METODIKA NASTAVE FIZIKOG VASPITANJA 1 METHODS OF TEACHING PHYSICAL EDUCATION 1

Prof. dr Nedeljko Rodi

Pedagoki fakultet u Somboru Faculty of Education in Sombor

METODIKA FIZIKOG VASPITANJA DECE PREDKOLSKOG DOBA METHODS OF PHYSICAL EDUCATION PRESCHOOL AGE CHILDREN

PREDAVANJE 4 LECTURE 4

METODIKA FIZIKOG VASPITANJA DECE PREDKOLSKOG DOBA

Tematske celine:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Pojam i predmet metodike fizikog vaspitanja predkolske dece. Znaaj, cilj i zadaci fizikog vaspitanja dece predkolskog doba. Principi i sredstva fizikog vaspitanja dece predkolskog doba. Uticaj fizikog vebanja na organizam predkolskog deteta. Metode fizikog vaspitanja dece predkolskog doba. Planiranje u fizikom vaspitanju predkolske dece. Pisana priprema usmerene motorike aktivnosti predkolske dece.
3

POJAM METODIKA FIZIKOG VASPITANJA

Kao i didaktika, u pedagokoj teoriji, pa i svakodnevnoj jezikoj upotrebi, pojam metodika nema jedinstveno znaenje. Po jednima, metodika je deo ili oblast didaktike (kao posebna didaktika), po drugima deo ili oblast pedagogije (kao posebna metodika), dok neki smatraju da je to posebna nauka o obuci. Pod obukom se podrazumeva priprema subjekta za praktino obavljanje poslova u struci. Metodika, u svojoj optoj predmetnoj orijentaciji, bavi se nainima, putevima, metodama i oblicima pomou kojih ostvarujemo obrazovno-vaspitne ciljeve.
4

PREDMET METODIKE FIZIKOG VASPITANJA

Metodika obrauje samo didaktiko pitanje KAKO (planski nain, put ...) s obzirom da se metodika bavi nainom rada jer trai optimalne odgovore na pitanje kako ostvariti ono to se zahteva od obrazovno-vaspitnog rada u nekoj drutvenoj sredini, obrazovno-vaspitnom podruju ili samo jednoj disciplini. S obzirom na predmet interesovanja, metodika se moe baviti nainom realizacije samo jednog predmeta, jedne ue ili ire oblasti ili nainom rada u jednoj sredini, to upuuje na problem stepena optosti, odnosno odreenosti razreavanja metodikih problema.
5

ZNAAJ FIZIKOG VASPITANJA

Teoretiari (ali i praktiari) sve ee istiu znaaj fizikog vaspitanja za decu predkolskog doba. Nikada se zadaci i sadraji fizikog vaspitanja ne ograniavaju samo na zdravstveno i bioloko podruje, ve obuhvataju i intelektualnu, te drutvenu, kao i moralnu stranu pedagokog delovanja. Ne treba smetnuti sa uma da je to sloen proces. Znaaj fizikog vaspitanja upuuje na neophodnost posveivanja odgovarajue panje prilikom izbora sadraja, metoda i oblika rada sa predkolskom decom. Pri tome je vano voditi rauna o osnovnim karakteristikama dece ovog uzrasta kako bi se sa uspehom realizovali postavljeni ciljevi i zadaci.
6

CILJ PREDKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA

Cilj predkolskog vaspitanja i obrazovanja je da doprinese celovitom razvoju deteta predkolskog uzrasta, tako to e mu pruiti uslove i podsticaj za razvoj svojih sposobnosti i svojstva linosti, da proiruje iskustva i izgrauje saznanja o sebi, drugim ljudima i svetu. Predkolsko vaspitanje i obrazovanje je sastavni deo ukupnog sistema drutvene brige o deci u pripremi mladih za ukljuivanje u obrazovni proces u okviru sistema obrazovanja i vaspitanja.

BIOLOKI ZADACI FIZIKOG VASPITANJA

Uticaj na rast i razvoj organizma je jedan od osnovnih zdravstveno-higijenskih zadataka. Da bi vebanje pozitivno delovalo na rast i razvoj dece treba da bude dovoljno naporno i sistematsko. Uticaj na aparat za kretanje se obezbeuje sistematskim vebanjem, za razvoj pojedinih miinih grupa se doprinosi optimalnom stanju aparata za kretanje, zatim zglobova, veza i miia. Formiranje pravilnog dranja tela je vrlo specifian i vaan zadatak, koji je od velikog znaaja za zdravlje dece. Loim dranjem izaziva se pritisak na organe za varenje, slabo funkcionisanje i drugih organa, nerava i krvnih sudova, slabi fizika sposobnost... elienje organizma se realizuje vebanjem na istom i sveem vazduhu, u odei koja dozvoljava kretanje (laka sportska odea). Stvaranje higijenskih navika je veoma vano jer nedostatak higijene ugroava zdravlje i pozitivan uticaj vebanja. Redovno kupanje vebanje i kontrola zdravlja, igra, spavanje, odmaranje.
8

VASPITNI ZADACI FIZIKOG VASPITANJA

Vaspitanje volje, karaktera i svesne discipline je jedan od osnovnih vaspitnih zadataka. Naglasak svesno razumevanje zato svaki pojedinac treba da izvrava odgovarajue zadatke, za ega je potreban dosledan stav vaspitaa i osmiljeno fiziko vebanje. Pozitivan odnos prema radu se postie angaovanjem dece u postavljanju sprava za vebanje i njihovo sklanjanje posle vebanja, kao i negovanje odnosa prema svojim i tuim stvarima. Disciplinovan odnos u kolektivu vodi razvijanju drugarstva, prijateljstva i meusobnog pomaganja u zajednikom radu. Igre i takmienja, kao etnje i izleti pruaju velike mogunosti. Estetski zadatak se manifestuje u razvijanju smisla za lepo i skladno putem telesnih pokreta i razvijanju smisla za harmonian razvoj tela povezivanjem i muzike, izraavanjem emotivnih stanja. Rekreativni zadatak uzazuje da fiziko vaspitanje dece moe da poslui i kao sredstvo aktivnog odmora i zdrave razonode.
9

OBRAZOVNI ZADACI FIZIKOG VASPITANJA

Razvijanje motorikih sposobnost kao to je opta koordinacija usklaenim elementima kretanja, gipkost, snaga, ravnotea, izdrljivost, brzina ... Sticanje motorikih umenja i navika potrebnih u svakodnevnom ivotu i radu zbog ouvanja zdravlja i radne sposobnosti. Sposobnost ulnih organa ostvaruje se u posmatranju i izvoenju mnogih vebi, a pre svega pomou terenskih i drugih vebi igara. Uvrivanje steenih navika ostvaruje se aktivnostima koje decu ue da pravilno hodaju, tre, skau, ne samo na terenu gde ona vebaju, nego na svakom terenu (nepravilnom, ispresecanom i sa preprekama) da bi se prilagodilo razliitim uslovima. Sticanje teorijskih znanja i to znanja o potrebi vebanja i uvanja zdravlja, pre svega elementarna znanja teorijskog karaktera primerena uzrastu.
10

SREDSTVA FIZIKOG VASPITANJA DECE PREDKOLSKOG DOBA

TELESNA VEBA kao sredstvo fizikog vaspitanja dece predkolskog doba (prirodni oblici kretanja) sastoji se iz tri grupe strukturnih elemenata: (1) mehaniki elementi, (2) energetski elementi i (3) elementi ritma. PRIRODNI FAKTORI kao sredstvo fizikog vaspitanja dece predkolskog doba (telesnu vebanje uz vazduh, vodu i sunce). HIGIJENSKI USLOVI (lina i opta higijena, pravilna ishrana, uredan ivot vreme odmora i aktivnosti, bez tetnih materija nikotina, alkohola). MATERIJALNA SREDSTVA kao sredstva fizikog vaspitanja dece predkolskog doba (objekti,sprave i rekviziti) u kojima i/ili na kojima i/ili sa kojima se veba.

11

PRINCIPI FIZIKOG VASPITANJA DECE PREDKOLSKOG DOBA

Zajedniki cilj svih principa upuuje na njihovo meusobno povezivanje, proimanje, uslovljavanje i oni su:

princip svestranosti (fiz., umno, radno, moralno, estet., drut.); princip naunosti (zasnovan na nau. i proverenim injenicama) princip zdravstveno-vaspitne usmerenosti; princip praktine primenljivosti (za razne delatnosti u ivotu); princip zabave i razonode; princip jedinstvenosti uticaja i organizacije; princip individualnog postupka (od lakeg ka teem ...); princip svesne aktivnosti; princip oiglednosti; princip planskog optereenja; (odabir sredstava, oblika i metoprincip odmerenosti. (da rada prema mogunostima dece).
12

METODE FIZIKOG VASPITANJA DECE PREDKOLSKOG DOBA

U fizikom vaspitanju metod je proveren sistem puteva i naina pomou kojih se postie svestan i odgovarajui odnos uenika prema vebanju i to::

metod pokazivanja demonstracije i posmatranja (pokazivanje po pravilnom redosledu osnovnih momenata i detalja; prvo u celini; upotreba i raznih pomonih sredstava: slika, crtea ...); metod ive rei (izlaganje, opisivanje i objanjavanje, u razumnim merama i u kombinaciji sa ostalim nastavnim metodama); metod imitacije i dramatizacije (imitacija ptice u letu, make, zeeva dramatizacija dogaaja ili svakodnevnih radova pomou telesnih pokreta); metod praktinog vebanja (sintetika metoda, analitika metoda, kompleksna metoda);
13

UTICAJ TELESNOG VEBANJA NA APARAT ZA KRETANJE

APARAT ZA KRETANJE sainjavaju miii, kosti i zglobovi. MIII ine motornu snagu organizma. Telesnim vebanjem se izaziva niz promena najpre na veim miinim grupama, a zatim na manjim: poveanjem obima miinih vlakana, time i obima miia, ime se poveava miina snaga i ekonominiji rad. KOSTI kao pasivni deo aparata za kretanje i poluge prenose kontrakcije miia pa tako omoguavaju pokretanje tela. Telesno vebanje pozitivno utie na kosti, one postaju bogatije kalcijumom, postaju jae, ali i elastinije. ZGLOBOVI kao skup elemenata pomou kojih se kosti meusobno spajaju, po svojoj funkciji treba da ima potrebnu vrstinu, ali i elastinost, to se omoguuje sistematskim i pravilno doziranim telesnim vebanjem.
14

UTICAJ TELESNOG VEBANJA NA ORGANE ZA KRVOTOK

Pod uticajem telesnog vebanja dolazi do promena i u organima za krvotok:

poveava se zapremina srca; dolazi do promene u samom sranom miiu deblja miino tkivo; deavaju se kvalitetne promene: srce ima relativno veliku zapreminu, krvni sudovi su iroki, a put koji prolazi krv od srca do miia i natrag, relativno je kratak: vebanjem se utie na krvne sudove, na sastav krvi; poveava se broj krvnih zrnaca, a krvni sudovi postaju elastiniji.

15

UTICAJ TELESNOG VEBANJA NA ORGANE ZA DISANJE

Uticaju telesnog vebanja podleu i organi za disanje:

prilikom kretanja poveava se potreba za kiseonikom; miii koji uestvuju u disanju moraju intenzivnije da rade, to dovodi do njihovog jaanja; jai miii mogu snanije da pokreu grudni ko, pa se tako poveava njegova elastinost; poveava se inspiracija i ekspiracija, time se poveava pluni kapacitet, a disanje postaje elastinije; nosna upljina, drelo, dunik i bronhije su uski to oteava udisaj (inspiraciju) vazduha; dijafragma je dosta visoka, rebra malo nagnuta, pa je obim disajnih pokreta mali, a potreba za kiseonikom vei; (neophodno igranje i vebanje na istom vazduhu)
16

UTICAJ TELESNOG VEBANJA NA ORGANE ZA VARENJE I NERVNI SISTEM

Kontrakcije trbunih miia deluje pozitivno na rad eluca, odnosno organe za varenje. Kontrakcije povoljno utiu i na peristaltiku (kretanje) creva. to je kretanje sloenije vei uticaj na nervni sistem. Koordinacija koja se vri preko centralnog nervnog sistema (CNS) razvija se iskljuivo vebanjem. Poznato je da je CNS komandni centar vrlo osetljiv organ. Kod mladih organizama optereenje centralnog nervnog sistema je vee nego kod starijih. Dete predkolskog doba kao veba ui, privikava se postepeno na pojedine pokrete. Postepenim usvajanjem sve veeg opusa vebi (pokreta), opada i pritisak na centralni nervni sistem.
17

IZBOR VEBI RADI UTICAJA NA TELESNI RAZVOJ DETETA

Da bi rad na telesnom razvoju deteta bio koristan potrebno je izabrati najprikladnije vebe, i to prema:
a) b) c) d)

psihofizikom razvoju dece; karakteristikama grupe; pripremljenosti grupe; stanju dejeg zdravlja.

18

IZBOR VEBI PREMA PSIHO-FIZIKOM RAZVOJU DETETA (1)

Mora se imati umu one osobine organizma koji se razvijaju:
1. 2.

kostur koji brzo raste mekan je i podloan raznovrsnim iskrivljavanjima jer u njemu ima dosta hrskavinog tkiva; zglobovi i vezivno tkivo slabi su, rastegljivi i povodljivi, zbog toga dolazi do iskrivljenja, asimetrije i ulegnua u rasporedu osnovnih delova kostura; koliina miinog tkiva mala je u poreenju sa optom teinom tela, a posebno sa masom unutranjih organa; miina vlakna su tanka, a postotak vode u njima vei nego u odraslih; odnos izmeu pokretnih poluga drugaiji nego u odraslih, kosti nogu krai su u odnosu na kostur trupa; nije zavren razvitak nervnog sistema, diferencijacija stanica modane kore, ni psihomotorni centri ...
19

3. 4. 5. 6.

IZBOR VEBI PREMA PSIHO-FIZIKOM RAZVOJU DETETA (2)

1. 2. 3.

4. 5.

Neophodno je izbegavati vebe i to: koje iziskuju dugotrajne kontrakcije miia (statike vebe); za snagu koje idu za kvantitativnim postignuima; to je dete manje to je njegovo bie kompleksnije i nedeljivije pa ne treba vebati pojedinim delovima tela, npr. prstima, glavom, stopalom, akom i slino; vebe koje iziskuju prevelik napor i duu koncentraciju panje; prelake i preteke vebe od kojih se deca brzo zamaraju.
20

IZBOR VEBI PREMA PSIHO-FIZIKOM RAZVOJU DETETA (3)

1. 2.

3. 4.

5.

Vebe za predkolski decu moraju biti: dinamine; da obuhvataju vie miinih grupa, a u njima obavezno zaposleni veliki miii (krupna motorika); deci razumljive; izvodive u odreenom ritmu, ne prebrzo, tako da deca naue vebe izvoditi pravilno i lepo; ee menjane.
21

IZBOR VEBI PREMA KARAKTERISTIKAMA GRUPE DECE

vebe koje odgovaraju starijoj deci preteka su mlaoj i obrnuto, jer svaka grupa ima svoje osobenosti; starija deca se mogu bez tekoa kretati na zahtev vaspitaice, dok mlaa deca ne mogu slediti pokrete zadate reima ... starija deca ve gaaju cilj, a mlaa se tek pripremaju na gaanje kotrljanjem ili obinim bacanjem plodova, loptica; mlaa grupa jo ne skae uvis ili udalj jer jedva poskakuje na mestu ili preskae preko konopca na podu, dok srednja grupa skae udalj samo iz mesta. deci predkolskog doba zabranjeno je da se penju samo pomou ruku (penjanje po konopcu ili motki, u uporu i visu).
22

IZBOR VEBI PREMA PRIPREMLJENOSTI GRUPE DECE

ako su deca vie godina u predkolskoj ustanovi u kojoj se sistematski radi, brzo se pokazuju pozitivni rezultati; takva deca brzo savladaju gradivo svoje grupe i tada se moemo posluiti gradivom starije grupe; obrnuto, ako se radi sa starijom decom koja pre nisu bila u dejoj ustanovi, s njima se veba gradivo za niu grupu; od individualnog rada sa tom decom zavisi koliko dugo e se savladavati gradivo; sa decom koja neredovno dolaze u deji vrti mora se raditi individualno da bi dostigla ostalu decu.
23

IZBOR VEBI PREMA ZDRAVSTVENOM STANJU DECE

decu, koja posle bolesti dolaze u vrti, postupno obuhvaamo radom; deca su rekonvalescenti, organizam jo nije zdrav, uobiajeno vebanje bilo bi naporno i tetno; dete koje je bolesno treba osloboditi vebanja i poloiti u krevet; deca sa sranim manama ili drugim bolestima vebaju onoliko koliko im lekar odredi; slabanu decu ne treba izdvajati, ona nisu bolesna, vebanje koristi optem stanju njihovog organizma.

24

PLANIRANJE U FIZIKOM VASPITANJU DECE PREDKOLSKOG DOBA

Da bi se cilj i zadaci fizikog vaspitanja uspeno ostvarili neophodno je odgovarajue PLANIRANJE. Planiranje se zasniva na dobro prouenim Planom i programom vaspitno-obrazovnog rada u predkolskoj ustanovi, na dobrom poznavanju psihofizikih osobenosti i sposobnosti dece i na poznavanju materijalnih i prostornih uslova u kojima e se raditi. VRSTE PLANIRANJA: (1) godinji plan rada; (2) tromeseni kvartalni plan rada; (3) meseni plan rada; (4) nedeljni plan rada.
25

GODINJI PLAN RADA U FIZIKOM VASPITANJU

Godinjim planom rada predviaju se sadraji obuhvaeni Planom i programom rada sa decom predkolskog doba, koji se mogu ostvariti sa odreenom grupom dece i u konkretnim uslovima. Godinjim planom rada predviaju se i mere koje e se preduzimati u cilju praenja zdravstvenog stanja dece i razvoja njihovih sposobnosti. Godinjim planom rada vri se globalna raspodela zadataka i oblika vaspitno-obrazovnog rada, utvruju se svi organizacioni oblici rada i njihov obim, ne ulazei u detalje, to je konkretizacija opteg plana i programa procesa fizikog vaspitanja.
26

KVARTALNI PLAN RADA U FIZIKOM VASPITANJU

Kvartalni (tromeseni) plan rada sadri veoma razliite uslove za rad u procesu fizikog vaspitanja, Plan rada se deli na tri kvartala - sezonska tromeseja: JESENJI (septembar, oktobar, novembar); ZIMSKI (decembar, januar, februar); PROLENI (mart, april, maj). U kvartalnom planom rada gradivo i zadaci se rasporeuju prema konkretnom redosledu obrade, godinjim dobima i u zavisnosti od klimatkih uslova. U kvartalnom planiranju mora se voditi rauna da se odreeni kretni zadaci savlauju u nizu uzastopnih asova u cilju to potpunijeg savladavanja.
27

MESENI PLAN RADA U FIZIKOM VASPITANJU

Mesenim planom rada predviaju se pojedine aktivnosti iz godinjeg plana rada koje e se realizovati u odreenim periodima razvoja dece predkolskog doba. U mesenom planu formuliu se pojedini organizacioni oblici rada (zanimanja, pokretne igre) i odreuje vreme za njihovu realizaciju. Prvim mesenim planom rada treba predvideti poetni kompleks vebi za pojedine miine grupe. Vebe za razvoj kretnih navika treba u mesenom planu rada detaljno razraditi. Posebno voditi rauna o oblicima vebanja i postupnosti i sistematinosti u primenjivanju.
28

NEDELJNI PLAN RADA U FIZIKOM VASPITANJU

Na osnovu mesenog plana rada prave se nedeljni planovi rada. Nedeljnim planom rada treba predvideti telesne aktivnosti, pomona sredstva i pokretne igre koje e se tokom odreene nedelje primenjivati. U zavisnosti od konkretnih uslova treba primenjivati to vei broj raznih telesnih aktivnosti koje e obezbediti to svestraniji uticaj na razvoj dejih sposobnosti. Na osnovu nedeljnog plana rada prave se dnevni plan rada, tzv. pisane pripreme za neposredan rad sa decom predkolskog doba.
29

PISANA PRIPREMA ZA RAD U FIZIKOM VASPITANJU

Vaspitai sa dovoljno iskustva mogu sainiti za svaki dan saete (ue) pisane pripreme, koje sadre odreene aktivnosti i nain njihove realizacije. U iroj pisanoj pripremi treba student da obuhvati potpunu konkretizaciju cilja i zadataka koji se radom eli ostvariti, konkretizaciju sadraja rada sredstva kojima e se to postii i nain organizacije rada. Radi lake obrade svih sadraja koristi se tradicionalna shema za pisanje pripreme za usmerenu aktivnost iz fizikog vaspitanja dece predkolskog doba.
30

PRIPREMA ZA USMERENU AKTIVNOST IZ FIZIKOG VASPITANJA

1)

2)

3)

4)

ARTIKULACIJA USMERENE AKTIVNOSTI sadri: UVODNI DEO 3-4 minuta ima za cilj pripremiti organizam za optereenja koja slede, uticajem na kardiovaskularni i respiratorni sistem, PRIPREMNI DEO 6-7 minuta ima za cilj da se vebama oblikovanja pripremi organizam za optereenja u daljem toku aktivnosti. OSNOVNI DEO oko 15 minuta ima za cilj stvaranje to povoljnijih uslova za realizaciju postavljenih programskih zadataka. ZAVRNI DEO 3-5 minuta ima za cilj smirivanje organizma i razvijanje smisla za red.
31

PRIMER UVODNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI

v v v

v v

PRETRAVANJE Postavljanje dece na liniju (u vrstu). Na znak SAD deca pretravaju do sledee linije, staju na istu u vrstu i okreu se prema vaspitau. Korakom se vraaju na polazno mesto. Tako se uvebava reagovanje na signal i organizovano postavljanje. Na sledei znak deca skakuu (istim pravcem) kao vrapci, vraaju se korakom. Trei zadatak je isto trei kao u prvom zadatku, ali sredini prostora preskau kanal dve vijae na podu na razmaku 20-30 cm, nazad korakom.
32

PRIMER UVODNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI

1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8)

VEBE OBLIKOVANJA Postavljanje dece u ogranienom prostoru. Kruenje rukama. Sukanje trupom. Pretklon-zaklon. Dizanje trupa iz leanja na trbuhu. Dizanje tripa iz leanja na leima. Upor leei, hodanje kao gusenica. Upor sedei, grenje jedne pa druge noge. unjevi sa izruenjem.
33

PRIMER OSNOVNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI

1)

2)

3) 4)

ETIRI IGRE BRZINE I SKONOSTI GNEZDA (deca su vrapii i trkaju izmeu gnezda drvenih obrua, na znak trebaju to pre da uskoe u gnezdo i tu igru ponoviti 3-4 puta oko 3 minuta. LANAC (deca su podeljena u tri kolone ispred koje je niz od pet drvenih obrua, na znak deca kreu jedno iza drugog s noge na nogu iz obrua u obru, trei nazad, pa zatim sunono, 2 + 2 puta oko 3 minuta). KOLICA (deca u 3 kolone isped kolica, u jedan kvadrat jednom nogom, sa dva raskorano, 2-3 puta). HOPA-CUPA (kolo drei se za ruke, pevaju i igraju ranije naueno kolo, sunono, hopa-cupa...).
34

PRIMER ZAVRNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI

Mirna pokretna igra: BALONI

Deca su i dalje u krugu ali sede. Vaspita u krugu sedi izbaci dobaci tri arena naduvana balona. Deca odbijanjem balona trude se da isti ostane to due u vazduhu. Igra za smirivanje organizma traje oko 3-5 minuta.

35

METODIKA FIZIKOG VASPITANJA DECE PREDKOLSKOG DOBA

Tematske celine:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Pojam i predmet metodike fizikog vaspitanja predkolske dece. Znaaj, cilj i zadaci fizikog vaspitanja dece predkolskog doba. Principi i sredstva fizikog vaspitanja dece predkolskog doba. Uticaj fizikog vebanja na organizam predkolskog deteta. Metode fizikog vaspitanja dece predkolskog doba. Planiranje u fizikom vaspitanju predkolske dece. Pisana priprema usmerene motorike aktivnosti predkolske dece.
36

METODIKA FIZIKOG VASPITANJA DECE PREDKOLSKOG DOBA

Kontrolna pitanja (1): Definisanje pojma Metodika fizikog vaspitanja? ta je predmet Metodike fizikog vaspitanja? Znaaj fizikog vaspitanja dece predkolskog doba? Cilj predkolskog vaspitanja i obrazovanja? Cilj fizikog vaspitanja dece predkolskog doba? Zadaci fizikog vaspitanja dece predkolskog doba? Principi fizikog vaspitanja dece predkolskog doba? Sredstva fizikog vaspitanja dece predkolskog doba? Telesna veba kao sredstvo fizikog vaspitanja dece predkolskog doba? Prirodni faktori kao sredstvo fizikog vaspitanja dece predkolskog doba? Materijalna sredstva kao sredstva fizikog vaspitanja dece predkolskog doba? Doziranje telesnih vebi u fizikom vaspitanju dece predkolskog doba?

37

METODIKA FIZIKOG VASPITANJA DECE PREDKOLSKOG DOBA

Kontrolna pitanja (2):

Uticaj telesnog vebanja na aparat za kretanje predkolske dece? Uticaj telesnog vebanja na organe za krvotok i krv predkolske dece? Uticaj telesnog vebanja na organe za disanje predkolske dece? Uticaj telesnog vebanja na organe za varenje, nervni sistem i termoregulaciju? Vaspitni uticaji telesnih vebi u fizikom vaspitanju dece predkolskog doba? Metode fizikog vaspitanja dece predkolskog doba? Vrste i uzroci greki u fizikom vaspitanju dece predkolskog doba? Opta naela ispravljanja greki u fizikom vaspitanju dece predkolskog doba? Godinje planiranje u fizikom vaspitanju dece predkolskog doba? Kvartalno i meseno planiranje u fizikom vaspitanju dece predkolskog doba? Nedeljno i dnevno planiranje u fizikom vaspitanju dece predkolskog doba? ira pisana priprema usmerene motorike aktivnosti predkolske dece?
38

PITANJA?

HVALA NA PANJI
39

METODIKA FIZIKOG VASPITANJA DECE PREDKOLSKOG DOBA METHODS OF PHYSICAL EDUCATION PRESCHOOL AGE CHILDREN

PREDAVANJE 4 LECTURE 4

40

METODIKA NASTAVE FIZIKOG VASPITANJA 1 METHODS OF TEACHING PHYSICAL EDUCATION 1

Prof. dr Nedeljko Rodi

Pedagoki fakultet u Somboru Faculty of Education in Sombor

41