METODIKA NASTAVE FIZIČKOG VASPITANJA 1 METHODS OF TEACHING PHYSICAL EDUCATION 1

Prof. dr Nedeljko Rodić
Pedagoški fakultet u Somboru Faculty of Education in Sombor

1

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA METHODS OF PHYSICAL EDUCATION PRESCHOOL AGE CHILDREN

PREDAVANJE 4 LECTURE 4

2

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA
Tematske celine:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Pojam i predmet metodike fizičkog vaspitanja predškolske dece. Značaj, cilj i zadaci fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. Principi i sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. Uticaj fizičkog vežbanja na organizam predškolskog deteta. Metode fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. Planiranje u fizičkom vaspitanju predškolske dece. Pisana priprema usmerene motoričke aktivnosti predškolske dece.
3

POJAM METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA

— —

Kao i didaktika, u pedagoškoj teoriji, pa i svakodnevnoj jezičkoj upotrebi, pojam metodika nema jedinstveno značenje. Po jednima, metodika je deo ili oblast didaktike (kao posebna didaktika), po drugima deo ili oblast pedagogije (kao posebna metodika), dok neki smatraju da je to posebna nauka o obuci. Pod obukom se podrazumeva priprema subjekta za praktično obavljanje poslova u struci. Metodika, u svojoj opštoj predmetnoj orijentaciji, bavi se načinima, putevima, metodama i oblicima pomoću kojih ostvarujemo obrazovno-vaspitne ciljeve.
4

) s obzirom da se metodika bavi načinom rada jer traži optimalne odgovore na pitanje kako ostvariti ono što se zahteva od obrazovno-vaspitnog rada u nekoj društvenoj sredini. 5 . obrazovno-vaspitnom području ili samo jednoj disciplini. S obzirom na predmet interesovanja. put .. jedne uže ili šire oblasti ili načinom rada u jednoj sredini. metodika se može baviti načinom realizacije samo jednog predmeta. odnosno određenosti razrešavanja metodičkih problema. što upućuje na problem stepena opštosti.PREDMET METODIKE FIZIČKOG VASPITANJA — — Metodika obrađuje samo didaktičko pitanje KAKO (planski način..

Pri tome je važno voditi računa o osnovnim karakteristikama dece ovog uzrasta kako bi se sa uspehom realizovali postavljeni ciljevi i zadaci.ZNAČAJ FIZIČKOG VASPITANJA — — — Teoretičari (ali i praktičari) sve češće ističu značaj fizičkog vaspitanja za decu predškolskog doba. metoda i oblika rada sa predškolskom decom. Značaj fizičkog vaspitanja upućuje na neophodnost posvećivanja odgovarajuće pažnje prilikom izbora sadržaja. 6 . Nikada se zadaci i sadržaji fizičkog vaspitanja ne ograničavaju samo na zdravstveno i biološko područje. Ne treba smetnuti sa uma da je to složen proces. već obuhvataju i intelektualnu. te društvenu. kao i moralnu stranu pedagoškog delovanja.

tako što će mu pružiti uslove i podsticaj za razvoj svojih sposobnosti i svojstva ličnosti.CILJ PREDŠKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA Cilj predškolskog vaspitanja i obrazovanja je da doprinese celovitom razvoju deteta predškolskog uzrasta. da proširuje iskustva i izgrađuje saznanja o sebi. drugim ljudima i svetu. — 7 . — Predškolsko vaspitanje i obrazovanje je sastavni deo ukupnog sistema društvene brige o deci u pripremi mladih za uključivanje u obrazovni proces u okviru sistema obrazovanja i vaspitanja.

slabo funkcionisanje i drugih organa. Uticaj na aparat za kretanje se obezbeđuje sistematskim vežbanjem. nerava i krvnih sudova. 8 Ø Ø Ø Ø . u odeći koja dozvoljava kretanje (lakša sportska odeća). zatim zglobova.. spavanje. Formiranje pravilnog držanja tela je vrlo specifičan i važan zadatak. za razvoj pojedinih mišićnih grupa se doprinosi optimalnom stanju aparata za kretanje. Čeličenje organizma se realizuje vežbanjem na čistom i svežem vazduhu. koji je od velikog značaja za zdravlje dece. igra. veza i mišića. slabi fizička sposobnost. Redovno kupanje vežbanje i kontrola zdravlja. Lošim držanjem izaziva se pritisak na organe za varenje.. odmaranje. Stvaranje higijenskih navika je veoma važno jer nedostatak higijene ugrožava zdravlje i pozitivan uticaj vežbanja.BIOLOŠKI ZADACI FIZIČKOG VASPITANJA Ø Uticaj na rast i razvoj organizma je jedan od osnovnih zdravstveno-higijenskih zadataka. Da bi vežbanje pozitivno delovalo na rast i razvoj dece treba da bude dovoljno naporno i sistematsko.

kao i negovanje odnosa prema svojim i tuđim stvarima. Rekreativni zadatak uzazuje da fizičko vaspitanje dece može da posluži i kao sredstvo aktivnog odmora i zdrave razonode. Disciplinovan odnos u kolektivu vodi razvijanju drugarstva. Igre i takmičenja. karaktera i svesne discipline je jedan od osnovnih vaspitnih zadataka. Naglasak svesno razumevanje zašto svaki pojedinac treba da izvršava odgovarajuće zadatke. Estetski zadatak se manifestuje u razvijanju smisla za lepo i skladno putem telesnih pokreta i razvijanju smisla za harmoničan razvoj tela povezivanjem i muzike.VASPITNI ZADACI FIZIČKOG VASPITANJA Ø Vaspitanje volje. kao šetnje i izleti pružaju velike mogućnosti. izražavanjem emotivnih stanja. 9 Ø Ø Ø Ø . Pozitivan odnos prema radu se postiže angažovanjem dece u postavljanju sprava za vežbanje i njihovo sklanjanje posle vežbanja. za čega je potreban dosledan stav vaspitača i osmišljeno fizičko vežbanje. prijateljstva i međusobnog pomaganja u zajedničkom radu.

trče. skaču. nego na svakom terenu (nepravilnom. ispresecanom i sa preprekama) da bi se prilagodilo različitim uslovima.. Sposobnost čulnih organa ostvaruje se u posmatranju i izvođenju mnogih vežbi. gipkost. ravnoteža. ne samo na terenu gde ona vežbaju. snaga. izdržljivost. pre svega elementarna znanja teorijskog karaktera primerena uzrastu. 10 Ø Ø Ø Ø . Sticanje teorijskih znanja i to znanja o potrebi vežbanja i čuvanja zdravlja.OBRAZOVNI ZADACI FIZIČKOG VASPITANJA Ø Razvijanje motoričkih sposobnost kao što je opšta koordinacija usklađenim elementima kretanja. brzina . a pre svega pomoću terenskih i drugih vežbi igara.. Učvršćivanje stečenih navika ostvaruje se aktivnostima koje decu uče da pravilno hodaju. Sticanje motoričkih umenja i navika potrebnih u svakodnevnom životu i radu zbog očuvanja zdravlja i radne sposobnosti.

bez štetnih materija – nikotina. MATERIJALNA SREDSTVA kao sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba (objekti. alkohola). vodu i sunce). (2) energetski elementi i (3) elementi ritma. HIGIJENSKI USLOVI (lična i opšta higijena. uredan život – vreme odmora i aktivnosti.SREDSTVA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Ø TELESNA VEŽBA kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba (prirodni oblici kretanja) sastoji se iz tri grupe strukturnih elemenata: (1) mehanički elementi.sprave i rekviziti) u kojima i/ili na kojima i/ili sa kojima se vežba. Ø Ø Ø 11 . PRIRODNI FAKTORI kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba (telesnu vežbanje uz vazduh. pravilna ishrana.

princip svesne aktivnosti.PRINCIPI FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Zajednički cilj svih principa upućuje na njihovo međusobno povezivanje. umno. oblika i metoprincip odmerenosti.. princip jedinstvenosti uticaja i organizacije.). princip planskog opterećenja. moralno. princip individualnog postupka (od lakšeg ka težem . princip očiglednosti. princip naučnosti (zasnovan na nauč. društ. (odabir sredstava..). 12 . estet. uslovljavanje i oni su: Ø Ø Ø Ø Ø Ø Ø Ø Ø Ø Ø princip svestranosti (fiz. (da rada prema mogućnostima dece)... princip zabave i razonode. radno. prožimanje. princip praktične primenljivosti (za razne delatnosti u životu). i proverenim činjenicama) princip zdravstveno-vaspitne usmerenosti.

mačke. kompleksna metoda). metod žive reči (izlaganje.. u razumnim merama i u kombinaciji sa ostalim nastavnim metodama).).. 13 Ø Ø Ø .METODE FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA U fizičkom vaspitanju metod je proveren sistem puteva i načina pomoću kojih se postiže svestan i odgovarajući odnos učenika prema vežbanju i to:: Ø metod pokazivanja – demonstracije i posmatranja (pokazivanje po pravilnom redosledu osnovnih momenata i detalja. prvo u celini. upotreba i raznih pomoćnih sredstava: slika. zečeva – dramatizacija događaja ili svakodnevnih radova pomoću telesnih pokreta). crteža . metod imitacije i dramatizacije (imitacija ptice u letu. metod praktičnog vežbanja (sintetička metoda. analitička metoda. opisivanje i objašnjavanje.

one postaju bogatije kalcijumom. ali i elastičnije.UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA APARAT ZA KRETANJE Ø Ø APARAT ZA KRETANJE sačinjavaju mišići. Telesno vežbanje pozitivno utiče na kosti. 14 Ø Ø . ali i elastičnost. ZGLOBOVI kao skup elemenata pomoću kojih se kosti međusobno spajaju. KOSTI kao pasivni deo aparata za kretanje i poluge prenose kontrakcije mišića pa tako omogućavaju pokretanje tela. postaju jače. što se omogućuje sistematskim i pravilno doziranim telesnim vežbanjem. kosti i zglobovi. a zatim na manjim: povećanjem obima mišićnih vlakana. time i obima mišića. čime se povećava mišićna snaga i ekonomičniji rad. po svojoj funkciji treba da ima potrebnu čvrstinu. Telesnim vežbanjem se izaziva niz promena najpre na većim mišićnim grupama. MIŠIĆI čine “motornu” snagu organizma.

povećava se broj krvnih zrnaca. dolazi do promene u samom srčanom mišiću – deblja mišićno tkivo. relativno je kratak: vežbanjem se utiče na krvne sudove. dešavaju se kvalitetne promene: srce ima relativno veliku zapreminu. Ø Ø 15 . a krvni sudovi postaju elastičniji. krvni sudovi su široki.UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA ORGANE ZA KRVOTOK Pod uticajem telesnog vežbanja dolazi do promena i u organima za krvotok: Ø Ø Ø povećava se zapremina srca. a put koji prolazi krv od srca do mišića i natrag. na sastav krvi.

UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA ORGANE ZA DISANJE Uticaju telesnog vežbanja podležu i organi za disanje: Ø Ø Ø Ø Ø Ø prilikom kretanja povećava se potreba za kiseonikom. dijafragma je dosta visoka. a potreba za kiseonikom veći. ždrelo. povećava se inspiracija i ekspiracija. time se povećava plućni kapacitet. pa je obim disajnih pokreta mali. što dovodi do njihovog jačanja. nosna šupljina. rebra malo nagnuta. a disanje postaje elastičnije. (neophodno igranje i vežbanje na čistom vazduhu) 16 . pa se tako povećava njegova elastičnost. jači mišići mogu snažnije da pokreću grudni koš. mišići koji učestvuju u disanju moraju intenzivnije da rade. dušnik i bronhije su uski što otežava udisaj (inspiraciju) vazduha.

Kod mladih organizama opterećenje centralnog nervnog sistema je veće nego kod starijih. Kontrakcije povoljno utiču i na peristaltiku (kretanje) creva.UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA ORGANE ZA VARENJE I NERVNI SISTEM ü ü ü ü ü ü ü ü Kontrakcije trbušnih mišića deluje pozitivno na rad želuca. Postepenim usvajanjem sve većeg opusa vežbi (pokreta). Koordinacija koja se vrši preko centralnog nervnog sistema (CNS) razvija se isključivo vežbanjem. odnosno organe za varenje. Dete predškolskog doba kao vežbač uči. 17 . Što je kretanje složenije veći uticaj na nervni sistem. opada i pritisak na centralni nervni sistem. privikava se postepeno na pojedine pokrete. Poznato je da je CNS komandni centar – vrlo osetljiv organ.

IZBOR VEŽBI RADI UTICAJA NA TELESNI RAZVOJ DETETA Da bi rad na telesnom razvoju deteta bio koristan potrebno je izabrati najprikladnije vežbe. karakteristikama grupe. 18 . i to prema: a) b) c) d) psihofizičkom razvoju dece. pripremljenosti grupe. stanju dečjeg zdravlja.

6. količina mišićnog tkiva mala je u poređenju sa opštom težinom tela. nije završen razvitak nervnog sistema. zbog toga dolazi do iskrivljenja. diferencijacija stanica moždane kore. kostur koji brzo raste mekan je i podložan raznovrsnim iskrivljavanjima jer u njemu ima dosta hrskavičnog tkiva.. mišićna vlakna su tanka. a postotak vode u njima veći nego u odraslih. zglobovi i vezivno tkivo slabi su. rastegljivi i povodljivi. kosti nogu kraći su u odnosu na kostur trupa. 5. 2. . 19 3.IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOM RAZVOJU DETETA (1) Mora se imati umu one osobine organizma koji se razvijaju: 1. asimetrije i ulegnuća u rasporedu osnovnih delova kostura. 4.. a posebno sa masom unutrašnjih organa. odnos između pokretnih poluga drugačiji nego u odraslih. ni psihomotorni centri .

stopalom. npr. prstima.IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOM RAZVOJU DETETA (2) 1. 2. šakom i slično. vežbe koje iziskuju prevelik napor i dužu koncentraciju pažnje. 3. glavom. 5. što je dete manje to je njegovo biće kompleksnije i nedeljivije pa ne treba vežbati pojedinim delovima tela. 4. Neophodno je izbegavati vežbe i to: koje iziskuju dugotrajne kontrakcije mišića (statičke vežbe). prelake i preteške vežbe od kojih se deca brzo zamaraju. za snagu koje idu za kvantitativnim postignućima. 20 .

deci razumljive.IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOM RAZVOJU DETETA (3) 1. a u njima obavezno zaposleni veliki mišići (krupna motorika). 2. 3. izvodive u određenom ritmu. češće menjane. da obuhvataju više mišićnih grupa. 21 . tako da deca nauče vežbe izvoditi pravilno i lepo. Vežbe za predškolski decu moraju biti: dinamične. ne prebrzo. 4. 5.

dok srednja grupa skače udalj samo iz mesta.. deci predškolskog doba zabranjeno je da se penju samo pomoću ruku (penjanje po konopcu ili motki. dok mlađa deca ne mogu slediti pokrete zadate rečima . mlađa grupa još ne skače uvis ili udalj jer jedva poskakuje na mestu ili preskače preko konopca na podu. starija deca se mogu bez teškoća kretati na zahtev vaspitačice. jer svaka grupa ima svoje osobenosti.IZBOR VEŽBI PREMA KARAKTERISTIKAMA GRUPE DECE ü ü ü ü Ø vežbe koje odgovaraju starijoj deci preteška su mlađoj i obrnuto. a mlađa se tek pripremaju na gađanje kotrljanjem ili običnim bacanjem plodova. loptica.. 22 . u uporu i visu). starija deca već gađaju cilj.

od individualnog rada sa tom decom zavisi koliko dugo će se savladavati gradivo. 23 . sa decom koja neredovno dolaze u dečji vrtić mora se raditi individualno da bi dostigla ostalu decu. s njima se vežba gradivo za nižu grupu. ako se radi sa starijom decom koja pre nisu bila u dečjoj ustanovi.IZBOR VEŽBI PREMA PRIPREMLJENOSTI GRUPE DECE ü ü ü ü ü ako su deca više godina u predškolskoj ustanovi u kojoj se sistematski radi. brzo se pokazuju pozitivni rezultati. obrnuto. takva deca brzo savladaju gradivo svoje grupe i tada se možemo poslužiti gradivom starije grupe.

slabašnu decu ne treba izdvajati. ona nisu bolesna. deca su rekonvalescenti. postupno obuhvaćamo radom. dete koje je bolesno treba osloboditi vežbanja i položiti u krevet.IZBOR VEŽBI PREMA ZDRAVSTVENOM STANJU DECE ü ü ü ü ü decu. deca sa srčanim manama ili drugim bolestima vežbaju onoliko koliko im lekar odredi. vežbanje koristi opštem stanju njihovog organizma. organizam još nije zdrav. uobičajeno vežbanje bilo bi naporno i štetno. koja posle bolesti dolaze u vrtić. 24 .

(3) mesečni plan rada. na dobrom poznavanju psihofizičkih osobenosti i sposobnosti dece i na poznavanju materijalnih i prostornih uslova u kojima će se raditi. (4) nedeljni plan rada. VRSTE PLANIRANJA: (1) godišnji plan rada. (2) tromesečni – kvartalni plan rada.PLANIRANJE U FIZIČKOM VASPITANJU DECE PREDŠKOLSKOG DOBA ü ü ü Da bi se cilj i zadaci fizičkog vaspitanja uspešno ostvarili neophodno je odgovarajuće PLANIRANJE. 25 . Planiranje se zasniva na dobro proučenim Planom i programom vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi.

ne ulazeći u detalje.GODIŠNJI PLAN RADA U FIZIČKOM VASPITANJU ü ü ü Godišnjim planom rada predviđaju se sadržaji obuhvaćeni Planom i programom rada sa decom predškolskog doba. koji se mogu ostvariti sa određenom grupom dece i u konkretnim uslovima. što je konkretizacija opšteg plana i programa procesa fizičkog vaspitanja. utvrđuju se svi organizacioni oblici rada i njihov obim. 26 . Godišnjim planom rada vrši se globalna raspodela zadataka i oblika vaspitno-obrazovnog rada. Godišnjim planom rada predviđaju se i mere koje će se preduzimati u cilju praćenja zdravstvenog stanja dece i razvoja njihovih sposobnosti.

januar. februar). ZIMSKI (decembar.sezonska tromesečja: JESENJI (septembar. PROLEĆNI (mart. april. 27 . oktobar. U kvartalnom planom rada gradivo i zadaci se raspoređuju prema konkretnom redosledu obrade. maj). U kvartalnom planiranju mora se voditi računa da se određeni kretni zadaci savlađuju u nizu uzastopnih časova u cilju što potpunijeg savladavanja.KVARTALNI PLAN RADA U FIZIČKOM VASPITANJU ü ü ü ü Kvartalni (tromesečni) plan rada sadrži veoma različite uslove za rad u procesu fizičkog vaspitanja. godišnjim dobima i u zavisnosti od klimatkih uslova. novembar). Plan rada se deli na tri kvartala .

28 . Vežbe za razvoj kretnih navika treba u mesečnom planu rada detaljno razraditi. U mesečnom planu formulišu se pojedini organizacioni oblici rada (zanimanja.MESEČNI PLAN RADA U FIZIČKOM VASPITANJU ü ü ü ü ü Mesečnim planom rada predviđaju se pojedine aktivnosti iz godišnjeg plana rada koje će se realizovati u određenim periodima razvoja dece predškolskog doba. Posebno voditi računa o oblicima vežbanja i postupnosti i sistematičnosti u primenjivanju. pokretne igre) i određuje vreme za njihovu realizaciju. Prvim mesečnim planom rada treba predvideti početni kompleks vežbi za pojedine mišićne grupe.

tzv. 29 . pisane pripreme za neposredan rad sa decom predškolskog doba.NEDELJNI PLAN RADA U FIZIČKOM VASPITANJU ü ü ü ü Na osnovu mesečnog plana rada prave se nedeljni planovi rada. Na osnovu nedeljnog plana rada prave se dnevni plan rada. U zavisnosti od konkretnih uslova treba primenjivati što veći broj raznih telesnih aktivnosti koje će obezbediti što svestraniji uticaj na razvoj dečjih sposobnosti. Nedeljnim planom rada treba predvideti telesne aktivnosti. pomoćna sredstva i pokretne igre koje će se tokom određene nedelje primenjivati.

koje sadrže određene aktivnosti i način njihove realizacije.PISANA PRIPREMA ZA RAD U FIZIČKOM VASPITANJU ü ü ü Vaspitači sa dovoljno iskustva mogu sačiniti za svaki dan sažete (uže) pisane pripreme. Radi lakše “obrade” svih sadržaja koristi se tradicionalna shema za pisanje pripreme za usmerenu aktivnost iz fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. U široj pisanoj pripremi treba student da obuhvati potpunu konkretizaciju cilja i zadataka koji se radom želi ostvariti. konkretizaciju sadržaja rada – sredstva kojima će se to postići i način organizacije rada. 30 .

uticajem na kardiovaskularni i respiratorni sistem. ZAVRŠNI DEO 3-5 minuta ima za cilj smirivanje organizma i razvijanje smisla za red. PRIPREMNI DEO 6-7 minuta ima za cilj da se vežbama oblikovanja pripremi organizam za opterećenja u daljem toku aktivnosti. OSNOVNI DEO oko 15 minuta ima za cilj stvaranje što povoljnijih uslova za realizaciju postavljenih programskih zadataka. 31 .PRIPREMA ZA USMERENU AKTIVNOST IZ FIZIČKOG VASPITANJA 1) 2) 3) 4) ARTIKULACIJA USMERENE AKTIVNOSTI sadrži: UVODNI DEO 3-4 minuta ima za cilj pripremiti organizam za opterećenja koja slede.

Na sledeći znak deca skakuću (istim pravcem) kao vrapci. Treći zadatak je isto trčeći kao u prvom zadatku. vraćaju se korakom. 32 . ali sredini prostora preskaču “kanal” – dve vijače na podu na razmaku 20-30 cm. Korakom se vraćaju na polazno mesto.PRIMER UVODNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI v v v v v PRETRČAVANJE Postavljanje dece na liniju (u vrstu). Tako se uvežbava reagovanje na signal i organizovano postavljanje. nazad korakom. staju na istu u vrstu i okreću se prema vaspitaču. Na znak “SAD” deca pretrčavaju do sledeće linije.

Upor sedeći. grčenje jedne pa druge noge. 33 . “hodanje kao gusenica”. Dizanje trupa iz ležanja na trbuhu. Kruženje rukama. Čučnjevi sa izručenjem.PRIMER UVODNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI Ø 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) VEŽBE OBLIKOVANJA Postavljanje dece u ograničenom prostoru. Upor ležeći. Sukanje trupom. Dizanje tripa iz ležanja na leđima. Pretklon-zaklon.

. “HOPA-CUPA” (kolo držeći se za ruke. sa dva raskoračno. u jedan kvadrat jednom nogom. 2-3 puta). hopa-cupa. pevaju i igraju ranije naučeno kolo. sunožno.PRIMER OSNOVNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI 1) 2) 3) 4) ČETIRI IGRE BRZINE I SKOČNOSTI “GNEZDA” (deca su vrapčići i trčkaju između gnezda – drvenih obruča.). na znak deca kreću jedno iza drugog s noge na nogu iz obruča u obruč. trčeći nazad. pa zatim sunožno. “LANAC” (deca su podeljena u tri kolone ispred koje je niz od pet drvenih obruča. “ŠKOLICA” (deca u 3 kolone isped “školica”. 34 . na znak trebaju što pre da uskoče u gnezdo i tu igru ponoviti 3-4 puta oko 3 minuta. 2 + 2 puta oko 3 minuta)..

Deca odbijanjem balona trude se da isti ostane što duže u vazduhu. Ø Ø 35 . Vaspitač u krugu sedi izbaci – dobaci tri šarena naduvana balona.PRIMER ZAVRŠNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI Mirna pokretna igra: BALONI Ø Ø Deca su i dalje u krugu ali sede. Igra za smirivanje organizma traje oko 3-5 minuta.

Uticaj fizičkog vežbanja na organizam predškolskog deteta. Planiranje u fizičkom vaspitanju predškolske dece. 36 . 6. Principi i sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. 3. 7.METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Tematske celine: 1. 2. Pisana priprema usmerene motoričke aktivnosti predškolske dece. 5. Značaj. 4. Pojam i predmet metodike fizičkog vaspitanja predškolske dece. Metode fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. cilj i zadaci fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba.

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Kontrolna pitanja (1): Definisanje pojma Metodika fizičkog vaspitanja? ü Šta je predmet Metodike fizičkog vaspitanja? ü Značaj fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Cilj predškolskog vaspitanja i obrazovanja? ü Cilj fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Zadaci fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Principi fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Telesna vežba kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Prirodni faktori kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Materijalna sredstva kao sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Doziranje telesnih vežbi u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? ü 37 .

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Kontrolna pitanja (2): ü ü ü ü ü ü ü ü ü ü ü ü Uticaj telesnog vežbanja na aparat za kretanje predškolske dece? Uticaj telesnog vežbanja na organe za krvotok i krv predškolske dece? Uticaj telesnog vežbanja na organe za disanje predškolske dece? Uticaj telesnog vežbanja na organe za varenje. nervni sistem i termoregulaciju? Vaspitni uticaji telesnih vežbi u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Metode fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? Vrste i uzroci greški u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Opšta načela ispravljanja greški u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Godišnje planiranje u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Kvartalno i mesečno planiranje u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Nedeljno i dnevno planiranje u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Šira pisana priprema usmerene motoričke aktivnosti predškolske dece? 38 .

PITANJA? HVALA NA PAŽNJI 39 .

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA METHODS OF PHYSICAL EDUCATION PRESCHOOL AGE CHILDREN PREDAVANJE 4 LECTURE 4 40 .

dr Nedeljko Rodić Pedagoški fakultet u Somboru Faculty of Education in Sombor 41 .METODIKA NASTAVE FIZIČKOG VASPITANJA 1 METHODS OF TEACHING PHYSICAL EDUCATION 1 Prof.