Impressum

Olivera Došlić
glavni i odgovorni urednik

PRETPLATOM NA ČASOPIS PORESKO RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR STIČETE PRAVO NA:
• 24 BROJA ČASOPISA u toku pretplatne godine, • BESPLATNE TELEFONSKE KONSULTACIJE - urednici časopisa su na raspolaganju pretplatnicima svakog radnog dana od 10 do 13 časova, • GRATIS UČEŠĆE NA GODIŠNJEM SEMINARU koji će Redakcija ogranizovati na početku svake kalendarske godine, na temu: 1) PRIPREMNE RADNJE ZA IZRADU ZAVRŠNOG RAČUNA; 2) UTVRĐIVANJE REZULTATA POSLOVANJA; 3) SASTAVLJANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA PRETHODNU GODINU 4) USVAJANJE I PREDAJA ZAVRŠNOG RAČUNA; 5) SASTAVLJANJE PORESKOG BILANSA 6) UČESNICI ĆE IMATI PRILIKU DA SE UPOZNAJU I SA NOVINAMA U OBRAČUNU ZARADA, NAKNADA I OSTALIH VRSTA PRIMANJA 7) DA DOBIJU ODGOVORE NA POSTAVLJENA PITANJA. • UČEŠĆE NA SEMINARIMA koje će Paragraf organizovati gratis za svoje pretplatnike, a koji će biti posvećeni posebnim temama ili posebnim delatnostima, • SPECIALIS posebne brojeve - redakcija časopisa Poresko-računovodstveni instruktor će u toku godine periodično izdavati posebne brojeve posvećene određenim delatnostima korisnika u privredi • GRATIS UČEŠĆE U EDUKATIVNIM RADIONICAMA koje će Redakcija organizovati za potrebe svojih pretplatnika, • POVLAŠĆENE CENE - kod pretplate na ostala izdanja kompanije Paragraf, • POVOLJNE USLOVE PLAĆANJA - mogućnost godišnje i kvartalne pretplate, kao i mogućnost plaćanja godišnje pretplate u 4 rate.

Jasmina Vratonjić
odgovorni urednik za računovodstvo i reviziju

Izdavač: Paragraf Lex d.o.o. Jovana Boškovića 5 21000 Novi Sad tel: 021/557-505 Direktor: Bratislav Milovanović Glavni i odgovorni urednik: Olivera Došlić, dipl. ecc Odgovorni urednik za računovodstvo i reviziju: Jasmina Vratonjić Redakcija: Aleksandra Jelača Mara Cvetković Sekretar redakcije: Lidija Bogojević Autor časopisa: Ljiljana Pjevač Pejović Tehnički urednik: Ivan Fišer Dizajn: Olgica Fišer Štampa: Beograf, Stara Pazova Copyright © 2010, 2011 Ljiljana Pjevač Pejović
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 336.2+657 PORESKO-računovodstveni instruktor / glavni i odgovorni urednik Olivera Došlić. [Štampano izd.]. - God. 2, br. 10/11 (2011)-. - Novi Sad (Jovana Boškovića 5) : Paragraf Lex, 2010- . - 30 cm Prvi broj sadrži sedam brojeva elektronskog izd. - Drugo izdanje na drugom medijumu: Poresko-računovodstveni instruktor (CD-ROM) = ISSN 2217-3293 ISSN 2217-3803 = Poresko-računovodstveni instruktor (Štampano izd.) COBISS.SR-ID 179253260

BEOGRAD NOVI SAD NIŠ Redakcija

011/2750-952 ili 011/2750-024 021/457-421 018/528-808 011/3290-498
Vaša Kompanija Paragraf

ISSN 2217-3803

Uvodnik
Poštovani pretplatnici,
vereni da ste sebi priuštili makar mali predah tokom praznika koji su, sada već uveliko iza nas, i da se "napunjenih baterija" pripremate za predstojeće radne zadatke, izdanjem koje je pred Vama pokušaćemo da Vam predočimo obaveze koje Vas očekuju i da Vam olakšamo njihovo zakonito i blagovremeno izvršavanje. Kraj prethodne godine su po našem starom" dobrom" običaju obeležile brojne izmene poreskih i srodnih propisa, tako da izbor tema za ovo izdanje nije bio nimalo lak zadatak za našu redakciju, koja se potrudila da vam ukaže na sve izmene koje će uticati na Vaše buduće poslovanje, postupanje i izveštavanje, a da pored toga izdvoji dovoljno prostora za ključni januarski zadatak, a to je priprema za sastavljanje finansijskih izveštaja za 2010. godinu. U cilju preglednijeg snalaženja, pored sastavljanja finansijskih izveštaja kao jednom od ključnih tema ovoga broja i raznih drugih tema koje možete pročitati u časopisu, pripremili smo i specijalni dodatak sa kompletnim zakonskim i podzakonskim aktima koji su vam neophodni za utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica za 2010. godinu, a koji čine Zakon i svi novodoneti, odnosno izmenjeni Pravilnici koji bliže uređuju način obračuna i izveštavanja po određenim stavkama. Napominjemo da je ovim aktima
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

U

propisan drugačiji način obračuna ove vrste poreza od onoga koji se primenjivao za 2009. godinu, te je to razlog zbog koga će Vam ovaj mali priručnik u kome je cela regulativa na jednom mestu, u periodu kada budete sastavljali svoje Poreske bilanse, uštedeti vreme, koje bi utrošili za pretraživanje i upoređivanje sa prethodno važećom. Iako više pišemo o vašim obavezama, kao poreskih obveznika, želeći na taj način da vam predupredimo eventualne negativne efekte nepravilne primene propisa i da mogućnost ulaženja u eventualni poreski prekršaj svedemo na minimum, imate i sijaset prava u poreskim, odnosno upravnim postupcima koja su vam obezbeđena legitimnim pravnim sistemom. U cilju snažnijeg utiska na vašu svest o pravima koja vam, kao poreskim obveznicima pripadaju, od ovoga broja u okviru Poresko-računovodstvenog instruktora objavljivaćemo i po neki odabrani slučaj sudske prakse, za koji smatramo da bi vam mogao biti od koristi za sveobuhvatniju i konstruktivniju primenu regulative u budućem poslovanju. Kako vas ne bih previše zamarala tekstom uvodnika, i na taj način odškrbila makar delić koncentracije, koja Vam je i te kako potrebna za sadržaj, odnosno materijal u nastavku časopisa, uz neizostavnu konstataciju da su Vaše sugestije uvek dobrodošle, Redakcija Poresko-računovodstvenog instruktora Vas srdačno pozdravlja i želi uspeh u poslovanju! Glavni i odgovorni urednik Olivera Došlić

Olivera Došlić, glavni i odgovorni urednik

1

.. 10-11 ....8 Poreski period .. obračunava i plaća PDV .......... 29 Obaveza obračuna PDV na davanje poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti ....Kalendarski mesec ................. 35 IV POREZ NA DOBIT PRAVILNICI KOJI SU DONETI U SKLADU SA IZMENAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PREDUZEĆA.................. 28 III POREZ NA DODATU VREDNOST KOMENTAR PRAVILNIKA O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O NAČINU I POSTUPKU OSTVARIVANJA PORESKIH OSLOBOĐENJA KOD PDV SA PRAVOM I BEZ PRAVA NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA ........ UVODNIK ...........Sadržaj II PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR 10-11 • JAN....................................................................... br........................................... 27 Poreski period zavisi od ostvarenog ukupnog prometa ...... 22 Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV bez prava na odbitak prethodnog prometa ....... OBRAČUNAVA I PLAĆA PDV..................................... 26 Način utvrđivanja ukupnog prometa dobara i usluga ................................................................................ GODINU STUPILI SU NA SNAGU 4............... 29 PRIMENA ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST ...... godine... 20 Iznosi koji se uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga .......................... GODINE........................................ JANUARA 2011.... 23 Ispravka osnovice za obračun PDV (izmena naknade za promet dobara i usluga) ............... 23 Određivanje ukupnog prometa turističke agencije ................ 26 Određivanje ukupnog prometa lica koja se bave prometom polovnih dobara................... 34 Poreski tretman prometa polovnog teretnog motornog vozila koji vrši obveznik PDV koji se ne bavi prometom polovnih motornih vozila ....................................................................................... 30 Pravo na odbitak PDV pri nabavci poklona i poslovnih uzoraka . 27 2 PORESKI ASPEKT DAVANJA BEZ NAKNADE POSLOVNIH UZORAKA I POKLONA MANJE VREDNOSTI ... kolekcionarskih dobara i antikviteta .............................................. 22 Osnovica za promet dobara i usluga bez naknade ... 36 Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica ..Kalendarsko tromesečje ............................................. 28 Promena poreskog perioda za koji obveznik PDV podnosi poresku prijavu................... glasnik RS".... 27 Poreski period ................................... 31 Ispravka iznosa dugovanog PDV u slučaju raskida predugovora o prodaji poslovnog prostora na osnovu kojeg je izvršeno avansno plaćanje naknade ili dela naknade za predmetni promet..................... 23 Iznosi koji se ne uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga ........................................... 21 Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza .......... 28 Sporna pitanja oko poreskog perioda iz neposredne primene Zakona ............ 2011................................................ 99/2010 ..........................................1 KALENDAR PORESKIH I DRUGIH OBAVEZA: Januar 2011... 36 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br...."Sl...... 31 PRIMENA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA ......... 21 Naknada za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV ............................ 32 Pravo na odbitak prethodnog poreza koji je iskazan u računu dobavljača koji je pre izdavanja računa brisan iz evidencije PDV obveznika ...................... 17 UTVRĐIVANJE UKUPNOG PROMETA DOBARA I USLUGA U SMISLU ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST . 26 PORESKI PERIOD ZA KOJI SE PODNOSI PORESKA PRIJAVA. 19 Pojam ukupnog prometa dobara i usluga .......... A NA OSNOVU KOJIH ĆE SE VRŠITI OBRAČUN POREZA ZA 2010...................... umetničkih dela.......................

.. 62 Utvrđivanje potrebnih sredstava i odluka o isplati ......................... 42 Preispitivanje metoda amortizacije ..................... 65 Nepostojanje prava zaposlenog na uvećanu zaradu za samoinicijativno obavljanje poslova u vremenu dužem od punog radnog vremena ............................................................. 48 Poreski rashod i poreski prihod po osnovu amortizacije stalnih sredstava .. 66 V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA REPUBLIKA SRBIJA I UGOVORI O IZBEGAVANJU DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA: Stanje na dan 1................................................................................... godine .. 43 PORESKA AMORTIZACIJA ................................. 44 Sredstva koja podležu obračunu poreske amortizacije ................. kompenzacione poslove i obavljanje delatnosti u inostranstvu ....... DODACI........................... 56 Sporna pitanja u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka od otuđenja udela.......... promene nerezidenta. 40 Početak obračuna amortizacije ............... 41 Metodi obračuna amortizacije ...... 63 Ostvarivanje prava zaposlenog na plaćeno odsustvo za dan verskog praznika . 52 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br................................. 63 Računovodstveno obuhvatanje isplate zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca .....................................2011............. 52 Razmena nacrta Ugovora i pripreme za buduće pregovore ......................................... odnosno preuzimanja duga............. ZARADE.................. 10-11 VII10 SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE POSREDNA KONTROLA DEVIZNOG POSLOVANJA I ELEKTRONSKA DOSTAVA DOKUMENATA: Od 1..................... 53 Posebna rešenja u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka od otuđenja akcija .......................... 50 Zemlje sa kojima je ugovor potpisan i u toku je postupak potvrđivanja ............................................... 50 Zemlje sa kojima je ugovor u primeni........................ 52 Zemlje sa kojima su u toku pregovori radi zaključenja ugovora ......................................... 65 Uslovi pod kojima direktor jednog privrednog društva može da vrši dužnost direktora u drugom privrednom društvu ..............................Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica .................... 53 Srpski nacrt ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ...... 61 Mogućnost isplate zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca u javnim preduzećima........................ 39 RAČUNOVODSTVENA AMORTIZACIJA............. 38 IZBEGAVANJE MEĐUNARODNOG DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA KAPITALNOG DOBITKA............................................................... 62 Obračun poreza i doprinosa ......... GODINU ......... 39 Razvrstavanje na osnovna i obrtna sredstva ................................................................................... 41 Osnovica za obračun amortizacije .... 46 Obračun poreske amortizacije po grupama ........ 67 3 ......... 37 Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe . 45 Početak obračuna poreske amortizacije ..............................................11.1. NAKNADE...................................................... 41 Stope za amortizaciju i korisni vek trajanja osnovnog sredstva ....................................obveznike poreza na dobit preduzeća ............................................................ DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI ISPLATA ZARADE PO OSNOVU DOPRINOSA ZAPOSLENOG POSLOVNOM USPEHU POSLODAVCA.................................................. 37 Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) .... 61 Obračun i isplata dela zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca ........... godine moguća elektronska dostava dokumenatai za poslove prenosa potraživanja..............2010... 52 Zemlje sa kojima je ugovor parafiran ................................ 38 Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije . 40 Prestanak obračuna amortizacije ............ 49 VI RADNI ODNOSI................ 57 OBRAČUN RAČUNOVODSTVENE I PORESKE AMORTIZACIJE ZA 2010..... 47 Ubrzana amortizacija ....................................

....... 67 Poslovi izvoza................................. 70 Najviše rukovodstvo ....."Sl.......................... 79 Poreska oslobođenja .................................................................... glasnik RS" br................. odnosno preuzimanja duga .............. 79 Poreska osnovica ................ 101/2010 ....................... 72 Tajnost podataka ...................... 74 Poreski obveznik ................................................... 84 Usklađivanje iznosa poreza ....... 71 Službena beleška ......... 80 Poreska oslobođenja ..... 76 Porez na nasleđe i poklon .......Prijava korisnika za rad u aplikaciji Elektronska dostava dokumenata..................................................................... 82 Poresko oslobođenje ............. glasnik RS" br............... 68 Kompenzacioni poslovi ..................................................... glasnik RS".................................... glasnik RS"..... 80 KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA ZAKONA O POREZIMA NA UPOTREBU......................... 87 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br......................... 10-11 ........ 71 Procena i analiza rizika .... 81 Usklađivanje iznosa poreza ...................................................."Sl.... 75 4 XI IGRE NA SREĆU KOMENTAR IZMENA I DOPUNA ZAKONA O IGRAMA NA SREĆU .......... 95/2010 ...................... 81 Porez na upotrebu motornih vozila ............. 80 Nastanak poreske obaveze . 101/2010 ........................................... DRŽANJE I NOŠENJE DOBARA ............... 68 Poslovi prenosa potraživanja............... 85 Novi iznosi akcize na cigarete ...................................................................................................................................................................... odnosno uvoza usluga .................. 78 Poreska oslobođenja ........................................................... br.................................................... 84 Kaznene odredbe ........................... 85 Usklađivanje iznosa akcize sa indeksom potrošačkih cena. 73 Utvrđivanje poreza na imovinu ........................................................................................... 101/2010 ........"Sl..... 87 Izmene koje doprinose stvaranju uslova za odgovorno priređivanje igara na sreću ............................................................ 79 Predmet oporezivanja ....... OBLIGACIJE I PRIVREDNA DRUŠTVA KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA ZAKONA O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA .......................mere poznavanja i praćenja stranke ......................................... odnosno plaćanja drugom nerezidentu po tekućem ili kapitalnom poslu ............................."Sl............. 71 Zadaci i nadležnost Uprave za sprečavanje pranja novca ......... 79 Poreski obveznik ........................................... 74 Predmet oporezivanja ....... 79 Porez na prenos apsolutnih prava ................................................. 73 Kaznene odredbe ........................................................................................................................................ 77 Poreska osnovica ............................"Sl..... 78 Poreski kredit ............... 83 Porez na upotrebu vazduhoplova ............ 69 VII11 UPRAVNI POSTUPAK...................................... 72 Tehnološka dostignuća .... br.................. 72 Loro korespondentski odnos .......... 80 Utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava ................... 81 Predmet oporezivanja .......... 72 Ovlašćeno lice .................. 82 Porez na upotrebu mobilnog telefona ............... 70 Definisanje elektronskog transfera i jedinstvene identifikacione oznake ........................................................ 83 Porez na upotrebu plovila ...................................... 72 Neuobičajene transakcije i prijava gotovinskih transakcija Upravi ... 74 Poreska osnovica ................. 68 Poslovi naplate...... 85 Novi iznosi akcize na derivate nafte ..................................................................................................................... 74 Poreska oslobođenja ..................................................... glasnik RS"... 91/2010 .... 69 Uputstva i Šifarnici potrebni za rad u aplikaciji Elektronska dostava dokumentacije .......................................... 71 Utvrđivanje i provera identiteta stranke .................................... 7 Stopa poreza . 69 Godišnji finansijski izveštaj po poslovima obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu ............................................................................................................. 79 Utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon .................................................... 86 VIII OSTALI POREZI KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU ...................................................................................................................................................... br............................ 84 IX AKCIZE KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA ZAKONA O AKCIZAMA ............................................. 74 Porez na imovinu ................................................... 77 Predmet oporezivanja ..................................................................

.. 88 Priređivanje igara na sreću klađenje ...Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite ..... 034................. 97 Grupa 00 . 87 Izmene i dopune u vezi sa igračnicama .................. 92 Ispravke materijalno značajnih grešaka .. 95 Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja ....................................Učešća u kapitalu ostalih povezanih pravnih lica ................ telefona ili putem telekomunikacionih veza ......................................... 112 Naknadno vrednovanje zaliha proizvodnje.............................................. 94 Međusobno usaglašavanje knjigovodstvenih evidencija ........... 10-11 Račun 030 .............. godine....................... 112 Raspored fiksnih troškova .........................................Biološka sredstva ....................Kratkoročni finansijski plasmani ......................... GODINU Rok za dostavljanje izveštaja 28......Otkupljene sopstvene akcije i otkupljeni sopstveni udeli ........................... 111 KLASA 1: ZALIHE I STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI .................................... 123 Grupa 27 ....... 120 Grupa 23 .............. 107 Računi 033..........12........................Ostala sredstva iz grupe 02 .. 89 Sadržaj finansijskih izveštaja .... 124 KLASA 3: KAPITAL ............ 105 Računi 026................................ 129 Račun 404 .......... IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA SASTAVLJANJE GODIŠNJIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA PRIVREDNA DRUŠTVA ZA 2010....Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica i druge hartije od vrednosti raspoložive za prodaju . 130 Račun 409 ...............................................Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava ......Porez na dodatu vrednost .....Investicione nekretnine ................................................. 107 Račun 032 ............................................................................... 95 Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja na datum bilansa ... 110 Račun 037 ..............................................Dugoročni finansijski plasmani .. 94 Usaglašavanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem ..............2011.......... 128 Račun 402 ... 92 Korekcija početnog stanja .....................................2..... 116 Vrednovanje stalnih sredstava namenjenih prodaji .... 124 Grupa 28 .................... 90 Korekcija početnog stanja i sprovođenje predzaključnih radnji i knjiženja ................... 107 Račun 031 ................. postrojenja.................. 113 Raspored varijabilnih troškova .................... 128 Grupa 40 .. 93 Ispravke grešaka koje nisu materijalno značajne............ predzaključnih radnji i knjiženja na dan 31.... oprema i biološka sredstva ......... 92 Izmena računovodstvenih politika...............Ispravka vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana ............................ 89 Predradnje neophodne za sastavljanje finansijskih izveštaja .......... 124 Račun 288 .................................................. 118 KLASA 2: KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA............ 114 Vrednovanje sredstava koja se grade po osnovu ugovora o izgradnji .. 98 Račun 024 ............................. 107 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br........................................ 88 Priređivanje igara na sreću na automatima .......................... 114 Vrednosti po kojima se u toku godine mogu evidentirati proizvodnja.................................Nematerijalna ulaganja ............ 027..................................................Izmene u vezi sa klasičnim igrama na sreću i priređivanje igara na sreću putem interneta............... 88 Nagradne igre u robi i uslugama ............... 131 5 ..................... 028 i 029 ....................................2010...... 103 Računi 021 i 025 .................... 035 i 038 ............Aktivna vremenska razgraničenja ............Nekretnine................. 97 Grupa 02 ...... poluproizvodi i gotovi proizvodi ............................................................................. 90 Propisi koji se primenjuju prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja ....................... 97 KLASA 0: NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL I STALNA IMOVINA .........kazinima ....................................... 88 XIII RAČUNOVODSTVO..................Dugoročna rezervisanja .......................Odložena poreska sredstva ............Potraživanja po osnovu prodaje......... godine .......Neuplaćeni upisani kapital ...........Rezervisanja za troškove u garantnom roku ..... 120 Grupe 20...................... 21 i 22 ................. 122 Grupa 24 .................. 113 Raspored ostalih troškova..Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica ....................Gotovinski ekvivalenti i gotovina ..............................Ostala dugoročna rezervisanja .................. 114 Troškovi pozajmljivanja .................... 97 Grupa 01 ...... 111 Račun 039 ................ 127 KLASA 4: DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE ................ 128 Račun 400 . poluproizvoda i gotovih proizvoda ...................... 94 Sprovođenje obračuna.............................. 128 Račun 401 ....................... iz specifičnih poslova i ostala potraživanja ................... PLASMANI I GOTOVINA ................Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih ..........................

..... 149 Ograničenja klasifikacije u HOV koje se drže do dospeća ....................Obezvređenje bioloških sredstava...................................X KAZNENA ODGOVORNOST KORISNIKA BUDŽETA / Krivična odgovornost Grupe 41............................... 135 Račun 684 ............promena inicijalne klasifikacije sredstava ................................ 142 POSTUPCI KOJI PRETHODE IZRADI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA .......................... GODINU: Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja ...... 153 Reklasifikacija .............. 144 Načelo kontinuiteta poslovanja .......................................... 134 Račun 682 ............ 134 Prihodi po osnovu vrednovanja sredstava po fer vrednosti .............................. 135 Račun 582 ............................................... 134 Račun 681 ........... 45..... 10-11 ......................... 135 Račun 689 .......................................Obaveze ....................................................................................................... osim računa 498 . 142 Događaji nastali posle izveštajnog perioda ..Prihodi od usklađivanja vrednosti nekretnina......... 132 KLASA 6 ............. 132 Grupa 49 .................. 142 Postupak sa greškama iz prethodnog perioda i promene računovodstenih politika i računovodstvenih procena .. 141 Velike kupovine ili otuđenja sredstava posle izveštajnog perioda ........... 140 6 SPECIFIČNOSTI SASTAVLJANJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA BANKE ZA 2010........................................................ 151 Krediti i potraživanja ................................................... 135 Račun 580 ......................................................... 146 Finansijski instrumenti ................Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana ... 46......................................................Obezvređenje ostale imovine .................................RASHODI .................. 144 PRIPREMNE RADNJE KOJE PRETHODE SASTAVLJANJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ......... 150 Naknadno vrednovanje HOV raspoloživih za prodaju ....................................................... 139 Obezvređenje zaliha posle dana bilansa ......................................... 155 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br....... 140 Raspodela dobiti posle izveštajnog perioda ... 149 Obezvređenje HOV i drugih finansijskih sredstava koje se drže do dospeća ................................. 140 Nekorektivni događaji posle izveštajnog perioda ......................................................... 48 .......... 134 Račun 680 .... 44.......PRIHODI ............................... 141 Objavljivanje plana za prestanak poslovanja .................... 155 Metode učešća u kapitalu ..... postrojenja i opreme . 42........................Prihodi od usklađivanja vrednosti bioloških sredstava ....................... postrojenja i opreme ....................... 151 Umanjenje vrednosti i nenaplativost finansijskih sredstava ................................. 144 Postupanje u vezi sa dividendama obelodanjenim za raspodelu posle obračunskog perioda..... 135 KLASA 5 ........ 141 Događaji posle izveštajnog perioda kod malih pravnih lica i preduzetnika koji ne primenjuju MSFI ................... 139 Prijem sudskog rešenja posle izveštajnog perioda ....................Obezvređenje zaliha materijala i robe ............... 136 Račun 583 ...................Prihodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine .......... 148 Plasmani koji se drže do roka dospeća ..................................... 136 Račun 585 .......Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana .......................................... 43.......... 136 Račun 584 ..................... 132 Račun 498 ...........Pasivna vremenska razgraničenja......... 144 PROCENJIVANJE POZICIJA BILANSA STANJA..... 141 Krupna poslovna kombinacija ili prodaja .............. 138 Odlazak kupca u stečaj posle izveštajnog perioda ................. 137 Korektivni događaji posle izveštajnog perioda .......................................................................Obezvređenje nematerijalnih ulaganja ....... 47. 150 Obezbeđenje HOV raspoloživih za prodaju (primena imparitetnog načela) .............Prihodi od usklađivanja vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju ...........................................................) ...................... 137 Značajna promena deviznog kursa .......... 138 Naplata ispravljenih potraživanja od kupaca posle izveštajnog perioda ....... 135 Račun 581 .......... 135 Račun 683 .Prihodi od usklađivanja vrednosti zaliha ........ 133 Priznavanje rashoda po osnovu obezvređenja sredstava .. 141 Računovodstveni aspekt događaja posle izveštajnog perioda ....... 136 Račun 589 ..................................Prihodi od usklađivanja vrednosti nematerijalnih ulaganja ............. 139 Odobravanje naknadnih popusta (super rabata i sl.Obezvređenje nekretnina........................ 154 Nederivatna finansijska sredstva i obaveze.................................................... 151 Otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja ...... 143 Nekorektivni događaji ....... 143 Korektivni događaji .......... 145 Gotovina i gotovinski ekvivalenti finansijska sredstva ............... 135 Račun 685 .........Obezvređenje dugoročnih finansijskih plasmana i drugih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju ..........................................Odložene poreske obaveze ........................................................................

.......... 178 Državna davanja po osnovu sredstava .................................................................... 167 Kamate......................... KONTROLE................................................................................................ 177 Kapitalni pristup .. KAO I O DAVANJU PODATAKA IZ TIH IZVEŠTAJA ............................. 156 Nematerijalna imovina ......"Sl..2011........... 102/2010 ................................... 164 Kapital ........... NAČINU VOĐENJA I SADRŽINI REGISTRA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PODATAKA O BONITETU PRAVNIH LICA I PREDUZETNIKA............... 158 Finansijski lizing ............. 162 Odložena poreska sredstva i obaveze .. 160 Stalna sredstva namenjena prodaji .. 157 Osnovna sredstva ............... 181 Obelodanjivanje državnih davanja ....................... 164 Rezervisanja ............... br..................................... 167 Gubici na kreditima i plasmanima i priznavanje i suspenzija kamata ...... 178 Prihodni pristup .......... 167 Priznavanje rashoda ............. 170 Utvrđivanje dobitka .................................................................. 159 Operativni lizing .................................................................................................................... 183 OBAVEZNOST REŠENJA DRUGOSTEPENOG PORESKOG ORGANA .... 182 XVI SUDSKA PRAKSA ODABIR AKTUELNE SUDSKE PRAKSE......................................... 183 PRAVO PORODIČNOG DOMAĆINSTVA KAO KUPCA PRVOG STANA NA REFUNDACIJU PDV .................................. 165 Neraspoređena dobit ..................................... 169 UTVRĐIVANJE REZULTATA POSLOVANJA ZA 2010......................................... OBRADE I OBJAVLJIVANJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA.......................... 166 PROCENJIVANJE POZICIJA BILANSA USPEHA .......... 171 OTVARANJE RAČUNA GLAVNE KNJIGE NA DAN 1........................................ 171 Raspoređivanje rezultata po godišnjem računu .. prihoda i ukupnog rezultata ............................................................................................................1......... 184 SPECIJALNI DODATAK I OBRAČUN POREZA NA DOBIT ZA 2010. 172 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 159 Investicione nekretnine ......KAZNENA ODGOVORNOST KORISNIKA BUDŽETA / Krivična odgovornost X Gubici po osnovu obezvređivanja ulaganja ........................... 177 Računovodstveni aspekt državnih davanja ................................................................ GODINE .................................................ZAKON O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA I PRAVILNICI KOJI BLIŽE UREĐUJU NAČIN OBRAČUNA POREZA I SASTAVLJANJA PORESKIH OBRAZACA PREČIŠĆENI TEKSTOVI KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA PRAVILNIKA O BLIŽIM USLOVIMA I POSTUPKU PRIJEMA............................................................................................................................... 161 Neuplaćeni upisani kapital ......... 183 RAZLOG ZA PONAVLJANJE POSTUPKA PORESKE KONTROLE POKRENUTOG PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI ............................ 10-11 SPECIJALNI DODATAK II AKTUELNI STATISTIČKI PODACI I INFORMACIJE 7 ......... 166 Priznavanje prihoda ...... 178 Državna davanja po osnovu prihoda .................................... 172 RAČUNOVODSTVENO OBUHVATANJE DRŽAVNIH DAVANJA I DRUGIH OBLIKA DRŽAVNE POMOĆI ............................ 163 Računovodstveno evidentiranje poreza ................... 162 Aktivna i pasivna vremenska razgraničenja ....... GODINU . 166 Merenje (vrednovanje) prihoda ........................ tantijeme i dividende ....... glasnik RS"... 170 Utvrđivanje gubitka ............ REGISTRACIJE...................................................................... GODINU ........... 170 Prenos rashoda.................................................... 163 Priznavanje odloženog poreza ......... 171 ZAKLJUČAK RAČUNA GLAVNE KNJIGE .............................. 165 Revalorizacione rezerve ........................ 159 Početno merenje .......

1. odnosno poreskog posrednika da licu iz čijeg je prihoda naplaćen porez po odbitku izda potvrdu o plaćenom porezu po odbitku. 61/2007. glasnik RS". br. 80/2002. Zakona o akcizama ("Sl. poreske prijave 80/2002. 73/2001. 135/2004. glasnik RS". zakon. 72/2009 . zakon.dr. godine P E R I O D ZAKONSKI ROK ZA PLAĆANJE ILI DOSTAVLJANJE PORESKE PRIJAVE OPIS OBAVEZE OBRAČUNSKI PERIOD OSNOV STOPA PROPIS G O D I Š N J I Obaveza podnošenja pojedinačne poreske prijave nadležnom poreskom organu za porez po odbitku za svakog poreskog obveznika. 55/2004. 85/2005 . 31. sadržini i načinu vođenja evidencija. 101/2005 . st. svakoj vrsti 43/2003. 85/2005 . br. glasnik RS". Utvrđivanje srazmernog iznosa plaćene akcize 2010. 43/2003. 72/2009 . 3/2005. 24-26. Član 26.2011. 15. stav 6. 61/2007. 84/2002. 23/2003. i 3. 22/2001. 31.1. zakon. dostavljanja podataka i sastavljanja obračuna akcize pića ("Sl. 43/2004. za prethodnu godinu Obaveza poreskog placa. 36/2007. zakon i 53/2010) Čl.12.dr. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. akcize 46/2005. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. 61/2005. 61/2007. glasnik RS". Član 41. poreske prijave 80/2002. 80/2002. Popis zaliha po glasnik RS". označena njihovim PIB-om. za porez po 55/2004. odnosno poreskog placa. 22/2001.1. odbitku 62/2006. 2010. stav 5. vrsti.dr.2010. 61/2005. Zakona o akcizama ("Sl. 72/2003. proizvoda 61/2007. 63/2006. odbitku 62/2006. 5/2009 i 31/2009) Član 8. 1. 70/2003. za porez po 55/2004. 43/2004.dr. godine 2010. 54/2005. br. akciznog 135/2004. stav 4. 70/2003. 84/2002. za prethodnu godinu Obveznik akcize dostavlja nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave kumulativni obračun akcize za prethodnu godine Obveznik akcize dostavlja nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave proizvodni normativ neophodan za utvrđivanje srazmernog iznosa plaćene akcize za prethodnu godinu Obveznik akcize.dr. Obračun br.2011.1.2011. zakon i 53/2010) 2010. 20.II KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA KALENDAR PORESKIH I DRUGIH OBAVEZA Januar 2011. Pravilnika o načinu obračunavanja i plaćanja akcize. 46/2005. 63/2007 i 53/2009) 2010. radi sastavljanja konačnog obračuna akcize. 63/2006. 23/2003. 20/2009. 10-11 . 15. br. zakon. vrši popis zaliha proizvoda sa stanjem na dan 31. Član 41. 20/2009.2011. 73/2001. 5/2009 i 31/2009) 8 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.2011. 101/2005 . 55/2004.1. ukupnog iznosa 72/2003.dr.

Povećanje osnovnog kapitala privrednog društva po osnovu izdatih akcija u 2010. Zakona o privrednim društvima ("Sl.2011. br. 15.. br. stav 3. kome se u godini koja prethodi godini u kojoj se vrši utvrđivanje poreza. i 34. 84/2004.1.1.2011.2011.KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA Obaveza preduzetnika koji porez plaća na paušalni prihod. da podnese poresku prijavu PPDG-1 Obaveza proizvođača duvanskih proizvoda. stav 2. 15. br. 31/2009.2011.2011. 33. broj 125/2004) 2010. 33. glasnik RS". trgovaca na veliko i malo duvanskim proizvodima. godini Član 253.1. zakon. 65/2006 . 62/2006. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. 61/2005 i 61/2007) 2010. 31. 135/2004. značajno izmeni obim poslovanja.1.. 10-11 9 . glasnik RS". 90/2007 i 95/2010) 2010. uvoznika i izvoznika duvana. 80/2002. Promenjen obim poslovanja preduzetnika koji porez plaća na paušalni prihod Član 93.dr. 86/2004 . Brisanje iz evidencije sistema PDV Čl. glasnik RS".. br. 15. 30. godini Mali obveznik (koji je ostvario u prethodnoj godini ili procenjuje da ce u narednoj godini ostvariti ukupan promet veći od 2 miliona dinara) i poljoprivrednik (koji je ostvario ukupan promet veći od 2 miliona dinara u prethodnoj godini) podnose evidencionu prijavu za obavezu plaćanja poreza na dodatu vrednost Mali obveznik i poljoprivrednik koji je najmanje dve godine bio u obavezi plaćanja poreza na dodatu vrednost podnosi zahtev za prestanak plaćanja poreza na dodatu vrednost nadležnom poreskom organu II 2010.ispr. 61/2005 i 61/2007) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. glasnik RS". 86/2004 . 101/2005.1. Zakona o duvanu ("Sl. i 34.ispr. Poslovanje proizvođača duvana. stav 1. obrađenog duvana i duvanskih proizvoda da Ministarstvu poljoprivrede.ispr. glasnik RS". Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. Evidencija u sistem PDV Čl. 80/2002 . trgovaca duvanom i uvoznika i izvoznika duvana Član 7. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. vodoprivrede i šumarstva dostave izveštaj o podacima o kojima vode evidenciju za prethodnu godinu G O D I Š N J I Zastupnici otvorenog akcionarskog društva podnose prijavu za registraciju povećanja osnovnog kapitala po osnovu ukupnog iznosa akcija izdatih u 2010. 84/2004. 24/2001. 44/2009 i 18/2010) 2010.

vrsti. stav 4. br. odnosno prodatim količinama dizel goriva i ulja za loženje Dostavljanje podataka o oštećenim odnosno neiskorišćenim akciznim markicama Član 13. 36/2007. Član 12.2011. oktobar odnosno međunarodne . Zakon i od dinarske 95/2010) protivvrednosti 12.1. proizvoda da Ministarstvu poljoprivrede.1. 29/2005.2011. Godišnji promet po Član 69. Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV ("Sl. 101/2005. 90/2007 i 95/2010) 30. glasnik RS".2011. 10-11 . glasnik RS". sadržini i načinu vođenja evidencija. stav 4. vođenja evidencija o odobrenim i izdatim markicama i obeležavanja cigareta i alkoholnih pića ("Sl.1. br.decembar 2010.000 eura uplati godišnju naknadu na račun trezora 2010.decembar pićima fizičkim licima i 2010. br.2011. Zakona o duvanu ("Sl. 1-4. Član 16. glasnik RS". trgovaca na veliko i malo duvanskim proizvodima. 63/2007 i 53/2009) 15. 56/2005.2011. glasnik RS". stav 2.decembar 2010. 88/2005 i 108/2006) 10 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.dužan je da Ministarstvu finansija dostavi podatke o oktobar prodatim alkoholnim . 63/2007 i 53/2009) 15. Pravilnika o načinu obračunavanja i plaćanja akcize. trgovaca duvanom i uvoznika i izvoznika duvana Član 7.decembar duvana i duvanskih 2010. odnosno alkoholnih pića da Ministarstvu finansija dostavi podatke o izdatim.1. specifikaciju kupaca pravnih lica i preduzetnika za prethodno tromesečje Obveznik akcize . 84/2004.proizvođač . obrađenog jul . 36/2007. uvoznika i izvoznika duvana. 85/2005 . 3/2005.2011. Uredbe o izgledu kontrolne akcizne markice.decembar 2010. Refakcija PDV diplomatskim i konzularnim predstavništvima i međunarodnim organizacijama Dostavljanje podataka o prodatim alkoholnim pićima Član 6b st.1. 137/2004. Zakona o igrama na sreću ("Sl. neiskorišćenim akciznim markicama u prethodnom tromesečju 15. 54/2005. vrsti podataka na markici i načinu i postupku odobravanja i izdavanja markica. Pravilnika o načinu obračunavanja i plaćanja akcize. sa specifikacijom kupaca na veliko za prethodno tromesečje Obaveza proizvođača cigareta.II KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA 5% od iznosa ostvarenog prometa preko 12000 eura godišnje u dinarskoj protivvrednosti G O D I Š N J I P O L U G O D I Š N J I Obaveza priređivača igara na sreću da ukoliko ostvari godišnji promet po automatu veći od dinarske protivvrednosti 12.1. br. Poslovanje proizvođača duvana. prodatim količinama dizel goriva i ulja za loženje.000 eura T R O M E S E Č N I Obaveza proizvođača duvanskih proizvoda. oktobar iskorišćenim oštećenim i .dr. dostavljanja podataka i sastavljanja obračuna akcize pića ("Sl. 75/2005. 107/2004. organizacije za refakciju PDV u prethodnom tromesečju Obrazac REF5 Obveznik akcize . glasnik RS". 65/2005 i 63/2007) 15. vrsti. br. 3/2005. 54/2005. automatu veći glasnik RS". 15. vodoprivrede i šumarstva dostave izveštaj o podacima o kojima vode evidenciju za prethodno polugodište Zahtev za refakciju diplomatskog i konzularnog predstavništva. br. Dostavljanje podataka o proizvedenim. sadržini i načinu vođenja evidencija. dostavljanja podataka i sastavljanja obračuna akcize pića ("Sl.fizičko lice . stav 1. 11/2005.proizvođač koji pored dizel goriva proizvodi ulje za loženje dužan je da Ministarstvu finansija dostavi podatke o oktobar proizvedenim odnosno .

84/2004.2011. Zakon i 95/2010) 5.12. sa vidljivom oznakom serije i serijskim brojem markice Obaveza proizvođača i obrađivača duvana da Ministarstvu poljoprivrede. odnosno za N odobrenje za priređivanje I igara na sreću i naknade za priređivanje klasičnih i posebnih igara na sreću Evidencija o zbiru dnevnog prometa po automatima . 70/2003. Pravilnika o načinu vođenja obaveznih evidencija o ostvarenom prometu u kladionicama ("Sl. 129/2004) Član 4. 15. br.12. 29/2005.1.2011. Evidencija o stanju mehaničkih i elektronskih brojčanika automata OBRAZAC SB Mesečni obračun ostvarenog prometa za svako uplatno-isplatno mesto kladionice .12-31.1. 75/2005. br.1. sa razdvojenim osnovama sticanja.12-31.1-31. glasnik RS". glasnik RS". 101/2005 i 90/2007 i 95/2010) 1. br. br.decembar 2010. 137/2004. Isplaćeni prihodi na koje se plaća porez po odbitku Član 41. E nu robu preko granice S E Uplata naknade za Č dozvolu.12.2011. 62/2006. 111/2004) prethodnom mesecu Procenat od vrednosti primljenih uplata Čl. 63/2006.1. glasnik RS". odnosno uvoznika da Ministarstvu finansija vrati oštećene odnosno oktobar neiskorišćene akcizne . 129/2004) Član 3. 5. 1.1.2011. vođenja evidencija o odobrenim i neiskorišćenih izdatim markicama i obeležavanja cigareta i akciznih alkoholnih pića ("Sl. kao i popis emitovanih interpretacija iz repertoara PI Zbirna poreska prijava za poreze po odbitku Obrasci PP OD. 5.dr. 36. Poslovanje proizvođača i obrađivača duvana Član 7. stav 3.2011.2010. markica 11/2005. br. glasnik RS".12-31.2. 80/2002.2011. 88/2005 i 108/2006) oktobar . ZDP 1. obradi i prometu duvana za prethodno tromesečje Radiodifuzna organizacija dostavlja PI podatke o prihodima odnosno troškovima.1. 10.1-31.2.2.2011.decembar 2010.OBRAZAC MOP 5. 61/2005. 85/2005 .2010. Pravilnika o načinu vođenja obaveznih evidencija o ostvarenom prometu po automatu ("Sl.2010.dr.1. glasnik RS". Zakona o igrama na sreću ("Sl. 23/2003. zakon i 53/10) Periodična deklaracija za M dopremljenu ili otpremlje. Tarifa za upotrebu interpretacija iz repertoara PI Emitovane snimljenih na komercijalne nosače zvuka interpretacije iz (fonograme). 55/2004.2010. br. glasnik RS". i 55.12-31. 72/2009 . Pravilnika o načinu vođenja obaveznih evidencija o ostvarenom prometu po automatu ("Sl. 5.dr. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl.2011. Ostvareni promet Član 3. Zakona o duvanu ("Sl. glasnik RS". 5. Uredbe o izgledu kontrolne akcizne markice. i 2.1. 1. zakon. PP OD-1 i PP OPJ-1 do PP OPJ-82) II T R O M E S E Č N I 15. Član 14. glasnik RS". 35.2011. Pravilnika o periodičnom deklarisanju roba u robe ("Sl. 1. 129/2004) Stanje brojčanika Ostvareni promet Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Otpremljena ili dopremljena Član 7.1. 6/2008 i 119/2008) 1. br. st. vrsti podataka na markici i Vraćanje oštećenačinu i postupku odobravanja i izdavanja nih odnosno markica. 56/2005.2011. 61/2007.2011. 20/2009. 84/2002. odnosno zvuka i slike (videograrepertoara PI me) ("Sl. br. vodoprivrede i šumarstva dostave izveštaj o proizvodnji. stav 3.1.1-31.KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA Obaveza proizvođača. glasnik RS".2011. 10-11 11 .12. 54. 85/2005 .OBRAZAC 1. br. markice u prethodnom tromesečju.

glasnik RS"..2011. glasnik RS". 80/2002. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. čl.2010.12-31.2. 85.1.12.2011. 10-11 .90% Čl. 85/2005.1-31.dr. broj 36/2009) u vezi sa članom 12.12-31. Poslovanje Član 171. 104/2009)* 5. Član 280. 107/2005 i 109/2005 .OBRAZAC PP OPJ 2 do PP OPJ 8) 5. opreme i druge pokretne 1.2011. br. br. br..1.OBRAZAC OZU Obaveza brokersko-dilerskog društva da Komisiji 1. 80/2002.12-31. 34/2003.odluka USRS. 84/2004 dr. glasnik RS".12-31.Priređivači igara 1.2. u vezi sa članom 150. broj 47/2006) za tekući mesec Obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom Član 24.II KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA Član 108a Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. i 86. 5/2009 i 107/2009). stav 1. 135/2004. Pravilnika o sadržini evidencija o osnovicama za obračunavanje i plaćanje naknade za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama i napojnicama i o sadržini mesečnog obračuna naknade za priređivanje tih igara ("Sl. 5. Zaključeni ugovori 15. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl.1.2011. ugovori o delu.ispr.1-31. 5. glasnik RS". 80/2002 .dr.1-31.2010.1. zakon.12.2011.2011. M E S E Č N I 5. Pravilnika o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu dokazivanja izvršavanja te obaveze ("Sl. 5. zapošljavanja osoba sa invaliditetom u skladu sa zakonom . član 8.1. tačka 2) Zakona o tržištu brokersko-dihartija od vrednosti i drugih finansijskih lerskog društva instrumenata ("Sl.2011. naknade od 2% do 28. 31/2009. glasnik RS".1. glasnik RS". 36/2009) 12 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 64/2004 .2011. 80/2002 .1.1. 44/2009 i 18/2010) i Pravilnik o sadržini prijave za upis u Registar isplatilaca prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa i sadržini obaveštenja o zaključenim ugovorima o izvođenju tih programa ("Sl. član 4. br.12. i drugih zabavnih programa . u dnevnom listu i na svojoj internet strani) o pravnim licima sa njihove teritorije koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od dve godine Porez na dohodak na ostale prihode (ugovori o autorskom pravu. 24/2001.1.12-31. o 1.2011. br. glasnik RS". br.ispr. br. 33/2010 i 48/2010 . 44/2009 i 18/2010). Zakona o stečaju ("Sl. 63/2006 . 11. zabavne i narodne muzike 1.2010. glasnik RS". za hartije od vrednosti dostavi izveštaj o svome poslovanju Obaveza poslodavca da prilikom isplate zarada Poreskoj upravi dostavi izveštaj o izvršenju obaveze 1. glasnik RS". imovine.2010. glasnik RS". br. glasnik RS". Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. zakon. i 12.Obrazac IOSI Zbirni mesečni obračun naknade za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama . 135/2004.2010.1-31. 65/2006 .ispravka) Član 7. 139/2004) Obaveštenje o zaključenim ugovorima o izvođenju estradnih programa 1.). 62/2006. Ukupna naknada 31.2011. zakon.ispr. 35/2006) 5. na sreću u igračnicama (dostavlja se Poreskoj upravi i Upravi za igre na sreću) Organizacija koja sprovodi postupak prinudne naplate u obavezi je da svim sudovima nadležnim za sprovođenje stečajnog postupka dostavi obaveštenje (i da ga objavi 1.1. Porez od 12% do 20% i Bruto iznos dopr. 65/2006 .odluka USRS.2011.12.OBRAZAC 1.2. Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. privremenim i povremenim poslovima i drugi prihodi .2011.12. 62/2006. 31/2009. o zakupu nepokretnosti. 101/2005 .2011. zakon. ZMON .dr. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji izapošljavanju osoba sa invaliditetom ("Sl. 24/2001. br.

i član 49. obračunavaju i plaćaju PDV mesečno.2. kao i oni koji otpočnu sa obavljanjem delatnosti u tekućoj godini Podnošenje obrasca PID PDV-1 uz poresku prijavu PPPDV za novembar ako 1. neiskorišćenim markicama 1.2011. 10-11 13 . vrsti podataka na markici i načinu i postupku odobravanja i izdavanja markica..2011. obračun PDV 62/2006 . glasnik RS". ZIF za prethodni mesec i Mesečni izveštaj o poslovanju društva za upravljanje za prethodni mesec. Uredbe o kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuje šta se.2011. normativima potrebnih količina za pogon traktora ("Sl.1.2011. u smislu Zakona Promet dobara o porezu na dodatu vrednost.1. zakon i 53/2010) Poslednji rok za podnošenje Izmenjene poreske prijave . 10.obrazac PPPDV decembar 2009.1-31. plaćene akcize na dizel gorivo za pogon traktora najranije 10.1.ispr. glasnik RS". 15/2009 i 76/2009) 10. 5.2011. prijave za 55/2004. Izveštaj o poslovanju Član 72. je status pretežnog izvoznika stekao u novembru Mesečni izveštaj o poslovanju otvorenog odnosno zatvorenog investicionog fonda na propisanom obrascu OIF.2011.1.12. na propisanom obrascu 1.2010. 72/2009 .2011.2010. zakona. načinu i postupku ostvarivanja refakcije. br. 23/2003 . zakon. dr. 75/2005.12-31.1. odnosno alkoholna pića 5.pravna lica i preduzetnici I sa prometom većim od 20.000. iskorišćenim. br.12. Zakona poreskom postupku i poreskoj Podnošenje administraciji ("Sl. Član 17. 63/2007 i 23/2008) Podnošenje zahteva Upravi za trezor za refakciju 1. 29/2005. 63/2006 . 80/2002. 88/2005 i 108/2006) Refakcija plaćene akcize na dizel gorivo poljoprivrednog gazdinstva Član 7. izmene poreske 84/2002 . u slučaju greške 61/2007.ispr.12-31.2011.1-31. kalendarskom 84/2004.000. 137/2004.12. st.2.12. 1. smatra pretežnim u inostranstvo prometom dobara u inostranstvo ("Sl. zakon.2011.12-31.2011. 85/2005 . 70/2003.1. Zakona o porezu i usluga u na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS".dr. 10. Uvoz cigareta. 11/2005. br.1. 61/2005 i 61/2007) mesecu 10.2011. 3.12-31.12. i 5. br.dr.2. glasnik RS". 56/2005.KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA II Evidencija o izdatim.2010.2010. M E S E Č Porez na dodatu vrednost N .2010.ispr.ispr. 124/2004 i 27/2005) Samostalni član 47[s3] u vezi sa članom 40. 20/2009. 5/2005. 86/2004 . stav 2. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. br. 18% 8% Promet dobara Član 48. Uredbe o izgledu kontrolne akcizne markice. Pravilnika o uslovima za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na dizel gorivo. 10..00 dinara za prethodnih 12 meseci i 1.dr. 1. Pravilnika o uslovima za obavljanje delatnosti društva za upravljanje investicionim fondovima ("Sl. vođenja evidencija o odobrenim i izdatim odnosno markicama i obeležavanja cigareta i alkoholnih alkoholnih pića pića ("Sl..12-31. za cigarete. glasnik RS". br. 3/2005. Član 4. oni koji su se opredelili da 1.1. 61/2005. uslovima za dobijanje ovlašćenja za distribuciju dizel goriva. glasnik RS".2011.1. oštećenim i 1.1-31. 10.

1. 5% Zaključeni ugovori M E S E Naknada za korišćenje Č građevinskog zemljišta N I Izveštaj o izvršenim rashodima za plate u mesecu . 1.izda. 63/2009 . državnom organu ili organu jedinice lokalne samouprave 15. list grada Beograda". 7/2005.1-31.12. Zakona o osiguranju ("Sl. 10. vaoci rezidenti i 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. 101/2005 .2010.OBRAZAC PL .12. 65/2006 .2011. 10% Na osnovu konačne poreske prijave Član 67. br. glasnik RS". 63/2006 .2011. nose lokalne vlasti 1.1-31. Zakona o porezu na dobit pravnih lica PDP za 2009. čl. 84/2004 . (direktni i indirektni korisnici sredstava budžeta) 10. 4.1-31. glasnik RS". 84/2004 i 18/2010) prijave PDP za 2010. 61/2005.2010.80% mesečne bruto zarade iz prethodnog kvartala 14 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.2011. Uputstvo za sprovođenje Odluke o obavezi Visina ulaganja izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom ("Sl.2011.OBRAZAC HOV4) 10.odluka US i 107/2009). Član 118. i 5.dr. 10.12. glasnik RS".1.1.2011. glasnik RS". Porez na dohodak građana od samostalne delatnosti Doprinosi za socijalno osiguranje . br.12-31. 85/2005 . 5/2009 i 107/2009). zakon. i 11.2011.2011.1.2010. 1. 70/2004. 64/2004 .2.dr. 31/2008. 19/2007.1. 44/2009 i uprave 18/2010) Čl. 15. 10. 37/2004.2.2010. glasnik RS".odluka USRS.12-31.). 2. br.1.ispr. 101/2007. br.preduzetnici i lica koja su osnivači privrednih društava. glasnik RS". zakon. ("Sl.OBRAZAC MOPPNO 1. 24/2001. član 17.2011. 36/2009) 10% 1.2.2011.12.2010. zakon. 135/2004) i Pravilnik o načinu obračunavanja poreza na premije neživotnih osiguranja i o sadržini i načinu vođenja evidencije koja obezbeđuje vršenje kontrole obračuna i plaćanja poreza na premije neživotnih osiguranja ("Sl.1-31.12-31.12-31. br. Zakona o porezu na premije neživotnih osiguranja ("Sl. 10. zakon. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. 10-11 . 87/2009) Član 7. 15. 10. Čl. 25/2001.2011.1.1-31. br. 34/2003. 40/2007. 62/2006. glasnik RS".2010.2011. Na osnovu rešenja Poreske uprave i rasta prosečne 35. drugom pravnom licu. rešenja Poreske 80/2002..odluka USRS. 140/2004) Mesečni obračun poreza na premije neživotnog osiguranja . 55/2004.12-31. 1.1.12.2011. ili akontacione 43/2003.2. br. 80/2002. Zakona o porezu na dohodak Na osnovu građana ("Sl.2011. 10. 10.1.2011. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. 107/2005 i 109/2005 .dr. 3. 8/2010) Godišnja naknada za korišćenje građevinskog zemljišta plaća se u mesečnim iznosima 1. 1.2011.1. glasnik RS". Odluke o naknadi za korišćenje građevinskog zemljišta ("Sl.2011. ako nisu obavezno osigurana po osnovu zaposlenja u drugom preduzeću.1. 85/2005. br. glasnik RS".1.2011. 53/2008 i 60/2009) Porez na dobit pravnih lica 1.pod1. 135/2004. br. 80/2002 . Pravilnika o načinu i sadržaju Isplaćene zarade izveštavanja o planiranim i izvršenim rashodima zaposlenima u za plate u budžetima jedinica lokalne samoupramesecu ve ("Sl.1-31.II KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA Mesečni izveštaj o ulaganju u dužničke hartije od vrednosti .12.2. Član 20.2011.1. nerezidenti .dr. član 4. do 6. br.2. 15. glasnik RS".12-31.ispr. br.

glasnik RS". uplatom za buduće korišćenje usluga mobilne telefonije ("pripejd" korisnici).12. broj 51/2005) Član 110. 10% Porez na upotrebu mobilnog telefona plaća se: za vreme trajanja pretplatničkog odnosa za usluge mobilne Član 10. glasnik ("postpejd" RS". Zakona o porezima na telefonije upotrebu. dana u mesecu. br.12-31.1.) odluke Obaveza proizvođača fiskalnih kasa da deponuje sredstva na rok od dve 1. 84/2004. 61/2005 i 54/2009) i član 51. stav 2.12.1-31. 24/2005. Zakona o fiskalnim kasama proizvođače ("Sl.Centrala dostavi kumulativne podatke o broju fiskalizovanih 1. uplaćuje porez na upotrebu mobilnog telefona. Refakcija plaćene akcize na ostale derivate nafte Isplaćena zarada ili obračunati doprinosi za obavezno socijalno osiguranje Član 4.ispr.12.1. 15. Zakona o radu ("Sl. godine u visini od 5% od maloprodajne cene svake M fiskalizovane fiskalne kase E S Komunalna taksa za 1.2010. br.2011.1.12. do 15. Sredstva obezbeđenja za Član 24. 1. naplaćen u prethodnom mesecu. st. 80/2002.2010.2011. 26/2001. 10-11 15 . 2.12.1.12-31.12-31. glasnik RS". 43/2004 i 31/2009) korisnici). 61/2005. Č 3) N zemljišta I Obaveza proizvođača fiskalnih kasa da Poreskoj upravi . br. glasnik RS".2011. Zakona o fiskalnim kasama proizvođače ("Sl. 72/2009 i 81/2009 .2011. Sredstva obezbeđenja za Član 24. 18. refakciju plaćene akcize na ostale derivate nafte Krajnji rok za isplatu zarada za prethodni mesec.2011.2.1. najnižu osnovicu ako poslodavac nema sredstva za isplatu zarada 15.2011.2.2010. broj 135/2004) fiskalnih kasa Na osnovu Odluka o lokalnim i komunalnim taksama i rešenja Poreske Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl. broj 135/2004) fiskalnih kasa 20.2010.1.2010.1. glasnik RS". glasnik RS". načinu i postupku za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na ostale derivate nafte iz člana 9. fiskalnih kasa po tipu i modelu.1.2011. držanje i nošenje dobara ("Sl.12. odnosno obračun i uplata doprinosa za obavezno 1. 15.KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA II Davalac usluga mobilne telefonije.2011. i 3. tačka 3) Zakona o akcizama koji se koriste za industrijske svrhe ("Sl.2011. 28. Pravilnika o bližim uslovima. 62/2006 i 5/2009) 30.2011.1-31. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 15. E isticanje firme i naknada za uređivanje građevinskog 1.12-31. uprave ili br. njihovim maloprodajnim cenama i iznosu deponovanih sredstava Podnošenje zahteva Poreskoj upravi za 1. glasnik RS". Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. na propisani uplatni račun javnih prihoda.12-31. stav 1. stav 5.2010. socijalno osiguranje iz i na 1.12-31.

2011. isplate glasnik RS". Usklađeni dinarski iznosi akciza na cigarete iz člana 40a stav 1. za velike poreske obveznike je dan isplate. 30% ili Stavljanje od 14.1. člana 40a stav 1. 57/2004. 31.2010.2011. stav 1. 3/2010) P E T N A Akciza1) E S T O D N E V N I Boravišna taksa 16. 80/2002.1. 22/2001. br.2011. a od 1 januara 2010 godine do 31. Zakona o akcizama stopom rasta cena na malo u periodu jun-decembar 2009.000.dr. 55/2004.62 u promet do 222. 15. 1).20 ili uvoz din.2011. stav 1.2. pomeraju na prvi naredni radni dan. godine. do 14. tačka 2) i člana 40g stav 1. kao i na zarade. a najkasnije dva dana od dana isplate.1-31. godine. 103.1.12-31 .12. 3/2010). 20.2010. tačka 10. br. godine ("Sl. 114/2005.12-31 . 72/2003.II KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA Čl. tačka 3) i čl. glasnik boravka u RS". Svakodnevno Tačka 3. br. 12/2008 i 11/2010) Usklađeni iznosi akciza primenjuju se od 23. 73/2001. kao i u druge dane kada organ pred kojim treba preduzeti radnje ne radi.1. glasnik RS". 5.1-15. Rok za podnošenje zbirnih poreskih prijava za porez po odbitku . januar 2010. 1. 150-154.1. Odluke o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna Sve gotovinske lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost ("Sl. Zakona o akcizama ("Sl. 61/2007.300. 3) i 4) Zakona o akcizama stopom rasta cena na malo u periodu jun-decembar 2009. list SRJ”. 2) i 4). tog zakona primenjivaće se na pravna lica koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od tri godine. br. odredbe čl. 16. stav 2. tač. 3) Pravna lica i preduzetnici plaćaju za prethodni mesec . godine ("Sl.1-15.12. * Od dana početka primene Zakona o stečaju (23.1. i 12a Zakona o akcizama stopom rasta cena na malo u 2009. i 108. br. godine primenjivaće se na pravna lica koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od dve godine. 45/2007. 46/2005.2011. 43/2003.do 15. 33/97 i 31/01).1. decembra 2010. Boravišna taksa za svaki dan Čl. decembra 2011.1. godine) do 31. odnosno člana 9. Zakona o turizmu ("Sl. 4) Izveštaj se sačinjava u SAD dolarima prema zvaničnom srednjem kursu SAD dolara poslednjeg dana izveštajnog perioda.2011. 12.00 dinara (banke iz člana 2.2011. 9. 135/2004. 43/2004. pod a) Zakona o platnom prometu) 1. Usklađeni dinarski iznosi akciza iz člana 9.2010. godini. glasnik RS". 16 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.obrasci PP OD i PP OPJ.2011. u skladu sa odredbama člana 91. 10-11 . broj 36/2009 i 88/2010) ugostiteljskom objektu S V A K O D N E V N I 1) 2) Obaveštenje Poreske uprave o pravnim i fizičkim licima koja obavljaju delatnost o isplatama gotovog novca preko 1. 16.2011.1-31. Napomena: Rokovi se u slučaju da padaju u nedelju ili u dane državnih praznika. zakon. 5/2009 i 31/2009). Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS". 101/2005 . 1. 15.1. tač.

Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza („Sl. 112/2006 i 63/2007 . Radi se o poreskom oslobođenju iz člana 24. 27/2005. glasnik RS”. Zbog organizacionih promena u organu uprave (Ministarstvo 17 . ako su ta sredstva. odnosno licu koje je angažovano za sprovođenje određenog projekta na teritoriji Republike Srbije od strane lica sa kojim je zaključen ugovor o donaciji (dalje: implementarni partner). br. odnosno stranom licu angažovanom na realizaciji projekta. odnosno Republikom Srbijom. kada se taj promet vrši neposredno korisniku donacije. overava i izdaje ovlašćeno lice nadležnog organa. stav 1.POREZ NA DODATU VREDNOST III IZMENE PROPISA O PDV KOJE SU DONETE U DECEMBRU 2010.dalje: Zakon) kojim je propisano da se PDV ne plaća na promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora. 124/2004. 86/2004 .dalje: Pravilnik) poresko oslobođenje iz člana 24. 84/2004. ako je ta dobra ili usluge neposredno platio davalac donacije. glasnik RS”. • Odredbama člana 21v Pravilnika. br.ispr. 68/2005. tačka 16a) Zakona. 140/2004. odnosno Republikom. pod uslovom da je tim ugovorima predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 3) korisniku novčanih sredstava koja su predmet ugovora o donaciji. odnosno korisnika dobara i usluga iz tačke 3) ovog stava (dalje: korisnik donacije). propisani su način i postupak ostvarivanja poreskih oslobođenja iz člana 21a stav 1. kao i korisniku dobara ili usluga koji su predmet ugovora o donaciji. a koje je. stav 1. neposredno data korisniku za finansiranje određenog projekta u Republici Srbiji. br. od strane korisnika novčanih sredstava. a tim ugovorom je predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati troškovi poreza. Između ostalog. 54/2005. 582/2006. glasnik RS". 99/2010 vaj pravilnik donet je pre svega sa ciljem da se na drugačiji način uredi postupak ostvarivanja poreskog oslobođenja kod prometa dobara i usluga čija se nabavka finansira sredstvima donacije. obveznik može da ostvari ako promet dobara i usluga neposredno vrši: 1) licu sa kojim je zaključen ugovor o donaciji. GODINE KOMENTAR PRAVILNIKA O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O NAČINU I POSTUPKU OSTVARIVANJA PORESKIH OSLOBOĐENJA KOD PDV SA PRAVOM I BEZ PRAVA NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA "Sl. 4) stranom licu koje u Republici Srbiji nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu (dalje: strano lice). dobijenim na osnovu ugovora o donaciji koji je zaključen sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora. tačka 16a) Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. Prema odredbama člana 21a stav 1. od strane davaoca donacije ili implementarnog partnera. tač. 2) licu koje je angažovano za sprovođenje određenog projekta na teritoriji Republike Srbije od strane implementarnog partnera (dalje: podimplementarni partner). angažovano na realizaciji projekta koji je predmet donacije. za promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora ili sa Republikom Srbijom. odredbama člana 21v Pravilnika je propisano da potvrdu o poreskom oslobođenju za donacije u ovim slučajevima popunjava.. 61/2005 i 61/2007 . potpisuje. 10-11 O neće plaćati troškovi poreza. 3) i 4) Pravilnika.

10-11 18 . dopunjuje i odredba člana 21g Pravilnika kojom je propisana obaveza Poreske uprave da vodi evidencije. U tom smislu se. Potvrdu o poreskom oslobođenju za donacije. izdata u skladu sa carinskim propisima. kao i obaveštenje o promenama lica kojima je dato ovo ovlašćenje. odnosno stranog lica. kao i članu 21z stav 2. Pravilnika je propisano da kao dokaz da je vrednost ovih usluga sadržana u osnovici za obračun PDV kod uvoza dobara služi dokument o vrsti usluge i iznosu sporednih troškova. tačka 5). Iz tog razloga se pristupilo izmeni člana 2. već ovlašćeno lice korisnika donacije. 1. i 2. U praktičnoj primeni ove odredbe javile su se određene poteškoće jer u mnogim slučajevima ovi dokumenti nisu bili dovoljan dokaz da bi se sa sigurnošću moglo utvrditi da je vrednost neke usluge koja je povezana sa uvozom dobara uračunata u osnovicu za obračun PDV kod uvoza dobara. da pre izdavanja prve potvrde o poreskom oslobođenju za donacije dostavi Poreskoj upravi . Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika. odredbom člana 5. tačka 5) i stav 3. Kao dokaz za ostvarivanje poreskog oslobođenja za prevozne i ostale usluge koje su povezane sa uvozom (odnosno kao dokaz da je vrednost ovih usluga uračunata u osnovicu za obračun PDV pri uvozu dobara). nakon stupanja na snagu Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika.Centrali na overu. izdat u skladu sa Zakonom. tačka 5). zatim obaveza korisnika donacije. nakon stupanja na snagu Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika neće izdavati ovlašćeno lice nadležnog organa (Ministarstva finansija. tač. kao i za sprovođenje nekih drugih radnji u postupku ostvarivanja navedenih poreskih oslobođenja. 2) račun ili drugi dokument koji služi kao račun. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza (dalje: Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika) menja se član 21v Pravilnika i drugačije se uređuju način i postupak ostvarivanja poreskih oslobođenja iz člana 21a stav 1. odnosno Poreske uprave). Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika. a za usluge prevoza prevozni dokument za te usluge. pod šifrom V81 . a koja je izdata u skladu sa carinskim propisima. st. stav 1. Pravilnika kojima je propisano koje dokaze treba da poseduje obveznik da bi ostvario poresko oslobođenje za prevozne i ostale usluge koje su povezane sa uvozom dobara. kao i implementarni partneri. bilo je neophodno na drugačiji način urediti taj postupak. a ne uračunavaju se u carinsku vrednost”). člana 6. pored računa i prevoznog dokumenta. • Odredbama člana 1. potrebno je osim računa i prevoznog dokumenta za izvršene usluge prevoza posedovati i overenu kopiju deklaracije o stavljanju robe u slobodan promet u kojoj je navedena vrednost sporednih troškova. u roku od 15 dana od dana nastanka promene. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika) i precizirati da republički organ čiji je funkcioner zaključio ugovor o donaciji u ime Republike Srbije. tačka 1) Zakona. služi overena kopija deklaracije o stavljanju robe u slobodan promet u kojoj je navedena vrednost sporednih troškova. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika menjaju se odredbe člana 2. 3. 3) prevozni dokument za izvršene usluge prevoza. • Odredbama člana 3. i člana 7. nakon izvršenih potrebnih provera. tačka 6) i stav 4. a pre svega radi usklađivanja sa pomenutim organizacionim promenama i napred navedenim izmenama postupka. To znači da će se na osnovu deklaracije o stavljanju robe u slobodan promet moći utvrditi da li je vrednost prevoznih i ostalih usluga koje su povezane sa uvozom dobara uračunata u osnovicu za obračun PDV kod uvoza dobara i u slučaju kada nije uračunata u carinsku vrednost (u Rubrici 44. bilo je neophodno u članu 21a Pravilnika izmeniti st. Propisuje se da potvrdu o poreskom oslobođenju popunjava. (član 2. osnovna izmena se sastoji u tome da kao dokaz za ostvarivanje poreskog oslobođenja. propisano je da se u članu 21b stav 3. stav 2. Odredbom člana 2. članu 21đ stav 2. odnosno korisnici donacije imaju obavezu da dostave Poreskoj upravi određenu dokumentaciju. koje je kao takvo prethodno prijavljeno Centrali Poreske uprave Članom 4. i 4. tačka 6) Pravilnika reči: „datum i iznos uplaćenih avansnih sredstava” zamenjuju rečima: „iznos novčanih sredstava koja će biti avansno uplaćena”. Kao što vidimo. u tri primerka i dostavlja Poreskoj upravi . Pored toga. overava i izdaje ovlašćeno lice korisnika donacije.„Troškovi koji se uračunavaju u poresku osnovicu. podatke o licima ovlašćenim za izdavanje potvrda o poreskom oslobođenju za donacije sa deponovanim potpisima tih lica. sadržina potvrde i obaveza Poreske uprave da. iz člana 24.Razlog za ove izmene je taj što navedene odredbe Pravilnika nisu dovoljno prePoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. odnosno stranog lica. izdata u skladu sa carinskim propisima. Pravilnika i propisano da kao dokazi za ostvarivanje predmetnog poreskog oslobođenja služe: 1) overena kopija deklaracije o stavljanju robe u slobodan promet u kojoj je navedena vrednost sporednih troškova.Centrali otisak pečata.III POREZ NA DODATU VREDNOST finansija) koji je bio nadležan za izdavanje potvrda o poreskom oslobođenju. kojim se smatrao račun ili drugi dokument koji služi kao račun izdat u skladu sa Zakonom. Jedinstvene carinske isprave. potpisuje. 2. 3) i 4) Pravilnika. overi sva tri primerka potvrde o poreskom oslobođenju.

ispunjava sve obaveze propisane Zakonom .2008. podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu.dalje: Zakon) određuje se iznos ukupnog prometa dobara i usluga kao relevantna činjenica za nastanak određenih prava i obaveza obveznika. koja je neophodni uslov za ostvarivanje poreskog oslobođenja prilikom vršenja prometa licu sa kojim je zaključen ugovor o donaciji ili licu koje je angažovano za sprovođenje određenog projekta na teritoriji Republike Srbije (u smislu čl. stav 1. Povodom tumačenja ove odredbe u neposrednoj primeni Zakona.000 dinara. • Odredbom člana 8. kao i da ostvaruje Zakonom zagarantovana prava? Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.. 86/2004 .da podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu do isteka roka za predaju periodične poreske prijave (10 dana po isteku tekućeg poreskog perioda). • Odredbom člana 10.000. Obrasca EPPDV. Pravilnika. godine.POREZ NA DODATU VREDNOST III cizne. potvrda o poreskom oslobođenju. podnosi poreske prijave i drugo.000 dinara. najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave. tač. između ostalog odnosi i na usluge ishrane dece u predškolskim ustanovama. odnosno zahtev za izdavanje potvrde o poreskom oslobođenju. . treba da navede dan koji sledi danu u kojem je ostvario ukupan promet veći od 4. br. izdaje račune.ispr. a ne i iznos tih sredstava koja su uplaćena (jer u momentu izdavanja potvrde.000. odnosno podnošenja zahteva za njeno izdavanje avansna sredstva još uvek nisu uplaćena).obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4. da bi ostvario poresko oslobođenje).. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika je propisano da se ugovori o donaciji i druga dokumentacija koji su Poreskoj upravi dostavljeni u skladu sa Pravilnikom. glasniku Republike Srbije”. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika precizirana je odredba člana 24. stav 2. tač.. obračunava i plaća PDV. glasnik RS”. • Odredbom člana 9. počev od dana koji sledi danu u kojem je ostvario ukupan promet veći od 4. ne dostavljaju ponovo. 61/2005 i 61/2007 . 413-00-1605/2008-04 od 1. obveznik PDV u evidencionoj prijavi. a da poreska obaveza nastaje danom izvršenja prometa ili danom naplate avansnih sredstava. • Od kojeg momenta obveznik ima obavezu da obračunava i plaća PDV i ispunjava druge obaveze utvrđene Zakonom. vodi evidenciju. 12) i 13) Zakona. kao sporno. odnosno koji prima avans za budući promet dobara i usluga. S obzirom na to. ugovori i druga dokumentacija dostavljaju Poreskoj upravi na srpskom jeziku. odnosno 4. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika predviđa se da ovaj pravilnik stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Sl.000 dinara. tako da se poresko oslobođenje iz člana 25. između ostalih i u Mišljenju br. Odredbom člana 38. pri čemu u ovom slučaju..000. u cilju sprovođenja postupaka za ostvarivanje poreskih oslobođenja iz člana 24. može da sadrži samo iznos novčanih sredstava koja će biti avansno uplaćena. 2011. 10-11 Z Po ovom pitanju Ministarstvo finansija zauzelo je stav.16v) Zakona.2.datum početka obavljanja delatnosti koja podleže PDV. • Odredbom člana 11. stav 1. pod rednim brojem 2. mora posedovati potvrdu o poreskom oslobođenju u momentu nastanka poreske obaveze. 16a) . godine: „.000. imajući u vidu da se potvrda za poresko oslobođenje izdaje pre nastanka poreske obaveze (odnosno da obveznik PDV koji vrši promet dobara i usluga.. 21a Pravilnika). u delu 2. dužan je da.000 dinara dužan da. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika dodaje se novi član 21l kojim se propisuje obaveza da se. pojavilo se nekoliko pitanja. • UTVRĐIVANJE UKUPNOG PROMETA DOBARA I USLUGA U SMISLU ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST akonom o porezu na dodatu vrednost („Sl.9. 1.” 19 . Zakona propisano je da obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4. 84/2004.

III

POREZ NA DODATU VREDNOST

• Do kojeg roka je obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4.000.000 dinara a manji od 20.000.000 dinara, dužan da podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu, s obzirom da su se pojavila različita tumačenja za koji poreski period ovaj obveznik obračunava i plaća PDV (mesečno ili tromesečno) pa samim tim i različita tumačenja u pogledu prvog roka za predaju periodične poreske prijave? Ministarstvo finansija je u Mišljenju br. 413-001713/2008-04 od 10.10.2008. godine, zauzelo stav da je za ove obveznike poreski period kalendarsko tromesečje. Saglasno odredbi člana 33. stav 3. Zakona, mali obveznik, koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 2.000.000 dinara, može se opredeliti za obavezu plaćanja PDV na početku kalendarske godine podnošenjem prijave za PDV (dalje: evidenciona prijava) nadležnom poreskom organu najkasnije do 15. januara tekuće godine. Odredbom člana 34. stav 5. Zakona propisano je, da poljoprivrednik može da se na početku kalendarske godine opredeli za obavezu plaćanja PDV, podnošenjem evidencione prijave nadležnom poreskom organu najkasnije do 15. januara tekuće godine, pod uslovom da je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno poljoprivrednih usluga u iznosu većem od 2.000.000 dinara. Iz navedenih zakonskih odredaba se zaključuje da pravo malog obveznika, odnosno poljoprivrednika, da se na početku kalendarske godine opredeli za obavezu obračunavanja i plaćanja PDV, zavisi od iznosa ukupnog prometa dobara i usluga (ostvarenog ili procenjenog). Takođe, a u skladu sa odredbom člana 38. stav 2. Zakona, evidencionu prijavu podnosi i obveznik koji pri otpočinjanju obavljanja delatnosti proceni da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 4.000.000 dinara. Obaveza, odnosno pravo obveznika (lica iz člana 8. i člana 9. stav 2. Zakona) da podnese evidencionu prijavu zavisi od iznosa ukupnog prometa dobara i usluga koji je ostvario u prethodnih 12 meseci (odnosno koji procenjuje da će ostvariti u narednih 12 meseci). Vrednost ukupnog prometa dobara i usluga za mogućnost opredeljenja za obavezu plaćanja PDV, odnosno za obavezno evidentiranje za PDV, iz čl. 33, 34. i 38. Zakona, utvrđivala se u iznosu od 1.000.000 dinara, odnosno 2.000.000 dinara, zaključno sa 31.12.2007. godine, dok se od 1.1.2008. godine, prema odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost

(„Sl. glasnik RS”, br. 61/2007), vrednost ukupnog prometa utvrđuje u iznosu: • od 2.000.000 dinara za mogućnost opredeljenja za obavezu plaćanja PDV, • odnosno 4.000.000 dinara za obavezno evidentiranje za PDV. Po službenoj dužnosti, a po sprovedenom postupku, nadležni poreski organ izvršiće brisanje obveznika iz evidencije za PDV, ako je ostvario ukupan promet u prethodnoj kalendarskoj godini manji od 2.000.000 dinara (član 39. stav 2. Zakona). Obaveza nadležnog organa da izvrši brisanje obveznika PDV iz evidencije za PDV, zavisi od iznosa ukupnog prometa dobara i usluga koji je je taj obveznik ostvario u prethodnoj kalendarskoj godini.

Pojam ukupnog prometa dobara i usluga
Jedina zakonska odredba koja bliže određuje ukupan promet dobara i usluga je odredba člana 33. stav 1. Zakona, kojom je propisano da lice čiji ukupan promet dobara i usluga, osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti (dalje: ukupan promet) u prethodnih 12 meseci nije veći od 4.000.000 dinara, odnosno ako pri otpočinjanju obavljanja delatnosti proceni da u narednih 12 meseci neće ostvariti ukupan promet veći od 4.000.000 dinara (dalje: mali obveznik), ne obračunava PDV za izvršen promet dobara i usluga. Ovom zakonskom odredbom je propisano da se u ukupan promet dobara i usluga ne uračunava promet opreme i objekata za vršenje delatnosti. U skladu sa odredbama člana 2. Pravilnika o utvrđivanju opreme i objekata za vršenje delatnosti i o načinu sprovođenja ispravke odbitka prethodnog poreza za opremu i objekte za vršenje delatnosti („Sl. glasnik RS”, br. 67/2005), oprema za vršenje delatnosti jeste dobro pojedinačne vrednosti najmanje 500.000 dinara, bez PDV, koje ima karakter opreme, čiji je vek upotrebe duži od jedne godine, a koje se koristi ili će se koristiti za vršenje delatnosti, a objekti za vršenje delatnosti jesu objekti iz zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja, kao i ekonomski deljive celine u okviru tih objekata, a koji se koriste ili će se koristiti za vršenje delatnosti. Opremom za vršenje delatnosti smatra se dobro: • koje ima pojedinačnu vrednosti najmanje 500.000 dinara, bez PDV; • koje ima karakter opreme; • čiji je vek upotrebe duži od jedne godine; • koje se koristi ili će se koristiti za vršenje delatnosti. Objekti za vršenje delatnosti su objekti u smislu zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja kao i ekonomski deljive celine u okviru tih objekata, bez obzira
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

20

POREZ NA DODATU VREDNOST

III

na njihovu vrednost, ako se koriste ili će se koristiti za vršenje delatnosti. Svi navedeni uslovi moraju biti ispunjeni da bi se dobro smatralo opremom za obavljanje delatnosti, odnosno da bi se objekat smatrao objektom za obavljanje delatnosti. Naknada za promet ovih dobara (opreme i objekata za vršenje delatnosti) ne uračunava se u ukupan promet dobara i usluga bez obzira što je promet tih dobara oporeziv PDV. Međutim, ova odredba Zakona nije dovoljna za precizno definisanje ukupnog prometa dobara i usluga, te se u neposrednoj primeni Zakona pojavilo niz spornih pitanja o tome šta se sve uračunava u iznos ukupnog prometa dobara i usluga.

Iznosi koji se uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga
U ukupan promet dobara i usluga uračunava se naknada za promet dobara i usluga koji se smatra predmetom oporezivanja PDV. Ovo pravilo ima izuzetaka, jer, kao što je navedeno, naknada za promet opreme i objekata za vršenje delatnosti se ne uračunava u ukupan promet, i u slučaju kada je ovaj promet predmet oporezivanja PDV. Takođe, u ukupan promet se uračunavaju i neki iznosi koji ne predstavljaju naknadu za promet dobara i usluga, kao što je npr. osnovica za obračun PDV kod prometa dobara i usluga bez naknade koji je predmet oporezivanja PDV.

Naknada za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV
Odredbom člana 3. Zakona propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku. Iako je odredbama čl. 4. i 5. Zakona propisano šta se smatra prometom dobara i usluga, a čl. 11. i 12. Zakona šta se smatra mestom prometa dobara i usluga, u neposrednoj primeni Zakona, u mnogim pojedinačnim slučajevima postavilo se pitanje da li neki novčani iznos predstavlja naknadu za promet dobara ili usluga koji je oporeziv PDV, da li se taj iznos iskazuje u poreskoj prijavi poreza na dodatu vrednost (Obrazac PPPDV), kao i da li se taj iznos uračunava u ukupan promet dobara i usluga. Takođe treba imati u vidu da se naknada za promet dobara i usluga ne izražava uvek u novčanom iznosu već u obliku prometa dobara i usluga, u kojem slučaju se osnovica za obračun PDV utvrđuje u skladu sa odredbom člana 17. stav 4. zakona, i taj iznos se iskazuje u poreskoj prijavi i uračunava u ukupan promet. Naknada za isporuku dobara na lizing uračunava se u ukupan promet dobara i usluga, s obzirom da se predaja dobra (predmeta lizinga) primaocu lizinga
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

(kod ugovora o lizingu kojim je predviđen otkup predmeta lizinga) smatra prometom dobara u smislu člana 4. stav 3. tačka 2) Zakona, odnosno prometom usluga u smislu člana 5. Zakona (kod ugovora o lizingu kojim nije predviđen otkup predmeta lizinga) koji je oporeziv PDV. Primljena sredstva (novčana ili neka druga) po osnovu ugovora o sponzorstvu smatraju se naknadom za promet usluge koja je oporeziva PDV i uračunavaju se u ukupan promet dobara i usluga. Sponzorstvom se smatra i svaki vid reklamiranja davaoca sredstava i ako se to formalno ne vrši na osnovu ugovora o sponzorstvu već na primer na osnovu ugovora o donaciji ili ugovora o finansiranju projekta i sl. Subvencije koje u suštini predstavljaju naknadu za promet dobara i usluga uračunavaju se u ukupan promet (npr. novčana sredstva koja primaju javna preduzeća iz budžeta jedinice lokalne samouprave, a koja u suštini predstavljaju naknadu za promet komunalnih usluga koje to javno preduzeće vrši u javnom interesu, uračunavaju se u ukupan promet). Međutim, subvencije koje po svojoj prirodi ne predstavljaju naknadu za promet dobara i usluga, kao što je na primer subvencija koja se daje javnom preduzeću da bi se obezbedilo njegovo normalno funkcionisanje i isplata zarada zaposlenima, ne uračunava se u ukupan promet dobara i usluga. Kamata koju prodavac obračunava i naplaćuje od kupca kod prodaje dobara na rate uračunava se u osnovicu za obračun PDV za promet predmetnog dobra, odnosno i u ukupan promet dobara i usluga prodavca. Međutim, neke druge vrste kamata, koje po svojoj prirodi ne predstavljaju naknadu ili deo naknade za promet dobara i usluga (npr. zatezna kamata) ne uračunavaju se u ukupan promet obveznika.
„...osnovicu za obračun PDV čini ukupna naknada koju isporučilac dobara prima ili treba da primi, a u koju se uračunava i iznos ugovorene kamate koju isporučilac dobara zaračunava primaocu bez PDV, s obzirom na to da ova vrsta kamte predstavlja deo naknade za promet dobara.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-001859/2007-04 od 16.1.2008. godine).

Naknada koju obveznik naplaćuje kao razliku u ceni po osnovu klizne skale uračunava se u osnovicu za obračun PDV i u ukupan promet dobara obveznika.
„...naknada koja se naplaćuje kao razlika u ceni po osnovu klizne skale uključuje se u poresku osnovicu za obračun PDV za pružene komunalne usluge održavanja puteva.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-00409/2005-04 od 4.8.2005. godine).

21

III

POREZ NA DODATU VREDNOST

Posredničke provizije (naknade za promet usluga posredovanja) kod prometa usluga posredovanja koje su predmet oporezivanja PDV, uračunavaju se u ukupan promet. Provizija (naknada) koju menjačnica ostvari pri otkupu i prodaji efektivnog stranog novca i čekova građana, naknada koju ostvari od Narodne banke Srbije po osnovu prodaje otkupljene efektive i čekova građana, kao i naknada koju ostvari za promet drugih usluga koje su predmet oporezivanja PDV (bez obzira da li su oslobođene PDV), uračunava se u ukupan promet menjačnice. Međutim, u ukupan promet menjačnice ne uračunava se prihod koji menjačnica ostvari po osnovu kursnih razlika, pošto se ovaj prihod ne smatra naknadom za promet dobara i usluga. Iznosi koje obveznik naplaćuje u svoje ime, a za tuđ račun uračunavaju se u ukupan promet, iako obveznik prenosi te iznose licu u čiji račun ih je naplatio.

- dalje: Uredba), na ovaj promet se ne obračunava i ne plaća PDV, ali to ne znači da se ovaj promet ne smatra predmetom oporezivanja PDV, jer se prema odredbama člana 11. Zakona smatra da je ovaj promet izvršen na teritoriji Republike Srbije. Pre bi se moglo reći da se radi o oslobođenju sa pravom na odbitak prethodnog poreza. Radi se o posebnom režimu primene Zakona, a prema odredbi člana 61. kojom je propisano da će Vlada Republike Srbije urediti izvršavanje ovog zakona na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244.

Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV bez prava na odbitak prethodnog prometa
Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV bez prava na odbitak prethodnog prometa uračunava se u ukupan promet dobara i usluga. Ova naknada iskazuje se na polju 002 Obrasca PPPDV. Međutim, naknada za promet objekata iz člana 25. stav 2. tačka 3) - promet objekata koji se ne smatra prvim prenosom prava raspolaganja, ne iskazuje se u poreskoj prijavi i ne uračunava se u ukupan promet dobara i usluga. Na promet ovih objekata plaća se porez na prenos apsolutnih prava. Po ovom pitanju je Ministarstvo finansija dalo Mišljenje br. 413-00-1805/2007-04 od 18.12.2007. godine: „...stanovi koji su izgrađeni pre 1.1.2005. godine, nisu predmet oporezivanja PDV, pa se podaci o prometu ovih stanova ne iskazuju u Obrascu PPPDV...” Naknada za promet svih drugih dobara i usluga iz člana 25. Zakona, kao što je naknada za promet usluga osiguranja i reosiguranja, naknada za promet zemljišta (iako se za ovaj promet plaća porez na prenos apsolutnih prava), promet usluga davanja u zakup stanova i dr., uračunava se u ukupan promet dobara i usluga. Kamate na novčane pozajmice i kredite iskazuju se na polju 002 Obrasca PPPDV i uračunavaju se u ukupan promet dobara i usluga.
„...kada obveznik PDV za promet usluge davanja novčane pozajmice na osnovu zaključenog ugovora o zajmu ostvaruje naknadu (kamatu), podatak o iznosu naknade (kamate) iskazuje se u delu I Obrasca PPPDV, pod rednim brojem 2 u polju 002.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-001208/2006-04 od 24.10.2006. godine).

Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza
Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza uračunava se u ukupan promet dobara i usluga obveznika. Ova naknada iskazuje se na polju 001 Obrasca PPPDV. Moraju biti ispunjeni svi uslovi iz člana 24. Zakona i Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS”, br. 124/2004, 140/2004, 27/2005, 54/2005, 68/2005, 58/2006, 112/2006 i 63/2007), da bi ovaj promet bio oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza. Ako svi propisani uslovi za ostvarivanje poreskog oslobođenja nisu ispunjeni, promet ovih dobara i usluga je oporeziv PDV, a naknada za taj promet se iskazuje na polju 003 ili 004 Obrasca PPPDV. Međutim, ovo ne utiče na uključivanje naknade za ovaj promet u ukupan promet obveznika - i u jednom i u drugom slučaju iznos naknade se uključuje u ukupan promet i to u poreskom periodu kada je promet izvršen, bez obzira da li je obveznik u tom poreskom periodu ostvario pravo na poresko oslobođenje, odnosno pribavio sve potrebne dokaze (ako nije pribavio sve potrebne dokaze promet je oporeziv i po tom osnovu se uključuje u ukupan promet). U ukupan promet dobara i usluga uključuje se i naknada za promet dobara koja se otpremaju na teritoriju AP Kosovo i Metohija. Naime, ako su ispunjeni svi uslovi propisani Uredbom o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244 („Sl. glasnik RS”, br. 15/2005

Budžetski korisnici (kao što su škole, bolnice, socijalne ustanove i sl.), iznos novčanih sredstava koja dobijaju iz budžeta za obavljanje delatnosti (obrazovanja, zdravstvene ili socijalne zaštite i dr.) iskazuju u polju 002 Obrasca PPPDV i ovaj iznos se uračunava u ukupan promet dobara i usluga ovih obPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

22

stav 1. 413-001318/2009-04 od 12.POREZ NA DODATU VREDNOST III veznika. iznosi koje špediter plaća u ime i za račun komitenta. godine ili br. rabat.korisnici budžetskih sredstava (npr. U svim navedenim slučajevima osnovica za obračun PDV se utvrđuje u skladu sa odredbama člana 18. godine).2009. Zakona. smatraju predmetom oporezivanja pod uslovom da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove mogao odbiti u potpunosti ili srazmerno.) ostvaruju naknadu iz budžeta Republike Srbije.iznos novčanih sredstava koji je dosuđen stranci. s obzirom da se ovi novčani iznosi smatraju naknadom za promet usluga koji vrše. br. „. 413-00-962/2006-04 od 4. Dakle. Kod prometa špediterskih usluga. Boravišna taksa koju ugostitelj naplaćuje od gostiju u ime i za račun jedinice lokalne samouprave.2006. obveznik koji je isporučio dobra ili usluge dužan je da iznos PDV. a samim tim ni u iznos ukupnog prometa na osnovu kojeg advokat može da se opredeli za plaćanje PDV. br. koji duguje po tom osnovu. Ako obveznik vrši promet ovih usluga u svoje ime a za račun operatera. bolnice. smatraju se predmetom oporezivanja PDV. ispravi u skladu sa izmenom. Treba napomenuti da se iznos budžetski sredstava. obrazovanja. uzimanje i upotreba dobara koja su deo poslovne imovine obveznika za lične potrebe osnivača.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. u ukupan promet uračunavaju iznos budžetskih sredstava koji im je po osnovu obavljanja prometa dobara i usluga prenet iz budžeta Republike Srbije.2005. u ime i za račun operatera mobilne telefonije. usluge lečenja. Ispravka osnovice za obračun PDV (izmena naknade za promet dobara i usluga) Odredbom člana 21. smatra naknadom za promet usluga i uračunava u ukupan promet bez obzira da li se sredstva prenose iz budžeta Republike Srbije ili budžeta jedinica lokalne samouprave ili autonomne pokrajine (u navedenom mišljenju reč je samo o sredstvima iz budžeta Republike Srbije). izvrši ispravku PDV koji duguje po tom osnovu. 413-00339/2005-04 od 9. zaposlenih i drugih lica i iskazani rashod iznad količine koja se utvrđuje aktom Vlade.. zaposlenih i drugih lica.6. socijalne ustanove i dr.10. Iako se iznos osnovice za obračun PDV za promet dobara i usluga bez naknade i za svaki drugi promet iz člana 4. Zakona propisano je.9. ne uračunava se u ukupan promet obveznika. socijalnog staranja i dr. obveznik je dužan da. u skladu sa odredbama člana 21. s obzirom da ne predstavljaju 23 . U suprotnom. Zakona. stav 4. Ako se iz bilo kojeg razloga izmeni osnovica za obračun dobara. kao i uzimanje i upotreba dobara koja su deo poslovne imovine obveznika i pružanje usluga bez naknade za lične potrebe osnivača. Iznosi koji se ne uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga Iznosi koje obveznik naplaćuje u ime i za račun drugog. godine). da ako se izmeni osnovica za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV.. odnosno na osnovu kojeg nastaje obaveza podnošenja evidencione prijave nadležnom poreskom organu. br. ne uračunava se u osnovicu za obračun PDV za izvršeni promet dobara i usluga. i člana 5. 10-11 Iznosi koje naplaćuje obveznik koji se bavi prometom usluga prodaje elektronskih dopuna za mobilne telefone krajnjim korisnicima. 413-00-02526/2005-04 od 20. Promet dobara bez naknade. utoliko koliko utiču na izmenu osnovice za obračun PDV (Mišljenje Ministarstva finansija. tačka 2) Zakona. ne iskazuje u Obrascu PPPDV. ne uračunavaju se u ukupan promet tog obveznika (već u ukupan promet operatera). u skladu sa odredbom člana 17. Naknadni popusti u ceni.2005. odnosno izmene osnovice za obračun PDV i do izmene ukupnog prometa. Ovi iznosi se ne uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga obveznika. odnosno osnovice za obračun PDV dolazi i do izmene ukupnog prometa dobara i usluga tog obveznika. ovi iznosi se uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga obveznika.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. s obzirom na to da se ova budžetska sredstva smatraju naknadom za izvršeni promet. škole. u navedenim slučajevima. super rabat. kao i iskazani rashod iznad količine koji se utvrđuje aktom Vlade.2. i 2. koji za promet dobara i usluga (npr. godine). stav 4. dovode do izmene naknade za promet dobara i usluga.. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. stav 3. utiču na ukupan promet kao korektivna stavka. U ukupan promet ovog obveznika uračunava se samo iznos naknade koji naplaćuje za promet usluge prodaje elektronskih dopuna. Osnovica za promet dobara i usluga bez naknade Isporuka dobara i usluga bez naknade. celokupan iznos se uračunava u ukupan promet tog obveznika. st. ne uračunavaju se u ukupan promet špeditera.. a da bi izvršio ispravku PDV prvo mora da izvrši ispravku osnovice. 1. ovaj promet nije predmet oporezivanja PDV. Zakona. kasa skonto i sl.). a koji advokat naplati u ime i za račun stranke i prenese stranci u čije ime i za čiji račun je izvršio naplatu. „. Samom izmenom naknade. a koje mu komitent naknadno refundira. ne uračunavaju se u osnovicu za obračun PDV.

unapred plaćene usluge mobilne telefonije smatra prometom usluga za koje se mesto prometa utvrđuje prema mestu primaoca usluge. članarine koje naplaćuje biblioteka smatraju se naknadom za promet usluga izdavanja knjiga (Mišljenje Ministarstva finansija br. godine). da se sa aspekta Zakona. Međutim. kvar i lom) do količine koja se utvrđuje aktom vlade. Članarine koje članovi plaćaju (npr. kao i rashod dobara (kalo. PDV se ne obračunava i ne plaća. godine). taj iznos predstavlja naknadu za promet dobara i usluga i uračunava se u ukupan promet. 413-001744/2007-04 od 21. 413-00-350/2009-04 od 6. i 12. ne smatra se predmetom oporezivanja PDV. uračunava u ukupan promet dobara i usluga obveznika. Uzimanje dobara i vršenje usluga za sopstvene potrebe obveznika .12. kojom je propisano da će Vlada Republike Srbije urediti izvršavanje ovog zakona na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244.III POREZ NA DODATU VREDNOST naknadu za promet dobara i usluga. br. Zakona. U ukupan promet špeditera uračunava se samo naknada koju naplaćuje od komitenta za promet špediterske usluge.4. prodaja vrednosnih kartica i mobiklik paketa (Sim i Scratch kartica) . ovaj promet nije predmet oporezivanja PDV a naknada za ovaj promet ne iskazuje se u poreskoj prijavi.pružalac usluga mobilne telefonije ima pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa Zakonom. s obzirom na to da se radi o naknadi za promet koji nije predmet oporezivanja PDV shodno odredbi člana 3. ukoliko je ta protivčinidba u obliku prometa dobara i usluga koji je predmet oporezivanja PDV. odnosno na osnovu kojeg postoji obaveza evidentiranja u sistem PDV u skladu sa članom 38. kao i kod otpremanja dobara na teritoriju APKM. i u tom slučaju. Primljena novčana sredstva na ime donacije ne uračunavaju se u promet dobara i usluga. br.5. Primera radi. za koje obveznik pdv obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove nije mogao odbiti u potpunosti ili srazmerno ne smatraju se predmetom oporezivanja PDV i njihova vrednost se ne uračunava u ukupan promet obveznika. 10-11 24 . Zakona. Naknada za promet usluga za koje se. na rashodovana osnovna sredstva (na promet ovih dobara uz naknadu ili bez naknade. zaposlenih i drugih lica i iskazani rashod iznad količine koja se utvrđuje aktom vlade. članarine koje u suštini predstavljaju naknadu za promet usluga članovima.1. Prema tome. u praksi se često ugovorom o „donaciji” ugovori i neka protivčinidba primaoca sredstava.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. Prema tome ovaj promet se ne smatra predmetom oporezivanja PDV. van teritorije Republike Srbije ne uračunava se u iznos ukupnog prometa dobara i usluga na osnovu kojeg lice može da se opredeli za obavezu plaćanja PDV u skladu sa članom 33.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. u skladu sa odredbama člana 12. ne uračunava se u ukupan promet dobara i usluga. br. Radi se.2009. 413-0001123/2005-04 od 11. 413-002920/2005-04 od 8. uzimanje i upotreba dobara koja su deo poslovne imovine obveznika za lične potrebe osnivača. zakona. ne smatraju se predmetom oporezivanja PDV.u poslovne svrhe ne smatra se predmetom oporezivanja PDV (Mišljenje Ministarstva finansija. godine). Da li članarina predstavlja naknadu za promet dobara i usluga treba utvrditi u svakom konkretnom slučaju (Objašnjenje Ministarstva finansija br.2007. Naime. u ukupan promet dobara i usluga za određivanje poreskog perioda obveznika PDV.2005.4. ne smatraju se predmetom oporezivanja PDV i ne uračunavaju se u ukupan promet obveznika. prilikom prodaje Sim i Scratch kartica od strane obveznika PDV sa teritorije Republike van APKM kupcima na teritoriju APKM. primanje novčanih sredstava bez obaveze primaoca da izvrši neku protivčinidbu davaocu u vidu prometa dobara i usluga. 413-00-31/5-05-04 od 22. u skladu sa odredbama čl. Promet dobara bez naknade. rastur. godine). „Primljena novčana sredstva bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši protivčinidbu davaocu (promet dobara i usluga). smatra da su izvršene na teritoriji AP Kosovo i Metohija ne uračunava se u ukupan promet obveznika. godine).2005. a obveznik PDV .12.2005. Naknada za promet dobara i usluga za koji se. godine). Manjak dobara nastao usled više sile ili na drugi propisan način. smatra da je izvršen u inostranstvu. odnosno kod uništavanja ovih dobara) obračunava se i plaća PDV. Međutim. te se osnovica za obračun PDV utvrđena u skladu sa Zakonom. ne uračunavaju se primljena novčana sredstva u vidu donacije. Zakona.2005. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. udruženja) a koje ne predstavljaju naknadu za promet dobara ili usluga ne uračunavaju u ukupan promet. uračunavaju se u ukupan promet. Prema tome. vrednost tih dobara i usluga ne uračunava se u ukupan promet obveznika. Naime. br. „Imajući u vidu. „Naknada za promet usluga čije je mesto prometa u skladu sa odredbama člana 12. Međutim. 11.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. zakona. 413-002695/2005-04 od 22. a prema odredbi člana 61. o posebnom režimu primene Zakona. Zakona.

. Primljeni avansi za promet dobara i usluga (bez obzira da li se radi o primanju avansa za oporezivi promet ili promet koji je oslobođen PDV u skladu sa Zakonom) ne uračunavaju se u ukupan promet obveznika. 413-001352/2007-04 od 3. s obzirom da se. pa se ovaj iznos ne uračunava u ukupan promet dobara i usluga. godine). pod uslovom da se iznos depozita ne uračunava u naknadu za promet dobara i usluga). u stranoj valuti. iako je ovaj obveznik. s obzirom da ovaj iznos ne predstavlja naknadu za promet dobara i usluga koji je on izvršio. 11. Ako se kurs strane valute na dan ugovaranja razlikuje od kursa strane valute na dan plaćanja. ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV.11. br.2006. Bez obzira da li je garancija ugovorena kao obezbeđenje izvršenja ugovora (npr. 413-0001823/2005-04 od 5. obračunavanje vrednosti u dinarima vrši se primenom srednjeg kursa centralne banke koji važi na dan nastanka poreske obaveze. Kursne razlike (i kursne razlike kod menjačkih poslova) ne ulaze u ukupan promet obveznika. godine). kod zakupa) ili je obezbeđenje za eventualnu štetu koja može da nastane zbog izvršenja nekog ugovora ili preduzimanja neke radnje od strane garanta. umanji osnovicu za obračun PDV za promet tih dobara. u ovom slučaju ne radi o naknadi za promet dobara ili usluga koji je predmet oporezivanja PDV.2007. „. kao poreski dužnik. „S obzirom da preuzimanje depozita . 413-001029/2006-04 od 17. ne uračunava se u ukupan promet obveznika. u skladu sa ugovorom o zakupu. bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši protivčinidbu davaocu (promet dobara i usluga).” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. kazneni penali) ne smatra se naknadom (ili delom naknade) za promet dobara ili usluga.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. godine). nakon isteka ugovora.” ne predstavlja predmet oporezivanja prema navedenim zakonskim odredbama. s obzirom da ovi prihodi ne predstavljaju naknadu za promet dobara i usluga. Ovde se misli na naknadu štete u smislu propisa kojima se uređuju obligacioni odnosi. Osnovica za obračun PDV kod prometa dobara i usluga za koji je ugovorena valutna klauzula.2005.na novčani iznos ugovorne kazne koji primalac dobara potražuje od isporučioca dobara na osnovu ugovora kojim je. zakupnine). „Primanje novčanih sredstava . Depozit kao garancija ne uračunava se u ukupan promet obveznika (naravno. odnosno usluga. već se radi o prihodu ostvarenom po osnovu zaštite određenog potraživanja valutnom klauzulom. odnosno usluga. nema ni obaveze obračunavanja PDV u ovom slučaju. na taj iznos se obračunava i plaća PDV (po osnovu prometa dobara ili usluga). ne smatra se predmetom oporezivanja PDV. ako primalac depozita aktivira depozit radi naplate naknade za promet dobara i usluga zbog neizvršenja osnovnog ugovora (npr. prihod koji se ostvari po tom osnovu ne dovodi do obaveze izmene poreske osnovice u smislu odredaba člana 21. razlika u ceni nastala obračunom valutne klauzule ne uključuje se u osnovicu za obračun PDV (ne predstavlja osnov za izmenu osnovice iz člana 21. i nije predmet oporezivanja PDV.primalac dobara ima pravo na ugovorenu kaznu za svaki dan kašnjenja u isporuci dobara od strane prodavca . Zakonasmatra da je izvršen u Republici Srbiji. Zakona. pod uslovom da se sredstva depozita ne koriste za plaćanje zakupnine. Iznos ugovorne kazne (tzv.isporučilac dobara.. ugovori vrednost prometa dobara. između ostalog. dužan da na ovaj iznos obračuna i plati PDV.12.11.dinarima. Zakona). Međutim. po osnovu plaćanja ugovorne kazne primaocu dobara zbog kašnjenja u isporuci. odnosno da zakupoprimac plaća zakupninu u skladu sa ugovorom i pod uslovom da se sredstva depozita. Zakona. s obzirom da se tako ostvareni prihod ne smatra delom naknade za promet dobara.kada obveznik PDV .. godine). Pri tome. br.. vraćaju zakupoprimcu. i 12. br.8. obveznik PDV koji vrši promet dobara nema pravo da. 482-01-62/200704 od 27.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. izmena poreske osnovice ne vrši se ni u slučaju ostvarenog rashoda po osnovu ugovorene valutne klauzule. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. iako 25 . odnosno iznos naplaćen na ime naknade štete. iznos garancije (depozita) ne predstavlja naknadu za promet dobara i usluga. Prihod nastao po osnovu ugovorene valutne klauzule ne ulazi u ukupan promet obveznika Naime.2007.isporučioca dobara.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. u konkretnom slučaju depozita za eventualno načinjenu štetu po osnovu ugovora o održavanju manifestacija.garancije koju je zakupodavac primio od firme „C.POREZ NA DODATU VREDNOST III Naknada štete. Takođe. „. utvrđuje se u skladu sa članom 22. a plaćanje te vrednosti se vrši u domaćoj valuti .depozita. 10-11 Iznos naknade koju obveznik pdv plaća za promet dobara i usluga koji mu izvrši strano lice. a za koji se u skladu sa odredbama čl. br. predviđeno da kupac . bez obzira da li se naknada štete naplaćuje na osnovu sudske odluke ili lice koje je prouzrokovalo štetu dobrovoljno isplaćuje naknadu štete. odnosno pružalac usluga. ne uračunava se u ukupan promet tog obveznika.

obveznici koji se bave prometom polovnih dobara. plovnih objekata. • besplatno davanje poslovnih uzoraka u uobičajenim količinama za tu namenu kupcima ili budućim kupcima. na polju 003 iskazuje celokupan iznos naknade za promet predmetnih dobara. u poreskoj prijavi (Obrazac PPPDV).. u tom slučaju se osnovica za promet ovih usluga utvrđuje prema opštim pravilima (čl. U skladu sa odredbom stava 2. osnovica jedinstvene turističke usluge koju pruža turistička agencija je iznos koji predstavlja razliku između ukupne naknade koju plaća putnik i stvarnih troškova koje turistička agencija plaća za prethodne turističke usluge. kao npr.III POREZ NA DODATU VREDNOST po osnovu primanja naknade ili dela naknade pre izvršenog prometa dobara i usluga nastaje poreska obaveza. kolekcionarskih dobara i antikviteta. a naknada za promet ovih usluga (npr. uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici. osnovica iz stava 1. i 18. u skladu sa odredbom člana 16. a naknada za ovaj promet ne iskazuje se u poreskoj prijavi i ne uračunava u ukupan promet. odnosno obaveza obračunavanja i plaćanja PDV (kod oporezivog prometa) na taj iznos. dužan da po osnovu primljenih avansnih sredstava za oporezivi promet dobara i usluga obračuna i plati PDV u skladu sa Zakonom. „. istog člana Zakona. Međutim. Međutim. • iznos ukupnog prometa ne odgovara iznosu ukupnog prihoda obveznika. PDV obračunava i plaća na razliku između prodajne i nabavne cene dobra.u ukupan prometa dobara i usluga za određivanje poreskog perioda obveznika PDV ne uračunavaju se primljena avansna sredstva. Zakona. stav 1. Zakona predviđeno je da se prometom dobara i usluga u smislu Zakona ne smatra: • prenos celokupne ili dela imovine. motocikala. uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici. tač. kao i šta se smatra uobičajenim količinama poslovnih uzoraka i poklonom manje vrednosti iz stava 1. godine). u poreskoj prijavi (Obrazac PPPDV). uređeno je podzakonskim aktima. prodaja aranžmana za druga lica ili posredovanje kod pružanja ugostiteljskih usluga. ne uračunava se u ukupan promet obveznika. Zakona. • promet putničkih automobila. umetničkih dela. Šta se smatra prenosom celokupne ili dela imovine iz člana 6. 3) i 4) člana 6. Određivanje ukupnog prometa lica koja se bave prometom polovnih dobara.12. ili kao ulog. Naime. Ovaj promet nije predmet oporezivanja PDV. ovog člana. nezavisno od toga što je obveznik PDV. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. umetničkih dela. iako turistička agencija obračunava PDV na razliku između ukupne naknade koju plaća putnik i stvar- 26 .. i celokupan iznos naknade za promet predmetnih dobara uračunava se u ukupan promet ovih obveznika.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. Zakona. 413-002541/2005-04 od 12. 17. Ako turistička agencija vrši i promet drugih usluga (pored jedinstvenih turističkih usluga u smislu člana 35. utvrđuju osnovicu kao razliku između prodajne i nabavne cene dobra. br. posrednička provizija) uračunava se u ukupan promet turističke agencije. Zakona). uključujući polovna motorna vozila. kolekcionarskih dobara i antikviteta. ako se daju povremeno različitim licima. kolekcionarskih dobara i antikviteta Prema odredbi člana 36. iako obveznik koji vrši promet polovnih dobara. na polju 003 iskazuje celokupan iznos naknade koju plaća putnik. vazduhoplova za koje pri nabavci obveznik PDV nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno. Zakona. odredbama člana 6. nih troškova koje turistička agencija plaća za prethodne turističke usluge. slično kao i kod turističkih agencija. • zamena dobara u garantnom roku. 10-11 Određivanje ukupnog prometa turističke agencije Prema odredbi člana 35. stav 1. ako je sticalac poreski obveznik ili tim prenosom postane poreski obveznik i ako produži da obavlja istu delatnost. tačka 1) Zakona. Način utvrđivanja ukupnog prometa dobara i usluga Prilikom utvrđivanja ukupnog prometa dobara i usluga treba imati u vidu sledeće činjenice: • podatak o iznosu ukupnog prometa ne obezbeđuje se u knjigovodstvenim evidencijama obveznika. Naknada za promet dobara i usluga iz člana 6. stav 4. • davanje poklona manje vrednosti. postupak zamene dobara u garantnom roku.2005. Zakona. Zakona). • iznos ukupnog prometa ne odgovara iznosu ukupnog prometa evidentiranog preko poslovnog računa obveznika. Ovi iznosi ne mogu se uračunavati u ukupan promet jer promet nije ni izvršen. i celokupan iznos naknade koju plaća putnik uračunava se u ukupan promet dobara i usluga turističke agencije. umetničkih dela. sa ili bez naknade. ovog člana primenjuje se ako kod nabavke dobara njihov isporučilac nije dugovao PDV ili je koristio oporezivanje razlike iz stava 1.

107/2004 i 67/2005 . da je obveznik dužan da.000. radi pravilnog obračunavanja i plaćanja PDV.000. Pravilnika o obliku. zavisi pre svega od iznosa ukupnog prometa dobara i usluga tog obveznika (ostvarenog u prethodnih 12 meseci ili procenjenog za narednih 12 meseci). glasnik RS”. Oblik (forma) vođenja evidencije nije propisan Zakonom i Pravilnikom o evidenciji. sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV („Sl. predaje poreska prijava i plaća PDV je : • kalendarski mesec za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 20. za tekuću i narednu kalendarsku godinu poreski period kalendarski mesec. Odredbom člana 46.000 dinara (stav 2. stav 1. vodi evidenciju o prometu dobara i usluga na način koji omogućava kontrolu obračunavanja i plaćanja PDV u svakom poreskom periodu. 84/2004.ispr. poreski period za koji se obračunava PDV. • koji je prvi put započeo obavljanje delatnosti u tekućoj kalendarskoj godini. stav 6. glasnik RS”. da je za obveznike koji prvi put započnu obavljanje delatnosti u tekućoj kalendarskoj godini. br. OBRAČUNAVA I PLAĆA PDV rema odredbi člana 48.000. Poreski period . 61/2005 i 61/2007 .000..000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 20. Za koji će poreski period obveznik PDV podnositi poresku prijavu. istog člana Zakona). stav 1. Zakona podnelo evidencionu prijavu prilikom otpočinjanja obavljanja delatnosti) i Poreski period zavisi od ostvarenog ukupnog prometa Kao što se može zaključiti iz navedenih zakonskih odredaba. osnovica za obračun PDV za promet dobara i usluga bez naknade). • PORESKI PERIOD ZA KOJI SE PODNOSI PORESKA PRIJAVA. radi pravilnog obračunavanja i plaćanja PDV. naknada za promet opreme i objekata za vršenje delatnosti) i obrnuto (npr.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 20. Pored toga. vodi evidenciju koja obezbeđuje vršenje kontrole. na određivanje poreskog perioda utiče i činjenica da li je obveznik tek otpočeo da obavlja delatnost. u sistemu oporezivanja potrošnje porezom na dodatu vrednost u Republici Srbiji postoje dva poreska perioda za Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. To su kalendarski mesec i kalendarsko tromesečje.dalje: Zakon). 86/2004 .Kalendarski mesec Kalendarski mesec je poreski period za obveznika PDV: • koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 20. br. Zakona propisano je. • kalendarsko tromesečje za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet manji od 20.dalje: Pravilnik o evidenciji). u knjizi izlaznih računa) obezbede podatke o ukupnom prometu dobara i usluga (da predvide rubrike u kojima će obezbediti navedene podatke). 10-11 27 .POREZ NA DODATU VREDNOST III • podatak o iznosu ukupnog prometa ne iskazuje se u poreskoj prijavi poreza na dodatu vrednost i ne odgovara iznosu koji se iskazuje u polju 005 Obrascu PPPDV. Zakona propisano je. stav 2. a odredbom člana 2. već šta sve evidencija mora da sadrži (što ne znači da ne može da sadrži i druge podatke). obračunavaju i plaćaju PDV.000. obračunavati i plaćati PDV. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. da je obveznik dužan da. za tekuću i narednu kalendarsku godinu (lice koje je u skladu sa odredbom člana 38. Odredbom člana 48. a s obzirom da se neki iznosi koji se iskazuju u Obrascu PPPDV ne uzimaju u ukupan promet (npr.000 dinara. Preporuka obveznicima je da u svojoj evidenciji (npr. P koji obveznici PDV podnose poresku prijavu.000 dinara. a pod određenim uslovima i volja samog obveznika PDV. stav 1.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet manji od 20.000.

obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4. kao pravni prethodnik tog privrednog društva. poreski period je kalendarski mesec počev od meseca po isteku kalendarskog tromesečja. Iz navedene zakonske odredbeizvode se sledeći zaključci: • da se obvezniku PDV koji podnosi poreske prijave. godine: ". s obzirom da se radi o obvezniku PDV za kojeg je poreski period kalendarsko tromesečje.privredno društvo koje je nastalo promenom pravne forme preduzetnika (takođe obveznika PDV) u pravnu formu privrednog društva.000. stav 1.preduzetnik.. obračunava i plaća PDV tromesečno. Ovaj obveznik PDV nije tek otpočeo sa obavljanjem delatnosti. • Drugo sporno pitanje koje se pojavilo u primeni odredaba Zakona koje uređuju poreski period odnosi se na određivanje poreskog perioda za koji obveznik PDV . Prema tome. već je u toku obavljanja delatnosti nastupio uslov za primenu inperativne zakonske norme člana 38. obračunava i plaća PDV obveznik koji je dužan da podnese evidencionu prijavu u skladu sa odredbama člana 38.2008. poreski period menja u kalendarski mesec po sili Zakona. Zakona prema kojoj je za obveznika koji prvi put započne obavljanje delatnosti u tekućoj kalendarskoj godini.” 28 .000 dinara.s obzirom da promena pravne forme ne dovodi do prestanka pravnog kontinuiteta privrednog subjekta . obračunava i plaća PDV je poreski period njegovog pravnog prethodnika . Poreski period . Zakona.obveznika PDV koji je u momentu promene pravne forme obavljao delatnost. poreski period kalendarsko tromesečje. do 10.2008. odredbom člana 38.2010. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br." Promena poreskog perioda za koji obveznik PDV podnosi poresku prijavu. Iz tog razloga se ne može primeniti odredba člana 48. godine ostvario ukupan promet dobara i usluga u iznosu od 4. 10-11 Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. obračunava i plaća PDV mesečno počev od meseca po isteku kalendarskog tormesečja u kojem je ostvario ukupan promet preko 20. Ovakav stav je zauzelo i Ministarstvo finansija u mišljenju broj 413-00-2446/201004 od 26.000.III POREZ NA DODATU VREDNOST • kojem je odobrena promena poreskog perioda u kalendarski mesec. avgusta 2008.preduzetnika. stav 1. tj.privredno društvo nastalo promenom pravne forme preduzetnika podnosi poreske prijave.08.000. a koji je u prethodnih 12 meseci ostvari ukupan promet veći od 20. obračunava PDV. stav 2.000 dinara. S obzirom da u slučaju promene pravne forme ne dolazi do prekida kontinuiteta između obveznika PDV .privredno društvo koje je nastalo promenom pravne forme preduzetnika (takođe obveznika PDV) u pravnu formu privrednog društva.10.000. ne dolazi ni do promene poreskog perioda. Zakona prema kojoj je za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet manji od 20. a u konkretnom slučaju. za obveznika iz stava 2. Naime. poreski period za koji obveznik PDV .000. obračunava i plaća PDV Saglasno odredbi člana 48.Kalendarsko tromesečje Kalendarsko tromesečje je poreski period za sve ostale obveznike PDV. Zakona. obračunava i plaća PDV. obveznik PDV koji je na dan 8.000 dinara dužan da. prema kojoj je obveznik dužan da podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu.privrednog društva nastalog promenom pravne forme preduzetnika. stav 3. ovog člana koji u kalendarskom tromesečju ostvari ukupan promet veći od 20. 413-00-2446/2010-04 od 26.000 dinara. već se primenjuje odredba člana 48.. za tekuću i narednu kalendarsku godinu poreski period kalendarski mesec. stav 1. dužan je da do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave.08. stav 4.000.000. je poreski period za koji je obveznik PDV . godine: Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. podnese evidencionu nadležnom poreskom organu.000 dinara. odnosno da se evidentira u sistem PDV. 413-00-1713/2008-04 od 10. Zakona. godine..preduzetnika i obveznika PDV . odnosno poreski period za koji obveznik PDV .10. dužan je da podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave za poreski period tog poreskog obveznika. najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave.000 dinara. predaje poresku prijavu i plaća PDV. i • da ovaj obveznik podnosi poreske prijave. na osnovu zahteva podnetog u skladu sa odredbom člana 48. da je obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4. Zakona propisano je. podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu.000 dinara.. obračunavao i plaćao PDV.000 do 20. Sporna pitanja oko poreskog perioda iz neposredne primene Zakona • U neposrednoj primeni Zakona kao sporno se pojavilo pitanje za koji poreski period podnosi poresku prijavu. stav 6. Zakona.000.2010: ".

dalje: Zakon o PDV). u smislu Zakona o PDV. ovog člana. br. zakon. 61/2007 i 5/2009 . 29 . 10-11 P • Zakon o porezima na imovinu („Sl. • PORESKI ASPEKT DAVANJA BEZ NAKNADE POSLOVNIH UZORAKA I POKLONA MANJE VREDNOSTI oreski obveznici za potrebe reklame.dr. aprila tekuće godine. Prvu periodičnu poresku prijavu ovaj obveznik je dužan da podnese do 10.dr. obračunava i plaća PDV mesečno (do 10. obračunava i plaća PDV tromesečno. stav 4. 84/2004. • Pravilnik o utvrđivanju šta se smatra uzimanjem i upotrebom dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika. ako ovim zakonom nije drukčije određeno. obveznik iz stava 2. Zakona. februara tekuće godine ostvario ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci veći od 20. očekujući buduću ekonomsku korist. 42/2002 . a nakon toga poreske prijave podnosi. ovog člana traje najmanje 12 meseci (stav 5. Sva takva davanja mogu imati različiti poreski tretman kako sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost. 43/2003. maja.ispr. da do 15. br. list SRJ”. ustanovio je da je 14. zakon. 86/2004 . kao i uvoz dobara u Republiku. Propisano je takođe da ovako odobreni poreski period traje najmanje 12 meseci. koja uređuje poreski aspekt raznih davanja po ovom osnovu je: • Zakon o porezu na dodatu vrednost („Sl.dalje: Zakon o porezima na imovinu) PRIMENA ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST Odredbom člana 3. propagande i reprezentacije često izdvajaju značajna sredstva. br. 84/2004 i 18/2010 . Odobreni poreski period iz stava 3. juna itd). 25/2001.POREZ NA DODATU VREDNOST III Primer: Obveznik PDV koji podnosi poreske prijave.000 dinara). Promet dobara. pružanjem usluga i svakim drugim prometom bez naknade i o utvrđivanju uobičajenih količina poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti („Sl. „Sl. glasnik RS”. Relevantna zakonska regulativa. a u skladu sa odredbom člana 4. u okviru obavljanja delatnosti. istog člana Zakona). obračunava i plaća PDV tromesečno. 80/2002. • Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Sl. najkasnije do 15. je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik.dalje: Pravilnik o utvrđivanju prometa bez naknade).000.000 dinara. glasnik RS”.dalje: Zakon o porezu na dobit). br. glasnik RS”. 80/2002 . br. može da podnese nadležnom poreskom organu zahtev za promenu poreskog perioda u kalendarski mesec.odluka SUS i „Sl. 135/2004. glasnik RS”. 26/2001. 10. 80/2002 . pa se zbog toga izvodi zaključak da je za promenu poreskog perioda u ovom slučaju dovoljno da obveznik PDV podnese zahtev u propisanom roku. januara tekuće godine (dakle samo na početku kalendarske godine) podnese zahtev nadležnom poreskom organu za promenu poreskog perioda u kalendarski mesec. što znači da nakon isteka tog perioda obveznik PDV može da promeni poreski period u kalendarsko tromesečje (ako u međuvremenu nije ostvario ukupan promet u prethodnih 12 meseci preko 20. Zakon ne propisuje koje uslove nadležni poreski organ ceni prilikom odlučivanja o zahtevu obveznika PDV za promenu poreskog perioda. glasnik RS”.. januara tekuće kalendarske godine. Prema odredbi člana 48. stav 1. Zakon je ostavio mogućnost obvezniku PDV koji podnosi poreske prijave. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. br. 61/2005 i 61/2007 . Zakona.000. Zakona o PDV propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (dalje: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu. tako sa aspekta Zakona o porezu na dobit pravnih lica. 80/2002. 114/2004 .

zbog kojih se davanje poklona manje vrednosti smatra neoporezivim. a koji se daju licima. Pravilnika). predstavnicima poslovnog partnera i sl. Osim toga. godine) . Međutim. Međutim. u smislu člana 6.000 RSD. odnosno uslov davanja najviše jednog takvog poklona istom licu u poreskom periodu. Ovo iz razloga da bi obveznik PDV. a poklanja uzorke parfema . Povremenim davanjem poklona smatra se davanje najviše jednog poklona istom licu u poreskom periodu. Ovakav promet se ne smatra prometom u smislu Zakona o PDV (Mišljenje Ministarstva finansija br. na taj promet PDV se obračunava i plaća. stav 1. a ako ne mogu biti obeležena kao poslovni uzorci. poklanja svojim pretplatnicima ili određenoj ciljanoj grupi potencijalnih korisnika časopis. Poslovnim partnerima smatraju se osobe sa kojima postoji poslovni odnos ili se očekuje da će se takav odnos uspostaviti. tačka 3) Zakona. • Izdavačko društvo . makar jedan od sledeća dva uslova: .000 dinara.). poklanja dobra.da poslovni uzorci budu obeleženi kao takvi. stav 1.III POREZ NA DODATU VREDNOST Obaveza obračuna PDV na davanje poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti Odredbom člana 6. a koja su rezultat poslovanja poreskog obveznika ili koja su neposredno povezana sa obavljanjem njegove delatnosti. moraju biti u obliku i pakovanju različitom od oblika i pakovanja tih dobara namenjenih prometu (stav 2. koju bi obveznik PDV trebalo da vodi za ovakve potrebe. Pravilnika o utvrđivanju prometa bez naknade poklonom manje vrednosti. smatra se dobro pojedinačne tržišne vrednosti manje od 2. Dakle. iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi nedvosmislen zaključak da se davanje poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti ne smatra prometom u smislu Zakona o PDV. tako što je na koricama tog izdanja napisano da se radi o besplatnom primerku. na taj promet PDV se obračunava i plaća u skladu sa Zakonom (na osnovicu. odnosno poklonom manje vrednosti.10. koja su identična onima koja su namenjena prometu. tačka 3) Zakona o PDV propisano je da se prometom dobara i usluga. 30 .2008.Obveznik PDV . čija je pojedinačna tržišna vrednost u trenutku poklanjanja manja od 2. neophodno je da bude zadovoljen. 41. Pokloni manje vrednosti U skladu sa odredbom člana 8. a da za to ne postoji pravna obaveza. svojim kupcima parfema u svrhu prezentovanja koji su u drugačijem pakovanju od onih koji su namenjeni prometu. Pravilnika o utvrđivanju prometa bez naknade. koje obveznik daje povremeno različitim licima (poslovnim partnerima. koji je posebno obeležen. ovaj promet već čini oporezivim.da budu u pakovanju. bez obzira da li je na tim dobrima utisnut logotip poreskog obveznika. ako se daju povremeno različitim licima. upućuje na zaključak da se o ovakvim davanjima poklona manje vrednosti mora voditi određena evidencija. smatraju se dobra koja nisu namenjena prometu. propisan i uslov da se pokloni daju različitim licima. a da bi se utvrdila eventualna pravna obaveza. člana 7. Primeri kada se poklanjanje poslovnih uzoraka ne smatra prometom u smislu Zakona o PDV: • Obveznik PDV . .parfimerija prodaje parfeme u jednoj vrsti pakovanja. Zakonskim i podzakonskim aktima nije propisana forma evidencije. Ako obveznik PDV . Dobra koja se daju kao poslovni uzorci moraju biti obeležena kao takva. mogao da dokaže da su zadovoljeni svi propisani uslovi.2008. u smislu člana 6 stav 1 tačka 4) Zakona. stav 1. a tačkom 4) ni davanje poklona manje vrednosti. 413-00-206/2008-04 od 24. neophodno je jasno utvrditi šta se u smislu zakonske poreske regulative može smatrati poslovnim uzorkom. uobičajenom količinom poslovnih uzoraka. ne smatra besplatno davanje poslovnih uzoraka u uobičajenim količinama za tu namenu kupcima ili budućim kupcima.testere. Da se poklanjanje poslovnih uzoraka ne bi smatralo oporezivim prometom. postojanje eventualne pravne obaveze između obveznika PDV i lica kome se poklon manje vrednosti daje. koju čini nabavna cena. 10-11 Poslovni uzorci U skladu sa odredbom člana 7. koji je namenjen prometu. u slučaju eventualne kontrole od strane nadzornog organa. koje obveznik PDV smatra poslovnim partnerima ne smatra prometom u smislu Zakona o PDV. bez PDV. što znači da se na ovaj promet PDV ne obračunava. s obzirom da je kao jedan od uslova da se ovakva davanja poklona. Ovaj promet uzoraka ne smatra se prometom i ne postoji obaveza obračunavanja PDV (Mišljenje Ministarstva finansija. u smislu ovog zakona. postoji obaveza obračuna i uplate PDV. mogu smatrati neoporezivim. koje je različito od onog koje je namenjeno prometu. odnosno cena koštanja). Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi zaključak da se davanje poklona. ponovo je potrebno posedovaPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. koje se bavi oporezivim prometom . Ukoliko isti Obveznik PDV poklanja časopis koji je namenjen prometu.12. te samim tim se na taj promet PDV ne obračunava. godine) . Ukoliko isti obveznik PDV poklanja parfem. da se ovaj promet ne bi smatrao prometom u smislu Zakona o PDV. a to upravo ostavlja prostora poreskom organu da činjenice tumači u svakom pojedinačnom slučaju.00-2245/2008-04 od 18. br.

koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga: . propagande i reprezentacije.koji je oporeziv PDV.za koji u skladu sa članom 24. obveznik PDV. osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti. kojim je propisano da se uzimanje dobara.PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara. koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu. Zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV. treba imati u vidu odredbe člana 4. Zakona. Zakona o PDV. uključujući i nabavku opreme. . pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslova iz st. stav 2. kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata. Saglasno odredbi stava 4. 10-11 ri ako poseduje račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza. stav 5. bez PDV. . . PRIMENA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA Davanje poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti se sa stanovišta propisa kojima se uređuje oporezivanje dobiti društva. obveznik može da ostvaPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. u skladu sa zakonom ili dokument o izvršenom uvozu dobara. pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza. obveznik PDV ima pravo na odbitak PDV obračunatog i plaćenog pri uvozu poslovnih uzoraka . svako poklanjanje posle prvog čini oporezivim prometom. koje besplatno daje svojim kupcima ili potencijalnim kupcima u svrhu prezentacije i promocije svog osnovnog programa. a uz ispunjenje propisanih uslova. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama. tretira kao trošak reklame. smatra se prometom dobara uz naknadu pod uslovom da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove može odbiti u potpunosti ili srazmerno. da u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz st. Zakona. Pravo na odbitak PDV pri nabavci poklona i poslovnih uzoraka Prema odredbi člana 28. stav 4. i to: .je poklon vrednosti. Pravo na odbitak prethodnog poreza. 1. tačka 3. prema odredbi člana 28. Zakona o PDV propisano je. odnosno granična vrednost do kojeg ovakvi 31 .obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga.000 dinara. Ovaj limit. smatra se promet dobara i usluga. Kada su u pitanju pokloni veće vrednosti (koji ne ispunjavaju navedene uslove da se njihovo poklanjanje „ne smatra prometom” u smislu člana 6. koja je manja od 2. Kada obveznik PDV poklanja dobra drugim licima. odnosno da nije u istom poreskom periodu poklonio istom licu više od jednog ovakvog poklona.koji je izvršen u inostranstvu. koji prelazi navedenu graničnu vrednost obveznik PDV imao bi obavezu da obračuna PDV. 1.POREZ NA DODATU VREDNOST III nje određene evidencije o licima koja su ovakve poklone primala od obveznika PDV. Ukoliko bi vrednost datih poklona manje vrednosti u poreskom periodu bila veća od iznosa koji je jednak 0. člana 28. koji se društvu mogu priznati kao rashod za svrhe utvrđivanja osnovice za obračun poreza na dobit. i 2. . Odredbom stava 3.da je poklone davao povremeno različitim licima. do 3. odnosno kojim se potvrđuje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platio prilikom uvoza. . na iznos. stav 1. a prilikom donošenja odluke o korišćenju eventualnog prava na odbitak prethodnog poreza (kada to pravo postoji) prilikom nabavke dobara. stav 1.25% ukupnog prometa u tom poreskom periodu. na koji obveznik PDV ima obavezu da obračuna PDV. Pod ukupnim prometom za navedenu svrhu. Da bi se davanje poklona manje vrednosti smatralo neoporezivim. Zakona o PDV. ima obavezu da poseduje dokaze na osnovu kojih se nesporno može utvrditi da: .25% ukupnog prometa obveznika u tom poreskom periodu. Zakona). ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici. ovog člana. ovog člana obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV. koje će obveznik poklanjati svojim poslovnim partnerima ili raznim licima za koje proceni da postoji ekonomska opravdanost davanja poklona. Pravilnika o utvrđivanju prometa bez naknade propisan je i uslov da ukupna vrednost poklona manje vrednosti u poreskom periodu ne može biti veća od 0.da između njega i lica kome je poklon dat ne postoji pravna obaveza Ograničenje neoporezivih poklona manje vrednosti u odnosu na ukupan promet Odredbama člana 8. Ovo iz razloga što je zakonodavac limitirao iznos ovakvih rashoda. u kojem je iskazan prethodni porez. Davanje više ovakvih poklona jednom istom licu u istom poreskom periodu. člana 28. odnosno svaki drugi promet dobara iz stava 4. ili 4. postajaće obaveza obračuna PDV ukoliko je taj obveznik prilikom nabavke iskoristio pravo na odbitak prethodnih poreza. odnosno primljene usluge. člana 4.

glasnik RS” br. koji su namenjeni određenim. glasnik RS”.) obračunat i plaćen PDV. 25/2001. 7 i 8). godini potpisan je i overen u sudu Predugovor o kupoprodaji poslovnog prostora. br. 43/2003. 18/2010). izdaci za reprezentaciju (zajedno sa drugim troškovima reprezentacije kao što su na primer: konzumiranje jela i pića u ugostiteljskim objektima. Zakona o porezu na dobit. koji eventualno prelazi navedenu graničnu vrednost. odnosno u kom poreskom periodu je moguće izvršiti ispravku dugovanog PDV u ovom slučaju? 32 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.Obveznik PDV koji je obračunao PDV po osnovu primljenog avansa. davanje poslovnim partnerima). sa odredbom da se primljeni avans vrati u celosti. 10-11 .5% ukupnog prihoda. 84/2004) i izdaci za reklamu. za razliku od dobara i usluga učinjenih za reprezentaciju. Za iznos ovakvih troškova. stiče pravo na povraćaj PDV. poreski obveznik je dužan da uveća osnovicu za obračun poreza na dobit. knjižili bi se na troškovima reprezentacije u slučaju kada je primalac poznat (pr. zakon. kupac. S obzirom da je poreski priznat rashod za reklamu i reprezentaciju znatno veći u odnosu na poreski priznat rashod po osnovu reprezentacije. propagandu i reprezentaciju u poreskom bilansu za 2010. sa kupcem . propagandu i reprezentaciju priznavali su se kao rashod u iznosu do 3% od ukupnog prihoda. raskinut je Predugovor. • Olivera Došlić PITANJE I ODGOVOR Ispravka iznosa dugovanog PDV u slučaju raskida predugovora o prodaji poslovnog prostora na osnovu kojeg je izvršeno avansno plaćanje naknade ili dela naknade za predmetni promet Pitanje: • U poslovnoj 2009. 80/2002 .dr. poznatim licima. primenjivao se Zakon o porezu na dobit preduzeća („Sl. godinu primenjivati Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Sl. stav 6. U skladu sa ovakvim pristupom troškovi po osnovu poklanjanja dobara koje poreski obveznik u toku poslovne godine ima.godine.5% od ukupnog prihoda obveznika Kao rashodi propagande u poreskom bilansu se priznaju samo pokloni i drugi rashodi koji služe promociji poslovanja poreskog obveznika (član 15. dok bi obrnuto troškovi po osnovu poklanjanja dobara manje vrednosti u slučajevima kada njihovi primaoci nisu unapred određeni bili knjiženi na troškovima reklame i propagande (na primer: davanje poslovnih uzoraka novog proizvoda u svrhe promocije).pravnim licem. a za svrhe obračuna poreza na dobit. s obzirom da do prometa dobara nije ni došlo. U kom poreskom periodu privredno društvo . Pod navedenim pretpostavkama. a šta reprezentacijom zasniva se na pravilu da su dobra namenjena reklami i propagandi pod istim uslovima namenjeni većem broju nepoznatih lica. U tom istom poreskom periodu. Prilikom sastavljanja poreskog bilansa za godine do 2009. je koristio pravo na odbitak PDV. godinu . a da bi odluka o knjiženju bila ispravna neophodno je pre donošenja same odluke o ovakvim aktivnostima.Izdaci za reklamu i propagandu priznaju se kao rashod u iznosu do 5% od ukupnog prihoda obveznika .) priznali bi se poreskom obvezniku do iznosa koji čini 0. Najjednostavniji način za utvrđivanje šta se smatra reklamom i propagandom.III POREZ NA DODATU VREDNOST troškovi mogu biti priznati u Poreskom bilansu regulisan je članom 15. dok bi se izdaci za reklamu i propagandu (u njihovom ukupnom iznosu) priznali do iznosa koji čini 5% ukupnih prihoda obveznika. u službenim prostorijama prilikom prijema stranaka i dr.Izdaci za reprezentaciju priznaju se kao rashod u iznosu do 0. veoma je važno utvrditi na kojim će rashodima poreski obveznici knjižiti troškove koji nastaju po osnovu davanja poklona manje i veće vrednosti. 80/2002. proceniti u kakve se svrhe vrši poklanjanje. U novembru 2010. Po tom osnovu primljen je avans i izdat avansni račun po kome je u poreskom periodu kada je izvršena uplata (oktobar 2009. po kome se ovi rashodi priznaju uz određena ograničenja u odnosu na ukupne prihode društva: Priznavanje rashoda za reklamu. dok će se za 2010.

koji duguje po tom osnovu.5. nije došlo do predaje predmetnog poslovnog prostora i garaža kupcu. tač. Ako se izmeni osnovica za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV. obveznik je dužan da izda račun ili drugi dokument koji služi kao račun (dalje: račun) za svaki promet dobara i usluga drugim obveznicima. br. u konkretnom slučaju. ako ovim zakonom nije drukčije određeno. smatra se i prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata (stav 3. obveznik PDV . odnosno licu koje nije obveznik PDV.ispr. kao i uvoz dobara u Republiku. odnosno u kojem je raskinut predugovor. predmet oporezivanja PDV su isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu. garaža i dr). u smislu člana 4. istog člana Zakona). Prema odredbama člana 42. i 2. garaža i dr. Ako lice koje je izvršilo plaćanje avansnih sredstava i koristilo pravo na odbitak prethodnog poreza iskazanog u avansnom računu ne izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza u skladu sa odredbama člana 31. Odredbom člana 2. Prema stavu 3. ovog člana obveznik može da izvrši ako poseduje dokument o smanjenju naknade za izvršeni promet dobara i usluga tim licima (odredba stava 4.) smatraju delovi novoizgrađenih građevinskih objekata iz stava 1. Izmenu poreske osnovice i iznosa dugovanog PDV obveznik PDV vrši u poreskom periodu u kojem je izmena nastupila. 140/2004 i 67/2005).dalje: Zakon). je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik. izmenu iz stava 3. koji vrši obveznik PDV. stav 1. 61/2005 i 61/2007 . pri čemu. koji se isporučuju kao posebna celina i za koje se ugovara posebna naknada.dalje: Pravilnik) propisano je. obveznik koji je izvršio promet dobara i usluga može da izmeni iznos PDV samo ako obveznik kome je izvršen promet dobara i usluga ispravi odbitak prethodnog poreza i ako o tome pismeno obavesti isporučioca dobara i usluga. 105/2004 .smanji. stav 3. Zakona i odredbama Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Sl. obveznik PDV koji. u konkretnom slučaju. ovog člana vrši se u poreskom periodu u kojem je nastupila izmena (odredba stava 7. Saglasno navedenom. Ako je isporuka dobara i usluga izvršena obvezniku koji nema pravo na odbitak prethodnog poreza. Zakona).POREZ NA DODATU VREDNOST III Odgovor: Prema odredbi člana 3. da se novoizgrađenim građevinskim objektima. člana 21. da poreska obaveza nastaje danom kada se najranije izvrši jedna od sledećih radnji: 1) promet dobara i usluga. u okviru obavljanja delatnosti. 10-11 33 . odnosno prvi prenos prava raspolaganja. Saglasno odredbi člana 4. 84/2004. tačka 7) istog člana Zakona). stav 1. obveznik koji je isporučio dobra ili usluge dužan je da iznos PDV. Pravilnika o utvrđivanju novoizgrađenih građevinskih objekata i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata čiji je prvi prenos prava raspolaganja predmet oporezivanja PDV („Sl. promet dobara. Napominjemo. Prometom dobara. a na osnovu tog predugovora je izvršeno plaćanje naknade ili dela naknade za predmetni promet (avans). kao i da izda račun u skladu sa odredbama člana 42. Odredbom stava 2. ispravi u skladu sa izmenom (odredba člana 21. poslovni prostor. Zakona. PDV se obračunava i plaća po propisanoj poreskoj stopi. Prema tome. obveznik PDV vrši izmenu poreske osnovice i iznosa dugovanog PDV u poreskom periodu u kojem lice koje je izvršilo plaćanje avansnih sredstava izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza. lice koje je izvršilo plaćanje avansnih sredstava i koristilo pravo na odbitak prethodnog poreza iskazanog u avansnom računu je dužno da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza u skladu odredbama člana 31. 1) i 2) Zakona propisano je. glasnik RS”. ako se osnovica naknadno izmeni . istog člana Pravilnika propisano je. smatraju objekti u svim stepenima izgrađenosti koji kao takvi mogu biti predmet prenosa prava raspolaganja. naplati naknadu ili deo naknade pre nego što izvrši promet ovih dobara. br. glasnik RS”. Odredbama člana 16.. ali samo ako lice koje je izvršilo plaćanje avansnih sredstava i koristilo pravo na odbitak prethodnog poreza iskazanog u avansnom računu izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza u skladu sa odredbama člana 31. Zakona i o tome pismeno obavesti obveznika PDV . dužan je da po osnovu primljenog avansa obračuna i plati PDV. • Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. s tim što se u konačnom računu odbijaju avansna plaćanja u kojima je sadržan PDV. u slučaju raskida predugovora o prodaji poslovnog prostora i garaža. čiji je promet predmet oporezivanja PDV za koji postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV. na osnovu predugovora o prodaji poslovnog prostora i garaža za čiji promet postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV. 2) naplata ako je naknada ili deo naknade naplaćen pre prometa dobara i usluga. pri čemu obaveza izdavanja računa iz stava 1. ovog člana postoji i ako obveznik naplati naknadu ili deo naknade pre nego što je izvršen promet dobara i usluga (avansno plaćanje). br. januara 2005. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. Zakona u poreskom periodu u kojem je nastupila izmena. istog člana Zakona. 86/2004 . tačka 7) Zakona. U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskim odredbama. Izmena osnovice iz st. st. u poreskom periodu u kojem je raskinut predugovor. Zakona. Zakona). godine. u smislu ovog zakona. ovog člana. glasnik RS”. da se ekonomski deljivim celinama (stan. na prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenom građevinskom objektu ili ekonomski deljivoj celini u okviru tog objekta (stan. u smislu ovog zakona. poslovni prostor. Zakona u poreskom periodu u kojem je raskinut predugovor. Zakona. 1 .prodavca (u konkretnom slučaju primaoca avansnih sredstva). 105/2004. a čija je izgradnja započeta od 1.prodavac vrši izmenu iznosa dugovanog PDV u skladu sa odredbama člana 21. 1. odnosno.

U poreskom periodu (april 2010) u kome su ispunjeni svi uslovi za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza iz člana 28. Privredno društvo o tome. 86/2004 . ovog člana obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV. ovog člana. stav 1. 2) PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara. Zakona. osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti (dalje: ukupan promet) u prethodnih 12 meseci nije veći od 4.12. Mali obveznik nema pravo iskazivanja PDV u računima ili drugim dokumentima. 3) koji je izvršen u inostranstvu. Saglasno odredbi člana 39. inspektori Poreske uprave osporavaju pravo na odbitak ovog poreza. s obzirom da predmetni račun nije izdat u skladu sa Zakonom jer lice koje nije obveznik PDV nema pravo iskazivanja PDV u računima i drugim dokumentima. sa obrazloženjem da je dobavljač brisan iz sistema PDV 31.000 dinara. u poreskoj prijavi iskazan je PDV iz ovog računa kao prethodno plaćeni.000. istog člana Zakona. i to: 1) obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga. obveznik može da ostvari ako poseduje račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza. lice koje je. odnosno ako pri otpočinjanju obavljanja delatnosti proceni da u narednih 12 meseci neće ostvariti ukupan promet veći od 2.3. sa kojim privredno društvo sarađuje duži niz godina . registar evidentiranih obveznika PDV je javni registar u koji imaju mogućnost uvida sva zainteresovana lica (npr. godine (kada je privrednom društvu izdat račun sa iskazanim PDV) nije bio obveznik PDV. • Da li Poreska uprava ima pravo da ovaj PDV ospori i na koji način da privredno društvo zaštiti svoje poslovanje u ovakvim situacijama.dalje Zakon). nema zakonsku obavezu da o tome obaveštava svoje komitente i poslovne partnere.III POREZ NA DODATU VREDNOST PITANJE I ODGOVOR Pravo na odbitak prethodnog poreza koji je iskazan u računu dobavljača koji je pre izdavanja računa brisan iz evidencije PDV obveznika Pitanje: • Dobavljač. stav 2. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama. odbije kao prethodni porez. Zakona. brisano iz evidencije obveznika PDV. na internet stranici Poreske uprave). lice čiji ukupan promet dobara i usluga. Napominjemo. odnosno kojim se potvrđuje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platio prilikom uvoza. nema pravo na odbitak prethodnog poreza i nije dužan da vodi evidenciju propisanu ovim zakonom (stav 2. Zakona. da u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz stava 1. od strane dobavljača nije bilo obavešteno. obveznik PDV ima pravo da PDV obračunat i iskazan u računu prethodnog učesnika u prometu. ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici. • Odgovor: Prema odredbama člana 28. istog člana Zakona). a koji je izdat u skladu sa Zakonom. odbije kao prethodni porez. 61/2005 i 61/2007 . glasnik RS”. Postojanje eventualne prekršajne ili krivične odgovornosti u svakom konkretnom slučaju ceni nadležni organ u propisanom postupku.000 dinara. Zakona. godine. prema odredbi člana 28. i 34 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. koji su brisani iz sistema PDV postoji obaveza da o promeni svog poreskog statusa obaveste svoje komitente pojedinačno. ovog člana. Prema odredbi člana 33. nadležni poreski organ. ovog zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV.000 dinara (dalje: mali obveznik). Međutim. 1 . koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga: 1) koji je oporeziv PDV. godine i da u aprilu 2010. a u skladu sa važećim propisima. stav 1. u kojem je iskazan prethodni porez. 10-11 . izvršiće brisanje obveznika iz evidencije za PDV ako je obveznik ostvario ukupan promet u prethodnoj kalendarskoj godini u iznosu manjem od 2. koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu. kako ne bi zbog tuđeg propusta snosilo posledice? • Da li za obveznike PDV. br.. Odredbom stava 3. Zakona. istog člana Zakona propisano je. pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza. ne obračunava PDV za izvršen promet dobara i usluga. U novembru 2010. uz ispunjenje ostalih zakonskih uslova. o čemu izdaje potvrdu iz stava 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. odnosno primljene usluge. a po sprovedenom postupku.ispr. Zakona. u postupku terenske kontrole.000. u skladu sa odredbom člana 39. obveznik PDV nema pravo da PDV koji je u računu ili nekom drugom dokumentu iskazalo lice koje nije obveznik PDV. po službenoj dužnosti. ili se validnim informacijama smatraju one na internet stranici Poreske uprave? 2. stav 2. kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata. uključujući i nabavku opreme. Saglasno odredbi stava 4. Međutim. pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslova iz st. 2) za koji u skladu sa članom 24. stav 2. 84/2004. Pravo na odbitak prethodnog poreza.000.obveznik PDV izdao je račun koji je formalno ispravan i koji sadrži sve propisane elemente iz člana 42.2009. u skladu sa ovim zakonom ili dokument o izvršenom uvozu dobara.

86/2004 . Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. u smislu ovog zakona. 84/2004. Prema odredbi člana 17. u okviru obavljanja delatnosti. od strane obveznika PDV kome je to vozilo pre prodaje bilo osnovno sredstvo i prilikom čije nabavke taj obveznik nije koristio pravo na odbitak prethodnog poreza. stav 1. Zakona). u smislu ovog zakona.POREZ NA DODATU VREDNOST III PITANJE I ODGOVOR Poreski tretman prometa polovnog teretnog motornog vozila koji vrši obveznik PDV koji se ne bavi prometom polovnih motornih vozila Pitanje: • Kakav je poreski tretman prodaje polovnog teretnog vozila. ako ovim zakonom nije drukčije određeno. na osnovicu koju čini ukupan iznos naknade koju obveznik PDV prima ili treba da primi za ovaj promet. uključujući polovna motorna vozila. Zakona. uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici (član 36. motocikala. a u skladu sa odredbom člana 4. kao i uvoz dobara u Republiku. uključujući subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga. je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik. • Odgovor: Prema odredbama člana 3. Saglasno odredbi člana 6. u koju nije uključen PDV. Zakona. kolekcionarskih dobara i antikviteta. tačka 2) Zakona. glasnik RS”. bez obzira da li je taj obveznik PDV imao (ili koristio) pravo na odbitak prethodnog poreza prilikom nabavke predmetnog vozila. u koju nije uključen PDV. umetničkih dela.ispr. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama. stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge. zato što je isto dobijeno na poklon (u okviru nagradne igre)? nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno. stav 1. poreska osnovica (dalje: osnovica) kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu.. plovnih objekata. predmet oporezivanja PDV su isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu. vazduhoplova za koje pri nabavci obveznik PDV Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. utvrđuju osnovicu kao razliku između prodajne i nabavne cene dobra (dalje: oporezivanje razlike). stav 1. Obveznici koji se bave prometom polovnih dobara.dalje: Zakon). prometom dobara i usluga. 10-11 35 . br. Promet dobara. ne smatra se promet putničkih automobila. na promet polovnog teretnog motornog vozila (u konkretnom slučaju Citroen Berlingo) koji vrši obveznik PDV koji se ne bavi prometom polovnih motornih vozila. ako ovim zakonom nije drukčije propisano. PDV se obračunava i plaća po opštoj stopi PDV od 18%. 61/2005 i 61/2007 . stav 1.

GODINE „Sl. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe. • U delu Obrasca PB 1 koji se odnosi na usklađivanje rashoda izvršena su usklađivanja sa nedavno izvršenim izmenama i dopunama zakona koji uređuje oporezivanje dobiti.MRS. JANUARA 2011. 84/2004 i 18/2010 . pod tačkom 4) Pravilnika precizirano je da se pod red. Prilikom utvrđivanja poreza na dobit za 2010. objavljena su podzakonska akta koja su doneta u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća („Sl. 139/2004).IV POREZ NA DOBIT PRAVILNICI KOJI SU DONETI U SKLADU SA IZMENAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PREDUZEĆA. A NA OSNOVU KOJIH ĆE SE VRŠITI OBRAČUN POREZA ZA 2010. Obrasca PB 1 iskazuju kapitalni dobici i gubici iskazani u bilansu uspeha (na odgovarajućim računima na kojima se iskazuju dobici. 4. 25/2001. odnosno gubici od prodaje imovine. 3. Zakona. odnosno 4. glasnik RS”. br. saglasno propisima o računovodstvu i reviziji i međunarodnim računovodstvenim standardima . podnosi i stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika koja obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije i poslovne knjige vodi u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija (ogranak i drugi organizacioni delovi nerezidentnog obveznika). br. glasnik RS”. Pravilnika propisano je da poreski bilans na Obrascu PB 1. Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica. a Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 99 od 28. pored Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. i to: • U članu 1. 10-11 36 . glasnik RS”. koji je propisan Pravilnikom. a ovom prilikom ćemo samo napomenuti novine koje ovaj pravilnik sadrži u odnosu na Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica („Sl. 80/2002. br.dalje: Pravilnik). GODINU STUPILI SU NA SNAGU 4. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije.otpremnine i novčane naknade po osnovu prestanka radnog odnosa koje su obračunate u prethodnom poreskom periodu (u kome nisu bile priznate kao rashod). januara 2011. • U članu 3. nastali prodajom.dalje: Zakon). U Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica O Pravilniku o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica („Sl. 4. 2. godine. odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja . glasnik RS”. 99/2010 . 5. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) . godine. glasniku RS”.MSFI). Sve usvojene izmene Pravilnika stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Sl. 43/2003.obveznike poreza na dobit preduzeća. biće više reči u nekom od narednih brojeva. stav 1. stav 1. decembra 2010. 18/2010) i to: 1. glasniku RS”. br. godinu. br. br. Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica. i 5. odnosno drugim prenosom uz naknadu imovine navedene u članu 27. primenjivaće se i pomenuti pravilnici. i s tim u vezi unete odgovarajuće pozicije u ovom obrascu na kojima se iskazuju: .

ali se priznaju u poreskom periodu za koji se podnosi poreski bilans. platila nerezidentna filijala matičnog pravnog lica. PDO i druge Obrasce možete videti u prilogu ovog izdanja. br. ne ulaze u osnovicu za oporezivanje. • U delu Obrasca PB 1 koji se odnosi na poresku osnovicu. . tač. pri čemu napominjemo da se u ovom delu Obrasca PB 1 unosi i prihod po osnovu dividendi i udela u dobiti ostvaren od drugog rezidentnog obveznika. glasnik RS”. Najznačajnija novine u Obrascu PDPsastoji se u tome što u Delu 9. u smislu da se amortizacija za stalna sredstva razvrstana u prvu grupu. Zakona. koji je. a koje nisu bile plaćene u prethodnom poreskom periodu u kome je po tom osnovu u poslovnim knjigama obveznika bio iskazan rashod koji nije bio priznat u poreskom bilansu. i 2. • U delu Obrasca PB 1 koji se odnosi na oporezivu dobit. doprinosi. 1. pored Obrasca PDP (koji podnose obveznici poreza na dobit iz člana 1. Zakona. takse i druge javne dažbine koje ne zavise od rezultata poslovanja. odnosno upotrebljena.1 i druge Obrasce možete videti u prečišćenom tekstu Pravilnika. i to na Obrascu PDO . br. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe U Pravilniku o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe („Sl. kao i na korekciju rashoda po osnovu kamata primenom pravila o transfernim cenama.dalje: Pravilnik) propisan je sadržaj (nove) poreske prijave koju podnosi stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika koja obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije i poslovne knjige vodi u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija (ogranak i drugi organizacioni delovi nerezidentnog obveznika). odnosno nastalo je oštećenje te imovine usled više sile. Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica Pravilnikom o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica („Sl.iznos iskorišćenih dugoročnih rezervisanja (za izdate garancije i druga jemstva) koja nisu bila priznata kao rashod u poreskom periodu kada su izvršena.porezi. . nisu kumulativno ispunjeni uslovi iz člana 16. godine. a u kome su iskorišćena. odnosno MSFI. srazmerno vremenu od kada je započet obračun amortizacije do kraja poreskog perioda. 10-11 poseban prilog. odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. 116/2004 i 99/2010 . S tim u vezi.8. u poreskom periodu u kome se vrši direktni otpis. i Obrazac PDO. saglasno propisima o računovodstvu i reviziji i MRS. Izmenjeni Obrazac PB . u kome su prečišćeni tekstovi Zakona i podzakonskih akata donetih u skladu sa Zakonom. koji je dostupan kroz Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 37 . stav 3. koji.POREZ NA DOBIT IV isplaćene u poreskom periodu za koji se podnosi poreski bilans (u kome se priznaju). dodate su nove pozicije na kojima se iskazuju: . na rednom broju 9.Poreska prijava za akontaciono . postanu raspoloživa za korišćenje.ispravke vrednosti pojedinačnih potraživanja koje su bile priznate na teret rashoda. vrši se: • Usaglašavanje sa odredbom člana 10. računskim putem se utvrđuje oporeziva dobit (ili gubitak). Obračun amortizacije započinje od dana kada stalna sredstva.rashodi nastali po osnovu obezvređenja imovine koji nisu bili priznati u poreskom periodu u kome su utvrđeni.Podaci o poreskoj osnovici i obračunatom porezu. st. utvrđuje se poreska osnovica kao zbir ostatka oporezive dobiti i ostatka kapitalnog dobitka. . stav 1. a za koje. saglasno članu 25. saglasno članu 53a Zakona o porezu na dobit pravnih lica. stečena u toku poreskog perioda. ali je u poreskom periodu za koji se podnosi poreski bilans ta imovina otuđena. u kome su prečišćeni tekstovi Zakona i podzakonskih akata donetih u skladu sa Zakonom. u drugoj državi. 99/2010 . plaćene u poreskom periodu (u kome se i priznaju). ne ulazi u osnovicu za oporezivanje. stav 4. glasnik RS”. Zakona). . biće detaljnije objašnjen u nekom od narednih tekstova koji će se odnositi na popunjavanje poreskog bilansa za 2010. • Deo Obrasca PB 1 koji se odnosi na korekciju rashoda po osnovu sprečavanja utanjene kapitalizacije. Obrazac PDP. godinu. obračunava primenom proporcionalne metode za svako stečeno sredstvo posebno.konačno utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica za ogranke i druge organizacione delove nerezidentnih obveznika za period od ___ do ___ 201__. obveznik (koji je izgubio pravo na poreski podsticaj) unosi podatak o iznosu obračunatog poreza po osnovu gubitka prava na poreski podsticaj. saglasno članu 25a Zakona. . Zakona) i Obrasca PDN (koji podnose obveznici iz člana 1. saglasno članu 22v Zakona. • U delu Obrasca PB 1 koji se odnosi na usklađivanje prihoda.prihodi nastali po osnovu neiskorišćenih dugoročnih rezervisanja koji. .dalje: Pravilnik). • U poslednjem delu Obrasca PB 1 iskazuju se kapitalni dobici i gubici utvrđeni na način propisan Zakonom.porez po odbitku na isplaćene kamate i autorske naknade. 1) do 3) Zakona.

odnosno MSFI.1 i druge Obrasce možete videti u prečišćenom tekstu Pravilnika. koja su stečena putem statusne promene. izvršene su izmene u delu koji se odnosi na obveznike koji primenjuju kontni okvir za privredna društva. Obrazac PB . Naime. • Preciziranje načina utvrđivanja salda grupe stalnih sredstava u slučaju sticanja. izvršena u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji i MRS. pa se. precizirano je da se u prihode od prodaje robe. nabavna vrednost u tekućem poreskom periodu je neotpisana vrednost tih sredstava kod obveznika koji ih prenosi putem statusne promene. 99/2010). br. danom stupanja na snagu izmena i dopuna tog pravilnika. uključuju i prihodi ostvareni prodajom imovine. • Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. odgovara njihovoj nabavnoj vrednosti umanjenoj za pripadajući iznos poreske amortizacije svakog otuđenog sredstva. kao dobici od prodaje imovine. zeća („Sl. glasnik RS”. tog obrasca. Izmenjeni Obrazac PBN . glasnik RS”. druga pravna lica i preduzetnike. utvrđena na način da se pojedinačna vrednost tih sredstava umanjuje za pripadajući iznos poreske amortizacije koji se odnosi na svako sredstvo posebno. stav 1. proizvoda i usluga. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije („Sl. S tim u vezi. a koji se (saglasno propisima o računovodstvu i reviziji) iskazuju na odgovarajućim računima grupe 67. 99/2010). obveznik utvrđuje početni saldo grupe tako što iz salda grupe utvrđenog na kraju prethodnog poreskog perioda isključuje sredstva preneta putem statusne promene i to po nabavnoj vrednosti tih sredstava umanjenoj za pripadajući iznos poreske amortizacije tih sredstava. Za stalna sredstva razvrstana u grupe od II do V koja se u poreskom periodu prenose putem statusne promene. glasnik RS”. izvršeno je usaglašavanje sa izvršenim izmenama i dopunama Zakona. koja se uključuju u vrednost stalnih sredstava u smislu povećanja vrednosti tih stalnih sredstava. br. zadruge.obveznike poreza na dobit preduzeća Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) . a koji je činio sastavni deo Pravilnika o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije („Sl. br. koji je dostupan kroz poseban prilog. Zakona). nabavna vrednost u tekućem poreskom periodu je neotpisana vrednost tih sredstava na dan statusne promene kod obveznika koji ih prenosi putem statusne promene.IV POREZ NA DOBIT • Preciziranje da se prilikom utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe priznaju naknadna ulaganja na stalnim sredstvima (nezavisno od toga u koju su amortizacionu grupu svrstana). Obrazac PBPJ 1 (u kome se utvrđivala dobit ogranka nerezidentnog pravnog lica). odnosno otuđenja stalnih sredstava putem statusne promene. utvrđena na način da se nabavna vrednost tih sredstava umanjuje za pripadajući iznos poreske amortizacije svakog prenetog sredstva. s tim u vezi dodaje novi član 4a. oporezivu dobit utvrđuju na Obrascu PB 1 (kao obveznici iz člana 1.obveznike poreza na dobit predu- 38 .” Obrazac OA koji je sastavni deo ovog Pravilnika. glasnik RS”. 10-11 Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) . br. prestaje da se primenjuje.1 sastavni je deo Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica („Sl. koji se iskazuju pod rednim brojem 1. 99/2010). koji je u prilogu ovog izdanja. • Preciziranje u smislu da vrednost otuđenih stalnih sredstava (za koju se umanjuje saldo grupe od II do V). a poreski bilans podnose na Obrascu PBN 1. Za stalna sredstva razvrstana u grupe od II do V. 38/2001 i 19/2007). koji glasi: Član 4a „Za stalna sredstva razvrstana u I grupu koja su stečena putem statusne promene. imajući u vidu da je navedenim izmenama i dopunama Zakona propisano da nerezidentni obveznik koji obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije poslovanjem preko stalne poslovne jedinice koja vodi poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuju računovodstvo i revizija (ogranak i drugi organizacioni delovi koji obavljaju delatnost). možete videti u prečišćenom tekstu Pravilnika.

dalje MRS 41). br.. 46/2006. br. 77/2010 dalje MRS 40). primenjuje se degresivni metod trošenja osnovnih sredstava. br. a one se sastoje u sledećem: • Po računovodstvenim propisima iznos obračunate amortizacija predstavlja realno trošenje nematerijalnih ulaganja. glasnik RS”. br. nezavisno od veličine grupe.MRS 40 Investicione nekretnine („Sl. br. 111/2009). Obračun računovodstvene amortizacije propisan je: • Zakonom o računovodstvu i reviziji („Sl. dobija se različiti iznos amortizacije. glasnik RS”. glasnik RS”. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 77/2010 dalje: MRS 38). GODINU A mortizacija imovine (osnovnih sredstava. 77/2010 . • po računovodstvenim propisima obračun amortizacije se vrši za svako osnovno sredstvo posebno. 77/2010 .POREZ NA DOBIT IV OBRAČUN RAČUNOVODSTVENE I PORESKE AMORTIZACIJE ZA 2010.dalje: Pravilnik o poreskoj amortizaciji). dok kod primene poreskih propisa taj obračun se vrši po grupama. • u slučajevima statusne promene (spajanje.. Na obračun amortizacije koja se priznaje kao rashod perioda za potrebe izračunavanja poreza na dobit pravnih lica (poreska amortizacija). odnosno obračun amortizacije se vrši za grupu osnovnih sredstava i sve dok postoji grupa osnovnih sredstava. a to znači da se osnovno sredstvo više troši u početnom periodu korišćenja kada ostvaruje i najviše ekonomske koristi. opreme. 80/2002. a da se sa protokom vremena smanjuju ekonomski efekti korišćenja osnovnog sredstva. • Međunarodni računovodstveni standard . izuzev nekretnina. za razliku od proporcionalnog metoda koji se najviše koristi po računovodstvenim propisima i koji ravnomerno opterećuje rashode perioda tokom korišćenja konkretnog osnovnog sredstva. glasnik RS”. br. odnosno likvidacije. Postoje značajne razlike u načinu obračuna računovodstvene i poreske amortizacije. RAČUNOVODSTVENA AMORTIZACIJA Računovodstvena amortizacija se vrši: • kao konačni obračun amortizacije na kraju poslovne godine. glasnik RS”. postrojenja i oprema („Sl. • Međunarodni računovodstveni standard .) predstavlja rashod perioda za koji je obračunata. primenjuje se Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Sl. 43/2003. dok po poreskim propisima za obračun amortizacije osnovnih sredstava.rešenje). nekretnina. Postoje dva potpuno odvojena načina. glasnik RS”. • prilikom otvaranja i okončanja postupka stečaja. glasnik RS”. odnosno vrše se dva obračuna amorizacije i to računovodstveni i poreski sistem obračuna. opreme i bioloških sredstava (dalje: osnovna sredstva) u procenjenom veku trajanja (proporcionalni metod obračuna). vrši se obračun amortizacije. kao i • računovodstvenim politikama koje pravno lice i preduzetnik .MRS 38 Nematerijalna imovina („Sl. 133/2003 . (izuzev nekretnina) i po poreskim i po računovodstvenim propisima. podela i odvajanje) i prodaje pravnog lica. postrojenja. u celosti se iskazuje kao rashod perioda za koji je obračunata.MRS 41 Poljoprivreda („Sl.dalje: pravno lice. br. 80/2002 . • Međunarodni računovodstveni standard .dr. • Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja („Sl. Amortizacija koja se obračunava na način propisan navedenim propisima. glasnik RS”. br. zakon. • Međunarodni računovodstveni standard . odnosno vrši se pojedinačna amortizacije. tako i kada se primeni isti metod i ista stopa amortizacije. 10-11 39 .dalje: Zakon o porezu na dobit) i Pravilnik o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe („Sl.MRS 16 Nekretnine. nematerijalnih ulaganja. 25/2001. 84/2004 i 18/2010 . Degresivna metoda obračuna amortizacije tokom korišćenja osnovnog sredstva neravnomerno opterećuje rashode perioda.dalje: MRS 16). 116/2004 . donosi u skladu sa navedenim MRS i MSFI.

odnosno rashodovano. značajna stavka u bilansima. degresivni ili funkcionalni) i • način preispitivanja korisnog veka trajanja osnovnog sredstva (nepromenljiv vek trajanja ili promena veka trajanja na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. U skladu sa odredbama Pravilnika o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva. Za razvrstavanje osnovnih sredstava čiji je vek trajanja duži od godinu dana. odnosno danom sa kojim je osnovno sredstvo otuđeno. Imajući u vidu navedeno. kao i preduzetnici koji vode poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva. • investicione nekretnine (račun 024). amortizacija za ta ulaganja se ne obračunava. važno je imati u vidu i poreske propise koji regulišu pitanje amortizacije. Razvrstavanje na osnovna i obrtna sredstva Prema odredbama stava 66. • korisni vek trajanja osnovnog sredstva. u ukupnom iznosu. Prema odredbama stava 55. postoje osnovna sredstva za koja se ne obračunava amortizacija. pa saglasno odredbama MRS 38 .MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja („Sl. tereni za deponiju i sl. ukrasni predmeti od plemenitih metala i sl. • osnovicu za amortizaciju (metod vrednovanja osnovnih sredstava . • goodwil (račun 012). na kontima navedenih grupa računa. br. a moguće je rešenje da obračun amortizacije počinje od narednog meseca u odnosu na mesec u kojem je sredstvo stavljeno u upotrebu. 77/2010 . a uzeta su u lizing. postrojenja. osnovnim sredstvima koji podležu obračunu amortizacije smatraju se ulaganja u ta sredstva čiji je vek trajanja duži od godinu dana i čija je pojedinačna nabavna vrednost u vreme nabavke veća od prosečne mesečne bruto zarade po zaposlenom u Republici. Za obračun amortizacije važno je da se prilikom nabavke sredstava za rad izvrši razvrstavanje da li će se to ulaganja u poslovnim knjigama voditi kao osnovno sredstvo ili kao obrtna sredstva (rezervni delovi. Obračun amortizacije vrše sva pravna lica koja vode poslovne knjige u skladu sa Zakonom računovodstvu i reviziji. i da se. To je naročito značajno kod pravnih lica kod kojih su alati. amortizacija treba da započne od dana stavljanja sredstava u upotrebu. Sva pravna lica su u obavezi da aktom o računovodstvu i računovodstvenim politikama utvrde: • osnovna sredstva koja podležu obračunu amortizacije. • stope amortizacije.dalje: MRS 1). Dakle. zadruge.). Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. imovina se kvalifikuje kao obrtna ako se očekuje da će biti realizovana u roku od dvanaest meseci od datuma nabavke. • zemljište (račun 020). Sredstva alata i inventara koja imaju vek trajanja duži od godinu dana i koja imaju beznačajnu vrednost. Početak obračuna amortizacije Početak obračuna amortizacije je bitan element koji treba urediti računovodstvenim politika. 119/2008. • šume i višegodišnji zasadi i osnovno stado (račun 021).Nematerijalna imovina. MRS 16. 9/2009 i 4/2010). s hodno tome.fer vrednost ili nabavna vrednost). br. • amortizacija se ne obračunava za ona osnovna sredstva koja vremenom ne gube na vrednosti (spomenici kulture i istorijski spomenici. bez obzira na vrednost ulaganja.Nematerijalna ulaganja i grupe 02 . u poslovnim knjigama evidentiraju kao osnovna sredstva i da se za njih obračunava amortizacija.obrtna imovina Međunarodni računovodstveni standard . neophodno je da se prilikom nabavke sredstva odmah primeni kriterijum iz poreskih propisa i da se prema njemu ta ulaganja opredeljuju kao osnovna sredstva ili kao sitan inventar. Međutim. • osnovna sredstva u pripremi i avansi za osnovna sredstva. glasnik RS”. a to su: • kod nematerijalnih ulaganja. pod c) . podležu obavezi obračuna amortizacije. Naime.IV POREZ NA DOBIT • za sredstva otuđena ili rashodovana u toku godine zaključno sa mesecom. postoje takva ulaganja kojima vek trajanja nije ograničen. mogu se računovodstvenim politikama kategorisati kao osnovna sredstva. • početak obračuna amortizacije (prilikom stavljanja u upotrebu ili danom nabavke). osnovna sredstva za koja se obračunava amortizacija iskazuju se na računim grupe: 01 . • metod obračuna amortizacije koji će se primenjivati (proporcionalni.Nekretnine. 10-11 40 . amortizacija počinje da se obračunava kada je sredstvo raspoloživo za korišćenje i da funkcioniše na način kako to očekuje uprava preduzeća. po poreskim propisima. s obzirom da se ova osnovna sredstva ne troše. ukoliko je računovodstvenim politikama utvrđeno da se investicione nekretnine iskazuju po fer vrednosti u skladu sa MRS 40 stav 27. do 46. glasnik RS”. oprema i biološka sredstva. druga pravna lica i preduzetnike („Sl. kvalifikuje kao obrtno sredstvo i ono se ne evidentira u okviru računa 01 i 02. alat i sitan inventar). 114/2006. umetničke slike i skulpture. To znači da se ulaganja u sredstvo čiji je vek trajanja kraći od godine dana. Osnovna sredstva koja se vode na ovim računima. osim kamenoloma i drugo zemljište koje se koristi za eksploataciju.).

Samo u ova tri slučajeva prestaje obaveza obračuna amortizacije.000 dinara (preostala vrednost).000. a revalorizovana vrednost je osnovica za obračun amortizacije za naredne periode. procenjeni iznos koji bi preduzeće primilo danas ako bi otuđilo osnovno sredstvo. Za sredstva koja se revalorizuju. u ovom slučaju. stavljanje sredstva u upotrebu znači da je ono sposobno za korišćenje i da može da služi obavljanju delatnosti pravnog lica. za svako osnovno sredstvo posebno. Kod nematerijalnih ulaganja. • zavisni troškovi i svi drugi troškovi koji nastaju radi dovođenja sredstva u stanje neophodno za rad. Iznos od 400. ako je za merenje osnovnih sredstava primenjen model revalorizacije.POREZ NA DOBIT IV Moguće je računovodstvenim politikama urediti da obračun amortizacije počinje i pre stavljanja u upotrebu osnovnog sredstva. Preostala (rezidualna) vrednost predstavlja. jedan od najvažnijih elemenata.600. smatra se da obračun amortizacije počinje od prvog narednog dana od dana stavljanja u upotrebu. Osnovica za obračun amortizacije Za obračun amortizacije. se ne utvrđuje preostala (rezidualna) vrednost. u godini u kojoj se vrši revalorizacija pre revalorizacije se obračuna amortizacija za tu godinu. Osnovica za obračun amortizacije. automatski se revalorizuje i preostala vrednost. • inicijalno procenjeni troškovi demontaže. po pravilu.000. Dakle. MRS 16. tako da osnovicu za obračun amortizacije čini nabavna vrednost. Pravno 41 . nabavna vrednost od 5.000 . normativna regulativa pravnog lica. ako se očekuje da je sredstvo spremno za upotrebu i uprava donese takvu odluku. kao i PDV. Primer: Pravno lice koje se bavi prevozom putnika nabavilo je autobus čija nabavna vrednost iznosi 5. pod pretpostavkom da će sredstvo na kraju svog korisnog veka biti u takvom stanju da se može dobiti neka tržišna vrednost za njega. • kada je sredstvo po MSFI 5 klasifikovano kao sredstvo namenjeno prodaji. U momentu nabavke takav autobus nakon pet godine može na tržištu da se proda za 400. već se na analitičkoj kartici osnovnog sredstva evidentira i uzima se u obzir prilikom utvrđivanja osnovice za obračuna amortizacije. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. ukoliko pravno lice nema pravo da koristi preneti PDV kao odbitnu stavku. Procenjena vrednost se utvrđuje na dan sticanja osnovnog sredstva i ne povećava se naknadno ako se sredstva u poslovnim knjigama vode po nabavnim cenama. uklanjanja i restauracije područja na kojem je sredstvo locirano. Preostala vrednost se ne knjiži.Postrojenja i oprema. S obzirom da se nabavna vrednost revalorizuje. u najvećem broju slučajeva. Osnovica za obračun amortizacije može da bude i revalorizovana nabavna vrednost. jer je to. nabavna vrednost umanjena za preostalu (rezidualnu) vrednost. Korisni vek trajanja autobusa iznosi 5 godina. obračun amortizacije se vrši pojedinačno. isključivo. Osnovica za obračun amortizacije je.000 dinara. 10-11 Stope za amortizaciju i korisni vek trajanja osnovnog sredstva Visina stope za obračun amortizacije i korisni vek trajanja osnovnog sredstva nisu nijednim propisom utvrđeni.000 = 4. odnosno na dan nabavke. kada su u pitanju osnovna sredstva iste grupe koja imaju isti korisni vek trajanja i za koja istovremeno počinje obračun amortizacije. Ako se ovo pitanje ne uredi računovodstvenim politikama. a sve do stavljanja u rad.000 dinara umanjuje se za 400. je osnovica na koju se primenjuje odgovarajuća stopa za obračun amortizacije i ona zavisi od modela po kome se osnovna sredstva iskazuju u poslovnim knjigama (nabavna vrednost ili revalorizovana vrednost). • kada se osnovno sredstvo na bilo koji način otuđi (proda rashoduje i dr. U ovom slučaju osnovica za obračun amortizacije čini revalorizovana nabavna vrednost umanjena za revalorizovanu preostalu (rezidualnu) vrednost. odnosno za taj iznos se umanjuje nabavna vrednost osnovnog sredstva. Nabavna vrednost osnovnog sredstva iskazuje se na osnovnom računu okviru grupe računa 01 i 02 i nju čini: • fakturna vrednost dobavljača uključujući i sve uvozne i druge dažbine. iznosi 4. ako se ti troškovi mogu iskazati kao rezervisanje.000). odnosno da daje pozitivne rezultate.600. Na ovaj način izbegava se iskazivanje značajnih dobitaka od prodaje osnovnih sredstava. saglasno odredbama MRS 16.).000.000 (5. mogu se grupisati radi obračuna grupne amortizacije. Prema odredbama stava 43. • troškovi pozajmljivanja. ako se osnovno sredstvo duže osposobljava za upotrebu. ne uzima se u obzir prilikom utvrđivanja osnovice za obračun amortizacije.400.000 dinara. postoji obaveza da se i dalje obračunava amortizacija. Ako je preostala vrednost beznačajna. Prestanak obračuna amortizacije Prestanak obračuna amortizacije nastaje: • kada je osnovno sredstvo u potpunosti otpisano.000 dinara pravno lice evidentira na analitičkom računu 023 . Prilikom utvrđivanja osnovice za obračun amortizacije za autobus. Međutim. Za sredstva koja su privremeno stavljena van upotrebe.

Prema odredbama stava 51. jer ovaj postupak znači promenu računovodstvene politike.000 dinara 16. Saglasno odredbama MRS 8 . godine. • funkcionalni metod obračuna amortizacije Proporcionalni metod obračuna amortizacije je najrasprostranjeniji u praksi zbog svoje jednostavnosti i tačnosti.2) Preostali korisni vek trajanja Buduća godišnja amortizacija (3 : 4) Nova amortizaciona stopa (5: 1) 2. u najvećem broju slučajeva. To praktično znači. godini i stavilo ga u upotrebu u januaru 2009. umesto 4.). Primer: Pravno lice je nabavilo teretni kamion u 2008. godišnja stopa za amortizaciju je 12. 2. Preispitivanjem se može utvrditi da ranije korisni vek trajanja nije realno utvrđen i da se mora korigovati.000. On se primenjuje na ona osnovna sredstva koje se tokom svog veka trajanja ravnomerno troše. ako je vek trajanja tog sredstva kraći od roka lizinga.000 dinara 1. odnosno da je ukupni vek trajanja kamiona 6 godina. korisni vek trajanja osnovnog sredstva utvrđuje se na osnovu: • očekivanog korišćenja osnovnog sredstva od strane pravnog lica. odnosno nema retroaktivnu primenu. Nabavna vrednost kamiona iznosi 2. Pre konačnog obračuna amortizacije za tekuću godinu. Stopa amortizacije utvrđuje se računovodstvenom politkom.00% amortizacije po ovom metodu jednaki iz godine u godinu. 6. Ako je osnovno sredstvo uzeto u lizing uz otkup. Stopa amortizacije iznosi 20% (100 : 5). na primer. pa su iznosi obračunate Ako je. Prema MRS 8.000 dinara. Krajem 2010.000 dinara 5 godina 320. Korisni vek trajanja osnovnog sredstva nabavljenog na osnovu ugovora o lizingu utvrđuje se na osnovu roka trajanja lizinga. a time se koriguje i stopa amortizacije. 5. • zakonskog ograničenja korišćenja osnovnog sredstva (lizing i sl. da preispitivanje korisnog veka trajanja osnovnog sredstva nema uticaja na prethodne periode. Nabavna vrednost kamiona iznosi Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost (1. godine preispituje se korisni vek trajanja kamiona i utvrđuje da preostali vek trajanja osnovnog sredstva iznosi 5 godina. period očekivanog korišćenja predstavlja vek trajanja.600. MRS 16. 4. korisni vek trajanja osnovnog sredstva treba preispitati na kraju svake finansijske godine. neophodno je da se izvrši preispitivanje korisnog veka trajanja osnovnog sredstva. • tehničke i tehnološke zastarelosti osnovnog sredstva.Računovodstvene politike. • očekivanog fizičkog habaćenja i trošenja osnovnog sredstva. učinak promene računovodstvene procene može uticati samo na rezultat perioda u kojem je izvršena promena i na buduće perioda. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Procenjeni korisni vek trajanja u momentu stavljanja u upotrebu iznosi 5 godina. utvrđuje se na sledeći način: 1. ili veka trajanja osnovnog sredstva.000 dinara 400. Preispitivanje korisnog veka trajanja osnovnog sredstva je značajan postupak za realno utvrđivanje visine amortizacije i ravnomerno terećenje rashoda poslovanja tokom korišćenja osnovnog sredstva. promene računovodstvenih procena i greške.5% (100 : 8 = 12. a izvodi se iz korisnog veka trajanja osnovnog sredstva: Godišnja stopa amortizacije = 100 Korisni vek trajanja u godinama Metodi obračuna amortizacije Metodi obračuna amortizacije su: • proporcionalni metod obračuna amortizacije.IV POREZ NA DOBIT lice procenjuje korisni vek trajanja osnovnog sredstva. • degresivni metod obračuna amortizacije. 10-11 42 . 3. Stopa po kojoj će se vršiti obračun amortizacije za 2010 godinu i naredne godine posle preispitivanja korisnog veka trajanja kamiona.5). pa je izvesno da će steći vlasništvo na tim sredstvom. korisni vek trajanja osnovnog sredstva osam godina. a stope za obračun amortizacije se izvode iz procenjenog korisnog veka trajanja osnovnog sredstva po formuli: Godišnja stopa amortizacije = 100 Korisni vek trajanja u godinama Prema odredbama stava 56. korigovanje korisnog veka trajanja osnovnog sredstva utiče samo na obračuna amortizacije za tekuću i naredne godine.000. MRS 16.

000 komada kutija. Računovodstvenim politikama utvrđeno je da amortizacija počinje da se obračunava od prvog narednog meseca posle stavljanja u upotrebu osnovnog sredstva i da se ne utvrđuje preostala (rezidualna) vrednost. godini proizvedeno je 500. jer korisni vek trajanja se izražava očekivanim učinkom sredstava. Ovaj metod obračuna amortizacije se veoma retko primenjuje u praksi.000 kutija.00 2. = 500. promena računovodstvene procene kod obračuna amortizacije ne može da se primene retroaktivno i da menja rezultat za prethodne periode.000 0.000. S protokom vremena smanjuje se ekonomski efekat i korišćenje je smanjeno. stopa amortizacije se utvrđuje za svaku godinu. 4/12) 125.750. već može da utiče na rezultat perioda u kojem je izvršena promena i na buduće periode.5% 6 meseci Neotpisana vrednost 6 1. u skladu sa MRS 8. Sličan je funkcionalnom obračunu abračuna amortizacije.500. U 2010. 3 x kol.POREZ NA DOBIT IV Godišnji iznos amortizacije = Osnovica x godišnja stopa amortizacije x broj meseci korišćenja Primer: Nabavljeno je putničko vozilo u junu 2010. Degresivni metod obračuna amortizacije primenjuje se kod onih osnovnih sredstava koja se u korisnom veku trajanja ne troše ravnomerno. po formuli: Stopa amortizacije = Ostvareni učinak Ukupni očekivani učinak sredstava 125. ali promena metoda obračuna amortizacije može da utiče na obračun amortizacije za tekuću i naredne godine.000. Funkcionalni metod obračuna amortizacije se primenjuje za obračun amortizacije osnovnih sredstava čiji se intezitet korišćenja može izmeriti učinkom.33 X 100 = 33% 1. god. godinu). odnosno kod onih osnovnih sredstava koja se u početnom veku trajanja više troše i ostvaruju najviše ekonomske koristi. 10-11 43 . godine i odmah stavljeno u upotrebu.5% broj meseci korišćenja 4 6 obračunata amortizacija 5 (Kol. Podaci za obračun amortizacije za 2010. Stopa amortizacije za 2010. pa se menja metod obračuna amortizacije i prelazi na proporcionalni metod.troškovi amortizacije 0238 .000. Primer: Pretpostavimo da je nabavljena mašina za proizvodnju plastičnih kutija za kozmetiku čiji kapacitet je 1. Drugim rečima.00 125. Primer: Pravno lice je određeno osnovno sredstvo 3 godine amortizovalo po funkcionalnoj metodi. ako se utvrdi da primenjeni metod nije odgovarajući.000 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Kod ove metode obračuna amortizacije.Ispravka vrednosti postrojenja i opreme (za obračunatu amortizaciju za 2010.000.000. koji će omogućiti da se neotpisana vrednost u celini prenese na troškove u preostalom veku trajanja tog osnovnog sredstva. primenjeni metod obračuna amortizacije treba preispitati na kraju svake poslovne godine zbog dinamike trošenja osnovnog sredstva. bez obzira na vek trajanja od 7 godina. U praksi se primenjuje aritmetička i geometrijska progresija.00 Preispitivanje metoda amortizacije Prema odredbama stava 61 MRS 16. Po isteku treće godine utvrđeno je da to osnovno sredstvo neće po funkcionalnoj metodi da bude amortizovano do kraja njegovog veka trajanja (7 godina). godinu su sledeći: Nabavna vrednost Vek trajanja Stopa za amortizaciju Broj meseci korišćenja Godina 1 2010 osnovica za amortizaciju 2 2. Takvu promenu treba tretirati kao promenu računovodstvene procene.000. Standardi dozvoljavaju izmenu metoda obračuna amortizacije.000 godišnja stopa 3 12.000 dinara 8 godina 12.00 Knjiženje: 540 . 2 x kol.500.

5%. vršće se na identičan način kao u prethodnoj godini. na osnovicu koju čini nabavna vrednost sredstva. Osnovicu za amortizaciju iz stava 5. osim prirodnih bogatstava koja se ne troše. prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Stalna sredstva iz stava 1. osim u delu koje su najnovijim izmenama Zakona o porezu na dobit precizirane. Osnovicu za amortizaciju iz stava 5. kao i nematerijalna sredstva. Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u I grupu utvrđuje se primenom proporcionalne metode. 5) V grupa 30%. 5) V grupa 30%. Stalna sredstva razvrstana u I grupu jesu nepokretnosti. Obračun poreske amortizacije za 2010. godinu Amortizacija stalnih sredstava priznaje se kao rashod u iznosu i na način utvrđen ovim zakonom. Zakona o porezu na dobit preduzeća koji se primenjivao Zakona o porezu na dobit pravnih lica. 2) II grupa 10%. godini.poreska amortizacija. a u narednim periodima neotpisana vrednost. Stalna sredstva iz stava 1. osim goodwill-a. Poreska osnovica se dobija primenom formule: Poreska osnovica = računovodstvena dobit + računovodstvena amortizacija . na osnovicu koju čini nabavna vrednost sredstva. Sredstva iz stava 2. a u slučaju kada su stalna sredstva iz ove grupe stečena u toku poreskog perioda. Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u grupe II-V utvrđuje se primenom degresivne metode na vrednost sredstava razvrstanih po grupama. 3) III grupa 15%. ovog člana obuhvataju materijalna sredstva čiji je vek trajanja duži od jedne godine i čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici. Sredstva iz stava 2. koji propisuje iznos amortizacije koji se priznaje u Poreskom bilansu nije značajno izmenjen. jer se iznos računovodstvene amortizacije u poreskom bilansu zamenjuje iznosom poreske amortizacije. 44 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Član 10. 4) IV grupa 20%. Stalna sredstva razvrstana u I grupu jesu nepokretnosti. za svako stalno sredstvo posebno. ovog člana u prvoj godini čini nabavna vrednost. a u narednim periodima neotpisana vrednost. kao i nematerijalna sredstva. 4) IV grupa 20%. Međutim. Ministar finansija bliže uređuje način razvrstavanja stalnih Ministar finansija bliže uređuje način razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije.IV POREZ NA DOBIT PORESKA AMORTIZACIJA Zakon o porezu na dobit izmenjen je u 2010. Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u grupe II-V utvrđuje se primenom degresivne metode na vrednost sredstava razvrstanih po grupama. Amortizacija stalnih sredstava priznaje se kao rashod u iznosu i na način utvrđen ovim zakonom. ovog člana razvrstavaju se u pet grupa sa sledećim amortizacionim stopama: 1) I grupa 2. prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. s obzirom da se ovaj porez ne plaća na dobit koja je utvrđuje po računovodstvenim propisima. Pri tome. utvrđuje se primenom proporcionalne metode srazmerno vremenu od kada je započet obračun amortizacije do kraja poreskog perioda. 3) III grupa 15%. 2) II grupa 10%. ovog člana u prvoj godini čini nabavna vrednost. Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u I grupu utvrđuje se primenom proporcionalne metode.5%. član 10. godinu njivati na obračun amortizacije za 2010. Kao rashod amortizacije u poreskom bilansu priznaje se amortizacija obračunata po poreskim propisima. nije značajna visina amortizacije iskazana u poslovnim knjigama. ovog člana razvrstavaju se u pet grupa sa sledećim amortizacionim stopama: 1) I grupa 2. koji će se primena obračun amortizacije za 2009. ovog člana obuhvataju materijalna sredstva čiji je vek trajanja duži od jedne godine i čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne mesečne bruto zarade po zaposlenom u Republici. Član 10. za svako stalno sredstvo posebno. 10-11 . a koje su (izmene) podvučene u prethodnom uporednom pregledu. Obračun poreske amortizacije je neophodan sa stanovišta utvrđivanja osnovice za obračun poreza na dobit preduzeća. sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije.

Dobavljači u zemlji (po fakturi dobavljača .10. 430-07-55/2005-04 od 5.000 dinara sa PDV (169. nematerijalnih ulaganja priznaje se u poreskom bilansu na način propisan Zakonom o porezu na dobit. 430-07-55/2005-04 od 5. i iznosio je 48. U vreme nabavke poslednji objavljen podatak o prosečnoj mesečnoj bruto zaradi zaposlenih u Republici Srbiji bio je za septembar 2010.2005.. stav 2. godine.Alat i inventar (za stavljanje sitnog inventara u upotrebu .52 + 30.54 6. podrazumeva se nabavna cena svakog pojedinačnog sredstva koja je u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. za potrebe utvrđivanja poreske osnovice neophodno je izvršiti i druge korekcije računovodstvene dobiti. što se odnosi na prosečnu bruto zaradu na mesečnom nivou.147. Nematerijalna ulaganja svrstana su u II amortizacionu grupu.2007.46 17.Pod pojedinačnom nabavnom cenom (u slučaju kada je nabavljena veća količina istovrsnih sredstava).2005.2. godine.. odnosno ako ispunjavaju navedene kriterijume iz člana 10. Isplata fakture izvršena je sa tekućeg računa. amortizacija tih.300. 430-07-00349/2006-04 od 22. Iz Mišljenja Ministarstva finansija. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000 dinara). stav 2.00 Iz navedenog vidi se da je sredstvo u poslovnim knjigama iskazano kao sitan inventar i na ovo sredstvo se ne obračunava ni poreska ni računovodstvena amortizacija.48 PDV = 200.00 dinara (nabavna vrednost bez PDV 34.00 40. Zakona o porezu na dobit.PDV u primljenim fakturama po opštoj stopi 433 . Ovakav stav zauzelo je i Ministarstvo finansija umišljenju br.50% od vrednosti regala na teret troškova) 34.00 dinara.152. godine: „ .Troškovi ostalog materijala (režijskog) 103 . godine: „.. sa stopom amortizacije od 10%. Vrednost fakture iznosi 200. br.10.00 17. poreska amortizacija se obračunava na osnovna sredstva čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne mesečne bruto zarade po zaposlenom u Republici.508.100. o čemu je već bilo reči u delu koji se odnosi na obračun računovodstvene amortizacije. „ Primer: Primljena je faktura dobavljača na ime izvršenih usluga u istraživanje novog proizvoda na tržištu čiji efekti se očekuju u periodu od sledećih pet godina. ali one nisu predmet ovog stručnog komentara. Ukoliko se ulaganja i istraživanje i razvoj priznaju kao nematerijalna ulaganja u skladu sa propisima o računovodstvu i MRS. Nabavna vrednost pojedinačnog sredstva određuje se u skladu sa propisima o računovodstvu i MRS. 10-11 45 ..016.. i čiji je vek trajanja duži od jedne godine. Regal je nabavljen u oktobru 2010.POREZ NA DOBIT IV Pored ovih korekcija. prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. godine. Sredstva koja podležu obračunu poreske amortizacije Prema odredbama član 10. kao i ostalih.147. Računovodstvenim politikama pravnog lica utvrđeno je da se kao kriterijum za razvrstavanje sredstava na osnovna i sitan inventar primenjuju poreski propisi i da se prilikom stavljanja sitnog inventara u upotrebu vrši otpis tih sredstava na teret troškova u visini od 50% od nabavne vrednosti.46).. Ovi uslovi su kumulativni i oni se primenjuju na svako pojedinačno osnovno sredstvo.100.300.Alat i inventar 270 .” Primer: Nabavljen je regal za odlaganje dokumentacije (kancelarijski nameštaj) čija nabavna vrednost sa PDV iznosi 40.54 dinara i PDV 6. ovog zakona i Pravilnika o poreskoj amortizaciji. Knjiženje: 103 .za nabavku kancelarijskog nameštaja) 512 .152.491.

000 200. pod uslovom da zadovoljavaju kriterijum iz člana 10.Dobavljači u zemlji (za primljenu fakturu dobavljača na ime istraživanja novog proizvoda) 430 . 430-07-00325/2006-04 od 25. poreska amortizacija se obračunava za period od šest meseci (od 1. već u poslovnim knjigama davaoca lizinga. jer se ta sredstva vode u poslovnim knjigama korisnika lizinga u okviru računa 023 ..491.48 200.. Kod građevinskih objekata dan stavljanja sredstva u upotrebu se najčešće vezuje za datum dobijanja upotrebPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.2003. godine: „. bez obzira na njihovu pojedinačnu nabavnu vrednost. godine.za plaćenu fakturu dobavljača) Za osnovna sredstva koja su nabavljena pre 1. Obračunu poreske amortizacije podležu iosnovna sredstva koja su nabavljena putem finansijskog lizinga.7.IV POREZ NA DOBIT Knjiženje: 010 . što je u skladu i sa početkom obračuna amortizacije za računovodstvene svrhe prema MRS. Investicione nekretnine koje se mere po poštenoj (fer) vrednosti i osnovno stado koje se uvek meri po poštenoj fer vrednosti. godine: „ .2010.PDV u primljenim fakturama po opštoj stopi 430 . a to znači amortizacija počinje da se obračunava kada je sredstvo raspoloživo za korišćenje i da funkcioniše na način kako to očekuje uprava preduzeća. za obračun amortizacije. u skladu sa Zakonom. koja se priznaje u poreskom bilansu.2006.12. „ Iz Mišljenja Ministarstva finansija br.000 amortizacije. i ako po računovodstvenim propisima to nije slučaj..Dobavljači u zemlji 241 . To znači da se poreska amortizacija na sva ova osnovna sredstva obračunava. godine).12. Za nekretnine pribavljene radi prodaje koje se vode kao zalihe na računima grupe 14 ne obračunava se poreska amortizacija.2005.52 30.. obveznik za ovu opremu u istom periodu treba da obračuna amortizaciju po poreskim propisima.2004. Zakona o porez na dobit pravnih lica. podležu obavezi obračuna poreske 46 . Iz Mišljenja Ministarstva finansija br.12.508. Početak obračuna poreske amortizacije Obračun poreske amortizacije počinje od momenta stavljanja sredstava u upotrebu. Zakona. 430-07-55/2005-04 od 5. odnosno da je pojedinačna nabavna vrednost u vreme nabavke veća od prosečne mesečne bruto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji i da je vek trajanja duži od godinu dana. u slučaju kada obveznik nabavi materijalno sredstvo (konkretno opremu) putem ugovora o finansijskom lizingu (čiji je vek trajanja duži od jedne godine i čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici).2010 godine.7. do 31.Postrojenja i oprema.Tekući (poslovni) račun (po izvodu banke . Stavljanje sredstva u upotrebu znači da je ono sposobno za korišćenje i da može da služi obavljanju delatnosti pravnog lica.. jer se ne vode u poslovnim knjigama korisnika lizinga. 169.10. 10-11 Osnovna sredstva nabavljena putem operativnog lizinga (uzeta u zakup) ne podležu obavezi obračuna poreske amortizacije.000 200. godine.Ulaganja u razvoj 270 . koje vodi u svojim poslovnim knjigama na računu 023 . odnosno koja su se nalazila na stanju u poslovnim knjigama na dan 31. a treba ga započeti kada sredstvo bude stavljeno u upotrebu...1.Postrojenja i oprema i obračunava amortizaciju u poreskom periodu za tu opremu u računovodstvene svrhe. odnosno da daje pozitivne rezultate. jer se radi o materijalnom sredstvu evidentiranom kod obveznika koje ispunjava uslove iz člana 10. ova pravila ne važe. Obračun amortizacije stalnih sredstava za poreske svrhe vrši se u skladu sa Zakonom i Pravilnikom.” Iz prethodnog mišljenja proizilazi da za stalna sredstva iz I amortizacione grupe obračun poreske amortizacije počinje od momenta obračuna računovodstvene amortizacije. Primer: Ako je sredstvo stavljeno u upotrebu 1. Početak obračuna amortizacije za ovu grupu sredstava se uređuje računovodstevnim politika pravnog lica (obično se dan obračuna amortizacije vezuje za dan stavljanja u upotrebu).

odnosno od 1. datum konačne građevinske situacije koju je overio i potpisao nadzorni organ. • za IV grupu 20% i • za V grupu 30% Članom 5. stav 3. bez obzira po kojem metodu se procenjuje. godine i istog meseca su stavljeni u upotrebu.666. bez obzira što još nije dobijena upotrebna dozvola. biće uključeno u obračun poreske amortizacije za tu godinu. 2. ako uprava pravnog lica smatra da je sredstvo raspoloživo za korišćenje i da funkcioniše na način kako to ona očekuje. poreska amortizacija se obračunava po proporcionalnim stopama i ona je jedinstvena za sva osnovna sredstva iz te grupe. Za ta sredstva. Osnovicu za obračun amortizacije čini nabavna vrednost za svako osnovno sredstvo posebno. Amortizacija se obračunava po stopi od 10% na godišnjem nivou. već poslovna godina. koji se uvećava za osnovna sredstva koja su stavljena u upotrebu u toku godine i umanjuje za osnovna sredstva koja su otuđena utoku godine. • za III grupu 15%.11.33 dinara). Primer: Nabavljeni su kalupi za livenje u oktobru mesecu 2010.2010. npr. Za obračun amortizacije za prvu amortizacionu grupu nije propisan obrazac.00 X 2 meseca = 3. • kada je osnovno sredstvo otuđeno i • kada je osnovno sredstvo kvalifikovano kao sredstvo za prodaju. na visinu obračunate poreske amortizacije ne utiču dan i mesec stavljanja u upotrebu. Pri tome. jer nabavna vrednost sredstava uvećava saldo amortizacione grupe na koju se amortizacija obračunava za celu godinu. Obračun poreske amortizacije po grupama Odredbama člana 10. Na teret troškova amortizacije u Bilansu uspeha biće priznato 3. period obračuna poreske amortizacije je cela poslovna godina. Međutim.000 dinara.33 dinara (200. napominjemo da bi to trebalo da bude tržišna cena na takav način otuđenog sredstva. Zakona o porezu na dobit i Pravilnika o poreskoj amortizaciji. već se može koristiti obrazac na kome se vrši računovodstvena amortizacija.000 X 10% = 20. računovodstvenim politikama može se utvrditi da to bude i drugi momenat. Obračun amortizacije vrši se uz primenu propisanih stopa koje su utvrđene za grupu kao celinu i to: • za II grupu 10%. koliko će i biti priznato u poreskom bilansu. Pravilnika o poreskoj amortizaciji. Ukoliko je sredstvo nabavljeno i stavljeno u upotrebu u toku 2010. Obračunata amortizacija za dva meseca iznosi 3.POREZ NA DOBIT IV ne dozvole tog objekta. Korisni vek trajanja osnovnog sredstva je procenjen na deset godina.333.5% na godišnjem nivou. pod uslovom da prema MRS mogu da budu priznata kao osnovno sredstvo. godinu po stopi od 30% (V amortizaciona grupa). Za ovo sredstvo biće obračunata poreska i računovodstvena amortizacija i to: • poreska amortizacija se obračunava za celu 2010. bez obzira što se po računovodstvenim propisima ova sredstva mogu svoditi na fer vrednost. Dodatna ulaganja u pojedinačno osnovno sredstvo povećavaju nabavnu vrednost. Iz prve amortizacione grupe. 10-11 47 . Za sredstva iz II i V amortizacione grupe momenat stavljanja osnovnog sredstva u upotrebu opredeljuje da li će ta sredstva biti stavljena u odgovarajuću grupu za obračun amortizacije. za obračun poreske amortizacije za grupu od II do V propisan je Obrazac OA. U vezi sa vrednošću otuđenog sredstva u toku godine. amortizacija iznosi 60. odnosno da se revalorizuju prilikom naknadnog merenja.33 dinara. građevinski objekti i investicione nekretnine. Osnovica za obračun amortizacije je uvek nabavna vrednost. Prekid obračuna poreske amortizacije nastaje: • kada je osnovno sredstvo potpuno otpisano. jer obračun amortizacije vrši se pojedinačno. izračunata po formuli 100/korisni vek trajanja (100/10).333.000 : 12 = 1. osnovna sredstva razvrstana su u pet amortizacionih grupa. godine. Poreska amortizacija za ova sredstva obračunava se po degresivnoj metodi. Amortizacione grupe II do V II do V amortizacionu grupu čine sva ostala stalna sredstva koja se ne nalaze u prvoj grupi. Nabavna vrednost kalupa za livenje bez PDV iznosi 200. Prva amortizaciona grupa Prvu amortizacioni grupu čine sve nekretnine koje se po MRS smatraju stalnim osnovnim sredstvima (zemljišta.333. i obračun se vrši za celu grupu sredstava. bez obzira na broj sredstava i njihovu vrednost. • računovodstvena amortizacija biće obračunata za dva meseca (početak obračuna amortizacije od narednog meseca od dana stavljanja u upotrebu). Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000 dinara. koja je veoma bitan element za početak korišćenja objekta iz bezbednosnih i drugih razloga. Osnovica za obračun amortizacije za grupu čini početni saldo grupe (neotpisana vrednost grupe iz prethodne godine). za koju je u skladu sa prethodnim stavom potrebno umanjiti saldo grupe iz OA Obrasca u slučajevima kada je sredstvo otuđeno poklanjanjem ili na drugi način otuđeno bez naknade. Pod pretpostavkom da je to jedino osnovno sredstvo u toj grupi (nema drugih sredstava). godine.

000 500.. predmet uloga u privredno društvo mogu biti. • 30. br.IV POREZ NA DOBIT Iz Mišljenja Ministarstva finansija br.000 20% 200. jer se evidentira samo neotpisana vrednost odgovarajuće grupe. Za ova osnovna sredstva vrši se obračun poreske amortizacije sve do njihove prodaje. 10-11 48 . 80/2002.2. bez obzira što su preneta na zalihe i što je obustavljen obračun računovodstvene amortizacije. Pravilnika o poreskoj amortizaciji. U slučaju kad je stalno sredstvo iz grupe II do V dato na poklon. pa nema obračuna amortizacije. propisano je da se odredba Zakona o porezu na dobit preduzeća („Sl. rashodovano ili na drugi način otuđeno bez naknade.” Za stalna sredstva iz grupe II do V koja su kvalifikovana za prodaju.10. prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Obračun poreske amortizacije u slučaju kada su stalna sredstva predmet uloga u drugo privredno društvo i u slučaju statusnih promena.500. godinu iskazani su podaci koji su preneti u kolonu 2 Obrasca OA za 2010. saldo grupe u kojoj se to sredstvo nalazilo treba umanjiti po tržišnoj vrednosti otuđenog sredstva.000 IV 1. s obzirom da neotpisana vrednost pojedinačnog sredstva nije poznata. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. OBRAČUN AMORTIZACIJE STALNIH SREDSTAVA ZA 2010.000 dinara.. Odredbom člana 7. 80/2002 .100. Tim odredbama koje su se primenjivale na obračun poreske amorizacije za 2009. godine u kolonu 8 Obrasca OA za 2009. godine. Početni Pribavljena Otuđena Neotpisana vrednost Stopa Amortiza. glasnik RS”.500. Ubrzana amortizacija Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća („Sl. za obračun poreske amortizacije za 2010. Petostruki iznos prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji za mesec decembar 2010.000 800. Primer obračuna poreske amortizacije za sredstva razvrstana u II do V grupe: Na kraju 2009. članom 33. 25/2001.000.dr. juna prodat je putnički automobil po tržišnoj vrednosti od 500.000 dinara.000 .000 1. godinu Za- kon o porezu na dobit ne omogućava ubrzanu amortizaciju kao poreski podsticaj koji je ranije važio. U skladu sa Zakonom o privrednim društvima. godine nastale su promene kod stalnih sredstava i to: • 30. jednaka je prodajnoj vrednosti tog sredstva.000. glasnik RS” br. Dakle.000 Napomena: Za V poresku grupu podatak u koloni 4 (vrednost postignuta prodajom) je viša od salda grupe.000 1. 18/2010).825. što znači da privredno društvo.000 dinara. godine (pretpostavljeni podatak) iznosi 240.000 10% 100. kao osnivač drugog privrednog društva. godinu bila je propisana mogućnost ubrzane amortizacije.11.000 V 1. celokupan saldo te grupe priznaje se kao rashod amortizacije i saldo grupe se svodi na nulu. stvari (oprema.000.2006: „ . • 30.000 3. 43/2003. vredn. da unese i stalna sredstva koja je vodilo u svojim poslovnim knjigama.2010. zakon. godine kupljena je hladnjača za povrće čija nabavna vrednost iznosi 3. Obračun poreske amortizacije za grupu prestaje kada je neotpisana vrednost (kolona 8 Obrasca OA) niža od petostrukog iznosa prosečne bruto mesečne zarade zaposlenih na nivou Republike za decembar 2010. 110-00-00023/2006-04 od 13.100. U toku 2010.2010.000 900. 84/2004) 42 i 43 brišu. pored novca. odnosno po vrednosti koja bi se dobila prodajom tog sredstva. godinu. u slučaju prodaje stalnog sredstva svrstanog u neku od grupa od II do V.000 1. vrednost otuđenog pojedinačnog sredstva za koju se umanjuje saldo grupe. može u to drugo društvo.500.000 4.000. alati i dr.000. GODINU Amortiz. kao ulog. prodat je traktor po tržišnoj ceni od 1.000 dinara.000 3.000 III 1.000. propisano je da kada krajnji saldo neke grupe bude manji od pet prosečnih mesečnih bruto zarada isplaćenih po zaposlenom u Republici u poslednjem mesecu perioda za koji se vrši obračun amortizacije. Grupa saldo grupe sredstva sredstva (2+3-4) % (5x6) (5-7) 1 2 3 4 5 6 7 8 II 1.000 15% 675. Neotp. ne obustavlja se obračun poreske amortizacije.30% Ukupno amortizacija: 975.).

podela privrednog društva uz osnivanje jeste statusna promena kojom privredno društvo prestaje da postoji bez likvidacije. Za novoosnovana privredna društva kojima su ta sredstva preneta statusnom promenom. to ulaganje predstavlja otuđenje sredstava i u koloni 4 Obrasca AO iskazuje se po procenjenoj vrednosti uloga. ako je premet uloga sredstvo iz I amortizacione grupe. Zakona o privrednim društvima („Sl. jer se radi o razlikama koje nastaju na godišnjem nivou po osnovu primene različite poreske stope na istu osnovicu. s tom razlikom što se deo utvrđenih odloženih poreza koji je nastao po osnovu revalorizacije koja je knjižena direktno u kapital knjiži se u kapital. Na taj način umanjuje se saldo amortizacione grupe u kojoj je to sredstvo bilo iskazano. U vezi sa obračunom poreske amortitacije kod statusne promene. stavom za knjiženje 288/722. Odložena poreska sredstva (odloženi poreski prihodi) evidentiraju se. u nastavku je cdeo citata Mišljenja Ministarstva finansija iz kojeg proizilazi da se kod društva koja su nastala statusnom promenom poreska amortizacija obračunava na stalna sredstva koja su im pripala statusnom promenom i da osnovicu za obračun poreske amortizacije čini vrednost po kojoj su ta sredstva uknjižena u poslovnim knjigama kod novoosnovanih društva. Odložene poreske obaveze (odloženi poreski rashodi) nastaju po osnovu više obračunate amortizacije po poreskim propisima u odnosu na obračunatu amortizaciju po računovodstvenim propisima i. Napominjemo da smo u ovom tekstu samo napomenuli privremene razlike koje se pojavljuju zbog različitog obračuna amortizacije za računovodstvene i za poreske potrebe. prenoseći na dva ili više novih društava svu imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje akcija ili udela novih društava akcionarima ili članovima društva prestalog podelom. U konkretnom slučaju. ali će u dužem nizu godina za jedno sredstvo biti priznati isti rashodi i po poreskim i po računovodstvenim propisima. Postupak utvrđivanja odloženih poreskih sredstava i odloženih poreskih obaveza za sredstva koja se ne revalorizuju sprovodi se na sledeći način: • utvrđivanju računovodstvene osnovice sa stanjem na dan 31. a ostatak odloženih poreza knjiži se preko rashoda ili prihoda. glasnik RS”. primljeno sredstvo se iskazuje po procenjenoj vrednosti i istovremeno se po toj vrednosti iskazuje podatak u koloni 3 Obrasca OA.6. u poslovnim knjigama pravnog lica. Zakona. Odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze koji nastaju po osnovu amortizacije. Prema tome. kako postojeće privredno društvo prestaje sa poslovanjem (uz podnošenje poreskog bilansa i izmirenje poreskih obaveza u skladu sa Zakonom). vrši se isknjižavanje sa odgovarajućeg računa i poreska amortizacija se obračunava od početka poslovne godine do dana ulaganja u drugo privredno društvo. nabavnu vrednost predstavlja vrednost stalnih sredstava koja im je preneta statusnom promenom. U poslovnim knjigama društva u koje se unosi stalno sredstvo kao ulog. što znači da preneta vrednost stalnih sredstava. Uzima se neotpisana vrednost sredstava koja se po računovodstevnim propisima amortizuju.2006. u skladu sa Zakonom. u slučaju pribavljanja stalnih sredstava osnivanjem putem statusne promene. a nastaju nova privredna društva. nova privredna društva utvrđuju nabavnu vrednost stalne imovine u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji i MRS kao i propisima o privrednim društvima. predstavlja osnovicu za amortizaciju stalnih sredstava u prvom poreskom periodu novoosnovanih društava (za sve amortizacione grupe). 430-07-07-00162/2006-04 od 29. • kumulativno odloženi porez. a iskazuju se po osnovu više obračunate amortizacije po računovodstvenim propisima u odnosu na obračunatu amortizaciju po poreskim propisima. evidentiraju se stavom za knjiženje 722/498. Razlika između utvrđenog kumulativnog iznosa odloženih poreza i početnog stanja odloženih poreza predstavlja godišnji iznos odloženog poreza koji se knjiži na teret ili u korist računa 722. odnosno u prvom poreskom periodu) osnovicu za obračun poreske amortizacije čini za sve grupe stalnih sredstava njihova nabavna vrednost. • Radmila Lazić Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. koja se priznaje u poreskom bilansu. 12. jer su obavezna da neposredno primenjuju MRS/MSFI. godine: U skladu sa članom 382.” Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. a da ćemo o ovome detaljnije pisati u nekom od narednih tekstova. pokazuje stanje odloženih poreza (sredstva ili obaveze) za period od početka primene MRS do 31. tekuće godine. • utvrđuje se razlika između računovodstvene i poreske osnovice. 12. u poslovnim knjigama pravnog lica. Postupak utvrđivanja odloženih poreskih sredstava i odloženih poreskih obaveza za sredstva koja se revalorizuju sprovodi se na isti način kao i kod sredstva koja se ne revalorizuju. u skladu sa članom 10. • prethodno utvrđena razlika množi se sa stopom poreza poreza na dobit od 10% i utvrđuje se kumulativni iznos odloženih poreza.POREZ NA DOBIT IV U poslovnim knjigama privrednog društva koje je izvršilo ulaganje. u stvari. 10-11 49 . 125/2004). odnosno njihova nabavna vrednost na dan statusne promene umanjena za ispravku vrednosti na dan statusne promene u Bilansu stanja privrednog društva koje prestaje da postoji. Ako je predmet ulaganja sredstvo iz II do V amortizacione grupe. • utvrđuje se poreska osnovica na način kako je prethodno objašnjeno. su privremenog karaktera. br. tekuće godine posle obračunate i proknjižene amortizacije za tu godinu. Poreski rashod i poreski prihod po osnovu amortizacije stalnih sredstava Velika i srednja pravna lica obavezna su da iskazuju odložene poreze po osnovu amortizacije. za ta privredna društva (u prvoj godini.

2011. takođe.1. 1986. 2006. Odluke o obavezama državnih organa Republike Srbije u ostvarivanju nadležnosti Republike Srbije.2011. Sl. godine N a osnovu tačke 1. 2011. pored ostalog. 1982. Republika Srbija je postala pravni sledbenik državne zajednice Srbija i Crna Gora što. glasnik RS”. 10-11 . 2004. 2011.dalje: Odluka). Zemlje sa kojima je ugovor u primeni Zemlja 1 Albanija Azerbejdžan Austrija Belgija Belorusija Bosna i Hercegovina Bugarska V. 2007. 1987. 1998. 2011. br. 1983. glasnik/list u kojem je Ugovor objavljen 5 11/2005 8/10 8/10 11/81 5/98 18/2004 1/99 7/82 2/98 105/2009 1/2001 14/2005 1/10 102/2007 1/10 2/83 1/10 2/97 2/86 4/2003 3/2006 50 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. kao sledbenika državne zajednice Srbija i Crna Gora „Sl.V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA REPUBLIKA SRBIJA I UGOVORI O IZBEGAVANJU DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA Stanje na dan 1. 2011. Britanija i Severna Irska Grčka1 Danska DNR Koreja Egipat Estonija Indija Irska Italija Katar Kina Kipar Kuvajt Letonija 2 SCG RS RS SFRJ SRJ SCG SRJ SFRJ SRJ RS SRJ SCG RS SCG RS SFRJ RS SRJ SFRJ SRJ SCG Predmet Ugovora 3 dohodak i imovina dohodak I imovina dohodak I imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak dohodak dohodak i imovina dohodak dohodak i imovina dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina Godina početka primene 4 2006. 2011. 2009. 2010. znači da Republika Srbija primenjuje sve međunarodne ugovore (uključujući i ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja) koje je sa drugim državama zaključila državna zajednica Srbija i Crna Gora (računajući. 1999. 48/2006 . 2001. 2007. alineja 2. i ugovore zaključene od strane bivše SFRJ i SRJ). 2002.

naročito. Po informacijama dobijenim od argentinske strane. januara 2011. 10 U vezi sa ovim. Republika Srbija je potvrdila Ugovor i da bi isti stupio na snagu i počeo da se primenjuje.10. uskoro. 2011. Republika Srbija je potvrdila Ugovor i da bi isti stupio na snagu i počeo da se primenjuje.1996. godine. 1998. Na nadležnim organima dve države je da otklone pomenute nedoumice. dve strane su se dogovorile da daju jedna drugoj tretman najpovlašćenije nacije u odnosu na carinske dažbine. konačno. posebno ukazujemo da su.10.7. 1987. godine. glasnik RS – Međunarodni ugovori“ broj 42/2009. 1/10 42/2009 10/2001 5/96 15/90 1/10 3/2006 12/88 9/85 8/10 2/98 4/96 3/95 4/2001 7/2003 3/2006 4/2001 8/87 28/75 12/82 6/2004 3/2005 11/2005 7/81 105/09 4/86 Zaključen je Protokol o izmeni Ugovora (“Sl. godine. 6 Ugovor je objavljen u "Sl. 2008 2002. 2003. 8 Sa mnogim od ovih zemalja. godine. 1986.IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA V Libija Litvanija Mađarska Makedonija Malezija Malta Moldavija Nemačka Norveška Pakistan Poljska Rumunija Ruska Federacija Slovačka Slovenija Turska Ukrajina Finska Francuska Holandija Hrvatska Češka Republika Švajcarska Švedska Španija Šri Lanka 1 2 RS RS SRJ SRJ SFRJ RS SCG SFRJ SFRJ RS SRJ SRJ SRJ SRJ SCG SCG SRJ SFRJ SFRJ SFRJ SRJ SCG SCG SFRJ RS SFRJ dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak I imovina dohodak i imovina 2011. se planira i njegova revizija. 2005. 1982. 2002. neophodno je da gvinejska strana dostavi zvanično obaveštenje da je njen parlament potvrdio Ugovor. 9 Zbog promena koje su se. Trgovinskim sporazumom potpisanim 9. sa argentinskom stranom su uspostavljeni preliminarni kontakti radi zaključenja opšteg Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. pravnom i. 2007. 6/2005 (postupak potvrđivanja okončan je u obe države ugovornice – očekuje se.4. S tim u vezi. koji je na snazi između dve zemlje a. 5 Ugovor je potpisan 19. Ugovor će stupiti na snagu danom razmene instrumenata potvrđivanja. 1991. na ekspertskom nivou.1996.1989. Pomenutim Trgovinskim sporazumom. 10-11 51 . 2004. najverovatnije će se sa ovom zemljom iznova pregovarati. 1961. 2006. 1998. 2007. 1965. nedavno. uspostavljeni neformalni kontakti sa navedenim državama. Ugovor je supstituisan trgovinskim i finansijskim ugovorima zaključenim 1953. 2011. 1983. 2010. da dve strane razmene instrumente potvrđivanja. poreze u uvozu i izvozu robe. 1999. 1958. od vremena zaključenja ugovora. a njegove odredbe primenjivaće se od prvog januara kalendarske godine koja sledi godinu u kojoj je izvršena razmena instrumenata potvrđivanja). 1989. 1976. godine i. 1988. listu SCG – Međunarodni ugovori" br. 1998. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. dogodile u privrednom. 3 Ugovor je potpisan 25.2000. koji se primenjuje od 1. nakon čega treba da usledi razmena instrumenata potvrđivanja. 7 Ugovor je potpisan 21. 6. godine. nakon čega treba da usledi razmena instrumenata potvrđivanja. 4 Ugovor je potpisan 22. što nema neposredne veze sa izbegavanjem dvostrukog oporezivanja dohotka od međunarodnog pomorskog i vazdušnog saobraćaja. Imajući u vidu navedeno. takse. godine. u toku su kontakti o utvrđivanju termina i mesta održavanja prve runde pregovora. Republika Srbija je potvrdila Ugovor i da bi isti stupio na snagu i počeo da se primenjuje neophodno je da ganska strana dostavi zvanično obaveštenje da je njen parlament potvrdio Ugovor. ali isti nije potvrđen u parlamentu Filipina. 2011. neophodno je da zimbabveanska strana dostavi zvanično obaveštenje da je njen parlament potvrdio Ugovor. posebno. poreskom sistemu država potpisnica ugovora. u Republici Srbiji.

odnosno DKP Republike Srbije u inostranstvu. Uzbekistan. Venecuela. Uganda. Južna Afrika 8. Čile. Maroko 11. Francuska . Finska . Etiopija. Portugalija. Velika Britanija i Severna Irska (revizija Ugovora) 52 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. razmenjeni su Nacrti ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa sledećim zemljama:8 Alžir. Belgija (revizija Ugovora) 2. Urugvaj. Laos. 10-11 . Kipar (revizija Ugovora) 10. Mali. Filipini7 6. Peru. Kenija. Holandija (revizija Ugovora) Razmena nacrta Ugovora i pripreme za buduće pregovore U skladu sa zahtevima Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije.) 4. takođe. Argentina.revizija Ugovora. Luksemburg 5. Zimbabve5 4. Izrael. Angola. Gvineja4 3. Meksiko. zaključen Ugovor kojim se reguliše izbegavanje dvostrukog oporezivanja dohotka od međunarodnog pomorskog i vazdušnog saobraćaja sa Argentinom (1948. Češka Republika (Protokol uz Ugovor . Iran6 5. Jordan 7. Kazahstan. Indonezija 5. Nigerija 8. Sirija 9. Namibija. Tunis Zemlje sa kojima su u toku pregovori radi zaključenja ugovora 1. uspostavljeni su prvi kontakti sa nekim od tih zemalja (Australija. • mr Dejan Dabetić Zemlje sa kojima je ugovor parafiran 1. kao zemljama potencijalnim ekonomskim partnerima Republike Srbije. Crna Gora.V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA Republika Srbija ima.Protokol je u postupku potvrđivanja u Parlamentu Češke Republike) 3. San Marino. Koreja (Rep. Jermenija 6. Zemlje sa kojima je ugovor potpisan i u toku je postupak potvrđivanja 1. Island. Šri Lanka (revizija Ugovora). Vijetnam 3. Kanada 9. Pregovore bi trebalo voditi i sa delegacijama ostalih zemalja Zapadne Evrope (radi revizije postojećih ugovora9 kao i sa SAD i Japanom10. Kuba. Gana3 2.revizija Ugovora) u cilju utvrđivanja spremnosti tih zemalja za pregovore sa delegacijom Vlade Republike Srbije. Bocvana 2. godine)2. Mijanmarska unija 6. Liban. odnosno sa delegacijama svih zemalja koje pokažu interes za zaključenje ugovora sa Republikom Srbijom. Posredstvom diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije. Brazil. Tanzanija. Zambija 4. Nemačka (revizija Ugovora) 7.

80/2002. sadrže sledeća rešenja u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka: "Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja nepokretnosti navedene u članu 6.članovima čl. kapitalni dobitak preduzeća se oporezuje. Isto tako. se odnosi samo na slučajeve u kojima je kapitalni dobitak ostvario rezident jedne države ugovornice. porez na porast vrednosti imovine). i to: • u nekim zemljama. do 31. kao i bez uzimanja u obzir ostalog dohotka ili gubitka koji je ostvario odnosni poreski obveznik. kapitalni dobitak se ne smatra oporezivim dohotkom. rešenja sadržana u tim zakonodavstvima variraju od zemlje do zemlje. 65/2006 . • čak i u slučaju da kapitalni dobitak koji fizičko lice ostvari van okvira preduzeća podleže oporezivanju. U nekim zemljama OECD-a. • u drugim zemljama. zakon. primenjuje se rešenje iz člana 13.. pravo oporezivanja kapitalnog dobitka pripada isključivo državi rezidentnosti lica koje ostvaruje kapitalni dobitak. 10-11 53 . u članu 13. br. uključujući i prihode od otuđenja te Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 80/2002 . • niti na kapitalni dobitak od otuđenja nepokretnosti koja se nalazi u trećoj državi (državi koja nije država ugovornica).ispr. Navedeno rešenje..dr. otuđenjem nepokretnosti koja se nalazi u drugoj državi ugovornici.dalje: ZPDL) . i samo oporezivanje kapitalnog dobitka je različito od zemlje do zemlje. 24/2001. glasnik RS”. do 80. br. opšti porez na kapitalni dobitak. sa posebnim poreskim stopama.IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA V IZBEGAVANJE MEĐUNARODNOG DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA KAPITALNOG DOBITKA U poredni pregled zakonodavstava zemalja članica OECD-a pokazuje da. ne podleže oporezivanju. glasnik RS”. 80/2002. 31/2009. 43/2003. primenjuje na kapitalni dobitak koji se ostvari od otuđenja aktive preduzeća. ovog ugovora. oporezivanje kapitalnog dobitka regulisano je odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. a koja se nalazi u drugoj državi ugovornici.članovima 27. i Zakonom o porezu na dohodak građana („Sl. ali kapitalni dobitak koji fizičko lice ostvari van okvira preduzeća. Srpski nacrt ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja Srpski Nacrt ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. posebno. Ovi porezi se razrezuju na svaki pojedinačni kapitalni dobitak ili na ukupan kapitalni dobitak ostvaren u toku godine i to. U ovim slučajevima. Međutim. u nekim drugim zemljama OECD-a.dalje: ZPDG) . najčešće. 135/2004. 44/2009 i 18/2010 . kada je reč o oporezivanju kapitalnog dobitka. zbog toga. 80/2002 . 25/2001. dobitak ostvaren špekulativnim poslovanjem . ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja) lice koje otuđuje nepokretnost. kao i ugovori zaključeni sa drugim državama. stav 5. 72. Ovo se.dobro je kupljeno u cilju njegove dalje preprodaje). kapitalni dobitak se oporezuje posebnim porezima (porez na dobit od otuđenja nepokretnosti.dr. 84/2004 i 18/2010 . može se oporezivati u toj drugoj državi (odnosi se i na slučajeve u kojima je nepokretnost sastavni deo poslovne imovine preduzeća). zakon. se pripisuje dohotku iz ostalih izvora (ostali dohodak). Dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koju preduzeće države ugovornice ima u drugoj državi ugovornici ili od pokretnih stvari koje pripadaju stalnoj bazi koju koristi rezident države ugovornice u drugoj državi ugovornici za obavljanje samostalnih ličnih delatnosti. kapitalni dobitak se oporezuje kao običan dohodak i. ugovora (o čemu će biti govora u nastavku) po kojem. takvo oporezivanje se najčešće primenjuje samo u posebnim slučajevima (dobitak koji se ostvari prodajom nepokretnosti. Rešenje se ne odnosi na: • kapitalni dobitak od otuđenja nepokretnosti koja se nalazi u državi ugovornici čiji je poreski rezident (shodno članu 4. 62/2006. U Republici Srbiji.

autonomna pokrajina. i to: prava industrijske svojine. Suština navedenog rešenja je u tome. ako akcije ili interes više od 50 odsto svoje vrednosti ostvaruju neposredno ili posredno od nepokretne imovine koja se nalazi u drugoj državi ugovornici. Dobitak od otuđenja pomorskih brodova. drumskih vozila ili rečnih brodova oporezuje se samo u državi ugovornici u kojoj se nalazi sedište stvarne uprave preduzeća. . trustu ili drugom licu. godine). o kojem će biti govora u nastavku. akcije i ostale hartije od vrednosti. Pakistanom (Ugovor se primenjuje od 1.„Dobitak od otuđenja akcija akcionarskog kapitala kompanije. dobitak koji se ostvari prodajom pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice. januara 2011. Republika. nećemo navoditi nazive drugih država ugovornica.„Dobit od otuđenja akcija u osnivačkom kapitalu kompanije ili učešća u kompaniji čija se imovina sastoji posredno ili neposredno uglavnom od nepokretne imovine koja se nalazi u državi ugovornici. godine).Ugovor sa Libijom (Ugovor se primenjuje od 1. osim ako se poslovanje obavlja u drugoj državi ugovornici preko stalne poslovne jedinice koja se u njoj nalazi. 10-11 54 . može se oporezivati u toj državi” . godine). osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveze Republike po osnovu zajma za privredni razvoj. može se oporezivati u toj drugoj državi” . ali drugačije formulisano rešenje.Ugovor sa Maltom (Ugovor se primenjuje od 1.). i dr. izuzev nepokretnosti (uključujući i. januara 2011. godine). Ukoliko se. januara 2011. može se oporezivati u toj državi.Ugovor sa: Danskom. može se oporezivati u toj državi” .Ugovor sa Irskom (Ugovor se primenjuje od 1. može se oporezivati u toj drugoj državi” .Ugovor sa: Estonijom (Ugovor se primenjuje od 1. Istovremeno. godine (Ugovor sa: Egiptom. iz kog razloga ugovori. Član 27. kao i u ugovorima čiji su tekstovi usaglašeni. licence. još uvek. .V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA stalne poslovne jedinice (same ili zajedno s celim preduzećem) ili stalne baze. Ako preduzeće obavlja poslovanje preko stalne poslovne jedinice. ZPDPL pored ostalog. stav 2.„Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja akcija ili uporedivih interesa koji više od 50 odsto svoje vrednosti ostvaruju neposredno ili posredno od nepokretne imovine (u Ugovoru sa Pakistanom: nepokretnosti) koja se nalazi u drugoj državi ugovornici. Napominjemo. kapitalnim dobitkom koji obveznik ostvari prodajom uz naknadu „pokretnih stvari” smatra. nisu stupili na snagu pa. bestelesne stvari. godine). u članu koji poreski tretira oporezivanje kapitalnog dobitka. shodno rešenjima sadržanim u domaćem poreskom zakonodavstvu. ali samo do iznosa koji se pripisuje toj stalnoj poslovnoj jedinici”).Ugovor sa Ukrajinom. devizne štednje građana i dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac.1) 1) Navedeno rešenje je novijeg datuma i Republika Srbija ga ima u ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja zaključenim posle 1998. Dobitak od otuđenja akcija akcionarskog kapitala kompanije čija se imovina posredno ili neposredno uglavnom sastoji od nepokretnosti koja se nalazi u državi ugovornici. u svakom konkretnom slučaju.„Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja akcija u kompaniji ili interesa u ortačkom društvu. Letonijom i. u skladu sa zakonom. potpisani ili se nalaze u postupku potvrđivanja. koje se odnosi na oporezivanje dobiti od poslovanja („dobit preduzeća države ugovornice oporezuje se samo u toj državi. vazduhoplova. januara 2011. ovom prilikom. jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije. goodwill. na njih će se primeniti rešenje iz član 13. može se oporezivati u toj državi” . ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Litvanijom. odnosno: . januara 2011. ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. rečnih brodova koji se koriste u saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima ili od pokretnih stvari koje služe za korišćenje tih pomorskih brodova. jedino. stav 5. može se oporezivati u toj drugoj državi. iz čega možemo zaključiti da se na njih (ukoliko čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice ogranka ili drugog vida stalne poslovne jedinice nerezidentnog obveznika u Republici Srbiji) primenjuje napred navedeno rešenje sadržano u članu 13. ako navedene pokretne stvari nisu deo aktive u bilansu stanja ogranka. ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ili. odnosno dobitak od prodaje stalne poslovne jedinice poreski ne tretira kao kapitalni dobitak. Kinom i Švajcarskom). ili interesa u partnerstvu. januara 2011. dobit preduzeća može se oporezivati u toj drugoj državi.„Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja akcija ili uporedivih interesa u kompaniji čija se imovina posredno ili neposredno uglavnom sastoji od nepokretnosti koja se nalazi u državi ugovornici. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. godine) i Španijom (Ugovor se primenjuje od 1. sadržano je suštinski isto. na primer. . da se izraz „pokretne stvari” odnosi na svu ostalu imovinu. udele u kapitalu pravnih lica. trustu ili u nepokretnosti čija se imovina posredno ili neposredno uglavnom sastoji od nepokretnosti koja se nalazi u državi ugovornici. . vazduhoplova ili drumskih vozila koji se koriste u međunarodnom saobraćaju. da pravo oporezivanja kapitalnog dobitka ima samo država reziden- tnosti preduzeća koje obavlja međunarodni pomorski i vazdušni saobraćaj. odnosno drugog vida stalne poslovne jedinice. . može se oporezivati u toj državi” . stav 1. nadležni poreski organi države izvora primeniće rešenje iz člana 7.„Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja akcija koje više od 50 odsto svoje vrednosti ostvaruju neposredno ili posredno od nepokretne imovine koja se nalazi u drugoj državi ugovornici. u ugovorima sa nekim državama.

u članu 27. 1. 2. osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveze Republike po osnovu zajma za privredni razvoj. stav 5. i kapitalnog dobitka”). ovog člana (kojim se pravo oporezivanja prihoda od otuđenja imovine. zatvorenog. Nacrta i Modela ugovora. ostvari kao razliku između kupovne i otkupne cene investicione jedinice. Definicija kapitalnog dobitka po Zakonu o porezu na dobit pravnih lica ZPDPL.” Definicija kapitalnog dobitka po Zakonu o porezu na dohodak građana ZPDG. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. propisuje: „Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom. programiranom isplatom ili kupovinom anuiteta iz dobrovoljnog penzijskog fonda i visine uplaćenog penzijskog doprinosa. (Kapitalni dobitak) stav 6. 2) trajnog prava korišćenja i prava gradnje na gradskom građevinskom zemljištu. u pitanju je kapitalni gubitak. Uočavamo da Nacrt ugovora. izbegnu oporezivanje kapitalnog dobitka. u pitanju je kapitalni gubitak. nije od značaja da li je kompanija rezident države ugovornice u kojoj se nepokretna imovina nalazi ili je rezident druge države ugovornice. 2) prava industrijske svojine. akcija i ostalih hartija od vrednosti. 3. odnosno privatnog investicionog fonda. ovog člana negativna. daje državi rezidentnosti lica koje je otuđilo imovinu) ne utiču na pravo države ugovornice da zavede. odnosno drugim prenosom uz naknadu (u daljem tekstu: prodaja): 1) stvarnih prava na nepokretnostima. propisuje: „Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom. saglasno zakonu koji uređuje investicione fondove. 2) U članu 13. u skladu Rešenje je preuzeto iz Modela ugovora UN a. imala pravo oporezivanja te imovine i dohotka koji se od nje ostvari. ovog zakona („Ministar finansija bliže uređuje način utvrđivanja. Ovo je u skladu sa rešenjem sadržanim u Modelu ugovora OECD i Komentarom u vezi sa članom 13. kao član otvorenog. u nešto drugačijem obliku. kapitalnim dobitkom po osnovu kuponske dužničke hartije od vrednosti smatra se onaj deo razlike u ceni koji je utvrđen na način propisan aktom iz člana 61. za primenu rešenja iz člana 13. ovog člana negativna. Izuzetno od stava 1. akcija. Navedeni manevar je moguć u situaciji u kojoj pravo vlasništva nad akcijama kompanije uključuje i pravo na korišćenje nepokretne imovine. Modela.”2) Iz navedenog možemo zaključiti da je. porez na dobitak od otuđenja imovine koji ostvari fizičko lice rezident druge države ugovornice a koje je bilo rezident prvopomenute države u bilo kom periodu u toku pet godina koje neposredno prethode otuđenju imovine. odnosno sa osnovnim principom po kome je pravo oporezivanja kapitalnog dobitka dato samo državi rezidentnosti prodavca (član 13. da odredbe stava 5. stav 5. 5) investicione jedinice otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda. 4) Investicione jedinice otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda.IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA V Dobitak od otuđenja imovine. 7) akumuliranih sredstava po osnovu programirane isplate sa računa člana dobrovoljnog penzijskog fonda. 6) investicione jedinice dobrovoljnog penzijskog fonda. već se to ostavlja nacionalnom zakonodavstvu država ugovornica. oporezuje se samo u državi ugovornici čiji je rezident lice koje je otuđilo imovinu. st. u članu 72. sa zakonom. „Ako je razlika iz stava 2. Republika. odnosno hartija od vrednosti i njihove nabavne cene usklađene prema odredbama ovog zakona. u skladu sa zakonom kojim se uređuju investicioni fondovi. saglasno zakonu koji uređuje investicione fondove. prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine. S tim u vezi. kao ni Model ugovora OECD ne definiše pojam kapitalnog dobitka. propisano je. i 4. putem pretvaranja imovine u akcionarska društva. 3. Kapitalnim dobitkom smatra se onaj deo razlike između akumuliranih sredstava povučenih jednokratnom isplatom. u principu. 1. Razlog za njegovo inkorporiranje u ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja jeste želja da se onemogući manevar poreskih obveznika da. osim imovine navedene u st.. 1. Kada je razlika iz stava 2. Kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne cene imovine iz stav 1. odnosno drugim prenosom uz naknadu (dalje: prodaja): 1) nepokretnosti. Nacrta i Modela ugovora) osim u četiri slučaja navedena u članu 13. osim dužničkih hartija od vrednosti. 2. tačka 4) ovog člana. do 4.. 3) udela u kapitalu pravnih lica i akcija i ostalih hartija od vrednosti. 10-11 55 . 4) udela u imovini pravnih lica. sadržano je i u Modelu ugovora OECD. i 4. odnosno udela. jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije. osim imovine navedene u st. 3) autorskih prava. ovog člana. pravo oporezivanja kapitalnog dobitka dato državi koja je. u skladu sa svojim zakonom. Ugovora sa Irskom. autonomna pokrajina. pre prodaje odnosne imovine. udela. devizne štednje građana i dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac. ovog člana i njene nabavne cene utvrđene prema odredbama ovog zakona. ovog člana. Kapitalnim dobitkom smatra se onaj prihod koji obveznik. stav 4. Kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne cene prava.

a koje je bilo rezident Republike Srbije u toku poslednjih pet godina koje su prethodile otuđenju akcija. da je najnovijim izmenama Zakona. . Komentar Modela ugovora OECD. . u vezi sa članom 13. koje je ostvarilo fizičko lice koje je rezident druge države a bilo je rezident prvopomenute države u toku poslednjih pet godina koje su prethodile otuđenju tih akcija ili prava. januara 1994. porez na kapitalni dobitak plaćao se po odbitku. budući da se relevantnim odredbama ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. ovog člana (kapitalnog dobitka. da Republika Srbija ima pravo oporezivanja kapitalnog dobitka od otuđenja akcija koji je na njenoj teritoriji ostvarilo fizičko lice. i 3. i 4.podsećamo. ugovora.. Iz navedenog možemo zaključiti. nerezidentnog ili rezidentnog ili od otvorenog investicionog fonda. fizičkog lica. osim imovine navedene u st. i to: Ugovor sa Finskom U Protokolu. Ugovor sa Holandijom U članu 13.D. propisuje da se: „na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik od rezidentnog obveznika. propisano da je: „nerezidentni obveznik . stopa poreza po odbitku koju treba primeniti iznosi 20% (član 40 stav 3. ovog zakona. rezident Holandije.V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA Obveznik koji je pravo. stav 3. oporezuje se samo u državi ugovornici čiji je rezident lice koje je otuđilo imovinu). ZPDG. porez na prihode od otuđenja akcija ili drugih prava koja učestvuju u dobitima društva čija je imovina potpuno ili delimično podeljena na akcije. propisuje. ovog člana. koji čini sastavni deo Ugovora. na teritoriji Republike. Iz tog razloga. Imajući u vidu navedeno. eksproprijacijom. u članu 77. Član 13. ZPDPL . njegovim delimičnim otuđenjem. ne propisuje stopa poreza po odbitku na kapitalni dobitak.D. stav 4. kada akcije ili prava daju vlasniku pravo na korišćenje (uživanje) nepokretne imovine kompanije oporezuje u Finskoj. ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja pravo oporezivanja kapitalnog dobitka nije dato isključivo drugoj državi ugovornici (napr. do 29. otuđenjem uloga u preduzeću ili prodajom nekog prava. treba tumačiti i na način. da odredbe stava 4. Istovremeno.u ranijoj verziji Zakona. Modela ugovora OECD i Modela ugovora UN. ili državi rezidentnosti) daje pravo oporezivanja koje ta država.” Ipak. obračunava se i plaća porez po stopi od 20%. i prenos imovine usled smrti. „dobitak od otuđenja imovine. ukoliko je ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja pravo oporezivanja kapitalnog dobitka dato Republici Srbiji. 3. navedenu normu. Ugovora propisano je. 10-11 56 . Rešenja sadržana u članu 13. u pojam kapitalnog dobitka uključuje i poklone pa.3) 3) ZPDPL. ovog člana (kojim se pravo oporezivanja prihoda od otuđenja imovine. pored ostalog. ovog člana. u članu 40.) ili 10% (član 77. da će Republika Srbija imati pravo oporezivanja kapitalnog dobitka. 27.) na osnovu koje nadležni poreski organ donosi rešenje” . isto tako. Zakona. Modela. čak. D. sprovodi u skladu sa odredbama domaćeg poreskog zakonodavstva. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. kao i teorija poreskog prava. srpskog Nacrta ugovora. po osnovu kapitalnih dobitaka nastalih u skladu sa odredbama čl. Podrazumeva se. osim imovine Član 13. u Republici Srbiji ostvaruju kapitalni dobitak od otuđenja akcija.Kapitalni dobitak stav 5. 2.Kapitalni dobitak stav 5. prim. da stopa poreza na kapitalni dobitak iznosi 10%. u članu 40. Komentar Modela ugovora OECD. ZPDG). osim imovine navedene u st. posebno ukazujemo da zakonodavac u ovom delu nije bio do kraja precizan. po kojoj rezidenti nekih od država sa kojima je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. ugovora. Član 13. Pored ovoga. propisano je da se kapitalni dobitak ostvaren od otuđenja akcija ili drugih korporacijskih prava u kompaniji koja je rezident Finske. stav 5. preko poreskog punomoćnika određenog u skladu sa propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija. a koje je rezident te države. ne mogu se tumačiti tako da državi ugovornici daju pravo oporezivanja kapitalnog dobitka ukoliko to pravo nije sadržano u domaćem poreskom zakonodavstvu te države.primalac prihoda dužan da poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji je ostvaren prihod. u članu 13. daje se prikaz specifičnih rešenja sadržanih u ugovorima sa navedenim zemljama. da se napred navedeno rešenje primenjuje na sve poreze koje povodom oporezivanja kapitalnog dobitka zavodi država ugovornica kojoj je to pravo dato. „dobitak od otuđenja imovine. Posebna rešenja u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka od otuđenja akcija S obzirom na sve veću pojavu uočenu u praksi. drugog nerezidentnog obveznika. ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno. godine ne ostvaruje kapitalni dobitak njihovom prodajom. ukazuju da se odredbe ovog člana primenjuju prilikom oporezivanja dobitka koji nastane prodajom ili razmenom dobara. 2. podnese poresku prijavu u roku od petnaest dana od dana ostvarivanja prihoda iz stava 3. zatim. u skladu sa svojim zakonom. 1. prim D.” S tim u vezi. već se samo jednoj ili drugoj državi ugovornici (državi izvora. daje državi rezidentnosti lica koje je otuđili imovinu) ne utiču na pravo ni jedne od država da zavodi. udeo ili hartiju od vrednosti pre prodaje držao u svom portfelju pre 24. pored ostalog. 1. ne precizira koja vrsta poreza će u konkretnom slučaju biti primenjena. u svakom konkretnom slučaju.

u praksi su se (iz razloga zaštite fiskusa Republike Srbije) pojavila različita tumačenja odredbe stava 4. u praksi postavilo pitanje da li se prihod od otuđenja prava iz ugovora o ulaganju sredstava u kompaniju Republike Srbije može smatrati prihodom (kapitalnim dobitkom) ne samo od otuđenja udela. već o dobitku od otuđenja neke druge imovine. jer se izuzeci navedeni u članu 13. dominirajući stručni stav. 1. u ugovorima novijeg datuma. stav. da se napred navedena odredba (stav 4. već i od otuđenja akcija i. po ovom pitanju. (u kojima se ne reguliše pitanje oporezivanja kapitalnog dobitka od otuđenja udela) oporezuje samo u državi ugovornici čiji je rezident lice koje je otuđilo imovinu. da se prihodi od otuđenja hartija od vrednosti i akcija društva koje je rezident Šri Lanke koji predstavljaju učešće od najmanje 25 odsto mogu oporezivati u Šri Lanki. S tim u vezi. i 3. iz razloga. odnosno u Holandiji. da se prihodi od otuđenja prava iz ugovora o ulaganju sredstava u jugoslovensku organizaciju udruženog rada (danas. treba imati u Ugovor sa Norveškom Ugovor. shodno tome. u članu 13. ostvarivanje dividendi . ugovora. pod uslovima navedenim u tim stavovima. član 13. (Kapitalni dobitak) stav 4. Istovremeno. ugovora) odnosi samo na akcije. posebno.(Kapitalni dobitak) sadrži novi stav 4. može oporezivati u toj državi. je rezident Norveške. S tim u vezi. međutim. stoga. stav 5. osim imovine navedene u prethodnim stavovima člana 13. odnosno Nemačkoj. Navedeno pitanje je veoma značajno i. koji predviđa da se kapitalni dobitak od otuđenja akcija akcionarskog kapitala kompanije čija se imovina posredno ili neposredno uglavnom sastoji od nepokretne imovine koja se nalazi u državi ugovornici. Ugovor sa Šri Lankom Ugovor. a ne i na udele. svojevremeno je. 2. da prihodi koje ostvari fizičko lice koje je rezident Jugoslavije (danas. Ugovora. S tim u vezi. ili se kapitalni dobitak od otuđenja akcija smatra dobitkom od otuđenja neke druge imovine čije pravo oporezivanja (na osnovu člana 14. propisuje. u članu 13. Naime. u Republici Srbiji). u članu 14. Ovo. Savezno ministarstvo finansija (kao organ koji je. eventualno. Imajući u vidu navedeno. na osnovu čega (i uz ispunjenje ostalih uslova navedenih u njemu) Republika Srbija ima pravo oporezivanja. u to vreme. odnosno tumačenje nadležnih eksperata u Ministarstvu finansija Republike Srbije je takav. već i na kapitalni dobitak od otuđenja udela. prvenstveno. Republika Srbija u većini. već i na kapitalni dobitak od otuđenja akcija. stav 4. 10-11 57 . Ugovora) pripada zemlji rezidentnosti lica koje je otuđilo imovinu. nesporno je da se navedena odredba odnosi na kapitalni dobitak ostvaren otuđenjem udela. člana 13. za svrhe norveškog poreza mogu se oporezivati u Norveškoj. u skladu iz sa rešenjem Modela ugovora OECD. u članu 13. shodno čemu je pravo njegovog oporezivanja pripalo zemlji rezidentnosti otuđioca. Istovremeno se. Sporna pitanja u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka od otuđenja udela Kao što je napomenuto ranije. a nakon određenih međuekspertskih konsultacija u Republici Srbiji. međutim. tokom primene ugovora sa zemljama sa kojima je. u kompaniju koja se za poreske svrhe smatra rezidentom Republike Srbije) mogu oporezivati u Jugoslaviji (danas. u ovom trenutku. stav 5. u tom smislu da se njegove odredbe odnose ne samo na kapitalni dobitak od otuđenja akcija.IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA V Ukoliko. kao i razmene mišljenja sa ekspertima OECD-a nadležnim za materiju izbegavanja međunarodnog dvostrukog oporezivanja. Republike Srbije) od otuđenja akcija u društvu čija je imovina u potpunosti ili delimično podeljena na akcije i koje Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. sadržan navedeni stav 4. oporezovati u Republici Srbiji. stav 3. odnosno Nemačkoj. sadrži rešenje prema kojem se kapitalni dobitak od otuđenja imovine.kako po osnovu akcija tako i po osnovu udela) pored ostalog. st. pripalo Republici Srbiji) ne odnose na prodaju akcija ili udela u kapitalu. što se smatra da prilikom tumačenja odredaba ugovora. zaslužuje detaljnije razmatranje. je takav da se napred pomenuta odredba člana 14. Ugovor sa Nemačkom Ugovor. stav 3. Ugovora (na osnovu kojih bi pravo oporezivanja. u članu 13. propisuje. bio nadležan za tumačenje i primenu Ugovora) zauzelo stav da se u konkretnom slučaju ne radi o kapitalnom dobitku od otuđenja akcija. Razlog za to je (pri čemu se ne treba vezivati za. propisuje. do sada. zaključenih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. odnosi ne samo na kapitalni dobitak od otuđenja udela. nego na drugu imovinu. u ovom trenutku. pravno lice. rezident Holandije na teritoriji Republike Srbije ostvari prihod (kapitalni dobitak) prometom hartija od vrednosti (trgovinom akcija) pravo oporezivanja kapitalnog dobitka koji je ostvaren prodajom akcija podleže oporezivanju samo u državi rezidentnosti prodavca.

. ili od otuđenja učešća ili sličnih prava u društvu čija se aktiva uglavnom sastoji iz nepokretnih dobara.” 7) „Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom. izraz „akcije” se ne odnosi i na udele. kao i u Republici Srbiji. odnosno njihovo ispravno tumačenje. Ovo posebno.o.. Ugovor između Republike Hrvatske i Moldavije. ugovora obuhvataju i kapitalni dobici ostvareni prodajom udela. se prema hrvatskom Zakonu o trgovačkim društvima naziva poslovni udjeo. kao prethodno pitanje. podleže porezu u državi ugovornici gde se ova nepokretna dobra nalaze. Tako na primer.. može se oporezivati u toj državi. S tim u vezi.V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA vidu normu onako kako je napisana a. ako i domaće poresko (i ne samo poresko) zakonodavstvo pravi tu razliku (kao što je to. zakonodavac se uvek starao da obuhvati oba vida učešća u kapitalu privrednih društava (napr. kako naše pravo poznaje razliku između udela i akcija. nužno se nameće utvrđivanje pravog značenja pojma „akcije”.o.” U daljoj analizi. označava ne samo akcije kojima se regularno trguje na berzi. kada je u pitanju uporedno zakonodavstvo. do kraja 2010. januara 2011. nastoje da normu koncipiraju na način da se jasno može zaključiti da se ista odnosi i na akcije i na udele.” Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. trenutno. čija se aktivna imovina izravno ili neizravno sastoji uglavnom od nekretnina koje se nalaze u državi ugovornici. isto što i akcija (deonica) na srpskom jeziku. udela u kapitalu pravnih lica i akcija i ostalih hartija od vrednosti. stav 4.o. npr. a njihov pojam action podrazumeva samo akcije. 5) S obzirom na ozbiljnost problema. stav 2. Imajući u vidu navedeno. primenjuju slično rešenje koje Republika Srbija ima u Ugovoru sa Ukrajinom. u hrvatskom jeziku. osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveze Republike po osnovu zajma za privredni razvoj.5 Komentara Model ugovora OECD govori o društvima koja ne izdaju akcije. 10-11 58 . akcija i ostalih hartija od vrednosti.” Dalje. kako su definisane u članu 6. stav 2. Vredi napomenuti.): „Dohodak koji potiče od otuđenja nepokretnih dobara. može se oporezivati u toj državi ugovornici. glasi: „U svrhu stavka 1. godine) glasi: „ Dobit od otuđenja dionica i ostalih udjela u društvu. Naime. ta reč u anglosaksonskom pravu. čija se imovina izravno ili neizravno sastoji uglavnom od nekretnina koje se nalaze u državi ugovornici. ugovori između Republike Srbije i Ukrajine (o kojem je. stakes) u društvima sa ograničenom odgovornošću (eng. stav 1. i d.o. u članu 13. već i udele (eng. tačka 4) ZPDG6) i član 27. stav 2. da je potvrda ovakvog stava dobijena i u međuekspertskoj razmeni mišljenja sa brojnim kolegama iz drugih zemalja. Sa druge strane. a ne samo akcija. stav 2. • stav koji Republika Srbija želi da zauzme po ovom pitanju. a ne ono što mi imamo pred sobom.. godine) možemo uočiti da njihovo poslovno pravo poznaje razliku između a. stav 1. u hrvatskom tekstu. osim dužničkih hartija od vrednosti. stav 4. ali se bliže ne bavi ovim pitanjem nego pominje ortačko društvo ili trust. limited liability companies). odnosno drugim prenosom uz naknadu (u daljem tekstu: prodaja): udela u imovini pravnih lica. odnosno drugim prenosom uz naknadu (u daljem tekstu: prodaja):. u većini ostalih. 6) Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom. sadrži sledeće rešenje: „Dobit od otuđenja udjela u kapitalu društva.): „Dobit od otuđenja akcija u osnivačkom kapitalu kompanije ili učešća u kompaniji čija se imovina sastoji posredno ili neposredno uglavnom od nepokretne imovine koja se nalazi u državi ugovornici. član 13. godine. U cilju konačnog opredeljenja. u kojem se jasno pravi razlika između a.d. i d. uko- liko je to moguće. odnosno početak primene Ugovora od 01. da je izraz „dionica”. može se oporezivati u toj državi ugovornici. i neke druge države u svojim ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. i to: • korektna primena postojećih ugovora.d.” Ugovor sa Francuskom (Član 13. ispravan. ako se u obzir uzme primena važećih ugovora što je prvo od napred navedena dva pitanja. postavljeno pitanje zahteva da bude posmatrano iz dva ugla. u određenim slučajevima (što ovde nije slučaj) i o eventualnom kontekstu.” Isto tako. bilo govora) odnosno Francuske. nedvosmisleno možemo zaključiti da je stav eksperata Ministaratva finansija pravno gledano.očekuje se stupanje Ugovora na snagu.” Napominjemo. sadrže sledeće rešenje: izbegavanju dvostrukog oporezivanja (u nemačkom tekstu) koriste širi pojam umesto akcija. u zakonodavstvu SAD i Velike Britanije. čiji veći dio vrijednosti izravno ili neizravno proizlazi od nekretnina koje se nalaze u toj drugoj državi. tako da se članom 13. a udjeo u d. Sa druge strane.. u odgovarajućem stavu člana 13.o. Dakle.. pre svega. Austrije (Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa Austrijom potvrđen je i u Srbiji i u Austriji . Pasus 28. može biti da i Hrvati imaju isti „problem” kao i Republika Srbija.4)5). Ugovor između Republike Hrvatske i Jordana.7) Ugovor sa Ukrajinom (Član 13.o. slučaj u Republici Srbiji). u članu 13. januara 2007. član 72. npr. Dakle. ovog sporazuma. napred.. Po nekim saznanjima. tačka 3) ZPDL. evropskih zemalja. stav 1. novog Ugovora između Republike Hrvatske i Nemačke (stupio na snagu 1. Istovremeno. dobit od otuđenja nekretnina koje se nalaze u drugoj državi ugovornici obuhvaća dobit od dionica (uključujući udjele i ostale vrijednosnice) osim dionica koje kotiraju na burzi. kao i da njihovi ugovori o 4) Slična situacija je i u domaćem zakonodavstvu Nemačke.

Ukoliko bi neko pokušao da brani stav da se u ugovorima.ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) 2. teško da može da se nađe opravdanje za ovako ograničenu primenu člana 13. tamo gde stoji pojam akcije ne može se pretpostaviti da on obuhvata i udele u imovini pravnih lica. da i Republika Srbija nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka . Kapitalni dobitak od otuđenja nepokretnosti: a) nepokretnost se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (unutrašnja stvar Republike Srbije) b) nepokretnost se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (ovo ne znači. da i Republika Srbija nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka . 1. pod pojmom akcije.ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. odnosno podudarnih odredaba ugovora. 10-11 Rezident druge države ugovornice Vrsta kapitalnog dobitka 1. stav 4. TABELARNI PRIKAZ PRAVA OPOREZIVANJA KAPITALNOG DOBITKA KOJI OSTVARI REZIDENT REPUBLIKE SRBIJE I REZIDENT DRUGE DRŽAVE UGOVORNICE8) KAPITALNI DOBITAK OSTVARUJE Rezident Republike Srbije 1. sprovodi u pregovorima koje u današnje vreme. 2) S obzirom na jasno razlikovanje udela i akcija u našem domaćem zakonodavstvu (primer gore) koje je opravda- nje da se u okviru ugovora podrazumeva da pojam akcije obuhvata i udele? Istovremeno. da i druga država ugovornica nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka . onda za time nema potrebe.ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) 2. Modela ugovora OECD. a) Kapitalni dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koja se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (unutrašnja stvar druge države ugovornice) b) Kapitalni dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koja se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (ovo ne znači. onda to u samom tekstu člana 13. podrazumevaju i udeli u privrednim društvima. (Kapitalni dobitak) ugovora neophodno poreski zahvatiti i kapitalni dobitak od udela. ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja treba eksplicitno i naglasiti.IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA V Drugim rečima. a) Kapitalni dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koja se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (unutrašnja stvar Republike Srbije) b) Kapitalni dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koja se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (ovo ne znači. onda bi morao da odgovori na sledeća pitanja: 1) Zašto se srpski tekst Ugovora sa Ukrajinom razlikuje od ostalih ugovora koji poznaju ovu odredbu? Ako se pod pojmom akcije podrazumevaju i udeli. što je praksa koju ekspertski pregovarački tim Republike Srbije uveliko. da i druga država ugovornica nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka . Ukoliko nadležni organi ocene da je kroz odgovarajuća rešenja sadržana u članu 13. Kapitalni dobitak od otuđenja nepokretnosti: a) nepokretnost se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (unutrašnja stvar druge države ugovornice) b) nepokretnost se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (ovo ne znači. 1.ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) 59 . delegacija Republike Srbije vodi sa delegacijama drugih država.

V

IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA

3. Kapitalni dobitak od otuđenja pomorskih brodova, vazduhoplova ili drumskih vozila koji se koriste u međunarodnom saobraćaju, rečnih brodova koji se koriste u saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima ili od pokretnih stvari koje služe za korišćenje tih pomorskih brodova, vazduhoplova, drumskih vozila ili rečnih brodova (sedište stvarne uprave preduzeća nalazi se u Republici Srbiji) PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA SAMO REPUBLICI SRBIJI 4. a) Kapitalni dobitak od otuđenja akcija (ili drugih uporedivih interesa) kompanije čija se imovina sastoji od minimum 51 odsto nepokretnosti koja se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (unutrašnja stvar Republike Srbije) b) Kapitalni dobitak od otuđenja akcija (ili drugih uporedivih interesa) kompanije čija se imovina sastoji od minimum 51 odsto nepokretnosti koja se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (ovo ne znači, da i Republika Srbija nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka - ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) 5. Ostali kapitalni dobitak PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA SAMO REPUBLICI SRBIJI

3. Kapitalni dobitak od otuđenja pomorskih brodova, vazduhoplova ili drumskih vozila koji se koriste u međunarodnom saobraćaju, rečnih brodova koji se koriste u saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima ili od pokretnih stvari koje služe za korišćenje tih pomorskih brodova, vazduhoplova, drumskih vozila ili rečnih brodova (sedište stvarne uprave preduzeća nalazi se u drugoj državi ugovornici) PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA SAMO DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI 4. a) Kapitalni dobitak od otuđenja akcija (ili drugih uporedivih interesa) kompanije čija se imovina sastoji od minimum 51 odsto nepokretnosti koja se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (unutrašnja stvar druge države ugovornice) b) Kapitalni dobitak od otuđenja akcija (ili drugih uporedivih interesa) kompanije čija se imovina sastoji od minimum 51 odsto nepokretnosti koja se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (ovo ne znači, da i druga država ugovornica nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka - ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) 5. Ostali kapitalni dobitak PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA SAMO DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI

mr Dejan Dabetić

8 Što je rešenje (suštinski isto, ali drugačije formulisano o čemu je, napred, detaljnije, bilo govora) koje Republika Srbija ima i u Ugovoru sa: Estonijom, Irskom, Libijom, Maltom, Pakistanom i Španijom - sa svim ovim zemljama, Ugovor počinje da se primenjuje od 1. januara 2011. godine, kao i u ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa državama sa kojima su ugovori potvrđeni, potpisani, ili se nalaze u postupku potvrđivanja bilo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, bilo u parlamentu druge države ugovornice, iz kog razloga ugovori ne proizvode pravno dejstvo (jer, još uvek, nisu stupili na snagu, i počeli da se primenjuju) pa, ovom prilikom, nećemo navoditi nazive odnosnih drugih država ugovornica. Države sa kojom Republika Srbija ima zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

60

Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

RADNI ODNOSI, ZARADE, NAKNADE, DODACI, DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI

VI

ISPLATA ZARADE PO OSNOVU DOPRINOSA ZAPOSLENOG POSLOVNOM USPEHU POSLODAVCA
akonom o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 - dalje: Zakon) članom 105. stav 1. utvrđeno je da se zarada sastoji od zarade za obavljeni rad i vremena provedenog na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Jedan od elemenata koji čini zaradu zaposlenog je i zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.). Ovaj deo zarade se zasniva na ostvarenom poslovnom uspehu poslodavca i doprinosu pojedinog zaposlenog tom uspehu, što je u dosadašnjoj praksi bilo tretirano kao zarada na osnovu procenjenih rezultata poslovanja, odnosno takozvana trinaesta plata. Opštim kolektivnim ugovorom („Sl. glasnik RS”, br. 50/2008, 104/2008 i 8/2009 - dalje: OKU), koji se, počev od 11. februara 2009. godine primenjuje na sve poslodavce u Srbiji, u članu 27. propisano je da se: „Kolektivnim ugovorom kod poslodavca može se, u skladu sa zakonom, utvrditi pravo zaposlenog na zaradu iz dobiti. Zarada iz dobiti se isplaćuje na osnovu utvrđenih rezultata poslovanja, po godišnjem obračunu ili na osnovu procenjenih rezultata pre utvrđivanja godišnjeg obračuna, u skladu sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca.” Kada je u pitanju učešće zaposlenih u dobiti, na tu mogućnost ukazuje i odredba člana 14 Zakona o radu, prema kojoj „ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može da se utvrdi učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i opštim aktom.” Polazeći od navedenog, proizilazi da se umesto dosadašnje tzv. „trinaeste plate” koju su poslodavci u praksi isplaćivali krajem tekuće godine, obično u decembru, sada može isplaćivati zaposlenima deo zarade na osnovu procenjenih rezultata poslovanja poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) kao doprinos zaposlenih poslovnom uspehu poslodavca. Prema navedenim odredbama Zakona i OKU, učešće zaposlenih u
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

Z

dobiti, odnosno u raspodeli po osnovu ostvarenih pozitivnih rezultata poslodavca, moguće je izvršiti, i to: • na osnovu procenjenih rezultata (poslovnog uspeha poslodavca) pre utvrđivanja godišnjeg obračuna, odnosno na osnovu procenjene dobiti, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca (član 27. OKU); i • po osnovu učešća zaposlenih u ostvarenoj dobiti poslodavca na osnovu utvrđenih rezultata poslovanja, po godišnjem obračunu, shodno odredbama člana 14. Zakona o radu i člana 27. OKU. U Zakonu kao i u OKU nije precizirano šta se smatra poslovnim uspehom poslodavca i na koji način se utvrđuje doprinos zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, već se navedenim odredbama upućuju poslodavci da to utvrde svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, i to, kako mogućnost za raspodelu ostvarene ili procenjene dobiti, odnosno zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, tako i merila i kriterijume za određivanje ovog dela zarade, odnosno dobiti.

Mogućnost isplate zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca u javnim preduzećima
Isplata zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca ili procenjenih rezultata poslovanja u javnim preduzećima može se vršiti ako je: • preduzeće takvu mogućnost predvidelo opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu; • programom poslovanja za tekuću godinu, na koji je saglasnost dao osnivač, utvrđena masa sredstava za isplatu zarada u tekućoj godini koja obezbeđuje i ovu vrstu isplate,

61

VI

RADNI ODNOSI, ZARADE, NAKNADE, DODACI, DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI

• preduzeće naknadno dobilo saglasnost od osnivača (dopuna programa poslovanja za tekuću godinu) za povećanje mase sredstava za isplatu dela zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca u skladu sa procenom rezultata poslovanja za tekuću godinu. Zarade i druga primanja u javnim preduzećima se utvrđuju i isplaćuju u skladu sa Uredbom o načinu i kontroli obračuna i isplate zarada u javnim preduzećima („Sl. glasnik RS”, br. 5/2006 - dalje: Uredba) koja je doneta shodno odredbi člana 22. stav 5. Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa („Sl. glasnik RS”, br. 25/2000, 25/2002, 107/2005, 108/2005 - ispr. i 123/2007 - dr. zakon). Uredba se primenjuje u javnom preduzeću do donošenja programa poslovanja za tekuću godinu, na koji saglasnost daje osnivač. Po donošenju programa poslovanja javno preduzeće zarade isplaćuje u skladu sa programom poslovanja. Primenom Uredbe i programa poslovanja u javnim preduzećima nije suspendovana primena kolektivnih ugovora, već se pojedinačne zarade zaposlenima obračunavaju i isplaćuju u skladu sa kolektivnim ugovorima, dok se samo ukupan iznos sredstava potrebnih za isplatu zarada utvrđuje programom poslovanja preduzeća, a visina ovih sredstava (kao i kretanje zarada) zavisi od planiranih rezultata poslovanja preduzeća i planiranog kretanja makroekonomskih agregata u Republici. Odredbom člana 21. Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa je utvrđeno da odluku o raspodeli dobiti donosi upravni odbor javnog preduzeća uz saglasnost osnivača. To znači, da bi javno preduzeće moglo da isplati deo zarade na osnovu procenjenih rezultata poslovanja za tekuću godinu, ako prethodno o tome donese odluku na upravnom odboru i zatraži saglasnost osnivača, a tek po dobijenoj saglasnosti osnivača izvrši isplatu.

Po isteku tekuće godine poslodavac može da odluči da zaposlenima vrši određena davanja po osnovu ostvarene dobiti utvrđene po godišnjem finansijskom izveštaju. Međutim, ova vrsta davanja zaposlenima ima drugi tretman, odnosno ne predstavlja zaradu zaposlenog, već prihod od kapitala. Na ovu mogućnost ukazuje član 14. Zakona kojim je utvrđeno da se ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može utvrditi učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Poslodavac koji namerava da zaposlenima isplati zaradu na osnovu procenjenih rezultata poslovanja (pod uslovom da je opštim aktom predvideo isplatu), treba da izvrši procenu rezultata poslovanja za tekuću godinu i utvrdi da li postoji finansijska mogućnost isplate, odnosno da li procenjeni rezultati poslovanja poslodavca omogućavaju da se do kraja tekuće godine izvrši ova isplata. Merila i kriterijumi za određivanje mogućnosti isplate treba da budu utvrđeni opštim aktom. Ova isplata ne bi trebalo da se izvrši ako bi prouzrokovala poremećaj u daljem radu poslodavca, odnosno prouzrokovala gubitak kod poslodavca ili drugog isplatioca. Shodno tome, isplata dela zarade na osnovu procenjenih rezultata poslovanja, odnosno po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, ne mora da bude u visini jedne mesečne zarade, ako taj iznos, prema procenjenim rezultatima, ne može da se obezbedi. Poslodavac može da donese odluku da se isplati u smanjenom iznosu, u skladu sa procenjenim mogućnostima, ili da se uopšte ne isplati na osnovu procenjenih rezultata, već da se eventualno isplata izvrši po utvrđivanju konačnih rezultata poslovanja, odnosno iz iskazane ostvarene dobiti.

Utvrđivanje potrebnih sredstava i odluka o isplati
Ako poslodavac utvrdi da na osnovu procenjenih rezultata poslovanja do kraja tekuće godine postoji mogućnosti isplate dela zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca, utvrdiće sredstva potrebna za isplatu i isplatiti zaposlenima u skladu sa odredbama opšteg akta, odnosno kriterijumima utvrđenim tim aktom ili ugovorom o radu, na osnovu kojih se utvrđuje doprinos pojedinog zaposlenog. Odluku o ukupnom iznosu sredstava koja će se isplatiti na osnovu procenjenih rezultata poslovanja, odnosno poslovnog uspeha poslodavca, kao i pripadajući iznos po zaposlenom u skladu sa utvrđenim kriterijumima, treba da donese nadležni organ poslodavca, upravni odbor ili drugi organ ako je to kao uslov utvrđeno opštim aktom.Ako nije precizirano opštim aktom ko donosi odluku, o tome odlučuje direktor, odnosno osnivač. Kriterijumi za utvrđivanje pojedinačnog iznosa po zaposlenom, takođe, treba da bude utvrđeni opštim aktom
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

Obračun i isplata dela zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca
Uobičajeno vreme za isplatu ove vrste zarade zaposlenima, u praksi je najčešće decembar, kada poslodavci vrše procenu ostvarenih rezultata za tekuću godinu. Međutim, kako se radi o delu zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, može se utvrditi i drugi period u toku godine, u kom poslodavac može da isplati zaposlenom ovaj deo zarade, ako proceni da su zaposleni (ili samo jedan broj zaposlenih) doprineli poslovnom uspehu poslodavca. Sve isplate koje poslodavac izvrši zaposlenima, po osnovu doprinosa poslovnom uspehu , predstavljaju zaradu zaposlenog, na koju se obračunavaju i plaćaju porez i doprinosi na zaradu.

62

68 442. Prema paragrafu 10. Računovodstveno obuhvatanje isplate zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca Međunarodnim računovodstvenim standardom MRS 19 . 3 ili red. 7 . Primer: Poslodavac je doneo odluku da zaposlenima isplati deo zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (nagrade. MRS 19. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.110.446. br.000. Neto za isplatu (red. DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI VI ili ugovorom o radu zavisno od doprinosa svakog zaposlenog ostvarenom uspehu. poreza i doprinosa Red.00 393. kako isplaćena. predstavlja zaradu zaposlenog za mesec novembar 2010.68 309.red. 200.Primanja zaposlenih. tako i ukalkulisana za koja je stvorena obaveza za isplatu.00 47.800. Doprinosi na teret zaposlenog .800.zbirna stopa (red. nagrade) 4. Obračun poreza i doprinosa Polazeći od toga da se zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (bonusi i nagrade). Zakona. 6 x 12%) 8.52 42. u nastavku je dat primer obračuna poreza i doprinosa kada se sa novembarskom zaradom.000 dinara. a može biti utvrđen u visini prosečne mesečne zarade isplaćene u 2010. godini (za period do donošenja odluke) ili u visini zarade za novembar 2010. br. nagrade) .6.9%) 9.RADNI ODNOSI. shodno odredbi člana 105.68 Zarada za novembar . isplaćuje zaposlenima i deo zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca. takođe. 10) Isplaćena zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade i bonusi). br. godine. 5 x 17. Osnovica na koju se plaća doprinos (red. Opis 2 Zarada za novembar 2010. • zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca. koja se isplaćuje u decembru 2010.red. 2.000 dinara bruto. plus deo zarade po osnovu poslovnog uspeha poslodavca 3 200. i to svakom zaposlenom u visini novembarske zarade.985.554) 7.bruto Deo zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (bonusi. uglavnom isplaćuje u decembru. Ukupan trošak poslodavca (red.00 400. Najviša osnovica za plaćanje doprinosa na dan isplate 5. br. DODACI. br.manji iznos) 6.000.9%) 11. za sva primanja zaposlenih priznaje se rashod u finansijskim izveštajima (obračunati rashod) u periodu u kojem je zaposleni izvršio svoju uslugu. 4 . br.80 42.00 239.bruto (zarada za novembar uvećana za bonuse.zbirna stopa (red. stav 1. 5 x 17.00 200.213.110.00 239. Osnovica za plaćanje poreza (red. Obračun zarade. br. Obrazac PP OD i Specifikaciju uz PP OD o usmeravanju doprinosa za zdravstveno osiguranje. bonusi) u skladu sa kriterijumima utvrđenim svojim opštim aktom. godine ili u nekom drugom odgovarajućem iznosu shodno procenjenim rezultatima poslovanja.000. Doprinos na teret poslodavca . br. Za zaposlenog iz ovog primera isplaćuju se sledeći iznosi: • novembarska zarada iznosi 200. NAKNADE.bruto 3. Prilikom isplate zarade i plaćanja poreza i doprinosa poslodavac popunjava i Poreskoj upravi dostavlja Obrazac PP OPJ i Specifikaciju. 3 . Porez na zarade (red. br. 1 1. Ukupno zarada . Isplata ovog dela zarade vrši se zajedno sa zaradom za novembar. Iz navedenog proizlazi da se u rashod priznaju primanja zaposlenih. godine. br. 8) 10.800. 10-11 63 . br. 3 + red. 3 . uređeno je računovodstveno obuhvatanje primanja zaposlenih od strane poslodavca. ZARADE. odnosno u periodu u kojem je radio. br. koja se isplaćuje u decembru.

) 64 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.Troškovi zarada i naknada zarada (bruto) 400.Tekući (poslovni) račun 442.68 (za izvršene isplate zarada za novembar i dela zarade po osnovu doprinosa . ZARADE.bonus. Obračun primanja zaposlenih i način utvrđivanja uređeni su propisima iz oblasti radnog zakonodavstva kojima je određeno u kojoj meri i u kojim slučajevima je moguće primeniti MRS 19.52 452 .000.800.) računovodstveno se evidentira kao rashod perioda u kome je zaposleni radio. MRS 19.Obaveze za neto zarade i naknade zarada. pod uslovom da taj entitet ima sadašnju zakonsku ili izvedenu obavezu da izvrši takve isplate kao rezultat takvih događaja i da se može utvrditi pouzdana procena takve obaveze.985.68 453 .Obaveze za neto zarade i naknade zarada.Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 42. nagrada i sl. bonusi) 520 .68 453 .00 450 . bez obzira na to kada će ta zarada biti isplaćena.80 451 .985. MRS 19. U našoj praksi kategorije primanja određuju se na osnovu zakonskih i drugih propisa.68 (za obračunate bruto zarade za novembar i deo zarade po osnovu doprinosa) 521 . Prema paragrafu 20. NAKNADE.800.213. a u korist obaveze.Obaveze za poreze i doprinose na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 42.Obaveze za poreze i doprinose na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 42.800.800.800.52 452 . DODACI. Knjiženje obračuna i isplate zarade za novembar i dela zarade po osnovu doprinosa (nagrade. osim naknada koje se refundiraju 309.VI RADNI ODNOSI. za period u kojem je zaposleni radio. isplata zarade po osnovu doprinosa zaposlenog (nagrada.Obaveze za porez na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 47. bonus i sl.800.80 451. DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI Prema paragrafu 17. entitet treba da odredi iznos koji će biti isplaćen pre nego što se finansijski izveštaji odobre za objavljivanje.Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 42. 10-11 .68 241 .Obaveze za porez na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 47.Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 42. kolektivnim pregovaranjem zaposlenih i poslodavca i tako uređena primanja su predmet računovodstvenog obuhvatanja. entitet (pravno lice) treba da prizna očekivani trošak kao učešće u dobiti i isplatu bonusa.213.68 (za izvršen obračuna doprinosa na zarade i dela zarade po osnovu doprinosa na teret poslodavca) 450 . Saglasno navedenim odredbama MRS 19. osim naknada koje se refundiraju 309.

Poslodavac je dužan poštujući ovu pravnu normu da zaposlenom omogući ostvarivanje ovog prava. direktor može ugovorom o radu da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme. u skladu sa članom 193.na prvi dan krsne slave.da je priroda poslova takva da se može obavljati sa ostatkom radnog vremena. 4) pripadnici jevrejske zajednice .dalje: Zakon). 24/2005. . br. glasnik RS”. 2. 61/2005 i 54/2009 . NAKNADE. odnosno do njegovog razrešenja. • Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.da je to lice zasnovalo radni odnos za ostatak radnog vremena do punog radnog vremena u drugom privrednom društvu gde takođe vrši dužnost direktora. takođe na dužnosti direktora toga društva. 10-11 65 . 24/2005. Podrazumeva se da je zaposleni prethodno obavestio nadležnu službu poslodavca o svom verskom prazniku. Radni odnos na određeno vreme može da traje do isteka roka na koji je izabran direktor.RADNI ODNOSI. Zakona sa direktorom zaključuje u ime poslodavca upravni odbor. . Lice koje obavlja poslove direktora po osnovu ovog ugovora ima pravo na naknadu za rad koja ima karakter zarade i druga prava. DODACI. . Ukoliko direktor nije zasnovao radni odnos kod poslodavca. S obzirom na to da direktor svoju dužnost može vršiti i bez zasnivanja radnog odnosa. Zakona o radu („Sl. obaveze i odgovornosti uređuju se ugovorom. i to donošenjem rešenja kojim utvrđuje da zaposleni u određeni dan ne radi zbog verskog praznika. glasnik RS”. 61/2005 i 54/2009). obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom. i 4. rešenjem koje se u pisanom obliku dostavlja zaposlenom. st. i to: 1) pravoslavci . može se zaključiti da sa stanovišta normi Zakona nema smetnji da jedno fizičko lice vrši dužnost direktora u dva privredna društva. Zakona. a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor . br. odnosno da se u oba privredna društva ne zahteva angažovanje sa punim radnim vremenom na poslovima direktora. 3) pripadnici islamske zajednice .da to lice radi sa nepunim radnim vremenom u jednom privrednom društvu gde vrši dužnost direktora. uz obrazloženje koje sadrži podatke o verskom prazniku zaposlenog i navođenjem odgovarajuće norme koja je poslužila kao normativni osnov za priznavanje ovog prava. Za slučaj da dužnost direktora vrši kao zaposleni. prema njihovom kalendaru. Razlog za to je što se o pravima zaposlenog odlučuje od strane lica imenovanog u odredbi člana 195. obaveze i odgovornosti direktora i poslodavca uređuju ugovorom.organ koji je određen aktom poslodavca. 43/2001 i 101/2007). Poštujući ovu normu nužno je: . Zakona o radu („Sl. Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji („Sl. njihova međusobna prava. u kojoj situaciji se međusobna prava. br.da normama posebnog zakona. DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI VI PITANJE I ODGOVOR Ostvarivanje prava zaposlenog na plaćeno odsustvo za dan verskog praznika Pitanje: • Koje obaveze ima poslodavac u ostvarivanju prava zaposlenog na plaćeno odsustvo na dan krsne slave? Odgovor: Prema odredbi člana 4. Nužno je da se na taj način ne povređuju pravila sukoba interesa i zabrane konkurencije. zaposleni imaju pravo da ne rade u dane sledećih verskih praznika. 2) katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica . prema kojoj zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj način ostvari puno radno vreme. koja su propisana Zakonom o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”. odnosno osnivačkog akta ili statuta nije drugačije propisano.na prvi dan Ramazan- skog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama.na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa. Pod ovim uslovima lice koje vrši dužnost direktora sa nepunim radnim vremenom može biti u radnom odnosu za ostatak do punog radnog vremena u drugom privrednom društvu. br. 125/2004). • PITANJE I ODGOVOR Uslovi pod kojima direktor jednog privrednog društva može da vrši dužnost direktora u drugom privrednom društvu Pitanje: • Da li i pod kojim uslovima isto lice može biti direktor u dva privredna društva? Odgovor: Prema odredbi člana 48. Ugovor iz člana 48. glasnik RS”.na prvi dan Jom Kipura. nužno je da ispunjava uslove iz odredbe člana 41. istog zakona. ZARADE.

Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. ako su taj rad obavili u preraspodeli radnog vremena uz korišćenje slobodnih dana. Međutim.da je poslodavac zahtevao da se takav rad obavi . rad obavljen u preraspodeli radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom. da bi zaposleni ostvario uvećanje zarade iz ovog osnova potrebno je da se prekovremeni rad ostvari pod uslovima iz Zakona. glasnik RS”. niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom. DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI PITANJE I ODGOVOR Nepostojanje prava zaposlenog na uvećanu zaradu za samoinicijativno obavljanje poslova u vremenu dužem od punog radnog vremena Pitanje: • Da li zaposleni koji samoinicijativno obavlja poslove u vremenu dužem od punog radnog vremena ima pravo na uvećanu zaradu po osnovu prekovremenog rada? rešenje izostane poslodavac to ne bi mogao koristiti kao opravdanje da odbije obračun i isplatu uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada. ali bez uvećanja iz člana 108. Zaposleni koji samoinicijativno radi duže od punog radnog vremena nema pravo na zaradu. jer poslodavac može zahtevati prekovremeni rad samo iz određenih .1992. iznenadno povećani obim rada i neophodnost da se u određenom roku završi posao koji je planiran). Rev. NAKNADE.VI RADNI ODNOSI. • Odgovor: Prema odredbi člana 108. Zakona o radu („Sl. ali u odsustvu navedenih razloga. i to najmanje 26% od osnovice. 61/2005 i 54/2009 . Drugo je pitanje da li se radi o samoinicijativnom obavljanju posla. ali u slučaju vanrednih prilika (npr. Zakon ne propisuje oblik u kome se zahtev za rad duži od punog radnog vremena može uputiti. Podrazumeva se da se radi o prekovremenom radu ostvarenom pod uslovima iz odredbe člana 53.da se radi o slučajevima imenovanim u Zakonu ili opštem aktu. ukoliko je korišćenje slobodnih dana izostalo. poplava i sl. ZARADE. iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Isto tako. br. zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile. opšteg akta i ugovora o radu. U toj situaciji konvalidacija se vrši naknadno .Zakonom propisanih razloga (viša sila. Ti uslovi su: . zahtev zaposlenom treba da bude dat u pisanom obliku. godine). Po pravilu. O tome govori i ova sudska odluka kada se radi o radu dužem od punog radnog vremena u preraspodeli kada zaposlenom nisu omogućeni slobodni dani: „Pravilno je stanovište nižestepenih sudova da tužioci nemaju pravo na plaćanje prekovremenog rada. tačka 3) Zakona. 10-11 . u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu. Samoinicijativno obavljanje poslova od strane zaposlenog u vremenu dužem od punog radnog vremena u odsustvu zahteva za prekovremeni rad ne smatra se prekovremenim radom.dalje: Zakon) zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za prekovremeni rad. čak i kada je reč o izuzetnim prilikama. 24/2005. 4241/92 od 24. ako je prekovremeni rad obavljen po nalogu poslodavca. odnosno ovde je izostao ex lege određeni razlog koji je conditio sine qua non prekovremenog rada.zahtev može da bude dat u formi odluke ili naloga. Međutim. onda nema ni uslova za uvećanje zarade po osnovu prekovremenog rada. jer se tada ne radi o prekovremenom radu. DODACI. Ako navedeni uslovi nisu ostvareni. Zakona. To znači. za slučaj da to 66 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. poslodavac je dužan da zaposlenom za takav rad isplati zaradu. radniku se ima isplatiti zarada za prekovremeni rad” (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. požar. stav 1.) nema smetnji da zahtev bude učinjen u usmenom obliku. kojom je propisano da je. .donošenjem rešenja u pisanom obliku. na zahtev poslodavca.12. Ali.

SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE

VII

10

POSREDNA KONTROLA DEVIZNOG POSLOVANJA I ELEKTRONSKA DOSTAVA DOKUMENATA
Od 1.11.2010. godine moguća elektronska dostava dokumenata i za poslove prenosa potraživanja, odnosno preuzimanja duga, promene nerezidenta, kompenzacione poslove i obavljanje delatnosti u inostranstvu

E

lektronska dostava dokumenata je alternativni način dostavljanja faktura, u kontekstu obavljanja posredne kontrole deviznog poslovanja, omogućen donošenjem Uredbe o izmenama Uredbe o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata („Sl. glasnik RS”, br. 39/2010, stupila na snagu 16.6.2010. godine). Ovaj način dostavljanja dokumenata primenjuje se od 16.6.2010. godine za poslove izvoza i uvoza usluga, a od 1.11.2010. godine i za poslove: - prenosa potraživanja, odnosno preuzimanja duga iz člana 7. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006 - dalje: Zakon). - promene nerezidenta po poslovima iz člana 33. Zakona; - kompenzacione poslove; - obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu. Rezident, koji se prijavio i registrovao za elektronsku dostavu, obavezan je da ubuduće fakture dostavlja samo elektronski, što nesumnjivo predstavlja određeno ograničenje. Ipak, treba imati u vidu najavu isključivo elektronske dostave dokumentacije, čime bi se ukinula mogućnost dostavljanja dokumenata u štampanoj formi. Za sada, ova dva načina dostavljanja dokumenata, u štampanoj ili elektronskoj formi, u pogledu rokova, pravila i svega ostalog potpuno su ravnopravna, bez obzira na odabrani način dostavljanja.

Prijava korisnika za rad u aplikaciji Elektronska dostava dokumenata
Aplikaciju za elektronsku dostavu dokumenata mogu koristiti samo rezidenti i nerezidenti koji su se prijavili za elektronsko dostavljanje, tako što su Deviznom inspektoratu, u štampanoj formi, dostavili Prijavu za
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

elektronsku dostavu dokumenata (dalje: Prijava), preuzetu sa sajta Deviznog inspektorata. Prilikom popunjavanja Prijave potrebno je uneti korisničko ime, koje određuje i kreira sam obveznik. Sistem kontroliše jedinstvenost svakog korisničkog imena i ako utvrdi da dostavljeno korisničko ime već postoji u bazi, korisnik će o tome biti obavešten putem elektronske pošte ili telefonom i biće dužan da popuni i dostavi novu prijavu sa istim podacima, ali sa novim korisničkim imenom. U prijavu je potrebno uneti i adresu elektronske pošte korisnika, kako bi na tu adresu stiglo obaveštenje o uspešnoj registraciji na sistem Deviznog inspektorata za elektronsku dostavu dokumenata. Korisniku će, pored korisničkog imena koje određuje i kreira sam, biti dodeljena i inicijalna lozinka, koju je korisnik obavezan da promeni i novu, promenjenu lozinku koristi prilikom svakog narednog pristupa aplikaciji. Korisnik može imati više naloga za registraciju, ali se za svaki od njih mora podneti posebna prijava u cilju registracije za elektronsku dostavu dokumenata, čime je omogućeno da jedan korisnik obezbedi više naloga i angažuje veći broj ljudi, ukoliko mu je to potrebno u slučaju većeg obima poslovanja po osnovu kog postoji obaveza izveštavanja Deviznog inspektorata. Do dobijanja mogućnost pristupa aplikaciji za elektronsko dostavljanje dokumenata, obavezno je dostavljanje dokumentacije u štampanoj formi, na način i u rokovima kao i do sada.

67

VII10

SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE

Poslovi izvoza, odnosno uvoza usluga
Elektronska dostava podataka o fakturama vrši se na jednostavan način, kroz aplikaciju koja korisnika vodi kroz odgovarajuće menije, podmenije i polja za unos. Unos podataka u polja označena zvezdicom je obavezan. Nakon unosa podataka, dokument dobija status „U izradi”. U toku pregleda i kontrole ispravnosti unetih podataka, dokument ima status „Čeka verifikaciju”. Kontrolisani dokument može se proglasiti ispravnim ili neispravnim od strane odgovornog lica koje vrši verifikaciju. Ukoliko je dokument proglašen ispravnim, njegov status će automatski biti promenjen u „Verifikovan” i time se dostavljanje dokumenta smatra završenim. Posle dobijanja statusa „Verifikovan”, izmenu i brisanje ne može izvršiti sam rezident, već se oni mogu obaviti samo na osnovu pismenog zahteva upućenog Deviznom inspektoratu, koji jedini može obaviti zahtevana ažuriranja dokumenta. Ukoliko je dokument proglašen neispravnim, biće vraćen na doradu, pri čemu će i njegov status automatski biti promenjen u „Neispravan” sa prikazom opisa neispravnosti i sa nalogom da se isti ispravi u roku od tri dana. Ukoliko korisnik ne postupi u skladu sa nalogom, smatraće se da dokument nije ni dostavljen. Kada korisnik vraćeni dokument ispravi i sačuva ga, njegov status će automatski biti promenjen „U izradi”, nakon čega se ponovo dostavlja Deviznom inspektoratu na verifikaciju, sve dok se elektronska dostava dokumenta konačno ne verifikuje. Osim mogućnosti elektronskog unosa podataka, korisnik ima i mogućnost pregleda faktura. U svaku fakturu sa liste može se izvršiti uvid, a postoji i mogućnost izmene određenih faktura, odnosno onih koje nisu već dostavljene Deviznom inspektoratu na verifikaciju ili su vraćene kao neispravne. Ukoliko obveznik ima više faktura, aplikacija nudi mogućnost učitavanja već pripremljenog fajla, koji sadrži sve odabrane fakture. Dokument mora biti u određenom formatu, a uputstvo i program za kreiranje se može preuzeti sa sajta Deviznog inspektorata.

u nekoliko celina i polja, a unos podataka u polja označena zvezdicom je obavezan. Unetim podacima je potrebno priključiti i prethodno skenirani ugovor o prenosu potraživanja ili preuzimanju duga, kao i prevod ugovora u pdf formatu, nakon čega će se na ekranu pojaviti izabrana datoteka sa skeniranim ugovorom i prevodom istog, čime se završava uspešan unos podataka i unos dobija status „U izradi”. U Deviznom inspektoratu se obavlja pregled i kontrola ispravnosti unetih podataka na način prethodno opisan u tekstu. Na isti način vrši se elektronska dostava podataka koji se odnose na aneks, jedan ili više, osnovnog ugovora, odnosno raskid istog. Aplikacija omogućava i pretragu dostavljenih dokumenata po različitim kriterijumima. Po dobijanju liste odabranih dokumenata, korisnik može izvršiti uvid u svaki od njih, izmeniti one kod kojih je izmena dozvoljena, dok je brisanje dokumenta dozvoljeno samo ako dokument nije već dostavljen Deviznom inspektoratu na verifikaciju ili je dokument vraćen iz Deviznog inspektorata kao neispravan.

Poslovi naplate, odnosno plaćanja drugom nerezidentu po tekućem ili kapitalnom poslu
Članom 33. Zakona utvrđeno je da rezident može izvršiti naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguje, odnosno od koga potražuje, po tekućem ili kapitalnom poslu. Nakon što rezident izabere ovu opciju iz glavnog menija aplikacije, u odgovarajuća polja treba uneti tražene podatke. Podaci su razvrstani u nekoliko celina i polja. U polja označena zvezdicom unos podataka je obavezan. Po unosu svih neophodnih podataka, unetim podacima je potrebno priključiti i prethodno skenirani ugovor o promeni nerezidenta, kao i prevod ugovora u pdf formatu. Nakon prenosa istih u aplikaciju, na ekranu će se pojaviti izabrana datoteka sa skeniranim ugovorom i prevodom istog, čime se završava uspešan unos podataka i unos dobija status „U izradi”. Kao i u prethodno opisanim slučajevima, u Deviznom inspektoratu se obavlja pregled i kontrola ispravnosti unetih podataka, uz mogućnost vraćanja dokumenta korisniku na ispravku. Na opisani način vrši se i elektronska dostava podataka koji se odnose na aneks osnovnog ugovora, odnosno raskid istog, uz mogućnost dostave više aneksa po jednom ugovoru.
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

Poslovi prenosa potraživanja, odnosno preuzimanja duga
Nakon što rezident izabere iz glavnog menija aplikacije opciju za izveštavanje Deviznog inspektorata o poslovima iz člana 7. Zakona (banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata - fizičkih lica, mogu kupovati ili prodavati, odnosno platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja koja su nastala po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata), u odgovarajuća polja treba uneti tražene podatke. Podaci su razvrstani

68

SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE

VII10

Kompenzacioni poslovi
Elektronska dostava podataka iz obračuna kompenzacionog posla vrši se tako što korisnik u glavnom meniju klikne na stavku Obračuni o izvršenom kompenzacionom poslu i pojavi se lista sledećih podmenija: Unos obračuna o izvršenom kompenzacionom poslu, Pretraga obračuna o izvršenom kompenzacionom poslu i Stornirani obračuni o izvršenom kompenzacionom poslu. Korisnik unosi u aplikaciju tražene podatke sa rešenja o odobrenju ovog posla nadležnog ministarstva, vodeći računa o instrukcijama iz Uputstva za elektronsku dostavu dokumenata. Polja označena zvezdicom je obavezno popuniti. Osim unosa podataka u odgovarajuća polja, potrebno je priključiti i skenirani Obrazac br. 4, propisan Odlukom o bližim uslovima za plaćanje, odnosno naplatu u robi, odnosno uslugama („Sl. glasnik RS”, br. 109/2005), kao i Prilog br. 4, propisan Uredbom o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenta i nerezidenata („Sl. glasnik RS”, br. 112/2006 i 39/2010 - dalje: Uredba). Verifikacija unetih podataka vrši se na isti način kao i kod elektronske dostave po ostalim, prethodno opisanim poslovima. Aplikacija omogućava i pretragu dostavljenih obračuna kompenzacionih poslova po različitim kriterijumima. Po dobijanju liste odabranih obračuna, korisnik može izvršiti uvid u svaki od njih, izmeniti one kod kojih je izmena dozvoljena, dok je brisanje obračuna dozvoljeno samo ako obračun nije već dostavljen Deviznom inspektoratu na verifikaciju ili je vraćen iz Deviznog inspektorata kao neispravan.

hodno opisanim poslovima iz Uredbe, što se odnosi i na pretragu dostavljenih godišnjih finansijskih izveštaja.

Uputstva i Šifarnici potrebni za rad u aplikaciji Elektronska dostava dokumentacije
Na sajtu Deviznog inspektorata mogu se naći i preuzeti dva uputstva koja se odnose na elektronsku dostavu dokumenata u kojima su detaljno objašnjeni načini popunjavanja i elektronske dostave podataka i dokumenata po svim poslovima propisanim Uredbom. Na sajtu se može pronaći i preuzeti i Šifarnik valuta, Šifarnik zemalja, Šifarnik osnova naplate, odnosno plaćanja sa inostranstvom i Šifarnik vrste usluge, koji su potrebno za rad u aplikaciji Elektronska dostava dokumentacije. Aplikacija korisnicima nudi i mogućnost promene lozinke, promene kontakt podataka, pomoć kod zaboravljene lozinke, odjavu nekog od odobrenih naloga za elektronsku dostavu i drugo. Devizni inspektorat ima pravo da na sopstvenu inicijativu ukine pojedinačne naloge za registraciju, ukoliko utvrdi da se nalog na bilo koji način zloupotrebljava ili se koristi za dostavljanje pogrešnih podataka. O izvršenom ukidanju naloga za registraciju Devizni inspektorat će obavestiti korisnika elektronskim putem, uz navođenje razloga za ukidanje naloga. Korisnicima je na raspolaganju i opcija koja sadrži najčešća pitanja korisnika u vezi elektronske dostave dokumenata i odgovore Deviznog inspektorata na njih. •
Branka Đorđević

Godišnji finansijski izveštaj po poslovima obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu
Prilikom elektronskog dostavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja po poslovima obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu, u aplikaciju za Elektronsku dostavu dokumenata potrebno je, osim podataka iz godišnjeg finansijskog izveštaja, dostaviti i podatke iz rešenja nadležnog ministarstva kojim je posao osnivanja preduzeća u inostranstvu odobren. Dostava podataka iz rešenja nadležnog ministarstva vrši se slično dostavi podataka iz rešenja o odobrenju obavljanja kompenzacionog posla. Nakon unosa potrebnih podataka u aplikaciju, potrebno je još podacima priključiti i skenirani godišnji finansijski izveštaj. Verifikacija unetih podataka vrši se na isti način kao i kod ostalih poslova, elektronske dostave po ostalim, pretPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

69

Elektronski transfer je definisan kao transakcija koju vrši lice koje pruža usluge plaćanja i naplate. pre svega radi izbegavanja nedoumica u tumačenju Zakona.FATF koje je usvojilo dokument pod nazivom „FATF 40 preporuka protiv pranja novca i 9 specijalnih preporuka protiv finansiranja terorizma”. a sa ciljem da sredstva budu dostupna korisniku tog elektronskog 70 . adresu i druge podatke koji su propisani izmenama Zakona. 12a i 12b). 10-11 Definisanje elektronskog transfera i jedinstvene identifikacione oznake Ono što je novo. Definisana su i lica koja pružaju usluge plaćanja i naplate . K transfera kod drugog lica koje pruža uslugu plaćanja i naplate. koja se primenjuje od 1. Vezano za elektronski transfer definisani su i pojmovi: nalogodavac elektronskog transfera. u ime nalogodavca elektronskog transfera.1. Jedna od značajnih novina jeste da se nalogodavac elektronskog transfera u iznosu od EUR 1. godine). banka ne može isplatiti korisniku sredstva.u Republici Srbiji platnim prometom se bave banke. iako je usklađenost odredbi Zakona evidentna. br. bez obzira na to da li su nalogodavac i korisnik transakcije jedno lice. korisnik elektronskog transfera i posrednik u lancu plaćanja. br. bilo je potrebno doneti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Sl. kao i standardima koje propisuje međunarodno telo .12.00 iz strane države ne sadrži npr. Izmenama Zakona propisane su i situacije kada ne postoji obaveza utvrđivanja propisanih podataka (novi član 12v).000. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 91/2010. godine. stupio na snagu 11. izmenama Zakona uvodi se sistem provere elektronskih transfera. 20/2009 i 72/2009 . Međutim.to su lica koja se bave platnim prometom (banke) . godine (dalje: Direktiva EU). Elektronski transferi koji mogu biti izvršeni od strane navedenih lica posebno su podložni riziku zloupotrebe u cilju finansiranja terorizma. i lica koja se bave brzim prenosom novca bez otvaranja računa (npr. u opisu nalogodavca ime i prezime fizičkog lica.dalje: Zakon) je unapređenje sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. glasnik RS". Primer: Ako Svift (Swift) poruka koja prati transfer u iznosu od EUR 1.000 ili više mora identifikovati i da finansijska institucija koja treba da isplati sredstva korisniku primaocu tog transfera to ne sme uraditi ako poruka koja prati transfer ne sadrži sve podatke o nalogodavcu (novi čl.tela Saveta Evrope koje se bavi procenom usaglašenosti nacionalnih sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma država članica SE sa međunarodnim standardima. br. OBLIGACIJE I PRIVREDNA DRUŠTVA KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA ZAKONA O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA "Sl. jeste da se sada izmenama Zakona definiše pojam elektronskog transfera. kao i da bi se u potpunosti Zakon usaglasio sa preporukama Saveta Evrope. To nije slučaj i sa drugom državama sa kojima se mogu obavljati finansijske transakcije gde se platnim prometom mogu baviti i zadruge. koja se vrši elektronskim putem. Ovaj dokument predstavlja i osnov na kome počiva rad Manivala . glasnik RS”.2012. 91/2010 ao što je poznato osnovni cilj Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Sl. kreditne institucije i dr. Takođe.2010. osim odredbe člana 12. glasnik RS”. Za oblast sprečavanja pranja novca to je značilo usaglašavanje zakonskih odredbi sa Direktivom 2005/60/ES Evropskog parlamenta i Saveta o sprečavanju korišćenja finansijskog sistema u svrhe pranja novca i finansiranja terorizma iz 2005.VII 11 UPRAVNI POSTUPAK. niti sredstva mogu biti preneta na račun korisnika. a time i umanjenje rizika koji takvi transferi nose od finansiranja terorizma i pranja novca. „Western Union”).

usluge poreskog savetovanja. dok kod društva s ograničenom odgovornošću to može biti osim upravnog odbora i direktor.preduzeća za reviziju i ovlašćeni revizori. obrađuje i dostavlja određene podatke. usluga koju obveznik pruža u okviru svoje delatnosti ili transakcija. OBLIGACIJE I PRIVREDNA DRUŠTVA VII11 Izmene Zakona donose još jedan novi pojam. podatke o pojavnim oblicima pranja novca i finansiranja terorizma. Izmenama Zakona data je mogućnost obveznicima da ukoliko procene da zbog prirode poslovnog odnosa.preduzetnici i pravna lica koja pružaju računovodstvene usluge. te na osnovu toga vrši pojednostavljene radnje mere poznavanja i praćenja stranke (izmena člana 7. Obveznici procenjuju koliki rizik od mogućih zloupotreba koje imaju za cilj pranje novca i finansiranje terorizma. odnosno transakciju u nizak rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma i u tom slučaju primenjuju pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke (izmena člana 32. pribavi informacije o svrsi i nameni poslovnog odnosa ili transakcije i druge podatke. nije se pokazalo efektivnim i efikasnim za navedenu grupu obveznika. Zadaci i nadležnost Uprave za sprečavanje pranja novca Kada se radi o nadležnosti Uprave za sprečavanje pranja novca (dalje: Uprava) precizirano je da obavlja finansijsko-informacione poslove. predstavlja određena vrsta stranke. redovno prati po- 71 . Izmenama Zakona precizirano je da se pojednostavljene mere mogu primeniti uvek kada je rizik od pranja novca ili finansiranja nizak. poslovni odnos.UPRAVNI POSTUPAK. . uslugu koju pruža u okviru svoje delatnosti ili transakciju u nisko rizičnu grupu za pranje novca ili finansiranje terorizma. Izveštaj o radu obavezno sadrži statistike. Zakona). Uprava podnosi izveštaj o radu Vladi. najkasnije do 31. Zakona organizovani u različitim formama izmenama je definisan i pojam najvišeg rukovodstva u zavisnosti od organizacione strukture obveznika. Zakona). posredovanja u sklapanju kreditnih poslova i davanju zajmova. odnosno drugih okolnosti povezanih sa strankom. usluga koje obveznik pruža u okviru svoje delatnosti ili transakcija. na predlog Uprave propisuje kriterijume na osnovu kojih obveznik svrstava stranku. Ministar. Prilikom vršenja nadzora zaposleni u Upravi se legitimiše službenom značkom i legitimacijom. a sve sa ciljem uspešnije borbe protiv pranja novca i sprečavanja finansiranja terorizma. . marta tekuće za prethodnu godinu. utvrdi identitet stvarnog vlasnika stranke i proveri njegov identitet. Obveznici kod kojih će Uprava sprovoditi nadzor su: . Kod različitih vrsta stranaka. rizik od pranja novca i finansiranja terorizma nije isti.definisana je kao kombinacija slova. Na osnovu ovih procena obveznici će prvo odabrati odgovarajući oblik mera poznavanja i praćenja stranke (uobičajene ili pojačane mere). poslovnih odnosa. prikuplja. 10-11 Službena beleška Zakonom je definisano da je obveznik dužan da odbije ponudu za uspostavljanje poslovnog odnosa ukoliko nije u mogućnosti da izvrši sve mere poznavanja stranke. Iz tog razloga Uprava je preuzela nadležnost inspekcijskog nadzora kako bi se obezbedila što bolja i uspešnija primena Zakona. a to je jedinstvena identifikaciona oznaka . trendove u pranju novca i finansiranju terorizma. odnosno ukoliko nije uspeo da: utvrdi identitet stranke. brojeva i znakova koju određuje lice koje vrši usluge plaćanja i naplate. Najviše rukovodstvo S obzirom da su obveznici iz člana 4. kao i podatke o aktivnostima Uprave. Jedna od bitnih novina jeste da se nadležnost Uprave proširuje i na obavljanje poslova inspekcijskog nadzora. poslovni odnos. informacije i dokumentaciju nadležnim državnim organima. Kod komanditnog društva ili ortačkog društva najviše rukovodstvo je lice određeno osnivačkim aktom. Procena i analiza rizika . poslovni odnos. davanju jemstva. a koju uvodi Direktiva EU je pristup zasnovan na proceni rizika. podataka ili informacija pribavljenih iz pouzdanih i verodostojnih izvora. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. analizira. proveri identitet stranke na osnovu dokumenata. Dosadašnje rešenje u Zakonu. poslovnog profila stranke. . oblika ili načina vršenja transakcije. .lica koja se bave poštanskim saobraćajem. U slučaju da je obveznik registrovan kao otvoreno akcionarsko društvo najviše rukovodstvo predstavlja izvršni odbor.preduzetnici i pravna lica koja obavljaju poslove faktoringa i forfetinga. postoji neznatan ili nizak stepen rizika za pranje novca ili finansiranja terorizma sami svrstaju stranku. Kod zatvorenog akcionarskog društva najviše rukovodstvo predstavlja upravni odbor. vezano za nadzor.pravna lica i preduzetnici koji se bave pružanjem usluga prenosa novca kada se radi o poslovima u zemlji.mere poznavanja i praćenja stranke Ono što se uvek ističe kao jedna od bitnih novina koju je doneo Zakon.

utvrdi i proveri identitet punomoćnika i zakonskog zastupnika. vrednost ili povezanost transakcija koje nemaju ekonomski ili pravno osnovanu namenu. da urede postupak Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. kao i druge podatke koji su propisani navedenim članom. Izmenama Zakona propisana je obaveza obveznicima koja se odnosi na integritet zaposlenih. pre uspostavljanja tog odnosa. tako da je obaveza svih obveznika da odrede ovlašćeno lice. finansiranja terorizma koji proizilazi iz njihove primene ( npr. Neuobičajene transakcije i prijava gotovinskih transakcija Upravi Prema izmenama Zakona obveznik je dužan da svoju pažnju posveti neuobičajenim transakcijama. a to je izmena koja se odnosi na dodatni uslov za obavljanje poslova ovlašćenog lica u obvezniku. informacije i dokumentaciju koja je propisana Zakonom. Iskustveno gledajući. kao i da je potrebno naročitu pažnju posvetiti riziku od pranja novca ili 72 . obveznik je dužan da pored identiteta stranke. Licenca se izdaje na osnovu rezultata stručnog ispita. a to je da kada obveznik ne uspe da izvrši sve mere poznavanja stranke dužan je da o tome sačini službenu belešku i da istu čuva 10 godina. ne može se nastaviti bez pismenog odobrenja najvišeg rukovodstva u obvezniku. to čini iz razloga povezanosti sa nezakonitim aktivnostima.VII11 UPRAVNI POSTUPAK. a ako je taj odnos uspostavljen. obveznici će morati prilikom zapošljavanja lica na radnim mestima na kojima će primenjivati odredbe ovog Zakona i propisa donetih na osnovu Zakona.000. Što se tiče ograničenja gotovinskog poslovanja izmenama Zakona sada se precizno definiše da se zabrana izvršenja gotovinskih transakcija odnosi i na iznos od tačno EUR 15. obveznik je dužan da. Zaposleni kod obveznika zadužen za uspostavljanje loro korespondentskog odnosa dužan je da. Uprava za sprečavanje pranja novca proverava ispunjenost uslova za ovlašćeno lice i izdaje licencu ovlašćenom licu i zameniku ovlašćenog lica. Zakona).). odnosno očekivanim poslovanjem stranke. Ovlašćeno lice Oslobađajuća odredba iz Zakona. primeni određene radnje i mere i da pribavi podatke. došlo je do još jedne bitne promene. Zakona). upotreba bankomata i dr. stav 1. Ono što je osnovna karakteristika navedenih transakcija jesu složenost i neuobičajeno visok iznos. OBLIGACIJE I PRIVREDNA DRUŠTVA slovanje i proverava usklađenost aktivnosti stranke sa prirodom poslovnog odnosa i uobičajenim obimom i vrstom poslovanja stranke (član 8. odnosno nisu usaglašene ili su u nesrazmeri sa uobičajenim. elektronsko bankarstvo. Izmenama Zakona uveden je novi stav. ukoliko u ime stranke koja je fizičko lice. Takođe. Kod ovlašćenih lica. Prema izmenama Zakona potrebno je da ovlašćeno lice ima i licencu za obavljanje poslova. bez obzira na broj zaposlenih. na predlog direktora Uprave. Zakona obaveza obveznika da pored identiteta stranke. 10-11 Tehnološka dostignuća Izmenama Zakona definisana je nova obaveza u vezi sa primenom novih tehnoloških dostignuća. Naime. transakciju vrši ili poslovni odnos uspostavlja punomoćnik ili zakonski zastupnik. To znači da je uvedeno obavezno licenciranje ovlašćenih lica i zamenika u obveznicima. pribavi pismeno odobrenje najvišeg rukovodstva u obvezniku. Utvrđivanje i provera identiteta stranke Vezano za zakonsku odredbu utvrđivanja i provere identiteta stranke definisanu članom 13. Zakona za obveznike koji imaju manje od četiri zaposlena je izbrisana. Naime. Obveznik je dužan da obrati naročitu pažnju na rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma koji proizilazi iz primene novih tehnoloških dostignuća koja mogu omogućiti anonimnost stranke. Loro korespondentski odnos U vezi sa uspostavljanjem loro korespondentskog odnosa sa bankom ili drugom sličnom institucijom koja ima sedište u stranoj državi koja nije na listi država koje primenjuju međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma koji su na nivou standarda Evropske unije ili viši. čest je slučaj da kada stranka krije podatke vezano za njen identitet. u vezi sa određivanjem ovlašćenog lica. kao i druge okolnosti koje su povezane sa statusom ili drugim karakteristikama stranke. navedenim članom definisano je da u slučaju kada se uspostavlja loro korespondentski odnos u ugovoru o uspostavljanju tog odnosa potrebno je navesti obaveze svake ugovorne strane u vezi sa sprečavanjem i otkrivanjem pranja novca. Obveznik je dužan da utvrdi osnov i svrhu ovih transakcija i da sačini službenu belešku o tome u pisanoj formi. neuobičajeni način vršenja. utvrdi i proveri identitet punomoćnika. Sadržaj i način polaganja stručnog ispita utvrđuje ministar.00 (član 36. proširuje se i na zakonskog zastupnika. shodno članu 39.

Zakona). neophodno je usklađivanje rada obveznika sa izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. advokat i njihovi zaposleni ne smeju stranci ili trećem licu otkriti da su Upravi dostavljeni podaci. Kaznene odredbe Došlo je do izmena i u delu Zakona koji se odnosi na kaznene odredbe. glasnik RS”. Jelena Pantelić Tajnost podataka Izmenama Zakona obuhvaćene su i izvesne izmene koje se odnose na tajnost podataka. Republika Srbija je izmenama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma uspela da odgovori zahtevima Saveta Evrope i u potpunosti uskladi svoju zakonsku regulativu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama i međunarodnim standardima iz ove oblasti Da bi se ostvario osnovni cilj ovog zakona . kako bi na adekvatan način procenili postojanje sumnjivih okolnosti i pravovremeno otkrili transakcije koje ukazuju na sumnju pranja novca ili finansiranja terorizma. OBLIGACIJE I PRIVREDNA DRUŠTVA VII11 zapošljavanja. i 90.00 do RSD 150.). Raspon novčanih vrednosti kaznenih odredbi se nije promenio. samo se proširio opseg privrednih prestupa. upoznati klijenta. U izmeni Zakona osim podataka koji su dostavljeni Upravi zabrana dojavljivanja poširuje se i na podatke koji su u postupku dostavljanja. Obveznici se ne smeju ponašati kao pasivni posmatrači već moraju shvatiti svoju ulogu. tako što su za pravna lica proširene u delu koji se odnosi na prethodno opisane novine u Zakonu (elektronski transfer. Postupak zapošljavanja mora biti tako organizovan da se omogući provera da li je kandidat za to radno mesto osuđivan za krivična dela kojima se pribavlja protivpravna imovinska korist. analizirati okolnosti poslovne klime. krivična dela povezana sa terorizmom.efikasna borba za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. To se može ostvariti samo ako obveznici implementiraju sve propisane odredbe u potpunosti. Kod kaznenih odredbi u vezi sa prekršajima uveden je novi član kojim se propisuje da će se novčanom kaznom u iznosu od RSD 5.000. moraju izgraditi procedure. 104/2009). ali i ukoliko se i sami aktivno uključe u borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma. U slučaju neispunjavanja obaveza postoji opasnost da obveznici budu kažnjeni zbog svog odnosa prema nelegalnim aktivnostima. informacije i dokumentacija o stranci ili transakciji za koje postoji sumnja da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. Zakona obveznik. postupak zasnivanja radnog odnosa i dr. br. kao i proveru integriteta ličnosti i kadrovske osposobljenosti. identifikovati klijente. U skladu sa članom 73. službena beleška.UPRAVNI POSTUPAK. ali samo kako bi se terminološki u potpunosti usaglasile sa Zakonom o tajnosti podataka („Sl. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 89.000.00 kazniti fizičko lice ako izvrši određene radnje propisane Zakonom (izmena čl. 10-11 73 .

uz umanjenje poreske osnovice po osnovu amortizacije). izvršeno je pravnotehničko usaglašavanje odredbe koja uređuje poreskog obveznika. 80/2002 . tako što će se u pogledu rezidentstva pravnih lica primenjivati odredbe zakona kojima se uređuje porez na dobit pravnih lica (a ne porez na dobit preduzeća). glasnik RS" br. zakon. S obzirom da poresku osnovicu ne čini vrednost koja se utvrđuje na tržištu. godine i primenjivaće se i kod utvrđivanja poreza na imovinu u takozvanoj statici za 2011. saobraćaja. Poreska osnovica Na istovetan način će se uređivati poreska osnovica za nepokretnosti lica koja ne vode poslovne knjige i za ne- 74 .1. mada nije bilo izričito propisano. utiče na bezbednost susednih objekata. 101/2010 dalje: Zakon o izmenama i dopunama) stupio je na snagu 1. već vrednost dobijena primenom osnovnih i korektivnih elemenata bliže uređenih pravilnikom koji donosi ministar nadležan za poslove finansija.80%.dr. menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces. obveznik poreza zakupac. Za sva ova lica poresku osnovicu čini vrednost nepokretnosti na dan 31. utiče na zaštitu prirodnog ili nepokretnog kulturnog dobra i njegove zaštićene okoline. proizlazi da je na pravo zakupa građevinskog zemljišta u javnoj svojini. 80/2002. Napominjemo da je rekonstrukcija . S obzirom da je obveznik poreza na imovinu imalac prava koja su predmet oporezivanja.2011. kao i • pravo zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu (a utvrđuje se primenom osnovnih i korektivnih elemenata. kao i maksimalan iznos do koga se po tom osnovu može umanjiti vrednost nepokretnost sa 70% na 40%. glasnik RS” br. porez na nasleđe i poklon. Poreski obveznik U cilju usaglašavanja sa nazivom zakona kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica. povećava broj funkcionalnih jedinica. amortizacija ne priznaje od izgradnje. Z pokretnosti lica koja te knjige vode ali ne u Republici Srbiji (npr. već od isteka svake kalendarske godine u odnosu na godinu u kojoj je izvršena poslednja rekonstrukcija objekta. • Amortizacija Smanjena je stopa amortizacije za koju se umanjuje vrednost nepokretnosti obveznika koji ne vodi poslovne knjige u Republici Srbiji sa 1. najvažnije izmene i dopune Zakona prikazaćemo za svaki od navedenih poreskih oblika zasebno. br. 26/2001. Precizirano je da se vrednost zemljišta ne umanjuje po osnovu amortizacije. proizlazi da se odredba prema kojoj se Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. To ni do sada nije bio slučaj. za nepokretnosti stranog pravnog lica koje nema organizacioni deo preko koga obavlja delatnost u Republici Srbiji). s obzirom da je poreska osnovica za poljoprivredno i šumsko zemljište obveznika koji ne vodi poslovne knjige petostruki iznos katastarskog prihoda od tog zemljišta. za rekonstruisane objekte. odnosno na pravo zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. menja režim voda. 10-11 Porez na imovinu Predmet oporezivanja Predmet oporezivanja je proširen na: • pravo zakupa građevinskog zemljišta u javnoj svojini.5% na 0. Precizirano je da se.SUS. 45/2002 .izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta. menja spoljni izgled objekta. 135/2004. reči: „tržišna vrednost” zamenjene su rečju: „vrednost”. godinu.VIII OSTALI POREZI KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU "Sl. kao i porez na prenos apsolutnih prava. Imajući u vidu da se Zakonom o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”. 61/2007 i 5/2009 . 101/2010 akon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu („Sl.dalje: Zakon) uređuju tri poreska oblika: porez na imovinu (u takozvanoj statici. zaštite od požara i životne sredine.

porez na imovinu za 2011.1.000 dinara za prekršaj odgovornog lica u državnom organu. osim na zemljištu Do navedenih iznosa. godine kao dan stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona. • Besplatno davanje podataka jedinicama lokalne samouprave: Državni organi i organizacije. po stopi od 0.40% na ostalim nepokretnostima poreskog obveznika. koje na zahtev jedinice lokalne samouprave ne dostavi podatke kojima raspolažu vršeći poslove iz svoje nadležnosti.000. porez na imovinu utvrđuje se za prava na zemljištu primenom poreske stope od 0.30%.000 dinara (2) od 10. kao maksimalnih. U slučaju da skupština jedinice lokalne samouprave ne utvrdi visinu poreske stope. u toku godine za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu. dužni su da dostave podatke kojima raspolažu vršeći poslove iz svoje nadležnosti.0% na iznos preko 25.40% na ostalim nepokretnostima poreskog obveznika. Poreska oslobođenja • Uvedeno je poresko oslobođenje na zemljište . • Izmenjene su i smanjene stope poreza. decembra 2010.40% za ostale nepokretnosti poreskog obveznika.000. sa stanjem na dan 31. organizacije i službe pokrajinske autonomije i jedinica lokalne samouprave.4% ka koji vodi poslovne knjige Na prava na zemljištu obveznika koji ne vodi do 0. naknade. porez na imovinu za 2011.za površinu pod objektom.000 do 50. na zahtev organa jedinice lokalne samouprave.3% poslovne knjige Na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige.000. porez na imovinu za 2011. u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. do 31. odnosno koji jedinici lokalne samouprave naplati taksu.000 do 50. • Poreska osnovica kada poreski obveznik vodi poslovne knjige Kada poreski obveznik vodi poslovne knjige. godinu utvrdiće se primenom odredaba Zakona. uključujući i okućnicu stambene zgrade do pet ari po obvezniku. odnosno po stopi višoj od 0. godine kao dana stupanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona na snagu).40% na ostalim nepokretnostima poreskog obveznika.000.40% za ostale nepokretnosti poreskog obveznika).000 dinara (3) od 25. marta 2011.000 dinara (4) preko 50.40% za ostale nepokretnosti poreskog obveznika. naknadu ili druge troškove. jedinice lokalne samouprave mogu utvrditi stopu poreza na imovinu za prava na nepokretnosti na „svojoj” teritoriji.30% za zemljište. odnosi samo na građevinsko zemljište. i to u roku od 90 dana od dana računajući u odnosu na 1.40% (2) porez iz podtačke (1) + do 0. kao i organi teritorijalne autonomije. odnosno stečene. odnosno po stopi od 0.000 dinara Na poresku osnovicu (1) do 10.000.000 do 25.000. godinu po stopi višoj od 0. odnosno organizaciji.0% na iznos preko 50. a koji su od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu. U jedinicama lokalne samouprave koje do 31. ili je utvrdi preko maksimalnog iznosa. a koji su od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu. odnosno 0. Ako skupština jedinice lokalne samouprave do 31. osnovica poreza na (svu njegovu nepokretnu) imovinu je vrednost nepokretnosti utvrđena u njegovim poslovnim knjigama. 10-11 75 .30% na zemljištu. Zaprećena je novčana kazna od 5.30% na zemljištu.30% za zemljište. januar 2011. donese odluku o nižim stopama poreza na imovinu za 2011. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu. po stopama utvrđenim tom odlukom (dakle po stopi nižoj od 0.6% na iznos preko 10. za te podatke. marta 2011. tako da iznose: Na prava na nepokretnosti poreskog obveznido 0. • Uređeno je ovlašćenje ministru finansija da podzakonskim aktom bliže uredi način i postupak utvrđivanja osnovice poreza na imovinu. odnosno po stopi od 0. • Precizirano je da se poresko oslobođenje za nepokretnosti u državnoj svojini koje koriste državni organi i organizacije i organi.000. godine (odnosno u roku od 90 dana računajući od 1. • po stopi od 0. u skladu sa propisima. kao i direktni i indirektni Plaća se na ime poreza (1) Do 0.30% za zemljište. godinu u visini nižoj od 0. poresku osnovicu čini vrednost tih nepokretnosti iskazana u njihovim poslovnim knjigama. godinu utvrdiće se: • primenom odredaba Zakona. godine nisu donele odluku o stopama poreza na imovinu za nepokretnosti. godinu.000. 2011. odnosno 0. odnosno drugih troškova za podatke koji mu se izdaju za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu. godine donese odluku o stopama poreza na imovinu za 2011. Za nepokretnosti ovih obveznika koje su izgrađene.OSTALI POREZI VIII vrednost zemljišta ne umanjuje po osnovu amortizacije. godinu utvrdiće se primenom odredaba Zakona. Ako skupština jedinice lokalne samouprave donese „novu” odluku o stopama poreza na imovinu za 2011.000 dinara (3) porez iz podtačke (2) + do 1.000. odnosno od 0. osim ako skupština jedinice lokalne samouprave. bez naplate takse.000 dinara (4) porez iz podtačke (3) + do 2.000 dinara Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.

odnosi i na nepokretnosti u državnoj svojini koje koriste korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora. do 31. obveznik poreza na imovinu dužan je da podnosi poresku prijavu. Od obaveze podnošenja poreske prijave u roku od 10 dana izuzima se obveznik koji ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima u Republici Srbiji koji porez plaća na pravo iz člana 2. tako da će ovo pravo imati samo obveznici poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva. • Suženo je poresko oslobođenje za objekte koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Utvrđivanje poreza na imovinu Precizirana je odredba kojom je uređena obaveza podnošenja poreske prijave za porez na imovinu. u skladu sa napred navedenim umanjenjem. Radi se o nepokretnostima u državnoj svojini koje koriste: . • Ukinuto je oslobođenje za gradsko. odnosno poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je dato u zakup (s obzirom da je predmet oporezivanja porezom na imovinu proširen i na te vrste zemljišta). obveznik podnosi poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka takve promene. odnosno po sistemu prostog knjigovodstva u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dohodak građana . • Za imovinu za koju je podneo poresku prijavu (u roku od 10 dana od nastanka poreske obaveze). u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište. odnosno po sistemu prostog knjigovodstva u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dohodak građana . • Za imovinu za koju je podneo poresku prijavu (u roku od 10 dana od nastanka poreske obaveze). na sledeći način: Za imovinu koju stekne. što znači i nepokretnost veće vrednosti. osim lica koje porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod.000 dinara. a najviše 70%. Zakona. u visini srazmernoj njegovom udelu u pravu na toj zgradi ili stanu u odnosu na iznos za koji se porez umanjuje. do 31. marta svake godine za koju se vrši utvrđivanje poreza. nakon donošenja Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. pravo na poreski kredit od 1.za imovinu koja mu ne služi za obavljanje delatnosti. .organizacije za obavezno socijalno osiguranje. marta godine za koju se vrši utvrđivanje poreza.1. 2) fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti i vodi poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija. 10-11 76 .000 dinara. i to: 1) pravno lice. godine može se priznati samo po osnovu stanovanja obveznika u stanu i to najviše u iznosu od 20. • Ukinuto je oslobođenje za građevinsko. obveznik poreza na imovinu dužan je da podnosi poresku prijavu. i to: 1) fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti i vodi poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija. ili ostalo građevinsko zemljište u državnoj svojini. započne ili prestane da koristi u toku godine.drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora. ako je na toj imovini došlo do promene podataka sadržanih u prijavi koji su od uticaja na visinu poreske obaveze. prema propisima kojima se uređuje budžetski sistem. za imovinu za koju je podneta poreska prijava i za imovinu za koju nije podneta poreska prijava. kad ukupna površina građevinske parcele. . 3) lice koje ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima u Republici Srbiji. a najviše za 20. ili mu po drugom osnovu nastane ili prestane poreska obaveza. sa tačnim podacima. odnosno građevinskih parcela (ne računajući zemljište pod objektom jednog obveznika). kao i obveznici kojima je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost.VIII OSTALI POREZI korisnici budžetskih sredstava. pravo na umanjenje utvrđenog poreza ima svaki obveznik koji u toj zgradi ili stanu stanuje.2011. ne prelazi 10 ari. odnosno lokalna vlast). • Poreski kredit Umesto umanjenja utvrđenog poreza za zgradu ili stan u kojem stanuje obveznik u iznosu od 40% za obveznika i po 10% za svakog člana njegovog domaćinstva. U poređenju sa dosadašnjim zakonskim rešenjem koje je priznavalo pravo na umanjenje poreza i po osnovu članova obveznikovog domaćinstva i koje je (zbog procentualnog umanjenja utvrđenog poreza od najviše 70%) imalo za posledicu priznavanje poreskog kredita u apsolutno višem iznosu licima za čiju je nepokretnost utvrđeni porez viši. 2) fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti i porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod. odnosno šumskom zemljištu. utvrđeni porez za zgradu ili stan u kojem stanuje obveznik umanjuje se za 50%.korisnici sredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (zdravstvene i apotekarske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija. Ako na jednoj zgradi ili stanu ima više obveznika. sa tačnim podacima. na poljoprivrednom. odnosno javno građevinsko. • Poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu.za imovinu koja mu služi za obavljanje delatnosti.

u smislu Zakona. decembra 2010.000 dinara). šumskih ili drugih radova i za vuču priključnih vozila za traktor. • Precizirano je da se imovinom pravnog lica na čiji se prenos bez naknade porez na nasleđe i poklon plaća. Razlog tome je što prenos bez naknade akcija. ne plaća se porez na poklon.000 dinara. osim u slučajevima za koje je Zakonom propisano pravo na poresko oslobođenje. nije predmet oporezivanja porezom na nasleđe i poklon. porez se plaćao na ukupan iznos odnosno bez izuzimanja 9. 3) lica koja ne vode poslovne knjige u skladu sa propisima u Republici Srbiji. guranje.vlasnik tih akcija ili udela izvrši bez naknade. rovokopač. prava. • U cilju pravnotehničkog usaglašavanja sa Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. • Iz predmeta oporezivanja izuzeti su nasleđe i poklon novca. bez obzira na način prenosa. . odnosno nominalna vrednost predmeta oporezivanja. smatra se i pokrivanje rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem. do 31. Primer: Na prenos akcija u akcionarskom društvu ili udela u drugom privrednom društvu. prvenstveno poljoprivrednih. • Uređeno je da se za nepokretnost obveznika koji ne vodi poslovne knjige.) i čija najveća konstruktivna brzina kretanja ne prelazi 45 km/h.000 dinara. godinu. godine porez na nasleđe i poklon nije se plaćao na nasleđe i poklon novca. Na vrednost nasleđa.OSTALI POREZI VIII podzakonskih akata kojima će se urediti način i postupak utvrđivanja osnovice poreza na imovinu. vučenje. po svakom od tih osnova. za koju je tom obvezniku utvrđen porez na imovinu za 2010. 12.Radna mašina je motorno vozilo koje je prvenstveno namenjeno za izvođenje određenih radova (kombajn. za odgovarajuću površinu iste nepokretnosti. odnosno udela u pravnom licu. nezavisno od toga da li je njihov prenosilac fizičko ili pravno lice.Motokultivator je motorno vozilo koje se sastoji iz pogonsko-upravljačkog i tovarnog dela. biće dužni da nadležnim organima jedinica lokalne samouprave podnesu sledeći obveznici poreza na imovinu: 1) fizička lica koja ostvaruju prihode od samostalne delatnosti i vode poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija. nošenje ili pogon izmenljivih priključaka za izvođenje Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. od istog lica. pri čemu radna zapremina motora. odnosno njegov pojedinačni iznos manji od 9. ne može biti utvrđena u iznosu većem od 60% u odnosu na poresku obavezu utvrđenu za 2010. buldožer. godinu. kao i upotrebljavane radne mašine. smatra ona imovina koja je predmet oporezivanja porezom na nasleđe i poklon. ne prelazi 45 km/h. utovarivač. 10-11 Poreska osnovica • Brisana je odredba prema kojoj kod drugog i svakog sledećeg rešenja o nasleđivanju između istog ostavioca i naslednika. . . • Uređeno je da se poklonom.000 dinara se porez na nasleđe i poklon plaća (na razliku između vrednosti nasleđa odnosno poklona i 30. upotrebljavanog motokultivatora. 2011. odnosno stvari (osim nepokretnosti) .Traktor je motorno vozilo koje ima najmanje dve osovine i koje je prvenstveno namenjeno za vučenje. Porez na nasleđe i poklon Predmet oporezivanja • Iz predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon izuzet je prenos bez naknade upotrebljavanog mopeda. odnosno poklona preko 30. Kada je ta vrednost prelazila 9. ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga ne prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon. kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem ne prelazi 50 cm3. u jednoj kalendarskoj godini. valjak. odnosno poklonoprimac primi na poklon. godinu. koje naslednik nasledi. reči: „plovni objekat” zamenjene su rečju: „plovilo”. godine. čija najveća konstruktivna brzina nije veća od 30 km/h i čija snaga motora nije veća od 12 kW. a najkasnije do 31. viljuškar i sl.kada je pojedinačna tržišna. a u saobraćaju na putu učestvuju isključivo kao jedna celina. čiji pogonski deo prema konstrukciji. odnosno kod drugog i svakog sledećeg poklona učinjenog od strane istog poklonodavca poreskom 77 . odnosno obrasci poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu.000 dinara iz poreske osnovice. upotrebljavanog traktora. 2) fizička lica koja ostvaruju prihode od samostalne delatnosti i porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaćaju na paušalno utvrđen prihod. odnosno po sistemu prostog knjigovodstva u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dohodak građana . koje pravno lice . koji su konstruktivno razdvojivi. . uređajima. grejder. nošenje ili pogon izmenljivih priključaka za izvođenje poljoprivrednih radova.000 dinara makar i za jedan dinar.Moped je motorno vozilo sa dva točka čija najveća konstruktivna brzina. sklopovima i opremi je namenjen i osposobljen za guranje. poreska obaveza istom obvezniku za 2011.za imovinu koja im ne služi za obavljanje delatnosti. Za razliku od ovog zakonskog rešenja. stvari i prava (osim na nepokretnosti) vrednosti do 30.

koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom (član 2. odnosno udruženje osnovano. u smislu člana 3. Odricanje od nasleđa postoji kada lice koje je pozvano na nasleđe ne želi da nasledi. 51/2009 . u odnosu na ostavioca. umetnosti i amaterskog sporta. br. saglasno Zakonu o zadužbinama i fondacijama („Sl. ravnopravnost polova. bez naknade. humanitarne i druge aktivnosti kojima zadužbine i fondacije ostvaruju opštekorisne ciljeve odnosno interese. pravno lice bez članova. obrazovanja. kojem je osnivač namenio određenu imovinu (osnovna imovina) radi dobročinog ostvarivanja opštekorisnog cilja ili privatnog interesa. promovisanje i popularizaciju nauke.5% (stopa od 1. Za razliku od odricanja od nasleđa. Zakona o nasleđivanju („Sl. izjava o odricanju od naslednog dela u korist drugog sanaslednika proizvodi pravno dejstvo kao izjava o prijemu nasleđa lica koje je tu izjavu dalo.poklonoprimcu. pomoć starima. unapređenje socijalne i zdravstvene zaštite. na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za ostvarivanje opštekorisnog cilja radi koga je fondacija osnovana. osnovicu poreza na nasleđe. odnosno cilja koji nije zabranjen Ustavom ili zakonom.reči: „specijalni putnički automobili za obuku vozača sa ugrađenim duplim komandama” zamenjene su rečima: Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu. osnovano radi ostvarivanja opštekorisnog cilja u smislu zakona koji uređuju zadužbine. odnosno tekućeg i prethodnih poklona. odnosno udruženje. • Izvršeno je pravnotehničko usaglašavanje odredaba kojima su uređena poreska oslobođenja sa odredbama drugih zakona. stav 1. zaštitu životinja. odnosno poklon predstavlja zbir tržišnih vrednosti tekućeg i prethodnih nasleđa. odricanje u korist određenog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela.prijema nasleđa i .VIII OSTALI POREZI obvezniku . sa poreskopravnog stanovišta. Ostvarivanjem opštekorisnog cilja. promovisanje i unapređenje kulture i javnog informisanja. nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja na 1.reči: „bračni drug” zamenjene rečju: „supružnik”. registrovano u skladu sa zakonom na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za namene za koje je ta zadužbina.5% uvedena je umesto progresivne stope od 2% na poresku osnovicu do 300. borbu protiv korupcije. stav 1. već izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela sanasledniku u čiju se korist ustupanje vrši. u pravo svojine na građevinskom zemljištu. brigu o deci i mladima. u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja.dalje: Zakon o udruženjima). evropskih integracija i međunarodnog razumevanja. Zakona o zadužbinama i fondacijama.ustupanje bez naknade naslednog dela. Zakona o udruženjima . izjava kojom se jedan naslednik u ostavinskom postupku odriče svog naslednog dela u korist nekog drugog sanaslednika ne smatra se izjavom o odricanju od nasleđa. Ova izjava je pravno valjana samo ako se sanaslednik u čiju se korist odricanje vrši primi nasleđa. br. Poreska oslobođenja • Poreska oslobođenja su proširena na nasleđe i poklon koje ostvari zadužbina. odnosno poklonodavca. građanskih i manjinskih prava. . Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo (član 12.kada naslede ili na poklon prime imovinu koja služi isključivo za namene za koje su fond i fondacija osnovani. • Uvedeno je poresko oslobođenje kod konverzije prava korišćenja. glasnik RS”. . smatraju se aktivnosti usmerene na promovisanje i zaštitu ljudskih.„Sl. regionalni razvoj. tako što su: . 10-11 78 .000 dinara + 2. S obzirom da Zakon o zadužbinama i fondacijama uređuje prestanak fondova. . glasnik RS”. glasnik RS”. Udruženje je dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica. ustupanje naslednog dela nekom od sanaslednika ima tretman dva prometa bez naknade: .000 dinara i 6. osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja ili interesa. promovisanje demokratskih vrednosti.000 dinara). Zadužbina je. Ako se sanaslednik u čiju korist se odricanje vrši ne primi ustupljenog dela. 88/2010). unapređivanje položaja osoba sa invaliditetom. • Sticanje imovine u ostavinskom postupku prijemom ustupljenog naslednog dela.reči: „specijalni putnički automobil sa ugrađenim uređajima za bolesnike” zamenjene rečima: „ambulantna vozila”. stav 1. zaštitu potrošača. smatra se poklonom u smislu Zakona. br. 46/95 i 101/2003 odluka USRS). Shodno tome. Dakle. Stopa poreza • Smanjena je stopa poreza na nasleđe i poklon za obveznike koji se.činjenja poklona . zaštitu životne sredine. odnosno prava zakupa.reči: „putnički automobil” zamenjene rečima: „putničko vozilo”. održivi razvoj.5% na poresku osnovicu preko 300. izmenjeno je poresko oslobođenje propisano za fondove i fondacije . tako što će to pravo (na poresko oslobođenje) imati fondacije.

26/2001. osim nepokretnosti. Ako ugovor o poklonu. ili su prijavljeni neblagovremeno. Porez na prenos apsolutnih prava Predmet oporezivanja • Iz predmeta oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava izuzeti su upotrebljavani moped. Pravo na umanjenje poreza na nasleđe i poklon u Republici Srbiji utvrđenog prema odredbama Zakona. odnosno poklon. a najviše do iznosa koji bi se platio primenom odredaba Zakona na to nasleđe.reči: „specijalni putnički automobili za obuku vozača sa ugrađenim duplim komandama” zamenjene su rečima: „specijalna putnička vozila za obuku kandidata za vozače sa ugrađenim duplim nožnim komandama”. zakon. 10-11 Poreski obveznik • Preciziran je poreski obveznik po osnovu razmene apsolutnih prava. upotrebljavani motokultivator. st. Kako bi se otklonila mogućnost da obveznici koji nisu blagovremeno (odnosno u roku od 10 dana) prijavili poresku obavezu. se i ne postavlja. pitanje poreskog kredita na nasleđe. 79 . Imajući u vidu da se u Republici Srbiji porez na nasleđe i poklon plaća samo za nepokretnosti koje su na teritoriji Republike Srbije. Naime. tako što je uređeno da je za svako pravo koje se prenosi. Zakona poreski obveznik sticalac prava. kao i upotrebljavane radne mašine. odnosno na poklon. brisane su. koje rezidenti Republike ostvare u inostranstvu. 80/2002. koja se nalazi u inostranstvu. Zakona poreski obveznik prenosilac prava. na period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme.reči: „bračni drug” zamenjene rečju: „supružnik”. tako što su: . upotrebljavani traktor. Primer: Porez se neće plaćati kod postavljanja manjih montažnih objekata privremenog karaktera na površinama javne namene (kiosci. stvari i prava koja su predmet oporezivanja. • U cilju pravnotehničkog usaglašavanja sa Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i sa Zakonom o planiranju i izgradnji (u pogledu vrsta građevinskog zemljišta). koje se odnose na građevinsko zemljište. pod uslovom da je na to nasleđe. . glasnik RS”. u državi na čijoj teritoriji se taj predmet nalazi porez plaćen. prava ili novca ili priznavanje prava koja su predmet oporezivanja prema članu 14. pa se na utvrđivanje poreza primenjuje izmenjeni zakon). odnosno na poklon nepokretnosti. Takođe. 1.reči: „specijalni putnički automobil sa ugrađenim uređajima za bolesnike” zamenjene rečima: „ambulantna vozila”.. Zakona. uz odgovarajuće dokaze. dođu u privilegovan položaj u odnosu na obveznike koji su to učinili (jer obveznicima koji poresku prijavu nisu prijavili u roku od 10 dana poreska obaveza nastaje danom saznanja poreskog organa za nasleđe i poklon. Utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon • Obveznik poreza na nasleđe i poklon dužan je da nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze.. Zakona. novca. 1. nisu prijavljeni. Poreska oslobođenja • Izvršeno je pravnotehničko usaglašavanje odredaba koje uređuju poreska oslobođenja. do 5. ..SUS. br. prenosilac prava je poreski obveznik i kada se taj prenos vrši po osnovu razmene. Pravo na poreski kredit utvrđuje se po zahtevu rezidenta Republike Srbije. do 5.). za prenose za koje je shodno članu 25. u ovom slučaju neće se utvrđivati porez na nasleđe i poklon kod konverzije prava korišćenja. 80/2002 . • Porez na prenos apsolutnih prava će se plaćati kod davanja građevinskog zemljišta u javnoj svojini u zakup. reči: „plovni objekat” zamenjene rečima: „plovilo”. uređeno je da se tim obveznicima porez na nasleđe i poklon utvrđuje primenom Zakona o porezima na imovinu („Sl. u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja. letnje i zimske bašte. . Poreski kredit • Uređeno je pravo na poreski kredit za nasleđe i poklon. 45/2002 . može se ostvariti u visini poreza na nasleđe. 61/2007 i 5/2009). Izuzetno. 135/2004.. plaćenog u toj državi. u pravo svojine na građevinskom zemljištu. tezge. st. odnosno na poklon. rešenje o nasleđivanju ili odluka suda.OSTALI POREZI VIII „specijalna putnička vozila za obuku kandidata za vozače sa ugrađenim duplim nožnim komandama”. za prenose za koje je shodno članu 25. odnosno prava zakupa. a reči: „javno i ostalo”.dr. ali samo kada se vrši radi izgradnje objekata. smatra se da je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa za nasleđivanje ili poklon stvari. 1. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.reči: „putnički automobil” zamenjene rečima: „putničko vozilo”. sticalac prava je poreski obveznik i kada se taj prenos vrši po osnovu razmene. do 5. koji je porez platio u inostranstvu. obveznik poreza učesnik u razmeni iz člana 25. st.

glasnik RS”. dođu u privilegovan položaj u odnosu na obveznike koji su to učinili (jer obveznicima koji poresku prijavu nisu prijavili u roku od 10 dana poreska obaveza nastaje danom saznanja poreskog organa za prenos apsolutnih prava. pa se na utvrđivanje poreza primenjuje izmenjeni zakon). ili odluka suda. U cilju otklanjanja nejasnoće po pitanju kada nastaje poreska obaveza na prenos buduće stvari po osnovu odluke suda.što znači i kada se prenos apsolutnih prava na budućoj stvari vrši na osnovu odluke suda. 135/2004. glasnik RS”. Izuzetno. odnosno zanimanje. 61/2007 i 5/2009).. odnosno rešenja nadležnog upravnog organa. uz naknadu. 81/2009 . pribavlja poljoprivredno ili šumsko zemljište radi njegovog grupisanja. stav 2.ispr. • Nastanak poreske obaveze • Precizirano je da poreska obaveza na prenos apsolutnih prava na budućoj stvari uvek nastaje primopredajom. u smislu da se može ostvariti samo kada je rešenje doneto primenom Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. zakon. u pravo svojine na građevinskom zemljištu. Prema dosadašnjim odredbama člana 29. nezavisno od osnova za taj prenos (ugovor. tako što je uređeno da se porez na prenos apsolutnih prava ne plaća na razmenu kojom najmanje jedno pravno ili fizičko lice kome je poljoprivreda pretežna delatnost.. nisu prijavljeni ili su prijavljeni neblagovremeno. odnosno stupanjem u posed nepokretnosti. odnosno stupanjem u posed nepokretnosti. Kako bi se otklonila mogućnost da obveznici koji nisu blagovremeno (odnosno u roku od 10 dana) prijavili poresku obavezu. 72/2009. 10-11 . u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja. Utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava • Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava dužan je da nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze. • Porez se neće plaćati na konverziju prava korišćenja. skom zemljištu. Ako se prenos apsolutnog prava vršio na osnovu odluke suda. Poreska oslobođenja • Dosadašnje poresko oslobođenje kod razmene poljoprivrednog u šumskog zemljišta je precizirano. rešenje organa uprave.dr. odnosno rešenja nadležnog upravnog organa. sudska odluka. Zakona. u pravo svojine na građevin- 80 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. br.VIII OSTALI POREZI Poreska osnovica • Uređeno je da u slučaju prenosa prava na eksproprisanoj nepokretnosti (na korisnika eksproprijacije) poresku osnovicu čini tržišna vrednost. poreska obaveza je nastajala primopredajom. i 5. po osnovu uspostavljanja režima svojine na zemljištu koji je bio pre stupanja na snagu odluke o određivanju tog zemljišta kao gradskog građevinskog zemljišta na zahtev ranijeg sopstvenika ili njegovog zakonskog naslednika. u ovom slučaju neće se utvrđivati porez na prenos apsolutnih prava kod konverzije prava korišćenja. Ako ugovor o prenosu apsolutnog prava. uređeno je da se tim obveznicima porez na prenos apsolutnih prava utvrđuje primenom Zakona o porezima na imovinu („Sl. odnosno rešenja upravnog organa. odnosno danom konačnosti tog rešenja.). u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja. odnosno prava zakupa. br. uređeno je da na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti kao budućoj stvari poreska obaveza uvek nastaje primopredajom. odnosno po osnovu utvrđivanja prava korišćenja neizgrađenog ostalog građevinskog zemljišta u državnoj svojini ranijem sopstveniku ili njegovom zakonskom nasledniku. 80/2002 . kad je predmet ugovora nepokretnost kao buduća stvar. odnosno stupanjem u posed nepokretnosti . 45/2002 SUS. • Precizirano je poresko oslobođenje. 80/2002.odluka US). poreska obaveza je nastajala danom pravosnažnosti te odluke. odnosno prava zakupa. 26/2001. i 64/2010 . smatra se da je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa za prenos. odnosno rešenje nadležnog upravnog organa.

može se konstatovati: • Kombi vozilo više nije predmet oporezivanja. glasnik RS". odnosno vršenje rada na način da se vozilom ne može prevoziti nikakav drugi teret. 10-11 kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem prelazi 50 cm3.OSTALI POREZI VIII KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA ZAKONA O POREZIMA NA UPOTREBU.5 t. na teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa 3. na teške četvorocikle. ukinut je porez na upotrebu mobilnog telefona.5 t . 26/2001. smanjeni su neki iznosi poreza i izvršene neke izmene Zakona o porezima na upotrebu. glasnik RS”. čija najveća konstruktivna brzina. prelazi 45 km/h. ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon. prelazi 45 km/h. na radne mašine. na trolejbuse.2011.dalje: Zakon).motorna vozila sa tri točka. odnosno registracione nalepnice (dalje: registracija) za sledeća motorna vozila: • putnička vozila . br. a najveća dozvoljena masa manja od 3. • motocikle . precizirana su pojedina zakonska rešenja. 101/2010 akonom o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu. koja su namenjena za prevoz tereta. 80/2002. bez obzira na način prenosa. držanje i nošenje dobara („Sl. Najvažnije izmene i dopune Zakona sastoje se u sledećem: Z Porez na upotrebu motornih vozila Predmet oporezivanja Porez na upotrebu motornih vozila plaćaće se kod izdavanja saobraćajne dozvole. • teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa manja od 3. proširen je krug lica koja imaju pravo na poresko oslobođenje. Napominjemo da je najveća dozvoljena masa vozila zbir mase vozila (masa praznog vozila sa svim punim rezervoarima i propisanom opremom) i nosivosti vozila (masa do koje se vozilo može opteretiti prema de- 81 .1. jer pojmovno više ne postoji kao posebna vrsta motornih vozila. na lake tricikle. 101/2010 . 43/2004 i 31/2009. br. ili čija najveća efektivna snaga motora prelazi 4 kW kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem sa drugom vrstom pogonskog goriva ili čija najveća trajna nominalna snaga motora prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon.motorna vozila sa najmanje četiri točka. glasnik RS”. na lake četvorocikle. čija najveća konstruktivna brzina. 101/2010). • motocikle sa bočnim sedištem . na autobuse. ili sa motorom čija radna zapremina motora kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem sa pogonom na benzin prelazi 50 cm3.motorna vozila sa tri točka asimetrično raspoređena u odnosu na srednju podužnu ravan vozila. i čija najveća efektivna snaga. br. odnosno vuču priključnih vozila. DRŽANJE I NOŠENJE DOBARA "Sl. ili sa motorom čija radna zapremina motora Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.motorna vozilo sa dva točka. prelazi 45 km/h. godine. čija najveća konstruktivna brzina. ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon. simetrično raspoređena u odnosu na srednju podužnu ravan vozila. na traktore i na motokultivatore). čija je masa veća od 550 kg. Imajući u vidu dosadašnji predmet oporezivanja. bez obzira na način prenosa. ili sa motorom čija radna zapremina kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem prelazi 50 cm3. odnosno najveća trajna nominalna snaga motora je veća od 15 kW.vozila za prevoz putnika koja imaju najviše devet mesta za sedenje uključujući i mesto za sedenje vozača. kao i • teške tricikle . bez obzira na način prenosa.5t ili veća. koji stupa na snagu 1. • Porez se neće plaćati na motorna vozila koja nisu napred pobrojana (na mopede. držanje i nošenje dobara („Sl.

Iznos poreza za motocikle radne zapremine motora preko 750 cm3 je smanjen. • na vozila organizacija osoba sa invaliditetom osnovane sa ciljem pružanja pomoći licima sa invaliditetom.860 4. odnosno motocikle sa bočnim sedištem na električni pogon.5 tona. porez na upotrebu motornih vozila za to vozilo platiće u pripadajućem Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000 cm 7) preko 3.300 do 1.000 do 2. • na vozila Ministarstva unutrašnjih poslova. godini. pošto su Izmenama i dopunama Zakona za ta motorna vozila propisani „novi” iznosi poreza. i to: . • na motocikle na električni pogon. januara 2011. prvo registruje. odnosno kod kojih postoji telesno oštećenje koje ima za posledicu nesposobnost donjih ekstremiteta nogu od 60 ili više procenata. odnosno na teške tricikle na električni pogon. kao do 31.100 cm 6) preko 1.370 2. koje se na njihovo ime prvo registruje. Motocikle. 3) 40% . januara 2011. Pravo na dodatno umanjenje propisanog iznosa poreza za 50% (pored umanjenja po osnovu njihove starosti) za vozila kojima se obavlja auto-taksi prevoz i za specijalna vozila za obuku kandidata za vozače sa ugrađenim duplim nožnim komandama može se ostvariti (ne samo za putnička vozila.u istoj visini za motocikle.kod motornih vozila preko pet do osam navršenih godina starosti. odnosno na umanjenje poreza. 4) za sva motorna vozila (a ne samo za putničke automobile kao do 31.5 tona.12.370 174.2010.860 2.2010. koje u toku perioda važenja registracije stekne pravo svojine na registrovanom motornom vozilu.000 cm 3 3 3 3 3 3 Usklađivanje iznosa poreza Od 1. 2) 25% . godine propisani iznosi poreza na upotrebu motornih vozila su.150 do 1.150 cm3 2) preko 1. koja su odgovarajuće radne zapremine motora. Iznos poreza uređen je za period od jedne godine. odnosno o kojima roditelji neposredno brinu.810 5.300 cm 3) preko 1. kod čije registracije je ostvareno pravo na poresko oslobođenje.430 41. motocikle sa bočnim sedištem i za teške tricikle. u jednoj godini.500 do 3. i to: • na vozila svih osoba sa invaliditetom sa 80 ili više procenata telesnog oštećenja. neće biti u obavezi da zbog te promene plati propisani porez do isteka perioda za koji je motorno vozilo registrovano. porez na upotrebu motornih vozila iznosi 20% od propisanog iznosa poreza. odnosno za teške tricikle 1) do 125 cm3 2) preko 125 do 250 cm 3 1.100 cm 3 7.VIII OSTALI POREZI klaraciji proizvođača.5t. u jednoj godini. • Porez se neće plaćati kod zamene registarskih tablica motornih vozila. i to za: 1) 15% . odnosno za motocikle sa bočnim sedištem. uključujući i vertikalno opterećenje koje vozilo prima od priključnog vozila.kod motornih vozila preko osam do 10 navršenih godina starosti.000 cm 5) preko 2. kod čije registracije je porez na upotrebu motornih vozila plaćen u propisanom iznosu.000 Propisani iznos poreza na upotrebu motornih vozila umanjuje se za motorna vozila preko navršenih pet godina starosti. Putnička vozila.000 10. .5 t 1) do 1. odnosno za teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa manja od 3.12. Poresko oslobođenje Proširen je krug lica koja imaju pravo na poresko oslobođenje. odnosno na umanjenje poreza.120 1. 10-11 Dinara 950 1.620 3 3) preko 250 do 500 cm3 4) preko 500 do 750 cm3 5) preko 750 do 1. godine) starosti 20 i više godina.5t. godine. Lice koje je u toku godine steklo pravo svojine na registrovanom motornom vozilu. uz ograničenje na jedno putničko vozilo ili teretno vozilo čija je najveća dozvoljena masa manja od 3. Lice koje nema pravo na poresko oslobođenje. odnosno ime jednog od njih. već) i za teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa manja od 3. • na vozila roditelja višestruko ometene dece koja su u otvorenoj zaštiti. koji su odgovarajuće radne zapremine motora. godine neće se primenjivati iznosi poreza na upotrebu motornih vozila za motocikle (koji su istovetni sa iznosima koji će se plaćati za motocikle sa bočnim sedištem i za teške tricikle) čija je radna zapremina motora preko 750 cm3.kod motornih vozila preko 10 navršenih godina starosti. za: 1.500 cm 6) preko 2. Od 1. 82 .110 8. uz ograničenje na jedno putničko vozilo ili teretno vozilo čija je najveća dozvoljena masa manja od 3.630 84. usklađeni za plaćanje u 2011.600 cm 4) preko 1.u istoj visini za putnička vozila i za teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa manja od 3. koje se na njihovo ime.600 do 2.

nastanak poreske obaveze i obveznik poreza. decembra 2010.preko 96. sa motornim pogonom .000 Porez na upotrebu plovila • Izmenjeni su naziv poreskog oblika (u „porez na upotrebu plovila”).500 11.preko 220.60 kw .60 kw .60 kw do 220.05 kw .do 7.62 kw Čamce (sa kabinom) dužine do pet metara.60 kw .od 7.preko 220.preko 96.000 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.35 kw do 22.60 kw do 96.000 7.60 kw do 220.60 kw .od 7.60 kw do 96. • Uređeno je da kriterijume za određivanje iznosa poreza čine: .preko 22.000 30.35 kw .35 kw 5.60 kw do 220. naplatiti i uplatiti na propisani uplatni račun javnih prihoda u skladu sa odredbama Zakona (koji je važio od 31.000 32.500 10.35 kw do 22.62 kw .05 kw do 73.60 kw . .000 29. .preko 96.preko 220. • Smanjeni su iznosi poreza na upotrebu plovila.000 3.05 kw do 73.62 kw Čamce (sa kabinom) dužine preko 15 do manje od 20 metara. na usluge mobilne telefonije za koje „pripejd” korisnici izvrše uplatu do 31.od 7.05 kw .62 kw .35 kw do 22.60 kw do 220. tog zakona.60 kw do 96. tako da od 1.60 kw do 96.05 kw do 73.000 48. sa motornim pogonom Porez na upotrebu mobilnog telefona Porez na upotrebu mobilnog telefona se ne plaća od 1.05 kw do 73.62 kw Čamce (bez kabine) dužine preko 15 do manje od 20 metara.60 kw .000 36.62 kw .62 kw Čamce (bez kabine) dužine preko pet do deset metara. godine.05 kw do 73.60 kw .60 kw . odnosno nepostojanju kabine plovila.60 kw do 220.ugostiteljske objekte prema površini iskazanoj u m². januara 2011.preko 220.preko 22.000 20.000 10.000 32. sa motornim pogonom .60 kw .preko 73.35 kw do 22.000 9.35 kw . predmet oporezivanja.000 36. kao i postojanju.62 kw Čamce (bez kabine) dužine preko deset do 15 metara.preko 22.60 kw do 96. Naime.prema snazi motora iskazanoj u kw.preko 73.OSTALI POREZI VIII 7. godine).05 kw do 73.000 25.000 23.62 kw .000 4.62 kw Brodove i jahte.preko 22.62 kw .preko 220.000 37.preko 73. glasnik RS”.000 Dinara 12.000 20.60 kw .60 kw .od 7.na brodove i jahte .000 iznosu koji odgovara periodu od sticanja prava svojine na vozilu do isteka registracije.05 kw .35 kw do 22.preko 96.preko 220.do 7.000 55.000 50. utvrdiće se.05 kw .000 40. godine.000 16.05 kw . u cilju pravotehničkog usaglašavanja sa Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama („Sl.na čamce .62 kw Čamce (sa kabinom) dužine preko pet do 15 metara.preko 96.do 7. snazi motora iskazanoj u kw.od 7.000 24.500 11. godine. godine iznose na: Vrsta plovila Čamce (bez kabine) dužine do pet metara.000 23.05 kw do 73. . decembra 2010.000 18.preko 22.62 kw .prema dužini plovila iskazanoj u metrima. sa motornim pogonom .60 kw do 96. sa motornim pogonom . odnosno koje „postpejd” korisnicima budu izvršene do 31.preko 73.preko 220.od 7.60 kw .preko 73.60 kw .na plutajuće objekte .60 kw do 220. reči: „plovni objekat” zamenjene su rečju: „plovilo”.000 17.000 15.62 kw .000 25. Porez na upotrebu mobilnog telefona.000 16. a reči: „ploveće postrojenje” zamenjene su rečima: „plutajući objekat”.preko 22. sa motornim pogonom . sa motornim pogonom .000 15.000 5.60 kw do 220.000 30.preko 22.od 7.05 kw . pod pretnjom novčanih kazni za prekršaj iz člana 28.35 kw .preko 96.35 kw do 22. br.35 kw do 22.preko 73.preko 96.12. 10-11 83 .60 kw do 96. 6.do 7.05 kw .2010.500 6. 73/2010). sa motornim pogonom . januara 2011.preko 73.60 kw .

VIII OSTALI POREZI 50.preko 73.ugostiteljskih objekata.000 70. smatraće se: .ugostiteljske objekte. • Brisane su odredbe kojima su uređene kaznene odredbe za prekršaj u vezi sa utvrđivanjem. poreskom obvezniku neposredno služi za obavljanje njegove registrovane delatnosti.sopstveni prevoz (obuhvata letenje vazduhoplovom kojim građanin vrši prevoz za lične potrebe.obveznika poreza na upotrebu.ugostiteljske objekte po 1m površine 1.preko 22.000 120. ili .ugostiteljski objekat. držanje i nošenje dobara ubuduće će se usklađivati indeksom potrošačkih cena. sa naznakom vrste te delatnosti. odnosno njegovog ovlašćenog lica.000 dinara.60 kw . popularizacije i razvoja vazduhoplovstva.uz dokaz o plaćenom porezu na upotrebu plovila u propisanom iznosu. izdat od nadležnog organa koji sadrži delatnost poreskog obveznika.000 na 100.60 kw do 96. .uz dokaz da brod. . pravno lice ili preduzetnik. 101/2005.000 2 .60 kw do 220. Overe. o broju i vrsti. 73/2010). upis plovila.000 95. br. držanje i nošenje dobara. • Porez na upotrebu vazduhoplova • Izmenjeni su naziv poreskog oblika i predmet oporezivanja u cilju usaglašavanja sa Zakonom o vazdušnom saobraćaju („Sl. u upisnik.od 7. odnosno za . u upisnik može se izvršiti samo: . Razlog tome je što Republički zavod za statistiku prestaje da objavljuje stopu rasta cena na malo od 1. naplatom i uplatom poreza na upotrebu mobilnog telefona. odnosno plutajući objekat .preko 220. S tim u vezi. za čije obavljanje je potrebno posedovanje plovila. kao i prevoz vazduhoplovom kojim državni organ. poreskom obvezniku neposredno služi za obavljanje njegove registrovane delatnosti. br. odnosno plovidbene dozvole. koji u propisanom roku ne uplati porez. • Precizirano je da predmet oporezivanja čine civilni vazduhoplovi na motorni pogon (vazduhoplovi koji su upisani u Registar vazduhoplova Republike Srbije i Evidenciju vazduhoplova Republike Srbije) .preko 96. odnosno izvod.05 kw . Dokazom da brod. odnosno plutajuće dozvole. U tom smislu je minimalni iznos kazne povećan sa 10. odnosno produženje važnosti brodskog svedočanstva. odnosno produženje važnosti brodskog svedočanstva. januara 2011. glasnik RS”.62 kw . kao i takmičenja u vazduhoplovnim disciplinama).ugostiteljski objekat. sa minimalnim iznosom novčane kazne propisanim Zakonom o prekršajima („Sl. odnosno plovidbene dozvole. U tom smislu se poreski oblik naziva porezom na upotrebu vazduhoplova (jer letilice više pojmovno ne postoje).62 kw Plutajuće objekte . odnosno plutajuće dozvole. godine.35 kw do 22. ne mogu biti stariji od šest meseci u odnosu na dan podnošenja zahteva za upis plovila. umesto stopom rasta cena na malo. odnosno vrstama brodova. 10-11 . odnosno plutajući objekat . Usklađivanje iznosa poreza Dinarski iznosi poreza na upotrebu. odnosno broju i površini plutajućih objekata .sa priloženom overenom izjavom poreskog obveznika. Kaznene odredbe • Usaglašen je minimalni iznos novčane kazne za prekršaj pravnog lica .overena kopija dokumenta na osnovu koga je izvršena registracija.000 Uvedeno je poresko oslobođenje za brodove i za plutajuće objekte . kada se koriste za: 84 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. glasnik RS”. kao korisnik vazduhoplova. 116/2008 i 111/2009).60 kw .000 200. odnosno izvod o registrovanom podatku. bez naknade prevozi svoju robu ili zaposlene i poslovne partnere i njihove stvari).05 kw do 73. koji obvezniku neposredno služe za obavljanje njegove registrovane delatnosti. koji obvezniku neposredno služe za obavljanje njegove registrovane delatnosti.sportsko i amatersko letenje (obuhvata letačke aktivnosti koje se odvijaju u svrhu promocije i unapređivanja vazduhoplovnog sporta.

sve vrste motornog benzina 1. br.23 din/kg 53. godine.95 din/kg nih vozila vozila Novi iznosi akcize na cigarete Izmenama Zakona počev od 1.12. godine 1. tečni naftni gas za pogon motornih 15. 10-11 85 . sve vrste dizel goriva.2011.50 din/lit BMB 95 3. sada se propisuju različiti iznosi akcize u zavisnosti od vrste motornog benzina i vrste dizel goriva. po periodima primene. Izmenama Zakona propisuje se jedan iznos akcize na sve vrste motornih benzina osim za motorne benzine EVRO BMB 98 i EVRO Premium BMB 95. stupio je na snagu 1.1.12. 55/2004.2010 godine: odnosno od 1.1. ona ostaje nepromenjena 35% na maloprodajnu cenu cigareta.AKCIZE IX KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA ZAKONA O AKCIZAMA "Sl. 73/2001. godine od 1.2010. sve vrste dizel goriva 4.00 din/lit dizela 4. 43/2003. 101/2010 . a drugi iznos akcize za motorne benzine EVRO BMB 98 i EVRO Premium BMB 95. sve vrste motornog benzina 2.dalje: izmene Zakona). počev od 1.47 din/lit 35. zakon. 5/2009 i 31/2009) izvršene su u iznosima akcize koji će se plaćati na derivate nafte i na cigarete.1.34 din/kg jaju od frakcija nafte koje imaju od frakcija nafte koje imaju raspon raspon destilacije do 380°C destilacije do 380°C 6. osim EVRO 30. godine povećava se specifični iznos akcize na cigarete. tečni naftni gas za pogon motor. Kada je reč o stopi ad valorem akcize. Najvažnije izmene Zakona o akcizama („Sl.00 din/lit 5. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 43/2004. Za razliku od dosadašnjeg zakonskog rešenja. Iznosi akcize do Novi iznosi akcize odnosno do 31. Uporedni pregled starih i novih iznosa akcize na derivate nafte Derivati nafte pre izmene Zakona. 80/2002. 22/2001.24 din/kg 17. osim 44.2011.6. 46/2005. 135/2004. kao i na usklađivanje akciza sa indeksom potrošačkih cena. prema kome se isti iznos akcize propisivao za sve vrste motornih benzina i sve vrste dizel goriva. januara 2011. godine: 31.00 din/lit EVRO BMB 98 i EVRO Premium BMB 95 2. EVRO BMB 98 i EVRO Premium 44. 101/2010 akon o izmenama Zakona o akcizama ("Sl.dr.70 din/lit 45. EVRO dizel 30. 72/2003. glasnik RS”. Takođe.2011. 61/2007. 101/2005 . glasnik RS" br. glasnik RS" br. Derivati nafte po izmenama Zakona. sve vrste motornih benzina. ostali derivati nafte koji se dobi.47 din/lit 37. sve vrste dizel goriva 3.5. kada je reč o dizel gorivu pravi se razlika u zavisnosti od toga da li se radi o svim vrstama dizel goriva ili o EVRO dizelu. ostali derivati nafte koji se dobijaju 48.1. Z Novi iznosi akcize na derivate nafte Izmenama Zakona.70 din/lit 49. godine povećavaju se iznosi akcize na derivate nafte.2011.

1. godine . + 35% na MPC. cigare i cigarilose uskladiti u januaru 2011. 10-11 .20 din/lit.00 din/pak. 16.od voća. prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike. godinu.1. do 31. godine . grožđa. Međutim.IX AKCIZE Novi iznosi akcize na cigarete počev od 1. žestoka alkoholna pića i likere. + 35% na maloprodajnu cenu (MPC) • Od 1. pivo i cigare i cigarilosi će se usklađivanje izvršiti u januaru 2011. godine. kada je reč o usklađivanju važećih iznosa akcize na ostale akcizne proizvode alkoholna pića. prekida sa objavljivanjem podataka o rastu cena na malo. izmenama Zakona propisuje se prelazna norma da.30. Vlada će sada važeće iznose akcize na alkoholna pića. već prelazi na objavljivanje indeksa potrošačkih cena. umesto godišnjom stopom rasta cena na malo.1.00 din/pak.42 din/lit. Usklađivanje iznosa akcize sa indeksom potrošačkih cena S obzirom da Republički zavod za statistiku počev od 1. 14.2011. izuzetno. godini. godine stopom rasta cena na malo u 2010. niskoalkoholna pića. grožđa.2011. godine. Važeći iznosi akcize na ove proizvode do narednog usklađivanja su: Alkoholna pića: 1) rakije: .62 din/lit. Prema tome. specijalne rakije i od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina.74 din/kom 86 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.58 din/lit. 15. izmenama Zakona propisuje se da će se dinarski iznosi akciza u buduće usklađivati sa godišnjim indeksom potrošačkih cena. 222.2012.12. specijalne rakije .2011.56 din/lit. godine sa stopom rasta cena na malo za 2011.od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina 2) žestoka alkoholna pića i likeri 3) niskoalkoholna pića 4) pivo Cigare i cigarilosi Važeći iznosi akcize 87. a u skladu sa usvojenom strategijom razvoja statističkog sistema. 142. i to: rakije od voća.26.1. po periodima primene su: • U periodu od 1.

br. 84/2004 i 85/2005 . kao i neusaglašenost sa odredbama zakona kojim se uređuje oblast igara na sreću u zemljama Evropske unije i zemljama u okruženju. godine. Zakona propisana je obaveza nadležnih ministara da utvrde način i kriterijume za raspodelu namenskih primanja budžeta od igara na sreću. pored Državne lutrije Srbije. decembra 2010. Najvažnije izmene Zakona odnose se na sledeće segmente: Z Propisan je rok za usklađivanje priređivača sa ovom odredbom Zakona. tako da udaljenost mora iznositi najmanje 200 metara. godine. koje je osnovala strana država. i to najkasnije do 31. jer je osnovica za obračun naknade za priređivanje veća za umanjeni iznos fonda dobitaka. već je ostavljeno državama članicama da same urede ovu oblast u skladu sa svojim privrednim. 10-11 87 . Utvrđeni su novi prekršaji u skladu sa Zakonom. glasnik RS”. kao i uslov da to može činiti uz prethodnu saglasnost Vlade. kao i isticanje natpisa Casino na objektima u kojima se priređuju posebne igre na sreću na automatima. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Na taj način prihod budžeta Republike bio bi veći. Zakona. Izmene u vezi sa klasičnim igrama na sreću i priređivanje igara na sreću putem interneta. telefona ili putem telekomunikacionih veza • Uvođenjem pojma osnovnih i ostalih klasičnih igara na sreću izmenom člana 14.klađenje i posebnih igara na sreću duže od 18 sati dnevno. telefona ili na drugi način putem telekomunikacionih veza. Zakona. glasniku RS” br. Zakona. a za odgovorna lica u pravnom licu sa 500 na 5. Petogodišnja praksa u primeni ovog zakona. • Menja se odredba člana 83.000 dinara. Oblast igara na sreću je jedna od retkih koju Evropska unija nije regulisala svojim direktivama. odnosno primljenih uplata za učestvovanje u igri. precizira se pojam udaljenost od obrazovnih ustanova (osnovnih i srednjih škola). pokazala je da postoje i izvesni problemi u primeni pojedinih odredaba Zakona. godine. glasnik RS". izmenjen je član 34. Zakona.) člana. Zakona se dopunjuje tačka 5. preciziran je način plaćanja naknade za priređivanje. tako da se zabranjuje ulazak maloletnim licima u objekte u kojima se priređuju posebne igre na sreću. stav 2. • Novim članom 19a Zakona daje se mogućnost Državnoj lutriji Srbije da priređuje klasične igre na sreću u saradnji sa inostranim organizacijama za priređivanje igara na sreću. pod uslovima propisanim čl. U novim tačkama 8) i 9) zabranjuje se priređivanje posebnih igara na . do 92. br. 95/2010 dana 17. decembra 2011.zgrada u kojima se nalaze i obavljaju svoju delatnost obrazovne ustanove (osnovne i srednje škole). • Novim stavom 2.dr. a stupa na snagu 25. omogućeno je da se fond dobitaka utvrdi u različitim iznosima.000 dinara. decembra 2010. čime bi se pojačalo preventivno delovanje na problem učestvovanja maloletnih lica u posebnim igrama na sreću klađenje i na automatima. • U članu 18. • Povećan je najniži iznos prekršajnih kazni koje mogu da se izreknu u prekršajnom postupku. novim stavom 3. godine. 95/2010 akon o igrama na sreću („Sl.dalje: Zakon) donet je 2004. socijalnim i kulturnim karakteristikama. dok je za ostale klasične igre na sreću taj iznos najmanje 10%. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću objavljen je u „Sl. Novim stavom 2.IGRE NA SREĆU XI KOMENTAR IZMENA I DOPUNA ZAKONA O IGRAMA NA SREĆU "Sl. kojom je propisano da automati i kladionice moraju biti udaljeni najmanje 150 metara od objekta . da priređuju nagradne igre u robi i uslugama putem interneta. Takođe. koju je dužan da plati priređivač igara na sreću putem Izmene koje doprinose stvaranju uslova za odgovorno priređivanje igara na sreću • U članu 10. zakon . 88. i to za pravna lica sa 10. U skladu sa tim. člana 22. Zakona daje se mogućnost drugim pravnim licima i preduzetnicima.000 na 100. tako da je fond dobitaka za osnovne klasične igre na sreću najmanje 50% od ukupne vrednosti vrednosti srećki.

Zakona propisana su dva uslova za dobijanje dozvole za priređivanje posebnih igara u igračnicama. za zaključenje ugovora o prenošenju prava na priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama. overenih od strane Konjičkog saveza Srbije. • Član 76. kojom se. čime se omogućava redovan mesečni priliv sredstava od igara na sreću u budžet Republike. • Izmenjena je visina procenta naknade za priređivanje nagradne igre sa 20% na 25% od ukupne vrednosti nagradnog fonda. navedenog člana vrši se usklađivanje rokova za plaćanje i načina obračunavanja naknade za priređivanje igara na sreću na automatima sa izmenom u stavu 1. Priređivanje igara na sreću na automatima • Menja se stav 1. Stavom 2. Zakona promenjeni su broj i vremensko trajanje nagradnih igara u robi i uslugama. odnosno sa propisivanjem obaveze plaćanja pomenute naknade mesečno. navodi teritoriju na kojoj će biti locirana igračnica. • Dopunom člana 40. tako što se propisuje obaveza podnošenja dokaza o pravu svojine ili pravu korišćenja na zemljištu na kome će biti izgrađen objekt za priređivanje posebnih igara na sreću. člana 68. Ovo preciziranje je bilo nužno. Zakona propisuje se mogućnost da klađenje na rezultate konjičkih trka može priređivati i pravno lice čiji vlasnik udela u tom pravnom licu ima hipodrom. u odnosu na rok od 10 godina na koji se izdaje dozvola za priređivanje posebnih igara na sreću. člana 68. • Dodat je član 91a. utvrđuje obaveza priređivača na plaćanje navedene naknade u iznosu od 25 evra mesečno. Priređivanje igara na sreću putem interneta. i to da pravno lice ili njegov većinski osnivač poseduje učešće u najmanje jednoj igračnici i da priređuje ove igre na sreću najmanje pet godina. u skladu sa zakonom. stav 1. Zakona. kojim se reguliše pitanje oduzimanja saglasnosti za priređivanje nagradne igre u robi i uslugama i utvrđuju uslovi za donošenje akta o oduzimanju saglasnosti. tako da umesto plaćanja naknade za dobijeno odobrenje za priređivanje posebne igre na sreću na automatima od 180 evra godišnje dinarske protivvrednosti po automatu. zahteva dokaz o pravu svojine ili pravu korišćenja na odgovarajućim prostorijama u kojima će se priređivati posebne igre na sreću. Nagradne igre u robi i uslugama • Izmenama i dopunama člana 88. Ovakvo rešenje omogućava utvrđivanje porekla kapitala koji ulazi na tržište igara na sreću u Republici Srbiji putem otkupa udela. člana 43. i 4. Zakona dopunjen je stavovima kojima se definiše da se odobrenje za priređivanje klađenja na rezultate konjičkih trka. • Novim članom 38a Zakona reguliše se pitanje promene strukture kapitala priređivača posebnih igara na sreću u igračnicama. Na ovaj način bi se priređivaču Priređivanje igara na sreću klađenje • U dopuni stava 2. • Precizira se odredba stava 1. pa se ovim članom propisuje da je to razlika između ukupno ostvarenih uplata i ukupno ostvarenih isplata po svakom automatu. izmenom člana 91. jer se u primeni navedenog člana pojavio problem tumačenja. člana 22. daje odobrenje za period trajanja sezone konjičkih trka. telefona ili na drugi način putem telekomunikacionih veza. Zakona precizira se pojam prometa po automatu. člana 41. Zakona propisano je da Vlada u javnom pozivu za davanje dozvole za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama. što će omogućiti otvaranje novih radnih mesta i razvoj pratećih uslužnih delatnosti.kazinima • U članu 36. 3. čime se podstiču greenfield investicije. tako što se propisuje da taj rok počinje da teče od dana dostavljanja akta o davanju dozvole. 10-11 88 . Analizom tržišta igara na sreću u Srbiji. • U članu 69. koji je utvrđen propozicijama takmičenja. člana 72. Zakona propisuje se obaveza priređivača da otpočne priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama najkasnije u roku od dve godine od dana dobijanja dozvole. Zakona osnov za donošenje podzakonskog akta kojim će se propisati bliži uslovi i način pomenutog priređivanja igara na sreću. tako što je smanjen broj sa četiri na dve nagradne igre. odnosno trajanje nagradne igre ograničeno je na period od 60 dana. Razlog za ovu dopunu Zakona je upravo omogućavanje da se igračnice otvaraju u manje razvijenim regionima. utvrđeno je da ima malo objekata koji se mogu rekonstruisati u moderne igračnice. • Dopunjuje se odredba tačke 5) stav 3. te je novi stav 7. Zakona. člana 43.XI IGRE NA SREĆU interneta. telefona ili na drugi način putem telekomunikacionih veza nije bilo uređeno Zakonom. Razlog za ovu dopunu Zakona je izrazito sezonski karakter konjičkih trka. • Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. i to u skladu sa zakonom kojim se uređuje ravnomeran regionalni razvoj Republike. odnosno akcija. a ne na godišnjem nivou. Zakona. Izmene i dopune u vezi sa igračnicama . Novim stavom 4. koje može prirediti pravno lice ili preduzetnik u toku godine. Zakona. za tri godine koliko važi odobrenje. odnosno povećanjem sopstvenog udela ili broja akcija u strukturi kapitala priređivača posebnih igara na sreću u igračnicama. ostavilo dovoljno vremena za preduzimanje svih neophodnih radnji i aktivnosti u cilju otpočinjanja odobrene delatnosti. odnosno definisanja ostvarenog prometa po automatu.

77/2010). br. . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XIII SASTAVLJANJE GODIŠNJIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA PRIVREDNA DRUŠTVA ZA 2010. .druga pravna lica.1. 46/2006 i 111/2009 .davaoci finansijskog lizinga.12. . . u skladu sa zakonom i zahtevima MSFI. Konsolidovani finansijski izveštaji se ne sastavljaju za matično pravno lice ukoliko vrednost imovine matičnog i zavisnih pravnih lica (ne računajući interne plasmane i potraživanja iz međusobnih odnosa) koji u zbiru čine grupu za konsolidovanje. stav 1. br. preduzetnici i ogranci stranih pravnih lica koji vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva. Zakona propisano je da finansijski izveštaji obuhvataju: . svi obveznici sastavljaju odobrene finansijske izveštaje u kojim prikazuju finansijski položaj na dan 31. stav 5. Zakona predstavlja malo pravno lice. GODINU ROK ZA DOSTAVLJANJE IZVEŠTAJA 28. Zakonom je propisana regulativa za vođenje poslovnih knjiga. (I-27) MEĐUNARODNOG RAČUNOVODSTVENOG STANDARDA .MRS 27 Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji („Sl.12.ogranci stranih pravnih lica.2011. Za poslovnu 2010.banke. tekuće godine. Obveznici dostavljanja odobrenog finansijskog izveštaja su sva pravna lica.preduzetnici koji vode dvojno knjigovodstvo. . Obaveza sastavljanja finansijskih izveštaja propisana je članom 24. . i poslovne promene u periodu od 1. Naime. odredbom člana 24. Matično pravno lice koje je istovremeno zavisno u višoj ekonomskoj celini ne mora da dostavlja konsolidovane finansijske izveštaje ukoliko je njegovo matično pravno lice iz Srbije (dodatni uslovi za ovaj izuzetak sadržani su u paragrafu 10. tekuće godine.dalje: Zakon).12. . propisana je obaveza pravnih lica i preduzetnika da sastavljaju finansijske izveštaje na dan 31. U skladu sa odredbom člana 2.društva za osiguranje. glasnik RS”. sastavljanje finansijskih izveštaja i njihovo dostavljanje i obelodanjivanje. godini.12.. propisana je obaveza pravnih lica i preduzetnika da sastavljaju finansijske izveštaje na dan 31. prema odredbi člana 7.Izveštaj o promenama na kapitalu.privredna društva (preduzeća) i zadruge. .Bilans uspeha.RAČUNOVODSTVO.Napomene uz finansijske izveštaje i .2010. 10-11 O tično pravno lice koje ima kontrolu nad jednim ili više pravnih lica. Sadržaj finansijskih izveštaja Članom 25. do 31. godinu. GODINE dredbom člana 24. Zakona propisana je obaveza sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja za maPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. . .društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i dobrovoljni penzijski fondovi.Bilans stanja. stav 1. Zakona. . i to: . . Zakona o računovodstvu i reviziji („Sl. . odnosno od datuma osnivanja do 31.berze i brokersko-dilerska društva.društva za upravljanje investicionim fondovima i investicioni fondovi.12. Zakona neposredna primena MRS (MSFI) obavezna je za: 89 . glasnik RS”.Statistički aneks. Odredbom člana 27.2.Izveštaj o tokovima gotovine. godine ako je osnovan u 2010.

Bilans uspeha i . pa prema toma nisu ni obveznici revizije. glasnik RS”.sprovođenje obračuna.pravna lica koja sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje i . br. . kao i o davanju podataka iz tih izveštaja („Sl. . društva za upravljanje investicionim fondovima.zaključak dnevnika i računa glavnih knjiga. . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima. odnosno koja javnom ponudom ne izdaju hartije od vrednosti ili čijim se hartijama ne trguje na organizovanom tržištu hartija od vrednosti. br.ispr. društva za osiguranje. prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika. kontrole. • Pravilnik o bližim uslovima i postupku prijema. obaveza. dostavljanja i obelodanjivanja finansijskih izveštaja za 2010.sastavljanje poreskog bilansa i sprovođenje dodatnih obračuna i knjiženja na osnovu sastavljenog poreskog bilansa (utvrđivanje postojanja odloženih poreskih sredstava i obaveza). osim Zakona. ukoliko pravna lica i preduzetnik izaberu da ga primenjuju. godinu. br.odobrenja finansijskih izveštaja za njihovo obelodanjivanje.dalje: Pravilnik). Na svim obrascima stavlja se naznaka „statusna promena”. banke. • Pravilnik o registru preduzeća za reviziju („Sl. Obveznici koji su u toku godine imali statusnu promenu.privredna društva. Podatke za pravna lica koja su statusnom promenom prestala da postoje. Ostala mala pravna lica i preduzetnici mogu da odluče da ne primenjuju MSFI. Pored nabrojanih propisa. za konsolidovane finansijske izveštaje koje sastavlja matično pravno lice ne bi se moglo reći da su u svemu sastavljeni u skladu sa MSFI.eventualne korekcije početnog stanja na dan 1. . obaveza. zadruge. dobrovoljne penzijske fondove.pravna lica koja javnom ponudom izdaju ili čijim se hartijama trguje na organizovanom tržištu hartija od vrednosti. Propisi koji se primenjuju prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja Prilikom sastavljanja.2010. investicione fondove. . odnosno likvidacije obavezni su da dostave finansijski izveštaj za 2010. Međutim. davaoce finansijskog lizinga. obuhvata i prikazuje pravni sledbenik.2010. Mala zatvorena akcionarska društva ne izdaju javnom ponudom hartije od vrednosti. . u neto iznosu.1. pravila procenjivanja bilansnih pozicija u skladu sa MRS/MSFI propisana su Pravilnikom. br. Pravilnik bi primenjivali ako se ne opredele za neposrednu primenu MSFI. registracije. već Pravilnik o načinu priznavanja i procenjivanja imovine. 10-11 Predradnje neophodne za sastavljanje finansijskih izveštaja . glasnik RS”.Statistički aneks. 2/2010).velika pravna lica. . 106/2006 i 111/2006 . berze i brokersko-dilerska društva.podrazumeva se da su računovodstvene politike usklađene sa prethodnim izmenama MSFI. obrade i objavljivanja finansijskih izveštaja. druga pravna lica i preduzetnike. i zavisna pravna lica moraju primenjivati neposredno MSFI jer to nalaže MRS 27 Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji. za sve ove korisnike postoje i posebni pravilnici o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja. postoje i specifični pravilnici o Kontnom planu i sadržini računa u Kontnom planu za određene korisnike .usklađivanje računovodstvenih politika sa izmenama MSFI (izmenama koje se primenjuju od 1. „stečaj” ili „likvidacija”. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . u kojem prikazuju podatke za celu 2010. tj. što znači da ona nisu obavezna da primenjuju MSFI. .sastavljanje finansijskih izveštaja. Finansijski izveštaji malih pravnih lica koja nisu obavezna da primenjuju MRS/MSFI. osim ako spadaju u velika ili srednja pravna lica ili pravna lica koja emituju ili su u postupku emitovanja hartija od vrednosti na organizovanom tržištu hartija od vrednosti. . načinu vođenja i sadržini registra finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika.dostavljanje finansijskih izveštaja nadležnom organu i njihovo obelodanjivanje i . prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika („Sl. godinu. Takođe. 25/2010). . . godine 90 . ili je nad njima pokrenut postupak stečaja. verzijama iz prethodnih godina) ili usklađivanje računovodstvenih politika sa Pravilnikom. kao i finansijski izveštaji preduzetnika obuhvataju: .srednja pravna lica. predzaključnih radnji i knjiženja. NBS. Zakonom nije propisana obavezna neposredna primena MSFI za zavisna pravna lica. godine po osnovu ispravke materijalno značajnih grešaka i efekata retroaktivne primene promenjene računovodstvene politike. i to posle prebijanja rezultata pre i posle promene. Za ova pravna lica.Bilans stanja. glasnik RS”. glasnik RS”.1. godinu. prikazivanja. 106/2006). primenjuju se sledeći opšti propisi iz oblasti računovodstva: • Pravilnik o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem („Sl. U suprotnom.XIII RAČUNOVODSTVO.

116/2004) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 20/2009. br. broj 9/2002). već o nekoliko. br. 63/2007 i 53/2009) . jer se MSFI-ma zahteva sastavljanje drugačijeg bilansa uspeha od onog koji je za privredne subjekta danas primenjen. 5/2009 i 31/2009) . glasnik RS”. glasnik RS”. 80/2002 .RAČUNOVODSTVO.Zakon o porezu na dodatu vrednost („Sl. br. glasnik RS”.Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit preduzeća („Sl. To mogu biti i dva pravilnika: „Pravilnik o računovodstvu” i „Pravilnik o računovodstvenim politikama”. glasnik RS”. br. 139/2004. 73/2001. glasnik RS”. br. neophodno je da sva pravna lica primenjuju i poreske propise.ispr. glasnik RS”. 61/2005. glasnik RS”. br. br.Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit preduzeća („Sl. 135/2004.. .Pravilnik o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu („Sl. Dalje. br. Zbog obimnosti materije koja se reguliše opštim aktima najčešće se ne radi o jednom opštem aktu. 140/2004) . zakon.Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti („Sl. 19/2005. regulisati u jednom. U praksi se najčešće sreću: .ispr. glasnik RS”. 38/2001 i 45/2004) . Na primer.Zakon o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS”. 24/2001. br. Pored navedenog zakona. 23/2003 . 42/2002 . 139/2004) . 84/2004. 54/2005. 26/2001. glasnik RS”. 135/2004. u nabrajanju smo naveli jedan pravilnik pod imenom „Pravilnik o računovodstvu i računovodstvenim politikama”. u skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom. 43/2003. 84/2002 .Pravilnik o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije („Sl. Pod internom računovodstvenom regulativom podrazumevaju se interni opšti akti koje donose pravna lica i preduzetnici. 55/2004. glasnik RS”. 46/2005.Pravilnik o ulaganjima u oblasti kulture koja se priznaju kao rashod („Sl. zakon.dr. obavezno se primenjuje i: . br. materija koja može biti sadržana u „Pravilniku o popisu” može biti sadržana u „Pravilniku o računovodstvu”. 31/2009. 25/2001. a pre svega Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Sl. zakon i 53/2010) . 3/2005. 101/2005 . 135/2004.Pravilnik o računovodstvu i računovodstvenim politikama i . br.Pravilnik o načinu obračunavanja i plaćanja akcize. 43/2003. 86/2004 .obveznike poreza na dobit preduzeća („Sl. glasnik RS”.ispr. 44/2009 i 18/2010) . 85/2005 . 80/2002. 36/2007. a koji sadrže posebna uputstva i smernice za vođenje poslovnih knjiga. list SRJ”. br. sadržini i načinu vođenja evidencija. . dva ili više opštih akata.odluka SUS i „Sl. zakon. 140/2004) . Pored računovodstvenih. 80/2002 .Pravilnik o načinu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu na prava na nepokretnostima („Sl. „Sl. merenje i procenjivanje imovine. odnosno Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja („Sl. 38/2001 i 19/2007) . 62/2006 . glasnik RS”. br. glasnik RS”. 72/2009 . 19/2005.ispr. 80/2002 . dr. 72/2003. br..Zakon o akcizama („Sl. kao i za dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja. br. br. .dr. zakon. 80/2002.Zakon o porezima na imovinu („Sl.ispr. 22/2001. glasnik RS”. glasnik RS”. Primena navedenih izmena zavisiće prvenstveno od toga da li će u „Službenom glasniku RS” biti objavljene izmene pravilnika o sadržini i izgledu finansijskih izveštaja.. 15/2006 i 59/2006).dr. zakon. Napomena: Pravno lice ili preduzetnik samostalno odlučuje da li će materiju računovodstva i računovodstvenih politika koju je u skladu sa zakonom dužan da reguliše svojim opštim aktom. vrsti.ispr. 63/2007 i 9/2009) . 65/2006 .dr. 43/2004.Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) .Pravilnik o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe („Sl. obaveza. prihoda i rashoda. računovodstvenu politiku za priznavanje. 61/2007. 80/2002. zakon. 62/2006. Dok se ta promena ne objavi postojaće kontradiktornost u propisima.. br. glasnik RS”. 61/2005 i 61/2007) Ostali značajni propisi za sastavljanje finansijskih izveštaja su: 91 .dr.dr. U pojedinim preduzećima zove se „Pravilnik o finansijskom poslovanju”.). 70/2003. 139/2004.Pravilnik o popisu. 10-11 . 61/2007.Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. dostavljanja podataka i sastavljanja obračuna akcize („Sl. zakona. br.Pravilnik o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva („Sl. 15/2006 i 20/2008). 84/2004 i 18/2010). glasnik RS”. glasnik RS”. 55/2004. br.dr. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Profesionalnu regulativu iz oblasti računovodstva predstavlja pre svega Rešenje o utvrđivanju prevoda osnovnih tekstova Međunarodnih računovodstvenih standarda. 77/2010 i 95/2010 . 61/2007 i 5/2009) . 80/2002. 63/2006 . 80/2002.

godini i . U 2010. • dr Kosana Vićentijević KOREKCIJA POČETNOG STANJA I SPROVOĐENJE PREDZAKLJUČNIH RADNJI I KNJIŽENJA Korekcija početnog stanja Početno stanje 2010. 77/2010 .Zakon o deviznom poslovanju („Sl.izmene MRS/MSFI i . 29/97. S obzirom da je u 20x5.dr. 77/2010 . glasnik RS”.Zakon o privrednim društvima („Sl. 54/89 i 9/90 i „Sl. . godini preći na primenu tzv. godini bila dvocifrena Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 19/91. br.radi ispravki materijalno značajnih grešaka nastalih u nekom od ranijih obračunskih perioda. Navešćemo dva primera promena računovodstvenih politika usmerenih ka dobijanju relevantnijih i pouzdanijih finansijskih izveštaja: „Pravno lice za naknadno vrednovanje nekretnina. br.Zakon o obligacionim odnosima („Sl. dopuštenog alternativnog postupka. br. 39/93. 29/78. Odredbama MRS 23 privredni subjekti su oslobođeni obaveze retroaktivne primene te promenjene računovodstvene politike. 125/2004). drugih događaja ili okolnosti na finansijski položaj privrednog subjekta. br.Zakon o privatnim preduzetnicima („Sl.dr. Oni privredni subjekti koji su do sada primenjivali osnovni 92 . glasnik RS”. 31/93 i „Sl. dobrovoljna promena računovodstvenih politika. 59/98. glasnik RS”. postupak iz standarda koji je važio moraju u celoj 2010.dalje: MRS 23) sadrži samo jedan postupak za troškove pozajmljivanja koji je do promene standarda nazivan dopuštenim alternativnim postupkom.odluka USJ i 57/89. zakon) i ostali zakoni i propisi doneti na osnovu zakona. 125/2004 . list SRJ”.težnje za dobijanjem kvalitetnih finansijskih izveštaja. glasnik RS”. glasnik RS”.Zakon o preduzećima („Sl. br.XIII RAČUNOVODSTVO.. 48/94.ovo je tzv. 29/96.odluka SUS i 36/2002 i „Sl. br. br. godine može se korigovati iz najmanje dva razloga: .radi knjiženja efekata primene računovodstvenih politika promenjenih u 2010. glasnik RS”.MRS 23 Troškovi pozajmljivanja („Sl. glasnik RS”. . 53/93. postrojenja i oprema („Sl. Računovodstvene politike se mogu promeniti i ako će to dovesti do toga da finansijski izveštaji pruže pouzdanije i relevantnije informacije o efektima transakcija.dr.odluka USRS. br. 35/2002. 46/91. 74/99. glasnik SRS”. zakon. 62/2006 i 111/2009 . postrojenja i opreme koji su u delokrugu (I-16) MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD . list SRJ”. 3/2002 i 5/2003 i „Sl.dr. 33/96 .dr. 55/2004 . list SFRJ”. . 107/2005 i 91/2010). 45/89 .ispr. br. glasnik RS”.Zakon o platnom prometu („Sl. 101/2005 . . 67/93. 43/2004. list SRJ”.Zakon o bankama („Sl. . njegovu uspešnost ili tokove gotovine .dalje: MRS 16) primenjuje model nabavne vrednosti iz tog Standarda. 1/2003 . 62/2006). godini izmene računovodstvenih politika treba uraditi zbog: . Napis je urađen u skladu sa regulativom koja je važila na datum njegovog objavljivanja. br. zakon). zakon) . zakon i 61/2005 . 39/85. 31/93 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . br. list SCG”. 53/95. S obzirom da su promenjeni Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja realno je očekivati promenu obrazaca finansijskih izveštaja (naročito promenu obrasca bilansa uspeha). 9/2001 . br.MRS 16 Nekretnine. br. br.Ustavna povelja). 10-11 Izmena računovodstvenih politika MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD . „Sl.

godine su u stvari stanja iz 2007. Uticaj ispravke greške u odnosu na rezultat iz ranijh godina može se reflektovati u dva pravca: . privredni subjekt vrši njeno retroaktivno ispravljanje u prvom setu finansijskih izveštaja odobrenim za izdavanje nakon otkrivanja tih grešaka. u 2010. ispravkom takve greške dolazi do potpunog nestanka gubitka i iskazivanja dobitka iz ranijih godina .povećava rezultat iz ranijih godina ili .RAČUNOVODSTVO. pravno lice je osnovano 1. godine (uporedni podaci 2008.1. godini greškom (ili iz nekog drugog razloga) izvršena je nabavka računarskog softvera u iznosu od 200.000.” Ispravke materijalno značajnih grešaka Ispravke materijalno značajnih grešaka sprovode se u skladu sa (I-08) MEĐUNARODNIM RAČUNOVODSTVENIM STANDARDOM . Zbog toga se preduzeće odlučuje da u 20x6. godine.na primer. godine bilo dosta izvesno da će biti značajne inflacije i pada kursa dinara u odnosu na evro (što je i činjenica). br. godini privredni subjekt otkrio grešku koja je nastala u nekom od prethodnih obračunskih perioda.ako je greška napravljena pre najranijeg prikazanog prethodnog obračunskog perioda preračunavanjem početnog stanja sredstava.dobit je iskazana u iznosu manjem za 162.000. a greška je takve prirode da će njenom ispravkom doći do smanjenja rezultata.000. glasnik RS”. Preduzeće ne može da izvrši ovu promenu računovodstvene politike jer je na početku 20x6. . godini započne sa primenom modela troška nabavke (ranije zvan „osnovni postupak”). Standard zahteva retroaktivno ispravljanje materijalno značajne greške jer se jedino na taj način u finansijskim izveštajima postiže efekat „kao da greška nikada nije ni napravljena”.2010. pri čemu je greška takve prirode da će njenom ispravkom doći do povećanja rezultata. Otkrivena je greška koja je napravljena u jednom od ta dva pravnih lica u 2008. Primer: U prethodnoj obračunskoj .dalje: MRS 8). ako je u 2010. 2008. godine bile potcenjene. .2010.000. dakle.iskazani iznos dobitka može biti predmet dalje raspodele. njegovu uspešnost ili tokove gotovine: „Pravno lice je za vrednovanje nekretnina u 20x5.12. 77/2010 . ukoliko je stopa poreza na dobit (bez oslobađanja) bila 10%. godini. godine. proknjižena na račun troškova amortizacije. Zbog toga. godini utvrđeno je da je greška napravljena u 2007.000. godine bila potcenjena u odnosu na njihove fer vrednosti.00 dinara Objašnjenje retroaktivnog ispravljanja greške bi bilo: 93 .” U nastavku ćemo navesti primer kada se u našim uslovima ne može izvršiti promena računovodstvene politike jer ona sigurno neće dovesti do toga da finansijski izveštaji pruže pouzdanije i relevantnije informacije o efektima transakcija.troškovi amortizacije su iskazani u iznosu većem za 180. Na primer.2009.00 dinara i umesto na račun 014. Greška treba da se ispravi preračunavanjem početnog stanja od 1. U slučaju utvrđene materijalno značajne greške.računarski softver je iskazan u iznosu manjem za 180. Prelaskom na ovaj model naknadnog vrednovanja nekretnina njihove knjigovodstvene vrednosti bi na kraju 20x6. godine kada se greška desila).smanjuje rezultat iz ranijih godina.00 din. drugih događaja ili okolnosti na finansijski položaj privrednog subjekta. godini pređe na primenu modela revalorizacije za njihovo naknadno vrednovanje.2010.1. Ukoliko privredni subjekt ima gubitak iz ranijih godina.000. a očekuje se da i u 20x6. godine spajanjem dva pravna lica. Preduzeće bi želelo da u 20x6.1.2009. Za efekat utvrđene greške preračunavali bi se uporedni podaci 2007.00 dinara Ova greška u knjiženju je u prethodnoj godini imala sledeće efekte: . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. a iznos materijalno značajne greške je veći od iznosa iskazanog gubitka. obaveza i kapitala vrši se počev od najranijeg prikazanog prethodnog perioda .00 din.MRS 8 Računovodstvene politike. godine. promene računovodstvenih procena i greške („Sl. u kom slučaju bi neiskazani iznos poreza na dobit bio 18. Moguća situacija je da privredni subjekt ima dobitak iz ranijih godina. ispravku će izršiti sprovođenjem knjiženja u toj poslovnoj godini (pod datumom: 1.). i 2009. Samim tim. godini bude dvocifrena. godini. godini primenjivalo dopušteni alternativni postupak iz MRS 16. Ukoliko se ne radi o grešci iz prethodnog već iz nekog još ranijeg obračunskog perioda preračunavanje uporednih iznosa bi se vršilo za sve prethodne obračunske periode i to polazeći od onog u kojem je greška nastala na primer.preračunavanjem uporednih iznosa za prikazani prethodni obračunski period u kojem je otkrivena greška nastala. Ispravkom takve greške dolazi do potpunog nestanka dobitka i iskazivanja gubitka iz ranijih godina. Iznos amortizacije za tu opremu u prethodnoj godini trebalo je da bude 20. pri čemu je iznos materijalno značajne greške veći od iznosa iskazanog dobitka.00 dinara. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII inflacija. navedena sredstva bi u poslovnim knjigama preduzeća na kraju 20x6. ispravka će se odraziti na finansijske izveštaje koji se sastavljaju na dan 31. 10-11 . Ako to nije neizvodljivo privredni subjekt ispravku vrši na sledeći način: .

dalje: Zakon). godine Pre sastavljanja finansijskih izveštaja treba izvršiti obračun vrednosti pozicija Bilansa stanja i Bilansa uspeha. Za ovu proveru podoban je probni bilans.provera aritmetičke tačnosti knjiženja u glavnoj knjizi .2010.na primer.12.usaglašavanje knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem i . postrojenja i opreme nabaljenih razmenom za druga sredstva. S obzirom da se početno stanje otvara samo na osnovu računa čija se salda unose u bilans stanja knjiženje na dan 1.000.dalje: MSFI 3) u prelaznim odredbama nalaže privrednom subjektu da taj Standard primenjuje prospektivno od početka prvog godišnjeg perioda koji počinje 31.XIII RAČUNOVODSTVO. Naime. Knjiženje efekata retroaktivne primene promenjenih računovodstvenih politika. glasnik RS”.vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja na datum bilansa. odnosno poslova u okviru kojih se obavljaju i potrebna knjiženja: .00 dinara.MSFI 3 Poslovne kombinacije („Sl.03. privredni subjekt promenu računovodstvenih politika primenjuje na sledeći način: . pri popunjavanju podatka o iznosu nematerijalnih ulaganja u obrascu bilansa stanja u kolonu prethodna godina se ne upisuje odgovarajući podatak iz bilansa za 2009. predzaključnih radnji i knjiženja na dan 31. 10-11 Ispravke grešaka koje nisu materijalno značajne Ispravka grešaka koje ne spadaju u materijalno značajne greške prema MRS 8 mogla bi da se uradi priznavanjem prihoda ili rashoda u 2010. postrojenja i oprema eksplicitno od retrokativne primene izuzima zahteve za početno vrednovanje nekretnina.promene računovodstvenih politika koje proizlaze iz početne primene nekog Standarda ili Tumačenja tretira se u skladu sa konkretnim prelaznim odredbama tih Standarda ili Tumačenja (ako oni sadrže takve prelazne odredbe) 94 .2010. Ako nije neizvodljivo.retroaktivno primenjuje promenjenu računovodstvenu politiku nakon početne primene nekog Standarda ili Tumačenja ako oni ne sadrže prelazne odredbe koje bi se primenile na tu promenu. (III-03) MEĐUNARODNI STANDARD FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA . godine pravno lice bude sastavljalo bilans stanja i bilans uspeha. neophodno je da se u tekućoj godini izvrši i obračun amortizacije za ovu opremu. godine ili kasnije na goodwill stečen u poslovnoj kombinaciji čiji je datum ugovora bio pre 31. br.. . Pojedini računi mogu imati isključivo dugovni ili isključivo potražni saldo.2010.s obzirom da su u probnom bilansu izračunata i salda računa treba izvršiti proveru karaktera salda računa. propisana članom 18. godini.00 dinara.međusobno usaglašavanje knjigovodstvenih evidencija.000.. Za to popunjavanje neophodno je raspolagati sa podacima iz bilansa stanja i bilansa uspeha za 2009. godine će biti: Knjiženje ispravke greške u tekućoj godini vrši se uz korigoranje rezultata na sledeći način: 0140 Računarski softver 200.00 dinara Pri popunjavanju kolone za prethodnu godinu obrasca bilansa uspeha.000.00 računarskog softvera Neraspoređeni 340 162.03. godine.2005. 46/2006 i 111/2009 . uz opis „korigovanje početnog stanja po osnovu ispravke materijalno značajne greške”. nije potrebno njihovo retroaktivno ispravljanje.2010. Stavka neto dobitka se iskazuje u iznosu uvećanom za 162.12. Međusobno usaglašavanje knjigovodstvenih evidencija Međusobno usaglašavanje knjigovodstvenih evidencija je preduslov sprovođenja ispravnog popisa sredstava i sastavljanju finansijskih izveštaja. Obaveza međusobnog usaglašavanja knjigovodstvenih evidencija. i . . Kada na kraju 2010. godinu već u iznosu umanjenom za 180. godine. stavka amortizacije se ne upisuje u iznosu koji je bio prikazan u bilansu uspeha za 2009. . Proveru salda treba uraditi i za Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. dužno je da u njih upiše uporedne podatke tj. Zakona o računovodstvu i reviziji („Sl. br. .00 rezultata Takođe. stav 1. što reguliše MRS 8. 77/2010 . dakle. već se on koriguje naviše za 180.00 Ispravka vrednosti 0149 20. u prelaznim odredbama MRS 16 Nekretnine. podrazumeva sledeće aktivnosti: .1. Preduslov za obavljanje ovih poslova je sprovođenje predzaključnih radnji i knjiženja na dan 31.2005. ali i sa podacima o efektima retroaktivnog ispravljanja materijalno značajnih grešaka.000. da popuni kolonu prethodna godina. Pojava suprotnog salda na nekom računu ukazuje na nastalu grešku. godine”.000. Sprovođenje obračuna.1.treba proveriti da li je zbir knjiženja na dugovnim stranama računa identičan zbiru knjiženja na potražnim stranama računa. godinu. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Knjiženje se vrši u tekućoj godini pod datumom „1.000.00 dobitak ranijih godina Obaveze za porez iz 481 18. glasnik RS”.. godinu.000.retroaktivna primena dobrovoljne promenjene računovodstvene politike.

000.Dati avansi za zalihe i usluge ili nekom drugom računu datih avansa. s tim da bi se u aktivi pozicija potraživanja iskazala u većem iznosu za 10. Zakona). robu i izvršene usluge. itd. Ukoliko na nekom analitičkom računu kupaca saldo bude potražni. a dokumentacija nije ispostavljena. treba sastaviti neophodnu dokumentaciju i izvršiti knjiženje na odgovarajućim računima prihoda i rashoda uz istovremeno knjiženje i na računima vremenskih razgraničenja.). plasmana i obaveza.provera slaganja sintetičkih računa sa pripadajućim analitikama.Primljeni avansi. Zbir salda svih računa neke analitike mora odgovarati saldu njihovog predstavničkog.na ovaj način se kontroliše da li su svi iskontirani stavovi za knjiženje preneti na račune. Ukoliko ih ima.usklađivanje finansijskih izveštaja za događaje koji su se desili posle datuma bilansa. što obavezno znači i sa sintetičkog računa 202 . . Na početku 2011. ba u toku izrade finansijskih izveštaja izvršiti pregled analitike kupaca. Naime. Dekomponovanje salda aktivno-pasivnih računa Unapred naplaćena sredstva od kupaca evidentiraju se na računu 430 . depoziti i kaucije. 10-11 95 .Kupci u zemlji pokazuje isključivo potraživanje od kupaca a da se eventualne obaveze prema kupcima iskazuju na računu 430 . Dekomponovanje salda aktivno-pasivnih računa se u praksi obavlja tako što se ne sprovodi preknjižavanje na računima. Za potrebe ove provere u okviru svake analitike treba napraviti probni bilans analitike. Takođe. potraživanja i obaveza.000. Zbog toga je neophodno popisom utvrditi stvarno stanje imovine i obaveza (član 18. treba proveriti da li ima prihoda i rashoda koji su nastali. robe ili usluga.dekomponovanje salda aktivno-pasivnih računa. saldo računa 433 . Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja na datum bilansa Korekcija salda računa stanja Korekcija salda računa stanja podrazumeva svođenje knjigovodstvenog na stvarno stanje. Usaglašavanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem Obaveza usaglašavanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem propisana je članom 18. tj. ako to nije urađeno u toku godine izvršiti vremensko razgraničenje rashoda i prihoda.Primljeni avansi.korekciju salda računa stanja. Osim za navedene račune. To bi značilo da ni saldo sintetičkog računa kupaca ne bi pokazivao potraživanje od kupaca.RAČUNOVODSTVO. Da bi se izbegla takva situacija trePoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 dinara.000. Međutim. jer bi u tom iznosu došlo do mešanja potraživanja i obaveza prema kupcima. U tom slučaju.00 dinara već 110.Primljeni avansi.000. jer će uskoro uslediti nove isporuke proizvoda.provera zbirova knjiženja u glavnoj knjizi odgovara zbirovima knjiženja u dnevniku glavne knjige . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII simboličke račune (grupe i klase. stav 2. kao i trocifrene račune koji su u Kontnom planu privrednog društva raščlanjeni na četvorocifren.00 dinara koliko je jednom dobavljaču više plaćeno (na tom analitičkom računu dobavljača je dugovni saldo od 10.Kupci u zemlji i preneti na račun 430 . a potraživanja od njih za plaćanja izvršena unapred se iskazuju na računu 150 .00 dinara nego što je saldo računa potraživanja. tako i za pogonsko knjigovodstvo (Klasa 9). Pri popunjavanju obrasca Bilans stanja sprovodi se dekomponovanje salda aktivno-pasivnih računa (npr. već samo pri sastavljanju finansijskih izveštaja. . Slična je situacija i sa obavezama prema dobavljačima.vremensko razgraničenje rashoda i prihoda i . . depoziti i kaucije. odnosno sintetičkog računa i obrnuto.Dobavljači u zemlji pokazuje isključivo obaveze prema dobavljačima za isporučene proizvode. treba iznos tog salda „skinuti” sa tog analitičkog računa. Zakona i podrazumeva: . robu ili izvršene usluge.000. ako je saldo računa obaveza 100. po potrebi se postupa identično i za ostale račune potraživanja. depoziti i kaucije. plati više nego što je iznosila njegova obaveza. neopodno je izvršiti njihovo smanjenje uz istovremeno povećanje vremenskih razgraničenja. preduzeće duguje kupcu. analitički račun takvog kupca ima potražni saldo. godine u okviru otvaranja početnog stanja treba izvršiti vraćanje navedenih iznosa na račun sa kojih je izvršeno prenošenje. stav 2. u praksi se može desiti da kupac prilikom plaćanja obaveze za ranije isporučene proizvode. Pravna lica i preduzetnici najmanje jednom godišnje vrše usklađivanje međusobnih finansijskih plasmana.000. Ovim knjiženjem obezbeđuje se da saldo računa 202 .00 dinara a u okviru tog iznosa je i iznos od 10. Ovu proveru treba uraditi kako za finansijsko.00 dinara). To važi i za zbir prometa leve i desne strane računa. odnosno treba prekontrolisati evidenciju svih rashoda i prihoda i ukoliko se neki od njih odnosi na naredni obračunski period. Vremensko razgraničenje rashoda i prihoda Pri sastavljanju finansijskih izveštaja treba. .. u obrazac Bilansa stanja na poziciji obaveza ne bi se uneo iznos od 100. uključujući i rashodovanje sredstava.

.dalje: 96 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 dinara.XIII RAČUNOVODSTVO. glasnik RS”. godine emitovalo obveznice u iznosu od 100. Sa tekućeg računa su plaćeni transakcioni troškovi po izdatim obveznicama u iznosu od 1. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Primer: 1. Ako je presudom od npr. Obveznice su klasifikovane kao ulaganje koje se drži do dospeća.1.000.12.00 Obaveze po kratkoročnim 426 95.2010.00 200. Knjiženje na ime emitovanih obveznica: 2410 Tekući (poslovni) računi 95.500. Primer: Privredno društvo nakon datuma bilansa dobija izvršnu sudsku presudu. Presudom se privrednom društvu nalaže da nekom drugom licu isplati određenu sumu novca ili da preda neku stvar ili učini uslugu. 2.izvrši prilagođavanje već priznatog stanja (npr. br. godinu bi.00 dinara Rok dospeća obveznica je pet meseci. obaveza.000.12. prihoda ili rashoda koje je postojalo na datum bilansa potrebno je izvršiti knjiženje pod datumom 31.00 Za ukidanje dela transakcionih troškova: 579 Ostali nepomenuti rashodi Razgraničeni troškovi po 282 osnovu obaveza 800.2010. 10-11 . godine isplaćene sa tekućeg računa. knjiženje za 2010.000.2011.00 dinara za kamatu.00 osnovu obaveza 2410 Tekući (poslovni) računi 1.00 Knjiženje za obračunatu kamatu: 562 Rashodi kamata Obaveze po kratkoročnim 426 hartijama od vrednosti 2.000. kapitala.12.00 dinara..00 Usklađivanje finansijskih izveštaja za događaje koji su se desili posle 31.000.500. pod uslovom da je osnovna obaveza već bila evidentirana bilo sledeće: 562 Rashodi kamata Ostale kratkoročne 429 finansijske obaveze 10.00 2410 Tekući (poslovni) računi 100.00 800.00 hartijama od vrednosti 562 Rashodi kamata 2. 77/2010 . Ukoliko takav događaj potvrđuje stanje imovine.2011.00 10.500.prizna stanje koje je presuđeno (npr.000. Obveznice su prodate za 95.2010. godine.00 hartijama od vrednosti Razgraničeni troškovi po 282 1..000.000. Privredno društvo je 1.000.00 Knjigovodstvena evidencija ukidanja dela transakcionih troškova: 579 Ostali nepomenuti rashodi Razgraničeni troškovi po 282 osnovu obaveza 200.4.00 2. Obračunati vrednost obveznica i transakcionih troškova na datum bilansa. 10.00 MRS 10) potrebno je računovodstveno obuhvatiti događaje koji su se desili u periodu od 31.000. poveća iznos svojih već iskazanih obaveza do visine obaveze koju će imati po sudskoj presudi). Obveznice su 30.2010. prizna iznos obaveze. ako je nije ranije iskazao u svojim poslovnim knjigama).MRS 10 Događaji posle izveštajnog perioda („Sl.500. godine pa sve do dana obelodanjivanja finansijskih izveštaja. godine privredno društvo dužno da plati svoju obavezu i 10.00 Naredne godine bi se izvršilo sledeće knjiženje: 426 Obaveze po kratkoročnim 97.12.000. iako je promena nastala u narednoj poslovnoj godini. 3. godine Prema (I-10) MEĐUNARODNOM RAČUNOVODSTVENOM STANDARDU . U ovom slučaju privredno društvo treba da: .

Naknadno vrednovanje nematerijalnih ulaganja u skladu sa (I-38) Međunarodnim računovodstvenim standardom . osim odredbe člana 450. U slučaju kada se kapital upisuje u stranoj valuti vrši se preračun po zvaničnom srednjem kursu te valute na dan upisivanja. zaduženjem računa 000. patenti.Neuplaćeni upisani kapital. 39/85.Ustavna povelja).MRS 38 Nematerijalna imovina („Sl. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ”. U slučaju kada ugovorom o osnivanju nisu predviđene kaznene odredbe za neblagovremenu uplatu uloga. Neuplaćeni upisani kapital unosi se u pravno lice u roku određenom osnivačkim aktom akcionarskog društva. list SCG”.odluka USJ i 57/89.računi grupe 31 . br. a neuplaćeni udeli. Model troška nabavke podrazumeva da se nematerijalno ulaganje nakon početnog priznavanja vrednuje po njegovom trošku nabavke.Neuplaćene upisane akcije u nominalnom iznosu. odnosno ne uvećava ga.promene kursa strane valute (u slučaju da je kapital upisan u stranoj valuti vrši se preračun po zvaničnom srednjem kursu te valute na datum bilansa. . na kojima se u aktivi iskazuju iznosi upisanih. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. br. u korist računa 310 .dalje: MRS 38) može se vršiti: . 77/2010. odnosno u dinarskoj protivvrednosti strane valute na dan upisa.modelom revalorizacije. 125/2004) primenjivale bi se i odredbe člana 278. list SRJ”. ulaganja u pribavljanje nematerijalnih ulaganja. br. koncesije. a neuplaćenih akcija i upisani. odnosno po njegovoj fer vrednosti 97 . već se obuhvataju preko neuplaćenog upisanog kapitala.Upisane neuplaćene akcije. 29/78. . 10-11 Naknadno vrednovanje neuplaćenog upisanog kapitala se vrši po nominalnom iznosu. br. pri čemu se mogu pojaviti pozitivne i negativne kursne razlike koje se ne priznaju kao prihodi ili rashodi. na kojima se u pasivi iskazuju iznosi upisanih a neuplaćenih akcija i upisani a neuplaćeni udeli. Neuplaćene upisane akcije iskazuju se na računu 000 .Neuplaćeni upisani kapital Za neuplaćeni upisani kapital propisane su dve grupe računa: . goodwill. „Sl.Nematerijalna ulaganja Pod nematerijalnim ulaganjima smatraju se ulaganja u razvoj. Početno vrednovanje neuplaćenog upisanog kapitala vrši se po nominalnom iznosu. odnosno računa grupe 00 i grupe 31 i/ili .ispravku vrednosti (u slučaju kada se procenjuje da lice koje je upisalo kapital neće biti u mogućnosti /ili neće/ da u celosti ili delimično ispuni svoju obavezu). glasnik RS”. glasnik RS”. 31/93 i „Sl. tačka 1) Zakona o privrednim društvima („Sl.iznose revalorizacije (ukoliko je revalorizacija predviđena ugovorom o osnivanju i ukoliko su se stekli uslovi za nju). odnosno iznosu po kome je izvršeno početno priznavanje.računi grupe 00 .modelom troška nabavke i .Neuplaćeni upisani kapital. Grupa 01 . odnosno društva s ograničenom odgovornošću. Model revalorizacije podrazumeva da se nematerijalno ulaganje nakon početnog priznavanja vrednuje po revalorizovanom iznosu. 1/2003 . korigovanom za: . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII VREDNOVANJE POZICIJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA KLASA 0: NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL I STALNA IMOVINA Grupa 00 . Obračunata kamata zbog neblagovremene uplate.RAČUNOVODSTVO. licence i slična prava. umanjenom za ispravku vrednosti i za akumulirane gubitke zbog obezvređenja. Na isti način se knjiže neuplaćeni upisani udeli na računu 001. 45/89 . br. odnosno neblagovremenog unošenja upisanog učešća u kapitalu ne iskazuje se kao revalorizacija neuplaćenog upisanog kapitala. kao i avansi za nematerijalna ulaganja.

ako zemljište. čest je slučaj da se karoserija autobusa može koristiti duže od njegovog motora i da u proseku može da traje koliko i dva motora. tj. primenom MRS 16 podrazumevaju se dva postupka: . Izmenjeni MRS 38 dozvoljava postojanje nematerijalnog ulaganja sa neograničenim vekom upotrebe za koje se ne bi obračunavala amortizacija (npr. Privredni subjekt može paralelno. može imati ograničen vek upotrebe.Nekretnine.model revalorizacije (naknadno vrednovanje se vrši po fer vrednosti sredstva). Vrednovanje goodwill-a na dan 31. .trošak nabavke sredstva.odrediti osnovicu za obračun amortizacije (odrediti nabavnu vrednost . postrojenja i oprema. prava na komunalne priključke. za sredstva koja se korišćenjem ne troše ne obračunava se amortizacija.izabrati metodu za obračun amortizacije.amortizuje se u periodu u kojem se stiču koristi od navedenog ulaganja. Obračunavanje amortizacije primenom modela troška nabavke Prema modelu troška nabavke nakon početnog priznavanja nekog sredstva kao nekretnine. investicione nekretnine.MRS 16).dalje: MSFI 3). . odnosno akumuliranu amortizaciju i gubitke zbog obezvređenja. građevinski objekti. Način obračuna amortizacije i revalorizacije je sličan takvim obračunavanjima za sredstva koja su u delokrugu (I-16) Međunarodnog računovodstvenog standarda MRS 16 Nekretnine. uklanjanja i restauracije područja.ako su u pitanju kamenolomi gde zemljište ima ograničeni vek trajanja . postrojenja i oprema („Sl.model troška nabavke (naknadno vrednovanje se primarno zasniva na korišćenju troška nabavke sredstva . na primer. Odredbe MRS 38 i MRS 36 zahtevaju godišnje testiranje na obezvređenost nematerijalnog ulaganja koje nema određen konačan vek upotrebe.odrediti kada započinje obračun amortizacije sredstva i kada se završava. s tim da je osnovica za obračun amortizacije iznos navedenih troškova . U ovom slučaju radi se o ispravkama koje će se vršiti u obračunskim periodima koji slede nakon perioda u kojima je izvršena revalorizacija. postrojenja.ako nabavna vrednost zemljišta sadrži i troškove demontaže.odrediti tehniku za obračun amortizacije . alat i inventar sa kalkulativnim otpisom. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA na datum revalorizacije. troškovi kalcifikacije se mogu uključiti u nabavnu vrednost zemljišta i za to ulaganje se obračunava amortizacija po stopi koja se zasniva na dužini perioda između dve kalcifikacije. 77/2010 . godine regulisano je primenom (III-03) Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja . odnosno obračune amortizacije i za naknadno akumulirane gubitke zbog obezvređenja. zemljište treba periodično kalcifikovati. U MRS 16 na primeru zemljišta se navode tri situacije u kojima se vrši obračun amortizacije: . glasnik RS”.). obračunava se njegova amortizacija.nekretnine. MRS 16 ne navodi neku konkretnu vrstu sredstava za koju se ne vrši obračun amortizacije. osnovno stado i ostala osnovna sredstva. br.dalje: MSFI 3 . da se na poPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. koristiti model revalorizacije. ali za različite grupe sredstava koristiti i model troška nabavke i model revalorizacije. . . 77/2010 .nabavne vrednosti ili cene koštanja i . Na primer. koji se zabranjuje obračunavanje amortizacije za goodwill i (I-36) Međunarodnog računovodstvenog standarda . umanjenoj za naknadne ispravke vrednosti. MRS 16 zahteva da se amortizacija obračunava odvojeno za svaki deo nekog sredstva . 10-11 Grupa 02 . postrojenja ili opreme ono se vrednuje po svom trošku nabavke umanjenom za ispravku vrednosti. 77/2010 . amortizuje se dinamikom koja odražava koristi koje se od njega očekuju . kao i ulaganja u pribavljanje osnovnih sredstava i dati avansi za njihovo pribavljanje.npr. Za vrednovanje nekretnina.odrediti vek upotrebe sredstva i preostali vek upotrebe sredstva u privrednom subjektu i .12. a za postrojenja i opremu model troška nabavke.XIII RAČUNOVODSTVO. postrojenja ili opreme čije je učešće u nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja sredstva značajno. . kojim se zahteva da se testiranje goodwill-a na obezvređenost radi najmanje jednom godišnje.vek amortizovanja zemljišta zasniva se na procenjenom vremenu rada kamenoloma.MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine („Sl. . Generalno. br.MSFI 3 Poslovne kombinacije („Sl. bez obzira da li ima ili nema indikatora koji ukazuju na obezvređenost. Primer takvih sredstava mogu biti: umetnička dela i zemljište. glasnik RS”. višegodišnji zasadi. br. i pored pravilnog korišćenja.dalje: MRS 36).pojedinačni ili grupni obračun amortizacije. oprema i biološka sredstva Pod osnovnim sredstvima smatraju se prirodna bogatstva (zemljišta i šume). pravo na gradsko građevinsko zemljište i sl. glasnik RS”..2010. Za obračunavanje amortizacije treba: . postrojenja i opreme nakon njihovog početnog priznavanja.odrediti da li se sredstvo amortizuje ili ne i ako se amortizuje da li se za neki njegov deo amortizacija posebno obračunava. sadašnju vrednost i procenjeni ostatak vrednosti sredstva). za zemljište i građevinske objekte može 98 .

tj.RAČUNOVODSTVO.početna očekivana upotreba sredstva u privrednom subjektu. „prag” značajnosti za ostatak vrednosti. Podatak o procenjenom ostatku vrednosti je potreban pri svakom obračunavanju amortizacije. U ovom slučaju neophodno bi bilo obračunavati amortizaciju posebno za motor. MRS 16 ne precizira da li je to od prvog narednog dana od dana kada je sredstvo raspoloživo za korišćenje ili je to od prvog dana narednog meseca. Zemljište i zgrade koje se nalaze na tom zemljištu tretiraju se kao zasebna sredstva. Zbog brojnosti sredstava.npr. Ta granica najviše zavisi od veličine privrednog subjekta i vrednosti njegovih sredstava. s obzirom da se radi o sredstvima koja će se koristiti duži vremenski period (nekoliko dana više ili manje u obračunu amortizacije nisu materijalno značajni).fizičkim starenjem (i kada se sredstvo ne koristi ono može gubiti od svojih proizvodnih sposobnosti . Provera iznosa ostatka vrednosti vrši se na svaki datum bilansa tokom veka upotrebe sredstva. Razlog za ovakvo postupanje je u činjenici da sredstvo zastareva tehnološki i komercijalno. Sa amortizacijom sredstva se ne prestaje ni ukoliko je njegova procenjena fer vrednost veća od njegove sadašnje vrednosti. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII lovini njenog veka upotrebe zameni motor. ako se za obračun njegove amortizacije ne primenjuje metoda funkcionalnog obračunavanja amortizacije i ako nije u pitanju stalno sredstvo koje se drži za prodaju. To može biti i 20 i 30% od ukupne vrednosti sredstva .tehnološkim zastarevanjem i .s obzirom da se u MRS 16 konstatuje da u okviru nekog sredstva mogu biti dva ili više značajnih delova. Radi se o istom uslovu koji se koristi i za početno priznavanje sredstva.sredstvo se preklasifikuje u stalno sredstvo koje se drži za prodaju (sa obračunom amortizacije se prestaje danom njegove preklasifikacije ili se ona obračunava zaključno sa zadnjim danom meseca u kojem je sredstvo preklasifikovano). tj. a za obračun njegove amortizacije primenjuje se funkcionalni metod obračuna amortizacije . osnovica za obračun amortizacije se dobija oduzimanjem od njegovog troška nabavke (nabavne vrednosti) ostatka vrednosti (rezidualne vrednosti). Ovaj standard ne kvantifikuje iznose koji bi se smatrali značajnim. Za većinu malih privrednih subjekata „prag” značajnosti može biti na primer 10. Pri utvrđivanju veka upotrebe sredstva u privrednom subjektu uzimaju se u obzir sledeće činjenice: . korodira. 10-11 . da bi se smanjio posao procenjivanja ostatka vrednosti a da to ne utiče na kvalitet obračuna amortizacije.kada je sadašnja vrednost sredstva jednaka ili manja od njegovog ostatka vrednosti (moguće je da u narednom obračunskom periodu poraste ostatak vrednosti sredstva i da on bude veći od njegove sadašnje vrednosti . ostali njegovi delovi koji nisu pojedinačno značajni zajedno se tretiraju kao preostali drugi deo sredstva. Procenjeni iznos ostatka vrednosti sredstva se ne koristi uvek kao odbitna stavka pri utvrđivanju njegove osnovice za obračun amortizacije. Osim za alat i inventar ovim standardom se zahteva da se za ostala osnovna sredstva koja su u njegovom delokrugu vrši pojedinačni obračun amortizacije. Ako se za potrebe obračuna amortizacije nekog sredstva posebno prati neki njegov značajan deo. Trošenje sredstava sa stanovišta obračuna amortizacije nastaje njegovim: . . 99 .korišćenjem. itd.to ne znači da treba vršiti storniranje obračunatog iznosa amortizacije kako bi se sadašnja vrednost dovela na nivo ostatka vrednosti. Sa obračunom amortizacije sredstva se prestaje kada je ispunjen bilo koji od sledećih uslova: . Zbog toga to privredni subjekt treba da odredi svojom računovodstvenom politikom. Amortizacija se obračunava i kada se sredstvo ne koristi. kada je na lokaciji i u stanju koje je neophodno da ono funkcioniše na način na koji to očekuje rukovodstvo privrednog subjekta. treba računovodstvenom politikom odrediti granicu.sredstvo se ne koristi. zanemaruje se pri obračunavanju amortizacije sredstva. Zbog jednostavnijeg obračuna računovođe se uglavnom opredeljuju da to bude od prvog dana narednog meseca. .sredstvo je rashodovano ili prodato (sa obračunom amortizacije se prestaje danom rashodovanja ili prodaje sredstva ili se ona obračunava zaključno sa zadnjim danom meseca u kojem je sredstvo rashodovano ili prodato).). Ukoliko se radi o ostatku koji nije značajan. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. a posebno za karoseriju. Potreba primene pojedinačnog obračuna amortizacije proizlazi iz zahteva da se za svako sredstvo utvrđuje procenjeni vek upotrebe.kad se započne sa korišćenjem sredstva nastaviće se sa obračunavanjem njegove amortizacije. Sa obračunom amortizacije se započinje kada je sredstvo raspoloživo za korišćenje. Ovakvo postupanje ne umanjuje kvalitet finansijskih izveštaja.. gumeni delovi gube elastičnost. . ako se u nekom od narednih obračunskih perioda ostatak vrednosti smanji ispod knjigovodstvene vrednosti sredstva nastavilo bi se sa obračunavanjem njegove amortizacije). za ostatak autobusa.00 dinara U tom slučaju ostatak vrednosti se ne bi procenjivao za većinu sredstava jer je bez posebnog napora moguće za njih utvrditi da im je ostatak vrednosti (rezidualna vrednost) niži od prihvaćenog „praga” značajnosti za tu računovodstvenu kategoriju.000. Nakon što je sredstvo nabavljeno. tj. očito je da prag značajnosti nije 51 i više procenata od ukupne vrednosti sredstva. MRS 16 ne kvantifikuje učešće u ukupnoj nabavnoj vrednosti (ceni koštanja) koje se smatra značajnim.

za njih se može utvrditi jedna prosečna godišnja amortizaciona stopa (bez obzira što u okviru njih ima sredstava koja će se duže ili kraće koristiti).tehničko starenje koje proističe iz promena ili poboljšanja proizvodnje ili zbog promene tražnje na tržištu za proizvodom ili uslugom za čije se stvaranje koristi sredstvo i .1. Godišnja = amortizaciona stopa 100 procenjeni preostali vek upotrebe sredstva u godinama MRS 16 za određivanje procenjenog preostalog veka upotrebe sredstva ne postavlja zahteve da tu procenu radi nezavisni profesionalni procenjivač. tj. kod sredstava (npr. program popravki i održavanja u privrednom subjektu i briga o održavanju sredstava dok se ne koriste (npr. kao što je. Preostali vek upotrebe nekog sredstva u obliku nekretnine. procenitelje i računovodstvene službe privrednih subjekata. na primer prodaja vozila nakon 5 godina ili nakon što je po osnovu sredstva nadoknadio planirani deo ulaganja u njega.XIII RAČUNOVODSTVO. kako bi na osnovu njega odredio godišnju amortizacionu stopu za to sredstvo. Vek upotrebe sredstva može biti kraći od njegovog ekonomskog veka trajanja u slučaju da se privredni subjekt odlučuje za njihovu češću zamenu. konzerviranje sredstava). Međutim. Privredni subjekt određuje svojom računovodstvenom politikom za koje će se grupe sredstava primeniti pravilo da se godišnja amortizaciona stopa utvrđuje na nivou grupe. Preduslov za ovakvo postupanje je da se posmatrano sa stanovišta ukupne vrednosti sredstava privrednog subjekta za koja se obračunava amortizacija ne radi o materijalno značajnim stavkama. godine za koju se vrši obračun amortizacije. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. koja su s jedne strane najbrojnija. U skladu sa MRS 8 promena procenjenog veka upotrebe sredstva se ne smatra promenom računovodstvene politike. tj. kancelarijski nameštaj). da je učešće ukupne knjigovodstvene vrednosti tih sredstava u ukupnoj knjigovodstvenoj vrednosti sredstava za koja se vrši obračun amortizacije relativno malo. prema MRS 8 primena neke računovodstvene politike utvrđene na osnovu Standarda ili Tumačenja nije obavezna ako je efekat njene primene beznačajan/nebitan za kvalitet finansijskih izveštaja. Procenjeni preostali vek upotrebe sredstva procenjuje se posmatrano od 1. kada bi privredni subjekt dosledno primenio ovakav zahtev. a dugo traje. ili redovno održavanje nije bilo adekvatno. Naime. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . MRS 16 dozvoljava da se za obračun amortizacije koriste sledeće metode: . datum isteka ugovora o finansijskom lizingu. 10-11 100 .. Određivanje preostalog veka upotrebe sredstva direktno utiče na godišnje amortizacione stope (ako se one koriste za utvrđivanje godišnjeg iznosa amortizacije). koji košta. treba primeniti pravila „značajnosti” i „ekonomičnosti” pri izboru računovodstvene politike. naročito kancelarijske opreme.očekivano fizičko trošenje koje zavisi od proizvodnih faktora. Prema tome. pa može usporiti računovodstvo u sastavljanju finansijskih izveštaja i ne doprinosi značajno povećanju kvaliteta finansijskih izveštaja. Time se neće ugroziti kvalitet finansijskih izveštaja privrednog subjekta. primenjuje se metoda proporcionalnog ili metoda degresivnog otpisivanja. s tim da korišćena metoda za obračun amortizacije nekog sredstva treba da odgovara obimu ekonomskih koristi koje se dobijaju od sredstva. kao što su broj smena u kojima će se sredstvo koristiti.funkcionalno otpisivanje. već promenom računovodstvene procene i primenjuje se prospektivno . Procena veka upotrebe sredstva je stvar prosuđivanja u privrednom subjektu zasnovanog na njegovom iskustvu sa sličnim sredstvima. One se utvrđuju na osnovu procenjenog preostalog veka upotrebe (korišćenja) sredstva u privrednom subjektu. jer se ne radi o značajnim stavkama.proporcionalno (linearno) otpisivanje. Metodu bira privredni subjekt.. što je najčešće slučaj. odnosno da se za svako sredstvo utvrđuje preostali vek upotrebe) povećao bi se posao za privredne subjekte. jer je česta situacija da privredni subjekti imaju veliki broj sredstava. a sa druge strane relativno malo učestvuju u ukupnoj vrednosti sredstava privrednog subjekta može se primeniti pravilo „značajnosti” pri izboru računovodstvene politike. što znači da privredni subjekt za svako svoje značajno sredstvo pojedinačno procenjuje vek upotrebe.degresivno otpisivanje i . Vek upotrebe sredstva može biti duži od prvobitno procenjenog ako su urađeni značajni radovi na sredstvu kojim mu je produžen vek trajanja ili privredni subjekt nema materijalnih mogućnosti da izvrši zamenu sredstva. na svaki datum bilansa).za taj i buduće obračunske periode. . MRS 16 utvrđuje da se iznos koji se amortizuje alocira na sistematskoj osnovi u toku veka korišćenja sredstva.zakonska ili slična ograničenja u vezi sa korišćenjem sredstava. Da bi se izbegao posao. postrojenja i opreme treba u određenim vremenskim razmacima preispitivati (npr. iznos amortizacije za tekući i buduće periode treba uskladiti. U slučaju da se to ne može realno utvrditi. Vek upotrebe može biti kraći od prvobitno procenjenog i u slučaju da je došlo do tehnoloških promena ili promena na tržištu koje smanjuju vek upotrebe sredstva. na primer. . Da se insistira na preciznosti pri obračunavanju amortizacije može se zaključiti i iz zahteva ovog standarda koji se odnose na situacije u kojima se i jedno konkretno sredstvo za potrebe obračuna amortizacije deli na dva ili više obračunskih delova. pa ako se očekivanja znatno razlikuju od prethodnih procena.

glasnik RS”. S obzirom na to da se kao investiciona nekretnina klasifikuje isto zemljište i građevinski objekti koji mogu biti pod delokrugom MRS 16 samo da im je namena drugačija. standardom se ne zahteva ali se podrazumeva da procenu nekretnina uradi profesionalni kvalifikovani procenjivač. postrojenja i opreme Prema modelu revalorizacije nakon početnog priznavanja. postrojenja ili opreme) se na datum bilansa vrednuje po svojoj fer vrednosti utvrđenoj na taj datum bilansa. 10-11 toga da li ovaj standard izričito zahteva ili ne zahteva od privrednog subjekta da fer vrednosti nekretnina moraju utvrditi profesionalni kvalifikovani procenjivači. Osnovica za obračun amortizacije 9. Može se desiti da i sadašnja knjigovodstvena vrednost skenera starog dve godine bude znatno iznad tržišne vrednosti novog i tehnički još boljeg skenera. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Ne zahteva se da se za sva sredstva za koja se amortizacija obračunava primenjuje isti metod za obračun amortizacije (npr.MRS 40 Investicione nekretnine („Sl.000. postrojenja ili opreme ne postoji tržišni dokaz njegove fer vrednosti ili se takvo sredstvo retko prodaje.00 2.000.00 1.00 2.000.000. za jednu mašinu se može primeniti metoda proporcionalnog otpisivanja. kod kompjuterske opreme po pojavljivanju nekog novog uređaja .00 20% 6 60.00 Primena modela revalorizacije za naknadno vrednovanje nekretnina.značajno opadanje vrednosti nacionalne valute. treba metodu promeniti kako bi realnije odražavala očekivane promene obima ekonomskih koristi (ako se na mašinu ugradi brojač proizvedenih komada postoji opravdanje da se sa metode proporcionalnog otpisivanja pređe na metodu funkcionalnog otpisivanja).00 Otpisana vrednost Rezidualna vrednost God. MRS 16 postavlja zahtev da se izvrši obelodanjivanje činjenice da u procenu nije bio uključen nezavisni procenitelj.00 3. Kamion 3.000. Treba izabrati metodu čijom bi se primenom obezbedio najrealniji obračun amortizacije.. ali se od njega ne zahteva da utvrdi fer vrednost ulaganja u nekretnine na osnovu procene nezavisnog. privrednom subjektu se preporučuje.RAČUNOVODSTVO. 77/2010 . Kada zbog specifične prirode nekog sredstva u obliku nekretnine. Razlozi za primenu modela revalorizacije za vrednovanje nekretnine. sredstvo (u obliku nekretnine.00 Broj punih meseci Iznos korišćenja u amortizacije tekućoj godini 2% 12 180. Fer vrednost sredstva u obliku postrojenja i opreme obično je njegova tržišna vrednost utvrđena procenom.skenera. privredni subjekt ima zemljište na periferiji grada.00 600. U praksi često postoji neslaganje oko Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. a iznos amortizacije za tekući i buduće obračunske periode treba uskladiti (ne bi se vršilo retroaktivno prilagođavanje).000.dalje: MRS 40). stopa 10.600. Kada su u pitanju postrojenja i oprema. MRS 16 ne pruža smernice ko treba da vrši procenu njihovih fer vrednosti.000. . Ako je takva promena metode amortizacije nužna. Naziv sredstva dan određivanja stope br. Kako se grad širi tako rastu i cene zemljišta).000. Prema MRS 16 fer vrednost zemljišta i zgrada po pravilu se utvrđuje procenom koju vrše profesionalni kvalifikovani procenjivači.000.00 0. privredni subjekt treba da proceni njegovu fer vrednost koristeći metodu pri- 101 .00 400.000. Automobil Ukupno 023 stava.000. Radi daljeg pojašnjenja da li se zahteva ili ne zahteva profesionalni kvalifikovani procenjivač ukazujemo na smernicu koju sadrži (I-40) Međunarodni računovodstveni standard .00 1. Nije izričito navedeno da takvu procenu moraju uraditi profesionalni kvalifikovani procenjivači.000. Zgrada Ukupno 022 2. cene su mnogo više nego posle godinu ili dve. za obračun amortizacije 1.00 180. Ako je fer vrednost utvrđena na neki raniji datum vrednuje se u visini te fer vrednosti umanjene za obračunatu amortizaciju (od datuma revalorizacije do datuma bilansa) i obračunate gubitke zbog obezvređenja (od datuma revalorizacije do datuma bilansa).000.00 160.00 400.00 2. br.000.promene na tržištu nekretnina. Uslov da se za neko sredstvo može primeniti model revalorizacije je da se njegova fer vrednost može pouzdano utvrditi.000.000.500. za drugu metoda degresivnog otpisivanja a za treću metoda funkcionalnog otpisivanja). postrojenja i opreme koje mogu da izazovu značajne razlike između sadašnje vrednosti sredstava i njihove fer vrednosti (npr. postrojenja i oprema nakon početnog priznavanja mogu biti: .000.000. treba je obračunati kao promenu računovodstvene procene. osim kao deo kontinuiranog poslovanja.00 10% 12 100. Naime.000.000. priznatog ovlašćenog procenjivača koji ima skorije iskustvo u proceni ulaganja u nekretnine na sličnim lokacijama i iste kategorije. Metode amortizacije koje se primenjuju treba preispitivati u redovnim vremenskim razmacima i ako postoji znatna promena očekivanog obima ekonomskih koristi od sredNabavna vrednost na R.000.000.

. treba na datum svakog bilansa da vrši proveru da li su se stekli uslovi da revalorizuje sredstva. Ova metoda se može primeniti kod sredstava kod kojih je moguće utvrditi nabavnu vrednost istovrsnog novog sredstva. Sadašnja vrednost (knjigovodstvena neto vrednost) koje se revalorizuje. Ako se pokaže da je u pitanju značajnije odstupanje uradio bi revalorizaciju i na datum bilansa. velike upravne zgrade. Ako se ovom metodom utvrđuje fer vrednost. na kraju tog obračunskog perioda treba da obračuna amortizaciju za sredstva od dana revalorizacije do kraja obračunskog perioda i nakon toga treba da proveri da li dobijene knjigovodstvene vrednosti sredstava značajnije odstupaju od njihovih fer vrednosti koje bi se utvrdile na dan na koji sastavlja obračun. .zemljište. . MRS 16 ne daje smernice do kog nivoa razlikovanja navedene dve vrednosti ne treba raditi revalorizaciju. postrojenja posebne namene. .000. Ako je ta promena dovela do znatnije razlike fer vrednosti u odnosu na njegovu knjigovodstvenu vrednost. Vrednosti 1. vrši revalorizacija sredstva na dan njegovog rashodovanja ili prodaje.brodovi.000. na primer upravne zgrade privrednog subjekta.00 40.motorna vozila.vazdušna saobraćajna sredstva. br. Revalorizacija se može raditi na bilo koji datum u toku obračunskog perioda. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA nosne vrednosti ili ga vrednuje po njegovom amortizovanom trošku zamene. Učestalost revalorizovanja zavisi od promene fer vrednosti sredstva (u obliku nekretnine. 10-11 . Srazmerno se koriguju nabavna i otpisana vrednost sredstva tako da sadašnja vrednost (neto knjigovodstveni iznos sredstva) nakon revalorizacije bude jednaka njegovoj procenjenoj fer vrednosti: 102 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. slične upotrebe u poslovanju privrednog subjekta i sredstva čije se tržišne cene slično menjaju. Otpisana vrednost 3. ako se primenjuje model revalorizacije.mašine. Amortizovani trošak zamene se dobija kada se na procenjen trošak nabavke istovrsnog novog sredstva primeni procenjeni procenat ostatka vrednosti (neutrošene vrednosti) sredstva. . S obzirom da sredstva imaju nabavnu i otpisanu vrednost prilikom revalorizacije.nameštaj i oprema. na datum bilansa. . Ako je privredni subjekt revalorizaciju uradio na neki datum u toku obračunskog perioda. postrojenja ili opreme) revalorizuje. tj.000. Nema smernica da li se. priliv gotovine bi se procenio u visini izdataka za zakup koji bi privredni subjekt imao ukoliko bi morao da iznajmi takvu zgradu. dopuštena su dva postupka.00 Revalorizacijom je utvrđena nova knjigovodstvena vrednost postrojenja u iznosu od 180. Kod sredstava gde su te promene ređe i manjeg intenziteta i kada nema inflacije dovoljno bi bilo revalorizaciju raditi svake treće.kancelarijska oprema. treba uraditi revalorizaciju tog sredstva. Svaka od navedenih revalorizacionih grupa se može dalje raščlanjavati ili formirati neke nove. Revalorizaciju treba raditi dovoljno često da knjigovodstveni iznos ne bi značajnije odstupao od iznosa fer vrednosti na datum bilansa.zemljište i zgrade (ako se privredni subjekt opredeli za ovu revalorizacionu grupu ne može imati revalorizacionu grupu zemljište). pa privredni subjekt treba sam da prosudi kada je vreme da vrši revalorizaciju. Kada se neko sredstvo (u obliku nekretnine. Primeri sredstava za koja ne postoji tržišni dokaz njihove fer vrednosti mogu biti: veliki tržni centri. postrojenja ili opreme) Primer: Knjigovodstvene vrednosti postrojenja pre revalorizacije su: Red. MRS 16 daje sledeći primer za te grupe: . MRS 16 ne vrši kvantifikovanje „značajnijeg odstupanja”. Kod pojedinih sredstava promene mogu biti intenzivnije i češće u odnosu na neka druga sredstva. Nabavna vrednost 2. itd. Knjiženje izvršiti po oba načina predviđena MRS 16. treba revalorizovati celokupnu revalorizacionu grupu kojoj to sredstvo pripada. proizvodne hale u nerazvijenim područjima. .00 dinara. Iznosi 200. Ako se privredni subjekt opredelio za model revalorizacije. Ova metoda je pogodna za utvrđivanje fer vrednosti nekretnina koje se izdaju. četvrte ili pete godine.XIII RAČUNOVODSTVO. To se radi da bi se izbeglo da se u finansijskim izveštajima u okviru jedne revalorizacione grupe nađu sredstva revalorizovana na različite datume. Metoda prinosne vrednosti podrazumeva utvrđivanje priliva i odliva gotovine po osnovu sredstva tokom njegovog veka upotrebe u privrednom subjektu.00 160.000. što znači da MRS 16 ne zabranjuje revalorizaciju. Revalorizacione grupe objedinjuju sredstva slične vrste.

analitička kartica nekog sredstva može biti analitička kartica za tri sintetička računa: za sintetički račun na kojem se evidentira nabavna vrednost te vrste sredstava. ako ranije u vezi sa tim sredstvom nije bilo formiranih revalorizacionih rezervi.00 160. MRS 40 direktno ni jednom modelu ne daje prednost.000. Kada se knjigovodstvena vrednost sredstvu poveća. Knjiženje revalorizacije sprovodi se na sledeći način: 0230 0239 330 Postrojenja i oprema Ispravka vrednosti postrojenja i opreme Revalorizacione rezerve 25.00 +5.00 40. kao revalorizaciona rezerva. Otpisana vrednost 3.000. za iznos ranije priznatog rashoda priznaje se nastanak prihoda.00 100 180.model fer vrednosti ili .00 % 100 20 80 Posle revalorizacije 225. Nabavna vrednost 2.000.MRS 8 Računovodstvene politike.000.00 20. Nakon toga izračunava se otpisana vrednost koja čini 20% nabavne vrednosti. postojati posebna analitička kartica za revalorizacionu rezervu. Vrednosti 1. Uslov za izbor jedne od ove dve metode jeste da se metod primenjuje na sva sredstva koja su priznata kao investiciona nekretnina. Uslov je da će ta promena metoda (koja je u stvari promena računovodstvene politike) dovesti do boljeg prikazivanja događaja ili poslovnih promena u finansijskim izveštajima.000.000. ali se može reći da na indirektan način favorizuje model fer 103 . a za preostalo povećanje vrednosti sredstva formira se revalorizaciona rezerva.00 S obzirom da je poznata sadašnja vrednost (180.000.00 Knjiženje revalorizacije: 0230 0239 330 Postrojenja i oprema Ispravka vrednosti postrojenja i opreme Revalorizacione rezerve -20.00 20.00 -40.00 45.000.dalje: MRS 8) izvrši promena metoda za naknadno vrednovanje investicionih nekretnina.00 dinara) koja čini 80% nabavne vrednosti. smanjenje se knjiži kao smanjenje ranije formiranih revalorizacionih rezervi. povećanje se direktno odobrava kapitalu. do nabavne vrednosti se dolazi na sledeći način: 180.00 Knjižiti +25.Investicione nekretnine Investicione nekretnine se u skladu sa MRS 40 naknadno vrednuju primenom jednog od sledećih modela: . Ovaj račun mora biti analitički raščlanjen na sredstva po osnovu kojih su ove rezerve stvorene.000.000.00 % 100 Posle revalorizacije 180.00 Nabavna vrednost se svodi na procenjenu fer vrednost a otpisana vrednost se svodi na nulu. Kada se knjigovodstveni iznos sredstava smanji kao rezultat revalorizacije. Nabavna vrednost 2. Vrednosti 1.000. Otpisana vrednost 3. 10-11 razlika se priznaje kao rashod ili se priznaje u celosti kao rashod. Na ovaj način sadašnja vrednost se svodi na procenjenu fer vrednost. promene računovodstvenih procena i greške („Sl. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. br. br.00 Knjižiti -20.000. glasnik RS”.000. MRS 40 dopušta da se u skladu sa (I-08) Međunarodni računovodstveni standard . U okviru postojeće analitike osnovnih sredstava na analitičkoj kartici sredstava se može evidentirati podatak o revalorizacionoj rezervi konkretnog sredstva (ne mora.00 0. sintetički račun na kojem se evidentira ispravka vrednosti te vrste sredstava i sintetički račun revalorizacionih rezervi).model nabavne vrednosti. Preračun vrednosti po osnovu revalorizacije: Red.000. a ukoliko iznos smanjenja premašuje ranije formirane revalorizacione rezerve.000.000.00 -40.00 180. a pri prethodnoj revalorizaciji mu je smanjivana vrednost kada je knjižen nastanak rashoda po tom osnovu.00 160. Sadašnja vrednost (knjigovodstvena neto vrednost) Pre revalorizacije 200. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Preračun vrednosti po osnovu revalorizacije: Red.00 5.000.00 Kada se knjigovodstveni iznos sredstava poveća kao rezultat revalorizacije.00 40. Račun 024 .000.000.RAČUNOVODSTVO.000.000.00 dinara : 80%. Sadašnja vrednost (knjigovodstvena neto vrednost) Pre revalorizacije 200.000. br.000. 77/2010 .

ako ih privredni subjekt ima vrednuju modelom fer vrednosti.XIII RAČUNOVODSTVO. Ta vrednost bi trebalo da predstavlja najverovatniju cenu koja se može opravdano postići na tržištu na datum sastavljanja bilansa.odsustvo obračunavanja amortizacije i troškova amortizacije.ne obračunava se obezvređenje sredstva u skladu sa MRS 36. nakon njenog završetka privredni subjekt je zapao u finansijske teškoće i nije u mogućnosti da organizuje proizvodnju. ili da tržišne cene postanu u manjoj meri trenutno raspoložive. U ovakvim situacijama nekretnina se vrednuje korišćenjem modela nabavne vrednosti iz MRS 16. niti buduće koristi od tih izdataka. hala je velika i u toj opštini nije bilo u skorije vreme prodaje takvih objekata). gde svaka strana deluje nezavisno. Naknadno vrednovanje po modelu fer vrednosti Ukoliko se odluči da investicione nekretnine nakon početnog priznavanja vrednuje po fer vrednosti. u ugovornim uslovima lizinga ili u drugim ugovorima vezanim za nekretnine. Ne uzimaju se u obzir cene koje su bile pre datuma bilansa. U MRS 40 data su sledeća uputstva za utvrđivanje fer vrednosti: . već i da li je slične nekretnine procenjivao u skorije vreme. kada bi se birao procenitelj. pa se odlučio da je daje u zakup ne koristi je za sopstvene potrebe jer namerava da je izdaje pod zakup. . mestu ili uslovima vezanim za nekretninu. ono treba da nastavi sa korišćenjem te metode sve dok nekretninu ne otuđi (ili sve dok ta nekretnina ne postane nekretnina koju drži vlasnik ili dok ne počne da razvija tu nekretninu za naknadnu prodaju u okviru redovnog poslovanja). čak i u slučaju da su uporedive tržišne transakcije manje učestale. 10-11 104 .poželjno je. privredno društvo treba da sva svoja sredstva koja se svrstavaju kao investiciona nekretnina vrednuje po toj metodi.pri određivanju fer vrednosti ne uzimaju se u obzir budući kapitalni izdaci za razvoj ili poboljšanje stanja nekretnine. Postoji izuzetak od ovog pravila. Zadatak je privrednog subjekta (odnosno procenitelja) da prepozna razlike u prirodi nekretnine. Dakle. Povećanje te vrednosti predstavlja dobitak i priznaje se kao prihod u tom obračun- skom periodu. kada privredni subjekt ne može pouzdano da utvrdi fer vrednosti investicione nekretnine. Ukoliko je privredni subjekt vrednovao investicionu nekretninu po fer vrednosti. Dakle. koji je profesionalno i stručno osposobljen i koji ima skorašnje iskustvo u vezi sa lokacijom i kategorijom ulaganja u nekretninu koja je predmet vrednovanja. Nije dozvoljeno da se. Vrednovanje po fer vrednosti znači da se na datum svakog narednog bilansa može očekivati promena vrednosti investicione nekretnine.najbolji dokaz fer vrednosti obično su tekuće cene na aktivnom tržištu slične nekretnine.fer vrednost investicione nekretnine je najčešće tržišna vrednost te nekretnine. a koje su predmet lizinga ili sličnih ugovora. .tekuće cene na aktivnom tržištu za nekretnine čiji su uslovi. bio dozvoljen prelazak na model fer vrednosti). dok njeno smanjenje predstavlja gubitak i priznaje se kao rashod u tom obračunskom periodu. proizvodna hala koju je privredni subjekt izgradio u nerazvijenoj opštini. prelazak sa metode troška nabavke na model fer vrednosti. dakle. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA vrednosti. To je situacija kod prvog naknadnog vrednovanja investicione nekretnine (bilo da je kupljeno ili napravljeno da bude investiciona nekretnina.ne obračunava se revalorizacija nekretnine i . morala bi se primenjivati sve do otuđenja sredstva ili do njegovog rashodovanja (ne bi.pri utvrđivanju fer vrednosti uzima se u obzir pretpostavka da se transakcija odvija između nepovezanih strana. . treba voditi računa ne samo o tome da li ima formalno priznatu kvalifikaciju za procenjivanje i da je procenjivao slične nekretnine. priroda ili lokacija različiti (ili one koje su predmet liPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. ili koje će nastupiti nakon njega. Naime. tj. Ulaganja u tuđe nekretnine koje su klasifikovane kao investiciona nekretnina isključivo se vrednuju po modelu fer vrednosti. ili kada alternativnu procenu fer vrednosti (izvedenu na bazi diskontovane projekcije novčanog toka) nije moguće sastaviti (npr. Ako bi se primenjivao model troška nabavke. ta vrednost treba da odražava aktuelno stanje i okolnosti na tržištu te nekretnine na datum bilansa. odnosno: . . . u MRS 40 izražena je sumnja da bi prelazak sa modela fer vrednosti na model nabavne vrednosti imao za rezultat bolje prikazivanje finansijskog položaja i finansijskog rezultata preduzeća. ali ne i obavezno da privredni subjekt utvrdi fer vrednost ulaganja u nekretninu na bazi procene nezavisnog procenitelja. čak i kada se promene uslovi (moguće je utvrditi fer vrednost) izvrši promena metode za vrednovanje.pri određivanju fer vrednosti ne vrši se umanjenje za troškove transakcija koje bi preduzeće imalo prilikom prodaje (ili neke druge vrste otuđenja). . bilo da je izvršena promena načina upotrebe). na istoj lokaciji i pod sličnim uslovima. Pri obračunavanju troškova amortizacije pretpostavljena rezidualna vrednost treba da bude nula. dok se ostale investicione nekretnine. Ukoliko na tržištu nema ovakvih tekućih cena. privredni subjekt razmatra informacije koje dobija iz raznih izvora. Iz primene metode fer vrednosti proizilazi: . Ovakva situacija se može pojaviti u slučaju da se na tržištu nekretnina ne prodaju nekretnine koje su iste ili slične nekretnini privrednog društva.

u smislu definicije iz (I-37) Međunarodni računovodstveni standard . br.novije cene na manje aktivnim tržištima.000. postrojenja i opreme ukupan iznos ispravki vrednosti po osnovu amortizacijei za ukupan iznos gubitka zbog obezvređenja. sa prilagođavanjima na način da se odraze sve promene u ekonomskim uslovima od dana kada se desila transakcija po tim cenama. 77/2010 . Vrednovanje bioloških sredstava reguliše (I-41) Međunarodni računovodstveni standard . privredni subjekt koji se opredeli za model troška nabavke vrednuje svoju investicionu nekretninu primenom modela troška nabavke iz MRS 16. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII zinga ili drugih ugovora).000. U tom slučaju privredni subjekt (tj. glasnik RS”.dalje: MRS 37).planove diskontovanog toka gotovine od davanja u zakup nekretnine (s tim da su pri projektovanju budućeg toka gotovine uvažavani uslovi bilo kojeg postojećeg lizinga i ugovora. Množenjem njihovih količina sa tržišnim vrednostima dobila bi se njihova fer vrednost.000.00 dinara b) 5. prilagođene na način da odraze ove razlike. ne vrši se korekcija fer vrednosti biološkog sredstva ili poljoprivrednog proizvoda zbog postojanja nekog terminskog ugovora u kojem su cene drugačije od cena na datum bilansa ili datum uknjižavanja sredstva.00 nekretnine Naknadno vrednovanje po modelu amortizovanog troška nabavke Nakon početnog priznavanja. Cene iz takvih ugovora nisu nužno relevantne za utvrđivanje njihovih fer vrednosti. • moguće je da navedeni izvori informacija navedu na različite zaključke u vezi sa fer vrednošću ulaganja u nekretnine. Knjigovodstvena vrednost zgrade je 10. na primer.dalje: MRS 41). br. U nekim slučajevima ugovor o kupoprodaji biološkog sredstva ili poljoprivrednog proizvoda može da bude štetan ugovor. Računi 021 i 025 . što nije slučaj kod primene metoda fer vrednosti. U takvim situacijama MRS 37 se primenjuje na te ugovore. procenitelji) razmatra razloge ovih razlika.000. potencijalne obaveze i potencijalna imovina. kod tog modela se ne obračunava amortizacija.00 dinara a) Knjiženje za promenu fer vrednosti na više: 024 Investicione 1.MRS 37 Rezervisanja. na primer po starosti ili po kvalitetu.00 dinara Na datum bilansa procenjena fer vrednost zgrade je: a) 11. 10-11 105 . . itd.000. odnosno vrednuje je po nabavnoj ceni umanjenoj za Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000. Preduzeće bira osobine koje odgovaraju osobinama koje se koriste na tržištu kao osnov za utvrđivanje cena. goveda mogu da se grupišu u sledeće grupe: telad. postrojenja i opreme 024 Investicione 5. 77/2010 . Smanjenje fer vrednosti bioloških sredstava priznaje se kao rashod (račun 580).000. Radi lakšeg utvrđivanja fer vrednosti biološkog sredstva ili poljoprivrednih proizvoda preduzeće treba da ih grupiše prema njihovim značajnim osobinama. Pod izrazom „trenutno stanje” misli se na stanje na datum bilansa. Imajući ovu napomenu u vidu.000.Biološka sredstva Na datum bilansa biološka sredstva se vrednuju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje.000. ali se iskazuju dobici ili gubici po osnovu promene fer vrednosti investicionih nekretnina. Ovo pravilo (vrednovanje po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje) ima i izuzetke. Povećanje fer vrednosti bioloških sredstava priznaje se kao prihod (račun 680). ili stanje na dan kada se biološko sredstvo ili poljoprivredni proizvod početno uknjižava u poslovnim knjigama preduzeća. glasnik RS”. Privredno društvo poseduje zgradu koja za njega predstavlja investicionu nekretninu.00 nja vrednosti nekretnina. trenutnih iznosa tržišnih zakupnina sličnih nekretnina na istoj lokaciji i pod istim uslovima.000. Naime.000. na kojem voljni kupac i voljni prodavac stupaju u neku transakciju. Primenom ovog modela privredni subjekt će u Bilansu uspeha iskazati troškove amortizacije po osnovu investicione nekretnine.000. a sa ciljem postizanja najpouzdanije procene fer vrednosti u okviru veoma malog spektra pouzdanih procena fer vrednosti.MRS 41 Poljoprivreda („Sl.00 nekretnina. Privredni subjekt ponekad sklapa ugovore o prodaji svojih bioloških sredstava ili poljoprivrednih proizvoda na neki budući dan (slučaj terminske prodaje). kao i tekuće tržišne procene neizvesnosti iznosa i vremena toka gotovine). potencijalne obaveze i potencijalna imovina („Sl. i . Primer: 1.RAČUNOVODSTVO. b) Knjiženje za promenu fer vrednosti na niže: 582 Obezvređenje 5. junad.000.00 nekretnine 682 Prihodi od usklađiva1.000. jer fer vrednost treba da odražava trenutno stanje na tržištu. muzne krave.

privredni subjekt to sredstvo meri po njegovoj fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove njegove prodaje na mestu uzgajanja. zasad voća tog godišta ne postoji na relevantnom tržištu). u paketu. troškove ponovnog sađenja drveća u šumskim zasadima nakon seče. neobrađeno zemljište i melioraciju zemljišta. pod uslovom da se.. voljnih i međusobno suočenih kupaca i prodavaca uzima se u obzir mogućnost promena tokova go- tovine. male promene na sadnicama voća ako su one zasađene neposredno pre datuma bilansa) ili . kao što su one koje se odnose na unapređenje buduće biološke transformacije. ako preduzeće ima pristup na dva aktivna tržišta. za utvrđivanje fer vrednosti preduzeće može da primenjuje: . Čim postane moguće da se vrednost takvog biološkog sredstva može pouzdano izmeriti. Ako aktivno tržište ne postoji. U takvom slučaju.cenu najnovije transakcije na tržištu. MRS 16 i MRS 36. Sadašnje stanje biološkog sredstva isključuje svako povećanje vrednosti koje će se ostvariti po osnovu dodatne biološke transformacije i budućih aktivnosti privrednog subjekta. Ponekad na tržištu ne postoje cene za biološko sredstvo u stanju u kojem se nalazi (npr. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Ako postoji aktivno tržište za biološko sredstvo ili poljoprivredni proizvod.reperne vrednosti u sektoru. U tim okolnostima. za koje cene na tržištu nisu utvrđene ili vrednosti nisu dostupne i za koje su alternativni postupci procene fer vrednosti očigledno nepouzdani. br. rast u prvoj godini u ciklusu proizvodnje na plantaži neznatno povećava drvnu masu tih stabala). u tom slučaju bi primenilo onu cenu koja važi na tržištu na kojem preduzeće očekuje da će vršiti prodaju svojih bioloških sredstava i poljoprivrednih proizvoda). cena koja se kotira na tržištu predstavlja odgovarajući osnov za utvrđivanje njegove fer vrednosti. Shodno tome. kao i pri procenjivanju očekivanih neto tokova gotovine. Pri utvrđivanju diskontne stope koriste se pretpostavke koje su u skladu sa pretpostavkama koje se koriste za procenu očekivanih tokova gotovine..MRS 2 Zalihe („Sl. u periodu između datuma transakcije i datuma bilansa. U nekim slučajevima ovi izvori informacija mogu da sugerišu drugačije zaključke u vezi sa fer vrednošću biološkog sredstva ili poljoprivrednog proizvoda. vrednost stoke koja je izražena po kilogramu mesa. umanjenoj za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja. oporezivanjem ili ponovnim stvaranjem bioloških sredstava nakon žetve. Moguće je da ne postoji odvojeno tržište za biološka sredstva koja su vezana za zemljište. da bi se došlo do fer vrednosti bioloških sredstava). odnosno za biološka sredstva. Prilikom ugovaranja cene. Iz toga sledi da fer vrednost odražava mogućnost takvih promena. Ako preduzeće ima pristup različitim aktivnim tržištima. . ekonomske okolnosti nisu u značajnoj meri promenile. diskontovane po tekućoj tržišnoj stopi pre oporezivanja. Biološka sredstva su često fizički vezana za zemljište (npr.kada je došlo do manje biološke transformacije od nastanka početnih troškova (npr. U tom slučaju pri utvrđivanju nabavne cene ili cene koštanja uzima se u obzir (I-02) Međunarodni računovodstveni standard . ta pretpostavka može da se obori prilikom početnog priznavanja biološkog sredstva. žetve i prodaje. nastavlja da meri Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Cena koštanja ponekad može da bude približna fer vrednosti. 77/2010 . kako bi se izbegla situacija da neke pretpostavke budu dvaput uzete u obzir ili ignorisane. za utvrđivanje fer vrednosti privredni subjekt primenjuje sadašnju vrednost neto tokova gotovine koju očekuje da će ostvariti od tog sredstva. Polazna pretpostavka je da fer vrednost biološkog sredstva može pouzdano da se izmeri. na primer. fer vrednost neobrađenog zemljišta i melioracije može da se oduzme od fer vrednosti kombinovanih sredstava. glasnik RS”. kao što je vrednost voćnjaka izražena po hektaru..dalje: MRS 2). uz korekciju vrednosti koja odražava razlike u tim cenama i . Privredni subjekt ne uključuje sve tokove gotovine u vezi sa finansiranjem sredstava.kada se ne očekuje da biološka transformacija značajno utiče na cenu (npr. Ne uključuje. itd. 10-11 106 . umanjenoj za ukupno obračunatu amortizaciju i ukupne gubitke zbog obezvređenja. Međutim. Cilj izračunavanja sadašnje vrednosti očekivanih neto tokova gotovine je da se utvrdi fer vrednost biološkog sredstva na sadašnjem mestu i u sadašnjem stanju. drveće u šumskom zasadu). u transakciji između dobro obaveštenih. privredni subjekt ugrađuje očekivanja u vezi sa mogućim promenama tokova gotovine. ono primenjuje cenu koja se kotira na tržištu koje je za njega najznačajnije (npr. Privredni subjekt koji je prethodno izmerio biološko sredstvo po njegovoj fer vrednosti. Za utvrđivanje fer vrednosti bioloških sredstava privredni subjekt može da koristi informacije koje se odnose na kombinovana sredstva (npr.. Pretpostavka da se fer vrednosti bioloških sredstava mogu uvek realno izmeriti može da se obori isključivo prilikom početnog priznavanja biološkog sredstva. naročito u slučaju: . biološko sredstvo se meri po svojoj nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja. Privredni subjekt ovo uzima u obzir prilikom utvrđivanja odgovarajuće diskontne stope koja će se primeniti. bilo u očekivane tokove gotovine bilo u diskontnu stopu ili u neku kombinaciju te dve vrednosti.. Privredni subjekt uzima u obzir razloge za postojanje tih razlika da bi došlo do najpouzdanije procene fer vrednosti u okviru relativno uskog raspona razumnih procena.XIII RAČUNOVODSTVO.tržišne cene za slična sredstva. ali da postoji aktivno tržište za kombinovana sredstva.

U slučaju da se vrednovanje vrši po fer vrednosti postupak vrednovanja je u delokrugu MRS 39. br. U nastavku se daje kratka napomena za knjiženja na računu 029: ukoliko privredni subjekt investira u objekat (ili zemljište) uzet u zakup a takvim ulaganjem ne stiče dodatna prava na korišćenje objekta (ne umanjuje mu se zakupnina. br. koji zahteva vrednovanje po fer vrednosti ako ona može da se utvrdi.MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje („Sl.dalje MRS 28) reguliše i situacije u kojima je moguće ulaganje vrednovati kao ulaganje raspoloživo za prodaju.00 5.Učešća u kapitalu ostalih povezanih pravnih lica Učešće u kapitalu pridruženih društava vrednuje se primenom metode učešća. uz obračunavanje amortizacije (amortizacija se obračunava u periodu trajanja zakupa ili u periodu veka upotrebe izvršenog ulaganja. 028 i 029.000.Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica Učešće u kapitalu zavisnih pravnih lica vrednuje se primenom metode nabavne vrednosti. 77/2010 .MRS 31 Učešća u zajedničkim poduhvatima („Sl. 027. ulaganja izvršena u taj objekat može računovodstveno obuhvatiti na računu 029.00 Računi 026. b) Za vrednovanje po fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje: 5800 Obezvređenje bioloških sredstava. ako je taj rok kraći od trajanja zakupa). U ovakvim slučajevima nije dozvoljen prelazak na vrednovanje po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja.četinarske šume 10. 027.000. vrednovanje bi se vršilo po nabavnoj vrednosti. Nje dozvoljeno naknadno vrednovanje primenom metode učešća.000. sem obezvređenja po osnovu oštećenja usled više sile 0210 Šume i višegodišnji zasadi . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Ukoliko bi vrednovanje bilo po fer vrednosti. U slučaju da pravno lice sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje učešće u kapitalu na računu 031 obračunava metodom nabavne vrednosti.Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica i druge hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Ukoliko je u pitanju učešće u kapitalu ostalih pravnih lica moguće je da se radi o dve vrste učešća: . a ne kao prihod. niti ono obezbeđuje dodatni period korišćenja objekta bez plaćanja zakupnine) i ukoliko taj objekat preduzeće (zakupac) ne daje dalje u podzakup.učešće u zajedničkom ulaganju.00 Račun 030 . 77/2010 . sve do njegovog otuđenja.000.00 dinara Na datum bilansa procenjena vrednost šume umanjena za procenjene troškove prodaje je: a) 155.RAČUNOVODSTVO.000. čije je naknadno vrednovanje u delokrugu (I-31) Međunarodni računovodstveni standard .00 dinara b) 140.000. što reguliše (I-39) Međunarodni računovodstveni standard . Smanjenje bi se knjižilo kao rashod ako nema formirane revalorizacione rezerve a ukidanje rezerve se vrši uz priznavanje prihoda kada se ulaganje proda. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII biološko sredstvo po njegovoj fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja. a u konsolidovanim finansijskim izveštajima primenom metode učešća. glasnik RS”. glasnik RS”.dalje: MRS 31).00 10. a ako ne može. Ukoliko pridruženo društvo u svom kapitalu ima revalorizacionu rezervu pravno lice vlasnik njegovog kapitala mora u svoj pasivi imati srazmeran pripadajući deo tih rezervi. 77/2010 . U okviru prikaza vrednovanja sredstava koja se iskazuju na računu 032 ukazaćemo na proceduru vrednovanja po fer vrednosti ovakve vrste sredstava.Ostala sredstva iz grupe 02 Prethodno date napomene za vrednovanje sredstava u okviru grupe 02 odnose se i na naknadno vrednovanje sredstava koja se obuhvataju na računima 026.dalje: MRS 39). Ukoliko izveštajni subjekt ne sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje učešće u kapitalu vrednuje primenom metode 107 .000.MRS 28 Investicije u pridružene entitete („Sl.četinarske šume 680 Prihodi od usklađivanja vrednosti bioloških sredstava 5.(I-28) Međunarodni računovodstveni standard . Primer vrednovanja šuma: 1. 028 i 029 .00 dinara a) Knjiženje za vrednovanje po fer vrednosti umanjenoj a procenjene troškove prodaje: 0210 Šume i višegodišnji zasadi . Ovaj standard zahteva da se naknadno vrednovanje u pojedinačnim finansijskim izveštajima učesnika u zajedničkom ulaganju vrši na način propisan MRS 27 (metodom nabavne vrednosti ili po fer vrednosti). U vezi sa naknadnim vrednovanjem stanja na računu 028 važe i napomene o zastarelosti potraživanja na koje se ukazuje u okviru vrednovanja potraživanja iz Klase 2. br. povećanje te vrednosti se knjiži kao povećanje revalorizacione rezerve. Privredno društvo ima šumu čija je knjigovodstvena vrednost 150. Račun 031 . 10-11 Račun 032 . Povećanje se priznaje kao prihod a smanjenje kao rashod. glasnik RS”.

Iznos gubitka koji se uklanja iz sopstvenog kapitala i iskazuje kao rashod je razlika između njegove vrednosti sticanja (neto razlika od bilo koje ponovne isplate glavnice i nastale amortizacije) i tekuće fer vrednosti (za instrumente kapitala) ili vrednosti koja se može povratiti (za instrumente duga). Ukoliko se učešće u zajedničkom ulaganju vrednuju u skladu sa MRS 39 ono se tretira kao finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju. umanjena za bilo koji gubitak zbog obezvređenja tog sredstva koji je prethodno priznat u neto dobitku ili gubitku. . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. koje se inače u drugim okolnostima ne bi uzimale.nacionalni ili lokalni ekonomski uslovi koji su u vezi sa izmirivanjem obaveza za sredstvo u grupi (na primer. objektivni dokaz o obezvređenju ulaganja u instrumente kapitala predstavljaju i informacije o značajnim promenama sa štetnim uticajima koje su se odigrale u tehnološkom. moguće je da će njegovom vlasniku po osnovu njega priticati značajni prihodi (u obliku dividendi). Vrednost instrumenta duga koja se može povratiti. U slučaju da nije moguće utvrditi fer vrednost vrednuju se po trošku nabavke umanjenom za eventualne gubitke zbog obezvređenja (ovo važi i za udele ako je učešće u tom obliku).XIII RAČUNOVODSTVO. . Ne priznaju se gubici za koje se očekuje da će nastati kao rezultat budućih događaja. bez obzira koliko verovatni bili. mada smanjenje ne može još uvek da se utvrdi za pojedinačna finansijska sredstva u grupi uključujući i . Naknadno vrednovanje finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju se vrši po njihovim fer vrednostima. U takvim okolnostima privredni subjekt koristi svoje iskustvo i prosuđivanje da prilagodi objektivne podatke grupi finansijskih sredstava da bi oni odrazili aktuelne okolnosti (što reguliše paragraf AG89. Promene fer vrednosti priznaju se kao promena stavke kapitala (revalorizacione rezerve) a ukoliko je utvrđeno obezvređenje sredstava i ukoliko za njih nema formirane pozitivne revalorizacione rezerve (ili nema dovoljno formirane rezerve) priznaje se nastanak rashoda. Finansijsko sredstvo je obezvređeno ako je iskazano u iznosu koji je iznad njegove procenjene vrednosti koja se može povratiti. Privredni subjekt procenjuje na svaki datum bilansa da li postoje objektivni dokazi da su finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava obezvređeni. Iznos uložen u finansijsko sredstvo se može povratiti: . iako se i dalje nastavlja sa priznavanjem sredstva. tržišnom. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA učešća.nastupio je trend naplate po osnovu sredstva (ili portfelja sredstava) koji ukazuje da se celokupna nominalna vrednost tog sredstva (ili portfelja sredstava) neće naplatiti objektivni podaci ukazuju da postoji merljivo smanjenje budućih tokova gotovine od grupe finansijskih sredstava nakon početnog priznavanja tih sredstava.emitent (ili dužnik) je u značajnim finansijskim teškoćama. koji je ponovo meren radi utvrđivanja fer vrednosti je sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine diskontovanih po tekućoj tržišnoj kamatnoj stopi za slično finansijsko sredstvo. Dodatka A MRS 39). ekonomskom ili pravnom okruženju u kome emitent posluje i označava da se troškovi ulaganja u instrumente kapitala ne mogu povratiti. ili .njegovom prodajom ili .naplatom prihoda po osnovu njega (na primer dividendi ako su u pitanju akcije).uzimanje garancije od zajmoprimca zbog ekonomskih ili pravnih razloga u vezi sa finansijskim teškoćama zajmoprimca. Sem navedenih događaja. smanjenje cena nafte za sredstva zajma proizvođačima nafte. kasni se sa isplatom kamate ili glavnice. U pojedinim slučajevima objektivni dokazi korišćeni za procenu iznosa gubitka zbog obezvređenja finansijskog sredstva mogu postati ograničeni ili više ne mogu biti u potpunosti relevantni za aktuelne okolnosti. povećan broj odloženih isplata ili povećan broj zajmo- primaca sa kreditnim karticama koji su dostigli svoja ograničenja kredita i isplaćuju minimalni mesečni iznos) ili .ugovori se krše. . s tim da po osnovu tog učešća ne postoji kontrola niti značajan uticaj na njih. Na primer. Iz ovoga proizlazi da finansijsko sredstvo ne mora obavezno biti obezvređeno ako mu je opala fer vrednost. Sledeće informacije mogu poslužiti kao objektivni dokaz da je finansijsko sredstvo ili grupa sredstava obezvređena ili nenaplativa: . Ukoliko je smanjenje fer vrednosti finansijskog sredstva raspoloživog za prodaju priznato kao rezerva u okviru kapitala i kada postoji objektivni dokaz njegove obezvređenosti akumulirani gubitak koji je priznat direktno u okviru kapitala (kao negativna rezerva) uklanja se iz kapitala (prestaje se sa njegovim priznavanjem) i priznaje se kao rashod. moguće je da zajmodavac bude u finansijskim teškoćama a ne postoji dovoljno dostupnih podataka iz prošlosti koji se odnose na slične zajmodavce. Naime. ili štetne promene u industrijskim uslovima koji utiču na zajmoprimaoce u grupi). povećanje stepena nezaposlenosti zajmoprimca u toj geografskoj oblasti.učešća u kapitalu drugih pravnih lica. smanjenje cena nekretnina za hipoteke u relevantnoj oblasti. Značajan ili dugotrajan pad fer vrednosti ulaganja u instrument kapitala ispod cene je takođe značajan dokaz obezvređenosti instrumenta. 10-11 108 .štetne promene platežne moći zajmoprimca u grupi (na primer.visoka je verovatnoća bankrotstva ili druge finansijske reorganizacije emitenta. ili nastaju druge greške u ispunjavanju ugovora. .

Ukoliko u periodu koji sledi poraste fer vrednost ili vrednost koja se može povratiti dužničkog instrumenta klasifikovanog kao finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju. 10-11 109 .000. 6. 2. Akcije su plaćene sa tekućeg (poslovnog) računa.000.000.000.000.00 Za primljenu dividendu: 2410 669 Tekući (poslovni) računi Ostali poslovni prihodi 6.00 Napomena: S obzirom da je fer vrednost akcija manja od njihove dotadašnje knjigovodstvene vrednosti knjigovodstvena vrednost je smanjena uz smanjenje ranije formirane revalorizacione rezerve. Procenjeno je da akcije nisu obezvređene. S obzirom da akcije nisu obezvređene za razliku nije priznat rashod.00 dinara je povećana berzanska cena akcija.RAČUNOVODSTVO.00 6.00 30. Privredno društvo je radi ulaganja novca na berzi kupilo 100 akcija po ceni od 2.00 din po osnovu akcija raspoloživih za prodaju.000.000.000. on se ukida priznavanjem prihoda u tekućem Bilansu uspeha.00 dinara b) 180. recimo na berzi .00 dinara po akciji. Na datum narednog bilansa za 30. a ono može da se povrati ili prodajom sredstva.00 dinara Novac je uplaćen na tekući (poslovni) račun preduzeća. Preduzeću je na tekući (poslovni) račun uplaćena dividenda u iznosu od 6. Zbog toga MRS 39 zahteva da se smanjenje berzanske cene prvo proknjiži kao negativna rezerva u okviru kapitala.000.00 Knjiženje promene fer vrednosti: 0321 332 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju Nerealizovani dobici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 20. Kupljene akcije se računovodstveno tretiraju kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju.00 10. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Gubici zbog obezvređenja koji su u vezi sa ulaganjem u instrument kapitala koji je klasifikovan kao finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju priznati kao rashod u Bilansu uspeha u nekom budućem obračunskom periodu se ne poništava priznavanjem prihoda.000. da li treba ukinuti tu negativnu rezervu.radilo bi se o prihodima od dividende ili kamate i po osnovu njegove konačne prodaje. 4.000. pa po tom osnovu sredstvo ne bi bilo obezvređeno. Na datum narednog bilansa za 6. Na berzi su prodate akcije (koje su bile raspoložive za prodaju) za: a) 220. Na ovom mestu ćemo ukazati zašto se prema MRS 39 smanjenje berzanske cene neke hartije od vrednosti ne proglašava automatski za njegovo obezvređenje i zašto se to smanjenje ne knjiži odmah kao rashod. 5.000.sa ove tačke gledišta sredstvo bi bilo obezvređeno.000. već kao negativna rezerva u okviru kapitala: sredstvo je obezvređeno ako ulaganje izvršeno u njega ne može da se povrati. Primer 1: 1. a taj porast se može objektivno povezati sa događajem koji je nastao nakon što je gubitak priznat kao rashod.00 200. ili prihodima koji nastaju po osnovu tog sredstva .00 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Na datum bilansa za 20. Može se desiti da opadne berzanska cena sredstvu ali da po osnovu njega vlasniku pritiče značajna dividenda.00 20.00 dinara je povećana berzanska cena akcija.000.000. već kao povećanje rezerve u okviru kapitala.000. tj. već negativna revalorizaciona rezerva.00 dinara je smanjena berzanska cena akcija raspoloživih za prodaju. pa da se tek potom proveri da li je sredstvo obezvređeno. Za promenu fer vrednosti: 332 333 0321 Nerealizovani dobici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 20. Knjigovodstveno evidentiranje kupovine: 0321 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 2410 Tekući (poslovni) računi 200. 3.

00 dinara odnosi na njihovo obezvređenje. Knjiženje za kupovinu akcija: 0321 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 2410 Tekući (poslovni) računi 200.00 8. 10-11 .000.000.00 4.00 dinara po akciji.00 Knjiženje koje se sprovodi za prodaju ulaganja: 202 Kupci u zemlji 0321 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 672 Dobici od prodaje učešća u kapitalu i dugoročnih hartija od vrednosti 333 Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 220.00 dinara Kamata po obveznicama je 10% na godišnjem nivou i plaća se na kraju godine.000.000.000.000.000.po osnovu kamate i .000. Nabavna vrednost obveznica je bila 96.00 Knjiženje za promenu fer vrednosti: 333 Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 0321 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 20.00 20. 034.000. Akcije su plaćene sa tekućeg (poslovnog) računa.00 196.000. ukoliko se radi o finansijskim sredstvima (a radi se o finansijski sredstvima ukoliko će njihova naplata rezultirati prijemom gotovine ili gotovinskih ekvivalenata) vrši se po amortizovanoj ceni uz korišćenje efektivne kamatne stope. Kupljene akcije se računovodstveno tretiraju kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju.00 dinara je smanjena berzanska cena akcija.00 20.000.000. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Promena fer vrednosti: 0321 333 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 6.00 20.00 4.000.00 200.Dugoročni finansijski plasmani Vrednovanje ovih sredstava.200.000. Na datum bilansa za 20.00 dinara a nominalna vrednost 100.00 Promena fer vrednosti: 0321 333 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 8. 035 i 038 . U navedenom primeru privredno društvo kupac obveznice imaće zaradu po dva osnova: .000.000.000.000.000.00 Za prodaju ulaganja: 202 572 Kupci u zemlji Gubici po osnovu prodaje učešća u kapitalu i hartija od vrednosti 0321 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 333 Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 180.00 dinara Za troškove pribavljanja plaćeno je sa tekućeg (poslovnog) računa berzanskom posredniku 1.00 196.000.XIII RAČUNOVODSTVO. Privredno društvo je radi ulaganja novca na berzi kupilo 100 akcija po ceni od 2.po osnovu toga što je za obveznice platio vrednost manju od njihove nominalne vrednosti. Procenjeno je da se od navedenog smanjenja fer vrednosti akcija 8. Primer vrednovanja po amortizovanom trošku (ceni): Privredno društvo je početkom godine kupilo obveznice sa rokom dospeća od 2 godine.00 Primer 2: 1. 2.00 Računi 033. 110 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 6.000.

Ukoliko bilo koji takav dokaz postoji.00 2.00 100.000. .000. Kod matičnog društva knjigovodstvena vrednost učešća je 100. .00 1.ugovori se ne krše. privredni subjekt vrši procenu vrednosti tog sredstva ili grupe sredstava koja se mogu povratiti i priznaje gubitak zbog obezvređenja u skladu sa paragrafima 63 . 4.200. Primenom MRS 36 utvrđena je nadoknadiva vrednost ovog učešća u iznosu od 85.000. 4.00 Iznos 96.000.000.00 u kapitalu zavisnih pravnih lica Ispravka vrednosti učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica 683 Prihodi od usklađivanja vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 5. Pri otkupu ili prodaji sopstvenih akcija ili udela ne sme se iskazati prihod ni rashod.00 600. MRS 39 za finansijska sredstva iskazana po amortizovanoj nabavnoj vrednosti.emitent je u značajnim finansijskim teškoćama. br.00 97. 2.00 Obračun vrednosti na datum bilansa (31. 1.200. Primeri: Zavisno društvo posluje sa gubitkom. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Obračun vrednosti na dan nabavke: Red. . br.00 100.200.Ispravka vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana Finansijsko sredstvo je obezvređeno ako je iskazano u iznosu koji je iznad njegove procenjene vrednosti koja se može povratiti. 3. 3. Pozicija Plaćeni iznos Transakcioni troškovi Nabavna vrednost obveznica (1+2) Nominalna vrednost obveznica Iznos koji će biti amortizovan do dana dospeća (4-1) Iznos transakcionih troškova koji treba da bude amortizovan do dana dospeća (2) Pozicija Plaćeni iznos Transakcioni troškovi Nabavna vrednost obveznica (1+2) Nominalna vrednost obveznica Amortizacioni iznos za tekuću godinu Amortizovani deo transakcionih troškova Knjigovodstvena vrednost obveznica (3+5-6) Iznos 96.00 4.200.visoka je verovatnoća bankrotstva ili druge finansijske reorganizacije emitenta. Privredni subjekt procenjuje na svaki datum bilansa da li postoje objektivni dokazi za obezvređenje finansijskog sredstva ili grupe sredstava. 10-11 Knjiženje ukidanja dela obezvređenja: 0390 111 .000. . Račun 037 .nastupio je trend naplate po osnovu sredstva koji ukazuje da se celokupna nominalna vrednost portfelja tog sredstva neće naplatiti.izvesno je aktiviranje garancija datih od strane zajmodavca zajmoprimcu. 2.12.600. ili nastaju druge greške u ispunjavanju ugovora. ili . 5. Red.000.00 1.000.65.00 finansijskih plasmana i drugih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 0390 Ispravka vrednosti učešća 15. kasni se sa isplatom kamate ili glavnice.00 dinara Na sledeći datum bilansa utvrđena je nadoknadiva vrednost u iznosu od 90.RAČUNOVODSTVO.Otkupljene sopstvene akcije i otkupljeni sopstveni udeli Otkupljene sopstvene akcije i otkupljeni sopstveni udeli vrednuju se u visini njihove nominalne vrednosti.00 5.000. 1.nestanak aktivnog tržišta za to finansijsko sredstvo zbog finansijskih teškoća.00 98. Sledeće informacije mogu poslužiti kao objektivni dokaz da je finansijsko sredstvo ili grupa sredstava obezvređena ili nenaplativa: .200.00 97. ili paragrafom 67 . paragrafom 66.): U slučaju da je neko od finansijskih sredstava koje se vodi na ovim računima nominirano u stranoj valuti vrši se na datum bilansa preračun na kurs koji važi na taj dan. 6.000. 5. već se ostvarena razlika iskazuje u okviru stavki kapitala (emisione premije ili neraspoređene dobiti).70. 6.000. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. za finansijska sredstva koja se vrednuju po knjigovodstvenoj vrednosti.000. 7.000.00 dinara.00 dinara. Knjigovodstvena evidencija obezvređenja: 583 Obezvređenje dugoročnih 15.00 Račun 039 .00 1. ovog standarda za finansijska sredstva raspoloživa za prodaju.

već se odmah tretiraju kao rashod perioda u kojem su nastali: . a po potrebi ona se može u okviru jednog maloprodajnog objekta računati i po prodajnim odeljenjima. zarade režije u proizvodnji. poluproizvoda i gotovih proizvoda vrednuju se po: . uglavnom. Opšte fiksne troškove.neto prodajnoj ceni ako je ona niža od cene koštanja. Opšte varijabilne troškove čine. ako je ona niža. tj. poluproizvoda i gotovih proizvoda U skladu sa MRS 2 na datum bilansa zalihe proizvodnje. ishrane zaposlenih. glasnik RS”.vrednovanje postojećih zaliha na datum bilansa . uglavnom. 77/2010 .neuobičajen iznos otpadnog materijala za izradu.XIII RAČUNOVODSTVO. ili neuobičajen iznos drugih proizvodnih troškova . na primer.MRS 11 Ugovori o izgradnji („Sl. troškovi prerade.postoje troškovi koji se ne uključuju u vrednost zaliha. ili na drugi način dobijen). troškovi nepotrebnog rada. poreza na imovinu. osiguranja. pa smisao obaveznosti korišćenja Klase 9 za privredne subjekte koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom ne treba. osim pravilnog početnog vrednovanja. poljoprivredni proizvodi ubrani (požnjeveni) vrednuju se po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje u momentu ubiranja. .po neto prodajnoj ceni.nabavnoj vrednosti (materijal i roba) ili ceni koštanja (gotovi proizvodi i nedovršena proizvodnja) ili . Zbog toga se najkasnije na datum bilansa mora izvršiti korigovanje ovog iznosa naniže i to za iznos marže.specifična identifikacija . . Naknadno vrednovanje zaliha proizvodnje.prva ulazna = prva izlazna (FIFO). Po osnovu kasnijih promena fer vrednosti ne vrši se priznavanje ni prihoda ni rashoda. čine: troškovi amortizacije. imaju slične marže i nepraktično je koristiti druge metode. Prema ovom standardu. razlike u ceni sadržane u vrednosti prodate robe. te za usluge koje su obavljene za posebne projekte. MRS 2 dopušta upotrebu tri metode („formule”): . zakupa i sl. troškovi pogonske energije.s obzirom da se zalihe. Cena koštanja obuhvata troškove materijala za izradu i troškove konverzije (troškovi prerade). čije priznavanje i vrednovanje reguliše (I-11) Međunarodni računovodstveni standard . opšti fiksni i opšti varijabilni troškovi koji se mogu pripisati toj konverziji (preradi). Pouzdanost ove metode zavisi od toga da li je struktura sredstava prodatih tokom perioda jednaka strukturi sredstava (zaliha) koja su bila raspoloživa za prodaju tokom perioda. za proizvode ili usluge koji su proizvedeni i odvojeni za posebne projekte. troškovi energije za grejanje. nabavljaju po različitim cenama. Ove troškove čine troškovi direktnih zarada. ili čak i po grupama roba. nastaju i troškovi konverzije. To korigovanje se vrši primenom na prodajnu vrednost prodate robe prosečne stope razlike u ceni. treba za svaki maloprodajni objekat računati prosečnu stopu razlike u ceni. tražiti u obezbeđenju podataka o bilansnoj vrednosti zaliha proizvedenih poljoprivrednih proizvoda. U skladu sa MRS 41. Vrednovanje izlaza sa zaliha vrši se primenom više metoda. . Navedena vrednost poljoprivrednih proizvoda se može utvrditi i bez postojanja obračuna troškova i učinaka. br. prvenstveno. S obzirom da se roba evidentira po prodajnim cenama.iznosi prekomernog trošenja materijala Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.zalihe koje se zateknu na datum bilansa treba vrednovati po njihovoj: . uz uslov da se njenom primenom dobijaju rezultati (visina zaliha i visina troškova nastalih prodajom zaliha) približni prethodno navedenim metodama. važno je ispoštovati odredbe relevantnih standarda za vrednovanje izlaza sa zaliha po osnovu njihovog trošenja (materijal i nedovršena proizvodnja) ili prodaje (gotovi proizvodi i roba) . 10-11 112 .koristi se za zalihe koje obično nisu razmenljive. Troškovi koji se ne uključuju u vrednost zaliha . ugovora o izgradnji.prosečna ponderisana cena. U slučaju da se poljoprivredni proizvodi dalje prerađuju u preduzeću ova vrednost predstavlja njihovu nabavnu vrednost na dan predaje na dalju preradu i dalje vrednovanje se vrši primenom odredbi MRS 2. Da bi ova metoda bila pouzdanija.ceni koštanja ili . u obezbeđenju podataka o troškovima i učincima neophodnih menadžmentu privrednog subjekta. kao što je rečeno. tj. postavlja se pitanje po kojoj ceni obračunati izlaz sa zaliha. ukoliko preduzeće ima više maloprodajnih objekata. Pored navedenih metoda dopuštena je i upotreba metode prodaje na malo. pored troškova materijala za izradu (koji se vrednuju po stvarnoj nabavnoj vrednosti). održavanja. već. Pri proizvodnji gotovih proizvoda (i nedovršenih proizvoda). Ne radi se o fer vrednosti utvrđenoj na datum bilansa već na dan kada je poljoprivredni proizvod ubran (požnjeven. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA KLASA 1: ZALIHE I STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI Za vrednovanje zaliha na kraju godine. kao što je to slučaj sa biološkim sredstvima. Nakon prikaza sadržine cene koštanja i neto prodajne vrednosti ukazaćemo na vrednost po kojoj se u Bilansu stanja priznaju sredstva koja se grade po osnovu tzv. rashod koji se knjiži u toku perioda iskazan je po prodajnim a ne po nabavnim vrednostima. Zalihe poljoprivrednih proizvoda se na datum bilansa vrednuju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje.dalje: MRS 11). uslovi za primenu ove metode su da se zalihe: sastoje od velikog broja izmenjivih stavki.

10-11 gubitaka). fiksni troškovi po jedinici proizvoda bi bili 0. naravno.000. troškovi amortizacije magacina gotovih proizvoda i sl.00 dinara fiksnih troškova (20. na jedinicu proizvoda otpada uvek isti iznos fiksnih troškova (u našem primeru 1.000.00 dinara. Napomena: Preduzeće navedene troškove može uključivati u cenu koštanja koju koristi menadžment preduzeća za svoje potrebe (sem za bilansiranje zaliha).000.00 din/kom). Očigledno je da se ovakav postupak raspodele fiksnih troškova po jedinici proizvoda.000 komada proizvoda „A”.000. a mogu nastajati i nusproizvodi često nije moguće pratiti odvojeno troškove prerade.troškovi prodaje . Ostatak do 100.00 dinara) tretirao bi se prema ovom standardu kao rashod perioda.000 komada proizvoda „A”.000. jer su to troškovi koji se odnose na prodate proizvode. tj. zavisi od odnosa proizvedene i prodate količine proizvoda „A”.00 dinara biti uključeno u zalihe na kraju obračunskog perioda. Da li će baš svih 80. o zaradama koje su isplaćene po osnovu čekanja na posao.ne čine troškove proizvoda. proizvodnje iznad normalnog kapaciteta. .00 din/kom. jer je fiksnih troškova nastalo u iznosu od 100. transportni troškovi otpreme gotovih proizvoda. u vrednost zaliha bio bi uključen iznos fiksnih troškova od 20. U takvim slučajevima rasporedu troškova treba pristupiti: 113 .000 kom proizvoda „A”. .).25 dinara fiksnih troškova po jednom komadu. smrznutog voća . troškovi amortizacije njihove opreme. na primer. tj.000 kom.00 dinara : 120. tj. ukoliko se radi o skladištenju poluproizvoda u hladnjači (npr. a u drugom 20.000.00 dinara po jednom komadu.83 dinara (100. tj. u cenu koštanja. Ovo bi bili primeri kada je stvarna proizvodnja ispod normalnog korišćenja kapaciteta. a prodata je polovina proizvedene količine u krajnjoj . U drugom obračunskom periodu. Ukoliko. S obzirom da opšte troškove (fiksni ili varijabilni) treba dodeliti učincima (gotovim proizvodima i nedovršenoj proizvodnji) MRS 2 daje preporuke za te postupke. imamo dva obračunska perioda u kojima je proizvođena samo jedna vrsta proizvoda: neka su u oba obračunska perioda fiksni troškovi 100. četiri puta manje).000 komada istog proizvoda (dakle.00 dinara).00 dinara) prema ovom standardu tretirao bi se kao rashod perioda.00 dinara fiksnih troškova (80. Pod normalnim kapacitetom podrazumeva se prosečna proizvodnja za koju se očekuje da će biti ostvarena tokom nekoliko budućih perioda ili sezona u kojima će biti normalni uslovi poslovanja. Pri rasporedu fiksnih troškova na jedinicu proizvoda pojavljuje se problem uzrokovan različitim obimima proizvodnje u pojedinim obračunskim periodima.troškovi skladištenja. znači da bi u prvom obračunskom periodu u vrednost zaliha mogao da bude uključen iznos fiksnih troškova od 80. Prostim deljenjem iznosa fiksnih troškova sa proizvedenim količinama za prvi obračunski period dobili bismo 1. nije bilo početnih zaliha ovog proizvoda. Radi se. Raspored fiksnih troškova Raspored fiksnih troškova na proizvode vrši se na osnovu normalnog kapaciteta proizvodnje.bilansnoj vrednosti zaliha ovog proizvoda uključilo bi se fiksnih troškova u iznosu od 40.RAČUNOVODSTVO.00 dinara (80. Ostatak do 100.000.000. U primeru. gde na jedinicu proizvoda otpada 1.koje je poluproizvod). Dakle.administrativni opšti troškovi koji direktno ne doprinose dovođenju zaliha na sadašnju lokaciju i sadašnje stanje troškovi opšteg sektora. . U proizvodnji kod koje se istovremeno proizvodi više glavnih proizvoda.troškovi amortizacije zgrade magacina gotovih proizvoda se ne mogu uključiti u njihove troškove. pa ni troškove materijala za izradu. tj.00 dinara Rešenje za ovaj problem je sledeće: iznos fiksnih troškova po jedinici proizvoda se smanjuje.000.000 kom x 1. .000. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII (preko normativa) ne mogu se uključiti u troškove proizvoda.00 dinara.bez iskazivanja potencijalnih Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. osim ako su ti troškovi neophodni u proizvodnom postupku pre dalje faze proizvodnje. u cenu koštanja. Ali.00 dinara i neka je u prvom obračunskom periodu proizvedeno 80. Raspored varijabilnih troškova Varijabilni opšti troškovi se raspoređuju na jedinicu proizvoda na bazi stvarne upotrebe kapaciteta. Prema prethodnom primeru.000.00 dinara (20. recimo. računovodstva i sličnih delatnosti ne bi činili troškove proizvoda. proizvedeno je 120. troškovi hladnjače u kojoj se oni čuvaju uključivali bi se u troškove proizvoda koji bi se pravili od tog smrznutog voća. Primera radi. troškovi zarada iza kojih ne stoji odgovarajući učinak takođe se ne mogu uključiti u troškove proizvoda. Neka je u primeru normalni godišnji kapacitet 100. nelogično. fiksni troškovi po jedinici proizvoda bi bili 1. što je.000. dalje. tako da se rasporedi celokupan iznos fiksnih troškova.). uzimajući u obzir gubitak kapaciteta koji proizlazi iz planiranog održavanja. Prema ovom standardu. u zalihama bi trebalo ostaviti 120. ne može prihvatiti.000 kom x 1. one proizvode koji više nisu na zalihama (zarade komercijalista.00 dinara To.00 dinara). MRS 2 je predvideo i slučaj neuobičajeno visoke proizvodnje. raspored fiksnih troškova na jedinicu proizvoda se temelji na normalnom kapacitetu proizvodnje.). poštujući princip opreznosti (koji nalaže da se zalihe vrednuju po što je moguće nižoj vrednosti . prema ostvarenoj proizvodnji. Primera radi. bez obzira na stepen korišćenja kapaciteta. a u drugom obračunskom periodu 5.

00 100. o troškovima amortizacije patenata i licenci koji se odnose na određeni proizvod ili proces. a i podaci o visini pojedinih troškova stižu u preduzeće periodično . Radi se.00 100. ako je ona niža. Evidentiranje u toku godine zaliha nedovršenih proizvoda i gotovih proizvoda po planskim cenama koštanja nije novi metod obračunavanja izlaza sa zaliha. znači da bi izabrane „ključeve” trebalo primenjivati u nekom dužem vremenskom periodu. posle knjiženja odstupanja treba da ostane na računima grupe 96 .MRS 23 Troškovi pozajmljivanja („Sl. radi se o računovodstvenoj tehnici za privremeno rešavanje problema nedostatka stvarnih cena koštanja.000.Gotovi proizvodi 969 . mere Količina na zalihi Cena za bilansiranje (stvarne cene koštanja ili neto prodajne cene utvrđene odgovarajućim kalkulacijama) 20.dalje: MRS 23): troškovi pozajmljivanja (kamate i drugi troškovi u vezi Primer: Privredno društvo ima sledeće stanje na nekim računima: Naziv računa 960 . recimo.Gotovi proizvodi dugovni saldo) 114 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000.. Kao „ključ” za raspored opštih troškova mogu se koristiti pojedinačne prodajne vrednosti proizvoda.00 52. Nastali troškovi se umanjuju za njihovu neto prodajnu vrednost i preostali iznos se raspoređuje na glavne proizvode radi utvrđivanja njihovih cena koštanja. mere kom kom Količina 100 500 Stvarna cena koštanja 20. 77/2010 .000. znači da ne treba preterivati u težnji da se troškovi što preciznije raspodele. sa pozajmljivanjem finansijskih sredstava) koji se mogu pripisati sticanju ili proizvodnji nekog sredstva uključuju se u njegove troškove nabavke.00 Saldo 60.00 50.Odstupanje u troškovima gotovih proizvoda Duguje 180.000. glasnik RS”.00 36. Ti su uslovi određeni u (I-23) Međunarodni računovodstveni standard . već treba voditi računa i o tome da i sam postupak raspoređivanja troškova izaziva neke troškove i da ti dodatni troškovi ne smeju biti veći od koristi koje se postižu dobijanjem preciznijih cena koštanja.00 -6.000. Troškovi pozajmljivanja U određenim uslovima troškovi kamata se uključuju u troškove zaliha. vrednuju se po neto prodajnoj vrednosti.00 110.000.00 Popisom i obračunom je utvrđeno sledeće stanje zaliha gotovih proizvoda: Naziv proizvoda A B Jed. jer se one na kraju obračunskog perioda. br.00 A kom 100 B kom 500 Ukupno: (tj. Razlog za primenu planskih cena koštanja je nemogućnost da se u momentu trošenja poluproizvoda ili prodaje gotovog proizvoda raspolaže podatkom o njihovoj stvarnoj ceni koštanja (potrebno je vreme da se utvrdi stvarna cena koštanja. Vrednosti po kojima se u toku godine mogu evidentirati proizvodnja. a dok ne stignu svi računi za troškove.00 Neto prodajna vrednost 25.000. i dr. Dakle.00 30.00 Potražuje 120. Raspored ostalih troškova Ostali troškovi se uključuju u troškove zaliha samo do veličine do koje su nastali dovođenjem zaliha na njihovu sadašnju lokaciju i u sadašnje stanje. cene koštanja se ne mogu računati).XIII RAČUNOVODSTVO.recimo račun za utrošenu električnu energiju stiže mesečno ili sl. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . na datum bilansa moraju vrednovati po stvarnoj ceni koštanja ili po neto prodajnoj vrednosti.000. .00 Vrednost za bilansiranje 2. 10-11 .000.racionalno.dosledno. poluproizvodi i gotovi proizvodi U praksi se u toku godine do datuma bilansa evidencija poluproizvoda i gotovih proizvoda vrši po planskim cenama. Uslov je da se ti troškovi mogu pouzdano izmeriti i da je verovatno da će u budućnosti preduzeću ta sredstva doneti ekonomske koristi.00 Za vrednovanje gotovih proizvoda i svođenje planskih vrednosti na vrednosti po kojima se zalihe mogu vrednovati na datum bilansa mogao bi se sastaviti sledeći pregled: Proizvod Jed. Ukoliko su nusproizvodi manje vrednosti. tj.

000. Troškovi prodaje ne uključuju transport i druge troškove neophodne da se sredstva dopreme do tržišta. tj.Gotovi proizvodi. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. U tom slučaju.proizvodi kod kojih je izražena sezonska prodaja. Taj iznos bismo mogli da izračunamo na sledeći način: Troškovi realizacije po 1 dinaru prodajne vrednosti prodatih zaliha = Troškovi realizacije (troškovi mesta troškova Prodaja plus svi direktni troškovi prodaje koji nisu bili raspoređivani na mt Prodaja) Prihodi od realizacije proizvoda. za svaku pojedinu vrstu zaliha se određuje neto prodajna vrednost. usluga i roba Množenjem dobijenog koeficijenta sa prodajnom cenom sredstva čiju neto prodajnu cenu treba izračunati dobili bi se njegovi procenjeni neophodni troškovi realizacije: Procenjeni neophodni troškovi realizacije po jedinici proizvoda = Prodajna cena sredstva x Troškovi realizacije po 1 dinaru prodajne vrednosti Situacija kada je neto prodajna cena manja od početno priznatih vrednosti zaliha postoji u slučaju oštećenja zaliha (u celosti ili delimično). mogle bi se pri obračunavanju vrednosti zaliha grupno sniziti vrednost. recimo trgovina u kojoj se vrši slobodna pogodba sa kupcima.960 Gotovi proizvodi .00 proizvoda . treba izvršiti svođenje vrednosti nedovršene proizvodnje i poluproizvoda na njihove neto vrednosti.00 2. U slučaju ostalih zaliha nedovršene proizvodnje. međutim. pa se na datum bilansa ne može za svaki artikal utvrditi njegova neto prodajna vrednost. polaznu osnovu za izračunavanje procenjenih neophodnih troškova realizacije može da čini dotadašnji nivo tih troškova po 1 dinaru prodajne vrednosti zaliha koje su prodavane. na osnovu ugovora sa kupcem koristi se cena iz ugovora i koriguje naniže za procenjene neophodne troškove realizacije.000.00 i Odstupanje u troškovima gotovih . ili ako im je smanjena tržišna vrednost iz nekih drugih razloga.000. jer se u to vreme nisu svi ni prodavali.Gotovi proizvodi (dugovni saldo) . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Trenutno stanje na grupi 96 . Primer za to bi mogla da bude vezana prodaja nekih proizvoda na određenoj teritoriji ili pojedinim kupcima.Odstupanja od planskih cena gotovih proizvoda XII 54. a do dana na koji se finansijski izveštaji odobravaju za objavljivanje. sa računa 969 . Procena neto prodajne vrednosti treba da se zasniva na najpouzdanijem dokazu koji je raspoloživ kada se procena radi.00 Knjiženje u Klasi 9 za prenos odstupanja: 980 969 Troškovi prodatih proizvoda i usluga Odstupanje u troškovima gotovih proizvoda 2. kao i carine i porez na promet. ako su one zastarele. treba ih na datum bilansa vrednovati po neto prodajnoj vrednosti. Ako su zalihe namenjene prodaji. procena uzima u obzir i promene cena ili troškova koji su neposredno povezani sa događajima nastalim nakon datuma bilansa. Na primer. Kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi MRS 41 daje precizna uputstva šta čini i šta ne može da čini troškove realizacije: Troškovi prodaje uključuju provizije brokerima i dilerima. u slučaju proizvodnje cipela.969 6.Račun . Pri procenjivanju neto prodajnih cena obično se poštuje princip pojedinačnog procenjivanja.eventualne procenjene troškove dovršenja sredstva (ako se npr. MRS 2. radi o nedovršenoj proizvodnji ili poluproizvodima) i .00 2.000.potražni saldo od Isknjižiti sa grupe 96 . davanja nadležnim organima i berzama robe.RAČUNOVODSTVO.Račun . poluproizvoda i gotovih proizvoda ukoliko u poslovanju u sferi prodaje u odnosu na prethodni obračunski period nije došlo do značajnijih promena. koriste se cene sa tržišta i koriguju naniže za procenjene neophodne troškove realizacije. Ova napomena važi i za zalihe materijala.dugovni saldo od 60. Ukoliko to nije slučaj već tek treba tražiti kupca. 115 . u pojedinim slučajevima dopušta i odstupanje od pojedinačnog procenjivanja neto prodajnih cena.000. 10-11 pa se za iste artikle postižu različite cene (u zavisnosti od pogodbe . U suprotnom. Nedovršena proizvodnja i poluproizvodi koji se drže za korišćenje u proizvodnji gotovih proizvoda ne otpisuju se ispod svoje cene koštanja ako se očekuje da će gotovi proizvodi u kojima će se oni sadržati biti prodati po ceni koja će biti iznad cene koštanja tih gotovih proizvoda ili najmanje njoj jednaka. tj.procenjene neophodne troškove realizacije sredstva. umanjena za: .000. svoj letnjoj obući). ako su zalihe u ovom periodu (od datuma bilansa do dana odobrenja za objavljivanje) prodate ispod cene koštanja. ili. ukoliko bi takvo (pojedinačno) procenjivanje bilo neprikladno.00 Neto prodajna cena je vrednost sredstva koja se može postići njegovom prodajom na tržištu (vrednost u koju nije uključen PDV).

. Ta razmatranja obuhvataju i smernice za započinjanje. Sa nižom neto vrednošću po kojoj će zalihe biti bilansirane ne postupa se kao sa novom „cenom koštanja”.troškove rada i nadzora na gradilištu. Kada je u pitanju materijal ispravka se vrši preko računa 109. MRS 23 sadrži razmatranje prihvatljivosti ugovornih rashoda za kapitalizaciju troškova pozajmljivanja. Troškovi po osnovu ugovora o izgradnji treba da obuhvate: . Indirektni troškovi treba da se alociraju na specifične ugovore primenom metoda koje su sistematske i racionalne. a grupe 15 preko računa 159. popravke i održavanja opreme i postrojenja koji se koriste za izvođenje radova.procenjene troškove održavanja (izgrađenog objekta) u garantnom roku. čak i ako se objekat gradi za klijenta.troškove lizinga postrojenja i opreme. . odnosno pripisati ugovorima o izgradnji.XIII RAČUNOVODSTVO.troškove izrade nacrta i tehničke pomoći koji se direktno odnose na ugovor. . Navedeni troškovi se mogu smanjiti bilo kojim dodatnim izvorom prihoda koji nisu uključeni u dogovorene prihode (prihodom od prodaje viška materijala i prodaje postrojenja i opreme nakon izvršenja ugovora. . Smanjenje troškova amortizacije vršilo bi se na osnovu prodaje postrojenja i opreme i to u visini razlike između njihove sadašnje i prodajne vrednosti i pod uslovom da su postrojenja i oprema nabavljena isključivo za to gradilište. odnosno sa gradilišta. broj zaposlenih. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA izuzev ako se ne može jasno dokazati da je do pada vrednosti došlo nakon datuma bilansa. projektovanja i tehničke pomoći koji nisu direktno vezani samo za jedan ugovor.druge troškove sa kojima se može posebno teretiti naručilac (a samim tim i odgovarajući ugovor o izgradnji) prema uslovima u ugovoru. opreme i materijala na gradilište. 10-11 116 . čije nadoknađivanje može biti specificirano (taksativno nabrojano) u uslovima ugovora. Sredstva koja se grade predstavljaju kvalifikovana sredstva kako je definisano tim standardom. Ispravka računa grupe 14 vršila bi se preko računa 149. U suprotnom treba naći srazmeru između korišćenja opreme i postrojenja na gradilištu i ukupnog veka korišćenja te opreme i postrojenja u preduzeću). uključujući i očekivane ostale troškove garancija i .obaveze prema trećim stranama (odštete vlasnicima preko čijih parcela je prevožen materijal). . Novo određivanje neto prodajne vrednosti po kojoj se zalihe mogu realizovati sprovodi se u narednom obračunskom periodu najkasnije na datum narednog bilansa. odnosno kupca.osiguranja. Troškovi koji se odnose na dva ili više ugovora o izgradnji i kojima se ti troškovi indirektno mogu pripisati obuhvataju troškove: . već indirektno. Pri tome se ističe da prihvatljivi rashodi moraju biti reducirani bilo kojim faznim plaćanjima i davanjima primljenim u vezi sa datim građevinskim objektom. .amortizaciju postrojenja i opreme koja se neposredno koristi u izvršenju ugovora. . Vrednovanje sredstava koja se grade po osnovu ugovora o izgradnji Troškovi po osnovu ugovora o izgradnji obuhvataju troškove koje je moguće rasporediti na ugovor o izgradnji (u pogonskom knjigovodstvu ugovor o izgradnji predstavlja nosioca troškova) od datuma zaključenja ugovora do konačnog ispunjenja ugovora. direktni časovi rada ili materijalni troškovi.opšte troškove upravljanja za koje nadoknada nije specificirana (taksativno nabrojana) u ugovoru (u ove troškove Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. preko računa ispravke vrednosti (912.opšte troškove izgradnje (troškovi zarada inženjera i drugog osoblja na gradilištima na kojima se izvode radovi po dva ili više ugovora o izgradnji). Drugi troškovi sa kojima se može posebno teretiti naručilac obuhvataju opšte administrativne troškove i troškove razvoja. .ostale indirektne troškove: troškove kontrole kvaliteta. kao i one koje se odnose na izračunavanje iznosa rashoda na koji se troškovi pozajmljivanja mogu kapitalizovati. a kada je u pitanju trgovinska roba ispravka se vrši preko računa 139 ili preko računa ukalkulisane razlike u ceni (sve dok ona postoji). suspenziju i prekid kapitalizacije. i tada se poređenje vrši sa originalnom cenom koštanja a ne sa neto vrednošću.troškove koji se odnose na dva ili više ugovora o izgradnji kojima se ti troškovi indirektno mogu pripisati (indirektni troškovi ugovora). Za vrednost prodatog materijala smanjili bi se troškovi materijala. Troškovi koji se ne mogu rasporediti na aktivnosti izgradnje. Primeri nekih od osnovica („ključeva”) koje se mogu koristiti za raspoređivanje troškova su: direktni troškovi rada. .troškove koji se direktno odnose na određeni ugovor o izgradnji (direktni troškovi ugovora). . Zbog potrebe da se sačuva originalna cena koštanja otpisivanje se ne vrši direktno. Izvođači koji su usvojili dozvoljeni alternativni postupak iz MRS 23 treba da u troškove ugovora o izgradnji uključe i one troškove pozajmljivanja koji se mogu alocirati.troškove utrošenog materijala u izgradnji. 959 i 969). po kojoj su zalihe bilansirane. supervizija i dr. i koji konačno neće pripasti izvođaču.troškove prevoza postrojenja. Troškovi koji se direktno odnose na određeni ugovor o izgradnji obuhvataju: . odnosno ugovore o izgradnji obuhvataju: .

000. br. Naručilac i izvođač radova su ugovorili izgradnju zgrade vrednosti 3.00 dinara Zgrada se gradi dve godine.00 dinara Stepen dovršenosti u prvoj godini zgrade prema nalazu građevinskih inženjera je 40%.000. a ugovor bude zaključen u narednom obračunskom periodu. 10-11 117 .RAČUNOVODSTVO.00 20.000. Troškovi koji se direktno odnose na ugovor.00 Obračun: U prvoj promeni prihod je iskazan u iznosu nastalih troškova i srazmernog dela dobitka.000. 2. .00 Knjiženje po konačnoj situaciji: 202 Kupci u zemlji 612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 281 Potraživanja za nefakturisani prihod 2. Primer knjiženja obezvređenja materijala: 1.00 342.00 198.000. Ove troškove privredni subjekt u pogonskom knjigovodstvu može evidentirati na dva načina: . a koji su nastali pri zaključivanju ugovora tretiraju se kao deo troškova u vezi sa tim ugovorima ako ih je moguće posebno utvrditi i pouzdano izmeriti i kada je izvesno da će ugovor biti zaključen.000. U drugoj godini je završen objekat.000. Knjiženje po prvoj privremenoj situaciji: 202 281 Kupci u zemlji Potraživanja za nefakturisani prihod 612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 1. Na kraju obračunskog perioda privredno društvo je napravilo obračun ispravki vrednosti zaliha materijala: Red. Materijal Brašno Kvasac Ukupno Knjigovodstvena vrednost 100.00 dinara).00 1. .600.troškove istraživanja i razvoja čije nadoknađivanje nije obuhvaćeno ugovorom i . a zatim nakon njihovog prenosa na računu 982 .000. Primer obračuna i knjiženja zaliha nedovršene proizvodnje primenom MRS 11: 1.00 1.000.00 dinara (u situaciji je iskazan i PDV u iznosu od 198.500. Investitoru je po dogovoru ispostavljena prva privremena situacija na iznos od 1. u troškove ugovora o izgradnji se neće uključiti ti troškovi (neće se naći na odgovarajućem računu nosilaca troškova).800.Troškovi perioda.00 3.000.100. Primenjivala bi se tzv.00 Iznos ispravke Razlog za ispravku 3.000.000. troškovi osiguranja.00 dinara Na kraju prve godine izvođač radova na osnovu kretanja troškova u prvoj godini procenjuje da će ukupni troškovi za izgradnju biti 2.000. Kupcu je ispostavljena konačna situacija na iznos od 1.000.amortizaciju postrojenja i opreme koja nije u funkciji i koja nije korišćena pri izvršavanju aktivnosti iz određenog ugovora.00 dinara (u situaciji je iskazan i PDV u iznosu od 342.troškove prodaje.200. maloprodajna metoda. troškovi dizajna i tehničke pomoći koji nisu direktno vezani za neki specifičan ugovor i fiksni troškovi izgradnje). Ako su troškovi nastali pri zaključivanju ugovora o izgradnji priznati kao rashod u periodu u kom su nastali.298.00 100.Troškovi perioda ili .000.000.900.000. 2.direktno na računu 982 .000.000. Prema proračunu izvođača radova njegovi troškovi će biti 2.prvo na računima odgovarajućih mesta troškova.00 100. Razlika između iskazanog iznosa prihoda i fakturisanog iznosa priznaje se kao vremensko razgraničenje. Kada je u pitanju trgovinska roba ukoliko se zalihe vode po prodajnim cenama mora se izračunati srazmerni deo ukalkulisane razlike u ceni koji se odnosi na prodate proizvode i navedeni iznos razlike u ceni isknjižiti sa računa grupe 13. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII bi mogli da se svrstaju: administrativni troškovi.242. 1.00 Delimično oštećenje usled vlage izazvane poplavom 0.00 dinara).00 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000.

materijal koji se odnosi na raspoloživu grupu se može trošiti.00 3. višegodišnjim zasadima i osnovnom stadu ako se u skladu sa tim standardom vrednuju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje. .XIII RAČUNOVODSTVO. kada je u pitanju raspoloživa grupa njena knjigovodstvena vrednost se menja i u periodu dok je ona klasifikovana kao grupa koja se drži za prodaju: . Vrednovanje stalnih sredstava koja se drže za prodaju (namenjenih prodaji) i raspoloživih grupa u skladu sa MSFI 5: .00 Iznos dodatnog obezvređenja je 3.000. u okviru nje proizvoditi i prodavati gotovi proizvodi i sl.000. opremi. šume i višegodišnji zasadi) kupljenih (pribavljenih) radi dalje prodaje (ove zalihe su u delokrugu MRS 2) i .MRS 19 Primanja zaposlenih („Sl.MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja („Sl. Šećer Ukupno Knjigovodstvena vrednost 50.stalna sredstva koja se drže za prodaju . postrojenjima.kamate i drugi troškovi koji nastaju u vezi sa obavezama koje čine raspoloživu grupu klasifikovanu kao grupa koja se drži za prodaju nastavljaju uobičajeno da se i dalje priznaju.(I-19)Međunarodni računovodstveni standard . kada kada je u pitanju raspoloživa grupa. . 77/2010 .00 Zbog nestručnog čuvanja došlo je do deformacije dela džakova 2. Brašno 2.00 Vrednovanje stalnih sredstava namenjenih prodaji U okviru grupe 14 .000.00 2.00 1. Znači.00 Prethodno stanje računa 109 je Ukidanje obezvređenja Knjiženje ispravke: 584 109 3. 10-11 118 . br. Dakle.00 3.MRS 40: investicione nekretnine koje se vrednuju primenom modela fer vrednosti.MRS 39: finansijska sredstva raspoloživa za prodaju kojima je promenjena namena i za koja se preduzeće opredelilo da ih proda.000.000. 77/2010 . građevinskim objektima.000.000. dobijena po osnovu plana penzija i .koja su namenjena prodaji.000. Materijal 1. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Prethodno stanje računa 109 je 0.000.00 Obezvređenje zaliha materijala i robe Ispravka vrednosti zaliha materijala Za ukidanje dela ispravke: 109 684 Ispravka vrednosti zaliha materijala Prihodi od usklađivanja vrednosti zaliha 1.(III-05) Međunarodni standard finansijskog izveštavanja . Za utvrđivanje fer vrednosti umanjene za troškove prodaje sem prethodno datih napomena Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.dalje: MSFI 5): moglo bi se raditi o zemljištu. .00 Zbog iscepanih džakova došlo je do natrunjivanja 1. br. . glasnik RS”.zalihe stalnih sredstava (nekretnine. Na kraju narednog obračunskog perioda privredno društvo je napravilo obračun ispravki vrednosti zaliha materijala: Red.Stalna sredstva namenjena prodaji evidentiraju se dve vrste sredstava: .000. višegodišnjim zasadima i osnovnom stadu ukoliko se oni ne vrednuju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje. br. Međutim. na njihovo priznavanje ne utiče činjenica da je raspoloživa grupa sa kojom su oni povezani klasifikovana kao grupa koja se drži za prodaju. na svaki datum bilansa privredni subjekt treba da utvrđuje njegovu fer vrednost umanjenu za troškove prodaje.MRS 41: moglo bi se raditi o šumama. kao i šumama.000.00 Iznos ispravke Razlog za ispravku 1.dalje: MRS 19): sredstva namenjena prodaji. nematerijalnim ulaganjima i ulaganjima u kapital povezanih pravnih lica. glasnik RS”.00 -1. . Naime.00 10.preduzeće ne obračunava amortizaciju za stalno sredstvo u periodu dok je ono klasifikovano kao sredstvo koje se drži za prodaju ili dok je deo raspoložive grupe u periodu kada je ona klasifikovana kao grupa koja se drži za prodaju. Radi se o sredstvima na koja se primenjuju: . njena knjigovodstvena vrednost se menja i dok je ona klasifikovana kao grupa koja se drži za prodaju.jednom utvrđena vrednost po kojoj će se vrednovati stalno sredstvo (ili raspoloživa grupa) klasifikovano kao sredstvo koje se drži za prodaju ne mora obavezno da bude vrednost po kojoj će to sredstvo biti vrednovano do dana njegove prodaje ili do dana prestanka njegovog klasifikovanja kao sredstva koje se drži za prodaju.000.

MSFI 5 ne daje preporuke za određivanje diskontne stope. Ukidanje ranije priznatog obezvređenja u vezi sa sredstvom (ili raspoloživom grupom) podrazumeva da privredni subjekt povećava vrednost sredstva (ili raspoložive grupe) i priznaje prihod po osnovu naknadnog povećanja njegove fer vrednosti umanjene za troškove prodaje. u skladu sa MRS 36). pa se zbog toga koriste odredbe relevantnih standarda. 110.00 dinara Knjiženje promene vrednosti: 5820 142 Obezvređenje nekretnina.nabavna vrednost: 800.000. Na datum bilansa knjigovodstvena vrednost nekretnine namenjene prodaji je 1. Sa protekom vremena povećava se sadašnja vrednost procenjenih troškova prodaje i to povećanje se priznaje kao rashod finansiranja obračunskog perioda u kojem je obračunato.koliki je ukupan zbir svih umanjenja).00 Primer: Privredno društvo je krajem septembra preklasifikovalo opremu (kamion) u stalno sredstvo koje se drži za prodaju. MRS 16 ili (I-18) Međunarodni računovodstveni standard .000.000 dinara Nakon ovog povećanja kumulirani iznos umanjenja vrednosti sredstva je 70.ukoliko je njegova fer vrednost umanjena za troškove prodaje veća od njegove trenutne knjigovodstvene vrednosti privredni subjekt treba da pristupi ukidanju celokupnog ili dela ranije priznatog obezvređenja sredstva (ili raspoložive grupe). sem obezvređenja po osnovu oštećenja usled više sile Građevinski objekti namenjeni prodaji 50. . merenje procenjenih troškova prodaje se vrši po njihovoj sadašnjoj vrednosti (u vrednosti novčane jedinice na dan klasifikovanja sredstva). . Upotrebljeni izraz „kumulirana ranije priznata umanjenja vrednosti” ne podrazumeva ukupno priznata umanjenja vrednosti od kada sredstvo (ili raspoloživa grupa) postoje.000. glasnik RS”. .000. Primer: Stalnom sredstvu je na početku poslovne godine (prilikom njegove preklasifikacije) po prvi put umanjena vrednost u iznosu od 100. kao što je na primer MRS 2.000.00 dinara Na dan preklasifikovanja knjigovodstvene vrednosti kamiona (posle obračuna amortizacije) su bile: .upotrebna vrednost je 200. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII MSFI 5 predviđa i sledeće postupanje: kada se očekuje da se prodaja sredstva (ili raspoložive grupe) dogodi posle jedne godine od njegovog klasifikovanja kao sredstva koje se drži za prodaju. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. dakle.00 dinara Na kraju tekuće godine sredstvu je umanjena vrednost za 10.000.000.fer vrednost umanjena za procenjene troškove prodaje 260. Na polovini godine (pri sastavljanju polugodišnjeg obračuna) sredstvu je uvećana fer vrednost za 30.00 dinara taj iznos tada predstavlja kumuliran iznos ranije priznatih umanjenja vrednosti.000.nakon utvrđene fer vrednosti umanjene za troškove prodaje ona se poredi sa trenutnom knjigovodstvenom vrednošću stalnog sredstva (ili raspoložive grupe) koje je klasifikovano kao sredstvo koje se drži za prodaju: .00 dinara . Utvrđena fer vrednost umanjena za troškove prodaje na datum preklasifikovanja je 200. pre primene MSFI 5. Utvrđivanje sadašnje vrednosti vrši se postupkom diskontovanja. i to najviše u iznosu kumuliranih ranije priznatih umanjenja vrednosti po osnovu obezvređenja (koji je priznavan bilo u skladu sa MSFI 5 bilo ranije.00 dinara Ispunjeni su svi uslovi iz paragrafa 7. U vezi sa sredstvom ne postoji formirana revalorizaciona rezerva. 77/2010 .00 din.00 dinara a procenjena fer vrednost umanjena za procenjene troškove prodaje je 950.dalje: MRS 18).000.RAČUNOVODSTVO.MRS 18 Prihodi („Sl.00 dinara .otpisana vrednost: 560. uzimajući u obzir rok u kojem je predviđena prodaja i primenjujući odgovarajuću diskontnu stopu.000.000. MSFI 5 za klasifikovanje kamiona kao sredstva koje se drži za prodaju.00 dinara Privredno društvo je za obračun amortizacije opreme primenjivalo godišnju stopu od 10%.000.000.00 dinara (nije.kumulirani iznos umanjenja vrednosti je 80. do 9. Na taj datum utvrđene su sledeće vrednosti sredstva: .ukoliko je njegova fer vrednost umanjena za troškove prodaje na datum bilansa manja od njegove trenutne knji- govodstvene vrednosti znači da je došlo do daljeg obezvređenja sredstva i treba pristupiti smanjivanju njegove trenutne knjigovodstvene vrednosti na novoutvrđenu fer vrednost umanjenu za troškove prodaje uz istovremeno priznavanje rashoda po osnovu obezvređenja (knjiženje se vrši kao i u sličnoj situaciji pri početnom preklasifikovanju sredstva). postrojenja i opreme.00 50.00 dinara i .000. 10-11 119 . br.000.

Dakle.00 Napomena: Pri knjiženju promene umesto da je na računu 0230 proknjiženo 220. 21 i 22 .000. nadoknadiva vrednost je 260.000.Potraživanja po osnovu prodaje.00 20.00 Obračun: Nadoknadiva vrednost je veća od sledeće dve vrednosti: .00 dinara KLASA 2: KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA.00 260.000. PLASMANI I GOTOVINA Grupe 20. Prema MRS 39. Ako su u pitanju potraživanja sa kratkoročnim dospećem kod kojih bi efekat vremenske vrednosti novca bio beznačajan (potraživanja od kupaca koja se naplaćuju u roku do nekoliko dana) vrednovala bi se po nominalnom iznosu (korigovanom za kursne razlike ako je u pitanju potraživanje nomirano u stranoj valuti).direktno ili indirektno preko računa ispravke vrednosti).000.00 220.000.oduzima otpis (koji je vršen zbog obezvređenja ili nenaplativosti .00 dinara a odobrava se računu 0239 za 580. Privredni subjekt svojom računovodstvenom politikom određuje rok u kojem vrši indirektno otpisivanje nenaplaćenih potraživanja. br.000. s tim da u skladu sa MRS 39 povećanje vrednosti ovih sredstava po osnovu smanjenja njihove obezvređenosti ne može prevazići početni iznos ovih sredstava. .dodaje ili oduzima ukupna amortizacija razlike između tog početnog iznosa i iznosa na dan dospeća i . iz specifičnih poslova i ostala potraživanja Potraživanja iskazana na računima grupa 20.00 dinara) i .000.00 200.000.00 dinara knjiženje je moglo da se izvrši i na sledeći način: račun 0230 se zadužuje za 800. Iz praktičnih ra- 120 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 200. uz korišćenje metode efektivne kamatne stope.fer vrednost umanjena za procenjene troškove prodaje (260. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Knjiženje preklasifikacije sredstava: 0230 682 145 Postrojenja i oprema Prihodi od usklađivanja vrednosti nekretnina.000. 10-11 . Vrednost Sadašnja vrednost na datum početnog preklasifikovanja Amortizacija za period oktobar-decembar Sadašnja vrednost koja bi postojala na kraju obračunskog perioda da sredstvo nije bilo preklasifikovano (1-2) Nadoknadiva vrednost Obezvređenje sredstava Knjigovodstvena vrednost sredstva na dan prestanka njegovog klasifikovanja kao sredstva koje se drži za prodaju Nova knjigovodstvena vrednost sredstva na dan prestanka njegovog klasifikovanja kao sredstva koje se drži za prodaju Povećanje vrednost sredstva (7-6) Iznos 240.00 220. U skladu sa tim standardom ova sredstva se naknadno vrednuju po amortizovanoj ceni.upotrebna vrednost (200.000. MRS 39 ne propisuje rok u kojem se vrši indirektno otpisivanje nenaplaćenih potraživanja. 4. Ako takav dokaz postoji privredni subjekt primenjuje zahteve MRS 39.00 dinara Da kamion nije bio klasifikovan kao sredstvo koje se drži za prodaju njegova knjigovodstvena vrednost na kraju obračunskog perioda bi bila: Red.00 20.00 20. 3.000. Objektivni dokaz obezvređenosti potraživanja je i njihova zastarelost. postrojenja i opreme Postrojenja i oprema namenjena prodaji 220. 5. 6. 8. privredni subjekt na datum svakog bilansa proverava da li postoji bilo kakav objektivni dokaz da je došlo do obezvređenja finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. 2. odnosno smanjenje vrednosti se priznaje kao rashod.000.000.000.000.oduzimaju otplate glavnice. Diskontovani amortizovani iznos finansijskog sredstva je iznos koji se dobija tako što se od iznosa po kojem je finansijsko sredstvo bilo vrednovano pri početnom priznanju: .XIII RAČUNOVODSTVO. dok se povećanje vrednosti priznaje kao prihod. 1. 7.00 dinara).000. 21 i 22 spadaju u finansijska sredstva u koja se u skladu sa MRS 39 klasifikuju zajmovi i potraživanja.

RAČUNOVODSTVO, IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA

XII

zloga - usaglašenosti sa stavom 2. člana 16. Zakona o porezu na dobit preduzeća, većina privrednih subjekata se opredeljuje da ispravku vrednosti pojedinačnih potraživanja radi kada je od roka za njihovu naplatu prošlo najmanje 60 dana. Primeri vrednovanja potraživanja: Primer 1 - Naknadno vrednovanje po nabavnoj vrednosti Potraživanje od kupca u iznosu od 20.000,00 dinara dospeva za 15 dana. Kupac ne pokazuje znake da neće platiti svoju obavezu niti da je zapao u finansijske teškoće. Vrednovanje se vrši u iznosu od 20.000,00 din, jer zbog kratkog roka naplate nije značajan vremenski efekat vrednosti novca, niti je sredstvo obezvređeno - kupac ne pokazuje znake da neće platiti svoju obavezu niti da je zapao u finansijske teškoće. Primer 2 - Naknadno vrednovanje po nabavnoj vrednosti po odbitku otplata: Privredno društvo je početkom novembra prodalo robu odobrivši kupcu kratkoročni kredit od 3 meseca. Iznos kredita je 210.000,00 dinara Do datuma bilansa dužnik redovno otplaćuje kredit (otplatio je 140.000,00 dinara). Na datum bilansa dužnik ne pokazuje znake da neće platiti svoju obavezu niti da je zapao u finansijske teškoće. Vrednovanje se vrši u iznosu od 70.000,00 dinara jer zbog kratkog roka naplate nije značajan vremenski efekat vrednosti novca, niti je sredstvo obezvređeno - kupac ne pokazuje znake da neće platiti svoju obavezu niti da je zapao u finansijske teškoće. Primer 3 - Naknadno vrednovanje po diskontovanoj amortizovanoj vrednosti: Privredno društvo je početkom jula kupilo obveznice sa rokom dospeća od 12 meseci. Kupovna vrednost obveznica je bila 94.000,00 dinara a nominalna vrednost 100.000,00 dinara Za troškove pribavljanja plaćeno je sa tekućeg (poslovnog) računa berzanskom posredniku 1.000,00 dinara Kamata po obveznicama je 10% na godišnjem nivou i plaća se na dan njihovog dospeća. Obračun vrednosti na dan nabavke
Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. Pozicija Plaćeni iznos Transakcioni troškovi Nabavna vrednost obveznica (1+2) Nominalna vrednost obveznica Iznos koji će biti amortizovan do dana dospeća (4-1) Iznos transakcionih troškova koji treba da bude amortizovan do dana dospeća (2) Iznos 94.000,00 1.000,00 95.000,00 100.000,00 6.000,00 1.000,00

Obračun vrednosti na datum bilansa - 31.12.2010. godine:
Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Pozicija Plaćeni iznos Transakcioni troškovi Nabavna vrednost obveznica (1+2) Nominalna vrednost obveznica Amortizacioni iznos za tekuću godinu (za 6 meseci) Amortizovani deo transakcionih troškova Knjigovodstvena vrednost obveznica (3+5-6) Iznos 94.000,00 1.000,00 95.000,00 100.000,00 3.000,00 500,00 97.500,00

Knjiženje obračuna na datum bilansa - za amortizovani deo:
235 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća - deo koji dospeva do jedne godine 662 Prihodi od kamata 3.000,00 3.000,00

Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

121

XIII

RAČUNOVODSTVO, IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA

Knjiženje rashoda:
579 Ostali nepomenuti rashodi 235 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća - deo koji dospeva do jedne godine 500,00 500,00

Primer 4 - Vrednovanje po otpisanoj vrednosti: Privredno društvo je početkom oktobra dalo kratkoročni kredit drugom preduzeću u iznosu od 200.000,00 dinara Troškovi transakcije su bili 1.000,00 dinara Kredit se vraća u periodu od 6 meseci. Na kraju prve godine otplaćeni iznos kredita je 100.000,00 dinara U narednoj godini dužnik je zapao u finansijske teškoće, pa je na osnovu procene indirektno otpisano 60.000,00 dinara kredita. Obračun vrednosti finansijskog sredstva:
Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Pozicija Nominalni iznos kredita Transakcioni troškovi Nabavna vrednost datog kredita (1+2) Vraćeni iznos kredita Amortizovani deo transakcionih troškova Indirektan otpis Neamortizovani iznos finansijskog sredstva (3-4-5-6) Iznos 200.000,00 1.000,00 201.000,00 100.000,00 500,00 60.000,00 40.500,00

Grupa 23 - Kratkoročni finansijski plasmani
Dati kratkoročni krediti se obuhvataju na računima: 230 - Kratkoročni krediti i plasmani - matična i zavisna pravna lica, 231 - Kratkoročni krediti i plasmani - ostala povezana pravna lica, 232 - Kratkoročni krediti u zemlji, 233 - Kratkoročni krediti u inostranstvu, 234 - Deo dugoročnih kredita koji dospeva do jedne godine i 238 - Ostali kratkoročni finansijski plasmani. Pozicije na ovim računima vrednuju se shodno prikazanom vrednovanju sredstava koja se obuhvataju na računima 033, 034, 035 i 038. Kratkoročne hartije od vrednosti koje se drže do dospeća obuhvataju se na računu 235 - Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća vrednuju se shodno prikazanom vrednovanju sredstava koja se obuhvataju na računu 035. Kratkoročne hartije od vrednosti koje se drže za prodaju obuhvataju se na računu 236 - Hartije od vrednosti kojima se trguje. Vrednuju se po fer vrednosti. Naknadno vrednovanje hartije od vrednosti koja se drži radi trgovanja vrši se po njenoj fer vrednosti na datum bilansa. U slučaju povećanja fer vrednosti hartije od vrednosti u odnosu na knjigovodstvenu vrednost razlika između te dve vrednosti (za koju treba povećati knjigovodstvenu vrednost) predstavlja nerealizovane dobitke od hartija od vrednosti kojima se trguje. Za iznos ovog povećanja priznaje se i nastanak prihoda (odobrenjem računu 685 - Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana).

U slučaju smanjenja fer vrednosti u odnosu na knjigovodstvenu vrednost razlika između te dve vrednosti (za koju treba smanjiti knjigovodstvenu vrednost) predstavlja nerealizovane gubitke od hartija od vrednosti kojima se trguje. Za iznos ovog povećanja priznaje se i nastanak rashoda (zaduženjem računa 585 - Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana). Fer vrednost hartija od vrednosti koje se drže radi trgovanja može se pouzdano izmeriti ako: - promenljivost u opsegu razumnih procena fer vrednosti nije značajna ili - ako se verovatnoće različitih procena unutar tog opsega mogu razumno odrediti i koristiti pri procenjivanju fer vrednosti. Privredni subjekti će skoro uvek biti u stanju da izvrši dovoljno pouzdanu procenu fer vrednosti hartije od vrednosti koja se drži radi trgovanja koju će koristiti za njeno vrednovanje u finansijskim izveštajima. Međutim, ponekad, raspon razumnih procena fer vrednosti može biti toliko velik, a verovatnoća različitih ishoda veoma teško procenjiva, da takva procena fer vrednosti ne može biti upotrebljiva. Moguće situacije u kojima se fer vrednost može pouzdano meriti: - postojanje objavljene cene na aktivnom javnom tržištu hartija od vrednosti i - postojanje odgovarajućeg modela vrednovanja i ulaznih podataka za to vrednovanje. Ako tekuća cena ponude ili tražnje nije raspoloživa, cena poslednje transakcije može pružiti dokaz o tekućoj fer
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

122

RAČUNOVODSTVO, IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA

XII

vrednosti uz uslov da nije bilo značajne promene u ekonomskim okolnostima između datuma transakcije i datuma izveštavanja. Ako tržište za neki finansijski instrument nije aktivno, možda će objavljene kotacije cena morati da se usklade da bi se došlo do pouzdane mere fer vrednosti. Ako je aktivnost na tržištu neredovna, ili tržište nije dobro uspostavljeno (kao što su, na primer, neka neformalna berzanska tržišta) ili je mali obim trgovanja u odnosu na broj tržišnih jedinica finansijskog instrumenta koji treba vrednovati, objavljene tržišne cene možda neće biti pouzdan pokazatelj njegove fer vrednosti. U nekim slučajevima kada je obim trgovanja relativno mali, objavljena cena za veću tranšu može biti raspoloživa kod tržišnog posrednika tog instrumenta. Kada tržišna cena nije raspoloživa, mogu se koristiti postojeće tehnike procene da bi se odredila fer vrednost, s tim da pouzdanost tih tehnika mora zadovoljiti zahteve MRS 39. Pouzdane tehnike su one koje su dovoljno oslonjene na relevantno finansijsko tržište. One uključuju upućivanja na tekuću tržišnu vrednosti drugog sličnog instrumenta, zatim analizu diskontovanih novčanih tokova i modele za određivanje cena opcija. Prilikom primene analize diskontovanih tokova gotovine preduzeće koristi diskontnu stopu(e) koja(e) je(su) jednaka(e) prevladavajućoj stopi povraćaja za finansijske instrumente koji imaju iste uslove i karakteristike. Analiza uključuje i kreditnu sposobnost dužnika, preostali rok tokom kojeg je ugovorena kamatna stopa fiksirana, kao i valutu u kojoj treba izvršiti isplate.

Ako finansijsko sredstvo treba vrednovati po fer vrednosti koja je ispod nule, finansijsko sredstvo se obračunava kao finansijska obaveza. Prilikom prodaje finansijskih sredstava koja se drže radi trgovine preduzeće može ostvariti dobitak ili gubitak. Dobitak ostvaruje u slučaju da je postignuta neto prodajna vrednost hartija od vrednosti veća od njihove dotadašnje vrednosti. U suprotnom ostvaruje se gubitak. Račun 237 - Otkupljene sopstvene akcije namenjene prodaji i otkupljeni sopstveni udeli namenjeni prodaji ili poništavanju - napomene za vrednovanje iznosa na računu 037 odnose se i na račun 237. Račun 239 - Ispravka vrednosti kratkoročnih finansijskih plasmana - obračunavanja ispravki vrednosti kratkoročnih finansijskih plasmana vrši se shodno obračunavanjima ispravki vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana.

Grupa 24 - Gotovinski ekvivalenti i gotovina
Obezvređenje gotovine i gotovinskih ekvivalenata može nastati iz sledećih razloga: - privredni subjekt je onemogućen u korišćenju novčanih sredstava na računima zbog toga što je poslovna banka u finansijskim problemima, - papirnim novčanicama nedostaju delovi čime im je umanjena vrednost.

Primeri: 1. Privredno društvo ima na tekućem (poslovnom) računu 100.000,00 dinara Nad poslovnom bankom kod koje je otvoren račun pokrenut je postupak stečaja. Na osnovu odluke organa upravljanja izvršeno je indirektno otpisivanje u visini od 30.000,00 dinara 2. Pregledom novčanica u blagajni konstatovano je da je jedna novčanica od 1.000,00 dinara oštećena, tj. nedostaje joj jedan deo, pa se u nadležnoj filijali Narodne banke Srbije za nju može dobiti 800,00 dinara 3. Obustavljen je stečajni postupak nad poslovnom bankom i sa tekućeg (poslovnog) računa isplaćeno je dobavljaču na ime izmirenja obaveze 10.000,00 dinara 4. U filijali Narodne banke Srbije zamenjena je oštećena novčanica i u blagajnu predato 800,00 dinara. Knjiženje prenosa:
2490 Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 2410 Tekući (poslovni) računi 100.000,00 100.000,00

Knjigovodstvena evidencija indirektnog otpisivanja:
589 Obezvređenje ostale imovine 2499 Ispravka vrednosti novčanih sredstava čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 30.000,00 30.000,00

Za prenos sredstava:
2490 Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 243 Blagajna 1.000,00 1.000,00

Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

123

00 Knjiženje za izlazak banke iz stečaja: 2499 689 Ispravka vrednosti novčanih sredstava čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost Prihodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine 30. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Knjiženje direktnog otpisivanja: 589 Obezvređenje ostale imovine 2490 Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 200.00 30.Aktivna vremenska razgraničenja Grupa 28 .00 Knjiženje izmirenja obaveze: 4330 Dobavljači u zemlji 2410 Tekući (poslovni) račun 10. Grupa 28 .priznavanja poreskih gubitaka od kojih se u budućim obračunskim periodima očekuje korist (smanjenje budućih poreza na dobit) . osim računa 288 . preduzeće razmatra sledeće kriterijume: .iznosi na računima iz ove grupe obračunavaju se u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost i relevantnim propisima donetim na osnovu tog zakona. a radi određivanja priznavanja neiskorišćenih poreskih gubitaka i poreskih kredita.000. Prikaz tih obračunavanja (koja se rade u skladu sa MRS 12 Porezi iz dobitka) daćemo u okviru računa 288 i 498.000.prenetih unapred neiskorišćenih poreskih kredita Pri procenjivanju verovatnoće da li će oporezive dobiti biti dovoljno.XIII RAČUNOVODSTVO. koje će rezultirati oporezivim iznosima u odnosu na koje će se pre njihovog isteka moći iskoristiti neiskorišćeni poreski gubici i krediti.pri vrednovanju aktivnih vremenskih razgraničenja treba polaziti od njihove suštine i cilja postojanja: razgraničenje vrednosti između pojedinih obračunskih perioda.postojanje različitih stopa amortizacije za poreski bilans i za Bilans uspeha.000.00 800.00 Prenos sredstava: 2410 Tekući (poslovni) računi 2490 Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 10.da li neiskorišćeni poreski gubici nastaju zbog prepoznatljivih uzroka. .Porez na dodatu vrednost . . . .000.000.00 Grupa 27 . a za koje postoji mala verovatnoća da se ponove i Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.postojanje razlika u metodu za obračun amortizacije za poreski bilans i za Bilans uspeha.različitih pravila za utvrđivanje računovodstvenog dobitka i oporezivog dobitka i po tom osnovu formiranih odbitnih privremenih razlika: .000.00 10.da li preduzeće ima dovoljno oporezivih privremenih razlika koje se odnose na istu poresku vlast i isti poreski subjekt.00 10.da li je verovatno da će preduzeće imati oporezive dobiti pre isteka neiskorišćenih poreskih gubitaka i neiskorišćenih poreskih kredita.00 200.Porez na dodatu vrednost Grupa 27 .Aktivna vremenska razgraničenja. Odložena poreska sredstva prvenstveno nastaju kao posledica: .postojanje različitih osnovica za obračun amortizacije za poreski bilans i za Bilans uspeha i . Radi se o sredstvima koja predstavljaju „potraživanje” tekućeg od narednih obračunskih perioda. Nakon sastavljanja obračuna amortizacije za poreske svrhe može se pristupiti obračunavanju odloženih poreskih sredstava ili odloženih poreskih obaveza.00 Knjiženje za zamenu novčanice: 243 2490 Blagajna Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 800. 10-11 124 .Odložena poreska sredstva Odložena poreska imovina (sredstva) su u suštini iznosi povrativih poreza (umanjenja poreza) koji će se pojaviti u budućim periodima. Račun 288 .

promene očekivanog načina nadoknade sredstava.izvesnost da će preduzeće u budućim obračunskim periodima ostvariti oporezivu dobit. čak i kada nisu bili priznati u knjigovodstvu stečenog preduzeća (u kom slučaju sticatelj umanjuje ili uvećava goodwill za iznos priznatih odloženih poreskih sredstava ili odloženih poreskih obaveza) ili . recimo. Naknadno priznavanje i vrednovanje: iskazani iznos odloženog poreskog sredstva u bilansu se preispituje na datum svakog bilansa. dok se kao rashod priznaju u Bilansu uspeha (urađenom u skladu sa MSFI). računovodstveni rezultat biti veći od oporezivog. jer se ne može uvek sastaviti pouzdan obračun diskontovanja. priznavanje odloženih poreskih sredstava po osnovu odbitnih privremenih razlika se može vršiti samo do visine procenjenih budućih iznosa oporezive dobiti (zajedno sa uključenim oporezivim privremenim razlikama) kod jedne poreske vlasti (moguće je da preduzeće ima poslovnu jedinicu u inostranstvu i da je u obavezi da na dobit koju ona ostvari u zemlji u kojoj posluje plati porez na dobit.ponovna procena nadoknadivosti odloženih poreskih sredstava . br. Naime.sticatelj može proceniti da na osnovu dobiti koju ostvaruje stečeno preduzeće može izvršiti priznavanje svog odloženog poreskog sredstva. na primer. bez izgleda na skori oporavak poslovanja. koje nije mogao ranije da prizna jer posluje sa gubitkom. Stoga pri priznavanju odbitnih privremenih razlika mora da izvrši njihovo klasifikovanje po kriterijumu poreske vlasti kod koje te razlike može koristiti. preduzeće treba na datum svakog bilansa da nanovo procenjuje nepriznate ali i priznate odložene poreske delove imovine. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII . tj.ukoliko bi nastupila promena poreskog zakona u smislu da se revalorizovana vrednost priznaje kao oporeziva trebalo bi izvršiti prestanak priznavanja do tada formiranog odloženog poreskog sredstva. Početno vrednovanje: odložena poreska sredstva (imovina) računaju se primenom na iznos odbitnih privremenih razlika poreskih stopa za koje se očekuje da će važiti u periodu kada će se sredstvo realizovati. obračunate.postojanje odbitnih poreskih razlika i . Jer. Ako se. . Bilo koje takvo smanjenje se ukida do iznosa za koji je verovatno da će moći da se pokrije iz budućeg raspoloživog oporezivog dobitka.da li su preduzeću raspoložive mogućnosti planiranja (premetanja) poreza koje će stvoriti oporezivu dobit u periodu u kome neiskorišćeni poreski gubici ili krediti mogu biti iskorišćeni.promena poreskih stopa ili poreskih zakona . 10% na 9%. . Dva su uslova za priznavanje odloženih poreskih sredstava: . odložena poreska imovina i odložene poreske obaveze računaju se primenom prosečnih poreskih stopa za koje se očekuje da će važiti u periodu u kojem se očekuje poništavanje privremenih razlika.ukoliko preduzeće zapadne u poslovne probleme i umesto dobitka ostvaruje gubitke u poslovanju. Na primer.nastavkom priznavanja koje je već izvršeno u knjigovodstvu stečenog preduzeća ili priznavanjem u vezi sa stečenim prepoznatljivim sredstvima i obavezama stečenog preduzeća. U slučaju da se ne primenjuje jedinstvena poreska stopa. glasnik RS”. 10-11 šoj zemlji trenutno nije slučaj). treba ga ukinuti. a neisplaćene otpremnine i novčane naknade zaposlenom po osnovu odlaska u penziju ili prestanku radnog odnosa po drugom osnovu. Preduzeće smanjuje iznos odloženog poreskog sredstva u Bilansu stanja do stepena do kojeg više nije verovatno da će postojati dovoljan oporezivi dobitak koji bi bio raspoloživ za pokriće dela ili celokupnog iznosa tog odloženog poreskog sredstva. 125 . U takvoj situaciji preduzeće ima dve poreske vlasti prema kojima ima obaveze za porez na dobit). Pri izračunavanju visine odloženog poreskog sredstva ne vrši se diskontovanje. Privremene poreske razlike mogu nastati i u transakcijama poslovnih kombinacija. već da ona zavisi od visine poreske osnovice (što u naPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. tj.RAČUNOVODSTVO. u narednoj poslovnoj godini očekuje smanjenje stope poreza na dobit sa. na visinu odložene poreske imovine i odloženih poreskih obaveza utiče i: . Odložena poreska sredstva mogu nastati i zbog toga što je za pojedine vrste rashoda u poreskom bilansu prihvaćen gotovinski princip. za razliku od računovodstva gde taj princip ne važi. treba da ga ukine. u skladu sa (I-12) Međunarodni računovodstveni standard . Priznavanje odloženih poreskih sredstava i odloženih poreskih obaveza pri poslovnim kombinacijama nastaje u dva slučaja: . Jednom izvršeno priznavanje ne znači i priznavanje zauvek. I ovde se radi o oporezivim privremenim razlikama po osnovu kojih dolazi do formiranja odloženih poreskih sredstava.MRS 12 Porezi na dobitak („Sl. To znači da će u obračunskom periodu u kojem ovi rashodi budu obračunati a ne i isplaćeni. Prema tome. izračunavanje odloženih poreskih sredstava vrši se primenom stope od 9%. Promena visine odložene poreske imovine ili odloženih poreskih obaveza može nastati i bez promene visine privremenih razlika.dalje: MRS 12). treba da prestane sa priznavanjem odloženog poreskog sredstva. 77/2010 . Situacija će se promeniti u godini kada ovi rashodi budu isplaćeni: biće priznati kao rashod u poreskom bilansu ali ih u Bilansu uspeha neće biti. ne priznaju se kao rashod u poreskom bilansu.

Privredno društvo je obračunalo rezervisanje za otpremnine u iznosu od 100. Obračun amortizacije stalnih sredstava u skladu sa MSFI: Nabavna vrednost Ostatak vrednosti Amortizacioni iznos Godišnja stopa otpisa Iznos amortizacije Sadašnja vrednost Sadašnja vrednost umanjena za procenjeni ostatak vrednosti 4.000 20.400.000 24.00 3.000.000 19.000.000 23. godine kada je osnovano kupilo sledeća sredstva: . Sadašnja vrednost sredstava za koja se ne vrši obračun amortizacije u računovodstvu a vrši se obračun amortizacije za poreske svrhe 6.000 1. .000.500.000.00 10% 300.00 dinara 2.000. Privredno društvo spada u srednja pravna lica.000 300. 5.700. procenjeni ostatak vrednosti po kamionu je 500. 6. Na kraju godine obračunata je amortizacija kamiona u skladu sa MSFI i amortizacija kamiona i građevinskog objekta za potrebe sastavljanja poreskog bilansa.000. 3.000 Stopa % 6 15% Amortizacija (5x6) 7 600.700. koju će koristiti kao investicionu nekretninu i vrednovaće je po fer vrednosti.000 1.000.000 15% 2.000 Neotpisana vrednost na kraju godine (5-7) 8 3. Za te potrebe se prikazuje obračun amortizacije u skladu sa MSFI.00 2. a potom obračun amortizacije za potrebe sastavljanja poreskog bilansa. Privredno društvo je na početku 2010.000.000.000 500.stanje pre obračuna amortizacije 2. Sadašnja vrednost grupa 01 i 02 na kraju obračunskog perioda 4. Sadašnja vrednost sredstava za koja se vrši obračun amortizacije u računovodstvu a ne vrši se obračun amortizacije za poreske svrhe 7.2 kamiona po ceni od 2.900.000. Nije predviđeno dodatno ulaganje u sredstva u narednim godinama. Privremene razlike po osnovu amortizacije stalnih sredstava 1.700.000 Ukupno Svega 4. Na osnovu ovih podataka daje se obračun odloženih poreskih sredstava.00 Obračun amortizacije za potrebe sastavljanja poreskog bilansa: Broj grupe 1 II III IV V I Početni saldo grupe 2 Pribavljena sredstva koja se stavljaju u upotrebu 3 4.000.5% 600.000 Obračun: Pozicija I.000.100.000.000.000. Svega osnovica za buduće obračunavanje amortizacije u računovodstvu po osnovu koje mogu nastati povrative razlike (3-4-5) Iznos 24.000 Otuđena sredstva tokom godine 4 Neotpisana vrednost (2+3-4) 5 4.000 20.000.000. 10-11 .000 22. Iznosi amortizacije za Bilans uspeha 3.000 126 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000.00 dinara 4. Privredno društvo je na kraju godine ostvarilo dobitak pre oporezivanja u iznosu od 1. Početno stanje grupa 01 i 02 .000.000.400.00 4.000 3.00 dinara po komadu.700.000 2.XIII RAČUNOVODSTVO. bez značajnije promene visine ostvarene dobiti.000.000.0000 - 4.000.00 din.000. stopa amortizacije za kamione biće 10% godišnje.00 dinara Otpremnine nisu isplaćene. Zbir procenjenih ostataka vrednosti 5.000. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Primeri: 1. a procenjuje se nastavak pozitivnog poslovanja.000 20.500.000.00 1.zgradu po ceni od 20.

000.000.00 dinara) i priznatog prava od 20%. Ostale privremene poreske razlike 18.iznos od 830. Zbog toga nije poznata njihova vrednost u poreskom obračunu. 10-11 Pozicija 18: Odloženo poresko sredstvo proizlazi iz činjenice da se rashod za rezervisanje po osnovu obračunatih otpremnina ne priznaje u poreskom bilansu sve dok ne bude isplaćen.00 dinara sprovodi se na sledeći način: 288 722 Odložena poreska sredstva Odloženi poreski rashodi i prihodi perioda 830.000 70.000 700.000. ali ne duže od 10 godina. Međutim. Početno stanje u poreskom obračunu amortizacije . odnosno ukupno za 10 godina 750. Iznos amortizacije za poreski bilans 10. Poreske razlike po osnovu rashoda za obračunate a neisplaćene otpremnine .000.00 dinara to znači da će svake godine moći da iskoristi po 75. kao što su osnovno stado i višegodišnji zasadi.000.stanje pre obračuna amortizacije 9. recimo porasta cena ili po osnovu promena kurseva valuta u kojima je kapital upisan ili uplaćen. Stanje odloženih poreskih sredstava/odloženih poreskih obaveza na početku obračunskog perioda VI. po osnovu gubitaka iz ranijih godina sem kapitalnih gubitaka i dr.000 830. To znači da je u godini kada je ovaj rashod u računovodstvu priznat u skladu sa MSFI oporezivi rezultat veći od računovodstvenog.000 10. jer se u računovodstvu za nju ne obračunava amortizacija (vrednuje se po modelu fer vrednosti) a za poreski bilans se obračunava njena amortizacija.00 dinara. Zbog toga je ovo sredstvo isključeno iz obračuna odloženih poreskih sredstava i obaveza.000 19.odloženo poresko sredstvo IV.000.000 3. Odložena poreska sredstva/odložene poreske obaveze (13+17+18) V. ovaj iznos se ne priznaje kao odloženo poresko sredstvo jer nema mogućnosti da se celokupno pravo iskoristi.000 0 830.000 750. Iznos u kojem je kapital prikazan u Bilansu stanja zavisi od merenja (vrednovanja) sredstava i obaveza . Poreske razlike po osnovu prava na umanjenje poreza na dobit 14. Ostala prava na umanjenja poreza na dobit (ulaganje u nedovoljno razvijeno područje.000 1. Pravo na umanjenje poreza na dobit po osnovu kapitalnih gubitaka 16. pa to dovodi do toga da je neto dobit manja nego što je to realno.000. Razlika između osnovica (11-7) 13.000. Na isti način bi trebalo postupiti i sa biološkim sredstvima.500.00 dinara).100. s obzirom da su ova sredstva svrstana u amortizacione grupe za koje se primenjuje tehnika grupnog obračuna amortizacije. Sadašnja vrednost sredstava za koja se vrši obračun amortizacije za poreske svrhe a ne vrši se obračun amortizacije u računovodstvu 11. To dalje znači da je porez na dobit veći nego što bi to realno trebalo da bude. Svega odloženih poreskih sredstava po osnovu prava na umanjenje poreza na dobit (14+15+16) III.00 dinara .500. Zakona o porezu na dobit preduzeća propisano je da umanjenje poreza na dobit ne može biti veće od 50% obračunatog poreza.) 17. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA 8. Za knjiženje (V-IV) XII 24. Uobičajeno je da ukupan iznos kapitala samo slučajno može da se poklapa sa ukupnom tržišnom vrednošću akcija preduzeća (ili nekog drugog oblika kapitala kojim preduzeće raspolaže) ili 127 . Neiskorišćeno pravo se može prenositi u naredne godine.400. u praksi bi to bilo nemoguće uraditi. Odloženo poresko sredstvo na kraju obračunskog perioda (pod pretpostavkom da je stopa poreza na dobit 10%) II. Naime.000. Knjiženje obračuna poreskih rashoda .00 dinara Ovaj iznos dobija se kao proizvod izvršenog ulaganja (24. članom 48. Da bi se prevazišao ovaj problem zakonodavac bi trebalo za takva sredstva da predvidi posebnu amortizacionu grupu ili da propiše da se amortizacija za njih računa na isti način kao i za građevinske objekte (primenom tehnike pojedinačnog obračunavanja amortizacije).RAČUNOVODSTVO.0. Svega osnovica za buduće obračunavanje amortizacije u poreskom bilansu po osnovu koje mogu nastati povrative razlike (8-9-10) 12. Pozicija 14: Potencijalno zakonsko pravo preduzeća da umanji buduće poreze na dobit je 4. Pravo na umanjenje poreza na dobit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti 15. Međutim.000.ne postoji neposredno revalorizovanje kapitala po osnovu.00 KLASA 3: KAPITAL Vrednovanje pozicija kapitala posledica je vrednovanja sredstava i obaveza. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000 750.00 dinara tog prava.000 Objašnjenje: Pozicija 5: Po osnovu investicione nekretnine nastaje stalna poreska razlika. S obzirom da se procenjuje da će preduzeće svake godine ostvarivati dobit u iznosu od 1.800. Da bi se ona korigovala naviše priznaje se nastanak odloženog poreskog sredstva u visini razlike između proizvoda poreske stope i razlike između računovodstvene vrednosti obaveze i poreske visine obaveze (10% x 100.00 830.000. stav 2.

Iznos ovih rezervisanja utvrđuje se u visini stvarne obaveze koju preduzeće ima po osnovu zemljišta ili šuma koje je koristilo. zakon i 34/2006) preduzeće je dužno da u toku i po završetku izvođenja radova na eksploataciji mineralnih sirovina.priznavanje se vrši na teret troškova rezervisanja (račun 541) i . usluge dobavljača koji za račun preduzeća rade popravke po osnovu datih garancija. Rezervisanje po osnovu zemljišta . stav 2.XIII RAČUNOVODSTVO. Zakonom Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. već tu obavezu. tj.dr. znači da se na kraju godine ne vrši potpuno ukidanje formiranog rezervisanja i formiranje novog (za preostale obaveze po datim garancijama). 44/95. Ukoliko preduzeće ima rezerve (statutarne.prestanak priznavanja dela rezervisanja. To 128 . Ukoliko preduzeće prodaje robu za koju njen proizvođač ili neko drugi daje garanciju.dr. već prenosom na drugi oblik kapitala ili pokrićem gubitka iz ranijih godina.Dugoročna rezervisanja svrstavaju se obaveze koje zahtevaju značajno procenjivanje na datum bilansa. glasnik RS”.isteknu). Ukazujemo na vrednovanja najčešćih rezervisanja. 62/2006 i 65/2008 . koja se u skladu sa članom 21. već najranije u 2011.) i odlaganje jalovine. Nakon početnog priznavanja obaveza u stranoj valuti. zakon). Potpuni prestanak priznavanja ovog rezervisanja se radi ukoliko preduzeće više nema obavezu po datim garancijama (kada one prestanu da važe . što je obrazloženo u okviru računa grupa 03 i 23. kao i za izgradnju ribnjaka na obradivom poljoprivrednom zemljištu može da se izda ako je prethodno pribavljena saglasnost nadležnog ministarstva. glasnik RS”. Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Sl. odnosno da preduzme mere zaštite zemljišta na kome su se izvodili radovi i mere zaštite i sanacije životne sredine i voda. ne može vršiti rezervisanje po osnovu garancija jer ne postoje uslovi za njegovo priznavanje: preduzeće nema obavezu. pepela. zakonske) ne može ih ukidati (koristiti) priznavanjem prihoda. Zakona o poljoprivrednom zemljištu vrše svakih pet godina. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA zbirom koji bi se mogao dobiti prodajom bilo pojedinačnih sredstava i namirenjem obaveza preduzeća. a najkasnije u roku od jedne godine od dana završetka radova na površinama na kojima su rudarski radovi završeni. Po osnovu zemljišta rezervisanje se može vršiti i za buduće troškove ispitivanja plodnosti zemljišta. Ovo rezervisanje se ne bi vršilo ukoliko bi se radilo o manjim iznosima. br. godine se ne može vršiti u finansijskim izveštajima za 2010. otkazana ili je istekla. već se vrši: . 10-11 Grupa 40 . Ova obaveza utvrđena je i članom 24. preduzeća kao celine. KLASA 4: DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE MRS 39 reguliše prestanak priznavanja obaveza: kada je ispunjena. odnosno osposobljava za poljoprivrednu proizvodnju po projektu o rekultivaciji poljoprivrednog zemljišta koje je korisnik dužan da priloži uz zahtev za izdavanje odobrenja za eksploataciju mineralnih sirovina.Dugoročna rezervisanja U grupu 40 . na načelu stalnosti poslovanja.priznavanje dodatnog rezervisanja.Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava jesu rezervisanja po osnovu obaveze za obnavljanje zemljišta i obnavljanje šuma. Pod uslovom da preduzeće kontinuirano prodaje proizvode na koje daje garanciju rezervisanje za troškove u garantnom roku ima karakter kontinuiranog rezervisanja. kao i ostali troškovi u vezi sa popravkama u garantnom roku. Račun 401 . vađenje šljunka. Pokriće gubitka tekuće 2010. Zakona o rudarstvu („Sl. 101/2005 . bilo prodajom. Račun 400 . Poljoprivredno zemljište koje je korišćeno za eksploataciju mineralnih sirovina ili za druge namene koje nemaju trajni karakter privodi se odgovarajućoj nameni. Odobrenje za eksploataciju mineralnih sirovina (eksploatacija ugljenokopa. bez obzira da li se radi o zakonskoj ili izvedenoj obavezi.prema odredbi člana 48.obuhvaćeni su i troškovi rezervnih delova. ukoliko na datum bilansa postojeći iznos rezervisanja nije dovoljan . br. ukoliko na datum bilansa postojeći iznos rezervisanja prevazilazi potreban ukidanje se vrši u korist prihoda (račun 678). peska i dr. godinu. Dobici i gubici od promene kurseva na monetarnoj obavezi iskazuju se kao prihodi ili rashodi.Rezervisanja za troškove u garantnom roku Rezervisanja za troškove u garantnom roku su obaveze u visini procenjenih ukupnih troškova popravki u garantnom roku koji padaju na teret preduzeća davaoca garancije za proizvode koji su prodati do datuma bilansa . na svaki datum bilansa treba obaveze nominirane u stranoj valuti iskazati primenom zaključnog kursa. zakon. godini. radne snage i amortizacije opreme i nekretnina koji se koriste pri popravkama. Vrednovanje obaveza povezanih sa hartijama od vrednosti vrši se shodno vrednovanju takvih potraživanja povezanih sa hartijama od vrednosti. troškove njihovog ispunjenja u krajnjoj liniji snosi davalac garancije. 85/2005 . šljake i drugih opasnih i štetnih materija na poljoprivrednom zemljištu. izvrši rekultivaciju zemljišta u svemu prema projektu rekultivacije zemljišta.dr.

vanredna zaštita od biljnih bolesti i štetočina i sl.000.600.prestanak priznavanja dela rezervisanja ukoliko na datum bilansa postojeći iznos rezervisanja prevazilazi potreban ukidanje se vrši u korist prihoda (račun 678). 10-11 129 .000.00 dinara i kupcu je ispostavilo fakturu (u fakturi je iskazan i PDV u iznosu od 54.00 dinara). dakle. To znači da se na kraju godine ne vrši potpuno ukidanje formiranog rezervisanja i formiranje novog (za preostale obaveze po osnovu šuma).00 dinara Vrednost sopstvenih radova je 30.Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite predstavljaju rezervisanje za troškove koji će se s velikom izvesnošću javiti u narednim godinama kada investitor u skladu sa ugovorom zadržava određeni iznos kao kauciju iz koje će naknaditi troškove koji će nastati u garantnom roku ako nedostatke ne otkloni izvođač radova.00 dinara Za zaštitu šume od gubara dobijena je faktura od dobavljača u iznosu od 20.00 dinara (na ovaj iznos u fakturi je obračunat i PDV u iznosu od 3. isporučilac opreme. Rezervisanje po osnovu šuma ima karakter kontinuiranog rezervisanja.periodična ulaganja radi očuvanja kvaliteta zemljišta.00 170. Razlika u odnosu na rezervisanja koja se iskazuju na računu 400 je u tome što kod posla kod kojeg se pojavljuju kaucije ili depoziti kupac ne isplaćuje ukupnu kupoprodajnu sumu. Bitno je da preduzeće ima na datum bilansa obavezu da te radove izvrši.000. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII o poljoprivrednom zemljištu nije propisana obaveza preduzeća . tj. sa zaliha.000. pesticida u iznosu od 10.priznavanje dodatnog rezervisanja ukoliko na datum bilansa postojeći iznos rezervisanja nije dovoljan . Primer knjiženja: 1. Utrošeno je materijala za izradu u vrednosti od 50. odnosno proizvođač opreme.00 dinara.000.000.000. Na datum bilansa na osnovu odredaba opšteg akta i uvidom u neposredno stanje šume utvrđen je potreban iznos rezervisanja od 200. Rezervisanje sprovodi izvođač radova. da se njihova vrednost može proceniti i da je izvesno da će zbog njihovog izvrše- nja doći do odliva sredstava sa ekonomskom korišću.00 10.000.00 dinara po ugovoru predstavlja zadržanu kauciju. 2. 3. Popravka je izvršena po osnovu date garancije. Za zaštitu od gubara utrošeno je. Nakon isteka garantnog roka kupac je uplatio iznos kaucije. Kupac je uplatio iznos od 254. Zbog toga se za sledeće poslovne događaje ne mogu vršiti rezervisanja: .jednokratna ulaganja radi poboljšanja kvaliteta zemljišta ili . već umanjenu za iznos kaucije ili depozita. Rezervisanje po osnovu šuma može se vršiti samo za deo radova koji spadaju u radove neophodne za prostu reprodukciju šuma.600.000.00 dinara.priznavanje se vrši na teret troškova rezervisanja (račun 542) i .00 Račun 402 . obaveza pošumljavanja zgarišta.000.vlasnika poljoprivrednog zemljišta da u slučaju umanjenja njegovog kvaliteta izvrši neophodne radnje radi popravljanja njegovog kvaliteta. Knjigovodstvena evidencija izvršenih radova: 401 270 Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) 4330 Dobavljači u zemlji 101 Materijal 30. iz datih garancija investitoru.600.000. Primer knjiženja: 1. Po osnovu navedenih događaja ne mogu se formirati rezervisanja jer ne postoji obaveza preduzeća da izvrši navedena ulaganja.00 dinara Iznos od 100.00 Knjiženje dodatnog priznavanja rezervisanja: 542 Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava 401 Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava 170. Privredno društvo za gazdovanje šumama na računu 402 ima potražni saldo od 100.000.00 dinara). već samo njegov ekonomski interes da to uradi. već se vrši: .000. Privredno društvo je izvršilo radove u iznosu od 300.00 3. Rezervisanje za zadržane kaucije i depozite proizilazi.00 23.000.00 dinara 2.RAČUNOVODSTVO. 4. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. U narednoj godini izvršena je popravka na objektu kupca. Neki od radova bi bili: popravka oštećenih šumskih puteva i izgradnja novih neophodnih za prostu reprodukciju.

a odobrava računu 404.deo zaposlenih će raskinuti radni odnos i preći u druge privredne subjekte.00 54.ostvareni broj godina staža svih zaposlenih. Ova metoda se razlikuje od metode obračunavanja naknada posle prestanka radnog odnosa u sledećem: .00 100. 10-11 130 . U godini kada se otpremnine stvarno isplaćuju dugovao bi račun 404 a potraživali bi računi obaveza za poreze i doprinose i račun novčanih sredstava. jubilarne nagrade i druge ostale dugoročne naknade zaposlenima.00 Za primljenu uplatu: 2410 0380 Tekući (poslovni) računi Date dugoročne kaucije 202 Kupci u zemlji 254.Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih U okviru računa 404 . a samim tim i iznos „zarađene” otpremnine za jednu godinu radnog staža. kao što su: „zarađene” otpremnine. a načelo „koridora” se ne primenjuje i .00 50.00 100. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Radilo bi se o obavezama po osnovu neiskorišćenih godišnjih odmora i po osnovu ostalih dugoročnih naknada.000.00 20.00 Napomena: Promene broje.svi troškovi minulog rada se odmah priznaju.00 Za ukidanje rezervisanja: 402 678 Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite Prihodi od ukidanja dugoročnih rezervisanja 20. pa neće u izveštajnom subjektu ostvariti svoje „zarađeno” pravo na otpremninu. Račun 404 .000.00 Za ukalkulisano rezervisanje: 543 Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite 402 Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite 100.00 30.postoji verovatnoća da će neki od zaposlenih preminuti i zbog toga neće ostvariti svoje pravo na otpremninu i sl. Ovaj iznos treba korigovati po osnovu sledećih činjenica: .00 Za naplatu zadržane kaucije: 2410 Tekući (poslovni) račun 0380 Date dugoročne kaucije 100.000.000.000. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Knjiženje za izvršene radove: 202 Kupci u zemlji 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 354.00 300. Proizvod ostvarenog broja godina staža svih zaposlenih i iznosa otpremnine po jednoj godini staža predstavlja početni iznos obaveze privrednog subjekta za otpremnine.000.000. .XIII RAČUNOVODSTVO.000.000.aktuarski dobici i gubici se odmah priznaju.000. MRS 19 zahteva da se procenjivanje ostalih dugoročnih naknada zaposlenima vrši primenom pojednostavljene računovodstvene metode.broj zaposlenih. .00 100.Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih prikazuju se ukalkulisane obaveze privrednog subjekta obračunate u skladu sa MRS 19.00 354. Nakon utvrđivanja iznosa obaveze za otpremnine zadužuje se račun 545.iznos otpremnine za puni radni staž.000.000.000. 1 i 3 knjiže se i u Klasi 9. za obračun trenutne obaveze za otpremnine privredni subjekt bi trebalo da uzme u obzir sledeće činjenice: .00 Za popravku: 402 Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite 1010 Materijal za izradu 621 Prihodi od aktiviranja ili potrošnje proizvoda i usluga za sopstvene potrebe 80.000.000. Potrebno je napraviti vremensku projekciju obaveza za otpremnine i izvršiti diskontovanje na datum bilansa. . Konkretno.

električne energije.432.jer će tada biti isplaćena otpremnina prvom zaposlenom.000.Ostala dugoročna rezervisanja iskazuju se i ranije formirana rezervisanja za investiciono održavanje osnovnih sredstava sve do njihovog ukidanja prema planu investicionog održavanja osnovnih sredstava.00 dinara Na kraju godine preduzeće u radnom odnosu ima 3 zaposlena: prvi zaposleni ima 10 godina radnog staža. što će u budućim periodima uticati na manji iznos amortizacije zgrade). U godini kada se otpremnine stvarno isplaćuju dugovao bi račun 404 a potraživali bi računi obaveza za poreze i doprinose i račun novčanih sredstava.64 32. uz obavezu da podmiri tekuće troškove u vezi sa tim poslovnim prostorom . . Pre nego što izvrši rezervisanje u vezi sa nepovoljnim ugovorom preduzeće treba u skladu sa odredbama MRS 36 Obezvređenje sredstava da prizna bilo koji nastali gubitak zbog obezvređenja sredstava u vezi sa nepovoljnim ugovorom (npr.00 0.432.780.Ostala dugoročna rezervisanja Pod ostalim dugoročnim rezervisanjima smatraju se rezervisanja: .915.64 dinara Prikazani obračun će biti tačan samo ukoliko sva tri zaposlena ostanu u radnom odnosu u preduzeću do penzionisanja.72 II zaposleni 50. a preduzeće ne može da raskine ugovor.780. Na računu 409 .RAČUNOVODSTVO.000. Nepovoljan ugovor je ugovor u kojem neizbežni troškovi ispunjenja obaveza prema tom ugovoru prevazilaze ekonomske koristi koje preduzeće očekuje da će primiti.72 Ukupno 37.780.po osnovu sudskih sporova. preduzeće je dalo u zakup poslovni prostor. itd.500. ako izdaje zgradu i troškovi njenog održavanja prelaze visinu zakupnine koju je ugovorio. 10-11 Rezervisanja po osnovu datih garancija i jemstva se sprovode u situacijama kada je izvesno da primalac garancije (ili jemstva) neće izvršiti svoje obaveze.64 Obračun: Opis Stečeno pravo Diskontni faktor Diskontovani iznos Saldo računa 404 Iznos obaveze koji se priznaje u tekućoj godini I zaposleni 25. Pod neizbežnim troškovima podrazumeva se manji iznos od: neto troškova koji bi nastali po osnovu ispunjenja ugovora ili kazni koje bi nastale u slučaju njegovog neispunjenja.druga rezervisanja koja zadovoljavaju uslove za priznavanje. grejanja. odnosno ovaj iznos treba korigovati po osnovu navedenih činjenica.za date garancije i druga jemstva. Rezervisanja po osnovu sudskih sporova preduzeće treba da formira ako je izvesno da će izgubiti spor.troškovi komunalnih usluga. Dakle.148644 7. Na primer.64 Diskontni faktor od 0. Ovaj ugovor o zakupu bi bio nepovoljan ugovor ukoliko bi navedeni troškovi nadmašivali prihode od zakupnine. štetne ugovore.po osnovu nepovoljnih ugovora i . pa će teret njihovog izvršenja pasti na preduzeće davaoca garancije (jemstva). treba da izvrši umanjivanje vrednosti zgrade.000.057309 predstavlja vrednost na današnji dan jednog dinara koji će se dati za 30 godina .000. Obračunati rezervisanje na dan osnivanja preduzeća.780. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Primer knjiženja: 1.057309 1. U slučaju da je na dan zaključenja ugovor bio nepovoljan svrstao bi se u tzv. Za formiranje rezervisanja: 545 Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 404 Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 5. Preduzeće koje ima nepovoljan ugovor treba da prizna rezervisanje u visini sadašnje obaveze prema tom ugovoru.780. 131 .20 III zaposleni 75.000. ako je moguće proceniti iznos obaveze koju će preduzeće imati po osnovu izgubljenog spora (a koja do tada nije bila iskazana u knjigovodstvu preduzeća) i ako će po osnovu te obaveze morati da izvrši plaćanje ili davanje nekog svog sredstva.385543 28.64 5. u tekućoj godini preduzeće bi trebalo da prizna rashod (i dodatnu obavezu) u iznosu od 5.00 dinara a kamatna stopa za dugoročne kredite je 10% godišnje.00 5. Račun 409 .00 0. Iznos otpremnine je 100.00 0. . Privredno društvo na računu 404 ima potražni saldo od 6. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. drugi zaposleni 20 a treći 30 godina radnog staža.

000. 42. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Primer rezervisanja po osnovu sudskih sporova: 1. 44. Grupe 41.00 Za izgubljeni spor: 409 579 469 Ostala dugoročna rezervisanja Ostali nepomenuti rashodi Ostale obaveze 100. 47. prema kojem je izvesno da će privredno društvo izgubiti spor i da će biti dosuđena visina odštete u iznosu od 100.XIII RAČUNOVODSTVO. Odložene poreske obaveze nastaju usled različitih pravila za utvrđivanje računovodstvenog dobitka i oporezivog dobitka. 10-11 Grupa 49 . 48. 2. ali će imati realno iskazano stanje u finansijskim izveštajima.. Protiv privrednog društva je poveden sudski spor po osnovu naknade materijalne štete koju je ono prouzrokovalo. sudske sporove. tj. 46. Moguće situacije u kojima nastaju odložene poreske obaveze: Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Za izvršeno rezervisanje: 549 409 Ostala dugoročna rezervisanja Ostala dugoročna rezervisanja 100. 43. nepovoljne ugovore i sl. Nakon početnog priznavanja transakcije u stranoj valuti. na svaki datum bilansa treba monetarne stavke u stranoj valuti iskazati primenom zaključnog kursa. Naredne godine pravnosnažnom presudom utvrđena je visina štete koju privredno društvo treba da plati u iznosu od 120. već o „obavezi” tekućeg prema narednom ili narednim obračunskim periodima. 47.Odložene poreske obaveze Odložene poreske obaveze (odloženi porez . tj.00 dinara.000. Njihov obračun bi se radio shodno obračunu dugoročnih rezervisanja. obavezama koje preduzeće ima prema nekom pravnom ili fizičkom licu. odnosno razgraničenja vrednosti između pojedinih obračunskih perioda. jer će ti obračunski periodi „platiti” određeni iznos poreza na dobit koji se odnosi na tekući obračunski period.Pasivna vremenska razgraničenja. u visini očekivanog odliva sredstava sa ekonomskim koristima za preduzeće. kada se u računovodstvu zbog formiranog rezervisanja ne iskazuju rashodi) predlažemo privrednim subjektima da procene da li da vrše ona rezervisanja za koja se rashodi ne priznaju u poreskom bilansu. Nakon sastavljanja obračuna amortizacije za poreske svrhe može se pristupiti obračunavanju odloženih poreskih sredstava ili odloženih poreskih obaveza. osim grupe 49 vrši se u visini njihovog amortizovanog iznosa. Račun 498 .00 dinara Na datum bilansa dobijeno je mišljenje advokata preduzeća u vezi sa sporom. Odštetni zahtev je 300. a posledica su poslovnih transakcija koje su se desile u tekućem obračunskom periodu.000. osim računa 498 Pri vrednovanju pasivnih vremenskih razgraničenja treba poći od njihove suštine i cilja postojanja. 48 . a iznosi poreza na dobit će se platiti u nekom od narednih obračunskih perioda. 43. 132 . 45.000. kao što je rezervisanje za otpremnine. 46.odloženi poreski rashodi) su iznosi poreskih obaveza koji će se pojaviti u budućem periodu.000. Procenu bi vršili imajući u vidu sledeće činjenice: ako izvrše rezervisanje neopravdano će više platiti poreza na dobit.00 dinara. a ako ne izvrše rezervisanje situacija bi bila obrnuta.00 100. Radi se o obavezama koja predstavljaju „obaveze” tekućeg prema narednim obračunskim periodima.Obaveze Vrednovanje obaveza koje se iskazuju na grupama 41. 44. 42. Dobici i gubici od promene kurseva na monetarnoj obavezi iskazuju se kao prihodi ili rashodi. U okviru pasivnih vremenskih razgraničenja obuhvatala bi se i rezervisanja do 12 meseci. ne radi se o „pravim” obavezama. 45.00 20.000.000.000. Dakle.00 Napomena: Zbog neusaglašenosti poreskog bilansa sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica (iz obrasca poreskog bilansa moguće je isključiti rashod za rezervisanje koji se ne priznaje u poreskom bilansu.00 120. ali u poreski bilans nije moguće uključiti iznose korišćenja rezervisanja.

00 dinara Po osnovu ugovora ispostavljena je faktura kupcu na iznos od 60.00 dinara Nastali troškovi su 50. . Teoretski posmatrano.00 100. U skladu sa MRS 12. niti na oporezivu dobit (gubitak). Usluge su u celosti pružene. Primer priznavanja prihoda od pružanja usluga: Naručilac i privredno društvo za istraživanje tržišta su ugovorili pružanje usluga istraživanja tržišta u vrednosti 120.matično preduzeće.800.000.stope.metode i tehnike amortizacije.00 30.000.800.00 dinara S obzirom da je na početku perioda imalo odloženo poresko sredstvo od 30. Prema proračunu privrednog društva za istraživanje tržišta njegovi troškovi će biti 100.početnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakcijama koje nisu poslovna kombinacija i u vreme transakcija ne utiču na računovodstvenu dobit.00 KLASA 6 .00 dinara (u fakturi je iskazan i PDV u iznosu od 10.000.prihod se uključuje u utvrđivanje oporezivog rezultata nakon što je uključen u utvrđivanje računovodstvenog rezultata (oznaka „nakon” znači u nekom od sledećih obračunskih perioda).000.000.RAČUNOVODSTVO.000. . Primer: Obračunom je utvrđeno da privredno društvo na kraju obračunskog perioda ima odloženu poresku obavezu u iznosu od 100. privredno društvo treba na datum svakog bilansa da ponovo procenjuje nepriznate ali i priznate odložene poreske obaveze. ulagač ili učesnik u zajedničkom ulaganju je sposoban da kontroliše vremenski raspored ukidanja privremene razlike i .000. primer za ovakvu situaciju bi bili prihodi koji bi se u poreskom bilansu priznavali po principu „naplaćene realizacije”. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII . Na kraju druge godine ispostavljena je faktura kupcu na iznos od 60.000.rashod se uključuje u utvrđivanje oporezivog rezultata pre nego što je uključen u utvrđivanje računovodstvenog rezultata (oznaka „pre” znači u nekom od prethodnih obračunskih perioda). Preduzeće priznaje odloženu poresku obavezu za sve oporezive privremene razlike koje su povezane sa ulaganjima u zavisna preduzeća. Jednom izvršeno priznavanje ne znači i priznavanje zauvek. osim u meri u kojoj su oba sledeća uslova zadovoljena: .000. Odložene poreske obaveze ne treba diskontovati. Primer za ovakvu situaciju bi mogao da bude rashod amortizacije ukoliko se za izračunavanje amortizacije za sastavljanje Bilansa uspeha i za sastavljanje poreskog bilansa primenjuju različite: .čija se amortizacija ne odbija za poreske svrhe.00 dinara privredno društvo sprovodi sledeće knjiženje: Za obračun poreskih rashoda: 722 Odloženi poreski rashodi i prihodi perioda 288 Odložena poreska sredstva 498 Odložene poreske obaveze 130. U odložene poreske obaveze ne priznaju se one koje bi proizašle iz: .000.00 dinara (u fakturi je iskazan i PDV u iznosu od 10. filijale i pridružena preduzeća i sa interesima u zajedničkim poduhvatima. Način obračuna odložene poreske obaveze se vrši na način prikazan uz račun 288. O mogućnosti promene visine odloženih poreskih obaveza bez promene visine privremenih razlika ukazali smo u okviru računa 288.Prihodi predstavljanju rezultat vrednovanja sredstava i obaveza.goodwill-a . Diskontovanje se ne vrši jer se ne može uvek sastaviti pouzdan obračun diskontovanja.00 dinara Usluge se pružaju 2 godine.osnovice i .PRIHODI Iznosi proknjiženi u Klasi 6 .00 dinara). Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11 133 . Iskazani iznos odložene poreske obaveze u bilansu se preispituje na datum svakog bilansa. .00 dinara).000.00 dinara Na kraju prve godine privredno društvo za istraživanje tržišta na osnovu kretanja troškova u prvoj godini procenjuje da bi ukupni troškovi za pružanje usluga bili 110.nije verovatno da će privremena razlika biti ukinuta u bliskoj budućnosti.

Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Povećanje vrednosti bioloških sredstava koja imaju tretman obrtnih sredstava (proizvodnje) obuhvataju se u okviru Klase 9. 77/2010 .45 10.800. . . kao i na svaki datum bilansa.800.454.dalje: MRS 32) i MRS 39). Priznavanje rashoda po osnovu obezvređenja sredstava Prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja treba izvršiti proveru obezvređenosti sredstava.Prihodi od usklađivanja vrednosti bioloških sredstava Na računu 680 . Biološko sredstvo se prilikom početnog priznavanja.investicionih nekretnina koje se vrednuju po fer vrednosti (primenjuje se MRS 40). br. Prvo se revalorizacionim povećanjem pokriva navedeno smanjenje knjiženjem tog iznosa kao prihod. Nesumnjivo je da se na datum svakog bilansa mora izvršiti usklađivanje knjigovodstvenih vrednosti sredstava. iznos povećanja se ne odobrava u celosti kapitalu ako je ranijom revalorizacijom smanjivana njegova knjigovodstvena vrednost (misli se na smanjenje usled prethodne revalorizacije ili neke od prethodnih revalorizacija).545. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Za pružene usluge: 202 Kupci u zemlji 612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 491 Obračunati prihodi budućeg perioda 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) Kupci u zemlji Obračunati prihodi budućeg perioda 612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 70.45 65.55 5. tj.Prihodi od usklađivanja vrednosti nematerijalnih ulaganja Na računu 681 . glasnik RS”. makar zbog činjenice da je biološko sredstvo godinu dana starije.800. sredstava.sredstava koja proizlaze iz naknada zaposlenima (primenjuje se MRS 19).45 10.Prihodi od usklađivanja vrednosti bioloških sredstava iskazuju se prihodi po osnovu povećanja vrednosti bioloških sredstava koja imaju karakter osnovnih 134 .Prihodi od usklađivanja vrednosti nematerijalnih ulaganja iskazuju se prihodi kada se knjigovodstveni iznos nematerijalnog ulaganja poveća kao rezultat revalorizacije. i da je po tom osnovu najverovatnije došlo do promena njegove fer vrednosti. Račun 681 . osim u slučaju kada se fer vrednost ne može pouzdano izmeriti.finansijskih sredstava (primenjuje se (I-32) Međunarodni računovodstveni standard .odloženih poreskih sredstava (primenjuje se MRS 12). ili i u toku godine kad god dođe do promene fer vrednosti ili procenjenih troškova prodaje.454.800.00 70.sredstava koja proizlaze iz ugovora o izgradnji (primenjuje se MRS 11). .zaliha (primenjuje se MRS 2). a ostatak se knjiži kao povećanje revalorizacionih rezervi. . .MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija („Sl.00 5. 10-11 Prihodi po osnovu vrednovanja sredstava po fer vrednosti Račun 680 .00 54. . da li to raditi samo na datum bilansa.XIII RAČUNOVODSTVO.454. MRS 41 ne daje smernice koliko često treba sprovoditi promenu knjigovodstvene vrednosti sredstva. se primenjuje u računovodstvu obezvređenja svih sredstava osim: . meri (vrednuje) po svojoj fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove njegove prodaje na mestu uzgajanja.bioloških sredstava (primenjuje se MRS 41) ukoliko se vrednuju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje.stalnih sredstava (ili raspoloživih grupa) klasifikovanih kao sredstva koja se drže za prodaju (primenjuje se MSFI 5). dobija se kada se u odnos stave nastali troškovi i procenjeni troškovi i dobijeni koeficijent pomnoži sa ugovorenom vrednošću usluga. Prihod po osnovu usklađivanja vrednosti biološkog sredstva nastaje u slučaju kada dođe do povećanja njegove fer vrednosti umanjene za procenjene troškove prodaje na mestu njegovog uzgajanja.00 Za pružene usluge: 202 491 Napomena: Iznos prihoda u promeni 1. . MRS 36.

s jedne strane i osnovice za obračun carine koju je utvrdio nadležni carinski organ. MRS 41 ne daje smernice koliko često treba sprovoditi promenu knjigovodstvene vrednosti sredstva.Prihodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine .Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana iskazuju se prihodi po osnovu ukidanja ranije priznatog obezvređenja potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana. iznos povećanja se ne odobrava u celosti kapitalu ako je ranijom revalorizacijom smanjivana njegova knjigovodstvena vrednost (smanjenje usled prethodne revalorizacije). Carinskog zakona. Prvo se revalorizacionim povećanjem pokriva navedeno smanjenje knjiženjem tog iznosa kao prihod. . makar zbog činjenice da je biološko sredstvo godinu dana starije.Prihodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine Na računu 689 .Obezvređenje bioloških sredstava Na računu 580 .Prihodi od usklađivanja vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Na računu 683 . Račun 685 . a ostatak se knjiži kao povećanje revalorizacionih rezervi.iskazuju se prihodi po osnovu ukidanja ranije priznatog obezvređenja: .potraživanja za date avanse (računi 016. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Račun 682 .RAČUNOVODSTVO. njegovo priznavanje i merenje ukazano je u okviru računa 039.Prihodi od usklađivanja vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju iskazuju se prihodi po osnovu ukidanja ranije priznatog obezvređenja dugoročnih finansijskih plasmana i po osnovu povećanja fer vrednosti hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju. Račun 683 . KLASA 5 . 46. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Na razloge za nastanak i ukidanje obezvređenja. i da je po tom osnovu najverovatnije došlo do promena njegove fer vrednosti.Obezvređenje nematerijalnih ulaganja Na računu 581 . 22 i 23. kao i na svaki datum bilansa.RASHODI Račun 580 . do 62. tj. Nesumnjivo je da se na datum svakog bilansa mora izvršiti usklađivanje knjigovodstvenih vrednosti sredstava.Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana Na računu 685 . Račun 684 se koristi i u slučaju nabavke materijala i robe iz uvoza u slučaju kada postoji razlika između njihovih fakturnih vrednosti i direktnih zavisnih troškova nabavke. 10-11 Račun 581 . postrojenja i opreme Na računu 682 .Obezvređenje nematerijalnih ulaganja iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja nematerijalnih ulaganja.zaliha nekretnina pribavljenih radi prodaje (računi grupe 14). Osim zahteva navedenih u MRS 36. U skladu sa navedenim članovima pravo je nadležnog carinskog organa da kao carinsku vrednost ne primeni iskazanu fakturnu vrednost. 21.Prihodi od usklađivanja vrednosti zaliha iskazuju se prihodi po osnovu ukidanja ranije priznatog obezvređenja zaliha materijala i robe. Carinska vrednost uvezenih dobara na koju se primenjuje Carinska tarifa utvrđuje se u skladu sa odredbama čl. već da u skladu sa navedenim propisima izvrši njeno korigovanje. U suštini fakturna vrednost se u uvoznoj kalkulaciji zamenjuje sa osnovicom za obračun carine koju je utvrdio nadležni carinski organ.Prihodi od usklađivanja vrednosti nekretnina. da li to raditi samo na datum bilansa. Račun 684 .Obezvređenje bioloških sredstava iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja bioloških sredstava koja imaju karakter osnovnih sredstava. Biološko sredstvo se prilikom početnog priznavanja. Na razloge za nastanak i priznavanje ovog prihoda ukazano je u okviru grupa 20. Knjiženje ukidanja ranije priznatog obezvređenja zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda vrši se u okviru Klase 9.Prihodi od usklađivanja vrednosti nekretnina. Račun 689 . Povod za donošenje izmena je situacija kada je po mišljenju nadležnog carinskog organa u fakturi inodobavljača iskazan manji iznos nego što je realna vrednost kupljenog materijala ili robe. Račun 684 se koristi kada je veća osnovica za obračun carine koju je utvrdio nadležni carinski organ. ili i u toku godine kad god dođe do promene fer vrednosti ili procenjenih troškova prodaje. meri (vrednuje) po svojoj fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove njegove prodaje na mestu uzgajanja. MRS 38 postavlja i sledeće dodatne zahteve za proveru da li je ulaganje obezvređeno: čak i ako ne postoji pokazatelj da je nematerijalno 135 .Prihodi od usklađivanja vrednosti zaliha Na računu 684 . 028 i 150) i . osim u slučaju kada se fer vrednost ne može pouzdano izmeriti.gotovine i gotovinskih ekvivalenata (računi grupe 24). Rashod po osnovu obezvređenja biološkog sredstva nastaje u slučaju kada dođe do smanjenja njegove fer vrednosti umanjene za procenjene troškove prodaje na mestu njegovog uzgajanja. postrojenje ili opremu poveća kao rezultat revalorizacije. postrojenja i opreme iskazuju se prihodi kada se knjigovodstveni iznos sredstva koje spada u nekretninu.

000.000.Obezvređenje dugoročnih finansijskih plasmana i drugih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Na računu 583 . Pozicija Upotrebna vrednost zemljišta Neto fer vrednost zemljišta Nadoknadivi iznos zemljišta (veći iznos od 1 ili 2) Knjigovodstvena vrednost zemljišta Gubitak zbog obezvređenja (4-3) Nova knjigovodstvena vrednost (4-5) Ranije formirane revalorizacione rezerve u vezi sa ovim zemljištem Iznos gubitka zbog obezvređenja koji se priznaje kao rashod (5-7) Iznos 100.00 80.000. povećanja troškova njihove prodaje i dr. Nadoknadiva vrednost je veća od sledećih vrednosti: . diskontnog faktora na navedene buduće neto novčane tokove. 6. 21 i 22) i kratkoročnih finansijskih plasmana (računi grupe 23). najmanje na kraju svake poslovne godine: .Obezvređenje zaliha materijala i robe.Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja potraživanja (računi grupa 20. 10-11 Račun 584 . Postupanje sa obezvređenjem stalnog sredstva (zemljišta) Za potrebe periodičnog obračuna napravljen je sledeći obračun: R. (ako je obračunavan). Primer provere ranije priznatog iznosa obezvređenosti sredstava: Na dan 31. 7. godini i u 2009.00 Račun 583 .000.00 200. 8. 2006. iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju. iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja zaliha materi- 136 . pad njihovih tržišnih cena.Obezvređenje nekretnina.00 120. Na razloge za nastanak obezvređenja.upotrebne vrednosti. postrojenja i opreme Revalorizacione rezerve 0209 Ispravka vrednosti zemljišta 60.000. Obezvređenje ovih sredstava može nastati iz više razloga: zastarelost. njegovo priznavanje i merenje ukazali smo u okviru računa 039.00 Za obezvređenje: 582 330 Obezvređenje nekretnina. iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja nekretnina.XIII RAČUNOVODSTVO. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA ulaganje obezvređeno privredno društvo treba da proceni nadoknadivi iznos sledećih nematerijalnih ulaganja.nematerijalnih ulaganja koja još nisu raspoloživa za upotrebu. Razloge za nastanak ovog obezvređenja. oštećenost.12. Račun 585 . 2007. 4.00 80.2010. godini. 2008. njegovo priznavanje i merenje obradili smo u okviru računa grupa 10 i 13. br.000.000. 2005.primenu odgovarajuće diskontne stope. postrojenja i opreme Na računu 582 . godini.00 20. 1.Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana Na računu 585 .Obezvređenje nekretnina. 3. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 120.00 60.nematerijalnih ulaganja sa procenjenim neograničenim vekom upotrebe i . Račun 582 . Procena upotrebne vrednosti nekog sredstva obuhvata: . postrojenja i opreme. godini. treba proveriti da li postoje uslovi za ukidanje celog ili dela obezvređenja proknjiženog u 2004.Obezvređenje zaliha materijala i robe Na računu 584 .000.Obezvređenje dugoročnih finansijskih plasmana i drugih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju. jala i robe.000. 2. tj.000.goodwill-a. . godini.procenu budućih novčanih priliva i odliva koji proizlaze iz neprekinute upotrebe sredstva i iz njegovog konačnog otuđenja i .neto prodajne vrednosti i .000. postrojenja i opreme.00 20. 5.00 120.

2011. glasnik RS”.12.12. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Poreski aspekt priznavanja rashoda po osnovu obezvređenja potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana regulisan je Zakonom o porezu na dobit preduzeća. 2010. . .Obezvređenje ostale imovine Na računu 589 . Za događaje nastale posle datuma bilansiranja. 2010. br.objašnjenje merenja i priznavanja obezvređenja gotovine i gotovinskih ekvivalenata obradili smo u okviru računa 249. ali se obelodanjuju. Po korektivnim događajima vrše se knjiženja u poslovnim knjigama pod 31. a u bilansu uspeha. u momentu naplate ulaze u prihode poreskog obveznika. godine. ovog zakona postavljeni su sledeći uslovi da bi se rashodi po osnovu ispravke vrednosti potraživanja priznali u poreskom bilansu: . jer se događaji nastali između datuma bilansiranja i datuma odobravanja finansijskih izveštaja uključuju u finansijski izveštaj.2. MRS 10 događaje posle izveštajnog perioda definiše kao: .potraživanja za date avanse (računi 016. do 31.gotovine i gotovinskih ekvivalenata (računi grupe 24) . izveštaju o tokovima gotovine i izveštaju o promenu na kapitalu prezentuju se poslovne promene u periodu od 01. obaveza i kapitala na dan 31. ispravljena i druga potraživanja koja su priznata kao rashod. Određeni poslovni događaji nastali od 1. 2010. godi- 137 . godinu u bilansu stanja prikazuje se stanje imovine.povoljene događaje (korektivne) ili Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Međutim.2010.Obezvređenje ostale imovine iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja: . i 150 i . godinu (korektivni događaji) a drugi ih ne koriguju (nekorektivni događaji).12. 77/2010 . godine. godine do dana odobravanja finansijskih izveštaja koriguju iznose u završnom računu za 2010.zaliha nekretnina pribavljenih radi prodaje . U poreskom bilansu čak i kada su ispunjeni navedeni uslovi ne priznaju se ispravke vrednosti pojedinačnih potraživanja od lica kojima se istovremeno duguje.dalje: MRS 10).RAČUNOVODSTVO. Sva otpisana.01. • RAČUNOVODSTVENI ASPEKT DOGAĐAJA POSLE IZVEŠTAJNOG PERIODA rilikom sastavljanja finansijskih izveštaja za 2010. . Očito je da se samo deo rashoda po osnovu obezvređenja priznatog u skladu sa MSFI može priznati u poreskom bilansu.2011. Upravni odbor DOO doneo je odluku o odobravanju finansijskih izveštaja na dan 15.MRS 10 Događaji posle izveštajnog perioda („Sl. Račun 589 .da poreski obveznik pruži dokaze o neuspeloj naplati tih potraživanja sudskim putem.1. a koja se kasnije naplate. Na primer.nepovoljne događaje (nekorektivne). godine. Na teret rashoda priznaje se ispravka vrednosti pojedinačnih potraživanja ako je od roka za njihovu naplatu prošlo najmanje 60 dana.da je potraživanje u knjigama poreskog obveznika otpisano kao nenaplativo.objašnjenje merenja i priznavanja obezvređenja dato je u okviru grupe 14.12. i 150) objašnjenja data za merenje i priznavanje rashoda po osnovu obezvređenja koja se iskazuju na računu 585 primenljiva su i za obezvređenja iznosa knjiženih na računima 016.da se nesumnjivo dokaže da je potraživanje prethodno bilo uključeno u prihode obveznika. 028. prilkom izrade finansijskih izveštaja treba uzetri u obzir i događaje koji nastaju između kraja izveštajnog perioda i datuma kada su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje. 10-11 P . odnosno 31. prema odredbama (I-10) Međunarodni računovodstveni standard . 028. bitan je datum odobravanja finansijskih izveštaja. Članom 16. godine iako su ti događaji nastali posle tog datuma.

do 15. godine: 585 Obezvređenje potraživanja -50. Usvajanje finansijskih izveštaja vrši skupština.00 Korektivni događaji posle izveštajnog perioda Prema MRS 10. upravni odbor i drugi organi pravnog lica. a dotična obaveza nije ukalkulisana i knjižena.).XIII RAČUNOVODSTVO.000. godine.prodaja zaliha ispod nabavne cene.000. Za pravilnu primenu MRS 10 potrebno je praviti razliku između odobravanja i usvajanja finansijskih izveštaja. .odobravanje naknadnih popusta (super rabata i sl. događaji nakon dana bilansa su događaji nastali od 1.2011. što predstavlja korektivni događaj knjižen pod 31.2010.2011. odnosno cene koštanja posle dana bilansa za koje na dan bilansa nije izvršeno vrednosno usklađivanje za gubitke zbog obezvređivanja. s tim da je knjižno odobrenje izdato posle dana bilansa. Znači. . korektivni događaji posle izveštajnog perioda su poslovni događaji nastali posle dana bilansa.prijem sudskog rešenja nakon dana bilasa stanja kojim se utvrđuje da je pravno lice imalo određenu obavezu na dan bilansa stanja. u kome se kaže da pravno lice vrši ispravku iznosa koje je već priznalo u svojim finansijskim izveštajima.2010.2011.000.3. Odobreni finansijski izveštaji su finansijski izveštaji potpisani od strane zakonskog zastupnika i lica odgovornog za sastavljanje finansijskih izveštaja koji su dostavljeni Agenciji za privredne registre i taj datum se objavljuje u napomenama uz finansijski izveštaj. godini: 585 Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana 209 Ispravka vrednosti potraživanja od kupaca kupac "A" 50. .2. ne treba vršiti ispravku vrednosti ili otpis u finansijskim izveštajima za 2010. odnosno preduzetnik. U skladu sa računovodstvenom politikom pravnog lica kojom je utvrđeno da za potraživanja koja su starija reko 90 dana treba izvršiti ispravku.2011. treba izvršiti storniranje izvršenih knjiženja. godine. Finansijske izveštaje odobrava direktor. godine. jer je to korektivni događaj posle izveštajnog perioda.00 i kratkoročnih finansijskih plasmana 209 Ispravka vrednosti -50.odlazak kupca u stečaj nakon dana bilansa stanja za čije potraživanje nije izvršena ispravka vrednosti ili otpis na dan bilansa.1. a za konsolidovane posle 30.00 dinara. godine utvrdilo da od kupca „A” nije naplaćeno potraživanje od prodate robe na dan 1. U knjigovodstvu pravnog lica „N” sprovodi se kniženje za uplaćeno ispravljeno potraživanje od kupca „A” po izvodu banke. tj u periodu od 1. . februara. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA ne. 10-11 .12.000. tako da finansijski izveštaji obuhvate i korektivne događaje nakon dana bilansa stanja. nakon njihovog odobravanja i dostavljanja nadležnim organima. kupac”A” uplatio svoj dug u celosti. aprila tekuće godine. Primeri korektivnih događaja posle izveštajnog perioda su: . u vrednosti od 50. po pravilu. koji podrazumevaju korekciju iznosa iskazanih u finansijskim izveštajima tekućeg perioda.utvrđivanje nakon dana bilansa stanja iznosa učešća u dobitku ili isplaćenih naknada.2. Posle dana bilansa. . u knjigovodstvu pravnog lica sprovedeno je sledeće knjiženje u 2010. osnivači i drugi organi pravnog lica.1. godine do dana odobravanja finasijskih izveštaja. a pre odobravanja i predaje finansijskih izveštaja nadležnim institucijama. . a pre odobravanja finansijskih izveštaja. Naplata ispravljenih potraživanja od kupaca posle izveštajnog perioda Za potraživanja od kupaca koja su u skladu sa računopvodstvenom politikom ispravljena a za koja se do datuma odobravanja finansijskih izveštaja utvrdi da su naplaćena. Ako je ispravka vrednosti ili otpis izvršena i proknjižena. godinu. godine.otkrivanje prevara (namerno generisanih pogrešnih iskaza) ili grešaka (slučajno nastalih pogrešnih iskaza u finansijskim izveštajima) koje pokazuju da su finansijski izveštaji netačni.00 50. odnosno preduzetnik.1.00 potraživanja od kupaca kupac "A" 138 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Primer: Pravno lice „N” je procenom naplativosti potraživanja sa stanjem na dan 30.000.2010. Obaveza knjiženja i uključivanja korektivnih događaja u finansijske izveštaje ze tekući periodpropisana je paragrafom 8. Finansijski izveštaji su dostavljeni nadležnim institucijama 20. MRS 10.9. Datum odobravanja finansijskog izveštaja ne može biti posle 28. ukoliko je pravno lice na dan bilansa stanja imalo sadašnju ili izvedenu obavezu za svaku takvu isplatu kao rezultat događaja nastalih pre tog datuma.naplata potraživanja od kupaca posle dana bilansa za koje je na dan bilansa izvršena ispravka vrednosti ili otpis. utvrđeno je da je po izvodu poslovne banke od 25.

2010.kupac "A" 50.2010.00 202 Kupci u zemlji . pod 31.2010.00 Odlazak kupca u stečaj posle izveštajnog perioda Ukoliko posle izveštajnog perioda dođe do otvaranja postupka stečaja kod kupca za čije potraživanje nije izvršena ispravka verdnosti potraživanja ili otpis jer na dan bilansa nisu bili ispunjeni uslovi utvrđeni računovodstvenim politikama.RAČUNOVODSTVO.12.00 200. pod 31.12.2010. godine doneta je odluka o snišenju nabavne vrednosti robe.000.00 dinara. godine sprovodi se na sledeći način: 562 Rashodi kamata 433 Dobavljači u zemlji 85.2010. godine vrši se na sledeći način: 241 Tekući (poslovni) računi 50. godinu. pa u skladu sa računovodstvenim politikama nije izvršena isptavka ovog potraživanja. godine prodalo robu u vrednosti od 200. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Knjiženje u 2011.00 20.00 dinara.12. to korektivni događaj posle izveštajnog perioda nalaže da se izvrši ispravka vrednosti potraživanja ili otpis na teret rashoda tekućeg perioda pod 31. godini po izvodu poslovne banke od 25.000. godine. Primer: Na dan 31. Obezvređenje zaliha posle dana bilansa Karakterističan primer korektivnog događaja posle izveštajnog perioda je slučaj da se nakon dana bilansa.12.000 dinara odnosi se na 2011.000. prema MRS 10. godine na sledeći način: 585 Obezvređenje potraživanja i katkoročnih finansijskih plasmana 209 Ispravka vrednosti potraživanja od kupaca 200. Knjiženje za ispravku vrednosti od kupca koji je posle dana bilansa otišao u stečaj izvršeno je pod 31. iznos te obaveze treba u poslovnim knjigama. Knjiženje za korektivni događaj posle izveštajnog perioda . Na dan bilansa procenom je utvrđeno da ne postoje razlozi za obezvređenje zaliha ove robe. godinu kao korektivni događaj posle izveštajnog perioda treba proknjižiti ispravku vrednosti na teret rashoda perioda.00. U januarau 2011.2010.000.00 prodaji zaliha ispod nabavne cene. u januaru 2011. za koje prilikom bilansiranja nije izvršeno vrednosno usklađivanje naniže.00 Prijem sudskog rešenja posle izveštajnog perioda Ukoliko privredno društvo nije u toku godine iskazalo određenu obavezu ili ju je u ranijim godinama isknjižilo u korist prihoda. a pre odobrenja finansijskih izveštaja pribave saznanja i dokazi o Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000. godine privredno društvo je došlo do saznanja da je kod kupca otvoren postupak stečaja. Knjiženje ukalkulisavanja obaveze za kamatu po sudskom rešenju primljenom posle izveštajnog perioda. Ostatak kamate u iznosu od 15. Primer: Privredno društvo nije u poslovnim knjigama ukalkulisalo obavezu za kamatu prema dobavljačima za 2010. godinu.000.12. Na dan bilansa ovo potraživanje nije naplaćeno.000. godine primljeno je sudsko rešenje kojim se utvrđuje da privredno društvo treba da plati kamatu određenom dobavljaču u iznosu od 100.000. a posle izveštajnog perioda je primljeno sudsko rešenje kojim se utvrđuje da obaveza postoji i da je u određenom periodu treba platiti.obezvređenje zaliha robe vrši se na sledeći način: 584 Obezvređenje zaliha materijala i robe 139 Ispravka vrednosti robe 20. pa u tom slučaju obezvređenje treba vršiti do iznosa koji se procenjuje kao nenaplativ. godine u iznosu od 85.000. a ne ukupna kamata iz rešenja. Navedeno privredno društvo je u obavezi da po prijemu sudskog rešenju obračuna i ukalkuliše kamatu prema određenom dobavljaču na teret troškova za 2010. U februaru 2011.00 Moguće je da u periodu do odobrenja finansijskog izveštaja pravno lice ima saznanja da će potraživanje biti delimično naplaćeno iz stečajne mase.000.000. godine. iskazati kao korektivni događaj. 10-11 139 .00 dinara.000. Primer: Privredno društvo je u novembru 2010. Pošto je zbog otvaranja postupka stečaja naplativost potraživanja dovedena u pitanje. godine privredno društvo ima zalihe robe u prometu na veliko čija je nabavna vrednost 200. u poslovnim knjigama za 2010.12.00 85.00 dinara.1. Pri tome treba voditi računa da se kamata ukalkulisava za period do 31. godinu kao korektivni događaj posle izveštajnog perioda. ali nije proteklo više od 90 dana od dana prodaje robe. pa se zalihe procenjuju na 180. Međutim.2011.000. a izvesno je da neće biti naplaćeno u roku dospeća.

.000. O tome prodavac dostavlja kupcu knjižno odobrenje 15. vrši se najčešće po isteku kalendarske godine. obvezniku PDV. Uz knjižno odobrenje dostavljen je i obračun utvrđenog super rabata.2010.00 602 Prihodi od prodaje robe -100. obveznik PDV.12. super rabat za isporučenu robu u toku 2010.12. godine.00 dinara.000.000. Knjiženje kod kupca za primljeno knjižno odobrenje: 270 Porez na dodatu vrednost -18.raspodela dobiti posle 31. godine iznos od 118. godine. uma- 140 .2010.00 dinara.krupna poslovna kombinacija ili prodaja posle 31. godine.12.2010. godine. prodavac i kupac u svojim poslovnim knjigama. Međutim. Nekorektivni događaji se ne iskazuju u finansijskim izveštajima tekućeg perioda. . godine u odnosu na taj datum.00 Raspodela dobiti posle izveštajnog perioda Prema odredbama paragrafa 12. Primer: Privredno društvo . a koja značajno utiču na tekuća i odložena poreska sredstva i obaveze.preuzimanje značajnih obaveza ili potencijalnih obaveza.početak sudskog postupka koji nastaje isključivo radi događaja nastalih posle izveštajnog perioda.00 679 Ostali nepomenuti prihodi 100.2010. MRS 10.12. s tim što se on knjiži kao storno prihod. . godine. navedene promene knjiže pod 31.00 na domaćem tržištu 470 Obaveze za porez na -18. jer se sve odvija u istom obračunskom periodu. u našoj praksi. U vezi dobijenog knjižnog odobrenja.000.2010.00 dinara odnosi na PDV. takva raspodela se smatra događajem koji nema korektivni Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11 Kod kupca robe.12. . Karakteristični primeri nekorektivnih događaja posle izveštajnog perioda su: . . . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Odobravanje naknadnih popusta (super rabata i sl.promene poreskih stopa ili poreskih zakona koji su stupili na snagu posle izveštajnog perioda.00 dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) njenje iznosa prenetog PDV i povećanja prihoda iz razloga što ne može da dođe do smanjenja vrednosti zaliha robe.objavljivanje plana za prestanak poslovanja. već se knjiže u narednom periodu.) Odobrenje naknadno odobrenih surer rabata i drugih popusta kupcima za promet izvršen u toku 2010.000.00 dinara.značajna promena deviznog kursa posle 31. . godine kojim ga obaveštava da super rabat iznosi 100.1.2011.velike kupovine ili otuđenje sredstava posle 31.prodavac. godine. Ti popusti se vrše na osnovu ranije ugovorenih kriterijuma prodaje. raspodeljuje posle usvajanja finansijkih izveštaja. knjiženje naknadno odobenog rabata vrši se kroz smanjenje obaveze prema dobavljačima. a obelodanjuju u Napomenama uz finansijske izveštaje za tekući period. a pre odobravanja finansijskih izveštaja i koje ne podrazumevaju korekciju iznosa u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima tekućeg perioda.000. Ta odredba se ne odnosi na raspodelu tekuće dobiti koja se. Odobreni super rabat koji je kao naknadni popust odobren kupcu predstavlja za prodavca rahod.000. odobrava kupcu. tj. ali oni istovremeno utiču na već obračunat PDV po izdatim fakturama za izvršen promet robe i usluga. ukoliko poslovni subjekt predloži ili objavi iznos dividendi za isplatu vlasnicima posle izveštajnog perioda to je nekorektivni događaj i iznos obaveze po tom osnovu se ne priznaje u finansijskim izveštajima tekućeg perioda. ukoliko se u periodu do odobrenja finansijkih izveštaja raspodeljuje dobit iz nekih ranijih godina. i to: Knjiženje kod prodavca za naknadno odobreni super rabat: 202 Kupci u zemlji -118. jer se naknadno odobren rabat ne odnosi na konkretne artikle već na ukupan promet. kupac dostavlja prodavcu potvrdu o umanjenju prenetog PDV po tom osnovu u iznosu od 18.000. S obzirom da se ovde radi o korektivnim događajima posle izveštajnog perioda.uništenje velikog proizvodnog pogona usled prirodne nepogode. . Nabavna cena robe se ne menja. .00 u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) 433 Dobavljači u zemlji -118.značajne transakcije sa običnim akcijama i potencijalne transakcije sa običnim akcijama. a da se 18. U Napomenama treba obelodaniti prirodu tog događaja i procenu njegovog finansijskog efekta. u januaru 2011.XIII RAČUNOVODSTVO. Nekorektivni događaji posle izveštajnog perioda Nekorektivni događaji posle izveštajnog perioda su poslovne promene praćene odgovarajućom dokumentacijom koje su nastale posle dana bilansa.000.000.

Ukoliko se malo pravno lice i preduzetnik opredeli da primenjuje korektivne događaje posle izveštajnog perioda. već Pravilnik o načinu priznavanja i procenjivanja imovine. obaveza. to treba istaći u Napomenama uz finansijski izveštaj. Na primer. To isto važi i kada je pravno lice posle izveštajnog perioda prodato. a o tome se ne vrše nikakve promene u poslovnim knjigama za tekući period. godine.000 dinara. o tome treba samo dati informaciju u Napomenama uz finansijski izveštaj. godine.). u napomenama uz finansijski izveštaj daje se sledeće obelodanjivanje: U januaru 2011. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. u napomenama uz finansijski izveštaj treba da stoji sledeći tekst: U januaru 2011. rukovodstvo privrednog društva donelo je odluku da zbog reorganizacije poslovanja proda pogon za proizvodnju kućne hemije u Beogradu. nemaju ni obavezu u pogledu obelodanjivanja nekorektivnih događaja posle izveštajnog perioda. da primene korektivene događaje koji imaju efekte na finasijske izveštaje za 2010.RAČUNOVODSTVO. 10-11 141 . br.ispr. godinu.000 dinara. Na primer. Prema tome. Objavljivanje plana za prestanak poslovanja Ukoliko posle izveštajnog perioda. a ne vršiti nikakve promene uposlovnim knjigama za tekući period. 106/2006 i 111/2006 . o tome treba da donese opšti akt u kome će regulisati slučajeve koji se mogu uzeti kao korektivni događaji na finansijske izveštaje. po našem mišljenju. čija je ukupna sadašnja knjigovodstvena vrednost 1. prijem sudskog rešenja. ali ta promena nema nikakav uticaj na visinu deviznih potraživanja i obaveza u finansijskim izveštajima za tekući period. prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika („Sl. to treba da se istakne i obelodani u Napomenama u finansijski izveštaj.200. prodajnog objekta). poslovne jedinice. Pošto mala pravna lica i preduzetnici ne sastavljaju Napomene uz finansijske izveštaje. shodan način. a pre objavljivanja finansijskih izveštaja. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII karakter. godinu. pripajanje. podela odvajanje) u kojoj učestvuje i pravno lice koje sastavlja finansijske izveštaje za tekući period. glasnik RS”. iako nemaju obavezu primene MRS 10.. privredno društvo je kupilo poslovni prostor površine 580 metara kvadratnih. na odobravanje naknadnih super rabata i popusta i sl. Ukupna nabavna vrednost poslovnog prostora iznosi 15. Velike kupovine ili otuđenja sredstava posle izveštajnog perioda Ako posle izveštajnog perioda. • Radmila Lazić Krupna poslovna kombinacija ili prodaja Ukoliko posle izveštajnog perioda dođe do statusne promene (spajanje. rukovodstvo donese odluku o prestanku poslovanja određenog dela pravnog lica (pogona. ali se obelodanjuje u Napomenama uz finansijski izveštaj. Značajna promena deviznog kursa Ukoliko posle izveštajnog perioda dođe do značajnije promene deviznog kursa u odnosu na zaključni devizni kurs stranih valuta. Događaji posle izveštajnog perioda kod malih pravnih lica i preduzetnika koji ne primenjuju MSFI Mala pravna lica i preduzetnici koji su se opredelili da ne primenjuju MRS/MSFI. mogu na. pravno lice izvrši značajna investiciona ulaganja u proizvodni proces ili u nekretnine. a pre odobravanja finansijskih izveštaja. Efekti ove kupovine biće uključeni u finansijske izveštaje za 2011. godini izvršena ispravka vrednosti potraživanja ili otpis. mala pravna lica i preduzetnici u finansijske izveštaje za tekući period treba da uključe korektivne događaje posle izveštajnog perioda.000. s tim što to za ona mala pravna lica i preduzetnike koji ne primenjuju standarde treba da bude regulisano opštim aktom. a naročito na obaveze i potraživanja za koja je u 2010. odlazak poslovnog partnera u stečaj i dr. to treba da se istakne i obelodani u Napomenama uz finansijski izveštaj.

neophodno je izvršiti određene radnje. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Ta obaveza banaka propisana je i podzakonskim aktom. zatim potrešnim tumačenjem činjenica kao i iz efekata matematičkih grešaka i mogu značajno uticati na fer prezentaciju stanja imovine. godinu.kraju tekućeg perioda. U finansijskim izveštajima tekućeg perioda obelodanjuju se uporedne informacije o prethodnom periodu. 98/2007.12.2010. čime se obezbeđuje uporedivost podataka za prethodnu 2009. .početku najranijeg uporednog perioda Postupak sa greškama iz prethodnog perioda i promene računovodstenih politika i računovodstvenih procena Greške utvrđene od strane pravnog lica ili na osnovu sprovedene revizije finansijskih izveštaja mogu nastati pogrešnim vrednovanjem poslovnih događaja ili neobuhvatanjem u periodu njihovog nastanka. Materijalnost neke greške nije utvrđena ni u apsolutnom ni u relativnom iznosu. GODINU Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja POSTUPCI KOJI PRETHODE IZRADI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA Da bi se pristupilo izradi finansijskih izveštaja za 2010.analizirati postupke u vezi sa dividendama obelodanjenim za raspodelu posle obračunskog perioda. .sagledavanje rizika poslovanja u smislu načela kontinuiteta. 77/2010 . gde je definisana greška kao materijalno značajna ako može da utiče na ekonomske odluke korisnika finansijskih izveštaja donete na osnovu tih izveštaja.proveriti ispravnosti stanja računa na dan 31.1. prema kome banke unose podatke na određene pozicije sa stanja na računima na dan 31. odnosno sprovesti postupke i to: . a time i oporezive dobiti. na raspolaganju su dve mogućnosti i to: . odnosno početno stanja na dan 1. godine. kapitala. Ovom tematikom bavi se (I-08) Međunarodni računovodstveni standard . Odredbama MRS 8 je: . . za definisanje grešaka iz prethodnog perioda. a otkrivene u narednom ili nekom od narednih perioda treba ispraviti na odgovarajući način. on treba da prezentuje izveštaje o finansijskoj poziciji na: . Takođe. 57/2008 i 3/2009 . godinu pri izradi finansijskih izveštaja za 2010. rezultata poslovanja.2009.računovodstvenom politikom definisati grešku u apsolutnom ili relativnom iznosu ili .ustanovljen koncept „greške iz prethodnog perioda” što je usaglašeno sa opštim konceptom materijalnosti na kojem su standardi i zasnovani i . godine. godine i tekuće godine s grupe računa i računa propisanih odredbama Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za banke („Sl. glasnik RS”.sagledati dogašaje nastale posle izveštajnog perioda. godinu. . br. Samo materijalno značajne greške nastale u jednom obračunskom periodu.dalje: MRS 8).dalje: Pravilnik o Kontnom okviru).data definicija pojma „greške iz prethodnog perioda”.2009.analizirati greške iiz prethodnog peiroda i promene računovodstvenih politika i računovodstvenih procena. . Prema tome.12. obaveza. 10-11 142 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA SPECIFIČNOSTI SASTAVLJANJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA BANKE ZA 2010.MRS 8 Računovodstvene politike. Glasnik RS”.procenjivati materijalnu značajnost greške u svakom konkretnom slučaju. promene računovodstvenih procena i greške („Sl. br. Materijalnost zavisi od veličine i prirode izostavljene ili pogrešno iskazane stavke sagledane u kontekstu specifičnosti preduzeća i trenutnih okolnosti. kad entitet primenjuje računovodstvenu politiku retrospektivno ili vrši retrospektivno prepravljanje stavki u finansijskim izveštajima ili kada reklasifikuje stavke u finansijskim izveštajima.XIII RAČUNOVODSTVO.kraju prethodnog perioda i .

Poreski obveznik ne može podneti izmenjenu poresku prijavu posle pokretanja postupka poreske kontrole za kontrolni poreski period. kada i nastupi poslovna promena tokom januara i februara i pritom se oceni da je to promena koja potvrđuje ili utiče na promenu stanja neke bilansne pozicije koja je postojala na dan 31.2011.događaji koji ukazuju na stanja koja nisu postojala na datum bilansa (nekorektivni događaji) Korektivni događaji Korektivni događajinastali nakon datuma bilansa zahtevaju korekciju sredstava. jer u skladu sa konceptom materijalnosti. 80/2002.događaji koji pružaju dodatne dokaze o stanju neke pozicije koja je postojala na dan bilansa (korektivni događaji) i . koja koriguje početno stanje neraspoređene dobiti ili gubitka iz ranijih godina iz razloga što pozicije iz Bilansa uspeha nemaju početno stanje. obveznik sastavlja izmenjenu poresku prijavu u kojoj utvrđuje: . (Primerno: ispravljeno potraživanje pod 31. Na osnovu izmenjenog poreskog bilansa i korigovane poreske osnovice.porez na dobit za prethodnu godinu. godine. odnosno u periodu između 1. banke su dužne da isprave i ispravljen obrazac dostave Narodnoj banci Srbije najkasnije do 15. 80/2002 . u smislu MRS 8. 10-11 obrazaca. zakon. u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica („Sl.mesečni iznos akontacija za tekuću godinu. i kapitala sa stanjem na datum bilansa stanja.12. za prethodnu godinu. sadrži grešku ili propust. treba izvršiti priznavanje i vrednovanje nastale poslovne promene i usklađivanje stanja na dan 31. Prema tome. godine. dužan je da odmah podnese izmenjenu poresku prijavu. br. br. 25/2001. koju je podneo Poreskoj upravi. Ukoliko greška utiče samo na promenu strukture aktive ili pasive. godine i datuma kada su finansijski izveštaji odobreni za obelodanjivanje. biće izvršena korekcija početnog stanja pozicija u bilansu stanja.RAČUNOVODSTVO. odnosno kod prvog dostavljanja za decembar. Greške uočene u obrascu USSPO. Glasnik RS”. Ovakav postupak ima za cilj svođenje stanja u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima kao da greška nikada nije ni bila napravljena. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Nezavisno od primenjenog postupka utvrđivanja materijalnosti. uz poresku prijavu i poreski bilans. godine.) i datuma kada se finansijski izveštaji odobravaju za objavljivanje. 84/2004 i 18/2010).dr. Za računovdstvene svrhe ti događaji se razvrstavaju u dva tipa događaja i to: . Potraživanja koja spadaju u red pozicija koje se vrednuju putem računovodstvene procene predstavljaju tipičnu poziciju kod koje primena zahteva MRS 10 dolazi do izražaja. greške iz prethodnog perioda treba ispraviti odmah nakon njihovog otkrivanja. dok se nekorektivni događaji samo obrazlažu u napomenama uz finansijske izveštaje. odnosno neraspoređene dobiti ili gubitka iz ranijih godina. a efekti tih događaja evidentiraju se u poslovnim knjigama godine u kojoj su nastali. naplaćeno krajem januara 2010.12. Iz tog razloga.12. U toku tog perioda ne obustavlja se poslovanje. Glasnik RS”.1. obveznik ima pravo na korišćenje poreskih podsticaja i oslobađanja.2010. Prilikom utvrđivanja poreza na dobit u izmenjenoj poreskoj prijavi. Poreski obveznik izmenjenu poresku prijavu za isti poreski period može podneti najkasnije u roku od 12 meseci od dana podnošenja prvobitne poreske prijave. decembra 2010. . u napomenama uz finansijske izveštaje trebalo bi navesti tačan datum kada su finansijski izveštaji odobreni za obelodanjivanje. koja se ispravljaju korekcijom početnog stanja neraspoređene dobiti ili gubitka iz ranijih godina. Pogrešna primena MRS/MSFI može dovesti do grešaka iz prethodnog perioda. Ispravka materijalno značajne greške iz prethodnih perioda vrši se kao korekcija početnog stanja neraspoređene dobiti ili gubitka iz ranijih godina. na isti način kao i prilikom sastavljanja prvobitne poreske prijave. iz koje su greška ili popust otklonjeni. Ako obveznik poreza na dobit ustanovi da poreska prijava poreza na dobit. obaveza. 77/2010 . Događaji nastali posle izveštajnog perioda (I-10) Međunarodni računovodstveni standard MRS 10 Događaji posle izveštajnog perioda („Sl.dalje: MRS 10) je standard opšte namene koji se treba primeniti i na ovaj izveštajni period od svih pravnih lica. 43/2003. ali se neće vršiti korekcija početnog stanja rezultata. Naime. Ukoliko je obveznik napravio grešku koja utiče na iskazivanje podataka u nekim od propisanih Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.2009. u mesecu za protekli mesec (ili narednog dana posle roka za dostavljanje obrasca). finansijski izveštaji nisu sačinjeni u skladu sa MRS/MSFI ako sadrže materijalno značajne greške. treba da podnese izmenjene obrasce i drugu propisanu dokumentaciju.iznos poreza za plaćanje (ili iznos za povraćaj) i .Reč je o materijalno značajnoj grešci koja utiče na prihode i rashode. finansijski izveštaji sastavljaju se tokom januara i februara tekuće godine. Ovim standardom definisani su zahtevi u vezi sa računovodstvenim tretmanom događaja koji nastaju nakon datuma bilansa stanja. Ovaj događaj koji se desio posle datuma bilansa stanja mora da se uzme u obzir i da se stornira prethodno izvršeno obezvređenje i ispravka 143 . već se i dalje nastavlja sa poslovanjem tokom koga mogu nastati i povoljni i nepovoljni događaji u periodu između datuma bilansa (31.

jedan je od 1. tekuće godine. potencijalna sredstva i potencijalne obaveze. Načelo kontinuiteta poslovanja Privredni subjekat sastavlja finansijske izveštaje poštujući načelo stalnosti .na datum bilansa privredni subjekat nije imao obavezu da isplati te dividende. Zakona. Imajući u vidu da finansijski izveštaji još uvek nisu konačno sastavljeni.12. glasnik RS”. 439 i 539.dalje: MRS 37).godine. 144 . To odgovara načelu dokumentovanosti i zadovoljava sva obeležja verodostojnosti. ali kako je potraživanje kasnije naplaćeno ispostavilo se da je procena bila pogrešna. 18. U skladu sa (I-01) Međunarodni računovodstveni standard . Prema odredbama MRS 1. Prema tome. Odredbama Zakona o računovodstvu i reviziji („Sl. godine) S obzirom na to da se naplativost potraživanja procenjuje.kontinuiteta poslovanja. PRIPREMNE RADNJE KOJE PRETHODE SASTAVLJANJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA Usklađivanje prometa i stanja glavne knjige sa dnevnikom i pomoćnim knjigama obavezno se vrši pre popisa imovine i obaveza i pre sastavljanja finansijskih izveštaja. koji nalaže obavezu usklađivanja knjiPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Nekorektivni događaji Nekorektivni događajisu događaji koji se ne odnose na bilansne pozicije na dan 31.MRS 37 Rezervisanja. To se postiže propisivanjem internih računovodstvenih kontrolnih postupaka. Popis imovine i obaveza propisan je odredbama člana 18 stav 2. a da usvojene finansijske izveštaje za prethodnu godinu. Standardom se ne predviđa obaveza usklađivanja iznosa povodom navedenih potencijalnih događaja likvidacije privrednog subjekta.XIII RAČUNOVODSTVO. faktički postoje dva perioda za primenu MRS 10.2009. tj. prvobitno je procenjeno da potraživanje neće biti naplaćeno. godine).dalje: MRS 1) obelodanjeni iznos dividendi se iskazuje u napomenama. glasnik RS”.rukovodstvo je uverenja u postojanje značajne neizvesnosti vezane za događaje ili stanja koji mogu da izazovu značajnu sumnju u mogućnost privrednosg subjekta da nastavi sa poslovanjem na načelu stalnosti. prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva da se izvrše određena obelodanjivanja ukoliko: . Ovakvo postupanje u skladu je sa (I-37) Međunarodni računovodstveni standard . tekuće godine. postoje poslovni događaji koji bitno remete navedenu pretpostavku neograničenog vremena poslovanja. a drugi najkasnije do 30. MRS 37 propisuje kriterijume za priznavanje sadašnjih obaveza. neograničenog vremena poslovanja. Usaglašavanje dnevnika sa glavnom knjigom zasniva se na proveri da li je u glavnoj knjizi proknjiženo sve što je obuhvaćeno u dnevniku. Raščišćavanje stavki sa privremenih i prolaznih računa na odgovarajuće račune vrši se samo na osnovu zapisa kojim se identifikuje nastala poslovna promena. ali su od relativno velikog značaja za korisnike finansijskih izveštaja. Međutim.12. 77/2010 .računi 037. To znači da se procenjivanje imovine privrednog subjekta vrši po tržišnim vrednostima. br. koje obelodanjeni iznos dividendi ne ispunjava . tj. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA vrednosti potraživanja sa stanjem na dan 31. br. godine. banke dostavljaju nadležnom organu najkasnije do 30. finansijski izveštaji se sastavljaju kao da će privredni subjekt neograničeno dugo poslovati. 2010. 10-11 Postupanje u vezi sa dividendama obelodanjenim za raspodelu posle obračunskog perioda Ako privredni subjekt posle datuma bilansa. Ova obaveza banaka propisana je Pravilnikom o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za banke .2. januara pa najkasnije do 28. Zakona. Navedena obaveza propisana je čl. takav događaj treba da se uzme u obzir i da se sprovede odgovarajuća korekcija sa stanjem na dan 31. 46/2006 i 111/2009 . pa ih treba obelodaniti (na primer: požar koji se desio u februaru 2011. tekuće godine.2.4. kao dela adekvatno i efikasno uređenog procesa nadzora. Naime. Na primer likvidacija privrednog subjekta koji loše posluje da. glasnik RS”. br. uprkos želji vlasnika i uprave.MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja („Sl. 2010. aprila tekuće godine. a pre datuma obelodanjivanja finansijskih izveštaja obelodani dividende koje će biti isplaćene vlasnicima kapitala obelodanjeni iznos dividendi ne priznaje kao obavezu na datum bilansa (a ni kao smanjenje neraspoređene dobiti).finansijski izveštaji nisu pripremljeni na osnovu načela stalnosti ili .dalje: Zakon) i Zakona o bankama propisano je da se finansijski izveštaji za prethodnu godinu dostavljaju nadležnom organu najkasnije do 28. Kada su u pitanju nekorektivni događaji nastali nakon datuma bilansa stanja treba proceniti da li je taj događaj materijalno značajan i da li ga treba obelodaniti u napomenama uz finansijske izveštaje.12. 097. nema realne alternative nego njegova likvidacija. zajedno sa mišljenjem revizora. 77/2010 . već se predviđa obaveza fundamentalne promene računovodstvene pretpostavke neograničenog vremena poslovanja. potencijalne obaveze i potencijalna imovina („Sl.

br. 145 . Popis imovine i obaveze vrši se na kraju poslovne godine sa stanjem na dan 31. poPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Cilj ovih Standarda je da uspostave standarde i pruže smernice o tome šta je revizijski dokaz. jer se potraživanja i obaveze iskazane na ovim računima ne iskazuju u obrascu Bilans stanja. U cilju pružanja valjane informacije o strukturi finansijskog položaja. kao i smernice u vezi sa korišćenjem eksternih potvrda radi pribavljanja revizorskih dokaza. račun 100). (račun 871). obimu i kvalitetu revizijskog dokaza koje treba pribaviti u reviziji finansijskih izveštaja. (račun 876). .primljeni krediti. Kod pravnog lica . revizijske dokaze koje se odnose na određene specifične pozicije i obelodanjivanjima u finansijskim izveštajima. uspešnosti i promenama u finansijskom položaju entiteta. 10-11 pisna komisija iskazuje u posebnim popisnim listama. u stranoj valuti. Kod pravnog lica . potraživanja i obaveza vrši se prema stanju u poslovnim knjigama pod uslovom da je njihovo usklađivanje sa dužnicima i poveriocima izvršeno najmanje jednom godišnje i da o tome postoji verodostojna isprava. a prolazni i privremeni na računu 097 (pojedinačne stavke na ovom računu ne mogu biti starije od 30 radnih dana). na osnovu kojih popisne komisije raspolažu realnim podacima o stanju potraživanja i obaveza i koje treba da posluže kao osnov za procenjivanje bilansnih pozicija. Eksterna potvrda salda na računima finansijskih plasmana.banke na dan bilansa potraživanja iz internih odnosa u dinarima (račun 870) moraju biti u bilansnoj ravnoteži sa obavezama iz internih odnosa u dinarima. jer nadležni organ nije propisao set finansijskih izveštaja usaglašen sa novim MRS1.potražnih salda na žiro i deviznim računima i . (redovan popis). Potražni saldo na deviznom računu banka . Način i rokovi vršenja popisa propisani su Pravilnikom o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem („Sl. banke su u obavezi da na bilansni dan. dostavlja se na knjiženje radi usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem. Na osnovu Pravilnika o popisu.12.račun050 zadnjeg dana u mesecu i na dan bilansa u glavnoj knjizi iskazuje se na računu 508 .eksterne potvrde. Za neusaglašene finansijske plasmane i potraživanja. Pribavljanje zadovoljavajućeg revizorskog dokaza koji mu omogućava da izvede opravdane zaključke na kojima će se zasnivati revizorsko mišljenje regulisano je MSR 500 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII govodstvenog stanja sa stvarnim stanjem koje se utvrđuje popisom. ali potvrda salda neobezbeđuje potreban revizijski dokaz koji se odnosi na vrednovanje tog salda koji sprovodi poverilac/dužnik. popis finansijskih plasmana. Potražni saldo na žiro računu i tekućim računima zadnjeg dana u mesecu i na dan bilansa u glavnoj knjizi iskazuje se na računu 408 . Nadležni organ razmatra izveštaj o popisu i odlučuje o predlozima komisija za popis. a prolazni i privremeni računi po ovom osnovu prikazuju se u okviru računa 037. pri čemu pojedinačne stavke ne mogu biti starije od 5 radnih dana.dugovnih salda na transakcionim računima. Ova obaveza banaka odnosi se na pozicije: . Za organizaciju i pravilnost popisa odgovorni su zakonski zastupnik (predsednik izvršnog odbora banke) i odgovorno lice zaposleno u banci koje vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje. glasnik RS”.račun 875 moraju biti u bilansnoj ravnoteži sa obavezama iz internih odnosa u stranoj valuti. potraživanjima i obavezama je pouzdan i odgovarajući revizorski dokaz u pogledu postojanja tog salda na određeni dan. 106/2006 . jer se potraživanja i obaveze iskazane na ovim računima ne iskazuju u obrascu Bilans stanja. u roku od tri dana od dana kada je Odluka o usvajanju izveštaja o popisu doneta.revizijski dokaz (dodatna razmatranja za specifične pozicije) i MSR 505 .internih odnosa (bilansna ravnoteža) Tačno iskazivanje visine depozita i ukupnog iznosa kredita obavezuje iskazivanje minusnog salda na transakcionim računima u Bilansu stanja na dan bilansa u okviru pozicije krediti i plasmani (klasa 1.RAČUNOVODSTVO. u poslovnim knjigama. Informacije o finan1) U materijalu su zadržani nazivi seta finansijskih izveštaja. PROCENJIVANJE POZICIJA BILANSA STANJA1) Finansijski izveštaji imaju za cilj da pruže informacije o finansijskom položaju. Izveštaj o izvršenom popisu.Krediti. Naknadna vrednovanja bilansnih pozicija sprovode se saglasno zahtevima iz pojedinačnih MRS/MSFI i usvojenih računovodstvenih politika i računovodstvenih procena.revizijski dokaz.banke na dan bilansa potraživanja iz internih odnosa u stranoj valuti . zajedno sa popisnim listama i odlukama nadležnog organa. Finansijski plasmani. a izuzetno se može opštim aktom predvideti da se popis određene imovine vrši i u toku godine.dalje: Pravilnik o popisu). određene ekonomske kategorije. potraživanja i obaveze koji nisu usaglašeni i za koje ne postoji uredna dokumentacija. potrebno je koristiti pravna sredstva u zavisnosti da li su ista dospela za naplatu ili nisu dospela za naplatu. odboru za reviziju i preduzeću za reviziju sa kojim je banka zaključila ugovor o reviziji. iskažu u bruto iznosu. zatim MSR 501 . Rešenje o imenovanju članova Komisije za popis plana rada i Izveštaj o izvršenom popisu dostavljaju se internom revizoru.

Vrednovanje pozicija bilansa stanja vrši se u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. recimo.za prikazivanje . a smanjenje kao rashod. kao i da se na račun 013 i račun 063 iskazuju i plasmani po repo poslovima sa obavezom reotkupa. ovog Pravilnika da se u okviru opozivih depozita i kredita . Početno vrednovanje zlata i plemenitih metala vrši se po nabavnoj vrednosti. osim ako su po svojoj suštini ekvivalenti gotovine. u saglasnosti sa MRS 1 par. Odredbama članova 4. glasnik RS”. 019. a gotovinske ekvivalente čine kratkoročna visokolikvidna ulaganja koja se mogu brzo konvertovati u poznate iznose gotovine. br. Relevantni standardi za ovu bilansnu poziciju su: .gotovina i gotovinski ekvivalenti. . Ulaganja u kapital su izuzeta iz ekvivalenta gotovine. a prolazni i privremeni računi po ovom osnovu prikazuju se u okviru računa 037 .rešenje).Prolazni i privremeni računi. Elementi koji se neposredno odnose na utvrđivanje finansijskog položaja su imovina.MRS 7 Izveštaj o tokovima gotovine („Sl.za priznavanje i vrednovanje . finansijskog posrednika između finansijski suficitarnih i finansijski deficitarnih transaktora u finansijskom sistemu.MRS 7. Gotovina i gotovinski ekvivalenti . Potražni saldo na žiro računu i tekućim računima zadnjeg dana u mesecu i na dan bilansa u glavnoj knjizi iskazuje se na računu 408 . Gotovinu čine gotovina u blagajni i depoziti po viđenju.MRS 21. Prema navedenoj klasifikaciji. 77/2010 . 5.MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija („Sl. Pravilnika o kontnom okviru). a ne radi investiranja ili u druge svrhe. stav 2. valuti ekonomije (valuti po kojoj se pripremaPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.prihodi . dok se informacije o uspešnosti prikazuju u bilansu uspeha. stav 6 Pravilnika o kontnom okviru predviđena je obaveza banke da za račun 009.račun050 zadnjeg dana u mesecu i na dan bilansa u glavnoj knjizi iskazuje se na računu 508 . U okviru ove grupe računa banke iskazuju odgovarajuće poslovne transakcije i u dinarima i u stranoj valuti. Da bi se imovina klasifikovala kao ekvivalent gotovine.račun 010 iskazuje i deponovani višak likvidnih sredstava kod NBS. tri meseca ili manje. 059 i 069 obezbedi analitičke račune za iskazivanje indirektnih otpisa saglasno svojoj računovodstvenoj politici za grupu račun 00 i 05 . 60 i proističu iz delatnosti banke. Drže se radi izmirivanja kratkoročnih gotovinskih obaveza.dalje: MRS 7).Krediti.za priznavanje i vrednovanje kursnih razlika . . ispune kratkoročne gotovinske obaveze.MRS 18 i . glasnik RS”.Krediti.MRS 39. kao i zlato i plemeniti metali koji su neposredno unovčivi uz beznačajan rizik smanjenja vrednosti (grupa računa 07). Imovina se uobičajeno kvalifikuje kao ekvivalent gotovine samo kada ima kratak rok dospeća. gotovina i gotovinski ekvivalenti čine najlikvidniji deo likvidnog dela aktive.dalje: MRS 32) i (I-07) Međunarodnog računovodstvenog standarda . a prolazni i privremeni na računu 097 . br. glasnik RS”.XIII RAČUNOVODSTVO. na primer u slučaju prioritetnih akcija stečenih u kraćem roku od njihovog dospeća i sa navedenim datumom otkupa. i 8. Osnov za vrednovanje bilansnih pozicija jesu usvojene računovodstvene politike. a naknadno po tržišnoj vrednosti. a preduslov za pravilno bilansiranje pozicija aktive i pasive jeste usklađivanje stanja imovine i obaveza sa stvarnim stanjem na osnovu popisa.izveštaj o tokovima gotovine . br. ta imovina mora biti pretvoriva u poznati iznos gotovine i da nije izložena značajnom riziku promene vrednosti. odnosno u skladu sa usvojenim računovodstvenim politikama. Transakcije u stranoj valuti iskazuju se u funkcionalnoj valuti tj.finansijska sredstva Pozicije sredstava (aktive) koji su deo monetarnog sistema proističu iz delatnosti banke kao pravnog lica tj. Prema Pravilniku o kontnom okviru. uz beznačajni rizik od promene vrednosti. što proističe iz definicija (I-32) Međunarodnog računovodstvenog standarda . Vrednovanje (odmeravanje) je proces utvrđivanja novčanih iznosa po kojima bi trebalo priznati elemente finansijskih izveštaja i iskazati ih u bilansu stanja. 8.MRS 32 . a članom 5. Potražni saldo na deviznom računu kod banaka . Povećanje tržišne vrednosti u odnosu na knjigovodstvenu vrednost priznaje se kao prihod. obaveze i kapital i definisani su odredbama (1) Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja („Sl. 10-11 146 . U bilansima banaka ova pozicija se iskazuje na sintetičkim računima grupe računa 00 i 05 (član 4. iznos sredstava na računima 000 i 050 jednak je stanju na izvodima ili potvrdi salda. Gotovinski ekvivalenti imaju za svrhu da obezbede likvidnost banke tj. od datuma sticanja. 133/2003 . Strukturiranje pozicija u bilansu stanja banaka izvršeno je grupisanjem sredstava i obaveza prema prirodi i prema redosledu koji odražava njihovu relativnu likvidnost iz razloga što su takve informacije pouzdanije i relevantnije od prezentacije na principu tekuće/stalno. 77/2010 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA sijskom položaju se prikazuju u bilansu stanja. i 9.Prolazni i privremeni računi u stranoj valuti. Gotovina i gotovinski ekvivalenti su finansijski instrumenti. ako je to stanje pozitivno ili jednako nuli.

za prevođenje potraživanja i obaveza iskazanih u stranoj valuti u dinare. potraživanja i obaveza u stranoj valuti vrši se u skladu sa (I-21) Međunarodnim računovodstvenim standardom . već se samo koriguje vrednost potraživanja i ispravke vrednosti potraživanja u bilansu stanja. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. nema iskazivanja rashoda i prihoda. pa je neophodno da se za potrebe knjigovodstva vrši prevođenje (preračun) iznosa strane valute u nacionalnu valutu . Ugovorena valutna klauzula nije kursna razlika. br. Kursne razlike predstavljaju obračunsku kategoriju prihoda i rashoda. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. 77/2010 i 95/2010 . tj. članom 41. stav 3. Negativne kursne razlike nastaju kao posledica smanjenjea dinarskog iznosa novčanih sredstava i potraživanja. kursna razlika priznata u svakom periodu sve do datuma izmirenja određuje se na osnovu promene deviznog kursa u svakom od perioda. na svaki datum bilansa stanja monetarne stavke u stranoj valuti prevode se primenom zaključnog kursa. kursna razlika je razlika koja nastaje prevođenjem datog broja jedinica jedne valute u drugu valutu po različitim deviznim kursevima. 39/85.dinar. 10-11 U našoj praksi. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. Prema toj odredbi. pri bilansiranju treba imati u vidu da kada je transakcija izmirena u istom računovodstvenom periodu u kome je nastala. br. br. ako novčana obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti ili zlatu. MRS 21. navedenog zakona dozvoljeno je ugovaranje u devizama u Republici Srbiji. prema kursu koji vaći u trenutku ispunjenja obaveze. 45/89 . br.učinci promena kurseva stranih valuta i na njih se primenjuju pravila za priznavanje i odmeravanje koja su delokrug standarda MRS 39 u delu koji se odnosi na računovodstvo zaštite od valutnog rizika i može se tretirati bilo kao hedžing toka gotovine bilo kao hedžing fer vrednosti (npr. glasnik RS”. br.MRS 21 Efekti promena deviznih kurseva („Sl. s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima. U vezi sa iznetim. Prilikom obračuna kursnih razlika kod novčanih sredstava. povećanjem dinarskog iznosa potraživanja kao posledica rasta kursa strane valute i smanjenjem dinarskog iznosa obaveza kao posledica pada kursa strane valute. ili kao povećanje dinarskog iznosa obaveza kao posledica rasta kursa strane valute. Poslovne promene koje glase na strana sredstva plaćanja priznaju se na dan transakcije po zvaničnom srednjem kursu strane valute na koju glasi transakcija. kao posledica pada kursa strane valute. Prema paragrafu 23.Ustavna povelja). Iz tih redovnih transakcija nastaju kursne razlike kao rezultat promene kursa između inicijalne transakcije i transakcije pri realizaciji u kojima se iznos deviza koji se realno realizuje ostaje nepromenjen. što podrazumeva da se iznos potraživanja ili obaveza čija se naplata ili plaćanje vrši u dinarskoj protivvrednosti izkazuje po ugovorenom kursu na dan realizacije.dalje: MRS 21). to je mogućnost koja se ugovara. Pozitivne kursne razlike nastaju povećanjem dinarskog iznosa novčanih sredstava kao posledica rasta kursa strane valute. 29/78. Odredbom člana 34. potraživanja i obaveza u stranoj valuti. njeno ispunjenje se može zahtevati u domaćem novcu.odluka USJ i 57/89. a devizni kurs je odnos razlike između dveju valuta. 107/2005 i 91/2010). a naknadno vrednovanje vrši se takođe po zvaničnom srednjem kursu na dan bilansa i tako obračunate kursne razlike priznaju se kao pozitivne ili negativne kursne razlike. prema podacima Narodne banke Srbije. Prema definiciji iz MRS 21. Sa aspekta Zakona o obliglacionim odnosima. Drugim rečima. Prema Zakonu o bankama („Sl. Međutim. Potraživanja za koja je izvršena korekcija potraživanja ispravkom vrednosti za evidentiranje kursnih razlika u bilansu uspeha vrši se samo za neto iznos potraživanja. Ugovaranje valutne klauzule je dozvoljeno Zakonom o deviznom poslovanju. br. krediti sa deviznom klauzulom (MRS 39 par. pri čemu se vrši priznavanje kursnih razlika. 1/2003 . Kod potraživanja čija je vrednost u celini data na ispravku vrednosti. Ugovarana valutna klauzula je ugovoreni instrument zaštite od rizika promene deviznog kursa. stav 2. sve kursne razlike priznaju se u tom periodu. koristi se srednji kurs strane valute u kojoj je vrednost stavke izražena na dan 31. 62/2006) propisano je da se za potrebe knjigovodstva i statistike primenjuje zvanično srednji kurs dinara. kada je transakcija izmirena u narednom obračunskom periodu.RAČUNOVODSTVO. U tom smislu.12. glasnik RS”. Ugovorena valutna klauzula je predmet volje poverioca i dužnika. glasnik RS”. 31/93 i „Sl. Računovodstveno evidentiranje transakcije. Ugovorena valutna klauzula je vrednosno usklađivanje potraživanja i u funkciji je zaštite od gubitka usled promene vrednosti novca (MRS39). list SRJ”. list SCG”. 86 i 87). „Sl. . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII ju finansijski izveštaji).ispr. devizni. jer se poslovne knjige vode u dinarima. zbog čega je neophodno vršiti obračun tih kursnih razlika na datum bilansa stanja. javljaju se pozitivne i negativne kursne razlike. list SFRJ”. ugovaranje valutne klauzule predstavlja odstupa- 147 . kursiranje dela potraživanja koji je ispravljen vrši se međusobnim zaduživanjem i odobravanjem potraživanja i ispravke potraživanja. Valuta obaveza uređena je i odredbom člana 395. godine za koju se bilans stanja sastavlja. Derivati u stranim valutama isključeni su iz delokruga MRS 21 . devizno-valutni i menjački poslovi spadaju u osnovne bankarske poslove.

stanja nerealizovane obaveze i potraživanja sa ugovorenom valutnom klauzulom treba preračunati po odgovarajućem kursu strane valute. Komponenta obaveze se vrednuje po fer vrednosti. Prema tome. Finansijski instrumenti Međunarodni računovodstveni standardi koji regulišu računovodstveno obuhvatanje finansijskih instrumenata su MRS 39 koji obrađuje početno priznavanje. Osnov za razlikovanje finansijskih obaveza od glavničkog instrumenta je postojanje ugovorne obaveze bilo da isplati novac ili preda drugo finansijsko sredstvo drugoj strani ili da razmeni finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu sa vlasnikom. i 34. . Revidirani MRS 32 sadrži u svojim odredbama/paragrafima 33. a ne njegov pravni osnov. a ne sa zakonskom formom. i 34. Po definiciji finansijski instrument je svaki ugovor po osnovu kojeg nastaje finansijsko sredstvo za jednu ugovornu stranu.klasifikuju se odvojeno u okviru istog finansijskog instrumenta na komponentu kapitala i komponentu obaveze. 10-11 148 . Nakon prvobitnog priznavanja.obaveza.). Otkupljene sopstvene akcije koje se iskazuju u aktivi račun 128 i prilikom bilansiranja umanjuju emitovan akcijski kapital. Ostale obaveze vrednuju se po amortizovanom trošku. koje je definisano članom 394. naknadno vrednovanje obaveza i potraživanja sa valutnom klauzulom se odmerava po njihovoj fer vrednosti. Istovremeno (I-33) Međunarodni računovodstveni standard . glasnik RS”. Pri prvobitnom priznavanju obaveze i potraživanje sa valutnom klauzulom odmeravaju se po njihovj fer vrednosti. navedenog zakona. vrednovanje otkupljenih/ponovo stečenih vlasničkih hartija od vrednosti kapitala (akcija). jer se suštinski radi o transferu između vlasnika glavničkih instrumenata koji su odustali od glavničkih učešća i vlasnika koji će držati vlasničke instrumente (MRS 32 par. Puna primena ovih standarda ima za pretpostavku privrede u kojima postoje razvijena ekonomska tržišta. Ukupni finansijski instrument se vrednuje po fer vrednosti. derivata i računovodstveni tretman finansijskih derivata i MRS 32 koji formuliše zahteve za prikazivanje. Finansijska imovina je gotovina ili ugovorno pravo da se naplati ili primi drugo finansijsko sredstvo ili razmeni finanijski instrument sa drugim pravnim licem pod potencijalno povoljnim uslovima (ugovor koji se izmiruje prijemom kapitalnih instrumenata od strane pravnog lica koje ih je emitovalo). dužnik je dužan da isplati onaj broj novčanih jedinica na koji obaveza glasi. osim kada je zakonom predviđeno nešto drugo. a finansijska obaveza ili instrument kapitala za drugu ugovornu stranu.finansijski instrument mora biti klasifikovan u skladu sa svojom suštinom.kapitalni (glavnički) instrumenti ili . Ukoliko je između poverioca i dužnika ugovoren srednji kurs Narodne banke Srbije. metodom efektivne kamatne stope i evidentiraju se preko kapitala. Karakteristike složenih finansijskihinstrumenata su: . kao što je naše. U uslovima nedovoljno razvijenog tržišta. Komponenta kapitala ne vrednuje se ponovo.imovina umanjena za ukupne obaveze. prevođenje treba izvršiti po tom kursu. 33. Komponenta finansijske obaveze naknadno će se vrednovati u skladu sa zahtevima MRS 39 u zavisnosti od klasifikacije finansijskog instrumenta. Finansijska obaveza je obaveza da se isplati ili razmeni finansijsko sredstvo sa drugim pravnim licem pod potencijalno nepovoljnim uslovima (ugovorna obaveza koja se izmiruje davanjem kapitalnih instrumenata od pravnog lica . kroz dobitak ili gubitak. naknadno vrednovanje i prestanak priznavanja (isknjižavanje) finansijskih instrumenata. prevođenje se vrši po tom kursu. Kod finansijskih obaveza koje se vrednuju po fervrednosti efekti vrednovanja evidentiraju se u bilansu uspeha. odnosno Bilans uspeha. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA nje od načela monetarnog nominalizma. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. koja predstavlja inicijalnu knjigovodstvenu vrednost te komponente. na datum bilansa. kad obaveza ima za predmet određenu svotu novca. Odgovarajuća naknada koja se plaća ili prima priznaje se direktno u kapital. Kapitalni (vlasnički) instrument je ugovor koji dokazuje vlasništvo nad neto imovinom pravnog lica .MRS 33 Zarada po akciji („Sl. Prema tom načelu. za fer vrednost komponente obaveze i preostali iznos se evidentira kao komponenta kapitala. Ako je ugovoren neki drugi kurs. Klasifikaciju u Bilansu stanja eminenta određuje suština finansijskog instrumenta. Iznos knjigovodstvene vrednosti složenog finansijskog instrumenta je uvek podeljen na komponentu kapitala i komponentu obaveze.emitenta tih instrumenata). dok u privredama u kojima nisu razvijena finansijska tržišta njihova primena je ograničena. Kupovina i dalja prodaja sopstvenih glavničkih instrumenata od strane pravnog lica ne priznaju se u dobitku ili gubitku.XIII RAČUNOVODSTVO. .sadrže istovremeno i sastavne delove instrumenta kapitala i obaveze. najviše nerazumevanja i nedoumica proističe iz složenih finansijskih instrumenata koji mogu biti: .

pravnom licu je dozvoljeno da prilikom početnog priznavanja klasifikuje bilo koju hartiju od vrednosti kao onu koja se vrednuje po fer vrednosti. 9). u koju se uključuju i transakcioni troškovi nastali po osnovu njihovog sticanja. Nepriznavanje finansijskog sredstva može se izvršit samo (MRS 39. Ograničenja klasifikacije u HOV koje se drže do dospeća U HOV koje se drže do dospeća ne mogu se svrstati HOV koje je: . sa priznavanjem promena u fer vrednosti preko prihoda i rashoda u bilansu uspeha. treba da ih klasifikuje u jednu od preostalih dveju grupu: koje se drže do dospeća ili koje su raspoložive za prodaju. Odluka banke o klasifikaciji donosi se u postupku inicijalnog priznavanja.derivati.prenosom (transferom) finansijskog sredstva koji se kvalifikuje za nepriznavanje. otkazana ili je istekla (MRS 39 par.forvardsi. Ukoliko hartije od vrednosti. a za koje banka ima nameru i mogućnost da drži do roka dospeća (npr. 77/2010 .banka odlučila da vrednuje po fer vrednosti u bilansu uspeha. Na osnovu nje definisani su kriterijumi za priznavanje i osnove za vrednovanje. zahteva da se pri otkupu sopstvenih prioritetnih akcija svaki diskont ili premija (razlika između plaćenog iznosa i nominalne vrednosti otkupljenih sopstvenih akcija) priznaje kao povećanje ili smanjenje neraspoređene dobiti.derivatni ili izvedeni . jer odluku o razvrstavanju nije moguće opozvati nakon početnog/inicijalnog priznavanja. Entitet samostalno odlučuje da li se radi o povećanju kapitala koji može biti predmet raspodele preostalim vlasnicima.RAČUNOVODSTVO.finansijska imovina koje se drži radi trgovanja. štedni zapisi Narodne banke Srbije i eventualno neke druge obveznice koje se pojave na našem tržištu.bazični (primarni) finansijski instrumenti . 17): . Početno priznavanje finansijskih instrumenata (sredstva/obaveze) u Bilansu stanja vrši se samo kada pravno lice postaje jedna od strana u ugovornim odredbama instrumenata (MRS 39 par. par. već ih priznaje kao troškove perioda.9). MRS 39 banka može klasifikovati prema opciji fer vredonosti i sve hartije od vrednosti koje se drže do dospeća i raspoložive su za prodaju prilikom Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. hartije od vrednosti.dalje: MRS 33) u paragrafu 16. U ovu grupu se obično svrstavaju obveznice i njima slične HOV. u nekim slučajevima.istekom ugovornih prava na tokove gotovine ili . hartije od vrednosti dalje: HOV koje se drže do dospeća mogu se posle početnog priznavanja vrednovati i opcijom fer vrednosti. i koje čine deo portfelja sličnih sredstava za koja postoji model trgovanja radi stvaranja profita iz kratkoročnog fluktuiranja cena ili posredničke marže (MRS 39 par. Ako banka klasifikuje hartije od vrednosti prema opciji fer vrednosti. Nepriznavanje finansijske obaveze iz Bilansa stanja vrši se samo kad je obaveza određena ugovorom ispunjena. Vrste finansijskih instrumenata su: . Ove hartije se početno priznaju po nabavnoj fer vrednosti. banka nije klasifikovala prema opciji fer vrednosti. osim akcija koje nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i čija fer vrednost se ne može pouzdano odmeriti. 10-11 početnog priznavanja.bilo koja finansijska imovina koja se klasifikuje u ovu kategoriju pri početnom priznavanju Prema revidiranom MRS 39. Finansijska imovina čija se procena fer vrednosti iskazuje kroz bilans uspeha je: . Međutim. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII br. obaveze. koje nisu pribavljene u svrhu prodaje u bliskoj budućnosti. koji se ne koriste za hedžing i . zajmovi . 149 . Kod hartije od vrednosti koje nisu klasifikovane prema opciji fer vrednosti. Kod nas bi se u ovu grupu mogle svrstati obveznice stare devizne štednje Vlade Republike Srbije. Suština priznavanja i naknadnog vrednovanja hartija od vrednosti koje se vrednuju po fer vrednosti u bilansu uspeha je da se hartije od vrednosti klasifikovane kao takve vrednuje po fer vrednosti. Klasifikacija finansijskih instrumenata izvršena je u četiri kategorije (MRS 32 i MRS 39 par. To su hartije od vrednosti koje su stečene ili nastale prvenstveno u svrhu prodaje ili ponovne kupovine u bliskoj budućnosti. Metod efektivne kamate podrazumeva izračunavanje amortizacije primenom efektivne kamatne stope i raspodele prihoda od kamate tokom relevantnog perioda. odnosno mogu biti klasifikovane u HOV koje se vrednuje po fer vrednosti u bilansu uspeha. . Plasmani koji se drže do roka dospeća Nederivatna finansijska imovina podrazumeva fiksna ili odrediva plaćanja i fiksni rok dospeća. 14). fjučersi. Kod nas još uvek ima malo HOV koje bi se mogle svrstati u HOV koje se drže do dospeća. u ovu kategorije se ne mogu klasifikovati preferencijalne i obične akcije). opcije i svopovi. troškovi transakcije se mogu pripisati nabavnoj ceni hartije od vrednosti.potraživanja. troškove transakcije ne uključuju u njihovu vrednost. odnosno emitovanja. a efekat po osnovu promene fer vrednosti priznaje se isključivo kao prihod ili rashod u bilansu uspeha. prilikom početnog priznavanja. 39). Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća naknadno se vrednuju po amortizovanoj ceni primenom metoda efektivne kamate. Prema paragrafu 9.

ima za rezultat neispunjenje zahteva MRS 39.uslovljena događajem koji je izvan kontrole entiteta i koji se nije mogao predvideti od strane entiteta. 10-11 150 . ili . nakon što se svedu na iznos koji je moguće povratiti. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . koji se diskontuju primenom prvobitne diskontne stope instrumenta. ako je tokom tekuće poslovne godine ili tokom dve prethodne izveštajne godine. . ne mogu biti priznati. Za HOV koje se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. Entitet nema prava da klasifikuje neko finansijsko sredstvo kao ono koje se drži do dospeća. tj. prodao ili reklasifikovao više od beznačajnog iznosa HOV koje se drže do dospeća pre dana dospeća (beznačajnost iznosa meri se u odnosu na ukupan iznos investicija koje se drže do dospeća). Gubici kao rezultat budućih dogđaja. Grupa sredstava treba da ima slične kreditne i druge karakteristike.desile nakon što je entitet naplatio celu glavnicu finansijskog sredstva kroz predviđene rate otplate (npr. a gubitak/ smanjenje se priznaje direktno u bilans uspeha. MRS 39 zahteva da se obezvređenje prizna kod finansijskih sredstava koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti. ma koliko verovatni bili.plasmane koji se drže do roka dospeća. kao što je poboljšani kreditni rejting dužnika.finansijsku imovinu po fer vrednosti kroz bilans uspeha. uvećanoj za troškove transakcije. u bilansu uspeha.XIII RAČUNOVODSTVO. Naknadno vrednovanje HOV raspoloživih za prodaju Dobitak ili gubitak koji se javlja usled promene fer vrednosti finansijskog sredstva (HOV) raspoloživog za prodaju treba da se priznaje direktno kao kapital. manje od tri meseca pre dana dospeća) tako da promene u tržišnim kamatnim stopama tokom tog perioda ne mogu imati značajan uticaj na promenu fer vrednosti te imovine.bile blizu datuma dospeća finansijskog sredstva (npr. Pri početnom evidentiranju HOV raspoložive za prodaju se priznaju po njihovoj fer vrednosti. obračun kamate se nastavlja u skladu sa originalnom efektivnom kamatnom stopom.plasmani koji su po definiciji zajmovi i potraživanja. Sve preostale HOV koje se drže do dospeća moraju se reklasifikovati u HOV raspoložive za prodaju. MRS 39 ukazuje na to da se ta sredstva treba grupisati i proceniti po portfolio bazi. Pad tržišne vrednosti nije nužno dokaz obezvređenja. Hartije od vrednosti koje čine deo portfelja sličnih sredstava za koja postoji model trgovanja radi stvaranja profita iz kratkoročnog fluktuiranja cena ili posredničke mreže. naplata kuponosnih obveznica kod kojih se sa ratom vraća i deo glavnice) ili kroz naplatu unapred. iznos obezvređenja koji treba priznati proizilazi iz razlike između knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti očekivanih budućih gotovinskih tokova. Kada ne postoji mogućnost da se individualno utvrdi iznos obezvređenja pojedinačnih sredstava koja se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. Poništenje obezvređenja je dozvoljeno kada postoji očigledan dokaz da je do poništenja došlo nakon prvobitnog priznavanja obezvređenja i da je rezultat određenog događaja. ako je utvrđeno da postoji obezvređenje. i nijedan finansijski instrument se ne može više svrstavati u tu kategoriju. Ovo poništenje se evidentira u skladu sa načinom na koji je izvršeno i obezvređenje. što posebno važi za HOV koje se drže do dospeća. U postupku naknadnog vrednovanja entitet odmerava HOV raspoložive za prodaju po fer vrednosti. Izuzetno. reklasifikacija u sredstava koja se drže do dospeća se može izvršiti ako su prodaja ili reklasifikacija: . Tada se knjigovodstvena vrednost sredstva može smanjiti direktno ili korišćenjem računa ispravke vrednosti.banka klasifikovala kao raspoložive za prodaju. HOV koje nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i čija se fer vrednost ne može pouzdano utvrditi treba odmeravati po nabavnoj vrednosti. klasifikuju se kao hartije od vrednosti namenjene trgovanju. dovodi u pitanje nameru i mogućnost preduzeća da sve ostale HOV iz ove grupe drži do dospeća. Nakon što je došlo do ovog narušavanja pravila. tako da nova knjigovodstvena vrednost sredstva ne može biti veća od vrednosti koja bi postojala da do obezvređenja nije ni došlo. jer prodaja HOV koje se drže do dospeća. Obezvređenje HOV i drugih finansijskih sredstava koje se drže do dospeća Finansijska sredstva se smatraju obezvređenim kada iznos po kom su evidentirana prevazilazi iznos koji se može povratiti. bez oduzimanja troškova transakcije koji mogu nastati pri prodaji ili drugom otuđenju. iznos povraćaja je ograničen. i . Ova reklasifikacija se sprovodi u periodu u kome je prodaja HOV sprovedena i računovodstveno evidentirana. Finansijska imovina raspoloživa za prodaju je finansijska imovina koja nije klasifikovana u neku od navedenih kategorija i to u: . Prodaja iznosa HOV koje se drže do dospeća koji nije beznačajan. kroz Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. . Međutim. Buduća obezvređenja se ne mogu anticipirati. Za HOV koje se drže do dospeća. moraju proći pune dve godine pre nego što entitet ponovo klasifikuje neku stavku finansijske imovine kao HOV koje se drže do dospeća.kredite i potraživanja i . a ne kao raspoložive za prodaju.

151 . korišćenjem metoda efektivne kamate priznaje se u dobitak ili gubitak (MRS 18 par. a ukoliko dođe do pevaćanja vrednosti iznad nivoa nabavne vrednosti. Procene rukovodstva moraju biti objektivne i razumne. čije se povećanje fer vrednosti iznad nabavne vrednosti evidentira kroz kapital. Amortizovana vrednost predstavlja iznos koji se priznaje nakon inicijalnog sticanja sredstava. odnosno preuzimanja obaveze. par. ili preko računa ispravke vrednosti). Krediti i potraživanja Krediti i potraživanja su nederivatna finansijska imovina sa fiksnim ili odredivimplaćanjima koja se ne kotira na finansijskim tržištima Pretpostavka za ove instrumente je da se ne trguje ovim finansijskim instrumentima i u ovu kategoriju spadaju: .55). glasnik RS”. Kamata izračunata po ovim sredstvima. takvo povećanje se evidentira kroz kapital. a gubici od obezvređenja se evidentiraju u bilans uspeha. Nije dozvoljeno ukidanje obezvređenja. koriste se ugovoreni novčani tokovi. Taj porast vrednosti evidentira se direktno u okviru kapitala. kada iznos po kome su iskazane u poslovnim knjigama prevazilazi iznos koji se može naknaditi. Nije predviđena naknadna reklasifikacija iz ove kategorije. Kada finansijsko sredstvo prestane da se priznaje. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII izveštaj o promenama na kapitalu. Početno vrednovanje vrši se po trošku nabavke tj. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. odnosno finansijskih obaveza) i alociranja kamate na prihode. 55 b i AG 5 . par. u skladu sa MRS 18.da li se radi o tekućim fluktuacijama ili je nastupio neki događaj zbog koga bi trebalo ukinuti obezvređenje kad je došlo do porasta vrednosti nakon obezvređenja. tada će akumulirani dobitak ili gubitak prethodno priznat u kapitalu biti priznat u dobitak ili gubitak (MRS 39. 77/2010 . a obezvređenja HOV raspoloživih za prodaju evidentiraju se u bilansu uspeha.krediti i potraživanja koje je banka kupila i koje ne namerava da proda i za koje ne postoji cena na finansijskom tržištu. Obezbeđenje HOV raspoloživih za prodaju (primena imparitetnog načela) Obezvređenje se utvrđuje na svaki bilansni dan stanja. odnosno uključujući provizije i druge ugovorene naknade koje su sastavni deo efektivne kamatne stope.krediti i potraživanja koje je banka odobrila ili plasirala i . Kada za finansijski instrument (ili grupu finansijskih instrumenata) nije moguće pouzdano proceniti buduće novčane tokove.RAČUNOVODSTVO. ako nakon priznavanja obezvređenja dođe do porasta fer vrednosti HOV raspoloživih za prodaju. Transakcioni troškovi se uključuju u početno vrednovanje svih finansijskih obaveza i imovine. Na taj način je HOV raspoložive za prodaju svode na fer vrednost. osim za troškove od umanjenja vrednosti i devizne dobitke i gubitke. Dividenda od instrumenata akcijskog kapitala raspoloživog za prodaju priznaje se u dobitak ili gubitak po uspostavljenom pravu od strane pravnog lica da primi uplatu prema paragrafu 30c (I-18) Međunarodni računovodstveni standard . nabavnoj vrednosti.MRS 18 Prihodi („Sl. i pri ovom postupku treba na pojedinačnoj osnovi identifikovati: . umanjen za otplate glavnice i uvećan za obračunatu. s tim što se tada eliminišu iz kapitala akumulirani nerealizovani dobici nastali usled promene fer vrednosti. 30 a i MRS 39 par.AG 8). Drugim rečima. fluktuacije fer vrednosti HOV raspoloživih za prodaju evidentiraju se direktno u kapitalu kao nerealizovani dobici/gubici na HOV raspoloživim za prodaju. a ne u bilansu uspeha tekućeg perioda. a troškovi prodaje se ne uzimaju u obzir prilikom kasnijeg određivanja objektivne vrednosti. 55b).da li se radi o obezvređenju ili tekućim fluktuacijama kad je došlo do pada vrednosti ili . a umanjen za naplaćenu/plaćenu kamatu primenom metoda efektivne kamate na razliku između inicijalnog iznosa i iznosa na dan dospeća i umanjen za smanjenje vrednosti zbog impariteta (direktno. br. jer se radi o HOV raspoloživim za prodaju. 10-11 Umanjenje vrednosti i nenaplativost finansijskih sredstava Procena vrednosti vrši se na datum svakog bilansa stanja i sastoji se u konstataciji postojanja objektivnog dokaza (podataka) o umanjenju vrednosti finansijskog sredstava ili grupe finansijskih sredstava. što je u potpunosti u skladu sa MRS 39. Izuzetak je očigledan dokaz koji ukazuje da više objektivno ne postoji razlog za obezvređenje. odnosno rashode u toku perioda otplate. Tada se kroz prihode u bilansu uspeha vrši evidentiranje samo do iznosa za koji je izvršeno obezvređenje. Metod efektivne kamate je metod obračunavanja amortizovane vrednosti finansijskog sredstva ili finansijske obaveze (ili grupe finansijskih sredstava. Pravno lice naknadno odmerava ova finansijska sredstva po amortizovanoj vrednosti koja se računa po metodi efektivne kamatne stope (krediti i potraživanja i investicije koje se drže do dospeća). uzimajući u obzir sve ugovorene uslove. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje buduće novčane prilive/odlive u toku perioda otplate na knjigovodstvenu vrednost sredstva/obaveze.dalje: MRS 18) i MRS 39.

uključujući: . uslovljeno lokalnim zakonodavstvom. dozvoljava ustupke zajamoprimcu koje mu inače ne bi odobrio. MRS 39 zahteva da se obezvređenje prizna kod finansijskih sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti. par.. kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstava i sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine korišćenjem računa ispravke vrednosti ili direktnim otpisom.zajamodavac. . što je po MRS. 10-11 152 .rastuća verovatnoća da će dužnik ući u reorganizaciju ili bankrotirati. Vrednosno usklađivanje na nižu vrednost eliminiše precenjenost sredstava tj. Ovim postupkom se tekuća dobit banke umanjuje po osnovu identifikovanih budućih gubitaka. broj 107/2005). Otuda je kvalitet finansijskih izveštaja banaka meren njihovom sposobnošću da prezentuju realnu sliku o finan- sijskoj poziciji i zarađivačkoj sposobnosti. Rezerva za opšte bankarske rizike banka obračunava i iskazuje u skladu sa svojom politikom. stav 6. Elementi na osnovu kojih se utvrđuje postojanje objektivnih dokaza dati su u MRS 39. utvrđuju uslovi pod kojima banka u skladu sa lokalnim zakonodavstvom. pad cena nekretnina (za hipotekarna potraživanja). koje osigurava njihovu pouzdanost. ili drugo kršenje ugovora od strane dužnika. MRS 39 insistira da se obezvređenje priznaje samo ako je rezultat nastalog (prošlog) događaja. Visina gubitka utvrđuje se saglasno MRS 39 par.značajne finansijske teškoće izdavaoca HOV ili dužnika. predstavlja prisvajanje neraspoređenog dobitka. pored gubitaka identifikovanih na osnovu MRS 39.nestanak aktivnog tržišta za finansijsko sredstvo zbog finansijskih teškoća ili . br. Indikatori koji mogu prouzrokovati obezvređenje mogu biti: . 72/2003. važnosti i uporedivosti jedno od kvalitativnih obeležja finansijskih izveštaja. Umanjenja vrednosti finansijskih plasmana nastaju kao posledice primene računovodstvenog načela opreznosti u prikazivanju finansijskih izveštaja. Tradicionalan pristup merenju kredita zasnovan je na metodu amortizovanih troškova uz primenu efektivne kamatne stope. 63. Zakona o bankama („Službeni glasnik RS”.dalje: Odluka o klasifikaciji).dalje: Zakon o NBS). Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 85/2005 dr. Primena računovodstvenih standarda omogućava procenu značajnih elemenata finansijskih izveštaja po fer vrednosti što stvara mogućnost za precenjivanje vrednosti imovine i po tom osnovu neiskazivanje rashoda vezanih za naknadnu procenu te imovine. povećanje nezaposlenosti u regionu odakle je dužnik. stav 3.kašnjenje ili prekršaj u plaćanju kamate ili glavnice. a ne rashod perioda i ne obuhvata se prilikom utvrđivanja neto dobitka ili gubitka za period. 63/2008. skrivenih gubitaka i te gubitke (nerealizovane) priznaje u Bilansu uspeha. Očekivani gubici kao rezultat budućih događaja bez obzira na stepen verovatnoće njihovog nastanka nisu predmet ovog standarda. Prema tome. a u vezi s članom 28. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Pod objektivnim dokazima podrazumevaju se podaci koji pokazuju da postoji merljivo smanjenje budućih tokova gotovine od finansijskih sredstava nakon njihovog početnog priznavanja. br.XIII RAČUNOVODSTVO. Povećanje. Na osnovu člana 21. Guverner Narodne banke Srbije je doneo Odluku o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke („Sl. iz ekonomskih ili zakonskih razloga vezanih za finansijske teškoće zajamoprimca. kao i način pokrića rezerve za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki. . za grupu srodnih finansijskih sredstava. Ovo obezvređenje mora biti odmereno i priznato za pojedinačno ili. stav 1.uočavanje podataka o merljivom padu budućih gotovinskih tokova za grupu finansijskih instrumenata do koga je došlo nakon njihovog pribavljanja. glasnik RS”. povećani broj kupaca sa kreditnim karticama koje dostižu njihov kreditni limit i koji plaćaju minimalno mogući mesečni iznos). . radi adekvatnog i efikasnog upravljanja rizicima kojima je banka izložena u svom poslovanju. Svako izdvajanje za gubitke po kreditima i plasmanima. pored razumljivosti. zakon i 44/2010 . glasnik RS”.nacionalne ili lokalne ekonomske indikatore koji su u korelaciji sa problemima sredstava u okviru grupe (npr. u tesnoj vezi sa priznavanjem i merenjem gubitka na kreditima priznatim u Bilansu uspeha banke. 59 i finansijsko sredstvo je obezvređeno ako je iskazano u iznosu koji je veći od iznosa koji je procenjen da se može naplatiti. Odlukom o klasifikaciji se. čime se štiti kapital banke u periodu njegove realizacije. dodatno klasifikuje bilansnu aktivu i vanbilansne stavke. . Iznos gubitka zbog umanjenja vrednosti za finansijska sredstva koja se drže do dospeća i kredite i potraživanja (koja se mere po amortizovanoj vrednosti) priznaje se u Bilans uspeha. i članom 31. ovih iznosa povećava prisvajanje neraspoređenog dobitka a njihovo smanjenje povećava neraspoređenu dobit. . 55/2004. banka je na bilansni dan dužna da saglasno svojoj računovodstvenoj politici izvrši procenu objektivnih dokaza koji dovode do obezvređenja kredita. Zakona o Narodnoj banci Srbije („Sl. porast plaćanja sa zakašnjenjem. pad cena proizvoda (za zajmove proizvođačima) ili negativne promene drugih privrednih uslova. 129/2007. Rezerve za procenjene gubitke koje se obrazuju po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke označavaju se kao posebna rezerva za procenjene gubitke. 104/2009 i 30/2010 .negativne promene u platežnim mogućnostima (kreditnom rejtingu) dužnika u okviru grupe (npr. Najveći deo aktive banaka čine finansijska sredstva sa dominantnim učešćem datih kredita. na portfolio osnovi.

banke će teretiti rashode .revalorizacione rezerve i Bilans uspeha .). banke će na osnovu svojih procedura i akata na dan bilansa saglasno MRS 39 i MRS 37 izvršiti procenu gubitaka po osnovu kredita i plasmana i procenu obaveze za gubitke po osnovu vanbilansnih stavki (izvršiti rezervisanja). Klasifikacija se vrši pri početnom priznavanju u skladu sa ekonomskom suštinom iz razloga što je emitent u obavezi a saglasno definicijama finansijske obaveze.nepostojanje/nedostupnost imovine dužnika ili nepostojanje njegovog pravnog sledbenika (okončan postupak stečaja ili likvidacije).nedostupnost dužnika i njegovog žiranta radi vođenja sudskog spora (nepoznat na adresi boravišta po izveštaju MUP-a.račun 651 uz formiranje obaveze na račun 452 (rezervisanja za gubitke) po vanbilansnoj aktivi. Kategorizacija finansijskih sredstava za potrebe računovodstva: Finansijski instrumenati Finansijski instrumenti kojima se trguje Finansijski instrumenti koji se drže do dospeća Finansijski instrumenti raspoloživi za prodaju Krediti i potraživanja Naknadno vrednovanje Tržišna (fer) vrednost Amortizovan vrednost primenom efektivne kamatne stope Tržišna (fer) vrednost Amortizovana vrednost primenom efektivne kamatne stope Efekti naknadnog vrednovanja Bilans uspeha .rashodi Obezvređenje (MRS 36) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.delimične naplate potraživanja iz sredstava garanta/žiranta kada banka nema pravnih osnova za dalje postupanje radi naplate. 16 st. trebalo bi priznavati otpise i u sledećim slučajevima: .rezerve za opšte bankarske rizike. Posebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po godišnjem finansijskom izveštaju. banke imaju i obavezu da obrazuju i posebnu rezervu za procenjene gubitke po kriterijumima koje propisuje nacionalni kontrolor (račun 812). Finansijska obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha (samo finansijske obaveze čija je vrednost utvrdiva na finansijskom tržištu) su: . Formiranje obračunate rezerve u toku godine vrši se na teret rezerve iz dobiti (račun 810) i iz ostalih rezervi (račun 811). a koje su već regulisane za banke čl. Za rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama banke će teretiti rashode . . osim dokaza o neuspeloj naplati potraživanja sudskim putem.dobiti tekuće godine (račun 830). .bilo koja finansijska obaveza koja je klasifikovana u ovu kategoriju pri početnom priznavanju. . upućeni na dugogodišnje izdržavanje kazni i dr.finansijske obaveze kojima se trguje ili . .ostalih rezervi (račun 811) Otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja Član 16 Zakona o porezu na dobit pravnih lica (koji se odnosi na sve obveznike) definiše priznavanje rashoda po osnovu otpisa potraživanja. . a princip uvažavanja specifičnog bankarskog poslovanja u čl.RAČUNOVODSTVO. 1.delimične naplate potraživanja iz imovine dužnika (prodaja zaloge na pokretnoj imovini) kada nema druge imovine za naplatu u celosti. uz kumulativno ispunjavanje uslova (pri čemu plasmani banaka nisu pozicija prihoda).rezervi iz dobiti (račun 810) i . da razgraniči finanijski instrument ili njegove delove u cilju pružanja validnih i pouzdanih informacija prezentovanih kroz finansijske izveštaje. trajno iseljeni iz zemlje. Odabrana klasifikacija se ne menja pri naknadnom vrednovanju sve dok se finansijski instrument nalazi kao pozicija u Bilansu stanja. neophodno je da se jasnije definišu postupci banaka pri izradi poreskog bilansa. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Prema tome.obezvređenje (MRS 36) Bilans uspeha .2 i 3 nije zastu- pljen. Obračunata rezerva za opšte bankarske rizike predstavlja prisvajanje neraspoređenog dobitka i iskazuje se na račun 813 .sticanje nepokretnosti radi naplate potraživanja kada je tržišta vrednost iste niža od potraživanja banke.prihodi/rashodi Bilans uspeha . pokojni bez naslednika i imovine. 10-11 153 . Takođe.rashodi Obezvređenje (MRS 36) Bilans stanja . i . kao i po osnovu ispravke vrednosti potraživanja. Za priznavanje gubitaka po osnovu bilansne imovine. Osim ovih obaveza. Ostale finansijske obaveze su sve finansijske obaveze koje se ne klasifikuju kao finansijska obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha pri početnom priznavanju i koje se prikazuju po amortizovanoj vrednosti.dobiti ranijih godina (račun 831). 22a istog Zakona. Kako su ispravka vrednosti i otpisi vrednosti potraživanja samo faze istog procesa.račun 650 uz istovremeno smanjenje vrednosti imovine preko računa ispravke vrednosti. obračunata u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije formira se u skladu sa Odlukom Skupštine iz: .

Fer vrednost finansijskog sredstva na datum reklasifikacije postaje njegova nova nabavna vrednost. Paragrafom 50f propisano je da ako privredni subjekt u skladu sa paragrafom 50d reklasifikuje finansijsko sredstvo izvan grupe finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod ili u skladu sa paragrafom 50e izvan grupe finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju. Bilo koji dobitak ili gubitak koje je već priznat kao prihod ili rashod priznaje se kao prihod ili rashod.dalje: MSFI 7). glasnik RS”. po njegovoj fer vrednosti na datum reklasifikacije. . Paragrafom 50c propisano je da entitet (u skladu sa paragrafom 50b) reklasifikuje finansijsko sredstvo iz gupre finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti (i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod).reklasifikaciju derivatnih finansijskih instrumenata u ili iz grupe finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod sve dok ih drži ili emituje i . gde će promene fer vrednosti priznavati u Bilans uspeha.promena inicijalne klasifikacije sredstava Promena namene sredstva od strane pravnog lica u odnosu na namenu određenu prilikom sticanja dovodi do promene klasifikacije.finansijskih sredstava koja zadovoljavaju definiciju zajmova i potraživanja iz kategorije raspoloživa za prodaju u kategoriju zajmova i potraživanja. kao i HOV koje se drže do dospeća. Paragrafom 50e propisano je da finansijsko sredstvo klasifikovano kao raspoloživo za prodaju koji je ispunilo definiciju zajmova i potraživanja (ako nije prethodno određeno kao raspoloživo za prodaju) može biti reklasifikovano izvan grupe finansijska sredstva raspoloživa za prodaju u grupu zajmova i potraživanja ako privredni subjekt ima nameru i sposobnost da ih drži za predvidljivu budućnost ili do dospeća. Dozvoljena reklasifikacija bila je za instrumente koji se drže do dospeća u instrumente raspoložive za prodaju i obrnuto samo u slučajevima navedenim u standardu. Paragrafom 50d regulisano je da finansijsko sredstvo na koje se odnosi paragraf 50c.MSFI 7 Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja („Sl. shodno paragrafu 50B ne može reklasifikovati) može biti reklasifikovano izvan grupe finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod ako privredni subjekt ima nameru i sposobnost da drži finansijsko sredstvo za predvidljivu budućnost ili do dospeća. 10-11 154 . br. ili neraspoređena dobit ili gubitak i priznavanjem revalorizacionih rezervi). reklasifikovaće ga po njegovoj fer vrednosti na datum reklasifikacije. . pod uslovom da za to postoji i namera i mogućnost da se ta sredstva drže u doglednoj budućnosti ili do dospeća.XIII RAČUNOVODSTVO. Prema paragrafu 50b finansijsko sredstvo na koje se primenjuje paragraf 50c (osim finansijskog sredstva koje pripadaju opisanom u paragrafu 50d) može se samo u retkim okolnostima reklasifkovati izvan grupe finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene fer vrednosti odmah prizanju kao prihod ili rashod. Pre izmena. već dozvoljava reklasifikaciju finansijskih instrumenata koji se drže radi trgovanja. banka je mogla da klasifikuje bilo koje finansijsko sredstvo ili obavezu kao sredstvo ili obavezu koju će vrednovati po fer vrednosti. Drugim rečima.finansijskog sredstva koje bi zadovoljilo definiciju zajmova i potraživanja (da finansijsko sredstvo nije klasifikovano kao ono koje se drži radi trgovanja prilikom početnog priznavanja) može da se reklasifikuje van kategorije po fer vrednosti kroz bilans uspeha ako entitet ima nameru ili sposobnost da drži to finansijsko sredstvo u doglednoj budućnosti ili do dospeća. Standardi dozvoljavaju reklasifikaciju (naknadnu klasifikaciju) kod: . a koji ispunjava definiciju zajmova i potraživanja (ako nije zahtevano da to finansijsko sredstvo bude klasifikovano kao ono koje se drži za prodaju po početnom priznavanju . Takođe.svih nederivatnih finansijskih instrumenata osim nederivatnih finansijskih instrumenata koji su pri priznavanju incijalno klasifikovani kao instrumenti čiji će se efekti promene vrednosti priznavati u Bilansu uspeha. Za finansijsko sredstvo reklasifikovano u skladu sa Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. U opciji po fer vrednosti banka je mogla pri inicijalnoj klasifikaciji da vrednuje ostale HOV koje se drže radi trgovanja i HOV raspoložive za prodaju. finansijsko sredstvo klasifikovano kao raspoloživo za prodaju koje zadovoljava definiciju zajmova i potraživanja (da nije klasifikovano kao raspoloživo za prodaju) može da se reklasifikuje van kategorije raspoloživo za prodaju u kategoriju zajmovi i potraživanja ako entitet ima nameru i sposobnost da drži to finansijsko sredstvo u doglednoj budućnosti ili do dospeća.reklasifikovanje finansijskog instrumenta iz grupe finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod ako je to sredstvo nakon svog početnog priznavanja određeno u tu grupu. koja je dozvoljena ali je i ograničena. Standard ne dozvoljava reklasifikaciju finansijskih instrumenata koje je entitet inicijalno klasifikovao kao finansijske instrumente koji se vrednuju po fer vrednosti i čije su promene fer vrednosti priznaju kroz bilans uspeha. 77/2010 . Ograničenja u reklasifikaciji su u funkciji zaštite od manipulacija rezultatom.jer se u tom slučaju. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Reklasifikacija . Dodatne mogućnosti za reklasifikaciju definisane su izmenama MRS 39 i (III-07) Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja . zamenjeni pragraf 50 MRS 39. ne dozvoljava entitetu: .

Interesi u zajedničkim poduhvatima i MSFI 3 . bez obzira na to da li ulagač nema zavisna preduzeća ili ima 155 . odnosno u konsolidovanom bilansu uspeha. koja su dužna da sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje.RAČUNOVODSTVO.Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji. MRS 39 zahteva od entiteta da ustanovi da li se radi o fluktuacijama. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII paragrafom 50d bilo koji dobitak ili gubitak već priznat u prihod ili rashod neće biti storniran (prihod ili rashod.investitor nema značajan uticaj nad korisnikom ulaganja. Za učešće kapitalu.za iznos promene fer vrednosti HOV reklasifikovanih u raspoložive za prodaju. Promene fer vrednosti se prema MRS 39 kvalifikuju kao tekuće fluktuacije i njihov pad treba razgraničiti od obezvređenja. Ove vrednosti su kod nederivatnog finansijskog instrumenta najčešće konstante.investitor ima kontrolu nad korisnikom ulaganja. Najčešće ne ispunjavaju uslov da se vrednost instrumenta menja kao odgovor na promene određene kamatne stope. tj. s tim da se vrednuje po fer vrednosti a razlika između knjigovodstvene vrednosti i fer vrednosti prikazuje se u kapitalu kao njegova promena. odnosno vlasnicima matičnog preduzeća. Ako su ulaganja pribavljenja sa namerom da se prodaju (nezavisno od toga u Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Tekući veliki pad vrednosti smatra se tekućim fluktuacijama. Računovodstveni tretman učešća u kapitalu zavisi od uticaja koje ulagač učešća (investitor) ima na pravno lice u koje je izvršeno ulaganje (korisnik ulaganja). akcionarskih društva i društva sa ograničenom odgovornošću). odnosno ne obuhvataju poslovni rezultat svojih zavisnih preduzeća. MRS 28 . relevantni su još i MRS 27 . deviznog kursa. indeksa ili stope cene. ali ispod 50%) se iskazuju po metodu učešća (equity metod). U konsolidovanom bilansu stanja plasman matičnog preduzeća u zavisna preduzeća prebija se kapitalom tih zavisnih preduzeća koji je uložilo matično preduzeće. Kada u kapitalu matičnog preduzeća postoji i drugi ulagači. tj. a ne obezvređenjem te se iz tih razloga tekući rezultat ne opterećuje gubicima. 10-11 kojem procentu se ostvaruje pravo vlasništva) onda se ne iskazuje kao učešće u kapitalu. njihov kapital se u konsolidovanom bilansu stanja iskazuje kao interes manjinskih ulagača u okviru posebne pozicije kapitala. pored MRS 32 i MRS 39. Metode učešća u kapitalu Učešća u kapitalu predstavljaju dugoročna finansijska ulaganja u kapital drugih pravnih lica (banaka. već kao finansijska sredstva namenjena prodaji. kreditnog rejtinga ili kreditnog indeksa ili slične varijable. ili neraspoređena dobit ili gubitak ili revalorizacione rezerve). Prema tom uticaju moguća su tri slučaja: . MRS 31 . Metod učešća primenjuje se samo u izveštajima koji se sastavljaju u svrhu konsolidacije a ne u i u pojedinačnim izveštajima privrednih subjekata. odnosno sredstva kojima se trguje. se reklasifikuje u sredstvo raspoloživo za prodaju. Učešće u kapitalu pridruženih preduzeća kod kojih ulagač ima značajan uticaj (učešće u kapitalu preko 20%.Plasmani u pridužena preduzeća. Ukupan poslovni rezultat matičnog preduzeća i njegovih zavisnih preduzeća se iskazuju u konsolidovanim finansijskim izveštajima. . Fer vrednost finansijskog sredstva na datum reklasifikacije postaje nova nabavna vrednost ili amortizovani trošak ako je to primenljivo. Pored konsolidovanih finansijskih izveštaja matična preduzeća sastavljaju i svoje posebne finansijske izveštaje u kojima učešće u kapitalu zavisnih preduzeća iskazuju po nabavnoj vrednosti. cene finansijskog instrumenta. Drugim rečima. već dolazi do umanjenja kapitala. stvara se odnos investitora i pridruženog preduzeća ako učešće u kapitalu iznosi preko 20% ili su ispunjeni uslovi definisani u MRS 28 i . Za pojedine vidove učešća to praktično znači sledeće: Učešća u kapitalu zavisnih preduzeća imaju matična preduzeća.Poslovne kombinacije (kojim je zamenjen raniji MRS 22 sa istima nazivom). cene robe. Efekti reklasifikacije (HOV iz kategorije po fer vrednosti kroz bilans uspeha u HOV raspoložive za prodaju) na finansijske izveštaje su na kapitalu (kroz izveštaj o promenama na kapitalu) . U konsolidovanom bilansu uspeha prikazuje se iznos koji pripada manjinskim ulagačima i iznos koji pripada akcionarima. Za finansijsko sredstvo reklasifikovano u skladu sa paragrafom 50e izvan grupe finansijskih sredstava koja se vrednuju po fer vrednosti (i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod) bilo koji prethodni priznat dobitak ili gubitak na tom sredstvu koji je u skladu sa paragrafom 50b priznat kao druga stavka rezultata /povezana sa kapitalom/ biće obračunat u skladu sa paragrafom 54 (revalorizaciona rezerva se reklasifikuje kao prihod ili rashod obračunskog perioda). Klasifikovano sredstvo u ulaganje koje se drži do dospeća.investitor nema značajan uticaj na korisnika ulaganja ako je učešće u kapitalu ispod 20%. stvara se odnos matičnog i zavisnog preduzeća ako učešće u kapitalu iznosi preko 50% ili su ispunjeni drugi uslovi definisani u MRS 27. čiji se efekti iskazuju preko kapitala ili se radi o obezvređenju čiji se efekti iskazuju preko bilansa uspeha. osiguravajućih društva. u svojim pojedinačnim finansijskim izveštajima matična preduzeća ne primenjuju metod učešća. Nederivatna finansijska sredstva i obaveze Nederivatna sredstva ili obaveze su finansijski instrumenti koji nemaju sve tri karakteristike derivata. koja nisu pribavljena sa namerom da se prodaju u bliskoj budućnosti.

taj deo dobiti investitor iskazuje kao finansijski prihod. priznaje se u slučaju da postoje indicije da je nadoknadiva vrednost učešća (vrednost koja može da se povrati) manja od knjigovodstvene vrednosti učešća. lako je utvrditi neto prodajnu cenu. kao i poreze koji se plaćaju tom prilikom i ostale troškove transakcije. jer je ona jednaka proizvodu broja akcija i njihove cene na berzi. kod učešća u kapitalu treba imati u vidu MRS 24 stav 17. Ako tržišnu vrednost učešća u kapitalu drugih pravnih lica nije moguće pouzdano utvrditi. u zavisnosti od toga koja je veća. investitor iskazuje svoje ulaganje u korist ulaganja po nabavnoj vrednosti. s tim što rukovodstvo na dan bilansiranja procenjuje da li se ta vrednost može nadoknaditi u skladu sa zahtevima MRS 36 i ako proceni da je učešće u kapitalu obezvređeno. odnosno deo dobiti u vidi dividende transferiše investitoru. iz usklađivanja razlika proizašlih iz poslovnih kombinacija.XIII RAČUNOVODSTVO. u pojedinačnim finansijskim izveštajima (odnosno finansijskim izveštajima koji se odnose na matično preduzeće) ulagač neće iskazivati plasman u pridružena preduzeća po metodu učešća. on će učešće u kapitalu pridruženih preduzeća iskazati po metodu učešća. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA učešće u kapitalu zavisnih preduzeća i sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje. brokerima i dilerima. Investitor priznaje prihod samo u onoj meri u kojoj primi svoj deo iz raspodele neraspoređnog neto dobitka korisnika ulaganja. troškove finansiranja. korekcija se vrši i za promene na kapitalu korisnika ulaganja koje nisu nastale po osnovu rezultata. učešće u kapitalu drugih pravnih lica. do koje dođe nakon dana kada je investitor stekao ulaganja. već će učešće u kapitalu pridruženih preduzeća takođe iskazati po nabavnoj vrednosti. koje nisu iskazane u njegovom bilansu uspeha. što bi se moglo tumačiti da mora biti uplaćena na račun investitora. onda se ta učešća u kapitalu iskazuju po nabavnoj vrednosti. vrši ispravku vrednosti radi svođenja tog učešća na njegovu nadoknadivu vrednost. MRS 27 stav 4. predstavlja sadašnju vrednost procenjenih budućih tokova gotovine. knjiže se po ukupnim troškovima nabavke koji. Učešće u kapitalu drugih pravnih lica čije akcije kotiraju na berzi. deklarisane iz dobiti pre sticanja. U bilansu stanju na kraju poslovne godine ovo učešće ostaje iskazano po nabavnoj vrednosti. u stavu 11. Gubici po osnovu obezvređivanja ulaganja Gubitak od obezvređivanja učešća. procena sadašnje vrednosti ulaganja (upotrebne vrednosti) je procenjivanje srazmernog učešća u sadašnjoj vrednosti budućih Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. iskazuju se po fer tržišnoj vrednosti. Prema tome. MRS 28 uređeno je da se po računovodstvenoj metodi učešća. pored cene koja je za njih plaćena. osim ako one nedvosmisleno predstavljaju naknadu dela nabavne vrednosti vlasničkih papira. To su promene na kapitalu usled: revalorizacije nekretnina. odnosno čiju fer vrednost je moguće pouzdano utvrditi. učešće u kapitalu provobitno (prilikom nabavke) knjiži po nabavnoj vrednosti. a promene fer vrednosti se iskazuju u okviru revalorizacionih rezervi. Kod metode nabavne vrednosti. Inače. za koje se očekuje da će se ostvariti od kontinuirane upotrebe sredstava i od otuđenja tog sredstva na kraju njegovog korisnog veka trajanja. dividenda se priznaje kad je ustanovljeno pravo akcionara na isplatu dividendi. pored ostalog. Te korekcije se vrše srazmerno sa investitorovim učešćem u kapitalu korisnika ulaganja. postrojenja. U protivnom. ali ne ranije nego što je ta dividenda primljena. uključuju još i sve ostale troškove koji su neposredno vezani za tu nabavku. Ispravka vrednosti se prikazuje kao rashod perioda u kojem je ta ispravka vrednosti utvrđenja. kao što su: provizije plaćene zastupnicima. kao ni interne administrativne troškove. mora se utvrđivati upotrebna vrednost koja po definiciji iz MRS 36 stav 6. prema MRS 36. savetnicima. U vezi za obelodanjivanjem značajnih informacija vezanih za učešće u kapitalu. Ako ulagač sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje. Drugim rečima. Ako je teško izvršiti taj raspored. primenom ove računovodstvene metode. odnosno obuhvatiti i poslovni rezultat pridruženih preduzeća putem usaglašavanja vrednosti plasamana sa kapitalom tih preduzeća. zahteva obelodanjivanje značajnih transakcija između povezanih preduzeća i informacije o visini ulaganja u zavisna i pridružena preduzeća. opreme i investicija. Jedino ukoliko se dobit. prilikom nabavke. onda se ta učešća iskazuju po tržišnoj vrednosti. koji. tj. Nadoknadivom vrednošću smatra se neto prodajna cena ili upotrebna vrednost. Međutim. Transakcioni troškovi ne uključuju dužničke premije niti diskonte. Za iznos te razlike umanjuje se učešće u kapitalu na teret gubitka od obezvređivanja. dividende se prizanju kao prihod. Rezultat pravnog lica u koje je uložen kapital (dobitak ili gubitak) ne utiče na visinu ovog učešća koje je iskazano kod investitora. a da nije proizvoljan. niti se kod investitora iskazuje kao prihod ili rashod u bilansu uspeha. one umanjuju nabavnu vrednost tih vrednosnih papira. Na dan sastavljanja finansijskih izveštaja iskazana vrednost koriguje se za rezultat (dobitak ili gubitak) koji ostvari korisnik ulaganja. a razlika između tržišne i dotadašnje knjigovodstvene vrednosti se iskazuje u okviru prihoda ili rashoda u bilansu uspeha. Prema MRS 18 stav 30. Ako je učešće u kapitalu drugog pravnog lica iskazano u akcijama koje se kotiraju na berzi. Pored toga. 10-11 156 . Ukoliko u međuvremenu dođe do trgovanja kapitalnim instrumentima (koji predstavljaju učešće u kapitalu drugih pravnih lica kod kojih ulagač nema značajan uticaj) na organizovanom tržištu. Deo iz raspodele koji se primi u iznosu koji je viši od takvog dobitka smatra se povraćajem investicije i iskazuje se kao smanjenje nabavne vrednosti investicije. U stavu 32 ovog standarda se precizira da kada su dividende od vlasničkih hartija od vrednosti.

Amortizaciji podležu sva nemaaterijalna sredstva u upotrebi.MRS 38 Nematerijal- 157 . br. 77/2010 . umanjenu za ukupnu naknadnu amortizaciju i ukupne naknadne gubitke zbog obezveđenja imovine. ali se vrši njegovo obelodanjivanje. 77/2010 . Revalorizacija se vrši za sva sredstva koja pripadaju istog grupi i onoliko redovno koliko je dovoljno da se iskazana vrednost ne razlikuje značajno od vrednosti koja bi se utvrdila primenom poštene vrednosti na dan bilansa stanja. a u fazi razvoja (ukoliko su kriterijumi za priznavanje ispunjeni) kapitalizuju se kao nematerijalno ulaganje. period i metod amortizacije se menja saglasno novoj proceni i primenjuje se za taj obračunski period. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII novčanih tokova zavisnog. Model revalorizacije nakon početnog priznavanja podrazumeva da se nematerijalno ulaganje iskazuje po revalorizacionom iznosu koji predstavlja njegovu poštenu vrednost na dan revalorizacije. 77/2010 . Preostala (rezidualna) vrednost: Ostatak vrednosti nematerijalnog ulaganja smatra se jednakom nuli.dalje: MRS 38) i u poslovnim knjigama se iskazuje kao pozicija aktive u okviru grupe računa 33. što je regulisano (I-36) Međunarodnim računovodstvenim standardom . glasnik RS”.za to sredstvo postoji aktivno tržište i postoji verovatnoća da će to tržište postojati i na kraju korisnog veka trajanja tog sredstva.MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine („Sl.degresivni i . odnosno pridruženog preduzeća. glasnik RS”. br. Ostatak vrednosti se procenjuje samo na dan sticanja sredstva odnosno na svaki datum obračuna revalorizacije. Ako se sredstvo. poštena vrednost se određuje pozivanjem na aktivno tržište. iznos revalorizacionih rezervi se direktno prenosi na neraspoređenu dobit.dalje: MRS 36). što je regulisano (III-05) Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja („Sl.funkcionalni Period amortizacije i metod amortizacije preispituju se barem na kraju svakog obračunskog perioda. Pored zahteva navedenih u MRS 36. Nematerijalna imovina Računovodstveni tretman nematerijalne imovine uređuje (I-38) Međunarodni računovodstveni standard . kada se ne može uključiti u nabavnu vrednost nematerijalnog ulaganja koja ispunjava kriterijume priznavanja za sredstvo. Amortizacija se obustavlja kada se sredstvo klasifikuje Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. glasnik RS”. Početno merenje nematerijalne imovina se iskazuje se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja.RAČUNOVODSTVO. .MSFI 5). Nematerijalno (neopipljivo) ulaganje (sredstvo) je nemonetarno (nenovčano) sredstvo koje koje se može identifikovati iako nema fizičko obeležje.proporcionalni. pravno lice vrši procenu iznosa koji se može povratiti po osnovu nematerijalne imovine koja ima ograničen korisni vek upotrebe i koja je bila amortizovana u periodu koji je duži od dvadeset godina od dana kada je to sredstvo postalo raspoloživo za korišćenje i ukoliko ima indicija da je sredstvo obezvređeno. priznaje se kao rashod onda kada je nastao. Za potrebe revalorizacije. odnosno merenje nakon početnog priznavanja postoje dva modela i to model nabavne vrednosti i model revalorizacije. radi iznajmljivanja drugima ili za administrativne svrhe. Za naknadno merenje. osim kada: . Ove promene se kvalifikuju kao promene računovodstvenih procena (MRS 8) pa se usklađivanje troškova amortizacije vrši samo za tekući i buduće obračunske periode. Izdatak po osnovu nematerijalnog ulaganja. Nematerijalna imovina prestaje da se priznaje u Bilansu stanja po njegovom otuđenju (MSFI 5) ili kada se trajno povuče iz upotrebe. 10-11 kao ono koje se drži za prodaju.MRS 38 Nematerijalna imovina („Sl. Sredstvo koje ima neograničeni vek upotrebe se ne amortizuje. Model nabavne vrednosti znači da se materijalno ulaganje nakon početnog priznavanja iskazuje po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ukupnu amortizaciju i ukupne gubitke zbog obezvređivanja imovine. (I-38) Međunarodnog računovodstvenog standarda . Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otuđenja nematerijalnog ulaganja utvrđuju se kao razlika između neto priliva od otuđenja i iskazanog iznosa sredstava u knjigovodstvu i priznaju se kao prihod ili rashod u bilansu uspeha. Ukoliko ne postoji aktivno tržište sredstvo se vrednuje po modelu nabavne vrednosti.postoji ugovorna obaveza trećeg lica da otkupi sredstvo na kraju njegovog korisnog veka trajanja ili . Ukoliko se očekivani korisni vek trajanja sredstava značajno razlikuje od prethodnih procena. Poseduje se radi upotrebe u proizvodnji ili pružanju usluga. Amortizacija započinje kada sredstvo postane raspoloživo za upotrebu. Primerno: Troškovi u fazi istraživanja priznaju se kao rashod u periodu u kome su nastali. koje je bilo revalorizovano (odobrenjem revalorizacionim rezervama). proda ili rashoduje. Metod amortizacije koji se primenjuje izražava način na koji preduzeće troši ekonomske koristi od sredstava i oni mogu biti: . u skladu sa paratrafom 78. br. uključujući i neto novčani tok od konačnog otuđenja ulaganja. Osnovica za obračun amortizacije je nabavna vrednost ili cena koštanja i utvrđuje se nakon umanjenja za ostatak vrednosti sredstava.

odnosno prilikom početnog priznavanja. ali treba da bude obelodanjena u napomenama koje su sastavni deo finansijskih izveštaja. što znači da ne treba da sadrži unapred obračunatu lizing naknadu.obaveza po osnovu finansijskog lizinga priznaje se u iznosu glavnice.Prezentacija finansijskih izveštaja. tokom trajanja ugovora o lizingu. MRS 17 ako se za prezentovanje. stvorena revalorizaciona rezerva po osnovu revalorizacije nematerijalnih ulaganja prenosi se na neraspoređenu dobit najkasnije na dan otuđenja sredstva.lizing naknada ili kamata predstavlja rashod perioda i ne uključuje se u nabavnu vrednost predmeta lizinga. Nekretnina i oprema su materijalna sredstva: . Reklasifikacija može da se izvrši nakon preračuna obaveze u skladu sa ugovorenom valutnom klauzulom. računovodstveno se obuhvata na sledeći način: . kurs strane valute po kojem će biti izvršeno prevođenje obaveza sa ugovorenom valutnom klauzulom ne mora da bude zvanični srednji kurs NBS. br.korisni vek trajanja predmeta lizinga jednak je periodu očekivanog korišćenja ukoliko je realno da će korisnik lizinga steći vlasništvo nad predmetom lizinga nakon isteka ugovora (ukoliko se proceni da korisnik lizinga neće postati vlasnik predmeta lizinga po isteku ugovora. osim inicijalnih troškova korisnika lizinga. ako je predmet lizinga motorno vozilo. u skladu sa (I-17) Međunarodnim računovodstvenim standardom . Naime. po dospeću.). Obračunati efekti ugovorene valutne klauzule priznaju se kao rashod i prihod perioda u skladu sa MRS 39.dalje: MRS 38. Korisnik lizinga treba da utvrdi iznos obaveze po osnovu finansijskog lizinga. Prema tome. MRS 1 . koji se pripisuju nabavnoj vrednosti sredstva.MRS 17 Lizing („Sl. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. sredstvo (predmet lizinga) i obave- za za buduća plaćanja lizinga priznaju se u istom iznosu. već kurs ugovoren između davaoca i korisnika lizinga. preračun treba izvršiti po tom kursu. investiciona nekretnina i biološka sredstva. preračun se vrši po tom kursu. . Drugim rečima. . zbog promene kursa od dana zaključivanja ugovora do dana dospeća rate. . prema paragrafu 60. a koji dospeva za plaćanje u 2011. 77/2010 . klasifikuje se kao kratkoročna. Zakon o finansijskom lizingu definiše da predmet Ugovora o finansiranju lizinga može biti samo pokretna nepotrošna stvar (oprema. sa njegove revalorizacione rezerve prenosi se na neraspoređenu dobit ranijih godina.dalje: MRS 17). ista klasifikacija se koristi i za obaveze po osnovu lizinga. Nekretnina namenjena za prodaju u uobičajenom toku poslovanja računovodstveno se obuhvata kao zalihe. . godini. . korisnik lizinga dužan je i na svaki datum bilansa stanja dok traje ugovor o lizingu da preračuna obavezu po osnovu glavnice prema odgovarajućem kursu na taj dan. a za primaoca sredstava tretman kupovine. onako kako rate dospevaju za plaćanje. vozila i sl. Ukoliko je između poverioca i dužnika ugovoren zvanični srednji kurs NBS.priznavanje predmeta ugovora vrši se u visini nabavne vrednosti uvećane za direktne troškove dovođenja opreme u funkcionalnu pripravnost. . u samom bilansu stanja obaveze klasifikuju kao kratkoročne i dugoročne. . aktiva uz istovremeno priznanje dugoročne obaveze. Takođe. Prema paragrafu 23. glasnik RS”. oprema uzeta u finansijski lizing. Sredstvo u finansijskom lizingu za davaoca sredstava ima tretman prodaje. U toku veka upotrebe sredstva. br. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA na imovina („Sl. Finansijski lizing je lizing kojim se na osnovu ugovora prenose svi rizici i koristi koji proističu iz vlasništva nad predmetom lizinga prenose na primaoca lizinga. već predstavljaju rashod perioda na koji se odnose.troškovi registracije vozila.politika amortizacije za sredstva uzeta u finansijski lizing treba da se zasniva na politici amortizacije sredstava koja su u vlasništvu. 77/2010 . U operativnom lizingu sredstvo je za davaoce i dalje sredstvo a za primaoca je samo pravo korišćenja sredstva. npr. postrojenja i oprema. . Suština zahteva MRS 17 je u tome da obračunata lizing naknada koja dospeva u budućim obračunskim periodima ne treba da bude iskazana u aktivi i pasivi bilansa stanja.koju banka drži za upotrebu u obavljanju svojih delatnosti i za pružanje usluga i . 10-11 158 . kao i troškovi osiguranja ne uključuju se u nabavnu vrednost predmeta lizinga. sredstvo se u potpunosti amortizuje tokom perioda trajanja ugovora o finansijskom lizingu). prodajni kurs poslovne banke. Ako je ugovoren neki drugi kurs.na početku trajanja ugovora o lizingu. Razgraničenje finansijskog od operativnog lizinga je značajno zbog različitog računovodstvenog tretmana kako kod korisnika lizinga tako i kod davaoca lizinga. i iznos koji odgovara razlici između obračunate godišnje amortizacije koja bi bila obračunata da je za to sredstvo primenjen model nabavne vrednosti.XIII RAČUNOVODSTVO.lizing naknada priznaje se kao finansijski rashod. U skladu sa MRS 17. glasnik RS”. obaveza koja dospeva za izmirenje u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja. Efekat valutne klauzule nastaje tokom poslovne godine. Osnovna sredstva Vrste osnovnih sredstava su: nekretnine.za koju se očekuje da će se koristiti duže od jednog obračunskog perioda.predmet ugovora koji se priznaje kao sredstvo/oprema tj.

br. . Početno merenje za finansijski lizing: po poštenoj vrednosti. Naknadno merenje.p. . kao i dobitak od prodaje pri definitivnoj prodaji i prenosu vlasništva.ili i jedno i drugo). postrojenje i opreme i investicionu nekretninu pripisuje se iskazanom iznosu tog sredstva.17). nekretnina i oprema se iskazuje po revalorizovanom iznosu koji predstavlja njegovu poštenu vrednost na dan revalorizacije umanjenoj za ukupnu naknadnu amortizaciju i ukupne naknadne gubitke zbog obezvređenja imovine. Revalorizacija se vrši onoliko redovno koliko je dovoljno da se iskazana vrednost ne razlikuje značajno od vrednosti koja bi se utvrdila primenom poštene vrednosti na dan bilansa stanja. po osnovu finansijskog lizinga) drži radi ostvarivanja zarade odizdavanja nekretnine radi uvećanja vrednosti kapitala ili radi jednog i drugog.MRS 23 Troškovi pozajmljivanja („Sl.kapitalizacija kamata i kapitalizacija kursnih razlika u iznosu koji se smatra korekcijom troškova kamate. Troškovi lizing naknade imaju tretman kamate koja se ne uključuje u nabavnu vrednost opreme već predstavlja rashod tokom perioda otplate. i . a u Bilansu uspeha kao finansijski prihod.dalje: MRS 40).rashodi kamata u skladu sa postupkom iz (I-23) Međunarodni računovodstveni standard . koju vlasnik (ili zakupac. 77/2010 . odnosno nabavne vrednosti (MRS 40. br. što je regulisano paragrafom 4. Nakon početnog priznavanja sredstvo.p.troškovi koji mogu da se direktno pripišu nabavci sredstava kao i troškovi njihovog demontiranja. 10-11 . Ukoliko se procena vrši na datum bilansa stanja. (MRS 16. osnovica za obračun go- 159 . kada: . a nakon toga vrednosno usklađivanje. ako je verovatno da će priliv budućih ekonomskih koristi da bude veći od prvobitno procenjene stope prinosa tog sredstva. Procena fer vrednosti nekretnina.28. . Početno merenje Početno merenje nekretnine.RAČUNOVODSTVO.14). glasnik RS”. glasnik RS”.ili deo zgrade . uklanjanja i restauracije područja (rezervisanje se vrši primenom MRS 37). umanjeni za trgovačke popuste i rabate. postrojenja i opreme vrši se sa stanjem na određeni dan. Svaki drugi naknadni izdatak priznaje se kao rashod u periodu u kome je nastao. glasnik RS”. 28 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Finansijski lizing Za korisnike finansijski lizing je kao nabavka vlastite materijalne imovine i iskazuje se u aktivi (račun 346) i obaveza (račun 432) u pasivi za „kupovinu” dok su troškovi amortizacije ove imovine i troškovi finansiranja pozicije Bilansa uspeha. nekretnina. par. i oprema se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ukupnu amortizaciju i ukupne gubitke zbog obezvređenja imovine (MRS 16. Elementi za početno merenje su: Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Za davaoce lizinga „prodaja” sredstava kvalifikuje se kao potraživanje u Bilansu stanja.(I-17) Međunarodni računovodstveni standard .nabavne vrednosti ili .dalje: MRS 17) Početno merenje investicione nekretnine vrši se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja (MRS 40 par. a ne radi: (a) upotrebe za proizvodnju ili snabdevanja robom ili pružanja usluga ili za potrebe administrativnog poslovanja.MRS 17 Lizing („Sl. Naknadni izdatak koji se odnosi na već priznatu nekretninu. potrebno je da se najpre izvrši obračun amortizacije za tu godinu. postrojenja i opreme koji ispunjavaju uslove za priznavanje za sredstvo vrši se po nabavnoj ceni ili ceni koštanja (MRS 16. Operativni lizing Za korisnika operativni lizing je samo obaveza u Bilansu stanja.u skladu sa paragrafom 12.). .50).revalorizacije. 77/2010 .podb. Nekretnina. Za davaoca operativni lizing je imovina data u lizing i potraživanja od korisnika lizinga su pozicija Bilansa stanja. 77/2010 . ili (b) prodaje u okviru redovnog poslovanja.p.cena koštanja investicione nekretnine može pouzdano da se izmeri. Investiciona nekretnina je nekretnina (zemljište ili zgrada . (I-40) Međunarodnog računovodstvenog standardaMRS 40 Investicione nekretnine („Sl. a amortizacija i prihodi od lizinga su pozicije Bilansa uspeha.troškovi koji su direktno pripisani sticanju sredstva .49) ili Nakon početnog priznavanja.cena koštanja sredstva uzetog u zakup po osnovu finansijskog lizinga utvrđuje se u skladu sa principima navedenim u MRS 17. br. Poštenu vrednost opreme obično čini njena tržišna vrednost koja se utvrđuje procenom.p.troškovi pokretanja i drugi predproizvodni troškovi neophodni za dovođenje sredstva u stanje funkcionalne pripravnosti. odnosno svođenje knjigovodstene na procenjenu vrednost. a troškovi lizinga su pozicije u Bilansu uspeha.nabavna vrednost i pripadajući direktni troškovi dovođenja u stanje funkcionalne pripravnosti za nameravanu upotrebu. odnosno vrednovanje nakon početnog priznavanja vrši se prema modelu: .je verovatno da će buduće ekonomske koristi po osnovu te investicione nekretnine priticati u preduzeće. U ovom slučaju. postrojenja i oprema i investiciona nekretnina se priznaju kao sredstvo onda i samo onda.29). odnosno po poštenoj vrednosti (MRS 40.dalje: MRS 23) .

(MRS 40. koja je uključena u sopstveni kapital. i njene poštene vrednosti preduzeće obuhvata se na način kao da se radi o revalorizaciji izvršenoj u skladu sa MRS 16. odnosno pre nego što je izvršena procena. Svako iz toga proisteklo smanjenje iskazanog iznosa nekretnine priznaje se u računu neto dobitka ili neto gubitka tog perioda. (MRS 40. svaka razlika koja se na taj dan pojavi između poštene vrednosti sredstva i njene prethodne iskazane vrednosti priznaje se u računu neto dobitka ili neto gubitka tog perioda.63). Međutim.XIII RAČUNOVODSTVO. Na svaku razliku koja se tog dana pojavi između iskazanog iznosa nekretnine. a to su: proporcionalni. postrojenja i opreme utvrđuju se kao razlika između procenjenih neto priliva od prodaje i iskazanog iznosa sredstava i priznaju se kao prihod ili rashod u bilansu uspeha. Iznos koji je priznat u računu neto dobitka ili neto gubitka tog perioda nije veći od iznosa koji je potreban da bi se povratio onaj iskazani iznos koji bi bio utvrđen (bez amortizacije) da nije priznat gubitak zbog obezvređenja i .osnovni postupak). 54). Nekretnine. Sve dok nekretnina koju koristi vlasnik ne postane investiciona nekretnina koja će biti iskazana po poštenoj vrednosti. Kada se primenjuje dozvoljeni alternativni postupak. a za opremu . metod se menja tako da održava izmenjeni način. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA dišnje amortizacije je nabavna vrednost koja je postojala na početku godine. banka nastavlja da amortizuje tu nekretninu i da priznaje sve nastale imparitetne gubitke zbog obezvređenja imovine. par. revalorizaciona rezerva. Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otuđenja nekretnine. Promenom rezidualne vrednosti i veka korišćenja sredstava treba tretirati i obračunati u skladu sa MRS 8 kao promenu računovodstvene politike. Ukoliko je procena izvršena na početku godine za koju se sastavljaju finansijski izveštaji. Osnovica za obračun amortizacije se utvrđuje nakon oduzimanja od nabavne vrednosti ostatka vrednosti sredstava.svaki preostali deo tog povećanja direktno se iskazuje u korist sopstvenog kapitala. banka primenjuje MRS 16 sve do dana kada je ta nekretnina promenila namenu. nabavnu vrednost za potrebe naknadnog merenja predstavlja poštena vrednost na dan kada je ta nekretnina promenila namenu.). Ukoliko je došlo do značajne promene u očekivanom obrascu ekonomskih koristi sredstva. može da se prenese u neraspoređeni dobitak. Korisni vek trajanja utvrđen je na osnovu očekivane korisnosti sredstava za banku. iznos amortizacije se usaglašava sa novom procenom. raspoređuje se sistematski tokom njihovog korisnog veka trajanja. Metod amortizacije koji se primenjuje bira se tako da izrazi način na koji banka troši ekonomske koristi od sredstva. Sredstvo je obezvređeno ukoliko je njegova knjigovodstvena vrednost veća od neto prodajne (tržišna cena umanjena za troškove prodaje) ili korisne vrednosti (koja predstavlja diskontovanu vrednost buduće neto gotovine na dan procene uz primenu odgovarajuće diskontne stope). Ostatak vrednosti se utvrđuje na dan sticanja. Metod amortizacije preispituju se periodično. povećanje se priznaje u računu neto dobitka ili neto gubitka tog perioda. Ako se vrši zamena za slično sredstvo. Prenos revalorizacione rezerve u neraspoređeni dobitak ne vrši se preko bilansa uspeha. koja će biti iskazana po poštenoj vrednosti. 10-11 160 . procenjene u skladu sa MRS 16. Kod prenosa zaliha na investicionu nekretninu koja će biti iskazana po poštenoj vrednosti. 55. Banka može koristiti oba postupka. postrojenje i oprema prestaju da se iskazuju u bilansu stanja.u onoj meri u kojoj se povećanjem ukida prethodni gubitak zbog obezvređenja te nekretnine. na poziciji: revalorizovana rezerva. procena preostale vrednosti vrši se na dan svake revalorizacije. na nekretninu koju koristi vlasnik ili na zalihe. i njene poštene vrednosti pravno lice primenjuje isti postupak kao da se radi o revalorizaciji izvršenoj u skladu sa MRS16. smanjenje ide na teret te revalorizacione rezerve. Iznos nekretnine i opreme koji podleže amortizaciji. Po naknadno izvršenom otuđenju investicione nekretnine. (MRS 40 par. degresivni i funkcionalni. na koji se primenjuje MRS 8 kao promena računovodstvene procene.za zemljište i građevinske objekte . ali za različite grupe sredstava (npr.p. Ukoliko se dinamika trošenja značajno razlikuje od prethodnih procena. trošak nabavke stečenog sredstva jednak je knjigovodstvenom iznosu otuđenog. nakon otuđivanja ili kada je sredstvo trajno povučeno iz upotrebe i kada se od njegovog otuđenja ne očekuju nikakve buduće ekonomske koristi. Investicione nekretnine MRS 40 priznaje kao investiranu nekretninu i ulaganja na nekretnini koja je uzeta u zakup. Investiciona nekretnina prestaje da se priznaje kao imovina po otuđenju te nekretnine ili onda kada se ta investiciona nekretnina trajno povuče iz upotrebe i kada se Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Ako nekretninakoju koristi vlasnik postane investiciona nekretnina.dozvoljeni alternativni postupak. Na eventualno proisteklo proisteklo povećanje iskazanog iznosa primenjuje se sledeći postupak: . Razlika između iskazanog iznosa nekretnine. procenjene u skladu sa MRS 16. u onoj meri u kojoj je taj iznos iskazan u revalorizovanoj rezervi za tu nekretninu. Pri prenosu sa investicione nekretnine. osnovicu za obračun amortizacije za tu godinu čini revalorizovana nabavna vrednost.

standard propisuje i druge uslove. postrojenja i opreme može biti: .par. početno priznavanje ostvarene koristi vrši se po ceni koja je jednaka ceni za plaćanje u gotovini. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII od njenog otuđenja ne očekuje nikakva ekonomska korist u budućem periodu. Prenos sa revalorizacione rezerve na neraspoređenu dobit ne vrši se kroz bilans uspeha. 10-11 . osim za iznos koji se smatra korekcijom rashoda kamate. u skladu sa MRS 17. postrojenja i oprema za koje postoji namera da se prodaju u roku od 12 meseci od dana bilansa se ne revalorizuju. Jedan deo rezerve može da se realizuje istovremeno sa korišćenjem sredstva. Početno priznavanje potraživanja za koristi koje mogu da se ostvare od otuđenja investicione nekretnine vrši se po poštenoj vrednosti. glasnik RS”. ali se ona vrši za potrebe poreskog bilansa (porez na dobit preduzeća).tržišna vrednost koja se može ostvariti prodajom ili . umanjenoj za troškove prodaje (priznavanje se vrši po nižoj od ovih dveju vrednosti). a koji je prethodno bio priznat kao rashod. Ugovorna revalorizacija ili devizna klauzula avansa za nekretnine. .da je njegova prodaja vrlo verovatna.da je aktivno prisutno na tržištu po razumnoj ceni merenoj u odnosu na njegovu fer vrednost . povećanje pri prvoj proceni) ili kao rashod (npr. kada se rezerva realizuje. Primena modela poštene vrednosti ne zahteva obračun amortizacije i obezvređenja investicione nekretnine. obezvređenje se vrši neposrednopre klasifikacije ovih sredstava u sredstva namenjena prodaji. Razlika između nominalnog iznosa te koristi i cene koja je jednaka ceni u gotovini priznaje se kao prihod od kamate.69). br. Celokupna rezerva može da se realizuje prilikom rashodovanja ili otuđenja sredstva. nije predviđen drugačiji postupak u vezi sa prodajom i ponovnim uzimanjem u zakup.66). Stalna sredstva namenjena prodaji Stalna sredstva namenjena prodaji i grupa sredstava raspoloživih za prodaju definišu se kao kategorije koje se posebno vrednuju i prezentuju odvojeno u bilansu stanja u odnosu na drugu stalnu imovinu. Posebno.postrojenja i opremu se tretira saglasno MRS 39 kao finansijsko sredstvo a promene njihove vrednosti tretiraju se kao dobici ili gubici zaštite od rizika (kao pozicije prihoda/rashoda po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika). Dobici ili gubici zbog povlačenja iz upotrebe ili otuđenja investicione nekretnine utvrđuju se kao razlika između neto prihoda od otuđenja i iskazanog iznosa tog sredstva i priznaje se u bilansu uspeha kao prihod ili rashod (osim ako. 77/2010 dalje: MSFI 5) propisuje kriterijume za klasifikaciju poslovanja kao obustavljena poslovanja i kriterijume za prezentaciju ovih poslovanja. Bitna činjenica u vezi sa MSFI 5 je i to da se za ova sredstva ne vrši obračunamortizacije. Učestalost procene zavisi od kretanja fer vrednosti. za iznos negativnih kursnih razlika (veza MRS 21).dostupno za momentalnu prodaju u svom trenutnom stanju .npr. Efekti procene po poštenoj vrednosti sredstava (klasifikovani po MRS 16 i MRS 38) iskazuju se u okviru kapitala (kao revalorizaciona rezerva . Međutim. Revalorizaciona rezerva koja je uključena u sopstveni kapital može direktno da se prenese u neraspoređenu dobit. Uslov za priznavanje sredstva kao sredstvo raspoloživog za prodaju (ili grupe sredstava) je da njegova knjigovodstvena vrednost može prvenstveno da se povrati kroz prodajnu transakciju. U tom slučaju. (III-05) Međunarodni standard finansijskog izveštavanja . smanjenje pri prvoj proceni) ili kao prihod od ukidanja revalorizacionih rezervi istog sredstva do iznosa koji je jednak negativnom učinku revalorizacije istog sredstva. iznos realizovane rezerve čini razlika između amortizacije zasnovane na revalorizovanom iznosu sredstava i amortizacije zasnovane na prvobitnoj nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja sredstva.tržišna vrednost koja bi se platila ako bi se isto sredstvo nabavilo (amortizovani troškovi zamene) Procena po poštenoj vrednosti ne mora se vršiti na kraju svakog obračunskog perioda.RAČUNOVODSTVO. (MRS 40. 70). Poštena vrednost nekretnina.MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja („Sl. Stalna sredstva koja ispunjavaju kriterijume priznavanja odmeravaju se po knjigovodstvenoj vrednosti ili po fer vrednosti. To podrazumeva da je sredstvo (ili raspoloživa grupa): Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Nabavna cena se ne može povećavati /kapitalizovati/. 161 . Efekat procene investicionih nekretnina po poštenoj vrednosti (MRS 40 par. ako je plaćanje investicione nekretnine odloženo. Nekretnine. MSFI 5 uspostavlja obavezu prikazivanja rezultata prestanka poslovanja odvojeno u obrascima finansijskih izveštaja. kao ni obezvređenje prema MRS 36 sve dok su klasifikovane kao sredstva namenjena prodaji.35) iskazane kao dobitak ili gubitak nastao zbog promene poštene vrednosti investicione nekretnine uključuje se u neto dobitak ili neto gubitak perioda u kojem je nastao.par. u skladu sa MRS 18 primenom metode efektivne kamatne stope (MRS 40 par. kao i zabranu retroaktivnog klasifikovanja i priznavanja prestanka poslovanja. (MRS 40. a ne kroz nastavak korišćenja. pri čemu se zahteva da se rezultati (posledice) prestanka poslovanja odvojeno prezentuju u samom bilansu uspeha.

niti osnivači imaju pravo povraćaja uloga. kao i rashodi i prihodi u tekućem periodu koji nisu mogli biti fakturisani.Neuplaćeni upi- sani kapital u okviru grupe računa 80 . a ne preko revalorizacionih rezervi. odnosno odlukom o povećanju osnovnog kapitala društva.obračunati prihodi od kamata u stranoj valuti u tekućem obračunskom periodu koji ne dospevaju za naplatu u tom periodu.glavnoj knjizi. povećanje vrednosti investicionih nekretnina po osnovu procene po poštenoj vrednosti koje je iskazano u korist Prihoda od usklađivanja vrednosti nekretnina. već investicione nekretnine podležu istom poreskom tretmanu kao i druge nekretnine i za obračun poreske amortizacija svrstavaju ih u I amortizacionu grupu. postrojenja i opreme priznaje se kao prihod u poreskom bilansu.Kapital. da se akcije ne mogu izdavati za emisionu cenu koja je niža od njihove nominalne vrednosti i u poslovnim knjigama se evidentiraju u okviru akcijskog kapitala. tekuće godine. trajnog izvora finansiranja. MRS 33 .Aktivna vremenska razgraničenja iskazuju se unapred plaćeni. Zakon o porezu na dobit ne poznaje posebnu kategoriju investicionih nekretnina. Za obračun amortizacije za poreske svrhe investicionih nekretnina osnovica je nabavna vrednost iz koje su isključeni efekti procene po poštenoj vrednosti.Obezvređenje nekretnina. Zakona o privrednim društvima („Sl.Bilansu stanja za potrebe izveštavanja isključuje iz kapitala. Istovremeno. koje takođe umanjuju kapital i prikazuju se i u izveštaju o promenama na kapitalu i u Bilansu stanja. glasnik RS”.XIII RAČUNOVODSTVO. stvarima ili pravima). Ova imovina se u finansijskom izveštaju . neuplaćeni upisani kapital banka evidentira u glavnoj knjizi u pasivi na računu 803 . Efekti prodaje iskazuju se kao gubici (grupa računa 62) ili dobici (grupa računa 72). Iskazivanje i prikazivanje poslovnih događaja u vezi sa akcijama zavisi od vrednosti po kojima se obavljaju transakcije. Emisija ispod pariteta (disažija) je dozvoljena isključivo u slučajevima koje predviđa Zakon o privrednim društvima (član. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. utiče na početno stanje kapitala. odnosno članova društva da u društvo unesu uloge na koje su se obavezali ugovorom o osnivanju (osnivačkim aktom). Nominalna vrednost je zapravo emisiona vrednost i izdaje se radi pribavljanja sopstvenog kapitala tj. 10-11 162 . predstavlja emisionu premiju (ažio) i evidentira se na račun 802 . gde je osnovica za obračun amortizacije nabavna vrednost i primenjuje se proporcionalna metoda amortizacije. postrojenja i opreme ne priznaje se kao rashod u poreskom bilansu. društvo ne može osloboditi osnivače obaveze unošenja uloga. Ovo su upravo i razlozi zbog kojih se u poslovnim knjigama društva neuplaćeni upisani kapital evidentira kao posebna pozicija aktive. br.obračunati prihodi u tekućem obračunskom periodu u stranoj valuti. Reč je zapravo o specifičnom potraživanju od osnivača društva koji su se aktom obavezali da će u određenom roku u društvo uneti određene uloge (u novcu. Primenom Pravilnika o kontnom okviru. kao i na stanje na dan 31. Međutim. efekti procene investicione nekretnine (pozitivan/negativan) se iskazuju u Bilansu uspeha. ova imovina se potpuno neosnovano iskazuje u poslovnim knjigama banke .zarada po akciji propisuje principe i načela na osnovu kojih se utvrđuje i prezentuje zarada po akciji i koja predstavlja pokazatelj uspešnosti poslovanja. . koji ne dospevaju za naplatu u tom periodu. 125/2004). a uplata iznad iznosa nominalne vrednosti (vrednost na koju glasi akcija). Bilansna vrednost je rezultat poslovanja i može biti viša i niža od nominalne vrednosti akcija. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Prema tome. u pasivi/kapitalu (račun 803). Smanjenje vrednosti investicionih nekretnina po osnovu procene poštene vrednosti koje je iskazano na teret rashoda . jer je verovatno da će po ovom osnovu „Buduće ekonomske koristi priticati u preduzeća” a takođe „ima vrednost koja može pouzdano da se izmeri”. Promena (povećanje ili smanjenje) vrednosti investicionih nekretnina do koje dolazi procenom po poštenoj vrednosti nema uticaja na obračun amortizacije za poreske svrhe.12. Neuplaćeni upisani kapital Neuplaćeni upisani kapital je oblik imovine i iskazuje se po pravilu u poslovnim knjigama u aktivi. Neuplaćeni upisani kapital zadovoljava definiciju sredstva (Okvir MSFI stav 89) i kriterijume za priznavanje sredstva (Okvir MSFI stav 89). Opšte je pravilo. u društvima kapitala (DOO i AD) osnivači odgovaraju za obaveze društva i do visine neunetog uloga u društvo. Tržišna vrednost je cena po kojoj se akcija prodaje na sekundarnom tržištu hartija od vrednosti i koja se evidentiraju u visini nabavne vrednosti kao pozicija aktive. a efekti prodaje sopstvenih akcija iskazuju se kao dobitak na računu 831 ili kao gubitak na računu 841. Aktivna i pasivna vremenska razgraničenja Na grupi računa 19 i 29 .Emisiona premija. U izveštaju o promenama na kapitalu pozicija upisani a neuplaćeni akcijski kapital predstavlja odbitnu stavku kapitala tj. a za koje su nastali sledeći troškovi u tom periodu: . odnosno fakturisani troškovi. Emisija iznad pariteta je dozvoljena. Gubitak do visine kapitala obuhvata i sopstvene akcije (račun 128).Emisiona premija. Saldo na ovim računima treba da pokaže da postoji obaveza osnivača. 212 stav 3) i evidentira se na računu 802 . S druge strane. Prema odredbama člana 13.

to je neiskorišćeni poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva).iznosi unapred naplaćenih prihoda po osnovu troškova servisiranja kredita. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII . br. Naime. Razlika između knjigovodstvene revalorizovane vrednosti imovine i njene poreske osnovice je privremena i uzrokuje nastanak odloženih poreskih obaveza ili odloženih poreskih sredstava. . Privremene poreske razlike (MRS 12) su razlike između knjigovodstvenog iznosa imovine ili obaveza u bilansu i njihove poreske osnovice.iznosi naplaćene kamate koji se odnose na naredni obračunski period. Odložena poreska obaveza utvrđena na osnovu privremene razlike koja je rezultat revalorizacije direktno ide na teret kapitala (revalorizacione rezerve).prenetih neiskorišćenih poreskih olakšica (npr. osim suspendovane obračunate kamate. . Reč je o odloženim porezima što podrazumeva priznavanje odloženih poreskih sredstava ili odloženih poreskih obaveza vezanih za oporezive privremene razlike: Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. što svakako znači da pri sačinjavanju poreskog bilansa treba ove pozicije isključiti iz oporezive dobiti. koji je utvrđen u skladu sa poreskim propisima. privremene poreske razlike nastaju kada se knjigovodstveni rashod priznaje u jednom periodu a taj rashod se po poreskim propisima priznaje u drugom periodu. obračunate premije osiguranja i ostali rashodi) koji ne dospevaju za plaćanje u tom periodu. a manja knjigovodstvena vrednost u odnosu na njegovu poresku osnovicu dovodi do odloženog poreskog sredstva. Odložena poreska sredstva i obaveze Odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze su pozicije Bilansa stanja. koji se uključuju u efektivnu kamatnu stopu. Praktično. koji se uključuju u efektivnu kamatnu stopu. to je privremena razlika koja nastaje kada je računovodstvena amortizacija viša od poreske amortizacije). veća knjigovodstvena vrednost uvećana revalorizacijom u odnosu na njegovu poresku osnovicu dovodi do odložene poreske obaveze. a odnose se na naredni obračunski period.naplaćeni ostali prihodi koji se odnose na naredni obračunski period.Pasivna vremenska razgraničenja.tekući poreski rashod . Po osnovu privremenih poreskih razlika nastaju odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze. . Polazeći od navedenog.iznos poreza na dobit za plaćanje. a ne dospevaju za plaćanje u tom periodu. 58 predviđa da se odloženi porez treba priznati kao prihod ili rashod i da se uključuju u neto dobit ili gubitak perioda.unapred plaćeni rashodi po osnovu troškova servisiranja obaveza. za koju su umanjeni prihodi od kamata tekućeg perioda. glasnik RS”. . Odložene poreske obaveze (MRS 12) su iznosi poreza na dobit koji će se platiti u budućim periodima a koji nastaju po osnovu oporezivih privremenih razlika. što je i bio dovoljan razlog da se Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru izmeste iz bilansne u vanbilansnu evidenciju. koje se odnose na naredni obračunski period. Na računima grupe 49 i 59 . .kamate plaćene u tekućem obračunskom periodu u stranoj valuti. . to su gubici ranijih godina za koje se može umanjiti oporeziva dobit utvrđena u poreskom bilansu). 10-11 163 . Razlike nastale po drugom osnovu (različite stope za amortizaciju i različite metode za amortizaciju) koje uslovljavaju odložene poreske obaveze terete neto rezultat.unapred obračunata kamata narednog perioda i sva ostala aktivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti. Odložena poreska sredstva prema odredbama (I-12) Međunarodnog računovodstvenog standarda .ostali rashodi u stranoj valuti plaćeni u tekućem obračunskom periodu.MRS 12 Porezi na dobitak („Sl. . osim suspendovane obračunate kamate. Obračunata suspendovana kamata i obračunati prihodi po osnovu suspendovane obračunate kamate po svojoj ekonomskoj suštini (u kontekstu statičkog bilansa) ne predstavljaju vremenski razgraničena potraživanja i razgraničene prihode iz tog osnova.obračunati rashodi u tekućem obračunskom periodu (obračunata zakupnina. Ti obračuni imaju isključivo evidencioni karakter. . iskazuju se: . računovodstveno treba obuhvatiti sledeće pojavne oblike poreza i to: . Efekat ovih privremenih razlika na neto dobit neutrališe se preko odloženih poreskih obaveza odnosno poreskih sredstava.privremenih razlika koje se mogu odbiti (npr. Potraživanja za suspendovanu obračunatu kamatu po svojoj suštini proističu iz obustavljenog pripisa kamate na aktivu određenoj stepenom naplativosti i iskazuju se u okviru druge vanbilansne aktive (račun 930). 77/2010 . što znači da ne tereti neto rezultat. Pod suspendovanom obračunatom kamatom podrazumeva se obračunata kamata tekućeg perioda na kredite i plasmane za koje je izvršeno indirektno smanjenje vrednosti u skladu sa usvojenom računovodstvenom politikom. par.prenetih neiskorišćenih poreskih gubitaka (npr. Računovodstveno evidentiranje poreza MRS 12. .RAČUNOVODSTVO. .unapred obračunata kamata u narednom obračunskom periodu i ostala pasivna vremenska razgraničenja.obračunati rashodi kamata koji terete tekući obračunski period.MRS 12) su iznosi poreza na dobit koji se mogu vratiti u budućim periodima a nastaju usled: .

kao privremene razlika proistekle iz rezultata revalorizacije iskazuje se zaduženjem revalorizacionih rezervi. već je obavezno. priznavanje odloženih poreskih obaveza ne zavisi od procene rukovodstva. . 10-11 Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za banke predviđa iskazivanje prihoda i rashoda po osnovu odloženog poreza direktno na teret odnosno u korist rezultata (dobiti/gubitka) knjiženjem na grupi račun 86 (račun 860 i račun 861) na kojima se iskazuje gubitak i dobitak po osnovu efekata promene odloženih poreskih obaveza i poreskih sredstava. 164 . uključujući i prenetu dobit s računa 861. do visine iskazanog gubitka. 75 i 77.predstavlja prihod koji uvećava neto dobit. Rezervisanja se ne priznaju za buduće poslovne gubitke. više plaćen porez u odnosu na poresku obavezu obračunskog perioda. prema MRS 12. a preostali iznos . a nedostajući iznos .obračunat porez na dobit po godišnjem računu iskazuje se na sledeći način: Dobitak tekuće godine 850 Porez na dobitak Za obavezu po tekućem porezu 850 Porez na dobitak 455 Obaveze za porez na dobit Za obavezu za plaćanje poreza po godišnjem računu 830 Na računu 860 iskazuje se gubitak po osnovu smanjenja odloženih poreskih sredstava iz prethodnih godina i formiranje odloženih poreskih obaveza u toku godine.iz prethodnih i tekuće godine 370 Odložena poreska obaveza (koja po MRS 12 predstavlja rashod i umanjuje neto dobit) knjigovodstveno se evidentira na sledeći način: Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza 470 Odložene poreske obaveze Za iznos priznate poreske obaveze . ovog Pravilnika).u korist računa 830. njegov saldo se zatvara na teret računa 830 do iznosa dobitka iskazanog na ovom računu.tekući poreski prihod . Pri zaključivanju ovog računa. Ukoliko ovi uslovi nisu ispunjeni rezervisanje se ne priznaje. 35.odložena poreska obaveza .iz prethodnih i tekuće godine 860 Rezervisanja Rezervisanje je obaveza koja je neizvesna u pogledu roka i iznosa. Iznos poreske obaveze treba utvrditi pre konačnog sastavljanja finansijskih izveštaja jer se isti treba da evidentira i iskaže za odnosni poslovni period kao korekcija rezultata poslovanja po osnovu odloženih poreskih rashoda i prihoda (račun 830 i račun 831). Tekući poreski rashod . Pri zaključivanju ovog računa.predstavlja rashod koji umanjuje neto dobit. Smanjenje odloženih poreskih obaveza iskazuje se zaduženjem računa 890 u korist računa 831 (čl. b) je verovatno da će odliv resursa koji sadrže ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveza. . za priznavanje odloženh poreskih sredstava nije dovoljno samo postojanje odbitnih privremenih razlika.XIII RAČUNOVODSTVO. Odloženo poresko sredstvo (koje po MRS 12 predstavlja prihod i uvećava neto dobit): Odložena poreska sredstva 861 Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza Za iznos priznatog poreskog sredstva . odnosno neiskorišćenog poreskog kredita i poreskog gubitka.odloženo poresko sredstvo . koji je utvrđen u skladu sa poreskim propisima (ovo se odnosi na slučaj kada je iznos plaćenih akontacija veći od ukupne poreske obaveze). Tekući poreski prihod proističe iz više plaćenih akontacija nego što je ukupna poreska obaveza i po tom osnovu iskazuju se potraživanja stavom: Potraživanja za više plaćen porez na dobit 455 Obaveze za porez na dobit Prenos više plaćenog poreza na dobit putem plaćenih akontacija u toku obračunskog perioda na potraživanja 034 Saldo na račun 034 predstavlja „tekući poreski prihod” tj. Rezervisanje se priznaje kada: a) banka ima obavezu (pravnu ili stvarnu) koja je nastala kao rezultat prošlog događaja. Na računu 861 iskazuju se dobitak po osnovu formiranja odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza u toku godine. Smanjenje odložene poreske obaveze. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . i c) iznos obaveze može da se pouzdano proceni. Priznavanje odloženog poreza Odložene poreske obaveze priznaju se uvek kada postoje oporezive privremene razlike. Za razliku od odloženih poreskih obaveza. a odobrenjem računa 390.na teret računa 840. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.iznos poreza na dobit za povraćaj. Dakle. Smanjenje odloženog poreskog sredstva iskazuje se po prometu na teret računa 830. saldo na tom računu zatvara se u korist računa 840. Priznavanje odloženih poreskih sredstava zavisi od procene rukovodstva da li će se u narednim periodima ostvariti dovoljno oporezive dobiti koja će moći da se umanji po navedenim osnovama.

grupa računa 82. grupa računa 82 . iskazuje se kao: . nematerijalnih ulaganja.Revalorizacione rezerve obuhvata efekte promena poštene (fer) vrednosti nekretnina. učešća u kapitalu u stranoj valuti i drugih finansijskih instrumenata čiji se efekti promena poštene vrednosti u skladu sa MRS iskazuju u okviru revalorizacionih rezervi (član 71). Kapital nije jedinstvena kategorija i prema Pravilniku o kontnom okviru. MRS 16 . Rezervisanja se ispituju na dan bilansa i koriguju tako da održavaju najbolju sadašnju procenu. Na računu 802 . Na teret ovog računa knjiže se: . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Uvođenje pozicije „dugoročna rezervisanja” tesno je vezano za bazno načelo uzročnosti (korelacije) prihoda i rashoda tj.računi 830 i 831. vrednovanje i obelodanjivanje revalorizacionih rezervi u vezi sa nekretninama.račun 803. opreme. Ni jedan pojedinačni standard ne reguliše direktno priznavanje i vrednovanje ove bilansne pozicije. Revalorizacione rezerve Prema Pravilniku o kontnom okviru. 811.gubitak ranijih godina . kao i učešća u kapitalu inostranih preduzeća. a na osnovu Odluke o kriterijumima za klasifikaciju bilansne aktive i vanbilansnih stavki obrazuju posebnu rezervu na teret dobiti. Navedene smernice navode na zaključak da se samo realizovane revalorizacione rezerve mogu koristiti za pokriće gubitka kada one zapravo dobijaju kvalitet neraspoređene dobiti. te bi za priznavanje i vrednovanje ovog oblika kapitala trebalo koristiti odredbe iz (1) Okvira za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja („Sl. ukoliko je po osnovu konkretnog sredstva bila iskazana revalorizaciona rezerva.gubitak tekuće godine . postrojenjima i opremom. Ako više nije verovatno da će odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveze.realizacija (otuđenje i rashodovanje navedenih sredstava). postrojenja. ukoliko je ranijim revalorizacijama bila iskazana revalorizaciona rezerva.akcijski kapital . . postrojenja.RAČUNOVODSTVO. nematerijalnih ulaganja. opreme.postupanje sa odbitnim poreskim razlikama koje su nastale u vezi sa promenom koja je izvorno povezana samo sa bilansom stanja. jer zavisi od procene imovine i obaveza. postrojenja. odnosno glavnica je ostatak imovine preduzeća nakon odbitka svih njegovih obaveza. rezervisanje se ukida. Kapital se ne procenjuje i ne meri posebno. . 10-11 165 . Sledeći MRS regulišu priznavanje i vrednovanje revalorizacionih rezervi: MRS 12 . oprema. . kao što je na primer povećanje vrednosti sredstva uz priznavanje revalorizacionih rezervi. . Po tom Standardu revalorizacione rezerve Kapital Kapital.račun 840.rešenje). učešća u kapitalu inostranih preduzeća i drugih finansijskih instrumenata.neraspoređeni dobitak ranijih i neraspoređeni dobitak tekuće godine . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. U okviru računa . .priznavanje. nematerijalnih ulaganja.emisiona premija i rezerve iz dobiti .računi 800 i 801. 133/2003 . umanjuje kapital i predstavlja potraživanja za neuplaćeni upisani kapital). . Na ovom računu bi trebalo iskazati i iznos koji predstavlja razliku između više uplaćenog iznosa akcija od njihove nominalne vrednosti. Banke vrše procenu rezervisanja na osnovu svojih računovodstvenih politika.Emisiona premija iskazuje se pozitivna razlika između postignute prodajne vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti. ukoliko je po osnovu konkretnog sredstva bila iskazana revalorizaciona rezerva. a najviše u visini razlike amortizacije zasnovane na revalorizacionoj vrednosti i one zasnovane na nabavnoj vrednosti. za prihode tekućeg perioda vezuju se rashodi budućih perioda koji nastaju kao posledica prihoda tekućeg perioda. glasnik RS”. banka je dužna da obezbedi analitiku revalorizacionih rezervi po konkretnim sredstvima za koja je revalorizaciona rezerva formirana. .gubitak iznad iznosa kapitala .neuplaćeni upisani kapital . . 812 i 813. . U Bilansu stanja revalorizacione rezerve ulaze u sastav ukupnog kapitala.račun 841. Rezervisanja se prikazuju kao posebna stavka u samom bilansu stanja i od banke se zahteva detaljno prikazivanja u napomenama sa opsežnim zahtevima za obelodanjivanjem. br.negativni efekti revalorizacije nekretnina.računi 802.efekti obezvređivanja navedenih sredstava u skladu sa MRS 36. odnosno rashodovanja. Revalorizaciona rezerva se može preneti na neraspoređenu dobit ranijih godina i pre otuđenja.rezerve .račun 842. U korist ovog računa knjiže se pozitivni efekti revalorizacije nekretnina.Revalorizacione rezerve.revalorizovane rezerve . 810. Realizovane revalorizacione rezerve prenose se na nerasoređenu dobit dok saldo na računu revalorizacionih rezervi predstavlja zapravo iznos rezervi koji nije realizovan uz postojanje obaveze da se vodi analitička evidencija za koje je ona formirana. Iznos koji je priznat kao rezervisanje predstavlja najbolju procenu izdatka koji je potreban za izmirenje sadašnje obaveze na dan bilansa stanja.

Prihode treba priznati kada postoji verovatnoća priliva ekonomskih koristi u preduzeće i kada se te koristi mogu pouzdano meriti. MRS 40 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA nastaju usled primene modela revalorizacije. koji predviđa revalorizaciju nekretnina. . naknade.korišćenje ranije formiranih revalorizovanih rezervi po osnovu priznavanja i vrednovanja obezvređenja sredstava. Prihodi predstavljaju prihod od redovnih aktivnosti preduzeća i iskazuju se pod različitim nazivima. Pod dobitkom se ne podrazumeva razlika između prihoda i rashoda. prodajom stalnih sredstava po ceni višoj od knjigovodstvene. a prihod po ovim poslovima je samo iznos provizije.Neraspoređena dobit ranijih godina evidentira se kumulirani neraspoređeni dobitak ranijih godina. Prilikom otvaranja poslovnih knjiga na početku godine na ovaj račun prenosi se saldo sa računa 830 . .postupanje sa ranije formiranim revalorizacionim rezervama u slučaju da se nekretnina prevodi u investicionu nekretninu. i kao takvi ne razlikuju se od prihoda. MRS 38 . 9 i 10 MRS 18. postrojenja i opreme. kao što su porez na dodatu vrednost i sl.XIII RAČUNOVODSTVO. kamate. MRS 39 . i koji može biti pozitivan (dobitak) ili negativan (gubitak). MRS 17. 10-11 Neraspoređena dobit Neraspoređena dobit obuhvata neraspoređenu dobit ranijih godina i neraspoređenu dobit tekuće godine (račun 831 i račun 830). MRS 21 . u obliku priliva ili povećanja sredstava ili smanjenja obaveza. Po tom Standardu revalorizacione rezreve nastaju usled primene modela revalorizacije. Knjiženja na ovom računu nastaju i po osnovu: .ispravke materijalno značajnih grešaka. Elementi prihoda i rashoda definisani su Okvirom. dividende i tantijeme.. gde se prikazuju kao posebna stavka u samom bilansu stanja i detaljno se obrazlaže u napomenama. postrojenja. čijim se vrednovanjem. na primer. kao što su: prihod od prodaje. vrednovanje i obelodanjivanje revalorizacinih rezervi u vezi sa nematrijalnim ulaganjima. Revalorizacione rezerve nastaju povećanjem vrednosti sredstava u odnosu na njihovu dotadašnju knjigovodstvenu vrednost. Priznavanje prihoda U Okviru prihod je definisan kao povećanje ekonomskih koristi tokom obračunskog perioda. Naime. MRS 28 i MRS 39 i drugi MRS. učešća u kapitalu po stranoj valuti i drugih finansijskih instrumenata čiji se efekti promena poštene vrednosti u skladu sa MSFI iskazuju u okviru revalorizacionih rezervi.priznavanje i vrednovanje revalorizacionih rezervi po osnovu ulaganja u pridružena preduzeća. Prema par. Dobici nastaju.priznavanje. Na računu 831 .realizovanih revalorizacionih rezervi. nisu ekonomske koristi za entitet i ne dovode do povećanja kapitala. MRS 20. već dobitak koji preduzeće ostvari nekom svojom aktivnošću koja ne mora da bude redovna poslovna aktivnost. naplaćeni za račun trećih lica. koje dovodi do povećanja kapitala. To povećanje je. Dobici predstavljaju porast u ekonomskim koristima. jer ne predstavljaju prihod za taj entitet. a zatim sučeljavanjem utvrđuje finansijski rezultat kao merilo uspešnosti. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. priznavanje revalorizacionih rezervi nastaje po osnovu promene kapitala pridruženog preduzeća koje je posledica vršenja revalorizacije njegovih nekretnina. posledica vrednovanja po fer vrednosti onih nekretnina.reguliše prizanavanje revalorizacionih rezervi po osnovu kursnih razlika iz poslovanja sa inostranim poslovanjem. prihod se meri po fer vrednosti primljene naknade ili potraživanja.Neraspoređeni dobitak tekuće godine. MRS 21. PROCENJIVANJE POZICIJA BILANSA USPEHA Osnovni elementi bilansa uspeha jesu prihodi i rashodi. Računovodstveni postupci za priznavanje prihoda zasnovani su prvenstveno na MRS 18. Prihodi obuhvataju samo one bruto prilive ekonomskih koristi koje entitet primi ili potražuje za sopstveni račun. sa opsežnim zahtevima za obelodanjivanjem. kojim su propisani računovodstveni postupci za pojedine vrste prihoda koji proističu iz određenih transakcija i poslovnih događaja. za priznavanje pojedinih vrsta prihoda značajni su i: MRS 11. Osim MRS 18. . Bruto prilivi ekonomskih koristi proistekli iz poslovanja u svoje ime a za tuđ račun ili u tuđe ime i za tuđi račun takođe ne doprinose povećanju sopstvenog kapitala. Prihod se meri po fer vrednosti koja je primljena ili je naplativa.sticanja i otuđenja sopstvenih akcija.priznavanje i prestanak priznavanja revalorizacionih rezervi po osnovu promene vrednosti finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju (i koji nisu deo odnosa zaštite). Definicija prihoda obuhvata prihode i dobitke. MRS 36 . MRS 28 . opreme nematerijalnih ulaganja. koji predviđa revalorizaciju nematerijalnih ulaganja. Iznos prihoda po osnovu kupoprodajne transakcije po pravilu se ugovara između prodavca i kupca. Iznosi. postrojenja. 166 .efekata retroatkivene primene promene računovodstvene politike. opreme i nematerijalnih ulaganja.

iz kojih izdvajamo najznačajnije: . čime se ostvaruju prinosi od kamata. zavisi od proteka vremena. može biti ugovoreno plaćanje na osnovu broja proizvoda koje je kupac licence proizveo.dividende se priznaju kada je ustanovljeno akcionarsko pravo da mu se dividende isplate (zvanično obaveštenje od preduzeća gde postoji učešće u kapitalu). Prihod je bruto priliv ekonomskih koristi tokom obračunskog perioda. Jedino je izvesno da taj rok ne može preći granice jednog obračunskog perioda). tantijema i dividendi. koji proizilazi iz redovnih aktivnosti banaka i koji ima za posledicu povećanje njenog kapitala. što znači da priznavanje rashoda nastaje istovremeno sa priznavanjem porasta obaveza ili smanjenje sredstava. i ne ispravlja se za iznos koji je izvorno priznat kao prihod. finansijskih obaveza ili njihovog otuđenja (njima se bavi MRS 39 Finansijski instrumenti . gubitke nastale prilikom prodaje stalne imovine po ceni nižoj od knjigovodstvene vrednosti i sl.promena vrednosti drugih kratkoročnih sredstava. Rashodi se po pravilu povezuju sa smanjenjem imovine odnosno odlivom sredstava ili povećanjem obaveza. Merenje (vrednovanje) prihoda Prihod se meri (vrednuje) po bruto fer vrednosti primljene naknade ili potraživanja. Kamate.prodaja roba. Dividenda je dobit vlasnika kapitala koja se isplaćuje u srazmeri sa učešćem u kapitalu. Međutim. priznaje se kao rashod. Tantijema je naknada za korišćenje dugoročnih sredstava preduzeća. . .promena fer vrednosti finansijskih sredstava. iznos za koji verovatnost naplate više ne postoji priznaje se kao rashod. Primljene naknade su u većini slučajeva u oblicu novca ili novčanih ekvivalenata.pružanje usluga i . tantijema ili dividendi priznaju se uz uslove da je verovatno da će ekonomske koristi povezane sa transakcijom priticati u preduzeće i da se iznos prihoda može pouzdano izmeriti. dakle.Ako je preduzeće ugovorom o davanju licence predvidelo da se plaćanje vrši sa protekom vremena.korišćenje sredstava od strane drugih. se evidentiraju prihodi koji nastaju iz sledećih transakcija i događaja: . .ugovora o osiguranju organizacija za osiguranje. .visina kamate. najčešće naknada za obavljanje određenih posredničkih usluga.dividendi koje proizilaze iz ulaganja i koji se obračunavaju prema metodi učešća (njima se bavi MRS 28 Računovodstveno obuhvatanje investiranja u pridružena preduzeća). Ove vrste prihoda se priznaju na sledećim osnovama: . Priznavanje rashoda definisano je paragrafima 94-98.matičnom preduzeću i njegovim poveznim licima) i da se vrednost postiže na slobodnom tržištu.tantijeme se priznaju na osnovu nastanka događaja. onda se fakturisanje vrši na vremenskoj osnovi. Okvira za pripremanje i prezentaciju finansijskih izveštaja.rashodi se priznaju u bilansu uspeha kada smanjenje budućih ekonomskih koristi koje je povezano sa smanjenjem sredstava ili povećanjem obaveza može pouzdano da se izmeri. Fer vrednost je iznos za koji se neko sredstvo može razmeniti ili obaveza podmiriti. tako da se uzima u obzir stvarni prinos na sredstva . na primer patenata. Međutim. Kamata je naknada za korišćenje novca ili novčanih ekvivalenata ili iznosa koji se duguju banci. (nenaplativi iznos ili iznos za koji je prestala verovatnoća naplate). tantijeme i dividende Prihod banke u obliku kamata. Priznavanje rashoda Rashodi prema Okviru obuhvataju troškove koji proističu iz uobičajenih aktivnosti entiteta i gubitke. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Neizvesnost oko naplativosti iznosa koji je već uključen u prihod. S obzirom na to da gubici predstavljaju umanjenje ekonomskih koristi ne razlikuju se po svojoj priorodi od ostalih rashoda.RAČUNOVODSTVO. osim ako je primerenije prihode priznati ne nekoj drugoj osnovi . Standard se ne bavi prihodima koji nastaju po osnovu: . Kada nastane neizvesnost naplate. na primer. Gubici uključuju. razne štete. pa se iz tog razloga rashodima smatraju i gubici koji nisu uvek povezani sa ostvarivanjem prihoda. Prema MRS. .kamate se priznaju na vremenskoj osnovi. Generalno posmatrano prihod se priznaje kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi priticati u banku i kada se one mogu pouzdano izmeriti. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. a ne vrši se korekcija iznosa prihoda koji je prvobitno priznat. 10-11 167 . autorskih prava i računarskog softvera. odnosno formira se odgovarajuća ispravka vrednosti. rashodi ne moraju uvek nastati u svrhu ulaganja u poslovni proces.. između dve dobro upoznate i informisane strane (a da se ne radi o povezanim strankama . trgovačkih znakova. osim povećanja koja se odnose na doprinose vlasnika kapitala (na primer: dodatna ulaganja kapitala). a u skladu sa suštinom relevantnog ugovora.ugovora o lizingu (njima se bavi MRS 17 Lizing). Provizija je. u računovodstvu prihoda. umanjenoj za date trgovačke popuste i rabate (Standard izričito ne ograničava rok u kome se prihodi umanjuju za te popuste i rabate.

troškovi transporta usluga. grupisane prema njihovoj prirodi i obelodanjuje iznose glavnih vrsta prihoda i rashoda. Dobici i gubici proizašli iz sledećih osnova obično se prikazuju na neto osnovi (po neto principu): . otpremnina pri odlasku u penziju ili za prestanak potrebe za radom zaposlenog).rashod se takođe priznaje u bilansu uspeha u slučajevima kada nastane obaveza bez istovremenog priznavanja sredstava. . troškovi PTT. troškovi reklame i propagande. . troškovi naknada po ugovoru o delu. troškovi taksi prevoza. Prihodi ili rashodi u bilansu uspeha su primarno: . .rashodi se priznaju u bilansu uspeha na osnovu direktne povezanosti nastalih troškova i zarade posebnih stavki prihoda. jubilarne nagrade. Kamate. usluge stručnog obrazovanja i usavršavanja zaposlenih. gubici po osnovu rashoda i prodaje.kada se očekuje da će ekonomske koristi priticati tokom nekoliko obračunskih perioda. troškovi amortizacije. troškovi naknada po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima.otuđenja hartija od vrednosti koje predstavljaju učešća. dividende i ostalih dobitaka i gubitaka.iz poslovanja koje se obustavlja. obezvređenje troškovi istraživanja.37). manjkovi. poslovni prostor) troškovi operativnog lizinga za investicionu nekretninu. obezvređenje troškovi poreza na imovinu.kamate na obveznice emitovane od strane pravnog lica. rashodi kamata. rashodi po osnovu direktnih otpisa troškovi operativnog lizinga (oprema. manjkovi. troškovi naknada po autorskom ugovoru. a povezanost s prihodom moće da se ustanovi samo u širem smislu ili posredno. naknade za prevoz.dobici i gubici u vezi sa otkupom ili refinansiranjem finansijskih instrumenata klasifikovanih kao finansijska obaveza. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA .dividende na preferencijalne akcije klasifikovane kao finansijske obaveze. usluge obezbeđenja. gubici po osnovu rashodovanja i prodaje.trgovanje stranim valutama. . rashodi se priznaju u bilansu uspeha putem postupka sistemske i razumne alokacije. Klasifikacija finansijskog instrumenta ili njegovog sastavnog dela na finansijsku obavezu ili instrument kapitala određujei klasifikaciju prihoda od kamate. dnevnice. gubici po osnovu prodaje hartija od vrednosti. troškovi amortizacije. naknade za građevinsko zemljište. Ovo je slučaj sa troškovima amortizacije. troškovi goriva i energije. Procenjivanje rashoda vrši se u skladu sa sledećim standardima: MRS 2 MRS 23 MRS 19 zalihe materijala kamate. gubici po osnovu prodaje učešća u kapitalu MRS 392) MRS 17 MRS 40 MRS 38 MRS 16 Okvir MRS 27 MRS 28 2) Vrednovanje se vrši na osnovu fakture dobavljača (finansijska obaveza) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Raspodela dividendi vlasnicima instrumenata kapitala se usmerava direktno na kapital emitenta. kod kojih je cilj da se priznaju rashodi u obračunskim periodima u kojima su ekonomske koristi povezane s tim stavkama potrošene ili istekle. bez obzira na činjenicu da instrument daje pravo vlasniku da učestvuje u preostaloj imovini pravnog lica. a vrednovanjem se bavi samo u slučaju razgraničenja naknada po vremenskim periodima. troškovi platnog prometa. U bilansu uspeha banka prikazuje glavne vrste prihoda i rashoda. troškovi premije osiguranja. naknade za puteve prilikom registracije vozila. advokatske usluge.otuđenja i promene knjigovodstvene vrednosti hartija od vrednosti kojima se trguje. dividende i ostali dobici i gubici koji se odnose na odgovarajuću finansijsku obavezu ili komponentu složenog finansijskog instrumenta (za deo koji se klasifikuje kao finansijska obaveza) su prihodi ili rashodi u bilansu uspeha. penzionerima. negativne kursne razlike (MRS 21).dobici i gubici u vezi sa nominalnom vrednosti instrumenta. manjkovi. troškovi članarina. Pri sastavljanju bilansa uspeha banke se rukovode odredbama svih relevantnih MRS/MSFI-a. . takse rashodi kamata. koji je finansijska obaveza. solidarna pomoć za slučaj duže ili teže bolesti. U bilansu uspeha se ne vrši prebijanje prihoda i rashoda osim kada se radi o pozicijama vezanim za obezbeđenje od rizika (hedžinga) i sredstvima i obavezama kod kojih postoji zakonsko pravo na prebijanje i kada se u vezi sa njima takvo prebijanje očekuje. gubici po osnovu prodaje učešća u kapitalu rashodi kamata. putne troškove. ublažavanja posledice elementarnih nepogoda i sl. 10-11 168 . obezvređenje. . solidarna pomoć npr.rashod se odmah priznaje u bilansu uspeha kada izdatak ne donosi nikakve buduće ekonomske koristi ili kada neka stavka predstane da ispunjava uslove za priznavanje u bilansu stanja kao sredstvo. . rent-a-car. troškovi naknada fizičkim licima po osnovu ostalih ugovora.XIII RAČUNOVODSTVO. i . ostali lični rashodi i naknade (naknade za ishranu.troškovi emitovanja instrumenata kapitala evidentiraju se na bilansu uspeha ukoliko se odustane od transakcije (MRS 32. . . manjkovi. gubici po osnovu rashodovanja i prodaje. električne energije naknade zaposlenima u smislu priznavanja. usluge revizije.

nije izvršena ispravka vrednosti: 654 Rashodi po osnovu suspenzije kamate -020 Potraživanja za kamatu Za iznos potraživnja po osnovu kamate koja se suspenduje 930 Potraživanja po suspendovanoj kamati 980 Obaveze za suspendovanu kamatu Za prenos u vanbilansnu evidenciju .nije izvršena ispravka vrednosti: Potraživanja za kamatu -700 Prihodi od kamata po osnovu kredita Za storno obračunate kamate i njeno prihodovanje 930 Potraživanja po suspendovanoj kamati 980 Obaveze za suspendovanu kamatu Za prenos u vanbilansnu evidenciju -020 .RAČUNOVODSTVO.naplata suspendovane kamate: Žiro račun 754 Prihodi od naplaćene suspendovane kamate Za iznos naplaćene suspendovane kamate i njeno prihodovanje 980 Obaveze za suspendovanu kamatu 930 Potraživanja po suspendovanoj kamati Za isknjižavanje naplaćene suspendovane kamate iz vanbilansne evidencije 000 Knjiženje potraživanja po osnovu kamate koja potiče iiz prethodnih godina. plasmanima i drugim kreditnim aranžmanima usled toga što postaju delimično ili potpuno nenaplativi. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Gubici na kreditima i plasmanima i priznavanje i suspenzija kamata Značajnu poziciju rashoda u Bilansu uspeha čine gubici po osnovu datih kredita i potraživanja banaka od svojih klijenata.jeste izvršena ispravka vrednosti: Potraživanja za kamatu Ispravka vrednosti potraživanja za kamatu i za naknadu. Takođe je poželjno da banka obelodani da li priznaje prihod od kamate po takvim zajmovima i plasmanima i uticaj koji prestanak obračuna kamate ima na njen bilans uspeha. Procena ovih gubitaka zavisi od prosuđivanja rukovodstva i dosledno se primenjuje iz perioda u period. potraživanja po osnovu promene fer vrednosti derivata i drugih potraživanja Za storniranje potraživanja po osnovu kamate i ispravke vrednosti kamate koja se suspenduje 930 Potraživanja po suspendovanoj kamati 980 Obaveze za suspendovanu kamatu . tržišnih cena i fluktuacijom valuta. na primer. Otuda banke trpe gubitke na zajmovima. Iznos potencijalnih gubitaka za koje iskustvo ukazuje da su prisutni u portfoliju zajmova i plasmana takođe se priznaje kao rashod i odbija od ukupne iskazane vrednosti zajmova i plasmana kao ispravka vrednosti za gubitke po zajmovima i plasmanima.Za prenos u vanbilansnu evidenciju -029 -020 Knjiženje suspenzije obračunate kamate Suspenzija obračunate kamate u poslovnim knjigama iskazuje se za potraživanja po osnovu kamate koja potiče iz tekuće godine po kojima: . Banka obelodanjuje ukupan iznos zajmova i plasmana na dan bilansa stanja na koji kamata nije obračunata i osnovu koja je korišćena prilikom utvrđivanja iskazane vrednosti takvih zajmova i plasmana. kada je zajmoprimac u docnji u pogledu plaćanja kamate ili glavnice duže od određenog perioda.naplata suspendovane kamate: Žiro račun 754 Prihodi od naplaćene suspendovane kamate Za iznos naplaćene suspendovane kamate 980 Obaveze za suspendovanu kamatu 930 Potraživanja po suspendovanoj kamati Za isknjižavanje suspendovane kamate iz vanbilansne evidencije po osnovu naplate 000 . po kojima: . potraživanja po osnovu prodaje. bnaka je izložena riziku likvidnosti i kreditnom riziku. Banka može da odluči da ne obračunava kamatu na zajam ili plasman. Naime.jeste izvršena ispravka vrednosti: -020 Potraživanja za kamatu -029 Ispravka vrednosti potraživanja za kamatu i za naknadu. potraživanja po osnovu prodaje. promenama kamatnih stopa. 10-11 169 . kao i rizicima koji proističu iz njenog okruženja i to pre svega rizicima izazvanim padom kreditne (poslovne) sposobnosti njenih komitenata. Iznos gubitaka koji su utvrđeni priznaje se kao rashod i odbija od iskazane vrednosti odgovarajuće kategorije zajmova i plasmana kao ispravka vrednosti za gubitke po zajmovima i plasmanima. Za storniranje potraživanja po osnovu kamate i ispravke vrednosti kamate koja se suspenduje -650 Rashodi indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija -700 Prihodi od kamata po osnovu kredita Za storniranje rashoda po osnovu ispravke vrednosti kamate i prihodovanja u tekućoj godini 930 980 Za prenos u vanbilansnu evidenciju . potraživanja po osnovu promene fer vrednosti derivata i drugih potraživanja Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. koji proističu iz prirode njenog poslovanja.

Računi 860 i 861zatvaraju se po principu manjeg salda ako su ispunjeni uslovi iz MRS 12. GODINU Rezultat banke se iskazuje kao dobitak ili kao gubitak. uključujući i dobit prenetu sa računa 861. 73. neraspoređeni dobitak tekuće godine utvrđen po godišnjem računu 370 Odložena poreska sredstva 861 Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza Priznavanje odloženog poreskog sredstva 860 Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza 470 Odložene poreske obaveze Priznavanje odložene poreske obaveze So8613) 830 Dobitak tekuće godine Uključenje prihoda u neto dobit 830 Dobitak tekuće godine So8604) Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza . a nedostajući iznos na teret računa 840.saldo Račun dobitka i gubitka poslovanja koje se So882 obustavlja . prihoda i ukupnog rezultata Prenos i zaključak prihoda i rashoda i ukupnog rezultata u poslovnim knjigama se sprovodi: 690 60-68 Prenos rashoda 70-78 790 Prenos prihoda 881 Prenos rashoda Rashodi Prihodi Prenos prihoda Račun rashoda i prihoda operativnog poslovanja 882 Račun dobitka i gubitka poslovanja koje se obustavlja 690 Prenos rashoda Zaključak rashoda 790 Prenos prihoda 881 Račun rashoda i prihoda operativnog poslovanja 882 Račun dobitka i gubitka poslovanja koje se obustavlja Zaključak prihoda So881 Račun rashoda i prihoda operativnog poslovanja .74.saldo Uključenje rashoda u neto dobit 883 UTVRĐIVANJE REZULTATA POSLOVANJA ZA 2010. 4) So računa 860 zatvara se na teret računa 830 do iznosa dobitka iskazanog na ovom računu. Neto dobitak je razlika između dobitka i obračunatog poreza na dobitak.XIII RAČUNOVODSTVO. a preostali iznos u korist računa 830. 59. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Prenos ukupnog rezultata 884 Račun dobitka i gubitka Za prenos dobitka 884 Račun dobitka i gubitka 886 Prenos dobitka ili gubitka Za utvrđeni bruto dobitak 886 Prenos dobitka ili gubitka 830 Dobitak tekuće godine Za prenos na ostvareni bruto dobitak 850 Porez na dobitak 455 Obaveze za porez na dobit Za obračunat porez na dobit u obračunskom periodu 455 Obaveze za porez na dobit 000 Za plaćene mesečne akontacije poreza na dobit u toku obračunskog perioda 034 Potraživanja za više plaćen porez na dobit 455 Obaveze za porez na dobit Zatvaranje obračunatog poreza na dobit sa plaćenim akontacijama (Sº na računu 455 prenosi se na račun 034 . Pravilnika.saldo So882 Račun dobitka i gubitka poslovanja koje se obustavlja . 68. 75 i 77. Prenos rashoda.potraživanja po osnovu pretplaćenog poreza na dobit za više plaćeni porez ili 455 Obaveze za porez na dobit 000 Žiro račun Za uplatu poreza na dobit obračunat za obračunski period (manje plaćene akontacije) 830 Dobitak tekuće godine 850 Porez na dobitak Utvrđivanje neto dobitka na kraju obračunskog perioda kao razlika između dobitka i obračunatog poreza na dobitak tj. Utvrđivanje rezultata i njegovo iskazivanje u poslovnim knjigama bliže je uređeno čl.72. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.saldo 883 Prenos ukupnog rezultata Prenos ukupnog rezultata ili 883 Prenos ukupnog rezultata So881 Račun rashoda i prihoda operativnog poslovanja .saldo Prenos ukupnog rezultata 3) So računa 861 zatvara se u korist računa 840 do visine iskazanog gubitka. 10-11 Utvrđivanje dobitka Utvrđivanje dobitka se u knjigama sprovodi na sledeći način: 170 . Neto gubitak je zbir gubitka i poreza na dobitak.

odnsono pokriće uređeno je i Zakonom o bankama. vrši se zaključak glavne knjige. na kraju poslovne godine.gubitak. Knjiženje se sprovodi zaduženjem računa 842 u korist računa 841 i 840 . kao i zaključivanje računa 690 i 790 sa računima grupe 60 do 68 i grupe 70 do 78.saldo 840 Gubitak tekuće godine Uključenje prihoda u neto gubitak do visine iskazanog gubitka (preostali iznos prihoda iskazuje se na računu 830) 830 Dobitak tekuće godine 860 Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza Uključenje rashoda u neto gubitak. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Uključivanjem odloženih poreskih sredstava i obaveza u Bilans uspeha pre prenosa u Bilans stanja (dobitak/gubitak) vrši se korekcija rezultata utvrđenog na osnovu računovodstvenih pravila sa pravilima po kojima se sastavlja poreski bilans. u skladu sa propisanim obrazcem bilansa stanja. a nedostajući iznos na teret računa 840 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Osim ovog tehničkog. Ovako prikazana bilansna pozicija jasno ukazuje korisnicima informacija na nedostajući deo imovine/aktive za pokriće gubitka koji je veći od kapitala.račun 887.ostale namene u skladu sa ovim Zakonom. Za zaključak računa iskazanih vrednosti pozicija aktive po pojedinačnim pozicijama bilansa stanja zadužuje se račun 887 . a izuzetno i u toku godine (redovni ili vanredni godišnji račun). vrši se samo prilikom sastavljanja godišnjeg računa. kapital se svodi na nulu. .osnivače banke srazmerno sredstvima uloženim u osnivački kapital banke (dividende) i . raspoređuje na: .rezerve (zakonske.gubitak tekuće godine utvrđen po godišnjem računu 370 Odložena poreska sredstva 861 Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza Priznavanje odloženog poreskog sredstva 860 Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza 470 Odložene poreske obaveze Priznavanje odložene poreske obaveze S o861 Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza . Posle zaključka računa uspeha i sastavljanja bilansa stanja. kao i raspoređivanje. s tim što se samo gubitak iznad visine kapitala prikazuje u bilansu stanja u aktivi na kontu 842 . pa se. opšte bankarske rizike).Gubitak iznad iznosa kapitala. Raspoređivanje rezultata po godišnjem računu Utvrđivanje rezultata poslovanja . suštinski razlog za reklasifikaciju gubitka iznad visine kapitala u aktivu/ imovinu je veća iskazna moć bilansa stanja kao segmenta seta finansijskih izveštaja. Ovakva reklasifikacija se vrši zato što kapital u bilansu stanja ne može da se iskaže kao negativna stavka. do iznosa dobitka+dobit sa račun 861. 10-11 884 Odredbama Pravilnika o Kontnom okviru predviđeno je da se neopokriveni gubitak iskazuje u pasivi kao odbitna stavka od kapitala. 171 . tako što se iznos gubitaka iznad visine kapitala reklasifikuje u aktivu na račun 842. godinu. Utvrđivanje gubitka Utvrđivanje gubitka u knjigama se sprovodi na sledeći način: Račun dobitka i gubitka 883 Prenos ukupnog rezultata Za prenos gubitka 886 Prenos dobitka ili gubitka 884 Račun dobitka i gubitka Za utvrđeni bruto gubitak 840 Gubitak tekuće godine 886 Prenos dobitka ili gubitka Za prenos na ostvareni bruto gubitak 850 Porez na dobitak 455 Obaveze za porez na dobit Za obračunat porez na dobit po godišnjem računu 455 Obaveze za porez na dobit 000 Žiro račun Za plaćene mesečne akontacije poreza od dobiti u toku obračunskog perioda 034 Potraživanja za više plaćen porez na dobit 455 Obaveze za porez na dobit Prenos na potraživanja po osnovu pretplaćenog poreza na dobit ili 455 Obaveze za porez na dobit 000 Žiro račun Za uplatu poreza na dobit obračunat za obračunski period (manje plaćene akontacije u toku godine) 840 Gubitak tekuće godine 850 Porez na dobitak Utvrđivanje neto gubitka kao zbira gubitka i poreza na dobitak tj. ZAKLJUČAK RAČUNA GLAVNE KNJIGE Zaključak glavne knjige . rezerve za potencijalne gubitke po plasmanima i druge. gubitak iznad visine kapitala iskazuje kao pozicija aktive.RAČUNOVODSTVO. nakon utvrđivanja rezultata za 2010.Račun izravnanja računa stanja uz odobrenje računa aktive. Na računu 842 iskazuje se određeni iznos samo kada ukupan gubitak prelazi visinu ukupnog kapitala. Dakle. ako je kapital negativan.neto dobitka ili neto gubitka. Neraspoređena dobit se na osnovu odluke skupštine banke.

Račun izravnanja računa stanja. zbir dugovne i potražne strane na računu 887 je jednak. svake nove poslovne godine ili u toku godine.Račun otvaranja glavne knjige. načinu vođenja i sadržini Registra finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika. glasnik RS". Za 2010. a stupio je na snagu 31. 102/2010. kako je do sada bilo. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Za zaključak računa iskazanih vrednosti pozicija pasive po pojedinačnim pozicijama bilansa stanja knjiženje se sprovodi zaduženjem računa pasive uz odobrenje računa 887 . Posle otvaranja svih računa glavne knjige.dalje: Pravilnik) primenjiće se na predaju finansijskih izveštaja za 2010.2011. OTVARANJE RAČUNA GLAVNE KNJIGE NA DAN 1. Po završenom zaključku aktivnih i pasivnih salda pozicija bilansa stanja. dostavlja se i jedan primerak u pisanoj formi. a ne na disketi. pri čemu se dostavljenim izveštajima smatraju danom dostavljanja pisanih primeraka Agenciji. Za otvaranje računa pozicije aktive po pojedinačnim pozicijama bilansa stanja u visini iskazanih vrednosti knjigovodstvena evidencija se sprovodi zaduženjem računa s aktivnim saldom uz odobrenje računa 880 . registracije. redovni godišnji i konsolidovani finansijski izveštaji koji su sastavljeni primenom posebne aplikacije Agencije za privredne registre .1. pri otpočinjanju poslovanja nove banke vrši se otvaranje računa u glavnoj knjizi. 10-11 . br. dostavljaće se. uz odobrenje računa sa pasivnim saldom. preko interneta posredstvom posebnog web servisa. 102/2010 P 172 ravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o bližim uslovima i postupku prijema. kao i o davanju podataka iz tih izveštaja . godinu. KAO I O DAVANJU PODATAKA IZ TIH IZVEŠTAJA "Sl. KONTROLE.XIII RAČUNOVODSTVO. • Marija Mitić KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA PRAVILNIKA O BLIŽIM USLOVIMA I POSTUPKU PRIJEMA. Uz ovako dostavljene izveštaje. godine. br. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. glasnik RS". obrade i objavljivanja finansijskih izveštaja. godine tj.12. CD-u ili fleš memoriji.Račun otvaranja glavne knjjige. odštampan iz te aplikacije. OBRADE I OBJAVLJIVANJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA.2010. zbir dugovne i potražne strane kontu 880 jednak je zbiru bilansa stanja na osnovu koga se otvara račun glavne knjige. kontrole. Za otvaranje računa pozicija pasive po pojedinačnim pozicijama bilansa stanja u visini iskazanih vrednosti knjigovodstveno seevidentira zaduženjem računa 880 . GODINE Na početku 2011.dalje: Agencija. REGISTRACIJE. godinu. NAČINU VOĐENJA I SADRŽINI REGISTRA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PODATAKA O BONITETU PRAVNIH LICA I PREDUZETNIKA."Sl.

sadrži i informaciju o pravnom osnovu sastavljanja tih izveštaja. Pravilnikom je produžen rok za otklanjanje nedostataka i nepravilnosti koje Agenciju utvrdi u toku kontrole finansijskih izveštaja na 30 u odnosnu na dosadašnjih 15 dana od dana objavljivanja obaveštenja na internet starnici Registra finansijskih izveštaja. Zakona sadrži podatke o identifikaciji obveznika revizije. što sa sobom povlači i plaćanje naknade za njihovu registraciju. a njenim okončanjem. Aplikaciju za sastavljanje finansijskih izveštaja. Zakona dostavi i zahtev za zamenu finansijskog izveštaja. navedena potvrda o objavljivanju dokumentacije i registraciji korigovanih finansijskih izveštaja sadži i sve podatke koji su iskazani na propisanim obrascima finansijskih izveštaja. Pravilnikom je ukinuta obaveza dostavljanja podataka o licu koje je odgovorno za sastavljanje finansijskih izveštaja. takođe propisana i obaveza dostavljanja zahteva za objavljivanje dokumentacije i registraciju korigovanih finansijskih izveštaja. a potvrda o registraciji vanrednih finansijskih izveštaja.dalje: Zakon). koji se može preuzeti preko internet stranice Registra finansijskih izveštaja. ukinuta je i obaveza posebnog dostavljanja posebnog obaveštenja o razvrstavanju pravnih lica u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS". Pravilnikom je propisana obaveza Registratora da najkasnije osam dana pre okončanja preliminarne obrade. Naime. Pravilnikom je propisana mogućnost da se izvrši zamena dostavljenog redovnog godišneg ili konsolidovanog izveštaja Agenciji ukoliko obveznik utvrdi da u podnetom izveštaju rezultati poslovanja i finansijski položaj nisu iskazani istinito i objektivno. Ako je došlo do promene veličine obveznika usled korekcije podataka u korigovanim redovnim godišnjim finansijskim izveštajima. Potvrda o objavljivanju dokumentacije iz člana 31. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Ukoliko finansijski izveštaji dostavljeni putem interneta. posle kog roka je registracija korigovanih podataka u finansijskom izveštaju je moguća samo na osnovu naloga nadležnog državnog organa. Ako obveznik vrši zamenu finansijskih izveštaja i naknadno donosi odluke o usvajanju finansijkog izveštaja. 46/2006 i 111/2009 . odnosno Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. obveznik može da zahteva objavljivanje tih odluka. odnosno dokumenata iz člana 31. Obrazac zahteva može se takođe preuzeti preko internet stranice Registra finansijskih izveštaja. obveznik revizije tih izveštaja je dužan da uz navedeni zahtev unese podatke o novoj veličini. kao i period za koji su ti izveštaji sastavljeni. vreme upisa u Registar finansijskih izveštaja. odnosno o raspodeli dobiti ili pokriću gubitka. odnosno na osnovu izveštaja revizora. Ako posle dostavljanja Agenciji izjave zakonskog zastupnika da od strane nadležnog organa obveznika nije doneta odluka o usvajanju finansijskog izveštaja i izjave zakonskog zastupnika da od strane nadležnog organa obveznika nije donata odluka o raspodeli dobiti. odnosno do 30. kao i veličinu pravnog lica utvrđenu od strane Agencije. smatraće se da su sastavljeni i dostavljeni samo u pisanoj formi. pored podataka o identifikaciji obveznika sadrži i sve podatke koji su iskazani na propisanim obrascima finansijskih izveštaja. uz navođenje razloga zbog kojih ta odluka nije doneta. o tome objavi informaciju na internet stranici Registra finansijkih izveštaja. jer se isto nalazi u okviru zahteva za registraciju koji se dostavlja uz finansijske izveštaje. Za obveznike revizije finansijskih izveštaja. a uvedena je obaveza da se uz finansijske izveštaje dostavi zahtev za registraciju finansijskih izveštaja. Takođe. potvrda o registraciji redovnih godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja. odnosno objavljene dokumentacije.juna naredne godine. 10-11 pokriću gubitka. kao i veličinu pravnog lica utvrđenu od strane Agencije. Preciznije su regulisane obeveze Registratora prilikom izdavanja potvrde koju dostavlja obvezniku. dužan je da uz nove primerke finansijskog izveštaja. kao i tehničko uputstvo Agencija objavljuje na internet stranici Registra finansijskih izveštaja. koje su objavljene na internet stranici Registra finansijskih izveštaja. nadležni organ obveznika donese odluku o usvajanju redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja. odnosno odluku o raspodeli dobiti ili pokriću gubitka po redovnom godišnjem finansijskom izveštaju. nisu sastavljeni i dostavljeni u skladu sa Pravilnikom i tehničkim uputstvom.RAČUNOVODSTVO. ukinuta je obaveza dostavljanja posebnog obaveštenja o razvrstavanju pravnih lca u skladu sa Zakonom. Za ove obveznike je. • 173 . na propisanom obrascu koji se takođe može preuzeti posredstvom internet stranice Registra finansijskih izveštaja. podaci iz registrovanih redovnih godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja za izveštajnu godinu. najkasnije do isteka naredne godine. kao i spisak primljenih dokumenata. u odnosu na godinu na koju se ti akti odnose. moraju biti dostupni svim zainteresovanim licima. a uvedena je obaveza dostavljanja izjave zakonskog zastupnika da od strane nadležnog organa obveznika nije doneta odluka o usvajanju finansijskog izveštaja. Kada je obveznik dostavio korigovane redovne godišnje. odnosno konsolidovane finansijske izveštaje. uz navođenje razloga zbog kojih se ta zamena zahteva. Zamena se može izvršiti do okončanja postupka preliminarne obrade.

IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Pravilnik o bližim uslovima i postupku prijema. načinu vođenja i sadržini registra finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika. br. glasnik RS". 10-11 .XIII RAČUNOVODSTVO. 2/2010 i 102/2010) PRILOZI UZ 174 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. kontrole. kao i o davanju podataka iz tih izveštaja ("Sl. registracije. obrade i objavljivanja finansijskih izveštaja.

10-11 175 .RAČUNOVODSTVO. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.

XIII RAČUNOVODSTVO. 10-11 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA 176 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.

Davanja povezana sa prihodima su druga državna davanja. . mogu se sa stanovišta uloge koje imaju podeliti u dve grupe: . ministarstava. prema SIC-10. opština.dalje: Vlada. Državna davanja. glasnik RS". državne agencije i slična tela.da će davanje biti primljeno.dalje: SIC). Državna davanja mogu biti državna davanja koja su povezana sa sredstvima ili sa prihodima.podsticaji kojima se smanjuju ulazni troškovi .dalje: pravna lica izvršenim od strane: .Vlada. dotacije. . organa i međunarodnih organizacija. osim po periodu njihovog primanja. nije u saglasnosi sa računovodstvenim načelom uzročnosti prihoda i rashoda i bilo bi prihvatljivo samo ukoliko nije postojala nikakva osnova za alociranje davanja na periode. Računovodstveni aspekt državnih davanja Saglasno odredbama stava 13. državne agencije i slična tela. uključujući nemonetarna davanja po fer vrednosti se ne priznaju sve dok ne postoji verovatnoća: . u smislu tačke 3. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII RAČUNOVODSTVENO OBUHVATANJE DRŽAVNIH DAVANJA I DRUGIH OBLIKA DRŽAVNE POMOĆI ojam i vrste državnih davanja. subvencije.inostranih država. nacionalna ili internacionalna. bez povezivanja sa troškovima koji se pokrivaju tim davanjem. bilo da su lokalna.da će se pravno lice pridržavati uslova povezanih sa davanjem i . prema kojem se državno davanje direktno knjiži u korist kapitala i 177 . autonomnih pokraijna. Dakle. . Država. ako se te pomoći daju entitetima koji: . osim davanja koja su povezana sa sredstvima. postoje dva opšta pristupa računovodstvenom tretmanu državnih davanja: . Državna davanja predstavljaju pomoć države u obliku prenosa resursa entitetu po osnovu ispunjenih izvesnih uslova u prošlosti ili u budućnosti koji se odnose na poslovne aktivnosti entiteta. Mogu biti i sekundarni uslovi koji ograničavaju vrstu ili lokaciju sredstava ili periode u toku kojih sredstva treba pribaviti ili posedovati. Takva davanja transfera se ne knjiže direktno u korist učešća akcionara.kapitalni pristup. kao i njihov povraćaj i obelodanjivanje definisano je (I-20) Međunarodnim računovodstvenim standardom . tako i na lokalnom nivou .podsticaji za proizvodnju .MRS 20 Računovodstvo državnih davanja i obelodanjivanje državne pomoći ("Sl.dalje: MRS 20) i (IV-10) TUMAČENJEM .RAČUNOVODSTVO. MRS 20. Državna davanja se priznaju kao prihod kroz bilans uspeha tokom perioda u kojima pravno lice priznaje kao rashod povezane troškove koje treba pokriti iz tog davanja. Državna pomoć entitetima bez konkretnog povezivanja sa poslovnim aktivnostima entiteta. br. 77/2010 . ili . izgradi ili na drugi način pribavi dugoročna sredstva.Bez konkretnog povezivanja sa poslovnim aktivnostima ("Sl. Priznavanje državnih davanja kroz bilans uspeha u trenutku prijema. se odnosi na Vladu Republike Srbije . izuzev povraćaja poreskih dažbina koju vrše državni organi.regresi. Državna davanja. MRS 20. Davanja povezana sa sredstvima su državna davanja za koja je primarni uslov da entitet koji ima pravo da primi davanje treba da nabavi. 77/2010 .nastavljaju poslovanje u nedavno privatizovanoj privrednoj grani. 10-11 P državna davanja se odnose na davanje pravnim licima i preduzetnicima . br. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. glasnik RS".posluju u određenoj privrednoj grani. subvencije.SIC 10 Državna pomoć . predstavlja državno davanje u smislu MRS 20.počinju ili nastavljaju da obavljaju svoje poslovanje u nerazvijenim područjima.premije.države i njenih organa kako na nacionalnom.

Primer davanja novčanih sredstava: Pravno lice je izvršilo nabavku opreme za obavljanje delatnosti u vrednosti od 11. Prihodni pristup državnih davanja odnosi se na davanja: . glasnik RS". Od nadležnog ministarstva dobijeno je državno davanje u vredosti od 6. već predstavljaju podsticaj od strane države bez povezanih troškova (MRS 20 stav 14.Prihodi po osnovu uslovljenih donacija. subvencija dotacija.Odloženi prihodi i primljene donacije. 10-11 Prihodni pristup Prihodni pristup državnih davanja ima uporište u argumentaciji da su ona vezana za sučeljavanje sa određenim troškovima i davanje se priznaje u prihode u istom peridu kao i relativni rashodi.Prihodi od premija. 24). U ovim slučajevima se za primljena sredstva uvećava kapital preduzeća. Po metodi umanjenja vrednosti imovine. u skladu sa MRS 20 i ostalim relevantnim MRS i na računu 640 . pošto ona nisu zarađena.800.Od- 178 . br. državna davanja iskazuju se na računu 641 . Prema našim pozitivnim propisima. u korist prihoda iskazuje se iznos koji je jednak iznosu utrošenog materijala.000. evidentiraju se preko računa 495 . MRS 20.kao oduzimanje iznosa davanja prilikom izračunavanja knjigovodstvene vrednosti sredsatva . Prema odredbama Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva.000. Državna davanja po osnovu sredstava Saglasno odredbama stava 24. zadruge. davanja povezana sa sredstvima koja se amortizuju obično se priznaju kao prihod tokom perioda u srazmeri sa troškovima amortizacije tih sredstava. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 119/2008. a ako je putem držanog davanja finansirana ukupna vrednost nabavljenog sredstva. U suprotnom. tako da se u poslovnim knjigama pravnog lica iskazuje samo vrednost nabavljenog sredstva koju je samo pravno lice finansiralo (deo vrednosti nabavljenog sredstva).kao odloženi prihodi po osnovu davanja ili . na kraju obračunskog perioda prenosi se sa računa 495 u korist prihoda (račun 641). odnosno akcionara i registrovan kod nadležnih institucija.00 dinara. 9/2009 i 4/2010 . Za davanja povezana sa sredstvima koja se ne amortizuju. Pošto se ne očekuje nikakav povraćaj davanja. iz razloga što ne odražava realno stanje sredstava pravnog lica. taj kapital treba prethodno da bude odobren od stane osnivača pravnog lica.000.koja su povezana sa sredstvima.00 + PDV 1. uključujući i nemonetarna sredstva po fer vrednosti. da bi se primljena sredstva priznala kao kapital. tramvaje i dr. prema kom se državno davanje prenosi u korist prihoda tokom jednog ili više perioda. stav 5. davanje zemljišta može biti uslovljeno izgradnjom objekta na lokaciji i može biti primereno da se to davanje priznaje u bilansu uspeha tokom veka trajanja objekta.00). za iznos državnih davanja se umanjuje vrednost nabavljenog sredstva. nije primereno da se državna davanja priznaju u bilansu uspeha. pod b).000. Na primer. Procenjeni vek upotrebe ovog sredstva je 10 godina. Pravilnika. državna davanja povezana sa sredstvima. a stopa za amortizaciju 10%. Takođe.) ili daju sredstva za te namene. Pravno lice treba da izabrani metod prezentacije državnog davanja po osnovu sredstava utvrdi opštim aktom (pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama). to sredstvo se i ne iskazuje u poslovnim knjigama pravnog lica. državna davanja ne treba da se direktno knjiže u korist kapitala. Po metodi odloženih prihoda.800. dobijena sredstva se u celini knjiže u korist pasivnih vremenskih razgraničenja (račun 495).000. odnosno rezervnih delova u odgovarajućem obračunskom periodu. loženi prihodi i primljene dobacije. Prema odredbama člana 37. Kod nas se kapitalni pristup primenjuje u slučajevima kada osnivači javnih preduzeća nabavljaju osnovna sredstva za obavljanje komunalne delatnosti (kamione.000. regresa kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina. državna davanja povezana sa sredstvima koja se u bilansu stanja evidentiraju kao odloženi prihodi i uključuju u prihod srazmerno nastalim troškovima.dalje: Pravilnik). 114/2006.). na računa 495 .prihodni pristup. gde se srazmerni deo uključuje u prihode i .metoda umanjenja vrednosti imovine (MRS 20 stav. autobuse.XIII RAČUNOVODSTVO. Deo koji odgovara iznosu obračunate amortizacije osnovnog sredstva ili nematerijalnog ulaganja pribavljenog iz sredstava državnog davanja. Naime. Smatra se da ova metoda nije prihvatljiva. se takođe može zahtevati ispunjenje izvesnih obaveza i tada se priznaju u bilansu uspeha tokom perioda u kojima nastaju troškovi vezani za ispunjenje tih obaveza. Kapitalni pristup Kapitalni pristup državnih davanja ima argumente koji su povezani sa instrumentima finansiranja.00 dinara (nabavna vrednost opreme 10. iskazuju se u bilansu stanja: . državna davanja su instrumenti finansiranja i zbog toga ih treba evidentirati kroz bilans stanja.koja se direktno unose u prihode. treba ga direktno knjižiti u korist kapitala. Na primer. Ako je državno davanje bilo namenjeno za nabavku materijala i rezervnih delova. druga pravna lica i preduzetnike ("Sl. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA .

a) po metodi odloženih prihoda Knjiženje za odobrena državna davanja vrši se na sledeći način: 222 Potraživanja od državnih organa 495 Odloženi prihodi i primljene donacije 6. U ovom slučaju sprovelo bi se sledeće knjiženje (za odobreno državno davanje za nabavku opreme): 222 Potraživanja od državnih organa 023 Postrojenja i oprema 6.00 dinara (10.000.000.00 dianara (10.000.00 Primljena državna davanja .00 6.000.800.00).00 dinara.000.000.000.000.000.000.000.00 6. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Godišnja amortizacija iznosi 1. 10-11 179 .000.000.000.00 1.00 10.000.000.000.000.000.000.000.000.000.RAČUNOVODSTVO.00 dinara (dobijena državna davanja u iznosu od 6. amortizacija bi se obračunala na umanjenu osnovicu opreme od 4.000.00 x10%).000.00 x 10%).00 Za obračun nabavne vrednosti opreme: 027 270 433 Nekretnine.000. Pravno lice je svojim aktom odredilo da se državno davanje u poslovnim knjigama iskazuje po metodi odloženih prihoda i da se u korist prihoda knjiži samo sramerni deo koji se odnosi na amortizaciju.000.000. oprema i biološka sredstva u pripremi 10.000.00 Knjiženje obračunatu amortizaciju na umanjenu vrednost imovine: 540 Troškovi amortizacije 0231 Ispravka vrednosti opreme 400.00 6. postrojenja.000. postrojenja.00 6.000.00 1.000.00 11.000. oprema i biološka sredstva u pripremi Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) Dobavljači u zemlji 10.000.00 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 = 4.000. tj.00 Knjiženje za primljena državna davanja po izvodu sa tekućeg računa: 241 Tekući (poslovni) računi 222 Potraživanja od državnih organa i organizacija 6.800.00 6. amortizacija bi iznosila 400.00 400.000.000.00 Obračun godišnje amortizacije: 540 Troškovi amortizacije 0239 Ispravka vrednosti postrojenja i opreme 1.000.000.000.00 Knjiženje aktiviranja opreme: 023 027 Postrojenja i oprema Nekretnine.000.000.po izvodu sa tekućeg računa: 241 Tekući (poslovni) računi 222 Potraživanja od državnih organa i organizacija 6.00 600.00 b) Po metodi umanjenja vrednosti imovine Pod pretpostavkom da je pravno lice u svom opštem aktu predvidelo metod umanjenja vrednosti imovine za primljeno državno davanje.000.00 Aktiviranje prihoda po osnovu srazmernog dela obračunate godišnje amortizacije: 495 Odloženi prihodi i primljene donacije 641 Prihodi po osnovu uslovljenih donacija 600.000.000.000. u iznosu od 600.000.000.

000. 10-11 . Godišnja amortizacija iznosi 250.000.000.000.000.000.6. Primer davanja nenovčanih sredstava (opreme.odloženi prihodi i primljene donacije. godinu obračunata je amortizacija u iznosu od 100.00 . godine.000. Na kraju prve godine korišćenja sredstvo je obezvređeno u iznosu od 400.00 Za srazmerni deo odloženih prihoda: 495 641 Odloženi prihodi i primljene donacije Prihodi po osnovu uslovljenih donacija 100.000. Knjiženje za odobrena državna davanja: 222 495 Potraživanja od državnih organa Odloženi prihodi i primljene donacije 1.00 2.000.00 dinara i iznosi 400.00 180.000.000.00 Po izvodu sa tekućeg računa .00 1. treba priznati troškove amortizacije i troškove obezvređenja sredstva na teret iznosa odloženih prihoda po osnovu primljenih donacija.000. Procenjeni vek trajanja pribavljenog osnovnog sredstva je 4 godine. Sredstvo je stavljeno u upotrebu u januaru 2010.000.00).000.000.000.000.000.000. uz napomenu da se nenovčana sredstva iskazuju po fer vrednosti knjiženjem u korist računa 495 .000.00 1.000.00 180 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 Za obračunatu amortuaciju: 540 Troškovi amortizacije 0231 Ispravka vrednosti opreme 100.00 Knjiženje obračuna nabavne vrednosti opreme: 027 270 433 Nekretnine. sa razlikom da se umesto tekućeg računa zadužuje račun osnovnih sredstava.000.000. pa se amortizacija obračunava na osnovicu od 4. Po godišnjem računu za 2010. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Dakle.000.00 U ovoj situaciji knjiženja su u svemu ista. jer je bilans rashoda terećen samo za 400.00 dinara (1. postrojenja.000.00 100. oprem i biološka sredstva u pripremi Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) Dobavljači u zemlji 1.000.180.00 dinara.00 dinara. Kamion je stavljen u upotrebu u januara 2010. godine.000.00 100.000.00 1.000. tako da vrednost nabavljenog sredstava na računu na računu 023 iznosi samo 4.primljena državna davanja: 241 222 Tekući (poslovni) računi Potraživanja od državnih organa i organizacija 1.00 dinara. u poslovnim knjigama pravnog lica koje je nabavilo opremu.donacija: 023 495 Postrojenja i oprema Odloženi prihodi i primljene donacije 2.000. Državno davanje je realizovano u vidu novčanih sredstava i upaćeno na račun u iznosu pribavljenog osnovnog sredstva. Sprovođenje knjiženja za primljeni kamion po ugovoru o državnom davanju .000. Ono što se uočava je da se primenom obe od navedenih metoda postiže krajnji neto finansijski efekat na rezult.000.00 x 25%).000. a amortizaciona stopa iznosi 25%. državno davanje je knjiženo direktno preko računa 023 i to na potražnoj strani tog računa.000.000. u okviru prihoda.000. rezervnih delova.000.00 dinara (10. materijala): Na ime donacije pravno lice je primilo nov kamion čija je vrednost 2.00 dinara.000.XIII RAČUNOVODSTVO.000.00 dinara. U ovoj situaciji na kraju godine. primenom metode umanjenja vrednosti imovine. Primer obezvređenja vrednosti osnovnih sredstava pribavljenih po osnovu državnih davanja: Nabavna vrednost osnovnog sredstva pribavljenog po osnovu državnog davanja iznosi 1.00 dinara.

000.000. se priznaje kao prihod perioda u kojem se prima davanje.00 250.000.oduzimanjem od odgovarajućih iskazanih rashoda.000.000.00 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000.00 dinara. MRS 20). regresa. subvencija dotacija.u okviru prihoda.00 250. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Knjiženje aktiviranja opreme: 023 027 Postrojenja i oprema Nekretnine.00 Knjiženje obračuna godišnje amortizacije: 540 Troškovi amortizacije 0239 Ispravka vrednosti opreme 250.000.000.00 400. Pravno lice treba da izabrani metod prezentacije državnih davanja utvrdi pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama.00 Državna davanja po osnovu prihoda Državno davanje koje se prima kao nadoknada za nastale rashode ili gubitke ili u svru pružanja direktne finansijske podrške pravnom licu sa kojom nisu povezani budući troškovi. Pravno lice može da primi državno davanje kao nadoknadu za rashode ili gubitke nastale u prethodnom periodu. Takvo davanje se priznaje kao prihod u periodu u kom se primi.000.000. krajnji neto efekat je isti na rezultat u bilansu uspeha. Oba metoda se smatraju prihvatljivim za prezentaciju davanja povezanih sa prihodima i u vezi su stavom 31.00 400.000. Primer dodele sredstava za tekuće održavanje: Javnom preduzeću za gradski prevoz lokalna samouprava je dodelila sredstva za popravku vozila u iznosu od 2.000. oprema i biološka sredstva u pripremi 1. postrojenja i opreme 023 Postrojenja i oprema 400. a) po metodi priznavanja u okviru prihoda Knjiženje za odobrena državna davanja: 222 Potraživanja od državnih organa i organizacija 640 Prihodi od premija.00 1. zanači promenu računovodstvene politike. što znači da se ona mora primeniti retroaktivno na prethodne periode.000. uz obelodanjivanje kojim se obezbeđuje potpuno razumevanje efekata. 10-11 181 . Promena metoda prezentacije državnih davanja.000.000.00 dinara sa PDV.000. Davanja po osnovu prihoda iskazuju se u bilansu uspeha: . postrojenja.00 Za iznos gubitka po osnov obezvređenje osnovnog sredstva: 582 Obezvređenje nekretnina. Primenom obe od navedenih metoda. Za iznos izvršene popravke vozila dobavljač je ispostavio fakturu na iznos od 2.000.000.00 2.00 Aktiviranje prihoda za srazmerni deo obezređenog sredstva: 495 Odloženi prihodi i primljene donacije 641 Prihodi po osnovu uslovljenih donacija 400. bilo zasebno bilo pod opštim nazivom: .000. kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina 2. Sredstva su uplaćena ra račun preduzeća.RAČUNOVODSTVO.500.00 Aktiviranje prihoda za srazmerni deo obračunate godišnje amortizacije: 495 Odloženi prihodi i primljene donacije 641 Prihodi po osnovu uslovljenih donacija 250.

smatra se da je primerenije da se primenjuje prvi metod.000.00 Knjiženje za primljeno državno davanje: 222 532 Potraživanja od državnih organa i organizacija Troškovi usluga održavanja 2.00 2.XIII RAČUNOVODSTVO.00 Za primljenu fakturu dobavljača za izvršene usluge: 532 270 433 Troškovi usluga održavanja Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) Dobavljači u zemlji 2.000.000.00 -2.prirodu i obim državnih davanja priznatih u finansijskim izveštajima i ukazivanje na druge oblike državne pomoći od kojih je entitet imao diektne koristi.neispunjene uslove i druge potencijalne obaveze povezane sa državnom pomoći koja je priznata.000.644.000.118. MRS 20.00 2.00 381.644. • Radmila Lazić 182 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11 . uključujući usvojene metode prezentacije u finansijskim izveštajima.500.000.000.00 Iz navedenog primera sa različitim metodama prikazivanja dobijenog državnog davanja kroz bilans uspeha.000. Obelodanjivanje državnih davanja Saglasno odredbama stava 39.500. Međutim. može se zaključiti da je efekat na finansijski rezultat poslovanja isti.000.000.00 2.00 Po izvodu sa tekućeg računa: 241 222 Tekući (poslovni) računi Potraživanja od državnih organa i organizacija 2.000. iz razloga što realnije odražava troškove poslovanja preduzeća. .00 381. pravno lice treba da obelodani: .00 b) po metodi umanjenja rashoda Po računu dobavljača za izvršene usluge: 532 270 433 Troškovi usluga održavanja Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) Dobavljači u zemlji 2.usvojenu računovodstvenu politiku u vezi sa državnim davanjima.000.000. i .356.356.118. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Po izvodu sa tekućeg računa: 241 222 Tekući (poslovni) računi Potraživanja od državnih organa i organizacija 2.00 2.000.

Kako se. bili izneseni ili upotrebljeni u ranijem postupku. niti su mogli biti poznati poreskim organima do donošenja konačnog rešenja.SUDSKA PRAKSA XVI ODABIR AKTUELNE SUDSKE PRAKSE ODABRANI PRIMERI IZ SUDSKE PRAKSE U VEZI SA PORESKOM REGULATIVOM RAZLOG ZA PONAVLJANJE POSTUPKA PORESKE KONTROLE POKRENUTOG PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI Zakon o opštem upravnom postupku član 239 stav 1 tačka 1) NOVE ČINJENICE ILI NOVI DOKAZI Sentenca: U postupku poreske kontrole pokrenutom po službenoj dužnosti. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. u postupku terenske kontrole tužioca pre donošenja konačnog rešenja. godine) OBAVEZNOST REŠENJA DRUGOSTEPENOG PORESKOG ORGANA Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji član 152 stav 3 NOVO REŠENJE Sentenca: Kad drugostepeni poreski organ poništi rešenje prvostepenog poreskog organa i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje. Ovo stoga što u postupku terenske kontrole. tačka 1) ZUP.2005. pokrenutom po službenoj dužnosti. Imajući u vidu napred navedeno. stav 1. posvećujući jednaku pažnju činjenicama koje idu u prilog i na štetu poreskom obvezniku i da su strane u poreskom postupku dužne da postupaju u dobroj veri. postupajući po primedbama drugostepenog organa. odnosno dokazi. primenom odredbe člana 239. izvršila službena lica upravnih organa u pogledu utvrđivanja činjenica od značaja za obračun i uplatu poreza na dodatu vrednost za period od 1. godine.11. da li postoje razlozi za ponavljanje postupka po službenoj dužnosti. stav 1.” (Presuda Upravnog suda. kojom je propisano da će se ponoviti postupak okončan konačnim rešenjem ako se sazna za nove činjenice. 9 U. tačka 1) Zakona o opštem upravnom postupku (dalje: ZUP). kojima je propisano da je Poreska uprava dužna da utvrđuje sve činjenice koje su bitne za donošenja zakonite i pravilne odluke.4. niti su mogli biti poznati poreskim organima do donošenja konačnog rešenja. nove činjenice ili novi dokazi.6. prvostepeni organ je dužan da u svemu postupi po nalogu drugostepenog poreskog organa. prema navodima tužioca. predugovor o kupoprodaji nepokretnosti u izgranji nalazio u poslovnoj dokumentaciji tužioca u koju je prvostepeni organ imao potpuni uvid prilikom prethodne kontrole. i 8. mogli dovesti do drugačijeg rešenja da su te činjenice. prvostepeni organ je doneo rešenje kojim nije raspravio sporne činjenice. 10-11 st.2005. i šta je sve trebalo da urade u vezi toga. Iz obrazloženja: „Međutim. Iz obrazloženja: „Sud nalazi da nisu bili ispunjeni zakonom propisani uslovi za ponavljanje postupka okončanog rešenjem prvostepenog organa od 20. godine. već je konstatovao da se neće ponovo otpočinjati postupak prinudne naplate poreskih obaveza tužioca. Tek tada će biti u mogućnosti da zaključe. godine do 30. budući da 183 . U prilog navedenom stoji i poštovanje načela zakonitosti i načela postupanja u dobroj veri u poreskom postupku iz člana 4. niti je utvrdio postojanje i visinu poreske obaveze tužioca. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. sami ili u vezi sa već izvedenim i upotrebljenim dokazima. držeći se pravnog shvatanja suda iz ove presude. u ponovnom postupku upravni organi će utvrditi koje su sve radnje. 2319/2010(2008) od 5. mogu biti razlog za ponavljanje postupka samo ukoliko nisu bili poznati.2005.2010. ili se nađe ili stekne mogućnost da se upotrebe novi dokazi koji bi.4. propust prvostepenog organa da izvrši uvid u predugovor i prateću dokumentaciju se ne bi mogao smatrati razlogom za ponavljanje postupka primenom odredbe člana 239. nove činjenice ili novi dokazi koji su postojali u vreme donošenja konačnog rešenja mogu biti razlog za ponavljanje postupka samo ukoliko nisu bili poznati. koji su postojali u vreme donošenje konačnog rešenja. 3.

dok se supruga M. J. nakon čega upravni organ procenjuje osnovanost zahteva na refundaciju plaćenog PDV-a pri kupovini prvog stana. prvostepeni organ je bio dužan da donese novo rešenje kojim će odlučiti o osnovanosti pokretanja postupka prinudne naplate sa stanovišta postojanja ili nepostojanja poreske obaveze . za priznavanje prava na refundaciju plaćenog PDV-a pri kupovini prvog stana. 3894/2010(2008) od 29. privređivanje i trošenja prihoda članova porodičnog domaćinstva ne može se utvrđivati samo na osnovu adrese prebivališta unete u ličnoj karti. . s obzirom da se iz fotokopije lične karte kupca utvrđuje da ima prijavljeno prebivalište u N. Ekspoziture K. te da poreski obveznik sva sporna pitanja vezana za dospelost i plaćanje poreskih obaveza do kraja 2001. a njegova supruga M. Naime.Poreske uprave. sa istim prebivalištem kao kupac prvog stana. takođe navedena kao član domaćinstva. Tuženi organ. Đ. roditelja njegovog supružnika." su već plaćene.2010. 4 U. Zatim konstatuje da je dug plaćen i da je pravilno odlučio prvostepeni organ kada je doneo rešenje da neće da pokreće postupak prinudne naplate. A. privređivanja i trošenja prihoda članova porodičnog domaćinstva kupca prvog stana ne može se utvrđivati samo na osnovu adrese prebivališta unete u ličnu kartu. ne smatra članom domaćinstva. u smislu stava 3. godine može da ostvari kod mesno i stvarno nadležnog organa . utvrđeno zapisnikom Ministarstva finansija Republike Srbije .. tuženi organ je povredio pravila upravnog postupka. br.Poreske uprave. a rešenje o prinudnoj naplati je poništeno. smatra zajednica života. ovog člana.. s obzirom da je odredbom člana 56a.2010. onda je za ostvarenje prava na poresko oslobođenje za člana domaćinstva potrebno da taj član domaćinstva ima isto prebivalište kao kupac prvog stana. Imajući u vidu citiranu odredbu zakona. datim u postupku koji je prethodio donošenju ožalbenog rešenja. a koji uslov u ovoj pravnoj stvari nije ispunjen. kupčevih usvojenika. donosi osporeno rešenje ocenjujući činjenično stanje koje nije utvrđivao prvostepeni organ i utvrđuje da postoji osnov za plaćanje poreskog duga koji čini „novootkriveni prihod”. usvojenika njegovog supružnika. Postupajući na navedeni način. Iz obrazloženja: "Iz spisa predmeta proizlazi da je prvostepeni organ utvrdio da je tužiočev zahtev za refundaciju plaćenog PDV-a za kupovinu pr- (Presuda Upravnog suda.. usvojitelja kupčevog supružnika. kupčevih roditelja. postupajući po nalogu drugostepenog organa. Ekspoziture K. već izvođenjem i drugih dokaza u provedenom upravnom postupku. već i drugim dokazima koji stoje na raspolaganju organu uprave i strankama u postupku kojim se utvrđuje postojanje ili nepostojanje poreske obaveze. a u ponovnom postupku upravni organi su u obavezi da u skladu sa iznetim stavom suda izvedu dokazni postupak u kojem će utvrditi da li su tužilac i njegova supruga ostvarili zajednicu života.). 9 U. koji nije obuhvaćen zapisnikom o prijavi potraživanja prema Agenciji za privatizaciju.9. u postupku po žalbi tužioca.” (Presuda Upravnog suda. privređivanje i trošenja prihoda kupca prvog stana. br. Pri tom je tuženi organ propustio da oceni od kakvog je uticaja na prinudnu naplatu postojanje.10. J. J. u ul. a ne sa aspekta već izvršene prinudne naplate. Upravni sud je je tužbu tužioca uvažio i poništio osporeno rešenje. stav 5. Tek takva odluka može da služi kao osnov Poreskoj upravi da eventualno zadrži sredstva naplaćena u postupku prinudne naplate. pri čemu se svaki dokaz za sebe i u zajednici sa ostalim dokazima ceni da bi se utvrdilo postojanje ovog uslova. njegovog supružnika... zajednica života. ima prijavljeno prebivalište u N. kao člana porodičnog domaćinstva ispunjeni uslovi iz člana 56a. odnosno tužiocu da izvrši povraćaj sredstava koja su eventualno pogrešno prinudno naplaćena. i kćerku N. Zakona o porezu na dodatu vrednost (dalje: Zakon).2007. Sa iznetih razloga. na šta se osnovano ukazuje u tužbi. (. odnosno nepostojanje tužiočeve obaveze po osnovu javnih prihoda. pošto su za podnosioca zahteva M. kupčeve dece. sud nalazi da se pitanje člana porodičnog domaćinstva mora utvrđivati u svakom pojedinačnom slučaju na osnovu izvođenja dokaza od strane upravnih organa da li postoji zajednica života. godine) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.osnova za prinudnu naplatu. Po stavu Upravnog suda.. njegovih usvojitelja. godine ima prijavljeno prebivalište različito od prijave prebivališta podnosioca zahteva. 3784/2010(2008) od 9. C. B. što se ne može vršiti samo na osnovu podataka iz lične karte o mestu prijavljenog prebivališta. privređivanje i trošenje prihoda sa kupcem prvog stana. dece njegovog supružnika.. godine) PRAVO PORODIČNOG DOMAĆINSTVA KAO KUPCA PRVOG STANA NA REFUNDACIJU PDV Zakon o porezu na dodatu vrednost član 56a stav 5 ADRESA PREBIVALIŠTA UNETA U LIČNU KARTU Sentenca: Zajednica života. a što je bio dužan da oceni i prvostepeni organ prilikom donošenja ožalbenog rešenja.Ministarstva finansija Republike Srbije . 10-11 184 . privređivanje i trošenje prihoda kao bračni drugovi od čega zavisi da li tužilac ispunjava uslove da mu se prizna pravo na refundaciju plaćenog PDV-a pri kupovini prvog stana.8. jer je potvrdio kao pravilno rešenje prvostepenog organa koje je doneto protivno primedbama i nalozima drugostepenog organa. J..XVI SUDSKA PRAKSA vog stana delimično osnovan. ovakav zaključak tuženog organa ne može se prihvatiti kao pravilan. te da je stanje tužiočevog duga nesporno i pravilno utvrđeno. nakon čega će doneti pravilno rešenje i dati zakonske razloge koji upućuju na odluku kakva je doneta. jer na dan zaključenja ugovora o kupoprodaji 17.. Kako je postupak prinudne naplate bio pokrenut i u tom postupku je poreska obaveza naplaćena. Zakona propisano da se porodičnim domaćinstvom kupca prvog stana. Prema obrazloženju osporenog rešenja prvostepeni organ je pravilno našao da ako kupac prvog stana zahteva refundaciju PDV-a i po osnovu člana njegovog porodičnog domaćinstva.

"SL. gratis samo do kraja marta 2011. EVROPSKO ZAKONODAVSTVO I DRUGA STRANA PRAVA MODELI UGOVORA. gratis samo do kraja marta 2011. KAO I ORIGINALNE IZMENE I DOPUNE OBJAVLJENE U SLUŽBENIM GLASILIMA SUDSKA PRAKSA SUDOVA SVIH NADLEŽNOSTI. NOVOG SADA. KAO I STRANA SUDSKA PRAKSA SLUŽBENA MIŠLJENJA: MIŠLJENJA ORGANA DRŽAVNE UPRAVE (MINISTARSTAVA I POSEBNIH ORGANIZACIJA KOJE OBAVLJAJU STRUČNE POSLOVE OD ZNAČAJA ZA OSTVARIVANJE PRAVA I DUŽNOSTI REPUBLIKE SRBIJE). ODLUKE. KIKINDE I DRUGIH PROPISI: REPUBLIČKOG. GLASNIK RS . SAVEZNOG (ARHIVSKOG) I OPŠTINSKOG NIVOA.1. RAZLIČITIH VRSTA KAO ŠTO SU ZAKONI.12. KOJA SU PROPISANA U OSTVARIVANJU FUNKCIJE OVIH ORGANA. Poresko-računovodstveni instruktor. UREDBE. KAO I MNOGOBROJNI JEDINSTVENI KRITERIJUMI ZA PRETRAGU SPECIJALNI PAKET: BESPLATNA OBUKA I BESPLATNA TEHNIČKA PODRŠKA ZA SVE KORISNIKE www. godine 3.. godine 2. SLUŽBENI VOJNI LIST. godine Šta dobijate pretplatom na pravnu bazu Paragraf Lex: 14 PROGRAMSKIH PAKETA + 3 DNEVNA e ČASOPISA: Pogodnost važi samo za zaključene pretplate do 31.Pravni instruktor.2010. godine PROGRAMSKI PAKETI ROKOVI (PROPISANI VAŽEĆIM PROPISIMA I DRUGI). GRADSKI I OPŠTINSKI PROPISI . ITD. PRAVNE I PRIVREDNE VESTI PRIRUČNICI I PRAKTIKUMI REGISTAR PROPISA: "SL. OPŠTINA SREMA. PROSVETNI GLASNIK. SLUŽBENI LIST APV.MEĐUNARODNI UGOVORI". 011/3290-393 ili 011/2751-768 Novi Sad: 021/457-421 ili 021/557-505 • Niš: 018/511-839 ili 018/528-808 . UKLJUČUJUĆI REDAKCIJSKI PREČIŠĆENE VERZIJE TEKSTOVA DOKUMENATA. GLASNIK RS". Paragraf e-Press . gratis samo do kraja marta 2011. POKRAJINSKOG. SUDSKIH POSTUPAKA. PROPISI U PRIPREMI. NIŠA.BEOGRADA. Budžetski instruktor. OSNIVANJE I STATUSNE PROMENE.rs Kontakt telefoni: Beograd: 011/2750-952.paragraf. GRADSKIH. PRAVILNICI. KAO I OPŠTI I POJEDINAČNI AKTI CARINSKA TARIFA PARAGRAF TEN ON-LINE ZBIRKA JAVNIH NABAVKI KOJA SE DNEVNO AŽURIRA PARAGRAF KALKULATORI: KALKULATOR KAMATA I KALKULATOR SUDSKIH TAKSI NAPREDNA PRETRAGA: MODERAN SISTEM PRETRAGE NA OSNOVU KORENA JEDNE ILI VIŠE REČI.

kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje Kontakt telefoni: Beograd: 011/2750-952.kao deo pravne baze Paragraf Lex • Namenjen je svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS.U pripremi je dvobroj 12-13 novog štampanog izdanja Kompanije Paragraf: BUDŽETSKI INSTRUKTOR Časopis za budžetsko pravo i računovodstvo • U štampanom formatu izlazi dva puta mesečno • U elektronskom formatu izlazi dnevno . 011/3290-393 ili 011/2751-768 Novi Sad: 021/457-421 ili 021/557-505 • Niš: 018/511-839 ili 018/528-808 www. AP i lokalne vlasti. 011/2750-024.paragraf.rs .