P. 1
PRI_10-11

PRI_10-11

|Views: 380|Likes:
Published by jasnatarbuk

More info:

Published by: jasnatarbuk on May 13, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/28/2014

pdf

text

original

Impressum

Olivera Došlić
glavni i odgovorni urednik

PRETPLATOM NA ČASOPIS PORESKO RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR STIČETE PRAVO NA:
• 24 BROJA ČASOPISA u toku pretplatne godine, • BESPLATNE TELEFONSKE KONSULTACIJE - urednici časopisa su na raspolaganju pretplatnicima svakog radnog dana od 10 do 13 časova, • GRATIS UČEŠĆE NA GODIŠNJEM SEMINARU koji će Redakcija ogranizovati na početku svake kalendarske godine, na temu: 1) PRIPREMNE RADNJE ZA IZRADU ZAVRŠNOG RAČUNA; 2) UTVRĐIVANJE REZULTATA POSLOVANJA; 3) SASTAVLJANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA PRETHODNU GODINU 4) USVAJANJE I PREDAJA ZAVRŠNOG RAČUNA; 5) SASTAVLJANJE PORESKOG BILANSA 6) UČESNICI ĆE IMATI PRILIKU DA SE UPOZNAJU I SA NOVINAMA U OBRAČUNU ZARADA, NAKNADA I OSTALIH VRSTA PRIMANJA 7) DA DOBIJU ODGOVORE NA POSTAVLJENA PITANJA. • UČEŠĆE NA SEMINARIMA koje će Paragraf organizovati gratis za svoje pretplatnike, a koji će biti posvećeni posebnim temama ili posebnim delatnostima, • SPECIALIS posebne brojeve - redakcija časopisa Poresko-računovodstveni instruktor će u toku godine periodično izdavati posebne brojeve posvećene određenim delatnostima korisnika u privredi • GRATIS UČEŠĆE U EDUKATIVNIM RADIONICAMA koje će Redakcija organizovati za potrebe svojih pretplatnika, • POVLAŠĆENE CENE - kod pretplate na ostala izdanja kompanije Paragraf, • POVOLJNE USLOVE PLAĆANJA - mogućnost godišnje i kvartalne pretplate, kao i mogućnost plaćanja godišnje pretplate u 4 rate.

Jasmina Vratonjić
odgovorni urednik za računovodstvo i reviziju

Izdavač: Paragraf Lex d.o.o. Jovana Boškovića 5 21000 Novi Sad tel: 021/557-505 Direktor: Bratislav Milovanović Glavni i odgovorni urednik: Olivera Došlić, dipl. ecc Odgovorni urednik za računovodstvo i reviziju: Jasmina Vratonjić Redakcija: Aleksandra Jelača Mara Cvetković Sekretar redakcije: Lidija Bogojević Autor časopisa: Ljiljana Pjevač Pejović Tehnički urednik: Ivan Fišer Dizajn: Olgica Fišer Štampa: Beograf, Stara Pazova Copyright © 2010, 2011 Ljiljana Pjevač Pejović
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 336.2+657 PORESKO-računovodstveni instruktor / glavni i odgovorni urednik Olivera Došlić. [Štampano izd.]. - God. 2, br. 10/11 (2011)-. - Novi Sad (Jovana Boškovića 5) : Paragraf Lex, 2010- . - 30 cm Prvi broj sadrži sedam brojeva elektronskog izd. - Drugo izdanje na drugom medijumu: Poresko-računovodstveni instruktor (CD-ROM) = ISSN 2217-3293 ISSN 2217-3803 = Poresko-računovodstveni instruktor (Štampano izd.) COBISS.SR-ID 179253260

BEOGRAD NOVI SAD NIŠ Redakcija

011/2750-952 ili 011/2750-024 021/457-421 018/528-808 011/3290-498
Vaša Kompanija Paragraf

ISSN 2217-3803

Uvodnik
Poštovani pretplatnici,
vereni da ste sebi priuštili makar mali predah tokom praznika koji su, sada već uveliko iza nas, i da se "napunjenih baterija" pripremate za predstojeće radne zadatke, izdanjem koje je pred Vama pokušaćemo da Vam predočimo obaveze koje Vas očekuju i da Vam olakšamo njihovo zakonito i blagovremeno izvršavanje. Kraj prethodne godine su po našem starom" dobrom" običaju obeležile brojne izmene poreskih i srodnih propisa, tako da izbor tema za ovo izdanje nije bio nimalo lak zadatak za našu redakciju, koja se potrudila da vam ukaže na sve izmene koje će uticati na Vaše buduće poslovanje, postupanje i izveštavanje, a da pored toga izdvoji dovoljno prostora za ključni januarski zadatak, a to je priprema za sastavljanje finansijskih izveštaja za 2010. godinu. U cilju preglednijeg snalaženja, pored sastavljanja finansijskih izveštaja kao jednom od ključnih tema ovoga broja i raznih drugih tema koje možete pročitati u časopisu, pripremili smo i specijalni dodatak sa kompletnim zakonskim i podzakonskim aktima koji su vam neophodni za utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica za 2010. godinu, a koji čine Zakon i svi novodoneti, odnosno izmenjeni Pravilnici koji bliže uređuju način obračuna i izveštavanja po određenim stavkama. Napominjemo da je ovim aktima
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

U

propisan drugačiji način obračuna ove vrste poreza od onoga koji se primenjivao za 2009. godinu, te je to razlog zbog koga će Vam ovaj mali priručnik u kome je cela regulativa na jednom mestu, u periodu kada budete sastavljali svoje Poreske bilanse, uštedeti vreme, koje bi utrošili za pretraživanje i upoređivanje sa prethodno važećom. Iako više pišemo o vašim obavezama, kao poreskih obveznika, želeći na taj način da vam predupredimo eventualne negativne efekte nepravilne primene propisa i da mogućnost ulaženja u eventualni poreski prekršaj svedemo na minimum, imate i sijaset prava u poreskim, odnosno upravnim postupcima koja su vam obezbeđena legitimnim pravnim sistemom. U cilju snažnijeg utiska na vašu svest o pravima koja vam, kao poreskim obveznicima pripadaju, od ovoga broja u okviru Poresko-računovodstvenog instruktora objavljivaćemo i po neki odabrani slučaj sudske prakse, za koji smatramo da bi vam mogao biti od koristi za sveobuhvatniju i konstruktivniju primenu regulative u budućem poslovanju. Kako vas ne bih previše zamarala tekstom uvodnika, i na taj način odškrbila makar delić koncentracije, koja Vam je i te kako potrebna za sadržaj, odnosno materijal u nastavku časopisa, uz neizostavnu konstataciju da su Vaše sugestije uvek dobrodošle, Redakcija Poresko-računovodstvenog instruktora Vas srdačno pozdravlja i želi uspeh u poslovanju! Glavni i odgovorni urednik Olivera Došlić

Olivera Došlić, glavni i odgovorni urednik

1

........................................... obračunava i plaća PDV ................... GODINE.................................. 34 Poreski tretman prometa polovnog teretnog motornog vozila koji vrši obveznik PDV koji se ne bavi prometom polovnih motornih vozila ....................................Sadržaj II PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR 10-11 • JAN.............................................8 Poreski period ........................... 32 Pravo na odbitak prethodnog poreza koji je iskazan u računu dobavljača koji je pre izdavanja računa brisan iz evidencije PDV obveznika ................... 2011................. godine. 22 Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV bez prava na odbitak prethodnog prometa .......................... UVODNIK ............................ 23 Iznosi koji se ne uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga ........................ 21 Naknada za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV ........................................ 17 UTVRĐIVANJE UKUPNOG PROMETA DOBARA I USLUGA U SMISLU ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST ........... 31 Ispravka iznosa dugovanog PDV u slučaju raskida predugovora o prodaji poslovnog prostora na osnovu kojeg je izvršeno avansno plaćanje naknade ili dela naknade za predmetni promet.."Sl............... GODINU STUPILI SU NA SNAGU 4.................................................... 99/2010 . 23 Ispravka osnovice za obračun PDV (izmena naknade za promet dobara i usluga) ..... 22 Osnovica za promet dobara i usluga bez naknade ............ OBRAČUNAVA I PLAĆA PDV................................................. glasnik RS"... 35 IV POREZ NA DOBIT PRAVILNICI KOJI SU DONETI U SKLADU SA IZMENAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PREDUZEĆA......... 28 Sporna pitanja oko poreskog perioda iz neposredne primene Zakona .............. 23 Određivanje ukupnog prometa turističke agencije ........................... JANUARA 2011.... 19 Pojam ukupnog prometa dobara i usluga .......... 28 III POREZ NA DODATU VREDNOST KOMENTAR PRAVILNIKA O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O NAČINU I POSTUPKU OSTVARIVANJA PORESKIH OSLOBOĐENJA KOD PDV SA PRAVOM I BEZ PRAVA NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA ..... 26 PORESKI PERIOD ZA KOJI SE PODNOSI PORESKA PRIJAVA......... 27 Poreski period zavisi od ostvarenog ukupnog prometa .1 KALENDAR PORESKIH I DRUGIH OBAVEZA: Januar 2011......Kalendarski mesec ... A NA OSNOVU KOJIH ĆE SE VRŠITI OBRAČUN POREZA ZA 2010............ kolekcionarskih dobara i antikviteta ................... 26 Način utvrđivanja ukupnog prometa dobara i usluga ........... 27 2 PORESKI ASPEKT DAVANJA BEZ NAKNADE POSLOVNIH UZORAKA I POKLONA MANJE VREDNOSTI .......................Kalendarsko tromesečje .................. 36 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br........................................................... umetničkih dela....... 20 Iznosi koji se uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga ......... 29 PRIMENA ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST ............... 36 Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica ...................... 26 Određivanje ukupnog prometa lica koja se bave prometom polovnih dobara...... 28 Promena poreskog perioda za koji obveznik PDV podnosi poresku prijavu.................. 29 Obaveza obračuna PDV na davanje poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti ..................... 10-11 .................................... 31 PRIMENA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA .................................................. 30 Pravo na odbitak PDV pri nabavci poklona i poslovnih uzoraka ...... br................ 27 Poreski period ................ 21 Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza .....................................................

.................. 61 Obračun i isplata dela zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca ..................................... 40 Prestanak obračuna amortizacije ..................... 52 Zemlje sa kojima je ugovor parafiran ................................... kompenzacione poslove i obavljanje delatnosti u inostranstvu .............. 52 Zemlje sa kojima su u toku pregovori radi zaključenja ugovora ........... 38 IZBEGAVANJE MEĐUNARODNOG DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA KAPITALNOG DOBITKA........ 43 PORESKA AMORTIZACIJA ....................1................................obveznike poreza na dobit preduzeća ............... 47 Ubrzana amortizacija ............................................................................................ odnosno preuzimanja duga.... 57 OBRAČUN RAČUNOVODSTVENE I PORESKE AMORTIZACIJE ZA 2010..................................................................................................... 66 V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA REPUBLIKA SRBIJA I UGOVORI O IZBEGAVANJU DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA: Stanje na dan 1............... 41 Metodi obračuna amortizacije ...................................................Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica ......... 65 Nepostojanje prava zaposlenog na uvećanu zaradu za samoinicijativno obavljanje poslova u vremenu dužem od punog radnog vremena .......... 50 Zemlje sa kojima je ugovor u primeni..................................................................... 48 Poreski rashod i poreski prihod po osnovu amortizacije stalnih sredstava .. 53 Srpski nacrt ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ... 39 RAČUNOVODSTVENA AMORTIZACIJA....................................................................................... 61 Mogućnost isplate zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca u javnim preduzećima................. 37 Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) .. 63 Računovodstveno obuhvatanje isplate zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca ............................................ 56 Sporna pitanja u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka od otuđenja udela...................2011........................ 10-11 VII10 SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE POSREDNA KONTROLA DEVIZNOG POSLOVANJA I ELEKTRONSKA DOSTAVA DOKUMENATA: Od 1............................ promene nerezidenta................ DODACI....... GODINU ......................... 40 Početak obračuna amortizacije ............. 52 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.................... godine . 63 Ostvarivanje prava zaposlenog na plaćeno odsustvo za dan verskog praznika .................. 46 Obračun poreske amortizacije po grupama .............. 39 Razvrstavanje na osnovna i obrtna sredstva ................... 42 Preispitivanje metoda amortizacije ............................................................ 67 3 ....... 41 Stope za amortizaciju i korisni vek trajanja osnovnog sredstva ...................... 37 Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe ........11............................. ZARADE. 38 Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije ........ 44 Sredstva koja podležu obračunu poreske amortizacije ..............2010........ 52 Razmena nacrta Ugovora i pripreme za buduće pregovore ....................................... 45 Početak obračuna poreske amortizacije ... DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI ISPLATA ZARADE PO OSNOVU DOPRINOSA ZAPOSLENOG POSLOVNOM USPEHU POSLODAVCA... 49 VI RADNI ODNOSI...................... 53 Posebna rešenja u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka od otuđenja akcija ................ godine moguća elektronska dostava dokumenatai za poslove prenosa potraživanja.... 62 Obračun poreza i doprinosa .................. NAKNADE....... 50 Zemlje sa kojima je ugovor potpisan i u toku je postupak potvrđivanja ............................................................ 65 Uslovi pod kojima direktor jednog privrednog društva može da vrši dužnost direktora u drugom privrednom društvu ............ 62 Utvrđivanje potrebnih sredstava i odluka o isplati ................. 41 Osnovica za obračun amortizacije .........

... 91/2010 ................................. 70 Definisanje elektronskog transfera i jedinstvene identifikacione oznake .Prijava korisnika za rad u aplikaciji Elektronska dostava dokumenata..... 72 Tajnost podataka .................. 80 Utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava .. 80 Poreska oslobođenja ................................................... 69 VII11 UPRAVNI POSTUPAK....................................... 79 Poreska oslobođenja ...................................................................................... 87 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br...................................................... 10-11 ........ 83 Porez na upotrebu vazduhoplova ..................................... 74 Predmet oporezivanja .........."Sl................................................................. 67 Poslovi izvoza.................................................................... 84 IX AKCIZE KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA ZAKONA O AKCIZAMA ......................................... odnosno uvoza usluga ................................................ 78 Poreski kredit ....................................mere poznavanja i praćenja stranke ............ DRŽANJE I NOŠENJE DOBARA ........ br...................... 81 Predmet oporezivanja .............. 71 Procena i analiza rizika ............................................................................................. 86 VIII OSTALI POREZI KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU ...................... 85 Usklađivanje iznosa akcize sa indeksom potrošačkih cena............ 85 Novi iznosi akcize na derivate nafte ............................... 71 Zadaci i nadležnost Uprave za sprečavanje pranja novca .................... 75 4 XI IGRE NA SREĆU KOMENTAR IZMENA I DOPUNA ZAKONA O IGRAMA NA SREĆU .................................. 80 Nastanak poreske obaveze ........................ 74 Poreska oslobođenja ......................................................... 72 Loro korespondentski odnos ................. 79 Predmet oporezivanja .................. glasnik RS" br................................................. 79 Porez na prenos apsolutnih prava .......................................................................... glasnik RS" br..... glasnik RS"........................"Sl.... 72 Tehnološka dostignuća ............"Sl.. 68 Poslovi prenosa potraživanja.............. 71 Službena beleška .............................."Sl........ 70 Najviše rukovodstvo ......................................................... 82 Poresko oslobođenje ...... 81 Usklađivanje iznosa poreza ..................................... 72 Ovlašćeno lice ...................... 71 Utvrđivanje i provera identiteta stranke ......................................................... OBLIGACIJE I PRIVREDNA DRUŠTVA KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA ZAKONA O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA ........... 83 Porez na upotrebu plovila ............... 68 Poslovi naplate......................... 7 Stopa poreza ................... 87 Izmene koje doprinose stvaranju uslova za odgovorno priređivanje igara na sreću ........... 101/2010 ......................................................"Sl.................................... 85 Novi iznosi akcize na cigarete ........... 101/2010 ...................................................................................................... 77 Predmet oporezivanja ...... br............. 74 Poreska osnovica .................................................................... 81 Porez na upotrebu motornih vozila ............... glasnik RS".................... odnosno preuzimanja duga . 84 Kaznene odredbe ......................... 73 Utvrđivanje poreza na imovinu ..................................................................................................... 79 Poreska osnovica ................................. 101/2010 .............................. 82 Porez na upotrebu mobilnog telefona ............................................ 74 Poreski obveznik ...................... 95/2010 .............. glasnik RS"......................................... 74 Porez na imovinu ...................................... 84 Usklađivanje iznosa poreza ................................. odnosno plaćanja drugom nerezidentu po tekućem ili kapitalnom poslu ............... 72 Neuobičajene transakcije i prijava gotovinskih transakcija Upravi ........................... 80 KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA ZAKONA O POREZIMA NA UPOTREBU.................................................. 79 Utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon ........................... 69 Godišnji finansijski izveštaj po poslovima obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu ...... 73 Kaznene odredbe ...... 78 Poreska oslobođenja ................................ 79 Poreski obveznik ............... 77 Poreska osnovica ................................................................................................................................................................. br................................................ 69 Uputstva i Šifarnici potrebni za rad u aplikaciji Elektronska dostava dokumentacije .......... 68 Kompenzacioni poslovi .......... 76 Porez na nasleđe i poklon ..................................................................

............................................. 124 Grupa 28 ...Porez na dodatu vrednost ................. predzaključnih radnji i knjiženja na dan 31...................................... 92 Ispravke materijalno značajnih grešaka ........................ 90 Propisi koji se primenjuju prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja .. 94 Sprovođenje obračuna.Kratkoročni finansijski plasmani .............Ispravka vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana .. godine ................ 94 Međusobno usaglašavanje knjigovodstvenih evidencija ........ 98 Račun 024 ............................................................12............................ 128 Grupa 40 .. oprema i biološka sredstva ..Dugoročni finansijski plasmani ........................... 10-11 Račun 030 ... 94 Usaglašavanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem ......... 92 Korekcija početnog stanja . PLASMANI I GOTOVINA .................. 120 Grupa 23 ..............Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica i druge hartije od vrednosti raspoložive za prodaju ..... 034....... 128 Račun 402 ...............Rezervisanja za troškove u garantnom roku ......... 95 Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja na datum bilansa ..... 122 Grupa 24 ..... poluproizvoda i gotovih proizvoda .............Ostala sredstva iz grupe 02 .....Potraživanja po osnovu prodaje....................................Dugoročna rezervisanja ..................... 127 KLASA 4: DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE ..................... 93 Ispravke grešaka koje nisu materijalno značajne..............................................Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava ...................... 110 Račun 037 ................. iz specifičnih poslova i ostala potraživanja ..................... 131 5 ....... 97 Grupa 00 ........... 111 KLASA 1: ZALIHE I STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI ................................................Ostala dugoročna rezervisanja ......... postrojenja......................Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih ............................... 114 Vrednosti po kojima se u toku godine mogu evidentirati proizvodnja..................kazinima ................... 114 Troškovi pozajmljivanja ... 129 Račun 404 ............................Učešća u kapitalu ostalih povezanih pravnih lica ............. 120 Grupe 20............................................................. 113 Raspored varijabilnih troškova ... 111 Račun 039 ................ 88 Nagradne igre u robi i uslugama .................................................................. GODINU Rok za dostavljanje izveštaja 28... 88 Priređivanje igara na sreću na automatima ........................................... 028 i 029 ........ 118 KLASA 2: KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA........................ 112 Raspored fiksnih troškova .................................................. 88 Priređivanje igara na sreću klađenje ................................... 130 Račun 409 . 035 i 038 ........ 97 Grupa 01 .........Nematerijalna ulaganja .............. telefona ili putem telekomunikacionih veza ....... 124 Račun 288 ............ 92 Izmena računovodstvenih politika..................................... 107 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br......... 97 KLASA 0: NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL I STALNA IMOVINA ..................... 027...................................... 89 Sadržaj finansijskih izveštaja ..Aktivna vremenska razgraničenja ........... 107 Račun 031 ...........Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite ......................... 105 Računi 026....... 116 Vrednovanje stalnih sredstava namenjenih prodaji ... 97 Grupa 02 ................................................................................2010........Gotovinski ekvivalenti i gotovina .......... 89 Predradnje neophodne za sastavljanje finansijskih izveštaja ..............Biološka sredstva ...............2011................ 124 KLASA 3: KAPITAL ...................................... 103 Računi 021 i 025 ................ godine..................Odložena poreska sredstva ........................................Nekretnine... 90 Korekcija početnog stanja i sprovođenje predzaključnih radnji i knjiženja ........ 113 Raspored ostalih troškova......... 87 Izmene i dopune u vezi sa igračnicama . 107 Računi 033............. 95 Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja . 107 Račun 032 ..................... 123 Grupa 27 ..Otkupljene sopstvene akcije i otkupljeni sopstveni udeli ........................................ 128 Račun 400 ........................ 112 Naknadno vrednovanje zaliha proizvodnje.. 128 Račun 401 .......................................................................................................2... 21 i 22 ........................................ 114 Vrednovanje sredstava koja se grade po osnovu ugovora o izgradnji ..Izmene u vezi sa klasičnim igrama na sreću i priređivanje igara na sreću putem interneta.....................................................Neuplaćeni upisani kapital ...... poluproizvodi i gotovi proizvodi ...... IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA SASTAVLJANJE GODIŠNJIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA PRIVREDNA DRUŠTVA ZA 2010........ 88 XIII RAČUNOVODSTVO.....................Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica ...............Investicione nekretnine .............

................) .... 137 Značajna promena deviznog kursa ...............................................Odložene poreske obaveze ................................................................. 140 Raspodela dobiti posle izveštajnog perioda ......................................................................... 150 Naknadno vrednovanje HOV raspoloživih za prodaju ....Obezvređenje bioloških sredstava............ 134 Račun 682 ........Prihodi od usklađivanja vrednosti bioloških sredstava ...... 45.............. 132 Račun 498 ............. 149 Obezvređenje HOV i drugih finansijskih sredstava koje se drže do dospeća ......... 140 Nekorektivni događaji posle izveštajnog perioda ......................................... 151 Umanjenje vrednosti i nenaplativost finansijskih sredstava .........X KAZNENA ODGOVORNOST KORISNIKA BUDŽETA / Krivična odgovornost Grupe 41.....Obaveze .................Prihodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine ................ 153 Reklasifikacija ............................................................. 141 Računovodstveni aspekt događaja posle izveštajnog perioda . 132 Grupa 49 ......................... 144 PRIPREMNE RADNJE KOJE PRETHODE SASTAVLJANJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA .............Obezvređenje nematerijalnih ulaganja .. 132 KLASA 6 .......Obezvređenje zaliha materijala i robe .............promena inicijalne klasifikacije sredstava .......... 135 Račun 580 ............ 135 Račun 685 ...... 144 PROCENJIVANJE POZICIJA BILANSA STANJA........ 142 Postupak sa greškama iz prethodnog perioda i promene računovodstenih politika i računovodstvenih procena ......................... 155 Metode učešća u kapitalu .............RASHODI ...... 137 Korektivni događaji posle izveštajnog perioda . 148 Plasmani koji se drže do roka dospeća .... 141 Događaji posle izveštajnog perioda kod malih pravnih lica i preduzetnika koji ne primenjuju MSFI ...............Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana ....................... 134 Račun 681 .............. 134 Račun 680 ....Prihodi od usklađivanja vrednosti nekretnina............. 42................... GODINU: Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja .......................................... 44............ 151 Krediti i potraživanja ............. postrojenja i opreme ..................Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana ......................................................................... 149 Ograničenja klasifikacije u HOV koje se drže do dospeća ..................................... 43................... 155 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br................... 144 Postupanje u vezi sa dividendama obelodanjenim za raspodelu posle obračunskog perioda. 46................................... 138 Odlazak kupca u stečaj posle izveštajnog perioda .... 143 Nekorektivni događaji ............................................................... 135 KLASA 5 ..................... 135 Račun 683 ........ 139 Odobravanje naknadnih popusta (super rabata i sl. 141 Velike kupovine ili otuđenja sredstava posle izveštajnog perioda .............................................................. 146 Finansijski instrumenti .............Obezvređenje nekretnina....PRIHODI ..................... 139 Obezvređenje zaliha posle dana bilansa ..........................Obezvređenje dugoročnih finansijskih plasmana i drugih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju ................... 136 Račun 585 ....... 141 Krupna poslovna kombinacija ili prodaja .. 135 Račun 582 .. osim računa 498 ...... 141 Objavljivanje plana za prestanak poslovanja ...... 139 Prijem sudskog rešenja posle izveštajnog perioda ............ 138 Naplata ispravljenih potraživanja od kupaca posle izveštajnog perioda ......................Prihodi od usklađivanja vrednosti nematerijalnih ulaganja ....................... 140 6 SPECIFIČNOSTI SASTAVLJANJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA BANKE ZA 2010......Pasivna vremenska razgraničenja.............. 48 ......................................................................................... 142 Događaji nastali posle izveštajnog perioda .......... 10-11 ..............................................................................................................................Obezvređenje ostale imovine ...................................... postrojenja i opreme ....... 136 Račun 589 .............................................. 135 Račun 581 .................. 133 Priznavanje rashoda po osnovu obezvređenja sredstava ................ 142 POSTUPCI KOJI PRETHODE IZRADI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ..... 145 Gotovina i gotovinski ekvivalenti finansijska sredstva .... 136 Račun 584 ....................... 144 Načelo kontinuiteta poslovanja ...................... 47............................. 134 Prihodi po osnovu vrednovanja sredstava po fer vrednosti .... 135 Račun 689 ......... 143 Korektivni događaji ......... 151 Otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja ...................................................... 154 Nederivatna finansijska sredstva i obaveze..................................................... 150 Obezbeđenje HOV raspoloživih za prodaju (primena imparitetnog načela) ...........................................Prihodi od usklađivanja vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju ................ 136 Račun 583 ..........................................Prihodi od usklađivanja vrednosti zaliha ........................................... 135 Račun 684 ..........................

............................................... 156 Nematerijalna imovina ............................................... 166 Priznavanje prihoda ...............................................................................1................ 162 Aktivna i pasivna vremenska razgraničenja ........................... KAO I O DAVANJU PODATAKA IZ TIH IZVEŠTAJA ............ 167 Priznavanje rashoda ... 177 Računovodstveni aspekt državnih davanja ........ 183 PRAVO PORODIČNOG DOMAĆINSTVA KAO KUPCA PRVOG STANA NA REFUNDACIJU PDV ............. GODINU ........................................ KONTROLE........... 162 Odložena poreska sredstva i obaveze ... 158 Finansijski lizing ....... 169 UTVRĐIVANJE REZULTATA POSLOVANJA ZA 2010...................... 171 ZAKLJUČAK RAČUNA GLAVNE KNJIGE ........................... prihoda i ukupnog rezultata ... 170 Utvrđivanje dobitka .................................. 181 Obelodanjivanje državnih davanja .......................................................... 165 Neraspoređena dobit .............. 159 Operativni lizing .... 157 Osnovna sredstva .............................................. 159 Početno merenje ................................................................ OBRADE I OBJAVLJIVANJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA................................................. 171 OTVARANJE RAČUNA GLAVNE KNJIGE NA DAN 1.... GODINU ............................. 172 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 178 Državna davanja po osnovu sredstava ... REGISTRACIJE............"Sl............................................. 183 RAZLOG ZA PONAVLJANJE POSTUPKA PORESKE KONTROLE POKRENUTOG PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI ....................................................... 164 Kapital ................................. 182 XVI SUDSKA PRAKSA ODABIR AKTUELNE SUDSKE PRAKSE............................ NAČINU VOĐENJA I SADRŽINI REGISTRA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PODATAKA O BONITETU PRAVNIH LICA I PREDUZETNIKA...KAZNENA ODGOVORNOST KORISNIKA BUDŽETA / Krivična odgovornost X Gubici po osnovu obezvređivanja ulaganja .. 166 Merenje (vrednovanje) prihoda ........ 167 Gubici na kreditima i plasmanima i priznavanje i suspenzija kamata .............................................. 165 Revalorizacione rezerve ............................................... 172 RAČUNOVODSTVENO OBUHVATANJE DRŽAVNIH DAVANJA I DRUGIH OBLIKA DRŽAVNE POMOĆI .............. 178 Državna davanja po osnovu prihoda ........................................... 159 Investicione nekretnine .......................... 163 Računovodstveno evidentiranje poreza ...... GODINE ............... 183 OBAVEZNOST REŠENJA DRUGOSTEPENOG PORESKOG ORGANA .................................................................... br.......... glasnik RS".......... 170 Prenos rashoda...... 184 SPECIJALNI DODATAK I OBRAČUN POREZA NA DOBIT ZA 2010........ 166 PROCENJIVANJE POZICIJA BILANSA USPEHA ..... 160 Stalna sredstva namenjena prodaji ............ZAKON O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA I PRAVILNICI KOJI BLIŽE UREĐUJU NAČIN OBRAČUNA POREZA I SASTAVLJANJA PORESKIH OBRAZACA PREČIŠĆENI TEKSTOVI KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA PRAVILNIKA O BLIŽIM USLOVIMA I POSTUPKU PRIJEMA.................................................................................................. 178 Prihodni pristup ........... 167 Kamate................................................................................................ 10-11 SPECIJALNI DODATAK II AKTUELNI STATISTIČKI PODACI I INFORMACIJE 7 ...................... tantijeme i dividende ................... 171 Raspoređivanje rezultata po godišnjem računu ..........................................................2011....................... 102/2010 ...... 161 Neuplaćeni upisani kapital ............................................ 163 Priznavanje odloženog poreza .................... 177 Kapitalni pristup ........... 164 Rezervisanja ........................ 170 Utvrđivanje gubitka ..........................................

23/2003. godine P E R I O D ZAKONSKI ROK ZA PLAĆANJE ILI DOSTAVLJANJE PORESKE PRIJAVE OPIS OBAVEZE OBRAČUNSKI PERIOD OSNOV STOPA PROPIS G O D I Š N J I Obaveza podnošenja pojedinačne poreske prijave nadležnom poreskom organu za porez po odbitku za svakog poreskog obveznika. st. 63/2006. zakon i 53/2010) Čl. glasnik RS". proizvoda 61/2007. 61/2007.2011. 101/2005 . Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. 61/2005. 70/2003. godine 2010. 80/2002. Pravilnika o načinu obračunavanja i plaćanja akcize. 43/2004. Član 41. vrsti. vrši popis zaliha proizvoda sa stanjem na dan 31. 70/2003. br. br. 15. Obračun br.dr. 43/2004. 46/2005.dr.dr.1. 20/2009. 31.dr. 22/2001.2011. za prethodnu godinu Obaveza poreskog placa. stav 6. 31.12. sadržini i načinu vođenja evidencija. 23/2003. Zakona o akcizama ("Sl. br. zakon. i 3. akciznog 135/2004. stav 4. akcize 46/2005. 73/2001. zakon. glasnik RS". glasnik RS". 54/2005. 80/2002.dr. br. 20. 15.1. označena njihovim PIB-om. ukupnog iznosa 72/2003.II KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA KALENDAR PORESKIH I DRUGIH OBAVEZA Januar 2011. odnosno poreskog placa. Zakona o akcizama ("Sl. zakon. Popis zaliha po glasnik RS".2011. za porez po 55/2004.2011. glasnik RS". odbitku 62/2006. 61/2005. 3/2005. 135/2004. 72/2009 . svakoj vrsti 43/2003. 101/2005 . Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. 72/2009 . 5/2009 i 31/2009) 8 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 72/2003. za prethodnu godinu Obveznik akcize dostavlja nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave kumulativni obračun akcize za prethodnu godine Obveznik akcize dostavlja nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave proizvodni normativ neophodan za utvrđivanje srazmernog iznosa plaćene akcize za prethodnu godinu Obveznik akcize. 24-26. 1. 84/2002. zakon i 53/2010) 2010. 36/2007. 63/2006. 43/2003. dostavljanja podataka i sastavljanja obračuna akcize pića ("Sl. odnosno poreskog posrednika da licu iz čijeg je prihoda naplaćen porez po odbitku izda potvrdu o plaćenom porezu po odbitku.1. poreske prijave 80/2002. 85/2005 . 22/2001. 84/2002. 61/2007. za porez po 55/2004. 20/2009.2011. zakon. Utvrđivanje srazmernog iznosa plaćene akcize 2010. 61/2007. Član 41. 5/2009 i 31/2009) Član 8. radi sastavljanja konačnog obračuna akcize. poreske prijave 80/2002. 85/2005 . Član 26. 55/2004. odbitku 62/2006. 2010.1. 73/2001.dr. stav 5. 63/2007 i 53/2009) 2010.1. 10-11 . 55/2004.2010.

godini Član 253. Brisanje iz evidencije sistema PDV Čl. 15. 33. 80/2002. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. 44/2009 i 18/2010) 2010. i 34. zakon.1. 61/2005 i 61/2007) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 31/2009. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. br.1. broj 125/2004) 2010.. Promenjen obim poslovanja preduzetnika koji porez plaća na paušalni prihod Član 93.. glasnik RS".2011. Poslovanje proizvođača duvana.ispr. 30. trgovaca na veliko i malo duvanskim proizvodima. 31. Evidencija u sistem PDV Čl. 15. 135/2004. 86/2004 . 10-11 9 .2011. Zakona o privrednim društvima ("Sl.1.1. godini Mali obveznik (koji je ostvario u prethodnoj godini ili procenjuje da ce u narednoj godini ostvariti ukupan promet veći od 2 miliona dinara) i poljoprivrednik (koji je ostvario ukupan promet veći od 2 miliona dinara u prethodnoj godini) podnose evidencionu prijavu za obavezu plaćanja poreza na dodatu vrednost Mali obveznik i poljoprivrednik koji je najmanje dve godine bio u obavezi plaćanja poreza na dodatu vrednost podnosi zahtev za prestanak plaćanja poreza na dodatu vrednost nadležnom poreskom organu II 2010. stav 3. Povećanje osnovnog kapitala privrednog društva po osnovu izdatih akcija u 2010. Zakona o duvanu ("Sl. trgovaca duvanom i uvoznika i izvoznika duvana Član 7.. 84/2004. 61/2005 i 61/2007) 2010.ispr.dr. obrađenog duvana i duvanskih proizvoda da Ministarstvu poljoprivrede. 65/2006 .2011.ispr. kome se u godini koja prethodi godini u kojoj se vrši utvrđivanje poreza. 33. vodoprivrede i šumarstva dostave izveštaj o podacima o kojima vode evidenciju za prethodnu godinu G O D I Š N J I Zastupnici otvorenog akcionarskog društva podnose prijavu za registraciju povećanja osnovnog kapitala po osnovu ukupnog iznosa akcija izdatih u 2010.1. br. 24/2001.KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA Obaveza preduzetnika koji porez plaća na paušalni prihod. 80/2002 . uvoznika i izvoznika duvana. 84/2004. i 34. 62/2006. glasnik RS".2011. glasnik RS". br. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. značajno izmeni obim poslovanja. stav 2. 86/2004 .2011. 90/2007 i 95/2010) 2010. da podnese poresku prijavu PPDG-1 Obaveza proizvođača duvanskih proizvoda. glasnik RS". br. 15. 101/2005. glasnik RS".

glasnik RS". 3/2005.1.1. 3/2005. sa specifikacijom kupaca na veliko za prethodno tromesečje Obaveza proizvođača cigareta.000 eura T R O M E S E Č N I Obaveza proizvođača duvanskih proizvoda. Refakcija PDV diplomatskim i konzularnim predstavništvima i međunarodnim organizacijama Dostavljanje podataka o prodatim alkoholnim pićima Član 6b st. Zakona o igrama na sreću ("Sl. stav 2. Zakon i od dinarske 95/2010) protivvrednosti 12. trgovaca na veliko i malo duvanskim proizvodima.1.2011. 75/2005. proizvoda da Ministarstvu poljoprivrede.2011. 10-11 .decembar 2010.proizvođač . Član 12. br.proizvođač koji pored dizel goriva proizvodi ulje za loženje dužan je da Ministarstvu finansija dostavi podatke o oktobar proizvedenim odnosno . neiskorišćenim akciznim markicama u prethodnom tromesečju 15. uvoznika i izvoznika duvana. br. br. 1-4.decembar pićima fizičkim licima i 2010. 101/2005. Član 16. 36/2007. 29/2005. sadržini i načinu vođenja evidencija. dostavljanja podataka i sastavljanja obračuna akcize pića ("Sl. Poslovanje proizvođača duvana. glasnik RS". stav 4. Zakona o duvanu ("Sl. 11/2005.1. trgovaca duvanom i uvoznika i izvoznika duvana Član 7. 137/2004. 36/2007. oktobar iskorišćenim oštećenim i . 65/2005 i 63/2007) 15. br. obrađenog jul . glasnik RS".decembar 2010. vrsti. Pravilnika o načinu obračunavanja i plaćanja akcize. vodoprivrede i šumarstva dostave izveštaj o podacima o kojima vode evidenciju za prethodno polugodište Zahtev za refakciju diplomatskog i konzularnog predstavništva.000 eura uplati godišnju naknadu na račun trezora 2010. Godišnji promet po Član 69. Pravilnika o načinu obračunavanja i plaćanja akcize. 63/2007 i 53/2009) 15. prodatim količinama dizel goriva i ulja za loženje. Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV ("Sl.2011.1. 88/2005 i 108/2006) 10 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.dr. glasnik RS". 90/2007 i 95/2010) 30. odnosno prodatim količinama dizel goriva i ulja za loženje Dostavljanje podataka o oštećenim odnosno neiskorišćenim akciznim markicama Član 13. Uredbe o izgledu kontrolne akcizne markice.1. vrsti. 63/2007 i 53/2009) 15. 84/2004. vrsti podataka na markici i načinu i postupku odobravanja i izdavanja markica.dužan je da Ministarstvu finansija dostavi podatke o oktobar prodatim alkoholnim . 85/2005 .decembar duvana i duvanskih 2010. vođenja evidencija o odobrenim i izdatim markicama i obeležavanja cigareta i alkoholnih pića ("Sl. stav 1. 15.2011. automatu veći glasnik RS".2011.fizičko lice . br. Dostavljanje podataka o proizvedenim. organizacije za refakciju PDV u prethodnom tromesečju Obrazac REF5 Obveznik akcize . br. 107/2004. 56/2005. 54/2005. specifikaciju kupaca pravnih lica i preduzetnika za prethodno tromesečje Obveznik akcize . 54/2005.decembar 2010. odnosno alkoholnih pića da Ministarstvu finansija dostavi podatke o izdatim.2011. dostavljanja podataka i sastavljanja obračuna akcize pića ("Sl. sadržini i načinu vođenja evidencija. stav 4. oktobar odnosno međunarodne . glasnik RS".II KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA 5% od iznosa ostvarenog prometa preko 12000 eura godišnje u dinarskoj protivvrednosti G O D I Š N J I P O L U G O D I Š N J I Obaveza priređivača igara na sreću da ukoliko ostvari godišnji promet po automatu veći od dinarske protivvrednosti 12.

2010.2.12-31. Zakona o duvanu ("Sl. Otpremljena ili dopremljena Član 7. glasnik RS". 10-11 11 . glasnik RS". E nu robu preko granice S E Uplata naknade za Č dozvolu. 88/2005 i 108/2006) oktobar .1. 70/2003.1.2011. 129/2004) Član 3.2011. Pravilnika o načinu vođenja obaveznih evidencija o ostvarenom prometu po automatu ("Sl. glasnik RS". zakon i 53/10) Periodična deklaracija za M dopremljenu ili otpremlje. 1.KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA Obaveza proizvođača. glasnik RS".12-31. Zakona o igrama na sreću ("Sl. vrsti podataka na markici i Vraćanje oštećenačinu i postupku odobravanja i izdavanja nih odnosno markica. glasnik RS". 1. odnosno za N odobrenje za priređivanje I igara na sreću i naknade za priređivanje klasičnih i posebnih igara na sreću Evidencija o zbiru dnevnog prometa po automatima . glasnik RS". i 2.2011.2011. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl.1. markice u prethodnom tromesečju.2011. 61/2007.1. Evidencija o stanju mehaničkih i elektronskih brojčanika automata OBRAZAC SB Mesečni obračun ostvarenog prometa za svako uplatno-isplatno mesto kladionice . br.1-31. sa razdvojenim osnovama sticanja.12.dr. glasnik RS". 1. br. 36.2011.2011. 56/2005.2011. 62/2006.1. Član 14. 61/2005. Isplaćeni prihodi na koje se plaća porez po odbitku Član 41. Pravilnika o načinu vođenja obaveznih evidencija o ostvarenom prometu po automatu ("Sl. 6/2008 i 119/2008) 1. stav 3. stav 3.2. br. PP OD-1 i PP OPJ-1 do PP OPJ-82) II T R O M E S E Č N I 15. Tarifa za upotrebu interpretacija iz repertoara PI Emitovane snimljenih na komercijalne nosače zvuka interpretacije iz (fonograme). 5. 55/2004. odnosno uvoznika da Ministarstvu finansija vrati oštećene odnosno oktobar neiskorišćene akcizne .2010.2011. zakon. 101/2005 i 90/2007 i 95/2010) 1.12. kao i popis emitovanih interpretacija iz repertoara PI Zbirna poreska prijava za poreze po odbitku Obrasci PP OD. vodoprivrede i šumarstva dostave izveštaj o proizvodnji. sa vidljivom oznakom serije i serijskim brojem markice Obaveza proizvođača i obrađivača duvana da Ministarstvu poljoprivrede. glasnik RS". glasnik RS". obradi i prometu duvana za prethodno tromesečje Radiodifuzna organizacija dostavlja PI podatke o prihodima odnosno troškovima. i 55.1. br.2011. markica 11/2005. 5. 20/2009.dr. 72/2009 .2010.2. 15. Pravilnika o načinu vođenja obaveznih evidencija o ostvarenom prometu u kladionicama ("Sl. 5. br. odnosno zvuka i slike (videograrepertoara PI me) ("Sl.2011. 85/2005 .12-31.1-31. ZDP 1. br.1. 54. 85/2005 .1.OBRAZAC 1.decembar 2010. 29/2005.2010. 75/2005. 129/2004) Stanje brojčanika Ostvareni promet Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Poslovanje proizvođača i obrađivača duvana Član 7. Pravilnika o periodičnom deklarisanju roba u robe ("Sl. 10. 84/2002.12.1-31. 137/2004.12-31. br. Uredbe o izgledu kontrolne akcizne markice.12. Zakon i 95/2010) 5.1.decembar 2010. 129/2004) Član 4.OBRAZAC MOP 5. 63/2006. 80/2002. 84/2004. 35. br. 111/2004) prethodnom mesecu Procenat od vrednosti primljenih uplata Čl. br.1.2011. st. 5. vođenja evidencija o odobrenim i neiskorišćenih izdatim markicama i obeležavanja cigareta i akciznih alkoholnih pića ("Sl. 23/2003. Ostvareni promet Član 3.dr.

2010..12. 5/2009 i 107/2009).1. glasnik RS". i drugih zabavnih programa . broj 47/2006) za tekući mesec Obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom Član 24. 135/2004.2011.12-31. 62/2006.ispr.ispr.ispravka) Član 7.odluka USRS. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. M E S E Č N I 5.2010.2010. na sreću u igračnicama (dostavlja se Poreskoj upravi i Upravi za igre na sreću) Organizacija koja sprovodi postupak prinudne naplate u obavezi je da svim sudovima nadležnim za sprovođenje stečajnog postupka dostavi obaveštenje (i da ga objavi 1.12-31.odluka USRS. 10-11 . 33/2010 i 48/2010 .12-31. naknade od 2% do 28.1.12. br. 63/2006 . 5. Poslovanje Član 171. Zaključeni ugovori 15. Član 280.OBRAZAC 1. 24/2001. ugovori o delu. član 8.1.1.90% Čl. zakon. za hartije od vrednosti dostavi izveštaj o svome poslovanju Obaveza poslodavca da prilikom isplate zarada Poreskoj upravi dostavi izveštaj o izvršenju obaveze 1. 5. 24/2001.2011. br.12-31. stav 1. član 4.2. o 1.2010. imovine. 80/2002 . Porez od 12% do 20% i Bruto iznos dopr. zapošljavanja osoba sa invaliditetom u skladu sa zakonom .2011. tačka 2) Zakona o tržištu brokersko-dihartija od vrednosti i drugih finansijskih lerskog društva instrumenata ("Sl. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. 64/2004 . br.. 139/2004) Obaveštenje o zaključenim ugovorima o izvođenju estradnih programa 1.2010.dr. glasnik RS". 31/2009.12. broj 36/2009) u vezi sa članom 12. 101/2005 . br. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji izapošljavanju osoba sa invaliditetom ("Sl. br. 34/2003.2011. glasnik RS". 65/2006 .2011.2011. glasnik RS". zakon. čl. ZMON .Obrazac IOSI Zbirni mesečni obračun naknade za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama .12-31.ispr. 62/2006.2011.1-31. i 86.OBRAZAC OZU Obaveza brokersko-dilerskog društva da Komisiji 1. 107/2005 i 109/2005 . br.2011. privremenim i povremenim poslovima i drugi prihodi . br. 135/2004. 44/2009 i 18/2010). glasnik RS".1. Ukupna naknada 31.1. 80/2002. br. 85/2005.1-31.1.12. o zakupu nepokretnosti.dr.). br.1-31.1-31. 44/2009 i 18/2010) i Pravilnik o sadržini prijave za upis u Registar isplatilaca prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa i sadržini obaveštenja o zaključenim ugovorima o izvođenju tih programa ("Sl. Pravilnika o sadržini evidencija o osnovicama za obračunavanje i plaćanje naknade za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama i napojnicama i o sadržini mesečnog obračuna naknade za priređivanje tih igara ("Sl.12.2011. Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. i 12. Zakona o stečaju ("Sl. 80/2002 . glasnik RS". 5. glasnik RS".dr. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS".1. glasnik RS".2011. 85.2011. 31/2009. 80/2002. zabavne i narodne muzike 1. zakon.1. glasnik RS".2011. 35/2006) 5.1. 65/2006 . 84/2004 dr.OBRAZAC PP OPJ 2 do PP OPJ 8) 5.Priređivači igara 1. glasnik RS".2011. u vezi sa članom 150.2. zakon.II KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA Član 108a Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. 104/2009)* 5. Pravilnika o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu dokazivanja izvršavanja te obaveze ("Sl. u dnevnom listu i na svojoj internet strani) o pravnim licima sa njihove teritorije koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od dve godine Porez na dohodak na ostale prihode (ugovori o autorskom pravu. 36/2009) 12 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.2. 11. opreme i druge pokretne 1.

3/2005. Pravilnika o uslovima za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na dizel gorivo. Član 4. obračunavaju i plaćaju PDV mesečno.12-31.1-31. u smislu Zakona Promet dobara o porezu na dodatu vrednost. br. Član 17. 3. 1. odnosno alkoholna pića 5. na propisanom obrascu 1.000. 11/2005. Uredbe o izgledu kontrolne akcizne markice.2010.2011.KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA II Evidencija o izdatim. 63/2007 i 23/2008) Podnošenje zahteva Upravi za trezor za refakciju 1. izmene poreske 84/2002 . zakon i 53/2010) Poslednji rok za podnošenje Izmenjene poreske prijave .2011. 85/2005 .1. 86/2004 . 15/2009 i 76/2009) 10.1..2.1-31.12.pravna lica i preduzetnici I sa prometom većim od 20. i 5. u slučaju greške 61/2007.obrazac PPPDV decembar 2009. 61/2005 i 61/2007) mesecu 10.12.2011.2011.ispr.1.12-31.2011. Izveštaj o poslovanju Član 72. za cigarete. obračun PDV 62/2006 . prijave za 55/2004.dr.12. vođenja evidencija o odobrenim i izdatim odnosno markicama i obeležavanja cigareta i alkoholnih alkoholnih pića pića ("Sl.2011. 29/2005.dr. Pravilnika o uslovima za obavljanje delatnosti društva za upravljanje investicionim fondovima ("Sl.2011.2010.12.1. je status pretežnog izvoznika stekao u novembru Mesečni izveštaj o poslovanju otvorenog odnosno zatvorenog investicionog fonda na propisanom obrascu OIF. normativima potrebnih količina za pogon traktora ("Sl.2011. br.1.1. i član 49. oni koji su se opredelili da 1. br. 124/2004 i 27/2005) Samostalni član 47[s3] u vezi sa članom 40.2. 23/2003 . zakon. 63/2006 . 72/2009 . vrsti podataka na markici i načinu i postupku odobravanja i izdavanja markica. glasnik RS". Uvoz cigareta.12-31. 137/2004. 61/2005.12-31. 5/2005.2011. Zakona poreskom postupku i poreskoj Podnošenje administraciji ("Sl. st.00 dinara za prethodnih 12 meseci i 1.2010. M E S E Č Porez na dodatu vrednost N . br. stav 2.1.1. 5.1-31..1. glasnik RS".2010. 10.12-31. dr. 10. uslovima za dobijanje ovlašćenja za distribuciju dizel goriva.000. 56/2005. ZIF za prethodni mesec i Mesečni izveštaj o poslovanju društva za upravljanje za prethodni mesec. glasnik RS". oštećenim i 1. 10. 20/2009. kalendarskom 84/2004.2010. br. 70/2003.2011.ispr. kao i oni koji otpočnu sa obavljanjem delatnosti u tekućoj godini Podnošenje obrasca PID PDV-1 uz poresku prijavu PPPDV za novembar ako 1. 88/2005 i 108/2006) Refakcija plaćene akcize na dizel gorivo poljoprivrednog gazdinstva Član 7.12.. plaćene akcize na dizel gorivo za pogon traktora najranije 10. Zakona o porezu i usluga u na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS". iskorišćenim. načinu i postupku ostvarivanja refakcije. glasnik RS". smatra pretežnim u inostranstvo prometom dobara u inostranstvo ("Sl.ispr. 1. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. neiskorišćenim markicama 1. 75/2005. br. zakona. glasnik RS".2011. 10-11 13 . 10.2.dr.ispr.2011. zakon. 80/2002. Uredbe o kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuje šta se. 18% 8% Promet dobara Član 48.

pod1. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. 107/2005 i 109/2005 . zakon.2010.2.80% mesečne bruto zarade iz prethodnog kvartala 14 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 80/2002 . glasnik RS". br. 63/2006 .ispr. 1.2011.12. 10. br.2011..1.12.1. ili akontacione 43/2003.2011. glasnik RS". 61/2005. 15. 65/2006 . 80/2002. br.2.2011.OBRAZAC PL . 85/2005 . 87/2009) Član 7. Član 118. 10.1. 44/2009 i uprave 18/2010) Čl.2010. vaoci rezidenti i 1. 70/2004. 2.odluka USRS.1. Na osnovu rešenja Poreske uprave i rasta prosečne 35.12.12-31.2011.2. i 11. nerezidenti . glasnik RS". Porez na dohodak građana od samostalne delatnosti Doprinosi za socijalno osiguranje .dr. glasnik RS". 1. 53/2008 i 60/2009) Porez na dobit pravnih lica 1.1.2011.2011. čl.2011.odluka USRS.1.OBRAZAC MOPPNO 1. 62/2006.2011. 36/2009) 10% 1. 63/2009 .1. do 6. Zakona o osiguranju ("Sl.2011. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. br. 10% Na osnovu konačne poreske prijave Član 67.1.1-31.12-31.12-31. član 17.izda. br.2011. 135/2004.dr. 15. drugom pravnom licu. 37/2004.2010. 84/2004 .12. list grada Beograda". član 4. Pravilnika o načinu i sadržaju Isplaćene zarade izveštavanja o planiranim i izvršenim rashodima zaposlenima u za plate u budžetima jedinica lokalne samoupramesecu ve ("Sl. Čl. 40/2007. 8/2010) Godišnja naknada za korišćenje građevinskog zemljišta plaća se u mesečnim iznosima 1.1-31. 19/2007.ispr. br.2.2010.2011. 10. br. (direktni i indirektni korisnici sredstava budžeta) 10.2.12. Zakona o porezu na dobit pravnih lica PDP za 2009. ("Sl. 5% Zaključeni ugovori M E S E Naknada za korišćenje Č građevinskog zemljišta N I Izveštaj o izvršenim rashodima za plate u mesecu . Član 20. 85/2005.). 25/2001.2. Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl.1.2011.2010.1. 64/2004 . 4.2010. Zakona o porezu na dohodak Na osnovu građana ("Sl.1-31. zakon.2011.OBRAZAC HOV4) 10. 15. br. 10-11 .12-31. 7/2005.dr. glasnik RS". 31/2008. glasnik RS". 3.1-31. br. zakon.preduzetnici i lica koja su osnivači privrednih društava. 24/2001.1-31. Uputstvo za sprovođenje Odluke o obavezi Visina ulaganja izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom ("Sl. 101/2005 . rešenja Poreske 80/2002. 5/2009 i 107/2009).2011.1.odluka US i 107/2009).1-31.2011. 101/2007. 55/2004. glasnik RS". Zakona o porezu na premije neživotnih osiguranja ("Sl. glasnik RS". 1.12-31.2011.1.II KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA Mesečni izveštaj o ulaganju u dužničke hartije od vrednosti . 135/2004) i Pravilnik o načinu obračunavanja poreza na premije neživotnih osiguranja i o sadržini i načinu vođenja evidencije koja obezbeđuje vršenje kontrole obračuna i plaćanja poreza na premije neživotnih osiguranja ("Sl. i 5. glasnik RS". br.12. 10.12-31. ako nisu obavezno osigurana po osnovu zaposlenja u drugom preduzeću. glasnik RS". 10. 10. 1.1. Odluke o naknadi za korišćenje građevinskog zemljišta ("Sl. zakon.dr. 34/2003. 84/2004 i 18/2010) prijave PDP za 2010.2011. 140/2004) Mesečni obračun poreza na premije neživotnog osiguranja . nose lokalne vlasti 1. državnom organu ili organu jedinice lokalne samouprave 15. br. 10.

odnosno obračun i uplata doprinosa za obavezno 1.2.12. 84/2004.2010. 18.KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA II Davalac usluga mobilne telefonije. glasnik RS".2010. Pravilnika o bližim uslovima. Sredstva obezbeđenja za Član 24. i 3.2011. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.2011. 1. Č 3) N zemljišta I Obaveza proizvođača fiskalnih kasa da Poreskoj upravi .2.1.) odluke Obaveza proizvođača fiskalnih kasa da deponuje sredstva na rok od dve 1. glasnik RS". stav 1.12-31. godine u visini od 5% od maloprodajne cene svake M fiskalizovane fiskalne kase E S Komunalna taksa za 1. 10-11 15 . 10% Porez na upotrebu mobilnog telefona plaća se: za vreme trajanja pretplatničkog odnosa za usluge mobilne Član 10.1.1.2010. 15. 15.12-31. broj 51/2005) Član 110.1. uplatom za buduće korišćenje usluga mobilne telefonije ("pripejd" korisnici). 61/2005. Zakona o radu ("Sl. najnižu osnovicu ako poslodavac nema sredstva za isplatu zarada 15. 61/2005 i 54/2009) i član 51. refakciju plaćene akcize na ostale derivate nafte Krajnji rok za isplatu zarada za prethodni mesec.12-31.12. 72/2009 i 81/2009 . socijalno osiguranje iz i na 1. naplaćen u prethodnom mesecu. broj 135/2004) fiskalnih kasa Na osnovu Odluka o lokalnim i komunalnim taksama i rešenja Poreske Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl. uplaćuje porez na upotrebu mobilnog telefona. Refakcija plaćene akcize na ostale derivate nafte Isplaćena zarada ili obračunati doprinosi za obavezno socijalno osiguranje Član 4. 2. stav 5. uprave ili br. 28.2011. 15. Zakona o porezima na telefonije upotrebu.1.12.2011. st. br.2011. glasnik ("postpejd" RS".12-31. do 15. na propisani uplatni račun javnih prihoda.2011.12. stav 2.2010.1.ispr. glasnik RS". Zakona o fiskalnim kasama proizvođače ("Sl. Sredstva obezbeđenja za Član 24.Centrala dostavi kumulativne podatke o broju fiskalizovanih 1. 24/2005. tačka 3) Zakona o akcizama koji se koriste za industrijske svrhe ("Sl. fiskalnih kasa po tipu i modelu.1-31.2011. glasnik RS".2010. Zakona o fiskalnim kasama proizvođače ("Sl.2010.1. 26/2001.2011.1. br. 80/2002. br.2011. glasnik RS". Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl.12-31.2011. njihovim maloprodajnim cenama i iznosu deponovanih sredstava Podnošenje zahteva Poreskoj upravi za 1.12-31. 62/2006 i 5/2009) 30. broj 135/2004) fiskalnih kasa 20. glasnik RS". 43/2004 i 31/2009) korisnici). načinu i postupku za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na ostale derivate nafte iz člana 9.1-31. dana u mesecu. držanje i nošenje dobara ("Sl. E isticanje firme i naknada za uređivanje građevinskog 1.12.12.

46/2005.1. u skladu sa odredbama člana 91.1-31. člana 40a stav 1.12. 1). 10-11 . tač.2011.1-15.2. 72/2003. 3) Pravna lica i preduzetnici plaćaju za prethodni mesec . Usklađeni dinarski iznosi akciza iz člana 9. tačka 2) i člana 40g stav 1.000. Zakona o turizmu ("Sl. a najkasnije dva dana od dana isplate. 16 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 103. i 12a Zakona o akcizama stopom rasta cena na malo u 2009. 12.2011.2010. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. pod a) Zakona o platnom prometu) 1. 43/2003.1.1. * Od dana početka primene Zakona o stečaju (23.do 15.2010. 16.1. 55/2004. glasnik RS".2011. a od 1 januara 2010 godine do 31. 61/2007.2010. tačka 10. odnosno člana 9. glasnik RS".1. decembra 2011. 15. glasnik RS". 5. za velike poreske obveznike je dan isplate. 15.1. 1. godine) do 31. 114/2005. 57/2004.12-31 . Boravišna taksa za svaki dan Čl.00 dinara (banke iz člana 2.300.2011.2011. 80/2002. 1. 43/2004. Zakona o akcizama stopom rasta cena na malo u periodu jun-decembar 2009. 45/2007. godine primenjivaće se na pravna lica koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od dve godine. list SRJ”. br. 2) i 4). Zakona o akcizama ("Sl. stav 1.62 u promet do 222. decembra 2010. 30% ili Stavljanje od 14. 150-154.1. 9. Svakodnevno Tačka 3. tačka 3) i čl.2011. godine. godini. 31. br. br. Rok za podnošenje zbirnih poreskih prijava za porez po odbitku . 5/2009 i 31/2009). 135/2004. 3/2010) P E T N A Akciza1) E S T O D N E V N I Boravišna taksa 16. 16.12-31 . isplate glasnik RS".dr. i 108.2011. Napomena: Rokovi se u slučaju da padaju u nedelju ili u dane državnih praznika.20 ili uvoz din. 73/2001. pomeraju na prvi naredni radni dan. 33/97 i 31/01).12. 3/2010). 3) i 4) Zakona o akcizama stopom rasta cena na malo u periodu jun-decembar 2009.1-15.1-31.2011. stav 1. januar 2010. tog zakona primenjivaće se na pravna lica koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od tri godine. 22/2001.II KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA Čl. kao i u druge dane kada organ pred kojim treba preduzeti radnje ne radi. stav 2. 12/2008 i 11/2010) Usklađeni iznosi akciza primenjuju se od 23. odredbe čl. kao i na zarade.1. glasnik boravka u RS". godine. do 14.1. br. zakon. br. 20. 101/2005 . broj 36/2009 i 88/2010) ugostiteljskom objektu S V A K O D N E V N I 1) 2) Obaveštenje Poreske uprave o pravnim i fizičkim licima koja obavljaju delatnost o isplatama gotovog novca preko 1.2011. godine ("Sl. tač. godine ("Sl.obrasci PP OD i PP OPJ. Odluke o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna Sve gotovinske lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost ("Sl. Usklađeni dinarski iznosi akciza na cigarete iz člana 40a stav 1. 4) Izveštaj se sačinjava u SAD dolarima prema zvaničnom srednjem kursu SAD dolara poslednjeg dana izveštajnog perioda.

od strane korisnika novčanih sredstava. 140/2004. stav 1. propisani su način i postupak ostvarivanja poreskih oslobođenja iz člana 21a stav 1. 99/2010 vaj pravilnik donet je pre svega sa ciljem da se na drugačiji način uredi postupak ostvarivanja poreskog oslobođenja kod prometa dobara i usluga čija se nabavka finansira sredstvima donacije. Prema odredbama člana 21a stav 1. ako su ta sredstva. 86/2004 . br. 582/2006. 10-11 O neće plaćati troškovi poreza. neposredno data korisniku za finansiranje određenog projekta u Republici Srbiji. glasnik RS". 68/2005. tačka 16a) Zakona. a tim ugovorom je predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati troškovi poreza. a koje je. pod uslovom da je tim ugovorima predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. odredbama člana 21v Pravilnika je propisano da potvrdu o poreskom oslobođenju za donacije u ovim slučajevima popunjava. dobijenim na osnovu ugovora o donaciji koji je zaključen sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora. odnosno Republikom. potpisuje. odnosno licu koje je angažovano za sprovođenje određenog projekta na teritoriji Republike Srbije od strane lica sa kojim je zaključen ugovor o donaciji (dalje: implementarni partner).ispr. glasnik RS”. za promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora ili sa Republikom Srbijom.dalje: Pravilnik) poresko oslobođenje iz člana 24. odnosno Republikom Srbijom. br. • Odredbama člana 21v Pravilnika. 4) stranom licu koje u Republici Srbiji nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu (dalje: strano lice). Zbog organizacionih promena u organu uprave (Ministarstvo 17 . tačka 16a) Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. Radi se o poreskom oslobođenju iz člana 24. obveznik može da ostvari ako promet dobara i usluga neposredno vrši: 1) licu sa kojim je zaključen ugovor o donaciji. ako je ta dobra ili usluge neposredno platio davalac donacije. od strane davaoca donacije ili implementarnog partnera. stav 1. Između ostalog.POREZ NA DODATU VREDNOST III IZMENE PROPISA O PDV KOJE SU DONETE U DECEMBRU 2010. 3) korisniku novčanih sredstava koja su predmet ugovora o donaciji.dalje: Zakon) kojim je propisano da se PDV ne plaća na promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora. kada se taj promet vrši neposredno korisniku donacije. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza („Sl. tač. 84/2004. 3) i 4) Pravilnika. glasnik RS”. odnosno stranom licu angažovanom na realizaciji projekta. br. overava i izdaje ovlašćeno lice nadležnog organa. 112/2006 i 63/2007 . kao i korisniku dobara ili usluga koji su predmet ugovora o donaciji. 54/2005. 61/2005 i 61/2007 . 27/2005. 124/2004.. angažovano na realizaciji projekta koji je predmet donacije. odnosno korisnika dobara i usluga iz tačke 3) ovog stava (dalje: korisnik donacije). 2) licu koje je angažovano za sprovođenje određenog projekta na teritoriji Republike Srbije od strane implementarnog partnera (dalje: podimplementarni partner). GODINE KOMENTAR PRAVILNIKA O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O NAČINU I POSTUPKU OSTVARIVANJA PORESKIH OSLOBOĐENJA KOD PDV SA PRAVOM I BEZ PRAVA NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA "Sl.

izdata u skladu sa carinskim propisima. 1. kao i za sprovođenje nekih drugih radnji u postupku ostvarivanja navedenih poreskih oslobođenja.Centrali na overu. propisano je da se u članu 21b stav 3. Odredbom člana 2. u roku od 15 dana od dana nastanka promene. tač. To znači da će se na osnovu deklaracije o stavljanju robe u slobodan promet moći utvrditi da li je vrednost prevoznih i ostalih usluga koje su povezane sa uvozom dobara uračunata u osnovicu za obračun PDV kod uvoza dobara i u slučaju kada nije uračunata u carinsku vrednost (u Rubrici 44. služi overena kopija deklaracije o stavljanju robe u slobodan promet u kojoj je navedena vrednost sporednih troškova. nakon izvršenih potrebnih provera. 3) i 4) Pravilnika. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika menjaju se odredbe člana 2. tačka 6) i stav 4. 10-11 18 . koje je kao takvo prethodno prijavljeno Centrali Poreske uprave Članom 4. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika. a pre svega radi usklađivanja sa pomenutim organizacionim promenama i napred navedenim izmenama postupka. i 2. nakon stupanja na snagu Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika neće izdavati ovlašćeno lice nadležnog organa (Ministarstva finansija. 3) prevozni dokument za izvršene usluge prevoza. Kao dokaz za ostvarivanje poreskog oslobođenja za prevozne i ostale usluge koje su povezane sa uvozom (odnosno kao dokaz da je vrednost ovih usluga uračunata u osnovicu za obračun PDV pri uvozu dobara). odnosno Poreske uprave). a za usluge prevoza prevozni dokument za te usluge. 2.Razlog za ove izmene je taj što navedene odredbe Pravilnika nisu dovoljno prePoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. tačka 1) Zakona. stav 2. kao i obaveštenje o promenama lica kojima je dato ovo ovlašćenje. tačka 5). dopunjuje i odredba člana 21g Pravilnika kojom je propisana obaveza Poreske uprave da vodi evidencije.Centrali otisak pečata. podatke o licima ovlašćenim za izdavanje potvrda o poreskom oslobođenju za donacije sa deponovanim potpisima tih lica. već ovlašćeno lice korisnika donacije. kao i članu 21z stav 2. i člana 7. izdat u skladu sa Zakonom. Kao što vidimo. • Odredbama člana 1. Pravilnika i propisano da kao dokazi za ostvarivanje predmetnog poreskog oslobođenja služe: 1) overena kopija deklaracije o stavljanju robe u slobodan promet u kojoj je navedena vrednost sporednih troškova. U praktičnoj primeni ove odredbe javile su se određene poteškoće jer u mnogim slučajevima ovi dokumenti nisu bili dovoljan dokaz da bi se sa sigurnošću moglo utvrditi da je vrednost neke usluge koja je povezana sa uvozom dobara uračunata u osnovicu za obračun PDV kod uvoza dobara. sadržina potvrde i obaveza Poreske uprave da. odnosno stranog lica. zatim obaveza korisnika donacije. stav 1. odnosno korisnici donacije imaju obavezu da dostave Poreskoj upravi određenu dokumentaciju. pod šifrom V81 . odnosno stranog lica. • Odredbama člana 3. osnovna izmena se sastoji u tome da kao dokaz za ostvarivanje poreskog oslobođenja. tačka 5) i stav 3. člana 6. a ne uračunavaju se u carinsku vrednost”). odredbom člana 5. pored računa i prevoznog dokumenta. u tri primerka i dostavlja Poreskoj upravi . Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika) i precizirati da republički organ čiji je funkcioner zaključio ugovor o donaciji u ime Republike Srbije. tačka 6) Pravilnika reči: „datum i iznos uplaćenih avansnih sredstava” zamenjuju rečima: „iznos novčanih sredstava koja će biti avansno uplaćena”. izdata u skladu sa carinskim propisima. iz člana 24. Propisuje se da potvrdu o poreskom oslobođenju popunjava. U tom smislu se. bilo je neophodno na drugačiji način urediti taj postupak. bilo je neophodno u članu 21a Pravilnika izmeniti st. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza (dalje: Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika) menja se član 21v Pravilnika i drugačije se uređuju način i postupak ostvarivanja poreskih oslobođenja iz člana 21a stav 1. overava i izdaje ovlašćeno lice korisnika donacije. 2) račun ili drugi dokument koji služi kao račun. Pravilnika je propisano da kao dokaz da je vrednost ovih usluga sadržana u osnovici za obračun PDV kod uvoza dobara služi dokument o vrsti usluge i iznosu sporednih troškova. potrebno je osim računa i prevoznog dokumenta za izvršene usluge prevoza posedovati i overenu kopiju deklaracije o stavljanju robe u slobodan promet u kojoj je navedena vrednost sporednih troškova. (član 2. a koja je izdata u skladu sa carinskim propisima. da pre izdavanja prve potvrde o poreskom oslobođenju za donacije dostavi Poreskoj upravi . overi sva tri primerka potvrde o poreskom oslobođenju. Potvrdu o poreskom oslobođenju za donacije. kao i implementarni partneri. Iz tog razloga se pristupilo izmeni člana 2. 3. kojim se smatrao račun ili drugi dokument koji služi kao račun izdat u skladu sa Zakonom. st. članu 21đ stav 2. i 4. tačka 5). Pravilnika kojima je propisano koje dokaze treba da poseduje obveznik da bi ostvario poresko oslobođenje za prevozne i ostale usluge koje su povezane sa uvozom dobara.III POREZ NA DODATU VREDNOST finansija) koji je bio nadležan za izdavanje potvrda o poreskom oslobođenju. Pored toga. Jedinstvene carinske isprave. nakon stupanja na snagu Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika.„Troškovi koji se uračunavaju u poresku osnovicu. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika. potpisuje.

2008.datum početka obavljanja delatnosti koja podleže PDV. obračunava i plaća PDV. • Odredbom člana 10.000.obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4. vodi evidenciju. u cilju sprovođenja postupaka za ostvarivanje poreskih oslobođenja iz člana 24. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika predviđa se da ovaj pravilnik stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Sl. 16a) .” 19 . mora posedovati potvrdu o poreskom oslobođenju u momentu nastanka poreske obaveze. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika dodaje se novi član 21l kojim se propisuje obaveza da se. Odredbom člana 38.. 413-00-1605/2008-04 od 1. dužan je da.16v) Zakona. ispunjava sve obaveze propisane Zakonom .da podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu do isteka roka za predaju periodične poreske prijave (10 dana po isteku tekućeg poreskog perioda). ne dostavljaju ponovo. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika je propisano da se ugovori o donaciji i druga dokumentacija koji su Poreskoj upravi dostavljeni u skladu sa Pravilnikom. stav 1. ugovori i druga dokumentacija dostavljaju Poreskoj upravi na srpskom jeziku. stav 2. tač. kao sporno. 61/2005 i 61/2007 . odnosno podnošenja zahteva za njeno izdavanje avansna sredstva još uvek nisu uplaćena). pojavilo se nekoliko pitanja. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika precizirana je odredba člana 24. glasniku Republike Srbije”. između ostalih i u Mišljenju br.. može da sadrži samo iznos novčanih sredstava koja će biti avansno uplaćena. odnosno koji prima avans za budući promet dobara i usluga. a da poreska obaveza nastaje danom izvršenja prometa ili danom naplate avansnih sredstava. tač. 84/2004.POREZ NA DODATU VREDNOST III cizne.000. 21a Pravilnika). tako da se poresko oslobođenje iz člana 25. a ne i iznos tih sredstava koja su uplaćena (jer u momentu izdavanja potvrde. • UTVRĐIVANJE UKUPNOG PROMETA DOBARA I USLUGA U SMISLU ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST akonom o porezu na dodatu vrednost („Sl. Pravilnika.. koja je neophodni uslov za ostvarivanje poreskog oslobođenja prilikom vršenja prometa licu sa kojim je zaključen ugovor o donaciji ili licu koje je angažovano za sprovođenje određenog projekta na teritoriji Republike Srbije (u smislu čl. 1. glasnik RS”.000 dinara. odnosno zahtev za izdavanje potvrde o poreskom oslobođenju. da bi ostvario poresko oslobođenje). pod rednim brojem 2. izdaje račune. potvrda o poreskom oslobođenju. • Odredbom člana 11. • Odredbom člana 8. godine: „. imajući u vidu da se potvrda za poresko oslobođenje izdaje pre nastanka poreske obaveze (odnosno da obveznik PDV koji vrši promet dobara i usluga.000 dinara dužan da.. stav 1. 86/2004 . 2011. Zakona propisano je da obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4.ispr. • Odredbom člana 9.000 dinara. kao i da ostvaruje Zakonom zagarantovana prava? Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. • Od kojeg momenta obveznik ima obavezu da obračunava i plaća PDV i ispunjava druge obaveze utvrđene Zakonom. 12) i 13) Zakona. pri čemu u ovom slučaju. podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu. Povodom tumačenja ove odredbe u neposrednoj primeni Zakona.dalje: Zakon) određuje se iznos ukupnog prometa dobara i usluga kao relevantna činjenica za nastanak određenih prava i obaveza obveznika. S obzirom na to. podnosi poreske prijave i drugo. . odnosno 4. br. Obrasca EPPDV.9..2. počev od dana koji sledi danu u kojem je ostvario ukupan promet veći od 4. treba da navede dan koji sledi danu u kojem je ostvario ukupan promet veći od 4.000. u delu 2. najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave. između ostalog odnosi i na usluge ishrane dece u predškolskim ustanovama. obveznik PDV u evidencionoj prijavi.000. godine.000 dinara. 10-11 Z Po ovom pitanju Ministarstvo finansija zauzelo je stav.

III

POREZ NA DODATU VREDNOST

• Do kojeg roka je obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4.000.000 dinara a manji od 20.000.000 dinara, dužan da podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu, s obzirom da su se pojavila različita tumačenja za koji poreski period ovaj obveznik obračunava i plaća PDV (mesečno ili tromesečno) pa samim tim i različita tumačenja u pogledu prvog roka za predaju periodične poreske prijave? Ministarstvo finansija je u Mišljenju br. 413-001713/2008-04 od 10.10.2008. godine, zauzelo stav da je za ove obveznike poreski period kalendarsko tromesečje. Saglasno odredbi člana 33. stav 3. Zakona, mali obveznik, koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 2.000.000 dinara, može se opredeliti za obavezu plaćanja PDV na početku kalendarske godine podnošenjem prijave za PDV (dalje: evidenciona prijava) nadležnom poreskom organu najkasnije do 15. januara tekuće godine. Odredbom člana 34. stav 5. Zakona propisano je, da poljoprivrednik može da se na početku kalendarske godine opredeli za obavezu plaćanja PDV, podnošenjem evidencione prijave nadležnom poreskom organu najkasnije do 15. januara tekuće godine, pod uslovom da je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno poljoprivrednih usluga u iznosu većem od 2.000.000 dinara. Iz navedenih zakonskih odredaba se zaključuje da pravo malog obveznika, odnosno poljoprivrednika, da se na početku kalendarske godine opredeli za obavezu obračunavanja i plaćanja PDV, zavisi od iznosa ukupnog prometa dobara i usluga (ostvarenog ili procenjenog). Takođe, a u skladu sa odredbom člana 38. stav 2. Zakona, evidencionu prijavu podnosi i obveznik koji pri otpočinjanju obavljanja delatnosti proceni da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 4.000.000 dinara. Obaveza, odnosno pravo obveznika (lica iz člana 8. i člana 9. stav 2. Zakona) da podnese evidencionu prijavu zavisi od iznosa ukupnog prometa dobara i usluga koji je ostvario u prethodnih 12 meseci (odnosno koji procenjuje da će ostvariti u narednih 12 meseci). Vrednost ukupnog prometa dobara i usluga za mogućnost opredeljenja za obavezu plaćanja PDV, odnosno za obavezno evidentiranje za PDV, iz čl. 33, 34. i 38. Zakona, utvrđivala se u iznosu od 1.000.000 dinara, odnosno 2.000.000 dinara, zaključno sa 31.12.2007. godine, dok se od 1.1.2008. godine, prema odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost

(„Sl. glasnik RS”, br. 61/2007), vrednost ukupnog prometa utvrđuje u iznosu: • od 2.000.000 dinara za mogućnost opredeljenja za obavezu plaćanja PDV, • odnosno 4.000.000 dinara za obavezno evidentiranje za PDV. Po službenoj dužnosti, a po sprovedenom postupku, nadležni poreski organ izvršiće brisanje obveznika iz evidencije za PDV, ako je ostvario ukupan promet u prethodnoj kalendarskoj godini manji od 2.000.000 dinara (član 39. stav 2. Zakona). Obaveza nadležnog organa da izvrši brisanje obveznika PDV iz evidencije za PDV, zavisi od iznosa ukupnog prometa dobara i usluga koji je je taj obveznik ostvario u prethodnoj kalendarskoj godini.

Pojam ukupnog prometa dobara i usluga
Jedina zakonska odredba koja bliže određuje ukupan promet dobara i usluga je odredba člana 33. stav 1. Zakona, kojom je propisano da lice čiji ukupan promet dobara i usluga, osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti (dalje: ukupan promet) u prethodnih 12 meseci nije veći od 4.000.000 dinara, odnosno ako pri otpočinjanju obavljanja delatnosti proceni da u narednih 12 meseci neće ostvariti ukupan promet veći od 4.000.000 dinara (dalje: mali obveznik), ne obračunava PDV za izvršen promet dobara i usluga. Ovom zakonskom odredbom je propisano da se u ukupan promet dobara i usluga ne uračunava promet opreme i objekata za vršenje delatnosti. U skladu sa odredbama člana 2. Pravilnika o utvrđivanju opreme i objekata za vršenje delatnosti i o načinu sprovođenja ispravke odbitka prethodnog poreza za opremu i objekte za vršenje delatnosti („Sl. glasnik RS”, br. 67/2005), oprema za vršenje delatnosti jeste dobro pojedinačne vrednosti najmanje 500.000 dinara, bez PDV, koje ima karakter opreme, čiji je vek upotrebe duži od jedne godine, a koje se koristi ili će se koristiti za vršenje delatnosti, a objekti za vršenje delatnosti jesu objekti iz zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja, kao i ekonomski deljive celine u okviru tih objekata, a koji se koriste ili će se koristiti za vršenje delatnosti. Opremom za vršenje delatnosti smatra se dobro: • koje ima pojedinačnu vrednosti najmanje 500.000 dinara, bez PDV; • koje ima karakter opreme; • čiji je vek upotrebe duži od jedne godine; • koje se koristi ili će se koristiti za vršenje delatnosti. Objekti za vršenje delatnosti su objekti u smislu zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja kao i ekonomski deljive celine u okviru tih objekata, bez obzira
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

20

POREZ NA DODATU VREDNOST

III

na njihovu vrednost, ako se koriste ili će se koristiti za vršenje delatnosti. Svi navedeni uslovi moraju biti ispunjeni da bi se dobro smatralo opremom za obavljanje delatnosti, odnosno da bi se objekat smatrao objektom za obavljanje delatnosti. Naknada za promet ovih dobara (opreme i objekata za vršenje delatnosti) ne uračunava se u ukupan promet dobara i usluga bez obzira što je promet tih dobara oporeziv PDV. Međutim, ova odredba Zakona nije dovoljna za precizno definisanje ukupnog prometa dobara i usluga, te se u neposrednoj primeni Zakona pojavilo niz spornih pitanja o tome šta se sve uračunava u iznos ukupnog prometa dobara i usluga.

Iznosi koji se uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga
U ukupan promet dobara i usluga uračunava se naknada za promet dobara i usluga koji se smatra predmetom oporezivanja PDV. Ovo pravilo ima izuzetaka, jer, kao što je navedeno, naknada za promet opreme i objekata za vršenje delatnosti se ne uračunava u ukupan promet, i u slučaju kada je ovaj promet predmet oporezivanja PDV. Takođe, u ukupan promet se uračunavaju i neki iznosi koji ne predstavljaju naknadu za promet dobara i usluga, kao što je npr. osnovica za obračun PDV kod prometa dobara i usluga bez naknade koji je predmet oporezivanja PDV.

Naknada za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV
Odredbom člana 3. Zakona propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku. Iako je odredbama čl. 4. i 5. Zakona propisano šta se smatra prometom dobara i usluga, a čl. 11. i 12. Zakona šta se smatra mestom prometa dobara i usluga, u neposrednoj primeni Zakona, u mnogim pojedinačnim slučajevima postavilo se pitanje da li neki novčani iznos predstavlja naknadu za promet dobara ili usluga koji je oporeziv PDV, da li se taj iznos iskazuje u poreskoj prijavi poreza na dodatu vrednost (Obrazac PPPDV), kao i da li se taj iznos uračunava u ukupan promet dobara i usluga. Takođe treba imati u vidu da se naknada za promet dobara i usluga ne izražava uvek u novčanom iznosu već u obliku prometa dobara i usluga, u kojem slučaju se osnovica za obračun PDV utvrđuje u skladu sa odredbom člana 17. stav 4. zakona, i taj iznos se iskazuje u poreskoj prijavi i uračunava u ukupan promet. Naknada za isporuku dobara na lizing uračunava se u ukupan promet dobara i usluga, s obzirom da se predaja dobra (predmeta lizinga) primaocu lizinga
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

(kod ugovora o lizingu kojim je predviđen otkup predmeta lizinga) smatra prometom dobara u smislu člana 4. stav 3. tačka 2) Zakona, odnosno prometom usluga u smislu člana 5. Zakona (kod ugovora o lizingu kojim nije predviđen otkup predmeta lizinga) koji je oporeziv PDV. Primljena sredstva (novčana ili neka druga) po osnovu ugovora o sponzorstvu smatraju se naknadom za promet usluge koja je oporeziva PDV i uračunavaju se u ukupan promet dobara i usluga. Sponzorstvom se smatra i svaki vid reklamiranja davaoca sredstava i ako se to formalno ne vrši na osnovu ugovora o sponzorstvu već na primer na osnovu ugovora o donaciji ili ugovora o finansiranju projekta i sl. Subvencije koje u suštini predstavljaju naknadu za promet dobara i usluga uračunavaju se u ukupan promet (npr. novčana sredstva koja primaju javna preduzeća iz budžeta jedinice lokalne samouprave, a koja u suštini predstavljaju naknadu za promet komunalnih usluga koje to javno preduzeće vrši u javnom interesu, uračunavaju se u ukupan promet). Međutim, subvencije koje po svojoj prirodi ne predstavljaju naknadu za promet dobara i usluga, kao što je na primer subvencija koja se daje javnom preduzeću da bi se obezbedilo njegovo normalno funkcionisanje i isplata zarada zaposlenima, ne uračunava se u ukupan promet dobara i usluga. Kamata koju prodavac obračunava i naplaćuje od kupca kod prodaje dobara na rate uračunava se u osnovicu za obračun PDV za promet predmetnog dobra, odnosno i u ukupan promet dobara i usluga prodavca. Međutim, neke druge vrste kamata, koje po svojoj prirodi ne predstavljaju naknadu ili deo naknade za promet dobara i usluga (npr. zatezna kamata) ne uračunavaju se u ukupan promet obveznika.
„...osnovicu za obračun PDV čini ukupna naknada koju isporučilac dobara prima ili treba da primi, a u koju se uračunava i iznos ugovorene kamate koju isporučilac dobara zaračunava primaocu bez PDV, s obzirom na to da ova vrsta kamte predstavlja deo naknade za promet dobara.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-001859/2007-04 od 16.1.2008. godine).

Naknada koju obveznik naplaćuje kao razliku u ceni po osnovu klizne skale uračunava se u osnovicu za obračun PDV i u ukupan promet dobara obveznika.
„...naknada koja se naplaćuje kao razlika u ceni po osnovu klizne skale uključuje se u poresku osnovicu za obračun PDV za pružene komunalne usluge održavanja puteva.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-00409/2005-04 od 4.8.2005. godine).

21

III

POREZ NA DODATU VREDNOST

Posredničke provizije (naknade za promet usluga posredovanja) kod prometa usluga posredovanja koje su predmet oporezivanja PDV, uračunavaju se u ukupan promet. Provizija (naknada) koju menjačnica ostvari pri otkupu i prodaji efektivnog stranog novca i čekova građana, naknada koju ostvari od Narodne banke Srbije po osnovu prodaje otkupljene efektive i čekova građana, kao i naknada koju ostvari za promet drugih usluga koje su predmet oporezivanja PDV (bez obzira da li su oslobođene PDV), uračunava se u ukupan promet menjačnice. Međutim, u ukupan promet menjačnice ne uračunava se prihod koji menjačnica ostvari po osnovu kursnih razlika, pošto se ovaj prihod ne smatra naknadom za promet dobara i usluga. Iznosi koje obveznik naplaćuje u svoje ime, a za tuđ račun uračunavaju se u ukupan promet, iako obveznik prenosi te iznose licu u čiji račun ih je naplatio.

- dalje: Uredba), na ovaj promet se ne obračunava i ne plaća PDV, ali to ne znači da se ovaj promet ne smatra predmetom oporezivanja PDV, jer se prema odredbama člana 11. Zakona smatra da je ovaj promet izvršen na teritoriji Republike Srbije. Pre bi se moglo reći da se radi o oslobođenju sa pravom na odbitak prethodnog poreza. Radi se o posebnom režimu primene Zakona, a prema odredbi člana 61. kojom je propisano da će Vlada Republike Srbije urediti izvršavanje ovog zakona na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244.

Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV bez prava na odbitak prethodnog prometa
Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV bez prava na odbitak prethodnog prometa uračunava se u ukupan promet dobara i usluga. Ova naknada iskazuje se na polju 002 Obrasca PPPDV. Međutim, naknada za promet objekata iz člana 25. stav 2. tačka 3) - promet objekata koji se ne smatra prvim prenosom prava raspolaganja, ne iskazuje se u poreskoj prijavi i ne uračunava se u ukupan promet dobara i usluga. Na promet ovih objekata plaća se porez na prenos apsolutnih prava. Po ovom pitanju je Ministarstvo finansija dalo Mišljenje br. 413-00-1805/2007-04 od 18.12.2007. godine: „...stanovi koji su izgrađeni pre 1.1.2005. godine, nisu predmet oporezivanja PDV, pa se podaci o prometu ovih stanova ne iskazuju u Obrascu PPPDV...” Naknada za promet svih drugih dobara i usluga iz člana 25. Zakona, kao što je naknada za promet usluga osiguranja i reosiguranja, naknada za promet zemljišta (iako se za ovaj promet plaća porez na prenos apsolutnih prava), promet usluga davanja u zakup stanova i dr., uračunava se u ukupan promet dobara i usluga. Kamate na novčane pozajmice i kredite iskazuju se na polju 002 Obrasca PPPDV i uračunavaju se u ukupan promet dobara i usluga.
„...kada obveznik PDV za promet usluge davanja novčane pozajmice na osnovu zaključenog ugovora o zajmu ostvaruje naknadu (kamatu), podatak o iznosu naknade (kamate) iskazuje se u delu I Obrasca PPPDV, pod rednim brojem 2 u polju 002.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-001208/2006-04 od 24.10.2006. godine).

Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza
Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza uračunava se u ukupan promet dobara i usluga obveznika. Ova naknada iskazuje se na polju 001 Obrasca PPPDV. Moraju biti ispunjeni svi uslovi iz člana 24. Zakona i Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS”, br. 124/2004, 140/2004, 27/2005, 54/2005, 68/2005, 58/2006, 112/2006 i 63/2007), da bi ovaj promet bio oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza. Ako svi propisani uslovi za ostvarivanje poreskog oslobođenja nisu ispunjeni, promet ovih dobara i usluga je oporeziv PDV, a naknada za taj promet se iskazuje na polju 003 ili 004 Obrasca PPPDV. Međutim, ovo ne utiče na uključivanje naknade za ovaj promet u ukupan promet obveznika - i u jednom i u drugom slučaju iznos naknade se uključuje u ukupan promet i to u poreskom periodu kada je promet izvršen, bez obzira da li je obveznik u tom poreskom periodu ostvario pravo na poresko oslobođenje, odnosno pribavio sve potrebne dokaze (ako nije pribavio sve potrebne dokaze promet je oporeziv i po tom osnovu se uključuje u ukupan promet). U ukupan promet dobara i usluga uključuje se i naknada za promet dobara koja se otpremaju na teritoriju AP Kosovo i Metohija. Naime, ako su ispunjeni svi uslovi propisani Uredbom o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244 („Sl. glasnik RS”, br. 15/2005

Budžetski korisnici (kao što su škole, bolnice, socijalne ustanove i sl.), iznos novčanih sredstava koja dobijaju iz budžeta za obavljanje delatnosti (obrazovanja, zdravstvene ili socijalne zaštite i dr.) iskazuju u polju 002 Obrasca PPPDV i ovaj iznos se uračunava u ukupan promet dobara i usluga ovih obPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

22

br. smatra naknadom za promet usluga i uračunava u ukupan promet bez obzira da li se sredstva prenose iz budžeta Republike Srbije ili budžeta jedinica lokalne samouprave ili autonomne pokrajine (u navedenom mišljenju reč je samo o sredstvima iz budžeta Republike Srbije). izvrši ispravku PDV koji duguje po tom osnovu.. ne uračunava se u osnovicu za obračun PDV za izvršeni promet dobara i usluga. Boravišna taksa koju ugostitelj naplaćuje od gostiju u ime i za račun jedinice lokalne samouprave. Iako se iznos osnovice za obračun PDV za promet dobara i usluga bez naknade i za svaki drugi promet iz člana 4. Ispravka osnovice za obračun PDV (izmena naknade za promet dobara i usluga) Odredbom člana 21.korisnici budžetskih sredstava (npr. u ime i za račun operatera mobilne telefonije. usluge lečenja. obrazovanja.). škole. dovode do izmene naknade za promet dobara i usluga. obveznik koji je isporučio dobra ili usluge dužan je da iznos PDV. ispravi u skladu sa izmenom. koji duguje po tom osnovu. odnosno na osnovu kojeg nastaje obaveza podnošenja evidencione prijave nadležnom poreskom organu. st. ne uračunavaju se u osnovicu za obračun PDV.. kasa skonto i sl. 1. „. rabat. ne uračunava se u ukupan promet obveznika. Ako se iz bilo kojeg razloga izmeni osnovica za obračun dobara. a koje mu komitent naknadno refundira. s obzirom na to da se ova budžetska sredstva smatraju naknadom za izvršeni promet.2005. u ukupan promet uračunavaju iznos budžetskih sredstava koji im je po osnovu obavljanja prometa dobara i usluga prenet iz budžeta Republike Srbije. smatraju predmetom oporezivanja pod uslovom da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove mogao odbiti u potpunosti ili srazmerno. godine). obveznik je dužan da. Osnovica za promet dobara i usluga bez naknade Isporuka dobara i usluga bez naknade. ne uračunavaju se u ukupan promet špeditera. stav 1.) ostvaruju naknadu iz budžeta Republike Srbije. a da bi izvršio ispravku PDV prvo mora da izvrši ispravku osnovice. Dakle. kao i iskazani rashod iznad količine koji se utvrđuje aktom Vlade. Ako obveznik vrši promet ovih usluga u svoje ime a za račun operatera.2009. odnosno osnovice za obračun PDV dolazi i do izmene ukupnog prometa dobara i usluga tog obveznika. stav 3. utiču na ukupan promet kao korektivna stavka.2005.9.. br. 10-11 Iznosi koje naplaćuje obveznik koji se bavi prometom usluga prodaje elektronskih dopuna za mobilne telefone krajnjim korisnicima. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. s obzirom da se ovi novčani iznosi smatraju naknadom za promet usluga koji vrše. uzimanje i upotreba dobara koja su deo poslovne imovine obveznika za lične potrebe osnivača. utoliko koliko utiču na izmenu osnovice za obračun PDV (Mišljenje Ministarstva finansija. Kod prometa špediterskih usluga. Naknadni popusti u ceni. U suprotnom. 413-00339/2005-04 od 9. celokupan iznos se uračunava u ukupan promet tog obveznika. ne uračunavaju se u ukupan promet tog obveznika (već u ukupan promet operatera). ovaj promet nije predmet oporezivanja PDV. da ako se izmeni osnovica za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV.iznos novčanih sredstava koji je dosuđen stranci. ne iskazuje u Obrascu PPPDV. br. Samom izmenom naknade. a koji advokat naplati u ime i za račun stranke i prenese stranci u čije ime i za čiji račun je izvršio naplatu. stav 4. i 2. Zakona. Iznosi koji se ne uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga Iznosi koje obveznik naplaćuje u ime i za račun drugog. socijalne ustanove i dr. 413-00-02526/2005-04 od 20. tačka 2) Zakona. godine).” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. zaposlenih i drugih lica.POREZ NA DODATU VREDNOST III veznika. super rabat.2. 413-00-962/2006-04 od 4. iznosi koje špediter plaća u ime i za račun komitenta..” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. U ukupan promet ovog obveznika uračunava se samo iznos naknade koji naplaćuje za promet usluge prodaje elektronskih dopuna. zaposlenih i drugih lica i iskazani rashod iznad količine koja se utvrđuje aktom Vlade.2006. a samim tim ni u iznos ukupnog prometa na osnovu kojeg advokat može da se opredeli za plaćanje PDV.6. Promet dobara bez naknade. socijalnog staranja i dr. smatraju se predmetom oporezivanja PDV. i člana 5. s obzirom da ne predstavljaju 23 . u skladu sa odredbom člana 17. koji za promet dobara i usluga (npr. u skladu sa odredbama člana 21. stav 4. godine ili br. godine). u navedenim slučajevima. ovi iznosi se uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga obveznika. Zakona propisano je.10. 413-001318/2009-04 od 12. kao i uzimanje i upotreba dobara koja su deo poslovne imovine obveznika i pružanje usluga bez naknade za lične potrebe osnivača. „. Zakona. Ovi iznosi se ne uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga obveznika. bolnice. Zakona. Treba napomenuti da se iznos budžetski sredstava. U svim navedenim slučajevima osnovica za obračun PDV se utvrđuje u skladu sa odredbama člana 18. odnosno izmene osnovice za obračun PDV i do izmene ukupnog prometa.

Da li članarina predstavlja naknadu za promet dobara i usluga treba utvrditi u svakom konkretnom slučaju (Objašnjenje Ministarstva finansija br.2007. kvar i lom) do količine koja se utvrđuje aktom vlade. Uzimanje dobara i vršenje usluga za sopstvene potrebe obveznika . uračunava u ukupan promet dobara i usluga obveznika. br. rastur. Zakona. a prema odredbi člana 61. 413-0001123/2005-04 od 11. ne uračunavaju se primljena novčana sredstva u vidu donacije. članarine koje u suštini predstavljaju naknadu za promet usluga članovima. zakona. ne smatraju se predmetom oporezivanja PDV. godine). br. članarine koje naplaćuje biblioteka smatraju se naknadom za promet usluga izdavanja knjiga (Mišljenje Ministarstva finansija br. Prema tome. prilikom prodaje Sim i Scratch kartica od strane obveznika PDV sa teritorije Republike van APKM kupcima na teritoriju APKM. godine). Primljena novčana sredstva na ime donacije ne uračunavaju se u promet dobara i usluga. „Primljena novčana sredstva bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši protivčinidbu davaocu (promet dobara i usluga). ne uračunava se u ukupan promet dobara i usluga. Radi se. br. taj iznos predstavlja naknadu za promet dobara i usluga i uračunava se u ukupan promet. Zakona. Naknada za promet dobara i usluga za koji se.III POREZ NA DODATU VREDNOST naknadu za promet dobara i usluga. i u tom slučaju. za koje obveznik pdv obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove nije mogao odbiti u potpunosti ili srazmerno ne smatraju se predmetom oporezivanja PDV i njihova vrednost se ne uračunava u ukupan promet obveznika.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. kao i kod otpremanja dobara na teritoriju APKM. 413-001744/2007-04 od 21.2005.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. uzimanje i upotreba dobara koja su deo poslovne imovine obveznika za lične potrebe osnivača.4. ovaj promet nije predmet oporezivanja PDV a naknada za ovaj promet ne iskazuje se u poreskoj prijavi. zaposlenih i drugih lica i iskazani rashod iznad količine koja se utvrđuje aktom vlade. Prema tome.2005. 413-00-31/5-05-04 od 22. u praksi se često ugovorom o „donaciji” ugovori i neka protivčinidba primaoca sredstava. „Imajući u vidu. Primera radi. u ukupan promet dobara i usluga za određivanje poreskog perioda obveznika PDV.4. 413-002920/2005-04 od 8. Manjak dobara nastao usled više sile ili na drugi propisan način. Članarine koje članovi plaćaju (npr. ne smatra se predmetom oporezivanja PDV. 413-00-350/2009-04 od 6. o posebnom režimu primene Zakona. prodaja vrednosnih kartica i mobiklik paketa (Sim i Scratch kartica) . i 12. ukoliko je ta protivčinidba u obliku prometa dobara i usluga koji je predmet oporezivanja PDV.12. odnosno kod uništavanja ovih dobara) obračunava se i plaća PDV. smatra da su izvršene na teritoriji AP Kosovo i Metohija ne uračunava se u ukupan promet obveznika. Međutim. odnosno na osnovu kojeg postoji obaveza evidentiranja u sistem PDV u skladu sa članom 38. Zakona. kao i rashod dobara (kalo. godine).” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. 413-002695/2005-04 od 22. na rashodovana osnovna sredstva (na promet ovih dobara uz naknadu ili bez naknade. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Prema tome ovaj promet se ne smatra predmetom oporezivanja PDV.2005. smatra da je izvršen u inostranstvu. Zakona. uračunavaju se u ukupan promet. van teritorije Republike Srbije ne uračunava se u iznos ukupnog prometa dobara i usluga na osnovu kojeg lice može da se opredeli za obavezu plaćanja PDV u skladu sa članom 33. Međutim. 10-11 24 . s obzirom na to da se radi o naknadi za promet koji nije predmet oporezivanja PDV shodno odredbi člana 3.12.u poslovne svrhe ne smatra se predmetom oporezivanja PDV (Mišljenje Ministarstva finansija. u skladu sa odredbama čl. Naime. godine). br. a obveznik PDV . 11.unapred plaćene usluge mobilne telefonije smatra prometom usluga za koje se mesto prometa utvrđuje prema mestu primaoca usluge. te se osnovica za obračun PDV utvrđena u skladu sa Zakonom. U ukupan promet špeditera uračunava se samo naknada koju naplaćuje od komitenta za promet špediterske usluge.2005.2009.5. da se sa aspekta Zakona. udruženja) a koje ne predstavljaju naknadu za promet dobara ili usluga ne uračunavaju u ukupan promet. „Naknada za promet usluga čije je mesto prometa u skladu sa odredbama člana 12. godine). kojom je propisano da će Vlada Republike Srbije urediti izvršavanje ovog zakona na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244. zakona.pružalac usluga mobilne telefonije ima pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa Zakonom. Naime. ne smatraju se predmetom oporezivanja PDV i ne uračunavaju se u ukupan promet obveznika. Promet dobara bez naknade.1. PDV se ne obračunava i ne plaća. Međutim. Naknada za promet usluga za koje se. vrednost tih dobara i usluga ne uračunava se u ukupan promet obveznika. primanje novčanih sredstava bez obaveze primaoca da izvrši neku protivčinidbu davaocu u vidu prometa dobara i usluga. godine). u skladu sa odredbama člana 12.

kod zakupa) ili je obezbeđenje za eventualnu štetu koja može da nastane zbog izvršenja nekog ugovora ili preduzimanja neke radnje od strane garanta. ne uračunava se u ukupan promet tog obveznika. Pri tome.depozita.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. na taj iznos se obračunava i plaća PDV (po osnovu prometa dobara ili usluga).2007.. kao poreski dužnik. iako 25 . godine). prihod koji se ostvari po tom osnovu ne dovodi do obaveze izmene poreske osnovice u smislu odredaba člana 21. obračunavanje vrednosti u dinarima vrši se primenom srednjeg kursa centralne banke koji važi na dan nastanka poreske obaveze.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. i nije predmet oporezivanja PDV. umanji osnovicu za obračun PDV za promet tih dobara. 413-0001823/2005-04 od 5. zakupnine).isporučioca dobara. ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV. 413-001352/2007-04 od 3. Međutim. godine). br. Prihod nastao po osnovu ugovorene valutne klauzule ne ulazi u ukupan promet obveznika Naime. izmena poreske osnovice ne vrši se ni u slučaju ostvarenog rashoda po osnovu ugovorene valutne klauzule. bez obzira da li se naknada štete naplaćuje na osnovu sudske odluke ili lice koje je prouzrokovalo štetu dobrovoljno isplaćuje naknadu štete.2005. Ovde se misli na naknadu štete u smislu propisa kojima se uređuju obligacioni odnosi. po osnovu plaćanja ugovorne kazne primaocu dobara zbog kašnjenja u isporuci. godine).isporučilac dobara. vraćaju zakupoprimcu.kada obveznik PDV .12. utvrđuje se u skladu sa članom 22. br. Zakonasmatra da je izvršen u Republici Srbiji. 11. a za koji se u skladu sa odredbama čl. s obzirom da ovi prihodi ne predstavljaju naknadu za promet dobara i usluga. Bez obzira da li je garancija ugovorena kao obezbeđenje izvršenja ugovora (npr.POREZ NA DODATU VREDNOST III Naknada štete. pod uslovom da se iznos depozita ne uračunava u naknadu za promet dobara i usluga). „S obzirom da preuzimanje depozita . Ako se kurs strane valute na dan ugovaranja razlikuje od kursa strane valute na dan plaćanja. razlika u ceni nastala obračunom valutne klauzule ne uključuje se u osnovicu za obračun PDV (ne predstavlja osnov za izmenu osnovice iz člana 21. 482-01-62/200704 od 27. nema ni obaveze obračunavanja PDV u ovom slučaju. odnosno iznos naplaćen na ime naknade štete.. godine). u ovom slučaju ne radi o naknadi za promet dobara ili usluga koji je predmet oporezivanja PDV. u stranoj valuti.11.dinarima. br.na novčani iznos ugovorne kazne koji primalac dobara potražuje od isporučioca dobara na osnovu ugovora kojim je. Zakona. Kursne razlike (i kursne razlike kod menjačkih poslova) ne ulaze u ukupan promet obveznika.primalac dobara ima pravo na ugovorenu kaznu za svaki dan kašnjenja u isporuci dobara od strane prodavca .garancije koju je zakupodavac primio od firme „C. pod uslovom da se sredstva depozita ne koriste za plaćanje zakupnine. s obzirom da se tako ostvareni prihod ne smatra delom naknade za promet dobara. Osnovica za obračun PDV kod prometa dobara i usluga za koji je ugovorena valutna klauzula. odnosno usluga. s obzirom da se. Zakona). „. s obzirom da ovaj iznos ne predstavlja naknadu za promet dobara i usluga koji je on izvršio. Takođe. između ostalog. odnosno usluga.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija.. 10-11 Iznos naknade koju obveznik pdv plaća za promet dobara i usluga koji mu izvrši strano lice..11. Depozit kao garancija ne uračunava se u ukupan promet obveznika (naravno. iako je ovaj obveznik. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Zakona.2006. Primljeni avansi za promet dobara i usluga (bez obzira da li se radi o primanju avansa za oporezivi promet ili promet koji je oslobođen PDV u skladu sa Zakonom) ne uračunavaju se u ukupan promet obveznika.2007. 413-001029/2006-04 od 17. odnosno pružalac usluga. u skladu sa ugovorom o zakupu. u konkretnom slučaju depozita za eventualno načinjenu štetu po osnovu ugovora o održavanju manifestacija. iznos garancije (depozita) ne predstavlja naknadu za promet dobara i usluga. a plaćanje te vrednosti se vrši u domaćoj valuti . predviđeno da kupac . kazneni penali) ne smatra se naknadom (ili delom naknade) za promet dobara ili usluga.8. već se radi o prihodu ostvarenom po osnovu zaštite određenog potraživanja valutnom klauzulom. ne smatra se predmetom oporezivanja PDV. Iznos ugovorne kazne (tzv. „Primanje novčanih sredstava . „.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. pa se ovaj iznos ne uračunava u ukupan promet dobara i usluga. nakon isteka ugovora. ako primalac depozita aktivira depozit radi naplate naknade za promet dobara i usluga zbog neizvršenja osnovnog ugovora (npr. ugovori vrednost prometa dobara. obveznik PDV koji vrši promet dobara nema pravo da. dužan da na ovaj iznos obračuna i plati PDV.” ne predstavlja predmet oporezivanja prema navedenim zakonskim odredbama. i 12. ne uračunava se u ukupan promet obveznika. odnosno da zakupoprimac plaća zakupninu u skladu sa ugovorom i pod uslovom da se sredstva depozita. bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši protivčinidbu davaocu (promet dobara i usluga). br.

Zakona). uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici. kolekcionarskih dobara i antikviteta. iako obveznik koji vrši promet polovnih dobara. • promet putničkih automobila. u poreskoj prijavi (Obrazac PPPDV). umetničkih dela.2005. posrednička provizija) uračunava se u ukupan promet turističke agencije. vazduhoplova za koje pri nabavci obveznik PDV nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno. motocikala. utvrđuju osnovicu kao razliku između prodajne i nabavne cene dobra. a naknada za promet ovih usluga (npr. Ovi iznosi ne mogu se uračunavati u ukupan promet jer promet nije ni izvršen. ovog člana. i celokupan iznos naknade za promet predmetnih dobara uračunava se u ukupan promet ovih obveznika. Ako turistička agencija vrši i promet drugih usluga (pored jedinstvenih turističkih usluga u smislu člana 35. ne uračunava se u ukupan promet obveznika. uređeno je podzakonskim aktima. Zakona. Način utvrđivanja ukupnog prometa dobara i usluga Prilikom utvrđivanja ukupnog prometa dobara i usluga treba imati u vidu sledeće činjenice: • podatak o iznosu ukupnog prometa ne obezbeđuje se u knjigovodstvenim evidencijama obveznika. U skladu sa odredbom stava 2. ako se daju povremeno različitim licima. prodaja aranžmana za druga lica ili posredovanje kod pružanja ugostiteljskih usluga. stav 4.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. nih troškova koje turistička agencija plaća za prethodne turističke usluge. nezavisno od toga što je obveznik PDV. Zakona. Ovaj promet nije predmet oporezivanja PDV. odredbama člana 6. Međutim. u tom slučaju se osnovica za promet ovih usluga utvrđuje prema opštim pravilima (čl. iako turistička agencija obračunava PDV na razliku između ukupne naknade koju plaća putnik i stvar- 26 . 10-11 Određivanje ukupnog prometa turističke agencije Prema odredbi člana 35. • besplatno davanje poslovnih uzoraka u uobičajenim količinama za tu namenu kupcima ili budućim kupcima. Naknada za promet dobara i usluga iz člana 6. na polju 003 iskazuje celokupan iznos naknade za promet predmetnih dobara. i celokupan iznos naknade koju plaća putnik uračunava se u ukupan promet dobara i usluga turističke agencije. tačka 1) Zakona. PDV obračunava i plaća na razliku između prodajne i nabavne cene dobra. dužan da po osnovu primljenih avansnih sredstava za oporezivi promet dobara i usluga obračuna i plati PDV u skladu sa Zakonom. • davanje poklona manje vrednosti. stav 1. postupak zamene dobara u garantnom roku.12. uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici. godine). a naknada za ovaj promet ne iskazuje se u poreskoj prijavi i ne uračunava u ukupan promet. ili kao ulog. • iznos ukupnog prometa ne odgovara iznosu ukupnog prihoda obveznika. kolekcionarskih dobara i antikviteta. • zamena dobara u garantnom roku. na polju 003 iskazuje celokupan iznos naknade koju plaća putnik. obveznici koji se bave prometom polovnih dobara. Zakona predviđeno je da se prometom dobara i usluga u smislu Zakona ne smatra: • prenos celokupne ili dela imovine. tač.. ovog člana primenjuje se ako kod nabavke dobara njihov isporučilac nije dugovao PDV ili je koristio oporezivanje razlike iz stava 1. Zakona. slično kao i kod turističkih agencija. stav 1. umetničkih dela. sa ili bez naknade. 3) i 4) člana 6. kolekcionarskih dobara i antikviteta Prema odredbi člana 36. 413-002541/2005-04 od 12. Zakona. „. Međutim. osnovica iz stava 1. Zakona. kao npr. odnosno obaveza obračunavanja i plaćanja PDV (kod oporezivog prometa) na taj iznos. kao i šta se smatra uobičajenim količinama poslovnih uzoraka i poklonom manje vrednosti iz stava 1. u skladu sa odredbom člana 16. umetničkih dela. • iznos ukupnog prometa ne odgovara iznosu ukupnog prometa evidentiranog preko poslovnog računa obveznika. 17.. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.III POREZ NA DODATU VREDNOST po osnovu primanja naknade ili dela naknade pre izvršenog prometa dobara i usluga nastaje poreska obaveza. ako je sticalac poreski obveznik ili tim prenosom postane poreski obveznik i ako produži da obavlja istu delatnost. Naime. Određivanje ukupnog prometa lica koja se bave prometom polovnih dobara. br. Zakona). plovnih objekata. Šta se smatra prenosom celokupne ili dela imovine iz člana 6. i 18. osnovica jedinstvene turističke usluge koju pruža turistička agencija je iznos koji predstavlja razliku između ukupne naknade koju plaća putnik i stvarnih troškova koje turistička agencija plaća za prethodne turističke usluge. u poreskoj prijavi (Obrazac PPPDV). istog člana Zakona.u ukupan prometa dobara i usluga za određivanje poreskog perioda obveznika PDV ne uračunavaju se primljena avansna sredstva. uključujući polovna motorna vozila.

Poreski period .Kalendarski mesec Kalendarski mesec je poreski period za obveznika PDV: • koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 20. br. OBRAČUNAVA I PLAĆA PDV rema odredbi člana 48.000. stav 1. a pod određenim uslovima i volja samog obveznika PDV. P koji obveznici PDV podnose poresku prijavu.. sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV („Sl. za tekuću i narednu kalendarsku godinu (lice koje je u skladu sa odredbom člana 38.dalje: Zakon). Pravilnika o obliku. da je za obveznike koji prvi put započnu obavljanje delatnosti u tekućoj kalendarskoj godini. 10-11 27 .000 dinara.000. da je obveznik dužan da. 86/2004 .000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet manji od 20. a odredbom člana 2. Za koji će poreski period obveznik PDV podnositi poresku prijavu. Odredbom člana 48. osnovica za obračun PDV za promet dobara i usluga bez naknade). Pored toga. već šta sve evidencija mora da sadrži (što ne znači da ne može da sadrži i druge podatke). 107/2004 i 67/2005 . Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl.000 dinara (stav 2. u knjizi izlaznih računa) obezbede podatke o ukupnom prometu dobara i usluga (da predvide rubrike u kojima će obezbediti navedene podatke). br.000. 84/2004. vodi evidenciju koja obezbeđuje vršenje kontrole. glasnik RS”. 61/2005 i 61/2007 . stav 2. predaje poreska prijava i plaća PDV je : • kalendarski mesec za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 20. Zakona propisano je. • koji je prvi put započeo obavljanje delatnosti u tekućoj kalendarskoj godini. obračunavaju i plaćaju PDV. Oblik (forma) vođenja evidencije nije propisan Zakonom i Pravilnikom o evidenciji.000.POREZ NA DODATU VREDNOST III • podatak o iznosu ukupnog prometa ne iskazuje se u poreskoj prijavi poreza na dodatu vrednost i ne odgovara iznosu koji se iskazuje u polju 005 Obrascu PPPDV. Zakona propisano je. a s obzirom da se neki iznosi koji se iskazuju u Obrascu PPPDV ne uzimaju u ukupan promet (npr. • PORESKI PERIOD ZA KOJI SE PODNOSI PORESKA PRIJAVA. naknada za promet opreme i objekata za vršenje delatnosti) i obrnuto (npr. Odredbom člana 46. poreski period za koji se obračunava PDV.000.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 20. stav 6.dalje: Pravilnik o evidenciji). glasnik RS”. radi pravilnog obračunavanja i plaćanja PDV. Preporuka obveznicima je da u svojoj evidenciji (npr.000 dinara. • kalendarsko tromesečje za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet manji od 20. To su kalendarski mesec i kalendarsko tromesečje. stav 1. istog člana Zakona). u sistemu oporezivanja potrošnje porezom na dodatu vrednost u Republici Srbiji postoje dva poreska perioda za Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. obračunavati i plaćati PDV. za tekuću i narednu kalendarsku godinu poreski period kalendarski mesec. zavisi pre svega od iznosa ukupnog prometa dobara i usluga tog obveznika (ostvarenog u prethodnih 12 meseci ili procenjenog za narednih 12 meseci).ispr. Zakona podnelo evidencionu prijavu prilikom otpočinjanja obavljanja delatnosti) i Poreski period zavisi od ostvarenog ukupnog prometa Kao što se može zaključiti iz navedenih zakonskih odredaba. vodi evidenciju o prometu dobara i usluga na način koji omogućava kontrolu obračunavanja i plaćanja PDV u svakom poreskom periodu.000. da je obveznik dužan da. radi pravilnog obračunavanja i plaćanja PDV. na određivanje poreskog perioda utiče i činjenica da li je obveznik tek otpočeo da obavlja delatnost.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 20. stav 1.

prema kojoj je obveznik dužan da podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu. Zakona prema kojoj je za obveznika koji prvi put započne obavljanje delatnosti u tekućoj kalendarskoj godini. dužan je da do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave. stav 1.000 do 20.2010. obračunava i plaća PDV je poreski period njegovog pravnog prethodnika . odredbom člana 38.” 28 . Ovakav stav je zauzelo i Ministarstvo finansija u mišljenju broj 413-00-2446/201004 od 26.privredno društvo koje je nastalo promenom pravne forme preduzetnika (takođe obveznika PDV) u pravnu formu privrednog društva. stav 1. obračunavao i plaćao PDV. obračunava i plaća PDV Saglasno odredbi člana 48. s obzirom da se radi o obvezniku PDV za kojeg je poreski period kalendarsko tromesečje.000.. Zakona prema kojoj je za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet manji od 20. avgusta 2008. poreski period je kalendarski mesec počev od meseca po isteku kalendarskog tromesečja. Sporna pitanja oko poreskog perioda iz neposredne primene Zakona • U neposrednoj primeni Zakona kao sporno se pojavilo pitanje za koji poreski period podnosi poresku prijavu. podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu.08. S obzirom da u slučaju promene pravne forme ne dolazi do prekida kontinuiteta između obveznika PDV .. obračunava i plaća PDV mesečno počev od meseca po isteku kalendarskog tormesečja u kojem je ostvario ukupan promet preko 20. poreski period menja u kalendarski mesec po sili Zakona. na osnovu zahteva podnetog u skladu sa odredbom člana 48. obračunava i plaća PDV. poreski period za koji obveznik PDV . Poreski period . za tekuću i narednu kalendarsku godinu poreski period kalendarski mesec.000. godine: ".s obzirom da promena pravne forme ne dovodi do prestanka pravnog kontinuiteta privrednog subjekta .000 dinara." Promena poreskog perioda za koji obveznik PDV podnosi poresku prijavu.000 dinara dužan da. 10-11 Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. dužan je da podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave za poreski period tog poreskog obveznika. Iz tog razloga se ne može primeniti odredba člana 48.000. Iz navedene zakonske odredbeizvode se sledeći zaključci: • da se obvezniku PDV koji podnosi poreske prijave. Zakona propisano je. do 10.08. obračunava i plaća PDV tromesečno.preduzetnika i obveznika PDV . je poreski period za koji je obveznik PDV . za obveznika iz stava 2. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Prema tome. 413-00-1713/2008-04 od 10. podnese evidencionu nadležnom poreskom organu. a u konkretnom slučaju.000.Kalendarsko tromesečje Kalendarsko tromesečje je poreski period za sve ostale obveznike PDV.000 dinara.000. stav 3. Zakona. predaje poresku prijavu i plaća PDV. tj. godine: Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. a koji je u prethodnih 12 meseci ostvari ukupan promet veći od 20. Zakona. stav 6. ne dolazi ni do promene poreskog perioda. Zakona. kao pravni prethodnik tog privrednog društva. • Drugo sporno pitanje koje se pojavilo u primeni odredaba Zakona koje uređuju poreski period odnosi se na određivanje poreskog perioda za koji obveznik PDV . i • da ovaj obveznik podnosi poreske prijave.000. odnosno da se evidentira u sistem PDV. stav 2.2008. stav 4. najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave.privredno društvo koje je nastalo promenom pravne forme preduzetnika (takođe obveznika PDV) u pravnu formu privrednog društva..10.000. poreski period kalendarsko tromesečje. da je obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4.000 dinara.preduzetnik.obveznika PDV koji je u momentu promene pravne forme obavljao delatnost.10.privredno društvo nastalo promenom pravne forme preduzetnika podnosi poreske prijave.privrednog društva nastalog promenom pravne forme preduzetnika.000 dinara.2010: ".000.000 dinara. Naime. 413-00-2446/2010-04 od 26. obračunava i plaća PDV obveznik koji je dužan da podnese evidencionu prijavu u skladu sa odredbama člana 38. obveznik PDV koji je na dan 8. Zakona. godine. ovog člana koji u kalendarskom tromesečju ostvari ukupan promet veći od 20.III POREZ NA DODATU VREDNOST • kojem je odobrena promena poreskog perioda u kalendarski mesec.preduzetnika.obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4. odnosno poreski period za koji obveznik PDV ..000 dinara. Ovaj obveznik PDV nije tek otpočeo sa obavljanjem delatnosti. već se primenjuje odredba člana 48. godine ostvario ukupan promet dobara i usluga u iznosu od 4. stav 1. obračunava PDV. već je u toku obavljanja delatnosti nastupio uslov za primenu inperativne zakonske norme člana 38.2008.

ovog člana traje najmanje 12 meseci (stav 5. Promet dobara.POREZ NA DODATU VREDNOST III Primer: Obveznik PDV koji podnosi poreske prijave.odluka SUS i „Sl. ovog člana. obračunava i plaća PDV mesečno (do 10. koja uređuje poreski aspekt raznih davanja po ovom osnovu je: • Zakon o porezu na dodatu vrednost („Sl. 80/2002 . 86/2004 . aprila tekuće godine. maja.000. juna itd).000 dinara. 10-11 P • Zakon o porezima na imovinu („Sl. br. očekujući buduću ekonomsku korist. istog člana Zakona). stav 4. obračunava i plaća PDV tromesečno. 29 . Zakon je ostavio mogućnost obvezniku PDV koji podnosi poreske prijave. br. u okviru obavljanja delatnosti. februara tekuće godine ostvario ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci veći od 20. januara tekuće kalendarske godine. a nakon toga poreske prijave podnosi.dalje: Zakon o porezima na imovinu) PRIMENA ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST Odredbom člana 3. 10. glasnik RS”. ako ovim zakonom nije drukčije određeno.dalje: Zakon o PDV). Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 25/2001.dalje: Pravilnik o utvrđivanju prometa bez naknade). ustanovio je da je 14. glasnik RS”. 80/2002. Relevantna zakonska regulativa. u smislu Zakona o PDV. 26/2001.dr. br. 84/2004 i 18/2010 . tako sa aspekta Zakona o porezu na dobit pravnih lica. glasnik RS”. obračunava i plaća PDV tromesečno. br. 80/2002. 43/2003.. što znači da nakon isteka tog perioda obveznik PDV može da promeni poreski period u kalendarsko tromesečje (ako u međuvremenu nije ostvario ukupan promet u prethodnih 12 meseci preko 20. a u skladu sa odredbom člana 4. Zakona. br. Prvu periodičnu poresku prijavu ovaj obveznik je dužan da podnese do 10. „Sl. pa se zbog toga izvodi zaključak da je za promenu poreskog perioda u ovom slučaju dovoljno da obveznik PDV podnese zahtev u propisanom roku. list SRJ”. Zakona o PDV propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (dalje: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu. zakon. • PORESKI ASPEKT DAVANJA BEZ NAKNADE POSLOVNIH UZORAKA I POKLONA MANJE VREDNOSTI oreski obveznici za potrebe reklame. glasnik RS”. obveznik iz stava 2. Prema odredbi člana 48. propagande i reprezentacije često izdvajaju značajna sredstva.dr. Zakona. br. 84/2004. 61/2007 i 5/2009 . Zakon ne propisuje koje uslove nadležni poreski organ ceni prilikom odlučivanja o zahtevu obveznika PDV za promenu poreskog perioda. može da podnese nadležnom poreskom organu zahtev za promenu poreskog perioda u kalendarski mesec. Propisano je takođe da ovako odobreni poreski period traje najmanje 12 meseci. 114/2004 .dalje: Zakon o porezu na dobit). Sva takva davanja mogu imati različiti poreski tretman kako sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost. Odobreni poreski period iz stava 3. • Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Sl.000 dinara). najkasnije do 15.000. kao i uvoz dobara u Republiku. glasnik RS”.ispr. 42/2002 . • Pravilnik o utvrđivanju šta se smatra uzimanjem i upotrebom dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika. da do 15. je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik. 80/2002 . 135/2004. stav 1. januara tekuće godine (dakle samo na početku kalendarske godine) podnese zahtev nadležnom poreskom organu za promenu poreskog perioda u kalendarski mesec. zakon. pružanjem usluga i svakim drugim prometom bez naknade i o utvrđivanju uobičajenih količina poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti („Sl. 61/2005 i 61/2007 .

12. u smislu ovog zakona. a koja su rezultat poslovanja poreskog obveznika ili koja su neposredno povezana sa obavljanjem njegove delatnosti. tačka 3) Zakona o PDV propisano je da se prometom dobara i usluga. koje se bavi oporezivim prometom .testere. te samim tim se na taj promet PDV ne obračunava. . mogao da dokaže da su zadovoljeni svi propisani uslovi. a poklanja uzorke parfema . Primeri kada se poklanjanje poslovnih uzoraka ne smatra prometom u smislu Zakona o PDV: • Obveznik PDV . Pravilnika o utvrđivanju prometa bez naknade poklonom manje vrednosti. uobičajenom količinom poslovnih uzoraka. s obzirom da je kao jedan od uslova da se ovakva davanja poklona. neophodno je jasno utvrditi šta se u smislu zakonske poreske regulative može smatrati poslovnim uzorkom. u smislu člana 6. tako što je na koricama tog izdanja napisano da se radi o besplatnom primerku.da budu u pakovanju. koji je namenjen prometu. Osim toga.III POREZ NA DODATU VREDNOST Obaveza obračuna PDV na davanje poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti Odredbom člana 6. bez obzira da li je na tim dobrima utisnut logotip poreskog obveznika. zbog kojih se davanje poklona manje vrednosti smatra neoporezivim.Obveznik PDV . a tačkom 4) ni davanje poklona manje vrednosti. Međutim. Ukoliko isti obveznik PDV poklanja parfem. mogu smatrati neoporezivim. smatra se dobro pojedinačne tržišne vrednosti manje od 2. propisan i uslov da se pokloni daju različitim licima. 41. poklanja svojim pretplatnicima ili određenoj ciljanoj grupi potencijalnih korisnika časopis. moraju biti u obliku i pakovanju različitom od oblika i pakovanja tih dobara namenjenih prometu (stav 2.000 RSD.). stav 1. na taj promet PDV se obračunava i plaća. koje obveznik daje povremeno različitim licima (poslovnim partnerima. a da za to ne postoji pravna obaveza. čija je pojedinačna tržišna vrednost u trenutku poklanjanja manja od 2. predstavnicima poslovnog partnera i sl. koje je različito od onog koje je namenjeno prometu. neophodno je da bude zadovoljen. Ukoliko isti Obveznik PDV poklanja časopis koji je namenjen prometu.000 dinara.da poslovni uzorci budu obeleženi kao takvi. u smislu člana 6 stav 1 tačka 4) Zakona.00-2245/2008-04 od 18. 30 . Poslovnim partnerima smatraju se osobe sa kojima postoji poslovni odnos ili se očekuje da će se takav odnos uspostaviti. odnosno uslov davanja najviše jednog takvog poklona istom licu u poreskom periodu. člana 7. a da bi se utvrdila eventualna pravna obaveza. smatraju se dobra koja nisu namenjena prometu. upućuje na zaključak da se o ovakvim davanjima poklona manje vrednosti mora voditi određena evidencija. Ako obveznik PDV . stav 1. što znači da se na ovaj promet PDV ne obračunava. Međutim. Ovaj promet uzoraka ne smatra se prometom i ne postoji obaveza obračunavanja PDV (Mišljenje Ministarstva finansija. Pokloni manje vrednosti U skladu sa odredbom člana 8. da se ovaj promet ne bi smatrao prometom u smislu Zakona o PDV. koje obveznik PDV smatra poslovnim partnerima ne smatra prometom u smislu Zakona o PDV. odnosno cena koštanja). ovaj promet već čini oporezivim.2008. Dakle. Povremenim davanjem poklona smatra se davanje najviše jednog poklona istom licu u poreskom periodu. Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi zaključak da se davanje poklona. Pravilnika). bez PDV. tačka 3) Zakona. stav 1. br. iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi nedvosmislen zaključak da se davanje poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti ne smatra prometom u smislu Zakona o PDV. Pravilnika o utvrđivanju prometa bez naknade. 10-11 Poslovni uzorci U skladu sa odredbom člana 7. Da se poklanjanje poslovnih uzoraka ne bi smatralo oporezivim prometom. a koji se daju licima. koji je posebno obeležen. a to upravo ostavlja prostora poreskom organu da činjenice tumači u svakom pojedinačnom slučaju. u slučaju eventualne kontrole od strane nadzornog organa. koju bi obveznik PDV trebalo da vodi za ovakve potrebe. svojim kupcima parfema u svrhu prezentovanja koji su u drugačijem pakovanju od onih koji su namenjeni prometu. godine) . poklanja dobra. 413-00-206/2008-04 od 24. postojanje eventualne pravne obaveze između obveznika PDV i lica kome se poklon manje vrednosti daje.2008. na taj promet PDV se obračunava i plaća u skladu sa Zakonom (na osnovicu. Ovakav promet se ne smatra prometom u smislu Zakona o PDV (Mišljenje Ministarstva finansija br. koja su identična onima koja su namenjena prometu. koju čini nabavna cena. ponovo je potrebno posedovaPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. odnosno poklonom manje vrednosti. makar jedan od sledeća dva uslova: . ne smatra besplatno davanje poslovnih uzoraka u uobičajenim količinama za tu namenu kupcima ili budućim kupcima. postoji obaveza obračuna i uplate PDV.parfimerija prodaje parfeme u jednoj vrsti pakovanja. Zakonskim i podzakonskim aktima nije propisana forma evidencije. Dobra koja se daju kao poslovni uzorci moraju biti obeležena kao takva. • Izdavačko društvo . ako se daju povremeno različitim licima. godine) . a ako ne mogu biti obeležena kao poslovni uzorci. Ovo iz razloga da bi obveznik PDV.10.

25% ukupnog prometa u tom poreskom periodu. postajaće obaveza obračuna PDV ukoliko je taj obveznik prilikom nabavke iskoristio pravo na odbitak prethodnih poreza. koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga: . stav 1.koji je izvršen u inostranstvu. . stav 2. odnosno granična vrednost do kojeg ovakvi 31 . koje besplatno daje svojim kupcima ili potencijalnim kupcima u svrhu prezentacije i promocije svog osnovnog programa. tretira kao trošak reklame. i 2. Ovaj limit. Odredbom stava 3. smatra se promet dobara i usluga. kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata. ovog člana. Kada su u pitanju pokloni veće vrednosti (koji ne ispunjavaju navedene uslove da se njihovo poklanjanje „ne smatra prometom” u smislu člana 6. člana 4. ima obavezu da poseduje dokaze na osnovu kojih se nesporno može utvrditi da: . pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza. . stav 5. osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti. 1. Ovo iz razloga što je zakonodavac limitirao iznos ovakvih rashoda. 1. obveznik može da ostvaPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. treba imati u vidu odredbe člana 4. odnosno primljene usluge. pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslova iz st. koje će obveznik poklanjati svojim poslovnim partnerima ili raznim licima za koje proceni da postoji ekonomska opravdanost davanja poklona.000 dinara.obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga.za koji u skladu sa članom 24. 10-11 ri ako poseduje račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza. PRIMENA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA Davanje poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti se sa stanovišta propisa kojima se uređuje oporezivanje dobiti društva. da u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz st. Pravo na odbitak PDV pri nabavci poklona i poslovnih uzoraka Prema odredbi člana 28. koji prelazi navedenu graničnu vrednost obveznik PDV imao bi obavezu da obračuna PDV. odnosno svaki drugi promet dobara iz stava 4. stav 4. Zakona o PDV propisano je. odnosno da nije u istom poreskom periodu poklonio istom licu više od jednog ovakvog poklona. stav 1. Davanje više ovakvih poklona jednom istom licu u istom poreskom periodu. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama. propagande i reprezentacije. koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu. a prilikom donošenja odluke o korišćenju eventualnog prava na odbitak prethodnog poreza (kada to pravo postoji) prilikom nabavke dobara. Zakona o PDV. odnosno kojim se potvrđuje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platio prilikom uvoza. svako poklanjanje posle prvog čini oporezivim prometom. Pravilnika o utvrđivanju prometa bez naknade propisan je i uslov da ukupna vrednost poklona manje vrednosti u poreskom periodu ne može biti veća od 0.da između njega i lica kome je poklon dat ne postoji pravna obaveza Ograničenje neoporezivih poklona manje vrednosti u odnosu na ukupan promet Odredbama člana 8. Zakona. kojim je propisano da se uzimanje dobara. na iznos. uključujući i nabavku opreme.PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara. bez PDV. Zakona. . a uz ispunjenje propisanih uslova. na koji obveznik PDV ima obavezu da obračuna PDV. koja je manja od 2.POREZ NA DODATU VREDNOST III nje određene evidencije o licima koja su ovakve poklone primala od obveznika PDV. do 3. Zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV. tačka 3. ili 4. i to: . . obveznik PDV. prema odredbi člana 28. ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici. u skladu sa zakonom ili dokument o izvršenom uvozu dobara. obveznik PDV ima pravo na odbitak PDV obračunatog i plaćenog pri uvozu poslovnih uzoraka . ovog člana obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV.da je poklone davao povremeno različitim licima. člana 28. . Saglasno odredbi stava 4. člana 28. Da bi se davanje poklona manje vrednosti smatralo neoporezivim. Pod ukupnim prometom za navedenu svrhu. Zakona). u kojem je iskazan prethodni porez.je poklon vrednosti. Zakona o PDV. koji se društvu mogu priznati kao rashod za svrhe utvrđivanja osnovice za obračun poreza na dobit.koji je oporeziv PDV.25% ukupnog prometa obveznika u tom poreskom periodu. Ukoliko bi vrednost datih poklona manje vrednosti u poreskom periodu bila veća od iznosa koji je jednak 0. Pravo na odbitak prethodnog poreza. Kada obveznik PDV poklanja dobra drugim licima. smatra se prometom dobara uz naknadu pod uslovom da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove može odbiti u potpunosti ili srazmerno.

Izdaci za reklamu i propagandu priznaju se kao rashod u iznosu do 5% od ukupnog prihoda obveznika . veoma je važno utvrditi na kojim će rashodima poreski obveznici knjižiti troškove koji nastaju po osnovu davanja poklona manje i veće vrednosti. U tom istom poreskom periodu. Prilikom sastavljanja poreskog bilansa za godine do 2009. davanje poslovnim partnerima). proceniti u kakve se svrhe vrši poklanjanje. godinu primenjivati Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Sl. po kome se ovi rashodi priznaju uz određena ograničenja u odnosu na ukupne prihode društva: Priznavanje rashoda za reklamu. poreski obveznik je dužan da uveća osnovicu za obračun poreza na dobit.godine. 18/2010). br. 43/2003. primenjivao se Zakon o porezu na dobit preduzeća („Sl. u službenim prostorijama prilikom prijema stranaka i dr. U skladu sa ovakvim pristupom troškovi po osnovu poklanjanja dobara koje poreski obveznik u toku poslovne godine ima. S obzirom da je poreski priznat rashod za reklamu i reprezentaciju znatno veći u odnosu na poreski priznat rashod po osnovu reprezentacije. izdaci za reprezentaciju (zajedno sa drugim troškovima reprezentacije kao što su na primer: konzumiranje jela i pića u ugostiteljskim objektima. sa odredbom da se primljeni avans vrati u celosti.) priznali bi se poreskom obvezniku do iznosa koji čini 0. za razliku od dobara i usluga učinjenih za reprezentaciju. • Olivera Došlić PITANJE I ODGOVOR Ispravka iznosa dugovanog PDV u slučaju raskida predugovora o prodaji poslovnog prostora na osnovu kojeg je izvršeno avansno plaćanje naknade ili dela naknade za predmetni promet Pitanje: • U poslovnoj 2009.5% ukupnog prihoda. raskinut je Predugovor. je koristio pravo na odbitak PDV. a da bi odluka o knjiženju bila ispravna neophodno je pre donošenja same odluke o ovakvim aktivnostima. glasnik RS” br. poznatim licima. 25/2001. a za svrhe obračuna poreza na dobit. godini potpisan je i overen u sudu Predugovor o kupoprodaji poslovnog prostora. Zakona o porezu na dobit. s obzirom da do prometa dobara nije ni došlo. sa kupcem . Za iznos ovakvih troškova. kupac. stiče pravo na povraćaj PDV.Izdaci za reprezentaciju priznaju se kao rashod u iznosu do 0. odnosno u kom poreskom periodu je moguće izvršiti ispravku dugovanog PDV u ovom slučaju? 32 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. dok bi se izdaci za reklamu i propagandu (u njihovom ukupnom iznosu) priznali do iznosa koji čini 5% ukupnih prihoda obveznika.5% od ukupnog prihoda obveznika Kao rashodi propagande u poreskom bilansu se priznaju samo pokloni i drugi rashodi koji služe promociji poslovanja poreskog obveznika (član 15. zakon.pravnim licem.) obračunat i plaćen PDV. stav 6.Obveznik PDV koji je obračunao PDV po osnovu primljenog avansa. U kom poreskom periodu privredno društvo . koji eventualno prelazi navedenu graničnu vrednost. koji su namenjeni određenim. 10-11 . Pod navedenim pretpostavkama. 84/2004) i izdaci za reklamu. 80/2002 . Po tom osnovu primljen je avans i izdat avansni račun po kome je u poreskom periodu kada je izvršena uplata (oktobar 2009.III POREZ NA DODATU VREDNOST troškovi mogu biti priznati u Poreskom bilansu regulisan je članom 15. dok bi obrnuto troškovi po osnovu poklanjanja dobara manje vrednosti u slučajevima kada njihovi primaoci nisu unapred određeni bili knjiženi na troškovima reklame i propagande (na primer: davanje poslovnih uzoraka novog proizvoda u svrhe promocije). godinu . Najjednostavniji način za utvrđivanje šta se smatra reklamom i propagandom. glasnik RS”. knjižili bi se na troškovima reprezentacije u slučaju kada je primalac poznat (pr. dok će se za 2010. propagandu i reprezentaciju priznavali su se kao rashod u iznosu do 3% od ukupnog prihoda. U novembru 2010. 80/2002. 7 i 8). propagandu i reprezentaciju u poreskom bilansu za 2010.dr. a šta reprezentacijom zasniva se na pravilu da su dobra namenjena reklami i propagandi pod istim uslovima namenjeni većem broju nepoznatih lica.

Saglasno odredbi člana 4. koji duguje po tom osnovu. u konkretnom slučaju. PDV se obračunava i plaća po propisanoj poreskoj stopi. ovog člana vrši se u poreskom periodu u kojem je nastupila izmena (odredba stava 7. člana 21. Zakona. 86/2004 . 105/2004 .prodavac vrši izmenu iznosa dugovanog PDV u skladu sa odredbama člana 21. ovog člana. Pravilnika o utvrđivanju novoizgrađenih građevinskih objekata i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata čiji je prvi prenos prava raspolaganja predmet oporezivanja PDV („Sl. u okviru obavljanja delatnosti. Zakona u poreskom periodu u kojem je nastupila izmena. smatra se i prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata (stav 3. stav 3. 105/2004.dalje: Pravilnik) propisano je. garaža i dr). u smislu ovog zakona. Zakona. Zakona. na prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenom građevinskom objektu ili ekonomski deljivoj celini u okviru tog objekta (stan. a čija je izgradnja započeta od 1. naplati naknadu ili deo naknade pre nego što izvrši promet ovih dobara. da se ekonomski deljivim celinama (stan. stav 1.POREZ NA DODATU VREDNOST III Odgovor: Prema odredbi člana 3. kao i da izda račun u skladu sa odredbama člana 42. br. u konkretnom slučaju. obveznik koji je isporučio dobra ili usluge dužan je da iznos PDV. i 2. promet dobara. Izmena osnovice iz st. a na osnovu tog predugovora je izvršeno plaćanje naknade ili dela naknade za predmetni promet (avans). u smislu člana 4. Napominjemo. ako ovim zakonom nije drukčije određeno.) smatraju delovi novoizgrađenih građevinskih objekata iz stava 1. izmenu iz stava 3. Zakona). Saglasno navedenom. na osnovu predugovora o prodaji poslovnog prostora i garaža za čiji promet postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV. garaža i dr. tačka 7) istog člana Zakona). godine. smatraju objekti u svim stepenima izgrađenosti koji kao takvi mogu biti predmet prenosa prava raspolaganja. obveznik PDV koji. predmet oporezivanja PDV su isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu. glasnik RS”. Odredbom stava 2. Ako je isporuka dobara i usluga izvršena obvezniku koji nema pravo na odbitak prethodnog poreza. lice koje je izvršilo plaćanje avansnih sredstava i koristilo pravo na odbitak prethodnog poreza iskazanog u avansnom računu je dužno da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza u skladu odredbama člana 31. ali samo ako lice koje je izvršilo plaćanje avansnih sredstava i koristilo pravo na odbitak prethodnog poreza iskazanog u avansnom računu izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza u skladu sa odredbama člana 31. odnosno u kojem je raskinut predugovor. s tim što se u konačnom računu odbijaju avansna plaćanja u kojima je sadržan PDV. ovog člana postoji i ako obveznik naplati naknadu ili deo naknade pre nego što je izvršen promet dobara i usluga (avansno plaćanje).5..prodavca (u konkretnom slučaju primaoca avansnih sredstva). u slučaju raskida predugovora o prodaji poslovnog prostora i garaža. Izmenu poreske osnovice i iznosa dugovanog PDV obveznik PDV vrši u poreskom periodu u kojem je izmena nastupila. Ako lice koje je izvršilo plaćanje avansnih sredstava i koristilo pravo na odbitak prethodnog poreza iskazanog u avansnom računu ne izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza u skladu sa odredbama člana 31. Zakona u poreskom periodu u kojem je raskinut predugovor. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. poslovni prostor. stav 1. Prema odredbama člana 42. istog člana Pravilnika propisano je. Prema stavu 3. istog člana Zakona. obveznik PDV . odnosno prvi prenos prava raspolaganja.dalje: Zakon). glasnik RS”. da se novoizgrađenim građevinskim objektima. u smislu ovog zakona. Odredbom člana 2. br. glasnik RS”. 61/2005 i 61/2007 . 84/2004. januara 2005. ako se osnovica naknadno izmeni . ovog člana obveznik može da izvrši ako poseduje dokument o smanjenju naknade za izvršeni promet dobara i usluga tim licima (odredba stava 4. 10-11 33 . ispravi u skladu sa izmenom (odredba člana 21. Prometom dobara. Zakona). nije došlo do predaje predmetnog poslovnog prostora i garaža kupcu. • Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.ispr. istog člana Zakona). koji vrši obveznik PDV. 1 . je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik. obveznik PDV vrši izmenu poreske osnovice i iznosa dugovanog PDV u poreskom periodu u kojem lice koje je izvršilo plaćanje avansnih sredstava izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza. odnosno licu koje nije obveznik PDV. pri čemu. Odredbama člana 16. kao i uvoz dobara u Republiku. 1. 2) naplata ako je naknada ili deo naknade naplaćen pre prometa dobara i usluga.smanji. tač. obveznik koji je izvršio promet dobara i usluga može da izmeni iznos PDV samo ako obveznik kome je izvršen promet dobara i usluga ispravi odbitak prethodnog poreza i ako o tome pismeno obavesti isporučioca dobara i usluga. Ako se izmeni osnovica za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV. 1) i 2) Zakona propisano je. U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskim odredbama. tačka 7) Zakona. pri čemu obaveza izdavanja računa iz stava 1. br. dužan je da po osnovu primljenog avansa obračuna i plati PDV. 140/2004 i 67/2005). u poreskom periodu u kojem je raskinut predugovor. odnosno. poslovni prostor. čiji je promet predmet oporezivanja PDV za koji postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV. Prema tome. st. Zakona i odredbama Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Sl. Zakona i o tome pismeno obavesti obveznika PDV . da poreska obaveza nastaje danom kada se najranije izvrši jedna od sledećih radnji: 1) promet dobara i usluga. obveznik je dužan da izda račun ili drugi dokument koji služi kao račun (dalje: račun) za svaki promet dobara i usluga drugim obveznicima. koji se isporučuju kao posebna celina i za koje se ugovara posebna naknada.

Postojanje eventualne prekršajne ili krivične odgovornosti u svakom konkretnom slučaju ceni nadležni organ u propisanom postupku.12. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama. stav 2. u kojem je iskazan prethodni porez. ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici. 2) PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara. ne obračunava PDV za izvršen promet dobara i usluga. u skladu sa ovim zakonom ili dokument o izvršenom uvozu dobara. stav 2. sa obrazloženjem da je dobavljač brisan iz sistema PDV 31. koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu. odbije kao prethodni porez. 3) koji je izvršen u inostranstvu. osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti (dalje: ukupan promet) u prethodnih 12 meseci nije veći od 4. registar evidentiranih obveznika PDV je javni registar u koji imaju mogućnost uvida sva zainteresovana lica (npr. i to: 1) obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga. 86/2004 . istog člana Zakona). 10-11 . u skladu sa odredbom člana 39.ispr. U poreskom periodu (april 2010) u kome su ispunjeni svi uslovi za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza iz člana 28. na internet stranici Poreske uprave). lice čiji ukupan promet dobara i usluga. br. sa kojim privredno društvo sarađuje duži niz godina . odnosno primljene usluge. ili se validnim informacijama smatraju one na internet stranici Poreske uprave? 2. Pravo na odbitak prethodnog poreza.III POREZ NA DODATU VREDNOST PITANJE I ODGOVOR Pravo na odbitak prethodnog poreza koji je iskazan u računu dobavljača koji je pre izdavanja računa brisan iz evidencije PDV obveznika Pitanje: • Dobavljač. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. prema odredbi člana 28. stav 1. ovog zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV. Zakona. nema pravo na odbitak prethodnog poreza i nije dužan da vodi evidenciju propisanu ovim zakonom (stav 2. godine (kada je privrednom društvu izdat račun sa iskazanim PDV) nije bio obveznik PDV. 61/2005 i 61/2007 . istog člana Zakona propisano je.. uključujući i nabavku opreme. brisano iz evidencije obveznika PDV. Zakona. i 34 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 84/2004. pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza.dalje Zakon). koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga: 1) koji je oporeziv PDV.000. ovog člana. godine i da u aprilu 2010. lice koje je. Napominjemo. o čemu izdaje potvrdu iz stava 1. obveznik PDV nema pravo da PDV koji je u računu ili nekom drugom dokumentu iskazalo lice koje nije obveznik PDV. da u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz stava 1. nadležni poreski organ. ovog člana.3. odnosno kojim se potvrđuje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platio prilikom uvoza. a koji je izdat u skladu sa Zakonom. izvršiće brisanje obveznika iz evidencije za PDV ako je obveznik ostvario ukupan promet u prethodnoj kalendarskoj godini u iznosu manjem od 2. Mali obveznik nema pravo iskazivanja PDV u računima ili drugim dokumentima. uz ispunjenje ostalih zakonskih uslova. koji su brisani iz sistema PDV postoji obaveza da o promeni svog poreskog statusa obaveste svoje komitente pojedinačno.obveznik PDV izdao je račun koji je formalno ispravan i koji sadrži sve propisane elemente iz člana 42. nema zakonsku obavezu da o tome obaveštava svoje komitente i poslovne partnere. po službenoj dužnosti. Privredno društvo o tome.2009. odnosno ako pri otpočinjanju obavljanja delatnosti proceni da u narednih 12 meseci neće ostvariti ukupan promet veći od 2. stav 1. Prema odredbi člana 33. stav 2. Međutim. od strane dobavljača nije bilo obavešteno.000. 1 . inspektori Poreske uprave osporavaju pravo na odbitak ovog poreza. istog člana Zakona. u postupku terenske kontrole. Zakona. a po sprovedenom postupku. U novembru 2010. 2) za koji u skladu sa članom 24. glasnik RS”. Međutim.000 dinara. Zakona. obveznik može da ostvari ako poseduje račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza. pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslova iz st. u poreskoj prijavi iskazan je PDV iz ovog računa kao prethodno plaćeni. odbije kao prethodni porez. a u skladu sa važećim propisima. godine. Zakona.000. kako ne bi zbog tuđeg propusta snosilo posledice? • Da li za obveznike PDV. obveznik PDV ima pravo da PDV obračunat i iskazan u računu prethodnog učesnika u prometu. Odredbom stava 3. • Da li Poreska uprava ima pravo da ovaj PDV ospori i na koji način da privredno društvo zaštiti svoje poslovanje u ovakvim situacijama. Saglasno odredbi stava 4.000 dinara. s obzirom da predmetni račun nije izdat u skladu sa Zakonom jer lice koje nije obveznik PDV nema pravo iskazivanja PDV u računima i drugim dokumentima.000 dinara (dalje: mali obveznik). kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata. ovog člana obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV. • Odgovor: Prema odredbama člana 28. Saglasno odredbi člana 39. Zakona.

PDV se obračunava i plaća po opštoj stopi PDV od 18%. stav 1. u koju nije uključen PDV.. Saglasno odredbi člana 6. ne smatra se promet putničkih automobila. u smislu ovog zakona. poreska osnovica (dalje: osnovica) kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu. zato što je isto dobijeno na poklon (u okviru nagradne igre)? nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno. ako ovim zakonom nije drukčije propisano. Prema odredbi člana 17.ispr. na promet polovnog teretnog motornog vozila (u konkretnom slučaju Citroen Berlingo) koji vrši obveznik PDV koji se ne bavi prometom polovnih motornih vozila. 84/2004. je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik. kao i uvoz dobara u Republiku. u smislu ovog zakona. kolekcionarskih dobara i antikviteta. plovnih objekata. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama.dalje: Zakon). Zakona. uključujući polovna motorna vozila. Zakona). u koju nije uključen PDV. bez obzira da li je taj obveznik PDV imao (ili koristio) pravo na odbitak prethodnog poreza prilikom nabavke predmetnog vozila. ako ovim zakonom nije drukčije određeno. • Odgovor: Prema odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. 61/2005 i 61/2007 . br. uključujući subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga. tačka 2) Zakona. vazduhoplova za koje pri nabavci obveznik PDV Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. umetničkih dela. prometom dobara i usluga. motocikala. u okviru obavljanja delatnosti. stav 1. Obveznici koji se bave prometom polovnih dobara. stav 1. utvrđuju osnovicu kao razliku između prodajne i nabavne cene dobra (dalje: oporezivanje razlike). uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici (član 36. glasnik RS”. a u skladu sa odredbom člana 4. 10-11 35 . Promet dobara. na osnovicu koju čini ukupan iznos naknade koju obveznik PDV prima ili treba da primi za ovaj promet. predmet oporezivanja PDV su isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu. Zakona. od strane obveznika PDV kome je to vozilo pre prodaje bilo osnovno sredstvo i prilikom čije nabavke taj obveznik nije koristio pravo na odbitak prethodnog poreza. 86/2004 . stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge.POREZ NA DODATU VREDNOST III PITANJE I ODGOVOR Poreski tretman prometa polovnog teretnog motornog vozila koji vrši obveznik PDV koji se ne bavi prometom polovnih motornih vozila Pitanje: • Kakav je poreski tretman prodaje polovnog teretnog vozila. stav 1.

stav 1. biće više reči u nekom od narednih brojeva. koji je propisan Pravilnikom. GODINE „Sl.dalje: Zakon). 99/2010 .obveznike poreza na dobit preduzeća. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe. pored Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. godine. 43/2003. A NA OSNOVU KOJIH ĆE SE VRŠITI OBRAČUN POREZA ZA 2010. glasniku RS”. odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja . objavljena su podzakonska akta koja su doneta u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća („Sl. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije. stav 1. glasnik RS”. i to: • U članu 1. Pravilnika propisano je da poreski bilans na Obrascu PB 1. godinu. pod tačkom 4) Pravilnika precizirano je da se pod red. podnosi i stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika koja obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije i poslovne knjige vodi u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija (ogranak i drugi organizacioni delovi nerezidentnog obveznika). Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) . a ovom prilikom ćemo samo napomenuti novine koje ovaj pravilnik sadrži u odnosu na Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica („Sl. 4. glasniku RS”.otpremnine i novčane naknade po osnovu prestanka radnog odnosa koje su obračunate u prethodnom poreskom periodu (u kome nisu bile priznate kao rashod). br. 3. 25/2001. Obrasca PB 1 iskazuju kapitalni dobici i gubici iskazani u bilansu uspeha (na odgovarajućim računima na kojima se iskazuju dobici. • U delu Obrasca PB 1 koji se odnosi na usklađivanje rashoda izvršena su usklađivanja sa nedavno izvršenim izmenama i dopunama zakona koji uređuje oporezivanje dobiti. 80/2002. odnosno drugim prenosom uz naknadu imovine navedene u članu 27. 99 od 28. br. 2.MRS. • U članu 3. glasnik RS”. odnosno 4. 18/2010) i to: 1. br. januara 2011. 84/2004 i 18/2010 . br. odnosno gubici od prodaje imovine. i 5. saglasno propisima o računovodstvu i reviziji i međunarodnim računovodstvenim standardima . Prilikom utvrđivanja poreza na dobit za 2010. 4. 10-11 36 .MSFI). decembra 2010. godine. nastali prodajom. 139/2004). Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica. GODINU STUPILI SU NA SNAGU 4. Zakona. i s tim u vezi unete odgovarajuće pozicije u ovom obrascu na kojima se iskazuju: . br.dalje: Pravilnik). Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica. primenjivaće se i pomenuti pravilnici. U Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica O Pravilniku o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica („Sl.IV POREZ NA DOBIT PRAVILNICI KOJI SU DONETI U SKLADU SA IZMENAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PREDUZEĆA. glasnik RS”. 5. a Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Sve usvojene izmene Pravilnika stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Sl. br. glasnik RS”. JANUARA 2011.

kao i na korekciju rashoda po osnovu kamata primenom pravila o transfernim cenama. odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. stav 3. plaćene u poreskom periodu (u kome se i priznaju). 10-11 poseban prilog. . saglasno članu 22v Zakona. pri čemu napominjemo da se u ovom delu Obrasca PB 1 unosi i prihod po osnovu dividendi i udela u dobiti ostvaren od drugog rezidentnog obveznika. i Obrazac PDO. koji. utvrđuje se poreska osnovica kao zbir ostatka oporezive dobiti i ostatka kapitalnog dobitka. u poreskom periodu u kome se vrši direktni otpis. i to na Obrascu PDO . dodate su nove pozicije na kojima se iskazuju: . odnosno MSFI. u smislu da se amortizacija za stalna sredstva razvrstana u prvu grupu. Obračun amortizacije započinje od dana kada stalna sredstva. • U poslednjem delu Obrasca PB 1 iskazuju se kapitalni dobici i gubici utvrđeni na način propisan Zakonom. godinu. koji je. ne ulaze u osnovicu za oporezivanje.dalje: Pravilnik) propisan je sadržaj (nove) poreske prijave koju podnosi stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika koja obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije i poslovne knjige vodi u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija (ogranak i drugi organizacioni delovi nerezidentnog obveznika). srazmerno vremenu od kada je započet obračun amortizacije do kraja poreskog perioda. br. . saglasno članu 53a Zakona o porezu na dobit pravnih lica. saglasno propisima o računovodstvu i reviziji i MRS.porezi.rashodi nastali po osnovu obezvređenja imovine koji nisu bili priznati u poreskom periodu u kome su utvrđeni. glasnik RS”. Najznačajnija novine u Obrascu PDPsastoji se u tome što u Delu 9. 116/2004 i 99/2010 . postanu raspoloživa za korišćenje. st. i 2. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe U Pravilniku o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe („Sl. obračunava primenom proporcionalne metode za svako stečeno sredstvo posebno.iznos iskorišćenih dugoročnih rezervisanja (za izdate garancije i druga jemstva) koja nisu bila priznata kao rashod u poreskom periodu kada su izvršena. ali se priznaju u poreskom periodu za koji se podnosi poreski bilans.prihodi nastali po osnovu neiskorišćenih dugoročnih rezervisanja koji. takse i druge javne dažbine koje ne zavise od rezultata poslovanja. S tim u vezi. a za koje. Zakona). računskim putem se utvrđuje oporeziva dobit (ili gubitak). Zakona. • U delu Obrasca PB 1 koji se odnosi na usklađivanje prihoda.konačno utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica za ogranke i druge organizacione delove nerezidentnih obveznika za period od ___ do ___ 201__. tač. a u kome su iskorišćena. . odnosno upotrebljena. . na rednom broju 9. stav 1.dalje: Pravilnik).ispravke vrednosti pojedinačnih potraživanja koje su bile priznate na teret rashoda. Zakona) i Obrasca PDN (koji podnose obveznici iz člana 1. 37 . obveznik (koji je izgubio pravo na poreski podsticaj) unosi podatak o iznosu obračunatog poreza po osnovu gubitka prava na poreski podsticaj. saglasno članu 25. stečena u toku poreskog perioda. nisu kumulativno ispunjeni uslovi iz člana 16.Podaci o poreskoj osnovici i obračunatom porezu. biće detaljnije objašnjen u nekom od narednih tekstova koji će se odnositi na popunjavanje poreskog bilansa za 2010. doprinosi. vrši se: • Usaglašavanje sa odredbom člana 10. Izmenjeni Obrazac PB . ne ulazi u osnovicu za oporezivanje. u drugoj državi. stav 4. ali je u poreskom periodu za koji se podnosi poreski bilans ta imovina otuđena. a koje nisu bile plaćene u prethodnom poreskom periodu u kome je po tom osnovu u poslovnim knjigama obveznika bio iskazan rashod koji nije bio priznat u poreskom bilansu. br.Poreska prijava za akontaciono . Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica Pravilnikom o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica („Sl. godine. pored Obrasca PDP (koji podnose obveznici poreza na dobit iz člana 1. odnosno nastalo je oštećenje te imovine usled više sile. . . u kome su prečišćeni tekstovi Zakona i podzakonskih akata donetih u skladu sa Zakonom. saglasno članu 25a Zakona. 99/2010 .porez po odbitku na isplaćene kamate i autorske naknade. glasnik RS”. u kome su prečišćeni tekstovi Zakona i podzakonskih akata donetih u skladu sa Zakonom. • U delu Obrasca PB 1 koji se odnosi na poresku osnovicu.POREZ NA DOBIT IV isplaćene u poreskom periodu za koji se podnosi poreski bilans (u kome se priznaju).8. 1) do 3) Zakona.1 i druge Obrasce možete videti u prečišćenom tekstu Pravilnika. • U delu Obrasca PB 1 koji se odnosi na oporezivu dobit. Zakona. PDO i druge Obrasce možete videti u prilogu ovog izdanja. 1. Obrazac PDP. platila nerezidentna filijala matičnog pravnog lica. • Deo Obrasca PB 1 koji se odnosi na korekciju rashoda po osnovu sprečavanja utanjene kapitalizacije. koji je dostupan kroz Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.

izvršeno je usaglašavanje sa izvršenim izmenama i dopunama Zakona. imajući u vidu da je navedenim izmenama i dopunama Zakona propisano da nerezidentni obveznik koji obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije poslovanjem preko stalne poslovne jedinice koja vodi poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuju računovodstvo i revizija (ogranak i drugi organizacioni delovi koji obavljaju delatnost). • Preciziranje načina utvrđivanja salda grupe stalnih sredstava u slučaju sticanja. možete videti u prečišćenom tekstu Pravilnika. danom stupanja na snagu izmena i dopuna tog pravilnika. druga pravna lica i preduzetnike. proizvoda i usluga. 99/2010). pa se. Zakona). a poreski bilans podnose na Obrascu PBN 1. glasnik RS”. koji glasi: Član 4a „Za stalna sredstva razvrstana u I grupu koja su stečena putem statusne promene. br. koja su stečena putem statusne promene. izvršena u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji i MRS.obveznike poreza na dobit preduzeća Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) . odnosno MSFI. 99/2010). • Preciziranje u smislu da vrednost otuđenih stalnih sredstava (za koju se umanjuje saldo grupe od II do V). utvrđena na način da se nabavna vrednost tih sredstava umanjuje za pripadajući iznos poreske amortizacije svakog prenetog sredstva. izvršene su izmene u delu koji se odnosi na obveznike koji primenjuju kontni okvir za privredna društva. kao dobici od prodaje imovine.obveznike poreza na dobit predu- 38 . uključuju i prihodi ostvareni prodajom imovine. Obrazac PBPJ 1 (u kome se utvrđivala dobit ogranka nerezidentnog pravnog lica). utvrđena na način da se pojedinačna vrednost tih sredstava umanjuje za pripadajući iznos poreske amortizacije koji se odnosi na svako sredstvo posebno. nabavna vrednost u tekućem poreskom periodu je neotpisana vrednost tih sredstava kod obveznika koji ih prenosi putem statusne promene. Za stalna sredstva razvrstana u grupe od II do V. br. prestaje da se primenjuje. obveznik utvrđuje početni saldo grupe tako što iz salda grupe utvrđenog na kraju prethodnog poreskog perioda isključuje sredstva preneta putem statusne promene i to po nabavnoj vrednosti tih sredstava umanjenoj za pripadajući iznos poreske amortizacije tih sredstava. nabavna vrednost u tekućem poreskom periodu je neotpisana vrednost tih sredstava na dan statusne promene kod obveznika koji ih prenosi putem statusne promene.1 i druge Obrasce možete videti u prečišćenom tekstu Pravilnika. oporezivu dobit utvrđuju na Obrascu PB 1 (kao obveznici iz člana 1. zeća („Sl.” Obrazac OA koji je sastavni deo ovog Pravilnika. br. a koji se (saglasno propisima o računovodstvu i reviziji) iskazuju na odgovarajućim računima grupe 67. stav 1. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije („Sl. Izmenjeni Obrazac PBN . glasnik RS”. a koji je činio sastavni deo Pravilnika o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije („Sl. Naime. koja se uključuju u vrednost stalnih sredstava u smislu povećanja vrednosti tih stalnih sredstava. Za stalna sredstva razvrstana u grupe od II do V koja se u poreskom periodu prenose putem statusne promene. s tim u vezi dodaje novi član 4a. • Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.1 sastavni je deo Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica („Sl. 38/2001 i 19/2007). 10-11 Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) . koji je dostupan kroz poseban prilog. koji je u prilogu ovog izdanja.IV POREZ NA DOBIT • Preciziranje da se prilikom utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe priznaju naknadna ulaganja na stalnim sredstvima (nezavisno od toga u koju su amortizacionu grupu svrstana). Obrazac PB . zadruge. precizirano je da se u prihode od prodaje robe. koji se iskazuju pod rednim brojem 1. glasnik RS”. S tim u vezi. odnosno otuđenja stalnih sredstava putem statusne promene. odgovara njihovoj nabavnoj vrednosti umanjenoj za pripadajući iznos poreske amortizacije svakog otuđenog sredstva. br. tog obrasca. glasnik RS”. 99/2010).

dobija se različiti iznos amortizacije. • po računovodstvenim propisima obračun amortizacije se vrši za svako osnovno sredstvo posebno. nezavisno od veličine grupe. u celosti se iskazuje kao rashod perioda za koji je obračunata.MRS 16 Nekretnine. nematerijalnih ulaganja. 46/2006.dalje: Pravilnik o poreskoj amortizaciji). dok kod primene poreskih propisa taj obračun se vrši po grupama. glasnik RS”. zakon.. 77/2010 . • u slučajevima statusne promene (spajanje. br. • Međunarodni računovodstveni standard .dalje MRS 41).dr. br. 10-11 39 . 84/2004 i 18/2010 . br. podela i odvajanje) i prodaje pravnog lica. 133/2003 . RAČUNOVODSTVENA AMORTIZACIJA Računovodstvena amortizacija se vrši: • kao konačni obračun amortizacije na kraju poslovne godine. br. donosi u skladu sa navedenim MRS i MSFI. opreme i bioloških sredstava (dalje: osnovna sredstva) u procenjenom veku trajanja (proporcionalni metod obračuna). Postoje dva potpuno odvojena načina. odnosno vrši se pojedinačna amortizacije. odnosno obračun amortizacije se vrši za grupu osnovnih sredstava i sve dok postoji grupa osnovnih sredstava. a one se sastoje u sledećem: • Po računovodstvenim propisima iznos obračunate amortizacija predstavlja realno trošenje nematerijalnih ulaganja. • Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja („Sl. postrojenja i oprema („Sl. glasnik RS”. 43/2003.) predstavlja rashod perioda za koji je obračunata. odnosno likvidacije. kao i • računovodstvenim politikama koje pravno lice i preduzetnik . primenjuje se Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Sl. (izuzev nekretnina) i po poreskim i po računovodstvenim propisima. Degresivna metoda obračuna amortizacije tokom korišćenja osnovnog sredstva neravnomerno opterećuje rashode perioda. primenjuje se degresivni metod trošenja osnovnih sredstava.MRS 40 Investicione nekretnine („Sl. Amortizacija koja se obračunava na način propisan navedenim propisima. 77/2010 dalje MRS 40).MRS 38 Nematerijalna imovina („Sl. br. postrojenja.MRS 41 Poljoprivreda („Sl.dalje: MRS 16).dalje: Zakon o porezu na dobit) i Pravilnik o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe („Sl. Obračun računovodstvene amortizacije propisan je: • Zakonom o računovodstvu i reviziji („Sl. Na obračun amortizacije koja se priznaje kao rashod perioda za potrebe izračunavanja poreza na dobit pravnih lica (poreska amortizacija). • Međunarodni računovodstveni standard . 77/2010 . glasnik RS”. br. • Međunarodni računovodstveni standard . opreme. glasnik RS”. glasnik RS”. nekretnina. tako i kada se primeni isti metod i ista stopa amortizacije. glasnik RS”. br. 111/2009). br. a da se sa protokom vremena smanjuju ekonomski efekti korišćenja osnovnog sredstva.dalje: pravno lice. izuzev nekretnina. 77/2010 dalje: MRS 38). 80/2002. a to znači da se osnovno sredstvo više troši u početnom periodu korišćenja kada ostvaruje i najviše ekonomske koristi. za razliku od proporcionalnog metoda koji se najviše koristi po računovodstvenim propisima i koji ravnomerno opterećuje rashode perioda tokom korišćenja konkretnog osnovnog sredstva. odnosno vrše se dva obračuna amorizacije i to računovodstveni i poreski sistem obračuna. 25/2001. 116/2004 . glasnik RS”. GODINU A mortizacija imovine (osnovnih sredstava..rešenje). Postoje značajne razlike u načinu obračuna računovodstvene i poreske amortizacije. vrši se obračun amortizacije. • Međunarodni računovodstveni standard . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. • prilikom otvaranja i okončanja postupka stečaja. 80/2002 . dok po poreskim propisima za obračun amortizacije osnovnih sredstava.POREZ NA DOBIT IV OBRAČUN RAČUNOVODSTVENE I PORESKE AMORTIZACIJE ZA 2010. glasnik RS”.

Razvrstavanje na osnovna i obrtna sredstva Prema odredbama stava 66. U skladu sa odredbama Pravilnika o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva. postoje osnovna sredstva za koja se ne obračunava amortizacija. pod c) . važno je imati u vidu i poreske propise koji regulišu pitanje amortizacije. amortizacija treba da započne od dana stavljanja sredstava u upotrebu. glasnik RS”. 9/2009 i 4/2010). kao i preduzetnici koji vode poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva. Međutim. a uzeta su u lizing. a moguće je rešenje da obračun amortizacije počinje od narednog meseca u odnosu na mesec u kojem je sredstvo stavljeno u upotrebu. Osnovna sredstva koja se vode na ovim računima.). s obzirom da se ova osnovna sredstva ne troše. amortizacija za ta ulaganja se ne obračunava. bez obzira na vrednost ulaganja. odnosno danom sa kojim je osnovno sredstvo otuđeno. 77/2010 . u poslovnim knjigama evidentiraju kao osnovna sredstva i da se za njih obračunava amortizacija. Sva pravna lica su u obavezi da aktom o računovodstvu i računovodstvenim politikama utvrde: • osnovna sredstva koja podležu obračunu amortizacije. oprema i biološka sredstva. po poreskim propisima.obrtna imovina Međunarodni računovodstveni standard . • stope amortizacije. Sredstva alata i inventara koja imaju vek trajanja duži od godinu dana i koja imaju beznačajnu vrednost. br.Nematerijalna ulaganja i grupe 02 . 10-11 40 . neophodno je da se prilikom nabavke sredstva odmah primeni kriterijum iz poreskih propisa i da se prema njemu ta ulaganja opredeljuju kao osnovna sredstva ili kao sitan inventar. umetničke slike i skulpture. • osnovicu za amortizaciju (metod vrednovanja osnovnih sredstava . osnovnim sredstvima koji podležu obračunu amortizacije smatraju se ulaganja u ta sredstva čiji je vek trajanja duži od godinu dana i čija je pojedinačna nabavna vrednost u vreme nabavke veća od prosečne mesečne bruto zarade po zaposlenom u Republici. • korisni vek trajanja osnovnog sredstva. tereni za deponiju i sl. • goodwil (račun 012). osim kamenoloma i drugo zemljište koje se koristi za eksploataciju. Za razvrstavanje osnovnih sredstava čiji je vek trajanja duži od godinu dana.Nematerijalna imovina. u ukupnom iznosu. • zemljište (račun 020). značajna stavka u bilansima. pa saglasno odredbama MRS 38 . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. mogu se računovodstvenim politikama kategorisati kao osnovna sredstva. To znači da se ulaganja u sredstvo čiji je vek trajanja kraći od godine dana. MRS 16. glasnik RS”. kvalifikuje kao obrtno sredstvo i ono se ne evidentira u okviru računa 01 i 02. imovina se kvalifikuje kao obrtna ako se očekuje da će biti realizovana u roku od dvanaest meseci od datuma nabavke. Imajući u vidu navedeno. Prema odredbama stava 55. podležu obavezi obračuna amortizacije. • osnovna sredstva u pripremi i avansi za osnovna sredstva. Početak obračuna amortizacije Početak obračuna amortizacije je bitan element koji treba urediti računovodstvenim politika. To je naročito značajno kod pravnih lica kod kojih su alati. postoje takva ulaganja kojima vek trajanja nije ograničen. osnovna sredstva za koja se obračunava amortizacija iskazuju se na računim grupe: 01 . odnosno rashodovano.dalje: MRS 1). br. • početak obračuna amortizacije (prilikom stavljanja u upotrebu ili danom nabavke). • šume i višegodišnji zasadi i osnovno stado (račun 021). • amortizacija se ne obračunava za ona osnovna sredstva koja vremenom ne gube na vrednosti (spomenici kulture i istorijski spomenici. • investicione nekretnine (račun 024). Za obračun amortizacije važno je da se prilikom nabavke sredstava za rad izvrši razvrstavanje da li će se to ulaganja u poslovnim knjigama voditi kao osnovno sredstvo ili kao obrtna sredstva (rezervni delovi.MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja („Sl. zadruge. • metod obračuna amortizacije koji će se primenjivati (proporcionalni. s hodno tome. Naime. do 46.). Dakle.IV POREZ NA DOBIT • za sredstva otuđena ili rashodovana u toku godine zaključno sa mesecom. na kontima navedenih grupa računa. 114/2006. druga pravna lica i preduzetnike („Sl. 119/2008. alat i sitan inventar). i da se.Nekretnine. postrojenja. a to su: • kod nematerijalnih ulaganja. ukrasni predmeti od plemenitih metala i sl. amortizacija počinje da se obračunava kada je sredstvo raspoloživo za korišćenje i da funkcioniše na način kako to očekuje uprava preduzeća. ukoliko je računovodstvenim politikama utvrđeno da se investicione nekretnine iskazuju po fer vrednosti u skladu sa MRS 40 stav 27.fer vrednost ili nabavna vrednost). degresivni ili funkcionalni) i • način preispitivanja korisnog veka trajanja osnovnog sredstva (nepromenljiv vek trajanja ili promena veka trajanja na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Obračun amortizacije vrše sva pravna lica koja vode poslovne knjige u skladu sa Zakonom računovodstvu i reviziji.

odnosno na dan nabavke. Preostala (rezidualna) vrednost predstavlja. Ako je preostala vrednost beznačajna. smatra se da obračun amortizacije počinje od prvog narednog dana od dana stavljanja u upotrebu. uklanjanja i restauracije područja na kojem je sredstvo locirano. Za sredstva koja se revalorizuju. 10-11 Stope za amortizaciju i korisni vek trajanja osnovnog sredstva Visina stope za obračun amortizacije i korisni vek trajanja osnovnog sredstva nisu nijednim propisom utvrđeni. normativna regulativa pravnog lica. odnosno za taj iznos se umanjuje nabavna vrednost osnovnog sredstva. Preostala vrednost se ne knjiži. Nabavna vrednost osnovnog sredstva iskazuje se na osnovnom računu okviru grupe računa 01 i 02 i nju čini: • fakturna vrednost dobavljača uključujući i sve uvozne i druge dažbine. nabavna vrednost od 5. • kada je sredstvo po MSFI 5 klasifikovano kao sredstvo namenjeno prodaji. ako se očekuje da je sredstvo spremno za upotrebu i uprava donese takvu odluku. Osnovica za obračun amortizacije može da bude i revalorizovana nabavna vrednost. automatski se revalorizuje i preostala vrednost. MRS 16.000 . Međutim.000. nabavna vrednost umanjena za preostalu (rezidualnu) vrednost. po pravilu.000. obračun amortizacije se vrši pojedinačno.000 dinara umanjuje se za 400.000). u godini u kojoj se vrši revalorizacija pre revalorizacije se obračuna amortizacija za tu godinu. ukoliko pravno lice nema pravo da koristi preneti PDV kao odbitnu stavku.000 (5. se ne utvrđuje preostala (rezidualna) vrednost. • troškovi pozajmljivanja. Prema odredbama stava 43.600. pod pretpostavkom da će sredstvo na kraju svog korisnog veka biti u takvom stanju da se može dobiti neka tržišna vrednost za njega. Za sredstva koja su privremeno stavljena van upotrebe.400. kada su u pitanju osnovna sredstva iste grupe koja imaju isti korisni vek trajanja i za koja istovremeno počinje obračun amortizacije. a sve do stavljanja u rad. Primer: Pravno lice koje se bavi prevozom putnika nabavilo je autobus čija nabavna vrednost iznosi 5. ako je za merenje osnovnih sredstava primenjen model revalorizacije. Korisni vek trajanja autobusa iznosi 5 godina. Prestanak obračuna amortizacije Prestanak obračuna amortizacije nastaje: • kada je osnovno sredstvo u potpunosti otpisano. ako se ti troškovi mogu iskazati kao rezervisanje. a revalorizovana vrednost je osnovica za obračun amortizacije za naredne periode. Dakle. jer je to. saglasno odredbama MRS 16.000 dinara (preostala vrednost). • kada se osnovno sredstvo na bilo koji način otuđi (proda rashoduje i dr.000 dinara. Kod nematerijalnih ulaganja. stavljanje sredstva u upotrebu znači da je ono sposobno za korišćenje i da može da služi obavljanju delatnosti pravnog lica. Na ovaj način izbegava se iskazivanje značajnih dobitaka od prodaje osnovnih sredstava. S obzirom da se nabavna vrednost revalorizuje. za svako osnovno sredstvo posebno.POREZ NA DOBIT IV Moguće je računovodstvenim politikama urediti da obračun amortizacije počinje i pre stavljanja u upotrebu osnovnog sredstva. mogu se grupisati radi obračuna grupne amortizacije. postoji obaveza da se i dalje obračunava amortizacija. Iznos od 400. iznosi 4. u ovom slučaju. Osnovica za obračun amortizacije Za obračun amortizacije. Ako se ovo pitanje ne uredi računovodstvenim politikama. isključivo. U momentu nabavke takav autobus nakon pet godine može na tržištu da se proda za 400. već se na analitičkoj kartici osnovnog sredstva evidentira i uzima se u obzir prilikom utvrđivanja osnovice za obračuna amortizacije. tako da osnovicu za obračun amortizacije čini nabavna vrednost. odnosno da daje pozitivne rezultate. ako se osnovno sredstvo duže osposobljava za upotrebu. • zavisni troškovi i svi drugi troškovi koji nastaju radi dovođenja sredstva u stanje neophodno za rad. Procenjena vrednost se utvrđuje na dan sticanja osnovnog sredstva i ne povećava se naknadno ako se sredstva u poslovnim knjigama vode po nabavnim cenama. Pravno 41 .000 dinara pravno lice evidentira na analitičkom računu 023 .000 = 4.600.000. jedan od najvažnijih elemenata. U ovom slučaju osnovica za obračun amortizacije čini revalorizovana nabavna vrednost umanjena za revalorizovanu preostalu (rezidualnu) vrednost. Osnovica za obračun amortizacije je. u najvećem broju slučajeva. je osnovica na koju se primenjuje odgovarajuća stopa za obračun amortizacije i ona zavisi od modela po kome se osnovna sredstva iskazuju u poslovnim knjigama (nabavna vrednost ili revalorizovana vrednost).000 dinara.Postrojenja i oprema. Osnovica za obračun amortizacije. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. kao i PDV. ne uzima se u obzir prilikom utvrđivanja osnovice za obračun amortizacije. procenjeni iznos koji bi preduzeće primilo danas ako bi otuđilo osnovno sredstvo. • inicijalno procenjeni troškovi demontaže.). Prilikom utvrđivanja osnovice za obračun amortizacije za autobus. Samo u ova tri slučajeva prestaje obaveza obračuna amortizacije.

00% amortizacije po ovom metodu jednaki iz godine u godinu.000 dinara 5 godina 320. • degresivni metod obračuna amortizacije.2) Preostali korisni vek trajanja Buduća godišnja amortizacija (3 : 4) Nova amortizaciona stopa (5: 1) 2.000 dinara 400. a stope za obračun amortizacije se izvode iz procenjenog korisnog veka trajanja osnovnog sredstva po formuli: Godišnja stopa amortizacije = 100 Korisni vek trajanja u godinama Prema odredbama stava 56.5% (100 : 8 = 12.). godine. 6. Stopa po kojoj će se vršiti obračun amortizacije za 2010 godinu i naredne godine posle preispitivanja korisnog veka trajanja kamiona.000. Preispitivanjem se može utvrditi da ranije korisni vek trajanja nije realno utvrđen i da se mora korigovati. 10-11 42 . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. pa je izvesno da će steći vlasništvo na tim sredstvom. Nabavna vrednost kamiona iznosi Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost (1. • očekivanog fizičkog habaćenja i trošenja osnovnog sredstva. jer ovaj postupak znači promenu računovodstvene politike. • zakonskog ograničenja korišćenja osnovnog sredstva (lizing i sl. a izvodi se iz korisnog veka trajanja osnovnog sredstva: Godišnja stopa amortizacije = 100 Korisni vek trajanja u godinama Metodi obračuna amortizacije Metodi obračuna amortizacije su: • proporcionalni metod obračuna amortizacije. da preispitivanje korisnog veka trajanja osnovnog sredstva nema uticaja na prethodne periode. korisni vek trajanja osnovnog sredstva osam godina.5). ili veka trajanja osnovnog sredstva. ako je vek trajanja tog sredstva kraći od roka lizinga.000 dinara. pa su iznosi obračunate Ako je. Prema MRS 8. Krajem 2010. 4. korigovanje korisnog veka trajanja osnovnog sredstva utiče samo na obračuna amortizacije za tekuću i naredne godine. Pre konačnog obračuna amortizacije za tekuću godinu. Saglasno odredbama MRS 8 . On se primenjuje na ona osnovna sredstva koje se tokom svog veka trajanja ravnomerno troše. period očekivanog korišćenja predstavlja vek trajanja.000 dinara 1. Primer: Pravno lice je nabavilo teretni kamion u 2008.000 dinara 16.000.IV POREZ NA DOBIT lice procenjuje korisni vek trajanja osnovnog sredstva. 5. Nabavna vrednost kamiona iznosi 2. Korisni vek trajanja osnovnog sredstva nabavljenog na osnovu ugovora o lizingu utvrđuje se na osnovu roka trajanja lizinga. • tehničke i tehnološke zastarelosti osnovnog sredstva. korisni vek trajanja osnovnog sredstva treba preispitati na kraju svake finansijske godine. MRS 16. neophodno je da se izvrši preispitivanje korisnog veka trajanja osnovnog sredstva. Prema odredbama stava 51. Ako je osnovno sredstvo uzeto u lizing uz otkup. godine preispituje se korisni vek trajanja kamiona i utvrđuje da preostali vek trajanja osnovnog sredstva iznosi 5 godina. odnosno nema retroaktivnu primenu.600. godini i stavilo ga u upotrebu u januaru 2009. Preispitivanje korisnog veka trajanja osnovnog sredstva je značajan postupak za realno utvrđivanje visine amortizacije i ravnomerno terećenje rashoda poslovanja tokom korišćenja osnovnog sredstva. MRS 16. Stopa amortizacije utvrđuje se računovodstvenom politkom. 2. promene računovodstvenih procena i greške. u najvećem broju slučajeva. Stopa amortizacije iznosi 20% (100 : 5). godišnja stopa za amortizaciju je 12. odnosno da je ukupni vek trajanja kamiona 6 godina. učinak promene računovodstvene procene može uticati samo na rezultat perioda u kojem je izvršena promena i na buduće perioda.Računovodstvene politike. na primer. Procenjeni korisni vek trajanja u momentu stavljanja u upotrebu iznosi 5 godina. utvrđuje se na sledeći način: 1. To praktično znači. korisni vek trajanja osnovnog sredstva utvrđuje se na osnovu: • očekivanog korišćenja osnovnog sredstva od strane pravnog lica. • funkcionalni metod obračuna amortizacije Proporcionalni metod obračuna amortizacije je najrasprostranjeniji u praksi zbog svoje jednostavnosti i tačnosti. a time se koriguje i stopa amortizacije. umesto 4. 3.

000.00 Preispitivanje metoda amortizacije Prema odredbama stava 61 MRS 16. 4/12) 125. Drugim rečima. promena računovodstvene procene kod obračuna amortizacije ne može da se primene retroaktivno i da menja rezultat za prethodne periode.000 godišnja stopa 3 12. po formuli: Stopa amortizacije = Ostvareni učinak Ukupni očekivani učinak sredstava 125.500. 3 x kol.5% 6 meseci Neotpisana vrednost 6 1. U 2010.5% broj meseci korišćenja 4 6 obračunata amortizacija 5 (Kol. Ovaj metod obračuna amortizacije se veoma retko primenjuje u praksi. = 500.000 kutija. Degresivni metod obračuna amortizacije primenjuje se kod onih osnovnih sredstava koja se u korisnom veku trajanja ne troše ravnomerno. Funkcionalni metod obračuna amortizacije se primenjuje za obračun amortizacije osnovnih sredstava čiji se intezitet korišćenja može izmeriti učinkom. Kod ove metode obračuna amortizacije.Ispravka vrednosti postrojenja i opreme (za obračunatu amortizaciju za 2010.000. koji će omogućiti da se neotpisana vrednost u celini prenese na troškove u preostalom veku trajanja tog osnovnog sredstva.000. Po isteku treće godine utvrđeno je da to osnovno sredstvo neće po funkcionalnoj metodi da bude amortizovano do kraja njegovog veka trajanja (7 godina). bez obzira na vek trajanja od 7 godina. u skladu sa MRS 8. Podaci za obračun amortizacije za 2010.000 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000 0. 10-11 43 . godinu). stopa amortizacije se utvrđuje za svaku godinu.000 dinara 8 godina 12. ako se utvrdi da primenjeni metod nije odgovarajući. Primer: Pravno lice je određeno osnovno sredstvo 3 godine amortizovalo po funkcionalnoj metodi.00 125.33 X 100 = 33% 1. pa se menja metod obračuna amortizacije i prelazi na proporcionalni metod. S protokom vremena smanjuje se ekonomski efekat i korišćenje je smanjeno. Standardi dozvoljavaju izmenu metoda obračuna amortizacije. Računovodstvenim politikama utvrđeno je da amortizacija počinje da se obračunava od prvog narednog meseca posle stavljanja u upotrebu osnovnog sredstva i da se ne utvrđuje preostala (rezidualna) vrednost.000 komada kutija. godini proizvedeno je 500. Stopa amortizacije za 2010. Takvu promenu treba tretirati kao promenu računovodstvene procene.troškovi amortizacije 0238 . 2 x kol.000.500. godine i odmah stavljeno u upotrebu.00 Knjiženje: 540 .00 2.POREZ NA DOBIT IV Godišnji iznos amortizacije = Osnovica x godišnja stopa amortizacije x broj meseci korišćenja Primer: Nabavljeno je putničko vozilo u junu 2010. godinu su sledeći: Nabavna vrednost Vek trajanja Stopa za amortizaciju Broj meseci korišćenja Godina 1 2010 osnovica za amortizaciju 2 2. U praksi se primenjuje aritmetička i geometrijska progresija. god. Sličan je funkcionalnom obračunu abračuna amortizacije. jer korisni vek trajanja se izražava očekivanim učinkom sredstava.000. odnosno kod onih osnovnih sredstava koja se u početnom veku trajanja više troše i ostvaruju najviše ekonomske koristi.000. već može da utiče na rezultat perioda u kojem je izvršena promena i na buduće periode. ali promena metoda obračuna amortizacije može da utiče na obračun amortizacije za tekuću i naredne godine. Primer: Pretpostavimo da je nabavljena mašina za proizvodnju plastičnih kutija za kozmetiku čiji kapacitet je 1. primenjeni metod obračuna amortizacije treba preispitati na kraju svake poslovne godine zbog dinamike trošenja osnovnog sredstva.750.

44 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. na osnovicu koju čini nabavna vrednost sredstva. za svako stalno sredstvo posebno. 3) III grupa 15%. član 10. osim u delu koje su najnovijim izmenama Zakona o porezu na dobit precizirane. Član 10. prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u I grupu utvrđuje se primenom proporcionalne metode. godinu njivati na obračun amortizacije za 2010. 10-11 . Zakona o porezu na dobit preduzeća koji se primenjivao Zakona o porezu na dobit pravnih lica.5%. Sredstva iz stava 2. 4) IV grupa 20%. jer se iznos računovodstvene amortizacije u poreskom bilansu zamenjuje iznosom poreske amortizacije. 3) III grupa 15%. a u slučaju kada su stalna sredstva iz ove grupe stečena u toku poreskog perioda. a u narednim periodima neotpisana vrednost. ovog člana u prvoj godini čini nabavna vrednost. vršće se na identičan način kao u prethodnoj godini. Stalna sredstva razvrstana u I grupu jesu nepokretnosti. ovog člana razvrstavaju se u pet grupa sa sledećim amortizacionim stopama: 1) I grupa 2. Pri tome. utvrđuje se primenom proporcionalne metode srazmerno vremenu od kada je započet obračun amortizacije do kraja poreskog perioda. 5) V grupa 30%.poreska amortizacija. ovog člana razvrstavaju se u pet grupa sa sledećim amortizacionim stopama: 1) I grupa 2. kao i nematerijalna sredstva. Obračun poreske amortizacije je neophodan sa stanovišta utvrđivanja osnovice za obračun poreza na dobit preduzeća. na osnovicu koju čini nabavna vrednost sredstva. Obračun poreske amortizacije za 2010. Osnovicu za amortizaciju iz stava 5. Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u I grupu utvrđuje se primenom proporcionalne metode. Kao rashod amortizacije u poreskom bilansu priznaje se amortizacija obračunata po poreskim propisima. osim prirodnih bogatstava koja se ne troše. koji će se primena obračun amortizacije za 2009. kao i nematerijalna sredstva. Amortizacija stalnih sredstava priznaje se kao rashod u iznosu i na način utvrđen ovim zakonom. 2) II grupa 10%. Poreska osnovica se dobija primenom formule: Poreska osnovica = računovodstvena dobit + računovodstvena amortizacija . koji propisuje iznos amortizacije koji se priznaje u Poreskom bilansu nije značajno izmenjen. 5) V grupa 30%. Stalna sredstva razvrstana u I grupu jesu nepokretnosti. s obzirom da se ovaj porez ne plaća na dobit koja je utvrđuje po računovodstvenim propisima. prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Član 10. za svako stalno sredstvo posebno. Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u grupe II-V utvrđuje se primenom degresivne metode na vrednost sredstava razvrstanih po grupama. ovog člana obuhvataju materijalna sredstva čiji je vek trajanja duži od jedne godine i čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne mesečne bruto zarade po zaposlenom u Republici. Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u grupe II-V utvrđuje se primenom degresivne metode na vrednost sredstava razvrstanih po grupama. a koje su (izmene) podvučene u prethodnom uporednom pregledu. 2) II grupa 10%.5%. godinu Amortizacija stalnih sredstava priznaje se kao rashod u iznosu i na način utvrđen ovim zakonom. Stalna sredstva iz stava 1. ovog člana u prvoj godini čini nabavna vrednost. Međutim. 4) IV grupa 20%. a u narednim periodima neotpisana vrednost.IV POREZ NA DOBIT PORESKA AMORTIZACIJA Zakon o porezu na dobit izmenjen je u 2010. Ministar finansija bliže uređuje način razvrstavanja stalnih Ministar finansija bliže uređuje način razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije. osim goodwill-a. nije značajna visina amortizacije iskazana u poslovnim knjigama. ovog člana obuhvataju materijalna sredstva čiji je vek trajanja duži od jedne godine i čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici. Stalna sredstva iz stava 1. Osnovicu za amortizaciju iz stava 5. sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije. godini. Sredstva iz stava 2.

46 17. i čiji je vek trajanja duži od jedne godine. stav 2.POREZ NA DOBIT IV Pored ovih korekcija..00 17.100. Računovodstvenim politikama pravnog lica utvrđeno je da se kao kriterijum za razvrstavanje sredstava na osnovna i sitan inventar primenjuju poreski propisi i da se prilikom stavljanja sitnog inventara u upotrebu vrši otpis tih sredstava na teret troškova u visini od 50% od nabavne vrednosti.016.50% od vrednosti regala na teret troškova) 34.00 dinara. Regal je nabavljen u oktobru 2010. Iz Mišljenja Ministarstva finansija.Troškovi ostalog materijala (režijskog) 103 . 430-07-00349/2006-04 od 22.10.152. kao i ostalih. „ Primer: Primljena je faktura dobavljača na ime izvršenih usluga u istraživanje novog proizvoda na tržištu čiji efekti se očekuju u periodu od sledećih pet godina. amortizacija tih.Alat i inventar (za stavljanje sitnog inventara u upotrebu .Dobavljači u zemlji (po fakturi dobavljača . godine: „. 10-11 45 . odnosno ako ispunjavaju navedene kriterijume iz člana 10. nematerijalnih ulaganja priznaje se u poreskom bilansu na način propisan Zakonom o porezu na dobit.Pod pojedinačnom nabavnom cenom (u slučaju kada je nabavljena veća količina istovrsnih sredstava). za potrebe utvrđivanja poreske osnovice neophodno je izvršiti i druge korekcije računovodstvene dobiti. prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.147. godine.Alat i inventar 270 . Ukoliko se ulaganja i istraživanje i razvoj priznaju kao nematerijalna ulaganja u skladu sa propisima o računovodstvu i MRS. Nabavna vrednost pojedinačnog sredstva određuje se u skladu sa propisima o računovodstvu i MRS. 430-07-55/2005-04 od 5.508..00 Iz navedenog vidi se da je sredstvo u poslovnim knjigama iskazano kao sitan inventar i na ovo sredstvo se ne obračunava ni poreska ni računovodstvena amortizacija.2005.2. Sredstva koja podležu obračunu poreske amortizacije Prema odredbama član 10. Iz Mišljenja Ministarstva finansija br.48 PDV = 200.54 6.491. godine: „ . ovog zakona i Pravilnika o poreskoj amortizaciji. godine. Vrednost fakture iznosi 200.300.PDV u primljenim fakturama po opštoj stopi 433 .. sa stopom amortizacije od 10%. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Nematerijalna ulaganja svrstana su u II amortizacionu grupu.46). U vreme nabavke poslednji objavljen podatak o prosečnoj mesečnoj bruto zaradi zaposlenih u Republici Srbiji bio je za septembar 2010. Isplata fakture izvršena je sa tekućeg računa. ali one nisu predmet ovog stručnog komentara. Zakona o porezu na dobit..300.52 + 30.000 dinara sa PDV (169.000 dinara)..” Primer: Nabavljen je regal za odlaganje dokumentacije (kancelarijski nameštaj) čija nabavna vrednost sa PDV iznosi 40. poreska amortizacija se obračunava na osnovna sredstva čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne mesečne bruto zarade po zaposlenom u Republici.00 40.54 dinara i PDV 6.100.2007. stav 2.147. 430-07-55/2005-04 od 5. o čemu je već bilo reči u delu koji se odnosi na obračun računovodstvene amortizacije.10.00 dinara (nabavna vrednost bez PDV 34.152. Ovakav stav zauzelo je i Ministarstvo finansija umišljenju br. podrazumeva se nabavna cena svakog pojedinačnog sredstva koja je u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. i iznosio je 48.za nabavku kancelarijskog nameštaja) 512 .. Knjiženje: 103 . što se odnosi na prosečnu bruto zaradu na mesečnom nivou. Ovi uslovi su kumulativni i oni se primenjuju na svako pojedinačno osnovno sredstvo. br. godine.2005.

7. poreska amortizacija se obračunava za period od šest meseci (od 1.2004. i ako po računovodstvenim propisima to nije slučaj. odnosno koja su se nalazila na stanju u poslovnim knjigama na dan 31. 10-11 Osnovna sredstva nabavljena putem operativnog lizinga (uzeta u zakup) ne podležu obavezi obračuna poreske amortizacije.1. Obračunu poreske amortizacije podležu iosnovna sredstva koja su nabavljena putem finansijskog lizinga.za plaćenu fakturu dobavljača) Za osnovna sredstva koja su nabavljena pre 1. obveznik za ovu opremu u istom periodu treba da obračuna amortizaciju po poreskim propisima. Kod građevinskih objekata dan stavljanja sredstva u upotrebu se najčešće vezuje za datum dobijanja upotrebPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.2003. godine: „. ova pravila ne važe.Postrojenja i oprema i obračunava amortizaciju u poreskom periodu za tu opremu u računovodstvene svrhe. Za nekretnine pribavljene radi prodaje koje se vode kao zalihe na računima grupe 14 ne obračunava se poreska amortizacija. pod uslovom da zadovoljavaju kriterijum iz člana 10. a to znači amortizacija počinje da se obračunava kada je sredstvo raspoloživo za korišćenje i da funkcioniše na način kako to očekuje uprava preduzeća..Dobavljači u zemlji (za primljenu fakturu dobavljača na ime istraživanja novog proizvoda) 430 .48 200.Ulaganja u razvoj 270 . Investicione nekretnine koje se mere po poštenoj (fer) vrednosti i osnovno stado koje se uvek meri po poštenoj fer vrednosti.. Stavljanje sredstva u upotrebu znači da je ono sposobno za korišćenje i da može da služi obavljanju delatnosti pravnog lica. u slučaju kada obveznik nabavi materijalno sredstvo (konkretno opremu) putem ugovora o finansijskom lizingu (čiji je vek trajanja duži od jedne godine i čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici). Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. jer se ne vode u poslovnim knjigama korisnika lizinga. do 31.Postrojenja i oprema. godine.10. Početak obračuna poreske amortizacije Obračun poreske amortizacije počinje od momenta stavljanja sredstava u upotrebu. godine. za obračun amortizacije. 169.000 200. odnosno da daje pozitivne rezultate.2010 godine. jer se ta sredstva vode u poslovnim knjigama korisnika lizinga u okviru računa 023 .IV POREZ NA DOBIT Knjiženje: 010 .12.2010. odnosno da je pojedinačna nabavna vrednost u vreme nabavke veća od prosečne mesečne bruto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji i da je vek trajanja duži od godinu dana. godine: „ .508.. „ Iz Mišljenja Ministarstva finansija br..12. 430-07-55/2005-04 od 5. Primer: Ako je sredstvo stavljeno u upotrebu 1. a treba ga započeti kada sredstvo bude stavljeno u upotrebu.. u skladu sa Zakonom. što je u skladu i sa početkom obračuna amortizacije za računovodstvene svrhe prema MRS. To znači da se poreska amortizacija na sva ova osnovna sredstva obračunava.2005.. Obračun amortizacije stalnih sredstava za poreske svrhe vrši se u skladu sa Zakonom i Pravilnikom.491. jer se radi o materijalnom sredstvu evidentiranom kod obveznika koje ispunjava uslove iz člana 10. već u poslovnim knjigama davaoca lizinga.2006.000 amortizacije. Početak obračuna amortizacije za ovu grupu sredstava se uređuje računovodstevnim politika pravnog lica (obično se dan obračuna amortizacije vezuje za dan stavljanja u upotrebu). koje vodi u svojim poslovnim knjigama na računu 023 . koja se priznaje u poreskom bilansu.7.52 30. Zakona. 430-07-00325/2006-04 od 25.PDV u primljenim fakturama po opštoj stopi 430 . Zakona o porez na dobit pravnih lica.” Iz prethodnog mišljenja proizilazi da za stalna sredstva iz I amortizacione grupe obračun poreske amortizacije počinje od momenta obračuna računovodstvene amortizacije.Tekući (poslovni) račun (po izvodu banke .12. podležu obavezi obračuna poreske 46 .000 200.Dobavljači u zemlji 241 . bez obzira na njihovu pojedinačnu nabavnu vrednost. godine)..

za obračun poreske amortizacije za grupu od II do V propisan je Obrazac OA. godine. koji se uvećava za osnovna sredstva koja su stavljena u upotrebu u toku godine i umanjuje za osnovna sredstva koja su otuđena utoku godine. bez obzira što još nije dobijena upotrebna dozvola.000 : 12 = 1. bez obzira po kojem metodu se procenjuje. Osnovica za obračun amortizacije za grupu čini početni saldo grupe (neotpisana vrednost grupe iz prethodne godine). Osnovicu za obračun amortizacije čini nabavna vrednost za svako osnovno sredstvo posebno. • kada je osnovno sredstvo otuđeno i • kada je osnovno sredstvo kvalifikovano kao sredstvo za prodaju. Obračun poreske amortizacije po grupama Odredbama člana 10. • računovodstvena amortizacija biće obračunata za dva meseca (početak obračuna amortizacije od narednog meseca od dana stavljanja u upotrebu). jer nabavna vrednost sredstava uvećava saldo amortizacione grupe na koju se amortizacija obračunava za celu godinu. • za IV grupu 20% i • za V grupu 30% Članom 5. Na teret troškova amortizacije u Bilansu uspeha biće priznato 3. Korisni vek trajanja osnovnog sredstva je procenjen na deset godina. Osnovica za obračun amortizacije je uvek nabavna vrednost. na visinu obračunate poreske amortizacije ne utiču dan i mesec stavljanja u upotrebu. Pravilnika o poreskoj amortizaciji.POREZ NA DOBIT IV ne dozvole tog objekta. odnosno da se revalorizuju prilikom naknadnog merenja. bez obzira na broj sredstava i njihovu vrednost.33 dinara (200. • za III grupu 15%. Amortizacija se obračunava po stopi od 10% na godišnjem nivou. Primer: Nabavljeni su kalupi za livenje u oktobru mesecu 2010. ako uprava pravnog lica smatra da je sredstvo raspoloživo za korišćenje i da funkcioniše na način kako to ona očekuje. biće uključeno u obračun poreske amortizacije za tu godinu. već poslovna godina. Za ta sredstva. Pri tome. Nabavna vrednost kalupa za livenje bez PDV iznosi 200. pod uslovom da prema MRS mogu da budu priznata kao osnovno sredstvo.00 X 2 meseca = 3. za koju je u skladu sa prethodnim stavom potrebno umanjiti saldo grupe iz OA Obrasca u slučajevima kada je sredstvo otuđeno poklanjanjem ili na drugi način otuđeno bez naknade. amortizacija iznosi 60.33 dinara. npr. Prva amortizaciona grupa Prvu amortizacioni grupu čine sve nekretnine koje se po MRS smatraju stalnim osnovnim sredstvima (zemljišta.000 X 10% = 20. računovodstvenim politikama može se utvrditi da to bude i drugi momenat. koja je veoma bitan element za početak korišćenja objekta iz bezbednosnih i drugih razloga. datum konačne građevinske situacije koju je overio i potpisao nadzorni organ.000 dinara. poreska amortizacija se obračunava po proporcionalnim stopama i ona je jedinstvena za sva osnovna sredstva iz te grupe. Međutim.333.666. Za ovo sredstvo biće obračunata poreska i računovodstvena amortizacija i to: • poreska amortizacija se obračunava za celu 2010.000 dinara. Zakona o porezu na dobit i Pravilnika o poreskoj amortizaciji. osnovna sredstva razvrstana su u pet amortizacionih grupa. godinu po stopi od 30% (V amortizaciona grupa). već se može koristiti obrazac na kome se vrši računovodstvena amortizacija. Iz prve amortizacione grupe. odnosno od 1. Poreska amortizacija za ova sredstva obračunava se po degresivnoj metodi. Obračun amortizacije vrši se uz primenu propisanih stopa koje su utvrđene za grupu kao celinu i to: • za II grupu 10%. Amortizacione grupe II do V II do V amortizacionu grupu čine sva ostala stalna sredstva koja se ne nalaze u prvoj grupi.2010. izračunata po formuli 100/korisni vek trajanja (100/10). Za sredstva iz II i V amortizacione grupe momenat stavljanja osnovnog sredstva u upotrebu opredeljuje da li će ta sredstva biti stavljena u odgovarajuću grupu za obračun amortizacije. Prekid obračuna poreske amortizacije nastaje: • kada je osnovno sredstvo potpuno otpisano.5% na godišnjem nivou. Pod pretpostavkom da je to jedino osnovno sredstvo u toj grupi (nema drugih sredstava). napominjemo da bi to trebalo da bude tržišna cena na takav način otuđenog sredstva.33 dinara). 10-11 47 .11. godine.333. koliko će i biti priznato u poreskom bilansu. stav 3. U vezi sa vrednošću otuđenog sredstva u toku godine. Ukoliko je sredstvo nabavljeno i stavljeno u upotrebu u toku 2010. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Dodatna ulaganja u pojedinačno osnovno sredstvo povećavaju nabavnu vrednost. godine i istog meseca su stavljeni u upotrebu. bez obzira što se po računovodstvenim propisima ova sredstva mogu svoditi na fer vrednost. period obračuna poreske amortizacije je cela poslovna godina. i obračun se vrši za celu grupu sredstava. jer obračun amortizacije vrši se pojedinačno. Za obračun amortizacije za prvu amortizacionu grupu nije propisan obrazac. Obračunata amortizacija za dva meseca iznosi 3. građevinski objekti i investicione nekretnine. 2.333.

glasnik RS”.000 4.000 IV 1.000.000 dinara. juna prodat je putnički automobil po tržišnoj vrednosti od 500.2010.000. odnosno po vrednosti koja bi se dobila prodajom tog sredstva. kao osnivač drugog privrednog društva.000 dinara.000 900. U toku 2010. celokupan saldo te grupe priznaje se kao rashod amortizacije i saldo grupe se svodi na nulu.825. prodat je traktor po tržišnoj ceni od 1. Grupa saldo grupe sredstva sredstva (2+3-4) % (5x6) (5-7) 1 2 3 4 5 6 7 8 II 1. godinu. godine kupljena je hladnjača za povrće čija nabavna vrednost iznosi 3. pored novca. glasnik RS” br. alati i dr.IV POREZ NA DOBIT Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. Početni Pribavljena Otuđena Neotpisana vrednost Stopa Amortiza. jednaka je prodajnoj vrednosti tog sredstva. 18/2010). br. kao ulog.100. • 30.000 1. Tim odredbama koje su se primenjivale na obračun poreske amorizacije za 2009. 80/2002.10. godine nastale su promene kod stalnih sredstava i to: • 30. godine u kolonu 8 Obrasca OA za 2009. godinu iskazani su podaci koji su preneti u kolonu 2 Obrasca OA za 2010.. zakon. 43/2003. OBRAČUN AMORTIZACIJE STALNIH SREDSTAVA ZA 2010. U slučaju kad je stalno sredstvo iz grupe II do V dato na poklon.000 15% 675. stvari (oprema.2010. 84/2004) 42 i 43 brišu.000 . što znači da privredno društvo. Pravilnika o poreskoj amortizaciji. 80/2002 . godine (pretpostavljeni podatak) iznosi 240. vredn. u slučaju prodaje stalnog sredstva svrstanog u neku od grupa od II do V. Odredbom člana 7.30% Ukupno amortizacija: 975.500. saldo grupe u kojoj se to sredstvo nalazilo treba umanjiti po tržišnoj vrednosti otuđenog sredstva. U skladu sa Zakonom o privrednim društvima. rashodovano ili na drugi način otuđeno bez naknade. GODINU Amortiz. Obračun poreske amortizacije u slučaju kada su stalna sredstva predmet uloga u drugo privredno društvo i u slučaju statusnih promena.” Za stalna sredstva iz grupe II do V koja su kvalifikovana za prodaju.000 800. • 30. pa nema obračuna amortizacije.2. s obzirom da neotpisana vrednost pojedinačnog sredstva nije poznata. propisano je da kada krajnji saldo neke grupe bude manji od pet prosečnih mesečnih bruto zarada isplaćenih po zaposlenom u Republici u poslednjem mesecu perioda za koji se vrši obračun amortizacije. Dakle.000 dinara.100.2006: „ . godinu bila je propisana mogućnost ubrzane amortizacije.000 10% 100.000 dinara. 10-11 48 . ne obustavlja se obračun poreske amortizacije. Za ova osnovna sredstva vrši se obračun poreske amortizacije sve do njihove prodaje.000 1. propisano je da se odredba Zakona o porezu na dobit preduzeća („Sl.000 500. godine. Petostruki iznos prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji za mesec decembar 2010. Primer obračuna poreske amortizacije za sredstva razvrstana u II do V grupe: Na kraju 2009. za obračun poreske amortizacije za 2010.000 Napomena: Za V poresku grupu podatak u koloni 4 (vrednost postignuta prodajom) je viša od salda grupe.000 20% 200.dr. može u to drugo društvo.000.000 1. predmet uloga u privredno društvo mogu biti. 110-00-00023/2006-04 od 13. Neotp.000 3.000. Ubrzana amortizacija Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća („Sl. Obračun poreske amortizacije za grupu prestaje kada je neotpisana vrednost (kolona 8 Obrasca OA) niža od petostrukog iznosa prosečne bruto mesečne zarade zaposlenih na nivou Republike za decembar 2010.500. vrednost otuđenog pojedinačnog sredstva za koju se umanjuje saldo grupe. godinu Za- kon o porezu na dobit ne omogućava ubrzanu amortizaciju kao poreski podsticaj koji je ranije važio. da unese i stalna sredstva koja je vodilo u svojim poslovnim knjigama. članom 33.000.000 III 1.000. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000 3. prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.11.000 V 1. 25/2001. bez obzira što su preneta na zalihe i što je obustavljen obračun računovodstvene amortizacije. jer se evidentira samo neotpisana vrednost odgovarajuće grupe.)..500.

• kumulativno odloženi porez. nova privredna društva utvrđuju nabavnu vrednost stalne imovine u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji i MRS kao i propisima o privrednim društvima. prenoseći na dva ili više novih društava svu imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje akcija ili udela novih društava akcionarima ili članovima društva prestalog podelom. pokazuje stanje odloženih poreza (sredstva ili obaveze) za period od početka primene MRS do 31. Odložena poreska sredstva (odloženi poreski prihodi) evidentiraju se. Na taj način umanjuje se saldo amortizacione grupe u kojoj je to sredstvo bilo iskazano. Napominjemo da smo u ovom tekstu samo napomenuli privremene razlike koje se pojavljuju zbog različitog obračuna amortizacije za računovodstvene i za poreske potrebe. podela privrednog društva uz osnivanje jeste statusna promena kojom privredno društvo prestaje da postoji bez likvidacije. kako postojeće privredno društvo prestaje sa poslovanjem (uz podnošenje poreskog bilansa i izmirenje poreskih obaveza u skladu sa Zakonom). U poslovnim knjigama društva u koje se unosi stalno sredstvo kao ulog.POREZ NA DOBIT IV U poslovnim knjigama privrednog društva koje je izvršilo ulaganje. 12. evidentiraju se stavom za knjiženje 722/498.2006. Prema tome. ako je premet uloga sredstvo iz I amortizacione grupe. tekuće godine. Zakona o privrednim društvima („Sl. 12. vrši se isknjižavanje sa odgovarajućeg računa i poreska amortizacija se obračunava od početka poslovne godine do dana ulaganja u drugo privredno društvo. Odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze koji nastaju po osnovu amortizacije. U vezi sa obračunom poreske amortitacije kod statusne promene. Postupak utvrđivanja odloženih poreskih sredstava i odloženih poreskih obaveza za sredstva koja se revalorizuju sprovodi se na isti način kao i kod sredstva koja se ne revalorizuju. 125/2004). Uzima se neotpisana vrednost sredstava koja se po računovodstevnim propisima amortizuju. u stvari. ali će u dužem nizu godina za jedno sredstvo biti priznati isti rashodi i po poreskim i po računovodstvenim propisima. • prethodno utvrđena razlika množi se sa stopom poreza poreza na dobit od 10% i utvrđuje se kumulativni iznos odloženih poreza. U konkretnom slučaju. u slučaju pribavljanja stalnih sredstava osnivanjem putem statusne promene. za ta privredna društva (u prvoj godini.” Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. • utvrđuje se razlika između računovodstvene i poreske osnovice. koja se priznaje u poreskom bilansu. a da ćemo o ovome detaljnije pisati u nekom od narednih tekstova. a nastaju nova privredna društva. stavom za knjiženje 288/722. Za novoosnovana privredna društva kojima su ta sredstva preneta statusnom promenom. u skladu sa Zakonom. • utvrđuje se poreska osnovica na način kako je prethodno objašnjeno. godine: U skladu sa članom 382. odnosno u prvom poreskom periodu) osnovicu za obračun poreske amortizacije čini za sve grupe stalnih sredstava njihova nabavna vrednost. što znači da preneta vrednost stalnih sredstava. u poslovnim knjigama pravnog lica. nabavnu vrednost predstavlja vrednost stalnih sredstava koja im je preneta statusnom promenom. u poslovnim knjigama pravnog lica. to ulaganje predstavlja otuđenje sredstava i u koloni 4 Obrasca AO iskazuje se po procenjenoj vrednosti uloga. u skladu sa članom 10. jer se radi o razlikama koje nastaju na godišnjem nivou po osnovu primene različite poreske stope na istu osnovicu. predstavlja osnovicu za amortizaciju stalnih sredstava u prvom poreskom periodu novoosnovanih društava (za sve amortizacione grupe). a ostatak odloženih poreza knjiži se preko rashoda ili prihoda. s tom razlikom što se deo utvrđenih odloženih poreza koji je nastao po osnovu revalorizacije koja je knjižena direktno u kapital knjiži se u kapital. su privremenog karaktera. Odložene poreske obaveze (odloženi poreski rashodi) nastaju po osnovu više obračunate amortizacije po poreskim propisima u odnosu na obračunatu amortizaciju po računovodstvenim propisima i. Poreski rashod i poreski prihod po osnovu amortizacije stalnih sredstava Velika i srednja pravna lica obavezna su da iskazuju odložene poreze po osnovu amortizacije.6. Razlika između utvrđenog kumulativnog iznosa odloženih poreza i početnog stanja odloženih poreza predstavlja godišnji iznos odloženog poreza koji se knjiži na teret ili u korist računa 722. Zakona. 10-11 49 . • Radmila Lazić Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. u nastavku je cdeo citata Mišljenja Ministarstva finansija iz kojeg proizilazi da se kod društva koja su nastala statusnom promenom poreska amortizacija obračunava na stalna sredstva koja su im pripala statusnom promenom i da osnovicu za obračun poreske amortizacije čini vrednost po kojoj su ta sredstva uknjižena u poslovnim knjigama kod novoosnovanih društva. a iskazuju se po osnovu više obračunate amortizacije po računovodstvenim propisima u odnosu na obračunatu amortizaciju po poreskim propisima. glasnik RS”. Ako je predmet ulaganja sredstvo iz II do V amortizacione grupe. tekuće godine posle obračunate i proknjižene amortizacije za tu godinu. jer su obavezna da neposredno primenjuju MRS/MSFI. Postupak utvrđivanja odloženih poreskih sredstava i odloženih poreskih obaveza za sredstva koja se ne revalorizuju sprovodi se na sledeći način: • utvrđivanju računovodstvene osnovice sa stanjem na dan 31. odnosno njihova nabavna vrednost na dan statusne promene umanjena za ispravku vrednosti na dan statusne promene u Bilansu stanja privrednog društva koje prestaje da postoji. br. primljeno sredstvo se iskazuje po procenjenoj vrednosti i istovremeno se po toj vrednosti iskazuje podatak u koloni 3 Obrasca OA. 430-07-07-00162/2006-04 od 29.

2004. Odluke o obavezama državnih organa Republike Srbije u ostvarivanju nadležnosti Republike Srbije.2011. 1982. godine N a osnovu tačke 1.1. 2011. 2011. 2002. glasnik/list u kojem je Ugovor objavljen 5 11/2005 8/10 8/10 11/81 5/98 18/2004 1/99 7/82 2/98 105/2009 1/2001 14/2005 1/10 102/2007 1/10 2/83 1/10 2/97 2/86 4/2003 3/2006 50 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 1983. Zemlje sa kojima je ugovor u primeni Zemlja 1 Albanija Azerbejdžan Austrija Belgija Belorusija Bosna i Hercegovina Bugarska V. Britanija i Severna Irska Grčka1 Danska DNR Koreja Egipat Estonija Indija Irska Italija Katar Kina Kipar Kuvajt Letonija 2 SCG RS RS SFRJ SRJ SCG SRJ SFRJ SRJ RS SRJ SCG RS SCG RS SFRJ RS SRJ SFRJ SRJ SCG Predmet Ugovora 3 dohodak i imovina dohodak I imovina dohodak I imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak dohodak dohodak i imovina dohodak dohodak i imovina dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina Godina početka primene 4 2006. 1987. 2001. Sl. 1998. 10-11 . 2007. 2011. pored ostalog. alineja 2. takođe. glasnik RS”. 2011. Republika Srbija je postala pravni sledbenik državne zajednice Srbija i Crna Gora što. 2006. 2007. 2009. 2011. 2011. znači da Republika Srbija primenjuje sve međunarodne ugovore (uključujući i ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja) koje je sa drugim državama zaključila državna zajednica Srbija i Crna Gora (računajući. 1999. 48/2006 . br. i ugovore zaključene od strane bivše SFRJ i SRJ). kao sledbenika državne zajednice Srbija i Crna Gora „Sl. 1986.V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA REPUBLIKA SRBIJA I UGOVORI O IZBEGAVANJU DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA Stanje na dan 1.dalje: Odluka). 2010.

6. listu SCG – Međunarodni ugovori" br. godine. u Republici Srbiji. u toku su kontakti o utvrđivanju termina i mesta održavanja prve runde pregovora. 1991. na ekspertskom nivou. poreze u uvozu i izvozu robe. a njegove odredbe primenjivaće se od prvog januara kalendarske godine koja sledi godinu u kojoj je izvršena razmena instrumenata potvrđivanja). 1982. S tim u vezi. 2011. poreskom sistemu država potpisnica ugovora. 3 Ugovor je potpisan 25. 2011. 2005. nakon čega treba da usledi razmena instrumenata potvrđivanja. 2007. 1986. 1998. koji je na snazi između dve zemlje a. 1987. godine. 4 Ugovor je potpisan 22. Ugovor je supstituisan trgovinskim i finansijskim ugovorima zaključenim 1953. 1988. godine. konačno.10. januara 2011.IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA V Libija Litvanija Mađarska Makedonija Malezija Malta Moldavija Nemačka Norveška Pakistan Poljska Rumunija Ruska Federacija Slovačka Slovenija Turska Ukrajina Finska Francuska Holandija Hrvatska Češka Republika Švajcarska Švedska Španija Šri Lanka 1 2 RS RS SRJ SRJ SFRJ RS SCG SFRJ SFRJ RS SRJ SRJ SRJ SRJ SCG SCG SRJ SFRJ SFRJ SFRJ SRJ SCG SCG SFRJ RS SFRJ dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak I imovina dohodak i imovina 2011. posebno.1989. 2011. što nema neposredne veze sa izbegavanjem dvostrukog oporezivanja dohotka od međunarodnog pomorskog i vazdušnog saobraćaja. neophodno je da zimbabveanska strana dostavi zvanično obaveštenje da je njen parlament potvrdio Ugovor.10. uskoro. se planira i njegova revizija. glasnik RS – Međunarodni ugovori“ broj 42/2009. najverovatnije će se sa ovom zemljom iznova pregovarati. 1999. 2007. 8 Sa mnogim od ovih zemalja. 10 U vezi sa ovim. Republika Srbija je potvrdila Ugovor i da bi isti stupio na snagu i počeo da se primenjuje. 6/2005 (postupak potvrđivanja okončan je u obe države ugovornice – očekuje se.7. Pomenutim Trgovinskim sporazumom. od vremena zaključenja ugovora. neophodno je da gvinejska strana dostavi zvanično obaveštenje da je njen parlament potvrdio Ugovor. naročito. 6 Ugovor je objavljen u "Sl. 2008 2002. godine. 1961.4. 10-11 51 . nakon čega treba da usledi razmena instrumenata potvrđivanja. 7 Ugovor je potpisan 21. ali isti nije potvrđen u parlamentu Filipina. Imajući u vidu navedeno. 2006. 1965. koji se primenjuje od 1. pravnom i. Na nadležnim organima dve države je da otklone pomenute nedoumice. posebno ukazujemo da su. 2004. nedavno. sa argentinskom stranom su uspostavljeni preliminarni kontakti radi zaključenja opšteg Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. takse. Trgovinskim sporazumom potpisanim 9. uspostavljeni neformalni kontakti sa navedenim državama. godine i. Republika Srbija je potvrdila Ugovor i da bi isti stupio na snagu i počeo da se primenjuje.2000. 1989. 1976. 2002. 1983. 1998. 2010. Republika Srbija je potvrdila Ugovor i da bi isti stupio na snagu i počeo da se primenjuje neophodno je da ganska strana dostavi zvanično obaveštenje da je njen parlament potvrdio Ugovor. godine. 1/10 42/2009 10/2001 5/96 15/90 1/10 3/2006 12/88 9/85 8/10 2/98 4/96 3/95 4/2001 7/2003 3/2006 4/2001 8/87 28/75 12/82 6/2004 3/2005 11/2005 7/81 105/09 4/86 Zaključen je Protokol o izmeni Ugovora (“Sl. da dve strane razmene instrumente potvrđivanja. dve strane su se dogovorile da daju jedna drugoj tretman najpovlašćenije nacije u odnosu na carinske dažbine. godine.1996. Ugovor će stupiti na snagu danom razmene instrumenata potvrđivanja.1996. 9 Zbog promena koje su se. 2003. dogodile u privrednom. Po informacijama dobijenim od argentinske strane. 1958. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 5 Ugovor je potpisan 19. 1998.

Protokol je u postupku potvrđivanja u Parlamentu Češke Republike) 3. zaključen Ugovor kojim se reguliše izbegavanje dvostrukog oporezivanja dohotka od međunarodnog pomorskog i vazdušnog saobraćaja sa Argentinom (1948. Velika Britanija i Severna Irska (revizija Ugovora) 52 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Finska . Zimbabve5 4.V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA Republika Srbija ima. odnosno DKP Republike Srbije u inostranstvu. Koreja (Rep. Island. Posredstvom diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije. Kazahstan. Jordan 7. Južna Afrika 8. Tanzanija. Belgija (revizija Ugovora) 2. San Marino. razmenjeni su Nacrti ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa sledećim zemljama:8 Alžir. Vijetnam 3. Francuska . Luksemburg 5. Brazil. Angola. Laos. Uzbekistan. Kenija. Mali. Urugvaj. Iran6 5. Kuba. 10-11 . Etiopija. • mr Dejan Dabetić Zemlje sa kojima je ugovor parafiran 1. Peru. Zemlje sa kojima je ugovor potpisan i u toku je postupak potvrđivanja 1. Venecuela. Kanada 9. Maroko 11. Nigerija 8. Bocvana 2. Namibija. Čile.revizija Ugovora. Crna Gora. Šri Lanka (revizija Ugovora).revizija Ugovora) u cilju utvrđivanja spremnosti tih zemalja za pregovore sa delegacijom Vlade Republike Srbije.) 4. Sirija 9. Meksiko. Izrael. kao zemljama potencijalnim ekonomskim partnerima Republike Srbije. odnosno sa delegacijama svih zemalja koje pokažu interes za zaključenje ugovora sa Republikom Srbijom. Pregovore bi trebalo voditi i sa delegacijama ostalih zemalja Zapadne Evrope (radi revizije postojećih ugovora9 kao i sa SAD i Japanom10. Kipar (revizija Ugovora) 10. Holandija (revizija Ugovora) Razmena nacrta Ugovora i pripreme za buduće pregovore U skladu sa zahtevima Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije. uspostavljeni su prvi kontakti sa nekim od tih zemalja (Australija. Mijanmarska unija 6. godine)2. Gana3 2. Liban. Filipini7 6. Portugalija. Zambija 4. Uganda. Nemačka (revizija Ugovora) 7. Tunis Zemlje sa kojima su u toku pregovori radi zaključenja ugovora 1. Jermenija 6. Češka Republika (Protokol uz Ugovor . Indonezija 5. Argentina. Gvineja4 3. takođe.

24/2001. 31/2009. zbog toga. posebno. sadrže sledeća rešenja u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka: "Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja nepokretnosti navedene u članu 6.članovima čl.ispr. U nekim zemljama OECD-a. br.dalje: ZPDL) . • u drugim zemljama. najčešće. Međutim. 80/2002. porez na porast vrednosti imovine). se odnosi samo na slučajeve u kojima je kapitalni dobitak ostvario rezident jedne države ugovornice. ovog ugovora.IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA V IZBEGAVANJE MEĐUNARODNOG DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA KAPITALNOG DOBITKA U poredni pregled zakonodavstava zemalja članica OECD-a pokazuje da. 80/2002 . ugovora (o čemu će biti govora u nastavku) po kojem. 80/2002. 72.dr. U ovim slučajevima. 80/2002 .dalje: ZPDG) . kao i ugovori zaključeni sa drugim državama. može se oporezivati u toj drugoj državi (odnosi se i na slučajeve u kojima je nepokretnost sastavni deo poslovne imovine preduzeća)..članovima 27. i samo oporezivanje kapitalnog dobitka je različito od zemlje do zemlje. se pripisuje dohotku iz ostalih izvora (ostali dohodak).dr. 65/2006 . • čak i u slučaju da kapitalni dobitak koji fizičko lice ostvari van okvira preduzeća podleže oporezivanju. stav 5. Isto tako. a koja se nalazi u drugoj državi ugovornici. primenjuje se rešenje iz člana 13. 44/2009 i 18/2010 . do 31. primenjuje na kapitalni dobitak koji se ostvari od otuđenja aktive preduzeća. • niti na kapitalni dobitak od otuđenja nepokretnosti koja se nalazi u trećoj državi (državi koja nije država ugovornica). Srpski nacrt ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja Srpski Nacrt ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. U Republici Srbiji. br. ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja) lice koje otuđuje nepokretnost. Ovo se. 25/2001. sa posebnim poreskim stopama. 43/2003. zakon. dobitak ostvaren špekulativnim poslovanjem . uključujući i prihode od otuđenja te Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. zakon. kao i bez uzimanja u obzir ostalog dohotka ili gubitka koji je ostvario odnosni poreski obveznik. i to: • u nekim zemljama. oporezivanje kapitalnog dobitka regulisano je odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. 62/2006. kada je reč o oporezivanju kapitalnog dobitka. ali kapitalni dobitak koji fizičko lice ostvari van okvira preduzeća. u članu 13. 10-11 53 .dobro je kupljeno u cilju njegove dalje preprodaje). Rešenje se ne odnosi na: • kapitalni dobitak od otuđenja nepokretnosti koja se nalazi u državi ugovornici čiji je poreski rezident (shodno članu 4. kapitalni dobitak se ne smatra oporezivim dohotkom. i Zakonom o porezu na dohodak građana („Sl.. Dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koju preduzeće države ugovornice ima u drugoj državi ugovornici ili od pokretnih stvari koje pripadaju stalnoj bazi koju koristi rezident države ugovornice u drugoj državi ugovornici za obavljanje samostalnih ličnih delatnosti. rešenja sadržana u tim zakonodavstvima variraju od zemlje do zemlje. 84/2004 i 18/2010 . opšti porez na kapitalni dobitak. otuđenjem nepokretnosti koja se nalazi u drugoj državi ugovornici. u nekim drugim zemljama OECD-a. kapitalni dobitak se oporezuje posebnim porezima (porez na dobit od otuđenja nepokretnosti. Ovi porezi se razrezuju na svaki pojedinačni kapitalni dobitak ili na ukupan kapitalni dobitak ostvaren u toku godine i to. do 80. glasnik RS”. 135/2004. takvo oporezivanje se najčešće primenjuje samo u posebnim slučajevima (dobitak koji se ostvari prodajom nepokretnosti. kapitalni dobitak preduzeća se oporezuje. pravo oporezivanja kapitalnog dobitka pripada isključivo državi rezidentnosti lica koje ostvaruje kapitalni dobitak. kapitalni dobitak se oporezuje kao običan dohodak i. ne podleže oporezivanju. Navedeno rešenje. glasnik RS”.

bestelesne stvari. ZPDPL pored ostalog. godine (Ugovor sa: Egiptom. godine) i Španijom (Ugovor se primenjuje od 1. i to: prava industrijske svojine. trustu ili u nepokretnosti čija se imovina posredno ili neposredno uglavnom sastoji od nepokretnosti koja se nalazi u državi ugovornici. na njih će se primeniti rešenje iz član 13. trustu ili drugom licu. koje se odnosi na oporezivanje dobiti od poslovanja („dobit preduzeća države ugovornice oporezuje se samo u toj državi.). može se oporezivati u toj drugoj državi” . nisu stupili na snagu pa. iz čega možemo zaključiti da se na njih (ukoliko čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice ogranka ili drugog vida stalne poslovne jedinice nerezidentnog obveznika u Republici Srbiji) primenjuje napred navedeno rešenje sadržano u članu 13. osim ako se poslovanje obavlja u drugoj državi ugovornici preko stalne poslovne jedinice koja se u njoj nalazi. autonomna pokrajina.V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA stalne poslovne jedinice (same ili zajedno s celim preduzećem) ili stalne baze. rečnih brodova koji se koriste u saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima ili od pokretnih stvari koje služe za korišćenje tih pomorskih brodova. može se oporezivati u toj državi” . da pravo oporezivanja kapitalnog dobitka ima samo država reziden- tnosti preduzeća koje obavlja međunarodni pomorski i vazdušni saobraćaj. potpisani ili se nalaze u postupku potvrđivanja. može se oporezivati u toj državi” . i dr. odnosno dobitak od prodaje stalne poslovne jedinice poreski ne tretira kao kapitalni dobitak. na primer. ali drugačije formulisano rešenje. može se oporezivati u toj drugoj državi” . januara 2011.„Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja akcija koje više od 50 odsto svoje vrednosti ostvaruju neposredno ili posredno od nepokretne imovine koja se nalazi u drugoj državi ugovornici. ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. iz kog razloga ugovori. osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveze Republike po osnovu zajma za privredni razvoj. . godine). može se oporezivati u toj drugoj državi. Ukoliko se. nadležni poreski organi države izvora primeniće rešenje iz člana 7. godine). drumskih vozila ili rečnih brodova oporezuje se samo u državi ugovornici u kojoj se nalazi sedište stvarne uprave preduzeća.Ugovor sa Ukrajinom. 10-11 54 . odnosno drugog vida stalne poslovne jedinice.Ugovor sa Libijom (Ugovor se primenjuje od 1. akcije i ostale hartije od vrednosti. ili interesa u partnerstvu.Ugovor sa Irskom (Ugovor se primenjuje od 1. vazduhoplova. goodwill. Istovremeno. stav 1.Ugovor sa Maltom (Ugovor se primenjuje od 1. januara 2011. dobitak koji se ostvari prodajom pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice. Ako preduzeće obavlja poslovanje preko stalne poslovne jedinice. januara 2011. nećemo navoditi nazive drugih država ugovornica. godine). o kojem će biti govora u nastavku. januara 2011. . udele u kapitalu pravnih lica. godine).„Dobit od otuđenja akcija u osnivačkom kapitalu kompanije ili učešća u kompaniji čija se imovina sastoji posredno ili neposredno uglavnom od nepokretne imovine koja se nalazi u državi ugovornici. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. u svakom konkretnom slučaju. vazduhoplova ili drumskih vozila koji se koriste u međunarodnom saobraćaju. kapitalnim dobitkom koji obveznik ostvari prodajom uz naknadu „pokretnih stvari” smatra. devizne štednje građana i dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac. može se oporezivati u toj državi” .1) 1) Navedeno rešenje je novijeg datuma i Republika Srbija ga ima u ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja zaključenim posle 1998. sadržano je suštinski isto. još uvek. može se oporezivati u toj državi. Litvanijom. .Ugovor sa: Danskom. Letonijom i. ali samo do iznosa koji se pripisuje toj stalnoj poslovnoj jedinici”). da se izraz „pokretne stvari” odnosi na svu ostalu imovinu. jedino. ako akcije ili interes više od 50 odsto svoje vrednosti ostvaruju neposredno ili posredno od nepokretne imovine koja se nalazi u drugoj državi ugovornici. licence. u članu koji poreski tretira oporezivanje kapitalnog dobitka. . Kinom i Švajcarskom).„Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja akcija u kompaniji ili interesa u ortačkom društvu. ovom prilikom. januara 2011. ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. kao i u ugovorima čiji su tekstovi usaglašeni. Republika. odnosno: . shodno rešenjima sadržanim u domaćem poreskom zakonodavstvu. stav 2. ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ili. Dobitak od otuđenja akcija akcionarskog kapitala kompanije čija se imovina posredno ili neposredno uglavnom sastoji od nepokretnosti koja se nalazi u državi ugovornici. Dobitak od otuđenja pomorskih brodova. dobit preduzeća može se oporezivati u toj drugoj državi. Član 27.„Dobitak od otuđenja akcija akcionarskog kapitala kompanije. Suština navedenog rešenja je u tome.„Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja akcija ili uporedivih interesa koji više od 50 odsto svoje vrednosti ostvaruju neposredno ili posredno od nepokretne imovine (u Ugovoru sa Pakistanom: nepokretnosti) koja se nalazi u drugoj državi ugovornici. u skladu sa zakonom.Ugovor sa: Estonijom (Ugovor se primenjuje od 1. izuzev nepokretnosti (uključujući i. u ugovorima sa nekim državama. ako navedene pokretne stvari nisu deo aktive u bilansu stanja ogranka. stav 5. Pakistanom (Ugovor se primenjuje od 1. Napominjemo. godine). . jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije. može se oporezivati u toj državi” .„Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja akcija ili uporedivih interesa u kompaniji čija se imovina posredno ili neposredno uglavnom sastoji od nepokretnosti koja se nalazi u državi ugovornici. januara 2011.

Kapitalnim dobitkom smatra se onaj prihod koji obveznik. prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine. akcija i ostalih hartija od vrednosti.”2) Iz navedenog možemo zaključiti da je. ovog člana.. Kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne cene imovine iz stav 1. u skladu sa svojim zakonom. zatvorenog. propisano je. ovog zakona („Ministar finansija bliže uređuje način utvrđivanja. autonomna pokrajina. izbegnu oporezivanje kapitalnog dobitka. u članu 27. S tim u vezi. kao član otvorenog. Kapitalnim dobitkom smatra se onaj deo razlike između akumuliranih sredstava povučenih jednokratnom isplatom. devizne štednje građana i dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac. daje državi rezidentnosti lica koje je otuđilo imovinu) ne utiču na pravo države ugovornice da zavede. oporezuje se samo u državi ugovornici čiji je rezident lice koje je otuđilo imovinu. 1. osim imovine navedene u st. Uočavamo da Nacrt ugovora. 2) prava industrijske svojine. ovog člana (kojim se pravo oporezivanja prihoda od otuđenja imovine. 4) Investicione jedinice otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda. 10-11 55 . Ovo je u skladu sa rešenjem sadržanim u Modelu ugovora OECD i Komentarom u vezi sa članom 13. nije od značaja da li je kompanija rezident države ugovornice u kojoj se nepokretna imovina nalazi ili je rezident druge države ugovornice. odnosno privatnog investicionog fonda. 2) U članu 13. osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveze Republike po osnovu zajma za privredni razvoj. kao ni Model ugovora OECD ne definiše pojam kapitalnog dobitka. (Kapitalni dobitak) stav 6. ostvari kao razliku između kupovne i otkupne cene investicione jedinice. „Ako je razlika iz stava 2. u principu. i 4.” Definicija kapitalnog dobitka po Zakonu o porezu na dohodak građana ZPDG. Definicija kapitalnog dobitka po Zakonu o porezu na dobit pravnih lica ZPDPL. programiranom isplatom ili kupovinom anuiteta iz dobrovoljnog penzijskog fonda i visine uplaćenog penzijskog doprinosa. u pitanju je kapitalni gubitak. u skladu Rešenje je preuzeto iz Modela ugovora UN a. st. Nacrta i Modela ugovora. za primenu rešenja iz člana 13. 5) investicione jedinice otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda. Kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne cene prava. pravo oporezivanja kapitalnog dobitka dato državi koja je. 6) investicione jedinice dobrovoljnog penzijskog fonda. imala pravo oporezivanja te imovine i dohotka koji se od nje ostvari. 3) udela u kapitalu pravnih lica i akcija i ostalih hartija od vrednosti.IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA V Dobitak od otuđenja imovine. 1. stav 4. odnosno hartija od vrednosti i njihove nabavne cene usklađene prema odredbama ovog zakona. da odredbe stava 5. ovog člana negativna. porez na dobitak od otuđenja imovine koji ostvari fizičko lice rezident druge države ugovornice a koje je bilo rezident prvopomenute države u bilo kom periodu u toku pet godina koje neposredno prethode otuđenju imovine. odnosno drugim prenosom uz naknadu (u daljem tekstu: prodaja): 1) stvarnih prava na nepokretnostima. akcija. Razlog za njegovo inkorporiranje u ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja jeste želja da se onemogući manevar poreskih obveznika da. ovog člana. tačka 4) ovog člana. Ugovora sa Irskom. 2) trajnog prava korišćenja i prava gradnje na gradskom građevinskom zemljištu. stav 5. odnosno drugim prenosom uz naknadu (dalje: prodaja): 1) nepokretnosti. Republika. i 4. osim dužničkih hartija od vrednosti. putem pretvaranja imovine u akcionarska društva. saglasno zakonu koji uređuje investicione fondove. odnosno udela. do 4. jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije. Nacrta i Modela ugovora) osim u četiri slučaja navedena u članu 13. propisuje: „Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom. kapitalnim dobitkom po osnovu kuponske dužničke hartije od vrednosti smatra se onaj deo razlike u ceni koji je utvrđen na način propisan aktom iz člana 61. u nešto drugačijem obliku. pre prodaje odnosne imovine. 4) udela u imovini pravnih lica. u pitanju je kapitalni gubitak. Kada je razlika iz stava 2. osim imovine navedene u st. 2. Izuzetno od stava 1. ovog člana negativna. Modela. 2. sa zakonom. propisuje: „Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom. stav 5. već se to ostavlja nacionalnom zakonodavstvu država ugovornica. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. sadržano je i u Modelu ugovora OECD. 3) autorskih prava. odnosno sa osnovnim principom po kome je pravo oporezivanja kapitalnog dobitka dato samo državi rezidentnosti prodavca (član 13. 3. ovog člana i njene nabavne cene utvrđene prema odredbama ovog zakona. udela. 1. u skladu sa zakonom kojim se uređuju investicioni fondovi. 7) akumuliranih sredstava po osnovu programirane isplate sa računa člana dobrovoljnog penzijskog fonda. 3.. saglasno zakonu koji uređuje investicione fondove. i kapitalnog dobitka”). Navedeni manevar je moguć u situaciji u kojoj pravo vlasništva nad akcijama kompanije uključuje i pravo na korišćenje nepokretne imovine. u članu 72.

u članu 40. udeo ili hartiju od vrednosti pre prodaje držao u svom portfelju pre 24. prim D. da se napred navedeno rešenje primenjuje na sve poreze koje povodom oporezivanja kapitalnog dobitka zavodi država ugovornica kojoj je to pravo dato. ugovora. Komentar Modela ugovora OECD. da je najnovijim izmenama Zakona. u pojam kapitalnog dobitka uključuje i poklone pa. već se samo jednoj ili drugoj državi ugovornici (državi izvora. Ugovor sa Holandijom U članu 13. u članu 40. a koje je rezident te države. koji čini sastavni deo Ugovora. ZPDG. i 4. u vezi sa članom 13. porez na kapitalni dobitak plaćao se po odbitku. u članu 77. stav 4. ne precizira koja vrsta poreza će u konkretnom slučaju biti primenjena.) ili 10% (član 77.primalac prihoda dužan da poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji je ostvaren prihod. u članu 13.) na osnovu koje nadležni poreski organ donosi rešenje” . 2. i 3. ukazuju da se odredbe ovog člana primenjuju prilikom oporezivanja dobitka koji nastane prodajom ili razmenom dobara. propisuje. porez na prihode od otuđenja akcija ili drugih prava koja učestvuju u dobitima društva čija je imovina potpuno ili delimično podeljena na akcije. Ugovora propisano je.3) 3) ZPDPL. ili državi rezidentnosti) daje pravo oporezivanja koje ta država. prim. oporezuje se samo u državi ugovornici čiji je rezident lice koje je otuđilo imovinu). po kojoj rezidenti nekih od država sa kojima je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. na teritoriji Republike.Kapitalni dobitak stav 5. Pored ovoga. Član 13. fizičkog lica. koje je ostvarilo fizičko lice koje je rezident druge države a bilo je rezident prvopomenute države u toku poslednjih pet godina koje su prethodile otuđenju tih akcija ili prava.” S tim u vezi. propisano je da se kapitalni dobitak ostvaren od otuđenja akcija ili drugih korporacijskih prava u kompaniji koja je rezident Finske. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. daje državi rezidentnosti lica koje je otuđili imovinu) ne utiču na pravo ni jedne od država da zavodi. zatim. Iz navedenog možemo zaključiti. 1. ne propisuje stopa poreza po odbitku na kapitalni dobitak.. ovog zakona.Kapitalni dobitak stav 5. da stopa poreza na kapitalni dobitak iznosi 10%. Rešenja sadržana u članu 13. Član 13. u svakom konkretnom slučaju. posebno ukazujemo da zakonodavac u ovom delu nije bio do kraja precizan. a koje je bilo rezident Republike Srbije u toku poslednjih pet godina koje su prethodile otuđenju akcija. Podrazumeva se. „dobitak od otuđenja imovine. budući da se relevantnim odredbama ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. čak. ne mogu se tumačiti tako da državi ugovornici daju pravo oporezivanja kapitalnog dobitka ukoliko to pravo nije sadržano u domaćem poreskom zakonodavstvu te države. do 29. 1. nerezidentnog ili rezidentnog ili od otvorenog investicionog fonda. Imajući u vidu navedeno. kada akcije ili prava daju vlasniku pravo na korišćenje (uživanje) nepokretne imovine kompanije oporezuje u Finskoj.V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA Obveznik koji je pravo. daje se prikaz specifičnih rešenja sadržanih u ugovorima sa navedenim zemljama. januara 1994. „dobitak od otuđenja imovine. srpskog Nacrta ugovora. Posebna rešenja u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka od otuđenja akcija S obzirom na sve veću pojavu uočenu u praksi. sprovodi u skladu sa odredbama domaćeg poreskog zakonodavstva. osim imovine navedene u st. eksproprijacijom. Iz tog razloga. njegovim delimičnim otuđenjem. ukoliko je ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja pravo oporezivanja kapitalnog dobitka dato Republici Srbiji. da će Republika Srbija imati pravo oporezivanja kapitalnog dobitka. podnese poresku prijavu u roku od petnaest dana od dana ostvarivanja prihoda iz stava 3. Komentar Modela ugovora OECD. Modela ugovora OECD i Modela ugovora UN. drugog nerezidentnog obveznika. da Republika Srbija ima pravo oporezivanja kapitalnog dobitka od otuđenja akcija koji je na njenoj teritoriji ostvarilo fizičko lice. rezident Holandije. da odredbe stava 4.D. godine ne ostvaruje kapitalni dobitak njihovom prodajom. obračunava se i plaća porez po stopi od 20%. D. ZPDPL . 3. treba tumačiti i na način. Zakona. navedenu normu. ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno.D. i prenos imovine usled smrti. ovog člana. pored ostalog. stav 3. u Republici Srbiji ostvaruju kapitalni dobitak od otuđenja akcija. propisuje da se: „na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik od rezidentnog obveznika. Modela. ovog člana. isto tako. i to: Ugovor sa Finskom U Protokolu. osim imovine Član 13. stopa poreza po odbitku koju treba primeniti iznosi 20% (član 40 stav 3. . u skladu sa svojim zakonom. kao i teorija poreskog prava. ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja pravo oporezivanja kapitalnog dobitka nije dato isključivo drugoj državi ugovornici (napr. ugovora. stav 5. pored ostalog. otuđenjem uloga u preduzeću ili prodajom nekog prava.podsećamo. propisano da je: „nerezidentni obveznik . preko poreskog punomoćnika određenog u skladu sa propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija. .u ranijoj verziji Zakona. ZPDG).” Ipak. Istovremeno. 2. 27. ovog člana (kojim se pravo oporezivanja prihoda od otuđenja imovine. 10-11 56 . po osnovu kapitalnih dobitaka nastalih u skladu sa odredbama čl. osim imovine navedene u st. ovog člana (kapitalnog dobitka.

Ovo. propisuje. u praksi su se (iz razloga zaštite fiskusa Republike Srbije) pojavila različita tumačenja odredbe stava 4. u to vreme. Ugovora (na osnovu kojih bi pravo oporezivanja. odnosno u Holandiji. Naime. eventualno. u Republici Srbiji). za svrhe norveškog poreza mogu se oporezivati u Norveškoj. stav. odnosno Nemačkoj. član 13. Istovremeno. u tom smislu da se njegove odredbe odnose ne samo na kapitalni dobitak od otuđenja akcija. a ne i na udele. u članu 13. u ovom trenutku. pravno lice. u ovom trenutku. prvenstveno. Razlog za to je (pri čemu se ne treba vezivati za. S tim u vezi. stav 3. S tim u vezi.IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA V Ukoliko. Navedeno pitanje je veoma značajno i. međutim. je rezident Norveške. oporezovati u Republici Srbiji. ugovora. stav 5. zaslužuje detaljnije razmatranje. Ugovora. nesporno je da se navedena odredba odnosi na kapitalni dobitak ostvaren otuđenjem udela. Republika Srbija u većini. stav 3. bio nadležan za tumačenje i primenu Ugovora) zauzelo stav da se u konkretnom slučaju ne radi o kapitalnom dobitku od otuđenja akcija. ostvarivanje dividendi . ili se kapitalni dobitak od otuđenja akcija smatra dobitkom od otuđenja neke druge imovine čije pravo oporezivanja (na osnovu člana 14. Republike Srbije) od otuđenja akcija u društvu čija je imovina u potpunosti ili delimično podeljena na akcije i koje Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. je takav da se napred pomenuta odredba člana 14. stav 4. S tim u vezi. shodno čemu je pravo njegovog oporezivanja pripalo zemlji rezidentnosti otuđioca. po ovom pitanju. 1. jer se izuzeci navedeni u članu 13. (u kojima se ne reguliše pitanje oporezivanja kapitalnog dobitka od otuđenja udela) oporezuje samo u državi ugovornici čiji je rezident lice koje je otuđilo imovinu. dominirajući stručni stav. st. u ugovorima novijeg datuma.kako po osnovu akcija tako i po osnovu udela) pored ostalog. 2. člana 13. Imajući u vidu navedeno. do sada. da prihodi koje ostvari fizičko lice koje je rezident Jugoslavije (danas. stav 5. iz razloga. međutim. Ugovora) pripada zemlji rezidentnosti lica koje je otuđilo imovinu. da se prihodi od otuđenja prava iz ugovora o ulaganju sredstava u jugoslovensku organizaciju udruženog rada (danas. u praksi postavilo pitanje da li se prihod od otuđenja prava iz ugovora o ulaganju sredstava u kompaniju Republike Srbije može smatrati prihodom (kapitalnim dobitkom) ne samo od otuđenja udela. osim imovine navedene u prethodnim stavovima člana 13. u kompaniju koja se za poreske svrhe smatra rezidentom Republike Srbije) mogu oporezivati u Jugoslaviji (danas. što se smatra da prilikom tumačenja odredaba ugovora. Ugovor sa Šri Lankom Ugovor. u članu 13. da se prihodi od otuđenja hartija od vrednosti i akcija društva koje je rezident Šri Lanke koji predstavljaju učešće od najmanje 25 odsto mogu oporezivati u Šri Lanki. kao i razmene mišljenja sa ekspertima OECD-a nadležnim za materiju izbegavanja međunarodnog dvostrukog oporezivanja. može oporezivati u toj državi. Sporna pitanja u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka od otuđenja udela Kao što je napomenuto ranije. već o dobitku od otuđenja neke druge imovine. već i od otuđenja akcija i. Ugovor sa Nemačkom Ugovor. (Kapitalni dobitak) stav 4. već i na kapitalni dobitak od otuđenja udela. na osnovu čega (i uz ispunjenje ostalih uslova navedenih u njemu) Republika Srbija ima pravo oporezivanja. odnosi ne samo na kapitalni dobitak od otuđenja udela. tokom primene ugovora sa zemljama sa kojima je. pripalo Republici Srbiji) ne odnose na prodaju akcija ili udela u kapitalu. da se napred navedena odredba (stav 4. propisuje. stoga.(Kapitalni dobitak) sadrži novi stav 4. u članu 13. a nakon određenih međuekspertskih konsultacija u Republici Srbiji. nego na drugu imovinu. odnosno Nemačkoj. sadrži rešenje prema kojem se kapitalni dobitak od otuđenja imovine. sadržan navedeni stav 4. treba imati u Ugovor sa Norveškom Ugovor. Savezno ministarstvo finansija (kao organ koji je. u članu 14. propisuje. ugovora) odnosi samo na akcije. u skladu iz sa rešenjem Modela ugovora OECD. i 3. pod uslovima navedenim u tim stavovima. svojevremeno je. posebno. 10-11 57 . shodno tome. Istovremeno se. rezident Holandije na teritoriji Republike Srbije ostvari prihod (kapitalni dobitak) prometom hartija od vrednosti (trgovinom akcija) pravo oporezivanja kapitalnog dobitka koji je ostvaren prodajom akcija podleže oporezivanju samo u državi rezidentnosti prodavca. u članu 13. zaključenih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. već i na kapitalni dobitak od otuđenja akcija. koji predviđa da se kapitalni dobitak od otuđenja akcija akcionarskog kapitala kompanije čija se imovina posredno ili neposredno uglavnom sastoji od nepokretne imovine koja se nalazi u državi ugovornici. odnosno tumačenje nadležnih eksperata u Ministarstvu finansija Republike Srbije je takav.

pre svega. uko- liko je to moguće. stav 1. trenutno. Ugovor između Republike Hrvatske i Moldavije. slučaj u Republici Srbiji).o. ugovori između Republike Srbije i Ukrajine (o kojem je. podleže porezu u državi ugovornici gde se ova nepokretna dobra nalaze. glasi: „U svrhu stavka 1.4)5). stav 2. isto što i akcija (deonica) na srpskom jeziku. već i udele (eng. dobit od otuđenja nekretnina koje se nalaze u drugoj državi ugovornici obuhvaća dobit od dionica (uključujući udjele i ostale vrijednosnice) osim dionica koje kotiraju na burzi.o. novog Ugovora između Republike Hrvatske i Nemačke (stupio na snagu 1. osim dužničkih hartija od vrednosti. do kraja 2010. kao i u Republici Srbiji.” Napominjemo. može se oporezivati u toj državi ugovornici. odnosno drugim prenosom uz naknadu (u daljem tekstu: prodaja): udela u imovini pravnih lica. • stav koji Republika Srbija želi da zauzme po ovom pitanju.” Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Sa druge strane. Sa druge strane. Imajući u vidu navedeno.5 Komentara Model ugovora OECD govori o društvima koja ne izdaju akcije. u zakonodavstvu SAD i Velike Britanije. tačka 4) ZPDG6) i član 27..): „Dobit od otuđenja akcija u osnivačkom kapitalu kompanije ili učešća u kompaniji čija se imovina sastoji posredno ili neposredno uglavnom od nepokretne imovine koja se nalazi u državi ugovornici. tako da se članom 13. u većini ostalih. označava ne samo akcije kojima se regularno trguje na berzi. akcija i ostalih hartija od vrednosti.” Ugovor sa Francuskom (Član 13. udela u kapitalu pravnih lica i akcija i ostalih hartija od vrednosti.. Po nekim saznanjima. odnosno njihovo ispravno tumačenje. Austrije (Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa Austrijom potvrđen je i u Srbiji i u Austriji . odnosno drugim prenosom uz naknadu (u daljem tekstu: prodaja):. čija se imovina izravno ili neizravno sastoji uglavnom od nekretnina koje se nalaze u državi ugovornici. i d. ovog sporazuma. nastoje da normu koncipiraju na način da se jasno može zaključiti da se ista odnosi i na akcije i na udele. Naime. nužno se nameće utvrđivanje pravog značenja pojma „akcije”. stav 4. primenjuju slično rešenje koje Republika Srbija ima u Ugovoru sa Ukrajinom. stav 2. Dakle. stav 2.očekuje se stupanje Ugovora na snagu. ako i domaće poresko (i ne samo poresko) zakonodavstvo pravi tu razliku (kao što je to. npr. bilo govora) odnosno Francuske. nedvosmisleno možemo zaključiti da je stav eksperata Ministaratva finansija pravno gledano. ugovora obuhvataju i kapitalni dobici ostvareni prodajom udela. može se oporezivati u toj državi. stav 2. kao i da njihovi ugovori o 4) Slična situacija je i u domaćem zakonodavstvu Nemačke.” U daljoj analizi. 10-11 58 .d. evropskih zemalja. Tako na primer. se prema hrvatskom Zakonu o trgovačkim društvima naziva poslovni udjeo. Vredi napomenuti. i neke druge države u svojim ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.o. napred.V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA vidu normu onako kako je napisana a. a ne samo akcija. da je potvrda ovakvog stava dobijena i u međuekspertskoj razmeni mišljenja sa brojnim kolegama iz drugih zemalja. a udjeo u d. član 72. u kojem se jasno pravi razlika između a.” 7) „Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom.7) Ugovor sa Ukrajinom (Član 13. izraz „akcije” se ne odnosi i na udele. osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveze Republike po osnovu zajma za privredni razvoj. ali se bliže ne bavi ovim pitanjem nego pominje ortačko društvo ili trust. tačka 3) ZPDL.” Dalje. stav 1. godine) možemo uočiti da njihovo poslovno pravo poznaje razliku između a. čiji veći dio vrijednosti izravno ili neizravno proizlazi od nekretnina koje se nalaze u toj drugoj državi.d. kako su definisane u članu 6. stav 4. ili od otuđenja učešća ili sličnih prava u društvu čija se aktiva uglavnom sastoji iz nepokretnih dobara. ta reč u anglosaksonskom pravu. u odgovarajućem stavu člana 13. može biti da i Hrvati imaju isti „problem” kao i Republika Srbija. sadrže sledeće rešenje: izbegavanju dvostrukog oporezivanja (u nemačkom tekstu) koriste širi pojam umesto akcija. npr. zakonodavac se uvek starao da obuhvati oba vida učešća u kapitalu privrednih društava (napr. i d. kao prethodno pitanje. januara 2007. može se oporezivati u toj državi ugovornici. u članu 13. u hrvatskom jeziku.. odnosno početak primene Ugovora od 01. Istovremeno. da je izraz „dionica”. a njihov pojam action podrazumeva samo akcije. ako se u obzir uzme primena važećih ugovora što je prvo od napred navedena dva pitanja. stakes) u društvima sa ograničenom odgovornošću (eng. Ovo posebno.o. limited liability companies). U cilju konačnog opredeljenja. januara 2011... i to: • korektna primena postojećih ugovora.. Pasus 28. kada je u pitanju uporedno zakonodavstvo.): „Dohodak koji potiče od otuđenja nepokretnih dobara. postavljeno pitanje zahteva da bude posmatrano iz dva ugla.” Isto tako. stav 1. S tim u vezi. godine) glasi: „ Dobit od otuđenja dionica i ostalih udjela u društvu. sadrži sledeće rešenje: „Dobit od otuđenja udjela u kapitalu društva. u određenim slučajevima (što ovde nije slučaj) i o eventualnom kontekstu. član 13. 5) S obzirom na ozbiljnost problema.. u hrvatskom tekstu. u članu 13. godine. Ugovor između Republike Hrvatske i Jordana. čija se aktivna imovina izravno ili neizravno sastoji uglavnom od nekretnina koje se nalaze u državi ugovornici.o. a ne ono što mi imamo pred sobom.o. kako naše pravo poznaje razliku između udela i akcija. ispravan. 6) Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom. Dakle.

Kapitalni dobitak od otuđenja nepokretnosti: a) nepokretnost se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (unutrašnja stvar Republike Srbije) b) nepokretnost se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (ovo ne znači.ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) 2. da i druga država ugovornica nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka . 1. 10-11 Rezident druge države ugovornice Vrsta kapitalnog dobitka 1. delegacija Republike Srbije vodi sa delegacijama drugih država. teško da može da se nađe opravdanje za ovako ograničenu primenu člana 13. da i druga država ugovornica nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka . a) Kapitalni dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koja se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (unutrašnja stvar druge države ugovornice) b) Kapitalni dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koja se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (ovo ne znači.IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA V Drugim rečima. (Kapitalni dobitak) ugovora neophodno poreski zahvatiti i kapitalni dobitak od udela. da i Republika Srbija nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka . da i Republika Srbija nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka . sprovodi u pregovorima koje u današnje vreme. stav 4. a) Kapitalni dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koja se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (unutrašnja stvar Republike Srbije) b) Kapitalni dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koja se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (ovo ne znači. onda to u samom tekstu člana 13. tamo gde stoji pojam akcije ne može se pretpostaviti da on obuhvata i udele u imovini pravnih lica.ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) 2.ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) 59 .ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja treba eksplicitno i naglasiti. Kapitalni dobitak od otuđenja nepokretnosti: a) nepokretnost se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (unutrašnja stvar druge države ugovornice) b) nepokretnost se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (ovo ne znači. Modela ugovora OECD. 1. Ukoliko bi neko pokušao da brani stav da se u ugovorima. Ukoliko nadležni organi ocene da je kroz odgovarajuća rešenja sadržana u članu 13. 2) S obzirom na jasno razlikovanje udela i akcija u našem domaćem zakonodavstvu (primer gore) koje je opravda- nje da se u okviru ugovora podrazumeva da pojam akcije obuhvata i udele? Istovremeno. odnosno podudarnih odredaba ugovora. što je praksa koju ekspertski pregovarački tim Republike Srbije uveliko. pod pojmom akcije. onda bi morao da odgovori na sledeća pitanja: 1) Zašto se srpski tekst Ugovora sa Ukrajinom razlikuje od ostalih ugovora koji poznaju ovu odredbu? Ako se pod pojmom akcije podrazumevaju i udeli. TABELARNI PRIKAZ PRAVA OPOREZIVANJA KAPITALNOG DOBITKA KOJI OSTVARI REZIDENT REPUBLIKE SRBIJE I REZIDENT DRUGE DRŽAVE UGOVORNICE8) KAPITALNI DOBITAK OSTVARUJE Rezident Republike Srbije 1. onda za time nema potrebe. podrazumevaju i udeli u privrednim društvima.

V

IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA

3. Kapitalni dobitak od otuđenja pomorskih brodova, vazduhoplova ili drumskih vozila koji se koriste u međunarodnom saobraćaju, rečnih brodova koji se koriste u saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima ili od pokretnih stvari koje služe za korišćenje tih pomorskih brodova, vazduhoplova, drumskih vozila ili rečnih brodova (sedište stvarne uprave preduzeća nalazi se u Republici Srbiji) PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA SAMO REPUBLICI SRBIJI 4. a) Kapitalni dobitak od otuđenja akcija (ili drugih uporedivih interesa) kompanije čija se imovina sastoji od minimum 51 odsto nepokretnosti koja se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (unutrašnja stvar Republike Srbije) b) Kapitalni dobitak od otuđenja akcija (ili drugih uporedivih interesa) kompanije čija se imovina sastoji od minimum 51 odsto nepokretnosti koja se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (ovo ne znači, da i Republika Srbija nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka - ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) 5. Ostali kapitalni dobitak PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA SAMO REPUBLICI SRBIJI

3. Kapitalni dobitak od otuđenja pomorskih brodova, vazduhoplova ili drumskih vozila koji se koriste u međunarodnom saobraćaju, rečnih brodova koji se koriste u saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima ili od pokretnih stvari koje služe za korišćenje tih pomorskih brodova, vazduhoplova, drumskih vozila ili rečnih brodova (sedište stvarne uprave preduzeća nalazi se u drugoj državi ugovornici) PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA SAMO DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI 4. a) Kapitalni dobitak od otuđenja akcija (ili drugih uporedivih interesa) kompanije čija se imovina sastoji od minimum 51 odsto nepokretnosti koja se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (unutrašnja stvar druge države ugovornice) b) Kapitalni dobitak od otuđenja akcija (ili drugih uporedivih interesa) kompanije čija se imovina sastoji od minimum 51 odsto nepokretnosti koja se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (ovo ne znači, da i druga država ugovornica nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka - ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) 5. Ostali kapitalni dobitak PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA SAMO DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI

mr Dejan Dabetić

8 Što je rešenje (suštinski isto, ali drugačije formulisano o čemu je, napred, detaljnije, bilo govora) koje Republika Srbija ima i u Ugovoru sa: Estonijom, Irskom, Libijom, Maltom, Pakistanom i Španijom - sa svim ovim zemljama, Ugovor počinje da se primenjuje od 1. januara 2011. godine, kao i u ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa državama sa kojima su ugovori potvrđeni, potpisani, ili se nalaze u postupku potvrđivanja bilo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, bilo u parlamentu druge države ugovornice, iz kog razloga ugovori ne proizvode pravno dejstvo (jer, još uvek, nisu stupili na snagu, i počeli da se primenjuju) pa, ovom prilikom, nećemo navoditi nazive odnosnih drugih država ugovornica. Države sa kojom Republika Srbija ima zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

60

Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

RADNI ODNOSI, ZARADE, NAKNADE, DODACI, DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI

VI

ISPLATA ZARADE PO OSNOVU DOPRINOSA ZAPOSLENOG POSLOVNOM USPEHU POSLODAVCA
akonom o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 - dalje: Zakon) članom 105. stav 1. utvrđeno je da se zarada sastoji od zarade za obavljeni rad i vremena provedenog na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Jedan od elemenata koji čini zaradu zaposlenog je i zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.). Ovaj deo zarade se zasniva na ostvarenom poslovnom uspehu poslodavca i doprinosu pojedinog zaposlenog tom uspehu, što je u dosadašnjoj praksi bilo tretirano kao zarada na osnovu procenjenih rezultata poslovanja, odnosno takozvana trinaesta plata. Opštim kolektivnim ugovorom („Sl. glasnik RS”, br. 50/2008, 104/2008 i 8/2009 - dalje: OKU), koji se, počev od 11. februara 2009. godine primenjuje na sve poslodavce u Srbiji, u članu 27. propisano je da se: „Kolektivnim ugovorom kod poslodavca može se, u skladu sa zakonom, utvrditi pravo zaposlenog na zaradu iz dobiti. Zarada iz dobiti se isplaćuje na osnovu utvrđenih rezultata poslovanja, po godišnjem obračunu ili na osnovu procenjenih rezultata pre utvrđivanja godišnjeg obračuna, u skladu sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca.” Kada je u pitanju učešće zaposlenih u dobiti, na tu mogućnost ukazuje i odredba člana 14 Zakona o radu, prema kojoj „ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može da se utvrdi učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i opštim aktom.” Polazeći od navedenog, proizilazi da se umesto dosadašnje tzv. „trinaeste plate” koju su poslodavci u praksi isplaćivali krajem tekuće godine, obično u decembru, sada može isplaćivati zaposlenima deo zarade na osnovu procenjenih rezultata poslovanja poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) kao doprinos zaposlenih poslovnom uspehu poslodavca. Prema navedenim odredbama Zakona i OKU, učešće zaposlenih u
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

Z

dobiti, odnosno u raspodeli po osnovu ostvarenih pozitivnih rezultata poslodavca, moguće je izvršiti, i to: • na osnovu procenjenih rezultata (poslovnog uspeha poslodavca) pre utvrđivanja godišnjeg obračuna, odnosno na osnovu procenjene dobiti, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca (član 27. OKU); i • po osnovu učešća zaposlenih u ostvarenoj dobiti poslodavca na osnovu utvrđenih rezultata poslovanja, po godišnjem obračunu, shodno odredbama člana 14. Zakona o radu i člana 27. OKU. U Zakonu kao i u OKU nije precizirano šta se smatra poslovnim uspehom poslodavca i na koji način se utvrđuje doprinos zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, već se navedenim odredbama upućuju poslodavci da to utvrde svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, i to, kako mogućnost za raspodelu ostvarene ili procenjene dobiti, odnosno zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, tako i merila i kriterijume za određivanje ovog dela zarade, odnosno dobiti.

Mogućnost isplate zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca u javnim preduzećima
Isplata zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca ili procenjenih rezultata poslovanja u javnim preduzećima može se vršiti ako je: • preduzeće takvu mogućnost predvidelo opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu; • programom poslovanja za tekuću godinu, na koji je saglasnost dao osnivač, utvrđena masa sredstava za isplatu zarada u tekućoj godini koja obezbeđuje i ovu vrstu isplate,

61

VI

RADNI ODNOSI, ZARADE, NAKNADE, DODACI, DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI

• preduzeće naknadno dobilo saglasnost od osnivača (dopuna programa poslovanja za tekuću godinu) za povećanje mase sredstava za isplatu dela zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca u skladu sa procenom rezultata poslovanja za tekuću godinu. Zarade i druga primanja u javnim preduzećima se utvrđuju i isplaćuju u skladu sa Uredbom o načinu i kontroli obračuna i isplate zarada u javnim preduzećima („Sl. glasnik RS”, br. 5/2006 - dalje: Uredba) koja je doneta shodno odredbi člana 22. stav 5. Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa („Sl. glasnik RS”, br. 25/2000, 25/2002, 107/2005, 108/2005 - ispr. i 123/2007 - dr. zakon). Uredba se primenjuje u javnom preduzeću do donošenja programa poslovanja za tekuću godinu, na koji saglasnost daje osnivač. Po donošenju programa poslovanja javno preduzeće zarade isplaćuje u skladu sa programom poslovanja. Primenom Uredbe i programa poslovanja u javnim preduzećima nije suspendovana primena kolektivnih ugovora, već se pojedinačne zarade zaposlenima obračunavaju i isplaćuju u skladu sa kolektivnim ugovorima, dok se samo ukupan iznos sredstava potrebnih za isplatu zarada utvrđuje programom poslovanja preduzeća, a visina ovih sredstava (kao i kretanje zarada) zavisi od planiranih rezultata poslovanja preduzeća i planiranog kretanja makroekonomskih agregata u Republici. Odredbom člana 21. Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa je utvrđeno da odluku o raspodeli dobiti donosi upravni odbor javnog preduzeća uz saglasnost osnivača. To znači, da bi javno preduzeće moglo da isplati deo zarade na osnovu procenjenih rezultata poslovanja za tekuću godinu, ako prethodno o tome donese odluku na upravnom odboru i zatraži saglasnost osnivača, a tek po dobijenoj saglasnosti osnivača izvrši isplatu.

Po isteku tekuće godine poslodavac može da odluči da zaposlenima vrši određena davanja po osnovu ostvarene dobiti utvrđene po godišnjem finansijskom izveštaju. Međutim, ova vrsta davanja zaposlenima ima drugi tretman, odnosno ne predstavlja zaradu zaposlenog, već prihod od kapitala. Na ovu mogućnost ukazuje član 14. Zakona kojim je utvrđeno da se ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može utvrditi učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Poslodavac koji namerava da zaposlenima isplati zaradu na osnovu procenjenih rezultata poslovanja (pod uslovom da je opštim aktom predvideo isplatu), treba da izvrši procenu rezultata poslovanja za tekuću godinu i utvrdi da li postoji finansijska mogućnost isplate, odnosno da li procenjeni rezultati poslovanja poslodavca omogućavaju da se do kraja tekuće godine izvrši ova isplata. Merila i kriterijumi za određivanje mogućnosti isplate treba da budu utvrđeni opštim aktom. Ova isplata ne bi trebalo da se izvrši ako bi prouzrokovala poremećaj u daljem radu poslodavca, odnosno prouzrokovala gubitak kod poslodavca ili drugog isplatioca. Shodno tome, isplata dela zarade na osnovu procenjenih rezultata poslovanja, odnosno po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, ne mora da bude u visini jedne mesečne zarade, ako taj iznos, prema procenjenim rezultatima, ne može da se obezbedi. Poslodavac može da donese odluku da se isplati u smanjenom iznosu, u skladu sa procenjenim mogućnostima, ili da se uopšte ne isplati na osnovu procenjenih rezultata, već da se eventualno isplata izvrši po utvrđivanju konačnih rezultata poslovanja, odnosno iz iskazane ostvarene dobiti.

Utvrđivanje potrebnih sredstava i odluka o isplati
Ako poslodavac utvrdi da na osnovu procenjenih rezultata poslovanja do kraja tekuće godine postoji mogućnosti isplate dela zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca, utvrdiće sredstva potrebna za isplatu i isplatiti zaposlenima u skladu sa odredbama opšteg akta, odnosno kriterijumima utvrđenim tim aktom ili ugovorom o radu, na osnovu kojih se utvrđuje doprinos pojedinog zaposlenog. Odluku o ukupnom iznosu sredstava koja će se isplatiti na osnovu procenjenih rezultata poslovanja, odnosno poslovnog uspeha poslodavca, kao i pripadajući iznos po zaposlenom u skladu sa utvrđenim kriterijumima, treba da donese nadležni organ poslodavca, upravni odbor ili drugi organ ako je to kao uslov utvrđeno opštim aktom.Ako nije precizirano opštim aktom ko donosi odluku, o tome odlučuje direktor, odnosno osnivač. Kriterijumi za utvrđivanje pojedinačnog iznosa po zaposlenom, takođe, treba da bude utvrđeni opštim aktom
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

Obračun i isplata dela zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca
Uobičajeno vreme za isplatu ove vrste zarade zaposlenima, u praksi je najčešće decembar, kada poslodavci vrše procenu ostvarenih rezultata za tekuću godinu. Međutim, kako se radi o delu zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, može se utvrditi i drugi period u toku godine, u kom poslodavac može da isplati zaposlenom ovaj deo zarade, ako proceni da su zaposleni (ili samo jedan broj zaposlenih) doprineli poslovnom uspehu poslodavca. Sve isplate koje poslodavac izvrši zaposlenima, po osnovu doprinosa poslovnom uspehu , predstavljaju zaradu zaposlenog, na koju se obračunavaju i plaćaju porez i doprinosi na zaradu.

62

5 x 17.68 442. br. Neto za isplatu (red. isplaćuje zaposlenima i deo zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca.68 309. Opis 2 Zarada za novembar 2010. 8) 10.52 42. ZARADE. DODACI. Prema paragrafu 10. godine.Primanja zaposlenih. br. NAKNADE. 200.800. odnosno u periodu u kojem je radio. Za zaposlenog iz ovog primera isplaćuju se sledeći iznosi: • novembarska zarada iznosi 200. Primer: Poslodavac je doneo odluku da zaposlenima isplati deo zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (nagrade. br.000 dinara. Osnovica na koju se plaća doprinos (red. tako i ukalkulisana za koja je stvorena obaveza za isplatu. godine. bonusi) u skladu sa kriterijumima utvrđenim svojim opštim aktom.00 400.bruto Deo zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (bonusi. 3 . Osnovica za plaćanje poreza (red. godine ili u nekom drugom odgovarajućem iznosu shodno procenjenim rezultatima poslovanja. Prilikom isplate zarade i plaćanja poreza i doprinosa poslodavac popunjava i Poreskoj upravi dostavlja Obrazac PP OPJ i Specifikaciju. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.80 42.446.110.000 dinara bruto.zbirna stopa (red.9%) 11. Doprinosi na teret zaposlenog . br. • zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca.68 Zarada za novembar .110.000. br. Ukupan trošak poslodavca (red. za sva primanja zaposlenih priznaje se rashod u finansijskim izveštajima (obračunati rashod) u periodu u kojem je zaposleni izvršio svoju uslugu. br.zbirna stopa (red. uređeno je računovodstveno obuhvatanje primanja zaposlenih od strane poslodavca. koja se isplaćuje u decembru 2010.6. 10) Isplaćena zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade i bonusi). shodno odredbi člana 105.manji iznos) 6. 7 .800. Porez na zarade (red. 4 . br.554) 7. Obračun zarade. u nastavku je dat primer obračuna poreza i doprinosa kada se sa novembarskom zaradom.985. Isplata ovog dela zarade vrši se zajedno sa zaradom za novembar.000. a može biti utvrđen u visini prosečne mesečne zarade isplaćene u 2010. 6 x 12%) 8. Računovodstveno obuhvatanje isplate zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca Međunarodnim računovodstvenim standardom MRS 19 . kako isplaćena. 10-11 63 . br.213. koja se isplaćuje u decembru. br. Obračun poreza i doprinosa Polazeći od toga da se zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (bonusi i nagrade).00 200.00 239. uglavnom isplaćuje u decembru.red.00 47. br.red.00 393. takođe.bruto (zarada za novembar uvećana za bonuse.000. nagrade) 4. br. DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI VI ili ugovorom o radu zavisno od doprinosa svakog zaposlenog ostvarenom uspehu. 3 + red. 3 . 2.00 239. predstavlja zaradu zaposlenog za mesec novembar 2010. Ukupno zarada . Zakona. plus deo zarade po osnovu poslovnog uspeha poslodavca 3 200. stav 1. 3 ili red. godini (za period do donošenja odluke) ili u visini zarade za novembar 2010. br.800. 1 1. nagrade) .RADNI ODNOSI. Iz navedenog proizlazi da se u rashod priznaju primanja zaposlenih. Obrazac PP OD i Specifikaciju uz PP OD o usmeravanju doprinosa za zdravstveno osiguranje. 5 x 17. poreza i doprinosa Red.bruto 3. Najviša osnovica za plaćanje doprinosa na dan isplate 5. Doprinos na teret poslodavca . i to svakom zaposlenom u visini novembarske zarade.9%) 9. MRS 19.

Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 42. Obračun primanja zaposlenih i način utvrđivanja uređeni su propisima iz oblasti radnog zakonodavstva kojima je određeno u kojoj meri i u kojim slučajevima je moguće primeniti MRS 19.Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 42.80 451 . 10-11 .213.68 453 .) 64 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. entitet (pravno lice) treba da prizna očekivani trošak kao učešće u dobiti i isplatu bonusa. osim naknada koje se refundiraju 309. a u korist obaveze.985. bez obzira na to kada će ta zarada biti isplaćena. U našoj praksi kategorije primanja određuju se na osnovu zakonskih i drugih propisa. DODACI.800.52 452 . za period u kojem je zaposleni radio. NAKNADE.00 450 .800.VI RADNI ODNOSI. kolektivnim pregovaranjem zaposlenih i poslodavca i tako uređena primanja su predmet računovodstvenog obuhvatanja. bonusi) 520 .Obaveze za neto zarade i naknade zarada.Tekući (poslovni) račun 442. osim naknada koje se refundiraju 309.68 241 .800.213.Obaveze za porez na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 47.800.52 452 .) računovodstveno se evidentira kao rashod perioda u kome je zaposleni radio. isplata zarade po osnovu doprinosa zaposlenog (nagrada.68 (za obračunate bruto zarade za novembar i deo zarade po osnovu doprinosa) 521 .Troškovi zarada i naknada zarada (bruto) 400.80 451.000.985.68 (za izvršen obračuna doprinosa na zarade i dela zarade po osnovu doprinosa na teret poslodavca) 450 . ZARADE. pod uslovom da taj entitet ima sadašnju zakonsku ili izvedenu obavezu da izvrši takve isplate kao rezultat takvih događaja i da se može utvrditi pouzdana procena takve obaveze. Saglasno navedenim odredbama MRS 19.Obaveze za poreze i doprinose na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 42. MRS 19.800. Prema paragrafu 20.Obaveze za neto zarade i naknade zarada. DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI Prema paragrafu 17.68 453 . Knjiženje obračuna i isplate zarade za novembar i dela zarade po osnovu doprinosa (nagrade. MRS 19. bonus i sl. nagrada i sl.Obaveze za porez na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 47.800.68 (za izvršene isplate zarada za novembar i dela zarade po osnovu doprinosa . entitet treba da odredi iznos koji će biti isplaćen pre nego što se finansijski izveštaji odobre za objavljivanje.Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 42.Obaveze za poreze i doprinose na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 42.bonus.

Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji („Sl. uz obrazloženje koje sadrži podatke o verskom prazniku zaposlenog i navođenjem odgovarajuće norme koja je poslužila kao normativni osnov za priznavanje ovog prava. Pod ovim uslovima lice koje vrši dužnost direktora sa nepunim radnim vremenom može biti u radnom odnosu za ostatak do punog radnog vremena u drugom privrednom društvu. Lice koje obavlja poslove direktora po osnovu ovog ugovora ima pravo na naknadu za rad koja ima karakter zarade i druga prava. u skladu sa članom 193. obaveze i odgovornosti uređuju se ugovorom. 125/2004). ZARADE. glasnik RS”. Zakona o radu („Sl. direktor može ugovorom o radu da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme. glasnik RS”.da to lice radi sa nepunim radnim vremenom u jednom privrednom društvu gde vrši dužnost direktora. prema kojoj zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj način ostvari puno radno vreme. takođe na dužnosti direktora toga društva. . Zakona. istog zakona. prema njihovom kalendaru. st.da je to lice zasnovalo radni odnos za ostatak radnog vremena do punog radnog vremena u drugom privrednom društvu gde takođe vrši dužnost direktora. br. br. Razlog za to je što se o pravima zaposlenog odlučuje od strane lica imenovanog u odredbi člana 195.na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa. njihova međusobna prava. u kojoj situaciji se međusobna prava. Radni odnos na određeno vreme može da traje do isteka roka na koji je izabran direktor. zaposleni imaju pravo da ne rade u dane sledećih verskih praznika. • Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 43/2001 i 101/2007).RADNI ODNOSI. 10-11 65 . br. 2) katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica . 61/2005 i 54/2009). Poslodavac je dužan poštujući ovu pravnu normu da zaposlenom omogući ostvarivanje ovog prava. Zakona o radu („Sl. . 3) pripadnici islamske zajednice . odnosno da se u oba privredna društva ne zahteva angažovanje sa punim radnim vremenom na poslovima direktora.na prvi dan Jom Kipura. i to donošenjem rešenja kojim utvrđuje da zaposleni u određeni dan ne radi zbog verskog praznika. Ukoliko direktor nije zasnovao radni odnos kod poslodavca.da normama posebnog zakona. i to: 1) pravoslavci . NAKNADE. može se zaključiti da sa stanovišta normi Zakona nema smetnji da jedno fizičko lice vrši dužnost direktora u dva privredna društva. . 24/2005. Zakona sa direktorom zaključuje u ime poslodavca upravni odbor. glasnik RS”. 4) pripadnici jevrejske zajednice . Nužno je da se na taj način ne povređuju pravila sukoba interesa i zabrane konkurencije. S obzirom na to da direktor svoju dužnost može vršiti i bez zasnivanja radnog odnosa. nužno je da ispunjava uslove iz odredbe člana 41. 24/2005. Za slučaj da dužnost direktora vrši kao zaposleni.organ koji je određen aktom poslodavca.dalje: Zakon). a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor .na prvi dan Ramazan- skog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama. obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom. i 4.da je priroda poslova takva da se može obavljati sa ostatkom radnog vremena. glasnik RS”. odnosno do njegovog razrešenja. br. • PITANJE I ODGOVOR Uslovi pod kojima direktor jednog privrednog društva može da vrši dužnost direktora u drugom privrednom društvu Pitanje: • Da li i pod kojim uslovima isto lice može biti direktor u dva privredna društva? Odgovor: Prema odredbi člana 48. DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI VI PITANJE I ODGOVOR Ostvarivanje prava zaposlenog na plaćeno odsustvo za dan verskog praznika Pitanje: • Koje obaveze ima poslodavac u ostvarivanju prava zaposlenog na plaćeno odsustvo na dan krsne slave? Odgovor: Prema odredbi člana 4. rešenjem koje se u pisanom obliku dostavlja zaposlenom. Ugovor iz člana 48. DODACI. 2. odnosno osnivačkog akta ili statuta nije drugačije propisano.na prvi dan krsne slave. Poštujući ovu normu nužno je: . koja su propisana Zakonom o privrednim društvima („Sl. 61/2005 i 54/2009 . Podrazumeva se da je zaposleni prethodno obavestio nadležnu službu poslodavca o svom verskom prazniku. obaveze i odgovornosti direktora i poslodavca uređuju ugovorom.

zahtev zaposlenom treba da bude dat u pisanom obliku. Isto tako. ako je prekovremeni rad obavljen po nalogu poslodavca. 10-11 . ukoliko je korišćenje slobodnih dana izostalo. stav 1. čak i kada je reč o izuzetnim prilikama. jer se tada ne radi o prekovremenom radu. • Odgovor: Prema odredbi člana 108.12. iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. požar.da je poslodavac zahtevao da se takav rad obavi . jer poslodavac može zahtevati prekovremeni rad samo iz određenih . br. Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno.dalje: Zakon) zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za prekovremeni rad. glasnik RS”. Ti uslovi su: . za slučaj da to 66 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.1992. Međutim. tačka 3) Zakona. Podrazumeva se da se radi o prekovremenom radu ostvarenom pod uslovima iz odredbe člana 53.Zakonom propisanih razloga (viša sila. u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu. Ako navedeni uslovi nisu ostvareni. zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile. Po pravilu. iznenadno povećani obim rada i neophodnost da se u određenom roku završi posao koji je planiran). onda nema ni uslova za uvećanje zarade po osnovu prekovremenog rada. ali bez uvećanja iz člana 108. poslodavac je dužan da zaposlenom za takav rad isplati zaradu. odnosno ovde je izostao ex lege određeni razlog koji je conditio sine qua non prekovremenog rada. Ali. ali u slučaju vanrednih prilika (npr. da bi zaposleni ostvario uvećanje zarade iz ovog osnova potrebno je da se prekovremeni rad ostvari pod uslovima iz Zakona.donošenjem rešenja u pisanom obliku. 61/2005 i 54/2009 . radniku se ima isplatiti zarada za prekovremeni rad” (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. Rev.VI RADNI ODNOSI.zahtev može da bude dat u formi odluke ili naloga. godine). niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom. ZARADE. Drugo je pitanje da li se radi o samoinicijativnom obavljanju posla. poplava i sl. 24/2005. ali u odsustvu navedenih razloga.) nema smetnji da zahtev bude učinjen u usmenom obliku. Međutim. rad obavljen u preraspodeli radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom. U toj situaciji konvalidacija se vrši naknadno . i to najmanje 26% od osnovice. Zakon ne propisuje oblik u kome se zahtev za rad duži od punog radnog vremena može uputiti. NAKNADE. Zaposleni koji samoinicijativno radi duže od punog radnog vremena nema pravo na zaradu. DODACI. DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI PITANJE I ODGOVOR Nepostojanje prava zaposlenog na uvećanu zaradu za samoinicijativno obavljanje poslova u vremenu dužem od punog radnog vremena Pitanje: • Da li zaposleni koji samoinicijativno obavlja poslove u vremenu dužem od punog radnog vremena ima pravo na uvećanu zaradu po osnovu prekovremenog rada? rešenje izostane poslodavac to ne bi mogao koristiti kao opravdanje da odbije obračun i isplatu uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada. kojom je propisano da je. O tome govori i ova sudska odluka kada se radi o radu dužem od punog radnog vremena u preraspodeli kada zaposlenom nisu omogućeni slobodni dani: „Pravilno je stanovište nižestepenih sudova da tužioci nemaju pravo na plaćanje prekovremenog rada. Samoinicijativno obavljanje poslova od strane zaposlenog u vremenu dužem od punog radnog vremena u odsustvu zahteva za prekovremeni rad ne smatra se prekovremenim radom. To znači. opšteg akta i ugovora o radu. ako su taj rad obavili u preraspodeli radnog vremena uz korišćenje slobodnih dana. Zakona o radu („Sl.da se radi o slučajevima imenovanim u Zakonu ili opštem aktu. 4241/92 od 24. Zakona. na zahtev poslodavca. .

SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE

VII

10

POSREDNA KONTROLA DEVIZNOG POSLOVANJA I ELEKTRONSKA DOSTAVA DOKUMENATA
Od 1.11.2010. godine moguća elektronska dostava dokumenata i za poslove prenosa potraživanja, odnosno preuzimanja duga, promene nerezidenta, kompenzacione poslove i obavljanje delatnosti u inostranstvu

E

lektronska dostava dokumenata je alternativni način dostavljanja faktura, u kontekstu obavljanja posredne kontrole deviznog poslovanja, omogućen donošenjem Uredbe o izmenama Uredbe o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata („Sl. glasnik RS”, br. 39/2010, stupila na snagu 16.6.2010. godine). Ovaj način dostavljanja dokumenata primenjuje se od 16.6.2010. godine za poslove izvoza i uvoza usluga, a od 1.11.2010. godine i za poslove: - prenosa potraživanja, odnosno preuzimanja duga iz člana 7. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006 - dalje: Zakon). - promene nerezidenta po poslovima iz člana 33. Zakona; - kompenzacione poslove; - obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu. Rezident, koji se prijavio i registrovao za elektronsku dostavu, obavezan je da ubuduće fakture dostavlja samo elektronski, što nesumnjivo predstavlja određeno ograničenje. Ipak, treba imati u vidu najavu isključivo elektronske dostave dokumentacije, čime bi se ukinula mogućnost dostavljanja dokumenata u štampanoj formi. Za sada, ova dva načina dostavljanja dokumenata, u štampanoj ili elektronskoj formi, u pogledu rokova, pravila i svega ostalog potpuno su ravnopravna, bez obzira na odabrani način dostavljanja.

Prijava korisnika za rad u aplikaciji Elektronska dostava dokumenata
Aplikaciju za elektronsku dostavu dokumenata mogu koristiti samo rezidenti i nerezidenti koji su se prijavili za elektronsko dostavljanje, tako što su Deviznom inspektoratu, u štampanoj formi, dostavili Prijavu za
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

elektronsku dostavu dokumenata (dalje: Prijava), preuzetu sa sajta Deviznog inspektorata. Prilikom popunjavanja Prijave potrebno je uneti korisničko ime, koje određuje i kreira sam obveznik. Sistem kontroliše jedinstvenost svakog korisničkog imena i ako utvrdi da dostavljeno korisničko ime već postoji u bazi, korisnik će o tome biti obavešten putem elektronske pošte ili telefonom i biće dužan da popuni i dostavi novu prijavu sa istim podacima, ali sa novim korisničkim imenom. U prijavu je potrebno uneti i adresu elektronske pošte korisnika, kako bi na tu adresu stiglo obaveštenje o uspešnoj registraciji na sistem Deviznog inspektorata za elektronsku dostavu dokumenata. Korisniku će, pored korisničkog imena koje određuje i kreira sam, biti dodeljena i inicijalna lozinka, koju je korisnik obavezan da promeni i novu, promenjenu lozinku koristi prilikom svakog narednog pristupa aplikaciji. Korisnik može imati više naloga za registraciju, ali se za svaki od njih mora podneti posebna prijava u cilju registracije za elektronsku dostavu dokumenata, čime je omogućeno da jedan korisnik obezbedi više naloga i angažuje veći broj ljudi, ukoliko mu je to potrebno u slučaju većeg obima poslovanja po osnovu kog postoji obaveza izveštavanja Deviznog inspektorata. Do dobijanja mogućnost pristupa aplikaciji za elektronsko dostavljanje dokumenata, obavezno je dostavljanje dokumentacije u štampanoj formi, na način i u rokovima kao i do sada.

67

VII10

SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE

Poslovi izvoza, odnosno uvoza usluga
Elektronska dostava podataka o fakturama vrši se na jednostavan način, kroz aplikaciju koja korisnika vodi kroz odgovarajuće menije, podmenije i polja za unos. Unos podataka u polja označena zvezdicom je obavezan. Nakon unosa podataka, dokument dobija status „U izradi”. U toku pregleda i kontrole ispravnosti unetih podataka, dokument ima status „Čeka verifikaciju”. Kontrolisani dokument može se proglasiti ispravnim ili neispravnim od strane odgovornog lica koje vrši verifikaciju. Ukoliko je dokument proglašen ispravnim, njegov status će automatski biti promenjen u „Verifikovan” i time se dostavljanje dokumenta smatra završenim. Posle dobijanja statusa „Verifikovan”, izmenu i brisanje ne može izvršiti sam rezident, već se oni mogu obaviti samo na osnovu pismenog zahteva upućenog Deviznom inspektoratu, koji jedini može obaviti zahtevana ažuriranja dokumenta. Ukoliko je dokument proglašen neispravnim, biće vraćen na doradu, pri čemu će i njegov status automatski biti promenjen u „Neispravan” sa prikazom opisa neispravnosti i sa nalogom da se isti ispravi u roku od tri dana. Ukoliko korisnik ne postupi u skladu sa nalogom, smatraće se da dokument nije ni dostavljen. Kada korisnik vraćeni dokument ispravi i sačuva ga, njegov status će automatski biti promenjen „U izradi”, nakon čega se ponovo dostavlja Deviznom inspektoratu na verifikaciju, sve dok se elektronska dostava dokumenta konačno ne verifikuje. Osim mogućnosti elektronskog unosa podataka, korisnik ima i mogućnost pregleda faktura. U svaku fakturu sa liste može se izvršiti uvid, a postoji i mogućnost izmene određenih faktura, odnosno onih koje nisu već dostavljene Deviznom inspektoratu na verifikaciju ili su vraćene kao neispravne. Ukoliko obveznik ima više faktura, aplikacija nudi mogućnost učitavanja već pripremljenog fajla, koji sadrži sve odabrane fakture. Dokument mora biti u određenom formatu, a uputstvo i program za kreiranje se može preuzeti sa sajta Deviznog inspektorata.

u nekoliko celina i polja, a unos podataka u polja označena zvezdicom je obavezan. Unetim podacima je potrebno priključiti i prethodno skenirani ugovor o prenosu potraživanja ili preuzimanju duga, kao i prevod ugovora u pdf formatu, nakon čega će se na ekranu pojaviti izabrana datoteka sa skeniranim ugovorom i prevodom istog, čime se završava uspešan unos podataka i unos dobija status „U izradi”. U Deviznom inspektoratu se obavlja pregled i kontrola ispravnosti unetih podataka na način prethodno opisan u tekstu. Na isti način vrši se elektronska dostava podataka koji se odnose na aneks, jedan ili više, osnovnog ugovora, odnosno raskid istog. Aplikacija omogućava i pretragu dostavljenih dokumenata po različitim kriterijumima. Po dobijanju liste odabranih dokumenata, korisnik može izvršiti uvid u svaki od njih, izmeniti one kod kojih je izmena dozvoljena, dok je brisanje dokumenta dozvoljeno samo ako dokument nije već dostavljen Deviznom inspektoratu na verifikaciju ili je dokument vraćen iz Deviznog inspektorata kao neispravan.

Poslovi naplate, odnosno plaćanja drugom nerezidentu po tekućem ili kapitalnom poslu
Članom 33. Zakona utvrđeno je da rezident može izvršiti naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguje, odnosno od koga potražuje, po tekućem ili kapitalnom poslu. Nakon što rezident izabere ovu opciju iz glavnog menija aplikacije, u odgovarajuća polja treba uneti tražene podatke. Podaci su razvrstani u nekoliko celina i polja. U polja označena zvezdicom unos podataka je obavezan. Po unosu svih neophodnih podataka, unetim podacima je potrebno priključiti i prethodno skenirani ugovor o promeni nerezidenta, kao i prevod ugovora u pdf formatu. Nakon prenosa istih u aplikaciju, na ekranu će se pojaviti izabrana datoteka sa skeniranim ugovorom i prevodom istog, čime se završava uspešan unos podataka i unos dobija status „U izradi”. Kao i u prethodno opisanim slučajevima, u Deviznom inspektoratu se obavlja pregled i kontrola ispravnosti unetih podataka, uz mogućnost vraćanja dokumenta korisniku na ispravku. Na opisani način vrši se i elektronska dostava podataka koji se odnose na aneks osnovnog ugovora, odnosno raskid istog, uz mogućnost dostave više aneksa po jednom ugovoru.
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

Poslovi prenosa potraživanja, odnosno preuzimanja duga
Nakon što rezident izabere iz glavnog menija aplikacije opciju za izveštavanje Deviznog inspektorata o poslovima iz člana 7. Zakona (banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata - fizičkih lica, mogu kupovati ili prodavati, odnosno platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja koja su nastala po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata), u odgovarajuća polja treba uneti tražene podatke. Podaci su razvrstani

68

SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE

VII10

Kompenzacioni poslovi
Elektronska dostava podataka iz obračuna kompenzacionog posla vrši se tako što korisnik u glavnom meniju klikne na stavku Obračuni o izvršenom kompenzacionom poslu i pojavi se lista sledećih podmenija: Unos obračuna o izvršenom kompenzacionom poslu, Pretraga obračuna o izvršenom kompenzacionom poslu i Stornirani obračuni o izvršenom kompenzacionom poslu. Korisnik unosi u aplikaciju tražene podatke sa rešenja o odobrenju ovog posla nadležnog ministarstva, vodeći računa o instrukcijama iz Uputstva za elektronsku dostavu dokumenata. Polja označena zvezdicom je obavezno popuniti. Osim unosa podataka u odgovarajuća polja, potrebno je priključiti i skenirani Obrazac br. 4, propisan Odlukom o bližim uslovima za plaćanje, odnosno naplatu u robi, odnosno uslugama („Sl. glasnik RS”, br. 109/2005), kao i Prilog br. 4, propisan Uredbom o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenta i nerezidenata („Sl. glasnik RS”, br. 112/2006 i 39/2010 - dalje: Uredba). Verifikacija unetih podataka vrši se na isti način kao i kod elektronske dostave po ostalim, prethodno opisanim poslovima. Aplikacija omogućava i pretragu dostavljenih obračuna kompenzacionih poslova po različitim kriterijumima. Po dobijanju liste odabranih obračuna, korisnik može izvršiti uvid u svaki od njih, izmeniti one kod kojih je izmena dozvoljena, dok je brisanje obračuna dozvoljeno samo ako obračun nije već dostavljen Deviznom inspektoratu na verifikaciju ili je vraćen iz Deviznog inspektorata kao neispravan.

hodno opisanim poslovima iz Uredbe, što se odnosi i na pretragu dostavljenih godišnjih finansijskih izveštaja.

Uputstva i Šifarnici potrebni za rad u aplikaciji Elektronska dostava dokumentacije
Na sajtu Deviznog inspektorata mogu se naći i preuzeti dva uputstva koja se odnose na elektronsku dostavu dokumenata u kojima su detaljno objašnjeni načini popunjavanja i elektronske dostave podataka i dokumenata po svim poslovima propisanim Uredbom. Na sajtu se može pronaći i preuzeti i Šifarnik valuta, Šifarnik zemalja, Šifarnik osnova naplate, odnosno plaćanja sa inostranstvom i Šifarnik vrste usluge, koji su potrebno za rad u aplikaciji Elektronska dostava dokumentacije. Aplikacija korisnicima nudi i mogućnost promene lozinke, promene kontakt podataka, pomoć kod zaboravljene lozinke, odjavu nekog od odobrenih naloga za elektronsku dostavu i drugo. Devizni inspektorat ima pravo da na sopstvenu inicijativu ukine pojedinačne naloge za registraciju, ukoliko utvrdi da se nalog na bilo koji način zloupotrebljava ili se koristi za dostavljanje pogrešnih podataka. O izvršenom ukidanju naloga za registraciju Devizni inspektorat će obavestiti korisnika elektronskim putem, uz navođenje razloga za ukidanje naloga. Korisnicima je na raspolaganju i opcija koja sadrži najčešća pitanja korisnika u vezi elektronske dostave dokumenata i odgovore Deviznog inspektorata na njih. •
Branka Đorđević

Godišnji finansijski izveštaj po poslovima obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu
Prilikom elektronskog dostavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja po poslovima obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu, u aplikaciju za Elektronsku dostavu dokumenata potrebno je, osim podataka iz godišnjeg finansijskog izveštaja, dostaviti i podatke iz rešenja nadležnog ministarstva kojim je posao osnivanja preduzeća u inostranstvu odobren. Dostava podataka iz rešenja nadležnog ministarstva vrši se slično dostavi podataka iz rešenja o odobrenju obavljanja kompenzacionog posla. Nakon unosa potrebnih podataka u aplikaciju, potrebno je još podacima priključiti i skenirani godišnji finansijski izveštaj. Verifikacija unetih podataka vrši se na isti način kao i kod ostalih poslova, elektronske dostave po ostalim, pretPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

69

adresu i druge podatke koji su propisani izmenama Zakona.FATF koje je usvojilo dokument pod nazivom „FATF 40 preporuka protiv pranja novca i 9 specijalnih preporuka protiv finansiranja terorizma”. kreditne institucije i dr. Ovaj dokument predstavlja i osnov na kome počiva rad Manivala . iako je usklađenost odredbi Zakona evidentna. jeste da se sada izmenama Zakona definiše pojam elektronskog transfera. kao i standardima koje propisuje međunarodno telo .000 ili više mora identifikovati i da finansijska institucija koja treba da isplati sredstva korisniku primaocu tog transfera to ne sme uraditi ako poruka koja prati transfer ne sadrži sve podatke o nalogodavcu (novi čl. 20/2009 i 72/2009 . 10-11 Definisanje elektronskog transfera i jedinstvene identifikacione oznake Ono što je novo. a sa ciljem da sredstva budu dostupna korisniku tog elektronskog 70 . godine (dalje: Direktiva EU). Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 iz strane države ne sadrži npr. Izmenama Zakona propisane su i situacije kada ne postoji obaveza utvrđivanja propisanih podataka (novi član 12v). Jedna od značajnih novina jeste da se nalogodavac elektronskog transfera u iznosu od EUR 1. u ime nalogodavca elektronskog transfera. glasnik RS". br. Takođe. i lica koja se bave brzim prenosom novca bez otvaranja računa (npr. korisnik elektronskog transfera i posrednik u lancu plaćanja. Međutim.u Republici Srbiji platnim prometom se bave banke. br.000. To nije slučaj i sa drugom državama sa kojima se mogu obavljati finansijske transakcije gde se platnim prometom mogu baviti i zadruge. kao i da bi se u potpunosti Zakon usaglasio sa preporukama Saveta Evrope. Vezano za elektronski transfer definisani su i pojmovi: nalogodavac elektronskog transfera.1. bez obzira na to da li su nalogodavac i korisnik transakcije jedno lice.VII 11 UPRAVNI POSTUPAK. bilo je potrebno doneti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Sl. Elektronski transferi koji mogu biti izvršeni od strane navedenih lica posebno su podložni riziku zloupotrebe u cilju finansiranja terorizma. Za oblast sprečavanja pranja novca to je značilo usaglašavanje zakonskih odredbi sa Direktivom 2005/60/ES Evropskog parlamenta i Saveta o sprečavanju korišćenja finansijskog sistema u svrhe pranja novca i finansiranja terorizma iz 2005. 91/2010 ao što je poznato osnovni cilj Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Sl. Primer: Ako Svift (Swift) poruka koja prati transfer u iznosu od EUR 1. glasnik RS”.to su lica koja se bave platnim prometom (banke) . „Western Union”). osim odredbe člana 12. koja se vrši elektronskim putem. u opisu nalogodavca ime i prezime fizičkog lica. OBLIGACIJE I PRIVREDNA DRUŠTVA KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA ZAKONA O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA "Sl. pre svega radi izbegavanja nedoumica u tumačenju Zakona. 12a i 12b). niti sredstva mogu biti preneta na račun korisnika. 91/2010. Definisana su i lica koja pružaju usluge plaćanja i naplate .2010. glasnik RS”.2012.dalje: Zakon) je unapređenje sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. a time i umanjenje rizika koji takvi transferi nose od finansiranja terorizma i pranja novca. koja se primenjuje od 1. izmenama Zakona uvodi se sistem provere elektronskih transfera.tela Saveta Evrope koje se bavi procenom usaglašenosti nacionalnih sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma država članica SE sa međunarodnim standardima. godine. Elektronski transfer je definisan kao transakcija koju vrši lice koje pruža usluge plaćanja i naplate. K transfera kod drugog lica koje pruža uslugu plaćanja i naplate.12. banka ne može isplatiti korisniku sredstva. br. stupio na snagu 11. godine).

Procena i analiza rizika . te na osnovu toga vrši pojednostavljene radnje mere poznavanja i praćenja stranke (izmena člana 7. Na osnovu ovih procena obveznici će prvo odabrati odgovarajući oblik mera poznavanja i praćenja stranke (uobičajene ili pojačane mere). Ministar. analizira. Iz tog razloga Uprava je preuzela nadležnost inspekcijskog nadzora kako bi se obezbedila što bolja i uspešnija primena Zakona. . poslovnog profila stranke. . informacije i dokumentaciju nadležnim državnim organima. pribavi informacije o svrsi i nameni poslovnog odnosa ili transakcije i druge podatke. obrađuje i dostavlja određene podatke. odnosno transakciju u nizak rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma i u tom slučaju primenjuju pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke (izmena člana 32. a sve sa ciljem uspešnije borbe protiv pranja novca i sprečavanja finansiranja terorizma. Najviše rukovodstvo S obzirom da su obveznici iz člana 4.mere poznavanja i praćenja stranke Ono što se uvek ističe kao jedna od bitnih novina koju je doneo Zakon. posredovanja u sklapanju kreditnih poslova i davanju zajmova. poslovni odnos. uslugu koju pruža u okviru svoje delatnosti ili transakciju u nisko rizičnu grupu za pranje novca ili finansiranje terorizma. Dosadašnje rešenje u Zakonu.preduzetnici i pravna lica koja pružaju računovodstvene usluge.preduzeća za reviziju i ovlašćeni revizori. dok kod društva s ograničenom odgovornošću to može biti osim upravnog odbora i direktor. Zakona). .preduzetnici i pravna lica koja obavljaju poslove faktoringa i forfetinga. Izveštaj o radu obavezno sadrži statistike. postoji neznatan ili nizak stepen rizika za pranje novca ili finansiranja terorizma sami svrstaju stranku. predstavlja određena vrsta stranke. rizik od pranja novca i finansiranja terorizma nije isti. Jedna od bitnih novina jeste da se nadležnost Uprave proširuje i na obavljanje poslova inspekcijskog nadzora. redovno prati po- 71 . Obveznici procenjuju koliki rizik od mogućih zloupotreba koje imaju za cilj pranje novca i finansiranje terorizma. brojeva i znakova koju određuje lice koje vrši usluge plaćanja i naplate.pravna lica i preduzetnici koji se bave pružanjem usluga prenosa novca kada se radi o poslovima u zemlji. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. . prikuplja. a koju uvodi Direktiva EU je pristup zasnovan na proceni rizika. Obveznici kod kojih će Uprava sprovoditi nadzor su: . Izmenama Zakona precizirano je da se pojednostavljene mere mogu primeniti uvek kada je rizik od pranja novca ili finansiranja nizak.lica koja se bave poštanskim saobraćajem. poslovnih odnosa. usluge poreskog savetovanja. Prilikom vršenja nadzora zaposleni u Upravi se legitimiše službenom značkom i legitimacijom. utvrdi identitet stvarnog vlasnika stranke i proveri njegov identitet. Kod različitih vrsta stranaka. a to je jedinstvena identifikaciona oznaka . kao i podatke o aktivnostima Uprave. na predlog Uprave propisuje kriterijume na osnovu kojih obveznik svrstava stranku. podatke o pojavnim oblicima pranja novca i finansiranja terorizma. Zakona organizovani u različitim formama izmenama je definisan i pojam najvišeg rukovodstva u zavisnosti od organizacione strukture obveznika. usluga koju obveznik pruža u okviru svoje delatnosti ili transakcija. Zakona). usluga koje obveznik pruža u okviru svoje delatnosti ili transakcija. U slučaju da je obveznik registrovan kao otvoreno akcionarsko društvo najviše rukovodstvo predstavlja izvršni odbor. OBLIGACIJE I PRIVREDNA DRUŠTVA VII11 Izmene Zakona donose još jedan novi pojam. nije se pokazalo efektivnim i efikasnim za navedenu grupu obveznika. oblika ili načina vršenja transakcije. najkasnije do 31.UPRAVNI POSTUPAK. proveri identitet stranke na osnovu dokumenata. Izmenama Zakona data je mogućnost obveznicima da ukoliko procene da zbog prirode poslovnog odnosa. podataka ili informacija pribavljenih iz pouzdanih i verodostojnih izvora. Kod zatvorenog akcionarskog društva najviše rukovodstvo predstavlja upravni odbor. odnosno ukoliko nije uspeo da: utvrdi identitet stranke. Zadaci i nadležnost Uprave za sprečavanje pranja novca Kada se radi o nadležnosti Uprave za sprečavanje pranja novca (dalje: Uprava) precizirano je da obavlja finansijsko-informacione poslove. marta tekuće za prethodnu godinu. vezano za nadzor. Kod komanditnog društva ili ortačkog društva najviše rukovodstvo je lice određeno osnivačkim aktom. 10-11 Službena beleška Zakonom je definisano da je obveznik dužan da odbije ponudu za uspostavljanje poslovnog odnosa ukoliko nije u mogućnosti da izvrši sve mere poznavanja stranke. odnosno drugih okolnosti povezanih sa strankom. Uprava podnosi izveštaj o radu Vladi. trendove u pranju novca i finansiranju terorizma. davanju jemstva.definisana je kao kombinacija slova. poslovni odnos. poslovni odnos.

Kod ovlašćenih lica.). utvrdi i proveri identitet punomoćnika i zakonskog zastupnika. utvrdi i proveri identitet punomoćnika. odnosno nisu usaglašene ili su u nesrazmeri sa uobičajenim. kao i druge okolnosti koje su povezane sa statusom ili drugim karakteristikama stranke. obveznik je dužan da pored identiteta stranke. elektronsko bankarstvo. Izmenama Zakona propisana je obaveza obveznicima koja se odnosi na integritet zaposlenih. bez obzira na broj zaposlenih. Sadržaj i način polaganja stručnog ispita utvrđuje ministar. Loro korespondentski odnos U vezi sa uspostavljanjem loro korespondentskog odnosa sa bankom ili drugom sličnom institucijom koja ima sedište u stranoj državi koja nije na listi država koje primenjuju međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma koji su na nivou standarda Evropske unije ili viši. upotreba bankomata i dr. Što se tiče ograničenja gotovinskog poslovanja izmenama Zakona sada se precizno definiše da se zabrana izvršenja gotovinskih transakcija odnosi i na iznos od tačno EUR 15. Zakona). Licenca se izdaje na osnovu rezultata stručnog ispita. To znači da je uvedeno obavezno licenciranje ovlašćenih lica i zamenika u obveznicima. Ovlašćeno lice Oslobađajuća odredba iz Zakona. OBLIGACIJE I PRIVREDNA DRUŠTVA slovanje i proverava usklađenost aktivnosti stranke sa prirodom poslovnog odnosa i uobičajenim obimom i vrstom poslovanja stranke (član 8. Prema izmenama Zakona potrebno je da ovlašćeno lice ima i licencu za obavljanje poslova.VII11 UPRAVNI POSTUPAK. neuobičajeni način vršenja. shodno članu 39. pre uspostavljanja tog odnosa. transakciju vrši ili poslovni odnos uspostavlja punomoćnik ili zakonski zastupnik. finansiranja terorizma koji proizilazi iz njihove primene ( npr. to čini iz razloga povezanosti sa nezakonitim aktivnostima. a to je izmena koja se odnosi na dodatni uslov za obavljanje poslova ovlašćenog lica u obvezniku. Obveznik je dužan da utvrdi osnov i svrhu ovih transakcija i da sačini službenu belešku o tome u pisanoj formi. kao i da je potrebno naročitu pažnju posvetiti riziku od pranja novca ili 72 . čest je slučaj da kada stranka krije podatke vezano za njen identitet. Utvrđivanje i provera identiteta stranke Vezano za zakonsku odredbu utvrđivanja i provere identiteta stranke definisanu članom 13. pribavi pismeno odobrenje najvišeg rukovodstva u obvezniku. Zakona obaveza obveznika da pored identiteta stranke. informacije i dokumentaciju koja je propisana Zakonom. Uprava za sprečavanje pranja novca proverava ispunjenost uslova za ovlašćeno lice i izdaje licencu ovlašćenom licu i zameniku ovlašćenog lica. na predlog direktora Uprave. Zakona). Zaposleni kod obveznika zadužen za uspostavljanje loro korespondentskog odnosa dužan je da. vrednost ili povezanost transakcija koje nemaju ekonomski ili pravno osnovanu namenu. Neuobičajene transakcije i prijava gotovinskih transakcija Upravi Prema izmenama Zakona obveznik je dužan da svoju pažnju posveti neuobičajenim transakcijama. stav 1. da urede postupak Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. primeni određene radnje i mere i da pribavi podatke. ne može se nastaviti bez pismenog odobrenja najvišeg rukovodstva u obvezniku. a ako je taj odnos uspostavljen. a to je da kada obveznik ne uspe da izvrši sve mere poznavanja stranke dužan je da o tome sačini službenu belešku i da istu čuva 10 godina. Zakona za obveznike koji imaju manje od četiri zaposlena je izbrisana. Naime. tako da je obaveza svih obveznika da odrede ovlašćeno lice. proširuje se i na zakonskog zastupnika. u vezi sa određivanjem ovlašćenog lica. Izmenama Zakona uveden je novi stav. Ono što je osnovna karakteristika navedenih transakcija jesu složenost i neuobičajeno visok iznos. Iskustveno gledajući. 10-11 Tehnološka dostignuća Izmenama Zakona definisana je nova obaveza u vezi sa primenom novih tehnoloških dostignuća. ukoliko u ime stranke koja je fizičko lice. kao i druge podatke koji su propisani navedenim članom. obveznici će morati prilikom zapošljavanja lica na radnim mestima na kojima će primenjivati odredbe ovog Zakona i propisa donetih na osnovu Zakona. obveznik je dužan da.00 (član 36. došlo je do još jedne bitne promene. Naime. navedenim članom definisano je da u slučaju kada se uspostavlja loro korespondentski odnos u ugovoru o uspostavljanju tog odnosa potrebno je navesti obaveze svake ugovorne strane u vezi sa sprečavanjem i otkrivanjem pranja novca. Obveznik je dužan da obrati naročitu pažnju na rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma koji proizilazi iz primene novih tehnoloških dostignuća koja mogu omogućiti anonimnost stranke. Takođe.000. odnosno očekivanim poslovanjem stranke.

000. ali samo kako bi se terminološki u potpunosti usaglasile sa Zakonom o tajnosti podataka („Sl. tako što su za pravna lica proširene u delu koji se odnosi na prethodno opisane novine u Zakonu (elektronski transfer. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. kako bi na adekvatan način procenili postojanje sumnjivih okolnosti i pravovremeno otkrili transakcije koje ukazuju na sumnju pranja novca ili finansiranja terorizma.).efikasna borba za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. U skladu sa članom 73. i 90. analizirati okolnosti poslovne klime. identifikovati klijente. Raspon novčanih vrednosti kaznenih odredbi se nije promenio. moraju izgraditi procedure. Republika Srbija je izmenama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma uspela da odgovori zahtevima Saveta Evrope i u potpunosti uskladi svoju zakonsku regulativu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama i međunarodnim standardima iz ove oblasti Da bi se ostvario osnovni cilj ovog zakona . ali i ukoliko se i sami aktivno uključe u borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma. br. U slučaju neispunjavanja obaveza postoji opasnost da obveznici budu kažnjeni zbog svog odnosa prema nelegalnim aktivnostima. Jelena Pantelić Tajnost podataka Izmenama Zakona obuhvaćene su i izvesne izmene koje se odnose na tajnost podataka. To se može ostvariti samo ako obveznici implementiraju sve propisane odredbe u potpunosti.00 kazniti fizičko lice ako izvrši određene radnje propisane Zakonom (izmena čl. upoznati klijenta. krivična dela povezana sa terorizmom. službena beleška. advokat i njihovi zaposleni ne smeju stranci ili trećem licu otkriti da su Upravi dostavljeni podaci. 10-11 73 . glasnik RS”. Postupak zapošljavanja mora biti tako organizovan da se omogući provera da li je kandidat za to radno mesto osuđivan za krivična dela kojima se pribavlja protivpravna imovinska korist. postupak zasnivanja radnog odnosa i dr.UPRAVNI POSTUPAK. samo se proširio opseg privrednih prestupa.00 do RSD 150. informacije i dokumentacija o stranci ili transakciji za koje postoji sumnja da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. U izmeni Zakona osim podataka koji su dostavljeni Upravi zabrana dojavljivanja poširuje se i na podatke koji su u postupku dostavljanja. Obveznici se ne smeju ponašati kao pasivni posmatrači već moraju shvatiti svoju ulogu. neophodno je usklađivanje rada obveznika sa izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. 89. 104/2009). Kod kaznenih odredbi u vezi sa prekršajima uveden je novi član kojim se propisuje da će se novčanom kaznom u iznosu od RSD 5. Zakona obveznik.000. Kaznene odredbe Došlo je do izmena i u delu Zakona koji se odnosi na kaznene odredbe. kao i proveru integriteta ličnosti i kadrovske osposobljenosti. Zakona). OBLIGACIJE I PRIVREDNA DRUŠTVA VII11 zapošljavanja.

porez na nasleđe i poklon. mada nije bilo izričito propisano. odnosno na pravo zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Imajući u vidu da se Zakonom o porezima na imovinu („Sl. br. Poreski obveznik U cilju usaglašavanja sa nazivom zakona kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica. za rekonstruisane objekte. 101/2010 akon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu („Sl. godine i primenjivaće se i kod utvrđivanja poreza na imovinu u takozvanoj statici za 2011. zakon.SUS. utiče na zaštitu prirodnog ili nepokretnog kulturnog dobra i njegove zaštićene okoline. Precizirano je da se. kao i maksimalan iznos do koga se po tom osnovu može umanjiti vrednost nepokretnost sa 70% na 40%. menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces. tako što će se u pogledu rezidentstva pravnih lica primenjivati odredbe zakona kojima se uređuje porez na dobit pravnih lica (a ne porez na dobit preduzeća). glasnik RS”. saobraćaja. izvršeno je pravnotehničko usaglašavanje odredbe koja uređuje poreskog obveznika.2011. proizlazi da se odredba prema kojoj se Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. kao i porez na prenos apsolutnih prava.1. kao i • pravo zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. glasnik RS” br. 45/2002 . 80/2002 . Za sva ova lica poresku osnovicu čini vrednost nepokretnosti na dan 31. amortizacija ne priznaje od izgradnje. najvažnije izmene i dopune Zakona prikazaćemo za svaki od navedenih poreskih oblika zasebno. 101/2010 dalje: Zakon o izmenama i dopunama) stupio je na snagu 1. godinu. 26/2001.dr. 80/2002. 10-11 Porez na imovinu Predmet oporezivanja Predmet oporezivanja je proširen na: • pravo zakupa građevinskog zemljišta u javnoj svojini. za nepokretnosti stranog pravnog lica koje nema organizacioni deo preko koga obavlja delatnost u Republici Srbiji). već vrednost dobijena primenom osnovnih i korektivnih elemenata bliže uređenih pravilnikom koji donosi ministar nadležan za poslove finansija. glasnik RS" br. s obzirom da je poreska osnovica za poljoprivredno i šumsko zemljište obveznika koji ne vodi poslovne knjige petostruki iznos katastarskog prihoda od tog zemljišta. reči: „tržišna vrednost” zamenjene su rečju: „vrednost”. menja režim voda. proizlazi da je na pravo zakupa građevinskog zemljišta u javnoj svojini. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu (a utvrđuje se primenom osnovnih i korektivnih elemenata. Napominjemo da je rekonstrukcija . S obzirom da poresku osnovicu ne čini vrednost koja se utvrđuje na tržištu. • Amortizacija Smanjena je stopa amortizacije za koju se umanjuje vrednost nepokretnosti obveznika koji ne vodi poslovne knjige u Republici Srbiji sa 1. već od isteka svake kalendarske godine u odnosu na godinu u kojoj je izvršena poslednja rekonstrukcija objekta.VIII OSTALI POREZI KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU "Sl.dalje: Zakon) uređuju tri poreska oblika: porez na imovinu (u takozvanoj statici. Z pokretnosti lica koja te knjige vode ali ne u Republici Srbiji (npr. obveznik poreza zakupac. 61/2007 i 5/2009 .izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta. Poreska osnovica Na istovetan način će se uređivati poreska osnovica za nepokretnosti lica koja ne vode poslovne knjige i za ne- 74 . 135/2004. menja spoljni izgled objekta. povećava broj funkcionalnih jedinica.5% na 0. uz umanjenje poreske osnovice po osnovu amortizacije). To ni do sada nije bio slučaj. utiče na bezbednost susednih objekata. zaštite od požara i životne sredine. Precizirano je da se vrednost zemljišta ne umanjuje po osnovu amortizacije. S obzirom da je obveznik poreza na imovinu imalac prava koja su predmet oporezivanja.80%.

000 do 50. odnosno stečene.0% na iznos preko 25. bez naplate takse.000 dinara za prekršaj odgovornog lica u državnom organu. osnovica poreza na (svu njegovu nepokretnu) imovinu je vrednost nepokretnosti utvrđena u njegovim poslovnim knjigama. godinu po stopi višoj od 0. godinu utvrdiće se primenom odredaba Zakona.40% (2) porez iz podtačke (1) + do 0.000. godine (odnosno u roku od 90 dana računajući od 1.000 do 25. po stopama utvrđenim tom odlukom (dakle po stopi nižoj od 0. Poreska oslobođenja • Uvedeno je poresko oslobođenje na zemljište . donese odluku o nižim stopama poreza na imovinu za 2011. Ako skupština jedinice lokalne samouprave do 31.000 do 50.000. odnosno od 0.40% za ostale nepokretnosti poreskog obveznika. i to u roku od 90 dana od dana računajući u odnosu na 1.000 dinara (4) porez iz podtačke (3) + do 2.40% na ostalim nepokretnostima poreskog obveznika. naknadu ili druge troškove. godinu u visini nižoj od 0. U slučaju da skupština jedinice lokalne samouprave ne utvrdi visinu poreske stope.000.40% za ostale nepokretnosti poreskog obveznika. marta 2011.za površinu pod objektom. Zaprećena je novčana kazna od 5.30% za zemljište. a koji su od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu. • Uređeno je ovlašćenje ministru finansija da podzakonskim aktom bliže uredi način i postupak utvrđivanja osnovice poreza na imovinu. odnosno koji jedinici lokalne samouprave naplati taksu. u toku godine za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu. godinu. poresku osnovicu čini vrednost tih nepokretnosti iskazana u njihovim poslovnim knjigama. godine kao dana stupanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona na snagu).000 dinara (3) porez iz podtačke (2) + do 1.000. godinu utvrdiće se primenom odredaba Zakona. osim na zemljištu Do navedenih iznosa.30% za zemljište. • Besplatno davanje podataka jedinicama lokalne samouprave: Državni organi i organizacije. odnosno 0.000. odnosi samo na građevinsko zemljište. • Precizirano je da se poresko oslobođenje za nepokretnosti u državnoj svojini koje koriste državni organi i organizacije i organi. za te podatke. 2011.000. decembra 2010.6% na iznos preko 10. tako da iznose: Na prava na nepokretnosti poreskog obveznido 0. odnosno drugih troškova za podatke koji mu se izdaju za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu. koje na zahtev jedinice lokalne samouprave ne dostavi podatke kojima raspolažu vršeći poslove iz svoje nadležnosti.40% na ostalim nepokretnostima poreskog obveznika. godine donese odluku o stopama poreza na imovinu za 2011.000.40% za ostale nepokretnosti poreskog obveznika). odnosno po stopi od 0. kao maksimalnih. januar 2011.30% na zemljištu. odnosno organizaciji.30%. • Poreska osnovica kada poreski obveznik vodi poslovne knjige Kada poreski obveznik vodi poslovne knjige.OSTALI POREZI VIII vrednost zemljišta ne umanjuje po osnovu amortizacije. U jedinicama lokalne samouprave koje do 31.000 dinara (4) preko 50.30% za zemljište. • po stopi od 0. godinu utvrdiće se: • primenom odredaba Zakona.000. odnosno po stopi višoj od 0. a koji su od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu.000 dinara Na poresku osnovicu (1) do 10.0% na iznos preko 50. ili je utvrdi preko maksimalnog iznosa. osim ako skupština jedinice lokalne samouprave. marta 2011. porez na imovinu za 2011.40% na ostalim nepokretnostima poreskog obveznika. uključujući i okućnicu stambene zgrade do pet ari po obvezniku. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu. po stopi od 0. porez na imovinu za 2011. porez na imovinu za 2011.30% na zemljištu.1. porez na imovinu utvrđuje se za prava na zemljištu primenom poreske stope od 0. kao i direktni i indirektni Plaća se na ime poreza (1) Do 0. organizacije i službe pokrajinske autonomije i jedinica lokalne samouprave. jedinice lokalne samouprave mogu utvrditi stopu poreza na imovinu za prava na nepokretnosti na „svojoj” teritoriji. 10-11 75 . Za nepokretnosti ovih obveznika koje su izgrađene. godine nisu donele odluku o stopama poreza na imovinu za nepokretnosti. na zahtev organa jedinice lokalne samouprave.3% poslovne knjige Na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige. dužni su da dostave podatke kojima raspolažu vršeći poslove iz svoje nadležnosti.4% ka koji vodi poslovne knjige Na prava na zemljištu obveznika koji ne vodi do 0. godine kao dan stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona. odnosno po stopi od 0. do 31.000 dinara (2) od 10. u skladu sa propisima. • Izmenjene su i smanjene stope poreza. odnosno 0.000 dinara (3) od 25. Ako skupština jedinice lokalne samouprave donese „novu” odluku o stopama poreza na imovinu za 2011.000 dinara Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.000. kao i organi teritorijalne autonomije. sa stanjem na dan 31. naknade.

ili mu po drugom osnovu nastane ili prestane poreska obaveza. . marta godine za koju se vrši utvrđivanje poreza. • Ukinuto je oslobođenje za gradsko. ili ostalo građevinsko zemljište u državnoj svojini. a najviše za 20.za imovinu koja mu ne služi za obavljanje delatnosti. sa tačnim podacima. nakon donošenja Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. odnosno šumskom zemljištu. na sledeći način: Za imovinu koju stekne. • Za imovinu za koju je podneo poresku prijavu (u roku od 10 dana od nastanka poreske obaveze). odnosno poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je dato u zakup (s obzirom da je predmet oporezivanja porezom na imovinu proširen i na te vrste zemljišta). Od obaveze podnošenja poreske prijave u roku od 10 dana izuzima se obveznik koji ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima u Republici Srbiji koji porez plaća na pravo iz člana 2. odnosno javno građevinsko. tako da će ovo pravo imati samo obveznici poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva. • Suženo je poresko oslobođenje za objekte koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Utvrđivanje poreza na imovinu Precizirana je odredba kojom je uređena obaveza podnošenja poreske prijave za porez na imovinu. sa tačnim podacima.VIII OSTALI POREZI korisnici budžetskih sredstava. odnosi i na nepokretnosti u državnoj svojini koje koriste korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora. u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište.drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora. odnosno građevinskih parcela (ne računajući zemljište pod objektom jednog obveznika). odnosno po sistemu prostog knjigovodstva u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dohodak građana . obveznik poreza na imovinu dužan je da podnosi poresku prijavu. pravo na poreski kredit od 1. što znači i nepokretnost veće vrednosti. obveznik poreza na imovinu dužan je da podnosi poresku prijavu. i to: 1) pravno lice.1. na poljoprivrednom. • Ukinuto je oslobođenje za građevinsko. osim lica koje porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod. i to: 1) fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti i vodi poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija. u skladu sa napred navedenim umanjenjem. kad ukupna površina građevinske parcele. obveznik podnosi poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka takve promene.000 dinara. do 31. ne prelazi 10 ari. Zakona. odnosno lokalna vlast). započne ili prestane da koristi u toku godine. ako je na toj imovini došlo do promene podataka sadržanih u prijavi koji su od uticaja na visinu poreske obaveze. odnosno po sistemu prostog knjigovodstva u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dohodak građana . kao i obveznici kojima je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost. pravo na umanjenje utvrđenog poreza ima svaki obveznik koji u toj zgradi ili stanu stanuje.korisnici sredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (zdravstvene i apotekarske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija. U poređenju sa dosadašnjim zakonskim rešenjem koje je priznavalo pravo na umanjenje poreza i po osnovu članova obveznikovog domaćinstva i koje je (zbog procentualnog umanjenja utvrđenog poreza od najviše 70%) imalo za posledicu priznavanje poreskog kredita u apsolutno višem iznosu licima za čiju je nepokretnost utvrđeni porez viši. 3) lice koje ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima u Republici Srbiji. a najviše 70%. Radi se o nepokretnostima u državnoj svojini koje koriste: . . za imovinu za koju je podneta poreska prijava i za imovinu za koju nije podneta poreska prijava. • Poreski kredit Umesto umanjenja utvrđenog poreza za zgradu ili stan u kojem stanuje obveznik u iznosu od 40% za obveznika i po 10% za svakog člana njegovog domaćinstva.organizacije za obavezno socijalno osiguranje. do 31. Ako na jednoj zgradi ili stanu ima više obveznika.000 dinara. prema propisima kojima se uređuje budžetski sistem. marta svake godine za koju se vrši utvrđivanje poreza. utvrđeni porez za zgradu ili stan u kojem stanuje obveznik umanjuje se za 50%. • Poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu.2011. 10-11 76 . 2) fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti i porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod.za imovinu koja mu služi za obavljanje delatnosti. 2) fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti i vodi poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija. • Za imovinu za koju je podneo poresku prijavu (u roku od 10 dana od nastanka poreske obaveze). godine može se priznati samo po osnovu stanovanja obveznika u stanu i to najviše u iznosu od 20. u visini srazmernoj njegovom udelu u pravu na toj zgradi ili stanu u odnosu na iznos za koji se porez umanjuje.

smatra ona imovina koja je predmet oporezivanja porezom na nasleđe i poklon. porez se plaćao na ukupan iznos odnosno bez izuzimanja 9. godinu. utovarivač. • Iz predmeta oporezivanja izuzeti su nasleđe i poklon novca. kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem ne prelazi 50 cm3. u smislu Zakona. 2) fizička lica koja ostvaruju prihode od samostalne delatnosti i porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaćaju na paušalno utvrđen prihod. 12.000 dinara. koje naslednik nasledi. ne plaća se porez na poklon. koji su konstruktivno razdvojivi. decembra 2010. pri čemu radna zapremina motora.vlasnik tih akcija ili udela izvrši bez naknade. za odgovarajuću površinu iste nepokretnosti.Traktor je motorno vozilo koje ima najmanje dve osovine i koje je prvenstveno namenjeno za vučenje. rovokopač. biće dužni da nadležnim organima jedinica lokalne samouprave podnesu sledeći obveznici poreza na imovinu: 1) fizička lica koja ostvaruju prihode od samostalne delatnosti i vode poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija. upotrebljavanog motokultivatora. a najkasnije do 31.000 dinara makar i za jedan dinar. godine porez na nasleđe i poklon nije se plaćao na nasleđe i poklon novca.000 dinara iz poreske osnovice. uređajima. Porez na nasleđe i poklon Predmet oporezivanja • Iz predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon izuzet je prenos bez naknade upotrebljavanog mopeda. buldožer. nije predmet oporezivanja porezom na nasleđe i poklon. po svakom od tih osnova. ne prelazi 45 km/h. . čija najveća konstruktivna brzina nije veća od 30 km/h i čija snaga motora nije veća od 12 kW. nezavisno od toga da li je njihov prenosilac fizičko ili pravno lice. grejder. odnosno obrasci poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu. kao i upotrebljavane radne mašine. za koju je tom obvezniku utvrđen porez na imovinu za 2010. Primer: Na prenos akcija u akcionarskom društvu ili udela u drugom privrednom društvu. Kada je ta vrednost prelazila 9.000 dinara se porez na nasleđe i poklon plaća (na razliku između vrednosti nasleđa odnosno poklona i 30. poreska obaveza istom obvezniku za 2011. odnosno stvari (osim nepokretnosti) . a u saobraćaju na putu učestvuju isključivo kao jedna celina. odnosno poklona preko 30. odnosno nominalna vrednost predmeta oporezivanja.Moped je motorno vozilo sa dva točka čija najveća konstruktivna brzina. upotrebljavanog traktora. . 2011. godine.kada je pojedinačna tržišna.Motokultivator je motorno vozilo koje se sastoji iz pogonsko-upravljačkog i tovarnog dela. godinu.) i čija najveća konstruktivna brzina kretanja ne prelazi 45 km/h. . do 31. • Uređeno je da se za nepokretnost obveznika koji ne vodi poslovne knjige. vučenje. odnosno poklonoprimac primi na poklon.za imovinu koja im ne služi za obavljanje delatnosti. • U cilju pravnotehničkog usaglašavanja sa Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. viljuškar i sl. reči: „plovni objekat” zamenjene su rečju: „plovilo”. osim u slučajevima za koje je Zakonom propisano pravo na poresko oslobođenje. • Uređeno je da se poklonom. bez obzira na način prenosa. Za razliku od ovog zakonskog rešenja. valjak. ne može biti utvrđena u iznosu većem od 60% u odnosu na poresku obavezu utvrđenu za 2010. sklopovima i opremi je namenjen i osposobljen za guranje. ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga ne prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon. smatra se i pokrivanje rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem. Na vrednost nasleđa.Radna mašina je motorno vozilo koje je prvenstveno namenjeno za izvođenje određenih radova (kombajn. koje pravno lice . prava. nošenje ili pogon izmenljivih priključaka za izvođenje Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. šumskih ili drugih radova i za vuču priključnih vozila za traktor. odnosno po sistemu prostog knjigovodstva u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dohodak građana . 10-11 Poreska osnovica • Brisana je odredba prema kojoj kod drugog i svakog sledećeg rešenja o nasleđivanju između istog ostavioca i naslednika. guranje.000 dinara). stvari i prava (osim na nepokretnosti) vrednosti do 30. • Precizirano je da se imovinom pravnog lica na čiji se prenos bez naknade porez na nasleđe i poklon plaća. godinu.000 dinara. 3) lica koja ne vode poslovne knjige u skladu sa propisima u Republici Srbiji. nošenje ili pogon izmenljivih priključaka za izvođenje poljoprivrednih radova. odnosno njegov pojedinačni iznos manji od 9. od istog lica. prvenstveno poljoprivrednih. odnosno udela u pravnom licu. odnosno kod drugog i svakog sledećeg poklona učinjenog od strane istog poklonodavca poreskom 77 .OSTALI POREZI VIII podzakonskih akata kojima će se urediti način i postupak utvrđivanja osnovice poreza na imovinu. Razlog tome je što prenos bez naknade akcija. čiji pogonski deo prema konstrukciji. . u jednoj kalendarskoj godini.

• Uvedeno je poresko oslobođenje kod konverzije prava korišćenja. već izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela sanasledniku u čiju se korist ustupanje vrši. tako što su: . Zakona o udruženjima .prijema nasleđa i .ustupanje bez naknade naslednog dela. građanskih i manjinskih prava. 10-11 78 .poklonoprimcu. glasnik RS”. kojem je osnivač namenio određenu imovinu (osnovna imovina) radi dobročinog ostvarivanja opštekorisnog cilja ili privatnog interesa.5% na poresku osnovicu preko 300. glasnik RS”. saglasno Zakonu o zadužbinama i fondacijama („Sl.dalje: Zakon o udruženjima). Stopa poreza • Smanjena je stopa poreza na nasleđe i poklon za obveznike koji se. S obzirom da Zakon o zadužbinama i fondacijama uređuje prestanak fondova. osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja ili interesa. promovisanje i unapređenje kulture i javnog informisanja. promovisanje i popularizaciju nauke. održivi razvoj. odnosno udruženje. • Izvršeno je pravnotehničko usaglašavanje odredaba kojima su uređena poreska oslobođenja sa odredbama drugih zakona. 51/2009 . registrovano u skladu sa zakonom na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za namene za koje je ta zadužbina. izmenjeno je poresko oslobođenje propisano za fondove i fondacije . Udruženje je dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica.5% (stopa od 1. Odricanje od nasleđa postoji kada lice koje je pozvano na nasleđe ne želi da nasledi. Zakona o zadužbinama i fondacijama. Za razliku od odricanja od nasleđa.reči: „specijalni putnički automobil sa ugrađenim uređajima za bolesnike” zamenjene rečima: „ambulantna vozila”. izjava o odricanju od naslednog dela u korist drugog sanaslednika proizvodi pravno dejstvo kao izjava o prijemu nasleđa lica koje je tu izjavu dalo. Ostvarivanjem opštekorisnog cilja. . tako što će to pravo (na poresko oslobođenje) imati fondacije. 46/95 i 101/2003 odluka USRS).kada naslede ili na poklon prime imovinu koja služi isključivo za namene za koje su fond i fondacija osnovani. odnosno cilja koji nije zabranjen Ustavom ili zakonom. ustupanje naslednog dela nekom od sanaslednika ima tretman dva prometa bez naknade: . Po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu. odnosno poklon predstavlja zbir tržišnih vrednosti tekućeg i prethodnih nasleđa. pravno lice bez članova.VIII OSTALI POREZI obvezniku . • Sticanje imovine u ostavinskom postupku prijemom ustupljenog naslednog dela.000 dinara + 2. . Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo (član 12. sa poreskopravnog stanovišta. br. glasnik RS”. ravnopravnost polova. osnovicu poreza na nasleđe. osnovano radi ostvarivanja opštekorisnog cilja u smislu zakona koji uređuju zadužbine. Poreska oslobođenja • Poreska oslobođenja su proširena na nasleđe i poklon koje ostvari zadužbina. humanitarne i druge aktivnosti kojima zadužbine i fondacije ostvaruju opštekorisne ciljeve odnosno interese.000 dinara). unapređivanje položaja osoba sa invaliditetom. zaštitu životne sredine. Ova izjava je pravno valjana samo ako se sanaslednik u čiju se korist odricanje vrši primi nasleđa. Ako se sanaslednik u čiju korist se odricanje vrši ne primi ustupljenog dela.5% uvedena je umesto progresivne stope od 2% na poresku osnovicu do 300. u smislu člana 3.činjenja poklona .000 dinara i 6. . evropskih integracija i međunarodnog razumevanja. odnosno udruženje osnovano. odnosno tekućeg i prethodnih poklona. u odnosu na ostavioca. smatraju se aktivnosti usmerene na promovisanje i zaštitu ljudskih. zaštitu životinja. odricanje u korist određenog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela. promovisanje demokratskih vrednosti. umetnosti i amaterskog sporta. stav 1. 88/2010). Shodno tome. obrazovanja. izjava kojom se jedan naslednik u ostavinskom postupku odriče svog naslednog dela u korist nekog drugog sanaslednika ne smatra se izjavom o odricanju od nasleđa.reči: „specijalni putnički automobili za obuku vozača sa ugrađenim duplim komandama” zamenjene su rečima: Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Zadužbina je. Zakona o nasleđivanju („Sl. odnosno prava zakupa. odnosno poklonodavca. stav 1.„Sl. smatra se poklonom u smislu Zakona.reči: „putnički automobil” zamenjene rečima: „putničko vozilo”. na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za ostvarivanje opštekorisnog cilja radi koga je fondacija osnovana.reči: „bračni drug” zamenjene rečju: „supružnik”. u pravo svojine na građevinskom zemljištu. bez naknade. brigu o deci i mladima. stav 1. unapređenje socijalne i zdravstvene zaštite. Dakle. nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja na 1. zaštitu potrošača. regionalni razvoj. borbu protiv korupcije. br. u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja. pomoć starima. koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom (član 2. br.

26/2001. 79 . Pravo na poreski kredit utvrđuje se po zahtevu rezidenta Republike Srbije. prenosilac prava je poreski obveznik i kada se taj prenos vrši po osnovu razmene. brisane su.. do 5. odnosno na poklon nepokretnosti. novca. za prenose za koje je shodno članu 25. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. . uz odgovarajuće dokaze. 1. pod uslovom da je na to nasleđe. Zakona. prava ili novca ili priznavanje prava koja su predmet oporezivanja prema članu 14.reči: „specijalni putnički automobil sa ugrađenim uređajima za bolesnike” zamenjene rečima: „ambulantna vozila”. • Porez na prenos apsolutnih prava će se plaćati kod davanja građevinskog zemljišta u javnoj svojini u zakup. 1. odnosno na poklon. Poreski kredit • Uređeno je pravo na poreski kredit za nasleđe i poklon. u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja. u državi na čijoj teritoriji se taj predmet nalazi porez plaćen. pa se na utvrđivanje poreza primenjuje izmenjeni zakon). tako što je uređeno da je za svako pravo koje se prenosi. reči: „plovni objekat” zamenjene rečima: „plovilo”. na period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme. 45/2002 . se i ne postavlja. Zakona poreski obveznik sticalac prava. za prenose za koje je shodno članu 25. koje rezidenti Republike ostvare u inostranstvu. zakon. a reči: „javno i ostalo”.. br. rešenje o nasleđivanju ili odluka suda. st. Imajući u vidu da se u Republici Srbiji porez na nasleđe i poklon plaća samo za nepokretnosti koje su na teritoriji Republike Srbije. tako što su: . st. odnosno na poklon. kao i upotrebljavane radne mašine. 61/2007 i 5/2009). tezge. 80/2002. može se ostvariti u visini poreza na nasleđe..reči: „putnički automobil” zamenjene rečima: „putničko vozilo”. Primer: Porez se neće plaćati kod postavljanja manjih montažnih objekata privremenog karaktera na površinama javne namene (kiosci. upotrebljavani traktor. . ali samo kada se vrši radi izgradnje objekata. Takođe.dr. odnosno poklon. sticalac prava je poreski obveznik i kada se taj prenos vrši po osnovu razmene. stvari i prava koja su predmet oporezivanja.reči: „bračni drug” zamenjene rečju: „supružnik”. st.. . pitanje poreskog kredita na nasleđe. 80/2002 . Porez na prenos apsolutnih prava Predmet oporezivanja • Iz predmeta oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava izuzeti su upotrebljavani moped. letnje i zimske bašte.OSTALI POREZI VIII „specijalna putnička vozila za obuku kandidata za vozače sa ugrađenim duplim nožnim komandama”. upotrebljavani motokultivator. Poreska oslobođenja • Izvršeno je pravnotehničko usaglašavanje odredaba koje uređuju poreska oslobođenja. 135/2004. nisu prijavljeni. Izuzetno.SUS. Kako bi se otklonila mogućnost da obveznici koji nisu blagovremeno (odnosno u roku od 10 dana) prijavili poresku obavezu. Utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon • Obveznik poreza na nasleđe i poklon dužan je da nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze. do 5. uređeno je da se tim obveznicima porez na nasleđe i poklon utvrđuje primenom Zakona o porezima na imovinu („Sl. obveznik poreza učesnik u razmeni iz člana 25. Pravo na umanjenje poreza na nasleđe i poklon u Republici Srbiji utvrđenog prema odredbama Zakona. u ovom slučaju neće se utvrđivati porez na nasleđe i poklon kod konverzije prava korišćenja. do 5. Zakona. odnosno prava zakupa. koja se nalazi u inostranstvu. glasnik RS”. 10-11 Poreski obveznik • Preciziran je poreski obveznik po osnovu razmene apsolutnih prava. osim nepokretnosti. Ako ugovor o poklonu. smatra se da je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa za nasleđivanje ili poklon stvari. koji je porez platio u inostranstvu. Zakona poreski obveznik prenosilac prava.reči: „specijalni putnički automobili za obuku vozača sa ugrađenim duplim komandama” zamenjene su rečima: „specijalna putnička vozila za obuku kandidata za vozače sa ugrađenim duplim nožnim komandama”. plaćenog u toj državi. a najviše do iznosa koji bi se platio primenom odredaba Zakona na to nasleđe. Naime. 1. u pravo svojine na građevinskom zemljištu. • U cilju pravnotehničkog usaglašavanja sa Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i sa Zakonom o planiranju i izgradnji (u pogledu vrsta građevinskog zemljišta). dođu u privilegovan položaj u odnosu na obveznike koji su to učinili (jer obveznicima koji poresku prijavu nisu prijavili u roku od 10 dana poreska obaveza nastaje danom saznanja poreskog organa za nasleđe i poklon. koje se odnose na građevinsko zemljište. ili su prijavljeni neblagovremeno.).

uz naknadu. i 5. • Precizirano je poresko oslobođenje. Ako ugovor o prenosu apsolutnog prava. glasnik RS”. 45/2002 SUS. pribavlja poljoprivredno ili šumsko zemljište radi njegovog grupisanja. smatra se da je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa za prenos. 72/2009. Izuzetno. uređeno je da na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti kao budućoj stvari poreska obaveza uvek nastaje primopredajom. u pravo svojine na građevin- 80 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. u pravo svojine na građevinskom zemljištu.ispr. Poreska oslobođenja • Dosadašnje poresko oslobođenje kod razmene poljoprivrednog u šumskog zemljišta je precizirano.. po osnovu uspostavljanja režima svojine na zemljištu koji je bio pre stupanja na snagu odluke o određivanju tog zemljišta kao gradskog građevinskog zemljišta na zahtev ranijeg sopstvenika ili njegovog zakonskog naslednika. odnosno rešenja nadležnog upravnog organa. 135/2004. odnosno po osnovu utvrđivanja prava korišćenja neizgrađenog ostalog građevinskog zemljišta u državnoj svojini ranijem sopstveniku ili njegovom zakonskom nasledniku. i 64/2010 .).VIII OSTALI POREZI Poreska osnovica • Uređeno je da u slučaju prenosa prava na eksproprisanoj nepokretnosti (na korisnika eksproprijacije) poresku osnovicu čini tržišna vrednost. rešenje organa uprave. zakon. dođu u privilegovan položaj u odnosu na obveznike koji su to učinili (jer obveznicima koji poresku prijavu nisu prijavili u roku od 10 dana poreska obaveza nastaje danom saznanja poreskog organa za prenos apsolutnih prava. u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja. Kako bi se otklonila mogućnost da obveznici koji nisu blagovremeno (odnosno u roku od 10 dana) prijavili poresku obavezu. 80/2002. odnosno rešenja upravnog organa. u smislu da se može ostvariti samo kada je rešenje doneto primenom Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. • Nastanak poreske obaveze • Precizirano je da poreska obaveza na prenos apsolutnih prava na budućoj stvari uvek nastaje primopredajom. poreska obaveza je nastajala primopredajom. nisu prijavljeni ili su prijavljeni neblagovremeno. tako što je uređeno da se porez na prenos apsolutnih prava ne plaća na razmenu kojom najmanje jedno pravno ili fizičko lice kome je poljoprivreda pretežna delatnost. br. skom zemljištu. sudska odluka. uređeno je da se tim obveznicima porez na prenos apsolutnih prava utvrđuje primenom Zakona o porezima na imovinu („Sl. 10-11 . kad je predmet ugovora nepokretnost kao buduća stvar. nezavisno od osnova za taj prenos (ugovor. odnosno rešenja nadležnog upravnog organa. poreska obaveza je nastajala danom pravosnažnosti te odluke. odnosno zanimanje. stav 2.odluka US). Ako se prenos apsolutnog prava vršio na osnovu odluke suda. br. odnosno danom konačnosti tog rešenja. odnosno prava zakupa.što znači i kada se prenos apsolutnih prava na budućoj stvari vrši na osnovu odluke suda. odnosno stupanjem u posed nepokretnosti. Zakona. odnosno stupanjem u posed nepokretnosti. odnosno stupanjem u posed nepokretnosti . 81/2009 . Prema dosadašnjim odredbama člana 29. 61/2007 i 5/2009). 80/2002 . ili odluka suda.. Utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava • Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava dužan je da nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze. odnosno rešenje nadležnog upravnog organa.dr. U cilju otklanjanja nejasnoće po pitanju kada nastaje poreska obaveza na prenos buduće stvari po osnovu odluke suda. • Porez se neće plaćati na konverziju prava korišćenja. u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja. u ovom slučaju neće se utvrđivati porez na prenos apsolutnih prava kod konverzije prava korišćenja. odnosno prava zakupa. pa se na utvrđivanje poreza primenjuje izmenjeni zakon). glasnik RS”. 26/2001.

glasnik RS".motorna vozila sa najmanje četiri točka. na teške četvorocikle. prelazi 45 km/h. ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon. 80/2002. simetrično raspoređena u odnosu na srednju podužnu ravan vozila.2011. koji stupa na snagu 1. ukinut je porez na upotrebu mobilnog telefona. odnosno najveća trajna nominalna snaga motora je veća od 15 kW. a najveća dozvoljena masa manja od 3. 101/2010). br. na traktore i na motokultivatore). br.motorna vozila sa tri točka asimetrično raspoređena u odnosu na srednju podužnu ravan vozila. ili sa motorom čija radna zapremina motora kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem sa pogonom na benzin prelazi 50 cm3. 101/2010 akonom o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu. bez obzira na način prenosa. može se konstatovati: • Kombi vozilo više nije predmet oporezivanja. jer pojmovno više ne postoji kao posebna vrsta motornih vozila. držanje i nošenje dobara („Sl. glasnik RS”.vozila za prevoz putnika koja imaju najviše devet mesta za sedenje uključujući i mesto za sedenje vozača.5 t.1. smanjeni su neki iznosi poreza i izvršene neke izmene Zakona o porezima na upotrebu. ili sa motorom čija radna zapremina motora Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Imajući u vidu dosadašnji predmet oporezivanja.dalje: Zakon). • teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa manja od 3. 43/2004 i 31/2009.OSTALI POREZI VIII KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA ZAKONA O POREZIMA NA UPOTREBU. na autobuse. prelazi 45 km/h. kao i • teške tricikle . odnosno registracione nalepnice (dalje: registracija) za sledeća motorna vozila: • putnička vozila . br. koja su namenjena za prevoz tereta. na trolejbuse. ili sa motorom čija radna zapremina kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem prelazi 50 cm3. glasnik RS”. na lake četvorocikle. odnosno vuču priključnih vozila. Najvažnije izmene i dopune Zakona sastoje se u sledećem: Z Porez na upotrebu motornih vozila Predmet oporezivanja Porez na upotrebu motornih vozila plaćaće se kod izdavanja saobraćajne dozvole. na teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa 3.5 t .motorna vozila sa tri točka. prelazi 45 km/h. čija najveća konstruktivna brzina. čija najveća konstruktivna brzina. ili čija najveća efektivna snaga motora prelazi 4 kW kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem sa drugom vrstom pogonskog goriva ili čija najveća trajna nominalna snaga motora prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon.5t ili veća. 26/2001. bez obzira na način prenosa. i čija najveća efektivna snaga. • motocikle sa bočnim sedištem . na lake tricikle. čija najveća konstruktivna brzina. ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon. 10-11 kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem prelazi 50 cm3. Napominjemo da je najveća dozvoljena masa vozila zbir mase vozila (masa praznog vozila sa svim punim rezervoarima i propisanom opremom) i nosivosti vozila (masa do koje se vozilo može opteretiti prema de- 81 . DRŽANJE I NOŠENJE DOBARA "Sl. 101/2010 . odnosno vršenje rada na način da se vozilom ne može prevoziti nikakav drugi teret. • motocikle . na radne mašine. čija je masa veća od 550 kg. bez obzira na način prenosa.motorna vozilo sa dva točka. proširen je krug lica koja imaju pravo na poresko oslobođenje. godine. držanje i nošenje dobara („Sl. precizirana su pojedina zakonska rešenja. • Porez se neće plaćati na motorna vozila koja nisu napred pobrojana (na mopede.

odnosno motocikle sa bočnim sedištem na električni pogon. porez na upotrebu motornih vozila za to vozilo platiće u pripadajućem Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.860 2. godine propisani iznosi poreza na upotrebu motornih vozila su. u jednoj godini.300 cm 3) preko 1.600 do 2.150 cm3 2) preko 1.12.000 cm 7) preko 3.u istoj visini za motocikle. odnosno na umanjenje poreza. usklađeni za plaćanje u 2011. koje se na njihovo ime.000 do 2. 2) 25% . 4) za sva motorna vozila (a ne samo za putničke automobile kao do 31. . i to za: 1) 15% . 10-11 Dinara 950 1. godine. • na vozila roditelja višestruko ometene dece koja su u otvorenoj zaštiti. koji su odgovarajuće radne zapremine motora. 82 . prvo registruje. uključujući i vertikalno opterećenje koje vozilo prima od priključnog vozila.12. već) i za teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa manja od 3.kod motornih vozila preko pet do osam navršenih godina starosti. godine neće se primenjivati iznosi poreza na upotrebu motornih vozila za motocikle (koji su istovetni sa iznosima koji će se plaćati za motocikle sa bočnim sedištem i za teške tricikle) čija je radna zapremina motora preko 750 cm3. • na vozila organizacija osoba sa invaliditetom osnovane sa ciljem pružanja pomoći licima sa invaliditetom. i to: .430 41. koje se na njihovo ime prvo registruje. koje u toku perioda važenja registracije stekne pravo svojine na registrovanom motornom vozilu.620 3 3) preko 250 do 500 cm3 4) preko 500 do 750 cm3 5) preko 750 do 1. odnosno na umanjenje poreza.500 cm 6) preko 2. januara 2011.u istoj visini za putnička vozila i za teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa manja od 3.5t.2010. odnosno kod kojih postoji telesno oštećenje koje ima za posledicu nesposobnost donjih ekstremiteta nogu od 60 ili više procenata.5 t 1) do 1. motocikle sa bočnim sedištem i za teške tricikle. godini.120 1.100 cm 6) preko 1.600 cm 4) preko 1. Lice koje nema pravo na poresko oslobođenje.000 Propisani iznos poreza na upotrebu motornih vozila umanjuje se za motorna vozila preko navršenih pet godina starosti.370 2. Poresko oslobođenje Proširen je krug lica koja imaju pravo na poresko oslobođenje. odnosno o kojima roditelji neposredno brinu. za: 1. uz ograničenje na jedno putničko vozilo ili teretno vozilo čija je najveća dozvoljena masa manja od 3. Pravo na dodatno umanjenje propisanog iznosa poreza za 50% (pored umanjenja po osnovu njihove starosti) za vozila kojima se obavlja auto-taksi prevoz i za specijalna vozila za obuku kandidata za vozače sa ugrađenim duplim nožnim komandama može se ostvariti (ne samo za putnička vozila. Iznos poreza za motocikle radne zapremine motora preko 750 cm3 je smanjen. neće biti u obavezi da zbog te promene plati propisani porez do isteka perioda za koji je motorno vozilo registrovano.370 174.860 4. 3) 40% . porez na upotrebu motornih vozila iznosi 20% od propisanog iznosa poreza. Od 1.500 do 3.kod motornih vozila preko osam do 10 navršenih godina starosti. kao do 31. kod čije registracije je porez na upotrebu motornih vozila plaćen u propisanom iznosu.630 84. Lice koje je u toku godine steklo pravo svojine na registrovanom motornom vozilu. odnosno ime jednog od njih. Iznos poreza uređen je za period od jedne godine.300 do 1. odnosno za teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa manja od 3. • Porez se neće plaćati kod zamene registarskih tablica motornih vozila. uz ograničenje na jedno putničko vozilo ili teretno vozilo čija je najveća dozvoljena masa manja od 3. godine) starosti 20 i više godina.000 10.110 8. Putnička vozila. koja su odgovarajuće radne zapremine motora. odnosno za motocikle sa bočnim sedištem. u jednoj godini.2010. kod čije registracije je ostvareno pravo na poresko oslobođenje.5t.5 tona.5 tona.000 cm 5) preko 2.kod motornih vozila preko 10 navršenih godina starosti. pošto su Izmenama i dopunama Zakona za ta motorna vozila propisani „novi” iznosi poreza.150 do 1. odnosno na teške tricikle na električni pogon. Motocikle. januara 2011. odnosno za teške tricikle 1) do 125 cm3 2) preko 125 do 250 cm 3 1. • na vozila Ministarstva unutrašnjih poslova.100 cm 3 7.810 5.000 cm 3 3 3 3 3 3 Usklađivanje iznosa poreza Od 1.VIII OSTALI POREZI klaraciji proizvođača. • na motocikle na električni pogon. i to: • na vozila svih osoba sa invaliditetom sa 80 ili više procenata telesnog oštećenja.

05 kw . . • Uređeno je da kriterijume za određivanje iznosa poreza čine: .05 kw .35 kw do 22.000 37.preko 96.60 kw do 220.preko 73.35 kw do 22.60 kw .60 kw do 220.preko 73.62 kw Čamce (sa kabinom) dužine preko pet do 15 metara.preko 220.35 kw do 22. br.preko 220. nastanak poreske obaveze i obveznik poreza. pod pretnjom novčanih kazni za prekršaj iz člana 28. godine.000 16.500 11.000 32.2010.35 kw do 22. kao i postojanju.60 kw .000 iznosu koji odgovara periodu od sticanja prava svojine na vozilu do isteka registracije.05 kw do 73. naplatiti i uplatiti na propisani uplatni račun javnih prihoda u skladu sa odredbama Zakona (koji je važio od 31.do 7.60 kw do 96.60 kw do 96.preko 22.60 kw do 220.62 kw .000 3. .60 kw . januara 2011.preko 220.60 kw . utvrdiće se.do 7.60 kw .000 Porez na upotrebu plovila • Izmenjeni su naziv poreskog oblika (u „porez na upotrebu plovila”).000 7.preko 220.preko 73.000 40.60 kw .05 kw .000 50.000 17.35 kw 5.000 25.12.62 kw Čamce (bez kabine) dužine preko 15 do manje od 20 metara.preko 96.preko 96.prema dužini plovila iskazanoj u metrima.000 29.od 7. sa motornim pogonom .000 Dinara 12. odnosno koje „postpejd” korisnicima budu izvršene do 31.000 5.62 kw .od 7. godine.60 kw . a reči: „ploveće postrojenje” zamenjene su rečima: „plutajući objekat”. sa motornim pogonom Porez na upotrebu mobilnog telefona Porez na upotrebu mobilnog telefona se ne plaća od 1.05 kw do 73. sa motornim pogonom . decembra 2010.60 kw .000 23.preko 22.preko 220.preko 73.od 7.od 7.60 kw .od 7. • Smanjeni su iznosi poreza na upotrebu plovila.500 10.05 kw . snazi motora iskazanoj u kw.62 kw .05 kw .35 kw do 22.preko 22.62 kw .62 kw Čamce (sa kabinom) dužine do pet metara.preko 73.60 kw do 220.do 7.000 55.preko 22.05 kw do 73. sa motornim pogonom .60 kw . predmet oporezivanja.62 kw . .000 4.62 kw Brodove i jahte.od 7.35 kw .60 kw do 96.preko 96.05 kw do 73.000 20.000 23.35 kw do 22.05 kw .na brodove i jahte .35 kw do 22.05 kw do 73.62 kw .preko 96.000 25.35 kw . Porez na upotrebu mobilnog telefona.60 kw do 96.do 7.000 15.60 kw . Naime. godine iznose na: Vrsta plovila Čamce (bez kabine) dužine do pet metara.60 kw do 96.60 kw .000 24.preko 73.000 16.000 30. godine.000 9.60 kw do 96.60 kw . januara 2011.na plutajuće objekte .000 18. tog zakona. odnosno nepostojanju kabine plovila. sa motornim pogonom .62 kw Čamce (bez kabine) dužine preko deset do 15 metara.preko 96.000 30.60 kw do 220.60 kw .000 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.na čamce . sa motornim pogonom .500 11. reči: „plovni objekat” zamenjene su rečju: „plovilo”.preko 22.OSTALI POREZI VIII 7. 10-11 83 .preko 22.000 10.62 kw Čamce (bez kabine) dužine preko pet do deset metara.ugostiteljske objekte prema površini iskazanoj u m².62 kw .000 36.preko 96. u cilju pravotehničkog usaglašavanja sa Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama („Sl.35 kw .05 kw .000 20.prema snazi motora iskazanoj u kw.05 kw do 73. glasnik RS”.000 36.000 48.000 15.60 kw do 220. godine).05 kw do 73. tako da od 1. 6.60 kw do 220.preko 220. sa motornim pogonom . 73/2010).500 6. sa motornim pogonom .000 32.preko 220.preko 73.preko 22.60 kw do 96.62 kw Čamce (sa kabinom) dužine preko 15 do manje od 20 metara.od 7. decembra 2010. na usluge mobilne telefonije za koje „pripejd” korisnici izvrše uplatu do 31.

• Precizirano je da predmet oporezivanja čine civilni vazduhoplovi na motorni pogon (vazduhoplovi koji su upisani u Registar vazduhoplova Republike Srbije i Evidenciju vazduhoplova Republike Srbije) . Kaznene odredbe • Usaglašen je minimalni iznos novčane kazne za prekršaj pravnog lica . odnosno plutajuće dozvole. odnosno za .60 kw .preko 96. glasnik RS”. Razlog tome je što Republički zavod za statistiku prestaje da objavljuje stopu rasta cena na malo od 1. odnosno plovidbene dozvole.ugostiteljske objekte po 1m površine 1. odnosno produženje važnosti brodskog svedočanstva. umesto stopom rasta cena na malo.000 200.uz dokaz da brod. br. držanje i nošenje dobara ubuduće će se usklađivati indeksom potrošačkih cena. upis plovila.overena kopija dokumenta na osnovu koga je izvršena registracija. naplatom i uplatom poreza na upotrebu mobilnog telefona. odnosno vrstama brodova. br. ili . koji obvezniku neposredno služe za obavljanje njegove registrovane delatnosti. . odnosno plovidbene dozvole. kao korisnik vazduhoplova.000 120. koji obvezniku neposredno služe za obavljanje njegove registrovane delatnosti.000 dinara. kao i takmičenja u vazduhoplovnim disciplinama). odnosno izvod o registrovanom podatku. kada se koriste za: 84 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000 95. izdat od nadležnog organa koji sadrži delatnost poreskog obveznika. odnosno broju i površini plutajućih objekata . kao i prevoz vazduhoplovom kojim državni organ. • Porez na upotrebu vazduhoplova • Izmenjeni su naziv poreskog oblika i predmet oporezivanja u cilju usaglašavanja sa Zakonom o vazdušnom saobraćaju („Sl. sa minimalnim iznosom novčane kazne propisanim Zakonom o prekršajima („Sl.62 kw Plutajuće objekte .000 na 100.preko 22. Overe.000 Uvedeno je poresko oslobođenje za brodove i za plutajuće objekte .000 2 . odnosno produženje važnosti brodskog svedočanstva. U tom smislu je minimalni iznos kazne povećan sa 10. S tim u vezi.60 kw .000 70. popularizacije i razvoja vazduhoplovstva.35 kw do 22.obveznika poreza na upotrebu.ugostiteljski objekat. poreskom obvezniku neposredno služi za obavljanje njegove registrovane delatnosti.uz dokaz o plaćenom porezu na upotrebu plovila u propisanom iznosu.60 kw do 96. sa naznakom vrste te delatnosti. odnosno plutajući objekat . 116/2008 i 111/2009). poreskom obvezniku neposredno služi za obavljanje njegove registrovane delatnosti. pravno lice ili preduzetnik. 101/2005. ne mogu biti stariji od šest meseci u odnosu na dan podnošenja zahteva za upis plovila.05 kw . bez naknade prevozi svoju robu ili zaposlene i poslovne partnere i njihove stvari).od 7.sa priloženom overenom izjavom poreskog obveznika. Usklađivanje iznosa poreza Dinarski iznosi poreza na upotrebu.ugostiteljske objekte.05 kw do 73. smatraće se: . januara 2011. odnosno izvod. koji u propisanom roku ne uplati porez.preko 220. za čije obavljanje je potrebno posedovanje plovila. Dokazom da brod. U tom smislu se poreski oblik naziva porezom na upotrebu vazduhoplova (jer letilice više pojmovno ne postoje). 73/2010). odnosno plutajuće dozvole.sportsko i amatersko letenje (obuhvata letačke aktivnosti koje se odvijaju u svrhu promocije i unapređivanja vazduhoplovnog sporta. glasnik RS”. u upisnik. 10-11 . odnosno njegovog ovlašćenog lica.preko 73.62 kw . • Brisane su odredbe kojima su uređene kaznene odredbe za prekršaj u vezi sa utvrđivanjem. u upisnik može se izvršiti samo: .60 kw do 220. odnosno plutajući objekat . .sopstveni prevoz (obuhvata letenje vazduhoplovom kojim građanin vrši prevoz za lične potrebe.ugostiteljski objekat.VIII OSTALI POREZI 50. godine. o broju i vrsti. držanje i nošenje dobara.ugostiteljskih objekata.

43/2004.AKCIZE IX KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA ZAKONA O AKCIZAMA "Sl.47 din/lit 35.2011. stupio je na snagu 1.1. tečni naftni gas za pogon motornih 15. osim EVRO 30. kao i na usklađivanje akciza sa indeksom potrošačkih cena.24 din/kg 17.00 din/lit dizela 4.2011. 73/2001.70 din/lit 49. godine povećava se specifični iznos akcize na cigarete. a drugi iznos akcize za motorne benzine EVRO BMB 98 i EVRO Premium BMB 95. sada se propisuju različiti iznosi akcize u zavisnosti od vrste motornog benzina i vrste dizel goriva. Izmenama Zakona propisuje se jedan iznos akcize na sve vrste motornih benzina osim za motorne benzine EVRO BMB 98 i EVRO Premium BMB 95. sve vrste dizel goriva 3.2010 godine: odnosno od 1. 10-11 85 .dalje: izmene Zakona). godine 1. 80/2002. 46/2005. po periodima primene. kada je reč o dizel gorivu pravi se razlika u zavisnosti od toga da li se radi o svim vrstama dizel goriva ili o EVRO dizelu. EVRO dizel 30. Z Novi iznosi akcize na derivate nafte Izmenama Zakona.50 din/lit BMB 95 3.2011. ona ostaje nepromenjena 35% na maloprodajnu cenu cigareta.12. prema kome se isti iznos akcize propisivao za sve vrste motornih benzina i sve vrste dizel goriva.70 din/lit 45. 101/2010 . tečni naftni gas za pogon motor. Takođe. godine od 1. EVRO BMB 98 i EVRO Premium 44. januara 2011. Uporedni pregled starih i novih iznosa akcize na derivate nafte Derivati nafte pre izmene Zakona. sve vrste dizel goriva. sve vrste dizel goriva 4.34 din/kg jaju od frakcija nafte koje imaju od frakcija nafte koje imaju raspon raspon destilacije do 380°C destilacije do 380°C 6. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.1.23 din/kg 53. 72/2003. 43/2003. glasnik RS" br.12.2010. 5/2009 i 31/2009) izvršene su u iznosima akcize koji će se plaćati na derivate nafte i na cigarete. ostali derivati nafte koji se dobi. 101/2010 akon o izmenama Zakona o akcizama ("Sl. zakon. sve vrste motornih benzina.1. Derivati nafte po izmenama Zakona. br. glasnik RS”. 55/2004. sve vrste motornog benzina 2. godine. 101/2005 . ostali derivati nafte koji se dobijaju 48.47 din/lit 37.95 din/kg nih vozila vozila Novi iznosi akcize na cigarete Izmenama Zakona počev od 1. 61/2007. počev od 1. Iznosi akcize do Novi iznosi akcize odnosno do 31.1. sve vrste motornog benzina 1. godine: 31. 135/2004. 22/2001. Najvažnije izmene Zakona o akcizama („Sl.2011.00 din/lit EVRO BMB 98 i EVRO Premium BMB 95 2.5.00 din/lit 5. Kada je reč o stopi ad valorem akcize. godine povećavaju se iznosi akcize na derivate nafte.6. glasnik RS" br. Za razliku od dosadašnjeg zakonskog rešenja.dr. osim 44.

izuzetno. a u skladu sa usvojenom strategijom razvoja statističkog sistema. 222. Vlada će sada važeće iznose akcize na alkoholna pića. kada je reč o usklađivanju važećih iznosa akcize na ostale akcizne proizvode alkoholna pića. specijalne rakije .62 din/lit. godine stopom rasta cena na malo u 2010. Prema tome. godinu.od voća. i to: rakije od voća. prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike. grožđa. + 35% na maloprodajnu cenu (MPC) • Od 1.1.74 din/kom 86 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. pivo i cigare i cigarilosi će se usklađivanje izvršiti u januaru 2011. + 35% na MPC. Međutim.42 din/lit.1. po periodima primene su: • U periodu od 1. Važeći iznosi akcize na ove proizvode do narednog usklađivanja su: Alkoholna pića: 1) rakije: . godine.58 din/lit.00 din/pak.1. cigare i cigarilose uskladiti u januaru 2011. 142. grožđa. godine. prekida sa objavljivanjem podataka o rastu cena na malo. 16.30. godine sa stopom rasta cena na malo za 2011.20 din/lit.56 din/lit. specijalne rakije i od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina.1.2011. godini.2011.26.00 din/pak.2011. izmenama Zakona propisuje se prelazna norma da. 10-11 .IX AKCIZE Novi iznosi akcize na cigarete počev od 1. umesto godišnjom stopom rasta cena na malo. godine . Usklađivanje iznosa akcize sa indeksom potrošačkih cena S obzirom da Republički zavod za statistiku počev od 1. već prelazi na objavljivanje indeksa potrošačkih cena.od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina 2) žestoka alkoholna pića i likeri 3) niskoalkoholna pića 4) pivo Cigare i cigarilosi Važeći iznosi akcize 87. izmenama Zakona propisuje se da će se dinarski iznosi akciza u buduće usklađivati sa godišnjim indeksom potrošačkih cena. 15. godine . niskoalkoholna pića. 14. žestoka alkoholna pića i likere.12. do 31.2012.

dr. a stupa na snagu 25. • Menja se odredba člana 83. glasnik RS”. precizira se pojam udaljenost od obrazovnih ustanova (osnovnih i srednjih škola). Zakona. tako da se zabranjuje ulazak maloletnim licima u objekte u kojima se priređuju posebne igre na sreću. čime bi se pojačalo preventivno delovanje na problem učestvovanja maloletnih lica u posebnim igrama na sreću klađenje i na automatima.) člana. glasnik RS". zakon . dok je za ostale klasične igre na sreću taj iznos najmanje 10%. i to za pravna lica sa 10. Oblast igara na sreću je jedna od retkih koju Evropska unija nije regulisala svojim direktivama. pod uslovima propisanim čl. br. omogućeno je da se fond dobitaka utvrdi u različitim iznosima. tako da udaljenost mora iznositi najmanje 200 metara. • Novim stavom 2. Zakona se dopunjuje tačka 5. U novim tačkama 8) i 9) zabranjuje se priređivanje posebnih igara na . Novim stavom 2. stav 2. odnosno primljenih uplata za učestvovanje u igri. telefona ili na drugi način putem telekomunikacionih veza. Petogodišnja praksa u primeni ovog zakona. jer je osnovica za obračun naknade za priređivanje veća za umanjeni iznos fonda dobitaka. do 92. Najvažnije izmene Zakona odnose se na sledeće segmente: Z Propisan je rok za usklađivanje priređivača sa ovom odredbom Zakona. kao i isticanje natpisa Casino na objektima u kojima se priređuju posebne igre na sreću na automatima. Izmene u vezi sa klasičnim igrama na sreću i priređivanje igara na sreću putem interneta. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću objavljen je u „Sl. novim stavom 3. godine. 10-11 87 .000 na 100. a za odgovorna lica u pravnom licu sa 500 na 5. Zakona propisana je obaveza nadležnih ministara da utvrde način i kriterijume za raspodelu namenskih primanja budžeta od igara na sreću. • U članu 18.dalje: Zakon) donet je 2004. koju je dužan da plati priređivač igara na sreću putem Izmene koje doprinose stvaranju uslova za odgovorno priređivanje igara na sreću • U članu 10. decembra 2010.000 dinara. telefona ili putem telekomunikacionih veza • Uvođenjem pojma osnovnih i ostalih klasičnih igara na sreću izmenom člana 14.IGRE NA SREĆU XI KOMENTAR IZMENA I DOPUNA ZAKONA O IGRAMA NA SREĆU "Sl. izmenjen je član 34. 95/2010 dana 17.zgrada u kojima se nalaze i obavljaju svoju delatnost obrazovne ustanove (osnovne i srednje škole). Zakona. godine. da priređuju nagradne igre u robi i uslugama putem interneta. kao i uslov da to može činiti uz prethodnu saglasnost Vlade. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. člana 22. godine. tako da je fond dobitaka za osnovne klasične igre na sreću najmanje 50% od ukupne vrednosti vrednosti srećki. kojom je propisano da automati i kladionice moraju biti udaljeni najmanje 150 metara od objekta . decembra 2010. Zakona daje se mogućnost drugim pravnim licima i preduzetnicima. i to najkasnije do 31. godine. Zakona. pored Državne lutrije Srbije. 88. 84/2004 i 85/2005 .000 dinara. • Povećan je najniži iznos prekršajnih kazni koje mogu da se izreknu u prekršajnom postupku. kao i neusaglašenost sa odredbama zakona kojim se uređuje oblast igara na sreću u zemljama Evropske unije i zemljama u okruženju. već je ostavljeno državama članicama da same urede ovu oblast u skladu sa svojim privrednim. glasniku RS” br. koje je osnovala strana država. U skladu sa tim. socijalnim i kulturnim karakteristikama. br. Utvrđeni su novi prekršaji u skladu sa Zakonom. decembra 2011. preciziran je način plaćanja naknade za priređivanje. • Novim članom 19a Zakona daje se mogućnost Državnoj lutriji Srbije da priređuje klasične igre na sreću u saradnji sa inostranim organizacijama za priređivanje igara na sreću. 95/2010 akon o igrama na sreću („Sl. Zakona.klađenje i posebnih igara na sreću duže od 18 sati dnevno. pokazala je da postoje i izvesni problemi u primeni pojedinih odredaba Zakona. Takođe. Na taj način prihod budžeta Republike bio bi veći.

a ne na godišnjem nivou. Zakona. Analizom tržišta igara na sreću u Srbiji. Priređivanje igara na sreću putem interneta. Zakona. Na ovaj način bi se priređivaču Priređivanje igara na sreću klađenje • U dopuni stava 2. Nagradne igre u robi i uslugama • Izmenama i dopunama člana 88. overenih od strane Konjičkog saveza Srbije. kojim se reguliše pitanje oduzimanja saglasnosti za priređivanje nagradne igre u robi i uslugama i utvrđuju uslovi za donošenje akta o oduzimanju saglasnosti. daje odobrenje za period trajanja sezone konjičkih trka. odnosno povećanjem sopstvenog udela ili broja akcija u strukturi kapitala priređivača posebnih igara na sreću u igračnicama. Zakona. Zakona dopunjen je stavovima kojima se definiše da se odobrenje za priređivanje klađenja na rezultate konjičkih trka. Novim stavom 4. čime se omogućava redovan mesečni priliv sredstava od igara na sreću u budžet Republike. stav 1. • Član 76. za tri godine koliko važi odobrenje. tako što se propisuje da taj rok počinje da teče od dana dostavljanja akta o davanju dozvole. 10-11 88 . čime se podstiču greenfield investicije. 3. što će omogućiti otvaranje novih radnih mesta i razvoj pratećih uslužnih delatnosti. te je novi stav 7. Stavom 2. • Novim članom 38a Zakona reguliše se pitanje promene strukture kapitala priređivača posebnih igara na sreću u igračnicama. i to da pravno lice ili njegov većinski osnivač poseduje učešće u najmanje jednoj igračnici i da priređuje ove igre na sreću najmanje pet godina. Zakona propisuje se obaveza priređivača da otpočne priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama najkasnije u roku od dve godine od dana dobijanja dozvole. tako da umesto plaćanja naknade za dobijeno odobrenje za priređivanje posebne igre na sreću na automatima od 180 evra godišnje dinarske protivvrednosti po automatu. člana 43. pa se ovim članom propisuje da je to razlika između ukupno ostvarenih uplata i ukupno ostvarenih isplata po svakom automatu. utvrđeno je da ima malo objekata koji se mogu rekonstruisati u moderne igračnice. ostavilo dovoljno vremena za preduzimanje svih neophodnih radnji i aktivnosti u cilju otpočinjanja odobrene delatnosti. člana 72. i to u skladu sa zakonom kojim se uređuje ravnomeran regionalni razvoj Republike. koje može prirediti pravno lice ili preduzetnik u toku godine. i 4. jer se u primeni navedenog člana pojavio problem tumačenja. Izmene i dopune u vezi sa igračnicama . odnosno sa propisivanjem obaveze plaćanja pomenute naknade mesečno. u odnosu na rok od 10 godina na koji se izdaje dozvola za priređivanje posebnih igara na sreću. tako što se propisuje obaveza podnošenja dokaza o pravu svojine ili pravu korišćenja na zemljištu na kome će biti izgrađen objekt za priređivanje posebnih igara na sreću. utvrđuje obaveza priređivača na plaćanje navedene naknade u iznosu od 25 evra mesečno. za zaključenje ugovora o prenošenju prava na priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama. člana 43. odnosno trajanje nagradne igre ograničeno je na period od 60 dana. telefona ili na drugi način putem telekomunikacionih veza. odnosno akcija. zahteva dokaz o pravu svojine ili pravu korišćenja na odgovarajućim prostorijama u kojima će se priređivati posebne igre na sreću.kazinima • U članu 36. Zakona precizira se pojam prometa po automatu. odnosno definisanja ostvarenog prometa po automatu. Priređivanje igara na sreću na automatima • Menja se stav 1. člana 68. Ovakvo rešenje omogućava utvrđivanje porekla kapitala koji ulazi na tržište igara na sreću u Republici Srbiji putem otkupa udela. • Dopunjuje se odredba tačke 5) stav 3. • Precizira se odredba stava 1. Razlog za ovu dopunu Zakona je izrazito sezonski karakter konjičkih trka. kojom se. navodi teritoriju na kojoj će biti locirana igračnica. navedenog člana vrši se usklađivanje rokova za plaćanje i načina obračunavanja naknade za priređivanje igara na sreću na automatima sa izmenom u stavu 1. Ovo preciziranje je bilo nužno. Zakona propisano je da Vlada u javnom pozivu za davanje dozvole za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama. • U članu 69. člana 41. tako što je smanjen broj sa četiri na dve nagradne igre. • Dopunom člana 40. • Izmenjena je visina procenta naknade za priređivanje nagradne igre sa 20% na 25% od ukupne vrednosti nagradnog fonda. Zakona. Zakona osnov za donošenje podzakonskog akta kojim će se propisati bliži uslovi i način pomenutog priređivanja igara na sreću. koji je utvrđen propozicijama takmičenja.XI IGRE NA SREĆU interneta. telefona ili na drugi način putem telekomunikacionih veza nije bilo uređeno Zakonom. Zakona propisuje se mogućnost da klađenje na rezultate konjičkih trka može priređivati i pravno lice čiji vlasnik udela u tom pravnom licu ima hipodrom. u skladu sa zakonom. Zakona propisana su dva uslova za dobijanje dozvole za priređivanje posebnih igara u igračnicama. • Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. člana 68. Zakona promenjeni su broj i vremensko trajanje nagradnih igara u robi i uslugama. Razlog za ovu dopunu Zakona je upravo omogućavanje da se igračnice otvaraju u manje razvijenim regionima. • Dodat je član 91a. člana 22. izmenom člana 91.

.2011. tekuće godine. u skladu sa zakonom i zahtevima MSFI.društva za upravljanje investicionim fondovima i investicioni fondovi.1.Izveštaj o promenama na kapitalu. (I-27) MEĐUNARODNOG RAČUNOVODSTVENOG STANDARDA .davaoci finansijskog lizinga.društva za osiguranje. do 31.12.12. Sadržaj finansijskih izveštaja Članom 25. . svi obveznici sastavljaju odobrene finansijske izveštaje u kojim prikazuju finansijski položaj na dan 31.2. Zakona propisano je da finansijski izveštaji obuhvataju: . propisana je obaveza pravnih lica i preduzetnika da sastavljaju finansijske izveštaje na dan 31. Zakona o računovodstvu i reviziji („Sl. Matično pravno lice koje je istovremeno zavisno u višoj ekonomskoj celini ne mora da dostavlja konsolidovane finansijske izveštaje ukoliko je njegovo matično pravno lice iz Srbije (dodatni uslovi za ovaj izuzetak sadržani su u paragrafu 10. . stav 1.dalje: Zakon). .ogranci stranih pravnih lica.druga pravna lica. odredbom člana 24.Statistički aneks. 77/2010). Zakona.društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i dobrovoljni penzijski fondovi. i poslovne promene u periodu od 1. . stav 1. 46/2006 i 111/2009 . . i to: . odnosno od datuma osnivanja do 31. stav 5. tekuće godine. Za poslovnu 2010. Obaveza sastavljanja finansijskih izveštaja propisana je članom 24. GODINE dredbom člana 24. godini. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XIII SASTAVLJANJE GODIŠNJIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA PRIVREDNA DRUŠTVA ZA 2010. propisana je obaveza pravnih lica i preduzetnika da sastavljaju finansijske izveštaje na dan 31. . .privredna društva (preduzeća) i zadruge. U skladu sa odredbom člana 2.MRS 27 Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji („Sl. Obveznici dostavljanja odobrenog finansijskog izveštaja su sva pravna lica.2010. Zakonom je propisana regulativa za vođenje poslovnih knjiga. godinu.preduzetnici koji vode dvojno knjigovodstvo. .Bilans uspeha. . . prema odredbi člana 7. glasnik RS”.berze i brokersko-dilerska društva. Odredbom člana 27.12.Izveštaj o tokovima gotovine. Zakona neposredna primena MRS (MSFI) obavezna je za: 89 .. sastavljanje finansijskih izveštaja i njihovo dostavljanje i obelodanjivanje. br. preduzetnici i ogranci stranih pravnih lica koji vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva. Zakona predstavlja malo pravno lice. Naime.Bilans stanja.12. br. Zakona propisana je obaveza sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja za maPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.RAČUNOVODSTVO. . glasnik RS”. godine ako je osnovan u 2010. Konsolidovani finansijski izveštaji se ne sastavljaju za matično pravno lice ukoliko vrednost imovine matičnog i zavisnih pravnih lica (ne računajući interne plasmane i potraživanja iz međusobnih odnosa) koji u zbiru čine grupu za konsolidovanje. GODINU ROK ZA DOSTAVLJANJE IZVEŠTAJA 28.banke. .Napomene uz finansijske izveštaje i .12. 10-11 O tično pravno lice koje ima kontrolu nad jednim ili više pravnih lica.

.privredna društva. osim ako spadaju u velika ili srednja pravna lica ili pravna lica koja emituju ili su u postupku emitovanja hartija od vrednosti na organizovanom tržištu hartija od vrednosti. Pravilnik bi primenjivali ako se ne opredele za neposrednu primenu MSFI. dobrovoljne penzijske fondove. . kao i finansijski izveštaji preduzetnika obuhvataju: . godinu. Zakonom nije propisana obavezna neposredna primena MSFI za zavisna pravna lica.pravna lica koja javnom ponudom izdaju ili čijim se hartijama trguje na organizovanom tržištu hartija od vrednosti. postoje i specifični pravilnici o Kontnom planu i sadržini računa u Kontnom planu za određene korisnike . glasnik RS”.zaključak dnevnika i računa glavnih knjiga. godine po osnovu ispravke materijalno značajnih grešaka i efekata retroaktivne primene promenjene računovodstvene politike.1. . odnosno likvidacije obavezni su da dostave finansijski izveštaj za 2010. prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika („Sl. i to posle prebijanja rezultata pre i posle promene. dostavljanja i obelodanjivanja finansijskih izveštaja za 2010.odobrenja finansijskih izveštaja za njihovo obelodanjivanje.eventualne korekcije početnog stanja na dan 1.usklađivanje računovodstvenih politika sa izmenama MSFI (izmenama koje se primenjuju od 1. obrade i objavljivanja finansijskih izveštaja. . već Pravilnik o načinu priznavanja i procenjivanja imovine. 106/2006). Međutim. Podatke za pravna lica koja su statusnom promenom prestala da postoje. tj. društva za osiguranje. . glasnik RS”. „stečaj” ili „likvidacija”. ukoliko pravna lica i preduzetnik izaberu da ga primenjuju.dostavljanje finansijskih izveštaja nadležnom organu i njihovo obelodanjivanje i . godinu. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. u kojem prikazuju podatke za celu 2010. br. odnosno koja javnom ponudom ne izdaju hartije od vrednosti ili čijim se hartijama ne trguje na organizovanom tržištu hartija od vrednosti. društva za upravljanje investicionim fondovima. prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika.Bilans uspeha i . investicione fondove.Statistički aneks. pravila procenjivanja bilansnih pozicija u skladu sa MRS/MSFI propisana su Pravilnikom. br. U suprotnom. što znači da ona nisu obavezna da primenjuju MSFI. Takođe. verzijama iz prethodnih godina) ili usklađivanje računovodstvenih politika sa Pravilnikom. ili je nad njima pokrenut postupak stečaja. 106/2006 i 111/2006 . društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.1. . Obveznici koji su u toku godine imali statusnu promenu.Bilans stanja. osim Zakona. glasnik RS”. 2/2010). • Pravilnik o registru preduzeća za reviziju („Sl. predzaključnih radnji i knjiženja. u neto iznosu. banke.velika pravna lica.2010. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . . druga pravna lica i preduzetnike. primenjuju se sledeći opšti propisi iz oblasti računovodstva: • Pravilnik o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem („Sl. 10-11 Predradnje neophodne za sastavljanje finansijskih izveštaja .pravna lica koja sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje i . registracije. Propisi koji se primenjuju prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja Prilikom sastavljanja. NBS. načinu vođenja i sadržini registra finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika. Na svim obrascima stavlja se naznaka „statusna promena”.sprovođenje obračuna. i zavisna pravna lica moraju primenjivati neposredno MSFI jer to nalaže MRS 27 Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji. berze i brokersko-dilerska društva. Finansijski izveštaji malih pravnih lica koja nisu obavezna da primenjuju MRS/MSFI. Ostala mala pravna lica i preduzetnici mogu da odluče da ne primenjuju MSFI. obaveza. davaoce finansijskog lizinga.sastavljanje finansijskih izveštaja. • Pravilnik o bližim uslovima i postupku prijema. kontrole. obaveza. Za ova pravna lica. pa prema toma nisu ni obveznici revizije. . . 25/2010).ispr. . glasnik RS”. kao i o davanju podataka iz tih izveštaja („Sl.dalje: Pravilnik). zadruge. Mala zatvorena akcionarska društva ne izdaju javnom ponudom hartije od vrednosti. za konsolidovane finansijske izveštaje koje sastavlja matično pravno lice ne bi se moglo reći da su u svemu sastavljeni u skladu sa MSFI. Pored nabrojanih propisa. godine 90 . prikazivanja. godinu. br.sastavljanje poreskog bilansa i sprovođenje dodatnih obračuna i knjiženja na osnovu sastavljenog poreskog bilansa (utvrđivanje postojanja odloženih poreskih sredstava i obaveza).podrazumeva se da su računovodstvene politike usklađene sa prethodnim izmenama MSFI.XIII RAČUNOVODSTVO. . za sve ove korisnike postoje i posebni pravilnici o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja.srednja pravna lica.2010. obuhvata i prikazuje pravni sledbenik. br.

. „Sl. glasnik RS”. 19/2005. u nabrajanju smo naveli jedan pravilnik pod imenom „Pravilnik o računovodstvu i računovodstvenim politikama”.ispr. 61/2005. U praksi se najčešće sreću: .Zakon o porezu na dohodak građana („Sl. br. sadržini i načinu vođenja evidencija. Pored računovodstvenih. regulisati u jednom. 140/2004) .Pravilnik o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe („Sl. računovodstvenu politiku za priznavanje. 84/2002 .Pravilnik o načinu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu na prava na nepokretnostima („Sl.ispr. 25/2001. 135/2004. . glasnik RS”. 43/2003. glasnik RS”. jer se MSFI-ma zahteva sastavljanje drugačijeg bilansa uspeha od onog koji je za privredne subjekta danas primenjen. br. 19/2005. 86/2004 . list SRJ”.RAČUNOVODSTVO. a pre svega Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Sl. 84/2004 i 18/2010). 31/2009. glasnik RS”.ispr.Zakon o porezu na dodatu vrednost („Sl. Primena navedenih izmena zavisiće prvenstveno od toga da li će u „Službenom glasniku RS” biti objavljene izmene pravilnika o sadržini i izgledu finansijskih izveštaja. 65/2006 .. već o nekoliko. merenje i procenjivanje imovine. glasnik RS”. 55/2004. dva ili više opštih akata. vrsti. 62/2006.Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit preduzeća („Sl. . 139/2004. 23/2003 . . 72/2009 . a koji sadrže posebna uputstva i smernice za vođenje poslovnih knjiga. 61/2007.. br.Pravilnik o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva („Sl. Na primer. br. 70/2003. zakon. 61/2005 i 61/2007) Ostali značajni propisi za sastavljanje finansijskih izveštaja su: 91 . 63/2007 i 9/2009) .Pravilnik o popisu. 5/2009 i 31/2009) . 61/2007 i 5/2009) . 42/2002 .dr. u skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom.Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS”. 54/2005. 77/2010 i 95/2010 . 80/2002. obavezno se primenjuje i: .. 62/2006 . odnosno Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja („Sl. 139/2004. Napomena: Pravno lice ili preduzetnik samostalno odlučuje da li će materiju računovodstva i računovodstvenih politika koju je u skladu sa zakonom dužan da reguliše svojim opštim aktom. 116/2004) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 15/2006 i 59/2006).Zakon o porezima na imovinu („Sl. 43/2004. obaveza. 38/2001 i 19/2007) .Pravilnik o načinu obračunavanja i plaćanja akcize. 80/2002. br. dr. br. zakon. broj 9/2002). 20/2009. br. U pojedinim preduzećima zove se „Pravilnik o finansijskom poslovanju”. 84/2004.Pravilnik o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije („Sl.Pravilnik o računovodstvu i računovodstvenim politikama i . glasnik RS”. zakon. To mogu biti i dva pravilnika: „Pravilnik o računovodstvu” i „Pravilnik o računovodstvenim politikama”.ispr. br.Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti („Sl. 38/2001 i 45/2004) . materija koja može biti sadržana u „Pravilniku o popisu” može biti sadržana u „Pravilniku o računovodstvu”. br. 101/2005 . 80/2002. glasnik RS”. glasnik RS”. 44/2009 i 18/2010) .dr. 80/2002 . 80/2002 .Pravilnik o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu („Sl. 80/2002 . br. 36/2007.Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit preduzeća („Sl. glasnik RS”. br. 46/2005.dr.).Zakon o akcizama („Sl. br. glasnik RS”.odluka SUS i „Sl. zakon. 135/2004. zakon i 53/2010) . 140/2004) . 63/2007 i 53/2009) . glasnik RS”. glasnik RS”. br. zakon. glasnik RS”. 3/2005.ispr. Pored navedenog zakona. Pod internom računovodstvenom regulativom podrazumevaju se interni opšti akti koje donose pravna lica i preduzetnici. 43/2003. 139/2004) .dr. br. br. br. br. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Profesionalnu regulativu iz oblasti računovodstva predstavlja pre svega Rešenje o utvrđivanju prevoda osnovnih tekstova Međunarodnih računovodstvenih standarda. glasnik RS”.ispr. 55/2004. 63/2006 . 24/2001. 85/2005 . kao i za dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja. glasnik RS”. zakon. 26/2001.dr.dr.Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) . 135/2004. br.dr. glasnik RS”. Dok se ta promena ne objavi postojaće kontradiktornost u propisima. glasnik RS”. dostavljanja podataka i sastavljanja obračuna akcize („Sl. glasnik RS”.Pravilnik o ulaganjima u oblasti kulture koja se priznaju kao rashod („Sl. neophodno je da sva pravna lica primenjuju i poreske propise. prihoda i rashoda. 72/2003. 80/2002. 80/2002. Zbog obimnosti materije koja se reguliše opštim aktima najčešće se ne radi o jednom opštem aktu. 15/2006 i 20/2008). 10-11 . 22/2001.obveznike poreza na dobit preduzeća („Sl. zakona. 61/2007. Dalje. 73/2001. br.

39/93. list SRJ”.ovo je tzv. . 55/2004 .težnje za dobijanjem kvalitetnih finansijskih izveštaja. glasnik RS”. Odredbama MRS 23 privredni subjekti su oslobođeni obaveze retroaktivne primene te promenjene računovodstvene politike. Oni privredni subjekti koji su do sada primenjivali osnovni 92 .dalje: MRS 16) primenjuje model nabavne vrednosti iz tog Standarda. 62/2006 i 111/2009 . list SCG”. 29/97. 125/2004 . br.XIII RAČUNOVODSTVO. zakon i 61/2005 .dr. 54/89 i 9/90 i „Sl. . 59/98. godini preći na primenu tzv. 9/2001 . glasnik RS”. zakon).MRS 23 Troškovi pozajmljivanja („Sl. 101/2005 .izmene MRS/MSFI i . godini i . 10-11 Izmena računovodstvenih politika MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD . godini bila dvocifrena Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 3/2002 i 5/2003 i „Sl. postupak iz standarda koji je važio moraju u celoj 2010. Računovodstvene politike se mogu promeniti i ako će to dovesti do toga da finansijski izveštaji pruže pouzdanije i relevantnije informacije o efektima transakcija. . Napis je urađen u skladu sa regulativom koja je važila na datum njegovog objavljivanja. • dr Kosana Vićentijević KOREKCIJA POČETNOG STANJA I SPROVOĐENJE PREDZAKLJUČNIH RADNJI I KNJIŽENJA Korekcija početnog stanja Početno stanje 2010. br. list SRJ”. glasnik RS”. br. 77/2010 . drugih događaja ili okolnosti na finansijski položaj privrednog subjekta. 1/2003 . 74/99.Ustavna povelja). 62/2006). „Sl. 48/94. br.Zakon o obligacionim odnosima („Sl. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA .odluka USJ i 57/89. 31/93 i „Sl. list SRJ”. glasnik SRS”.dr.dr. S obzirom da je u 20x5. zakon) i ostali zakoni i propisi doneti na osnovu zakona. br. 53/95. 46/91. list SFRJ”. . godine može se korigovati iz najmanje dva razloga: . br. glasnik RS”. 53/93. 125/2004).Zakon o deviznom poslovanju („Sl. br. zakon. br. glasnik RS”.ispr.Zakon o privatnim preduzetnicima („Sl. 39/85. dobrovoljna promena računovodstvenih politika.radi knjiženja efekata primene računovodstvenih politika promenjenih u 2010. njegovu uspešnost ili tokove gotovine . br. Navešćemo dva primera promena računovodstvenih politika usmerenih ka dobijanju relevantnijih i pouzdanijih finansijskih izveštaja: „Pravno lice za naknadno vrednovanje nekretnina. postrojenja i opreme koji su u delokrugu (I-16) MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD . 107/2005 i 91/2010).dr. 35/2002.odluka USRS.Zakon o bankama („Sl. 29/78.radi ispravki materijalno značajnih grešaka nastalih u nekom od ranijih obračunskih perioda. zakon) .MRS 16 Nekretnine. S obzirom da su promenjeni Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja realno je očekivati promenu obrazaca finansijskih izveštaja (naročito promenu obrasca bilansa uspeha).Zakon o platnom prometu („Sl. 43/2004.Zakon o privrednim društvima („Sl. br. godini izmene računovodstvenih politika treba uraditi zbog: . 67/93.dr. 29/96. 19/91. . postrojenja i oprema („Sl.. glasnik RS”. 45/89 . U 2010. glasnik RS”. br. br. br. br. 33/96 .dalje: MRS 23) sadrži samo jedan postupak za troškove pozajmljivanja koji je do promene standarda nazivan dopuštenim alternativnim postupkom. dopuštenog alternativnog postupka. 31/93 . glasnik RS”. 77/2010 .odluka SUS i 36/2002 i „Sl.Zakon o preduzećima („Sl.

00 din. godine kada se greška desila).12. godini privredni subjekt otkrio grešku koja je nastala u nekom od prethodnih obračunskih perioda. Iznos amortizacije za tu opremu u prethodnoj godini trebalo je da bude 20. Ispravkom takve greške dolazi do potpunog nestanka dobitka i iskazivanja gubitka iz ranijih godina.2010. godini. godine.00 dinara Ova greška u knjiženju je u prethodnoj godini imala sledeće efekte: . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Primer: U prethodnoj obračunskoj . Samim tim. Otkrivena je greška koja je napravljena u jednom od ta dva pravnih lica u 2008.2009. ispravkom takve greške dolazi do potpunog nestanka gubitka i iskazivanja dobitka iz ranijih godina .iskazani iznos dobitka može biti predmet dalje raspodele.000.000. i 2009. obaveza i kapitala vrši se počev od najranijeg prikazanog prethodnog perioda .povećava rezultat iz ranijih godina ili . godini utvrđeno je da je greška napravljena u 2007. Greška treba da se ispravi preračunavanjem početnog stanja od 1. 10-11 . a očekuje se da i u 20x6.00 dinara i umesto na račun 014. br.RAČUNOVODSTVO. U slučaju utvrđene materijalno značajne greške. Ukoliko se ne radi o grešci iz prethodnog već iz nekog još ranijeg obračunskog perioda preračunavanje uporednih iznosa bi se vršilo za sve prethodne obračunske periode i to polazeći od onog u kojem je greška nastala na primer. Zbog toga. njegovu uspešnost ili tokove gotovine: „Pravno lice je za vrednovanje nekretnina u 20x5. drugih događaja ili okolnosti na finansijski položaj privrednog subjekta. godine bile potcenjene. a iznos materijalno značajne greške je veći od iznosa iskazanog gubitka. godine. godine su u stvari stanja iz 2007. pri čemu je iznos materijalno značajne greške veći od iznosa iskazanog dobitka.dalje: MRS 8). Preduzeće bi želelo da u 20x6.00 dinara Objašnjenje retroaktivnog ispravljanja greške bi bilo: 93 . . dakle. 2008. pravno lice je osnovano 1.000. godine bilo dosta izvesno da će biti značajne inflacije i pada kursa dinara u odnosu na evro (što je i činjenica). Uticaj ispravke greške u odnosu na rezultat iz ranijh godina može se reflektovati u dva pravca: .smanjuje rezultat iz ranijih godina. u 2010. ispravka će se odraziti na finansijske izveštaje koji se sastavljaju na dan 31. navedena sredstva bi u poslovnim knjigama preduzeća na kraju 20x6.ako je greška napravljena pre najranijeg prikazanog prethodnog obračunskog perioda preračunavanjem početnog stanja sredstava. godini započne sa primenom modela troška nabavke (ranije zvan „osnovni postupak”). 77/2010 .” Ispravke materijalno značajnih grešaka Ispravke materijalno značajnih grešaka sprovode se u skladu sa (I-08) MEĐUNARODNIM RAČUNOVODSTVENIM STANDARDOM . godini bude dvocifrena. godini. Na primer. Ukoliko privredni subjekt ima gubitak iz ranijih godina. Moguća situacija je da privredni subjekt ima dobitak iz ranijih godina. ukoliko je stopa poreza na dobit (bez oslobađanja) bila 10%. Za efekat utvrđene greške preračunavali bi se uporedni podaci 2007. Prelaskom na ovaj model naknadnog vrednovanja nekretnina njihove knjigovodstvene vrednosti bi na kraju 20x6. ispravku će izršiti sprovođenjem knjiženja u toj poslovnoj godini (pod datumom: 1.). godini primenjivalo dopušteni alternativni postupak iz MRS 16.preračunavanjem uporednih iznosa za prikazani prethodni obračunski period u kojem je otkrivena greška nastala. glasnik RS”. godini greškom (ili iz nekog drugog razloga) izvršena je nabavka računarskog softvera u iznosu od 200. godine spajanjem dva pravna lica. Ako to nije neizvodljivo privredni subjekt ispravku vrši na sledeći način: . u kom slučaju bi neiskazani iznos poreza na dobit bio 18. promene računovodstvenih procena i greške („Sl. godine.na primer.2010. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII inflacija. privredni subjekt vrši njeno retroaktivno ispravljanje u prvom setu finansijskih izveštaja odobrenim za izdavanje nakon otkrivanja tih grešaka.00 din.1. Standard zahteva retroaktivno ispravljanje materijalno značajne greške jer se jedino na taj način u finansijskim izveštajima postiže efekat „kao da greška nikada nije ni napravljena”.dobit je iskazana u iznosu manjem za 162. pri čemu je greška takve prirode da će njenom ispravkom doći do povećanja rezultata. proknjižena na račun troškova amortizacije. godini pređe na primenu modela revalorizacije za njihovo naknadno vrednovanje. godine bila potcenjena u odnosu na njihove fer vrednosti. ako je u 2010.1.2009.1.000.troškovi amortizacije su iskazani u iznosu većem za 180. Preduzeće ne može da izvrši ovu promenu računovodstvene politike jer je na početku 20x6. .00 dinara. Zbog toga se preduzeće odlučuje da u 20x6. godine (uporedni podaci 2008.računarski softver je iskazan u iznosu manjem za 180.” U nastavku ćemo navesti primer kada se u našim uslovima ne može izvršiti promena računovodstvene politike jer ona sigurno neće dovesti do toga da finansijski izveštaji pruže pouzdanije i relevantnije informacije o efektima transakcija.MRS 8 Računovodstvene politike. a greška je takve prirode da će njenom ispravkom doći do smanjenja rezultata.000.000.2010.

2005. predzaključnih radnji i knjiženja na dan 31. Međusobno usaglašavanje knjigovodstvenih evidencija Međusobno usaglašavanje knjigovodstvenih evidencija je preduslov sprovođenja ispravnog popisa sredstava i sastavljanju finansijskih izveštaja. postrojenja i oprema eksplicitno od retrokativne primene izuzima zahteve za početno vrednovanje nekretnina.promene računovodstvenih politika koje proizlaze iz početne primene nekog Standarda ili Tumačenja tretira se u skladu sa konkretnim prelaznim odredbama tih Standarda ili Tumačenja (ako oni sadrže takve prelazne odredbe) 94 .000. postrojenja i opreme nabaljenih razmenom za druga sredstva. ali i sa podacima o efektima retroaktivnog ispravljanja materijalno značajnih grešaka. Knjiženje efekata retroaktivne primene promenjenih računovodstvenih politika.retroaktivno primenjuje promenjenu računovodstvenu politiku nakon početne primene nekog Standarda ili Tumačenja ako oni ne sadrže prelazne odredbe koje bi se primenile na tu promenu.. (III-03) MEĐUNARODNI STANDARD FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA . . . Za to popunjavanje neophodno je raspolagati sa podacima iz bilansa stanja i bilansa uspeha za 2009. godini.na primer.03. pri popunjavanju podatka o iznosu nematerijalnih ulaganja u obrascu bilansa stanja u kolonu prethodna godina se ne upisuje odgovarajući podatak iz bilansa za 2009. godine pravno lice bude sastavljalo bilans stanja i bilans uspeha. 77/2010 . Proveru salda treba uraditi i za Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.treba proveriti da li je zbir knjiženja na dugovnim stranama računa identičan zbiru knjiženja na potražnim stranama računa.. .000.000.XIII RAČUNOVODSTVO.00 Ispravka vrednosti 0149 20. br.vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja na datum bilansa. dakle. . Kada na kraju 2010.2005.000. Obaveza međusobnog usaglašavanja knjigovodstvenih evidencija. godine.2010. godinu već u iznosu umanjenom za 180. godine će biti: Knjiženje ispravke greške u tekućoj godini vrši se uz korigoranje rezultata na sledeći način: 0140 Računarski softver 200. Preduslov za obavljanje ovih poslova je sprovođenje predzaključnih radnji i knjiženja na dan 31. Stavka neto dobitka se iskazuje u iznosu uvećanom za 162.. godinu. uz opis „korigovanje početnog stanja po osnovu ispravke materijalno značajne greške”.00 dinara. nije potrebno njihovo retroaktivno ispravljanje. neophodno je da se u tekućoj godini izvrši i obračun amortizacije za ovu opremu.1. godine ili kasnije na goodwill stečen u poslovnoj kombinaciji čiji je datum ugovora bio pre 31. glasnik RS”. 10-11 Ispravke grešaka koje nisu materijalno značajne Ispravka grešaka koje ne spadaju u materijalno značajne greške prema MRS 8 mogla bi da se uradi priznavanjem prihoda ili rashoda u 2010. već se on koriguje naviše za 180. godinu. Pojedini računi mogu imati isključivo dugovni ili isključivo potražni saldo.12.00 rezultata Takođe. i . godine”.000. 46/2006 i 111/2009 .MSFI 3 Poslovne kombinacije („Sl. Sprovođenje obračuna. u prelaznim odredbama MRS 16 Nekretnine. stavka amortizacije se ne upisuje u iznosu koji je bio prikazan u bilansu uspeha za 2009. Zakona o računovodstvu i reviziji („Sl. br. S obzirom da se početno stanje otvara samo na osnovu računa čija se salda unose u bilans stanja knjiženje na dan 1.2010.međusobno usaglašavanje knjigovodstvenih evidencija. godine Pre sastavljanja finansijskih izveštaja treba izvršiti obračun vrednosti pozicija Bilansa stanja i Bilansa uspeha. Ako nije neizvodljivo.dalje: Zakon).03. podrazumeva sledeće aktivnosti: . privredni subjekt promenu računovodstvenih politika primenjuje na sledeći način: . što reguliše MRS 8. da popuni kolonu prethodna godina. glasnik RS”.12.2010. Pojava suprotnog salda na nekom računu ukazuje na nastalu grešku.provera aritmetičke tačnosti knjiženja u glavnoj knjizi . Naime. propisana članom 18. dužno je da u njih upiše uporedne podatke tj. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Knjiženje se vrši u tekućoj godini pod datumom „1. godine.dalje: MSFI 3) u prelaznim odredbama nalaže privrednom subjektu da taj Standard primenjuje prospektivno od početka prvog godišnjeg perioda koji počinje 31.000.00 dinara Pri popunjavanju kolone za prethodnu godinu obrasca bilansa uspeha.usaglašavanje knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem i .00 dinara.1. Za ovu proveru podoban je probni bilans.s obzirom da su u probnom bilansu izračunata i salda računa treba izvršiti proveru karaktera salda računa.retroaktivna primena dobrovoljne promenjene računovodstvene politike.00 dobitak ranijih godina Obaveze za porez iz 481 18.00 računarskog softvera Neraspoređeni 340 162. odnosno poslova u okviru kojih se obavljaju i potrebna knjiženja: .000.2010. stav 1.

uključujući i rashodovanje sredstava.Kupci u zemlji i preneti na račun 430 .000. godine u okviru otvaranja početnog stanja treba izvršiti vraćanje navedenih iznosa na račun sa kojih je izvršeno prenošenje. jer će uskoro uslediti nove isporuke proizvoda. a dokumentacija nije ispostavljena. Zbog toga je neophodno popisom utvrditi stvarno stanje imovine i obaveza (član 18. Na početku 2011. Zakona i podrazumeva: .00 dinara a u okviru tog iznosa je i iznos od 10.RAČUNOVODSTVO.00 dinara. plasmana i obaveza. depoziti i kaucije. . treba iznos tog salda „skinuti” sa tog analitičkog računa.vremensko razgraničenje rashoda i prihoda i . Ukoliko na nekom analitičkom računu kupaca saldo bude potražni. itd. .na ovaj način se kontroliše da li su svi iskontirani stavovi za knjiženje preneti na račune. Dekomponovanje salda aktivno-pasivnih računa se u praksi obavlja tako što se ne sprovodi preknjižavanje na računima.usklađivanje finansijskih izveštaja za događaje koji su se desili posle datuma bilansa. ako je saldo računa obaveza 100. u praksi se može desiti da kupac prilikom plaćanja obaveze za ranije isporučene proizvode. kao i trocifrene račune koji su u Kontnom planu privrednog društva raščlanjeni na četvorocifren. Za potrebe ove provere u okviru svake analitike treba napraviti probni bilans analitike. Zakona). ba u toku izrade finansijskih izveštaja izvršiti pregled analitike kupaca.korekciju salda računa stanja.00 dinara). stav 2.provera zbirova knjiženja u glavnoj knjizi odgovara zbirovima knjiženja u dnevniku glavne knjige . u obrazac Bilansa stanja na poziciji obaveza ne bi se uneo iznos od 100. Usaglašavanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem Obaveza usaglašavanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem propisana je članom 18. treba sastaviti neophodnu dokumentaciju i izvršiti knjiženje na odgovarajućim računima prihoda i rashoda uz istovremeno knjiženje i na računima vremenskih razgraničenja.00 dinara koliko je jednom dobavljaču više plaćeno (na tom analitičkom računu dobavljača je dugovni saldo od 10. već samo pri sastavljanju finansijskih izveštaja. U tom slučaju.000. što obavezno znači i sa sintetičkog računa 202 .Dobavljači u zemlji pokazuje isključivo obaveze prema dobavljačima za isporučene proizvode. Pri popunjavanju obrasca Bilans stanja sprovodi se dekomponovanje salda aktivno-pasivnih računa (npr. robu i izvršene usluge. analitički račun takvog kupca ima potražni saldo. tj.Kupci u zemlji pokazuje isključivo potraživanje od kupaca a da se eventualne obaveze prema kupcima iskazuju na računu 430 . Naime. . Pravna lica i preduzetnici najmanje jednom godišnje vrše usklađivanje međusobnih finansijskih plasmana. depoziti i kaucije. Takođe.Dati avansi za zalihe i usluge ili nekom drugom računu datih avansa.Primljeni avansi. stav 2. . To važi i za zbir prometa leve i desne strane računa. Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja na datum bilansa Korekcija salda računa stanja Korekcija salda računa stanja podrazumeva svođenje knjigovodstvenog na stvarno stanje. To bi značilo da ni saldo sintetičkog računa kupaca ne bi pokazivao potraživanje od kupaca. preduzeće duguje kupcu. neopodno je izvršiti njihovo smanjenje uz istovremeno povećanje vremenskih razgraničenja.00 dinara već 110. depoziti i kaucije. potraživanja i obaveza.provera slaganja sintetičkih računa sa pripadajućim analitikama.dekomponovanje salda aktivno-pasivnih računa. Ukoliko ih ima. tako i za pogonsko knjigovodstvo (Klasa 9). Dekomponovanje salda aktivno-pasivnih računa Unapred naplaćena sredstva od kupaca evidentiraju se na računu 430 .Primljeni avansi.). Međutim.000. saldo računa 433 . plati više nego što je iznosila njegova obaveza.. Da bi se izbegla takva situacija trePoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Ovim knjiženjem obezbeđuje se da saldo računa 202 . jer bi u tom iznosu došlo do mešanja potraživanja i obaveza prema kupcima.000. Zbir salda svih računa neke analitike mora odgovarati saldu njihovog predstavničkog.00 dinara nego što je saldo računa potraživanja. Vremensko razgraničenje rashoda i prihoda Pri sastavljanju finansijskih izveštaja treba. odnosno treba prekontrolisati evidenciju svih rashoda i prihoda i ukoliko se neki od njih odnosi na naredni obračunski period. s tim da bi se u aktivi pozicija potraživanja iskazala u većem iznosu za 10. 10-11 95 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII simboličke račune (grupe i klase. treba proveriti da li ima prihoda i rashoda koji su nastali. po potrebi se postupa identično i za ostale račune potraživanja. Osim za navedene račune. a potraživanja od njih za plaćanja izvršena unapred se iskazuju na računu 150 .000. robu ili izvršene usluge. Ovu proveru treba uraditi kako za finansijsko. odnosno sintetičkog računa i obrnuto.000. ako to nije urađeno u toku godine izvršiti vremensko razgraničenje rashoda i prihoda. robe ili usluga.Primljeni avansi. Slična je situacija i sa obavezama prema dobavljačima.

00 hartijama od vrednosti 562 Rashodi kamata 2.2011. Obveznice su 30.00 200. godine isplaćene sa tekućeg računa. 10.XIII RAČUNOVODSTVO.00 MRS 10) potrebno je računovodstveno obuhvatiti događaje koji su se desili u periodu od 31.4. .2010.000. 3. godine pa sve do dana obelodanjivanja finansijskih izveštaja.12.00 Knjiženje za obračunatu kamatu: 562 Rashodi kamata Obaveze po kratkoročnim 426 hartijama od vrednosti 2. godine privredno društvo dužno da plati svoju obavezu i 10.00 Usklađivanje finansijskih izveštaja za događaje koji su se desili posle 31. poveća iznos svojih već iskazanih obaveza do visine obaveze koju će imati po sudskoj presudi).000. Primer: Privredno društvo nakon datuma bilansa dobija izvršnu sudsku presudu.500.00 dinara. ako je nije ranije iskazao u svojim poslovnim knjigama). U ovom slučaju privredno društvo treba da: .2010. 2. godine. Obračunati vrednost obveznica i transakcionih troškova na datum bilansa. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Primer: 1.prizna stanje koje je presuđeno (npr.00 2410 Tekući (poslovni) računi 100.2010.500.. godinu bi.00 800.00 dinara. Ukoliko takav događaj potvrđuje stanje imovine.00 Za ukidanje dela transakcionih troškova: 579 Ostali nepomenuti rashodi Razgraničeni troškovi po 282 osnovu obaveza 800. iako je promena nastala u narednoj poslovnoj godini. 10-11 . Obveznice su klasifikovane kao ulaganje koje se drži do dospeća. Sa tekućeg računa su plaćeni transakcioni troškovi po izdatim obveznicama u iznosu od 1.500.2011. godine emitovalo obveznice u iznosu od 100. glasnik RS”. Privredno društvo je 1.000.000.izvrši prilagođavanje već priznatog stanja (npr. Ako je presudom od npr. godine Prema (I-10) MEĐUNARODNOM RAČUNOVODSTVENOM STANDARDU .dalje: 96 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.12.000.00 hartijama od vrednosti Razgraničeni troškovi po 282 1. br.000.00 Knjigovodstvena evidencija ukidanja dela transakcionih troškova: 579 Ostali nepomenuti rashodi Razgraničeni troškovi po 282 osnovu obaveza 200. kapitala. obaveza.500.00 dinara Rok dospeća obveznica je pet meseci.. 77/2010 .00 dinara za kamatu.1. pod uslovom da je osnovna obaveza već bila evidentirana bilo sledeće: 562 Rashodi kamata Ostale kratkoročne 429 finansijske obaveze 10. knjiženje za 2010. prihoda ili rashoda koje je postojalo na datum bilansa potrebno je izvršiti knjiženje pod datumom 31. Knjiženje na ime emitovanih obveznica: 2410 Tekući (poslovni) računi 95.00 2.2010.000.000.12.00 Naredne godine bi se izvršilo sledeće knjiženje: 426 Obaveze po kratkoročnim 97. prizna iznos obaveze.12.00 10. Obveznice su prodate za 95.000.000.MRS 10 Događaji posle izveštajnog perioda („Sl.00 Obaveze po kratkoročnim 426 95.000. Presudom se privrednom društvu nalaže da nekom drugom licu isplati određenu sumu novca ili da preda neku stvar ili učini uslugu.00 osnovu obaveza 2410 Tekući (poslovni) računi 1.

odnosno računa grupe 00 i grupe 31 i/ili . kao i avansi za nematerijalna ulaganja.RAČUNOVODSTVO.Neuplaćeni upisani kapital. ulaganja u pribavljanje nematerijalnih ulaganja. koncesije. odnosno u dinarskoj protivvrednosti strane valute na dan upisa. list SFRJ”. 39/85. licence i slična prava.odluka USJ i 57/89. 31/93 i „Sl. 1/2003 .promene kursa strane valute (u slučaju da je kapital upisan u stranoj valuti vrši se preračun po zvaničnom srednjem kursu te valute na datum bilansa.Ustavna povelja).Upisane neuplaćene akcije. list SCG”. na kojima se u pasivi iskazuju iznosi upisanih a neuplaćenih akcija i upisani a neuplaćeni udeli. na kojima se u aktivi iskazuju iznosi upisanih. 29/78.računi grupe 00 . odnosno iznosu po kome je izvršeno početno priznavanje. odnosno ne uvećava ga. Grupa 01 .Neuplaćeni upisani kapital Za neuplaćeni upisani kapital propisane su dve grupe računa: . glasnik RS”. br. U slučaju kada se kapital upisuje u stranoj valuti vrši se preračun po zvaničnom srednjem kursu te valute na dan upisivanja. U slučaju kada ugovorom o osnivanju nisu predviđene kaznene odredbe za neblagovremenu uplatu uloga.Neuplaćene upisane akcije u nominalnom iznosu.modelom revalorizacije.ispravku vrednosti (u slučaju kada se procenjuje da lice koje je upisalo kapital neće biti u mogućnosti /ili neće/ da u celosti ili delimično ispuni svoju obavezu).dalje: MRS 38) može se vršiti: . u korist računa 310 . već se obuhvataju preko neuplaćenog upisanog kapitala. br. Početno vrednovanje neuplaćenog upisanog kapitala vrši se po nominalnom iznosu. korigovanom za: . „Sl.Nematerijalna ulaganja Pod nematerijalnim ulaganjima smatraju se ulaganja u razvoj. Model troška nabavke podrazumeva da se nematerijalno ulaganje nakon početnog priznavanja vrednuje po njegovom trošku nabavke. umanjenom za ispravku vrednosti i za akumulirane gubitke zbog obezvređenja. zaduženjem računa 000. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 125/2004) primenjivale bi se i odredbe člana 278. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. list SRJ”. tačka 1) Zakona o privrednim društvima („Sl.iznose revalorizacije (ukoliko je revalorizacija predviđena ugovorom o osnivanju i ukoliko su se stekli uslovi za nju). Model revalorizacije podrazumeva da se nematerijalno ulaganje nakon početnog priznavanja vrednuje po revalorizovanom iznosu. Naknadno vrednovanje nematerijalnih ulaganja u skladu sa (I-38) Međunarodnim računovodstvenim standardom . Obračunata kamata zbog neblagovremene uplate. . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII VREDNOVANJE POZICIJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA KLASA 0: NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL I STALNA IMOVINA Grupa 00 . patenti. br. Na isti način se knjiže neuplaćeni upisani udeli na računu 001. . Neuplaćeni upisani kapital unosi se u pravno lice u roku određenom osnivačkim aktom akcionarskog društva.modelom troška nabavke i . glasnik RS”. osim odredbe člana 450. pri čemu se mogu pojaviti pozitivne i negativne kursne razlike koje se ne priznaju kao prihodi ili rashodi. Neuplaćene upisane akcije iskazuju se na računu 000 . a neuplaćeni udeli. 45/89 .računi grupe 31 . a neuplaćenih akcija i upisani. br. 77/2010.MRS 38 Nematerijalna imovina („Sl. goodwill. 10-11 Naknadno vrednovanje neuplaćenog upisanog kapitala se vrši po nominalnom iznosu. odnosno neblagovremenog unošenja upisanog učešća u kapitalu ne iskazuje se kao revalorizacija neuplaćenog upisanog kapitala. odnosno po njegovoj fer vrednosti 97 .Neuplaćeni upisani kapital. odnosno društva s ograničenom odgovornošću. br.

MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine („Sl. MRS 16 zahteva da se amortizacija obračunava odvojeno za svaki deo nekog sredstva . postrojenja i oprema („Sl.MRS 16). postrojenja i opreme nakon njihovog početnog priznavanja. obračunava se njegova amortizacija. Privredni subjekt može paralelno.odrediti vek upotrebe sredstva i preostali vek upotrebe sredstva u privrednom subjektu i .model troška nabavke (naknadno vrednovanje se primarno zasniva na korišćenju troška nabavke sredstva . Obračunavanje amortizacije primenom modela troška nabavke Prema modelu troška nabavke nakon početnog priznavanja nekog sredstva kao nekretnine. postrojenja ili opreme ono se vrednuje po svom trošku nabavke umanjenom za ispravku vrednosti.odrediti kada započinje obračun amortizacije sredstva i kada se završava.dalje: MSFI 3). Za obračunavanje amortizacije treba: . MRS 16 ne navodi neku konkretnu vrstu sredstava za koju se ne vrši obračun amortizacije.. postrojenja. glasnik RS”.MSFI 3 Poslovne kombinacije („Sl. za zemljište i građevinske objekte može 98 . oprema i biološka sredstva Pod osnovnim sredstvima smatraju se prirodna bogatstva (zemljišta i šume).odrediti osnovicu za obračun amortizacije (odrediti nabavnu vrednost .odrediti tehniku za obračun amortizacije . Izmenjeni MRS 38 dozvoljava postojanje nematerijalnog ulaganja sa neograničenim vekom upotrebe za koje se ne bi obračunavala amortizacija (npr. br. može imati ograničen vek upotrebe. i pored pravilnog korišćenja. uklanjanja i restauracije područja. a za postrojenja i opremu model troška nabavke.Nekretnine. s tim da je osnovica za obračun amortizacije iznos navedenih troškova . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA na datum revalorizacije. pravo na gradsko građevinsko zemljište i sl. građevinski objekti. .model revalorizacije (naknadno vrednovanje se vrši po fer vrednosti sredstva).nekretnine.pojedinačni ili grupni obračun amortizacije. Na primer. godine regulisano je primenom (III-03) Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja . Odredbe MRS 38 i MRS 36 zahtevaju godišnje testiranje na obezvređenost nematerijalnog ulaganja koje nema određen konačan vek upotrebe. zemljište treba periodično kalcifikovati. . U MRS 16 na primeru zemljišta se navode tri situacije u kojima se vrši obračun amortizacije: . kojim se zahteva da se testiranje goodwill-a na obezvređenost radi najmanje jednom godišnje.vek amortizovanja zemljišta zasniva se na procenjenom vremenu rada kamenoloma. Generalno. prava na komunalne priključke. Način obračuna amortizacije i revalorizacije je sličan takvim obračunavanjima za sredstva koja su u delokrugu (I-16) Međunarodnog računovodstvenog standarda MRS 16 Nekretnine.nabavne vrednosti ili cene koštanja i . . primenom MRS 16 podrazumevaju se dva postupka: . umanjenoj za naknadne ispravke vrednosti. za sredstva koja se korišćenjem ne troše ne obračunava se amortizacija. 77/2010 . osnovno stado i ostala osnovna sredstva. koji se zabranjuje obračunavanje amortizacije za goodwill i (I-36) Međunarodnog računovodstvenog standarda . Za vrednovanje nekretnina.amortizuje se u periodu u kojem se stiču koristi od navedenog ulaganja. investicione nekretnine. kao i ulaganja u pribavljanje osnovnih sredstava i dati avansi za njihovo pribavljanje. odnosno akumuliranu amortizaciju i gubitke zbog obezvređenja. amortizuje se dinamikom koja odražava koristi koje se od njega očekuju .dalje: MRS 36). 10-11 Grupa 02 .trošak nabavke sredstva.12. alat i inventar sa kalkulativnim otpisom.odrediti da li se sredstvo amortizuje ili ne i ako se amortizuje da li se za neki njegov deo amortizacija posebno obračunava. br.XIII RAČUNOVODSTVO.ako zemljište. 77/2010 . na primer.2010. da se na poPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 77/2010 . U ovom slučaju radi se o ispravkama koje će se vršiti u obračunskim periodima koji slede nakon perioda u kojima je izvršena revalorizacija.ako su u pitanju kamenolomi gde zemljište ima ograničeni vek trajanja . sadašnju vrednost i procenjeni ostatak vrednosti sredstva). br. . koristiti model revalorizacije. čest je slučaj da se karoserija autobusa može koristiti duže od njegovog motora i da u proseku može da traje koliko i dva motora. glasnik RS”.izabrati metodu za obračun amortizacije. višegodišnji zasadi. odnosno obračune amortizacije i za naknadno akumulirane gubitke zbog obezvređenja. postrojenja ili opreme čije je učešće u nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja sredstva značajno. glasnik RS”. ali za različite grupe sredstava koristiti i model troška nabavke i model revalorizacije.). troškovi kalcifikacije se mogu uključiti u nabavnu vrednost zemljišta i za to ulaganje se obračunava amortizacija po stopi koja se zasniva na dužini perioda između dve kalcifikacije. Vrednovanje goodwill-a na dan 31.ako nabavna vrednost zemljišta sadrži i troškove demontaže. Primer takvih sredstava mogu biti: umetnička dela i zemljište. . tj. bez obzira da li ima ili nema indikatora koji ukazuju na obezvređenost.npr.dalje: MSFI 3 . postrojenja i oprema. .

„prag” značajnosti za ostatak vrednosti. tj. Ovaj standard ne kvantifikuje iznose koji bi se smatrali značajnim. Potreba primene pojedinačnog obračuna amortizacije proizlazi iz zahteva da se za svako sredstvo utvrđuje procenjeni vek upotrebe. Sa obračunom amortizacije se započinje kada je sredstvo raspoloživo za korišćenje. MRS 16 ne precizira da li je to od prvog narednog dana od dana kada je sredstvo raspoloživo za korišćenje ili je to od prvog dana narednog meseca. Ukoliko se radi o ostatku koji nije značajan.s obzirom da se u MRS 16 konstatuje da u okviru nekog sredstva mogu biti dva ili više značajnih delova. U ovom slučaju neophodno bi bilo obračunavati amortizaciju posebno za motor. Trošenje sredstava sa stanovišta obračuna amortizacije nastaje njegovim: .tehnološkim zastarevanjem i . Sa amortizacijom sredstva se ne prestaje ni ukoliko je njegova procenjena fer vrednost veća od njegove sadašnje vrednosti. ako se u nekom od narednih obračunskih perioda ostatak vrednosti smanji ispod knjigovodstvene vrednosti sredstva nastavilo bi se sa obračunavanjem njegove amortizacije)..početna očekivana upotreba sredstva u privrednom subjektu. Ovakvo postupanje ne umanjuje kvalitet finansijskih izveštaja.000. Zbog jednostavnijeg obračuna računovođe se uglavnom opredeljuju da to bude od prvog dana narednog meseca. korodira. Amortizacija se obračunava i kada se sredstvo ne koristi. MRS 16 ne kvantifikuje učešće u ukupnoj nabavnoj vrednosti (ceni koštanja) koje se smatra značajnim.to ne znači da treba vršiti storniranje obračunatog iznosa amortizacije kako bi se sadašnja vrednost dovela na nivo ostatka vrednosti. a za obračun njegove amortizacije primenjuje se funkcionalni metod obračuna amortizacije .).kada je sadašnja vrednost sredstva jednaka ili manja od njegovog ostatka vrednosti (moguće je da u narednom obračunskom periodu poraste ostatak vrednosti sredstva i da on bude veći od njegove sadašnje vrednosti . Ta granica najviše zavisi od veličine privrednog subjekta i vrednosti njegovih sredstava. Razlog za ovakvo postupanje je u činjenici da sredstvo zastareva tehnološki i komercijalno.sredstvo se preklasifikuje u stalno sredstvo koje se drži za prodaju (sa obračunom amortizacije se prestaje danom njegove preklasifikacije ili se ona obračunava zaključno sa zadnjim danom meseca u kojem je sredstvo preklasifikovano). Zbog toga to privredni subjekt treba da odredi svojom računovodstvenom politikom.npr. s obzirom da se radi o sredstvima koja će se koristiti duži vremenski period (nekoliko dana više ili manje u obračunu amortizacije nisu materijalno značajni). ostali njegovi delovi koji nisu pojedinačno značajni zajedno se tretiraju kao preostali drugi deo sredstva. Radi se o istom uslovu koji se koristi i za početno priznavanje sredstva. 10-11 . Zemljište i zgrade koje se nalaze na tom zemljištu tretiraju se kao zasebna sredstva. očito je da prag značajnosti nije 51 i više procenata od ukupne vrednosti sredstva.sredstvo se ne koristi. To može biti i 20 i 30% od ukupne vrednosti sredstva . . Provera iznosa ostatka vrednosti vrši se na svaki datum bilansa tokom veka upotrebe sredstva. da bi se smanjio posao procenjivanja ostatka vrednosti a da to ne utiče na kvalitet obračuna amortizacije. kada je na lokaciji i u stanju koje je neophodno da ono funkcioniše na način na koji to očekuje rukovodstvo privrednog subjekta. Pri utvrđivanju veka upotrebe sredstva u privrednom subjektu uzimaju se u obzir sledeće činjenice: . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII lovini njenog veka upotrebe zameni motor.kad se započne sa korišćenjem sredstva nastaviće se sa obračunavanjem njegove amortizacije. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Sa obračunom amortizacije sredstva se prestaje kada je ispunjen bilo koji od sledećih uslova: . Podatak o procenjenom ostatku vrednosti je potreban pri svakom obračunavanju amortizacije.RAČUNOVODSTVO. Procenjeni iznos ostatka vrednosti sredstva se ne koristi uvek kao odbitna stavka pri utvrđivanju njegove osnovice za obračun amortizacije. Ako se za potrebe obračuna amortizacije nekog sredstva posebno prati neki njegov značajan deo.korišćenjem. treba računovodstvenom politikom odrediti granicu. za ostatak autobusa. ako se za obračun njegove amortizacije ne primenjuje metoda funkcionalnog obračunavanja amortizacije i ako nije u pitanju stalno sredstvo koje se drži za prodaju. Za većinu malih privrednih subjekata „prag” značajnosti može biti na primer 10. tj. Zbog brojnosti sredstava. .sredstvo je rashodovano ili prodato (sa obračunom amortizacije se prestaje danom rashodovanja ili prodaje sredstva ili se ona obračunava zaključno sa zadnjim danom meseca u kojem je sredstvo rashodovano ili prodato). Nakon što je sredstvo nabavljeno.fizičkim starenjem (i kada se sredstvo ne koristi ono može gubiti od svojih proizvodnih sposobnosti . Osim za alat i inventar ovim standardom se zahteva da se za ostala osnovna sredstva koja su u njegovom delokrugu vrši pojedinačni obračun amortizacije. itd. gumeni delovi gube elastičnost.00 dinara U tom slučaju ostatak vrednosti se ne bi procenjivao za većinu sredstava jer je bez posebnog napora moguće za njih utvrditi da im je ostatak vrednosti (rezidualna vrednost) niži od prihvaćenog „praga” značajnosti za tu računovodstvenu kategoriju. osnovica za obračun amortizacije se dobija oduzimanjem od njegovog troška nabavke (nabavne vrednosti) ostatka vrednosti (rezidualne vrednosti). a posebno za karoseriju. . 99 . tj. zanemaruje se pri obračunavanju amortizacije sredstva.

primenjuje se metoda proporcionalnog ili metoda degresivnog otpisivanja. jer je česta situacija da privredni subjekti imaju veliki broj sredstava. program popravki i održavanja u privrednom subjektu i briga o održavanju sredstava dok se ne koriste (npr. već promenom računovodstvene procene i primenjuje se prospektivno . One se utvrđuju na osnovu procenjenog preostalog veka upotrebe (korišćenja) sredstva u privrednom subjektu. Procena veka upotrebe sredstva je stvar prosuđivanja u privrednom subjektu zasnovanog na njegovom iskustvu sa sličnim sredstvima. MRS 16 dozvoljava da se za obračun amortizacije koriste sledeće metode: .1.za taj i buduće obračunske periode. pa ako se očekivanja znatno razlikuju od prethodnih procena. tj. na svaki datum bilansa).XIII RAČUNOVODSTVO.očekivano fizičko trošenje koje zavisi od proizvodnih faktora. Preostali vek upotrebe nekog sredstva u obliku nekretnine. . MRS 16 utvrđuje da se iznos koji se amortizuje alocira na sistematskoj osnovi u toku veka korišćenja sredstva. procenitelje i računovodstvene službe privrednih subjekata. a dugo traje. konzerviranje sredstava). Metodu bira privredni subjekt. Procenjeni preostali vek upotrebe sredstva procenjuje se posmatrano od 1. što znači da privredni subjekt za svako svoje značajno sredstvo pojedinačno procenjuje vek upotrebe. Da bi se izbegao posao. odnosno da se za svako sredstvo utvrđuje preostali vek upotrebe) povećao bi se posao za privredne subjekte. U skladu sa MRS 8 promena procenjenog veka upotrebe sredstva se ne smatra promenom računovodstvene politike.proporcionalno (linearno) otpisivanje. datum isteka ugovora o finansijskom lizingu.degresivno otpisivanje i . kod sredstava (npr. koja su s jedne strane najbrojnija. na primer prodaja vozila nakon 5 godina ili nakon što je po osnovu sredstva nadoknadio planirani deo ulaganja u njega. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Naime. kao što je. godine za koju se vrši obračun amortizacije. Preduslov za ovakvo postupanje je da se posmatrano sa stanovišta ukupne vrednosti sredstava privrednog subjekta za koja se obračunava amortizacija ne radi o materijalno značajnim stavkama. naročito kancelarijske opreme. Vek upotrebe sredstva može biti duži od prvobitno procenjenog ako su urađeni značajni radovi na sredstvu kojim mu je produžen vek trajanja ili privredni subjekt nema materijalnih mogućnosti da izvrši zamenu sredstva. .zakonska ili slična ograničenja u vezi sa korišćenjem sredstava. Privredni subjekt određuje svojom računovodstvenom politikom za koje će se grupe sredstava primeniti pravilo da se godišnja amortizaciona stopa utvrđuje na nivou grupe. Određivanje preostalog veka upotrebe sredstva direktno utiče na godišnje amortizacione stope (ako se one koriste za utvrđivanje godišnjeg iznosa amortizacije). što je najčešće slučaj. koji košta. Time se neće ugroziti kvalitet finansijskih izveštaja privrednog subjekta. treba primeniti pravila „značajnosti” i „ekonomičnosti” pri izboru računovodstvene politike. Vek upotrebe može biti kraći od prvobitno procenjenog i u slučaju da je došlo do tehnoloških promena ili promena na tržištu koje smanjuju vek upotrebe sredstva. Međutim. na primer. 10-11 100 .funkcionalno otpisivanje. tj. Prema tome. s tim da korišćena metoda za obračun amortizacije nekog sredstva treba da odgovara obimu ekonomskih koristi koje se dobijaju od sredstva. za njih se može utvrditi jedna prosečna godišnja amortizaciona stopa (bez obzira što u okviru njih ima sredstava koja će se duže ili kraće koristiti).tehničko starenje koje proističe iz promena ili poboljšanja proizvodnje ili zbog promene tražnje na tržištu za proizvodom ili uslugom za čije se stvaranje koristi sredstvo i . Vek upotrebe sredstva može biti kraći od njegovog ekonomskog veka trajanja u slučaju da se privredni subjekt odlučuje za njihovu češću zamenu. ili redovno održavanje nije bilo adekvatno.. prema MRS 8 primena neke računovodstvene politike utvrđene na osnovu Standarda ili Tumačenja nije obavezna ako je efekat njene primene beznačajan/nebitan za kvalitet finansijskih izveštaja. kako bi na osnovu njega odredio godišnju amortizacionu stopu za to sredstvo. Da se insistira na preciznosti pri obračunavanju amortizacije može se zaključiti i iz zahteva ovog standarda koji se odnose na situacije u kojima se i jedno konkretno sredstvo za potrebe obračuna amortizacije deli na dva ili više obračunskih delova. postrojenja i opreme treba u određenim vremenskim razmacima preispitivati (npr. a sa druge strane relativno malo učestvuju u ukupnoj vrednosti sredstava privrednog subjekta može se primeniti pravilo „značajnosti” pri izboru računovodstvene politike. kancelarijski nameštaj). kada bi privredni subjekt dosledno primenio ovakav zahtev. iznos amortizacije za tekući i buduće periode treba uskladiti. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . da je učešće ukupne knjigovodstvene vrednosti tih sredstava u ukupnoj knjigovodstvenoj vrednosti sredstava za koja se vrši obračun amortizacije relativno malo. U slučaju da se to ne može realno utvrditi. pa može usporiti računovodstvo u sastavljanju finansijskih izveštaja i ne doprinosi značajno povećanju kvaliteta finansijskih izveštaja. kao što su broj smena u kojima će se sredstvo koristiti. jer se ne radi o značajnim stavkama.. Godišnja = amortizaciona stopa 100 procenjeni preostali vek upotrebe sredstva u godinama MRS 16 za određivanje procenjenog preostalog veka upotrebe sredstva ne postavlja zahteve da tu procenu radi nezavisni profesionalni procenjivač.

Treba izabrati metodu čijom bi se primenom obezbedio najrealniji obračun amortizacije. Zgrada Ukupno 022 2. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Ne zahteva se da se za sva sredstva za koja se amortizacija obračunava primenjuje isti metod za obračun amortizacije (npr. privrednom subjektu se preporučuje.000.000.dalje: MRS 40). postrojenja i opreme koje mogu da izazovu značajne razlike između sadašnje vrednosti sredstava i njihove fer vrednosti (npr. priznatog ovlašćenog procenjivača koji ima skorije iskustvo u proceni ulaganja u nekretnine na sličnim lokacijama i iste kategorije. Osnovica za obračun amortizacije 9. Nije izričito navedeno da takvu procenu moraju uraditi profesionalni kvalifikovani procenjivači. Prema MRS 16 fer vrednost zemljišta i zgrada po pravilu se utvrđuje procenom koju vrše profesionalni kvalifikovani procenjivači. Ako je fer vrednost utvrđena na neki raniji datum vrednuje se u visini te fer vrednosti umanjene za obračunatu amortizaciju (od datuma revalorizacije do datuma bilansa) i obračunate gubitke zbog obezvređenja (od datuma revalorizacije do datuma bilansa).00 160.MRS 40 Investicione nekretnine („Sl. glasnik RS”. Fer vrednost sredstva u obliku postrojenja i opreme obično je njegova tržišna vrednost utvrđena procenom.000.000. Metode amortizacije koje se primenjuju treba preispitivati u redovnim vremenskim razmacima i ako postoji znatna promena očekivanog obima ekonomskih koristi od sredNabavna vrednost na R. Kada su u pitanju postrojenja i oprema.000.00 20% 6 60.000. ali se od njega ne zahteva da utvrdi fer vrednost ulaganja u nekretnine na osnovu procene nezavisnog.00 10% 12 100. privredni subjekt treba da proceni njegovu fer vrednost koristeći metodu pri- 101 .00 Broj punih meseci Iznos korišćenja u amortizacije tekućoj godini 2% 12 180.000.000.00 2.000.500. Radi daljeg pojašnjenja da li se zahteva ili ne zahteva profesionalni kvalifikovani procenjivač ukazujemo na smernicu koju sadrži (I-40) Međunarodni računovodstveni standard . osim kao deo kontinuiranog poslovanja.000.000. MRS 16 ne pruža smernice ko treba da vrši procenu njihovih fer vrednosti.000.00 1. stopa 10. 77/2010 . postrojenja ili opreme ne postoji tržišni dokaz njegove fer vrednosti ili se takvo sredstvo retko prodaje.000. Može se desiti da i sadašnja knjigovodstvena vrednost skenera starog dve godine bude znatno iznad tržišne vrednosti novog i tehnički još boljeg skenera. za obračun amortizacije 1. kod kompjuterske opreme po pojavljivanju nekog novog uređaja .000. MRS 16 postavlja zahtev da se izvrši obelodanjivanje činjenice da u procenu nije bio uključen nezavisni procenitelj.000.RAČUNOVODSTVO.00 400.00 Otpisana vrednost Rezidualna vrednost God. postrojenja i opreme Prema modelu revalorizacije nakon početnog priznavanja. a iznos amortizacije za tekući i buduće obračunske periode treba uskladiti (ne bi se vršilo retroaktivno prilagođavanje).skenera. Kako se grad širi tako rastu i cene zemljišta). Naime.000.00 2. za drugu metoda degresivnog otpisivanja a za treću metoda funkcionalnog otpisivanja).00 400.značajno opadanje vrednosti nacionalne valute. Razlozi za primenu modela revalorizacije za vrednovanje nekretnine. Kada zbog specifične prirode nekog sredstva u obliku nekretnine.000.00 Primena modela revalorizacije za naknadno vrednovanje nekretnina.000.00 600.00 1. Ako je takva promena metode amortizacije nužna. .00 2.promene na tržištu nekretnina. S obzirom na to da se kao investiciona nekretnina klasifikuje isto zemljište i građevinski objekti koji mogu biti pod delokrugom MRS 16 samo da im je namena drugačija. sredstvo (u obliku nekretnine. 10-11 toga da li ovaj standard izričito zahteva ili ne zahteva od privrednog subjekta da fer vrednosti nekretnina moraju utvrditi profesionalni kvalifikovani procenjivači.000. U praksi često postoji neslaganje oko Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. treba metodu promeniti kako bi realnije odražavala očekivane promene obima ekonomskih koristi (ako se na mašinu ugradi brojač proizvedenih komada postoji opravdanje da se sa metode proporcionalnog otpisivanja pređe na metodu funkcionalnog otpisivanja). cene su mnogo više nego posle godinu ili dve.000. treba je obračunati kao promenu računovodstvene procene. Automobil Ukupno 023 stava. privredni subjekt ima zemljište na periferiji grada.000. za jednu mašinu se može primeniti metoda proporcionalnog otpisivanja.000.00 0. standardom se ne zahteva ali se podrazumeva da procenu nekretnina uradi profesionalni kvalifikovani procenjivač. Kamion 3. Uslov da se za neko sredstvo može primeniti model revalorizacije je da se njegova fer vrednost može pouzdano utvrditi..00 3.00 180. postrojenja i oprema nakon početnog priznavanja mogu biti: . br.600. postrojenja ili opreme) se na datum bilansa vrednuje po svojoj fer vrednosti utvrđenoj na taj datum bilansa. Naziv sredstva dan određivanja stope br.

00 160. Svaka od navedenih revalorizacionih grupa se može dalje raščlanjavati ili formirati neke nove. itd.00 Revalorizacijom je utvrđena nova knjigovodstvena vrednost postrojenja u iznosu od 180. 10-11 . Vrednosti 1.00 dinara. što znači da MRS 16 ne zabranjuje revalorizaciju.XIII RAČUNOVODSTVO.nameštaj i oprema. Nema smernica da li se. treba na datum svakog bilansa da vrši proveru da li su se stekli uslovi da revalorizuje sredstva. Ako je ta promena dovela do znatnije razlike fer vrednosti u odnosu na njegovu knjigovodstvenu vrednost. . . postrojenja ili opreme) revalorizuje. MRS 16 ne vrši kvantifikovanje „značajnijeg odstupanja”. četvrte ili pete godine. Kada se neko sredstvo (u obliku nekretnine. slične upotrebe u poslovanju privrednog subjekta i sredstva čije se tržišne cene slično menjaju. velike upravne zgrade. Nabavna vrednost 2.kancelarijska oprema. Revalorizacione grupe objedinjuju sredstva slične vrste. proizvodne hale u nerazvijenim područjima. Kod pojedinih sredstava promene mogu biti intenzivnije i češće u odnosu na neka druga sredstva. postrojenja ili opreme) Primer: Knjigovodstvene vrednosti postrojenja pre revalorizacije su: Red. Metoda prinosne vrednosti podrazumeva utvrđivanje priliva i odliva gotovine po osnovu sredstva tokom njegovog veka upotrebe u privrednom subjektu. Kod sredstava gde su te promene ređe i manjeg intenziteta i kada nema inflacije dovoljno bi bilo revalorizaciju raditi svake treće. pa privredni subjekt treba sam da prosudi kada je vreme da vrši revalorizaciju. Primeri sredstava za koja ne postoji tržišni dokaz njihove fer vrednosti mogu biti: veliki tržni centri. Ako se privredni subjekt opredelio za model revalorizacije. Srazmerno se koriguju nabavna i otpisana vrednost sredstva tako da sadašnja vrednost (neto knjigovodstveni iznos sredstva) nakon revalorizacije bude jednaka njegovoj procenjenoj fer vrednosti: 102 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Ako je privredni subjekt revalorizaciju uradio na neki datum u toku obračunskog perioda. Otpisana vrednost 3. tj. na kraju tog obračunskog perioda treba da obračuna amortizaciju za sredstva od dana revalorizacije do kraja obračunskog perioda i nakon toga treba da proveri da li dobijene knjigovodstvene vrednosti sredstava značajnije odstupaju od njihovih fer vrednosti koje bi se utvrdile na dan na koji sastavlja obračun. Ako se ovom metodom utvrđuje fer vrednost. Revalorizacija se može raditi na bilo koji datum u toku obračunskog perioda.zemljište. na datum bilansa. treba revalorizovati celokupnu revalorizacionu grupu kojoj to sredstvo pripada. treba uraditi revalorizaciju tog sredstva. . br. MRS 16 ne daje smernice do kog nivoa razlikovanja navedene dve vrednosti ne treba raditi revalorizaciju. .brodovi.vazdušna saobraćajna sredstva. Učestalost revalorizovanja zavisi od promene fer vrednosti sredstva (u obliku nekretnine.000. Iznosi 200.000. . Ako se pokaže da je u pitanju značajnije odstupanje uradio bi revalorizaciju i na datum bilansa. Revalorizaciju treba raditi dovoljno često da knjigovodstveni iznos ne bi značajnije odstupao od iznosa fer vrednosti na datum bilansa. . ako se primenjuje model revalorizacije. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA nosne vrednosti ili ga vrednuje po njegovom amortizovanom trošku zamene. MRS 16 daje sledeći primer za te grupe: . S obzirom da sredstva imaju nabavnu i otpisanu vrednost prilikom revalorizacije. dopuštena su dva postupka. Ova metoda se može primeniti kod sredstava kod kojih je moguće utvrditi nabavnu vrednost istovrsnog novog sredstva.000. .motorna vozila. na primer upravne zgrade privrednog subjekta. To se radi da bi se izbeglo da se u finansijskim izveštajima u okviru jedne revalorizacione grupe nađu sredstva revalorizovana na različite datume. postrojenja posebne namene.00 40. vrši revalorizacija sredstva na dan njegovog rashodovanja ili prodaje.000. priliv gotovine bi se procenio u visini izdataka za zakup koji bi privredni subjekt imao ukoliko bi morao da iznajmi takvu zgradu. Knjiženje izvršiti po oba načina predviđena MRS 16.mašine.zemljište i zgrade (ako se privredni subjekt opredeli za ovu revalorizacionu grupu ne može imati revalorizacionu grupu zemljište). Sadašnja vrednost (knjigovodstvena neto vrednost) koje se revalorizuje. Ova metoda je pogodna za utvrđivanje fer vrednosti nekretnina koje se izdaju. Amortizovani trošak zamene se dobija kada se na procenjen trošak nabavke istovrsnog novog sredstva primeni procenjeni procenat ostatka vrednosti (neutrošene vrednosti) sredstva.

br.000.000.Investicione nekretnine Investicione nekretnine se u skladu sa MRS 40 naknadno vrednuju primenom jednog od sledećih modela: .000. Uslov je da će ta promena metoda (koja je u stvari promena računovodstvene politike) dovesti do boljeg prikazivanja događaja ili poslovnih promena u finansijskim izveštajima. ali se može reći da na indirektan način favorizuje model fer 103 .00 180.000. a za preostalo povećanje vrednosti sredstva formira se revalorizaciona rezerva. Ovaj račun mora biti analitički raščlanjen na sredstva po osnovu kojih su ove rezerve stvorene.00 -40. Nabavna vrednost 2. Sadašnja vrednost (knjigovodstvena neto vrednost) Pre revalorizacije 200.00 dinara) koja čini 80% nabavne vrednosti. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000.00 40. U okviru postojeće analitike osnovnih sredstava na analitičkoj kartici sredstava se može evidentirati podatak o revalorizacionoj rezervi konkretnog sredstva (ne mora.00 % 100 Posle revalorizacije 180.000. br.00 -40. Kada se knjigovodstvena vrednost sredstvu poveća. analitička kartica nekog sredstva može biti analitička kartica za tri sintetička računa: za sintetički račun na kojem se evidentira nabavna vrednost te vrste sredstava. postojati posebna analitička kartica za revalorizacionu rezervu.00 dinara : 80%.00 100 180.00 % 100 20 80 Posle revalorizacije 225. Račun 024 .00 20.000.00 5. MRS 40 dopušta da se u skladu sa (I-08) Međunarodni računovodstveni standard . promene računovodstvenih procena i greške („Sl.000. Vrednosti 1.000.000.000. MRS 40 direktno ni jednom modelu ne daje prednost.MRS 8 Računovodstvene politike.00 Knjiženje revalorizacije: 0230 0239 330 Postrojenja i oprema Ispravka vrednosti postrojenja i opreme Revalorizacione rezerve -20.RAČUNOVODSTVO. do nabavne vrednosti se dolazi na sledeći način: 180. Uslov za izbor jedne od ove dve metode jeste da se metod primenjuje na sva sredstva koja su priznata kao investiciona nekretnina. Vrednosti 1. glasnik RS”.00 +5. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Preračun vrednosti po osnovu revalorizacije: Red.model nabavne vrednosti. Nakon toga izračunava se otpisana vrednost koja čini 20% nabavne vrednosti.00 160.00 Knjižiti -20.000.00 Nabavna vrednost se svodi na procenjenu fer vrednost a otpisana vrednost se svodi na nulu. Sadašnja vrednost (knjigovodstvena neto vrednost) Pre revalorizacije 200.000. sintetički račun na kojem se evidentira ispravka vrednosti te vrste sredstava i sintetički račun revalorizacionih rezervi). 10-11 razlika se priznaje kao rashod ili se priznaje u celosti kao rashod.000. Preračun vrednosti po osnovu revalorizacije: Red. kao revalorizaciona rezerva.00 45.dalje: MRS 8) izvrši promena metoda za naknadno vrednovanje investicionih nekretnina.000. a ukoliko iznos smanjenja premašuje ranije formirane revalorizacione rezerve. smanjenje se knjiži kao smanjenje ranije formiranih revalorizacionih rezervi. za iznos ranije priznatog rashoda priznaje se nastanak prihoda.000.000. a pri prethodnoj revalorizaciji mu je smanjivana vrednost kada je knjižen nastanak rashoda po tom osnovu. ako ranije u vezi sa tim sredstvom nije bilo formiranih revalorizacionih rezervi. br.model fer vrednosti ili . Otpisana vrednost 3.00 S obzirom da je poznata sadašnja vrednost (180.00 20. Na ovaj način sadašnja vrednost se svodi na procenjenu fer vrednost.00 160. 77/2010 . Nabavna vrednost 2.000.000.000.00 40.000.00 0. Otpisana vrednost 3.000. Knjiženje revalorizacije sprovodi se na sledeći način: 0230 0239 330 Postrojenja i oprema Ispravka vrednosti postrojenja i opreme Revalorizacione rezerve 25.000. Kada se knjigovodstveni iznos sredstava smanji kao rezultat revalorizacije. povećanje se direktno odobrava kapitalu.00 Kada se knjigovodstveni iznos sredstava poveća kao rezultat revalorizacije.00 Knjižiti +25.

Vrednovanje po fer vrednosti znači da se na datum svakog narednog bilansa može očekivati promena vrednosti investicione nekretnine. na istoj lokaciji i pod sličnim uslovima. kada bi se birao procenitelj.poželjno je. Postoji izuzetak od ovog pravila.fer vrednost investicione nekretnine je najčešće tržišna vrednost te nekretnine. ili da tržišne cene postanu u manjoj meri trenutno raspoložive. morala bi se primenjivati sve do otuđenja sredstva ili do njegovog rashodovanja (ne bi.odsustvo obračunavanja amortizacije i troškova amortizacije. Ukoliko je privredni subjekt vrednovao investicionu nekretninu po fer vrednosti.ne obračunava se obezvređenje sredstva u skladu sa MRS 36. treba voditi računa ne samo o tome da li ima formalno priznatu kvalifikaciju za procenjivanje i da je procenjivao slične nekretnine. Ukoliko na tržištu nema ovakvih tekućih cena. U ovakvim situacijama nekretnina se vrednuje korišćenjem modela nabavne vrednosti iz MRS 16. u ugovornim uslovima lizinga ili u drugim ugovorima vezanim za nekretnine. u MRS 40 izražena je sumnja da bi prelazak sa modela fer vrednosti na model nabavne vrednosti imao za rezultat bolje prikazivanje finansijskog položaja i finansijskog rezultata preduzeća. Dakle. Dakle. U MRS 40 data su sledeća uputstva za utvrđivanje fer vrednosti: . . 10-11 104 . dok se ostale investicione nekretnine. . Naknadno vrednovanje po modelu fer vrednosti Ukoliko se odluči da investicione nekretnine nakon početnog priznavanja vrednuje po fer vrednosti. . hala je velika i u toj opštini nije bilo u skorije vreme prodaje takvih objekata). mestu ili uslovima vezanim za nekretninu. dok njeno smanjenje predstavlja gubitak i priznaje se kao rashod u tom obračunskom periodu. . čak i u slučaju da su uporedive tržišne transakcije manje učestale. privredno društvo treba da sva svoja sredstva koja se svrstavaju kao investiciona nekretnina vrednuje po toj metodi. bio dozvoljen prelazak na model fer vrednosti). ili kada alternativnu procenu fer vrednosti (izvedenu na bazi diskontovane projekcije novčanog toka) nije moguće sastaviti (npr. pa se odlučio da je daje u zakup ne koristi je za sopstvene potrebe jer namerava da je izdaje pod zakup. To je situacija kod prvog naknadnog vrednovanja investicione nekretnine (bilo da je kupljeno ili napravljeno da bude investiciona nekretnina. privredni subjekt razmatra informacije koje dobija iz raznih izvora. nakon njenog završetka privredni subjekt je zapao u finansijske teškoće i nije u mogućnosti da organizuje proizvodnju. odnosno: . već i da li je slične nekretnine procenjivao u skorije vreme. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA vrednosti. Zadatak je privrednog subjekta (odnosno procenitelja) da prepozna razlike u prirodi nekretnine. Povećanje te vrednosti predstavlja dobitak i priznaje se kao prihod u tom obračun- skom periodu. Nije dozvoljeno da se. priroda ili lokacija različiti (ili one koje su predmet liPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. ili koje će nastupiti nakon njega. a koje su predmet lizinga ili sličnih ugovora.tekuće cene na aktivnom tržištu za nekretnine čiji su uslovi. Ne uzimaju se u obzir cene koje su bile pre datuma bilansa. Pri obračunavanju troškova amortizacije pretpostavljena rezidualna vrednost treba da bude nula. Ovakva situacija se može pojaviti u slučaju da se na tržištu nekretnina ne prodaju nekretnine koje su iste ili slične nekretnini privrednog društva. Ulaganja u tuđe nekretnine koje su klasifikovane kao investiciona nekretnina isključivo se vrednuju po modelu fer vrednosti. Naime. gde svaka strana deluje nezavisno. ta vrednost treba da odražava aktuelno stanje i okolnosti na tržištu te nekretnine na datum bilansa.pri određivanju fer vrednosti ne vrši se umanjenje za troškove transakcija koje bi preduzeće imalo prilikom prodaje (ili neke druge vrste otuđenja). ali ne i obavezno da privredni subjekt utvrdi fer vrednost ulaganja u nekretninu na bazi procene nezavisnog procenitelja. . Ta vrednost bi trebalo da predstavlja najverovatniju cenu koja se može opravdano postići na tržištu na datum sastavljanja bilansa. bilo da je izvršena promena načina upotrebe).pri utvrđivanju fer vrednosti uzima se u obzir pretpostavka da se transakcija odvija između nepovezanih strana. tj.najbolji dokaz fer vrednosti obično su tekuće cene na aktivnom tržištu slične nekretnine.ne obračunava se revalorizacija nekretnine i .pri određivanju fer vrednosti ne uzimaju se u obzir budući kapitalni izdaci za razvoj ili poboljšanje stanja nekretnine. Ako bi se primenjivao model troška nabavke.XIII RAČUNOVODSTVO. koji je profesionalno i stručno osposobljen i koji ima skorašnje iskustvo u vezi sa lokacijom i kategorijom ulaganja u nekretninu koja je predmet vrednovanja. proizvodna hala koju je privredni subjekt izgradio u nerazvijenoj opštini. prelazak sa metode troška nabavke na model fer vrednosti. čak i kada se promene uslovi (moguće je utvrditi fer vrednost) izvrši promena metode za vrednovanje. kada privredni subjekt ne može pouzdano da utvrdi fer vrednosti investicione nekretnine. ono treba da nastavi sa korišćenjem te metode sve dok nekretninu ne otuđi (ili sve dok ta nekretnina ne postane nekretnina koju drži vlasnik ili dok ne počne da razvija tu nekretninu za naknadnu prodaju u okviru redovnog poslovanja). niti buduće koristi od tih izdataka. ako ih privredni subjekt ima vrednuju modelom fer vrednosti. Iz primene metode fer vrednosti proizilazi: . dakle. .

00 nja vrednosti nekretnina. potencijalne obaveze i potencijalna imovina („Sl.000. itd. Primenom ovog modela privredni subjekt će u Bilansu uspeha iskazati troškove amortizacije po osnovu investicione nekretnine. kod tog modela se ne obračunava amortizacija.planove diskontovanog toka gotovine od davanja u zakup nekretnine (s tim da su pri projektovanju budućeg toka gotovine uvažavani uslovi bilo kojeg postojećeg lizinga i ugovora. br. prilagođene na način da odraze ove razlike. Imajući ovu napomenu u vidu. Računi 021 i 025 . Naime. glasnik RS”.000.000. ali se iskazuju dobici ili gubici po osnovu promene fer vrednosti investicionih nekretnina. odnosno vrednuje je po nabavnoj ceni umanjenoj za Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000. na primer. procenitelji) razmatra razloge ovih razlika.dalje: MRS 37). što nije slučaj kod primene metoda fer vrednosti.RAČUNOVODSTVO.00 nekretnina.000. ili stanje na dan kada se biološko sredstvo ili poljoprivredni proizvod početno uknjižava u poslovnim knjigama preduzeća. glasnik RS”.000. Vrednovanje bioloških sredstava reguliše (I-41) Međunarodni računovodstveni standard . . Pod izrazom „trenutno stanje” misli se na stanje na datum bilansa. U nekim slučajevima ugovor o kupoprodaji biološkog sredstva ili poljoprivrednog proizvoda može da bude štetan ugovor. Ovo pravilo (vrednovanje po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje) ima i izuzetke. b) Knjiženje za promenu fer vrednosti na niže: 582 Obezvređenje 5. na primer po starosti ili po kvalitetu. kao i tekuće tržišne procene neizvesnosti iznosa i vremena toka gotovine). • moguće je da navedeni izvori informacija navedu na različite zaključke u vezi sa fer vrednošću ulaganja u nekretnine. na kojem voljni kupac i voljni prodavac stupaju u neku transakciju.00 nekretnine 682 Prihodi od usklađiva1.00 dinara a) Knjiženje za promenu fer vrednosti na više: 024 Investicione 1.novije cene na manje aktivnim tržištima.000.MRS 41 Poljoprivreda („Sl. potencijalne obaveze i potencijalna imovina. u smislu definicije iz (I-37) Međunarodni računovodstveni standard .00 dinara Na datum bilansa procenjena fer vrednost zgrade je: a) 11. postrojenja i opreme 024 Investicione 5. Preduzeće bira osobine koje odgovaraju osobinama koje se koriste na tržištu kao osnov za utvrđivanje cena. ne vrši se korekcija fer vrednosti biološkog sredstva ili poljoprivrednog proizvoda zbog postojanja nekog terminskog ugovora u kojem su cene drugačije od cena na datum bilansa ili datum uknjižavanja sredstva. U tom slučaju privredni subjekt (tj. Povećanje fer vrednosti bioloških sredstava priznaje se kao prihod (račun 680).MRS 37 Rezervisanja. postrojenja i opreme ukupan iznos ispravki vrednosti po osnovu amortizacijei za ukupan iznos gubitka zbog obezvređenja. trenutnih iznosa tržišnih zakupnina sličnih nekretnina na istoj lokaciji i pod istim uslovima. goveda mogu da se grupišu u sledeće grupe: telad. jer fer vrednost treba da odražava trenutno stanje na tržištu. sa prilagođavanjima na način da se odraze sve promene u ekonomskim uslovima od dana kada se desila transakcija po tim cenama. Privredni subjekt ponekad sklapa ugovore o prodaji svojih bioloških sredstava ili poljoprivrednih proizvoda na neki budući dan (slučaj terminske prodaje).Biološka sredstva Na datum bilansa biološka sredstva se vrednuju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje. 10-11 105 .000.000. 77/2010 . Radi lakšeg utvrđivanja fer vrednosti biološkog sredstva ili poljoprivrednih proizvoda preduzeće treba da ih grupiše prema njihovim značajnim osobinama.000. Množenjem njihovih količina sa tržišnim vrednostima dobila bi se njihova fer vrednost. br. 77/2010 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII zinga ili drugih ugovora). Smanjenje fer vrednosti bioloških sredstava priznaje se kao rashod (račun 580).00 nekretnine Naknadno vrednovanje po modelu amortizovanog troška nabavke Nakon početnog priznavanja.00 dinara b) 5.dalje: MRS 41). a sa ciljem postizanja najpouzdanije procene fer vrednosti u okviru veoma malog spektra pouzdanih procena fer vrednosti. U takvim situacijama MRS 37 se primenjuje na te ugovore.000. i .000.000. muzne krave. privredni subjekt koji se opredeli za model troška nabavke vrednuje svoju investicionu nekretninu primenom modela troška nabavke iz MRS 16. Knjigovodstvena vrednost zgrade je 10.000. Privredno društvo poseduje zgradu koja za njega predstavlja investicionu nekretninu. Cene iz takvih ugovora nisu nužno relevantne za utvrđivanje njihovih fer vrednosti. Primer: 1. junad.

kao što su one koje se odnose na unapređenje buduće biološke transformacije. u periodu između datuma transakcije i datuma bilansa. bilo u očekivane tokove gotovine bilo u diskontnu stopu ili u neku kombinaciju te dve vrednosti. oporezivanjem ili ponovnim stvaranjem bioloških sredstava nakon žetve. Privredni subjekt koji je prethodno izmerio biološko sredstvo po njegovoj fer vrednosti.reperne vrednosti u sektoru. ako preduzeće ima pristup na dva aktivna tržišta.tržišne cene za slična sredstva. neobrađeno zemljište i melioraciju zemljišta.dalje: MRS 2). Ako aktivno tržište ne postoji.. Međutim... U nekim slučajevima ovi izvori informacija mogu da sugerišu drugačije zaključke u vezi sa fer vrednošću biološkog sredstva ili poljoprivrednog proizvoda. Privredni subjekt ovo uzima u obzir prilikom utvrđivanja odgovarajuće diskontne stope koja će se primeniti.kada je došlo do manje biološke transformacije od nastanka početnih troškova (npr. kako bi se izbegla situacija da neke pretpostavke budu dvaput uzete u obzir ili ignorisane. kao što je vrednost voćnjaka izražena po hektaru. Za utvrđivanje fer vrednosti bioloških sredstava privredni subjekt može da koristi informacije koje se odnose na kombinovana sredstva (npr. kao i pri procenjivanju očekivanih neto tokova gotovine. Cilj izračunavanja sadašnje vrednosti očekivanih neto tokova gotovine je da se utvrdi fer vrednost biološkog sredstva na sadašnjem mestu i u sadašnjem stanju.cenu najnovije transakcije na tržištu. u tom slučaju bi primenilo onu cenu koja važi na tržištu na kojem preduzeće očekuje da će vršiti prodaju svojih bioloških sredstava i poljoprivrednih proizvoda). zasad voća tog godišta ne postoji na relevantnom tržištu). voljnih i međusobno suočenih kupaca i prodavaca uzima se u obzir mogućnost promena tokova go- tovine. Sadašnje stanje biološkog sredstva isključuje svako povećanje vrednosti koje će se ostvariti po osnovu dodatne biološke transformacije i budućih aktivnosti privrednog subjekta. naročito u slučaju: . za koje cene na tržištu nisu utvrđene ili vrednosti nisu dostupne i za koje su alternativni postupci procene fer vrednosti očigledno nepouzdani. ali da postoji aktivno tržište za kombinovana sredstva. Biološka sredstva su često fizički vezana za zemljište (npr. da bi se došlo do fer vrednosti bioloških sredstava). U tom slučaju pri utvrđivanju nabavne cene ili cene koštanja uzima se u obzir (I-02) Međunarodni računovodstveni standard . Pretpostavka da se fer vrednosti bioloških sredstava mogu uvek realno izmeriti može da se obori isključivo prilikom početnog priznavanja biološkog sredstva. Cena koštanja ponekad može da bude približna fer vrednosti. biološko sredstvo se meri po svojoj nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja. U tim okolnostima. uz korekciju vrednosti koja odražava razlike u tim cenama i . Shodno tome. Ne uključuje. ta pretpostavka može da se obori prilikom početnog priznavanja biološkog sredstva. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Ako postoji aktivno tržište za biološko sredstvo ili poljoprivredni proizvod. MRS 16 i MRS 36. u paketu. privredni subjekt to sredstvo meri po njegovoj fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove njegove prodaje na mestu uzgajanja. 77/2010 . za utvrđivanje fer vrednosti privredni subjekt primenjuje sadašnju vrednost neto tokova gotovine koju očekuje da će ostvariti od tog sredstva. Moguće je da ne postoji odvojeno tržište za biološka sredstva koja su vezana za zemljište. Pri utvrđivanju diskontne stope koriste se pretpostavke koje su u skladu sa pretpostavkama koje se koriste za procenu očekivanih tokova gotovine. . Čim postane moguće da se vrednost takvog biološkog sredstva može pouzdano izmeriti. glasnik RS”. pod uslovom da se. cena koja se kotira na tržištu predstavlja odgovarajući osnov za utvrđivanje njegove fer vrednosti. nastavlja da meri Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. u transakciji između dobro obaveštenih. itd. odnosno za biološka sredstva. umanjenoj za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja.MRS 2 Zalihe („Sl. Polazna pretpostavka je da fer vrednost biološkog sredstva može pouzdano da se izmeri. Privredni subjekt ne uključuje sve tokove gotovine u vezi sa finansiranjem sredstava. br. ekonomske okolnosti nisu u značajnoj meri promenile. Ako preduzeće ima pristup različitim aktivnim tržištima. na primer. umanjenoj za ukupno obračunatu amortizaciju i ukupne gubitke zbog obezvređenja. Prilikom ugovaranja cene. fer vrednost neobrađenog zemljišta i melioracije može da se oduzme od fer vrednosti kombinovanih sredstava. Privredni subjekt uzima u obzir razloge za postojanje tih razlika da bi došlo do najpouzdanije procene fer vrednosti u okviru relativno uskog raspona razumnih procena. U takvom slučaju. žetve i prodaje... male promene na sadnicama voća ako su one zasađene neposredno pre datuma bilansa) ili . vrednost stoke koja je izražena po kilogramu mesa. rast u prvoj godini u ciklusu proizvodnje na plantaži neznatno povećava drvnu masu tih stabala). za utvrđivanje fer vrednosti preduzeće može da primenjuje: . ono primenjuje cenu koja se kotira na tržištu koje je za njega najznačajnije (npr. privredni subjekt ugrađuje očekivanja u vezi sa mogućim promenama tokova gotovine. troškove ponovnog sađenja drveća u šumskim zasadima nakon seče. Iz toga sledi da fer vrednost odražava mogućnost takvih promena. 10-11 106 . drveće u šumskom zasadu). diskontovane po tekućoj tržišnoj stopi pre oporezivanja.XIII RAČUNOVODSTVO. Ponekad na tržištu ne postoje cene za biološko sredstvo u stanju u kojem se nalazi (npr.kada se ne očekuje da biološka transformacija značajno utiče na cenu (npr.

027. Ukoliko pridruženo društvo u svom kapitalu ima revalorizacionu rezervu pravno lice vlasnik njegovog kapitala mora u svoj pasivi imati srazmeran pripadajući deo tih rezervi.MRS 28 Investicije u pridružene entitete („Sl.Ostala sredstva iz grupe 02 Prethodno date napomene za vrednovanje sredstava u okviru grupe 02 odnose se i na naknadno vrednovanje sredstava koja se obuhvataju na računima 026. br. a u konsolidovanim finansijskim izveštajima primenom metode učešća.000. Smanjenje bi se knjižilo kao rashod ako nema formirane revalorizacione rezerve a ukidanje rezerve se vrši uz priznavanje prihoda kada se ulaganje proda.000.dalje: MRS 31). koji zahteva vrednovanje po fer vrednosti ako ona može da se utvrdi.000. 027. U slučaju da pravno lice sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje učešće u kapitalu na računu 031 obračunava metodom nabavne vrednosti. a ne kao prihod. uz obračunavanje amortizacije (amortizacija se obračunava u periodu trajanja zakupa ili u periodu veka upotrebe izvršenog ulaganja.četinarske šume 10.00 5.Učešća u kapitalu ostalih povezanih pravnih lica Učešće u kapitalu pridruženih društava vrednuje se primenom metode učešća. 028 i 029. b) Za vrednovanje po fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje: 5800 Obezvređenje bioloških sredstava. glasnik RS”.00 10. Privredno društvo ima šumu čija je knjigovodstvena vrednost 150.RAČUNOVODSTVO. sem obezvređenja po osnovu oštećenja usled više sile 0210 Šume i višegodišnji zasadi . 77/2010 . 10-11 Račun 032 .MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje („Sl. Povećanje se priznaje kao prihod a smanjenje kao rashod.učešće u zajedničkom ulaganju. br. povećanje te vrednosti se knjiži kao povećanje revalorizacione rezerve.000. 77/2010 . glasnik RS”. Ukoliko izveštajni subjekt ne sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje učešće u kapitalu vrednuje primenom metode 107 . Ovaj standard zahteva da se naknadno vrednovanje u pojedinačnim finansijskim izveštajima učesnika u zajedničkom ulaganju vrši na način propisan MRS 27 (metodom nabavne vrednosti ili po fer vrednosti). U ovakvim slučajevima nije dozvoljen prelazak na vrednovanje po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja. U nastavku se daje kratka napomena za knjiženja na računu 029: ukoliko privredni subjekt investira u objekat (ili zemljište) uzet u zakup a takvim ulaganjem ne stiče dodatna prava na korišćenje objekta (ne umanjuje mu se zakupnina.00 Račun 030 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII biološko sredstvo po njegovoj fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja. ako je taj rok kraći od trajanja zakupa). br. niti ono obezbeđuje dodatni period korišćenja objekta bez plaćanja zakupnine) i ukoliko taj objekat preduzeće (zakupac) ne daje dalje u podzakup. sve do njegovog otuđenja. čije je naknadno vrednovanje u delokrugu (I-31) Međunarodni računovodstveni standard .00 dinara Na datum bilansa procenjena vrednost šume umanjena za procenjene troškove prodaje je: a) 155. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 dinara a) Knjiženje za vrednovanje po fer vrednosti umanjenoj a procenjene troškove prodaje: 0210 Šume i višegodišnji zasadi .dalje MRS 28) reguliše i situacije u kojima je moguće ulaganje vrednovati kao ulaganje raspoloživo za prodaju. vrednovanje bi se vršilo po nabavnoj vrednosti.000. što reguliše (I-39) Međunarodni računovodstveni standard . Primer vrednovanja šuma: 1. U slučaju da se vrednovanje vrši po fer vrednosti postupak vrednovanja je u delokrugu MRS 39. Ukoliko bi vrednovanje bilo po fer vrednosti. Nje dozvoljeno naknadno vrednovanje primenom metode učešća.00 Računi 026.Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica Učešće u kapitalu zavisnih pravnih lica vrednuje se primenom metode nabavne vrednosti.dalje: MRS 39).(I-28) Međunarodni računovodstveni standard .00 dinara b) 140.000. a ako ne može.Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica i druge hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Ukoliko je u pitanju učešće u kapitalu ostalih pravnih lica moguće je da se radi o dve vrste učešća: . 77/2010 . U okviru prikaza vrednovanja sredstava koja se iskazuju na računu 032 ukazaćemo na proceduru vrednovanja po fer vrednosti ovakve vrste sredstava. glasnik RS”.000. 028 i 029 .četinarske šume 680 Prihodi od usklađivanja vrednosti bioloških sredstava 5. U vezi sa naknadnim vrednovanjem stanja na računu 028 važe i napomene o zastarelosti potraživanja na koje se ukazuje u okviru vrednovanja potraživanja iz Klase 2. ulaganja izvršena u taj objekat može računovodstveno obuhvatiti na računu 029. Račun 031 .MRS 31 Učešća u zajedničkim poduhvatima („Sl.

nastupio je trend naplate po osnovu sredstva (ili portfelja sredstava) koji ukazuje da se celokupna nominalna vrednost tog sredstva (ili portfelja sredstava) neće naplatiti objektivni podaci ukazuju da postoji merljivo smanjenje budućih tokova gotovine od grupe finansijskih sredstava nakon početnog priznavanja tih sredstava. ili štetne promene u industrijskim uslovima koji utiču na zajmoprimaoce u grupi). povećanje stepena nezaposlenosti zajmoprimca u toj geografskoj oblasti. objektivni dokaz o obezvređenju ulaganja u instrumente kapitala predstavljaju i informacije o značajnim promenama sa štetnim uticajima koje su se odigrale u tehnološkom.ugovori se krše. mada smanjenje ne može još uvek da se utvrdi za pojedinačna finansijska sredstva u grupi uključujući i . tržišnom.emitent (ili dužnik) je u značajnim finansijskim teškoćama.naplatom prihoda po osnovu njega (na primer dividendi ako su u pitanju akcije). Na primer.njegovom prodajom ili . ekonomskom ili pravnom okruženju u kome emitent posluje i označava da se troškovi ulaganja u instrumente kapitala ne mogu povratiti. . Naime. . kasni se sa isplatom kamate ili glavnice.visoka je verovatnoća bankrotstva ili druge finansijske reorganizacije emitenta. ili nastaju druge greške u ispunjavanju ugovora. Iznos gubitka koji se uklanja iz sopstvenog kapitala i iskazuje kao rashod je razlika između njegove vrednosti sticanja (neto razlika od bilo koje ponovne isplate glavnice i nastale amortizacije) i tekuće fer vrednosti (za instrumente kapitala) ili vrednosti koja se može povratiti (za instrumente duga). Finansijsko sredstvo je obezvređeno ako je iskazano u iznosu koji je iznad njegove procenjene vrednosti koja se može povratiti. moguće je da zajmodavac bude u finansijskim teškoćama a ne postoji dovoljno dostupnih podataka iz prošlosti koji se odnose na slične zajmodavce. koji je ponovo meren radi utvrđivanja fer vrednosti je sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine diskontovanih po tekućoj tržišnoj kamatnoj stopi za slično finansijsko sredstvo. koje se inače u drugim okolnostima ne bi uzimale. . U slučaju da nije moguće utvrditi fer vrednost vrednuju se po trošku nabavke umanjenom za eventualne gubitke zbog obezvređenja (ovo važi i za udele ako je učešće u tom obliku). IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA učešća. U pojedinim slučajevima objektivni dokazi korišćeni za procenu iznosa gubitka zbog obezvređenja finansijskog sredstva mogu postati ograničeni ili više ne mogu biti u potpunosti relevantni za aktuelne okolnosti. umanjena za bilo koji gubitak zbog obezvređenja tog sredstva koji je prethodno priznat u neto dobitku ili gubitku.učešća u kapitalu drugih pravnih lica. Vrednost instrumenta duga koja se može povratiti.uzimanje garancije od zajmoprimca zbog ekonomskih ili pravnih razloga u vezi sa finansijskim teškoćama zajmoprimca. moguće je da će njegovom vlasniku po osnovu njega priticati značajni prihodi (u obliku dividendi). U takvim okolnostima privredni subjekt koristi svoje iskustvo i prosuđivanje da prilagodi objektivne podatke grupi finansijskih sredstava da bi oni odrazili aktuelne okolnosti (što reguliše paragraf AG89. iako se i dalje nastavlja sa priznavanjem sredstva. Sledeće informacije mogu poslužiti kao objektivni dokaz da je finansijsko sredstvo ili grupa sredstava obezvređena ili nenaplativa: . 10-11 108 . Značajan ili dugotrajan pad fer vrednosti ulaganja u instrument kapitala ispod cene je takođe značajan dokaz obezvređenosti instrumenta. Promene fer vrednosti priznaju se kao promena stavke kapitala (revalorizacione rezerve) a ukoliko je utvrđeno obezvređenje sredstava i ukoliko za njih nema formirane pozitivne revalorizacione rezerve (ili nema dovoljno formirane rezerve) priznaje se nastanak rashoda. ili . Ukoliko se učešće u zajedničkom ulaganju vrednuju u skladu sa MRS 39 ono se tretira kao finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju. bez obzira koliko verovatni bili.XIII RAČUNOVODSTVO. Iznos uložen u finansijsko sredstvo se može povratiti: . smanjenje cena nafte za sredstva zajma proizvođačima nafte. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Privredni subjekt procenjuje na svaki datum bilansa da li postoje objektivni dokazi da su finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava obezvređeni. Iz ovoga proizlazi da finansijsko sredstvo ne mora obavezno biti obezvređeno ako mu je opala fer vrednost. . s tim da po osnovu tog učešća ne postoji kontrola niti značajan uticaj na njih. Sem navedenih događaja. Dodatka A MRS 39). Ne priznaju se gubici za koje se očekuje da će nastati kao rezultat budućih događaja. Naknadno vrednovanje finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju se vrši po njihovim fer vrednostima. povećan broj odloženih isplata ili povećan broj zajmo- primaca sa kreditnim karticama koji su dostigli svoja ograničenja kredita i isplaćuju minimalni mesečni iznos) ili . Ukoliko je smanjenje fer vrednosti finansijskog sredstva raspoloživog za prodaju priznato kao rezerva u okviru kapitala i kada postoji objektivni dokaz njegove obezvređenosti akumulirani gubitak koji je priznat direktno u okviru kapitala (kao negativna rezerva) uklanja se iz kapitala (prestaje se sa njegovim priznavanjem) i priznaje se kao rashod.nacionalni ili lokalni ekonomski uslovi koji su u vezi sa izmirivanjem obaveza za sredstvo u grupi (na primer.štetne promene platežne moći zajmoprimca u grupi (na primer. smanjenje cena nekretnina za hipoteke u relevantnoj oblasti.

00 dinara po akciji. 2. Ukoliko u periodu koji sledi poraste fer vrednost ili vrednost koja se može povratiti dužničkog instrumenta klasifikovanog kao finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju. Zbog toga MRS 39 zahteva da se smanjenje berzanske cene prvo proknjiži kao negativna rezerva u okviru kapitala.000. Na berzi su prodate akcije (koje su bile raspoložive za prodaju) za: a) 220. Kupljene akcije se računovodstveno tretiraju kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju.00 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. a taj porast se može objektivno povezati sa događajem koji je nastao nakon što je gubitak priznat kao rashod. Preduzeću je na tekući (poslovni) račun uplaćena dividenda u iznosu od 6.00 30. Knjigovodstveno evidentiranje kupovine: 0321 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 2410 Tekući (poslovni) računi 200. Na ovom mestu ćemo ukazati zašto se prema MRS 39 smanjenje berzanske cene neke hartije od vrednosti ne proglašava automatski za njegovo obezvređenje i zašto se to smanjenje ne knjiži odmah kao rashod. ili prihodima koji nastaju po osnovu tog sredstva .00 dinara je smanjena berzanska cena akcija raspoloživih za prodaju. pa da se tek potom proveri da li je sredstvo obezvređeno. Može se desiti da opadne berzanska cena sredstvu ali da po osnovu njega vlasniku pritiče značajna dividenda. Akcije su plaćene sa tekućeg (poslovnog) računa.sa ove tačke gledišta sredstvo bi bilo obezvređeno.000.000. već kao negativna rezerva u okviru kapitala: sredstvo je obezvređeno ako ulaganje izvršeno u njega ne može da se povrati. 6.000. 4.radilo bi se o prihodima od dividende ili kamate i po osnovu njegove konačne prodaje.000.00 Napomena: S obzirom da je fer vrednost akcija manja od njihove dotadašnje knjigovodstvene vrednosti knjigovodstvena vrednost je smanjena uz smanjenje ranije formirane revalorizacione rezerve. već kao povećanje rezerve u okviru kapitala. Na datum bilansa za 20. recimo na berzi . da li treba ukinuti tu negativnu rezervu.00 dinara Novac je uplaćen na tekući (poslovni) račun preduzeća.00 20.000.000.000.00 dinara b) 180. Primer 1: 1.000.000.000.000. 10-11 109 . Procenjeno je da akcije nisu obezvređene.00 200. Privredno društvo je radi ulaganja novca na berzi kupilo 100 akcija po ceni od 2.000.00 din po osnovu akcija raspoloživih za prodaju. Na datum narednog bilansa za 6. S obzirom da akcije nisu obezvređene za razliku nije priznat rashod. 3.00 dinara je povećana berzanska cena akcija.000. Na datum narednog bilansa za 30.00 Za primljenu dividendu: 2410 669 Tekući (poslovni) računi Ostali poslovni prihodi 6.RAČUNOVODSTVO. već negativna revalorizaciona rezerva. tj. a ono može da se povrati ili prodajom sredstva.000. on se ukida priznavanjem prihoda u tekućem Bilansu uspeha.00 6. pa po tom osnovu sredstvo ne bi bilo obezvređeno.000.00 dinara je povećana berzanska cena akcija. Za promenu fer vrednosti: 332 333 0321 Nerealizovani dobici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 20. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Gubici zbog obezvređenja koji su u vezi sa ulaganjem u instrument kapitala koji je klasifikovan kao finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju priznati kao rashod u Bilansu uspeha u nekom budućem obračunskom periodu se ne poništava priznavanjem prihoda.00 Knjiženje promene fer vrednosti: 0321 332 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju Nerealizovani dobici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 20. 5.00 10.

000.00 Promena fer vrednosti: 0321 333 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 8.00 Knjiženje za promenu fer vrednosti: 333 Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 0321 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 20. U navedenom primeru privredno društvo kupac obveznice imaće zaradu po dva osnova: .Dugoročni finansijski plasmani Vrednovanje ovih sredstava.000.po osnovu toga što je za obveznice platio vrednost manju od njihove nominalne vrednosti.00 20.000.00 dinara Za troškove pribavljanja plaćeno je sa tekućeg (poslovnog) računa berzanskom posredniku 1.00 4.000.00 4.000. 110 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 Knjiženje koje se sprovodi za prodaju ulaganja: 202 Kupci u zemlji 0321 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 672 Dobici od prodaje učešća u kapitalu i dugoročnih hartija od vrednosti 333 Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 220. 035 i 038 .00 dinara a nominalna vrednost 100.000.00 8.000.00 dinara po akciji.000.000.000.000.XIII RAČUNOVODSTVO. 10-11 .00 196. Knjiženje za kupovinu akcija: 0321 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 2410 Tekući (poslovni) računi 200. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Promena fer vrednosti: 0321 333 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 6.00 20.00 6.00 Za prodaju ulaganja: 202 572 Kupci u zemlji Gubici po osnovu prodaje učešća u kapitalu i hartija od vrednosti 0321 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 333 Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 180. Procenjeno je da se od navedenog smanjenja fer vrednosti akcija 8.000. ukoliko se radi o finansijskim sredstvima (a radi se o finansijski sredstvima ukoliko će njihova naplata rezultirati prijemom gotovine ili gotovinskih ekvivalenata) vrši se po amortizovanoj ceni uz korišćenje efektivne kamatne stope. Na datum bilansa za 20.000.000.00 dinara je smanjena berzanska cena akcija.00 200.000.00 196.000. 2. Akcije su plaćene sa tekućeg (poslovnog) računa.000. Primer vrednovanja po amortizovanom trošku (ceni): Privredno društvo je početkom godine kupilo obveznice sa rokom dospeća od 2 godine.00 dinara odnosi na njihovo obezvređenje. Kupljene akcije se računovodstveno tretiraju kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju.000.200.00 Primer 2: 1.00 Računi 033.00 20. Privredno društvo je radi ulaganja novca na berzi kupilo 100 akcija po ceni od 2.00 dinara Kamata po obveznicama je 10% na godišnjem nivou i plaća se na kraju godine.000. Nabavna vrednost obveznica je bila 96.000.po osnovu kamate i . 034.000.

paragrafom 66. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 3.12.00 97. Pozicija Plaćeni iznos Transakcioni troškovi Nabavna vrednost obveznica (1+2) Nominalna vrednost obveznica Iznos koji će biti amortizovan do dana dospeća (4-1) Iznos transakcionih troškova koji treba da bude amortizovan do dana dospeća (2) Pozicija Plaćeni iznos Transakcioni troškovi Nabavna vrednost obveznica (1+2) Nominalna vrednost obveznica Amortizacioni iznos za tekuću godinu Amortizovani deo transakcionih troškova Knjigovodstvena vrednost obveznica (3+5-6) Iznos 96. 6.000.00 98.00 600.RAČUNOVODSTVO.200. 2. .000.00 4. 4. privredni subjekt vrši procenu vrednosti tog sredstva ili grupe sredstava koja se mogu povratiti i priznaje gubitak zbog obezvređenja u skladu sa paragrafima 63 . 1.200.000.Otkupljene sopstvene akcije i otkupljeni sopstveni udeli Otkupljene sopstvene akcije i otkupljeni sopstveni udeli vrednuju se u visini njihove nominalne vrednosti.000. br.nestanak aktivnog tržišta za to finansijsko sredstvo zbog finansijskih teškoća. 10-11 Knjiženje ukidanja dela obezvređenja: 0390 111 .600. ili paragrafom 67 . 5.izvesno je aktiviranje garancija datih od strane zajmodavca zajmoprimcu.200. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Obračun vrednosti na dan nabavke: Red.00 dinara.00 finansijskih plasmana i drugih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 0390 Ispravka vrednosti učešća 15.200.): U slučaju da je neko od finansijskih sredstava koje se vodi na ovim računima nominirano u stranoj valuti vrši se na datum bilansa preračun na kurs koji važi na taj dan. 1. Knjigovodstvena evidencija obezvređenja: 583 Obezvređenje dugoročnih 15. ili nastaju druge greške u ispunjavanju ugovora.00 1.00 100. Privredni subjekt procenjuje na svaki datum bilansa da li postoje objektivni dokazi za obezvređenje finansijskog sredstva ili grupe sredstava. Primenom MRS 36 utvrđena je nadoknadiva vrednost ovog učešća u iznosu od 85.00 2. Pri otkupu ili prodaji sopstvenih akcija ili udela ne sme se iskazati prihod ni rashod. 2.00 100. Račun 037 .000.000.00 dinara Na sledeći datum bilansa utvrđena je nadoknadiva vrednost u iznosu od 90.65.visoka je verovatnoća bankrotstva ili druge finansijske reorganizacije emitenta. MRS 39 za finansijska sredstva iskazana po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. 3.ugovori se ne krše.00 1. 4. .000.00 5. Sledeće informacije mogu poslužiti kao objektivni dokaz da je finansijsko sredstvo ili grupa sredstava obezvređena ili nenaplativa: .000. .00 1. kasni se sa isplatom kamate ili glavnice. 7. ili .200.00 Račun 039 .00 dinara.000. Red. . br.Ispravka vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana Finansijsko sredstvo je obezvređeno ako je iskazano u iznosu koji je iznad njegove procenjene vrednosti koja se može povratiti. 6. Primeri: Zavisno društvo posluje sa gubitkom. za finansijska sredstva koja se vrednuju po knjigovodstvenoj vrednosti. ovog standarda za finansijska sredstva raspoloživa za prodaju.000.00 u kapitalu zavisnih pravnih lica Ispravka vrednosti učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica 683 Prihodi od usklađivanja vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 5.00 97.emitent je u značajnim finansijskim teškoćama. već se ostvarena razlika iskazuje u okviru stavki kapitala (emisione premije ili neraspoređene dobiti).000.000.00 Obračun vrednosti na datum bilansa (31. 5.70.nastupio je trend naplate po osnovu sredstva koji ukazuje da se celokupna nominalna vrednost portfelja tog sredstva neće naplatiti.00 Iznos 96. Ukoliko bilo koji takav dokaz postoji. Kod matičnog društva knjigovodstvena vrednost učešća je 100.000.

XIII RAČUNOVODSTVO. Navedena vrednost poljoprivrednih proizvoda se može utvrditi i bez postojanja obračuna troškova i učinaka. ili neuobičajen iznos drugih proizvodnih troškova . Ove troškove čine troškovi direktnih zarada. kao što je to slučaj sa biološkim sredstvima. . čine: troškovi amortizacije. ukoliko preduzeće ima više maloprodajnih objekata. uz uslov da se njenom primenom dobijaju rezultati (visina zaliha i visina troškova nastalih prodajom zaliha) približni prethodno navedenim metodama. Opšte varijabilne troškove čine. poreza na imovinu. poluproizvoda i gotovih proizvoda vrednuju se po: . u obezbeđenju podataka o troškovima i učincima neophodnih menadžmentu privrednog subjekta. ili čak i po grupama roba. Zalihe poljoprivrednih proizvoda se na datum bilansa vrednuju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje. troškovi prerade. važno je ispoštovati odredbe relevantnih standarda za vrednovanje izlaza sa zaliha po osnovu njihovog trošenja (materijal i nedovršena proizvodnja) ili prodaje (gotovi proizvodi i roba) . nastaju i troškovi konverzije. osim pravilnog početnog vrednovanja. Po osnovu kasnijih promena fer vrednosti ne vrši se priznavanje ni prihoda ni rashoda. . a po potrebi ona se može u okviru jednog maloprodajnog objekta računati i po prodajnim odeljenjima. prvenstveno. troškovi energije za grejanje. Nakon prikaza sadržine cene koštanja i neto prodajne vrednosti ukazaćemo na vrednost po kojoj se u Bilansu stanja priznaju sredstva koja se grade po osnovu tzv. U skladu sa MRS 41. U slučaju da se poljoprivredni proizvodi dalje prerađuju u preduzeću ova vrednost predstavlja njihovu nabavnu vrednost na dan predaje na dalju preradu i dalje vrednovanje se vrši primenom odredbi MRS 2. Pri proizvodnji gotovih proizvoda (i nedovršenih proizvoda). pored troškova materijala za izradu (koji se vrednuju po stvarnoj nabavnoj vrednosti). tj. razlike u ceni sadržane u vrednosti prodate robe.specifična identifikacija . br. osiguranja. poljoprivredni proizvodi ubrani (požnjeveni) vrednuju se po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje u momentu ubiranja. tj. Naknadno vrednovanje zaliha proizvodnje. uslovi za primenu ove metode su da se zalihe: sastoje od velikog broja izmenjivih stavki.prosečna ponderisana cena.iznosi prekomernog trošenja materijala Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. glasnik RS”. Opšte fiksne troškove. ishrane zaposlenih. To korigovanje se vrši primenom na prodajnu vrednost prodate robe prosečne stope razlike u ceni. Ne radi se o fer vrednosti utvrđenoj na datum bilansa već na dan kada je poljoprivredni proizvod ubran (požnjeven. zakupa i sl. troškovi nepotrebnog rada.MRS 11 Ugovori o izgradnji („Sl. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA KLASA 1: ZALIHE I STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI Za vrednovanje zaliha na kraju godine. održavanja. MRS 2 dopušta upotrebu tri metode („formule”): .ceni koštanja ili . uglavnom.neuobičajen iznos otpadnog materijala za izradu. treba za svaki maloprodajni objekat računati prosečnu stopu razlike u ceni. nabavljaju po različitim cenama.zalihe koje se zateknu na datum bilansa treba vrednovati po njihovoj: . Zbog toga se najkasnije na datum bilansa mora izvršiti korigovanje ovog iznosa naniže i to za iznos marže.prva ulazna = prva izlazna (FIFO). Prema ovom standardu. tražiti u obezbeđenju podataka o bilansnoj vrednosti zaliha proizvedenih poljoprivrednih proizvoda. ili na drugi način dobijen). već se odmah tretiraju kao rashod perioda u kojem su nastali: . čije priznavanje i vrednovanje reguliše (I-11) Međunarodni računovodstveni standard . 10-11 112 . pa smisao obaveznosti korišćenja Klase 9 za privredne subjekte koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom ne treba. te za usluge koje su obavljene za posebne projekte.nabavnoj vrednosti (materijal i roba) ili ceni koštanja (gotovi proizvodi i nedovršena proizvodnja) ili .dalje: MRS 11).neto prodajnoj ceni ako je ona niža od cene koštanja. ako je ona niža. Cena koštanja obuhvata troškove materijala za izradu i troškove konverzije (troškovi prerade).s obzirom da se zalihe.koristi se za zalihe koje obično nisu razmenljive. Troškovi koji se ne uključuju u vrednost zaliha . imaju slične marže i nepraktično je koristiti druge metode. troškovi pogonske energije.po neto prodajnoj ceni. S obzirom da se roba evidentira po prodajnim cenama. Pored navedenih metoda dopuštena je i upotreba metode prodaje na malo. Pouzdanost ove metode zavisi od toga da li je struktura sredstava prodatih tokom perioda jednaka strukturi sredstava (zaliha) koja su bila raspoloživa za prodaju tokom perioda. na primer. postavlja se pitanje po kojoj ceni obračunati izlaz sa zaliha.vrednovanje postojećih zaliha na datum bilansa .postoje troškovi koji se ne uključuju u vrednost zaliha. ugovora o izgradnji. zarade režije u proizvodnji. Da bi ova metoda bila pouzdanija. 77/2010 . uglavnom. za proizvode ili usluge koji su proizvedeni i odvojeni za posebne projekte. opšti fiksni i opšti varijabilni troškovi koji se mogu pripisati toj konverziji (preradi). . već. poluproizvoda i gotovih proizvoda U skladu sa MRS 2 na datum bilansa zalihe proizvodnje. rashod koji se knjiži u toku perioda iskazan je po prodajnim a ne po nabavnim vrednostima. kao što je rečeno. Vrednovanje izlaza sa zaliha vrši se primenom više metoda.

Raspored varijabilnih troškova Varijabilni opšti troškovi se raspoređuju na jedinicu proizvoda na bazi stvarne upotrebe kapaciteta. .000.000 kom x 1.00 dinara (20.000.000.00 dinara). tj.00 din/kom). tako da se rasporedi celokupan iznos fiksnih troškova.000. Primera radi. u vrednost zaliha bio bi uključen iznos fiksnih troškova od 20. o zaradama koje su isplaćene po osnovu čekanja na posao.00 dinara i neka je u prvom obračunskom periodu proizvedeno 80.00 din/kom.000 kom proizvoda „A”. troškovi zarada iza kojih ne stoji odgovarajući učinak takođe se ne mogu uključiti u troškove proizvoda. Ostatak do 100. troškovi amortizacije njihove opreme.bilansnoj vrednosti zaliha ovog proizvoda uključilo bi se fiksnih troškova u iznosu od 40. Ovo bi bili primeri kada je stvarna proizvodnja ispod normalnog korišćenja kapaciteta. Napomena: Preduzeće navedene troškove može uključivati u cenu koštanja koju koristi menadžment preduzeća za svoje potrebe (sem za bilansiranje zaliha). Neka je u primeru normalni godišnji kapacitet 100.00 dinara fiksnih troškova (20. Prostim deljenjem iznosa fiksnih troškova sa proizvedenim količinama za prvi obračunski period dobili bismo 1.).000 komada proizvoda „A”. U proizvodnji kod koje se istovremeno proizvodi više glavnih proizvoda. a u drugom 20.000.000 komada istog proizvoda (dakle.000. dalje.). proizvodnje iznad normalnog kapaciteta. MRS 2 je predvideo i slučaj neuobičajeno visoke proizvodnje. na jedinicu proizvoda otpada uvek isti iznos fiksnih troškova (u našem primeru 1. nije bilo početnih zaliha ovog proizvoda. u zalihama bi trebalo ostaviti 120. gde na jedinicu proizvoda otpada 1.00 dinara.00 dinara po jednom komadu. na primer.troškovi amortizacije zgrade magacina gotovih proizvoda se ne mogu uključiti u njihove troškove. Prema prethodnom primeru. pa ni troškove materijala za izradu. fiksni troškovi po jedinici proizvoda bi bili 1. Raspored fiksnih troškova Raspored fiksnih troškova na proizvode vrši se na osnovu normalnog kapaciteta proizvodnje. Pod normalnim kapacitetom podrazumeva se prosečna proizvodnja za koju se očekuje da će biti ostvarena tokom nekoliko budućih perioda ili sezona u kojima će biti normalni uslovi poslovanja. recimo.000. U primeru. . U takvim slučajevima rasporedu troškova treba pristupiti: 113 . tj. transportni troškovi otpreme gotovih proizvoda. uzimajući u obzir gubitak kapaciteta koji proizlazi iz planiranog održavanja. raspored fiksnih troškova na jedinicu proizvoda se temelji na normalnom kapacitetu proizvodnje. poštujući princip opreznosti (koji nalaže da se zalihe vrednuju po što je moguće nižoj vrednosti .).000 kom. one proizvode koji više nisu na zalihama (zarade komercijalista.00 dinara fiksnih troškova (80.000. jer su to troškovi koji se odnose na prodate proizvode.bez iskazivanja potencijalnih Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 dinara) prema ovom standardu tretirao bi se kao rashod perioda. naravno. S obzirom da opšte troškove (fiksni ili varijabilni) treba dodeliti učincima (gotovim proizvodima i nedovršenoj proizvodnji) MRS 2 daje preporuke za te postupke. računovodstva i sličnih delatnosti ne bi činili troškove proizvoda.ne čine troškove proizvoda. Dakle. bez obzira na stepen korišćenja kapaciteta. Da li će baš svih 80. Očigledno je da se ovakav postupak raspodele fiksnih troškova po jedinici proizvoda. Ostatak do 100.00 dinara) tretirao bi se prema ovom standardu kao rashod perioda.000 komada proizvoda „A”.RAČUNOVODSTVO.000. u cenu koštanja. nelogično. osim ako su ti troškovi neophodni u proizvodnom postupku pre dalje faze proizvodnje.00 dinara).83 dinara (100. a u drugom obračunskom periodu 5. 10-11 gubitaka).00 dinara (80. jer je fiksnih troškova nastalo u iznosu od 100. troškovi hladnjače u kojoj se oni čuvaju uključivali bi se u troškove proizvoda koji bi se pravili od tog smrznutog voća. zavisi od odnosa proizvedene i prodate količine proizvoda „A”. . a mogu nastajati i nusproizvodi često nije moguće pratiti odvojeno troškove prerade. znači da bi u prvom obračunskom periodu u vrednost zaliha mogao da bude uključen iznos fiksnih troškova od 80.00 dinara Rešenje za ovaj problem je sledeće: iznos fiksnih troškova po jedinici proizvoda se smanjuje. tj. Pri rasporedu fiksnih troškova na jedinicu proizvoda pojavljuje se problem uzrokovan različitim obimima proizvodnje u pojedinim obračunskim periodima. Ali. Primera radi. proizvedeno je 120.troškovi prodaje .00 dinara biti uključeno u zalihe na kraju obračunskog perioda. u cenu koštanja.00 dinara.administrativni opšti troškovi koji direktno ne doprinose dovođenju zaliha na sadašnju lokaciju i sadašnje stanje troškovi opšteg sektora. prema ostvarenoj proizvodnji. U drugom obračunskom periodu. troškovi amortizacije magacina gotovih proizvoda i sl. četiri puta manje). smrznutog voća . Prema ovom standardu. . ukoliko se radi o skladištenju poluproizvoda u hladnjači (npr.000.000. Radi se.troškovi skladištenja.000.000 kom x 1. tj. što je. fiksni troškovi po jedinici proizvoda bi bili 0. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII (preko normativa) ne mogu se uključiti u troškove proizvoda.25 dinara fiksnih troškova po jednom komadu. Ukoliko. tj.00 dinara : 120. imamo dva obračunska perioda u kojima je proizvođena samo jedna vrsta proizvoda: neka su u oba obračunska perioda fiksni troškovi 100. a prodata je polovina proizvedene količine u krajnjoj . ne može prihvatiti.koje je poluproizvod).00 dinara To.

dalje: MRS 23): troškovi pozajmljivanja (kamate i drugi troškovi u vezi Primer: Privredno društvo ima sledeće stanje na nekim računima: Naziv računa 960 . . 10-11 . i dr. a dok ne stignu svi računi za troškove. posle knjiženja odstupanja treba da ostane na računima grupe 96 . recimo. ako je ona niža.00 Za vrednovanje gotovih proizvoda i svođenje planskih vrednosti na vrednosti po kojima se zalihe mogu vrednovati na datum bilansa mogao bi se sastaviti sledeći pregled: Proizvod Jed. Raspored ostalih troškova Ostali troškovi se uključuju u troškove zaliha samo do veličine do koje su nastali dovođenjem zaliha na njihovu sadašnju lokaciju i u sadašnje stanje.000.00 50.. Ukoliko su nusproizvodi manje vrednosti. Ti su uslovi određeni u (I-23) Međunarodni računovodstveni standard . Vrednosti po kojima se u toku godine mogu evidentirati proizvodnja.00 A kom 100 B kom 500 Ukupno: (tj. Nastali troškovi se umanjuju za njihovu neto prodajnu vrednost i preostali iznos se raspoređuje na glavne proizvode radi utvrđivanja njihovih cena koštanja.000. znači da bi izabrane „ključeve” trebalo primenjivati u nekom dužem vremenskom periodu.000. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA .00 30. Evidentiranje u toku godine zaliha nedovršenih proizvoda i gotovih proizvoda po planskim cenama koštanja nije novi metod obračunavanja izlaza sa zaliha.00 Neto prodajna vrednost 25.dosledno.Gotovi proizvodi dugovni saldo) 114 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 36. vrednuju se po neto prodajnoj vrednosti.00 Potražuje 120. Radi se.000. na datum bilansa moraju vrednovati po stvarnoj ceni koštanja ili po neto prodajnoj vrednosti. radi se o računovodstvenoj tehnici za privremeno rešavanje problema nedostatka stvarnih cena koštanja.racionalno.00 -6. sa pozajmljivanjem finansijskih sredstava) koji se mogu pripisati sticanju ili proizvodnji nekog sredstva uključuju se u njegove troškove nabavke.000. Troškovi pozajmljivanja U određenim uslovima troškovi kamata se uključuju u troškove zaliha.000. Kao „ključ” za raspored opštih troškova mogu se koristiti pojedinačne prodajne vrednosti proizvoda.00 Saldo 60.00 52.000. Dakle.recimo račun za utrošenu električnu energiju stiže mesečno ili sl.000.000. znači da ne treba preterivati u težnji da se troškovi što preciznije raspodele. a i podaci o visini pojedinih troškova stižu u preduzeće periodično . o troškovima amortizacije patenata i licenci koji se odnose na određeni proizvod ili proces. mere Količina na zalihi Cena za bilansiranje (stvarne cene koštanja ili neto prodajne cene utvrđene odgovarajućim kalkulacijama) 20.XIII RAČUNOVODSTVO.00 100. 77/2010 . br. glasnik RS”. tj.Odstupanje u troškovima gotovih proizvoda Duguje 180. Uslov je da se ti troškovi mogu pouzdano izmeriti i da je verovatno da će u budućnosti preduzeću ta sredstva doneti ekonomske koristi. već treba voditi računa i o tome da i sam postupak raspoređivanja troškova izaziva neke troškove i da ti dodatni troškovi ne smeju biti veći od koristi koje se postižu dobijanjem preciznijih cena koštanja. jer se one na kraju obračunskog perioda. poluproizvodi i gotovi proizvodi U praksi se u toku godine do datuma bilansa evidencija poluproizvoda i gotovih proizvoda vrši po planskim cenama. Razlog za primenu planskih cena koštanja je nemogućnost da se u momentu trošenja poluproizvoda ili prodaje gotovog proizvoda raspolaže podatkom o njihovoj stvarnoj ceni koštanja (potrebno je vreme da se utvrdi stvarna cena koštanja.00 Vrednost za bilansiranje 2.00 110.MRS 23 Troškovi pozajmljivanja („Sl. mere kom kom Količina 100 500 Stvarna cena koštanja 20.Gotovi proizvodi 969 .00 100.00 Popisom i obračunom je utvrđeno sledeće stanje zaliha gotovih proizvoda: Naziv proizvoda A B Jed. cene koštanja se ne mogu računati).

MRS 2. radi o nedovršenoj proizvodnji ili poluproizvodima) i . pa se na datum bilansa ne može za svaki artikal utvrditi njegova neto prodajna vrednost.00 2. svoj letnjoj obući).000. U tom slučaju.Račun . treba ih na datum bilansa vrednovati po neto prodajnoj vrednosti. Ukoliko to nije slučaj već tek treba tražiti kupca.00 Knjiženje u Klasi 9 za prenos odstupanja: 980 969 Troškovi prodatih proizvoda i usluga Odstupanje u troškovima gotovih proizvoda 2. Kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi MRS 41 daje precizna uputstva šta čini i šta ne može da čini troškove realizacije: Troškovi prodaje uključuju provizije brokerima i dilerima.Gotovi proizvodi. Taj iznos bismo mogli da izračunamo na sledeći način: Troškovi realizacije po 1 dinaru prodajne vrednosti prodatih zaliha = Troškovi realizacije (troškovi mesta troškova Prodaja plus svi direktni troškovi prodaje koji nisu bili raspoređivani na mt Prodaja) Prihodi od realizacije proizvoda. Procena neto prodajne vrednosti treba da se zasniva na najpouzdanijem dokazu koji je raspoloživ kada se procena radi. u slučaju proizvodnje cipela.000. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000. poluproizvoda i gotovih proizvoda ukoliko u poslovanju u sferi prodaje u odnosu na prethodni obračunski period nije došlo do značajnijih promena. a do dana na koji se finansijski izveštaji odobravaju za objavljivanje. ako su one zastarele. 10-11 pa se za iste artikle postižu različite cene (u zavisnosti od pogodbe .Odstupanja od planskih cena gotovih proizvoda XII 54. procena uzima u obzir i promene cena ili troškova koji su neposredno povezani sa događajima nastalim nakon datuma bilansa. Nedovršena proizvodnja i poluproizvodi koji se drže za korišćenje u proizvodnji gotovih proizvoda ne otpisuju se ispod svoje cene koštanja ako se očekuje da će gotovi proizvodi u kojima će se oni sadržati biti prodati po ceni koja će biti iznad cene koštanja tih gotovih proizvoda ili najmanje njoj jednaka. ili.eventualne procenjene troškove dovršenja sredstva (ako se npr. za svaku pojedinu vrstu zaliha se određuje neto prodajna vrednost. Primer za to bi mogla da bude vezana prodaja nekih proizvoda na određenoj teritoriji ili pojedinim kupcima. kao i carine i porez na promet. sa računa 969 . Ova napomena važi i za zalihe materijala.RAČUNOVODSTVO. tj. koriste se cene sa tržišta i koriguju naniže za procenjene neophodne troškove realizacije.00 Neto prodajna cena je vrednost sredstva koja se može postići njegovom prodajom na tržištu (vrednost u koju nije uključen PDV).969 6. treba izvršiti svođenje vrednosti nedovršene proizvodnje i poluproizvoda na njihove neto vrednosti.procenjene neophodne troškove realizacije sredstva. Na primer. međutim.Gotovi proizvodi (dugovni saldo) . ili ako im je smanjena tržišna vrednost iz nekih drugih razloga. u pojedinim slučajevima dopušta i odstupanje od pojedinačnog procenjivanja neto prodajnih cena. usluga i roba Množenjem dobijenog koeficijenta sa prodajnom cenom sredstva čiju neto prodajnu cenu treba izračunati dobili bi se njegovi procenjeni neophodni troškovi realizacije: Procenjeni neophodni troškovi realizacije po jedinici proizvoda = Prodajna cena sredstva x Troškovi realizacije po 1 dinaru prodajne vrednosti Situacija kada je neto prodajna cena manja od početno priznatih vrednosti zaliha postoji u slučaju oštećenja zaliha (u celosti ili delimično). ukoliko bi takvo (pojedinačno) procenjivanje bilo neprikladno. 115 .960 Gotovi proizvodi . umanjena za: . recimo trgovina u kojoj se vrši slobodna pogodba sa kupcima.000. jer se u to vreme nisu svi ni prodavali. ako su zalihe u ovom periodu (od datuma bilansa do dana odobrenja za objavljivanje) prodate ispod cene koštanja.potražni saldo od Isknjižiti sa grupe 96 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Trenutno stanje na grupi 96 .00 i Odstupanje u troškovima gotovih . tj. U slučaju ostalih zaliha nedovršene proizvodnje. davanja nadležnim organima i berzama robe. polaznu osnovu za izračunavanje procenjenih neophodnih troškova realizacije može da čini dotadašnji nivo tih troškova po 1 dinaru prodajne vrednosti zaliha koje su prodavane.Račun . Pri procenjivanju neto prodajnih cena obično se poštuje princip pojedinačnog procenjivanja. na osnovu ugovora sa kupcem koristi se cena iz ugovora i koriguje naniže za procenjene neophodne troškove realizacije. mogle bi se pri obračunavanju vrednosti zaliha grupno sniziti vrednost. Troškovi prodaje ne uključuju transport i druge troškove neophodne da se sredstva dopreme do tržišta. Ako su zalihe namenjene prodaji.dugovni saldo od 60.000.000.00 2.00 proizvoda . U suprotnom.proizvodi kod kojih je izražena sezonska prodaja.

čije nadoknađivanje može biti specificirano (taksativno nabrojano) u uslovima ugovora.amortizaciju postrojenja i opreme koja se neposredno koristi u izvršenju ugovora.osiguranja. . a kada je u pitanju trgovinska roba ispravka se vrši preko računa 139 ili preko računa ukalkulisane razlike u ceni (sve dok ona postoji). Troškovi koji se ne mogu rasporediti na aktivnosti izgradnje. U suprotnom treba naći srazmeru između korišćenja opreme i postrojenja na gradilištu i ukupnog veka korišćenja te opreme i postrojenja u preduzeću). . Novo određivanje neto prodajne vrednosti po kojoj se zalihe mogu realizovati sprovodi se u narednom obračunskom periodu najkasnije na datum narednog bilansa. odnosno ugovore o izgradnji obuhvataju: .troškove lizinga postrojenja i opreme. projektovanja i tehničke pomoći koji nisu direktno vezani samo za jedan ugovor. . Izvođači koji su usvojili dozvoljeni alternativni postupak iz MRS 23 treba da u troškove ugovora o izgradnji uključe i one troškove pozajmljivanja koji se mogu alocirati. . Troškovi po osnovu ugovora o izgradnji treba da obuhvate: . i koji konačno neće pripasti izvođaču. odnosno sa gradilišta. Zbog potrebe da se sačuva originalna cena koštanja otpisivanje se ne vrši direktno.troškove utrošenog materijala u izgradnji. Drugi troškovi sa kojima se može posebno teretiti naručilac obuhvataju opšte administrativne troškove i troškove razvoja.druge troškove sa kojima se može posebno teretiti naručilac (a samim tim i odgovarajući ugovor o izgradnji) prema uslovima u ugovoru.opšte troškove upravljanja za koje nadoknada nije specificirana (taksativno nabrojana) u ugovoru (u ove troškove Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.XIII RAČUNOVODSTVO. Indirektni troškovi treba da se alociraju na specifične ugovore primenom metoda koje su sistematske i racionalne. čak i ako se objekat gradi za klijenta. Sa nižom neto vrednošću po kojoj će zalihe biti bilansirane ne postupa se kao sa novom „cenom koštanja”. preko računa ispravke vrednosti (912. Pri tome se ističe da prihvatljivi rashodi moraju biti reducirani bilo kojim faznim plaćanjima i davanjima primljenim u vezi sa datim građevinskim objektom. . supervizija i dr.troškove izrade nacrta i tehničke pomoći koji se direktno odnose na ugovor. Ta razmatranja obuhvataju i smernice za započinjanje. Troškovi koji se odnose na dva ili više ugovora o izgradnji i kojima se ti troškovi indirektno mogu pripisati obuhvataju troškove: . Kada je u pitanju materijal ispravka se vrši preko računa 109. po kojoj su zalihe bilansirane. . Sredstva koja se grade predstavljaju kvalifikovana sredstva kako je definisano tim standardom. odnosno pripisati ugovorima o izgradnji.procenjene troškove održavanja (izgrađenog objekta) u garantnom roku. . i tada se poređenje vrši sa originalnom cenom koštanja a ne sa neto vrednošću. kao i one koje se odnose na izračunavanje iznosa rashoda na koji se troškovi pozajmljivanja mogu kapitalizovati. broj zaposlenih. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA izuzev ako se ne može jasno dokazati da je do pada vrednosti došlo nakon datuma bilansa.troškove prevoza postrojenja. . odnosno kupca. Za vrednost prodatog materijala smanjili bi se troškovi materijala. popravke i održavanja opreme i postrojenja koji se koriste za izvođenje radova. suspenziju i prekid kapitalizacije.obaveze prema trećim stranama (odštete vlasnicima preko čijih parcela je prevožen materijal). Smanjenje troškova amortizacije vršilo bi se na osnovu prodaje postrojenja i opreme i to u visini razlike između njihove sadašnje i prodajne vrednosti i pod uslovom da su postrojenja i oprema nabavljena isključivo za to gradilište. Primeri nekih od osnovica („ključeva”) koje se mogu koristiti za raspoređivanje troškova su: direktni troškovi rada. direktni časovi rada ili materijalni troškovi. već indirektno. . .troškove koji se odnose na dva ili više ugovora o izgradnji kojima se ti troškovi indirektno mogu pripisati (indirektni troškovi ugovora). uključujući i očekivane ostale troškove garancija i . opreme i materijala na gradilište.ostale indirektne troškove: troškove kontrole kvaliteta. Ispravka računa grupe 14 vršila bi se preko računa 149. a grupe 15 preko računa 159. 959 i 969). Vrednovanje sredstava koja se grade po osnovu ugovora o izgradnji Troškovi po osnovu ugovora o izgradnji obuhvataju troškove koje je moguće rasporediti na ugovor o izgradnji (u pogonskom knjigovodstvu ugovor o izgradnji predstavlja nosioca troškova) od datuma zaključenja ugovora do konačnog ispunjenja ugovora. 10-11 116 .troškove koji se direktno odnose na određeni ugovor o izgradnji (direktni troškovi ugovora). MRS 23 sadrži razmatranje prihvatljivosti ugovornih rashoda za kapitalizaciju troškova pozajmljivanja.opšte troškove izgradnje (troškovi zarada inženjera i drugog osoblja na gradilištima na kojima se izvode radovi po dva ili više ugovora o izgradnji).troškove rada i nadzora na gradilištu. Troškovi koji se direktno odnose na određeni ugovor o izgradnji obuhvataju: . Navedeni troškovi se mogu smanjiti bilo kojim dodatnim izvorom prihoda koji nisu uključeni u dogovorene prihode (prihodom od prodaje viška materijala i prodaje postrojenja i opreme nakon izvršenja ugovora.

Kada je u pitanju trgovinska roba ukoliko se zalihe vode po prodajnim cenama mora se izračunati srazmerni deo ukalkulisane razlike u ceni koji se odnosi na prodate proizvode i navedeni iznos razlike u ceni isknjižiti sa računa grupe 13.00 dinara Zgrada se gradi dve godine. maloprodajna metoda.200. Kupcu je ispostavljena konačna situacija na iznos od 1.100. Primer knjiženja obezvređenja materijala: 1.Troškovi perioda ili .00 Iznos ispravke Razlog za ispravku 3. Troškovi koji se direktno odnose na ugovor.troškove istraživanja i razvoja čije nadoknađivanje nije obuhvaćeno ugovorom i .000.900.troškove prodaje.000. 1. U drugoj godini je završen objekat. Ove troškove privredni subjekt u pogonskom knjigovodstvu može evidentirati na dva načina: .00 dinara). Knjiženje po prvoj privremenoj situaciji: 202 281 Kupci u zemlji Potraživanja za nefakturisani prihod 612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 1.00 1. br.00 342.000.00 20.direktno na računu 982 .00 dinara (u situaciji je iskazan i PDV u iznosu od 342.000.000. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII bi mogli da se svrstaju: administrativni troškovi.RAČUNOVODSTVO.500.00 dinara (u situaciji je iskazan i PDV u iznosu od 198.000.800.600. Ako su troškovi nastali pri zaključivanju ugovora o izgradnji priznati kao rashod u periodu u kom su nastali.000. Investitoru je po dogovoru ispostavljena prva privremena situacija na iznos od 1.000. Na kraju obračunskog perioda privredno društvo je napravilo obračun ispravki vrednosti zaliha materijala: Red.Troškovi perioda. 2. a zatim nakon njihovog prenosa na računu 982 .00 Obračun: U prvoj promeni prihod je iskazan u iznosu nastalih troškova i srazmernog dela dobitka.000.000.00 dinara Stepen dovršenosti u prvoj godini zgrade prema nalazu građevinskih inženjera je 40%.prvo na računima odgovarajućih mesta troškova.242.00 198. troškovi osiguranja.000. . a ugovor bude zaključen u narednom obračunskom periodu. 10-11 117 . Naručilac i izvođač radova su ugovorili izgradnju zgrade vrednosti 3.000.000. Razlika između iskazanog iznosa prihoda i fakturisanog iznosa priznaje se kao vremensko razgraničenje.000.00 dinara Na kraju prve godine izvođač radova na osnovu kretanja troškova u prvoj godini procenjuje da će ukupni troškovi za izgradnju biti 2. .000. Materijal Brašno Kvasac Ukupno Knjigovodstvena vrednost 100.amortizaciju postrojenja i opreme koja nije u funkciji i koja nije korišćena pri izvršavanju aktivnosti iz određenog ugovora.000. Primenjivala bi se tzv.00 Delimično oštećenje usled vlage izazvane poplavom 0. Prema proračunu izvođača radova njegovi troškovi će biti 2.00 Knjiženje po konačnoj situaciji: 202 Kupci u zemlji 612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 281 Potraživanja za nefakturisani prihod 2.000.000.298.00 3. a koji su nastali pri zaključivanju ugovora tretiraju se kao deo troškova u vezi sa tim ugovorima ako ih je moguće posebno utvrditi i pouzdano izmeriti i kada je izvesno da će ugovor biti zaključen.000.00 1. u troškove ugovora o izgradnji se neće uključiti ti troškovi (neće se naći na odgovarajućem računu nosilaca troškova). troškovi dizajna i tehničke pomoći koji nisu direktno vezani za neki specifičan ugovor i fiksni troškovi izgradnje).00 100.00 dinara).000. Primer obračuna i knjiženja zaliha nedovršene proizvodnje primenom MRS 11: 1.00 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 100. 2.

kada kada je u pitanju raspoloživa grupa.000.00 3. Naime.00 Vrednovanje stalnih sredstava namenjenih prodaji U okviru grupe 14 . na njihovo priznavanje ne utiče činjenica da je raspoloživa grupa sa kojom su oni povezani klasifikovana kao grupa koja se drži za prodaju.000. Na kraju narednog obračunskog perioda privredno društvo je napravilo obračun ispravki vrednosti zaliha materijala: Red.000. .00 Zbog iscepanih džakova došlo je do natrunjivanja 1. Za utvrđivanje fer vrednosti umanjene za troškove prodaje sem prethodno datih napomena Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Brašno 2. br. višegodišnjim zasadima i osnovnom stadu ako se u skladu sa tim standardom vrednuju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje.00 Iznos ispravke Razlog za ispravku 1. Šećer Ukupno Knjigovodstvena vrednost 50. glasnik RS”. šume i višegodišnji zasadi) kupljenih (pribavljenih) radi dalje prodaje (ove zalihe su u delokrugu MRS 2) i . Međutim.000. glasnik RS”.MRS 39: finansijska sredstva raspoloživa za prodaju kojima je promenjena namena i za koja se preduzeće opredelilo da ih proda.MRS 40: investicione nekretnine koje se vrednuju primenom modela fer vrednosti. Dakle. Materijal 1. opremi.000. kao i šumama.00 1.zalihe stalnih sredstava (nekretnine. nematerijalnim ulaganjima i ulaganjima u kapital povezanih pravnih lica.MRS 41: moglo bi se raditi o šumama. .000. .Stalna sredstva namenjena prodaji evidentiraju se dve vrste sredstava: .000.000. građevinskim objektima.(III-05) Međunarodni standard finansijskog izveštavanja . dobijena po osnovu plana penzija i .materijal koji se odnosi na raspoloživu grupu se može trošiti. 10-11 118 .kamate i drugi troškovi koji nastaju u vezi sa obavezama koje čine raspoloživu grupu klasifikovanu kao grupa koja se drži za prodaju nastavljaju uobičajeno da se i dalje priznaju. br.000. 77/2010 . .00 Obezvređenje zaliha materijala i robe Ispravka vrednosti zaliha materijala Za ukidanje dela ispravke: 109 684 Ispravka vrednosti zaliha materijala Prihodi od usklađivanja vrednosti zaliha 1. u okviru nje proizvoditi i prodavati gotovi proizvodi i sl.000.00 Zbog nestručnog čuvanja došlo je do deformacije dela džakova 2.preduzeće ne obračunava amortizaciju za stalno sredstvo u periodu dok je ono klasifikovano kao sredstvo koje se drži za prodaju ili dok je deo raspoložive grupe u periodu kada je ona klasifikovana kao grupa koja se drži za prodaju. njena knjigovodstvena vrednost se menja i dok je ona klasifikovana kao grupa koja se drži za prodaju.00 2. Vrednovanje stalnih sredstava koja se drže za prodaju (namenjenih prodaji) i raspoloživih grupa u skladu sa MSFI 5: . 77/2010 .stalna sredstva koja se drže za prodaju . Znači.MRS 19 Primanja zaposlenih („Sl.00 10.00 Prethodno stanje računa 109 je Ukidanje obezvređenja Knjiženje ispravke: 584 109 3. na svaki datum bilansa privredni subjekt treba da utvrđuje njegovu fer vrednost umanjenu za troškove prodaje.000.00 -1.00 Iznos dodatnog obezvređenja je 3.000.dalje: MRS 19): sredstva namenjena prodaji. . kada je u pitanju raspoloživa grupa njena knjigovodstvena vrednost se menja i u periodu dok je ona klasifikovana kao grupa koja se drži za prodaju: .jednom utvrđena vrednost po kojoj će se vrednovati stalno sredstvo (ili raspoloživa grupa) klasifikovano kao sredstvo koje se drži za prodaju ne mora obavezno da bude vrednost po kojoj će to sredstvo biti vrednovano do dana njegove prodaje ili do dana prestanka njegovog klasifikovanja kao sredstva koje se drži za prodaju. postrojenjima.dalje: MSFI 5): moglo bi se raditi o zemljištu.koja su namenjena prodaji. višegodišnjim zasadima i osnovnom stadu ukoliko se oni ne vrednuju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Prethodno stanje računa 109 je 0. br.00 3.MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja („Sl.(I-19)Međunarodni računovodstveni standard .XIII RAČUNOVODSTVO. Radi se o sredstvima na koja se primenjuju: .

Upotrebljeni izraz „kumulirana ranije priznata umanjenja vrednosti” ne podrazumeva ukupno priznata umanjenja vrednosti od kada sredstvo (ili raspoloživa grupa) postoje.000.00 dinara (nije.00 dinara Na dan preklasifikovanja knjigovodstvene vrednosti kamiona (posle obračuna amortizacije) su bile: . dakle.00 dinara Ispunjeni su svi uslovi iz paragrafa 7. br.otpisana vrednost: 560.000.RAČUNOVODSTVO.00 dinara .000.000. uzimajući u obzir rok u kojem je predviđena prodaja i primenjujući odgovarajuću diskontnu stopu.fer vrednost umanjena za procenjene troškove prodaje 260.00 dinara a procenjena fer vrednost umanjena za procenjene troškove prodaje je 950.nabavna vrednost: 800. merenje procenjenih troškova prodaje se vrši po njihovoj sadašnjoj vrednosti (u vrednosti novčane jedinice na dan klasifikovanja sredstva).MRS 18 Prihodi („Sl. Na polovini godine (pri sastavljanju polugodišnjeg obračuna) sredstvu je uvećana fer vrednost za 30. glasnik RS”. . MSFI 5 za klasifikovanje kamiona kao sredstva koje se drži za prodaju. Sa protekom vremena povećava se sadašnja vrednost procenjenih troškova prodaje i to povećanje se priznaje kao rashod finansiranja obračunskog perioda u kojem je obračunato.00 dinara . MSFI 5 ne daje preporuke za određivanje diskontne stope.00 dinara Privredno društvo je za obračun amortizacije opreme primenjivalo godišnju stopu od 10%.ukoliko je njegova fer vrednost umanjena za troškove prodaje veća od njegove trenutne knjigovodstvene vrednosti privredni subjekt treba da pristupi ukidanju celokupnog ili dela ranije priznatog obezvređenja sredstva (ili raspoložive grupe). Na datum bilansa knjigovodstvena vrednost nekretnine namenjene prodaji je 1.00 50.000. Utvrđivanje sadašnje vrednosti vrši se postupkom diskontovanja. 10-11 119 . Primer: Stalnom sredstvu je na početku poslovne godine (prilikom njegove preklasifikacije) po prvi put umanjena vrednost u iznosu od 100.000 dinara Nakon ovog povećanja kumulirani iznos umanjenja vrednosti sredstva je 70. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.ukoliko je njegova fer vrednost umanjena za troškove prodaje na datum bilansa manja od njegove trenutne knji- govodstvene vrednosti znači da je došlo do daljeg obezvređenja sredstva i treba pristupiti smanjivanju njegove trenutne knjigovodstvene vrednosti na novoutvrđenu fer vrednost umanjenu za troškove prodaje uz istovremeno priznavanje rashoda po osnovu obezvređenja (knjiženje se vrši kao i u sličnoj situaciji pri početnom preklasifikovanju sredstva).00 dinara taj iznos tada predstavlja kumuliran iznos ranije priznatih umanjenja vrednosti. . pre primene MSFI 5. sem obezvređenja po osnovu oštećenja usled više sile Građevinski objekti namenjeni prodaji 50.koliki je ukupan zbir svih umanjenja).00 dinara Na kraju tekuće godine sredstvu je umanjena vrednost za 10. 110.000.nakon utvrđene fer vrednosti umanjene za troškove prodaje ona se poredi sa trenutnom knjigovodstvenom vrednošću stalnog sredstva (ili raspoložive grupe) koje je klasifikovano kao sredstvo koje se drži za prodaju: .000.000. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII MSFI 5 predviđa i sledeće postupanje: kada se očekuje da se prodaja sredstva (ili raspoložive grupe) dogodi posle jedne godine od njegovog klasifikovanja kao sredstva koje se drži za prodaju.000. pa se zbog toga koriste odredbe relevantnih standarda. i to najviše u iznosu kumuliranih ranije priznatih umanjenja vrednosti po osnovu obezvređenja (koji je priznavan bilo u skladu sa MSFI 5 bilo ranije.dalje: MRS 18). . U vezi sa sredstvom ne postoji formirana revalorizaciona rezerva. postrojenja i opreme. Na taj datum utvrđene su sledeće vrednosti sredstva: . Utvrđena fer vrednost umanjena za troškove prodaje na datum preklasifikovanja je 200.00 din.00 Primer: Privredno društvo je krajem septembra preklasifikovalo opremu (kamion) u stalno sredstvo koje se drži za prodaju.000. do 9.00 dinara i . kao što je na primer MRS 2.00 dinara Knjiženje promene vrednosti: 5820 142 Obezvređenje nekretnina.000. Ukidanje ranije priznatog obezvređenja u vezi sa sredstvom (ili raspoloživom grupom) podrazumeva da privredni subjekt povećava vrednost sredstva (ili raspoložive grupe) i priznaje prihod po osnovu naknadnog povećanja njegove fer vrednosti umanjene za troškove prodaje.upotrebna vrednost je 200.000.000. MRS 16 ili (I-18) Međunarodni računovodstveni standard .000. 77/2010 . u skladu sa MRS 36).kumulirani iznos umanjenja vrednosti je 80.000.

000. 3. uz korišćenje metode efektivne kamatne stope. 21 i 22 spadaju u finansijska sredstva u koja se u skladu sa MRS 39 klasifikuju zajmovi i potraživanja. privredni subjekt na datum svakog bilansa proverava da li postoji bilo kakav objektivni dokaz da je došlo do obezvređenja finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava.000. PLASMANI I GOTOVINA Grupe 20.upotrebna vrednost (200.00 20. 1.00 260.00 200. 4. 10-11 .000.00 220.000. Iz praktičnih ra- 120 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 dinara a odobrava se računu 0239 za 580. 21 i 22 . 2. Ako takav dokaz postoji privredni subjekt primenjuje zahteve MRS 39. Privredni subjekt svojom računovodstvenom politikom određuje rok u kojem vrši indirektno otpisivanje nenaplaćenih potraživanja. U skladu sa tim standardom ova sredstva se naknadno vrednuju po amortizovanoj ceni.00 dinara knjiženje je moglo da se izvrši i na sledeći način: račun 0230 se zadužuje za 800.000.000.00 220. Ako su u pitanju potraživanja sa kratkoročnim dospećem kod kojih bi efekat vremenske vrednosti novca bio beznačajan (potraživanja od kupaca koja se naplaćuju u roku do nekoliko dana) vrednovala bi se po nominalnom iznosu (korigovanom za kursne razlike ako je u pitanju potraživanje nomirano u stranoj valuti).000.oduzima otpis (koji je vršen zbog obezvređenja ili nenaplativosti .fer vrednost umanjena za procenjene troškove prodaje (260.000.00 dinara KLASA 2: KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA.000. 7.00 dinara Da kamion nije bio klasifikovan kao sredstvo koje se drži za prodaju njegova knjigovodstvena vrednost na kraju obračunskog perioda bi bila: Red.000. Objektivni dokaz obezvređenosti potraživanja je i njihova zastarelost.00 20.direktno ili indirektno preko računa ispravke vrednosti). dok se povećanje vrednosti priznaje kao prihod.00 Napomena: Pri knjiženju promene umesto da je na računu 0230 proknjiženo 220.oduzimaju otplate glavnice. 6. Dakle. Diskontovani amortizovani iznos finansijskog sredstva je iznos koji se dobija tako što se od iznosa po kojem je finansijsko sredstvo bilo vrednovano pri početnom priznanju: . iz specifičnih poslova i ostala potraživanja Potraživanja iskazana na računima grupa 20.00 200. MRS 39 ne propisuje rok u kojem se vrši indirektno otpisivanje nenaplaćenih potraživanja. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Knjiženje preklasifikacije sredstava: 0230 682 145 Postrojenja i oprema Prihodi od usklađivanja vrednosti nekretnina. odnosno smanjenje vrednosti se priznaje kao rashod.000.Potraživanja po osnovu prodaje.00 Obračun: Nadoknadiva vrednost je veća od sledeće dve vrednosti: .XIII RAČUNOVODSTVO.dodaje ili oduzima ukupna amortizacija razlike između tog početnog iznosa i iznosa na dan dospeća i . nadoknadiva vrednost je 260.00 dinara) i .000.000. 8. Vrednost Sadašnja vrednost na datum početnog preklasifikovanja Amortizacija za period oktobar-decembar Sadašnja vrednost koja bi postojala na kraju obračunskog perioda da sredstvo nije bilo preklasifikovano (1-2) Nadoknadiva vrednost Obezvređenje sredstava Knjigovodstvena vrednost sredstva na dan prestanka njegovog klasifikovanja kao sredstva koje se drži za prodaju Nova knjigovodstvena vrednost sredstva na dan prestanka njegovog klasifikovanja kao sredstva koje se drži za prodaju Povećanje vrednost sredstva (7-6) Iznos 240. s tim da u skladu sa MRS 39 povećanje vrednosti ovih sredstava po osnovu smanjenja njihove obezvređenosti ne može prevazići početni iznos ovih sredstava. Prema MRS 39.000. 5.000. postrojenja i opreme Postrojenja i oprema namenjena prodaji 220. br. .00 dinara).00 20.000.

RAČUNOVODSTVO, IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA

XII

zloga - usaglašenosti sa stavom 2. člana 16. Zakona o porezu na dobit preduzeća, većina privrednih subjekata se opredeljuje da ispravku vrednosti pojedinačnih potraživanja radi kada je od roka za njihovu naplatu prošlo najmanje 60 dana. Primeri vrednovanja potraživanja: Primer 1 - Naknadno vrednovanje po nabavnoj vrednosti Potraživanje od kupca u iznosu od 20.000,00 dinara dospeva za 15 dana. Kupac ne pokazuje znake da neće platiti svoju obavezu niti da je zapao u finansijske teškoće. Vrednovanje se vrši u iznosu od 20.000,00 din, jer zbog kratkog roka naplate nije značajan vremenski efekat vrednosti novca, niti je sredstvo obezvređeno - kupac ne pokazuje znake da neće platiti svoju obavezu niti da je zapao u finansijske teškoće. Primer 2 - Naknadno vrednovanje po nabavnoj vrednosti po odbitku otplata: Privredno društvo je početkom novembra prodalo robu odobrivši kupcu kratkoročni kredit od 3 meseca. Iznos kredita je 210.000,00 dinara Do datuma bilansa dužnik redovno otplaćuje kredit (otplatio je 140.000,00 dinara). Na datum bilansa dužnik ne pokazuje znake da neće platiti svoju obavezu niti da je zapao u finansijske teškoće. Vrednovanje se vrši u iznosu od 70.000,00 dinara jer zbog kratkog roka naplate nije značajan vremenski efekat vrednosti novca, niti je sredstvo obezvređeno - kupac ne pokazuje znake da neće platiti svoju obavezu niti da je zapao u finansijske teškoće. Primer 3 - Naknadno vrednovanje po diskontovanoj amortizovanoj vrednosti: Privredno društvo je početkom jula kupilo obveznice sa rokom dospeća od 12 meseci. Kupovna vrednost obveznica je bila 94.000,00 dinara a nominalna vrednost 100.000,00 dinara Za troškove pribavljanja plaćeno je sa tekućeg (poslovnog) računa berzanskom posredniku 1.000,00 dinara Kamata po obveznicama je 10% na godišnjem nivou i plaća se na dan njihovog dospeća. Obračun vrednosti na dan nabavke
Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. Pozicija Plaćeni iznos Transakcioni troškovi Nabavna vrednost obveznica (1+2) Nominalna vrednost obveznica Iznos koji će biti amortizovan do dana dospeća (4-1) Iznos transakcionih troškova koji treba da bude amortizovan do dana dospeća (2) Iznos 94.000,00 1.000,00 95.000,00 100.000,00 6.000,00 1.000,00

Obračun vrednosti na datum bilansa - 31.12.2010. godine:
Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Pozicija Plaćeni iznos Transakcioni troškovi Nabavna vrednost obveznica (1+2) Nominalna vrednost obveznica Amortizacioni iznos za tekuću godinu (za 6 meseci) Amortizovani deo transakcionih troškova Knjigovodstvena vrednost obveznica (3+5-6) Iznos 94.000,00 1.000,00 95.000,00 100.000,00 3.000,00 500,00 97.500,00

Knjiženje obračuna na datum bilansa - za amortizovani deo:
235 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća - deo koji dospeva do jedne godine 662 Prihodi od kamata 3.000,00 3.000,00

Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

121

XIII

RAČUNOVODSTVO, IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA

Knjiženje rashoda:
579 Ostali nepomenuti rashodi 235 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća - deo koji dospeva do jedne godine 500,00 500,00

Primer 4 - Vrednovanje po otpisanoj vrednosti: Privredno društvo je početkom oktobra dalo kratkoročni kredit drugom preduzeću u iznosu od 200.000,00 dinara Troškovi transakcije su bili 1.000,00 dinara Kredit se vraća u periodu od 6 meseci. Na kraju prve godine otplaćeni iznos kredita je 100.000,00 dinara U narednoj godini dužnik je zapao u finansijske teškoće, pa je na osnovu procene indirektno otpisano 60.000,00 dinara kredita. Obračun vrednosti finansijskog sredstva:
Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Pozicija Nominalni iznos kredita Transakcioni troškovi Nabavna vrednost datog kredita (1+2) Vraćeni iznos kredita Amortizovani deo transakcionih troškova Indirektan otpis Neamortizovani iznos finansijskog sredstva (3-4-5-6) Iznos 200.000,00 1.000,00 201.000,00 100.000,00 500,00 60.000,00 40.500,00

Grupa 23 - Kratkoročni finansijski plasmani
Dati kratkoročni krediti se obuhvataju na računima: 230 - Kratkoročni krediti i plasmani - matična i zavisna pravna lica, 231 - Kratkoročni krediti i plasmani - ostala povezana pravna lica, 232 - Kratkoročni krediti u zemlji, 233 - Kratkoročni krediti u inostranstvu, 234 - Deo dugoročnih kredita koji dospeva do jedne godine i 238 - Ostali kratkoročni finansijski plasmani. Pozicije na ovim računima vrednuju se shodno prikazanom vrednovanju sredstava koja se obuhvataju na računima 033, 034, 035 i 038. Kratkoročne hartije od vrednosti koje se drže do dospeća obuhvataju se na računu 235 - Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća vrednuju se shodno prikazanom vrednovanju sredstava koja se obuhvataju na računu 035. Kratkoročne hartije od vrednosti koje se drže za prodaju obuhvataju se na računu 236 - Hartije od vrednosti kojima se trguje. Vrednuju se po fer vrednosti. Naknadno vrednovanje hartije od vrednosti koja se drži radi trgovanja vrši se po njenoj fer vrednosti na datum bilansa. U slučaju povećanja fer vrednosti hartije od vrednosti u odnosu na knjigovodstvenu vrednost razlika između te dve vrednosti (za koju treba povećati knjigovodstvenu vrednost) predstavlja nerealizovane dobitke od hartija od vrednosti kojima se trguje. Za iznos ovog povećanja priznaje se i nastanak prihoda (odobrenjem računu 685 - Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana).

U slučaju smanjenja fer vrednosti u odnosu na knjigovodstvenu vrednost razlika između te dve vrednosti (za koju treba smanjiti knjigovodstvenu vrednost) predstavlja nerealizovane gubitke od hartija od vrednosti kojima se trguje. Za iznos ovog povećanja priznaje se i nastanak rashoda (zaduženjem računa 585 - Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana). Fer vrednost hartija od vrednosti koje se drže radi trgovanja može se pouzdano izmeriti ako: - promenljivost u opsegu razumnih procena fer vrednosti nije značajna ili - ako se verovatnoće različitih procena unutar tog opsega mogu razumno odrediti i koristiti pri procenjivanju fer vrednosti. Privredni subjekti će skoro uvek biti u stanju da izvrši dovoljno pouzdanu procenu fer vrednosti hartije od vrednosti koja se drži radi trgovanja koju će koristiti za njeno vrednovanje u finansijskim izveštajima. Međutim, ponekad, raspon razumnih procena fer vrednosti može biti toliko velik, a verovatnoća različitih ishoda veoma teško procenjiva, da takva procena fer vrednosti ne može biti upotrebljiva. Moguće situacije u kojima se fer vrednost može pouzdano meriti: - postojanje objavljene cene na aktivnom javnom tržištu hartija od vrednosti i - postojanje odgovarajućeg modela vrednovanja i ulaznih podataka za to vrednovanje. Ako tekuća cena ponude ili tražnje nije raspoloživa, cena poslednje transakcije može pružiti dokaz o tekućoj fer
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

122

RAČUNOVODSTVO, IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA

XII

vrednosti uz uslov da nije bilo značajne promene u ekonomskim okolnostima između datuma transakcije i datuma izveštavanja. Ako tržište za neki finansijski instrument nije aktivno, možda će objavljene kotacije cena morati da se usklade da bi se došlo do pouzdane mere fer vrednosti. Ako je aktivnost na tržištu neredovna, ili tržište nije dobro uspostavljeno (kao što su, na primer, neka neformalna berzanska tržišta) ili je mali obim trgovanja u odnosu na broj tržišnih jedinica finansijskog instrumenta koji treba vrednovati, objavljene tržišne cene možda neće biti pouzdan pokazatelj njegove fer vrednosti. U nekim slučajevima kada je obim trgovanja relativno mali, objavljena cena za veću tranšu može biti raspoloživa kod tržišnog posrednika tog instrumenta. Kada tržišna cena nije raspoloživa, mogu se koristiti postojeće tehnike procene da bi se odredila fer vrednost, s tim da pouzdanost tih tehnika mora zadovoljiti zahteve MRS 39. Pouzdane tehnike su one koje su dovoljno oslonjene na relevantno finansijsko tržište. One uključuju upućivanja na tekuću tržišnu vrednosti drugog sličnog instrumenta, zatim analizu diskontovanih novčanih tokova i modele za određivanje cena opcija. Prilikom primene analize diskontovanih tokova gotovine preduzeće koristi diskontnu stopu(e) koja(e) je(su) jednaka(e) prevladavajućoj stopi povraćaja za finansijske instrumente koji imaju iste uslove i karakteristike. Analiza uključuje i kreditnu sposobnost dužnika, preostali rok tokom kojeg je ugovorena kamatna stopa fiksirana, kao i valutu u kojoj treba izvršiti isplate.

Ako finansijsko sredstvo treba vrednovati po fer vrednosti koja je ispod nule, finansijsko sredstvo se obračunava kao finansijska obaveza. Prilikom prodaje finansijskih sredstava koja se drže radi trgovine preduzeće može ostvariti dobitak ili gubitak. Dobitak ostvaruje u slučaju da je postignuta neto prodajna vrednost hartija od vrednosti veća od njihove dotadašnje vrednosti. U suprotnom ostvaruje se gubitak. Račun 237 - Otkupljene sopstvene akcije namenjene prodaji i otkupljeni sopstveni udeli namenjeni prodaji ili poništavanju - napomene za vrednovanje iznosa na računu 037 odnose se i na račun 237. Račun 239 - Ispravka vrednosti kratkoročnih finansijskih plasmana - obračunavanja ispravki vrednosti kratkoročnih finansijskih plasmana vrši se shodno obračunavanjima ispravki vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana.

Grupa 24 - Gotovinski ekvivalenti i gotovina
Obezvređenje gotovine i gotovinskih ekvivalenata može nastati iz sledećih razloga: - privredni subjekt je onemogućen u korišćenju novčanih sredstava na računima zbog toga što je poslovna banka u finansijskim problemima, - papirnim novčanicama nedostaju delovi čime im je umanjena vrednost.

Primeri: 1. Privredno društvo ima na tekućem (poslovnom) računu 100.000,00 dinara Nad poslovnom bankom kod koje je otvoren račun pokrenut je postupak stečaja. Na osnovu odluke organa upravljanja izvršeno je indirektno otpisivanje u visini od 30.000,00 dinara 2. Pregledom novčanica u blagajni konstatovano je da je jedna novčanica od 1.000,00 dinara oštećena, tj. nedostaje joj jedan deo, pa se u nadležnoj filijali Narodne banke Srbije za nju može dobiti 800,00 dinara 3. Obustavljen je stečajni postupak nad poslovnom bankom i sa tekućeg (poslovnog) računa isplaćeno je dobavljaču na ime izmirenja obaveze 10.000,00 dinara 4. U filijali Narodne banke Srbije zamenjena je oštećena novčanica i u blagajnu predato 800,00 dinara. Knjiženje prenosa:
2490 Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 2410 Tekući (poslovni) računi 100.000,00 100.000,00

Knjigovodstvena evidencija indirektnog otpisivanja:
589 Obezvređenje ostale imovine 2499 Ispravka vrednosti novčanih sredstava čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 30.000,00 30.000,00

Za prenos sredstava:
2490 Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 243 Blagajna 1.000,00 1.000,00

Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

123

00 30. 10-11 124 . Radi se o sredstvima koja predstavljaju „potraživanje” tekućeg od narednih obračunskih perioda. Nakon sastavljanja obračuna amortizacije za poreske svrhe može se pristupiti obračunavanju odloženih poreskih sredstava ili odloženih poreskih obaveza. a radi određivanja priznavanja neiskorišćenih poreskih gubitaka i poreskih kredita.00 Grupa 27 .00 Knjiženje za izlazak banke iz stečaja: 2499 689 Ispravka vrednosti novčanih sredstava čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost Prihodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine 30.Porez na dodatu vrednost . Grupa 28 .000.00 Knjiženje izmirenja obaveze: 4330 Dobavljači u zemlji 2410 Tekući (poslovni) račun 10.Odložena poreska sredstva Odložena poreska imovina (sredstva) su u suštini iznosi povrativih poreza (umanjenja poreza) koji će se pojaviti u budućim periodima.da li je verovatno da će preduzeće imati oporezive dobiti pre isteka neiskorišćenih poreskih gubitaka i neiskorišćenih poreskih kredita. .Aktivna vremenska razgraničenja Grupa 28 .priznavanja poreskih gubitaka od kojih se u budućim obračunskim periodima očekuje korist (smanjenje budućih poreza na dobit) . osim računa 288 .000. Prikaz tih obračunavanja (koja se rade u skladu sa MRS 12 Porezi iz dobitka) daćemo u okviru računa 288 i 498.da li preduzeće ima dovoljno oporezivih privremenih razlika koje se odnose na istu poresku vlast i isti poreski subjekt. a za koje postoji mala verovatnoća da se ponove i Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000.000.XIII RAČUNOVODSTVO.Aktivna vremenska razgraničenja.postojanje različitih stopa amortizacije za poreski bilans i za Bilans uspeha. . koje će rezultirati oporezivim iznosima u odnosu na koje će se pre njihovog isteka moći iskoristiti neiskorišćeni poreski gubici i krediti.00 10. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Knjiženje direktnog otpisivanja: 589 Obezvređenje ostale imovine 2490 Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 200.da li neiskorišćeni poreski gubici nastaju zbog prepoznatljivih uzroka.00 800.Porez na dodatu vrednost Grupa 27 . .000.različitih pravila za utvrđivanje računovodstvenog dobitka i oporezivog dobitka i po tom osnovu formiranih odbitnih privremenih razlika: . Odložena poreska sredstva prvenstveno nastaju kao posledica: .00 Knjiženje za zamenu novčanice: 243 2490 Blagajna Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 800.iznosi na računima iz ove grupe obračunavaju se u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost i relevantnim propisima donetim na osnovu tog zakona.postojanje različitih osnovica za obračun amortizacije za poreski bilans i za Bilans uspeha i .00 Prenos sredstava: 2410 Tekući (poslovni) računi 2490 Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 10.000.pri vrednovanju aktivnih vremenskih razgraničenja treba polaziti od njihove suštine i cilja postojanja: razgraničenje vrednosti između pojedinih obračunskih perioda. preduzeće razmatra sledeće kriterijume: . .postojanje razlika u metodu za obračun amortizacije za poreski bilans i za Bilans uspeha. Račun 288 .00 10.00 200.prenetih unapred neiskorišćenih poreskih kredita Pri procenjivanju verovatnoće da li će oporezive dobiti biti dovoljno.

priznavanje odloženih poreskih sredstava po osnovu odbitnih privremenih razlika se može vršiti samo do visine procenjenih budućih iznosa oporezive dobiti (zajedno sa uključenim oporezivim privremenim razlikama) kod jedne poreske vlasti (moguće je da preduzeće ima poslovnu jedinicu u inostranstvu i da je u obavezi da na dobit koju ona ostvari u zemlji u kojoj posluje plati porez na dobit. u skladu sa (I-12) Međunarodni računovodstveni standard . Preduzeće smanjuje iznos odloženog poreskog sredstva u Bilansu stanja do stepena do kojeg više nije verovatno da će postojati dovoljan oporezivi dobitak koji bi bio raspoloživ za pokriće dela ili celokupnog iznosa tog odloženog poreskog sredstva. na primer. 77/2010 .da li su preduzeću raspoložive mogućnosti planiranja (premetanja) poreza koje će stvoriti oporezivu dobit u periodu u kome neiskorišćeni poreski gubici ili krediti mogu biti iskorišćeni. Na primer. Promena visine odložene poreske imovine ili odloženih poreskih obaveza može nastati i bez promene visine privremenih razlika. dok se kao rashod priznaju u Bilansu uspeha (urađenom u skladu sa MSFI). IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII . Jednom izvršeno priznavanje ne znači i priznavanje zauvek. Jer. Situacija će se promeniti u godini kada ovi rashodi budu isplaćeni: biće priznati kao rashod u poreskom bilansu ali ih u Bilansu uspeha neće biti. tj. treba ga ukinuti. Priznavanje odloženih poreskih sredstava i odloženih poreskih obaveza pri poslovnim kombinacijama nastaje u dva slučaja: . bez izgleda na skori oporavak poslovanja. Stoga pri priznavanju odbitnih privremenih razlika mora da izvrši njihovo klasifikovanje po kriterijumu poreske vlasti kod koje te razlike može koristiti. koje nije mogao ranije da prizna jer posluje sa gubitkom. tj. odložena poreska imovina i odložene poreske obaveze računaju se primenom prosečnih poreskih stopa za koje se očekuje da će važiti u periodu u kojem se očekuje poništavanje privremenih razlika.promene očekivanog načina nadoknade sredstava. u narednoj poslovnoj godini očekuje smanjenje stope poreza na dobit sa. računovodstveni rezultat biti veći od oporezivog. . preduzeće treba na datum svakog bilansa da nanovo procenjuje nepriznate ali i priznate odložene poreske delove imovine.promena poreskih stopa ili poreskih zakona .sticatelj može proceniti da na osnovu dobiti koju ostvaruje stečeno preduzeće može izvršiti priznavanje svog odloženog poreskog sredstva. Odložena poreska sredstva mogu nastati i zbog toga što je za pojedine vrste rashoda u poreskom bilansu prihvaćen gotovinski princip.ukoliko preduzeće zapadne u poslovne probleme i umesto dobitka ostvaruje gubitke u poslovanju. 10-11 šoj zemlji trenutno nije slučaj).dalje: MRS 12). To znači da će u obračunskom periodu u kojem ovi rashodi budu obračunati a ne i isplaćeni.MRS 12 Porezi na dobitak („Sl. izračunavanje odloženih poreskih sredstava vrši se primenom stope od 9%. jer se ne može uvek sastaviti pouzdan obračun diskontovanja.RAČUNOVODSTVO. glasnik RS”. 10% na 9%. Pri izračunavanju visine odloženog poreskog sredstva ne vrši se diskontovanje. Naime.nastavkom priznavanja koje je već izvršeno u knjigovodstvu stečenog preduzeća ili priznavanjem u vezi sa stečenim prepoznatljivim sredstvima i obavezama stečenog preduzeća.postojanje odbitnih poreskih razlika i . već da ona zavisi od visine poreske osnovice (što u naPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.izvesnost da će preduzeće u budućim obračunskim periodima ostvariti oporezivu dobit. 125 . br. Dva su uslova za priznavanje odloženih poreskih sredstava: .ponovna procena nadoknadivosti odloženih poreskih sredstava . . Prema tome. U slučaju da se ne primenjuje jedinstvena poreska stopa. ne priznaju se kao rashod u poreskom bilansu. U takvoj situaciji preduzeće ima dve poreske vlasti prema kojima ima obaveze za porez na dobit). Privremene poreske razlike mogu nastati i u transakcijama poslovnih kombinacija. recimo. obračunate. Bilo koje takvo smanjenje se ukida do iznosa za koji je verovatno da će moći da se pokrije iz budućeg raspoloživog oporezivog dobitka. treba da prestane sa priznavanjem odloženog poreskog sredstva. Početno vrednovanje: odložena poreska sredstva (imovina) računaju se primenom na iznos odbitnih privremenih razlika poreskih stopa za koje se očekuje da će važiti u periodu kada će se sredstvo realizovati. na visinu odložene poreske imovine i odloženih poreskih obaveza utiče i: . treba da ga ukine. čak i kada nisu bili priznati u knjigovodstvu stečenog preduzeća (u kom slučaju sticatelj umanjuje ili uvećava goodwill za iznos priznatih odloženih poreskih sredstava ili odloženih poreskih obaveza) ili . I ovde se radi o oporezivim privremenim razlikama po osnovu kojih dolazi do formiranja odloženih poreskih sredstava.ukoliko bi nastupila promena poreskog zakona u smislu da se revalorizovana vrednost priznaje kao oporeziva trebalo bi izvršiti prestanak priznavanja do tada formiranog odloženog poreskog sredstva. Ako se. za razliku od računovodstva gde taj princip ne važi. Naknadno priznavanje i vrednovanje: iskazani iznos odloženog poreskog sredstva u bilansu se preispituje na datum svakog bilansa. a neisplaćene otpremnine i novčane naknade zaposlenom po osnovu odlaska u penziju ili prestanku radnog odnosa po drugom osnovu.

000.000.500. . Za te potrebe se prikazuje obračun amortizacije u skladu sa MSFI.500. Iznosi amortizacije za Bilans uspeha 3. Privredno društvo je obračunalo rezervisanje za otpremnine u iznosu od 100. stopa amortizacije za kamione biće 10% godišnje.zgradu po ceni od 20.700.00 10% 300.000.00 1. godine kada je osnovano kupilo sledeća sredstva: .000.000 20.000.400. Svega osnovica za buduće obračunavanje amortizacije u računovodstvu po osnovu koje mogu nastati povrative razlike (3-4-5) Iznos 24. procenjeni ostatak vrednosti po kamionu je 500. Privredno društvo je na početku 2010.000. 5.000 22. Na osnovu ovih podataka daje se obračun odloženih poreskih sredstava. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Primeri: 1.00 din. koju će koristiti kao investicionu nekretninu i vrednovaće je po fer vrednosti. a procenjuje se nastavak pozitivnog poslovanja.XIII RAČUNOVODSTVO.000. Privredno društvo je na kraju godine ostvarilo dobitak pre oporezivanja u iznosu od 1.000 20.000. Sadašnja vrednost sredstava za koja se ne vrši obračun amortizacije u računovodstvu a vrši se obračun amortizacije za poreske svrhe 6. Zbir procenjenih ostataka vrednosti 5.000 19.00 3.000.000 500.000.0000 - 4.000.000 1. 10-11 .000.000 24.000. 6.000. Nije predviđeno dodatno ulaganje u sredstva u narednim godinama.stanje pre obračuna amortizacije 2.700.000 Neotpisana vrednost na kraju godine (5-7) 8 3.00 dinara 4.000 126 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000.000.000. a potom obračun amortizacije za potrebe sastavljanja poreskog bilansa.00 dinara 2. 3.000 15% 2.000 23.000.000 3.000.000.000.000.000 20.700.400. Sadašnja vrednost grupa 01 i 02 na kraju obračunskog perioda 4.900.00 dinara Otpremnine nisu isplaćene.00 4.000 Otuđena sredstva tokom godine 4 Neotpisana vrednost (2+3-4) 5 4.2 kamiona po ceni od 2.000 1. Početno stanje grupa 01 i 02 .000.000 300.000 Ukupno Svega 4. Obračun amortizacije stalnih sredstava u skladu sa MSFI: Nabavna vrednost Ostatak vrednosti Amortizacioni iznos Godišnja stopa otpisa Iznos amortizacije Sadašnja vrednost Sadašnja vrednost umanjena za procenjeni ostatak vrednosti 4.000 Stopa % 6 15% Amortizacija (5x6) 7 600.100.00 2.5% 600. Privredno društvo spada u srednja pravna lica.000 Obračun: Pozicija I.00 dinara po komadu.000.000.00 Obračun amortizacije za potrebe sastavljanja poreskog bilansa: Broj grupe 1 II III IV V I Početni saldo grupe 2 Pribavljena sredstva koja se stavljaju u upotrebu 3 4. Privremene razlike po osnovu amortizacije stalnih sredstava 1. Sadašnja vrednost sredstava za koja se vrši obračun amortizacije u računovodstvu a ne vrši se obračun amortizacije za poreske svrhe 7.000 2.000. bez značajnije promene visine ostvarene dobiti.700. Na kraju godine obračunata je amortizacija kamiona u skladu sa MSFI i amortizacija kamiona i građevinskog objekta za potrebe sastavljanja poreskog bilansa.

recimo porasta cena ili po osnovu promena kurseva valuta u kojima je kapital upisan ili uplaćen.00 830.00 KLASA 3: KAPITAL Vrednovanje pozicija kapitala posledica je vrednovanja sredstava i obaveza. po osnovu gubitaka iz ranijih godina sem kapitalnih gubitaka i dr.500. Stanje odloženih poreskih sredstava/odloženih poreskih obaveza na početku obračunskog perioda VI.0. Ostale privremene poreske razlike 18. Zbog toga nije poznata njihova vrednost u poreskom obračunu. Poreske razlike po osnovu rashoda za obračunate a neisplaćene otpremnine .000.00 dinara tog prava. jer se u računovodstvu za nju ne obračunava amortizacija (vrednuje se po modelu fer vrednosti) a za poreski bilans se obračunava njena amortizacija.000.00 dinara Ovaj iznos dobija se kao proizvod izvršenog ulaganja (24. Ostala prava na umanjenja poreza na dobit (ulaganje u nedovoljno razvijeno područje. 10-11 Pozicija 18: Odloženo poresko sredstvo proizlazi iz činjenice da se rashod za rezervisanje po osnovu obračunatih otpremnina ne priznaje u poreskom bilansu sve dok ne bude isplaćen. Na isti način bi trebalo postupiti i sa biološkim sredstvima. Zbog toga je ovo sredstvo isključeno iz obračuna odloženih poreskih sredstava i obaveza. ali ne duže od 10 godina.ne postoji neposredno revalorizovanje kapitala po osnovu.800.000 700. S obzirom da se procenjuje da će preduzeće svake godine ostvarivati dobit u iznosu od 1. Sadašnja vrednost sredstava za koja se vrši obračun amortizacije za poreske svrhe a ne vrši se obračun amortizacije u računovodstvu 11.000 750.500.odloženo poresko sredstvo IV. odnosno ukupno za 10 godina 750. s obzirom da su ova sredstva svrstana u amortizacione grupe za koje se primenjuje tehnika grupnog obračuna amortizacije. Međutim.000 10.000 1. Da bi se prevazišao ovaj problem zakonodavac bi trebalo za takva sredstva da predvidi posebnu amortizacionu grupu ili da propiše da se amortizacija za njih računa na isti način kao i za građevinske objekte (primenom tehnike pojedinačnog obračunavanja amortizacije).000 0 830. Pravo na umanjenje poreza na dobit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti 15. Odloženo poresko sredstvo na kraju obračunskog perioda (pod pretpostavkom da je stopa poreza na dobit 10%) II.000. kao što su osnovno stado i višegodišnji zasadi.) 17.000.100.00 dinara sprovodi se na sledeći način: 288 722 Odložena poreska sredstva Odloženi poreski rashodi i prihodi perioda 830.00 dinara.000 19. Naime.iznos od 830. članom 48.RAČUNOVODSTVO.00 dinara to znači da će svake godine moći da iskoristi po 75. To dalje znači da je porez na dobit veći nego što bi to realno trebalo da bude.000. u praksi bi to bilo nemoguće uraditi. Zakona o porezu na dobit preduzeća propisano je da umanjenje poreza na dobit ne može biti veće od 50% obračunatog poreza.00 dinara). pa to dovodi do toga da je neto dobit manja nego što je to realno. Početno stanje u poreskom obračunu amortizacije .000. Pravo na umanjenje poreza na dobit po osnovu kapitalnih gubitaka 16.stanje pre obračuna amortizacije 9.000 70.000 Objašnjenje: Pozicija 5: Po osnovu investicione nekretnine nastaje stalna poreska razlika. Iznos amortizacije za poreski bilans 10.00 dinara) i priznatog prava od 20%. Neiskorišćeno pravo se može prenositi u naredne godine. Uobičajeno je da ukupan iznos kapitala samo slučajno može da se poklapa sa ukupnom tržišnom vrednošću akcija preduzeća (ili nekog drugog oblika kapitala kojim preduzeće raspolaže) ili 127 . Svega odloženih poreskih sredstava po osnovu prava na umanjenje poreza na dobit (14+15+16) III. Odložena poreska sredstva/odložene poreske obaveze (13+17+18) V. Razlika između osnovica (11-7) 13. Svega osnovica za buduće obračunavanje amortizacije u poreskom bilansu po osnovu koje mogu nastati povrative razlike (8-9-10) 12.000.000 750.400.00 dinara .000. Za knjiženje (V-IV) XII 24. Pozicija 14: Potencijalno zakonsko pravo preduzeća da umanji buduće poreze na dobit je 4. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000. stav 2. Iznos u kojem je kapital prikazan u Bilansu stanja zavisi od merenja (vrednovanja) sredstava i obaveza .000.000. Međutim. Da bi se ona korigovala naviše priznaje se nastanak odloženog poreskog sredstva u visini razlike između proizvoda poreske stope i razlike između računovodstvene vrednosti obaveze i poreske visine obaveze (10% x 100.000 830. Knjiženje obračuna poreskih rashoda . To znači da je u godini kada je ovaj rashod u računovodstvu priznat u skladu sa MSFI oporezivi rezultat veći od računovodstvenog. ovaj iznos se ne priznaje kao odloženo poresko sredstvo jer nema mogućnosti da se celokupno pravo iskoristi. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA 8. Poreske razlike po osnovu prava na umanjenje poreza na dobit 14.000 3.

usluge dobavljača koji za račun preduzeća rade popravke po osnovu datih garancija. Nakon početnog priznavanja obaveza u stranoj valuti. izvrši rekultivaciju zemljišta u svemu prema projektu rekultivacije zemljišta.prestanak priznavanja dela rezervisanja. 10-11 Grupa 40 . Ova obaveza utvrđena je i članom 24.) i odlaganje jalovine. Ukazujemo na vrednovanja najčešćih rezervisanja. Pod uslovom da preduzeće kontinuirano prodaje proizvode na koje daje garanciju rezervisanje za troškove u garantnom roku ima karakter kontinuiranog rezervisanja. koja se u skladu sa članom 21. već tu obavezu. glasnik RS”. Zakona o rudarstvu („Sl.isteknu). zakon).dr. glasnik RS”. kao i za izgradnju ribnjaka na obradivom poljoprivrednom zemljištu može da se izda ako je prethodno pribavljena saglasnost nadležnog ministarstva. Ukoliko preduzeće ima rezerve (statutarne. troškove njihovog ispunjenja u krajnjoj liniji snosi davalac garancije. Iznos ovih rezervisanja utvrđuje se u visini stvarne obaveze koju preduzeće ima po osnovu zemljišta ili šuma koje je koristilo. šljake i drugih opasnih i štetnih materija na poljoprivrednom zemljištu. Po osnovu zemljišta rezervisanje se može vršiti i za buduće troškove ispitivanja plodnosti zemljišta. Odobrenje za eksploataciju mineralnih sirovina (eksploatacija ugljenokopa.Dugoročna rezervisanja U grupu 40 . Rezervisanje po osnovu zemljišta . bilo prodajom. Vrednovanje obaveza povezanih sa hartijama od vrednosti vrši se shodno vrednovanju takvih potraživanja povezanih sa hartijama od vrednosti. Zakonom Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. br. ukoliko na datum bilansa postojeći iznos rezervisanja prevazilazi potreban ukidanje se vrši u korist prihoda (račun 678).priznavanje se vrši na teret troškova rezervisanja (račun 541) i . preduzeća kao celine. kao i ostali troškovi u vezi sa popravkama u garantnom roku. Račun 400 . 62/2006 i 65/2008 . 85/2005 . zakon. 44/95. pepela. Zakona o poljoprivrednom zemljištu vrše svakih pet godina.Dugoročna rezervisanja svrstavaju se obaveze koje zahtevaju značajno procenjivanje na datum bilansa. što je obrazloženo u okviru računa grupa 03 i 23. već prenosom na drugi oblik kapitala ili pokrićem gubitka iz ranijih godina. godinu. stav 2.dr. Poljoprivredno zemljište koje je korišćeno za eksploataciju mineralnih sirovina ili za druge namene koje nemaju trajni karakter privodi se odgovarajućoj nameni. br. ukoliko na datum bilansa postojeći iznos rezervisanja nije dovoljan . godini. Račun 401 .obuhvaćeni su i troškovi rezervnih delova. Ukoliko preduzeće prodaje robu za koju njen proizvođač ili neko drugi daje garanciju. peska i dr.prema odredbi člana 48.Rezervisanja za troškove u garantnom roku Rezervisanja za troškove u garantnom roku su obaveze u visini procenjenih ukupnih troškova popravki u garantnom roku koji padaju na teret preduzeća davaoca garancije za proizvode koji su prodati do datuma bilansa . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA zbirom koji bi se mogao dobiti prodajom bilo pojedinačnih sredstava i namirenjem obaveza preduzeća. vađenje šljunka. KLASA 4: DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE MRS 39 reguliše prestanak priznavanja obaveza: kada je ispunjena. ne može vršiti rezervisanje po osnovu garancija jer ne postoje uslovi za njegovo priznavanje: preduzeće nema obavezu.XIII RAČUNOVODSTVO. na svaki datum bilansa treba obaveze nominirane u stranoj valuti iskazati primenom zaključnog kursa. odnosno da preduzme mere zaštite zemljišta na kome su se izvodili radovi i mere zaštite i sanacije životne sredine i voda. Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Sl. već najranije u 2011. radne snage i amortizacije opreme i nekretnina koji se koriste pri popravkama. zakonske) ne može ih ukidati (koristiti) priznavanjem prihoda. godine se ne može vršiti u finansijskim izveštajima za 2010. To 128 .Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava jesu rezervisanja po osnovu obaveze za obnavljanje zemljišta i obnavljanje šuma.dr. tj. bez obzira da li se radi o zakonskoj ili izvedenoj obavezi. Ovo rezervisanje se ne bi vršilo ukoliko bi se radilo o manjim iznosima. zakon i 34/2006) preduzeće je dužno da u toku i po završetku izvođenja radova na eksploataciji mineralnih sirovina. znači da se na kraju godine ne vrši potpuno ukidanje formiranog rezervisanja i formiranje novog (za preostale obaveze po datim garancijama). Potpuni prestanak priznavanja ovog rezervisanja se radi ukoliko preduzeće više nema obavezu po datim garancijama (kada one prestanu da važe . već se vrši: . otkazana ili je istekla. 101/2005 . a najkasnije u roku od jedne godine od dana završetka radova na površinama na kojima su rudarski radovi završeni.priznavanje dodatnog rezervisanja. Dobici i gubici od promene kurseva na monetarnoj obavezi iskazuju se kao prihodi ili rashodi. odnosno osposobljava za poljoprivrednu proizvodnju po projektu o rekultivaciji poljoprivrednog zemljišta koje je korisnik dužan da priloži uz zahtev za izdavanje odobrenja za eksploataciju mineralnih sirovina. Pokriće gubitka tekuće 2010. na načelu stalnosti poslovanja.

000. Primer knjiženja: 1. iz datih garancija investitoru.jednokratna ulaganja radi poboljšanja kvaliteta zemljišta ili .600.RAČUNOVODSTVO.vlasnika poljoprivrednog zemljišta da u slučaju umanjenja njegovog kvaliteta izvrši neophodne radnje radi popravljanja njegovog kvaliteta. dakle.600.00 10.000. sa zaliha. Neki od radova bi bili: popravka oštećenih šumskih puteva i izgradnja novih neophodnih za prostu reprodukciju. 10-11 129 .priznavanje se vrši na teret troškova rezervisanja (račun 542) i . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII o poljoprivrednom zemljištu nije propisana obaveza preduzeća .00 dinara. isporučilac opreme.00 dinara). Rezervisanje po osnovu šuma ima karakter kontinuiranog rezervisanja. pesticida u iznosu od 10.00 170. Knjigovodstvena evidencija izvršenih radova: 401 270 Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) 4330 Dobavljači u zemlji 101 Materijal 30. vanredna zaštita od biljnih bolesti i štetočina i sl.00 dinara).000. već umanjenu za iznos kaucije ili depozita. Kupac je uplatio iznos od 254.00 dinara. Popravka je izvršena po osnovu date garancije. 2. Zbog toga se za sledeće poslovne događaje ne mogu vršiti rezervisanja: . Rezervisanje sprovodi izvođač radova.00 dinara Vrednost sopstvenih radova je 30.000.00 dinara po ugovoru predstavlja zadržanu kauciju.600. obaveza pošumljavanja zgarišta. Na datum bilansa na osnovu odredaba opšteg akta i uvidom u neposredno stanje šume utvrđen je potreban iznos rezervisanja od 200.priznavanje dodatnog rezervisanja ukoliko na datum bilansa postojeći iznos rezervisanja nije dovoljan . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. tj.00 dinara (na ovaj iznos u fakturi je obračunat i PDV u iznosu od 3. Bitno je da preduzeće ima na datum bilansa obavezu da te radove izvrši. već samo njegov ekonomski interes da to uradi.periodična ulaganja radi očuvanja kvaliteta zemljišta.000. U narednoj godini izvršena je popravka na objektu kupca.00 dinara i kupcu je ispostavilo fakturu (u fakturi je iskazan i PDV u iznosu od 54. Utrošeno je materijala za izradu u vrednosti od 50. Rezervisanje za zadržane kaucije i depozite proizilazi.000. Primer knjiženja: 1.00 dinara Iznos od 100.00 dinara Za zaštitu šume od gubara dobijena je faktura od dobavljača u iznosu od 20.00 3. već se vrši: . Privredno društvo je izvršilo radove u iznosu od 300. To znači da se na kraju godine ne vrši potpuno ukidanje formiranog rezervisanja i formiranje novog (za preostale obaveze po osnovu šuma).000.000. da se njihova vrednost može proceniti i da je izvesno da će zbog njihovog izvrše- nja doći do odliva sredstava sa ekonomskom korišću.Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite predstavljaju rezervisanje za troškove koji će se s velikom izvesnošću javiti u narednim godinama kada investitor u skladu sa ugovorom zadržava određeni iznos kao kauciju iz koje će naknaditi troškove koji će nastati u garantnom roku ako nedostatke ne otkloni izvođač radova. Po osnovu navedenih događaja ne mogu se formirati rezervisanja jer ne postoji obaveza preduzeća da izvrši navedena ulaganja.00 Knjiženje dodatnog priznavanja rezervisanja: 542 Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava 401 Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava 170. Razlika u odnosu na rezervisanja koja se iskazuju na računu 400 je u tome što kod posla kod kojeg se pojavljuju kaucije ili depoziti kupac ne isplaćuje ukupnu kupoprodajnu sumu.000.000.prestanak priznavanja dela rezervisanja ukoliko na datum bilansa postojeći iznos rezervisanja prevazilazi potreban ukidanje se vrši u korist prihoda (račun 678).000.00 Račun 402 . odnosno proizvođač opreme.000.00 23. Nakon isteka garantnog roka kupac je uplatio iznos kaucije. 4.00 dinara 2. Rezervisanje po osnovu šuma može se vršiti samo za deo radova koji spadaju u radove neophodne za prostu reprodukciju šuma.000.000. Privredno društvo za gazdovanje šumama na računu 402 ima potražni saldo od 100. 3. Za zaštitu od gubara utrošeno je.

Potrebno je napraviti vremensku projekciju obaveza za otpremnine i izvršiti diskontovanje na datum bilansa.00 100.000.iznos otpremnine za puni radni staž. pa neće u izveštajnom subjektu ostvariti svoje „zarađeno” pravo na otpremninu. jubilarne nagrade i druge ostale dugoročne naknade zaposlenima. 1 i 3 knjiže se i u Klasi 9.00 354. a samim tim i iznos „zarađene” otpremnine za jednu godinu radnog staža. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 100. Konkretno.00 Za popravku: 402 Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite 1010 Materijal za izradu 621 Prihodi od aktiviranja ili potrošnje proizvoda i usluga za sopstvene potrebe 80.00 54.00 Za ukalkulisano rezervisanje: 543 Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite 402 Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite 100. za obračun trenutne obaveze za otpremnine privredni subjekt bi trebalo da uzme u obzir sledeće činjenice: .Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih U okviru računa 404 .000.000. Račun 404 . Nakon utvrđivanja iznosa obaveze za otpremnine zadužuje se račun 545. Radilo bi se o obavezama po osnovu neiskorišćenih godišnjih odmora i po osnovu ostalih dugoročnih naknada.000.000.00 50.000.000. U godini kada se otpremnine stvarno isplaćuju dugovao bi račun 404 a potraživali bi računi obaveza za poreze i doprinose i račun novčanih sredstava.00 20.000. . Ova metoda se razlikuje od metode obračunavanja naknada posle prestanka radnog odnosa u sledećem: .00 300. a načelo „koridora” se ne primenjuje i . a odobrava računu 404. Ovaj iznos treba korigovati po osnovu sledećih činjenica: . MRS 19 zahteva da se procenjivanje ostalih dugoročnih naknada zaposlenima vrši primenom pojednostavljene računovodstvene metode. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Knjiženje za izvršene radove: 202 Kupci u zemlji 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 354.000.00 Napomena: Promene broje.svi troškovi minulog rada se odmah priznaju.000.00 30.XIII RAČUNOVODSTVO.00 Za primljenu uplatu: 2410 0380 Tekući (poslovni) računi Date dugoročne kaucije 202 Kupci u zemlji 254.broj zaposlenih.00 Za ukidanje rezervisanja: 402 678 Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite Prihodi od ukidanja dugoročnih rezervisanja 20.000.Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih prikazuju se ukalkulisane obaveze privrednog subjekta obračunate u skladu sa MRS 19. Proizvod ostvarenog broja godina staža svih zaposlenih i iznosa otpremnine po jednoj godini staža predstavlja početni iznos obaveze privrednog subjekta za otpremnine. .000.000.000. kao što su: „zarađene” otpremnine.ostvareni broj godina staža svih zaposlenih.postoji verovatnoća da će neki od zaposlenih preminuti i zbog toga neće ostvariti svoje pravo na otpremninu i sl.00 100.000. 10-11 130 .00 Za naplatu zadržane kaucije: 2410 Tekući (poslovni) račun 0380 Date dugoročne kaucije 100.deo zaposlenih će raskinuti radni odnos i preći u druge privredne subjekte.aktuarski dobici i gubici se odmah priznaju. .

štetne ugovore.64 Diskontni faktor od 0. Preduzeće koje ima nepovoljan ugovor treba da prizna rezervisanje u visini sadašnje obaveze prema tom ugovoru.72 Ukupno 37. Dakle. drugi zaposleni 20 a treći 30 godina radnog staža.915.432.000.64 Obračun: Opis Stečeno pravo Diskontni faktor Diskontovani iznos Saldo računa 404 Iznos obaveze koji se priznaje u tekućoj godini I zaposleni 25.00 5.057309 1.780.00 0.Ostala dugoročna rezervisanja Pod ostalim dugoročnim rezervisanjima smatraju se rezervisanja: . Iznos otpremnine je 100. .148644 7. Pre nego što izvrši rezervisanje u vezi sa nepovoljnim ugovorom preduzeće treba u skladu sa odredbama MRS 36 Obezvređenje sredstava da prizna bilo koji nastali gubitak zbog obezvređenja sredstava u vezi sa nepovoljnim ugovorom (npr. Obračunati rezervisanje na dan osnivanja preduzeća. Ovaj ugovor o zakupu bi bio nepovoljan ugovor ukoliko bi navedeni troškovi nadmašivali prihode od zakupnine.000.RAČUNOVODSTVO.780.64 5.780. grejanja.00 0. Za formiranje rezervisanja: 545 Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 404 Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 5.000. itd. električne energije.20 III zaposleni 75.432.500.385543 28. pa će teret njihovog izvršenja pasti na preduzeće davaoca garancije (jemstva).000.za date garancije i druga jemstva.780. ako izdaje zgradu i troškovi njenog održavanja prelaze visinu zakupnine koju je ugovorio.64 32.00 0. .000. odnosno ovaj iznos treba korigovati po osnovu navedenih činjenica.jer će tada biti isplaćena otpremnina prvom zaposlenom.64 dinara Prikazani obračun će biti tačan samo ukoliko sva tri zaposlena ostanu u radnom odnosu u preduzeću do penzionisanja. U slučaju da je na dan zaključenja ugovor bio nepovoljan svrstao bi se u tzv. 131 . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Privredno društvo na računu 404 ima potražni saldo od 6. 10-11 Rezervisanja po osnovu datih garancija i jemstva se sprovode u situacijama kada je izvesno da primalac garancije (ili jemstva) neće izvršiti svoje obaveze. uz obavezu da podmiri tekuće troškove u vezi sa tim poslovnim prostorom . Na primer.Ostala dugoročna rezervisanja iskazuju se i ranije formirana rezervisanja za investiciono održavanje osnovnih sredstava sve do njihovog ukidanja prema planu investicionog održavanja osnovnih sredstava. ako je moguće proceniti iznos obaveze koju će preduzeće imati po osnovu izgubljenog spora (a koja do tada nije bila iskazana u knjigovodstvu preduzeća) i ako će po osnovu te obaveze morati da izvrši plaćanje ili davanje nekog svog sredstva. treba da izvrši umanjivanje vrednosti zgrade. u tekućoj godini preduzeće bi trebalo da prizna rashod (i dodatnu obavezu) u iznosu od 5.057309 predstavlja vrednost na današnji dan jednog dinara koji će se dati za 30 godina .00 dinara a kamatna stopa za dugoročne kredite je 10% godišnje.po osnovu nepovoljnih ugovora i . Na računu 409 . Rezervisanja po osnovu sudskih sporova preduzeće treba da formira ako je izvesno da će izgubiti spor.troškovi komunalnih usluga. Nepovoljan ugovor je ugovor u kojem neizbežni troškovi ispunjenja obaveza prema tom ugovoru prevazilaze ekonomske koristi koje preduzeće očekuje da će primiti. Pod neizbežnim troškovima podrazumeva se manji iznos od: neto troškova koji bi nastali po osnovu ispunjenja ugovora ili kazni koje bi nastale u slučaju njegovog neispunjenja.72 II zaposleni 50.780.druga rezervisanja koja zadovoljavaju uslove za priznavanje. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Primer knjiženja: 1. preduzeće je dalo u zakup poslovni prostor. U godini kada se otpremnine stvarno isplaćuju dugovao bi račun 404 a potraživali bi računi obaveza za poreze i doprinose i račun novčanih sredstava. Račun 409 .po osnovu sudskih sporova. a preduzeće ne može da raskine ugovor.00 dinara Na kraju godine preduzeće u radnom odnosu ima 3 zaposlena: prvi zaposleni ima 10 godina radnog staža. što će u budućim periodima uticati na manji iznos amortizacije zgrade).

Dakle. 45. Odložene poreske obaveze nastaju usled različitih pravila za utvrđivanje računovodstvenog dobitka i oporezivog dobitka. osim grupe 49 vrši se u visini njihovog amortizovanog iznosa. 48 . 46. Nakon početnog priznavanja transakcije u stranoj valuti. na svaki datum bilansa treba monetarne stavke u stranoj valuti iskazati primenom zaključnog kursa. Račun 498 . a ako ne izvrše rezervisanje situacija bi bila obrnuta.00 dinara. ali će imati realno iskazano stanje u finansijskim izveštajima.000.00 100.000. 10-11 Grupa 49 . 2. odnosno razgraničenja vrednosti između pojedinih obračunskih perioda.00 dinara. 132 . kao što je rezervisanje za otpremnine. Za izvršeno rezervisanje: 549 409 Ostala dugoročna rezervisanja Ostala dugoročna rezervisanja 100. 42. a posledica su poslovnih transakcija koje su se desile u tekućem obračunskom periodu.Odložene poreske obaveze Odložene poreske obaveze (odloženi porez .00 120. osim računa 498 Pri vrednovanju pasivnih vremenskih razgraničenja treba poći od njihove suštine i cilja postojanja. 44. 44. ali u poreski bilans nije moguće uključiti iznose korišćenja rezervisanja. Grupe 41. Odštetni zahtev je 300.XIII RAČUNOVODSTVO. ne radi se o „pravim” obavezama. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Primer rezervisanja po osnovu sudskih sporova: 1. Protiv privrednog društva je poveden sudski spor po osnovu naknade materijalne štete koju je ono prouzrokovalo. tj. Naredne godine pravnosnažnom presudom utvrđena je visina štete koju privredno društvo treba da plati u iznosu od 120.. već o „obavezi” tekućeg prema narednom ili narednim obračunskim periodima. 43. 47.00 20. Procenu bi vršili imajući u vidu sledeće činjenice: ako izvrše rezervisanje neopravdano će više platiti poreza na dobit.000.000. 47. Radi se o obavezama koja predstavljaju „obaveze” tekućeg prema narednim obračunskim periodima. obavezama koje preduzeće ima prema nekom pravnom ili fizičkom licu. Moguće situacije u kojima nastaju odložene poreske obaveze: Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000. 46. nepovoljne ugovore i sl. u visini očekivanog odliva sredstava sa ekonomskim koristima za preduzeće. sudske sporove. prema kojem je izvesno da će privredno društvo izgubiti spor i da će biti dosuđena visina odštete u iznosu od 100. jer će ti obračunski periodi „platiti” određeni iznos poreza na dobit koji se odnosi na tekući obračunski period. Nakon sastavljanja obračuna amortizacije za poreske svrhe može se pristupiti obračunavanju odloženih poreskih sredstava ili odloženih poreskih obaveza.Obaveze Vrednovanje obaveza koje se iskazuju na grupama 41. kada se u računovodstvu zbog formiranog rezervisanja ne iskazuju rashodi) predlažemo privrednim subjektima da procene da li da vrše ona rezervisanja za koja se rashodi ne priznaju u poreskom bilansu. 43. U okviru pasivnih vremenskih razgraničenja obuhvatala bi se i rezervisanja do 12 meseci.000. Dobici i gubici od promene kurseva na monetarnoj obavezi iskazuju se kao prihodi ili rashodi.000. tj.odloženi poreski rashodi) su iznosi poreskih obaveza koji će se pojaviti u budućem periodu. 42. a iznosi poreza na dobit će se platiti u nekom od narednih obračunskih perioda.Pasivna vremenska razgraničenja.000.00 Napomena: Zbog neusaglašenosti poreskog bilansa sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica (iz obrasca poreskog bilansa moguće je isključiti rashod za rezervisanje koji se ne priznaje u poreskom bilansu.00 Za izgubljeni spor: 409 579 469 Ostala dugoročna rezervisanja Ostali nepomenuti rashodi Ostale obaveze 100. 45. Njihov obračun bi se radio shodno obračunu dugoročnih rezervisanja. 48.00 dinara Na datum bilansa dobijeno je mišljenje advokata preduzeća u vezi sa sporom.

Primer za ovakvu situaciju bi mogao da bude rashod amortizacije ukoliko se za izračunavanje amortizacije za sastavljanje Bilansa uspeha i za sastavljanje poreskog bilansa primenjuju različite: . Usluge su u celosti pružene. U skladu sa MRS 12. .prihod se uključuje u utvrđivanje oporezivog rezultata nakon što je uključen u utvrđivanje računovodstvenog rezultata (oznaka „nakon” znači u nekom od sledećih obračunskih perioda).Prihodi predstavljanju rezultat vrednovanja sredstava i obaveza.800. niti na oporezivu dobit (gubitak).000.00 dinara privredno društvo sprovodi sledeće knjiženje: Za obračun poreskih rashoda: 722 Odloženi poreski rashodi i prihodi perioda 288 Odložena poreska sredstva 498 Odložene poreske obaveze 130. Prema proračunu privrednog društva za istraživanje tržišta njegovi troškovi će biti 100. . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Diskontovanje se ne vrši jer se ne može uvek sastaviti pouzdan obračun diskontovanja.00 dinara S obzirom da je na početku perioda imalo odloženo poresko sredstvo od 30.PRIHODI Iznosi proknjiženi u Klasi 6 .rashod se uključuje u utvrđivanje oporezivog rezultata pre nego što je uključen u utvrđivanje računovodstvenog rezultata (oznaka „pre” znači u nekom od prethodnih obračunskih perioda). Primer priznavanja prihoda od pružanja usluga: Naručilac i privredno društvo za istraživanje tržišta su ugovorili pružanje usluga istraživanja tržišta u vrednosti 120. primer za ovakvu situaciju bi bili prihodi koji bi se u poreskom bilansu priznavali po principu „naplaćene realizacije”. O mogućnosti promene visine odloženih poreskih obaveza bez promene visine privremenih razlika ukazali smo u okviru računa 288.00 dinara).00 dinara (u fakturi je iskazan i PDV u iznosu od 10.000.00 dinara (u fakturi je iskazan i PDV u iznosu od 10. osim u meri u kojoj su oba sledeća uslova zadovoljena: . Jednom izvršeno priznavanje ne znači i priznavanje zauvek. Odložene poreske obaveze ne treba diskontovati.00 dinara Na kraju prve godine privredno društvo za istraživanje tržišta na osnovu kretanja troškova u prvoj godini procenjuje da bi ukupni troškovi za pružanje usluga bili 110.000.000.00 30. filijale i pridružena preduzeća i sa interesima u zajedničkim poduhvatima.osnovice i .000. Način obračuna odložene poreske obaveze se vrši na način prikazan uz račun 288. privredno društvo treba na datum svakog bilansa da ponovo procenjuje nepriznate ali i priznate odložene poreske obaveze. Primer: Obračunom je utvrđeno da privredno društvo na kraju obračunskog perioda ima odloženu poresku obavezu u iznosu od 100.00 dinara). IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII .stope.000.čija se amortizacija ne odbija za poreske svrhe. Iskazani iznos odložene poreske obaveze u bilansu se preispituje na datum svakog bilansa.000.000.matično preduzeće. Teoretski posmatrano.početnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakcijama koje nisu poslovna kombinacija i u vreme transakcija ne utiču na računovodstvenu dobit.00 100.RAČUNOVODSTVO.000.00 dinara Po osnovu ugovora ispostavljena je faktura kupcu na iznos od 60.nije verovatno da će privremena razlika biti ukinuta u bliskoj budućnosti.00 dinara Usluge se pružaju 2 godine. . Preduzeće priznaje odloženu poresku obavezu za sve oporezive privremene razlike koje su povezane sa ulaganjima u zavisna preduzeća.800.000. 10-11 133 .metode i tehnike amortizacije. U odložene poreske obaveze ne priznaju se one koje bi proizašle iz: .00 KLASA 6 .00 dinara Nastali troškovi su 50.goodwill-a . ulagač ili učesnik u zajedničkom ulaganju je sposoban da kontroliše vremenski raspored ukidanja privremene razlike i .000. Na kraju druge godine ispostavljena je faktura kupcu na iznos od 60.

Prihodi od usklađivanja vrednosti nematerijalnih ulaganja Na računu 681 .00 54.zaliha (primenjuje se MRS 2). osim u slučaju kada se fer vrednost ne može pouzdano izmeriti. sredstava.800. a ostatak se knjiži kao povećanje revalorizacionih rezervi.454.55 5. da li to raditi samo na datum bilansa. .800. 10-11 Prihodi po osnovu vrednovanja sredstava po fer vrednosti Račun 680 . .454.sredstava koja proizlaze iz ugovora o izgradnji (primenjuje se MRS 11).XIII RAČUNOVODSTVO.odloženih poreskih sredstava (primenjuje se MRS 12).00 5. Račun 681 .800. Priznavanje rashoda po osnovu obezvređenja sredstava Prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja treba izvršiti proveru obezvređenosti sredstava. .finansijskih sredstava (primenjuje se (I-32) Međunarodni računovodstveni standard . i da je po tom osnovu najverovatnije došlo do promena njegove fer vrednosti. . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Za pružene usluge: 202 Kupci u zemlji 612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 491 Obračunati prihodi budućeg perioda 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) Kupci u zemlji Obračunati prihodi budućeg perioda 612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 70. glasnik RS”. MRS 41 ne daje smernice koliko često treba sprovoditi promenu knjigovodstvene vrednosti sredstva.investicionih nekretnina koje se vrednuju po fer vrednosti (primenjuje se MRS 40). makar zbog činjenice da je biološko sredstvo godinu dana starije. .00 70.800. tj.stalnih sredstava (ili raspoloživih grupa) klasifikovanih kao sredstva koja se drže za prodaju (primenjuje se MSFI 5).sredstava koja proizlaze iz naknada zaposlenima (primenjuje se MRS 19).00 Za pružene usluge: 202 491 Napomena: Iznos prihoda u promeni 1. MRS 36.bioloških sredstava (primenjuje se MRS 41) ukoliko se vrednuju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje. Prvo se revalorizacionim povećanjem pokriva navedeno smanjenje knjiženjem tog iznosa kao prihod.45 10. meri (vrednuje) po svojoj fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove njegove prodaje na mestu uzgajanja.45 65. . se primenjuje u računovodstvu obezvređenja svih sredstava osim: .Prihodi od usklađivanja vrednosti bioloških sredstava Na računu 680 .MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija („Sl.45 10. br. Prihod po osnovu usklađivanja vrednosti biološkog sredstva nastaje u slučaju kada dođe do povećanja njegove fer vrednosti umanjene za procenjene troškove prodaje na mestu njegovog uzgajanja. 77/2010 .545. dobija se kada se u odnos stave nastali troškovi i procenjeni troškovi i dobijeni koeficijent pomnoži sa ugovorenom vrednošću usluga. Biološko sredstvo se prilikom početnog priznavanja. iznos povećanja se ne odobrava u celosti kapitalu ako je ranijom revalorizacijom smanjivana njegova knjigovodstvena vrednost (misli se na smanjenje usled prethodne revalorizacije ili neke od prethodnih revalorizacija). Nesumnjivo je da se na datum svakog bilansa mora izvršiti usklađivanje knjigovodstvenih vrednosti sredstava.Prihodi od usklađivanja vrednosti bioloških sredstava iskazuju se prihodi po osnovu povećanja vrednosti bioloških sredstava koja imaju karakter osnovnih 134 .Prihodi od usklađivanja vrednosti nematerijalnih ulaganja iskazuju se prihodi kada se knjigovodstveni iznos nematerijalnog ulaganja poveća kao rezultat revalorizacije. kao i na svaki datum bilansa.454. Povećanje vrednosti bioloških sredstava koja imaju tretman obrtnih sredstava (proizvodnje) obuhvataju se u okviru Klase 9. .dalje: MRS 32) i MRS 39). ili i u toku godine kad god dođe do promene fer vrednosti ili procenjenih troškova prodaje. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.

Prihodi od usklađivanja vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Na računu 683 . Na razloge za nastanak i ukidanje obezvređenja. Račun 683 .gotovine i gotovinskih ekvivalenata (računi grupe 24). Knjiženje ukidanja ranije priznatog obezvređenja zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda vrši se u okviru Klase 9. tj. 21.Prihodi od usklađivanja vrednosti nekretnina. postrojenja i opreme Na računu 682 .RASHODI Račun 580 . MRS 38 postavlja i sledeće dodatne zahteve za proveru da li je ulaganje obezvređeno: čak i ako ne postoji pokazatelj da je nematerijalno 135 . 028 i 150) i . postrojenje ili opremu poveća kao rezultat revalorizacije. do 62. Nesumnjivo je da se na datum svakog bilansa mora izvršiti usklađivanje knjigovodstvenih vrednosti sredstava.Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana Na računu 685 . već da u skladu sa navedenim propisima izvrši njeno korigovanje. Račun 684 . Rashod po osnovu obezvređenja biološkog sredstva nastaje u slučaju kada dođe do smanjenja njegove fer vrednosti umanjene za procenjene troškove prodaje na mestu njegovog uzgajanja. 10-11 Račun 581 . ili i u toku godine kad god dođe do promene fer vrednosti ili procenjenih troškova prodaje. postrojenja i opreme iskazuju se prihodi kada se knjigovodstveni iznos sredstva koje spada u nekretninu. Osim zahteva navedenih u MRS 36. Račun 684 se koristi kada je veća osnovica za obračun carine koju je utvrdio nadležni carinski organ. s jedne strane i osnovice za obračun carine koju je utvrdio nadležni carinski organ.Prihodi od usklađivanja vrednosti zaliha iskazuju se prihodi po osnovu ukidanja ranije priznatog obezvređenja zaliha materijala i robe. iznos povećanja se ne odobrava u celosti kapitalu ako je ranijom revalorizacijom smanjivana njegova knjigovodstvena vrednost (smanjenje usled prethodne revalorizacije). KLASA 5 .RAČUNOVODSTVO. U skladu sa navedenim članovima pravo je nadležnog carinskog organa da kao carinsku vrednost ne primeni iskazanu fakturnu vrednost.Prihodi od usklađivanja vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju iskazuju se prihodi po osnovu ukidanja ranije priznatog obezvređenja dugoročnih finansijskih plasmana i po osnovu povećanja fer vrednosti hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju.Prihodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine Na računu 689 .Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana iskazuju se prihodi po osnovu ukidanja ranije priznatog obezvređenja potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana.Obezvređenje bioloških sredstava Na računu 580 .iskazuju se prihodi po osnovu ukidanja ranije priznatog obezvređenja: .potraživanja za date avanse (računi 016. Na razloge za nastanak i priznavanje ovog prihoda ukazano je u okviru grupa 20. 22 i 23. osim u slučaju kada se fer vrednost ne može pouzdano izmeriti.Prihodi od usklađivanja vrednosti nekretnina. Račun 689 . . Carinska vrednost uvezenih dobara na koju se primenjuje Carinska tarifa utvrđuje se u skladu sa odredbama čl. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Račun 682 . i da je po tom osnovu najverovatnije došlo do promena njegove fer vrednosti. MRS 41 ne daje smernice koliko često treba sprovoditi promenu knjigovodstvene vrednosti sredstva. 46.Obezvređenje nematerijalnih ulaganja iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja nematerijalnih ulaganja.Prihodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine .Obezvređenje bioloških sredstava iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja bioloških sredstava koja imaju karakter osnovnih sredstava. meri (vrednuje) po svojoj fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove njegove prodaje na mestu uzgajanja. makar zbog činjenice da je biološko sredstvo godinu dana starije. da li to raditi samo na datum bilansa. njegovo priznavanje i merenje ukazano je u okviru računa 039. kao i na svaki datum bilansa. a ostatak se knjiži kao povećanje revalorizacionih rezervi.Prihodi od usklađivanja vrednosti zaliha Na računu 684 .Obezvređenje nematerijalnih ulaganja Na računu 581 . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Prvo se revalorizacionim povećanjem pokriva navedeno smanjenje knjiženjem tog iznosa kao prihod. Račun 685 . Račun 684 se koristi i u slučaju nabavke materijala i robe iz uvoza u slučaju kada postoji razlika između njihovih fakturnih vrednosti i direktnih zavisnih troškova nabavke. U suštini fakturna vrednost se u uvoznoj kalkulaciji zamenjuje sa osnovicom za obračun carine koju je utvrdio nadležni carinski organ. Carinskog zakona.zaliha nekretnina pribavljenih radi prodaje (računi grupe 14). Biološko sredstvo se prilikom početnog priznavanja. Povod za donošenje izmena je situacija kada je po mišljenju nadležnog carinskog organa u fakturi inodobavljača iskazan manji iznos nego što je realna vrednost kupljenog materijala ili robe.

Obezvređenje dugoročnih finansijskih plasmana i drugih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju.000.Obezvređenje nekretnina. postrojenja i opreme Revalorizacione rezerve 0209 Ispravka vrednosti zemljišta 60. 4.Obezvređenje nekretnina. Na razloge za nastanak obezvređenja.000.2010. 21 i 22) i kratkoročnih finansijskih plasmana (računi grupe 23). oštećenost. najmanje na kraju svake poslovne godine: . (ako je obračunavan). 3.00 120.00 20.Obezvređenje zaliha materijala i robe Na računu 584 .00 20.12.00 120. br. godini. 2008. tj. Obezvređenje ovih sredstava može nastati iz više razloga: zastarelost. iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja zaliha materi- 136 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA ulaganje obezvređeno privredno društvo treba da proceni nadoknadivi iznos sledećih nematerijalnih ulaganja. njegovo priznavanje i merenje obradili smo u okviru računa grupa 10 i 13.Obezvređenje dugoročnih finansijskih plasmana i drugih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Na računu 583 . 8.000.00 200.Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana Na računu 585 . pad njihovih tržišnih cena. 5.primenu odgovarajuće diskontne stope.000. godini. . jala i robe. Račun 582 .000.neto prodajne vrednosti i . Primer provere ranije priznatog iznosa obezvređenosti sredstava: Na dan 31. Pozicija Upotrebna vrednost zemljišta Neto fer vrednost zemljišta Nadoknadivi iznos zemljišta (veći iznos od 1 ili 2) Knjigovodstvena vrednost zemljišta Gubitak zbog obezvređenja (4-3) Nova knjigovodstvena vrednost (4-5) Ranije formirane revalorizacione rezerve u vezi sa ovim zemljištem Iznos gubitka zbog obezvređenja koji se priznaje kao rashod (5-7) Iznos 100. 1.00 80.upotrebne vrednosti.000. 2007.procenu budućih novčanih priliva i odliva koji proizlaze iz neprekinute upotrebe sredstva i iz njegovog konačnog otuđenja i . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 2006.00 80.00 60.Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja potraživanja (računi grupa 20. 2. njegovo priznavanje i merenje ukazali smo u okviru računa 039.goodwill-a. godini.00 Račun 583 .000. 10-11 Račun 584 . Račun 585 . 2005. postrojenja i opreme. postrojenja i opreme Na računu 582 . postrojenja i opreme. povećanja troškova njihove prodaje i dr.00 Za obezvređenje: 582 330 Obezvređenje nekretnina. Procena upotrebne vrednosti nekog sredstva obuhvata: . godini.000. iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja nekretnina.nematerijalnih ulaganja sa procenjenim neograničenim vekom upotrebe i . godini i u 2009. 6.00 120. diskontnog faktora na navedene buduće neto novčane tokove. Postupanje sa obezvređenjem stalnog sredstva (zemljišta) Za potrebe periodičnog obračuna napravljen je sledeći obračun: R.000.000. iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju.Obezvređenje zaliha materijala i robe.XIII RAČUNOVODSTVO.nematerijalnih ulaganja koja još nisu raspoloživa za upotrebu. Razloge za nastanak ovog obezvređenja. 7. Nadoknadiva vrednost je veća od sledećih vrednosti: .000. treba proveriti da li postoje uslovi za ukidanje celog ili dela obezvređenja proknjiženog u 2004.

odnosno 31.12. do 31.da poreski obveznik pruži dokaze o neuspeloj naplati tih potraživanja sudskim putem.1. Sva otpisana.01. 028.da se nesumnjivo dokaže da je potraživanje prethodno bilo uključeno u prihode obveznika. U poreskom bilansu čak i kada su ispunjeni navedeni uslovi ne priznaju se ispravke vrednosti pojedinačnih potraživanja od lica kojima se istovremeno duguje.Obezvređenje ostale imovine Na računu 589 . i 150) objašnjenja data za merenje i priznavanje rashoda po osnovu obezvređenja koja se iskazuju na računu 585 primenljiva su i za obezvređenja iznosa knjiženih na računima 016. Na primer. godine.12. prilkom izrade finansijskih izveštaja treba uzetri u obzir i događaje koji nastaju između kraja izveštajnog perioda i datuma kada su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje. 2010.potraživanja za date avanse (računi 016. 77/2010 . godinu u bilansu stanja prikazuje se stanje imovine. • RAČUNOVODSTVENI ASPEKT DOGAĐAJA POSLE IZVEŠTAJNOG PERIODA rilikom sastavljanja finansijskih izveštaja za 2010.12.da je potraživanje u knjigama poreskog obveznika otpisano kao nenaplativo.2011. 2010.nepovoljne događaje (nekorektivne). i 150 i . godi- 137 .objašnjenje merenja i priznavanja obezvređenja gotovine i gotovinskih ekvivalenata obradili smo u okviru računa 249. u momentu naplate ulaze u prihode poreskog obveznika. godine iako su ti događaji nastali posle tog datuma. br. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Poreski aspekt priznavanja rashoda po osnovu obezvređenja potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana regulisan je Zakonom o porezu na dobit preduzeća. a koja se kasnije naplate.2.2011. Očito je da se samo deo rashoda po osnovu obezvređenja priznatog u skladu sa MSFI može priznati u poreskom bilansu. glasnik RS”. godine. godine. . Određeni poslovni događaji nastali od 1. . ovog zakona postavljeni su sledeći uslovi da bi se rashodi po osnovu ispravke vrednosti potraživanja priznali u poreskom bilansu: . ispravljena i druga potraživanja koja su priznata kao rashod.Obezvređenje ostale imovine iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja: . jer se događaji nastali između datuma bilansiranja i datuma odobravanja finansijskih izveštaja uključuju u finansijski izveštaj. ali se obelodanjuju. prema odredbama (I-10) Međunarodni računovodstveni standard . godine do dana odobravanja finansijskih izveštaja koriguju iznose u završnom računu za 2010. Za događaje nastale posle datuma bilansiranja.objašnjenje merenja i priznavanja obezvređenja dato je u okviru grupe 14.RAČUNOVODSTVO. Račun 589 .2010. a u bilansu uspeha. Međutim.dalje: MRS 10).12. Po korektivnim događajima vrše se knjiženja u poslovnim knjigama pod 31. .zaliha nekretnina pribavljenih radi prodaje . Upravni odbor DOO doneo je odluku o odobravanju finansijskih izveštaja na dan 15. MRS 10 događaje posle izveštajnog perioda definiše kao: . 10-11 P . Na teret rashoda priznaje se ispravka vrednosti pojedinačnih potraživanja ako je od roka za njihovu naplatu prošlo najmanje 60 dana. godinu (korektivni događaji) a drugi ih ne koriguju (nekorektivni događaji). 2010.gotovine i gotovinskih ekvivalenata (računi grupe 24) . izveštaju o tokovima gotovine i izveštaju o promenu na kapitalu prezentuju se poslovne promene u periodu od 01.MRS 10 Događaji posle izveštajnog perioda („Sl. Članom 16. bitan je datum odobravanja finansijskih izveštaja.povoljene događaje (korektivne) ili Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. obaveza i kapitala na dan 31. 028.

tako da finansijski izveštaji obuhvate i korektivne događaje nakon dana bilansa stanja. ne treba vršiti ispravku vrednosti ili otpis u finansijskim izveštajima za 2010. . u knjigovodstvu pravnog lica sprovedeno je sledeće knjiženje u 2010. godine utvrdilo da od kupca „A” nije naplaćeno potraživanje od prodate robe na dan 1.1. utvrđeno je da je po izvodu poslovne banke od 25. a dotična obaveza nije ukalkulisana i knjižena.000. . Ako je ispravka vrednosti ili otpis izvršena i proknjižena.prijem sudskog rešenja nakon dana bilasa stanja kojim se utvrđuje da je pravno lice imalo određenu obavezu na dan bilansa stanja. 10-11 . godine. Primer: Pravno lice „N” je procenom naplativosti potraživanja sa stanjem na dan 30. u vrednosti od 50. .2011.000.otkrivanje prevara (namerno generisanih pogrešnih iskaza) ili grešaka (slučajno nastalih pogrešnih iskaza u finansijskim izveštajima) koje pokazuju da su finansijski izveštaji netačni. Posle dana bilansa.2011. ukoliko je pravno lice na dan bilansa stanja imalo sadašnju ili izvedenu obavezu za svaku takvu isplatu kao rezultat događaja nastalih pre tog datuma. godini: 585 Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana 209 Ispravka vrednosti potraživanja od kupaca kupac "A" 50. .000. koji podrazumevaju korekciju iznosa iskazanih u finansijskim izveštajima tekućeg perioda. februara.000. upravni odbor i drugi organi pravnog lica. godine.2.XIII RAČUNOVODSTVO. s tim da je knjižno odobrenje izdato posle dana bilansa. Znači.2011.2011. U skladu sa računovodstvenom politikom pravnog lica kojom je utvrđeno da za potraživanja koja su starija reko 90 dana treba izvršiti ispravku. tj u periodu od 1. Odobreni finansijski izveštaji su finansijski izveštaji potpisani od strane zakonskog zastupnika i lica odgovornog za sastavljanje finansijskih izveštaja koji su dostavljeni Agenciji za privredne registre i taj datum se objavljuje u napomenama uz finansijski izveštaj. događaji nakon dana bilansa su događaji nastali od 1.12. a pre odobravanja finansijskih izveštaja.000. a za konsolidovane posle 30.2010. odnosno preduzetnik. do 15. Usvajanje finansijskih izveštaja vrši skupština. . Primeri korektivnih događaja posle izveštajnog perioda su: .1.1. odnosno cene koštanja posle dana bilansa za koje na dan bilansa nije izvršeno vrednosno usklađivanje za gubitke zbog obezvređivanja. U knjigovodstvu pravnog lica „N” sprovodi se kniženje za uplaćeno ispravljeno potraživanje od kupca „A” po izvodu banke.00 i kratkoročnih finansijskih plasmana 209 Ispravka vrednosti -50. u kome se kaže da pravno lice vrši ispravku iznosa koje je već priznalo u svojim finansijskim izveštajima. a pre odobravanja i predaje finansijskih izveštaja nadležnim institucijama. kupac”A” uplatio svoj dug u celosti. Finansijske izveštaje odobrava direktor.2.00 dinara. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA ne.9. godine. po pravilu. jer je to korektivni događaj posle izveštajnog perioda. treba izvršiti storniranje izvršenih knjiženja.00 50. Za pravilnu primenu MRS 10 potrebno je praviti razliku između odobravanja i usvajanja finansijskih izveštaja.3.).odlazak kupca u stečaj nakon dana bilansa stanja za čije potraživanje nije izvršena ispravka vrednosti ili otpis na dan bilansa. Datum odobravanja finansijskog izveštaja ne može biti posle 28. aprila tekuće godine.odobravanje naknadnih popusta (super rabata i sl. Finansijski izveštaji su dostavljeni nadležnim institucijama 20. osnivači i drugi organi pravnog lica. godine. . godine do dana odobravanja finasijskih izveštaja. što predstavlja korektivni događaj knjižen pod 31.prodaja zaliha ispod nabavne cene.2010.naplata potraživanja od kupaca posle dana bilansa za koje je na dan bilansa izvršena ispravka vrednosti ili otpis.00 Korektivni događaji posle izveštajnog perioda Prema MRS 10. Obaveza knjiženja i uključivanja korektivnih događaja u finansijske izveštaje ze tekući periodpropisana je paragrafom 8.00 potraživanja od kupaca kupac "A" 138 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. godinu. godine: 585 Obezvređenje potraživanja -50. Naplata ispravljenih potraživanja od kupaca posle izveštajnog perioda Za potraživanja od kupaca koja su u skladu sa računopvodstvenom politikom ispravljena a za koja se do datuma odobravanja finansijskih izveštaja utvrdi da su naplaćena.2010.utvrđivanje nakon dana bilansa stanja iznosa učešća u dobitku ili isplaćenih naknada. MRS 10. korektivni događaji posle izveštajnog perioda su poslovni događaji nastali posle dana bilansa. nakon njihovog odobravanja i dostavljanja nadležnim organima. odnosno preduzetnik.

Pri tome treba voditi računa da se kamata ukalkulisava za period do 31. Ostatak kamate u iznosu od 15.000.00 Moguće je da u periodu do odobrenja finansijskog izveštaja pravno lice ima saznanja da će potraživanje biti delimično naplaćeno iz stečajne mase.12. prema MRS 10. Navedeno privredno društvo je u obavezi da po prijemu sudskog rešenju obračuna i ukalkuliše kamatu prema određenom dobavljaču na teret troškova za 2010. Primer: Na dan 31. to korektivni događaj posle izveštajnog perioda nalaže da se izvrši ispravka vrednosti potraživanja ili otpis na teret rashoda tekućeg perioda pod 31. Primer: Privredno društvo je u novembru 2010.000. godinu. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Knjiženje u 2011.00 dinara.RAČUNOVODSTVO. godine primljeno je sudsko rešenje kojim se utvrđuje da privredno društvo treba da plati kamatu određenom dobavljaču u iznosu od 100. Na dan bilansa ovo potraživanje nije naplaćeno. ali nije proteklo više od 90 dana od dana prodaje robe.000. a pre odobrenja finansijskih izveštaja pribave saznanja i dokazi o Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11 139 .1. godine. godine u iznosu od 85.000. pa se zalihe procenjuju na 180. godine privredno društvo ima zalihe robe u prometu na veliko čija je nabavna vrednost 200. za koje prilikom bilansiranja nije izvršeno vrednosno usklađivanje naniže.000. godinu kao korektivni događaj posle izveštajnog perioda. Pošto je zbog otvaranja postupka stečaja naplativost potraživanja dovedena u pitanje. godine na sledeći način: 585 Obezvređenje potraživanja i katkoročnih finansijskih plasmana 209 Ispravka vrednosti potraživanja od kupaca 200.00 dinara. a ne ukupna kamata iz rešenja. godinu. pa u skladu sa računovodstvenim politikama nije izvršena isptavka ovog potraživanja.00.000. Knjiženje za ispravku vrednosti od kupca koji je posle dana bilansa otišao u stečaj izvršeno je pod 31.obezvređenje zaliha robe vrši se na sledeći način: 584 Obezvređenje zaliha materijala i robe 139 Ispravka vrednosti robe 20.00 Prijem sudskog rešenja posle izveštajnog perioda Ukoliko privredno društvo nije u toku godine iskazalo određenu obavezu ili ju je u ranijim godinama isknjižilo u korist prihoda.000.000.000. godini po izvodu poslovne banke od 25.00 Odlazak kupca u stečaj posle izveštajnog perioda Ukoliko posle izveštajnog perioda dođe do otvaranja postupka stečaja kod kupca za čije potraživanje nije izvršena ispravka verdnosti potraživanja ili otpis jer na dan bilansa nisu bili ispunjeni uslovi utvrđeni računovodstvenim politikama. godine. pa u tom slučaju obezvređenje treba vršiti do iznosa koji se procenjuje kao nenaplativ.2010.12. Međutim. Primer: Privredno društvo nije u poslovnim knjigama ukalkulisalo obavezu za kamatu prema dobavljačima za 2010. godine vrši se na sledeći način: 241 Tekući (poslovni) računi 50.00 dinara.00 dinara. u poslovnim knjigama za 2010. Knjiženje ukalkulisavanja obaveze za kamatu po sudskom rešenju primljenom posle izveštajnog perioda.000. godinu kao korektivni događaj posle izveštajnog perioda treba proknjižiti ispravku vrednosti na teret rashoda perioda.12.00 prodaji zaliha ispod nabavne cene. U januarau 2011.2011.00 200. godine privredno društvo je došlo do saznanja da je kod kupca otvoren postupak stečaja. godine doneta je odluka o snišenju nabavne vrednosti robe.12. pod 31.000.2010.2010.000.12. u januaru 2011.kupac "A" 50.000. godine sprovodi se na sledeći način: 562 Rashodi kamata 433 Dobavljači u zemlji 85.2010. a izvesno je da neće biti naplaćeno u roku dospeća. a posle izveštajnog perioda je primljeno sudsko rešenje kojim se utvrđuje da obaveza postoji i da je u određenom periodu treba platiti.00 202 Kupci u zemlji . pod 31.12. Na dan bilansa procenom je utvrđeno da ne postoje razlozi za obezvređenje zaliha ove robe.2010. godine prodalo robu u vrednosti od 200.000 dinara odnosi se na 2011. Knjiženje za korektivni događaj posle izveštajnog perioda . U februaru 2011. iznos te obaveze treba u poslovnim knjigama. Obezvređenje zaliha posle dana bilansa Karakterističan primer korektivnog događaja posle izveštajnog perioda je slučaj da se nakon dana bilansa.00 20.00 85.2010. iskazati kao korektivni događaj.

godine. O tome prodavac dostavlja kupcu knjižno odobrenje 15. u našoj praksi. .000.00 u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) 433 Dobavljači u zemlji -118. a obelodanjuju u Napomenama uz finansijske izveštaje za tekući period. Nekorektivni događaji posle izveštajnog perioda Nekorektivni događaji posle izveštajnog perioda su poslovne promene praćene odgovarajućom dokumentacijom koje su nastale posle dana bilansa. . godine iznos od 118. Nabavna cena robe se ne menja. obveznik PDV. kupac dostavlja prodavcu potvrdu o umanjenju prenetog PDV po tom osnovu u iznosu od 18. odobrava kupcu.000. . tj. godine.značajne transakcije sa običnim akcijama i potencijalne transakcije sa običnim akcijama.00 dinara. Uz knjižno odobrenje dostavljen je i obračun utvrđenog super rabata. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Odobravanje naknadnih popusta (super rabata i sl.00 dinara odnosi na PDV. a pre odobravanja finansijskih izveštaja i koje ne podrazumevaju korekciju iznosa u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima tekućeg perioda.početak sudskog postupka koji nastaje isključivo radi događaja nastalih posle izveštajnog perioda.00 dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) njenje iznosa prenetog PDV i povećanja prihoda iz razloga što ne može da dođe do smanjenja vrednosti zaliha robe. Knjiženje kod kupca za primljeno knjižno odobrenje: 270 Porez na dodatu vrednost -18.12. godine.2010.00 679 Ostali nepomenuti prihodi 100. ukoliko poslovni subjekt predloži ili objavi iznos dividendi za isplatu vlasnicima posle izveštajnog perioda to je nekorektivni događaj i iznos obaveze po tom osnovu se ne priznaje u finansijskim izveštajima tekućeg perioda.preuzimanje značajnih obaveza ili potencijalnih obaveza.1.000. Primer: Privredno društvo .) Odobrenje naknadno odobrenih surer rabata i drugih popusta kupcima za promet izvršen u toku 2010. i to: Knjiženje kod prodavca za naknadno odobreni super rabat: 202 Kupci u zemlji -118. . jer se sve odvija u istom obračunskom periodu.objavljivanje plana za prestanak poslovanja.2010. S obzirom da se ovde radi o korektivnim događajima posle izveštajnog perioda. U vezi dobijenog knjižnog odobrenja.2010.12.00 Raspodela dobiti posle izveštajnog perioda Prema odredbama paragrafa 12.krupna poslovna kombinacija ili prodaja posle 31. U Napomenama treba obelodaniti prirodu tog događaja i procenu njegovog finansijskog efekta.000. Karakteristični primeri nekorektivnih događaja posle izveštajnog perioda su: . Odobreni super rabat koji je kao naknadni popust odobren kupcu predstavlja za prodavca rahod. MRS 10.00 dinara.promene poreskih stopa ili poreskih zakona koji su stupili na snagu posle izveštajnog perioda. raspodeljuje posle usvajanja finansijkih izveštaja. uma- 140 . a da se 18. a koja značajno utiču na tekuća i odložena poreska sredstva i obaveze. godine kojim ga obaveštava da super rabat iznosi 100.000. . . Nekorektivni događaji se ne iskazuju u finansijskim izveštajima tekućeg perioda.2010. godine.prodavac.00 dinara. takva raspodela se smatra događajem koji nema korektivni Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. godine. Ti popusti se vrše na osnovu ranije ugovorenih kriterijuma prodaje.raspodela dobiti posle 31. Međutim.12. prodavac i kupac u svojim poslovnim knjigama.00 na domaćem tržištu 470 Obaveze za porez na -18. obvezniku PDV. ali oni istovremeno utiču na već obračunat PDV po izdatim fakturama za izvršen promet robe i usluga. .2010. . u januaru 2011. vrši se najčešće po isteku kalendarske godine.uništenje velikog proizvodnog pogona usled prirodne nepogode. s tim što se on knjiži kao storno prihod. godine.XIII RAČUNOVODSTVO. knjiženje naknadno odobenog rabata vrši se kroz smanjenje obaveze prema dobavljačima.000.12.000. godine u odnosu na taj datum.12. jer se naknadno odobren rabat ne odnosi na konkretne artikle već na ukupan promet. super rabat za isporučenu robu u toku 2010. Ta odredba se ne odnosi na raspodelu tekuće dobiti koja se.000.velike kupovine ili otuđenje sredstava posle 31.000.2011.00 602 Prihodi od prodaje robe -100. 10-11 Kod kupca robe. . navedene promene knjiže pod 31.značajna promena deviznog kursa posle 31.000. već se knjiže u narednom periodu. ukoliko se u periodu do odobrenja finansijkih izveštaja raspodeljuje dobit iz nekih ranijih godina.

pripajanje. podela odvajanje) u kojoj učestvuje i pravno lice koje sastavlja finansijske izveštaje za tekući period. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. ali ta promena nema nikakav uticaj na visinu deviznih potraživanja i obaveza u finansijskim izveštajima za tekući period. a ne vršiti nikakve promene uposlovnim knjigama za tekući period.000 dinara. Efekti ove kupovine biće uključeni u finansijske izveštaje za 2011.ispr. Objavljivanje plana za prestanak poslovanja Ukoliko posle izveštajnog perioda. mogu na. o tome treba samo dati informaciju u Napomenama uz finansijski izveštaj. prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika („Sl. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII karakter. glasnik RS”. rukovodstvo privrednog društva donelo je odluku da zbog reorganizacije poslovanja proda pogon za proizvodnju kućne hemije u Beogradu. a pre objavljivanja finansijskih izveštaja. to treba da se istakne i obelodani u Napomenama u finansijski izveštaj.). a naročito na obaveze i potraživanja za koja je u 2010. na odobravanje naknadnih super rabata i popusta i sl. pravno lice izvrši značajna investiciona ulaganja u proizvodni proces ili u nekretnine.RAČUNOVODSTVO. Ukupna nabavna vrednost poslovnog prostora iznosi 15. ali se obelodanjuje u Napomenama uz finansijski izveštaj. shodan način. da primene korektivene događaje koji imaju efekte na finasijske izveštaje za 2010. godinu. u napomenama uz finansijski izveštaj treba da stoji sledeći tekst: U januaru 2011. poslovne jedinice.. to treba istaći u Napomenama uz finansijski izveštaj. Na primer. Velike kupovine ili otuđenja sredstava posle izveštajnog perioda Ako posle izveštajnog perioda. čija je ukupna sadašnja knjigovodstvena vrednost 1. Na primer. rukovodstvo donese odluku o prestanku poslovanja određenog dela pravnog lica (pogona. 10-11 141 . u napomenama uz finansijski izveštaj daje se sledeće obelodanjivanje: U januaru 2011. godini izvršena ispravka vrednosti potraživanja ili otpis. 106/2006 i 111/2006 . odlazak poslovnog partnera u stečaj i dr. br. • Radmila Lazić Krupna poslovna kombinacija ili prodaja Ukoliko posle izveštajnog perioda dođe do statusne promene (spajanje. Prema tome. mala pravna lica i preduzetnici u finansijske izveštaje za tekući period treba da uključe korektivne događaje posle izveštajnog perioda. a pre odobravanja finansijskih izveštaja. prodajnog objekta). prijem sudskog rešenja. po našem mišljenju. Događaji posle izveštajnog perioda kod malih pravnih lica i preduzetnika koji ne primenjuju MSFI Mala pravna lica i preduzetnici koji su se opredelili da ne primenjuju MRS/MSFI.000.200. Ukoliko se malo pravno lice i preduzetnik opredeli da primenjuje korektivne događaje posle izveštajnog perioda. obaveza. iako nemaju obavezu primene MRS 10. to treba da se istakne i obelodani u Napomenama uz finansijski izveštaj. godine. a o tome se ne vrše nikakve promene u poslovnim knjigama za tekući period. godinu. Pošto mala pravna lica i preduzetnici ne sastavljaju Napomene uz finansijske izveštaje. Značajna promena deviznog kursa Ukoliko posle izveštajnog perioda dođe do značajnije promene deviznog kursa u odnosu na zaključni devizni kurs stranih valuta. godine. već Pravilnik o načinu priznavanja i procenjivanja imovine. privredno društvo je kupilo poslovni prostor površine 580 metara kvadratnih. o tome treba da donese opšti akt u kome će regulisati slučajeve koji se mogu uzeti kao korektivni događaji na finansijske izveštaje.000 dinara. s tim što to za ona mala pravna lica i preduzetnike koji ne primenjuju standarde treba da bude regulisano opštim aktom. To isto važi i kada je pravno lice posle izveštajnog perioda prodato. nemaju ni obavezu u pogledu obelodanjivanja nekorektivnih događaja posle izveštajnog perioda.

gde je definisana greška kao materijalno značajna ako može da utiče na ekonomske odluke korisnika finansijskih izveštaja donete na osnovu tih izveštaja. rezultata poslovanja.analizirati greške iiz prethodnog peiroda i promene računovodstvenih politika i računovodstvenih procena.ustanovljen koncept „greške iz prethodnog perioda” što je usaglašeno sa opštim konceptom materijalnosti na kojem su standardi i zasnovani i .XIII RAČUNOVODSTVO.sagledavanje rizika poslovanja u smislu načela kontinuiteta. . GODINU Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja POSTUPCI KOJI PRETHODE IZRADI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA Da bi se pristupilo izradi finansijskih izveštaja za 2010.12. Takođe. za definisanje grešaka iz prethodnog perioda. Odredbama MRS 8 je: .2010. Prema tome. 57/2008 i 3/2009 . Materijalnost neke greške nije utvrđena ni u apsolutnom ni u relativnom iznosu.dalje: Pravilnik o Kontnom okviru).analizirati postupke u vezi sa dividendama obelodanjenim za raspodelu posle obračunskog perioda. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA SPECIFIČNOSTI SASTAVLJANJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA BANKE ZA 2010. kad entitet primenjuje računovodstvenu politiku retrospektivno ili vrši retrospektivno prepravljanje stavki u finansijskim izveštajima ili kada reklasifikuje stavke u finansijskim izveštajima. zatim potrešnim tumačenjem činjenica kao i iz efekata matematičkih grešaka i mogu značajno uticati na fer prezentaciju stanja imovine. prema kome banke unose podatke na određene pozicije sa stanja na računima na dan 31. . odnosno početno stanja na dan 1. . obaveza. Ta obaveza banaka propisana je i podzakonskim aktom. Glasnik RS”. . godinu.MRS 8 Računovodstvene politike. on treba da prezentuje izveštaje o finansijskoj poziciji na: . promene računovodstvenih procena i greške („Sl. br. U finansijskim izveštajima tekućeg perioda obelodanjuju se uporedne informacije o prethodnom periodu. br.dalje: MRS 8). godine.2009. a time i oporezive dobiti. neophodno je izvršiti određene radnje.proveriti ispravnosti stanja računa na dan 31. na raspolaganju su dve mogućnosti i to: . godine i tekuće godine s grupe računa i računa propisanih odredbama Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za banke („Sl.2009. Materijalnost zavisi od veličine i prirode izostavljene ili pogrešno iskazane stavke sagledane u kontekstu specifičnosti preduzeća i trenutnih okolnosti.data definicija pojma „greške iz prethodnog perioda”. 10-11 142 .kraju tekućeg perioda. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. odnosno sprovesti postupke i to: . Samo materijalno značajne greške nastale u jednom obračunskom periodu. a otkrivene u narednom ili nekom od narednih perioda treba ispraviti na odgovarajući način.sagledati dogašaje nastale posle izveštajnog perioda. glasnik RS”.1. kapitala. godine. čime se obezbeđuje uporedivost podataka za prethodnu 2009.12.procenjivati materijalnu značajnost greške u svakom konkretnom slučaju. 98/2007. godinu.računovodstvenom politikom definisati grešku u apsolutnom ili relativnom iznosu ili .početku najranijeg uporednog perioda Postupak sa greškama iz prethodnog perioda i promene računovodstenih politika i računovodstvenih procena Greške utvrđene od strane pravnog lica ili na osnovu sprovedene revizije finansijskih izveštaja mogu nastati pogrešnim vrednovanjem poslovnih događaja ili neobuhvatanjem u periodu njihovog nastanka. godinu pri izradi finansijskih izveštaja za 2010. . 77/2010 .kraju prethodnog perioda i . Ovom tematikom bavi se (I-08) Međunarodni računovodstveni standard .

u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica („Sl. Poreski obveznik ne može podneti izmenjenu poresku prijavu posle pokretanja postupka poreske kontrole za kontrolni poreski period. zakon. finansijski izveštaji nisu sačinjeni u skladu sa MRS/MSFI ako sadrže materijalno značajne greške. iz koje su greška ili popust otklonjeni.dr. koja se ispravljaju korekcijom početnog stanja neraspoređene dobiti ili gubitka iz ranijih godina.12. ali se neće vršiti korekcija početnog stanja rezultata.događaji koji pružaju dodatne dokaze o stanju neke pozicije koja je postojala na dan bilansa (korektivni događaji) i . treba izvršiti priznavanje i vrednovanje nastale poslovne promene i usklađivanje stanja na dan 31.dalje: MRS 10) je standard opšte namene koji se treba primeniti i na ovaj izveštajni period od svih pravnih lica.1. Ovaj događaj koji se desio posle datuma bilansa stanja mora da se uzme u obzir i da se stornira prethodno izvršeno obezvređenje i ispravka 143 . Na osnovu izmenjenog poreskog bilansa i korigovane poreske osnovice. treba da podnese izmenjene obrasce i drugu propisanu dokumentaciju. Pogrešna primena MRS/MSFI može dovesti do grešaka iz prethodnog perioda. decembra 2010.2009. Ukoliko je obveznik napravio grešku koja utiče na iskazivanje podataka u nekim od propisanih Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Ukoliko greška utiče samo na promenu strukture aktive ili pasive. dok se nekorektivni događaji samo obrazlažu u napomenama uz finansijske izveštaje. Potraživanja koja spadaju u red pozicija koje se vrednuju putem računovodstvene procene predstavljaju tipičnu poziciju kod koje primena zahteva MRS 10 dolazi do izražaja.događaji koji ukazuju na stanja koja nisu postojala na datum bilansa (nekorektivni događaji) Korektivni događaji Korektivni događajinastali nakon datuma bilansa zahtevaju korekciju sredstava. finansijski izveštaji sastavljaju se tokom januara i februara tekuće godine.) i datuma kada se finansijski izveštaji odobravaju za objavljivanje. naplaćeno krajem januara 2010. godine i datuma kada su finansijski izveštaji odobreni za obelodanjivanje. Greške uočene u obrascu USSPO. 25/2001. (Primerno: ispravljeno potraživanje pod 31. br. Iz tog razloga. 10-11 obrazaca. za prethodnu godinu. 80/2002. banke su dužne da isprave i ispravljen obrazac dostave Narodnoj banci Srbije najkasnije do 15. Ispravka materijalno značajne greške iz prethodnih perioda vrši se kao korekcija početnog stanja neraspoređene dobiti ili gubitka iz ranijih godina. u napomenama uz finansijske izveštaje trebalo bi navesti tačan datum kada su finansijski izveštaji odobreni za obelodanjivanje. Glasnik RS”.12.iznos poreza za plaćanje (ili iznos za povraćaj) i .Reč je o materijalno značajnoj grešci koja utiče na prihode i rashode.2011. greške iz prethodnog perioda treba ispraviti odmah nakon njihovog otkrivanja. koju je podneo Poreskoj upravi. jer u skladu sa konceptom materijalnosti. obveznik ima pravo na korišćenje poreskih podsticaja i oslobađanja. Prema tome. Ovim standardom definisani su zahtevi u vezi sa računovodstvenim tretmanom događaja koji nastaju nakon datuma bilansa stanja. i kapitala sa stanjem na datum bilansa stanja. godine. na isti način kao i prilikom sastavljanja prvobitne poreske prijave. Glasnik RS”.porez na dobit za prethodnu godinu. u mesecu za protekli mesec (ili narednog dana posle roka za dostavljanje obrasca). Za računovdstvene svrhe ti događaji se razvrstavaju u dva tipa događaja i to: . a efekti tih događaja evidentiraju se u poslovnim knjigama godine u kojoj su nastali. godine.2010.12. Prilikom utvrđivanja poreza na dobit u izmenjenoj poreskoj prijavi. već se i dalje nastavlja sa poslovanjem tokom koga mogu nastati i povoljni i nepovoljni događaji u periodu između datuma bilansa (31. godine. Poreski obveznik izmenjenu poresku prijavu za isti poreski period može podneti najkasnije u roku od 12 meseci od dana podnošenja prvobitne poreske prijave. 77/2010 . koja koriguje početno stanje neraspoređene dobiti ili gubitka iz ranijih godina iz razloga što pozicije iz Bilansa uspeha nemaju početno stanje. sadrži grešku ili propust. Naime. obaveza. odnosno neraspoređene dobiti ili gubitka iz ranijih godina. br. Ako obveznik poreza na dobit ustanovi da poreska prijava poreza na dobit. 84/2004 i 18/2010). obveznik sastavlja izmenjenu poresku prijavu u kojoj utvrđuje: . 80/2002 . Događaji nastali posle izveštajnog perioda (I-10) Međunarodni računovodstveni standard MRS 10 Događaji posle izveštajnog perioda („Sl. 43/2003. uz poresku prijavu i poreski bilans. u smislu MRS 8. biće izvršena korekcija početnog stanja pozicija u bilansu stanja.mesečni iznos akontacija za tekuću godinu. .RAČUNOVODSTVO. odnosno u periodu između 1. dužan je da odmah podnese izmenjenu poresku prijavu. odnosno kod prvog dostavljanja za decembar. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Nezavisno od primenjenog postupka utvrđivanja materijalnosti. Ovakav postupak ima za cilj svođenje stanja u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima kao da greška nikada nije ni bila napravljena. U toku tog perioda ne obustavlja se poslovanje. kada i nastupi poslovna promena tokom januara i februara i pritom se oceni da je to promena koja potvrđuje ili utiče na promenu stanja neke bilansne pozicije koja je postojala na dan 31.

a drugi najkasnije do 30. br. a pre datuma obelodanjivanja finansijskih izveštaja obelodani dividende koje će biti isplaćene vlasnicima kapitala obelodanjeni iznos dividendi ne priznaje kao obavezu na datum bilansa (a ni kao smanjenje neraspoređene dobiti).godine. tj. Raščišćavanje stavki sa privremenih i prolaznih računa na odgovarajuće račune vrši se samo na osnovu zapisa kojim se identifikuje nastala poslovna promena. MRS 37 propisuje kriterijume za priznavanje sadašnjih obaveza. koji nalaže obavezu usklađivanja knjiPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. uprkos želji vlasnika i uprave. glasnik RS”. pa ih treba obelodaniti (na primer: požar koji se desio u februaru 2011. 097. 2010.12. U skladu sa (I-01) Međunarodni računovodstveni standard . tekuće godine. 10-11 Postupanje u vezi sa dividendama obelodanjenim za raspodelu posle obračunskog perioda Ako privredni subjekt posle datuma bilansa. glasnik RS”. prvobitno je procenjeno da potraživanje neće biti naplaćeno. aprila tekuće godine. To odgovara načelu dokumentovanosti i zadovoljava sva obeležja verodostojnosti.12. Prema tome.4. godine) S obzirom na to da se naplativost potraživanja procenjuje. Ovakvo postupanje u skladu je sa (I-37) Međunarodni računovodstveni standard . prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva da se izvrše određena obelodanjivanja ukoliko: . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA vrednosti potraživanja sa stanjem na dan 31. 77/2010 . Zakona.na datum bilansa privredni subjekat nije imao obavezu da isplati te dividende. PRIPREMNE RADNJE KOJE PRETHODE SASTAVLJANJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA Usklađivanje prometa i stanja glavne knjige sa dnevnikom i pomoćnim knjigama obavezno se vrši pre popisa imovine i obaveza i pre sastavljanja finansijskih izveštaja.12. 439 i 539.rukovodstvo je uverenja u postojanje značajne neizvesnosti vezane za događaje ili stanja koji mogu da izazovu značajnu sumnju u mogućnost privrednosg subjekta da nastavi sa poslovanjem na načelu stalnosti.računi 037. Na primer likvidacija privrednog subjekta koji loše posluje da. postoje poslovni događaji koji bitno remete navedenu pretpostavku neograničenog vremena poslovanja. neograničenog vremena poslovanja.dalje: MRS 1) obelodanjeni iznos dividendi se iskazuje u napomenama. Navedena obaveza propisana je čl. tekuće godine.dalje: MRS 37). ali kako je potraživanje kasnije naplaćeno ispostavilo se da je procena bila pogrešna. To se postiže propisivanjem internih računovodstvenih kontrolnih postupaka. Popis imovine i obaveza propisan je odredbama člana 18 stav 2. banke dostavljaju nadležnom organu najkasnije do 30.kontinuiteta poslovanja. tj. zajedno sa mišljenjem revizora. već se predviđa obaveza fundamentalne promene računovodstvene pretpostavke neograničenog vremena poslovanja.MRS 37 Rezervisanja. To znači da se procenjivanje imovine privrednog subjekta vrši po tržišnim vrednostima. januara pa najkasnije do 28. glasnik RS”. 46/2006 i 111/2009 . Ova obaveza banaka propisana je Pravilnikom o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za banke . a da usvojene finansijske izveštaje za prethodnu godinu. kao dela adekvatno i efikasno uređenog procesa nadzora. potencijalna sredstva i potencijalne obaveze. 144 .2. finansijski izveštaji se sastavljaju kao da će privredni subjekt neograničeno dugo poslovati. 77/2010 . br.2009. Naime. Usaglašavanje dnevnika sa glavnom knjigom zasniva se na proveri da li je u glavnoj knjizi proknjiženo sve što je obuhvaćeno u dnevniku. br. nema realne alternative nego njegova likvidacija. koje obelodanjeni iznos dividendi ne ispunjava .2. 18. godine). faktički postoje dva perioda za primenu MRS 10. Zakona.MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja („Sl. godine. potencijalne obaveze i potencijalna imovina („Sl.finansijski izveštaji nisu pripremljeni na osnovu načela stalnosti ili . Međutim. ali su od relativno velikog značaja za korisnike finansijskih izveštaja.dalje: Zakon) i Zakona o bankama propisano je da se finansijski izveštaji za prethodnu godinu dostavljaju nadležnom organu najkasnije do 28. jedan je od 1. Standardom se ne predviđa obaveza usklađivanja iznosa povodom navedenih potencijalnih događaja likvidacije privrednog subjekta. Načelo kontinuiteta poslovanja Privredni subjekat sastavlja finansijske izveštaje poštujući načelo stalnosti . takav događaj treba da se uzme u obzir i da se sprovede odgovarajuća korekcija sa stanjem na dan 31. Kada su u pitanju nekorektivni događaji nastali nakon datuma bilansa stanja treba proceniti da li je taj događaj materijalno značajan i da li ga treba obelodaniti u napomenama uz finansijske izveštaje. 2010. Odredbama Zakona o računovodstvu i reviziji („Sl. Nekorektivni događaji Nekorektivni događajisu događaji koji se ne odnose na bilansne pozicije na dan 31. tekuće godine. Prema odredbama MRS 1.XIII RAČUNOVODSTVO. Imajući u vidu da finansijski izveštaji još uvek nisu konačno sastavljeni.

u roku od tri dana od dana kada je Odluka o usvajanju izveštaja o popisu doneta. Način i rokovi vršenja popisa propisani su Pravilnikom o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem („Sl. Na osnovu Pravilnika o popisu. poPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. jer se potraživanja i obaveze iskazane na ovim računima ne iskazuju u obrascu Bilans stanja. Izveštaj o izvršenom popisu. dostavlja se na knjiženje radi usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem. iskažu u bruto iznosu. kao i smernice u vezi sa korišćenjem eksternih potvrda radi pribavljanja revizorskih dokaza. potraživanja i obaveze koji nisu usaglašeni i za koje ne postoji uredna dokumentacija. PROCENJIVANJE POZICIJA BILANSA STANJA1) Finansijski izveštaji imaju za cilj da pruže informacije o finansijskom položaju. Potražni saldo na deviznom računu banka . Pribavljanje zadovoljavajućeg revizorskog dokaza koji mu omogućava da izvede opravdane zaključke na kojima će se zasnivati revizorsko mišljenje regulisano je MSR 500 . banke su u obavezi da na bilansni dan. potrebno je koristiti pravna sredstva u zavisnosti da li su ista dospela za naplatu ili nisu dospela za naplatu. jer se potraživanja i obaveze iskazane na ovim računima ne iskazuju u obrascu Bilans stanja. br. a prolazni i privremeni računi po ovom osnovu prikazuju se u okviru računa 037. potraživanja i obaveza vrši se prema stanju u poslovnim knjigama pod uslovom da je njihovo usklađivanje sa dužnicima i poveriocima izvršeno najmanje jednom godišnje i da o tome postoji verodostojna isprava. zajedno sa popisnim listama i odlukama nadležnog organa.banke na dan bilansa potraživanja iz internih odnosa u stranoj valuti . Nadležni organ razmatra izveštaj o popisu i odlučuje o predlozima komisija za popis. popis finansijskih plasmana. U cilju pružanja valjane informacije o strukturi finansijskog položaja.Krediti. revizijske dokaze koje se odnose na određene specifične pozicije i obelodanjivanjima u finansijskim izveštajima.revizijski dokaz. glasnik RS”.primljeni krediti. Informacije o finan1) U materijalu su zadržani nazivi seta finansijskih izveštaja. na osnovu kojih popisne komisije raspolažu realnim podacima o stanju potraživanja i obaveza i koje treba da posluže kao osnov za procenjivanje bilansnih pozicija. Za organizaciju i pravilnost popisa odgovorni su zakonski zastupnik (predsednik izvršnog odbora banke) i odgovorno lice zaposleno u banci koje vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje.RAČUNOVODSTVO. 106/2006 .revizijski dokaz (dodatna razmatranja za specifične pozicije) i MSR 505 . u poslovnim knjigama. u stranoj valuti. potraživanjima i obavezama je pouzdan i odgovarajući revizorski dokaz u pogledu postojanja tog salda na određeni dan.dugovnih salda na transakcionim računima. jer nadležni organ nije propisao set finansijskih izveštaja usaglašen sa novim MRS1. (redovan popis). Ova obaveza banaka odnosi se na pozicije: . Popis imovine i obaveze vrši se na kraju poslovne godine sa stanjem na dan 31. Cilj ovih Standarda je da uspostave standarde i pruže smernice o tome šta je revizijski dokaz. zatim MSR 501 . pri čemu pojedinačne stavke ne mogu biti starije od 5 radnih dana.internih odnosa (bilansna ravnoteža) Tačno iskazivanje visine depozita i ukupnog iznosa kredita obavezuje iskazivanje minusnog salda na transakcionim računima u Bilansu stanja na dan bilansa u okviru pozicije krediti i plasmani (klasa 1. uspešnosti i promenama u finansijskom položaju entiteta.potražnih salda na žiro i deviznim računima i . određene ekonomske kategorije. ali potvrda salda neobezbeđuje potreban revizijski dokaz koji se odnosi na vrednovanje tog salda koji sprovodi poverilac/dužnik. Eksterna potvrda salda na računima finansijskih plasmana. . Kod pravnog lica . Kod pravnog lica . Potražni saldo na žiro računu i tekućim računima zadnjeg dana u mesecu i na dan bilansa u glavnoj knjizi iskazuje se na računu 408 . Naknadna vrednovanja bilansnih pozicija sprovode se saglasno zahtevima iz pojedinačnih MRS/MSFI i usvojenih računovodstvenih politika i računovodstvenih procena.račun 875 moraju biti u bilansnoj ravnoteži sa obavezama iz internih odnosa u stranoj valuti. (račun 876).dalje: Pravilnik o popisu). Rešenje o imenovanju članova Komisije za popis plana rada i Izveštaj o izvršenom popisu dostavljaju se internom revizoru. 145 . a prolazni i privremeni na računu 097 (pojedinačne stavke na ovom računu ne mogu biti starije od 30 radnih dana).banke na dan bilansa potraživanja iz internih odnosa u dinarima (račun 870) moraju biti u bilansnoj ravnoteži sa obavezama iz internih odnosa u dinarima. a izuzetno se može opštim aktom predvideti da se popis određene imovine vrši i u toku godine.račun050 zadnjeg dana u mesecu i na dan bilansa u glavnoj knjizi iskazuje se na računu 508 . (račun 871).12. obimu i kvalitetu revizijskog dokaza koje treba pribaviti u reviziji finansijskih izveštaja. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII govodstvenog stanja sa stvarnim stanjem koje se utvrđuje popisom.eksterne potvrde. račun 100). odboru za reviziju i preduzeću za reviziju sa kojim je banka zaključila ugovor o reviziji. 10-11 pisna komisija iskazuje u posebnim popisnim listama. Za neusaglašene finansijske plasmane i potraživanja. Finansijski plasmani.

i 9.dalje: MRS 7). iznos sredstava na računima 000 i 050 jednak je stanju na izvodima ili potvrdi salda. tri meseca ili manje. a prolazni i privremeni na računu 097 .finansijska sredstva Pozicije sredstava (aktive) koji su deo monetarnog sistema proističu iz delatnosti banke kao pravnog lica tj. kao i zlato i plemeniti metali koji su neposredno unovčivi uz beznačajan rizik smanjenja vrednosti (grupa računa 07). Gotovinu čine gotovina u blagajni i depoziti po viđenju.Prolazni i privremeni računi.dalje: MRS 32) i (I-07) Međunarodnog računovodstvenog standarda . glasnik RS”. Gotovina i gotovinski ekvivalenti . Strukturiranje pozicija u bilansu stanja banaka izvršeno je grupisanjem sredstava i obaveza prema prirodi i prema redosledu koji odražava njihovu relativnu likvidnost iz razloga što su takve informacije pouzdanije i relevantnije od prezentacije na principu tekuće/stalno. Transakcije u stranoj valuti iskazuju se u funkcionalnoj valuti tj. 10-11 146 .Prolazni i privremeni računi u stranoj valuti. stav 6 Pravilnika o kontnom okviru predviđena je obaveza banke da za račun 009. i 8. što proističe iz definicija (I-32) Međunarodnog računovodstvenog standarda .MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija („Sl. uz beznačajni rizik od promene vrednosti. Gotovinski ekvivalenti imaju za svrhu da obezbede likvidnost banke tj. na primer u slučaju prioritetnih akcija stečenih u kraćem roku od njihovog dospeća i sa navedenim datumom otkupa. a članom 5. a ne radi investiranja ili u druge svrhe. valuti ekonomije (valuti po kojoj se pripremaPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.za priznavanje i vrednovanje kursnih razlika . a preduslov za pravilno bilansiranje pozicija aktive i pasive jeste usklađivanje stanja imovine i obaveza sa stvarnim stanjem na osnovu popisa. Imovina se uobičajeno kvalifikuje kao ekvivalent gotovine samo kada ima kratak rok dospeća.XIII RAČUNOVODSTVO. kao i da se na račun 013 i račun 063 iskazuju i plasmani po repo poslovima sa obavezom reotkupa. osim ako su po svojoj suštini ekvivalenti gotovine. Pravilnika o kontnom okviru). 8.izveštaj o tokovima gotovine . recimo. u saglasnosti sa MRS 1 par. a prolazni i privremeni računi po ovom osnovu prikazuju se u okviru računa 037 . Gotovina i gotovinski ekvivalenti su finansijski instrumenti. Početno vrednovanje zlata i plemenitih metala vrši se po nabavnoj vrednosti. Relevantni standardi za ovu bilansnu poziciju su: . Prema navedenoj klasifikaciji.Krediti.MRS 32 . dok se informacije o uspešnosti prikazuju u bilansu uspeha. Vrednovanje (odmeravanje) je proces utvrđivanja novčanih iznosa po kojima bi trebalo priznati elemente finansijskih izveštaja i iskazati ih u bilansu stanja. br. obaveze i kapital i definisani su odredbama (1) Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja („Sl. Da bi se imovina klasifikovala kao ekvivalent gotovine. 77/2010 . Potražni saldo na deviznom računu kod banaka . 60 i proističu iz delatnosti banke.MRS 18 i . .rešenje). ispune kratkoročne gotovinske obaveze. odnosno u skladu sa usvojenim računovodstvenim politikama. Prema Pravilniku o kontnom okviru.MRS 39. gotovina i gotovinski ekvivalenti čine najlikvidniji deo likvidnog dela aktive.za priznavanje i vrednovanje .gotovina i gotovinski ekvivalenti. finansijskog posrednika između finansijski suficitarnih i finansijski deficitarnih transaktora u finansijskom sistemu. U okviru ove grupe računa banke iskazuju odgovarajuće poslovne transakcije i u dinarima i u stranoj valuti.račun 010 iskazuje i deponovani višak likvidnih sredstava kod NBS. U bilansima banaka ova pozicija se iskazuje na sintetičkim računima grupe računa 00 i 05 (član 4. . stav 2.MRS 7 Izveštaj o tokovima gotovine („Sl. a smanjenje kao rashod. a gotovinske ekvivalente čine kratkoročna visokolikvidna ulaganja koja se mogu brzo konvertovati u poznate iznose gotovine. 133/2003 .račun050 zadnjeg dana u mesecu i na dan bilansa u glavnoj knjizi iskazuje se na računu 508 . Povećanje tržišne vrednosti u odnosu na knjigovodstvenu vrednost priznaje se kao prihod. Drže se radi izmirivanja kratkoročnih gotovinskih obaveza.za prikazivanje .MRS 21.Krediti. glasnik RS”. a naknadno po tržišnoj vrednosti. Vrednovanje pozicija bilansa stanja vrši se u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. 77/2010 . ovog Pravilnika da se u okviru opozivih depozita i kredita . ako je to stanje pozitivno ili jednako nuli. Osnov za vrednovanje bilansnih pozicija jesu usvojene računovodstvene politike. br.prihodi . Elementi koji se neposredno odnose na utvrđivanje finansijskog položaja su imovina. od datuma sticanja. Ulaganja u kapital su izuzeta iz ekvivalenta gotovine. 019. Odredbama članova 4. glasnik RS”. Potražni saldo na žiro računu i tekućim računima zadnjeg dana u mesecu i na dan bilansa u glavnoj knjizi iskazuje se na računu 408 . ta imovina mora biti pretvoriva u poznati iznos gotovine i da nije izložena značajnom riziku promene vrednosti. 059 i 069 obezbedi analitičke račune za iskazivanje indirektnih otpisa saglasno svojoj računovodstvenoj politici za grupu račun 00 i 05 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA sijskom položaju se prikazuju u bilansu stanja. br.MRS 7. 5.

br. za prevođenje potraživanja i obaveza iskazanih u stranoj valuti u dinare. kursiranje dela potraživanja koji je ispravljen vrši se međusobnim zaduživanjem i odobravanjem potraživanja i ispravke potraživanja. 1/2003 . jer se poslovne knjige vode u dinarima.učinci promena kurseva stranih valuta i na njih se primenjuju pravila za priznavanje i odmeravanje koja su delokrug standarda MRS 39 u delu koji se odnosi na računovodstvo zaštite od valutnog rizika i može se tretirati bilo kao hedžing toka gotovine bilo kao hedžing fer vrednosti (npr. na svaki datum bilansa stanja monetarne stavke u stranoj valuti prevode se primenom zaključnog kursa. godine za koju se bilans stanja sastavlja. Računovodstveno evidentiranje transakcije. list SFRJ”. Ugovaranje valutne klauzule je dozvoljeno Zakonom o deviznom poslovanju. „Sl. 39/85. kursna razlika priznata u svakom periodu sve do datuma izmirenja određuje se na osnovu promene deviznog kursa u svakom od perioda. br. 77/2010 i 95/2010 . Ugovarana valutna klauzula je ugovoreni instrument zaštite od rizika promene deviznog kursa.RAČUNOVODSTVO. list SRJ”. MRS 21. potraživanja i obaveza u stranoj valuti vrši se u skladu sa (I-21) Međunarodnim računovodstvenim standardom . nema iskazivanja rashoda i prihoda. kursna razlika je razlika koja nastaje prevođenjem datog broja jedinica jedne valute u drugu valutu po različitim deviznim kursevima. list SCG”. Ugovorena valutna klauzula nije kursna razlika. br. navedenog zakona dozvoljeno je ugovaranje u devizama u Republici Srbiji. 86 i 87). potraživanja i obaveza u stranoj valuti. U vezi sa iznetim. br. već se samo koriguje vrednost potraživanja i ispravke vrednosti potraživanja u bilansu stanja. br. 62/2006) propisano je da se za potrebe knjigovodstva i statistike primenjuje zvanično srednji kurs dinara. Pozitivne kursne razlike nastaju povećanjem dinarskog iznosa novčanih sredstava kao posledica rasta kursa strane valute. 10-11 U našoj praksi. Prema paragrafu 23. kao posledica pada kursa strane valute. sve kursne razlike priznaju se u tom periodu. Negativne kursne razlike nastaju kao posledica smanjenjea dinarskog iznosa novčanih sredstava i potraživanja. 29/78. Drugim rečima. ako novčana obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti ili zlatu. krediti sa deviznom klauzulom (MRS 39 par. glasnik RS”. članom 41. Kursne razlike predstavljaju obračunsku kategoriju prihoda i rashoda. kada je transakcija izmirena u narednom obračunskom periodu. prema podacima Narodne banke Srbije. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. Iz tih redovnih transakcija nastaju kursne razlike kao rezultat promene kursa između inicijalne transakcije i transakcije pri realizaciji u kojima se iznos deviza koji se realno realizuje ostaje nepromenjen. Prilikom obračuna kursnih razlika kod novčanih sredstava. povećanjem dinarskog iznosa potraživanja kao posledica rasta kursa strane valute i smanjenjem dinarskog iznosa obaveza kao posledica pada kursa strane valute. 45/89 . koristi se srednji kurs strane valute u kojoj je vrednost stavke izražena na dan 31. devizno-valutni i menjački poslovi spadaju u osnovne bankarske poslove. pa je neophodno da se za potrebe knjigovodstva vrši prevođenje (preračun) iznosa strane valute u nacionalnu valutu . pri bilansiranju treba imati u vidu da kada je transakcija izmirena u istom računovodstvenom periodu u kome je nastala. Ugovorena valutna klauzula je vrednosno usklađivanje potraživanja i u funkciji je zaštite od gubitka usled promene vrednosti novca (MRS39). glasnik RS”. Kod potraživanja čija je vrednost u celini data na ispravku vrednosti. glasnik RS”. tj.MRS 21 Efekti promena deviznih kurseva („Sl. s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima. Valuta obaveza uređena je i odredbom člana 395. br. Ugovorena valutna klauzula je predmet volje poverioca i dužnika.dalje: MRS 21).12. a devizni kurs je odnos razlike između dveju valuta. a naknadno vrednovanje vrši se takođe po zvaničnom srednjem kursu na dan bilansa i tako obračunate kursne razlike priznaju se kao pozitivne ili negativne kursne razlike.ispr. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII ju finansijski izveštaji). ugovaranje valutne klauzule predstavlja odstupa- 147 . Prema toj odredbi. zbog čega je neophodno vršiti obračun tih kursnih razlika na datum bilansa stanja. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. pri čemu se vrši priznavanje kursnih razlika. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. U tom smislu. Poslovne promene koje glase na strana sredstva plaćanja priznaju se na dan transakcije po zvaničnom srednjem kursu strane valute na koju glasi transakcija. Međutim. Prema definiciji iz MRS 21. . to je mogućnost koja se ugovara. stav 3. Odredbom člana 34. Potraživanja za koja je izvršena korekcija potraživanja ispravkom vrednosti za evidentiranje kursnih razlika u bilansu uspeha vrši se samo za neto iznos potraživanja. 107/2005 i 91/2010).odluka USJ i 57/89. ili kao povećanje dinarskog iznosa obaveza kao posledica rasta kursa strane valute. devizni. javljaju se pozitivne i negativne kursne razlike. što podrazumeva da se iznos potraživanja ili obaveza čija se naplata ili plaćanje vrši u dinarskoj protivvrednosti izkazuje po ugovorenom kursu na dan realizacije. Derivati u stranim valutama isključeni su iz delokruga MRS 21 . Sa aspekta Zakona o obliglacionim odnosima. stav 2. 31/93 i „Sl. prema kursu koji vaći u trenutku ispunjenja obaveze.dinar. njeno ispunjenje se može zahtevati u domaćem novcu.Ustavna povelja). Prema Zakonu o bankama („Sl.

kao što je naše. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA nje od načela monetarnog nominalizma.klasifikuju se odvojeno u okviru istog finansijskog instrumenta na komponentu kapitala i komponentu obaveze. Komponenta obaveze se vrednuje po fer vrednosti. Finansijska imovina je gotovina ili ugovorno pravo da se naplati ili primi drugo finansijsko sredstvo ili razmeni finanijski instrument sa drugim pravnim licem pod potencijalno povoljnim uslovima (ugovor koji se izmiruje prijemom kapitalnih instrumenata od strane pravnog lica koje ih je emitovalo). kroz dobitak ili gubitak. a ne njegov pravni osnov. Karakteristike složenih finansijskihinstrumenata su: . Iznos knjigovodstvene vrednosti složenog finansijskog instrumenta je uvek podeljen na komponentu kapitala i komponentu obaveze. Otkupljene sopstvene akcije koje se iskazuju u aktivi račun 128 i prilikom bilansiranja umanjuju emitovan akcijski kapital.emitenta tih instrumenata). Prema tom načelu. osim kada je zakonom predviđeno nešto drugo. dok u privredama u kojima nisu razvijena finansijska tržišta njihova primena je ograničena. prevođenje se vrši po tom kursu. i 34.imovina umanjena za ukupne obaveze. odnosno Bilans uspeha. metodom efektivne kamatne stope i evidentiraju se preko kapitala.). Revidirani MRS 32 sadrži u svojim odredbama/paragrafima 33. dužnik je dužan da isplati onaj broj novčanih jedinica na koji obaveza glasi. Pri prvobitnom priznavanju obaveze i potraživanje sa valutnom klauzulom odmeravaju se po njihovj fer vrednosti. vrednovanje otkupljenih/ponovo stečenih vlasničkih hartija od vrednosti kapitala (akcija). najviše nerazumevanja i nedoumica proističe iz složenih finansijskih instrumenata koji mogu biti: .XIII RAČUNOVODSTVO. Kupovina i dalja prodaja sopstvenih glavničkih instrumenata od strane pravnog lica ne priznaju se u dobitku ili gubitku. prevođenje treba izvršiti po tom kursu. Komponenta finansijske obaveze naknadno će se vrednovati u skladu sa zahtevima MRS 39 u zavisnosti od klasifikacije finansijskog instrumenta. Kod finansijskih obaveza koje se vrednuju po fervrednosti efekti vrednovanja evidentiraju se u bilansu uspeha. Komponenta kapitala ne vrednuje se ponovo. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. . na datum bilansa. a ne sa zakonskom formom.obaveza.finansijski instrument mora biti klasifikovan u skladu sa svojom suštinom. Po definiciji finansijski instrument je svaki ugovor po osnovu kojeg nastaje finansijsko sredstvo za jednu ugovornu stranu. 10-11 148 . derivata i računovodstveni tretman finansijskih derivata i MRS 32 koji formuliše zahteve za prikazivanje. Ako je ugovoren neki drugi kurs. . Finansijski instrumenti Međunarodni računovodstveni standardi koji regulišu računovodstveno obuhvatanje finansijskih instrumenata su MRS 39 koji obrađuje početno priznavanje. Osnov za razlikovanje finansijskih obaveza od glavničkog instrumenta je postojanje ugovorne obaveze bilo da isplati novac ili preda drugo finansijsko sredstvo drugoj strani ili da razmeni finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu sa vlasnikom. U uslovima nedovoljno razvijenog tržišta. jer se suštinski radi o transferu između vlasnika glavničkih instrumenata koji su odustali od glavničkih učešća i vlasnika koji će držati vlasničke instrumente (MRS 32 par. Ukupni finansijski instrument se vrednuje po fer vrednosti. Kapitalni (vlasnički) instrument je ugovor koji dokazuje vlasništvo nad neto imovinom pravnog lica . Odgovarajuća naknada koja se plaća ili prima priznaje se direktno u kapital. naknadno vrednovanje obaveza i potraživanja sa valutnom klauzulom se odmerava po njihovoj fer vrednosti.sadrže istovremeno i sastavne delove instrumenta kapitala i obaveze. kad obaveza ima za predmet određenu svotu novca. i 34. glasnik RS”. Ukoliko je između poverioca i dužnika ugovoren srednji kurs Narodne banke Srbije. a finansijska obaveza ili instrument kapitala za drugu ugovornu stranu. koje je definisano članom 394. Puna primena ovih standarda ima za pretpostavku privrede u kojima postoje razvijena ekonomska tržišta. Istovremeno (I-33) Međunarodni računovodstveni standard . 33. za fer vrednost komponente obaveze i preostali iznos se evidentira kao komponenta kapitala. Ostale obaveze vrednuju se po amortizovanom trošku.MRS 33 Zarada po akciji („Sl.kapitalni (glavnički) instrumenti ili . stanja nerealizovane obaveze i potraživanja sa ugovorenom valutnom klauzulom treba preračunati po odgovarajućem kursu strane valute. naknadno vrednovanje i prestanak priznavanja (isknjižavanje) finansijskih instrumenata. navedenog zakona. Klasifikaciju u Bilansu stanja eminenta određuje suština finansijskog instrumenta. Nakon prvobitnog priznavanja. Prema tome. koja predstavlja inicijalnu knjigovodstvenu vrednost te komponente. Finansijska obaveza je obaveza da se isplati ili razmeni finansijsko sredstvo sa drugim pravnim licem pod potencijalno nepovoljnim uslovima (ugovorna obaveza koja se izmiruje davanjem kapitalnih instrumenata od pravnog lica .

Ako banka klasifikuje hartije od vrednosti prema opciji fer vrednosti. u koju se uključuju i transakcioni troškovi nastali po osnovu njihovog sticanja.potraživanja. sa priznavanjem promena u fer vrednosti preko prihoda i rashoda u bilansu uspeha. a efekat po osnovu promene fer vrednosti priznaje se isključivo kao prihod ili rashod u bilansu uspeha.bazični (primarni) finansijski instrumenti . koji se ne koriste za hedžing i . Odluka banke o klasifikaciji donosi se u postupku inicijalnog priznavanja. 39). fjučersi. U ovu grupu se obično svrstavaju obveznice i njima slične HOV. MRS 39 banka može klasifikovati prema opciji fer vredonosti i sve hartije od vrednosti koje se drže do dospeća i raspoložive su za prodaju prilikom Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. zahteva da se pri otkupu sopstvenih prioritetnih akcija svaki diskont ili premija (razlika između plaćenog iznosa i nominalne vrednosti otkupljenih sopstvenih akcija) priznaje kao povećanje ili smanjenje neraspoređene dobiti.derivatni ili izvedeni . otkazana ili je istekla (MRS 39 par. 17): . hartije od vrednosti. troškove transakcije ne uključuju u njihovu vrednost. koje nisu pribavljene u svrhu prodaje u bliskoj budućnosti.dalje: MRS 33) u paragrafu 16. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII br. prilikom početnog priznavanja. 77/2010 . Suština priznavanja i naknadnog vrednovanja hartija od vrednosti koje se vrednuju po fer vrednosti u bilansu uspeha je da se hartije od vrednosti klasifikovane kao takve vrednuje po fer vrednosti. Kod nas još uvek ima malo HOV koje bi se mogle svrstati u HOV koje se drže do dospeća. banka nije klasifikovala prema opciji fer vrednosti. Ograničenja klasifikacije u HOV koje se drže do dospeća U HOV koje se drže do dospeća ne mogu se svrstati HOV koje je: . odnosno mogu biti klasifikovane u HOV koje se vrednuje po fer vrednosti u bilansu uspeha. a za koje banka ima nameru i mogućnost da drži do roka dospeća (npr.istekom ugovornih prava na tokove gotovine ili . To su hartije od vrednosti koje su stečene ili nastale prvenstveno u svrhu prodaje ili ponovne kupovine u bliskoj budućnosti. Vrste finansijskih instrumenata su: . u nekim slučajevima. par. opcije i svopovi. već ih priznaje kao troškove perioda. hartije od vrednosti dalje: HOV koje se drže do dospeća mogu se posle početnog priznavanja vrednovati i opcijom fer vrednosti. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća naknadno se vrednuju po amortizovanoj ceni primenom metoda efektivne kamate. jer odluku o razvrstavanju nije moguće opozvati nakon početnog/inicijalnog priznavanja. Nepriznavanje finansijskog sredstva može se izvršit samo (MRS 39. 10-11 početnog priznavanja. u ovu kategorije se ne mogu klasifikovati preferencijalne i obične akcije).banka odlučila da vrednuje po fer vrednosti u bilansu uspeha. Međutim. Ove hartije se početno priznaju po nabavnoj fer vrednosti. pravnom licu je dozvoljeno da prilikom početnog priznavanja klasifikuje bilo koju hartiju od vrednosti kao onu koja se vrednuje po fer vrednosti. Entitet samostalno odlučuje da li se radi o povećanju kapitala koji može biti predmet raspodele preostalim vlasnicima. troškovi transakcije se mogu pripisati nabavnoj ceni hartije od vrednosti.finansijska imovina koje se drži radi trgovanja. Metod efektivne kamate podrazumeva izračunavanje amortizacije primenom efektivne kamatne stope i raspodele prihoda od kamate tokom relevantnog perioda. Prema paragrafu 9. treba da ih klasifikuje u jednu od preostalih dveju grupu: koje se drže do dospeća ili koje su raspoložive za prodaju. 14). štedni zapisi Narodne banke Srbije i eventualno neke druge obveznice koje se pojave na našem tržištu. Finansijska imovina čija se procena fer vrednosti iskazuje kroz bilans uspeha je: . .derivati. i koje čine deo portfelja sličnih sredstava za koja postoji model trgovanja radi stvaranja profita iz kratkoročnog fluktuiranja cena ili posredničke marže (MRS 39 par. Kod nas bi se u ovu grupu mogle svrstati obveznice stare devizne štednje Vlade Republike Srbije. osim akcija koje nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i čija fer vrednost se ne može pouzdano odmeriti. 9).forvardsi. Na osnovu nje definisani su kriterijumi za priznavanje i osnove za vrednovanje. 149 . Ukoliko hartije od vrednosti. odnosno emitovanja. Početno priznavanje finansijskih instrumenata (sredstva/obaveze) u Bilansu stanja vrši se samo kada pravno lice postaje jedna od strana u ugovornim odredbama instrumenata (MRS 39 par.RAČUNOVODSTVO. Klasifikacija finansijskih instrumenata izvršena je u četiri kategorije (MRS 32 i MRS 39 par.prenosom (transferom) finansijskog sredstva koji se kvalifikuje za nepriznavanje. Kod hartije od vrednosti koje nisu klasifikovane prema opciji fer vrednosti. zajmovi . obaveze.bilo koja finansijska imovina koja se klasifikuje u ovu kategoriju pri početnom priznavanju Prema revidiranom MRS 39. Nepriznavanje finansijske obaveze iz Bilansa stanja vrši se samo kad je obaveza određena ugovorom ispunjena. Plasmani koji se drže do roka dospeća Nederivatna finansijska imovina podrazumeva fiksna ili odrediva plaćanja i fiksni rok dospeća.9).

plasmani koji su po definiciji zajmovi i potraživanja. Prodaja iznosa HOV koje se drže do dospeća koji nije beznačajan. ako je tokom tekuće poslovne godine ili tokom dve prethodne izveštajne godine. a gubitak/ smanjenje se priznaje direktno u bilans uspeha. Poništenje obezvređenja je dozvoljeno kada postoji očigledan dokaz da je do poništenja došlo nakon prvobitnog priznavanja obezvređenja i da je rezultat određenog događaja. Tada se knjigovodstvena vrednost sredstva može smanjiti direktno ili korišćenjem računa ispravke vrednosti. U postupku naknadnog vrednovanja entitet odmerava HOV raspoložive za prodaju po fer vrednosti. ako je utvrđeno da postoji obezvređenje.XIII RAČUNOVODSTVO. Gubici kao rezultat budućih dogđaja. prodao ili reklasifikovao više od beznačajnog iznosa HOV koje se drže do dospeća pre dana dospeća (beznačajnost iznosa meri se u odnosu na ukupan iznos investicija koje se drže do dospeća). HOV koje nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i čija se fer vrednost ne može pouzdano utvrditi treba odmeravati po nabavnoj vrednosti.finansijsku imovinu po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Kada ne postoji mogućnost da se individualno utvrdi iznos obezvređenja pojedinačnih sredstava koja se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. . naplata kuponosnih obveznica kod kojih se sa ratom vraća i deo glavnice) ili kroz naplatu unapred. Za HOV koje se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. . Grupa sredstava treba da ima slične kreditne i druge karakteristike. a ne kao raspoložive za prodaju. nakon što se svedu na iznos koji je moguće povratiti. Obezvređenje HOV i drugih finansijskih sredstava koje se drže do dospeća Finansijska sredstva se smatraju obezvređenim kada iznos po kom su evidentirana prevazilazi iznos koji se može povratiti.bile blizu datuma dospeća finansijskog sredstva (npr. što posebno važi za HOV koje se drže do dospeća. Pad tržišne vrednosti nije nužno dokaz obezvređenja.desile nakon što je entitet naplatio celu glavnicu finansijskog sredstva kroz predviđene rate otplate (npr. reklasifikacija u sredstava koja se drže do dospeća se može izvršiti ako su prodaja ili reklasifikacija: . uvećanoj za troškove transakcije. manje od tri meseca pre dana dospeća) tako da promene u tržišnim kamatnim stopama tokom tog perioda ne mogu imati značajan uticaj na promenu fer vrednosti te imovine. i nijedan finansijski instrument se ne može više svrstavati u tu kategoriju. Ova reklasifikacija se sprovodi u periodu u kome je prodaja HOV sprovedena i računovodstveno evidentirana. kao što je poboljšani kreditni rejting dužnika. Nakon što je došlo do ovog narušavanja pravila. Hartije od vrednosti koje čine deo portfelja sličnih sredstava za koja postoji model trgovanja radi stvaranja profita iz kratkoročnog fluktuiranja cena ili posredničke mreže. Izuzetno. Sve preostale HOV koje se drže do dospeća moraju se reklasifikovati u HOV raspoložive za prodaju. ma koliko verovatni bili. Entitet nema prava da klasifikuje neko finansijsko sredstvo kao ono koje se drži do dospeća. iznos povraćaja je ograničen. Međutim.plasmane koji se drže do roka dospeća. MRS 39 ukazuje na to da se ta sredstva treba grupisati i proceniti po portfolio bazi. kroz Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. jer prodaja HOV koje se drže do dospeća. moraju proći pune dve godine pre nego što entitet ponovo klasifikuje neku stavku finansijske imovine kao HOV koje se drže do dospeća. 10-11 150 . klasifikuju se kao hartije od vrednosti namenjene trgovanju. Buduća obezvređenja se ne mogu anticipirati.kredite i potraživanja i . bez oduzimanja troškova transakcije koji mogu nastati pri prodaji ili drugom otuđenju. Naknadno vrednovanje HOV raspoloživih za prodaju Dobitak ili gubitak koji se javlja usled promene fer vrednosti finansijskog sredstva (HOV) raspoloživog za prodaju treba da se priznaje direktno kao kapital. koji se diskontuju primenom prvobitne diskontne stope instrumenta.uslovljena događajem koji je izvan kontrole entiteta i koji se nije mogao predvideti od strane entiteta. u bilansu uspeha. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . tj. Pri početnom evidentiranju HOV raspoložive za prodaju se priznaju po njihovoj fer vrednosti. ima za rezultat neispunjenje zahteva MRS 39. obračun kamate se nastavlja u skladu sa originalnom efektivnom kamatnom stopom. Ovo poništenje se evidentira u skladu sa načinom na koji je izvršeno i obezvređenje. MRS 39 zahteva da se obezvređenje prizna kod finansijskih sredstava koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti. dovodi u pitanje nameru i mogućnost preduzeća da sve ostale HOV iz ove grupe drži do dospeća. ili . tako da nova knjigovodstvena vrednost sredstva ne može biti veća od vrednosti koja bi postojala da do obezvređenja nije ni došlo. iznos obezvređenja koji treba priznati proizilazi iz razlike između knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti očekivanih budućih gotovinskih tokova. i .banka klasifikovala kao raspoložive za prodaju. Finansijska imovina raspoloživa za prodaju je finansijska imovina koja nije klasifikovana u neku od navedenih kategorija i to u: . Za HOV koje se drže do dospeća. ne mogu biti priznati.

odnosno rashode u toku perioda otplate. čije se povećanje fer vrednosti iznad nabavne vrednosti evidentira kroz kapital. Drugim rečima. korišćenjem metoda efektivne kamate priznaje se u dobitak ili gubitak (MRS 18 par. uzimajući u obzir sve ugovorene uslove.krediti i potraživanja koje je banka kupila i koje ne namerava da proda i za koje ne postoji cena na finansijskom tržištu. Tada se kroz prihode u bilansu uspeha vrši evidentiranje samo do iznosa za koji je izvršeno obezvređenje. Obezbeđenje HOV raspoloživih za prodaju (primena imparitetnog načela) Obezvređenje se utvrđuje na svaki bilansni dan stanja. a obezvređenja HOV raspoloživih za prodaju evidentiraju se u bilansu uspeha.da li se radi o tekućim fluktuacijama ili je nastupio neki događaj zbog koga bi trebalo ukinuti obezvređenje kad je došlo do porasta vrednosti nakon obezvređenja.55). takvo povećanje se evidentira kroz kapital. a umanjen za naplaćenu/plaćenu kamatu primenom metoda efektivne kamate na razliku između inicijalnog iznosa i iznosa na dan dospeća i umanjen za smanjenje vrednosti zbog impariteta (direktno. Na taj način je HOV raspoložive za prodaju svode na fer vrednost. tada će akumulirani dobitak ili gubitak prethodno priznat u kapitalu biti priznat u dobitak ili gubitak (MRS 39. ako nakon priznavanja obezvređenja dođe do porasta fer vrednosti HOV raspoloživih za prodaju. koriste se ugovoreni novčani tokovi. 77/2010 .dalje: MRS 18) i MRS 39. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. glasnik RS”. Pravno lice naknadno odmerava ova finansijska sredstva po amortizovanoj vrednosti koja se računa po metodi efektivne kamatne stope (krediti i potraživanja i investicije koje se drže do dospeća).MRS 18 Prihodi („Sl. 10-11 Umanjenje vrednosti i nenaplativost finansijskih sredstava Procena vrednosti vrši se na datum svakog bilansa stanja i sastoji se u konstataciji postojanja objektivnog dokaza (podataka) o umanjenju vrednosti finansijskog sredstava ili grupe finansijskih sredstava. par.krediti i potraživanja koje je banka odobrila ili plasirala i . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII izveštaj o promenama na kapitalu. a troškovi prodaje se ne uzimaju u obzir prilikom kasnijeg određivanja objektivne vrednosti. 55b). umanjen za otplate glavnice i uvećan za obračunatu. kada iznos po kome su iskazane u poslovnim knjigama prevazilazi iznos koji se može naknaditi. a ukoliko dođe do pevaćanja vrednosti iznad nivoa nabavne vrednosti. odnosno uključujući provizije i druge ugovorene naknade koje su sastavni deo efektivne kamatne stope. nabavnoj vrednosti.AG 8). jer se radi o HOV raspoloživim za prodaju. osim za troškove od umanjenja vrednosti i devizne dobitke i gubitke. Amortizovana vrednost predstavlja iznos koji se priznaje nakon inicijalnog sticanja sredstava. Kada finansijsko sredstvo prestane da se priznaje. Metod efektivne kamate je metod obračunavanja amortizovane vrednosti finansijskog sredstva ili finansijske obaveze (ili grupe finansijskih sredstava. 151 . Nije predviđena naknadna reklasifikacija iz ove kategorije. Kamata izračunata po ovim sredstvima. par. i pri ovom postupku treba na pojedinačnoj osnovi identifikovati: . Izuzetak je očigledan dokaz koji ukazuje da više objektivno ne postoji razlog za obezvređenje. br. a gubici od obezvređenja se evidentiraju u bilans uspeha. Krediti i potraživanja Krediti i potraživanja su nederivatna finansijska imovina sa fiksnim ili odredivimplaćanjima koja se ne kotira na finansijskim tržištima Pretpostavka za ove instrumente je da se ne trguje ovim finansijskim instrumentima i u ovu kategoriju spadaju: . u skladu sa MRS 18. s tim što se tada eliminišu iz kapitala akumulirani nerealizovani dobici nastali usled promene fer vrednosti. Dividenda od instrumenata akcijskog kapitala raspoloživog za prodaju priznaje se u dobitak ili gubitak po uspostavljenom pravu od strane pravnog lica da primi uplatu prema paragrafu 30c (I-18) Međunarodni računovodstveni standard . Taj porast vrednosti evidentira se direktno u okviru kapitala. Nije dozvoljeno ukidanje obezvređenja. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje buduće novčane prilive/odlive u toku perioda otplate na knjigovodstvenu vrednost sredstva/obaveze.da li se radi o obezvređenju ili tekućim fluktuacijama kad je došlo do pada vrednosti ili . odnosno preuzimanja obaveze. odnosno finansijskih obaveza) i alociranja kamate na prihode. što je u potpunosti u skladu sa MRS 39.RAČUNOVODSTVO. a ne u bilansu uspeha tekućeg perioda. ili preko računa ispravke vrednosti). fluktuacije fer vrednosti HOV raspoloživih za prodaju evidentiraju se direktno u kapitalu kao nerealizovani dobici/gubici na HOV raspoloživim za prodaju. 55 b i AG 5 . Transakcioni troškovi se uključuju u početno vrednovanje svih finansijskih obaveza i imovine. 30 a i MRS 39 par. Početno vrednovanje vrši se po trošku nabavke tj. Procene rukovodstva moraju biti objektivne i razumne. Kada za finansijski instrument (ili grupu finansijskih instrumenata) nije moguće pouzdano proceniti buduće novčane tokove.

kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstava i sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine korišćenjem računa ispravke vrednosti ili direktnim otpisom. zakon i 44/2010 . kao i način pokrića rezerve za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki. par. uključujući: . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Pod objektivnim dokazima podrazumevaju se podaci koji pokazuju da postoji merljivo smanjenje budućih tokova gotovine od finansijskih sredstava nakon njihovog početnog priznavanja. 10-11 152 . . 55/2004. 85/2005 dr. glasnik RS”. Na osnovu člana 21. pad cena nekretnina (za hipotekarna potraživanja).nacionalne ili lokalne ekonomske indikatore koji su u korelaciji sa problemima sredstava u okviru grupe (npr. a u vezi s članom 28. a ne rashod perioda i ne obuhvata se prilikom utvrđivanja neto dobitka ili gubitka za period. i članom 31.nestanak aktivnog tržišta za finansijsko sredstvo zbog finansijskih teškoća ili . Zakona o Narodnoj banci Srbije („Sl. pad cena proizvoda (za zajmove proizvođačima) ili negativne promene drugih privrednih uslova.zajamodavac. Prema tome. Tradicionalan pristup merenju kredita zasnovan je na metodu amortizovanih troškova uz primenu efektivne kamatne stope. u tesnoj vezi sa priznavanjem i merenjem gubitka na kreditima priznatim u Bilansu uspeha banke.. Indikatori koji mogu prouzrokovati obezvređenje mogu biti: . dodatno klasifikuje bilansnu aktivu i vanbilansne stavke. 59 i finansijsko sredstvo je obezvređeno ako je iskazano u iznosu koji je veći od iznosa koji je procenjen da se može naplatiti.XIII RAČUNOVODSTVO. Rezerve za procenjene gubitke koje se obrazuju po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke označavaju se kao posebna rezerva za procenjene gubitke. Odlukom o klasifikaciji se. MRS 39 insistira da se obezvređenje priznaje samo ako je rezultat nastalog (prošlog) događaja. predstavlja prisvajanje neraspoređenog dobitka. Svako izdvajanje za gubitke po kreditima i plasmanima. radi adekvatnog i efikasnog upravljanja rizicima kojima je banka izložena u svom poslovanju.dalje: Odluka o klasifikaciji). 129/2007. Očekivani gubici kao rezultat budućih događaja bez obzira na stepen verovatnoće njihovog nastanka nisu predmet ovog standarda. koje osigurava njihovu pouzdanost. . čime se štiti kapital banke u periodu njegove realizacije. pored gubitaka identifikovanih na osnovu MRS 39. 72/2003. 104/2009 i 30/2010 . Umanjenja vrednosti finansijskih plasmana nastaju kao posledice primene računovodstvenog načela opreznosti u prikazivanju finansijskih izveštaja. Elementi na osnovu kojih se utvrđuje postojanje objektivnih dokaza dati su u MRS 39.dalje: Zakon o NBS). Rezerva za opšte bankarske rizike banka obračunava i iskazuje u skladu sa svojom politikom. što je po MRS. pored razumljivosti. .rastuća verovatnoća da će dužnik ući u reorganizaciju ili bankrotirati. stav 6. Zakona o bankama („Službeni glasnik RS”.negativne promene u platežnim mogućnostima (kreditnom rejtingu) dužnika u okviru grupe (npr. Ovim postupkom se tekuća dobit banke umanjuje po osnovu identifikovanih budućih gubitaka. stav 1. stav 3. utvrđuju uslovi pod kojima banka u skladu sa lokalnim zakonodavstvom. porast plaćanja sa zakašnjenjem. br. na portfolio osnovi. Povećanje. . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.uočavanje podataka o merljivom padu budućih gotovinskih tokova za grupu finansijskih instrumenata do koga je došlo nakon njihovog pribavljanja. uslovljeno lokalnim zakonodavstvom. dozvoljava ustupke zajamoprimcu koje mu inače ne bi odobrio. povećani broj kupaca sa kreditnim karticama koje dostižu njihov kreditni limit i koji plaćaju minimalno mogući mesečni iznos). Otuda je kvalitet finansijskih izveštaja banaka meren njihovom sposobnošću da prezentuju realnu sliku o finan- sijskoj poziciji i zarađivačkoj sposobnosti. važnosti i uporedivosti jedno od kvalitativnih obeležja finansijskih izveštaja. Najveći deo aktive banaka čine finansijska sredstva sa dominantnim učešćem datih kredita. 63. Visina gubitka utvrđuje se saglasno MRS 39 par. br. Guverner Narodne banke Srbije je doneo Odluku o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke („Sl. ili drugo kršenje ugovora od strane dužnika. ovih iznosa povećava prisvajanje neraspoređenog dobitka a njihovo smanjenje povećava neraspoređenu dobit. 63/2008. povećanje nezaposlenosti u regionu odakle je dužnik. Vrednosno usklađivanje na nižu vrednost eliminiše precenjenost sredstava tj. Iznos gubitka zbog umanjenja vrednosti za finansijska sredstva koja se drže do dospeća i kredite i potraživanja (koja se mere po amortizovanoj vrednosti) priznaje se u Bilans uspeha. za grupu srodnih finansijskih sredstava. MRS 39 zahteva da se obezvređenje prizna kod finansijskih sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti.značajne finansijske teškoće izdavaoca HOV ili dužnika. broj 107/2005). Ovo obezvređenje mora biti odmereno i priznato za pojedinačno ili. Primena računovodstvenih standarda omogućava procenu značajnih elemenata finansijskih izveštaja po fer vrednosti što stvara mogućnost za precenjivanje vrednosti imovine i po tom osnovu neiskazivanje rashoda vezanih za naknadnu procenu te imovine. banka je na bilansni dan dužna da saglasno svojoj računovodstvenoj politici izvrši procenu objektivnih dokaza koji dovode do obezvređenja kredita. .kašnjenje ili prekršaj u plaćanju kamate ili glavnice. glasnik RS”. skrivenih gubitaka i te gubitke (nerealizovane) priznaje u Bilansu uspeha. iz ekonomskih ili zakonskih razloga vezanih za finansijske teškoće zajamoprimca.

a princip uvažavanja specifičnog bankarskog poslovanja u čl. .finansijske obaveze kojima se trguje ili . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Prema tome. kao i po osnovu ispravke vrednosti potraživanja.delimične naplate potraživanja iz sredstava garanta/žiranta kada banka nema pravnih osnova za dalje postupanje radi naplate. .bilo koja finansijska obaveza koja je klasifikovana u ovu kategoriju pri početnom priznavanju. trebalo bi priznavati otpise i u sledećim slučajevima: .).prihodi/rashodi Bilans uspeha . osim dokaza o neuspeloj naplati potraživanja sudskim putem.nedostupnost dužnika i njegovog žiranta radi vođenja sudskog spora (nepoznat na adresi boravišta po izveštaju MUP-a. neophodno je da se jasnije definišu postupci banaka pri izradi poreskog bilansa. pokojni bez naslednika i imovine. a koje su već regulisane za banke čl. Finansijska obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha (samo finansijske obaveze čija je vrednost utvrdiva na finansijskom tržištu) su: .obezvređenje (MRS 36) Bilans uspeha . Odabrana klasifikacija se ne menja pri naknadnom vrednovanju sve dok se finansijski instrument nalazi kao pozicija u Bilansu stanja. trajno iseljeni iz zemlje. Ostale finansijske obaveze su sve finansijske obaveze koje se ne klasifikuju kao finansijska obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha pri početnom priznavanju i koje se prikazuju po amortizovanoj vrednosti. upućeni na dugogodišnje izdržavanje kazni i dr. Kako su ispravka vrednosti i otpisi vrednosti potraživanja samo faze istog procesa.rezerve za opšte bankarske rizike. i .rezervi iz dobiti (račun 810) i .nepostojanje/nedostupnost imovine dužnika ili nepostojanje njegovog pravnog sledbenika (okončan postupak stečaja ili likvidacije). Obračunata rezerva za opšte bankarske rizike predstavlja prisvajanje neraspoređenog dobitka i iskazuje se na račun 813 .račun 650 uz istovremeno smanjenje vrednosti imovine preko računa ispravke vrednosti.rashodi Obezvređenje (MRS 36) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. da razgraniči finanijski instrument ili njegove delove u cilju pružanja validnih i pouzdanih informacija prezentovanih kroz finansijske izveštaje. banke će na osnovu svojih procedura i akata na dan bilansa saglasno MRS 39 i MRS 37 izvršiti procenu gubitaka po osnovu kredita i plasmana i procenu obaveze za gubitke po osnovu vanbilansnih stavki (izvršiti rezervisanja).dobiti tekuće godine (račun 830). uz kumulativno ispunjavanje uslova (pri čemu plasmani banaka nisu pozicija prihoda). Formiranje obračunate rezerve u toku godine vrši se na teret rezerve iz dobiti (račun 810) i iz ostalih rezervi (račun 811). Osim ovih obaveza. banke imaju i obavezu da obrazuju i posebnu rezervu za procenjene gubitke po kriterijumima koje propisuje nacionalni kontrolor (račun 812). Za rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama banke će teretiti rashode . banke će teretiti rashode . Posebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po godišnjem finansijskom izveštaju. Takođe. 1.račun 651 uz formiranje obaveze na račun 452 (rezervisanja za gubitke) po vanbilansnoj aktivi.sticanje nepokretnosti radi naplate potraživanja kada je tržišta vrednost iste niža od potraživanja banke.2 i 3 nije zastu- pljen. 10-11 153 . 16 st.rashodi Obezvređenje (MRS 36) Bilans stanja . Kategorizacija finansijskih sredstava za potrebe računovodstva: Finansijski instrumenati Finansijski instrumenti kojima se trguje Finansijski instrumenti koji se drže do dospeća Finansijski instrumenti raspoloživi za prodaju Krediti i potraživanja Naknadno vrednovanje Tržišna (fer) vrednost Amortizovan vrednost primenom efektivne kamatne stope Tržišna (fer) vrednost Amortizovana vrednost primenom efektivne kamatne stope Efekti naknadnog vrednovanja Bilans uspeha .delimične naplate potraživanja iz imovine dužnika (prodaja zaloge na pokretnoj imovini) kada nema druge imovine za naplatu u celosti. .RAČUNOVODSTVO. 22a istog Zakona.dobiti ranijih godina (račun 831). obračunata u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije formira se u skladu sa Odlukom Skupštine iz: . Za priznavanje gubitaka po osnovu bilansne imovine. .ostalih rezervi (račun 811) Otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja Član 16 Zakona o porezu na dobit pravnih lica (koji se odnosi na sve obveznike) definiše priznavanje rashoda po osnovu otpisa potraživanja. .revalorizacione rezerve i Bilans uspeha . Klasifikacija se vrši pri početnom priznavanju u skladu sa ekonomskom suštinom iz razloga što je emitent u obavezi a saglasno definicijama finansijske obaveze.

10-11 154 . Standard ne dozvoljava reklasifikaciju finansijskih instrumenata koje je entitet inicijalno klasifikovao kao finansijske instrumente koji se vrednuju po fer vrednosti i čije su promene fer vrednosti priznaju kroz bilans uspeha. Paragrafom 50f propisano je da ako privredni subjekt u skladu sa paragrafom 50d reklasifikuje finansijsko sredstvo izvan grupe finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod ili u skladu sa paragrafom 50e izvan grupe finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju. Dozvoljena reklasifikacija bila je za instrumente koji se drže do dospeća u instrumente raspoložive za prodaju i obrnuto samo u slučajevima navedenim u standardu. Paragrafom 50d regulisano je da finansijsko sredstvo na koje se odnosi paragraf 50c. koja je dozvoljena ali je i ograničena. .svih nederivatnih finansijskih instrumenata osim nederivatnih finansijskih instrumenata koji su pri priznavanju incijalno klasifikovani kao instrumenti čiji će se efekti promene vrednosti priznavati u Bilansu uspeha. ili neraspoređena dobit ili gubitak i priznavanjem revalorizacionih rezervi). Ograničenja u reklasifikaciji su u funkciji zaštite od manipulacija rezultatom. kao i HOV koje se drže do dospeća. zamenjeni pragraf 50 MRS 39.XIII RAČUNOVODSTVO. Bilo koji dobitak ili gubitak koje je već priznat kao prihod ili rashod priznaje se kao prihod ili rashod. reklasifikovaće ga po njegovoj fer vrednosti na datum reklasifikacije.MSFI 7 Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja („Sl. glasnik RS”. već dozvoljava reklasifikaciju finansijskih instrumenata koji se drže radi trgovanja. Standardi dozvoljavaju reklasifikaciju (naknadnu klasifikaciju) kod: . Drugim rečima. pod uslovom da za to postoji i namera i mogućnost da se ta sredstva drže u doglednoj budućnosti ili do dospeća. Paragrafom 50c propisano je da entitet (u skladu sa paragrafom 50b) reklasifikuje finansijsko sredstvo iz gupre finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti (i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod). Takođe. po njegovoj fer vrednosti na datum reklasifikacije. ne dozvoljava entitetu: .reklasifikaciju derivatnih finansijskih instrumenata u ili iz grupe finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod sve dok ih drži ili emituje i . Dodatne mogućnosti za reklasifikaciju definisane su izmenama MRS 39 i (III-07) Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja .jer se u tom slučaju.finansijskog sredstva koje bi zadovoljilo definiciju zajmova i potraživanja (da finansijsko sredstvo nije klasifikovano kao ono koje se drži radi trgovanja prilikom početnog priznavanja) može da se reklasifikuje van kategorije po fer vrednosti kroz bilans uspeha ako entitet ima nameru ili sposobnost da drži to finansijsko sredstvo u doglednoj budućnosti ili do dospeća. . U opciji po fer vrednosti banka je mogla pri inicijalnoj klasifikaciji da vrednuje ostale HOV koje se drže radi trgovanja i HOV raspoložive za prodaju.promena inicijalne klasifikacije sredstava Promena namene sredstva od strane pravnog lica u odnosu na namenu određenu prilikom sticanja dovodi do promene klasifikacije. banka je mogla da klasifikuje bilo koje finansijsko sredstvo ili obavezu kao sredstvo ili obavezu koju će vrednovati po fer vrednosti. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Reklasifikacija . Prema paragrafu 50b finansijsko sredstvo na koje se primenjuje paragraf 50c (osim finansijskog sredstva koje pripadaju opisanom u paragrafu 50d) može se samo u retkim okolnostima reklasifkovati izvan grupe finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene fer vrednosti odmah prizanju kao prihod ili rashod. finansijsko sredstvo klasifikovano kao raspoloživo za prodaju koje zadovoljava definiciju zajmova i potraživanja (da nije klasifikovano kao raspoloživo za prodaju) može da se reklasifikuje van kategorije raspoloživo za prodaju u kategoriju zajmovi i potraživanja ako entitet ima nameru i sposobnost da drži to finansijsko sredstvo u doglednoj budućnosti ili do dospeća. Pre izmena. Fer vrednost finansijskog sredstva na datum reklasifikacije postaje njegova nova nabavna vrednost. a koji ispunjava definiciju zajmova i potraživanja (ako nije zahtevano da to finansijsko sredstvo bude klasifikovano kao ono koje se drži za prodaju po početnom priznavanju . Paragrafom 50e propisano je da finansijsko sredstvo klasifikovano kao raspoloživo za prodaju koji je ispunilo definiciju zajmova i potraživanja (ako nije prethodno određeno kao raspoloživo za prodaju) može biti reklasifikovano izvan grupe finansijska sredstva raspoloživa za prodaju u grupu zajmova i potraživanja ako privredni subjekt ima nameru i sposobnost da ih drži za predvidljivu budućnost ili do dospeća. gde će promene fer vrednosti priznavati u Bilans uspeha.dalje: MSFI 7). Za finansijsko sredstvo reklasifikovano u skladu sa Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. shodno paragrafu 50B ne može reklasifikovati) može biti reklasifikovano izvan grupe finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod ako privredni subjekt ima nameru i sposobnost da drži finansijsko sredstvo za predvidljivu budućnost ili do dospeća. br.reklasifikovanje finansijskog instrumenta iz grupe finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod ako je to sredstvo nakon svog početnog priznavanja određeno u tu grupu. 77/2010 .finansijskih sredstava koja zadovoljavaju definiciju zajmova i potraživanja iz kategorije raspoloživa za prodaju u kategoriju zajmova i potraživanja.

Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji.RAČUNOVODSTVO. odnosno vlasnicima matičnog preduzeća. indeksa ili stope cene. cene finansijskog instrumenta. pored MRS 32 i MRS 39. Ako su ulaganja pribavljenja sa namerom da se prodaju (nezavisno od toga u Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Fer vrednost finansijskog sredstva na datum reklasifikacije postaje nova nabavna vrednost ili amortizovani trošak ako je to primenljivo. Drugim rečima. odnosno sredstva kojima se trguje. Prema tom uticaju moguća su tri slučaja: . Metode učešća u kapitalu Učešća u kapitalu predstavljaju dugoročna finansijska ulaganja u kapital drugih pravnih lica (banaka. Nederivatna finansijska sredstva i obaveze Nederivatna sredstva ili obaveze su finansijski instrumenti koji nemaju sve tri karakteristike derivata. cene robe. Efekti reklasifikacije (HOV iz kategorije po fer vrednosti kroz bilans uspeha u HOV raspoložive za prodaju) na finansijske izveštaje su na kapitalu (kroz izveštaj o promenama na kapitalu) . Tekući veliki pad vrednosti smatra se tekućim fluktuacijama. njihov kapital se u konsolidovanom bilansu stanja iskazuje kao interes manjinskih ulagača u okviru posebne pozicije kapitala.investitor nema značajan uticaj na korisnika ulaganja ako je učešće u kapitalu ispod 20%. Promene fer vrednosti se prema MRS 39 kvalifikuju kao tekuće fluktuacije i njihov pad treba razgraničiti od obezvređenja. Najčešće ne ispunjavaju uslov da se vrednost instrumenta menja kao odgovor na promene određene kamatne stope.za iznos promene fer vrednosti HOV reklasifikovanih u raspoložive za prodaju. Ukupan poslovni rezultat matičnog preduzeća i njegovih zavisnih preduzeća se iskazuju u konsolidovanim finansijskim izveštajima. odnosno ne obuhvataju poslovni rezultat svojih zavisnih preduzeća. Metod učešća primenjuje se samo u izveštajima koji se sastavljaju u svrhu konsolidacije a ne u i u pojedinačnim izveštajima privrednih subjekata. . relevantni su još i MRS 27 . se reklasifikuje u sredstvo raspoloživo za prodaju. Za učešće kapitalu. koja nisu pribavljena sa namerom da se prodaju u bliskoj budućnosti. Za pojedine vidove učešća to praktično znači sledeće: Učešća u kapitalu zavisnih preduzeća imaju matična preduzeća. Kada u kapitalu matičnog preduzeća postoji i drugi ulagači. ali ispod 50%) se iskazuju po metodu učešća (equity metod). MRS 31 .Plasmani u pridužena preduzeća. MRS 39 zahteva od entiteta da ustanovi da li se radi o fluktuacijama. 10-11 kojem procentu se ostvaruje pravo vlasništva) onda se ne iskazuje kao učešće u kapitalu. MRS 28 . u svojim pojedinačnim finansijskim izveštajima matična preduzeća ne primenjuju metod učešća. već kao finansijska sredstva namenjena prodaji. Računovodstveni tretman učešća u kapitalu zavisi od uticaja koje ulagač učešća (investitor) ima na pravno lice u koje je izvršeno ulaganje (korisnik ulaganja). odnosno u konsolidovanom bilansu uspeha. Klasifikovano sredstvo u ulaganje koje se drži do dospeća. Za finansijsko sredstvo reklasifikovano u skladu sa paragrafom 50e izvan grupe finansijskih sredstava koja se vrednuju po fer vrednosti (i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod) bilo koji prethodni priznat dobitak ili gubitak na tom sredstvu koji je u skladu sa paragrafom 50b priznat kao druga stavka rezultata /povezana sa kapitalom/ biće obračunat u skladu sa paragrafom 54 (revalorizaciona rezerva se reklasifikuje kao prihod ili rashod obračunskog perioda). ili neraspoređena dobit ili gubitak ili revalorizacione rezerve).Poslovne kombinacije (kojim je zamenjen raniji MRS 22 sa istima nazivom). već dolazi do umanjenja kapitala. tj. Učešće u kapitalu pridruženih preduzeća kod kojih ulagač ima značajan uticaj (učešće u kapitalu preko 20%. čiji se efekti iskazuju preko kapitala ili se radi o obezvređenju čiji se efekti iskazuju preko bilansa uspeha. Pored konsolidovanih finansijskih izveštaja matična preduzeća sastavljaju i svoje posebne finansijske izveštaje u kojima učešće u kapitalu zavisnih preduzeća iskazuju po nabavnoj vrednosti. bez obzira na to da li ulagač nema zavisna preduzeća ili ima 155 . akcionarskih društva i društva sa ograničenom odgovornošću). deviznog kursa.investitor ima kontrolu nad korisnikom ulaganja. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII paragrafom 50d bilo koji dobitak ili gubitak već priznat u prihod ili rashod neće biti storniran (prihod ili rashod. Ove vrednosti su kod nederivatnog finansijskog instrumenta najčešće konstante. a ne obezvređenjem te se iz tih razloga tekući rezultat ne opterećuje gubicima.investitor nema značajan uticaj nad korisnikom ulaganja.Interesi u zajedničkim poduhvatima i MSFI 3 . U konsolidovanom bilansu uspeha prikazuje se iznos koji pripada manjinskim ulagačima i iznos koji pripada akcionarima. koja su dužna da sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje. stvara se odnos investitora i pridruženog preduzeća ako učešće u kapitalu iznosi preko 20% ili su ispunjeni uslovi definisani u MRS 28 i . tj. kreditnog rejtinga ili kreditnog indeksa ili slične varijable. s tim da se vrednuje po fer vrednosti a razlika između knjigovodstvene vrednosti i fer vrednosti prikazuje se u kapitalu kao njegova promena. stvara se odnos matičnog i zavisnog preduzeća ako učešće u kapitalu iznosi preko 50% ili su ispunjeni drugi uslovi definisani u MRS 27. U konsolidovanom bilansu stanja plasman matičnog preduzeća u zavisna preduzeća prebija se kapitalom tih zavisnih preduzeća koji je uložilo matično preduzeće. osiguravajućih društva.

Rezultat pravnog lica u koje je uložen kapital (dobitak ili gubitak) ne utiče na visinu ovog učešća koje je iskazano kod investitora. već će učešće u kapitalu pridruženih preduzeća takođe iskazati po nabavnoj vrednosti. U vezi za obelodanjivanjem značajnih informacija vezanih za učešće u kapitalu. kao i poreze koji se plaćaju tom prilikom i ostale troškove transakcije. uključuju još i sve ostale troškove koji su neposredno vezani za tu nabavku. dividende se prizanju kao prihod. priznaje se u slučaju da postoje indicije da je nadoknadiva vrednost učešća (vrednost koja može da se povrati) manja od knjigovodstvene vrednosti učešća.XIII RAČUNOVODSTVO. Ako ulagač sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje. MRS 28 uređeno je da se po računovodstvenoj metodi učešća. predstavlja sadašnju vrednost procenjenih budućih tokova gotovine. onda se ta učešća iskazuju po tržišnoj vrednosti. a promene fer vrednosti se iskazuju u okviru revalorizacionih rezervi. Za iznos te razlike umanjuje se učešće u kapitalu na teret gubitka od obezvređivanja. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA učešće u kapitalu zavisnih preduzeća i sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje. one umanjuju nabavnu vrednost tih vrednosnih papira. MRS 27 stav 4. postrojenja. do koje dođe nakon dana kada je investitor stekao ulaganja. a da nije proizvoljan. vrši ispravku vrednosti radi svođenja tog učešća na njegovu nadoknadivu vrednost. taj deo dobiti investitor iskazuje kao finansijski prihod. a razlika između tržišne i dotadašnje knjigovodstvene vrednosti se iskazuje u okviru prihoda ili rashoda u bilansu uspeha. Inače. korekcija se vrši i za promene na kapitalu korisnika ulaganja koje nisu nastale po osnovu rezultata. Ukoliko u međuvremenu dođe do trgovanja kapitalnim instrumentima (koji predstavljaju učešće u kapitalu drugih pravnih lica kod kojih ulagač nema značajan uticaj) na organizovanom tržištu. s tim što rukovodstvo na dan bilansiranja procenjuje da li se ta vrednost može nadoknaditi u skladu sa zahtevima MRS 36 i ako proceni da je učešće u kapitalu obezvređeno. Na dan sastavljanja finansijskih izveštaja iskazana vrednost koriguje se za rezultat (dobitak ili gubitak) koji ostvari korisnik ulaganja. on će učešće u kapitalu pridruženih preduzeća iskazati po metodu učešća. za koje se očekuje da će se ostvariti od kontinuirane upotrebe sredstava i od otuđenja tog sredstva na kraju njegovog korisnog veka trajanja. brokerima i dilerima. niti se kod investitora iskazuje kao prihod ili rashod u bilansu uspeha. To su promene na kapitalu usled: revalorizacije nekretnina. kao ni interne administrativne troškove. onda se ta učešća u kapitalu iskazuju po nabavnoj vrednosti. iskazuju se po fer tržišnoj vrednosti. ali ne ranije nego što je ta dividenda primljena. U protivnom. Te korekcije se vrše srazmerno sa investitorovim učešćem u kapitalu korisnika ulaganja. učešće u kapitalu provobitno (prilikom nabavke) knjiži po nabavnoj vrednosti. Ispravka vrednosti se prikazuje kao rashod perioda u kojem je ta ispravka vrednosti utvrđenja. u pojedinačnim finansijskim izveštajima (odnosno finansijskim izveštajima koji se odnose na matično preduzeće) ulagač neće iskazivati plasman u pridružena preduzeća po metodu učešća. Ako je teško izvršiti taj raspored. Gubici po osnovu obezvređivanja ulaganja Gubitak od obezvređivanja učešća. jer je ona jednaka proizvodu broja akcija i njihove cene na berzi. učešće u kapitalu drugih pravnih lica. koji. iz usklađivanja razlika proizašlih iz poslovnih kombinacija. primenom ove računovodstvene metode. dividenda se priznaje kad je ustanovljeno pravo akcionara na isplatu dividendi. savetnicima. prema MRS 36. Prema MRS 18 stav 30. U bilansu stanju na kraju poslovne godine ovo učešće ostaje iskazano po nabavnoj vrednosti. Međutim. odnosno obuhvatiti i poslovni rezultat pridruženih preduzeća putem usaglašavanja vrednosti plasamana sa kapitalom tih preduzeća. odnosno čiju fer vrednost je moguće pouzdano utvrditi. kao što su: provizije plaćene zastupnicima. tj. koje nisu iskazane u njegovom bilansu uspeha. pored ostalog. Prema tome. U stavu 32 ovog standarda se precizira da kada su dividende od vlasničkih hartija od vrednosti. investitor iskazuje svoje ulaganje u korist ulaganja po nabavnoj vrednosti. Pored toga. prilikom nabavke. Ako je učešće u kapitalu drugog pravnog lica iskazano u akcijama koje se kotiraju na berzi. pored cene koja je za njih plaćena. 10-11 156 . što bi se moglo tumačiti da mora biti uplaćena na račun investitora. Investitor priznaje prihod samo u onoj meri u kojoj primi svoj deo iz raspodele neraspoređnog neto dobitka korisnika ulaganja. knjiže se po ukupnim troškovima nabavke koji. troškove finansiranja. mora se utvrđivati upotrebna vrednost koja po definiciji iz MRS 36 stav 6. Drugim rečima. Nadoknadivom vrednošću smatra se neto prodajna cena ili upotrebna vrednost. Kod metode nabavne vrednosti. Učešće u kapitalu drugih pravnih lica čije akcije kotiraju na berzi. Jedino ukoliko se dobit. Transakcioni troškovi ne uključuju dužničke premije niti diskonte. procena sadašnje vrednosti ulaganja (upotrebne vrednosti) je procenjivanje srazmernog učešća u sadašnjoj vrednosti budućih Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. odnosno deo dobiti u vidi dividende transferiše investitoru. u zavisnosti od toga koja je veća. Deo iz raspodele koji se primi u iznosu koji je viši od takvog dobitka smatra se povraćajem investicije i iskazuje se kao smanjenje nabavne vrednosti investicije. opreme i investicija. deklarisane iz dobiti pre sticanja. kod učešća u kapitalu treba imati u vidu MRS 24 stav 17. lako je utvrditi neto prodajnu cenu. osim ako one nedvosmisleno predstavljaju naknadu dela nabavne vrednosti vlasničkih papira. u stavu 11. Ako tržišnu vrednost učešća u kapitalu drugih pravnih lica nije moguće pouzdano utvrditi. zahteva obelodanjivanje značajnih transakcija između povezanih preduzeća i informacije o visini ulaganja u zavisna i pridružena preduzeća.

Model nabavne vrednosti znači da se materijalno ulaganje nakon početnog priznavanja iskazuje po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ukupnu amortizaciju i ukupne gubitke zbog obezvređivanja imovine. Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otuđenja nematerijalnog ulaganja utvrđuju se kao razlika između neto priliva od otuđenja i iskazanog iznosa sredstava u knjigovodstvu i priznaju se kao prihod ili rashod u bilansu uspeha. odnosno merenje nakon početnog priznavanja postoje dva modela i to model nabavne vrednosti i model revalorizacije. osim kada: . proda ili rashoduje. Sredstvo koje ima neograničeni vek upotrebe se ne amortizuje. priznaje se kao rashod onda kada je nastao. odnosno pridruženog preduzeća. glasnik RS”. Nematerijalno (neopipljivo) ulaganje (sredstvo) je nemonetarno (nenovčano) sredstvo koje koje se može identifikovati iako nema fizičko obeležje.funkcionalni Period amortizacije i metod amortizacije preispituju se barem na kraju svakog obračunskog perioda. Osnovica za obračun amortizacije je nabavna vrednost ili cena koštanja i utvrđuje se nakon umanjenja za ostatak vrednosti sredstava. a u fazi razvoja (ukoliko su kriterijumi za priznavanje ispunjeni) kapitalizuju se kao nematerijalno ulaganje. kada se ne može uključiti u nabavnu vrednost nematerijalnog ulaganja koja ispunjava kriterijume priznavanja za sredstvo. Revalorizacija se vrši za sva sredstva koja pripadaju istog grupi i onoliko redovno koliko je dovoljno da se iskazana vrednost ne razlikuje značajno od vrednosti koja bi se utvrdila primenom poštene vrednosti na dan bilansa stanja. Amortizaciji podležu sva nemaaterijalna sredstva u upotrebi.MRS 38 Nematerijalna imovina („Sl. br.dalje: MRS 38) i u poslovnim knjigama se iskazuje kao pozicija aktive u okviru grupe računa 33. Ako se sredstvo. (I-38) Međunarodnog računovodstvenog standarda . Ove promene se kvalifikuju kao promene računovodstvenih procena (MRS 8) pa se usklađivanje troškova amortizacije vrši samo za tekući i buduće obračunske periode.dalje: MRS 36). period i metod amortizacije se menja saglasno novoj proceni i primenjuje se za taj obračunski period. 77/2010 . Za potrebe revalorizacije. poštena vrednost se određuje pozivanjem na aktivno tržište.RAČUNOVODSTVO.MRS 38 Nematerijal- 157 . Preostala (rezidualna) vrednost: Ostatak vrednosti nematerijalnog ulaganja smatra se jednakom nuli. Ukoliko se očekivani korisni vek trajanja sredstava značajno razlikuje od prethodnih procena. Nematerijalna imovina prestaje da se priznaje u Bilansu stanja po njegovom otuđenju (MSFI 5) ili kada se trajno povuče iz upotrebe. .degresivni i . glasnik RS”. što je regulisano (III-05) Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja („Sl. Model revalorizacije nakon početnog priznavanja podrazumeva da se nematerijalno ulaganje iskazuje po revalorizacionom iznosu koji predstavlja njegovu poštenu vrednost na dan revalorizacije.za to sredstvo postoji aktivno tržište i postoji verovatnoća da će to tržište postojati i na kraju korisnog veka trajanja tog sredstva. 10-11 kao ono koje se drži za prodaju. koje je bilo revalorizovano (odobrenjem revalorizacionim rezervama). 77/2010 .postoji ugovorna obaveza trećeg lica da otkupi sredstvo na kraju njegovog korisnog veka trajanja ili . Pored zahteva navedenih u MRS 36. Primerno: Troškovi u fazi istraživanja priznaju se kao rashod u periodu u kome su nastali. Ostatak vrednosti se procenjuje samo na dan sticanja sredstva odnosno na svaki datum obračuna revalorizacije. Metod amortizacije koji se primenjuje izražava način na koji preduzeće troši ekonomske koristi od sredstava i oni mogu biti: . što je regulisano (I-36) Međunarodnim računovodstvenim standardom . u skladu sa paratrafom 78. Ukoliko ne postoji aktivno tržište sredstvo se vrednuje po modelu nabavne vrednosti. pravno lice vrši procenu iznosa koji se može povratiti po osnovu nematerijalne imovine koja ima ograničen korisni vek upotrebe i koja je bila amortizovana u periodu koji je duži od dvadeset godina od dana kada je to sredstvo postalo raspoloživo za korišćenje i ukoliko ima indicija da je sredstvo obezvređeno. Za naknadno merenje. Izdatak po osnovu nematerijalnog ulaganja. ali se vrši njegovo obelodanjivanje. uključujući i neto novčani tok od konačnog otuđenja ulaganja. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII novčanih tokova zavisnog.MSFI 5).MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine („Sl. Poseduje se radi upotrebe u proizvodnji ili pružanju usluga. radi iznajmljivanja drugima ili za administrativne svrhe. umanjenu za ukupnu naknadnu amortizaciju i ukupne naknadne gubitke zbog obezveđenja imovine. br. Amortizacija se obustavlja kada se sredstvo klasifikuje Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Početno merenje nematerijalne imovina se iskazuje se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja. iznos revalorizacionih rezervi se direktno prenosi na neraspoređenu dobit. Nematerijalna imovina Računovodstveni tretman nematerijalne imovine uređuje (I-38) Međunarodni računovodstveni standard . 77/2010 . br.proporcionalni. glasnik RS”. Amortizacija započinje kada sredstvo postane raspoloživo za upotrebu.

godini. u samom bilansu stanja obaveze klasifikuju kao kratkoročne i dugoročne. oprema uzeta u finansijski lizing. 10-11 158 .XIII RAČUNOVODSTVO. Obračunati efekti ugovorene valutne klauzule priznaju se kao rashod i prihod perioda u skladu sa MRS 39. odnosno prilikom početnog priznavanja. kao i troškovi osiguranja ne uključuju se u nabavnu vrednost predmeta lizinga. br. koji se pripisuju nabavnoj vrednosti sredstva.za koju se očekuje da će se koristiti duže od jednog obračunskog perioda. Zakon o finansijskom lizingu definiše da predmet Ugovora o finansiranju lizinga može biti samo pokretna nepotrošna stvar (oprema. .dalje: MRS 38. zbog promene kursa od dana zaključivanja ugovora do dana dospeća rate. ako je predmet lizinga motorno vozilo. i iznos koji odgovara razlici između obračunate godišnje amortizacije koja bi bila obračunata da je za to sredstvo primenjen model nabavne vrednosti. Naime.lizing naknada priznaje se kao finansijski rashod. 77/2010 .). U operativnom lizingu sredstvo je za davaoce i dalje sredstvo a za primaoca je samo pravo korišćenja sredstva. U skladu sa MRS 17. ali treba da bude obelodanjena u napomenama koje su sastavni deo finansijskih izveštaja. već predstavljaju rashod perioda na koji se odnose. Prema tome. 77/2010 . U toku veka upotrebe sredstva. Osnovna sredstva Vrste osnovnih sredstava su: nekretnine. postrojenja i oprema. osim inicijalnih troškova korisnika lizinga. aktiva uz istovremeno priznanje dugoročne obaveze.Prezentacija finansijskih izveštaja. . . obaveza koja dospeva za izmirenje u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja. Finansijski lizing je lizing kojim se na osnovu ugovora prenose svi rizici i koristi koji proističu iz vlasništva nad predmetom lizinga prenose na primaoca lizinga. već kurs ugovoren između davaoca i korisnika lizinga. a koji dospeva za plaćanje u 2011. Reklasifikacija može da se izvrši nakon preračuna obaveze u skladu sa ugovorenom valutnom klauzulom. korisnik lizinga dužan je i na svaki datum bilansa stanja dok traje ugovor o lizingu da preračuna obavezu po osnovu glavnice prema odgovarajućem kursu na taj dan.troškovi registracije vozila. Razgraničenje finansijskog od operativnog lizinga je značajno zbog različitog računovodstvenog tretmana kako kod korisnika lizinga tako i kod davaoca lizinga. Sredstvo u finansijskom lizingu za davaoca sredstava ima tretman prodaje. MRS 17 ako se za prezentovanje. Nekretnina i oprema su materijalna sredstva: . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA na imovina („Sl. klasifikuje se kao kratkoročna. po dospeću. u skladu sa (I-17) Međunarodnim računovodstvenim standardom . Drugim rečima.na početku trajanja ugovora o lizingu. vozila i sl. Nekretnina namenjena za prodaju u uobičajenom toku poslovanja računovodstveno se obuhvata kao zalihe. ista klasifikacija se koristi i za obaveze po osnovu lizinga. MRS 1 . sredstvo (predmet lizinga) i obave- za za buduća plaćanja lizinga priznaju se u istom iznosu. . . što znači da ne treba da sadrži unapred obračunatu lizing naknadu. Ako je ugovoren neki drugi kurs. Efekat valutne klauzule nastaje tokom poslovne godine. Takođe. br. investiciona nekretnina i biološka sredstva. .politika amortizacije za sredstva uzeta u finansijski lizing treba da se zasniva na politici amortizacije sredstava koja su u vlasništvu. stvorena revalorizaciona rezerva po osnovu revalorizacije nematerijalnih ulaganja prenosi se na neraspoređenu dobit najkasnije na dan otuđenja sredstva. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.koju banka drži za upotrebu u obavljanju svojih delatnosti i za pružanje usluga i . onako kako rate dospevaju za plaćanje.dalje: MRS 17).predmet ugovora koji se priznaje kao sredstvo/oprema tj. Ukoliko je između poverioca i dužnika ugovoren zvanični srednji kurs NBS. . sredstvo se u potpunosti amortizuje tokom perioda trajanja ugovora o finansijskom lizingu). preračun se vrši po tom kursu.korisni vek trajanja predmeta lizinga jednak je periodu očekivanog korišćenja ukoliko je realno da će korisnik lizinga steći vlasništvo nad predmetom lizinga nakon isteka ugovora (ukoliko se proceni da korisnik lizinga neće postati vlasnik predmeta lizinga po isteku ugovora. prema paragrafu 60. a za primaoca sredstava tretman kupovine. Korisnik lizinga treba da utvrdi iznos obaveze po osnovu finansijskog lizinga.priznavanje predmeta ugovora vrši se u visini nabavne vrednosti uvećane za direktne troškove dovođenja opreme u funkcionalnu pripravnost. npr. sa njegove revalorizacione rezerve prenosi se na neraspoređenu dobit ranijih godina. Prema paragrafu 23. preračun treba izvršiti po tom kursu. glasnik RS”. računovodstveno se obuhvata na sledeći način: .MRS 17 Lizing („Sl.lizing naknada ili kamata predstavlja rashod perioda i ne uključuje se u nabavnu vrednost predmeta lizinga. kurs strane valute po kojem će biti izvršeno prevođenje obaveza sa ugovorenom valutnom klauzulom ne mora da bude zvanični srednji kurs NBS. Suština zahteva MRS 17 je u tome da obračunata lizing naknada koja dospeva u budućim obračunskim periodima ne treba da bude iskazana u aktivi i pasivi bilansa stanja.obaveza po osnovu finansijskog lizinga priznaje se u iznosu glavnice. glasnik RS”. . prodajni kurs poslovne banke. tokom trajanja ugovora o lizingu.

p. Početno merenje Početno merenje nekretnine.nabavna vrednost i pripadajući direktni troškovi dovođenja u stanje funkcionalne pripravnosti za nameravanu upotrebu. Za davaoce lizinga „prodaja” sredstava kvalifikuje se kao potraživanje u Bilansu stanja. Troškovi lizing naknade imaju tretman kamate koja se ne uključuje u nabavnu vrednost opreme već predstavlja rashod tokom perioda otplate. br. i oprema se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ukupnu amortizaciju i ukupne gubitke zbog obezvređenja imovine (MRS 16.(I-17) Međunarodni računovodstveni standard . Procena fer vrednosti nekretnina.MRS 17 Lizing („Sl.17).dalje: MRS 40). Naknadni izdatak koji se odnosi na već priznatu nekretninu.ili deo zgrade . a nakon toga vrednosno usklađivanje. a ne radi: (a) upotrebe za proizvodnju ili snabdevanja robom ili pružanja usluga ili za potrebe administrativnog poslovanja.29). glasnik RS”. postrojenja i opreme vrši se sa stanjem na određeni dan.14).50).cena koštanja sredstva uzetog u zakup po osnovu finansijskog lizinga utvrđuje se u skladu sa principima navedenim u MRS 17. Revalorizacija se vrši onoliko redovno koliko je dovoljno da se iskazana vrednost ne razlikuje značajno od vrednosti koja bi se utvrdila primenom poštene vrednosti na dan bilansa stanja. a troškovi lizinga su pozicije u Bilansu uspeha. (I-40) Međunarodnog računovodstvenog standardaMRS 40 Investicione nekretnine („Sl.dalje: MRS 17) Početno merenje investicione nekretnine vrši se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja (MRS 40 par.p.ili i jedno i drugo).). Nakon početnog priznavanja sredstvo. 77/2010 . ako je verovatno da će priliv budućih ekonomskih koristi da bude veći od prvobitno procenjene stope prinosa tog sredstva.p.troškovi koji su direktno pripisani sticanju sredstva . U ovom slučaju.podb. koju vlasnik (ili zakupac. uklanjanja i restauracije područja (rezervisanje se vrši primenom MRS 37). IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Finansijski lizing Za korisnike finansijski lizing je kao nabavka vlastite materijalne imovine i iskazuje se u aktivi (račun 346) i obaveza (račun 432) u pasivi za „kupovinu” dok su troškovi amortizacije ove imovine i troškovi finansiranja pozicije Bilansa uspeha.28. osnovica za obračun go- 159 . Naknadno merenje. br. odnosno vrednovanje nakon početnog priznavanja vrši se prema modelu: . 77/2010 . što je regulisano paragrafom 4.RAČUNOVODSTVO. Za davaoca operativni lizing je imovina data u lizing i potraživanja od korisnika lizinga su pozicija Bilansa stanja.p. postrojenja i opreme koji ispunjavaju uslove za priznavanje za sredstvo vrši se po nabavnoj ceni ili ceni koštanja (MRS 16. nekretnina i oprema se iskazuje po revalorizovanom iznosu koji predstavlja njegovu poštenu vrednost na dan revalorizacije umanjenoj za ukupnu naknadnu amortizaciju i ukupne naknadne gubitke zbog obezvređenja imovine. 10-11 . Operativni lizing Za korisnika operativni lizing je samo obaveza u Bilansu stanja. potrebno je da se najpre izvrši obračun amortizacije za tu godinu. 28 . postrojenje i opreme i investicionu nekretninu pripisuje se iskazanom iznosu tog sredstva.MRS 23 Troškovi pozajmljivanja („Sl. (MRS 16. umanjeni za trgovačke popuste i rabate.je verovatno da će buduće ekonomske koristi po osnovu te investicione nekretnine priticati u preduzeće. ili (b) prodaje u okviru redovnog poslovanja. par. kada: . Investiciona nekretnina je nekretnina (zemljište ili zgrada . odnosno svođenje knjigovodstene na procenjenu vrednost. po osnovu finansijskog lizinga) drži radi ostvarivanja zarade odizdavanja nekretnine radi uvećanja vrednosti kapitala ili radi jednog i drugog. . glasnik RS”. Nekretnina.troškovi koji mogu da se direktno pripišu nabavci sredstava kao i troškovi njihovog demontiranja. 77/2010 .kapitalizacija kamata i kapitalizacija kursnih razlika u iznosu koji se smatra korekcijom troškova kamate. odnosno po poštenoj vrednosti (MRS 40. a u Bilansu uspeha kao finansijski prihod. postrojenja i oprema i investiciona nekretnina se priznaju kao sredstvo onda i samo onda.nabavne vrednosti ili . Početno merenje za finansijski lizing: po poštenoj vrednosti. . i . odnosno nabavne vrednosti (MRS 40.dalje: MRS 23) . glasnik RS”.49) ili Nakon početnog priznavanja. Elementi za početno merenje su: Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.troškovi pokretanja i drugi predproizvodni troškovi neophodni za dovođenje sredstva u stanje funkcionalne pripravnosti. Svaki drugi naknadni izdatak priznaje se kao rashod u periodu u kome je nastao. nekretnina. Poštenu vrednost opreme obično čini njena tržišna vrednost koja se utvrđuje procenom.cena koštanja investicione nekretnine može pouzdano da se izmeri. a amortizacija i prihodi od lizinga su pozicije Bilansa uspeha.u skladu sa paragrafom 12.revalorizacije.rashodi kamata u skladu sa postupkom iz (I-23) Međunarodni računovodstveni standard . . br. . kao i dobitak od prodaje pri definitivnoj prodaji i prenosu vlasništva. Ukoliko se procena vrši na datum bilansa stanja.

Metod amortizacije preispituju se periodično. može da se prenese u neraspoređeni dobitak. Pri prenosu sa investicione nekretnine. Osnovica za obračun amortizacije se utvrđuje nakon oduzimanja od nabavne vrednosti ostatka vrednosti sredstava. osnovicu za obračun amortizacije za tu godinu čini revalorizovana nabavna vrednost. a za opremu . na koji se primenjuje MRS 8 kao promena računovodstvene procene. Sve dok nekretnina koju koristi vlasnik ne postane investiciona nekretnina koja će biti iskazana po poštenoj vrednosti. par.XIII RAČUNOVODSTVO. Investicione nekretnine MRS 40 priznaje kao investiranu nekretninu i ulaganja na nekretnini koja je uzeta u zakup. Ako nekretninakoju koristi vlasnik postane investiciona nekretnina. i njene poštene vrednosti preduzeće obuhvata se na način kao da se radi o revalorizaciji izvršenoj u skladu sa MRS 16. Na eventualno proisteklo proisteklo povećanje iskazanog iznosa primenjuje se sledeći postupak: . banka nastavlja da amortizuje tu nekretninu i da priznaje sve nastale imparitetne gubitke zbog obezvređenja imovine. odnosno pre nego što je izvršena procena. Međutim. koja je uključena u sopstveni kapital. Iznos koji je priznat u računu neto dobitka ili neto gubitka tog perioda nije veći od iznosa koji je potreban da bi se povratio onaj iskazani iznos koji bi bio utvrđen (bez amortizacije) da nije priznat gubitak zbog obezvređenja i . (MRS 40 par. raspoređuje se sistematski tokom njihovog korisnog veka trajanja. (MRS 40. 54). Ukoliko je došlo do značajne promene u očekivanom obrascu ekonomskih koristi sredstva. u onoj meri u kojoj je taj iznos iskazan u revalorizovanoj rezervi za tu nekretninu.p. postrojenje i oprema prestaju da se iskazuju u bilansu stanja. Po naknadno izvršenom otuđenju investicione nekretnine. smanjenje ide na teret te revalorizacione rezerve.za zemljište i građevinske objekte . Kada se primenjuje dozvoljeni alternativni postupak. nakon otuđivanja ili kada je sredstvo trajno povučeno iz upotrebe i kada se od njegovog otuđenja ne očekuju nikakve buduće ekonomske koristi. procenjene u skladu sa MRS 16. Banka može koristiti oba postupka. svaka razlika koja se na taj dan pojavi između poštene vrednosti sredstva i njene prethodne iskazane vrednosti priznaje se u računu neto dobitka ili neto gubitka tog perioda. na poziciji: revalorizovana rezerva. iznos amortizacije se usaglašava sa novom procenom. Razlika između iskazanog iznosa nekretnine. Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otuđenja nekretnine. ali za različite grupe sredstava (npr. Na svaku razliku koja se tog dana pojavi između iskazanog iznosa nekretnine. povećanje se priznaje u računu neto dobitka ili neto gubitka tog perioda. a to su: proporcionalni. Kod prenosa zaliha na investicionu nekretninu koja će biti iskazana po poštenoj vrednosti. degresivni i funkcionalni.dozvoljeni alternativni postupak. Investiciona nekretnina prestaje da se priznaje kao imovina po otuđenju te nekretnine ili onda kada se ta investiciona nekretnina trajno povuče iz upotrebe i kada se Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Ukoliko je procena izvršena na početku godine za koju se sastavljaju finansijski izveštaji. procenjene u skladu sa MRS 16. Ako se vrši zamena za slično sredstvo. Ukoliko se dinamika trošenja značajno razlikuje od prethodnih procena. 10-11 160 .osnovni postupak). nabavnu vrednost za potrebe naknadnog merenja predstavlja poštena vrednost na dan kada je ta nekretnina promenila namenu.svaki preostali deo tog povećanja direktno se iskazuje u korist sopstvenog kapitala. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA dišnje amortizacije je nabavna vrednost koja je postojala na početku godine. na nekretninu koju koristi vlasnik ili na zalihe. Ostatak vrednosti se utvrđuje na dan sticanja. Svako iz toga proisteklo smanjenje iskazanog iznosa nekretnine priznaje se u računu neto dobitka ili neto gubitka tog perioda. Nekretnine. i njene poštene vrednosti pravno lice primenjuje isti postupak kao da se radi o revalorizaciji izvršenoj u skladu sa MRS16.u onoj meri u kojoj se povećanjem ukida prethodni gubitak zbog obezvređenja te nekretnine. metod se menja tako da održava izmenjeni način. banka primenjuje MRS 16 sve do dana kada je ta nekretnina promenila namenu. postrojenja i opreme utvrđuju se kao razlika između procenjenih neto priliva od prodaje i iskazanog iznosa sredstava i priznaju se kao prihod ili rashod u bilansu uspeha. revalorizaciona rezerva. Promenom rezidualne vrednosti i veka korišćenja sredstava treba tretirati i obračunati u skladu sa MRS 8 kao promenu računovodstvene politike. Korisni vek trajanja utvrđen je na osnovu očekivane korisnosti sredstava za banku. 55. Metod amortizacije koji se primenjuje bira se tako da izrazi način na koji banka troši ekonomske koristi od sredstva.63). (MRS 40. Prenos revalorizacione rezerve u neraspoređeni dobitak ne vrši se preko bilansa uspeha. Iznos nekretnine i opreme koji podleže amortizaciji.). trošak nabavke stečenog sredstva jednak je knjigovodstvenom iznosu otuđenog. koja će biti iskazana po poštenoj vrednosti. procena preostale vrednosti vrši se na dan svake revalorizacije. Sredstvo je obezvređeno ukoliko je njegova knjigovodstvena vrednost veća od neto prodajne (tržišna cena umanjena za troškove prodaje) ili korisne vrednosti (koja predstavlja diskontovanu vrednost buduće neto gotovine na dan procene uz primenu odgovarajuće diskontne stope).

a ne kroz nastavak korišćenja. kada se rezerva realizuje. za iznos negativnih kursnih razlika (veza MRS 21). pri čemu se zahteva da se rezultati (posledice) prestanka poslovanja odvojeno prezentuju u samom bilansu uspeha. Uslov za priznavanje sredstva kao sredstvo raspoloživog za prodaju (ili grupe sredstava) je da njegova knjigovodstvena vrednost može prvenstveno da se povrati kroz prodajnu transakciju.69).par. Revalorizaciona rezerva koja je uključena u sopstveni kapital može direktno da se prenese u neraspoređenu dobit.da je njegova prodaja vrlo verovatna. Posebno. kao i zabranu retroaktivnog klasifikovanja i priznavanja prestanka poslovanja. (MRS 40. iznos realizovane rezerve čini razlika između amortizacije zasnovane na revalorizovanom iznosu sredstava i amortizacije zasnovane na prvobitnoj nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja sredstva. u skladu sa MRS 18 primenom metode efektivne kamatne stope (MRS 40 par. povećanje pri prvoj proceni) ili kao rashod (npr. Nabavna cena se ne može povećavati /kapitalizovati/. Bitna činjenica u vezi sa MSFI 5 je i to da se za ova sredstva ne vrši obračunamortizacije. 77/2010 dalje: MSFI 5) propisuje kriterijume za klasifikaciju poslovanja kao obustavljena poslovanja i kriterijume za prezentaciju ovih poslovanja. postrojenja i oprema za koje postoji namera da se prodaju u roku od 12 meseci od dana bilansa se ne revalorizuju. obezvređenje se vrši neposrednopre klasifikacije ovih sredstava u sredstva namenjena prodaji. Učestalost procene zavisi od kretanja fer vrednosti.35) iskazane kao dobitak ili gubitak nastao zbog promene poštene vrednosti investicione nekretnine uključuje se u neto dobitak ili neto gubitak perioda u kojem je nastao.MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja („Sl. nije predviđen drugačiji postupak u vezi sa prodajom i ponovnim uzimanjem u zakup. br. To podrazumeva da je sredstvo (ili raspoloživa grupa): Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Dobici ili gubici zbog povlačenja iz upotrebe ili otuđenja investicione nekretnine utvrđuju se kao razlika između neto prihoda od otuđenja i iskazanog iznosa tog sredstva i priznaje se u bilansu uspeha kao prihod ili rashod (osim ako. Međutim. Stalna sredstva namenjena prodaji Stalna sredstva namenjena prodaji i grupa sredstava raspoloživih za prodaju definišu se kao kategorije koje se posebno vrednuju i prezentuju odvojeno u bilansu stanja u odnosu na drugu stalnu imovinu. ako je plaćanje investicione nekretnine odloženo. Prenos sa revalorizacione rezerve na neraspoređenu dobit ne vrši se kroz bilans uspeha. početno priznavanje ostvarene koristi vrši se po ceni koja je jednaka ceni za plaćanje u gotovini. Nekretnine. Razlika između nominalnog iznosa te koristi i cene koja je jednaka ceni u gotovini priznaje se kao prihod od kamate. postrojenja i opreme može biti: . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII od njenog otuđenja ne očekuje nikakva ekonomska korist u budućem periodu. Efekti procene po poštenoj vrednosti sredstava (klasifikovani po MRS 16 i MRS 38) iskazuju se u okviru kapitala (kao revalorizaciona rezerva . osim za iznos koji se smatra korekcijom rashoda kamate. kao ni obezvređenje prema MRS 36 sve dok su klasifikovane kao sredstva namenjena prodaji.66). umanjenoj za troškove prodaje (priznavanje se vrši po nižoj od ovih dveju vrednosti). Poštena vrednost nekretnina. MSFI 5 uspostavlja obavezu prikazivanja rezultata prestanka poslovanja odvojeno u obrascima finansijskih izveštaja. glasnik RS”. Efekat procene investicionih nekretnina po poštenoj vrednosti (MRS 40 par.tržišna vrednost koja bi se platila ako bi se isto sredstvo nabavilo (amortizovani troškovi zamene) Procena po poštenoj vrednosti ne mora se vršiti na kraju svakog obračunskog perioda.npr. 161 . u skladu sa MRS 17.postrojenja i opremu se tretira saglasno MRS 39 kao finansijsko sredstvo a promene njihove vrednosti tretiraju se kao dobici ili gubici zaštite od rizika (kao pozicije prihoda/rashoda po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika). Primena modela poštene vrednosti ne zahteva obračun amortizacije i obezvređenja investicione nekretnine. (III-05) Međunarodni standard finansijskog izveštavanja . Stalna sredstva koja ispunjavaju kriterijume priznavanja odmeravaju se po knjigovodstvenoj vrednosti ili po fer vrednosti. Celokupna rezerva može da se realizuje prilikom rashodovanja ili otuđenja sredstva. a koji je prethodno bio priznat kao rashod. 10-11 .standard propisuje i druge uslove.dostupno za momentalnu prodaju u svom trenutnom stanju .par. ali se ona vrši za potrebe poreskog bilansa (porez na dobit preduzeća). smanjenje pri prvoj proceni) ili kao prihod od ukidanja revalorizacionih rezervi istog sredstva do iznosa koji je jednak negativnom učinku revalorizacije istog sredstva. (MRS 40. Jedan deo rezerve može da se realizuje istovremeno sa korišćenjem sredstva.tržišna vrednost koja se može ostvariti prodajom ili .RAČUNOVODSTVO. . 70). Početno priznavanje potraživanja za koristi koje mogu da se ostvare od otuđenja investicione nekretnine vrši se po poštenoj vrednosti.da je aktivno prisutno na tržištu po razumnoj ceni merenoj u odnosu na njegovu fer vrednost . Ugovorna revalorizacija ili devizna klauzula avansa za nekretnine. U tom slučaju.

U izveštaju o promenama na kapitalu pozicija upisani a neuplaćeni akcijski kapital predstavlja odbitnu stavku kapitala tj. odnosno fakturisani troškovi. neuplaćeni upisani kapital banka evidentira u glavnoj knjizi u pasivi na računu 803 . a za koje su nastali sledeći troškovi u tom periodu: . Aktivna i pasivna vremenska razgraničenja Na grupi računa 19 i 29 .Emisiona premija. a efekti prodaje sopstvenih akcija iskazuju se kao dobitak na računu 831 ili kao gubitak na računu 841. a ne preko revalorizacionih rezervi. jer je verovatno da će po ovom osnovu „Buduće ekonomske koristi priticati u preduzeća” a takođe „ima vrednost koja može pouzdano da se izmeri”. u pasivi/kapitalu (račun 803). već investicione nekretnine podležu istom poreskom tretmanu kao i druge nekretnine i za obračun poreske amortizacija svrstavaju ih u I amortizacionu grupu.obračunati prihodi od kamata u stranoj valuti u tekućem obračunskom periodu koji ne dospevaju za naplatu u tom periodu. .XIII RAČUNOVODSTVO. Emisija ispod pariteta (disažija) je dozvoljena isključivo u slučajevima koje predviđa Zakon o privrednim društvima (član.Kapital. u društvima kapitala (DOO i AD) osnivači odgovaraju za obaveze društva i do visine neunetog uloga u društvo. Za obračun amortizacije za poreske svrhe investicionih nekretnina osnovica je nabavna vrednost iz koje su isključeni efekti procene po poštenoj vrednosti. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Prema tome. Emisija iznad pariteta je dozvoljena.Obezvređenje nekretnina. Reč je zapravo o specifičnom potraživanju od osnivača društva koji su se aktom obavezali da će u određenom roku u društvo uneti određene uloge (u novcu. Opšte je pravilo. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. predstavlja emisionu premiju (ažio) i evidentira se na račun 802 . Zakon o porezu na dobit ne poznaje posebnu kategoriju investicionih nekretnina. Bilansna vrednost je rezultat poslovanja i može biti viša i niža od nominalne vrednosti akcija.12.Bilansu stanja za potrebe izveštavanja isključuje iz kapitala. 10-11 162 . Saldo na ovim računima treba da pokaže da postoji obaveza osnivača. Zakona o privrednim društvima („Sl. br. Prema odredbama člana 13.zarada po akciji propisuje principe i načela na osnovu kojih se utvrđuje i prezentuje zarada po akciji i koja predstavlja pokazatelj uspešnosti poslovanja.Aktivna vremenska razgraničenja iskazuju se unapred plaćeni. niti osnivači imaju pravo povraćaja uloga. a uplata iznad iznosa nominalne vrednosti (vrednost na koju glasi akcija).glavnoj knjizi. Gubitak do visine kapitala obuhvata i sopstvene akcije (račun 128). 212 stav 3) i evidentira se na računu 802 . Neuplaćeni upisani kapital Neuplaćeni upisani kapital je oblik imovine i iskazuje se po pravilu u poslovnim knjigama u aktivi. Primenom Pravilnika o kontnom okviru. tekuće godine. ova imovina se potpuno neosnovano iskazuje u poslovnim knjigama banke . Tržišna vrednost je cena po kojoj se akcija prodaje na sekundarnom tržištu hartija od vrednosti i koja se evidentiraju u visini nabavne vrednosti kao pozicija aktive. Ova imovina se u finansijskom izveštaju . kao i rashodi i prihodi u tekućem periodu koji nisu mogli biti fakturisani. Neuplaćeni upisani kapital zadovoljava definiciju sredstva (Okvir MSFI stav 89) i kriterijume za priznavanje sredstva (Okvir MSFI stav 89). Nominalna vrednost je zapravo emisiona vrednost i izdaje se radi pribavljanja sopstvenog kapitala tj. gde je osnovica za obračun amortizacije nabavna vrednost i primenjuje se proporcionalna metoda amortizacije. postrojenja i opreme ne priznaje se kao rashod u poreskom bilansu. kao i na stanje na dan 31. stvarima ili pravima).Emisiona premija. glasnik RS”. utiče na početno stanje kapitala. Promena (povećanje ili smanjenje) vrednosti investicionih nekretnina do koje dolazi procenom po poštenoj vrednosti nema uticaja na obračun amortizacije za poreske svrhe. 125/2004). MRS 33 . S druge strane. Iskazivanje i prikazivanje poslovnih događaja u vezi sa akcijama zavisi od vrednosti po kojima se obavljaju transakcije. odnosno članova društva da u društvo unesu uloge na koje su se obavezali ugovorom o osnivanju (osnivačkim aktom). postrojenja i opreme priznaje se kao prihod u poreskom bilansu. koji ne dospevaju za naplatu u tom periodu. povećanje vrednosti investicionih nekretnina po osnovu procene po poštenoj vrednosti koje je iskazano u korist Prihoda od usklađivanja vrednosti nekretnina. odnosno odlukom o povećanju osnovnog kapitala društva.Neuplaćeni upi- sani kapital u okviru grupe računa 80 . Istovremeno. Efekti prodaje iskazuju se kao gubici (grupa računa 62) ili dobici (grupa računa 72). efekti procene investicione nekretnine (pozitivan/negativan) se iskazuju u Bilansu uspeha. Međutim.obračunati prihodi u tekućem obračunskom periodu u stranoj valuti. trajnog izvora finansiranja. da se akcije ne mogu izdavati za emisionu cenu koja je niža od njihove nominalne vrednosti i u poslovnim knjigama se evidentiraju u okviru akcijskog kapitala. Ovo su upravo i razlozi zbog kojih se u poslovnim knjigama društva neuplaćeni upisani kapital evidentira kao posebna pozicija aktive. koje takođe umanjuju kapital i prikazuju se i u izveštaju o promenama na kapitalu i u Bilansu stanja. društvo ne može osloboditi osnivače obaveze unošenja uloga. Smanjenje vrednosti investicionih nekretnina po osnovu procene poštene vrednosti koje je iskazano na teret rashoda .

.prenetih neiskorišćenih poreskih gubitaka (npr. Razlika između knjigovodstvene revalorizovane vrednosti imovine i njene poreske osnovice je privremena i uzrokuje nastanak odloženih poreskih obaveza ili odloženih poreskih sredstava.obračunati rashodi kamata koji terete tekući obračunski period. Po osnovu privremenih poreskih razlika nastaju odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze. Reč je o odloženim porezima što podrazumeva priznavanje odloženih poreskih sredstava ili odloženih poreskih obaveza vezanih za oporezive privremene razlike: Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Privremene poreske razlike (MRS 12) su razlike između knjigovodstvenog iznosa imovine ili obaveza u bilansu i njihove poreske osnovice. to su gubici ranijih godina za koje se može umanjiti oporeziva dobit utvrđena u poreskom bilansu). . Potraživanja za suspendovanu obračunatu kamatu po svojoj suštini proističu iz obustavljenog pripisa kamate na aktivu određenoj stepenom naplativosti i iskazuju se u okviru druge vanbilansne aktive (račun 930). koji se uključuju u efektivnu kamatnu stopu. Razlike nastale po drugom osnovu (različite stope za amortizaciju i različite metode za amortizaciju) koje uslovljavaju odložene poreske obaveze terete neto rezultat. iskazuju se: .kamate plaćene u tekućem obračunskom periodu u stranoj valuti. a manja knjigovodstvena vrednost u odnosu na njegovu poresku osnovicu dovodi do odloženog poreskog sredstva. privremene poreske razlike nastaju kada se knjigovodstveni rashod priznaje u jednom periodu a taj rashod se po poreskim propisima priznaje u drugom periodu.unapred obračunata kamata narednog perioda i sva ostala aktivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti. Polazeći od navedenog. Odložena poreska obaveza utvrđena na osnovu privremene razlike koja je rezultat revalorizacije direktno ide na teret kapitala (revalorizacione rezerve). to je privremena razlika koja nastaje kada je računovodstvena amortizacija viša od poreske amortizacije). što je i bio dovoljan razlog da se Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru izmeste iz bilansne u vanbilansnu evidenciju.MRS 12 Porezi na dobitak („Sl. glasnik RS”. Odložena poreska sredstva prema odredbama (I-12) Međunarodnog računovodstvenog standarda .RAČUNOVODSTVO. br. a ne dospevaju za plaćanje u tom periodu. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII .tekući poreski rashod . 58 predviđa da se odloženi porez treba priznati kao prihod ili rashod i da se uključuju u neto dobit ili gubitak perioda. osim suspendovane obračunate kamate. Naime.naplaćeni ostali prihodi koji se odnose na naredni obračunski period. računovodstveno treba obuhvatiti sledeće pojavne oblike poreza i to: . 10-11 163 .iznosi naplaćene kamate koji se odnose na naredni obračunski period. Obračunata suspendovana kamata i obračunati prihodi po osnovu suspendovane obračunate kamate po svojoj ekonomskoj suštini (u kontekstu statičkog bilansa) ne predstavljaju vremenski razgraničena potraživanja i razgraničene prihode iz tog osnova. . za koju su umanjeni prihodi od kamata tekućeg perioda. par.unapred obračunata kamata u narednom obračunskom periodu i ostala pasivna vremenska razgraničenja. 77/2010 .unapred plaćeni rashodi po osnovu troškova servisiranja obaveza. Na računima grupe 49 i 59 . Praktično. to je neiskorišćeni poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva).prenetih neiskorišćenih poreskih olakšica (npr. Odložene poreske obaveze (MRS 12) su iznosi poreza na dobit koji će se platiti u budućim periodima a koji nastaju po osnovu oporezivih privremenih razlika. Ti obračuni imaju isključivo evidencioni karakter.privremenih razlika koje se mogu odbiti (npr. a odnose se na naredni obračunski period.obračunati rashodi u tekućem obračunskom periodu (obračunata zakupnina. koje se odnose na naredni obračunski period. Odložena poreska sredstva i obaveze Odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze su pozicije Bilansa stanja.iznosi unapred naplaćenih prihoda po osnovu troškova servisiranja kredita. .ostali rashodi u stranoj valuti plaćeni u tekućem obračunskom periodu.iznos poreza na dobit za plaćanje. osim suspendovane obračunate kamate. Pod suspendovanom obračunatom kamatom podrazumeva se obračunata kamata tekućeg perioda na kredite i plasmane za koje je izvršeno indirektno smanjenje vrednosti u skladu sa usvojenom računovodstvenom politikom. obračunate premije osiguranja i ostali rashodi) koji ne dospevaju za plaćanje u tom periodu. što svakako znači da pri sačinjavanju poreskog bilansa treba ove pozicije isključiti iz oporezive dobiti.MRS 12) su iznosi poreza na dobit koji se mogu vratiti u budućim periodima a nastaju usled: . . Efekat ovih privremenih razlika na neto dobit neutrališe se preko odloženih poreskih obaveza odnosno poreskih sredstava.Pasivna vremenska razgraničenja. što znači da ne tereti neto rezultat. . . . koji je utvrđen u skladu sa poreskim propisima. . Računovodstveno evidentiranje poreza MRS 12. veća knjigovodstvena vrednost uvećana revalorizacijom u odnosu na njegovu poresku osnovicu dovodi do odložene poreske obaveze. koji se uključuju u efektivnu kamatnu stopu. .

a preostali iznos . prema MRS 12. . b) je verovatno da će odliv resursa koji sadrže ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveza. već je obavezno. Dakle. kao privremene razlika proistekle iz rezultata revalorizacije iskazuje se zaduženjem revalorizacionih rezervi. za priznavanje odloženh poreskih sredstava nije dovoljno samo postojanje odbitnih privremenih razlika. njegov saldo se zatvara na teret računa 830 do iznosa dobitka iskazanog na ovom računu. i c) iznos obaveze može da se pouzdano proceni. saldo na tom računu zatvara se u korist računa 840. 35. Smanjenje odložene poreske obaveze. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. uključujući i prenetu dobit s računa 861. Priznavanje odloženog poreza Odložene poreske obaveze priznaju se uvek kada postoje oporezive privremene razlike. 75 i 77. Rezervisanje se priznaje kada: a) banka ima obavezu (pravnu ili stvarnu) koja je nastala kao rezultat prošlog događaja. Ukoliko ovi uslovi nisu ispunjeni rezervisanje se ne priznaje.iz prethodnih i tekuće godine 370 Odložena poreska obaveza (koja po MRS 12 predstavlja rashod i umanjuje neto dobit) knjigovodstveno se evidentira na sledeći način: Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza 470 Odložene poreske obaveze Za iznos priznate poreske obaveze . Za razliku od odloženih poreskih obaveza. Pri zaključivanju ovog računa. koji je utvrđen u skladu sa poreskim propisima (ovo se odnosi na slučaj kada je iznos plaćenih akontacija veći od ukupne poreske obaveze). 164 . 10-11 Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za banke predviđa iskazivanje prihoda i rashoda po osnovu odloženog poreza direktno na teret odnosno u korist rezultata (dobiti/gubitka) knjiženjem na grupi račun 86 (račun 860 i račun 861) na kojima se iskazuje gubitak i dobitak po osnovu efekata promene odloženih poreskih obaveza i poreskih sredstava.XIII RAČUNOVODSTVO.odloženo poresko sredstvo . Priznavanje odloženih poreskih sredstava zavisi od procene rukovodstva da li će se u narednim periodima ostvariti dovoljno oporezive dobiti koja će moći da se umanji po navedenim osnovama. Rezervisanja se ne priznaju za buduće poslovne gubitke. ovog Pravilnika). do visine iskazanog gubitka.obračunat porez na dobit po godišnjem računu iskazuje se na sledeći način: Dobitak tekuće godine 850 Porez na dobitak Za obavezu po tekućem porezu 850 Porez na dobitak 455 Obaveze za porez na dobit Za obavezu za plaćanje poreza po godišnjem računu 830 Na računu 860 iskazuje se gubitak po osnovu smanjenja odloženih poreskih sredstava iz prethodnih godina i formiranje odloženih poreskih obaveza u toku godine.iz prethodnih i tekuće godine 860 Rezervisanja Rezervisanje je obaveza koja je neizvesna u pogledu roka i iznosa. Smanjenje odloženog poreskog sredstva iskazuje se po prometu na teret računa 830. Na računu 861 iskazuju se dobitak po osnovu formiranja odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza u toku godine. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . a odobrenjem računa 390.na teret računa 840. više plaćen porez u odnosu na poresku obavezu obračunskog perioda. Odloženo poresko sredstvo (koje po MRS 12 predstavlja prihod i uvećava neto dobit): Odložena poreska sredstva 861 Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza Za iznos priznatog poreskog sredstva . Tekući poreski rashod . Smanjenje odloženih poreskih obaveza iskazuje se zaduženjem računa 890 u korist računa 831 (čl.predstavlja rashod koji umanjuje neto dobit. Tekući poreski prihod proističe iz više plaćenih akontacija nego što je ukupna poreska obaveza i po tom osnovu iskazuju se potraživanja stavom: Potraživanja za više plaćen porez na dobit 455 Obaveze za porez na dobit Prenos više plaćenog poreza na dobit putem plaćenih akontacija u toku obračunskog perioda na potraživanja 034 Saldo na račun 034 predstavlja „tekući poreski prihod” tj.odložena poreska obaveza . odnosno neiskorišćenog poreskog kredita i poreskog gubitka. priznavanje odloženih poreskih obaveza ne zavisi od procene rukovodstva. Pri zaključivanju ovog računa.predstavlja prihod koji uvećava neto dobit.tekući poreski prihod . Iznos poreske obaveze treba utvrditi pre konačnog sastavljanja finansijskih izveštaja jer se isti treba da evidentira i iskaže za odnosni poslovni period kao korekcija rezultata poslovanja po osnovu odloženih poreskih rashoda i prihoda (račun 830 i račun 831).u korist računa 830. a nedostajući iznos .iznos poreza na dobit za povraćaj. .

postrojenja. Po tom Standardu revalorizacione rezerve Kapital Kapital.RAČUNOVODSTVO. Na teret ovog računa knjiže se: . nematerijalnih ulaganja. grupa računa 82 . postrojenjima i opremom. 810. . Na ovom računu bi trebalo iskazati i iznos koji predstavlja razliku između više uplaćenog iznosa akcija od njihove nominalne vrednosti. . Sledeći MRS regulišu priznavanje i vrednovanje revalorizacionih rezervi: MRS 12 .rezerve . ukoliko je po osnovu konkretnog sredstva bila iskazana revalorizaciona rezerva.gubitak ranijih godina . Navedene smernice navode na zaključak da se samo realizovane revalorizacione rezerve mogu koristiti za pokriće gubitka kada one zapravo dobijaju kvalitet neraspoređene dobiti. 812 i 813. Kapital nije jedinstvena kategorija i prema Pravilniku o kontnom okviru. te bi za priznavanje i vrednovanje ovog oblika kapitala trebalo koristiti odredbe iz (1) Okvira za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja („Sl.revalorizovane rezerve . jer zavisi od procene imovine i obaveza. nematerijalnih ulaganja. opreme.računi 830 i 831. banka je dužna da obezbedi analitiku revalorizacionih rezervi po konkretnim sredstvima za koja je revalorizaciona rezerva formirana. .računi 802. za prihode tekućeg perioda vezuju se rashodi budućih perioda koji nastaju kao posledica prihoda tekućeg perioda. umanjuje kapital i predstavlja potraživanja za neuplaćeni upisani kapital). 133/2003 .emisiona premija i rezerve iz dobiti . 811.neraspoređeni dobitak ranijih i neraspoređeni dobitak tekuće godine . . Rezervisanja se prikazuju kao posebna stavka u samom bilansu stanja i od banke se zahteva detaljno prikazivanja u napomenama sa opsežnim zahtevima za obelodanjivanjem. U korist ovog računa knjiže se pozitivni efekti revalorizacije nekretnina. MRS 16 . . opreme.račun 842. U okviru računa . br. postrojenja.račun 803. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. odnosno glavnica je ostatak imovine preduzeća nakon odbitka svih njegovih obaveza. iskazuje se kao: . učešća u kapitalu u stranoj valuti i drugih finansijskih instrumenata čiji se efekti promena poštene vrednosti u skladu sa MRS iskazuju u okviru revalorizacionih rezervi (član 71). U Bilansu stanja revalorizacione rezerve ulaze u sastav ukupnog kapitala.gubitak iznad iznosa kapitala .akcijski kapital .realizacija (otuđenje i rashodovanje navedenih sredstava). Ako više nije verovatno da će odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveze. oprema. Rezervisanja se ispituju na dan bilansa i koriguju tako da održavaju najbolju sadašnju procenu. a najviše u visini razlike amortizacije zasnovane na revalorizacionoj vrednosti i one zasnovane na nabavnoj vrednosti.gubitak tekuće godine .neuplaćeni upisani kapital . ukoliko je po osnovu konkretnog sredstva bila iskazana revalorizaciona rezerva. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Uvođenje pozicije „dugoročna rezervisanja” tesno je vezano za bazno načelo uzročnosti (korelacije) prihoda i rashoda tj.račun 841. Banke vrše procenu rezervisanja na osnovu svojih računovodstvenih politika.Revalorizacione rezerve.račun 840.rešenje). Kapital se ne procenjuje i ne meri posebno.Emisiona premija iskazuje se pozitivna razlika između postignute prodajne vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti.grupa računa 82. vrednovanje i obelodanjivanje revalorizacionih rezervi u vezi sa nekretninama. Na računu 802 . Iznos koji je priznat kao rezervisanje predstavlja najbolju procenu izdatka koji je potreban za izmirenje sadašnje obaveze na dan bilansa stanja. 10-11 165 .priznavanje. Ni jedan pojedinačni standard ne reguliše direktno priznavanje i vrednovanje ove bilansne pozicije.Revalorizacione rezerve obuhvata efekte promena poštene (fer) vrednosti nekretnina. a na osnovu Odluke o kriterijumima za klasifikaciju bilansne aktive i vanbilansnih stavki obrazuju posebnu rezervu na teret dobiti. kao što je na primer povećanje vrednosti sredstva uz priznavanje revalorizacionih rezervi. nematerijalnih ulaganja. Realizovane revalorizacione rezerve prenose se na nerasoređenu dobit dok saldo na računu revalorizacionih rezervi predstavlja zapravo iznos rezervi koji nije realizovan uz postojanje obaveze da se vodi analitička evidencija za koje je ona formirana. učešća u kapitalu inostranih preduzeća i drugih finansijskih instrumenata. glasnik RS”. postrojenja. kao i učešća u kapitalu inostranih preduzeća. ukoliko je ranijim revalorizacijama bila iskazana revalorizaciona rezerva.negativni efekti revalorizacije nekretnina.računi 800 i 801. .postupanje sa odbitnim poreskim razlikama koje su nastale u vezi sa promenom koja je izvorno povezana samo sa bilansom stanja. .efekti obezvređivanja navedenih sredstava u skladu sa MRS 36. Revalorizaciona rezerva se može preneti na neraspoređenu dobit ranijih godina i pre otuđenja. rezervisanje se ukida. . odnosno rashodovanja. Revalorizacione rezerve Prema Pravilniku o kontnom okviru. .

MRS 39 . koji predviđa revalorizaciju nematerijalnih ulaganja. u obliku priliva ili povećanja sredstava ili smanjenja obaveza. MRS 40 . Po tom Standardu revalorizacione rezreve nastaju usled primene modela revalorizacije. koji predviđa revalorizaciju nekretnina. a zatim sučeljavanjem utvrđuje finansijski rezultat kao merilo uspešnosti. Dobici predstavljaju porast u ekonomskim koristima.sticanja i otuđenja sopstvenih akcija. MRS 36 . postrojenja. MRS 28 i MRS 39 i drugi MRS.priznavanje. Prihod se meri po fer vrednosti koja je primljena ili je naplativa.priznavanje i vrednovanje revalorizacionih rezervi po osnovu ulaganja u pridružena preduzeća. jer ne predstavljaju prihod za taj entitet. Na računu 831 . Osim MRS 18. posledica vrednovanja po fer vrednosti onih nekretnina. priznavanje revalorizacionih rezervi nastaje po osnovu promene kapitala pridruženog preduzeća koje je posledica vršenja revalorizacije njegovih nekretnina. kao što su porez na dodatu vrednost i sl. Prihodi obuhvataju samo one bruto prilive ekonomskih koristi koje entitet primi ili potražuje za sopstveni račun. postrojenja. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA nastaju usled primene modela revalorizacije. Prema par. MRS 20. Iznosi. čijim se vrednovanjem. MRS 21 .reguliše prizanavanje revalorizacionih rezervi po osnovu kursnih razlika iz poslovanja sa inostranim poslovanjem. Definicija prihoda obuhvata prihode i dobitke. prodajom stalnih sredstava po ceni višoj od knjigovodstvene. opreme i nematerijalnih ulaganja.Neraspoređeni dobitak tekuće godine. gde se prikazuju kao posebna stavka u samom bilansu stanja i detaljno se obrazlaže u napomenama. sa opsežnim zahtevima za obelodanjivanjem.korišćenje ranije formiranih revalorizovanih rezervi po osnovu priznavanja i vrednovanja obezvređenja sredstava. učešća u kapitalu po stranoj valuti i drugih finansijskih instrumenata čiji se efekti promena poštene vrednosti u skladu sa MSFI iskazuju u okviru revalorizacionih rezervi. . kao što su: prihod od prodaje.realizovanih revalorizacionih rezervi. vrednovanje i obelodanjivanje revalorizacinih rezervi u vezi sa nematrijalnim ulaganjima. Prilikom otvaranja poslovnih knjiga na početku godine na ovaj račun prenosi se saldo sa računa 830 . a prihod po ovim poslovima je samo iznos provizije. prihod se meri po fer vrednosti primljene naknade ili potraživanja. postrojenja i opreme. dividende i tantijeme. već dobitak koji preduzeće ostvari nekom svojom aktivnošću koja ne mora da bude redovna poslovna aktivnost. Naime. za priznavanje pojedinih vrsta prihoda značajni su i: MRS 11. Prihodi predstavljaju prihod od redovnih aktivnosti preduzeća i iskazuju se pod različitim nazivima. MRS 38 .ispravke materijalno značajnih grešaka. To povećanje je. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Prihode treba priznati kada postoji verovatnoća priliva ekonomskih koristi u preduzeće i kada se te koristi mogu pouzdano meriti.priznavanje i prestanak priznavanja revalorizacionih rezervi po osnovu promene vrednosti finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju (i koji nisu deo odnosa zaštite). Revalorizacione rezerve nastaju povećanjem vrednosti sredstava u odnosu na njihovu dotadašnju knjigovodstvenu vrednost. Knjiženja na ovom računu nastaju i po osnovu: . Pod dobitkom se ne podrazumeva razlika između prihoda i rashoda. Dobici nastaju.postupanje sa ranije formiranim revalorizacionim rezervama u slučaju da se nekretnina prevodi u investicionu nekretninu. i kao takvi ne razlikuju se od prihoda. opreme nematerijalnih ulaganja. Bruto prilivi ekonomskih koristi proistekli iz poslovanja u svoje ime a za tuđ račun ili u tuđe ime i za tuđi račun takođe ne doprinose povećanju sopstvenog kapitala. na primer. kamate.Neraspoređena dobit ranijih godina evidentira se kumulirani neraspoređeni dobitak ranijih godina. Iznos prihoda po osnovu kupoprodajne transakcije po pravilu se ugovara između prodavca i kupca. 9 i 10 MRS 18. kojim su propisani računovodstveni postupci za pojedine vrste prihoda koji proističu iz određenih transakcija i poslovnih događaja.efekata retroatkivene primene promene računovodstvene politike. Elementi prihoda i rashoda definisani su Okvirom. MRS 28 .XIII RAČUNOVODSTVO. koje dovodi do povećanja kapitala. MRS 17. . . PROCENJIVANJE POZICIJA BILANSA USPEHA Osnovni elementi bilansa uspeha jesu prihodi i rashodi. Računovodstveni postupci za priznavanje prihoda zasnovani su prvenstveno na MRS 18. 10-11 Neraspoređena dobit Neraspoređena dobit obuhvata neraspoređenu dobit ranijih godina i neraspoređenu dobit tekuće godine (račun 831 i račun 830). naplaćeni za račun trećih lica. nisu ekonomske koristi za entitet i ne dovode do povećanja kapitala. naknade.. MRS 21. 166 . Priznavanje prihoda U Okviru prihod je definisan kao povećanje ekonomskih koristi tokom obračunskog perioda. i koji može biti pozitivan (dobitak) ili negativan (gubitak).

razne štete. Kada nastane neizvesnost naplate. a u skladu sa suštinom relevantnog ugovora.promena vrednosti drugih kratkoročnih sredstava. .promena fer vrednosti finansijskih sredstava. Primljene naknade su u većini slučajeva u oblicu novca ili novčanih ekvivalenata. koji proizilazi iz redovnih aktivnosti banaka i koji ima za posledicu povećanje njenog kapitala. pa se iz tog razloga rashodima smatraju i gubici koji nisu uvek povezani sa ostvarivanjem prihoda. Fer vrednost je iznos za koji se neko sredstvo može razmeniti ili obaveza podmiriti. Jedino je izvesno da taj rok ne može preći granice jednog obračunskog perioda).korišćenje sredstava od strane drugih. Priznavanje rashoda Rashodi prema Okviru obuhvataju troškove koji proističu iz uobičajenih aktivnosti entiteta i gubitke. Priznavanje rashoda definisano je paragrafima 94-98. Međutim. se evidentiraju prihodi koji nastaju iz sledećih transakcija i događaja: . Standard se ne bavi prihodima koji nastaju po osnovu: . Gubici uključuju. zavisi od proteka vremena. . u računovodstvu prihoda. . osim ako je primerenije prihode priznati ne nekoj drugoj osnovi . (nenaplativi iznos ili iznos za koji je prestala verovatnoća naplate). onda se fakturisanje vrši na vremenskoj osnovi. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Neizvesnost oko naplativosti iznosa koji je već uključen u prihod. čime se ostvaruju prinosi od kamata. . a ne vrši se korekcija iznosa prihoda koji je prvobitno priznat. Ove vrste prihoda se priznaju na sledećim osnovama: . Okvira za pripremanje i prezentaciju finansijskih izveštaja.prodaja roba. Rashodi se po pravilu povezuju sa smanjenjem imovine odnosno odlivom sredstava ili povećanjem obaveza.kamate se priznaju na vremenskoj osnovi. Kamate.rashodi se priznaju u bilansu uspeha kada smanjenje budućih ekonomskih koristi koje je povezano sa smanjenjem sredstava ili povećanjem obaveza može pouzdano da se izmeri. S obzirom na to da gubici predstavljaju umanjenje ekonomskih koristi ne razlikuju se po svojoj priorodi od ostalih rashoda. tako da se uzima u obzir stvarni prinos na sredstva . između dve dobro upoznate i informisane strane (a da se ne radi o povezanim strankama .ugovora o lizingu (njima se bavi MRS 17 Lizing). . Tantijema je naknada za korišćenje dugoročnih sredstava preduzeća. trgovačkih znakova. može biti ugovoreno plaćanje na osnovu broja proizvoda koje je kupac licence proizveo. Dividenda je dobit vlasnika kapitala koja se isplaćuje u srazmeri sa učešćem u kapitalu. na primer patenata. Generalno posmatrano prihod se priznaje kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi priticati u banku i kada se one mogu pouzdano izmeriti. 10-11 167 . Provizija je. iznos za koji verovatnost naplate više ne postoji priznaje se kao rashod. na primer. i ne ispravlja se za iznos koji je izvorno priznat kao prihod.visina kamate.matičnom preduzeću i njegovim poveznim licima) i da se vrednost postiže na slobodnom tržištu. iz kojih izdvajamo najznačajnije: .. Kamata je naknada za korišćenje novca ili novčanih ekvivalenata ili iznosa koji se duguju banci.ugovora o osiguranju organizacija za osiguranje. Prema MRS. rashodi ne moraju uvek nastati u svrhu ulaganja u poslovni proces.dividende se priznaju kada je ustanovljeno akcionarsko pravo da mu se dividende isplate (zvanično obaveštenje od preduzeća gde postoji učešće u kapitalu). odnosno formira se odgovarajuća ispravka vrednosti. osim povećanja koja se odnose na doprinose vlasnika kapitala (na primer: dodatna ulaganja kapitala). Međutim. najčešće naknada za obavljanje određenih posredničkih usluga.dividendi koje proizilaze iz ulaganja i koji se obračunavaju prema metodi učešća (njima se bavi MRS 28 Računovodstveno obuhvatanje investiranja u pridružena preduzeća). dakle. što znači da priznavanje rashoda nastaje istovremeno sa priznavanjem porasta obaveza ili smanjenje sredstava. gubitke nastale prilikom prodaje stalne imovine po ceni nižoj od knjigovodstvene vrednosti i sl.pružanje usluga i . autorskih prava i računarskog softvera. priznaje se kao rashod.tantijeme se priznaju na osnovu nastanka događaja. finansijskih obaveza ili njihovog otuđenja (njima se bavi MRS 39 Finansijski instrumenti .RAČUNOVODSTVO. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. tantijema i dividendi. umanjenoj za date trgovačke popuste i rabate (Standard izričito ne ograničava rok u kome se prihodi umanjuju za te popuste i rabate. Merenje (vrednovanje) prihoda Prihod se meri (vrednuje) po bruto fer vrednosti primljene naknade ili potraživanja. Prihod je bruto priliv ekonomskih koristi tokom obračunskog perioda.Ako je preduzeće ugovorom o davanju licence predvidelo da se plaćanje vrši sa protekom vremena. tantijema ili dividendi priznaju se uz uslove da je verovatno da će ekonomske koristi povezane sa transakcijom priticati u preduzeće i da se iznos prihoda može pouzdano izmeriti. tantijeme i dividende Prihod banke u obliku kamata.

koji je finansijska obaveza. . troškovi amortizacije.troškovi emitovanja instrumenata kapitala evidentiraju se na bilansu uspeha ukoliko se odustane od transakcije (MRS 32. troškovi transporta usluga. troškovi naknada po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. manjkovi. Kamate. usluge obezbeđenja. U bilansu uspeha banka prikazuje glavne vrste prihoda i rashoda. naknade za puteve prilikom registracije vozila. troškovi članarina. dnevnice.dobici i gubici u vezi sa otkupom ili refinansiranjem finansijskih instrumenata klasifikovanih kao finansijska obaveza. . rashodi kamata. otpremnina pri odlasku u penziju ili za prestanak potrebe za radom zaposlenog). ublažavanja posledice elementarnih nepogoda i sl.dividende na preferencijalne akcije klasifikovane kao finansijske obaveze. solidarna pomoć npr. Dobici i gubici proizašli iz sledećih osnova obično se prikazuju na neto osnovi (po neto principu): . troškovi premije osiguranja. negativne kursne razlike (MRS 21). penzionerima.rashod se takođe priznaje u bilansu uspeha u slučajevima kada nastane obaveza bez istovremenog priznavanja sredstava. . troškovi platnog prometa. gubici po osnovu prodaje hartija od vrednosti. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . gubici po osnovu rashodovanja i prodaje. ostali lični rashodi i naknade (naknade za ishranu. Prihodi ili rashodi u bilansu uspeha su primarno: .otuđenja hartija od vrednosti koje predstavljaju učešća. naknade za prevoz. advokatske usluge. troškovi amortizacije. dividende i ostalih dobitaka i gubitaka. takse rashodi kamata. gubici po osnovu prodaje učešća u kapitalu rashodi kamata. poslovni prostor) troškovi operativnog lizinga za investicionu nekretninu. . Raspodela dividendi vlasnicima instrumenata kapitala se usmerava direktno na kapital emitenta. Klasifikacija finansijskog instrumenta ili njegovog sastavnog dela na finansijsku obavezu ili instrument kapitala određujei klasifikaciju prihoda od kamate. 10-11 168 . usluge stručnog obrazovanja i usavršavanja zaposlenih.iz poslovanja koje se obustavlja. a povezanost s prihodom moće da se ustanovi samo u širem smislu ili posredno. jubilarne nagrade. troškovi naknada fizičkim licima po osnovu ostalih ugovora. obezvređenje troškovi istraživanja. bez obzira na činjenicu da instrument daje pravo vlasniku da učestvuje u preostaloj imovini pravnog lica. U bilansu uspeha se ne vrši prebijanje prihoda i rashoda osim kada se radi o pozicijama vezanim za obezbeđenje od rizika (hedžinga) i sredstvima i obavezama kod kojih postoji zakonsko pravo na prebijanje i kada se u vezi sa njima takvo prebijanje očekuje. rashodi se priznaju u bilansu uspeha putem postupka sistemske i razumne alokacije. obezvređenje.trgovanje stranim valutama. troškovi goriva i energije. troškovi taksi prevoza. i .rashodi se priznaju u bilansu uspeha na osnovu direktne povezanosti nastalih troškova i zarade posebnih stavki prihoda. dividende i ostali dobici i gubici koji se odnose na odgovarajuću finansijsku obavezu ili komponentu složenog finansijskog instrumenta (za deo koji se klasifikuje kao finansijska obaveza) su prihodi ili rashodi u bilansu uspeha. gubici po osnovu prodaje učešća u kapitalu MRS 392) MRS 17 MRS 40 MRS 38 MRS 16 Okvir MRS 27 MRS 28 2) Vrednovanje se vrši na osnovu fakture dobavljača (finansijska obaveza) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. kod kojih je cilj da se priznaju rashodi u obračunskim periodima u kojima su ekonomske koristi povezane s tim stavkama potrošene ili istekle. manjkovi. solidarna pomoć za slučaj duže ili teže bolesti. rashodi po osnovu direktnih otpisa troškovi operativnog lizinga (oprema. . grupisane prema njihovoj prirodi i obelodanjuje iznose glavnih vrsta prihoda i rashoda. a vrednovanjem se bavi samo u slučaju razgraničenja naknada po vremenskim periodima. gubici po osnovu rashodovanja i prodaje. . Ovo je slučaj sa troškovima amortizacije. naknade za građevinsko zemljište. obezvređenje troškovi poreza na imovinu. troškovi PTT.rashod se odmah priznaje u bilansu uspeha kada izdatak ne donosi nikakve buduće ekonomske koristi ili kada neka stavka predstane da ispunjava uslove za priznavanje u bilansu stanja kao sredstvo. rent-a-car. Pri sastavljanju bilansa uspeha banke se rukovode odredbama svih relevantnih MRS/MSFI-a. usluge revizije.dobici i gubici u vezi sa nominalnom vrednosti instrumenta. .otuđenja i promene knjigovodstvene vrednosti hartija od vrednosti kojima se trguje.XIII RAČUNOVODSTVO. troškovi naknada po autorskom ugovoru. troškovi naknada po ugovoru o delu.kada se očekuje da će ekonomske koristi priticati tokom nekoliko obračunskih perioda.kamate na obveznice emitovane od strane pravnog lica. Procenjivanje rashoda vrši se u skladu sa sledećim standardima: MRS 2 MRS 23 MRS 19 zalihe materijala kamate. . putne troškove. gubici po osnovu rashoda i prodaje.37). . električne energije naknade zaposlenima u smislu priznavanja. manjkovi. troškovi reklame i propagande. manjkovi.

Naime. promenama kamatnih stopa. Banka obelodanjuje ukupan iznos zajmova i plasmana na dan bilansa stanja na koji kamata nije obračunata i osnovu koja je korišćena prilikom utvrđivanja iskazane vrednosti takvih zajmova i plasmana.jeste izvršena ispravka vrednosti: Potraživanja za kamatu Ispravka vrednosti potraživanja za kamatu i za naknadu. potraživanja po osnovu prodaje.naplata suspendovane kamate: Žiro račun 754 Prihodi od naplaćene suspendovane kamate Za iznos naplaćene suspendovane kamate 980 Obaveze za suspendovanu kamatu 930 Potraživanja po suspendovanoj kamati Za isknjižavanje suspendovane kamate iz vanbilansne evidencije po osnovu naplate 000 . na primer. Takođe je poželjno da banka obelodani da li priznaje prihod od kamate po takvim zajmovima i plasmanima i uticaj koji prestanak obračuna kamate ima na njen bilans uspeha. kada je zajmoprimac u docnji u pogledu plaćanja kamate ili glavnice duže od određenog perioda. Iznos potencijalnih gubitaka za koje iskustvo ukazuje da su prisutni u portfoliju zajmova i plasmana takođe se priznaje kao rashod i odbija od ukupne iskazane vrednosti zajmova i plasmana kao ispravka vrednosti za gubitke po zajmovima i plasmanima.Za prenos u vanbilansnu evidenciju -029 -020 Knjiženje suspenzije obračunate kamate Suspenzija obračunate kamate u poslovnim knjigama iskazuje se za potraživanja po osnovu kamate koja potiče iz tekuće godine po kojima: . potraživanja po osnovu promene fer vrednosti derivata i drugih potraživanja Za storniranje potraživanja po osnovu kamate i ispravke vrednosti kamate koja se suspenduje 930 Potraživanja po suspendovanoj kamati 980 Obaveze za suspendovanu kamatu . Banka može da odluči da ne obračunava kamatu na zajam ili plasman. koji proističu iz prirode njenog poslovanja. plasmanima i drugim kreditnim aranžmanima usled toga što postaju delimično ili potpuno nenaplativi. potraživanja po osnovu promene fer vrednosti derivata i drugih potraživanja Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. potraživanja po osnovu prodaje. Iznos gubitaka koji su utvrđeni priznaje se kao rashod i odbija od iskazane vrednosti odgovarajuće kategorije zajmova i plasmana kao ispravka vrednosti za gubitke po zajmovima i plasmanima. Za storniranje potraživanja po osnovu kamate i ispravke vrednosti kamate koja se suspenduje -650 Rashodi indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija -700 Prihodi od kamata po osnovu kredita Za storniranje rashoda po osnovu ispravke vrednosti kamate i prihodovanja u tekućoj godini 930 980 Za prenos u vanbilansnu evidenciju .nije izvršena ispravka vrednosti: Potraživanja za kamatu -700 Prihodi od kamata po osnovu kredita Za storno obračunate kamate i njeno prihodovanje 930 Potraživanja po suspendovanoj kamati 980 Obaveze za suspendovanu kamatu Za prenos u vanbilansnu evidenciju -020 . Otuda banke trpe gubitke na zajmovima.jeste izvršena ispravka vrednosti: -020 Potraživanja za kamatu -029 Ispravka vrednosti potraživanja za kamatu i za naknadu. tržišnih cena i fluktuacijom valuta. kao i rizicima koji proističu iz njenog okruženja i to pre svega rizicima izazvanim padom kreditne (poslovne) sposobnosti njenih komitenata. Procena ovih gubitaka zavisi od prosuđivanja rukovodstva i dosledno se primenjuje iz perioda u period. bnaka je izložena riziku likvidnosti i kreditnom riziku. 10-11 169 .nije izvršena ispravka vrednosti: 654 Rashodi po osnovu suspenzije kamate -020 Potraživanja za kamatu Za iznos potraživnja po osnovu kamate koja se suspenduje 930 Potraživanja po suspendovanoj kamati 980 Obaveze za suspendovanu kamatu Za prenos u vanbilansnu evidenciju .naplata suspendovane kamate: Žiro račun 754 Prihodi od naplaćene suspendovane kamate Za iznos naplaćene suspendovane kamate i njeno prihodovanje 980 Obaveze za suspendovanu kamatu 930 Potraživanja po suspendovanoj kamati Za isknjižavanje naplaćene suspendovane kamate iz vanbilansne evidencije 000 Knjiženje potraživanja po osnovu kamate koja potiče iiz prethodnih godina. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Gubici na kreditima i plasmanima i priznavanje i suspenzija kamata Značajnu poziciju rashoda u Bilansu uspeha čine gubici po osnovu datih kredita i potraživanja banaka od svojih klijenata. po kojima: .RAČUNOVODSTVO.

uključujući i dobit prenetu sa računa 861. Neto gubitak je zbir gubitka i poreza na dobitak. a preostali iznos u korist računa 830.saldo So882 Račun dobitka i gubitka poslovanja koje se obustavlja . 75 i 77. 10-11 Utvrđivanje dobitka Utvrđivanje dobitka se u knjigama sprovodi na sledeći način: 170 . prihoda i ukupnog rezultata Prenos i zaključak prihoda i rashoda i ukupnog rezultata u poslovnim knjigama se sprovodi: 690 60-68 Prenos rashoda 70-78 790 Prenos prihoda 881 Prenos rashoda Rashodi Prihodi Prenos prihoda Račun rashoda i prihoda operativnog poslovanja 882 Račun dobitka i gubitka poslovanja koje se obustavlja 690 Prenos rashoda Zaključak rashoda 790 Prenos prihoda 881 Račun rashoda i prihoda operativnog poslovanja 882 Račun dobitka i gubitka poslovanja koje se obustavlja Zaključak prihoda So881 Račun rashoda i prihoda operativnog poslovanja . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Prenos ukupnog rezultata 884 Račun dobitka i gubitka Za prenos dobitka 884 Račun dobitka i gubitka 886 Prenos dobitka ili gubitka Za utvrđeni bruto dobitak 886 Prenos dobitka ili gubitka 830 Dobitak tekuće godine Za prenos na ostvareni bruto dobitak 850 Porez na dobitak 455 Obaveze za porez na dobit Za obračunat porez na dobit u obračunskom periodu 455 Obaveze za porez na dobit 000 Za plaćene mesečne akontacije poreza na dobit u toku obračunskog perioda 034 Potraživanja za više plaćen porez na dobit 455 Obaveze za porez na dobit Zatvaranje obračunatog poreza na dobit sa plaćenim akontacijama (Sº na računu 455 prenosi se na račun 034 . 68.potraživanja po osnovu pretplaćenog poreza na dobit za više plaćeni porez ili 455 Obaveze za porez na dobit 000 Žiro račun Za uplatu poreza na dobit obračunat za obračunski period (manje plaćene akontacije) 830 Dobitak tekuće godine 850 Porez na dobitak Utvrđivanje neto dobitka na kraju obračunskog perioda kao razlika između dobitka i obračunatog poreza na dobitak tj.74. GODINU Rezultat banke se iskazuje kao dobitak ili kao gubitak. Pravilnika.72. 73.saldo Račun dobitka i gubitka poslovanja koje se So882 obustavlja . Neto dobitak je razlika između dobitka i obračunatog poreza na dobitak. Utvrđivanje rezultata i njegovo iskazivanje u poslovnim knjigama bliže je uređeno čl. 4) So računa 860 zatvara se na teret računa 830 do iznosa dobitka iskazanog na ovom računu.XIII RAČUNOVODSTVO. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Prenos rashoda.saldo 883 Prenos ukupnog rezultata Prenos ukupnog rezultata ili 883 Prenos ukupnog rezultata So881 Račun rashoda i prihoda operativnog poslovanja .saldo Prenos ukupnog rezultata 3) So računa 861 zatvara se u korist računa 840 do visine iskazanog gubitka.saldo Uključenje rashoda u neto dobit 883 UTVRĐIVANJE REZULTATA POSLOVANJA ZA 2010. 59. Računi 860 i 861zatvaraju se po principu manjeg salda ako su ispunjeni uslovi iz MRS 12. neraspoređeni dobitak tekuće godine utvrđen po godišnjem računu 370 Odložena poreska sredstva 861 Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza Priznavanje odloženog poreskog sredstva 860 Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza 470 Odložene poreske obaveze Priznavanje odložene poreske obaveze So8613) 830 Dobitak tekuće godine Uključenje prihoda u neto dobit 830 Dobitak tekuće godine So8604) Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza . a nedostajući iznos na teret računa 840.

kao i zaključivanje računa 690 i 790 sa računima grupe 60 do 68 i grupe 70 do 78.osnivače banke srazmerno sredstvima uloženim u osnivački kapital banke (dividende) i . odnsono pokriće uređeno je i Zakonom o bankama. Raspoređivanje rezultata po godišnjem računu Utvrđivanje rezultata poslovanja . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Uključivanjem odloženih poreskih sredstava i obaveza u Bilans uspeha pre prenosa u Bilans stanja (dobitak/gubitak) vrši se korekcija rezultata utvrđenog na osnovu računovodstvenih pravila sa pravilima po kojima se sastavlja poreski bilans. kapital se svodi na nulu. Utvrđivanje gubitka Utvrđivanje gubitka u knjigama se sprovodi na sledeći način: Račun dobitka i gubitka 883 Prenos ukupnog rezultata Za prenos gubitka 886 Prenos dobitka ili gubitka 884 Račun dobitka i gubitka Za utvrđeni bruto gubitak 840 Gubitak tekuće godine 886 Prenos dobitka ili gubitka Za prenos na ostvareni bruto gubitak 850 Porez na dobitak 455 Obaveze za porez na dobit Za obračunat porez na dobit po godišnjem računu 455 Obaveze za porez na dobit 000 Žiro račun Za plaćene mesečne akontacije poreza od dobiti u toku obračunskog perioda 034 Potraživanja za više plaćen porez na dobit 455 Obaveze za porez na dobit Prenos na potraživanja po osnovu pretplaćenog poreza na dobit ili 455 Obaveze za porez na dobit 000 Žiro račun Za uplatu poreza na dobit obračunat za obračunski period (manje plaćene akontacije u toku godine) 840 Gubitak tekuće godine 850 Porez na dobitak Utvrđivanje neto gubitka kao zbira gubitka i poreza na dobitak tj.gubitak tekuće godine utvrđen po godišnjem računu 370 Odložena poreska sredstva 861 Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza Priznavanje odloženog poreskog sredstva 860 Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza 470 Odložene poreske obaveze Priznavanje odložene poreske obaveze S o861 Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza .Gubitak iznad iznosa kapitala. Dakle. . opšte bankarske rizike). Neraspoređena dobit se na osnovu odluke skupštine banke. kao i raspoređivanje. vrši se samo prilikom sastavljanja godišnjeg računa. Osim ovog tehničkog. nakon utvrđivanja rezultata za 2010.Račun izravnanja računa stanja uz odobrenje računa aktive. Knjiženje se sprovodi zaduženjem računa 842 u korist računa 841 i 840 . a nedostajući iznos na teret računa 840 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. ako je kapital negativan.saldo 840 Gubitak tekuće godine Uključenje prihoda u neto gubitak do visine iskazanog gubitka (preostali iznos prihoda iskazuje se na računu 830) 830 Dobitak tekuće godine 860 Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza Uključenje rashoda u neto gubitak. rezerve za potencijalne gubitke po plasmanima i druge. Ovakva reklasifikacija se vrši zato što kapital u bilansu stanja ne može da se iskaže kao negativna stavka.neto dobitka ili neto gubitka. u skladu sa propisanim obrazcem bilansa stanja. Na računu 842 iskazuje se određeni iznos samo kada ukupan gubitak prelazi visinu ukupnog kapitala. 10-11 884 Odredbama Pravilnika o Kontnom okviru predviđeno je da se neopokriveni gubitak iskazuje u pasivi kao odbitna stavka od kapitala. raspoređuje na: . Ovako prikazana bilansna pozicija jasno ukazuje korisnicima informacija na nedostajući deo imovine/aktive za pokriće gubitka koji je veći od kapitala. a izuzetno i u toku godine (redovni ili vanredni godišnji račun). pa se. gubitak iznad visine kapitala iskazuje kao pozicija aktive.rezerve (zakonske.ostale namene u skladu sa ovim Zakonom. godinu. tako što se iznos gubitaka iznad visine kapitala reklasifikuje u aktivu na račun 842.račun 887. Za zaključak računa iskazanih vrednosti pozicija aktive po pojedinačnim pozicijama bilansa stanja zadužuje se račun 887 . do iznosa dobitka+dobit sa račun 861. vrši se zaključak glavne knjige. s tim što se samo gubitak iznad visine kapitala prikazuje u bilansu stanja u aktivi na kontu 842 .gubitak.RAČUNOVODSTVO. 171 . suštinski razlog za reklasifikaciju gubitka iznad visine kapitala u aktivu/ imovinu je veća iskazna moć bilansa stanja kao segmenta seta finansijskih izveštaja. Posle zaključka računa uspeha i sastavljanja bilansa stanja. na kraju poslovne godine. ZAKLJUČAK RAČUNA GLAVNE KNJIGE Zaključak glavne knjige .

"Sl. KAO I O DAVANJU PODATAKA IZ TIH IZVEŠTAJA "Sl. Posle otvaranja svih računa glavne knjige.12. godinu. dostavljaće se. 102/2010. OBRADE I OBJAVLJIVANJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA. dostavlja se i jedan primerak u pisanoj formi. registracije. REGISTRACIJE. br.1. kako je do sada bilo. pri čemu se dostavljenim izveštajima smatraju danom dostavljanja pisanih primeraka Agenciji. zbir dugovne i potražne strane na računu 887 je jednak. svake nove poslovne godine ili u toku godine. a stupio je na snagu 31. preko interneta posredstvom posebnog web servisa. 102/2010 P 172 ravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o bližim uslovima i postupku prijema. kontrole. glasnik RS". obrade i objavljivanja finansijskih izveštaja. OTVARANJE RAČUNA GLAVNE KNJIGE NA DAN 1.Račun izravnanja računa stanja. Za 2010.dalje: Agencija. br. • Marija Mitić KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA PRAVILNIKA O BLIŽIM USLOVIMA I POSTUPKU PRIJEMA. CD-u ili fleš memoriji. redovni godišnji i konsolidovani finansijski izveštaji koji su sastavljeni primenom posebne aplikacije Agencije za privredne registre .2011. zbir dugovne i potražne strane kontu 880 jednak je zbiru bilansa stanja na osnovu koga se otvara račun glavne knjige. a ne na disketi. Za otvaranje računa pozicija pasive po pojedinačnim pozicijama bilansa stanja u visini iskazanih vrednosti knjigovodstveno seevidentira zaduženjem računa 880 . pri otpočinjanju poslovanja nove banke vrši se otvaranje računa u glavnoj knjizi. glasnik RS". Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Za zaključak računa iskazanih vrednosti pozicija pasive po pojedinačnim pozicijama bilansa stanja knjiženje se sprovodi zaduženjem računa pasive uz odobrenje računa 887 .Račun otvaranja glavne knjjige. Uz ovako dostavljene izveštaje. načinu vođenja i sadržini Registra finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika. godinu. godine tj.2010. godine.XIII RAČUNOVODSTVO.Račun otvaranja glavne knjige. GODINE Na početku 2011. odštampan iz te aplikacije. NAČINU VOĐENJA I SADRŽINI REGISTRA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PODATAKA O BONITETU PRAVNIH LICA I PREDUZETNIKA. uz odobrenje računa sa pasivnim saldom.dalje: Pravilnik) primenjiće se na predaju finansijskih izveštaja za 2010. 10-11 . kao i o davanju podataka iz tih izveštaja . Po završenom zaključku aktivnih i pasivnih salda pozicija bilansa stanja. KONTROLE. Za otvaranje računa pozicije aktive po pojedinačnim pozicijama bilansa stanja u visini iskazanih vrednosti knjigovodstvena evidencija se sprovodi zaduženjem računa s aktivnim saldom uz odobrenje računa 880 .

Pravilnikom je produžen rok za otklanjanje nedostataka i nepravilnosti koje Agenciju utvrdi u toku kontrole finansijskih izveštaja na 30 u odnosnu na dosadašnjih 15 dana od dana objavljivanja obaveštenja na internet starnici Registra finansijskih izveštaja. a uvedena je obaveza da se uz finansijske izveštaje dostavi zahtev za registraciju finansijskih izveštaja. Zamena se može izvršiti do okončanja postupka preliminarne obrade. Pravilnikom je ukinuta obaveza dostavljanja podataka o licu koje je odgovorno za sastavljanje finansijskih izveštaja. odnosno dokumenata iz člana 31.RAČUNOVODSTVO. sadrži i informaciju o pravnom osnovu sastavljanja tih izveštaja. uz navođenje razloga zbog kojih se ta zamena zahteva. Zakona sadrži podatke o identifikaciji obveznika revizije. koje su objavljene na internet stranici Registra finansijskih izveštaja. kao i spisak primljenih dokumenata. ukinuta je obaveza dostavljanja posebnog obaveštenja o razvrstavanju pravnih lca u skladu sa Zakonom. o tome objavi informaciju na internet stranici Registra finansijkih izveštaja. Zakona dostavi i zahtev za zamenu finansijskog izveštaja. što sa sobom povlači i plaćanje naknade za njihovu registraciju. Takođe. Obrazac zahteva može se takođe preuzeti preko internet stranice Registra finansijskih izveštaja. smatraće se da su sastavljeni i dostavljeni samo u pisanoj formi.dalje: Zakon). ukinuta je i obaveza posebnog dostavljanja posebnog obaveštenja o razvrstavanju pravnih lica u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS". potvrda o registraciji redovnih godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja. Za obveznike revizije finansijskih izveštaja. posle kog roka je registracija korigovanih podataka u finansijskom izveštaju je moguća samo na osnovu naloga nadležnog državnog organa. odnosno do 30. takođe propisana i obaveza dostavljanja zahteva za objavljivanje dokumentacije i registraciju korigovanih finansijskih izveštaja. jer se isto nalazi u okviru zahteva za registraciju koji se dostavlja uz finansijske izveštaje. 10-11 pokriću gubitka. Potvrda o objavljivanju dokumentacije iz člana 31. a potvrda o registraciji vanrednih finansijskih izveštaja. Naime. a njenim okončanjem. odnosno na osnovu izveštaja revizora. Ako posle dostavljanja Agenciji izjave zakonskog zastupnika da od strane nadležnog organa obveznika nije doneta odluka o usvajanju finansijskog izveštaja i izjave zakonskog zastupnika da od strane nadležnog organa obveznika nije donata odluka o raspodeli dobiti. obveznik revizije tih izveštaja je dužan da uz navedeni zahtev unese podatke o novoj veličini.juna naredne godine. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Ukoliko finansijski izveštaji dostavljeni putem interneta. nadležni organ obveznika donese odluku o usvajanju redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja. Ako obveznik vrši zamenu finansijskih izveštaja i naknadno donosi odluke o usvajanju finansijkog izveštaja. 46/2006 i 111/2009 . kao i veličinu pravnog lica utvrđenu od strane Agencije. • 173 . podaci iz registrovanih redovnih godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja za izveštajnu godinu. Pravilnikom je propisana mogućnost da se izvrši zamena dostavljenog redovnog godišneg ili konsolidovanog izveštaja Agenciji ukoliko obveznik utvrdi da u podnetom izveštaju rezultati poslovanja i finansijski položaj nisu iskazani istinito i objektivno. obveznik može da zahteva objavljivanje tih odluka. Za ove obveznike je. najkasnije do isteka naredne godine. odnosno konsolidovane finansijske izveštaje. kao i tehničko uputstvo Agencija objavljuje na internet stranici Registra finansijskih izveštaja. nisu sastavljeni i dostavljeni u skladu sa Pravilnikom i tehničkim uputstvom. kao i veličinu pravnog lica utvrđenu od strane Agencije. odnosno objavljene dokumentacije. Preciznije su regulisane obeveze Registratora prilikom izdavanja potvrde koju dostavlja obvezniku. navedena potvrda o objavljivanju dokumentacije i registraciji korigovanih finansijskih izveštaja sadži i sve podatke koji su iskazani na propisanim obrascima finansijskih izveštaja. Pravilnikom je propisana obaveza Registratora da najkasnije osam dana pre okončanja preliminarne obrade. a uvedena je obaveza dostavljanja izjave zakonskog zastupnika da od strane nadležnog organa obveznika nije doneta odluka o usvajanju finansijskog izveštaja. Ako je došlo do promene veličine obveznika usled korekcije podataka u korigovanim redovnim godišnjim finansijskim izveštajima. moraju biti dostupni svim zainteresovanim licima. pored podataka o identifikaciji obveznika sadrži i sve podatke koji su iskazani na propisanim obrascima finansijskih izveštaja. odnosno o raspodeli dobiti ili pokriću gubitka. kao i period za koji su ti izveštaji sastavljeni. na propisanom obrascu koji se takođe može preuzeti posredstvom internet stranice Registra finansijskih izveštaja. Aplikaciju za sastavljanje finansijskih izveštaja. uz navođenje razloga zbog kojih ta odluka nije doneta. dužan je da uz nove primerke finansijskog izveštaja. vreme upisa u Registar finansijskih izveštaja. koji se može preuzeti preko internet stranice Registra finansijskih izveštaja. odnosno Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Kada je obveznik dostavio korigovane redovne godišnje. odnosno odluku o raspodeli dobiti ili pokriću gubitka po redovnom godišnjem finansijskom izveštaju. u odnosu na godinu na koju se ti akti odnose.

kontrole. obrade i objavljivanja finansijskih izveštaja. glasnik RS". br. 2/2010 i 102/2010) PRILOZI UZ 174 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11 . kao i o davanju podataka iz tih izveštaja ("Sl. registracije.XIII RAČUNOVODSTVO. načinu vođenja i sadržini registra finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Pravilnik o bližim uslovima i postupku prijema.

10-11 175 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.RAČUNOVODSTVO.

IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA 176 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11 .XIII RAČUNOVODSTVO.

Računovodstveni aspekt državnih davanja Saglasno odredbama stava 13.posluju u određenoj privrednoj grani. uključujući nemonetarna davanja po fer vrednosti se ne priznaju sve dok ne postoji verovatnoća: .Bez konkretnog povezivanja sa poslovnim aktivnostima ("Sl.da će davanje biti primljeno.države i njenih organa kako na nacionalnom. postoje dva opšta pristupa računovodstvenom tretmanu državnih davanja: . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII RAČUNOVODSTVENO OBUHVATANJE DRŽAVNIH DAVANJA I DRUGIH OBLIKA DRŽAVNE POMOĆI ojam i vrste državnih davanja. Državna davanja se priznaju kao prihod kroz bilans uspeha tokom perioda u kojima pravno lice priznaje kao rashod povezane troškove koje treba pokriti iz tog davanja. mogu se sa stanovišta uloge koje imaju podeliti u dve grupe: . predstavlja državno davanje u smislu MRS 20.SIC 10 Državna pomoć . opština. Dakle.Vlada. osim davanja koja su povezana sa sredstvima.dalje: pravna lica izvršenim od strane: . 77/2010 . Priznavanje državnih davanja kroz bilans uspeha u trenutku prijema. Davanja povezana sa sredstvima su državna davanja za koja je primarni uslov da entitet koji ima pravo da primi davanje treba da nabavi. dotacije. Državna davanja. Takva davanja transfera se ne knjiže direktno u korist učešća akcionara. bilo da su lokalna. subvencije. MRS 20.počinju ili nastavljaju da obavljaju svoje poslovanje u nerazvijenim područjima. ministarstava. izuzev povraćaja poreskih dažbina koju vrše državni organi. subvencije. Državna davanja mogu biti državna davanja koja su povezana sa sredstvima ili sa prihodima.dalje: Vlada. organa i međunarodnih organizacija.inostranih država. Država. nacionalna ili internacionalna.premije.podsticaji za proizvodnju . državne agencije i slična tela.podsticaji kojima se smanjuju ulazni troškovi .kapitalni pristup. prema kojem se državno davanje direktno knjiži u korist kapitala i 177 . bez povezivanja sa troškovima koji se pokrivaju tim davanjem. glasnik RS". . nije u saglasnosi sa računovodstvenim načelom uzročnosti prihoda i rashoda i bilo bi prihvatljivo samo ukoliko nije postojala nikakva osnova za alociranje davanja na periode. MRS 20.dalje: SIC). Državna pomoć entitetima bez konkretnog povezivanja sa poslovnim aktivnostima entiteta. prema SIC-10. glasnik RS". . br. ako se te pomoći daju entitetima koji: . br.regresi. tako i na lokalnom nivou .dalje: MRS 20) i (IV-10) TUMAČENJEM . .RAČUNOVODSTVO. Državna davanja. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Mogu biti i sekundarni uslovi koji ograničavaju vrstu ili lokaciju sredstava ili periode u toku kojih sredstva treba pribaviti ili posedovati. izgradi ili na drugi način pribavi dugoročna sredstva. državne agencije i slična tela. kao i njihov povraćaj i obelodanjivanje definisano je (I-20) Međunarodnim računovodstvenim standardom . 10-11 P državna davanja se odnose na davanje pravnim licima i preduzetnicima . osim po periodu njihovog primanja. u smislu tačke 3. ili .nastavljaju poslovanje u nedavno privatizovanoj privrednoj grani.MRS 20 Računovodstvo državnih davanja i obelodanjivanje državne pomoći ("Sl. 77/2010 . autonomnih pokraijna.da će se pravno lice pridržavati uslova povezanih sa davanjem i . se odnosi na Vladu Republike Srbije . Državna davanja predstavljaju pomoć države u obliku prenosa resursa entitetu po osnovu ispunjenih izvesnih uslova u prošlosti ili u budućnosti koji se odnose na poslovne aktivnosti entiteta. Davanja povezana sa prihodima su druga državna davanja.

U suprotnom. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA .koja su povezana sa sredstvima. gde se srazmerni deo uključuje u prihode i . nije primereno da se državna davanja priznaju u bilansu uspeha. Ako je državno davanje bilo namenjeno za nabavku materijala i rezervnih delova. se takođe može zahtevati ispunjenje izvesnih obaveza i tada se priznaju u bilansu uspeha tokom perioda u kojima nastaju troškovi vezani za ispunjenje tih obaveza. Kapitalni pristup Kapitalni pristup državnih davanja ima argumente koji su povezani sa instrumentima finansiranja. zadruge.000. odnosno akcionara i registrovan kod nadležnih institucija. Pravilnika.800.000. treba ga direktno knjižiti u korist kapitala. davanje zemljišta može biti uslovljeno izgradnjom objekta na lokaciji i može biti primereno da se to davanje priznaje u bilansu uspeha tokom veka trajanja objekta. tako da se u poslovnim knjigama pravnog lica iskazuje samo vrednost nabavljenog sredstva koju je samo pravno lice finansiralo (deo vrednosti nabavljenog sredstva). Po metodi odloženih prihoda. Državna davanja po osnovu sredstava Saglasno odredbama stava 24. uključujući i nemonetarna sredstva po fer vrednosti. odnosno rezervnih delova u odgovarajućem obračunskom periodu. Primer davanja novčanih sredstava: Pravno lice je izvršilo nabavku opreme za obavljanje delatnosti u vrednosti od 11. Na primer. glasnik RS". Prihodni pristup državnih davanja odnosi se na davanja: . subvencija dotacija. za iznos državnih davanja se umanjuje vrednost nabavljenog sredstva.Prihodi od premija.00 + PDV 1. Pošto se ne očekuje nikakav povraćaj davanja.kao oduzimanje iznosa davanja prilikom izračunavanja knjigovodstvene vrednosti sredsatva . stav 5.800. državna davanja povezana sa sredstvima koja se u bilansu stanja evidentiraju kao odloženi prihodi i uključuju u prihod srazmerno nastalim troškovima.prihodni pristup. loženi prihodi i primljene dobacije. Od nadležnog ministarstva dobijeno je državno davanje u vredosti od 6. 119/2008. 24). na kraju obračunskog perioda prenosi se sa računa 495 u korist prihoda (račun 641). 9/2009 i 4/2010 .00 dinara.Prihodi po osnovu uslovljenih donacija. 10-11 Prihodni pristup Prihodni pristup državnih davanja ima uporište u argumentaciji da su ona vezana za sučeljavanje sa određenim troškovima i davanje se priznaje u prihode u istom peridu kao i relativni rashodi. autobuse. evidentiraju se preko računa 495 . da bi se primljena sredstva priznala kao kapital. Takođe. pošto ona nisu zarađena.XIII RAČUNOVODSTVO. MRS 20. davanja povezana sa sredstvima koja se amortizuju obično se priznaju kao prihod tokom perioda u srazmeri sa troškovima amortizacije tih sredstava. Procenjeni vek upotrebe ovog sredstva je 10 godina. br. Prema odredbama Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva. Pravno lice treba da izabrani metod prezentacije državnog davanja po osnovu sredstava utvrdi opštim aktom (pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama). na računa 495 . u korist prihoda iskazuje se iznos koji je jednak iznosu utrošenog materijala. u skladu sa MRS 20 i ostalim relevantnim MRS i na računu 640 . iskazuju se u bilansu stanja: .Od- 178 . a stopa za amortizaciju 10%. 114/2006. druga pravna lica i preduzetnike ("Sl.metoda umanjenja vrednosti imovine (MRS 20 stav. državna davanja povezana sa sredstvima.000. Smatra se da ova metoda nije prihvatljiva. Kod nas se kapitalni pristup primenjuje u slučajevima kada osnivači javnih preduzeća nabavljaju osnovna sredstva za obavljanje komunalne delatnosti (kamione. to sredstvo se i ne iskazuje u poslovnim knjigama pravnog lica. već predstavljaju podsticaj od strane države bez povezanih troškova (MRS 20 stav 14.000.). Naime. tramvaje i dr. Na primer. državna davanja ne treba da se direktno knjiže u korist kapitala. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. državna davanja su instrumenti finansiranja i zbog toga ih treba evidentirati kroz bilans stanja. regresa kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina. dobijena sredstva se u celini knjiže u korist pasivnih vremenskih razgraničenja (račun 495).kao odloženi prihodi po osnovu davanja ili .00 dinara (nabavna vrednost opreme 10. Prema odredbama člana 37.koja se direktno unose u prihode. Za davanja povezana sa sredstvima koja se ne amortizuju.dalje: Pravilnik). pod b).000. državna davanja iskazuju se na računu 641 .000. Prema našim pozitivnim propisima.00). iz razloga što ne odražava realno stanje sredstava pravnog lica. a ako je putem držanog davanja finansirana ukupna vrednost nabavljenog sredstva. prema kom se državno davanje prenosi u korist prihoda tokom jednog ili više perioda. Deo koji odgovara iznosu obračunate amortizacije osnovnog sredstva ili nematerijalnog ulaganja pribavljenog iz sredstava državnog davanja.) ili daju sredstva za te namene. taj kapital treba prethodno da bude odobren od stane osnivača pravnog lica.Odloženi prihodi i primljene donacije. Po metodi umanjenja vrednosti imovine. U ovim slučajevima se za primljena sredstva uvećava kapital preduzeća.

000.000.000. postrojenja. a) po metodi odloženih prihoda Knjiženje za odobrena državna davanja vrši se na sledeći način: 222 Potraživanja od državnih organa 495 Odloženi prihodi i primljene donacije 6.000.000.000. u iznosu od 600. Pravno lice je svojim aktom odredilo da se državno davanje u poslovnim knjigama iskazuje po metodi odloženih prihoda i da se u korist prihoda knjiži samo sramerni deo koji se odnosi na amortizaciju.00 dinara.00 6.000.00).000.00 1.000. amortizacija bi se obračunala na umanjenu osnovicu opreme od 4.000.00 b) Po metodi umanjenja vrednosti imovine Pod pretpostavkom da je pravno lice u svom opštem aktu predvidelo metod umanjenja vrednosti imovine za primljeno državno davanje.00 x10%).000.000.00 Primljena državna davanja .00 dianara (10.000.po izvodu sa tekućeg računa: 241 Tekući (poslovni) računi 222 Potraživanja od državnih organa i organizacija 6.00 Knjiženje za primljena državna davanja po izvodu sa tekućeg računa: 241 Tekući (poslovni) računi 222 Potraživanja od državnih organa i organizacija 6.000.800.000.000.000.000.000.000.00 6.000.000.00 10.00 x 10%).00 Za obračun nabavne vrednosti opreme: 027 270 433 Nekretnine.000.00 6.000.000.000.00 = 4.000.00 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000.000.800. oprema i biološka sredstva u pripremi Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) Dobavljači u zemlji 10. U ovom slučaju sprovelo bi se sledeće knjiženje (za odobreno državno davanje za nabavku opreme): 222 Potraživanja od državnih organa 023 Postrojenja i oprema 6.000.000.000.000. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Godišnja amortizacija iznosi 1.00 11.000.00 400. tj.00 dinara (dobijena državna davanja u iznosu od 6.000.000. oprema i biološka sredstva u pripremi 10.000.000.00 600.00 Obračun godišnje amortizacije: 540 Troškovi amortizacije 0239 Ispravka vrednosti postrojenja i opreme 1.00 dinara (10.00 Knjiženje aktiviranja opreme: 023 027 Postrojenja i oprema Nekretnine. amortizacija bi iznosila 400.000.000.00 6.000. 10-11 179 .00 Knjiženje obračunatu amortizaciju na umanjenu vrednost imovine: 540 Troškovi amortizacije 0231 Ispravka vrednosti opreme 400. postrojenja.00 Aktiviranje prihoda po osnovu srazmernog dela obračunate godišnje amortizacije: 495 Odloženi prihodi i primljene donacije 641 Prihodi po osnovu uslovljenih donacija 600.000.00 1.00 6.000.000.RAČUNOVODSTVO.000.000.000.000.

00 dinara. Po godišnjem računu za 2010. Procenjeni vek trajanja pribavljenog osnovnog sredstva je 4 godine.00 1.000.000. 10-11 . U ovoj situaciji na kraju godine.00 x 25%). u okviru prihoda.000.00 Knjiženje obračuna nabavne vrednosti opreme: 027 270 433 Nekretnine.00). Sredstvo je stavljeno u upotrebu u januaru 2010. Na kraju prve godine korišćenja sredstvo je obezvređeno u iznosu od 400.000. Primer davanja nenovčanih sredstava (opreme.000.180. Sprovođenje knjiženja za primljeni kamion po ugovoru o državnom davanju . Ono što se uočava je da se primenom obe od navedenih metoda postiže krajnji neto finansijski efekat na rezult.000. postrojenja.000.000.00 Za obračunatu amortuaciju: 540 Troškovi amortizacije 0231 Ispravka vrednosti opreme 100.000.000.000.00 Za srazmerni deo odloženih prihoda: 495 641 Odloženi prihodi i primljene donacije Prihodi po osnovu uslovljenih donacija 100.000.00 dinara.000.000. godine. rezervnih delova.000. uz napomenu da se nenovčana sredstva iskazuju po fer vrednosti knjiženjem u korist računa 495 .00 dinara.000. tako da vrednost nabavljenog sredstava na računu na računu 023 iznosi samo 4. državno davanje je knjiženo direktno preko računa 023 i to na potražnoj strani tog računa.00 dinara i iznosi 400. godine.000.000.000.000.00 100. Primer obezvređenja vrednosti osnovnih sredstava pribavljenih po osnovu državnih davanja: Nabavna vrednost osnovnog sredstva pribavljenog po osnovu državnog davanja iznosi 1. Državno davanje je realizovano u vidu novčanih sredstava i upaćeno na račun u iznosu pribavljenog osnovnog sredstva.000.000.000. godinu obračunata je amortizacija u iznosu od 100.000. oprem i biološka sredstva u pripremi Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) Dobavljači u zemlji 1. jer je bilans rashoda terećen samo za 400.XIII RAČUNOVODSTVO.000. a amortizaciona stopa iznosi 25%.000.6.000. u poslovnim knjigama pravnog lica koje je nabavilo opremu.00 dinara.primljena državna davanja: 241 222 Tekući (poslovni) računi Potraživanja od državnih organa i organizacija 1.00 2.00 dinara.000. primenom metode umanjenja vrednosti imovine.odloženi prihodi i primljene donacije.000.000.00 dinara. materijala): Na ime donacije pravno lice je primilo nov kamion čija je vrednost 2.00 Po izvodu sa tekućeg računa .000.00 180 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000.00 100.00 dinara (1. Knjiženje za odobrena državna davanja: 222 495 Potraživanja od državnih organa Odloženi prihodi i primljene donacije 1.000.000.000. sa razlikom da se umesto tekućeg računa zadužuje račun osnovnih sredstava.00 dinara (10.00 180.000. pa se amortizacija obračunava na osnovicu od 4.donacija: 023 495 Postrojenja i oprema Odloženi prihodi i primljene donacije 2.00 U ovoj situaciji knjiženja su u svemu ista. treba priznati troškove amortizacije i troškove obezvređenja sredstva na teret iznosa odloženih prihoda po osnovu primljenih donacija.000. Kamion je stavljen u upotrebu u januara 2010.000. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Dakle.00 .00 1.00 1.000. Godišnja amortizacija iznosi 250.

000. Primenom obe od navedenih metoda. oprema i biološka sredstva u pripremi 1. postrojenja.000. postrojenja i opreme 023 Postrojenja i oprema 400.500. uz obelodanjivanje kojim se obezbeđuje potpuno razumevanje efekata. Sredstva su uplaćena ra račun preduzeća.u okviru prihoda.00 250.RAČUNOVODSTVO.000.000. Primer dodele sredstava za tekuće održavanje: Javnom preduzeću za gradski prevoz lokalna samouprava je dodelila sredstva za popravku vozila u iznosu od 2.000.00 Knjiženje obračuna godišnje amortizacije: 540 Troškovi amortizacije 0239 Ispravka vrednosti opreme 250.00 dinara sa PDV.000.00 Aktiviranje prihoda za srazmerni deo obračunate godišnje amortizacije: 495 Odloženi prihodi i primljene donacije 641 Prihodi po osnovu uslovljenih donacija 250.00 Državna davanja po osnovu prihoda Državno davanje koje se prima kao nadoknada za nastale rashode ili gubitke ili u svru pružanja direktne finansijske podrške pravnom licu sa kojom nisu povezani budući troškovi.00 dinara. se priznaje kao prihod perioda u kojem se prima davanje.000.000. što znači da se ona mora primeniti retroaktivno na prethodne periode. Pravno lice može da primi državno davanje kao nadoknadu za rashode ili gubitke nastale u prethodnom periodu.000. Za iznos izvršene popravke vozila dobavljač je ispostavio fakturu na iznos od 2.00 2.00 400. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Knjiženje aktiviranja opreme: 023 027 Postrojenja i oprema Nekretnine.000. kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina 2. a) po metodi priznavanja u okviru prihoda Knjiženje za odobrena državna davanja: 222 Potraživanja od državnih organa i organizacija 640 Prihodi od premija. MRS 20).000.00 Za iznos gubitka po osnov obezvređenje osnovnog sredstva: 582 Obezvređenje nekretnina. krajnji neto efekat je isti na rezultat u bilansu uspeha.000. bilo zasebno bilo pod opštim nazivom: .00 400.000.oduzimanjem od odgovarajućih iskazanih rashoda.00 250. Takvo davanje se priznaje kao prihod u periodu u kom se primi.00 Aktiviranje prihoda za srazmerni deo obezređenog sredstva: 495 Odloženi prihodi i primljene donacije 641 Prihodi po osnovu uslovljenih donacija 400.000.000.000. zanači promenu računovodstvene politike. Davanja po osnovu prihoda iskazuju se u bilansu uspeha: .00 1. regresa. Oba metoda se smatraju prihvatljivim za prezentaciju davanja povezanih sa prihodima i u vezi su stavom 31.00 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Pravno lice treba da izabrani metod prezentacije državnih davanja utvrdi pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama. 10-11 181 .000. subvencija dotacija.000. Promena metoda prezentacije državnih davanja.000.

00 2.000.prirodu i obim državnih davanja priznatih u finansijskim izveštajima i ukazivanje na druge oblike državne pomoći od kojih je entitet imao diektne koristi.644.000. može se zaključiti da je efekat na finansijski rezultat poslovanja isti.000.00 381.118.000.XIII RAČUNOVODSTVO. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Po izvodu sa tekućeg računa: 241 222 Tekući (poslovni) računi Potraživanja od državnih organa i organizacija 2. uključujući usvojene metode prezentacije u finansijskim izveštajima.00 -2.usvojenu računovodstvenu politiku u vezi sa državnim davanjima.neispunjene uslove i druge potencijalne obaveze povezane sa državnom pomoći koja je priznata. iz razloga što realnije odražava troškove poslovanja preduzeća. . Obelodanjivanje državnih davanja Saglasno odredbama stava 39.000. MRS 20.000.00 2.00 Iz navedenog primera sa različitim metodama prikazivanja dobijenog državnog davanja kroz bilans uspeha.000.00 381.00 2.000.00 2.356.00 Za primljenu fakturu dobavljača za izvršene usluge: 532 270 433 Troškovi usluga održavanja Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) Dobavljači u zemlji 2.356. i .000.500.644.00 Knjiženje za primljeno državno davanje: 222 532 Potraživanja od državnih organa i organizacija Troškovi usluga održavanja 2.118. pravno lice treba da obelodani: .000. Međutim. smatra se da je primerenije da se primenjuje prvi metod.500.000. • Radmila Lazić 182 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000.000.00 Po izvodu sa tekućeg računa: 241 222 Tekući (poslovni) računi Potraživanja od državnih organa i organizacija 2.000.00 b) po metodi umanjenja rashoda Po računu dobavljača za izvršene usluge: 532 270 433 Troškovi usluga održavanja Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) Dobavljači u zemlji 2. 10-11 .

niti su mogli biti poznati poreskim organima do donošenja konačnog rešenja. predugovor o kupoprodaji nepokretnosti u izgranji nalazio u poslovnoj dokumentaciji tužioca u koju je prvostepeni organ imao potpuni uvid prilikom prethodne kontrole. 2319/2010(2008) od 5. 9 U. kojom je propisano da će se ponoviti postupak okončan konačnim rešenjem ako se sazna za nove činjenice. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. prvostepeni organ je doneo rešenje kojim nije raspravio sporne činjenice. 3. Kako se. izvršila službena lica upravnih organa u pogledu utvrđivanja činjenica od značaja za obračun i uplatu poreza na dodatu vrednost za period od 1. stav 1. godine do 30.4.2005. odnosno dokazi. Ovo stoga što u postupku terenske kontrole. Iz obrazloženja: „Sud nalazi da nisu bili ispunjeni zakonom propisani uslovi za ponavljanje postupka okončanog rešenjem prvostepenog organa od 20. sami ili u vezi sa već izvedenim i upotrebljenim dokazima. držeći se pravnog shvatanja suda iz ove presude. u postupku terenske kontrole tužioca pre donošenja konačnog rešenja. tačka 1) ZUP. mogu biti razlog za ponavljanje postupka samo ukoliko nisu bili poznati. Iz obrazloženja: „Međutim. i šta je sve trebalo da urade u vezi toga. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. postupajući po primedbama drugostepenog organa. primenom odredbe člana 239. godine) OBAVEZNOST REŠENJA DRUGOSTEPENOG PORESKOG ORGANA Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji član 152 stav 3 NOVO REŠENJE Sentenca: Kad drugostepeni poreski organ poništi rešenje prvostepenog poreskog organa i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje. U prilog navedenom stoji i poštovanje načela zakonitosti i načela postupanja u dobroj veri u poreskom postupku iz člana 4. već je konstatovao da se neće ponovo otpočinjati postupak prinudne naplate poreskih obaveza tužioca. niti su mogli biti poznati poreskim organima do donošenja konačnog rešenja.6. koji su postojali u vreme donošenje konačnog rešenja.2005. godine. prvostepeni organ je dužan da u svemu postupi po nalogu drugostepenog poreskog organa. tačka 1) Zakona o opštem upravnom postupku (dalje: ZUP). kojima je propisano da je Poreska uprava dužna da utvrđuje sve činjenice koje su bitne za donošenja zakonite i pravilne odluke. niti je utvrdio postojanje i visinu poreske obaveze tužioca. pokrenutom po službenoj dužnosti.SUDSKA PRAKSA XVI ODABIR AKTUELNE SUDSKE PRAKSE ODABRANI PRIMERI IZ SUDSKE PRAKSE U VEZI SA PORESKOM REGULATIVOM RAZLOG ZA PONAVLJANJE POSTUPKA PORESKE KONTROLE POKRENUTOG PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI Zakon o opštem upravnom postupku član 239 stav 1 tačka 1) NOVE ČINJENICE ILI NOVI DOKAZI Sentenca: U postupku poreske kontrole pokrenutom po službenoj dužnosti. nove činjenice ili novi dokazi.” (Presuda Upravnog suda. bili izneseni ili upotrebljeni u ranijem postupku. godine. budući da 183 . nove činjenice ili novi dokazi koji su postojali u vreme donošenja konačnog rešenja mogu biti razlog za ponavljanje postupka samo ukoliko nisu bili poznati. propust prvostepenog organa da izvrši uvid u predugovor i prateću dokumentaciju se ne bi mogao smatrati razlogom za ponavljanje postupka primenom odredbe člana 239. prema navodima tužioca. stav 1. posvećujući jednaku pažnju činjenicama koje idu u prilog i na štetu poreskom obvezniku i da su strane u poreskom postupku dužne da postupaju u dobroj veri. 10-11 st. Imajući u vidu napred navedeno.2010.11. mogli dovesti do drugačijeg rešenja da su te činjenice. Tek tada će biti u mogućnosti da zaključe. u ponovnom postupku upravni organi će utvrditi koje su sve radnje.2005.4. da li postoje razlozi za ponavljanje postupka po službenoj dužnosti. ili se nađe ili stekne mogućnost da se upotrebe novi dokazi koji bi. i 8.

privređivanje i trošenja prihoda članova porodičnog domaćinstva ne može se utvrđivati samo na osnovu adrese prebivališta unete u ličnoj karti. Prema obrazloženju osporenog rešenja prvostepeni organ je pravilno našao da ako kupac prvog stana zahteva refundaciju PDV-a i po osnovu člana njegovog porodičnog domaćinstva. datim u postupku koji je prethodio donošenju ožalbenog rešenja. Tuženi organ.Poreske uprave. donosi osporeno rešenje ocenjujući činjenično stanje koje nije utvrđivao prvostepeni organ i utvrđuje da postoji osnov za plaćanje poreskog duga koji čini „novootkriveni prihod”. na šta se osnovano ukazuje u tužbi. odnosno tužiocu da izvrši povraćaj sredstava koja su eventualno pogrešno prinudno naplaćena. privređivanje i trošenje prihoda sa kupcem prvog stana. J. njegovog supružnika. godine može da ostvari kod mesno i stvarno nadležnog organa . nakon čega će doneti pravilno rešenje i dati zakonske razloge koji upućuju na odluku kakva je doneta.osnova za prinudnu naplatu. zajednica života. A. 3894/2010(2008) od 29. sud nalazi da se pitanje člana porodičnog domaćinstva mora utvrđivati u svakom pojedinačnom slučaju na osnovu izvođenja dokaza od strane upravnih organa da li postoji zajednica života.9. C. a njegova supruga M. sa istim prebivalištem kao kupac prvog stana. jer je potvrdio kao pravilno rešenje prvostepenog organa koje je doneto protivno primedbama i nalozima drugostepenog organa. Zatim konstatuje da je dug plaćen i da je pravilno odlučio prvostepeni organ kada je doneo rešenje da neće da pokreće postupak prinudne naplate. s obzirom da se iz fotokopije lične karte kupca utvrđuje da ima prijavljeno prebivalište u N. Sa iznetih razloga. kupčeve dece. Kako je postupak prinudne naplate bio pokrenut i u tom postupku je poreska obaveza naplaćena. godine) PRAVO PORODIČNOG DOMAĆINSTVA KAO KUPCA PRVOG STANA NA REFUNDACIJU PDV Zakon o porezu na dodatu vrednost član 56a stav 5 ADRESA PREBIVALIŠTA UNETA U LIČNU KARTU Sentenca: Zajednica života. Pri tom je tuženi organ propustio da oceni od kakvog je uticaja na prinudnu naplatu postojanje. J. takođe navedena kao član domaćinstva. 3784/2010(2008) od 9. stav 5. nakon čega upravni organ procenjuje osnovanost zahteva na refundaciju plaćenog PDV-a pri kupovini prvog stana. a u ponovnom postupku upravni organi su u obavezi da u skladu sa iznetim stavom suda izvedu dokazni postupak u kojem će utvrditi da li su tužilac i njegova supruga ostvarili zajednicu života. Đ. već izvođenjem i drugih dokaza u provedenom upravnom postupku. 9 U.” (Presuda Upravnog suda. prvostepeni organ je bio dužan da donese novo rešenje kojim će odlučiti o osnovanosti pokretanja postupka prinudne naplate sa stanovišta postojanja ili nepostojanja poreske obaveze .XVI SUDSKA PRAKSA vog stana delimično osnovan. br. postupajući po nalogu drugostepenog organa.. J. (. a koji uslov u ovoj pravnoj stvari nije ispunjen. te da je stanje tužiočevog duga nesporno i pravilno utvrđeno. privređivanja i trošenja prihoda članova porodičnog domaćinstva kupca prvog stana ne može se utvrđivati samo na osnovu adrese prebivališta unete u ličnu kartu.. ovakav zaključak tuženog organa ne može se prihvatiti kao pravilan.8. Tek takva odluka može da služi kao osnov Poreskoj upravi da eventualno zadrži sredstva naplaćena u postupku prinudne naplate.. te da poreski obveznik sva sporna pitanja vezana za dospelost i plaćanje poreskih obaveza do kraja 2001. a rešenje o prinudnoj naplati je poništeno.. u postupku po žalbi tužioca.Ministarstva finansija Republike Srbije . smatra zajednica života. .2007. br. godine ima prijavljeno prebivalište različito od prijave prebivališta podnosioca zahteva. ima prijavljeno prebivalište u N. kupčevih roditelja. za priznavanje prava na refundaciju plaćenog PDV-a pri kupovini prvog stana. jer na dan zaključenja ugovora o kupoprodaji 17.). u smislu stava 3. 10-11 184 . roditelja njegovog supružnika. Ekspoziture K.. kao člana porodičnog domaćinstva ispunjeni uslovi iz člana 56a. Naime.10. J.. Imajući u vidu citiranu odredbu zakona. pri čemu se svaki dokaz za sebe i u zajednici sa ostalim dokazima ceni da bi se utvrdilo postojanje ovog uslova. usvojenika njegovog supružnika. ne smatra članom domaćinstva. a što je bio dužan da oceni i prvostepeni organ prilikom donošenja ožalbenog rešenja. dok se supruga M. što se ne može vršiti samo na osnovu podataka iz lične karte o mestu prijavljenog prebivališta. 4 U. u ul.Poreske uprave. Postupajući na navedeni način. ovog člana. Po stavu Upravnog suda.. dece njegovog supružnika.2010.2010. i kćerku N. tuženi organ je povredio pravila upravnog postupka.. kupčevih usvojenika. Iz obrazloženja: "Iz spisa predmeta proizlazi da je prvostepeni organ utvrdio da je tužiočev zahtev za refundaciju plaćenog PDV-a za kupovinu pr- (Presuda Upravnog suda. s obzirom da je odredbom člana 56a. privređivanje i trošenje prihoda kao bračni drugovi od čega zavisi da li tužilac ispunjava uslove da mu se prizna pravo na refundaciju plaćenog PDV-a pri kupovini prvog stana." su već plaćene.. a ne sa aspekta već izvršene prinudne naplate. privređivanje i trošenja prihoda kupca prvog stana. već i drugim dokazima koji stoje na raspolaganju organu uprave i strankama u postupku kojim se utvrđuje postojanje ili nepostojanje poreske obaveze. Zakona propisano da se porodičnim domaćinstvom kupca prvog stana. onda je za ostvarenje prava na poresko oslobođenje za člana domaćinstva potrebno da taj član domaćinstva ima isto prebivalište kao kupac prvog stana. njegovih usvojitelja. godine) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Zakona o porezu na dodatu vrednost (dalje: Zakon). B. odnosno nepostojanje tužiočeve obaveze po osnovu javnih prihoda. koji nije obuhvaćen zapisnikom o prijavi potraživanja prema Agenciji za privatizaciju. pošto su za podnosioca zahteva M. Ekspoziture K. usvojitelja kupčevog supružnika. utvrđeno zapisnikom Ministarstva finansija Republike Srbije . Upravni sud je je tužbu tužioca uvažio i poništio osporeno rešenje.

OPŠTINA SREMA. gratis samo do kraja marta 2011. PROSVETNI GLASNIK. godine 3. ODLUKE. PRAVILNICI. GLASNIK RS". RAZLIČITIH VRSTA KAO ŠTO SU ZAKONI. PROPISI U PRIPREMI. gratis samo do kraja marta 2011.paragraf. KIKINDE I DRUGIH PROPISI: REPUBLIČKOG. KAO I STRANA SUDSKA PRAKSA SLUŽBENA MIŠLJENJA: MIŠLJENJA ORGANA DRŽAVNE UPRAVE (MINISTARSTAVA I POSEBNIH ORGANIZACIJA KOJE OBAVLJAJU STRUČNE POSLOVE OD ZNAČAJA ZA OSTVARIVANJE PRAVA I DUŽNOSTI REPUBLIKE SRBIJE). 011/3290-393 ili 011/2751-768 Novi Sad: 021/457-421 ili 021/557-505 • Niš: 018/511-839 ili 018/528-808 .MEĐUNARODNI UGOVORI". PRAVNE I PRIVREDNE VESTI PRIRUČNICI I PRAKTIKUMI REGISTAR PROPISA: "SL. GRADSKI I OPŠTINSKI PROPISI . UKLJUČUJUĆI REDAKCIJSKI PREČIŠĆENE VERZIJE TEKSTOVA DOKUMENATA. Budžetski instruktor. KOJA SU PROPISANA U OSTVARIVANJU FUNKCIJE OVIH ORGANA. godine PROGRAMSKI PAKETI ROKOVI (PROPISANI VAŽEĆIM PROPISIMA I DRUGI). KAO I MNOGOBROJNI JEDINSTVENI KRITERIJUMI ZA PRETRAGU SPECIJALNI PAKET: BESPLATNA OBUKA I BESPLATNA TEHNIČKA PODRŠKA ZA SVE KORISNIKE www. Poresko-računovodstveni instruktor. gratis samo do kraja marta 2011.Pravni instruktor. godine 2. POKRAJINSKOG.2010. SAVEZNOG (ARHIVSKOG) I OPŠTINSKOG NIVOA. SLUŽBENI VOJNI LIST. Paragraf e-Press . SLUŽBENI LIST APV. godine Šta dobijate pretplatom na pravnu bazu Paragraf Lex: 14 PROGRAMSKIH PAKETA + 3 DNEVNA e ČASOPISA: Pogodnost važi samo za zaključene pretplate do 31.. NIŠA. "SL. ITD. NOVOG SADA. EVROPSKO ZAKONODAVSTVO I DRUGA STRANA PRAVA MODELI UGOVORA.1. SUDSKIH POSTUPAKA. UREDBE.12.BEOGRADA.rs Kontakt telefoni: Beograd: 011/2750-952. OSNIVANJE I STATUSNE PROMENE. KAO I OPŠTI I POJEDINAČNI AKTI CARINSKA TARIFA PARAGRAF TEN ON-LINE ZBIRKA JAVNIH NABAVKI KOJA SE DNEVNO AŽURIRA PARAGRAF KALKULATORI: KALKULATOR KAMATA I KALKULATOR SUDSKIH TAKSI NAPREDNA PRETRAGA: MODERAN SISTEM PRETRAGE NA OSNOVU KORENA JEDNE ILI VIŠE REČI. GLASNIK RS . GRADSKIH. KAO I ORIGINALNE IZMENE I DOPUNE OBJAVLJENE U SLUŽBENIM GLASILIMA SUDSKA PRAKSA SUDOVA SVIH NADLEŽNOSTI.

kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje Kontakt telefoni: Beograd: 011/2750-952.kao deo pravne baze Paragraf Lex • Namenjen je svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS. 011/2750-024.rs .U pripremi je dvobroj 12-13 novog štampanog izdanja Kompanije Paragraf: BUDŽETSKI INSTRUKTOR Časopis za budžetsko pravo i računovodstvo • U štampanom formatu izlazi dva puta mesečno • U elektronskom formatu izlazi dnevno .paragraf. AP i lokalne vlasti. 011/3290-393 ili 011/2751-768 Novi Sad: 021/457-421 ili 021/557-505 • Niš: 018/511-839 ili 018/528-808 www.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->