EKONOMIJA I KVALITET

Politika cena preduzaca je jedna od osnovnnih determinanti uspesnog ili neuspesnog poslovanja. Njena osnovna karakteristika je prilagodljivost svim promenama u kvalitetu I intezitetu delovanja relevantnih cinilaca. Cetiri osnovne determinante su:traznja, ponuda odnosno konkurencija, troskovi I mere ekonomske politike. Traznja predstavlja funkcionalni odnos koji ukazuje na kolicine proizvoda koje bi se kupovale po razlicitim cenama na datom mestu I u odredjeno vreme. Traznja se def. kao opadajuca funkcija cene. Tx= f(Cx), Tx-traznja za robom x, Cx – cena robe. Obim traznj erobe je obrunuto srazmeran u odnosu na kretanje te iste robe. Grafik Kretanje krive traznje Cenovna elasticnost traznje kvantitativno se izrazava preko koeficijenta koji predstavlja odnos izmedju relativne promene u trazenoj kolicini robe prema relativnoj promeni cene robe. Formula Kada je rezultat vise od 1 onda je to elasticna traznja , kada je manji od 1 neelasticna a kada je =1rec je o jedinicnoj(unitarnoj) traznji. Grafik Na elasticnost utice: preferencije kupaca, dohodak stanovnistva, supstitucija proizvoda, brojnost porosaca, trajnost upotrebe… Tri nacina utvrdjivanja reagovanja kupaca na promene cena-anketiranje kupaca, statisticko merenje elasticnosti(na osnovu podataka iz proslih perioda) I metod eksperimenta na jednom ili vise podrucja smanjuje se ili povecava cena Traznja kao funkcija cene I dohotka T=f(c1,c2,…,cn,D) Dohodna elasticnost traznjeizrazava uticaj promene u dohodku na traznju neke robe pretpostavljajuci da su potrebe I cena date velicine. Formula Grafik Ponuda se krece u direktnoj srazmeri sa cenom pa se I kaze da je ponuda u funkcionalnoj zavisnosti od cene Px=f(Cx) grafik Troskovi uticu na ponudu ali odnos izmedju krive traznje i ponude determinanta koja odedjuje cenu. Analiza troskova je znacajna radi sagledavanja efekata cene na dobit preduzeca.Podaci o fiksnim I varijabilnim troskovima u strukturi cene kostanja imaju znacajan uticaj na politiku cena, a za potrebe odredjivanja prodajne cene potrebni su I dodatni posdaci kao sto su tr. Materijala I rada, tr marketinga, distribucije… Mere ekonomske politike usmerna je na sprecavanje monopolskih I oligopolskih tendencija u formiranju cena. Na stabilnost u privredi deluje tako sto sprecava porast cene odredjenin proizvodima cime onemogucuje podizanje opsteg nivoa cena . Grafik Drzava intervanise finansiranjem materijalnih rezervi u intervalima velike ponude, kao I svojom poreskom politikom, spoljnotrgovinskim I deviznim rezimom, kreditnom politikom. Cesto se koriste I sledece administrativne mere:plafoniranje cena , zamrzavanje cena I dotacija – pokrivanje opravdanog gubitka usled porasta cena. Strategijska gledista u politici cena preduzeca dolaze do izrazaja u: asortimanu proizvoda (po uticajem konkurencije, troskova postoje razlike u ceni po pojedinim proizvodima), prostor (preduzeca se prilagodjevaju uslovima koji vladaju na lokalnom trzistu), vremenska dimenzija (maksimizaciju obima proizvodnje I prodaja u sto kracem roku) I konkurentska dimenzija (sto uspesnije diferenciranje u odnosu na konkurenciju) Politika cene prema dobavljacima mogu se posmatrati sa tri aspekta: 1. Odnosi strana na trzustu nabavke- Kolektivni tretman preduzeca od strane dobavljaca(dobavljaci imaju istovetan odnos prema svim preduzecima), pojedinacni tretman preduzeca od strane dobavljaca ( kupoprodajni odnos koji preduzece uspostavlja sa dobavljacima)`, preduzece kolektivno tretira sve dobavljace(preduzece odredjuje u najvecoj meri cene ali I minimalne kolicine nabavke) Pri odluicivanju o nabavnim cenama preducece mora voditi racuna o uslovima na trzistu prodaje. Politika cene je usmerena na dobijanje sto veceg rabata od dobavljaca – Rabatima za usluge(rabati koji se odobravaju za usluge koje cini preduzece dobavljacima) I konkurentskim rabat (odobravaju dobavljaci radi stimulisanja prodaje)U rabat za usluge spada : rabat za oblik poslovanja, rabat sto kupac sam preuzima proizvod, sezonski rabat(rabat za praznjenje zaliha), rabat za kolicinu, rabat za prometnu vrednost., a u konkurentski rabat spada: posebni rabati I tajni rabati.

1

Strategija formiranja fleksibilnih cena primenjuje se onda kada su kupci spremni da plate razlicite cene za iste kolicine proizvoda. Prihvatljiva je u situacijama kada predzece ima znatnu prednost u odnosu na konkurente i kada je prodor na trziste relativno lak. bandwagon efekat traznja se povacava odnosno smanjuje kada neki ili svi subjekti traze vise odnosno manje na trzistu tog dobra. Strategija geografskog formiranja cena Imamo formiranje cene FOB porekla – zasniva se na tome da je cena prodajnih artikala ista za sve kupce. Kad predstavlja barijeru formiranje ponude se vrsi politikom cene koja se bazira na proizvodu/usluzi I politika cene koja se bazira na asortimanu.strategija ekskluzivnih cena formiranje relativnio visoke cene sa ciljem da se ostvari sto je moguce veca dobit. Uslovi kad ova strategija daje efekte: kada proizvod ima elesticnu traznju. Formira cenu ispod nivoa troskova proizvodnje. bez obzira na mesto preuzimanja (franko kupac). Strategija formiranja cena radi eliminisanja konkurencije je strategija niskih cena koja ima za cilj unistenje konkurencije. kada niska cena ne deluje privlacno za konkurente prilikom ulaska na novo trziste I kada niska cena obezbedjuje dominantan polozaj na trzistu. gde svi placaju istu cenu. Strategija formiranja cena Strategija formiranje cena za nove proizvode. ako ima snaznu finansijsku poziciju na trzistu. Strategija formiranja cena za miks proizvoda zasniva se na tome da se razlicite cene odredjenih proizvoda formiraju prema tome da li se navadeni proizvod kupuje posebno ili u paketu sa drugim proizvodima. Formiranje cene prema bazicnoj tacki – kao bazicna tacka uzima se odredjeni grad i svim 2 . a kada se konkurencija eliminise. Strategija formiranja prestiznih cena Kreira se da bi se odrazala kroz ceo zivotni vek proizvoda zborg prestiza i kvaliteta proizvoda. Strategija ekspanzionog formiranja cena To je strategija veoma niskih cena. kada se modifikacija cene moze vrsiti u razlicitim fazama I kada proizvod ima odredjene konkurentske prednosti.Politika cene prema kupcima usmerena je na plasman proixvoda I usluga kupaca. snobovski efekat oni odustaju od potraznje proizvoda koje drugi potrosaci u velikoj merit raze. Moze se primenjivati samo ako je preduzece dominantno u industriji tj. Dumping je ekstremni slucaj ekspanzionog formiranja cena – to je negativna stratefija dominacije koja je povezana sa prodajom proizvoda u inostranstvu ispod troskova proizvodnje. Sama po sebi je kljucni faktor motivacije potrosaca. Proizvodi se mogu klasificirati kao proverljivi(imaju lako merljiva svojstva) kod njih treba primeniti strategiju penetracionih cena I iskustveni (stvojstva se mogu izmeriti tek posle kupovine) kod kojih treba primeniti ekskluzivne cene. politika visih cena koristi se za proizvode koji se tretioraju kao pokazatelj kvaliteta I prestiza) Psiholoski aspekti u politici cena preduzeca – cena kao pokazatelj kvaliteta I cena kako pokazatelj prestiza( Veblenov efekat –traznja se povecava zato sto je cena veca. Za kupca cena moze biti barijera pri kupovini il pokazatelj kvaliteta. Grafik -Strategija penetracionih cena Odredjivanje relativno niske cene za nove proizvodesa ciljem da se osatvari sto veci trzisni udeo minimalna dobit je ovde ogranicenje. primenjuje se kada: je niza cena kljucni element pri kupovini. Tr za istrazivanj ei razvoj I tr promocije su visoki. Ovo se primenjuje u situaciji kada se vrsi zamena starog proizvoda za novi. Ima za cilj uspostavljanje masovnih trzista. Strategija preventivnog formiranja cena je strategija niskih cena kreirana da se obeshrabri moguca konkurencija. (formirana cena treba da upucuje na traznju drugih porizvoda iz asortimana) Politika cena prema konkurentima – prilagodjevanje konkurentskoj ceni( to cine mala I srednja preduzeca zbog straha od ekonomske propasti) I odstupanje od konkurerntske cene(formiranje nizih cena za odredjeni deo asortimana kako bi potisli konkurenciju. Formiranje cena po zonama – preduzece deli trziste u odredjene zone u odnosu na mesto isporuke. pri cemu oni proizvod preuzimaju u sedistu prodavca (Franko prodavac). Primenjuju preduzeca ciji je cilj maksimizacija dobiti u kratkom rokui kad se ocekuje d ace traznja za proizvodom biti kratkog veka Postoje dva slucaja kad se ova strategija moze koristiti na dug rok: Kada postoje nepremostive barijere pa se preduzece nalazi u monopolskom polozaju patentiranje proizvoda I na bazi ekskluzivne cene potrosaci mogu formirati pozitivan stav o kvalitetu. cene se povecavaju do profitnog nivoa. Formiranje jedinstvene cene isporuke – preduzece zaracunava iste transportne troskove svim kupcima.

Psisholoski popust – prodavac namerno odredi prodajnom artiklu visoku cenu uz znatan popust. cene konkurenata i cene supstituta i karakteristike proizvoda. Potrebne informacije odnose se na velicinu trznje.kupcima se zaracunavaju transportni troskovi od tog grada do mesta isporuke. Psiholosko dizajniranje – uz proizvod cije se plasman zeli postici prezentira se slican veoma skup proizvod koji forsira prodaju prvog. Postupak odredjivanje cene moze se opisati u sest faza: Izvor cilja formiranja cene. prodajnih popusta. troskova i cena i njihov efekat na dobit preduzeca. Najcesci oblici su kasa skonto – popust kupcima koji odmah placaju svoje racune. Procena troskova Ovom analizom se utvrdjuje uzajamno delovanje obima proizvodnje. opasnost od novih proizvoda/usluga. Prigodne cene – formiraju se za vreme praznika ili na kraju sezone da privuku sto vise kupaca. Da bi se ovi odnosi sagledali i donele racionalne odluke koristi se grafikon rentabiliteta koji pokazuje koju kolicinu proizvoda treba prodati. ima za cilj da izazove ubedjenje kupaca da su i cene drugih proizvoda niz nego kod konkurenata. to znaci da se na iznos direktnih troskova dodaje. za ulaganje napora u plasmanu proizvoda preduzeca i za podrsku i pomoc u organizovanju izlozbi. finansijskih i materijalnih stimulacija. Formiranje cena preuzimanjem transportnih tr – preduzece samo odredjenim kupcima koje zeli da animira i zadrzi prevozi kupljenu reobu o svom trosku. skladistenje itd. utvrdjivanja traznje. Ovaj metod shavata se kao puna cena kostanja sa odredjenim procentom dodatka. Nije isti procenat dobiti u istom preduzecu za razlicite proizvode. uticaj konkurencije. preduzece mora uzeti u obzir zahteve i ponasanje potrosaca. izbor konacne cene. bonifikacije su odredjeni popusti za stimulisanje propagande proizvoda preduzeca od strane distributera. ocekivano ucesce na trzistu i dostignut imidz proizvoda. maksimiziranje dobiti. o prodajnoj ceni frako isporucilac. vrste proizvoda. koji pokazuju znake zaisicenosti kupovinom. vodjstvo u trzisnom ucescu i vodjstvo u kvalitetu proizvoda. Porterov model pet konkurentskih sila navodi da ove sile deluju zdruzeno i opredeljuju prirodu i velicinu konkurencije oblikuju ci time strategiju preduzeca u konkurentskom okruzenju. pravnu i strucnu regulativu zemlje. Strategija formiranja cena sa rabatom i bonifikacijom Diferencijacija cena na osnovu razlika izmedju kupaca ostvaruje se preko rabata i bonifikacije tj. koji pri ostalim datim faktorima.. Strategija formiranja promocionih cena Lider cena (cena mamac) – svesno snizenje cena odredjenog proizvoda koji je poznat kupcima. Proces donosenja odluka o cenama Pri formulisanju cena treba obezbediti visok nivo informacija o uslovima koji vladaju na trzistu iz internih i eksternih izvora. sopstvenu politiku u formiranju cena i uticaj cena na druga zainteresovane strane. pregovaracka snaga dobavljaca. izbor metoda formiranja cena. Strategija formiranja diskriminacionih cena Odnosi se na uvdojenje razlicitih cena za razlicite kupce. organizacije. o ceni transporta po jedinici mere. analiza konkurentskih cena i proizvoda. pa cak i za iste u razlicito vreme. maksimizira dobit. razlicita mesta i vremena isporuke. pa se formira puna cena kostanja. Izbor cilja formiranja cena Politika formiranja cena je bitna za 4 poslovna cilja preduzaca: opstanak. Utvrdjivanje traznje Za preduzece je znacajno utvrdjivanje krive traznje da bi dobila odgovor na pitanja po kojoj trzisnoj ceni moze da realizuje broj proizvoda. da bi se rentabilno poslovalo Analiza konkurentskin cena i proizvoda Cena konkurenata i moguce reakcija na cene pomaze preduzecu da utvridi okvire u kojima ce postaviti cene svojih proizvoda. Izbor konacne cene Prilikom izbora konacne cene. funkcionalni rabat – odobrava se clanicama granskog udurzenja pod uslovom da obavljaju odredjene poslove kao sto su prodaja. po razlicitim cenama. Za potrebe politika cena sluzba istrazivanja trzista obezbedjuje informacija: o moguci izvorima resursa za svako trziste. putem osnovice (kljuceva) za alokaciju. sajmova. pregovaracka snaga kupca i rivalitet medju postojecim preduzecima(u sredini sve ostalo ide ka njemu) Izbor metoda formiranja cena Bira se onaj metod formiranja cena koji obuhvata jedan ili vise od sledeca tri momenta koja treba uzeti u obzir: troskovi proizvoda. kolicinski rabat (jednokratni i kumulativni). odgovarajuci iznos indirektnih troskova. sezonski rabat. carinske i ostale uslove popisa. procena troskova. Metod formiranja prodajnih cena Metod troskovi plus Sustina ovog metoda je u dodavanju odredjenog procenta ili iznosa dobiti na cenu kostanja proizvoda. a one su: opasnost od novihpreduzece-konkurenata. Zasnovan je na 3 .

S-angazovana sredstva. sa malim brojem proizvodjaca i malom ili nikakavom diferencijacijom proizvoda. patos cenu.predvidjenim troskovima. U izracunavanju se Ts S Ts koriste standardni troskovi sto upucuje na objektivnost utvrdjivanja stope rentabilnosti i prodajne cene. Pouzdan je pokazatelj korisnosti pojedinih proizvoda i znatno je precizniji od stope dobiti. Primena ovog metoda je opravdana samo pri ogranicenim mogucnostima koriscenja odredjenih proizvodnih faktora. sluzice za pokrivanje fiksnih troskova i dobiti. zbog primene nejednakih osnosvica za raspodelu opostih troskova kod razlicitih proizvodjaca. pri cemu ni jedan od njih nije u mogucnosti da vrsi bilo kakvu kontrolu nad cenom. Monopolske cene U slucaju kada je monopolisana roba od vitalne vaznosti za ljudsku egzistenciju traznja je neelasticna i monopolista moze neograniceno da povecava prodajnu cenu. mogu se za ove svrhe koristiti planski troskovi. dugi rok se vezuje za puni varijalibitet ponude. Metod stope rentabilnosti Poznat je pod nazivom stopa dobiti. U dugom periodu ponuda je pod uticajem troskova proizvodnje. intuitivni metod . mali broj proizvodjaca. Ukoliko nemaju uveden sistem standardnih troskova. Ostatak realizacije u odnosu na prodajnu cenu predstavlja znacajan pokazatelj. kratkom i dugom roku kroz interakciju ponude i traznje. drugi. treci. Osnovica za odredjivanje prednosti proizvoda je jedinica limitirajuceg faktora. formiraju se nejednake prodajne cene cak i kada je procenat dobiti isti i potpuno ignorise efekat promene volumena proizvodnje na troskove po jedinici proizvoda. a iznos cene se vrsi u zavisnosti od traznje i konkurencije. ispod koje ne vredi angazovati sredstva za rad. D-dobit. Traznja za monopolisanom robo je najcesce indenticna traznji citave grane. Samuelson razlikuje tri osnovna trzisna stanja: savrsenu konkurenciju – na trzistu postoji veliki broj proizvodjaca koji proizvodi indentican proizvod. Krajnji cilj je postizanje odredjenog procenta rentabilnosti. Koristi se u poslovnom odlucivanju u vezi sa promenom asortimana proizvodnje. Odredjivanje prodajnih cena u uslovima razlicitih trzisnih stanja Stackelberg je sva trzista podelio u dve grupe trziste ogranicene konkurencije (na kome postoji medjuzavisnost cena) i jednostavno trziste na kome ne postoji ova medjuzavisost. Posto je u trenutnom roku ponuda fiksna visina cene zavisi do kretanja traznje. a narucito prilikom donosenja odluka o stimulisanju proizvodnje odredjenih vrsta proizvoda. koji prodaje proizvod za koji nema bliskih supstituta. dok procenat dobiti u odnosu na standardne troskove treba tretirati kao uslov za ostvarenje odredjene stope dobiti na angazovna sredstva u duzem vremenskom periodu. kod koga postoji veliki broj proizvodjaca i velika diferencijajcija proizvoda. U kratkom roku ponuda je ogranicena i svodi se na zatecene zalihe. Cena u potpunoj konkurenciji Cena na ovom trzistu je jedinstvena i objektivna. ovde kriva ponude ima najelasticniji oblik. Postoje tri modifikovana metoda: metod elasticne stope dobititi na troskove – kalkulacija troskova se vrsi kao i kod metode troskovi plus. Granicni metod zasnovan je na ideji da za pojedine proizvode preduzece mora nadohnaditi prosecne varijabilne troskove.kalkulacija troskova vrsi se kao i kod metode troskovi plus. Rs = S D D ⋅ = Ts-standardni troskovi. Polazi od podele troskova na fiksne i varijabilne i stava da preduzece formiranom prodajnom cenom mora pokriti varijabilne troskove. Argumenti protiv: ne vodi racuna o potrosnji. pri cemu je kontrola cene potpuna. U kratkom roku cena zavisi kretanja traznje. preko iznosa prosecnih varijabilnih troskova (ostatak realizacije). Pri dovoljno dugom periodu ponuda zavisi od troskova proizvodnje robe koji su pod uticajem troskova proizvodnje materijalnih i subjektivnih proizvodnih cinilaca. metod eksperimentalnih cena – preduzece vrsi testiranje trzista i njegvoe spremnosti da prihvati specificnu cenu za proizvode. formira se u trenutnom. najsigurniji metod. realnu cenu. kratak rok se vezuje za promenljivu ponudu u onim granicama koje dopustaju ugradjeni kapaciteti. U dugom roku cena zavisi od krive ponude. Bazira se na postavci realizovanja odredjene mase dobiti u odnosu na angazovana sredstva. tako da monopolista mora 4 . a na cenu kostanja ne dodaje se fiksan stopa dobiti vec se ona menja u zavisnosti do traznje. ali je diferencijacija proizvoda izrazena. Argumenti za primenu metode troskovi plus metod obezbedjue objektivnu. potpuni monopol – jedan proizvodjac. ali i od nagiba krive troskova proizvodnje. koji sprecava pojavu gubitka u kratkom i na dugi rok i fiksira tzv. Metod limitirajuci faktor predstavlja modifikaciju granicnog metoda. privi. ne savrsena konkurencija – ima tri tipa. Ostatak. jer tada uticaj traznje postaje sve manji.

primenom ovog oblika on pokusava da prisvoji sav potrosacev visak. Cena je faktor konkurentnosti putem koga preduzeca ucestvuju u primarnoj raspodeli drustvenog dohotka kroz 5 . Primena ove strategije je moguca ako je trzistu proizvod poznat i postoje kupci spremni da plate visoku cenu. Postoje sledeci oblici diskriminacije: diskriminacija cena prvog stepena-primenjuje se kad monopolista odredjuje razlicitu cenu istog proizvoda za razne kategorije potrosaca. odnodno maksimalna razlika izmedju ukupnih prihoda i ukupnih troskova. srednjerocnih i dugorocnih ciljeva preduzeca. proizvod treba postepeno pripremati za povlacenje sa trzista. Druga opcija je strategija visokih cena sa malim izdacima za promociju. koja sa trzista ubira maksimum (veliku dobit u kratkom vremenskom periodu). Formiranje cena u fazi uvodjenja proizvoda na trziste Vece troskove stvara sporo ovladavanje proizvodnjom. faza rasta i razvoja proizvoda. formiranje niske cene uz izdvajanje velikih sredstava za promociju. a dobit po jedinici proizvoda opada iako u masi ona raste. visogkog kvaliteta i visokog izdatka za promociju i prodaju. Oligopolski proizvodjaci prinudjeni su da podrzavaju spabilnost cena i umesto cenovne pribegavaju oblicima necenovne konkurencije. Formiranje cena u fazi zrelosti proizvoda Kada rast prodaje biva spor ili prodaja stagnira tada proizvod ulazi u fazu zrelosti. jer se na srani ponude nalazi nekoliko nezvisnih proizvodjaca od kojih svaki deluje monopolisticki. Preduzece formira visoku cenu za svoje proizvode. Mobilnost kapitala ovde nije slobodna vec je na neki nacin ogranicena vec podeljenim ucescem u plasmanu postojecih oligopolista. tj. To se odrazava na snizenje cene. a samim tim i na dobit u kasnijim fazama. cena se snizava. broj konkurenata je ogranicen. Monopolisti se cesto odlucuju za primenu diskriminacije cena radi povecanja dobiti pre nego za cesto povecanje cena. Uticaj cena na rezultate poslovanja u konkurentnom okruzenju Cilj preduzeca nije najvisa moguca cena za proizvode i usluge.da uzme u obzir i kretanje traznje prilikom odredjivanja prodajne cene. Oligopolske cene Oligopol predstavlja trzisnu situaciju u kojoj postoji konkurencija. Ovde postoji medjuzavisnost proizvodjaca koja se odnosi na reakciju ostalih proizvodjaca na povecanje ili smanjenje cena od strane jednog od njih. Strategiju niske cene primenjuju preduzeca cije je prvenstveni cilj da osvoje veliki deo trzista u sto kracem vremenskom periodu. Visoki troskovi distribucije i prodaje takodje su prisutni u ovoj fazi. kvaliteta proizvoda i planiranih troskova promocije. Reakcije konkurencije na snizenje. Pogresno isbrana strategija cena u fazi uvodjenja proizvoda. Da bi se sto duze zadrzala pozicija proizvoda u ovoj fazi. Prva opcija je strategija visokih cena. Preduzece razvija generalnu strategiju poslovanja koja predstavlja kombinaciju visine cene. ukupna dobit raste sa povecanjem proizvodnje. Formiranje cena u fazi rasta i razvoja proizvoda Ovo je faza kada zbog uspeha proizvoda na trzistu konkurencija osvaja proizvodnju istog proizvoda i ponuda je sve masovnija. faza zrelosti proizvoda i faza zastarevanja proizvoda. Da bi se odrzao polozaj proizvoda pristupa se redizajniranju i modifikaciji proizvoda i pratecih programa. a kasnije i na ukupnu dobit. na stopu prinosa proizvoda. odnosno na povecanje cene od strane jednog proizvodjaca ima za posledicu da kriva traznje u uslovima oligopola ima specifican oblik. Ukoliko se ovom strategijom ne ostvare planirani ciljevi. Iako dobit po jedinici proizvoda nije visoka. jer se krece sa malim serijama. U cilju ostvarenja maksimalne dobiti monopolista moze da manipulise i obimom proizvodnje i cenom. vec cena koja ce u kobinaciji sa ostalim faktorima konkurentnosti da doprinese ostvarenju kratkorocnih. uticace negativno na zivotni ciklus proizvoda. Frormiranje cena u fazi zastarevanja proizvoda U ovoj fazi treba najpre pokusati sa snizavanjem cena do nivoa koji jos uvek obezbedjuje rentabilnu proizvodnju. diskriminacija cena drugog stepena-ovakav oblik se javlja u slucaju kadamonopolista odredjuje razlicite cene za istu vrstu usluga. Proizvodni kapaciteti jos uvek nisu dovoljno iskorisceni. cilj je povecanje dobiti snizavanjem cena sa porastom koriscenja usluga. Visina monopolisticke cene se odredjuje tako da se postigne dugorocno maksimiziranje dobiti. Specificni pristupi formiranju cena u razlicitim fazama zivotnog ciklusa proizvoda Proizvodi imaju razlicite zivotne cikluse i oni prolaze kroz odredjene faze: faza uvodjenja proizvoda na trziste. Potrebna su velika ulaganja u promociju i brzu penetraciju proizvoda. Zbog sve jace konkurencije. Formiranje monopolskih cena – maksimiziranje dobiti moze se posmatrati sa aspekta ukupnih velicina i granicnih velicina. smanjenju dobit po jedinici proizvoda. Treca opcija je strategija brze penetracije. napore treba usmeriti na realizaciju necenovnih faktrora konkurentnosti. diskriminacija cena treceg stepena-najcesci oblik diskriminacije koji se primenjuje kad postoji mogucnost da se naplati razlicita cena na odvojenim trzistima i ako za to ne postoje ekonomski razlozi.

u t -prodajna i ∑(X I + u i1 − u i1 t t ) 6 . Dizajn proizvoda – treba da doprinese odredjivanju i povezivanju kvalitativnih svojstava proizvoda. Necenovni faktori konkurentnosti preduzeca Cena se nastoji odrzati stabilnom. onaj koji nudi veci deo vrednosti ponudjene robe na kredit. ergonomskih i ekonomskih principa. Prilikom snizavanja cena preduzece mora da vodi racuna da novo formirana cena omogucava: nadoknadu troskova proizvodnje i ostvarenje odredjene dobiti. I. Zasniva se na uvazavanju estetskih. identifikovanje konkurentkse slabosti i prilagodjavanje strategije promenljivom konkurentskom okruzenju. boljim koriscenjem kapaciteta i smanjenjem troskova. Moguci obim prodaje proizvoda odredjenog proizvodjaca ne zavisi samo od cena njegovih proizvoda vec i od cena proizvoda konkurencije.. Marka proizvoda – sluzi za razlikovanje proizvoda na trzistu. Prduzece definise cenu svojih proizvoda koja ne sme biti visa od cene proizvoda konkurencije i to postize vecom produktivnoscu. Kriticna masa znanja naziva se konkurentska inteligencija i koristi se na vise nacina. Cena bitno utice na polaozaj preduzeca na trzistu i rentabilost njegovog poslovanja. Dominacija ovih faktora karakteristicna je za stanje na trzistu kada je traznja za proizvodom veca od ponude. nova saznanja o konkurentskom okruzenju. i t −1 p i3 = t ∑(X I i =1 i t −1 + u i1 ⋅ u i3 − X it −1 + u i1 ⋅ u i3 t t t t ) ( ) i3 i=1. Da bi se dostigla cenovna konkurentnost neophodno je analizirati: materijalane troskove.. t=1. Ostali faktrori konkurentnosti: transportni troskovi i tehnoloska konkuretnost. Obezbedjuje opis konkurentskog okruzenja.2. diferencijaciju ili diverzifikaciju programa. Stoga pri diferenciranju proizvoda putem kvaliteta treba utvrditi koje osobine proizvoda kupci prilikom kupovine stavljaju u prvi plan. 2. poznavati sve odnose na njima. Marketing i organizacija istupanja na trziste – potrebno je sistematski ispitivati trzista. nameni i koriscenju proizvoda. Mora se voditi racuna o zahtevima kupaca. zasnovanih na njihovoj sposobnosti da zadovolje potrebe potrosaca. amortizaciju. kao i predvidjanje njegovog buduceg razvoja. nizu kamatnu stopu i kasniji poctak otplate. u t -kolicina nabavke i-tog igraca. ali proizvodjac snosi posledica u duzem vremenskom periodu. gde su p t -cena konkurencije i-tog i1 i3 igraca. Konkurentska inteligencija – znanje u organizaciji utice na ostvarenje konkurentske moci. snizenje troskova i skracenje vremena i kasnjenja obavljanja aktivnosti u preduzecu.. ali i kakve su im platezne sposobnosti. organizovati sajmove. troskove razvoja itd.razmenu svojih proizvoda na trzistu. Jednacina za cenu konkurencije: cena i-tog igraca. X t -1 -broj kocki na skladistu u i =1 prethodnom vremenskom intervalu za i-tog igraca Cena kao faktor konkurentnosti preduzeca U cenovne faktore konkurentnosti proizvada svrstavaju se cena proizvoda i troskovi proizvodnje. sa namerom da privuce sto veci broj potencijalnih kupaca. Nacin placanja – konkurentniji je proizvodjac koji prihvata odlozeno placanje. prikupiti informacije o traznji konkurencije i razvijati propagandu. jer se svaka promena cena na odredjen nacin odrazava na moguci obim prodaje njegovih proizvoda. a drugim nacinima koji pre svega uticu na diferencijaciju proizvoda tezi se povecanju obima prodaje. kao i da postoji kvalitet servisa radi odrzavanja i otklanjanja mogucih kvarova. Uspezna marka zadobija paznju i poverenje kupca i omogucava preduzecu da svoje proizvode plasira po visim cenama od konkurencije. Najznacajniji faktori su: Kvalitet proizvoda i usluga – odnosi se na sveukupnost postojanja karakteristika proizvoda i usluga. Proizvodjac mora da odredi odnos cena svojih proizvoda prema cenama konkurencije.. duzi rok otplate kredita.. a od broja i velicine konkurenata zavisi kakva ce reakcija na predlozenu cenu uslediti. Preduzece tada nastoji da trzisnju ekspanziju ostvari putem snizenja cena. dok je platezna sposobnost kupca veoma mala. plate. Sto znaci biti u pravo vreme na pravom mestu i sa pravim proizvodom i cenom... Zbog cestih izmena u uslovima privredjivanja potrebno je pravovremeno vresiti korekcije cena. Rok isporuke je vazan faktor konkurentnosti jer kupac zeli da kupljenom robom zadovolji svoju potrebu u odredjeno vreme. Veliki broj odluka o cenama nema trenutno dejstvo. 5. Ekonomski apsekt se ogleda u visni troskova koji prate svaku komponentu dizajna. Rokovi isporuke i nacin odrzavanja – izuzetno je vazno ubedjenje da ce kupac u svako vreme moci da dodje do rezervnih delova pod povoljnim uslovima..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful