METODIKA NASTAVE FIZIČKOG VASPITANJA 1 METHODS OF TEACHING PHYSICAL EDUCATION 1

Prof. dr Nedeljko Rodić
Pedagoški fakultet u Somboru Faculty of Education in Sombor

1

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA METHODS OF PHYSICAL EDUCATION PRESCHOOL AGE CHILDREN

PREDAVANJE 4 LECTURE 4

2

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA
Tematske celine:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Pojam i predmet metodike fizičkog vaspitanja predškolske dece. Značaj, cilj i zadaci fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. Principi i sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. Uticaj fizičkog vežbanja na organizam predškolskog deteta. Metode fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. Planiranje u fizičkom vaspitanju predškolske dece. Pisana priprema usmerene motoričke aktivnosti predškolske dece.
3

POJAM METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA

— —

Kao i didaktika, u pedagoškoj teoriji, pa i svakodnevnoj jezičkoj upotrebi, pojam metodika nema jedinstveno značenje. Po jednima, metodika je deo ili oblast didaktike (kao posebna didaktika), po drugima deo ili oblast pedagogije (kao posebna metodika), dok neki smatraju da je to posebna nauka o obuci. Pod obukom se podrazumeva priprema subjekta za praktično obavljanje poslova u struci. Metodika, u svojoj opštoj predmetnoj orijentaciji, bavi se načinima, putevima, metodama i oblicima pomoću kojih ostvarujemo obrazovno-vaspitne ciljeve.
4

PREDMET METODIKE FIZIČKOG VASPITANJA — — Metodika obrađuje samo didaktičko pitanje KAKO (planski način. 5 . odnosno određenosti razrešavanja metodičkih problema. što upućuje na problem stepena opštosti..) s obzirom da se metodika bavi načinom rada jer traži optimalne odgovore na pitanje kako ostvariti ono što se zahteva od obrazovno-vaspitnog rada u nekoj društvenoj sredini. S obzirom na predmet interesovanja. put .. metodika se može baviti načinom realizacije samo jednog predmeta. jedne uže ili šire oblasti ili načinom rada u jednoj sredini. obrazovno-vaspitnom području ili samo jednoj disciplini.

Nikada se zadaci i sadržaji fizičkog vaspitanja ne ograničavaju samo na zdravstveno i biološko područje. te društvenu. kao i moralnu stranu pedagoškog delovanja. već obuhvataju i intelektualnu. Značaj fizičkog vaspitanja upućuje na neophodnost posvećivanja odgovarajuće pažnje prilikom izbora sadržaja.ZNAČAJ FIZIČKOG VASPITANJA — — — Teoretičari (ali i praktičari) sve češće ističu značaj fizičkog vaspitanja za decu predškolskog doba. Ne treba smetnuti sa uma da je to složen proces. metoda i oblika rada sa predškolskom decom. 6 . Pri tome je važno voditi računa o osnovnim karakteristikama dece ovog uzrasta kako bi se sa uspehom realizovali postavljeni ciljevi i zadaci.

drugim ljudima i svetu.CILJ PREDŠKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA Cilj predškolskog vaspitanja i obrazovanja je da doprinese celovitom razvoju deteta predškolskog uzrasta. da proširuje iskustva i izgrađuje saznanja o sebi. — Predškolsko vaspitanje i obrazovanje je sastavni deo ukupnog sistema društvene brige o deci u pripremi mladih za uključivanje u obrazovni proces u okviru sistema obrazovanja i vaspitanja. — 7 . tako što će mu pružiti uslove i podsticaj za razvoj svojih sposobnosti i svojstva ličnosti.

zatim zglobova. veza i mišića. nerava i krvnih sudova. Lošim držanjem izaziva se pritisak na organe za varenje. koji je od velikog značaja za zdravlje dece. Uticaj na aparat za kretanje se obezbeđuje sistematskim vežbanjem. spavanje.. Formiranje pravilnog držanja tela je vrlo specifičan i važan zadatak. igra. Čeličenje organizma se realizuje vežbanjem na čistom i svežem vazduhu. Da bi vežbanje pozitivno delovalo na rast i razvoj dece treba da bude dovoljno naporno i sistematsko. Stvaranje higijenskih navika je veoma važno jer nedostatak higijene ugrožava zdravlje i pozitivan uticaj vežbanja. slabi fizička sposobnost. za razvoj pojedinih mišićnih grupa se doprinosi optimalnom stanju aparata za kretanje. slabo funkcionisanje i drugih organa. 8 Ø Ø Ø Ø . u odeći koja dozvoljava kretanje (lakša sportska odeća).. Redovno kupanje vežbanje i kontrola zdravlja. odmaranje.BIOLOŠKI ZADACI FIZIČKOG VASPITANJA Ø Uticaj na rast i razvoj organizma je jedan od osnovnih zdravstveno-higijenskih zadataka.

kao i negovanje odnosa prema svojim i tuđim stvarima. za čega je potreban dosledan stav vaspitača i osmišljeno fizičko vežbanje. Naglasak svesno razumevanje zašto svaki pojedinac treba da izvršava odgovarajuće zadatke.VASPITNI ZADACI FIZIČKOG VASPITANJA Ø Vaspitanje volje. Disciplinovan odnos u kolektivu vodi razvijanju drugarstva. prijateljstva i međusobnog pomaganja u zajedničkom radu. Estetski zadatak se manifestuje u razvijanju smisla za lepo i skladno putem telesnih pokreta i razvijanju smisla za harmoničan razvoj tela povezivanjem i muzike. kao šetnje i izleti pružaju velike mogućnosti. Pozitivan odnos prema radu se postiže angažovanjem dece u postavljanju sprava za vežbanje i njihovo sklanjanje posle vežbanja. 9 Ø Ø Ø Ø . Igre i takmičenja. Rekreativni zadatak uzazuje da fizičko vaspitanje dece može da posluži i kao sredstvo aktivnog odmora i zdrave razonode. izražavanjem emotivnih stanja. karaktera i svesne discipline je jedan od osnovnih vaspitnih zadataka.

OBRAZOVNI ZADACI FIZIČKOG VASPITANJA Ø Razvijanje motoričkih sposobnost kao što je opšta koordinacija usklađenim elementima kretanja. brzina . Sticanje motoričkih umenja i navika potrebnih u svakodnevnom životu i radu zbog očuvanja zdravlja i radne sposobnosti. ispresecanom i sa preprekama) da bi se prilagodilo različitim uslovima. Sticanje teorijskih znanja i to znanja o potrebi vežbanja i čuvanja zdravlja. izdržljivost. skaču. trče. ravnoteža. 10 Ø Ø Ø Ø . Učvršćivanje stečenih navika ostvaruje se aktivnostima koje decu uče da pravilno hodaju. nego na svakom terenu (nepravilnom. pre svega elementarna znanja teorijskog karaktera primerena uzrastu. a pre svega pomoću terenskih i drugih vežbi igara. Sposobnost čulnih organa ostvaruje se u posmatranju i izvođenju mnogih vežbi. snaga. gipkost.. ne samo na terenu gde ona vežbaju..

alkohola). Ø Ø Ø 11 . PRIRODNI FAKTORI kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba (telesnu vežbanje uz vazduh.sprave i rekviziti) u kojima i/ili na kojima i/ili sa kojima se vežba. HIGIJENSKI USLOVI (lična i opšta higijena. MATERIJALNA SREDSTVA kao sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba (objekti. (2) energetski elementi i (3) elementi ritma. vodu i sunce). pravilna ishrana.SREDSTVA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Ø TELESNA VEŽBA kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba (prirodni oblici kretanja) sastoji se iz tri grupe strukturnih elemenata: (1) mehanički elementi. bez štetnih materija – nikotina. uredan život – vreme odmora i aktivnosti.

prožimanje.. princip praktične primenljivosti (za razne delatnosti u životu).). i proverenim činjenicama) princip zdravstveno-vaspitne usmerenosti. društ. (da rada prema mogućnostima dece).. princip zabave i razonode. 12 . umno. radno. estet. moralno. princip očiglednosti. uslovljavanje i oni su: Ø Ø Ø Ø Ø Ø Ø Ø Ø Ø Ø princip svestranosti (fiz. princip svesne aktivnosti. princip jedinstvenosti uticaja i organizacije. oblika i metoprincip odmerenosti.PRINCIPI FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Zajednički cilj svih principa upućuje na njihovo međusobno povezivanje. (odabir sredstava.).. princip naučnosti (zasnovan na nauč.. princip individualnog postupka (od lakšeg ka težem . princip planskog opterećenja.

u razumnim merama i u kombinaciji sa ostalim nastavnim metodama)..METODE FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA U fizičkom vaspitanju metod je proveren sistem puteva i načina pomoću kojih se postiže svestan i odgovarajući odnos učenika prema vežbanju i to:: Ø metod pokazivanja – demonstracije i posmatranja (pokazivanje po pravilnom redosledu osnovnih momenata i detalja. metod imitacije i dramatizacije (imitacija ptice u letu.. 13 Ø Ø Ø . analitička metoda. metod praktičnog vežbanja (sintetička metoda. opisivanje i objašnjavanje. kompleksna metoda). upotreba i raznih pomoćnih sredstava: slika.). metod žive reči (izlaganje. mačke. crteža . prvo u celini. zečeva – dramatizacija događaja ili svakodnevnih radova pomoću telesnih pokreta).

Telesno vežbanje pozitivno utiče na kosti. 14 Ø Ø . a zatim na manjim: povećanjem obima mišićnih vlakana. kosti i zglobovi. KOSTI kao pasivni deo aparata za kretanje i poluge prenose kontrakcije mišića pa tako omogućavaju pokretanje tela. ali i elastičnije. MIŠIĆI čine “motornu” snagu organizma. po svojoj funkciji treba da ima potrebnu čvrstinu. ZGLOBOVI kao skup elemenata pomoću kojih se kosti međusobno spajaju. čime se povećava mišićna snaga i ekonomičniji rad. Telesnim vežbanjem se izaziva niz promena najpre na većim mišićnim grupama.UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA APARAT ZA KRETANJE Ø Ø APARAT ZA KRETANJE sačinjavaju mišići. one postaju bogatije kalcijumom. postaju jače. što se omogućuje sistematskim i pravilno doziranim telesnim vežbanjem. time i obima mišića. ali i elastičnost.

dešavaju se kvalitetne promene: srce ima relativno veliku zapreminu. a krvni sudovi postaju elastičniji. a put koji prolazi krv od srca do mišića i natrag. relativno je kratak: vežbanjem se utiče na krvne sudove. na sastav krvi. dolazi do promene u samom srčanom mišiću – deblja mišićno tkivo. krvni sudovi su široki.UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA ORGANE ZA KRVOTOK Pod uticajem telesnog vežbanja dolazi do promena i u organima za krvotok: Ø Ø Ø povećava se zapremina srca. povećava se broj krvnih zrnaca. Ø Ø 15 .

nosna šupljina. dijafragma je dosta visoka. povećava se inspiracija i ekspiracija. time se povećava plućni kapacitet.UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA ORGANE ZA DISANJE Uticaju telesnog vežbanja podležu i organi za disanje: Ø Ø Ø Ø Ø Ø prilikom kretanja povećava se potreba za kiseonikom. što dovodi do njihovog jačanja. rebra malo nagnuta. ždrelo. mišići koji učestvuju u disanju moraju intenzivnije da rade. a disanje postaje elastičnije. (neophodno igranje i vežbanje na čistom vazduhu) 16 . jači mišići mogu snažnije da pokreću grudni koš. pa je obim disajnih pokreta mali. dušnik i bronhije su uski što otežava udisaj (inspiraciju) vazduha. a potreba za kiseonikom veći. pa se tako povećava njegova elastičnost.

opada i pritisak na centralni nervni sistem. Dete predškolskog doba kao vežbač uči. odnosno organe za varenje.UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA ORGANE ZA VARENJE I NERVNI SISTEM ü ü ü ü ü ü ü ü Kontrakcije trbušnih mišića deluje pozitivno na rad želuca. Poznato je da je CNS komandni centar – vrlo osetljiv organ. Što je kretanje složenije veći uticaj na nervni sistem. Kod mladih organizama opterećenje centralnog nervnog sistema je veće nego kod starijih. Kontrakcije povoljno utiču i na peristaltiku (kretanje) creva. 17 . Koordinacija koja se vrši preko centralnog nervnog sistema (CNS) razvija se isključivo vežbanjem. Postepenim usvajanjem sve većeg opusa vežbi (pokreta). privikava se postepeno na pojedine pokrete.

18 .IZBOR VEŽBI RADI UTICAJA NA TELESNI RAZVOJ DETETA Da bi rad na telesnom razvoju deteta bio koristan potrebno je izabrati najprikladnije vežbe. stanju dečjeg zdravlja. i to prema: a) b) c) d) psihofizičkom razvoju dece. pripremljenosti grupe. karakteristikama grupe.

zbog toga dolazi do iskrivljenja. 4. mišićna vlakna su tanka. diferencijacija stanica moždane kore. kosti nogu kraći su u odnosu na kostur trupa. ni psihomotorni centri . kostur koji brzo raste mekan je i podložan raznovrsnim iskrivljavanjima jer u njemu ima dosta hrskavičnog tkiva. količina mišićnog tkiva mala je u poređenju sa opštom težinom tela. a postotak vode u njima veći nego u odraslih. zglobovi i vezivno tkivo slabi su. asimetrije i ulegnuća u rasporedu osnovnih delova kostura. 5.. a posebno sa masom unutrašnjih organa.IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOM RAZVOJU DETETA (1) Mora se imati umu one osobine organizma koji se razvijaju: 1. 19 3. 2.. rastegljivi i povodljivi. . 6. nije završen razvitak nervnog sistema. odnos između pokretnih poluga drugačiji nego u odraslih.

prelake i preteške vežbe od kojih se deca brzo zamaraju. glavom. šakom i slično. 2. 20 . 3.IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOM RAZVOJU DETETA (2) 1. 4. za snagu koje idu za kvantitativnim postignućima. prstima. Neophodno je izbegavati vežbe i to: koje iziskuju dugotrajne kontrakcije mišića (statičke vežbe). što je dete manje to je njegovo biće kompleksnije i nedeljivije pa ne treba vežbati pojedinim delovima tela. 5. stopalom. npr. vežbe koje iziskuju prevelik napor i dužu koncentraciju pažnje.

4. Vežbe za predškolski decu moraju biti: dinamične.IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOM RAZVOJU DETETA (3) 1. da obuhvataju više mišićnih grupa. deci razumljive. izvodive u određenom ritmu. 5. češće menjane. tako da deca nauče vežbe izvoditi pravilno i lepo. 2. 21 . ne prebrzo. a u njima obavezno zaposleni veliki mišići (krupna motorika). 3.

. 22 .IZBOR VEŽBI PREMA KARAKTERISTIKAMA GRUPE DECE ü ü ü ü Ø vežbe koje odgovaraju starijoj deci preteška su mlađoj i obrnuto. starija deca se mogu bez teškoća kretati na zahtev vaspitačice.. deci predškolskog doba zabranjeno je da se penju samo pomoću ruku (penjanje po konopcu ili motki. u uporu i visu). a mlađa se tek pripremaju na gađanje kotrljanjem ili običnim bacanjem plodova. dok srednja grupa skače udalj samo iz mesta. loptica. mlađa grupa još ne skače uvis ili udalj jer jedva poskakuje na mestu ili preskače preko konopca na podu. jer svaka grupa ima svoje osobenosti. starija deca već gađaju cilj. dok mlađa deca ne mogu slediti pokrete zadate rečima .

brzo se pokazuju pozitivni rezultati. s njima se vežba gradivo za nižu grupu. od individualnog rada sa tom decom zavisi koliko dugo će se savladavati gradivo. sa decom koja neredovno dolaze u dečji vrtić mora se raditi individualno da bi dostigla ostalu decu. takva deca brzo savladaju gradivo svoje grupe i tada se možemo poslužiti gradivom starije grupe. 23 . ako se radi sa starijom decom koja pre nisu bila u dečjoj ustanovi.IZBOR VEŽBI PREMA PRIPREMLJENOSTI GRUPE DECE ü ü ü ü ü ako su deca više godina u predškolskoj ustanovi u kojoj se sistematski radi. obrnuto.

vežbanje koristi opštem stanju njihovog organizma. postupno obuhvaćamo radom. deca sa srčanim manama ili drugim bolestima vežbaju onoliko koliko im lekar odredi. ona nisu bolesna. uobičajeno vežbanje bilo bi naporno i štetno.IZBOR VEŽBI PREMA ZDRAVSTVENOM STANJU DECE ü ü ü ü ü decu. 24 . koja posle bolesti dolaze u vrtić. deca su rekonvalescenti. dete koje je bolesno treba osloboditi vežbanja i položiti u krevet. slabašnu decu ne treba izdvajati. organizam još nije zdrav.

PLANIRANJE U FIZIČKOM VASPITANJU DECE PREDŠKOLSKOG DOBA ü ü ü Da bi se cilj i zadaci fizičkog vaspitanja uspešno ostvarili neophodno je odgovarajuće PLANIRANJE. (4) nedeljni plan rada. (3) mesečni plan rada. VRSTE PLANIRANJA: (1) godišnji plan rada. Planiranje se zasniva na dobro proučenim Planom i programom vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi. 25 . (2) tromesečni – kvartalni plan rada. na dobrom poznavanju psihofizičkih osobenosti i sposobnosti dece i na poznavanju materijalnih i prostornih uslova u kojima će se raditi.

što je konkretizacija opšteg plana i programa procesa fizičkog vaspitanja. Godišnjim planom rada predviđaju se i mere koje će se preduzimati u cilju praćenja zdravstvenog stanja dece i razvoja njihovih sposobnosti. utvrđuju se svi organizacioni oblici rada i njihov obim.GODIŠNJI PLAN RADA U FIZIČKOM VASPITANJU ü ü ü Godišnjim planom rada predviđaju se sadržaji obuhvaćeni Planom i programom rada sa decom predškolskog doba. ne ulazeći u detalje. koji se mogu ostvariti sa određenom grupom dece i u konkretnim uslovima. Godišnjim planom rada vrši se globalna raspodela zadataka i oblika vaspitno-obrazovnog rada. 26 .

PROLEĆNI (mart. maj). 27 .sezonska tromesečja: JESENJI (septembar.KVARTALNI PLAN RADA U FIZIČKOM VASPITANJU ü ü ü ü Kvartalni (tromesečni) plan rada sadrži veoma različite uslove za rad u procesu fizičkog vaspitanja. godišnjim dobima i u zavisnosti od klimatkih uslova. novembar). februar). april. oktobar. U kvartalnom planiranju mora se voditi računa da se određeni kretni zadaci savlađuju u nizu uzastopnih časova u cilju što potpunijeg savladavanja. januar. ZIMSKI (decembar. U kvartalnom planom rada gradivo i zadaci se raspoređuju prema konkretnom redosledu obrade. Plan rada se deli na tri kvartala .

Vežbe za razvoj kretnih navika treba u mesečnom planu rada detaljno razraditi. U mesečnom planu formulišu se pojedini organizacioni oblici rada (zanimanja.MESEČNI PLAN RADA U FIZIČKOM VASPITANJU ü ü ü ü ü Mesečnim planom rada predviđaju se pojedine aktivnosti iz godišnjeg plana rada koje će se realizovati u određenim periodima razvoja dece predškolskog doba. Posebno voditi računa o oblicima vežbanja i postupnosti i sistematičnosti u primenjivanju. pokretne igre) i određuje vreme za njihovu realizaciju. Prvim mesečnim planom rada treba predvideti početni kompleks vežbi za pojedine mišićne grupe. 28 .

NEDELJNI PLAN RADA U FIZIČKOM VASPITANJU ü ü ü ü Na osnovu mesečnog plana rada prave se nedeljni planovi rada. Na osnovu nedeljnog plana rada prave se dnevni plan rada. pomoćna sredstva i pokretne igre koje će se tokom određene nedelje primenjivati. tzv. Nedeljnim planom rada treba predvideti telesne aktivnosti. 29 . U zavisnosti od konkretnih uslova treba primenjivati što veći broj raznih telesnih aktivnosti koje će obezbediti što svestraniji uticaj na razvoj dečjih sposobnosti. pisane pripreme za neposredan rad sa decom predškolskog doba.

U široj pisanoj pripremi treba student da obuhvati potpunu konkretizaciju cilja i zadataka koji se radom želi ostvariti. Radi lakše “obrade” svih sadržaja koristi se tradicionalna shema za pisanje pripreme za usmerenu aktivnost iz fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. 30 . koje sadrže određene aktivnosti i način njihove realizacije.PISANA PRIPREMA ZA RAD U FIZIČKOM VASPITANJU ü ü ü Vaspitači sa dovoljno iskustva mogu sačiniti za svaki dan sažete (uže) pisane pripreme. konkretizaciju sadržaja rada – sredstva kojima će se to postići i način organizacije rada.

PRIPREMNI DEO 6-7 minuta ima za cilj da se vežbama oblikovanja pripremi organizam za opterećenja u daljem toku aktivnosti. ZAVRŠNI DEO 3-5 minuta ima za cilj smirivanje organizma i razvijanje smisla za red.PRIPREMA ZA USMERENU AKTIVNOST IZ FIZIČKOG VASPITANJA 1) 2) 3) 4) ARTIKULACIJA USMERENE AKTIVNOSTI sadrži: UVODNI DEO 3-4 minuta ima za cilj pripremiti organizam za opterećenja koja slede. OSNOVNI DEO oko 15 minuta ima za cilj stvaranje što povoljnijih uslova za realizaciju postavljenih programskih zadataka. uticajem na kardiovaskularni i respiratorni sistem. 31 .

Na sledeći znak deca skakuću (istim pravcem) kao vrapci. nazad korakom. Tako se uvežbava reagovanje na signal i organizovano postavljanje.PRIMER UVODNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI v v v v v PRETRČAVANJE Postavljanje dece na liniju (u vrstu). Na znak “SAD” deca pretrčavaju do sledeće linije. Korakom se vraćaju na polazno mesto. 32 . Treći zadatak je isto trčeći kao u prvom zadatku. vraćaju se korakom. ali sredini prostora preskaču “kanal” – dve vijače na podu na razmaku 20-30 cm. staju na istu u vrstu i okreću se prema vaspitaču.

“hodanje kao gusenica”. Čučnjevi sa izručenjem.PRIMER UVODNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI Ø 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) VEŽBE OBLIKOVANJA Postavljanje dece u ograničenom prostoru. grčenje jedne pa druge noge. Dizanje tripa iz ležanja na leđima. Kruženje rukama. Pretklon-zaklon. Upor ležeći. Sukanje trupom. Dizanje trupa iz ležanja na trbuhu. 33 . Upor sedeći.

na znak trebaju što pre da uskoče u gnezdo i tu igru ponoviti 3-4 puta oko 3 minuta. 2 + 2 puta oko 3 minuta). “HOPA-CUPA” (kolo držeći se za ruke..). pevaju i igraju ranije naučeno kolo. hopa-cupa. na znak deca kreću jedno iza drugog s noge na nogu iz obruča u obruč.. pa zatim sunožno. trčeći nazad. 2-3 puta). “LANAC” (deca su podeljena u tri kolone ispred koje je niz od pet drvenih obruča. sunožno. “ŠKOLICA” (deca u 3 kolone isped “školica”. sa dva raskoračno. u jedan kvadrat jednom nogom. 34 .PRIMER OSNOVNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI 1) 2) 3) 4) ČETIRI IGRE BRZINE I SKOČNOSTI “GNEZDA” (deca su vrapčići i trčkaju između gnezda – drvenih obruča.

PRIMER ZAVRŠNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI Mirna pokretna igra: BALONI Ø Ø Deca su i dalje u krugu ali sede. Deca odbijanjem balona trude se da isti ostane što duže u vazduhu. Ø Ø 35 . Vaspitač u krugu sedi izbaci – dobaci tri šarena naduvana balona. Igra za smirivanje organizma traje oko 3-5 minuta.

Pojam i predmet metodike fizičkog vaspitanja predškolske dece. 4. cilj i zadaci fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. Principi i sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. 6. Pisana priprema usmerene motoričke aktivnosti predškolske dece. Značaj. Planiranje u fizičkom vaspitanju predškolske dece.METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Tematske celine: 1. Uticaj fizičkog vežbanja na organizam predškolskog deteta. 5. 36 . 7. 2. 3. Metode fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba.

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Kontrolna pitanja (1): Definisanje pojma Metodika fizičkog vaspitanja? ü Šta je predmet Metodike fizičkog vaspitanja? ü Značaj fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Cilj predškolskog vaspitanja i obrazovanja? ü Cilj fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Zadaci fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Principi fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Telesna vežba kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Prirodni faktori kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Materijalna sredstva kao sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Doziranje telesnih vežbi u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? ü 37 .

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Kontrolna pitanja (2): ü ü ü ü ü ü ü ü ü ü ü ü Uticaj telesnog vežbanja na aparat za kretanje predškolske dece? Uticaj telesnog vežbanja na organe za krvotok i krv predškolske dece? Uticaj telesnog vežbanja na organe za disanje predškolske dece? Uticaj telesnog vežbanja na organe za varenje. nervni sistem i termoregulaciju? Vaspitni uticaji telesnih vežbi u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Metode fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? Vrste i uzroci greški u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Opšta načela ispravljanja greški u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Godišnje planiranje u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Kvartalno i mesečno planiranje u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Nedeljno i dnevno planiranje u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Šira pisana priprema usmerene motoričke aktivnosti predškolske dece? 38 .

PITANJA? HVALA NA PAŽNJI 39 .

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA METHODS OF PHYSICAL EDUCATION PRESCHOOL AGE CHILDREN PREDAVANJE 4 LECTURE 4 40 .

METODIKA NASTAVE FIZIČKOG VASPITANJA 1 METHODS OF TEACHING PHYSICAL EDUCATION 1 Prof. dr Nedeljko Rodić Pedagoški fakultet u Somboru Faculty of Education in Sombor 41 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful