METODIKA NASTAVE FIZIČKOG VASPITANJA 1 METHODS OF TEACHING PHYSICAL EDUCATION 1

Prof. dr Nedeljko Rodić
Pedagoški fakultet u Somboru Faculty of Education in Sombor

1

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA METHODS OF PHYSICAL EDUCATION PRESCHOOL AGE CHILDREN

PREDAVANJE 4 LECTURE 4

2

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA
Tematske celine:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Pojam i predmet metodike fizičkog vaspitanja predškolske dece. Značaj, cilj i zadaci fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. Principi i sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. Uticaj fizičkog vežbanja na organizam predškolskog deteta. Metode fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. Planiranje u fizičkom vaspitanju predškolske dece. Pisana priprema usmerene motoričke aktivnosti predškolske dece.
3

POJAM METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA

— —

Kao i didaktika, u pedagoškoj teoriji, pa i svakodnevnoj jezičkoj upotrebi, pojam metodika nema jedinstveno značenje. Po jednima, metodika je deo ili oblast didaktike (kao posebna didaktika), po drugima deo ili oblast pedagogije (kao posebna metodika), dok neki smatraju da je to posebna nauka o obuci. Pod obukom se podrazumeva priprema subjekta za praktično obavljanje poslova u struci. Metodika, u svojoj opštoj predmetnoj orijentaciji, bavi se načinima, putevima, metodama i oblicima pomoću kojih ostvarujemo obrazovno-vaspitne ciljeve.
4

S obzirom na predmet interesovanja. metodika se može baviti načinom realizacije samo jednog predmeta. put . jedne uže ili šire oblasti ili načinom rada u jednoj sredini.PREDMET METODIKE FIZIČKOG VASPITANJA — — Metodika obrađuje samo didaktičko pitanje KAKO (planski način. obrazovno-vaspitnom području ili samo jednoj disciplini.. 5 . što upućuje na problem stepena opštosti. odnosno određenosti razrešavanja metodičkih problema.) s obzirom da se metodika bavi načinom rada jer traži optimalne odgovore na pitanje kako ostvariti ono što se zahteva od obrazovno-vaspitnog rada u nekoj društvenoj sredini..

te društvenu. Značaj fizičkog vaspitanja upućuje na neophodnost posvećivanja odgovarajuće pažnje prilikom izbora sadržaja. Nikada se zadaci i sadržaji fizičkog vaspitanja ne ograničavaju samo na zdravstveno i biološko područje.ZNAČAJ FIZIČKOG VASPITANJA — — — Teoretičari (ali i praktičari) sve češće ističu značaj fizičkog vaspitanja za decu predškolskog doba. kao i moralnu stranu pedagoškog delovanja. već obuhvataju i intelektualnu. Ne treba smetnuti sa uma da je to složen proces. Pri tome je važno voditi računa o osnovnim karakteristikama dece ovog uzrasta kako bi se sa uspehom realizovali postavljeni ciljevi i zadaci. 6 . metoda i oblika rada sa predškolskom decom.

da proširuje iskustva i izgrađuje saznanja o sebi. drugim ljudima i svetu. — Predškolsko vaspitanje i obrazovanje je sastavni deo ukupnog sistema društvene brige o deci u pripremi mladih za uključivanje u obrazovni proces u okviru sistema obrazovanja i vaspitanja.CILJ PREDŠKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA Cilj predškolskog vaspitanja i obrazovanja je da doprinese celovitom razvoju deteta predškolskog uzrasta. — 7 . tako što će mu pružiti uslove i podsticaj za razvoj svojih sposobnosti i svojstva ličnosti.

slabo funkcionisanje i drugih organa. u odeći koja dozvoljava kretanje (lakša sportska odeća).. Uticaj na aparat za kretanje se obezbeđuje sistematskim vežbanjem.. zatim zglobova. za razvoj pojedinih mišićnih grupa se doprinosi optimalnom stanju aparata za kretanje. Redovno kupanje vežbanje i kontrola zdravlja. slabi fizička sposobnost. spavanje.BIOLOŠKI ZADACI FIZIČKOG VASPITANJA Ø Uticaj na rast i razvoj organizma je jedan od osnovnih zdravstveno-higijenskih zadataka. 8 Ø Ø Ø Ø . Da bi vežbanje pozitivno delovalo na rast i razvoj dece treba da bude dovoljno naporno i sistematsko. Stvaranje higijenskih navika je veoma važno jer nedostatak higijene ugrožava zdravlje i pozitivan uticaj vežbanja. nerava i krvnih sudova. Formiranje pravilnog držanja tela je vrlo specifičan i važan zadatak. igra. koji je od velikog značaja za zdravlje dece. odmaranje. Čeličenje organizma se realizuje vežbanjem na čistom i svežem vazduhu. Lošim držanjem izaziva se pritisak na organe za varenje. veza i mišića.

izražavanjem emotivnih stanja. Disciplinovan odnos u kolektivu vodi razvijanju drugarstva. kao šetnje i izleti pružaju velike mogućnosti. Estetski zadatak se manifestuje u razvijanju smisla za lepo i skladno putem telesnih pokreta i razvijanju smisla za harmoničan razvoj tela povezivanjem i muzike. Pozitivan odnos prema radu se postiže angažovanjem dece u postavljanju sprava za vežbanje i njihovo sklanjanje posle vežbanja. Naglasak svesno razumevanje zašto svaki pojedinac treba da izvršava odgovarajuće zadatke. Igre i takmičenja. prijateljstva i međusobnog pomaganja u zajedničkom radu. 9 Ø Ø Ø Ø . karaktera i svesne discipline je jedan od osnovnih vaspitnih zadataka. za čega je potreban dosledan stav vaspitača i osmišljeno fizičko vežbanje.VASPITNI ZADACI FIZIČKOG VASPITANJA Ø Vaspitanje volje. kao i negovanje odnosa prema svojim i tuđim stvarima. Rekreativni zadatak uzazuje da fizičko vaspitanje dece može da posluži i kao sredstvo aktivnog odmora i zdrave razonode.

Sticanje motoričkih umenja i navika potrebnih u svakodnevnom životu i radu zbog očuvanja zdravlja i radne sposobnosti. snaga. nego na svakom terenu (nepravilnom.OBRAZOVNI ZADACI FIZIČKOG VASPITANJA Ø Razvijanje motoričkih sposobnost kao što je opšta koordinacija usklađenim elementima kretanja. izdržljivost. 10 Ø Ø Ø Ø . gipkost. brzina . Učvršćivanje stečenih navika ostvaruje se aktivnostima koje decu uče da pravilno hodaju.. ispresecanom i sa preprekama) da bi se prilagodilo različitim uslovima. Sposobnost čulnih organa ostvaruje se u posmatranju i izvođenju mnogih vežbi. ravnoteža. ne samo na terenu gde ona vežbaju. skaču. Sticanje teorijskih znanja i to znanja o potrebi vežbanja i čuvanja zdravlja. pre svega elementarna znanja teorijskog karaktera primerena uzrastu. trče.. a pre svega pomoću terenskih i drugih vežbi igara.

PRIRODNI FAKTORI kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba (telesnu vežbanje uz vazduh. pravilna ishrana. bez štetnih materija – nikotina. Ø Ø Ø 11 . alkohola). HIGIJENSKI USLOVI (lična i opšta higijena. (2) energetski elementi i (3) elementi ritma. vodu i sunce). uredan život – vreme odmora i aktivnosti.sprave i rekviziti) u kojima i/ili na kojima i/ili sa kojima se vežba. MATERIJALNA SREDSTVA kao sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba (objekti.SREDSTVA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Ø TELESNA VEŽBA kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba (prirodni oblici kretanja) sastoji se iz tri grupe strukturnih elemenata: (1) mehanički elementi.

). uslovljavanje i oni su: Ø Ø Ø Ø Ø Ø Ø Ø Ø Ø Ø princip svestranosti (fiz. princip očiglednosti.. oblika i metoprincip odmerenosti. princip svesne aktivnosti. princip jedinstvenosti uticaja i organizacije. princip praktične primenljivosti (za razne delatnosti u životu).PRINCIPI FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Zajednički cilj svih principa upućuje na njihovo međusobno povezivanje. i proverenim činjenicama) princip zdravstveno-vaspitne usmerenosti. princip individualnog postupka (od lakšeg ka težem . princip planskog opterećenja. umno. (odabir sredstava. (da rada prema mogućnostima dece).). estet. 12 . moralno.. radno. društ.. prožimanje. princip zabave i razonode.. princip naučnosti (zasnovan na nauč.

metod praktičnog vežbanja (sintetička metoda.. metod žive reči (izlaganje. prvo u celini. kompleksna metoda).). 13 Ø Ø Ø . opisivanje i objašnjavanje. metod imitacije i dramatizacije (imitacija ptice u letu. u razumnim merama i u kombinaciji sa ostalim nastavnim metodama). crteža . mačke.. analitička metoda. upotreba i raznih pomoćnih sredstava: slika. zečeva – dramatizacija događaja ili svakodnevnih radova pomoću telesnih pokreta).METODE FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA U fizičkom vaspitanju metod je proveren sistem puteva i načina pomoću kojih se postiže svestan i odgovarajući odnos učenika prema vežbanju i to:: Ø metod pokazivanja – demonstracije i posmatranja (pokazivanje po pravilnom redosledu osnovnih momenata i detalja.

Telesnim vežbanjem se izaziva niz promena najpre na većim mišićnim grupama. time i obima mišića. KOSTI kao pasivni deo aparata za kretanje i poluge prenose kontrakcije mišića pa tako omogućavaju pokretanje tela. MIŠIĆI čine “motornu” snagu organizma. ali i elastičnije.UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA APARAT ZA KRETANJE Ø Ø APARAT ZA KRETANJE sačinjavaju mišići. ali i elastičnost. 14 Ø Ø . one postaju bogatije kalcijumom. postaju jače. što se omogućuje sistematskim i pravilno doziranim telesnim vežbanjem. kosti i zglobovi. a zatim na manjim: povećanjem obima mišićnih vlakana. Telesno vežbanje pozitivno utiče na kosti. ZGLOBOVI kao skup elemenata pomoću kojih se kosti međusobno spajaju. po svojoj funkciji treba da ima potrebnu čvrstinu. čime se povećava mišićna snaga i ekonomičniji rad.

dešavaju se kvalitetne promene: srce ima relativno veliku zapreminu.UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA ORGANE ZA KRVOTOK Pod uticajem telesnog vežbanja dolazi do promena i u organima za krvotok: Ø Ø Ø povećava se zapremina srca. relativno je kratak: vežbanjem se utiče na krvne sudove. krvni sudovi su široki. povećava se broj krvnih zrnaca. Ø Ø 15 . na sastav krvi. a put koji prolazi krv od srca do mišića i natrag. a krvni sudovi postaju elastičniji. dolazi do promene u samom srčanom mišiću – deblja mišićno tkivo.

dijafragma je dosta visoka. dušnik i bronhije su uski što otežava udisaj (inspiraciju) vazduha. (neophodno igranje i vežbanje na čistom vazduhu) 16 . ždrelo. pa se tako povećava njegova elastičnost. jači mišići mogu snažnije da pokreću grudni koš. nosna šupljina. rebra malo nagnuta. što dovodi do njihovog jačanja. mišići koji učestvuju u disanju moraju intenzivnije da rade.UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA ORGANE ZA DISANJE Uticaju telesnog vežbanja podležu i organi za disanje: Ø Ø Ø Ø Ø Ø prilikom kretanja povećava se potreba za kiseonikom. time se povećava plućni kapacitet. povećava se inspiracija i ekspiracija. a potreba za kiseonikom veći. a disanje postaje elastičnije. pa je obim disajnih pokreta mali.

Poznato je da je CNS komandni centar – vrlo osetljiv organ. Što je kretanje složenije veći uticaj na nervni sistem. Postepenim usvajanjem sve većeg opusa vežbi (pokreta).UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA ORGANE ZA VARENJE I NERVNI SISTEM ü ü ü ü ü ü ü ü Kontrakcije trbušnih mišića deluje pozitivno na rad želuca. 17 . Koordinacija koja se vrši preko centralnog nervnog sistema (CNS) razvija se isključivo vežbanjem. Kontrakcije povoljno utiču i na peristaltiku (kretanje) creva. privikava se postepeno na pojedine pokrete. Dete predškolskog doba kao vežbač uči. opada i pritisak na centralni nervni sistem. Kod mladih organizama opterećenje centralnog nervnog sistema je veće nego kod starijih. odnosno organe za varenje.

i to prema: a) b) c) d) psihofizičkom razvoju dece. stanju dečjeg zdravlja. 18 .IZBOR VEŽBI RADI UTICAJA NA TELESNI RAZVOJ DETETA Da bi rad na telesnom razvoju deteta bio koristan potrebno je izabrati najprikladnije vežbe. karakteristikama grupe. pripremljenosti grupe.

zbog toga dolazi do iskrivljenja. ni psihomotorni centri . rastegljivi i povodljivi. a postotak vode u njima veći nego u odraslih.. 19 3. diferencijacija stanica moždane kore. 5. kosti nogu kraći su u odnosu na kostur trupa. mišićna vlakna su tanka. količina mišićnog tkiva mala je u poređenju sa opštom težinom tela. 2. zglobovi i vezivno tkivo slabi su. 4. odnos između pokretnih poluga drugačiji nego u odraslih. asimetrije i ulegnuća u rasporedu osnovnih delova kostura.. 6. a posebno sa masom unutrašnjih organa.IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOM RAZVOJU DETETA (1) Mora se imati umu one osobine organizma koji se razvijaju: 1. . nije završen razvitak nervnog sistema. kostur koji brzo raste mekan je i podložan raznovrsnim iskrivljavanjima jer u njemu ima dosta hrskavičnog tkiva.

stopalom. prstima. šakom i slično. Neophodno je izbegavati vežbe i to: koje iziskuju dugotrajne kontrakcije mišića (statičke vežbe). 2. npr. 5. 3. glavom. prelake i preteške vežbe od kojih se deca brzo zamaraju. što je dete manje to je njegovo biće kompleksnije i nedeljivije pa ne treba vežbati pojedinim delovima tela. 20 . za snagu koje idu za kvantitativnim postignućima. vežbe koje iziskuju prevelik napor i dužu koncentraciju pažnje.IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOM RAZVOJU DETETA (2) 1. 4.

5. 2. tako da deca nauče vežbe izvoditi pravilno i lepo. 3. Vežbe za predškolski decu moraju biti: dinamične. 21 . 4. a u njima obavezno zaposleni veliki mišići (krupna motorika). da obuhvataju više mišićnih grupa. izvodive u određenom ritmu. deci razumljive. češće menjane. ne prebrzo.IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOM RAZVOJU DETETA (3) 1.

. mlađa grupa još ne skače uvis ili udalj jer jedva poskakuje na mestu ili preskače preko konopca na podu. u uporu i visu). a mlađa se tek pripremaju na gađanje kotrljanjem ili običnim bacanjem plodova.IZBOR VEŽBI PREMA KARAKTERISTIKAMA GRUPE DECE ü ü ü ü Ø vežbe koje odgovaraju starijoj deci preteška su mlađoj i obrnuto. 22 . dok mlađa deca ne mogu slediti pokrete zadate rečima .. deci predškolskog doba zabranjeno je da se penju samo pomoću ruku (penjanje po konopcu ili motki. dok srednja grupa skače udalj samo iz mesta. jer svaka grupa ima svoje osobenosti. starija deca već gađaju cilj. starija deca se mogu bez teškoća kretati na zahtev vaspitačice. loptica.

23 . obrnuto. brzo se pokazuju pozitivni rezultati. takva deca brzo savladaju gradivo svoje grupe i tada se možemo poslužiti gradivom starije grupe. od individualnog rada sa tom decom zavisi koliko dugo će se savladavati gradivo.IZBOR VEŽBI PREMA PRIPREMLJENOSTI GRUPE DECE ü ü ü ü ü ako su deca više godina u predškolskoj ustanovi u kojoj se sistematski radi. s njima se vežba gradivo za nižu grupu. sa decom koja neredovno dolaze u dečji vrtić mora se raditi individualno da bi dostigla ostalu decu. ako se radi sa starijom decom koja pre nisu bila u dečjoj ustanovi.

vežbanje koristi opštem stanju njihovog organizma. deca sa srčanim manama ili drugim bolestima vežbaju onoliko koliko im lekar odredi. koja posle bolesti dolaze u vrtić. uobičajeno vežbanje bilo bi naporno i štetno. deca su rekonvalescenti. 24 . postupno obuhvaćamo radom. ona nisu bolesna.IZBOR VEŽBI PREMA ZDRAVSTVENOM STANJU DECE ü ü ü ü ü decu. dete koje je bolesno treba osloboditi vežbanja i položiti u krevet. slabašnu decu ne treba izdvajati. organizam još nije zdrav.

(4) nedeljni plan rada. 25 . (2) tromesečni – kvartalni plan rada. VRSTE PLANIRANJA: (1) godišnji plan rada. na dobrom poznavanju psihofizičkih osobenosti i sposobnosti dece i na poznavanju materijalnih i prostornih uslova u kojima će se raditi. Planiranje se zasniva na dobro proučenim Planom i programom vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi. (3) mesečni plan rada.PLANIRANJE U FIZIČKOM VASPITANJU DECE PREDŠKOLSKOG DOBA ü ü ü Da bi se cilj i zadaci fizičkog vaspitanja uspešno ostvarili neophodno je odgovarajuće PLANIRANJE.

ne ulazeći u detalje. 26 . Godišnjim planom rada vrši se globalna raspodela zadataka i oblika vaspitno-obrazovnog rada.GODIŠNJI PLAN RADA U FIZIČKOM VASPITANJU ü ü ü Godišnjim planom rada predviđaju se sadržaji obuhvaćeni Planom i programom rada sa decom predškolskog doba. što je konkretizacija opšteg plana i programa procesa fizičkog vaspitanja. utvrđuju se svi organizacioni oblici rada i njihov obim. Godišnjim planom rada predviđaju se i mere koje će se preduzimati u cilju praćenja zdravstvenog stanja dece i razvoja njihovih sposobnosti. koji se mogu ostvariti sa određenom grupom dece i u konkretnim uslovima.

novembar). Plan rada se deli na tri kvartala . oktobar.KVARTALNI PLAN RADA U FIZIČKOM VASPITANJU ü ü ü ü Kvartalni (tromesečni) plan rada sadrži veoma različite uslove za rad u procesu fizičkog vaspitanja. godišnjim dobima i u zavisnosti od klimatkih uslova. U kvartalnom planiranju mora se voditi računa da se određeni kretni zadaci savlađuju u nizu uzastopnih časova u cilju što potpunijeg savladavanja. februar). april. maj). PROLEĆNI (mart.sezonska tromesečja: JESENJI (septembar. U kvartalnom planom rada gradivo i zadaci se raspoređuju prema konkretnom redosledu obrade. januar. 27 . ZIMSKI (decembar.

pokretne igre) i određuje vreme za njihovu realizaciju. Prvim mesečnim planom rada treba predvideti početni kompleks vežbi za pojedine mišićne grupe. 28 . Posebno voditi računa o oblicima vežbanja i postupnosti i sistematičnosti u primenjivanju.MESEČNI PLAN RADA U FIZIČKOM VASPITANJU ü ü ü ü ü Mesečnim planom rada predviđaju se pojedine aktivnosti iz godišnjeg plana rada koje će se realizovati u određenim periodima razvoja dece predškolskog doba. Vežbe za razvoj kretnih navika treba u mesečnom planu rada detaljno razraditi. U mesečnom planu formulišu se pojedini organizacioni oblici rada (zanimanja.

pisane pripreme za neposredan rad sa decom predškolskog doba.NEDELJNI PLAN RADA U FIZIČKOM VASPITANJU ü ü ü ü Na osnovu mesečnog plana rada prave se nedeljni planovi rada. 29 . tzv. Nedeljnim planom rada treba predvideti telesne aktivnosti. pomoćna sredstva i pokretne igre koje će se tokom određene nedelje primenjivati. Na osnovu nedeljnog plana rada prave se dnevni plan rada. U zavisnosti od konkretnih uslova treba primenjivati što veći broj raznih telesnih aktivnosti koje će obezbediti što svestraniji uticaj na razvoj dečjih sposobnosti.

30 . koje sadrže određene aktivnosti i način njihove realizacije. konkretizaciju sadržaja rada – sredstva kojima će se to postići i način organizacije rada. Radi lakše “obrade” svih sadržaja koristi se tradicionalna shema za pisanje pripreme za usmerenu aktivnost iz fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. U široj pisanoj pripremi treba student da obuhvati potpunu konkretizaciju cilja i zadataka koji se radom želi ostvariti.PISANA PRIPREMA ZA RAD U FIZIČKOM VASPITANJU ü ü ü Vaspitači sa dovoljno iskustva mogu sačiniti za svaki dan sažete (uže) pisane pripreme.

uticajem na kardiovaskularni i respiratorni sistem. OSNOVNI DEO oko 15 minuta ima za cilj stvaranje što povoljnijih uslova za realizaciju postavljenih programskih zadataka. PRIPREMNI DEO 6-7 minuta ima za cilj da se vežbama oblikovanja pripremi organizam za opterećenja u daljem toku aktivnosti.PRIPREMA ZA USMERENU AKTIVNOST IZ FIZIČKOG VASPITANJA 1) 2) 3) 4) ARTIKULACIJA USMERENE AKTIVNOSTI sadrži: UVODNI DEO 3-4 minuta ima za cilj pripremiti organizam za opterećenja koja slede. ZAVRŠNI DEO 3-5 minuta ima za cilj smirivanje organizma i razvijanje smisla za red. 31 .

ali sredini prostora preskaču “kanal” – dve vijače na podu na razmaku 20-30 cm. staju na istu u vrstu i okreću se prema vaspitaču. vraćaju se korakom. Na znak “SAD” deca pretrčavaju do sledeće linije.PRIMER UVODNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI v v v v v PRETRČAVANJE Postavljanje dece na liniju (u vrstu). nazad korakom. Na sledeći znak deca skakuću (istim pravcem) kao vrapci. 32 . Treći zadatak je isto trčeći kao u prvom zadatku. Korakom se vraćaju na polazno mesto. Tako se uvežbava reagovanje na signal i organizovano postavljanje.

“hodanje kao gusenica”. grčenje jedne pa druge noge. Sukanje trupom. Dizanje tripa iz ležanja na leđima. Dizanje trupa iz ležanja na trbuhu.PRIMER UVODNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI Ø 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) VEŽBE OBLIKOVANJA Postavljanje dece u ograničenom prostoru. Čučnjevi sa izručenjem. Upor sedeći. Pretklon-zaklon. Kruženje rukama. 33 . Upor ležeći.

. hopa-cupa. “LANAC” (deca su podeljena u tri kolone ispred koje je niz od pet drvenih obruča. na znak trebaju što pre da uskoče u gnezdo i tu igru ponoviti 3-4 puta oko 3 minuta. “HOPA-CUPA” (kolo držeći se za ruke. “ŠKOLICA” (deca u 3 kolone isped “školica”.. 2-3 puta).PRIMER OSNOVNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI 1) 2) 3) 4) ČETIRI IGRE BRZINE I SKOČNOSTI “GNEZDA” (deca su vrapčići i trčkaju između gnezda – drvenih obruča. sunožno. u jedan kvadrat jednom nogom. trčeći nazad. 2 + 2 puta oko 3 minuta). sa dva raskoračno.). pa zatim sunožno. pevaju i igraju ranije naučeno kolo. 34 . na znak deca kreću jedno iza drugog s noge na nogu iz obruča u obruč.

Deca odbijanjem balona trude se da isti ostane što duže u vazduhu.PRIMER ZAVRŠNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI Mirna pokretna igra: BALONI Ø Ø Deca su i dalje u krugu ali sede. Ø Ø 35 . Igra za smirivanje organizma traje oko 3-5 minuta. Vaspitač u krugu sedi izbaci – dobaci tri šarena naduvana balona.

36 . Metode fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. 5. cilj i zadaci fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. Principi i sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. Pisana priprema usmerene motoričke aktivnosti predškolske dece. 3. 2. Uticaj fizičkog vežbanja na organizam predškolskog deteta. Pojam i predmet metodike fizičkog vaspitanja predškolske dece. 6. Planiranje u fizičkom vaspitanju predškolske dece. 4. Značaj. 7.METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Tematske celine: 1.

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Kontrolna pitanja (1): Definisanje pojma Metodika fizičkog vaspitanja? ü Šta je predmet Metodike fizičkog vaspitanja? ü Značaj fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Cilj predškolskog vaspitanja i obrazovanja? ü Cilj fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Zadaci fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Principi fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Telesna vežba kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Prirodni faktori kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Materijalna sredstva kao sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Doziranje telesnih vežbi u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? ü 37 .

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Kontrolna pitanja (2): ü ü ü ü ü ü ü ü ü ü ü ü Uticaj telesnog vežbanja na aparat za kretanje predškolske dece? Uticaj telesnog vežbanja na organe za krvotok i krv predškolske dece? Uticaj telesnog vežbanja na organe za disanje predškolske dece? Uticaj telesnog vežbanja na organe za varenje. nervni sistem i termoregulaciju? Vaspitni uticaji telesnih vežbi u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Metode fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? Vrste i uzroci greški u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Opšta načela ispravljanja greški u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Godišnje planiranje u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Kvartalno i mesečno planiranje u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Nedeljno i dnevno planiranje u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Šira pisana priprema usmerene motoričke aktivnosti predškolske dece? 38 .

PITANJA? HVALA NA PAŽNJI 39 .

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA METHODS OF PHYSICAL EDUCATION PRESCHOOL AGE CHILDREN PREDAVANJE 4 LECTURE 4 40 .

METODIKA NASTAVE FIZIČKOG VASPITANJA 1 METHODS OF TEACHING PHYSICAL EDUCATION 1 Prof. dr Nedeljko Rodić Pedagoški fakultet u Somboru Faculty of Education in Sombor 41 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful