METODIKA NASTAVE FIZIČKOG VASPITANJA 1 METHODS OF TEACHING PHYSICAL EDUCATION 1

Prof. dr Nedeljko Rodić
Pedagoški fakultet u Somboru Faculty of Education in Sombor

1

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA METHODS OF PHYSICAL EDUCATION PRESCHOOL AGE CHILDREN

PREDAVANJE 4 LECTURE 4

2

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA
Tematske celine:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Pojam i predmet metodike fizičkog vaspitanja predškolske dece. Značaj, cilj i zadaci fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. Principi i sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. Uticaj fizičkog vežbanja na organizam predškolskog deteta. Metode fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. Planiranje u fizičkom vaspitanju predškolske dece. Pisana priprema usmerene motoričke aktivnosti predškolske dece.
3

POJAM METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA

— —

Kao i didaktika, u pedagoškoj teoriji, pa i svakodnevnoj jezičkoj upotrebi, pojam metodika nema jedinstveno značenje. Po jednima, metodika je deo ili oblast didaktike (kao posebna didaktika), po drugima deo ili oblast pedagogije (kao posebna metodika), dok neki smatraju da je to posebna nauka o obuci. Pod obukom se podrazumeva priprema subjekta za praktično obavljanje poslova u struci. Metodika, u svojoj opštoj predmetnoj orijentaciji, bavi se načinima, putevima, metodama i oblicima pomoću kojih ostvarujemo obrazovno-vaspitne ciljeve.
4

) s obzirom da se metodika bavi načinom rada jer traži optimalne odgovore na pitanje kako ostvariti ono što se zahteva od obrazovno-vaspitnog rada u nekoj društvenoj sredini.PREDMET METODIKE FIZIČKOG VASPITANJA — — Metodika obrađuje samo didaktičko pitanje KAKO (planski način. obrazovno-vaspitnom području ili samo jednoj disciplini. 5 . put . jedne uže ili šire oblasti ili načinom rada u jednoj sredini. odnosno određenosti razrešavanja metodičkih problema. metodika se može baviti načinom realizacije samo jednog predmeta... S obzirom na predmet interesovanja. što upućuje na problem stepena opštosti.

već obuhvataju i intelektualnu. Pri tome je važno voditi računa o osnovnim karakteristikama dece ovog uzrasta kako bi se sa uspehom realizovali postavljeni ciljevi i zadaci. Značaj fizičkog vaspitanja upućuje na neophodnost posvećivanja odgovarajuće pažnje prilikom izbora sadržaja.ZNAČAJ FIZIČKOG VASPITANJA — — — Teoretičari (ali i praktičari) sve češće ističu značaj fizičkog vaspitanja za decu predškolskog doba. 6 . Nikada se zadaci i sadržaji fizičkog vaspitanja ne ograničavaju samo na zdravstveno i biološko područje. te društvenu. Ne treba smetnuti sa uma da je to složen proces. metoda i oblika rada sa predškolskom decom. kao i moralnu stranu pedagoškog delovanja.

tako što će mu pružiti uslove i podsticaj za razvoj svojih sposobnosti i svojstva ličnosti.CILJ PREDŠKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA Cilj predškolskog vaspitanja i obrazovanja je da doprinese celovitom razvoju deteta predškolskog uzrasta. drugim ljudima i svetu. — 7 . — Predškolsko vaspitanje i obrazovanje je sastavni deo ukupnog sistema društvene brige o deci u pripremi mladih za uključivanje u obrazovni proces u okviru sistema obrazovanja i vaspitanja. da proširuje iskustva i izgrađuje saznanja o sebi.

slabo funkcionisanje i drugih organa. veza i mišića.. Formiranje pravilnog držanja tela je vrlo specifičan i važan zadatak. odmaranje. za razvoj pojedinih mišićnih grupa se doprinosi optimalnom stanju aparata za kretanje. Lošim držanjem izaziva se pritisak na organe za varenje. nerava i krvnih sudova. Čeličenje organizma se realizuje vežbanjem na čistom i svežem vazduhu. spavanje. igra. slabi fizička sposobnost.BIOLOŠKI ZADACI FIZIČKOG VASPITANJA Ø Uticaj na rast i razvoj organizma je jedan od osnovnih zdravstveno-higijenskih zadataka. Uticaj na aparat za kretanje se obezbeđuje sistematskim vežbanjem. zatim zglobova.. u odeći koja dozvoljava kretanje (lakša sportska odeća). Da bi vežbanje pozitivno delovalo na rast i razvoj dece treba da bude dovoljno naporno i sistematsko. Redovno kupanje vežbanje i kontrola zdravlja. Stvaranje higijenskih navika je veoma važno jer nedostatak higijene ugrožava zdravlje i pozitivan uticaj vežbanja. 8 Ø Ø Ø Ø . koji je od velikog značaja za zdravlje dece.

izražavanjem emotivnih stanja. karaktera i svesne discipline je jedan od osnovnih vaspitnih zadataka. Igre i takmičenja. Estetski zadatak se manifestuje u razvijanju smisla za lepo i skladno putem telesnih pokreta i razvijanju smisla za harmoničan razvoj tela povezivanjem i muzike. kao šetnje i izleti pružaju velike mogućnosti. Disciplinovan odnos u kolektivu vodi razvijanju drugarstva. kao i negovanje odnosa prema svojim i tuđim stvarima. Rekreativni zadatak uzazuje da fizičko vaspitanje dece može da posluži i kao sredstvo aktivnog odmora i zdrave razonode. prijateljstva i međusobnog pomaganja u zajedničkom radu. Pozitivan odnos prema radu se postiže angažovanjem dece u postavljanju sprava za vežbanje i njihovo sklanjanje posle vežbanja. za čega je potreban dosledan stav vaspitača i osmišljeno fizičko vežbanje.VASPITNI ZADACI FIZIČKOG VASPITANJA Ø Vaspitanje volje. Naglasak svesno razumevanje zašto svaki pojedinac treba da izvršava odgovarajuće zadatke. 9 Ø Ø Ø Ø .

trče. Učvršćivanje stečenih navika ostvaruje se aktivnostima koje decu uče da pravilno hodaju. brzina . a pre svega pomoću terenskih i drugih vežbi igara. ne samo na terenu gde ona vežbaju. izdržljivost. nego na svakom terenu (nepravilnom. Sposobnost čulnih organa ostvaruje se u posmatranju i izvođenju mnogih vežbi. gipkost.OBRAZOVNI ZADACI FIZIČKOG VASPITANJA Ø Razvijanje motoričkih sposobnost kao što je opšta koordinacija usklađenim elementima kretanja. skaču. ispresecanom i sa preprekama) da bi se prilagodilo različitim uslovima. ravnoteža. Sticanje teorijskih znanja i to znanja o potrebi vežbanja i čuvanja zdravlja. 10 Ø Ø Ø Ø .. pre svega elementarna znanja teorijskog karaktera primerena uzrastu. Sticanje motoričkih umenja i navika potrebnih u svakodnevnom životu i radu zbog očuvanja zdravlja i radne sposobnosti.. snaga.

pravilna ishrana. MATERIJALNA SREDSTVA kao sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba (objekti. alkohola). bez štetnih materija – nikotina. HIGIJENSKI USLOVI (lična i opšta higijena. (2) energetski elementi i (3) elementi ritma.SREDSTVA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Ø TELESNA VEŽBA kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba (prirodni oblici kretanja) sastoji se iz tri grupe strukturnih elemenata: (1) mehanički elementi. vodu i sunce). Ø Ø Ø 11 .sprave i rekviziti) u kojima i/ili na kojima i/ili sa kojima se vežba. uredan život – vreme odmora i aktivnosti. PRIRODNI FAKTORI kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba (telesnu vežbanje uz vazduh.

(odabir sredstava. princip zabave i razonode. princip planskog opterećenja. prožimanje. princip individualnog postupka (od lakšeg ka težem . 12 .. društ. princip naučnosti (zasnovan na nauč.). umno. uslovljavanje i oni su: Ø Ø Ø Ø Ø Ø Ø Ø Ø Ø Ø princip svestranosti (fiz.).. radno. princip praktične primenljivosti (za razne delatnosti u životu). i proverenim činjenicama) princip zdravstveno-vaspitne usmerenosti.. oblika i metoprincip odmerenosti. princip svesne aktivnosti. moralno.PRINCIPI FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Zajednički cilj svih principa upućuje na njihovo međusobno povezivanje. (da rada prema mogućnostima dece). princip jedinstvenosti uticaja i organizacije. estet.. princip očiglednosti.

crteža .. opisivanje i objašnjavanje. metod žive reči (izlaganje. 13 Ø Ø Ø . prvo u celini. zečeva – dramatizacija događaja ili svakodnevnih radova pomoću telesnih pokreta). mačke. kompleksna metoda).. u razumnim merama i u kombinaciji sa ostalim nastavnim metodama). analitička metoda.). upotreba i raznih pomoćnih sredstava: slika. metod praktičnog vežbanja (sintetička metoda. metod imitacije i dramatizacije (imitacija ptice u letu.METODE FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA U fizičkom vaspitanju metod je proveren sistem puteva i načina pomoću kojih se postiže svestan i odgovarajući odnos učenika prema vežbanju i to:: Ø metod pokazivanja – demonstracije i posmatranja (pokazivanje po pravilnom redosledu osnovnih momenata i detalja.

MIŠIĆI čine “motornu” snagu organizma. ZGLOBOVI kao skup elemenata pomoću kojih se kosti međusobno spajaju. a zatim na manjim: povećanjem obima mišićnih vlakana. Telesno vežbanje pozitivno utiče na kosti. ali i elastičnije.UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA APARAT ZA KRETANJE Ø Ø APARAT ZA KRETANJE sačinjavaju mišići. Telesnim vežbanjem se izaziva niz promena najpre na većim mišićnim grupama. što se omogućuje sistematskim i pravilno doziranim telesnim vežbanjem. po svojoj funkciji treba da ima potrebnu čvrstinu. time i obima mišića. postaju jače. KOSTI kao pasivni deo aparata za kretanje i poluge prenose kontrakcije mišića pa tako omogućavaju pokretanje tela. kosti i zglobovi. čime se povećava mišićna snaga i ekonomičniji rad. 14 Ø Ø . one postaju bogatije kalcijumom. ali i elastičnost.

UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA ORGANE ZA KRVOTOK Pod uticajem telesnog vežbanja dolazi do promena i u organima za krvotok: Ø Ø Ø povećava se zapremina srca. na sastav krvi. Ø Ø 15 . a put koji prolazi krv od srca do mišića i natrag. dešavaju se kvalitetne promene: srce ima relativno veliku zapreminu. krvni sudovi su široki. relativno je kratak: vežbanjem se utiče na krvne sudove. povećava se broj krvnih zrnaca. a krvni sudovi postaju elastičniji. dolazi do promene u samom srčanom mišiću – deblja mišićno tkivo.

jači mišići mogu snažnije da pokreću grudni koš. rebra malo nagnuta. što dovodi do njihovog jačanja. pa je obim disajnih pokreta mali. povećava se inspiracija i ekspiracija. pa se tako povećava njegova elastičnost. (neophodno igranje i vežbanje na čistom vazduhu) 16 . mišići koji učestvuju u disanju moraju intenzivnije da rade. a disanje postaje elastičnije.UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA ORGANE ZA DISANJE Uticaju telesnog vežbanja podležu i organi za disanje: Ø Ø Ø Ø Ø Ø prilikom kretanja povećava se potreba za kiseonikom. nosna šupljina. ždrelo. time se povećava plućni kapacitet. dušnik i bronhije su uski što otežava udisaj (inspiraciju) vazduha. dijafragma je dosta visoka. a potreba za kiseonikom veći.

odnosno organe za varenje. opada i pritisak na centralni nervni sistem. Postepenim usvajanjem sve većeg opusa vežbi (pokreta). Što je kretanje složenije veći uticaj na nervni sistem. Kod mladih organizama opterećenje centralnog nervnog sistema je veće nego kod starijih. Koordinacija koja se vrši preko centralnog nervnog sistema (CNS) razvija se isključivo vežbanjem. privikava se postepeno na pojedine pokrete. Kontrakcije povoljno utiču i na peristaltiku (kretanje) creva. Dete predškolskog doba kao vežbač uči. Poznato je da je CNS komandni centar – vrlo osetljiv organ. 17 .UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA ORGANE ZA VARENJE I NERVNI SISTEM ü ü ü ü ü ü ü ü Kontrakcije trbušnih mišića deluje pozitivno na rad želuca.

i to prema: a) b) c) d) psihofizičkom razvoju dece.IZBOR VEŽBI RADI UTICAJA NA TELESNI RAZVOJ DETETA Da bi rad na telesnom razvoju deteta bio koristan potrebno je izabrati najprikladnije vežbe. karakteristikama grupe. pripremljenosti grupe. stanju dečjeg zdravlja. 18 .

4. količina mišićnog tkiva mala je u poređenju sa opštom težinom tela.. 6. mišićna vlakna su tanka. 5. a posebno sa masom unutrašnjih organa. kostur koji brzo raste mekan je i podložan raznovrsnim iskrivljavanjima jer u njemu ima dosta hrskavičnog tkiva. zglobovi i vezivno tkivo slabi su. odnos između pokretnih poluga drugačiji nego u odraslih. a postotak vode u njima veći nego u odraslih. zbog toga dolazi do iskrivljenja. rastegljivi i povodljivi. diferencijacija stanica moždane kore. asimetrije i ulegnuća u rasporedu osnovnih delova kostura. ni psihomotorni centri . ..IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOM RAZVOJU DETETA (1) Mora se imati umu one osobine organizma koji se razvijaju: 1. kosti nogu kraći su u odnosu na kostur trupa. nije završen razvitak nervnog sistema. 19 3. 2.

šakom i slično. prelake i preteške vežbe od kojih se deca brzo zamaraju. 20 .IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOM RAZVOJU DETETA (2) 1. što je dete manje to je njegovo biće kompleksnije i nedeljivije pa ne treba vežbati pojedinim delovima tela. 3. vežbe koje iziskuju prevelik napor i dužu koncentraciju pažnje. prstima. npr. Neophodno je izbegavati vežbe i to: koje iziskuju dugotrajne kontrakcije mišića (statičke vežbe). 4. stopalom. za snagu koje idu za kvantitativnim postignućima. 5. glavom. 2.

Vežbe za predškolski decu moraju biti: dinamične. 21 .IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOM RAZVOJU DETETA (3) 1. češće menjane. 5. tako da deca nauče vežbe izvoditi pravilno i lepo. 4. da obuhvataju više mišićnih grupa. deci razumljive. 3. a u njima obavezno zaposleni veliki mišići (krupna motorika). ne prebrzo. izvodive u određenom ritmu. 2.

a mlađa se tek pripremaju na gađanje kotrljanjem ili običnim bacanjem plodova. mlađa grupa još ne skače uvis ili udalj jer jedva poskakuje na mestu ili preskače preko konopca na podu. 22 ...IZBOR VEŽBI PREMA KARAKTERISTIKAMA GRUPE DECE ü ü ü ü Ø vežbe koje odgovaraju starijoj deci preteška su mlađoj i obrnuto. dok srednja grupa skače udalj samo iz mesta. deci predškolskog doba zabranjeno je da se penju samo pomoću ruku (penjanje po konopcu ili motki. starija deca se mogu bez teškoća kretati na zahtev vaspitačice. jer svaka grupa ima svoje osobenosti. dok mlađa deca ne mogu slediti pokrete zadate rečima . loptica. u uporu i visu). starija deca već gađaju cilj.

brzo se pokazuju pozitivni rezultati. s njima se vežba gradivo za nižu grupu. od individualnog rada sa tom decom zavisi koliko dugo će se savladavati gradivo. 23 . takva deca brzo savladaju gradivo svoje grupe i tada se možemo poslužiti gradivom starije grupe. sa decom koja neredovno dolaze u dečji vrtić mora se raditi individualno da bi dostigla ostalu decu. obrnuto. ako se radi sa starijom decom koja pre nisu bila u dečjoj ustanovi.IZBOR VEŽBI PREMA PRIPREMLJENOSTI GRUPE DECE ü ü ü ü ü ako su deca više godina u predškolskoj ustanovi u kojoj se sistematski radi.

deca su rekonvalescenti. dete koje je bolesno treba osloboditi vežbanja i položiti u krevet. 24 . slabašnu decu ne treba izdvajati. postupno obuhvaćamo radom. organizam još nije zdrav. ona nisu bolesna. deca sa srčanim manama ili drugim bolestima vežbaju onoliko koliko im lekar odredi.IZBOR VEŽBI PREMA ZDRAVSTVENOM STANJU DECE ü ü ü ü ü decu. vežbanje koristi opštem stanju njihovog organizma. uobičajeno vežbanje bilo bi naporno i štetno. koja posle bolesti dolaze u vrtić.

(3) mesečni plan rada.PLANIRANJE U FIZIČKOM VASPITANJU DECE PREDŠKOLSKOG DOBA ü ü ü Da bi se cilj i zadaci fizičkog vaspitanja uspešno ostvarili neophodno je odgovarajuće PLANIRANJE. (2) tromesečni – kvartalni plan rada. VRSTE PLANIRANJA: (1) godišnji plan rada. Planiranje se zasniva na dobro proučenim Planom i programom vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi. na dobrom poznavanju psihofizičkih osobenosti i sposobnosti dece i na poznavanju materijalnih i prostornih uslova u kojima će se raditi. 25 . (4) nedeljni plan rada.

koji se mogu ostvariti sa određenom grupom dece i u konkretnim uslovima. utvrđuju se svi organizacioni oblici rada i njihov obim. Godišnjim planom rada predviđaju se i mere koje će se preduzimati u cilju praćenja zdravstvenog stanja dece i razvoja njihovih sposobnosti. 26 .GODIŠNJI PLAN RADA U FIZIČKOM VASPITANJU ü ü ü Godišnjim planom rada predviđaju se sadržaji obuhvaćeni Planom i programom rada sa decom predškolskog doba. što je konkretizacija opšteg plana i programa procesa fizičkog vaspitanja. Godišnjim planom rada vrši se globalna raspodela zadataka i oblika vaspitno-obrazovnog rada. ne ulazeći u detalje.

ZIMSKI (decembar. januar. U kvartalnom planom rada gradivo i zadaci se raspoređuju prema konkretnom redosledu obrade. april. godišnjim dobima i u zavisnosti od klimatkih uslova. februar).sezonska tromesečja: JESENJI (septembar. 27 . Plan rada se deli na tri kvartala . oktobar. maj). PROLEĆNI (mart. novembar).KVARTALNI PLAN RADA U FIZIČKOM VASPITANJU ü ü ü ü Kvartalni (tromesečni) plan rada sadrži veoma različite uslove za rad u procesu fizičkog vaspitanja. U kvartalnom planiranju mora se voditi računa da se određeni kretni zadaci savlađuju u nizu uzastopnih časova u cilju što potpunijeg savladavanja.

pokretne igre) i određuje vreme za njihovu realizaciju. U mesečnom planu formulišu se pojedini organizacioni oblici rada (zanimanja. 28 . Posebno voditi računa o oblicima vežbanja i postupnosti i sistematičnosti u primenjivanju. Vežbe za razvoj kretnih navika treba u mesečnom planu rada detaljno razraditi.MESEČNI PLAN RADA U FIZIČKOM VASPITANJU ü ü ü ü ü Mesečnim planom rada predviđaju se pojedine aktivnosti iz godišnjeg plana rada koje će se realizovati u određenim periodima razvoja dece predškolskog doba. Prvim mesečnim planom rada treba predvideti početni kompleks vežbi za pojedine mišićne grupe.

pisane pripreme za neposredan rad sa decom predškolskog doba. 29 . pomoćna sredstva i pokretne igre koje će se tokom određene nedelje primenjivati. U zavisnosti od konkretnih uslova treba primenjivati što veći broj raznih telesnih aktivnosti koje će obezbediti što svestraniji uticaj na razvoj dečjih sposobnosti. Na osnovu nedeljnog plana rada prave se dnevni plan rada. tzv.NEDELJNI PLAN RADA U FIZIČKOM VASPITANJU ü ü ü ü Na osnovu mesečnog plana rada prave se nedeljni planovi rada. Nedeljnim planom rada treba predvideti telesne aktivnosti.

koje sadrže određene aktivnosti i način njihove realizacije. Radi lakše “obrade” svih sadržaja koristi se tradicionalna shema za pisanje pripreme za usmerenu aktivnost iz fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. konkretizaciju sadržaja rada – sredstva kojima će se to postići i način organizacije rada. U široj pisanoj pripremi treba student da obuhvati potpunu konkretizaciju cilja i zadataka koji se radom želi ostvariti. 30 .PISANA PRIPREMA ZA RAD U FIZIČKOM VASPITANJU ü ü ü Vaspitači sa dovoljno iskustva mogu sačiniti za svaki dan sažete (uže) pisane pripreme.

31 . OSNOVNI DEO oko 15 minuta ima za cilj stvaranje što povoljnijih uslova za realizaciju postavljenih programskih zadataka. uticajem na kardiovaskularni i respiratorni sistem.PRIPREMA ZA USMERENU AKTIVNOST IZ FIZIČKOG VASPITANJA 1) 2) 3) 4) ARTIKULACIJA USMERENE AKTIVNOSTI sadrži: UVODNI DEO 3-4 minuta ima za cilj pripremiti organizam za opterećenja koja slede. ZAVRŠNI DEO 3-5 minuta ima za cilj smirivanje organizma i razvijanje smisla za red. PRIPREMNI DEO 6-7 minuta ima za cilj da se vežbama oblikovanja pripremi organizam za opterećenja u daljem toku aktivnosti.

Treći zadatak je isto trčeći kao u prvom zadatku. Tako se uvežbava reagovanje na signal i organizovano postavljanje.PRIMER UVODNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI v v v v v PRETRČAVANJE Postavljanje dece na liniju (u vrstu). vraćaju se korakom. Korakom se vraćaju na polazno mesto. Na znak “SAD” deca pretrčavaju do sledeće linije. ali sredini prostora preskaču “kanal” – dve vijače na podu na razmaku 20-30 cm. Na sledeći znak deca skakuću (istim pravcem) kao vrapci. nazad korakom. staju na istu u vrstu i okreću se prema vaspitaču. 32 .

Sukanje trupom. Čučnjevi sa izručenjem. grčenje jedne pa druge noge. Dizanje tripa iz ležanja na leđima. Upor sedeći. Pretklon-zaklon. Upor ležeći. Kruženje rukama. 33 . “hodanje kao gusenica”. Dizanje trupa iz ležanja na trbuhu.PRIMER UVODNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI Ø 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) VEŽBE OBLIKOVANJA Postavljanje dece u ograničenom prostoru.

na znak trebaju što pre da uskoče u gnezdo i tu igru ponoviti 3-4 puta oko 3 minuta. “LANAC” (deca su podeljena u tri kolone ispred koje je niz od pet drvenih obruča.PRIMER OSNOVNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI 1) 2) 3) 4) ČETIRI IGRE BRZINE I SKOČNOSTI “GNEZDA” (deca su vrapčići i trčkaju između gnezda – drvenih obruča. “ŠKOLICA” (deca u 3 kolone isped “školica”. 2-3 puta). 2 + 2 puta oko 3 minuta). sa dva raskoračno. u jedan kvadrat jednom nogom. trčeći nazad. pa zatim sunožno. hopa-cupa. “HOPA-CUPA” (kolo držeći se za ruke.).. sunožno. 34 . na znak deca kreću jedno iza drugog s noge na nogu iz obruča u obruč.. pevaju i igraju ranije naučeno kolo.

PRIMER ZAVRŠNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI Mirna pokretna igra: BALONI Ø Ø Deca su i dalje u krugu ali sede. Vaspitač u krugu sedi izbaci – dobaci tri šarena naduvana balona. Ø Ø 35 . Igra za smirivanje organizma traje oko 3-5 minuta. Deca odbijanjem balona trude se da isti ostane što duže u vazduhu.

Metode fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. 2. 4. Principi i sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. Planiranje u fizičkom vaspitanju predškolske dece. Pojam i predmet metodike fizičkog vaspitanja predškolske dece. Uticaj fizičkog vežbanja na organizam predškolskog deteta. 6. 36 . 3.METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Tematske celine: 1. Značaj. Pisana priprema usmerene motoričke aktivnosti predškolske dece. 5. 7. cilj i zadaci fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba.

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Kontrolna pitanja (1): Definisanje pojma Metodika fizičkog vaspitanja? ü Šta je predmet Metodike fizičkog vaspitanja? ü Značaj fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Cilj predškolskog vaspitanja i obrazovanja? ü Cilj fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Zadaci fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Principi fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Telesna vežba kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Prirodni faktori kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Materijalna sredstva kao sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Doziranje telesnih vežbi u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? ü 37 .

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Kontrolna pitanja (2): ü ü ü ü ü ü ü ü ü ü ü ü Uticaj telesnog vežbanja na aparat za kretanje predškolske dece? Uticaj telesnog vežbanja na organe za krvotok i krv predškolske dece? Uticaj telesnog vežbanja na organe za disanje predškolske dece? Uticaj telesnog vežbanja na organe za varenje. nervni sistem i termoregulaciju? Vaspitni uticaji telesnih vežbi u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Metode fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? Vrste i uzroci greški u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Opšta načela ispravljanja greški u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Godišnje planiranje u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Kvartalno i mesečno planiranje u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Nedeljno i dnevno planiranje u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Šira pisana priprema usmerene motoričke aktivnosti predškolske dece? 38 .

PITANJA? HVALA NA PAŽNJI 39 .

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA METHODS OF PHYSICAL EDUCATION PRESCHOOL AGE CHILDREN PREDAVANJE 4 LECTURE 4 40 .

METODIKA NASTAVE FIZIČKOG VASPITANJA 1 METHODS OF TEACHING PHYSICAL EDUCATION 1 Prof. dr Nedeljko Rodić Pedagoški fakultet u Somboru Faculty of Education in Sombor 41 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful