METODIKA NASTAVE FIZIČKOG VASPITANJA 1 METHODS OF TEACHING PHYSICAL EDUCATION 1

Prof. dr Nedeljko Rodić
Pedagoški fakultet u Somboru Faculty of Education in Sombor

1

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA METHODS OF PHYSICAL EDUCATION PRESCHOOL AGE CHILDREN

PREDAVANJE 4 LECTURE 4

2

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA
Tematske celine:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Pojam i predmet metodike fizičkog vaspitanja predškolske dece. Značaj, cilj i zadaci fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. Principi i sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. Uticaj fizičkog vežbanja na organizam predškolskog deteta. Metode fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. Planiranje u fizičkom vaspitanju predškolske dece. Pisana priprema usmerene motoričke aktivnosti predškolske dece.
3

POJAM METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA

— —

Kao i didaktika, u pedagoškoj teoriji, pa i svakodnevnoj jezičkoj upotrebi, pojam metodika nema jedinstveno značenje. Po jednima, metodika je deo ili oblast didaktike (kao posebna didaktika), po drugima deo ili oblast pedagogije (kao posebna metodika), dok neki smatraju da je to posebna nauka o obuci. Pod obukom se podrazumeva priprema subjekta za praktično obavljanje poslova u struci. Metodika, u svojoj opštoj predmetnoj orijentaciji, bavi se načinima, putevima, metodama i oblicima pomoću kojih ostvarujemo obrazovno-vaspitne ciljeve.
4

5 .) s obzirom da se metodika bavi načinom rada jer traži optimalne odgovore na pitanje kako ostvariti ono što se zahteva od obrazovno-vaspitnog rada u nekoj društvenoj sredini. put . jedne uže ili šire oblasti ili načinom rada u jednoj sredini. odnosno određenosti razrešavanja metodičkih problema. obrazovno-vaspitnom području ili samo jednoj disciplini..PREDMET METODIKE FIZIČKOG VASPITANJA — — Metodika obrađuje samo didaktičko pitanje KAKO (planski način. što upućuje na problem stepena opštosti.. S obzirom na predmet interesovanja. metodika se može baviti načinom realizacije samo jednog predmeta.

6 . te društvenu. Ne treba smetnuti sa uma da je to složen proces. metoda i oblika rada sa predškolskom decom. Pri tome je važno voditi računa o osnovnim karakteristikama dece ovog uzrasta kako bi se sa uspehom realizovali postavljeni ciljevi i zadaci. kao i moralnu stranu pedagoškog delovanja. već obuhvataju i intelektualnu. Značaj fizičkog vaspitanja upućuje na neophodnost posvećivanja odgovarajuće pažnje prilikom izbora sadržaja.ZNAČAJ FIZIČKOG VASPITANJA — — — Teoretičari (ali i praktičari) sve češće ističu značaj fizičkog vaspitanja za decu predškolskog doba. Nikada se zadaci i sadržaji fizičkog vaspitanja ne ograničavaju samo na zdravstveno i biološko područje.

tako što će mu pružiti uslove i podsticaj za razvoj svojih sposobnosti i svojstva ličnosti. da proširuje iskustva i izgrađuje saznanja o sebi.CILJ PREDŠKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA Cilj predškolskog vaspitanja i obrazovanja je da doprinese celovitom razvoju deteta predškolskog uzrasta. — 7 . drugim ljudima i svetu. — Predškolsko vaspitanje i obrazovanje je sastavni deo ukupnog sistema društvene brige o deci u pripremi mladih za uključivanje u obrazovni proces u okviru sistema obrazovanja i vaspitanja.

veza i mišića. slabo funkcionisanje i drugih organa. Uticaj na aparat za kretanje se obezbeđuje sistematskim vežbanjem. odmaranje. spavanje.BIOLOŠKI ZADACI FIZIČKOG VASPITANJA Ø Uticaj na rast i razvoj organizma je jedan od osnovnih zdravstveno-higijenskih zadataka. Formiranje pravilnog držanja tela je vrlo specifičan i važan zadatak. 8 Ø Ø Ø Ø . Stvaranje higijenskih navika je veoma važno jer nedostatak higijene ugrožava zdravlje i pozitivan uticaj vežbanja. Lošim držanjem izaziva se pritisak na organe za varenje.. zatim zglobova.. za razvoj pojedinih mišićnih grupa se doprinosi optimalnom stanju aparata za kretanje. igra. nerava i krvnih sudova. koji je od velikog značaja za zdravlje dece. Redovno kupanje vežbanje i kontrola zdravlja. u odeći koja dozvoljava kretanje (lakša sportska odeća). Da bi vežbanje pozitivno delovalo na rast i razvoj dece treba da bude dovoljno naporno i sistematsko. slabi fizička sposobnost. Čeličenje organizma se realizuje vežbanjem na čistom i svežem vazduhu.

Pozitivan odnos prema radu se postiže angažovanjem dece u postavljanju sprava za vežbanje i njihovo sklanjanje posle vežbanja. karaktera i svesne discipline je jedan od osnovnih vaspitnih zadataka. Rekreativni zadatak uzazuje da fizičko vaspitanje dece može da posluži i kao sredstvo aktivnog odmora i zdrave razonode.VASPITNI ZADACI FIZIČKOG VASPITANJA Ø Vaspitanje volje. prijateljstva i međusobnog pomaganja u zajedničkom radu. Igre i takmičenja. izražavanjem emotivnih stanja. kao šetnje i izleti pružaju velike mogućnosti. Disciplinovan odnos u kolektivu vodi razvijanju drugarstva. za čega je potreban dosledan stav vaspitača i osmišljeno fizičko vežbanje. Estetski zadatak se manifestuje u razvijanju smisla za lepo i skladno putem telesnih pokreta i razvijanju smisla za harmoničan razvoj tela povezivanjem i muzike. 9 Ø Ø Ø Ø . kao i negovanje odnosa prema svojim i tuđim stvarima. Naglasak svesno razumevanje zašto svaki pojedinac treba da izvršava odgovarajuće zadatke.

izdržljivost. trče. Sticanje teorijskih znanja i to znanja o potrebi vežbanja i čuvanja zdravlja. brzina . 10 Ø Ø Ø Ø . ne samo na terenu gde ona vežbaju. Učvršćivanje stečenih navika ostvaruje se aktivnostima koje decu uče da pravilno hodaju.OBRAZOVNI ZADACI FIZIČKOG VASPITANJA Ø Razvijanje motoričkih sposobnost kao što je opšta koordinacija usklađenim elementima kretanja. ravnoteža.. ispresecanom i sa preprekama) da bi se prilagodilo različitim uslovima.. Sposobnost čulnih organa ostvaruje se u posmatranju i izvođenju mnogih vežbi. a pre svega pomoću terenskih i drugih vežbi igara. Sticanje motoričkih umenja i navika potrebnih u svakodnevnom životu i radu zbog očuvanja zdravlja i radne sposobnosti. nego na svakom terenu (nepravilnom. pre svega elementarna znanja teorijskog karaktera primerena uzrastu. gipkost. snaga. skaču.

pravilna ishrana. bez štetnih materija – nikotina.SREDSTVA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Ø TELESNA VEŽBA kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba (prirodni oblici kretanja) sastoji se iz tri grupe strukturnih elemenata: (1) mehanički elementi. (2) energetski elementi i (3) elementi ritma. MATERIJALNA SREDSTVA kao sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba (objekti.sprave i rekviziti) u kojima i/ili na kojima i/ili sa kojima se vežba. vodu i sunce). Ø Ø Ø 11 . uredan život – vreme odmora i aktivnosti. PRIRODNI FAKTORI kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba (telesnu vežbanje uz vazduh. HIGIJENSKI USLOVI (lična i opšta higijena. alkohola).

(da rada prema mogućnostima dece). princip zabave i razonode.). oblika i metoprincip odmerenosti. moralno. i proverenim činjenicama) princip zdravstveno-vaspitne usmerenosti. princip očiglednosti.PRINCIPI FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Zajednički cilj svih principa upućuje na njihovo međusobno povezivanje. princip svesne aktivnosti. estet..).. princip individualnog postupka (od lakšeg ka težem . princip jedinstvenosti uticaja i organizacije. umno. princip naučnosti (zasnovan na nauč. prožimanje. princip praktične primenljivosti (za razne delatnosti u životu).. princip planskog opterećenja. (odabir sredstava.. uslovljavanje i oni su: Ø Ø Ø Ø Ø Ø Ø Ø Ø Ø Ø princip svestranosti (fiz. radno. društ. 12 .

crteža . u razumnim merama i u kombinaciji sa ostalim nastavnim metodama). zečeva – dramatizacija događaja ili svakodnevnih radova pomoću telesnih pokreta).). analitička metoda. kompleksna metoda). 13 Ø Ø Ø . metod žive reči (izlaganje... mačke. metod praktičnog vežbanja (sintetička metoda. upotreba i raznih pomoćnih sredstava: slika. prvo u celini.METODE FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA U fizičkom vaspitanju metod je proveren sistem puteva i načina pomoću kojih se postiže svestan i odgovarajući odnos učenika prema vežbanju i to:: Ø metod pokazivanja – demonstracije i posmatranja (pokazivanje po pravilnom redosledu osnovnih momenata i detalja. metod imitacije i dramatizacije (imitacija ptice u letu. opisivanje i objašnjavanje.

a zatim na manjim: povećanjem obima mišićnih vlakana. MIŠIĆI čine “motornu” snagu organizma. KOSTI kao pasivni deo aparata za kretanje i poluge prenose kontrakcije mišića pa tako omogućavaju pokretanje tela. što se omogućuje sistematskim i pravilno doziranim telesnim vežbanjem. kosti i zglobovi. ali i elastičnost. ZGLOBOVI kao skup elemenata pomoću kojih se kosti međusobno spajaju. one postaju bogatije kalcijumom. čime se povećava mišićna snaga i ekonomičniji rad. po svojoj funkciji treba da ima potrebnu čvrstinu. ali i elastičnije. Telesnim vežbanjem se izaziva niz promena najpre na većim mišićnim grupama. Telesno vežbanje pozitivno utiče na kosti. 14 Ø Ø . time i obima mišića.UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA APARAT ZA KRETANJE Ø Ø APARAT ZA KRETANJE sačinjavaju mišići. postaju jače.

relativno je kratak: vežbanjem se utiče na krvne sudove. a krvni sudovi postaju elastičniji. dolazi do promene u samom srčanom mišiću – deblja mišićno tkivo. krvni sudovi su široki. a put koji prolazi krv od srca do mišića i natrag. na sastav krvi. povećava se broj krvnih zrnaca. dešavaju se kvalitetne promene: srce ima relativno veliku zapreminu.UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA ORGANE ZA KRVOTOK Pod uticajem telesnog vežbanja dolazi do promena i u organima za krvotok: Ø Ø Ø povećava se zapremina srca. Ø Ø 15 .

time se povećava plućni kapacitet. (neophodno igranje i vežbanje na čistom vazduhu) 16 . pa se tako povećava njegova elastičnost.UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA ORGANE ZA DISANJE Uticaju telesnog vežbanja podležu i organi za disanje: Ø Ø Ø Ø Ø Ø prilikom kretanja povećava se potreba za kiseonikom. nosna šupljina. a potreba za kiseonikom veći. mišići koji učestvuju u disanju moraju intenzivnije da rade. a disanje postaje elastičnije. pa je obim disajnih pokreta mali. rebra malo nagnuta. dušnik i bronhije su uski što otežava udisaj (inspiraciju) vazduha. jači mišići mogu snažnije da pokreću grudni koš. povećava se inspiracija i ekspiracija. što dovodi do njihovog jačanja. dijafragma je dosta visoka. ždrelo.

odnosno organe za varenje. 17 . Koordinacija koja se vrši preko centralnog nervnog sistema (CNS) razvija se isključivo vežbanjem. Kod mladih organizama opterećenje centralnog nervnog sistema je veće nego kod starijih. Postepenim usvajanjem sve većeg opusa vežbi (pokreta). privikava se postepeno na pojedine pokrete. Što je kretanje složenije veći uticaj na nervni sistem. Dete predškolskog doba kao vežbač uči. opada i pritisak na centralni nervni sistem. Poznato je da je CNS komandni centar – vrlo osetljiv organ.UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NA ORGANE ZA VARENJE I NERVNI SISTEM ü ü ü ü ü ü ü ü Kontrakcije trbušnih mišića deluje pozitivno na rad želuca. Kontrakcije povoljno utiču i na peristaltiku (kretanje) creva.

stanju dečjeg zdravlja.IZBOR VEŽBI RADI UTICAJA NA TELESNI RAZVOJ DETETA Da bi rad na telesnom razvoju deteta bio koristan potrebno je izabrati najprikladnije vežbe. i to prema: a) b) c) d) psihofizičkom razvoju dece. karakteristikama grupe. pripremljenosti grupe. 18 .

19 3. asimetrije i ulegnuća u rasporedu osnovnih delova kostura. kosti nogu kraći su u odnosu na kostur trupa. ni psihomotorni centri . kostur koji brzo raste mekan je i podložan raznovrsnim iskrivljavanjima jer u njemu ima dosta hrskavičnog tkiva. diferencijacija stanica moždane kore. .. odnos između pokretnih poluga drugačiji nego u odraslih. 6.. 5. a posebno sa masom unutrašnjih organa. nije završen razvitak nervnog sistema. mišićna vlakna su tanka. 2. rastegljivi i povodljivi. a postotak vode u njima veći nego u odraslih. 4. zglobovi i vezivno tkivo slabi su. količina mišićnog tkiva mala je u poređenju sa opštom težinom tela. zbog toga dolazi do iskrivljenja.IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOM RAZVOJU DETETA (1) Mora se imati umu one osobine organizma koji se razvijaju: 1.

npr. za snagu koje idu za kvantitativnim postignućima. šakom i slično. glavom. prelake i preteške vežbe od kojih se deca brzo zamaraju. stopalom.IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOM RAZVOJU DETETA (2) 1. 3. 20 . 4. prstima. 5. vežbe koje iziskuju prevelik napor i dužu koncentraciju pažnje. 2. što je dete manje to je njegovo biće kompleksnije i nedeljivije pa ne treba vežbati pojedinim delovima tela. Neophodno je izbegavati vežbe i to: koje iziskuju dugotrajne kontrakcije mišića (statičke vežbe).

da obuhvataju više mišićnih grupa. tako da deca nauče vežbe izvoditi pravilno i lepo. 5. 2. 4. ne prebrzo. deci razumljive. 3. Vežbe za predškolski decu moraju biti: dinamične.IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOM RAZVOJU DETETA (3) 1. češće menjane. 21 . a u njima obavezno zaposleni veliki mišići (krupna motorika). izvodive u određenom ritmu.

mlađa grupa još ne skače uvis ili udalj jer jedva poskakuje na mestu ili preskače preko konopca na podu. jer svaka grupa ima svoje osobenosti. deci predškolskog doba zabranjeno je da se penju samo pomoću ruku (penjanje po konopcu ili motki. starija deca već gađaju cilj. a mlađa se tek pripremaju na gađanje kotrljanjem ili običnim bacanjem plodova. loptica. u uporu i visu).. dok mlađa deca ne mogu slediti pokrete zadate rečima .IZBOR VEŽBI PREMA KARAKTERISTIKAMA GRUPE DECE ü ü ü ü Ø vežbe koje odgovaraju starijoj deci preteška su mlađoj i obrnuto. starija deca se mogu bez teškoća kretati na zahtev vaspitačice.. dok srednja grupa skače udalj samo iz mesta. 22 .

23 .IZBOR VEŽBI PREMA PRIPREMLJENOSTI GRUPE DECE ü ü ü ü ü ako su deca više godina u predškolskoj ustanovi u kojoj se sistematski radi. sa decom koja neredovno dolaze u dečji vrtić mora se raditi individualno da bi dostigla ostalu decu. takva deca brzo savladaju gradivo svoje grupe i tada se možemo poslužiti gradivom starije grupe. brzo se pokazuju pozitivni rezultati. s njima se vežba gradivo za nižu grupu. od individualnog rada sa tom decom zavisi koliko dugo će se savladavati gradivo. ako se radi sa starijom decom koja pre nisu bila u dečjoj ustanovi. obrnuto.

organizam još nije zdrav. 24 . slabašnu decu ne treba izdvajati. vežbanje koristi opštem stanju njihovog organizma. deca su rekonvalescenti. deca sa srčanim manama ili drugim bolestima vežbaju onoliko koliko im lekar odredi. koja posle bolesti dolaze u vrtić. dete koje je bolesno treba osloboditi vežbanja i položiti u krevet. ona nisu bolesna.IZBOR VEŽBI PREMA ZDRAVSTVENOM STANJU DECE ü ü ü ü ü decu. uobičajeno vežbanje bilo bi naporno i štetno. postupno obuhvaćamo radom.

(4) nedeljni plan rada. VRSTE PLANIRANJA: (1) godišnji plan rada.PLANIRANJE U FIZIČKOM VASPITANJU DECE PREDŠKOLSKOG DOBA ü ü ü Da bi se cilj i zadaci fizičkog vaspitanja uspešno ostvarili neophodno je odgovarajuće PLANIRANJE. na dobrom poznavanju psihofizičkih osobenosti i sposobnosti dece i na poznavanju materijalnih i prostornih uslova u kojima će se raditi. Planiranje se zasniva na dobro proučenim Planom i programom vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi. (2) tromesečni – kvartalni plan rada. 25 . (3) mesečni plan rada.

ne ulazeći u detalje. što je konkretizacija opšteg plana i programa procesa fizičkog vaspitanja. Godišnjim planom rada vrši se globalna raspodela zadataka i oblika vaspitno-obrazovnog rada. Godišnjim planom rada predviđaju se i mere koje će se preduzimati u cilju praćenja zdravstvenog stanja dece i razvoja njihovih sposobnosti. 26 .GODIŠNJI PLAN RADA U FIZIČKOM VASPITANJU ü ü ü Godišnjim planom rada predviđaju se sadržaji obuhvaćeni Planom i programom rada sa decom predškolskog doba. koji se mogu ostvariti sa određenom grupom dece i u konkretnim uslovima. utvrđuju se svi organizacioni oblici rada i njihov obim.

U kvartalnom planom rada gradivo i zadaci se raspoređuju prema konkretnom redosledu obrade.KVARTALNI PLAN RADA U FIZIČKOM VASPITANJU ü ü ü ü Kvartalni (tromesečni) plan rada sadrži veoma različite uslove za rad u procesu fizičkog vaspitanja. maj). oktobar. godišnjim dobima i u zavisnosti od klimatkih uslova. U kvartalnom planiranju mora se voditi računa da se određeni kretni zadaci savlađuju u nizu uzastopnih časova u cilju što potpunijeg savladavanja. 27 . april. Plan rada se deli na tri kvartala . PROLEĆNI (mart.sezonska tromesečja: JESENJI (septembar. ZIMSKI (decembar. januar. februar). novembar).

Vežbe za razvoj kretnih navika treba u mesečnom planu rada detaljno razraditi. Prvim mesečnim planom rada treba predvideti početni kompleks vežbi za pojedine mišićne grupe. U mesečnom planu formulišu se pojedini organizacioni oblici rada (zanimanja. 28 . Posebno voditi računa o oblicima vežbanja i postupnosti i sistematičnosti u primenjivanju. pokretne igre) i određuje vreme za njihovu realizaciju.MESEČNI PLAN RADA U FIZIČKOM VASPITANJU ü ü ü ü ü Mesečnim planom rada predviđaju se pojedine aktivnosti iz godišnjeg plana rada koje će se realizovati u određenim periodima razvoja dece predškolskog doba.

NEDELJNI PLAN RADA U FIZIČKOM VASPITANJU ü ü ü ü Na osnovu mesečnog plana rada prave se nedeljni planovi rada. Nedeljnim planom rada treba predvideti telesne aktivnosti. tzv. U zavisnosti od konkretnih uslova treba primenjivati što veći broj raznih telesnih aktivnosti koje će obezbediti što svestraniji uticaj na razvoj dečjih sposobnosti. pomoćna sredstva i pokretne igre koje će se tokom određene nedelje primenjivati. 29 . Na osnovu nedeljnog plana rada prave se dnevni plan rada. pisane pripreme za neposredan rad sa decom predškolskog doba.

30 . konkretizaciju sadržaja rada – sredstva kojima će se to postići i način organizacije rada.PISANA PRIPREMA ZA RAD U FIZIČKOM VASPITANJU ü ü ü Vaspitači sa dovoljno iskustva mogu sačiniti za svaki dan sažete (uže) pisane pripreme. U široj pisanoj pripremi treba student da obuhvati potpunu konkretizaciju cilja i zadataka koji se radom želi ostvariti. koje sadrže određene aktivnosti i način njihove realizacije. Radi lakše “obrade” svih sadržaja koristi se tradicionalna shema za pisanje pripreme za usmerenu aktivnost iz fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba.

PRIPREMA ZA USMERENU AKTIVNOST IZ FIZIČKOG VASPITANJA 1) 2) 3) 4) ARTIKULACIJA USMERENE AKTIVNOSTI sadrži: UVODNI DEO 3-4 minuta ima za cilj pripremiti organizam za opterećenja koja slede. ZAVRŠNI DEO 3-5 minuta ima za cilj smirivanje organizma i razvijanje smisla za red. 31 . uticajem na kardiovaskularni i respiratorni sistem. PRIPREMNI DEO 6-7 minuta ima za cilj da se vežbama oblikovanja pripremi organizam za opterećenja u daljem toku aktivnosti. OSNOVNI DEO oko 15 minuta ima za cilj stvaranje što povoljnijih uslova za realizaciju postavljenih programskih zadataka.

32 . Korakom se vraćaju na polazno mesto. Na sledeći znak deca skakuću (istim pravcem) kao vrapci. staju na istu u vrstu i okreću se prema vaspitaču.PRIMER UVODNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI v v v v v PRETRČAVANJE Postavljanje dece na liniju (u vrstu). ali sredini prostora preskaču “kanal” – dve vijače na podu na razmaku 20-30 cm. nazad korakom. Na znak “SAD” deca pretrčavaju do sledeće linije. Treći zadatak je isto trčeći kao u prvom zadatku. vraćaju se korakom. Tako se uvežbava reagovanje na signal i organizovano postavljanje.

Sukanje trupom. Upor sedeći. Pretklon-zaklon. 33 . Čučnjevi sa izručenjem. Dizanje trupa iz ležanja na trbuhu. “hodanje kao gusenica”. Dizanje tripa iz ležanja na leđima. Kruženje rukama.PRIMER UVODNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI Ø 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) VEŽBE OBLIKOVANJA Postavljanje dece u ograničenom prostoru. Upor ležeći. grčenje jedne pa druge noge.

.PRIMER OSNOVNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI 1) 2) 3) 4) ČETIRI IGRE BRZINE I SKOČNOSTI “GNEZDA” (deca su vrapčići i trčkaju između gnezda – drvenih obruča. u jedan kvadrat jednom nogom. na znak deca kreću jedno iza drugog s noge na nogu iz obruča u obruč. “HOPA-CUPA” (kolo držeći se za ruke. 2 + 2 puta oko 3 minuta). trčeći nazad. na znak trebaju što pre da uskoče u gnezdo i tu igru ponoviti 3-4 puta oko 3 minuta. sunožno. 34 .. 2-3 puta). hopa-cupa. “LANAC” (deca su podeljena u tri kolone ispred koje je niz od pet drvenih obruča. “ŠKOLICA” (deca u 3 kolone isped “školica”. sa dva raskoračno.). pevaju i igraju ranije naučeno kolo. pa zatim sunožno.

Deca odbijanjem balona trude se da isti ostane što duže u vazduhu. Vaspitač u krugu sedi izbaci – dobaci tri šarena naduvana balona.PRIMER ZAVRŠNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI Mirna pokretna igra: BALONI Ø Ø Deca su i dalje u krugu ali sede. Ø Ø 35 . Igra za smirivanje organizma traje oko 3-5 minuta.

Pisana priprema usmerene motoričke aktivnosti predškolske dece.METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Tematske celine: 1. Značaj. Uticaj fizičkog vežbanja na organizam predškolskog deteta. 5. Pojam i predmet metodike fizičkog vaspitanja predškolske dece. 3. Planiranje u fizičkom vaspitanju predškolske dece. 7. 2. 6. cilj i zadaci fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. Principi i sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. 4. 36 . Metode fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba.

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Kontrolna pitanja (1): Definisanje pojma Metodika fizičkog vaspitanja? ü Šta je predmet Metodike fizičkog vaspitanja? ü Značaj fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Cilj predškolskog vaspitanja i obrazovanja? ü Cilj fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Zadaci fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Principi fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Telesna vežba kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Prirodni faktori kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Materijalna sredstva kao sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? ü Doziranje telesnih vežbi u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? ü 37 .

nervni sistem i termoregulaciju? Vaspitni uticaji telesnih vežbi u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Metode fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba? Vrste i uzroci greški u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Opšta načela ispravljanja greški u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Godišnje planiranje u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Kvartalno i mesečno planiranje u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Nedeljno i dnevno planiranje u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba? Šira pisana priprema usmerene motoričke aktivnosti predškolske dece? 38 .METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA Kontrolna pitanja (2): ü ü ü ü ü ü ü ü ü ü ü ü Uticaj telesnog vežbanja na aparat za kretanje predškolske dece? Uticaj telesnog vežbanja na organe za krvotok i krv predškolske dece? Uticaj telesnog vežbanja na organe za disanje predškolske dece? Uticaj telesnog vežbanja na organe za varenje.

PITANJA? HVALA NA PAŽNJI 39 .

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA METHODS OF PHYSICAL EDUCATION PRESCHOOL AGE CHILDREN PREDAVANJE 4 LECTURE 4 40 .

dr Nedeljko Rodić Pedagoški fakultet u Somboru Faculty of Education in Sombor 41 .METODIKA NASTAVE FIZIČKOG VASPITANJA 1 METHODS OF TEACHING PHYSICAL EDUCATION 1 Prof.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful