovanja i uvažavanja prava coveka i njegovih osnovnih sloboda -radi izvršenja ovih zadataka.zakljucuje sporazume i odredjuje uslove pod kojima ce specijalizovane agencije biti povezane sa Organizacijom.juna 1933.februara 1945.Ekonomski i socijalni savet.pruža obaveštenja Savetu bezbednosti i ukazuje mu pomoc na njegovo traženje -u ovom organu svaki clan ima po jednog predstavnika i raspolaže samo sa jednim glasom -velike sile se redovno biraju u Savet -Savet se sastaje prema ukazanim potrebama.bez obzira da li su oni stalni ili nestalni clanovi Saveta -o materijalnim odlukama odlucuje se potvrdnim glasovima devetorice clanova. -Generalni sekretar je glavni administrativni službenik Organizacije ujedinjenih nacija -imenuje ga Generalna skupština na preporuku Saveta bezbednosti na period od 5 godina uz mogucnost ponovnog izbora -on je šef administracije Organizacije -njegove funkcije su administrativne i .a odluke po pitanjima postupka donose se potvrdnim glasom devetorice clanova.traži se da ona samo razmatra i postavlja nacel.i to komisije i odbore -vrste komisija:funkcionalne komisije za tehnicka pitanja iz nadležnosti Saveta regionalne ekonomske komisije 75.da onemoguci njihovo stupanje na snagu.u kome je predvidjen sistem glasanja u Savetu bezbednosti.Ekonomski i socijalni savet može da: 1.pitanja u vezi sa primenom starateljstva i.svako donošenje odluka. -Savet bezbednosti se sastoji od 15 clanova i to: 5 stalnih (Kina.godine razmotrila je pitanje ekonomskog ugovaranja -12.godine 66 država je diskutovalo o medjunarodnim monetarnim i ekonomskim potrebama -posle Drugog svetskog rata aktivnije se pristupa regulisanju medjunarodnih ekonomskih pitanja -monetarna i finansijska konvencija u Breton Vudsu od 1.vec je primenjen sistem vecinskog glasanja. do 11.društvenim.Pravna priroda Generalne skupštine. -svaki clan Saveta bezbednosti raspolaže jednim glasom.kojoj su prisustvovali Ruzvelt.juna 1928.usredsredjena je velika vlast 5 velikih sila.godine -ovo pitanje je stavljeno na dnevni red Krimske konferencije.iskljucenje clanova h.izbor clanova Ekonomskog i socijalnog saveta d.budžetska pitanja -u poslednje vreme teži se postizanju konsenzusa o pitanjima na dnevnom redu 71.izbor dela clanova Starateljskog saveta e.a sada od 9 clanova.nije mogao biti rešen na konferenciji u Dambarton Oksu 1944.Francuska.Staljin i Cercil -sve tri velike sile prihvatile su amreicki predlog da u Savetu o svim suštinskim.25) da ce prihvatiti i izvršavati punovažno donete odluke Saveta bezbednosti -Savet bezbednosti podnosi na razmatranje Generalnoj skupštini redovno godišnje.jer ne raspolaže opštom nadležnošcu da donosi akte vlasti -Trigve Li-akcija u cilju ogranicenja nadležnosti Generalne skupštine. i SAD) i 10 nestalnih clanova koje bira Generalna skupština na dve godine -prilikom izbora nestalnih clanova vodi se racuna o tome koliko je država kandidat doprinela medjunarodnom miru i bezbednosti i ostvarenju drugih ciljeva organizacije.izuzev clanova Saveta bezbednosti.poslovnik Generalne skupštine nije mogao biti revidiran na štetu slobode reci država clanica -Generalna skupština nije ni u celini samo diplomatska konferencija.saziva medjunarodne konferencije po svim pitanjima koja su u nadležnosti ovog organa 3.Sekretarijat. -Generalna skupština je najviši organ u ustavnoj strukturi Organizacije ujedinjenih nacija -svi clanovi drugih organa.su izborni-bira ih Generalna skupština -ona nema karakter naddržavne vlasti.usaglašava rad specijalizovanih agencija 4.stalnih clanova Saveta bezbednosti -to je inhibitivna vlast-vlast koja može da spreci uopšte.jula 1944.tipa udruženja suverenih država 72.a po potrebi i vanredne izveštaje 73.i to obicne vecine clanova koji su bili prisutni i koji su glasali.a dvotrecinska-kvalifikovana vecina za važna pitanja: a.a po funkcijama ima karakter glavnog organa medjunarodne organizacije.SSSR(Rusija).svakoj velikoj sili omogucena je široka medjunarodna politicka delatnost 74.medju kojima moraju da se nalaze glasovi stalnih clanova Saveta bezbednosti -kod odluka za mirno rešavanje sporova.pravno se onemogucuje nadglasavanje izmedju saveznika.bez obzira da li su stalni ili nestalni clanovi -Jaltskom formulo.Velika Britanija.ostvaruje se težnja velikih sila.zdravstvenim i srodnim problemima b. do 22.prijem clanova u Organizaciju f.vaspitnim.godine-obrazovane su dve medjunarodne organizacije.godine kao cuveni clan 27 Povelje.obustavljanje prava i povlastica koje pruža clanstvo g.materijalnim odlukama velike sile moraju postici jednoglasnost na koju moraju privoleti još 2 (danas 4) nestalna clana koji nemaju pravo na ulaganje veta -u protivnom odluka ne može da stupi na snagu jer je dovoljan negativan glas jedne kvalifikovane velike sile da onemoguci dejstvo predložene odluke -za pitanja postupka dovolja je vecina ranije od 7.specijalizovane agencije UN: Medjunarodni monetarni fond Medjunarodna banka za obnovu i razvoj -Povelja je predvidela još jedan glavni organ Organizacije-Ekonomski i socijalni savet -Ekonomski i socijalni savet se sastoji od 54 clana koje bira Generalna skupština na rok od tri godine i mogu biti ponovo birani -nadležnost se sastoji: a.održane u Jalti od 4.kao i o pravilnoj geografskoj raspodeli -nestalni clanovi ne mogu biti odmah ponovo birani -Savet bezbednosti mora biti u mogucnosti da neprekidno zaseda -Ujedinjene nacije poverile su Savetu bezbednosti "glavnu odgovornost za održanje medjunarodnog mira i bezbednosti -pri vršenju svoje dužnosti Savet postupa u njihovo ime -prilikom obavljanja svojih dužnosti Savet mora da postupa u skladu sa ciljevima i nacelima koje sadrži Povelja -Ujedinjene nacije su se izricito obavezale (cl.strana u sporu mora se uzdržati od glasanja-nemo iudex in re sua -clanom 27 Povelje.a s druge strane.usvojenom u San Francisku 1945.koji bi bio nadležan za ocuvanje svetskog mira i bezbednosti.što svaka država clanica ima odredjen broj predstavnika i raspolaže samo jednim glasom -nacelo jednoglasnosti nije primenjeno.preporuke u vezi sa održanjem medjunarodnog mira i bezbednosti b. -konferencija od 11.vec samo po sastavu delegata -ona ima samo po sastavu prirodu stalne diplomatske konferencije.u podsticanju i proucavanju i pripremanju izveštaja po medjunarodnim ekonomskim.Sastav i nadležnost Generalne skupštine.bez obzira da li se radi o njihovom neposrednom ili posrednom interesu -problem glasanja u glavnom organu buduce Organizacije ujedinjenih nacija.februara 1930.a ostali rad da se prepusti Sekretarijatu i drugim organima -medjutim.Glasanje u Savetu bezbednosti.a najmanje dva puta godišnje -on može da osniva pomocne organe.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) 5.1957) 8.sprecavanje sukoba i upravljanje krizama.Grupacija Svetske banke.Medjunarodna unija za telekomunikacije (ITU) 9.na taj nacin što ne prima.Svetska meteorološka organizacija (WMO) 11.Svetska turisticka organizacija 77.Medjunarodna organizacija rada (ILO) 2.Specijalizovane agencije.godine obrazovao Administrativni komitet za koordinaciju (ACC) 1.ali se unutar nje vrši preraspodela nadležnosti -Ugovor iz .godine -da bi se odredbe sporazuma o medjusobnoj saradnji adekvatno primenjivale i izbeglo suvišno dupliranje u radu i akcijama.tako i nove oblike saradnje kao što su zajednicka spoljna i bezbednosna politika i saradnja u oblasti pravosudja i unutrašnjih poslova -Amsterdamski ugovor (1997)-ostaje ovakva struktura Evropske unije.godine -1995.Savetodavna skupština (sastoji se od delegacija parlamenata država clanica) 3.Organizacija Ujedinjenih nacija za prosvetu.vec je zamišljena kao zajednicki okvir ili krov pod koji treba smestiti kako postojece Zajednice.Organizacija americkih država (OAS) (1980) 2.Organizacija severnoatlantskog ugovora (NATO) (1949) 5.Medjunarodni monetarni fond (IMF) 6.Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE) -OEBS vodi poreklo od Konferencije za evropsku bezbednost i saradnju (KEBS) koja je nastala 1975.Medjunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo (ICAO) 7.Saveta bezbednosti.u clanu 24.Regionalne organizacije.Medjunarodna pomorska organizacija (IMO) 8.godine -glavni cilj je unapredjenje jedinstva clanica putem zaštite ideala i nacela koja predstavljaju njihovu zajednicku baštinu i obezbedjenjem ekonomskog i socijalnog napretka -postoje 3 organa:1.Arapska liga (LAS) (1945) 3.Komitet ministara (ministri inostranih poslova država clanica) 2.Evropske zajednice (EC) (1951.Evropske zajednice i Evropska unija.novembra 1947.niti traži uputstva. -Povelja ne iskljucuje postojanje regionalnih sporazuma ili ustanova cija je svrha bavljenje pitanjima koja se ticu održanja medjunarodnog mira i bezbednosti i koja su podesna da budu predmet regionalne akcije -Povelja posmatra regionalne sporazume i ustanove kao središta u kojima ce se rešavati lokalni sporovi pre nego što budu izneti pred Savet bezbednosti -regionalne organizacije predstavljaju jednu od instanci koja je u prvom stepenu nadležna za mirno rešavanje sporova -ukoliko se rešenje lokalnog spora ne postigne mirnim putem. 1.Zapadnoevropska unija (WEU) (1948) 7.Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE.Savet bezbednosti je ovlašcen da se koristi regionalnim organizacijama radi sprovodjenja prinudnih mera predvidjenih u glavi VII Povelje -ove organizacije ne mogu bez odobrenja Saveta bezbednosti pribeci upotrebi prinudnih mera -pojedine regionalne organizacije: 1.tj.Africka unija (AU) (2000) 4. medjunarodnih biroa.ni on ni njegovo osoblje. -novoosnovana Evropska unija nije ukinula ili zamenila tri Evropske zajednice.kao i popravljanje stanja posle sukoba -to nije vojni savez i ne raspolaže vojnim sredstvima niti ovlašcenjem da preduzima prinudne mere prema državama -ovo je organizacija za "meku" bezbednost -najvažija nacela iz Završnog akta iz Helsinkija su:suverena jednakost država zabrana pretnje ili upotrebe sile nepromenljivost granica teritorijalni integritet država mirno rešavanje sporova nemešanje u unutrašnje poslove drugih država poštovanje ljudskih prava -organi:Ministarski savet Parlamentarna skupština Visoki savet (Prag) Stalni savet 79.niti od vlada.Organizacija Ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu (FAO) 3.njihovo stavljanje pod vlast ove medjunarodne organizacije -clanom 57 Povelje ustanovljavaju se specijalizovane agencije putem medjunarodnih sporazuma -specijalizovane agencije imaju svoja mesta u razgranatom sistemu Organizacije ujedinjenih nacija -putem prepokruka Organizacija ujedinjenih nacija usaglašava politike i delatnost specijalizovanih agencija i daje inicijativu za obrazovanje novih specijalizovanih agencija -specijalizovane agencije su dužne da šalju redovne godišnje izveštaje Ekonomskom i socijalnom savetu -specijalizovane agencije su ovlašcene da medjusobno sklapaju medjunarodne sporazume -specijalizovane agencije su se saglasile da pružaju podršku Savetu bezbednosti u sprovodjenju njegovih odluka radi održanja i uspostavljanja medjunarodnog mira i bezbednosti -specijalizovane agencije su pravna lica -Konvencija o privilegijama i imunitetima specijalizovanih agencija od 21.Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO) 14.nauku i kulturu (UNESCO) 4.ustanovljenih na osnovu zajednickih ugovora.godine KEBS je prerastao u OEBS kao novu regionalnu medjunarodnu organizaciju -OEBS ima 55 clanova -osnovni cilj OEBS-a je upozoravanje. -Pakt Društva naroda.Ekonomskog i socijalnog saveta i Starateljskog saveta -svakom redovnom zasedanju Generalne skupštine on podnosi svoj godišnji izveštaj o radu Organizacije -sekretar može da skrene pažnju Savetu bezbednosti na svako pitanje koje je u stanju da ugrozi medjunarodni mir i bezbednost -Generalni sekretar postupa po svojoj vlastitoj oceni.godine stvorene su dve nove organizacije:Evropska ekonomska zajednica (EEC) Evropska zajednica za atomsku energiju (EUROATOM) -u prvo vreme Evropske zajednice imale su Skupštinu i Sud pravde kao zajednicke organe.Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO) 12.Svetski poštanski savez (UPU) 10. -nastanak Evropskih zajednica i Evropske unije posledica je integracije koji je zapoceo pedesetih godina prošlog veka u Zapadnoj Evropi -prvo je osnovana Evropska zajednica za ugalj i celik 1951.Savet Evrope je osnovan Statutom potpisanim u Londonu 1949.dok su ostala dva bila razlicita -Ugovorom o objedinjavanju organa (1965) stvoreni su jedinstveni Savet i Komisija za sve tri Zajednice -tokom prvih decenija integracija je bila ogranicena samo na ekonomsku oblast -zaokret ka politickoj integraciji pocinje usvajanjem Jedinstvenog evropskog akta 1985.Evropska unija (EU) 9.Savet Evrope i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju.izvršne prirode -on postupa na sastancima Generalne skupštine.godine -Rimskim ugovorom iz 1957.godine i stvaranjem Evropske unije Ugovorom iz Mastrihta 1992.niti od kojih drugih vlasti van Organizacije 76.Savet Evrope (CE) (1949) 6.Medjunarodni fond za razvoj poljoprivrede (IFAD) 13.Sekretarijat(generalni sekretar sa petogodišnjim mandatom i odgovarajuci broj službenika) -stalne ustanove:Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Evropski sud za ljudska prava Komesar za ljudska prava -najznacajniji zadatak Saveta Evrope je pripremanje i usvajanje medjunarodnih ugovora koji se podnose državama clanicama na ratifikaciju ili pristupanje -Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (1950) -Evropska socijalna povelja (1961) 2.Ekonomski i socijalni savet je 1947.predvidjao je povezivanje sa Društvom naroda tzv.OEBS) 78.

Evropski savet (šefovi država i vlada clanica zajedno sa predsednikom Komisije) 2.a ne interesa pojedinaca -covek je objekt medjudržavnog regulisanja.Openhajm.socijalna i kulturna prava) -gradjanska i politicka prava:-pravo na život.ekonomska.jezik i veru -ovim odredbama su ljudska prava internacionalizovana -Povelja ne odredjuje vrste i sadržinu prava.slobodu i licnu bezbednost -sloboda od ropstva -zabrana mucenja i svirepog.odluceno je u Ekonomskom i socijalnom savetu i Generalnoj skupštini da se izrade dva pakta -Generalna skupština usvojila je 16.ali naravno sa razlicitim nadležnostima i ovlašcenjima koja vrše unutar njih 1.socijalna i kulturna prava:-pravo na rad i slobodan izbor zanimanja -pravo pojedinca na socijalnu sigurnost -pravo na pravicne i zadovoljavajuce uslove rada -pravo na zaštitu od nezaposlenosti -pravo na jednaku platu za jednak rad itd -Deklaracija ne sadrži nikakve odredbe o nadzoru nad ostvarivanjem zajemcenih prava 82.Povelja Ujedinjenih nacija i Opšta deklaracija o pravima coveka.Židel -zavisnost coveka od države:fizicka lica u medjunarodnom pravu sticu prava i obaveze na osnovu medjunarodnih ugovora koji su rezultat saglasnosti volje država.godine izrdila je prvi nacrt Pakta o pravima coveka -1951.vec i pojedinaca -snažne buržoaske države-medjunarodno pravo reguliše samo odnose izmedju država -medjunarodno pravo postoji radi državnog interesa.Evropski parlament (predstavnici naroda država okupljenih u Uniji) 3. -za medjunarodno pravo je od znacaja borba oko prelaska iz feudalnog u kapitalisticko društveno uredjenje -Hugo Grocijus-medjunarodno pravo reguliše ne samo odnose izmedju država.godine -sastoji se iz uvoda i operativnog dela koji sadrži 30 clanova -u uvodu se iznose razlozi donošenja Deklaracije -operativni deo se deli na tri grupe:a.potvrda filozofske osnove ljudskih prava b.Sud pravde (po jedan sudija iz svake države clanice. -realan pocetak ovog prava je u prvoj socijalistickoj revoluciji 1917.a stupaju na snagu 3 meseca od dana deponovanja 35-og instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju -usvojen je i Fakultativni protokol koji je procesnopravne prirode i ne sadrži nova prava -Drugi fakultativni protokol uz Pakt o grdjanskim i politickim pravima coveka usvojen je 1989.ostvarenje ljudskih prava na medjunarodnom polju -Janovskij-medjunarodno pravo je pravna disciplina koja reguliše odnose suverenih država -Krilov-priznanje neposrednog medjunarodnog subjektiviteta coveku znaci dati mogucnost imperijalistickim državama da se mešaju u unutrašnje stvari slabijih u cilju zaštite prava pojedinaca -sve veci broj internacionalist pocelo je da priznaje coveku potpuni medjunarodni subjektivitet -Rete-nedostatak mehanizma za ostvarenje ljudskih prava na medjunarodnom planu može da svedoci samo o nesavršenosti tog subjektiviteta -Okonelmedjunarodni personalitet individue -kompromisan stav -Dam-do izvesnog stepena je i pojedinac nosilac medjunarodnih prava i obaveza -Bišop-u dogledno vreme ce se dobiti proceduralni mehanizam koji bi nametnuo zaštitu ljudskih prava -Ferdros-pasivni subjektivitet-posledica nemogucnosti fizickog lica da podnese zahtev medjunarodnim organima protiv odredjene države -teorije o coveku kao iskljucivom subjektu medjunarodnog prava-individualisticke teorije -Vestlejk-prava i dužnosti država nisu ništa drugo do prava i dužnosti ljudi -Krabesamo su pojedinci subjekti medjunarodnog prava -posle Prvog svetskog rata internacionalisti izbacuju koncepciju da je covek subjekt današnjeg medjunarodnog prava i on se u tom svojstvu uglavnom javlja kao posledica razvitka medjunarodnih socijalnih odnosa 81. 1.nehumanog i ponižavajuceg postupanja -pravo na pravni subjektivitet -jednakost pred zakonom itd -ekonomska.državama clanicama Statuta medjunarodnog suda pravde.koja se prvobitno zvala saradnja u oblasti pravosudja i unutrašnjih poslova -organi su isti za sva tri stuba.Nice (2001)-ne menja ništa bitno u strukturi Evropske unije.materijalna prava(gradjanska i politicka.bez obzira na rasu.socijalnim i kulturnim pravima coveka -Faklultativni protokol uz Pakt o gradjanskim i politickim pravima coveka donet je vecinom glasova -oba Pakta stupila su na snagu 1976.kao i svakoj državi koju Generalna skupština pozove da postane clanica ovih Paktova -Paktovi podležu ratifikaciji i instumenti o ratifikaciji deponuju se kod Generalnog sekretara UN.Racunovodstveni sud (po jedan sudija iz svake države clanice koje Savet imenuje kvalifikovanom vecinom na 6 godina) 80.godine -Paktovi predstavljaju dalju razradu i pravnu konkretizaciju principa o medjunarodnim pravima coveka koji se nalaze u Povelji i Opštoj deklaraciji o pravima coveka -Paktovi su otvoreni na potpis državama clanicama Organizacije ujedinjenih nacija i onim državama koje su clanice specijalizovanih agencija.sveobuhvatno znacenje -prvi cilj Povelje na polju ljudskih prava je ukidanje i sprecavanje diskriminacije 2.jer se bavi institucionalnim reformama za slucaj proširenja I PRVI STUB-cine ga Evropska zajednica i EUOATOM -Evropska zajednica za ugalj i celik je prestala da postoji i svoju nadležnost i ovlašcenja prenela na Evropsku zajednicu II DRUGI STUB-obuhvata zajednicku spoljnu i bezbednosnu politiku III TRECI STUB-posvecen je policijskoj i pravosudnoj saradnji u krivicnim stvarima.godine i delu njenog vodje Vladimira Iljica-Lenjina -njegov stav je bio otcepljenje od tudjih nacionalnih kolektiva i stvaranje samostalnih nacionalnih država -za samoopredeljenje naroda se zalagao i Vudro Vilson (Cetrnaest tacaka iz .direktorati i druge službe)) 5. -Komisija za prava coveka 1948. godine jednoglasno Medjunarodni pakt o gradjanskim i politickim pravima i Medjunarodni pakt o ekonomskim.Opšta deklaracija o pravima coveka -nacrt je nacinila Komisija za ljudska prava -Generalna skupština je usvojila Opštu deklaraciju o pravima coveka rezolucijom broj 217 od 10.opšti pravobranioci.godine (stupio 1991) -svrha mu je ukidanje smrtne kazne 83.Pravo naroda na samoopredeljenje.Komisija (27 clanova(komesara) i veoma brojna i složena administracija(generalni direktorati.decembra 1966.Paktovi o pravima coveka.decembra 1948.Tripel.pol.pravni sekretari i specijalizovane službe) 6.sekretar.Teorijska shvatanja o coveku kao subjektu medjunarodnog prava.a ne subjekt potcinjen medjunarodnom pravu -internacionalistiJelinek.Povelja Ujedinjenih nacija -odredbe o ljudskim pravima koje su ukljucene konacni tekst Povelje bile su daleko ispod ocekivanja u vreme njenog usvajanja jer su velike sile imale sopstvene poteškoce sa ljudskim pravima -države clanice su se obavezale da ce perduzimati zajednicku i pojedinacnu akciju u saradnji sa Organizacijom u cilju "sveopšteg uvažavanja i poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve.Savet (predstavnici država clanica na ministarskom nivou) 4.ali potvrdjuje njihovo opšte.proklamuje opšte principe (nacelo jednakosti i nediskriminacije) c.

ženama i decom -ugovori:Medjunarodni sporazum o suzbijanju trgovine belim robljem (1904) Medjunarodna konvencija o suzbijanju trgovine belim robljem (1910) Medjunarodna konvencija o suzbijanju trgovine ženama i decom (1921) Medjunarodna konvencija o suzbijanju trgovine punoletnim ženama (1933) -1949. -pravno regulisanje položaja žena do Drugog svetskog rata kretalo se u okvirima zaštite posebnih prava žena -posle stvaranja Organizacije UN osnovu regulisanja njihovog statusa predstavlja opšta zaštita ljudskih prava i odbacivanje diskriminacije zasnovane na razlici izmedju polova -položaj žena u pravnom poretku Ujedinjenih nacija regulisan je posebnim aktima donetim baš u svrhu zaštite prava žena -Komisija za položaj žena od 1947.godine -to je pomocni organ Ekonomskog i socijalnog saveta i sastoji se od 45 clanova biranih u svojstvu predstavnika država -Konvencija o politickim pravima žena od 1952.socijalna i kulturna prava. -Velika povelja sloboda (Magna Carta Libertatum) 1215.koja je ostala na snazi i posle stvaranja Ujedinjenih nacija.godine zabranjuje i dužnicko ropstvo -države su se obavezale da proglase krivicnim delo akt stavljanja drugog u ropstvo ili podsticanje drugoga da proda slobodu ili lica koja izdržava.usvojena je Dopunska konvencija o ukidanju ropstva.Ekonomska.pa je zbog toga sloboda od ropstva bila prvo ljudsko pravo zašticeno medjunarodnim pravom -Becki kongres 1815.prodaju i prevoze -izmedju dva svetska rata problemom ropstva bavilo se Društvo naroda -1926.i to samo od odredjenih clanova.Radi ostvarenja svojih ciljeva. "civilizovanog sveta" -prava svih ljudi.socijalnih i kulturnih prava coveka u Pakt -Generalna skupština je odlucila da se i ova prava ukljuce u Pakt -Pakt o pravima coveka bio je predmet duge diskusije na šestom redovnom zasedanju Generalne skupštine.ucestvovanje u sporazumu sklopljenom u tu svrhu.razradjeno je u Paktovima o pravima coveka 1.savesti i veroispovesti -pravo mirnog okupljanja -pravo slobodnog udruživanja.Zabrana diskriminacije žena i Komitet za ukidanje diskriminacije žena.koje obuhvata i udruživanje u sindikate -pravo na ucestvovanje u vodjenju javnih poslova -pravo glasa -pravo na jednakost pred zakonom -odstupanja od Pakta.usvojena je Konvencija o suzbijanju trgovine ljudskim bicima i eksploatacije prostitucije drugih lica -posebnom konvencijom donetom u okviru Medjunarodne organizacije rada zabranjen je prinudni ili obavezni rad 87.prvi put dobijaju univerzalni karakter -puniji okvir i pravnu snagu sticu i Paktu o gradjanskim i politickim pravima coveka -u navodjenju prava u ovom Paktu polazi se od principa samoopredeljenja naroda i neotudjive suverenosti nad prirodnim bogatstvima i izvorima -neophodno je da nacija bude slobodna da bi se moglo govoriti o slobodi coveka -pravo na život kao neotudjivo pravo svakog coveka -pravo na slobodu i bezbednost licnosti -pravo na slobodu kretanja i slobodnog izbora mesta stanovanja -pravo na jednakost pred sudovima -pravo na slobodu mišljenja.-izjednacenje .zabrana diskriminacije.socijalni i kulturni status one zajednice kojoj on pripada 84.godine sadrži odredbe o individualnim slobodama -Bill of rights 1688. zasedanju 1950.godine) -Vilson je predlagao da se pravo naroda na samoopredeljenje unese u Pakt društva naroda.svi narodi mogu slobodno raspolagati svojim prirodnim bogatstvima i izvorima 3.bez ogranicenja regiona i bez diskriminacije. izvršene potrebne terminološke potrebe -1957.pravo na samoopredeljenje b.socijalnim i kulturnim pravima i da na taj nacin zaobidju obaveze koje im namece ne samo Povelja.kao i na ucešce u kulturnom životu -mere za implementaciju prava iz ovog Pakta su slabije i po intenzitetu i po domašaju od mera predvidjenih Paktom o g.Svi narodi imaju pravo na samoopredeljenje 2.pravo na životni standard dovoljan za svako lice i njegovu porodicu e.vec i Opšta deklaracija o pravima coveka -prava cije uživanje predstavlja ideal slobodnog ljudskog bica. -do pocetka XIX veka trgovina robljem je bila dozvoljena i države su se cak borile da ostvare što bolji položaj u ovoj vrsti trgovine -ropstvo predstavlja najizraženiji oblik povrede ljudskog dostojanstva.i tom prilikom je odluceno da se rediguju dva pakta o pravima coveka.Gradjanska i politicka prava coveka. pravima -odstupanja su moguca samo na osnovu zakona.ekonomski.godine Ekonomski i socijalni savet je razmotrio nacrt Pakta i svojom rezolucijom zatražio od Generalne skupštine mišljenje da li ima mesta ukljucivanju ekonomskih.izražena u Povelji Ujedinjenih nacija i Opštoj deklaraciji o pravima coveka.godine-politicka prava gradjana -u francuskoj Deklaraciji prava coveka i gradjana proklamovana su politicka i neka licna prava ljudi gradjanske klase -ova prava su se ticala samo tadašnjeg tzv.jedan koji sadrži gradjanska i politicka prava coveka.ali je na zahtev mnogih malih zemalja ušlo u Povelju ujedinjenih nacija -ovo nacelo.godine zakljucena je Konvencija o ropstvu.i p.1918.pravo na zaštitu zdravlja itd -porodica ima u Paktu obeležje prirodnog i osnovnog elementa društva -njena zaštita obuhvata:pravo na slobodno sklapanje braka zaštitu majki pre i posle rodjenja deteta posebne mere zaštite u korist sve dece i mladeži -predvidjeno je i pravo svakog pojedinca na obrazovanje.jezik.Zabrana ropstva.jednakost muškaraca i žena d.pol.Države ugovornice Pakta dužne su da olakšaju ostvarenje prava naroda na samoopredeljenje -pravo je svakog pojedinca da se slobodno opredeli za politicki.trgovine robljem i ustanova i prakse slicne ropstvu -ropstvo se definiše kao stanje ili položaj nekog lica nad kojim se vrše atributi prava svojine ili neki od njih.veroispovest.s tim što su Protokolom iz 1953.moguca su jedino u slucaju izuzetne javne opasnosti koja preti opstanku nacije 85.pod uslovom da su u skladu sa prirodom ovih prava i da za cilj imaju unapredjenje opšteg blagostanja 86.socijalna i kulturna prava -ovakvo rešenje pruža mogucnost izvesnim državama da ne ratifikuju Pakt o ekonomskim.i drugi koji ce obuhvatiti ekonomska.kao i pokušaj i saucesništvo u vršenju takvih akata -medjunarondo pravo je posebnu pažnju posvetilo zabrani trgovine belim robljem tj.narocito s obzirom na rasu.-nacelna deklaracija kojom je trgovina robljem proglašena povredom evropskog medjunarodnog prava -Akt o Kongu (1885)-zabranjuje ropstvo i trgovinu robljem u slivu ove africke reke -Konvencija iz Brisela (1890)-usvojen niz mera za zemlje u kojima se robovi kupuju.boju.ali su kolonijalne sile uspele da osujete taj njegov pokušaj -za vreme Drugog svetskog rata pravo na samoopredeljenje dolazi do izražaja-Atlantska povelja (tacka 3)-u kojoj se priznaje pravo svih naroda da izaberu oblik vladavine pod kojim žele da žive -u tezama iz Dambarton Oksa nije se nalazilo pravo na samoopredeljenje.koje se samo spominje u Povelji.oslobodjenog straha i bede: a. -na 11.a rob je lice koje ima taj status ili položaj -Konvencija iz 1957.politicko ili kakvo drugo mišljenje c.

kulturnog i socijalnog života d.Prava deteta i Komitet za prava deteta.ekonomskog.zastrašivanje tog lica ili vršenje pritiska na njega ili zastrašivanje ili vršenje pritiska na neko trece lice ili iz ma kog drugog razloga zasnovanog na bilo kom obliku diskriminacije ako taj bol ili te patnje nanosi službeno lice ili bilo koje drugo lice koje deluje u službenom svojstvu ili na njegov podsticaj ili sa njegovim izricitim ili precutnim pristankom -Konvencija namece obavezu državama da preduzmu efikasne zakonske. -Opšta deklaracija o ljudskim pravima i Pakt o gradjanskim i politickim pravima sadrže odredbu o zabrani torture.države ugovornice podnose Komitetu izveštaje o zakonodavnim.kao i detaljan katalog prava dece -dete je ljudsko bice ispod 18 godina života -osnovno nacelo Konvencije: u svim aktivnostima koje se ticu dece od primarnog su znacaja interesi .ali ne daju njenu definiciju -ona je definisana u okviru Ujedinjenih nacija usvajanjem Konvencije protiv torture i drugih svirepih.godine predvidjeno je stvaranje Komiteta protiv torture -sastoji se od 10 clanova visokih moralnih osobina sa priznatim kvalitetima u oblasti zaštite prava coveka -postoje 3 vrste nadzora: 1.namerno izlaganje grupe životnim uslovima koji treba da dovedu do njenog fizickog uništenja c.godine jednoglasno usvojila Deklaraciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije -osudjuje se svaka diskriminacija koja se temelji na rasi.godine usvojila Fakultativni protokol uz Konvenciju o ukidanju svih oblika diskriminacije žena-ovaj protokol omogucava ženama da se neposredno obracaju Komitetu za ukidanje diskriminacije žena.uživanje ili sprovodjenje prava coveka i osnovnih sloboda na politickom.zabrana mešovitih brakova f.lišavanje organizacija i lica njihovih prava usled borbe protiv aparthejda -Konvencijom je predvidjena obaveza država da troclanom Komitetu podnose periodicne izveštaje o merama koje su preduzele u cilju sprovodjenja ovih odredaba -Konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije od 1965.ali samo ako država na koju se predstavka odnosi prihvati takvu nadležnost posebnom izjavom -Komitet protiv torture je ovlašcen da i bez formalne predstavke po sopstvenoj inicijativi sprovede istragu kada dobije pouzdane informacije da se mucenje sistematski primenjuje na teritoriji neke države ugovornice 90.države ugovornice mogu posebnom izjavom priznati nadležnost Komiteta da razmatra predstavke kojima se druga ugovornica optužuje da krši odredbe Konvencije 3.a naredni svake 4 godine) 2.godine donela Konvenciju o ukidanju svih oblika diskriminacije žena -Generalna skupština je 1999.uskracivanje clanovima rasne grupe prava na život i slobodu licnosti b.ekonomskom. -Generalna skupština je 1963.necovecnih ili ponižavajucih kazni ili postupaka od 1984.Zabrana rasne diskriminacije.godine nadležnost Komiteta dvostruko je proširena -dato mu je ovlašcenje da prima i razmatra predstavke pojedinaca ili grupa lica -druga nadležnost odnosi se na ispitivanje slucajeva koji ukazuju na teška i sistematska kršenja prava iz Konvencije 88.podela stanovništva po rasnom kriterijumu i stvaranje posebnih zona za pojedine grupe e.koji se zasnivaju na rasi.razmatranje predstavki države ugovornice koja smatra da druga država ugovornica ne sprovodi Konvenciju 3.prijem i razmatranje predstavki pojedinaca ili grupe lica ukoliko smatraju da su im povredjena prava iz Konvencije 89.aparthejd i Komitet za ukidanje rasne diskriminacije.decembra 1979. -Konvencija o pravima deteta (1989) -njeno donošenje znaci priznanje da postoji potreba da se deci garantuju i neka dodatna prava s obzirom na njihove posebne potrebe i interese -Konvencija sadrži generalne obaveze.socijalnom i kulturnom polju Aparthejd -regulisan je Konvencijom o suzbijanju i kažnjavanju zlocina aparthejda koju je usvojila Generalna skupština 1973.Zabrana torture i Komitet protiv torture.usvajanje zakonskih i drugih mera u cilju iskljucenja clanova rasne grupe iz politickog.godine obrazovan je Komitet za ukidanje rasne diskriminacije -sastoji se od 18 nepristrasnih strucnjaka visokih moralnih osobina biranih na 4 godine -nadzor se vrši na 3 nacina: 1.podnošenje izveštaja (prvi u roku od godinu dana od stupanja na snagu.ogranicavanje ili davanje prednosti.precima.komitet može razmatrati i pojedinacne predstavke.necovecnih i ponižavajucuih kazni ili postupaka 1984.godine osnovan je Komitet za ukidanje diskriminacije žena -sastoji se od 23 clana visokih moralnih kvaliteta i priznatih strucnjaka u ovoj oblasti -kao jedini oblik nadzora Konvencija predvidja razmatranje izveštaja koje su države ugovornice dužne da podnose (prvi u roku od godinu dana od stupanja na snagu.iskljucivanje.telu koje je osnovano Konvencijom -radi kontrole primene Konvencije o ukidanju svih oblika diskriminacije žena od 1979.nacionalnom ili etnickom poreklu koji imaju za cilj da naruše ili da kompromituju priznavanje.boji.upravne i sudske mere kako bi sprecile akte mucenja na svojoj teritoriji -država ima obavezu da svakom licu koje tvrdi da je na njenoj teritoriji bilo podvrgnuto mucenju obezbedi pravo da se žali nepristrasnom organu -konvencije na regionalnom planu: Medjuamericka konvencija o sprecavanju i kažnjavanju torture (1985) Evropska konvencija za zaštitu od torture i nehumanih i ponižavajucih postupaka ili kazni(1987) -Konvencijom protiv torture i drugih svirepih.godine -tortura je definisana kao svaki akt kojim se jednom licu namerno nanose bol ili teške fizicke ili mentalne patnje u cilju dobijanja od njega ili nekog treceg lica obaveštenja ili priznanja ili njegovog kažnjavanja za delo koje je to ili neko trece lice izvršilo ili za cije je izvršenje osumnjiceno.upravnim i drugim merama 2.boji kože ili nacionalnoj pripadnosti kao kršenje ljudskih prava i osnovnih sloboda -svako ima pravo na efikasnu pomoc i zaštitu preko nezavisnog nacionalnog suda u ciju nadležnost spada rešavanje takvih stvari -postupak za ostvarenje prava pojedinaca bice uredjen tek usvajanjem Konvencije o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije koju je Generalna skupština proglasila rezolucijom broj 2106 od 21.muškaraca i žena u pogledu prava na ucestvovanje na svim izborima -Deklaracija o pravima žena (1953) doneta na Svetskom kongresu žena u Kopenhagenu -Deklaracija o ukidanju svih oblika diskriminacije žena (1967) -Generalna skupština je 18.a posle svake cetvrte godine ili kada Komitet to zatraži) -Fakultativnim protokolom uz Konvenciju od 1999.godine -podsticaj za njeno donošenje bila je situacija u Južnoafrickoj Republici -Konvencijom je aparthejd proglašen zlocinom protiv covecnosti kojim se krše nacela medjunarodnog prava -aparthejd predstavlja politiku i praksu diskriminacije i rasne segregacije u cilju stvaranja i održavanja dominacije jedne rasne grupe nad drugom i njeno sistematsko ugnjetavanje -nacini izvršenja: a.decembra 1965.godine -pojam rasne diskriminacije definiše se kao svako razlikovanje.

IZBEGLICE -1933.novembra 1957.oktobra 1933.godine dva protokola: Fakultativni protokol o ucešcu dece u ratu Fakultativni protokol o prodaji dece. obrazovana je u okviru UN radna grupa za izradu posebnog ugovora o sveobuhvatnoj zaštiti radnika migranata -18.koji je naša država ratifikovala 12.potpisivanje.godine -Konvencijom o pravima deteta ustanovljen je Komitet za prava deteta -sastoji se od 18 clanova -Konvencija kao jedini oblik nadzora predvidja razmatranje izveštaja podnetih od država ugovornica -prvi izveštaj se podnosi u roku od 2 godine od stupanja Konvencije na snagu za datu državu.PRAVO AZILA -teritorijalno pravo azila -svako lice ima pravo da traži azil ako je gonjeno i da uživa azil u drugim zemljama -u nedostatku odredjenog teksta o pravu azila.decjoj prostituciji i decjoj pornografiji -oba protokola stupila su na snagu 2002.a broj je kasnije povecan na 14 clanova -u obaveznu nadležnost spada razmatranje izveštaja država ugovornica (inicijalni 1 godina.decembra 1959.februara 1938.u rezoluciji Ekonomskog i socijalnog saveta donetoj povodom ilegalnog transporta radnika iz Afrike u Evropu i njihove eksploatacije -1980.slobodu ili fizicki integritet.maja 1924.Ujedinjene nacije su pristupile donošenju Deklaracije o pravu azila -nacrt Deklaracije dostavljen je u toku 1961.zakljucenjem Amandmana o izbeglim mornarima. obrazovan je Visoki komesarijat za ibeglice (Nanzen) -posle Drugog svetskog rata pitanje izbeglica je bilo u nadležnosti Uprave ujedinjenih nacija za pomoc i obnovu (UNRRA) i Medjuvladinog komiteta za izbeglice -1947.a periodicni svakih 5 godina -nevladine organizacije i specijalizovane agencije (UNICEF) 91.deteta.a da njene funkcije preuzme Visoki komesar za izbeglice -Ekonomski i socijalni savet je na trinaestom zasedanju obrazovao Savetodavni komitet za izbeglice radi pomoci Visokom k.Prava osoba sa invaliditetom i Komitet za prava osoba sa invaliditetom. -zaštita manjina ima dvostruki .zabranu torture -zabranu ropstva i prinudnog rada -slobodu kretanja -pravo na licnu slobodu i sigurnost -pravne i proceduralne garancije -slobodu misli i opredeljenja i izražavanja -slobodu veroispovesti -pravo na privatnost i tajnost prepiske i druge komunikacije -zabranu arbitrarnog lišavanja imovine -pravo na odgovarajuce uslove rada -zabrana neovlašcenog oduzimanja i uništavanja licnih dokumenata -zabrana masovnog i nezakonitog individualnog proterivanja -radicima migrantima koji regularno borave u stranoj državi garantuju se sledeca prava: -sloboda kretanja i nastanjivanja -jednak tretman sa domacim državljanima u mnogim oblastima -pravo na informisanje o svim uslovima boravka i rada u državi koja im je za to izdala dozvolu -pristup socijalnim i zdravstvenim službama itd -stupila je na snagu 2003.ratifikaciju. je usvojena Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom -oslanja se na sledece dokumente: Program akcije UN za osobe sa invaliditetom (1982) Standardna pravila za izjednacavanje mogucnosti koje se pružaju osobama sa invaliditetom(1994) -osobe sa invaliditetom se definišu kao osobe koje imaju dugorocna fizicka. itd.Izbeglice i pravo azila. donet Protokol o statusu izbeglica 2. godine -ova Konvencija zamenjuje u clanu 37 prethodne ugovore:sporazume od 5 jula. na medjunarodnoj konferenciji u Ženevi doneta je Konvencija o položaju izbeglica -Jugoslavija je ratifikaciju ove Konvencije izvršila 15. pocinje i davanje ekonomske pomoci izbeglicama -1949. Generalnoj skupštini na razmatranje i usvajanje.vec je njihova zaštita bila ragulisana u sklopu opšte zaštite ljudskih prava -izuzetak je bila Konvencija Medjunarodne organizacije rada o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju lica sa invaliditetom (1983) -2006.a države mogu ovu njegovu nadležnost da iskljuce 92. i 10.obrazovana je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija-Medjunarodna organizacija za izbeglice (IRO)-privremena -1954.formalnu potvrdu i stupanje na snagu -sva prava osoba sa invaliditetom su definisana kao obaveze države -strane ugovornice Konvencije mogu biti i medjuvladine regionalne organizacije Komitet za prava osoba sa invaliditetom -sastoji se od 18 eksperata visokih moralnih osobina biranih od strane država na period od 4 godine -nadležan je da razmatra izveštaje koje mu države ugovornice podnose o preduzetim merama -inicijalni izveštaj se podnosi u roku od 2 godine od ratifikacije.ali do danas nije usvojen konacni tekst -nijedna osoba ne može biti prognana ili primorana da se vrati na teritoriju na kojoj joj preti opasnost po život. -u Njujorku je 31. Generalna skupština je odlucila da se ova organizacija raspusti. konvencije od 28. 1.januara 1967. usvojena je Konvencija o zaštiti prava svih radnika migranata i clanova njihovih porodica -Konvencija se primenjuje na celokupni proces migracije radnika i clanova njihovih porodica -radnik migrant je osoba koja ce biti angažovana ili je angažovana za obavljanje delatnosti uz novcanu naknadu u državi ciji ona nije državljanin -Konvencija razlikuje prava svih radnika migranata i clanova njihovih porodica(I) i ostala prava radnika migranata(II) prava:-pravo na život. 1922.redovni na 5 godina) -strane ugovornice mogu posebnim izjavama prihvatiti njegovu nadležnost da razmatra medjudržavne i individualne predstavke 93. -1951.Manjine. -u Konvenciji je položaj izbeglica regulisan uvodjenjem nekoliko standarda -najpovoljnijim standardom izjednacavaju se izbeglice sa državljanima teritorijalne države -Konvencija o položaju izbeglica sadrži niz clanova o administrativnoj pomoci koju treba pružiti izbeglicama -Konvencija je dopunjena 23.a redovni svake 4 godine -Fakultativnim protokolom uz Konvenciju Komitetu je priznata nadležnost da prima i razmatra predstavke pojedinaca protiv države ugovornice -Komitetu je dato pravo da po službenoj dužnosti ispituje slucajeve koji ukazuju na ozbiljna ili sistematska kršenja Konvencije.bez obzira da li ih sprovode javne ili privatne institucije -usvojena su 2000. u Hagu.niti joj može biti uskracen prijem na granici 94.decembra 1990. -ove osobe cesto ne mogu ostvariti svoja prava i izložene su razlicitim oblicima diskriminacije -medjunarodno pravo nije posvecivalo dovoljno pažnje osobama sa invaliditetom.marta 1963.godine zbog uzdržanosti vecine država u procesu njene ratifikacije Komitet za zaštitu prava svih radnika migranata i clanova njihovih porodica -sastojao se od 10 clanova visokih moralnih kvaliteta.pristupanje. -prvi put je skrenuta pažnja na problem radnika migranata 1972.mentalna intelektualna ili senzorna oštecenja koja u sadejstvu sa razlicitim barijerama mogu otežati puno i efektivno ucešce ovih osoba u društvu na osnovu jednakosti sa drugima -operativni deo Konvencije(40 clanova) deli se na dve grupe:odredbe materijalne prirode odredbe procesnog karaktera -završne odredbe odnose se na deponovanje. i 31.Prava radnika migranata i Komitet za zaštitu prava svih radnika migranata i clanova njihovih porodica.

vere.koji su državljani te države.svoj sopstveni kulturni život.da ispovedaju svoju sopstvenu veroispovest i obavljaju verske dužnosti ili da upotrebljavaju svoj sopstveni jezik -odlucujuci zaokret u manjinskoj zaštiti ucinjen je usvajanjem Deklaracije o pravima pripadnika nacionalnih ili etnickih.Komitet nema drugih nadležnosti i nije ovlašcen da prima i razmatra medjudržavne i individualne predstavke -postoji mogucnost davanja opštih komentara 97.da nastavi dalje istraživanje po poverljivoj proceduri -specijalne sednice Savet održava na zahtev neke države clanice UN uz podršku jedne trecine njegovih clanica (traju do 3 dana) -pomocni organ Saveta je Savetodavni komitet za ljudska prava (zamenio Potkomisiju za unapredjenje i zaštitu ljudskih prava (Komisija za sprecavanje diskriminacije i zaštitu manjina)) -sastoji se od 18 strucnjaka. -Paktom o ekonomskim.godine osnovao stalni Komitet za ekonomska.godine stvoren je Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava -Visoki komesar je zamišljen kao službenik UN koji ima prvenstvenu odgovornost za aktivnost ove Organizacije u .da obustavi dalju proceduru ako nadje da nema masovnog kršenja ljudskih prava b.a sastojala se od 53 clana koji su se birali u licnom svojstvu na 3 godine -redovno se sastajala u Ženevi na šest nedelja.godine-preporuka -rezolucijom Generalne skupštine od 20.Komitet za ljudska prava -sastoji se od 18 nezavisnih strucnjaka visokih moralnih kvaliteta i priznatih strucnjaka na polju ljudskih prava -poceo je sa radom 1976.rezolucijom 60/251 od 15.istražuje pojave i priprema studije 96.ali ne zaseda stalno.verskih i jezickih manjina u Generalnoj skupštini 1992.Savet za ljudska prava. -Savet za ljudska prava zamenio je Komisiju za ljudska prava (1946-2006) -Komisiju je osnovao Ekonomski i socijalni savet.izabranih u licnom svojstvu na 3 godine -Savetodavni komitet obezbedjuje ekspertize.imaju etnicke.osecaj solidarnosti usmeren na ocuvanje svoje kulture.lica koja pripadaju tim manjinama ne mogu se lišiti prava da imaju.a mogli su se sazivati i specijalni sastanci -raspolagala je vrlo širokim mandatom u oblasti ljudskih prava -Generalna skupština je zamenila Komisiju novim telom.Komitetu se mogu obracati samo pojedinci.periodicni-svakih 5 godina) 2.godine -nova prava:-pravo na ucešce u donošenju odluka o manjinskim pitanjima na nacionalnom i regionalnom nivou -pravo na osnivanje i održavanje sopstvenih preduzeca i udruženja -pravo slobodnih kontakata sa gradjanima drugih država sa kojima su etnicki. -Završni akt Beckog kongresa 1815. -prvi predlog za uvodjenje Visokog komesara za ljudska prava dala je delegacija Urugvaja još ranih pedesetih godina -slicna inicijativa potekla je i od strane Kostarike -1967.Komitet za ekonomska.socijalna i kulturna prava -sastoji se od 18 clanova priznatih strucnjaka na polju ljudskih prava i izabranih sa liste koju podnose države (birani na 4 godine) -postupak razmatranja je slican proceduri u Komitetu za ljudska prava -osim razmatranja izveštaja država.da predje na javnu proceduru iz rezolucije 1235 c.Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava.a ciji clanovi.decembra 1993. 1. istovremeno sa Paktom Fakultativni protokol koji to dozvoljava -prema ovom Protokolu.zajedno sa drugim clanovima svoje grupe.cilj:1.vec se sastaje tri puta godišnje. Ekonomski i socijalni savet doneo je rezoluciju kojom se potvrdjuje ustanovljenje ureda Visokog komesara -usled nepovoljne medjunarodne klime ova zamisao nije ostvarena u Generalnoj skupštini -odlucujuci zaokret ucinjen je na Svetskoj konferenciji o pravima coveka u Becu 1993.makar samo implicitno.verske i jezicke odlike drugacije od ostatka stanovništva i iskazuju.jezika i nacionalne fizionomije -definicija specijalnog izvestioca Potkomisije UN za suzbijanje diskriminacije i zaštitu manjina Kapotortija: -manjina je grupa brojcano manja od ostatka stanovništva države.institucije i druge pogodnosti neophodne za ocuvanje njihovih etnickih posebnosti.Komitet za ljudska prava i Komitet za ekonomska.socijalna u kulturna prava.27):u državi gde postoje etnicke.verski ili jezicki povezani -posebni organ za prava manjina-Potkomisija za unapredjenje zaštitu ljudskih prava -sastoji se od 26 strucnjaka izabranih u licnom svojstvu -za zaštitu manjina na regionalnom planu od znacaja je aktivnost Saveta Evrope i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) -dokumenti Saveta Evrope:Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima (1992) Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina (1994) -Okvirnom konvencijom stvoren je Savetodavni komitet koji ispituje poštovanje njenih odredaba -u okviru OEBS-a od 1992.primanje i razmatranje saopštenja u kojima jedna država tvrdi da neka druga država ugovornica ne ispunjava obaveze iz Pakta 3.razmatranje izveštaja (inicijalni-1 godina.predvidjeni su univerzalni periodicni pregledi koje države clanice podnose jednom u 4 godine -zadržane su specijalne procedure i postupak po predstavkama (javna procedura i poverljiva procedura) -postoji i mogucnost održavanja specijalne sednice kad se smatra da neka situacija ozbiljno ugrožava ljudska prava -posle sprovedenog postupka Savet može da odluci: a.marta 2006.u Njujorku ili Ženevi -usvojio je Pravila procedure kojima se bliže odredjuje tok postupka -Paktom su predvidjene tri vrste nadležnosti ovog organa:1.koja je u nedominantnom položaju.manjinama treba dati posebna prava.socijalnim i kulturnim pravima nije stvoren poseban organ koji bi vršio nadzor nad sprovodjenjem odredaba -države su podnosile izveštaje Ekonomskom i socijalnom savetu preko Generalnog sekretara UN -Savet je 1985. postoji Visoki komesar za nacionalne manjine koga imenuje Ministarski savet na 3 godine -on sprecava sukobe -postoji i praksa da dve države zakljucuju ugovore kojima se štite prava manjina na njihovim teritorijama 95.a ne grupe lica ili nevladine organizacije -celokupna procedura prikupljanja dokaza pred Komitetom odvija se u pisanom obliku -ne donosi se presuda.socijalna i kulturna prava. godine i osnovala Savet za ljudska prava -Savet za ljudska prava se sastoji od 47 clanova -to je pomocni organ Generalne skupštine i njoj neposredno odgovoran za svoj rad -kao novi mehanizam nadzora.vec samo mišljenje 2.obezbedjenje potpune ravnopravnosti pripadnika manjina u odnosu na ostatak stanovništva 2.davanje "opštih kometara" koji se odnose na razna prava iz Pakta -Pakt o gradjanskim i politickim pravima ne predvidja mogucnost da pojedinac podnošenjem individualne predstavke Komitetu štiti svoja prava -usvojen je 1966.tradicije.godine-zašticeni su interesi poljske nacionalne m anjine -zaštita manjina dobija sistematski karakter tek posle Prvog svetskog rata pod okriljem Društva naroda -posle Drugog svetskog rata u Ujedinjenim nacijama odustalo se od posebnog regulisanja manjinske zaštite -Pakt o gradjanskim i politickim pravima (cl.verske ili jezicke manjine.vere i jezika -Vestfalski mir 1648.

maja 1994. 3.a godišnje izveštaje o radu podnosi Komisiji za ljudska prava i.Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.protokol-zaštita u postupku proterivanja stranaca.nezavisno i nepristrasno -sudija ne može biti razrešen.ako se u roku od tri meseca od donošenja presude ne podnese takav zahtev c. a poslednji 2004.pravo na obrazovanje i pravo na slobodne izbore -4.novembra 1950.kada kolegijum od pet sudija odbije zahtev za obracanje Velikom vecu -presuda se objavljuje i dostavlja Komitetu ministara.a starosna granica je 70 godina života -izbor sudija vrši Parlamentarna skupština Saveta Evrope sa liste od tri kandidata koje predlaže svaka država ugovornica -pre stupanja na dužnost svaki izabrani sudija polaže zakletvu da ce svoju dužnost vršiti casno.potpredsednika i sekretara. (Komitet vladinih eksperata) -konacni tekst Evropske konvencije potpisalo je 13 država clanica Saveta Evrope u Rimu 4.ekonomskih.necovecnog i ponižavajuceg postupanja -zabrana ropstva i prinudnog rada -pravo na slobodu i sigurnost -pravo na pravicno sudjenje -sloboda od retroaktivnog dejstva krivicnog zakona -pravo na poštovanje privatnog i porodicnog života -sloboda misli.a preostale clanove odredjuje predsednik odeljenja sistemom rotacije iz reda sudija iz istog odeljenja -Veliko vece sastoji se od 17 sudija i 3 rezervne sudije koji se bira na 3 godine i u njegov sastav ulaze predsednik i potpredsednici Suda.Generalnom sekretaru Saveta Evrope.kada strane izjave da nece zahtevati iznošenje predmeta pred Veliko vece b.) -protokoli se mogu podeliti na materijalne i proceduralne -Evropska konvencija o ljudskim pravima ima 59 clanova -Konvencija sadrži samo gradjanska i politicka prava coveka -pravo na život -zabrana mucenja. -postupak pred Evropskim sudom ima pravo da pokrene svaka država ugovornica podnošenjem predstavke o navodnoj povredi odredaba Konvencije za koju smatra da je pocinila druga država ugovornica -Sud može primati predstavke i od svakog lica.oblasti ljudskih prava.nacionalni sudija i druge sudije u skladu sa Poslovnikom 100.osnivanje Saveta Evrope -rad na izradi dokumenta o ljudskim pravima zapoceo je novembra 1949.objektivno. -Evropski sud je sastavljen od onolikog broja sudija koliko ima strana ugovornica Konvencije -mandat traje 6 godina i postoji mogucnost ponovnog izbora.ocigledno neosnovana ili predstavlja zloupotrebu prava na podnošenje predstavke -Protokol br.posebno za unapredjenje i zaštitu svih gradjanskih.protokol-apsolutna zabrana izricanja i izvršenja smrtne kazne -Evropska komisija i Evropski sud za ljudska prava (osnovan 11.pravo na naknadu za pogrešnu osudu -12.koji se završava registracijom predstavke kod Suda -nakon ispitivanja suštine stvari vece prvo pristupa postupku mirenja.po odobrenju Generalne skupštine -mandat mu traje 4 godine.donošenje presude -pre toga se sprovodi neformalni postupak.Generalnoj skupštini -Visokog komesara bira Generalni sekretar.godine -Evropska konvencija je menjana i dopunjena sa 14 protokola (prvi 1952.stranama i svim trecim zainteresovanim licima -posle izricanja presude može se tražiti njeno tumacenje(1 godina) ili revizija(6 meseci) -države ugovornice Konvencije dužne su da se povinuju presudi Suda u svakom sporu u kome su strane -nadzor nad izvršenjem presuda poveren je Komitetu ministara Saveta Evrope . protokolpravo na imovinu.Protokol br.a sedište je u Ženevi 98.politickih.14 sudiji pojedincu bice poveren zadatak da prethodno proveri prihvatljivost predstavki pojedinaca -odbori se sastavljaju od trojice sudija koji pripadaju istom odeljenju za period od 12 meseci -veca od sedam sudija cine predsednik odeljenja i sudija izabran sa liste države protiv koje je upucena predstavka (nacionalni sudija).odnosno prijateljskog rešavanja -u slucaju da poravnanje ne uspe vece donosi odluku o suštini stvari -sve presude Velikog veca su pravnosnažne -presude veca postaju pravnosnažne:a.pravo na žalbu u krivicnim stvarima.Evropski sud za ljudska prava-nadležnost i postupak.) 99.razmatranje suštine stvari 3.Evropski sud za ljudska prava-sastav i organizacija.osim na osnovu odluke Suda -za vreme trajanja mandata sudije se ne mogu baviti poslovima koji su nespojivi sa njihovom nezavisnošcu.socijalnih i kulturnih prava -on mora postupati nepristrasno. -poseban znacaj za donošenje ove Konvencije imaju tri dogadjaja nakon Drugog svetskog rata: 1.dok su detalji uredjeni Poslovnikom o radu -postupak obuhvata tri faze:1.nevladine organizacije ili grupe lica koji tvrde da su žrtve kršenja nekog od prava priznatih Konvencijom od strane neke države ugovornice -da bi Sud mogao da uzme u razmatranje podnetu predstavku ona mora da zadovolji odredjene zahteve koji se zovu uslovi za prihvatljivost (dopuštenost) i mogu biti opšti i posebni -opšti:-iscrpljenje domacih pravnih lekova -šestomesecni rok -posebni:-predstavka ne sme biti anonimna -predstavka ne sme biti suštinski istovetna sa predstavkom o kojoj je Sud vec odlucivao -ne sme biti prethodno podneta nekom drugom medjunarodnom organu na ispitivanje i rešavanje -ne sme biti nespojiva sa odredbama Konvencije.savesti i veroispovesti -sloboda izražavanja -1.sloboda kretanja i zabrana proterivanja sopstvenih gradjana -7.nepristrasnošcu ili zahtevima stalne službe -Sudu u radu pomažu strucni saradnici koji se imenuju na predlog sudija kao njihovi licni pomocnici -umesto saradnika.vecima od 7 sudija i Velikom vecu od 17 sudija -kada Protokol br.predsednici veca.ispitivanje prihvatljivosti predstavke 2.protokol-zabrana svih oblika diskriminacije -13.odredjivanje veca i izbor predstavnika i usvajanje Poslovnika) -prema Protokolu br.protokol-zabrana zatvora zbog duga.14 predvidja da sudiji u radu pomažu izvestioci -sedište Suda je u Strazburu -radom Suda rukovode predsednik i dva potpredsednika koji se biraju na opštoj sednici na period od tri godine -službeni jezici Suda su engleski i francuski -Sud radi u odborima od po 3 sudije.preko Ekonomskog i socijalnog saveta.neselektivno i efikasno -svoje zadatke obavlja pod rukovodstvom Generalnog sekretara. 14 uvodi kao novi uslov prihvatljivosti ozbiljnost štete pricinjene podnosiocu predstavke -tok postupka pred Sudom nacelno je propisan Konvencijom.donošenje Opšte deklaracije o ljudskim pravima 2.14 stupi na snagu bice uvedena funkcija sudije pojedinca i mogucnost da se broj clanova veca sa sedam smanji na pet -Sud zaseda u plenumu (opšta sednica) kada odlucuje o organizacionim i administrativnim pitanjima (izbor predsednika.usvajanje Poslanice Evropljanima na kongresu Medjunarodnog komiteta za ujedinjenje Evrope u Hagu 1948.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful