P. 1
4 Metodika Fizickog Vaspitanja Dece Predskolskog Doba

4 Metodika Fizickog Vaspitanja Dece Predskolskog Doba

|Views: 371|Likes:
Published by andrej1707

More info:

Published by: andrej1707 on May 15, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/30/2014

pdf

text

original

METODIKA NASTAVE FIZIČKOG VASPITANJA 1 METHODS OF TEACHING PHYSICAL EDUCATION 1

Prof. dr Nedeljko Rodić
Pedagoški fakultet u Somboru Faculty of Education in Sombor

1

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA METHODS OF PHYSICAL EDUCATION PRESCHOOL AGE CHILDREN

PREDAVANJE 4 LECTURE 4

2

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA
Tematske celine:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Pojam i predmet metodike fizičkog vaspitanja predškolske dece. Značaj, cilj i zadaci fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. Principi i sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. Uticaj fizičkog vežbanja na organizam predškolskog deteta. Metode fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. Planiranje u fizičkom vaspitanju predškolske dece. Pisana priprema usmerene motoričke aktivnosti predškolske dece.
3

POJAM METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA

— —

Kao i didaktika, u pedagoškoj teoriji, pa i svakodnevnoj jezičkoj upotrebi, pojam metodika nema jedinstveno značenje. Po jednima, metodika je deo ili oblast didaktike (kao posebna didaktika), po drugima deo ili oblast pedagogije (kao posebna metodika), dok neki smatraju da je to posebna nauka o obuci. Pod obukom se podrazumeva priprema subjekta za praktično obavljanje poslova u struci. Metodika, u svojoj opštoj predmetnoj orijentaciji, bavi se načinima, putevima, metodama i oblicima pomoću kojih ostvarujemo obrazovno-vaspitne ciljeve.
4

odnosno određenosti razrešavanja metodičkih problema. obrazovno-vaspitnom području ili samo jednoj disciplini.. metodika se može baviti načinom realizacije samo jednog predmeta.PREDMET METODIKE FIZIČKOG VASPITANJA — — Metodika obrađuje samo didaktičko pitanje KAKO (planski način. S obzirom na predmet interesovanja. jedne uže ili šire oblasti ili načinom rada u jednoj sredini. 5 . put ..) s obzirom da se metodika bavi načinom rada jer traži optimalne odgovore na pitanje kako ostvariti ono što se zahteva od obrazovno-vaspitnog rada u nekoj društvenoj sredini. što upućuje na problem stepena opštosti.

već obuhvataju i intelektualnu. metoda i oblika rada sa predškolskom decom. Pri tome je važno voditi računa o osnovnim karakteristikama dece ovog uzrasta kako bi se sa uspehom realizovali postavljeni ciljevi i zadaci.ZNAČAJ FIZIČKOG VASPITANJA — — — Teoretičari (ali i praktičari) sve češće ističu značaj fizičkog vaspitanja za decu predškolskog doba. Značaj fizičkog vaspitanja upućuje na neophodnost posvećivanja odgovarajuće pažnje prilikom izbora sadržaja. te društvenu. 6 . Nikada se zadaci i sadržaji fizičkog vaspitanja ne ograničavaju samo na zdravstveno i biološko područje. Ne treba smetnuti sa uma da je to složen proces. kao i moralnu stranu pedagoškog delovanja.

da proširuje iskustva i izgrađuje saznanja o sebi. — 7 . drugim ljudima i svetu. tako što će mu pružiti uslove i podsticaj za razvoj svojih sposobnosti i svojstva ličnosti. — Predškolsko vaspitanje i obrazovanje je sastavni deo ukupnog sistema društvene brige o deci u pripremi mladih za uključivanje u obrazovni proces u okviru sistema obrazovanja i vaspitanja.CILJ PREDŠKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA Cilj predškolskog vaspitanja i obrazovanja je da doprinese celovitom razvoju deteta predškolskog uzrasta.

Uticaj na aparat za kretanje se obezbeđuje sistematskim vežbanjem.. odmaranje. veza i mišića. 8 Ø Ø Ø Ø . slabo funkcionisanje i drugih organa. koji je od velikog značaja za zdravlje dece. zatim zglobova. nerava i krvnih sudova. za razvoj pojedinih mišićnih grupa se doprinosi optimalnom stanju aparata za kretanje. spavanje. Lošim držanjem izaziva se pritisak na organe za varenje. Redovno kupanje vežbanje i kontrola zdravlja. slabi fizička sposobnost..BIOLOŠKI ZADACI FIZIČKOG VASPITANJA Ø Uticaj na rast i razvoj organizma je jedan od osnovnih zdravstveno-higijenskih zadataka. Stvaranje higijenskih navika je veoma važno jer nedostatak higijene ugrožava zdravlje i pozitivan uticaj vežbanja. Formiranje pravilnog držanja tela je vrlo specifičan i važan zadatak. igra. Čeličenje organizma se realizuje vežbanjem na čistom i svežem vazduhu. u odeći koja dozvoljava kretanje (lakša sportska odeća). Da bi vežbanje pozitivno delovalo na rast i razvoj dece treba da bude dovoljno naporno i sistematsko.

za čega je potreban dosledan stav vaspitača i osmišljeno fizičko vežbanje. prijateljstva i međusobnog pomaganja u zajedničkom radu. karaktera i svesne discipline je jedan od osnovnih vaspitnih zadataka. Igre i takmičenja. 9 Ø Ø Ø Ø . Estetski zadatak se manifestuje u razvijanju smisla za lepo i skladno putem telesnih pokreta i razvijanju smisla za harmoničan razvoj tela povezivanjem i muzike. Pozitivan odnos prema radu se postiže angažovanjem dece u postavljanju sprava za vežbanje i njihovo sklanjanje posle vežbanja. izražavanjem emotivnih stanja. kao i negovanje odnosa prema svojim i tuđim stvarima. Disciplinovan odnos u kolektivu vodi razvijanju drugarstva.VASPITNI ZADACI FIZIČKOG VASPITANJA Ø Vaspitanje volje. Naglasak svesno razumevanje zašto svaki pojedinac treba da izvršava odgovarajuće zadatke. Rekreativni zadatak uzazuje da fizičko vaspitanje dece može da posluži i kao sredstvo aktivnog odmora i zdrave razonode. kao šetnje i izleti pružaju velike mogućnosti.

pre svega elementarna znanja teorijskog karaktera primerena uzrastu.. brzina . ne samo na terenu gde ona vežbaju.OBRAZOVNI ZADACI FIZIČKOG VASPITANJA Ø Razvijanje motoričkih sposobnost kao što je opšta koordinacija usklađenim elementima kretanja. ravnoteža. skaču. Sticanje teorijskih znanja i to znanja o potrebi vežbanja i čuvanja zdravlja. gipkost.. Sposobnost čulnih organa ostvaruje se u posmatranju i izvođenju mnogih vežbi. 10 Ø Ø Ø Ø . izdržljivost. trče. a pre svega pomoću terenskih i drugih vežbi igara. Sticanje motoričkih umenja i navika potrebnih u svakodnevnom životu i radu zbog očuvanja zdravlja i radne sposobnosti. ispresecanom i sa preprekama) da bi se prilagodilo različitim uslovima. Učvršćivanje stečenih navika ostvaruje se aktivnostima koje decu uče da pravilno hodaju. snaga. nego na svakom terenu (nepravilnom.

Ø Ø Ø 11 . uredan život – vreme odmora i aktivnosti. vodu i sunce). bez štetnih materija – nikotina. HIGIJENSKI USLOVI (lična i opšta higijena. PRIRODNI FAKTORI kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba (telesnu vežbanje uz vazduh.SREDSTVA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Ø TELESNA VEŽBA kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba (prirodni oblici kretanja) sastoji se iz tri grupe strukturnih elemenata: (1) mehanički elementi. (2) energetski elementi i (3) elementi ritma. pravilna ishrana. alkohola). MATERIJALNA SREDSTVA kao sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba (objekti.sprave i rekviziti) u kojima i/ili na kojima i/ili sa kojima se vežba.

princip očiglednosti. prožimanje..). i proverenim činjenicama) princip zdravstveno-vaspitne usmerenosti. uslovljavanje i oni su: Ø Ø Ø Ø Ø Ø Ø Ø Ø Ø Ø princip svestranosti (fiz. princip praktične primenljivosti (za razne delatnosti u životu). umno. estet.). 12 . moralno. (odabir sredstava. princip svesne aktivnosti. oblika i metoprincip odmerenosti.. radno. (da rada prema mogućnostima dece)..PRINCIPI FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Zajednički cilj svih principa upućuje na njihovo međusobno povezivanje. društ.. princip planskog opterećenja. princip individualnog postupka (od lakšeg ka težem . princip naučnosti (zasnovan na nauč. princip jedinstvenosti uticaja i organizacije. princip zabave i razonode.

metod praktičnog vežbanja (sintetička metoda. metod imitacije i dramatizacije (imitacija ptice u letu. upotreba i raznih pomoćnih sredstava: slika.. u razumnim merama i u kombinaciji sa ostalim nastavnim metodama).METODE FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA U fizičkom vaspitanju metod je proveren sistem puteva i načina pomoću kojih se postiže svestan i odgovarajući odnos učenika prema vežbanju i to:: Ø metod pokazivanja – demonstracije i posmatranja (pokazivanje po pravilnom redosledu osnovnih momenata i detalja. metod žive reči (izlaganje.. mačke. 13 Ø Ø Ø . prvo u celini. crteža . kompleksna metoda). zečeva – dramatizacija događaja ili svakodnevnih radova pomoću telesnih pokreta). opisivanje i objašnjavanje. analitička metoda.).

postaju jače. kosti i zglobovi. ali i elastičnije. one postaju bogatije kalcijumom. Telesno vežbanje pozitivno utiče na kosti.UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA APARAT ZA KRETANJE Ø Ø APARAT ZA KRETANJE sačinjavaju mišići. a zatim na manjim: povećanjem obima mišićnih vlakana. time i obima mišića. MIŠIĆI čine “motornu” snagu organizma. čime se povećava mišićna snaga i ekonomičniji rad. po svojoj funkciji treba da ima potrebnu čvrstinu. što se omogućuje sistematskim i pravilno doziranim telesnim vežbanjem. Telesnim vežbanjem se izaziva niz promena najpre na većim mišićnim grupama. 14 Ø Ø . ali i elastičnost. KOSTI kao pasivni deo aparata za kretanje i poluge prenose kontrakcije mišića pa tako omogućavaju pokretanje tela. ZGLOBOVI kao skup elemenata pomoću kojih se kosti međusobno spajaju.

Ø Ø 15 . krvni sudovi su široki.UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA ORGANE ZA KRVOTOK Pod uticajem telesnog vežbanja dolazi do promena i u organima za krvotok: Ø Ø Ø povećava se zapremina srca. povećava se broj krvnih zrnaca. a put koji prolazi krv od srca do mišića i natrag. relativno je kratak: vežbanjem se utiče na krvne sudove. na sastav krvi. dolazi do promene u samom srčanom mišiću – deblja mišićno tkivo. a krvni sudovi postaju elastičniji. dešavaju se kvalitetne promene: srce ima relativno veliku zapreminu.

dijafragma je dosta visoka. ždrelo. a potreba za kiseonikom veći. pa se tako povećava njegova elastičnost. što dovodi do njihovog jačanja. povećava se inspiracija i ekspiracija. dušnik i bronhije su uski što otežava udisaj (inspiraciju) vazduha. nosna šupljina.UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA ORGANE ZA DISANJE Uticaju telesnog vežbanja podležu i organi za disanje: Ø Ø Ø Ø Ø Ø prilikom kretanja povećava se potreba za kiseonikom. pa je obim disajnih pokreta mali. jači mišići mogu snažnije da pokreću grudni koš. time se povećava plućni kapacitet. (neophodno igranje i vežbanje na čistom vazduhu) 16 . mišići koji učestvuju u disanju moraju intenzivnije da rade. a disanje postaje elastičnije. rebra malo nagnuta.

Poznato je da je CNS komandni centar – vrlo osetljiv organ. Postepenim usvajanjem sve većeg opusa vežbi (pokreta).UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA ORGANE ZA VARENJE I NERVNI SISTEM ü ü ü ü ü ü ü ü Kontrakcije trbušnih mišića deluje pozitivno na rad želuca. odnosno organe za varenje. Kontrakcije povoljno utiču i na peristaltiku (kretanje) creva. Kod mladih organizama opterećenje centralnog nervnog sistema je veće nego kod starijih. privikava se postepeno na pojedine pokrete. opada i pritisak na centralni nervni sistem. Koordinacija koja se vrši preko centralnog nervnog sistema (CNS) razvija se isključivo vežbanjem. 17 . Što je kretanje složenije veći uticaj na nervni sistem. Dete predškolskog doba kao vežbač uči.

IZBOR VEŽBI RADI UTICAJA NA TELESNI RAZVOJ DETETA Da bi rad na telesnom razvoju deteta bio koristan potrebno je izabrati najprikladnije vežbe. i to prema: a) b) c) d) psihofizičkom razvoju dece. karakteristikama grupe. 18 . pripremljenosti grupe. stanju dečjeg zdravlja.

a posebno sa masom unutrašnjih organa.. 6. mišićna vlakna su tanka. rastegljivi i povodljivi.IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOM RAZVOJU DETETA (1) Mora se imati umu one osobine organizma koji se razvijaju: 1. . zbog toga dolazi do iskrivljenja. odnos između pokretnih poluga drugačiji nego u odraslih.. a postotak vode u njima veći nego u odraslih. količina mišićnog tkiva mala je u poređenju sa opštom težinom tela. 4. kostur koji brzo raste mekan je i podložan raznovrsnim iskrivljavanjima jer u njemu ima dosta hrskavičnog tkiva. 5. kosti nogu kraći su u odnosu na kostur trupa. asimetrije i ulegnuća u rasporedu osnovnih delova kostura. ni psihomotorni centri . 2. diferencijacija stanica moždane kore. zglobovi i vezivno tkivo slabi su. nije završen razvitak nervnog sistema. 19 3.

za snagu koje idu za kvantitativnim postignućima. stopalom. Neophodno je izbegavati vežbe i to: koje iziskuju dugotrajne kontrakcije mišića (statičke vežbe). šakom i slično. 5. prelake i preteške vežbe od kojih se deca brzo zamaraju. 2.IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOM RAZVOJU DETETA (2) 1. npr. 3. što je dete manje to je njegovo biće kompleksnije i nedeljivije pa ne treba vežbati pojedinim delovima tela. 20 . prstima. vežbe koje iziskuju prevelik napor i dužu koncentraciju pažnje. 4. glavom.

ne prebrzo.IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOM RAZVOJU DETETA (3) 1. 21 . da obuhvataju više mišićnih grupa. a u njima obavezno zaposleni veliki mišići (krupna motorika). češće menjane. 4. 5. Vežbe za predškolski decu moraju biti: dinamične. 2. 3. izvodive u određenom ritmu. deci razumljive. tako da deca nauče vežbe izvoditi pravilno i lepo.

jer svaka grupa ima svoje osobenosti. deci predškolskog doba zabranjeno je da se penju samo pomoću ruku (penjanje po konopcu ili motki.. 22 .. dok mlađa deca ne mogu slediti pokrete zadate rečima . mlađa grupa još ne skače uvis ili udalj jer jedva poskakuje na mestu ili preskače preko konopca na podu. dok srednja grupa skače udalj samo iz mesta. loptica. u uporu i visu). starija deca se mogu bez teškoća kretati na zahtev vaspitačice. a mlađa se tek pripremaju na gađanje kotrljanjem ili običnim bacanjem plodova.IZBOR VEŽBI PREMA KARAKTERISTIKAMA GRUPE DECE ü ü ü ü Ø vežbe koje odgovaraju starijoj deci preteška su mlađoj i obrnuto. starija deca već gađaju cilj.

obrnuto. 23 . brzo se pokazuju pozitivni rezultati. sa decom koja neredovno dolaze u dečji vrtić mora se raditi individualno da bi dostigla ostalu decu.IZBOR VEŽBI PREMA PRIPREMLJENOSTI GRUPE DECE ü ü ü ü ü ako su deca više godina u predškolskoj ustanovi u kojoj se sistematski radi. ako se radi sa starijom decom koja pre nisu bila u dečjoj ustanovi. takva deca brzo savladaju gradivo svoje grupe i tada se možemo poslužiti gradivom starije grupe. s njima se vežba gradivo za nižu grupu. od individualnog rada sa tom decom zavisi koliko dugo će se savladavati gradivo.

ona nisu bolesna. vežbanje koristi opštem stanju njihovog organizma. postupno obuhvaćamo radom. dete koje je bolesno treba osloboditi vežbanja i položiti u krevet. deca sa srčanim manama ili drugim bolestima vežbaju onoliko koliko im lekar odredi. koja posle bolesti dolaze u vrtić. uobičajeno vežbanje bilo bi naporno i štetno.IZBOR VEŽBI PREMA ZDRAVSTVENOM STANJU DECE ü ü ü ü ü decu. 24 . deca su rekonvalescenti. organizam još nije zdrav. slabašnu decu ne treba izdvajati.

VRSTE PLANIRANJA: (1) godišnji plan rada. (3) mesečni plan rada. (4) nedeljni plan rada. Planiranje se zasniva na dobro proučenim Planom i programom vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi.PLANIRANJE U FIZIČKOM VASPITANJU DECE PREDŠKOLSKOG DOBA ü ü ü Da bi se cilj i zadaci fizičkog vaspitanja uspešno ostvarili neophodno je odgovarajuće PLANIRANJE. na dobrom poznavanju psihofizičkih osobenosti i sposobnosti dece i na poznavanju materijalnih i prostornih uslova u kojima će se raditi. (2) tromesečni – kvartalni plan rada. 25 .

ne ulazeći u detalje.GODIŠNJI PLAN RADA U FIZIČKOM VASPITANJU ü ü ü Godišnjim planom rada predviđaju se sadržaji obuhvaćeni Planom i programom rada sa decom predškolskog doba. 26 . Godišnjim planom rada predviđaju se i mere koje će se preduzimati u cilju praćenja zdravstvenog stanja dece i razvoja njihovih sposobnosti. što je konkretizacija opšteg plana i programa procesa fizičkog vaspitanja. utvrđuju se svi organizacioni oblici rada i njihov obim. koji se mogu ostvariti sa određenom grupom dece i u konkretnim uslovima. Godišnjim planom rada vrši se globalna raspodela zadataka i oblika vaspitno-obrazovnog rada.

godišnjim dobima i u zavisnosti od klimatkih uslova. ZIMSKI (decembar. 27 . U kvartalnom planiranju mora se voditi računa da se određeni kretni zadaci savlađuju u nizu uzastopnih časova u cilju što potpunijeg savladavanja.KVARTALNI PLAN RADA U FIZIČKOM VASPITANJU ü ü ü ü Kvartalni (tromesečni) plan rada sadrži veoma različite uslove za rad u procesu fizičkog vaspitanja. PROLEĆNI (mart.sezonska tromesečja: JESENJI (septembar. U kvartalnom planom rada gradivo i zadaci se raspoređuju prema konkretnom redosledu obrade. maj). Plan rada se deli na tri kvartala . novembar). januar. februar). oktobar. april.

Posebno voditi računa o oblicima vežbanja i postupnosti i sistematičnosti u primenjivanju. 28 .MESEČNI PLAN RADA U FIZIČKOM VASPITANJU ü ü ü ü ü Mesečnim planom rada predviđaju se pojedine aktivnosti iz godišnjeg plana rada koje će se realizovati u određenim periodima razvoja dece predškolskog doba. pokretne igre) i određuje vreme za njihovu realizaciju. U mesečnom planu formulišu se pojedini organizacioni oblici rada (zanimanja. Prvim mesečnim planom rada treba predvideti početni kompleks vežbi za pojedine mišićne grupe. Vežbe za razvoj kretnih navika treba u mesečnom planu rada detaljno razraditi.

pisane pripreme za neposredan rad sa decom predškolskog doba. Na osnovu nedeljnog plana rada prave se dnevni plan rada.NEDELJNI PLAN RADA U FIZIČKOM VASPITANJU ü ü ü ü Na osnovu mesečnog plana rada prave se nedeljni planovi rada. 29 . Nedeljnim planom rada treba predvideti telesne aktivnosti. pomoćna sredstva i pokretne igre koje će se tokom određene nedelje primenjivati. U zavisnosti od konkretnih uslova treba primenjivati što veći broj raznih telesnih aktivnosti koje će obezbediti što svestraniji uticaj na razvoj dečjih sposobnosti. tzv.

PISANA PRIPREMA ZA RAD U FIZIČKOM VASPITANJU ü ü ü Vaspitači sa dovoljno iskustva mogu sačiniti za svaki dan sažete (uže) pisane pripreme. Radi lakše “obrade” svih sadržaja koristi se tradicionalna shema za pisanje pripreme za usmerenu aktivnost iz fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. koje sadrže određene aktivnosti i način njihove realizacije. konkretizaciju sadržaja rada – sredstva kojima će se to postići i način organizacije rada. 30 . U široj pisanoj pripremi treba student da obuhvati potpunu konkretizaciju cilja i zadataka koji se radom želi ostvariti.

OSNOVNI DEO oko 15 minuta ima za cilj stvaranje što povoljnijih uslova za realizaciju postavljenih programskih zadataka. ZAVRŠNI DEO 3-5 minuta ima za cilj smirivanje organizma i razvijanje smisla za red. 31 . uticajem na kardiovaskularni i respiratorni sistem. PRIPREMNI DEO 6-7 minuta ima za cilj da se vežbama oblikovanja pripremi organizam za opterećenja u daljem toku aktivnosti.PRIPREMA ZA USMERENU AKTIVNOST IZ FIZIČKOG VASPITANJA 1) 2) 3) 4) ARTIKULACIJA USMERENE AKTIVNOSTI sadrži: UVODNI DEO 3-4 minuta ima za cilj pripremiti organizam za opterećenja koja slede.

32 . ali sredini prostora preskaču “kanal” – dve vijače na podu na razmaku 20-30 cm. Na sledeći znak deca skakuću (istim pravcem) kao vrapci. Tako se uvežbava reagovanje na signal i organizovano postavljanje. Treći zadatak je isto trčeći kao u prvom zadatku. nazad korakom. staju na istu u vrstu i okreću se prema vaspitaču.PRIMER UVODNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI v v v v v PRETRČAVANJE Postavljanje dece na liniju (u vrstu). vraćaju se korakom. Na znak “SAD” deca pretrčavaju do sledeće linije. Korakom se vraćaju na polazno mesto.

Pretklon-zaklon.PRIMER UVODNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI Ø 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) VEŽBE OBLIKOVANJA Postavljanje dece u ograničenom prostoru. Dizanje trupa iz ležanja na trbuhu. “hodanje kao gusenica”. Upor ležeći. Kruženje rukama. Čučnjevi sa izručenjem. Upor sedeći. grčenje jedne pa druge noge. 33 . Dizanje tripa iz ležanja na leđima. Sukanje trupom.

na znak trebaju što pre da uskoče u gnezdo i tu igru ponoviti 3-4 puta oko 3 minuta. “HOPA-CUPA” (kolo držeći se za ruke. hopa-cupa. u jedan kvadrat jednom nogom... 2-3 puta). sa dva raskoračno. trčeći nazad.). 34 . na znak deca kreću jedno iza drugog s noge na nogu iz obruča u obruč. sunožno. pevaju i igraju ranije naučeno kolo. “ŠKOLICA” (deca u 3 kolone isped “školica”. “LANAC” (deca su podeljena u tri kolone ispred koje je niz od pet drvenih obruča. pa zatim sunožno.PRIMER OSNOVNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI 1) 2) 3) 4) ČETIRI IGRE BRZINE I SKOČNOSTI “GNEZDA” (deca su vrapčići i trčkaju između gnezda – drvenih obruča. 2 + 2 puta oko 3 minuta).

PRIMER ZAVRŠNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI Mirna pokretna igra: BALONI Ø Ø Deca su i dalje u krugu ali sede. Igra za smirivanje organizma traje oko 3-5 minuta. Ø Ø 35 . Deca odbijanjem balona trude se da isti ostane što duže u vazduhu. Vaspitač u krugu sedi izbaci – dobaci tri šarena naduvana balona.

3. 36 . 7. Pisana priprema usmerene motoričke aktivnosti predškolske dece. Značaj. 6. Pojam i predmet metodike fizičkog vaspitanja predškolske dece. 5. 2. Planiranje u fizičkom vaspitanju predškolske dece. Principi i sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba.METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Tematske celine: 1. Uticaj fizičkog vežbanja na organizam predškolskog deteta. 4. cilj i zadaci fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. Metode fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba.

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Kontrolna pitanja (1): Definisanje pojma Metodika fizičkog vaspitanja? ü Šta je predmet Metodike fizičkog vaspitanja? ü Značaj fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Cilj predškolskog vaspitanja i obrazovanja? ü Cilj fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Zadaci fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Principi fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Telesna vežba kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Prirodni faktori kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Materijalna sredstva kao sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Doziranje telesnih vežbi u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? ü 37 .

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Kontrolna pitanja (2): ü ü ü ü ü ü ü ü ü ü ü ü Uticaj telesnog vežbanja na aparat za kretanje predškolske dece? Uticaj telesnog vežbanja na organe za krvotok i krv predškolske dece? Uticaj telesnog vežbanja na organe za disanje predškolske dece? Uticaj telesnog vežbanja na organe za varenje. nervni sistem i termoregulaciju? Vaspitni uticaji telesnih vežbi u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Metode fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? Vrste i uzroci greški u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Opšta načela ispravljanja greški u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Godišnje planiranje u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Kvartalno i mesečno planiranje u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Nedeljno i dnevno planiranje u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Šira pisana priprema usmerene motoričke aktivnosti predškolske dece? 38 .

PITANJA? HVALA NA PAŽNJI 39 .

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA METHODS OF PHYSICAL EDUCATION PRESCHOOL AGE CHILDREN PREDAVANJE 4 LECTURE 4 40 .

METODIKA NASTAVE FIZIČKOG VASPITANJA 1 METHODS OF TEACHING PHYSICAL EDUCATION 1 Prof. dr Nedeljko Rodić Pedagoški fakultet u Somboru Faculty of Education in Sombor 41 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->