Impressum

Olivera Došlić
glavni i odgovorni urednik

PRETPLATOM NA ČASOPIS PORESKO RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR STIČETE PRAVO NA:
• 24 BROJA ČASOPISA u toku pretplatne godine, • BESPLATNE TELEFONSKE KONSULTACIJE - urednici časopisa su na raspolaganju pretplatnicima svakog radnog dana od 10 do 13 časova, • GRATIS UČEŠĆE NA GODIŠNJEM SEMINARU koji će Redakcija ogranizovati na početku svake kalendarske godine, na temu: 1) PRIPREMNE RADNJE ZA IZRADU ZAVRŠNOG RAČUNA; 2) UTVRĐIVANJE REZULTATA POSLOVANJA; 3) SASTAVLJANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA PRETHODNU GODINU 4) USVAJANJE I PREDAJA ZAVRŠNOG RAČUNA; 5) SASTAVLJANJE PORESKOG BILANSA 6) UČESNICI ĆE IMATI PRILIKU DA SE UPOZNAJU I SA NOVINAMA U OBRAČUNU ZARADA, NAKNADA I OSTALIH VRSTA PRIMANJA 7) DA DOBIJU ODGOVORE NA POSTAVLJENA PITANJA. • UČEŠĆE NA SEMINARIMA koje će Paragraf organizovati gratis za svoje pretplatnike, a koji će biti posvećeni posebnim temama ili posebnim delatnostima, • SPECIALIS posebne brojeve - redakcija časopisa Poresko-računovodstveni instruktor će u toku godine periodično izdavati posebne brojeve posvećene određenim delatnostima korisnika u privredi • GRATIS UČEŠĆE U EDUKATIVNIM RADIONICAMA koje će Redakcija organizovati za potrebe svojih pretplatnika, • POVLAŠĆENE CENE - kod pretplate na ostala izdanja kompanije Paragraf, • POVOLJNE USLOVE PLAĆANJA - mogućnost godišnje i kvartalne pretplate, kao i mogućnost plaćanja godišnje pretplate u 4 rate.

Jasmina Vratonjić
odgovorni urednik za računovodstvo i reviziju

Izdavač: Paragraf Lex d.o.o. Jovana Boškovića 5 21000 Novi Sad tel: 021/557-505 Direktor: Bratislav Milovanović Glavni i odgovorni urednik: Olivera Došlić, dipl. ecc Odgovorni urednik za računovodstvo i reviziju: Jasmina Vratonjić Redakcija: Aleksandra Jelača Mara Cvetković Sekretar redakcije: Lidija Bogojević Autor časopisa: Ljiljana Pjevač Pejović Tehnički urednik: Ivan Fišer Dizajn: Olgica Fišer Štampa: Beograf, Stara Pazova Copyright © 2010, 2011 Ljiljana Pjevač Pejović
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 336.2+657 PORESKO-računovodstveni instruktor / glavni i odgovorni urednik Olivera Došlić. [Štampano izd.]. - God. 2, br. 10/11 (2011)-. - Novi Sad (Jovana Boškovića 5) : Paragraf Lex, 2010- . - 30 cm Prvi broj sadrži sedam brojeva elektronskog izd. - Drugo izdanje na drugom medijumu: Poresko-računovodstveni instruktor (CD-ROM) = ISSN 2217-3293 ISSN 2217-3803 = Poresko-računovodstveni instruktor (Štampano izd.) COBISS.SR-ID 179253260

BEOGRAD NOVI SAD NIŠ Redakcija

011/2750-952 ili 011/2750-024 021/457-421 018/528-808 011/3290-498
Vaša Kompanija Paragraf

ISSN 2217-3803

Uvodnik
Poštovani pretplatnici,
vereni da ste sebi priuštili makar mali predah tokom praznika koji su, sada već uveliko iza nas, i da se "napunjenih baterija" pripremate za predstojeće radne zadatke, izdanjem koje je pred Vama pokušaćemo da Vam predočimo obaveze koje Vas očekuju i da Vam olakšamo njihovo zakonito i blagovremeno izvršavanje. Kraj prethodne godine su po našem starom" dobrom" običaju obeležile brojne izmene poreskih i srodnih propisa, tako da izbor tema za ovo izdanje nije bio nimalo lak zadatak za našu redakciju, koja se potrudila da vam ukaže na sve izmene koje će uticati na Vaše buduće poslovanje, postupanje i izveštavanje, a da pored toga izdvoji dovoljno prostora za ključni januarski zadatak, a to je priprema za sastavljanje finansijskih izveštaja za 2010. godinu. U cilju preglednijeg snalaženja, pored sastavljanja finansijskih izveštaja kao jednom od ključnih tema ovoga broja i raznih drugih tema koje možete pročitati u časopisu, pripremili smo i specijalni dodatak sa kompletnim zakonskim i podzakonskim aktima koji su vam neophodni za utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica za 2010. godinu, a koji čine Zakon i svi novodoneti, odnosno izmenjeni Pravilnici koji bliže uređuju način obračuna i izveštavanja po određenim stavkama. Napominjemo da je ovim aktima
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

U

propisan drugačiji način obračuna ove vrste poreza od onoga koji se primenjivao za 2009. godinu, te je to razlog zbog koga će Vam ovaj mali priručnik u kome je cela regulativa na jednom mestu, u periodu kada budete sastavljali svoje Poreske bilanse, uštedeti vreme, koje bi utrošili za pretraživanje i upoređivanje sa prethodno važećom. Iako više pišemo o vašim obavezama, kao poreskih obveznika, želeći na taj način da vam predupredimo eventualne negativne efekte nepravilne primene propisa i da mogućnost ulaženja u eventualni poreski prekršaj svedemo na minimum, imate i sijaset prava u poreskim, odnosno upravnim postupcima koja su vam obezbeđena legitimnim pravnim sistemom. U cilju snažnijeg utiska na vašu svest o pravima koja vam, kao poreskim obveznicima pripadaju, od ovoga broja u okviru Poresko-računovodstvenog instruktora objavljivaćemo i po neki odabrani slučaj sudske prakse, za koji smatramo da bi vam mogao biti od koristi za sveobuhvatniju i konstruktivniju primenu regulative u budućem poslovanju. Kako vas ne bih previše zamarala tekstom uvodnika, i na taj način odškrbila makar delić koncentracije, koja Vam je i te kako potrebna za sadržaj, odnosno materijal u nastavku časopisa, uz neizostavnu konstataciju da su Vaše sugestije uvek dobrodošle, Redakcija Poresko-računovodstvenog instruktora Vas srdačno pozdravlja i želi uspeh u poslovanju! Glavni i odgovorni urednik Olivera Došlić

Olivera Došlić, glavni i odgovorni urednik

1

..................... 28 Sporna pitanja oko poreskog perioda iz neposredne primene Zakona ....Kalendarsko tromesečje ................ 2011............ 10-11 .........Sadržaj II PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR 10-11 • JAN....................................... GODINE........................................ 21 Naknada za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV ..........8 Poreski period ............"Sl............................................................................................................. 31 PRIMENA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA ............................................... 29 PRIMENA ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST . 36 Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica . UVODNIK .............. 31 Ispravka iznosa dugovanog PDV u slučaju raskida predugovora o prodaji poslovnog prostora na osnovu kojeg je izvršeno avansno plaćanje naknade ili dela naknade za predmetni promet.. 23 Ispravka osnovice za obračun PDV (izmena naknade za promet dobara i usluga) .......................... obračunava i plaća PDV .... A NA OSNOVU KOJIH ĆE SE VRŠITI OBRAČUN POREZA ZA 2010.... 23 Određivanje ukupnog prometa turističke agencije ........... 99/2010 ......... 36 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br........ OBRAČUNAVA I PLAĆA PDV.............. JANUARA 2011..................Kalendarski mesec ................. 22 Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV bez prava na odbitak prethodnog prometa ...................... GODINU STUPILI SU NA SNAGU 4..................... 30 Pravo na odbitak PDV pri nabavci poklona i poslovnih uzoraka ..................... 26 Način utvrđivanja ukupnog prometa dobara i usluga ........................................................... 27 Poreski period ................ glasnik RS"................................... 29 Obaveza obračuna PDV na davanje poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti .................................. 17 UTVRĐIVANJE UKUPNOG PROMETA DOBARA I USLUGA U SMISLU ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST .....1 KALENDAR PORESKIH I DRUGIH OBAVEZA: Januar 2011....................................... 20 Iznosi koji se uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga ....... godine...... 34 Poreski tretman prometa polovnog teretnog motornog vozila koji vrši obveznik PDV koji se ne bavi prometom polovnih motornih vozila ................................................. umetničkih dela..... 28 III POREZ NA DODATU VREDNOST KOMENTAR PRAVILNIKA O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O NAČINU I POSTUPKU OSTVARIVANJA PORESKIH OSLOBOĐENJA KOD PDV SA PRAVOM I BEZ PRAVA NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA .................. 26 PORESKI PERIOD ZA KOJI SE PODNOSI PORESKA PRIJAVA.................. 27 2 PORESKI ASPEKT DAVANJA BEZ NAKNADE POSLOVNIH UZORAKA I POKLONA MANJE VREDNOSTI ..... 27 Poreski period zavisi od ostvarenog ukupnog prometa .................................. 35 IV POREZ NA DOBIT PRAVILNICI KOJI SU DONETI U SKLADU SA IZMENAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PREDUZEĆA........................... 32 Pravo na odbitak prethodnog poreza koji je iskazan u računu dobavljača koji je pre izdavanja računa brisan iz evidencije PDV obveznika .............................. 19 Pojam ukupnog prometa dobara i usluga .... 21 Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza ...... 22 Osnovica za promet dobara i usluga bez naknade ... 26 Određivanje ukupnog prometa lica koja se bave prometom polovnih dobara.... 28 Promena poreskog perioda za koji obveznik PDV podnosi poresku prijavu............ br............................. 23 Iznosi koji se ne uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga ....................................................... kolekcionarskih dobara i antikviteta ..

........................................................obveznike poreza na dobit preduzeća ........2010........................................... 41 Osnovica za obračun amortizacije ................................................................ 40 Početak obračuna amortizacije .................................................. 47 Ubrzana amortizacija ........................................ 39 Razvrstavanje na osnovna i obrtna sredstva ........................... 63 Ostvarivanje prava zaposlenog na plaćeno odsustvo za dan verskog praznika .............. 45 Početak obračuna poreske amortizacije .................. 62 Utvrđivanje potrebnih sredstava i odluka o isplati ................. 39 RAČUNOVODSTVENA AMORTIZACIJA........ 43 PORESKA AMORTIZACIJA .... 67 3 ..................... GODINU ................. odnosno preuzimanja duga................................................... kompenzacione poslove i obavljanje delatnosti u inostranstvu ................................................... 40 Prestanak obračuna amortizacije ..................... 53 Srpski nacrt ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja . DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI ISPLATA ZARADE PO OSNOVU DOPRINOSA ZAPOSLENOG POSLOVNOM USPEHU POSLODAVCA...............11. 38 Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije ...................... 38 IZBEGAVANJE MEĐUNARODNOG DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA KAPITALNOG DOBITKA... godine moguća elektronska dostava dokumenatai za poslove prenosa potraživanja............................... 65 Uslovi pod kojima direktor jednog privrednog društva može da vrši dužnost direktora u drugom privrednom društvu . 57 OBRAČUN RAČUNOVODSTVENE I PORESKE AMORTIZACIJE ZA 2010.................. ZARADE....................................... 10-11 VII10 SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE POSREDNA KONTROLA DEVIZNOG POSLOVANJA I ELEKTRONSKA DOSTAVA DOKUMENATA: Od 1................... 52 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br..................Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica ......... 61 Mogućnost isplate zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca u javnim preduzećima.................................. promene nerezidenta.... 63 Računovodstveno obuhvatanje isplate zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca ...................... 48 Poreski rashod i poreski prihod po osnovu amortizacije stalnih sredstava .. 52 Zemlje sa kojima su u toku pregovori radi zaključenja ugovora ............................................................ 41 Stope za amortizaciju i korisni vek trajanja osnovnog sredstva .............. 52 Razmena nacrta Ugovora i pripreme za buduće pregovore ............................ 56 Sporna pitanja u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka od otuđenja udela......... DODACI.............................................................................................. 61 Obračun i isplata dela zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca ......... 42 Preispitivanje metoda amortizacije . 52 Zemlje sa kojima je ugovor parafiran ......................... 50 Zemlje sa kojima je ugovor u primeni......... NAKNADE.. 65 Nepostojanje prava zaposlenog na uvećanu zaradu za samoinicijativno obavljanje poslova u vremenu dužem od punog radnog vremena ................... 50 Zemlje sa kojima je ugovor potpisan i u toku je postupak potvrđivanja .....................................................................................2011.................... 46 Obračun poreske amortizacije po grupama ..... godine .... 66 V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA REPUBLIKA SRBIJA I UGOVORI O IZBEGAVANJU DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA: Stanje na dan 1...... 49 VI RADNI ODNOSI...... 44 Sredstva koja podležu obračunu poreske amortizacije .................................... 37 Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe ....... 41 Metodi obračuna amortizacije ................................ 53 Posebna rešenja u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka od otuđenja akcija ...............1.......... 37 Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) . 62 Obračun poreza i doprinosa ..........................................

............................................................ odnosno uvoza usluga ............ 72 Tehnološka dostignuća .................................... 71 Zadaci i nadležnost Uprave za sprečavanje pranja novca .............................. OBLIGACIJE I PRIVREDNA DRUŠTVA KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA ZAKONA O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA ............................... 87 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.................. 86 VIII OSTALI POREZI KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU ........................................................................................................ glasnik RS" br........ 76 Porez na nasleđe i poklon ..................... 67 Poslovi izvoza. 81 Porez na upotrebu motornih vozila ......................... 72 Neuobičajene transakcije i prijava gotovinskih transakcija Upravi .............................................. 87 Izmene koje doprinose stvaranju uslova za odgovorno priređivanje igara na sreću .................................... 82 Porez na upotrebu mobilnog telefona ... 80 KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA ZAKONA O POREZIMA NA UPOTREBU................... 80 Poreska oslobođenja ...... 79 Poreska oslobođenja ...................................... 75 4 XI IGRE NA SREĆU KOMENTAR IZMENA I DOPUNA ZAKONA O IGRAMA NA SREĆU ..............................................."Sl.............................................. 79 Predmet oporezivanja ................................... 82 Poresko oslobođenje ........................ 81 Predmet oporezivanja ............. glasnik RS"............................... 71 Utvrđivanje i provera identiteta stranke ... 101/2010 ..... glasnik RS" br...................."Sl......................... 79 Poreska osnovica .................... 69 Uputstva i Šifarnici potrebni za rad u aplikaciji Elektronska dostava dokumentacije .................... 91/2010 ............ 77 Predmet oporezivanja ....... 73 Kaznene odredbe ........... br................. 78 Poreski kredit .......... 74 Poreska oslobođenja ............................ 68 Poslovi prenosa potraživanja........................................... 70 Najviše rukovodstvo .................................................................................................. 101/2010 ............................................................................... 95/2010 . DRŽANJE I NOŠENJE DOBARA ....... 79 Utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon ............. 81 Usklađivanje iznosa poreza ................................................ 7 Stopa poreza ............................ 72 Ovlašćeno lice ................................................... odnosno preuzimanja duga ....................................................................................... 80 Nastanak poreske obaveze ... 69 Godišnji finansijski izveštaj po poslovima obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu .......... 79 Porez na prenos apsolutnih prava ............................................................. br........... 79 Poreski obveznik ...................................... 68 Kompenzacioni poslovi ................................................................................................................................................................... 80 Utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava .............. br....................mere poznavanja i praćenja stranke ................................ 71 Procena i analiza rizika ................ 84 IX AKCIZE KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA ZAKONA O AKCIZAMA ..................................."Sl..................................... 68 Poslovi naplate............................... 70 Definisanje elektronskog transfera i jedinstvene identifikacione oznake ......................... 84 Usklađivanje iznosa poreza ............ 85 Novi iznosi akcize na derivate nafte ......Prijava korisnika za rad u aplikaciji Elektronska dostava dokumenata... 83 Porez na upotrebu plovila ................... 74 Porez na imovinu ... 69 VII11 UPRAVNI POSTUPAK................................................ glasnik RS"................................................................................ 101/2010 ........... 71 Službena beleška ................................ 78 Poreska oslobođenja ....................................... odnosno plaćanja drugom nerezidentu po tekućem ili kapitalnom poslu ..............................."Sl............ 85 Novi iznosi akcize na cigarete ......... 74 Poreska osnovica ....................................................... 77 Poreska osnovica ............................................................... 74 Predmet oporezivanja .......................................................................................... glasnik RS"........................................."Sl....... 74 Poreski obveznik ............ 85 Usklađivanje iznosa akcize sa indeksom potrošačkih cena........................... 10-11 ........................................................... 72 Loro korespondentski odnos ....................................... 72 Tajnost podataka ........................................................... 73 Utvrđivanje poreza na imovinu ......... 83 Porez na upotrebu vazduhoplova ......... 84 Kaznene odredbe .........................................................

............ 113 Raspored varijabilnih troškova ............. 122 Grupa 24 .......... 97 Grupa 02 ................................. 87 Izmene i dopune u vezi sa igračnicama ................Neuplaćeni upisani kapital .. 118 KLASA 2: KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA..Ostala sredstva iz grupe 02 .... 103 Računi 021 i 025 ...... 128 Grupa 40 ..... 113 Raspored ostalih troškova......... 124 KLASA 3: KAPITAL ... 128 Račun 400 ............... 92 Izmena računovodstvenih politika........................ 124 Grupa 28 .................. 130 Račun 409 ....... 116 Vrednovanje stalnih sredstava namenjenih prodaji .............................. 111 KLASA 1: ZALIHE I STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI .. 112 Naknadno vrednovanje zaliha proizvodnje.........................Izmene u vezi sa klasičnim igrama na sreću i priređivanje igara na sreću putem interneta.... predzaključnih radnji i knjiženja na dan 31.............Biološka sredstva ................. 93 Ispravke grešaka koje nisu materijalno značajne............Dugoročna rezervisanja .......2011............ 89 Predradnje neophodne za sastavljanje finansijskih izveštaja ..................... 98 Račun 024 ..........................................................................................Ostala dugoročna rezervisanja .......... 128 Račun 402 ...................................... 107 Račun 031 ........ 88 XIII RAČUNOVODSTVO.........Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica i druge hartije od vrednosti raspoložive za prodaju ..Kratkoročni finansijski plasmani ...............Učešća u kapitalu ostalih povezanih pravnih lica .......... oprema i biološka sredstva ..................... 107 Račun 032 ............................................................................................................. 120 Grupe 20...... 90 Korekcija početnog stanja i sprovođenje predzaključnih radnji i knjiženja ................... 88 Priređivanje igara na sreću na automatima ............. 129 Račun 404 ...Odložena poreska sredstva ......... 028 i 029 ................ 94 Usaglašavanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem ....Porez na dodatu vrednost ... postrojenja....................... 128 Račun 401 ............. 131 5 ..................... IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA SASTAVLJANJE GODIŠNJIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA PRIVREDNA DRUŠTVA ZA 2010........................................................................ 112 Raspored fiksnih troškova ..Nematerijalna ulaganja ......................Aktivna vremenska razgraničenja .........Ispravka vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana .............. 114 Vrednovanje sredstava koja se grade po osnovu ugovora o izgradnji ......................Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih ................................................................2..........Gotovinski ekvivalenti i gotovina .............Otkupljene sopstvene akcije i otkupljeni sopstveni udeli ................. 127 KLASA 4: DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE ............. 107 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br........... 97 Grupa 00 .................. iz specifičnih poslova i ostala potraživanja ..................................................... GODINU Rok za dostavljanje izveštaja 28..........................Investicione nekretnine .................................... 120 Grupa 23 . 95 Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja na datum bilansa .............................. 21 i 22 ............................................... 92 Korekcija početnog stanja .. 107 Računi 033............................ godine................................................................ 124 Račun 288 .. 10-11 Račun 030 . 95 Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja ........................... 105 Računi 026............. 114 Troškovi pozajmljivanja ...................... 94 Međusobno usaglašavanje knjigovodstvenih evidencija ......................Dugoročni finansijski plasmani ......... 027.....2010.....Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica ... 035 i 038 ...................... PLASMANI I GOTOVINA ..................................... 034... telefona ili putem telekomunikacionih veza . 94 Sprovođenje obračuna..............................12................................................. poluproizvoda i gotovih proizvoda .. 123 Grupa 27 ...................... poluproizvodi i gotovi proizvodi ...Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava ....................................... 89 Sadržaj finansijskih izveštaja ......... 92 Ispravke materijalno značajnih grešaka ........ 88 Priređivanje igara na sreću klađenje ........................................ 110 Račun 037 ...............................................................................................Rezervisanja za troškove u garantnom roku ........................kazinima .............................................Nekretnine..........Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite ................... 114 Vrednosti po kojima se u toku godine mogu evidentirati proizvodnja................................... 88 Nagradne igre u robi i uslugama ...... 97 KLASA 0: NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL I STALNA IMOVINA ... 90 Propisi koji se primenjuju prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja .. godine ....Potraživanja po osnovu prodaje... 111 Račun 039 ... 97 Grupa 01 ..

........................................................................... 139 Obezvređenje zaliha posle dana bilansa .................................................. 134 Račun 682 ........... 135 KLASA 5 .................. postrojenja i opreme .... 144 Postupanje u vezi sa dividendama obelodanjenim za raspodelu posle obračunskog perioda...........X KAZNENA ODGOVORNOST KORISNIKA BUDŽETA / Krivična odgovornost Grupe 41................ 47............................... 148 Plasmani koji se drže do roka dospeća .................................... 137 Značajna promena deviznog kursa ........................................ 140 Nekorektivni događaji posle izveštajnog perioda ..... 134 Račun 681 . 142 Događaji nastali posle izveštajnog perioda ........... osim računa 498 ................ 132 Grupa 49 .............................. 140 6 SPECIFIČNOSTI SASTAVLJANJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA BANKE ZA 2010..................................... 48 . 151 Otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja ........................................ 149 Obezvređenje HOV i drugih finansijskih sredstava koje se drže do dospeća .... 137 Korektivni događaji posle izveštajnog perioda ........ 142 Postupak sa greškama iz prethodnog perioda i promene računovodstenih politika i računovodstvenih procena ..............................Prihodi od usklađivanja vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju ............. 134 Račun 680 ......... 135 Račun 580 ............. 151 Umanjenje vrednosti i nenaplativost finansijskih sredstava ......RASHODI ................. 153 Reklasifikacija ........................) ............ 144 Načelo kontinuiteta poslovanja ................... 45.......... 46..................................................Obezvređenje nematerijalnih ulaganja .................... 149 Ograničenja klasifikacije u HOV koje se drže do dospeća ......promena inicijalne klasifikacije sredstava ....... 144 PROCENJIVANJE POZICIJA BILANSA STANJA...... 146 Finansijski instrumenti .....PRIHODI ............................. 141 Krupna poslovna kombinacija ili prodaja ................. 139 Prijem sudskog rešenja posle izveštajnog perioda ........................................... GODINU: Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja ................................................Prihodi od usklađivanja vrednosti nematerijalnih ulaganja ....................... 42................... 44........................Obaveze .. 135 Račun 684 .... 141 Računovodstveni aspekt događaja posle izveštajnog perioda ........................................................Obezvređenje zaliha materijala i robe ................................. 136 Račun 589 .......... 135 Račun 689 ......... 136 Račun 584 ............................................................... 135 Račun 685 ............Obezvređenje nekretnina. 139 Odobravanje naknadnih popusta (super rabata i sl. 143 Korektivni događaji ....................................................... 138 Naplata ispravljenih potraživanja od kupaca posle izveštajnog perioda ............................................................Prihodi od usklađivanja vrednosti zaliha ............................................... 154 Nederivatna finansijska sredstva i obaveze................................................................Odložene poreske obaveze ..................Obezvređenje ostale imovine ...................... 143 Nekorektivni događaji ............................ 135 Račun 582 ................ 150 Obezbeđenje HOV raspoloživih za prodaju (primena imparitetnog načela) .... 138 Odlazak kupca u stečaj posle izveštajnog perioda ......... 132 Račun 498 ........................................ 155 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.........Pasivna vremenska razgraničenja..... 141 Velike kupovine ili otuđenja sredstava posle izveštajnog perioda ................................................... 10-11 ...Prihodi od usklađivanja vrednosti nekretnina................. 150 Naknadno vrednovanje HOV raspoloživih za prodaju ....................... 43..............Prihodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine . 136 Račun 583 ................................................Prihodi od usklađivanja vrednosti bioloških sredstava .. 140 Raspodela dobiti posle izveštajnog perioda .... 145 Gotovina i gotovinski ekvivalenti finansijska sredstva ....Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana .............Obezvređenje bioloških sredstava.. 141 Objavljivanje plana za prestanak poslovanja .........................................................Obezvređenje dugoročnih finansijskih plasmana i drugih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju ...... 155 Metode učešća u kapitalu ................ 142 POSTUPCI KOJI PRETHODE IZRADI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA .............. 134 Prihodi po osnovu vrednovanja sredstava po fer vrednosti ................................ 141 Događaji posle izveštajnog perioda kod malih pravnih lica i preduzetnika koji ne primenjuju MSFI .............. 135 Račun 581 ...... 133 Priznavanje rashoda po osnovu obezvređenja sredstava .................. 136 Račun 585 ......................... 135 Račun 683 .. 151 Krediti i potraživanja ......... 132 KLASA 6 ...... postrojenja i opreme ................................................... 144 PRIPREMNE RADNJE KOJE PRETHODE SASTAVLJANJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ..........................................................Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana ......................................

....... 172 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br......................... 167 Priznavanje rashoda ... 157 Osnovna sredstva .............................................................................................................................. GODINE ............ 162 Odložena poreska sredstva i obaveze ................... 183 PRAVO PORODIČNOG DOMAĆINSTVA KAO KUPCA PRVOG STANA NA REFUNDACIJU PDV ................ 165 Revalorizacione rezerve ..................... prihoda i ukupnog rezultata .....................................2011......................................... 164 Kapital ................................. 178 Državna davanja po osnovu prihoda ................................. 159 Početno merenje .... 169 UTVRĐIVANJE REZULTATA POSLOVANJA ZA 2010........... OBRADE I OBJAVLJIVANJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA....................... 102/2010 ................ 163 Računovodstveno evidentiranje poreza ......"Sl.......... 156 Nematerijalna imovina .............................................................................. 182 XVI SUDSKA PRAKSA ODABIR AKTUELNE SUDSKE PRAKSE... 172 RAČUNOVODSTVENO OBUHVATANJE DRŽAVNIH DAVANJA I DRUGIH OBLIKA DRŽAVNE POMOĆI .......... NAČINU VOĐENJA I SADRŽINI REGISTRA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PODATAKA O BONITETU PRAVNIH LICA I PREDUZETNIKA...................................................................................... 178 Državna davanja po osnovu sredstava ........................ 159 Operativni lizing .................................................................................... 166 Merenje (vrednovanje) prihoda ........................... 163 Priznavanje odloženog poreza ....................... KAO I O DAVANJU PODATAKA IZ TIH IZVEŠTAJA ............ 167 Gubici na kreditima i plasmanima i priznavanje i suspenzija kamata . KONTROLE......................................... 183 OBAVEZNOST REŠENJA DRUGOSTEPENOG PORESKOG ORGANA .. 167 Kamate.................................................................................................. 178 Prihodni pristup ................................. glasnik RS".................. 171 ZAKLJUČAK RAČUNA GLAVNE KNJIGE .............. 181 Obelodanjivanje državnih davanja ...................................... 166 Priznavanje prihoda .................................... 166 PROCENJIVANJE POZICIJA BILANSA USPEHA ...................................................................... 183 RAZLOG ZA PONAVLJANJE POSTUPKA PORESKE KONTROLE POKRENUTOG PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI ....... GODINU .... 160 Stalna sredstva namenjena prodaji .............. 170 Prenos rashoda.........KAZNENA ODGOVORNOST KORISNIKA BUDŽETA / Krivična odgovornost X Gubici po osnovu obezvređivanja ulaganja ..... 177 Kapitalni pristup ............ 170 Utvrđivanje gubitka .............. 171 OTVARANJE RAČUNA GLAVNE KNJIGE NA DAN 1................................................... 159 Investicione nekretnine ........................... 184 SPECIJALNI DODATAK I OBRAČUN POREZA NA DOBIT ZA 2010........... 10-11 SPECIJALNI DODATAK II AKTUELNI STATISTIČKI PODACI I INFORMACIJE 7 ...............................................................................ZAKON O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA I PRAVILNICI KOJI BLIŽE UREĐUJU NAČIN OBRAČUNA POREZA I SASTAVLJANJA PORESKIH OBRAZACA PREČIŠĆENI TEKSTOVI KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA PRAVILNIKA O BLIŽIM USLOVIMA I POSTUPKU PRIJEMA............................. 170 Utvrđivanje dobitka . REGISTRACIJE...........1................. 162 Aktivna i pasivna vremenska razgraničenja . br................................................... 165 Neraspoređena dobit ...... 164 Rezervisanja ................................ 158 Finansijski lizing ..... 177 Računovodstveni aspekt državnih davanja ................... tantijeme i dividende ................................................. 171 Raspoređivanje rezultata po godišnjem računu ............ 161 Neuplaćeni upisani kapital ........ GODINU ................................

2011. 63/2007 i 53/2009) 2010. Pravilnika o načinu obračunavanja i plaćanja akcize.2011. 10-11 . 20/2009. 73/2001.2011. stav 5. 73/2001. zakon. godine 2010. Obračun br. 61/2007.dr. odbitku 62/2006. 1. za porez po 55/2004. 20/2009. Zakona o akcizama ("Sl. zakon. za prethodnu godinu Obaveza poreskog placa. 61/2007. i 3. 61/2007.dr. odnosno poreskog posrednika da licu iz čijeg je prihoda naplaćen porez po odbitku izda potvrdu o plaćenom porezu po odbitku. Član 26. 20. 72/2009 .II KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA KALENDAR PORESKIH I DRUGIH OBAVEZA Januar 2011. zakon. 43/2004. 61/2005. zakon. 43/2004. 31. 85/2005 .1. 23/2003.dr.2011. ukupnog iznosa 72/2003.1. radi sastavljanja konačnog obračuna akcize.12. 63/2006. označena njihovim PIB-om. Utvrđivanje srazmernog iznosa plaćene akcize 2010. 2010. akcize 46/2005.dr. 101/2005 .2010. zakon i 53/2010) 2010. 22/2001. glasnik RS". br. 5/2009 i 31/2009) 8 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Zakona o akcizama ("Sl. poreske prijave 80/2002. 70/2003. 5/2009 i 31/2009) Član 8. dostavljanja podataka i sastavljanja obračuna akcize pića ("Sl. za porez po 55/2004.2011. 36/2007. Član 41. 101/2005 . 70/2003. glasnik RS". 55/2004. 22/2001. 46/2005. 84/2002. 85/2005 . 80/2002. br. za prethodnu godinu Obveznik akcize dostavlja nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave kumulativni obračun akcize za prethodnu godine Obveznik akcize dostavlja nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave proizvodni normativ neophodan za utvrđivanje srazmernog iznosa plaćene akcize za prethodnu godinu Obveznik akcize. zakon i 53/2010) Čl. glasnik RS". poreske prijave 80/2002. 15.1. 61/2005. 55/2004. 72/2003. Popis zaliha po glasnik RS". 23/2003. sadržini i načinu vođenja evidencija. 135/2004. 3/2005. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. 15. godine P E R I O D ZAKONSKI ROK ZA PLAĆANJE ILI DOSTAVLJANJE PORESKE PRIJAVE OPIS OBAVEZE OBRAČUNSKI PERIOD OSNOV STOPA PROPIS G O D I Š N J I Obaveza podnošenja pojedinačne poreske prijave nadležnom poreskom organu za porez po odbitku za svakog poreskog obveznika. 84/2002. proizvoda 61/2007. odbitku 62/2006.dr. stav 4. 63/2006. glasnik RS". Član 41.dr. st.1. br. 31. 80/2002. stav 6. odnosno poreskog placa. 43/2003. 54/2005. 72/2009 .1. vrši popis zaliha proizvoda sa stanjem na dan 31. svakoj vrsti 43/2003. vrsti. br. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. 24-26. akciznog 135/2004.

ispr. stav 1. 135/2004. broj 125/2004) 2010. 86/2004 . Zakona o privrednim društvima ("Sl. 33. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. 24/2001. 15. uvoznika i izvoznika duvana. 90/2007 i 95/2010) 2010. obrađenog duvana i duvanskih proizvoda da Ministarstvu poljoprivrede..2011. Poslovanje proizvođača duvana. 65/2006 .. godini Mali obveznik (koji je ostvario u prethodnoj godini ili procenjuje da ce u narednoj godini ostvariti ukupan promet veći od 2 miliona dinara) i poljoprivrednik (koji je ostvario ukupan promet veći od 2 miliona dinara u prethodnoj godini) podnose evidencionu prijavu za obavezu plaćanja poreza na dodatu vrednost Mali obveznik i poljoprivrednik koji je najmanje dve godine bio u obavezi plaćanja poreza na dodatu vrednost podnosi zahtev za prestanak plaćanja poreza na dodatu vrednost nadležnom poreskom organu II 2010. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. br. 33. i 34. 86/2004 .2011. 15.2011. glasnik RS". stav 3. 80/2002 . glasnik RS". 30. 31/2009.1. 10-11 9 .1. 61/2005 i 61/2007) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Povećanje osnovnog kapitala privrednog društva po osnovu izdatih akcija u 2010.2011. 101/2005. značajno izmeni obim poslovanja. trgovaca na veliko i malo duvanskim proizvodima.ispr. vodoprivrede i šumarstva dostave izveštaj o podacima o kojima vode evidenciju za prethodnu godinu G O D I Š N J I Zastupnici otvorenog akcionarskog društva podnose prijavu za registraciju povećanja osnovnog kapitala po osnovu ukupnog iznosa akcija izdatih u 2010. 84/2004. i 34.1.1. Evidencija u sistem PDV Čl. trgovaca duvanom i uvoznika i izvoznika duvana Član 7. glasnik RS".1.KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA Obaveza preduzetnika koji porez plaća na paušalni prihod. kome se u godini koja prethodi godini u kojoj se vrši utvrđivanje poreza.2011. glasnik RS". 44/2009 i 18/2010) 2010. 84/2004.ispr. godini Član 253. 62/2006. Zakona o duvanu ("Sl. 15. Brisanje iz evidencije sistema PDV Čl. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS". Promenjen obim poslovanja preduzetnika koji porez plaća na paušalni prihod Član 93. stav 2. br. da podnese poresku prijavu PPDG-1 Obaveza proizvođača duvanskih proizvoda.. zakon. br. 31. 61/2005 i 61/2007) 2010. br. 80/2002.dr.

84/2004. trgovaca duvanom i uvoznika i izvoznika duvana Član 7. 90/2007 i 95/2010) 30.000 eura uplati godišnju naknadu na račun trezora 2010. 10-11 . sadržini i načinu vođenja evidencija.II KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA 5% od iznosa ostvarenog prometa preko 12000 eura godišnje u dinarskoj protivvrednosti G O D I Š N J I P O L U G O D I Š N J I Obaveza priređivača igara na sreću da ukoliko ostvari godišnji promet po automatu veći od dinarske protivvrednosti 12. 56/2005. sa specifikacijom kupaca na veliko za prethodno tromesečje Obaveza proizvođača cigareta. 36/2007.decembar 2010.dužan je da Ministarstvu finansija dostavi podatke o oktobar prodatim alkoholnim . Član 12. vođenja evidencija o odobrenim i izdatim markicama i obeležavanja cigareta i alkoholnih pića ("Sl. glasnik RS". glasnik RS". trgovaca na veliko i malo duvanskim proizvodima. 63/2007 i 53/2009) 15. automatu veći glasnik RS". uvoznika i izvoznika duvana. obrađenog jul . stav 4. stav 2. Zakon i od dinarske 95/2010) protivvrednosti 12. br.decembar 2010. oktobar iskorišćenim oštećenim i . 65/2005 i 63/2007) 15. 137/2004. glasnik RS".2011.decembar duvana i duvanskih 2010.decembar 2010. Član 16. prodatim količinama dizel goriva i ulja za loženje.2011. dostavljanja podataka i sastavljanja obračuna akcize pića ("Sl. 54/2005. vrsti. sadržini i načinu vođenja evidencija. 15. 75/2005. br. dostavljanja podataka i sastavljanja obračuna akcize pića ("Sl. 85/2005 . 29/2005. odnosno prodatim količinama dizel goriva i ulja za loženje Dostavljanje podataka o oštećenim odnosno neiskorišćenim akciznim markicama Član 13. vrsti. br. Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV ("Sl. Poslovanje proizvođača duvana. Uredbe o izgledu kontrolne akcizne markice.1. Dostavljanje podataka o proizvedenim.1.decembar pićima fizičkim licima i 2010. Pravilnika o načinu obračunavanja i plaćanja akcize. Zakona o duvanu ("Sl. br.1. 11/2005.2011. stav 1. glasnik RS". Godišnji promet po Član 69. 101/2005. Pravilnika o načinu obračunavanja i plaćanja akcize.fizičko lice . odnosno alkoholnih pića da Ministarstvu finansija dostavi podatke o izdatim.2011. 107/2004. br.1. Refakcija PDV diplomatskim i konzularnim predstavništvima i međunarodnim organizacijama Dostavljanje podataka o prodatim alkoholnim pićima Član 6b st. stav 4. 88/2005 i 108/2006) 10 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 36/2007. 3/2005. 1-4. vrsti podataka na markici i načinu i postupku odobravanja i izdavanja markica. vodoprivrede i šumarstva dostave izveštaj o podacima o kojima vode evidenciju za prethodno polugodište Zahtev za refakciju diplomatskog i konzularnog predstavništva. 63/2007 i 53/2009) 15.proizvođač koji pored dizel goriva proizvodi ulje za loženje dužan je da Ministarstvu finansija dostavi podatke o oktobar proizvedenim odnosno . 54/2005. specifikaciju kupaca pravnih lica i preduzetnika za prethodno tromesečje Obveznik akcize .000 eura T R O M E S E Č N I Obaveza proizvođača duvanskih proizvoda. organizacije za refakciju PDV u prethodnom tromesečju Obrazac REF5 Obveznik akcize . proizvoda da Ministarstvu poljoprivrede. Zakona o igrama na sreću ("Sl.dr. oktobar odnosno međunarodne .proizvođač . br.1.2011.1. glasnik RS". 3/2005. neiskorišćenim akciznim markicama u prethodnom tromesečju 15.2011.

2011.2011. glasnik RS". vodoprivrede i šumarstva dostave izveštaj o proizvodnji. 63/2006.2.2011. 129/2004) Član 4.12. glasnik RS". br. br. 85/2005 . 137/2004. Poslovanje proizvođača i obrađivača duvana Član 7. 101/2005 i 90/2007 i 95/2010) 1.12.12.dr. br. glasnik RS".2011.1. vođenja evidencija o odobrenim i neiskorišćenih izdatim markicama i obeležavanja cigareta i akciznih alkoholnih pića ("Sl. zakon. sa razdvojenim osnovama sticanja. odnosno za N odobrenje za priređivanje I igara na sreću i naknade za priređivanje klasičnih i posebnih igara na sreću Evidencija o zbiru dnevnog prometa po automatima . ZDP 1.2. 129/2004) Član 3. 6/2008 i 119/2008) 1. i 2. 56/2005. br. PP OD-1 i PP OPJ-1 do PP OPJ-82) II T R O M E S E Č N I 15. 88/2005 i 108/2006) oktobar . Pravilnika o periodičnom deklarisanju roba u robe ("Sl.1. 54. stav 3. markice u prethodnom tromesečju. 1. stav 3. i 55. 15. glasnik RS". zakon i 53/10) Periodična deklaracija za M dopremljenu ili otpremlje. Isplaćeni prihodi na koje se plaća porez po odbitku Član 41. glasnik RS". 5. 23/2003.2011.12-31.2010. 5.1.2011.2011. 85/2005 . 61/2007.2010.1. 62/2006. Evidencija o stanju mehaničkih i elektronskih brojčanika automata OBRAZAC SB Mesečni obračun ostvarenog prometa za svako uplatno-isplatno mesto kladionice .1. 1. Pravilnika o načinu vođenja obaveznih evidencija o ostvarenom prometu po automatu ("Sl. Ostvareni promet Član 3.2011. br.1-31. 80/2002.OBRAZAC MOP 5. Zakona o igrama na sreću ("Sl.decembar 2010. 5. glasnik RS". br.2011. br.1.1-31. br.2011. Zakon i 95/2010) 5. Zakona o duvanu ("Sl. br.12-31. Tarifa za upotrebu interpretacija iz repertoara PI Emitovane snimljenih na komercijalne nosače zvuka interpretacije iz (fonograme).dr. markica 11/2005.decembar 2010. sa vidljivom oznakom serije i serijskim brojem markice Obaveza proizvođača i obrađivača duvana da Ministarstvu poljoprivrede.KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA Obaveza proizvođača.OBRAZAC 1. vrsti podataka na markici i Vraćanje oštećenačinu i postupku odobravanja i izdavanja nih odnosno markica. odnosno zvuka i slike (videograrepertoara PI me) ("Sl. Uredbe o izgledu kontrolne akcizne markice. kao i popis emitovanih interpretacija iz repertoara PI Zbirna poreska prijava za poreze po odbitku Obrasci PP OD. Pravilnika o načinu vođenja obaveznih evidencija o ostvarenom prometu po automatu ("Sl. odnosno uvoznika da Ministarstvu finansija vrati oštećene odnosno oktobar neiskorišćene akcizne .1. 111/2004) prethodnom mesecu Procenat od vrednosti primljenih uplata Čl.12-31. obradi i prometu duvana za prethodno tromesečje Radiodifuzna organizacija dostavlja PI podatke o prihodima odnosno troškovima.12. 70/2003. 10-11 11 .1. 61/2005. 36.2010. 84/2004.1.2010.1.12-31. glasnik RS". 5. 55/2004. st. Član 14.2011. 129/2004) Stanje brojčanika Ostvareni promet Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.1-31.2. 84/2002. 20/2009. 72/2009 .dr. 35. Otpremljena ili dopremljena Član 7. 75/2005. 10. E nu robu preko granice S E Uplata naknade za Č dozvolu. 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS".2011. 29/2005. glasnik RS". Pravilnika o načinu vođenja obaveznih evidencija o ostvarenom prometu u kladionicama ("Sl.

2010. br. glasnik RS". Zaključeni ugovori 15.2011.. 139/2004) Obaveštenje o zaključenim ugovorima o izvođenju estradnih programa 1.12. o zakupu nepokretnosti.OBRAZAC OZU Obaveza brokersko-dilerskog društva da Komisiji 1. imovine. Poslovanje Član 171. 31/2009. Ukupna naknada 31. glasnik RS".1.2.ispravka) Član 7.12. zabavne i narodne muzike 1. glasnik RS". 64/2004 . glasnik RS". stav 1. Član 280. br.2011. glasnik RS". zakon. glasnik RS". glasnik RS".dr. 107/2005 i 109/2005 . ZMON .12-31. opreme i druge pokretne 1. 101/2005 .OBRAZAC PP OPJ 2 do PP OPJ 8) 5.Obrazac IOSI Zbirni mesečni obračun naknade za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama . u vezi sa članom 150. 80/2002 . na sreću u igračnicama (dostavlja se Poreskoj upravi i Upravi za igre na sreću) Organizacija koja sprovodi postupak prinudne naplate u obavezi je da svim sudovima nadležnim za sprovođenje stečajnog postupka dostavi obaveštenje (i da ga objavi 1.1-31. 44/2009 i 18/2010). Porez od 12% do 20% i Bruto iznos dopr. glasnik RS".1-31.dr. br.odluka USRS. broj 47/2006) za tekući mesec Obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom Član 24. 24/2001.12.2010.1.12-31. 62/2006. 31/2009. 35/2006) 5. 5.2. br.1.2011.12-31.2011.1. br. o 1. br. 34/2003. 85/2005. 10-11 . 135/2004. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. M E S E Č N I 5.12-31.2011.2010. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. 36/2009) 12 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.1.1. naknade od 2% do 28.). i drugih zabavnih programa . glasnik RS". 63/2006 .2011.1. u dnevnom listu i na svojoj internet strani) o pravnim licima sa njihove teritorije koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od dve godine Porez na dohodak na ostale prihode (ugovori o autorskom pravu.2011. 44/2009 i 18/2010) i Pravilnik o sadržini prijave za upis u Registar isplatilaca prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa i sadržini obaveštenja o zaključenim ugovorima o izvođenju tih programa ("Sl. ugovori o delu.1-31. zakon.2010.2011.2011. 62/2006.. 80/2002 .dr. 80/2002.2011. zakon. 5/2009 i 107/2009).1. Pravilnika o sadržini evidencija o osnovicama za obračunavanje i plaćanje naknade za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama i napojnicama i o sadržini mesečnog obračuna naknade za priređivanje tih igara ("Sl.ispr.1-31.12-31. čl. br. broj 36/2009) u vezi sa članom 12. za hartije od vrednosti dostavi izveštaj o svome poslovanju Obaveza poslodavca da prilikom isplate zarada Poreskoj upravi dostavi izveštaj o izvršenju obaveze 1. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji izapošljavanju osoba sa invaliditetom ("Sl.1. 65/2006 . Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl.ispr.Priređivači igara 1.2010. 24/2001. 104/2009)* 5.2011. i 86. 135/2004.12. zapošljavanja osoba sa invaliditetom u skladu sa zakonom .2. Pravilnika o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu dokazivanja izvršavanja te obaveze ("Sl.90% Čl. 11. br. 5. br.OBRAZAC 1. Zakona o stečaju ("Sl.II KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA Član 108a Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. član 4. 33/2010 i 48/2010 .12. Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl.odluka USRS. glasnik RS".ispr.1. 85. i 12. privremenim i povremenim poslovima i drugi prihodi .2011.2011. 65/2006 . član 8. zakon. glasnik RS". tačka 2) Zakona o tržištu brokersko-dihartija od vrednosti i drugih finansijskih lerskog društva instrumenata ("Sl. 84/2004 dr. 80/2002. 5.

KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA II Evidencija o izdatim.2011. br.1.2.2011. kalendarskom 84/2004.dr. 23/2003 .1.. zakon.obrazac PPPDV decembar 2009. 5. 137/2004. 70/2003. oni koji su se opredelili da 1.2011.12.2. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.ispr. obračun PDV 62/2006 . 29/2005. i član 49. br. kao i oni koji otpočnu sa obavljanjem delatnosti u tekućoj godini Podnošenje obrasca PID PDV-1 uz poresku prijavu PPPDV za novembar ako 1.1. Uvoz cigareta.12-31.1.2011.2011. glasnik RS". 10. 1.1. 18% 8% Promet dobara Član 48. ZIF za prethodni mesec i Mesečni izveštaj o poslovanju društva za upravljanje za prethodni mesec. vođenja evidencija o odobrenim i izdatim odnosno markicama i obeležavanja cigareta i alkoholnih alkoholnih pića pića ("Sl. 11/2005. neiskorišćenim markicama 1.1.1.pravna lica i preduzetnici I sa prometom većim od 20. glasnik RS". 85/2005 .dr.. br. br. smatra pretežnim u inostranstvo prometom dobara u inostranstvo ("Sl. prijave za 55/2004.2010.2011.. Izveštaj o poslovanju Član 72.12. Član 17. u slučaju greške 61/2007. obračunavaju i plaćaju PDV mesečno. 15/2009 i 76/2009) 10. izmene poreske 84/2002 . 124/2004 i 27/2005) Samostalni član 47[s3] u vezi sa članom 40. dr. Zakona o porezu i usluga u na dodatu vrednost ("Sl. 20/2009. 75/2005.2011.2011.2010. br.12-31. i 5.1-31. Uredbe o izgledu kontrolne akcizne markice. glasnik RS".12-31.1. 63/2007 i 23/2008) Podnošenje zahteva Upravi za trezor za refakciju 1. normativima potrebnih količina za pogon traktora ("Sl. glasnik RS". Član 4. načinu i postupku ostvarivanja refakcije. 72/2009 . 10. Pravilnika o uslovima za obavljanje delatnosti društva za upravljanje investicionim fondovima ("Sl.1-31.12-31. stav 2.ispr. 61/2005 i 61/2007) mesecu 10.1-31. zakon i 53/2010) Poslednji rok za podnošenje Izmenjene poreske prijave . 61/2005. za cigarete.12. 56/2005. zakon.000.2011. br.dr. glasnik RS". glasnik RS".2.2010. 80/2002. vrsti podataka na markici i načinu i postupku odobravanja i izdavanja markica. oštećenim i 1.2011.2011. zakona. 88/2005 i 108/2006) Refakcija plaćene akcize na dizel gorivo poljoprivrednog gazdinstva Član 7. 10.000. u smislu Zakona Promet dobara o porezu na dodatu vrednost. 10. 63/2006 .2010.12. 5/2005. je status pretežnog izvoznika stekao u novembru Mesečni izveštaj o poslovanju otvorenog odnosno zatvorenog investicionog fonda na propisanom obrascu OIF. st. Uredbe o kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuje šta se. Zakona poreskom postupku i poreskoj Podnošenje administraciji ("Sl. 3/2005. uslovima za dobijanje ovlašćenja za distribuciju dizel goriva. 86/2004 .2011.ispr. iskorišćenim. M E S E Č Porez na dodatu vrednost N .12. na propisanom obrascu 1. 3.12-31. Pravilnika o uslovima za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na dizel gorivo. 10-11 13 .1. odnosno alkoholna pića 5.ispr.2010. 1. plaćene akcize na dizel gorivo za pogon traktora najranije 10.00 dinara za prethodnih 12 meseci i 1.

101/2005 .1. zakon.12. br. 36/2009) 10% 1.12. glasnik RS". drugom pravnom licu. 135/2004. (direktni i indirektni korisnici sredstava budžeta) 10.pod1. br. 85/2005.2011. glasnik RS". 24/2001. 1. 84/2004 . čl. 10.12. 101/2007. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. zakon.1-31.odluka US i 107/2009). nose lokalne vlasti 1. br. Zakona o porezu na dobit pravnih lica PDP za 2009.OBRAZAC MOPPNO 1. br. br. do 6. 140/2004) Mesečni obračun poreza na premije neživotnog osiguranja .preduzetnici i lica koja su osnivači privrednih društava. glasnik RS".2011.12. glasnik RS".2010.odluka USRS.80% mesečne bruto zarade iz prethodnog kvartala 14 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl.12-31. 10-11 . državnom organu ili organu jedinice lokalne samouprave 15. 1. i 11. glasnik RS". 135/2004) i Pravilnik o načinu obračunavanja poreza na premije neživotnih osiguranja i o sadržini i načinu vođenja evidencije koja obezbeđuje vršenje kontrole obračuna i plaćanja poreza na premije neživotnih osiguranja ("Sl.12. 1. glasnik RS". 40/2007. 10. 15.1.2010.12-31.2010. 55/2004. 64/2004 . član 17.ispr. Uputstvo za sprovođenje Odluke o obavezi Visina ulaganja izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom ("Sl.2011. glasnik RS".12-31.12-31. Zakona o porezu na premije neživotnih osiguranja ("Sl.2011. Čl.2010. 80/2002 .1.2011.2011. 53/2008 i 60/2009) Porez na dobit pravnih lica 1.2011. član 4.dr.1-31.12.OBRAZAC HOV4) 10. vaoci rezidenti i 1. 8/2010) Godišnja naknada za korišćenje građevinskog zemljišta plaća se u mesečnim iznosima 1. 62/2006. 85/2005 . 34/2003.odluka USRS. i 5. nerezidenti .2010. zakon. 15.2011. zakon.2011. 61/2005.ispr. Odluke o naknadi za korišćenje građevinskog zemljišta ("Sl.12-31. ("Sl. Na osnovu rešenja Poreske uprave i rasta prosečne 35. br. br.2. 63/2009 . 10.1-31.2. br. 5% Zaključeni ugovori M E S E Naknada za korišćenje Č građevinskog zemljišta N I Izveštaj o izvršenim rashodima za plate u mesecu . Pravilnika o načinu i sadržaju Isplaćene zarade izveštavanja o planiranim i izvršenim rashodima zaposlenima u za plate u budžetima jedinica lokalne samoupramesecu ve ("Sl.1.1. 87/2009) Član 7. 70/2004.dr.2011.1. 10. br.2011.1.2.1. 84/2004 i 18/2010) prijave PDP za 2010. rešenja Poreske 80/2002.1.2011. Porez na dohodak građana od samostalne delatnosti Doprinosi za socijalno osiguranje . 5/2009 i 107/2009). Zakona o osiguranju ("Sl.dr. list grada Beograda".2010. 10. 2.dr. 10% Na osnovu konačne poreske prijave Član 67. Član 118.2. ili akontacione 43/2003.1. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl.2011.12-31. glasnik RS". 25/2001.II KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA Mesečni izveštaj o ulaganju u dužničke hartije od vrednosti .2.1-31.1-31. 37/2004.1. 107/2005 i 109/2005 .2011. 10. 44/2009 i uprave 18/2010) Čl. 1. 15. br. 31/2008.1. glasnik RS".izda.2011.2011. glasnik RS". 10.1-31. 19/2007. 63/2006 . ako nisu obavezno osigurana po osnovu zaposlenja u drugom preduzeću. 7/2005. 4.). 80/2002.2011. Zakona o porezu na dohodak Na osnovu građana ("Sl. 65/2006 .1.2. br.2011. 3.OBRAZAC PL .. Član 20.

62/2006 i 5/2009) 30. 72/2009 i 81/2009 .1-31.12. držanje i nošenje dobara ("Sl.1. 2.12. 61/2005 i 54/2009) i član 51.2011. st.2010. 24/2005. 10-11 15 .12-31.12. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. uprave ili br.2011. uplatom za buduće korišćenje usluga mobilne telefonije ("pripejd" korisnici). tačka 3) Zakona o akcizama koji se koriste za industrijske svrhe ("Sl. glasnik ("postpejd" RS".) odluke Obaveza proizvođača fiskalnih kasa da deponuje sredstva na rok od dve 1. br. dana u mesecu.Centrala dostavi kumulativne podatke o broju fiskalizovanih 1.2011.2010. na propisani uplatni račun javnih prihoda.2. i 3. Č 3) N zemljišta I Obaveza proizvođača fiskalnih kasa da Poreskoj upravi .12-31. uplaćuje porez na upotrebu mobilnog telefona.2011. br. 61/2005. 15. Pravilnika o bližim uslovima.12-31. 80/2002. broj 51/2005) Član 110. Zakona o fiskalnim kasama proizvođače ("Sl.KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA II Davalac usluga mobilne telefonije. 15.1.1.2010.1. fiskalnih kasa po tipu i modelu.2010.1-31. stav 5. Refakcija plaćene akcize na ostale derivate nafte Isplaćena zarada ili obračunati doprinosi za obavezno socijalno osiguranje Član 4. odnosno obračun i uplata doprinosa za obavezno 1. E isticanje firme i naknada za uređivanje građevinskog 1. njihovim maloprodajnim cenama i iznosu deponovanih sredstava Podnošenje zahteva Poreskoj upravi za 1. 1.2011.12. do 15. glasnik RS".12. glasnik RS". Zakona o radu ("Sl. refakciju plaćene akcize na ostale derivate nafte Krajnji rok za isplatu zarada za prethodni mesec. Sredstva obezbeđenja za Član 24. broj 135/2004) fiskalnih kasa 20. glasnik RS". broj 135/2004) fiskalnih kasa Na osnovu Odluka o lokalnim i komunalnim taksama i rešenja Poreske Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl. najnižu osnovicu ako poslodavac nema sredstva za isplatu zarada 15.1.12-31. glasnik RS".1. 26/2001. socijalno osiguranje iz i na 1. 10% Porez na upotrebu mobilnog telefona plaća se: za vreme trajanja pretplatničkog odnosa za usluge mobilne Član 10.2. 28. 18. 84/2004. br. Zakona o porezima na telefonije upotrebu. Zakona o fiskalnim kasama proizvođače ("Sl.1. godine u visini od 5% od maloprodajne cene svake M fiskalizovane fiskalne kase E S Komunalna taksa za 1. glasnik RS". glasnik RS".12-31. stav 1.12. naplaćen u prethodnom mesecu.2010.2011. stav 2. Sredstva obezbeđenja za Član 24.1.2011. načinu i postupku za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na ostale derivate nafte iz člana 9.2010. 43/2004 i 31/2009) korisnici). Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl.2011.12-31.ispr.2011.2011. 15.

2011. godine.1.2010. br. br. 46/2005.000. 9.62 u promet do 222. 16. 2) i 4).2011. tog zakona primenjivaće se na pravna lica koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od tri godine.II KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA Čl. glasnik RS". zakon.12. decembra 2010. Zakona o akcizama stopom rasta cena na malo u periodu jun-decembar 2009.2010. odnosno člana 9.1.300. 30% ili Stavljanje od 14. 12. 3) i 4) Zakona o akcizama stopom rasta cena na malo u periodu jun-decembar 2009. glasnik RS". kao i na zarade.2011. za velike poreske obveznike je dan isplate. 15. člana 40a stav 1. stav 1. Svakodnevno Tačka 3. stav 1. pod a) Zakona o platnom prometu) 1. tač.1-15. godine) do 31.2011. tačka 10. i 12a Zakona o akcizama stopom rasta cena na malo u 2009. * Od dana početka primene Zakona o stečaju (23. godine. 10-11 . Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. 12/2008 i 11/2010) Usklađeni iznosi akciza primenjuju se od 23.2011. Zakona o akcizama ("Sl. glasnik RS". 3) Pravna lica i preduzetnici plaćaju za prethodni mesec .20 ili uvoz din.obrasci PP OD i PP OPJ.2010. 5/2009 i 31/2009). 15. tač.dr. Rok za podnošenje zbirnih poreskih prijava za porez po odbitku . kao i u druge dane kada organ pred kojim treba preduzeti radnje ne radi. godine ("Sl.1. 1). 72/2003. 22/2001. i 108. br.1-31.1.2011. Zakona o turizmu ("Sl. glasnik boravka u RS".12-31 . 31. Boravišna taksa za svaki dan Čl. 45/2007. 114/2005. pomeraju na prvi naredni radni dan. 3/2010) P E T N A Akciza1) E S T O D N E V N I Boravišna taksa 16. broj 36/2009 i 88/2010) ugostiteljskom objektu S V A K O D N E V N I 1) 2) Obaveštenje Poreske uprave o pravnim i fizičkim licima koja obavljaju delatnost o isplatama gotovog novca preko 1. tačka 3) i čl. br. januar 2010. 3/2010). Odluke o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna Sve gotovinske lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost ("Sl. 16. 20. 61/2007. 57/2004. br.2. 43/2004. tačka 2) i člana 40g stav 1. odredbe čl. 101/2005 .1. 80/2002.1.1. 4) Izveštaj se sačinjava u SAD dolarima prema zvaničnom srednjem kursu SAD dolara poslednjeg dana izveštajnog perioda. Napomena: Rokovi se u slučaju da padaju u nedelju ili u dane državnih praznika.12-31 . u skladu sa odredbama člana 91.2011. Usklađeni dinarski iznosi akciza iz člana 9.do 15.00 dinara (banke iz člana 2. 1.1-31. Usklađeni dinarski iznosi akciza na cigarete iz člana 40a stav 1. 103. 33/97 i 31/01). do 14. 1. list SRJ”. godine primenjivaće se na pravna lica koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od dve godine. 5. 150-154.1. godini. a od 1 januara 2010 godine do 31. isplate glasnik RS". 43/2003.2011. 55/2004.1. 16 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 135/2004.1-15.12.2011. stav 2. 73/2001. a najkasnije dva dana od dana isplate. godine ("Sl. decembra 2011.

overava i izdaje ovlašćeno lice nadležnog organa. 3) korisniku novčanih sredstava koja su predmet ugovora o donaciji. 4) stranom licu koje u Republici Srbiji nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu (dalje: strano lice). stav 1. Radi se o poreskom oslobođenju iz člana 24.. a tim ugovorom je predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati troškovi poreza. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza („Sl. dobijenim na osnovu ugovora o donaciji koji je zaključen sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora. stav 1. 112/2006 i 63/2007 . 84/2004. Između ostalog. propisani su način i postupak ostvarivanja poreskih oslobođenja iz člana 21a stav 1. od strane korisnika novčanih sredstava. obveznik može da ostvari ako promet dobara i usluga neposredno vrši: 1) licu sa kojim je zaključen ugovor o donaciji. pod uslovom da je tim ugovorima predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. glasnik RS". a koje je. od strane davaoca donacije ili implementarnog partnera. angažovano na realizaciji projekta koji je predmet donacije. tač. odnosno korisnika dobara i usluga iz tačke 3) ovog stava (dalje: korisnik donacije). odnosno Republikom.dalje: Zakon) kojim je propisano da se PDV ne plaća na promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora. ako je ta dobra ili usluge neposredno platio davalac donacije.POREZ NA DODATU VREDNOST III IZMENE PROPISA O PDV KOJE SU DONETE U DECEMBRU 2010. 27/2005. ako su ta sredstva. br. glasnik RS”. 68/2005. odnosno Republikom Srbijom. Prema odredbama člana 21a stav 1. br. br. tačka 16a) Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. 86/2004 . 10-11 O neće plaćati troškovi poreza. kao i korisniku dobara ili usluga koji su predmet ugovora o donaciji. potpisuje. GODINE KOMENTAR PRAVILNIKA O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O NAČINU I POSTUPKU OSTVARIVANJA PORESKIH OSLOBOĐENJA KOD PDV SA PRAVOM I BEZ PRAVA NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA "Sl. za promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora ili sa Republikom Srbijom. 54/2005. 582/2006. tačka 16a) Zakona. 99/2010 vaj pravilnik donet je pre svega sa ciljem da se na drugačiji način uredi postupak ostvarivanja poreskog oslobođenja kod prometa dobara i usluga čija se nabavka finansira sredstvima donacije. 140/2004. 61/2005 i 61/2007 . odredbama člana 21v Pravilnika je propisano da potvrdu o poreskom oslobođenju za donacije u ovim slučajevima popunjava. 3) i 4) Pravilnika. kada se taj promet vrši neposredno korisniku donacije. odnosno stranom licu angažovanom na realizaciji projekta.ispr. Zbog organizacionih promena u organu uprave (Ministarstvo 17 . 2) licu koje je angažovano za sprovođenje određenog projekta na teritoriji Republike Srbije od strane implementarnog partnera (dalje: podimplementarni partner). odnosno licu koje je angažovano za sprovođenje određenog projekta na teritoriji Republike Srbije od strane lica sa kojim je zaključen ugovor o donaciji (dalje: implementarni partner). 124/2004. neposredno data korisniku za finansiranje određenog projekta u Republici Srbiji. glasnik RS”.dalje: Pravilnik) poresko oslobođenje iz člana 24. • Odredbama člana 21v Pravilnika.

bilo je neophodno na drugačiji način urediti taj postupak. 3. overava i izdaje ovlašćeno lice korisnika donacije. kojim se smatrao račun ili drugi dokument koji služi kao račun izdat u skladu sa Zakonom.Centrali otisak pečata. da pre izdavanja prve potvrde o poreskom oslobođenju za donacije dostavi Poreskoj upravi . tačka 1) Zakona. st. u tri primerka i dostavlja Poreskoj upravi . potpisuje. tačka 5) i stav 3. podatke o licima ovlašćenim za izdavanje potvrda o poreskom oslobođenju za donacije sa deponovanim potpisima tih lica. • Odredbama člana 1. a pre svega radi usklađivanja sa pomenutim organizacionim promenama i napred navedenim izmenama postupka. overi sva tri primerka potvrde o poreskom oslobođenju. i člana 7. odnosno Poreske uprave). i 4. članu 21đ stav 2. Propisuje se da potvrdu o poreskom oslobođenju popunjava. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika) i precizirati da republički organ čiji je funkcioner zaključio ugovor o donaciji u ime Republike Srbije. već ovlašćeno lice korisnika donacije. 3) prevozni dokument za izvršene usluge prevoza. stav 1. 2) račun ili drugi dokument koji služi kao račun. Iz tog razloga se pristupilo izmeni člana 2. (član 2. Kao dokaz za ostvarivanje poreskog oslobođenja za prevozne i ostale usluge koje su povezane sa uvozom (odnosno kao dokaz da je vrednost ovih usluga uračunata u osnovicu za obračun PDV pri uvozu dobara). odnosno korisnici donacije imaju obavezu da dostave Poreskoj upravi određenu dokumentaciju. i 2. odnosno stranog lica. a koja je izdata u skladu sa carinskim propisima. 3) i 4) Pravilnika. osnovna izmena se sastoji u tome da kao dokaz za ostvarivanje poreskog oslobođenja. pored računa i prevoznog dokumenta. a ne uračunavaju se u carinsku vrednost”). sadržina potvrde i obaveza Poreske uprave da. kao i za sprovođenje nekih drugih radnji u postupku ostvarivanja navedenih poreskih oslobođenja. nakon stupanja na snagu Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika neće izdavati ovlašćeno lice nadležnog organa (Ministarstva finansija. dopunjuje i odredba člana 21g Pravilnika kojom je propisana obaveza Poreske uprave da vodi evidencije. kao i obaveštenje o promenama lica kojima je dato ovo ovlašćenje. člana 6. To znači da će se na osnovu deklaracije o stavljanju robe u slobodan promet moći utvrditi da li je vrednost prevoznih i ostalih usluga koje su povezane sa uvozom dobara uračunata u osnovicu za obračun PDV kod uvoza dobara i u slučaju kada nije uračunata u carinsku vrednost (u Rubrici 44. pod šifrom V81 . izdata u skladu sa carinskim propisima. odnosno stranog lica. u roku od 15 dana od dana nastanka promene. kao i članu 21z stav 2. Odredbom člana 2.„Troškovi koji se uračunavaju u poresku osnovicu. nakon stupanja na snagu Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika. U praktičnoj primeni ove odredbe javile su se određene poteškoće jer u mnogim slučajevima ovi dokumenti nisu bili dovoljan dokaz da bi se sa sigurnošću moglo utvrditi da je vrednost neke usluge koja je povezana sa uvozom dobara uračunata u osnovicu za obračun PDV kod uvoza dobara. tač. odredbom člana 5. tačka 6) i stav 4. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika menjaju se odredbe člana 2. iz člana 24.Razlog za ove izmene je taj što navedene odredbe Pravilnika nisu dovoljno prePoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Potvrdu o poreskom oslobođenju za donacije. nakon izvršenih potrebnih provera. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika. 10-11 18 . bilo je neophodno u članu 21a Pravilnika izmeniti st.III POREZ NA DODATU VREDNOST finansija) koji je bio nadležan za izdavanje potvrda o poreskom oslobođenju. služi overena kopija deklaracije o stavljanju robe u slobodan promet u kojoj je navedena vrednost sporednih troškova. propisano je da se u članu 21b stav 3. Pravilnika kojima je propisano koje dokaze treba da poseduje obveznik da bi ostvario poresko oslobođenje za prevozne i ostale usluge koje su povezane sa uvozom dobara. stav 2. tačka 6) Pravilnika reči: „datum i iznos uplaćenih avansnih sredstava” zamenjuju rečima: „iznos novčanih sredstava koja će biti avansno uplaćena”. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika. Pravilnika je propisano da kao dokaz da je vrednost ovih usluga sadržana u osnovici za obračun PDV kod uvoza dobara služi dokument o vrsti usluge i iznosu sporednih troškova. 2. kao i implementarni partneri. U tom smislu se. izdata u skladu sa carinskim propisima. a za usluge prevoza prevozni dokument za te usluge. Pravilnika i propisano da kao dokazi za ostvarivanje predmetnog poreskog oslobođenja služe: 1) overena kopija deklaracije o stavljanju robe u slobodan promet u kojoj je navedena vrednost sporednih troškova.Centrali na overu. Jedinstvene carinske isprave. Kao što vidimo. izdat u skladu sa Zakonom. zatim obaveza korisnika donacije. • Odredbama člana 3. Pored toga. tačka 5). koje je kao takvo prethodno prijavljeno Centrali Poreske uprave Članom 4. potrebno je osim računa i prevoznog dokumenta za izvršene usluge prevoza posedovati i overenu kopiju deklaracije o stavljanju robe u slobodan promet u kojoj je navedena vrednost sporednih troškova. 1. tačka 5). Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza (dalje: Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika) menja se član 21v Pravilnika i drugačije se uređuju način i postupak ostvarivanja poreskih oslobođenja iz člana 21a stav 1.

2011. br. pod rednim brojem 2. tako da se poresko oslobođenje iz člana 25. odnosno koji prima avans za budući promet dobara i usluga. 61/2005 i 61/2007 . koja je neophodni uslov za ostvarivanje poreskog oslobođenja prilikom vršenja prometa licu sa kojim je zaključen ugovor o donaciji ili licu koje je angažovano za sprovođenje određenog projekta na teritoriji Republike Srbije (u smislu čl.000 dinara. vodi evidenciju. godine: „. Obrasca EPPDV. Zakona propisano je da obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4. 10-11 Z Po ovom pitanju Ministarstvo finansija zauzelo je stav. S obzirom na to.. • Odredbom člana 8. 12) i 13) Zakona. obračunava i plaća PDV. u delu 2. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika dodaje se novi član 21l kojim se propisuje obaveza da se. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika je propisano da se ugovori o donaciji i druga dokumentacija koji su Poreskoj upravi dostavljeni u skladu sa Pravilnikom. imajući u vidu da se potvrda za poresko oslobođenje izdaje pre nastanka poreske obaveze (odnosno da obveznik PDV koji vrši promet dobara i usluga. odnosno 4. 84/2004. obveznik PDV u evidencionoj prijavi. 413-00-1605/2008-04 od 1. može da sadrži samo iznos novčanih sredstava koja će biti avansno uplaćena.000 dinara.2. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika predviđa se da ovaj pravilnik stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Sl.000. 86/2004 .000.2008. da bi ostvario poresko oslobođenje). pojavilo se nekoliko pitanja. izdaje račune. • Odredbom člana 10.000 dinara.. počev od dana koji sledi danu u kojem je ostvario ukupan promet veći od 4. kao i da ostvaruje Zakonom zagarantovana prava? Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. podnosi poreske prijave i drugo. stav 2. 1. a da poreska obaveza nastaje danom izvršenja prometa ili danom naplate avansnih sredstava.obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4. kao sporno.000.ispr. • UTVRĐIVANJE UKUPNOG PROMETA DOBARA I USLUGA U SMISLU ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST akonom o porezu na dodatu vrednost („Sl.. podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu. . između ostalog odnosi i na usluge ishrane dece u predškolskim ustanovama.000. tač.. • Od kojeg momenta obveznik ima obavezu da obračunava i plaća PDV i ispunjava druge obaveze utvrđene Zakonom.datum početka obavljanja delatnosti koja podleže PDV.16v) Zakona. godine. potvrda o poreskom oslobođenju. 21a Pravilnika). pri čemu u ovom slučaju.da podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu do isteka roka za predaju periodične poreske prijave (10 dana po isteku tekućeg poreskog perioda). Pravilnika. stav 1. najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave. mora posedovati potvrdu o poreskom oslobođenju u momentu nastanka poreske obaveze. ugovori i druga dokumentacija dostavljaju Poreskoj upravi na srpskom jeziku. između ostalih i u Mišljenju br. odnosno zahtev za izdavanje potvrde o poreskom oslobođenju. tač. glasniku Republike Srbije”. dužan je da. Odredbom člana 38. ne dostavljaju ponovo.POREZ NA DODATU VREDNOST III cizne. a ne i iznos tih sredstava koja su uplaćena (jer u momentu izdavanja potvrde. u cilju sprovođenja postupaka za ostvarivanje poreskih oslobođenja iz člana 24. odnosno podnošenja zahteva za njeno izdavanje avansna sredstva još uvek nisu uplaćena). stav 1. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika precizirana je odredba člana 24. ispunjava sve obaveze propisane Zakonom . 16a) .9. glasnik RS”.. • Odredbom člana 11. Povodom tumačenja ove odredbe u neposrednoj primeni Zakona.000 dinara dužan da. • Odredbom člana 9. treba da navede dan koji sledi danu u kojem je ostvario ukupan promet veći od 4.dalje: Zakon) određuje se iznos ukupnog prometa dobara i usluga kao relevantna činjenica za nastanak određenih prava i obaveza obveznika.” 19 .

III

POREZ NA DODATU VREDNOST

• Do kojeg roka je obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4.000.000 dinara a manji od 20.000.000 dinara, dužan da podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu, s obzirom da su se pojavila različita tumačenja za koji poreski period ovaj obveznik obračunava i plaća PDV (mesečno ili tromesečno) pa samim tim i različita tumačenja u pogledu prvog roka za predaju periodične poreske prijave? Ministarstvo finansija je u Mišljenju br. 413-001713/2008-04 od 10.10.2008. godine, zauzelo stav da je za ove obveznike poreski period kalendarsko tromesečje. Saglasno odredbi člana 33. stav 3. Zakona, mali obveznik, koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 2.000.000 dinara, može se opredeliti za obavezu plaćanja PDV na početku kalendarske godine podnošenjem prijave za PDV (dalje: evidenciona prijava) nadležnom poreskom organu najkasnije do 15. januara tekuće godine. Odredbom člana 34. stav 5. Zakona propisano je, da poljoprivrednik može da se na početku kalendarske godine opredeli za obavezu plaćanja PDV, podnošenjem evidencione prijave nadležnom poreskom organu najkasnije do 15. januara tekuće godine, pod uslovom da je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno poljoprivrednih usluga u iznosu većem od 2.000.000 dinara. Iz navedenih zakonskih odredaba se zaključuje da pravo malog obveznika, odnosno poljoprivrednika, da se na početku kalendarske godine opredeli za obavezu obračunavanja i plaćanja PDV, zavisi od iznosa ukupnog prometa dobara i usluga (ostvarenog ili procenjenog). Takođe, a u skladu sa odredbom člana 38. stav 2. Zakona, evidencionu prijavu podnosi i obveznik koji pri otpočinjanju obavljanja delatnosti proceni da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 4.000.000 dinara. Obaveza, odnosno pravo obveznika (lica iz člana 8. i člana 9. stav 2. Zakona) da podnese evidencionu prijavu zavisi od iznosa ukupnog prometa dobara i usluga koji je ostvario u prethodnih 12 meseci (odnosno koji procenjuje da će ostvariti u narednih 12 meseci). Vrednost ukupnog prometa dobara i usluga za mogućnost opredeljenja za obavezu plaćanja PDV, odnosno za obavezno evidentiranje za PDV, iz čl. 33, 34. i 38. Zakona, utvrđivala se u iznosu od 1.000.000 dinara, odnosno 2.000.000 dinara, zaključno sa 31.12.2007. godine, dok se od 1.1.2008. godine, prema odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost

(„Sl. glasnik RS”, br. 61/2007), vrednost ukupnog prometa utvrđuje u iznosu: • od 2.000.000 dinara za mogućnost opredeljenja za obavezu plaćanja PDV, • odnosno 4.000.000 dinara za obavezno evidentiranje za PDV. Po službenoj dužnosti, a po sprovedenom postupku, nadležni poreski organ izvršiće brisanje obveznika iz evidencije za PDV, ako je ostvario ukupan promet u prethodnoj kalendarskoj godini manji od 2.000.000 dinara (član 39. stav 2. Zakona). Obaveza nadležnog organa da izvrši brisanje obveznika PDV iz evidencije za PDV, zavisi od iznosa ukupnog prometa dobara i usluga koji je je taj obveznik ostvario u prethodnoj kalendarskoj godini.

Pojam ukupnog prometa dobara i usluga
Jedina zakonska odredba koja bliže određuje ukupan promet dobara i usluga je odredba člana 33. stav 1. Zakona, kojom je propisano da lice čiji ukupan promet dobara i usluga, osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti (dalje: ukupan promet) u prethodnih 12 meseci nije veći od 4.000.000 dinara, odnosno ako pri otpočinjanju obavljanja delatnosti proceni da u narednih 12 meseci neće ostvariti ukupan promet veći od 4.000.000 dinara (dalje: mali obveznik), ne obračunava PDV za izvršen promet dobara i usluga. Ovom zakonskom odredbom je propisano da se u ukupan promet dobara i usluga ne uračunava promet opreme i objekata za vršenje delatnosti. U skladu sa odredbama člana 2. Pravilnika o utvrđivanju opreme i objekata za vršenje delatnosti i o načinu sprovođenja ispravke odbitka prethodnog poreza za opremu i objekte za vršenje delatnosti („Sl. glasnik RS”, br. 67/2005), oprema za vršenje delatnosti jeste dobro pojedinačne vrednosti najmanje 500.000 dinara, bez PDV, koje ima karakter opreme, čiji je vek upotrebe duži od jedne godine, a koje se koristi ili će se koristiti za vršenje delatnosti, a objekti za vršenje delatnosti jesu objekti iz zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja, kao i ekonomski deljive celine u okviru tih objekata, a koji se koriste ili će se koristiti za vršenje delatnosti. Opremom za vršenje delatnosti smatra se dobro: • koje ima pojedinačnu vrednosti najmanje 500.000 dinara, bez PDV; • koje ima karakter opreme; • čiji je vek upotrebe duži od jedne godine; • koje se koristi ili će se koristiti za vršenje delatnosti. Objekti za vršenje delatnosti su objekti u smislu zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja kao i ekonomski deljive celine u okviru tih objekata, bez obzira
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

20

POREZ NA DODATU VREDNOST

III

na njihovu vrednost, ako se koriste ili će se koristiti za vršenje delatnosti. Svi navedeni uslovi moraju biti ispunjeni da bi se dobro smatralo opremom za obavljanje delatnosti, odnosno da bi se objekat smatrao objektom za obavljanje delatnosti. Naknada za promet ovih dobara (opreme i objekata za vršenje delatnosti) ne uračunava se u ukupan promet dobara i usluga bez obzira što je promet tih dobara oporeziv PDV. Međutim, ova odredba Zakona nije dovoljna za precizno definisanje ukupnog prometa dobara i usluga, te se u neposrednoj primeni Zakona pojavilo niz spornih pitanja o tome šta se sve uračunava u iznos ukupnog prometa dobara i usluga.

Iznosi koji se uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga
U ukupan promet dobara i usluga uračunava se naknada za promet dobara i usluga koji se smatra predmetom oporezivanja PDV. Ovo pravilo ima izuzetaka, jer, kao što je navedeno, naknada za promet opreme i objekata za vršenje delatnosti se ne uračunava u ukupan promet, i u slučaju kada je ovaj promet predmet oporezivanja PDV. Takođe, u ukupan promet se uračunavaju i neki iznosi koji ne predstavljaju naknadu za promet dobara i usluga, kao što je npr. osnovica za obračun PDV kod prometa dobara i usluga bez naknade koji je predmet oporezivanja PDV.

Naknada za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV
Odredbom člana 3. Zakona propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku. Iako je odredbama čl. 4. i 5. Zakona propisano šta se smatra prometom dobara i usluga, a čl. 11. i 12. Zakona šta se smatra mestom prometa dobara i usluga, u neposrednoj primeni Zakona, u mnogim pojedinačnim slučajevima postavilo se pitanje da li neki novčani iznos predstavlja naknadu za promet dobara ili usluga koji je oporeziv PDV, da li se taj iznos iskazuje u poreskoj prijavi poreza na dodatu vrednost (Obrazac PPPDV), kao i da li se taj iznos uračunava u ukupan promet dobara i usluga. Takođe treba imati u vidu da se naknada za promet dobara i usluga ne izražava uvek u novčanom iznosu već u obliku prometa dobara i usluga, u kojem slučaju se osnovica za obračun PDV utvrđuje u skladu sa odredbom člana 17. stav 4. zakona, i taj iznos se iskazuje u poreskoj prijavi i uračunava u ukupan promet. Naknada za isporuku dobara na lizing uračunava se u ukupan promet dobara i usluga, s obzirom da se predaja dobra (predmeta lizinga) primaocu lizinga
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

(kod ugovora o lizingu kojim je predviđen otkup predmeta lizinga) smatra prometom dobara u smislu člana 4. stav 3. tačka 2) Zakona, odnosno prometom usluga u smislu člana 5. Zakona (kod ugovora o lizingu kojim nije predviđen otkup predmeta lizinga) koji je oporeziv PDV. Primljena sredstva (novčana ili neka druga) po osnovu ugovora o sponzorstvu smatraju se naknadom za promet usluge koja je oporeziva PDV i uračunavaju se u ukupan promet dobara i usluga. Sponzorstvom se smatra i svaki vid reklamiranja davaoca sredstava i ako se to formalno ne vrši na osnovu ugovora o sponzorstvu već na primer na osnovu ugovora o donaciji ili ugovora o finansiranju projekta i sl. Subvencije koje u suštini predstavljaju naknadu za promet dobara i usluga uračunavaju se u ukupan promet (npr. novčana sredstva koja primaju javna preduzeća iz budžeta jedinice lokalne samouprave, a koja u suštini predstavljaju naknadu za promet komunalnih usluga koje to javno preduzeće vrši u javnom interesu, uračunavaju se u ukupan promet). Međutim, subvencije koje po svojoj prirodi ne predstavljaju naknadu za promet dobara i usluga, kao što je na primer subvencija koja se daje javnom preduzeću da bi se obezbedilo njegovo normalno funkcionisanje i isplata zarada zaposlenima, ne uračunava se u ukupan promet dobara i usluga. Kamata koju prodavac obračunava i naplaćuje od kupca kod prodaje dobara na rate uračunava se u osnovicu za obračun PDV za promet predmetnog dobra, odnosno i u ukupan promet dobara i usluga prodavca. Međutim, neke druge vrste kamata, koje po svojoj prirodi ne predstavljaju naknadu ili deo naknade za promet dobara i usluga (npr. zatezna kamata) ne uračunavaju se u ukupan promet obveznika.
„...osnovicu za obračun PDV čini ukupna naknada koju isporučilac dobara prima ili treba da primi, a u koju se uračunava i iznos ugovorene kamate koju isporučilac dobara zaračunava primaocu bez PDV, s obzirom na to da ova vrsta kamte predstavlja deo naknade za promet dobara.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-001859/2007-04 od 16.1.2008. godine).

Naknada koju obveznik naplaćuje kao razliku u ceni po osnovu klizne skale uračunava se u osnovicu za obračun PDV i u ukupan promet dobara obveznika.
„...naknada koja se naplaćuje kao razlika u ceni po osnovu klizne skale uključuje se u poresku osnovicu za obračun PDV za pružene komunalne usluge održavanja puteva.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-00409/2005-04 od 4.8.2005. godine).

21

III

POREZ NA DODATU VREDNOST

Posredničke provizije (naknade za promet usluga posredovanja) kod prometa usluga posredovanja koje su predmet oporezivanja PDV, uračunavaju se u ukupan promet. Provizija (naknada) koju menjačnica ostvari pri otkupu i prodaji efektivnog stranog novca i čekova građana, naknada koju ostvari od Narodne banke Srbije po osnovu prodaje otkupljene efektive i čekova građana, kao i naknada koju ostvari za promet drugih usluga koje su predmet oporezivanja PDV (bez obzira da li su oslobođene PDV), uračunava se u ukupan promet menjačnice. Međutim, u ukupan promet menjačnice ne uračunava se prihod koji menjačnica ostvari po osnovu kursnih razlika, pošto se ovaj prihod ne smatra naknadom za promet dobara i usluga. Iznosi koje obveznik naplaćuje u svoje ime, a za tuđ račun uračunavaju se u ukupan promet, iako obveznik prenosi te iznose licu u čiji račun ih je naplatio.

- dalje: Uredba), na ovaj promet se ne obračunava i ne plaća PDV, ali to ne znači da se ovaj promet ne smatra predmetom oporezivanja PDV, jer se prema odredbama člana 11. Zakona smatra da je ovaj promet izvršen na teritoriji Republike Srbije. Pre bi se moglo reći da se radi o oslobođenju sa pravom na odbitak prethodnog poreza. Radi se o posebnom režimu primene Zakona, a prema odredbi člana 61. kojom je propisano da će Vlada Republike Srbije urediti izvršavanje ovog zakona na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244.

Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV bez prava na odbitak prethodnog prometa
Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV bez prava na odbitak prethodnog prometa uračunava se u ukupan promet dobara i usluga. Ova naknada iskazuje se na polju 002 Obrasca PPPDV. Međutim, naknada za promet objekata iz člana 25. stav 2. tačka 3) - promet objekata koji se ne smatra prvim prenosom prava raspolaganja, ne iskazuje se u poreskoj prijavi i ne uračunava se u ukupan promet dobara i usluga. Na promet ovih objekata plaća se porez na prenos apsolutnih prava. Po ovom pitanju je Ministarstvo finansija dalo Mišljenje br. 413-00-1805/2007-04 od 18.12.2007. godine: „...stanovi koji su izgrađeni pre 1.1.2005. godine, nisu predmet oporezivanja PDV, pa se podaci o prometu ovih stanova ne iskazuju u Obrascu PPPDV...” Naknada za promet svih drugih dobara i usluga iz člana 25. Zakona, kao što je naknada za promet usluga osiguranja i reosiguranja, naknada za promet zemljišta (iako se za ovaj promet plaća porez na prenos apsolutnih prava), promet usluga davanja u zakup stanova i dr., uračunava se u ukupan promet dobara i usluga. Kamate na novčane pozajmice i kredite iskazuju se na polju 002 Obrasca PPPDV i uračunavaju se u ukupan promet dobara i usluga.
„...kada obveznik PDV za promet usluge davanja novčane pozajmice na osnovu zaključenog ugovora o zajmu ostvaruje naknadu (kamatu), podatak o iznosu naknade (kamate) iskazuje se u delu I Obrasca PPPDV, pod rednim brojem 2 u polju 002.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-001208/2006-04 od 24.10.2006. godine).

Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza
Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza uračunava se u ukupan promet dobara i usluga obveznika. Ova naknada iskazuje se na polju 001 Obrasca PPPDV. Moraju biti ispunjeni svi uslovi iz člana 24. Zakona i Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS”, br. 124/2004, 140/2004, 27/2005, 54/2005, 68/2005, 58/2006, 112/2006 i 63/2007), da bi ovaj promet bio oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza. Ako svi propisani uslovi za ostvarivanje poreskog oslobođenja nisu ispunjeni, promet ovih dobara i usluga je oporeziv PDV, a naknada za taj promet se iskazuje na polju 003 ili 004 Obrasca PPPDV. Međutim, ovo ne utiče na uključivanje naknade za ovaj promet u ukupan promet obveznika - i u jednom i u drugom slučaju iznos naknade se uključuje u ukupan promet i to u poreskom periodu kada je promet izvršen, bez obzira da li je obveznik u tom poreskom periodu ostvario pravo na poresko oslobođenje, odnosno pribavio sve potrebne dokaze (ako nije pribavio sve potrebne dokaze promet je oporeziv i po tom osnovu se uključuje u ukupan promet). U ukupan promet dobara i usluga uključuje se i naknada za promet dobara koja se otpremaju na teritoriju AP Kosovo i Metohija. Naime, ako su ispunjeni svi uslovi propisani Uredbom o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244 („Sl. glasnik RS”, br. 15/2005

Budžetski korisnici (kao što su škole, bolnice, socijalne ustanove i sl.), iznos novčanih sredstava koja dobijaju iz budžeta za obavljanje delatnosti (obrazovanja, zdravstvene ili socijalne zaštite i dr.) iskazuju u polju 002 Obrasca PPPDV i ovaj iznos se uračunava u ukupan promet dobara i usluga ovih obPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

22

odnosno izmene osnovice za obračun PDV i do izmene ukupnog prometa..iznos novčanih sredstava koji je dosuđen stranci.6. st. br. a koji advokat naplati u ime i za račun stranke i prenese stranci u čije ime i za čiji račun je izvršio naplatu. Zakona. s obzirom da se ovi novčani iznosi smatraju naknadom za promet usluga koji vrše. godine). smatra naknadom za promet usluga i uračunava u ukupan promet bez obzira da li se sredstva prenose iz budžeta Republike Srbije ili budžeta jedinica lokalne samouprave ili autonomne pokrajine (u navedenom mišljenju reč je samo o sredstvima iz budžeta Republike Srbije). Osnovica za promet dobara i usluga bez naknade Isporuka dobara i usluga bez naknade. u ime i za račun operatera mobilne telefonije. utiču na ukupan promet kao korektivna stavka. Boravišna taksa koju ugostitelj naplaćuje od gostiju u ime i za račun jedinice lokalne samouprave. godine). da ako se izmeni osnovica za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV. ne uračunavaju se u ukupan promet špeditera. škole. smatraju predmetom oporezivanja pod uslovom da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove mogao odbiti u potpunosti ili srazmerno. iznosi koje špediter plaća u ime i za račun komitenta. „. godine). bolnice. Kod prometa špediterskih usluga. ne uračunava se u ukupan promet obveznika. rabat.2005. 1. Ovi iznosi se ne uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga obveznika. ne uračunava se u osnovicu za obračun PDV za izvršeni promet dobara i usluga. u navedenim slučajevima. Iako se iznos osnovice za obračun PDV za promet dobara i usluga bez naknade i za svaki drugi promet iz člana 4. odnosno na osnovu kojeg nastaje obaveza podnošenja evidencione prijave nadležnom poreskom organu. koji za promet dobara i usluga (npr.) ostvaruju naknadu iz budžeta Republike Srbije.2.. celokupan iznos se uračunava u ukupan promet tog obveznika. obveznik je dužan da.. Ispravka osnovice za obračun PDV (izmena naknade za promet dobara i usluga) Odredbom člana 21. Zakona. ne uračunavaju se u ukupan promet tog obveznika (već u ukupan promet operatera). socijalne ustanove i dr. ne iskazuje u Obrascu PPPDV. ne uračunavaju se u osnovicu za obračun PDV. u skladu sa odredbom člana 17.2006. i člana 5. Zakona. s obzirom da ne predstavljaju 23 .. s obzirom na to da se ova budžetska sredstva smatraju naknadom za izvršeni promet. utoliko koliko utiču na izmenu osnovice za obračun PDV (Mišljenje Ministarstva finansija. Ako obveznik vrši promet ovih usluga u svoje ime a za račun operatera. Ako se iz bilo kojeg razloga izmeni osnovica za obračun dobara. kao i iskazani rashod iznad količine koji se utvrđuje aktom Vlade. a koje mu komitent naknadno refundira. tačka 2) Zakona. smatraju se predmetom oporezivanja PDV. stav 1.10. ispravi u skladu sa izmenom. br. godine ili br. zaposlenih i drugih lica.9. Dakle.POREZ NA DODATU VREDNOST III veznika. u ukupan promet uračunavaju iznos budžetskih sredstava koji im je po osnovu obavljanja prometa dobara i usluga prenet iz budžeta Republike Srbije.2005. Promet dobara bez naknade. i 2. obveznik koji je isporučio dobra ili usluge dužan je da iznos PDV. odnosno osnovice za obračun PDV dolazi i do izmene ukupnog prometa dobara i usluga tog obveznika. Naknadni popusti u ceni. kasa skonto i sl. Zakona propisano je. u skladu sa odredbama člana 21. ovaj promet nije predmet oporezivanja PDV.2009. super rabat. Samom izmenom naknade. 413-001318/2009-04 od 12. 413-00-02526/2005-04 od 20.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija.). Treba napomenuti da se iznos budžetski sredstava. koji duguje po tom osnovu. izvrši ispravku PDV koji duguje po tom osnovu. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. dovode do izmene naknade za promet dobara i usluga. socijalnog staranja i dr. „. 10-11 Iznosi koje naplaćuje obveznik koji se bavi prometom usluga prodaje elektronskih dopuna za mobilne telefone krajnjim korisnicima.korisnici budžetskih sredstava (npr. a da bi izvršio ispravku PDV prvo mora da izvrši ispravku osnovice. a samim tim ni u iznos ukupnog prometa na osnovu kojeg advokat može da se opredeli za plaćanje PDV. obrazovanja. kao i uzimanje i upotreba dobara koja su deo poslovne imovine obveznika i pružanje usluga bez naknade za lične potrebe osnivača. uzimanje i upotreba dobara koja su deo poslovne imovine obveznika za lične potrebe osnivača. stav 3. U ukupan promet ovog obveznika uračunava se samo iznos naknade koji naplaćuje za promet usluge prodaje elektronskih dopuna. U suprotnom. br. stav 4.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. 413-00339/2005-04 od 9. usluge lečenja. U svim navedenim slučajevima osnovica za obračun PDV se utvrđuje u skladu sa odredbama člana 18. Iznosi koji se ne uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga Iznosi koje obveznik naplaćuje u ime i za račun drugog. 413-00-962/2006-04 od 4. stav 4. zaposlenih i drugih lica i iskazani rashod iznad količine koja se utvrđuje aktom Vlade. ovi iznosi se uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga obveznika.

ukoliko je ta protivčinidba u obliku prometa dobara i usluga koji je predmet oporezivanja PDV. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. „Imajući u vidu. 10-11 24 .4. za koje obveznik pdv obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove nije mogao odbiti u potpunosti ili srazmerno ne smatraju se predmetom oporezivanja PDV i njihova vrednost se ne uračunava u ukupan promet obveznika. u praksi se često ugovorom o „donaciji” ugovori i neka protivčinidba primaoca sredstava. br. prilikom prodaje Sim i Scratch kartica od strane obveznika PDV sa teritorije Republike van APKM kupcima na teritoriju APKM. uračunavaju se u ukupan promet. smatra da je izvršen u inostranstvu. Prema tome. Članarine koje članovi plaćaju (npr. godine). Promet dobara bez naknade. godine). Međutim. ne smatraju se predmetom oporezivanja PDV. a obveznik PDV . 413-0001123/2005-04 od 11. smatra da su izvršene na teritoriji AP Kosovo i Metohija ne uračunava se u ukupan promet obveznika. u skladu sa odredbama člana 12. Naknada za promet dobara i usluga za koji se.u poslovne svrhe ne smatra se predmetom oporezivanja PDV (Mišljenje Ministarstva finansija. i u tom slučaju. 413-00-31/5-05-04 od 22. ne smatra se predmetom oporezivanja PDV. Primljena novčana sredstva na ime donacije ne uračunavaju se u promet dobara i usluga. taj iznos predstavlja naknadu za promet dobara i usluga i uračunava se u ukupan promet. Prema tome ovaj promet se ne smatra predmetom oporezivanja PDV. Zakona. udruženja) a koje ne predstavljaju naknadu za promet dobara ili usluga ne uračunavaju u ukupan promet.5. 413-002920/2005-04 od 8. Prema tome.2007. godine). uzimanje i upotreba dobara koja su deo poslovne imovine obveznika za lične potrebe osnivača. uračunava u ukupan promet dobara i usluga obveznika. o posebnom režimu primene Zakona. Radi se. 413-001744/2007-04 od 21.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. 11. kojom je propisano da će Vlada Republike Srbije urediti izvršavanje ovog zakona na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244. godine).III POREZ NA DODATU VREDNOST naknadu za promet dobara i usluga. vrednost tih dobara i usluga ne uračunava se u ukupan promet obveznika. godine). ne uračunavaju se primljena novčana sredstva u vidu donacije. ne smatraju se predmetom oporezivanja PDV i ne uračunavaju se u ukupan promet obveznika. Zakona. van teritorije Republike Srbije ne uračunava se u iznos ukupnog prometa dobara i usluga na osnovu kojeg lice može da se opredeli za obavezu plaćanja PDV u skladu sa članom 33.pružalac usluga mobilne telefonije ima pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa Zakonom. Da li članarina predstavlja naknadu za promet dobara i usluga treba utvrditi u svakom konkretnom slučaju (Objašnjenje Ministarstva finansija br. godine). Naknada za promet usluga za koje se. kao i rashod dobara (kalo. na rashodovana osnovna sredstva (na promet ovih dobara uz naknadu ili bez naknade. 413-00-350/2009-04 od 6. rastur. Uzimanje dobara i vršenje usluga za sopstvene potrebe obveznika . ne uračunava se u ukupan promet dobara i usluga. s obzirom na to da se radi o naknadi za promet koji nije predmet oporezivanja PDV shodno odredbi člana 3. kao i kod otpremanja dobara na teritoriju APKM.12. Primera radi.1. zakona. Međutim. „Primljena novčana sredstva bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši protivčinidbu davaocu (promet dobara i usluga). br. odnosno kod uništavanja ovih dobara) obračunava se i plaća PDV.2009. kvar i lom) do količine koja se utvrđuje aktom vlade. da se sa aspekta Zakona. br.2005.4. Zakona.unapred plaćene usluge mobilne telefonije smatra prometom usluga za koje se mesto prometa utvrđuje prema mestu primaoca usluge. članarine koje naplaćuje biblioteka smatraju se naknadom za promet usluga izdavanja knjiga (Mišljenje Ministarstva finansija br. i 12. 413-002695/2005-04 od 22. te se osnovica za obračun PDV utvrđena u skladu sa Zakonom. primanje novčanih sredstava bez obaveze primaoca da izvrši neku protivčinidbu davaocu u vidu prometa dobara i usluga. br. odnosno na osnovu kojeg postoji obaveza evidentiranja u sistem PDV u skladu sa članom 38. a prema odredbi člana 61. zakona. ovaj promet nije predmet oporezivanja PDV a naknada za ovaj promet ne iskazuje se u poreskoj prijavi. Naime. U ukupan promet špeditera uračunava se samo naknada koju naplaćuje od komitenta za promet špediterske usluge.2005. Međutim. u ukupan promet dobara i usluga za određivanje poreskog perioda obveznika PDV. prodaja vrednosnih kartica i mobiklik paketa (Sim i Scratch kartica) . u skladu sa odredbama čl.12.2005. PDV se ne obračunava i ne plaća. Manjak dobara nastao usled više sile ili na drugi propisan način. Naime. zaposlenih i drugih lica i iskazani rashod iznad količine koja se utvrđuje aktom vlade. članarine koje u suštini predstavljaju naknadu za promet usluga članovima. „Naknada za promet usluga čije je mesto prometa u skladu sa odredbama člana 12. Zakona.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija.2005.

ne uračunava se u ukupan promet obveznika.2006. između ostalog.garancije koju je zakupodavac primio od firme „C. godine). izmena poreske osnovice ne vrši se ni u slučaju ostvarenog rashoda po osnovu ugovorene valutne klauzule. već se radi o prihodu ostvarenom po osnovu zaštite određenog potraživanja valutnom klauzulom. Zakonasmatra da je izvršen u Republici Srbiji. pod uslovom da se iznos depozita ne uračunava u naknadu za promet dobara i usluga). razlika u ceni nastala obračunom valutne klauzule ne uključuje se u osnovicu za obračun PDV (ne predstavlja osnov za izmenu osnovice iz člana 21. „. kod zakupa) ili je obezbeđenje za eventualnu štetu koja može da nastane zbog izvršenja nekog ugovora ili preduzimanja neke radnje od strane garanta. iznos garancije (depozita) ne predstavlja naknadu za promet dobara i usluga. a za koji se u skladu sa odredbama čl.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. ne smatra se predmetom oporezivanja PDV. godine). Bez obzira da li je garancija ugovorena kao obezbeđenje izvršenja ugovora (npr.dinarima.” ne predstavlja predmet oporezivanja prema navedenim zakonskim odredbama. Pri tome. ugovori vrednost prometa dobara. odnosno iznos naplaćen na ime naknade štete. a plaćanje te vrednosti se vrši u domaćoj valuti .POREZ NA DODATU VREDNOST III Naknada štete. br. odnosno da zakupoprimac plaća zakupninu u skladu sa ugovorom i pod uslovom da se sredstva depozita. Osnovica za obračun PDV kod prometa dobara i usluga za koji je ugovorena valutna klauzula. dužan da na ovaj iznos obračuna i plati PDV. godine). Zakona). s obzirom da se. br. 413-001352/2007-04 od 3. Prihod nastao po osnovu ugovorene valutne klauzule ne ulazi u ukupan promet obveznika Naime. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Takođe.primalac dobara ima pravo na ugovorenu kaznu za svaki dan kašnjenja u isporuci dobara od strane prodavca .. kazneni penali) ne smatra se naknadom (ili delom naknade) za promet dobara ili usluga. „.2007. Međutim. Zakona.. i 12. obveznik PDV koji vrši promet dobara nema pravo da. Primljeni avansi za promet dobara i usluga (bez obzira da li se radi o primanju avansa za oporezivi promet ili promet koji je oslobođen PDV u skladu sa Zakonom) ne uračunavaju se u ukupan promet obveznika. „Primanje novčanih sredstava . Iznos ugovorne kazne (tzv. u ovom slučaju ne radi o naknadi za promet dobara ili usluga koji je predmet oporezivanja PDV. Zakona. vraćaju zakupoprimcu.11. obračunavanje vrednosti u dinarima vrši se primenom srednjeg kursa centralne banke koji važi na dan nastanka poreske obaveze.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. iako 25 . Depozit kao garancija ne uračunava se u ukupan promet obveznika (naravno.11. Kursne razlike (i kursne razlike kod menjačkih poslova) ne ulaze u ukupan promet obveznika. nema ni obaveze obračunavanja PDV u ovom slučaju. br. Ako se kurs strane valute na dan ugovaranja razlikuje od kursa strane valute na dan plaćanja. i nije predmet oporezivanja PDV. u skladu sa ugovorom o zakupu. predviđeno da kupac . iako je ovaj obveznik. 413-001029/2006-04 od 17.isporučioca dobara. na taj iznos se obračunava i plaća PDV (po osnovu prometa dobara ili usluga). 413-0001823/2005-04 od 5. Ovde se misli na naknadu štete u smislu propisa kojima se uređuju obligacioni odnosi.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. s obzirom da ovi prihodi ne predstavljaju naknadu za promet dobara i usluga. umanji osnovicu za obračun PDV za promet tih dobara.12. 482-01-62/200704 od 27. nakon isteka ugovora.8. u stranoj valuti. kao poreski dužnik. ako primalac depozita aktivira depozit radi naplate naknade za promet dobara i usluga zbog neizvršenja osnovnog ugovora (npr. u konkretnom slučaju depozita za eventualno načinjenu štetu po osnovu ugovora o održavanju manifestacija.depozita. po osnovu plaćanja ugovorne kazne primaocu dobara zbog kašnjenja u isporuci. zakupnine).2005. br. odnosno pružalac usluga. bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši protivčinidbu davaocu (promet dobara i usluga). bez obzira da li se naknada štete naplaćuje na osnovu sudske odluke ili lice koje je prouzrokovalo štetu dobrovoljno isplaćuje naknadu štete.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. s obzirom da se tako ostvareni prihod ne smatra delom naknade za promet dobara.isporučilac dobara. prihod koji se ostvari po tom osnovu ne dovodi do obaveze izmene poreske osnovice u smislu odredaba člana 21. s obzirom da ovaj iznos ne predstavlja naknadu za promet dobara i usluga koji je on izvršio.2007. odnosno usluga.na novčani iznos ugovorne kazne koji primalac dobara potražuje od isporučioca dobara na osnovu ugovora kojim je.kada obveznik PDV .. ne uračunava se u ukupan promet tog obveznika. pa se ovaj iznos ne uračunava u ukupan promet dobara i usluga. odnosno usluga. 10-11 Iznos naknade koju obveznik pdv plaća za promet dobara i usluga koji mu izvrši strano lice. pod uslovom da se sredstva depozita ne koriste za plaćanje zakupnine. ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV.. utvrđuje se u skladu sa članom 22. godine). 11. „S obzirom da preuzimanje depozita .

. Međutim. • promet putničkih automobila. Način utvrđivanja ukupnog prometa dobara i usluga Prilikom utvrđivanja ukupnog prometa dobara i usluga treba imati u vidu sledeće činjenice: • podatak o iznosu ukupnog prometa ne obezbeđuje se u knjigovodstvenim evidencijama obveznika. stav 1. ovog člana. dužan da po osnovu primljenih avansnih sredstava za oporezivi promet dobara i usluga obračuna i plati PDV u skladu sa Zakonom. ako se daju povremeno različitim licima. Šta se smatra prenosom celokupne ili dela imovine iz člana 6. iako turistička agencija obračunava PDV na razliku između ukupne naknade koju plaća putnik i stvar- 26 . nih troškova koje turistička agencija plaća za prethodne turističke usluge. obveznici koji se bave prometom polovnih dobara. posrednička provizija) uračunava se u ukupan promet turističke agencije. Određivanje ukupnog prometa lica koja se bave prometom polovnih dobara. postupak zamene dobara u garantnom roku. sa ili bez naknade. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. kao i šta se smatra uobičajenim količinama poslovnih uzoraka i poklonom manje vrednosti iz stava 1. „. plovnih objekata. tač. odredbama člana 6. u tom slučaju se osnovica za promet ovih usluga utvrđuje prema opštim pravilima (čl. kolekcionarskih dobara i antikviteta. kolekcionarskih dobara i antikviteta Prema odredbi člana 36. i celokupan iznos naknade za promet predmetnih dobara uračunava se u ukupan promet ovih obveznika. kao npr. Zakona). Zakona. slično kao i kod turističkih agencija. Zakona. Ovaj promet nije predmet oporezivanja PDV. • iznos ukupnog prometa ne odgovara iznosu ukupnog prihoda obveznika. osnovica jedinstvene turističke usluge koju pruža turistička agencija je iznos koji predstavlja razliku između ukupne naknade koju plaća putnik i stvarnih troškova koje turistička agencija plaća za prethodne turističke usluge.III POREZ NA DODATU VREDNOST po osnovu primanja naknade ili dela naknade pre izvršenog prometa dobara i usluga nastaje poreska obaveza. Zakona. umetničkih dela. uređeno je podzakonskim aktima. umetničkih dela. • zamena dobara u garantnom roku. 10-11 Određivanje ukupnog prometa turističke agencije Prema odredbi člana 35. Naime. stav 1. iako obveznik koji vrši promet polovnih dobara. 3) i 4) člana 6. na polju 003 iskazuje celokupan iznos naknade za promet predmetnih dobara. • iznos ukupnog prometa ne odgovara iznosu ukupnog prometa evidentiranog preko poslovnog računa obveznika.u ukupan prometa dobara i usluga za određivanje poreskog perioda obveznika PDV ne uračunavaju se primljena avansna sredstva. Zakona. odnosno obaveza obračunavanja i plaćanja PDV (kod oporezivog prometa) na taj iznos. osnovica iz stava 1. utvrđuju osnovicu kao razliku između prodajne i nabavne cene dobra. Zakona). nezavisno od toga što je obveznik PDV. 17.. PDV obračunava i plaća na razliku između prodajne i nabavne cene dobra. • besplatno davanje poslovnih uzoraka u uobičajenim količinama za tu namenu kupcima ili budućim kupcima. a naknada za promet ovih usluga (npr. br. Ako turistička agencija vrši i promet drugih usluga (pored jedinstvenih turističkih usluga u smislu člana 35. uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici. a naknada za ovaj promet ne iskazuje se u poreskoj prijavi i ne uračunava u ukupan promet. Zakona predviđeno je da se prometom dobara i usluga u smislu Zakona ne smatra: • prenos celokupne ili dela imovine. godine). ne uračunava se u ukupan promet obveznika. ako je sticalac poreski obveznik ili tim prenosom postane poreski obveznik i ako produži da obavlja istu delatnost. u poreskoj prijavi (Obrazac PPPDV). na polju 003 iskazuje celokupan iznos naknade koju plaća putnik. u poreskoj prijavi (Obrazac PPPDV). u skladu sa odredbom člana 16. prodaja aranžmana za druga lica ili posredovanje kod pružanja ugostiteljskih usluga. umetničkih dela. stav 4. ili kao ulog. i celokupan iznos naknade koju plaća putnik uračunava se u ukupan promet dobara i usluga turističke agencije. 413-002541/2005-04 od 12.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. Naknada za promet dobara i usluga iz člana 6. Međutim. uključujući polovna motorna vozila. motocikala. Ovi iznosi ne mogu se uračunavati u ukupan promet jer promet nije ni izvršen. Zakona. • davanje poklona manje vrednosti. U skladu sa odredbom stava 2. kolekcionarskih dobara i antikviteta.12. istog člana Zakona. ovog člana primenjuje se ako kod nabavke dobara njihov isporučilac nije dugovao PDV ili je koristio oporezivanje razlike iz stava 1. i 18.2005. uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici. tačka 1) Zakona. vazduhoplova za koje pri nabavci obveznik PDV nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno.

Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. vodi evidenciju o prometu dobara i usluga na način koji omogućava kontrolu obračunavanja i plaćanja PDV u svakom poreskom periodu. P koji obveznici PDV podnose poresku prijavu. Preporuka obveznicima je da u svojoj evidenciji (npr. predaje poreska prijava i plaća PDV je : • kalendarski mesec za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 20. stav 1. da je za obveznike koji prvi put započnu obavljanje delatnosti u tekućoj kalendarskoj godini. u sistemu oporezivanja potrošnje porezom na dodatu vrednost u Republici Srbiji postoje dva poreska perioda za Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. zavisi pre svega od iznosa ukupnog prometa dobara i usluga tog obveznika (ostvarenog u prethodnih 12 meseci ili procenjenog za narednih 12 meseci). da je obveznik dužan da. Za koji će poreski period obveznik PDV podnositi poresku prijavu. 84/2004. a pod određenim uslovima i volja samog obveznika PDV.dalje: Pravilnik o evidenciji).000.000. 61/2005 i 61/2007 . br. Zakona propisano je. Pored toga. glasnik RS”. br.000. osnovica za obračun PDV za promet dobara i usluga bez naknade). Zakona propisano je. To su kalendarski mesec i kalendarsko tromesečje. • PORESKI PERIOD ZA KOJI SE PODNOSI PORESKA PRIJAVA.000 dinara (stav 2.ispr. 86/2004 . Pravilnika o obliku. Odredbom člana 46. glasnik RS”.000. za tekuću i narednu kalendarsku godinu (lice koje je u skladu sa odredbom člana 38.000. već šta sve evidencija mora da sadrži (što ne znači da ne može da sadrži i druge podatke). istog člana Zakona). za tekuću i narednu kalendarsku godinu poreski period kalendarski mesec. Poreski period . a odredbom člana 2. obračunavaju i plaćaju PDV. na određivanje poreskog perioda utiče i činjenica da li je obveznik tek otpočeo da obavlja delatnost. stav 6.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet manji od 20.dalje: Zakon). OBRAČUNAVA I PLAĆA PDV rema odredbi člana 48. radi pravilnog obračunavanja i plaćanja PDV. sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV („Sl. obračunavati i plaćati PDV. naknada za promet opreme i objekata za vršenje delatnosti) i obrnuto (npr. 107/2004 i 67/2005 . 10-11 27 . a s obzirom da se neki iznosi koji se iskazuju u Obrascu PPPDV ne uzimaju u ukupan promet (npr.. u knjizi izlaznih računa) obezbede podatke o ukupnom prometu dobara i usluga (da predvide rubrike u kojima će obezbediti navedene podatke). stav 1.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 20.POREZ NA DODATU VREDNOST III • podatak o iznosu ukupnog prometa ne iskazuje se u poreskoj prijavi poreza na dodatu vrednost i ne odgovara iznosu koji se iskazuje u polju 005 Obrascu PPPDV. • koji je prvi put započeo obavljanje delatnosti u tekućoj kalendarskoj godini. da je obveznik dužan da. • kalendarsko tromesečje za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet manji od 20.Kalendarski mesec Kalendarski mesec je poreski period za obveznika PDV: • koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 20. poreski period za koji se obračunava PDV.000 dinara.000.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 20. Odredbom člana 48. Zakona podnelo evidencionu prijavu prilikom otpočinjanja obavljanja delatnosti) i Poreski period zavisi od ostvarenog ukupnog prometa Kao što se može zaključiti iz navedenih zakonskih odredaba. stav 1. Oblik (forma) vođenja evidencije nije propisan Zakonom i Pravilnikom o evidenciji. stav 2. vodi evidenciju koja obezbeđuje vršenje kontrole. radi pravilnog obračunavanja i plaćanja PDV.000 dinara.

2010: ".000 dinara. Zakona. odnosno poreski period za koji obveznik PDV . obračunava i plaća PDV je poreski period njegovog pravnog prethodnika . Iz tog razloga se ne može primeniti odredba člana 48.2008. Poreski period . obračunava i plaća PDV.privredno društvo koje je nastalo promenom pravne forme preduzetnika (takođe obveznika PDV) u pravnu formu privrednog društva. obračunava i plaća PDV obveznik koji je dužan da podnese evidencionu prijavu u skladu sa odredbama člana 38. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. godine. obračunava i plaća PDV tromesečno.privredno društvo nastalo promenom pravne forme preduzetnika podnosi poreske prijave.. Iz navedene zakonske odredbeizvode se sledeći zaključci: • da se obvezniku PDV koji podnosi poreske prijave. stav 1.000. godine ostvario ukupan promet dobara i usluga u iznosu od 4. odredbom člana 38. S obzirom da u slučaju promene pravne forme ne dolazi do prekida kontinuiteta između obveznika PDV . Zakona. Prema tome. Zakona. predaje poresku prijavu i plaća PDV. prema kojoj je obveznik dužan da podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu. Ovakav stav je zauzelo i Ministarstvo finansija u mišljenju broj 413-00-2446/201004 od 26.III POREZ NA DODATU VREDNOST • kojem je odobrena promena poreskog perioda u kalendarski mesec. dužan je da do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave. i • da ovaj obveznik podnosi poreske prijave. Zakona prema kojoj je za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet manji od 20.2008. dužan je da podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave za poreski period tog poreskog obveznika. Zakona.. na osnovu zahteva podnetog u skladu sa odredbom člana 48. da je obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4. stav 2. 413-00-1713/2008-04 od 10. obračunavao i plaćao PDV. najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave. kao pravni prethodnik tog privrednog društva. ovog člana koji u kalendarskom tromesečju ostvari ukupan promet veći od 20. s obzirom da se radi o obvezniku PDV za kojeg je poreski period kalendarsko tromesečje.000 dinara. stav 4. odnosno da se evidentira u sistem PDV.000 dinara. je poreski period za koji je obveznik PDV . Zakona prema kojoj je za obveznika koji prvi put započne obavljanje delatnosti u tekućoj kalendarskoj godini. podnese evidencionu nadležnom poreskom organu.000.preduzetnik..000. već je u toku obavljanja delatnosti nastupio uslov za primenu inperativne zakonske norme člana 38. Ovaj obveznik PDV nije tek otpočeo sa obavljanjem delatnosti." Promena poreskog perioda za koji obveznik PDV podnosi poresku prijavu. godine: ".preduzetnika.10. obračunava i plaća PDV mesečno počev od meseca po isteku kalendarskog tormesečja u kojem je ostvario ukupan promet preko 20. a u konkretnom slučaju. Naime. obračunava i plaća PDV Saglasno odredbi člana 48.000.obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4.privredno društvo koje je nastalo promenom pravne forme preduzetnika (takođe obveznika PDV) u pravnu formu privrednog društva. za tekuću i narednu kalendarsku godinu poreski period kalendarski mesec.000 dinara.” 28 . tj. avgusta 2008. Sporna pitanja oko poreskog perioda iz neposredne primene Zakona • U neposrednoj primeni Zakona kao sporno se pojavilo pitanje za koji poreski period podnosi poresku prijavu. poreski period za koji obveznik PDV . • Drugo sporno pitanje koje se pojavilo u primeni odredaba Zakona koje uređuju poreski period odnosi se na određivanje poreskog perioda za koji obveznik PDV .. 10-11 Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. godine: Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. do 10. obračunava PDV.10. poreski period menja u kalendarski mesec po sili Zakona. poreski period kalendarsko tromesečje. za obveznika iz stava 2. stav 6. 413-00-2446/2010-04 od 26. poreski period je kalendarski mesec počev od meseca po isteku kalendarskog tromesečja.2010.000.000 dinara.000 dinara dužan da. podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu. ne dolazi ni do promene poreskog perioda.privrednog društva nastalog promenom pravne forme preduzetnika.08. a koji je u prethodnih 12 meseci ostvari ukupan promet veći od 20.000 do 20.Kalendarsko tromesečje Kalendarsko tromesečje je poreski period za sve ostale obveznike PDV.000.obveznika PDV koji je u momentu promene pravne forme obavljao delatnost. stav 1.08. već se primenjuje odredba člana 48.s obzirom da promena pravne forme ne dovodi do prestanka pravnog kontinuiteta privrednog subjekta .preduzetnika i obveznika PDV . stav 3. obveznik PDV koji je na dan 8. stav 1.000 dinara.000. Zakona propisano je.000.

što znači da nakon isteka tog perioda obveznik PDV može da promeni poreski period u kalendarsko tromesečje (ako u međuvremenu nije ostvario ukupan promet u prethodnih 12 meseci preko 20. stav 1. 114/2004 . 80/2002 . glasnik RS”. Prema odredbi člana 48. obračunava i plaća PDV tromesečno. ustanovio je da je 14. Zakona. kao i uvoz dobara u Republiku.000. br.dalje: Zakon o PDV). da do 15. list SRJ”. januara tekuće godine (dakle samo na početku kalendarske godine) podnese zahtev nadležnom poreskom organu za promenu poreskog perioda u kalendarski mesec. Zakon je ostavio mogućnost obvezniku PDV koji podnosi poreske prijave. br.dr. 61/2007 i 5/2009 . Promet dobara. 26/2001. Odobreni poreski period iz stava 3. zakon.000 dinara). a nakon toga poreske prijave podnosi. 25/2001. 29 . tako sa aspekta Zakona o porezu na dobit pravnih lica.dr. Prvu periodičnu poresku prijavu ovaj obveznik je dužan da podnese do 10. Zakona o PDV propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (dalje: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu. br. može da podnese nadležnom poreskom organu zahtev za promenu poreskog perioda u kalendarski mesec.ispr. Zakona. aprila tekuće godine. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. • Pravilnik o utvrđivanju šta se smatra uzimanjem i upotrebom dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika. ovog člana traje najmanje 12 meseci (stav 5. obračunava i plaća PDV mesečno (do 10. je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik. glasnik RS”. februara tekuće godine ostvario ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci veći od 20. januara tekuće kalendarske godine. u smislu Zakona o PDV. br. 84/2004. pa se zbog toga izvodi zaključak da je za promenu poreskog perioda u ovom slučaju dovoljno da obveznik PDV podnese zahtev u propisanom roku.odluka SUS i „Sl. glasnik RS”. 86/2004 . • Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Sl.000. 80/2002.. 84/2004 i 18/2010 . 80/2002 . ovog člana.POREZ NA DODATU VREDNOST III Primer: Obveznik PDV koji podnosi poreske prijave. obveznik iz stava 2. br. glasnik RS”. Propisano je takođe da ovako odobreni poreski period traje najmanje 12 meseci. pružanjem usluga i svakim drugim prometom bez naknade i o utvrđivanju uobičajenih količina poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti („Sl. Relevantna zakonska regulativa. juna itd). najkasnije do 15. stav 4. 61/2005 i 61/2007 . 10-11 P • Zakon o porezima na imovinu („Sl. istog člana Zakona). glasnik RS”. 10. maja. • PORESKI ASPEKT DAVANJA BEZ NAKNADE POSLOVNIH UZORAKA I POKLONA MANJE VREDNOSTI oreski obveznici za potrebe reklame. koja uređuje poreski aspekt raznih davanja po ovom osnovu je: • Zakon o porezu na dodatu vrednost („Sl. očekujući buduću ekonomsku korist. „Sl. 80/2002.dalje: Pravilnik o utvrđivanju prometa bez naknade). 135/2004. ako ovim zakonom nije drukčije određeno. obračunava i plaća PDV tromesečno.dalje: Zakon o porezu na dobit).dalje: Zakon o porezima na imovinu) PRIMENA ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST Odredbom člana 3.000 dinara. a u skladu sa odredbom člana 4. u okviru obavljanja delatnosti. Zakon ne propisuje koje uslove nadležni poreski organ ceni prilikom odlučivanja o zahtevu obveznika PDV za promenu poreskog perioda. zakon. br. 43/2003. Sva takva davanja mogu imati različiti poreski tretman kako sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost. 42/2002 . propagande i reprezentacije često izdvajaju značajna sredstva.

Poslovnim partnerima smatraju se osobe sa kojima postoji poslovni odnos ili se očekuje da će se takav odnos uspostaviti. odnosno uslov davanja najviše jednog takvog poklona istom licu u poreskom periodu.testere.parfimerija prodaje parfeme u jednoj vrsti pakovanja. tačka 3) Zakona. br. stav 1. godine) . Dakle. čija je pojedinačna tržišna vrednost u trenutku poklanjanja manja od 2.000 dinara. iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi nedvosmislen zaključak da se davanje poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti ne smatra prometom u smislu Zakona o PDV. koje je različito od onog koje je namenjeno prometu. što znači da se na ovaj promet PDV ne obračunava. mogu smatrati neoporezivim.2008. bez PDV. smatraju se dobra koja nisu namenjena prometu. Primeri kada se poklanjanje poslovnih uzoraka ne smatra prometom u smislu Zakona o PDV: • Obveznik PDV . koje obveznik daje povremeno različitim licima (poslovnim partnerima. makar jedan od sledeća dva uslova: . ne smatra besplatno davanje poslovnih uzoraka u uobičajenim količinama za tu namenu kupcima ili budućim kupcima. koje obveznik PDV smatra poslovnim partnerima ne smatra prometom u smislu Zakona o PDV.). koja su identična onima koja su namenjena prometu.12. postoji obaveza obračuna i uplate PDV. a koja su rezultat poslovanja poreskog obveznika ili koja su neposredno povezana sa obavljanjem njegove delatnosti. bez obzira da li je na tim dobrima utisnut logotip poreskog obveznika. a poklanja uzorke parfema . koju bi obveznik PDV trebalo da vodi za ovakve potrebe. zbog kojih se davanje poklona manje vrednosti smatra neoporezivim. koji je posebno obeležen. stav 1. propisan i uslov da se pokloni daju različitim licima. predstavnicima poslovnog partnera i sl. a da bi se utvrdila eventualna pravna obaveza. neophodno je da bude zadovoljen.da budu u pakovanju. 10-11 Poslovni uzorci U skladu sa odredbom člana 7. koju čini nabavna cena. Osim toga. Ukoliko isti Obveznik PDV poklanja časopis koji je namenjen prometu. poklanja svojim pretplatnicima ili određenoj ciljanoj grupi potencijalnih korisnika časopis. Ovaj promet uzoraka ne smatra se prometom i ne postoji obaveza obračunavanja PDV (Mišljenje Ministarstva finansija. Povremenim davanjem poklona smatra se davanje najviše jednog poklona istom licu u poreskom periodu. tačka 3) Zakona o PDV propisano je da se prometom dobara i usluga.2008. Ovo iz razloga da bi obveznik PDV. 30 . Međutim. poklanja dobra. stav 1. u smislu člana 6. na taj promet PDV se obračunava i plaća u skladu sa Zakonom (na osnovicu. odnosno cena koštanja). člana 7. na taj promet PDV se obračunava i plaća. moraju biti u obliku i pakovanju različitom od oblika i pakovanja tih dobara namenjenih prometu (stav 2. a to upravo ostavlja prostora poreskom organu da činjenice tumači u svakom pojedinačnom slučaju. Ovakav promet se ne smatra prometom u smislu Zakona o PDV (Mišljenje Ministarstva finansija br. 41. u smislu člana 6 stav 1 tačka 4) Zakona. svojim kupcima parfema u svrhu prezentovanja koji su u drugačijem pakovanju od onih koji su namenjeni prometu. u slučaju eventualne kontrole od strane nadzornog organa. te samim tim se na taj promet PDV ne obračunava. 413-00-206/2008-04 od 24. koje se bavi oporezivim prometom . Ukoliko isti obveznik PDV poklanja parfem.da poslovni uzorci budu obeleženi kao takvi. a da za to ne postoji pravna obaveza. ovaj promet već čini oporezivim. Ako obveznik PDV . godine) . u smislu ovog zakona. da se ovaj promet ne bi smatrao prometom u smislu Zakona o PDV. Pravilnika). Pokloni manje vrednosti U skladu sa odredbom člana 8. Da se poklanjanje poslovnih uzoraka ne bi smatralo oporezivim prometom. neophodno je jasno utvrditi šta se u smislu zakonske poreske regulative može smatrati poslovnim uzorkom.III POREZ NA DODATU VREDNOST Obaveza obračuna PDV na davanje poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti Odredbom člana 6. koji je namenjen prometu. mogao da dokaže da su zadovoljeni svi propisani uslovi. • Izdavačko društvo . tako što je na koricama tog izdanja napisano da se radi o besplatnom primerku. .Obveznik PDV . smatra se dobro pojedinačne tržišne vrednosti manje od 2. Dobra koja se daju kao poslovni uzorci moraju biti obeležena kao takva. postojanje eventualne pravne obaveze između obveznika PDV i lica kome se poklon manje vrednosti daje. ako se daju povremeno različitim licima. a ako ne mogu biti obeležena kao poslovni uzorci. Pravilnika o utvrđivanju prometa bez naknade.10. Međutim. odnosno poklonom manje vrednosti. ponovo je potrebno posedovaPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. upućuje na zaključak da se o ovakvim davanjima poklona manje vrednosti mora voditi određena evidencija.00-2245/2008-04 od 18.000 RSD. s obzirom da je kao jedan od uslova da se ovakva davanja poklona. Pravilnika o utvrđivanju prometa bez naknade poklonom manje vrednosti. uobičajenom količinom poslovnih uzoraka. Zakonskim i podzakonskim aktima nije propisana forma evidencije. a tačkom 4) ni davanje poklona manje vrednosti. a koji se daju licima. Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi zaključak da se davanje poklona.

Zakona). odnosno granična vrednost do kojeg ovakvi 31 .da između njega i lica kome je poklon dat ne postoji pravna obaveza Ograničenje neoporezivih poklona manje vrednosti u odnosu na ukupan promet Odredbama člana 8. pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza. stav 2. .POREZ NA DODATU VREDNOST III nje određene evidencije o licima koja su ovakve poklone primala od obveznika PDV. na koji obveznik PDV ima obavezu da obračuna PDV. bez PDV. pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslova iz st. smatra se promet dobara i usluga. u skladu sa zakonom ili dokument o izvršenom uvozu dobara. odnosno svaki drugi promet dobara iz stava 4. kojim je propisano da se uzimanje dobara. postajaće obaveza obračuna PDV ukoliko je taj obveznik prilikom nabavke iskoristio pravo na odbitak prethodnih poreza. prema odredbi člana 28.PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara. propagande i reprezentacije. . Da bi se davanje poklona manje vrednosti smatralo neoporezivim. koji se društvu mogu priznati kao rashod za svrhe utvrđivanja osnovice za obračun poreza na dobit. stav 1. 1. stav 1. u kojem je iskazan prethodni porez. i 2. odnosno da nije u istom poreskom periodu poklonio istom licu više od jednog ovakvog poklona. svako poklanjanje posle prvog čini oporezivim prometom. ovog člana. člana 28. obveznik PDV ima pravo na odbitak PDV obračunatog i plaćenog pri uvozu poslovnih uzoraka . Ovo iz razloga što je zakonodavac limitirao iznos ovakvih rashoda. da u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz st. i to: . 1. Zakona o PDV. Ovaj limit. Pravo na odbitak prethodnog poreza. 10-11 ri ako poseduje račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza. do 3. Odredbom stava 3. Zakona. ima obavezu da poseduje dokaze na osnovu kojih se nesporno može utvrditi da: .je poklon vrednosti. člana 4. PRIMENA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA Davanje poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti se sa stanovišta propisa kojima se uređuje oporezivanje dobiti društva. Pod ukupnim prometom za navedenu svrhu.koji je oporeziv PDV. Zakona o PDV.koji je izvršen u inostranstvu. Zakona o PDV propisano je.da je poklone davao povremeno različitim licima. Saglasno odredbi stava 4. tretira kao trošak reklame. kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata. a uz ispunjenje propisanih uslova. .000 dinara. odnosno primljene usluge. Kada obveznik PDV poklanja dobra drugim licima. koja je manja od 2. koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu. . uključujući i nabavku opreme. osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti. Zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV.25% ukupnog prometa u tom poreskom periodu.za koji u skladu sa članom 24. Pravilnika o utvrđivanju prometa bez naknade propisan je i uslov da ukupna vrednost poklona manje vrednosti u poreskom periodu ne može biti veća od 0. obveznik PDV. koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga: . koji prelazi navedenu graničnu vrednost obveznik PDV imao bi obavezu da obračuna PDV. ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici. ili 4. Kada su u pitanju pokloni veće vrednosti (koji ne ispunjavaju navedene uslove da se njihovo poklanjanje „ne smatra prometom” u smislu člana 6. Zakona. člana 28. koje će obveznik poklanjati svojim poslovnim partnerima ili raznim licima za koje proceni da postoji ekonomska opravdanost davanja poklona. na iznos. obveznik može da ostvaPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. koje besplatno daje svojim kupcima ili potencijalnim kupcima u svrhu prezentacije i promocije svog osnovnog programa. treba imati u vidu odredbe člana 4. Ukoliko bi vrednost datih poklona manje vrednosti u poreskom periodu bila veća od iznosa koji je jednak 0.25% ukupnog prometa obveznika u tom poreskom periodu. smatra se prometom dobara uz naknadu pod uslovom da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove može odbiti u potpunosti ili srazmerno. a prilikom donošenja odluke o korišćenju eventualnog prava na odbitak prethodnog poreza (kada to pravo postoji) prilikom nabavke dobara. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama. Pravo na odbitak PDV pri nabavci poklona i poslovnih uzoraka Prema odredbi člana 28. stav 4. . odnosno kojim se potvrđuje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platio prilikom uvoza. ovog člana obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV.obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga. tačka 3. stav 5. Davanje više ovakvih poklona jednom istom licu u istom poreskom periodu.

za razliku od dobara i usluga učinjenih za reprezentaciju. godinu . Pod navedenim pretpostavkama. 43/2003. 7 i 8). je koristio pravo na odbitak PDV. 25/2001. propagandu i reprezentaciju priznavali su se kao rashod u iznosu do 3% od ukupnog prihoda. glasnik RS”.pravnim licem. U tom istom poreskom periodu. glasnik RS” br. izdaci za reprezentaciju (zajedno sa drugim troškovima reprezentacije kao što su na primer: konzumiranje jela i pića u ugostiteljskim objektima. zakon. a za svrhe obračuna poreza na dobit. veoma je važno utvrditi na kojim će rashodima poreski obveznici knjižiti troškove koji nastaju po osnovu davanja poklona manje i veće vrednosti. Prilikom sastavljanja poreskog bilansa za godine do 2009.godine. 80/2002 . raskinut je Predugovor. primenjivao se Zakon o porezu na dobit preduzeća („Sl.III POREZ NA DODATU VREDNOST troškovi mogu biti priznati u Poreskom bilansu regulisan je članom 15.dr. dok će se za 2010.Izdaci za reprezentaciju priznaju se kao rashod u iznosu do 0. koji eventualno prelazi navedenu graničnu vrednost. • Olivera Došlić PITANJE I ODGOVOR Ispravka iznosa dugovanog PDV u slučaju raskida predugovora o prodaji poslovnog prostora na osnovu kojeg je izvršeno avansno plaćanje naknade ili dela naknade za predmetni promet Pitanje: • U poslovnoj 2009. dok bi se izdaci za reklamu i propagandu (u njihovom ukupnom iznosu) priznali do iznosa koji čini 5% ukupnih prihoda obveznika. a da bi odluka o knjiženju bila ispravna neophodno je pre donošenja same odluke o ovakvim aktivnostima. a šta reprezentacijom zasniva se na pravilu da su dobra namenjena reklami i propagandi pod istim uslovima namenjeni većem broju nepoznatih lica.5% ukupnog prihoda. U skladu sa ovakvim pristupom troškovi po osnovu poklanjanja dobara koje poreski obveznik u toku poslovne godine ima. kupac. po kome se ovi rashodi priznaju uz određena ograničenja u odnosu na ukupne prihode društva: Priznavanje rashoda za reklamu. godinu primenjivati Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Sl. sa odredbom da se primljeni avans vrati u celosti.) priznali bi se poreskom obvezniku do iznosa koji čini 0. u službenim prostorijama prilikom prijema stranaka i dr. Zakona o porezu na dobit. dok bi obrnuto troškovi po osnovu poklanjanja dobara manje vrednosti u slučajevima kada njihovi primaoci nisu unapred određeni bili knjiženi na troškovima reklame i propagande (na primer: davanje poslovnih uzoraka novog proizvoda u svrhe promocije).Obveznik PDV koji je obračunao PDV po osnovu primljenog avansa.Izdaci za reklamu i propagandu priznaju se kao rashod u iznosu do 5% od ukupnog prihoda obveznika . S obzirom da je poreski priznat rashod za reklamu i reprezentaciju znatno veći u odnosu na poreski priznat rashod po osnovu reprezentacije. stav 6. Za iznos ovakvih troškova. 18/2010). poreski obveznik je dužan da uveća osnovicu za obračun poreza na dobit. U novembru 2010. knjižili bi se na troškovima reprezentacije u slučaju kada je primalac poznat (pr. 80/2002. Po tom osnovu primljen je avans i izdat avansni račun po kome je u poreskom periodu kada je izvršena uplata (oktobar 2009. odnosno u kom poreskom periodu je moguće izvršiti ispravku dugovanog PDV u ovom slučaju? 32 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11 . br. U kom poreskom periodu privredno društvo . stiče pravo na povraćaj PDV. 84/2004) i izdaci za reklamu. koji su namenjeni određenim.5% od ukupnog prihoda obveznika Kao rashodi propagande u poreskom bilansu se priznaju samo pokloni i drugi rashodi koji služe promociji poslovanja poreskog obveznika (član 15. proceniti u kakve se svrhe vrši poklanjanje. propagandu i reprezentaciju u poreskom bilansu za 2010. sa kupcem . godini potpisan je i overen u sudu Predugovor o kupoprodaji poslovnog prostora. davanje poslovnim partnerima). s obzirom da do prometa dobara nije ni došlo. poznatim licima.) obračunat i plaćen PDV. Najjednostavniji način za utvrđivanje šta se smatra reklamom i propagandom.

Zakona). Napominjemo. glasnik RS”. ovog člana. Zakona.prodavac vrši izmenu iznosa dugovanog PDV u skladu sa odredbama člana 21. odnosno prvi prenos prava raspolaganja.ispr. tačka 7) Zakona. ali samo ako lice koje je izvršilo plaćanje avansnih sredstava i koristilo pravo na odbitak prethodnog poreza iskazanog u avansnom računu izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza u skladu sa odredbama člana 31. • Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. ispravi u skladu sa izmenom (odredba člana 21. kao i da izda račun u skladu sa odredbama člana 42. obveznik koji je isporučio dobra ili usluge dužan je da iznos PDV. 140/2004 i 67/2005). u slučaju raskida predugovora o prodaji poslovnog prostora i garaža. lice koje je izvršilo plaćanje avansnih sredstava i koristilo pravo na odbitak prethodnog poreza iskazanog u avansnom računu je dužno da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza u skladu odredbama člana 31. 105/2004 . naplati naknadu ili deo naknade pre nego što izvrši promet ovih dobara. Odredbom stava 2. ovog člana vrši se u poreskom periodu u kojem je nastupila izmena (odredba stava 7. glasnik RS”. i 2. u smislu ovog zakona. garaža i dr. Ako lice koje je izvršilo plaćanje avansnih sredstava i koristilo pravo na odbitak prethodnog poreza iskazanog u avansnom računu ne izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza u skladu sa odredbama člana 31. godine. obveznik koji je izvršio promet dobara i usluga može da izmeni iznos PDV samo ako obveznik kome je izvršen promet dobara i usluga ispravi odbitak prethodnog poreza i ako o tome pismeno obavesti isporučioca dobara i usluga. izmenu iz stava 3. stav 1. u smislu ovog zakona. br. ovog člana postoji i ako obveznik naplati naknadu ili deo naknade pre nego što je izvršen promet dobara i usluga (avansno plaćanje). ovog člana obveznik može da izvrši ako poseduje dokument o smanjenju naknade za izvršeni promet dobara i usluga tim licima (odredba stava 4. tač. U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskim odredbama. januara 2005. koji duguje po tom osnovu. da poreska obaveza nastaje danom kada se najranije izvrši jedna od sledećih radnji: 1) promet dobara i usluga. Zakona). Pravilnika o utvrđivanju novoizgrađenih građevinskih objekata i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata čiji je prvi prenos prava raspolaganja predmet oporezivanja PDV („Sl. pri čemu obaveza izdavanja računa iz stava 1. obveznik PDV koji.prodavca (u konkretnom slučaju primaoca avansnih sredstva). Zakona. Prema tome. 61/2005 i 61/2007 . odnosno. a na osnovu tog predugovora je izvršeno plaćanje naknade ili dela naknade za predmetni promet (avans). da se novoizgrađenim građevinskim objektima. u okviru obavljanja delatnosti. na prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenom građevinskom objektu ili ekonomski deljivoj celini u okviru tog objekta (stan.smanji. dužan je da po osnovu primljenog avansa obračuna i plati PDV. Zakona u poreskom periodu u kojem je nastupila izmena. stav 3. PDV se obračunava i plaća po propisanoj poreskoj stopi. tačka 7) istog člana Zakona). s tim što se u konačnom računu odbijaju avansna plaćanja u kojima je sadržan PDV. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. koji se isporučuju kao posebna celina i za koje se ugovara posebna naknada. istog člana Pravilnika propisano je. u konkretnom slučaju. ako se osnovica naknadno izmeni . stav 1. obveznik je dužan da izda račun ili drugi dokument koji služi kao račun (dalje: račun) za svaki promet dobara i usluga drugim obveznicima. Zakona i odredbama Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Sl. koji vrši obveznik PDV. odnosno u kojem je raskinut predugovor. u konkretnom slučaju. Prema stavu 3. smatra se i prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata (stav 3.dalje: Zakon). br. 1. 1 . ako ovim zakonom nije drukčije određeno. 105/2004. br. Odredbom člana 2. predmet oporezivanja PDV su isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu. 86/2004 . istog člana Zakona. Ako se izmeni osnovica za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV. st. Izmenu poreske osnovice i iznosa dugovanog PDV obveznik PDV vrši u poreskom periodu u kojem je izmena nastupila. poslovni prostor. Odredbama člana 16.dalje: Pravilnik) propisano je. smatraju objekti u svim stepenima izgrađenosti koji kao takvi mogu biti predmet prenosa prava raspolaganja. da se ekonomski deljivim celinama (stan. u smislu člana 4. Izmena osnovice iz st. istog člana Zakona). nije došlo do predaje predmetnog poslovnog prostora i garaža kupcu. 84/2004.POREZ NA DODATU VREDNOST III Odgovor: Prema odredbi člana 3. poslovni prostor. pri čemu. čiji je promet predmet oporezivanja PDV za koji postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV. 1) i 2) Zakona propisano je. glasnik RS”. Zakona. na osnovu predugovora o prodaji poslovnog prostora i garaža za čiji promet postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV. člana 21.5. 10-11 33 . obveznik PDV . Zakona i o tome pismeno obavesti obveznika PDV . je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik. kao i uvoz dobara u Republiku.. a čija je izgradnja započeta od 1.) smatraju delovi novoizgrađenih građevinskih objekata iz stava 1. garaža i dr). Prema odredbama člana 42. 2) naplata ako je naknada ili deo naknade naplaćen pre prometa dobara i usluga. odnosno licu koje nije obveznik PDV. promet dobara. Ako je isporuka dobara i usluga izvršena obvezniku koji nema pravo na odbitak prethodnog poreza. Saglasno navedenom. Prometom dobara. Zakona u poreskom periodu u kojem je raskinut predugovor. obveznik PDV vrši izmenu poreske osnovice i iznosa dugovanog PDV u poreskom periodu u kojem lice koje je izvršilo plaćanje avansnih sredstava izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza. Saglasno odredbi člana 4. u poreskom periodu u kojem je raskinut predugovor.

u postupku terenske kontrole. Postojanje eventualne prekršajne ili krivične odgovornosti u svakom konkretnom slučaju ceni nadležni organ u propisanom postupku. u kojem je iskazan prethodni porez. registar evidentiranih obveznika PDV je javni registar u koji imaju mogućnost uvida sva zainteresovana lica (npr. pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza. ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici. odbije kao prethodni porez. brisano iz evidencije obveznika PDV. ovog člana. godine i da u aprilu 2010. uz ispunjenje ostalih zakonskih uslova. lice koje je. istog člana Zakona. a koji je izdat u skladu sa Zakonom.000. 10-11 . • Da li Poreska uprava ima pravo da ovaj PDV ospori i na koji način da privredno društvo zaštiti svoje poslovanje u ovakvim situacijama. • Odgovor: Prema odredbama člana 28. stav 2. istog člana Zakona).2009.000 dinara. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama. Mali obveznik nema pravo iskazivanja PDV u računima ili drugim dokumentima. Pravo na odbitak prethodnog poreza. ovog člana. kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata. nema zakonsku obavezu da o tome obaveštava svoje komitente i poslovne partnere.obveznik PDV izdao je račun koji je formalno ispravan i koji sadrži sve propisane elemente iz člana 42. koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga: 1) koji je oporeziv PDV. ili se validnim informacijama smatraju one na internet stranici Poreske uprave? 2. kako ne bi zbog tuđeg propusta snosilo posledice? • Da li za obveznike PDV. nema pravo na odbitak prethodnog poreza i nije dužan da vodi evidenciju propisanu ovim zakonom (stav 2. na internet stranici Poreske uprave). inspektori Poreske uprave osporavaju pravo na odbitak ovog poreza. da u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz stava 1. a po sprovedenom postupku. uključujući i nabavku opreme. Saglasno odredbi člana 39. godine (kada je privrednom društvu izdat račun sa iskazanim PDV) nije bio obveznik PDV. Zakona. stav 1. U poreskom periodu (april 2010) u kome su ispunjeni svi uslovi za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza iz člana 28. ne obračunava PDV za izvršen promet dobara i usluga. obveznik PDV nema pravo da PDV koji je u računu ili nekom drugom dokumentu iskazalo lice koje nije obveznik PDV. Zakona. godine. 84/2004. 2) za koji u skladu sa članom 24. sa kojim privredno društvo sarađuje duži niz godina . sa obrazloženjem da je dobavljač brisan iz sistema PDV 31. izvršiće brisanje obveznika iz evidencije za PDV ako je obveznik ostvario ukupan promet u prethodnoj kalendarskoj godini u iznosu manjem od 2. stav 1. nadležni poreski organ. U novembru 2010. 3) koji je izvršen u inostranstvu. u poreskoj prijavi iskazan je PDV iz ovog računa kao prethodno plaćeni. u skladu sa ovim zakonom ili dokument o izvršenom uvozu dobara. Zakona. Međutim. Zakona. a u skladu sa važećim propisima. po službenoj dužnosti. prema odredbi člana 28. br. Privredno društvo o tome. pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslova iz st. od strane dobavljača nije bilo obavešteno. 86/2004 . Prema odredbi člana 33. Odredbom stava 3. koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu. lice čiji ukupan promet dobara i usluga. ovog člana obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV. stav 2.000. u skladu sa odredbom člana 39.000 dinara. 1 . odnosno kojim se potvrđuje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platio prilikom uvoza. i to: 1) obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga. s obzirom da predmetni račun nije izdat u skladu sa Zakonom jer lice koje nije obveznik PDV nema pravo iskazivanja PDV u računima i drugim dokumentima. 2) PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara. Saglasno odredbi stava 4. obveznik može da ostvari ako poseduje račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza. ovog zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV. odnosno ako pri otpočinjanju obavljanja delatnosti proceni da u narednih 12 meseci neće ostvariti ukupan promet veći od 2. obveznik PDV ima pravo da PDV obračunat i iskazan u računu prethodnog učesnika u prometu.12.ispr.3. istog člana Zakona propisano je.. stav 2.III POREZ NA DODATU VREDNOST PITANJE I ODGOVOR Pravo na odbitak prethodnog poreza koji je iskazan u računu dobavljača koji je pre izdavanja računa brisan iz evidencije PDV obveznika Pitanje: • Dobavljač. 61/2005 i 61/2007 . odnosno primljene usluge. osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti (dalje: ukupan promet) u prethodnih 12 meseci nije veći od 4. odbije kao prethodni porez.000 dinara (dalje: mali obveznik).dalje Zakon). o čemu izdaje potvrdu iz stava 1. Zakona. Napominjemo. Međutim. i 34 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. glasnik RS”. koji su brisani iz sistema PDV postoji obaveza da o promeni svog poreskog statusa obaveste svoje komitente pojedinačno. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl.000. Zakona.

uključujući subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga. 61/2005 i 61/2007 . u smislu ovog zakona. poreska osnovica (dalje: osnovica) kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu. u koju nije uključen PDV. bez obzira da li je taj obveznik PDV imao (ili koristio) pravo na odbitak prethodnog poreza prilikom nabavke predmetnog vozila. u koju nije uključen PDV.ispr. na osnovicu koju čini ukupan iznos naknade koju obveznik PDV prima ili treba da primi za ovaj promet. zato što je isto dobijeno na poklon (u okviru nagradne igre)? nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno. a u skladu sa odredbom člana 4. na promet polovnog teretnog motornog vozila (u konkretnom slučaju Citroen Berlingo) koji vrši obveznik PDV koji se ne bavi prometom polovnih motornih vozila. vazduhoplova za koje pri nabavci obveznik PDV Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. • Odgovor: Prema odredbama člana 3. uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici (član 36.POREZ NA DODATU VREDNOST III PITANJE I ODGOVOR Poreski tretman prometa polovnog teretnog motornog vozila koji vrši obveznik PDV koji se ne bavi prometom polovnih motornih vozila Pitanje: • Kakav je poreski tretman prodaje polovnog teretnog vozila. ako ovim zakonom nije drukčije propisano. 86/2004 . stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge. stav 1. PDV se obračunava i plaća po opštoj stopi PDV od 18%. umetničkih dela. Saglasno odredbi člana 6. je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik. utvrđuju osnovicu kao razliku između prodajne i nabavne cene dobra (dalje: oporezivanje razlike). u smislu ovog zakona. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”. motocikala. stav 1. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama. ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Zakona. od strane obveznika PDV kome je to vozilo pre prodaje bilo osnovno sredstvo i prilikom čije nabavke taj obveznik nije koristio pravo na odbitak prethodnog poreza. Zakona). stav 1. 10-11 35 . predmet oporezivanja PDV su isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu.dalje: Zakon). kao i uvoz dobara u Republiku. 84/2004.. Obveznici koji se bave prometom polovnih dobara. ne smatra se promet putničkih automobila. uključujući polovna motorna vozila. stav 1. kolekcionarskih dobara i antikviteta. u okviru obavljanja delatnosti. plovnih objekata. Promet dobara. Zakona. prometom dobara i usluga. br. Prema odredbi člana 17. tačka 2) Zakona.

saglasno propisima o računovodstvu i reviziji i međunarodnim računovodstvenim standardima . odnosno 4. januara 2011. primenjivaće se i pomenuti pravilnici. Zakona. 99 od 28. objavljena su podzakonska akta koja su doneta u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća („Sl. stav 1.IV POREZ NA DOBIT PRAVILNICI KOJI SU DONETI U SKLADU SA IZMENAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PREDUZEĆA. Prilikom utvrđivanja poreza na dobit za 2010. a ovom prilikom ćemo samo napomenuti novine koje ovaj pravilnik sadrži u odnosu na Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica („Sl. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije. i 5. • U članu 3. GODINU STUPILI SU NA SNAGU 4. 139/2004). br. i to: • U članu 1. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) . godinu.otpremnine i novčane naknade po osnovu prestanka radnog odnosa koje su obračunate u prethodnom poreskom periodu (u kome nisu bile priznate kao rashod). 3. godine. odnosno gubici od prodaje imovine. • U delu Obrasca PB 1 koji se odnosi na usklađivanje rashoda izvršena su usklađivanja sa nedavno izvršenim izmenama i dopunama zakona koji uređuje oporezivanje dobiti. glasniku RS”. a Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. stav 1. Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica. glasnik RS”. i s tim u vezi unete odgovarajuće pozicije u ovom obrascu na kojima se iskazuju: . 5. GODINE „Sl. br. decembra 2010. Obrasca PB 1 iskazuju kapitalni dobici i gubici iskazani u bilansu uspeha (na odgovarajućim računima na kojima se iskazuju dobici. A NA OSNOVU KOJIH ĆE SE VRŠITI OBRAČUN POREZA ZA 2010. U Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica O Pravilniku o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica („Sl.dalje: Pravilnik). odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja . 43/2003. 4.dalje: Zakon). 4. br. pod tačkom 4) Pravilnika precizirano je da se pod red. 18/2010) i to: 1. 2. br. godine. biće više reči u nekom od narednih brojeva. 25/2001. JANUARA 2011. glasnik RS”. glasnik RS”. glasnik RS”. podnosi i stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika koja obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije i poslovne knjige vodi u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija (ogranak i drugi organizacioni delovi nerezidentnog obveznika). Pravilnika propisano je da poreski bilans na Obrascu PB 1. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe. br. 84/2004 i 18/2010 . 80/2002. odnosno drugim prenosom uz naknadu imovine navedene u članu 27.MRS.obveznike poreza na dobit preduzeća.MSFI). 10-11 36 . nastali prodajom. glasniku RS”. br. pored Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. koji je propisan Pravilnikom. Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica. Sve usvojene izmene Pravilnika stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Sl. 99/2010 .

• Deo Obrasca PB 1 koji se odnosi na korekciju rashoda po osnovu sprečavanja utanjene kapitalizacije. ali je u poreskom periodu za koji se podnosi poreski bilans ta imovina otuđena. br. saglasno članu 25.dalje: Pravilnik) propisan je sadržaj (nove) poreske prijave koju podnosi stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika koja obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije i poslovne knjige vodi u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija (ogranak i drugi organizacioni delovi nerezidentnog obveznika). st. glasnik RS”. srazmerno vremenu od kada je započet obračun amortizacije do kraja poreskog perioda. . tač. saglasno članu 53a Zakona o porezu na dobit pravnih lica. saglasno propisima o računovodstvu i reviziji i MRS. a koje nisu bile plaćene u prethodnom poreskom periodu u kome je po tom osnovu u poslovnim knjigama obveznika bio iskazan rashod koji nije bio priznat u poreskom bilansu. br. odnosno MSFI. dodate su nove pozicije na kojima se iskazuju: . saglasno članu 22v Zakona.porez po odbitku na isplaćene kamate i autorske naknade. ne ulazi u osnovicu za oporezivanje. Obrazac PDP.dalje: Pravilnik). 10-11 poseban prilog. • U poslednjem delu Obrasca PB 1 iskazuju se kapitalni dobici i gubici utvrđeni na način propisan Zakonom.Poreska prijava za akontaciono . 1) do 3) Zakona. stečena u toku poreskog perioda. godine.1 i druge Obrasce možete videti u prečišćenom tekstu Pravilnika. računskim putem se utvrđuje oporeziva dobit (ili gubitak).Podaci o poreskoj osnovici i obračunatom porezu. Zakona. u smislu da se amortizacija za stalna sredstva razvrstana u prvu grupu. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe U Pravilniku o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe („Sl. nisu kumulativno ispunjeni uslovi iz člana 16. 1. . saglasno članu 25a Zakona. kao i na korekciju rashoda po osnovu kamata primenom pravila o transfernim cenama. i to na Obrascu PDO . ali se priznaju u poreskom periodu za koji se podnosi poreski bilans. stav 4. . na rednom broju 9. . pored Obrasca PDP (koji podnose obveznici poreza na dobit iz člana 1. Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica Pravilnikom o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica („Sl. utvrđuje se poreska osnovica kao zbir ostatka oporezive dobiti i ostatka kapitalnog dobitka.POREZ NA DOBIT IV isplaćene u poreskom periodu za koji se podnosi poreski bilans (u kome se priznaju). Obračun amortizacije započinje od dana kada stalna sredstva. Zakona). u poreskom periodu u kome se vrši direktni otpis. ne ulaze u osnovicu za oporezivanje.prihodi nastali po osnovu neiskorišćenih dugoročnih rezervisanja koji. S tim u vezi. u drugoj državi.8. koji je.porezi. Najznačajnija novine u Obrascu PDPsastoji se u tome što u Delu 9. koji je dostupan kroz Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Izmenjeni Obrazac PB . a za koje. • U delu Obrasca PB 1 koji se odnosi na oporezivu dobit. stav 3.konačno utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica za ogranke i druge organizacione delove nerezidentnih obveznika za period od ___ do ___ 201__. u kome su prečišćeni tekstovi Zakona i podzakonskih akata donetih u skladu sa Zakonom. • U delu Obrasca PB 1 koji se odnosi na usklađivanje prihoda. stav 1. i Obrazac PDO. obračunava primenom proporcionalne metode za svako stečeno sredstvo posebno. . i 2. biće detaljnije objašnjen u nekom od narednih tekstova koji će se odnositi na popunjavanje poreskog bilansa za 2010. 116/2004 i 99/2010 . odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Zakona) i Obrasca PDN (koji podnose obveznici iz člana 1. obveznik (koji je izgubio pravo na poreski podsticaj) unosi podatak o iznosu obračunatog poreza po osnovu gubitka prava na poreski podsticaj. 37 . odnosno upotrebljena. doprinosi.ispravke vrednosti pojedinačnih potraživanja koje su bile priznate na teret rashoda. glasnik RS”. a u kome su iskorišćena. godinu. odnosno nastalo je oštećenje te imovine usled više sile. PDO i druge Obrasce možete videti u prilogu ovog izdanja. vrši se: • Usaglašavanje sa odredbom člana 10. plaćene u poreskom periodu (u kome se i priznaju). platila nerezidentna filijala matičnog pravnog lica. pri čemu napominjemo da se u ovom delu Obrasca PB 1 unosi i prihod po osnovu dividendi i udela u dobiti ostvaren od drugog rezidentnog obveznika. koji.rashodi nastali po osnovu obezvređenja imovine koji nisu bili priznati u poreskom periodu u kome su utvrđeni. takse i druge javne dažbine koje ne zavise od rezultata poslovanja. 99/2010 . • U delu Obrasca PB 1 koji se odnosi na poresku osnovicu. postanu raspoloživa za korišćenje. u kome su prečišćeni tekstovi Zakona i podzakonskih akata donetih u skladu sa Zakonom. Zakona. .iznos iskorišćenih dugoročnih rezervisanja (za izdate garancije i druga jemstva) koja nisu bila priznata kao rashod u poreskom periodu kada su izvršena.

99/2010). Obrazac PBPJ 1 (u kome se utvrđivala dobit ogranka nerezidentnog pravnog lica). koja su stečena putem statusne promene. koja se uključuju u vrednost stalnih sredstava u smislu povećanja vrednosti tih stalnih sredstava. glasnik RS”. • Preciziranje načina utvrđivanja salda grupe stalnih sredstava u slučaju sticanja. br. Izmenjeni Obrazac PBN . zadruge. Obrazac PB . proizvoda i usluga. 10-11 Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) . nabavna vrednost u tekućem poreskom periodu je neotpisana vrednost tih sredstava na dan statusne promene kod obveznika koji ih prenosi putem statusne promene. zeća („Sl. koji je dostupan kroz poseban prilog. odnosno MSFI.obveznike poreza na dobit preduzeća Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) . S tim u vezi. utvrđena na način da se nabavna vrednost tih sredstava umanjuje za pripadajući iznos poreske amortizacije svakog prenetog sredstva. Za stalna sredstva razvrstana u grupe od II do V. a poreski bilans podnose na Obrascu PBN 1. oporezivu dobit utvrđuju na Obrascu PB 1 (kao obveznici iz člana 1. koji se iskazuju pod rednim brojem 1. imajući u vidu da je navedenim izmenama i dopunama Zakona propisano da nerezidentni obveznik koji obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije poslovanjem preko stalne poslovne jedinice koja vodi poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuju računovodstvo i revizija (ogranak i drugi organizacioni delovi koji obavljaju delatnost). Za stalna sredstva razvrstana u grupe od II do V koja se u poreskom periodu prenose putem statusne promene. precizirano je da se u prihode od prodaje robe. br. • Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.IV POREZ NA DOBIT • Preciziranje da se prilikom utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe priznaju naknadna ulaganja na stalnim sredstvima (nezavisno od toga u koju su amortizacionu grupu svrstana). izvršeno je usaglašavanje sa izvršenim izmenama i dopunama Zakona. 99/2010). koji glasi: Član 4a „Za stalna sredstva razvrstana u I grupu koja su stečena putem statusne promene. prestaje da se primenjuje. glasnik RS”. obveznik utvrđuje početni saldo grupe tako što iz salda grupe utvrđenog na kraju prethodnog poreskog perioda isključuje sredstva preneta putem statusne promene i to po nabavnoj vrednosti tih sredstava umanjenoj za pripadajući iznos poreske amortizacije tih sredstava. 99/2010). izvršena u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji i MRS. uključuju i prihodi ostvareni prodajom imovine. Naime. pa se. glasnik RS”. s tim u vezi dodaje novi član 4a. Zakona). br. a koji se (saglasno propisima o računovodstvu i reviziji) iskazuju na odgovarajućim računima grupe 67. druga pravna lica i preduzetnike.” Obrazac OA koji je sastavni deo ovog Pravilnika. br. izvršene su izmene u delu koji se odnosi na obveznike koji primenjuju kontni okvir za privredna društva. glasnik RS”. odgovara njihovoj nabavnoj vrednosti umanjenoj za pripadajući iznos poreske amortizacije svakog otuđenog sredstva. • Preciziranje u smislu da vrednost otuđenih stalnih sredstava (za koju se umanjuje saldo grupe od II do V). Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije („Sl.1 sastavni je deo Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica („Sl. tog obrasca. danom stupanja na snagu izmena i dopuna tog pravilnika. 38/2001 i 19/2007).1 i druge Obrasce možete videti u prečišćenom tekstu Pravilnika. možete videti u prečišćenom tekstu Pravilnika. utvrđena na način da se pojedinačna vrednost tih sredstava umanjuje za pripadajući iznos poreske amortizacije koji se odnosi na svako sredstvo posebno. koji je u prilogu ovog izdanja. kao dobici od prodaje imovine.obveznike poreza na dobit predu- 38 . nabavna vrednost u tekućem poreskom periodu je neotpisana vrednost tih sredstava kod obveznika koji ih prenosi putem statusne promene. odnosno otuđenja stalnih sredstava putem statusne promene. stav 1. a koji je činio sastavni deo Pravilnika o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije („Sl.

MRS 41 Poljoprivreda („Sl. • Međunarodni računovodstveni standard . a one se sastoje u sledećem: • Po računovodstvenim propisima iznos obračunate amortizacija predstavlja realno trošenje nematerijalnih ulaganja.MRS 16 Nekretnine. za razliku od proporcionalnog metoda koji se najviše koristi po računovodstvenim propisima i koji ravnomerno opterećuje rashode perioda tokom korišćenja konkretnog osnovnog sredstva. Degresivna metoda obračuna amortizacije tokom korišćenja osnovnog sredstva neravnomerno opterećuje rashode perioda. • Međunarodni računovodstveni standard . zakon. primenjuje se degresivni metod trošenja osnovnih sredstava. odnosno likvidacije. a da se sa protokom vremena smanjuju ekonomski efekti korišćenja osnovnog sredstva. • u slučajevima statusne promene (spajanje. u celosti se iskazuje kao rashod perioda za koji je obračunata. 77/2010 dalje: MRS 38). 77/2010 . br. glasnik RS”. izuzev nekretnina. 10-11 39 .dalje: MRS 16). postrojenja i oprema („Sl. odnosno vrši se pojedinačna amortizacije. nematerijalnih ulaganja..dalje: pravno lice. GODINU A mortizacija imovine (osnovnih sredstava. glasnik RS”. br. 80/2002 . glasnik RS”. 43/2003. 133/2003 . glasnik RS”. 111/2009). dok kod primene poreskih propisa taj obračun se vrši po grupama. 25/2001. • Međunarodni računovodstveni standard .dr. odnosno obračun amortizacije se vrši za grupu osnovnih sredstava i sve dok postoji grupa osnovnih sredstava. (izuzev nekretnina) i po poreskim i po računovodstvenim propisima. 77/2010 . opreme i bioloških sredstava (dalje: osnovna sredstva) u procenjenom veku trajanja (proporcionalni metod obračuna). br.. nezavisno od veličine grupe. br. postrojenja. • po računovodstvenim propisima obračun amortizacije se vrši za svako osnovno sredstvo posebno. 77/2010 dalje MRS 40). glasnik RS”. opreme. odnosno vrše se dva obračuna amorizacije i to računovodstveni i poreski sistem obračuna. RAČUNOVODSTVENA AMORTIZACIJA Računovodstvena amortizacija se vrši: • kao konačni obračun amortizacije na kraju poslovne godine. br. podela i odvajanje) i prodaje pravnog lica. dok po poreskim propisima za obračun amortizacije osnovnih sredstava. nekretnina. 80/2002.MRS 40 Investicione nekretnine („Sl. Postoje značajne razlike u načinu obračuna računovodstvene i poreske amortizacije. vrši se obračun amortizacije. 116/2004 . Na obračun amortizacije koja se priznaje kao rashod perioda za potrebe izračunavanja poreza na dobit pravnih lica (poreska amortizacija). a to znači da se osnovno sredstvo više troši u početnom periodu korišćenja kada ostvaruje i najviše ekonomske koristi. dobija se različiti iznos amortizacije.) predstavlja rashod perioda za koji je obračunata.rešenje). glasnik RS”. tako i kada se primeni isti metod i ista stopa amortizacije. kao i • računovodstvenim politikama koje pravno lice i preduzetnik . • prilikom otvaranja i okončanja postupka stečaja. Obračun računovodstvene amortizacije propisan je: • Zakonom o računovodstvu i reviziji („Sl. br. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.dalje: Zakon o porezu na dobit) i Pravilnik o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe („Sl.dalje MRS 41). br. 84/2004 i 18/2010 . • Međunarodni računovodstveni standard . glasnik RS”.POREZ NA DOBIT IV OBRAČUN RAČUNOVODSTVENE I PORESKE AMORTIZACIJE ZA 2010.MRS 38 Nematerijalna imovina („Sl. Amortizacija koja se obračunava na način propisan navedenim propisima. 46/2006. glasnik RS”. br. donosi u skladu sa navedenim MRS i MSFI.dalje: Pravilnik o poreskoj amortizaciji). • Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja („Sl. primenjuje se Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Sl. Postoje dva potpuno odvojena načina.

9/2009 i 4/2010). Međutim. degresivni ili funkcionalni) i • način preispitivanja korisnog veka trajanja osnovnog sredstva (nepromenljiv vek trajanja ili promena veka trajanja na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Početak obračuna amortizacije Početak obračuna amortizacije je bitan element koji treba urediti računovodstvenim politika. odnosno rashodovano. Razvrstavanje na osnovna i obrtna sredstva Prema odredbama stava 66. U skladu sa odredbama Pravilnika o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva. • goodwil (račun 012). Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. amortizacija počinje da se obračunava kada je sredstvo raspoloživo za korišćenje i da funkcioniše na način kako to očekuje uprava preduzeća. • investicione nekretnine (račun 024). To je naročito značajno kod pravnih lica kod kojih su alati. • stope amortizacije. alat i sitan inventar). • amortizacija se ne obračunava za ona osnovna sredstva koja vremenom ne gube na vrednosti (spomenici kulture i istorijski spomenici. br. Sredstva alata i inventara koja imaju vek trajanja duži od godinu dana i koja imaju beznačajnu vrednost. po poreskim propisima. u ukupnom iznosu. amortizacija za ta ulaganja se ne obračunava. Za razvrstavanje osnovnih sredstava čiji je vek trajanja duži od godinu dana. s obzirom da se ova osnovna sredstva ne troše. osnovna sredstva za koja se obračunava amortizacija iskazuju se na računim grupe: 01 . zadruge. neophodno je da se prilikom nabavke sredstva odmah primeni kriterijum iz poreskih propisa i da se prema njemu ta ulaganja opredeljuju kao osnovna sredstva ili kao sitan inventar. Imajući u vidu navedeno.obrtna imovina Međunarodni računovodstveni standard . odnosno danom sa kojim je osnovno sredstvo otuđeno. značajna stavka u bilansima. s hodno tome. Prema odredbama stava 55. Dakle. Naime. postoje takva ulaganja kojima vek trajanja nije ograničen. važno je imati u vidu i poreske propise koji regulišu pitanje amortizacije. Za obračun amortizacije važno je da se prilikom nabavke sredstava za rad izvrši razvrstavanje da li će se to ulaganja u poslovnim knjigama voditi kao osnovno sredstvo ili kao obrtna sredstva (rezervni delovi. umetničke slike i skulpture. na kontima navedenih grupa računa.MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja („Sl. pod c) . a uzeta su u lizing. bez obzira na vrednost ulaganja. Osnovna sredstva koja se vode na ovim računima. • šume i višegodišnji zasadi i osnovno stado (račun 021). ukoliko je računovodstvenim politikama utvrđeno da se investicione nekretnine iskazuju po fer vrednosti u skladu sa MRS 40 stav 27. amortizacija treba da započne od dana stavljanja sredstava u upotrebu.).fer vrednost ili nabavna vrednost).Nematerijalna ulaganja i grupe 02 . • osnovicu za amortizaciju (metod vrednovanja osnovnih sredstava . postrojenja. • osnovna sredstva u pripremi i avansi za osnovna sredstva. kvalifikuje kao obrtno sredstvo i ono se ne evidentira u okviru računa 01 i 02.Nekretnine. MRS 16. a moguće je rešenje da obračun amortizacije počinje od narednog meseca u odnosu na mesec u kojem je sredstvo stavljeno u upotrebu. • početak obračuna amortizacije (prilikom stavljanja u upotrebu ili danom nabavke). mogu se računovodstvenim politikama kategorisati kao osnovna sredstva. 10-11 40 . • korisni vek trajanja osnovnog sredstva. ukrasni predmeti od plemenitih metala i sl. druga pravna lica i preduzetnike („Sl. 119/2008. glasnik RS”. imovina se kvalifikuje kao obrtna ako se očekuje da će biti realizovana u roku od dvanaest meseci od datuma nabavke. • zemljište (račun 020). Sva pravna lica su u obavezi da aktom o računovodstvu i računovodstvenim politikama utvrde: • osnovna sredstva koja podležu obračunu amortizacije. osim kamenoloma i drugo zemljište koje se koristi za eksploataciju. oprema i biološka sredstva. i da se. a to su: • kod nematerijalnih ulaganja. 114/2006. glasnik RS”. 77/2010 . Obračun amortizacije vrše sva pravna lica koja vode poslovne knjige u skladu sa Zakonom računovodstvu i reviziji. podležu obavezi obračuna amortizacije. postoje osnovna sredstva za koja se ne obračunava amortizacija. kao i preduzetnici koji vode poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva. • metod obračuna amortizacije koji će se primenjivati (proporcionalni.dalje: MRS 1). pa saglasno odredbama MRS 38 . tereni za deponiju i sl. br.Nematerijalna imovina. u poslovnim knjigama evidentiraju kao osnovna sredstva i da se za njih obračunava amortizacija. do 46. osnovnim sredstvima koji podležu obračunu amortizacije smatraju se ulaganja u ta sredstva čiji je vek trajanja duži od godinu dana i čija je pojedinačna nabavna vrednost u vreme nabavke veća od prosečne mesečne bruto zarade po zaposlenom u Republici.). To znači da se ulaganja u sredstvo čiji je vek trajanja kraći od godine dana.IV POREZ NA DOBIT • za sredstva otuđena ili rashodovana u toku godine zaključno sa mesecom.

Korisni vek trajanja autobusa iznosi 5 godina. već se na analitičkoj kartici osnovnog sredstva evidentira i uzima se u obzir prilikom utvrđivanja osnovice za obračuna amortizacije. ako je za merenje osnovnih sredstava primenjen model revalorizacije. normativna regulativa pravnog lica. tako da osnovicu za obračun amortizacije čini nabavna vrednost. Osnovica za obračun amortizacije je. smatra se da obračun amortizacije počinje od prvog narednog dana od dana stavljanja u upotrebu. Preostala (rezidualna) vrednost predstavlja. u godini u kojoj se vrši revalorizacija pre revalorizacije se obračuna amortizacija za tu godinu. U momentu nabavke takav autobus nakon pet godine može na tržištu da se proda za 400. • zavisni troškovi i svi drugi troškovi koji nastaju radi dovođenja sredstva u stanje neophodno za rad.000. mogu se grupisati radi obračuna grupne amortizacije. ukoliko pravno lice nema pravo da koristi preneti PDV kao odbitnu stavku. za svako osnovno sredstvo posebno. saglasno odredbama MRS 16. Procenjena vrednost se utvrđuje na dan sticanja osnovnog sredstva i ne povećava se naknadno ako se sredstva u poslovnim knjigama vode po nabavnim cenama.). u najvećem broju slučajeva. Ako je preostala vrednost beznačajna. po pravilu. a revalorizovana vrednost je osnovica za obračun amortizacije za naredne periode. 10-11 Stope za amortizaciju i korisni vek trajanja osnovnog sredstva Visina stope za obračun amortizacije i korisni vek trajanja osnovnog sredstva nisu nijednim propisom utvrđeni. Osnovica za obračun amortizacije Za obračun amortizacije. nabavna vrednost od 5. pod pretpostavkom da će sredstvo na kraju svog korisnog veka biti u takvom stanju da se može dobiti neka tržišna vrednost za njega.000 dinara umanjuje se za 400.600. odnosno na dan nabavke. u ovom slučaju. Prema odredbama stava 43. Nabavna vrednost osnovnog sredstva iskazuje se na osnovnom računu okviru grupe računa 01 i 02 i nju čini: • fakturna vrednost dobavljača uključujući i sve uvozne i druge dažbine.000 dinara pravno lice evidentira na analitičkom računu 023 . ako se ti troškovi mogu iskazati kao rezervisanje. Osnovica za obračun amortizacije.000 dinara.POREZ NA DOBIT IV Moguće je računovodstvenim politikama urediti da obračun amortizacije počinje i pre stavljanja u upotrebu osnovnog sredstva. Osnovica za obračun amortizacije može da bude i revalorizovana nabavna vrednost. procenjeni iznos koji bi preduzeće primilo danas ako bi otuđilo osnovno sredstvo. Primer: Pravno lice koje se bavi prevozom putnika nabavilo je autobus čija nabavna vrednost iznosi 5. kada su u pitanju osnovna sredstva iste grupe koja imaju isti korisni vek trajanja i za koja istovremeno počinje obračun amortizacije. Iznos od 400.000 . Ako se ovo pitanje ne uredi računovodstvenim politikama. • kada se osnovno sredstvo na bilo koji način otuđi (proda rashoduje i dr. Samo u ova tri slučajeva prestaje obaveza obračuna amortizacije. Kod nematerijalnih ulaganja.000. automatski se revalorizuje i preostala vrednost.000).000 dinara (preostala vrednost). iznosi 4. a sve do stavljanja u rad. Preostala vrednost se ne knjiži. U ovom slučaju osnovica za obračun amortizacije čini revalorizovana nabavna vrednost umanjena za revalorizovanu preostalu (rezidualnu) vrednost.400. jer je to. Prilikom utvrđivanja osnovice za obračun amortizacije za autobus. ako se osnovno sredstvo duže osposobljava za upotrebu. • troškovi pozajmljivanja. isključivo. kao i PDV.Postrojenja i oprema.000. nabavna vrednost umanjena za preostalu (rezidualnu) vrednost.000 = 4.000 (5. postoji obaveza da se i dalje obračunava amortizacija. Pravno 41 .600. Međutim. je osnovica na koju se primenjuje odgovarajuća stopa za obračun amortizacije i ona zavisi od modela po kome se osnovna sredstva iskazuju u poslovnim knjigama (nabavna vrednost ili revalorizovana vrednost). odnosno za taj iznos se umanjuje nabavna vrednost osnovnog sredstva. odnosno da daje pozitivne rezultate. S obzirom da se nabavna vrednost revalorizuje. MRS 16. Na ovaj način izbegava se iskazivanje značajnih dobitaka od prodaje osnovnih sredstava. Dakle. • kada je sredstvo po MSFI 5 klasifikovano kao sredstvo namenjeno prodaji. • inicijalno procenjeni troškovi demontaže. Za sredstva koja su privremeno stavljena van upotrebe. Prestanak obračuna amortizacije Prestanak obračuna amortizacije nastaje: • kada je osnovno sredstvo u potpunosti otpisano. se ne utvrđuje preostala (rezidualna) vrednost. ako se očekuje da je sredstvo spremno za upotrebu i uprava donese takvu odluku. stavljanje sredstva u upotrebu znači da je ono sposobno za korišćenje i da može da služi obavljanju delatnosti pravnog lica.000 dinara. uklanjanja i restauracije područja na kojem je sredstvo locirano. ne uzima se u obzir prilikom utvrđivanja osnovice za obračun amortizacije. jedan od najvažnijih elemenata. Za sredstva koja se revalorizuju. obračun amortizacije se vrši pojedinačno. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.

u najvećem broju slučajeva. To praktično znači.IV POREZ NA DOBIT lice procenjuje korisni vek trajanja osnovnog sredstva. a time se koriguje i stopa amortizacije.Računovodstvene politike. Prema odredbama stava 51. ili veka trajanja osnovnog sredstva. Korisni vek trajanja osnovnog sredstva nabavljenog na osnovu ugovora o lizingu utvrđuje se na osnovu roka trajanja lizinga. Stopa amortizacije iznosi 20% (100 : 5). jer ovaj postupak znači promenu računovodstvene politike. • očekivanog fizičkog habaćenja i trošenja osnovnog sredstva. MRS 16. Nabavna vrednost kamiona iznosi Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost (1. Saglasno odredbama MRS 8 . 4. 2.2) Preostali korisni vek trajanja Buduća godišnja amortizacija (3 : 4) Nova amortizaciona stopa (5: 1) 2. godine preispituje se korisni vek trajanja kamiona i utvrđuje da preostali vek trajanja osnovnog sredstva iznosi 5 godina.000 dinara.000. • zakonskog ograničenja korišćenja osnovnog sredstva (lizing i sl. odnosno nema retroaktivnu primenu. 6. odnosno da je ukupni vek trajanja kamiona 6 godina. Pre konačnog obračuna amortizacije za tekuću godinu. godini i stavilo ga u upotrebu u januaru 2009. Primer: Pravno lice je nabavilo teretni kamion u 2008. korigovanje korisnog veka trajanja osnovnog sredstva utiče samo na obračuna amortizacije za tekuću i naredne godine. promene računovodstvenih procena i greške. • funkcionalni metod obračuna amortizacije Proporcionalni metod obračuna amortizacije je najrasprostranjeniji u praksi zbog svoje jednostavnosti i tačnosti. Nabavna vrednost kamiona iznosi 2. pa su iznosi obračunate Ako je.00% amortizacije po ovom metodu jednaki iz godine u godinu. • tehničke i tehnološke zastarelosti osnovnog sredstva. pa je izvesno da će steći vlasništvo na tim sredstvom. 10-11 42 . na primer. 3. korisni vek trajanja osnovnog sredstva osam godina. korisni vek trajanja osnovnog sredstva treba preispitati na kraju svake finansijske godine. 5. MRS 16. Stopa amortizacije utvrđuje se računovodstvenom politkom.). Krajem 2010.000. da preispitivanje korisnog veka trajanja osnovnog sredstva nema uticaja na prethodne periode.000 dinara 400. umesto 4. Prema MRS 8. godišnja stopa za amortizaciju je 12. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. utvrđuje se na sledeći način: 1. • degresivni metod obračuna amortizacije.5% (100 : 8 = 12. period očekivanog korišćenja predstavlja vek trajanja. korisni vek trajanja osnovnog sredstva utvrđuje se na osnovu: • očekivanog korišćenja osnovnog sredstva od strane pravnog lica. neophodno je da se izvrši preispitivanje korisnog veka trajanja osnovnog sredstva.000 dinara 5 godina 320.000 dinara 16. a stope za obračun amortizacije se izvode iz procenjenog korisnog veka trajanja osnovnog sredstva po formuli: Godišnja stopa amortizacije = 100 Korisni vek trajanja u godinama Prema odredbama stava 56.000 dinara 1. Stopa po kojoj će se vršiti obračun amortizacije za 2010 godinu i naredne godine posle preispitivanja korisnog veka trajanja kamiona. učinak promene računovodstvene procene može uticati samo na rezultat perioda u kojem je izvršena promena i na buduće perioda. Preispitivanje korisnog veka trajanja osnovnog sredstva je značajan postupak za realno utvrđivanje visine amortizacije i ravnomerno terećenje rashoda poslovanja tokom korišćenja osnovnog sredstva.5). Procenjeni korisni vek trajanja u momentu stavljanja u upotrebu iznosi 5 godina. On se primenjuje na ona osnovna sredstva koje se tokom svog veka trajanja ravnomerno troše. godine.600. a izvodi se iz korisnog veka trajanja osnovnog sredstva: Godišnja stopa amortizacije = 100 Korisni vek trajanja u godinama Metodi obračuna amortizacije Metodi obračuna amortizacije su: • proporcionalni metod obračuna amortizacije. Preispitivanjem se može utvrditi da ranije korisni vek trajanja nije realno utvrđen i da se mora korigovati. ako je vek trajanja tog sredstva kraći od roka lizinga. Ako je osnovno sredstvo uzeto u lizing uz otkup.

POREZ NA DOBIT IV Godišnji iznos amortizacije = Osnovica x godišnja stopa amortizacije x broj meseci korišćenja Primer: Nabavljeno je putničko vozilo u junu 2010.000 0. Ovaj metod obračuna amortizacije se veoma retko primenjuje u praksi. ako se utvrdi da primenjeni metod nije odgovarajući. Računovodstvenim politikama utvrđeno je da amortizacija počinje da se obračunava od prvog narednog meseca posle stavljanja u upotrebu osnovnog sredstva i da se ne utvrđuje preostala (rezidualna) vrednost.00 Preispitivanje metoda amortizacije Prema odredbama stava 61 MRS 16.00 Knjiženje: 540 . Standardi dozvoljavaju izmenu metoda obračuna amortizacije. odnosno kod onih osnovnih sredstava koja se u početnom veku trajanja više troše i ostvaruju najviše ekonomske koristi.000. Po isteku treće godine utvrđeno je da to osnovno sredstvo neće po funkcionalnoj metodi da bude amortizovano do kraja njegovog veka trajanja (7 godina). po formuli: Stopa amortizacije = Ostvareni učinak Ukupni očekivani učinak sredstava 125.5% 6 meseci Neotpisana vrednost 6 1. Primer: Pravno lice je određeno osnovno sredstvo 3 godine amortizovalo po funkcionalnoj metodi. godinu su sledeći: Nabavna vrednost Vek trajanja Stopa za amortizaciju Broj meseci korišćenja Godina 1 2010 osnovica za amortizaciju 2 2.00 2. 4/12) 125.troškovi amortizacije 0238 . bez obzira na vek trajanja od 7 godina. U 2010. 3 x kol. Stopa amortizacije za 2010. Drugim rečima.5% broj meseci korišćenja 4 6 obračunata amortizacija 5 (Kol. Takvu promenu treba tretirati kao promenu računovodstvene procene. stopa amortizacije se utvrđuje za svaku godinu.000. promena računovodstvene procene kod obračuna amortizacije ne može da se primene retroaktivno i da menja rezultat za prethodne periode.000 komada kutija.500.750.000 kutija.000. Kod ove metode obračuna amortizacije. godinu). Primer: Pretpostavimo da je nabavljena mašina za proizvodnju plastičnih kutija za kozmetiku čiji kapacitet je 1. godine i odmah stavljeno u upotrebu.33 X 100 = 33% 1. S protokom vremena smanjuje se ekonomski efekat i korišćenje je smanjeno. god. pa se menja metod obračuna amortizacije i prelazi na proporcionalni metod. 10-11 43 . U praksi se primenjuje aritmetička i geometrijska progresija. Degresivni metod obračuna amortizacije primenjuje se kod onih osnovnih sredstava koja se u korisnom veku trajanja ne troše ravnomerno. 2 x kol. u skladu sa MRS 8.Ispravka vrednosti postrojenja i opreme (za obračunatu amortizaciju za 2010.000.000 dinara 8 godina 12.00 125.000 godišnja stopa 3 12. Funkcionalni metod obračuna amortizacije se primenjuje za obračun amortizacije osnovnih sredstava čiji se intezitet korišćenja može izmeriti učinkom. ali promena metoda obračuna amortizacije može da utiče na obračun amortizacije za tekuću i naredne godine. primenjeni metod obračuna amortizacije treba preispitati na kraju svake poslovne godine zbog dinamike trošenja osnovnog sredstva.000. već može da utiče na rezultat perioda u kojem je izvršena promena i na buduće periode. Sličan je funkcionalnom obračunu abračuna amortizacije.500. jer korisni vek trajanja se izražava očekivanim učinkom sredstava. koji će omogućiti da se neotpisana vrednost u celini prenese na troškove u preostalom veku trajanja tog osnovnog sredstva.000. godini proizvedeno je 500.000 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Podaci za obračun amortizacije za 2010. = 500.

IV POREZ NA DOBIT PORESKA AMORTIZACIJA Zakon o porezu na dobit izmenjen je u 2010. 3) III grupa 15%. koji će se primena obračun amortizacije za 2009. a u narednim periodima neotpisana vrednost. Obračun poreske amortizacije za 2010. 5) V grupa 30%. Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u I grupu utvrđuje se primenom proporcionalne metode. Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u I grupu utvrđuje se primenom proporcionalne metode. a u slučaju kada su stalna sredstva iz ove grupe stečena u toku poreskog perioda. sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije.5%. kao i nematerijalna sredstva. ovog člana razvrstavaju se u pet grupa sa sledećim amortizacionim stopama: 1) I grupa 2. Poreska osnovica se dobija primenom formule: Poreska osnovica = računovodstvena dobit + računovodstvena amortizacija . Zakona o porezu na dobit preduzeća koji se primenjivao Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Stalna sredstva razvrstana u I grupu jesu nepokretnosti. Stalna sredstva razvrstana u I grupu jesu nepokretnosti. ovog člana razvrstavaju se u pet grupa sa sledećim amortizacionim stopama: 1) I grupa 2. utvrđuje se primenom proporcionalne metode srazmerno vremenu od kada je započet obračun amortizacije do kraja poreskog perioda. Stalna sredstva iz stava 1. Osnovicu za amortizaciju iz stava 5. Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u grupe II-V utvrđuje se primenom degresivne metode na vrednost sredstava razvrstanih po grupama. Član 10. jer se iznos računovodstvene amortizacije u poreskom bilansu zamenjuje iznosom poreske amortizacije. 4) IV grupa 20%. a u narednim periodima neotpisana vrednost. za svako stalno sredstvo posebno. Stalna sredstva iz stava 1. Obračun poreske amortizacije je neophodan sa stanovišta utvrđivanja osnovice za obračun poreza na dobit preduzeća. osim goodwill-a. prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. godinu Amortizacija stalnih sredstava priznaje se kao rashod u iznosu i na način utvrđen ovim zakonom. ovog člana obuhvataju materijalna sredstva čiji je vek trajanja duži od jedne godine i čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici. osim prirodnih bogatstava koja se ne troše. kao i nematerijalna sredstva. 2) II grupa 10%. ovog člana u prvoj godini čini nabavna vrednost. godini. 2) II grupa 10%.5%. za svako stalno sredstvo posebno. na osnovicu koju čini nabavna vrednost sredstva. 10-11 . 5) V grupa 30%. vršće se na identičan način kao u prethodnoj godini. s obzirom da se ovaj porez ne plaća na dobit koja je utvrđuje po računovodstvenim propisima. Osnovicu za amortizaciju iz stava 5. godinu njivati na obračun amortizacije za 2010. na osnovicu koju čini nabavna vrednost sredstva. Ministar finansija bliže uređuje način razvrstavanja stalnih Ministar finansija bliže uređuje način razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije. član 10.poreska amortizacija. Pri tome. ovog člana u prvoj godini čini nabavna vrednost. Amortizacija stalnih sredstava priznaje se kao rashod u iznosu i na način utvrđen ovim zakonom. 4) IV grupa 20%. Sredstva iz stava 2. Međutim. osim u delu koje su najnovijim izmenama Zakona o porezu na dobit precizirane. 3) III grupa 15%. Sredstva iz stava 2. ovog člana obuhvataju materijalna sredstva čiji je vek trajanja duži od jedne godine i čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne mesečne bruto zarade po zaposlenom u Republici. Kao rashod amortizacije u poreskom bilansu priznaje se amortizacija obračunata po poreskim propisima. 44 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. a koje su (izmene) podvučene u prethodnom uporednom pregledu. prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. koji propisuje iznos amortizacije koji se priznaje u Poreskom bilansu nije značajno izmenjen. Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u grupe II-V utvrđuje se primenom degresivne metode na vrednost sredstava razvrstanih po grupama. nije značajna visina amortizacije iskazana u poslovnim knjigama. Član 10.

46).Troškovi ostalog materijala (režijskog) 103 .147.2005. Nematerijalna ulaganja svrstana su u II amortizacionu grupu.PDV u primljenim fakturama po opštoj stopi 433 . Iz Mišljenja Ministarstva finansija. ovog zakona i Pravilnika o poreskoj amortizaciji..00 40. 430-07-55/2005-04 od 5. Nabavna vrednost pojedinačnog sredstva određuje se u skladu sa propisima o računovodstvu i MRS.491. odnosno ako ispunjavaju navedene kriterijume iz člana 10.2007. godine.10.Pod pojedinačnom nabavnom cenom (u slučaju kada je nabavljena veća količina istovrsnih sredstava). U vreme nabavke poslednji objavljen podatak o prosečnoj mesečnoj bruto zaradi zaposlenih u Republici Srbiji bio je za septembar 2010.” Primer: Nabavljen je regal za odlaganje dokumentacije (kancelarijski nameštaj) čija nabavna vrednost sa PDV iznosi 40. Računovodstvenim politikama pravnog lica utvrđeno je da se kao kriterijum za razvrstavanje sredstava na osnovna i sitan inventar primenjuju poreski propisi i da se prilikom stavljanja sitnog inventara u upotrebu vrši otpis tih sredstava na teret troškova u visini od 50% od nabavne vrednosti. kao i ostalih.100.. nematerijalnih ulaganja priznaje se u poreskom bilansu na način propisan Zakonom o porezu na dobit. za potrebe utvrđivanja poreske osnovice neophodno je izvršiti i druge korekcije računovodstvene dobiti. 430-07-00349/2006-04 od 22. Vrednost fakture iznosi 200.52 + 30. poreska amortizacija se obračunava na osnovna sredstva čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne mesečne bruto zarade po zaposlenom u Republici.. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. o čemu je već bilo reči u delu koji se odnosi na obračun računovodstvene amortizacije.00 dinara (nabavna vrednost bez PDV 34.300. prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.152. „ Primer: Primljena je faktura dobavljača na ime izvršenih usluga u istraživanje novog proizvoda na tržištu čiji efekti se očekuju u periodu od sledećih pet godina.POREZ NA DOBIT IV Pored ovih korekcija.. Sredstva koja podležu obračunu poreske amortizacije Prema odredbama član 10.00 dinara. Ukoliko se ulaganja i istraživanje i razvoj priznaju kao nematerijalna ulaganja u skladu sa propisima o računovodstvu i MRS.54 6.000 dinara sa PDV (169. Isplata fakture izvršena je sa tekućeg računa.300. Knjiženje: 103 . sa stopom amortizacije od 10%.46 17. stav 2.2. i čiji je vek trajanja duži od jedne godine. br.50% od vrednosti regala na teret troškova) 34. Zakona o porezu na dobit.00 17.147.152.000 dinara).Alat i inventar 270 . godine: „ . 430-07-55/2005-04 od 5.100. što se odnosi na prosečnu bruto zaradu na mesečnom nivou. Ovi uslovi su kumulativni i oni se primenjuju na svako pojedinačno osnovno sredstvo.00 Iz navedenog vidi se da je sredstvo u poslovnim knjigama iskazano kao sitan inventar i na ovo sredstvo se ne obračunava ni poreska ni računovodstvena amortizacija. Regal je nabavljen u oktobru 2010. i iznosio je 48. podrazumeva se nabavna cena svakog pojedinačnog sredstva koja je u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. godine: „.016.508.Dobavljači u zemlji (po fakturi dobavljača .. stav 2.10. godine.48 PDV = 200. godine. Ovakav stav zauzelo je i Ministarstvo finansija umišljenju br.za nabavku kancelarijskog nameštaja) 512 .2005. Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. ali one nisu predmet ovog stručnog komentara.54 dinara i PDV 6.Alat i inventar (za stavljanje sitnog inventara u upotrebu .. amortizacija tih. 10-11 45 .

a treba ga započeti kada sredstvo bude stavljeno u upotrebu. ova pravila ne važe.Ulaganja u razvoj 270 .2005.Dobavljači u zemlji (za primljenu fakturu dobavljača na ime istraživanja novog proizvoda) 430 . jer se radi o materijalnom sredstvu evidentiranom kod obveznika koje ispunjava uslove iz člana 10. Za nekretnine pribavljene radi prodaje koje se vode kao zalihe na računima grupe 14 ne obračunava se poreska amortizacija.. odnosno koja su se nalazila na stanju u poslovnim knjigama na dan 31. u skladu sa Zakonom. Primer: Ako je sredstvo stavljeno u upotrebu 1.IV POREZ NA DOBIT Knjiženje: 010 . godine. jer se ta sredstva vode u poslovnim knjigama korisnika lizinga u okviru računa 023 . koja se priznaje u poreskom bilansu. Obračunu poreske amortizacije podležu iosnovna sredstva koja su nabavljena putem finansijskog lizinga. godine). a to znači amortizacija počinje da se obračunava kada je sredstvo raspoloživo za korišćenje i da funkcioniše na način kako to očekuje uprava preduzeća.2004. Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. do 31.2003. godine. odnosno da je pojedinačna nabavna vrednost u vreme nabavke veća od prosečne mesečne bruto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji i da je vek trajanja duži od godinu dana. „ Iz Mišljenja Ministarstva finansija br.PDV u primljenim fakturama po opštoj stopi 430 . 430-07-55/2005-04 od 5. pod uslovom da zadovoljavaju kriterijum iz člana 10. Stavljanje sredstva u upotrebu znači da je ono sposobno za korišćenje i da može da služi obavljanju delatnosti pravnog lica.000 200.. odnosno da daje pozitivne rezultate. poreska amortizacija se obračunava za period od šest meseci (od 1.7.12.7.508. za obračun amortizacije. obveznik za ovu opremu u istom periodu treba da obračuna amortizaciju po poreskim propisima. već u poslovnim knjigama davaoca lizinga.1.Postrojenja i oprema i obračunava amortizaciju u poreskom periodu za tu opremu u računovodstvene svrhe. Početak obračuna amortizacije za ovu grupu sredstava se uređuje računovodstevnim politika pravnog lica (obično se dan obračuna amortizacije vezuje za dan stavljanja u upotrebu). Zakona o porez na dobit pravnih lica...2010.12. godine: „.52 30. Zakona. podležu obavezi obračuna poreske 46 .2006.10. Investicione nekretnine koje se mere po poštenoj (fer) vrednosti i osnovno stado koje se uvek meri po poštenoj fer vrednosti.” Iz prethodnog mišljenja proizilazi da za stalna sredstva iz I amortizacione grupe obračun poreske amortizacije počinje od momenta obračuna računovodstvene amortizacije.Tekući (poslovni) račun (po izvodu banke . u slučaju kada obveznik nabavi materijalno sredstvo (konkretno opremu) putem ugovora o finansijskom lizingu (čiji je vek trajanja duži od jedne godine i čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici). godine: „ .000 amortizacije.2010 godine.48 200. To znači da se poreska amortizacija na sva ova osnovna sredstva obračunava.Dobavljači u zemlji 241 .000 200. 10-11 Osnovna sredstva nabavljena putem operativnog lizinga (uzeta u zakup) ne podležu obavezi obračuna poreske amortizacije. Obračun amortizacije stalnih sredstava za poreske svrhe vrši se u skladu sa Zakonom i Pravilnikom. što je u skladu i sa početkom obračuna amortizacije za računovodstvene svrhe prema MRS. 169. 430-07-00325/2006-04 od 25. bez obzira na njihovu pojedinačnu nabavnu vrednost. Kod građevinskih objekata dan stavljanja sredstva u upotrebu se najčešće vezuje za datum dobijanja upotrebPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.za plaćenu fakturu dobavljača) Za osnovna sredstva koja su nabavljena pre 1.491..Postrojenja i oprema.. i ako po računovodstvenim propisima to nije slučaj. jer se ne vode u poslovnim knjigama korisnika lizinga..12. koje vodi u svojim poslovnim knjigama na računu 023 . Početak obračuna poreske amortizacije Obračun poreske amortizacije počinje od momenta stavljanja sredstava u upotrebu.

osnovna sredstva razvrstana su u pet amortizacionih grupa. Ukoliko je sredstvo nabavljeno i stavljeno u upotrebu u toku 2010. Amortizacija se obračunava po stopi od 10% na godišnjem nivou.333. Poreska amortizacija za ova sredstva obračunava se po degresivnoj metodi. za koju je u skladu sa prethodnim stavom potrebno umanjiti saldo grupe iz OA Obrasca u slučajevima kada je sredstvo otuđeno poklanjanjem ili na drugi način otuđeno bez naknade. datum konačne građevinske situacije koju je overio i potpisao nadzorni organ. koliko će i biti priznato u poreskom bilansu. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Za ta sredstva. 10-11 47 . odnosno od 1.000 dinara. Međutim.000 : 12 = 1. bez obzira što se po računovodstvenim propisima ova sredstva mogu svoditi na fer vrednost.333. biće uključeno u obračun poreske amortizacije za tu godinu. • za III grupu 15%. Osnovica za obračun amortizacije za grupu čini početni saldo grupe (neotpisana vrednost grupe iz prethodne godine).33 dinara (200. već se može koristiti obrazac na kome se vrši računovodstvena amortizacija.333. • kada je osnovno sredstvo otuđeno i • kada je osnovno sredstvo kvalifikovano kao sredstvo za prodaju.666. bez obzira što još nije dobijena upotrebna dozvola. U vezi sa vrednošću otuđenog sredstva u toku godine. Na teret troškova amortizacije u Bilansu uspeha biće priznato 3. Pri tome. Za ovo sredstvo biće obračunata poreska i računovodstvena amortizacija i to: • poreska amortizacija se obračunava za celu 2010. izračunata po formuli 100/korisni vek trajanja (100/10). bez obzira po kojem metodu se procenjuje. Amortizacione grupe II do V II do V amortizacionu grupu čine sva ostala stalna sredstva koja se ne nalaze u prvoj grupi.11. pod uslovom da prema MRS mogu da budu priznata kao osnovno sredstvo. ako uprava pravnog lica smatra da je sredstvo raspoloživo za korišćenje i da funkcioniše na način kako to ona očekuje. Korisni vek trajanja osnovnog sredstva je procenjen na deset godina. jer obračun amortizacije vrši se pojedinačno. Za obračun amortizacije za prvu amortizacionu grupu nije propisan obrazac. i obračun se vrši za celu grupu sredstava. Osnovica za obračun amortizacije je uvek nabavna vrednost. amortizacija iznosi 60. na visinu obračunate poreske amortizacije ne utiču dan i mesec stavljanja u upotrebu.2010. godine i istog meseca su stavljeni u upotrebu. bez obzira na broj sredstava i njihovu vrednost.POREZ NA DOBIT IV ne dozvole tog objekta. • računovodstvena amortizacija biće obračunata za dva meseca (početak obračuna amortizacije od narednog meseca od dana stavljanja u upotrebu). odnosno da se revalorizuju prilikom naknadnog merenja. Zakona o porezu na dobit i Pravilnika o poreskoj amortizaciji. napominjemo da bi to trebalo da bude tržišna cena na takav način otuđenog sredstva. Obračun amortizacije vrši se uz primenu propisanih stopa koje su utvrđene za grupu kao celinu i to: • za II grupu 10%.5% na godišnjem nivou. poreska amortizacija se obračunava po proporcionalnim stopama i ona je jedinstvena za sva osnovna sredstva iz te grupe. godine. jer nabavna vrednost sredstava uvećava saldo amortizacione grupe na koju se amortizacija obračunava za celu godinu. Pravilnika o poreskoj amortizaciji. Dodatna ulaganja u pojedinačno osnovno sredstvo povećavaju nabavnu vrednost.000 dinara. građevinski objekti i investicione nekretnine. Za sredstva iz II i V amortizacione grupe momenat stavljanja osnovnog sredstva u upotrebu opredeljuje da li će ta sredstva biti stavljena u odgovarajuću grupu za obračun amortizacije. Iz prve amortizacione grupe. Prva amortizaciona grupa Prvu amortizacioni grupu čine sve nekretnine koje se po MRS smatraju stalnim osnovnim sredstvima (zemljišta. Prekid obračuna poreske amortizacije nastaje: • kada je osnovno sredstvo potpuno otpisano. Nabavna vrednost kalupa za livenje bez PDV iznosi 200. godine. Primer: Nabavljeni su kalupi za livenje u oktobru mesecu 2010. period obračuna poreske amortizacije je cela poslovna godina. godinu po stopi od 30% (V amortizaciona grupa). npr. Obračunata amortizacija za dva meseca iznosi 3. koji se uvećava za osnovna sredstva koja su stavljena u upotrebu u toku godine i umanjuje za osnovna sredstva koja su otuđena utoku godine.00 X 2 meseca = 3. Pod pretpostavkom da je to jedino osnovno sredstvo u toj grupi (nema drugih sredstava).33 dinara). računovodstvenim politikama može se utvrditi da to bude i drugi momenat. za obračun poreske amortizacije za grupu od II do V propisan je Obrazac OA. koja je veoma bitan element za početak korišćenja objekta iz bezbednosnih i drugih razloga.33 dinara. već poslovna godina. Obračun poreske amortizacije po grupama Odredbama člana 10. 2. • za IV grupu 20% i • za V grupu 30% Članom 5. Osnovicu za obračun amortizacije čini nabavna vrednost za svako osnovno sredstvo posebno.000 X 10% = 20. stav 3.

000 Napomena: Za V poresku grupu podatak u koloni 4 (vrednost postignuta prodajom) je viša od salda grupe. ne obustavlja se obračun poreske amortizacije. pored novca.000 V 1.000 900.2010.dr. Obračun poreske amortizacije u slučaju kada su stalna sredstva predmet uloga u drugo privredno društvo i u slučaju statusnih promena. prodat je traktor po tržišnoj ceni od 1. jednaka je prodajnoj vrednosti tog sredstva.2.000 III 1. propisano je da kada krajnji saldo neke grupe bude manji od pet prosečnih mesečnih bruto zarada isplaćenih po zaposlenom u Republici u poslednjem mesecu perioda za koji se vrši obračun amortizacije.000.000 10% 100. s obzirom da neotpisana vrednost pojedinačnog sredstva nije poznata. Petostruki iznos prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji za mesec decembar 2010. 43/2003.000 800. saldo grupe u kojoj se to sredstvo nalazilo treba umanjiti po tržišnoj vrednosti otuđenog sredstva.000 20% 200. U skladu sa Zakonom o privrednim društvima. zakon.000 15% 675. 110-00-00023/2006-04 od 13. bez obzira što su preneta na zalihe i što je obustavljen obračun računovodstvene amortizacije.000 dinara. Pravilnika o poreskoj amortizaciji.100. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.2010. rashodovano ili na drugi način otuđeno bez naknade.500.IV POREZ NA DOBIT Iz Mišljenja Ministarstva finansija br.). juna prodat je putnički automobil po tržišnoj vrednosti od 500. glasnik RS”. alati i dr..10. godinu. pa nema obračuna amortizacije. 10-11 48 . godinu Za- kon o porezu na dobit ne omogućava ubrzanu amortizaciju kao poreski podsticaj koji je ranije važio. predmet uloga u privredno društvo mogu biti.100. godine (pretpostavljeni podatak) iznosi 240. Za ova osnovna sredstva vrši se obračun poreske amortizacije sve do njihove prodaje. Početni Pribavljena Otuđena Neotpisana vrednost Stopa Amortiza.. 25/2001. može u to drugo društvo. 84/2004) 42 i 43 brišu. Dakle.30% Ukupno amortizacija: 975. Ubrzana amortizacija Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća („Sl. za obračun poreske amortizacije za 2010. Neotp. godinu bila je propisana mogućnost ubrzane amortizacije.000.000 3. jer se evidentira samo neotpisana vrednost odgovarajuće grupe. 80/2002.000 3.000 . odnosno po vrednosti koja bi se dobila prodajom tog sredstva.000 1. propisano je da se odredba Zakona o porezu na dobit preduzeća („Sl.000 500. 18/2010). Odredbom člana 7. GODINU Amortiz. Primer obračuna poreske amortizacije za sredstva razvrstana u II do V grupe: Na kraju 2009. U toku 2010. vrednost otuđenog pojedinačnog sredstva za koju se umanjuje saldo grupe. kao osnivač drugog privrednog društva.000 4.000 IV 1.000 1. Tim odredbama koje su se primenjivale na obračun poreske amorizacije za 2009. prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. članom 33. 80/2002 . • 30.” Za stalna sredstva iz grupe II do V koja su kvalifikovana za prodaju.000.000 dinara.500. • 30. glasnik RS” br. da unese i stalna sredstva koja je vodilo u svojim poslovnim knjigama. kao ulog. U slučaju kad je stalno sredstvo iz grupe II do V dato na poklon.000 dinara. Grupa saldo grupe sredstva sredstva (2+3-4) % (5x6) (5-7) 1 2 3 4 5 6 7 8 II 1.11. godine nastale su promene kod stalnih sredstava i to: • 30. godine. stvari (oprema. što znači da privredno društvo.500.000.000 1. godinu iskazani su podaci koji su preneti u kolonu 2 Obrasca OA za 2010. br. celokupan saldo te grupe priznaje se kao rashod amortizacije i saldo grupe se svodi na nulu. OBRAČUN AMORTIZACIJE STALNIH SREDSTAVA ZA 2010. u slučaju prodaje stalnog sredstva svrstanog u neku od grupa od II do V. vredn. godine u kolonu 8 Obrasca OA za 2009.2006: „ . godine kupljena je hladnjača za povrće čija nabavna vrednost iznosi 3.000.000 dinara.000. Obračun poreske amortizacije za grupu prestaje kada je neotpisana vrednost (kolona 8 Obrasca OA) niža od petostrukog iznosa prosečne bruto mesečne zarade zaposlenih na nivou Republike za decembar 2010.825.

• Radmila Lazić Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. predstavlja osnovicu za amortizaciju stalnih sredstava u prvom poreskom periodu novoosnovanih društava (za sve amortizacione grupe). u nastavku je cdeo citata Mišljenja Ministarstva finansija iz kojeg proizilazi da se kod društva koja su nastala statusnom promenom poreska amortizacija obračunava na stalna sredstva koja su im pripala statusnom promenom i da osnovicu za obračun poreske amortizacije čini vrednost po kojoj su ta sredstva uknjižena u poslovnim knjigama kod novoosnovanih društva.” Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. u poslovnim knjigama pravnog lica. tekuće godine. Odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze koji nastaju po osnovu amortizacije. Odložene poreske obaveze (odloženi poreski rashodi) nastaju po osnovu više obračunate amortizacije po poreskim propisima u odnosu na obračunatu amortizaciju po računovodstvenim propisima i. pokazuje stanje odloženih poreza (sredstva ili obaveze) za period od početka primene MRS do 31. Napominjemo da smo u ovom tekstu samo napomenuli privremene razlike koje se pojavljuju zbog različitog obračuna amortizacije za računovodstvene i za poreske potrebe. 125/2004). • kumulativno odloženi porez. • utvrđuje se poreska osnovica na način kako je prethodno objašnjeno. nova privredna društva utvrđuju nabavnu vrednost stalne imovine u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji i MRS kao i propisima o privrednim društvima. Postupak utvrđivanja odloženih poreskih sredstava i odloženih poreskih obaveza za sredstva koja se ne revalorizuju sprovodi se na sledeći način: • utvrđivanju računovodstvene osnovice sa stanjem na dan 31. odnosno u prvom poreskom periodu) osnovicu za obračun poreske amortizacije čini za sve grupe stalnih sredstava njihova nabavna vrednost. U vezi sa obračunom poreske amortitacije kod statusne promene. 10-11 49 . Na taj način umanjuje se saldo amortizacione grupe u kojoj je to sredstvo bilo iskazano. U konkretnom slučaju. u slučaju pribavljanja stalnih sredstava osnivanjem putem statusne promene. 430-07-07-00162/2006-04 od 29. 12. ali će u dužem nizu godina za jedno sredstvo biti priznati isti rashodi i po poreskim i po računovodstvenim propisima. a ostatak odloženih poreza knjiži se preko rashoda ili prihoda. evidentiraju se stavom za knjiženje 722/498. u skladu sa Zakonom. odnosno njihova nabavna vrednost na dan statusne promene umanjena za ispravku vrednosti na dan statusne promene u Bilansu stanja privrednog društva koje prestaje da postoji. jer su obavezna da neposredno primenjuju MRS/MSFI. a iskazuju se po osnovu više obračunate amortizacije po računovodstvenim propisima u odnosu na obračunatu amortizaciju po poreskim propisima. Razlika između utvrđenog kumulativnog iznosa odloženih poreza i početnog stanja odloženih poreza predstavlja godišnji iznos odloženog poreza koji se knjiži na teret ili u korist računa 722. Odložena poreska sredstva (odloženi poreski prihodi) evidentiraju se. u poslovnim knjigama pravnog lica. su privremenog karaktera. Uzima se neotpisana vrednost sredstava koja se po računovodstevnim propisima amortizuju. Ako je predmet ulaganja sredstvo iz II do V amortizacione grupe. za ta privredna društva (u prvoj godini. primljeno sredstvo se iskazuje po procenjenoj vrednosti i istovremeno se po toj vrednosti iskazuje podatak u koloni 3 Obrasca OA.2006. tekuće godine posle obračunate i proknjižene amortizacije za tu godinu. Poreski rashod i poreski prihod po osnovu amortizacije stalnih sredstava Velika i srednja pravna lica obavezna su da iskazuju odložene poreze po osnovu amortizacije. 12. U poslovnim knjigama društva u koje se unosi stalno sredstvo kao ulog. br. a nastaju nova privredna društva. Postupak utvrđivanja odloženih poreskih sredstava i odloženih poreskih obaveza za sredstva koja se revalorizuju sprovodi se na isti način kao i kod sredstva koja se ne revalorizuju. s tom razlikom što se deo utvrđenih odloženih poreza koji je nastao po osnovu revalorizacije koja je knjižena direktno u kapital knjiži se u kapital. podela privrednog društva uz osnivanje jeste statusna promena kojom privredno društvo prestaje da postoji bez likvidacije. jer se radi o razlikama koje nastaju na godišnjem nivou po osnovu primene različite poreske stope na istu osnovicu.POREZ NA DOBIT IV U poslovnim knjigama privrednog društva koje je izvršilo ulaganje. Zakona. što znači da preneta vrednost stalnih sredstava. vrši se isknjižavanje sa odgovarajućeg računa i poreska amortizacija se obračunava od početka poslovne godine do dana ulaganja u drugo privredno društvo. koja se priznaje u poreskom bilansu. godine: U skladu sa članom 382. to ulaganje predstavlja otuđenje sredstava i u koloni 4 Obrasca AO iskazuje se po procenjenoj vrednosti uloga. Zakona o privrednim društvima („Sl.6. glasnik RS”. ako je premet uloga sredstvo iz I amortizacione grupe. • prethodno utvrđena razlika množi se sa stopom poreza poreza na dobit od 10% i utvrđuje se kumulativni iznos odloženih poreza. kako postojeće privredno društvo prestaje sa poslovanjem (uz podnošenje poreskog bilansa i izmirenje poreskih obaveza u skladu sa Zakonom). prenoseći na dva ili više novih društava svu imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje akcija ili udela novih društava akcionarima ili članovima društva prestalog podelom. stavom za knjiženje 288/722. u stvari. Za novoosnovana privredna društva kojima su ta sredstva preneta statusnom promenom. • utvrđuje se razlika između računovodstvene i poreske osnovice. nabavnu vrednost predstavlja vrednost stalnih sredstava koja im je preneta statusnom promenom. Prema tome. u skladu sa članom 10. a da ćemo o ovome detaljnije pisati u nekom od narednih tekstova.

1987. 2010. 2011. 2011. 2011.dalje: Odluka). 1999. znači da Republika Srbija primenjuje sve međunarodne ugovore (uključujući i ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja) koje je sa drugim državama zaključila državna zajednica Srbija i Crna Gora (računajući. kao sledbenika državne zajednice Srbija i Crna Gora „Sl. glasnik RS”. Sl.V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA REPUBLIKA SRBIJA I UGOVORI O IZBEGAVANJU DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA Stanje na dan 1. 2001. godine N a osnovu tačke 1. 1982. Odluke o obavezama državnih organa Republike Srbije u ostvarivanju nadležnosti Republike Srbije. Britanija i Severna Irska Grčka1 Danska DNR Koreja Egipat Estonija Indija Irska Italija Katar Kina Kipar Kuvajt Letonija 2 SCG RS RS SFRJ SRJ SCG SRJ SFRJ SRJ RS SRJ SCG RS SCG RS SFRJ RS SRJ SFRJ SRJ SCG Predmet Ugovora 3 dohodak i imovina dohodak I imovina dohodak I imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak dohodak dohodak i imovina dohodak dohodak i imovina dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina Godina početka primene 4 2006. br. 2011. Zemlje sa kojima je ugovor u primeni Zemlja 1 Albanija Azerbejdžan Austrija Belgija Belorusija Bosna i Hercegovina Bugarska V. i ugovore zaključene od strane bivše SFRJ i SRJ). 2011.1. 2007. glasnik/list u kojem je Ugovor objavljen 5 11/2005 8/10 8/10 11/81 5/98 18/2004 1/99 7/82 2/98 105/2009 1/2001 14/2005 1/10 102/2007 1/10 2/83 1/10 2/97 2/86 4/2003 3/2006 50 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. takođe. 2006. 2009. 48/2006 . 2011. 2007. alineja 2. 1986. Republika Srbija je postala pravni sledbenik državne zajednice Srbija i Crna Gora što.2011. 2002. pored ostalog. 2004. 1983. 10-11 . 1998.

1961. a njegove odredbe primenjivaće se od prvog januara kalendarske godine koja sledi godinu u kojoj je izvršena razmena instrumenata potvrđivanja). posebno. 1982. 1976.10. Republika Srbija je potvrdila Ugovor i da bi isti stupio na snagu i počeo da se primenjuje. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 1998. 1965. nakon čega treba da usledi razmena instrumenata potvrđivanja.10. u toku su kontakti o utvrđivanju termina i mesta održavanja prve runde pregovora. takse. godine. 1988. koji se primenjuje od 1. poreze u uvozu i izvozu robe. 10 U vezi sa ovim. 5 Ugovor je potpisan 19. 7 Ugovor je potpisan 21. Imajući u vidu navedeno. 2006. uskoro. 2007. 6/2005 (postupak potvrđivanja okončan je u obe države ugovornice – očekuje se.1996. od vremena zaključenja ugovora. 1986. 2004. 2011. dve strane su se dogovorile da daju jedna drugoj tretman najpovlašćenije nacije u odnosu na carinske dažbine. sa argentinskom stranom su uspostavljeni preliminarni kontakti radi zaključenja opšteg Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. poreskom sistemu država potpisnica ugovora. 9 Zbog promena koje su se. 6 Ugovor je objavljen u "Sl. konačno. 2005. 3 Ugovor je potpisan 25. 8 Sa mnogim od ovih zemalja. ali isti nije potvrđen u parlamentu Filipina. se planira i njegova revizija. pravnom i. posebno ukazujemo da su. januara 2011. naročito.1996. Ugovor će stupiti na snagu danom razmene instrumenata potvrđivanja. godine. Republika Srbija je potvrdila Ugovor i da bi isti stupio na snagu i počeo da se primenjuje. dogodile u privrednom. Pomenutim Trgovinskim sporazumom. najverovatnije će se sa ovom zemljom iznova pregovarati. 1999. nedavno. glasnik RS – Međunarodni ugovori“ broj 42/2009.2000. 2002. godine. 1983. 1989. 2011. što nema neposredne veze sa izbegavanjem dvostrukog oporezivanja dohotka od međunarodnog pomorskog i vazdušnog saobraćaja. 10-11 51 . u Republici Srbiji.7. 1998. 1998. 1991. Na nadležnim organima dve države je da otklone pomenute nedoumice.IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA V Libija Litvanija Mađarska Makedonija Malezija Malta Moldavija Nemačka Norveška Pakistan Poljska Rumunija Ruska Federacija Slovačka Slovenija Turska Ukrajina Finska Francuska Holandija Hrvatska Češka Republika Švajcarska Švedska Španija Šri Lanka 1 2 RS RS SRJ SRJ SFRJ RS SCG SFRJ SFRJ RS SRJ SRJ SRJ SRJ SCG SCG SRJ SFRJ SFRJ SFRJ SRJ SCG SCG SFRJ RS SFRJ dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak I imovina dohodak i imovina 2011. godine. koji je na snazi između dve zemlje a. 2007. godine. 2008 2002. 4 Ugovor je potpisan 22. Po informacijama dobijenim od argentinske strane.1989. S tim u vezi. 1987. 6. 2010. neophodno je da gvinejska strana dostavi zvanično obaveštenje da je njen parlament potvrdio Ugovor. 2011. 1/10 42/2009 10/2001 5/96 15/90 1/10 3/2006 12/88 9/85 8/10 2/98 4/96 3/95 4/2001 7/2003 3/2006 4/2001 8/87 28/75 12/82 6/2004 3/2005 11/2005 7/81 105/09 4/86 Zaključen je Protokol o izmeni Ugovora (“Sl. Republika Srbija je potvrdila Ugovor i da bi isti stupio na snagu i počeo da se primenjuje neophodno je da ganska strana dostavi zvanično obaveštenje da je njen parlament potvrdio Ugovor. nakon čega treba da usledi razmena instrumenata potvrđivanja. godine i. neophodno je da zimbabveanska strana dostavi zvanično obaveštenje da je njen parlament potvrdio Ugovor. Trgovinskim sporazumom potpisanim 9. listu SCG – Međunarodni ugovori" br.4. 2003. 1958. uspostavljeni neformalni kontakti sa navedenim državama. godine. da dve strane razmene instrumente potvrđivanja. Ugovor je supstituisan trgovinskim i finansijskim ugovorima zaključenim 1953. na ekspertskom nivou.

Iran6 5. Kipar (revizija Ugovora) 10. Uzbekistan. Angola. Venecuela. kao zemljama potencijalnim ekonomskim partnerima Republike Srbije. Jordan 7. Peru. Namibija. Jermenija 6. Mali. Kazahstan. takođe.revizija Ugovora) u cilju utvrđivanja spremnosti tih zemalja za pregovore sa delegacijom Vlade Republike Srbije.revizija Ugovora. Urugvaj. • mr Dejan Dabetić Zemlje sa kojima je ugovor parafiran 1. Posredstvom diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije. Argentina. San Marino. Kanada 9. Uganda. Mijanmarska unija 6. odnosno DKP Republike Srbije u inostranstvu. Indonezija 5. Gvineja4 3. godine)2. Češka Republika (Protokol uz Ugovor . Velika Britanija i Severna Irska (revizija Ugovora) 52 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Filipini7 6. Bocvana 2. Nigerija 8. Sirija 9. Izrael. Tanzanija. odnosno sa delegacijama svih zemalja koje pokažu interes za zaključenje ugovora sa Republikom Srbijom. Brazil. Liban. Belgija (revizija Ugovora) 2. Gana3 2. Etiopija. Kenija. Francuska . razmenjeni su Nacrti ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa sledećim zemljama:8 Alžir.Protokol je u postupku potvrđivanja u Parlamentu Češke Republike) 3. Maroko 11. Tunis Zemlje sa kojima su u toku pregovori radi zaključenja ugovora 1. Finska . zaključen Ugovor kojim se reguliše izbegavanje dvostrukog oporezivanja dohotka od međunarodnog pomorskog i vazdušnog saobraćaja sa Argentinom (1948. Pregovore bi trebalo voditi i sa delegacijama ostalih zemalja Zapadne Evrope (radi revizije postojećih ugovora9 kao i sa SAD i Japanom10. 10-11 . Island. Holandija (revizija Ugovora) Razmena nacrta Ugovora i pripreme za buduće pregovore U skladu sa zahtevima Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije. Laos. Meksiko. Crna Gora. Šri Lanka (revizija Ugovora). Luksemburg 5. Nemačka (revizija Ugovora) 7.V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA Republika Srbija ima. Vijetnam 3. Portugalija. Čile.) 4. Južna Afrika 8. Kuba. Zimbabve5 4. Koreja (Rep. uspostavljeni su prvi kontakti sa nekim od tih zemalja (Australija. Zambija 4. Zemlje sa kojima je ugovor potpisan i u toku je postupak potvrđivanja 1.

otuđenjem nepokretnosti koja se nalazi u drugoj državi ugovornici. 72.članovima 27. primenjuje se rešenje iz člana 13. primenjuje na kapitalni dobitak koji se ostvari od otuđenja aktive preduzeća. u nekim drugim zemljama OECD-a. rešenja sadržana u tim zakonodavstvima variraju od zemlje do zemlje. glasnik RS”. i Zakonom o porezu na dohodak građana („Sl.. se pripisuje dohotku iz ostalih izvora (ostali dohodak). 44/2009 i 18/2010 . najčešće. Ovo se. zakon. i to: • u nekim zemljama. kapitalni dobitak se ne smatra oporezivim dohotkom. 80/2002 . i samo oporezivanje kapitalnog dobitka je različito od zemlje do zemlje. posebno. sa posebnim poreskim stopama. u članu 13. kapitalni dobitak se oporezuje kao običan dohodak i. ne podleže oporezivanju. dobitak ostvaren špekulativnim poslovanjem . glasnik RS”. 80/2002. kapitalni dobitak se oporezuje posebnim porezima (porez na dobit od otuđenja nepokretnosti. 80/2002 . 31/2009. 80/2002.dr. Međutim. ugovora (o čemu će biti govora u nastavku) po kojem.. U Republici Srbiji.članovima čl. kao i bez uzimanja u obzir ostalog dohotka ili gubitka koji je ostvario odnosni poreski obveznik. uključujući i prihode od otuđenja te Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. U ovim slučajevima. 62/2006. 135/2004. porez na porast vrednosti imovine). • niti na kapitalni dobitak od otuđenja nepokretnosti koja se nalazi u trećoj državi (državi koja nije država ugovornica). do 80. 25/2001. br. 24/2001. takvo oporezivanje se najčešće primenjuje samo u posebnim slučajevima (dobitak koji se ostvari prodajom nepokretnosti. ovog ugovora. 84/2004 i 18/2010 . kao i ugovori zaključeni sa drugim državama. Ovi porezi se razrezuju na svaki pojedinačni kapitalni dobitak ili na ukupan kapitalni dobitak ostvaren u toku godine i to. kada je reč o oporezivanju kapitalnog dobitka. Navedeno rešenje. Dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koju preduzeće države ugovornice ima u drugoj državi ugovornici ili od pokretnih stvari koje pripadaju stalnoj bazi koju koristi rezident države ugovornice u drugoj državi ugovornici za obavljanje samostalnih ličnih delatnosti. • u drugim zemljama. ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja) lice koje otuđuje nepokretnost. U nekim zemljama OECD-a. 10-11 53 .dr. • čak i u slučaju da kapitalni dobitak koji fizičko lice ostvari van okvira preduzeća podleže oporezivanju. br. pravo oporezivanja kapitalnog dobitka pripada isključivo državi rezidentnosti lica koje ostvaruje kapitalni dobitak. ali kapitalni dobitak koji fizičko lice ostvari van okvira preduzeća. Rešenje se ne odnosi na: • kapitalni dobitak od otuđenja nepokretnosti koja se nalazi u državi ugovornici čiji je poreski rezident (shodno članu 4.dalje: ZPDL) . Isto tako. 65/2006 . sadrže sledeća rešenja u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka: "Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja nepokretnosti navedene u članu 6. opšti porez na kapitalni dobitak. Srpski nacrt ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja Srpski Nacrt ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. oporezivanje kapitalnog dobitka regulisano je odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl.IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA V IZBEGAVANJE MEĐUNARODNOG DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA KAPITALNOG DOBITKA U poredni pregled zakonodavstava zemalja članica OECD-a pokazuje da. kapitalni dobitak preduzeća se oporezuje. a koja se nalazi u drugoj državi ugovornici. 43/2003. se odnosi samo na slučajeve u kojima je kapitalni dobitak ostvario rezident jedne države ugovornice. zakon. stav 5. do 31. može se oporezivati u toj drugoj državi (odnosi se i na slučajeve u kojima je nepokretnost sastavni deo poslovne imovine preduzeća).dalje: ZPDG) . zbog toga.ispr.dobro je kupljeno u cilju njegove dalje preprodaje).

godine). i to: prava industrijske svojine.Ugovor sa Maltom (Ugovor se primenjuje od 1.1) 1) Navedeno rešenje je novijeg datuma i Republika Srbija ga ima u ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja zaključenim posle 1998.„Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja akcija ili uporedivih interesa u kompaniji čija se imovina posredno ili neposredno uglavnom sastoji od nepokretnosti koja se nalazi u državi ugovornici. jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije. može se oporezivati u toj državi” . jedino. licence. može se oporezivati u toj državi” . koje se odnosi na oporezivanje dobiti od poslovanja („dobit preduzeća države ugovornice oporezuje se samo u toj državi. još uvek. ali drugačije formulisano rešenje.„Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja akcija koje više od 50 odsto svoje vrednosti ostvaruju neposredno ili posredno od nepokretne imovine koja se nalazi u drugoj državi ugovornici.„Dobit od otuđenja akcija u osnivačkom kapitalu kompanije ili učešća u kompaniji čija se imovina sastoji posredno ili neposredno uglavnom od nepokretne imovine koja se nalazi u državi ugovornici. potpisani ili se nalaze u postupku potvrđivanja. . Litvanijom. ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ili. Suština navedenog rešenja je u tome. januara 2011. . januara 2011. da se izraz „pokretne stvari” odnosi na svu ostalu imovinu.„Dobitak od otuđenja akcija akcionarskog kapitala kompanije. sadržano je suštinski isto. Dobitak od otuđenja akcija akcionarskog kapitala kompanije čija se imovina posredno ili neposredno uglavnom sastoji od nepokretnosti koja se nalazi u državi ugovornici. godine (Ugovor sa: Egiptom. može se oporezivati u toj drugoj državi. godine). . da pravo oporezivanja kapitalnog dobitka ima samo država reziden- tnosti preduzeća koje obavlja međunarodni pomorski i vazdušni saobraćaj. kapitalnim dobitkom koji obveznik ostvari prodajom uz naknadu „pokretnih stvari” smatra. može se oporezivati u toj državi” . ZPDPL pored ostalog. januara 2011.„Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja akcija u kompaniji ili interesa u ortačkom društvu. kao i u ugovorima čiji su tekstovi usaglašeni. godine). iz kog razloga ugovori.„Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja akcija ili uporedivih interesa koji više od 50 odsto svoje vrednosti ostvaruju neposredno ili posredno od nepokretne imovine (u Ugovoru sa Pakistanom: nepokretnosti) koja se nalazi u drugoj državi ugovornici. rečnih brodova koji se koriste u saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima ili od pokretnih stvari koje služe za korišćenje tih pomorskih brodova. godine).Ugovor sa Ukrajinom. Istovremeno.). shodno rešenjima sadržanim u domaćem poreskom zakonodavstvu. u skladu sa zakonom. na primer. vazduhoplova. može se oporezivati u toj drugoj državi” . drumskih vozila ili rečnih brodova oporezuje se samo u državi ugovornici u kojoj se nalazi sedište stvarne uprave preduzeća. ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. osim ako se poslovanje obavlja u drugoj državi ugovornici preko stalne poslovne jedinice koja se u njoj nalazi. . Kinom i Švajcarskom). bestelesne stvari. osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveze Republike po osnovu zajma za privredni razvoj. stav 1. goodwill. u članu koji poreski tretira oporezivanje kapitalnog dobitka. udele u kapitalu pravnih lica. januara 2011. akcije i ostale hartije od vrednosti. ali samo do iznosa koji se pripisuje toj stalnoj poslovnoj jedinici”). autonomna pokrajina. januara 2011. 10-11 54 . u svakom konkretnom slučaju. ako akcije ili interes više od 50 odsto svoje vrednosti ostvaruju neposredno ili posredno od nepokretne imovine koja se nalazi u drugoj državi ugovornici. dobitak koji se ostvari prodajom pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice.V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA stalne poslovne jedinice (same ili zajedno s celim preduzećem) ili stalne baze. odnosno drugog vida stalne poslovne jedinice. trustu ili u nepokretnosti čija se imovina posredno ili neposredno uglavnom sastoji od nepokretnosti koja se nalazi u državi ugovornici. odnosno dobitak od prodaje stalne poslovne jedinice poreski ne tretira kao kapitalni dobitak. trustu ili drugom licu. Republika. na njih će se primeniti rešenje iz član 13. dobit preduzeća može se oporezivati u toj drugoj državi. Ukoliko se. Dobitak od otuđenja pomorskih brodova. iz čega možemo zaključiti da se na njih (ukoliko čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice ogranka ili drugog vida stalne poslovne jedinice nerezidentnog obveznika u Republici Srbiji) primenjuje napred navedeno rešenje sadržano u članu 13. ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. ovom prilikom. nećemo navoditi nazive drugih država ugovornica. može se oporezivati u toj državi. može se oporezivati u toj drugoj državi” . odnosno: .Ugovor sa: Danskom. Ako preduzeće obavlja poslovanje preko stalne poslovne jedinice. stav 5. godine).Ugovor sa Irskom (Ugovor se primenjuje od 1.Ugovor sa Libijom (Ugovor se primenjuje od 1. januara 2011.Ugovor sa: Estonijom (Ugovor se primenjuje od 1. i dr. može se oporezivati u toj državi” . Pakistanom (Ugovor se primenjuje od 1. nisu stupili na snagu pa. vazduhoplova ili drumskih vozila koji se koriste u međunarodnom saobraćaju. Član 27. godine) i Španijom (Ugovor se primenjuje od 1. ili interesa u partnerstvu. Napominjemo. u ugovorima sa nekim državama. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. . izuzev nepokretnosti (uključujući i. o kojem će biti govora u nastavku. Letonijom i. ako navedene pokretne stvari nisu deo aktive u bilansu stanja ogranka. nadležni poreski organi države izvora primeniće rešenje iz člana 7. devizne štednje građana i dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac. stav 2.

ostvari kao razliku između kupovne i otkupne cene investicione jedinice. ovog zakona („Ministar finansija bliže uređuje način utvrđivanja. stav 4. akcija i ostalih hartija od vrednosti.IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA V Dobitak od otuđenja imovine. u članu 72. „Ako je razlika iz stava 2. osim imovine navedene u st. 2) trajnog prava korišćenja i prava gradnje na gradskom građevinskom zemljištu. kao ni Model ugovora OECD ne definiše pojam kapitalnog dobitka. odnosno drugim prenosom uz naknadu (dalje: prodaja): 1) nepokretnosti. ovog člana negativna. 4) udela u imovini pravnih lica.” Definicija kapitalnog dobitka po Zakonu o porezu na dohodak građana ZPDG. da odredbe stava 5. Izuzetno od stava 1. već se to ostavlja nacionalnom zakonodavstvu država ugovornica. autonomna pokrajina. 3) autorskih prava. propisano je. Definicija kapitalnog dobitka po Zakonu o porezu na dobit pravnih lica ZPDPL. tačka 4) ovog člana. 5) investicione jedinice otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda. S tim u vezi. stav 5. daje državi rezidentnosti lica koje je otuđilo imovinu) ne utiču na pravo države ugovornice da zavede. odnosno udela. 7) akumuliranih sredstava po osnovu programirane isplate sa računa člana dobrovoljnog penzijskog fonda. devizne štednje građana i dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac. jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije.”2) Iz navedenog možemo zaključiti da je. i 4. porez na dobitak od otuđenja imovine koji ostvari fizičko lice rezident druge države ugovornice a koje je bilo rezident prvopomenute države u bilo kom periodu u toku pet godina koje neposredno prethode otuđenju imovine. odnosno sa osnovnim principom po kome je pravo oporezivanja kapitalnog dobitka dato samo državi rezidentnosti prodavca (član 13. odnosno hartija od vrednosti i njihove nabavne cene usklađene prema odredbama ovog zakona. programiranom isplatom ili kupovinom anuiteta iz dobrovoljnog penzijskog fonda i visine uplaćenog penzijskog doprinosa. 2) prava industrijske svojine. st. ovog člana i njene nabavne cene utvrđene prema odredbama ovog zakona. sa zakonom. Nacrta i Modela ugovora. sadržano je i u Modelu ugovora OECD. osim imovine navedene u st. Uočavamo da Nacrt ugovora. Ovo je u skladu sa rešenjem sadržanim u Modelu ugovora OECD i Komentarom u vezi sa članom 13. izbegnu oporezivanje kapitalnog dobitka. Kada je razlika iz stava 2. 4) Investicione jedinice otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda. Republika. u pitanju je kapitalni gubitak. Kapitalnim dobitkom smatra se onaj prihod koji obveznik. Modela. 3. prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine. 2. odnosno privatnog investicionog fonda. u skladu Rešenje je preuzeto iz Modela ugovora UN a. putem pretvaranja imovine u akcionarska društva. 6) investicione jedinice dobrovoljnog penzijskog fonda. u nešto drugačijem obliku. saglasno zakonu koji uređuje investicione fondove. stav 5. 1. ovog člana (kojim se pravo oporezivanja prihoda od otuđenja imovine. pravo oporezivanja kapitalnog dobitka dato državi koja je. u skladu sa zakonom kojim se uređuju investicioni fondovi. zatvorenog. pre prodaje odnosne imovine.. 2) U članu 13. u pitanju je kapitalni gubitak. 10-11 55 . osim dužničkih hartija od vrednosti. 3. propisuje: „Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom. i kapitalnog dobitka”). Kapitalnim dobitkom smatra se onaj deo razlike između akumuliranih sredstava povučenih jednokratnom isplatom. Navedeni manevar je moguć u situaciji u kojoj pravo vlasništva nad akcijama kompanije uključuje i pravo na korišćenje nepokretne imovine. 2. i 4. 1. udela. saglasno zakonu koji uređuje investicione fondove. ovog člana. osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveze Republike po osnovu zajma za privredni razvoj. Ugovora sa Irskom. kapitalnim dobitkom po osnovu kuponske dužničke hartije od vrednosti smatra se onaj deo razlike u ceni koji je utvrđen na način propisan aktom iz člana 61. ovog člana. u principu. (Kapitalni dobitak) stav 6. nije od značaja da li je kompanija rezident države ugovornice u kojoj se nepokretna imovina nalazi ili je rezident druge države ugovornice. Kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne cene prava. kao član otvorenog. imala pravo oporezivanja te imovine i dohotka koji se od nje ostvari. do 4. odnosno drugim prenosom uz naknadu (u daljem tekstu: prodaja): 1) stvarnih prava na nepokretnostima. oporezuje se samo u državi ugovornici čiji je rezident lice koje je otuđilo imovinu. Kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne cene imovine iz stav 1.. u skladu sa svojim zakonom. u članu 27. 1. za primenu rešenja iz člana 13. Razlog za njegovo inkorporiranje u ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja jeste želja da se onemogući manevar poreskih obveznika da. akcija. ovog člana negativna. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Nacrta i Modela ugovora) osim u četiri slučaja navedena u članu 13. 3) udela u kapitalu pravnih lica i akcija i ostalih hartija od vrednosti. propisuje: „Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom.

1. kada akcije ili prava daju vlasniku pravo na korišćenje (uživanje) nepokretne imovine kompanije oporezuje u Finskoj. Komentar Modela ugovora OECD. prim. koje je ostvarilo fizičko lice koje je rezident druge države a bilo je rezident prvopomenute države u toku poslednjih pet godina koje su prethodile otuđenju tih akcija ili prava. ovog člana (kapitalnog dobitka. ovog člana. u pojam kapitalnog dobitka uključuje i poklone pa. ovog zakona. godine ne ostvaruje kapitalni dobitak njihovom prodajom. u članu 77. Istovremeno. treba tumačiti i na način. Ugovor sa Holandijom U članu 13. ukoliko je ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja pravo oporezivanja kapitalnog dobitka dato Republici Srbiji. fizičkog lica. propisuje. Rešenja sadržana u članu 13.Kapitalni dobitak stav 5. eksproprijacijom. po kojoj rezidenti nekih od država sa kojima je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. osim imovine Član 13. u članu 40. januara 1994. ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno. Pored ovoga. rezident Holandije. Posebna rešenja u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka od otuđenja akcija S obzirom na sve veću pojavu uočenu u praksi. i prenos imovine usled smrti. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. da se napred navedeno rešenje primenjuje na sve poreze koje povodom oporezivanja kapitalnog dobitka zavodi država ugovornica kojoj je to pravo dato. u skladu sa svojim zakonom. propisano da je: „nerezidentni obveznik .u ranijoj verziji Zakona. posebno ukazujemo da zakonodavac u ovom delu nije bio do kraja precizan. da je najnovijim izmenama Zakona. 3. preko poreskog punomoćnika određenog u skladu sa propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija. pored ostalog. Član 13. . porez na kapitalni dobitak plaćao se po odbitku. Imajući u vidu navedeno.” Ipak. stav 5. stav 3. sprovodi u skladu sa odredbama domaćeg poreskog zakonodavstva. drugog nerezidentnog obveznika. stav 4. otuđenjem uloga u preduzeću ili prodajom nekog prava. ZPDPL . D. daje državi rezidentnosti lica koje je otuđili imovinu) ne utiču na pravo ni jedne od država da zavodi. ZPDG.V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA Obveznik koji je pravo. a koje je bilo rezident Republike Srbije u toku poslednjih pet godina koje su prethodile otuđenju akcija. Modela. . 2. i 4. ugovora. Zakona.D. na teritoriji Republike. Modela ugovora OECD i Modela ugovora UN. u članu 40. ZPDG). propisano je da se kapitalni dobitak ostvaren od otuđenja akcija ili drugih korporacijskih prava u kompaniji koja je rezident Finske. Komentar Modela ugovora OECD. osim imovine navedene u st. i to: Ugovor sa Finskom U Protokolu. i 3. oporezuje se samo u državi ugovornici čiji je rezident lice koje je otuđilo imovinu). koji čini sastavni deo Ugovora. prim D. Član 13. po osnovu kapitalnih dobitaka nastalih u skladu sa odredbama čl..Kapitalni dobitak stav 5. daje se prikaz specifičnih rešenja sadržanih u ugovorima sa navedenim zemljama. stopa poreza po odbitku koju treba primeniti iznosi 20% (član 40 stav 3. pored ostalog. propisuje da se: „na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik od rezidentnog obveznika. u svakom konkretnom slučaju.D. ugovora. kao i teorija poreskog prava. ovog člana (kojim se pravo oporezivanja prihoda od otuđenja imovine. navedenu normu. do 29. Ugovora propisano je. ovog člana. ukazuju da se odredbe ovog člana primenjuju prilikom oporezivanja dobitka koji nastane prodajom ili razmenom dobara. isto tako. 10-11 56 .3) 3) ZPDPL. njegovim delimičnim otuđenjem. ili državi rezidentnosti) daje pravo oporezivanja koje ta država. zatim.” S tim u vezi. udeo ili hartiju od vrednosti pre prodaje držao u svom portfelju pre 24. u Republici Srbiji ostvaruju kapitalni dobitak od otuđenja akcija. čak. Podrazumeva se. da odredbe stava 4. srpskog Nacrta ugovora. budući da se relevantnim odredbama ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. ne precizira koja vrsta poreza će u konkretnom slučaju biti primenjena. 27.) ili 10% (član 77. ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja pravo oporezivanja kapitalnog dobitka nije dato isključivo drugoj državi ugovornici (napr. osim imovine navedene u st. nerezidentnog ili rezidentnog ili od otvorenog investicionog fonda. već se samo jednoj ili drugoj državi ugovornici (državi izvora. u članu 13. da Republika Srbija ima pravo oporezivanja kapitalnog dobitka od otuđenja akcija koji je na njenoj teritoriji ostvarilo fizičko lice. ne mogu se tumačiti tako da državi ugovornici daju pravo oporezivanja kapitalnog dobitka ukoliko to pravo nije sadržano u domaćem poreskom zakonodavstvu te države. u vezi sa članom 13. ne propisuje stopa poreza po odbitku na kapitalni dobitak.podsećamo. da će Republika Srbija imati pravo oporezivanja kapitalnog dobitka. „dobitak od otuđenja imovine. a koje je rezident te države. obračunava se i plaća porez po stopi od 20%. „dobitak od otuđenja imovine. 2. podnese poresku prijavu u roku od petnaest dana od dana ostvarivanja prihoda iz stava 3. Iz tog razloga.primalac prihoda dužan da poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji je ostvaren prihod. porez na prihode od otuđenja akcija ili drugih prava koja učestvuju u dobitima društva čija je imovina potpuno ili delimično podeljena na akcije. 1.) na osnovu koje nadležni poreski organ donosi rešenje” . Iz navedenog možemo zaključiti. da stopa poreza na kapitalni dobitak iznosi 10%.

IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA V Ukoliko.kako po osnovu akcija tako i po osnovu udela) pored ostalog. Navedeno pitanje je veoma značajno i. da prihodi koje ostvari fizičko lice koje je rezident Jugoslavije (danas. (u kojima se ne reguliše pitanje oporezivanja kapitalnog dobitka od otuđenja udela) oporezuje samo u državi ugovornici čiji je rezident lice koje je otuđilo imovinu. odnosno u Holandiji. u članu 13. shodno tome. odnosno Nemačkoj. eventualno. već o dobitku od otuđenja neke druge imovine. ugovora) odnosi samo na akcije. S tim u vezi. st. Ugovor sa Nemačkom Ugovor. (Kapitalni dobitak) stav 4. prvenstveno. da se prihodi od otuđenja prava iz ugovora o ulaganju sredstava u jugoslovensku organizaciju udruženog rada (danas. međutim. je rezident Norveške. tokom primene ugovora sa zemljama sa kojima je. Naime. u skladu iz sa rešenjem Modela ugovora OECD. S tim u vezi. stoga. sadržan navedeni stav 4. jer se izuzeci navedeni u članu 13. propisuje. Razlog za to je (pri čemu se ne treba vezivati za. iz razloga. na osnovu čega (i uz ispunjenje ostalih uslova navedenih u njemu) Republika Srbija ima pravo oporezivanja. Savezno ministarstvo finansija (kao organ koji je. što se smatra da prilikom tumačenja odredaba ugovora. pravno lice. Ugovora) pripada zemlji rezidentnosti lica koje je otuđilo imovinu. Istovremeno se. u tom smislu da se njegove odredbe odnose ne samo na kapitalni dobitak od otuđenja akcija. u članu 13. Ugovora (na osnovu kojih bi pravo oporezivanja. da se napred navedena odredba (stav 4. shodno čemu je pravo njegovog oporezivanja pripalo zemlji rezidentnosti otuđioca. S tim u vezi. već i na kapitalni dobitak od otuđenja akcija. po ovom pitanju. propisuje. bio nadležan za tumačenje i primenu Ugovora) zauzelo stav da se u konkretnom slučaju ne radi o kapitalnom dobitku od otuđenja akcija. u članu 14. član 13. u Republici Srbiji). a nakon određenih međuekspertskih konsultacija u Republici Srbiji. stav 5. ostvarivanje dividendi . Istovremeno. u ovom trenutku. kao i razmene mišljenja sa ekspertima OECD-a nadležnim za materiju izbegavanja međunarodnog dvostrukog oporezivanja. Imajući u vidu navedeno. posebno. 10-11 57 . nesporno je da se navedena odredba odnosi na kapitalni dobitak ostvaren otuđenjem udela. ili se kapitalni dobitak od otuđenja akcija smatra dobitkom od otuđenja neke druge imovine čije pravo oporezivanja (na osnovu člana 14. stav 3. ugovora. u praksi postavilo pitanje da li se prihod od otuđenja prava iz ugovora o ulaganju sredstava u kompaniju Republike Srbije može smatrati prihodom (kapitalnim dobitkom) ne samo od otuđenja udela. u kompaniju koja se za poreske svrhe smatra rezidentom Republike Srbije) mogu oporezivati u Jugoslaviji (danas.(Kapitalni dobitak) sadrži novi stav 4. zaslužuje detaljnije razmatranje. a ne i na udele. zaključenih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. stav 3. može oporezivati u toj državi. međutim. 2. 1. sadrži rešenje prema kojem se kapitalni dobitak od otuđenja imovine. Republika Srbija u većini. u članu 13. već i od otuđenja akcija i. u to vreme. stav 5. odnosno Nemačkoj. Ugovor sa Šri Lankom Ugovor. da se prihodi od otuđenja hartija od vrednosti i akcija društva koje je rezident Šri Lanke koji predstavljaju učešće od najmanje 25 odsto mogu oporezivati u Šri Lanki. do sada. treba imati u Ugovor sa Norveškom Ugovor. rezident Holandije na teritoriji Republike Srbije ostvari prihod (kapitalni dobitak) prometom hartija od vrednosti (trgovinom akcija) pravo oporezivanja kapitalnog dobitka koji je ostvaren prodajom akcija podleže oporezivanju samo u državi rezidentnosti prodavca. već i na kapitalni dobitak od otuđenja udela. za svrhe norveškog poreza mogu se oporezivati u Norveškoj. i 3. pripalo Republici Srbiji) ne odnose na prodaju akcija ili udela u kapitalu. Republike Srbije) od otuđenja akcija u društvu čija je imovina u potpunosti ili delimično podeljena na akcije i koje Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. u ugovorima novijeg datuma. koji predviđa da se kapitalni dobitak od otuđenja akcija akcionarskog kapitala kompanije čija se imovina posredno ili neposredno uglavnom sastoji od nepokretne imovine koja se nalazi u državi ugovornici. u praksi su se (iz razloga zaštite fiskusa Republike Srbije) pojavila različita tumačenja odredbe stava 4. Ovo. člana 13. osim imovine navedene u prethodnim stavovima člana 13. je takav da se napred pomenuta odredba člana 14. stav. Ugovora. u ovom trenutku. svojevremeno je. Sporna pitanja u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka od otuđenja udela Kao što je napomenuto ranije. odnosi ne samo na kapitalni dobitak od otuđenja udela. dominirajući stručni stav. nego na drugu imovinu. propisuje. u članu 13. stav 4. oporezovati u Republici Srbiji. pod uslovima navedenim u tim stavovima. odnosno tumačenje nadležnih eksperata u Ministarstvu finansija Republike Srbije je takav.

): „Dohodak koji potiče od otuđenja nepokretnih dobara. označava ne samo akcije kojima se regularno trguje na berzi.5 Komentara Model ugovora OECD govori o društvima koja ne izdaju akcije. nedvosmisleno možemo zaključiti da je stav eksperata Ministaratva finansija pravno gledano. kao i da njihovi ugovori o 4) Slična situacija je i u domaćem zakonodavstvu Nemačke. ta reč u anglosaksonskom pravu. izraz „akcije” se ne odnosi i na udele. dobit od otuđenja nekretnina koje se nalaze u drugoj državi ugovornici obuhvaća dobit od dionica (uključujući udjele i ostale vrijednosnice) osim dionica koje kotiraju na burzi. Ovo posebno.o. Vredi napomenuti.o. Naime. • stav koji Republika Srbija želi da zauzme po ovom pitanju. kako naše pravo poznaje razliku između udela i akcija. npr. Imajući u vidu navedeno. Po nekim saznanjima. bilo govora) odnosno Francuske. trenutno.” Isto tako. S tim u vezi.4)5). u zakonodavstvu SAD i Velike Britanije. u hrvatskom tekstu. odnosno početak primene Ugovora od 01. npr. zakonodavac se uvek starao da obuhvati oba vida učešća u kapitalu privrednih društava (napr. i to: • korektna primena postojećih ugovora. stakes) u društvima sa ograničenom odgovornošću (eng.o. može se oporezivati u toj državi ugovornici. tačka 4) ZPDG6) i član 27. može se oporezivati u toj državi ugovornici. ako i domaće poresko (i ne samo poresko) zakonodavstvo pravi tu razliku (kao što je to. 10-11 58 . Pasus 28. da je izraz „dionica”. primenjuju slično rešenje koje Republika Srbija ima u Ugovoru sa Ukrajinom. čija se imovina izravno ili neizravno sastoji uglavnom od nekretnina koje se nalaze u državi ugovornici. ovog sporazuma. i d. odnosno drugim prenosom uz naknadu (u daljem tekstu: prodaja): udela u imovini pravnih lica. nastoje da normu koncipiraju na način da se jasno može zaključiti da se ista odnosi i na akcije i na udele. kada je u pitanju uporedno zakonodavstvo. Dakle. i d. osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveze Republike po osnovu zajma za privredni razvoj. slučaj u Republici Srbiji). može biti da i Hrvati imaju isti „problem” kao i Republika Srbija. Ugovor između Republike Hrvatske i Jordana. godine) glasi: „ Dobit od otuđenja dionica i ostalih udjela u društvu. isto što i akcija (deonica) na srpskom jeziku. sadrži sledeće rešenje: „Dobit od otuđenja udjela u kapitalu društva. postavljeno pitanje zahteva da bude posmatrano iz dva ugla.o. član 72.o.7) Ugovor sa Ukrajinom (Član 13. podleže porezu u državi ugovornici gde se ova nepokretna dobra nalaze. Tako na primer. u odgovarajućem stavu člana 13. sadrže sledeće rešenje: izbegavanju dvostrukog oporezivanja (u nemačkom tekstu) koriste širi pojam umesto akcija. u članu 13.. ispravan. odnosno drugim prenosom uz naknadu (u daljem tekstu: prodaja):. i neke druge države u svojim ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.. godine. stav 4. evropskih zemalja. novog Ugovora između Republike Hrvatske i Nemačke (stupio na snagu 1.očekuje se stupanje Ugovora na snagu. godine) možemo uočiti da njihovo poslovno pravo poznaje razliku između a. kao prethodno pitanje. nužno se nameće utvrđivanje pravog značenja pojma „akcije”.” U daljoj analizi. a ne samo akcija.” Napominjemo. limited liability companies). kako su definisane u članu 6. kao i u Republici Srbiji. stav 1.d. a njihov pojam action podrazumeva samo akcije. u određenim slučajevima (što ovde nije slučaj) i o eventualnom kontekstu. januara 2011. stav 2. 5) S obzirom na ozbiljnost problema. stav 2. Sa druge strane. član 13.. uko- liko je to moguće. ugovora obuhvataju i kapitalni dobici ostvareni prodajom udela. ili od otuđenja učešća ili sličnih prava u društvu čija se aktiva uglavnom sastoji iz nepokretnih dobara. može se oporezivati u toj državi. U cilju konačnog opredeljenja. već i udele (eng. glasi: „U svrhu stavka 1. ako se u obzir uzme primena važećih ugovora što je prvo od napred navedena dva pitanja. se prema hrvatskom Zakonu o trgovačkim društvima naziva poslovni udjeo. da je potvrda ovakvog stava dobijena i u međuekspertskoj razmeni mišljenja sa brojnim kolegama iz drugih zemalja. u članu 13.o. u kojem se jasno pravi razlika između a... čija se aktivna imovina izravno ili neizravno sastoji uglavnom od nekretnina koje se nalaze u državi ugovornici. do kraja 2010.. januara 2007. osim dužničkih hartija od vrednosti. čiji veći dio vrijednosti izravno ili neizravno proizlazi od nekretnina koje se nalaze u toj drugoj državi. u većini ostalih. stav 2.” 7) „Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom. u hrvatskom jeziku. napred. a ne ono što mi imamo pred sobom. tačka 3) ZPDL. udela u kapitalu pravnih lica i akcija i ostalih hartija od vrednosti. Dakle.” Ugovor sa Francuskom (Član 13.d. 6) Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom.” Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.): „Dobit od otuđenja akcija u osnivačkom kapitalu kompanije ili učešća u kompaniji čija se imovina sastoji posredno ili neposredno uglavnom od nepokretne imovine koja se nalazi u državi ugovornici.” Dalje. ali se bliže ne bavi ovim pitanjem nego pominje ortačko društvo ili trust.. Ugovor između Republike Hrvatske i Moldavije. ugovori između Republike Srbije i Ukrajine (o kojem je. akcija i ostalih hartija od vrednosti. Sa druge strane. a udjeo u d.V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA vidu normu onako kako je napisana a. Istovremeno. stav 2. tako da se članom 13. odnosno njihovo ispravno tumačenje. stav 1. Austrije (Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa Austrijom potvrđen je i u Srbiji i u Austriji . pre svega. stav 4. stav 1.

ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) 2. teško da može da se nađe opravdanje za ovako ograničenu primenu člana 13. da i druga država ugovornica nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka . Kapitalni dobitak od otuđenja nepokretnosti: a) nepokretnost se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (unutrašnja stvar druge države ugovornice) b) nepokretnost se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (ovo ne znači. Ukoliko bi neko pokušao da brani stav da se u ugovorima.ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) 59 .IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA V Drugim rečima. podrazumevaju i udeli u privrednim društvima. 2) S obzirom na jasno razlikovanje udela i akcija u našem domaćem zakonodavstvu (primer gore) koje je opravda- nje da se u okviru ugovora podrazumeva da pojam akcije obuhvata i udele? Istovremeno. 1. a) Kapitalni dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koja se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (unutrašnja stvar druge države ugovornice) b) Kapitalni dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koja se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (ovo ne znači. da i Republika Srbija nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka . da i Republika Srbija nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka . onda to u samom tekstu člana 13. odnosno podudarnih odredaba ugovora. Ukoliko nadležni organi ocene da je kroz odgovarajuća rešenja sadržana u članu 13. 1. onda bi morao da odgovori na sledeća pitanja: 1) Zašto se srpski tekst Ugovora sa Ukrajinom razlikuje od ostalih ugovora koji poznaju ovu odredbu? Ako se pod pojmom akcije podrazumevaju i udeli. tamo gde stoji pojam akcije ne može se pretpostaviti da on obuhvata i udele u imovini pravnih lica. stav 4. ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja treba eksplicitno i naglasiti.ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. a) Kapitalni dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koja se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (unutrašnja stvar Republike Srbije) b) Kapitalni dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koja se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (ovo ne znači. što je praksa koju ekspertski pregovarački tim Republike Srbije uveliko. sprovodi u pregovorima koje u današnje vreme. Kapitalni dobitak od otuđenja nepokretnosti: a) nepokretnost se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (unutrašnja stvar Republike Srbije) b) nepokretnost se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (ovo ne znači. onda za time nema potrebe. pod pojmom akcije. delegacija Republike Srbije vodi sa delegacijama drugih država. Modela ugovora OECD. 10-11 Rezident druge države ugovornice Vrsta kapitalnog dobitka 1.ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) 2. (Kapitalni dobitak) ugovora neophodno poreski zahvatiti i kapitalni dobitak od udela. da i druga država ugovornica nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka . TABELARNI PRIKAZ PRAVA OPOREZIVANJA KAPITALNOG DOBITKA KOJI OSTVARI REZIDENT REPUBLIKE SRBIJE I REZIDENT DRUGE DRŽAVE UGOVORNICE8) KAPITALNI DOBITAK OSTVARUJE Rezident Republike Srbije 1.

V

IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA

3. Kapitalni dobitak od otuđenja pomorskih brodova, vazduhoplova ili drumskih vozila koji se koriste u međunarodnom saobraćaju, rečnih brodova koji se koriste u saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima ili od pokretnih stvari koje služe za korišćenje tih pomorskih brodova, vazduhoplova, drumskih vozila ili rečnih brodova (sedište stvarne uprave preduzeća nalazi se u Republici Srbiji) PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA SAMO REPUBLICI SRBIJI 4. a) Kapitalni dobitak od otuđenja akcija (ili drugih uporedivih interesa) kompanije čija se imovina sastoji od minimum 51 odsto nepokretnosti koja se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (unutrašnja stvar Republike Srbije) b) Kapitalni dobitak od otuđenja akcija (ili drugih uporedivih interesa) kompanije čija se imovina sastoji od minimum 51 odsto nepokretnosti koja se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (ovo ne znači, da i Republika Srbija nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka - ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) 5. Ostali kapitalni dobitak PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA SAMO REPUBLICI SRBIJI

3. Kapitalni dobitak od otuđenja pomorskih brodova, vazduhoplova ili drumskih vozila koji se koriste u međunarodnom saobraćaju, rečnih brodova koji se koriste u saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima ili od pokretnih stvari koje služe za korišćenje tih pomorskih brodova, vazduhoplova, drumskih vozila ili rečnih brodova (sedište stvarne uprave preduzeća nalazi se u drugoj državi ugovornici) PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA SAMO DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI 4. a) Kapitalni dobitak od otuđenja akcija (ili drugih uporedivih interesa) kompanije čija se imovina sastoji od minimum 51 odsto nepokretnosti koja se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (unutrašnja stvar druge države ugovornice) b) Kapitalni dobitak od otuđenja akcija (ili drugih uporedivih interesa) kompanije čija se imovina sastoji od minimum 51 odsto nepokretnosti koja se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (ovo ne znači, da i druga država ugovornica nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka - ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) 5. Ostali kapitalni dobitak PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA SAMO DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI

mr Dejan Dabetić

8 Što je rešenje (suštinski isto, ali drugačije formulisano o čemu je, napred, detaljnije, bilo govora) koje Republika Srbija ima i u Ugovoru sa: Estonijom, Irskom, Libijom, Maltom, Pakistanom i Španijom - sa svim ovim zemljama, Ugovor počinje da se primenjuje od 1. januara 2011. godine, kao i u ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa državama sa kojima su ugovori potvrđeni, potpisani, ili se nalaze u postupku potvrđivanja bilo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, bilo u parlamentu druge države ugovornice, iz kog razloga ugovori ne proizvode pravno dejstvo (jer, još uvek, nisu stupili na snagu, i počeli da se primenjuju) pa, ovom prilikom, nećemo navoditi nazive odnosnih drugih država ugovornica. Države sa kojom Republika Srbija ima zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

60

Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

RADNI ODNOSI, ZARADE, NAKNADE, DODACI, DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI

VI

ISPLATA ZARADE PO OSNOVU DOPRINOSA ZAPOSLENOG POSLOVNOM USPEHU POSLODAVCA
akonom o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 - dalje: Zakon) članom 105. stav 1. utvrđeno je da se zarada sastoji od zarade za obavljeni rad i vremena provedenog na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Jedan od elemenata koji čini zaradu zaposlenog je i zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.). Ovaj deo zarade se zasniva na ostvarenom poslovnom uspehu poslodavca i doprinosu pojedinog zaposlenog tom uspehu, što je u dosadašnjoj praksi bilo tretirano kao zarada na osnovu procenjenih rezultata poslovanja, odnosno takozvana trinaesta plata. Opštim kolektivnim ugovorom („Sl. glasnik RS”, br. 50/2008, 104/2008 i 8/2009 - dalje: OKU), koji se, počev od 11. februara 2009. godine primenjuje na sve poslodavce u Srbiji, u članu 27. propisano je da se: „Kolektivnim ugovorom kod poslodavca može se, u skladu sa zakonom, utvrditi pravo zaposlenog na zaradu iz dobiti. Zarada iz dobiti se isplaćuje na osnovu utvrđenih rezultata poslovanja, po godišnjem obračunu ili na osnovu procenjenih rezultata pre utvrđivanja godišnjeg obračuna, u skladu sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca.” Kada je u pitanju učešće zaposlenih u dobiti, na tu mogućnost ukazuje i odredba člana 14 Zakona o radu, prema kojoj „ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može da se utvrdi učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i opštim aktom.” Polazeći od navedenog, proizilazi da se umesto dosadašnje tzv. „trinaeste plate” koju su poslodavci u praksi isplaćivali krajem tekuće godine, obično u decembru, sada može isplaćivati zaposlenima deo zarade na osnovu procenjenih rezultata poslovanja poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) kao doprinos zaposlenih poslovnom uspehu poslodavca. Prema navedenim odredbama Zakona i OKU, učešće zaposlenih u
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

Z

dobiti, odnosno u raspodeli po osnovu ostvarenih pozitivnih rezultata poslodavca, moguće je izvršiti, i to: • na osnovu procenjenih rezultata (poslovnog uspeha poslodavca) pre utvrđivanja godišnjeg obračuna, odnosno na osnovu procenjene dobiti, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca (član 27. OKU); i • po osnovu učešća zaposlenih u ostvarenoj dobiti poslodavca na osnovu utvrđenih rezultata poslovanja, po godišnjem obračunu, shodno odredbama člana 14. Zakona o radu i člana 27. OKU. U Zakonu kao i u OKU nije precizirano šta se smatra poslovnim uspehom poslodavca i na koji način se utvrđuje doprinos zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, već se navedenim odredbama upućuju poslodavci da to utvrde svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, i to, kako mogućnost za raspodelu ostvarene ili procenjene dobiti, odnosno zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, tako i merila i kriterijume za određivanje ovog dela zarade, odnosno dobiti.

Mogućnost isplate zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca u javnim preduzećima
Isplata zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca ili procenjenih rezultata poslovanja u javnim preduzećima može se vršiti ako je: • preduzeće takvu mogućnost predvidelo opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu; • programom poslovanja za tekuću godinu, na koji je saglasnost dao osnivač, utvrđena masa sredstava za isplatu zarada u tekućoj godini koja obezbeđuje i ovu vrstu isplate,

61

VI

RADNI ODNOSI, ZARADE, NAKNADE, DODACI, DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI

• preduzeće naknadno dobilo saglasnost od osnivača (dopuna programa poslovanja za tekuću godinu) za povećanje mase sredstava za isplatu dela zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca u skladu sa procenom rezultata poslovanja za tekuću godinu. Zarade i druga primanja u javnim preduzećima se utvrđuju i isplaćuju u skladu sa Uredbom o načinu i kontroli obračuna i isplate zarada u javnim preduzećima („Sl. glasnik RS”, br. 5/2006 - dalje: Uredba) koja je doneta shodno odredbi člana 22. stav 5. Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa („Sl. glasnik RS”, br. 25/2000, 25/2002, 107/2005, 108/2005 - ispr. i 123/2007 - dr. zakon). Uredba se primenjuje u javnom preduzeću do donošenja programa poslovanja za tekuću godinu, na koji saglasnost daje osnivač. Po donošenju programa poslovanja javno preduzeće zarade isplaćuje u skladu sa programom poslovanja. Primenom Uredbe i programa poslovanja u javnim preduzećima nije suspendovana primena kolektivnih ugovora, već se pojedinačne zarade zaposlenima obračunavaju i isplaćuju u skladu sa kolektivnim ugovorima, dok se samo ukupan iznos sredstava potrebnih za isplatu zarada utvrđuje programom poslovanja preduzeća, a visina ovih sredstava (kao i kretanje zarada) zavisi od planiranih rezultata poslovanja preduzeća i planiranog kretanja makroekonomskih agregata u Republici. Odredbom člana 21. Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa je utvrđeno da odluku o raspodeli dobiti donosi upravni odbor javnog preduzeća uz saglasnost osnivača. To znači, da bi javno preduzeće moglo da isplati deo zarade na osnovu procenjenih rezultata poslovanja za tekuću godinu, ako prethodno o tome donese odluku na upravnom odboru i zatraži saglasnost osnivača, a tek po dobijenoj saglasnosti osnivača izvrši isplatu.

Po isteku tekuće godine poslodavac može da odluči da zaposlenima vrši određena davanja po osnovu ostvarene dobiti utvrđene po godišnjem finansijskom izveštaju. Međutim, ova vrsta davanja zaposlenima ima drugi tretman, odnosno ne predstavlja zaradu zaposlenog, već prihod od kapitala. Na ovu mogućnost ukazuje član 14. Zakona kojim je utvrđeno da se ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može utvrditi učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Poslodavac koji namerava da zaposlenima isplati zaradu na osnovu procenjenih rezultata poslovanja (pod uslovom da je opštim aktom predvideo isplatu), treba da izvrši procenu rezultata poslovanja za tekuću godinu i utvrdi da li postoji finansijska mogućnost isplate, odnosno da li procenjeni rezultati poslovanja poslodavca omogućavaju da se do kraja tekuće godine izvrši ova isplata. Merila i kriterijumi za određivanje mogućnosti isplate treba da budu utvrđeni opštim aktom. Ova isplata ne bi trebalo da se izvrši ako bi prouzrokovala poremećaj u daljem radu poslodavca, odnosno prouzrokovala gubitak kod poslodavca ili drugog isplatioca. Shodno tome, isplata dela zarade na osnovu procenjenih rezultata poslovanja, odnosno po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, ne mora da bude u visini jedne mesečne zarade, ako taj iznos, prema procenjenim rezultatima, ne može da se obezbedi. Poslodavac može da donese odluku da se isplati u smanjenom iznosu, u skladu sa procenjenim mogućnostima, ili da se uopšte ne isplati na osnovu procenjenih rezultata, već da se eventualno isplata izvrši po utvrđivanju konačnih rezultata poslovanja, odnosno iz iskazane ostvarene dobiti.

Utvrđivanje potrebnih sredstava i odluka o isplati
Ako poslodavac utvrdi da na osnovu procenjenih rezultata poslovanja do kraja tekuće godine postoji mogućnosti isplate dela zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca, utvrdiće sredstva potrebna za isplatu i isplatiti zaposlenima u skladu sa odredbama opšteg akta, odnosno kriterijumima utvrđenim tim aktom ili ugovorom o radu, na osnovu kojih se utvrđuje doprinos pojedinog zaposlenog. Odluku o ukupnom iznosu sredstava koja će se isplatiti na osnovu procenjenih rezultata poslovanja, odnosno poslovnog uspeha poslodavca, kao i pripadajući iznos po zaposlenom u skladu sa utvrđenim kriterijumima, treba da donese nadležni organ poslodavca, upravni odbor ili drugi organ ako je to kao uslov utvrđeno opštim aktom.Ako nije precizirano opštim aktom ko donosi odluku, o tome odlučuje direktor, odnosno osnivač. Kriterijumi za utvrđivanje pojedinačnog iznosa po zaposlenom, takođe, treba da bude utvrđeni opštim aktom
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

Obračun i isplata dela zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca
Uobičajeno vreme za isplatu ove vrste zarade zaposlenima, u praksi je najčešće decembar, kada poslodavci vrše procenu ostvarenih rezultata za tekuću godinu. Međutim, kako se radi o delu zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, može se utvrditi i drugi period u toku godine, u kom poslodavac može da isplati zaposlenom ovaj deo zarade, ako proceni da su zaposleni (ili samo jedan broj zaposlenih) doprineli poslovnom uspehu poslodavca. Sve isplate koje poslodavac izvrši zaposlenima, po osnovu doprinosa poslovnom uspehu , predstavljaju zaradu zaposlenog, na koju se obračunavaju i plaćaju porez i doprinosi na zaradu.

62

00 239. br.00 47.80 42.213. odnosno u periodu u kojem je radio. godine. Prilikom isplate zarade i plaćanja poreza i doprinosa poslodavac popunjava i Poreskoj upravi dostavlja Obrazac PP OPJ i Specifikaciju. 5 x 17. 6 x 12%) 8. godine.000. 10-11 63 .00 393. koja se isplaćuje u decembru. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Ukupno zarada .00 239. Iz navedenog proizlazi da se u rashod priznaju primanja zaposlenih.RADNI ODNOSI.red.800. 7 . 3 . br. tako i ukalkulisana za koja je stvorena obaveza za isplatu.zbirna stopa (red. NAKNADE. 5 x 17. nagrade) 4. Doprinos na teret poslodavca . plus deo zarade po osnovu poslovnog uspeha poslodavca 3 200. kako isplaćena.68 Zarada za novembar . br. takođe. 3 ili red. DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI VI ili ugovorom o radu zavisno od doprinosa svakog zaposlenog ostvarenom uspehu.68 309.52 42. 1 1. Računovodstveno obuhvatanje isplate zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca Međunarodnim računovodstvenim standardom MRS 19 .zbirna stopa (red. Doprinosi na teret zaposlenog .000.000 dinara. Zakona. Ukupan trošak poslodavca (red. i to svakom zaposlenom u visini novembarske zarade.985. Porez na zarade (red. br. br. 200. br. Za zaposlenog iz ovog primera isplaćuju se sledeći iznosi: • novembarska zarada iznosi 200.68 442. • zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca. Prema paragrafu 10. 3 + red. 2. 10) Isplaćena zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade i bonusi). uglavnom isplaćuje u decembru.800. isplaćuje zaposlenima i deo zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca. stav 1. poreza i doprinosa Red. godine ili u nekom drugom odgovarajućem iznosu shodno procenjenim rezultatima poslovanja.554) 7. br. Isplata ovog dela zarade vrši se zajedno sa zaradom za novembar.red.446.manji iznos) 6.110.9%) 11. Obračun zarade. bonusi) u skladu sa kriterijumima utvrđenim svojim opštim aktom. Osnovica na koju se plaća doprinos (red. br.bruto (zarada za novembar uvećana za bonuse. Neto za isplatu (red.800. godini (za period do donošenja odluke) ili u visini zarade za novembar 2010. a može biti utvrđen u visini prosečne mesečne zarade isplaćene u 2010.000 dinara bruto. Obračun poreza i doprinosa Polazeći od toga da se zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (bonusi i nagrade).bruto Deo zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (bonusi. ZARADE.00 400. za sva primanja zaposlenih priznaje se rashod u finansijskim izveštajima (obračunati rashod) u periodu u kojem je zaposleni izvršio svoju uslugu.9%) 9. 8) 10. 3 . Osnovica za plaćanje poreza (red. br. br. nagrade) . br. predstavlja zaradu zaposlenog za mesec novembar 2010. Obrazac PP OD i Specifikaciju uz PP OD o usmeravanju doprinosa za zdravstveno osiguranje.00 200. MRS 19.6. u nastavku je dat primer obračuna poreza i doprinosa kada se sa novembarskom zaradom. DODACI. 4 . Primer: Poslodavac je doneo odluku da zaposlenima isplati deo zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (nagrade. koja se isplaćuje u decembru 2010.110. Opis 2 Zarada za novembar 2010. Najviša osnovica za plaćanje doprinosa na dan isplate 5.bruto 3. br. shodno odredbi člana 105.000. uređeno je računovodstveno obuhvatanje primanja zaposlenih od strane poslodavca.Primanja zaposlenih.

Knjiženje obračuna i isplate zarade za novembar i dela zarade po osnovu doprinosa (nagrade.68 453 .800.213.985.Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 42.Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 42. ZARADE.bonus. za period u kojem je zaposleni radio.68 241 .Troškovi zarada i naknada zarada (bruto) 400.Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 42.Obaveze za poreze i doprinose na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 42.00 450 . osim naknada koje se refundiraju 309. Saglasno navedenim odredbama MRS 19. kolektivnim pregovaranjem zaposlenih i poslodavca i tako uređena primanja su predmet računovodstvenog obuhvatanja. bonusi) 520 .800. DODACI.80 451. osim naknada koje se refundiraju 309. isplata zarade po osnovu doprinosa zaposlenog (nagrada. bonus i sl. 10-11 . Obračun primanja zaposlenih i način utvrđivanja uređeni su propisima iz oblasti radnog zakonodavstva kojima je određeno u kojoj meri i u kojim slučajevima je moguće primeniti MRS 19.000.80 451 .800.800. DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI Prema paragrafu 17.800.68 (za obračunate bruto zarade za novembar i deo zarade po osnovu doprinosa) 521 . NAKNADE.800.68 (za izvršen obračuna doprinosa na zarade i dela zarade po osnovu doprinosa na teret poslodavca) 450 .Obaveze za porez na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 47. Prema paragrafu 20.Obaveze za porez na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 47. entitet treba da odredi iznos koji će biti isplaćen pre nego što se finansijski izveštaji odobre za objavljivanje.52 452 .) 64 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.) računovodstveno se evidentira kao rashod perioda u kome je zaposleni radio. bez obzira na to kada će ta zarada biti isplaćena. MRS 19.52 452 . MRS 19. entitet (pravno lice) treba da prizna očekivani trošak kao učešće u dobiti i isplatu bonusa.213. nagrada i sl. pod uslovom da taj entitet ima sadašnju zakonsku ili izvedenu obavezu da izvrši takve isplate kao rezultat takvih događaja i da se može utvrditi pouzdana procena takve obaveze.985.Obaveze za neto zarade i naknade zarada.68 453 .68 (za izvršene isplate zarada za novembar i dela zarade po osnovu doprinosa .VI RADNI ODNOSI. U našoj praksi kategorije primanja određuju se na osnovu zakonskih i drugih propisa. a u korist obaveze.Tekući (poslovni) račun 442.Obaveze za poreze i doprinose na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 42.Obaveze za neto zarade i naknade zarada.

4) pripadnici jevrejske zajednice . prema njihovom kalendaru.da to lice radi sa nepunim radnim vremenom u jednom privrednom društvu gde vrši dužnost direktora. Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji („Sl. obaveze i odgovornosti direktora i poslodavca uređuju ugovorom. zaposleni imaju pravo da ne rade u dane sledećih verskih praznika. Nužno je da se na taj način ne povređuju pravila sukoba interesa i zabrane konkurencije. glasnik RS”. Pod ovim uslovima lice koje vrši dužnost direktora sa nepunim radnim vremenom može biti u radnom odnosu za ostatak do punog radnog vremena u drugom privrednom društvu. br. Zakona. i to: 1) pravoslavci . istog zakona. ZARADE.da je priroda poslova takva da se može obavljati sa ostatkom radnog vremena. odnosno da se u oba privredna društva ne zahteva angažovanje sa punim radnim vremenom na poslovima direktora. 24/2005. glasnik RS”. njihova međusobna prava. Za slučaj da dužnost direktora vrši kao zaposleni. prema kojoj zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj način ostvari puno radno vreme. br.organ koji je određen aktom poslodavca. odnosno osnivačkog akta ili statuta nije drugačije propisano. obaveze i odgovornosti uređuju se ugovorom. Podrazumeva se da je zaposleni prethodno obavestio nadležnu službu poslodavca o svom verskom prazniku. • Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Zakona o radu („Sl. DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI VI PITANJE I ODGOVOR Ostvarivanje prava zaposlenog na plaćeno odsustvo za dan verskog praznika Pitanje: • Koje obaveze ima poslodavac u ostvarivanju prava zaposlenog na plaćeno odsustvo na dan krsne slave? Odgovor: Prema odredbi člana 4. br. 43/2001 i 101/2007). • PITANJE I ODGOVOR Uslovi pod kojima direktor jednog privrednog društva može da vrši dužnost direktora u drugom privrednom društvu Pitanje: • Da li i pod kojim uslovima isto lice može biti direktor u dva privredna društva? Odgovor: Prema odredbi člana 48. i 4. koja su propisana Zakonom o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”. . glasnik RS”. DODACI. može se zaključiti da sa stanovišta normi Zakona nema smetnji da jedno fizičko lice vrši dužnost direktora u dva privredna društva. 125/2004). Ugovor iz člana 48. 61/2005 i 54/2009). Zakona o radu („Sl. .da normama posebnog zakona. 2) katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica . uz obrazloženje koje sadrži podatke o verskom prazniku zaposlenog i navođenjem odgovarajuće norme koja je poslužila kao normativni osnov za priznavanje ovog prava.da je to lice zasnovalo radni odnos za ostatak radnog vremena do punog radnog vremena u drugom privrednom društvu gde takođe vrši dužnost direktora. NAKNADE. 10-11 65 . Zakona sa direktorom zaključuje u ime poslodavca upravni odbor. 3) pripadnici islamske zajednice . . S obzirom na to da direktor svoju dužnost može vršiti i bez zasnivanja radnog odnosa.na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa. u skladu sa članom 193. Lice koje obavlja poslove direktora po osnovu ovog ugovora ima pravo na naknadu za rad koja ima karakter zarade i druga prava. i to donošenjem rešenja kojim utvrđuje da zaposleni u određeni dan ne radi zbog verskog praznika. Ukoliko direktor nije zasnovao radni odnos kod poslodavca.na prvi dan Jom Kipura.na prvi dan Ramazan- skog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama.dalje: Zakon).na prvi dan krsne slave. br. odnosno do njegovog razrešenja. u kojoj situaciji se međusobna prava. 61/2005 i 54/2009 . a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor . 2. rešenjem koje se u pisanom obliku dostavlja zaposlenom. Poštujući ovu normu nužno je: . takođe na dužnosti direktora toga društva. nužno je da ispunjava uslove iz odredbe člana 41. Razlog za to je što se o pravima zaposlenog odlučuje od strane lica imenovanog u odredbi člana 195. Poslodavac je dužan poštujući ovu pravnu normu da zaposlenom omogući ostvarivanje ovog prava. obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom. st.RADNI ODNOSI. direktor može ugovorom o radu da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme. 24/2005. Radni odnos na određeno vreme može da traje do isteka roka na koji je izabran direktor.

Zakonom propisanih razloga (viša sila. da bi zaposleni ostvario uvećanje zarade iz ovog osnova potrebno je da se prekovremeni rad ostvari pod uslovima iz Zakona. za slučaj da to 66 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 61/2005 i 54/2009 . • Odgovor: Prema odredbi člana 108. Međutim. rad obavljen u preraspodeli radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom. požar. niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom. Zakon ne propisuje oblik u kome se zahtev za rad duži od punog radnog vremena može uputiti. O tome govori i ova sudska odluka kada se radi o radu dužem od punog radnog vremena u preraspodeli kada zaposlenom nisu omogućeni slobodni dani: „Pravilno je stanovište nižestepenih sudova da tužioci nemaju pravo na plaćanje prekovremenog rada. ali bez uvećanja iz člana 108. Međutim. ukoliko je korišćenje slobodnih dana izostalo. onda nema ni uslova za uvećanje zarade po osnovu prekovremenog rada. Podrazumeva se da se radi o prekovremenom radu ostvarenom pod uslovima iz odredbe člana 53. poslodavac je dužan da zaposlenom za takav rad isplati zaradu.da je poslodavac zahtevao da se takav rad obavi . 24/2005. u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu. zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile. opšteg akta i ugovora o radu. Ti uslovi su: . iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. ako su taj rad obavili u preraspodeli radnog vremena uz korišćenje slobodnih dana. Zaposleni koji samoinicijativno radi duže od punog radnog vremena nema pravo na zaradu.) nema smetnji da zahtev bude učinjen u usmenom obliku.dalje: Zakon) zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za prekovremeni rad. poplava i sl. U toj situaciji konvalidacija se vrši naknadno . i to najmanje 26% od osnovice. jer se tada ne radi o prekovremenom radu. NAKNADE. glasnik RS”. zahtev zaposlenom treba da bude dat u pisanom obliku. ali u odsustvu navedenih razloga. . jer poslodavac može zahtevati prekovremeni rad samo iz određenih .VI RADNI ODNOSI. DODACI. Isto tako. iznenadno povećani obim rada i neophodnost da se u određenom roku završi posao koji je planiran). br. stav 1.12. ZARADE. kojom je propisano da je. Drugo je pitanje da li se radi o samoinicijativnom obavljanju posla. 4241/92 od 24. Samoinicijativno obavljanje poslova od strane zaposlenog u vremenu dužem od punog radnog vremena u odsustvu zahteva za prekovremeni rad ne smatra se prekovremenim radom. čak i kada je reč o izuzetnim prilikama. 10-11 . radniku se ima isplatiti zarada za prekovremeni rad” (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.zahtev može da bude dat u formi odluke ili naloga.1992. godine). Rev. To znači. Po pravilu. odnosno ovde je izostao ex lege određeni razlog koji je conditio sine qua non prekovremenog rada. ali u slučaju vanrednih prilika (npr.da se radi o slučajevima imenovanim u Zakonu ili opštem aktu. Zakona o radu („Sl. Ako navedeni uslovi nisu ostvareni. Zakona. Ali.donošenjem rešenja u pisanom obliku. DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI PITANJE I ODGOVOR Nepostojanje prava zaposlenog na uvećanu zaradu za samoinicijativno obavljanje poslova u vremenu dužem od punog radnog vremena Pitanje: • Da li zaposleni koji samoinicijativno obavlja poslove u vremenu dužem od punog radnog vremena ima pravo na uvećanu zaradu po osnovu prekovremenog rada? rešenje izostane poslodavac to ne bi mogao koristiti kao opravdanje da odbije obračun i isplatu uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada. ako je prekovremeni rad obavljen po nalogu poslodavca. tačka 3) Zakona. Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. na zahtev poslodavca.

SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE

VII

10

POSREDNA KONTROLA DEVIZNOG POSLOVANJA I ELEKTRONSKA DOSTAVA DOKUMENATA
Od 1.11.2010. godine moguća elektronska dostava dokumenata i za poslove prenosa potraživanja, odnosno preuzimanja duga, promene nerezidenta, kompenzacione poslove i obavljanje delatnosti u inostranstvu

E

lektronska dostava dokumenata je alternativni način dostavljanja faktura, u kontekstu obavljanja posredne kontrole deviznog poslovanja, omogućen donošenjem Uredbe o izmenama Uredbe o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata („Sl. glasnik RS”, br. 39/2010, stupila na snagu 16.6.2010. godine). Ovaj način dostavljanja dokumenata primenjuje se od 16.6.2010. godine za poslove izvoza i uvoza usluga, a od 1.11.2010. godine i za poslove: - prenosa potraživanja, odnosno preuzimanja duga iz člana 7. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006 - dalje: Zakon). - promene nerezidenta po poslovima iz člana 33. Zakona; - kompenzacione poslove; - obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu. Rezident, koji se prijavio i registrovao za elektronsku dostavu, obavezan je da ubuduće fakture dostavlja samo elektronski, što nesumnjivo predstavlja određeno ograničenje. Ipak, treba imati u vidu najavu isključivo elektronske dostave dokumentacije, čime bi se ukinula mogućnost dostavljanja dokumenata u štampanoj formi. Za sada, ova dva načina dostavljanja dokumenata, u štampanoj ili elektronskoj formi, u pogledu rokova, pravila i svega ostalog potpuno su ravnopravna, bez obzira na odabrani način dostavljanja.

Prijava korisnika za rad u aplikaciji Elektronska dostava dokumenata
Aplikaciju za elektronsku dostavu dokumenata mogu koristiti samo rezidenti i nerezidenti koji su se prijavili za elektronsko dostavljanje, tako što su Deviznom inspektoratu, u štampanoj formi, dostavili Prijavu za
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

elektronsku dostavu dokumenata (dalje: Prijava), preuzetu sa sajta Deviznog inspektorata. Prilikom popunjavanja Prijave potrebno je uneti korisničko ime, koje određuje i kreira sam obveznik. Sistem kontroliše jedinstvenost svakog korisničkog imena i ako utvrdi da dostavljeno korisničko ime već postoji u bazi, korisnik će o tome biti obavešten putem elektronske pošte ili telefonom i biće dužan da popuni i dostavi novu prijavu sa istim podacima, ali sa novim korisničkim imenom. U prijavu je potrebno uneti i adresu elektronske pošte korisnika, kako bi na tu adresu stiglo obaveštenje o uspešnoj registraciji na sistem Deviznog inspektorata za elektronsku dostavu dokumenata. Korisniku će, pored korisničkog imena koje određuje i kreira sam, biti dodeljena i inicijalna lozinka, koju je korisnik obavezan da promeni i novu, promenjenu lozinku koristi prilikom svakog narednog pristupa aplikaciji. Korisnik može imati više naloga za registraciju, ali se za svaki od njih mora podneti posebna prijava u cilju registracije za elektronsku dostavu dokumenata, čime je omogućeno da jedan korisnik obezbedi više naloga i angažuje veći broj ljudi, ukoliko mu je to potrebno u slučaju većeg obima poslovanja po osnovu kog postoji obaveza izveštavanja Deviznog inspektorata. Do dobijanja mogućnost pristupa aplikaciji za elektronsko dostavljanje dokumenata, obavezno je dostavljanje dokumentacije u štampanoj formi, na način i u rokovima kao i do sada.

67

VII10

SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE

Poslovi izvoza, odnosno uvoza usluga
Elektronska dostava podataka o fakturama vrši se na jednostavan način, kroz aplikaciju koja korisnika vodi kroz odgovarajuće menije, podmenije i polja za unos. Unos podataka u polja označena zvezdicom je obavezan. Nakon unosa podataka, dokument dobija status „U izradi”. U toku pregleda i kontrole ispravnosti unetih podataka, dokument ima status „Čeka verifikaciju”. Kontrolisani dokument može se proglasiti ispravnim ili neispravnim od strane odgovornog lica koje vrši verifikaciju. Ukoliko je dokument proglašen ispravnim, njegov status će automatski biti promenjen u „Verifikovan” i time se dostavljanje dokumenta smatra završenim. Posle dobijanja statusa „Verifikovan”, izmenu i brisanje ne može izvršiti sam rezident, već se oni mogu obaviti samo na osnovu pismenog zahteva upućenog Deviznom inspektoratu, koji jedini može obaviti zahtevana ažuriranja dokumenta. Ukoliko je dokument proglašen neispravnim, biće vraćen na doradu, pri čemu će i njegov status automatski biti promenjen u „Neispravan” sa prikazom opisa neispravnosti i sa nalogom da se isti ispravi u roku od tri dana. Ukoliko korisnik ne postupi u skladu sa nalogom, smatraće se da dokument nije ni dostavljen. Kada korisnik vraćeni dokument ispravi i sačuva ga, njegov status će automatski biti promenjen „U izradi”, nakon čega se ponovo dostavlja Deviznom inspektoratu na verifikaciju, sve dok se elektronska dostava dokumenta konačno ne verifikuje. Osim mogućnosti elektronskog unosa podataka, korisnik ima i mogućnost pregleda faktura. U svaku fakturu sa liste može se izvršiti uvid, a postoji i mogućnost izmene određenih faktura, odnosno onih koje nisu već dostavljene Deviznom inspektoratu na verifikaciju ili su vraćene kao neispravne. Ukoliko obveznik ima više faktura, aplikacija nudi mogućnost učitavanja već pripremljenog fajla, koji sadrži sve odabrane fakture. Dokument mora biti u određenom formatu, a uputstvo i program za kreiranje se može preuzeti sa sajta Deviznog inspektorata.

u nekoliko celina i polja, a unos podataka u polja označena zvezdicom je obavezan. Unetim podacima je potrebno priključiti i prethodno skenirani ugovor o prenosu potraživanja ili preuzimanju duga, kao i prevod ugovora u pdf formatu, nakon čega će se na ekranu pojaviti izabrana datoteka sa skeniranim ugovorom i prevodom istog, čime se završava uspešan unos podataka i unos dobija status „U izradi”. U Deviznom inspektoratu se obavlja pregled i kontrola ispravnosti unetih podataka na način prethodno opisan u tekstu. Na isti način vrši se elektronska dostava podataka koji se odnose na aneks, jedan ili više, osnovnog ugovora, odnosno raskid istog. Aplikacija omogućava i pretragu dostavljenih dokumenata po različitim kriterijumima. Po dobijanju liste odabranih dokumenata, korisnik može izvršiti uvid u svaki od njih, izmeniti one kod kojih je izmena dozvoljena, dok je brisanje dokumenta dozvoljeno samo ako dokument nije već dostavljen Deviznom inspektoratu na verifikaciju ili je dokument vraćen iz Deviznog inspektorata kao neispravan.

Poslovi naplate, odnosno plaćanja drugom nerezidentu po tekućem ili kapitalnom poslu
Članom 33. Zakona utvrđeno je da rezident može izvršiti naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguje, odnosno od koga potražuje, po tekućem ili kapitalnom poslu. Nakon što rezident izabere ovu opciju iz glavnog menija aplikacije, u odgovarajuća polja treba uneti tražene podatke. Podaci su razvrstani u nekoliko celina i polja. U polja označena zvezdicom unos podataka je obavezan. Po unosu svih neophodnih podataka, unetim podacima je potrebno priključiti i prethodno skenirani ugovor o promeni nerezidenta, kao i prevod ugovora u pdf formatu. Nakon prenosa istih u aplikaciju, na ekranu će se pojaviti izabrana datoteka sa skeniranim ugovorom i prevodom istog, čime se završava uspešan unos podataka i unos dobija status „U izradi”. Kao i u prethodno opisanim slučajevima, u Deviznom inspektoratu se obavlja pregled i kontrola ispravnosti unetih podataka, uz mogućnost vraćanja dokumenta korisniku na ispravku. Na opisani način vrši se i elektronska dostava podataka koji se odnose na aneks osnovnog ugovora, odnosno raskid istog, uz mogućnost dostave više aneksa po jednom ugovoru.
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

Poslovi prenosa potraživanja, odnosno preuzimanja duga
Nakon što rezident izabere iz glavnog menija aplikacije opciju za izveštavanje Deviznog inspektorata o poslovima iz člana 7. Zakona (banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata - fizičkih lica, mogu kupovati ili prodavati, odnosno platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja koja su nastala po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata), u odgovarajuća polja treba uneti tražene podatke. Podaci su razvrstani

68

SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE

VII10

Kompenzacioni poslovi
Elektronska dostava podataka iz obračuna kompenzacionog posla vrši se tako što korisnik u glavnom meniju klikne na stavku Obračuni o izvršenom kompenzacionom poslu i pojavi se lista sledećih podmenija: Unos obračuna o izvršenom kompenzacionom poslu, Pretraga obračuna o izvršenom kompenzacionom poslu i Stornirani obračuni o izvršenom kompenzacionom poslu. Korisnik unosi u aplikaciju tražene podatke sa rešenja o odobrenju ovog posla nadležnog ministarstva, vodeći računa o instrukcijama iz Uputstva za elektronsku dostavu dokumenata. Polja označena zvezdicom je obavezno popuniti. Osim unosa podataka u odgovarajuća polja, potrebno je priključiti i skenirani Obrazac br. 4, propisan Odlukom o bližim uslovima za plaćanje, odnosno naplatu u robi, odnosno uslugama („Sl. glasnik RS”, br. 109/2005), kao i Prilog br. 4, propisan Uredbom o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenta i nerezidenata („Sl. glasnik RS”, br. 112/2006 i 39/2010 - dalje: Uredba). Verifikacija unetih podataka vrši se na isti način kao i kod elektronske dostave po ostalim, prethodno opisanim poslovima. Aplikacija omogućava i pretragu dostavljenih obračuna kompenzacionih poslova po različitim kriterijumima. Po dobijanju liste odabranih obračuna, korisnik može izvršiti uvid u svaki od njih, izmeniti one kod kojih je izmena dozvoljena, dok je brisanje obračuna dozvoljeno samo ako obračun nije već dostavljen Deviznom inspektoratu na verifikaciju ili je vraćen iz Deviznog inspektorata kao neispravan.

hodno opisanim poslovima iz Uredbe, što se odnosi i na pretragu dostavljenih godišnjih finansijskih izveštaja.

Uputstva i Šifarnici potrebni za rad u aplikaciji Elektronska dostava dokumentacije
Na sajtu Deviznog inspektorata mogu se naći i preuzeti dva uputstva koja se odnose na elektronsku dostavu dokumenata u kojima su detaljno objašnjeni načini popunjavanja i elektronske dostave podataka i dokumenata po svim poslovima propisanim Uredbom. Na sajtu se može pronaći i preuzeti i Šifarnik valuta, Šifarnik zemalja, Šifarnik osnova naplate, odnosno plaćanja sa inostranstvom i Šifarnik vrste usluge, koji su potrebno za rad u aplikaciji Elektronska dostava dokumentacije. Aplikacija korisnicima nudi i mogućnost promene lozinke, promene kontakt podataka, pomoć kod zaboravljene lozinke, odjavu nekog od odobrenih naloga za elektronsku dostavu i drugo. Devizni inspektorat ima pravo da na sopstvenu inicijativu ukine pojedinačne naloge za registraciju, ukoliko utvrdi da se nalog na bilo koji način zloupotrebljava ili se koristi za dostavljanje pogrešnih podataka. O izvršenom ukidanju naloga za registraciju Devizni inspektorat će obavestiti korisnika elektronskim putem, uz navođenje razloga za ukidanje naloga. Korisnicima je na raspolaganju i opcija koja sadrži najčešća pitanja korisnika u vezi elektronske dostave dokumenata i odgovore Deviznog inspektorata na njih. •
Branka Đorđević

Godišnji finansijski izveštaj po poslovima obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu
Prilikom elektronskog dostavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja po poslovima obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu, u aplikaciju za Elektronsku dostavu dokumenata potrebno je, osim podataka iz godišnjeg finansijskog izveštaja, dostaviti i podatke iz rešenja nadležnog ministarstva kojim je posao osnivanja preduzeća u inostranstvu odobren. Dostava podataka iz rešenja nadležnog ministarstva vrši se slično dostavi podataka iz rešenja o odobrenju obavljanja kompenzacionog posla. Nakon unosa potrebnih podataka u aplikaciju, potrebno je još podacima priključiti i skenirani godišnji finansijski izveštaj. Verifikacija unetih podataka vrši se na isti način kao i kod ostalih poslova, elektronske dostave po ostalim, pretPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

69

12. koja se primenjuje od 1. korisnik elektronskog transfera i posrednik u lancu plaćanja. u opisu nalogodavca ime i prezime fizičkog lica. 10-11 Definisanje elektronskog transfera i jedinstvene identifikacione oznake Ono što je novo. br. u ime nalogodavca elektronskog transfera. Ovaj dokument predstavlja i osnov na kome počiva rad Manivala . adresu i druge podatke koji su propisani izmenama Zakona. osim odredbe člana 12.000 ili više mora identifikovati i da finansijska institucija koja treba da isplati sredstva korisniku primaocu tog transfera to ne sme uraditi ako poruka koja prati transfer ne sadrži sve podatke o nalogodavcu (novi čl. 91/2010 ao što je poznato osnovni cilj Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Sl. Takođe. a sa ciljem da sredstva budu dostupna korisniku tog elektronskog 70 .FATF koje je usvojilo dokument pod nazivom „FATF 40 preporuka protiv pranja novca i 9 specijalnih preporuka protiv finansiranja terorizma”.VII 11 UPRAVNI POSTUPAK. Međutim. Primer: Ako Svift (Swift) poruka koja prati transfer u iznosu od EUR 1.tela Saveta Evrope koje se bavi procenom usaglašenosti nacionalnih sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma država članica SE sa međunarodnim standardima. glasnik RS”. godine. Za oblast sprečavanja pranja novca to je značilo usaglašavanje zakonskih odredbi sa Direktivom 2005/60/ES Evropskog parlamenta i Saveta o sprečavanju korišćenja finansijskog sistema u svrhe pranja novca i finansiranja terorizma iz 2005. Jedna od značajnih novina jeste da se nalogodavac elektronskog transfera u iznosu od EUR 1. izmenama Zakona uvodi se sistem provere elektronskih transfera. bilo je potrebno doneti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Sl. niti sredstva mogu biti preneta na račun korisnika. koja se vrši elektronskim putem. godine (dalje: Direktiva EU).to su lica koja se bave platnim prometom (banke) . glasnik RS”. jeste da se sada izmenama Zakona definiše pojam elektronskog transfera.2012. To nije slučaj i sa drugom državama sa kojima se mogu obavljati finansijske transakcije gde se platnim prometom mogu baviti i zadruge.dalje: Zakon) je unapređenje sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Vezano za elektronski transfer definisani su i pojmovi: nalogodavac elektronskog transfera. 20/2009 i 72/2009 . i lica koja se bave brzim prenosom novca bez otvaranja računa (npr. br. „Western Union”). kao i da bi se u potpunosti Zakon usaglasio sa preporukama Saveta Evrope. banka ne može isplatiti korisniku sredstva. kao i standardima koje propisuje međunarodno telo . Elektronski transferi koji mogu biti izvršeni od strane navedenih lica posebno su podložni riziku zloupotrebe u cilju finansiranja terorizma. K transfera kod drugog lica koje pruža uslugu plaćanja i naplate. Elektronski transfer je definisan kao transakcija koju vrši lice koje pruža usluge plaćanja i naplate. 12a i 12b).2010. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. glasnik RS".000. pre svega radi izbegavanja nedoumica u tumačenju Zakona. godine). OBLIGACIJE I PRIVREDNA DRUŠTVA KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA ZAKONA O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA "Sl. stupio na snagu 11. Izmenama Zakona propisane su i situacije kada ne postoji obaveza utvrđivanja propisanih podataka (novi član 12v). br. Definisana su i lica koja pružaju usluge plaćanja i naplate . a time i umanjenje rizika koji takvi transferi nose od finansiranja terorizma i pranja novca.1. iako je usklađenost odredbi Zakona evidentna. 91/2010. kreditne institucije i dr.00 iz strane države ne sadrži npr.u Republici Srbiji platnim prometom se bave banke. bez obzira na to da li su nalogodavac i korisnik transakcije jedno lice.

a to je jedinstvena identifikaciona oznaka . odnosno ukoliko nije uspeo da: utvrdi identitet stranke. Kod zatvorenog akcionarskog društva najviše rukovodstvo predstavlja upravni odbor. pribavi informacije o svrsi i nameni poslovnog odnosa ili transakcije i druge podatke. podataka ili informacija pribavljenih iz pouzdanih i verodostojnih izvora. informacije i dokumentaciju nadležnim državnim organima. poslovnih odnosa. Kod različitih vrsta stranaka. Obveznici procenjuju koliki rizik od mogućih zloupotreba koje imaju za cilj pranje novca i finansiranje terorizma. poslovnog profila stranke. . Zadaci i nadležnost Uprave za sprečavanje pranja novca Kada se radi o nadležnosti Uprave za sprečavanje pranja novca (dalje: Uprava) precizirano je da obavlja finansijsko-informacione poslove. uslugu koju pruža u okviru svoje delatnosti ili transakciju u nisko rizičnu grupu za pranje novca ili finansiranje terorizma. usluga koje obveznik pruža u okviru svoje delatnosti ili transakcija. rizik od pranja novca i finansiranja terorizma nije isti.UPRAVNI POSTUPAK. Zakona organizovani u različitim formama izmenama je definisan i pojam najvišeg rukovodstva u zavisnosti od organizacione strukture obveznika. predstavlja određena vrsta stranke.preduzetnici i pravna lica koja pružaju računovodstvene usluge. podatke o pojavnim oblicima pranja novca i finansiranja terorizma. posredovanja u sklapanju kreditnih poslova i davanju zajmova. usluge poreskog savetovanja. Izmenama Zakona data je mogućnost obveznicima da ukoliko procene da zbog prirode poslovnog odnosa. . a sve sa ciljem uspešnije borbe protiv pranja novca i sprečavanja finansiranja terorizma. OBLIGACIJE I PRIVREDNA DRUŠTVA VII11 Izmene Zakona donose još jedan novi pojam. Dosadašnje rešenje u Zakonu. Iz tog razloga Uprava je preuzela nadležnost inspekcijskog nadzora kako bi se obezbedila što bolja i uspešnija primena Zakona. utvrdi identitet stvarnog vlasnika stranke i proveri njegov identitet. Izmenama Zakona precizirano je da se pojednostavljene mere mogu primeniti uvek kada je rizik od pranja novca ili finansiranja nizak. . poslovni odnos. a koju uvodi Direktiva EU je pristup zasnovan na proceni rizika. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. obrađuje i dostavlja određene podatke. Procena i analiza rizika . Zakona). oblika ili načina vršenja transakcije. Jedna od bitnih novina jeste da se nadležnost Uprave proširuje i na obavljanje poslova inspekcijskog nadzora. Izveštaj o radu obavezno sadrži statistike. nije se pokazalo efektivnim i efikasnim za navedenu grupu obveznika. 10-11 Službena beleška Zakonom je definisano da je obveznik dužan da odbije ponudu za uspostavljanje poslovnog odnosa ukoliko nije u mogućnosti da izvrši sve mere poznavanja stranke. Zakona). te na osnovu toga vrši pojednostavljene radnje mere poznavanja i praćenja stranke (izmena člana 7. prikuplja.lica koja se bave poštanskim saobraćajem.definisana je kao kombinacija slova. redovno prati po- 71 . trendove u pranju novca i finansiranju terorizma. Prilikom vršenja nadzora zaposleni u Upravi se legitimiše službenom značkom i legitimacijom. Na osnovu ovih procena obveznici će prvo odabrati odgovarajući oblik mera poznavanja i praćenja stranke (uobičajene ili pojačane mere). na predlog Uprave propisuje kriterijume na osnovu kojih obveznik svrstava stranku. najkasnije do 31.preduzetnici i pravna lica koja obavljaju poslove faktoringa i forfetinga. odnosno drugih okolnosti povezanih sa strankom.preduzeća za reviziju i ovlašćeni revizori. Ministar. . davanju jemstva. poslovni odnos. U slučaju da je obveznik registrovan kao otvoreno akcionarsko društvo najviše rukovodstvo predstavlja izvršni odbor. Najviše rukovodstvo S obzirom da su obveznici iz člana 4. analizira. vezano za nadzor. poslovni odnos. usluga koju obveznik pruža u okviru svoje delatnosti ili transakcija.mere poznavanja i praćenja stranke Ono što se uvek ističe kao jedna od bitnih novina koju je doneo Zakon. Kod komanditnog društva ili ortačkog društva najviše rukovodstvo je lice određeno osnivačkim aktom. brojeva i znakova koju određuje lice koje vrši usluge plaćanja i naplate. Obveznici kod kojih će Uprava sprovoditi nadzor su: . marta tekuće za prethodnu godinu. Uprava podnosi izveštaj o radu Vladi. postoji neznatan ili nizak stepen rizika za pranje novca ili finansiranja terorizma sami svrstaju stranku.pravna lica i preduzetnici koji se bave pružanjem usluga prenosa novca kada se radi o poslovima u zemlji. kao i podatke o aktivnostima Uprave. odnosno transakciju u nizak rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma i u tom slučaju primenjuju pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke (izmena člana 32. dok kod društva s ograničenom odgovornošću to može biti osim upravnog odbora i direktor. proveri identitet stranke na osnovu dokumenata.

proširuje se i na zakonskog zastupnika. a to je izmena koja se odnosi na dodatni uslov za obavljanje poslova ovlašćenog lica u obvezniku. Sadržaj i način polaganja stručnog ispita utvrđuje ministar. a ako je taj odnos uspostavljen. kao i da je potrebno naročitu pažnju posvetiti riziku od pranja novca ili 72 . elektronsko bankarstvo. Izmenama Zakona uveden je novi stav. Naime. obveznici će morati prilikom zapošljavanja lica na radnim mestima na kojima će primenjivati odredbe ovog Zakona i propisa donetih na osnovu Zakona. navedenim članom definisano je da u slučaju kada se uspostavlja loro korespondentski odnos u ugovoru o uspostavljanju tog odnosa potrebno je navesti obaveze svake ugovorne strane u vezi sa sprečavanjem i otkrivanjem pranja novca. Ovlašćeno lice Oslobađajuća odredba iz Zakona. Uprava za sprečavanje pranja novca proverava ispunjenost uslova za ovlašćeno lice i izdaje licencu ovlašćenom licu i zameniku ovlašćenog lica. ne može se nastaviti bez pismenog odobrenja najvišeg rukovodstva u obvezniku. Obveznik je dužan da utvrdi osnov i svrhu ovih transakcija i da sačini službenu belešku o tome u pisanoj formi. čest je slučaj da kada stranka krije podatke vezano za njen identitet. transakciju vrši ili poslovni odnos uspostavlja punomoćnik ili zakonski zastupnik. obveznik je dužan da. na predlog direktora Uprave. Utvrđivanje i provera identiteta stranke Vezano za zakonsku odredbu utvrđivanja i provere identiteta stranke definisanu članom 13. To znači da je uvedeno obavezno licenciranje ovlašćenih lica i zamenika u obveznicima. finansiranja terorizma koji proizilazi iz njihove primene ( npr. Zaposleni kod obveznika zadužen za uspostavljanje loro korespondentskog odnosa dužan je da. Zakona za obveznike koji imaju manje od četiri zaposlena je izbrisana. Takođe. Prema izmenama Zakona potrebno je da ovlašćeno lice ima i licencu za obavljanje poslova. Naime. pre uspostavljanja tog odnosa. Što se tiče ograničenja gotovinskog poslovanja izmenama Zakona sada se precizno definiše da se zabrana izvršenja gotovinskih transakcija odnosi i na iznos od tačno EUR 15. došlo je do još jedne bitne promene. odnosno očekivanim poslovanjem stranke. Zakona). u vezi sa određivanjem ovlašćenog lica. to čini iz razloga povezanosti sa nezakonitim aktivnostima. primeni određene radnje i mere i da pribavi podatke. kao i druge okolnosti koje su povezane sa statusom ili drugim karakteristikama stranke. ukoliko u ime stranke koja je fizičko lice.). informacije i dokumentaciju koja je propisana Zakonom. Neuobičajene transakcije i prijava gotovinskih transakcija Upravi Prema izmenama Zakona obveznik je dužan da svoju pažnju posveti neuobičajenim transakcijama. Zakona obaveza obveznika da pored identiteta stranke. stav 1. a to je da kada obveznik ne uspe da izvrši sve mere poznavanja stranke dužan je da o tome sačini službenu belešku i da istu čuva 10 godina. shodno članu 39. neuobičajeni način vršenja. Kod ovlašćenih lica. Izmenama Zakona propisana je obaveza obveznicima koja se odnosi na integritet zaposlenih. da urede postupak Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Licenca se izdaje na osnovu rezultata stručnog ispita. Loro korespondentski odnos U vezi sa uspostavljanjem loro korespondentskog odnosa sa bankom ili drugom sličnom institucijom koja ima sedište u stranoj državi koja nije na listi država koje primenjuju međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma koji su na nivou standarda Evropske unije ili viši. utvrdi i proveri identitet punomoćnika i zakonskog zastupnika. bez obzira na broj zaposlenih. 10-11 Tehnološka dostignuća Izmenama Zakona definisana je nova obaveza u vezi sa primenom novih tehnoloških dostignuća. vrednost ili povezanost transakcija koje nemaju ekonomski ili pravno osnovanu namenu. Obveznik je dužan da obrati naročitu pažnju na rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma koji proizilazi iz primene novih tehnoloških dostignuća koja mogu omogućiti anonimnost stranke. upotreba bankomata i dr. obveznik je dužan da pored identiteta stranke. odnosno nisu usaglašene ili su u nesrazmeri sa uobičajenim.VII11 UPRAVNI POSTUPAK. Zakona).000. pribavi pismeno odobrenje najvišeg rukovodstva u obvezniku. Iskustveno gledajući. Ono što je osnovna karakteristika navedenih transakcija jesu složenost i neuobičajeno visok iznos. OBLIGACIJE I PRIVREDNA DRUŠTVA slovanje i proverava usklađenost aktivnosti stranke sa prirodom poslovnog odnosa i uobičajenim obimom i vrstom poslovanja stranke (član 8. tako da je obaveza svih obveznika da odrede ovlašćeno lice.00 (član 36. kao i druge podatke koji su propisani navedenim članom. utvrdi i proveri identitet punomoćnika.

upoznati klijenta.). neophodno je usklađivanje rada obveznika sa izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. U skladu sa članom 73. i 90. Obveznici se ne smeju ponašati kao pasivni posmatrači već moraju shvatiti svoju ulogu. analizirati okolnosti poslovne klime. Postupak zapošljavanja mora biti tako organizovan da se omogući provera da li je kandidat za to radno mesto osuđivan za krivična dela kojima se pribavlja protivpravna imovinska korist. krivična dela povezana sa terorizmom.efikasna borba za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. Kaznene odredbe Došlo je do izmena i u delu Zakona koji se odnosi na kaznene odredbe. U slučaju neispunjavanja obaveza postoji opasnost da obveznici budu kažnjeni zbog svog odnosa prema nelegalnim aktivnostima. Jelena Pantelić Tajnost podataka Izmenama Zakona obuhvaćene su i izvesne izmene koje se odnose na tajnost podataka.00 do RSD 150. Zakona obveznik. informacije i dokumentacija o stranci ili transakciji za koje postoji sumnja da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.000.UPRAVNI POSTUPAK. Raspon novčanih vrednosti kaznenih odredbi se nije promenio. kao i proveru integriteta ličnosti i kadrovske osposobljenosti. advokat i njihovi zaposleni ne smeju stranci ili trećem licu otkriti da su Upravi dostavljeni podaci. glasnik RS”. 89. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. moraju izgraditi procedure. 10-11 73 . identifikovati klijente. 104/2009). postupak zasnivanja radnog odnosa i dr. kako bi na adekvatan način procenili postojanje sumnjivih okolnosti i pravovremeno otkrili transakcije koje ukazuju na sumnju pranja novca ili finansiranja terorizma. U izmeni Zakona osim podataka koji su dostavljeni Upravi zabrana dojavljivanja poširuje se i na podatke koji su u postupku dostavljanja. br. Republika Srbija je izmenama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma uspela da odgovori zahtevima Saveta Evrope i u potpunosti uskladi svoju zakonsku regulativu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama i međunarodnim standardima iz ove oblasti Da bi se ostvario osnovni cilj ovog zakona . službena beleška. ali i ukoliko se i sami aktivno uključe u borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma. OBLIGACIJE I PRIVREDNA DRUŠTVA VII11 zapošljavanja. Kod kaznenih odredbi u vezi sa prekršajima uveden je novi član kojim se propisuje da će se novčanom kaznom u iznosu od RSD 5. Zakona). To se može ostvariti samo ako obveznici implementiraju sve propisane odredbe u potpunosti.00 kazniti fizičko lice ako izvrši određene radnje propisane Zakonom (izmena čl. tako što su za pravna lica proširene u delu koji se odnosi na prethodno opisane novine u Zakonu (elektronski transfer. ali samo kako bi se terminološki u potpunosti usaglasile sa Zakonom o tajnosti podataka („Sl. samo se proširio opseg privrednih prestupa.000.

SUS. Z pokretnosti lica koja te knjige vode ali ne u Republici Srbiji (npr. godinu. 101/2010 dalje: Zakon o izmenama i dopunama) stupio je na snagu 1. utiče na zaštitu prirodnog ili nepokretnog kulturnog dobra i njegove zaštićene okoline. odnosno na pravo zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. kao i maksimalan iznos do koga se po tom osnovu može umanjiti vrednost nepokretnost sa 70% na 40%. S obzirom da poresku osnovicu ne čini vrednost koja se utvrđuje na tržištu. glasnik RS”. Poreska osnovica Na istovetan način će se uređivati poreska osnovica za nepokretnosti lica koja ne vode poslovne knjige i za ne- 74 . 26/2001. glasnik RS" br. Precizirano je da se. reči: „tržišna vrednost” zamenjene su rečju: „vrednost”. 80/2002 . amortizacija ne priznaje od izgradnje. za nepokretnosti stranog pravnog lica koje nema organizacioni deo preko koga obavlja delatnost u Republici Srbiji). • Amortizacija Smanjena je stopa amortizacije za koju se umanjuje vrednost nepokretnosti obveznika koji ne vodi poslovne knjige u Republici Srbiji sa 1. proizlazi da je na pravo zakupa građevinskog zemljišta u javnoj svojini.dalje: Zakon) uređuju tri poreska oblika: porez na imovinu (u takozvanoj statici. br. tako što će se u pogledu rezidentstva pravnih lica primenjivati odredbe zakona kojima se uređuje porez na dobit pravnih lica (a ne porez na dobit preduzeća).izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta. 135/2004. To ni do sada nije bio slučaj. S obzirom da je obveznik poreza na imovinu imalac prava koja su predmet oporezivanja. 101/2010 akon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu („Sl. saobraćaja. Precizirano je da se vrednost zemljišta ne umanjuje po osnovu amortizacije.5% na 0. već od isteka svake kalendarske godine u odnosu na godinu u kojoj je izvršena poslednja rekonstrukcija objekta.80%. zakon. Imajući u vidu da se Zakonom o porezima na imovinu („Sl. mada nije bilo izričito propisano.VIII OSTALI POREZI KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU "Sl. najvažnije izmene i dopune Zakona prikazaćemo za svaki od navedenih poreskih oblika zasebno. menja režim voda. izvršeno je pravnotehničko usaglašavanje odredbe koja uređuje poreskog obveznika. 45/2002 . menja spoljni izgled objekta. Napominjemo da je rekonstrukcija . zaštite od požara i životne sredine. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu (a utvrđuje se primenom osnovnih i korektivnih elemenata. glasnik RS” br. menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces. uz umanjenje poreske osnovice po osnovu amortizacije). povećava broj funkcionalnih jedinica. proizlazi da se odredba prema kojoj se Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. godine i primenjivaće se i kod utvrđivanja poreza na imovinu u takozvanoj statici za 2011. kao i • pravo zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Za sva ova lica poresku osnovicu čini vrednost nepokretnosti na dan 31. kao i porez na prenos apsolutnih prava. s obzirom da je poreska osnovica za poljoprivredno i šumsko zemljište obveznika koji ne vodi poslovne knjige petostruki iznos katastarskog prihoda od tog zemljišta. 10-11 Porez na imovinu Predmet oporezivanja Predmet oporezivanja je proširen na: • pravo zakupa građevinskog zemljišta u javnoj svojini.2011. 80/2002. za rekonstruisane objekte. već vrednost dobijena primenom osnovnih i korektivnih elemenata bliže uređenih pravilnikom koji donosi ministar nadležan za poslove finansija. utiče na bezbednost susednih objekata.1. porez na nasleđe i poklon. obveznik poreza zakupac. 61/2007 i 5/2009 .dr. Poreski obveznik U cilju usaglašavanja sa nazivom zakona kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica.

000. Zaprećena je novčana kazna od 5. u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. osnovica poreza na (svu njegovu nepokretnu) imovinu je vrednost nepokretnosti utvrđena u njegovim poslovnim knjigama. U jedinicama lokalne samouprave koje do 31. odnosno 0. donese odluku o nižim stopama poreza na imovinu za 2011. godine donese odluku o stopama poreza na imovinu za 2011.000. godine nisu donele odluku o stopama poreza na imovinu za nepokretnosti.40% za ostale nepokretnosti poreskog obveznika). u skladu sa propisima. porez na imovinu za 2011.000 do 50.0% na iznos preko 25. odnosno od 0. ili je utvrdi preko maksimalnog iznosa.40% na ostalim nepokretnostima poreskog obveznika. godine kao dana stupanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona na snagu). po stopi od 0. decembra 2010.40% na ostalim nepokretnostima poreskog obveznika. kao i direktni i indirektni Plaća se na ime poreza (1) Do 0. odnosno po stopi od 0.000. 10-11 75 . odnosno po stopi od 0. porez na imovinu utvrđuje se za prava na zemljištu primenom poreske stope od 0.6% na iznos preko 10. januar 2011. naknade.30% za zemljište. a koji su od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu. godinu u visini nižoj od 0. marta 2011.000 dinara (4) porez iz podtačke (3) + do 2. koje na zahtev jedinice lokalne samouprave ne dostavi podatke kojima raspolažu vršeći poslove iz svoje nadležnosti.000 dinara (3) od 25. Ako skupština jedinice lokalne samouprave do 31.000. kao i organi teritorijalne autonomije. i to u roku od 90 dana od dana računajući u odnosu na 1. • Poreska osnovica kada poreski obveznik vodi poslovne knjige Kada poreski obveznik vodi poslovne knjige. • Besplatno davanje podataka jedinicama lokalne samouprave: Državni organi i organizacije.000 dinara (2) od 10.000 dinara Na poresku osnovicu (1) do 10. na zahtev organa jedinice lokalne samouprave. naknadu ili druge troškove.000. do 31.40% na ostalim nepokretnostima poreskog obveznika. a koji su od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu. godinu.30%. sa stanjem na dan 31. osim na zemljištu Do navedenih iznosa. godine kao dan stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona. poresku osnovicu čini vrednost tih nepokretnosti iskazana u njihovim poslovnim knjigama. • Precizirano je da se poresko oslobođenje za nepokretnosti u državnoj svojini koje koriste državni organi i organizacije i organi.30% na zemljištu.000 dinara (4) preko 50.40% za ostale nepokretnosti poreskog obveznika.000. • po stopi od 0.40% za ostale nepokretnosti poreskog obveznika. kao maksimalnih.za površinu pod objektom.000. U slučaju da skupština jedinice lokalne samouprave ne utvrdi visinu poreske stope. organizacije i službe pokrajinske autonomije i jedinica lokalne samouprave.3% poslovne knjige Na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige. • Izmenjene su i smanjene stope poreza.000 dinara Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000 dinara (3) porez iz podtačke (2) + do 1. dužni su da dostave podatke kojima raspolažu vršeći poslove iz svoje nadležnosti. godinu utvrdiće se: • primenom odredaba Zakona. jedinice lokalne samouprave mogu utvrditi stopu poreza na imovinu za prava na nepokretnosti na „svojoj” teritoriji. po stopama utvrđenim tom odlukom (dakle po stopi nižoj od 0. odnosi samo na građevinsko zemljište. odnosno koji jedinici lokalne samouprave naplati taksu. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu. odnosno po stopi višoj od 0.40% (2) porez iz podtačke (1) + do 0. godinu utvrdiće se primenom odredaba Zakona.000 do 25. porez na imovinu za 2011.000 dinara za prekršaj odgovornog lica u državnom organu.30% za zemljište. odnosno organizaciji. bez naplate takse.OSTALI POREZI VIII vrednost zemljišta ne umanjuje po osnovu amortizacije.000 do 50. porez na imovinu za 2011.1.30% za zemljište. za te podatke. godinu utvrdiće se primenom odredaba Zakona. u toku godine za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu.30% na zemljištu.000. odnosno 0. osim ako skupština jedinice lokalne samouprave. Poreska oslobođenja • Uvedeno je poresko oslobođenje na zemljište . uključujući i okućnicu stambene zgrade do pet ari po obvezniku. godine (odnosno u roku od 90 dana računajući od 1. tako da iznose: Na prava na nepokretnosti poreskog obveznido 0. odnosno drugih troškova za podatke koji mu se izdaju za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu.4% ka koji vodi poslovne knjige Na prava na zemljištu obveznika koji ne vodi do 0. odnosno stečene.000. Za nepokretnosti ovih obveznika koje su izgrađene. godinu po stopi višoj od 0. Ako skupština jedinice lokalne samouprave donese „novu” odluku o stopama poreza na imovinu za 2011.0% na iznos preko 50. 2011. • Uređeno je ovlašćenje ministru finansija da podzakonskim aktom bliže uredi način i postupak utvrđivanja osnovice poreza na imovinu. marta 2011.

• Za imovinu za koju je podneo poresku prijavu (u roku od 10 dana od nastanka poreske obaveze). do 31. u skladu sa napred navedenim umanjenjem. tako da će ovo pravo imati samo obveznici poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva. obveznik poreza na imovinu dužan je da podnosi poresku prijavu. a najviše za 20. marta svake godine za koju se vrši utvrđivanje poreza. kao i obveznici kojima je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost. sa tačnim podacima. • Za imovinu za koju je podneo poresku prijavu (u roku od 10 dana od nastanka poreske obaveze). • Ukinuto je oslobođenje za građevinsko. godine može se priznati samo po osnovu stanovanja obveznika u stanu i to najviše u iznosu od 20. Utvrđivanje poreza na imovinu Precizirana je odredba kojom je uređena obaveza podnošenja poreske prijave za porez na imovinu. odnosno javno građevinsko.drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora. u visini srazmernoj njegovom udelu u pravu na toj zgradi ili stanu u odnosu na iznos za koji se porez umanjuje. Od obaveze podnošenja poreske prijave u roku od 10 dana izuzima se obveznik koji ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima u Republici Srbiji koji porez plaća na pravo iz člana 2. obveznik poreza na imovinu dužan je da podnosi poresku prijavu. prema propisima kojima se uređuje budžetski sistem. nakon donošenja Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.za imovinu koja mu služi za obavljanje delatnosti. do 31.za imovinu koja mu ne služi za obavljanje delatnosti. pravo na poreski kredit od 1. odnosno lokalna vlast). za imovinu za koju je podneta poreska prijava i za imovinu za koju nije podneta poreska prijava. Ako na jednoj zgradi ili stanu ima više obveznika. . što znači i nepokretnost veće vrednosti. marta godine za koju se vrši utvrđivanje poreza. ili ostalo građevinsko zemljište u državnoj svojini. . odnosno po sistemu prostog knjigovodstva u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dohodak građana . u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište.korisnici sredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (zdravstvene i apotekarske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija. ne prelazi 10 ari.VIII OSTALI POREZI korisnici budžetskih sredstava. odnosi i na nepokretnosti u državnoj svojini koje koriste korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora. pravo na umanjenje utvrđenog poreza ima svaki obveznik koji u toj zgradi ili stanu stanuje. sa tačnim podacima.000 dinara. obveznik podnosi poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka takve promene. 3) lice koje ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima u Republici Srbiji. odnosno poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je dato u zakup (s obzirom da je predmet oporezivanja porezom na imovinu proširen i na te vrste zemljišta). • Poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu. • Poreski kredit Umesto umanjenja utvrđenog poreza za zgradu ili stan u kojem stanuje obveznik u iznosu od 40% za obveznika i po 10% za svakog člana njegovog domaćinstva. odnosno šumskom zemljištu. U poređenju sa dosadašnjim zakonskim rešenjem koje je priznavalo pravo na umanjenje poreza i po osnovu članova obveznikovog domaćinstva i koje je (zbog procentualnog umanjenja utvrđenog poreza od najviše 70%) imalo za posledicu priznavanje poreskog kredita u apsolutno višem iznosu licima za čiju je nepokretnost utvrđeni porez viši. 2) fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti i vodi poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija. 2) fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti i porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod. • Ukinuto je oslobođenje za gradsko. kad ukupna površina građevinske parcele.2011. odnosno po sistemu prostog knjigovodstva u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dohodak građana . Radi se o nepokretnostima u državnoj svojini koje koriste: . započne ili prestane da koristi u toku godine.organizacije za obavezno socijalno osiguranje. ako je na toj imovini došlo do promene podataka sadržanih u prijavi koji su od uticaja na visinu poreske obaveze. ili mu po drugom osnovu nastane ili prestane poreska obaveza. osim lica koje porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod. i to: 1) fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti i vodi poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija. a najviše 70%.000 dinara. i to: 1) pravno lice. 10-11 76 . odnosno građevinskih parcela (ne računajući zemljište pod objektom jednog obveznika). Zakona.1. utvrđeni porez za zgradu ili stan u kojem stanuje obveznik umanjuje se za 50%. • Suženo je poresko oslobođenje za objekte koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju. na sledeći način: Za imovinu koju stekne. na poljoprivrednom.

000 dinara iz poreske osnovice.000 dinara. Za razliku od ovog zakonskog rešenja. valjak. u smislu Zakona.000 dinara.000 dinara). čiji pogonski deo prema konstrukciji. a najkasnije do 31. osim u slučajevima za koje je Zakonom propisano pravo na poresko oslobođenje. odnosno poklona preko 30. odnosno njegov pojedinačni iznos manji od 9. ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga ne prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon. smatra se i pokrivanje rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem. od istog lica. . kao i upotrebljavane radne mašine. 2011. čija najveća konstruktivna brzina nije veća od 30 km/h i čija snaga motora nije veća od 12 kW. Kada je ta vrednost prelazila 9. reči: „plovni objekat” zamenjene su rečju: „plovilo”. Primer: Na prenos akcija u akcionarskom društvu ili udela u drugom privrednom društvu. poreska obaveza istom obvezniku za 2011. Razlog tome je što prenos bez naknade akcija. prava. nošenje ili pogon izmenljivih priključaka za izvođenje Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. odnosno kod drugog i svakog sledećeg poklona učinjenog od strane istog poklonodavca poreskom 77 .kada je pojedinačna tržišna. bez obzira na način prenosa. do 31. utovarivač. u jednoj kalendarskoj godini. odnosno stvari (osim nepokretnosti) . porez se plaćao na ukupan iznos odnosno bez izuzimanja 9. 10-11 Poreska osnovica • Brisana je odredba prema kojoj kod drugog i svakog sledećeg rešenja o nasleđivanju između istog ostavioca i naslednika. a u saobraćaju na putu učestvuju isključivo kao jedna celina. biće dužni da nadležnim organima jedinica lokalne samouprave podnesu sledeći obveznici poreza na imovinu: 1) fizička lica koja ostvaruju prihode od samostalne delatnosti i vode poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija. godinu. . pri čemu radna zapremina motora. rovokopač.) i čija najveća konstruktivna brzina kretanja ne prelazi 45 km/h.vlasnik tih akcija ili udela izvrši bez naknade. odnosno udela u pravnom licu. godinu. decembra 2010. 12. grejder. godinu. godine. nezavisno od toga da li je njihov prenosilac fizičko ili pravno lice. smatra ona imovina koja je predmet oporezivanja porezom na nasleđe i poklon. vučenje. nošenje ili pogon izmenljivih priključaka za izvođenje poljoprivrednih radova. nije predmet oporezivanja porezom na nasleđe i poklon. ne plaća se porez na poklon. . prvenstveno poljoprivrednih. • Iz predmeta oporezivanja izuzeti su nasleđe i poklon novca. . 3) lica koja ne vode poslovne knjige u skladu sa propisima u Republici Srbiji.Moped je motorno vozilo sa dva točka čija najveća konstruktivna brzina. • Uređeno je da se za nepokretnost obveznika koji ne vodi poslovne knjige.OSTALI POREZI VIII podzakonskih akata kojima će se urediti način i postupak utvrđivanja osnovice poreza na imovinu. po svakom od tih osnova. stvari i prava (osim na nepokretnosti) vrednosti do 30. kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem ne prelazi 50 cm3. upotrebljavanog motokultivatora. odnosno poklonoprimac primi na poklon. ne može biti utvrđena u iznosu većem od 60% u odnosu na poresku obavezu utvrđenu za 2010. za odgovarajuću površinu iste nepokretnosti. koji su konstruktivno razdvojivi. odnosno po sistemu prostog knjigovodstva u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dohodak građana . šumskih ili drugih radova i za vuču priključnih vozila za traktor.Radna mašina je motorno vozilo koje je prvenstveno namenjeno za izvođenje određenih radova (kombajn. godine porez na nasleđe i poklon nije se plaćao na nasleđe i poklon novca.000 dinara makar i za jedan dinar.Motokultivator je motorno vozilo koje se sastoji iz pogonsko-upravljačkog i tovarnog dela. ne prelazi 45 km/h. uređajima. viljuškar i sl. • Precizirano je da se imovinom pravnog lica na čiji se prenos bez naknade porez na nasleđe i poklon plaća. za koju je tom obvezniku utvrđen porez na imovinu za 2010. Na vrednost nasleđa. guranje. 2) fizička lica koja ostvaruju prihode od samostalne delatnosti i porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaćaju na paušalno utvrđen prihod. sklopovima i opremi je namenjen i osposobljen za guranje. • Uređeno je da se poklonom. • U cilju pravnotehničkog usaglašavanja sa Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. koje naslednik nasledi. odnosno obrasci poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu.Traktor je motorno vozilo koje ima najmanje dve osovine i koje je prvenstveno namenjeno za vučenje. buldožer. upotrebljavanog traktora. Porez na nasleđe i poklon Predmet oporezivanja • Iz predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon izuzet je prenos bez naknade upotrebljavanog mopeda.za imovinu koja im ne služi za obavljanje delatnosti. odnosno nominalna vrednost predmeta oporezivanja.000 dinara se porez na nasleđe i poklon plaća (na razliku između vrednosti nasleđa odnosno poklona i 30. koje pravno lice .

glasnik RS”.poklonoprimcu. . Dakle. odnosno udruženje osnovano. tako što će to pravo (na poresko oslobođenje) imati fondacije. odnosno poklon predstavlja zbir tržišnih vrednosti tekućeg i prethodnih nasleđa. već izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela sanasledniku u čiju se korist ustupanje vrši. Za razliku od odricanja od nasleđa.dalje: Zakon o udruženjima).„Sl. održivi razvoj. registrovano u skladu sa zakonom na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za namene za koje je ta zadužbina. u smislu člana 3.prijema nasleđa i . ravnopravnost polova. Zakona o udruženjima .reči: „putnički automobil” zamenjene rečima: „putničko vozilo”. unapređivanje položaja osoba sa invaliditetom. Udruženje je dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica.000 dinara i 6. brigu o deci i mladima. Zakona o zadužbinama i fondacijama. 51/2009 . obrazovanja. br. Stopa poreza • Smanjena je stopa poreza na nasleđe i poklon za obveznike koji se. humanitarne i druge aktivnosti kojima zadužbine i fondacije ostvaruju opštekorisne ciljeve odnosno interese. stav 1. umetnosti i amaterskog sporta. br. Poreska oslobođenja • Poreska oslobođenja su proširena na nasleđe i poklon koje ostvari zadužbina. koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom (član 2. osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja ili interesa. bez naknade. sa poreskopravnog stanovišta. odnosno udruženje. evropskih integracija i međunarodnog razumevanja.000 dinara + 2. u odnosu na ostavioca. • Sticanje imovine u ostavinskom postupku prijemom ustupljenog naslednog dela. promovisanje demokratskih vrednosti. smatraju se aktivnosti usmerene na promovisanje i zaštitu ljudskih. pomoć starima. • Izvršeno je pravnotehničko usaglašavanje odredaba kojima su uređena poreska oslobođenja sa odredbama drugih zakona. Shodno tome.000 dinara). nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja na 1. borbu protiv korupcije. glasnik RS”. br. Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo (član 12.5% na poresku osnovicu preko 300. na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za ostvarivanje opštekorisnog cilja radi koga je fondacija osnovana. Ova izjava je pravno valjana samo ako se sanaslednik u čiju se korist odricanje vrši primi nasleđa. odnosno poklonodavca. Po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu. saglasno Zakonu o zadužbinama i fondacijama („Sl. promovisanje i popularizaciju nauke. izjava kojom se jedan naslednik u ostavinskom postupku odriče svog naslednog dela u korist nekog drugog sanaslednika ne smatra se izjavom o odricanju od nasleđa. izmenjeno je poresko oslobođenje propisano za fondove i fondacije . stav 1. odnosno tekućeg i prethodnih poklona. odnosno cilja koji nije zabranjen Ustavom ili zakonom.reči: „bračni drug” zamenjene rečju: „supružnik”. regionalni razvoj. odnosno prava zakupa. građanskih i manjinskih prava. tako što su: . stav 1. S obzirom da Zakon o zadužbinama i fondacijama uređuje prestanak fondova. Ako se sanaslednik u čiju korist se odricanje vrši ne primi ustupljenog dela.5% uvedena je umesto progresivne stope od 2% na poresku osnovicu do 300. .činjenja poklona . Zadužbina je. Ostvarivanjem opštekorisnog cilja.ustupanje bez naknade naslednog dela. glasnik RS”. smatra se poklonom u smislu Zakona. osnovano radi ostvarivanja opštekorisnog cilja u smislu zakona koji uređuju zadužbine. u pravo svojine na građevinskom zemljištu. pravno lice bez članova. kojem je osnivač namenio određenu imovinu (osnovna imovina) radi dobročinog ostvarivanja opštekorisnog cilja ili privatnog interesa. • Uvedeno je poresko oslobođenje kod konverzije prava korišćenja.kada naslede ili na poklon prime imovinu koja služi isključivo za namene za koje su fond i fondacija osnovani. izjava o odricanju od naslednog dela u korist drugog sanaslednika proizvodi pravno dejstvo kao izjava o prijemu nasleđa lica koje je tu izjavu dalo. odricanje u korist određenog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela. 88/2010). u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja. zaštitu potrošača.5% (stopa od 1. . zaštitu životne sredine. unapređenje socijalne i zdravstvene zaštite. 10-11 78 . promovisanje i unapređenje kulture i javnog informisanja. zaštitu životinja. ustupanje naslednog dela nekom od sanaslednika ima tretman dva prometa bez naknade: .reči: „specijalni putnički automobili za obuku vozača sa ugrađenim duplim komandama” zamenjene su rečima: Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.reči: „specijalni putnički automobil sa ugrađenim uređajima za bolesnike” zamenjene rečima: „ambulantna vozila”. Odricanje od nasleđa postoji kada lice koje je pozvano na nasleđe ne želi da nasledi.VIII OSTALI POREZI obvezniku . Zakona o nasleđivanju („Sl. 46/95 i 101/2003 odluka USRS). osnovicu poreza na nasleđe.

. Pravo na umanjenje poreza na nasleđe i poklon u Republici Srbiji utvrđenog prema odredbama Zakona. upotrebljavani traktor.. Kako bi se otklonila mogućnost da obveznici koji nisu blagovremeno (odnosno u roku od 10 dana) prijavili poresku obavezu. do 5. plaćenog u toj državi.OSTALI POREZI VIII „specijalna putnička vozila za obuku kandidata za vozače sa ugrađenim duplim nožnim komandama”. tako što su: .dr. Zakona poreski obveznik sticalac prava. pa se na utvrđivanje poreza primenjuje izmenjeni zakon). u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja. st. tezge. Zakona. reči: „plovni objekat” zamenjene rečima: „plovilo”. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11 Poreski obveznik • Preciziran je poreski obveznik po osnovu razmene apsolutnih prava. odnosno na poklon nepokretnosti. uređeno je da se tim obveznicima porez na nasleđe i poklon utvrđuje primenom Zakona o porezima na imovinu („Sl. Poreska oslobođenja • Izvršeno je pravnotehničko usaglašavanje odredaba koje uređuju poreska oslobođenja.reči: „specijalni putnički automobili za obuku vozača sa ugrađenim duplim komandama” zamenjene su rečima: „specijalna putnička vozila za obuku kandidata za vozače sa ugrađenim duplim nožnim komandama”. ali samo kada se vrši radi izgradnje objekata. prava ili novca ili priznavanje prava koja su predmet oporezivanja prema članu 14. Imajući u vidu da se u Republici Srbiji porez na nasleđe i poklon plaća samo za nepokretnosti koje su na teritoriji Republike Srbije. u državi na čijoj teritoriji se taj predmet nalazi porez plaćen. do 5. 79 . . odnosno poklon. odnosno na poklon.. na period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme. u ovom slučaju neće se utvrđivati porez na nasleđe i poklon kod konverzije prava korišćenja. se i ne postavlja. 80/2002. a reči: „javno i ostalo”. • U cilju pravnotehničkog usaglašavanja sa Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i sa Zakonom o planiranju i izgradnji (u pogledu vrsta građevinskog zemljišta). sticalac prava je poreski obveznik i kada se taj prenos vrši po osnovu razmene. Porez na prenos apsolutnih prava Predmet oporezivanja • Iz predmeta oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava izuzeti su upotrebljavani moped. Utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon • Obveznik poreza na nasleđe i poklon dužan je da nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze. za prenose za koje je shodno članu 25. novca. rešenje o nasleđivanju ili odluka suda. do 5. 1.reči: „bračni drug” zamenjene rečju: „supružnik”.SUS. Takođe. prenosilac prava je poreski obveznik i kada se taj prenos vrši po osnovu razmene. . 1. dođu u privilegovan položaj u odnosu na obveznike koji su to učinili (jer obveznicima koji poresku prijavu nisu prijavili u roku od 10 dana poreska obaveza nastaje danom saznanja poreskog organa za nasleđe i poklon.reči: „putnički automobil” zamenjene rečima: „putničko vozilo”. ili su prijavljeni neblagovremeno. brisane su. st. upotrebljavani motokultivator. u pravo svojine na građevinskom zemljištu. koje rezidenti Republike ostvare u inostranstvu. br. zakon. pod uslovom da je na to nasleđe. letnje i zimske bašte. Naime. 45/2002 . Primer: Porez se neće plaćati kod postavljanja manjih montažnih objekata privremenog karaktera na površinama javne namene (kiosci. 80/2002 . Pravo na poreski kredit utvrđuje se po zahtevu rezidenta Republike Srbije. odnosno na poklon.). za prenose za koje je shodno članu 25. stvari i prava koja su predmet oporezivanja. može se ostvariti u visini poreza na nasleđe. koja se nalazi u inostranstvu.. Zakona poreski obveznik prenosilac prava. pitanje poreskog kredita na nasleđe. 135/2004. osim nepokretnosti. koji je porez platio u inostranstvu. kao i upotrebljavane radne mašine. . st. 26/2001. 61/2007 i 5/2009). Poreski kredit • Uređeno je pravo na poreski kredit za nasleđe i poklon. • Porez na prenos apsolutnih prava će se plaćati kod davanja građevinskog zemljišta u javnoj svojini u zakup. obveznik poreza učesnik u razmeni iz člana 25. Zakona.reči: „specijalni putnički automobil sa ugrađenim uređajima za bolesnike” zamenjene rečima: „ambulantna vozila”. 1. koje se odnose na građevinsko zemljište. tako što je uređeno da je za svako pravo koje se prenosi. smatra se da je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa za nasleđivanje ili poklon stvari. uz odgovarajuće dokaze. glasnik RS”. odnosno prava zakupa. nisu prijavljeni. Ako ugovor o poklonu. Izuzetno. a najviše do iznosa koji bi se platio primenom odredaba Zakona na to nasleđe.

. odnosno zanimanje. odnosno stupanjem u posed nepokretnosti. rešenje organa uprave. uređeno je da se tim obveznicima porez na prenos apsolutnih prava utvrđuje primenom Zakona o porezima na imovinu („Sl. odnosno prava zakupa. po osnovu uspostavljanja režima svojine na zemljištu koji je bio pre stupanja na snagu odluke o određivanju tog zemljišta kao gradskog građevinskog zemljišta na zahtev ranijeg sopstvenika ili njegovog zakonskog naslednika. 10-11 . pa se na utvrđivanje poreza primenjuje izmenjeni zakon).VIII OSTALI POREZI Poreska osnovica • Uređeno je da u slučaju prenosa prava na eksproprisanoj nepokretnosti (na korisnika eksproprijacije) poresku osnovicu čini tržišna vrednost. Poreska oslobođenja • Dosadašnje poresko oslobođenje kod razmene poljoprivrednog u šumskog zemljišta je precizirano.ispr. br. 61/2007 i 5/2009). odnosno prava zakupa. glasnik RS”. u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja. 135/2004. odnosno po osnovu utvrđivanja prava korišćenja neizgrađenog ostalog građevinskog zemljišta u državnoj svojini ranijem sopstveniku ili njegovom zakonskom nasledniku. odnosno stupanjem u posed nepokretnosti . odnosno rešenja nadležnog upravnog organa. • Porez se neće plaćati na konverziju prava korišćenja. 45/2002 SUS. dođu u privilegovan položaj u odnosu na obveznike koji su to učinili (jer obveznicima koji poresku prijavu nisu prijavili u roku od 10 dana poreska obaveza nastaje danom saznanja poreskog organa za prenos apsolutnih prava. Kako bi se otklonila mogućnost da obveznici koji nisu blagovremeno (odnosno u roku od 10 dana) prijavili poresku obavezu. sudska odluka. i 64/2010 . 81/2009 . pribavlja poljoprivredno ili šumsko zemljište radi njegovog grupisanja. • Nastanak poreske obaveze • Precizirano je da poreska obaveza na prenos apsolutnih prava na budućoj stvari uvek nastaje primopredajom. uz naknadu.što znači i kada se prenos apsolutnih prava na budućoj stvari vrši na osnovu odluke suda. 80/2002 . 72/2009. ili odluka suda. i 5. kad je predmet ugovora nepokretnost kao buduća stvar. u ovom slučaju neće se utvrđivati porez na prenos apsolutnih prava kod konverzije prava korišćenja. odnosno danom konačnosti tog rešenja. Zakona.dr. tako što je uređeno da se porez na prenos apsolutnih prava ne plaća na razmenu kojom najmanje jedno pravno ili fizičko lice kome je poljoprivreda pretežna delatnost. Ako ugovor o prenosu apsolutnog prava. odnosno rešenja nadležnog upravnog organa. poreska obaveza je nastajala primopredajom. • Precizirano je poresko oslobođenje.odluka US). odnosno rešenje nadležnog upravnog organa. glasnik RS”. nezavisno od osnova za taj prenos (ugovor. Utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava • Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava dužan je da nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze. br. 26/2001.. skom zemljištu. u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja. uređeno je da na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti kao budućoj stvari poreska obaveza uvek nastaje primopredajom. smatra se da je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa za prenos. nisu prijavljeni ili su prijavljeni neblagovremeno. Ako se prenos apsolutnog prava vršio na osnovu odluke suda. odnosno stupanjem u posed nepokretnosti. Prema dosadašnjim odredbama člana 29. u pravo svojine na građevinskom zemljištu.). poreska obaveza je nastajala danom pravosnažnosti te odluke. U cilju otklanjanja nejasnoće po pitanju kada nastaje poreska obaveza na prenos buduće stvari po osnovu odluke suda. Izuzetno. u smislu da se može ostvariti samo kada je rešenje doneto primenom Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. u pravo svojine na građevin- 80 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. zakon. stav 2. 80/2002. odnosno rešenja upravnog organa.

DRŽANJE I NOŠENJE DOBARA "Sl. br.2011. na teške četvorocikle. br. bez obzira na način prenosa. br. odnosno vuču priključnih vozila. glasnik RS”. ili sa motorom čija radna zapremina motora Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. na lake tricikle.motorna vozila sa tri točka. ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon. • motocikle sa bočnim sedištem . 10-11 kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem prelazi 50 cm3. proširen je krug lica koja imaju pravo na poresko oslobođenje. odnosno registracione nalepnice (dalje: registracija) za sledeća motorna vozila: • putnička vozila . 26/2001. Napominjemo da je najveća dozvoljena masa vozila zbir mase vozila (masa praznog vozila sa svim punim rezervoarima i propisanom opremom) i nosivosti vozila (masa do koje se vozilo može opteretiti prema de- 81 . • teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa manja od 3. ili čija najveća efektivna snaga motora prelazi 4 kW kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem sa drugom vrstom pogonskog goriva ili čija najveća trajna nominalna snaga motora prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon. simetrično raspoređena u odnosu na srednju podužnu ravan vozila. čija je masa veća od 550 kg.5 t . precizirana su pojedina zakonska rešenja. • motocikle . ili sa motorom čija radna zapremina motora kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem sa pogonom na benzin prelazi 50 cm3. koja su namenjena za prevoz tereta. na teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa 3. 101/2010 . 80/2002. Najvažnije izmene i dopune Zakona sastoje se u sledećem: Z Porez na upotrebu motornih vozila Predmet oporezivanja Porez na upotrebu motornih vozila plaćaće se kod izdavanja saobraćajne dozvole.motorna vozilo sa dva točka.dalje: Zakon).motorna vozila sa najmanje četiri točka.vozila za prevoz putnika koja imaju najviše devet mesta za sedenje uključujući i mesto za sedenje vozača. 101/2010). prelazi 45 km/h. odnosno vršenje rada na način da se vozilom ne može prevoziti nikakav drugi teret. čija najveća konstruktivna brzina. koji stupa na snagu 1. a najveća dozvoljena masa manja od 3. na radne mašine. ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon. bez obzira na način prenosa. držanje i nošenje dobara („Sl.OSTALI POREZI VIII KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA ZAKONA O POREZIMA NA UPOTREBU. 43/2004 i 31/2009. na lake četvorocikle. ukinut je porez na upotrebu mobilnog telefona. čija najveća konstruktivna brzina. na traktore i na motokultivatore). 101/2010 akonom o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu. glasnik RS". jer pojmovno više ne postoji kao posebna vrsta motornih vozila. na trolejbuse.5 t. držanje i nošenje dobara („Sl. godine. smanjeni su neki iznosi poreza i izvršene neke izmene Zakona o porezima na upotrebu. na autobuse. prelazi 45 km/h.5t ili veća.1. može se konstatovati: • Kombi vozilo više nije predmet oporezivanja. Imajući u vidu dosadašnji predmet oporezivanja.motorna vozila sa tri točka asimetrično raspoređena u odnosu na srednju podužnu ravan vozila. odnosno najveća trajna nominalna snaga motora je veća od 15 kW. prelazi 45 km/h. • Porez se neće plaćati na motorna vozila koja nisu napred pobrojana (na mopede. glasnik RS”. ili sa motorom čija radna zapremina kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem prelazi 50 cm3. čija najveća konstruktivna brzina. i čija najveća efektivna snaga. kao i • teške tricikle . bez obzira na način prenosa.

12. koje se na njihovo ime prvo registruje.u istoj visini za motocikle. Lice koje nema pravo na poresko oslobođenje. usklađeni za plaćanje u 2011. godine propisani iznosi poreza na upotrebu motornih vozila su. • na vozila Ministarstva unutrašnjih poslova.860 2. godini.300 do 1.370 174. Od 1. odnosno na teške tricikle na električni pogon.000 cm 7) preko 3. Iznos poreza uređen je za period od jedne godine. • na vozila organizacija osoba sa invaliditetom osnovane sa ciljem pružanja pomoći licima sa invaliditetom.150 cm3 2) preko 1.810 5. koja su odgovarajuće radne zapremine motora.000 do 2. Motocikle.5 tona.000 10.2010. prvo registruje. i to: .100 cm 6) preko 1.860 4.370 2.kod motornih vozila preko pet do osam navršenih godina starosti. odnosno za motocikle sa bočnim sedištem. • Porez se neće plaćati kod zamene registarskih tablica motornih vozila. 3) 40% . kao do 31. porez na upotrebu motornih vozila iznosi 20% od propisanog iznosa poreza. 2) 25% .kod motornih vozila preko 10 navršenih godina starosti. 4) za sva motorna vozila (a ne samo za putničke automobile kao do 31. odnosno za teške tricikle 1) do 125 cm3 2) preko 125 do 250 cm 3 1.120 1. odnosno na umanjenje poreza. odnosno motocikle sa bočnim sedištem na električni pogon.2010.630 84.000 cm 3 3 3 3 3 3 Usklađivanje iznosa poreza Od 1. već) i za teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa manja od 3. • na vozila roditelja višestruko ometene dece koja su u otvorenoj zaštiti. i to za: 1) 15% .430 41. odnosno kod kojih postoji telesno oštećenje koje ima za posledicu nesposobnost donjih ekstremiteta nogu od 60 ili više procenata.000 cm 5) preko 2. porez na upotrebu motornih vozila za to vozilo platiće u pripadajućem Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. neće biti u obavezi da zbog te promene plati propisani porez do isteka perioda za koji je motorno vozilo registrovano. . odnosno ime jednog od njih. 10-11 Dinara 950 1. godine. Iznos poreza za motocikle radne zapremine motora preko 750 cm3 je smanjen. odnosno o kojima roditelji neposredno brinu. za: 1. godine) starosti 20 i više godina. godine neće se primenjivati iznosi poreza na upotrebu motornih vozila za motocikle (koji su istovetni sa iznosima koji će se plaćati za motocikle sa bočnim sedištem i za teške tricikle) čija je radna zapremina motora preko 750 cm3. i to: • na vozila svih osoba sa invaliditetom sa 80 ili više procenata telesnog oštećenja.500 cm 6) preko 2. odnosno na umanjenje poreza.300 cm 3) preko 1.5 tona.12. • na motocikle na električni pogon.620 3 3) preko 250 do 500 cm3 4) preko 500 do 750 cm3 5) preko 750 do 1. koje u toku perioda važenja registracije stekne pravo svojine na registrovanom motornom vozilu. Lice koje je u toku godine steklo pravo svojine na registrovanom motornom vozilu. januara 2011.000 Propisani iznos poreza na upotrebu motornih vozila umanjuje se za motorna vozila preko navršenih pet godina starosti.5t.5 t 1) do 1.500 do 3.600 cm 4) preko 1. koje se na njihovo ime.100 cm 3 7. odnosno za teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa manja od 3.u istoj visini za putnička vozila i za teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa manja od 3. Poresko oslobođenje Proširen je krug lica koja imaju pravo na poresko oslobođenje. kod čije registracije je ostvareno pravo na poresko oslobođenje. Pravo na dodatno umanjenje propisanog iznosa poreza za 50% (pored umanjenja po osnovu njihove starosti) za vozila kojima se obavlja auto-taksi prevoz i za specijalna vozila za obuku kandidata za vozače sa ugrađenim duplim nožnim komandama može se ostvariti (ne samo za putnička vozila. uz ograničenje na jedno putničko vozilo ili teretno vozilo čija je najveća dozvoljena masa manja od 3. kod čije registracije je porez na upotrebu motornih vozila plaćen u propisanom iznosu. uz ograničenje na jedno putničko vozilo ili teretno vozilo čija je najveća dozvoljena masa manja od 3.150 do 1.VIII OSTALI POREZI klaraciji proizvođača. u jednoj godini. Putnička vozila. koji su odgovarajuće radne zapremine motora. uključujući i vertikalno opterećenje koje vozilo prima od priključnog vozila.kod motornih vozila preko osam do 10 navršenih godina starosti. motocikle sa bočnim sedištem i za teške tricikle.600 do 2. pošto su Izmenama i dopunama Zakona za ta motorna vozila propisani „novi” iznosi poreza. u jednoj godini. 82 . januara 2011.110 8.5t.

na plutajuće objekte .preko 96.35 kw do 22. . tako da od 1.000 Dinara 12.000 17.do 7.62 kw Brodove i jahte.60 kw do 220.000 15.60 kw .preko 73.000 25.000 18.000 30.000 36.35 kw do 22.500 11.05 kw do 73.60 kw do 96.05 kw .od 7.000 10. na usluge mobilne telefonije za koje „pripejd” korisnici izvrše uplatu do 31.000 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.60 kw .preko 22.60 kw do 220.35 kw .preko 220.35 kw do 22.000 20. Naime. godine.05 kw do 73. glasnik RS”. reči: „plovni objekat” zamenjene su rečju: „plovilo”.05 kw . Porez na upotrebu mobilnog telefona. pod pretnjom novčanih kazni za prekršaj iz člana 28.do 7.62 kw Čamce (sa kabinom) dužine preko 15 do manje od 20 metara.05 kw do 73.2010.62 kw .60 kw .35 kw .05 kw do 73.05 kw . sa motornim pogonom . sa motornim pogonom Porez na upotrebu mobilnog telefona Porez na upotrebu mobilnog telefona se ne plaća od 1.60 kw do 220.500 10.do 7.35 kw do 22.62 kw Čamce (sa kabinom) dužine preko pet do 15 metara. sa motornim pogonom .62 kw .62 kw Čamce (bez kabine) dužine preko 15 do manje od 20 metara.05 kw .od 7.000 32.000 16.preko 22.62 kw . decembra 2010.preko 220.od 7.na brodove i jahte .prema snazi motora iskazanoj u kw.000 16.60 kw .000 23.preko 73.preko 73. januara 2011.60 kw do 220.35 kw do 22.60 kw .preko 73.000 40. godine).preko 220.preko 22.000 7.500 6. • Uređeno je da kriterijume za određivanje iznosa poreza čine: .preko 22.preko 96. nastanak poreske obaveze i obveznik poreza.preko 22.preko 22. tog zakona.preko 73.na čamce . 6.000 24.do 7.000 20.60 kw do 96. godine iznose na: Vrsta plovila Čamce (bez kabine) dužine do pet metara.000 iznosu koji odgovara periodu od sticanja prava svojine na vozilu do isteka registracije.60 kw .preko 96.60 kw do 96.05 kw .05 kw .62 kw Čamce (bez kabine) dužine preko pet do deset metara. godine.62 kw .60 kw .preko 220.60 kw .60 kw do 96.preko 73.preko 73.000 29.60 kw do 96.35 kw do 22.preko 96.60 kw do 220.od 7.000 32. sa motornim pogonom .62 kw .35 kw do 22. .od 7.preko 220.000 Porez na upotrebu plovila • Izmenjeni su naziv poreskog oblika (u „porez na upotrebu plovila”). 10-11 83 .000 37.000 25. sa motornim pogonom . • Smanjeni su iznosi poreza na upotrebu plovila.60 kw .000 3.preko 96. predmet oporezivanja. odnosno koje „postpejd” korisnicima budu izvršene do 31.62 kw Čamce (sa kabinom) dužine do pet metara.35 kw .60 kw do 220.60 kw do 96.preko 96.OSTALI POREZI VIII 7. sa motornim pogonom .05 kw do 73.000 48.05 kw do 73. a reči: „ploveće postrojenje” zamenjene su rečima: „plutajući objekat”.od 7.000 5.62 kw .ugostiteljske objekte prema površini iskazanoj u m². odnosno nepostojanju kabine plovila.35 kw 5.000 55.60 kw . snazi motora iskazanoj u kw.od 7.000 4.preko 220.62 kw . godine.60 kw .60 kw .000 9. decembra 2010.62 kw Čamce (bez kabine) dužine preko deset do 15 metara.prema dužini plovila iskazanoj u metrima.preko 220.05 kw .05 kw do 73.000 23.60 kw do 96. naplatiti i uplatiti na propisani uplatni račun javnih prihoda u skladu sa odredbama Zakona (koji je važio od 31.60 kw do 220.preko 96.000 50. .000 15. br. 73/2010).preko 22.000 30. januara 2011. u cilju pravotehničkog usaglašavanja sa Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama („Sl.60 kw . utvrdiće se.500 11. kao i postojanju. sa motornim pogonom . sa motornim pogonom .60 kw .000 36.12.

popularizacije i razvoja vazduhoplovstva.60 kw do 220. U tom smislu je minimalni iznos kazne povećan sa 10.ugostiteljskih objekata. odnosno produženje važnosti brodskog svedočanstva. za čije obavljanje je potrebno posedovanje plovila. januara 2011. koji obvezniku neposredno služe za obavljanje njegove registrovane delatnosti. glasnik RS”.000 200. držanje i nošenje dobara. 116/2008 i 111/2009). Overe.000 Uvedeno je poresko oslobođenje za brodove i za plutajuće objekte . odnosno plutajući objekat . odnosno plutajuće dozvole.preko 73.sopstveni prevoz (obuhvata letenje vazduhoplovom kojim građanin vrši prevoz za lične potrebe.000 2 . • Precizirano je da predmet oporezivanja čine civilni vazduhoplovi na motorni pogon (vazduhoplovi koji su upisani u Registar vazduhoplova Republike Srbije i Evidenciju vazduhoplova Republike Srbije) . odnosno za .uz dokaz da brod.05 kw do 73. kao i takmičenja u vazduhoplovnim disciplinama). S tim u vezi. držanje i nošenje dobara ubuduće će se usklađivati indeksom potrošačkih cena.od 7. ili . • Brisane su odredbe kojima su uređene kaznene odredbe za prekršaj u vezi sa utvrđivanjem. smatraće se: .ugostiteljske objekte po 1m površine 1. odnosno plutajuće dozvole.ugostiteljski objekat.obveznika poreza na upotrebu. u upisnik može se izvršiti samo: . 101/2005. u upisnik.000 95. kada se koriste za: 84 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000 120. bez naknade prevozi svoju robu ili zaposlene i poslovne partnere i njihove stvari).000 70.sa priloženom overenom izjavom poreskog obveznika.62 kw . Dokazom da brod.000 na 100. odnosno njegovog ovlašćenog lica. sa minimalnim iznosom novčane kazne propisanim Zakonom o prekršajima („Sl.preko 96. Usklađivanje iznosa poreza Dinarski iznosi poreza na upotrebu. • Porez na upotrebu vazduhoplova • Izmenjeni su naziv poreskog oblika i predmet oporezivanja u cilju usaglašavanja sa Zakonom o vazdušnom saobraćaju („Sl. izdat od nadležnog organa koji sadrži delatnost poreskog obveznika.000 dinara. sa naznakom vrste te delatnosti. odnosno plovidbene dozvole. odnosno produženje važnosti brodskog svedočanstva. br. odnosno vrstama brodova. umesto stopom rasta cena na malo.05 kw . koji u propisanom roku ne uplati porez.ugostiteljski objekat.preko 220. glasnik RS”. kao i prevoz vazduhoplovom kojim državni organ. koji obvezniku neposredno služe za obavljanje njegove registrovane delatnosti. odnosno izvod o registrovanom podatku. odnosno plovidbene dozvole. Kaznene odredbe • Usaglašen je minimalni iznos novčane kazne za prekršaj pravnog lica . kao korisnik vazduhoplova. naplatom i uplatom poreza na upotrebu mobilnog telefona. .60 kw do 96. upis plovila.60 kw .preko 22. odnosno plutajući objekat .VIII OSTALI POREZI 50. U tom smislu se poreski oblik naziva porezom na upotrebu vazduhoplova (jer letilice više pojmovno ne postoje).60 kw .ugostiteljske objekte. poreskom obvezniku neposredno služi za obavljanje njegove registrovane delatnosti. godine.overena kopija dokumenta na osnovu koga je izvršena registracija. poreskom obvezniku neposredno služi za obavljanje njegove registrovane delatnosti. .62 kw Plutajuće objekte . br. ne mogu biti stariji od šest meseci u odnosu na dan podnošenja zahteva za upis plovila. odnosno broju i površini plutajućih objekata . odnosno izvod. Razlog tome je što Republički zavod za statistiku prestaje da objavljuje stopu rasta cena na malo od 1. 73/2010). pravno lice ili preduzetnik. 10-11 .sportsko i amatersko letenje (obuhvata letačke aktivnosti koje se odvijaju u svrhu promocije i unapređivanja vazduhoplovnog sporta.uz dokaz o plaćenom porezu na upotrebu plovila u propisanom iznosu. o broju i vrsti.35 kw do 22.

2010 godine: odnosno od 1.1. Derivati nafte po izmenama Zakona. 55/2004. tečni naftni gas za pogon motornih 15. Uporedni pregled starih i novih iznosa akcize na derivate nafte Derivati nafte pre izmene Zakona.00 din/lit 5. 80/2002.AKCIZE IX KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA ZAKONA O AKCIZAMA "Sl. godine povećavaju se iznosi akcize na derivate nafte.24 din/kg 17. godine od 1. stupio je na snagu 1. sve vrste dizel goriva 4.2011.1. sve vrste dizel goriva 3. Takođe. Za razliku od dosadašnjeg zakonskog rešenja. glasnik RS" br. počev od 1.00 din/lit EVRO BMB 98 i EVRO Premium BMB 95 2. 72/2003. ostali derivati nafte koji se dobijaju 48.5. 43/2003.12. godine povećava se specifični iznos akcize na cigarete. EVRO BMB 98 i EVRO Premium 44. br. Kada je reč o stopi ad valorem akcize. 22/2001. Najvažnije izmene Zakona o akcizama („Sl. godine. januara 2011. Izmenama Zakona propisuje se jedan iznos akcize na sve vrste motornih benzina osim za motorne benzine EVRO BMB 98 i EVRO Premium BMB 95.47 din/lit 37.dalje: izmene Zakona). godine: 31. sada se propisuju različiti iznosi akcize u zavisnosti od vrste motornog benzina i vrste dizel goriva. 61/2007. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.50 din/lit BMB 95 3. 101/2005 .2011.2010.00 din/lit dizela 4. 101/2010 akon o izmenama Zakona o akcizama ("Sl. 101/2010 . 43/2004. 73/2001. 5/2009 i 31/2009) izvršene su u iznosima akcize koji će se plaćati na derivate nafte i na cigarete. kao i na usklađivanje akciza sa indeksom potrošačkih cena. Z Novi iznosi akcize na derivate nafte Izmenama Zakona. kada je reč o dizel gorivu pravi se razlika u zavisnosti od toga da li se radi o svim vrstama dizel goriva ili o EVRO dizelu. Iznosi akcize do Novi iznosi akcize odnosno do 31. godine 1. osim 44. sve vrste motornog benzina 1. po periodima primene. prema kome se isti iznos akcize propisivao za sve vrste motornih benzina i sve vrste dizel goriva.70 din/lit 45.2011. glasnik RS" br.1.47 din/lit 35.34 din/kg jaju od frakcija nafte koje imaju od frakcija nafte koje imaju raspon raspon destilacije do 380°C destilacije do 380°C 6. sve vrste motornih benzina.dr.95 din/kg nih vozila vozila Novi iznosi akcize na cigarete Izmenama Zakona počev od 1. EVRO dizel 30. ostali derivati nafte koji se dobi.23 din/kg 53. zakon. ona ostaje nepromenjena 35% na maloprodajnu cenu cigareta. sve vrste dizel goriva. 10-11 85 . 46/2005.6.1.70 din/lit 49. glasnik RS”. sve vrste motornog benzina 2.12. tečni naftni gas za pogon motor. a drugi iznos akcize za motorne benzine EVRO BMB 98 i EVRO Premium BMB 95.2011. 135/2004. osim EVRO 30.

42 din/lit.62 din/lit.IX AKCIZE Novi iznosi akcize na cigarete počev od 1. pivo i cigare i cigarilosi će se usklađivanje izvršiti u januaru 2011. izmenama Zakona propisuje se da će se dinarski iznosi akciza u buduće usklađivati sa godišnjim indeksom potrošačkih cena. izuzetno.26. specijalne rakije . Međutim.1. kada je reč o usklađivanju važećih iznosa akcize na ostale akcizne proizvode alkoholna pića. a u skladu sa usvojenom strategijom razvoja statističkog sistema.74 din/kom 86 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. grožđa. godinu. grožđa.20 din/lit. niskoalkoholna pića. godini. prekida sa objavljivanjem podataka o rastu cena na malo.2012. prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike. i to: rakije od voća. Važeći iznosi akcize na ove proizvode do narednog usklađivanja su: Alkoholna pića: 1) rakije: .2011. izmenama Zakona propisuje se prelazna norma da. + 35% na MPC.58 din/lit. 14. žestoka alkoholna pića i likere. godine stopom rasta cena na malo u 2010. umesto godišnjom stopom rasta cena na malo.00 din/pak. 16. Vlada će sada važeće iznose akcize na alkoholna pića.12. Usklađivanje iznosa akcize sa indeksom potrošačkih cena S obzirom da Republički zavod za statistiku počev od 1. već prelazi na objavljivanje indeksa potrošačkih cena. godine .1. specijalne rakije i od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina. godine sa stopom rasta cena na malo za 2011. cigare i cigarilose uskladiti u januaru 2011. godine .30. 142.1. 222.2011. godine.56 din/lit.od voća.00 din/pak. Prema tome. po periodima primene su: • U periodu od 1.1. do 31.od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina 2) žestoka alkoholna pića i likeri 3) niskoalkoholna pića 4) pivo Cigare i cigarilosi Važeći iznosi akcize 87. 10-11 . godine.2011. 15. + 35% na maloprodajnu cenu (MPC) • Od 1.

da priređuju nagradne igre u robi i uslugama putem interneta. glasnik RS”. jer je osnovica za obračun naknade za priređivanje veća za umanjeni iznos fonda dobitaka.klađenje i posebnih igara na sreću duže od 18 sati dnevno. tako da udaljenost mora iznositi najmanje 200 metara.dalje: Zakon) donet je 2004.IGRE NA SREĆU XI KOMENTAR IZMENA I DOPUNA ZAKONA O IGRAMA NA SREĆU "Sl. 88. kao i uslov da to može činiti uz prethodnu saglasnost Vlade. tako da je fond dobitaka za osnovne klasične igre na sreću najmanje 50% od ukupne vrednosti vrednosti srećki. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. čime bi se pojačalo preventivno delovanje na problem učestvovanja maloletnih lica u posebnim igrama na sreću klađenje i na automatima. Zakona se dopunjuje tačka 5. Zakona. Utvrđeni su novi prekršaji u skladu sa Zakonom. U novim tačkama 8) i 9) zabranjuje se priređivanje posebnih igara na . Takođe. i to najkasnije do 31. člana 22. • Menja se odredba člana 83. a za odgovorna lica u pravnom licu sa 500 na 5. pod uslovima propisanim čl. stav 2. • Novim stavom 2. decembra 2010. • Povećan je najniži iznos prekršajnih kazni koje mogu da se izreknu u prekršajnom postupku. Petogodišnja praksa u primeni ovog zakona. 95/2010 dana 17. 95/2010 akon o igrama na sreću („Sl. Zakona. koju je dužan da plati priređivač igara na sreću putem Izmene koje doprinose stvaranju uslova za odgovorno priređivanje igara na sreću • U članu 10. izmenjen je član 34. novim stavom 3. kao i neusaglašenost sa odredbama zakona kojim se uređuje oblast igara na sreću u zemljama Evropske unije i zemljama u okruženju. i to za pravna lica sa 10. Zakona. Zakona daje se mogućnost drugim pravnim licima i preduzetnicima. Novim stavom 2. godine. već je ostavljeno državama članicama da same urede ovu oblast u skladu sa svojim privrednim. decembra 2010. do 92. Najvažnije izmene Zakona odnose se na sledeće segmente: Z Propisan je rok za usklađivanje priređivača sa ovom odredbom Zakona.000 dinara.dr. glasnik RS". Zakona. godine. pokazala je da postoje i izvesni problemi u primeni pojedinih odredaba Zakona. 84/2004 i 85/2005 . precizira se pojam udaljenost od obrazovnih ustanova (osnovnih i srednjih škola). Zakon o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću objavljen je u „Sl. odnosno primljenih uplata za učestvovanje u igri. koje je osnovala strana država. 10-11 87 . br. a stupa na snagu 25. omogućeno je da se fond dobitaka utvrdi u različitim iznosima.000 dinara.zgrada u kojima se nalaze i obavljaju svoju delatnost obrazovne ustanove (osnovne i srednje škole). decembra 2011. telefona ili na drugi način putem telekomunikacionih veza.) člana. Na taj način prihod budžeta Republike bio bi veći. Izmene u vezi sa klasičnim igrama na sreću i priređivanje igara na sreću putem interneta. glasniku RS” br. godine. godine. • U članu 18. socijalnim i kulturnim karakteristikama. kojom je propisano da automati i kladionice moraju biti udaljeni najmanje 150 metara od objekta . pored Državne lutrije Srbije. U skladu sa tim. preciziran je način plaćanja naknade za priređivanje. br. telefona ili putem telekomunikacionih veza • Uvođenjem pojma osnovnih i ostalih klasičnih igara na sreću izmenom člana 14. kao i isticanje natpisa Casino na objektima u kojima se priređuju posebne igre na sreću na automatima. Zakona propisana je obaveza nadležnih ministara da utvrde način i kriterijume za raspodelu namenskih primanja budžeta od igara na sreću. zakon . dok je za ostale klasične igre na sreću taj iznos najmanje 10%. • Novim članom 19a Zakona daje se mogućnost Državnoj lutriji Srbije da priređuje klasične igre na sreću u saradnji sa inostranim organizacijama za priređivanje igara na sreću. tako da se zabranjuje ulazak maloletnim licima u objekte u kojima se priređuju posebne igre na sreću. Oblast igara na sreću je jedna od retkih koju Evropska unija nije regulisala svojim direktivama.000 na 100.

tako da umesto plaćanja naknade za dobijeno odobrenje za priređivanje posebne igre na sreću na automatima od 180 evra godišnje dinarske protivvrednosti po automatu. Zakona propisano je da Vlada u javnom pozivu za davanje dozvole za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama. Izmene i dopune u vezi sa igračnicama . Na ovaj način bi se priređivaču Priređivanje igara na sreću klađenje • U dopuni stava 2. • Izmenjena je visina procenta naknade za priređivanje nagradne igre sa 20% na 25% od ukupne vrednosti nagradnog fonda. Ovakvo rešenje omogućava utvrđivanje porekla kapitala koji ulazi na tržište igara na sreću u Republici Srbiji putem otkupa udela. te je novi stav 7. utvrđeno je da ima malo objekata koji se mogu rekonstruisati u moderne igračnice. člana 22.XI IGRE NA SREĆU interneta. stav 1. Zakona propisuje se mogućnost da klađenje na rezultate konjičkih trka može priređivati i pravno lice čiji vlasnik udela u tom pravnom licu ima hipodrom. ostavilo dovoljno vremena za preduzimanje svih neophodnih radnji i aktivnosti u cilju otpočinjanja odobrene delatnosti. • Dodat je član 91a. tako što je smanjen broj sa četiri na dve nagradne igre. overenih od strane Konjičkog saveza Srbije. člana 68. Zakona precizira se pojam prometa po automatu. što će omogućiti otvaranje novih radnih mesta i razvoj pratećih uslužnih delatnosti. odnosno sa propisivanjem obaveze plaćanja pomenute naknade mesečno. Priređivanje igara na sreću putem interneta. navodi teritoriju na kojoj će biti locirana igračnica. člana 43. a ne na godišnjem nivou. • Dopunjuje se odredba tačke 5) stav 3. pa se ovim članom propisuje da je to razlika između ukupno ostvarenih uplata i ukupno ostvarenih isplata po svakom automatu. • Dopunom člana 40. navedenog člana vrši se usklađivanje rokova za plaćanje i načina obračunavanja naknade za priređivanje igara na sreću na automatima sa izmenom u stavu 1. telefona ili na drugi način putem telekomunikacionih veza. kojim se reguliše pitanje oduzimanja saglasnosti za priređivanje nagradne igre u robi i uslugama i utvrđuju uslovi za donošenje akta o oduzimanju saglasnosti. Ovo preciziranje je bilo nužno. Zakona osnov za donošenje podzakonskog akta kojim će se propisati bliži uslovi i način pomenutog priređivanja igara na sreću. odnosno trajanje nagradne igre ograničeno je na period od 60 dana. člana 41. za zaključenje ugovora o prenošenju prava na priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama. • Precizira se odredba stava 1. • Novim članom 38a Zakona reguliše se pitanje promene strukture kapitala priređivača posebnih igara na sreću u igračnicama. Zakona. Stavom 2. • Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. i to u skladu sa zakonom kojim se uređuje ravnomeran regionalni razvoj Republike. jer se u primeni navedenog člana pojavio problem tumačenja. odnosno definisanja ostvarenog prometa po automatu. • Član 76. Zakona. Zakona. tako što se propisuje obaveza podnošenja dokaza o pravu svojine ili pravu korišćenja na zemljištu na kome će biti izgrađen objekt za priređivanje posebnih igara na sreću. člana 72. koje može prirediti pravno lice ili preduzetnik u toku godine. Zakona dopunjen je stavovima kojima se definiše da se odobrenje za priređivanje klađenja na rezultate konjičkih trka. čime se podstiču greenfield investicije. kojom se. daje odobrenje za period trajanja sezone konjičkih trka. koji je utvrđen propozicijama takmičenja. utvrđuje obaveza priređivača na plaćanje navedene naknade u iznosu od 25 evra mesečno. 3. u odnosu na rok od 10 godina na koji se izdaje dozvola za priređivanje posebnih igara na sreću. Razlog za ovu dopunu Zakona je izrazito sezonski karakter konjičkih trka. Zakona promenjeni su broj i vremensko trajanje nagradnih igara u robi i uslugama. Nagradne igre u robi i uslugama • Izmenama i dopunama člana 88. čime se omogućava redovan mesečni priliv sredstava od igara na sreću u budžet Republike. • U članu 69. odnosno akcija. Zakona.kazinima • U članu 36. telefona ili na drugi način putem telekomunikacionih veza nije bilo uređeno Zakonom. odnosno povećanjem sopstvenog udela ili broja akcija u strukturi kapitala priređivača posebnih igara na sreću u igračnicama. člana 68. za tri godine koliko važi odobrenje. Novim stavom 4. člana 43. i to da pravno lice ili njegov većinski osnivač poseduje učešće u najmanje jednoj igračnici i da priređuje ove igre na sreću najmanje pet godina. 10-11 88 . i 4. Analizom tržišta igara na sreću u Srbiji. zahteva dokaz o pravu svojine ili pravu korišćenja na odgovarajućim prostorijama u kojima će se priređivati posebne igre na sreću. Priređivanje igara na sreću na automatima • Menja se stav 1. u skladu sa zakonom. tako što se propisuje da taj rok počinje da teče od dana dostavljanja akta o davanju dozvole. Razlog za ovu dopunu Zakona je upravo omogućavanje da se igračnice otvaraju u manje razvijenim regionima. izmenom člana 91. Zakona propisuje se obaveza priređivača da otpočne priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama najkasnije u roku od dve godine od dana dobijanja dozvole. Zakona propisana su dva uslova za dobijanje dozvole za priređivanje posebnih igara u igračnicama.

davaoci finansijskog lizinga. i poslovne promene u periodu od 1. stav 1. Za poslovnu 2010. .berze i brokersko-dilerska društva. .dalje: Zakon). svi obveznici sastavljaju odobrene finansijske izveštaje u kojim prikazuju finansijski položaj na dan 31. Zakona propisana je obaveza sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja za maPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. propisana je obaveza pravnih lica i preduzetnika da sastavljaju finansijske izveštaje na dan 31. godini. GODINU ROK ZA DOSTAVLJANJE IZVEŠTAJA 28. Sadržaj finansijskih izveštaja Članom 25. 46/2006 i 111/2009 .RAČUNOVODSTVO. propisana je obaveza pravnih lica i preduzetnika da sastavljaju finansijske izveštaje na dan 31.2011. (I-27) MEĐUNARODNOG RAČUNOVODSTVENOG STANDARDA .ogranci stranih pravnih lica. . Zakona predstavlja malo pravno lice.društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i dobrovoljni penzijski fondovi.12.društva za osiguranje. . glasnik RS”.Bilans stanja. . Zakona propisano je da finansijski izveštaji obuhvataju: . Naime. br. Zakona.MRS 27 Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji („Sl. godinu. tekuće godine.privredna društva (preduzeća) i zadruge.12.12. U skladu sa odredbom člana 2. Obveznici dostavljanja odobrenog finansijskog izveštaja su sva pravna lica. Matično pravno lice koje je istovremeno zavisno u višoj ekonomskoj celini ne mora da dostavlja konsolidovane finansijske izveštaje ukoliko je njegovo matično pravno lice iz Srbije (dodatni uslovi za ovaj izuzetak sadržani su u paragrafu 10. stav 1. sastavljanje finansijskih izveštaja i njihovo dostavljanje i obelodanjivanje.Statistički aneks. godine ako je osnovan u 2010. .. 77/2010). . .preduzetnici koji vode dvojno knjigovodstvo.12. stav 5.druga pravna lica. . . .2. u skladu sa zakonom i zahtevima MSFI. .Izveštaj o promenama na kapitalu. Zakonom je propisana regulativa za vođenje poslovnih knjiga.1. br. Zakona neposredna primena MRS (MSFI) obavezna je za: 89 . glasnik RS”. Obaveza sastavljanja finansijskih izveštaja propisana je članom 24.2010. 10-11 O tično pravno lice koje ima kontrolu nad jednim ili više pravnih lica. prema odredbi člana 7. Zakona o računovodstvu i reviziji („Sl. Odredbom člana 27.banke.Napomene uz finansijske izveštaje i . i to: . preduzetnici i ogranci stranih pravnih lica koji vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva. odnosno od datuma osnivanja do 31. tekuće godine. Konsolidovani finansijski izveštaji se ne sastavljaju za matično pravno lice ukoliko vrednost imovine matičnog i zavisnih pravnih lica (ne računajući interne plasmane i potraživanja iz međusobnih odnosa) koji u zbiru čine grupu za konsolidovanje. odredbom člana 24. GODINE dredbom člana 24.društva za upravljanje investicionim fondovima i investicioni fondovi. do 31. .12.Bilans uspeha.Izveštaj o tokovima gotovine. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XIII SASTAVLJANJE GODIŠNJIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA PRIVREDNA DRUŠTVA ZA 2010.

br.velika pravna lica. Pravilnik bi primenjivali ako se ne opredele za neposrednu primenu MSFI. . Obveznici koji su u toku godine imali statusnu promenu. . što znači da ona nisu obavezna da primenjuju MSFI. . br. ukoliko pravna lica i preduzetnik izaberu da ga primenjuju.sastavljanje poreskog bilansa i sprovođenje dodatnih obračuna i knjiženja na osnovu sastavljenog poreskog bilansa (utvrđivanje postojanja odloženih poreskih sredstava i obaveza). obrade i objavljivanja finansijskih izveštaja.Bilans uspeha i .Bilans stanja. • Pravilnik o bližim uslovima i postupku prijema. .zaključak dnevnika i računa glavnih knjiga. • Pravilnik o registru preduzeća za reviziju („Sl. godine po osnovu ispravke materijalno značajnih grešaka i efekata retroaktivne primene promenjene računovodstvene politike. dobrovoljne penzijske fondove. „stečaj” ili „likvidacija”.sprovođenje obračuna. 106/2006 i 111/2006 . načinu vođenja i sadržini registra finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika. društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima. Zakonom nije propisana obavezna neposredna primena MSFI za zavisna pravna lica.privredna društva. Na svim obrascima stavlja se naznaka „statusna promena”. za konsolidovane finansijske izveštaje koje sastavlja matično pravno lice ne bi se moglo reći da su u svemu sastavljeni u skladu sa MSFI. godinu.odobrenja finansijskih izveštaja za njihovo obelodanjivanje. primenjuju se sledeći opšti propisi iz oblasti računovodstva: • Pravilnik o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem („Sl. društva za upravljanje investicionim fondovima. . 25/2010). glasnik RS”.usklađivanje računovodstvenih politika sa izmenama MSFI (izmenama koje se primenjuju od 1. i to posle prebijanja rezultata pre i posle promene. godinu.ispr. kao i finansijski izveštaji preduzetnika obuhvataju: . odnosno likvidacije obavezni su da dostave finansijski izveštaj za 2010. . registracije. 2/2010). već Pravilnik o načinu priznavanja i procenjivanja imovine. pravila procenjivanja bilansnih pozicija u skladu sa MRS/MSFI propisana su Pravilnikom.eventualne korekcije početnog stanja na dan 1.podrazumeva se da su računovodstvene politike usklađene sa prethodnim izmenama MSFI. dostavljanja i obelodanjivanja finansijskih izveštaja za 2010.srednja pravna lica. osim Zakona. . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. investicione fondove. i zavisna pravna lica moraju primenjivati neposredno MSFI jer to nalaže MRS 27 Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji. postoje i specifični pravilnici o Kontnom planu i sadržini računa u Kontnom planu za određene korisnike . . Mala zatvorena akcionarska društva ne izdaju javnom ponudom hartije od vrednosti.dostavljanje finansijskih izveštaja nadležnom organu i njihovo obelodanjivanje i .sastavljanje finansijskih izveštaja. pa prema toma nisu ni obveznici revizije. glasnik RS”. Ostala mala pravna lica i preduzetnici mogu da odluče da ne primenjuju MSFI.pravna lica koja javnom ponudom izdaju ili čijim se hartijama trguje na organizovanom tržištu hartija od vrednosti.2010. u kojem prikazuju podatke za celu 2010. br. osim ako spadaju u velika ili srednja pravna lica ili pravna lica koja emituju ili su u postupku emitovanja hartija od vrednosti na organizovanom tržištu hartija od vrednosti. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . ili je nad njima pokrenut postupak stečaja. berze i brokersko-dilerska društva. . glasnik RS”. prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika.pravna lica koja sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje i . godinu. .1. godine 90 . br. društva za osiguranje. kao i o davanju podataka iz tih izveštaja („Sl. obuhvata i prikazuje pravni sledbenik. za sve ove korisnike postoje i posebni pravilnici o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja. Takođe. tj. obaveza. verzijama iz prethodnih godina) ili usklađivanje računovodstvenih politika sa Pravilnikom. zadruge. prikazivanja. 10-11 Predradnje neophodne za sastavljanje finansijskih izveštaja . NBS. U suprotnom. Propisi koji se primenjuju prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja Prilikom sastavljanja. 106/2006). davaoce finansijskog lizinga. u neto iznosu. Za ova pravna lica. obaveza. Finansijski izveštaji malih pravnih lica koja nisu obavezna da primenjuju MRS/MSFI. predzaključnih radnji i knjiženja.Statistički aneks. prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika („Sl. glasnik RS”. druga pravna lica i preduzetnike. .dalje: Pravilnik). kontrole.XIII RAČUNOVODSTVO. Podatke za pravna lica koja su statusnom promenom prestala da postoje. Međutim. odnosno koja javnom ponudom ne izdaju hartije od vrednosti ili čijim se hartijama ne trguje na organizovanom tržištu hartija od vrednosti.2010. banke.1. Pored nabrojanih propisa.

61/2007 i 5/2009) . obavezno se primenjuje i: . glasnik RS”. 24/2001. glasnik RS”. 19/2005. glasnik RS”. glasnik RS”. Dalje. 43/2003.dr.Pravilnik o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva („Sl. Pored računovodstvenih. br. 84/2004 i 18/2010). zakon i 53/2010) . 80/2002. br. glasnik RS”.ispr. glasnik RS”. 80/2002.Pravilnik o popisu. zakona. U praksi se najčešće sreću: . br. . 101/2005 . 55/2004. 135/2004.ispr. a koji sadrže posebna uputstva i smernice za vođenje poslovnih knjiga. prihoda i rashoda. 139/2004.obveznike poreza na dobit preduzeća („Sl. računovodstvenu politiku za priznavanje. 70/2003. glasnik RS”. br.dr. 116/2004) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.. glasnik RS”. materija koja može biti sadržana u „Pravilniku o popisu” može biti sadržana u „Pravilniku o računovodstvu”. glasnik RS”.Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) . broj 9/2002). br. glasnik RS”.Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl.ispr. 43/2003. u nabrajanju smo naveli jedan pravilnik pod imenom „Pravilnik o računovodstvu i računovodstvenim politikama”.RAČUNOVODSTVO.dr.Pravilnik o ulaganjima u oblasti kulture koja se priznaju kao rashod („Sl. 135/2004. 73/2001.Zakon o porezu na dohodak građana („Sl. zakon. 44/2009 i 18/2010) . zakon. 38/2001 i 45/2004) . U pojedinim preduzećima zove se „Pravilnik o finansijskom poslovanju”. „Sl.Pravilnik o računovodstvu i računovodstvenim politikama i . 63/2007 i 53/2009) . 72/2003. dva ili više opštih akata. 85/2005 . 25/2001. glasnik RS”. 62/2006.Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit preduzeća („Sl. 43/2004. br. br. 140/2004) .Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit preduzeća („Sl.Zakon o akcizama („Sl. glasnik RS”.Zakon o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”. zakon.Pravilnik o načinu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu na prava na nepokretnostima („Sl. 62/2006 . 23/2003 .. 46/2005. jer se MSFI-ma zahteva sastavljanje drugačijeg bilansa uspeha od onog koji je za privredne subjekta danas primenjen. list SRJ”. zakon. vrsti. 135/2004. zakon.Pravilnik o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe („Sl. 80/2002. br. glasnik RS”. 61/2005. dostavljanja podataka i sastavljanja obračuna akcize („Sl.ispr.Pravilnik o načinu obračunavanja i plaćanja akcize. Primena navedenih izmena zavisiće prvenstveno od toga da li će u „Službenom glasniku RS” biti objavljene izmene pravilnika o sadržini i izgledu finansijskih izveštaja.dr. 77/2010 i 95/2010 . Napomena: Pravno lice ili preduzetnik samostalno odlučuje da li će materiju računovodstva i računovodstvenih politika koju je u skladu sa zakonom dužan da reguliše svojim opštim aktom. br. br. neophodno je da sva pravna lica primenjuju i poreske propise. 80/2002 . 61/2007. 86/2004 .. zakon.ispr. Pod internom računovodstvenom regulativom podrazumevaju se interni opšti akti koje donose pravna lica i preduzetnici. 38/2001 i 19/2007) . 55/2004. 84/2004. 42/2002 .dr. Pored navedenog zakona. 139/2004) . 20/2009. br.Pravilnik o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu („Sl. Dok se ta promena ne objavi postojaće kontradiktornost u propisima. br.Zakon o porezima na imovinu („Sl. br. glasnik RS”. 84/2002 . regulisati u jednom.Pravilnik o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije („Sl. već o nekoliko. 26/2001. br.Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti („Sl. Zbog obimnosti materije koja se reguliše opštim aktima najčešće se ne radi o jednom opštem aktu. obaveza. merenje i procenjivanje imovine. glasnik RS”. 80/2002 . glasnik RS”.ispr. 5/2009 i 31/2009) . glasnik RS”.dr. 139/2004. 65/2006 . 80/2002 . sadržini i načinu vođenja evidencija. . 31/2009. kao i za dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja. dr. 63/2006 . odnosno Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja („Sl. 10-11 . 54/2005. br. 61/2005 i 61/2007) Ostali značajni propisi za sastavljanje finansijskih izveštaja su: 91 . . 3/2005. 140/2004) . 72/2009 . 15/2006 i 20/2008). 61/2007.). 36/2007. br. a pre svega Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Sl. br. To mogu biti i dva pravilnika: „Pravilnik o računovodstvu” i „Pravilnik o računovodstvenim politikama”. Na primer. 80/2002. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Profesionalnu regulativu iz oblasti računovodstva predstavlja pre svega Rešenje o utvrđivanju prevoda osnovnih tekstova Međunarodnih računovodstvenih standarda. 15/2006 i 59/2006). 22/2001. glasnik RS”.odluka SUS i „Sl. u skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom. br..dr. 80/2002. br. 63/2007 i 9/2009) . 19/2005.

Računovodstvene politike se mogu promeniti i ako će to dovesti do toga da finansijski izveštaji pruže pouzdanije i relevantnije informacije o efektima transakcija. br.težnje za dobijanjem kvalitetnih finansijskih izveštaja.Zakon o preduzećima („Sl.dr. . U 2010. Odredbama MRS 23 privredni subjekti su oslobođeni obaveze retroaktivne primene te promenjene računovodstvene politike. 77/2010 . zakon.odluka SUS i 36/2002 i „Sl. glasnik RS”. 3/2002 i 5/2003 i „Sl.XIII RAČUNOVODSTVO. 54/89 i 9/90 i „Sl. br. 59/98. br. godini preći na primenu tzv. glasnik RS”.ovo je tzv. 19/91. list SRJ”. drugih događaja ili okolnosti na finansijski položaj privrednog subjekta. list SCG”. br.dalje: MRS 23) sadrži samo jedan postupak za troškove pozajmljivanja koji je do promene standarda nazivan dopuštenim alternativnim postupkom. postrojenja i opreme koji su u delokrugu (I-16) MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD . 9/2001 . br. 53/95. S obzirom da su promenjeni Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja realno je očekivati promenu obrazaca finansijskih izveštaja (naročito promenu obrasca bilansa uspeha). 29/96. glasnik RS”. 39/85. list SRJ”. br.. 67/93. br. 39/93.dr. 62/2006). postrojenja i oprema („Sl. . 125/2004). br. 74/99. br. godine može se korigovati iz najmanje dva razloga: . 33/96 . glasnik RS”. 55/2004 . glasnik RS”. br. Oni privredni subjekti koji su do sada primenjivali osnovni 92 . njegovu uspešnost ili tokove gotovine . 101/2005 .radi ispravki materijalno značajnih grešaka nastalih u nekom od ranijih obračunskih perioda.izmene MRS/MSFI i .Ustavna povelja). 53/93. 29/78. 107/2005 i 91/2010). IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . 48/94. .MRS 23 Troškovi pozajmljivanja („Sl.Zakon o deviznom poslovanju („Sl. zakon).radi knjiženja efekata primene računovodstvenih politika promenjenih u 2010. list SFRJ”. glasnik RS”.ispr. 1/2003 .Zakon o bankama („Sl. godini i . godini izmene računovodstvenih politika treba uraditi zbog: . 43/2004. list SRJ”. br. br.dr. Navešćemo dva primera promena računovodstvenih politika usmerenih ka dobijanju relevantnijih i pouzdanijih finansijskih izveštaja: „Pravno lice za naknadno vrednovanje nekretnina. postupak iz standarda koji je važio moraju u celoj 2010. 31/93 i „Sl.Zakon o privatnim preduzetnicima („Sl.Zakon o platnom prometu („Sl. • dr Kosana Vićentijević KOREKCIJA POČETNOG STANJA I SPROVOĐENJE PREDZAKLJUČNIH RADNJI I KNJIŽENJA Korekcija početnog stanja Početno stanje 2010. br. 10-11 Izmena računovodstvenih politika MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD . . 125/2004 .odluka USJ i 57/89.dr. 29/97. zakon i 61/2005 .odluka USRS. „Sl. 45/89 .Zakon o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”. zakon) i ostali zakoni i propisi doneti na osnovu zakona.Zakon o obligacionim odnosima („Sl. 77/2010 . S obzirom da je u 20x5. glasnik SRS”. godini bila dvocifrena Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.MRS 16 Nekretnine. . Napis je urađen u skladu sa regulativom koja je važila na datum njegovog objavljivanja. dobrovoljna promena računovodstvenih politika.dalje: MRS 16) primenjuje model nabavne vrednosti iz tog Standarda. 46/91. zakon) . 35/2002.dr. dopuštenog alternativnog postupka. br. 31/93 . glasnik RS”. 62/2006 i 111/2009 .

privredni subjekt vrši njeno retroaktivno ispravljanje u prvom setu finansijskih izveštaja odobrenim za izdavanje nakon otkrivanja tih grešaka. Otkrivena je greška koja je napravljena u jednom od ta dva pravnih lica u 2008. pri čemu je iznos materijalno značajne greške veći od iznosa iskazanog dobitka. godini započne sa primenom modela troška nabavke (ranije zvan „osnovni postupak”). Moguća situacija je da privredni subjekt ima dobitak iz ranijih godina. obaveza i kapitala vrši se počev od najranijeg prikazanog prethodnog perioda . glasnik RS”. . godine bilo dosta izvesno da će biti značajne inflacije i pada kursa dinara u odnosu na evro (što je i činjenica). Prelaskom na ovaj model naknadnog vrednovanja nekretnina njihove knjigovodstvene vrednosti bi na kraju 20x6. Preduzeće ne može da izvrši ovu promenu računovodstvene politike jer je na početku 20x6. pri čemu je greška takve prirode da će njenom ispravkom doći do povećanja rezultata. Za efekat utvrđene greške preračunavali bi se uporedni podaci 2007. godine bila potcenjena u odnosu na njihove fer vrednosti. pravno lice je osnovano 1.povećava rezultat iz ranijih godina ili .” Ispravke materijalno značajnih grešaka Ispravke materijalno značajnih grešaka sprovode se u skladu sa (I-08) MEĐUNARODNIM RAČUNOVODSTVENIM STANDARDOM .MRS 8 Računovodstvene politike.00 dinara. godine (uporedni podaci 2008.troškovi amortizacije su iskazani u iznosu većem za 180. 2008. Zbog toga se preduzeće odlučuje da u 20x6. dakle. godini greškom (ili iz nekog drugog razloga) izvršena je nabavka računarskog softvera u iznosu od 200. godine. godini bude dvocifrena. godine. 10-11 . Iznos amortizacije za tu opremu u prethodnoj godini trebalo je da bude 20. godine. Uticaj ispravke greške u odnosu na rezultat iz ranijh godina može se reflektovati u dva pravca: . u kom slučaju bi neiskazani iznos poreza na dobit bio 18.12.1. i 2009. Standard zahteva retroaktivno ispravljanje materijalno značajne greške jer se jedino na taj način u finansijskim izveštajima postiže efekat „kao da greška nikada nije ni napravljena”. navedena sredstva bi u poslovnim knjigama preduzeća na kraju 20x6. godini privredni subjekt otkrio grešku koja je nastala u nekom od prethodnih obračunskih perioda.000.1.dobit je iskazana u iznosu manjem za 162.1. br. godini primenjivalo dopušteni alternativni postupak iz MRS 16.000.000.00 din.ako je greška napravljena pre najranijeg prikazanog prethodnog obračunskog perioda preračunavanjem početnog stanja sredstava. ispravku će izršiti sprovođenjem knjiženja u toj poslovnoj godini (pod datumom: 1.2010. godine bile potcenjene.000. 77/2010 .preračunavanjem uporednih iznosa za prikazani prethodni obračunski period u kojem je otkrivena greška nastala. a iznos materijalno značajne greške je veći od iznosa iskazanog gubitka. Preduzeće bi želelo da u 20x6. Ispravkom takve greške dolazi do potpunog nestanka dobitka i iskazivanja gubitka iz ranijih godina.).000. ispravkom takve greške dolazi do potpunog nestanka gubitka i iskazivanja dobitka iz ranijih godina . godini utvrđeno je da je greška napravljena u 2007. ukoliko je stopa poreza na dobit (bez oslobađanja) bila 10%.računarski softver je iskazan u iznosu manjem za 180.2010.2009. a očekuje se da i u 20x6. U slučaju utvrđene materijalno značajne greške. Greška treba da se ispravi preračunavanjem početnog stanja od 1. a greška je takve prirode da će njenom ispravkom doći do smanjenja rezultata. Na primer. proknjižena na račun troškova amortizacije.na primer.00 dinara Objašnjenje retroaktivnog ispravljanja greške bi bilo: 93 . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.dalje: MRS 8). godine spajanjem dva pravna lica. promene računovodstvenih procena i greške („Sl.000. drugih događaja ili okolnosti na finansijski položaj privrednog subjekta. njegovu uspešnost ili tokove gotovine: „Pravno lice je za vrednovanje nekretnina u 20x5. godini.00 din. Ukoliko se ne radi o grešci iz prethodnog već iz nekog još ranijeg obračunskog perioda preračunavanje uporednih iznosa bi se vršilo za sve prethodne obračunske periode i to polazeći od onog u kojem je greška nastala na primer. godine su u stvari stanja iz 2007. Samim tim. . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII inflacija.iskazani iznos dobitka može biti predmet dalje raspodele. godine kada se greška desila). Ukoliko privredni subjekt ima gubitak iz ranijih godina. Primer: U prethodnoj obračunskoj . Ako to nije neizvodljivo privredni subjekt ispravku vrši na sledeći način: . ispravka će se odraziti na finansijske izveštaje koji se sastavljaju na dan 31.smanjuje rezultat iz ranijih godina.00 dinara Ova greška u knjiženju je u prethodnoj godini imala sledeće efekte: . godini.” U nastavku ćemo navesti primer kada se u našim uslovima ne može izvršiti promena računovodstvene politike jer ona sigurno neće dovesti do toga da finansijski izveštaji pruže pouzdanije i relevantnije informacije o efektima transakcija. ako je u 2010.2010.2009.RAČUNOVODSTVO. Zbog toga. u 2010. godini pređe na primenu modela revalorizacije za njihovo naknadno vrednovanje.00 dinara i umesto na račun 014.

000. Knjiženje efekata retroaktivne primene promenjenih računovodstvenih politika.2010.03. što reguliše MRS 8.000.00 dinara. Pojedini računi mogu imati isključivo dugovni ili isključivo potražni saldo.12.. privredni subjekt promenu računovodstvenih politika primenjuje na sledeći način: . Za to popunjavanje neophodno je raspolagati sa podacima iz bilansa stanja i bilansa uspeha za 2009. Naime.promene računovodstvenih politika koje proizlaze iz početne primene nekog Standarda ili Tumačenja tretira se u skladu sa konkretnim prelaznim odredbama tih Standarda ili Tumačenja (ako oni sadrže takve prelazne odredbe) 94 . godine pravno lice bude sastavljalo bilans stanja i bilans uspeha. propisana članom 18. .MSFI 3 Poslovne kombinacije („Sl. Za ovu proveru podoban je probni bilans.dalje: Zakon). godine ili kasnije na goodwill stečen u poslovnoj kombinaciji čiji je datum ugovora bio pre 31. stav 1. godine. godine. i . S obzirom da se početno stanje otvara samo na osnovu računa čija se salda unose u bilans stanja knjiženje na dan 1. godine Pre sastavljanja finansijskih izveštaja treba izvršiti obračun vrednosti pozicija Bilansa stanja i Bilansa uspeha.00 dinara Pri popunjavanju kolone za prethodnu godinu obrasca bilansa uspeha. postrojenja i opreme nabaljenih razmenom za druga sredstva.00 rezultata Takođe.provera aritmetičke tačnosti knjiženja u glavnoj knjizi . već se on koriguje naviše za 180.000.00 dinara. odnosno poslova u okviru kojih se obavljaju i potrebna knjiženja: .retroaktivna primena dobrovoljne promenjene računovodstvene politike. Ako nije neizvodljivo. predzaključnih radnji i knjiženja na dan 31. dužno je da u njih upiše uporedne podatke tj. . glasnik RS”.000.2010.međusobno usaglašavanje knjigovodstvenih evidencija.1. Obaveza međusobnog usaglašavanja knjigovodstvenih evidencija. godinu već u iznosu umanjenom za 180. glasnik RS”. Preduslov za obavljanje ovih poslova je sprovođenje predzaključnih radnji i knjiženja na dan 31.03. Zakona o računovodstvu i reviziji („Sl. br.00 računarskog softvera Neraspoređeni 340 162.000.s obzirom da su u probnom bilansu izračunata i salda računa treba izvršiti proveru karaktera salda računa.000.2010.12. da popuni kolonu prethodna godina. neophodno je da se u tekućoj godini izvrši i obračun amortizacije za ovu opremu. pri popunjavanju podatka o iznosu nematerijalnih ulaganja u obrascu bilansa stanja u kolonu prethodna godina se ne upisuje odgovarajući podatak iz bilansa za 2009.. br. ali i sa podacima o efektima retroaktivnog ispravljanja materijalno značajnih grešaka. u prelaznim odredbama MRS 16 Nekretnine. 10-11 Ispravke grešaka koje nisu materijalno značajne Ispravka grešaka koje ne spadaju u materijalno značajne greške prema MRS 8 mogla bi da se uradi priznavanjem prihoda ili rashoda u 2010.vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja na datum bilansa. godine”. Međusobno usaglašavanje knjigovodstvenih evidencija Međusobno usaglašavanje knjigovodstvenih evidencija je preduslov sprovođenja ispravnog popisa sredstava i sastavljanju finansijskih izveštaja. Pojava suprotnog salda na nekom računu ukazuje na nastalu grešku.dalje: MSFI 3) u prelaznim odredbama nalaže privrednom subjektu da taj Standard primenjuje prospektivno od početka prvog godišnjeg perioda koji počinje 31. godine će biti: Knjiženje ispravke greške u tekućoj godini vrši se uz korigoranje rezultata na sledeći način: 0140 Računarski softver 200. godinu.2005. . Sprovođenje obračuna.2010. postrojenja i oprema eksplicitno od retrokativne primene izuzima zahteve za početno vrednovanje nekretnina. . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Knjiženje se vrši u tekućoj godini pod datumom „1. Proveru salda treba uraditi i za Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.na primer. 46/2006 i 111/2009 . godini..usaglašavanje knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem i . (III-03) MEĐUNARODNI STANDARD FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA . godinu. dakle.retroaktivno primenjuje promenjenu računovodstvenu politiku nakon početne primene nekog Standarda ili Tumačenja ako oni ne sadrže prelazne odredbe koje bi se primenile na tu promenu.00 Ispravka vrednosti 0149 20.treba proveriti da li je zbir knjiženja na dugovnim stranama računa identičan zbiru knjiženja na potražnim stranama računa. uz opis „korigovanje početnog stanja po osnovu ispravke materijalno značajne greške”.2005.000. Kada na kraju 2010.1. 77/2010 .XIII RAČUNOVODSTVO. nije potrebno njihovo retroaktivno ispravljanje.00 dobitak ranijih godina Obaveze za porez iz 481 18. Stavka neto dobitka se iskazuje u iznosu uvećanom za 162. podrazumeva sledeće aktivnosti: . stavka amortizacije se ne upisuje u iznosu koji je bio prikazan u bilansu uspeha za 2009.

odnosno sintetičkog računa i obrnuto. Međutim.Primljeni avansi. plasmana i obaveza. već samo pri sastavljanju finansijskih izveštaja. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII simboličke račune (grupe i klase. u obrazac Bilansa stanja na poziciji obaveza ne bi se uneo iznos od 100. 10-11 95 . To bi značilo da ni saldo sintetičkog računa kupaca ne bi pokazivao potraživanje od kupaca. Ovu proveru treba uraditi kako za finansijsko.na ovaj način se kontroliše da li su svi iskontirani stavovi za knjiženje preneti na račune. po potrebi se postupa identično i za ostale račune potraživanja. Dekomponovanje salda aktivno-pasivnih računa se u praksi obavlja tako što se ne sprovodi preknjižavanje na računima.Dati avansi za zalihe i usluge ili nekom drugom računu datih avansa. treba proveriti da li ima prihoda i rashoda koji su nastali. analitički račun takvog kupca ima potražni saldo. Usaglašavanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem Obaveza usaglašavanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem propisana je članom 18. što obavezno znači i sa sintetičkog računa 202 . a potraživanja od njih za plaćanja izvršena unapred se iskazuju na računu 150 .Primljeni avansi.Primljeni avansi. depoziti i kaucije. a dokumentacija nije ispostavljena. Takođe. . plati više nego što je iznosila njegova obaveza. Zakona).000.00 dinara nego što je saldo računa potraživanja.00 dinara već 110. Vremensko razgraničenje rashoda i prihoda Pri sastavljanju finansijskih izveštaja treba. U tom slučaju. ako to nije urađeno u toku godine izvršiti vremensko razgraničenje rashoda i prihoda. tako i za pogonsko knjigovodstvo (Klasa 9). Pri popunjavanju obrasca Bilans stanja sprovodi se dekomponovanje salda aktivno-pasivnih računa (npr.Kupci u zemlji i preneti na račun 430 .000. Ovim knjiženjem obezbeđuje se da saldo računa 202 . neopodno je izvršiti njihovo smanjenje uz istovremeno povećanje vremenskih razgraničenja. stav 2.korekciju salda računa stanja. Dekomponovanje salda aktivno-pasivnih računa Unapred naplaćena sredstva od kupaca evidentiraju se na računu 430 . Zakona i podrazumeva: . Na početku 2011.00 dinara a u okviru tog iznosa je i iznos od 10.Dobavljači u zemlji pokazuje isključivo obaveze prema dobavljačima za isporučene proizvode. . preduzeće duguje kupcu. robu i izvršene usluge.provera slaganja sintetičkih računa sa pripadajućim analitikama. kao i trocifrene račune koji su u Kontnom planu privrednog društva raščlanjeni na četvorocifren. Zbir salda svih računa neke analitike mora odgovarati saldu njihovog predstavničkog. Naime. depoziti i kaucije.00 dinara). potraživanja i obaveza. godine u okviru otvaranja početnog stanja treba izvršiti vraćanje navedenih iznosa na račun sa kojih je izvršeno prenošenje. Pravna lica i preduzetnici najmanje jednom godišnje vrše usklađivanje međusobnih finansijskih plasmana. Za potrebe ove provere u okviru svake analitike treba napraviti probni bilans analitike. uključujući i rashodovanje sredstava. . Slična je situacija i sa obavezama prema dobavljačima.Kupci u zemlji pokazuje isključivo potraživanje od kupaca a da se eventualne obaveze prema kupcima iskazuju na računu 430 . s tim da bi se u aktivi pozicija potraživanja iskazala u većem iznosu za 10. jer bi u tom iznosu došlo do mešanja potraživanja i obaveza prema kupcima. depoziti i kaucije.000. stav 2. treba sastaviti neophodnu dokumentaciju i izvršiti knjiženje na odgovarajućim računima prihoda i rashoda uz istovremeno knjiženje i na računima vremenskih razgraničenja.usklađivanje finansijskih izveštaja za događaje koji su se desili posle datuma bilansa.vremensko razgraničenje rashoda i prihoda i . itd. Ukoliko ih ima.RAČUNOVODSTVO.).000. jer će uskoro uslediti nove isporuke proizvoda. u praksi se može desiti da kupac prilikom plaćanja obaveze za ranije isporučene proizvode.provera zbirova knjiženja u glavnoj knjizi odgovara zbirovima knjiženja u dnevniku glavne knjige .00 dinara koliko je jednom dobavljaču više plaćeno (na tom analitičkom računu dobavljača je dugovni saldo od 10. To važi i za zbir prometa leve i desne strane računa. treba iznos tog salda „skinuti” sa tog analitičkog računa.dekomponovanje salda aktivno-pasivnih računa. Osim za navedene račune. saldo računa 433 . Da bi se izbegla takva situacija trePoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. robe ili usluga.. Ukoliko na nekom analitičkom računu kupaca saldo bude potražni. ba u toku izrade finansijskih izveštaja izvršiti pregled analitike kupaca. odnosno treba prekontrolisati evidenciju svih rashoda i prihoda i ukoliko se neki od njih odnosi na naredni obračunski period. Zbog toga je neophodno popisom utvrditi stvarno stanje imovine i obaveza (član 18. Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja na datum bilansa Korekcija salda računa stanja Korekcija salda računa stanja podrazumeva svođenje knjigovodstvenog na stvarno stanje. tj. ako je saldo računa obaveza 100. .00 dinara.000. robu ili izvršene usluge.000.

2010.00 dinara. Sa tekućeg računa su plaćeni transakcioni troškovi po izdatim obveznicama u iznosu od 1. Presudom se privrednom društvu nalaže da nekom drugom licu isplati određenu sumu novca ili da preda neku stvar ili učini uslugu.00 Naredne godine bi se izvršilo sledeće knjiženje: 426 Obaveze po kratkoročnim 97.500.00 Za ukidanje dela transakcionih troškova: 579 Ostali nepomenuti rashodi Razgraničeni troškovi po 282 osnovu obaveza 800.00 MRS 10) potrebno je računovodstveno obuhvatiti događaje koji su se desili u periodu od 31. Obveznice su prodate za 95.00 dinara Rok dospeća obveznica je pet meseci. godine pa sve do dana obelodanjivanja finansijskih izveštaja.00 Usklađivanje finansijskih izveštaja za događaje koji su se desili posle 31.00 dinara za kamatu.12. . ako je nije ranije iskazao u svojim poslovnim knjigama).4. obaveza. Primer: Privredno društvo nakon datuma bilansa dobija izvršnu sudsku presudu.00 800. Obveznice su 30. godine isplaćene sa tekućeg računa.dalje: 96 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000.12.000.00 Obaveze po kratkoročnim 426 95.000.. 10-11 .. Privredno društvo je 1. Ako je presudom od npr.000.00 osnovu obaveza 2410 Tekući (poslovni) računi 1.000. 3.00 dinara.500.00 Knjigovodstvena evidencija ukidanja dela transakcionih troškova: 579 Ostali nepomenuti rashodi Razgraničeni troškovi po 282 osnovu obaveza 200. 2.1.00 hartijama od vrednosti Razgraničeni troškovi po 282 1.00 2410 Tekući (poslovni) računi 100.500. pod uslovom da je osnovna obaveza već bila evidentirana bilo sledeće: 562 Rashodi kamata Ostale kratkoročne 429 finansijske obaveze 10. br. U ovom slučaju privredno društvo treba da: .00 10.2011.000. godine emitovalo obveznice u iznosu od 100. Obračunati vrednost obveznica i transakcionih troškova na datum bilansa.izvrši prilagođavanje već priznatog stanja (npr. godine.2010. kapitala.2010.MRS 10 Događaji posle izveštajnog perioda („Sl. prihoda ili rashoda koje je postojalo na datum bilansa potrebno je izvršiti knjiženje pod datumom 31. glasnik RS”. 10. Knjiženje na ime emitovanih obveznica: 2410 Tekući (poslovni) računi 95.000. Obveznice su klasifikovane kao ulaganje koje se drži do dospeća.12. godine Prema (I-10) MEĐUNARODNOM RAČUNOVODSTVENOM STANDARDU .2011.00 Knjiženje za obračunatu kamatu: 562 Rashodi kamata Obaveze po kratkoročnim 426 hartijama od vrednosti 2.2010. poveća iznos svojih već iskazanih obaveza do visine obaveze koju će imati po sudskoj presudi).000.00 2.000.500. prizna iznos obaveze.prizna stanje koje je presuđeno (npr.00 hartijama od vrednosti 562 Rashodi kamata 2.00 200.000. Ukoliko takav događaj potvrđuje stanje imovine. iako je promena nastala u narednoj poslovnoj godini. godinu bi.XIII RAČUNOVODSTVO. knjiženje za 2010.000. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Primer: 1. 77/2010 .12. godine privredno društvo dužno da plati svoju obavezu i 10.

Model revalorizacije podrazumeva da se nematerijalno ulaganje nakon početnog priznavanja vrednuje po revalorizovanom iznosu. 77/2010. 1/2003 . licence i slična prava.Neuplaćene upisane akcije u nominalnom iznosu. 125/2004) primenjivale bi se i odredbe člana 278. Na isti način se knjiže neuplaćeni upisani udeli na računu 001. list SFRJ”.RAČUNOVODSTVO. odnosno u dinarskoj protivvrednosti strane valute na dan upisa.MRS 38 Nematerijalna imovina („Sl. 31/93 i „Sl. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII VREDNOVANJE POZICIJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA KLASA 0: NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL I STALNA IMOVINA Grupa 00 . Obračunata kamata zbog neblagovremene uplate. ulaganja u pribavljanje nematerijalnih ulaganja. br. korigovanom za: . goodwill. odnosno iznosu po kome je izvršeno početno priznavanje. Neuplaćeni upisani kapital unosi se u pravno lice u roku određenom osnivačkim aktom akcionarskog društva. tačka 1) Zakona o privrednim društvima („Sl. odnosno društva s ograničenom odgovornošću.Nematerijalna ulaganja Pod nematerijalnim ulaganjima smatraju se ulaganja u razvoj. osim odredbe člana 450.Neuplaćeni upisani kapital Za neuplaćeni upisani kapital propisane su dve grupe računa: . odnosno ne uvećava ga.modelom revalorizacije. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. 10-11 Naknadno vrednovanje neuplaćenog upisanog kapitala se vrši po nominalnom iznosu. već se obuhvataju preko neuplaćenog upisanog kapitala.ispravku vrednosti (u slučaju kada se procenjuje da lice koje je upisalo kapital neće biti u mogućnosti /ili neće/ da u celosti ili delimično ispuni svoju obavezu). kao i avansi za nematerijalna ulaganja. odnosno po njegovoj fer vrednosti 97 . Početno vrednovanje neuplaćenog upisanog kapitala vrši se po nominalnom iznosu. odnosno računa grupe 00 i grupe 31 i/ili . br.modelom troška nabavke i . Grupa 01 .Neuplaćeni upisani kapital. zaduženjem računa 000.promene kursa strane valute (u slučaju da je kapital upisan u stranoj valuti vrši se preračun po zvaničnom srednjem kursu te valute na datum bilansa.Upisane neuplaćene akcije.odluka USJ i 57/89. 45/89 . glasnik RS”. odnosno neblagovremenog unošenja upisanog učešća u kapitalu ne iskazuje se kao revalorizacija neuplaćenog upisanog kapitala.Neuplaćeni upisani kapital. u korist računa 310 . 29/78. Naknadno vrednovanje nematerijalnih ulaganja u skladu sa (I-38) Međunarodnim računovodstvenim standardom . Neuplaćene upisane akcije iskazuju se na računu 000 . Model troška nabavke podrazumeva da se nematerijalno ulaganje nakon početnog priznavanja vrednuje po njegovom trošku nabavke. br. a neuplaćenih akcija i upisani. . a neuplaćeni udeli. na kojima se u aktivi iskazuju iznosi upisanih. na kojima se u pasivi iskazuju iznosi upisanih a neuplaćenih akcija i upisani a neuplaćeni udeli. br. .Ustavna povelja).računi grupe 31 . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. „Sl. 39/85. br. patenti. umanjenom za ispravku vrednosti i za akumulirane gubitke zbog obezvređenja.dalje: MRS 38) može se vršiti: . list SCG”.iznose revalorizacije (ukoliko je revalorizacija predviđena ugovorom o osnivanju i ukoliko su se stekli uslovi za nju). U slučaju kada se kapital upisuje u stranoj valuti vrši se preračun po zvaničnom srednjem kursu te valute na dan upisivanja. glasnik RS”. list SRJ”. koncesije. pri čemu se mogu pojaviti pozitivne i negativne kursne razlike koje se ne priznaju kao prihodi ili rashodi.računi grupe 00 . U slučaju kada ugovorom o osnivanju nisu predviđene kaznene odredbe za neblagovremenu uplatu uloga.

nekretnine. .trošak nabavke sredstva.dalje: MSFI 3 .Nekretnine. za sredstva koja se korišćenjem ne troše ne obračunava se amortizacija.ako su u pitanju kamenolomi gde zemljište ima ograničeni vek trajanja . postrojenja ili opreme čije je učešće u nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja sredstva značajno. investicione nekretnine. ali za različite grupe sredstava koristiti i model troška nabavke i model revalorizacije. građevinski objekti.vek amortizovanja zemljišta zasniva se na procenjenom vremenu rada kamenoloma.pojedinačni ili grupni obračun amortizacije. . MRS 16 ne navodi neku konkretnu vrstu sredstava za koju se ne vrši obračun amortizacije.dalje: MSFI 3). postrojenja i oprema („Sl. postrojenja i oprema. . kojim se zahteva da se testiranje goodwill-a na obezvređenost radi najmanje jednom godišnje. postrojenja i opreme nakon njihovog početnog priznavanja. Generalno. Izmenjeni MRS 38 dozvoljava postojanje nematerijalnog ulaganja sa neograničenim vekom upotrebe za koje se ne bi obračunavala amortizacija (npr. tj.model troška nabavke (naknadno vrednovanje se primarno zasniva na korišćenju troška nabavke sredstva . 77/2010 . a za postrojenja i opremu model troška nabavke. postrojenja ili opreme ono se vrednuje po svom trošku nabavke umanjenom za ispravku vrednosti. koji se zabranjuje obračunavanje amortizacije za goodwill i (I-36) Međunarodnog računovodstvenog standarda .odrediti vek upotrebe sredstva i preostali vek upotrebe sredstva u privrednom subjektu i . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA na datum revalorizacije. primenom MRS 16 podrazumevaju se dva postupka: . odnosno obračune amortizacije i za naknadno akumulirane gubitke zbog obezvređenja. Primer takvih sredstava mogu biti: umetnička dela i zemljište. čest je slučaj da se karoserija autobusa može koristiti duže od njegovog motora i da u proseku može da traje koliko i dva motora. Za vrednovanje nekretnina. pravo na gradsko građevinsko zemljište i sl. br. . Privredni subjekt može paralelno. . Način obračuna amortizacije i revalorizacije je sličan takvim obračunavanjima za sredstva koja su u delokrugu (I-16) Međunarodnog računovodstvenog standarda MRS 16 Nekretnine. uklanjanja i restauracije područja.odrediti kada započinje obračun amortizacije sredstva i kada se završava.12.odrediti osnovicu za obračun amortizacije (odrediti nabavnu vrednost . MRS 16 zahteva da se amortizacija obračunava odvojeno za svaki deo nekog sredstva . br. godine regulisano je primenom (III-03) Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja .ako nabavna vrednost zemljišta sadrži i troškove demontaže. Obračunavanje amortizacije primenom modela troška nabavke Prema modelu troška nabavke nakon početnog priznavanja nekog sredstva kao nekretnine. višegodišnji zasadi. kao i ulaganja u pribavljanje osnovnih sredstava i dati avansi za njihovo pribavljanje.2010. prava na komunalne priključke. Odredbe MRS 38 i MRS 36 zahtevaju godišnje testiranje na obezvređenost nematerijalnog ulaganja koje nema određen konačan vek upotrebe. glasnik RS”. na primer. U MRS 16 na primeru zemljišta se navode tri situacije u kojima se vrši obračun amortizacije: . postrojenja. Za obračunavanje amortizacije treba: . može imati ograničen vek upotrebe. amortizuje se dinamikom koja odražava koristi koje se od njega očekuju .npr. U ovom slučaju radi se o ispravkama koje će se vršiti u obračunskim periodima koji slede nakon perioda u kojima je izvršena revalorizacija.MRS 16). da se na poPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.model revalorizacije (naknadno vrednovanje se vrši po fer vrednosti sredstva).amortizuje se u periodu u kojem se stiču koristi od navedenog ulaganja. Vrednovanje goodwill-a na dan 31. odnosno akumuliranu amortizaciju i gubitke zbog obezvređenja. .ako zemljište.nabavne vrednosti ili cene koštanja i .XIII RAČUNOVODSTVO.MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine („Sl.). glasnik RS”. osnovno stado i ostala osnovna sredstva. alat i inventar sa kalkulativnim otpisom. bez obzira da li ima ili nema indikatora koji ukazuju na obezvređenost. obračunava se njegova amortizacija.odrediti tehniku za obračun amortizacije . za zemljište i građevinske objekte može 98 . troškovi kalcifikacije se mogu uključiti u nabavnu vrednost zemljišta i za to ulaganje se obračunava amortizacija po stopi koja se zasniva na dužini perioda između dve kalcifikacije. s tim da je osnovica za obračun amortizacije iznos navedenih troškova . umanjenoj za naknadne ispravke vrednosti. Na primer.dalje: MRS 36).MSFI 3 Poslovne kombinacije („Sl. i pored pravilnog korišćenja. glasnik RS”. koristiti model revalorizacije.. 77/2010 . 10-11 Grupa 02 . 77/2010 .izabrati metodu za obračun amortizacije. sadašnju vrednost i procenjeni ostatak vrednosti sredstva). oprema i biološka sredstva Pod osnovnim sredstvima smatraju se prirodna bogatstva (zemljišta i šume).odrediti da li se sredstvo amortizuje ili ne i ako se amortizuje da li se za neki njegov deo amortizacija posebno obračunava. br. zemljište treba periodično kalcifikovati.

Nakon što je sredstvo nabavljeno. To može biti i 20 i 30% od ukupne vrednosti sredstva . Sa amortizacijom sredstva se ne prestaje ni ukoliko je njegova procenjena fer vrednost veća od njegove sadašnje vrednosti.s obzirom da se u MRS 16 konstatuje da u okviru nekog sredstva mogu biti dva ili više značajnih delova. Zbog jednostavnijeg obračuna računovođe se uglavnom opredeljuju da to bude od prvog dana narednog meseca. . Sa obračunom amortizacije se započinje kada je sredstvo raspoloživo za korišćenje. „prag” značajnosti za ostatak vrednosti. Sa obračunom amortizacije sredstva se prestaje kada je ispunjen bilo koji od sledećih uslova: . Pri utvrđivanju veka upotrebe sredstva u privrednom subjektu uzimaju se u obzir sledeće činjenice: .sredstvo se ne koristi.kada je sadašnja vrednost sredstva jednaka ili manja od njegovog ostatka vrednosti (moguće je da u narednom obračunskom periodu poraste ostatak vrednosti sredstva i da on bude veći od njegove sadašnje vrednosti . kada je na lokaciji i u stanju koje je neophodno da ono funkcioniše na način na koji to očekuje rukovodstvo privrednog subjekta. korodira. itd. Zbog brojnosti sredstava.sredstvo je rashodovano ili prodato (sa obračunom amortizacije se prestaje danom rashodovanja ili prodaje sredstva ili se ona obračunava zaključno sa zadnjim danom meseca u kojem je sredstvo rashodovano ili prodato). da bi se smanjio posao procenjivanja ostatka vrednosti a da to ne utiče na kvalitet obračuna amortizacije. ostali njegovi delovi koji nisu pojedinačno značajni zajedno se tretiraju kao preostali drugi deo sredstva. MRS 16 ne kvantifikuje učešće u ukupnoj nabavnoj vrednosti (ceni koštanja) koje se smatra značajnim. . Potreba primene pojedinačnog obračuna amortizacije proizlazi iz zahteva da se za svako sredstvo utvrđuje procenjeni vek upotrebe.to ne znači da treba vršiti storniranje obračunatog iznosa amortizacije kako bi se sadašnja vrednost dovela na nivo ostatka vrednosti. Procenjeni iznos ostatka vrednosti sredstva se ne koristi uvek kao odbitna stavka pri utvrđivanju njegove osnovice za obračun amortizacije. zanemaruje se pri obračunavanju amortizacije sredstva. MRS 16 ne precizira da li je to od prvog narednog dana od dana kada je sredstvo raspoloživo za korišćenje ili je to od prvog dana narednog meseca. . 10-11 . Ovaj standard ne kvantifikuje iznose koji bi se smatrali značajnim.fizičkim starenjem (i kada se sredstvo ne koristi ono može gubiti od svojih proizvodnih sposobnosti . tj.početna očekivana upotreba sredstva u privrednom subjektu. Podatak o procenjenom ostatku vrednosti je potreban pri svakom obračunavanju amortizacije. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII lovini njenog veka upotrebe zameni motor.sredstvo se preklasifikuje u stalno sredstvo koje se drži za prodaju (sa obračunom amortizacije se prestaje danom njegove preklasifikacije ili se ona obračunava zaključno sa zadnjim danom meseca u kojem je sredstvo preklasifikovano). tj. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.korišćenjem. Razlog za ovakvo postupanje je u činjenici da sredstvo zastareva tehnološki i komercijalno.RAČUNOVODSTVO.npr.).kad se započne sa korišćenjem sredstva nastaviće se sa obračunavanjem njegove amortizacije. Osim za alat i inventar ovim standardom se zahteva da se za ostala osnovna sredstva koja su u njegovom delokrugu vrši pojedinačni obračun amortizacije. očito je da prag značajnosti nije 51 i više procenata od ukupne vrednosti sredstva. Zemljište i zgrade koje se nalaze na tom zemljištu tretiraju se kao zasebna sredstva. treba računovodstvenom politikom odrediti granicu. Radi se o istom uslovu koji se koristi i za početno priznavanje sredstva. za ostatak autobusa. U ovom slučaju neophodno bi bilo obračunavati amortizaciju posebno za motor. ako se za obračun njegove amortizacije ne primenjuje metoda funkcionalnog obračunavanja amortizacije i ako nije u pitanju stalno sredstvo koje se drži za prodaju. Zbog toga to privredni subjekt treba da odredi svojom računovodstvenom politikom. s obzirom da se radi o sredstvima koja će se koristiti duži vremenski period (nekoliko dana više ili manje u obračunu amortizacije nisu materijalno značajni). Ako se za potrebe obračuna amortizacije nekog sredstva posebno prati neki njegov značajan deo. Ovakvo postupanje ne umanjuje kvalitet finansijskih izveštaja. Za većinu malih privrednih subjekata „prag” značajnosti može biti na primer 10.00 dinara U tom slučaju ostatak vrednosti se ne bi procenjivao za većinu sredstava jer je bez posebnog napora moguće za njih utvrditi da im je ostatak vrednosti (rezidualna vrednost) niži od prihvaćenog „praga” značajnosti za tu računovodstvenu kategoriju. a za obračun njegove amortizacije primenjuje se funkcionalni metod obračuna amortizacije . Ukoliko se radi o ostatku koji nije značajan..000. osnovica za obračun amortizacije se dobija oduzimanjem od njegovog troška nabavke (nabavne vrednosti) ostatka vrednosti (rezidualne vrednosti). 99 . gumeni delovi gube elastičnost. Provera iznosa ostatka vrednosti vrši se na svaki datum bilansa tokom veka upotrebe sredstva. tj. Amortizacija se obračunava i kada se sredstvo ne koristi. ako se u nekom od narednih obračunskih perioda ostatak vrednosti smanji ispod knjigovodstvene vrednosti sredstva nastavilo bi se sa obračunavanjem njegove amortizacije). a posebno za karoseriju. Trošenje sredstava sa stanovišta obračuna amortizacije nastaje njegovim: .tehnološkim zastarevanjem i . Ta granica najviše zavisi od veličine privrednog subjekta i vrednosti njegovih sredstava.

.1. tj.zakonska ili slična ograničenja u vezi sa korišćenjem sredstava. ili redovno održavanje nije bilo adekvatno. Vek upotrebe sredstva može biti kraći od njegovog ekonomskog veka trajanja u slučaju da se privredni subjekt odlučuje za njihovu češću zamenu. a dugo traje. Metodu bira privredni subjekt. postrojenja i opreme treba u određenim vremenskim razmacima preispitivati (npr. Vek upotrebe može biti kraći od prvobitno procenjenog i u slučaju da je došlo do tehnoloških promena ili promena na tržištu koje smanjuju vek upotrebe sredstva. koja su s jedne strane najbrojnija. Time se neće ugroziti kvalitet finansijskih izveštaja privrednog subjekta. One se utvrđuju na osnovu procenjenog preostalog veka upotrebe (korišćenja) sredstva u privrednom subjektu. jer se ne radi o značajnim stavkama.. prema MRS 8 primena neke računovodstvene politike utvrđene na osnovu Standarda ili Tumačenja nije obavezna ako je efekat njene primene beznačajan/nebitan za kvalitet finansijskih izveštaja. s tim da korišćena metoda za obračun amortizacije nekog sredstva treba da odgovara obimu ekonomskih koristi koje se dobijaju od sredstva.funkcionalno otpisivanje. iznos amortizacije za tekući i buduće periode treba uskladiti. treba primeniti pravila „značajnosti” i „ekonomičnosti” pri izboru računovodstvene politike. za njih se može utvrditi jedna prosečna godišnja amortizaciona stopa (bez obzira što u okviru njih ima sredstava koja će se duže ili kraće koristiti). konzerviranje sredstava). kada bi privredni subjekt dosledno primenio ovakav zahtev. Međutim. što je najčešće slučaj. kao što je. Da se insistira na preciznosti pri obračunavanju amortizacije može se zaključiti i iz zahteva ovog standarda koji se odnose na situacije u kojima se i jedno konkretno sredstvo za potrebe obračuna amortizacije deli na dva ili više obračunskih delova. Vek upotrebe sredstva može biti duži od prvobitno procenjenog ako su urađeni značajni radovi na sredstvu kojim mu je produžen vek trajanja ili privredni subjekt nema materijalnih mogućnosti da izvrši zamenu sredstva.očekivano fizičko trošenje koje zavisi od proizvodnih faktora. na primer. pa može usporiti računovodstvo u sastavljanju finansijskih izveštaja i ne doprinosi značajno povećanju kvaliteta finansijskih izveštaja. Naime. pa ako se očekivanja znatno razlikuju od prethodnih procena.XIII RAČUNOVODSTVO. tj. na svaki datum bilansa). Godišnja = amortizaciona stopa 100 procenjeni preostali vek upotrebe sredstva u godinama MRS 16 za određivanje procenjenog preostalog veka upotrebe sredstva ne postavlja zahteve da tu procenu radi nezavisni profesionalni procenjivač. procenitelje i računovodstvene službe privrednih subjekata. Da bi se izbegao posao. Procenjeni preostali vek upotrebe sredstva procenjuje se posmatrano od 1. kancelarijski nameštaj). naročito kancelarijske opreme. jer je česta situacija da privredni subjekti imaju veliki broj sredstava. Preostali vek upotrebe nekog sredstva u obliku nekretnine. Procena veka upotrebe sredstva je stvar prosuđivanja u privrednom subjektu zasnovanog na njegovom iskustvu sa sličnim sredstvima. datum isteka ugovora o finansijskom lizingu. a sa druge strane relativno malo učestvuju u ukupnoj vrednosti sredstava privrednog subjekta može se primeniti pravilo „značajnosti” pri izboru računovodstvene politike. U slučaju da se to ne može realno utvrditi. kod sredstava (npr. 10-11 100 . odnosno da se za svako sredstvo utvrđuje preostali vek upotrebe) povećao bi se posao za privredne subjekte. Preduslov za ovakvo postupanje je da se posmatrano sa stanovišta ukupne vrednosti sredstava privrednog subjekta za koja se obračunava amortizacija ne radi o materijalno značajnim stavkama. Određivanje preostalog veka upotrebe sredstva direktno utiče na godišnje amortizacione stope (ako se one koriste za utvrđivanje godišnjeg iznosa amortizacije). kao što su broj smena u kojima će se sredstvo koristiti. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . Prema tome.za taj i buduće obračunske periode. program popravki i održavanja u privrednom subjektu i briga o održavanju sredstava dok se ne koriste (npr. . kako bi na osnovu njega odredio godišnju amortizacionu stopu za to sredstvo. koji košta.proporcionalno (linearno) otpisivanje. na primer prodaja vozila nakon 5 godina ili nakon što je po osnovu sredstva nadoknadio planirani deo ulaganja u njega. da je učešće ukupne knjigovodstvene vrednosti tih sredstava u ukupnoj knjigovodstvenoj vrednosti sredstava za koja se vrši obračun amortizacije relativno malo. godine za koju se vrši obračun amortizacije. . Privredni subjekt određuje svojom računovodstvenom politikom za koje će se grupe sredstava primeniti pravilo da se godišnja amortizaciona stopa utvrđuje na nivou grupe. MRS 16 dozvoljava da se za obračun amortizacije koriste sledeće metode: . MRS 16 utvrđuje da se iznos koji se amortizuje alocira na sistematskoj osnovi u toku veka korišćenja sredstva. već promenom računovodstvene procene i primenjuje se prospektivno . U skladu sa MRS 8 promena procenjenog veka upotrebe sredstva se ne smatra promenom računovodstvene politike.degresivno otpisivanje i . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. što znači da privredni subjekt za svako svoje značajno sredstvo pojedinačno procenjuje vek upotrebe.tehničko starenje koje proističe iz promena ili poboljšanja proizvodnje ili zbog promene tražnje na tržištu za proizvodom ili uslugom za čije se stvaranje koristi sredstvo i . primenjuje se metoda proporcionalnog ili metoda degresivnog otpisivanja.

Osnovica za obračun amortizacije 9.00 Broj punih meseci Iznos korišćenja u amortizacije tekućoj godini 2% 12 180.RAČUNOVODSTVO. za jednu mašinu se može primeniti metoda proporcionalnog otpisivanja. standardom se ne zahteva ali se podrazumeva da procenu nekretnina uradi profesionalni kvalifikovani procenjivač.značajno opadanje vrednosti nacionalne valute. Ako je takva promena metode amortizacije nužna.00 400. S obzirom na to da se kao investiciona nekretnina klasifikuje isto zemljište i građevinski objekti koji mogu biti pod delokrugom MRS 16 samo da im je namena drugačija.000. Uslov da se za neko sredstvo može primeniti model revalorizacije je da se njegova fer vrednost može pouzdano utvrditi.000.000.. za obračun amortizacije 1.00 Otpisana vrednost Rezidualna vrednost God.600.00 2.00 10% 12 100. U praksi često postoji neslaganje oko Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000. sredstvo (u obliku nekretnine. ali se od njega ne zahteva da utvrdi fer vrednost ulaganja u nekretnine na osnovu procene nezavisnog. Zgrada Ukupno 022 2.00 20% 6 60. stopa 10. .000.000. Naime.00 180. 77/2010 . Razlozi za primenu modela revalorizacije za vrednovanje nekretnine. Kada su u pitanju postrojenja i oprema.00 400. privrednom subjektu se preporučuje. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Ne zahteva se da se za sva sredstva za koja se amortizacija obračunava primenjuje isti metod za obračun amortizacije (npr. Fer vrednost sredstva u obliku postrojenja i opreme obično je njegova tržišna vrednost utvrđena procenom. Nije izričito navedeno da takvu procenu moraju uraditi profesionalni kvalifikovani procenjivači. Treba izabrati metodu čijom bi se primenom obezbedio najrealniji obračun amortizacije.promene na tržištu nekretnina. privredni subjekt ima zemljište na periferiji grada. privredni subjekt treba da proceni njegovu fer vrednost koristeći metodu pri- 101 .00 3. postrojenja i opreme Prema modelu revalorizacije nakon početnog priznavanja.dalje: MRS 40). treba je obračunati kao promenu računovodstvene procene.000. Kamion 3.000. Može se desiti da i sadašnja knjigovodstvena vrednost skenera starog dve godine bude znatno iznad tržišne vrednosti novog i tehnički još boljeg skenera. osim kao deo kontinuiranog poslovanja. Kada zbog specifične prirode nekog sredstva u obliku nekretnine. a iznos amortizacije za tekući i buduće obračunske periode treba uskladiti (ne bi se vršilo retroaktivno prilagođavanje).000.000.000. Metode amortizacije koje se primenjuju treba preispitivati u redovnim vremenskim razmacima i ako postoji znatna promena očekivanog obima ekonomskih koristi od sredNabavna vrednost na R.000.skenera.00 1.00 1. glasnik RS”. za drugu metoda degresivnog otpisivanja a za treću metoda funkcionalnog otpisivanja).00 0.00 2. Naziv sredstva dan određivanja stope br.000.000. MRS 16 ne pruža smernice ko treba da vrši procenu njihovih fer vrednosti. postrojenja i oprema nakon početnog priznavanja mogu biti: .000. Radi daljeg pojašnjenja da li se zahteva ili ne zahteva profesionalni kvalifikovani procenjivač ukazujemo na smernicu koju sadrži (I-40) Međunarodni računovodstveni standard .000. MRS 16 postavlja zahtev da se izvrši obelodanjivanje činjenice da u procenu nije bio uključen nezavisni procenitelj. Automobil Ukupno 023 stava. Prema MRS 16 fer vrednost zemljišta i zgrada po pravilu se utvrđuje procenom koju vrše profesionalni kvalifikovani procenjivači. 10-11 toga da li ovaj standard izričito zahteva ili ne zahteva od privrednog subjekta da fer vrednosti nekretnina moraju utvrditi profesionalni kvalifikovani procenjivači. cene su mnogo više nego posle godinu ili dve.00 600.000. postrojenja ili opreme ne postoji tržišni dokaz njegove fer vrednosti ili se takvo sredstvo retko prodaje.000. kod kompjuterske opreme po pojavljivanju nekog novog uređaja .500.000.000. priznatog ovlašćenog procenjivača koji ima skorije iskustvo u proceni ulaganja u nekretnine na sličnim lokacijama i iste kategorije. postrojenja i opreme koje mogu da izazovu značajne razlike između sadašnje vrednosti sredstava i njihove fer vrednosti (npr. Ako je fer vrednost utvrđena na neki raniji datum vrednuje se u visini te fer vrednosti umanjene za obračunatu amortizaciju (od datuma revalorizacije do datuma bilansa) i obračunate gubitke zbog obezvređenja (od datuma revalorizacije do datuma bilansa).000. Kako se grad širi tako rastu i cene zemljišta). br.00 2.00 160. postrojenja ili opreme) se na datum bilansa vrednuje po svojoj fer vrednosti utvrđenoj na taj datum bilansa. treba metodu promeniti kako bi realnije odražavala očekivane promene obima ekonomskih koristi (ako se na mašinu ugradi brojač proizvedenih komada postoji opravdanje da se sa metode proporcionalnog otpisivanja pređe na metodu funkcionalnog otpisivanja).00 Primena modela revalorizacije za naknadno vrednovanje nekretnina.000.MRS 40 Investicione nekretnine („Sl.

Revalorizacija se može raditi na bilo koji datum u toku obračunskog perioda.00 dinara.000. Nabavna vrednost 2. četvrte ili pete godine. Nema smernica da li se. Ako je privredni subjekt revalorizaciju uradio na neki datum u toku obračunskog perioda. itd. Ova metoda se može primeniti kod sredstava kod kojih je moguće utvrditi nabavnu vrednost istovrsnog novog sredstva. Ako je ta promena dovela do znatnije razlike fer vrednosti u odnosu na njegovu knjigovodstvenu vrednost. Ova metoda je pogodna za utvrđivanje fer vrednosti nekretnina koje se izdaju.kancelarijska oprema. vrši revalorizacija sredstva na dan njegovog rashodovanja ili prodaje. tj.vazdušna saobraćajna sredstva.nameštaj i oprema.zemljište. MRS 16 ne vrši kvantifikovanje „značajnijeg odstupanja”.000. . ako se primenjuje model revalorizacije. Amortizovani trošak zamene se dobija kada se na procenjen trošak nabavke istovrsnog novog sredstva primeni procenjeni procenat ostatka vrednosti (neutrošene vrednosti) sredstva. . Ako se ovom metodom utvrđuje fer vrednost. postrojenja ili opreme) revalorizuje. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA nosne vrednosti ili ga vrednuje po njegovom amortizovanom trošku zamene.mašine. treba uraditi revalorizaciju tog sredstva. . MRS 16 daje sledeći primer za te grupe: .00 Revalorizacijom je utvrđena nova knjigovodstvena vrednost postrojenja u iznosu od 180.00 160.motorna vozila. .000. . MRS 16 ne daje smernice do kog nivoa razlikovanja navedene dve vrednosti ne treba raditi revalorizaciju.zemljište i zgrade (ako se privredni subjekt opredeli za ovu revalorizacionu grupu ne može imati revalorizacionu grupu zemljište). Ako se pokaže da je u pitanju značajnije odstupanje uradio bi revalorizaciju i na datum bilansa. proizvodne hale u nerazvijenim područjima. To se radi da bi se izbeglo da se u finansijskim izveštajima u okviru jedne revalorizacione grupe nađu sredstva revalorizovana na različite datume. Primeri sredstava za koja ne postoji tržišni dokaz njihove fer vrednosti mogu biti: veliki tržni centri. slične upotrebe u poslovanju privrednog subjekta i sredstva čije se tržišne cene slično menjaju. Knjiženje izvršiti po oba načina predviđena MRS 16. dopuštena su dva postupka. treba revalorizovati celokupnu revalorizacionu grupu kojoj to sredstvo pripada. Revalorizaciju treba raditi dovoljno često da knjigovodstveni iznos ne bi značajnije odstupao od iznosa fer vrednosti na datum bilansa. br. Kada se neko sredstvo (u obliku nekretnine. 10-11 . Otpisana vrednost 3. Srazmerno se koriguju nabavna i otpisana vrednost sredstva tako da sadašnja vrednost (neto knjigovodstveni iznos sredstva) nakon revalorizacije bude jednaka njegovoj procenjenoj fer vrednosti: 102 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000. Sadašnja vrednost (knjigovodstvena neto vrednost) koje se revalorizuje. postrojenja posebne namene. na datum bilansa. Ako se privredni subjekt opredelio za model revalorizacije. . treba na datum svakog bilansa da vrši proveru da li su se stekli uslovi da revalorizuje sredstva. Vrednosti 1. Revalorizacione grupe objedinjuju sredstva slične vrste. S obzirom da sredstva imaju nabavnu i otpisanu vrednost prilikom revalorizacije.XIII RAČUNOVODSTVO.00 40.brodovi. Kod pojedinih sredstava promene mogu biti intenzivnije i češće u odnosu na neka druga sredstva. Svaka od navedenih revalorizacionih grupa se može dalje raščlanjavati ili formirati neke nove. na primer upravne zgrade privrednog subjekta. velike upravne zgrade. Kod sredstava gde su te promene ređe i manjeg intenziteta i kada nema inflacije dovoljno bi bilo revalorizaciju raditi svake treće. Metoda prinosne vrednosti podrazumeva utvrđivanje priliva i odliva gotovine po osnovu sredstva tokom njegovog veka upotrebe u privrednom subjektu. na kraju tog obračunskog perioda treba da obračuna amortizaciju za sredstva od dana revalorizacije do kraja obračunskog perioda i nakon toga treba da proveri da li dobijene knjigovodstvene vrednosti sredstava značajnije odstupaju od njihovih fer vrednosti koje bi se utvrdile na dan na koji sastavlja obračun. pa privredni subjekt treba sam da prosudi kada je vreme da vrši revalorizaciju. Iznosi 200. priliv gotovine bi se procenio u visini izdataka za zakup koji bi privredni subjekt imao ukoliko bi morao da iznajmi takvu zgradu. Učestalost revalorizovanja zavisi od promene fer vrednosti sredstva (u obliku nekretnine. . postrojenja ili opreme) Primer: Knjigovodstvene vrednosti postrojenja pre revalorizacije su: Red. što znači da MRS 16 ne zabranjuje revalorizaciju.

77/2010 . Nabavna vrednost 2. Otpisana vrednost 3.000.00 dinara) koja čini 80% nabavne vrednosti. povećanje se direktno odobrava kapitalu. kao revalorizaciona rezerva. postojati posebna analitička kartica za revalorizacionu rezervu. br.000.000. Nabavna vrednost 2.00 160. Ovaj račun mora biti analitički raščlanjen na sredstva po osnovu kojih su ove rezerve stvorene.MRS 8 Računovodstvene politike. MRS 40 dopušta da se u skladu sa (I-08) Međunarodni računovodstveni standard . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Preračun vrednosti po osnovu revalorizacije: Red.00 40.00 -40. br. ali se može reći da na indirektan način favorizuje model fer 103 . a ukoliko iznos smanjenja premašuje ranije formirane revalorizacione rezerve.00 Kada se knjigovodstveni iznos sredstava poveća kao rezultat revalorizacije.000.000.000.model fer vrednosti ili . a za preostalo povećanje vrednosti sredstva formira se revalorizaciona rezerva.000. Kada se knjigovodstvena vrednost sredstvu poveća. Uslov za izbor jedne od ove dve metode jeste da se metod primenjuje na sva sredstva koja su priznata kao investiciona nekretnina. MRS 40 direktno ni jednom modelu ne daje prednost. za iznos ranije priznatog rashoda priznaje se nastanak prihoda. Sadašnja vrednost (knjigovodstvena neto vrednost) Pre revalorizacije 200.00 45.00 Knjižiti +25.00 dinara : 80%.00 0. analitička kartica nekog sredstva može biti analitička kartica za tri sintetička računa: za sintetički račun na kojem se evidentira nabavna vrednost te vrste sredstava.000. promene računovodstvenih procena i greške („Sl. Sadašnja vrednost (knjigovodstvena neto vrednost) Pre revalorizacije 200.00 Knjiženje revalorizacije: 0230 0239 330 Postrojenja i oprema Ispravka vrednosti postrojenja i opreme Revalorizacione rezerve -20.000.00 -40.model nabavne vrednosti. Na ovaj način sadašnja vrednost se svodi na procenjenu fer vrednost.000.00 5. 10-11 razlika se priznaje kao rashod ili se priznaje u celosti kao rashod.RAČUNOVODSTVO.00 20.00 % 100 Posle revalorizacije 180. do nabavne vrednosti se dolazi na sledeći način: 180.00 +5. U okviru postojeće analitike osnovnih sredstava na analitičkoj kartici sredstava se može evidentirati podatak o revalorizacionoj rezervi konkretnog sredstva (ne mora.000.00 % 100 20 80 Posle revalorizacije 225.00 40.000. glasnik RS”. Račun 024 . Vrednosti 1.00 S obzirom da je poznata sadašnja vrednost (180.000.00 Knjižiti -20. Uslov je da će ta promena metoda (koja je u stvari promena računovodstvene politike) dovesti do boljeg prikazivanja događaja ili poslovnih promena u finansijskim izveštajima.Investicione nekretnine Investicione nekretnine se u skladu sa MRS 40 naknadno vrednuju primenom jednog od sledećih modela: . sintetički račun na kojem se evidentira ispravka vrednosti te vrste sredstava i sintetički račun revalorizacionih rezervi).000.000.000.000.000. Preračun vrednosti po osnovu revalorizacije: Red. br. Knjiženje revalorizacije sprovodi se na sledeći način: 0230 0239 330 Postrojenja i oprema Ispravka vrednosti postrojenja i opreme Revalorizacione rezerve 25.000.00 20.000.dalje: MRS 8) izvrši promena metoda za naknadno vrednovanje investicionih nekretnina.00 Nabavna vrednost se svodi na procenjenu fer vrednost a otpisana vrednost se svodi na nulu.000.00 180.000.000. Nakon toga izračunava se otpisana vrednost koja čini 20% nabavne vrednosti.00 160. Otpisana vrednost 3. ako ranije u vezi sa tim sredstvom nije bilo formiranih revalorizacionih rezervi. a pri prethodnoj revalorizaciji mu je smanjivana vrednost kada je knjižen nastanak rashoda po tom osnovu. smanjenje se knjiži kao smanjenje ranije formiranih revalorizacionih rezervi. Vrednosti 1. Kada se knjigovodstveni iznos sredstava smanji kao rezultat revalorizacije.00 100 180.

privredni subjekt razmatra informacije koje dobija iz raznih izvora. ili da tržišne cene postanu u manjoj meri trenutno raspoložive. već i da li je slične nekretnine procenjivao u skorije vreme.XIII RAČUNOVODSTVO. Naknadno vrednovanje po modelu fer vrednosti Ukoliko se odluči da investicione nekretnine nakon početnog priznavanja vrednuje po fer vrednosti. Ako bi se primenjivao model troška nabavke. . 10-11 104 . niti buduće koristi od tih izdataka. . . čak i kada se promene uslovi (moguće je utvrditi fer vrednost) izvrši promena metode za vrednovanje. nakon njenog završetka privredni subjekt je zapao u finansijske teškoće i nije u mogućnosti da organizuje proizvodnju. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA vrednosti. kada bi se birao procenitelj. hala je velika i u toj opštini nije bilo u skorije vreme prodaje takvih objekata). čak i u slučaju da su uporedive tržišne transakcije manje učestale. . treba voditi računa ne samo o tome da li ima formalno priznatu kvalifikaciju za procenjivanje i da je procenjivao slične nekretnine. Ne uzimaju se u obzir cene koje su bile pre datuma bilansa. . Postoji izuzetak od ovog pravila. Ukoliko je privredni subjekt vrednovao investicionu nekretninu po fer vrednosti. ili koje će nastupiti nakon njega. bilo da je izvršena promena načina upotrebe). To je situacija kod prvog naknadnog vrednovanja investicione nekretnine (bilo da je kupljeno ili napravljeno da bude investiciona nekretnina. privredno društvo treba da sva svoja sredstva koja se svrstavaju kao investiciona nekretnina vrednuje po toj metodi. a koje su predmet lizinga ili sličnih ugovora. Zadatak je privrednog subjekta (odnosno procenitelja) da prepozna razlike u prirodi nekretnine. dakle. u ugovornim uslovima lizinga ili u drugim ugovorima vezanim za nekretnine. Vrednovanje po fer vrednosti znači da se na datum svakog narednog bilansa može očekivati promena vrednosti investicione nekretnine. Pri obračunavanju troškova amortizacije pretpostavljena rezidualna vrednost treba da bude nula. koji je profesionalno i stručno osposobljen i koji ima skorašnje iskustvo u vezi sa lokacijom i kategorijom ulaganja u nekretninu koja je predmet vrednovanja. kada privredni subjekt ne može pouzdano da utvrdi fer vrednosti investicione nekretnine. prelazak sa metode troška nabavke na model fer vrednosti. Nije dozvoljeno da se. Naime.pri određivanju fer vrednosti ne uzimaju se u obzir budući kapitalni izdaci za razvoj ili poboljšanje stanja nekretnine. U ovakvim situacijama nekretnina se vrednuje korišćenjem modela nabavne vrednosti iz MRS 16.odsustvo obračunavanja amortizacije i troškova amortizacije. dok se ostale investicione nekretnine.fer vrednost investicione nekretnine je najčešće tržišna vrednost te nekretnine. dok njeno smanjenje predstavlja gubitak i priznaje se kao rashod u tom obračunskom periodu.pri određivanju fer vrednosti ne vrši se umanjenje za troškove transakcija koje bi preduzeće imalo prilikom prodaje (ili neke druge vrste otuđenja). ta vrednost treba da odražava aktuelno stanje i okolnosti na tržištu te nekretnine na datum bilansa. Ta vrednost bi trebalo da predstavlja najverovatniju cenu koja se može opravdano postići na tržištu na datum sastavljanja bilansa. Ulaganja u tuđe nekretnine koje su klasifikovane kao investiciona nekretnina isključivo se vrednuju po modelu fer vrednosti. bio dozvoljen prelazak na model fer vrednosti).ne obračunava se revalorizacija nekretnine i . ono treba da nastavi sa korišćenjem te metode sve dok nekretninu ne otuđi (ili sve dok ta nekretnina ne postane nekretnina koju drži vlasnik ili dok ne počne da razvija tu nekretninu za naknadnu prodaju u okviru redovnog poslovanja).ne obračunava se obezvređenje sredstva u skladu sa MRS 36. u MRS 40 izražena je sumnja da bi prelazak sa modela fer vrednosti na model nabavne vrednosti imao za rezultat bolje prikazivanje finansijskog položaja i finansijskog rezultata preduzeća. morala bi se primenjivati sve do otuđenja sredstva ili do njegovog rashodovanja (ne bi.najbolji dokaz fer vrednosti obično su tekuće cene na aktivnom tržištu slične nekretnine.tekuće cene na aktivnom tržištu za nekretnine čiji su uslovi.poželjno je. Povećanje te vrednosti predstavlja dobitak i priznaje se kao prihod u tom obračun- skom periodu. proizvodna hala koju je privredni subjekt izgradio u nerazvijenoj opštini. ili kada alternativnu procenu fer vrednosti (izvedenu na bazi diskontovane projekcije novčanog toka) nije moguće sastaviti (npr. Ovakva situacija se može pojaviti u slučaju da se na tržištu nekretnina ne prodaju nekretnine koje su iste ili slične nekretnini privrednog društva. ako ih privredni subjekt ima vrednuju modelom fer vrednosti. . ali ne i obavezno da privredni subjekt utvrdi fer vrednost ulaganja u nekretninu na bazi procene nezavisnog procenitelja. gde svaka strana deluje nezavisno. priroda ili lokacija različiti (ili one koje su predmet liPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. odnosno: . na istoj lokaciji i pod sličnim uslovima. U MRS 40 data su sledeća uputstva za utvrđivanje fer vrednosti: . Dakle. tj. Dakle. mestu ili uslovima vezanim za nekretninu. Ukoliko na tržištu nema ovakvih tekućih cena. Iz primene metode fer vrednosti proizilazi: . pa se odlučio da je daje u zakup ne koristi je za sopstvene potrebe jer namerava da je izdaje pod zakup.pri utvrđivanju fer vrednosti uzima se u obzir pretpostavka da se transakcija odvija između nepovezanih strana.

Ovo pravilo (vrednovanje po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje) ima i izuzetke. Privredni subjekt ponekad sklapa ugovore o prodaji svojih bioloških sredstava ili poljoprivrednih proizvoda na neki budući dan (slučaj terminske prodaje).novije cene na manje aktivnim tržištima.000.00 dinara a) Knjiženje za promenu fer vrednosti na više: 024 Investicione 1. junad. kao i tekuće tržišne procene neizvesnosti iznosa i vremena toka gotovine). na kojem voljni kupac i voljni prodavac stupaju u neku transakciju. potencijalne obaveze i potencijalna imovina („Sl. sa prilagođavanjima na način da se odraze sve promene u ekonomskim uslovima od dana kada se desila transakcija po tim cenama. Cene iz takvih ugovora nisu nužno relevantne za utvrđivanje njihovih fer vrednosti.000. Pod izrazom „trenutno stanje” misli se na stanje na datum bilansa. ili stanje na dan kada se biološko sredstvo ili poljoprivredni proizvod početno uknjižava u poslovnim knjigama preduzeća. Primer: 1. ne vrši se korekcija fer vrednosti biološkog sredstva ili poljoprivrednog proizvoda zbog postojanja nekog terminskog ugovora u kojem su cene drugačije od cena na datum bilansa ili datum uknjižavanja sredstva. 77/2010 . Naime. U takvim situacijama MRS 37 se primenjuje na te ugovore.dalje: MRS 41). prilagođene na način da odraze ove razlike. Povećanje fer vrednosti bioloških sredstava priznaje se kao prihod (račun 680). ali se iskazuju dobici ili gubici po osnovu promene fer vrednosti investicionih nekretnina.RAČUNOVODSTVO. goveda mogu da se grupišu u sledeće grupe: telad.00 nekretnina. • moguće je da navedeni izvori informacija navedu na različite zaključke u vezi sa fer vrednošću ulaganja u nekretnine.00 dinara b) 5.000. br. postrojenja i opreme 024 Investicione 5.000. glasnik RS”. u smislu definicije iz (I-37) Međunarodni računovodstveni standard .00 nekretnine 682 Prihodi od usklađiva1. 10-11 105 .000. U nekim slučajevima ugovor o kupoprodaji biološkog sredstva ili poljoprivrednog proizvoda može da bude štetan ugovor. Smanjenje fer vrednosti bioloških sredstava priznaje se kao rashod (račun 580).000. na primer po starosti ili po kvalitetu. U tom slučaju privredni subjekt (tj.MRS 37 Rezervisanja. 77/2010 .00 nekretnine Naknadno vrednovanje po modelu amortizovanog troška nabavke Nakon početnog priznavanja. . Primenom ovog modela privredni subjekt će u Bilansu uspeha iskazati troškove amortizacije po osnovu investicione nekretnine.000. br. procenitelji) razmatra razloge ovih razlika.MRS 41 Poljoprivreda („Sl.000.000.000. a sa ciljem postizanja najpouzdanije procene fer vrednosti u okviru veoma malog spektra pouzdanih procena fer vrednosti. trenutnih iznosa tržišnih zakupnina sličnih nekretnina na istoj lokaciji i pod istim uslovima. Radi lakšeg utvrđivanja fer vrednosti biološkog sredstva ili poljoprivrednih proizvoda preduzeće treba da ih grupiše prema njihovim značajnim osobinama. b) Knjiženje za promenu fer vrednosti na niže: 582 Obezvređenje 5. odnosno vrednuje je po nabavnoj ceni umanjenoj za Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000. što nije slučaj kod primene metoda fer vrednosti. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII zinga ili drugih ugovora). muzne krave. privredni subjekt koji se opredeli za model troška nabavke vrednuje svoju investicionu nekretninu primenom modela troška nabavke iz MRS 16.000.00 dinara Na datum bilansa procenjena fer vrednost zgrade je: a) 11. glasnik RS”. Privredno društvo poseduje zgradu koja za njega predstavlja investicionu nekretninu.000.000. na primer. postrojenja i opreme ukupan iznos ispravki vrednosti po osnovu amortizacijei za ukupan iznos gubitka zbog obezvređenja. Množenjem njihovih količina sa tržišnim vrednostima dobila bi se njihova fer vrednost.dalje: MRS 37).Biološka sredstva Na datum bilansa biološka sredstva se vrednuju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje.00 nja vrednosti nekretnina. kod tog modela se ne obračunava amortizacija. Imajući ovu napomenu u vidu. potencijalne obaveze i potencijalna imovina. itd. Računi 021 i 025 .planove diskontovanog toka gotovine od davanja u zakup nekretnine (s tim da su pri projektovanju budućeg toka gotovine uvažavani uslovi bilo kojeg postojećeg lizinga i ugovora. Vrednovanje bioloških sredstava reguliše (I-41) Međunarodni računovodstveni standard . Preduzeće bira osobine koje odgovaraju osobinama koje se koriste na tržištu kao osnov za utvrđivanje cena. Knjigovodstvena vrednost zgrade je 10. jer fer vrednost treba da odražava trenutno stanje na tržištu. i .

žetve i prodaje. u periodu između datuma transakcije i datuma bilansa. Ne uključuje. 10-11 106 . oporezivanjem ili ponovnim stvaranjem bioloških sredstava nakon žetve. Pri utvrđivanju diskontne stope koriste se pretpostavke koje su u skladu sa pretpostavkama koje se koriste za procenu očekivanih tokova gotovine. za koje cene na tržištu nisu utvrđene ili vrednosti nisu dostupne i za koje su alternativni postupci procene fer vrednosti očigledno nepouzdani. umanjenoj za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja. Privredni subjekt koji je prethodno izmerio biološko sredstvo po njegovoj fer vrednosti. voljnih i međusobno suočenih kupaca i prodavaca uzima se u obzir mogućnost promena tokova go- tovine.kada je došlo do manje biološke transformacije od nastanka početnih troškova (npr. rast u prvoj godini u ciklusu proizvodnje na plantaži neznatno povećava drvnu masu tih stabala). ali da postoji aktivno tržište za kombinovana sredstva. cena koja se kotira na tržištu predstavlja odgovarajući osnov za utvrđivanje njegove fer vrednosti. Ponekad na tržištu ne postoje cene za biološko sredstvo u stanju u kojem se nalazi (npr. Cena koštanja ponekad može da bude približna fer vrednosti. zasad voća tog godišta ne postoji na relevantnom tržištu). MRS 16 i MRS 36. uz korekciju vrednosti koja odražava razlike u tim cenama i . Moguće je da ne postoji odvojeno tržište za biološka sredstva koja su vezana za zemljište. u tom slučaju bi primenilo onu cenu koja važi na tržištu na kojem preduzeće očekuje da će vršiti prodaju svojih bioloških sredstava i poljoprivrednih proizvoda). Ako aktivno tržište ne postoji. Shodno tome. itd. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Ako postoji aktivno tržište za biološko sredstvo ili poljoprivredni proizvod.. Polazna pretpostavka je da fer vrednost biološkog sredstva može pouzdano da se izmeri. na primer. biološko sredstvo se meri po svojoj nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja. kako bi se izbegla situacija da neke pretpostavke budu dvaput uzete u obzir ili ignorisane. umanjenoj za ukupno obračunatu amortizaciju i ukupne gubitke zbog obezvređenja. male promene na sadnicama voća ako su one zasađene neposredno pre datuma bilansa) ili . U tim okolnostima. kao i pri procenjivanju očekivanih neto tokova gotovine.reperne vrednosti u sektoru.. Čim postane moguće da se vrednost takvog biološkog sredstva može pouzdano izmeriti. Za utvrđivanje fer vrednosti bioloških sredstava privredni subjekt može da koristi informacije koje se odnose na kombinovana sredstva (npr.cenu najnovije transakcije na tržištu. Privredni subjekt ne uključuje sve tokove gotovine u vezi sa finansiranjem sredstava. U takvom slučaju. nastavlja da meri Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Pretpostavka da se fer vrednosti bioloških sredstava mogu uvek realno izmeriti može da se obori isključivo prilikom početnog priznavanja biološkog sredstva. glasnik RS”. br..tržišne cene za slična sredstva. Biološka sredstva su često fizički vezana za zemljište (npr. u transakciji između dobro obaveštenih. u paketu. odnosno za biološka sredstva. ako preduzeće ima pristup na dva aktivna tržišta. U nekim slučajevima ovi izvori informacija mogu da sugerišu drugačije zaključke u vezi sa fer vrednošću biološkog sredstva ili poljoprivrednog proizvoda. Prilikom ugovaranja cene. naročito u slučaju: . troškove ponovnog sađenja drveća u šumskim zasadima nakon seče. 77/2010 . .kada se ne očekuje da biološka transformacija značajno utiče na cenu (npr. ekonomske okolnosti nisu u značajnoj meri promenile.MRS 2 Zalihe („Sl. vrednost stoke koja je izražena po kilogramu mesa. Ako preduzeće ima pristup različitim aktivnim tržištima. drveće u šumskom zasadu). neobrađeno zemljište i melioraciju zemljišta..XIII RAČUNOVODSTVO. Privredni subjekt ovo uzima u obzir prilikom utvrđivanja odgovarajuće diskontne stope koja će se primeniti. za utvrđivanje fer vrednosti preduzeće može da primenjuje: .. bilo u očekivane tokove gotovine bilo u diskontnu stopu ili u neku kombinaciju te dve vrednosti. kao što je vrednost voćnjaka izražena po hektaru. ta pretpostavka može da se obori prilikom početnog priznavanja biološkog sredstva. da bi se došlo do fer vrednosti bioloških sredstava).dalje: MRS 2). ono primenjuje cenu koja se kotira na tržištu koje je za njega najznačajnije (npr. U tom slučaju pri utvrđivanju nabavne cene ili cene koštanja uzima se u obzir (I-02) Međunarodni računovodstveni standard . privredni subjekt ugrađuje očekivanja u vezi sa mogućim promenama tokova gotovine. Sadašnje stanje biološkog sredstva isključuje svako povećanje vrednosti koje će se ostvariti po osnovu dodatne biološke transformacije i budućih aktivnosti privrednog subjekta. Iz toga sledi da fer vrednost odražava mogućnost takvih promena. fer vrednost neobrađenog zemljišta i melioracije može da se oduzme od fer vrednosti kombinovanih sredstava. kao što su one koje se odnose na unapređenje buduće biološke transformacije. diskontovane po tekućoj tržišnoj stopi pre oporezivanja. pod uslovom da se. Privredni subjekt uzima u obzir razloge za postojanje tih razlika da bi došlo do najpouzdanije procene fer vrednosti u okviru relativno uskog raspona razumnih procena. Cilj izračunavanja sadašnje vrednosti očekivanih neto tokova gotovine je da se utvrdi fer vrednost biološkog sredstva na sadašnjem mestu i u sadašnjem stanju. privredni subjekt to sredstvo meri po njegovoj fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove njegove prodaje na mestu uzgajanja. za utvrđivanje fer vrednosti privredni subjekt primenjuje sadašnju vrednost neto tokova gotovine koju očekuje da će ostvariti od tog sredstva. Međutim.

RAČUNOVODSTVO. povećanje te vrednosti se knjiži kao povećanje revalorizacione rezerve.četinarske šume 680 Prihodi od usklađivanja vrednosti bioloških sredstava 5. br. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII biološko sredstvo po njegovoj fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja. 77/2010 .Učešća u kapitalu ostalih povezanih pravnih lica Učešće u kapitalu pridruženih društava vrednuje se primenom metode učešća.000. U vezi sa naknadnim vrednovanjem stanja na računu 028 važe i napomene o zastarelosti potraživanja na koje se ukazuje u okviru vrednovanja potraživanja iz Klase 2.000. glasnik RS”.000. vrednovanje bi se vršilo po nabavnoj vrednosti. a ne kao prihod. U ovakvim slučajevima nije dozvoljen prelazak na vrednovanje po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja. Ukoliko pridruženo društvo u svom kapitalu ima revalorizacionu rezervu pravno lice vlasnik njegovog kapitala mora u svoj pasivi imati srazmeran pripadajući deo tih rezervi.dalje MRS 28) reguliše i situacije u kojima je moguće ulaganje vrednovati kao ulaganje raspoloživo za prodaju.000. Primer vrednovanja šuma: 1. sem obezvređenja po osnovu oštećenja usled više sile 0210 Šume i višegodišnji zasadi . br.MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje („Sl. U nastavku se daje kratka napomena za knjiženja na računu 029: ukoliko privredni subjekt investira u objekat (ili zemljište) uzet u zakup a takvim ulaganjem ne stiče dodatna prava na korišćenje objekta (ne umanjuje mu se zakupnina. glasnik RS”. Privredno društvo ima šumu čija je knjigovodstvena vrednost 150. 028 i 029. 77/2010 . a u konsolidovanim finansijskim izveštajima primenom metode učešća. glasnik RS”. niti ono obezbeđuje dodatni period korišćenja objekta bez plaćanja zakupnine) i ukoliko taj objekat preduzeće (zakupac) ne daje dalje u podzakup. U slučaju da se vrednovanje vrši po fer vrednosti postupak vrednovanja je u delokrugu MRS 39.00 Račun 030 .dalje: MRS 39). 027. Nje dozvoljeno naknadno vrednovanje primenom metode učešća.00 10. ulaganja izvršena u taj objekat može računovodstveno obuhvatiti na računu 029. br. 028 i 029 . Ukoliko bi vrednovanje bilo po fer vrednosti.000. Ovaj standard zahteva da se naknadno vrednovanje u pojedinačnim finansijskim izveštajima učesnika u zajedničkom ulaganju vrši na način propisan MRS 27 (metodom nabavne vrednosti ili po fer vrednosti). b) Za vrednovanje po fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje: 5800 Obezvređenje bioloških sredstava. 027. čije je naknadno vrednovanje u delokrugu (I-31) Međunarodni računovodstveni standard . koji zahteva vrednovanje po fer vrednosti ako ona može da se utvrdi.000.MRS 31 Učešća u zajedničkim poduhvatima („Sl. 10-11 Račun 032 .00 dinara b) 140.četinarske šume 10. ako je taj rok kraći od trajanja zakupa). Ukoliko izveštajni subjekt ne sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje učešće u kapitalu vrednuje primenom metode 107 .00 Računi 026. a ako ne može. što reguliše (I-39) Međunarodni računovodstveni standard . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica i druge hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Ukoliko je u pitanju učešće u kapitalu ostalih pravnih lica moguće je da se radi o dve vrste učešća: .MRS 28 Investicije u pridružene entitete („Sl. Smanjenje bi se knjižilo kao rashod ako nema formirane revalorizacione rezerve a ukidanje rezerve se vrši uz priznavanje prihoda kada se ulaganje proda. U okviru prikaza vrednovanja sredstava koja se iskazuju na računu 032 ukazaćemo na proceduru vrednovanja po fer vrednosti ovakve vrste sredstava. Povećanje se priznaje kao prihod a smanjenje kao rashod. sve do njegovog otuđenja.dalje: MRS 31). U slučaju da pravno lice sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje učešće u kapitalu na računu 031 obračunava metodom nabavne vrednosti.učešće u zajedničkom ulaganju.000.(I-28) Međunarodni računovodstveni standard .00 5. uz obračunavanje amortizacije (amortizacija se obračunava u periodu trajanja zakupa ili u periodu veka upotrebe izvršenog ulaganja.Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica Učešće u kapitalu zavisnih pravnih lica vrednuje se primenom metode nabavne vrednosti.00 dinara a) Knjiženje za vrednovanje po fer vrednosti umanjenoj a procenjene troškove prodaje: 0210 Šume i višegodišnji zasadi .00 dinara Na datum bilansa procenjena vrednost šume umanjena za procenjene troškove prodaje je: a) 155. Račun 031 . 77/2010 .Ostala sredstva iz grupe 02 Prethodno date napomene za vrednovanje sredstava u okviru grupe 02 odnose se i na naknadno vrednovanje sredstava koja se obuhvataju na računima 026.

smanjenje cena nafte za sredstva zajma proizvođačima nafte.naplatom prihoda po osnovu njega (na primer dividendi ako su u pitanju akcije). povećan broj odloženih isplata ili povećan broj zajmo- primaca sa kreditnim karticama koji su dostigli svoja ograničenja kredita i isplaćuju minimalni mesečni iznos) ili . ili . objektivni dokaz o obezvređenju ulaganja u instrumente kapitala predstavljaju i informacije o značajnim promenama sa štetnim uticajima koje su se odigrale u tehnološkom. ekonomskom ili pravnom okruženju u kome emitent posluje i označava da se troškovi ulaganja u instrumente kapitala ne mogu povratiti. Značajan ili dugotrajan pad fer vrednosti ulaganja u instrument kapitala ispod cene je takođe značajan dokaz obezvređenosti instrumenta. Iz ovoga proizlazi da finansijsko sredstvo ne mora obavezno biti obezvređeno ako mu je opala fer vrednost. moguće je da zajmodavac bude u finansijskim teškoćama a ne postoji dovoljno dostupnih podataka iz prošlosti koji se odnose na slične zajmodavce. Na primer. . U takvim okolnostima privredni subjekt koristi svoje iskustvo i prosuđivanje da prilagodi objektivne podatke grupi finansijskih sredstava da bi oni odrazili aktuelne okolnosti (što reguliše paragraf AG89. Sem navedenih događaja. . smanjenje cena nekretnina za hipoteke u relevantnoj oblasti. kasni se sa isplatom kamate ili glavnice. Iznos gubitka koji se uklanja iz sopstvenog kapitala i iskazuje kao rashod je razlika između njegove vrednosti sticanja (neto razlika od bilo koje ponovne isplate glavnice i nastale amortizacije) i tekuće fer vrednosti (za instrumente kapitala) ili vrednosti koja se može povratiti (za instrumente duga). bez obzira koliko verovatni bili. 10-11 108 . mada smanjenje ne može još uvek da se utvrdi za pojedinačna finansijska sredstva u grupi uključujući i . Privredni subjekt procenjuje na svaki datum bilansa da li postoje objektivni dokazi da su finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava obezvređeni. Vrednost instrumenta duga koja se može povratiti. povećanje stepena nezaposlenosti zajmoprimca u toj geografskoj oblasti. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. . umanjena za bilo koji gubitak zbog obezvređenja tog sredstva koji je prethodno priznat u neto dobitku ili gubitku.njegovom prodajom ili . Iznos uložen u finansijsko sredstvo se može povratiti: . . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA učešća. Naknadno vrednovanje finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju se vrši po njihovim fer vrednostima. Ukoliko se učešće u zajedničkom ulaganju vrednuju u skladu sa MRS 39 ono se tretira kao finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju. koji je ponovo meren radi utvrđivanja fer vrednosti je sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine diskontovanih po tekućoj tržišnoj kamatnoj stopi za slično finansijsko sredstvo.nastupio je trend naplate po osnovu sredstva (ili portfelja sredstava) koji ukazuje da se celokupna nominalna vrednost tog sredstva (ili portfelja sredstava) neće naplatiti objektivni podaci ukazuju da postoji merljivo smanjenje budućih tokova gotovine od grupe finansijskih sredstava nakon početnog priznavanja tih sredstava.ugovori se krše. moguće je da će njegovom vlasniku po osnovu njega priticati značajni prihodi (u obliku dividendi). U pojedinim slučajevima objektivni dokazi korišćeni za procenu iznosa gubitka zbog obezvređenja finansijskog sredstva mogu postati ograničeni ili više ne mogu biti u potpunosti relevantni za aktuelne okolnosti.emitent (ili dužnik) je u značajnim finansijskim teškoćama.štetne promene platežne moći zajmoprimca u grupi (na primer. Finansijsko sredstvo je obezvređeno ako je iskazano u iznosu koji je iznad njegove procenjene vrednosti koja se može povratiti. s tim da po osnovu tog učešća ne postoji kontrola niti značajan uticaj na njih.učešća u kapitalu drugih pravnih lica. Dodatka A MRS 39). ili štetne promene u industrijskim uslovima koji utiču na zajmoprimaoce u grupi).uzimanje garancije od zajmoprimca zbog ekonomskih ili pravnih razloga u vezi sa finansijskim teškoćama zajmoprimca. koje se inače u drugim okolnostima ne bi uzimale. tržišnom. Ukoliko je smanjenje fer vrednosti finansijskog sredstva raspoloživog za prodaju priznato kao rezerva u okviru kapitala i kada postoji objektivni dokaz njegove obezvređenosti akumulirani gubitak koji je priznat direktno u okviru kapitala (kao negativna rezerva) uklanja se iz kapitala (prestaje se sa njegovim priznavanjem) i priznaje se kao rashod.visoka je verovatnoća bankrotstva ili druge finansijske reorganizacije emitenta. ili nastaju druge greške u ispunjavanju ugovora. Sledeće informacije mogu poslužiti kao objektivni dokaz da je finansijsko sredstvo ili grupa sredstava obezvređena ili nenaplativa: . U slučaju da nije moguće utvrditi fer vrednost vrednuju se po trošku nabavke umanjenom za eventualne gubitke zbog obezvređenja (ovo važi i za udele ako je učešće u tom obliku). Ne priznaju se gubici za koje se očekuje da će nastati kao rezultat budućih događaja.XIII RAČUNOVODSTVO. Naime.nacionalni ili lokalni ekonomski uslovi koji su u vezi sa izmirivanjem obaveza za sredstvo u grupi (na primer. iako se i dalje nastavlja sa priznavanjem sredstva. Promene fer vrednosti priznaju se kao promena stavke kapitala (revalorizacione rezerve) a ukoliko je utvrđeno obezvređenje sredstava i ukoliko za njih nema formirane pozitivne revalorizacione rezerve (ili nema dovoljno formirane rezerve) priznaje se nastanak rashoda.

4. a ono može da se povrati ili prodajom sredstva.000.000.000. Akcije su plaćene sa tekućeg (poslovnog) računa.00 dinara po akciji. Za promenu fer vrednosti: 332 333 0321 Nerealizovani dobici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 20. Na datum narednog bilansa za 6.00 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11 109 . 2.00 Napomena: S obzirom da je fer vrednost akcija manja od njihove dotadašnje knjigovodstvene vrednosti knjigovodstvena vrednost je smanjena uz smanjenje ranije formirane revalorizacione rezerve. Procenjeno je da akcije nisu obezvređene. pa da se tek potom proveri da li je sredstvo obezvređeno.000.00 30. Na datum bilansa za 20.radilo bi se o prihodima od dividende ili kamate i po osnovu njegove konačne prodaje. Može se desiti da opadne berzanska cena sredstvu ali da po osnovu njega vlasniku pritiče značajna dividenda. tj. Na ovom mestu ćemo ukazati zašto se prema MRS 39 smanjenje berzanske cene neke hartije od vrednosti ne proglašava automatski za njegovo obezvređenje i zašto se to smanjenje ne knjiži odmah kao rashod. Ukoliko u periodu koji sledi poraste fer vrednost ili vrednost koja se može povratiti dužničkog instrumenta klasifikovanog kao finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju. Kupljene akcije se računovodstveno tretiraju kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju.000.RAČUNOVODSTVO. Privredno društvo je radi ulaganja novca na berzi kupilo 100 akcija po ceni od 2. S obzirom da akcije nisu obezvređene za razliku nije priznat rashod.sa ove tačke gledišta sredstvo bi bilo obezvređeno. već negativna revalorizaciona rezerva.000.00 Knjiženje promene fer vrednosti: 0321 332 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju Nerealizovani dobici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 20. Preduzeću je na tekući (poslovni) račun uplaćena dividenda u iznosu od 6.00 dinara je povećana berzanska cena akcija. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Gubici zbog obezvređenja koji su u vezi sa ulaganjem u instrument kapitala koji je klasifikovan kao finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju priznati kao rashod u Bilansu uspeha u nekom budućem obračunskom periodu se ne poništava priznavanjem prihoda.000.00 10. 3.00 dinara b) 180.000. Na datum narednog bilansa za 30. recimo na berzi .000. on se ukida priznavanjem prihoda u tekućem Bilansu uspeha. Na berzi su prodate akcije (koje su bile raspoložive za prodaju) za: a) 220.000. 5. a taj porast se može objektivno povezati sa događajem koji je nastao nakon što je gubitak priznat kao rashod.000. Primer 1: 1. 6.000. da li treba ukinuti tu negativnu rezervu.000.00 6.00 dinara je smanjena berzanska cena akcija raspoloživih za prodaju.000.00 dinara je povećana berzanska cena akcija. već kao negativna rezerva u okviru kapitala: sredstvo je obezvređeno ako ulaganje izvršeno u njega ne može da se povrati. Knjigovodstveno evidentiranje kupovine: 0321 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 2410 Tekući (poslovni) računi 200.00 dinara Novac je uplaćen na tekući (poslovni) račun preduzeća. već kao povećanje rezerve u okviru kapitala.000.000.00 Za primljenu dividendu: 2410 669 Tekući (poslovni) računi Ostali poslovni prihodi 6.00 din po osnovu akcija raspoloživih za prodaju. Zbog toga MRS 39 zahteva da se smanjenje berzanske cene prvo proknjiži kao negativna rezerva u okviru kapitala.00 20. pa po tom osnovu sredstvo ne bi bilo obezvređeno. ili prihodima koji nastaju po osnovu tog sredstva .00 200.

110 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 Promena fer vrednosti: 0321 333 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 8.000.000.00 Knjiženje koje se sprovodi za prodaju ulaganja: 202 Kupci u zemlji 0321 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 672 Dobici od prodaje učešća u kapitalu i dugoročnih hartija od vrednosti 333 Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 220.000. Knjiženje za kupovinu akcija: 0321 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 2410 Tekući (poslovni) računi 200.00 196.00 Za prodaju ulaganja: 202 572 Kupci u zemlji Gubici po osnovu prodaje učešća u kapitalu i hartija od vrednosti 0321 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 333 Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 180.00 6. 034.po osnovu toga što je za obveznice platio vrednost manju od njihove nominalne vrednosti.000. 035 i 038 .00 196.00 20.00 dinara po akciji. 2.000.000.po osnovu kamate i .000.Dugoročni finansijski plasmani Vrednovanje ovih sredstava.00 8. U navedenom primeru privredno društvo kupac obveznice imaće zaradu po dva osnova: .XIII RAČUNOVODSTVO. Kupljene akcije se računovodstveno tretiraju kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju.00 Računi 033. Procenjeno je da se od navedenog smanjenja fer vrednosti akcija 8.00 dinara odnosi na njihovo obezvređenje.00 4.000.000.000.000.000.200.00 dinara je smanjena berzanska cena akcija.00 dinara a nominalna vrednost 100.00 4.000.000. Privredno društvo je radi ulaganja novca na berzi kupilo 100 akcija po ceni od 2. Akcije su plaćene sa tekućeg (poslovnog) računa.000.00 dinara Za troškove pribavljanja plaćeno je sa tekućeg (poslovnog) računa berzanskom posredniku 1.00 dinara Kamata po obveznicama je 10% na godišnjem nivou i plaća se na kraju godine. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Promena fer vrednosti: 0321 333 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 6.000.00 20.00 20.000.000.00 200. Nabavna vrednost obveznica je bila 96.00 Knjiženje za promenu fer vrednosti: 333 Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 0321 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 20.000.000.000. 10-11 .00 Primer 2: 1. Na datum bilansa za 20. Primer vrednovanja po amortizovanom trošku (ceni): Privredno društvo je početkom godine kupilo obveznice sa rokom dospeća od 2 godine. ukoliko se radi o finansijskim sredstvima (a radi se o finansijski sredstvima ukoliko će njihova naplata rezultirati prijemom gotovine ili gotovinskih ekvivalenata) vrši se po amortizovanoj ceni uz korišćenje efektivne kamatne stope.

000. Red.00 Iznos 96.000. 6.00 97.000. ovog standarda za finansijska sredstva raspoloživa za prodaju.00 1.00 dinara Na sledeći datum bilansa utvrđena je nadoknadiva vrednost u iznosu od 90.000.RAČUNOVODSTVO. 5.00 dinara. Račun 037 . 4. Ukoliko bilo koji takav dokaz postoji.00 600. Sledeće informacije mogu poslužiti kao objektivni dokaz da je finansijsko sredstvo ili grupa sredstava obezvređena ili nenaplativa: .200. 7.000. privredni subjekt vrši procenu vrednosti tog sredstva ili grupe sredstava koja se mogu povratiti i priznaje gubitak zbog obezvređenja u skladu sa paragrafima 63 . ili paragrafom 67 . za finansijska sredstva koja se vrednuju po knjigovodstvenoj vrednosti.00 98.600. Pozicija Plaćeni iznos Transakcioni troškovi Nabavna vrednost obveznica (1+2) Nominalna vrednost obveznica Iznos koji će biti amortizovan do dana dospeća (4-1) Iznos transakcionih troškova koji treba da bude amortizovan do dana dospeća (2) Pozicija Plaćeni iznos Transakcioni troškovi Nabavna vrednost obveznica (1+2) Nominalna vrednost obveznica Amortizacioni iznos za tekuću godinu Amortizovani deo transakcionih troškova Knjigovodstvena vrednost obveznica (3+5-6) Iznos 96.Otkupljene sopstvene akcije i otkupljeni sopstveni udeli Otkupljene sopstvene akcije i otkupljeni sopstveni udeli vrednuju se u visini njihove nominalne vrednosti. Pri otkupu ili prodaji sopstvenih akcija ili udela ne sme se iskazati prihod ni rashod.00 4. 1. ili nastaju druge greške u ispunjavanju ugovora.00 Račun 039 . Knjigovodstvena evidencija obezvređenja: 583 Obezvređenje dugoročnih 15.70. kasni se sa isplatom kamate ili glavnice. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 Obračun vrednosti na datum bilansa (31.): U slučaju da je neko od finansijskih sredstava koje se vodi na ovim računima nominirano u stranoj valuti vrši se na datum bilansa preračun na kurs koji važi na taj dan.00 dinara. Privredni subjekt procenjuje na svaki datum bilansa da li postoje objektivni dokazi za obezvređenje finansijskog sredstva ili grupe sredstava.000. 1. 5.000.nestanak aktivnog tržišta za to finansijsko sredstvo zbog finansijskih teškoća. 2.000.200. 3. paragrafom 66.000.nastupio je trend naplate po osnovu sredstva koji ukazuje da se celokupna nominalna vrednost portfelja tog sredstva neće naplatiti. .00 100.200.00 u kapitalu zavisnih pravnih lica Ispravka vrednosti učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica 683 Prihodi od usklađivanja vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 5.000.izvesno je aktiviranje garancija datih od strane zajmodavca zajmoprimcu.000. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Obračun vrednosti na dan nabavke: Red.ugovori se ne krše.Ispravka vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana Finansijsko sredstvo je obezvređeno ako je iskazano u iznosu koji je iznad njegove procenjene vrednosti koja se može povratiti. 2.visoka je verovatnoća bankrotstva ili druge finansijske reorganizacije emitenta. već se ostvarena razlika iskazuje u okviru stavki kapitala (emisione premije ili neraspoređene dobiti).00 1. Kod matičnog društva knjigovodstvena vrednost učešća je 100.000. br.00 100.12.65. . MRS 39 za finansijska sredstva iskazana po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. . 3.00 2.emitent je u značajnim finansijskim teškoćama.00 1. ili .200. Primenom MRS 36 utvrđena je nadoknadiva vrednost ovog učešća u iznosu od 85. . 6.00 97. Primeri: Zavisno društvo posluje sa gubitkom.00 finansijskih plasmana i drugih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 0390 Ispravka vrednosti učešća 15.000. br.200.00 5. 4. 10-11 Knjiženje ukidanja dela obezvređenja: 0390 111 .

te za usluge koje su obavljene za posebne projekte. . važno je ispoštovati odredbe relevantnih standarda za vrednovanje izlaza sa zaliha po osnovu njihovog trošenja (materijal i nedovršena proizvodnja) ili prodaje (gotovi proizvodi i roba) . Zbog toga se najkasnije na datum bilansa mora izvršiti korigovanje ovog iznosa naniže i to za iznos marže. treba za svaki maloprodajni objekat računati prosečnu stopu razlike u ceni. S obzirom da se roba evidentira po prodajnim cenama. uglavnom. opšti fiksni i opšti varijabilni troškovi koji se mogu pripisati toj konverziji (preradi). zarade režije u proizvodnji. glasnik RS”. a po potrebi ona se može u okviru jednog maloprodajnog objekta računati i po prodajnim odeljenjima. troškovi pogonske energije. razlike u ceni sadržane u vrednosti prodate robe. osim pravilnog početnog vrednovanja. tj. zakupa i sl.specifična identifikacija . . ili na drugi način dobijen). postavlja se pitanje po kojoj ceni obračunati izlaz sa zaliha. uglavnom.neto prodajnoj ceni ako je ona niža od cene koštanja. osiguranja. rashod koji se knjiži u toku perioda iskazan je po prodajnim a ne po nabavnim vrednostima.vrednovanje postojećih zaliha na datum bilansa .neuobičajen iznos otpadnog materijala za izradu. Naknadno vrednovanje zaliha proizvodnje. Navedena vrednost poljoprivrednih proizvoda se može utvrditi i bez postojanja obračuna troškova i učinaka. kao što je rečeno. čine: troškovi amortizacije. pa smisao obaveznosti korišćenja Klase 9 za privredne subjekte koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom ne treba.dalje: MRS 11).prosečna ponderisana cena. poljoprivredni proizvodi ubrani (požnjeveni) vrednuju se po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje u momentu ubiranja. tražiti u obezbeđenju podataka o bilansnoj vrednosti zaliha proizvedenih poljoprivrednih proizvoda. već se odmah tretiraju kao rashod perioda u kojem su nastali: . Opšte fiksne troškove. održavanja. Ove troškove čine troškovi direktnih zarada.ceni koštanja ili . ukoliko preduzeće ima više maloprodajnih objekata. To korigovanje se vrši primenom na prodajnu vrednost prodate robe prosečne stope razlike u ceni. troškovi nepotrebnog rada. ili čak i po grupama roba. Cena koštanja obuhvata troškove materijala za izradu i troškove konverzije (troškovi prerade). Pri proizvodnji gotovih proizvoda (i nedovršenih proizvoda). Troškovi koji se ne uključuju u vrednost zaliha . U slučaju da se poljoprivredni proizvodi dalje prerađuju u preduzeću ova vrednost predstavlja njihovu nabavnu vrednost na dan predaje na dalju preradu i dalje vrednovanje se vrši primenom odredbi MRS 2. MRS 2 dopušta upotrebu tri metode („formule”): .koristi se za zalihe koje obično nisu razmenljive.prva ulazna = prva izlazna (FIFO). tj. pored troškova materijala za izradu (koji se vrednuju po stvarnoj nabavnoj vrednosti). poluproizvoda i gotovih proizvoda vrednuju se po: . kao što je to slučaj sa biološkim sredstvima. Pouzdanost ove metode zavisi od toga da li je struktura sredstava prodatih tokom perioda jednaka strukturi sredstava (zaliha) koja su bila raspoloživa za prodaju tokom perioda.postoje troškovi koji se ne uključuju u vrednost zaliha. Ne radi se o fer vrednosti utvrđenoj na datum bilansa već na dan kada je poljoprivredni proizvod ubran (požnjeven. uz uslov da se njenom primenom dobijaju rezultati (visina zaliha i visina troškova nastalih prodajom zaliha) približni prethodno navedenim metodama. za proizvode ili usluge koji su proizvedeni i odvojeni za posebne projekte.zalihe koje se zateknu na datum bilansa treba vrednovati po njihovoj: . čije priznavanje i vrednovanje reguliše (I-11) Međunarodni računovodstveni standard . prvenstveno.XIII RAČUNOVODSTVO. ugovora o izgradnji.po neto prodajnoj ceni. ishrane zaposlenih. poluproizvoda i gotovih proizvoda U skladu sa MRS 2 na datum bilansa zalihe proizvodnje. 77/2010 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA KLASA 1: ZALIHE I STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI Za vrednovanje zaliha na kraju godine.iznosi prekomernog trošenja materijala Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.s obzirom da se zalihe. Pored navedenih metoda dopuštena je i upotreba metode prodaje na malo. 10-11 112 . Zalihe poljoprivrednih proizvoda se na datum bilansa vrednuju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje.nabavnoj vrednosti (materijal i roba) ili ceni koštanja (gotovi proizvodi i nedovršena proizvodnja) ili . ili neuobičajen iznos drugih proizvodnih troškova . uslovi za primenu ove metode su da se zalihe: sastoje od velikog broja izmenjivih stavki. . poreza na imovinu. Da bi ova metoda bila pouzdanija. Vrednovanje izlaza sa zaliha vrši se primenom više metoda. Prema ovom standardu. br. Po osnovu kasnijih promena fer vrednosti ne vrši se priznavanje ni prihoda ni rashoda. na primer. Nakon prikaza sadržine cene koštanja i neto prodajne vrednosti ukazaćemo na vrednost po kojoj se u Bilansu stanja priznaju sredstva koja se grade po osnovu tzv. U skladu sa MRS 41.MRS 11 Ugovori o izgradnji („Sl. nabavljaju po različitim cenama. troškovi prerade. već. troškovi energije za grejanje. imaju slične marže i nepraktično je koristiti druge metode. u obezbeđenju podataka o troškovima i učincima neophodnih menadžmentu privrednog subjekta. nastaju i troškovi konverzije. Opšte varijabilne troškove čine. ako je ona niža.

bez iskazivanja potencijalnih Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 dinara po jednom komadu.000 komada istog proizvoda (dakle.).000. računovodstva i sličnih delatnosti ne bi činili troškove proizvoda. jer su to troškovi koji se odnose na prodate proizvode. . na primer. Da li će baš svih 80.000. troškovi amortizacije magacina gotovih proizvoda i sl.00 dinara (80. pa ni troškove materijala za izradu.).00 dinara).000 kom x 1. fiksni troškovi po jedinici proizvoda bi bili 1. Očigledno je da se ovakav postupak raspodele fiksnih troškova po jedinici proizvoda. zavisi od odnosa proizvedene i prodate količine proizvoda „A”.administrativni opšti troškovi koji direktno ne doprinose dovođenju zaliha na sadašnju lokaciju i sadašnje stanje troškovi opšteg sektora. Ukoliko. Pod normalnim kapacitetom podrazumeva se prosečna proizvodnja za koju se očekuje da će biti ostvarena tokom nekoliko budućih perioda ili sezona u kojima će biti normalni uslovi poslovanja. raspored fiksnih troškova na jedinicu proizvoda se temelji na normalnom kapacitetu proizvodnje.00 din/kom. tj. Ostatak do 100. U takvim slučajevima rasporedu troškova treba pristupiti: 113 .00 dinara fiksnih troškova (80. u zalihama bi trebalo ostaviti 120. 10-11 gubitaka). nelogično.00 dinara : 120.00 dinara i neka je u prvom obračunskom periodu proizvedeno 80. U proizvodnji kod koje se istovremeno proizvodi više glavnih proizvoda.000. osim ako su ti troškovi neophodni u proizvodnom postupku pre dalje faze proizvodnje.000.00 dinara fiksnih troškova (20.000 komada proizvoda „A”.00 dinara. smrznutog voća . Raspored varijabilnih troškova Varijabilni opšti troškovi se raspoređuju na jedinicu proizvoda na bazi stvarne upotrebe kapaciteta. prema ostvarenoj proizvodnji.ne čine troškove proizvoda. nije bilo početnih zaliha ovog proizvoda. uzimajući u obzir gubitak kapaciteta koji proizlazi iz planiranog održavanja. naravno. o zaradama koje su isplaćene po osnovu čekanja na posao. što je. troškovi hladnjače u kojoj se oni čuvaju uključivali bi se u troškove proizvoda koji bi se pravili od tog smrznutog voća.00 dinara). a u drugom 20.00 dinara To. Primera radi. jer je fiksnih troškova nastalo u iznosu od 100.000. Dakle.83 dinara (100.RAČUNOVODSTVO. transportni troškovi otpreme gotovih proizvoda. . proizvedeno je 120. ukoliko se radi o skladištenju poluproizvoda u hladnjači (npr.).000 kom x 1. Raspored fiksnih troškova Raspored fiksnih troškova na proizvode vrši se na osnovu normalnog kapaciteta proizvodnje.000. troškovi amortizacije njihove opreme. tj.000 kom proizvoda „A”.troškovi amortizacije zgrade magacina gotovih proizvoda se ne mogu uključiti u njihove troškove. Ostatak do 100.00 dinara.00 dinara) prema ovom standardu tretirao bi se kao rashod perioda.00 dinara biti uključeno u zalihe na kraju obračunskog perioda. tj. gde na jedinicu proizvoda otpada 1.25 dinara fiksnih troškova po jednom komadu. Neka je u primeru normalni godišnji kapacitet 100. Ali. Ovo bi bili primeri kada je stvarna proizvodnja ispod normalnog korišćenja kapaciteta.000. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII (preko normativa) ne mogu se uključiti u troškove proizvoda. troškovi zarada iza kojih ne stoji odgovarajući učinak takođe se ne mogu uključiti u troškove proizvoda.000 kom.troškovi skladištenja. ne može prihvatiti.koje je poluproizvod).000. Prema ovom standardu. a u drugom obračunskom periodu 5.00 dinara) tretirao bi se prema ovom standardu kao rashod perioda. u cenu koštanja. Prema prethodnom primeru. dalje.000. tako da se rasporedi celokupan iznos fiksnih troškova. U drugom obračunskom periodu. bez obzira na stepen korišćenja kapaciteta.bilansnoj vrednosti zaliha ovog proizvoda uključilo bi se fiksnih troškova u iznosu od 40. u cenu koštanja. poštujući princip opreznosti (koji nalaže da se zalihe vrednuju po što je moguće nižoj vrednosti . na jedinicu proizvoda otpada uvek isti iznos fiksnih troškova (u našem primeru 1. Prostim deljenjem iznosa fiksnih troškova sa proizvedenim količinama za prvi obračunski period dobili bismo 1. one proizvode koji više nisu na zalihama (zarade komercijalista.00 dinara (20.000.000 komada proizvoda „A”. u vrednost zaliha bio bi uključen iznos fiksnih troškova od 20. tj.00 din/kom). . imamo dva obračunska perioda u kojima je proizvođena samo jedna vrsta proizvoda: neka su u oba obračunska perioda fiksni troškovi 100. Radi se. a mogu nastajati i nusproizvodi često nije moguće pratiti odvojeno troškove prerade. znači da bi u prvom obračunskom periodu u vrednost zaliha mogao da bude uključen iznos fiksnih troškova od 80. . recimo. Primera radi. MRS 2 je predvideo i slučaj neuobičajeno visoke proizvodnje.000. U primeru. tj.troškovi prodaje . Napomena: Preduzeće navedene troškove može uključivati u cenu koštanja koju koristi menadžment preduzeća za svoje potrebe (sem za bilansiranje zaliha). proizvodnje iznad normalnog kapaciteta. S obzirom da opšte troškove (fiksni ili varijabilni) treba dodeliti učincima (gotovim proizvodima i nedovršenoj proizvodnji) MRS 2 daje preporuke za te postupke. fiksni troškovi po jedinici proizvoda bi bili 0.00 dinara Rešenje za ovaj problem je sledeće: iznos fiksnih troškova po jedinici proizvoda se smanjuje. četiri puta manje). a prodata je polovina proizvedene količine u krajnjoj .000. Pri rasporedu fiksnih troškova na jedinicu proizvoda pojavljuje se problem uzrokovan različitim obimima proizvodnje u pojedinim obračunskim periodima.

dosledno.MRS 23 Troškovi pozajmljivanja („Sl. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . br.recimo račun za utrošenu električnu energiju stiže mesečno ili sl.00 -6. cene koštanja se ne mogu računati). mere Količina na zalihi Cena za bilansiranje (stvarne cene koštanja ili neto prodajne cene utvrđene odgovarajućim kalkulacijama) 20.00 Saldo 60.. već treba voditi računa i o tome da i sam postupak raspoređivanja troškova izaziva neke troškove i da ti dodatni troškovi ne smeju biti veći od koristi koje se postižu dobijanjem preciznijih cena koštanja.00 50. 77/2010 .00 Popisom i obračunom je utvrđeno sledeće stanje zaliha gotovih proizvoda: Naziv proizvoda A B Jed.XIII RAČUNOVODSTVO.00 A kom 100 B kom 500 Ukupno: (tj. vrednuju se po neto prodajnoj vrednosti.000. na datum bilansa moraju vrednovati po stvarnoj ceni koštanja ili po neto prodajnoj vrednosti.000. jer se one na kraju obračunskog perioda. glasnik RS”.00 30.00 Vrednost za bilansiranje 2.Odstupanje u troškovima gotovih proizvoda Duguje 180. a dok ne stignu svi računi za troškove.000. a i podaci o visini pojedinih troškova stižu u preduzeće periodično .racionalno. 10-11 . poluproizvodi i gotovi proizvodi U praksi se u toku godine do datuma bilansa evidencija poluproizvoda i gotovih proizvoda vrši po planskim cenama. znači da ne treba preterivati u težnji da se troškovi što preciznije raspodele. posle knjiženja odstupanja treba da ostane na računima grupe 96 . Troškovi pozajmljivanja U određenim uslovima troškovi kamata se uključuju u troškove zaliha. Ukoliko su nusproizvodi manje vrednosti.00 52. sa pozajmljivanjem finansijskih sredstava) koji se mogu pripisati sticanju ili proizvodnji nekog sredstva uključuju se u njegove troškove nabavke.Gotovi proizvodi 969 . Kao „ključ” za raspored opštih troškova mogu se koristiti pojedinačne prodajne vrednosti proizvoda. tj. . i dr. Dakle. o troškovima amortizacije patenata i licenci koji se odnose na određeni proizvod ili proces. radi se o računovodstvenoj tehnici za privremeno rešavanje problema nedostatka stvarnih cena koštanja.00 110.Gotovi proizvodi dugovni saldo) 114 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 36.000.00 Potražuje 120. Ti su uslovi određeni u (I-23) Međunarodni računovodstveni standard . Razlog za primenu planskih cena koštanja je nemogućnost da se u momentu trošenja poluproizvoda ili prodaje gotovog proizvoda raspolaže podatkom o njihovoj stvarnoj ceni koštanja (potrebno je vreme da se utvrdi stvarna cena koštanja.000. Uslov je da se ti troškovi mogu pouzdano izmeriti i da je verovatno da će u budućnosti preduzeću ta sredstva doneti ekonomske koristi.000.dalje: MRS 23): troškovi pozajmljivanja (kamate i drugi troškovi u vezi Primer: Privredno društvo ima sledeće stanje na nekim računima: Naziv računa 960 . recimo. znači da bi izabrane „ključeve” trebalo primenjivati u nekom dužem vremenskom periodu.000. Raspored ostalih troškova Ostali troškovi se uključuju u troškove zaliha samo do veličine do koje su nastali dovođenjem zaliha na njihovu sadašnju lokaciju i u sadašnje stanje. ako je ona niža. Radi se. Nastali troškovi se umanjuju za njihovu neto prodajnu vrednost i preostali iznos se raspoređuje na glavne proizvode radi utvrđivanja njihovih cena koštanja. mere kom kom Količina 100 500 Stvarna cena koštanja 20.000.00 100.00 Neto prodajna vrednost 25.00 100. Evidentiranje u toku godine zaliha nedovršenih proizvoda i gotovih proizvoda po planskim cenama koštanja nije novi metod obračunavanja izlaza sa zaliha.00 Za vrednovanje gotovih proizvoda i svođenje planskih vrednosti na vrednosti po kojima se zalihe mogu vrednovati na datum bilansa mogao bi se sastaviti sledeći pregled: Proizvod Jed. Vrednosti po kojima se u toku godine mogu evidentirati proizvodnja.000.

960 Gotovi proizvodi . Pri procenjivanju neto prodajnih cena obično se poštuje princip pojedinačnog procenjivanja. Ukoliko to nije slučaj već tek treba tražiti kupca. Ova napomena važi i za zalihe materijala. mogle bi se pri obračunavanju vrednosti zaliha grupno sniziti vrednost.Odstupanja od planskih cena gotovih proizvoda XII 54. Troškovi prodaje ne uključuju transport i druge troškove neophodne da se sredstva dopreme do tržišta. a do dana na koji se finansijski izveštaji odobravaju za objavljivanje. koriste se cene sa tržišta i koriguju naniže za procenjene neophodne troškove realizacije. 10-11 pa se za iste artikle postižu različite cene (u zavisnosti od pogodbe . umanjena za: .000.Račun .969 6. Procena neto prodajne vrednosti treba da se zasniva na najpouzdanijem dokazu koji je raspoloživ kada se procena radi. tj.00 2. usluga i roba Množenjem dobijenog koeficijenta sa prodajnom cenom sredstva čiju neto prodajnu cenu treba izračunati dobili bi se njegovi procenjeni neophodni troškovi realizacije: Procenjeni neophodni troškovi realizacije po jedinici proizvoda = Prodajna cena sredstva x Troškovi realizacije po 1 dinaru prodajne vrednosti Situacija kada je neto prodajna cena manja od početno priznatih vrednosti zaliha postoji u slučaju oštećenja zaliha (u celosti ili delimično).000. treba izvršiti svođenje vrednosti nedovršene proizvodnje i poluproizvoda na njihove neto vrednosti. svoj letnjoj obući).00 2. U suprotnom.000. treba ih na datum bilansa vrednovati po neto prodajnoj vrednosti. 115 .procenjene neophodne troškove realizacije sredstva.000.00 proizvoda . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Trenutno stanje na grupi 96 .Gotovi proizvodi (dugovni saldo) .potražni saldo od Isknjižiti sa grupe 96 .Račun . u pojedinim slučajevima dopušta i odstupanje od pojedinačnog procenjivanja neto prodajnih cena. U slučaju ostalih zaliha nedovršene proizvodnje. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.proizvodi kod kojih je izražena sezonska prodaja. ili ako im je smanjena tržišna vrednost iz nekih drugih razloga.000.RAČUNOVODSTVO. jer se u to vreme nisu svi ni prodavali. za svaku pojedinu vrstu zaliha se određuje neto prodajna vrednost. Kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi MRS 41 daje precizna uputstva šta čini i šta ne može da čini troškove realizacije: Troškovi prodaje uključuju provizije brokerima i dilerima. ukoliko bi takvo (pojedinačno) procenjivanje bilo neprikladno.00 Neto prodajna cena je vrednost sredstva koja se može postići njegovom prodajom na tržištu (vrednost u koju nije uključen PDV).00 Knjiženje u Klasi 9 za prenos odstupanja: 980 969 Troškovi prodatih proizvoda i usluga Odstupanje u troškovima gotovih proizvoda 2. MRS 2. pa se na datum bilansa ne može za svaki artikal utvrditi njegova neto prodajna vrednost. na osnovu ugovora sa kupcem koristi se cena iz ugovora i koriguje naniže za procenjene neophodne troškove realizacije. ili. Primer za to bi mogla da bude vezana prodaja nekih proizvoda na određenoj teritoriji ili pojedinim kupcima. procena uzima u obzir i promene cena ili troškova koji su neposredno povezani sa događajima nastalim nakon datuma bilansa. polaznu osnovu za izračunavanje procenjenih neophodnih troškova realizacije može da čini dotadašnji nivo tih troškova po 1 dinaru prodajne vrednosti zaliha koje su prodavane. radi o nedovršenoj proizvodnji ili poluproizvodima) i . kao i carine i porez na promet.Gotovi proizvodi. Na primer. recimo trgovina u kojoj se vrši slobodna pogodba sa kupcima.00 i Odstupanje u troškovima gotovih .000. U tom slučaju. Taj iznos bismo mogli da izračunamo na sledeći način: Troškovi realizacije po 1 dinaru prodajne vrednosti prodatih zaliha = Troškovi realizacije (troškovi mesta troškova Prodaja plus svi direktni troškovi prodaje koji nisu bili raspoređivani na mt Prodaja) Prihodi od realizacije proizvoda. ako su zalihe u ovom periodu (od datuma bilansa do dana odobrenja za objavljivanje) prodate ispod cene koštanja. Ako su zalihe namenjene prodaji. poluproizvoda i gotovih proizvoda ukoliko u poslovanju u sferi prodaje u odnosu na prethodni obračunski period nije došlo do značajnijih promena. tj.dugovni saldo od 60. ako su one zastarele. davanja nadležnim organima i berzama robe. međutim. Nedovršena proizvodnja i poluproizvodi koji se drže za korišćenje u proizvodnji gotovih proizvoda ne otpisuju se ispod svoje cene koštanja ako se očekuje da će gotovi proizvodi u kojima će se oni sadržati biti prodati po ceni koja će biti iznad cene koštanja tih gotovih proizvoda ili najmanje njoj jednaka. u slučaju proizvodnje cipela. sa računa 969 .eventualne procenjene troškove dovršenja sredstva (ako se npr.

troškove rada i nadzora na gradilištu. Sa nižom neto vrednošću po kojoj će zalihe biti bilansirane ne postupa se kao sa novom „cenom koštanja”. Troškovi koji se direktno odnose na određeni ugovor o izgradnji obuhvataju: . Pri tome se ističe da prihvatljivi rashodi moraju biti reducirani bilo kojim faznim plaćanjima i davanjima primljenim u vezi sa datim građevinskim objektom. . direktni časovi rada ili materijalni troškovi. i koji konačno neće pripasti izvođaču. opreme i materijala na gradilište. . .troškove izrade nacrta i tehničke pomoći koji se direktno odnose na ugovor. a grupe 15 preko računa 159. Vrednovanje sredstava koja se grade po osnovu ugovora o izgradnji Troškovi po osnovu ugovora o izgradnji obuhvataju troškove koje je moguće rasporediti na ugovor o izgradnji (u pogonskom knjigovodstvu ugovor o izgradnji predstavlja nosioca troškova) od datuma zaključenja ugovora do konačnog ispunjenja ugovora. 959 i 969). odnosno ugovore o izgradnji obuhvataju: . U suprotnom treba naći srazmeru između korišćenja opreme i postrojenja na gradilištu i ukupnog veka korišćenja te opreme i postrojenja u preduzeću). suspenziju i prekid kapitalizacije.opšte troškove izgradnje (troškovi zarada inženjera i drugog osoblja na gradilištima na kojima se izvode radovi po dva ili više ugovora o izgradnji). Sredstva koja se grade predstavljaju kvalifikovana sredstva kako je definisano tim standardom.troškove lizinga postrojenja i opreme.troškove koji se direktno odnose na određeni ugovor o izgradnji (direktni troškovi ugovora).osiguranja.XIII RAČUNOVODSTVO. čije nadoknađivanje može biti specificirano (taksativno nabrojano) u uslovima ugovora. popravke i održavanja opreme i postrojenja koji se koriste za izvođenje radova. Troškovi koji se ne mogu rasporediti na aktivnosti izgradnje. preko računa ispravke vrednosti (912. odnosno kupca.obaveze prema trećim stranama (odštete vlasnicima preko čijih parcela je prevožen materijal). Za vrednost prodatog materijala smanjili bi se troškovi materijala. Novo određivanje neto prodajne vrednosti po kojoj se zalihe mogu realizovati sprovodi se u narednom obračunskom periodu najkasnije na datum narednog bilansa. i tada se poređenje vrši sa originalnom cenom koštanja a ne sa neto vrednošću. Troškovi koji se odnose na dva ili više ugovora o izgradnji i kojima se ti troškovi indirektno mogu pripisati obuhvataju troškove: .troškove utrošenog materijala u izgradnji. po kojoj su zalihe bilansirane. Kada je u pitanju materijal ispravka se vrši preko računa 109. čak i ako se objekat gradi za klijenta. supervizija i dr. . Smanjenje troškova amortizacije vršilo bi se na osnovu prodaje postrojenja i opreme i to u visini razlike između njihove sadašnje i prodajne vrednosti i pod uslovom da su postrojenja i oprema nabavljena isključivo za to gradilište. Ta razmatranja obuhvataju i smernice za započinjanje.opšte troškove upravljanja za koje nadoknada nije specificirana (taksativno nabrojana) u ugovoru (u ove troškove Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. MRS 23 sadrži razmatranje prihvatljivosti ugovornih rashoda za kapitalizaciju troškova pozajmljivanja.druge troškove sa kojima se može posebno teretiti naručilac (a samim tim i odgovarajući ugovor o izgradnji) prema uslovima u ugovoru. . a kada je u pitanju trgovinska roba ispravka se vrši preko računa 139 ili preko računa ukalkulisane razlike u ceni (sve dok ona postoji). uključujući i očekivane ostale troškove garancija i . već indirektno. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA izuzev ako se ne može jasno dokazati da je do pada vrednosti došlo nakon datuma bilansa. . Troškovi po osnovu ugovora o izgradnji treba da obuhvate: . broj zaposlenih. Drugi troškovi sa kojima se može posebno teretiti naručilac obuhvataju opšte administrativne troškove i troškove razvoja.troškove prevoza postrojenja. 10-11 116 . odnosno pripisati ugovorima o izgradnji. kao i one koje se odnose na izračunavanje iznosa rashoda na koji se troškovi pozajmljivanja mogu kapitalizovati.troškove koji se odnose na dva ili više ugovora o izgradnji kojima se ti troškovi indirektno mogu pripisati (indirektni troškovi ugovora). . Ispravka računa grupe 14 vršila bi se preko računa 149.procenjene troškove održavanja (izgrađenog objekta) u garantnom roku. . odnosno sa gradilišta. Zbog potrebe da se sačuva originalna cena koštanja otpisivanje se ne vrši direktno. Navedeni troškovi se mogu smanjiti bilo kojim dodatnim izvorom prihoda koji nisu uključeni u dogovorene prihode (prihodom od prodaje viška materijala i prodaje postrojenja i opreme nakon izvršenja ugovora. Primeri nekih od osnovica („ključeva”) koje se mogu koristiti za raspoređivanje troškova su: direktni troškovi rada. . projektovanja i tehničke pomoći koji nisu direktno vezani samo za jedan ugovor. . Indirektni troškovi treba da se alociraju na specifične ugovore primenom metoda koje su sistematske i racionalne. Izvođači koji su usvojili dozvoljeni alternativni postupak iz MRS 23 treba da u troškove ugovora o izgradnji uključe i one troškove pozajmljivanja koji se mogu alocirati.ostale indirektne troškove: troškove kontrole kvaliteta.amortizaciju postrojenja i opreme koja se neposredno koristi u izvršenju ugovora.

00 dinara (u situaciji je iskazan i PDV u iznosu od 198. Kupcu je ispostavljena konačna situacija na iznos od 1.00 1. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII bi mogli da se svrstaju: administrativni troškovi.00 dinara Stepen dovršenosti u prvoj godini zgrade prema nalazu građevinskih inženjera je 40%.000.000.000.00 3.00 100.298.000.000.00 Obračun: U prvoj promeni prihod je iskazan u iznosu nastalih troškova i srazmernog dela dobitka.800. Knjiženje po prvoj privremenoj situaciji: 202 281 Kupci u zemlji Potraživanja za nefakturisani prihod 612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 1.troškove istraživanja i razvoja čije nadoknađivanje nije obuhvaćeno ugovorom i . Primer knjiženja obezvređenja materijala: 1.000. Kada je u pitanju trgovinska roba ukoliko se zalihe vode po prodajnim cenama mora se izračunati srazmerni deo ukalkulisane razlike u ceni koji se odnosi na prodate proizvode i navedeni iznos razlike u ceni isknjižiti sa računa grupe 13. Naručilac i izvođač radova su ugovorili izgradnju zgrade vrednosti 3.000.prvo na računima odgovarajućih mesta troškova.00 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Ove troškove privredni subjekt u pogonskom knjigovodstvu može evidentirati na dva načina: .00 20.200. troškovi osiguranja. a zatim nakon njihovog prenosa na računu 982 .RAČUNOVODSTVO.000. Primer obračuna i knjiženja zaliha nedovršene proizvodnje primenom MRS 11: 1. 2.000.00 1. troškovi dizajna i tehničke pomoći koji nisu direktno vezani za neki specifičan ugovor i fiksni troškovi izgradnje). Razlika između iskazanog iznosa prihoda i fakturisanog iznosa priznaje se kao vremensko razgraničenje. 2. Materijal Brašno Kvasac Ukupno Knjigovodstvena vrednost 100. Investitoru je po dogovoru ispostavljena prva privremena situacija na iznos od 1. a koji su nastali pri zaključivanju ugovora tretiraju se kao deo troškova u vezi sa tim ugovorima ako ih je moguće posebno utvrditi i pouzdano izmeriti i kada je izvesno da će ugovor biti zaključen.000.000. a ugovor bude zaključen u narednom obračunskom periodu.00 100.000.242.00 198.Troškovi perioda ili .100.000.000. Troškovi koji se direktno odnose na ugovor.00 Iznos ispravke Razlog za ispravku 3. br. Na kraju obračunskog perioda privredno društvo je napravilo obračun ispravki vrednosti zaliha materijala: Red.00 dinara (u situaciji je iskazan i PDV u iznosu od 342.direktno na računu 982 . U drugoj godini je završen objekat.000.troškove prodaje.00 Knjiženje po konačnoj situaciji: 202 Kupci u zemlji 612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 281 Potraživanja za nefakturisani prihod 2. . Ako su troškovi nastali pri zaključivanju ugovora o izgradnji priznati kao rashod u periodu u kom su nastali.00 dinara).Troškovi perioda. u troškove ugovora o izgradnji se neće uključiti ti troškovi (neće se naći na odgovarajućem računu nosilaca troškova).00 dinara Zgrada se gradi dve godine. 10-11 117 .00 Delimično oštećenje usled vlage izazvane poplavom 0.000.000.500.00 342. maloprodajna metoda.amortizaciju postrojenja i opreme koja nije u funkciji i koja nije korišćena pri izvršavanju aktivnosti iz određenog ugovora.00 dinara).00 dinara Na kraju prve godine izvođač radova na osnovu kretanja troškova u prvoj godini procenjuje da će ukupni troškovi za izgradnju biti 2.000. 1. Prema proračunu izvođača radova njegovi troškovi će biti 2.000. .000.600. Primenjivala bi se tzv.900.

000.MRS 41: moglo bi se raditi o šumama.000. Međutim.00 Vrednovanje stalnih sredstava namenjenih prodaji U okviru grupe 14 . nematerijalnim ulaganjima i ulaganjima u kapital povezanih pravnih lica. 77/2010 .000.00 Iznos ispravke Razlog za ispravku 1.00 3.XIII RAČUNOVODSTVO.00 3. kada kada je u pitanju raspoloživa grupa. na njihovo priznavanje ne utiče činjenica da je raspoloživa grupa sa kojom su oni povezani klasifikovana kao grupa koja se drži za prodaju. postrojenjima. Znači. njena knjigovodstvena vrednost se menja i dok je ona klasifikovana kao grupa koja se drži za prodaju. br.jednom utvrđena vrednost po kojoj će se vrednovati stalno sredstvo (ili raspoloživa grupa) klasifikovano kao sredstvo koje se drži za prodaju ne mora obavezno da bude vrednost po kojoj će to sredstvo biti vrednovano do dana njegove prodaje ili do dana prestanka njegovog klasifikovanja kao sredstva koje se drži za prodaju. .00 Prethodno stanje računa 109 je Ukidanje obezvređenja Knjiženje ispravke: 584 109 3. višegodišnjim zasadima i osnovnom stadu ako se u skladu sa tim standardom vrednuju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje.MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja („Sl.000. šume i višegodišnji zasadi) kupljenih (pribavljenih) radi dalje prodaje (ove zalihe su u delokrugu MRS 2) i . u okviru nje proizvoditi i prodavati gotovi proizvodi i sl. .MRS 40: investicione nekretnine koje se vrednuju primenom modela fer vrednosti.materijal koji se odnosi na raspoloživu grupu se može trošiti. kada je u pitanju raspoloživa grupa njena knjigovodstvena vrednost se menja i u periodu dok je ona klasifikovana kao grupa koja se drži za prodaju: .00 Obezvređenje zaliha materijala i robe Ispravka vrednosti zaliha materijala Za ukidanje dela ispravke: 109 684 Ispravka vrednosti zaliha materijala Prihodi od usklađivanja vrednosti zaliha 1. dobijena po osnovu plana penzija i .dalje: MSFI 5): moglo bi se raditi o zemljištu. 77/2010 .preduzeće ne obračunava amortizaciju za stalno sredstvo u periodu dok je ono klasifikovano kao sredstvo koje se drži za prodaju ili dok je deo raspoložive grupe u periodu kada je ona klasifikovana kao grupa koja se drži za prodaju.stalna sredstva koja se drže za prodaju .000.000.(I-19)Međunarodni računovodstveni standard . građevinskim objektima.MRS 39: finansijska sredstva raspoloživa za prodaju kojima je promenjena namena i za koja se preduzeće opredelilo da ih proda. Radi se o sredstvima na koja se primenjuju: . opremi. glasnik RS”. . Vrednovanje stalnih sredstava koja se drže za prodaju (namenjenih prodaji) i raspoloživih grupa u skladu sa MSFI 5: .koja su namenjena prodaji.00 Zbog iscepanih džakova došlo je do natrunjivanja 1. kao i šumama.dalje: MRS 19): sredstva namenjena prodaji.00 Iznos dodatnog obezvređenja je 3. Naime. Brašno 2. Dakle.kamate i drugi troškovi koji nastaju u vezi sa obavezama koje čine raspoloživu grupu klasifikovanu kao grupa koja se drži za prodaju nastavljaju uobičajeno da se i dalje priznaju.00 Zbog nestručnog čuvanja došlo je do deformacije dela džakova 2.Stalna sredstva namenjena prodaji evidentiraju se dve vrste sredstava: . 10-11 118 .(III-05) Međunarodni standard finansijskog izveštavanja .00 1.000. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Prethodno stanje računa 109 je 0. Materijal 1.MRS 19 Primanja zaposlenih („Sl. Šećer Ukupno Knjigovodstvena vrednost 50. na svaki datum bilansa privredni subjekt treba da utvrđuje njegovu fer vrednost umanjenu za troškove prodaje. višegodišnjim zasadima i osnovnom stadu ukoliko se oni ne vrednuju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje.000.00 2. . br.00 -1. Za utvrđivanje fer vrednosti umanjene za troškove prodaje sem prethodno datih napomena Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000.000. .00 10.000. glasnik RS”.zalihe stalnih sredstava (nekretnine. Na kraju narednog obračunskog perioda privredno društvo je napravilo obračun ispravki vrednosti zaliha materijala: Red.000. br.

nakon utvrđene fer vrednosti umanjene za troškove prodaje ona se poredi sa trenutnom knjigovodstvenom vrednošću stalnog sredstva (ili raspoložive grupe) koje je klasifikovano kao sredstvo koje se drži za prodaju: .00 dinara taj iznos tada predstavlja kumuliran iznos ranije priznatih umanjenja vrednosti. 10-11 119 . 77/2010 . Na polovini godine (pri sastavljanju polugodišnjeg obračuna) sredstvu je uvećana fer vrednost za 30.000.nabavna vrednost: 800. MSFI 5 za klasifikovanje kamiona kao sredstva koje se drži za prodaju. Sa protekom vremena povećava se sadašnja vrednost procenjenih troškova prodaje i to povećanje se priznaje kao rashod finansiranja obračunskog perioda u kojem je obračunato. u skladu sa MRS 36).00 dinara . do 9. Upotrebljeni izraz „kumulirana ranije priznata umanjenja vrednosti” ne podrazumeva ukupno priznata umanjenja vrednosti od kada sredstvo (ili raspoloživa grupa) postoje. Primer: Stalnom sredstvu je na početku poslovne godine (prilikom njegove preklasifikacije) po prvi put umanjena vrednost u iznosu od 100.00 50.000. . sem obezvređenja po osnovu oštećenja usled više sile Građevinski objekti namenjeni prodaji 50.fer vrednost umanjena za procenjene troškove prodaje 260. U vezi sa sredstvom ne postoji formirana revalorizaciona rezerva.000. pa se zbog toga koriste odredbe relevantnih standarda.kumulirani iznos umanjenja vrednosti je 80.000 dinara Nakon ovog povećanja kumulirani iznos umanjenja vrednosti sredstva je 70.RAČUNOVODSTVO. merenje procenjenih troškova prodaje se vrši po njihovoj sadašnjoj vrednosti (u vrednosti novčane jedinice na dan klasifikovanja sredstva).00 dinara Na kraju tekuće godine sredstvu je umanjena vrednost za 10. dakle.dalje: MRS 18).00 dinara Ispunjeni su svi uslovi iz paragrafa 7. Utvrđena fer vrednost umanjena za troškove prodaje na datum preklasifikovanja je 200. .otpisana vrednost: 560. pre primene MSFI 5.000.koliki je ukupan zbir svih umanjenja).00 dinara a procenjena fer vrednost umanjena za procenjene troškove prodaje je 950. kao što je na primer MRS 2. i to najviše u iznosu kumuliranih ranije priznatih umanjenja vrednosti po osnovu obezvređenja (koji je priznavan bilo u skladu sa MSFI 5 bilo ranije.000.000. glasnik RS”. MRS 16 ili (I-18) Međunarodni računovodstveni standard .000. 110.00 dinara (nije.00 dinara i . Na taj datum utvrđene su sledeće vrednosti sredstva: . MSFI 5 ne daje preporuke za određivanje diskontne stope.00 dinara Privredno društvo je za obračun amortizacije opreme primenjivalo godišnju stopu od 10%. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII MSFI 5 predviđa i sledeće postupanje: kada se očekuje da se prodaja sredstva (ili raspoložive grupe) dogodi posle jedne godine od njegovog klasifikovanja kao sredstva koje se drži za prodaju. .00 dinara Na dan preklasifikovanja knjigovodstvene vrednosti kamiona (posle obračuna amortizacije) su bile: . postrojenja i opreme. br.000.000. uzimajući u obzir rok u kojem je predviđena prodaja i primenjujući odgovarajuću diskontnu stopu.upotrebna vrednost je 200.00 din.00 dinara .ukoliko je njegova fer vrednost umanjena za troškove prodaje na datum bilansa manja od njegove trenutne knji- govodstvene vrednosti znači da je došlo do daljeg obezvređenja sredstva i treba pristupiti smanjivanju njegove trenutne knjigovodstvene vrednosti na novoutvrđenu fer vrednost umanjenu za troškove prodaje uz istovremeno priznavanje rashoda po osnovu obezvređenja (knjiženje se vrši kao i u sličnoj situaciji pri početnom preklasifikovanju sredstva). Utvrđivanje sadašnje vrednosti vrši se postupkom diskontovanja.000.000.000.000.00 Primer: Privredno društvo je krajem septembra preklasifikovalo opremu (kamion) u stalno sredstvo koje se drži za prodaju. Ukidanje ranije priznatog obezvređenja u vezi sa sredstvom (ili raspoloživom grupom) podrazumeva da privredni subjekt povećava vrednost sredstva (ili raspoložive grupe) i priznaje prihod po osnovu naknadnog povećanja njegove fer vrednosti umanjene za troškove prodaje.000. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 dinara Knjiženje promene vrednosti: 5820 142 Obezvređenje nekretnina.ukoliko je njegova fer vrednost umanjena za troškove prodaje veća od njegove trenutne knjigovodstvene vrednosti privredni subjekt treba da pristupi ukidanju celokupnog ili dela ranije priznatog obezvređenja sredstva (ili raspoložive grupe). Na datum bilansa knjigovodstvena vrednost nekretnine namenjene prodaji je 1.000.MRS 18 Prihodi („Sl.

uz korišćenje metode efektivne kamatne stope. .000.000. postrojenja i opreme Postrojenja i oprema namenjena prodaji 220.upotrebna vrednost (200.00 20. U skladu sa tim standardom ova sredstva se naknadno vrednuju po amortizovanoj ceni. 21 i 22 . 21 i 22 spadaju u finansijska sredstva u koja se u skladu sa MRS 39 klasifikuju zajmovi i potraživanja. 2.00 Napomena: Pri knjiženju promene umesto da je na računu 0230 proknjiženo 220.00 dinara KLASA 2: KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA. 7.00 20. Objektivni dokaz obezvređenosti potraživanja je i njihova zastarelost.000. 10-11 . Dakle.XIII RAČUNOVODSTVO. PLASMANI I GOTOVINA Grupe 20.000. Privredni subjekt svojom računovodstvenom politikom određuje rok u kojem vrši indirektno otpisivanje nenaplaćenih potraživanja.000.000.00 dinara Da kamion nije bio klasifikovan kao sredstvo koje se drži za prodaju njegova knjigovodstvena vrednost na kraju obračunskog perioda bi bila: Red. 1. Diskontovani amortizovani iznos finansijskog sredstva je iznos koji se dobija tako što se od iznosa po kojem je finansijsko sredstvo bilo vrednovano pri početnom priznanju: .oduzima otpis (koji je vršen zbog obezvređenja ili nenaplativosti .fer vrednost umanjena za procenjene troškove prodaje (260.00 200.00 220. nadoknadiva vrednost je 260. iz specifičnih poslova i ostala potraživanja Potraživanja iskazana na računima grupa 20. odnosno smanjenje vrednosti se priznaje kao rashod.000. dok se povećanje vrednosti priznaje kao prihod.oduzimaju otplate glavnice.dodaje ili oduzima ukupna amortizacija razlike između tog početnog iznosa i iznosa na dan dospeća i . Vrednost Sadašnja vrednost na datum početnog preklasifikovanja Amortizacija za period oktobar-decembar Sadašnja vrednost koja bi postojala na kraju obračunskog perioda da sredstvo nije bilo preklasifikovano (1-2) Nadoknadiva vrednost Obezvređenje sredstava Knjigovodstvena vrednost sredstva na dan prestanka njegovog klasifikovanja kao sredstva koje se drži za prodaju Nova knjigovodstvena vrednost sredstva na dan prestanka njegovog klasifikovanja kao sredstva koje se drži za prodaju Povećanje vrednost sredstva (7-6) Iznos 240.00 dinara knjiženje je moglo da se izvrši i na sledeći način: račun 0230 se zadužuje za 800.000.000. Ako takav dokaz postoji privredni subjekt primenjuje zahteve MRS 39.00 20. Ako su u pitanju potraživanja sa kratkoročnim dospećem kod kojih bi efekat vremenske vrednosti novca bio beznačajan (potraživanja od kupaca koja se naplaćuju u roku do nekoliko dana) vrednovala bi se po nominalnom iznosu (korigovanom za kursne razlike ako je u pitanju potraživanje nomirano u stranoj valuti).000.00 200.000.00 dinara). IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Knjiženje preklasifikacije sredstava: 0230 682 145 Postrojenja i oprema Prihodi od usklađivanja vrednosti nekretnina.00 220. 5.direktno ili indirektno preko računa ispravke vrednosti).Potraživanja po osnovu prodaje. privredni subjekt na datum svakog bilansa proverava da li postoji bilo kakav objektivni dokaz da je došlo do obezvređenja finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava.000. 8.000. 4.000.000. 3. Iz praktičnih ra- 120 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 dinara a odobrava se računu 0239 za 580. br. Prema MRS 39.00 260. 6.000.00 dinara) i . MRS 39 ne propisuje rok u kojem se vrši indirektno otpisivanje nenaplaćenih potraživanja. s tim da u skladu sa MRS 39 povećanje vrednosti ovih sredstava po osnovu smanjenja njihove obezvređenosti ne može prevazići početni iznos ovih sredstava.00 Obračun: Nadoknadiva vrednost je veća od sledeće dve vrednosti: .

RAČUNOVODSTVO, IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA

XII

zloga - usaglašenosti sa stavom 2. člana 16. Zakona o porezu na dobit preduzeća, većina privrednih subjekata se opredeljuje da ispravku vrednosti pojedinačnih potraživanja radi kada je od roka za njihovu naplatu prošlo najmanje 60 dana. Primeri vrednovanja potraživanja: Primer 1 - Naknadno vrednovanje po nabavnoj vrednosti Potraživanje od kupca u iznosu od 20.000,00 dinara dospeva za 15 dana. Kupac ne pokazuje znake da neće platiti svoju obavezu niti da je zapao u finansijske teškoće. Vrednovanje se vrši u iznosu od 20.000,00 din, jer zbog kratkog roka naplate nije značajan vremenski efekat vrednosti novca, niti je sredstvo obezvređeno - kupac ne pokazuje znake da neće platiti svoju obavezu niti da je zapao u finansijske teškoće. Primer 2 - Naknadno vrednovanje po nabavnoj vrednosti po odbitku otplata: Privredno društvo je početkom novembra prodalo robu odobrivši kupcu kratkoročni kredit od 3 meseca. Iznos kredita je 210.000,00 dinara Do datuma bilansa dužnik redovno otplaćuje kredit (otplatio je 140.000,00 dinara). Na datum bilansa dužnik ne pokazuje znake da neće platiti svoju obavezu niti da je zapao u finansijske teškoće. Vrednovanje se vrši u iznosu od 70.000,00 dinara jer zbog kratkog roka naplate nije značajan vremenski efekat vrednosti novca, niti je sredstvo obezvređeno - kupac ne pokazuje znake da neće platiti svoju obavezu niti da je zapao u finansijske teškoće. Primer 3 - Naknadno vrednovanje po diskontovanoj amortizovanoj vrednosti: Privredno društvo je početkom jula kupilo obveznice sa rokom dospeća od 12 meseci. Kupovna vrednost obveznica je bila 94.000,00 dinara a nominalna vrednost 100.000,00 dinara Za troškove pribavljanja plaćeno je sa tekućeg (poslovnog) računa berzanskom posredniku 1.000,00 dinara Kamata po obveznicama je 10% na godišnjem nivou i plaća se na dan njihovog dospeća. Obračun vrednosti na dan nabavke
Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. Pozicija Plaćeni iznos Transakcioni troškovi Nabavna vrednost obveznica (1+2) Nominalna vrednost obveznica Iznos koji će biti amortizovan do dana dospeća (4-1) Iznos transakcionih troškova koji treba da bude amortizovan do dana dospeća (2) Iznos 94.000,00 1.000,00 95.000,00 100.000,00 6.000,00 1.000,00

Obračun vrednosti na datum bilansa - 31.12.2010. godine:
Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Pozicija Plaćeni iznos Transakcioni troškovi Nabavna vrednost obveznica (1+2) Nominalna vrednost obveznica Amortizacioni iznos za tekuću godinu (za 6 meseci) Amortizovani deo transakcionih troškova Knjigovodstvena vrednost obveznica (3+5-6) Iznos 94.000,00 1.000,00 95.000,00 100.000,00 3.000,00 500,00 97.500,00

Knjiženje obračuna na datum bilansa - za amortizovani deo:
235 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća - deo koji dospeva do jedne godine 662 Prihodi od kamata 3.000,00 3.000,00

Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

121

XIII

RAČUNOVODSTVO, IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA

Knjiženje rashoda:
579 Ostali nepomenuti rashodi 235 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća - deo koji dospeva do jedne godine 500,00 500,00

Primer 4 - Vrednovanje po otpisanoj vrednosti: Privredno društvo je početkom oktobra dalo kratkoročni kredit drugom preduzeću u iznosu od 200.000,00 dinara Troškovi transakcije su bili 1.000,00 dinara Kredit se vraća u periodu od 6 meseci. Na kraju prve godine otplaćeni iznos kredita je 100.000,00 dinara U narednoj godini dužnik je zapao u finansijske teškoće, pa je na osnovu procene indirektno otpisano 60.000,00 dinara kredita. Obračun vrednosti finansijskog sredstva:
Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Pozicija Nominalni iznos kredita Transakcioni troškovi Nabavna vrednost datog kredita (1+2) Vraćeni iznos kredita Amortizovani deo transakcionih troškova Indirektan otpis Neamortizovani iznos finansijskog sredstva (3-4-5-6) Iznos 200.000,00 1.000,00 201.000,00 100.000,00 500,00 60.000,00 40.500,00

Grupa 23 - Kratkoročni finansijski plasmani
Dati kratkoročni krediti se obuhvataju na računima: 230 - Kratkoročni krediti i plasmani - matična i zavisna pravna lica, 231 - Kratkoročni krediti i plasmani - ostala povezana pravna lica, 232 - Kratkoročni krediti u zemlji, 233 - Kratkoročni krediti u inostranstvu, 234 - Deo dugoročnih kredita koji dospeva do jedne godine i 238 - Ostali kratkoročni finansijski plasmani. Pozicije na ovim računima vrednuju se shodno prikazanom vrednovanju sredstava koja se obuhvataju na računima 033, 034, 035 i 038. Kratkoročne hartije od vrednosti koje se drže do dospeća obuhvataju se na računu 235 - Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća vrednuju se shodno prikazanom vrednovanju sredstava koja se obuhvataju na računu 035. Kratkoročne hartije od vrednosti koje se drže za prodaju obuhvataju se na računu 236 - Hartije od vrednosti kojima se trguje. Vrednuju se po fer vrednosti. Naknadno vrednovanje hartije od vrednosti koja se drži radi trgovanja vrši se po njenoj fer vrednosti na datum bilansa. U slučaju povećanja fer vrednosti hartije od vrednosti u odnosu na knjigovodstvenu vrednost razlika između te dve vrednosti (za koju treba povećati knjigovodstvenu vrednost) predstavlja nerealizovane dobitke od hartija od vrednosti kojima se trguje. Za iznos ovog povećanja priznaje se i nastanak prihoda (odobrenjem računu 685 - Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana).

U slučaju smanjenja fer vrednosti u odnosu na knjigovodstvenu vrednost razlika između te dve vrednosti (za koju treba smanjiti knjigovodstvenu vrednost) predstavlja nerealizovane gubitke od hartija od vrednosti kojima se trguje. Za iznos ovog povećanja priznaje se i nastanak rashoda (zaduženjem računa 585 - Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana). Fer vrednost hartija od vrednosti koje se drže radi trgovanja može se pouzdano izmeriti ako: - promenljivost u opsegu razumnih procena fer vrednosti nije značajna ili - ako se verovatnoće različitih procena unutar tog opsega mogu razumno odrediti i koristiti pri procenjivanju fer vrednosti. Privredni subjekti će skoro uvek biti u stanju da izvrši dovoljno pouzdanu procenu fer vrednosti hartije od vrednosti koja se drži radi trgovanja koju će koristiti za njeno vrednovanje u finansijskim izveštajima. Međutim, ponekad, raspon razumnih procena fer vrednosti može biti toliko velik, a verovatnoća različitih ishoda veoma teško procenjiva, da takva procena fer vrednosti ne može biti upotrebljiva. Moguće situacije u kojima se fer vrednost može pouzdano meriti: - postojanje objavljene cene na aktivnom javnom tržištu hartija od vrednosti i - postojanje odgovarajućeg modela vrednovanja i ulaznih podataka za to vrednovanje. Ako tekuća cena ponude ili tražnje nije raspoloživa, cena poslednje transakcije može pružiti dokaz o tekućoj fer
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

122

RAČUNOVODSTVO, IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA

XII

vrednosti uz uslov da nije bilo značajne promene u ekonomskim okolnostima između datuma transakcije i datuma izveštavanja. Ako tržište za neki finansijski instrument nije aktivno, možda će objavljene kotacije cena morati da se usklade da bi se došlo do pouzdane mere fer vrednosti. Ako je aktivnost na tržištu neredovna, ili tržište nije dobro uspostavljeno (kao što su, na primer, neka neformalna berzanska tržišta) ili je mali obim trgovanja u odnosu na broj tržišnih jedinica finansijskog instrumenta koji treba vrednovati, objavljene tržišne cene možda neće biti pouzdan pokazatelj njegove fer vrednosti. U nekim slučajevima kada je obim trgovanja relativno mali, objavljena cena za veću tranšu može biti raspoloživa kod tržišnog posrednika tog instrumenta. Kada tržišna cena nije raspoloživa, mogu se koristiti postojeće tehnike procene da bi se odredila fer vrednost, s tim da pouzdanost tih tehnika mora zadovoljiti zahteve MRS 39. Pouzdane tehnike su one koje su dovoljno oslonjene na relevantno finansijsko tržište. One uključuju upućivanja na tekuću tržišnu vrednosti drugog sličnog instrumenta, zatim analizu diskontovanih novčanih tokova i modele za određivanje cena opcija. Prilikom primene analize diskontovanih tokova gotovine preduzeće koristi diskontnu stopu(e) koja(e) je(su) jednaka(e) prevladavajućoj stopi povraćaja za finansijske instrumente koji imaju iste uslove i karakteristike. Analiza uključuje i kreditnu sposobnost dužnika, preostali rok tokom kojeg je ugovorena kamatna stopa fiksirana, kao i valutu u kojoj treba izvršiti isplate.

Ako finansijsko sredstvo treba vrednovati po fer vrednosti koja je ispod nule, finansijsko sredstvo se obračunava kao finansijska obaveza. Prilikom prodaje finansijskih sredstava koja se drže radi trgovine preduzeće može ostvariti dobitak ili gubitak. Dobitak ostvaruje u slučaju da je postignuta neto prodajna vrednost hartija od vrednosti veća od njihove dotadašnje vrednosti. U suprotnom ostvaruje se gubitak. Račun 237 - Otkupljene sopstvene akcije namenjene prodaji i otkupljeni sopstveni udeli namenjeni prodaji ili poništavanju - napomene za vrednovanje iznosa na računu 037 odnose se i na račun 237. Račun 239 - Ispravka vrednosti kratkoročnih finansijskih plasmana - obračunavanja ispravki vrednosti kratkoročnih finansijskih plasmana vrši se shodno obračunavanjima ispravki vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana.

Grupa 24 - Gotovinski ekvivalenti i gotovina
Obezvređenje gotovine i gotovinskih ekvivalenata može nastati iz sledećih razloga: - privredni subjekt je onemogućen u korišćenju novčanih sredstava na računima zbog toga što je poslovna banka u finansijskim problemima, - papirnim novčanicama nedostaju delovi čime im je umanjena vrednost.

Primeri: 1. Privredno društvo ima na tekućem (poslovnom) računu 100.000,00 dinara Nad poslovnom bankom kod koje je otvoren račun pokrenut je postupak stečaja. Na osnovu odluke organa upravljanja izvršeno je indirektno otpisivanje u visini od 30.000,00 dinara 2. Pregledom novčanica u blagajni konstatovano je da je jedna novčanica od 1.000,00 dinara oštećena, tj. nedostaje joj jedan deo, pa se u nadležnoj filijali Narodne banke Srbije za nju može dobiti 800,00 dinara 3. Obustavljen je stečajni postupak nad poslovnom bankom i sa tekućeg (poslovnog) računa isplaćeno je dobavljaču na ime izmirenja obaveze 10.000,00 dinara 4. U filijali Narodne banke Srbije zamenjena je oštećena novčanica i u blagajnu predato 800,00 dinara. Knjiženje prenosa:
2490 Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 2410 Tekući (poslovni) računi 100.000,00 100.000,00

Knjigovodstvena evidencija indirektnog otpisivanja:
589 Obezvređenje ostale imovine 2499 Ispravka vrednosti novčanih sredstava čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 30.000,00 30.000,00

Za prenos sredstava:
2490 Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 243 Blagajna 1.000,00 1.000,00

Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

123

različitih pravila za utvrđivanje računovodstvenog dobitka i oporezivog dobitka i po tom osnovu formiranih odbitnih privremenih razlika: .pri vrednovanju aktivnih vremenskih razgraničenja treba polaziti od njihove suštine i cilja postojanja: razgraničenje vrednosti između pojedinih obračunskih perioda.Porez na dodatu vrednost .da li neiskorišćeni poreski gubici nastaju zbog prepoznatljivih uzroka.Odložena poreska sredstva Odložena poreska imovina (sredstva) su u suštini iznosi povrativih poreza (umanjenja poreza) koji će se pojaviti u budućim periodima. .00 Prenos sredstava: 2410 Tekući (poslovni) računi 2490 Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 10. 10-11 124 . koje će rezultirati oporezivim iznosima u odnosu na koje će se pre njihovog isteka moći iskoristiti neiskorišćeni poreski gubici i krediti. a radi određivanja priznavanja neiskorišćenih poreskih gubitaka i poreskih kredita.Porez na dodatu vrednost Grupa 27 . . osim računa 288 .da li preduzeće ima dovoljno oporezivih privremenih razlika koje se odnose na istu poresku vlast i isti poreski subjekt.000.postojanje različitih osnovica za obračun amortizacije za poreski bilans i za Bilans uspeha i . .00 Knjiženje za zamenu novčanice: 243 2490 Blagajna Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 800. Odložena poreska sredstva prvenstveno nastaju kao posledica: .00 Knjiženje za izlazak banke iz stečaja: 2499 689 Ispravka vrednosti novčanih sredstava čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost Prihodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine 30.00 Grupa 27 .iznosi na računima iz ove grupe obračunavaju se u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost i relevantnim propisima donetim na osnovu tog zakona.000. Grupa 28 .postojanje različitih stopa amortizacije za poreski bilans i za Bilans uspeha.XIII RAČUNOVODSTVO.00 Knjiženje izmirenja obaveze: 4330 Dobavljači u zemlji 2410 Tekući (poslovni) račun 10. Radi se o sredstvima koja predstavljaju „potraživanje” tekućeg od narednih obračunskih perioda. preduzeće razmatra sledeće kriterijume: . . Prikaz tih obračunavanja (koja se rade u skladu sa MRS 12 Porezi iz dobitka) daćemo u okviru računa 288 i 498.Aktivna vremenska razgraničenja.priznavanja poreskih gubitaka od kojih se u budućim obračunskim periodima očekuje korist (smanjenje budućih poreza na dobit) .00 800.000.000.00 10.postojanje razlika u metodu za obračun amortizacije za poreski bilans i za Bilans uspeha.da li je verovatno da će preduzeće imati oporezive dobiti pre isteka neiskorišćenih poreskih gubitaka i neiskorišćenih poreskih kredita.00 10.Aktivna vremenska razgraničenja Grupa 28 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Knjiženje direktnog otpisivanja: 589 Obezvređenje ostale imovine 2490 Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 200.00 30. Račun 288 .000.prenetih unapred neiskorišćenih poreskih kredita Pri procenjivanju verovatnoće da li će oporezive dobiti biti dovoljno.000. Nakon sastavljanja obračuna amortizacije za poreske svrhe može se pristupiti obračunavanju odloženih poreskih sredstava ili odloženih poreskih obaveza. a za koje postoji mala verovatnoća da se ponove i Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 200.

a neisplaćene otpremnine i novčane naknade zaposlenom po osnovu odlaska u penziju ili prestanku radnog odnosa po drugom osnovu. koje nije mogao ranije da prizna jer posluje sa gubitkom. Jednom izvršeno priznavanje ne znači i priznavanje zauvek. Odložena poreska sredstva mogu nastati i zbog toga što je za pojedine vrste rashoda u poreskom bilansu prihvaćen gotovinski princip. . jer se ne može uvek sastaviti pouzdan obračun diskontovanja.ponovna procena nadoknadivosti odloženih poreskih sredstava . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII . Privremene poreske razlike mogu nastati i u transakcijama poslovnih kombinacija. I ovde se radi o oporezivim privremenim razlikama po osnovu kojih dolazi do formiranja odloženih poreskih sredstava.ukoliko bi nastupila promena poreskog zakona u smislu da se revalorizovana vrednost priznaje kao oporeziva trebalo bi izvršiti prestanak priznavanja do tada formiranog odloženog poreskog sredstva. treba da prestane sa priznavanjem odloženog poreskog sredstva. već da ona zavisi od visine poreske osnovice (što u naPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.ukoliko preduzeće zapadne u poslovne probleme i umesto dobitka ostvaruje gubitke u poslovanju.MRS 12 Porezi na dobitak („Sl. glasnik RS”. U takvoj situaciji preduzeće ima dve poreske vlasti prema kojima ima obaveze za porez na dobit). u skladu sa (I-12) Međunarodni računovodstveni standard . dok se kao rashod priznaju u Bilansu uspeha (urađenom u skladu sa MSFI). br. recimo. ne priznaju se kao rashod u poreskom bilansu. tj. Prema tome.dalje: MRS 12). Jer. Dva su uslova za priznavanje odloženih poreskih sredstava: . čak i kada nisu bili priznati u knjigovodstvu stečenog preduzeća (u kom slučaju sticatelj umanjuje ili uvećava goodwill za iznos priznatih odloženih poreskih sredstava ili odloženih poreskih obaveza) ili . Stoga pri priznavanju odbitnih privremenih razlika mora da izvrši njihovo klasifikovanje po kriterijumu poreske vlasti kod koje te razlike može koristiti. U slučaju da se ne primenjuje jedinstvena poreska stopa. Naknadno priznavanje i vrednovanje: iskazani iznos odloženog poreskog sredstva u bilansu se preispituje na datum svakog bilansa. . Situacija će se promeniti u godini kada ovi rashodi budu isplaćeni: biće priznati kao rashod u poreskom bilansu ali ih u Bilansu uspeha neće biti. na visinu odložene poreske imovine i odloženih poreskih obaveza utiče i: .postojanje odbitnih poreskih razlika i . Naime. Ako se. priznavanje odloženih poreskih sredstava po osnovu odbitnih privremenih razlika se može vršiti samo do visine procenjenih budućih iznosa oporezive dobiti (zajedno sa uključenim oporezivim privremenim razlikama) kod jedne poreske vlasti (moguće je da preduzeće ima poslovnu jedinicu u inostranstvu i da je u obavezi da na dobit koju ona ostvari u zemlji u kojoj posluje plati porez na dobit. Preduzeće smanjuje iznos odloženog poreskog sredstva u Bilansu stanja do stepena do kojeg više nije verovatno da će postojati dovoljan oporezivi dobitak koji bi bio raspoloživ za pokriće dela ili celokupnog iznosa tog odloženog poreskog sredstva. Promena visine odložene poreske imovine ili odloženih poreskih obaveza može nastati i bez promene visine privremenih razlika.RAČUNOVODSTVO. treba da ga ukine.promene očekivanog načina nadoknade sredstava. treba ga ukinuti. računovodstveni rezultat biti veći od oporezivog. obračunate. Priznavanje odloženih poreskih sredstava i odloženih poreskih obaveza pri poslovnim kombinacijama nastaje u dva slučaja: . To znači da će u obračunskom periodu u kojem ovi rashodi budu obračunati a ne i isplaćeni. tj.nastavkom priznavanja koje je već izvršeno u knjigovodstvu stečenog preduzeća ili priznavanjem u vezi sa stečenim prepoznatljivim sredstvima i obavezama stečenog preduzeća.sticatelj može proceniti da na osnovu dobiti koju ostvaruje stečeno preduzeće može izvršiti priznavanje svog odloženog poreskog sredstva. bez izgleda na skori oporavak poslovanja.izvesnost da će preduzeće u budućim obračunskim periodima ostvariti oporezivu dobit. 125 .da li su preduzeću raspoložive mogućnosti planiranja (premetanja) poreza koje će stvoriti oporezivu dobit u periodu u kome neiskorišćeni poreski gubici ili krediti mogu biti iskorišćeni. Na primer.promena poreskih stopa ili poreskih zakona . 10% na 9%. za razliku od računovodstva gde taj princip ne važi. izračunavanje odloženih poreskih sredstava vrši se primenom stope od 9%. odložena poreska imovina i odložene poreske obaveze računaju se primenom prosečnih poreskih stopa za koje se očekuje da će važiti u periodu u kojem se očekuje poništavanje privremenih razlika. 10-11 šoj zemlji trenutno nije slučaj). preduzeće treba na datum svakog bilansa da nanovo procenjuje nepriznate ali i priznate odložene poreske delove imovine. 77/2010 . Bilo koje takvo smanjenje se ukida do iznosa za koji je verovatno da će moći da se pokrije iz budućeg raspoloživog oporezivog dobitka. Pri izračunavanju visine odloženog poreskog sredstva ne vrši se diskontovanje. u narednoj poslovnoj godini očekuje smanjenje stope poreza na dobit sa. na primer. Početno vrednovanje: odložena poreska sredstva (imovina) računaju se primenom na iznos odbitnih privremenih razlika poreskih stopa za koje se očekuje da će važiti u periodu kada će se sredstvo realizovati.

000.000 1.XIII RAČUNOVODSTVO.00 1. 10-11 . Privremene razlike po osnovu amortizacije stalnih sredstava 1.100.000 20.00 din.000 20.000 Otuđena sredstva tokom godine 4 Neotpisana vrednost (2+3-4) 5 4.500.700.000.000 126 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000.500. a potom obračun amortizacije za potrebe sastavljanja poreskog bilansa.000. bez značajnije promene visine ostvarene dobiti.000 Obračun: Pozicija I.00 3.700. 3.00 2.000 Ukupno Svega 4.000 500.000.700. Iznosi amortizacije za Bilans uspeha 3.000 300.000 1.zgradu po ceni od 20. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Primeri: 1.400. stopa amortizacije za kamione biće 10% godišnje.00 dinara Otpremnine nisu isplaćene.700. Na osnovu ovih podataka daje se obračun odloženih poreskih sredstava. Sadašnja vrednost sredstava za koja se vrši obračun amortizacije u računovodstvu a ne vrši se obračun amortizacije za poreske svrhe 7.000. Privredno društvo je obračunalo rezervisanje za otpremnine u iznosu od 100.000 15% 2.000 22. Privredno društvo je na kraju godine ostvarilo dobitak pre oporezivanja u iznosu od 1.00 Obračun amortizacije za potrebe sastavljanja poreskog bilansa: Broj grupe 1 II III IV V I Početni saldo grupe 2 Pribavljena sredstva koja se stavljaju u upotrebu 3 4.000. Početno stanje grupa 01 i 02 .000.000. Obračun amortizacije stalnih sredstava u skladu sa MSFI: Nabavna vrednost Ostatak vrednosti Amortizacioni iznos Godišnja stopa otpisa Iznos amortizacije Sadašnja vrednost Sadašnja vrednost umanjena za procenjeni ostatak vrednosti 4.000.000.000.000.0000 - 4.000. Nije predviđeno dodatno ulaganje u sredstva u narednim godinama.000 3.stanje pre obračuna amortizacije 2. koju će koristiti kao investicionu nekretninu i vrednovaće je po fer vrednosti. Privredno društvo spada u srednja pravna lica. Na kraju godine obračunata je amortizacija kamiona u skladu sa MSFI i amortizacija kamiona i građevinskog objekta za potrebe sastavljanja poreskog bilansa.000.00 dinara po komadu.400.000.000 19. a procenjuje se nastavak pozitivnog poslovanja. 6. Sadašnja vrednost grupa 01 i 02 na kraju obračunskog perioda 4. procenjeni ostatak vrednosti po kamionu je 500.000.00 dinara 4. Za te potrebe se prikazuje obračun amortizacije u skladu sa MSFI.000 2.000 Neotpisana vrednost na kraju godine (5-7) 8 3. 5.00 4. .000.900.00 10% 300. Zbir procenjenih ostataka vrednosti 5.000 23.000.000.00 dinara 2. godine kada je osnovano kupilo sledeća sredstva: . Svega osnovica za buduće obračunavanje amortizacije u računovodstvu po osnovu koje mogu nastati povrative razlike (3-4-5) Iznos 24. Privredno društvo je na početku 2010.000.000 20.2 kamiona po ceni od 2. Sadašnja vrednost sredstava za koja se ne vrši obračun amortizacije u računovodstvu a vrši se obračun amortizacije za poreske svrhe 6.000 Stopa % 6 15% Amortizacija (5x6) 7 600.000 24.000.000.5% 600.000.000.000.

iznos od 830. Iznos amortizacije za poreski bilans 10. Pravo na umanjenje poreza na dobit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti 15.000 830. članom 48. Za knjiženje (V-IV) XII 24.000 700. stav 2.000.000 70. Međutim. 10-11 Pozicija 18: Odloženo poresko sredstvo proizlazi iz činjenice da se rashod za rezervisanje po osnovu obračunatih otpremnina ne priznaje u poreskom bilansu sve dok ne bude isplaćen.000 750.000 Objašnjenje: Pozicija 5: Po osnovu investicione nekretnine nastaje stalna poreska razlika. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA 8.000.000 19.00 KLASA 3: KAPITAL Vrednovanje pozicija kapitala posledica je vrednovanja sredstava i obaveza.00 dinara.odloženo poresko sredstvo IV. Zakona o porezu na dobit preduzeća propisano je da umanjenje poreza na dobit ne može biti veće od 50% obračunatog poreza. Stanje odloženih poreskih sredstava/odloženih poreskih obaveza na početku obračunskog perioda VI. Naime.ne postoji neposredno revalorizovanje kapitala po osnovu.000.000. Poreske razlike po osnovu prava na umanjenje poreza na dobit 14.800. Ostala prava na umanjenja poreza na dobit (ulaganje u nedovoljno razvijeno područje. Svega odloženih poreskih sredstava po osnovu prava na umanjenje poreza na dobit (14+15+16) III. Zbog toga nije poznata njihova vrednost u poreskom obračunu.RAČUNOVODSTVO. Međutim. Početno stanje u poreskom obračunu amortizacije .000. odnosno ukupno za 10 godina 750.00 dinara to znači da će svake godine moći da iskoristi po 75.00 dinara tog prava. Poreske razlike po osnovu rashoda za obračunate a neisplaćene otpremnine . Svega osnovica za buduće obračunavanje amortizacije u poreskom bilansu po osnovu koje mogu nastati povrative razlike (8-9-10) 12.500.000. Zbog toga je ovo sredstvo isključeno iz obračuna odloženih poreskih sredstava i obaveza. ovaj iznos se ne priznaje kao odloženo poresko sredstvo jer nema mogućnosti da se celokupno pravo iskoristi. s obzirom da su ova sredstva svrstana u amortizacione grupe za koje se primenjuje tehnika grupnog obračuna amortizacije.400. ali ne duže od 10 godina.00 dinara Ovaj iznos dobija se kao proizvod izvršenog ulaganja (24.00 830. Odloženo poresko sredstvo na kraju obračunskog perioda (pod pretpostavkom da je stopa poreza na dobit 10%) II.000 0 830.00 dinara) i priznatog prava od 20%. S obzirom da se procenjuje da će preduzeće svake godine ostvarivati dobit u iznosu od 1.100. Razlika između osnovica (11-7) 13. Da bi se ona korigovala naviše priznaje se nastanak odloženog poreskog sredstva u visini razlike između proizvoda poreske stope i razlike između računovodstvene vrednosti obaveze i poreske visine obaveze (10% x 100. Odložena poreska sredstva/odložene poreske obaveze (13+17+18) V. pa to dovodi do toga da je neto dobit manja nego što je to realno.) 17. Knjiženje obračuna poreskih rashoda .000 10. Uobičajeno je da ukupan iznos kapitala samo slučajno može da se poklapa sa ukupnom tržišnom vrednošću akcija preduzeća (ili nekog drugog oblika kapitala kojim preduzeće raspolaže) ili 127 . kao što su osnovno stado i višegodišnji zasadi. po osnovu gubitaka iz ranijih godina sem kapitalnih gubitaka i dr.00 dinara sprovodi se na sledeći način: 288 722 Odložena poreska sredstva Odloženi poreski rashodi i prihodi perioda 830. Pozicija 14: Potencijalno zakonsko pravo preduzeća da umanji buduće poreze na dobit je 4. jer se u računovodstvu za nju ne obračunava amortizacija (vrednuje se po modelu fer vrednosti) a za poreski bilans se obračunava njena amortizacija. Neiskorišćeno pravo se može prenositi u naredne godine. Ostale privremene poreske razlike 18. Da bi se prevazišao ovaj problem zakonodavac bi trebalo za takva sredstva da predvidi posebnu amortizacionu grupu ili da propiše da se amortizacija za njih računa na isti način kao i za građevinske objekte (primenom tehnike pojedinačnog obračunavanja amortizacije).000. recimo porasta cena ili po osnovu promena kurseva valuta u kojima je kapital upisan ili uplaćen. Pravo na umanjenje poreza na dobit po osnovu kapitalnih gubitaka 16.00 dinara .000.000 1. To znači da je u godini kada je ovaj rashod u računovodstvu priznat u skladu sa MSFI oporezivi rezultat veći od računovodstvenog. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000.000.000 3.000. Sadašnja vrednost sredstava za koja se vrši obračun amortizacije za poreske svrhe a ne vrši se obračun amortizacije u računovodstvu 11. u praksi bi to bilo nemoguće uraditi.00 dinara).500. To dalje znači da je porez na dobit veći nego što bi to realno trebalo da bude. Iznos u kojem je kapital prikazan u Bilansu stanja zavisi od merenja (vrednovanja) sredstava i obaveza .000 750.0. Na isti način bi trebalo postupiti i sa biološkim sredstvima.stanje pre obračuna amortizacije 9.

ukoliko na datum bilansa postojeći iznos rezervisanja nije dovoljan . izvrši rekultivaciju zemljišta u svemu prema projektu rekultivacije zemljišta. zakonske) ne može ih ukidati (koristiti) priznavanjem prihoda. glasnik RS”. Potpuni prestanak priznavanja ovog rezervisanja se radi ukoliko preduzeće više nema obavezu po datim garancijama (kada one prestanu da važe .dr. 101/2005 . To 128 . Odobrenje za eksploataciju mineralnih sirovina (eksploatacija ugljenokopa. Zakonom Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. troškove njihovog ispunjenja u krajnjoj liniji snosi davalac garancije. zakon). Nakon početnog priznavanja obaveza u stranoj valuti.dr. Ova obaveza utvrđena je i članom 24. br. kao i ostali troškovi u vezi sa popravkama u garantnom roku. bez obzira da li se radi o zakonskoj ili izvedenoj obavezi. već tu obavezu. Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Sl. odnosno da preduzme mere zaštite zemljišta na kome su se izvodili radovi i mere zaštite i sanacije životne sredine i voda. a najkasnije u roku od jedne godine od dana završetka radova na površinama na kojima su rudarski radovi završeni.) i odlaganje jalovine.XIII RAČUNOVODSTVO. preduzeća kao celine. već najranije u 2011. bilo prodajom. stav 2. ne može vršiti rezervisanje po osnovu garancija jer ne postoje uslovi za njegovo priznavanje: preduzeće nema obavezu. godine se ne može vršiti u finansijskim izveštajima za 2010.Dugoročna rezervisanja svrstavaju se obaveze koje zahtevaju značajno procenjivanje na datum bilansa. godinu.prestanak priznavanja dela rezervisanja. zakon.dr.Dugoročna rezervisanja U grupu 40 . 44/95. na svaki datum bilansa treba obaveze nominirane u stranoj valuti iskazati primenom zaključnog kursa. Rezervisanje po osnovu zemljišta . Račun 401 . Ukoliko preduzeće ima rezerve (statutarne. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA zbirom koji bi se mogao dobiti prodajom bilo pojedinačnih sredstava i namirenjem obaveza preduzeća.Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava jesu rezervisanja po osnovu obaveze za obnavljanje zemljišta i obnavljanje šuma. Ukoliko preduzeće prodaje robu za koju njen proizvođač ili neko drugi daje garanciju.Rezervisanja za troškove u garantnom roku Rezervisanja za troškove u garantnom roku su obaveze u visini procenjenih ukupnih troškova popravki u garantnom roku koji padaju na teret preduzeća davaoca garancije za proizvode koji su prodati do datuma bilansa . što je obrazloženo u okviru računa grupa 03 i 23. znači da se na kraju godine ne vrši potpuno ukidanje formiranog rezervisanja i formiranje novog (za preostale obaveze po datim garancijama). odnosno osposobljava za poljoprivrednu proizvodnju po projektu o rekultivaciji poljoprivrednog zemljišta koje je korisnik dužan da priloži uz zahtev za izdavanje odobrenja za eksploataciju mineralnih sirovina. otkazana ili je istekla. Pod uslovom da preduzeće kontinuirano prodaje proizvode na koje daje garanciju rezervisanje za troškove u garantnom roku ima karakter kontinuiranog rezervisanja. 10-11 Grupa 40 . Zakona o poljoprivrednom zemljištu vrše svakih pet godina. usluge dobavljača koji za račun preduzeća rade popravke po osnovu datih garancija. Pokriće gubitka tekuće 2010. 85/2005 . peska i dr. KLASA 4: DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE MRS 39 reguliše prestanak priznavanja obaveza: kada je ispunjena. tj.priznavanje dodatnog rezervisanja. Ovo rezervisanje se ne bi vršilo ukoliko bi se radilo o manjim iznosima. kao i za izgradnju ribnjaka na obradivom poljoprivrednom zemljištu može da se izda ako je prethodno pribavljena saglasnost nadležnog ministarstva.obuhvaćeni su i troškovi rezervnih delova.priznavanje se vrši na teret troškova rezervisanja (račun 541) i . Vrednovanje obaveza povezanih sa hartijama od vrednosti vrši se shodno vrednovanju takvih potraživanja povezanih sa hartijama od vrednosti.prema odredbi člana 48. šljake i drugih opasnih i štetnih materija na poljoprivrednom zemljištu. zakon i 34/2006) preduzeće je dužno da u toku i po završetku izvođenja radova na eksploataciji mineralnih sirovina. glasnik RS”. pepela. 62/2006 i 65/2008 . već se vrši: . Račun 400 . godini. radne snage i amortizacije opreme i nekretnina koji se koriste pri popravkama.isteknu). na načelu stalnosti poslovanja. ukoliko na datum bilansa postojeći iznos rezervisanja prevazilazi potreban ukidanje se vrši u korist prihoda (račun 678). Dobici i gubici od promene kurseva na monetarnoj obavezi iskazuju se kao prihodi ili rashodi. Po osnovu zemljišta rezervisanje se može vršiti i za buduće troškove ispitivanja plodnosti zemljišta. Poljoprivredno zemljište koje je korišćeno za eksploataciju mineralnih sirovina ili za druge namene koje nemaju trajni karakter privodi se odgovarajućoj nameni. vađenje šljunka. Zakona o rudarstvu („Sl. Ukazujemo na vrednovanja najčešćih rezervisanja. br. već prenosom na drugi oblik kapitala ili pokrićem gubitka iz ranijih godina. koja se u skladu sa članom 21. Iznos ovih rezervisanja utvrđuje se u visini stvarne obaveze koju preduzeće ima po osnovu zemljišta ili šuma koje je koristilo.

000. odnosno proizvođač opreme.Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite predstavljaju rezervisanje za troškove koji će se s velikom izvesnošću javiti u narednim godinama kada investitor u skladu sa ugovorom zadržava određeni iznos kao kauciju iz koje će naknaditi troškove koji će nastati u garantnom roku ako nedostatke ne otkloni izvođač radova.000.00 dinara Za zaštitu šume od gubara dobijena je faktura od dobavljača u iznosu od 20. već se vrši: . Privredno društvo za gazdovanje šumama na računu 402 ima potražni saldo od 100. Popravka je izvršena po osnovu date garancije.00 dinara.00 10. 4.000. Neki od radova bi bili: popravka oštećenih šumskih puteva i izgradnja novih neophodnih za prostu reprodukciju.00 dinara).periodična ulaganja radi očuvanja kvaliteta zemljišta. obaveza pošumljavanja zgarišta. isporučilac opreme. Knjigovodstvena evidencija izvršenih radova: 401 270 Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) 4330 Dobavljači u zemlji 101 Materijal 30. iz datih garancija investitoru. Rezervisanje za zadržane kaucije i depozite proizilazi.000.00 170.00 dinara po ugovoru predstavlja zadržanu kauciju. Primer knjiženja: 1. da se njihova vrednost može proceniti i da je izvesno da će zbog njihovog izvrše- nja doći do odliva sredstava sa ekonomskom korišću.000.priznavanje dodatnog rezervisanja ukoliko na datum bilansa postojeći iznos rezervisanja nije dovoljan . Po osnovu navedenih događaja ne mogu se formirati rezervisanja jer ne postoji obaveza preduzeća da izvrši navedena ulaganja.000.000. U narednoj godini izvršena je popravka na objektu kupca.00 dinara i kupcu je ispostavilo fakturu (u fakturi je iskazan i PDV u iznosu od 54. Razlika u odnosu na rezervisanja koja se iskazuju na računu 400 je u tome što kod posla kod kojeg se pojavljuju kaucije ili depoziti kupac ne isplaćuje ukupnu kupoprodajnu sumu.00 23.00 Knjiženje dodatnog priznavanja rezervisanja: 542 Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava 401 Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava 170. već umanjenu za iznos kaucije ili depozita.000.vlasnika poljoprivrednog zemljišta da u slučaju umanjenja njegovog kvaliteta izvrši neophodne radnje radi popravljanja njegovog kvaliteta. To znači da se na kraju godine ne vrši potpuno ukidanje formiranog rezervisanja i formiranje novog (za preostale obaveze po osnovu šuma).00 dinara).RAČUNOVODSTVO.00 dinara Vrednost sopstvenih radova je 30.00 dinara (na ovaj iznos u fakturi je obračunat i PDV u iznosu od 3. pesticida u iznosu od 10.00 3. Privredno društvo je izvršilo radove u iznosu od 300.000.000.600. Rezervisanje sprovodi izvođač radova.000. 10-11 129 .600.prestanak priznavanja dela rezervisanja ukoliko na datum bilansa postojeći iznos rezervisanja prevazilazi potreban ukidanje se vrši u korist prihoda (račun 678). vanredna zaštita od biljnih bolesti i štetočina i sl. tj. Rezervisanje po osnovu šuma može se vršiti samo za deo radova koji spadaju u radove neophodne za prostu reprodukciju šuma.00 dinara 2. dakle.00 dinara Iznos od 100. Za zaštitu od gubara utrošeno je. Na datum bilansa na osnovu odredaba opšteg akta i uvidom u neposredno stanje šume utvrđen je potreban iznos rezervisanja od 200. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII o poljoprivrednom zemljištu nije propisana obaveza preduzeća . Zbog toga se za sledeće poslovne događaje ne mogu vršiti rezervisanja: . Utrošeno je materijala za izradu u vrednosti od 50. Kupac je uplatio iznos od 254.jednokratna ulaganja radi poboljšanja kvaliteta zemljišta ili . Rezervisanje po osnovu šuma ima karakter kontinuiranog rezervisanja. već samo njegov ekonomski interes da to uradi.priznavanje se vrši na teret troškova rezervisanja (račun 542) i . Nakon isteka garantnog roka kupac je uplatio iznos kaucije.00 Račun 402 .000.000. 3. Bitno je da preduzeće ima na datum bilansa obavezu da te radove izvrši.000. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.600. Primer knjiženja: 1. 2.00 dinara. sa zaliha.

00 100.broj zaposlenih.Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih U okviru računa 404 . . za obračun trenutne obaveze za otpremnine privredni subjekt bi trebalo da uzme u obzir sledeće činjenice: . jubilarne nagrade i druge ostale dugoročne naknade zaposlenima.000.000.00 Za primljenu uplatu: 2410 0380 Tekući (poslovni) računi Date dugoročne kaucije 202 Kupci u zemlji 254. Ova metoda se razlikuje od metode obračunavanja naknada posle prestanka radnog odnosa u sledećem: .00 300.00 Napomena: Promene broje.000.ostvareni broj godina staža svih zaposlenih. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Knjiženje za izvršene radove: 202 Kupci u zemlji 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 354.000. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Konkretno.000.00 50. Račun 404 .000.000.iznos otpremnine za puni radni staž. kao što su: „zarađene” otpremnine.000. pa neće u izveštajnom subjektu ostvariti svoje „zarađeno” pravo na otpremninu.000. Ovaj iznos treba korigovati po osnovu sledećih činjenica: .000. a načelo „koridora” se ne primenjuje i .00 100.000.00 354.000.00 Za naplatu zadržane kaucije: 2410 Tekući (poslovni) račun 0380 Date dugoročne kaucije 100.00 Za ukidanje rezervisanja: 402 678 Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite Prihodi od ukidanja dugoročnih rezervisanja 20.00 Za popravku: 402 Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite 1010 Materijal za izradu 621 Prihodi od aktiviranja ili potrošnje proizvoda i usluga za sopstvene potrebe 80. a samim tim i iznos „zarađene” otpremnine za jednu godinu radnog staža.000. 10-11 130 . Proizvod ostvarenog broja godina staža svih zaposlenih i iznosa otpremnine po jednoj godini staža predstavlja početni iznos obaveze privrednog subjekta za otpremnine.aktuarski dobici i gubici se odmah priznaju. MRS 19 zahteva da se procenjivanje ostalih dugoročnih naknada zaposlenima vrši primenom pojednostavljene računovodstvene metode.XIII RAČUNOVODSTVO.deo zaposlenih će raskinuti radni odnos i preći u druge privredne subjekte.000. U godini kada se otpremnine stvarno isplaćuju dugovao bi račun 404 a potraživali bi računi obaveza za poreze i doprinose i račun novčanih sredstava. . 1 i 3 knjiže se i u Klasi 9. a odobrava računu 404.Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih prikazuju se ukalkulisane obaveze privrednog subjekta obračunate u skladu sa MRS 19. Radilo bi se o obavezama po osnovu neiskorišćenih godišnjih odmora i po osnovu ostalih dugoročnih naknada.postoji verovatnoća da će neki od zaposlenih preminuti i zbog toga neće ostvariti svoje pravo na otpremninu i sl. Potrebno je napraviti vremensku projekciju obaveza za otpremnine i izvršiti diskontovanje na datum bilansa.svi troškovi minulog rada se odmah priznaju.00 20.00 Za ukalkulisano rezervisanje: 543 Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite 402 Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite 100.000. . Nakon utvrđivanja iznosa obaveze za otpremnine zadužuje se račun 545.00 30.00 54.00 100.

.za date garancije i druga jemstva.000.00 0.00 dinara a kamatna stopa za dugoročne kredite je 10% godišnje.00 0. pa će teret njihovog izvršenja pasti na preduzeće davaoca garancije (jemstva).000.00 5. Obračunati rezervisanje na dan osnivanja preduzeća. što će u budućim periodima uticati na manji iznos amortizacije zgrade).Ostala dugoročna rezervisanja iskazuju se i ranije formirana rezervisanja za investiciono održavanje osnovnih sredstava sve do njihovog ukidanja prema planu investicionog održavanja osnovnih sredstava.72 II zaposleni 50.Ostala dugoročna rezervisanja Pod ostalim dugoročnim rezervisanjima smatraju se rezervisanja: .780.057309 predstavlja vrednost na današnji dan jednog dinara koji će se dati za 30 godina . Za formiranje rezervisanja: 545 Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 404 Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 5.915. drugi zaposleni 20 a treći 30 godina radnog staža.00 0. preduzeće je dalo u zakup poslovni prostor.385543 28.432. treba da izvrši umanjivanje vrednosti zgrade. itd.000.72 Ukupno 37.64 Obračun: Opis Stečeno pravo Diskontni faktor Diskontovani iznos Saldo računa 404 Iznos obaveze koji se priznaje u tekućoj godini I zaposleni 25.64 32.20 III zaposleni 75. Rezervisanja po osnovu sudskih sporova preduzeće treba da formira ako je izvesno da će izgubiti spor.po osnovu sudskih sporova. Pod neizbežnim troškovima podrazumeva se manji iznos od: neto troškova koji bi nastali po osnovu ispunjenja ugovora ili kazni koje bi nastale u slučaju njegovog neispunjenja.780. 131 . Preduzeće koje ima nepovoljan ugovor treba da prizna rezervisanje u visini sadašnje obaveze prema tom ugovoru.780.500. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Primer knjiženja: 1. U godini kada se otpremnine stvarno isplaćuju dugovao bi račun 404 a potraživali bi računi obaveza za poreze i doprinose i račun novčanih sredstava. Ovaj ugovor o zakupu bi bio nepovoljan ugovor ukoliko bi navedeni troškovi nadmašivali prihode od zakupnine. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. a preduzeće ne može da raskine ugovor.druga rezervisanja koja zadovoljavaju uslove za priznavanje. 10-11 Rezervisanja po osnovu datih garancija i jemstva se sprovode u situacijama kada je izvesno da primalac garancije (ili jemstva) neće izvršiti svoje obaveze. ako je moguće proceniti iznos obaveze koju će preduzeće imati po osnovu izgubljenog spora (a koja do tada nije bila iskazana u knjigovodstvu preduzeća) i ako će po osnovu te obaveze morati da izvrši plaćanje ili davanje nekog svog sredstva. Pre nego što izvrši rezervisanje u vezi sa nepovoljnim ugovorom preduzeće treba u skladu sa odredbama MRS 36 Obezvređenje sredstava da prizna bilo koji nastali gubitak zbog obezvređenja sredstava u vezi sa nepovoljnim ugovorom (npr.148644 7. Na računu 409 . štetne ugovore. Iznos otpremnine je 100. ako izdaje zgradu i troškovi njenog održavanja prelaze visinu zakupnine koju je ugovorio.64 Diskontni faktor od 0.057309 1.troškovi komunalnih usluga. električne energije.000. Dakle. Privredno društvo na računu 404 ima potražni saldo od 6. Nepovoljan ugovor je ugovor u kojem neizbežni troškovi ispunjenja obaveza prema tom ugovoru prevazilaze ekonomske koristi koje preduzeće očekuje da će primiti. .64 5. uz obavezu da podmiri tekuće troškove u vezi sa tim poslovnim prostorom . grejanja.64 dinara Prikazani obračun će biti tačan samo ukoliko sva tri zaposlena ostanu u radnom odnosu u preduzeću do penzionisanja.00 dinara Na kraju godine preduzeće u radnom odnosu ima 3 zaposlena: prvi zaposleni ima 10 godina radnog staža.RAČUNOVODSTVO.000.780. Na primer. odnosno ovaj iznos treba korigovati po osnovu navedenih činjenica.po osnovu nepovoljnih ugovora i . Račun 409 . U slučaju da je na dan zaključenja ugovor bio nepovoljan svrstao bi se u tzv. u tekućoj godini preduzeće bi trebalo da prizna rashod (i dodatnu obavezu) u iznosu od 5.jer će tada biti isplaćena otpremnina prvom zaposlenom.780.432.

48 . ali u poreski bilans nije moguće uključiti iznose korišćenja rezervisanja.00 20. 45. 44.000. Grupe 41.000. na svaki datum bilansa treba monetarne stavke u stranoj valuti iskazati primenom zaključnog kursa.Odložene poreske obaveze Odložene poreske obaveze (odloženi porez . Za izvršeno rezervisanje: 549 409 Ostala dugoročna rezervisanja Ostala dugoročna rezervisanja 100. prema kojem je izvesno da će privredno društvo izgubiti spor i da će biti dosuđena visina odštete u iznosu od 100.000. 10-11 Grupa 49 . 2. 46. nepovoljne ugovore i sl. osim računa 498 Pri vrednovanju pasivnih vremenskih razgraničenja treba poći od njihove suštine i cilja postojanja.Obaveze Vrednovanje obaveza koje se iskazuju na grupama 41.000.00 Napomena: Zbog neusaglašenosti poreskog bilansa sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica (iz obrasca poreskog bilansa moguće je isključiti rashod za rezervisanje koji se ne priznaje u poreskom bilansu. 43. 43. tj. Odštetni zahtev je 300. jer će ti obračunski periodi „platiti” određeni iznos poreza na dobit koji se odnosi na tekući obračunski period.000. ne radi se o „pravim” obavezama. obavezama koje preduzeće ima prema nekom pravnom ili fizičkom licu. Dobici i gubici od promene kurseva na monetarnoj obavezi iskazuju se kao prihodi ili rashodi. 132 . 44. Račun 498 .Pasivna vremenska razgraničenja. tj. sudske sporove. odnosno razgraničenja vrednosti između pojedinih obračunskih perioda.000. Procenu bi vršili imajući u vidu sledeće činjenice: ako izvrše rezervisanje neopravdano će više platiti poreza na dobit.00 100. Nakon početnog priznavanja transakcije u stranoj valuti. 47. Odložene poreske obaveze nastaju usled različitih pravila za utvrđivanje računovodstvenog dobitka i oporezivog dobitka. Radi se o obavezama koja predstavljaju „obaveze” tekućeg prema narednim obračunskim periodima. a posledica su poslovnih transakcija koje su se desile u tekućem obračunskom periodu.odloženi poreski rashodi) su iznosi poreskih obaveza koji će se pojaviti u budućem periodu. 45. 42. osim grupe 49 vrši se u visini njihovog amortizovanog iznosa.000. 42.00 dinara.00 120.XIII RAČUNOVODSTVO.. ali će imati realno iskazano stanje u finansijskim izveštajima. a ako ne izvrše rezervisanje situacija bi bila obrnuta.00 dinara Na datum bilansa dobijeno je mišljenje advokata preduzeća u vezi sa sporom. već o „obavezi” tekućeg prema narednom ili narednim obračunskim periodima.000. u visini očekivanog odliva sredstava sa ekonomskim koristima za preduzeće. kada se u računovodstvu zbog formiranog rezervisanja ne iskazuju rashodi) predlažemo privrednim subjektima da procene da li da vrše ona rezervisanja za koja se rashodi ne priznaju u poreskom bilansu. 47. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Primer rezervisanja po osnovu sudskih sporova: 1. 46. Moguće situacije u kojima nastaju odložene poreske obaveze: Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Naredne godine pravnosnažnom presudom utvrđena je visina štete koju privredno društvo treba da plati u iznosu od 120. U okviru pasivnih vremenskih razgraničenja obuhvatala bi se i rezervisanja do 12 meseci. a iznosi poreza na dobit će se platiti u nekom od narednih obračunskih perioda. Protiv privrednog društva je poveden sudski spor po osnovu naknade materijalne štete koju je ono prouzrokovalo. 48.00 dinara. Njihov obračun bi se radio shodno obračunu dugoročnih rezervisanja.00 Za izgubljeni spor: 409 579 469 Ostala dugoročna rezervisanja Ostali nepomenuti rashodi Ostale obaveze 100. Nakon sastavljanja obračuna amortizacije za poreske svrhe može se pristupiti obračunavanju odloženih poreskih sredstava ili odloženih poreskih obaveza. Dakle. kao što je rezervisanje za otpremnine.

stope.00 dinara privredno društvo sprovodi sledeće knjiženje: Za obračun poreskih rashoda: 722 Odloženi poreski rashodi i prihodi perioda 288 Odložena poreska sredstva 498 Odložene poreske obaveze 130.prihod se uključuje u utvrđivanje oporezivog rezultata nakon što je uključen u utvrđivanje računovodstvenog rezultata (oznaka „nakon” znači u nekom od sledećih obračunskih perioda).000. Preduzeće priznaje odloženu poresku obavezu za sve oporezive privremene razlike koje su povezane sa ulaganjima u zavisna preduzeća.000. 10-11 133 . U skladu sa MRS 12.000.000.000. . Odložene poreske obaveze ne treba diskontovati.000. Jednom izvršeno priznavanje ne znači i priznavanje zauvek. Prema proračunu privrednog društva za istraživanje tržišta njegovi troškovi će biti 100. primer za ovakvu situaciju bi bili prihodi koji bi se u poreskom bilansu priznavali po principu „naplaćene realizacije”. Iskazani iznos odložene poreske obaveze u bilansu se preispituje na datum svakog bilansa.00 dinara (u fakturi je iskazan i PDV u iznosu od 10.PRIHODI Iznosi proknjiženi u Klasi 6 . Usluge su u celosti pružene.000.00 dinara Nastali troškovi su 50.metode i tehnike amortizacije.00 30.matično preduzeće. ulagač ili učesnik u zajedničkom ulaganju je sposoban da kontroliše vremenski raspored ukidanja privremene razlike i . Diskontovanje se ne vrši jer se ne može uvek sastaviti pouzdan obračun diskontovanja. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII .00 100.800. Primer priznavanja prihoda od pružanja usluga: Naručilac i privredno društvo za istraživanje tržišta su ugovorili pružanje usluga istraživanja tržišta u vrednosti 120. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Način obračuna odložene poreske obaveze se vrši na način prikazan uz račun 288.00 dinara (u fakturi je iskazan i PDV u iznosu od 10.00 KLASA 6 . U odložene poreske obaveze ne priznaju se one koje bi proizašle iz: .000.Prihodi predstavljanju rezultat vrednovanja sredstava i obaveza.RAČUNOVODSTVO. Na kraju druge godine ispostavljena je faktura kupcu na iznos od 60.000. O mogućnosti promene visine odloženih poreskih obaveza bez promene visine privremenih razlika ukazali smo u okviru računa 288.rashod se uključuje u utvrđivanje oporezivog rezultata pre nego što je uključen u utvrđivanje računovodstvenog rezultata (oznaka „pre” znači u nekom od prethodnih obračunskih perioda). . osim u meri u kojoj su oba sledeća uslova zadovoljena: .00 dinara). niti na oporezivu dobit (gubitak). Primer: Obračunom je utvrđeno da privredno društvo na kraju obračunskog perioda ima odloženu poresku obavezu u iznosu od 100. privredno društvo treba na datum svakog bilansa da ponovo procenjuje nepriznate ali i priznate odložene poreske obaveze.nije verovatno da će privremena razlika biti ukinuta u bliskoj budućnosti.00 dinara Po osnovu ugovora ispostavljena je faktura kupcu na iznos od 60.00 dinara S obzirom da je na početku perioda imalo odloženo poresko sredstvo od 30.000.goodwill-a . Teoretski posmatrano.000. filijale i pridružena preduzeća i sa interesima u zajedničkim poduhvatima.00 dinara Na kraju prve godine privredno društvo za istraživanje tržišta na osnovu kretanja troškova u prvoj godini procenjuje da bi ukupni troškovi za pružanje usluga bili 110. Primer za ovakvu situaciju bi mogao da bude rashod amortizacije ukoliko se za izračunavanje amortizacije za sastavljanje Bilansa uspeha i za sastavljanje poreskog bilansa primenjuju različite: . .00 dinara Usluge se pružaju 2 godine.čija se amortizacija ne odbija za poreske svrhe.osnovice i .00 dinara).800.početnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakcijama koje nisu poslovna kombinacija i u vreme transakcija ne utiču na računovodstvenu dobit.

00 54. 10-11 Prihodi po osnovu vrednovanja sredstava po fer vrednosti Račun 680 .00 5. sredstava.Prihodi od usklađivanja vrednosti nematerijalnih ulaganja Na računu 681 . Prihod po osnovu usklađivanja vrednosti biološkog sredstva nastaje u slučaju kada dođe do povećanja njegove fer vrednosti umanjene za procenjene troškove prodaje na mestu njegovog uzgajanja.XIII RAČUNOVODSTVO.800. a ostatak se knjiži kao povećanje revalorizacionih rezervi. MRS 36. osim u slučaju kada se fer vrednost ne može pouzdano izmeriti. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Za pružene usluge: 202 Kupci u zemlji 612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 491 Obračunati prihodi budućeg perioda 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) Kupci u zemlji Obračunati prihodi budućeg perioda 612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 70.454. ili i u toku godine kad god dođe do promene fer vrednosti ili procenjenih troškova prodaje. tj. . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. MRS 41 ne daje smernice koliko često treba sprovoditi promenu knjigovodstvene vrednosti sredstva.odloženih poreskih sredstava (primenjuje se MRS 12). . i da je po tom osnovu najverovatnije došlo do promena njegove fer vrednosti. makar zbog činjenice da je biološko sredstvo godinu dana starije. 77/2010 .800.investicionih nekretnina koje se vrednuju po fer vrednosti (primenjuje se MRS 40). Priznavanje rashoda po osnovu obezvređenja sredstava Prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja treba izvršiti proveru obezvređenosti sredstava.45 65. kao i na svaki datum bilansa.zaliha (primenjuje se MRS 2).finansijskih sredstava (primenjuje se (I-32) Međunarodni računovodstveni standard . .dalje: MRS 32) i MRS 39). Povećanje vrednosti bioloških sredstava koja imaju tretman obrtnih sredstava (proizvodnje) obuhvataju se u okviru Klase 9. .sredstava koja proizlaze iz ugovora o izgradnji (primenjuje se MRS 11).45 10. Nesumnjivo je da se na datum svakog bilansa mora izvršiti usklađivanje knjigovodstvenih vrednosti sredstava. Biološko sredstvo se prilikom početnog priznavanja. iznos povećanja se ne odobrava u celosti kapitalu ako je ranijom revalorizacijom smanjivana njegova knjigovodstvena vrednost (misli se na smanjenje usled prethodne revalorizacije ili neke od prethodnih revalorizacija).55 5.545.stalnih sredstava (ili raspoloživih grupa) klasifikovanih kao sredstva koja se drže za prodaju (primenjuje se MSFI 5).sredstava koja proizlaze iz naknada zaposlenima (primenjuje se MRS 19).MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija („Sl.00 Za pružene usluge: 202 491 Napomena: Iznos prihoda u promeni 1.Prihodi od usklađivanja vrednosti bioloških sredstava Na računu 680 . . da li to raditi samo na datum bilansa.Prihodi od usklađivanja vrednosti bioloških sredstava iskazuju se prihodi po osnovu povećanja vrednosti bioloških sredstava koja imaju karakter osnovnih 134 . meri (vrednuje) po svojoj fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove njegove prodaje na mestu uzgajanja. se primenjuje u računovodstvu obezvređenja svih sredstava osim: .bioloških sredstava (primenjuje se MRS 41) ukoliko se vrednuju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje. .454. .800. br. glasnik RS”. dobija se kada se u odnos stave nastali troškovi i procenjeni troškovi i dobijeni koeficijent pomnoži sa ugovorenom vrednošću usluga. Račun 681 . Prvo se revalorizacionim povećanjem pokriva navedeno smanjenje knjiženjem tog iznosa kao prihod.800.00 70.454.Prihodi od usklađivanja vrednosti nematerijalnih ulaganja iskazuju se prihodi kada se knjigovodstveni iznos nematerijalnog ulaganja poveća kao rezultat revalorizacije.45 10.

a ostatak se knjiži kao povećanje revalorizacionih rezervi. Carinska vrednost uvezenih dobara na koju se primenjuje Carinska tarifa utvrđuje se u skladu sa odredbama čl.zaliha nekretnina pribavljenih radi prodaje (računi grupe 14). U skladu sa navedenim članovima pravo je nadležnog carinskog organa da kao carinsku vrednost ne primeni iskazanu fakturnu vrednost. osim u slučaju kada se fer vrednost ne može pouzdano izmeriti. Na razloge za nastanak i ukidanje obezvređenja.Obezvređenje nematerijalnih ulaganja iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja nematerijalnih ulaganja. 22 i 23. njegovo priznavanje i merenje ukazano je u okviru računa 039. makar zbog činjenice da je biološko sredstvo godinu dana starije. MRS 41 ne daje smernice koliko često treba sprovoditi promenu knjigovodstvene vrednosti sredstva. Račun 684 . s jedne strane i osnovice za obračun carine koju je utvrdio nadležni carinski organ.Prihodi od usklađivanja vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Na računu 683 . Na razloge za nastanak i priznavanje ovog prihoda ukazano je u okviru grupa 20.gotovine i gotovinskih ekvivalenata (računi grupe 24). kao i na svaki datum bilansa.RASHODI Račun 580 . Nesumnjivo je da se na datum svakog bilansa mora izvršiti usklađivanje knjigovodstvenih vrednosti sredstava. 21. do 62. . već da u skladu sa navedenim propisima izvrši njeno korigovanje. Povod za donošenje izmena je situacija kada je po mišljenju nadležnog carinskog organa u fakturi inodobavljača iskazan manji iznos nego što je realna vrednost kupljenog materijala ili robe. Račun 685 .iskazuju se prihodi po osnovu ukidanja ranije priznatog obezvređenja: . Račun 684 se koristi kada je veća osnovica za obračun carine koju je utvrdio nadležni carinski organ.Prihodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine .RAČUNOVODSTVO. Račun 689 . Rashod po osnovu obezvređenja biološkog sredstva nastaje u slučaju kada dođe do smanjenja njegove fer vrednosti umanjene za procenjene troškove prodaje na mestu njegovog uzgajanja.Prihodi od usklađivanja vrednosti zaliha iskazuju se prihodi po osnovu ukidanja ranije priznatog obezvređenja zaliha materijala i robe. KLASA 5 .potraživanja za date avanse (računi 016. meri (vrednuje) po svojoj fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove njegove prodaje na mestu uzgajanja. Račun 684 se koristi i u slučaju nabavke materijala i robe iz uvoza u slučaju kada postoji razlika između njihovih fakturnih vrednosti i direktnih zavisnih troškova nabavke. ili i u toku godine kad god dođe do promene fer vrednosti ili procenjenih troškova prodaje. Prvo se revalorizacionim povećanjem pokriva navedeno smanjenje knjiženjem tog iznosa kao prihod. MRS 38 postavlja i sledeće dodatne zahteve za proveru da li je ulaganje obezvređeno: čak i ako ne postoji pokazatelj da je nematerijalno 135 .Obezvređenje bioloških sredstava iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja bioloških sredstava koja imaju karakter osnovnih sredstava.Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana Na računu 685 . Knjiženje ukidanja ranije priznatog obezvređenja zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda vrši se u okviru Klase 9. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Račun 682 . Osim zahteva navedenih u MRS 36.Prihodi od usklađivanja vrednosti zaliha Na računu 684 . tj. iznos povećanja se ne odobrava u celosti kapitalu ako je ranijom revalorizacijom smanjivana njegova knjigovodstvena vrednost (smanjenje usled prethodne revalorizacije). 028 i 150) i .Obezvređenje nematerijalnih ulaganja Na računu 581 . Biološko sredstvo se prilikom početnog priznavanja. da li to raditi samo na datum bilansa. 46. postrojenje ili opremu poveća kao rezultat revalorizacije.Prihodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine Na računu 689 .Prihodi od usklađivanja vrednosti nekretnina. Carinskog zakona. U suštini fakturna vrednost se u uvoznoj kalkulaciji zamenjuje sa osnovicom za obračun carine koju je utvrdio nadležni carinski organ. 10-11 Račun 581 .Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana iskazuju se prihodi po osnovu ukidanja ranije priznatog obezvređenja potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana. postrojenja i opreme iskazuju se prihodi kada se knjigovodstveni iznos sredstva koje spada u nekretninu. i da je po tom osnovu najverovatnije došlo do promena njegove fer vrednosti. postrojenja i opreme Na računu 682 . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Račun 683 .Obezvređenje bioloških sredstava Na računu 580 .Prihodi od usklađivanja vrednosti nekretnina.Prihodi od usklađivanja vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju iskazuju se prihodi po osnovu ukidanja ranije priznatog obezvređenja dugoročnih finansijskih plasmana i po osnovu povećanja fer vrednosti hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju.

2006. Obezvređenje ovih sredstava može nastati iz više razloga: zastarelost.12. Procena upotrebne vrednosti nekog sredstva obuhvata: .2010.00 120.Obezvređenje zaliha materijala i robe. godini i u 2009.000.Obezvređenje zaliha materijala i robe Na računu 584 .nematerijalnih ulaganja koja još nisu raspoloživa za upotrebu.000.000.Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja potraživanja (računi grupa 20.Obezvređenje dugoročnih finansijskih plasmana i drugih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju.000. oštećenost. br.00 200.00 20.000.00 80.goodwill-a.00 Račun 583 .00 120.00 20. postrojenja i opreme Revalorizacione rezerve 0209 Ispravka vrednosti zemljišta 60.primenu odgovarajuće diskontne stope.XIII RAČUNOVODSTVO. godini. postrojenja i opreme. 2007. Račun 585 . 6. (ako je obračunavan). 7. godini.000. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA ulaganje obezvređeno privredno društvo treba da proceni nadoknadivi iznos sledećih nematerijalnih ulaganja. diskontnog faktora na navedene buduće neto novčane tokove.Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana Na računu 585 . 8. .Obezvređenje dugoročnih finansijskih plasmana i drugih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Na računu 583 . 2. 21 i 22) i kratkoročnih finansijskih plasmana (računi grupe 23). Primer provere ranije priznatog iznosa obezvređenosti sredstava: Na dan 31. postrojenja i opreme Na računu 582 .000. najmanje na kraju svake poslovne godine: .Obezvređenje nekretnina. 4.procenu budućih novčanih priliva i odliva koji proizlaze iz neprekinute upotrebe sredstva i iz njegovog konačnog otuđenja i .00 80. godini.000. postrojenja i opreme. povećanja troškova njihove prodaje i dr.000. Pozicija Upotrebna vrednost zemljišta Neto fer vrednost zemljišta Nadoknadivi iznos zemljišta (veći iznos od 1 ili 2) Knjigovodstvena vrednost zemljišta Gubitak zbog obezvređenja (4-3) Nova knjigovodstvena vrednost (4-5) Ranije formirane revalorizacione rezerve u vezi sa ovim zemljištem Iznos gubitka zbog obezvređenja koji se priznaje kao rashod (5-7) Iznos 100.Obezvređenje nekretnina. iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju. 1. 2008. tj. Postupanje sa obezvređenjem stalnog sredstva (zemljišta) Za potrebe periodičnog obračuna napravljen je sledeći obračun: R. Na razloge za nastanak obezvređenja. treba proveriti da li postoje uslovi za ukidanje celog ili dela obezvređenja proknjiženog u 2004. godini. 2005. Nadoknadiva vrednost je veća od sledećih vrednosti: .00 60. njegovo priznavanje i merenje ukazali smo u okviru računa 039. 5. 10-11 Račun 584 .000.nematerijalnih ulaganja sa procenjenim neograničenim vekom upotrebe i .000. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja zaliha materi- 136 .00 Za obezvređenje: 582 330 Obezvređenje nekretnina.upotrebne vrednosti.neto prodajne vrednosti i . Razloge za nastanak ovog obezvređenja. iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja nekretnina. Račun 582 . jala i robe. pad njihovih tržišnih cena. 3.00 120. njegovo priznavanje i merenje obradili smo u okviru računa grupa 10 i 13.

godine. Po korektivnim događajima vrše se knjiženja u poslovnim knjigama pod 31. obaveza i kapitala na dan 31. godinu u bilansu stanja prikazuje se stanje imovine.da je potraživanje u knjigama poreskog obveznika otpisano kao nenaplativo. i 150 i . 028. br. godi- 137 .2010. 77/2010 . ali se obelodanjuju. izveštaju o tokovima gotovine i izveštaju o promenu na kapitalu prezentuju se poslovne promene u periodu od 01. 028.da se nesumnjivo dokaže da je potraživanje prethodno bilo uključeno u prihode obveznika.objašnjenje merenja i priznavanja obezvređenja gotovine i gotovinskih ekvivalenata obradili smo u okviru računa 249. ispravljena i druga potraživanja koja su priznata kao rashod.RAČUNOVODSTVO. Upravni odbor DOO doneo je odluku o odobravanju finansijskih izveštaja na dan 15.12. Račun 589 . Na primer. 10-11 P .MRS 10 Događaji posle izveštajnog perioda („Sl.gotovine i gotovinskih ekvivalenata (računi grupe 24) . godine. • RAČUNOVODSTVENI ASPEKT DOGAĐAJA POSLE IZVEŠTAJNOG PERIODA rilikom sastavljanja finansijskih izveštaja za 2010.da poreski obveznik pruži dokaze o neuspeloj naplati tih potraživanja sudskim putem. godinu (korektivni događaji) a drugi ih ne koriguju (nekorektivni događaji).12. Određeni poslovni događaji nastali od 1. Za događaje nastale posle datuma bilansiranja. Na teret rashoda priznaje se ispravka vrednosti pojedinačnih potraživanja ako je od roka za njihovu naplatu prošlo najmanje 60 dana. U poreskom bilansu čak i kada su ispunjeni navedeni uslovi ne priznaju se ispravke vrednosti pojedinačnih potraživanja od lica kojima se istovremeno duguje. i 150) objašnjenja data za merenje i priznavanje rashoda po osnovu obezvređenja koja se iskazuju na računu 585 primenljiva su i za obezvređenja iznosa knjiženih na računima 016. godine iako su ti događaji nastali posle tog datuma.objašnjenje merenja i priznavanja obezvređenja dato je u okviru grupe 14.nepovoljne događaje (nekorektivne). glasnik RS”.1. prema odredbama (I-10) Međunarodni računovodstveni standard . Članom 16. jer se događaji nastali između datuma bilansiranja i datuma odobravanja finansijskih izveštaja uključuju u finansijski izveštaj.01. godine. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Poreski aspekt priznavanja rashoda po osnovu obezvređenja potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana regulisan je Zakonom o porezu na dobit preduzeća. . do 31. 2010.povoljene događaje (korektivne) ili Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.Obezvređenje ostale imovine Na računu 589 . Sva otpisana. prilkom izrade finansijskih izveštaja treba uzetri u obzir i događaje koji nastaju između kraja izveštajnog perioda i datuma kada su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje. MRS 10 događaje posle izveštajnog perioda definiše kao: . a u bilansu uspeha.dalje: MRS 10). Očito je da se samo deo rashoda po osnovu obezvređenja priznatog u skladu sa MSFI može priznati u poreskom bilansu. ovog zakona postavljeni su sledeći uslovi da bi se rashodi po osnovu ispravke vrednosti potraživanja priznali u poreskom bilansu: .Obezvređenje ostale imovine iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja: . a koja se kasnije naplate. u momentu naplate ulaze u prihode poreskog obveznika.2011. bitan je datum odobravanja finansijskih izveštaja.12. .2011. Međutim.zaliha nekretnina pribavljenih radi prodaje .2. . 2010.12.potraživanja za date avanse (računi 016. 2010. godine do dana odobravanja finansijskih izveštaja koriguju iznose u završnom računu za 2010. odnosno 31.

Za pravilnu primenu MRS 10 potrebno je praviti razliku između odobravanja i usvajanja finansijskih izveštaja. ukoliko je pravno lice na dan bilansa stanja imalo sadašnju ili izvedenu obavezu za svaku takvu isplatu kao rezultat događaja nastalih pre tog datuma.2011.1. Odobreni finansijski izveštaji su finansijski izveštaji potpisani od strane zakonskog zastupnika i lica odgovornog za sastavljanje finansijskih izveštaja koji su dostavljeni Agenciji za privredne registre i taj datum se objavljuje u napomenama uz finansijski izveštaj. upravni odbor i drugi organi pravnog lica. jer je to korektivni događaj posle izveštajnog perioda. Posle dana bilansa. februara.naplata potraživanja od kupaca posle dana bilansa za koje je na dan bilansa izvršena ispravka vrednosti ili otpis.000. godine: 585 Obezvređenje potraživanja -50. aprila tekuće godine. . Ako je ispravka vrednosti ili otpis izvršena i proknjižena.00 i kratkoročnih finansijskih plasmana 209 Ispravka vrednosti -50.odobravanje naknadnih popusta (super rabata i sl. korektivni događaji posle izveštajnog perioda su poslovni događaji nastali posle dana bilansa. s tim da je knjižno odobrenje izdato posle dana bilansa. . nakon njihovog odobravanja i dostavljanja nadležnim organima. osnivači i drugi organi pravnog lica.utvrđivanje nakon dana bilansa stanja iznosa učešća u dobitku ili isplaćenih naknada. treba izvršiti storniranje izvršenih knjiženja. do 15.000.2010. tako da finansijski izveštaji obuhvate i korektivne događaje nakon dana bilansa stanja. kupac”A” uplatio svoj dug u celosti. godine. godine.00 Korektivni događaji posle izveštajnog perioda Prema MRS 10. a pre odobravanja finansijskih izveštaja. U knjigovodstvu pravnog lica „N” sprovodi se kniženje za uplaćeno ispravljeno potraživanje od kupca „A” po izvodu banke. Primeri korektivnih događaja posle izveštajnog perioda su: . u vrednosti od 50.XIII RAČUNOVODSTVO. 10-11 . u kome se kaže da pravno lice vrši ispravku iznosa koje je već priznalo u svojim finansijskim izveštajima. odnosno preduzetnik.odlazak kupca u stečaj nakon dana bilansa stanja za čije potraživanje nije izvršena ispravka vrednosti ili otpis na dan bilansa.otkrivanje prevara (namerno generisanih pogrešnih iskaza) ili grešaka (slučajno nastalih pogrešnih iskaza u finansijskim izveštajima) koje pokazuju da su finansijski izveštaji netačni.000.2011. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA ne. godine. Obaveza knjiženja i uključivanja korektivnih događaja u finansijske izveštaje ze tekući periodpropisana je paragrafom 8.2010. a pre odobravanja i predaje finansijskih izveštaja nadležnim institucijama.00 potraživanja od kupaca kupac "A" 138 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. .3. Naplata ispravljenih potraživanja od kupaca posle izveštajnog perioda Za potraživanja od kupaca koja su u skladu sa računopvodstvenom politikom ispravljena a za koja se do datuma odobravanja finansijskih izveštaja utvrdi da su naplaćena. MRS 10. .9. godini: 585 Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana 209 Ispravka vrednosti potraživanja od kupaca kupac "A" 50. Primer: Pravno lice „N” je procenom naplativosti potraživanja sa stanjem na dan 30. U skladu sa računovodstvenom politikom pravnog lica kojom je utvrđeno da za potraživanja koja su starija reko 90 dana treba izvršiti ispravku. Finansijske izveštaje odobrava direktor.2011.00 dinara. po pravilu.12. odnosno cene koštanja posle dana bilansa za koje na dan bilansa nije izvršeno vrednosno usklađivanje za gubitke zbog obezvređivanja.00 50.2010. a dotična obaveza nije ukalkulisana i knjižena. događaji nakon dana bilansa su događaji nastali od 1.1. utvrđeno je da je po izvodu poslovne banke od 25.prodaja zaliha ispod nabavne cene. godine do dana odobravanja finasijskih izveštaja. Usvajanje finansijskih izveštaja vrši skupština. godine utvrdilo da od kupca „A” nije naplaćeno potraživanje od prodate robe na dan 1.2. godine. koji podrazumevaju korekciju iznosa iskazanih u finansijskim izveštajima tekućeg perioda.1. Znači. godinu.). odnosno preduzetnik. Finansijski izveštaji su dostavljeni nadležnim institucijama 20.000. tj u periodu od 1. u knjigovodstvu pravnog lica sprovedeno je sledeće knjiženje u 2010. a za konsolidovane posle 30.000.2.prijem sudskog rešenja nakon dana bilasa stanja kojim se utvrđuje da je pravno lice imalo određenu obavezu na dan bilansa stanja. što predstavlja korektivni događaj knjižen pod 31. ne treba vršiti ispravku vrednosti ili otpis u finansijskim izveštajima za 2010.2011. . . Datum odobravanja finansijskog izveštaja ne može biti posle 28.

2010. godine sprovodi se na sledeći način: 562 Rashodi kamata 433 Dobavljači u zemlji 85.00 dinara. godine na sledeći način: 585 Obezvređenje potraživanja i katkoročnih finansijskih plasmana 209 Ispravka vrednosti potraživanja od kupaca 200.2010.000. Knjiženje ukalkulisavanja obaveze za kamatu po sudskom rešenju primljenom posle izveštajnog perioda.00 dinara. Međutim.2010. a ne ukupna kamata iz rešenja. Na dan bilansa procenom je utvrđeno da ne postoje razlozi za obezvređenje zaliha ove robe.RAČUNOVODSTVO. godinu kao korektivni događaj posle izveštajnog perioda treba proknjižiti ispravku vrednosti na teret rashoda perioda.000.000.12. iskazati kao korektivni događaj.00 Odlazak kupca u stečaj posle izveštajnog perioda Ukoliko posle izveštajnog perioda dođe do otvaranja postupka stečaja kod kupca za čije potraživanje nije izvršena ispravka verdnosti potraživanja ili otpis jer na dan bilansa nisu bili ispunjeni uslovi utvrđeni računovodstvenim politikama.00 dinara. pa u skladu sa računovodstvenim politikama nije izvršena isptavka ovog potraživanja. pod 31.2010. u poslovnim knjigama za 2010. godinu kao korektivni događaj posle izveštajnog perioda. Obezvređenje zaliha posle dana bilansa Karakterističan primer korektivnog događaja posle izveštajnog perioda je slučaj da se nakon dana bilansa. to korektivni događaj posle izveštajnog perioda nalaže da se izvrši ispravka vrednosti potraživanja ili otpis na teret rashoda tekućeg perioda pod 31. Primer: Privredno društvo nije u poslovnim knjigama ukalkulisalo obavezu za kamatu prema dobavljačima za 2010.2010.00 Moguće je da u periodu do odobrenja finansijskog izveštaja pravno lice ima saznanja da će potraživanje biti delimično naplaćeno iz stečajne mase.00 prodaji zaliha ispod nabavne cene.2010.00. Pošto je zbog otvaranja postupka stečaja naplativost potraživanja dovedena u pitanje.000. prema MRS 10. pod 31. Knjiženje za korektivni događaj posle izveštajnog perioda . Pri tome treba voditi računa da se kamata ukalkulisava za period do 31. pa se zalihe procenjuju na 180. godini po izvodu poslovne banke od 25.00 Prijem sudskog rešenja posle izveštajnog perioda Ukoliko privredno društvo nije u toku godine iskazalo određenu obavezu ili ju je u ranijim godinama isknjižilo u korist prihoda.1.000. godine vrši se na sledeći način: 241 Tekući (poslovni) računi 50. U januarau 2011. a posle izveštajnog perioda je primljeno sudsko rešenje kojim se utvrđuje da obaveza postoji i da je u određenom periodu treba platiti.00 200. Navedeno privredno društvo je u obavezi da po prijemu sudskog rešenju obračuna i ukalkuliše kamatu prema određenom dobavljaču na teret troškova za 2010.000.12. Primer: Na dan 31.000. godine.000. U februaru 2011.00 85.12. Na dan bilansa ovo potraživanje nije naplaćeno. Knjiženje za ispravku vrednosti od kupca koji je posle dana bilansa otišao u stečaj izvršeno je pod 31. godine privredno društvo je došlo do saznanja da je kod kupca otvoren postupak stečaja.000. Ostatak kamate u iznosu od 15.000.00 202 Kupci u zemlji .000 dinara odnosi se na 2011. za koje prilikom bilansiranja nije izvršeno vrednosno usklađivanje naniže. u januaru 2011. a pre odobrenja finansijskih izveštaja pribave saznanja i dokazi o Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. godine doneta je odluka o snišenju nabavne vrednosti robe.000. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Knjiženje u 2011.obezvređenje zaliha robe vrši se na sledeći način: 584 Obezvređenje zaliha materijala i robe 139 Ispravka vrednosti robe 20.00 dinara.12.12.12. godine u iznosu od 85. godine. godine primljeno je sudsko rešenje kojim se utvrđuje da privredno društvo treba da plati kamatu određenom dobavljaču u iznosu od 100. pa u tom slučaju obezvređenje treba vršiti do iznosa koji se procenjuje kao nenaplativ.kupac "A" 50.2011. godinu. godinu. ali nije proteklo više od 90 dana od dana prodaje robe. 10-11 139 .00 20. godine prodalo robu u vrednosti od 200.000. iznos te obaveze treba u poslovnim knjigama. a izvesno je da neće biti naplaćeno u roku dospeća. Primer: Privredno društvo je u novembru 2010.000. godine privredno društvo ima zalihe robe u prometu na veliko čija je nabavna vrednost 200.

ali oni istovremeno utiču na već obračunat PDV po izdatim fakturama za izvršen promet robe i usluga. .000.2010. Odobreni super rabat koji je kao naknadni popust odobren kupcu predstavlja za prodavca rahod.00 dinara. godine iznos od 118. knjiženje naknadno odobenog rabata vrši se kroz smanjenje obaveze prema dobavljačima. Primer: Privredno društvo . odobrava kupcu. godine. ukoliko poslovni subjekt predloži ili objavi iznos dividendi za isplatu vlasnicima posle izveštajnog perioda to je nekorektivni događaj i iznos obaveze po tom osnovu se ne priznaje u finansijskim izveštajima tekućeg perioda. godine.značajne transakcije sa običnim akcijama i potencijalne transakcije sa običnim akcijama. a pre odobravanja finansijskih izveštaja i koje ne podrazumevaju korekciju iznosa u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima tekućeg perioda. godine. . u našoj praksi.2010.12. godine. .00 602 Prihodi od prodaje robe -100. raspodeljuje posle usvajanja finansijkih izveštaja. Ta odredba se ne odnosi na raspodelu tekuće dobiti koja se.12. već se knjiže u narednom periodu. uma- 140 .promene poreskih stopa ili poreskih zakona koji su stupili na snagu posle izveštajnog perioda. Nekorektivni događaji se ne iskazuju u finansijskim izveštajima tekućeg perioda.početak sudskog postupka koji nastaje isključivo radi događaja nastalih posle izveštajnog perioda.00 u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) 433 Dobavljači u zemlji -118. kupac dostavlja prodavcu potvrdu o umanjenju prenetog PDV po tom osnovu u iznosu od 18.00 dinara odnosi na PDV.000.2010. u januaru 2011.00 dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) njenje iznosa prenetog PDV i povećanja prihoda iz razloga što ne može da dođe do smanjenja vrednosti zaliha robe.000.velike kupovine ili otuđenje sredstava posle 31.2011.prodavac. a da se 18. godine. obveznik PDV.2010. Knjiženje kod kupca za primljeno knjižno odobrenje: 270 Porez na dodatu vrednost -18.12. godine kojim ga obaveštava da super rabat iznosi 100.00 Raspodela dobiti posle izveštajnog perioda Prema odredbama paragrafa 12. tj.12. a koja značajno utiču na tekuća i odložena poreska sredstva i obaveze.preuzimanje značajnih obaveza ili potencijalnih obaveza.000. Uz knjižno odobrenje dostavljen je i obračun utvrđenog super rabata.raspodela dobiti posle 31.000.uništenje velikog proizvodnog pogona usled prirodne nepogode.000. super rabat za isporučenu robu u toku 2010. navedene promene knjiže pod 31. jer se sve odvija u istom obračunskom periodu. S obzirom da se ovde radi o korektivnim događajima posle izveštajnog perioda. obvezniku PDV. MRS 10.000. .00 dinara.000. i to: Knjiženje kod prodavca za naknadno odobreni super rabat: 202 Kupci u zemlji -118. . godine u odnosu na taj datum. 10-11 Kod kupca robe.2010. takva raspodela se smatra događajem koji nema korektivni Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. . Ti popusti se vrše na osnovu ranije ugovorenih kriterijuma prodaje. O tome prodavac dostavlja kupcu knjižno odobrenje 15. Karakteristični primeri nekorektivnih događaja posle izveštajnog perioda su: . jer se naknadno odobren rabat ne odnosi na konkretne artikle već na ukupan promet.) Odobrenje naknadno odobrenih surer rabata i drugih popusta kupcima za promet izvršen u toku 2010.1. U vezi dobijenog knjižnog odobrenja.XIII RAČUNOVODSTVO. vrši se najčešće po isteku kalendarske godine.12.000. Nekorektivni događaji posle izveštajnog perioda Nekorektivni događaji posle izveštajnog perioda su poslovne promene praćene odgovarajućom dokumentacijom koje su nastale posle dana bilansa.00 dinara.00 na domaćem tržištu 470 Obaveze za porez na -18. godine.000. .krupna poslovna kombinacija ili prodaja posle 31. .objavljivanje plana za prestanak poslovanja. s tim što se on knjiži kao storno prihod. ukoliko se u periodu do odobrenja finansijkih izveštaja raspodeljuje dobit iz nekih ranijih godina. U Napomenama treba obelodaniti prirodu tog događaja i procenu njegovog finansijskog efekta. prodavac i kupac u svojim poslovnim knjigama. .značajna promena deviznog kursa posle 31. Nabavna cena robe se ne menja. Međutim. a obelodanjuju u Napomenama uz finansijske izveštaje za tekući period. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Odobravanje naknadnih popusta (super rabata i sl.00 679 Ostali nepomenuti prihodi 100.

000 dinara. čija je ukupna sadašnja knjigovodstvena vrednost 1. 106/2006 i 111/2006 . Ukupna nabavna vrednost poslovnog prostora iznosi 15. shodan način. Na primer. mogu na. ali ta promena nema nikakav uticaj na visinu deviznih potraživanja i obaveza u finansijskim izveštajima za tekući period. Velike kupovine ili otuđenja sredstava posle izveštajnog perioda Ako posle izveštajnog perioda. ali se obelodanjuje u Napomenama uz finansijski izveštaj. pravno lice izvrši značajna investiciona ulaganja u proizvodni proces ili u nekretnine. 10-11 141 . To isto važi i kada je pravno lice posle izveštajnog perioda prodato. Na primer. godine. već Pravilnik o načinu priznavanja i procenjivanja imovine. Objavljivanje plana za prestanak poslovanja Ukoliko posle izveštajnog perioda. pripajanje. obaveza. prijem sudskog rešenja. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Ukoliko se malo pravno lice i preduzetnik opredeli da primenjuje korektivne događaje posle izveštajnog perioda. godinu. godini izvršena ispravka vrednosti potraživanja ili otpis.. rukovodstvo privrednog društva donelo je odluku da zbog reorganizacije poslovanja proda pogon za proizvodnju kućne hemije u Beogradu. s tim što to za ona mala pravna lica i preduzetnike koji ne primenjuju standarde treba da bude regulisano opštim aktom. a ne vršiti nikakve promene uposlovnim knjigama za tekući period. Prema tome. u napomenama uz finansijski izveštaj daje se sledeće obelodanjivanje: U januaru 2011. Pošto mala pravna lica i preduzetnici ne sastavljaju Napomene uz finansijske izveštaje. Značajna promena deviznog kursa Ukoliko posle izveštajnog perioda dođe do značajnije promene deviznog kursa u odnosu na zaključni devizni kurs stranih valuta. mala pravna lica i preduzetnici u finansijske izveštaje za tekući period treba da uključe korektivne događaje posle izveštajnog perioda. nemaju ni obavezu u pogledu obelodanjivanja nekorektivnih događaja posle izveštajnog perioda. o tome treba da donese opšti akt u kome će regulisati slučajeve koji se mogu uzeti kao korektivni događaji na finansijske izveštaje. to treba da se istakne i obelodani u Napomenama uz finansijski izveštaj. u napomenama uz finansijski izveštaj treba da stoji sledeći tekst: U januaru 2011. • Radmila Lazić Krupna poslovna kombinacija ili prodaja Ukoliko posle izveštajnog perioda dođe do statusne promene (spajanje. a pre odobravanja finansijskih izveštaja. a naročito na obaveze i potraživanja za koja je u 2010. prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika („Sl. poslovne jedinice.200.ispr. podela odvajanje) u kojoj učestvuje i pravno lice koje sastavlja finansijske izveštaje za tekući period. rukovodstvo donese odluku o prestanku poslovanja određenog dela pravnog lica (pogona. Efekti ove kupovine biće uključeni u finansijske izveštaje za 2011.000. a o tome se ne vrše nikakve promene u poslovnim knjigama za tekući period. na odobravanje naknadnih super rabata i popusta i sl. br. odlazak poslovnog partnera u stečaj i dr. to treba istaći u Napomenama uz finansijski izveštaj. to treba da se istakne i obelodani u Napomenama u finansijski izveštaj. da primene korektivene događaje koji imaju efekte na finasijske izveštaje za 2010. prodajnog objekta). godine. a pre objavljivanja finansijskih izveštaja.000 dinara. Događaji posle izveštajnog perioda kod malih pravnih lica i preduzetnika koji ne primenjuju MSFI Mala pravna lica i preduzetnici koji su se opredelili da ne primenjuju MRS/MSFI.RAČUNOVODSTVO. iako nemaju obavezu primene MRS 10. privredno društvo je kupilo poslovni prostor površine 580 metara kvadratnih. godinu. glasnik RS”. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII karakter. o tome treba samo dati informaciju u Napomenama uz finansijski izveštaj. po našem mišljenju.).

proveriti ispravnosti stanja računa na dan 31. obaveza.1. kapitala. Odredbama MRS 8 je: .sagledavanje rizika poslovanja u smislu načela kontinuiteta. godine. godinu. U finansijskim izveštajima tekućeg perioda obelodanjuju se uporedne informacije o prethodnom periodu.data definicija pojma „greške iz prethodnog perioda”.dalje: MRS 8). zatim potrešnim tumačenjem činjenica kao i iz efekata matematičkih grešaka i mogu značajno uticati na fer prezentaciju stanja imovine. . a otkrivene u narednom ili nekom od narednih perioda treba ispraviti na odgovarajući način. br. godine.sagledati dogašaje nastale posle izveštajnog perioda. Materijalnost zavisi od veličine i prirode izostavljene ili pogrešno iskazane stavke sagledane u kontekstu specifičnosti preduzeća i trenutnih okolnosti. promene računovodstvenih procena i greške („Sl.MRS 8 Računovodstvene politike.početku najranijeg uporednog perioda Postupak sa greškama iz prethodnog perioda i promene računovodstenih politika i računovodstvenih procena Greške utvrđene od strane pravnog lica ili na osnovu sprovedene revizije finansijskih izveštaja mogu nastati pogrešnim vrednovanjem poslovnih događaja ili neobuhvatanjem u periodu njihovog nastanka. 98/2007.XIII RAČUNOVODSTVO. Samo materijalno značajne greške nastale u jednom obračunskom periodu. Materijalnost neke greške nije utvrđena ni u apsolutnom ni u relativnom iznosu. . . odnosno početno stanja na dan 1. on treba da prezentuje izveštaje o finansijskoj poziciji na: . godinu.analizirati postupke u vezi sa dividendama obelodanjenim za raspodelu posle obračunskog perioda. rezultata poslovanja. Takođe. godine i tekuće godine s grupe računa i računa propisanih odredbama Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za banke („Sl.kraju tekućeg perioda. Glasnik RS”.ustanovljen koncept „greške iz prethodnog perioda” što je usaglašeno sa opštim konceptom materijalnosti na kojem su standardi i zasnovani i . gde je definisana greška kao materijalno značajna ako može da utiče na ekonomske odluke korisnika finansijskih izveštaja donete na osnovu tih izveštaja. kad entitet primenjuje računovodstvenu politiku retrospektivno ili vrši retrospektivno prepravljanje stavki u finansijskim izveštajima ili kada reklasifikuje stavke u finansijskim izveštajima.procenjivati materijalnu značajnost greške u svakom konkretnom slučaju. . prema kome banke unose podatke na određene pozicije sa stanja na računima na dan 31.kraju prethodnog perioda i . 10-11 142 . odnosno sprovesti postupke i to: . Ovom tematikom bavi se (I-08) Međunarodni računovodstveni standard . neophodno je izvršiti određene radnje. 77/2010 . a time i oporezive dobiti.12.dalje: Pravilnik o Kontnom okviru).2010. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA SPECIFIČNOSTI SASTAVLJANJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA BANKE ZA 2010. Prema tome. GODINU Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja POSTUPCI KOJI PRETHODE IZRADI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA Da bi se pristupilo izradi finansijskih izveštaja za 2010. glasnik RS”.analizirati greške iiz prethodnog peiroda i promene računovodstvenih politika i računovodstvenih procena. na raspolaganju su dve mogućnosti i to: . Ta obaveza banaka propisana je i podzakonskim aktom. godinu pri izradi finansijskih izveštaja za 2010.12.2009. br. 57/2008 i 3/2009 . za definisanje grešaka iz prethodnog perioda. .2009. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. čime se obezbeđuje uporedivost podataka za prethodnu 2009.računovodstvenom politikom definisati grešku u apsolutnom ili relativnom iznosu ili .

Pogrešna primena MRS/MSFI može dovesti do grešaka iz prethodnog perioda. Prilikom utvrđivanja poreza na dobit u izmenjenoj poreskoj prijavi. godine i datuma kada su finansijski izveštaji odobreni za obelodanjivanje. u smislu MRS 8. uz poresku prijavu i poreski bilans. greške iz prethodnog perioda treba ispraviti odmah nakon njihovog otkrivanja. Ukoliko greška utiče samo na promenu strukture aktive ili pasive. Naime. Glasnik RS”.1. zakon. Ovim standardom definisani su zahtevi u vezi sa računovodstvenim tretmanom događaja koji nastaju nakon datuma bilansa stanja. br. treba da podnese izmenjene obrasce i drugu propisanu dokumentaciju. naplaćeno krajem januara 2010. u napomenama uz finansijske izveštaje trebalo bi navesti tačan datum kada su finansijski izveštaji odobreni za obelodanjivanje.2010. već se i dalje nastavlja sa poslovanjem tokom koga mogu nastati i povoljni i nepovoljni događaji u periodu između datuma bilansa (31. Za računovdstvene svrhe ti događaji se razvrstavaju u dva tipa događaja i to: . Na osnovu izmenjenog poreskog bilansa i korigovane poreske osnovice. sadrži grešku ili propust. u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica („Sl. Ako obveznik poreza na dobit ustanovi da poreska prijava poreza na dobit. Ovaj događaj koji se desio posle datuma bilansa stanja mora da se uzme u obzir i da se stornira prethodno izvršeno obezvređenje i ispravka 143 . kada i nastupi poslovna promena tokom januara i februara i pritom se oceni da je to promena koja potvrđuje ili utiče na promenu stanja neke bilansne pozicije koja je postojala na dan 31. 10-11 obrazaca. . Prema tome. 80/2002. koja se ispravljaju korekcijom početnog stanja neraspoređene dobiti ili gubitka iz ranijih godina. godine. br. obveznik sastavlja izmenjenu poresku prijavu u kojoj utvrđuje: . odnosno u periodu između 1. obaveza.dr.2011. 25/2001.12.događaji koji pružaju dodatne dokaze o stanju neke pozicije koja je postojala na dan bilansa (korektivni događaji) i . na isti način kao i prilikom sastavljanja prvobitne poreske prijave. treba izvršiti priznavanje i vrednovanje nastale poslovne promene i usklađivanje stanja na dan 31.Reč je o materijalno značajnoj grešci koja utiče na prihode i rashode. banke su dužne da isprave i ispravljen obrazac dostave Narodnoj banci Srbije najkasnije do 15. U toku tog perioda ne obustavlja se poslovanje. 84/2004 i 18/2010). iz koje su greška ili popust otklonjeni. ali se neće vršiti korekcija početnog stanja rezultata. Poreski obveznik izmenjenu poresku prijavu za isti poreski period može podneti najkasnije u roku od 12 meseci od dana podnošenja prvobitne poreske prijave.RAČUNOVODSTVO. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Nezavisno od primenjenog postupka utvrđivanja materijalnosti.2009. jer u skladu sa konceptom materijalnosti. odnosno kod prvog dostavljanja za decembar. biće izvršena korekcija početnog stanja pozicija u bilansu stanja. a efekti tih događaja evidentiraju se u poslovnim knjigama godine u kojoj su nastali. Događaji nastali posle izveštajnog perioda (I-10) Međunarodni računovodstveni standard MRS 10 Događaji posle izveštajnog perioda („Sl. obveznik ima pravo na korišćenje poreskih podsticaja i oslobađanja. dok se nekorektivni događaji samo obrazlažu u napomenama uz finansijske izveštaje.12. dužan je da odmah podnese izmenjenu poresku prijavu. decembra 2010. (Primerno: ispravljeno potraživanje pod 31. godine.) i datuma kada se finansijski izveštaji odobravaju za objavljivanje.događaji koji ukazuju na stanja koja nisu postojala na datum bilansa (nekorektivni događaji) Korektivni događaji Korektivni događajinastali nakon datuma bilansa zahtevaju korekciju sredstava. Iz tog razloga. Ispravka materijalno značajne greške iz prethodnih perioda vrši se kao korekcija početnog stanja neraspoređene dobiti ili gubitka iz ranijih godina.mesečni iznos akontacija za tekuću godinu. koja koriguje početno stanje neraspoređene dobiti ili gubitka iz ranijih godina iz razloga što pozicije iz Bilansa uspeha nemaju početno stanje. za prethodnu godinu.porez na dobit za prethodnu godinu. Glasnik RS”. 43/2003.12. Potraživanja koja spadaju u red pozicija koje se vrednuju putem računovodstvene procene predstavljaju tipičnu poziciju kod koje primena zahteva MRS 10 dolazi do izražaja. 77/2010 . Ovakav postupak ima za cilj svođenje stanja u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima kao da greška nikada nije ni bila napravljena.iznos poreza za plaćanje (ili iznos za povraćaj) i . Greške uočene u obrascu USSPO. i kapitala sa stanjem na datum bilansa stanja. godine. Poreski obveznik ne može podneti izmenjenu poresku prijavu posle pokretanja postupka poreske kontrole za kontrolni poreski period.dalje: MRS 10) je standard opšte namene koji se treba primeniti i na ovaj izveštajni period od svih pravnih lica. koju je podneo Poreskoj upravi. odnosno neraspoređene dobiti ili gubitka iz ranijih godina. finansijski izveštaji sastavljaju se tokom januara i februara tekuće godine. u mesecu za protekli mesec (ili narednog dana posle roka za dostavljanje obrasca). finansijski izveštaji nisu sačinjeni u skladu sa MRS/MSFI ako sadrže materijalno značajne greške. Ukoliko je obveznik napravio grešku koja utiče na iskazivanje podataka u nekim od propisanih Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 80/2002 .

kao dela adekvatno i efikasno uređenog procesa nadzora. br. zajedno sa mišljenjem revizora.12.12. glasnik RS”. neograničenog vremena poslovanja. To znači da se procenjivanje imovine privrednog subjekta vrši po tržišnim vrednostima. 77/2010 . banke dostavljaju nadležnom organu najkasnije do 30. PRIPREMNE RADNJE KOJE PRETHODE SASTAVLJANJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA Usklađivanje prometa i stanja glavne knjige sa dnevnikom i pomoćnim knjigama obavezno se vrši pre popisa imovine i obaveza i pre sastavljanja finansijskih izveštaja. takav događaj treba da se uzme u obzir i da se sprovede odgovarajuća korekcija sa stanjem na dan 31. a pre datuma obelodanjivanja finansijskih izveštaja obelodani dividende koje će biti isplaćene vlasnicima kapitala obelodanjeni iznos dividendi ne priznaje kao obavezu na datum bilansa (a ni kao smanjenje neraspoređene dobiti). Ovakvo postupanje u skladu je sa (I-37) Međunarodni računovodstveni standard . Ova obaveza banaka propisana je Pravilnikom o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za banke . tekuće godine. MRS 37 propisuje kriterijume za priznavanje sadašnjih obaveza. 77/2010 . glasnik RS”. tj. br. Usaglašavanje dnevnika sa glavnom knjigom zasniva se na proveri da li je u glavnoj knjizi proknjiženo sve što je obuhvaćeno u dnevniku.MRS 37 Rezervisanja. godine). postoje poslovni događaji koji bitno remete navedenu pretpostavku neograničenog vremena poslovanja. Prema odredbama MRS 1. ali kako je potraživanje kasnije naplaćeno ispostavilo se da je procena bila pogrešna. br. godine.2. uprkos želji vlasnika i uprave. To odgovara načelu dokumentovanosti i zadovoljava sva obeležja verodostojnosti.dalje: MRS 37). a drugi najkasnije do 30. već se predviđa obaveza fundamentalne promene računovodstvene pretpostavke neograničenog vremena poslovanja. faktički postoje dva perioda za primenu MRS 10. glasnik RS”. potencijalne obaveze i potencijalna imovina („Sl. 46/2006 i 111/2009 . jedan je od 1. Kada su u pitanju nekorektivni događaji nastali nakon datuma bilansa stanja treba proceniti da li je taj događaj materijalno značajan i da li ga treba obelodaniti u napomenama uz finansijske izveštaje.dalje: MRS 1) obelodanjeni iznos dividendi se iskazuje u napomenama. Na primer likvidacija privrednog subjekta koji loše posluje da. 2010. finansijski izveštaji se sastavljaju kao da će privredni subjekt neograničeno dugo poslovati. potencijalna sredstva i potencijalne obaveze. Popis imovine i obaveza propisan je odredbama člana 18 stav 2.12. a da usvojene finansijske izveštaje za prethodnu godinu. Prema tome. tekuće godine. U skladu sa (I-01) Međunarodni računovodstveni standard .godine.finansijski izveštaji nisu pripremljeni na osnovu načela stalnosti ili . aprila tekuće godine. prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva da se izvrše određena obelodanjivanja ukoliko: . koji nalaže obavezu usklađivanja knjiPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Zakona. Nekorektivni događaji Nekorektivni događajisu događaji koji se ne odnose na bilansne pozicije na dan 31. Odredbama Zakona o računovodstvu i reviziji („Sl. 10-11 Postupanje u vezi sa dividendama obelodanjenim za raspodelu posle obračunskog perioda Ako privredni subjekt posle datuma bilansa.XIII RAČUNOVODSTVO. prvobitno je procenjeno da potraživanje neće biti naplaćeno.2. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA vrednosti potraživanja sa stanjem na dan 31. godine) S obzirom na to da se naplativost potraživanja procenjuje.kontinuiteta poslovanja. nema realne alternative nego njegova likvidacija. 18. 439 i 539. 144 .računi 037.rukovodstvo je uverenja u postojanje značajne neizvesnosti vezane za događaje ili stanja koji mogu da izazovu značajnu sumnju u mogućnost privrednosg subjekta da nastavi sa poslovanjem na načelu stalnosti. Naime. Navedena obaveza propisana je čl. Standardom se ne predviđa obaveza usklađivanja iznosa povodom navedenih potencijalnih događaja likvidacije privrednog subjekta. pa ih treba obelodaniti (na primer: požar koji se desio u februaru 2011.dalje: Zakon) i Zakona o bankama propisano je da se finansijski izveštaji za prethodnu godinu dostavljaju nadležnom organu najkasnije do 28.na datum bilansa privredni subjekat nije imao obavezu da isplati te dividende. Zakona. To se postiže propisivanjem internih računovodstvenih kontrolnih postupaka. ali su od relativno velikog značaja za korisnike finansijskih izveštaja. 2010. Načelo kontinuiteta poslovanja Privredni subjekat sastavlja finansijske izveštaje poštujući načelo stalnosti . koje obelodanjeni iznos dividendi ne ispunjava . tekuće godine. Imajući u vidu da finansijski izveštaji još uvek nisu konačno sastavljeni.2009. tj. Međutim.4. 097.MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja („Sl. januara pa najkasnije do 28. Raščišćavanje stavki sa privremenih i prolaznih računa na odgovarajuće račune vrši se samo na osnovu zapisa kojim se identifikuje nastala poslovna promena.

banke na dan bilansa potraživanja iz internih odnosa u dinarima (račun 870) moraju biti u bilansnoj ravnoteži sa obavezama iz internih odnosa u dinarima.račun050 zadnjeg dana u mesecu i na dan bilansa u glavnoj knjizi iskazuje se na računu 508 .dalje: Pravilnik o popisu). Nadležni organ razmatra izveštaj o popisu i odlučuje o predlozima komisija za popis. Potražni saldo na žiro računu i tekućim računima zadnjeg dana u mesecu i na dan bilansa u glavnoj knjizi iskazuje se na računu 408 . Na osnovu Pravilnika o popisu. Način i rokovi vršenja popisa propisani su Pravilnikom o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem („Sl. a prolazni i privremeni računi po ovom osnovu prikazuju se u okviru računa 037. kao i smernice u vezi sa korišćenjem eksternih potvrda radi pribavljanja revizorskih dokaza.potražnih salda na žiro i deviznim računima i .RAČUNOVODSTVO. Kod pravnog lica . Kod pravnog lica . Cilj ovih Standarda je da uspostave standarde i pruže smernice o tome šta je revizijski dokaz. jer se potraživanja i obaveze iskazane na ovim računima ne iskazuju u obrascu Bilans stanja. Eksterna potvrda salda na računima finansijskih plasmana. a izuzetno se može opštim aktom predvideti da se popis određene imovine vrši i u toku godine. PROCENJIVANJE POZICIJA BILANSA STANJA1) Finansijski izveštaji imaju za cilj da pruže informacije o finansijskom položaju. 106/2006 . zajedno sa popisnim listama i odlukama nadležnog organa.primljeni krediti.eksterne potvrde. jer se potraživanja i obaveze iskazane na ovim računima ne iskazuju u obrascu Bilans stanja. (račun 871).Krediti. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII govodstvenog stanja sa stvarnim stanjem koje se utvrđuje popisom. dostavlja se na knjiženje radi usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem. Potražni saldo na deviznom računu banka . potraživanja i obaveza vrši se prema stanju u poslovnim knjigama pod uslovom da je njihovo usklađivanje sa dužnicima i poveriocima izvršeno najmanje jednom godišnje i da o tome postoji verodostojna isprava. revizijske dokaze koje se odnose na određene specifične pozicije i obelodanjivanjima u finansijskim izveštajima. popis finansijskih plasmana. ali potvrda salda neobezbeđuje potreban revizijski dokaz koji se odnosi na vrednovanje tog salda koji sprovodi poverilac/dužnik. 10-11 pisna komisija iskazuje u posebnim popisnim listama. potraživanjima i obavezama je pouzdan i odgovarajući revizorski dokaz u pogledu postojanja tog salda na određeni dan. potraživanja i obaveze koji nisu usaglašeni i za koje ne postoji uredna dokumentacija. Izveštaj o izvršenom popisu. u roku od tri dana od dana kada je Odluka o usvajanju izveštaja o popisu doneta. iskažu u bruto iznosu. u poslovnim knjigama. u stranoj valuti. glasnik RS”.internih odnosa (bilansna ravnoteža) Tačno iskazivanje visine depozita i ukupnog iznosa kredita obavezuje iskazivanje minusnog salda na transakcionim računima u Bilansu stanja na dan bilansa u okviru pozicije krediti i plasmani (klasa 1. Za organizaciju i pravilnost popisa odgovorni su zakonski zastupnik (predsednik izvršnog odbora banke) i odgovorno lice zaposleno u banci koje vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje. poPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 145 . Popis imovine i obaveze vrši se na kraju poslovne godine sa stanjem na dan 31. (račun 876).račun 875 moraju biti u bilansnoj ravnoteži sa obavezama iz internih odnosa u stranoj valuti.revizijski dokaz. obimu i kvalitetu revizijskog dokaza koje treba pribaviti u reviziji finansijskih izveštaja.revizijski dokaz (dodatna razmatranja za specifične pozicije) i MSR 505 . zatim MSR 501 . Informacije o finan1) U materijalu su zadržani nazivi seta finansijskih izveštaja. Ova obaveza banaka odnosi se na pozicije: . pri čemu pojedinačne stavke ne mogu biti starije od 5 radnih dana. Finansijski plasmani. br. (redovan popis). na osnovu kojih popisne komisije raspolažu realnim podacima o stanju potraživanja i obaveza i koje treba da posluže kao osnov za procenjivanje bilansnih pozicija. jer nadležni organ nije propisao set finansijskih izveštaja usaglašen sa novim MRS1.banke na dan bilansa potraživanja iz internih odnosa u stranoj valuti . račun 100).dugovnih salda na transakcionim računima. banke su u obavezi da na bilansni dan. odboru za reviziju i preduzeću za reviziju sa kojim je banka zaključila ugovor o reviziji. Za neusaglašene finansijske plasmane i potraživanja. Rešenje o imenovanju članova Komisije za popis plana rada i Izveštaj o izvršenom popisu dostavljaju se internom revizoru. određene ekonomske kategorije. a prolazni i privremeni na računu 097 (pojedinačne stavke na ovom računu ne mogu biti starije od 30 radnih dana). Pribavljanje zadovoljavajućeg revizorskog dokaza koji mu omogućava da izvede opravdane zaključke na kojima će se zasnivati revizorsko mišljenje regulisano je MSR 500 . Naknadna vrednovanja bilansnih pozicija sprovode se saglasno zahtevima iz pojedinačnih MRS/MSFI i usvojenih računovodstvenih politika i računovodstvenih procena. uspešnosti i promenama u finansijskom položaju entiteta. U cilju pružanja valjane informacije o strukturi finansijskog položaja. . potrebno je koristiti pravna sredstva u zavisnosti da li su ista dospela za naplatu ili nisu dospela za naplatu.12.

dok se informacije o uspešnosti prikazuju u bilansu uspeha.Prolazni i privremeni računi u stranoj valuti. Da bi se imovina klasifikovala kao ekvivalent gotovine.dalje: MRS 7).finansijska sredstva Pozicije sredstava (aktive) koji su deo monetarnog sistema proističu iz delatnosti banke kao pravnog lica tj. Odredbama članova 4. Transakcije u stranoj valuti iskazuju se u funkcionalnoj valuti tj. a smanjenje kao rashod. .gotovina i gotovinski ekvivalenti.dalje: MRS 32) i (I-07) Međunarodnog računovodstvenog standarda . 5. br. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA sijskom položaju se prikazuju u bilansu stanja. Osnov za vrednovanje bilansnih pozicija jesu usvojene računovodstvene politike.Prolazni i privremeni računi. Elementi koji se neposredno odnose na utvrđivanje finansijskog položaja su imovina. 8. i 8. Prema navedenoj klasifikaciji. U bilansima banaka ova pozicija se iskazuje na sintetičkim računima grupe računa 00 i 05 (član 4. Potražni saldo na žiro računu i tekućim računima zadnjeg dana u mesecu i na dan bilansa u glavnoj knjizi iskazuje se na računu 408 . Gotovinu čine gotovina u blagajni i depoziti po viđenju. ovog Pravilnika da se u okviru opozivih depozita i kredita . a preduslov za pravilno bilansiranje pozicija aktive i pasive jeste usklađivanje stanja imovine i obaveza sa stvarnim stanjem na osnovu popisa.za priznavanje i vrednovanje kursnih razlika . a naknadno po tržišnoj vrednosti. kao i zlato i plemeniti metali koji su neposredno unovčivi uz beznačajan rizik smanjenja vrednosti (grupa računa 07). na primer u slučaju prioritetnih akcija stečenih u kraćem roku od njihovog dospeća i sa navedenim datumom otkupa. stav 6 Pravilnika o kontnom okviru predviđena je obaveza banke da za račun 009. a članom 5. Gotovina i gotovinski ekvivalenti . iznos sredstava na računima 000 i 050 jednak je stanju na izvodima ili potvrdi salda. U okviru ove grupe računa banke iskazuju odgovarajuće poslovne transakcije i u dinarima i u stranoj valuti. obaveze i kapital i definisani su odredbama (1) Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja („Sl. Potražni saldo na deviznom računu kod banaka . valuti ekonomije (valuti po kojoj se pripremaPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11 146 . 77/2010 . a gotovinske ekvivalente čine kratkoročna visokolikvidna ulaganja koja se mogu brzo konvertovati u poznate iznose gotovine. odnosno u skladu sa usvojenim računovodstvenim politikama. od datuma sticanja. br. recimo. ako je to stanje pozitivno ili jednako nuli. a ne radi investiranja ili u druge svrhe. finansijskog posrednika između finansijski suficitarnih i finansijski deficitarnih transaktora u finansijskom sistemu.za prikazivanje .MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija („Sl.XIII RAČUNOVODSTVO. uz beznačajni rizik od promene vrednosti. Ulaganja u kapital su izuzeta iz ekvivalenta gotovine. glasnik RS”. Drže se radi izmirivanja kratkoročnih gotovinskih obaveza. Povećanje tržišne vrednosti u odnosu na knjigovodstvenu vrednost priznaje se kao prihod. 77/2010 .račun 010 iskazuje i deponovani višak likvidnih sredstava kod NBS. Vrednovanje (odmeravanje) je proces utvrđivanja novčanih iznosa po kojima bi trebalo priznati elemente finansijskih izveštaja i iskazati ih u bilansu stanja. br. a prolazni i privremeni na računu 097 . i 9. u saglasnosti sa MRS 1 par. osim ako su po svojoj suštini ekvivalenti gotovine. ispune kratkoročne gotovinske obaveze.račun050 zadnjeg dana u mesecu i na dan bilansa u glavnoj knjizi iskazuje se na računu 508 . što proističe iz definicija (I-32) Međunarodnog računovodstvenog standarda . 133/2003 .Krediti. Početno vrednovanje zlata i plemenitih metala vrši se po nabavnoj vrednosti. glasnik RS”.MRS 7 Izveštaj o tokovima gotovine („Sl. glasnik RS”. kao i da se na račun 013 i račun 063 iskazuju i plasmani po repo poslovima sa obavezom reotkupa. Prema Pravilniku o kontnom okviru. gotovina i gotovinski ekvivalenti čine najlikvidniji deo likvidnog dela aktive.MRS 21. Relevantni standardi za ovu bilansnu poziciju su: .rešenje).MRS 32 . Vrednovanje pozicija bilansa stanja vrši se u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja.MRS 39. .MRS 7. 60 i proističu iz delatnosti banke. Gotovina i gotovinski ekvivalenti su finansijski instrumenti. Imovina se uobičajeno kvalifikuje kao ekvivalent gotovine samo kada ima kratak rok dospeća.Krediti.prihodi . tri meseca ili manje. stav 2. Pravilnika o kontnom okviru). 059 i 069 obezbedi analitičke račune za iskazivanje indirektnih otpisa saglasno svojoj računovodstvenoj politici za grupu račun 00 i 05 . a prolazni i privremeni računi po ovom osnovu prikazuju se u okviru računa 037 .za priznavanje i vrednovanje . ta imovina mora biti pretvoriva u poznati iznos gotovine i da nije izložena značajnom riziku promene vrednosti. Gotovinski ekvivalenti imaju za svrhu da obezbede likvidnost banke tj.MRS 18 i . 019. Strukturiranje pozicija u bilansu stanja banaka izvršeno je grupisanjem sredstava i obaveza prema prirodi i prema redosledu koji odražava njihovu relativnu likvidnost iz razloga što su takve informacije pouzdanije i relevantnije od prezentacije na principu tekuće/stalno.izveštaj o tokovima gotovine .

dalje: MRS 21). Derivati u stranim valutama isključeni su iz delokruga MRS 21 . stav 2. već se samo koriguje vrednost potraživanja i ispravke vrednosti potraživanja u bilansu stanja. ugovaranje valutne klauzule predstavlja odstupa- 147 . 77/2010 i 95/2010 . jer se poslovne knjige vode u dinarima. Potraživanja za koja je izvršena korekcija potraživanja ispravkom vrednosti za evidentiranje kursnih razlika u bilansu uspeha vrši se samo za neto iznos potraživanja. Pozitivne kursne razlike nastaju povećanjem dinarskog iznosa novčanih sredstava kao posledica rasta kursa strane valute. Prema paragrafu 23. Sa aspekta Zakona o obliglacionim odnosima. navedenog zakona dozvoljeno je ugovaranje u devizama u Republici Srbiji. sve kursne razlike priznaju se u tom periodu. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII ju finansijski izveštaji). Iz tih redovnih transakcija nastaju kursne razlike kao rezultat promene kursa između inicijalne transakcije i transakcije pri realizaciji u kojima se iznos deviza koji se realno realizuje ostaje nepromenjen. list SFRJ”. to je mogućnost koja se ugovara. koristi se srednji kurs strane valute u kojoj je vrednost stavke izražena na dan 31. Kursne razlike predstavljaju obračunsku kategoriju prihoda i rashoda. a naknadno vrednovanje vrši se takođe po zvaničnom srednjem kursu na dan bilansa i tako obračunate kursne razlike priznaju se kao pozitivne ili negativne kursne razlike. Drugim rečima. Međutim. „Sl. tj. glasnik RS”. potraživanja i obaveza u stranoj valuti vrši se u skladu sa (I-21) Međunarodnim računovodstvenim standardom . br. Ugovaranje valutne klauzule je dozvoljeno Zakonom o deviznom poslovanju. Prema toj odredbi. pri čemu se vrši priznavanje kursnih razlika. glasnik RS”. Prema definiciji iz MRS 21. 86 i 87). njeno ispunjenje se može zahtevati u domaćem novcu. 45/89 . a devizni kurs je odnos razlike između dveju valuta. devizni.RAČUNOVODSTVO. Kod potraživanja čija je vrednost u celini data na ispravku vrednosti.dinar. U tom smislu. . Poslovne promene koje glase na strana sredstva plaćanja priznaju se na dan transakcije po zvaničnom srednjem kursu strane valute na koju glasi transakcija. list SRJ”. kao posledica pada kursa strane valute. što podrazumeva da se iznos potraživanja ili obaveza čija se naplata ili plaćanje vrši u dinarskoj protivvrednosti izkazuje po ugovorenom kursu na dan realizacije. MRS 21.učinci promena kurseva stranih valuta i na njih se primenjuju pravila za priznavanje i odmeravanje koja su delokrug standarda MRS 39 u delu koji se odnosi na računovodstvo zaštite od valutnog rizika i može se tretirati bilo kao hedžing toka gotovine bilo kao hedžing fer vrednosti (npr.Ustavna povelja). krediti sa deviznom klauzulom (MRS 39 par.MRS 21 Efekti promena deviznih kurseva („Sl. br. zbog čega je neophodno vršiti obračun tih kursnih razlika na datum bilansa stanja. prema kursu koji vaći u trenutku ispunjenja obaveze. na svaki datum bilansa stanja monetarne stavke u stranoj valuti prevode se primenom zaključnog kursa. Ugovorena valutna klauzula nije kursna razlika. stav 3. Ugovorena valutna klauzula je predmet volje poverioca i dužnika. kursna razlika priznata u svakom periodu sve do datuma izmirenja određuje se na osnovu promene deviznog kursa u svakom od perioda. glasnik RS”. godine za koju se bilans stanja sastavlja. pri bilansiranju treba imati u vidu da kada je transakcija izmirena u istom računovodstvenom periodu u kome je nastala. ili kao povećanje dinarskog iznosa obaveza kao posledica rasta kursa strane valute.ispr. Negativne kursne razlike nastaju kao posledica smanjenjea dinarskog iznosa novčanih sredstava i potraživanja. Ugovarana valutna klauzula je ugovoreni instrument zaštite od rizika promene deviznog kursa. Prema Zakonu o bankama („Sl. za prevođenje potraživanja i obaveza iskazanih u stranoj valuti u dinare. Ugovorena valutna klauzula je vrednosno usklađivanje potraživanja i u funkciji je zaštite od gubitka usled promene vrednosti novca (MRS39).12. Računovodstveno evidentiranje transakcije. nema iskazivanja rashoda i prihoda. prema podacima Narodne banke Srbije. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. list SCG”. br. br. javljaju se pozitivne i negativne kursne razlike. Odredbom člana 34. br. Valuta obaveza uređena je i odredbom člana 395. kada je transakcija izmirena u narednom obračunskom periodu. kursna razlika je razlika koja nastaje prevođenjem datog broja jedinica jedne valute u drugu valutu po različitim deviznim kursevima. s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima.odluka USJ i 57/89. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 39/85. povećanjem dinarskog iznosa potraživanja kao posledica rasta kursa strane valute i smanjenjem dinarskog iznosa obaveza kao posledica pada kursa strane valute. 62/2006) propisano je da se za potrebe knjigovodstva i statistike primenjuje zvanično srednji kurs dinara. 1/2003 . U vezi sa iznetim. 107/2005 i 91/2010). kursiranje dela potraživanja koji je ispravljen vrši se međusobnim zaduživanjem i odobravanjem potraživanja i ispravke potraživanja. 29/78. 10-11 U našoj praksi. Prilikom obračuna kursnih razlika kod novčanih sredstava. članom 41. pa je neophodno da se za potrebe knjigovodstva vrši prevođenje (preračun) iznosa strane valute u nacionalnu valutu . potraživanja i obaveza u stranoj valuti. ako novčana obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti ili zlatu. 31/93 i „Sl. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. br. devizno-valutni i menjački poslovi spadaju u osnovne bankarske poslove.

Nakon prvobitnog priznavanja. Istovremeno (I-33) Međunarodni računovodstveni standard .kapitalni (glavnički) instrumenti ili .). a ne sa zakonskom formom. odnosno Bilans uspeha.MRS 33 Zarada po akciji („Sl. koje je definisano članom 394. navedenog zakona. U uslovima nedovoljno razvijenog tržišta. na datum bilansa. Kupovina i dalja prodaja sopstvenih glavničkih instrumenata od strane pravnog lica ne priznaju se u dobitku ili gubitku. Kapitalni (vlasnički) instrument je ugovor koji dokazuje vlasništvo nad neto imovinom pravnog lica . Odgovarajuća naknada koja se plaća ili prima priznaje se direktno u kapital. Komponenta kapitala ne vrednuje se ponovo. vrednovanje otkupljenih/ponovo stečenih vlasničkih hartija od vrednosti kapitala (akcija). Komponenta finansijske obaveze naknadno će se vrednovati u skladu sa zahtevima MRS 39 u zavisnosti od klasifikacije finansijskog instrumenta.emitenta tih instrumenata). stanja nerealizovane obaveze i potraživanja sa ugovorenom valutnom klauzulom treba preračunati po odgovarajućem kursu strane valute. jer se suštinski radi o transferu između vlasnika glavničkih instrumenata koji su odustali od glavničkih učešća i vlasnika koji će držati vlasničke instrumente (MRS 32 par. koja predstavlja inicijalnu knjigovodstvenu vrednost te komponente.XIII RAČUNOVODSTVO. Ostale obaveze vrednuju se po amortizovanom trošku. osim kada je zakonom predviđeno nešto drugo. najviše nerazumevanja i nedoumica proističe iz složenih finansijskih instrumenata koji mogu biti: . Finansijska imovina je gotovina ili ugovorno pravo da se naplati ili primi drugo finansijsko sredstvo ili razmeni finanijski instrument sa drugim pravnim licem pod potencijalno povoljnim uslovima (ugovor koji se izmiruje prijemom kapitalnih instrumenata od strane pravnog lica koje ih je emitovalo). Komponenta obaveze se vrednuje po fer vrednosti. Ukupni finansijski instrument se vrednuje po fer vrednosti. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. naknadno vrednovanje i prestanak priznavanja (isknjižavanje) finansijskih instrumenata. Prema tom načelu. Finansijski instrumenti Međunarodni računovodstveni standardi koji regulišu računovodstveno obuhvatanje finansijskih instrumenata su MRS 39 koji obrađuje početno priznavanje. prevođenje se vrši po tom kursu. Puna primena ovih standarda ima za pretpostavku privrede u kojima postoje razvijena ekonomska tržišta. dužnik je dužan da isplati onaj broj novčanih jedinica na koji obaveza glasi. . i 34. 10-11 148 . kao što je naše. prevođenje treba izvršiti po tom kursu. Otkupljene sopstvene akcije koje se iskazuju u aktivi račun 128 i prilikom bilansiranja umanjuju emitovan akcijski kapital. Pri prvobitnom priznavanju obaveze i potraživanje sa valutnom klauzulom odmeravaju se po njihovj fer vrednosti. Finansijska obaveza je obaveza da se isplati ili razmeni finansijsko sredstvo sa drugim pravnim licem pod potencijalno nepovoljnim uslovima (ugovorna obaveza koja se izmiruje davanjem kapitalnih instrumenata od pravnog lica . Karakteristike složenih finansijskihinstrumenata su: . a finansijska obaveza ili instrument kapitala za drugu ugovornu stranu. . Revidirani MRS 32 sadrži u svojim odredbama/paragrafima 33. kad obaveza ima za predmet određenu svotu novca. Prema tome.imovina umanjena za ukupne obaveze. dok u privredama u kojima nisu razvijena finansijska tržišta njihova primena je ograničena. Iznos knjigovodstvene vrednosti složenog finansijskog instrumenta je uvek podeljen na komponentu kapitala i komponentu obaveze. metodom efektivne kamatne stope i evidentiraju se preko kapitala.klasifikuju se odvojeno u okviru istog finansijskog instrumenta na komponentu kapitala i komponentu obaveze. Ako je ugovoren neki drugi kurs.finansijski instrument mora biti klasifikovan u skladu sa svojom suštinom. derivata i računovodstveni tretman finansijskih derivata i MRS 32 koji formuliše zahteve za prikazivanje. a ne njegov pravni osnov. kroz dobitak ili gubitak. naknadno vrednovanje obaveza i potraživanja sa valutnom klauzulom se odmerava po njihovoj fer vrednosti.obaveza. Osnov za razlikovanje finansijskih obaveza od glavničkog instrumenta je postojanje ugovorne obaveze bilo da isplati novac ili preda drugo finansijsko sredstvo drugoj strani ili da razmeni finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu sa vlasnikom. glasnik RS”. Ukoliko je između poverioca i dužnika ugovoren srednji kurs Narodne banke Srbije. i 34. Po definiciji finansijski instrument je svaki ugovor po osnovu kojeg nastaje finansijsko sredstvo za jednu ugovornu stranu. Klasifikaciju u Bilansu stanja eminenta određuje suština finansijskog instrumenta.sadrže istovremeno i sastavne delove instrumenta kapitala i obaveze. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA nje od načela monetarnog nominalizma. 33. Kod finansijskih obaveza koje se vrednuju po fervrednosti efekti vrednovanja evidentiraju se u bilansu uspeha. za fer vrednost komponente obaveze i preostali iznos se evidentira kao komponenta kapitala.

odnosno mogu biti klasifikovane u HOV koje se vrednuje po fer vrednosti u bilansu uspeha. hartije od vrednosti. u koju se uključuju i transakcioni troškovi nastali po osnovu njihovog sticanja. 77/2010 . jer odluku o razvrstavanju nije moguće opozvati nakon početnog/inicijalnog priznavanja.RAČUNOVODSTVO.dalje: MRS 33) u paragrafu 16. 39). Nepriznavanje finansijskog sredstva može se izvršit samo (MRS 39.bazični (primarni) finansijski instrumenti . Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća naknadno se vrednuju po amortizovanoj ceni primenom metoda efektivne kamate. Suština priznavanja i naknadnog vrednovanja hartija od vrednosti koje se vrednuju po fer vrednosti u bilansu uspeha je da se hartije od vrednosti klasifikovane kao takve vrednuje po fer vrednosti. Vrste finansijskih instrumenata su: .9). a efekat po osnovu promene fer vrednosti priznaje se isključivo kao prihod ili rashod u bilansu uspeha. već ih priznaje kao troškove perioda. Nepriznavanje finansijske obaveze iz Bilansa stanja vrši se samo kad je obaveza određena ugovorom ispunjena.potraživanja. Početno priznavanje finansijskih instrumenata (sredstva/obaveze) u Bilansu stanja vrši se samo kada pravno lice postaje jedna od strana u ugovornim odredbama instrumenata (MRS 39 par. koji se ne koriste za hedžing i . pravnom licu je dozvoljeno da prilikom početnog priznavanja klasifikuje bilo koju hartiju od vrednosti kao onu koja se vrednuje po fer vrednosti. fjučersi. zahteva da se pri otkupu sopstvenih prioritetnih akcija svaki diskont ili premija (razlika između plaćenog iznosa i nominalne vrednosti otkupljenih sopstvenih akcija) priznaje kao povećanje ili smanjenje neraspoređene dobiti. Kod nas još uvek ima malo HOV koje bi se mogle svrstati u HOV koje se drže do dospeća. 17): . Metod efektivne kamate podrazumeva izračunavanje amortizacije primenom efektivne kamatne stope i raspodele prihoda od kamate tokom relevantnog perioda. Međutim. troškovi transakcije se mogu pripisati nabavnoj ceni hartije od vrednosti. troškove transakcije ne uključuju u njihovu vrednost. Plasmani koji se drže do roka dospeća Nederivatna finansijska imovina podrazumeva fiksna ili odrediva plaćanja i fiksni rok dospeća. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII br.derivati. osim akcija koje nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i čija fer vrednost se ne može pouzdano odmeriti. Na osnovu nje definisani su kriterijumi za priznavanje i osnove za vrednovanje. par. prilikom početnog priznavanja. u ovu kategorije se ne mogu klasifikovati preferencijalne i obične akcije). Kod hartije od vrednosti koje nisu klasifikovane prema opciji fer vrednosti. Ove hartije se početno priznaju po nabavnoj fer vrednosti. Finansijska imovina čija se procena fer vrednosti iskazuje kroz bilans uspeha je: . zajmovi . . Odluka banke o klasifikaciji donosi se u postupku inicijalnog priznavanja. odnosno emitovanja. Ograničenja klasifikacije u HOV koje se drže do dospeća U HOV koje se drže do dospeća ne mogu se svrstati HOV koje je: .forvardsi. 9). obaveze. Klasifikacija finansijskih instrumenata izvršena je u četiri kategorije (MRS 32 i MRS 39 par. Ukoliko hartije od vrednosti. 10-11 početnog priznavanja. koje nisu pribavljene u svrhu prodaje u bliskoj budućnosti. a za koje banka ima nameru i mogućnost da drži do roka dospeća (npr.derivatni ili izvedeni . i koje čine deo portfelja sličnih sredstava za koja postoji model trgovanja radi stvaranja profita iz kratkoročnog fluktuiranja cena ili posredničke marže (MRS 39 par.istekom ugovornih prava na tokove gotovine ili . otkazana ili je istekla (MRS 39 par. u nekim slučajevima. To su hartije od vrednosti koje su stečene ili nastale prvenstveno u svrhu prodaje ili ponovne kupovine u bliskoj budućnosti. Kod nas bi se u ovu grupu mogle svrstati obveznice stare devizne štednje Vlade Republike Srbije. 149 . banka nije klasifikovala prema opciji fer vrednosti. Entitet samostalno odlučuje da li se radi o povećanju kapitala koji može biti predmet raspodele preostalim vlasnicima. sa priznavanjem promena u fer vrednosti preko prihoda i rashoda u bilansu uspeha. 14). štedni zapisi Narodne banke Srbije i eventualno neke druge obveznice koje se pojave na našem tržištu. MRS 39 banka može klasifikovati prema opciji fer vredonosti i sve hartije od vrednosti koje se drže do dospeća i raspoložive su za prodaju prilikom Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Ako banka klasifikuje hartije od vrednosti prema opciji fer vrednosti.banka odlučila da vrednuje po fer vrednosti u bilansu uspeha. U ovu grupu se obično svrstavaju obveznice i njima slične HOV. opcije i svopovi.bilo koja finansijska imovina koja se klasifikuje u ovu kategoriju pri početnom priznavanju Prema revidiranom MRS 39.prenosom (transferom) finansijskog sredstva koji se kvalifikuje za nepriznavanje. Prema paragrafu 9.finansijska imovina koje se drži radi trgovanja. treba da ih klasifikuje u jednu od preostalih dveju grupu: koje se drže do dospeća ili koje su raspoložive za prodaju. hartije od vrednosti dalje: HOV koje se drže do dospeća mogu se posle početnog priznavanja vrednovati i opcijom fer vrednosti.

Kada ne postoji mogućnost da se individualno utvrdi iznos obezvređenja pojedinačnih sredstava koja se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. Nakon što je došlo do ovog narušavanja pravila. Za HOV koje se drže do dospeća. obračun kamate se nastavlja u skladu sa originalnom efektivnom kamatnom stopom. 10-11 150 . naplata kuponosnih obveznica kod kojih se sa ratom vraća i deo glavnice) ili kroz naplatu unapred. manje od tri meseca pre dana dospeća) tako da promene u tržišnim kamatnim stopama tokom tog perioda ne mogu imati značajan uticaj na promenu fer vrednosti te imovine. Gubici kao rezultat budućih dogđaja. nakon što se svedu na iznos koji je moguće povratiti. ako je utvrđeno da postoji obezvređenje. iznos obezvređenja koji treba priznati proizilazi iz razlike između knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti očekivanih budućih gotovinskih tokova.XIII RAČUNOVODSTVO. . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . .finansijsku imovinu po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Obezvređenje HOV i drugih finansijskih sredstava koje se drže do dospeća Finansijska sredstva se smatraju obezvređenim kada iznos po kom su evidentirana prevazilazi iznos koji se može povratiti. uvećanoj za troškove transakcije. Za HOV koje se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. kao što je poboljšani kreditni rejting dužnika.desile nakon što je entitet naplatio celu glavnicu finansijskog sredstva kroz predviđene rate otplate (npr. prodao ili reklasifikovao više od beznačajnog iznosa HOV koje se drže do dospeća pre dana dospeća (beznačajnost iznosa meri se u odnosu na ukupan iznos investicija koje se drže do dospeća).bile blizu datuma dospeća finansijskog sredstva (npr. tj. što posebno važi za HOV koje se drže do dospeća. ili . bez oduzimanja troškova transakcije koji mogu nastati pri prodaji ili drugom otuđenju. Tada se knjigovodstvena vrednost sredstva može smanjiti direktno ili korišćenjem računa ispravke vrednosti. kroz Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. a gubitak/ smanjenje se priznaje direktno u bilans uspeha. reklasifikacija u sredstava koja se drže do dospeća se može izvršiti ako su prodaja ili reklasifikacija: . dovodi u pitanje nameru i mogućnost preduzeća da sve ostale HOV iz ove grupe drži do dospeća.plasmani koji su po definiciji zajmovi i potraživanja. Međutim. Pri početnom evidentiranju HOV raspoložive za prodaju se priznaju po njihovoj fer vrednosti. i nijedan finansijski instrument se ne može više svrstavati u tu kategoriju. Poništenje obezvređenja je dozvoljeno kada postoji očigledan dokaz da je do poništenja došlo nakon prvobitnog priznavanja obezvređenja i da je rezultat određenog događaja. ma koliko verovatni bili. jer prodaja HOV koje se drže do dospeća. Ova reklasifikacija se sprovodi u periodu u kome je prodaja HOV sprovedena i računovodstveno evidentirana. iznos povraćaja je ograničen. Entitet nema prava da klasifikuje neko finansijsko sredstvo kao ono koje se drži do dospeća. Pad tržišne vrednosti nije nužno dokaz obezvređenja. u bilansu uspeha. MRS 39 ukazuje na to da se ta sredstva treba grupisati i proceniti po portfolio bazi. HOV koje nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i čija se fer vrednost ne može pouzdano utvrditi treba odmeravati po nabavnoj vrednosti. Grupa sredstava treba da ima slične kreditne i druge karakteristike. a ne kao raspoložive za prodaju. Prodaja iznosa HOV koje se drže do dospeća koji nije beznačajan.uslovljena događajem koji je izvan kontrole entiteta i koji se nije mogao predvideti od strane entiteta. Sve preostale HOV koje se drže do dospeća moraju se reklasifikovati u HOV raspoložive za prodaju. koji se diskontuju primenom prvobitne diskontne stope instrumenta. i . ima za rezultat neispunjenje zahteva MRS 39. Ovo poništenje se evidentira u skladu sa načinom na koji je izvršeno i obezvređenje. ne mogu biti priznati. Finansijska imovina raspoloživa za prodaju je finansijska imovina koja nije klasifikovana u neku od navedenih kategorija i to u: . klasifikuju se kao hartije od vrednosti namenjene trgovanju. MRS 39 zahteva da se obezvređenje prizna kod finansijskih sredstava koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti.banka klasifikovala kao raspoložive za prodaju. tako da nova knjigovodstvena vrednost sredstva ne može biti veća od vrednosti koja bi postojala da do obezvređenja nije ni došlo. Hartije od vrednosti koje čine deo portfelja sličnih sredstava za koja postoji model trgovanja radi stvaranja profita iz kratkoročnog fluktuiranja cena ili posredničke mreže.kredite i potraživanja i . Buduća obezvređenja se ne mogu anticipirati. ako je tokom tekuće poslovne godine ili tokom dve prethodne izveštajne godine.plasmane koji se drže do roka dospeća. moraju proći pune dve godine pre nego što entitet ponovo klasifikuje neku stavku finansijske imovine kao HOV koje se drže do dospeća. Naknadno vrednovanje HOV raspoloživih za prodaju Dobitak ili gubitak koji se javlja usled promene fer vrednosti finansijskog sredstva (HOV) raspoloživog za prodaju treba da se priznaje direktno kao kapital. U postupku naknadnog vrednovanja entitet odmerava HOV raspoložive za prodaju po fer vrednosti. Izuzetno.

55). Kamata izračunata po ovim sredstvima.da li se radi o obezvređenju ili tekućim fluktuacijama kad je došlo do pada vrednosti ili . Nije dozvoljeno ukidanje obezvređenja. Na taj način je HOV raspoložive za prodaju svode na fer vrednost. čije se povećanje fer vrednosti iznad nabavne vrednosti evidentira kroz kapital. Taj porast vrednosti evidentira se direktno u okviru kapitala. par. tada će akumulirani dobitak ili gubitak prethodno priznat u kapitalu biti priznat u dobitak ili gubitak (MRS 39. što je u potpunosti u skladu sa MRS 39. s tim što se tada eliminišu iz kapitala akumulirani nerealizovani dobici nastali usled promene fer vrednosti. Tada se kroz prihode u bilansu uspeha vrši evidentiranje samo do iznosa za koji je izvršeno obezvređenje. koriste se ugovoreni novčani tokovi. 10-11 Umanjenje vrednosti i nenaplativost finansijskih sredstava Procena vrednosti vrši se na datum svakog bilansa stanja i sastoji se u konstataciji postojanja objektivnog dokaza (podataka) o umanjenju vrednosti finansijskog sredstava ili grupe finansijskih sredstava. 77/2010 . 55 b i AG 5 . br. Početno vrednovanje vrši se po trošku nabavke tj.MRS 18 Prihodi („Sl.krediti i potraživanja koje je banka kupila i koje ne namerava da proda i za koje ne postoji cena na finansijskom tržištu. Metod efektivne kamate je metod obračunavanja amortizovane vrednosti finansijskog sredstva ili finansijske obaveze (ili grupe finansijskih sredstava. osim za troškove od umanjenja vrednosti i devizne dobitke i gubitke. fluktuacije fer vrednosti HOV raspoloživih za prodaju evidentiraju se direktno u kapitalu kao nerealizovani dobici/gubici na HOV raspoloživim za prodaju. uzimajući u obzir sve ugovorene uslove. u skladu sa MRS 18. Kada za finansijski instrument (ili grupu finansijskih instrumenata) nije moguće pouzdano proceniti buduće novčane tokove. glasnik RS”. Kada finansijsko sredstvo prestane da se priznaje.RAČUNOVODSTVO. par. ili preko računa ispravke vrednosti). nabavnoj vrednosti. ako nakon priznavanja obezvređenja dođe do porasta fer vrednosti HOV raspoloživih za prodaju.AG 8). a ne u bilansu uspeha tekućeg perioda. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje buduće novčane prilive/odlive u toku perioda otplate na knjigovodstvenu vrednost sredstva/obaveze. odnosno preuzimanja obaveze. 55b). a troškovi prodaje se ne uzimaju u obzir prilikom kasnijeg određivanja objektivne vrednosti. 151 . Izuzetak je očigledan dokaz koji ukazuje da više objektivno ne postoji razlog za obezvređenje. i pri ovom postupku treba na pojedinačnoj osnovi identifikovati: . Drugim rečima. odnosno finansijskih obaveza) i alociranja kamate na prihode. odnosno rashode u toku perioda otplate.da li se radi o tekućim fluktuacijama ili je nastupio neki događaj zbog koga bi trebalo ukinuti obezvređenje kad je došlo do porasta vrednosti nakon obezvređenja. Amortizovana vrednost predstavlja iznos koji se priznaje nakon inicijalnog sticanja sredstava. korišćenjem metoda efektivne kamate priznaje se u dobitak ili gubitak (MRS 18 par. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII izveštaj o promenama na kapitalu. kada iznos po kome su iskazane u poslovnim knjigama prevazilazi iznos koji se može naknaditi. a ukoliko dođe do pevaćanja vrednosti iznad nivoa nabavne vrednosti. Transakcioni troškovi se uključuju u početno vrednovanje svih finansijskih obaveza i imovine. 30 a i MRS 39 par. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Pravno lice naknadno odmerava ova finansijska sredstva po amortizovanoj vrednosti koja se računa po metodi efektivne kamatne stope (krediti i potraživanja i investicije koje se drže do dospeća). odnosno uključujući provizije i druge ugovorene naknade koje su sastavni deo efektivne kamatne stope. takvo povećanje se evidentira kroz kapital. Procene rukovodstva moraju biti objektivne i razumne. Krediti i potraživanja Krediti i potraživanja su nederivatna finansijska imovina sa fiksnim ili odredivimplaćanjima koja se ne kotira na finansijskim tržištima Pretpostavka za ove instrumente je da se ne trguje ovim finansijskim instrumentima i u ovu kategoriju spadaju: . a obezvređenja HOV raspoloživih za prodaju evidentiraju se u bilansu uspeha. jer se radi o HOV raspoloživim za prodaju. Obezbeđenje HOV raspoloživih za prodaju (primena imparitetnog načela) Obezvređenje se utvrđuje na svaki bilansni dan stanja. Nije predviđena naknadna reklasifikacija iz ove kategorije. a gubici od obezvređenja se evidentiraju u bilans uspeha.krediti i potraživanja koje je banka odobrila ili plasirala i . umanjen za otplate glavnice i uvećan za obračunatu. a umanjen za naplaćenu/plaćenu kamatu primenom metoda efektivne kamate na razliku između inicijalnog iznosa i iznosa na dan dospeća i umanjen za smanjenje vrednosti zbog impariteta (direktno. Dividenda od instrumenata akcijskog kapitala raspoloživog za prodaju priznaje se u dobitak ili gubitak po uspostavljenom pravu od strane pravnog lica da primi uplatu prema paragrafu 30c (I-18) Međunarodni računovodstveni standard .dalje: MRS 18) i MRS 39.

uključujući: . Prema tome. 104/2009 i 30/2010 . iz ekonomskih ili zakonskih razloga vezanih za finansijske teškoće zajamoprimca.negativne promene u platežnim mogućnostima (kreditnom rejtingu) dužnika u okviru grupe (npr. broj 107/2005).XIII RAČUNOVODSTVO. Očekivani gubici kao rezultat budućih događaja bez obzira na stepen verovatnoće njihovog nastanka nisu predmet ovog standarda. ili drugo kršenje ugovora od strane dužnika. . zakon i 44/2010 . i članom 31. pad cena nekretnina (za hipotekarna potraživanja). . koje osigurava njihovu pouzdanost. stav 3. pored razumljivosti. Rezerve za procenjene gubitke koje se obrazuju po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke označavaju se kao posebna rezerva za procenjene gubitke. glasnik RS”. skrivenih gubitaka i te gubitke (nerealizovane) priznaje u Bilansu uspeha. Iznos gubitka zbog umanjenja vrednosti za finansijska sredstva koja se drže do dospeća i kredite i potraživanja (koja se mere po amortizovanoj vrednosti) priznaje se u Bilans uspeha. MRS 39 insistira da se obezvređenje priznaje samo ako je rezultat nastalog (prošlog) događaja. 59 i finansijsko sredstvo je obezvređeno ako je iskazano u iznosu koji je veći od iznosa koji je procenjen da se može naplatiti.uočavanje podataka o merljivom padu budućih gotovinskih tokova za grupu finansijskih instrumenata do koga je došlo nakon njihovog pribavljanja.kašnjenje ili prekršaj u plaćanju kamate ili glavnice. što je po MRS. čime se štiti kapital banke u periodu njegove realizacije.nacionalne ili lokalne ekonomske indikatore koji su u korelaciji sa problemima sredstava u okviru grupe (npr. Odlukom o klasifikaciji se. radi adekvatnog i efikasnog upravljanja rizicima kojima je banka izložena u svom poslovanju. Rezerva za opšte bankarske rizike banka obračunava i iskazuje u skladu sa svojom politikom.dalje: Zakon o NBS). ovih iznosa povećava prisvajanje neraspoređenog dobitka a njihovo smanjenje povećava neraspoređenu dobit.zajamodavac.značajne finansijske teškoće izdavaoca HOV ili dužnika. a u vezi s članom 28. važnosti i uporedivosti jedno od kvalitativnih obeležja finansijskih izveštaja. kao i način pokrića rezerve za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki. Otuda je kvalitet finansijskih izveštaja banaka meren njihovom sposobnošću da prezentuju realnu sliku o finan- sijskoj poziciji i zarađivačkoj sposobnosti. Visina gubitka utvrđuje se saglasno MRS 39 par. Svako izdvajanje za gubitke po kreditima i plasmanima. Primena računovodstvenih standarda omogućava procenu značajnih elemenata finansijskih izveštaja po fer vrednosti što stvara mogućnost za precenjivanje vrednosti imovine i po tom osnovu neiskazivanje rashoda vezanih za naknadnu procenu te imovine. MRS 39 zahteva da se obezvređenje prizna kod finansijskih sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti. stav 1. 63. porast plaćanja sa zakašnjenjem.. povećanje nezaposlenosti u regionu odakle je dužnik. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. stav 6. Elementi na osnovu kojih se utvrđuje postojanje objektivnih dokaza dati su u MRS 39. Umanjenja vrednosti finansijskih plasmana nastaju kao posledice primene računovodstvenog načela opreznosti u prikazivanju finansijskih izveštaja. pad cena proizvoda (za zajmove proizvođačima) ili negativne promene drugih privrednih uslova. . a ne rashod perioda i ne obuhvata se prilikom utvrđivanja neto dobitka ili gubitka za period. 129/2007. br. . Najveći deo aktive banaka čine finansijska sredstva sa dominantnim učešćem datih kredita. Na osnovu člana 21. banka je na bilansni dan dužna da saglasno svojoj računovodstvenoj politici izvrši procenu objektivnih dokaza koji dovode do obezvređenja kredita. Guverner Narodne banke Srbije je doneo Odluku o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke („Sl. 85/2005 dr. Zakona o Narodnoj banci Srbije („Sl. Indikatori koji mogu prouzrokovati obezvređenje mogu biti: .rastuća verovatnoća da će dužnik ući u reorganizaciju ili bankrotirati. 72/2003. Ovo obezvređenje mora biti odmereno i priznato za pojedinačno ili. 55/2004. pored gubitaka identifikovanih na osnovu MRS 39.dalje: Odluka o klasifikaciji). dodatno klasifikuje bilansnu aktivu i vanbilansne stavke. uslovljeno lokalnim zakonodavstvom. utvrđuju uslovi pod kojima banka u skladu sa lokalnim zakonodavstvom. dozvoljava ustupke zajamoprimcu koje mu inače ne bi odobrio. br. 10-11 152 . par. povećani broj kupaca sa kreditnim karticama koje dostižu njihov kreditni limit i koji plaćaju minimalno mogući mesečni iznos). na portfolio osnovi. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Pod objektivnim dokazima podrazumevaju se podaci koji pokazuju da postoji merljivo smanjenje budućih tokova gotovine od finansijskih sredstava nakon njihovog početnog priznavanja.nestanak aktivnog tržišta za finansijsko sredstvo zbog finansijskih teškoća ili . . za grupu srodnih finansijskih sredstava. Zakona o bankama („Službeni glasnik RS”. u tesnoj vezi sa priznavanjem i merenjem gubitka na kreditima priznatim u Bilansu uspeha banke. predstavlja prisvajanje neraspoređenog dobitka. Ovim postupkom se tekuća dobit banke umanjuje po osnovu identifikovanih budućih gubitaka. Tradicionalan pristup merenju kredita zasnovan je na metodu amortizovanih troškova uz primenu efektivne kamatne stope. Povećanje. glasnik RS”. Vrednosno usklađivanje na nižu vrednost eliminiše precenjenost sredstava tj. 63/2008. kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstava i sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine korišćenjem računa ispravke vrednosti ili direktnim otpisom.

Kategorizacija finansijskih sredstava za potrebe računovodstva: Finansijski instrumenati Finansijski instrumenti kojima se trguje Finansijski instrumenti koji se drže do dospeća Finansijski instrumenti raspoloživi za prodaju Krediti i potraživanja Naknadno vrednovanje Tržišna (fer) vrednost Amortizovan vrednost primenom efektivne kamatne stope Tržišna (fer) vrednost Amortizovana vrednost primenom efektivne kamatne stope Efekti naknadnog vrednovanja Bilans uspeha .2 i 3 nije zastu- pljen. obračunata u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije formira se u skladu sa Odlukom Skupštine iz: . .). kao i po osnovu ispravke vrednosti potraživanja.obezvređenje (MRS 36) Bilans uspeha .nedostupnost dužnika i njegovog žiranta radi vođenja sudskog spora (nepoznat na adresi boravišta po izveštaju MUP-a. Takođe. . 16 st. 22a istog Zakona.rashodi Obezvređenje (MRS 36) Bilans stanja . . Obračunata rezerva za opšte bankarske rizike predstavlja prisvajanje neraspoređenog dobitka i iskazuje se na račun 813 . Finansijska obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha (samo finansijske obaveze čija je vrednost utvrdiva na finansijskom tržištu) su: . Odabrana klasifikacija se ne menja pri naknadnom vrednovanju sve dok se finansijski instrument nalazi kao pozicija u Bilansu stanja.račun 651 uz formiranje obaveze na račun 452 (rezervisanja za gubitke) po vanbilansnoj aktivi. trebalo bi priznavati otpise i u sledećim slučajevima: . 1. . banke će na osnovu svojih procedura i akata na dan bilansa saglasno MRS 39 i MRS 37 izvršiti procenu gubitaka po osnovu kredita i plasmana i procenu obaveze za gubitke po osnovu vanbilansnih stavki (izvršiti rezervisanja). . uz kumulativno ispunjavanje uslova (pri čemu plasmani banaka nisu pozicija prihoda).delimične naplate potraživanja iz imovine dužnika (prodaja zaloge na pokretnoj imovini) kada nema druge imovine za naplatu u celosti. trajno iseljeni iz zemlje. Klasifikacija se vrši pri početnom priznavanju u skladu sa ekonomskom suštinom iz razloga što je emitent u obavezi a saglasno definicijama finansijske obaveze.ostalih rezervi (račun 811) Otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja Član 16 Zakona o porezu na dobit pravnih lica (koji se odnosi na sve obveznike) definiše priznavanje rashoda po osnovu otpisa potraživanja. Za priznavanje gubitaka po osnovu bilansne imovine. da razgraniči finanijski instrument ili njegove delove u cilju pružanja validnih i pouzdanih informacija prezentovanih kroz finansijske izveštaje.račun 650 uz istovremeno smanjenje vrednosti imovine preko računa ispravke vrednosti. a princip uvažavanja specifičnog bankarskog poslovanja u čl.prihodi/rashodi Bilans uspeha .finansijske obaveze kojima se trguje ili .rezerve za opšte bankarske rizike. Za rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama banke će teretiti rashode .delimične naplate potraživanja iz sredstava garanta/žiranta kada banka nema pravnih osnova za dalje postupanje radi naplate.bilo koja finansijska obaveza koja je klasifikovana u ovu kategoriju pri početnom priznavanju. 10-11 153 .RAČUNOVODSTVO.dobiti ranijih godina (račun 831).rezervi iz dobiti (račun 810) i . banke će teretiti rashode . a koje su već regulisane za banke čl. upućeni na dugogodišnje izdržavanje kazni i dr. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Prema tome. Posebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po godišnjem finansijskom izveštaju.revalorizacione rezerve i Bilans uspeha . pokojni bez naslednika i imovine.rashodi Obezvređenje (MRS 36) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.nepostojanje/nedostupnost imovine dužnika ili nepostojanje njegovog pravnog sledbenika (okončan postupak stečaja ili likvidacije).sticanje nepokretnosti radi naplate potraživanja kada je tržišta vrednost iste niža od potraživanja banke. Kako su ispravka vrednosti i otpisi vrednosti potraživanja samo faze istog procesa. i . Ostale finansijske obaveze su sve finansijske obaveze koje se ne klasifikuju kao finansijska obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha pri početnom priznavanju i koje se prikazuju po amortizovanoj vrednosti. Osim ovih obaveza. neophodno je da se jasnije definišu postupci banaka pri izradi poreskog bilansa. Formiranje obračunate rezerve u toku godine vrši se na teret rezerve iz dobiti (račun 810) i iz ostalih rezervi (račun 811).dobiti tekuće godine (račun 830). banke imaju i obavezu da obrazuju i posebnu rezervu za procenjene gubitke po kriterijumima koje propisuje nacionalni kontrolor (račun 812). osim dokaza o neuspeloj naplati potraživanja sudskim putem.

već dozvoljava reklasifikaciju finansijskih instrumenata koji se drže radi trgovanja.finansijskih sredstava koja zadovoljavaju definiciju zajmova i potraživanja iz kategorije raspoloživa za prodaju u kategoriju zajmova i potraživanja. Za finansijsko sredstvo reklasifikovano u skladu sa Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. finansijsko sredstvo klasifikovano kao raspoloživo za prodaju koje zadovoljava definiciju zajmova i potraživanja (da nije klasifikovano kao raspoloživo za prodaju) može da se reklasifikuje van kategorije raspoloživo za prodaju u kategoriju zajmovi i potraživanja ako entitet ima nameru i sposobnost da drži to finansijsko sredstvo u doglednoj budućnosti ili do dospeća. banka je mogla da klasifikuje bilo koje finansijsko sredstvo ili obavezu kao sredstvo ili obavezu koju će vrednovati po fer vrednosti. . 77/2010 . Drugim rečima.MSFI 7 Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja („Sl. br.svih nederivatnih finansijskih instrumenata osim nederivatnih finansijskih instrumenata koji su pri priznavanju incijalno klasifikovani kao instrumenti čiji će se efekti promene vrednosti priznavati u Bilansu uspeha.dalje: MSFI 7). Takođe. U opciji po fer vrednosti banka je mogla pri inicijalnoj klasifikaciji da vrednuje ostale HOV koje se drže radi trgovanja i HOV raspoložive za prodaju. a koji ispunjava definiciju zajmova i potraživanja (ako nije zahtevano da to finansijsko sredstvo bude klasifikovano kao ono koje se drži za prodaju po početnom priznavanju . Dozvoljena reklasifikacija bila je za instrumente koji se drže do dospeća u instrumente raspoložive za prodaju i obrnuto samo u slučajevima navedenim u standardu. po njegovoj fer vrednosti na datum reklasifikacije. Paragrafom 50f propisano je da ako privredni subjekt u skladu sa paragrafom 50d reklasifikuje finansijsko sredstvo izvan grupe finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod ili u skladu sa paragrafom 50e izvan grupe finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju. ili neraspoređena dobit ili gubitak i priznavanjem revalorizacionih rezervi). Standardi dozvoljavaju reklasifikaciju (naknadnu klasifikaciju) kod: . Ograničenja u reklasifikaciji su u funkciji zaštite od manipulacija rezultatom. Pre izmena. zamenjeni pragraf 50 MRS 39. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Reklasifikacija .promena inicijalne klasifikacije sredstava Promena namene sredstva od strane pravnog lica u odnosu na namenu određenu prilikom sticanja dovodi do promene klasifikacije. kao i HOV koje se drže do dospeća. reklasifikovaće ga po njegovoj fer vrednosti na datum reklasifikacije. ne dozvoljava entitetu: . 10-11 154 . pod uslovom da za to postoji i namera i mogućnost da se ta sredstva drže u doglednoj budućnosti ili do dospeća. Paragrafom 50e propisano je da finansijsko sredstvo klasifikovano kao raspoloživo za prodaju koji je ispunilo definiciju zajmova i potraživanja (ako nije prethodno određeno kao raspoloživo za prodaju) može biti reklasifikovano izvan grupe finansijska sredstva raspoloživa za prodaju u grupu zajmova i potraživanja ako privredni subjekt ima nameru i sposobnost da ih drži za predvidljivu budućnost ili do dospeća. . Fer vrednost finansijskog sredstva na datum reklasifikacije postaje njegova nova nabavna vrednost. shodno paragrafu 50B ne može reklasifikovati) može biti reklasifikovano izvan grupe finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod ako privredni subjekt ima nameru i sposobnost da drži finansijsko sredstvo za predvidljivu budućnost ili do dospeća. Prema paragrafu 50b finansijsko sredstvo na koje se primenjuje paragraf 50c (osim finansijskog sredstva koje pripadaju opisanom u paragrafu 50d) može se samo u retkim okolnostima reklasifkovati izvan grupe finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene fer vrednosti odmah prizanju kao prihod ili rashod. glasnik RS”. gde će promene fer vrednosti priznavati u Bilans uspeha. Paragrafom 50d regulisano je da finansijsko sredstvo na koje se odnosi paragraf 50c. Bilo koji dobitak ili gubitak koje je već priznat kao prihod ili rashod priznaje se kao prihod ili rashod.reklasifikovanje finansijskog instrumenta iz grupe finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod ako je to sredstvo nakon svog početnog priznavanja određeno u tu grupu.jer se u tom slučaju.reklasifikaciju derivatnih finansijskih instrumenata u ili iz grupe finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod sve dok ih drži ili emituje i .finansijskog sredstva koje bi zadovoljilo definiciju zajmova i potraživanja (da finansijsko sredstvo nije klasifikovano kao ono koje se drži radi trgovanja prilikom početnog priznavanja) može da se reklasifikuje van kategorije po fer vrednosti kroz bilans uspeha ako entitet ima nameru ili sposobnost da drži to finansijsko sredstvo u doglednoj budućnosti ili do dospeća.XIII RAČUNOVODSTVO. Dodatne mogućnosti za reklasifikaciju definisane su izmenama MRS 39 i (III-07) Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja . koja je dozvoljena ali je i ograničena. Paragrafom 50c propisano je da entitet (u skladu sa paragrafom 50b) reklasifikuje finansijsko sredstvo iz gupre finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti (i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod). Standard ne dozvoljava reklasifikaciju finansijskih instrumenata koje je entitet inicijalno klasifikovao kao finansijske instrumente koji se vrednuju po fer vrednosti i čije su promene fer vrednosti priznaju kroz bilans uspeha.

u svojim pojedinačnim finansijskim izveštajima matična preduzeća ne primenjuju metod učešća. čiji se efekti iskazuju preko kapitala ili se radi o obezvređenju čiji se efekti iskazuju preko bilansa uspeha. . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII paragrafom 50d bilo koji dobitak ili gubitak već priznat u prihod ili rashod neće biti storniran (prihod ili rashod. već dolazi do umanjenja kapitala. s tim da se vrednuje po fer vrednosti a razlika između knjigovodstvene vrednosti i fer vrednosti prikazuje se u kapitalu kao njegova promena. pored MRS 32 i MRS 39. tj. Računovodstveni tretman učešća u kapitalu zavisi od uticaja koje ulagač učešća (investitor) ima na pravno lice u koje je izvršeno ulaganje (korisnik ulaganja). već kao finansijska sredstva namenjena prodaji. Ove vrednosti su kod nederivatnog finansijskog instrumenta najčešće konstante. Ako su ulaganja pribavljenja sa namerom da se prodaju (nezavisno od toga u Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Klasifikovano sredstvo u ulaganje koje se drži do dospeća. koja su dužna da sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje. cene robe. U konsolidovanom bilansu stanja plasman matičnog preduzeća u zavisna preduzeća prebija se kapitalom tih zavisnih preduzeća koji je uložilo matično preduzeće. koja nisu pribavljena sa namerom da se prodaju u bliskoj budućnosti. stvara se odnos investitora i pridruženog preduzeća ako učešće u kapitalu iznosi preko 20% ili su ispunjeni uslovi definisani u MRS 28 i . U konsolidovanom bilansu uspeha prikazuje se iznos koji pripada manjinskim ulagačima i iznos koji pripada akcionarima.Plasmani u pridužena preduzeća. njihov kapital se u konsolidovanom bilansu stanja iskazuje kao interes manjinskih ulagača u okviru posebne pozicije kapitala. stvara se odnos matičnog i zavisnog preduzeća ako učešće u kapitalu iznosi preko 50% ili su ispunjeni drugi uslovi definisani u MRS 27. MRS 39 zahteva od entiteta da ustanovi da li se radi o fluktuacijama. Prema tom uticaju moguća su tri slučaja: .investitor nema značajan uticaj na korisnika ulaganja ako je učešće u kapitalu ispod 20%. Ukupan poslovni rezultat matičnog preduzeća i njegovih zavisnih preduzeća se iskazuju u konsolidovanim finansijskim izveštajima. odnosno ne obuhvataju poslovni rezultat svojih zavisnih preduzeća. Metod učešća primenjuje se samo u izveštajima koji se sastavljaju u svrhu konsolidacije a ne u i u pojedinačnim izveštajima privrednih subjekata. Za pojedine vidove učešća to praktično znači sledeće: Učešća u kapitalu zavisnih preduzeća imaju matična preduzeća.investitor ima kontrolu nad korisnikom ulaganja. Drugim rečima. osiguravajućih društva. kreditnog rejtinga ili kreditnog indeksa ili slične varijable. MRS 28 . Učešće u kapitalu pridruženih preduzeća kod kojih ulagač ima značajan uticaj (učešće u kapitalu preko 20%. MRS 31 . 10-11 kojem procentu se ostvaruje pravo vlasništva) onda se ne iskazuje kao učešće u kapitalu. odnosno vlasnicima matičnog preduzeća. tj. ili neraspoređena dobit ili gubitak ili revalorizacione rezerve). Metode učešća u kapitalu Učešća u kapitalu predstavljaju dugoročna finansijska ulaganja u kapital drugih pravnih lica (banaka.Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji.Poslovne kombinacije (kojim je zamenjen raniji MRS 22 sa istima nazivom). ali ispod 50%) se iskazuju po metodu učešća (equity metod).RAČUNOVODSTVO. relevantni su još i MRS 27 . se reklasifikuje u sredstvo raspoloživo za prodaju. odnosno u konsolidovanom bilansu uspeha. Nederivatna finansijska sredstva i obaveze Nederivatna sredstva ili obaveze su finansijski instrumenti koji nemaju sve tri karakteristike derivata.Interesi u zajedničkim poduhvatima i MSFI 3 . indeksa ili stope cene. Za učešće kapitalu. cene finansijskog instrumenta. Za finansijsko sredstvo reklasifikovano u skladu sa paragrafom 50e izvan grupe finansijskih sredstava koja se vrednuju po fer vrednosti (i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod) bilo koji prethodni priznat dobitak ili gubitak na tom sredstvu koji je u skladu sa paragrafom 50b priznat kao druga stavka rezultata /povezana sa kapitalom/ biće obračunat u skladu sa paragrafom 54 (revalorizaciona rezerva se reklasifikuje kao prihod ili rashod obračunskog perioda). Tekući veliki pad vrednosti smatra se tekućim fluktuacijama. Efekti reklasifikacije (HOV iz kategorije po fer vrednosti kroz bilans uspeha u HOV raspoložive za prodaju) na finansijske izveštaje su na kapitalu (kroz izveštaj o promenama na kapitalu) . Promene fer vrednosti se prema MRS 39 kvalifikuju kao tekuće fluktuacije i njihov pad treba razgraničiti od obezvređenja. Pored konsolidovanih finansijskih izveštaja matična preduzeća sastavljaju i svoje posebne finansijske izveštaje u kojima učešće u kapitalu zavisnih preduzeća iskazuju po nabavnoj vrednosti. akcionarskih društva i društva sa ograničenom odgovornošću). bez obzira na to da li ulagač nema zavisna preduzeća ili ima 155 . Najčešće ne ispunjavaju uslov da se vrednost instrumenta menja kao odgovor na promene određene kamatne stope.za iznos promene fer vrednosti HOV reklasifikovanih u raspoložive za prodaju. deviznog kursa. odnosno sredstva kojima se trguje. Fer vrednost finansijskog sredstva na datum reklasifikacije postaje nova nabavna vrednost ili amortizovani trošak ako je to primenljivo. a ne obezvređenjem te se iz tih razloga tekući rezultat ne opterećuje gubicima.investitor nema značajan uticaj nad korisnikom ulaganja. Kada u kapitalu matičnog preduzeća postoji i drugi ulagači.

pored cene koja je za njih plaćena. korekcija se vrši i za promene na kapitalu korisnika ulaganja koje nisu nastale po osnovu rezultata. tj. jer je ona jednaka proizvodu broja akcija i njihove cene na berzi. prema MRS 36. 10-11 156 . lako je utvrditi neto prodajnu cenu. opreme i investicija. U protivnom. brokerima i dilerima. vrši ispravku vrednosti radi svođenja tog učešća na njegovu nadoknadivu vrednost. Pored toga. Ukoliko u međuvremenu dođe do trgovanja kapitalnim instrumentima (koji predstavljaju učešće u kapitalu drugih pravnih lica kod kojih ulagač nema značajan uticaj) na organizovanom tržištu. kod učešća u kapitalu treba imati u vidu MRS 24 stav 17. U bilansu stanju na kraju poslovne godine ovo učešće ostaje iskazano po nabavnoj vrednosti. u pojedinačnim finansijskim izveštajima (odnosno finansijskim izveštajima koji se odnose na matično preduzeće) ulagač neće iskazivati plasman u pridružena preduzeća po metodu učešća. odnosno obuhvatiti i poslovni rezultat pridruženih preduzeća putem usaglašavanja vrednosti plasamana sa kapitalom tih preduzeća. Investitor priznaje prihod samo u onoj meri u kojoj primi svoj deo iz raspodele neraspoređnog neto dobitka korisnika ulaganja. kao ni interne administrativne troškove. MRS 28 uređeno je da se po računovodstvenoj metodi učešća. Ako je učešće u kapitalu drugog pravnog lica iskazano u akcijama koje se kotiraju na berzi. zahteva obelodanjivanje značajnih transakcija između povezanih preduzeća i informacije o visini ulaganja u zavisna i pridružena preduzeća. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA učešće u kapitalu zavisnih preduzeća i sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje. Jedino ukoliko se dobit. Ako ulagač sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje. Međutim. taj deo dobiti investitor iskazuje kao finansijski prihod. Ispravka vrednosti se prikazuje kao rashod perioda u kojem je ta ispravka vrednosti utvrđenja. one umanjuju nabavnu vrednost tih vrednosnih papira. primenom ove računovodstvene metode. investitor iskazuje svoje ulaganje u korist ulaganja po nabavnoj vrednosti. postrojenja. knjiže se po ukupnim troškovima nabavke koji. odnosno deo dobiti u vidi dividende transferiše investitoru. U stavu 32 ovog standarda se precizira da kada su dividende od vlasničkih hartija od vrednosti. odnosno čiju fer vrednost je moguće pouzdano utvrditi. Za iznos te razlike umanjuje se učešće u kapitalu na teret gubitka od obezvređivanja. u zavisnosti od toga koja je veća. Ako je teško izvršiti taj raspored. prilikom nabavke. To su promene na kapitalu usled: revalorizacije nekretnina. Prema tome. Na dan sastavljanja finansijskih izveštaja iskazana vrednost koriguje se za rezultat (dobitak ili gubitak) koji ostvari korisnik ulaganja. do koje dođe nakon dana kada je investitor stekao ulaganja. ali ne ranije nego što je ta dividenda primljena. kao i poreze koji se plaćaju tom prilikom i ostale troškove transakcije. troškove finansiranja. onda se ta učešća u kapitalu iskazuju po nabavnoj vrednosti. priznaje se u slučaju da postoje indicije da je nadoknadiva vrednost učešća (vrednost koja može da se povrati) manja od knjigovodstvene vrednosti učešća. za koje se očekuje da će se ostvariti od kontinuirane upotrebe sredstava i od otuđenja tog sredstva na kraju njegovog korisnog veka trajanja. predstavlja sadašnju vrednost procenjenih budućih tokova gotovine. a da nije proizvoljan. Te korekcije se vrše srazmerno sa investitorovim učešćem u kapitalu korisnika ulaganja. s tim što rukovodstvo na dan bilansiranja procenjuje da li se ta vrednost može nadoknaditi u skladu sa zahtevima MRS 36 i ako proceni da je učešće u kapitalu obezvređeno. Transakcioni troškovi ne uključuju dužničke premije niti diskonte. dividenda se priznaje kad je ustanovljeno pravo akcionara na isplatu dividendi. Nadoknadivom vrednošću smatra se neto prodajna cena ili upotrebna vrednost. a promene fer vrednosti se iskazuju u okviru revalorizacionih rezervi. osim ako one nedvosmisleno predstavljaju naknadu dela nabavne vrednosti vlasničkih papira. a razlika između tržišne i dotadašnje knjigovodstvene vrednosti se iskazuje u okviru prihoda ili rashoda u bilansu uspeha. niti se kod investitora iskazuje kao prihod ili rashod u bilansu uspeha.XIII RAČUNOVODSTVO. on će učešće u kapitalu pridruženih preduzeća iskazati po metodu učešća. savetnicima. već će učešće u kapitalu pridruženih preduzeća takođe iskazati po nabavnoj vrednosti. procena sadašnje vrednosti ulaganja (upotrebne vrednosti) je procenjivanje srazmernog učešća u sadašnjoj vrednosti budućih Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. U vezi za obelodanjivanjem značajnih informacija vezanih za učešće u kapitalu. kao što su: provizije plaćene zastupnicima. MRS 27 stav 4. učešće u kapitalu drugih pravnih lica. uključuju još i sve ostale troškove koji su neposredno vezani za tu nabavku. Deo iz raspodele koji se primi u iznosu koji je viši od takvog dobitka smatra se povraćajem investicije i iskazuje se kao smanjenje nabavne vrednosti investicije. onda se ta učešća iskazuju po tržišnoj vrednosti. dividende se prizanju kao prihod. Kod metode nabavne vrednosti. Rezultat pravnog lica u koje je uložen kapital (dobitak ili gubitak) ne utiče na visinu ovog učešća koje je iskazano kod investitora. Učešće u kapitalu drugih pravnih lica čije akcije kotiraju na berzi. Ako tržišnu vrednost učešća u kapitalu drugih pravnih lica nije moguće pouzdano utvrditi. što bi se moglo tumačiti da mora biti uplaćena na račun investitora. u stavu 11. Drugim rečima. koje nisu iskazane u njegovom bilansu uspeha. Inače. učešće u kapitalu provobitno (prilikom nabavke) knjiži po nabavnoj vrednosti. pored ostalog. Gubici po osnovu obezvređivanja ulaganja Gubitak od obezvređivanja učešća. mora se utvrđivati upotrebna vrednost koja po definiciji iz MRS 36 stav 6. koji. iskazuju se po fer tržišnoj vrednosti. deklarisane iz dobiti pre sticanja. Prema MRS 18 stav 30. iz usklađivanja razlika proizašlih iz poslovnih kombinacija.

dalje: MRS 36). Ako se sredstvo. Osnovica za obračun amortizacije je nabavna vrednost ili cena koštanja i utvrđuje se nakon umanjenja za ostatak vrednosti sredstava.degresivni i . Pored zahteva navedenih u MRS 36. a u fazi razvoja (ukoliko su kriterijumi za priznavanje ispunjeni) kapitalizuju se kao nematerijalno ulaganje. period i metod amortizacije se menja saglasno novoj proceni i primenjuje se za taj obračunski period. što je regulisano (I-36) Međunarodnim računovodstvenim standardom . koje je bilo revalorizovano (odobrenjem revalorizacionim rezervama). Model nabavne vrednosti znači da se materijalno ulaganje nakon početnog priznavanja iskazuje po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ukupnu amortizaciju i ukupne gubitke zbog obezvređivanja imovine. Amortizacija se obustavlja kada se sredstvo klasifikuje Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. iznos revalorizacionih rezervi se direktno prenosi na neraspoređenu dobit. Preostala (rezidualna) vrednost: Ostatak vrednosti nematerijalnog ulaganja smatra se jednakom nuli. Izdatak po osnovu nematerijalnog ulaganja.MRS 38 Nematerijal- 157 . uključujući i neto novčani tok od konačnog otuđenja ulaganja. Model revalorizacije nakon početnog priznavanja podrazumeva da se nematerijalno ulaganje iskazuje po revalorizacionom iznosu koji predstavlja njegovu poštenu vrednost na dan revalorizacije. Ove promene se kvalifikuju kao promene računovodstvenih procena (MRS 8) pa se usklađivanje troškova amortizacije vrši samo za tekući i buduće obračunske periode. Ukoliko ne postoji aktivno tržište sredstvo se vrednuje po modelu nabavne vrednosti. Ukoliko se očekivani korisni vek trajanja sredstava značajno razlikuje od prethodnih procena. pravno lice vrši procenu iznosa koji se može povratiti po osnovu nematerijalne imovine koja ima ograničen korisni vek upotrebe i koja je bila amortizovana u periodu koji je duži od dvadeset godina od dana kada je to sredstvo postalo raspoloživo za korišćenje i ukoliko ima indicija da je sredstvo obezvređeno.MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine („Sl. br. odnosno pridruženog preduzeća. Ostatak vrednosti se procenjuje samo na dan sticanja sredstva odnosno na svaki datum obračuna revalorizacije. glasnik RS”. glasnik RS”. 77/2010 . Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otuđenja nematerijalnog ulaganja utvrđuju se kao razlika između neto priliva od otuđenja i iskazanog iznosa sredstava u knjigovodstvu i priznaju se kao prihod ili rashod u bilansu uspeha. Početno merenje nematerijalne imovina se iskazuje se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII novčanih tokova zavisnog. Za potrebe revalorizacije. 10-11 kao ono koje se drži za prodaju. br. Primerno: Troškovi u fazi istraživanja priznaju se kao rashod u periodu u kome su nastali.RAČUNOVODSTVO. priznaje se kao rashod onda kada je nastao. Amortizaciji podležu sva nemaaterijalna sredstva u upotrebi. Sredstvo koje ima neograničeni vek upotrebe se ne amortizuje. proda ili rashoduje. 77/2010 .za to sredstvo postoji aktivno tržište i postoji verovatnoća da će to tržište postojati i na kraju korisnog veka trajanja tog sredstva. odnosno merenje nakon početnog priznavanja postoje dva modela i to model nabavne vrednosti i model revalorizacije. Metod amortizacije koji se primenjuje izražava način na koji preduzeće troši ekonomske koristi od sredstava i oni mogu biti: . Za naknadno merenje. Poseduje se radi upotrebe u proizvodnji ili pružanju usluga. br. poštena vrednost se određuje pozivanjem na aktivno tržište. ali se vrši njegovo obelodanjivanje.MSFI 5).proporcionalni. Amortizacija započinje kada sredstvo postane raspoloživo za upotrebu. glasnik RS”. Revalorizacija se vrši za sva sredstva koja pripadaju istog grupi i onoliko redovno koliko je dovoljno da se iskazana vrednost ne razlikuje značajno od vrednosti koja bi se utvrdila primenom poštene vrednosti na dan bilansa stanja. kada se ne može uključiti u nabavnu vrednost nematerijalnog ulaganja koja ispunjava kriterijume priznavanja za sredstvo. Nematerijalna imovina Računovodstveni tretman nematerijalne imovine uređuje (I-38) Međunarodni računovodstveni standard .postoji ugovorna obaveza trećeg lica da otkupi sredstvo na kraju njegovog korisnog veka trajanja ili .dalje: MRS 38) i u poslovnim knjigama se iskazuje kao pozicija aktive u okviru grupe računa 33.funkcionalni Period amortizacije i metod amortizacije preispituju se barem na kraju svakog obračunskog perioda. što je regulisano (III-05) Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja („Sl. osim kada: .MRS 38 Nematerijalna imovina („Sl. Nematerijalno (neopipljivo) ulaganje (sredstvo) je nemonetarno (nenovčano) sredstvo koje koje se može identifikovati iako nema fizičko obeležje. (I-38) Međunarodnog računovodstvenog standarda . radi iznajmljivanja drugima ili za administrativne svrhe. u skladu sa paratrafom 78. . Nematerijalna imovina prestaje da se priznaje u Bilansu stanja po njegovom otuđenju (MSFI 5) ili kada se trajno povuče iz upotrebe. 77/2010 . umanjenu za ukupnu naknadnu amortizaciju i ukupne naknadne gubitke zbog obezveđenja imovine.

godini. Ukoliko je između poverioca i dužnika ugovoren zvanični srednji kurs NBS.koju banka drži za upotrebu u obavljanju svojih delatnosti i za pružanje usluga i . kao i troškovi osiguranja ne uključuju se u nabavnu vrednost predmeta lizinga.priznavanje predmeta ugovora vrši se u visini nabavne vrednosti uvećane za direktne troškove dovođenja opreme u funkcionalnu pripravnost. obaveza koja dospeva za izmirenje u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja. a za primaoca sredstava tretman kupovine. vozila i sl. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA na imovina („Sl. Suština zahteva MRS 17 je u tome da obračunata lizing naknada koja dospeva u budućim obračunskim periodima ne treba da bude iskazana u aktivi i pasivi bilansa stanja.na početku trajanja ugovora o lizingu.troškovi registracije vozila. glasnik RS”. MRS 1 . postrojenja i oprema.Prezentacija finansijskih izveštaja.lizing naknada ili kamata predstavlja rashod perioda i ne uključuje se u nabavnu vrednost predmeta lizinga. . Obračunati efekti ugovorene valutne klauzule priznaju se kao rashod i prihod perioda u skladu sa MRS 39. Naime. br. U toku veka upotrebe sredstva. već predstavljaju rashod perioda na koji se odnose. Zakon o finansijskom lizingu definiše da predmet Ugovora o finansiranju lizinga može biti samo pokretna nepotrošna stvar (oprema. i iznos koji odgovara razlici između obračunate godišnje amortizacije koja bi bila obračunata da je za to sredstvo primenjen model nabavne vrednosti. investiciona nekretnina i biološka sredstva. oprema uzeta u finansijski lizing.). Korisnik lizinga treba da utvrdi iznos obaveze po osnovu finansijskog lizinga. Osnovna sredstva Vrste osnovnih sredstava su: nekretnine. Sredstvo u finansijskom lizingu za davaoca sredstava ima tretman prodaje. Efekat valutne klauzule nastaje tokom poslovne godine. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. . Prema tome. prodajni kurs poslovne banke.MRS 17 Lizing („Sl.obaveza po osnovu finansijskog lizinga priznaje se u iznosu glavnice. 77/2010 . Takođe. onako kako rate dospevaju za plaćanje. preračun se vrši po tom kursu. zbog promene kursa od dana zaključivanja ugovora do dana dospeća rate. ako je predmet lizinga motorno vozilo. MRS 17 ako se za prezentovanje.dalje: MRS 17). tokom trajanja ugovora o lizingu. osim inicijalnih troškova korisnika lizinga.dalje: MRS 38.za koju se očekuje da će se koristiti duže od jednog obračunskog perioda. npr.lizing naknada priznaje se kao finansijski rashod. . U skladu sa MRS 17. U operativnom lizingu sredstvo je za davaoce i dalje sredstvo a za primaoca je samo pravo korišćenja sredstva. 10-11 158 . ista klasifikacija se koristi i za obaveze po osnovu lizinga. aktiva uz istovremeno priznanje dugoročne obaveze.politika amortizacije za sredstva uzeta u finansijski lizing treba da se zasniva na politici amortizacije sredstava koja su u vlasništvu. sredstvo se u potpunosti amortizuje tokom perioda trajanja ugovora o finansijskom lizingu). Ako je ugovoren neki drugi kurs. koji se pripisuju nabavnoj vrednosti sredstva. Drugim rečima. Finansijski lizing je lizing kojim se na osnovu ugovora prenose svi rizici i koristi koji proističu iz vlasništva nad predmetom lizinga prenose na primaoca lizinga. stvorena revalorizaciona rezerva po osnovu revalorizacije nematerijalnih ulaganja prenosi se na neraspoređenu dobit najkasnije na dan otuđenja sredstva. Nekretnina namenjena za prodaju u uobičajenom toku poslovanja računovodstveno se obuhvata kao zalihe. što znači da ne treba da sadrži unapred obračunatu lizing naknadu. preračun treba izvršiti po tom kursu. korisnik lizinga dužan je i na svaki datum bilansa stanja dok traje ugovor o lizingu da preračuna obavezu po osnovu glavnice prema odgovarajućem kursu na taj dan.predmet ugovora koji se priznaje kao sredstvo/oprema tj. računovodstveno se obuhvata na sledeći način: . 77/2010 . prema paragrafu 60. Nekretnina i oprema su materijalna sredstva: . ali treba da bude obelodanjena u napomenama koje su sastavni deo finansijskih izveštaja. odnosno prilikom početnog priznavanja. . već kurs ugovoren između davaoca i korisnika lizinga. . u samom bilansu stanja obaveze klasifikuju kao kratkoročne i dugoročne.korisni vek trajanja predmeta lizinga jednak je periodu očekivanog korišćenja ukoliko je realno da će korisnik lizinga steći vlasništvo nad predmetom lizinga nakon isteka ugovora (ukoliko se proceni da korisnik lizinga neće postati vlasnik predmeta lizinga po isteku ugovora. po dospeću. Prema paragrafu 23. a koji dospeva za plaćanje u 2011.XIII RAČUNOVODSTVO. . u skladu sa (I-17) Međunarodnim računovodstvenim standardom . glasnik RS”. . klasifikuje se kao kratkoročna. sa njegove revalorizacione rezerve prenosi se na neraspoređenu dobit ranijih godina. sredstvo (predmet lizinga) i obave- za za buduća plaćanja lizinga priznaju se u istom iznosu. br. Reklasifikacija može da se izvrši nakon preračuna obaveze u skladu sa ugovorenom valutnom klauzulom. kurs strane valute po kojem će biti izvršeno prevođenje obaveza sa ugovorenom valutnom klauzulom ne mora da bude zvanični srednji kurs NBS. Razgraničenje finansijskog od operativnog lizinga je značajno zbog različitog računovodstvenog tretmana kako kod korisnika lizinga tako i kod davaoca lizinga. .

nabavne vrednosti ili .MRS 23 Troškovi pozajmljivanja („Sl.troškovi koji mogu da se direktno pripišu nabavci sredstava kao i troškovi njihovog demontiranja. . par. Investiciona nekretnina je nekretnina (zemljište ili zgrada . Poštenu vrednost opreme obično čini njena tržišna vrednost koja se utvrđuje procenom. odnosno nabavne vrednosti (MRS 40. a u Bilansu uspeha kao finansijski prihod.17).ili deo zgrade . nekretnina.ili i jedno i drugo).troškovi pokretanja i drugi predproizvodni troškovi neophodni za dovođenje sredstva u stanje funkcionalne pripravnosti. br.cena koštanja sredstva uzetog u zakup po osnovu finansijskog lizinga utvrđuje se u skladu sa principima navedenim u MRS 17.dalje: MRS 40).troškovi koji su direktno pripisani sticanju sredstva .nabavna vrednost i pripadajući direktni troškovi dovođenja u stanje funkcionalne pripravnosti za nameravanu upotrebu.49) ili Nakon početnog priznavanja. glasnik RS”.p.podb.50). koju vlasnik (ili zakupac.p.MRS 17 Lizing („Sl.u skladu sa paragrafom 12.dalje: MRS 17) Početno merenje investicione nekretnine vrši se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja (MRS 40 par. što je regulisano paragrafom 4. Početno merenje za finansijski lizing: po poštenoj vrednosti. i oprema se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ukupnu amortizaciju i ukupne gubitke zbog obezvređenja imovine (MRS 16. Procena fer vrednosti nekretnina. Nekretnina. ili (b) prodaje u okviru redovnog poslovanja. po osnovu finansijskog lizinga) drži radi ostvarivanja zarade odizdavanja nekretnine radi uvećanja vrednosti kapitala ili radi jednog i drugog. U ovom slučaju. Elementi za početno merenje su: Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. a amortizacija i prihodi od lizinga su pozicije Bilansa uspeha. odnosno svođenje knjigovodstene na procenjenu vrednost. br.dalje: MRS 23) . Za davaoca operativni lizing je imovina data u lizing i potraživanja od korisnika lizinga su pozicija Bilansa stanja. (MRS 16.kapitalizacija kamata i kapitalizacija kursnih razlika u iznosu koji se smatra korekcijom troškova kamate. (I-40) Međunarodnog računovodstvenog standardaMRS 40 Investicione nekretnine („Sl. 77/2010 . Operativni lizing Za korisnika operativni lizing je samo obaveza u Bilansu stanja. Svaki drugi naknadni izdatak priznaje se kao rashod u periodu u kome je nastao. 10-11 . ako je verovatno da će priliv budućih ekonomskih koristi da bude veći od prvobitno procenjene stope prinosa tog sredstva.(I-17) Međunarodni računovodstveni standard .je verovatno da će buduće ekonomske koristi po osnovu te investicione nekretnine priticati u preduzeće. a troškovi lizinga su pozicije u Bilansu uspeha. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Finansijski lizing Za korisnike finansijski lizing je kao nabavka vlastite materijalne imovine i iskazuje se u aktivi (račun 346) i obaveza (račun 432) u pasivi za „kupovinu” dok su troškovi amortizacije ove imovine i troškovi finansiranja pozicije Bilansa uspeha. potrebno je da se najpre izvrši obračun amortizacije za tu godinu. Revalorizacija se vrši onoliko redovno koliko je dovoljno da se iskazana vrednost ne razlikuje značajno od vrednosti koja bi se utvrdila primenom poštene vrednosti na dan bilansa stanja. odnosno vrednovanje nakon početnog priznavanja vrši se prema modelu: . osnovica za obračun go- 159 . Početno merenje Početno merenje nekretnine.28.rashodi kamata u skladu sa postupkom iz (I-23) Međunarodni računovodstveni standard . Naknadni izdatak koji se odnosi na već priznatu nekretninu. Naknadno merenje. a nakon toga vrednosno usklađivanje. . Za davaoce lizinga „prodaja” sredstava kvalifikuje se kao potraživanje u Bilansu stanja. 28 . kao i dobitak od prodaje pri definitivnoj prodaji i prenosu vlasništva. i . a ne radi: (a) upotrebe za proizvodnju ili snabdevanja robom ili pružanja usluga ili za potrebe administrativnog poslovanja. kada: .cena koštanja investicione nekretnine može pouzdano da se izmeri.p. postrojenje i opreme i investicionu nekretninu pripisuje se iskazanom iznosu tog sredstva.14).29). 77/2010 . Ukoliko se procena vrši na datum bilansa stanja.RAČUNOVODSTVO. umanjeni za trgovačke popuste i rabate. . . glasnik RS”. 77/2010 . nekretnina i oprema se iskazuje po revalorizovanom iznosu koji predstavlja njegovu poštenu vrednost na dan revalorizacije umanjenoj za ukupnu naknadnu amortizaciju i ukupne naknadne gubitke zbog obezvređenja imovine.revalorizacije. odnosno po poštenoj vrednosti (MRS 40. postrojenja i opreme vrši se sa stanjem na određeni dan.p. Troškovi lizing naknade imaju tretman kamate koja se ne uključuje u nabavnu vrednost opreme već predstavlja rashod tokom perioda otplate. uklanjanja i restauracije područja (rezervisanje se vrši primenom MRS 37). Nakon početnog priznavanja sredstvo. postrojenja i opreme koji ispunjavaju uslove za priznavanje za sredstvo vrši se po nabavnoj ceni ili ceni koštanja (MRS 16. postrojenja i oprema i investiciona nekretnina se priznaju kao sredstvo onda i samo onda. glasnik RS”. br.).

Sve dok nekretnina koju koristi vlasnik ne postane investiciona nekretnina koja će biti iskazana po poštenoj vrednosti. Međutim. Pri prenosu sa investicione nekretnine. iznos amortizacije se usaglašava sa novom procenom. nakon otuđivanja ili kada je sredstvo trajno povučeno iz upotrebe i kada se od njegovog otuđenja ne očekuju nikakve buduće ekonomske koristi. Investicione nekretnine MRS 40 priznaje kao investiranu nekretninu i ulaganja na nekretnini koja je uzeta u zakup. (MRS 40. povećanje se priznaje u računu neto dobitka ili neto gubitka tog perioda. Ukoliko se dinamika trošenja značajno razlikuje od prethodnih procena. nabavnu vrednost za potrebe naknadnog merenja predstavlja poštena vrednost na dan kada je ta nekretnina promenila namenu.svaki preostali deo tog povećanja direktno se iskazuje u korist sopstvenog kapitala. procena preostale vrednosti vrši se na dan svake revalorizacije. Ukoliko je došlo do značajne promene u očekivanom obrascu ekonomskih koristi sredstva. Sredstvo je obezvređeno ukoliko je njegova knjigovodstvena vrednost veća od neto prodajne (tržišna cena umanjena za troškove prodaje) ili korisne vrednosti (koja predstavlja diskontovanu vrednost buduće neto gotovine na dan procene uz primenu odgovarajuće diskontne stope). smanjenje ide na teret te revalorizacione rezerve.p. procenjene u skladu sa MRS 16. raspoređuje se sistematski tokom njihovog korisnog veka trajanja. Ukoliko je procena izvršena na početku godine za koju se sastavljaju finansijski izveštaji. odnosno pre nego što je izvršena procena. (MRS 40 par. Na svaku razliku koja se tog dana pojavi između iskazanog iznosa nekretnine. i njene poštene vrednosti preduzeće obuhvata se na način kao da se radi o revalorizaciji izvršenoj u skladu sa MRS 16. i njene poštene vrednosti pravno lice primenjuje isti postupak kao da se radi o revalorizaciji izvršenoj u skladu sa MRS16. a za opremu . banka nastavlja da amortizuje tu nekretninu i da priznaje sve nastale imparitetne gubitke zbog obezvređenja imovine.XIII RAČUNOVODSTVO. osnovicu za obračun amortizacije za tu godinu čini revalorizovana nabavna vrednost. u onoj meri u kojoj je taj iznos iskazan u revalorizovanoj rezervi za tu nekretninu. Ostatak vrednosti se utvrđuje na dan sticanja. Kada se primenjuje dozvoljeni alternativni postupak.dozvoljeni alternativni postupak. 10-11 160 .osnovni postupak). ali za različite grupe sredstava (npr. Promenom rezidualne vrednosti i veka korišćenja sredstava treba tretirati i obračunati u skladu sa MRS 8 kao promenu računovodstvene politike. Metod amortizacije preispituju se periodično. Nekretnine. Iznos nekretnine i opreme koji podleže amortizaciji. 54). Ako se vrši zamena za slično sredstvo. procenjene u skladu sa MRS 16. koja će biti iskazana po poštenoj vrednosti. 55.za zemljište i građevinske objekte . Iznos koji je priznat u računu neto dobitka ili neto gubitka tog perioda nije veći od iznosa koji je potreban da bi se povratio onaj iskazani iznos koji bi bio utvrđen (bez amortizacije) da nije priznat gubitak zbog obezvređenja i . može da se prenese u neraspoređeni dobitak. (MRS 40. trošak nabavke stečenog sredstva jednak je knjigovodstvenom iznosu otuđenog.u onoj meri u kojoj se povećanjem ukida prethodni gubitak zbog obezvređenja te nekretnine. degresivni i funkcionalni. svaka razlika koja se na taj dan pojavi između poštene vrednosti sredstva i njene prethodne iskazane vrednosti priznaje se u računu neto dobitka ili neto gubitka tog perioda. a to su: proporcionalni. Po naknadno izvršenom otuđenju investicione nekretnine. postrojenja i opreme utvrđuju se kao razlika između procenjenih neto priliva od prodaje i iskazanog iznosa sredstava i priznaju se kao prihod ili rashod u bilansu uspeha. metod se menja tako da održava izmenjeni način. Banka može koristiti oba postupka. na koji se primenjuje MRS 8 kao promena računovodstvene procene. Svako iz toga proisteklo smanjenje iskazanog iznosa nekretnine priznaje se u računu neto dobitka ili neto gubitka tog perioda. Metod amortizacije koji se primenjuje bira se tako da izrazi način na koji banka troši ekonomske koristi od sredstva.). IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA dišnje amortizacije je nabavna vrednost koja je postojala na početku godine. Investiciona nekretnina prestaje da se priznaje kao imovina po otuđenju te nekretnine ili onda kada se ta investiciona nekretnina trajno povuče iz upotrebe i kada se Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.63). Korisni vek trajanja utvrđen je na osnovu očekivane korisnosti sredstava za banku. Osnovica za obračun amortizacije se utvrđuje nakon oduzimanja od nabavne vrednosti ostatka vrednosti sredstava. banka primenjuje MRS 16 sve do dana kada je ta nekretnina promenila namenu. Kod prenosa zaliha na investicionu nekretninu koja će biti iskazana po poštenoj vrednosti. Prenos revalorizacione rezerve u neraspoređeni dobitak ne vrši se preko bilansa uspeha. Razlika između iskazanog iznosa nekretnine. na poziciji: revalorizovana rezerva. na nekretninu koju koristi vlasnik ili na zalihe. par. koja je uključena u sopstveni kapital. postrojenje i oprema prestaju da se iskazuju u bilansu stanja. Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otuđenja nekretnine. revalorizaciona rezerva. Na eventualno proisteklo proisteklo povećanje iskazanog iznosa primenjuje se sledeći postupak: . Ako nekretninakoju koristi vlasnik postane investiciona nekretnina.

u skladu sa MRS 17. Celokupna rezerva može da se realizuje prilikom rashodovanja ili otuđenja sredstva. postrojenja i opreme može biti: .66). Posebno. Poštena vrednost nekretnina. kao i zabranu retroaktivnog klasifikovanja i priznavanja prestanka poslovanja.MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja („Sl. 161 . ako je plaćanje investicione nekretnine odloženo. Razlika između nominalnog iznosa te koristi i cene koja je jednaka ceni u gotovini priznaje se kao prihod od kamate. U tom slučaju. Jedan deo rezerve može da se realizuje istovremeno sa korišćenjem sredstva.npr. br. kada se rezerva realizuje. 70).par. smanjenje pri prvoj proceni) ili kao prihod od ukidanja revalorizacionih rezervi istog sredstva do iznosa koji je jednak negativnom učinku revalorizacije istog sredstva. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII od njenog otuđenja ne očekuje nikakva ekonomska korist u budućem periodu. Nabavna cena se ne može povećavati /kapitalizovati/. iznos realizovane rezerve čini razlika između amortizacije zasnovane na revalorizovanom iznosu sredstava i amortizacije zasnovane na prvobitnoj nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja sredstva.69). ali se ona vrši za potrebe poreskog bilansa (porez na dobit preduzeća). Dobici ili gubici zbog povlačenja iz upotrebe ili otuđenja investicione nekretnine utvrđuju se kao razlika između neto prihoda od otuđenja i iskazanog iznosa tog sredstva i priznaje se u bilansu uspeha kao prihod ili rashod (osim ako. kao ni obezvređenje prema MRS 36 sve dok su klasifikovane kao sredstva namenjena prodaji. (III-05) Međunarodni standard finansijskog izveštavanja . Početno priznavanje potraživanja za koristi koje mogu da se ostvare od otuđenja investicione nekretnine vrši se po poštenoj vrednosti. (MRS 40. 10-11 . .tržišna vrednost koja bi se platila ako bi se isto sredstvo nabavilo (amortizovani troškovi zamene) Procena po poštenoj vrednosti ne mora se vršiti na kraju svakog obračunskog perioda. postrojenja i oprema za koje postoji namera da se prodaju u roku od 12 meseci od dana bilansa se ne revalorizuju. Efekat procene investicionih nekretnina po poštenoj vrednosti (MRS 40 par. početno priznavanje ostvarene koristi vrši se po ceni koja je jednaka ceni za plaćanje u gotovini. Bitna činjenica u vezi sa MSFI 5 je i to da se za ova sredstva ne vrši obračunamortizacije. u skladu sa MRS 18 primenom metode efektivne kamatne stope (MRS 40 par. Ugovorna revalorizacija ili devizna klauzula avansa za nekretnine. umanjenoj za troškove prodaje (priznavanje se vrši po nižoj od ovih dveju vrednosti). To podrazumeva da je sredstvo (ili raspoloživa grupa): Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. a ne kroz nastavak korišćenja. nije predviđen drugačiji postupak u vezi sa prodajom i ponovnim uzimanjem u zakup. a koji je prethodno bio priznat kao rashod. Uslov za priznavanje sredstva kao sredstvo raspoloživog za prodaju (ili grupe sredstava) je da njegova knjigovodstvena vrednost može prvenstveno da se povrati kroz prodajnu transakciju.par.da je njegova prodaja vrlo verovatna.da je aktivno prisutno na tržištu po razumnoj ceni merenoj u odnosu na njegovu fer vrednost .35) iskazane kao dobitak ili gubitak nastao zbog promene poštene vrednosti investicione nekretnine uključuje se u neto dobitak ili neto gubitak perioda u kojem je nastao.standard propisuje i druge uslove. Međutim. glasnik RS”. (MRS 40. Stalna sredstva koja ispunjavaju kriterijume priznavanja odmeravaju se po knjigovodstvenoj vrednosti ili po fer vrednosti.postrojenja i opremu se tretira saglasno MRS 39 kao finansijsko sredstvo a promene njihove vrednosti tretiraju se kao dobici ili gubici zaštite od rizika (kao pozicije prihoda/rashoda po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika). pri čemu se zahteva da se rezultati (posledice) prestanka poslovanja odvojeno prezentuju u samom bilansu uspeha. MSFI 5 uspostavlja obavezu prikazivanja rezultata prestanka poslovanja odvojeno u obrascima finansijskih izveštaja. Revalorizaciona rezerva koja je uključena u sopstveni kapital može direktno da se prenese u neraspoređenu dobit. obezvređenje se vrši neposrednopre klasifikacije ovih sredstava u sredstva namenjena prodaji. Prenos sa revalorizacione rezerve na neraspoređenu dobit ne vrši se kroz bilans uspeha. Učestalost procene zavisi od kretanja fer vrednosti. povećanje pri prvoj proceni) ili kao rashod (npr. za iznos negativnih kursnih razlika (veza MRS 21). 77/2010 dalje: MSFI 5) propisuje kriterijume za klasifikaciju poslovanja kao obustavljena poslovanja i kriterijume za prezentaciju ovih poslovanja.dostupno za momentalnu prodaju u svom trenutnom stanju . Stalna sredstva namenjena prodaji Stalna sredstva namenjena prodaji i grupa sredstava raspoloživih za prodaju definišu se kao kategorije koje se posebno vrednuju i prezentuju odvojeno u bilansu stanja u odnosu na drugu stalnu imovinu. osim za iznos koji se smatra korekcijom rashoda kamate. Efekti procene po poštenoj vrednosti sredstava (klasifikovani po MRS 16 i MRS 38) iskazuju se u okviru kapitala (kao revalorizaciona rezerva .tržišna vrednost koja se može ostvariti prodajom ili .RAČUNOVODSTVO. Primena modela poštene vrednosti ne zahteva obračun amortizacije i obezvređenja investicione nekretnine. Nekretnine.

Gubitak do visine kapitala obuhvata i sopstvene akcije (račun 128). gde je osnovica za obračun amortizacije nabavna vrednost i primenjuje se proporcionalna metoda amortizacije. Emisija ispod pariteta (disažija) je dozvoljena isključivo u slučajevima koje predviđa Zakon o privrednim društvima (član. Efekti prodaje iskazuju se kao gubici (grupa računa 62) ili dobici (grupa računa 72). Ovo su upravo i razlozi zbog kojih se u poslovnim knjigama društva neuplaćeni upisani kapital evidentira kao posebna pozicija aktive. 212 stav 3) i evidentira se na računu 802 .Emisiona premija. tekuće godine. Smanjenje vrednosti investicionih nekretnina po osnovu procene poštene vrednosti koje je iskazano na teret rashoda . Reč je zapravo o specifičnom potraživanju od osnivača društva koji su se aktom obavezali da će u određenom roku u društvo uneti određene uloge (u novcu. Aktivna i pasivna vremenska razgraničenja Na grupi računa 19 i 29 . Neuplaćeni upisani kapital zadovoljava definiciju sredstva (Okvir MSFI stav 89) i kriterijume za priznavanje sredstva (Okvir MSFI stav 89). 125/2004). S druge strane. Promena (povećanje ili smanjenje) vrednosti investicionih nekretnina do koje dolazi procenom po poštenoj vrednosti nema uticaja na obračun amortizacije za poreske svrhe. U izveštaju o promenama na kapitalu pozicija upisani a neuplaćeni akcijski kapital predstavlja odbitnu stavku kapitala tj. predstavlja emisionu premiju (ažio) i evidentira se na račun 802 . Nominalna vrednost je zapravo emisiona vrednost i izdaje se radi pribavljanja sopstvenog kapitala tj. Zakona o privrednim društvima („Sl. u društvima kapitala (DOO i AD) osnivači odgovaraju za obaveze društva i do visine neunetog uloga u društvo. Za obračun amortizacije za poreske svrhe investicionih nekretnina osnovica je nabavna vrednost iz koje su isključeni efekti procene po poštenoj vrednosti. kao i rashodi i prihodi u tekućem periodu koji nisu mogli biti fakturisani.Kapital. Opšte je pravilo. a efekti prodaje sopstvenih akcija iskazuju se kao dobitak na računu 831 ili kao gubitak na računu 841. koje takođe umanjuju kapital i prikazuju se i u izveštaju o promenama na kapitalu i u Bilansu stanja. Emisija iznad pariteta je dozvoljena. Međutim. povećanje vrednosti investicionih nekretnina po osnovu procene po poštenoj vrednosti koje je iskazano u korist Prihoda od usklađivanja vrednosti nekretnina.Emisiona premija. glasnik RS”. utiče na početno stanje kapitala. Saldo na ovim računima treba da pokaže da postoji obaveza osnivača.zarada po akciji propisuje principe i načela na osnovu kojih se utvrđuje i prezentuje zarada po akciji i koja predstavlja pokazatelj uspešnosti poslovanja.XIII RAČUNOVODSTVO.obračunati prihodi u tekućem obračunskom periodu u stranoj valuti. da se akcije ne mogu izdavati za emisionu cenu koja je niža od njihove nominalne vrednosti i u poslovnim knjigama se evidentiraju u okviru akcijskog kapitala. neuplaćeni upisani kapital banka evidentira u glavnoj knjizi u pasivi na računu 803 . efekti procene investicione nekretnine (pozitivan/negativan) se iskazuju u Bilansu uspeha. stvarima ili pravima). 10-11 162 . MRS 33 . niti osnivači imaju pravo povraćaja uloga. Primenom Pravilnika o kontnom okviru. Ova imovina se u finansijskom izveštaju . Prema odredbama člana 13. kao i na stanje na dan 31.Bilansu stanja za potrebe izveštavanja isključuje iz kapitala. odnosno fakturisani troškovi.glavnoj knjizi. .obračunati prihodi od kamata u stranoj valuti u tekućem obračunskom periodu koji ne dospevaju za naplatu u tom periodu.Neuplaćeni upi- sani kapital u okviru grupe računa 80 . već investicione nekretnine podležu istom poreskom tretmanu kao i druge nekretnine i za obračun poreske amortizacija svrstavaju ih u I amortizacionu grupu. a ne preko revalorizacionih rezervi. Bilansna vrednost je rezultat poslovanja i može biti viša i niža od nominalne vrednosti akcija. ova imovina se potpuno neosnovano iskazuje u poslovnim knjigama banke . trajnog izvora finansiranja. Neuplaćeni upisani kapital Neuplaćeni upisani kapital je oblik imovine i iskazuje se po pravilu u poslovnim knjigama u aktivi.Aktivna vremenska razgraničenja iskazuju se unapred plaćeni. jer je verovatno da će po ovom osnovu „Buduće ekonomske koristi priticati u preduzeća” a takođe „ima vrednost koja može pouzdano da se izmeri”. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Prema tome. a za koje su nastali sledeći troškovi u tom periodu: . u pasivi/kapitalu (račun 803). a uplata iznad iznosa nominalne vrednosti (vrednost na koju glasi akcija).12. Istovremeno. odnosno odlukom o povećanju osnovnog kapitala društva.Obezvređenje nekretnina. br. Tržišna vrednost je cena po kojoj se akcija prodaje na sekundarnom tržištu hartija od vrednosti i koja se evidentiraju u visini nabavne vrednosti kao pozicija aktive. Iskazivanje i prikazivanje poslovnih događaja u vezi sa akcijama zavisi od vrednosti po kojima se obavljaju transakcije. Zakon o porezu na dobit ne poznaje posebnu kategoriju investicionih nekretnina. postrojenja i opreme priznaje se kao prihod u poreskom bilansu. postrojenja i opreme ne priznaje se kao rashod u poreskom bilansu. koji ne dospevaju za naplatu u tom periodu. odnosno članova društva da u društvo unesu uloge na koje su se obavezali ugovorom o osnivanju (osnivačkim aktom). društvo ne može osloboditi osnivače obaveze unošenja uloga. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.

. Odložena poreska sredstva i obaveze Odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze su pozicije Bilansa stanja. to je neiskorišćeni poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva). to su gubici ranijih godina za koje se može umanjiti oporeziva dobit utvrđena u poreskom bilansu). 58 predviđa da se odloženi porez treba priznati kao prihod ili rashod i da se uključuju u neto dobit ili gubitak perioda. računovodstveno treba obuhvatiti sledeće pojavne oblike poreza i to: . osim suspendovane obračunate kamate.RAČUNOVODSTVO. iskazuju se: .obračunati rashodi u tekućem obračunskom periodu (obračunata zakupnina. br. Reč je o odloženim porezima što podrazumeva priznavanje odloženih poreskih sredstava ili odloženih poreskih obaveza vezanih za oporezive privremene razlike: Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. par. 77/2010 .privremenih razlika koje se mogu odbiti (npr. Na računima grupe 49 i 59 .MRS 12) su iznosi poreza na dobit koji se mogu vratiti u budućim periodima a nastaju usled: . što znači da ne tereti neto rezultat.tekući poreski rashod . Odložena poreska obaveza utvrđena na osnovu privremene razlike koja je rezultat revalorizacije direktno ide na teret kapitala (revalorizacione rezerve). za koju su umanjeni prihodi od kamata tekućeg perioda. glasnik RS”.unapred obračunata kamata narednog perioda i sva ostala aktivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti. 10-11 163 . Potraživanja za suspendovanu obračunatu kamatu po svojoj suštini proističu iz obustavljenog pripisa kamate na aktivu određenoj stepenom naplativosti i iskazuju se u okviru druge vanbilansne aktive (račun 930).unapred obračunata kamata u narednom obračunskom periodu i ostala pasivna vremenska razgraničenja. obračunate premije osiguranja i ostali rashodi) koji ne dospevaju za plaćanje u tom periodu. koji je utvrđen u skladu sa poreskim propisima. veća knjigovodstvena vrednost uvećana revalorizacijom u odnosu na njegovu poresku osnovicu dovodi do odložene poreske obaveze. to je privremena razlika koja nastaje kada je računovodstvena amortizacija viša od poreske amortizacije). Po osnovu privremenih poreskih razlika nastaju odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze. . . . osim suspendovane obračunate kamate.naplaćeni ostali prihodi koji se odnose na naredni obračunski period. a odnose se na naredni obračunski period. koji se uključuju u efektivnu kamatnu stopu.iznosi naplaćene kamate koji se odnose na naredni obračunski period. Pod suspendovanom obračunatom kamatom podrazumeva se obračunata kamata tekućeg perioda na kredite i plasmane za koje je izvršeno indirektno smanjenje vrednosti u skladu sa usvojenom računovodstvenom politikom. što je i bio dovoljan razlog da se Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru izmeste iz bilansne u vanbilansnu evidenciju.kamate plaćene u tekućem obračunskom periodu u stranoj valuti.prenetih neiskorišćenih poreskih gubitaka (npr.ostali rashodi u stranoj valuti plaćeni u tekućem obračunskom periodu. . koje se odnose na naredni obračunski period. a manja knjigovodstvena vrednost u odnosu na njegovu poresku osnovicu dovodi do odloženog poreskog sredstva. privremene poreske razlike nastaju kada se knjigovodstveni rashod priznaje u jednom periodu a taj rashod se po poreskim propisima priznaje u drugom periodu.MRS 12 Porezi na dobitak („Sl.unapred plaćeni rashodi po osnovu troškova servisiranja obaveza. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII .iznosi unapred naplaćenih prihoda po osnovu troškova servisiranja kredita.iznos poreza na dobit za plaćanje. Privremene poreske razlike (MRS 12) su razlike između knjigovodstvenog iznosa imovine ili obaveza u bilansu i njihove poreske osnovice. Razlika između knjigovodstvene revalorizovane vrednosti imovine i njene poreske osnovice je privremena i uzrokuje nastanak odloženih poreskih obaveza ili odloženih poreskih sredstava. Obračunata suspendovana kamata i obračunati prihodi po osnovu suspendovane obračunate kamate po svojoj ekonomskoj suštini (u kontekstu statičkog bilansa) ne predstavljaju vremenski razgraničena potraživanja i razgraničene prihode iz tog osnova. Naime. Razlike nastale po drugom osnovu (različite stope za amortizaciju i različite metode za amortizaciju) koje uslovljavaju odložene poreske obaveze terete neto rezultat. . Ti obračuni imaju isključivo evidencioni karakter. . . Praktično. Odložena poreska sredstva prema odredbama (I-12) Međunarodnog računovodstvenog standarda . Efekat ovih privremenih razlika na neto dobit neutrališe se preko odloženih poreskih obaveza odnosno poreskih sredstava. Polazeći od navedenog. što svakako znači da pri sačinjavanju poreskog bilansa treba ove pozicije isključiti iz oporezive dobiti.obračunati rashodi kamata koji terete tekući obračunski period. a ne dospevaju za plaćanje u tom periodu. . Računovodstveno evidentiranje poreza MRS 12. Odložene poreske obaveze (MRS 12) su iznosi poreza na dobit koji će se platiti u budućim periodima a koji nastaju po osnovu oporezivih privremenih razlika. .prenetih neiskorišćenih poreskih olakšica (npr.Pasivna vremenska razgraničenja. koji se uključuju u efektivnu kamatnu stopu.

obračunat porez na dobit po godišnjem računu iskazuje se na sledeći način: Dobitak tekuće godine 850 Porez na dobitak Za obavezu po tekućem porezu 850 Porez na dobitak 455 Obaveze za porez na dobit Za obavezu za plaćanje poreza po godišnjem računu 830 Na računu 860 iskazuje se gubitak po osnovu smanjenja odloženih poreskih sredstava iz prethodnih godina i formiranje odloženih poreskih obaveza u toku godine. Na računu 861 iskazuju se dobitak po osnovu formiranja odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza u toku godine. Tekući poreski prihod proističe iz više plaćenih akontacija nego što je ukupna poreska obaveza i po tom osnovu iskazuju se potraživanja stavom: Potraživanja za više plaćen porez na dobit 455 Obaveze za porez na dobit Prenos više plaćenog poreza na dobit putem plaćenih akontacija u toku obračunskog perioda na potraživanja 034 Saldo na račun 034 predstavlja „tekući poreski prihod” tj.odložena poreska obaveza . Rezervisanja se ne priznaju za buduće poslovne gubitke. Smanjenje odložene poreske obaveze. Priznavanje odloženih poreskih sredstava zavisi od procene rukovodstva da li će se u narednim periodima ostvariti dovoljno oporezive dobiti koja će moći da se umanji po navedenim osnovama. 164 . do visine iskazanog gubitka. priznavanje odloženih poreskih obaveza ne zavisi od procene rukovodstva. Rezervisanje se priznaje kada: a) banka ima obavezu (pravnu ili stvarnu) koja je nastala kao rezultat prošlog događaja. Smanjenje odloženog poreskog sredstva iskazuje se po prometu na teret računa 830.u korist računa 830. Priznavanje odloženog poreza Odložene poreske obaveze priznaju se uvek kada postoje oporezive privremene razlike.odloženo poresko sredstvo . već je obavezno.XIII RAČUNOVODSTVO. a nedostajući iznos . Pri zaključivanju ovog računa. za priznavanje odloženh poreskih sredstava nije dovoljno samo postojanje odbitnih privremenih razlika. a preostali iznos . više plaćen porez u odnosu na poresku obavezu obračunskog perioda.na teret računa 840. koji je utvrđen u skladu sa poreskim propisima (ovo se odnosi na slučaj kada je iznos plaćenih akontacija veći od ukupne poreske obaveze). 75 i 77. Tekući poreski rashod . uključujući i prenetu dobit s računa 861. Ukoliko ovi uslovi nisu ispunjeni rezervisanje se ne priznaje. .iz prethodnih i tekuće godine 370 Odložena poreska obaveza (koja po MRS 12 predstavlja rashod i umanjuje neto dobit) knjigovodstveno se evidentira na sledeći način: Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza 470 Odložene poreske obaveze Za iznos priznate poreske obaveze . i c) iznos obaveze može da se pouzdano proceni.predstavlja rashod koji umanjuje neto dobit. Iznos poreske obaveze treba utvrditi pre konačnog sastavljanja finansijskih izveštaja jer se isti treba da evidentira i iskaže za odnosni poslovni period kao korekcija rezultata poslovanja po osnovu odloženih poreskih rashoda i prihoda (račun 830 i račun 831). . a odobrenjem računa 390. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. saldo na tom računu zatvara se u korist računa 840.predstavlja prihod koji uvećava neto dobit.iznos poreza na dobit za povraćaj. Odloženo poresko sredstvo (koje po MRS 12 predstavlja prihod i uvećava neto dobit): Odložena poreska sredstva 861 Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza Za iznos priznatog poreskog sredstva . prema MRS 12. b) je verovatno da će odliv resursa koji sadrže ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveza. njegov saldo se zatvara na teret računa 830 do iznosa dobitka iskazanog na ovom računu.tekući poreski prihod .iz prethodnih i tekuće godine 860 Rezervisanja Rezervisanje je obaveza koja je neizvesna u pogledu roka i iznosa. ovog Pravilnika). IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . Smanjenje odloženih poreskih obaveza iskazuje se zaduženjem računa 890 u korist računa 831 (čl. Pri zaključivanju ovog računa. kao privremene razlika proistekle iz rezultata revalorizacije iskazuje se zaduženjem revalorizacionih rezervi. 10-11 Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za banke predviđa iskazivanje prihoda i rashoda po osnovu odloženog poreza direktno na teret odnosno u korist rezultata (dobiti/gubitka) knjiženjem na grupi račun 86 (račun 860 i račun 861) na kojima se iskazuje gubitak i dobitak po osnovu efekata promene odloženih poreskih obaveza i poreskih sredstava. Za razliku od odloženih poreskih obaveza. Dakle. 35. odnosno neiskorišćenog poreskog kredita i poreskog gubitka.

U okviru računa . Rezervisanja se ispituju na dan bilansa i koriguju tako da održavaju najbolju sadašnju procenu. odnosno glavnica je ostatak imovine preduzeća nakon odbitka svih njegovih obaveza.gubitak ranijih godina . Na računu 802 .akcijski kapital . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. odnosno rashodovanja. . banka je dužna da obezbedi analitiku revalorizacionih rezervi po konkretnim sredstvima za koja je revalorizaciona rezerva formirana. postrojenja. nematerijalnih ulaganja. 10-11 165 . . 812 i 813. Revalorizaciona rezerva se može preneti na neraspoređenu dobit ranijih godina i pre otuđenja.gubitak iznad iznosa kapitala .revalorizovane rezerve .grupa računa 82. Kapital nije jedinstvena kategorija i prema Pravilniku o kontnom okviru. učešća u kapitalu u stranoj valuti i drugih finansijskih instrumenata čiji se efekti promena poštene vrednosti u skladu sa MRS iskazuju u okviru revalorizacionih rezervi (član 71). a na osnovu Odluke o kriterijumima za klasifikaciju bilansne aktive i vanbilansnih stavki obrazuju posebnu rezervu na teret dobiti.račun 842. grupa računa 82 . postrojenja. Iznos koji je priznat kao rezervisanje predstavlja najbolju procenu izdatka koji je potreban za izmirenje sadašnje obaveze na dan bilansa stanja. Revalorizacione rezerve Prema Pravilniku o kontnom okviru.realizacija (otuđenje i rashodovanje navedenih sredstava). .gubitak tekuće godine . postrojenja. opreme. 133/2003 . Realizovane revalorizacione rezerve prenose se na nerasoređenu dobit dok saldo na računu revalorizacionih rezervi predstavlja zapravo iznos rezervi koji nije realizovan uz postojanje obaveze da se vodi analitička evidencija za koje je ona formirana. oprema.računi 830 i 831. U korist ovog računa knjiže se pozitivni efekti revalorizacije nekretnina. . Na ovom računu bi trebalo iskazati i iznos koji predstavlja razliku između više uplaćenog iznosa akcija od njihove nominalne vrednosti. ukoliko je ranijim revalorizacijama bila iskazana revalorizaciona rezerva.neraspoređeni dobitak ranijih i neraspoređeni dobitak tekuće godine . vrednovanje i obelodanjivanje revalorizacionih rezervi u vezi sa nekretninama. ukoliko je po osnovu konkretnog sredstva bila iskazana revalorizaciona rezerva.rešenje).negativni efekti revalorizacije nekretnina.računi 802. Po tom Standardu revalorizacione rezerve Kapital Kapital. Navedene smernice navode na zaključak da se samo realizovane revalorizacione rezerve mogu koristiti za pokriće gubitka kada one zapravo dobijaju kvalitet neraspoređene dobiti. Kapital se ne procenjuje i ne meri posebno.RAČUNOVODSTVO. . umanjuje kapital i predstavlja potraživanja za neuplaćeni upisani kapital). Na teret ovog računa knjiže se: . br. nematerijalnih ulaganja.postupanje sa odbitnim poreskim razlikama koje su nastale u vezi sa promenom koja je izvorno povezana samo sa bilansom stanja.račun 803. učešća u kapitalu inostranih preduzeća i drugih finansijskih instrumenata. . MRS 16 .računi 800 i 801. jer zavisi od procene imovine i obaveza.račun 841. .efekti obezvređivanja navedenih sredstava u skladu sa MRS 36. a najviše u visini razlike amortizacije zasnovane na revalorizacionoj vrednosti i one zasnovane na nabavnoj vrednosti. Banke vrše procenu rezervisanja na osnovu svojih računovodstvenih politika. te bi za priznavanje i vrednovanje ovog oblika kapitala trebalo koristiti odredbe iz (1) Okvira za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja („Sl.Revalorizacione rezerve.Revalorizacione rezerve obuhvata efekte promena poštene (fer) vrednosti nekretnina. kao i učešća u kapitalu inostranih preduzeća.priznavanje. . 810. Sledeći MRS regulišu priznavanje i vrednovanje revalorizacionih rezervi: MRS 12 . Rezervisanja se prikazuju kao posebna stavka u samom bilansu stanja i od banke se zahteva detaljno prikazivanja u napomenama sa opsežnim zahtevima za obelodanjivanjem. opreme.Emisiona premija iskazuje se pozitivna razlika između postignute prodajne vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti. Ako više nije verovatno da će odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveze. rezervisanje se ukida. glasnik RS”. nematerijalnih ulaganja.emisiona premija i rezerve iz dobiti . iskazuje se kao: .neuplaćeni upisani kapital . 811. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Uvođenje pozicije „dugoročna rezervisanja” tesno je vezano za bazno načelo uzročnosti (korelacije) prihoda i rashoda tj.rezerve . Ni jedan pojedinačni standard ne reguliše direktno priznavanje i vrednovanje ove bilansne pozicije. U Bilansu stanja revalorizacione rezerve ulaze u sastav ukupnog kapitala. ukoliko je po osnovu konkretnog sredstva bila iskazana revalorizaciona rezerva.račun 840. . postrojenjima i opremom. za prihode tekućeg perioda vezuju se rashodi budućih perioda koji nastaju kao posledica prihoda tekućeg perioda. kao što je na primer povećanje vrednosti sredstva uz priznavanje revalorizacionih rezervi.

XIII RAČUNOVODSTVO. To povećanje je.Neraspoređeni dobitak tekuće godine. učešća u kapitalu po stranoj valuti i drugih finansijskih instrumenata čiji se efekti promena poštene vrednosti u skladu sa MSFI iskazuju u okviru revalorizacionih rezervi. gde se prikazuju kao posebna stavka u samom bilansu stanja i detaljno se obrazlaže u napomenama. Elementi prihoda i rashoda definisani su Okvirom. za priznavanje pojedinih vrsta prihoda značajni su i: MRS 11. naplaćeni za račun trećih lica. Prema par. u obliku priliva ili povećanja sredstava ili smanjenja obaveza. Definicija prihoda obuhvata prihode i dobitke. Prihodi obuhvataju samo one bruto prilive ekonomskih koristi koje entitet primi ili potražuje za sopstveni račun. Na računu 831 . Iznosi. nisu ekonomske koristi za entitet i ne dovode do povećanja kapitala. Bruto prilivi ekonomskih koristi proistekli iz poslovanja u svoje ime a za tuđ račun ili u tuđe ime i za tuđi račun takođe ne doprinose povećanju sopstvenog kapitala. . kao što su: prihod od prodaje. Dobici nastaju. kao što su porez na dodatu vrednost i sl. postrojenja. MRS 21. MRS 28 .sticanja i otuđenja sopstvenih akcija. koji predviđa revalorizaciju nematerijalnih ulaganja.priznavanje i vrednovanje revalorizacionih rezervi po osnovu ulaganja u pridružena preduzeća. a zatim sučeljavanjem utvrđuje finansijski rezultat kao merilo uspešnosti. posledica vrednovanja po fer vrednosti onih nekretnina.realizovanih revalorizacionih rezervi. postrojenja i opreme. Naime. kamate. MRS 28 i MRS 39 i drugi MRS. 9 i 10 MRS 18. Po tom Standardu revalorizacione rezreve nastaju usled primene modela revalorizacije.efekata retroatkivene primene promene računovodstvene politike. . prihod se meri po fer vrednosti primljene naknade ili potraživanja. MRS 36 . MRS 17. Priznavanje prihoda U Okviru prihod je definisan kao povećanje ekonomskih koristi tokom obračunskog perioda. Prihode treba priznati kada postoji verovatnoća priliva ekonomskih koristi u preduzeće i kada se te koristi mogu pouzdano meriti. MRS 40 . i kao takvi ne razlikuju se od prihoda.postupanje sa ranije formiranim revalorizacionim rezervama u slučaju da se nekretnina prevodi u investicionu nekretninu. PROCENJIVANJE POZICIJA BILANSA USPEHA Osnovni elementi bilansa uspeha jesu prihodi i rashodi. priznavanje revalorizacionih rezervi nastaje po osnovu promene kapitala pridruženog preduzeća koje je posledica vršenja revalorizacije njegovih nekretnina.ispravke materijalno značajnih grešaka. Pod dobitkom se ne podrazumeva razlika između prihoda i rashoda. jer ne predstavljaju prihod za taj entitet.Neraspoređena dobit ranijih godina evidentira se kumulirani neraspoređeni dobitak ranijih godina. opreme i nematerijalnih ulaganja. MRS 38 . prodajom stalnih sredstava po ceni višoj od knjigovodstvene. dividende i tantijeme. Prihodi predstavljaju prihod od redovnih aktivnosti preduzeća i iskazuju se pod različitim nazivima.priznavanje i prestanak priznavanja revalorizacionih rezervi po osnovu promene vrednosti finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju (i koji nisu deo odnosa zaštite). Prihod se meri po fer vrednosti koja je primljena ili je naplativa. Osim MRS 18. a prihod po ovim poslovima je samo iznos provizije.. MRS 20.reguliše prizanavanje revalorizacionih rezervi po osnovu kursnih razlika iz poslovanja sa inostranim poslovanjem. . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA nastaju usled primene modela revalorizacije. 166 . Knjiženja na ovom računu nastaju i po osnovu: . sa opsežnim zahtevima za obelodanjivanjem. i koji može biti pozitivan (dobitak) ili negativan (gubitak).priznavanje. kojim su propisani računovodstveni postupci za pojedine vrste prihoda koji proističu iz određenih transakcija i poslovnih događaja. MRS 21 . koji predviđa revalorizaciju nekretnina. postrojenja. Prilikom otvaranja poslovnih knjiga na početku godine na ovaj račun prenosi se saldo sa računa 830 . Iznos prihoda po osnovu kupoprodajne transakcije po pravilu se ugovara između prodavca i kupca. čijim se vrednovanjem. već dobitak koji preduzeće ostvari nekom svojom aktivnošću koja ne mora da bude redovna poslovna aktivnost. naknade. vrednovanje i obelodanjivanje revalorizacinih rezervi u vezi sa nematrijalnim ulaganjima. koje dovodi do povećanja kapitala. 10-11 Neraspoređena dobit Neraspoređena dobit obuhvata neraspoređenu dobit ranijih godina i neraspoređenu dobit tekuće godine (račun 831 i račun 830). MRS 39 .korišćenje ranije formiranih revalorizovanih rezervi po osnovu priznavanja i vrednovanja obezvređenja sredstava. Revalorizacione rezerve nastaju povećanjem vrednosti sredstava u odnosu na njihovu dotadašnju knjigovodstvenu vrednost. opreme nematerijalnih ulaganja. na primer. Dobici predstavljaju porast u ekonomskim koristima. Računovodstveni postupci za priznavanje prihoda zasnovani su prvenstveno na MRS 18.

osim ako je primerenije prihode priznati ne nekoj drugoj osnovi . razne štete. Rashodi se po pravilu povezuju sa smanjenjem imovine odnosno odlivom sredstava ili povećanjem obaveza. što znači da priznavanje rashoda nastaje istovremeno sa priznavanjem porasta obaveza ili smanjenje sredstava. Merenje (vrednovanje) prihoda Prihod se meri (vrednuje) po bruto fer vrednosti primljene naknade ili potraživanja.promena vrednosti drugih kratkoročnih sredstava. trgovačkih znakova. tantijema i dividendi. Ove vrste prihoda se priznaju na sledećim osnovama: . Kada nastane neizvesnost naplate.dividende se priznaju kada je ustanovljeno akcionarsko pravo da mu se dividende isplate (zvanično obaveštenje od preduzeća gde postoji učešće u kapitalu). Provizija je. pa se iz tog razloga rashodima smatraju i gubici koji nisu uvek povezani sa ostvarivanjem prihoda. zavisi od proteka vremena. autorskih prava i računarskog softvera. Dividenda je dobit vlasnika kapitala koja se isplaćuje u srazmeri sa učešćem u kapitalu.ugovora o osiguranju organizacija za osiguranje. gubitke nastale prilikom prodaje stalne imovine po ceni nižoj od knjigovodstvene vrednosti i sl. . 10-11 167 . koji proizilazi iz redovnih aktivnosti banaka i koji ima za posledicu povećanje njenog kapitala.. rashodi ne moraju uvek nastati u svrhu ulaganja u poslovni proces. .pružanje usluga i . čime se ostvaruju prinosi od kamata. Priznavanje rashoda definisano je paragrafima 94-98.visina kamate. najčešće naknada za obavljanje određenih posredničkih usluga. Tantijema je naknada za korišćenje dugoročnih sredstava preduzeća. i ne ispravlja se za iznos koji je izvorno priznat kao prihod.matičnom preduzeću i njegovim poveznim licima) i da se vrednost postiže na slobodnom tržištu. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. u računovodstvu prihoda. Primljene naknade su u većini slučajeva u oblicu novca ili novčanih ekvivalenata.korišćenje sredstava od strane drugih. iz kojih izdvajamo najznačajnije: . se evidentiraju prihodi koji nastaju iz sledećih transakcija i događaja: . finansijskih obaveza ili njihovog otuđenja (njima se bavi MRS 39 Finansijski instrumenti . S obzirom na to da gubici predstavljaju umanjenje ekonomskih koristi ne razlikuju se po svojoj priorodi od ostalih rashoda. Međutim. umanjenoj za date trgovačke popuste i rabate (Standard izričito ne ograničava rok u kome se prihodi umanjuju za te popuste i rabate. Standard se ne bavi prihodima koji nastaju po osnovu: . a ne vrši se korekcija iznosa prihoda koji je prvobitno priznat. između dve dobro upoznate i informisane strane (a da se ne radi o povezanim strankama . dakle. Gubici uključuju. Prihod je bruto priliv ekonomskih koristi tokom obračunskog perioda.tantijeme se priznaju na osnovu nastanka događaja. . Kamata je naknada za korišćenje novca ili novčanih ekvivalenata ili iznosa koji se duguju banci. Priznavanje rashoda Rashodi prema Okviru obuhvataju troškove koji proističu iz uobičajenih aktivnosti entiteta i gubitke.prodaja roba.ugovora o lizingu (njima se bavi MRS 17 Lizing). a u skladu sa suštinom relevantnog ugovora. . tantijeme i dividende Prihod banke u obliku kamata.kamate se priznaju na vremenskoj osnovi. može biti ugovoreno plaćanje na osnovu broja proizvoda koje je kupac licence proizveo.Ako je preduzeće ugovorom o davanju licence predvidelo da se plaćanje vrši sa protekom vremena. Međutim. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Neizvesnost oko naplativosti iznosa koji je već uključen u prihod.dividendi koje proizilaze iz ulaganja i koji se obračunavaju prema metodi učešća (njima se bavi MRS 28 Računovodstveno obuhvatanje investiranja u pridružena preduzeća). Fer vrednost je iznos za koji se neko sredstvo može razmeniti ili obaveza podmiriti. . odnosno formira se odgovarajuća ispravka vrednosti. Kamate. Okvira za pripremanje i prezentaciju finansijskih izveštaja. (nenaplativi iznos ili iznos za koji je prestala verovatnoća naplate). Jedino je izvesno da taj rok ne može preći granice jednog obračunskog perioda). iznos za koji verovatnost naplate više ne postoji priznaje se kao rashod. na primer. osim povećanja koja se odnose na doprinose vlasnika kapitala (na primer: dodatna ulaganja kapitala).promena fer vrednosti finansijskih sredstava. priznaje se kao rashod. tantijema ili dividendi priznaju se uz uslove da je verovatno da će ekonomske koristi povezane sa transakcijom priticati u preduzeće i da se iznos prihoda može pouzdano izmeriti. na primer patenata.RAČUNOVODSTVO. tako da se uzima u obzir stvarni prinos na sredstva . Prema MRS. Generalno posmatrano prihod se priznaje kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi priticati u banku i kada se one mogu pouzdano izmeriti. onda se fakturisanje vrši na vremenskoj osnovi.rashodi se priznaju u bilansu uspeha kada smanjenje budućih ekonomskih koristi koje je povezano sa smanjenjem sredstava ili povećanjem obaveza može pouzdano da se izmeri.

troškovi platnog prometa. ostali lični rashodi i naknade (naknade za ishranu. dnevnice.trgovanje stranim valutama.dobici i gubici u vezi sa nominalnom vrednosti instrumenta.otuđenja i promene knjigovodstvene vrednosti hartija od vrednosti kojima se trguje. manjkovi. U bilansu uspeha banka prikazuje glavne vrste prihoda i rashoda. troškovi naknada po autorskom ugovoru. naknade za građevinsko zemljište. usluge stručnog obrazovanja i usavršavanja zaposlenih. .kada se očekuje da će ekonomske koristi priticati tokom nekoliko obračunskih perioda. gubici po osnovu rashodovanja i prodaje. rashodi kamata. troškovi naknada po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. . . dividende i ostali dobici i gubici koji se odnose na odgovarajuću finansijsku obavezu ili komponentu složenog finansijskog instrumenta (za deo koji se klasifikuje kao finansijska obaveza) su prihodi ili rashodi u bilansu uspeha. putne troškove.XIII RAČUNOVODSTVO. usluge revizije.rashodi se priznaju u bilansu uspeha na osnovu direktne povezanosti nastalih troškova i zarade posebnih stavki prihoda. gubici po osnovu prodaje učešća u kapitalu rashodi kamata.37). penzionerima.dividende na preferencijalne akcije klasifikovane kao finansijske obaveze. . solidarna pomoć za slučaj duže ili teže bolesti. i . gubici po osnovu prodaje hartija od vrednosti.rashod se odmah priznaje u bilansu uspeha kada izdatak ne donosi nikakve buduće ekonomske koristi ili kada neka stavka predstane da ispunjava uslove za priznavanje u bilansu stanja kao sredstvo. manjkovi. ublažavanja posledice elementarnih nepogoda i sl. grupisane prema njihovoj prirodi i obelodanjuje iznose glavnih vrsta prihoda i rashoda. troškovi reklame i propagande. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . Procenjivanje rashoda vrši se u skladu sa sledećim standardima: MRS 2 MRS 23 MRS 19 zalihe materijala kamate.iz poslovanja koje se obustavlja. obezvređenje. poslovni prostor) troškovi operativnog lizinga za investicionu nekretninu. troškovi transporta usluga.kamate na obveznice emitovane od strane pravnog lica.rashod se takođe priznaje u bilansu uspeha u slučajevima kada nastane obaveza bez istovremenog priznavanja sredstava. . naknade za puteve prilikom registracije vozila. troškovi amortizacije. gubici po osnovu prodaje učešća u kapitalu MRS 392) MRS 17 MRS 40 MRS 38 MRS 16 Okvir MRS 27 MRS 28 2) Vrednovanje se vrši na osnovu fakture dobavljača (finansijska obaveza) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. troškovi amortizacije.dobici i gubici u vezi sa otkupom ili refinansiranjem finansijskih instrumenata klasifikovanih kao finansijska obaveza. manjkovi. manjkovi. . . solidarna pomoć npr. naknade za prevoz. rashodi se priznaju u bilansu uspeha putem postupka sistemske i razumne alokacije. gubici po osnovu rashodovanja i prodaje. Dobici i gubici proizašli iz sledećih osnova obično se prikazuju na neto osnovi (po neto principu): . Kamate. advokatske usluge. a vrednovanjem se bavi samo u slučaju razgraničenja naknada po vremenskim periodima. troškovi naknada fizičkim licima po osnovu ostalih ugovora. Prihodi ili rashodi u bilansu uspeha su primarno: . negativne kursne razlike (MRS 21). otpremnina pri odlasku u penziju ili za prestanak potrebe za radom zaposlenog). koji je finansijska obaveza.troškovi emitovanja instrumenata kapitala evidentiraju se na bilansu uspeha ukoliko se odustane od transakcije (MRS 32. troškovi taksi prevoza. takse rashodi kamata. usluge obezbeđenja. .otuđenja hartija od vrednosti koje predstavljaju učešća. U bilansu uspeha se ne vrši prebijanje prihoda i rashoda osim kada se radi o pozicijama vezanim za obezbeđenje od rizika (hedžinga) i sredstvima i obavezama kod kojih postoji zakonsko pravo na prebijanje i kada se u vezi sa njima takvo prebijanje očekuje. dividende i ostalih dobitaka i gubitaka. troškovi članarina. troškovi premije osiguranja. Ovo je slučaj sa troškovima amortizacije. kod kojih je cilj da se priznaju rashodi u obračunskim periodima u kojima su ekonomske koristi povezane s tim stavkama potrošene ili istekle. Pri sastavljanju bilansa uspeha banke se rukovode odredbama svih relevantnih MRS/MSFI-a. . obezvređenje troškovi poreza na imovinu. jubilarne nagrade. bez obzira na činjenicu da instrument daje pravo vlasniku da učestvuje u preostaloj imovini pravnog lica. Klasifikacija finansijskog instrumenta ili njegovog sastavnog dela na finansijsku obavezu ili instrument kapitala određujei klasifikaciju prihoda od kamate. Raspodela dividendi vlasnicima instrumenata kapitala se usmerava direktno na kapital emitenta. troškovi PTT. rent-a-car. rashodi po osnovu direktnih otpisa troškovi operativnog lizinga (oprema. a povezanost s prihodom moće da se ustanovi samo u širem smislu ili posredno. obezvređenje troškovi istraživanja. troškovi goriva i energije. gubici po osnovu rashoda i prodaje. troškovi naknada po ugovoru o delu. električne energije naknade zaposlenima u smislu priznavanja. 10-11 168 .

plasmanima i drugim kreditnim aranžmanima usled toga što postaju delimično ili potpuno nenaplativi.Za prenos u vanbilansnu evidenciju -029 -020 Knjiženje suspenzije obračunate kamate Suspenzija obračunate kamate u poslovnim knjigama iskazuje se za potraživanja po osnovu kamate koja potiče iz tekuće godine po kojima: . Banka može da odluči da ne obračunava kamatu na zajam ili plasman.jeste izvršena ispravka vrednosti: -020 Potraživanja za kamatu -029 Ispravka vrednosti potraživanja za kamatu i za naknadu. Banka obelodanjuje ukupan iznos zajmova i plasmana na dan bilansa stanja na koji kamata nije obračunata i osnovu koja je korišćena prilikom utvrđivanja iskazane vrednosti takvih zajmova i plasmana. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Gubici na kreditima i plasmanima i priznavanje i suspenzija kamata Značajnu poziciju rashoda u Bilansu uspeha čine gubici po osnovu datih kredita i potraživanja banaka od svojih klijenata. potraživanja po osnovu promene fer vrednosti derivata i drugih potraživanja Za storniranje potraživanja po osnovu kamate i ispravke vrednosti kamate koja se suspenduje 930 Potraživanja po suspendovanoj kamati 980 Obaveze za suspendovanu kamatu . Otuda banke trpe gubitke na zajmovima. tržišnih cena i fluktuacijom valuta.naplata suspendovane kamate: Žiro račun 754 Prihodi od naplaćene suspendovane kamate Za iznos naplaćene suspendovane kamate 980 Obaveze za suspendovanu kamatu 930 Potraživanja po suspendovanoj kamati Za isknjižavanje suspendovane kamate iz vanbilansne evidencije po osnovu naplate 000 .RAČUNOVODSTVO. promenama kamatnih stopa. 10-11 169 . kao i rizicima koji proističu iz njenog okruženja i to pre svega rizicima izazvanim padom kreditne (poslovne) sposobnosti njenih komitenata. bnaka je izložena riziku likvidnosti i kreditnom riziku. potraživanja po osnovu prodaje.jeste izvršena ispravka vrednosti: Potraživanja za kamatu Ispravka vrednosti potraživanja za kamatu i za naknadu. koji proističu iz prirode njenog poslovanja. na primer. Za storniranje potraživanja po osnovu kamate i ispravke vrednosti kamate koja se suspenduje -650 Rashodi indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija -700 Prihodi od kamata po osnovu kredita Za storniranje rashoda po osnovu ispravke vrednosti kamate i prihodovanja u tekućoj godini 930 980 Za prenos u vanbilansnu evidenciju . Iznos potencijalnih gubitaka za koje iskustvo ukazuje da su prisutni u portfoliju zajmova i plasmana takođe se priznaje kao rashod i odbija od ukupne iskazane vrednosti zajmova i plasmana kao ispravka vrednosti za gubitke po zajmovima i plasmanima. potraživanja po osnovu prodaje.naplata suspendovane kamate: Žiro račun 754 Prihodi od naplaćene suspendovane kamate Za iznos naplaćene suspendovane kamate i njeno prihodovanje 980 Obaveze za suspendovanu kamatu 930 Potraživanja po suspendovanoj kamati Za isknjižavanje naplaćene suspendovane kamate iz vanbilansne evidencije 000 Knjiženje potraživanja po osnovu kamate koja potiče iiz prethodnih godina. potraživanja po osnovu promene fer vrednosti derivata i drugih potraživanja Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. po kojima: . Iznos gubitaka koji su utvrđeni priznaje se kao rashod i odbija od iskazane vrednosti odgovarajuće kategorije zajmova i plasmana kao ispravka vrednosti za gubitke po zajmovima i plasmanima. kada je zajmoprimac u docnji u pogledu plaćanja kamate ili glavnice duže od određenog perioda. Takođe je poželjno da banka obelodani da li priznaje prihod od kamate po takvim zajmovima i plasmanima i uticaj koji prestanak obračuna kamate ima na njen bilans uspeha.nije izvršena ispravka vrednosti: Potraživanja za kamatu -700 Prihodi od kamata po osnovu kredita Za storno obračunate kamate i njeno prihodovanje 930 Potraživanja po suspendovanoj kamati 980 Obaveze za suspendovanu kamatu Za prenos u vanbilansnu evidenciju -020 . Naime.nije izvršena ispravka vrednosti: 654 Rashodi po osnovu suspenzije kamate -020 Potraživanja za kamatu Za iznos potraživnja po osnovu kamate koja se suspenduje 930 Potraživanja po suspendovanoj kamati 980 Obaveze za suspendovanu kamatu Za prenos u vanbilansnu evidenciju . Procena ovih gubitaka zavisi od prosuđivanja rukovodstva i dosledno se primenjuje iz perioda u period.

a nedostajući iznos na teret računa 840. 59.saldo So882 Račun dobitka i gubitka poslovanja koje se obustavlja . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Prenos ukupnog rezultata 884 Račun dobitka i gubitka Za prenos dobitka 884 Račun dobitka i gubitka 886 Prenos dobitka ili gubitka Za utvrđeni bruto dobitak 886 Prenos dobitka ili gubitka 830 Dobitak tekuće godine Za prenos na ostvareni bruto dobitak 850 Porez na dobitak 455 Obaveze za porez na dobit Za obračunat porez na dobit u obračunskom periodu 455 Obaveze za porez na dobit 000 Za plaćene mesečne akontacije poreza na dobit u toku obračunskog perioda 034 Potraživanja za više plaćen porez na dobit 455 Obaveze za porez na dobit Zatvaranje obračunatog poreza na dobit sa plaćenim akontacijama (Sº na računu 455 prenosi se na račun 034 . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. neraspoređeni dobitak tekuće godine utvrđen po godišnjem računu 370 Odložena poreska sredstva 861 Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza Priznavanje odloženog poreskog sredstva 860 Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza 470 Odložene poreske obaveze Priznavanje odložene poreske obaveze So8613) 830 Dobitak tekuće godine Uključenje prihoda u neto dobit 830 Dobitak tekuće godine So8604) Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza . 68. uključujući i dobit prenetu sa računa 861. Neto dobitak je razlika između dobitka i obračunatog poreza na dobitak.74.potraživanja po osnovu pretplaćenog poreza na dobit za više plaćeni porez ili 455 Obaveze za porez na dobit 000 Žiro račun Za uplatu poreza na dobit obračunat za obračunski period (manje plaćene akontacije) 830 Dobitak tekuće godine 850 Porez na dobitak Utvrđivanje neto dobitka na kraju obračunskog perioda kao razlika između dobitka i obračunatog poreza na dobitak tj. Računi 860 i 861zatvaraju se po principu manjeg salda ako su ispunjeni uslovi iz MRS 12. Prenos rashoda. Pravilnika.saldo Prenos ukupnog rezultata 3) So računa 861 zatvara se u korist računa 840 do visine iskazanog gubitka. Neto gubitak je zbir gubitka i poreza na dobitak.72. 4) So računa 860 zatvara se na teret računa 830 do iznosa dobitka iskazanog na ovom računu. a preostali iznos u korist računa 830. 75 i 77. prihoda i ukupnog rezultata Prenos i zaključak prihoda i rashoda i ukupnog rezultata u poslovnim knjigama se sprovodi: 690 60-68 Prenos rashoda 70-78 790 Prenos prihoda 881 Prenos rashoda Rashodi Prihodi Prenos prihoda Račun rashoda i prihoda operativnog poslovanja 882 Račun dobitka i gubitka poslovanja koje se obustavlja 690 Prenos rashoda Zaključak rashoda 790 Prenos prihoda 881 Račun rashoda i prihoda operativnog poslovanja 882 Račun dobitka i gubitka poslovanja koje se obustavlja Zaključak prihoda So881 Račun rashoda i prihoda operativnog poslovanja . 10-11 Utvrđivanje dobitka Utvrđivanje dobitka se u knjigama sprovodi na sledeći način: 170 .saldo 883 Prenos ukupnog rezultata Prenos ukupnog rezultata ili 883 Prenos ukupnog rezultata So881 Račun rashoda i prihoda operativnog poslovanja .XIII RAČUNOVODSTVO. 73. GODINU Rezultat banke se iskazuje kao dobitak ili kao gubitak.saldo Račun dobitka i gubitka poslovanja koje se So882 obustavlja . Utvrđivanje rezultata i njegovo iskazivanje u poslovnim knjigama bliže je uređeno čl.saldo Uključenje rashoda u neto dobit 883 UTVRĐIVANJE REZULTATA POSLOVANJA ZA 2010.

171 . vrši se samo prilikom sastavljanja godišnjeg računa. kapital se svodi na nulu. godinu. nakon utvrđivanja rezultata za 2010. kao i zaključivanje računa 690 i 790 sa računima grupe 60 do 68 i grupe 70 do 78. Utvrđivanje gubitka Utvrđivanje gubitka u knjigama se sprovodi na sledeći način: Račun dobitka i gubitka 883 Prenos ukupnog rezultata Za prenos gubitka 886 Prenos dobitka ili gubitka 884 Račun dobitka i gubitka Za utvrđeni bruto gubitak 840 Gubitak tekuće godine 886 Prenos dobitka ili gubitka Za prenos na ostvareni bruto gubitak 850 Porez na dobitak 455 Obaveze za porez na dobit Za obračunat porez na dobit po godišnjem računu 455 Obaveze za porez na dobit 000 Žiro račun Za plaćene mesečne akontacije poreza od dobiti u toku obračunskog perioda 034 Potraživanja za više plaćen porez na dobit 455 Obaveze za porez na dobit Prenos na potraživanja po osnovu pretplaćenog poreza na dobit ili 455 Obaveze za porez na dobit 000 Žiro račun Za uplatu poreza na dobit obračunat za obračunski period (manje plaćene akontacije u toku godine) 840 Gubitak tekuće godine 850 Porez na dobitak Utvrđivanje neto gubitka kao zbira gubitka i poreza na dobitak tj. 10-11 884 Odredbama Pravilnika o Kontnom okviru predviđeno je da se neopokriveni gubitak iskazuje u pasivi kao odbitna stavka od kapitala. raspoređuje na: . do iznosa dobitka+dobit sa račun 861.RAČUNOVODSTVO. a nedostajući iznos na teret računa 840 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Uključivanjem odloženih poreskih sredstava i obaveza u Bilans uspeha pre prenosa u Bilans stanja (dobitak/gubitak) vrši se korekcija rezultata utvrđenog na osnovu računovodstvenih pravila sa pravilima po kojima se sastavlja poreski bilans.gubitak tekuće godine utvrđen po godišnjem računu 370 Odložena poreska sredstva 861 Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza Priznavanje odloženog poreskog sredstva 860 Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza 470 Odložene poreske obaveze Priznavanje odložene poreske obaveze S o861 Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza . Neraspoređena dobit se na osnovu odluke skupštine banke. pa se.gubitak. a izuzetno i u toku godine (redovni ili vanredni godišnji račun). odnsono pokriće uređeno je i Zakonom o bankama. gubitak iznad visine kapitala iskazuje kao pozicija aktive. s tim što se samo gubitak iznad visine kapitala prikazuje u bilansu stanja u aktivi na kontu 842 . Posle zaključka računa uspeha i sastavljanja bilansa stanja. ZAKLJUČAK RAČUNA GLAVNE KNJIGE Zaključak glavne knjige . Knjiženje se sprovodi zaduženjem računa 842 u korist računa 841 i 840 . ako je kapital negativan. vrši se zaključak glavne knjige. .neto dobitka ili neto gubitka. opšte bankarske rizike).saldo 840 Gubitak tekuće godine Uključenje prihoda u neto gubitak do visine iskazanog gubitka (preostali iznos prihoda iskazuje se na računu 830) 830 Dobitak tekuće godine 860 Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza Uključenje rashoda u neto gubitak. Dakle. Ovako prikazana bilansna pozicija jasno ukazuje korisnicima informacija na nedostajući deo imovine/aktive za pokriće gubitka koji je veći od kapitala. u skladu sa propisanim obrazcem bilansa stanja.ostale namene u skladu sa ovim Zakonom. Osim ovog tehničkog. rezerve za potencijalne gubitke po plasmanima i druge. na kraju poslovne godine. tako što se iznos gubitaka iznad visine kapitala reklasifikuje u aktivu na račun 842.račun 887. suštinski razlog za reklasifikaciju gubitka iznad visine kapitala u aktivu/ imovinu je veća iskazna moć bilansa stanja kao segmenta seta finansijskih izveštaja. kao i raspoređivanje. Ovakva reklasifikacija se vrši zato što kapital u bilansu stanja ne može da se iskaže kao negativna stavka. Raspoređivanje rezultata po godišnjem računu Utvrđivanje rezultata poslovanja .Gubitak iznad iznosa kapitala.rezerve (zakonske.osnivače banke srazmerno sredstvima uloženim u osnivački kapital banke (dividende) i .Račun izravnanja računa stanja uz odobrenje računa aktive. Za zaključak računa iskazanih vrednosti pozicija aktive po pojedinačnim pozicijama bilansa stanja zadužuje se račun 887 . Na računu 842 iskazuje se određeni iznos samo kada ukupan gubitak prelazi visinu ukupnog kapitala.

Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. kako je do sada bilo. Za otvaranje računa pozicija pasive po pojedinačnim pozicijama bilansa stanja u visini iskazanih vrednosti knjigovodstveno seevidentira zaduženjem računa 880 . GODINE Na početku 2011. godinu. kao i o davanju podataka iz tih izveštaja . glasnik RS". odštampan iz te aplikacije.dalje: Pravilnik) primenjiće se na predaju finansijskih izveštaja za 2010. preko interneta posredstvom posebnog web servisa."Sl. Po završenom zaključku aktivnih i pasivnih salda pozicija bilansa stanja. glasnik RS". dostavljaće se. CD-u ili fleš memoriji. zbir dugovne i potražne strane kontu 880 jednak je zbiru bilansa stanja na osnovu koga se otvara račun glavne knjige. godinu. godine tj.2011. načinu vođenja i sadržini Registra finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika. Posle otvaranja svih računa glavne knjige. uz odobrenje računa sa pasivnim saldom. KONTROLE. obrade i objavljivanja finansijskih izveštaja.1. dostavlja se i jedan primerak u pisanoj formi. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Za zaključak računa iskazanih vrednosti pozicija pasive po pojedinačnim pozicijama bilansa stanja knjiženje se sprovodi zaduženjem računa pasive uz odobrenje računa 887 . 102/2010. 10-11 . zbir dugovne i potražne strane na računu 887 je jednak.Račun otvaranja glavne knjjige. registracije.Račun otvaranja glavne knjige. OBRADE I OBJAVLJIVANJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA. a stupio je na snagu 31. svake nove poslovne godine ili u toku godine. pri čemu se dostavljenim izveštajima smatraju danom dostavljanja pisanih primeraka Agenciji. 102/2010 P 172 ravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o bližim uslovima i postupku prijema.XIII RAČUNOVODSTVO.12. redovni godišnji i konsolidovani finansijski izveštaji koji su sastavljeni primenom posebne aplikacije Agencije za privredne registre . Za 2010. OTVARANJE RAČUNA GLAVNE KNJIGE NA DAN 1. kontrole. KAO I O DAVANJU PODATAKA IZ TIH IZVEŠTAJA "Sl. NAČINU VOĐENJA I SADRŽINI REGISTRA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PODATAKA O BONITETU PRAVNIH LICA I PREDUZETNIKA. br. pri otpočinjanju poslovanja nove banke vrši se otvaranje računa u glavnoj knjizi. br.Račun izravnanja računa stanja. a ne na disketi. • Marija Mitić KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA PRAVILNIKA O BLIŽIM USLOVIMA I POSTUPKU PRIJEMA. godine.2010.dalje: Agencija. Uz ovako dostavljene izveštaje. Za otvaranje računa pozicije aktive po pojedinačnim pozicijama bilansa stanja u visini iskazanih vrednosti knjigovodstvena evidencija se sprovodi zaduženjem računa s aktivnim saldom uz odobrenje računa 880 . REGISTRACIJE.

pored podataka o identifikaciji obveznika sadrži i sve podatke koji su iskazani na propisanim obrascima finansijskih izveštaja. smatraće se da su sastavljeni i dostavljeni samo u pisanoj formi. najkasnije do isteka naredne godine. nisu sastavljeni i dostavljeni u skladu sa Pravilnikom i tehničkim uputstvom. Zamena se može izvršiti do okončanja postupka preliminarne obrade. Za obveznike revizije finansijskih izveštaja. na propisanom obrascu koji se takođe može preuzeti posredstvom internet stranice Registra finansijskih izveštaja. Pravilnikom je produžen rok za otklanjanje nedostataka i nepravilnosti koje Agenciju utvrdi u toku kontrole finansijskih izveštaja na 30 u odnosnu na dosadašnjih 15 dana od dana objavljivanja obaveštenja na internet starnici Registra finansijskih izveštaja. ukinuta je i obaveza posebnog dostavljanja posebnog obaveštenja o razvrstavanju pravnih lica u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS". u odnosu na godinu na koju se ti akti odnose. a potvrda o registraciji vanrednih finansijskih izveštaja. odnosno do 30. uz navođenje razloga zbog kojih se ta zamena zahteva. takođe propisana i obaveza dostavljanja zahteva za objavljivanje dokumentacije i registraciju korigovanih finansijskih izveštaja. Pravilnikom je propisana mogućnost da se izvrši zamena dostavljenog redovnog godišneg ili konsolidovanog izveštaja Agenciji ukoliko obveznik utvrdi da u podnetom izveštaju rezultati poslovanja i finansijski položaj nisu iskazani istinito i objektivno. o tome objavi informaciju na internet stranici Registra finansijkih izveštaja. Pravilnikom je propisana obaveza Registratora da najkasnije osam dana pre okončanja preliminarne obrade. Kada je obveznik dostavio korigovane redovne godišnje. kao i period za koji su ti izveštaji sastavljeni. što sa sobom povlači i plaćanje naknade za njihovu registraciju. kao i tehničko uputstvo Agencija objavljuje na internet stranici Registra finansijskih izveštaja. odnosno objavljene dokumentacije. a uvedena je obaveza dostavljanja izjave zakonskog zastupnika da od strane nadležnog organa obveznika nije doneta odluka o usvajanju finansijskog izveštaja. obveznik može da zahteva objavljivanje tih odluka. Takođe. navedena potvrda o objavljivanju dokumentacije i registraciji korigovanih finansijskih izveštaja sadži i sve podatke koji su iskazani na propisanim obrascima finansijskih izveštaja. odnosno konsolidovane finansijske izveštaje. • 173 . uz navođenje razloga zbog kojih ta odluka nije doneta. Ako je došlo do promene veličine obveznika usled korekcije podataka u korigovanim redovnim godišnjim finansijskim izveštajima. odnosno odluku o raspodeli dobiti ili pokriću gubitka po redovnom godišnjem finansijskom izveštaju. Zakona sadrži podatke o identifikaciji obveznika revizije. Za ove obveznike je. kao i veličinu pravnog lica utvrđenu od strane Agencije.dalje: Zakon).juna naredne godine. nadležni organ obveznika donese odluku o usvajanju redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja. 46/2006 i 111/2009 . sadrži i informaciju o pravnom osnovu sastavljanja tih izveštaja. kao i spisak primljenih dokumenata. obveznik revizije tih izveštaja je dužan da uz navedeni zahtev unese podatke o novoj veličini. Ako obveznik vrši zamenu finansijskih izveštaja i naknadno donosi odluke o usvajanju finansijkog izveštaja. koji se može preuzeti preko internet stranice Registra finansijskih izveštaja. odnosno na osnovu izveštaja revizora. podaci iz registrovanih redovnih godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja za izveštajnu godinu. jer se isto nalazi u okviru zahteva za registraciju koji se dostavlja uz finansijske izveštaje. posle kog roka je registracija korigovanih podataka u finansijskom izveštaju je moguća samo na osnovu naloga nadležnog državnog organa. Zakona dostavi i zahtev za zamenu finansijskog izveštaja. odnosno dokumenata iz člana 31. Preciznije su regulisane obeveze Registratora prilikom izdavanja potvrde koju dostavlja obvezniku. 10-11 pokriću gubitka. Ako posle dostavljanja Agenciji izjave zakonskog zastupnika da od strane nadležnog organa obveznika nije doneta odluka o usvajanju finansijskog izveštaja i izjave zakonskog zastupnika da od strane nadležnog organa obveznika nije donata odluka o raspodeli dobiti. a njenim okončanjem. potvrda o registraciji redovnih godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja. odnosno Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. vreme upisa u Registar finansijskih izveštaja. Obrazac zahteva može se takođe preuzeti preko internet stranice Registra finansijskih izveštaja. Aplikaciju za sastavljanje finansijskih izveštaja. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Ukoliko finansijski izveštaji dostavljeni putem interneta. ukinuta je obaveza dostavljanja posebnog obaveštenja o razvrstavanju pravnih lca u skladu sa Zakonom. odnosno o raspodeli dobiti ili pokriću gubitka. dužan je da uz nove primerke finansijskog izveštaja. Naime. a uvedena je obaveza da se uz finansijske izveštaje dostavi zahtev za registraciju finansijskih izveštaja. kao i veličinu pravnog lica utvrđenu od strane Agencije. koje su objavljene na internet stranici Registra finansijskih izveštaja. Potvrda o objavljivanju dokumentacije iz člana 31. Pravilnikom je ukinuta obaveza dostavljanja podataka o licu koje je odgovorno za sastavljanje finansijskih izveštaja. moraju biti dostupni svim zainteresovanim licima.RAČUNOVODSTVO.

IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Pravilnik o bližim uslovima i postupku prijema. glasnik RS". kontrole. kao i o davanju podataka iz tih izveštaja ("Sl. načinu vođenja i sadržini registra finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika. registracije. br. 2/2010 i 102/2010) PRILOZI UZ 174 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.XIII RAČUNOVODSTVO. obrade i objavljivanja finansijskih izveštaja. 10-11 .

IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11 175 .RAČUNOVODSTVO.

XIII RAČUNOVODSTVO. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA 176 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11 .

Državna pomoć entitetima bez konkretnog povezivanja sa poslovnim aktivnostima entiteta.Bez konkretnog povezivanja sa poslovnim aktivnostima ("Sl.nastavljaju poslovanje u nedavno privatizovanoj privrednoj grani. osim po periodu njihovog primanja.dalje: pravna lica izvršenim od strane: . bilo da su lokalna. ako se te pomoći daju entitetima koji: . osim davanja koja su povezana sa sredstvima.RAČUNOVODSTVO. MRS 20. 77/2010 .dalje: Vlada. kao i njihov povraćaj i obelodanjivanje definisano je (I-20) Međunarodnim računovodstvenim standardom . Državna davanja. Državna davanja. Državna davanja se priznaju kao prihod kroz bilans uspeha tokom perioda u kojima pravno lice priznaje kao rashod povezane troškove koje treba pokriti iz tog davanja. Državna davanja mogu biti državna davanja koja su povezana sa sredstvima ili sa prihodima.kapitalni pristup.podsticaji za proizvodnju . MRS 20. Davanja povezana sa sredstvima su državna davanja za koja je primarni uslov da entitet koji ima pravo da primi davanje treba da nabavi. mogu se sa stanovišta uloge koje imaju podeliti u dve grupe: . autonomnih pokraijna. Dakle. ili . Mogu biti i sekundarni uslovi koji ograničavaju vrstu ili lokaciju sredstava ili periode u toku kojih sredstva treba pribaviti ili posedovati. izgradi ili na drugi način pribavi dugoročna sredstva. organa i međunarodnih organizacija. . br.da će se pravno lice pridržavati uslova povezanih sa davanjem i . Priznavanje državnih davanja kroz bilans uspeha u trenutku prijema. Davanja povezana sa prihodima su druga državna davanja. predstavlja državno davanje u smislu MRS 20. .Vlada. prema kojem se državno davanje direktno knjiži u korist kapitala i 177 . bez povezivanja sa troškovima koji se pokrivaju tim davanjem.posluju u određenoj privrednoj grani.regresi.premije. uključujući nemonetarna davanja po fer vrednosti se ne priznaju sve dok ne postoji verovatnoća: . subvencije.dalje: MRS 20) i (IV-10) TUMAČENJEM . 77/2010 . državne agencije i slična tela. br.MRS 20 Računovodstvo državnih davanja i obelodanjivanje državne pomoći ("Sl. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII RAČUNOVODSTVENO OBUHVATANJE DRŽAVNIH DAVANJA I DRUGIH OBLIKA DRŽAVNE POMOĆI ojam i vrste državnih davanja. tako i na lokalnom nivou .SIC 10 Državna pomoć . nacionalna ili internacionalna. Takva davanja transfera se ne knjiže direktno u korist učešća akcionara. ministarstava. državne agencije i slična tela. 10-11 P državna davanja se odnose na davanje pravnim licima i preduzetnicima .podsticaji kojima se smanjuju ulazni troškovi . postoje dva opšta pristupa računovodstvenom tretmanu državnih davanja: . Računovodstveni aspekt državnih davanja Saglasno odredbama stava 13. Državna davanja predstavljaju pomoć države u obliku prenosa resursa entitetu po osnovu ispunjenih izvesnih uslova u prošlosti ili u budućnosti koji se odnose na poslovne aktivnosti entiteta. prema SIC-10. glasnik RS".inostranih država. izuzev povraćaja poreskih dažbina koju vrše državni organi. . dotacije. nije u saglasnosi sa računovodstvenim načelom uzročnosti prihoda i rashoda i bilo bi prihvatljivo samo ukoliko nije postojala nikakva osnova za alociranje davanja na periode. u smislu tačke 3. subvencije. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. opština.dalje: SIC).počinju ili nastavljaju da obavljaju svoje poslovanje u nerazvijenim područjima. se odnosi na Vladu Republike Srbije . Država.države i njenih organa kako na nacionalnom. glasnik RS".da će davanje biti primljeno.

koja se direktno unose u prihode. davanje zemljišta može biti uslovljeno izgradnjom objekta na lokaciji i može biti primereno da se to davanje priznaje u bilansu uspeha tokom veka trajanja objekta. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.Odloženi prihodi i primljene donacije.metoda umanjenja vrednosti imovine (MRS 20 stav. tramvaje i dr.kao oduzimanje iznosa davanja prilikom izračunavanja knjigovodstvene vrednosti sredsatva . odnosno rezervnih delova u odgovarajućem obračunskom periodu.prihodni pristup. Prihodni pristup državnih davanja odnosi se na davanja: . u skladu sa MRS 20 i ostalim relevantnim MRS i na računu 640 . pod b). druga pravna lica i preduzetnike ("Sl. Kapitalni pristup Kapitalni pristup državnih davanja ima argumente koji su povezani sa instrumentima finansiranja. Pravilnika.koja su povezana sa sredstvima. iz razloga što ne odražava realno stanje sredstava pravnog lica. Prema našim pozitivnim propisima. 9/2009 i 4/2010 . Kod nas se kapitalni pristup primenjuje u slučajevima kada osnivači javnih preduzeća nabavljaju osnovna sredstva za obavljanje komunalne delatnosti (kamione. a ako je putem držanog davanja finansirana ukupna vrednost nabavljenog sredstva.800. državna davanja su instrumenti finansiranja i zbog toga ih treba evidentirati kroz bilans stanja.00). subvencija dotacija.) ili daju sredstva za te namene. za iznos državnih davanja se umanjuje vrednost nabavljenog sredstva. evidentiraju se preko računa 495 .00 dinara (nabavna vrednost opreme 10. Deo koji odgovara iznosu obračunate amortizacije osnovnog sredstva ili nematerijalnog ulaganja pribavljenog iz sredstava državnog davanja.000. pošto ona nisu zarađena. Pošto se ne očekuje nikakav povraćaj davanja. Za davanja povezana sa sredstvima koja se ne amortizuju. državna davanja iskazuju se na računu 641 . loženi prihodi i primljene dobacije. U ovim slučajevima se za primljena sredstva uvećava kapital preduzeća. Prema odredbama člana 37.000. već predstavljaju podsticaj od strane države bez povezanih troškova (MRS 20 stav 14. Smatra se da ova metoda nije prihvatljiva.dalje: Pravilnik). Pravno lice treba da izabrani metod prezentacije državnog davanja po osnovu sredstava utvrdi opštim aktom (pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama). Po metodi odloženih prihoda. 10-11 Prihodni pristup Prihodni pristup državnih davanja ima uporište u argumentaciji da su ona vezana za sučeljavanje sa određenim troškovima i davanje se priznaje u prihode u istom peridu kao i relativni rashodi. glasnik RS". uključujući i nemonetarna sredstva po fer vrednosti.Prihodi od premija. treba ga direktno knjižiti u korist kapitala.00 dinara. Ako je državno davanje bilo namenjeno za nabavku materijala i rezervnih delova. iskazuju se u bilansu stanja: . Primer davanja novčanih sredstava: Pravno lice je izvršilo nabavku opreme za obavljanje delatnosti u vrednosti od 11. da bi se primljena sredstva priznala kao kapital. tako da se u poslovnim knjigama pravnog lica iskazuje samo vrednost nabavljenog sredstva koju je samo pravno lice finansiralo (deo vrednosti nabavljenog sredstva). davanja povezana sa sredstvima koja se amortizuju obično se priznaju kao prihod tokom perioda u srazmeri sa troškovima amortizacije tih sredstava. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . Državna davanja po osnovu sredstava Saglasno odredbama stava 24. a stopa za amortizaciju 10%.000. u korist prihoda iskazuje se iznos koji je jednak iznosu utrošenog materijala. 114/2006. Od nadležnog ministarstva dobijeno je državno davanje u vredosti od 6.Prihodi po osnovu uslovljenih donacija.00 + PDV 1. 24). zadruge. dobijena sredstva se u celini knjiže u korist pasivnih vremenskih razgraničenja (račun 495). 119/2008.800. državna davanja povezana sa sredstvima.000. nije primereno da se državna davanja priznaju u bilansu uspeha. stav 5. Procenjeni vek upotrebe ovog sredstva je 10 godina. Prema odredbama Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva. Po metodi umanjenja vrednosti imovine. br. regresa kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina. na kraju obračunskog perioda prenosi se sa računa 495 u korist prihoda (račun 641).).kao odloženi prihodi po osnovu davanja ili . to sredstvo se i ne iskazuje u poslovnim knjigama pravnog lica. taj kapital treba prethodno da bude odobren od stane osnivača pravnog lica. državna davanja povezana sa sredstvima koja se u bilansu stanja evidentiraju kao odloženi prihodi i uključuju u prihod srazmerno nastalim troškovima. gde se srazmerni deo uključuje u prihode i . na računa 495 . U suprotnom. Na primer. odnosno akcionara i registrovan kod nadležnih institucija. državna davanja ne treba da se direktno knjiže u korist kapitala. Naime. se takođe može zahtevati ispunjenje izvesnih obaveza i tada se priznaju u bilansu uspeha tokom perioda u kojima nastaju troškovi vezani za ispunjenje tih obaveza. Na primer. prema kom se državno davanje prenosi u korist prihoda tokom jednog ili više perioda.000. Takođe. autobuse.Od- 178 . MRS 20.000.XIII RAČUNOVODSTVO.

000. postrojenja.00 Knjiženje aktiviranja opreme: 023 027 Postrojenja i oprema Nekretnine.000.00 Knjiženje za primljena državna davanja po izvodu sa tekućeg računa: 241 Tekući (poslovni) računi 222 Potraživanja od državnih organa i organizacija 6.00 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Godišnja amortizacija iznosi 1. amortizacija bi iznosila 400. 10-11 179 .000.000.000.000.00 6.00 dianara (10.000. oprema i biološka sredstva u pripremi 10. a) po metodi odloženih prihoda Knjiženje za odobrena državna davanja vrši se na sledeći način: 222 Potraživanja od državnih organa 495 Odloženi prihodi i primljene donacije 6.000.000.00 Primljena državna davanja .000. amortizacija bi se obračunala na umanjenu osnovicu opreme od 4.000.00 6. Pravno lice je svojim aktom odredilo da se državno davanje u poslovnim knjigama iskazuje po metodi odloženih prihoda i da se u korist prihoda knjiži samo sramerni deo koji se odnosi na amortizaciju.000.00 10.000.00 dinara (10.000.00 dinara (dobijena državna davanja u iznosu od 6.00).000.000.00 6.00 1.000.800.000.000.000. tj.000.00 11. u iznosu od 600.000.00 dinara.000.000.800.000.RAČUNOVODSTVO.000.00 = 4.00 6.000.00 400.000.00 1.000.000.000.000.00 6.000.000.00 b) Po metodi umanjenja vrednosti imovine Pod pretpostavkom da je pravno lice u svom opštem aktu predvidelo metod umanjenja vrednosti imovine za primljeno državno davanje.po izvodu sa tekućeg računa: 241 Tekući (poslovni) računi 222 Potraživanja od državnih organa i organizacija 6.000.000.00 Knjiženje obračunatu amortizaciju na umanjenu vrednost imovine: 540 Troškovi amortizacije 0231 Ispravka vrednosti opreme 400.00 Za obračun nabavne vrednosti opreme: 027 270 433 Nekretnine.00 x 10%).00 x10%).000.000.000.000. U ovom slučaju sprovelo bi se sledeće knjiženje (za odobreno državno davanje za nabavku opreme): 222 Potraživanja od državnih organa 023 Postrojenja i oprema 6.000.000. postrojenja.000.000. oprema i biološka sredstva u pripremi Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) Dobavljači u zemlji 10.000.00 600.000.000.00 Obračun godišnje amortizacije: 540 Troškovi amortizacije 0239 Ispravka vrednosti postrojenja i opreme 1.00 Aktiviranje prihoda po osnovu srazmernog dela obračunate godišnje amortizacije: 495 Odloženi prihodi i primljene donacije 641 Prihodi po osnovu uslovljenih donacija 600.000.

00 dinara i iznosi 400. materijala): Na ime donacije pravno lice je primilo nov kamion čija je vrednost 2.00 100.000.000.primljena državna davanja: 241 222 Tekući (poslovni) računi Potraživanja od državnih organa i organizacija 1. Sprovođenje knjiženja za primljeni kamion po ugovoru o državnom davanju . Godišnja amortizacija iznosi 250.000.XIII RAČUNOVODSTVO.00 dinara (10.000.000.000. Procenjeni vek trajanja pribavljenog osnovnog sredstva je 4 godine.000.000. pa se amortizacija obračunava na osnovicu od 4.00 Za srazmerni deo odloženih prihoda: 495 641 Odloženi prihodi i primljene donacije Prihodi po osnovu uslovljenih donacija 100.00 U ovoj situaciji knjiženja su u svemu ista.00 Za obračunatu amortuaciju: 540 Troškovi amortizacije 0231 Ispravka vrednosti opreme 100.000.00 1.000. godinu obračunata je amortizacija u iznosu od 100. Državno davanje je realizovano u vidu novčanih sredstava i upaćeno na račun u iznosu pribavljenog osnovnog sredstva.000.000.00 Knjiženje obračuna nabavne vrednosti opreme: 027 270 433 Nekretnine.000.000.000.00 Po izvodu sa tekućeg računa .000. tako da vrednost nabavljenog sredstava na računu na računu 023 iznosi samo 4.00 1.00 dinara. treba priznati troškove amortizacije i troškove obezvređenja sredstva na teret iznosa odloženih prihoda po osnovu primljenih donacija.000.000.00 dinara. u okviru prihoda.000.000. u poslovnim knjigama pravnog lica koje je nabavilo opremu. oprem i biološka sredstva u pripremi Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) Dobavljači u zemlji 1. a amortizaciona stopa iznosi 25%.000. Primer davanja nenovčanih sredstava (opreme.000. jer je bilans rashoda terećen samo za 400.000.00 . državno davanje je knjiženo direktno preko računa 023 i to na potražnoj strani tog računa.00 dinara.odloženi prihodi i primljene donacije. Sredstvo je stavljeno u upotrebu u januaru 2010.000.00 dinara.000.000. postrojenja. rezervnih delova. Ono što se uočava je da se primenom obe od navedenih metoda postiže krajnji neto finansijski efekat na rezult.000.00 180 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.donacija: 023 495 Postrojenja i oprema Odloženi prihodi i primljene donacije 2.00 dinara.000.00 100. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Dakle.000.00). Po godišnjem računu za 2010.00 1.000. uz napomenu da se nenovčana sredstva iskazuju po fer vrednosti knjiženjem u korist računa 495 .000.000. Kamion je stavljen u upotrebu u januara 2010. sa razlikom da se umesto tekućeg računa zadužuje račun osnovnih sredstava.000. Knjiženje za odobrena državna davanja: 222 495 Potraživanja od državnih organa Odloženi prihodi i primljene donacije 1. Na kraju prve godine korišćenja sredstvo je obezvređeno u iznosu od 400.6.00 x 25%).00 2. 10-11 .00 180. Primer obezvređenja vrednosti osnovnih sredstava pribavljenih po osnovu državnih davanja: Nabavna vrednost osnovnog sredstva pribavljenog po osnovu državnog davanja iznosi 1. godine. primenom metode umanjenja vrednosti imovine.00 dinara.180.00 dinara (1.000.000. godine.000.000. U ovoj situaciji na kraju godine.000.000.

00 dinara.00 250.00 dinara sa PDV.00 Aktiviranje prihoda za srazmerni deo obezređenog sredstva: 495 Odloženi prihodi i primljene donacije 641 Prihodi po osnovu uslovljenih donacija 400.000.oduzimanjem od odgovarajućih iskazanih rashoda. Primer dodele sredstava za tekuće održavanje: Javnom preduzeću za gradski prevoz lokalna samouprava je dodelila sredstva za popravku vozila u iznosu od 2.000.000. uz obelodanjivanje kojim se obezbeđuje potpuno razumevanje efekata.000. što znači da se ona mora primeniti retroaktivno na prethodne periode. Promena metoda prezentacije državnih davanja. krajnji neto efekat je isti na rezultat u bilansu uspeha. Za iznos izvršene popravke vozila dobavljač je ispostavio fakturu na iznos od 2. postrojenja. Takvo davanje se priznaje kao prihod u periodu u kom se primi.000.000.00 250.00 Za iznos gubitka po osnov obezvređenje osnovnog sredstva: 582 Obezvređenje nekretnina.00 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. bilo zasebno bilo pod opštim nazivom: . Primenom obe od navedenih metoda. subvencija dotacija.00 400.000.00 2. Davanja po osnovu prihoda iskazuju se u bilansu uspeha: .00 Aktiviranje prihoda za srazmerni deo obračunate godišnje amortizacije: 495 Odloženi prihodi i primljene donacije 641 Prihodi po osnovu uslovljenih donacija 250. oprema i biološka sredstva u pripremi 1. Oba metoda se smatraju prihvatljivim za prezentaciju davanja povezanih sa prihodima i u vezi su stavom 31.000.000.000.000. Sredstva su uplaćena ra račun preduzeća. regresa.000.000.000. zanači promenu računovodstvene politike.000. Pravno lice treba da izabrani metod prezentacije državnih davanja utvrdi pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama.000.00 Knjiženje obračuna godišnje amortizacije: 540 Troškovi amortizacije 0239 Ispravka vrednosti opreme 250.000. MRS 20). a) po metodi priznavanja u okviru prihoda Knjiženje za odobrena državna davanja: 222 Potraživanja od državnih organa i organizacija 640 Prihodi od premija.00 400. Pravno lice može da primi državno davanje kao nadoknadu za rashode ili gubitke nastale u prethodnom periodu. 10-11 181 . se priznaje kao prihod perioda u kojem se prima davanje. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Knjiženje aktiviranja opreme: 023 027 Postrojenja i oprema Nekretnine.00 1.00 Državna davanja po osnovu prihoda Državno davanje koje se prima kao nadoknada za nastale rashode ili gubitke ili u svru pružanja direktne finansijske podrške pravnom licu sa kojom nisu povezani budući troškovi.u okviru prihoda.000.500. kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina 2. postrojenja i opreme 023 Postrojenja i oprema 400.RAČUNOVODSTVO.000.

118.000.00 b) po metodi umanjenja rashoda Po računu dobavljača za izvršene usluge: 532 270 433 Troškovi usluga održavanja Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) Dobavljači u zemlji 2.000.00 2.000.XIII RAČUNOVODSTVO. Međutim.00 -2.00 2. 10-11 .000.00 Za primljenu fakturu dobavljača za izvršene usluge: 532 270 433 Troškovi usluga održavanja Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) Dobavljači u zemlji 2.644.000.00 381.000.000.000.000.neispunjene uslove i druge potencijalne obaveze povezane sa državnom pomoći koja je priznata.000.500.00 Po izvodu sa tekućeg računa: 241 222 Tekući (poslovni) računi Potraživanja od državnih organa i organizacija 2.356. . iz razloga što realnije odražava troškove poslovanja preduzeća.prirodu i obim državnih davanja priznatih u finansijskim izveštajima i ukazivanje na druge oblike državne pomoći od kojih je entitet imao diektne koristi.644. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Po izvodu sa tekućeg računa: 241 222 Tekući (poslovni) računi Potraživanja od državnih organa i organizacija 2. • Radmila Lazić 182 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.118.00 Iz navedenog primera sa različitim metodama prikazivanja dobijenog državnog davanja kroz bilans uspeha.00 2.000. uključujući usvojene metode prezentacije u finansijskim izveštajima. pravno lice treba da obelodani: .usvojenu računovodstvenu politiku u vezi sa državnim davanjima.00 Knjiženje za primljeno državno davanje: 222 532 Potraživanja od državnih organa i organizacija Troškovi usluga održavanja 2.000. može se zaključiti da je efekat na finansijski rezultat poslovanja isti. Obelodanjivanje državnih davanja Saglasno odredbama stava 39.000. i . smatra se da je primerenije da se primenjuje prvi metod.00 381.00 2.356. MRS 20.500.000.

ili se nađe ili stekne mogućnost da se upotrebe novi dokazi koji bi. i 8. godine) OBAVEZNOST REŠENJA DRUGOSTEPENOG PORESKOG ORGANA Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji član 152 stav 3 NOVO REŠENJE Sentenca: Kad drugostepeni poreski organ poništi rešenje prvostepenog poreskog organa i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.” (Presuda Upravnog suda. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. niti su mogli biti poznati poreskim organima do donošenja konačnog rešenja. mogli dovesti do drugačijeg rešenja da su te činjenice. primenom odredbe člana 239. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. sami ili u vezi sa već izvedenim i upotrebljenim dokazima. predugovor o kupoprodaji nepokretnosti u izgranji nalazio u poslovnoj dokumentaciji tužioca u koju je prvostepeni organ imao potpuni uvid prilikom prethodne kontrole. pokrenutom po službenoj dužnosti. U prilog navedenom stoji i poštovanje načela zakonitosti i načela postupanja u dobroj veri u poreskom postupku iz člana 4. da li postoje razlozi za ponavljanje postupka po službenoj dužnosti. Tek tada će biti u mogućnosti da zaključe. postupajući po primedbama drugostepenog organa. Ovo stoga što u postupku terenske kontrole. Iz obrazloženja: „Sud nalazi da nisu bili ispunjeni zakonom propisani uslovi za ponavljanje postupka okončanog rešenjem prvostepenog organa od 20.2005. 10-11 st. propust prvostepenog organa da izvrši uvid u predugovor i prateću dokumentaciju se ne bi mogao smatrati razlogom za ponavljanje postupka primenom odredbe člana 239. 9 U. godine do 30.SUDSKA PRAKSA XVI ODABIR AKTUELNE SUDSKE PRAKSE ODABRANI PRIMERI IZ SUDSKE PRAKSE U VEZI SA PORESKOM REGULATIVOM RAZLOG ZA PONAVLJANJE POSTUPKA PORESKE KONTROLE POKRENUTOG PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI Zakon o opštem upravnom postupku član 239 stav 1 tačka 1) NOVE ČINJENICE ILI NOVI DOKAZI Sentenca: U postupku poreske kontrole pokrenutom po službenoj dužnosti. odnosno dokazi. 2319/2010(2008) od 5. koji su postojali u vreme donošenje konačnog rešenja. stav 1. nove činjenice ili novi dokazi.11.2010. 3. posvećujući jednaku pažnju činjenicama koje idu u prilog i na štetu poreskom obvezniku i da su strane u poreskom postupku dužne da postupaju u dobroj veri. Imajući u vidu napred navedeno. već je konstatovao da se neće ponovo otpočinjati postupak prinudne naplate poreskih obaveza tužioca. godine.6.2005. tačka 1) ZUP. držeći se pravnog shvatanja suda iz ove presude. tačka 1) Zakona o opštem upravnom postupku (dalje: ZUP). kojom je propisano da će se ponoviti postupak okončan konačnim rešenjem ako se sazna za nove činjenice. prvostepeni organ je doneo rešenje kojim nije raspravio sporne činjenice. stav 1. godine.4. u postupku terenske kontrole tužioca pre donošenja konačnog rešenja. nove činjenice ili novi dokazi koji su postojali u vreme donošenja konačnog rešenja mogu biti razlog za ponavljanje postupka samo ukoliko nisu bili poznati.4. budući da 183 . niti su mogli biti poznati poreskim organima do donošenja konačnog rešenja. mogu biti razlog za ponavljanje postupka samo ukoliko nisu bili poznati. kojima je propisano da je Poreska uprava dužna da utvrđuje sve činjenice koje su bitne za donošenja zakonite i pravilne odluke. bili izneseni ili upotrebljeni u ranijem postupku. Iz obrazloženja: „Međutim. niti je utvrdio postojanje i visinu poreske obaveze tužioca. izvršila službena lica upravnih organa u pogledu utvrđivanja činjenica od značaja za obračun i uplatu poreza na dodatu vrednost za period od 1. prvostepeni organ je dužan da u svemu postupi po nalogu drugostepenog poreskog organa. i šta je sve trebalo da urade u vezi toga. prema navodima tužioca. Kako se. u ponovnom postupku upravni organi će utvrditi koje su sve radnje.2005.

Tuženi organ. Đ. Upravni sud je je tužbu tužioca uvažio i poništio osporeno rešenje. Zatim konstatuje da je dug plaćen i da je pravilno odlučio prvostepeni organ kada je doneo rešenje da neće da pokreće postupak prinudne naplate. njegovih usvojitelja. J. takođe navedena kao član domaćinstva.” (Presuda Upravnog suda.Poreske uprave.XVI SUDSKA PRAKSA vog stana delimično osnovan. 4 U. B. usvojenika njegovog supružnika. onda je za ostvarenje prava na poresko oslobođenje za člana domaćinstva potrebno da taj član domaćinstva ima isto prebivalište kao kupac prvog stana. a ne sa aspekta već izvršene prinudne naplate. kupčeve dece. ima prijavljeno prebivalište u N. Iz obrazloženja: "Iz spisa predmeta proizlazi da je prvostepeni organ utvrdio da je tužiočev zahtev za refundaciju plaćenog PDV-a za kupovinu pr- (Presuda Upravnog suda. Ekspoziture K. godine) PRAVO PORODIČNOG DOMAĆINSTVA KAO KUPCA PRVOG STANA NA REFUNDACIJU PDV Zakon o porezu na dodatu vrednost član 56a stav 5 ADRESA PREBIVALIŠTA UNETA U LIČNU KARTU Sentenca: Zajednica života. privređivanje i trošenje prihoda kao bračni drugovi od čega zavisi da li tužilac ispunjava uslove da mu se prizna pravo na refundaciju plaćenog PDV-a pri kupovini prvog stana. u smislu stava 3. Tek takva odluka može da služi kao osnov Poreskoj upravi da eventualno zadrži sredstva naplaćena u postupku prinudne naplate.). dece njegovog supružnika. dok se supruga M. donosi osporeno rešenje ocenjujući činjenično stanje koje nije utvrđivao prvostepeni organ i utvrđuje da postoji osnov za plaćanje poreskog duga koji čini „novootkriveni prihod”..Ministarstva finansija Republike Srbije . kupčevih roditelja. Po stavu Upravnog suda. privređivanje i trošenje prihoda sa kupcem prvog stana. odnosno nepostojanje tužiočeve obaveze po osnovu javnih prihoda. datim u postupku koji je prethodio donošenju ožalbenog rešenja. Sa iznetih razloga.." su već plaćene. J.. stav 5. kupčevih usvojenika.9.osnova za prinudnu naplatu.10. za priznavanje prava na refundaciju plaćenog PDV-a pri kupovini prvog stana. privređivanja i trošenja prihoda članova porodičnog domaćinstva kupca prvog stana ne može se utvrđivati samo na osnovu adrese prebivališta unete u ličnu kartu. godine ima prijavljeno prebivalište različito od prijave prebivališta podnosioca zahteva. s obzirom da se iz fotokopije lične karte kupca utvrđuje da ima prijavljeno prebivalište u N. jer je potvrdio kao pravilno rešenje prvostepenog organa koje je doneto protivno primedbama i nalozima drugostepenog organa.. Naime. a u ponovnom postupku upravni organi su u obavezi da u skladu sa iznetim stavom suda izvedu dokazni postupak u kojem će utvrditi da li su tužilac i njegova supruga ostvarili zajednicu života. jer na dan zaključenja ugovora o kupoprodaji 17. kao člana porodičnog domaćinstva ispunjeni uslovi iz člana 56a. nakon čega upravni organ procenjuje osnovanost zahteva na refundaciju plaćenog PDV-a pri kupovini prvog stana.2007. usvojitelja kupčevog supružnika. nakon čega će doneti pravilno rešenje i dati zakonske razloge koji upućuju na odluku kakva je doneta. postupajući po nalogu drugostepenog organa.. zajednica života. Postupajući na navedeni način. Ekspoziture K. 9 U. pošto su za podnosioca zahteva M. što se ne može vršiti samo na osnovu podataka iz lične karte o mestu prijavljenog prebivališta.. u postupku po žalbi tužioca.2010. godine) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.Poreske uprave. J. C. smatra zajednica života. odnosno tužiocu da izvrši povraćaj sredstava koja su eventualno pogrešno prinudno naplaćena.8.. privređivanje i trošenja prihoda kupca prvog stana. već izvođenjem i drugih dokaza u provedenom upravnom postupku. koji nije obuhvaćen zapisnikom o prijavi potraživanja prema Agenciji za privatizaciju. ovog člana. na šta se osnovano ukazuje u tužbi. a rešenje o prinudnoj naplati je poništeno. pri čemu se svaki dokaz za sebe i u zajednici sa ostalim dokazima ceni da bi se utvrdilo postojanje ovog uslova. Zakona propisano da se porodičnim domaćinstvom kupca prvog stana. a koji uslov u ovoj pravnoj stvari nije ispunjen. (. J. a njegova supruga M. njegovog supružnika. ovakav zaključak tuženog organa ne može se prihvatiti kao pravilan. sud nalazi da se pitanje člana porodičnog domaćinstva mora utvrđivati u svakom pojedinačnom slučaju na osnovu izvođenja dokaza od strane upravnih organa da li postoji zajednica života. tuženi organ je povredio pravila upravnog postupka. privređivanje i trošenja prihoda članova porodičnog domaćinstva ne može se utvrđivati samo na osnovu adrese prebivališta unete u ličnoj karti. te da poreski obveznik sva sporna pitanja vezana za dospelost i plaćanje poreskih obaveza do kraja 2001. br. te da je stanje tužiočevog duga nesporno i pravilno utvrđeno. Kako je postupak prinudne naplate bio pokrenut i u tom postupku je poreska obaveza naplaćena. Pri tom je tuženi organ propustio da oceni od kakvog je uticaja na prinudnu naplatu postojanje. ne smatra članom domaćinstva. godine može da ostvari kod mesno i stvarno nadležnog organa .. a što je bio dužan da oceni i prvostepeni organ prilikom donošenja ožalbenog rešenja.. Zakona o porezu na dodatu vrednost (dalje: Zakon). 3894/2010(2008) od 29. br. već i drugim dokazima koji stoje na raspolaganju organu uprave i strankama u postupku kojim se utvrđuje postojanje ili nepostojanje poreske obaveze. i kćerku N. 10-11 184 . A. 3784/2010(2008) od 9. sa istim prebivalištem kao kupac prvog stana. Imajući u vidu citiranu odredbu zakona. utvrđeno zapisnikom Ministarstva finansija Republike Srbije . . s obzirom da je odredbom člana 56a.2010. u ul. prvostepeni organ je bio dužan da donese novo rešenje kojim će odlučiti o osnovanosti pokretanja postupka prinudne naplate sa stanovišta postojanja ili nepostojanja poreske obaveze . Prema obrazloženju osporenog rešenja prvostepeni organ je pravilno našao da ako kupac prvog stana zahteva refundaciju PDV-a i po osnovu člana njegovog porodičnog domaćinstva. roditelja njegovog supružnika.

KIKINDE I DRUGIH PROPISI: REPUBLIČKOG. godine 3. Poresko-računovodstveni instruktor.2010. GLASNIK RS . gratis samo do kraja marta 2011. POKRAJINSKOG. SUDSKIH POSTUPAKA. godine 2. "SL.. gratis samo do kraja marta 2011. KAO I ORIGINALNE IZMENE I DOPUNE OBJAVLJENE U SLUŽBENIM GLASILIMA SUDSKA PRAKSA SUDOVA SVIH NADLEŽNOSTI. UKLJUČUJUĆI REDAKCIJSKI PREČIŠĆENE VERZIJE TEKSTOVA DOKUMENATA.12. PRAVILNICI. SAVEZNOG (ARHIVSKOG) I OPŠTINSKOG NIVOA. KAO I MNOGOBROJNI JEDINSTVENI KRITERIJUMI ZA PRETRAGU SPECIJALNI PAKET: BESPLATNA OBUKA I BESPLATNA TEHNIČKA PODRŠKA ZA SVE KORISNIKE www. PRAVNE I PRIVREDNE VESTI PRIRUČNICI I PRAKTIKUMI REGISTAR PROPISA: "SL.paragraf. SLUŽBENI LIST APV. RAZLIČITIH VRSTA KAO ŠTO SU ZAKONI. godine PROGRAMSKI PAKETI ROKOVI (PROPISANI VAŽEĆIM PROPISIMA I DRUGI). UREDBE. Paragraf e-Press . NOVOG SADA.BEOGRADA. ODLUKE. GLASNIK RS". KAO I OPŠTI I POJEDINAČNI AKTI CARINSKA TARIFA PARAGRAF TEN ON-LINE ZBIRKA JAVNIH NABAVKI KOJA SE DNEVNO AŽURIRA PARAGRAF KALKULATORI: KALKULATOR KAMATA I KALKULATOR SUDSKIH TAKSI NAPREDNA PRETRAGA: MODERAN SISTEM PRETRAGE NA OSNOVU KORENA JEDNE ILI VIŠE REČI. gratis samo do kraja marta 2011. PROPISI U PRIPREMI. Budžetski instruktor. GRADSKIH.rs Kontakt telefoni: Beograd: 011/2750-952. SLUŽBENI VOJNI LIST.Pravni instruktor. godine Šta dobijate pretplatom na pravnu bazu Paragraf Lex: 14 PROGRAMSKIH PAKETA + 3 DNEVNA e ČASOPISA: Pogodnost važi samo za zaključene pretplate do 31.MEĐUNARODNI UGOVORI". 011/3290-393 ili 011/2751-768 Novi Sad: 021/457-421 ili 021/557-505 • Niš: 018/511-839 ili 018/528-808 . KAO I STRANA SUDSKA PRAKSA SLUŽBENA MIŠLJENJA: MIŠLJENJA ORGANA DRŽAVNE UPRAVE (MINISTARSTAVA I POSEBNIH ORGANIZACIJA KOJE OBAVLJAJU STRUČNE POSLOVE OD ZNAČAJA ZA OSTVARIVANJE PRAVA I DUŽNOSTI REPUBLIKE SRBIJE). PROSVETNI GLASNIK. NIŠA. GRADSKI I OPŠTINSKI PROPISI .1. OPŠTINA SREMA. EVROPSKO ZAKONODAVSTVO I DRUGA STRANA PRAVA MODELI UGOVORA. KOJA SU PROPISANA U OSTVARIVANJU FUNKCIJE OVIH ORGANA. ITD. OSNIVANJE I STATUSNE PROMENE.

AP i lokalne vlasti.U pripremi je dvobroj 12-13 novog štampanog izdanja Kompanije Paragraf: BUDŽETSKI INSTRUKTOR Časopis za budžetsko pravo i računovodstvo • U štampanom formatu izlazi dva puta mesečno • U elektronskom formatu izlazi dnevno .rs .paragraf. kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje Kontakt telefoni: Beograd: 011/2750-952. 011/3290-393 ili 011/2751-768 Novi Sad: 021/457-421 ili 021/557-505 • Niš: 018/511-839 ili 018/528-808 www. 011/2750-024.kao deo pravne baze Paragraf Lex • Namenjen je svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful