Impressum

Olivera Došlić
glavni i odgovorni urednik

PRETPLATOM NA ČASOPIS PORESKO RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR STIČETE PRAVO NA:
• 24 BROJA ČASOPISA u toku pretplatne godine, • BESPLATNE TELEFONSKE KONSULTACIJE - urednici časopisa su na raspolaganju pretplatnicima svakog radnog dana od 10 do 13 časova, • GRATIS UČEŠĆE NA GODIŠNJEM SEMINARU koji će Redakcija ogranizovati na početku svake kalendarske godine, na temu: 1) PRIPREMNE RADNJE ZA IZRADU ZAVRŠNOG RAČUNA; 2) UTVRĐIVANJE REZULTATA POSLOVANJA; 3) SASTAVLJANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA PRETHODNU GODINU 4) USVAJANJE I PREDAJA ZAVRŠNOG RAČUNA; 5) SASTAVLJANJE PORESKOG BILANSA 6) UČESNICI ĆE IMATI PRILIKU DA SE UPOZNAJU I SA NOVINAMA U OBRAČUNU ZARADA, NAKNADA I OSTALIH VRSTA PRIMANJA 7) DA DOBIJU ODGOVORE NA POSTAVLJENA PITANJA. • UČEŠĆE NA SEMINARIMA koje će Paragraf organizovati gratis za svoje pretplatnike, a koji će biti posvećeni posebnim temama ili posebnim delatnostima, • SPECIALIS posebne brojeve - redakcija časopisa Poresko-računovodstveni instruktor će u toku godine periodično izdavati posebne brojeve posvećene određenim delatnostima korisnika u privredi • GRATIS UČEŠĆE U EDUKATIVNIM RADIONICAMA koje će Redakcija organizovati za potrebe svojih pretplatnika, • POVLAŠĆENE CENE - kod pretplate na ostala izdanja kompanije Paragraf, • POVOLJNE USLOVE PLAĆANJA - mogućnost godišnje i kvartalne pretplate, kao i mogućnost plaćanja godišnje pretplate u 4 rate.

Jasmina Vratonjić
odgovorni urednik za računovodstvo i reviziju

Izdavač: Paragraf Lex d.o.o. Jovana Boškovića 5 21000 Novi Sad tel: 021/557-505 Direktor: Bratislav Milovanović Glavni i odgovorni urednik: Olivera Došlić, dipl. ecc Odgovorni urednik za računovodstvo i reviziju: Jasmina Vratonjić Redakcija: Aleksandra Jelača Mara Cvetković Sekretar redakcije: Lidija Bogojević Autor časopisa: Ljiljana Pjevač Pejović Tehnički urednik: Ivan Fišer Dizajn: Olgica Fišer Štampa: Beograf, Stara Pazova Copyright © 2010, 2011 Ljiljana Pjevač Pejović
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 336.2+657 PORESKO-računovodstveni instruktor / glavni i odgovorni urednik Olivera Došlić. [Štampano izd.]. - God. 2, br. 10/11 (2011)-. - Novi Sad (Jovana Boškovića 5) : Paragraf Lex, 2010- . - 30 cm Prvi broj sadrži sedam brojeva elektronskog izd. - Drugo izdanje na drugom medijumu: Poresko-računovodstveni instruktor (CD-ROM) = ISSN 2217-3293 ISSN 2217-3803 = Poresko-računovodstveni instruktor (Štampano izd.) COBISS.SR-ID 179253260

BEOGRAD NOVI SAD NIŠ Redakcija

011/2750-952 ili 011/2750-024 021/457-421 018/528-808 011/3290-498
Vaša Kompanija Paragraf

ISSN 2217-3803

Uvodnik
Poštovani pretplatnici,
vereni da ste sebi priuštili makar mali predah tokom praznika koji su, sada već uveliko iza nas, i da se "napunjenih baterija" pripremate za predstojeće radne zadatke, izdanjem koje je pred Vama pokušaćemo da Vam predočimo obaveze koje Vas očekuju i da Vam olakšamo njihovo zakonito i blagovremeno izvršavanje. Kraj prethodne godine su po našem starom" dobrom" običaju obeležile brojne izmene poreskih i srodnih propisa, tako da izbor tema za ovo izdanje nije bio nimalo lak zadatak za našu redakciju, koja se potrudila da vam ukaže na sve izmene koje će uticati na Vaše buduće poslovanje, postupanje i izveštavanje, a da pored toga izdvoji dovoljno prostora za ključni januarski zadatak, a to je priprema za sastavljanje finansijskih izveštaja za 2010. godinu. U cilju preglednijeg snalaženja, pored sastavljanja finansijskih izveštaja kao jednom od ključnih tema ovoga broja i raznih drugih tema koje možete pročitati u časopisu, pripremili smo i specijalni dodatak sa kompletnim zakonskim i podzakonskim aktima koji su vam neophodni za utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica za 2010. godinu, a koji čine Zakon i svi novodoneti, odnosno izmenjeni Pravilnici koji bliže uređuju način obračuna i izveštavanja po određenim stavkama. Napominjemo da je ovim aktima
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

U

propisan drugačiji način obračuna ove vrste poreza od onoga koji se primenjivao za 2009. godinu, te je to razlog zbog koga će Vam ovaj mali priručnik u kome je cela regulativa na jednom mestu, u periodu kada budete sastavljali svoje Poreske bilanse, uštedeti vreme, koje bi utrošili za pretraživanje i upoređivanje sa prethodno važećom. Iako više pišemo o vašim obavezama, kao poreskih obveznika, želeći na taj način da vam predupredimo eventualne negativne efekte nepravilne primene propisa i da mogućnost ulaženja u eventualni poreski prekršaj svedemo na minimum, imate i sijaset prava u poreskim, odnosno upravnim postupcima koja su vam obezbeđena legitimnim pravnim sistemom. U cilju snažnijeg utiska na vašu svest o pravima koja vam, kao poreskim obveznicima pripadaju, od ovoga broja u okviru Poresko-računovodstvenog instruktora objavljivaćemo i po neki odabrani slučaj sudske prakse, za koji smatramo da bi vam mogao biti od koristi za sveobuhvatniju i konstruktivniju primenu regulative u budućem poslovanju. Kako vas ne bih previše zamarala tekstom uvodnika, i na taj način odškrbila makar delić koncentracije, koja Vam je i te kako potrebna za sadržaj, odnosno materijal u nastavku časopisa, uz neizostavnu konstataciju da su Vaše sugestije uvek dobrodošle, Redakcija Poresko-računovodstvenog instruktora Vas srdačno pozdravlja i želi uspeh u poslovanju! Glavni i odgovorni urednik Olivera Došlić

Olivera Došlić, glavni i odgovorni urednik

1

........................Sadržaj II PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR 10-11 • JAN............................"Sl....................................... 29 PRIMENA ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST ..................... 20 Iznosi koji se uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga ............. 2011....8 Poreski period ....... JANUARA 2011............................. 28 III POREZ NA DODATU VREDNOST KOMENTAR PRAVILNIKA O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O NAČINU I POSTUPKU OSTVARIVANJA PORESKIH OSLOBOĐENJA KOD PDV SA PRAVOM I BEZ PRAVA NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA .......................................... 21 Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza ................................................................................................ 27 2 PORESKI ASPEKT DAVANJA BEZ NAKNADE POSLOVNIH UZORAKA I POKLONA MANJE VREDNOSTI ......................................... GODINU STUPILI SU NA SNAGU 4.................. 26 Način utvrđivanja ukupnog prometa dobara i usluga .. UVODNIK ....... 23 Iznosi koji se ne uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga ............. glasnik RS"... OBRAČUNAVA I PLAĆA PDV................................... umetničkih dela............................................ 30 Pravo na odbitak PDV pri nabavci poklona i poslovnih uzoraka ................................................. 26 Određivanje ukupnog prometa lica koja se bave prometom polovnih dobara.......................... 27 Poreski period ........Kalendarsko tromesečje .......................Kalendarski mesec ........................... 23 Ispravka osnovice za obračun PDV (izmena naknade za promet dobara i usluga) .. 21 Naknada za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV ......................... 26 PORESKI PERIOD ZA KOJI SE PODNOSI PORESKA PRIJAVA.................1 KALENDAR PORESKIH I DRUGIH OBAVEZA: Januar 2011. 36 Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica ........... 32 Pravo na odbitak prethodnog poreza koji je iskazan u računu dobavljača koji je pre izdavanja računa brisan iz evidencije PDV obveznika ....................... 29 Obaveza obračuna PDV na davanje poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti .......... 27 Poreski period zavisi od ostvarenog ukupnog prometa ........ godine..................................................... 22 Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV bez prava na odbitak prethodnog prometa ........ 35 IV POREZ NA DOBIT PRAVILNICI KOJI SU DONETI U SKLADU SA IZMENAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PREDUZEĆA.................. 28 Sporna pitanja oko poreskog perioda iz neposredne primene Zakona .................................................................. A NA OSNOVU KOJIH ĆE SE VRŠITI OBRAČUN POREZA ZA 2010.. 36 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br....... 17 UTVRĐIVANJE UKUPNOG PROMETA DOBARA I USLUGA U SMISLU ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST . 22 Osnovica za promet dobara i usluga bez naknade ......... 23 Određivanje ukupnog prometa turističke agencije ....... GODINE.. 99/2010 ......... kolekcionarskih dobara i antikviteta . br.... 10-11 ......... 19 Pojam ukupnog prometa dobara i usluga ..... 31 Ispravka iznosa dugovanog PDV u slučaju raskida predugovora o prodaji poslovnog prostora na osnovu kojeg je izvršeno avansno plaćanje naknade ili dela naknade za predmetni promet........................ obračunava i plaća PDV ..................... 31 PRIMENA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA .............................................................. 34 Poreski tretman prometa polovnog teretnog motornog vozila koji vrši obveznik PDV koji se ne bavi prometom polovnih motornih vozila . 28 Promena poreskog perioda za koji obveznik PDV podnosi poresku prijavu.........

................................. 67 3 ..................... 39 RAČUNOVODSTVENA AMORTIZACIJA....... 46 Obračun poreske amortizacije po grupama ........obveznike poreza na dobit preduzeća ..................................................................... 61 Obračun i isplata dela zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca ..Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica .. 65 Uslovi pod kojima direktor jednog privrednog društva može da vrši dužnost direktora u drugom privrednom društvu .............. 52 Razmena nacrta Ugovora i pripreme za buduće pregovore ........... GODINU .................................................................... 41 Osnovica za obračun amortizacije ...... 62 Obračun poreza i doprinosa ..............................................1..................................... 53 Srpski nacrt ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ........ 41 Stope za amortizaciju i korisni vek trajanja osnovnog sredstva ....................................................... 41 Metodi obračuna amortizacije .................. 47 Ubrzana amortizacija ....................... promene nerezidenta............................................. 66 V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA REPUBLIKA SRBIJA I UGOVORI O IZBEGAVANJU DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA: Stanje na dan 1.... DODACI....... ZARADE................... 52 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br... kompenzacione poslove i obavljanje delatnosti u inostranstvu .... 52 Zemlje sa kojima je ugovor parafiran ........ 48 Poreski rashod i poreski prihod po osnovu amortizacije stalnih sredstava ... 42 Preispitivanje metoda amortizacije ....................... 40 Početak obračuna amortizacije ................................................. 50 Zemlje sa kojima je ugovor potpisan i u toku je postupak potvrđivanja ....................... 53 Posebna rešenja u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka od otuđenja akcija ......................................................... 45 Početak obračuna poreske amortizacije .......2011....................................... 43 PORESKA AMORTIZACIJA ........... 61 Mogućnost isplate zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca u javnim preduzećima... 63 Ostvarivanje prava zaposlenog na plaćeno odsustvo za dan verskog praznika .. 65 Nepostojanje prava zaposlenog na uvećanu zaradu za samoinicijativno obavljanje poslova u vremenu dužem od punog radnog vremena ...... odnosno preuzimanja duga........... 63 Računovodstveno obuhvatanje isplate zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca ............. godine ......... godine moguća elektronska dostava dokumenatai za poslove prenosa potraživanja........ DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI ISPLATA ZARADE PO OSNOVU DOPRINOSA ZAPOSLENOG POSLOVNOM USPEHU POSLODAVCA...... 38 Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije .............. 10-11 VII10 SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE POSREDNA KONTROLA DEVIZNOG POSLOVANJA I ELEKTRONSKA DOSTAVA DOKUMENATA: Od 1............................................................................2010....................................................................... 38 IZBEGAVANJE MEĐUNARODNOG DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA KAPITALNOG DOBITKA............................................................. 37 Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) ........... 44 Sredstva koja podležu obračunu poreske amortizacije .............................................. 37 Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe ........................ 52 Zemlje sa kojima su u toku pregovori radi zaključenja ugovora ........ 57 OBRAČUN RAČUNOVODSTVENE I PORESKE AMORTIZACIJE ZA 2010........................ 62 Utvrđivanje potrebnih sredstava i odluka o isplati ......................... 40 Prestanak obračuna amortizacije ..............11......... 49 VI RADNI ODNOSI................... 39 Razvrstavanje na osnovna i obrtna sredstva ....................................................... 50 Zemlje sa kojima je ugovor u primeni........... NAKNADE... 56 Sporna pitanja u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka od otuđenja udela.............................

......................................... 71 Zadaci i nadležnost Uprave za sprečavanje pranja novca ... 70 Definisanje elektronskog transfera i jedinstvene identifikacione oznake .................................................. glasnik RS"....................................................................................... 74 Poreska oslobođenja ............................................................................. 75 4 XI IGRE NA SREĆU KOMENTAR IZMENA I DOPUNA ZAKONA O IGRAMA NA SREĆU ......................................... 68 Poslovi naplate.................. 85 Novi iznosi akcize na derivate nafte ....................... 70 Najviše rukovodstvo ................. odnosno preuzimanja duga .......... 73 Utvrđivanje poreza na imovinu ................... OBLIGACIJE I PRIVREDNA DRUŠTVA KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA ZAKONA O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA .............................................................. 86 VIII OSTALI POREZI KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU ......... 78 Poreski kredit ............... odnosno uvoza usluga .................................................................................. 10-11 ....................................... 74 Predmet oporezivanja ............. 79 Poreski obveznik ..................................................................................................... 69 VII11 UPRAVNI POSTUPAK............................... 69 Uputstva i Šifarnici potrebni za rad u aplikaciji Elektronska dostava dokumentacije ............................................................ 80 KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA ZAKONA O POREZIMA NA UPOTREBU.........."Sl......................................................................"Sl................. glasnik RS" br.......................... 101/2010 .. 79 Porez na prenos apsolutnih prava ............ odnosno plaćanja drugom nerezidentu po tekućem ili kapitalnom poslu ...... br.................................................. 74 Poreska osnovica ............. 101/2010 ............................................................. 81 Predmet oporezivanja .... 78 Poreska oslobođenja ............................"Sl....................................................... 7 Stopa poreza ............. 72 Tajnost podataka ........................................................................................ 77 Poreska osnovica ....... glasnik RS".................. 80 Utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava ............. glasnik RS"....."Sl........................................... 67 Poslovi izvoza.............................."Sl...................................................................................................................... 91/2010 ........................ 87 Izmene koje doprinose stvaranju uslova za odgovorno priređivanje igara na sreću ..................................................... 85 Novi iznosi akcize na cigarete .......... 79 Utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon .... 72 Neuobičajene transakcije i prijava gotovinskih transakcija Upravi .................. 68 Kompenzacioni poslovi .................. 80 Poreska oslobođenja ....................... glasnik RS" br....................... 84 IX AKCIZE KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA ZAKONA O AKCIZAMA ............................................ 76 Porez na nasleđe i poklon ........ 87 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br................................................. 68 Poslovi prenosa potraživanja........................................... 95/2010 ........ 83 Porez na upotrebu plovila ........................... 71 Utvrđivanje i provera identiteta stranke .......................... 74 Porez na imovinu ....... 74 Poreski obveznik .................... 82 Porez na upotrebu mobilnog telefona ....... 85 Usklađivanje iznosa akcize sa indeksom potrošačkih cena............... 81 Usklađivanje iznosa poreza ............................ 79 Poreska oslobođenja ........ 79 Predmet oporezivanja ..... 72 Loro korespondentski odnos .. 101/2010 .... br............................................................. DRŽANJE I NOŠENJE DOBARA ........ 73 Kaznene odredbe ......... 71 Procena i analiza rizika ............................. 84 Usklađivanje iznosa poreza .............. 69 Godišnji finansijski izveštaj po poslovima obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu .................................................................... 81 Porez na upotrebu motornih vozila ................................................................................... 82 Poresko oslobođenje ..........................Prijava korisnika za rad u aplikaciji Elektronska dostava dokumenata.................. 83 Porez na upotrebu vazduhoplova .......................... 72 Tehnološka dostignuća .............. 72 Ovlašćeno lice .......................... 71 Službena beleška ............................................................ br............................................................ 80 Nastanak poreske obaveze ............................ 79 Poreska osnovica ...................................................mere poznavanja i praćenja stranke .......................................................... 77 Predmet oporezivanja .. 84 Kaznene odredbe .................................................

....... 112 Raspored fiksnih troškova .. telefona ili putem telekomunikacionih veza .......................Dugoročna rezervisanja .Investicione nekretnine ....... 128 Račun 401 ........................................... 028 i 029 .........................Potraživanja po osnovu prodaje.........................Odložena poreska sredstva .... 21 i 22 ..... postrojenja.................................................. 107 Računi 033.......Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava ... 113 Raspored varijabilnih troškova ........................ poluproizvoda i gotovih proizvoda ..........Biološka sredstva ..... 120 Grupe 20........ 110 Račun 037 .................................. 105 Računi 026............... 97 Grupa 00 ................ 107 Račun 031 . 97 Grupa 02 .............................Porez na dodatu vrednost ..................................................Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite ......................................................... GODINU Rok za dostavljanje izveštaja 28........... predzaključnih radnji i knjiženja na dan 31................ 114 Troškovi pozajmljivanja .......... iz specifičnih poslova i ostala potraživanja ................................... 107 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.......... 113 Raspored ostalih troškova............... 111 Račun 039 ....................................................Kratkoročni finansijski plasmani .................................... 035 i 038 ................................ 94 Sprovođenje obračuna....................................Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica i druge hartije od vrednosti raspoložive za prodaju . 116 Vrednovanje stalnih sredstava namenjenih prodaji ..........Otkupljene sopstvene akcije i otkupljeni sopstveni udeli ................. 120 Grupa 23 ............................................... 124 KLASA 3: KAPITAL ... 027............. godine............. godine ............................................ 124 Račun 288 ..................... 127 KLASA 4: DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE .................................... 89 Predradnje neophodne za sastavljanje finansijskih izveštaja ............................................ poluproizvodi i gotovi proizvodi .. 112 Naknadno vrednovanje zaliha proizvodnje.. 89 Sadržaj finansijskih izveštaja ......Neuplaćeni upisani kapital ...Aktivna vremenska razgraničenja ..................Ostala sredstva iz grupe 02 ........2010..............Dugoročni finansijski plasmani ..........Učešća u kapitalu ostalih povezanih pravnih lica ........................ 124 Grupa 28 .....................kazinima ........... IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA SASTAVLJANJE GODIŠNJIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA PRIVREDNA DRUŠTVA ZA 2010. 97 KLASA 0: NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL I STALNA IMOVINA ..........Rezervisanja za troškove u garantnom roku .............Izmene u vezi sa klasičnim igrama na sreću i priređivanje igara na sreću putem interneta...............Ostala dugoročna rezervisanja ................. 034.......... 92 Ispravke materijalno značajnih grešaka .......... 92 Izmena računovodstvenih politika.. 128 Račun 400 ........................................................ oprema i biološka sredstva ...... 131 5 ....12...... 122 Grupa 24 ........ 88 Nagradne igre u robi i uslugama ........................................ 128 Grupa 40 .......Nematerijalna ulaganja ................... 93 Ispravke grešaka koje nisu materijalno značajne................Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica .... 94 Međusobno usaglašavanje knjigovodstvenih evidencija ......Nekretnine... 92 Korekcija početnog stanja ..................... 114 Vrednosti po kojima se u toku godine mogu evidentirati proizvodnja..............................2.....................Ispravka vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana ..................................... 128 Račun 402 ..... 90 Korekcija početnog stanja i sprovođenje predzaključnih radnji i knjiženja ..................... 118 KLASA 2: KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA........ 95 Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja .................................................. PLASMANI I GOTOVINA .................................. 111 KLASA 1: ZALIHE I STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI ................2011........ 129 Račun 404 ................. 90 Propisi koji se primenjuju prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja .............................. 10-11 Račun 030 ................ 88 Priređivanje igara na sreću na automatima .................... 123 Grupa 27 ........ 98 Račun 024 . 95 Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja na datum bilansa ...........................................................Gotovinski ekvivalenti i gotovina ................. 114 Vrednovanje sredstava koja se grade po osnovu ugovora o izgradnji .............................Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih ... 130 Račun 409 ....................... 103 Računi 021 i 025 ............. 88 XIII RAČUNOVODSTVO.. 97 Grupa 01 ........ 87 Izmene i dopune u vezi sa igračnicama .................................................................................. 88 Priređivanje igara na sreću klađenje ... 107 Račun 032 ................................... 94 Usaglašavanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem .....................

.... 141 Objavljivanje plana za prestanak poslovanja .................. 132 KLASA 6 ................ 149 Obezvređenje HOV i drugih finansijskih sredstava koje se drže do dospeća ............. 151 Umanjenje vrednosti i nenaplativost finansijskih sredstava ........................................ 141 Računovodstveni aspekt događaja posle izveštajnog perioda ........................ 135 Račun 582 ........Odložene poreske obaveze ... 134 Račun 680 ... 142 Događaji nastali posle izveštajnog perioda ....................promena inicijalne klasifikacije sredstava .......X KAZNENA ODGOVORNOST KORISNIKA BUDŽETA / Krivična odgovornost Grupe 41..... 151 Otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja . 135 Račun 580 .......................... postrojenja i opreme ....................................... 134 Račun 682 .. 141 Velike kupovine ili otuđenja sredstava posle izveštajnog perioda ............................... 151 Krediti i potraživanja ......................................................................... 10-11 ...... 144 Postupanje u vezi sa dividendama obelodanjenim za raspodelu posle obračunskog perioda............................... 134 Prihodi po osnovu vrednovanja sredstava po fer vrednosti ........Prihodi od usklađivanja vrednosti zaliha ....... 148 Plasmani koji se drže do roka dospeća .... 142 POSTUPCI KOJI PRETHODE IZRADI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ........................................... 137 Značajna promena deviznog kursa ................................. 48 ............................................. 135 Račun 685 ..........Prihodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine .............................................................................................. 136 Račun 584 ................................... 153 Reklasifikacija ....................PRIHODI ...... 138 Odlazak kupca u stečaj posle izveštajnog perioda .... 43..................................... 132 Račun 498 ........ 135 Račun 684 ........................................ 144 PRIPREMNE RADNJE KOJE PRETHODE SASTAVLJANJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA .................................................................................... 46........................ 140 Nekorektivni događaji posle izveštajnog perioda ............................................................................. 139 Prijem sudskog rešenja posle izveštajnog perioda ..Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana .................) .........Prihodi od usklađivanja vrednosti bioloških sredstava ............................................. 142 Postupak sa greškama iz prethodnog perioda i promene računovodstenih politika i računovodstvenih procena ...........................................Obezvređenje nematerijalnih ulaganja . 138 Naplata ispravljenih potraživanja od kupaca posle izveštajnog perioda .................................Prihodi od usklađivanja vrednosti nekretnina..................RASHODI . GODINU: Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja ................................................. 136 Račun 583 .......................................... 150 Obezbeđenje HOV raspoloživih za prodaju (primena imparitetnog načela) ..................... 136 Račun 585 ......... 155 Metode učešća u kapitalu ....................................................................... 150 Naknadno vrednovanje HOV raspoloživih za prodaju .. 135 Račun 581 ............. postrojenja i opreme ................... 44......... 135 Račun 683 ....Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana ............. 155 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br... 144 PROCENJIVANJE POZICIJA BILANSA STANJA.................................................. 139 Odobravanje naknadnih popusta (super rabata i sl... 143 Korektivni događaji ..... 144 Načelo kontinuiteta poslovanja ............... 149 Ograničenja klasifikacije u HOV koje se drže do dospeća ......... 143 Nekorektivni događaji ........... osim računa 498 ....... 137 Korektivni događaji posle izveštajnog perioda .............................................. 133 Priznavanje rashoda po osnovu obezvređenja sredstava .......................Obaveze .......................... 135 Račun 689 ...........Prihodi od usklađivanja vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju ..................................Pasivna vremenska razgraničenja... 146 Finansijski instrumenti ............. 134 Račun 681 ................... 141 Događaji posle izveštajnog perioda kod malih pravnih lica i preduzetnika koji ne primenjuju MSFI .Prihodi od usklađivanja vrednosti nematerijalnih ulaganja ..... 140 6 SPECIFIČNOSTI SASTAVLJANJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA BANKE ZA 2010.....Obezvređenje dugoročnih finansijskih plasmana i drugih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju ............................... 45............................... 132 Grupa 49 ........................................ 42...............................Obezvređenje zaliha materijala i robe .....................Obezvređenje nekretnina..... 141 Krupna poslovna kombinacija ili prodaja ......... 145 Gotovina i gotovinski ekvivalenti finansijska sredstva .............................Obezvređenje bioloških sredstava................ 139 Obezvređenje zaliha posle dana bilansa ............................ 140 Raspodela dobiti posle izveštajnog perioda . 154 Nederivatna finansijska sredstva i obaveze....................................... 136 Račun 589 ............................... 135 KLASA 5 .....Obezvređenje ostale imovine .............. 47.......

........................ 170 Utvrđivanje dobitka .......................................................................................... 172 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br................................................. NAČINU VOĐENJA I SADRŽINI REGISTRA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PODATAKA O BONITETU PRAVNIH LICA I PREDUZETNIKA.... 169 UTVRĐIVANJE REZULTATA POSLOVANJA ZA 2010.................................................... 159 Početno merenje .KAZNENA ODGOVORNOST KORISNIKA BUDŽETA / Krivična odgovornost X Gubici po osnovu obezvređivanja ulaganja ........................................................................................ 181 Obelodanjivanje državnih davanja ..... 166 Merenje (vrednovanje) prihoda ...................................................................................... 161 Neuplaćeni upisani kapital ................ 171 ZAKLJUČAK RAČUNA GLAVNE KNJIGE .... 183 OBAVEZNOST REŠENJA DRUGOSTEPENOG PORESKOG ORGANA .................................................................... 167 Kamate....................... 167 Gubici na kreditima i plasmanima i priznavanje i suspenzija kamata ............. 163 Priznavanje odloženog poreza ........................................ glasnik RS".......................... 171 OTVARANJE RAČUNA GLAVNE KNJIGE NA DAN 1...................... 163 Računovodstveno evidentiranje poreza .............. GODINU ................................... 171 Raspoređivanje rezultata po godišnjem računu ......... 158 Finansijski lizing ........... KONTROLE.... tantijeme i dividende ............................... 165 Revalorizacione rezerve ............................. 178 Državna davanja po osnovu sredstava .....ZAKON O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA I PRAVILNICI KOJI BLIŽE UREĐUJU NAČIN OBRAČUNA POREZA I SASTAVLJANJA PORESKIH OBRAZACA PREČIŠĆENI TEKSTOVI KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA PRAVILNIKA O BLIŽIM USLOVIMA I POSTUPKU PRIJEMA... 177 Kapitalni pristup .................................... 170 Prenos rashoda............"Sl........................ 159 Investicione nekretnine ... 183 PRAVO PORODIČNOG DOMAĆINSTVA KAO KUPCA PRVOG STANA NA REFUNDACIJU PDV .......................... 159 Operativni lizing ........... 162 Odložena poreska sredstva i obaveze ................................ GODINE . KAO I O DAVANJU PODATAKA IZ TIH IZVEŠTAJA .................. 162 Aktivna i pasivna vremenska razgraničenja ................................. 157 Osnovna sredstva ............................ GODINU ....... 182 XVI SUDSKA PRAKSA ODABIR AKTUELNE SUDSKE PRAKSE.......... 164 Kapital .. 102/2010 ......... 166 Priznavanje prihoda ............................................................................................................................... 178 Državna davanja po osnovu prihoda .................................................. 170 Utvrđivanje gubitka .................. REGISTRACIJE.................... 156 Nematerijalna imovina ................. 160 Stalna sredstva namenjena prodaji ................................ 177 Računovodstveni aspekt državnih davanja ........ 183 RAZLOG ZA PONAVLJANJE POSTUPKA PORESKE KONTROLE POKRENUTOG PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI ............................................ 164 Rezervisanja ........ 178 Prihodni pristup ..................... 167 Priznavanje rashoda .................................... 172 RAČUNOVODSTVENO OBUHVATANJE DRŽAVNIH DAVANJA I DRUGIH OBLIKA DRŽAVNE POMOĆI ....... 10-11 SPECIJALNI DODATAK II AKTUELNI STATISTIČKI PODACI I INFORMACIJE 7 ................. OBRADE I OBJAVLJIVANJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA.. br.............................. prihoda i ukupnog rezultata ................1.............. 165 Neraspoređena dobit .........................................................................................2011................. 166 PROCENJIVANJE POZICIJA BILANSA USPEHA ................. 184 SPECIJALNI DODATAK I OBRAČUN POREZA NA DOBIT ZA 2010.....................................................

36/2007. Popis zaliha po glasnik RS". Zakona o akcizama ("Sl. Obračun br. za porez po 55/2004. 61/2007. 80/2002. 63/2007 i 53/2009) 2010. ukupnog iznosa 72/2003. Utvrđivanje srazmernog iznosa plaćene akcize 2010. odnosno poreskog posrednika da licu iz čijeg je prihoda naplaćen porez po odbitku izda potvrdu o plaćenom porezu po odbitku. akciznog 135/2004. br. Član 41. stav 5. 101/2005 . godine 2010. st.1. 135/2004. 55/2004.2011. zakon i 53/2010) 2010. 22/2001. glasnik RS".2011. 5/2009 i 31/2009) 8 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. odnosno poreskog placa. 15. Član 41.dr. svakoj vrsti 43/2003. glasnik RS". 61/2007. 80/2002. 73/2001. zakon. 22/2001. za prethodnu godinu Obveznik akcize dostavlja nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave kumulativni obračun akcize za prethodnu godine Obveznik akcize dostavlja nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave proizvodni normativ neophodan za utvrđivanje srazmernog iznosa plaćene akcize za prethodnu godinu Obveznik akcize. 15. vrši popis zaliha proizvoda sa stanjem na dan 31.dr. glasnik RS". 55/2004.1. označena njihovim PIB-om. za prethodnu godinu Obaveza poreskog placa.2011. sadržini i načinu vođenja evidencija. za porez po 55/2004.1. 31. 72/2003. 2010. 23/2003. 84/2002. zakon.1. 63/2006. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. i 3. vrsti. glasnik RS". 43/2003. stav 6.2011. 5/2009 i 31/2009) Član 8.2011. stav 4. 63/2006. 20/2009. 43/2004. zakon i 53/2010) Čl. Član 26.2010. odbitku 62/2006.1.dr. odbitku 62/2006.12. dostavljanja podataka i sastavljanja obračuna akcize pića ("Sl. zakon. poreske prijave 80/2002. Zakona o akcizama ("Sl. 61/2005. 70/2003. 23/2003. 85/2005 .dr.dr. 20/2009. br. 61/2005. zakon. poreske prijave 80/2002. 72/2009 . 101/2005 . 1. godine P E R I O D ZAKONSKI ROK ZA PLAĆANJE ILI DOSTAVLJANJE PORESKE PRIJAVE OPIS OBAVEZE OBRAČUNSKI PERIOD OSNOV STOPA PROPIS G O D I Š N J I Obaveza podnošenja pojedinačne poreske prijave nadležnom poreskom organu za porez po odbitku za svakog poreskog obveznika.dr. br. 10-11 . br. 72/2009 . akcize 46/2005. Pravilnika o načinu obračunavanja i plaćanja akcize. 61/2007. 24-26. 46/2005. 20. 43/2004. proizvoda 61/2007. 31. 84/2002. 85/2005 . 54/2005. radi sastavljanja konačnog obračuna akcize.II KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA KALENDAR PORESKIH I DRUGIH OBAVEZA Januar 2011. 70/2003. 3/2005. 73/2001. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl.

. 65/2006 . br. Promenjen obim poslovanja preduzetnika koji porez plaća na paušalni prihod Član 93. 30.2011. godini Mali obveznik (koji je ostvario u prethodnoj godini ili procenjuje da ce u narednoj godini ostvariti ukupan promet veći od 2 miliona dinara) i poljoprivrednik (koji je ostvario ukupan promet veći od 2 miliona dinara u prethodnoj godini) podnose evidencionu prijavu za obavezu plaćanja poreza na dodatu vrednost Mali obveznik i poljoprivrednik koji je najmanje dve godine bio u obavezi plaćanja poreza na dodatu vrednost podnosi zahtev za prestanak plaćanja poreza na dodatu vrednost nadležnom poreskom organu II 2010. obrađenog duvana i duvanskih proizvoda da Ministarstvu poljoprivrede. Zakona o duvanu ("Sl. glasnik RS". 10-11 9 . godini Član 253. Poslovanje proizvođača duvana. br. br. 90/2007 i 95/2010) 2010.ispr. 31/2009. 135/2004. 62/2006. 61/2005 i 61/2007) 2010. uvoznika i izvoznika duvana. 84/2004.dr. stav 2.1. 84/2004. i 34. vodoprivrede i šumarstva dostave izveštaj o podacima o kojima vode evidenciju za prethodnu godinu G O D I Š N J I Zastupnici otvorenog akcionarskog društva podnose prijavu za registraciju povećanja osnovnog kapitala po osnovu ukupnog iznosa akcija izdatih u 2010. da podnese poresku prijavu PPDG-1 Obaveza proizvođača duvanskih proizvoda. zakon.. 15.. br. kome se u godini koja prethodi godini u kojoj se vrši utvrđivanje poreza. 24/2001.1. Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS". 86/2004 . 44/2009 i 18/2010) 2010. Evidencija u sistem PDV Čl. 101/2005. glasnik RS". Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl.1. stav 3. 15.2011. broj 125/2004) 2010.2011.ispr. 31. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl.2011. Povećanje osnovnog kapitala privrednog društva po osnovu izdatih akcija u 2010.ispr. 80/2002 . 15. 33. glasnik RS". i 34.1.1.KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA Obaveza preduzetnika koji porez plaća na paušalni prihod. trgovaca na veliko i malo duvanskim proizvodima. stav 1. 86/2004 . trgovaca duvanom i uvoznika i izvoznika duvana Član 7. Brisanje iz evidencije sistema PDV Čl.2011. 80/2002. 61/2005 i 61/2007) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS". 33. značajno izmeni obim poslovanja.

Dostavljanje podataka o proizvedenim. trgovaca na veliko i malo duvanskim proizvodima. br.2011. Član 12. 3/2005. vrsti. Zakona o igrama na sreću ("Sl. vođenja evidencija o odobrenim i izdatim markicama i obeležavanja cigareta i alkoholnih pića ("Sl.1.1.II KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA 5% od iznosa ostvarenog prometa preko 12000 eura godišnje u dinarskoj protivvrednosti G O D I Š N J I P O L U G O D I Š N J I Obaveza priređivača igara na sreću da ukoliko ostvari godišnji promet po automatu veći od dinarske protivvrednosti 12. dostavljanja podataka i sastavljanja obračuna akcize pića ("Sl. vodoprivrede i šumarstva dostave izveštaj o podacima o kojima vode evidenciju za prethodno polugodište Zahtev za refakciju diplomatskog i konzularnog predstavništva. Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV ("Sl.decembar duvana i duvanskih 2010. glasnik RS". 88/2005 i 108/2006) 10 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.decembar 2010. 54/2005. glasnik RS". br.1. automatu veći glasnik RS". 11/2005. oktobar odnosno međunarodne . sadržini i načinu vođenja evidencija. stav 2. 101/2005.2011. vrsti podataka na markici i načinu i postupku odobravanja i izdavanja markica. 15. organizacije za refakciju PDV u prethodnom tromesečju Obrazac REF5 Obveznik akcize . 65/2005 i 63/2007) 15. stav 1.2011. 75/2005.000 eura T R O M E S E Č N I Obaveza proizvođača duvanskih proizvoda. 90/2007 i 95/2010) 30. glasnik RS".000 eura uplati godišnju naknadu na račun trezora 2010. 84/2004.1. odnosno prodatim količinama dizel goriva i ulja za loženje Dostavljanje podataka o oštećenim odnosno neiskorišćenim akciznim markicama Član 13.1.2011. Poslovanje proizvođača duvana. Zakon i od dinarske 95/2010) protivvrednosti 12. 3/2005. 36/2007. dostavljanja podataka i sastavljanja obračuna akcize pića ("Sl.decembar pićima fizičkim licima i 2010. 63/2007 i 53/2009) 15. odnosno alkoholnih pića da Ministarstvu finansija dostavi podatke o izdatim. 1-4. stav 4.decembar 2010. Član 16. proizvoda da Ministarstvu poljoprivrede. Pravilnika o načinu obračunavanja i plaćanja akcize. Godišnji promet po Član 69. 107/2004. 56/2005.dr. 85/2005 . br. sa specifikacijom kupaca na veliko za prethodno tromesečje Obaveza proizvođača cigareta. br. br. stav 4.2011. 137/2004. 54/2005.dužan je da Ministarstvu finansija dostavi podatke o oktobar prodatim alkoholnim . Pravilnika o načinu obračunavanja i plaćanja akcize. glasnik RS". 36/2007. br. prodatim količinama dizel goriva i ulja za loženje.proizvođač . glasnik RS". vrsti.1. Refakcija PDV diplomatskim i konzularnim predstavništvima i međunarodnim organizacijama Dostavljanje podataka o prodatim alkoholnim pićima Član 6b st.decembar 2010.2011. neiskorišćenim akciznim markicama u prethodnom tromesečju 15.proizvođač koji pored dizel goriva proizvodi ulje za loženje dužan je da Ministarstvu finansija dostavi podatke o oktobar proizvedenim odnosno . specifikaciju kupaca pravnih lica i preduzetnika za prethodno tromesečje Obveznik akcize . obrađenog jul . sadržini i načinu vođenja evidencija. uvoznika i izvoznika duvana. trgovaca duvanom i uvoznika i izvoznika duvana Član 7. 10-11 . 29/2005. oktobar iskorišćenim oštećenim i . Uredbe o izgledu kontrolne akcizne markice. 63/2007 i 53/2009) 15.fizičko lice . Zakona o duvanu ("Sl.

glasnik RS".2011.2011.decembar 2010.12. odnosno uvoznika da Ministarstvu finansija vrati oštećene odnosno oktobar neiskorišćene akcizne .dr.12-31. odnosno zvuka i slike (videograrepertoara PI me) ("Sl. 72/2009 .2011. 5. 129/2004) Član 3.2011.2011. stav 3. 55/2004. Pravilnika o načinu vođenja obaveznih evidencija o ostvarenom prometu po automatu ("Sl. Tarifa za upotrebu interpretacija iz repertoara PI Emitovane snimljenih na komercijalne nosače zvuka interpretacije iz (fonograme). 85/2005 . PP OD-1 i PP OPJ-1 do PP OPJ-82) II T R O M E S E Č N I 15. 5.12-31. 111/2004) prethodnom mesecu Procenat od vrednosti primljenih uplata Čl. Zakona o duvanu ("Sl. markica 11/2005.1. zakon i 53/10) Periodična deklaracija za M dopremljenu ili otpremlje. 84/2004. 61/2007. 84/2002. stav 3. st. glasnik RS". i 55.1-31. Pravilnika o načinu vođenja obaveznih evidencija o ostvarenom prometu po automatu ("Sl.12.dr. 56/2005.12-31. odnosno za N odobrenje za priređivanje I igara na sreću i naknade za priređivanje klasičnih i posebnih igara na sreću Evidencija o zbiru dnevnog prometa po automatima . E nu robu preko granice S E Uplata naknade za Č dozvolu. 88/2005 i 108/2006) oktobar .12. kao i popis emitovanih interpretacija iz repertoara PI Zbirna poreska prijava za poreze po odbitku Obrasci PP OD. vođenja evidencija o odobrenim i neiskorišćenih izdatim markicama i obeležavanja cigareta i akciznih alkoholnih pića ("Sl.2010. sa razdvojenim osnovama sticanja. br. Zakona o igrama na sreću ("Sl. 61/2005. glasnik RS".2010. 129/2004) Stanje brojčanika Ostvareni promet Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 70/2003. glasnik RS". 1.2010. zakon.2011. ZDP 1. Otpremljena ili dopremljena Član 7.OBRAZAC 1.1-31.1.OBRAZAC MOP 5.2. 15. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. sa vidljivom oznakom serije i serijskim brojem markice Obaveza proizvođača i obrađivača duvana da Ministarstvu poljoprivrede. 129/2004) Član 4. br. Poslovanje proizvođača i obrađivača duvana Član 7.2.1. 1.1. vodoprivrede i šumarstva dostave izveštaj o proizvodnji. glasnik RS". 137/2004. br. 6/2008 i 119/2008) 1. br. 29/2005.1-31. 75/2005. Član 14.12. br.1. Isplaćeni prihodi na koje se plaća porez po odbitku Član 41.1. 36. 20/2009.1. i 2.2011. br. 85/2005 .2011. Evidencija o stanju mehaničkih i elektronskih brojčanika automata OBRAZAC SB Mesečni obračun ostvarenog prometa za svako uplatno-isplatno mesto kladionice . br.2011. vrsti podataka na markici i Vraćanje oštećenačinu i postupku odobravanja i izdavanja nih odnosno markica. 10-11 11 . glasnik RS". br. markice u prethodnom tromesečju.decembar 2010.2011. glasnik RS". 1. 5.12-31. 63/2006. glasnik RS". Pravilnika o periodičnom deklarisanju roba u robe ("Sl. 54.KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA Obaveza proizvođača. br.2011.2. Uredbe o izgledu kontrolne akcizne markice.2011. glasnik RS".1. obradi i prometu duvana za prethodno tromesečje Radiodifuzna organizacija dostavlja PI podatke o prihodima odnosno troškovima. 35. 80/2002. Zakon i 95/2010) 5.1. 5. 23/2003.dr. 10.2010. Pravilnika o načinu vođenja obaveznih evidencija o ostvarenom prometu u kladionicama ("Sl. Ostvareni promet Član 3.1. 101/2005 i 90/2007 i 95/2010) 1. 62/2006.

36/2009) 12 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.ispr.OBRAZAC 1. 65/2006 . 80/2002.ispr. Zaključeni ugovori 15. glasnik RS". za hartije od vrednosti dostavi izveštaj o svome poslovanju Obaveza poslodavca da prilikom isplate zarada Poreskoj upravi dostavi izveštaj o izvršenju obaveze 1.2011.2011.12-31. glasnik RS".1-31.OBRAZAC OZU Obaveza brokersko-dilerskog društva da Komisiji 1. 64/2004 . 10-11 .ispr.2. 5/2009 i 107/2009).2011. 11. 44/2009 i 18/2010) i Pravilnik o sadržini prijave za upis u Registar isplatilaca prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa i sadržini obaveštenja o zaključenim ugovorima o izvođenju tih programa ("Sl. zakon. ugovori o delu. 31/2009. Poslovanje Član 171..odluka USRS.2011. zapošljavanja osoba sa invaliditetom u skladu sa zakonom . Član 280. o zakupu nepokretnosti.1-31. imovine.12.). 44/2009 i 18/2010).12-31.1.1-31. 80/2002.1.2010.dr.2010. naknade od 2% do 28.2010.OBRAZAC PP OPJ 2 do PP OPJ 8) 5. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. M E S E Č N I 5.. glasnik RS".1.12-31. 85.2010. glasnik RS". Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. 107/2005 i 109/2005 . Porez od 12% do 20% i Bruto iznos dopr.odluka USRS.1.ispravka) Član 7. 5. 104/2009)* 5. 63/2006 . br. 101/2005 .1. br. čl.12. glasnik RS".2011.2.2011. i 12.1. član 4.2011. broj 36/2009) u vezi sa članom 12. br.2. glasnik RS". broj 47/2006) za tekući mesec Obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom Član 24. u dnevnom listu i na svojoj internet strani) o pravnim licima sa njihove teritorije koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od dve godine Porez na dohodak na ostale prihode (ugovori o autorskom pravu. br. glasnik RS". zakon. o 1.2011. br.Obrazac IOSI Zbirni mesečni obračun naknade za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama . Pravilnika o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu dokazivanja izvršavanja te obaveze ("Sl. Ukupna naknada 31. 31/2009. i drugih zabavnih programa .2011.2011. 135/2004. i 86.2011.dr.2010. 34/2003.Priređivači igara 1. 35/2006) 5. Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. br. 33/2010 i 48/2010 . stav 1.12. 62/2006. 139/2004) Obaveštenje o zaključenim ugovorima o izvođenju estradnih programa 1. glasnik RS".1. glasnik RS". 65/2006 . privremenim i povremenim poslovima i drugi prihodi . zakon.1. 135/2004.12. 5. ZMON . Zakona o stečaju ("Sl. tačka 2) Zakona o tržištu brokersko-dihartija od vrednosti i drugih finansijskih lerskog društva instrumenata ("Sl. 80/2002 .II KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA Član 108a Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. 80/2002 .12. 85/2005.2011. na sreću u igračnicama (dostavlja se Poreskoj upravi i Upravi za igre na sreću) Organizacija koja sprovodi postupak prinudne naplate u obavezi je da svim sudovima nadležnim za sprovođenje stečajnog postupka dostavi obaveštenje (i da ga objavi 1. 24/2001. opreme i druge pokretne 1. br. 24/2001.90% Čl.1-31. glasnik RS". Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji izapošljavanju osoba sa invaliditetom ("Sl. član 8. zakon. 62/2006.dr.1.2011. br. br. glasnik RS". Pravilnika o sadržini evidencija o osnovicama za obračunavanje i plaćanje naknade za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama i napojnicama i o sadržini mesečnog obračuna naknade za priređivanje tih igara ("Sl. 84/2004 dr. u vezi sa članom 150.12-31. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl.1. 5.12-31. zabavne i narodne muzike 1.

. Član 17.000. ZIF za prethodni mesec i Mesečni izveštaj o poslovanju društva za upravljanje za prethodni mesec. obračun PDV 62/2006 . u slučaju greške 61/2007. 10. Pravilnika o uslovima za obavljanje delatnosti društva za upravljanje investicionim fondovima ("Sl.12-31. dr.000.12. Zakona poreskom postupku i poreskoj Podnošenje administraciji ("Sl. neiskorišćenim markicama 1.2011. br. 10. 61/2005.1-31. 29/2005.2011. izmene poreske 84/2002 .ispr. Uredbe o izgledu kontrolne akcizne markice. 23/2003 . 3. u smislu Zakona Promet dobara o porezu na dodatu vrednost. plaćene akcize na dizel gorivo za pogon traktora najranije 10. Pravilnika o uslovima za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na dizel gorivo. i 5. 10. prijave za 55/2004. vrsti podataka na markici i načinu i postupku odobravanja i izdavanja markica.1-31. kao i oni koji otpočnu sa obavljanjem delatnosti u tekućoj godini Podnošenje obrasca PID PDV-1 uz poresku prijavu PPPDV za novembar ako 1.ispr.ispr. 3/2005. 88/2005 i 108/2006) Refakcija plaćene akcize na dizel gorivo poljoprivrednog gazdinstva Član 7.. zakon. 137/2004.2010. vođenja evidencija o odobrenim i izdatim odnosno markicama i obeležavanja cigareta i alkoholnih alkoholnih pića pića ("Sl.2010. za cigarete. 63/2006 . načinu i postupku ostvarivanja refakcije. 1.KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA II Evidencija o izdatim.2011.2011.2.pravna lica i preduzetnici I sa prometom većim od 20.1.1. 75/2005.2011. kalendarskom 84/2004. 86/2004 .2011.12-31. oni koji su se opredelili da 1. br. 85/2005 .1-31. smatra pretežnim u inostranstvo prometom dobara u inostranstvo ("Sl. br. na propisanom obrascu 1. 20/2009.12. iskorišćenim.2011. glasnik RS". normativima potrebnih količina za pogon traktora ("Sl. 124/2004 i 27/2005) Samostalni član 47[s3] u vezi sa članom 40. glasnik RS".1.2010.obrazac PPPDV decembar 2009.1.1. i član 49. uslovima za dobijanje ovlašćenja za distribuciju dizel goriva. br.2. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.2011. glasnik RS".00 dinara za prethodnih 12 meseci i 1. 63/2007 i 23/2008) Podnošenje zahteva Upravi za trezor za refakciju 1. Član 4. 80/2002.2010. zakona. st.dr. 10.12. Uvoz cigareta. glasnik RS".2011.dr.ispr. 10-11 13 .1. Izveštaj o poslovanju Član 72. stav 2. 15/2009 i 76/2009) 10.1. glasnik RS". 11/2005. odnosno alkoholna pića 5. obračunavaju i plaćaju PDV mesečno. Uredbe o kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuje šta se. oštećenim i 1. M E S E Č Porez na dodatu vrednost N . 5/2005.1.dr. br. 1.12-31. br. glasnik RS". 61/2005 i 61/2007) mesecu 10.1.12.12. je status pretežnog izvoznika stekao u novembru Mesečni izveštaj o poslovanju otvorenog odnosno zatvorenog investicionog fonda na propisanom obrascu OIF. 18% 8% Promet dobara Član 48.12-31. 70/2003. zakon i 53/2010) Poslednji rok za podnošenje Izmenjene poreske prijave . 56/2005.2010.12-31.2011.2011. 5. zakon. 72/2009 .2. Zakona o porezu i usluga u na dodatu vrednost ("Sl..2011.

1. br.pod1. Član 20. 62/2006. br.12-31.12. Zakona o osiguranju ("Sl. 63/2009 .OBRAZAC HOV4) 10.12-31. 36/2009) 10% 1. 101/2005 .1. rešenja Poreske 80/2002. Na osnovu rešenja Poreske uprave i rasta prosečne 35. 61/2005. ako nisu obavezno osigurana po osnovu zaposlenja u drugom preduzeću. 85/2005 . 3. 140/2004) Mesečni obračun poreza na premije neživotnog osiguranja .2011. vaoci rezidenti i 1. do 6. 53/2008 i 60/2009) Porez na dobit pravnih lica 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. 10.2011. 70/2004.1. 10.2011. 1. 55/2004.2011. 135/2004. Pravilnika o načinu i sadržaju Isplaćene zarade izveštavanja o planiranim i izvršenim rashodima zaposlenima u za plate u budžetima jedinica lokalne samoupramesecu ve ("Sl. 10% Na osnovu konačne poreske prijave Član 67.1-31.OBRAZAC MOPPNO 1.12. br.2011.). br.OBRAZAC PL .1-31. glasnik RS".dr..odluka USRS. 10. zakon.2010.dr. 87/2009) Član 7.2010. ("Sl.1. 5/2009 i 107/2009). 24/2001.2. 5% Zaključeni ugovori M E S E Naknada za korišćenje Č građevinskog zemljišta N I Izveštaj o izvršenim rashodima za plate u mesecu .12-31. član 4.1-31. glasnik RS".2010. Čl. br. Zakona o porezu na dobit pravnih lica PDP za 2009.12-31. Zakona o porezu na premije neživotnih osiguranja ("Sl.1. 84/2004 . 15.1. 80/2002 .2. 135/2004) i Pravilnik o načinu obračunavanja poreza na premije neživotnih osiguranja i o sadržini i načinu vođenja evidencije koja obezbeđuje vršenje kontrole obračuna i plaćanja poreza na premije neživotnih osiguranja ("Sl.2010.preduzetnici i lica koja su osnivači privrednih društava. 8/2010) Godišnja naknada za korišćenje građevinskog zemljišta plaća se u mesečnim iznosima 1. 40/2007. 31/2008.1. 10. 44/2009 i uprave 18/2010) Čl.12.80% mesečne bruto zarade iz prethodnog kvartala 14 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 15. glasnik RS". glasnik RS".2011.dr.2011.1.1-31.2011. glasnik RS". br. Zakona o porezu na dohodak Na osnovu građana ("Sl. drugom pravnom licu.ispr. državnom organu ili organu jedinice lokalne samouprave 15. Porez na dohodak građana od samostalne delatnosti Doprinosi za socijalno osiguranje . br.2. ili akontacione 43/2003. čl. nerezidenti .2. 1.2011.dr.2. 107/2005 i 109/2005 . 10-11 . 2.12. 25/2001.odluka USRS. član 17.1. br. br. nose lokalne vlasti 1. 1. 34/2003.II KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA Mesečni izveštaj o ulaganju u dužničke hartije od vrednosti .1-31.2011.1-31.12. 101/2007.2.2011. zakon. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. Uputstvo za sprovođenje Odluke o obavezi Visina ulaganja izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom ("Sl. glasnik RS". list grada Beograda". br.1.ispr. br. zakon. 10.12.2010. 10. 4. i 11. 19/2007. glasnik RS". zakon. 85/2005. glasnik RS".izda. Odluke o naknadi za korišćenje građevinskog zemljišta ("Sl. Član 118.2011.2011.12-31. 7/2005.1. 37/2004. (direktni i indirektni korisnici sredstava budžeta) 10. glasnik RS". Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. 15.12-31.1. 10. 84/2004 i 18/2010) prijave PDP za 2010.2011.2010. glasnik RS". 64/2004 . 80/2002.1.2011. i 5.1.2011.2011. 65/2006 . 63/2006 .odluka US i 107/2009).2011.

broj 135/2004) fiskalnih kasa 20. 80/2002. Č 3) N zemljišta I Obaveza proizvođača fiskalnih kasa da Poreskoj upravi . 43/2004 i 31/2009) korisnici). 26/2001.1-31.2010.) odluke Obaveza proizvođača fiskalnih kasa da deponuje sredstva na rok od dve 1. 10-11 15 .2011. 61/2005 i 54/2009) i član 51.Centrala dostavi kumulativne podatke o broju fiskalizovanih 1.2011.12. 62/2006 i 5/2009) 30. broj 135/2004) fiskalnih kasa Na osnovu Odluka o lokalnim i komunalnim taksama i rešenja Poreske Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl.12-31. 84/2004.2011. 1. 10% Porez na upotrebu mobilnog telefona plaća se: za vreme trajanja pretplatničkog odnosa za usluge mobilne Član 10. glasnik ("postpejd" RS".2010. odnosno obračun i uplata doprinosa za obavezno 1. 28. Refakcija plaćene akcize na ostale derivate nafte Isplaćena zarada ili obračunati doprinosi za obavezno socijalno osiguranje Član 4.12-31.2010. 15. fiskalnih kasa po tipu i modelu. tačka 3) Zakona o akcizama koji se koriste za industrijske svrhe ("Sl.12.12-31. br. uplaćuje porez na upotrebu mobilnog telefona. refakciju plaćene akcize na ostale derivate nafte Krajnji rok za isplatu zarada za prethodni mesec. socijalno osiguranje iz i na 1.2010.1.1. glasnik RS".12. glasnik RS". Zakona o radu ("Sl. 24/2005. 61/2005.2.12-31. broj 51/2005) Član 110. br. stav 1.2011. st. Zakona o fiskalnim kasama proizvođače ("Sl.2011. Sredstva obezbeđenja za Član 24. 72/2009 i 81/2009 . 15. 2. glasnik RS". načinu i postupku za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na ostale derivate nafte iz člana 9.2. Sredstva obezbeđenja za Član 24.KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA II Davalac usluga mobilne telefonije. uplatom za buduće korišćenje usluga mobilne telefonije ("pripejd" korisnici). E isticanje firme i naknada za uređivanje građevinskog 1. i 3. glasnik RS". najnižu osnovicu ako poslodavac nema sredstva za isplatu zarada 15.1.1.12-31. uprave ili br.2011. dana u mesecu. 15. stav 5. 18.1.12.12.2010. glasnik RS". Zakona o fiskalnim kasama proizvođače ("Sl.2011. držanje i nošenje dobara ("Sl. stav 2. Pravilnika o bližim uslovima.2010.1. do 15. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. Zakona o porezima na telefonije upotrebu.2011.1.2011.ispr.1.12. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.1-31.12-31. br. naplaćen u prethodnom mesecu. godine u visini od 5% od maloprodajne cene svake M fiskalizovane fiskalne kase E S Komunalna taksa za 1. glasnik RS".2011. njihovim maloprodajnim cenama i iznosu deponovanih sredstava Podnošenje zahteva Poreskoj upravi za 1. na propisani uplatni račun javnih prihoda.

stav 1.300. 12. godine ("Sl. godine) do 31. tačka 2) i člana 40g stav 1.12-31 . broj 36/2009 i 88/2010) ugostiteljskom objektu S V A K O D N E V N I 1) 2) Obaveštenje Poreske uprave o pravnim i fizičkim licima koja obavljaju delatnost o isplatama gotovog novca preko 1.1.1. tog zakona primenjivaće se na pravna lica koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od tri godine.000.dr.2011. 57/2004. 80/2002. br.2011. u skladu sa odredbama člana 91.1.2011. za velike poreske obveznike je dan isplate. br. Odluke o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna Sve gotovinske lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost ("Sl. godine.1-31.II KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA Čl. decembra 2011. Zakona o turizmu ("Sl.62 u promet do 222.00 dinara (banke iz člana 2. Boravišna taksa za svaki dan Čl.2011. 55/2004. i 12a Zakona o akcizama stopom rasta cena na malo u 2009. 1). 43/2003. a najkasnije dva dana od dana isplate. 3/2010) P E T N A Akciza1) E S T O D N E V N I Boravišna taksa 16. 61/2007.obrasci PP OD i PP OPJ. 15. tač. list SRJ”. stav 1. 30% ili Stavljanje od 14. br. Napomena: Rokovi se u slučaju da padaju u nedelju ili u dane državnih praznika. 3/2010). 12/2008 i 11/2010) Usklađeni iznosi akciza primenjuju se od 23. Zakona o akcizama stopom rasta cena na malo u periodu jun-decembar 2009. 9. Usklađeni dinarski iznosi akciza iz člana 9. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl.1.1-15. 10-11 . 22/2001. 16 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 43/2004. 45/2007. Rok za podnošenje zbirnih poreskih prijava za porez po odbitku . 114/2005. glasnik RS". 20. odredbe čl. tačka 10. 1. 3) Pravna lica i preduzetnici plaćaju za prethodni mesec . Svakodnevno Tačka 3.do 15. glasnik boravka u RS".12. br. isplate glasnik RS".12.20 ili uvoz din. kao i u druge dane kada organ pred kojim treba preduzeti radnje ne radi. 101/2005 . 31. godini. godine.1. 46/2005. * Od dana početka primene Zakona o stečaju (23.1.2011. a od 1 januara 2010 godine do 31. 135/2004. glasnik RS". 16. januar 2010. pod a) Zakona o platnom prometu) 1. 72/2003.2010. zakon. 1.1-15.2011. godine ("Sl. 33/97 i 31/01). godine primenjivaće se na pravna lica koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od dve godine. kao i na zarade. Zakona o akcizama ("Sl.2011.2. do 14. tačka 3) i čl. br. glasnik RS". i 108.1. pomeraju na prvi naredni radni dan.12-31 . 150-154. člana 40a stav 1.2010. decembra 2010. 103. 16. 5.1. 3) i 4) Zakona o akcizama stopom rasta cena na malo u periodu jun-decembar 2009. odnosno člana 9. 2) i 4).1-31. tač.2010.1. 5/2009 i 31/2009). Usklađeni dinarski iznosi akciza na cigarete iz člana 40a stav 1. 15.2011.2011. 4) Izveštaj se sačinjava u SAD dolarima prema zvaničnom srednjem kursu SAD dolara poslednjeg dana izveštajnog perioda. stav 2. 73/2001.

overava i izdaje ovlašćeno lice nadležnog organa. 2) licu koje je angažovano za sprovođenje određenog projekta na teritoriji Republike Srbije od strane implementarnog partnera (dalje: podimplementarni partner). odnosno stranom licu angažovanom na realizaciji projekta. 3) korisniku novčanih sredstava koja su predmet ugovora o donaciji.ispr. odnosno Republikom Srbijom. od strane davaoca donacije ili implementarnog partnera. angažovano na realizaciji projekta koji je predmet donacije. 4) stranom licu koje u Republici Srbiji nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu (dalje: strano lice). 27/2005.POREZ NA DODATU VREDNOST III IZMENE PROPISA O PDV KOJE SU DONETE U DECEMBRU 2010. odnosno Republikom. odnosno licu koje je angažovano za sprovođenje određenog projekta na teritoriji Republike Srbije od strane lica sa kojim je zaključen ugovor o donaciji (dalje: implementarni partner). 124/2004. kao i korisniku dobara ili usluga koji su predmet ugovora o donaciji. tač. glasnik RS". Zbog organizacionih promena u organu uprave (Ministarstvo 17 . Između ostalog. a tim ugovorom je predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati troškovi poreza. 140/2004. 99/2010 vaj pravilnik donet je pre svega sa ciljem da se na drugačiji način uredi postupak ostvarivanja poreskog oslobođenja kod prometa dobara i usluga čija se nabavka finansira sredstvima donacije. potpisuje. glasnik RS”. za promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora ili sa Republikom Srbijom. od strane korisnika novčanih sredstava. • Odredbama člana 21v Pravilnika. 54/2005. odnosno korisnika dobara i usluga iz tačke 3) ovog stava (dalje: korisnik donacije). 112/2006 i 63/2007 . 3) i 4) Pravilnika. a koje je. propisani su način i postupak ostvarivanja poreskih oslobođenja iz člana 21a stav 1. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS”. 10-11 O neće plaćati troškovi poreza.dalje: Zakon) kojim je propisano da se PDV ne plaća na promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora. ako je ta dobra ili usluge neposredno platio davalac donacije. neposredno data korisniku za finansiranje određenog projekta u Republici Srbiji. tačka 16a) Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. GODINE KOMENTAR PRAVILNIKA O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O NAČINU I POSTUPKU OSTVARIVANJA PORESKIH OSLOBOĐENJA KOD PDV SA PRAVOM I BEZ PRAVA NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA "Sl. tačka 16a) Zakona. stav 1. dobijenim na osnovu ugovora o donaciji koji je zaključen sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora. stav 1. Prema odredbama člana 21a stav 1. pod uslovom da je tim ugovorima predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Radi se o poreskom oslobođenju iz člana 24. 61/2005 i 61/2007 . 86/2004 . ako su ta sredstva. br. 84/2004.. kada se taj promet vrši neposredno korisniku donacije. odredbama člana 21v Pravilnika je propisano da potvrdu o poreskom oslobođenju za donacije u ovim slučajevima popunjava. 68/2005. 582/2006. obveznik može da ostvari ako promet dobara i usluga neposredno vrši: 1) licu sa kojim je zaključen ugovor o donaciji. br.dalje: Pravilnik) poresko oslobođenje iz člana 24. br.

odnosno korisnici donacije imaju obavezu da dostave Poreskoj upravi određenu dokumentaciju. stav 2. tačka 6) i stav 4. a za usluge prevoza prevozni dokument za te usluge. nakon stupanja na snagu Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika. i člana 7. st. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika. • Odredbama člana 1. Iz tog razloga se pristupilo izmeni člana 2. 1. 10-11 18 . Odredbom člana 2. Pravilnika i propisano da kao dokazi za ostvarivanje predmetnog poreskog oslobođenja služe: 1) overena kopija deklaracije o stavljanju robe u slobodan promet u kojoj je navedena vrednost sporednih troškova.Razlog za ove izmene je taj što navedene odredbe Pravilnika nisu dovoljno prePoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Pravilnika kojima je propisano koje dokaze treba da poseduje obveznik da bi ostvario poresko oslobođenje za prevozne i ostale usluge koje su povezane sa uvozom dobara. overava i izdaje ovlašćeno lice korisnika donacije. potrebno je osim računa i prevoznog dokumenta za izvršene usluge prevoza posedovati i overenu kopiju deklaracije o stavljanju robe u slobodan promet u kojoj je navedena vrednost sporednih troškova. članu 21đ stav 2. u roku od 15 dana od dana nastanka promene. kao i implementarni partneri. bilo je neophodno na drugačiji način urediti taj postupak. U praktičnoj primeni ove odredbe javile su se određene poteškoće jer u mnogim slučajevima ovi dokumenti nisu bili dovoljan dokaz da bi se sa sigurnošću moglo utvrditi da je vrednost neke usluge koja je povezana sa uvozom dobara uračunata u osnovicu za obračun PDV kod uvoza dobara. izdat u skladu sa Zakonom. pored računa i prevoznog dokumenta. iz člana 24. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika) i precizirati da republički organ čiji je funkcioner zaključio ugovor o donaciji u ime Republike Srbije. Propisuje se da potvrdu o poreskom oslobođenju popunjava. To znači da će se na osnovu deklaracije o stavljanju robe u slobodan promet moći utvrditi da li je vrednost prevoznih i ostalih usluga koje su povezane sa uvozom dobara uračunata u osnovicu za obračun PDV kod uvoza dobara i u slučaju kada nije uračunata u carinsku vrednost (u Rubrici 44.„Troškovi koji se uračunavaju u poresku osnovicu.Centrali otisak pečata.III POREZ NA DODATU VREDNOST finansija) koji je bio nadležan za izdavanje potvrda o poreskom oslobođenju. • Odredbama člana 3. tačka 1) Zakona. U tom smislu se. Pravilnika je propisano da kao dokaz da je vrednost ovih usluga sadržana u osnovici za obračun PDV kod uvoza dobara služi dokument o vrsti usluge i iznosu sporednih troškova. kao i za sprovođenje nekih drugih radnji u postupku ostvarivanja navedenih poreskih oslobođenja. nakon izvršenih potrebnih provera. stav 1. izdata u skladu sa carinskim propisima. već ovlašćeno lice korisnika donacije.Centrali na overu. osnovna izmena se sastoji u tome da kao dokaz za ostvarivanje poreskog oslobođenja. Kao dokaz za ostvarivanje poreskog oslobođenja za prevozne i ostale usluge koje su povezane sa uvozom (odnosno kao dokaz da je vrednost ovih usluga uračunata u osnovicu za obračun PDV pri uvozu dobara). služi overena kopija deklaracije o stavljanju robe u slobodan promet u kojoj je navedena vrednost sporednih troškova. Potvrdu o poreskom oslobođenju za donacije. potpisuje. odredbom člana 5. 2. a pre svega radi usklađivanja sa pomenutim organizacionim promenama i napred navedenim izmenama postupka. sadržina potvrde i obaveza Poreske uprave da. a koja je izdata u skladu sa carinskim propisima. člana 6. tačka 5). a ne uračunavaju se u carinsku vrednost”). kao i članu 21z stav 2. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika menjaju se odredbe člana 2. dopunjuje i odredba člana 21g Pravilnika kojom je propisana obaveza Poreske uprave da vodi evidencije. odnosno Poreske uprave). tač. u tri primerka i dostavlja Poreskoj upravi . 3. tačka 5). odnosno stranog lica. 3) i 4) Pravilnika. Jedinstvene carinske isprave. propisano je da se u članu 21b stav 3. nakon stupanja na snagu Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika neće izdavati ovlašćeno lice nadležnog organa (Ministarstva finansija. da pre izdavanja prve potvrde o poreskom oslobođenju za donacije dostavi Poreskoj upravi . Pored toga. kao i obaveštenje o promenama lica kojima je dato ovo ovlašćenje. i 2. izdata u skladu sa carinskim propisima. tačka 6) Pravilnika reči: „datum i iznos uplaćenih avansnih sredstava” zamenjuju rečima: „iznos novčanih sredstava koja će biti avansno uplaćena”. tačka 5) i stav 3. zatim obaveza korisnika donacije. 3) prevozni dokument za izvršene usluge prevoza. bilo je neophodno u članu 21a Pravilnika izmeniti st. kojim se smatrao račun ili drugi dokument koji služi kao račun izdat u skladu sa Zakonom. Kao što vidimo. podatke o licima ovlašćenim za izdavanje potvrda o poreskom oslobođenju za donacije sa deponovanim potpisima tih lica. (član 2. overi sva tri primerka potvrde o poreskom oslobođenju. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza (dalje: Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika) menja se član 21v Pravilnika i drugačije se uređuju način i postupak ostvarivanja poreskih oslobođenja iz člana 21a stav 1. pod šifrom V81 . Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika. 2) račun ili drugi dokument koji služi kao račun. i 4. koje je kao takvo prethodno prijavljeno Centrali Poreske uprave Članom 4. odnosno stranog lica.

2008.. obveznik PDV u evidencionoj prijavi. odnosno zahtev za izdavanje potvrde o poreskom oslobođenju. • Odredbom člana 9. odnosno 4.000.ispr. Zakona propisano je da obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4. 10-11 Z Po ovom pitanju Ministarstvo finansija zauzelo je stav.” 19 . ispunjava sve obaveze propisane Zakonom . Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika precizirana je odredba člana 24.000. koja je neophodni uslov za ostvarivanje poreskog oslobođenja prilikom vršenja prometa licu sa kojim je zaključen ugovor o donaciji ili licu koje je angažovano za sprovođenje određenog projekta na teritoriji Republike Srbije (u smislu čl. između ostalog odnosi i na usluge ishrane dece u predškolskim ustanovama.datum početka obavljanja delatnosti koja podleže PDV.000 dinara.000 dinara dužan da. • UTVRĐIVANJE UKUPNOG PROMETA DOBARA I USLUGA U SMISLU ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST akonom o porezu na dodatu vrednost („Sl. tač. 21a Pravilnika).000 dinara. odnosno koji prima avans za budući promet dobara i usluga.POREZ NA DODATU VREDNOST III cizne. Povodom tumačenja ove odredbe u neposrednoj primeni Zakona. ne dostavljaju ponovo. vodi evidenciju. stav 1. kao i da ostvaruje Zakonom zagarantovana prava? Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. da bi ostvario poresko oslobođenje).000. imajući u vidu da se potvrda za poresko oslobođenje izdaje pre nastanka poreske obaveze (odnosno da obveznik PDV koji vrši promet dobara i usluga. • Odredbom člana 11. tač.. treba da navede dan koji sledi danu u kojem je ostvario ukupan promet veći od 4. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika dodaje se novi član 21l kojim se propisuje obaveza da se..obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4. 1. S obzirom na to. godine: „. Obrasca EPPDV. može da sadrži samo iznos novčanih sredstava koja će biti avansno uplaćena. u cilju sprovođenja postupaka za ostvarivanje poreskih oslobođenja iz člana 24. izdaje račune.2.dalje: Zakon) određuje se iznos ukupnog prometa dobara i usluga kao relevantna činjenica za nastanak određenih prava i obaveza obveznika. 12) i 13) Zakona. potvrda o poreskom oslobođenju. kao sporno. • Odredbom člana 10. . glasniku Republike Srbije”. glasnik RS”. pojavilo se nekoliko pitanja. 2011. podnosi poreske prijave i drugo. • Odredbom člana 8. odnosno podnošenja zahteva za njeno izdavanje avansna sredstva još uvek nisu uplaćena). 413-00-1605/2008-04 od 1. najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave. mora posedovati potvrdu o poreskom oslobođenju u momentu nastanka poreske obaveze.. Pravilnika. dužan je da. pri čemu u ovom slučaju. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika je propisano da se ugovori o donaciji i druga dokumentacija koji su Poreskoj upravi dostavljeni u skladu sa Pravilnikom. stav 1.da podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu do isteka roka za predaju periodične poreske prijave (10 dana po isteku tekućeg poreskog perioda). br. • Od kojeg momenta obveznik ima obavezu da obračunava i plaća PDV i ispunjava druge obaveze utvrđene Zakonom.000. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika predviđa se da ovaj pravilnik stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Sl. godine. 84/2004.16v) Zakona.000 dinara. između ostalih i u Mišljenju br. stav 2. 61/2005 i 61/2007 . tako da se poresko oslobođenje iz člana 25. obračunava i plaća PDV. 86/2004 . počev od dana koji sledi danu u kojem je ostvario ukupan promet veći od 4. podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu. 16a) . a ne i iznos tih sredstava koja su uplaćena (jer u momentu izdavanja potvrde. a da poreska obaveza nastaje danom izvršenja prometa ili danom naplate avansnih sredstava.9. u delu 2. ugovori i druga dokumentacija dostavljaju Poreskoj upravi na srpskom jeziku.. Odredbom člana 38. pod rednim brojem 2.

III

POREZ NA DODATU VREDNOST

• Do kojeg roka je obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4.000.000 dinara a manji od 20.000.000 dinara, dužan da podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu, s obzirom da su se pojavila različita tumačenja za koji poreski period ovaj obveznik obračunava i plaća PDV (mesečno ili tromesečno) pa samim tim i različita tumačenja u pogledu prvog roka za predaju periodične poreske prijave? Ministarstvo finansija je u Mišljenju br. 413-001713/2008-04 od 10.10.2008. godine, zauzelo stav da je za ove obveznike poreski period kalendarsko tromesečje. Saglasno odredbi člana 33. stav 3. Zakona, mali obveznik, koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 2.000.000 dinara, može se opredeliti za obavezu plaćanja PDV na početku kalendarske godine podnošenjem prijave za PDV (dalje: evidenciona prijava) nadležnom poreskom organu najkasnije do 15. januara tekuće godine. Odredbom člana 34. stav 5. Zakona propisano je, da poljoprivrednik može da se na početku kalendarske godine opredeli za obavezu plaćanja PDV, podnošenjem evidencione prijave nadležnom poreskom organu najkasnije do 15. januara tekuće godine, pod uslovom da je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno poljoprivrednih usluga u iznosu većem od 2.000.000 dinara. Iz navedenih zakonskih odredaba se zaključuje da pravo malog obveznika, odnosno poljoprivrednika, da se na početku kalendarske godine opredeli za obavezu obračunavanja i plaćanja PDV, zavisi od iznosa ukupnog prometa dobara i usluga (ostvarenog ili procenjenog). Takođe, a u skladu sa odredbom člana 38. stav 2. Zakona, evidencionu prijavu podnosi i obveznik koji pri otpočinjanju obavljanja delatnosti proceni da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 4.000.000 dinara. Obaveza, odnosno pravo obveznika (lica iz člana 8. i člana 9. stav 2. Zakona) da podnese evidencionu prijavu zavisi od iznosa ukupnog prometa dobara i usluga koji je ostvario u prethodnih 12 meseci (odnosno koji procenjuje da će ostvariti u narednih 12 meseci). Vrednost ukupnog prometa dobara i usluga za mogućnost opredeljenja za obavezu plaćanja PDV, odnosno za obavezno evidentiranje za PDV, iz čl. 33, 34. i 38. Zakona, utvrđivala se u iznosu od 1.000.000 dinara, odnosno 2.000.000 dinara, zaključno sa 31.12.2007. godine, dok se od 1.1.2008. godine, prema odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost

(„Sl. glasnik RS”, br. 61/2007), vrednost ukupnog prometa utvrđuje u iznosu: • od 2.000.000 dinara za mogućnost opredeljenja za obavezu plaćanja PDV, • odnosno 4.000.000 dinara za obavezno evidentiranje za PDV. Po službenoj dužnosti, a po sprovedenom postupku, nadležni poreski organ izvršiće brisanje obveznika iz evidencije za PDV, ako je ostvario ukupan promet u prethodnoj kalendarskoj godini manji od 2.000.000 dinara (član 39. stav 2. Zakona). Obaveza nadležnog organa da izvrši brisanje obveznika PDV iz evidencije za PDV, zavisi od iznosa ukupnog prometa dobara i usluga koji je je taj obveznik ostvario u prethodnoj kalendarskoj godini.

Pojam ukupnog prometa dobara i usluga
Jedina zakonska odredba koja bliže određuje ukupan promet dobara i usluga je odredba člana 33. stav 1. Zakona, kojom je propisano da lice čiji ukupan promet dobara i usluga, osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti (dalje: ukupan promet) u prethodnih 12 meseci nije veći od 4.000.000 dinara, odnosno ako pri otpočinjanju obavljanja delatnosti proceni da u narednih 12 meseci neće ostvariti ukupan promet veći od 4.000.000 dinara (dalje: mali obveznik), ne obračunava PDV za izvršen promet dobara i usluga. Ovom zakonskom odredbom je propisano da se u ukupan promet dobara i usluga ne uračunava promet opreme i objekata za vršenje delatnosti. U skladu sa odredbama člana 2. Pravilnika o utvrđivanju opreme i objekata za vršenje delatnosti i o načinu sprovođenja ispravke odbitka prethodnog poreza za opremu i objekte za vršenje delatnosti („Sl. glasnik RS”, br. 67/2005), oprema za vršenje delatnosti jeste dobro pojedinačne vrednosti najmanje 500.000 dinara, bez PDV, koje ima karakter opreme, čiji je vek upotrebe duži od jedne godine, a koje se koristi ili će se koristiti za vršenje delatnosti, a objekti za vršenje delatnosti jesu objekti iz zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja, kao i ekonomski deljive celine u okviru tih objekata, a koji se koriste ili će se koristiti za vršenje delatnosti. Opremom za vršenje delatnosti smatra se dobro: • koje ima pojedinačnu vrednosti najmanje 500.000 dinara, bez PDV; • koje ima karakter opreme; • čiji je vek upotrebe duži od jedne godine; • koje se koristi ili će se koristiti za vršenje delatnosti. Objekti za vršenje delatnosti su objekti u smislu zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja kao i ekonomski deljive celine u okviru tih objekata, bez obzira
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

20

POREZ NA DODATU VREDNOST

III

na njihovu vrednost, ako se koriste ili će se koristiti za vršenje delatnosti. Svi navedeni uslovi moraju biti ispunjeni da bi se dobro smatralo opremom za obavljanje delatnosti, odnosno da bi se objekat smatrao objektom za obavljanje delatnosti. Naknada za promet ovih dobara (opreme i objekata za vršenje delatnosti) ne uračunava se u ukupan promet dobara i usluga bez obzira što je promet tih dobara oporeziv PDV. Međutim, ova odredba Zakona nije dovoljna za precizno definisanje ukupnog prometa dobara i usluga, te se u neposrednoj primeni Zakona pojavilo niz spornih pitanja o tome šta se sve uračunava u iznos ukupnog prometa dobara i usluga.

Iznosi koji se uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga
U ukupan promet dobara i usluga uračunava se naknada za promet dobara i usluga koji se smatra predmetom oporezivanja PDV. Ovo pravilo ima izuzetaka, jer, kao što je navedeno, naknada za promet opreme i objekata za vršenje delatnosti se ne uračunava u ukupan promet, i u slučaju kada je ovaj promet predmet oporezivanja PDV. Takođe, u ukupan promet se uračunavaju i neki iznosi koji ne predstavljaju naknadu za promet dobara i usluga, kao što je npr. osnovica za obračun PDV kod prometa dobara i usluga bez naknade koji je predmet oporezivanja PDV.

Naknada za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV
Odredbom člana 3. Zakona propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku. Iako je odredbama čl. 4. i 5. Zakona propisano šta se smatra prometom dobara i usluga, a čl. 11. i 12. Zakona šta se smatra mestom prometa dobara i usluga, u neposrednoj primeni Zakona, u mnogim pojedinačnim slučajevima postavilo se pitanje da li neki novčani iznos predstavlja naknadu za promet dobara ili usluga koji je oporeziv PDV, da li se taj iznos iskazuje u poreskoj prijavi poreza na dodatu vrednost (Obrazac PPPDV), kao i da li se taj iznos uračunava u ukupan promet dobara i usluga. Takođe treba imati u vidu da se naknada za promet dobara i usluga ne izražava uvek u novčanom iznosu već u obliku prometa dobara i usluga, u kojem slučaju se osnovica za obračun PDV utvrđuje u skladu sa odredbom člana 17. stav 4. zakona, i taj iznos se iskazuje u poreskoj prijavi i uračunava u ukupan promet. Naknada za isporuku dobara na lizing uračunava se u ukupan promet dobara i usluga, s obzirom da se predaja dobra (predmeta lizinga) primaocu lizinga
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

(kod ugovora o lizingu kojim je predviđen otkup predmeta lizinga) smatra prometom dobara u smislu člana 4. stav 3. tačka 2) Zakona, odnosno prometom usluga u smislu člana 5. Zakona (kod ugovora o lizingu kojim nije predviđen otkup predmeta lizinga) koji je oporeziv PDV. Primljena sredstva (novčana ili neka druga) po osnovu ugovora o sponzorstvu smatraju se naknadom za promet usluge koja je oporeziva PDV i uračunavaju se u ukupan promet dobara i usluga. Sponzorstvom se smatra i svaki vid reklamiranja davaoca sredstava i ako se to formalno ne vrši na osnovu ugovora o sponzorstvu već na primer na osnovu ugovora o donaciji ili ugovora o finansiranju projekta i sl. Subvencije koje u suštini predstavljaju naknadu za promet dobara i usluga uračunavaju se u ukupan promet (npr. novčana sredstva koja primaju javna preduzeća iz budžeta jedinice lokalne samouprave, a koja u suštini predstavljaju naknadu za promet komunalnih usluga koje to javno preduzeće vrši u javnom interesu, uračunavaju se u ukupan promet). Međutim, subvencije koje po svojoj prirodi ne predstavljaju naknadu za promet dobara i usluga, kao što je na primer subvencija koja se daje javnom preduzeću da bi se obezbedilo njegovo normalno funkcionisanje i isplata zarada zaposlenima, ne uračunava se u ukupan promet dobara i usluga. Kamata koju prodavac obračunava i naplaćuje od kupca kod prodaje dobara na rate uračunava se u osnovicu za obračun PDV za promet predmetnog dobra, odnosno i u ukupan promet dobara i usluga prodavca. Međutim, neke druge vrste kamata, koje po svojoj prirodi ne predstavljaju naknadu ili deo naknade za promet dobara i usluga (npr. zatezna kamata) ne uračunavaju se u ukupan promet obveznika.
„...osnovicu za obračun PDV čini ukupna naknada koju isporučilac dobara prima ili treba da primi, a u koju se uračunava i iznos ugovorene kamate koju isporučilac dobara zaračunava primaocu bez PDV, s obzirom na to da ova vrsta kamte predstavlja deo naknade za promet dobara.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-001859/2007-04 od 16.1.2008. godine).

Naknada koju obveznik naplaćuje kao razliku u ceni po osnovu klizne skale uračunava se u osnovicu za obračun PDV i u ukupan promet dobara obveznika.
„...naknada koja se naplaćuje kao razlika u ceni po osnovu klizne skale uključuje se u poresku osnovicu za obračun PDV za pružene komunalne usluge održavanja puteva.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-00409/2005-04 od 4.8.2005. godine).

21

III

POREZ NA DODATU VREDNOST

Posredničke provizije (naknade za promet usluga posredovanja) kod prometa usluga posredovanja koje su predmet oporezivanja PDV, uračunavaju se u ukupan promet. Provizija (naknada) koju menjačnica ostvari pri otkupu i prodaji efektivnog stranog novca i čekova građana, naknada koju ostvari od Narodne banke Srbije po osnovu prodaje otkupljene efektive i čekova građana, kao i naknada koju ostvari za promet drugih usluga koje su predmet oporezivanja PDV (bez obzira da li su oslobođene PDV), uračunava se u ukupan promet menjačnice. Međutim, u ukupan promet menjačnice ne uračunava se prihod koji menjačnica ostvari po osnovu kursnih razlika, pošto se ovaj prihod ne smatra naknadom za promet dobara i usluga. Iznosi koje obveznik naplaćuje u svoje ime, a za tuđ račun uračunavaju se u ukupan promet, iako obveznik prenosi te iznose licu u čiji račun ih je naplatio.

- dalje: Uredba), na ovaj promet se ne obračunava i ne plaća PDV, ali to ne znači da se ovaj promet ne smatra predmetom oporezivanja PDV, jer se prema odredbama člana 11. Zakona smatra da je ovaj promet izvršen na teritoriji Republike Srbije. Pre bi se moglo reći da se radi o oslobođenju sa pravom na odbitak prethodnog poreza. Radi se o posebnom režimu primene Zakona, a prema odredbi člana 61. kojom je propisano da će Vlada Republike Srbije urediti izvršavanje ovog zakona na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244.

Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV bez prava na odbitak prethodnog prometa
Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV bez prava na odbitak prethodnog prometa uračunava se u ukupan promet dobara i usluga. Ova naknada iskazuje se na polju 002 Obrasca PPPDV. Međutim, naknada za promet objekata iz člana 25. stav 2. tačka 3) - promet objekata koji se ne smatra prvim prenosom prava raspolaganja, ne iskazuje se u poreskoj prijavi i ne uračunava se u ukupan promet dobara i usluga. Na promet ovih objekata plaća se porez na prenos apsolutnih prava. Po ovom pitanju je Ministarstvo finansija dalo Mišljenje br. 413-00-1805/2007-04 od 18.12.2007. godine: „...stanovi koji su izgrađeni pre 1.1.2005. godine, nisu predmet oporezivanja PDV, pa se podaci o prometu ovih stanova ne iskazuju u Obrascu PPPDV...” Naknada za promet svih drugih dobara i usluga iz člana 25. Zakona, kao što je naknada za promet usluga osiguranja i reosiguranja, naknada za promet zemljišta (iako se za ovaj promet plaća porez na prenos apsolutnih prava), promet usluga davanja u zakup stanova i dr., uračunava se u ukupan promet dobara i usluga. Kamate na novčane pozajmice i kredite iskazuju se na polju 002 Obrasca PPPDV i uračunavaju se u ukupan promet dobara i usluga.
„...kada obveznik PDV za promet usluge davanja novčane pozajmice na osnovu zaključenog ugovora o zajmu ostvaruje naknadu (kamatu), podatak o iznosu naknade (kamate) iskazuje se u delu I Obrasca PPPDV, pod rednim brojem 2 u polju 002.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-001208/2006-04 od 24.10.2006. godine).

Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza
Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza uračunava se u ukupan promet dobara i usluga obveznika. Ova naknada iskazuje se na polju 001 Obrasca PPPDV. Moraju biti ispunjeni svi uslovi iz člana 24. Zakona i Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS”, br. 124/2004, 140/2004, 27/2005, 54/2005, 68/2005, 58/2006, 112/2006 i 63/2007), da bi ovaj promet bio oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza. Ako svi propisani uslovi za ostvarivanje poreskog oslobođenja nisu ispunjeni, promet ovih dobara i usluga je oporeziv PDV, a naknada za taj promet se iskazuje na polju 003 ili 004 Obrasca PPPDV. Međutim, ovo ne utiče na uključivanje naknade za ovaj promet u ukupan promet obveznika - i u jednom i u drugom slučaju iznos naknade se uključuje u ukupan promet i to u poreskom periodu kada je promet izvršen, bez obzira da li je obveznik u tom poreskom periodu ostvario pravo na poresko oslobođenje, odnosno pribavio sve potrebne dokaze (ako nije pribavio sve potrebne dokaze promet je oporeziv i po tom osnovu se uključuje u ukupan promet). U ukupan promet dobara i usluga uključuje se i naknada za promet dobara koja se otpremaju na teritoriju AP Kosovo i Metohija. Naime, ako su ispunjeni svi uslovi propisani Uredbom o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244 („Sl. glasnik RS”, br. 15/2005

Budžetski korisnici (kao što su škole, bolnice, socijalne ustanove i sl.), iznos novčanih sredstava koja dobijaju iz budžeta za obavljanje delatnosti (obrazovanja, zdravstvene ili socijalne zaštite i dr.) iskazuju u polju 002 Obrasca PPPDV i ovaj iznos se uračunava u ukupan promet dobara i usluga ovih obPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

22

” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. utoliko koliko utiču na izmenu osnovice za obračun PDV (Mišljenje Ministarstva finansija. Iznosi koji se ne uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga Iznosi koje obveznik naplaćuje u ime i za račun drugog. ispravi u skladu sa izmenom. a da bi izvršio ispravku PDV prvo mora da izvrši ispravku osnovice. Osnovica za promet dobara i usluga bez naknade Isporuka dobara i usluga bez naknade. socijalnog staranja i dr. odnosno izmene osnovice za obračun PDV i do izmene ukupnog prometa. godine). smatraju predmetom oporezivanja pod uslovom da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove mogao odbiti u potpunosti ili srazmerno. da ako se izmeni osnovica za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV. koji duguje po tom osnovu. Kod prometa špediterskih usluga. Ovi iznosi se ne uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga obveznika. ne uračunava se u ukupan promet obveznika. br. 413-00-962/2006-04 od 4. „. godine ili br. stav 1. kasa skonto i sl. „. s obzirom da se ovi novčani iznosi smatraju naknadom za promet usluga koji vrše. 10-11 Iznosi koje naplaćuje obveznik koji se bavi prometom usluga prodaje elektronskih dopuna za mobilne telefone krajnjim korisnicima. u skladu sa odredbama člana 21. ne uračunavaju se u ukupan promet špeditera. br. U ukupan promet ovog obveznika uračunava se samo iznos naknade koji naplaćuje za promet usluge prodaje elektronskih dopuna. Naknadni popusti u ceni. uzimanje i upotreba dobara koja su deo poslovne imovine obveznika za lične potrebe osnivača. ovaj promet nije predmet oporezivanja PDV. Ako se iz bilo kojeg razloga izmeni osnovica za obračun dobara..) ostvaruju naknadu iz budžeta Republike Srbije. Treba napomenuti da se iznos budžetski sredstava.6.iznos novčanih sredstava koji je dosuđen stranci. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Iako se iznos osnovice za obračun PDV za promet dobara i usluga bez naknade i za svaki drugi promet iz člana 4. u ukupan promet uračunavaju iznos budžetskih sredstava koji im je po osnovu obavljanja prometa dobara i usluga prenet iz budžeta Republike Srbije. stav 4.2005. obveznik koji je isporučio dobra ili usluge dužan je da iznos PDV.. stav 4. ne uračunava se u osnovicu za obračun PDV za izvršeni promet dobara i usluga. Ispravka osnovice za obračun PDV (izmena naknade za promet dobara i usluga) Odredbom člana 21. godine). Zakona propisano je. Ako obveznik vrši promet ovih usluga u svoje ime a za račun operatera. odnosno na osnovu kojeg nastaje obaveza podnošenja evidencione prijave nadležnom poreskom organu. a samim tim ni u iznos ukupnog prometa na osnovu kojeg advokat može da se opredeli za plaćanje PDV. zaposlenih i drugih lica. celokupan iznos se uračunava u ukupan promet tog obveznika.POREZ NA DODATU VREDNOST III veznika. kao i uzimanje i upotreba dobara koja su deo poslovne imovine obveznika i pružanje usluga bez naknade za lične potrebe osnivača. izvrši ispravku PDV koji duguje po tom osnovu. zaposlenih i drugih lica i iskazani rashod iznad količine koja se utvrđuje aktom Vlade. stav 3. rabat. s obzirom da ne predstavljaju 23 . kao i iskazani rashod iznad količine koji se utvrđuje aktom Vlade. a koje mu komitent naknadno refundira. st. odnosno osnovice za obračun PDV dolazi i do izmene ukupnog prometa dobara i usluga tog obveznika.9. U svim navedenim slučajevima osnovica za obračun PDV se utvrđuje u skladu sa odredbama člana 18. ovi iznosi se uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga obveznika.2.. smatraju se predmetom oporezivanja PDV.korisnici budžetskih sredstava (npr. Boravišna taksa koju ugostitelj naplaćuje od gostiju u ime i za račun jedinice lokalne samouprave. Dakle. u ime i za račun operatera mobilne telefonije. ne uračunavaju se u osnovicu za obračun PDV. obrazovanja. i 2. Zakona. 1. Promet dobara bez naknade.2009. iznosi koje špediter plaća u ime i za račun komitenta. socijalne ustanove i dr. Zakona. a koji advokat naplati u ime i za račun stranke i prenese stranci u čije ime i za čiji račun je izvršio naplatu. bolnice. 413-00339/2005-04 od 9. tačka 2) Zakona. smatra naknadom za promet usluga i uračunava u ukupan promet bez obzira da li se sredstva prenose iz budžeta Republike Srbije ili budžeta jedinica lokalne samouprave ili autonomne pokrajine (u navedenom mišljenju reč je samo o sredstvima iz budžeta Republike Srbije).). koji za promet dobara i usluga (npr. usluge lečenja. u navedenim slučajevima.2005. ne iskazuje u Obrascu PPPDV. dovode do izmene naknade za promet dobara i usluga. ne uračunavaju se u ukupan promet tog obveznika (već u ukupan promet operatera). U suprotnom.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. godine).10. super rabat. škole. u skladu sa odredbom člana 17. s obzirom na to da se ova budžetska sredstva smatraju naknadom za izvršeni promet. Zakona.2006. br.. utiču na ukupan promet kao korektivna stavka. i člana 5. 413-00-02526/2005-04 od 20. obveznik je dužan da. 413-001318/2009-04 od 12. Samom izmenom naknade.

413-002920/2005-04 od 8. odnosno na osnovu kojeg postoji obaveza evidentiranja u sistem PDV u skladu sa članom 38. kao i kod otpremanja dobara na teritoriju APKM. Naknada za promet usluga za koje se. u ukupan promet dobara i usluga za određivanje poreskog perioda obveznika PDV. kao i rashod dobara (kalo.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. ne smatraju se predmetom oporezivanja PDV i ne uračunavaju se u ukupan promet obveznika. 413-00-350/2009-04 od 6. ne smatraju se predmetom oporezivanja PDV. Zakona. br. ukoliko je ta protivčinidba u obliku prometa dobara i usluga koji je predmet oporezivanja PDV. Uzimanje dobara i vršenje usluga za sopstvene potrebe obveznika . Zakona. Naime. Manjak dobara nastao usled više sile ili na drugi propisan način.5. u skladu sa odredbama člana 12. 413-0001123/2005-04 od 11. uzimanje i upotreba dobara koja su deo poslovne imovine obveznika za lične potrebe osnivača. 413-00-31/5-05-04 od 22. Zakona. članarine koje u suštini predstavljaju naknadu za promet usluga članovima. Zakona. br. smatra da je izvršen u inostranstvu. Međutim. primanje novčanih sredstava bez obaveze primaoca da izvrši neku protivčinidbu davaocu u vidu prometa dobara i usluga. odnosno kod uništavanja ovih dobara) obračunava se i plaća PDV. zakona.2005. i u tom slučaju. o posebnom režimu primene Zakona. ne uračunava se u ukupan promet dobara i usluga. s obzirom na to da se radi o naknadi za promet koji nije predmet oporezivanja PDV shodno odredbi člana 3. uračunava u ukupan promet dobara i usluga obveznika.2009. Prema tome.12. godine).4. kvar i lom) do količine koja se utvrđuje aktom vlade. godine). br. br. 413-001744/2007-04 od 21. prodaja vrednosnih kartica i mobiklik paketa (Sim i Scratch kartica) .” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. prilikom prodaje Sim i Scratch kartica od strane obveznika PDV sa teritorije Republike van APKM kupcima na teritoriju APKM. za koje obveznik pdv obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove nije mogao odbiti u potpunosti ili srazmerno ne smatraju se predmetom oporezivanja PDV i njihova vrednost se ne uračunava u ukupan promet obveznika. godine). 11. te se osnovica za obračun PDV utvrđena u skladu sa Zakonom. Međutim. zakona.2005. kojom je propisano da će Vlada Republike Srbije urediti izvršavanje ovog zakona na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244.2007. Primljena novčana sredstva na ime donacije ne uračunavaju se u promet dobara i usluga. uračunavaju se u ukupan promet. ovaj promet nije predmet oporezivanja PDV a naknada za ovaj promet ne iskazuje se u poreskoj prijavi. ne smatra se predmetom oporezivanja PDV. u praksi se često ugovorom o „donaciji” ugovori i neka protivčinidba primaoca sredstava. udruženja) a koje ne predstavljaju naknadu za promet dobara ili usluga ne uračunavaju u ukupan promet. van teritorije Republike Srbije ne uračunava se u iznos ukupnog prometa dobara i usluga na osnovu kojeg lice može da se opredeli za obavezu plaćanja PDV u skladu sa članom 33. Primera radi. U ukupan promet špeditera uračunava se samo naknada koju naplaćuje od komitenta za promet špediterske usluge.12. godine). „Imajući u vidu. Radi se. u skladu sa odredbama čl. Prema tome ovaj promet se ne smatra predmetom oporezivanja PDV. a obveznik PDV . 413-002695/2005-04 od 22. rastur. vrednost tih dobara i usluga ne uračunava se u ukupan promet obveznika.2005. Da li članarina predstavlja naknadu za promet dobara i usluga treba utvrditi u svakom konkretnom slučaju (Objašnjenje Ministarstva finansija br.unapred plaćene usluge mobilne telefonije smatra prometom usluga za koje se mesto prometa utvrđuje prema mestu primaoca usluge. taj iznos predstavlja naknadu za promet dobara i usluga i uračunava se u ukupan promet. Međutim. ne uračunavaju se primljena novčana sredstva u vidu donacije.2005. Promet dobara bez naknade. godine). a prema odredbi člana 61. i 12. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Prema tome. 10-11 24 . „Naknada za promet usluga čije je mesto prometa u skladu sa odredbama člana 12. Naknada za promet dobara i usluga za koji se.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija.III POREZ NA DODATU VREDNOST naknadu za promet dobara i usluga. „Primljena novčana sredstva bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši protivčinidbu davaocu (promet dobara i usluga).pružalac usluga mobilne telefonije ima pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa Zakonom. na rashodovana osnovna sredstva (na promet ovih dobara uz naknadu ili bez naknade. da se sa aspekta Zakona. članarine koje naplaćuje biblioteka smatraju se naknadom za promet usluga izdavanja knjiga (Mišljenje Ministarstva finansija br.1. smatra da su izvršene na teritoriji AP Kosovo i Metohija ne uračunava se u ukupan promet obveznika. Naime.4. PDV se ne obračunava i ne plaća.u poslovne svrhe ne smatra se predmetom oporezivanja PDV (Mišljenje Ministarstva finansija. Članarine koje članovi plaćaju (npr. zaposlenih i drugih lica i iskazani rashod iznad količine koja se utvrđuje aktom vlade. godine).

u ovom slučaju ne radi o naknadi za promet dobara ili usluga koji je predmet oporezivanja PDV.2005. godine). već se radi o prihodu ostvarenom po osnovu zaštite određenog potraživanja valutnom klauzulom. iznos garancije (depozita) ne predstavlja naknadu za promet dobara i usluga.” ne predstavlja predmet oporezivanja prema navedenim zakonskim odredbama. Zakona). utvrđuje se u skladu sa članom 22. zakupnine).depozita. izmena poreske osnovice ne vrši se ni u slučaju ostvarenog rashoda po osnovu ugovorene valutne klauzule.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija.. Osnovica za obračun PDV kod prometa dobara i usluga za koji je ugovorena valutna klauzula. 413-0001823/2005-04 od 5.dinarima. „S obzirom da preuzimanje depozita .garancije koju je zakupodavac primio od firme „C.na novčani iznos ugovorne kazne koji primalac dobara potražuje od isporučioca dobara na osnovu ugovora kojim je. i 12. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Primljeni avansi za promet dobara i usluga (bez obzira da li se radi o primanju avansa za oporezivi promet ili promet koji je oslobođen PDV u skladu sa Zakonom) ne uračunavaju se u ukupan promet obveznika. „. godine). bez obzira da li se naknada štete naplaćuje na osnovu sudske odluke ili lice koje je prouzrokovalo štetu dobrovoljno isplaćuje naknadu štete. br. Zakonasmatra da je izvršen u Republici Srbiji. i nije predmet oporezivanja PDV.2006. Pri tome. po osnovu plaćanja ugovorne kazne primaocu dobara zbog kašnjenja u isporuci. u skladu sa ugovorom o zakupu. 413-001029/2006-04 od 17. 482-01-62/200704 od 27. odnosno usluga. ne smatra se predmetom oporezivanja PDV. kod zakupa) ili je obezbeđenje za eventualnu štetu koja može da nastane zbog izvršenja nekog ugovora ili preduzimanja neke radnje od strane garanta. br. bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši protivčinidbu davaocu (promet dobara i usluga). Kursne razlike (i kursne razlike kod menjačkih poslova) ne ulaze u ukupan promet obveznika. Zakona.isporučilac dobara. a za koji se u skladu sa odredbama čl.POREZ NA DODATU VREDNOST III Naknada štete.primalac dobara ima pravo na ugovorenu kaznu za svaki dan kašnjenja u isporuci dobara od strane prodavca . Prihod nastao po osnovu ugovorene valutne klauzule ne ulazi u ukupan promet obveznika Naime. ne uračunava se u ukupan promet tog obveznika.2007. Bez obzira da li je garancija ugovorena kao obezbeđenje izvršenja ugovora (npr. između ostalog. godine). dužan da na ovaj iznos obračuna i plati PDV.12. 10-11 Iznos naknade koju obveznik pdv plaća za promet dobara i usluga koji mu izvrši strano lice.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija.isporučioca dobara.8. odnosno usluga. prihod koji se ostvari po tom osnovu ne dovodi do obaveze izmene poreske osnovice u smislu odredaba člana 21. s obzirom da ovi prihodi ne predstavljaju naknadu za promet dobara i usluga. predviđeno da kupac . s obzirom da ovaj iznos ne predstavlja naknadu za promet dobara i usluga koji je on izvršio. s obzirom da se. Zakona. vraćaju zakupoprimcu. odnosno iznos naplaćen na ime naknade štete. odnosno da zakupoprimac plaća zakupninu u skladu sa ugovorom i pod uslovom da se sredstva depozita. na taj iznos se obračunava i plaća PDV (po osnovu prometa dobara ili usluga). ako primalac depozita aktivira depozit radi naplate naknade za promet dobara i usluga zbog neizvršenja osnovnog ugovora (npr. kao poreski dužnik. pod uslovom da se iznos depozita ne uračunava u naknadu za promet dobara i usluga). br. ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV. nakon isteka ugovora. kazneni penali) ne smatra se naknadom (ili delom naknade) za promet dobara ili usluga. umanji osnovicu za obračun PDV za promet tih dobara. s obzirom da se tako ostvareni prihod ne smatra delom naknade za promet dobara. odnosno pružalac usluga.kada obveznik PDV . obračunavanje vrednosti u dinarima vrši se primenom srednjeg kursa centralne banke koji važi na dan nastanka poreske obaveze. pod uslovom da se sredstva depozita ne koriste za plaćanje zakupnine. iako 25 . 11.. nema ni obaveze obračunavanja PDV u ovom slučaju. pa se ovaj iznos ne uračunava u ukupan promet dobara i usluga. „Primanje novčanih sredstava .11. razlika u ceni nastala obračunom valutne klauzule ne uključuje se u osnovicu za obračun PDV (ne predstavlja osnov za izmenu osnovice iz člana 21. u konkretnom slučaju depozita za eventualno načinjenu štetu po osnovu ugovora o održavanju manifestacija. „. 413-001352/2007-04 od 3. godine). br.. iako je ovaj obveznik. Iznos ugovorne kazne (tzv. Takođe.11. Ovde se misli na naknadu štete u smislu propisa kojima se uređuju obligacioni odnosi. obveznik PDV koji vrši promet dobara nema pravo da. Depozit kao garancija ne uračunava se u ukupan promet obveznika (naravno. a plaćanje te vrednosti se vrši u domaćoj valuti . ne uračunava se u ukupan promet obveznika. Međutim. Ako se kurs strane valute na dan ugovaranja razlikuje od kursa strane valute na dan plaćanja.. ugovori vrednost prometa dobara.2007. u stranoj valuti.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija.

na polju 003 iskazuje celokupan iznos naknade koju plaća putnik.. i celokupan iznos naknade koju plaća putnik uračunava se u ukupan promet dobara i usluga turističke agencije. tač. Ako turistička agencija vrši i promet drugih usluga (pored jedinstvenih turističkih usluga u smislu člana 35. postupak zamene dobara u garantnom roku. PDV obračunava i plaća na razliku između prodajne i nabavne cene dobra. ako je sticalac poreski obveznik ili tim prenosom postane poreski obveznik i ako produži da obavlja istu delatnost. Zakona predviđeno je da se prometom dobara i usluga u smislu Zakona ne smatra: • prenos celokupne ili dela imovine. br. • zamena dobara u garantnom roku.12. Zakona. Zakona. Način utvrđivanja ukupnog prometa dobara i usluga Prilikom utvrđivanja ukupnog prometa dobara i usluga treba imati u vidu sledeće činjenice: • podatak o iznosu ukupnog prometa ne obezbeđuje se u knjigovodstvenim evidencijama obveznika. Zakona. tačka 1) Zakona. stav 1. Naime. umetničkih dela. uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici. kolekcionarskih dobara i antikviteta Prema odredbi člana 36. utvrđuju osnovicu kao razliku između prodajne i nabavne cene dobra. • promet putničkih automobila. posrednička provizija) uračunava se u ukupan promet turističke agencije. uključujući polovna motorna vozila. umetničkih dela. osnovica jedinstvene turističke usluge koju pruža turistička agencija je iznos koji predstavlja razliku između ukupne naknade koju plaća putnik i stvarnih troškova koje turistička agencija plaća za prethodne turističke usluge. prodaja aranžmana za druga lica ili posredovanje kod pružanja ugostiteljskih usluga.u ukupan prometa dobara i usluga za određivanje poreskog perioda obveznika PDV ne uračunavaju se primljena avansna sredstva. i celokupan iznos naknade za promet predmetnih dobara uračunava se u ukupan promet ovih obveznika. u tom slučaju se osnovica za promet ovih usluga utvrđuje prema opštim pravilima (čl. Ovaj promet nije predmet oporezivanja PDV. 3) i 4) člana 6. ili kao ulog. u skladu sa odredbom člana 16. stav 1. dužan da po osnovu primljenih avansnih sredstava za oporezivi promet dobara i usluga obračuna i plati PDV u skladu sa Zakonom. U skladu sa odredbom stava 2. 413-002541/2005-04 od 12. motocikala. Ovi iznosi ne mogu se uračunavati u ukupan promet jer promet nije ni izvršen. sa ili bez naknade. ovog člana. osnovica iz stava 1. Naknada za promet dobara i usluga iz člana 6. odredbama člana 6. a naknada za ovaj promet ne iskazuje se u poreskoj prijavi i ne uračunava u ukupan promet. kao npr.2005. nih troškova koje turistička agencija plaća za prethodne turističke usluge. uređeno je podzakonskim aktima. istog člana Zakona. obveznici koji se bave prometom polovnih dobara. kolekcionarskih dobara i antikviteta. Zakona). umetničkih dela. uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici. iako obveznik koji vrši promet polovnih dobara. a naknada za promet ovih usluga (npr. iako turistička agencija obračunava PDV na razliku između ukupne naknade koju plaća putnik i stvar- 26 . Zakona. stav 4. vazduhoplova za koje pri nabavci obveznik PDV nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno. Zakona. 10-11 Određivanje ukupnog prometa turističke agencije Prema odredbi člana 35. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.. u poreskoj prijavi (Obrazac PPPDV). 17. u poreskoj prijavi (Obrazac PPPDV). kao i šta se smatra uobičajenim količinama poslovnih uzoraka i poklonom manje vrednosti iz stava 1. Određivanje ukupnog prometa lica koja se bave prometom polovnih dobara.III POREZ NA DODATU VREDNOST po osnovu primanja naknade ili dela naknade pre izvršenog prometa dobara i usluga nastaje poreska obaveza. Šta se smatra prenosom celokupne ili dela imovine iz člana 6. • iznos ukupnog prometa ne odgovara iznosu ukupnog prometa evidentiranog preko poslovnog računa obveznika. ako se daju povremeno različitim licima. Zakona). plovnih objekata. ovog člana primenjuje se ako kod nabavke dobara njihov isporučilac nije dugovao PDV ili je koristio oporezivanje razlike iz stava 1. odnosno obaveza obračunavanja i plaćanja PDV (kod oporezivog prometa) na taj iznos. „. godine).” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. • iznos ukupnog prometa ne odgovara iznosu ukupnog prihoda obveznika. ne uračunava se u ukupan promet obveznika. kolekcionarskih dobara i antikviteta. na polju 003 iskazuje celokupan iznos naknade za promet predmetnih dobara. nezavisno od toga što je obveznik PDV. i 18. Međutim. • besplatno davanje poslovnih uzoraka u uobičajenim količinama za tu namenu kupcima ili budućim kupcima. slično kao i kod turističkih agencija. Međutim. • davanje poklona manje vrednosti.

Preporuka obveznicima je da u svojoj evidenciji (npr. u knjizi izlaznih računa) obezbede podatke o ukupnom prometu dobara i usluga (da predvide rubrike u kojima će obezbediti navedene podatke). da je za obveznike koji prvi put započnu obavljanje delatnosti u tekućoj kalendarskoj godini. da je obveznik dužan da. glasnik RS”. na određivanje poreskog perioda utiče i činjenica da li je obveznik tek otpočeo da obavlja delatnost. za tekuću i narednu kalendarsku godinu (lice koje je u skladu sa odredbom člana 38.000.000 dinara.dalje: Zakon).000. zavisi pre svega od iznosa ukupnog prometa dobara i usluga tog obveznika (ostvarenog u prethodnih 12 meseci ili procenjenog za narednih 12 meseci). stav 6. Zakona propisano je. obračunavaju i plaćaju PDV. 10-11 27 . Oblik (forma) vođenja evidencije nije propisan Zakonom i Pravilnikom o evidenciji.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 20.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet manji od 20. br. 84/2004. OBRAČUNAVA I PLAĆA PDV rema odredbi člana 48. Za koji će poreski period obveznik PDV podnositi poresku prijavu. Zakona propisano je. To su kalendarski mesec i kalendarsko tromesečje. istog člana Zakona). za tekuću i narednu kalendarsku godinu poreski period kalendarski mesec..000 dinara. radi pravilnog obračunavanja i plaćanja PDV. Odredbom člana 46. Pored toga. vodi evidenciju koja obezbeđuje vršenje kontrole. stav 1. • koji je prvi put započeo obavljanje delatnosti u tekućoj kalendarskoj godini. Zakona podnelo evidencionu prijavu prilikom otpočinjanja obavljanja delatnosti) i Poreski period zavisi od ostvarenog ukupnog prometa Kao što se može zaključiti iz navedenih zakonskih odredaba. • PORESKI PERIOD ZA KOJI SE PODNOSI PORESKA PRIJAVA. Poreski period . osnovica za obračun PDV za promet dobara i usluga bez naknade).000. 107/2004 i 67/2005 . Pravilnika o obliku. a s obzirom da se neki iznosi koji se iskazuju u Obrascu PPPDV ne uzimaju u ukupan promet (npr. stav 2.000. • kalendarsko tromesečje za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet manji od 20.dalje: Pravilnik o evidenciji).000 dinara (stav 2.000. radi pravilnog obračunavanja i plaćanja PDV. br. da je obveznik dužan da. već šta sve evidencija mora da sadrži (što ne znači da ne može da sadrži i druge podatke). a pod određenim uslovima i volja samog obveznika PDV. stav 1. sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV („Sl. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. obračunavati i plaćati PDV. vodi evidenciju o prometu dobara i usluga na način koji omogućava kontrolu obračunavanja i plaćanja PDV u svakom poreskom periodu. 86/2004 . Odredbom člana 48. predaje poreska prijava i plaća PDV je : • kalendarski mesec za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 20. glasnik RS”. poreski period za koji se obračunava PDV. u sistemu oporezivanja potrošnje porezom na dodatu vrednost u Republici Srbiji postoje dva poreska perioda za Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. a odredbom člana 2. P koji obveznici PDV podnose poresku prijavu.Kalendarski mesec Kalendarski mesec je poreski period za obveznika PDV: • koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 20.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 20.POREZ NA DODATU VREDNOST III • podatak o iznosu ukupnog prometa ne iskazuje se u poreskoj prijavi poreza na dodatu vrednost i ne odgovara iznosu koji se iskazuje u polju 005 Obrascu PPPDV.ispr. naknada za promet opreme i objekata za vršenje delatnosti) i obrnuto (npr. 61/2005 i 61/2007 .000. stav 1.

000 dinara dužan da. za tekuću i narednu kalendarsku godinu poreski period kalendarski mesec.preduzetnika. kao pravni prethodnik tog privrednog društva.III POREZ NA DODATU VREDNOST • kojem je odobrena promena poreskog perioda u kalendarski mesec.” 28 .. prema kojoj je obveznik dužan da podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu. za obveznika iz stava 2. a u konkretnom slučaju. Iz tog razloga se ne može primeniti odredba člana 48..000. Naime. podnese evidencionu nadležnom poreskom organu. tj. ovog člana koji u kalendarskom tromesečju ostvari ukupan promet veći od 20. stav 3.s obzirom da promena pravne forme ne dovodi do prestanka pravnog kontinuiteta privrednog subjekta . već se primenjuje odredba člana 48. Sporna pitanja oko poreskog perioda iz neposredne primene Zakona • U neposrednoj primeni Zakona kao sporno se pojavilo pitanje za koji poreski period podnosi poresku prijavu. obračunava i plaća PDV tromesečno. stav 4. poreski period kalendarsko tromesečje.2010: ".2008.2010.privredno društvo nastalo promenom pravne forme preduzetnika podnosi poreske prijave.preduzetnik. avgusta 2008. Zakona.2008. stav 6. godine: Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. odnosno da se evidentira u sistem PDV. Zakona. Zakona propisano je. dužan je da do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave. Zakona. poreski period je kalendarski mesec počev od meseca po isteku kalendarskog tromesečja.10. s obzirom da se radi o obvezniku PDV za kojeg je poreski period kalendarsko tromesečje. obračunava i plaća PDV mesečno počev od meseca po isteku kalendarskog tormesečja u kojem je ostvario ukupan promet preko 20.Kalendarsko tromesečje Kalendarsko tromesečje je poreski period za sve ostale obveznike PDV.000 dinara. do 10.08. već je u toku obavljanja delatnosti nastupio uslov za primenu inperativne zakonske norme člana 38. odnosno poreski period za koji obveznik PDV . Ovaj obveznik PDV nije tek otpočeo sa obavljanjem delatnosti.. Zakona. a koji je u prethodnih 12 meseci ostvari ukupan promet veći od 20.000 dinara. • Drugo sporno pitanje koje se pojavilo u primeni odredaba Zakona koje uređuju poreski period odnosi se na određivanje poreskog perioda za koji obveznik PDV . obračunava i plaća PDV.privrednog društva nastalog promenom pravne forme preduzetnika. obračunavao i plaćao PDV.000 do 20. poreski period za koji obveznik PDV . stav 2.preduzetnika i obveznika PDV . obračunava PDV.000.obveznika PDV koji je u momentu promene pravne forme obavljao delatnost. najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave. godine. predaje poresku prijavu i plaća PDV. godine: ". Prema tome. ne dolazi ni do promene poreskog perioda. Poreski period .000 dinara. dužan je da podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave za poreski period tog poreskog obveznika.000. na osnovu zahteva podnetog u skladu sa odredbom člana 48. je poreski period za koji je obveznik PDV . Iz navedene zakonske odredbeizvode se sledeći zaključci: • da se obvezniku PDV koji podnosi poreske prijave.000. S obzirom da u slučaju promene pravne forme ne dolazi do prekida kontinuiteta između obveznika PDV . 413-00-1713/2008-04 od 10. obračunava i plaća PDV Saglasno odredbi člana 48. obračunava i plaća PDV je poreski period njegovog pravnog prethodnika .obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4. Zakona prema kojoj je za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet manji od 20. Zakona prema kojoj je za obveznika koji prvi put započne obavljanje delatnosti u tekućoj kalendarskoj godini. stav 1. godine ostvario ukupan promet dobara i usluga u iznosu od 4.privredno društvo koje je nastalo promenom pravne forme preduzetnika (takođe obveznika PDV) u pravnu formu privrednog društva.000 dinara.000.000. 413-00-2446/2010-04 od 26. i • da ovaj obveznik podnosi poreske prijave.10. da je obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4. poreski period menja u kalendarski mesec po sili Zakona.000 dinara. stav 1." Promena poreskog perioda za koji obveznik PDV podnosi poresku prijavu. odredbom člana 38. obračunava i plaća PDV obveznik koji je dužan da podnese evidencionu prijavu u skladu sa odredbama člana 38. Ovakav stav je zauzelo i Ministarstvo finansija u mišljenju broj 413-00-2446/201004 od 26. stav 1.08. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. obveznik PDV koji je na dan 8. podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu.privredno društvo koje je nastalo promenom pravne forme preduzetnika (takođe obveznika PDV) u pravnu formu privrednog društva..000 dinara.000. 10-11 Iz Mišljenja Ministarstva finansija br.000.

dalje: Zakon o porezu na dobit).000 dinara). glasnik RS”.odluka SUS i „Sl. 114/2004 . kao i uvoz dobara u Republiku. 84/2004 i 18/2010 . stav 1. 42/2002 . tako sa aspekta Zakona o porezu na dobit pravnih lica. 80/2002. koja uređuje poreski aspekt raznih davanja po ovom osnovu je: • Zakon o porezu na dodatu vrednost („Sl. a nakon toga poreske prijave podnosi. je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik. da do 15. glasnik RS”.ispr. • Pravilnik o utvrđivanju šta se smatra uzimanjem i upotrebom dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika. br.dalje: Zakon o porezima na imovinu) PRIMENA ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST Odredbom člana 3. 80/2002 . Zakona o PDV propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (dalje: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu. 43/2003.. 84/2004. Zakon ne propisuje koje uslove nadležni poreski organ ceni prilikom odlučivanja o zahtevu obveznika PDV za promenu poreskog perioda. Propisano je takođe da ovako odobreni poreski period traje najmanje 12 meseci. 80/2002 . 135/2004. obveznik iz stava 2. • PORESKI ASPEKT DAVANJA BEZ NAKNADE POSLOVNIH UZORAKA I POKLONA MANJE VREDNOSTI oreski obveznici za potrebe reklame. 26/2001. glasnik RS”. br. 25/2001. pružanjem usluga i svakim drugim prometom bez naknade i o utvrđivanju uobičajenih količina poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti („Sl. februara tekuće godine ostvario ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci veći od 20. Zakon je ostavio mogućnost obvezniku PDV koji podnosi poreske prijave. juna itd). ovog člana traje najmanje 12 meseci (stav 5. br. • Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Sl. stav 4. ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.POREZ NA DODATU VREDNOST III Primer: Obveznik PDV koji podnosi poreske prijave.dalje: Pravilnik o utvrđivanju prometa bez naknade). maja. aprila tekuće godine. 61/2007 i 5/2009 . 61/2005 i 61/2007 . 10. 80/2002. u okviru obavljanja delatnosti. može da podnese nadležnom poreskom organu zahtev za promenu poreskog perioda u kalendarski mesec.dr. ovog člana.000 dinara. glasnik RS”.000. pa se zbog toga izvodi zaključak da je za promenu poreskog perioda u ovom slučaju dovoljno da obveznik PDV podnese zahtev u propisanom roku. zakon. očekujući buduću ekonomsku korist. 10-11 P • Zakon o porezima na imovinu („Sl.dr. najkasnije do 15. a u skladu sa odredbom člana 4. što znači da nakon isteka tog perioda obveznik PDV može da promeni poreski period u kalendarsko tromesečje (ako u međuvremenu nije ostvario ukupan promet u prethodnih 12 meseci preko 20. januara tekuće godine (dakle samo na početku kalendarske godine) podnese zahtev nadležnom poreskom organu za promenu poreskog perioda u kalendarski mesec. Prema odredbi člana 48. Prvu periodičnu poresku prijavu ovaj obveznik je dužan da podnese do 10. Promet dobara. list SRJ”. istog člana Zakona). Odobreni poreski period iz stava 3. zakon. glasnik RS”. u smislu Zakona o PDV. 86/2004 . obračunava i plaća PDV mesečno (do 10. propagande i reprezentacije često izdvajaju značajna sredstva. Sva takva davanja mogu imati različiti poreski tretman kako sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost. „Sl. Zakona. januara tekuće kalendarske godine. 29 .000. obračunava i plaća PDV tromesečno.dalje: Zakon o PDV). br. ustanovio je da je 14. Zakona. br. obračunava i plaća PDV tromesečno. Relevantna zakonska regulativa. br.

koju bi obveznik PDV trebalo da vodi za ovakve potrebe. Ovaj promet uzoraka ne smatra se prometom i ne postoji obaveza obračunavanja PDV (Mišljenje Ministarstva finansija. Zakonskim i podzakonskim aktima nije propisana forma evidencije. upućuje na zaključak da se o ovakvim davanjima poklona manje vrednosti mora voditi određena evidencija. koje se bavi oporezivim prometom . poklanja dobra. koju čini nabavna cena. iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi nedvosmislen zaključak da se davanje poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti ne smatra prometom u smislu Zakona o PDV. Ukoliko isti Obveznik PDV poklanja časopis koji je namenjen prometu. postoji obaveza obračuna i uplate PDV. Ovo iz razloga da bi obveznik PDV. neophodno je da bude zadovoljen. te samim tim se na taj promet PDV ne obračunava. Povremenim davanjem poklona smatra se davanje najviše jednog poklona istom licu u poreskom periodu. br. smatraju se dobra koja nisu namenjena prometu.da poslovni uzorci budu obeleženi kao takvi. mogu smatrati neoporezivim. ponovo je potrebno posedovaPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 30 . mogao da dokaže da su zadovoljeni svi propisani uslovi. Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi zaključak da se davanje poklona. s obzirom da je kao jedan od uslova da se ovakva davanja poklona. a da bi se utvrdila eventualna pravna obaveza. 41. tačka 3) Zakona.Obveznik PDV . 10-11 Poslovni uzorci U skladu sa odredbom člana 7. ovaj promet već čini oporezivim. u smislu ovog zakona. koja su identična onima koja su namenjena prometu. svojim kupcima parfema u svrhu prezentovanja koji su u drugačijem pakovanju od onih koji su namenjeni prometu. propisan i uslov da se pokloni daju različitim licima.parfimerija prodaje parfeme u jednoj vrsti pakovanja. što znači da se na ovaj promet PDV ne obračunava. 413-00-206/2008-04 od 24. čija je pojedinačna tržišna vrednost u trenutku poklanjanja manja od 2. godine) . stav 1. a koji se daju licima. Pravilnika).10. ako se daju povremeno različitim licima. a to upravo ostavlja prostora poreskom organu da činjenice tumači u svakom pojedinačnom slučaju. Osim toga. predstavnicima poslovnog partnera i sl. smatra se dobro pojedinačne tržišne vrednosti manje od 2. • Izdavačko društvo . Ukoliko isti obveznik PDV poklanja parfem. a tačkom 4) ni davanje poklona manje vrednosti. uobičajenom količinom poslovnih uzoraka. bez obzira da li je na tim dobrima utisnut logotip poreskog obveznika. neophodno je jasno utvrditi šta se u smislu zakonske poreske regulative može smatrati poslovnim uzorkom.12. tačka 3) Zakona o PDV propisano je da se prometom dobara i usluga. Pravilnika o utvrđivanju prometa bez naknade poklonom manje vrednosti. u smislu člana 6. koje obveznik daje povremeno različitim licima (poslovnim partnerima. zbog kojih se davanje poklona manje vrednosti smatra neoporezivim.00-2245/2008-04 od 18. Pravilnika o utvrđivanju prometa bez naknade. stav 1. odnosno uslov davanja najviše jednog takvog poklona istom licu u poreskom periodu.da budu u pakovanju. odnosno cena koštanja). a poklanja uzorke parfema . u slučaju eventualne kontrole od strane nadzornog organa. koji je namenjen prometu. člana 7. godine) . . Ako obveznik PDV . na taj promet PDV se obračunava i plaća u skladu sa Zakonom (na osnovicu. Međutim. da se ovaj promet ne bi smatrao prometom u smislu Zakona o PDV. koji je posebno obeležen.testere. Primeri kada se poklanjanje poslovnih uzoraka ne smatra prometom u smislu Zakona o PDV: • Obveznik PDV .000 RSD. Ovakav promet se ne smatra prometom u smislu Zakona o PDV (Mišljenje Ministarstva finansija br. koje je različito od onog koje je namenjeno prometu. postojanje eventualne pravne obaveze između obveznika PDV i lica kome se poklon manje vrednosti daje. Međutim. moraju biti u obliku i pakovanju različitom od oblika i pakovanja tih dobara namenjenih prometu (stav 2.III POREZ NA DODATU VREDNOST Obaveza obračuna PDV na davanje poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti Odredbom člana 6. Pokloni manje vrednosti U skladu sa odredbom člana 8. a ako ne mogu biti obeležena kao poslovni uzorci. u smislu člana 6 stav 1 tačka 4) Zakona.). koje obveznik PDV smatra poslovnim partnerima ne smatra prometom u smislu Zakona o PDV. stav 1. Da se poklanjanje poslovnih uzoraka ne bi smatralo oporezivim prometom.2008. odnosno poklonom manje vrednosti. Dobra koja se daju kao poslovni uzorci moraju biti obeležena kao takva. bez PDV. a koja su rezultat poslovanja poreskog obveznika ili koja su neposredno povezana sa obavljanjem njegove delatnosti. ne smatra besplatno davanje poslovnih uzoraka u uobičajenim količinama za tu namenu kupcima ili budućim kupcima.000 dinara. makar jedan od sledeća dva uslova: . Poslovnim partnerima smatraju se osobe sa kojima postoji poslovni odnos ili se očekuje da će se takav odnos uspostaviti.2008. na taj promet PDV se obračunava i plaća. Dakle. poklanja svojim pretplatnicima ili određenoj ciljanoj grupi potencijalnih korisnika časopis. tako što je na koricama tog izdanja napisano da se radi o besplatnom primerku. a da za to ne postoji pravna obaveza.

smatra se prometom dobara uz naknadu pod uslovom da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove može odbiti u potpunosti ili srazmerno. Pravilnika o utvrđivanju prometa bez naknade propisan je i uslov da ukupna vrednost poklona manje vrednosti u poreskom periodu ne može biti veća od 0.koji je oporeziv PDV. u skladu sa zakonom ili dokument o izvršenom uvozu dobara.da je poklone davao povremeno različitim licima. ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici. PRIMENA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA Davanje poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti se sa stanovišta propisa kojima se uređuje oporezivanje dobiti društva. Kada su u pitanju pokloni veće vrednosti (koji ne ispunjavaju navedene uslove da se njihovo poklanjanje „ne smatra prometom” u smislu člana 6. koja je manja od 2. Da bi se davanje poklona manje vrednosti smatralo neoporezivim. odnosno primljene usluge. bez PDV. pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslova iz st. Zakona).obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga. stav 1. do 3. propagande i reprezentacije. Zakona o PDV. koje će obveznik poklanjati svojim poslovnim partnerima ili raznim licima za koje proceni da postoji ekonomska opravdanost davanja poklona. stav 1. koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu. obveznik PDV. člana 28.je poklon vrednosti. Zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV. Zakona o PDV propisano je. Zakona o PDV. Zakona. ili 4. i 2. stav 5. Saglasno odredbi stava 4. . Pravo na odbitak PDV pri nabavci poklona i poslovnih uzoraka Prema odredbi člana 28. odnosno da nije u istom poreskom periodu poklonio istom licu više od jednog ovakvog poklona. ovog člana. kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata. Davanje više ovakvih poklona jednom istom licu u istom poreskom periodu. tretira kao trošak reklame. odnosno granična vrednost do kojeg ovakvi 31 . člana 28. . osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti.25% ukupnog prometa u tom poreskom periodu. Ovaj limit. pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza.PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara. 1. Pod ukupnim prometom za navedenu svrhu. obveznik može da ostvaPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. treba imati u vidu odredbe člana 4. a prilikom donošenja odluke o korišćenju eventualnog prava na odbitak prethodnog poreza (kada to pravo postoji) prilikom nabavke dobara. Pravo na odbitak prethodnog poreza. . ima obavezu da poseduje dokaze na osnovu kojih se nesporno može utvrditi da: . Odredbom stava 3. koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga: . smatra se promet dobara i usluga.POREZ NA DODATU VREDNOST III nje određene evidencije o licima koja su ovakve poklone primala od obveznika PDV. svako poklanjanje posle prvog čini oporezivim prometom.da između njega i lica kome je poklon dat ne postoji pravna obaveza Ograničenje neoporezivih poklona manje vrednosti u odnosu na ukupan promet Odredbama člana 8. stav 4. obveznik PDV ima pravo na odbitak PDV obračunatog i plaćenog pri uvozu poslovnih uzoraka . ovog člana obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV.za koji u skladu sa članom 24. tačka 3.koji je izvršen u inostranstvu. koje besplatno daje svojim kupcima ili potencijalnim kupcima u svrhu prezentacije i promocije svog osnovnog programa. na iznos. člana 4. da u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz st. na koji obveznik PDV ima obavezu da obračuna PDV. kojim je propisano da se uzimanje dobara. . . uključujući i nabavku opreme. Kada obveznik PDV poklanja dobra drugim licima. a uz ispunjenje propisanih uslova. stav 2. Ukoliko bi vrednost datih poklona manje vrednosti u poreskom periodu bila veća od iznosa koji je jednak 0.000 dinara. u kojem je iskazan prethodni porez. Ovo iz razloga što je zakonodavac limitirao iznos ovakvih rashoda. Zakona. koji se društvu mogu priznati kao rashod za svrhe utvrđivanja osnovice za obračun poreza na dobit. i to: . 1. koji prelazi navedenu graničnu vrednost obveznik PDV imao bi obavezu da obračuna PDV. odnosno kojim se potvrđuje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platio prilikom uvoza.25% ukupnog prometa obveznika u tom poreskom periodu. 10-11 ri ako poseduje račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza. prema odredbi člana 28. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama. odnosno svaki drugi promet dobara iz stava 4. postajaće obaveza obračuna PDV ukoliko je taj obveznik prilikom nabavke iskoristio pravo na odbitak prethodnih poreza.

18/2010). U kom poreskom periodu privredno društvo . izdaci za reprezentaciju (zajedno sa drugim troškovima reprezentacije kao što su na primer: konzumiranje jela i pića u ugostiteljskim objektima. Za iznos ovakvih troškova.III POREZ NA DODATU VREDNOST troškovi mogu biti priznati u Poreskom bilansu regulisan je članom 15. stav 6. 43/2003. Najjednostavniji način za utvrđivanje šta se smatra reklamom i propagandom. propagandu i reprezentaciju u poreskom bilansu za 2010. poznatim licima. dok će se za 2010. 10-11 . a za svrhe obračuna poreza na dobit. U novembru 2010. Po tom osnovu primljen je avans i izdat avansni račun po kome je u poreskom periodu kada je izvršena uplata (oktobar 2009. S obzirom da je poreski priznat rashod za reklamu i reprezentaciju znatno veći u odnosu na poreski priznat rashod po osnovu reprezentacije. U skladu sa ovakvim pristupom troškovi po osnovu poklanjanja dobara koje poreski obveznik u toku poslovne godine ima.Izdaci za reprezentaciju priznaju se kao rashod u iznosu do 0. godinu primenjivati Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Sl.Izdaci za reklamu i propagandu priznaju se kao rashod u iznosu do 5% od ukupnog prihoda obveznika . primenjivao se Zakon o porezu na dobit preduzeća („Sl. propagandu i reprezentaciju priznavali su se kao rashod u iznosu do 3% od ukupnog prihoda.5% ukupnog prihoda.pravnim licem. 7 i 8). 25/2001. glasnik RS”. a da bi odluka o knjiženju bila ispravna neophodno je pre donošenja same odluke o ovakvim aktivnostima. je koristio pravo na odbitak PDV. raskinut je Predugovor. glasnik RS” br.Obveznik PDV koji je obračunao PDV po osnovu primljenog avansa. 84/2004) i izdaci za reklamu. 80/2002 .) priznali bi se poreskom obvezniku do iznosa koji čini 0. u službenim prostorijama prilikom prijema stranaka i dr. kupac. knjižili bi se na troškovima reprezentacije u slučaju kada je primalac poznat (pr. a šta reprezentacijom zasniva se na pravilu da su dobra namenjena reklami i propagandi pod istim uslovima namenjeni većem broju nepoznatih lica. dok bi obrnuto troškovi po osnovu poklanjanja dobara manje vrednosti u slučajevima kada njihovi primaoci nisu unapred određeni bili knjiženi na troškovima reklame i propagande (na primer: davanje poslovnih uzoraka novog proizvoda u svrhe promocije). U tom istom poreskom periodu. davanje poslovnim partnerima).godine.5% od ukupnog prihoda obveznika Kao rashodi propagande u poreskom bilansu se priznaju samo pokloni i drugi rashodi koji služe promociji poslovanja poreskog obveznika (član 15. koji eventualno prelazi navedenu graničnu vrednost. s obzirom da do prometa dobara nije ni došlo. Zakona o porezu na dobit. veoma je važno utvrditi na kojim će rashodima poreski obveznici knjižiti troškove koji nastaju po osnovu davanja poklona manje i veće vrednosti. • Olivera Došlić PITANJE I ODGOVOR Ispravka iznosa dugovanog PDV u slučaju raskida predugovora o prodaji poslovnog prostora na osnovu kojeg je izvršeno avansno plaćanje naknade ili dela naknade za predmetni promet Pitanje: • U poslovnoj 2009. zakon. po kome se ovi rashodi priznaju uz određena ograničenja u odnosu na ukupne prihode društva: Priznavanje rashoda za reklamu. godinu . poreski obveznik je dužan da uveća osnovicu za obračun poreza na dobit. odnosno u kom poreskom periodu je moguće izvršiti ispravku dugovanog PDV u ovom slučaju? 32 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. koji su namenjeni određenim.dr. sa kupcem .) obračunat i plaćen PDV. sa odredbom da se primljeni avans vrati u celosti. Prilikom sastavljanja poreskog bilansa za godine do 2009. za razliku od dobara i usluga učinjenih za reprezentaciju. br. godini potpisan je i overen u sudu Predugovor o kupoprodaji poslovnog prostora. stiče pravo na povraćaj PDV. proceniti u kakve se svrhe vrši poklanjanje. dok bi se izdaci za reklamu i propagandu (u njihovom ukupnom iznosu) priznali do iznosa koji čini 5% ukupnih prihoda obveznika. Pod navedenim pretpostavkama. 80/2002.

lice koje je izvršilo plaćanje avansnih sredstava i koristilo pravo na odbitak prethodnog poreza iskazanog u avansnom računu je dužno da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza u skladu odredbama člana 31. obveznik PDV koji. Odredbom člana 2. 105/2004. br. naplati naknadu ili deo naknade pre nego što izvrši promet ovih dobara. ovog člana postoji i ako obveznik naplati naknadu ili deo naknade pre nego što je izvršen promet dobara i usluga (avansno plaćanje). koji duguje po tom osnovu. s tim što se u konačnom računu odbijaju avansna plaćanja u kojima je sadržan PDV. u konkretnom slučaju. obveznik je dužan da izda račun ili drugi dokument koji služi kao račun (dalje: račun) za svaki promet dobara i usluga drugim obveznicima. stav 1.. istog člana Zakona. Prema odredbama člana 42. kao i da izda račun u skladu sa odredbama člana 42. glasnik RS”. odnosno. ako se osnovica naknadno izmeni .5. istog člana Zakona). Prometom dobara. poslovni prostor. nije došlo do predaje predmetnog poslovnog prostora i garaža kupcu. promet dobara. Saglasno odredbi člana 4. u poreskom periodu u kojem je raskinut predugovor. Napominjemo. da se ekonomski deljivim celinama (stan. u smislu ovog zakona. obveznik PDV . Ako se izmeni osnovica za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV. izmenu iz stava 3. dužan je da po osnovu primljenog avansa obračuna i plati PDV. stav 3. odnosno u kojem je raskinut predugovor. odnosno licu koje nije obveznik PDV. Zakona u poreskom periodu u kojem je nastupila izmena.prodavac vrši izmenu iznosa dugovanog PDV u skladu sa odredbama člana 21. 2) naplata ako je naknada ili deo naknade naplaćen pre prometa dobara i usluga. januara 2005. ako ovim zakonom nije drukčije određeno. i 2. Saglasno navedenom. stav 1. tačka 7) istog člana Zakona). je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik. • Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. PDV se obračunava i plaća po propisanoj poreskoj stopi. Zakona. 84/2004. Zakona i o tome pismeno obavesti obveznika PDV .ispr. 1) i 2) Zakona propisano je. obveznik koji je isporučio dobra ili usluge dužan je da iznos PDV. ovog člana vrši se u poreskom periodu u kojem je nastupila izmena (odredba stava 7. na prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenom građevinskom objektu ili ekonomski deljivoj celini u okviru tog objekta (stan. obveznik koji je izvršio promet dobara i usluga može da izmeni iznos PDV samo ako obveznik kome je izvršen promet dobara i usluga ispravi odbitak prethodnog poreza i ako o tome pismeno obavesti isporučioca dobara i usluga. Zakona). Zakona). smatra se i prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata (stav 3. 61/2005 i 61/2007 . predmet oporezivanja PDV su isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu. 140/2004 i 67/2005). ovog člana obveznik može da izvrši ako poseduje dokument o smanjenju naknade za izvršeni promet dobara i usluga tim licima (odredba stava 4. Ako je isporuka dobara i usluga izvršena obvezniku koji nema pravo na odbitak prethodnog poreza. smatraju objekti u svim stepenima izgrađenosti koji kao takvi mogu biti predmet prenosa prava raspolaganja. godine. Izmenu poreske osnovice i iznosa dugovanog PDV obveznik PDV vrši u poreskom periodu u kojem je izmena nastupila. da se novoizgrađenim građevinskim objektima. garaža i dr). 10-11 33 . ovog člana. u smislu ovog zakona. istog člana Pravilnika propisano je. u okviru obavljanja delatnosti. ispravi u skladu sa izmenom (odredba člana 21. Zakona u poreskom periodu u kojem je raskinut predugovor. pri čemu.dalje: Zakon). čiji je promet predmet oporezivanja PDV za koji postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl.prodavca (u konkretnom slučaju primaoca avansnih sredstva). glasnik RS”. Izmena osnovice iz st. ali samo ako lice koje je izvršilo plaćanje avansnih sredstava i koristilo pravo na odbitak prethodnog poreza iskazanog u avansnom računu izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza u skladu sa odredbama člana 31. Ako lice koje je izvršilo plaćanje avansnih sredstava i koristilo pravo na odbitak prethodnog poreza iskazanog u avansnom računu ne izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza u skladu sa odredbama člana 31.) smatraju delovi novoizgrađenih građevinskih objekata iz stava 1. na osnovu predugovora o prodaji poslovnog prostora i garaža za čiji promet postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV. u slučaju raskida predugovora o prodaji poslovnog prostora i garaža. odnosno prvi prenos prava raspolaganja. koji vrši obveznik PDV. koji se isporučuju kao posebna celina i za koje se ugovara posebna naknada. 1 . poslovni prostor. br. u konkretnom slučaju. a na osnovu tog predugovora je izvršeno plaćanje naknade ili dela naknade za predmetni promet (avans). Zakona. br. 105/2004 . glasnik RS”. Pravilnika o utvrđivanju novoizgrađenih građevinskih objekata i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata čiji je prvi prenos prava raspolaganja predmet oporezivanja PDV („Sl. Zakona i odredbama Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Sl. u smislu člana 4. da poreska obaveza nastaje danom kada se najranije izvrši jedna od sledećih radnji: 1) promet dobara i usluga. Odredbom stava 2. a čija je izgradnja započeta od 1. Prema tome.POREZ NA DODATU VREDNOST III Odgovor: Prema odredbi člana 3. pri čemu obaveza izdavanja računa iz stava 1.dalje: Pravilnik) propisano je. kao i uvoz dobara u Republiku. člana 21. tač. obveznik PDV vrši izmenu poreske osnovice i iznosa dugovanog PDV u poreskom periodu u kojem lice koje je izvršilo plaćanje avansnih sredstava izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza. Odredbama člana 16. garaža i dr. Zakona. 1. 86/2004 . tačka 7) Zakona. U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskim odredbama. Prema stavu 3. st.smanji.

uz ispunjenje ostalih zakonskih uslova. stav 1. glasnik RS”. u skladu sa ovim zakonom ili dokument o izvršenom uvozu dobara. u kojem je iskazan prethodni porez. Mali obveznik nema pravo iskazivanja PDV u računima ili drugim dokumentima. nema pravo na odbitak prethodnog poreza i nije dužan da vodi evidenciju propisanu ovim zakonom (stav 2. Prema odredbi člana 33. Zakona. godine (kada je privrednom društvu izdat račun sa iskazanim PDV) nije bio obveznik PDV. istog člana Zakona propisano je.000. istog člana Zakona). • Da li Poreska uprava ima pravo da ovaj PDV ospori i na koji način da privredno društvo zaštiti svoje poslovanje u ovakvim situacijama. 1 . o čemu izdaje potvrdu iz stava 1. 61/2005 i 61/2007 . Odredbom stava 3. 86/2004 . 2) PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara. odbije kao prethodni porez. 84/2004. obveznik može da ostvari ako poseduje račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza. brisano iz evidencije obveznika PDV.000. a u skladu sa važećim propisima. Zakona. po službenoj dužnosti. odbije kao prethodni porez.III POREZ NA DODATU VREDNOST PITANJE I ODGOVOR Pravo na odbitak prethodnog poreza koji je iskazan u računu dobavljača koji je pre izdavanja računa brisan iz evidencije PDV obveznika Pitanje: • Dobavljač. pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslova iz st. ne obračunava PDV za izvršen promet dobara i usluga. pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza. br. Zakona. lice čiji ukupan promet dobara i usluga. odnosno kojim se potvrđuje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platio prilikom uvoza. ovog člana obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV. sa obrazloženjem da je dobavljač brisan iz sistema PDV 31.ispr. uključujući i nabavku opreme. 10-11 . ovog zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV. Saglasno odredbi člana 39. koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga: 1) koji je oporeziv PDV. kako ne bi zbog tuđeg propusta snosilo posledice? • Da li za obveznike PDV. istog člana Zakona. stav 2. Postojanje eventualne prekršajne ili krivične odgovornosti u svakom konkretnom slučaju ceni nadležni organ u propisanom postupku. ovog člana. na internet stranici Poreske uprave). osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti (dalje: ukupan promet) u prethodnih 12 meseci nije veći od 4. a po sprovedenom postupku. i 34 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.12. koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama. inspektori Poreske uprave osporavaju pravo na odbitak ovog poreza.obveznik PDV izdao je račun koji je formalno ispravan i koji sadrži sve propisane elemente iz člana 42. 3) koji je izvršen u inostranstvu. Pravo na odbitak prethodnog poreza. odnosno ako pri otpočinjanju obavljanja delatnosti proceni da u narednih 12 meseci neće ostvariti ukupan promet veći od 2. Zakona. a koji je izdat u skladu sa Zakonom.000. stav 2. Saglasno odredbi stava 4. ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. nema zakonsku obavezu da o tome obaveštava svoje komitente i poslovne partnere. lice koje je. u poreskoj prijavi iskazan je PDV iz ovog računa kao prethodno plaćeni.3.2009. stav 1. u postupku terenske kontrole. odnosno primljene usluge.000 dinara (dalje: mali obveznik). u skladu sa odredbom člana 39. Privredno društvo o tome. • Odgovor: Prema odredbama člana 28. sa kojim privredno društvo sarađuje duži niz godina . koji su brisani iz sistema PDV postoji obaveza da o promeni svog poreskog statusa obaveste svoje komitente pojedinačno. godine.000 dinara.. ili se validnim informacijama smatraju one na internet stranici Poreske uprave? 2. Zakona. godine i da u aprilu 2010. stav 2. kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata. U poreskom periodu (april 2010) u kome su ispunjeni svi uslovi za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza iz člana 28. da u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz stava 1.000 dinara. obveznik PDV nema pravo da PDV koji je u računu ili nekom drugom dokumentu iskazalo lice koje nije obveznik PDV. nadležni poreski organ. od strane dobavljača nije bilo obavešteno. Napominjemo. Zakona. Međutim. izvršiće brisanje obveznika iz evidencije za PDV ako je obveznik ostvario ukupan promet u prethodnoj kalendarskoj godini u iznosu manjem od 2. prema odredbi člana 28. i to: 1) obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga. U novembru 2010. obveznik PDV ima pravo da PDV obračunat i iskazan u računu prethodnog učesnika u prometu.dalje Zakon). Međutim. ovog člana. 2) za koji u skladu sa članom 24. s obzirom da predmetni račun nije izdat u skladu sa Zakonom jer lice koje nije obveznik PDV nema pravo iskazivanja PDV u računima i drugim dokumentima. registar evidentiranih obveznika PDV je javni registar u koji imaju mogućnost uvida sva zainteresovana lica (npr.

Zakona. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama. bez obzira da li je taj obveznik PDV imao (ili koristio) pravo na odbitak prethodnog poreza prilikom nabavke predmetnog vozila. prometom dobara i usluga. plovnih objekata. kolekcionarskih dobara i antikviteta. Promet dobara. u okviru obavljanja delatnosti. poreska osnovica (dalje: osnovica) kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu. u smislu ovog zakona. od strane obveznika PDV kome je to vozilo pre prodaje bilo osnovno sredstvo i prilikom čije nabavke taj obveznik nije koristio pravo na odbitak prethodnog poreza. ako ovim zakonom nije drukčije propisano.ispr. glasnik RS”. Zakona). ako ovim zakonom nije drukčije određeno.POREZ NA DODATU VREDNOST III PITANJE I ODGOVOR Poreski tretman prometa polovnog teretnog motornog vozila koji vrši obveznik PDV koji se ne bavi prometom polovnih motornih vozila Pitanje: • Kakav je poreski tretman prodaje polovnog teretnog vozila. zato što je isto dobijeno na poklon (u okviru nagradne igre)? nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno. Obveznici koji se bave prometom polovnih dobara. na promet polovnog teretnog motornog vozila (u konkretnom slučaju Citroen Berlingo) koji vrši obveznik PDV koji se ne bavi prometom polovnih motornih vozila.dalje: Zakon). 84/2004. 61/2005 i 61/2007 . Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. umetničkih dela. stav 1. u smislu ovog zakona. u koju nije uključen PDV.. stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge. na osnovicu koju čini ukupan iznos naknade koju obveznik PDV prima ili treba da primi za ovaj promet. ne smatra se promet putničkih automobila. utvrđuju osnovicu kao razliku između prodajne i nabavne cene dobra (dalje: oporezivanje razlike). motocikala. uključujući subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga. Saglasno odredbi člana 6. PDV se obračunava i plaća po opštoj stopi PDV od 18%. je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik. stav 1. predmet oporezivanja PDV su isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu. 86/2004 . kao i uvoz dobara u Republiku. stav 1. vazduhoplova za koje pri nabavci obveznik PDV Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. uključujući polovna motorna vozila. tačka 2) Zakona. uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici (član 36. a u skladu sa odredbom člana 4. Prema odredbi člana 17. u koju nije uključen PDV. br. 10-11 35 . stav 1. Zakona. • Odgovor: Prema odredbama člana 3.

5. 25/2001. 80/2002. GODINU STUPILI SU NA SNAGU 4. pod tačkom 4) Pravilnika precizirano je da se pod red. Pravilnika propisano je da poreski bilans na Obrascu PB 1. GODINE „Sl.IV POREZ NA DOBIT PRAVILNICI KOJI SU DONETI U SKLADU SA IZMENAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PREDUZEĆA. 2.dalje: Pravilnik). Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije. a Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe. biće više reči u nekom od narednih brojeva.MRS. 4. br. glasniku RS”. 10-11 36 . stav 1. objavljena su podzakonska akta koja su doneta u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća („Sl. januara 2011. glasnik RS”. koji je propisan Pravilnikom. Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica. Prilikom utvrđivanja poreza na dobit za 2010.obveznike poreza na dobit preduzeća. U Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica O Pravilniku o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica („Sl. 139/2004). godine. stav 1. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) . nastali prodajom. a ovom prilikom ćemo samo napomenuti novine koje ovaj pravilnik sadrži u odnosu na Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica („Sl.dalje: Zakon). 3. Sve usvojene izmene Pravilnika stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Sl. 99 od 28. decembra 2010. podnosi i stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika koja obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije i poslovne knjige vodi u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija (ogranak i drugi organizacioni delovi nerezidentnog obveznika). glasnik RS”. Zakona. godine. 4. odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja . br. 84/2004 i 18/2010 . glasnik RS”. saglasno propisima o računovodstvu i reviziji i međunarodnim računovodstvenim standardima . godinu. br. odnosno 4. i s tim u vezi unete odgovarajuće pozicije u ovom obrascu na kojima se iskazuju: . br. odnosno gubici od prodaje imovine. A NA OSNOVU KOJIH ĆE SE VRŠITI OBRAČUN POREZA ZA 2010. • U delu Obrasca PB 1 koji se odnosi na usklađivanje rashoda izvršena su usklađivanja sa nedavno izvršenim izmenama i dopunama zakona koji uređuje oporezivanje dobiti. Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica. glasniku RS”.MSFI). glasnik RS”. 43/2003. • U članu 3.otpremnine i novčane naknade po osnovu prestanka radnog odnosa koje su obračunate u prethodnom poreskom periodu (u kome nisu bile priznate kao rashod). br. 99/2010 . primenjivaće se i pomenuti pravilnici. i to: • U članu 1. Obrasca PB 1 iskazuju kapitalni dobici i gubici iskazani u bilansu uspeha (na odgovarajućim računima na kojima se iskazuju dobici. br. odnosno drugim prenosom uz naknadu imovine navedene u članu 27. 18/2010) i to: 1. JANUARA 2011. i 5. pored Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl.

. Izmenjeni Obrazac PB . koji je. . stav 4. Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica Pravilnikom o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica („Sl. . koji je dostupan kroz Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. . pri čemu napominjemo da se u ovom delu Obrasca PB 1 unosi i prihod po osnovu dividendi i udela u dobiti ostvaren od drugog rezidentnog obveznika. doprinosi. glasnik RS”. plaćene u poreskom periodu (u kome se i priznaju). Obrazac PDP.porezi. Zakona. Najznačajnija novine u Obrascu PDPsastoji se u tome što u Delu 9.1 i druge Obrasce možete videti u prečišćenom tekstu Pravilnika. ne ulaze u osnovicu za oporezivanje.rashodi nastali po osnovu obezvređenja imovine koji nisu bili priznati u poreskom periodu u kome su utvrđeni. • U poslednjem delu Obrasca PB 1 iskazuju se kapitalni dobici i gubici utvrđeni na način propisan Zakonom. platila nerezidentna filijala matičnog pravnog lica. saglasno članu 25. stav 1. S tim u vezi. 99/2010 . saglasno članu 25a Zakona. . Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe U Pravilniku o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe („Sl. Zakona). 1. odnosno nastalo je oštećenje te imovine usled više sile.Poreska prijava za akontaciono . i to na Obrascu PDO . računskim putem se utvrđuje oporeziva dobit (ili gubitak). • Deo Obrasca PB 1 koji se odnosi na korekciju rashoda po osnovu sprečavanja utanjene kapitalizacije. koji. 37 . na rednom broju 9. 1) do 3) Zakona. biće detaljnije objašnjen u nekom od narednih tekstova koji će se odnositi na popunjavanje poreskog bilansa za 2010. ali je u poreskom periodu za koji se podnosi poreski bilans ta imovina otuđena. br. u kome su prečišćeni tekstovi Zakona i podzakonskih akata donetih u skladu sa Zakonom. utvrđuje se poreska osnovica kao zbir ostatka oporezive dobiti i ostatka kapitalnog dobitka. u drugoj državi. i 2.dalje: Pravilnik).iznos iskorišćenih dugoročnih rezervisanja (za izdate garancije i druga jemstva) koja nisu bila priznata kao rashod u poreskom periodu kada su izvršena. odnosno MSFI. 10-11 poseban prilog. obveznik (koji je izgubio pravo na poreski podsticaj) unosi podatak o iznosu obračunatog poreza po osnovu gubitka prava na poreski podsticaj. takse i druge javne dažbine koje ne zavise od rezultata poslovanja. pored Obrasca PDP (koji podnose obveznici poreza na dobit iz člana 1. srazmerno vremenu od kada je započet obračun amortizacije do kraja poreskog perioda. saglasno propisima o računovodstvu i reviziji i MRS. Obračun amortizacije započinje od dana kada stalna sredstva. Zakona) i Obrasca PDN (koji podnose obveznici iz člana 1. u poreskom periodu u kome se vrši direktni otpis. vrši se: • Usaglašavanje sa odredbom člana 10. nisu kumulativno ispunjeni uslovi iz člana 16. dodate su nove pozicije na kojima se iskazuju: . a u kome su iskorišćena. st. a koje nisu bile plaćene u prethodnom poreskom periodu u kome je po tom osnovu u poslovnim knjigama obveznika bio iskazan rashod koji nije bio priznat u poreskom bilansu.prihodi nastali po osnovu neiskorišćenih dugoročnih rezervisanja koji. ne ulazi u osnovicu za oporezivanje. kao i na korekciju rashoda po osnovu kamata primenom pravila o transfernim cenama. glasnik RS”. • U delu Obrasca PB 1 koji se odnosi na usklađivanje prihoda. saglasno članu 22v Zakona. obračunava primenom proporcionalne metode za svako stečeno sredstvo posebno. u kome su prečišćeni tekstovi Zakona i podzakonskih akata donetih u skladu sa Zakonom. • U delu Obrasca PB 1 koji se odnosi na oporezivu dobit.Podaci o poreskoj osnovici i obračunatom porezu. PDO i druge Obrasce možete videti u prilogu ovog izdanja. godinu.POREZ NA DOBIT IV isplaćene u poreskom periodu za koji se podnosi poreski bilans (u kome se priznaju).porez po odbitku na isplaćene kamate i autorske naknade. i Obrazac PDO. br. 116/2004 i 99/2010 . odnosno upotrebljena. Zakona.dalje: Pravilnik) propisan je sadržaj (nove) poreske prijave koju podnosi stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika koja obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije i poslovne knjige vodi u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija (ogranak i drugi organizacioni delovi nerezidentnog obveznika). stečena u toku poreskog perioda. a za koje. . postanu raspoloživa za korišćenje. stav 3. saglasno članu 53a Zakona o porezu na dobit pravnih lica. • U delu Obrasca PB 1 koji se odnosi na poresku osnovicu. odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.konačno utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica za ogranke i druge organizacione delove nerezidentnih obveznika za period od ___ do ___ 201__. godine. ali se priznaju u poreskom periodu za koji se podnosi poreski bilans.8. tač. u smislu da se amortizacija za stalna sredstva razvrstana u prvu grupu.ispravke vrednosti pojedinačnih potraživanja koje su bile priznate na teret rashoda.

utvrđena na način da se pojedinačna vrednost tih sredstava umanjuje za pripadajući iznos poreske amortizacije koji se odnosi na svako sredstvo posebno. a koji se (saglasno propisima o računovodstvu i reviziji) iskazuju na odgovarajućim računima grupe 67. Zakona). 99/2010). Obrazac PBPJ 1 (u kome se utvrđivala dobit ogranka nerezidentnog pravnog lica).IV POREZ NA DOBIT • Preciziranje da se prilikom utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe priznaju naknadna ulaganja na stalnim sredstvima (nezavisno od toga u koju su amortizacionu grupu svrstana). kao dobici od prodaje imovine. odnosno otuđenja stalnih sredstava putem statusne promene.obveznike poreza na dobit predu- 38 . Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije („Sl. glasnik RS”. • Preciziranje načina utvrđivanja salda grupe stalnih sredstava u slučaju sticanja. Obrazac PB . • Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. izvršene su izmene u delu koji se odnosi na obveznike koji primenjuju kontni okvir za privredna društva. zeća („Sl. precizirano je da se u prihode od prodaje robe. koji glasi: Član 4a „Za stalna sredstva razvrstana u I grupu koja su stečena putem statusne promene. • Preciziranje u smislu da vrednost otuđenih stalnih sredstava (za koju se umanjuje saldo grupe od II do V). utvrđena na način da se nabavna vrednost tih sredstava umanjuje za pripadajući iznos poreske amortizacije svakog prenetog sredstva. a koji je činio sastavni deo Pravilnika o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije („Sl. a poreski bilans podnose na Obrascu PBN 1. koji je dostupan kroz poseban prilog. br. koja se uključuju u vrednost stalnih sredstava u smislu povećanja vrednosti tih stalnih sredstava. br. danom stupanja na snagu izmena i dopuna tog pravilnika. tog obrasca. stav 1. imajući u vidu da je navedenim izmenama i dopunama Zakona propisano da nerezidentni obveznik koji obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije poslovanjem preko stalne poslovne jedinice koja vodi poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuju računovodstvo i revizija (ogranak i drugi organizacioni delovi koji obavljaju delatnost). odgovara njihovoj nabavnoj vrednosti umanjenoj za pripadajući iznos poreske amortizacije svakog otuđenog sredstva. odnosno MSFI. Za stalna sredstva razvrstana u grupe od II do V koja se u poreskom periodu prenose putem statusne promene. Naime. proizvoda i usluga. druga pravna lica i preduzetnike. koja su stečena putem statusne promene. obveznik utvrđuje početni saldo grupe tako što iz salda grupe utvrđenog na kraju prethodnog poreskog perioda isključuje sredstva preneta putem statusne promene i to po nabavnoj vrednosti tih sredstava umanjenoj za pripadajući iznos poreske amortizacije tih sredstava. nabavna vrednost u tekućem poreskom periodu je neotpisana vrednost tih sredstava kod obveznika koji ih prenosi putem statusne promene.1 sastavni je deo Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica („Sl. 10-11 Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) . možete videti u prečišćenom tekstu Pravilnika. oporezivu dobit utvrđuju na Obrascu PB 1 (kao obveznici iz člana 1. nabavna vrednost u tekućem poreskom periodu je neotpisana vrednost tih sredstava na dan statusne promene kod obveznika koji ih prenosi putem statusne promene. izvršena u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji i MRS. zadruge. br. Za stalna sredstva razvrstana u grupe od II do V.1 i druge Obrasce možete videti u prečišćenom tekstu Pravilnika. br.obveznike poreza na dobit preduzeća Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) . s tim u vezi dodaje novi član 4a. glasnik RS”. pa se. S tim u vezi. prestaje da se primenjuje. Izmenjeni Obrazac PBN . izvršeno je usaglašavanje sa izvršenim izmenama i dopunama Zakona.” Obrazac OA koji je sastavni deo ovog Pravilnika. koji je u prilogu ovog izdanja. 99/2010). 38/2001 i 19/2007). koji se iskazuju pod rednim brojem 1. 99/2010). glasnik RS”. uključuju i prihodi ostvareni prodajom imovine. glasnik RS”.

Degresivna metoda obračuna amortizacije tokom korišćenja osnovnog sredstva neravnomerno opterećuje rashode perioda. dobija se različiti iznos amortizacije. GODINU A mortizacija imovine (osnovnih sredstava. kao i • računovodstvenim politikama koje pravno lice i preduzetnik . odnosno obračun amortizacije se vrši za grupu osnovnih sredstava i sve dok postoji grupa osnovnih sredstava. • Međunarodni računovodstveni standard . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. opreme. nematerijalnih ulaganja. • prilikom otvaranja i okončanja postupka stečaja. vrši se obračun amortizacije. odnosno likvidacije. br. RAČUNOVODSTVENA AMORTIZACIJA Računovodstvena amortizacija se vrši: • kao konačni obračun amortizacije na kraju poslovne godine. opreme i bioloških sredstava (dalje: osnovna sredstva) u procenjenom veku trajanja (proporcionalni metod obračuna).MRS 16 Nekretnine. donosi u skladu sa navedenim MRS i MSFI.dr. • u slučajevima statusne promene (spajanje.MRS 41 Poljoprivreda („Sl. br. a da se sa protokom vremena smanjuju ekonomski efekti korišćenja osnovnog sredstva. 77/2010 dalje: MRS 38). glasnik RS”. br. Amortizacija koja se obračunava na način propisan navedenim propisima. • Međunarodni računovodstveni standard .rešenje).dalje MRS 41). nekretnina. glasnik RS”. Na obračun amortizacije koja se priznaje kao rashod perioda za potrebe izračunavanja poreza na dobit pravnih lica (poreska amortizacija).) predstavlja rashod perioda za koji je obračunata. glasnik RS”. a to znači da se osnovno sredstvo više troši u početnom periodu korišćenja kada ostvaruje i najviše ekonomske koristi. br. 116/2004 . 133/2003 . • Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja („Sl. br. podela i odvajanje) i prodaje pravnog lica. br. glasnik RS”. br. 80/2002 . glasnik RS”. • Međunarodni računovodstveni standard .dalje: pravno lice.. postrojenja i oprema („Sl.dalje: MRS 16). 25/2001.MRS 38 Nematerijalna imovina („Sl. br. • po računovodstvenim propisima obračun amortizacije se vrši za svako osnovno sredstvo posebno. za razliku od proporcionalnog metoda koji se najviše koristi po računovodstvenim propisima i koji ravnomerno opterećuje rashode perioda tokom korišćenja konkretnog osnovnog sredstva.dalje: Pravilnik o poreskoj amortizaciji). izuzev nekretnina. primenjuje se degresivni metod trošenja osnovnih sredstava. dok po poreskim propisima za obračun amortizacije osnovnih sredstava. 111/2009). nezavisno od veličine grupe.dalje: Zakon o porezu na dobit) i Pravilnik o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe („Sl. 46/2006. a one se sastoje u sledećem: • Po računovodstvenim propisima iznos obračunate amortizacija predstavlja realno trošenje nematerijalnih ulaganja. glasnik RS”. • Međunarodni računovodstveni standard . glasnik RS”. Postoje dva potpuno odvojena načina. odnosno vrši se pojedinačna amortizacije. u celosti se iskazuje kao rashod perioda za koji je obračunata. (izuzev nekretnina) i po poreskim i po računovodstvenim propisima. dok kod primene poreskih propisa taj obračun se vrši po grupama. primenjuje se Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Sl. tako i kada se primeni isti metod i ista stopa amortizacije. 77/2010 dalje MRS 40). 43/2003. odnosno vrše se dva obračuna amorizacije i to računovodstveni i poreski sistem obračuna. Postoje značajne razlike u načinu obračuna računovodstvene i poreske amortizacije. 77/2010 .. glasnik RS”. 80/2002. Obračun računovodstvene amortizacije propisan je: • Zakonom o računovodstvu i reviziji („Sl. 84/2004 i 18/2010 .MRS 40 Investicione nekretnine („Sl.POREZ NA DOBIT IV OBRAČUN RAČUNOVODSTVENE I PORESKE AMORTIZACIJE ZA 2010. 10-11 39 . postrojenja. 77/2010 . zakon.

Sredstva alata i inventara koja imaju vek trajanja duži od godinu dana i koja imaju beznačajnu vrednost.Nematerijalna ulaganja i grupe 02 .Nekretnine. Osnovna sredstva koja se vode na ovim računima. ukrasni predmeti od plemenitih metala i sl. u ukupnom iznosu. 114/2006. • osnovna sredstva u pripremi i avansi za osnovna sredstva. postoje osnovna sredstva za koja se ne obračunava amortizacija. oprema i biološka sredstva. degresivni ili funkcionalni) i • način preispitivanja korisnog veka trajanja osnovnog sredstva (nepromenljiv vek trajanja ili promena veka trajanja na dan sastavljanja finansijskih izveštaja.dalje: MRS 1).). Prema odredbama stava 55. osnovnim sredstvima koji podležu obračunu amortizacije smatraju se ulaganja u ta sredstva čiji je vek trajanja duži od godinu dana i čija je pojedinačna nabavna vrednost u vreme nabavke veća od prosečne mesečne bruto zarade po zaposlenom u Republici.MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja („Sl. druga pravna lica i preduzetnike („Sl. Razvrstavanje na osnovna i obrtna sredstva Prema odredbama stava 66.fer vrednost ili nabavna vrednost). umetničke slike i skulpture. MRS 16. • stope amortizacije. a to su: • kod nematerijalnih ulaganja. • korisni vek trajanja osnovnog sredstva. Za razvrstavanje osnovnih sredstava čiji je vek trajanja duži od godinu dana. odnosno rashodovano. mogu se računovodstvenim politikama kategorisati kao osnovna sredstva.). u poslovnim knjigama evidentiraju kao osnovna sredstva i da se za njih obračunava amortizacija. s hodno tome. • osnovicu za amortizaciju (metod vrednovanja osnovnih sredstava . podležu obavezi obračuna amortizacije. ukoliko je računovodstvenim politikama utvrđeno da se investicione nekretnine iskazuju po fer vrednosti u skladu sa MRS 40 stav 27. amortizacija za ta ulaganja se ne obračunava. • goodwil (račun 012). 119/2008. neophodno je da se prilikom nabavke sredstva odmah primeni kriterijum iz poreskih propisa i da se prema njemu ta ulaganja opredeljuju kao osnovna sredstva ili kao sitan inventar. po poreskim propisima. kvalifikuje kao obrtno sredstvo i ono se ne evidentira u okviru računa 01 i 02. postoje takva ulaganja kojima vek trajanja nije ograničen. a uzeta su u lizing. glasnik RS”. • amortizacija se ne obračunava za ona osnovna sredstva koja vremenom ne gube na vrednosti (spomenici kulture i istorijski spomenici. Obračun amortizacije vrše sva pravna lica koja vode poslovne knjige u skladu sa Zakonom računovodstvu i reviziji. do 46. postrojenja. bez obzira na vrednost ulaganja. zadruge. 9/2009 i 4/2010). na kontima navedenih grupa računa.Nematerijalna imovina. glasnik RS”. tereni za deponiju i sl. alat i sitan inventar). Međutim. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Naime. s obzirom da se ova osnovna sredstva ne troše. amortizacija počinje da se obračunava kada je sredstvo raspoloživo za korišćenje i da funkcioniše na način kako to očekuje uprava preduzeća. Početak obračuna amortizacije Početak obračuna amortizacije je bitan element koji treba urediti računovodstvenim politika.IV POREZ NA DOBIT • za sredstva otuđena ili rashodovana u toku godine zaključno sa mesecom. • zemljište (račun 020). imovina se kvalifikuje kao obrtna ako se očekuje da će biti realizovana u roku od dvanaest meseci od datuma nabavke. br. pa saglasno odredbama MRS 38 . kao i preduzetnici koji vode poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva. • početak obračuna amortizacije (prilikom stavljanja u upotrebu ili danom nabavke). • metod obračuna amortizacije koji će se primenjivati (proporcionalni. osim kamenoloma i drugo zemljište koje se koristi za eksploataciju. U skladu sa odredbama Pravilnika o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva. značajna stavka u bilansima. odnosno danom sa kojim je osnovno sredstvo otuđeno. br. važno je imati u vidu i poreske propise koji regulišu pitanje amortizacije. a moguće je rešenje da obračun amortizacije počinje od narednog meseca u odnosu na mesec u kojem je sredstvo stavljeno u upotrebu. • šume i višegodišnji zasadi i osnovno stado (račun 021). To je naročito značajno kod pravnih lica kod kojih su alati. i da se. To znači da se ulaganja u sredstvo čiji je vek trajanja kraći od godine dana. Imajući u vidu navedeno.obrtna imovina Međunarodni računovodstveni standard . amortizacija treba da započne od dana stavljanja sredstava u upotrebu. pod c) . Dakle. Sva pravna lica su u obavezi da aktom o računovodstvu i računovodstvenim politikama utvrde: • osnovna sredstva koja podležu obračunu amortizacije. osnovna sredstva za koja se obračunava amortizacija iskazuju se na računim grupe: 01 . 10-11 40 . 77/2010 . Za obračun amortizacije važno je da se prilikom nabavke sredstava za rad izvrši razvrstavanje da li će se to ulaganja u poslovnim knjigama voditi kao osnovno sredstvo ili kao obrtna sredstva (rezervni delovi. • investicione nekretnine (račun 024).

normativna regulativa pravnog lica. ukoliko pravno lice nema pravo da koristi preneti PDV kao odbitnu stavku. Primer: Pravno lice koje se bavi prevozom putnika nabavilo je autobus čija nabavna vrednost iznosi 5.000. MRS 16.000 = 4. Iznos od 400.). kada su u pitanju osnovna sredstva iste grupe koja imaju isti korisni vek trajanja i za koja istovremeno počinje obračun amortizacije. se ne utvrđuje preostala (rezidualna) vrednost. ne uzima se u obzir prilikom utvrđivanja osnovice za obračun amortizacije. u ovom slučaju. ako se osnovno sredstvo duže osposobljava za upotrebu. Osnovica za obračun amortizacije može da bude i revalorizovana nabavna vrednost. • kada se osnovno sredstvo na bilo koji način otuđi (proda rashoduje i dr. Za sredstva koja se revalorizuju. a revalorizovana vrednost je osnovica za obračun amortizacije za naredne periode.000 dinara. odnosno na dan nabavke. je osnovica na koju se primenjuje odgovarajuća stopa za obračun amortizacije i ona zavisi od modela po kome se osnovna sredstva iskazuju u poslovnim knjigama (nabavna vrednost ili revalorizovana vrednost).000 dinara (preostala vrednost). automatski se revalorizuje i preostala vrednost. za svako osnovno sredstvo posebno.000 dinara. Korisni vek trajanja autobusa iznosi 5 godina. iznosi 4. po pravilu. Preostala vrednost se ne knjiži.600. ako se ti troškovi mogu iskazati kao rezervisanje. Prilikom utvrđivanja osnovice za obračun amortizacije za autobus. Međutim. smatra se da obračun amortizacije počinje od prvog narednog dana od dana stavljanja u upotrebu. odnosno za taj iznos se umanjuje nabavna vrednost osnovnog sredstva. jer je to. stavljanje sredstva u upotrebu znači da je ono sposobno za korišćenje i da može da služi obavljanju delatnosti pravnog lica. nabavna vrednost umanjena za preostalu (rezidualnu) vrednost.000.000 dinara umanjuje se za 400. mogu se grupisati radi obračuna grupne amortizacije. nabavna vrednost od 5. S obzirom da se nabavna vrednost revalorizuje. uklanjanja i restauracije područja na kojem je sredstvo locirano. kao i PDV.Postrojenja i oprema. pod pretpostavkom da će sredstvo na kraju svog korisnog veka biti u takvom stanju da se može dobiti neka tržišna vrednost za njega. U ovom slučaju osnovica za obračun amortizacije čini revalorizovana nabavna vrednost umanjena za revalorizovanu preostalu (rezidualnu) vrednost. U momentu nabavke takav autobus nakon pet godine može na tržištu da se proda za 400. u godini u kojoj se vrši revalorizacija pre revalorizacije se obračuna amortizacija za tu godinu. Osnovica za obračun amortizacije je.000 . već se na analitičkoj kartici osnovnog sredstva evidentira i uzima se u obzir prilikom utvrđivanja osnovice za obračuna amortizacije. u najvećem broju slučajeva. a sve do stavljanja u rad.000).600.000. Pravno 41 . obračun amortizacije se vrši pojedinačno. ako se očekuje da je sredstvo spremno za upotrebu i uprava donese takvu odluku. Kod nematerijalnih ulaganja. • kada je sredstvo po MSFI 5 klasifikovano kao sredstvo namenjeno prodaji. postoji obaveza da se i dalje obračunava amortizacija. • troškovi pozajmljivanja. procenjeni iznos koji bi preduzeće primilo danas ako bi otuđilo osnovno sredstvo. isključivo. Prestanak obračuna amortizacije Prestanak obračuna amortizacije nastaje: • kada je osnovno sredstvo u potpunosti otpisano. 10-11 Stope za amortizaciju i korisni vek trajanja osnovnog sredstva Visina stope za obračun amortizacije i korisni vek trajanja osnovnog sredstva nisu nijednim propisom utvrđeni. Ako je preostala vrednost beznačajna.000 dinara pravno lice evidentira na analitičkom računu 023 . Prema odredbama stava 43. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Dakle. ako je za merenje osnovnih sredstava primenjen model revalorizacije. odnosno da daje pozitivne rezultate. Preostala (rezidualna) vrednost predstavlja.POREZ NA DOBIT IV Moguće je računovodstvenim politikama urediti da obračun amortizacije počinje i pre stavljanja u upotrebu osnovnog sredstva. • inicijalno procenjeni troškovi demontaže.000 (5. Samo u ova tri slučajeva prestaje obaveza obračuna amortizacije. tako da osnovicu za obračun amortizacije čini nabavna vrednost. Na ovaj način izbegava se iskazivanje značajnih dobitaka od prodaje osnovnih sredstava. Za sredstva koja su privremeno stavljena van upotrebe.400. Nabavna vrednost osnovnog sredstva iskazuje se na osnovnom računu okviru grupe računa 01 i 02 i nju čini: • fakturna vrednost dobavljača uključujući i sve uvozne i druge dažbine. saglasno odredbama MRS 16. • zavisni troškovi i svi drugi troškovi koji nastaju radi dovođenja sredstva u stanje neophodno za rad. Osnovica za obračun amortizacije. Osnovica za obračun amortizacije Za obračun amortizacije. Ako se ovo pitanje ne uredi računovodstvenim politikama. Procenjena vrednost se utvrđuje na dan sticanja osnovnog sredstva i ne povećava se naknadno ako se sredstva u poslovnim knjigama vode po nabavnim cenama. jedan od najvažnijih elemenata.

000 dinara. 5.000 dinara 5 godina 320. učinak promene računovodstvene procene može uticati samo na rezultat perioda u kojem je izvršena promena i na buduće perioda.Računovodstvene politike. Preispitivanjem se može utvrditi da ranije korisni vek trajanja nije realno utvrđen i da se mora korigovati. promene računovodstvenih procena i greške. Stopa amortizacije iznosi 20% (100 : 5). 2. Ako je osnovno sredstvo uzeto u lizing uz otkup. a stope za obračun amortizacije se izvode iz procenjenog korisnog veka trajanja osnovnog sredstva po formuli: Godišnja stopa amortizacije = 100 Korisni vek trajanja u godinama Prema odredbama stava 56. ili veka trajanja osnovnog sredstva. korisni vek trajanja osnovnog sredstva treba preispitati na kraju svake finansijske godine.000 dinara 16. • zakonskog ograničenja korišćenja osnovnog sredstva (lizing i sl. da preispitivanje korisnog veka trajanja osnovnog sredstva nema uticaja na prethodne periode. godini i stavilo ga u upotrebu u januaru 2009. Nabavna vrednost kamiona iznosi Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost (1. Preispitivanje korisnog veka trajanja osnovnog sredstva je značajan postupak za realno utvrđivanje visine amortizacije i ravnomerno terećenje rashoda poslovanja tokom korišćenja osnovnog sredstva. pa su iznosi obračunate Ako je. na primer. Stopa po kojoj će se vršiti obračun amortizacije za 2010 godinu i naredne godine posle preispitivanja korisnog veka trajanja kamiona. On se primenjuje na ona osnovna sredstva koje se tokom svog veka trajanja ravnomerno troše. • funkcionalni metod obračuna amortizacije Proporcionalni metod obračuna amortizacije je najrasprostranjeniji u praksi zbog svoje jednostavnosti i tačnosti. 6. Saglasno odredbama MRS 8 .00% amortizacije po ovom metodu jednaki iz godine u godinu. period očekivanog korišćenja predstavlja vek trajanja.000. Pre konačnog obračuna amortizacije za tekuću godinu. Nabavna vrednost kamiona iznosi 2. 10-11 42 . ako je vek trajanja tog sredstva kraći od roka lizinga.5% (100 : 8 = 12. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 4. korigovanje korisnog veka trajanja osnovnog sredstva utiče samo na obračuna amortizacije za tekuću i naredne godine. godišnja stopa za amortizaciju je 12. • očekivanog fizičkog habaćenja i trošenja osnovnog sredstva. To praktično znači. odnosno nema retroaktivnu primenu. utvrđuje se na sledeći način: 1.IV POREZ NA DOBIT lice procenjuje korisni vek trajanja osnovnog sredstva. Prema MRS 8. korisni vek trajanja osnovnog sredstva osam godina. odnosno da je ukupni vek trajanja kamiona 6 godina. godine. a izvodi se iz korisnog veka trajanja osnovnog sredstva: Godišnja stopa amortizacije = 100 Korisni vek trajanja u godinama Metodi obračuna amortizacije Metodi obračuna amortizacije su: • proporcionalni metod obračuna amortizacije. godine preispituje se korisni vek trajanja kamiona i utvrđuje da preostali vek trajanja osnovnog sredstva iznosi 5 godina. Prema odredbama stava 51.).600. Krajem 2010. Primer: Pravno lice je nabavilo teretni kamion u 2008. jer ovaj postupak znači promenu računovodstvene politike.2) Preostali korisni vek trajanja Buduća godišnja amortizacija (3 : 4) Nova amortizaciona stopa (5: 1) 2. • degresivni metod obračuna amortizacije. MRS 16. u najvećem broju slučajeva. a time se koriguje i stopa amortizacije. korisni vek trajanja osnovnog sredstva utvrđuje se na osnovu: • očekivanog korišćenja osnovnog sredstva od strane pravnog lica.000.5). Procenjeni korisni vek trajanja u momentu stavljanja u upotrebu iznosi 5 godina. • tehničke i tehnološke zastarelosti osnovnog sredstva. MRS 16. pa je izvesno da će steći vlasništvo na tim sredstvom.000 dinara 1. neophodno je da se izvrši preispitivanje korisnog veka trajanja osnovnog sredstva.000 dinara 400. umesto 4. Stopa amortizacije utvrđuje se računovodstvenom politkom. 3. Korisni vek trajanja osnovnog sredstva nabavljenog na osnovu ugovora o lizingu utvrđuje se na osnovu roka trajanja lizinga.

Drugim rečima. pa se menja metod obračuna amortizacije i prelazi na proporcionalni metod. godinu su sledeći: Nabavna vrednost Vek trajanja Stopa za amortizaciju Broj meseci korišćenja Godina 1 2010 osnovica za amortizaciju 2 2. Kod ove metode obračuna amortizacije. Sličan je funkcionalnom obračunu abračuna amortizacije. stopa amortizacije se utvrđuje za svaku godinu.000 dinara 8 godina 12.5% 6 meseci Neotpisana vrednost 6 1.000. U 2010. 10-11 43 . god.000 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. odnosno kod onih osnovnih sredstava koja se u početnom veku trajanja više troše i ostvaruju najviše ekonomske koristi. godinu). Ovaj metod obračuna amortizacije se veoma retko primenjuje u praksi.00 2.000 kutija. koji će omogućiti da se neotpisana vrednost u celini prenese na troškove u preostalom veku trajanja tog osnovnog sredstva.00 125.000. = 500. godini proizvedeno je 500. S protokom vremena smanjuje se ekonomski efekat i korišćenje je smanjeno. Podaci za obračun amortizacije za 2010.000 komada kutija. U praksi se primenjuje aritmetička i geometrijska progresija. promena računovodstvene procene kod obračuna amortizacije ne može da se primene retroaktivno i da menja rezultat za prethodne periode. ali promena metoda obračuna amortizacije može da utiče na obračun amortizacije za tekuću i naredne godine. Računovodstvenim politikama utvrđeno je da amortizacija počinje da se obračunava od prvog narednog meseca posle stavljanja u upotrebu osnovnog sredstva i da se ne utvrđuje preostala (rezidualna) vrednost. bez obzira na vek trajanja od 7 godina. ako se utvrdi da primenjeni metod nije odgovarajući. 3 x kol. primenjeni metod obračuna amortizacije treba preispitati na kraju svake poslovne godine zbog dinamike trošenja osnovnog sredstva. jer korisni vek trajanja se izražava očekivanim učinkom sredstava. Primer: Pretpostavimo da je nabavljena mašina za proizvodnju plastičnih kutija za kozmetiku čiji kapacitet je 1. Takvu promenu treba tretirati kao promenu računovodstvene procene.000 godišnja stopa 3 12.500. Stopa amortizacije za 2010.500.33 X 100 = 33% 1. Po isteku treće godine utvrđeno je da to osnovno sredstvo neće po funkcionalnoj metodi da bude amortizovano do kraja njegovog veka trajanja (7 godina). već može da utiče na rezultat perioda u kojem je izvršena promena i na buduće periode.00 Preispitivanje metoda amortizacije Prema odredbama stava 61 MRS 16. Degresivni metod obračuna amortizacije primenjuje se kod onih osnovnih sredstava koja se u korisnom veku trajanja ne troše ravnomerno. Standardi dozvoljavaju izmenu metoda obračuna amortizacije. u skladu sa MRS 8.000.00 Knjiženje: 540 .750.000 0. Primer: Pravno lice je određeno osnovno sredstvo 3 godine amortizovalo po funkcionalnoj metodi. 4/12) 125. godine i odmah stavljeno u upotrebu.000.000. Funkcionalni metod obračuna amortizacije se primenjuje za obračun amortizacije osnovnih sredstava čiji se intezitet korišćenja može izmeriti učinkom.POREZ NA DOBIT IV Godišnji iznos amortizacije = Osnovica x godišnja stopa amortizacije x broj meseci korišćenja Primer: Nabavljeno je putničko vozilo u junu 2010. 2 x kol. po formuli: Stopa amortizacije = Ostvareni učinak Ukupni očekivani učinak sredstava 125.troškovi amortizacije 0238 .000.Ispravka vrednosti postrojenja i opreme (za obračunatu amortizaciju za 2010.5% broj meseci korišćenja 4 6 obračunata amortizacija 5 (Kol.

2) II grupa 10%. Kao rashod amortizacije u poreskom bilansu priznaje se amortizacija obračunata po poreskim propisima. Međutim. 10-11 . godinu njivati na obračun amortizacije za 2010.poreska amortizacija. 44 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. a koje su (izmene) podvučene u prethodnom uporednom pregledu. nije značajna visina amortizacije iskazana u poslovnim knjigama. Zakona o porezu na dobit preduzeća koji se primenjivao Zakona o porezu na dobit pravnih lica.5%. Obračun poreske amortizacije je neophodan sa stanovišta utvrđivanja osnovice za obračun poreza na dobit preduzeća. član 10. Stalna sredstva razvrstana u I grupu jesu nepokretnosti. 4) IV grupa 20%. osim goodwill-a. Član 10. 4) IV grupa 20%. za svako stalno sredstvo posebno. kao i nematerijalna sredstva. ovog člana obuhvataju materijalna sredstva čiji je vek trajanja duži od jedne godine i čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne mesečne bruto zarade po zaposlenom u Republici. ovog člana obuhvataju materijalna sredstva čiji je vek trajanja duži od jedne godine i čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici.IV POREZ NA DOBIT PORESKA AMORTIZACIJA Zakon o porezu na dobit izmenjen je u 2010. koji propisuje iznos amortizacije koji se priznaje u Poreskom bilansu nije značajno izmenjen. ovog člana razvrstavaju se u pet grupa sa sledećim amortizacionim stopama: 1) I grupa 2. 5) V grupa 30%. Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u grupe II-V utvrđuje se primenom degresivne metode na vrednost sredstava razvrstanih po grupama. Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u I grupu utvrđuje se primenom proporcionalne metode. prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. a u narednim periodima neotpisana vrednost. Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u grupe II-V utvrđuje se primenom degresivne metode na vrednost sredstava razvrstanih po grupama. Osnovicu za amortizaciju iz stava 5. godinu Amortizacija stalnih sredstava priznaje se kao rashod u iznosu i na način utvrđen ovim zakonom. ovog člana u prvoj godini čini nabavna vrednost. Pri tome. 5) V grupa 30%. ovog člana razvrstavaju se u pet grupa sa sledećim amortizacionim stopama: 1) I grupa 2. Stalna sredstva razvrstana u I grupu jesu nepokretnosti. Stalna sredstva iz stava 1. godini.5%. 3) III grupa 15%. na osnovicu koju čini nabavna vrednost sredstva. utvrđuje se primenom proporcionalne metode srazmerno vremenu od kada je započet obračun amortizacije do kraja poreskog perioda. s obzirom da se ovaj porez ne plaća na dobit koja je utvrđuje po računovodstvenim propisima. na osnovicu koju čini nabavna vrednost sredstva. Osnovicu za amortizaciju iz stava 5. Sredstva iz stava 2. Poreska osnovica se dobija primenom formule: Poreska osnovica = računovodstvena dobit + računovodstvena amortizacija . osim u delu koje su najnovijim izmenama Zakona o porezu na dobit precizirane. jer se iznos računovodstvene amortizacije u poreskom bilansu zamenjuje iznosom poreske amortizacije. sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije. ovog člana u prvoj godini čini nabavna vrednost. Stalna sredstva iz stava 1. 3) III grupa 15%. kao i nematerijalna sredstva. a u slučaju kada su stalna sredstva iz ove grupe stečena u toku poreskog perioda. a u narednim periodima neotpisana vrednost. osim prirodnih bogatstava koja se ne troše. 2) II grupa 10%. Sredstva iz stava 2. koji će se primena obračun amortizacije za 2009. vršće se na identičan način kao u prethodnoj godini. Član 10. Amortizacija stalnih sredstava priznaje se kao rashod u iznosu i na način utvrđen ovim zakonom. Obračun poreske amortizacije za 2010. za svako stalno sredstvo posebno. Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u I grupu utvrđuje se primenom proporcionalne metode. Ministar finansija bliže uređuje način razvrstavanja stalnih Ministar finansija bliže uređuje način razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije. prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

00 dinara. godine.. za potrebe utvrđivanja poreske osnovice neophodno je izvršiti i druge korekcije računovodstvene dobiti.Dobavljači u zemlji (po fakturi dobavljača ..300. kao i ostalih. godine. Nematerijalna ulaganja svrstana su u II amortizacionu grupu. 430-07-55/2005-04 od 5. 10-11 45 . što se odnosi na prosečnu bruto zaradu na mesečnom nivou.300..10.000 dinara sa PDV (169.50% od vrednosti regala na teret troškova) 34. 430-07-55/2005-04 od 5. prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. ovog zakona i Pravilnika o poreskoj amortizaciji. odnosno ako ispunjavaju navedene kriterijume iz člana 10. i čiji je vek trajanja duži od jedne godine.2005. Knjiženje: 103 .52 + 30. amortizacija tih.016. poreska amortizacija se obračunava na osnovna sredstva čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne mesečne bruto zarade po zaposlenom u Republici.2007.POREZ NA DOBIT IV Pored ovih korekcija.00 dinara (nabavna vrednost bez PDV 34.Alat i inventar (za stavljanje sitnog inventara u upotrebu . Vrednost fakture iznosi 200. Regal je nabavljen u oktobru 2010.00 Iz navedenog vidi se da je sredstvo u poslovnim knjigama iskazano kao sitan inventar i na ovo sredstvo se ne obračunava ni poreska ni računovodstvena amortizacija.000 dinara).491. br. Zakona o porezu na dobit. Ukoliko se ulaganja i istraživanje i razvoj priznaju kao nematerijalna ulaganja u skladu sa propisima o računovodstvu i MRS. podrazumeva se nabavna cena svakog pojedinačnog sredstva koja je u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.PDV u primljenim fakturama po opštoj stopi 433 .152. Isplata fakture izvršena je sa tekućeg računa.00 17. stav 2.za nabavku kancelarijskog nameštaja) 512 .147. nematerijalnih ulaganja priznaje se u poreskom bilansu na način propisan Zakonom o porezu na dobit.Pod pojedinačnom nabavnom cenom (u slučaju kada je nabavljena veća količina istovrsnih sredstava). sa stopom amortizacije od 10%.Alat i inventar 270 .2.46 17.508..54 dinara i PDV 6.48 PDV = 200.” Primer: Nabavljen je regal za odlaganje dokumentacije (kancelarijski nameštaj) čija nabavna vrednost sa PDV iznosi 40. Sredstva koja podležu obračunu poreske amortizacije Prema odredbama član 10.147.00 40. U vreme nabavke poslednji objavljen podatak o prosečnoj mesečnoj bruto zaradi zaposlenih u Republici Srbiji bio je za septembar 2010. Ovi uslovi su kumulativni i oni se primenjuju na svako pojedinačno osnovno sredstvo.Troškovi ostalog materijala (režijskog) 103 . Ovakav stav zauzelo je i Ministarstvo finansija umišljenju br. Računovodstvenim politikama pravnog lica utvrđeno je da se kao kriterijum za razvrstavanje sredstava na osnovna i sitan inventar primenjuju poreski propisi i da se prilikom stavljanja sitnog inventara u upotrebu vrši otpis tih sredstava na teret troškova u visini od 50% od nabavne vrednosti.10. o čemu je već bilo reči u delu koji se odnosi na obračun računovodstvene amortizacije.100. „ Primer: Primljena je faktura dobavljača na ime izvršenih usluga u istraživanje novog proizvoda na tržištu čiji efekti se očekuju u periodu od sledećih pet godina. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br..46). Iz Mišljenja Ministarstva finansija. Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. godine: „ .54 6. Nabavna vrednost pojedinačnog sredstva određuje se u skladu sa propisima o računovodstvu i MRS. ali one nisu predmet ovog stručnog komentara. stav 2.2005. 430-07-00349/2006-04 od 22.. godine: „.152. i iznosio je 48.100. godine.

Ulaganja u razvoj 270 . 169.2010 godine. Obračunu poreske amortizacije podležu iosnovna sredstva koja su nabavljena putem finansijskog lizinga. pod uslovom da zadovoljavaju kriterijum iz člana 10. u slučaju kada obveznik nabavi materijalno sredstvo (konkretno opremu) putem ugovora o finansijskom lizingu (čiji je vek trajanja duži od jedne godine i čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici).12.za plaćenu fakturu dobavljača) Za osnovna sredstva koja su nabavljena pre 1.Tekući (poslovni) račun (po izvodu banke . Investicione nekretnine koje se mere po poštenoj (fer) vrednosti i osnovno stado koje se uvek meri po poštenoj fer vrednosti. jer se radi o materijalnom sredstvu evidentiranom kod obveznika koje ispunjava uslove iz člana 10.IV POREZ NA DOBIT Knjiženje: 010 ..48 200.000 amortizacije.000 200.7. 10-11 Osnovna sredstva nabavljena putem operativnog lizinga (uzeta u zakup) ne podležu obavezi obračuna poreske amortizacije..491. Kod građevinskih objekata dan stavljanja sredstva u upotrebu se najčešće vezuje za datum dobijanja upotrebPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.Postrojenja i oprema.Dobavljači u zemlji 241 .. a to znači amortizacija počinje da se obračunava kada je sredstvo raspoloživo za korišćenje i da funkcioniše na način kako to očekuje uprava preduzeća. što je u skladu i sa početkom obračuna amortizacije za računovodstvene svrhe prema MRS. bez obzira na njihovu pojedinačnu nabavnu vrednost. To znači da se poreska amortizacija na sva ova osnovna sredstva obračunava. i ako po računovodstvenim propisima to nije slučaj.” Iz prethodnog mišljenja proizilazi da za stalna sredstva iz I amortizacione grupe obračun poreske amortizacije počinje od momenta obračuna računovodstvene amortizacije. Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. odnosno da daje pozitivne rezultate.000 200.2010..508. za obračun amortizacije.. „ Iz Mišljenja Ministarstva finansija br.52 30. Obračun amortizacije stalnih sredstava za poreske svrhe vrši se u skladu sa Zakonom i Pravilnikom.10.PDV u primljenim fakturama po opštoj stopi 430 . do 31. jer se ta sredstva vode u poslovnim knjigama korisnika lizinga u okviru računa 023 .2006..2005. koje vodi u svojim poslovnim knjigama na računu 023 . koja se priznaje u poreskom bilansu.7. a treba ga započeti kada sredstvo bude stavljeno u upotrebu.1.2003. Početak obračuna amortizacije za ovu grupu sredstava se uređuje računovodstevnim politika pravnog lica (obično se dan obračuna amortizacije vezuje za dan stavljanja u upotrebu). odnosno koja su se nalazila na stanju u poslovnim knjigama na dan 31. Početak obračuna poreske amortizacije Obračun poreske amortizacije počinje od momenta stavljanja sredstava u upotrebu. Za nekretnine pribavljene radi prodaje koje se vode kao zalihe na računima grupe 14 ne obračunava se poreska amortizacija. godine). podležu obavezi obračuna poreske 46 .12. godine: „ . poreska amortizacija se obračunava za period od šest meseci (od 1. Stavljanje sredstva u upotrebu znači da je ono sposobno za korišćenje i da može da služi obavljanju delatnosti pravnog lica. ova pravila ne važe.Dobavljači u zemlji (za primljenu fakturu dobavljača na ime istraživanja novog proizvoda) 430 . godine: „.12.Postrojenja i oprema i obračunava amortizaciju u poreskom periodu za tu opremu u računovodstvene svrhe. Primer: Ako je sredstvo stavljeno u upotrebu 1. jer se ne vode u poslovnim knjigama korisnika lizinga.. obveznik za ovu opremu u istom periodu treba da obračuna amortizaciju po poreskim propisima. u skladu sa Zakonom. godine.2004. godine. Zakona. Zakona o porez na dobit pravnih lica. 430-07-00325/2006-04 od 25. 430-07-55/2005-04 od 5. već u poslovnim knjigama davaoca lizinga. odnosno da je pojedinačna nabavna vrednost u vreme nabavke veća od prosečne mesečne bruto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji i da je vek trajanja duži od godinu dana.

datum konačne građevinske situacije koju je overio i potpisao nadzorni organ. Za ovo sredstvo biće obračunata poreska i računovodstvena amortizacija i to: • poreska amortizacija se obračunava za celu 2010. za koju je u skladu sa prethodnim stavom potrebno umanjiti saldo grupe iz OA Obrasca u slučajevima kada je sredstvo otuđeno poklanjanjem ili na drugi način otuđeno bez naknade. Nabavna vrednost kalupa za livenje bez PDV iznosi 200. bez obzira što još nije dobijena upotrebna dozvola. već poslovna godina. Obračun poreske amortizacije po grupama Odredbama člana 10.POREZ NA DOBIT IV ne dozvole tog objekta. stav 3. ako uprava pravnog lica smatra da je sredstvo raspoloživo za korišćenje i da funkcioniše na način kako to ona očekuje. napominjemo da bi to trebalo da bude tržišna cena na takav način otuđenog sredstva.33 dinara. i obračun se vrši za celu grupu sredstava. na visinu obračunate poreske amortizacije ne utiču dan i mesec stavljanja u upotrebu. amortizacija iznosi 60. • kada je osnovno sredstvo otuđeno i • kada je osnovno sredstvo kvalifikovano kao sredstvo za prodaju. • računovodstvena amortizacija biće obračunata za dva meseca (početak obračuna amortizacije od narednog meseca od dana stavljanja u upotrebu). Amortizacija se obračunava po stopi od 10% na godišnjem nivou. • za III grupu 15%. Zakona o porezu na dobit i Pravilnika o poreskoj amortizaciji. Pravilnika o poreskoj amortizaciji. odnosno od 1. Primer: Nabavljeni su kalupi za livenje u oktobru mesecu 2010. Na teret troškova amortizacije u Bilansu uspeha biće priznato 3. pod uslovom da prema MRS mogu da budu priznata kao osnovno sredstvo. jer nabavna vrednost sredstava uvećava saldo amortizacione grupe na koju se amortizacija obračunava za celu godinu.333. za obračun poreske amortizacije za grupu od II do V propisan je Obrazac OA. 2.666.33 dinara (200. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. godinu po stopi od 30% (V amortizaciona grupa). bez obzira po kojem metodu se procenjuje. Za sredstva iz II i V amortizacione grupe momenat stavljanja osnovnog sredstva u upotrebu opredeljuje da li će ta sredstva biti stavljena u odgovarajuću grupu za obračun amortizacije.11.333. računovodstvenim politikama može se utvrditi da to bude i drugi momenat. Korisni vek trajanja osnovnog sredstva je procenjen na deset godina.000 X 10% = 20. osnovna sredstva razvrstana su u pet amortizacionih grupa. Za ta sredstva.2010. Međutim. odnosno da se revalorizuju prilikom naknadnog merenja. već se može koristiti obrazac na kome se vrši računovodstvena amortizacija. Osnovica za obračun amortizacije za grupu čini početni saldo grupe (neotpisana vrednost grupe iz prethodne godine). 10-11 47 . Poreska amortizacija za ova sredstva obračunava se po degresivnoj metodi. Ukoliko je sredstvo nabavljeno i stavljeno u upotrebu u toku 2010. • za IV grupu 20% i • za V grupu 30% Članom 5. koji se uvećava za osnovna sredstva koja su stavljena u upotrebu u toku godine i umanjuje za osnovna sredstva koja su otuđena utoku godine. građevinski objekti i investicione nekretnine. Amortizacione grupe II do V II do V amortizacionu grupu čine sva ostala stalna sredstva koja se ne nalaze u prvoj grupi. koliko će i biti priznato u poreskom bilansu.00 X 2 meseca = 3.33 dinara). bez obzira što se po računovodstvenim propisima ova sredstva mogu svoditi na fer vrednost. jer obračun amortizacije vrši se pojedinačno. Obračun amortizacije vrši se uz primenu propisanih stopa koje su utvrđene za grupu kao celinu i to: • za II grupu 10%.333.5% na godišnjem nivou. period obračuna poreske amortizacije je cela poslovna godina. biće uključeno u obračun poreske amortizacije za tu godinu.000 : 12 = 1. Osnovicu za obračun amortizacije čini nabavna vrednost za svako osnovno sredstvo posebno. Pod pretpostavkom da je to jedino osnovno sredstvo u toj grupi (nema drugih sredstava). Za obračun amortizacije za prvu amortizacionu grupu nije propisan obrazac. bez obzira na broj sredstava i njihovu vrednost. Prva amortizaciona grupa Prvu amortizacioni grupu čine sve nekretnine koje se po MRS smatraju stalnim osnovnim sredstvima (zemljišta. Iz prve amortizacione grupe. godine. Pri tome. npr. Prekid obračuna poreske amortizacije nastaje: • kada je osnovno sredstvo potpuno otpisano. izračunata po formuli 100/korisni vek trajanja (100/10). Osnovica za obračun amortizacije je uvek nabavna vrednost. poreska amortizacija se obračunava po proporcionalnim stopama i ona je jedinstvena za sva osnovna sredstva iz te grupe. Obračunata amortizacija za dva meseca iznosi 3. godine. godine i istog meseca su stavljeni u upotrebu.000 dinara. koja je veoma bitan element za početak korišćenja objekta iz bezbednosnih i drugih razloga.000 dinara. U vezi sa vrednošću otuđenog sredstva u toku godine. Dodatna ulaganja u pojedinačno osnovno sredstvo povećavaju nabavnu vrednost.

U toku 2010. odnosno po vrednosti koja bi se dobila prodajom tog sredstva.). godine (pretpostavljeni podatak) iznosi 240.100.000. saldo grupe u kojoj se to sredstvo nalazilo treba umanjiti po tržišnoj vrednosti otuđenog sredstva. članom 33. OBRAČUN AMORTIZACIJE STALNIH SREDSTAVA ZA 2010. može u to drugo društvo. Odredbom člana 7. rashodovano ili na drugi način otuđeno bez naknade. stvari (oprema. Tim odredbama koje su se primenjivale na obračun poreske amorizacije za 2009. Ubrzana amortizacija Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća („Sl. u slučaju prodaje stalnog sredstva svrstanog u neku od grupa od II do V. Neotp. godinu Za- kon o porezu na dobit ne omogućava ubrzanu amortizaciju kao poreski podsticaj koji je ranije važio.000..000. propisano je da se odredba Zakona o porezu na dobit preduzeća („Sl.000 dinara.000 dinara.000 1. Primer obračuna poreske amortizacije za sredstva razvrstana u II do V grupe: Na kraju 2009. vredn.000 V 1. Grupa saldo grupe sredstva sredstva (2+3-4) % (5x6) (5-7) 1 2 3 4 5 6 7 8 II 1.000 500.500. godinu iskazani su podaci koji su preneti u kolonu 2 Obrasca OA za 2010.000 III 1. jer se evidentira samo neotpisana vrednost odgovarajuće grupe.000 15% 675. Početni Pribavljena Otuđena Neotpisana vrednost Stopa Amortiza. godine. jednaka je prodajnoj vrednosti tog sredstva. celokupan saldo te grupe priznaje se kao rashod amortizacije i saldo grupe se svodi na nulu. 43/2003. • 30. Za ova osnovna sredstva vrši se obračun poreske amortizacije sve do njihove prodaje. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000 1. 10-11 48 . 18/2010). glasnik RS”. 80/2002 .10. U slučaju kad je stalno sredstvo iz grupe II do V dato na poklon. Obračun poreske amortizacije za grupu prestaje kada je neotpisana vrednost (kolona 8 Obrasca OA) niža od petostrukog iznosa prosečne bruto mesečne zarade zaposlenih na nivou Republike za decembar 2010. godinu bila je propisana mogućnost ubrzane amortizacije.000 . Obračun poreske amortizacije u slučaju kada su stalna sredstva predmet uloga u drugo privredno društvo i u slučaju statusnih promena.000 900. Pravilnika o poreskoj amortizaciji.dr. U skladu sa Zakonom o privrednim društvima.30% Ukupno amortizacija: 975.2006: „ .000.000 Napomena: Za V poresku grupu podatak u koloni 4 (vrednost postignuta prodajom) je viša od salda grupe.500.. godine kupljena je hladnjača za povrće čija nabavna vrednost iznosi 3. pored novca. 25/2001.000 3.” Za stalna sredstva iz grupe II do V koja su kvalifikovana za prodaju.000 dinara. što znači da privredno društvo.000 4. predmet uloga u privredno društvo mogu biti. za obračun poreske amortizacije za 2010. godine u kolonu 8 Obrasca OA za 2009. alati i dr. Dakle. zakon.IV POREZ NA DOBIT Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. ne obustavlja se obračun poreske amortizacije.11.000 10% 100.2010.100. godine nastale su promene kod stalnih sredstava i to: • 30. 80/2002.000 800. • 30.000 dinara.000. glasnik RS” br. s obzirom da neotpisana vrednost pojedinačnog sredstva nije poznata.000 IV 1. Petostruki iznos prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji za mesec decembar 2010. kao ulog.000 1. pa nema obračuna amortizacije.000 3.825. kao osnivač drugog privrednog društva. vrednost otuđenog pojedinačnog sredstva za koju se umanjuje saldo grupe. godinu. 84/2004) 42 i 43 brišu. prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. GODINU Amortiz. br.2010. 110-00-00023/2006-04 od 13.500.2. bez obzira što su preneta na zalihe i što je obustavljen obračun računovodstvene amortizacije.000. prodat je traktor po tržišnoj ceni od 1. propisano je da kada krajnji saldo neke grupe bude manji od pet prosečnih mesečnih bruto zarada isplaćenih po zaposlenom u Republici u poslednjem mesecu perioda za koji se vrši obračun amortizacije.000 20% 200. juna prodat je putnički automobil po tržišnoj vrednosti od 500. da unese i stalna sredstva koja je vodilo u svojim poslovnim knjigama.

Prema tome.6. to ulaganje predstavlja otuđenje sredstava i u koloni 4 Obrasca AO iskazuje se po procenjenoj vrednosti uloga. su privremenog karaktera. jer se radi o razlikama koje nastaju na godišnjem nivou po osnovu primene različite poreske stope na istu osnovicu. Poreski rashod i poreski prihod po osnovu amortizacije stalnih sredstava Velika i srednja pravna lica obavezna su da iskazuju odložene poreze po osnovu amortizacije. prenoseći na dva ili više novih društava svu imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje akcija ili udela novih društava akcionarima ili članovima društva prestalog podelom. Ako je predmet ulaganja sredstvo iz II do V amortizacione grupe. a da ćemo o ovome detaljnije pisati u nekom od narednih tekstova. odnosno njihova nabavna vrednost na dan statusne promene umanjena za ispravku vrednosti na dan statusne promene u Bilansu stanja privrednog društva koje prestaje da postoji.2006. godine: U skladu sa članom 382. kako postojeće privredno društvo prestaje sa poslovanjem (uz podnošenje poreskog bilansa i izmirenje poreskih obaveza u skladu sa Zakonom). primljeno sredstvo se iskazuje po procenjenoj vrednosti i istovremeno se po toj vrednosti iskazuje podatak u koloni 3 Obrasca OA. ali će u dužem nizu godina za jedno sredstvo biti priznati isti rashodi i po poreskim i po računovodstvenim propisima. Postupak utvrđivanja odloženih poreskih sredstava i odloženih poreskih obaveza za sredstva koja se revalorizuju sprovodi se na isti način kao i kod sredstva koja se ne revalorizuju.” Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Razlika između utvrđenog kumulativnog iznosa odloženih poreza i početnog stanja odloženih poreza predstavlja godišnji iznos odloženog poreza koji se knjiži na teret ili u korist računa 722. 12. • kumulativno odloženi porez. Postupak utvrđivanja odloženih poreskih sredstava i odloženih poreskih obaveza za sredstva koja se ne revalorizuju sprovodi se na sledeći način: • utvrđivanju računovodstvene osnovice sa stanjem na dan 31. • prethodno utvrđena razlika množi se sa stopom poreza poreza na dobit od 10% i utvrđuje se kumulativni iznos odloženih poreza. Uzima se neotpisana vrednost sredstava koja se po računovodstevnim propisima amortizuju. u stvari. u poslovnim knjigama pravnog lica. evidentiraju se stavom za knjiženje 722/498. ako je premet uloga sredstvo iz I amortizacione grupe. • Radmila Lazić Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. vrši se isknjižavanje sa odgovarajućeg računa i poreska amortizacija se obračunava od početka poslovne godine do dana ulaganja u drugo privredno društvo. 10-11 49 . a nastaju nova privredna društva. u skladu sa Zakonom. a ostatak odloženih poreza knjiži se preko rashoda ili prihoda. jer su obavezna da neposredno primenjuju MRS/MSFI. U vezi sa obračunom poreske amortitacije kod statusne promene. u nastavku je cdeo citata Mišljenja Ministarstva finansija iz kojeg proizilazi da se kod društva koja su nastala statusnom promenom poreska amortizacija obračunava na stalna sredstva koja su im pripala statusnom promenom i da osnovicu za obračun poreske amortizacije čini vrednost po kojoj su ta sredstva uknjižena u poslovnim knjigama kod novoosnovanih društva. u slučaju pribavljanja stalnih sredstava osnivanjem putem statusne promene. stavom za knjiženje 288/722. Odložena poreska sredstva (odloženi poreski prihodi) evidentiraju se. podela privrednog društva uz osnivanje jeste statusna promena kojom privredno društvo prestaje da postoji bez likvidacije. 12. Zakona. koja se priznaje u poreskom bilansu. br. nabavnu vrednost predstavlja vrednost stalnih sredstava koja im je preneta statusnom promenom. Za novoosnovana privredna društva kojima su ta sredstva preneta statusnom promenom. pokazuje stanje odloženih poreza (sredstva ili obaveze) za period od početka primene MRS do 31. u poslovnim knjigama pravnog lica. Zakona o privrednim društvima („Sl.POREZ NA DOBIT IV U poslovnim knjigama privrednog društva koje je izvršilo ulaganje. tekuće godine posle obračunate i proknjižene amortizacije za tu godinu. U poslovnim knjigama društva u koje se unosi stalno sredstvo kao ulog. 125/2004). Odložene poreske obaveze (odloženi poreski rashodi) nastaju po osnovu više obračunate amortizacije po poreskim propisima u odnosu na obračunatu amortizaciju po računovodstvenim propisima i. Na taj način umanjuje se saldo amortizacione grupe u kojoj je to sredstvo bilo iskazano. 430-07-07-00162/2006-04 od 29. tekuće godine. U konkretnom slučaju. predstavlja osnovicu za amortizaciju stalnih sredstava u prvom poreskom periodu novoosnovanih društava (za sve amortizacione grupe). Odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze koji nastaju po osnovu amortizacije. s tom razlikom što se deo utvrđenih odloženih poreza koji je nastao po osnovu revalorizacije koja je knjižena direktno u kapital knjiži se u kapital. • utvrđuje se poreska osnovica na način kako je prethodno objašnjeno. • utvrđuje se razlika između računovodstvene i poreske osnovice. nova privredna društva utvrđuju nabavnu vrednost stalne imovine u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji i MRS kao i propisima o privrednim društvima. Napominjemo da smo u ovom tekstu samo napomenuli privremene razlike koje se pojavljuju zbog različitog obračuna amortizacije za računovodstvene i za poreske potrebe. što znači da preneta vrednost stalnih sredstava. a iskazuju se po osnovu više obračunate amortizacije po računovodstvenim propisima u odnosu na obračunatu amortizaciju po poreskim propisima. odnosno u prvom poreskom periodu) osnovicu za obračun poreske amortizacije čini za sve grupe stalnih sredstava njihova nabavna vrednost. glasnik RS”. za ta privredna društva (u prvoj godini. u skladu sa članom 10.

2011. Britanija i Severna Irska Grčka1 Danska DNR Koreja Egipat Estonija Indija Irska Italija Katar Kina Kipar Kuvajt Letonija 2 SCG RS RS SFRJ SRJ SCG SRJ SFRJ SRJ RS SRJ SCG RS SCG RS SFRJ RS SRJ SFRJ SRJ SCG Predmet Ugovora 3 dohodak i imovina dohodak I imovina dohodak I imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak dohodak dohodak i imovina dohodak dohodak i imovina dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina Godina početka primene 4 2006. 2002. glasnik/list u kojem je Ugovor objavljen 5 11/2005 8/10 8/10 11/81 5/98 18/2004 1/99 7/82 2/98 105/2009 1/2001 14/2005 1/10 102/2007 1/10 2/83 1/10 2/97 2/86 4/2003 3/2006 50 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 2007. 10-11 . 2010. alineja 2. godine N a osnovu tačke 1. kao sledbenika državne zajednice Srbija i Crna Gora „Sl. i ugovore zaključene od strane bivše SFRJ i SRJ).1. takođe.V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA REPUBLIKA SRBIJA I UGOVORI O IZBEGAVANJU DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA Stanje na dan 1. 1986. Odluke o obavezama državnih organa Republike Srbije u ostvarivanju nadležnosti Republike Srbije. Sl. 2011. 2006. 2011. br. 1982. 2011. 2001. 2007. 1999. 2011.2011. znači da Republika Srbija primenjuje sve međunarodne ugovore (uključujući i ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja) koje je sa drugim državama zaključila državna zajednica Srbija i Crna Gora (računajući. 1983. 1987. 1998. glasnik RS”. pored ostalog. 2004.dalje: Odluka). 48/2006 . 2009. Republika Srbija je postala pravni sledbenik državne zajednice Srbija i Crna Gora što. Zemlje sa kojima je ugovor u primeni Zemlja 1 Albanija Azerbejdžan Austrija Belgija Belorusija Bosna i Hercegovina Bugarska V. 2011.

glasnik RS – Međunarodni ugovori“ broj 42/2009. u toku su kontakti o utvrđivanju termina i mesta održavanja prve runde pregovora. godine i. godine. posebno ukazujemo da su. godine. 6. sa argentinskom stranom su uspostavljeni preliminarni kontakti radi zaključenja opšteg Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. 2008 2002. 10-11 51 . nakon čega treba da usledi razmena instrumenata potvrđivanja.1996. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 2011. Ugovor je supstituisan trgovinskim i finansijskim ugovorima zaključenim 1953. 1998. neophodno je da gvinejska strana dostavi zvanično obaveštenje da je njen parlament potvrdio Ugovor. na ekspertskom nivou.IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA V Libija Litvanija Mađarska Makedonija Malezija Malta Moldavija Nemačka Norveška Pakistan Poljska Rumunija Ruska Federacija Slovačka Slovenija Turska Ukrajina Finska Francuska Holandija Hrvatska Češka Republika Švajcarska Švedska Španija Šri Lanka 1 2 RS RS SRJ SRJ SFRJ RS SCG SFRJ SFRJ RS SRJ SRJ SRJ SRJ SCG SCG SRJ SFRJ SFRJ SFRJ SRJ SCG SCG SFRJ RS SFRJ dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak I imovina dohodak i imovina 2011. godine. 1982. 2005. 1998. neophodno je da zimbabveanska strana dostavi zvanično obaveštenje da je njen parlament potvrdio Ugovor.2000. pravnom i. 3 Ugovor je potpisan 25. nakon čega treba da usledi razmena instrumenata potvrđivanja. 9 Zbog promena koje su se. 1986. a njegove odredbe primenjivaće se od prvog januara kalendarske godine koja sledi godinu u kojoj je izvršena razmena instrumenata potvrđivanja). Po informacijama dobijenim od argentinske strane. 2007. januara 2011. 2010. nedavno. 1999. 1976. naročito. 1983. posebno. 1989. od vremena zaključenja ugovora. Trgovinskim sporazumom potpisanim 9. Republika Srbija je potvrdila Ugovor i da bi isti stupio na snagu i počeo da se primenjuje. 5 Ugovor je potpisan 19.4. uskoro. 1987. 2007. 4 Ugovor je potpisan 22. Republika Srbija je potvrdila Ugovor i da bi isti stupio na snagu i počeo da se primenjuje neophodno je da ganska strana dostavi zvanično obaveštenje da je njen parlament potvrdio Ugovor. 8 Sa mnogim od ovih zemalja. 1958. Imajući u vidu navedeno.1996. 2011. 2011. koji se primenjuje od 1. godine. godine. se planira i njegova revizija. Republika Srbija je potvrdila Ugovor i da bi isti stupio na snagu i počeo da se primenjuje. konačno. S tim u vezi. listu SCG – Međunarodni ugovori" br. 1/10 42/2009 10/2001 5/96 15/90 1/10 3/2006 12/88 9/85 8/10 2/98 4/96 3/95 4/2001 7/2003 3/2006 4/2001 8/87 28/75 12/82 6/2004 3/2005 11/2005 7/81 105/09 4/86 Zaključen je Protokol o izmeni Ugovora (“Sl.10. dve strane su se dogovorile da daju jedna drugoj tretman najpovlašćenije nacije u odnosu na carinske dažbine. poreze u uvozu i izvozu robe.10. poreskom sistemu država potpisnica ugovora. 7 Ugovor je potpisan 21.7. 1998. u Republici Srbiji. 10 U vezi sa ovim. 2006. da dve strane razmene instrumente potvrđivanja. najverovatnije će se sa ovom zemljom iznova pregovarati. što nema neposredne veze sa izbegavanjem dvostrukog oporezivanja dohotka od međunarodnog pomorskog i vazdušnog saobraćaja. godine. 2003. koji je na snazi između dve zemlje a. Ugovor će stupiti na snagu danom razmene instrumenata potvrđivanja. 2002. Pomenutim Trgovinskim sporazumom.1989. takse. ali isti nije potvrđen u parlamentu Filipina. Na nadležnim organima dve države je da otklone pomenute nedoumice. 1991. uspostavljeni neformalni kontakti sa navedenim državama. 1961. 6 Ugovor je objavljen u "Sl. 6/2005 (postupak potvrđivanja okončan je u obe države ugovornice – očekuje se. 1965. dogodile u privrednom. 2004. 1988.

Bocvana 2. Jermenija 6. Angola.revizija Ugovora) u cilju utvrđivanja spremnosti tih zemalja za pregovore sa delegacijom Vlade Republike Srbije. Čile.revizija Ugovora. Izrael. San Marino. Kuba. Urugvaj. Uzbekistan. Laos. uspostavljeni su prvi kontakti sa nekim od tih zemalja (Australija. Belgija (revizija Ugovora) 2.Protokol je u postupku potvrđivanja u Parlamentu Češke Republike) 3.V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA Republika Srbija ima. razmenjeni su Nacrti ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa sledećim zemljama:8 Alžir. odnosno sa delegacijama svih zemalja koje pokažu interes za zaključenje ugovora sa Republikom Srbijom. Holandija (revizija Ugovora) Razmena nacrta Ugovora i pripreme za buduće pregovore U skladu sa zahtevima Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije. Argentina. Peru. Gvineja4 3. Portugalija. Island.) 4. Kipar (revizija Ugovora) 10. Iran6 5. Koreja (Rep. godine)2. Mali. Crna Gora. Šri Lanka (revizija Ugovora). Tanzanija. Češka Republika (Protokol uz Ugovor . 10-11 . Posredstvom diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije. Meksiko. Pregovore bi trebalo voditi i sa delegacijama ostalih zemalja Zapadne Evrope (radi revizije postojećih ugovora9 kao i sa SAD i Japanom10. Zemlje sa kojima je ugovor potpisan i u toku je postupak potvrđivanja 1. Tunis Zemlje sa kojima su u toku pregovori radi zaključenja ugovora 1. Francuska . Luksemburg 5. Venecuela. Kazahstan. Uganda. Nigerija 8. odnosno DKP Republike Srbije u inostranstvu. Sirija 9. Etiopija. Namibija. Mijanmarska unija 6. Vijetnam 3. kao zemljama potencijalnim ekonomskim partnerima Republike Srbije. Maroko 11. Zambija 4. • mr Dejan Dabetić Zemlje sa kojima je ugovor parafiran 1. Kenija. Nemačka (revizija Ugovora) 7. Južna Afrika 8. Indonezija 5. Zimbabve5 4. Filipini7 6. takođe. Brazil. Jordan 7. Finska . Kanada 9. zaključen Ugovor kojim se reguliše izbegavanje dvostrukog oporezivanja dohotka od međunarodnog pomorskog i vazdušnog saobraćaja sa Argentinom (1948. Velika Britanija i Severna Irska (revizija Ugovora) 52 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Gana3 2. Liban.

porez na porast vrednosti imovine). • u drugim zemljama.ispr. • čak i u slučaju da kapitalni dobitak koji fizičko lice ostvari van okvira preduzeća podleže oporezivanju. sadrže sledeća rešenja u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka: "Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja nepokretnosti navedene u članu 6. se pripisuje dohotku iz ostalih izvora (ostali dohodak). posebno. do 80. br. otuđenjem nepokretnosti koja se nalazi u drugoj državi ugovornici. dobitak ostvaren špekulativnim poslovanjem .dalje: ZPDG) . ne podleže oporezivanju.dalje: ZPDL) . u nekim drugim zemljama OECD-a. kapitalni dobitak se ne smatra oporezivim dohotkom. u članu 13. kao i ugovori zaključeni sa drugim državama. 43/2003. zakon. kapitalni dobitak se oporezuje kao običan dohodak i.dobro je kupljeno u cilju njegove dalje preprodaje). 80/2002 .članovima čl. Srpski nacrt ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja Srpski Nacrt ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. 84/2004 i 18/2010 . i samo oporezivanje kapitalnog dobitka je različito od zemlje do zemlje. 10-11 53 . Dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koju preduzeće države ugovornice ima u drugoj državi ugovornici ili od pokretnih stvari koje pripadaju stalnoj bazi koju koristi rezident države ugovornice u drugoj državi ugovornici za obavljanje samostalnih ličnih delatnosti. kada je reč o oporezivanju kapitalnog dobitka. zakon. Međutim. Navedeno rešenje. U Republici Srbiji. sa posebnim poreskim stopama. zbog toga. rešenja sadržana u tim zakonodavstvima variraju od zemlje do zemlje. 24/2001. do 31.dr. i to: • u nekim zemljama. 62/2006. Ovi porezi se razrezuju na svaki pojedinačni kapitalni dobitak ili na ukupan kapitalni dobitak ostvaren u toku godine i to. i Zakonom o porezu na dohodak građana („Sl. pravo oporezivanja kapitalnog dobitka pripada isključivo državi rezidentnosti lica koje ostvaruje kapitalni dobitak. U nekim zemljama OECD-a. 80/2002. ovog ugovora. takvo oporezivanje se najčešće primenjuje samo u posebnim slučajevima (dobitak koji se ostvari prodajom nepokretnosti. primenjuje se rešenje iz člana 13. uključujući i prihode od otuđenja te Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. br. 65/2006 . opšti porez na kapitalni dobitak. • niti na kapitalni dobitak od otuđenja nepokretnosti koja se nalazi u trećoj državi (državi koja nije država ugovornica). 80/2002 . U ovim slučajevima. Rešenje se ne odnosi na: • kapitalni dobitak od otuđenja nepokretnosti koja se nalazi u državi ugovornici čiji je poreski rezident (shodno članu 4. kapitalni dobitak preduzeća se oporezuje. kao i bez uzimanja u obzir ostalog dohotka ili gubitka koji je ostvario odnosni poreski obveznik. može se oporezivati u toj drugoj državi (odnosi se i na slučajeve u kojima je nepokretnost sastavni deo poslovne imovine preduzeća). kapitalni dobitak se oporezuje posebnim porezima (porez na dobit od otuđenja nepokretnosti. glasnik RS”. 31/2009. ugovora (o čemu će biti govora u nastavku) po kojem.dr.. 135/2004. 80/2002. a koja se nalazi u drugoj državi ugovornici. ali kapitalni dobitak koji fizičko lice ostvari van okvira preduzeća.IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA V IZBEGAVANJE MEĐUNARODNOG DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA KAPITALNOG DOBITKA U poredni pregled zakonodavstava zemalja članica OECD-a pokazuje da. glasnik RS”. oporezivanje kapitalnog dobitka regulisano je odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. 44/2009 i 18/2010 . Isto tako. se odnosi samo na slučajeve u kojima je kapitalni dobitak ostvario rezident jedne države ugovornice. 25/2001.članovima 27. stav 5. 72. ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja) lice koje otuđuje nepokretnost. najčešće. Ovo se. primenjuje na kapitalni dobitak koji se ostvari od otuđenja aktive preduzeća..

vazduhoplova. ako akcije ili interes više od 50 odsto svoje vrednosti ostvaruju neposredno ili posredno od nepokretne imovine koja se nalazi u drugoj državi ugovornici. godine). trustu ili drugom licu. nadležni poreski organi države izvora primeniće rešenje iz člana 7. može se oporezivati u toj drugoj državi” . .„Dobitak od otuđenja akcija akcionarskog kapitala kompanije. vazduhoplova ili drumskih vozila koji se koriste u međunarodnom saobraćaju.1) 1) Navedeno rešenje je novijeg datuma i Republika Srbija ga ima u ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja zaključenim posle 1998. bestelesne stvari. još uvek. Pakistanom (Ugovor se primenjuje od 1. shodno rešenjima sadržanim u domaćem poreskom zakonodavstvu. u članu koji poreski tretira oporezivanje kapitalnog dobitka. osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveze Republike po osnovu zajma za privredni razvoj. koje se odnosi na oporezivanje dobiti od poslovanja („dobit preduzeća države ugovornice oporezuje se samo u toj državi. 10-11 54 . i dr. . odnosno drugog vida stalne poslovne jedinice. može se oporezivati u toj državi” . trustu ili u nepokretnosti čija se imovina posredno ili neposredno uglavnom sastoji od nepokretnosti koja se nalazi u državi ugovornici. devizne štednje građana i dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac. Ako preduzeće obavlja poslovanje preko stalne poslovne jedinice. ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. januara 2011. iz čega možemo zaključiti da se na njih (ukoliko čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice ogranka ili drugog vida stalne poslovne jedinice nerezidentnog obveznika u Republici Srbiji) primenjuje napred navedeno rešenje sadržano u članu 13. Republika. januara 2011. godine). Član 27. autonomna pokrajina. nećemo navoditi nazive drugih država ugovornica. o kojem će biti govora u nastavku. na primer. .„Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja akcija ili uporedivih interesa koji više od 50 odsto svoje vrednosti ostvaruju neposredno ili posredno od nepokretne imovine (u Ugovoru sa Pakistanom: nepokretnosti) koja se nalazi u drugoj državi ugovornici. u skladu sa zakonom. kapitalnim dobitkom koji obveznik ostvari prodajom uz naknadu „pokretnih stvari” smatra. januara 2011. ZPDPL pored ostalog. dobit preduzeća može se oporezivati u toj drugoj državi. ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ili. Suština navedenog rešenja je u tome. ali samo do iznosa koji se pripisuje toj stalnoj poslovnoj jedinici”). dobitak koji se ostvari prodajom pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice. Dobitak od otuđenja akcija akcionarskog kapitala kompanije čija se imovina posredno ili neposredno uglavnom sastoji od nepokretnosti koja se nalazi u državi ugovornici. može se oporezivati u toj državi” .Ugovor sa Libijom (Ugovor se primenjuje od 1.„Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja akcija u kompaniji ili interesa u ortačkom društvu.Ugovor sa: Estonijom (Ugovor se primenjuje od 1. akcije i ostale hartije od vrednosti. ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.„Dobit od otuđenja akcija u osnivačkom kapitalu kompanije ili učešća u kompaniji čija se imovina sastoji posredno ili neposredno uglavnom od nepokretne imovine koja se nalazi u državi ugovornici. može se oporezivati u toj drugoj državi” . Litvanijom. ovom prilikom. sadržano je suštinski isto. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. godine). Napominjemo. Ukoliko se. može se oporezivati u toj državi” . godine) i Španijom (Ugovor se primenjuje od 1. . na njih će se primeniti rešenje iz član 13.V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA stalne poslovne jedinice (same ili zajedno s celim preduzećem) ili stalne baze. jedino. udele u kapitalu pravnih lica. ako navedene pokretne stvari nisu deo aktive u bilansu stanja ogranka. stav 5. stav 2. u ugovorima sa nekim državama. stav 1. godine (Ugovor sa: Egiptom.Ugovor sa Ukrajinom. u svakom konkretnom slučaju. iz kog razloga ugovori. osim ako se poslovanje obavlja u drugoj državi ugovornici preko stalne poslovne jedinice koja se u njoj nalazi.Ugovor sa Irskom (Ugovor se primenjuje od 1.„Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja akcija koje više od 50 odsto svoje vrednosti ostvaruju neposredno ili posredno od nepokretne imovine koja se nalazi u drugoj državi ugovornici.Ugovor sa Maltom (Ugovor se primenjuje od 1. Dobitak od otuđenja pomorskih brodova. . i to: prava industrijske svojine. godine). Kinom i Švajcarskom). ali drugačije formulisano rešenje. odnosno: . licence. goodwill. januara 2011. da se izraz „pokretne stvari” odnosi na svu ostalu imovinu. odnosno dobitak od prodaje stalne poslovne jedinice poreski ne tretira kao kapitalni dobitak. ili interesa u partnerstvu. da pravo oporezivanja kapitalnog dobitka ima samo država reziden- tnosti preduzeća koje obavlja međunarodni pomorski i vazdušni saobraćaj. može se oporezivati u toj drugoj državi. izuzev nepokretnosti (uključujući i. Istovremeno. Letonijom i.). potpisani ili se nalaze u postupku potvrđivanja.Ugovor sa: Danskom. rečnih brodova koji se koriste u saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima ili od pokretnih stvari koje služe za korišćenje tih pomorskih brodova. može se oporezivati u toj državi. januara 2011. kao i u ugovorima čiji su tekstovi usaglašeni. nisu stupili na snagu pa. januara 2011.„Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja akcija ili uporedivih interesa u kompaniji čija se imovina posredno ili neposredno uglavnom sastoji od nepokretnosti koja se nalazi u državi ugovornici. godine). drumskih vozila ili rečnih brodova oporezuje se samo u državi ugovornici u kojoj se nalazi sedište stvarne uprave preduzeća. može se oporezivati u toj državi” . jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije.

” Definicija kapitalnog dobitka po Zakonu o porezu na dohodak građana ZPDG. autonomna pokrajina. tačka 4) ovog člana. osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveze Republike po osnovu zajma za privredni razvoj. ovog člana negativna. putem pretvaranja imovine u akcionarska društva. 1. 7) akumuliranih sredstava po osnovu programirane isplate sa računa člana dobrovoljnog penzijskog fonda. oporezuje se samo u državi ugovornici čiji je rezident lice koje je otuđilo imovinu. 3) autorskih prava. 4) Investicione jedinice otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. kao član otvorenog. u članu 72. odnosno sa osnovnim principom po kome je pravo oporezivanja kapitalnog dobitka dato samo državi rezidentnosti prodavca (član 13. akcija. Uočavamo da Nacrt ugovora. 1. programiranom isplatom ili kupovinom anuiteta iz dobrovoljnog penzijskog fonda i visine uplaćenog penzijskog doprinosa. ovog člana. 5) investicione jedinice otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda. saglasno zakonu koji uređuje investicione fondove. izbegnu oporezivanje kapitalnog dobitka. odnosno privatnog investicionog fonda. 4) udela u imovini pravnih lica. ovog člana. Nacrta i Modela ugovora. 2) U članu 13. propisano je. kao ni Model ugovora OECD ne definiše pojam kapitalnog dobitka. nije od značaja da li je kompanija rezident države ugovornice u kojoj se nepokretna imovina nalazi ili je rezident druge države ugovornice. jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije. osim dužničkih hartija od vrednosti. u skladu Rešenje je preuzeto iz Modela ugovora UN a. i 4. Razlog za njegovo inkorporiranje u ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja jeste želja da se onemogući manevar poreskih obveznika da. pre prodaje odnosne imovine.”2) Iz navedenog možemo zaključiti da je. 2) prava industrijske svojine. Ugovora sa Irskom. u pitanju je kapitalni gubitak. odnosno udela. pravo oporezivanja kapitalnog dobitka dato državi koja je. odnosno drugim prenosom uz naknadu (dalje: prodaja): 1) nepokretnosti. Definicija kapitalnog dobitka po Zakonu o porezu na dobit pravnih lica ZPDPL. već se to ostavlja nacionalnom zakonodavstvu država ugovornica. Kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne cene prava. u pitanju je kapitalni gubitak. 10-11 55 . ovog člana negativna. stav 4. i 4. saglasno zakonu koji uređuje investicione fondove. Kada je razlika iz stava 2. (Kapitalni dobitak) stav 6. u nešto drugačijem obliku. akcija i ostalih hartija od vrednosti. sa zakonom. u članu 27.. da odredbe stava 5. Kapitalnim dobitkom smatra se onaj deo razlike između akumuliranih sredstava povučenih jednokratnom isplatom. kapitalnim dobitkom po osnovu kuponske dužničke hartije od vrednosti smatra se onaj deo razlike u ceni koji je utvrđen na način propisan aktom iz člana 61. 3. stav 5. i kapitalnog dobitka”). odnosno hartija od vrednosti i njihove nabavne cene usklađene prema odredbama ovog zakona.IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA V Dobitak od otuđenja imovine. Nacrta i Modela ugovora) osim u četiri slučaja navedena u članu 13. Izuzetno od stava 1. ovog člana (kojim se pravo oporezivanja prihoda od otuđenja imovine. za primenu rešenja iz člana 13. Kapitalnim dobitkom smatra se onaj prihod koji obveznik. Navedeni manevar je moguć u situaciji u kojoj pravo vlasništva nad akcijama kompanije uključuje i pravo na korišćenje nepokretne imovine. daje državi rezidentnosti lica koje je otuđilo imovinu) ne utiču na pravo države ugovornice da zavede. porez na dobitak od otuđenja imovine koji ostvari fizičko lice rezident druge države ugovornice a koje je bilo rezident prvopomenute države u bilo kom periodu u toku pet godina koje neposredno prethode otuđenju imovine. st. Modela. 3) udela u kapitalu pravnih lica i akcija i ostalih hartija od vrednosti. ostvari kao razliku između kupovne i otkupne cene investicione jedinice. propisuje: „Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom. u skladu sa zakonom kojim se uređuju investicioni fondovi. 2. osim imovine navedene u st. prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine. „Ako je razlika iz stava 2. Republika. ovog člana i njene nabavne cene utvrđene prema odredbama ovog zakona. imala pravo oporezivanja te imovine i dohotka koji se od nje ostvari.. devizne štednje građana i dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac. 3. udela. 1. 6) investicione jedinice dobrovoljnog penzijskog fonda. sadržano je i u Modelu ugovora OECD. zatvorenog. do 4. S tim u vezi. 2) trajnog prava korišćenja i prava gradnje na gradskom građevinskom zemljištu. Ovo je u skladu sa rešenjem sadržanim u Modelu ugovora OECD i Komentarom u vezi sa članom 13. Kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne cene imovine iz stav 1. 2. stav 5. odnosno drugim prenosom uz naknadu (u daljem tekstu: prodaja): 1) stvarnih prava na nepokretnostima. u skladu sa svojim zakonom. u principu. ovog zakona („Ministar finansija bliže uređuje način utvrđivanja. propisuje: „Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom. osim imovine navedene u st.

osim imovine Član 13. 2. njegovim delimičnim otuđenjem. . Istovremeno. 3. stav 4. ukazuju da se odredbe ovog člana primenjuju prilikom oporezivanja dobitka koji nastane prodajom ili razmenom dobara. Član 13.” S tim u vezi.Kapitalni dobitak stav 5. a koje je bilo rezident Republike Srbije u toku poslednjih pet godina koje su prethodile otuđenju akcija. Komentar Modela ugovora OECD. osim imovine navedene u st. koji čini sastavni deo Ugovora. preko poreskog punomoćnika određenog u skladu sa propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija. zatim. da je najnovijim izmenama Zakona. ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja pravo oporezivanja kapitalnog dobitka nije dato isključivo drugoj državi ugovornici (napr.podsećamo. Podrazumeva se.3) 3) ZPDPL. ovog člana. i 4. propisuje da se: „na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik od rezidentnog obveznika. u svakom konkretnom slučaju. Ugovora propisano je. 27. čak. stopa poreza po odbitku koju treba primeniti iznosi 20% (član 40 stav 3.D. treba tumačiti i na način. ZPDPL . daje državi rezidentnosti lica koje je otuđili imovinu) ne utiču na pravo ni jedne od država da zavodi. kao i teorija poreskog prava. srpskog Nacrta ugovora. prim D. da stopa poreza na kapitalni dobitak iznosi 10%. godine ne ostvaruje kapitalni dobitak njihovom prodajom. u vezi sa članom 13. ZPDG). ovog člana (kojim se pravo oporezivanja prihoda od otuđenja imovine. a koje je rezident te države. 2. ovog zakona. ne propisuje stopa poreza po odbitku na kapitalni dobitak. ovog člana. koje je ostvarilo fizičko lice koje je rezident druge države a bilo je rezident prvopomenute države u toku poslednjih pet godina koje su prethodile otuđenju tih akcija ili prava.u ranijoj verziji Zakona. ili državi rezidentnosti) daje pravo oporezivanja koje ta država. Rešenja sadržana u članu 13. porez na prihode od otuđenja akcija ili drugih prava koja učestvuju u dobitima društva čija je imovina potpuno ili delimično podeljena na akcije. D. januara 1994. rezident Holandije. Ugovor sa Holandijom U članu 13. ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno. ugovora. Iz navedenog možemo zaključiti. u Republici Srbiji ostvaruju kapitalni dobitak od otuđenja akcija. Modela. ne mogu se tumačiti tako da državi ugovornici daju pravo oporezivanja kapitalnog dobitka ukoliko to pravo nije sadržano u domaćem poreskom zakonodavstvu te države. i prenos imovine usled smrti. da će Republika Srbija imati pravo oporezivanja kapitalnog dobitka. drugog nerezidentnog obveznika. 10-11 56 . Pored ovoga. propisano je da se kapitalni dobitak ostvaren od otuđenja akcija ili drugih korporacijskih prava u kompaniji koja je rezident Finske. da Republika Srbija ima pravo oporezivanja kapitalnog dobitka od otuđenja akcija koji je na njenoj teritoriji ostvarilo fizičko lice. oporezuje se samo u državi ugovornici čiji je rezident lice koje je otuđilo imovinu). . u pojam kapitalnog dobitka uključuje i poklone pa. ukoliko je ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja pravo oporezivanja kapitalnog dobitka dato Republici Srbiji. isto tako. ZPDG. ugovora.V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA Obveznik koji je pravo. Komentar Modela ugovora OECD. podnese poresku prijavu u roku od petnaest dana od dana ostvarivanja prihoda iz stava 3. posebno ukazujemo da zakonodavac u ovom delu nije bio do kraja precizan. propisuje. pored ostalog. u članu 13. pored ostalog. udeo ili hartiju od vrednosti pre prodaje držao u svom portfelju pre 24. Imajući u vidu navedeno. otuđenjem uloga u preduzeću ili prodajom nekog prava. 1. osim imovine navedene u st.primalac prihoda dužan da poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji je ostvaren prihod. 1. u članu 40.) ili 10% (član 77. po kojoj rezidenti nekih od država sa kojima je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. po osnovu kapitalnih dobitaka nastalih u skladu sa odredbama čl.Kapitalni dobitak stav 5. nerezidentnog ili rezidentnog ili od otvorenog investicionog fonda. budući da se relevantnim odredbama ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. u članu 40. navedenu normu. eksproprijacijom.” Ipak. Zakona. već se samo jednoj ili drugoj državi ugovornici (državi izvora. do 29. i to: Ugovor sa Finskom U Protokolu. Član 13. Iz tog razloga. ne precizira koja vrsta poreza će u konkretnom slučaju biti primenjena. Modela ugovora OECD i Modela ugovora UN. i 3. da se napred navedeno rešenje primenjuje na sve poreze koje povodom oporezivanja kapitalnog dobitka zavodi država ugovornica kojoj je to pravo dato. Posebna rešenja u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka od otuđenja akcija S obzirom na sve veću pojavu uočenu u praksi. obračunava se i plaća porez po stopi od 20%. daje se prikaz specifičnih rešenja sadržanih u ugovorima sa navedenim zemljama.D. stav 5. fizičkog lica. kada akcije ili prava daju vlasniku pravo na korišćenje (uživanje) nepokretne imovine kompanije oporezuje u Finskoj. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. u skladu sa svojim zakonom. „dobitak od otuđenja imovine. stav 3.) na osnovu koje nadležni poreski organ donosi rešenje” . porez na kapitalni dobitak plaćao se po odbitku. ovog člana (kapitalnog dobitka. na teritoriji Republike. da odredbe stava 4. propisano da je: „nerezidentni obveznik .. „dobitak od otuđenja imovine. u članu 77. sprovodi u skladu sa odredbama domaćeg poreskog zakonodavstva. prim.

odnosno Nemačkoj. Sporna pitanja u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka od otuđenja udela Kao što je napomenuto ranije. u to vreme. propisuje. oporezovati u Republici Srbiji. u skladu iz sa rešenjem Modela ugovora OECD. u članu 13. propisuje. pripalo Republici Srbiji) ne odnose na prodaju akcija ili udela u kapitalu. propisuje. pravno lice. stav. stav 3. odnosi ne samo na kapitalni dobitak od otuđenja udela. na osnovu čega (i uz ispunjenje ostalih uslova navedenih u njemu) Republika Srbija ima pravo oporezivanja. zaslužuje detaljnije razmatranje. već o dobitku od otuđenja neke druge imovine.(Kapitalni dobitak) sadrži novi stav 4. ugovora) odnosi samo na akcije. Ugovora. do sada. pod uslovima navedenim u tim stavovima. st. ostvarivanje dividendi . već i na kapitalni dobitak od otuđenja udela. posebno. koji predviđa da se kapitalni dobitak od otuđenja akcija akcionarskog kapitala kompanije čija se imovina posredno ili neposredno uglavnom sastoji od nepokretne imovine koja se nalazi u državi ugovornici. da se prihodi od otuđenja prava iz ugovora o ulaganju sredstava u jugoslovensku organizaciju udruženog rada (danas. 2. u članu 13. Naime.kako po osnovu akcija tako i po osnovu udela) pored ostalog. Istovremeno. Razlog za to je (pri čemu se ne treba vezivati za.IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA V Ukoliko. što se smatra da prilikom tumačenja odredaba ugovora. svojevremeno je. 10-11 57 . je takav da se napred pomenuta odredba člana 14. stav 4. (Kapitalni dobitak) stav 4. u članu 14. Imajući u vidu navedeno. u praksi postavilo pitanje da li se prihod od otuđenja prava iz ugovora o ulaganju sredstava u kompaniju Republike Srbije može smatrati prihodom (kapitalnim dobitkom) ne samo od otuđenja udela. jer se izuzeci navedeni u članu 13. shodno čemu je pravo njegovog oporezivanja pripalo zemlji rezidentnosti otuđioca. S tim u vezi. (u kojima se ne reguliše pitanje oporezivanja kapitalnog dobitka od otuđenja udela) oporezuje samo u državi ugovornici čiji je rezident lice koje je otuđilo imovinu. Istovremeno se. zaključenih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. u ovom trenutku. dominirajući stručni stav. međutim. iz razloga. ili se kapitalni dobitak od otuđenja akcija smatra dobitkom od otuđenja neke druge imovine čije pravo oporezivanja (na osnovu člana 14. već i od otuđenja akcija i. u članu 13. odnosno tumačenje nadležnih eksperata u Ministarstvu finansija Republike Srbije je takav. rezident Holandije na teritoriji Republike Srbije ostvari prihod (kapitalni dobitak) prometom hartija od vrednosti (trgovinom akcija) pravo oporezivanja kapitalnog dobitka koji je ostvaren prodajom akcija podleže oporezivanju samo u državi rezidentnosti prodavca. je rezident Norveške. u ovom trenutku. stoga. za svrhe norveškog poreza mogu se oporezivati u Norveškoj. u tom smislu da se njegove odredbe odnose ne samo na kapitalni dobitak od otuđenja akcija. stav 3. tokom primene ugovora sa zemljama sa kojima je. u praksi su se (iz razloga zaštite fiskusa Republike Srbije) pojavila različita tumačenja odredbe stava 4. nesporno je da se navedena odredba odnosi na kapitalni dobitak ostvaren otuđenjem udela. Navedeno pitanje je veoma značajno i. prvenstveno. već i na kapitalni dobitak od otuđenja akcija. bio nadležan za tumačenje i primenu Ugovora) zauzelo stav da se u konkretnom slučaju ne radi o kapitalnom dobitku od otuđenja akcija. odnosno u Holandiji. a nakon određenih međuekspertskih konsultacija u Republici Srbiji. član 13. Ugovor sa Nemačkom Ugovor. Republika Srbija u većini. Republike Srbije) od otuđenja akcija u društvu čija je imovina u potpunosti ili delimično podeljena na akcije i koje Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 1. u Republici Srbiji). da se napred navedena odredba (stav 4. kao i razmene mišljenja sa ekspertima OECD-a nadležnim za materiju izbegavanja međunarodnog dvostrukog oporezivanja. a ne i na udele. S tim u vezi. da prihodi koje ostvari fizičko lice koje je rezident Jugoslavije (danas. da se prihodi od otuđenja hartija od vrednosti i akcija društva koje je rezident Šri Lanke koji predstavljaju učešće od najmanje 25 odsto mogu oporezivati u Šri Lanki. Ugovora (na osnovu kojih bi pravo oporezivanja. nego na drugu imovinu. ugovora. u članu 13. u ugovorima novijeg datuma. Savezno ministarstvo finansija (kao organ koji je. S tim u vezi. eventualno. shodno tome. sadrži rešenje prema kojem se kapitalni dobitak od otuđenja imovine. stav 5. stav 5. Ugovora) pripada zemlji rezidentnosti lica koje je otuđilo imovinu. u kompaniju koja se za poreske svrhe smatra rezidentom Republike Srbije) mogu oporezivati u Jugoslaviji (danas. treba imati u Ugovor sa Norveškom Ugovor. može oporezivati u toj državi. Ugovor sa Šri Lankom Ugovor. člana 13. međutim. i 3. po ovom pitanju. odnosno Nemačkoj. sadržan navedeni stav 4. Ovo. osim imovine navedene u prethodnim stavovima člana 13.

. Po nekim saznanjima. nužno se nameće utvrđivanje pravog značenja pojma „akcije”. a njihov pojam action podrazumeva samo akcije. evropskih zemalja. Austrije (Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa Austrijom potvrđen je i u Srbiji i u Austriji . tačka 3) ZPDL. u odgovarajućem stavu člana 13. Naime. kao prethodno pitanje. kako naše pravo poznaje razliku između udela i akcija. trenutno.d. i d. član 72.. a ne samo akcija. stav 4. 10-11 58 . stav 2. stav 1.. Tako na primer. u zakonodavstvu SAD i Velike Britanije.o. ispravan. januara 2011. čiji veći dio vrijednosti izravno ili neizravno proizlazi od nekretnina koje se nalaze u toj drugoj državi. Ovo posebno. može biti da i Hrvati imaju isti „problem” kao i Republika Srbija.d. ali se bliže ne bavi ovim pitanjem nego pominje ortačko društvo ili trust. pre svega. osim dužničkih hartija od vrednosti.” Dalje. Ugovor između Republike Hrvatske i Moldavije. podleže porezu u državi ugovornici gde se ova nepokretna dobra nalaze.o. odnosno njihovo ispravno tumačenje. U cilju konačnog opredeljenja. dobit od otuđenja nekretnina koje se nalaze u drugoj državi ugovornici obuhvaća dobit od dionica (uključujući udjele i ostale vrijednosnice) osim dionica koje kotiraju na burzi. u hrvatskom jeziku.o.o. nedvosmisleno možemo zaključiti da je stav eksperata Ministaratva finansija pravno gledano. označava ne samo akcije kojima se regularno trguje na berzi. čija se imovina izravno ili neizravno sastoji uglavnom od nekretnina koje se nalaze u državi ugovornici. godine) glasi: „ Dobit od otuđenja dionica i ostalih udjela u društvu.. Sa druge strane.” Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. i to: • korektna primena postojećih ugovora. postavljeno pitanje zahteva da bude posmatrano iz dva ugla.4)5). do kraja 2010. već i udele (eng. sadrži sledeće rešenje: „Dobit od otuđenja udjela u kapitalu društva. tačka 4) ZPDG6) i član 27. u hrvatskom tekstu. i d. u kojem se jasno pravi razlika između a.očekuje se stupanje Ugovora na snagu. Dakle. može se oporezivati u toj državi ugovornici. a udjeo u d. da je izraz „dionica”. član 13. godine) možemo uočiti da njihovo poslovno pravo poznaje razliku između a. sadrže sledeće rešenje: izbegavanju dvostrukog oporezivanja (u nemačkom tekstu) koriste širi pojam umesto akcija. a ne ono što mi imamo pred sobom. može se oporezivati u toj državi. kao i da njihovi ugovori o 4) Slična situacija je i u domaćem zakonodavstvu Nemačke. u članu 13. stav 2. ako se u obzir uzme primena važećih ugovora što je prvo od napred navedena dva pitanja.. 5) S obzirom na ozbiljnost problema. izraz „akcije” se ne odnosi i na udele. u određenim slučajevima (što ovde nije slučaj) i o eventualnom kontekstu. stakes) u društvima sa ograničenom odgovornošću (eng.7) Ugovor sa Ukrajinom (Član 13. odnosno početak primene Ugovora od 01. osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveze Republike po osnovu zajma za privredni razvoj. može se oporezivati u toj državi ugovornici. odnosno drugim prenosom uz naknadu (u daljem tekstu: prodaja):. uko- liko je to moguće. primenjuju slično rešenje koje Republika Srbija ima u Ugovoru sa Ukrajinom. bilo govora) odnosno Francuske. januara 2007. 6) Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom. udela u kapitalu pravnih lica i akcija i ostalih hartija od vrednosti. glasi: „U svrhu stavka 1. npr. Ugovor između Republike Hrvatske i Jordana. kada je u pitanju uporedno zakonodavstvo. ugovora obuhvataju i kapitalni dobici ostvareni prodajom udela. i neke druge države u svojim ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.): „Dobit od otuđenja akcija u osnivačkom kapitalu kompanije ili učešća u kompaniji čija se imovina sastoji posredno ili neposredno uglavnom od nepokretne imovine koja se nalazi u državi ugovornici..V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA vidu normu onako kako je napisana a.. u većini ostalih.5 Komentara Model ugovora OECD govori o društvima koja ne izdaju akcije. • stav koji Republika Srbija želi da zauzme po ovom pitanju. S tim u vezi. da je potvrda ovakvog stava dobijena i u međuekspertskoj razmeni mišljenja sa brojnim kolegama iz drugih zemalja. npr. stav 1. nastoje da normu koncipiraju na način da se jasno može zaključiti da se ista odnosi i na akcije i na udele.o. Sa druge strane. Pasus 28.o. slučaj u Republici Srbiji). akcija i ostalih hartija od vrednosti. napred. godine. stav 1. zakonodavac se uvek starao da obuhvati oba vida učešća u kapitalu privrednih društava (napr. Vredi napomenuti.” 7) „Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom. isto što i akcija (deonica) na srpskom jeziku. ta reč u anglosaksonskom pravu. kao i u Republici Srbiji. stav 2.” Ugovor sa Francuskom (Član 13. Dakle. stav 4. tako da se članom 13. novog Ugovora između Republike Hrvatske i Nemačke (stupio na snagu 1. ako i domaće poresko (i ne samo poresko) zakonodavstvo pravi tu razliku (kao što je to.” Napominjemo. limited liability companies). stav 2. ili od otuđenja učešća ili sličnih prava u društvu čija se aktiva uglavnom sastoji iz nepokretnih dobara. ovog sporazuma. čija se aktivna imovina izravno ili neizravno sastoji uglavnom od nekretnina koje se nalaze u državi ugovornici.” U daljoj analizi. Istovremeno. u članu 13.” Isto tako. ugovori između Republike Srbije i Ukrajine (o kojem je. odnosno drugim prenosom uz naknadu (u daljem tekstu: prodaja): udela u imovini pravnih lica. Imajući u vidu navedeno. se prema hrvatskom Zakonu o trgovačkim društvima naziva poslovni udjeo.): „Dohodak koji potiče od otuđenja nepokretnih dobara. kako su definisane u članu 6.

2) S obzirom na jasno razlikovanje udela i akcija u našem domaćem zakonodavstvu (primer gore) koje je opravda- nje da se u okviru ugovora podrazumeva da pojam akcije obuhvata i udele? Istovremeno. da i druga država ugovornica nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka . pod pojmom akcije. onda za time nema potrebe.IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA V Drugim rečima. a) Kapitalni dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koja se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (unutrašnja stvar druge države ugovornice) b) Kapitalni dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koja se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (ovo ne znači. onda bi morao da odgovori na sledeća pitanja: 1) Zašto se srpski tekst Ugovora sa Ukrajinom razlikuje od ostalih ugovora koji poznaju ovu odredbu? Ako se pod pojmom akcije podrazumevaju i udeli. onda to u samom tekstu člana 13. Kapitalni dobitak od otuđenja nepokretnosti: a) nepokretnost se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (unutrašnja stvar Republike Srbije) b) nepokretnost se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (ovo ne znači. 10-11 Rezident druge države ugovornice Vrsta kapitalnog dobitka 1. 1. (Kapitalni dobitak) ugovora neophodno poreski zahvatiti i kapitalni dobitak od udela. TABELARNI PRIKAZ PRAVA OPOREZIVANJA KAPITALNOG DOBITKA KOJI OSTVARI REZIDENT REPUBLIKE SRBIJE I REZIDENT DRUGE DRŽAVE UGOVORNICE8) KAPITALNI DOBITAK OSTVARUJE Rezident Republike Srbije 1. stav 4.ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) 59 . odnosno podudarnih odredaba ugovora. da i druga država ugovornica nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka . 1. Ukoliko nadležni organi ocene da je kroz odgovarajuća rešenja sadržana u članu 13.ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja treba eksplicitno i naglasiti. delegacija Republike Srbije vodi sa delegacijama drugih država. Ukoliko bi neko pokušao da brani stav da se u ugovorima. teško da može da se nađe opravdanje za ovako ograničenu primenu člana 13.ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) 2. Kapitalni dobitak od otuđenja nepokretnosti: a) nepokretnost se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (unutrašnja stvar druge države ugovornice) b) nepokretnost se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (ovo ne znači. a) Kapitalni dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koja se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (unutrašnja stvar Republike Srbije) b) Kapitalni dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koja se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (ovo ne znači.ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) 2. da i Republika Srbija nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka . Modela ugovora OECD. što je praksa koju ekspertski pregovarački tim Republike Srbije uveliko. tamo gde stoji pojam akcije ne može se pretpostaviti da on obuhvata i udele u imovini pravnih lica. podrazumevaju i udeli u privrednim društvima. da i Republika Srbija nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka . sprovodi u pregovorima koje u današnje vreme.

V

IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA

3. Kapitalni dobitak od otuđenja pomorskih brodova, vazduhoplova ili drumskih vozila koji se koriste u međunarodnom saobraćaju, rečnih brodova koji se koriste u saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima ili od pokretnih stvari koje služe za korišćenje tih pomorskih brodova, vazduhoplova, drumskih vozila ili rečnih brodova (sedište stvarne uprave preduzeća nalazi se u Republici Srbiji) PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA SAMO REPUBLICI SRBIJI 4. a) Kapitalni dobitak od otuđenja akcija (ili drugih uporedivih interesa) kompanije čija se imovina sastoji od minimum 51 odsto nepokretnosti koja se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (unutrašnja stvar Republike Srbije) b) Kapitalni dobitak od otuđenja akcija (ili drugih uporedivih interesa) kompanije čija se imovina sastoji od minimum 51 odsto nepokretnosti koja se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (ovo ne znači, da i Republika Srbija nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka - ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) 5. Ostali kapitalni dobitak PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA SAMO REPUBLICI SRBIJI

3. Kapitalni dobitak od otuđenja pomorskih brodova, vazduhoplova ili drumskih vozila koji se koriste u međunarodnom saobraćaju, rečnih brodova koji se koriste u saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima ili od pokretnih stvari koje služe za korišćenje tih pomorskih brodova, vazduhoplova, drumskih vozila ili rečnih brodova (sedište stvarne uprave preduzeća nalazi se u drugoj državi ugovornici) PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA SAMO DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI 4. a) Kapitalni dobitak od otuđenja akcija (ili drugih uporedivih interesa) kompanije čija se imovina sastoji od minimum 51 odsto nepokretnosti koja se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (unutrašnja stvar druge države ugovornice) b) Kapitalni dobitak od otuđenja akcija (ili drugih uporedivih interesa) kompanije čija se imovina sastoji od minimum 51 odsto nepokretnosti koja se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (ovo ne znači, da i druga država ugovornica nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka - ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) 5. Ostali kapitalni dobitak PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA SAMO DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI

mr Dejan Dabetić

8 Što je rešenje (suštinski isto, ali drugačije formulisano o čemu je, napred, detaljnije, bilo govora) koje Republika Srbija ima i u Ugovoru sa: Estonijom, Irskom, Libijom, Maltom, Pakistanom i Španijom - sa svim ovim zemljama, Ugovor počinje da se primenjuje od 1. januara 2011. godine, kao i u ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa državama sa kojima su ugovori potvrđeni, potpisani, ili se nalaze u postupku potvrđivanja bilo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, bilo u parlamentu druge države ugovornice, iz kog razloga ugovori ne proizvode pravno dejstvo (jer, još uvek, nisu stupili na snagu, i počeli da se primenjuju) pa, ovom prilikom, nećemo navoditi nazive odnosnih drugih država ugovornica. Države sa kojom Republika Srbija ima zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

60

Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

RADNI ODNOSI, ZARADE, NAKNADE, DODACI, DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI

VI

ISPLATA ZARADE PO OSNOVU DOPRINOSA ZAPOSLENOG POSLOVNOM USPEHU POSLODAVCA
akonom o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 - dalje: Zakon) članom 105. stav 1. utvrđeno je da se zarada sastoji od zarade za obavljeni rad i vremena provedenog na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Jedan od elemenata koji čini zaradu zaposlenog je i zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.). Ovaj deo zarade se zasniva na ostvarenom poslovnom uspehu poslodavca i doprinosu pojedinog zaposlenog tom uspehu, što je u dosadašnjoj praksi bilo tretirano kao zarada na osnovu procenjenih rezultata poslovanja, odnosno takozvana trinaesta plata. Opštim kolektivnim ugovorom („Sl. glasnik RS”, br. 50/2008, 104/2008 i 8/2009 - dalje: OKU), koji se, počev od 11. februara 2009. godine primenjuje na sve poslodavce u Srbiji, u članu 27. propisano je da se: „Kolektivnim ugovorom kod poslodavca može se, u skladu sa zakonom, utvrditi pravo zaposlenog na zaradu iz dobiti. Zarada iz dobiti se isplaćuje na osnovu utvrđenih rezultata poslovanja, po godišnjem obračunu ili na osnovu procenjenih rezultata pre utvrđivanja godišnjeg obračuna, u skladu sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca.” Kada je u pitanju učešće zaposlenih u dobiti, na tu mogućnost ukazuje i odredba člana 14 Zakona o radu, prema kojoj „ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može da se utvrdi učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i opštim aktom.” Polazeći od navedenog, proizilazi da se umesto dosadašnje tzv. „trinaeste plate” koju su poslodavci u praksi isplaćivali krajem tekuće godine, obično u decembru, sada može isplaćivati zaposlenima deo zarade na osnovu procenjenih rezultata poslovanja poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) kao doprinos zaposlenih poslovnom uspehu poslodavca. Prema navedenim odredbama Zakona i OKU, učešće zaposlenih u
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

Z

dobiti, odnosno u raspodeli po osnovu ostvarenih pozitivnih rezultata poslodavca, moguće je izvršiti, i to: • na osnovu procenjenih rezultata (poslovnog uspeha poslodavca) pre utvrđivanja godišnjeg obračuna, odnosno na osnovu procenjene dobiti, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca (član 27. OKU); i • po osnovu učešća zaposlenih u ostvarenoj dobiti poslodavca na osnovu utvrđenih rezultata poslovanja, po godišnjem obračunu, shodno odredbama člana 14. Zakona o radu i člana 27. OKU. U Zakonu kao i u OKU nije precizirano šta se smatra poslovnim uspehom poslodavca i na koji način se utvrđuje doprinos zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, već se navedenim odredbama upućuju poslodavci da to utvrde svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, i to, kako mogućnost za raspodelu ostvarene ili procenjene dobiti, odnosno zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, tako i merila i kriterijume za određivanje ovog dela zarade, odnosno dobiti.

Mogućnost isplate zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca u javnim preduzećima
Isplata zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca ili procenjenih rezultata poslovanja u javnim preduzećima može se vršiti ako je: • preduzeće takvu mogućnost predvidelo opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu; • programom poslovanja za tekuću godinu, na koji je saglasnost dao osnivač, utvrđena masa sredstava za isplatu zarada u tekućoj godini koja obezbeđuje i ovu vrstu isplate,

61

VI

RADNI ODNOSI, ZARADE, NAKNADE, DODACI, DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI

• preduzeće naknadno dobilo saglasnost od osnivača (dopuna programa poslovanja za tekuću godinu) za povećanje mase sredstava za isplatu dela zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca u skladu sa procenom rezultata poslovanja za tekuću godinu. Zarade i druga primanja u javnim preduzećima se utvrđuju i isplaćuju u skladu sa Uredbom o načinu i kontroli obračuna i isplate zarada u javnim preduzećima („Sl. glasnik RS”, br. 5/2006 - dalje: Uredba) koja je doneta shodno odredbi člana 22. stav 5. Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa („Sl. glasnik RS”, br. 25/2000, 25/2002, 107/2005, 108/2005 - ispr. i 123/2007 - dr. zakon). Uredba se primenjuje u javnom preduzeću do donošenja programa poslovanja za tekuću godinu, na koji saglasnost daje osnivač. Po donošenju programa poslovanja javno preduzeće zarade isplaćuje u skladu sa programom poslovanja. Primenom Uredbe i programa poslovanja u javnim preduzećima nije suspendovana primena kolektivnih ugovora, već se pojedinačne zarade zaposlenima obračunavaju i isplaćuju u skladu sa kolektivnim ugovorima, dok se samo ukupan iznos sredstava potrebnih za isplatu zarada utvrđuje programom poslovanja preduzeća, a visina ovih sredstava (kao i kretanje zarada) zavisi od planiranih rezultata poslovanja preduzeća i planiranog kretanja makroekonomskih agregata u Republici. Odredbom člana 21. Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa je utvrđeno da odluku o raspodeli dobiti donosi upravni odbor javnog preduzeća uz saglasnost osnivača. To znači, da bi javno preduzeće moglo da isplati deo zarade na osnovu procenjenih rezultata poslovanja za tekuću godinu, ako prethodno o tome donese odluku na upravnom odboru i zatraži saglasnost osnivača, a tek po dobijenoj saglasnosti osnivača izvrši isplatu.

Po isteku tekuće godine poslodavac može da odluči da zaposlenima vrši određena davanja po osnovu ostvarene dobiti utvrđene po godišnjem finansijskom izveštaju. Međutim, ova vrsta davanja zaposlenima ima drugi tretman, odnosno ne predstavlja zaradu zaposlenog, već prihod od kapitala. Na ovu mogućnost ukazuje član 14. Zakona kojim je utvrđeno da se ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može utvrditi učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Poslodavac koji namerava da zaposlenima isplati zaradu na osnovu procenjenih rezultata poslovanja (pod uslovom da je opštim aktom predvideo isplatu), treba da izvrši procenu rezultata poslovanja za tekuću godinu i utvrdi da li postoji finansijska mogućnost isplate, odnosno da li procenjeni rezultati poslovanja poslodavca omogućavaju da se do kraja tekuće godine izvrši ova isplata. Merila i kriterijumi za određivanje mogućnosti isplate treba da budu utvrđeni opštim aktom. Ova isplata ne bi trebalo da se izvrši ako bi prouzrokovala poremećaj u daljem radu poslodavca, odnosno prouzrokovala gubitak kod poslodavca ili drugog isplatioca. Shodno tome, isplata dela zarade na osnovu procenjenih rezultata poslovanja, odnosno po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, ne mora da bude u visini jedne mesečne zarade, ako taj iznos, prema procenjenim rezultatima, ne može da se obezbedi. Poslodavac može da donese odluku da se isplati u smanjenom iznosu, u skladu sa procenjenim mogućnostima, ili da se uopšte ne isplati na osnovu procenjenih rezultata, već da se eventualno isplata izvrši po utvrđivanju konačnih rezultata poslovanja, odnosno iz iskazane ostvarene dobiti.

Utvrđivanje potrebnih sredstava i odluka o isplati
Ako poslodavac utvrdi da na osnovu procenjenih rezultata poslovanja do kraja tekuće godine postoji mogućnosti isplate dela zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca, utvrdiće sredstva potrebna za isplatu i isplatiti zaposlenima u skladu sa odredbama opšteg akta, odnosno kriterijumima utvrđenim tim aktom ili ugovorom o radu, na osnovu kojih se utvrđuje doprinos pojedinog zaposlenog. Odluku o ukupnom iznosu sredstava koja će se isplatiti na osnovu procenjenih rezultata poslovanja, odnosno poslovnog uspeha poslodavca, kao i pripadajući iznos po zaposlenom u skladu sa utvrđenim kriterijumima, treba da donese nadležni organ poslodavca, upravni odbor ili drugi organ ako je to kao uslov utvrđeno opštim aktom.Ako nije precizirano opštim aktom ko donosi odluku, o tome odlučuje direktor, odnosno osnivač. Kriterijumi za utvrđivanje pojedinačnog iznosa po zaposlenom, takođe, treba da bude utvrđeni opštim aktom
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

Obračun i isplata dela zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca
Uobičajeno vreme za isplatu ove vrste zarade zaposlenima, u praksi je najčešće decembar, kada poslodavci vrše procenu ostvarenih rezultata za tekuću godinu. Međutim, kako se radi o delu zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, može se utvrditi i drugi period u toku godine, u kom poslodavac može da isplati zaposlenom ovaj deo zarade, ako proceni da su zaposleni (ili samo jedan broj zaposlenih) doprineli poslovnom uspehu poslodavca. Sve isplate koje poslodavac izvrši zaposlenima, po osnovu doprinosa poslovnom uspehu , predstavljaju zaradu zaposlenog, na koju se obračunavaju i plaćaju porez i doprinosi na zaradu.

62

Zakona. tako i ukalkulisana za koja je stvorena obaveza za isplatu. br. i to svakom zaposlenom u visini novembarske zarade. DODACI. MRS 19. Obračun zarade.68 309. koja se isplaćuje u decembru. 10-11 63 . • zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca. Obračun poreza i doprinosa Polazeći od toga da se zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (bonusi i nagrade). nagrade) 4. 5 x 17. Obrazac PP OD i Specifikaciju uz PP OD o usmeravanju doprinosa za zdravstveno osiguranje. br. br.800.00 400.9%) 11. br. br. Osnovica za plaćanje poreza (red. Najviša osnovica za plaćanje doprinosa na dan isplate 5.00 47.Primanja zaposlenih.000.800.00 200. Doprinosi na teret zaposlenog . kako isplaćena. godine.000 dinara. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. isplaćuje zaposlenima i deo zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca. 3 ili red. Ukupan trošak poslodavca (red. 3 . 10) Isplaćena zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade i bonusi).110.red.bruto Deo zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (bonusi. Doprinos na teret poslodavca . 200.000 dinara bruto.bruto 3. stav 1. bonusi) u skladu sa kriterijumima utvrđenim svojim opštim aktom. godini (za period do donošenja odluke) ili u visini zarade za novembar 2010.bruto (zarada za novembar uvećana za bonuse. koja se isplaćuje u decembru 2010. godine. Opis 2 Zarada za novembar 2010. Iz navedenog proizlazi da se u rashod priznaju primanja zaposlenih. odnosno u periodu u kojem je radio. 8) 10. plus deo zarade po osnovu poslovnog uspeha poslodavca 3 200.985.zbirna stopa (red. Ukupno zarada .00 239. 6 x 12%) 8. poreza i doprinosa Red.manji iznos) 6. 1 1. Osnovica na koju se plaća doprinos (red. Za zaposlenog iz ovog primera isplaćuju se sledeći iznosi: • novembarska zarada iznosi 200.68 442. 2. br.446.000. br. Prema paragrafu 10.800. nagrade) .RADNI ODNOSI. 4 . a može biti utvrđen u visini prosečne mesečne zarade isplaćene u 2010. Prilikom isplate zarade i plaćanja poreza i doprinosa poslodavac popunjava i Poreskoj upravi dostavlja Obrazac PP OPJ i Specifikaciju. 3 .80 42. br.110. Isplata ovog dela zarade vrši se zajedno sa zaradom za novembar.00 393.52 42. ZARADE. za sva primanja zaposlenih priznaje se rashod u finansijskim izveštajima (obračunati rashod) u periodu u kojem je zaposleni izvršio svoju uslugu. 7 .68 Zarada za novembar .9%) 9. Porez na zarade (red.213. takođe. 3 + red. Računovodstveno obuhvatanje isplate zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca Međunarodnim računovodstvenim standardom MRS 19 . Neto za isplatu (red. br. u nastavku je dat primer obračuna poreza i doprinosa kada se sa novembarskom zaradom. shodno odredbi člana 105.000.red. godine ili u nekom drugom odgovarajućem iznosu shodno procenjenim rezultatima poslovanja.6. uređeno je računovodstveno obuhvatanje primanja zaposlenih od strane poslodavca. NAKNADE. br. br.zbirna stopa (red. Primer: Poslodavac je doneo odluku da zaposlenima isplati deo zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (nagrade. 5 x 17. predstavlja zaradu zaposlenog za mesec novembar 2010.554) 7.00 239. br. uglavnom isplaćuje u decembru. DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI VI ili ugovorom o radu zavisno od doprinosa svakog zaposlenog ostvarenom uspehu.

osim naknada koje se refundiraju 309.000.800.VI RADNI ODNOSI.) računovodstveno se evidentira kao rashod perioda u kome je zaposleni radio.Obaveze za porez na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 47. a u korist obaveze. za period u kojem je zaposleni radio.68 (za obračunate bruto zarade za novembar i deo zarade po osnovu doprinosa) 521 . DODACI.213.Tekući (poslovni) račun 442. nagrada i sl. bonusi) 520 . entitet treba da odredi iznos koji će biti isplaćen pre nego što se finansijski izveštaji odobre za objavljivanje. MRS 19. bez obzira na to kada će ta zarada biti isplaćena.68 241 . MRS 19. Saglasno navedenim odredbama MRS 19. osim naknada koje se refundiraju 309. Knjiženje obračuna i isplate zarade za novembar i dela zarade po osnovu doprinosa (nagrade.68 453 .Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 42.52 452 .985.213.68 (za izvršene isplate zarada za novembar i dela zarade po osnovu doprinosa . ZARADE. U našoj praksi kategorije primanja određuju se na osnovu zakonskih i drugih propisa. Obračun primanja zaposlenih i način utvrđivanja uređeni su propisima iz oblasti radnog zakonodavstva kojima je određeno u kojoj meri i u kojim slučajevima je moguće primeniti MRS 19.) 64 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. kolektivnim pregovaranjem zaposlenih i poslodavca i tako uređena primanja su predmet računovodstvenog obuhvatanja. DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI Prema paragrafu 17.Troškovi zarada i naknada zarada (bruto) 400.800.68 453 .800. pod uslovom da taj entitet ima sadašnju zakonsku ili izvedenu obavezu da izvrši takve isplate kao rezultat takvih događaja i da se može utvrditi pouzdana procena takve obaveze. 10-11 . Prema paragrafu 20. bonus i sl.800.985.Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 42.bonus.800.52 452 .80 451 .Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 42.80 451.Obaveze za neto zarade i naknade zarada.Obaveze za poreze i doprinose na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 42. NAKNADE.Obaveze za neto zarade i naknade zarada.68 (za izvršen obračuna doprinosa na zarade i dela zarade po osnovu doprinosa na teret poslodavca) 450 .Obaveze za poreze i doprinose na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 42. isplata zarade po osnovu doprinosa zaposlenog (nagrada.800.00 450 . entitet (pravno lice) treba da prizna očekivani trošak kao učešće u dobiti i isplatu bonusa.Obaveze za porez na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 47.

4) pripadnici jevrejske zajednice . st. a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor . glasnik RS”. Poslodavac je dužan poštujući ovu pravnu normu da zaposlenom omogući ostvarivanje ovog prava. glasnik RS”.RADNI ODNOSI. 61/2005 i 54/2009 .na prvi dan krsne slave. Radni odnos na određeno vreme može da traje do isteka roka na koji je izabran direktor. u kojoj situaciji se međusobna prava. 61/2005 i 54/2009). 2) katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica .organ koji je određen aktom poslodavca. • Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. rešenjem koje se u pisanom obliku dostavlja zaposlenom. i to donošenjem rešenja kojim utvrđuje da zaposleni u određeni dan ne radi zbog verskog praznika.na prvi dan Jom Kipura. . i to: 1) pravoslavci . Ukoliko direktor nije zasnovao radni odnos kod poslodavca. koja su propisana Zakonom o privrednim društvima („Sl.na prvi dan Ramazan- skog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama. u skladu sa članom 193. odnosno do njegovog razrešenja. DODACI. Zakona o radu („Sl. 2. obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom. 125/2004). br. . Ugovor iz člana 48. glasnik RS”. odnosno da se u oba privredna društva ne zahteva angažovanje sa punim radnim vremenom na poslovima direktora. 3) pripadnici islamske zajednice . 10-11 65 . Lice koje obavlja poslove direktora po osnovu ovog ugovora ima pravo na naknadu za rad koja ima karakter zarade i druga prava. može se zaključiti da sa stanovišta normi Zakona nema smetnji da jedno fizičko lice vrši dužnost direktora u dva privredna društva.da je priroda poslova takva da se može obavljati sa ostatkom radnog vremena.da normama posebnog zakona. Podrazumeva se da je zaposleni prethodno obavestio nadležnu službu poslodavca o svom verskom prazniku. odnosno osnivačkog akta ili statuta nije drugačije propisano.na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa. ZARADE. glasnik RS”. Nužno je da se na taj način ne povređuju pravila sukoba interesa i zabrane konkurencije. Zakona sa direktorom zaključuje u ime poslodavca upravni odbor. br. .da je to lice zasnovalo radni odnos za ostatak radnog vremena do punog radnog vremena u drugom privrednom društvu gde takođe vrši dužnost direktora. direktor može ugovorom o radu da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme. Za slučaj da dužnost direktora vrši kao zaposleni. S obzirom na to da direktor svoju dužnost može vršiti i bez zasnivanja radnog odnosa. 43/2001 i 101/2007).da to lice radi sa nepunim radnim vremenom u jednom privrednom društvu gde vrši dužnost direktora. 24/2005. takođe na dužnosti direktora toga društva. istog zakona. obaveze i odgovornosti direktora i poslodavca uređuju ugovorom. uz obrazloženje koje sadrži podatke o verskom prazniku zaposlenog i navođenjem odgovarajuće norme koja je poslužila kao normativni osnov za priznavanje ovog prava. Zakona o radu („Sl. njihova međusobna prava. zaposleni imaju pravo da ne rade u dane sledećih verskih praznika. NAKNADE. Pod ovim uslovima lice koje vrši dužnost direktora sa nepunim radnim vremenom može biti u radnom odnosu za ostatak do punog radnog vremena u drugom privrednom društvu. 24/2005.dalje: Zakon). i 4. Razlog za to je što se o pravima zaposlenog odlučuje od strane lica imenovanog u odredbi člana 195. Poštujući ovu normu nužno je: . • PITANJE I ODGOVOR Uslovi pod kojima direktor jednog privrednog društva može da vrši dužnost direktora u drugom privrednom društvu Pitanje: • Da li i pod kojim uslovima isto lice može biti direktor u dva privredna društva? Odgovor: Prema odredbi člana 48. DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI VI PITANJE I ODGOVOR Ostvarivanje prava zaposlenog na plaćeno odsustvo za dan verskog praznika Pitanje: • Koje obaveze ima poslodavac u ostvarivanju prava zaposlenog na plaćeno odsustvo na dan krsne slave? Odgovor: Prema odredbi člana 4. br. Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji („Sl. br. nužno je da ispunjava uslove iz odredbe člana 41. prema kojoj zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj način ostvari puno radno vreme. Zakona. prema njihovom kalendaru. obaveze i odgovornosti uređuju se ugovorom.

onda nema ni uslova za uvećanje zarade po osnovu prekovremenog rada. požar.donošenjem rešenja u pisanom obliku. ako je prekovremeni rad obavljen po nalogu poslodavca. • Odgovor: Prema odredbi člana 108. Ako navedeni uslovi nisu ostvareni. i to najmanje 26% od osnovice. DODACI. To znači. Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. 61/2005 i 54/2009 . godine). poslodavac je dužan da zaposlenom za takav rad isplati zaradu. iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. ukoliko je korišćenje slobodnih dana izostalo.Zakonom propisanih razloga (viša sila.zahtev može da bude dat u formi odluke ili naloga. glasnik RS”. da bi zaposleni ostvario uvećanje zarade iz ovog osnova potrebno je da se prekovremeni rad ostvari pod uslovima iz Zakona. Zakon ne propisuje oblik u kome se zahtev za rad duži od punog radnog vremena može uputiti. poplava i sl. . 10-11 . kojom je propisano da je.da se radi o slučajevima imenovanim u Zakonu ili opštem aktu. Ali. br. O tome govori i ova sudska odluka kada se radi o radu dužem od punog radnog vremena u preraspodeli kada zaposlenom nisu omogućeni slobodni dani: „Pravilno je stanovište nižestepenih sudova da tužioci nemaju pravo na plaćanje prekovremenog rada. niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom. zahtev zaposlenom treba da bude dat u pisanom obliku. čak i kada je reč o izuzetnim prilikama. U toj situaciji konvalidacija se vrši naknadno . Isto tako. Samoinicijativno obavljanje poslova od strane zaposlenog u vremenu dužem od punog radnog vremena u odsustvu zahteva za prekovremeni rad ne smatra se prekovremenim radom. na zahtev poslodavca.) nema smetnji da zahtev bude učinjen u usmenom obliku.dalje: Zakon) zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za prekovremeni rad. jer se tada ne radi o prekovremenom radu.da je poslodavac zahtevao da se takav rad obavi . Ti uslovi su: .VI RADNI ODNOSI. za slučaj da to 66 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.12. Zakona o radu („Sl. Po pravilu. odnosno ovde je izostao ex lege određeni razlog koji je conditio sine qua non prekovremenog rada. u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu. radniku se ima isplatiti zarada za prekovremeni rad” (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.1992. stav 1. tačka 3) Zakona. rad obavljen u preraspodeli radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom. ali u odsustvu navedenih razloga. Rev. ako su taj rad obavili u preraspodeli radnog vremena uz korišćenje slobodnih dana. zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile. Međutim. Zaposleni koji samoinicijativno radi duže od punog radnog vremena nema pravo na zaradu. Drugo je pitanje da li se radi o samoinicijativnom obavljanju posla. jer poslodavac može zahtevati prekovremeni rad samo iz određenih . Zakona. ali u slučaju vanrednih prilika (npr. Podrazumeva se da se radi o prekovremenom radu ostvarenom pod uslovima iz odredbe člana 53. DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI PITANJE I ODGOVOR Nepostojanje prava zaposlenog na uvećanu zaradu za samoinicijativno obavljanje poslova u vremenu dužem od punog radnog vremena Pitanje: • Da li zaposleni koji samoinicijativno obavlja poslove u vremenu dužem od punog radnog vremena ima pravo na uvećanu zaradu po osnovu prekovremenog rada? rešenje izostane poslodavac to ne bi mogao koristiti kao opravdanje da odbije obračun i isplatu uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada. ali bez uvećanja iz člana 108. opšteg akta i ugovora o radu. NAKNADE. 24/2005. ZARADE. iznenadno povećani obim rada i neophodnost da se u određenom roku završi posao koji je planiran). 4241/92 od 24. Međutim.

SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE

VII

10

POSREDNA KONTROLA DEVIZNOG POSLOVANJA I ELEKTRONSKA DOSTAVA DOKUMENATA
Od 1.11.2010. godine moguća elektronska dostava dokumenata i za poslove prenosa potraživanja, odnosno preuzimanja duga, promene nerezidenta, kompenzacione poslove i obavljanje delatnosti u inostranstvu

E

lektronska dostava dokumenata je alternativni način dostavljanja faktura, u kontekstu obavljanja posredne kontrole deviznog poslovanja, omogućen donošenjem Uredbe o izmenama Uredbe o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata („Sl. glasnik RS”, br. 39/2010, stupila na snagu 16.6.2010. godine). Ovaj način dostavljanja dokumenata primenjuje se od 16.6.2010. godine za poslove izvoza i uvoza usluga, a od 1.11.2010. godine i za poslove: - prenosa potraživanja, odnosno preuzimanja duga iz člana 7. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006 - dalje: Zakon). - promene nerezidenta po poslovima iz člana 33. Zakona; - kompenzacione poslove; - obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu. Rezident, koji se prijavio i registrovao za elektronsku dostavu, obavezan je da ubuduće fakture dostavlja samo elektronski, što nesumnjivo predstavlja određeno ograničenje. Ipak, treba imati u vidu najavu isključivo elektronske dostave dokumentacije, čime bi se ukinula mogućnost dostavljanja dokumenata u štampanoj formi. Za sada, ova dva načina dostavljanja dokumenata, u štampanoj ili elektronskoj formi, u pogledu rokova, pravila i svega ostalog potpuno su ravnopravna, bez obzira na odabrani način dostavljanja.

Prijava korisnika za rad u aplikaciji Elektronska dostava dokumenata
Aplikaciju za elektronsku dostavu dokumenata mogu koristiti samo rezidenti i nerezidenti koji su se prijavili za elektronsko dostavljanje, tako što su Deviznom inspektoratu, u štampanoj formi, dostavili Prijavu za
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

elektronsku dostavu dokumenata (dalje: Prijava), preuzetu sa sajta Deviznog inspektorata. Prilikom popunjavanja Prijave potrebno je uneti korisničko ime, koje određuje i kreira sam obveznik. Sistem kontroliše jedinstvenost svakog korisničkog imena i ako utvrdi da dostavljeno korisničko ime već postoji u bazi, korisnik će o tome biti obavešten putem elektronske pošte ili telefonom i biće dužan da popuni i dostavi novu prijavu sa istim podacima, ali sa novim korisničkim imenom. U prijavu je potrebno uneti i adresu elektronske pošte korisnika, kako bi na tu adresu stiglo obaveštenje o uspešnoj registraciji na sistem Deviznog inspektorata za elektronsku dostavu dokumenata. Korisniku će, pored korisničkog imena koje određuje i kreira sam, biti dodeljena i inicijalna lozinka, koju je korisnik obavezan da promeni i novu, promenjenu lozinku koristi prilikom svakog narednog pristupa aplikaciji. Korisnik može imati više naloga za registraciju, ali se za svaki od njih mora podneti posebna prijava u cilju registracije za elektronsku dostavu dokumenata, čime je omogućeno da jedan korisnik obezbedi više naloga i angažuje veći broj ljudi, ukoliko mu je to potrebno u slučaju većeg obima poslovanja po osnovu kog postoji obaveza izveštavanja Deviznog inspektorata. Do dobijanja mogućnost pristupa aplikaciji za elektronsko dostavljanje dokumenata, obavezno je dostavljanje dokumentacije u štampanoj formi, na način i u rokovima kao i do sada.

67

VII10

SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE

Poslovi izvoza, odnosno uvoza usluga
Elektronska dostava podataka o fakturama vrši se na jednostavan način, kroz aplikaciju koja korisnika vodi kroz odgovarajuće menije, podmenije i polja za unos. Unos podataka u polja označena zvezdicom je obavezan. Nakon unosa podataka, dokument dobija status „U izradi”. U toku pregleda i kontrole ispravnosti unetih podataka, dokument ima status „Čeka verifikaciju”. Kontrolisani dokument može se proglasiti ispravnim ili neispravnim od strane odgovornog lica koje vrši verifikaciju. Ukoliko je dokument proglašen ispravnim, njegov status će automatski biti promenjen u „Verifikovan” i time se dostavljanje dokumenta smatra završenim. Posle dobijanja statusa „Verifikovan”, izmenu i brisanje ne može izvršiti sam rezident, već se oni mogu obaviti samo na osnovu pismenog zahteva upućenog Deviznom inspektoratu, koji jedini može obaviti zahtevana ažuriranja dokumenta. Ukoliko je dokument proglašen neispravnim, biće vraćen na doradu, pri čemu će i njegov status automatski biti promenjen u „Neispravan” sa prikazom opisa neispravnosti i sa nalogom da se isti ispravi u roku od tri dana. Ukoliko korisnik ne postupi u skladu sa nalogom, smatraće se da dokument nije ni dostavljen. Kada korisnik vraćeni dokument ispravi i sačuva ga, njegov status će automatski biti promenjen „U izradi”, nakon čega se ponovo dostavlja Deviznom inspektoratu na verifikaciju, sve dok se elektronska dostava dokumenta konačno ne verifikuje. Osim mogućnosti elektronskog unosa podataka, korisnik ima i mogućnost pregleda faktura. U svaku fakturu sa liste može se izvršiti uvid, a postoji i mogućnost izmene određenih faktura, odnosno onih koje nisu već dostavljene Deviznom inspektoratu na verifikaciju ili su vraćene kao neispravne. Ukoliko obveznik ima više faktura, aplikacija nudi mogućnost učitavanja već pripremljenog fajla, koji sadrži sve odabrane fakture. Dokument mora biti u određenom formatu, a uputstvo i program za kreiranje se može preuzeti sa sajta Deviznog inspektorata.

u nekoliko celina i polja, a unos podataka u polja označena zvezdicom je obavezan. Unetim podacima je potrebno priključiti i prethodno skenirani ugovor o prenosu potraživanja ili preuzimanju duga, kao i prevod ugovora u pdf formatu, nakon čega će se na ekranu pojaviti izabrana datoteka sa skeniranim ugovorom i prevodom istog, čime se završava uspešan unos podataka i unos dobija status „U izradi”. U Deviznom inspektoratu se obavlja pregled i kontrola ispravnosti unetih podataka na način prethodno opisan u tekstu. Na isti način vrši se elektronska dostava podataka koji se odnose na aneks, jedan ili više, osnovnog ugovora, odnosno raskid istog. Aplikacija omogućava i pretragu dostavljenih dokumenata po različitim kriterijumima. Po dobijanju liste odabranih dokumenata, korisnik može izvršiti uvid u svaki od njih, izmeniti one kod kojih je izmena dozvoljena, dok je brisanje dokumenta dozvoljeno samo ako dokument nije već dostavljen Deviznom inspektoratu na verifikaciju ili je dokument vraćen iz Deviznog inspektorata kao neispravan.

Poslovi naplate, odnosno plaćanja drugom nerezidentu po tekućem ili kapitalnom poslu
Članom 33. Zakona utvrđeno je da rezident može izvršiti naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguje, odnosno od koga potražuje, po tekućem ili kapitalnom poslu. Nakon što rezident izabere ovu opciju iz glavnog menija aplikacije, u odgovarajuća polja treba uneti tražene podatke. Podaci su razvrstani u nekoliko celina i polja. U polja označena zvezdicom unos podataka je obavezan. Po unosu svih neophodnih podataka, unetim podacima je potrebno priključiti i prethodno skenirani ugovor o promeni nerezidenta, kao i prevod ugovora u pdf formatu. Nakon prenosa istih u aplikaciju, na ekranu će se pojaviti izabrana datoteka sa skeniranim ugovorom i prevodom istog, čime se završava uspešan unos podataka i unos dobija status „U izradi”. Kao i u prethodno opisanim slučajevima, u Deviznom inspektoratu se obavlja pregled i kontrola ispravnosti unetih podataka, uz mogućnost vraćanja dokumenta korisniku na ispravku. Na opisani način vrši se i elektronska dostava podataka koji se odnose na aneks osnovnog ugovora, odnosno raskid istog, uz mogućnost dostave više aneksa po jednom ugovoru.
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

Poslovi prenosa potraživanja, odnosno preuzimanja duga
Nakon što rezident izabere iz glavnog menija aplikacije opciju za izveštavanje Deviznog inspektorata o poslovima iz člana 7. Zakona (banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata - fizičkih lica, mogu kupovati ili prodavati, odnosno platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja koja su nastala po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata), u odgovarajuća polja treba uneti tražene podatke. Podaci su razvrstani

68

SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE

VII10

Kompenzacioni poslovi
Elektronska dostava podataka iz obračuna kompenzacionog posla vrši se tako što korisnik u glavnom meniju klikne na stavku Obračuni o izvršenom kompenzacionom poslu i pojavi se lista sledećih podmenija: Unos obračuna o izvršenom kompenzacionom poslu, Pretraga obračuna o izvršenom kompenzacionom poslu i Stornirani obračuni o izvršenom kompenzacionom poslu. Korisnik unosi u aplikaciju tražene podatke sa rešenja o odobrenju ovog posla nadležnog ministarstva, vodeći računa o instrukcijama iz Uputstva za elektronsku dostavu dokumenata. Polja označena zvezdicom je obavezno popuniti. Osim unosa podataka u odgovarajuća polja, potrebno je priključiti i skenirani Obrazac br. 4, propisan Odlukom o bližim uslovima za plaćanje, odnosno naplatu u robi, odnosno uslugama („Sl. glasnik RS”, br. 109/2005), kao i Prilog br. 4, propisan Uredbom o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenta i nerezidenata („Sl. glasnik RS”, br. 112/2006 i 39/2010 - dalje: Uredba). Verifikacija unetih podataka vrši se na isti način kao i kod elektronske dostave po ostalim, prethodno opisanim poslovima. Aplikacija omogućava i pretragu dostavljenih obračuna kompenzacionih poslova po različitim kriterijumima. Po dobijanju liste odabranih obračuna, korisnik može izvršiti uvid u svaki od njih, izmeniti one kod kojih je izmena dozvoljena, dok je brisanje obračuna dozvoljeno samo ako obračun nije već dostavljen Deviznom inspektoratu na verifikaciju ili je vraćen iz Deviznog inspektorata kao neispravan.

hodno opisanim poslovima iz Uredbe, što se odnosi i na pretragu dostavljenih godišnjih finansijskih izveštaja.

Uputstva i Šifarnici potrebni za rad u aplikaciji Elektronska dostava dokumentacije
Na sajtu Deviznog inspektorata mogu se naći i preuzeti dva uputstva koja se odnose na elektronsku dostavu dokumenata u kojima su detaljno objašnjeni načini popunjavanja i elektronske dostave podataka i dokumenata po svim poslovima propisanim Uredbom. Na sajtu se može pronaći i preuzeti i Šifarnik valuta, Šifarnik zemalja, Šifarnik osnova naplate, odnosno plaćanja sa inostranstvom i Šifarnik vrste usluge, koji su potrebno za rad u aplikaciji Elektronska dostava dokumentacije. Aplikacija korisnicima nudi i mogućnost promene lozinke, promene kontakt podataka, pomoć kod zaboravljene lozinke, odjavu nekog od odobrenih naloga za elektronsku dostavu i drugo. Devizni inspektorat ima pravo da na sopstvenu inicijativu ukine pojedinačne naloge za registraciju, ukoliko utvrdi da se nalog na bilo koji način zloupotrebljava ili se koristi za dostavljanje pogrešnih podataka. O izvršenom ukidanju naloga za registraciju Devizni inspektorat će obavestiti korisnika elektronskim putem, uz navođenje razloga za ukidanje naloga. Korisnicima je na raspolaganju i opcija koja sadrži najčešća pitanja korisnika u vezi elektronske dostave dokumenata i odgovore Deviznog inspektorata na njih. •
Branka Đorđević

Godišnji finansijski izveštaj po poslovima obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu
Prilikom elektronskog dostavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja po poslovima obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu, u aplikaciju za Elektronsku dostavu dokumenata potrebno je, osim podataka iz godišnjeg finansijskog izveštaja, dostaviti i podatke iz rešenja nadležnog ministarstva kojim je posao osnivanja preduzeća u inostranstvu odobren. Dostava podataka iz rešenja nadležnog ministarstva vrši se slično dostavi podataka iz rešenja o odobrenju obavljanja kompenzacionog posla. Nakon unosa potrebnih podataka u aplikaciju, potrebno je još podacima priključiti i skenirani godišnji finansijski izveštaj. Verifikacija unetih podataka vrši se na isti način kao i kod ostalih poslova, elektronske dostave po ostalim, pretPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

69

iako je usklađenost odredbi Zakona evidentna. u opisu nalogodavca ime i prezime fizičkog lica. kreditne institucije i dr.000. a time i umanjenje rizika koji takvi transferi nose od finansiranja terorizma i pranja novca.000 ili više mora identifikovati i da finansijska institucija koja treba da isplati sredstva korisniku primaocu tog transfera to ne sme uraditi ako poruka koja prati transfer ne sadrži sve podatke o nalogodavcu (novi čl.1. Primer: Ako Svift (Swift) poruka koja prati transfer u iznosu od EUR 1. Izmenama Zakona propisane su i situacije kada ne postoji obaveza utvrđivanja propisanih podataka (novi član 12v). Elektronski transfer je definisan kao transakcija koju vrši lice koje pruža usluge plaćanja i naplate. 20/2009 i 72/2009 . br. kao i standardima koje propisuje međunarodno telo . kao i da bi se u potpunosti Zakon usaglasio sa preporukama Saveta Evrope. a sa ciljem da sredstva budu dostupna korisniku tog elektronskog 70 . Takođe.tela Saveta Evrope koje se bavi procenom usaglašenosti nacionalnih sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma država članica SE sa međunarodnim standardima. Međutim. koja se vrši elektronskim putem. „Western Union”).FATF koje je usvojilo dokument pod nazivom „FATF 40 preporuka protiv pranja novca i 9 specijalnih preporuka protiv finansiranja terorizma”. Elektronski transferi koji mogu biti izvršeni od strane navedenih lica posebno su podložni riziku zloupotrebe u cilju finansiranja terorizma. Ovaj dokument predstavlja i osnov na kome počiva rad Manivala . Za oblast sprečavanja pranja novca to je značilo usaglašavanje zakonskih odredbi sa Direktivom 2005/60/ES Evropskog parlamenta i Saveta o sprečavanju korišćenja finansijskog sistema u svrhe pranja novca i finansiranja terorizma iz 2005. niti sredstva mogu biti preneta na račun korisnika. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. korisnik elektronskog transfera i posrednik u lancu plaćanja. Definisana su i lica koja pružaju usluge plaćanja i naplate .VII 11 UPRAVNI POSTUPAK. glasnik RS".00 iz strane države ne sadrži npr. pre svega radi izbegavanja nedoumica u tumačenju Zakona. koja se primenjuje od 1. glasnik RS”.u Republici Srbiji platnim prometom se bave banke. godine). br. u ime nalogodavca elektronskog transfera. Vezano za elektronski transfer definisani su i pojmovi: nalogodavac elektronskog transfera.to su lica koja se bave platnim prometom (banke) . osim odredbe člana 12. bez obzira na to da li su nalogodavac i korisnik transakcije jedno lice. 12a i 12b). To nije slučaj i sa drugom državama sa kojima se mogu obavljati finansijske transakcije gde se platnim prometom mogu baviti i zadruge. 91/2010. OBLIGACIJE I PRIVREDNA DRUŠTVA KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA ZAKONA O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA "Sl. br. godine. adresu i druge podatke koji su propisani izmenama Zakona. godine (dalje: Direktiva EU). glasnik RS”. 91/2010 ao što je poznato osnovni cilj Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Sl.12. i lica koja se bave brzim prenosom novca bez otvaranja računa (npr. banka ne može isplatiti korisniku sredstva. Jedna od značajnih novina jeste da se nalogodavac elektronskog transfera u iznosu od EUR 1. stupio na snagu 11.2010. izmenama Zakona uvodi se sistem provere elektronskih transfera.dalje: Zakon) je unapređenje sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. jeste da se sada izmenama Zakona definiše pojam elektronskog transfera. 10-11 Definisanje elektronskog transfera i jedinstvene identifikacione oznake Ono što je novo. K transfera kod drugog lica koje pruža uslugu plaćanja i naplate.2012. bilo je potrebno doneti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Sl.

Dosadašnje rešenje u Zakonu. poslovni odnos. poslovni odnos. pribavi informacije o svrsi i nameni poslovnog odnosa ili transakcije i druge podatke. . redovno prati po- 71 . te na osnovu toga vrši pojednostavljene radnje mere poznavanja i praćenja stranke (izmena člana 7. Na osnovu ovih procena obveznici će prvo odabrati odgovarajući oblik mera poznavanja i praćenja stranke (uobičajene ili pojačane mere). . odnosno drugih okolnosti povezanih sa strankom. rizik od pranja novca i finansiranja terorizma nije isti. OBLIGACIJE I PRIVREDNA DRUŠTVA VII11 Izmene Zakona donose još jedan novi pojam. Kod zatvorenog akcionarskog društva najviše rukovodstvo predstavlja upravni odbor. podatke o pojavnim oblicima pranja novca i finansiranja terorizma. posredovanja u sklapanju kreditnih poslova i davanju zajmova. kao i podatke o aktivnostima Uprave. nije se pokazalo efektivnim i efikasnim za navedenu grupu obveznika. a to je jedinstvena identifikaciona oznaka . oblika ili načina vršenja transakcije. na predlog Uprave propisuje kriterijume na osnovu kojih obveznik svrstava stranku. predstavlja određena vrsta stranke. analizira. uslugu koju pruža u okviru svoje delatnosti ili transakciju u nisko rizičnu grupu za pranje novca ili finansiranje terorizma. Jedna od bitnih novina jeste da se nadležnost Uprave proširuje i na obavljanje poslova inspekcijskog nadzora. . proveri identitet stranke na osnovu dokumenata. Izveštaj o radu obavezno sadrži statistike. Ministar. Kod komanditnog društva ili ortačkog društva najviše rukovodstvo je lice određeno osnivačkim aktom. brojeva i znakova koju određuje lice koje vrši usluge plaćanja i naplate.preduzetnici i pravna lica koja obavljaju poslove faktoringa i forfetinga. Uprava podnosi izveštaj o radu Vladi. Obveznici procenjuju koliki rizik od mogućih zloupotreba koje imaju za cilj pranje novca i finansiranje terorizma. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Izmenama Zakona precizirano je da se pojednostavljene mere mogu primeniti uvek kada je rizik od pranja novca ili finansiranja nizak. poslovnih odnosa. a koju uvodi Direktiva EU je pristup zasnovan na proceni rizika. najkasnije do 31. Kod različitih vrsta stranaka. Najviše rukovodstvo S obzirom da su obveznici iz člana 4. podataka ili informacija pribavljenih iz pouzdanih i verodostojnih izvora.UPRAVNI POSTUPAK. usluga koju obveznik pruža u okviru svoje delatnosti ili transakcija. Zakona). poslovni odnos. usluga koje obveznik pruža u okviru svoje delatnosti ili transakcija. Iz tog razloga Uprava je preuzela nadležnost inspekcijskog nadzora kako bi se obezbedila što bolja i uspešnija primena Zakona. informacije i dokumentaciju nadležnim državnim organima. vezano za nadzor. Obveznici kod kojih će Uprava sprovoditi nadzor su: . davanju jemstva. usluge poreskog savetovanja. utvrdi identitet stvarnog vlasnika stranke i proveri njegov identitet.preduzeća za reviziju i ovlašćeni revizori. poslovnog profila stranke.pravna lica i preduzetnici koji se bave pružanjem usluga prenosa novca kada se radi o poslovima u zemlji. a sve sa ciljem uspešnije borbe protiv pranja novca i sprečavanja finansiranja terorizma. Zadaci i nadležnost Uprave za sprečavanje pranja novca Kada se radi o nadležnosti Uprave za sprečavanje pranja novca (dalje: Uprava) precizirano je da obavlja finansijsko-informacione poslove. obrađuje i dostavlja određene podatke.definisana je kao kombinacija slova. U slučaju da je obveznik registrovan kao otvoreno akcionarsko društvo najviše rukovodstvo predstavlja izvršni odbor. marta tekuće za prethodnu godinu.lica koja se bave poštanskim saobraćajem. postoji neznatan ili nizak stepen rizika za pranje novca ili finansiranja terorizma sami svrstaju stranku. Prilikom vršenja nadzora zaposleni u Upravi se legitimiše službenom značkom i legitimacijom. trendove u pranju novca i finansiranju terorizma. odnosno transakciju u nizak rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma i u tom slučaju primenjuju pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke (izmena člana 32. Zakona). odnosno ukoliko nije uspeo da: utvrdi identitet stranke. Procena i analiza rizika . prikuplja. Zakona organizovani u različitim formama izmenama je definisan i pojam najvišeg rukovodstva u zavisnosti od organizacione strukture obveznika. Izmenama Zakona data je mogućnost obveznicima da ukoliko procene da zbog prirode poslovnog odnosa. 10-11 Službena beleška Zakonom je definisano da je obveznik dužan da odbije ponudu za uspostavljanje poslovnog odnosa ukoliko nije u mogućnosti da izvrši sve mere poznavanja stranke.mere poznavanja i praćenja stranke Ono što se uvek ističe kao jedna od bitnih novina koju je doneo Zakon.preduzetnici i pravna lica koja pružaju računovodstvene usluge. . dok kod društva s ograničenom odgovornošću to može biti osim upravnog odbora i direktor.

Što se tiče ograničenja gotovinskog poslovanja izmenama Zakona sada se precizno definiše da se zabrana izvršenja gotovinskih transakcija odnosi i na iznos od tačno EUR 15. došlo je do još jedne bitne promene. Zakona).000. a to je da kada obveznik ne uspe da izvrši sve mere poznavanja stranke dužan je da o tome sačini službenu belešku i da istu čuva 10 godina. Izmenama Zakona propisana je obaveza obveznicima koja se odnosi na integritet zaposlenih. utvrdi i proveri identitet punomoćnika. stav 1. Takođe. upotreba bankomata i dr. Zakona obaveza obveznika da pored identiteta stranke. čest je slučaj da kada stranka krije podatke vezano za njen identitet. da urede postupak Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Zakona za obveznike koji imaju manje od četiri zaposlena je izbrisana.). a ako je taj odnos uspostavljen. bez obzira na broj zaposlenih. Neuobičajene transakcije i prijava gotovinskih transakcija Upravi Prema izmenama Zakona obveznik je dužan da svoju pažnju posveti neuobičajenim transakcijama. ne može se nastaviti bez pismenog odobrenja najvišeg rukovodstva u obvezniku. odnosno očekivanim poslovanjem stranke. na predlog direktora Uprave. proširuje se i na zakonskog zastupnika. primeni određene radnje i mere i da pribavi podatke. obveznici će morati prilikom zapošljavanja lica na radnim mestima na kojima će primenjivati odredbe ovog Zakona i propisa donetih na osnovu Zakona. to čini iz razloga povezanosti sa nezakonitim aktivnostima. vrednost ili povezanost transakcija koje nemaju ekonomski ili pravno osnovanu namenu. pribavi pismeno odobrenje najvišeg rukovodstva u obvezniku. kao i druge okolnosti koje su povezane sa statusom ili drugim karakteristikama stranke. Sadržaj i način polaganja stručnog ispita utvrđuje ministar. shodno članu 39. utvrdi i proveri identitet punomoćnika i zakonskog zastupnika. Ovlašćeno lice Oslobađajuća odredba iz Zakona. kao i da je potrebno naročitu pažnju posvetiti riziku od pranja novca ili 72 . obveznik je dužan da pored identiteta stranke. Ono što je osnovna karakteristika navedenih transakcija jesu složenost i neuobičajeno visok iznos. transakciju vrši ili poslovni odnos uspostavlja punomoćnik ili zakonski zastupnik. Obveznik je dužan da obrati naročitu pažnju na rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma koji proizilazi iz primene novih tehnoloških dostignuća koja mogu omogućiti anonimnost stranke. Naime. Zakona). OBLIGACIJE I PRIVREDNA DRUŠTVA slovanje i proverava usklađenost aktivnosti stranke sa prirodom poslovnog odnosa i uobičajenim obimom i vrstom poslovanja stranke (član 8. kao i druge podatke koji su propisani navedenim članom. Obveznik je dužan da utvrdi osnov i svrhu ovih transakcija i da sačini službenu belešku o tome u pisanoj formi. Loro korespondentski odnos U vezi sa uspostavljanjem loro korespondentskog odnosa sa bankom ili drugom sličnom institucijom koja ima sedište u stranoj državi koja nije na listi država koje primenjuju međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma koji su na nivou standarda Evropske unije ili viši. navedenim članom definisano je da u slučaju kada se uspostavlja loro korespondentski odnos u ugovoru o uspostavljanju tog odnosa potrebno je navesti obaveze svake ugovorne strane u vezi sa sprečavanjem i otkrivanjem pranja novca. finansiranja terorizma koji proizilazi iz njihove primene ( npr. informacije i dokumentaciju koja je propisana Zakonom. ukoliko u ime stranke koja je fizičko lice. a to je izmena koja se odnosi na dodatni uslov za obavljanje poslova ovlašćenog lica u obvezniku. Izmenama Zakona uveden je novi stav. tako da je obaveza svih obveznika da odrede ovlašćeno lice. obveznik je dužan da. Licenca se izdaje na osnovu rezultata stručnog ispita. u vezi sa određivanjem ovlašćenog lica. Zaposleni kod obveznika zadužen za uspostavljanje loro korespondentskog odnosa dužan je da. Uprava za sprečavanje pranja novca proverava ispunjenost uslova za ovlašćeno lice i izdaje licencu ovlašćenom licu i zameniku ovlašćenog lica. elektronsko bankarstvo. odnosno nisu usaglašene ili su u nesrazmeri sa uobičajenim. Prema izmenama Zakona potrebno je da ovlašćeno lice ima i licencu za obavljanje poslova. Naime. Kod ovlašćenih lica. neuobičajeni način vršenja. Iskustveno gledajući.00 (član 36. pre uspostavljanja tog odnosa. 10-11 Tehnološka dostignuća Izmenama Zakona definisana je nova obaveza u vezi sa primenom novih tehnoloških dostignuća.VII11 UPRAVNI POSTUPAK. Utvrđivanje i provera identiteta stranke Vezano za zakonsku odredbu utvrđivanja i provere identiteta stranke definisanu članom 13. To znači da je uvedeno obavezno licenciranje ovlašćenih lica i zamenika u obveznicima.

10-11 73 .). neophodno je usklađivanje rada obveznika sa izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. upoznati klijenta.UPRAVNI POSTUPAK. U slučaju neispunjavanja obaveza postoji opasnost da obveznici budu kažnjeni zbog svog odnosa prema nelegalnim aktivnostima.00 kazniti fizičko lice ako izvrši određene radnje propisane Zakonom (izmena čl. Zakona obveznik. Postupak zapošljavanja mora biti tako organizovan da se omogući provera da li je kandidat za to radno mesto osuđivan za krivična dela kojima se pribavlja protivpravna imovinska korist. krivična dela povezana sa terorizmom. Kod kaznenih odredbi u vezi sa prekršajima uveden je novi član kojim se propisuje da će se novčanom kaznom u iznosu od RSD 5. službena beleška. Kaznene odredbe Došlo je do izmena i u delu Zakona koji se odnosi na kaznene odredbe. kako bi na adekvatan način procenili postojanje sumnjivih okolnosti i pravovremeno otkrili transakcije koje ukazuju na sumnju pranja novca ili finansiranja terorizma. samo se proširio opseg privrednih prestupa. kao i proveru integriteta ličnosti i kadrovske osposobljenosti.000. informacije i dokumentacija o stranci ili transakciji za koje postoji sumnja da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. Raspon novčanih vrednosti kaznenih odredbi se nije promenio. br. i 90.000. To se može ostvariti samo ako obveznici implementiraju sve propisane odredbe u potpunosti. Obveznici se ne smeju ponašati kao pasivni posmatrači već moraju shvatiti svoju ulogu. ali i ukoliko se i sami aktivno uključe u borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma. OBLIGACIJE I PRIVREDNA DRUŠTVA VII11 zapošljavanja. postupak zasnivanja radnog odnosa i dr. ali samo kako bi se terminološki u potpunosti usaglasile sa Zakonom o tajnosti podataka („Sl. Republika Srbija je izmenama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma uspela da odgovori zahtevima Saveta Evrope i u potpunosti uskladi svoju zakonsku regulativu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama i međunarodnim standardima iz ove oblasti Da bi se ostvario osnovni cilj ovog zakona .efikasna borba za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. 89. U izmeni Zakona osim podataka koji su dostavljeni Upravi zabrana dojavljivanja poširuje se i na podatke koji su u postupku dostavljanja. advokat i njihovi zaposleni ne smeju stranci ili trećem licu otkriti da su Upravi dostavljeni podaci. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. U skladu sa članom 73. moraju izgraditi procedure. tako što su za pravna lica proširene u delu koji se odnosi na prethodno opisane novine u Zakonu (elektronski transfer. identifikovati klijente.00 do RSD 150. glasnik RS”. Zakona). 104/2009). Jelena Pantelić Tajnost podataka Izmenama Zakona obuhvaćene su i izvesne izmene koje se odnose na tajnost podataka. analizirati okolnosti poslovne klime.

godinu.1. glasnik RS”. zaštite od požara i životne sredine.SUS. Napominjemo da je rekonstrukcija .80%. 135/2004. 10-11 Porez na imovinu Predmet oporezivanja Predmet oporezivanja je proširen na: • pravo zakupa građevinskog zemljišta u javnoj svojini. Precizirano je da se. najvažnije izmene i dopune Zakona prikazaćemo za svaki od navedenih poreskih oblika zasebno. za rekonstruisane objekte. glasnik RS” br. 80/2002.dalje: Zakon) uređuju tri poreska oblika: porez na imovinu (u takozvanoj statici. Za sva ova lica poresku osnovicu čini vrednost nepokretnosti na dan 31. s obzirom da je poreska osnovica za poljoprivredno i šumsko zemljište obveznika koji ne vodi poslovne knjige petostruki iznos katastarskog prihoda od tog zemljišta. već vrednost dobijena primenom osnovnih i korektivnih elemenata bliže uređenih pravilnikom koji donosi ministar nadležan za poslove finansija. Z pokretnosti lica koja te knjige vode ali ne u Republici Srbiji (npr. već od isteka svake kalendarske godine u odnosu na godinu u kojoj je izvršena poslednja rekonstrukcija objekta. • Amortizacija Smanjena je stopa amortizacije za koju se umanjuje vrednost nepokretnosti obveznika koji ne vodi poslovne knjige u Republici Srbiji sa 1. zakon. utiče na zaštitu prirodnog ili nepokretnog kulturnog dobra i njegove zaštićene okoline. odnosno na pravo zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. proizlazi da se odredba prema kojoj se Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 80/2002 . S obzirom da je obveznik poreza na imovinu imalac prava koja su predmet oporezivanja. menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu (a utvrđuje se primenom osnovnih i korektivnih elemenata. S obzirom da poresku osnovicu ne čini vrednost koja se utvrđuje na tržištu. reči: „tržišna vrednost” zamenjene su rečju: „vrednost”. br. 101/2010 dalje: Zakon o izmenama i dopunama) stupio je na snagu 1. saobraćaja. 26/2001. amortizacija ne priznaje od izgradnje.dr. 61/2007 i 5/2009 . 45/2002 . menja režim voda. To ni do sada nije bio slučaj. utiče na bezbednost susednih objekata. kao i porez na prenos apsolutnih prava. izvršeno je pravnotehničko usaglašavanje odredbe koja uređuje poreskog obveznika. kao i • pravo zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. glasnik RS" br. uz umanjenje poreske osnovice po osnovu amortizacije). obveznik poreza zakupac. godine i primenjivaće se i kod utvrđivanja poreza na imovinu u takozvanoj statici za 2011. tako što će se u pogledu rezidentstva pravnih lica primenjivati odredbe zakona kojima se uređuje porez na dobit pravnih lica (a ne porez na dobit preduzeća). Imajući u vidu da se Zakonom o porezima na imovinu („Sl. porez na nasleđe i poklon. kao i maksimalan iznos do koga se po tom osnovu može umanjiti vrednost nepokretnost sa 70% na 40%.5% na 0.2011. Precizirano je da se vrednost zemljišta ne umanjuje po osnovu amortizacije. proizlazi da je na pravo zakupa građevinskog zemljišta u javnoj svojini. Poreski obveznik U cilju usaglašavanja sa nazivom zakona kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica.izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta. menja spoljni izgled objekta. za nepokretnosti stranog pravnog lica koje nema organizacioni deo preko koga obavlja delatnost u Republici Srbiji). Poreska osnovica Na istovetan način će se uređivati poreska osnovica za nepokretnosti lica koja ne vode poslovne knjige i za ne- 74 .VIII OSTALI POREZI KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU "Sl. mada nije bilo izričito propisano. 101/2010 akon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu („Sl. povećava broj funkcionalnih jedinica.

Ako skupština jedinice lokalne samouprave donese „novu” odluku o stopama poreza na imovinu za 2011. godinu utvrdiće se: • primenom odredaba Zakona.40% na ostalim nepokretnostima poreskog obveznika.3% poslovne knjige Na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige. marta 2011. godinu po stopi višoj od 0.30% za zemljište. za te podatke. • Izmenjene su i smanjene stope poreza. donese odluku o nižim stopama poreza na imovinu za 2011. u toku godine za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu. tako da iznose: Na prava na nepokretnosti poreskog obveznido 0. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu. Zaprećena je novčana kazna od 5.000 dinara (2) od 10. u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. do 31. odnosi samo na građevinsko zemljište. odnosno 0. odnosno drugih troškova za podatke koji mu se izdaju za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu.000. godinu u visini nižoj od 0.000.30% za zemljište.000. koje na zahtev jedinice lokalne samouprave ne dostavi podatke kojima raspolažu vršeći poslove iz svoje nadležnosti. ili je utvrdi preko maksimalnog iznosa. godinu utvrdiće se primenom odredaba Zakona.000 dinara (3) od 25. i to u roku od 90 dana od dana računajući u odnosu na 1. u skladu sa propisima. Ako skupština jedinice lokalne samouprave do 31. jedinice lokalne samouprave mogu utvrditi stopu poreza na imovinu za prava na nepokretnosti na „svojoj” teritoriji. poresku osnovicu čini vrednost tih nepokretnosti iskazana u njihovim poslovnim knjigama. U slučaju da skupština jedinice lokalne samouprave ne utvrdi visinu poreske stope. dužni su da dostave podatke kojima raspolažu vršeći poslove iz svoje nadležnosti. uključujući i okućnicu stambene zgrade do pet ari po obvezniku.za površinu pod objektom.000 dinara za prekršaj odgovornog lica u državnom organu. godine (odnosno u roku od 90 dana računajući od 1. • Poreska osnovica kada poreski obveznik vodi poslovne knjige Kada poreski obveznik vodi poslovne knjige. odnosno 0.000. kao maksimalnih.40% za ostale nepokretnosti poreskog obveznika). • Uređeno je ovlašćenje ministru finansija da podzakonskim aktom bliže uredi način i postupak utvrđivanja osnovice poreza na imovinu. decembra 2010.000 do 50. odnosno po stopi od 0.000 dinara (3) porez iz podtačke (2) + do 1.000 dinara Na poresku osnovicu (1) do 10. bez naplate takse.40% za ostale nepokretnosti poreskog obveznika. odnosno organizaciji. 10-11 75 . odnosno po stopi od 0.6% na iznos preko 10. marta 2011.4% ka koji vodi poslovne knjige Na prava na zemljištu obveznika koji ne vodi do 0.30% za zemljište.000 do 50. godine kao dana stupanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona na snagu).40% na ostalim nepokretnostima poreskog obveznika.40% (2) porez iz podtačke (1) + do 0. naknade. godinu. Poreska oslobođenja • Uvedeno je poresko oslobođenje na zemljište .000 dinara (4) porez iz podtačke (3) + do 2. porez na imovinu za 2011.40% na ostalim nepokretnostima poreskog obveznika. • Precizirano je da se poresko oslobođenje za nepokretnosti u državnoj svojini koje koriste državni organi i organizacije i organi. U jedinicama lokalne samouprave koje do 31. godine nisu donele odluku o stopama poreza na imovinu za nepokretnosti. osnovica poreza na (svu njegovu nepokretnu) imovinu je vrednost nepokretnosti utvrđena u njegovim poslovnim knjigama. osim na zemljištu Do navedenih iznosa.0% na iznos preko 25.000. godine donese odluku o stopama poreza na imovinu za 2011. po stopi od 0.40% za ostale nepokretnosti poreskog obveznika. • Besplatno davanje podataka jedinicama lokalne samouprave: Državni organi i organizacije. naknadu ili druge troškove. 2011. na zahtev organa jedinice lokalne samouprave. a koji su od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu.0% na iznos preko 50. porez na imovinu za 2011. kao i direktni i indirektni Plaća se na ime poreza (1) Do 0.OSTALI POREZI VIII vrednost zemljišta ne umanjuje po osnovu amortizacije. porez na imovinu utvrđuje se za prava na zemljištu primenom poreske stope od 0.30% na zemljištu. kao i organi teritorijalne autonomije.30% na zemljištu.000. osim ako skupština jedinice lokalne samouprave.000.000 dinara (4) preko 50. odnosno stečene. godinu utvrdiće se primenom odredaba Zakona. odnosno po stopi višoj od 0. • po stopi od 0. januar 2011. sa stanjem na dan 31.000 dinara Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. odnosno koji jedinici lokalne samouprave naplati taksu.000 do 25. a koji su od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu. odnosno od 0. godine kao dan stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona.1. porez na imovinu za 2011. organizacije i službe pokrajinske autonomije i jedinica lokalne samouprave.000.000. po stopama utvrđenim tom odlukom (dakle po stopi nižoj od 0. Za nepokretnosti ovih obveznika koje su izgrađene.30%.

odnosno građevinskih parcela (ne računajući zemljište pod objektom jednog obveznika). 2) fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti i vodi poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija. odnosno lokalna vlast). ne prelazi 10 ari. na poljoprivrednom. Od obaveze podnošenja poreske prijave u roku od 10 dana izuzima se obveznik koji ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima u Republici Srbiji koji porez plaća na pravo iz člana 2. • Za imovinu za koju je podneo poresku prijavu (u roku od 10 dana od nastanka poreske obaveze). • Ukinuto je oslobođenje za građevinsko. odnosno po sistemu prostog knjigovodstva u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dohodak građana . odnosno poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je dato u zakup (s obzirom da je predmet oporezivanja porezom na imovinu proširen i na te vrste zemljišta). do 31. a najviše 70%. što znači i nepokretnost veće vrednosti. za imovinu za koju je podneta poreska prijava i za imovinu za koju nije podneta poreska prijava. Utvrđivanje poreza na imovinu Precizirana je odredba kojom je uređena obaveza podnošenja poreske prijave za porez na imovinu. do 31. . pravo na poreski kredit od 1. marta godine za koju se vrši utvrđivanje poreza. a najviše za 20. pravo na umanjenje utvrđenog poreza ima svaki obveznik koji u toj zgradi ili stanu stanuje. na sledeći način: Za imovinu koju stekne. • Ukinuto je oslobođenje za gradsko.2011.VIII OSTALI POREZI korisnici budžetskih sredstava. • Suženo je poresko oslobođenje za objekte koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju. U poređenju sa dosadašnjim zakonskim rešenjem koje je priznavalo pravo na umanjenje poreza i po osnovu članova obveznikovog domaćinstva i koje je (zbog procentualnog umanjenja utvrđenog poreza od najviše 70%) imalo za posledicu priznavanje poreskog kredita u apsolutno višem iznosu licima za čiju je nepokretnost utvrđeni porez viši.organizacije za obavezno socijalno osiguranje. tako da će ovo pravo imati samo obveznici poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva. odnosno javno građevinsko. ili ostalo građevinsko zemljište u državnoj svojini. u visini srazmernoj njegovom udelu u pravu na toj zgradi ili stanu u odnosu na iznos za koji se porez umanjuje. obveznik podnosi poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka takve promene. ako je na toj imovini došlo do promene podataka sadržanih u prijavi koji su od uticaja na visinu poreske obaveze. odnosno po sistemu prostog knjigovodstva u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dohodak građana .korisnici sredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (zdravstvene i apotekarske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija. marta svake godine za koju se vrši utvrđivanje poreza. 3) lice koje ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima u Republici Srbiji. 2) fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti i porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod. • Poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu. osim lica koje porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod. 10-11 76 .000 dinara.za imovinu koja mu ne služi za obavljanje delatnosti. prema propisima kojima se uređuje budžetski sistem.drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora. kao i obveznici kojima je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost. ili mu po drugom osnovu nastane ili prestane poreska obaveza. u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište. Radi se o nepokretnostima u državnoj svojini koje koriste: . u skladu sa napred navedenim umanjenjem. obveznik poreza na imovinu dužan je da podnosi poresku prijavu. Zakona. Ako na jednoj zgradi ili stanu ima više obveznika. obveznik poreza na imovinu dužan je da podnosi poresku prijavu. sa tačnim podacima. • Za imovinu za koju je podneo poresku prijavu (u roku od 10 dana od nastanka poreske obaveze).1. odnosi i na nepokretnosti u državnoj svojini koje koriste korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora.000 dinara. i to: 1) fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti i vodi poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija. . godine može se priznati samo po osnovu stanovanja obveznika u stanu i to najviše u iznosu od 20. nakon donošenja Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. kad ukupna površina građevinske parcele. započne ili prestane da koristi u toku godine. odnosno šumskom zemljištu. • Poreski kredit Umesto umanjenja utvrđenog poreza za zgradu ili stan u kojem stanuje obveznik u iznosu od 40% za obveznika i po 10% za svakog člana njegovog domaćinstva. utvrđeni porez za zgradu ili stan u kojem stanuje obveznik umanjuje se za 50%. i to: 1) pravno lice. sa tačnim podacima.za imovinu koja mu služi za obavljanje delatnosti.

odnosno kod drugog i svakog sledećeg poklona učinjenog od strane istog poklonodavca poreskom 77 . koje pravno lice . šumskih ili drugih radova i za vuču priključnih vozila za traktor. godinu.000 dinara).000 dinara se porez na nasleđe i poklon plaća (na razliku između vrednosti nasleđa odnosno poklona i 30. za odgovarajuću površinu iste nepokretnosti. odnosno nominalna vrednost predmeta oporezivanja. od istog lica. stvari i prava (osim na nepokretnosti) vrednosti do 30. porez se plaćao na ukupan iznos odnosno bez izuzimanja 9. nošenje ili pogon izmenljivih priključaka za izvođenje Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. • U cilju pravnotehničkog usaglašavanja sa Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Na vrednost nasleđa. nezavisno od toga da li je njihov prenosilac fizičko ili pravno lice. • Uređeno je da se poklonom. koje naslednik nasledi. osim u slučajevima za koje je Zakonom propisano pravo na poresko oslobođenje. • Precizirano je da se imovinom pravnog lica na čiji se prenos bez naknade porez na nasleđe i poklon plaća. odnosno njegov pojedinačni iznos manji od 9. po svakom od tih osnova.vlasnik tih akcija ili udela izvrši bez naknade. godinu. ne plaća se porez na poklon. 12. 3) lica koja ne vode poslovne knjige u skladu sa propisima u Republici Srbiji. vučenje. prvenstveno poljoprivrednih. decembra 2010. upotrebljavanog traktora. odnosno po sistemu prostog knjigovodstva u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dohodak građana . prava. 2) fizička lica koja ostvaruju prihode od samostalne delatnosti i porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaćaju na paušalno utvrđen prihod. bez obzira na način prenosa.Motokultivator je motorno vozilo koje se sastoji iz pogonsko-upravljačkog i tovarnog dela.000 dinara. • Uređeno je da se za nepokretnost obveznika koji ne vodi poslovne knjige. poreska obaveza istom obvezniku za 2011.Radna mašina je motorno vozilo koje je prvenstveno namenjeno za izvođenje određenih radova (kombajn. za koju je tom obvezniku utvrđen porez na imovinu za 2010. Razlog tome je što prenos bez naknade akcija.za imovinu koja im ne služi za obavljanje delatnosti. Za razliku od ovog zakonskog rešenja.000 dinara. godine.Traktor je motorno vozilo koje ima najmanje dve osovine i koje je prvenstveno namenjeno za vučenje. utovarivač. Porez na nasleđe i poklon Predmet oporezivanja • Iz predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon izuzet je prenos bez naknade upotrebljavanog mopeda. u jednoj kalendarskoj godini. nošenje ili pogon izmenljivih priključaka za izvođenje poljoprivrednih radova. guranje. smatra se i pokrivanje rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem. godinu.) i čija najveća konstruktivna brzina kretanja ne prelazi 45 km/h. kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem ne prelazi 50 cm3. čiji pogonski deo prema konstrukciji. u smislu Zakona. valjak. do 31. sklopovima i opremi je namenjen i osposobljen za guranje. • Iz predmeta oporezivanja izuzeti su nasleđe i poklon novca.000 dinara iz poreske osnovice. upotrebljavanog motokultivatora. a u saobraćaju na putu učestvuju isključivo kao jedna celina. ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga ne prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon.Moped je motorno vozilo sa dva točka čija najveća konstruktivna brzina.kada je pojedinačna tržišna. kao i upotrebljavane radne mašine. rovokopač. . viljuškar i sl. odnosno poklonoprimac primi na poklon. buldožer. reči: „plovni objekat” zamenjene su rečju: „plovilo”.000 dinara makar i za jedan dinar. odnosno stvari (osim nepokretnosti) . a najkasnije do 31. odnosno obrasci poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu. smatra ona imovina koja je predmet oporezivanja porezom na nasleđe i poklon. .OSTALI POREZI VIII podzakonskih akata kojima će se urediti način i postupak utvrđivanja osnovice poreza na imovinu. Kada je ta vrednost prelazila 9. koji su konstruktivno razdvojivi. uređajima. Primer: Na prenos akcija u akcionarskom društvu ili udela u drugom privrednom društvu. 2011. . odnosno udela u pravnom licu. nije predmet oporezivanja porezom na nasleđe i poklon. godine porez na nasleđe i poklon nije se plaćao na nasleđe i poklon novca. 10-11 Poreska osnovica • Brisana je odredba prema kojoj kod drugog i svakog sledećeg rešenja o nasleđivanju između istog ostavioca i naslednika. grejder. biće dužni da nadležnim organima jedinica lokalne samouprave podnesu sledeći obveznici poreza na imovinu: 1) fizička lica koja ostvaruju prihode od samostalne delatnosti i vode poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija. ne prelazi 45 km/h. pri čemu radna zapremina motora. čija najveća konstruktivna brzina nije veća od 30 km/h i čija snaga motora nije veća od 12 kW. . ne može biti utvrđena u iznosu većem od 60% u odnosu na poresku obavezu utvrđenu za 2010. odnosno poklona preko 30.

Ostvarivanjem opštekorisnog cilja.činjenja poklona .5% (stopa od 1. Udruženje je dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica.kada naslede ili na poklon prime imovinu koja služi isključivo za namene za koje su fond i fondacija osnovani. odnosno prava zakupa. osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja ili interesa.reči: „specijalni putnički automobili za obuku vozača sa ugrađenim duplim komandama” zamenjene su rečima: Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. odricanje u korist određenog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela. kojem je osnivač namenio određenu imovinu (osnovna imovina) radi dobročinog ostvarivanja opštekorisnog cilja ili privatnog interesa. Za razliku od odricanja od nasleđa.ustupanje bez naknade naslednog dela. • Sticanje imovine u ostavinskom postupku prijemom ustupljenog naslednog dela. registrovano u skladu sa zakonom na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za namene za koje je ta zadužbina. promovisanje i unapređenje kulture i javnog informisanja. već izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela sanasledniku u čiju se korist ustupanje vrši. Shodno tome. Po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu. humanitarne i druge aktivnosti kojima zadužbine i fondacije ostvaruju opštekorisne ciljeve odnosno interese. • Izvršeno je pravnotehničko usaglašavanje odredaba kojima su uređena poreska oslobođenja sa odredbama drugih zakona.5% uvedena je umesto progresivne stope od 2% na poresku osnovicu do 300. 46/95 i 101/2003 odluka USRS). odnosno tekućeg i prethodnih poklona. stav 1. 88/2010). koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom (član 2. u smislu člana 3. zaštitu životne sredine.VIII OSTALI POREZI obvezniku . Dakle. . odnosno udruženje. Zakona o zadužbinama i fondacijama. Odricanje od nasleđa postoji kada lice koje je pozvano na nasleđe ne želi da nasledi. obrazovanja. ravnopravnost polova. smatra se poklonom u smislu Zakona.000 dinara + 2. pravno lice bez članova. Zakona o udruženjima . odnosno poklonodavca. osnovicu poreza na nasleđe. izjava o odricanju od naslednog dela u korist drugog sanaslednika proizvodi pravno dejstvo kao izjava o prijemu nasleđa lica koje je tu izjavu dalo. Zadužbina je. nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja na 1. br. Zakona o nasleđivanju („Sl. glasnik RS”. br.000 dinara). evropskih integracija i međunarodnog razumevanja. promovisanje demokratskih vrednosti. u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja. odnosno cilja koji nije zabranjen Ustavom ili zakonom. Ova izjava je pravno valjana samo ako se sanaslednik u čiju se korist odricanje vrši primi nasleđa. umetnosti i amaterskog sporta. stav 1. glasnik RS”. održivi razvoj. • Uvedeno je poresko oslobođenje kod konverzije prava korišćenja. stav 1. Poreska oslobođenja • Poreska oslobođenja su proširena na nasleđe i poklon koje ostvari zadužbina.dalje: Zakon o udruženjima). regionalni razvoj. S obzirom da Zakon o zadužbinama i fondacijama uređuje prestanak fondova. bez naknade.5% na poresku osnovicu preko 300.prijema nasleđa i . borbu protiv korupcije. izmenjeno je poresko oslobođenje propisano za fondove i fondacije . na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za ostvarivanje opštekorisnog cilja radi koga je fondacija osnovana.reči: „putnički automobil” zamenjene rečima: „putničko vozilo”. 51/2009 . brigu o deci i mladima.poklonoprimcu. tako što će to pravo (na poresko oslobođenje) imati fondacije. odnosno udruženje osnovano. u odnosu na ostavioca. pomoć starima. ustupanje naslednog dela nekom od sanaslednika ima tretman dva prometa bez naknade: .000 dinara i 6. unapređivanje položaja osoba sa invaliditetom. smatraju se aktivnosti usmerene na promovisanje i zaštitu ljudskih. . osnovano radi ostvarivanja opštekorisnog cilja u smislu zakona koji uređuju zadužbine. . unapređenje socijalne i zdravstvene zaštite.reči: „bračni drug” zamenjene rečju: „supružnik”. tako što su: . izjava kojom se jedan naslednik u ostavinskom postupku odriče svog naslednog dela u korist nekog drugog sanaslednika ne smatra se izjavom o odricanju od nasleđa. 10-11 78 . sa poreskopravnog stanovišta. Stopa poreza • Smanjena je stopa poreza na nasleđe i poklon za obveznike koji se. Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo (član 12. promovisanje i popularizaciju nauke.„Sl. u pravo svojine na građevinskom zemljištu. zaštitu životinja.reči: „specijalni putnički automobil sa ugrađenim uređajima za bolesnike” zamenjene rečima: „ambulantna vozila”. glasnik RS”. Ako se sanaslednik u čiju korist se odricanje vrši ne primi ustupljenog dela. odnosno poklon predstavlja zbir tržišnih vrednosti tekućeg i prethodnih nasleđa. saglasno Zakonu o zadužbinama i fondacijama („Sl. zaštitu potrošača. br. građanskih i manjinskih prava.

novca. pa se na utvrđivanje poreza primenjuje izmenjeni zakon). odnosno na poklon nepokretnosti. Poreska oslobođenja • Izvršeno je pravnotehničko usaglašavanje odredaba koje uređuju poreska oslobođenja. reči: „plovni objekat” zamenjene rečima: „plovilo”. 1. Pravo na poreski kredit utvrđuje se po zahtevu rezidenta Republike Srbije. • Porez na prenos apsolutnih prava će se plaćati kod davanja građevinskog zemljišta u javnoj svojini u zakup. a najviše do iznosa koji bi se platio primenom odredaba Zakona na to nasleđe. uz odgovarajuće dokaze. koje se odnose na građevinsko zemljište.dr. Zakona poreski obveznik sticalac prava. st. odnosno poklon. stvari i prava koja su predmet oporezivanja. 45/2002 . 1. Zakona. brisane su. može se ostvariti u visini poreza na nasleđe. koje rezidenti Republike ostvare u inostranstvu.OSTALI POREZI VIII „specijalna putnička vozila za obuku kandidata za vozače sa ugrađenim duplim nožnim komandama”.reči: „specijalni putnički automobili za obuku vozača sa ugrađenim duplim komandama” zamenjene su rečima: „specijalna putnička vozila za obuku kandidata za vozače sa ugrađenim duplim nožnim komandama”. Utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon • Obveznik poreza na nasleđe i poklon dužan je da nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze. uređeno je da se tim obveznicima porez na nasleđe i poklon utvrđuje primenom Zakona o porezima na imovinu („Sl. odnosno prava zakupa. Zakona. u državi na čijoj teritoriji se taj predmet nalazi porez plaćen. obveznik poreza učesnik u razmeni iz člana 25.SUS.). Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 26/2001. st. upotrebljavani traktor. plaćenog u toj državi. koji je porez platio u inostranstvu. pitanje poreskog kredita na nasleđe. . 80/2002. na period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme.reči: „putnički automobil” zamenjene rečima: „putničko vozilo”. Izuzetno. Pravo na umanjenje poreza na nasleđe i poklon u Republici Srbiji utvrđenog prema odredbama Zakona. a reči: „javno i ostalo”. tako što je uređeno da je za svako pravo koje se prenosi. u ovom slučaju neće se utvrđivati porez na nasleđe i poklon kod konverzije prava korišćenja. letnje i zimske bašte. Zakona poreski obveznik prenosilac prava. . st. 80/2002 . u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja. Naime. u pravo svojine na građevinskom zemljištu. do 5. br. Ako ugovor o poklonu.. tako što su: . prenosilac prava je poreski obveznik i kada se taj prenos vrši po osnovu razmene.reči: „specijalni putnički automobil sa ugrađenim uređajima za bolesnike” zamenjene rečima: „ambulantna vozila”. Takođe. Porez na prenos apsolutnih prava Predmet oporezivanja • Iz predmeta oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava izuzeti su upotrebljavani moped. kao i upotrebljavane radne mašine. odnosno na poklon. tezge. • U cilju pravnotehničkog usaglašavanja sa Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i sa Zakonom o planiranju i izgradnji (u pogledu vrsta građevinskog zemljišta). 10-11 Poreski obveznik • Preciziran je poreski obveznik po osnovu razmene apsolutnih prava.. za prenose za koje je shodno članu 25. 135/2004. pod uslovom da je na to nasleđe. Poreski kredit • Uređeno je pravo na poreski kredit za nasleđe i poklon. Imajući u vidu da se u Republici Srbiji porez na nasleđe i poklon plaća samo za nepokretnosti koje su na teritoriji Republike Srbije. odnosno na poklon. koja se nalazi u inostranstvu. do 5. 79 .. Primer: Porez se neće plaćati kod postavljanja manjih montažnih objekata privremenog karaktera na površinama javne namene (kiosci. do 5. prava ili novca ili priznavanje prava koja su predmet oporezivanja prema članu 14. zakon. osim nepokretnosti.reči: „bračni drug” zamenjene rečju: „supružnik”.. nisu prijavljeni. za prenose za koje je shodno članu 25. se i ne postavlja. upotrebljavani motokultivator. 61/2007 i 5/2009). ili su prijavljeni neblagovremeno. 1. rešenje o nasleđivanju ili odluka suda. glasnik RS”. sticalac prava je poreski obveznik i kada se taj prenos vrši po osnovu razmene. ali samo kada se vrši radi izgradnje objekata. . Kako bi se otklonila mogućnost da obveznici koji nisu blagovremeno (odnosno u roku od 10 dana) prijavili poresku obavezu. smatra se da je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa za nasleđivanje ili poklon stvari. dođu u privilegovan položaj u odnosu na obveznike koji su to učinili (jer obveznicima koji poresku prijavu nisu prijavili u roku od 10 dana poreska obaveza nastaje danom saznanja poreskog organa za nasleđe i poklon.

glasnik RS”. odnosno stupanjem u posed nepokretnosti. 45/2002 SUS. Zakona. 80/2002. u ovom slučaju neće se utvrđivati porez na prenos apsolutnih prava kod konverzije prava korišćenja. i 5.. nisu prijavljeni ili su prijavljeni neblagovremeno. • Porez se neće plaćati na konverziju prava korišćenja. uređeno je da na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti kao budućoj stvari poreska obaveza uvek nastaje primopredajom. u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja. po osnovu uspostavljanja režima svojine na zemljištu koji je bio pre stupanja na snagu odluke o određivanju tog zemljišta kao gradskog građevinskog zemljišta na zahtev ranijeg sopstvenika ili njegovog zakonskog naslednika. Utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava • Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava dužan je da nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze.ispr. 81/2009 . uređeno je da se tim obveznicima porez na prenos apsolutnih prava utvrđuje primenom Zakona o porezima na imovinu („Sl. nezavisno od osnova za taj prenos (ugovor. smatra se da je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa za prenos. sudska odluka. u pravo svojine na građevinskom zemljištu. Poreska oslobođenja • Dosadašnje poresko oslobođenje kod razmene poljoprivrednog u šumskog zemljišta je precizirano. zakon. u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja. 80/2002 . 26/2001. u pravo svojine na građevin- 80 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.što znači i kada se prenos apsolutnih prava na budućoj stvari vrši na osnovu odluke suda. uz naknadu. u smislu da se može ostvariti samo kada je rešenje doneto primenom Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. dođu u privilegovan položaj u odnosu na obveznike koji su to učinili (jer obveznicima koji poresku prijavu nisu prijavili u roku od 10 dana poreska obaveza nastaje danom saznanja poreskog organa za prenos apsolutnih prava. Ako ugovor o prenosu apsolutnog prava. 10-11 . odnosno rešenje nadležnog upravnog organa. tako što je uređeno da se porez na prenos apsolutnih prava ne plaća na razmenu kojom najmanje jedno pravno ili fizičko lice kome je poljoprivreda pretežna delatnost. odnosno prava zakupa. pa se na utvrđivanje poreza primenjuje izmenjeni zakon). Ako se prenos apsolutnog prava vršio na osnovu odluke suda. U cilju otklanjanja nejasnoće po pitanju kada nastaje poreska obaveza na prenos buduće stvari po osnovu odluke suda. pribavlja poljoprivredno ili šumsko zemljište radi njegovog grupisanja. odnosno stupanjem u posed nepokretnosti. 72/2009. glasnik RS”. odnosno zanimanje. 135/2004. kad je predmet ugovora nepokretnost kao buduća stvar. odnosno po osnovu utvrđivanja prava korišćenja neizgrađenog ostalog građevinskog zemljišta u državnoj svojini ranijem sopstveniku ili njegovom zakonskom nasledniku. odnosno stupanjem u posed nepokretnosti . ili odluka suda. stav 2.odluka US). Prema dosadašnjim odredbama člana 29. odnosno prava zakupa. Izuzetno. br.dr.VIII OSTALI POREZI Poreska osnovica • Uređeno je da u slučaju prenosa prava na eksproprisanoj nepokretnosti (na korisnika eksproprijacije) poresku osnovicu čini tržišna vrednost. poreska obaveza je nastajala danom pravosnažnosti te odluke.). br. Kako bi se otklonila mogućnost da obveznici koji nisu blagovremeno (odnosno u roku od 10 dana) prijavili poresku obavezu. • Precizirano je poresko oslobođenje. 61/2007 i 5/2009). odnosno rešenja nadležnog upravnog organa. odnosno rešenja upravnog organa. odnosno danom konačnosti tog rešenja. rešenje organa uprave. skom zemljištu. • Nastanak poreske obaveze • Precizirano je da poreska obaveza na prenos apsolutnih prava na budućoj stvari uvek nastaje primopredajom.. i 64/2010 . odnosno rešenja nadležnog upravnog organa. poreska obaveza je nastajala primopredajom.

na teške četvorocikle. br. 101/2010). čija najveća konstruktivna brzina. ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon. držanje i nošenje dobara („Sl. precizirana su pojedina zakonska rešenja. kao i • teške tricikle .OSTALI POREZI VIII KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA ZAKONA O POREZIMA NA UPOTREBU. Imajući u vidu dosadašnji predmet oporezivanja.vozila za prevoz putnika koja imaju najviše devet mesta za sedenje uključujući i mesto za sedenje vozača. br. glasnik RS”. odnosno vršenje rada na način da se vozilom ne može prevoziti nikakav drugi teret. br. na autobuse. ukinut je porez na upotrebu mobilnog telefona. ili sa motorom čija radna zapremina motora kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem sa pogonom na benzin prelazi 50 cm3. ili sa motorom čija radna zapremina motora Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.motorna vozilo sa dva točka. na traktore i na motokultivatore). i čija najveća efektivna snaga. simetrično raspoređena u odnosu na srednju podužnu ravan vozila. čija najveća konstruktivna brzina. na trolejbuse. glasnik RS". ili čija najveća efektivna snaga motora prelazi 4 kW kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem sa drugom vrstom pogonskog goriva ili čija najveća trajna nominalna snaga motora prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon. jer pojmovno više ne postoji kao posebna vrsta motornih vozila. koja su namenjena za prevoz tereta.5 t . odnosno registracione nalepnice (dalje: registracija) za sledeća motorna vozila: • putnička vozila . proširen je krug lica koja imaju pravo na poresko oslobođenje. bez obzira na način prenosa. na radne mašine. godine. • Porez se neće plaćati na motorna vozila koja nisu napred pobrojana (na mopede. čija je masa veća od 550 kg. ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon.1. može se konstatovati: • Kombi vozilo više nije predmet oporezivanja. bez obzira na način prenosa. 80/2002. 10-11 kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem prelazi 50 cm3.dalje: Zakon). Napominjemo da je najveća dozvoljena masa vozila zbir mase vozila (masa praznog vozila sa svim punim rezervoarima i propisanom opremom) i nosivosti vozila (masa do koje se vozilo može opteretiti prema de- 81 . 101/2010 . • motocikle sa bočnim sedištem . ili sa motorom čija radna zapremina kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem prelazi 50 cm3. bez obzira na način prenosa. • motocikle . DRŽANJE I NOŠENJE DOBARA "Sl. 101/2010 akonom o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu. na teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa 3.5t ili veća. 26/2001. držanje i nošenje dobara („Sl. Najvažnije izmene i dopune Zakona sastoje se u sledećem: Z Porez na upotrebu motornih vozila Predmet oporezivanja Porez na upotrebu motornih vozila plaćaće se kod izdavanja saobraćajne dozvole. prelazi 45 km/h. 43/2004 i 31/2009. koji stupa na snagu 1. odnosno najveća trajna nominalna snaga motora je veća od 15 kW. • teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa manja od 3. odnosno vuču priključnih vozila. čija najveća konstruktivna brzina. prelazi 45 km/h.motorna vozila sa tri točka asimetrično raspoređena u odnosu na srednju podužnu ravan vozila. na lake četvorocikle.motorna vozila sa tri točka. na lake tricikle. a najveća dozvoljena masa manja od 3. prelazi 45 km/h. smanjeni su neki iznosi poreza i izvršene neke izmene Zakona o porezima na upotrebu.motorna vozila sa najmanje četiri točka. glasnik RS”.2011.5 t.

Putnička vozila.000 cm 3 3 3 3 3 3 Usklađivanje iznosa poreza Od 1. prvo registruje.kod motornih vozila preko pet do osam navršenih godina starosti. koje se na njihovo ime prvo registruje. kod čije registracije je ostvareno pravo na poresko oslobođenje. koje se na njihovo ime. 10-11 Dinara 950 1. motocikle sa bočnim sedištem i za teške tricikle.5 tona. uključujući i vertikalno opterećenje koje vozilo prima od priključnog vozila. odnosno za motocikle sa bočnim sedištem. 82 .kod motornih vozila preko 10 navršenih godina starosti.5t. • na vozila roditelja višestruko ometene dece koja su u otvorenoj zaštiti. • na motocikle na električni pogon. pošto su Izmenama i dopunama Zakona za ta motorna vozila propisani „novi” iznosi poreza. godine neće se primenjivati iznosi poreza na upotrebu motornih vozila za motocikle (koji su istovetni sa iznosima koji će se plaćati za motocikle sa bočnim sedištem i za teške tricikle) čija je radna zapremina motora preko 750 cm3. odnosno za teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa manja od 3. odnosno kod kojih postoji telesno oštećenje koje ima za posledicu nesposobnost donjih ekstremiteta nogu od 60 ili više procenata. koje u toku perioda važenja registracije stekne pravo svojine na registrovanom motornom vozilu. porez na upotrebu motornih vozila iznosi 20% od propisanog iznosa poreza. odnosno o kojima roditelji neposredno brinu. Iznos poreza uređen je za period od jedne godine.000 cm 7) preko 3.2010. porez na upotrebu motornih vozila za to vozilo platiće u pripadajućem Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. odnosno motocikle sa bočnim sedištem na električni pogon.000 cm 5) preko 2. odnosno na umanjenje poreza.150 do 1.370 174. koja su odgovarajuće radne zapremine motora.12.810 5. i to: .370 2. odnosno na umanjenje poreza.000 Propisani iznos poreza na upotrebu motornih vozila umanjuje se za motorna vozila preko navršenih pet godina starosti. odnosno ime jednog od njih. odnosno za teške tricikle 1) do 125 cm3 2) preko 125 do 250 cm 3 1. • na vozila Ministarstva unutrašnjih poslova.110 8. uz ograničenje na jedno putničko vozilo ili teretno vozilo čija je najveća dozvoljena masa manja od 3.120 1. 4) za sva motorna vozila (a ne samo za putničke automobile kao do 31.000 do 2.300 do 1. već) i za teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa manja od 3. u jednoj godini.600 cm 4) preko 1. koji su odgovarajuće radne zapremine motora.5 t 1) do 1.600 do 2.VIII OSTALI POREZI klaraciji proizvođača. kao do 31.150 cm3 2) preko 1.100 cm 3 7. i to za: 1) 15% .u istoj visini za putnička vozila i za teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa manja od 3. 2) 25% . Motocikle. • na vozila organizacija osoba sa invaliditetom osnovane sa ciljem pružanja pomoći licima sa invaliditetom.500 do 3.430 41.860 4.5t. godine propisani iznosi poreza na upotrebu motornih vozila su. . Lice koje je u toku godine steklo pravo svojine na registrovanom motornom vozilu. u jednoj godini. januara 2011. neće biti u obavezi da zbog te promene plati propisani porez do isteka perioda za koji je motorno vozilo registrovano. za: 1.300 cm 3) preko 1. i to: • na vozila svih osoba sa invaliditetom sa 80 ili više procenata telesnog oštećenja. Lice koje nema pravo na poresko oslobođenje.5 tona. 3) 40% . Poresko oslobođenje Proširen je krug lica koja imaju pravo na poresko oslobođenje. Od 1. usklađeni za plaćanje u 2011.u istoj visini za motocikle.000 10. • Porez se neće plaćati kod zamene registarskih tablica motornih vozila.860 2. januara 2011. godine.620 3 3) preko 250 do 500 cm3 4) preko 500 do 750 cm3 5) preko 750 do 1.2010. godini.12. kod čije registracije je porez na upotrebu motornih vozila plaćen u propisanom iznosu. odnosno na teške tricikle na električni pogon.500 cm 6) preko 2.kod motornih vozila preko osam do 10 navršenih godina starosti. uz ograničenje na jedno putničko vozilo ili teretno vozilo čija je najveća dozvoljena masa manja od 3. Iznos poreza za motocikle radne zapremine motora preko 750 cm3 je smanjen. Pravo na dodatno umanjenje propisanog iznosa poreza za 50% (pored umanjenja po osnovu njihove starosti) za vozila kojima se obavlja auto-taksi prevoz i za specijalna vozila za obuku kandidata za vozače sa ugrađenim duplim nožnim komandama može se ostvariti (ne samo za putnička vozila.630 84.100 cm 6) preko 1. godine) starosti 20 i više godina.

500 11.05 kw . godine.od 7.35 kw do 22.60 kw do 96. sa motornim pogonom .60 kw .60 kw do 220.60 kw do 96.prema snazi motora iskazanoj u kw. godine iznose na: Vrsta plovila Čamce (bez kabine) dužine do pet metara.000 7.000 Dinara 12.000 36.od 7.000 30.35 kw 5. reči: „plovni objekat” zamenjene su rečju: „plovilo”.05 kw .preko 96.preko 96.OSTALI POREZI VIII 7.preko 73.preko 73.35 kw . sa motornim pogonom . tako da od 1.preko 220.35 kw .60 kw .000 18.62 kw .000 5.2010.000 50. godine).000 Porez na upotrebu plovila • Izmenjeni su naziv poreskog oblika (u „porez na upotrebu plovila”).preko 22. Porez na upotrebu mobilnog telefona.od 7.000 40.preko 96. u cilju pravotehničkog usaglašavanja sa Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama („Sl.preko 220.000 20. pod pretnjom novčanih kazni za prekršaj iz člana 28.000 23.prema dužini plovila iskazanoj u metrima.preko 22.000 48.preko 73.preko 220.60 kw .od 7. sa motornim pogonom .preko 220.35 kw do 22. naplatiti i uplatiti na propisani uplatni račun javnih prihoda u skladu sa odredbama Zakona (koji je važio od 31.62 kw .05 kw do 73.62 kw Čamce (bez kabine) dužine preko pet do deset metara.preko 22.000 9.62 kw Čamce (sa kabinom) dužine preko pet do 15 metara.62 kw Čamce (bez kabine) dužine preko deset do 15 metara.62 kw .preko 22.05 kw do 73.62 kw .500 11.000 55. Naime.60 kw .preko 73.do 7.05 kw do 73. januara 2011.000 16. sa motornim pogonom .500 6.05 kw do 73. godine.preko 220. odnosno nepostojanju kabine plovila.000 36.000 10.60 kw .000 20.60 kw .62 kw Čamce (sa kabinom) dužine preko 15 do manje od 20 metara. . sa motornim pogonom .60 kw . • Uređeno je da kriterijume za određivanje iznosa poreza čine: . 10-11 83 .500 10.05 kw . tog zakona.000 37.35 kw do 22.60 kw . decembra 2010.35 kw do 22.000 15.60 kw . decembra 2010. utvrdiće se.preko 220.000 17.60 kw do 220. . kao i postojanju.62 kw Brodove i jahte.do 7.35 kw do 22.preko 96.62 kw Čamce (bez kabine) dužine preko 15 do manje od 20 metara.05 kw do 73. godine.60 kw do 96. predmet oporezivanja.05 kw .60 kw do 220.od 7.preko 22.preko 22. snazi motora iskazanoj u kw.000 25. • Smanjeni su iznosi poreza na upotrebu plovila.60 kw .000 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.preko 96.35 kw .000 32.60 kw .60 kw do 220.preko 96.62 kw .preko 73.60 kw do 96.35 kw do 22. 6.62 kw .05 kw .60 kw do 220.000 4.000 23.05 kw do 73.000 24.000 25.12.62 kw Čamce (sa kabinom) dužine do pet metara.35 kw do 22. odnosno koje „postpejd” korisnicima budu izvršene do 31.preko 73.05 kw .60 kw do 96.000 16.60 kw .000 3. nastanak poreske obaveze i obveznik poreza.60 kw . a reči: „ploveće postrojenje” zamenjene su rečima: „plutajući objekat”.60 kw do 96.na brodove i jahte .05 kw .preko 22.60 kw do 220.60 kw . sa motornim pogonom Porez na upotrebu mobilnog telefona Porez na upotrebu mobilnog telefona se ne plaća od 1.od 7.preko 96.60 kw do 96.preko 220.000 29.000 30.na plutajuće objekte . 73/2010).do 7. na usluge mobilne telefonije za koje „pripejd” korisnici izvrše uplatu do 31.na čamce . .od 7. br.000 iznosu koji odgovara periodu od sticanja prava svojine na vozilu do isteka registracije.000 15. glasnik RS”.ugostiteljske objekte prema površini iskazanoj u m². sa motornim pogonom .60 kw do 220.do 7.62 kw . januara 2011.000 32.preko 73. sa motornim pogonom .05 kw do 73.

smatraće se: . koji obvezniku neposredno služe za obavljanje njegove registrovane delatnosti. sa minimalnim iznosom novčane kazne propisanim Zakonom o prekršajima („Sl.uz dokaz da brod. o broju i vrsti. • Precizirano je da predmet oporezivanja čine civilni vazduhoplovi na motorni pogon (vazduhoplovi koji su upisani u Registar vazduhoplova Republike Srbije i Evidenciju vazduhoplova Republike Srbije) . Overe. upis plovila. odnosno njegovog ovlašćenog lica. glasnik RS”. sa naznakom vrste te delatnosti. januara 2011.ugostiteljski objekat.62 kw Plutajuće objekte .sa priloženom overenom izjavom poreskog obveznika.ugostiteljske objekte po 1m površine 1. odnosno izvod o registrovanom podatku. koji u propisanom roku ne uplati porez. • Porez na upotrebu vazduhoplova • Izmenjeni su naziv poreskog oblika i predmet oporezivanja u cilju usaglašavanja sa Zakonom o vazdušnom saobraćaju („Sl. bez naknade prevozi svoju robu ili zaposlene i poslovne partnere i njihove stvari). koji obvezniku neposredno služe za obavljanje njegove registrovane delatnosti.000 2 .000 70. držanje i nošenje dobara. odnosno produženje važnosti brodskog svedočanstva. 10-11 . odnosno vrstama brodova.preko 73. odnosno za . kada se koriste za: 84 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.sportsko i amatersko letenje (obuhvata letačke aktivnosti koje se odvijaju u svrhu promocije i unapređivanja vazduhoplovnog sporta. naplatom i uplatom poreza na upotrebu mobilnog telefona.05 kw do 73. br.000 120. odnosno plutajuće dozvole.VIII OSTALI POREZI 50. Razlog tome je što Republički zavod za statistiku prestaje da objavljuje stopu rasta cena na malo od 1. kao i takmičenja u vazduhoplovnim disciplinama). U tom smislu se poreski oblik naziva porezom na upotrebu vazduhoplova (jer letilice više pojmovno ne postoje). izdat od nadležnog organa koji sadrži delatnost poreskog obveznika.60 kw . • Brisane su odredbe kojima su uređene kaznene odredbe za prekršaj u vezi sa utvrđivanjem.uz dokaz o plaćenom porezu na upotrebu plovila u propisanom iznosu.000 95. umesto stopom rasta cena na malo. godine. poreskom obvezniku neposredno služi za obavljanje njegove registrovane delatnosti. držanje i nošenje dobara ubuduće će se usklađivati indeksom potrošačkih cena.60 kw . . U tom smislu je minimalni iznos kazne povećan sa 10. odnosno plovidbene dozvole. Usklađivanje iznosa poreza Dinarski iznosi poreza na upotrebu. odnosno plutajuće dozvole. poreskom obvezniku neposredno služi za obavljanje njegove registrovane delatnosti.ugostiteljskih objekata. odnosno plovidbene dozvole. Dokazom da brod.000 dinara. odnosno plutajući objekat .overena kopija dokumenta na osnovu koga je izvršena registracija. 73/2010).000 200. popularizacije i razvoja vazduhoplovstva. 101/2005. 116/2008 i 111/2009). kao korisnik vazduhoplova.od 7. br.05 kw .000 na 100. S tim u vezi. pravno lice ili preduzetnik. odnosno plutajući objekat .ugostiteljski objekat. .60 kw do 96. ili . kao i prevoz vazduhoplovom kojim državni organ. za čije obavljanje je potrebno posedovanje plovila.preko 22. Kaznene odredbe • Usaglašen je minimalni iznos novčane kazne za prekršaj pravnog lica . ne mogu biti stariji od šest meseci u odnosu na dan podnošenja zahteva za upis plovila. glasnik RS”.35 kw do 22.60 kw do 220.000 Uvedeno je poresko oslobođenje za brodove i za plutajuće objekte . odnosno izvod. odnosno broju i površini plutajućih objekata .62 kw . odnosno produženje važnosti brodskog svedočanstva.ugostiteljske objekte. u upisnik može se izvršiti samo: . u upisnik.sopstveni prevoz (obuhvata letenje vazduhoplovom kojim građanin vrši prevoz za lične potrebe.preko 96.preko 220.obveznika poreza na upotrebu.

a drugi iznos akcize za motorne benzine EVRO BMB 98 i EVRO Premium BMB 95. po periodima primene.47 din/lit 35. sve vrste motornog benzina 1. 101/2005 .dalje: izmene Zakona). ona ostaje nepromenjena 35% na maloprodajnu cenu cigareta. godine: 31. ostali derivati nafte koji se dobijaju 48.24 din/kg 17. 61/2007. EVRO BMB 98 i EVRO Premium 44. kao i na usklađivanje akciza sa indeksom potrošačkih cena. ostali derivati nafte koji se dobi. osim 44. Kada je reč o stopi ad valorem akcize. Za razliku od dosadašnjeg zakonskog rešenja. sada se propisuju različiti iznosi akcize u zavisnosti od vrste motornog benzina i vrste dizel goriva. Z Novi iznosi akcize na derivate nafte Izmenama Zakona.00 din/lit 5.5.2011. Najvažnije izmene Zakona o akcizama („Sl.1. 43/2004.1.12. 22/2001.12. 46/2005. januara 2011. Derivati nafte po izmenama Zakona. 135/2004. godine povećava se specifični iznos akcize na cigarete. Iznosi akcize do Novi iznosi akcize odnosno do 31. br. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. sve vrste motornog benzina 2. Uporedni pregled starih i novih iznosa akcize na derivate nafte Derivati nafte pre izmene Zakona. 55/2004. 80/2002.47 din/lit 37.70 din/lit 49. prema kome se isti iznos akcize propisivao za sve vrste motornih benzina i sve vrste dizel goriva. godine. tečni naftni gas za pogon motornih 15.1. osim EVRO 30. EVRO dizel 30. Takođe. sve vrste dizel goriva 3.2011. 10-11 85 . 43/2003.23 din/kg 53.6. godine povećavaju se iznosi akcize na derivate nafte.00 din/lit dizela 4. stupio je na snagu 1.50 din/lit BMB 95 3.dr. glasnik RS" br. 5/2009 i 31/2009) izvršene su u iznosima akcize koji će se plaćati na derivate nafte i na cigarete. 72/2003.2011. počev od 1.2011. godine od 1. kada je reč o dizel gorivu pravi se razlika u zavisnosti od toga da li se radi o svim vrstama dizel goriva ili o EVRO dizelu. zakon. 101/2010 . sve vrste dizel goriva. Izmenama Zakona propisuje se jedan iznos akcize na sve vrste motornih benzina osim za motorne benzine EVRO BMB 98 i EVRO Premium BMB 95. tečni naftni gas za pogon motor. sve vrste dizel goriva 4.2010.AKCIZE IX KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA ZAKONA O AKCIZAMA "Sl.70 din/lit 45. 73/2001. sve vrste motornih benzina. godine 1.1. glasnik RS" br. glasnik RS”.34 din/kg jaju od frakcija nafte koje imaju od frakcija nafte koje imaju raspon raspon destilacije do 380°C destilacije do 380°C 6.2010 godine: odnosno od 1.95 din/kg nih vozila vozila Novi iznosi akcize na cigarete Izmenama Zakona počev od 1.00 din/lit EVRO BMB 98 i EVRO Premium BMB 95 2. 101/2010 akon o izmenama Zakona o akcizama ("Sl.

specijalne rakije .1. 15. umesto godišnjom stopom rasta cena na malo. Prema tome.1. godine .62 din/lit. izmenama Zakona propisuje se prelazna norma da. prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.1.74 din/kom 86 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.30. niskoalkoholna pića. a u skladu sa usvojenom strategijom razvoja statističkog sistema. kada je reč o usklađivanju važećih iznosa akcize na ostale akcizne proizvode alkoholna pića.58 din/lit.20 din/lit.IX AKCIZE Novi iznosi akcize na cigarete počev od 1. godine. Međutim. 142.42 din/lit.2011. grožđa. 16. prekida sa objavljivanjem podataka o rastu cena na malo.56 din/lit.od voća. i to: rakije od voća.12.00 din/pak.26. godine . godine.2011. 14. godine stopom rasta cena na malo u 2010.1. grožđa.2011. izuzetno. izmenama Zakona propisuje se da će se dinarski iznosi akciza u buduće usklađivati sa godišnjim indeksom potrošačkih cena. do 31. već prelazi na objavljivanje indeksa potrošačkih cena. 222. godini. godine sa stopom rasta cena na malo za 2011. godinu.2012.od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina 2) žestoka alkoholna pića i likeri 3) niskoalkoholna pića 4) pivo Cigare i cigarilosi Važeći iznosi akcize 87.00 din/pak. specijalne rakije i od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina. Vlada će sada važeće iznose akcize na alkoholna pića. 10-11 . + 35% na MPC. žestoka alkoholna pića i likere. po periodima primene su: • U periodu od 1. cigare i cigarilose uskladiti u januaru 2011. + 35% na maloprodajnu cenu (MPC) • Od 1. pivo i cigare i cigarilosi će se usklađivanje izvršiti u januaru 2011. Važeći iznosi akcize na ove proizvode do narednog usklađivanja su: Alkoholna pića: 1) rakije: . Usklađivanje iznosa akcize sa indeksom potrošačkih cena S obzirom da Republički zavod za statistiku počev od 1.

već je ostavljeno državama članicama da same urede ovu oblast u skladu sa svojim privrednim. godine. stav 2. novim stavom 3. kao i uslov da to može činiti uz prethodnu saglasnost Vlade. Takođe. pokazala je da postoje i izvesni problemi u primeni pojedinih odredaba Zakona. 95/2010 akon o igrama na sreću („Sl. Na taj način prihod budžeta Republike bio bi veći. koju je dužan da plati priređivač igara na sreću putem Izmene koje doprinose stvaranju uslova za odgovorno priređivanje igara na sreću • U članu 10. i to za pravna lica sa 10.klađenje i posebnih igara na sreću duže od 18 sati dnevno. kao i isticanje natpisa Casino na objektima u kojima se priređuju posebne igre na sreću na automatima. jer je osnovica za obračun naknade za priređivanje veća za umanjeni iznos fonda dobitaka. a za odgovorna lica u pravnom licu sa 500 na 5. U skladu sa tim. br. da priređuju nagradne igre u robi i uslugama putem interneta. a stupa na snagu 25. Novim stavom 2.dr. člana 22.dalje: Zakon) donet je 2004. telefona ili putem telekomunikacionih veza • Uvođenjem pojma osnovnih i ostalih klasičnih igara na sreću izmenom člana 14. socijalnim i kulturnim karakteristikama. godine. čime bi se pojačalo preventivno delovanje na problem učestvovanja maloletnih lica u posebnim igrama na sreću klađenje i na automatima.zgrada u kojima se nalaze i obavljaju svoju delatnost obrazovne ustanove (osnovne i srednje škole). telefona ili na drugi način putem telekomunikacionih veza. glasnik RS”. godine. 95/2010 dana 17. • Novim stavom 2. koje je osnovala strana država. Izmene u vezi sa klasičnim igrama na sreću i priređivanje igara na sreću putem interneta. preciziran je način plaćanja naknade za priređivanje. zakon . br. • Povećan je najniži iznos prekršajnih kazni koje mogu da se izreknu u prekršajnom postupku. pod uslovima propisanim čl. U novim tačkama 8) i 9) zabranjuje se priređivanje posebnih igara na . Zakona. decembra 2010. Zakona. 84/2004 i 85/2005 . dok je za ostale klasične igre na sreću taj iznos najmanje 10%. Zakona.000 dinara. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću objavljen je u „Sl. glasnik RS". Oblast igara na sreću je jedna od retkih koju Evropska unija nije regulisala svojim direktivama.000 dinara. odnosno primljenih uplata za učestvovanje u igri. tako da udaljenost mora iznositi najmanje 200 metara. godine. Petogodišnja praksa u primeni ovog zakona. decembra 2011. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. tako da se zabranjuje ulazak maloletnim licima u objekte u kojima se priređuju posebne igre na sreću. 10-11 87 . • U članu 18. precizira se pojam udaljenost od obrazovnih ustanova (osnovnih i srednjih škola).) člana. kojom je propisano da automati i kladionice moraju biti udaljeni najmanje 150 metara od objekta . Zakona daje se mogućnost drugim pravnim licima i preduzetnicima.IGRE NA SREĆU XI KOMENTAR IZMENA I DOPUNA ZAKONA O IGRAMA NA SREĆU "Sl. Zakona se dopunjuje tačka 5.000 na 100. tako da je fond dobitaka za osnovne klasične igre na sreću najmanje 50% od ukupne vrednosti vrednosti srećki. • Menja se odredba člana 83. pored Državne lutrije Srbije. omogućeno je da se fond dobitaka utvrdi u različitim iznosima. kao i neusaglašenost sa odredbama zakona kojim se uređuje oblast igara na sreću u zemljama Evropske unije i zemljama u okruženju. 88. do 92. glasniku RS” br. Zakona propisana je obaveza nadležnih ministara da utvrde način i kriterijume za raspodelu namenskih primanja budžeta od igara na sreću. Najvažnije izmene Zakona odnose se na sledeće segmente: Z Propisan je rok za usklađivanje priređivača sa ovom odredbom Zakona. • Novim članom 19a Zakona daje se mogućnost Državnoj lutriji Srbije da priređuje klasične igre na sreću u saradnji sa inostranim organizacijama za priređivanje igara na sreću. Utvrđeni su novi prekršaji u skladu sa Zakonom. decembra 2010. i to najkasnije do 31. izmenjen je član 34. Zakona.

odnosno definisanja ostvarenog prometa po automatu. stav 1. • U članu 69. u skladu sa zakonom. utvrđeno je da ima malo objekata koji se mogu rekonstruisati u moderne igračnice. člana 68. Zakona. Nagradne igre u robi i uslugama • Izmenama i dopunama člana 88. i 4. • Precizira se odredba stava 1. Zakona dopunjen je stavovima kojima se definiše da se odobrenje za priređivanje klađenja na rezultate konjičkih trka. i to u skladu sa zakonom kojim se uređuje ravnomeran regionalni razvoj Republike. člana 43. kojom se. a ne na godišnjem nivou. odnosno sa propisivanjem obaveze plaćanja pomenute naknade mesečno. čime se podstiču greenfield investicije. člana 72. čime se omogućava redovan mesečni priliv sredstava od igara na sreću u budžet Republike. pa se ovim članom propisuje da je to razlika između ukupno ostvarenih uplata i ukupno ostvarenih isplata po svakom automatu. Zakona promenjeni su broj i vremensko trajanje nagradnih igara u robi i uslugama. navodi teritoriju na kojoj će biti locirana igračnica. ostavilo dovoljno vremena za preduzimanje svih neophodnih radnji i aktivnosti u cilju otpočinjanja odobrene delatnosti. 10-11 88 . utvrđuje obaveza priređivača na plaćanje navedene naknade u iznosu od 25 evra mesečno. Zakona propisuje se mogućnost da klađenje na rezultate konjičkih trka može priređivati i pravno lice čiji vlasnik udela u tom pravnom licu ima hipodrom. Na ovaj način bi se priređivaču Priređivanje igara na sreću klađenje • U dopuni stava 2. za tri godine koliko važi odobrenje. daje odobrenje za period trajanja sezone konjičkih trka. zahteva dokaz o pravu svojine ili pravu korišćenja na odgovarajućim prostorijama u kojima će se priređivati posebne igre na sreću. odnosno povećanjem sopstvenog udela ili broja akcija u strukturi kapitala priređivača posebnih igara na sreću u igračnicama. člana 22.XI IGRE NA SREĆU interneta. tako što se propisuje da taj rok počinje da teče od dana dostavljanja akta o davanju dozvole.kazinima • U članu 36. • Novim članom 38a Zakona reguliše se pitanje promene strukture kapitala priređivača posebnih igara na sreću u igračnicama. Zakona. u odnosu na rok od 10 godina na koji se izdaje dozvola za priređivanje posebnih igara na sreću. Novim stavom 4. Zakona propisuje se obaveza priređivača da otpočne priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama najkasnije u roku od dve godine od dana dobijanja dozvole. kojim se reguliše pitanje oduzimanja saglasnosti za priređivanje nagradne igre u robi i uslugama i utvrđuju uslovi za donošenje akta o oduzimanju saglasnosti. Izmene i dopune u vezi sa igračnicama . Priređivanje igara na sreću na automatima • Menja se stav 1. koji je utvrđen propozicijama takmičenja. odnosno trajanje nagradne igre ograničeno je na period od 60 dana. • Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. člana 43. Ovo preciziranje je bilo nužno. člana 41. člana 68. Ovakvo rešenje omogućava utvrđivanje porekla kapitala koji ulazi na tržište igara na sreću u Republici Srbiji putem otkupa udela. i to da pravno lice ili njegov većinski osnivač poseduje učešće u najmanje jednoj igračnici i da priređuje ove igre na sreću najmanje pet godina. te je novi stav 7. Analizom tržišta igara na sreću u Srbiji. • Član 76. što će omogućiti otvaranje novih radnih mesta i razvoj pratećih uslužnih delatnosti. telefona ili na drugi način putem telekomunikacionih veza nije bilo uređeno Zakonom. jer se u primeni navedenog člana pojavio problem tumačenja. • Dodat je član 91a. Razlog za ovu dopunu Zakona je upravo omogućavanje da se igračnice otvaraju u manje razvijenim regionima. navedenog člana vrši se usklađivanje rokova za plaćanje i načina obračunavanja naknade za priređivanje igara na sreću na automatima sa izmenom u stavu 1. Zakona propisana su dva uslova za dobijanje dozvole za priređivanje posebnih igara u igračnicama. Zakona precizira se pojam prometa po automatu. tako da umesto plaćanja naknade za dobijeno odobrenje za priređivanje posebne igre na sreću na automatima od 180 evra godišnje dinarske protivvrednosti po automatu. za zaključenje ugovora o prenošenju prava na priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama. Zakona propisano je da Vlada u javnom pozivu za davanje dozvole za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama. Razlog za ovu dopunu Zakona je izrazito sezonski karakter konjičkih trka. Zakona. odnosno akcija. Zakona osnov za donošenje podzakonskog akta kojim će se propisati bliži uslovi i način pomenutog priređivanja igara na sreću. Stavom 2. koje može prirediti pravno lice ili preduzetnik u toku godine. • Dopunom člana 40. • Izmenjena je visina procenta naknade za priređivanje nagradne igre sa 20% na 25% od ukupne vrednosti nagradnog fonda. • Dopunjuje se odredba tačke 5) stav 3. izmenom člana 91. overenih od strane Konjičkog saveza Srbije. Priređivanje igara na sreću putem interneta. tako što se propisuje obaveza podnošenja dokaza o pravu svojine ili pravu korišćenja na zemljištu na kome će biti izgrađen objekt za priređivanje posebnih igara na sreću. telefona ili na drugi način putem telekomunikacionih veza. tako što je smanjen broj sa četiri na dve nagradne igre. Zakona. 3.

godinu.Bilans uspeha.Bilans stanja. glasnik RS”. . i poslovne promene u periodu od 1. Naime.12.2010.društva za osiguranje. propisana je obaveza pravnih lica i preduzetnika da sastavljaju finansijske izveštaje na dan 31.davaoci finansijskog lizinga. Odredbom člana 27.2011. . godini. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XIII SASTAVLJANJE GODIŠNJIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA PRIVREDNA DRUŠTVA ZA 2010.društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i dobrovoljni penzijski fondovi.12.12. . . Zakona. Zakona neposredna primena MRS (MSFI) obavezna je za: 89 . br. tekuće godine. . svi obveznici sastavljaju odobrene finansijske izveštaje u kojim prikazuju finansijski položaj na dan 31.društva za upravljanje investicionim fondovima i investicioni fondovi.. Matično pravno lice koje je istovremeno zavisno u višoj ekonomskoj celini ne mora da dostavlja konsolidovane finansijske izveštaje ukoliko je njegovo matično pravno lice iz Srbije (dodatni uslovi za ovaj izuzetak sadržani su u paragrafu 10. . godine ako je osnovan u 2010. Za poslovnu 2010. tekuće godine. U skladu sa odredbom člana 2. Zakona propisana je obaveza sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja za maPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.Statistički aneks. Zakona propisano je da finansijski izveštaji obuhvataju: . i to: . 77/2010). prema odredbi člana 7. Zakonom je propisana regulativa za vođenje poslovnih knjiga. Obaveza sastavljanja finansijskih izveštaja propisana je članom 24.Napomene uz finansijske izveštaje i . br. . glasnik RS”. Konsolidovani finansijski izveštaji se ne sastavljaju za matično pravno lice ukoliko vrednost imovine matičnog i zavisnih pravnih lica (ne računajući interne plasmane i potraživanja iz međusobnih odnosa) koji u zbiru čine grupu za konsolidovanje.privredna društva (preduzeća) i zadruge. Zakona o računovodstvu i reviziji („Sl. preduzetnici i ogranci stranih pravnih lica koji vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva. Obveznici dostavljanja odobrenog finansijskog izveštaja su sva pravna lica.druga pravna lica. Sadržaj finansijskih izveštaja Članom 25. .Izveštaj o tokovima gotovine. 46/2006 i 111/2009 . u skladu sa zakonom i zahtevima MSFI. stav 1. GODINE dredbom člana 24.1. sastavljanje finansijskih izveštaja i njihovo dostavljanje i obelodanjivanje. stav 1. odnosno od datuma osnivanja do 31. stav 5.2. . .Izveštaj o promenama na kapitalu.ogranci stranih pravnih lica. .RAČUNOVODSTVO.MRS 27 Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji („Sl.12. GODINU ROK ZA DOSTAVLJANJE IZVEŠTAJA 28. 10-11 O tično pravno lice koje ima kontrolu nad jednim ili više pravnih lica. . odredbom člana 24.berze i brokersko-dilerska društva.12. do 31.preduzetnici koji vode dvojno knjigovodstvo. Zakona predstavlja malo pravno lice. propisana je obaveza pravnih lica i preduzetnika da sastavljaju finansijske izveštaje na dan 31.dalje: Zakon).banke. . (I-27) MEĐUNARODNOG RAČUNOVODSTVENOG STANDARDA .

osim Zakona.pravna lica koja javnom ponudom izdaju ili čijim se hartijama trguje na organizovanom tržištu hartija od vrednosti. Podatke za pravna lica koja su statusnom promenom prestala da postoje. Zakonom nije propisana obavezna neposredna primena MSFI za zavisna pravna lica. . NBS. što znači da ona nisu obavezna da primenjuju MSFI. br. Obveznici koji su u toku godine imali statusnu promenu. načinu vođenja i sadržini registra finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika. za sve ove korisnike postoje i posebni pravilnici o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja. već Pravilnik o načinu priznavanja i procenjivanja imovine.1. prikazivanja. obrade i objavljivanja finansijskih izveštaja.dostavljanje finansijskih izveštaja nadležnom organu i njihovo obelodanjivanje i .2010. u kojem prikazuju podatke za celu 2010. godine po osnovu ispravke materijalno značajnih grešaka i efekata retroaktivne primene promenjene računovodstvene politike. . 25/2010). 2/2010). . .sastavljanje poreskog bilansa i sprovođenje dodatnih obračuna i knjiženja na osnovu sastavljenog poreskog bilansa (utvrđivanje postojanja odloženih poreskih sredstava i obaveza).Bilans uspeha i . Takođe. godinu. Pored nabrojanih propisa. 106/2006). obaveza. Za ova pravna lica.velika pravna lica. .srednja pravna lica. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika („Sl. „stečaj” ili „likvidacija”. godinu. glasnik RS”. Na svim obrascima stavlja se naznaka „statusna promena”.XIII RAČUNOVODSTVO. društva za osiguranje. odnosno likvidacije obavezni su da dostave finansijski izveštaj za 2010. obuhvata i prikazuje pravni sledbenik.dalje: Pravilnik). banke. tj. dostavljanja i obelodanjivanja finansijskih izveštaja za 2010. godinu. investicione fondove. postoje i specifični pravilnici o Kontnom planu i sadržini računa u Kontnom planu za određene korisnike . davaoce finansijskog lizinga. dobrovoljne penzijske fondove. društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima. ili je nad njima pokrenut postupak stečaja.Bilans stanja. 10-11 Predradnje neophodne za sastavljanje finansijskih izveštaja . zadruge. Mala zatvorena akcionarska društva ne izdaju javnom ponudom hartije od vrednosti. br. obaveza. .zaključak dnevnika i računa glavnih knjiga. . • Pravilnik o registru preduzeća za reviziju („Sl.usklađivanje računovodstvenih politika sa izmenama MSFI (izmenama koje se primenjuju od 1. registracije.odobrenja finansijskih izveštaja za njihovo obelodanjivanje. pravila procenjivanja bilansnih pozicija u skladu sa MRS/MSFI propisana su Pravilnikom.ispr. za konsolidovane finansijske izveštaje koje sastavlja matično pravno lice ne bi se moglo reći da su u svemu sastavljeni u skladu sa MSFI. glasnik RS”. ukoliko pravna lica i preduzetnik izaberu da ga primenjuju. kao i finansijski izveštaji preduzetnika obuhvataju: . • Pravilnik o bližim uslovima i postupku prijema. prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika.podrazumeva se da su računovodstvene politike usklađene sa prethodnim izmenama MSFI.sprovođenje obračuna. osim ako spadaju u velika ili srednja pravna lica ili pravna lica koja emituju ili su u postupku emitovanja hartija od vrednosti na organizovanom tržištu hartija od vrednosti. Pravilnik bi primenjivali ako se ne opredele za neposrednu primenu MSFI. Ostala mala pravna lica i preduzetnici mogu da odluče da ne primenjuju MSFI. kao i o davanju podataka iz tih izveštaja („Sl.1. U suprotnom. društva za upravljanje investicionim fondovima.pravna lica koja sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje i . verzijama iz prethodnih godina) ili usklađivanje računovodstvenih politika sa Pravilnikom. glasnik RS”. . i zavisna pravna lica moraju primenjivati neposredno MSFI jer to nalaže MRS 27 Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji. br.Statistički aneks. Međutim. . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. berze i brokersko-dilerska društva. druga pravna lica i preduzetnike. . godine 90 .sastavljanje finansijskih izveštaja. 106/2006 i 111/2006 . primenjuju se sledeći opšti propisi iz oblasti računovodstva: • Pravilnik o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem („Sl.privredna društva.eventualne korekcije početnog stanja na dan 1.2010. glasnik RS”. Propisi koji se primenjuju prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja Prilikom sastavljanja. . pa prema toma nisu ni obveznici revizije. kontrole. br. Finansijski izveštaji malih pravnih lica koja nisu obavezna da primenjuju MRS/MSFI. u neto iznosu. odnosno koja javnom ponudom ne izdaju hartije od vrednosti ili čijim se hartijama ne trguje na organizovanom tržištu hartija od vrednosti. predzaključnih radnji i knjiženja. i to posle prebijanja rezultata pre i posle promene.

zakon. glasnik RS”. 20/2009.Pravilnik o računovodstvu i računovodstvenim politikama i . Pored računovodstvenih. Na primer.dr. 43/2004. glasnik RS”. glasnik RS”.ispr. Napomena: Pravno lice ili preduzetnik samostalno odlučuje da li će materiju računovodstva i računovodstvenih politika koju je u skladu sa zakonom dužan da reguliše svojim opštim aktom. a koji sadrže posebna uputstva i smernice za vođenje poslovnih knjiga.Pravilnik o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu („Sl.ispr. 61/2005. 139/2004) . sadržini i načinu vođenja evidencija. 61/2007.ispr.Zakon o porezu na dohodak građana („Sl. broj 9/2002).Pravilnik o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva („Sl.Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit preduzeća („Sl. u nabrajanju smo naveli jedan pravilnik pod imenom „Pravilnik o računovodstvu i računovodstvenim politikama”. br. zakon. 65/2006 . 85/2005 . br.Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. zakon.dr. . Zbog obimnosti materije koja se reguliše opštim aktima najčešće se ne radi o jednom opštem aktu.dr. br. glasnik RS”. 62/2006 . 84/2002 .. glasnik RS”. To mogu biti i dva pravilnika: „Pravilnik o računovodstvu” i „Pravilnik o računovodstvenim politikama”. glasnik RS”.. Pod internom računovodstvenom regulativom podrazumevaju se interni opšti akti koje donose pravna lica i preduzetnici. 24/2001. 36/2007. 46/2005. U praksi se najčešće sreću: . 80/2002.. 72/2003. zakon. Primena navedenih izmena zavisiće prvenstveno od toga da li će u „Službenom glasniku RS” biti objavljene izmene pravilnika o sadržini i izgledu finansijskih izveštaja. 61/2007 i 5/2009) .ispr.obveznike poreza na dobit preduzeća („Sl. br. glasnik RS”. list SRJ”. u skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom. dostavljanja podataka i sastavljanja obračuna akcize („Sl. vrsti. 26/2001. glasnik RS”. dva ili više opštih akata. 80/2002. 15/2006 i 20/2008). merenje i procenjivanje imovine. zakon.). br. br. kao i za dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja.Pravilnik o ulaganjima u oblasti kulture koja se priznaju kao rashod („Sl. 84/2004 i 18/2010). br. glasnik RS”. 3/2005. 62/2006. 116/2004) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. br. već o nekoliko. 86/2004 . 80/2002 . br. Dalje.RAČUNOVODSTVO. 135/2004. br. 38/2001 i 19/2007) . .Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti („Sl. 73/2001. br. 80/2002.ispr. br. regulisati u jednom. br. 55/2004. neophodno je da sva pravna lica primenjuju i poreske propise. 43/2003. prihoda i rashoda. br.Pravilnik o popisu. 25/2001.dr. 140/2004) .. 63/2006 . zakon. glasnik RS”. 23/2003 . 55/2004. 5/2009 i 31/2009) .dr. odnosno Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja („Sl. 101/2005 . br. glasnik RS”. glasnik RS”. 80/2002 . a pre svega Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Sl. br. 15/2006 i 59/2006). 19/2005. obaveza. 42/2002 . 135/2004. 54/2005.dr. glasnik RS”. 72/2009 . „Sl. glasnik RS”.Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit preduzeća („Sl. 61/2007. 135/2004. br. materija koja može biti sadržana u „Pravilniku o popisu” može biti sadržana u „Pravilniku o računovodstvu”. 19/2005. 63/2007 i 53/2009) . glasnik RS”.Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) . obavezno se primenjuje i: . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Profesionalnu regulativu iz oblasti računovodstva predstavlja pre svega Rešenje o utvrđivanju prevoda osnovnih tekstova Međunarodnih računovodstvenih standarda. Pored navedenog zakona. br. . glasnik RS”. 10-11 . U pojedinim preduzećima zove se „Pravilnik o finansijskom poslovanju”. 43/2003. jer se MSFI-ma zahteva sastavljanje drugačijeg bilansa uspeha od onog koji je za privredne subjekta danas primenjen.dr. 63/2007 i 9/2009) . zakon i 53/2010) . računovodstvenu politiku za priznavanje. 44/2009 i 18/2010) .Pravilnik o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije („Sl. 80/2002. glasnik RS”. zakona. br. 31/2009. 61/2005 i 61/2007) Ostali značajni propisi za sastavljanje finansijskih izveštaja su: 91 . 22/2001. glasnik RS”. 38/2001 i 45/2004) .Zakon o akcizama („Sl.Pravilnik o načinu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu na prava na nepokretnostima („Sl.Zakon o porezima na imovinu („Sl.Zakon o porezu na dodatu vrednost („Sl.odluka SUS i „Sl. 77/2010 i 95/2010 .Pravilnik o načinu obračunavanja i plaćanja akcize. 139/2004. 84/2004. 139/2004. 70/2003. 80/2002 . 80/2002. 140/2004) .Pravilnik o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe („Sl.ispr. glasnik RS”. Dok se ta promena ne objavi postojaće kontradiktornost u propisima. dr.

br. br. . zakon i 61/2005 .dr. godine može se korigovati iz najmanje dva razloga: . glasnik RS”. list SRJ”. 59/98. 39/93. 67/93. glasnik RS”. 9/2001 . br. list SRJ”. U 2010. Računovodstvene politike se mogu promeniti i ako će to dovesti do toga da finansijski izveštaji pruže pouzdanije i relevantnije informacije o efektima transakcija.MRS 16 Nekretnine. postrojenja i opreme koji su u delokrugu (I-16) MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD . 77/2010 . br. glasnik RS”. „Sl.odluka USJ i 57/89.radi knjiženja efekata primene računovodstvenih politika promenjenih u 2010. Odredbama MRS 23 privredni subjekti su oslobođeni obaveze retroaktivne primene te promenjene računovodstvene politike. drugih događaja ili okolnosti na finansijski položaj privrednog subjekta. 62/2006). 55/2004 . br.Zakon o privrednim društvima („Sl. br. 48/94. postupak iz standarda koji je važio moraju u celoj 2010. 62/2006 i 111/2009 . 125/2004 . glasnik RS”. 29/78. glasnik SRS”. 19/91. dobrovoljna promena računovodstvenih politika.težnje za dobijanjem kvalitetnih finansijskih izveštaja.odluka SUS i 36/2002 i „Sl.Zakon o preduzećima („Sl.dr. zakon. br.radi ispravki materijalno značajnih grešaka nastalih u nekom od ranijih obračunskih perioda.izmene MRS/MSFI i . 39/85. Navešćemo dva primera promena računovodstvenih politika usmerenih ka dobijanju relevantnijih i pouzdanijih finansijskih izveštaja: „Pravno lice za naknadno vrednovanje nekretnina.XIII RAČUNOVODSTVO. glasnik RS”. list SRJ”.Zakon o privatnim preduzetnicima („Sl. br. 125/2004). br. zakon)..dr. br. 33/96 . godini bila dvocifrena Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.Zakon o bankama („Sl. 35/2002. 45/89 .Zakon o obligacionim odnosima („Sl.ovo je tzv. 31/93 . 1/2003 .Zakon o platnom prometu („Sl.Zakon o deviznom poslovanju („Sl. 53/93. list SFRJ”. 3/2002 i 5/2003 i „Sl. 43/2004. godini izmene računovodstvenih politika treba uraditi zbog: . S obzirom da je u 20x5. glasnik RS”.dalje: MRS 23) sadrži samo jedan postupak za troškove pozajmljivanja koji je do promene standarda nazivan dopuštenim alternativnim postupkom. br. godini preći na primenu tzv. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . 77/2010 . • dr Kosana Vićentijević KOREKCIJA POČETNOG STANJA I SPROVOĐENJE PREDZAKLJUČNIH RADNJI I KNJIŽENJA Korekcija početnog stanja Početno stanje 2010. glasnik RS”. 74/99. 107/2005 i 91/2010). postrojenja i oprema („Sl.odluka USRS. 29/96. 101/2005 . zakon) i ostali zakoni i propisi doneti na osnovu zakona. dopuštenog alternativnog postupka. br. . br. njegovu uspešnost ili tokove gotovine . Oni privredni subjekti koji su do sada primenjivali osnovni 92 . 29/97. Napis je urađen u skladu sa regulativom koja je važila na datum njegovog objavljivanja. .Ustavna povelja). . br. S obzirom da su promenjeni Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja realno je očekivati promenu obrazaca finansijskih izveštaja (naročito promenu obrasca bilansa uspeha). zakon) . 54/89 i 9/90 i „Sl.dr. 46/91.MRS 23 Troškovi pozajmljivanja („Sl.dalje: MRS 16) primenjuje model nabavne vrednosti iz tog Standarda. . list SCG”. godini i .dr. 31/93 i „Sl. glasnik RS”.ispr. 10-11 Izmena računovodstvenih politika MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD . 53/95.

proknjižena na račun troškova amortizacije. pri čemu je iznos materijalno značajne greške veći od iznosa iskazanog dobitka. Ukoliko privredni subjekt ima gubitak iz ranijih godina.2009. i 2009. u 2010. 77/2010 . godine bila potcenjena u odnosu na njihove fer vrednosti. godine bilo dosta izvesno da će biti značajne inflacije i pada kursa dinara u odnosu na evro (što je i činjenica). Greška treba da se ispravi preračunavanjem početnog stanja od 1. njegovu uspešnost ili tokove gotovine: „Pravno lice je za vrednovanje nekretnina u 20x5. ispravka će se odraziti na finansijske izveštaje koji se sastavljaju na dan 31. Ako to nije neizvodljivo privredni subjekt ispravku vrši na sledeći način: . dakle.2010. 2008. Preduzeće ne može da izvrši ovu promenu računovodstvene politike jer je na početku 20x6. navedena sredstva bi u poslovnim knjigama preduzeća na kraju 20x6.2010. godini greškom (ili iz nekog drugog razloga) izvršena je nabavka računarskog softvera u iznosu od 200. godini započne sa primenom modela troška nabavke (ranije zvan „osnovni postupak”). Iznos amortizacije za tu opremu u prethodnoj godini trebalo je da bude 20. godine. godini. godine su u stvari stanja iz 2007. glasnik RS”.smanjuje rezultat iz ranijih godina. godine bile potcenjene.MRS 8 Računovodstvene politike.000. drugih događaja ili okolnosti na finansijski položaj privrednog subjekta.ako je greška napravljena pre najranijeg prikazanog prethodnog obračunskog perioda preračunavanjem početnog stanja sredstava. U slučaju utvrđene materijalno značajne greške. Moguća situacija je da privredni subjekt ima dobitak iz ranijih godina. Otkrivena je greška koja je napravljena u jednom od ta dva pravnih lica u 2008.). a iznos materijalno značajne greške je veći od iznosa iskazanog gubitka. br.000.RAČUNOVODSTVO.000.2010.2009. Preduzeće bi želelo da u 20x6. 10-11 . a očekuje se da i u 20x6. u kom slučaju bi neiskazani iznos poreza na dobit bio 18. .000. godini privredni subjekt otkrio grešku koja je nastala u nekom od prethodnih obračunskih perioda. godine spajanjem dva pravna lica.1. godine (uporedni podaci 2008. Samim tim. obaveza i kapitala vrši se počev od najranijeg prikazanog prethodnog perioda .1. godini utvrđeno je da je greška napravljena u 2007.12. godini pređe na primenu modela revalorizacije za njihovo naknadno vrednovanje.na primer. promene računovodstvenih procena i greške („Sl.povećava rezultat iz ranijih godina ili . godini primenjivalo dopušteni alternativni postupak iz MRS 16. a greška je takve prirode da će njenom ispravkom doći do smanjenja rezultata.dobit je iskazana u iznosu manjem za 162. Uticaj ispravke greške u odnosu na rezultat iz ranijh godina može se reflektovati u dva pravca: .000. godine. ukoliko je stopa poreza na dobit (bez oslobađanja) bila 10%. Ukoliko se ne radi o grešci iz prethodnog već iz nekog još ranijeg obračunskog perioda preračunavanje uporednih iznosa bi se vršilo za sve prethodne obračunske periode i to polazeći od onog u kojem je greška nastala na primer.računarski softver je iskazan u iznosu manjem za 180. Za efekat utvrđene greške preračunavali bi se uporedni podaci 2007. Primer: U prethodnoj obračunskoj .dalje: MRS 8). Ispravkom takve greške dolazi do potpunog nestanka dobitka i iskazivanja gubitka iz ranijih godina. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII inflacija.troškovi amortizacije su iskazani u iznosu većem za 180. Zbog toga. pri čemu je greška takve prirode da će njenom ispravkom doći do povećanja rezultata. ispravkom takve greške dolazi do potpunog nestanka gubitka i iskazivanja dobitka iz ranijih godina .1. Zbog toga se preduzeće odlučuje da u 20x6. godine.preračunavanjem uporednih iznosa za prikazani prethodni obračunski period u kojem je otkrivena greška nastala.000. ako je u 2010. pravno lice je osnovano 1. ispravku će izršiti sprovođenjem knjiženja u toj poslovnoj godini (pod datumom: 1. godini.” U nastavku ćemo navesti primer kada se u našim uslovima ne može izvršiti promena računovodstvene politike jer ona sigurno neće dovesti do toga da finansijski izveštaji pruže pouzdanije i relevantnije informacije o efektima transakcija.00 dinara. godini bude dvocifrena.00 din.iskazani iznos dobitka može biti predmet dalje raspodele.00 dinara Objašnjenje retroaktivnog ispravljanja greške bi bilo: 93 .00 din.” Ispravke materijalno značajnih grešaka Ispravke materijalno značajnih grešaka sprovode se u skladu sa (I-08) MEĐUNARODNIM RAČUNOVODSTVENIM STANDARDOM . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Standard zahteva retroaktivno ispravljanje materijalno značajne greške jer se jedino na taj način u finansijskim izveštajima postiže efekat „kao da greška nikada nije ni napravljena”. godine kada se greška desila). Na primer. Prelaskom na ovaj model naknadnog vrednovanja nekretnina njihove knjigovodstvene vrednosti bi na kraju 20x6.00 dinara i umesto na račun 014.00 dinara Ova greška u knjiženju je u prethodnoj godini imala sledeće efekte: . . privredni subjekt vrši njeno retroaktivno ispravljanje u prvom setu finansijskih izveštaja odobrenim za izdavanje nakon otkrivanja tih grešaka.

XIII RAČUNOVODSTVO.000. privredni subjekt promenu računovodstvenih politika primenjuje na sledeći način: .provera aritmetičke tačnosti knjiženja u glavnoj knjizi .000. propisana članom 18.000.00 Ispravka vrednosti 0149 20.vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja na datum bilansa. Ako nije neizvodljivo. . postrojenja i oprema eksplicitno od retrokativne primene izuzima zahteve za početno vrednovanje nekretnina. već se on koriguje naviše za 180. odnosno poslova u okviru kojih se obavljaju i potrebna knjiženja: .retroaktivno primenjuje promenjenu računovodstvenu politiku nakon početne primene nekog Standarda ili Tumačenja ako oni ne sadrže prelazne odredbe koje bi se primenile na tu promenu.. stavka amortizacije se ne upisuje u iznosu koji je bio prikazan u bilansu uspeha za 2009.00 računarskog softvera Neraspoređeni 340 162. 77/2010 . godinu. br. glasnik RS”. glasnik RS”.00 dinara Pri popunjavanju kolone za prethodnu godinu obrasca bilansa uspeha.12. godinu već u iznosu umanjenom za 180. pri popunjavanju podatka o iznosu nematerijalnih ulaganja u obrascu bilansa stanja u kolonu prethodna godina se ne upisuje odgovarajući podatak iz bilansa za 2009.000. dužno je da u njih upiše uporedne podatke tj.2010. Preduslov za obavljanje ovih poslova je sprovođenje predzaključnih radnji i knjiženja na dan 31. S obzirom da se početno stanje otvara samo na osnovu računa čija se salda unose u bilans stanja knjiženje na dan 1.međusobno usaglašavanje knjigovodstvenih evidencija. neophodno je da se u tekućoj godini izvrši i obračun amortizacije za ovu opremu. da popuni kolonu prethodna godina.2005. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Knjiženje se vrši u tekućoj godini pod datumom „1. ali i sa podacima o efektima retroaktivnog ispravljanja materijalno značajnih grešaka.00 dobitak ranijih godina Obaveze za porez iz 481 18. Naime.retroaktivna primena dobrovoljne promenjene računovodstvene politike.00 rezultata Takođe. i . Obaveza međusobnog usaglašavanja knjigovodstvenih evidencija. br.2005. godine ili kasnije na goodwill stečen u poslovnoj kombinaciji čiji je datum ugovora bio pre 31.1. Za to popunjavanje neophodno je raspolagati sa podacima iz bilansa stanja i bilansa uspeha za 2009. (III-03) MEĐUNARODNI STANDARD FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA .12.000. nije potrebno njihovo retroaktivno ispravljanje.promene računovodstvenih politika koje proizlaze iz početne primene nekog Standarda ili Tumačenja tretira se u skladu sa konkretnim prelaznim odredbama tih Standarda ili Tumačenja (ako oni sadrže takve prelazne odredbe) 94 . godine pravno lice bude sastavljalo bilans stanja i bilans uspeha.s obzirom da su u probnom bilansu izračunata i salda računa treba izvršiti proveru karaktera salda računa.treba proveriti da li je zbir knjiženja na dugovnim stranama računa identičan zbiru knjiženja na potražnim stranama računa. Sprovođenje obračuna. Stavka neto dobitka se iskazuje u iznosu uvećanom za 162. .03. stav 1.2010. dakle. godine će biti: Knjiženje ispravke greške u tekućoj godini vrši se uz korigoranje rezultata na sledeći način: 0140 Računarski softver 200. Knjiženje efekata retroaktivne primene promenjenih računovodstvenih politika. uz opis „korigovanje početnog stanja po osnovu ispravke materijalno značajne greške”.000. godini. 46/2006 i 111/2009 . 10-11 Ispravke grešaka koje nisu materijalno značajne Ispravka grešaka koje ne spadaju u materijalno značajne greške prema MRS 8 mogla bi da se uradi priznavanjem prihoda ili rashoda u 2010.00 dinara. godinu.dalje: Zakon). .. postrojenja i opreme nabaljenih razmenom za druga sredstva.na primer. Pojava suprotnog salda na nekom računu ukazuje na nastalu grešku.2010. u prelaznim odredbama MRS 16 Nekretnine. Kada na kraju 2010. Zakona o računovodstvu i reviziji („Sl.2010. predzaključnih radnji i knjiženja na dan 31.1. Međusobno usaglašavanje knjigovodstvenih evidencija Međusobno usaglašavanje knjigovodstvenih evidencija je preduslov sprovođenja ispravnog popisa sredstava i sastavljanju finansijskih izveštaja. godine”.00 dinara. što reguliše MRS 8.dalje: MSFI 3) u prelaznim odredbama nalaže privrednom subjektu da taj Standard primenjuje prospektivno od početka prvog godišnjeg perioda koji počinje 31. podrazumeva sledeće aktivnosti: .. Pojedini računi mogu imati isključivo dugovni ili isključivo potražni saldo. godine.03.MSFI 3 Poslovne kombinacije („Sl. godine.000. . Proveru salda treba uraditi i za Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.usaglašavanje knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem i . godine Pre sastavljanja finansijskih izveštaja treba izvršiti obračun vrednosti pozicija Bilansa stanja i Bilansa uspeha. Za ovu proveru podoban je probni bilans.

). Slična je situacija i sa obavezama prema dobavljačima.korekciju salda računa stanja.00 dinara koliko je jednom dobavljaču više plaćeno (na tom analitičkom računu dobavljača je dugovni saldo od 10.Dobavljači u zemlji pokazuje isključivo obaveze prema dobavljačima za isporučene proizvode.000.dekomponovanje salda aktivno-pasivnih računa. treba sastaviti neophodnu dokumentaciju i izvršiti knjiženje na odgovarajućim računima prihoda i rashoda uz istovremeno knjiženje i na računima vremenskih razgraničenja. Ukoliko ih ima. 10-11 95 . Dekomponovanje salda aktivno-pasivnih računa Unapred naplaćena sredstva od kupaca evidentiraju se na računu 430 . Ovu proveru treba uraditi kako za finansijsko. depoziti i kaucije. U tom slučaju. tako i za pogonsko knjigovodstvo (Klasa 9). plasmana i obaveza. Vremensko razgraničenje rashoda i prihoda Pri sastavljanju finansijskih izveštaja treba. u obrazac Bilansa stanja na poziciji obaveza ne bi se uneo iznos od 100.00 dinara a u okviru tog iznosa je i iznos od 10. Naime. odnosno treba prekontrolisati evidenciju svih rashoda i prihoda i ukoliko se neki od njih odnosi na naredni obračunski period.. Zbog toga je neophodno popisom utvrditi stvarno stanje imovine i obaveza (član 18.Primljeni avansi. Da bi se izbegla takva situacija trePoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Pravna lica i preduzetnici najmanje jednom godišnje vrše usklađivanje međusobnih finansijskih plasmana.Dati avansi za zalihe i usluge ili nekom drugom računu datih avansa. robu ili izvršene usluge. Pri popunjavanju obrasca Bilans stanja sprovodi se dekomponovanje salda aktivno-pasivnih računa (npr. To važi i za zbir prometa leve i desne strane računa.00 dinara). robu i izvršene usluge. u praksi se može desiti da kupac prilikom plaćanja obaveze za ranije isporučene proizvode. itd. ako je saldo računa obaveza 100.provera zbirova knjiženja u glavnoj knjizi odgovara zbirovima knjiženja u dnevniku glavne knjige . Takođe. a dokumentacija nije ispostavljena. To bi značilo da ni saldo sintetičkog računa kupaca ne bi pokazivao potraživanje od kupaca. jer će uskoro uslediti nove isporuke proizvoda. depoziti i kaucije. jer bi u tom iznosu došlo do mešanja potraživanja i obaveza prema kupcima. treba proveriti da li ima prihoda i rashoda koji su nastali.00 dinara.usklađivanje finansijskih izveštaja za događaje koji su se desili posle datuma bilansa. stav 2.Kupci u zemlji i preneti na račun 430 . Ukoliko na nekom analitičkom računu kupaca saldo bude potražni.provera slaganja sintetičkih računa sa pripadajućim analitikama.Primljeni avansi.vremensko razgraničenje rashoda i prihoda i . . ba u toku izrade finansijskih izveštaja izvršiti pregled analitike kupaca. Ovim knjiženjem obezbeđuje se da saldo računa 202 . kao i trocifrene račune koji su u Kontnom planu privrednog društva raščlanjeni na četvorocifren. .Primljeni avansi.RAČUNOVODSTVO. odnosno sintetičkog računa i obrnuto. preduzeće duguje kupcu. Zbir salda svih računa neke analitike mora odgovarati saldu njihovog predstavničkog. ako to nije urađeno u toku godine izvršiti vremensko razgraničenje rashoda i prihoda. robe ili usluga. tj. Međutim.000. treba iznos tog salda „skinuti” sa tog analitičkog računa.000. neopodno je izvršiti njihovo smanjenje uz istovremeno povećanje vremenskih razgraničenja.Kupci u zemlji pokazuje isključivo potraživanje od kupaca a da se eventualne obaveze prema kupcima iskazuju na računu 430 . uključujući i rashodovanje sredstava. Za potrebe ove provere u okviru svake analitike treba napraviti probni bilans analitike. već samo pri sastavljanju finansijskih izveštaja. Dekomponovanje salda aktivno-pasivnih računa se u praksi obavlja tako što se ne sprovodi preknjižavanje na računima. Na početku 2011.00 dinara već 110. Zakona i podrazumeva: . analitički račun takvog kupca ima potražni saldo. . Osim za navedene račune. . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII simboličke račune (grupe i klase. depoziti i kaucije.00 dinara nego što je saldo računa potraživanja.000. Usaglašavanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem Obaveza usaglašavanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem propisana je članom 18. godine u okviru otvaranja početnog stanja treba izvršiti vraćanje navedenih iznosa na račun sa kojih je izvršeno prenošenje.na ovaj način se kontroliše da li su svi iskontirani stavovi za knjiženje preneti na račune. saldo računa 433 . potraživanja i obaveza.000. što obavezno znači i sa sintetičkog računa 202 . a potraživanja od njih za plaćanja izvršena unapred se iskazuju na računu 150 . po potrebi se postupa identično i za ostale račune potraživanja. Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja na datum bilansa Korekcija salda računa stanja Korekcija salda računa stanja podrazumeva svođenje knjigovodstvenog na stvarno stanje. s tim da bi se u aktivi pozicija potraživanja iskazala u većem iznosu za 10.000. Zakona). plati više nego što je iznosila njegova obaveza. stav 2.

2010. Obračunati vrednost obveznica i transakcionih troškova na datum bilansa.00 2. godine isplaćene sa tekućeg računa.00 hartijama od vrednosti Razgraničeni troškovi po 282 1. godine emitovalo obveznice u iznosu od 100.00 Knjigovodstvena evidencija ukidanja dela transakcionih troškova: 579 Ostali nepomenuti rashodi Razgraničeni troškovi po 282 osnovu obaveza 200.000. U ovom slučaju privredno društvo treba da: .500. obaveza.4.00 800.500.000.00 Naredne godine bi se izvršilo sledeće knjiženje: 426 Obaveze po kratkoročnim 97. 77/2010 .00 hartijama od vrednosti 562 Rashodi kamata 2.izvrši prilagođavanje već priznatog stanja (npr.500.2010..MRS 10 Događaji posle izveštajnog perioda („Sl.00 Knjiženje za obračunatu kamatu: 562 Rashodi kamata Obaveze po kratkoročnim 426 hartijama od vrednosti 2. Privredno društvo je 1. 3.000. knjiženje za 2010.00 2410 Tekući (poslovni) računi 100.12. Primer: Privredno društvo nakon datuma bilansa dobija izvršnu sudsku presudu. pod uslovom da je osnovna obaveza već bila evidentirana bilo sledeće: 562 Rashodi kamata Ostale kratkoročne 429 finansijske obaveze 10.00 Za ukidanje dela transakcionih troškova: 579 Ostali nepomenuti rashodi Razgraničeni troškovi po 282 osnovu obaveza 800. kapitala.000.000.dalje: 96 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000.. Obveznice su 30. 2. poveća iznos svojih već iskazanih obaveza do visine obaveze koju će imati po sudskoj presudi).00 dinara za kamatu.000.000.00 MRS 10) potrebno je računovodstveno obuhvatiti događaje koji su se desili u periodu od 31.2011. godine Prema (I-10) MEĐUNARODNOM RAČUNOVODSTVENOM STANDARDU . iako je promena nastala u narednoj poslovnoj godini.2010.00 osnovu obaveza 2410 Tekući (poslovni) računi 1.2010. godinu bi. godine.12.12.00 dinara Rok dospeća obveznica je pet meseci.500.XIII RAČUNOVODSTVO. br.000.000. .prizna stanje koje je presuđeno (npr.2011.12.00 dinara. 10-11 . Knjiženje na ime emitovanih obveznica: 2410 Tekući (poslovni) računi 95.1. Obveznice su klasifikovane kao ulaganje koje se drži do dospeća.00 Obaveze po kratkoročnim 426 95.00 10.00 dinara. godine pa sve do dana obelodanjivanja finansijskih izveštaja. Ukoliko takav događaj potvrđuje stanje imovine. Sa tekućeg računa su plaćeni transakcioni troškovi po izdatim obveznicama u iznosu od 1. ako je nije ranije iskazao u svojim poslovnim knjigama). IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Primer: 1.000. prihoda ili rashoda koje je postojalo na datum bilansa potrebno je izvršiti knjiženje pod datumom 31. Obveznice su prodate za 95. Ako je presudom od npr. prizna iznos obaveze.00 Usklađivanje finansijskih izveštaja za događaje koji su se desili posle 31. glasnik RS”. 10. Presudom se privrednom društvu nalaže da nekom drugom licu isplati određenu sumu novca ili da preda neku stvar ili učini uslugu.00 200. godine privredno društvo dužno da plati svoju obavezu i 10.

Naknadno vrednovanje nematerijalnih ulaganja u skladu sa (I-38) Međunarodnim računovodstvenim standardom . kao i avansi za nematerijalna ulaganja. list SRJ”.iznose revalorizacije (ukoliko je revalorizacija predviđena ugovorom o osnivanju i ukoliko su se stekli uslovi za nju). odnosno ne uvećava ga.odluka USJ i 57/89. pri čemu se mogu pojaviti pozitivne i negativne kursne razlike koje se ne priznaju kao prihodi ili rashodi. Početno vrednovanje neuplaćenog upisanog kapitala vrši se po nominalnom iznosu. Model troška nabavke podrazumeva da se nematerijalno ulaganje nakon početnog priznavanja vrednuje po njegovom trošku nabavke. odnosno po njegovoj fer vrednosti 97 . 10-11 Naknadno vrednovanje neuplaćenog upisanog kapitala se vrši po nominalnom iznosu. licence i slična prava. br. odnosno iznosu po kome je izvršeno početno priznavanje. ulaganja u pribavljanje nematerijalnih ulaganja. U slučaju kada ugovorom o osnivanju nisu predviđene kaznene odredbe za neblagovremenu uplatu uloga. koncesije. br. odnosno društva s ograničenom odgovornošću.ispravku vrednosti (u slučaju kada se procenjuje da lice koje je upisalo kapital neće biti u mogućnosti /ili neće/ da u celosti ili delimično ispuni svoju obavezu). IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII VREDNOVANJE POZICIJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA KLASA 0: NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL I STALNA IMOVINA Grupa 00 . tačka 1) Zakona o privrednim društvima („Sl. br. . u korist računa 310 .modelom revalorizacije. a neuplaćeni udeli. 1/2003 . list SCG”. glasnik RS”. 45/89 . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. osim odredbe člana 450. br. Obračunata kamata zbog neblagovremene uplate. U slučaju kada se kapital upisuje u stranoj valuti vrši se preračun po zvaničnom srednjem kursu te valute na dan upisivanja. 125/2004) primenjivale bi se i odredbe člana 278. Na isti način se knjiže neuplaćeni upisani udeli na računu 001.Neuplaćeni upisani kapital. već se obuhvataju preko neuplaćenog upisanog kapitala. Model revalorizacije podrazumeva da se nematerijalno ulaganje nakon početnog priznavanja vrednuje po revalorizovanom iznosu.promene kursa strane valute (u slučaju da je kapital upisan u stranoj valuti vrši se preračun po zvaničnom srednjem kursu te valute na datum bilansa.MRS 38 Nematerijalna imovina („Sl. odnosno u dinarskoj protivvrednosti strane valute na dan upisa. zaduženjem računa 000. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. na kojima se u aktivi iskazuju iznosi upisanih.dalje: MRS 38) može se vršiti: . odnosno neblagovremenog unošenja upisanog učešća u kapitalu ne iskazuje se kao revalorizacija neuplaćenog upisanog kapitala.RAČUNOVODSTVO.Nematerijalna ulaganja Pod nematerijalnim ulaganjima smatraju se ulaganja u razvoj.Neuplaćene upisane akcije u nominalnom iznosu. 77/2010. 31/93 i „Sl. glasnik RS”. odnosno računa grupe 00 i grupe 31 i/ili . 39/85. Neuplaćeni upisani kapital unosi se u pravno lice u roku određenom osnivačkim aktom akcionarskog društva. br.računi grupe 00 .računi grupe 31 . . patenti. 29/78. umanjenom za ispravku vrednosti i za akumulirane gubitke zbog obezvređenja. Neuplaćene upisane akcije iskazuju se na računu 000 .Neuplaćeni upisani kapital Za neuplaćeni upisani kapital propisane su dve grupe računa: . Grupa 01 . list SFRJ”. korigovanom za: . na kojima se u pasivi iskazuju iznosi upisanih a neuplaćenih akcija i upisani a neuplaćeni udeli. „Sl.Ustavna povelja).modelom troška nabavke i .Neuplaćeni upisani kapital. goodwill.Upisane neuplaćene akcije. a neuplaćenih akcija i upisani.

kao i ulaganja u pribavljanje osnovnih sredstava i dati avansi za njihovo pribavljanje. da se na poPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. glasnik RS”. postrojenja ili opreme ono se vrednuje po svom trošku nabavke umanjenom za ispravku vrednosti. br.MSFI 3 Poslovne kombinacije („Sl. a za postrojenja i opremu model troška nabavke. ali za različite grupe sredstava koristiti i model troška nabavke i model revalorizacije. Za vrednovanje nekretnina. pravo na gradsko građevinsko zemljište i sl. odnosno obračune amortizacije i za naknadno akumulirane gubitke zbog obezvređenja. Izmenjeni MRS 38 dozvoljava postojanje nematerijalnog ulaganja sa neograničenim vekom upotrebe za koje se ne bi obračunavala amortizacija (npr. obračunava se njegova amortizacija. može imati ograničen vek upotrebe..amortizuje se u periodu u kojem se stiču koristi od navedenog ulaganja.model revalorizacije (naknadno vrednovanje se vrši po fer vrednosti sredstva).odrediti kada započinje obračun amortizacije sredstva i kada se završava. postrojenja i oprema („Sl. br.ako su u pitanju kamenolomi gde zemljište ima ograničeni vek trajanja . s tim da je osnovica za obračun amortizacije iznos navedenih troškova . alat i inventar sa kalkulativnim otpisom. 10-11 Grupa 02 . postrojenja i oprema. . postrojenja i opreme nakon njihovog početnog priznavanja.Nekretnine.vek amortizovanja zemljišta zasniva se na procenjenom vremenu rada kamenoloma. . 77/2010 .nabavne vrednosti ili cene koštanja i .).izabrati metodu za obračun amortizacije. . zemljište treba periodično kalcifikovati. U MRS 16 na primeru zemljišta se navode tri situacije u kojima se vrši obračun amortizacije: . kojim se zahteva da se testiranje goodwill-a na obezvređenost radi najmanje jednom godišnje. osnovno stado i ostala osnovna sredstva. . br.model troška nabavke (naknadno vrednovanje se primarno zasniva na korišćenju troška nabavke sredstva .dalje: MSFI 3). višegodišnji zasadi. odnosno akumuliranu amortizaciju i gubitke zbog obezvređenja.pojedinačni ili grupni obračun amortizacije.odrediti osnovicu za obračun amortizacije (odrediti nabavnu vrednost . primenom MRS 16 podrazumevaju se dva postupka: .dalje: MSFI 3 . sadašnju vrednost i procenjeni ostatak vrednosti sredstva). za zemljište i građevinske objekte može 98 . .odrediti tehniku za obračun amortizacije .npr. i pored pravilnog korišćenja. investicione nekretnine. 77/2010 . amortizuje se dinamikom koja odražava koristi koje se od njega očekuju . troškovi kalcifikacije se mogu uključiti u nabavnu vrednost zemljišta i za to ulaganje se obračunava amortizacija po stopi koja se zasniva na dužini perioda između dve kalcifikacije. MRS 16 ne navodi neku konkretnu vrstu sredstava za koju se ne vrši obračun amortizacije. Generalno. prava na komunalne priključke. oprema i biološka sredstva Pod osnovnim sredstvima smatraju se prirodna bogatstva (zemljišta i šume). Način obračuna amortizacije i revalorizacije je sličan takvim obračunavanjima za sredstva koja su u delokrugu (I-16) Međunarodnog računovodstvenog standarda MRS 16 Nekretnine. koji se zabranjuje obračunavanje amortizacije za goodwill i (I-36) Međunarodnog računovodstvenog standarda . glasnik RS”.odrediti vek upotrebe sredstva i preostali vek upotrebe sredstva u privrednom subjektu i . na primer. postrojenja ili opreme čije je učešće u nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja sredstva značajno. umanjenoj za naknadne ispravke vrednosti. Obračunavanje amortizacije primenom modela troška nabavke Prema modelu troška nabavke nakon početnog priznavanja nekog sredstva kao nekretnine.MRS 16). glasnik RS”.ako nabavna vrednost zemljišta sadrži i troškove demontaže.nekretnine. uklanjanja i restauracije područja. 77/2010 . postrojenja. godine regulisano je primenom (III-03) Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja . Za obračunavanje amortizacije treba: .dalje: MRS 36).12. MRS 16 zahteva da se amortizacija obračunava odvojeno za svaki deo nekog sredstva . čest je slučaj da se karoserija autobusa može koristiti duže od njegovog motora i da u proseku može da traje koliko i dva motora. Privredni subjekt može paralelno. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA na datum revalorizacije. U ovom slučaju radi se o ispravkama koje će se vršiti u obračunskim periodima koji slede nakon perioda u kojima je izvršena revalorizacija. Primer takvih sredstava mogu biti: umetnička dela i zemljište. Odredbe MRS 38 i MRS 36 zahtevaju godišnje testiranje na obezvređenost nematerijalnog ulaganja koje nema određen konačan vek upotrebe. Vrednovanje goodwill-a na dan 31. . bez obzira da li ima ili nema indikatora koji ukazuju na obezvređenost. tj. za sredstva koja se korišćenjem ne troše ne obračunava se amortizacija.ako zemljište.2010.odrediti da li se sredstvo amortizuje ili ne i ako se amortizuje da li se za neki njegov deo amortizacija posebno obračunava. Na primer. građevinski objekti. koristiti model revalorizacije.XIII RAČUNOVODSTVO.trošak nabavke sredstva.MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine („Sl.

očito je da prag značajnosti nije 51 i više procenata od ukupne vrednosti sredstva. Razlog za ovakvo postupanje je u činjenici da sredstvo zastareva tehnološki i komercijalno. tj.kada je sadašnja vrednost sredstva jednaka ili manja od njegovog ostatka vrednosti (moguće je da u narednom obračunskom periodu poraste ostatak vrednosti sredstva i da on bude veći od njegove sadašnje vrednosti . itd. Radi se o istom uslovu koji se koristi i za početno priznavanje sredstva.kad se započne sa korišćenjem sredstva nastaviće se sa obračunavanjem njegove amortizacije. korodira. MRS 16 ne kvantifikuje učešće u ukupnoj nabavnoj vrednosti (ceni koštanja) koje se smatra značajnim. Zbog jednostavnijeg obračuna računovođe se uglavnom opredeljuju da to bude od prvog dana narednog meseca. Zbog toga to privredni subjekt treba da odredi svojom računovodstvenom politikom. 99 . Ta granica najviše zavisi od veličine privrednog subjekta i vrednosti njegovih sredstava. Amortizacija se obračunava i kada se sredstvo ne koristi.00 dinara U tom slučaju ostatak vrednosti se ne bi procenjivao za većinu sredstava jer je bez posebnog napora moguće za njih utvrditi da im je ostatak vrednosti (rezidualna vrednost) niži od prihvaćenog „praga” značajnosti za tu računovodstvenu kategoriju.korišćenjem.sredstvo se preklasifikuje u stalno sredstvo koje se drži za prodaju (sa obračunom amortizacije se prestaje danom njegove preklasifikacije ili se ona obračunava zaključno sa zadnjim danom meseca u kojem je sredstvo preklasifikovano).npr. gumeni delovi gube elastičnost.000. zanemaruje se pri obračunavanju amortizacije sredstva. a za obračun njegove amortizacije primenjuje se funkcionalni metod obračuna amortizacije . Sa obračunom amortizacije se započinje kada je sredstvo raspoloživo za korišćenje. Ovaj standard ne kvantifikuje iznose koji bi se smatrali značajnim. U ovom slučaju neophodno bi bilo obračunavati amortizaciju posebno za motor. MRS 16 ne precizira da li je to od prvog narednog dana od dana kada je sredstvo raspoloživo za korišćenje ili je to od prvog dana narednog meseca. da bi se smanjio posao procenjivanja ostatka vrednosti a da to ne utiče na kvalitet obračuna amortizacije. Zbog brojnosti sredstava. Nakon što je sredstvo nabavljeno. . ako se za obračun njegove amortizacije ne primenjuje metoda funkcionalnog obračunavanja amortizacije i ako nije u pitanju stalno sredstvo koje se drži za prodaju.sredstvo je rashodovano ili prodato (sa obračunom amortizacije se prestaje danom rashodovanja ili prodaje sredstva ili se ona obračunava zaključno sa zadnjim danom meseca u kojem je sredstvo rashodovano ili prodato). Za većinu malih privrednih subjekata „prag” značajnosti može biti na primer 10.. Sa amortizacijom sredstva se ne prestaje ni ukoliko je njegova procenjena fer vrednost veća od njegove sadašnje vrednosti. s obzirom da se radi o sredstvima koja će se koristiti duži vremenski period (nekoliko dana više ili manje u obračunu amortizacije nisu materijalno značajni). Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. tj. osnovica za obračun amortizacije se dobija oduzimanjem od njegovog troška nabavke (nabavne vrednosti) ostatka vrednosti (rezidualne vrednosti).RAČUNOVODSTVO.sredstvo se ne koristi. Podatak o procenjenom ostatku vrednosti je potreban pri svakom obračunavanju amortizacije. Procenjeni iznos ostatka vrednosti sredstva se ne koristi uvek kao odbitna stavka pri utvrđivanju njegove osnovice za obračun amortizacije. 10-11 .). IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII lovini njenog veka upotrebe zameni motor. „prag” značajnosti za ostatak vrednosti. Zemljište i zgrade koje se nalaze na tom zemljištu tretiraju se kao zasebna sredstva. tj. Ukoliko se radi o ostatku koji nije značajan. Ako se za potrebe obračuna amortizacije nekog sredstva posebno prati neki njegov značajan deo. kada je na lokaciji i u stanju koje je neophodno da ono funkcioniše na način na koji to očekuje rukovodstvo privrednog subjekta. ako se u nekom od narednih obračunskih perioda ostatak vrednosti smanji ispod knjigovodstvene vrednosti sredstva nastavilo bi se sa obračunavanjem njegove amortizacije). Provera iznosa ostatka vrednosti vrši se na svaki datum bilansa tokom veka upotrebe sredstva. Sa obračunom amortizacije sredstva se prestaje kada je ispunjen bilo koji od sledećih uslova: . treba računovodstvenom politikom odrediti granicu.to ne znači da treba vršiti storniranje obračunatog iznosa amortizacije kako bi se sadašnja vrednost dovela na nivo ostatka vrednosti. a posebno za karoseriju.tehnološkim zastarevanjem i .s obzirom da se u MRS 16 konstatuje da u okviru nekog sredstva mogu biti dva ili više značajnih delova. za ostatak autobusa. ostali njegovi delovi koji nisu pojedinačno značajni zajedno se tretiraju kao preostali drugi deo sredstva.fizičkim starenjem (i kada se sredstvo ne koristi ono može gubiti od svojih proizvodnih sposobnosti . To može biti i 20 i 30% od ukupne vrednosti sredstva . . . Osim za alat i inventar ovim standardom se zahteva da se za ostala osnovna sredstva koja su u njegovom delokrugu vrši pojedinačni obračun amortizacije. Potreba primene pojedinačnog obračuna amortizacije proizlazi iz zahteva da se za svako sredstvo utvrđuje procenjeni vek upotrebe. Trošenje sredstava sa stanovišta obračuna amortizacije nastaje njegovim: . Ovakvo postupanje ne umanjuje kvalitet finansijskih izveštaja.početna očekivana upotreba sredstva u privrednom subjektu. Pri utvrđivanju veka upotrebe sredstva u privrednom subjektu uzimaju se u obzir sledeće činjenice: .

Preduslov za ovakvo postupanje je da se posmatrano sa stanovišta ukupne vrednosti sredstava privrednog subjekta za koja se obračunava amortizacija ne radi o materijalno značajnim stavkama. primenjuje se metoda proporcionalnog ili metoda degresivnog otpisivanja. U slučaju da se to ne može realno utvrditi.degresivno otpisivanje i . pa može usporiti računovodstvo u sastavljanju finansijskih izveštaja i ne doprinosi značajno povećanju kvaliteta finansijskih izveštaja. program popravki i održavanja u privrednom subjektu i briga o održavanju sredstava dok se ne koriste (npr.funkcionalno otpisivanje. Određivanje preostalog veka upotrebe sredstva direktno utiče na godišnje amortizacione stope (ako se one koriste za utvrđivanje godišnjeg iznosa amortizacije). Metodu bira privredni subjekt. kancelarijski nameštaj). na primer prodaja vozila nakon 5 godina ili nakon što je po osnovu sredstva nadoknadio planirani deo ulaganja u njega. MRS 16 dozvoljava da se za obračun amortizacije koriste sledeće metode: . kao što su broj smena u kojima će se sredstvo koristiti. Naime. naročito kancelarijske opreme. Procena veka upotrebe sredstva je stvar prosuđivanja u privrednom subjektu zasnovanog na njegovom iskustvu sa sličnim sredstvima. Vek upotrebe sredstva može biti kraći od njegovog ekonomskog veka trajanja u slučaju da se privredni subjekt odlučuje za njihovu češću zamenu. a dugo traje.proporcionalno (linearno) otpisivanje. Time se neće ugroziti kvalitet finansijskih izveštaja privrednog subjekta. Da se insistira na preciznosti pri obračunavanju amortizacije može se zaključiti i iz zahteva ovog standarda koji se odnose na situacije u kojima se i jedno konkretno sredstvo za potrebe obračuna amortizacije deli na dva ili više obračunskih delova. Preostali vek upotrebe nekog sredstva u obliku nekretnine.očekivano fizičko trošenje koje zavisi od proizvodnih faktora. jer se ne radi o značajnim stavkama.XIII RAČUNOVODSTVO.tehničko starenje koje proističe iz promena ili poboljšanja proizvodnje ili zbog promene tražnje na tržištu za proizvodom ili uslugom za čije se stvaranje koristi sredstvo i . Procenjeni preostali vek upotrebe sredstva procenjuje se posmatrano od 1. Međutim. One se utvrđuju na osnovu procenjenog preostalog veka upotrebe (korišćenja) sredstva u privrednom subjektu.za taj i buduće obračunske periode. na svaki datum bilansa). postrojenja i opreme treba u određenim vremenskim razmacima preispitivati (npr. prema MRS 8 primena neke računovodstvene politike utvrđene na osnovu Standarda ili Tumačenja nije obavezna ako je efekat njene primene beznačajan/nebitan za kvalitet finansijskih izveštaja. s tim da korišćena metoda za obračun amortizacije nekog sredstva treba da odgovara obimu ekonomskih koristi koje se dobijaju od sredstva. Prema tome. odnosno da se za svako sredstvo utvrđuje preostali vek upotrebe) povećao bi se posao za privredne subjekte. jer je česta situacija da privredni subjekti imaju veliki broj sredstava. da je učešće ukupne knjigovodstvene vrednosti tih sredstava u ukupnoj knjigovodstvenoj vrednosti sredstava za koja se vrši obračun amortizacije relativno malo. Vek upotrebe može biti kraći od prvobitno procenjenog i u slučaju da je došlo do tehnoloških promena ili promena na tržištu koje smanjuju vek upotrebe sredstva. U skladu sa MRS 8 promena procenjenog veka upotrebe sredstva se ne smatra promenom računovodstvene politike. 10-11 100 . tj. Da bi se izbegao posao. kako bi na osnovu njega odredio godišnju amortizacionu stopu za to sredstvo. konzerviranje sredstava). ili redovno održavanje nije bilo adekvatno. koji košta. već promenom računovodstvene procene i primenjuje se prospektivno . za njih se može utvrditi jedna prosečna godišnja amortizaciona stopa (bez obzira što u okviru njih ima sredstava koja će se duže ili kraće koristiti). MRS 16 utvrđuje da se iznos koji se amortizuje alocira na sistematskoj osnovi u toku veka korišćenja sredstva.zakonska ili slična ograničenja u vezi sa korišćenjem sredstava.. kada bi privredni subjekt dosledno primenio ovakav zahtev. treba primeniti pravila „značajnosti” i „ekonomičnosti” pri izboru računovodstvene politike. . procenitelje i računovodstvene službe privrednih subjekata. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. a sa druge strane relativno malo učestvuju u ukupnoj vrednosti sredstava privrednog subjekta može se primeniti pravilo „značajnosti” pri izboru računovodstvene politike. što je najčešće slučaj.1. pa ako se očekivanja znatno razlikuju od prethodnih procena. kod sredstava (npr. koja su s jedne strane najbrojnija. Vek upotrebe sredstva može biti duži od prvobitno procenjenog ako su urađeni značajni radovi na sredstvu kojim mu je produžen vek trajanja ili privredni subjekt nema materijalnih mogućnosti da izvrši zamenu sredstva. Privredni subjekt određuje svojom računovodstvenom politikom za koje će se grupe sredstava primeniti pravilo da se godišnja amortizaciona stopa utvrđuje na nivou grupe. što znači da privredni subjekt za svako svoje značajno sredstvo pojedinačno procenjuje vek upotrebe. iznos amortizacije za tekući i buduće periode treba uskladiti. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . godine za koju se vrši obračun amortizacije. Godišnja = amortizaciona stopa 100 procenjeni preostali vek upotrebe sredstva u godinama MRS 16 za određivanje procenjenog preostalog veka upotrebe sredstva ne postavlja zahteve da tu procenu radi nezavisni profesionalni procenjivač. .. tj. kao što je. na primer. datum isteka ugovora o finansijskom lizingu.

00 160.000. postrojenja i opreme Prema modelu revalorizacije nakon početnog priznavanja.000.00 600.00 2.000.00 10% 12 100. privredni subjekt treba da proceni njegovu fer vrednost koristeći metodu pri- 101 .značajno opadanje vrednosti nacionalne valute.00 1.. Kako se grad širi tako rastu i cene zemljišta).000. .000. Zgrada Ukupno 022 2. za obračun amortizacije 1. U praksi često postoji neslaganje oko Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. postrojenja i oprema nakon početnog priznavanja mogu biti: . 77/2010 . br.00 2. za drugu metoda degresivnog otpisivanja a za treću metoda funkcionalnog otpisivanja). Razlozi za primenu modela revalorizacije za vrednovanje nekretnine.skenera.promene na tržištu nekretnina.000.000.600.00 20% 6 60.00 Otpisana vrednost Rezidualna vrednost God. Kada zbog specifične prirode nekog sredstva u obliku nekretnine. Uslov da se za neko sredstvo može primeniti model revalorizacije je da se njegova fer vrednost može pouzdano utvrditi. privredni subjekt ima zemljište na periferiji grada. treba metodu promeniti kako bi realnije odražavala očekivane promene obima ekonomskih koristi (ako se na mašinu ugradi brojač proizvedenih komada postoji opravdanje da se sa metode proporcionalnog otpisivanja pređe na metodu funkcionalnog otpisivanja). Naime.000.00 2.000.MRS 40 Investicione nekretnine („Sl. postrojenja ili opreme) se na datum bilansa vrednuje po svojoj fer vrednosti utvrđenoj na taj datum bilansa.000.000.dalje: MRS 40).000.00 180. kod kompjuterske opreme po pojavljivanju nekog novog uređaja . Kada su u pitanju postrojenja i oprema. a iznos amortizacije za tekući i buduće obračunske periode treba uskladiti (ne bi se vršilo retroaktivno prilagođavanje).000. priznatog ovlašćenog procenjivača koji ima skorije iskustvo u proceni ulaganja u nekretnine na sličnim lokacijama i iste kategorije. postrojenja i opreme koje mogu da izazovu značajne razlike između sadašnje vrednosti sredstava i njihove fer vrednosti (npr. Treba izabrati metodu čijom bi se primenom obezbedio najrealniji obračun amortizacije. Naziv sredstva dan određivanja stope br. Fer vrednost sredstva u obliku postrojenja i opreme obično je njegova tržišna vrednost utvrđena procenom. 10-11 toga da li ovaj standard izričito zahteva ili ne zahteva od privrednog subjekta da fer vrednosti nekretnina moraju utvrditi profesionalni kvalifikovani procenjivači.000. S obzirom na to da se kao investiciona nekretnina klasifikuje isto zemljište i građevinski objekti koji mogu biti pod delokrugom MRS 16 samo da im je namena drugačija.00 400.000.500.000. standardom se ne zahteva ali se podrazumeva da procenu nekretnina uradi profesionalni kvalifikovani procenjivač. sredstvo (u obliku nekretnine. Radi daljeg pojašnjenja da li se zahteva ili ne zahteva profesionalni kvalifikovani procenjivač ukazujemo na smernicu koju sadrži (I-40) Međunarodni računovodstveni standard . treba je obračunati kao promenu računovodstvene procene. Ako je fer vrednost utvrđena na neki raniji datum vrednuje se u visini te fer vrednosti umanjene za obračunatu amortizaciju (od datuma revalorizacije do datuma bilansa) i obračunate gubitke zbog obezvređenja (od datuma revalorizacije do datuma bilansa).000. Kamion 3.00 400.00 Primena modela revalorizacije za naknadno vrednovanje nekretnina. postrojenja ili opreme ne postoji tržišni dokaz njegove fer vrednosti ili se takvo sredstvo retko prodaje. Ako je takva promena metode amortizacije nužna.000.00 Broj punih meseci Iznos korišćenja u amortizacije tekućoj godini 2% 12 180. Može se desiti da i sadašnja knjigovodstvena vrednost skenera starog dve godine bude znatno iznad tržišne vrednosti novog i tehnički još boljeg skenera. Automobil Ukupno 023 stava.000.00 0.000. ali se od njega ne zahteva da utvrdi fer vrednost ulaganja u nekretnine na osnovu procene nezavisnog.RAČUNOVODSTVO. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Ne zahteva se da se za sva sredstva za koja se amortizacija obračunava primenjuje isti metod za obračun amortizacije (npr. glasnik RS”.000. Osnovica za obračun amortizacije 9. Prema MRS 16 fer vrednost zemljišta i zgrada po pravilu se utvrđuje procenom koju vrše profesionalni kvalifikovani procenjivači.00 3. za jednu mašinu se može primeniti metoda proporcionalnog otpisivanja. cene su mnogo više nego posle godinu ili dve. MRS 16 postavlja zahtev da se izvrši obelodanjivanje činjenice da u procenu nije bio uključen nezavisni procenitelj. Metode amortizacije koje se primenjuju treba preispitivati u redovnim vremenskim razmacima i ako postoji znatna promena očekivanog obima ekonomskih koristi od sredNabavna vrednost na R.000. privrednom subjektu se preporučuje. Nije izričito navedeno da takvu procenu moraju uraditi profesionalni kvalifikovani procenjivači. osim kao deo kontinuiranog poslovanja. stopa 10. MRS 16 ne pruža smernice ko treba da vrši procenu njihovih fer vrednosti.00 1.

mašine. što znači da MRS 16 ne zabranjuje revalorizaciju. Ova metoda se može primeniti kod sredstava kod kojih je moguće utvrditi nabavnu vrednost istovrsnog novog sredstva. Ako je ta promena dovela do znatnije razlike fer vrednosti u odnosu na njegovu knjigovodstvenu vrednost. Knjiženje izvršiti po oba načina predviđena MRS 16. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA nosne vrednosti ili ga vrednuje po njegovom amortizovanom trošku zamene.zemljište i zgrade (ako se privredni subjekt opredeli za ovu revalorizacionu grupu ne može imati revalorizacionu grupu zemljište). . To se radi da bi se izbeglo da se u finansijskim izveštajima u okviru jedne revalorizacione grupe nađu sredstva revalorizovana na različite datume. dopuštena su dva postupka. Metoda prinosne vrednosti podrazumeva utvrđivanje priliva i odliva gotovine po osnovu sredstva tokom njegovog veka upotrebe u privrednom subjektu.000. Ova metoda je pogodna za utvrđivanje fer vrednosti nekretnina koje se izdaju.00 Revalorizacijom je utvrđena nova knjigovodstvena vrednost postrojenja u iznosu od 180. Vrednosti 1. treba revalorizovati celokupnu revalorizacionu grupu kojoj to sredstvo pripada. Otpisana vrednost 3. br. četvrte ili pete godine. Primeri sredstava za koja ne postoji tržišni dokaz njihove fer vrednosti mogu biti: veliki tržni centri. ako se primenjuje model revalorizacije. Revalorizaciju treba raditi dovoljno često da knjigovodstveni iznos ne bi značajnije odstupao od iznosa fer vrednosti na datum bilansa.00 40. MRS 16 daje sledeći primer za te grupe: . postrojenja ili opreme) revalorizuje.vazdušna saobraćajna sredstva. Ako se pokaže da je u pitanju značajnije odstupanje uradio bi revalorizaciju i na datum bilansa.XIII RAČUNOVODSTVO. Učestalost revalorizovanja zavisi od promene fer vrednosti sredstva (u obliku nekretnine.motorna vozila. Sadašnja vrednost (knjigovodstvena neto vrednost) koje se revalorizuje. Iznosi 200. . Kod pojedinih sredstava promene mogu biti intenzivnije i češće u odnosu na neka druga sredstva. Nema smernica da li se. treba na datum svakog bilansa da vrši proveru da li su se stekli uslovi da revalorizuje sredstva. Kod sredstava gde su te promene ređe i manjeg intenziteta i kada nema inflacije dovoljno bi bilo revalorizaciju raditi svake treće. na primer upravne zgrade privrednog subjekta. Svaka od navedenih revalorizacionih grupa se može dalje raščlanjavati ili formirati neke nove. Ako je privredni subjekt revalorizaciju uradio na neki datum u toku obračunskog perioda. slične upotrebe u poslovanju privrednog subjekta i sredstva čije se tržišne cene slično menjaju. . vrši revalorizacija sredstva na dan njegovog rashodovanja ili prodaje. . postrojenja ili opreme) Primer: Knjigovodstvene vrednosti postrojenja pre revalorizacije su: Red.brodovi.000. pa privredni subjekt treba sam da prosudi kada je vreme da vrši revalorizaciju.000. velike upravne zgrade. Ako se privredni subjekt opredelio za model revalorizacije. Amortizovani trošak zamene se dobija kada se na procenjen trošak nabavke istovrsnog novog sredstva primeni procenjeni procenat ostatka vrednosti (neutrošene vrednosti) sredstva.nameštaj i oprema. na datum bilansa. Kada se neko sredstvo (u obliku nekretnine.00 160. Revalorizacija se može raditi na bilo koji datum u toku obračunskog perioda. . itd. Revalorizacione grupe objedinjuju sredstva slične vrste. priliv gotovine bi se procenio u visini izdataka za zakup koji bi privredni subjekt imao ukoliko bi morao da iznajmi takvu zgradu. Srazmerno se koriguju nabavna i otpisana vrednost sredstva tako da sadašnja vrednost (neto knjigovodstveni iznos sredstva) nakon revalorizacije bude jednaka njegovoj procenjenoj fer vrednosti: 102 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. . treba uraditi revalorizaciju tog sredstva. Nabavna vrednost 2. tj.00 dinara. Ako se ovom metodom utvrđuje fer vrednost.kancelarijska oprema. proizvodne hale u nerazvijenim područjima. .000. S obzirom da sredstva imaju nabavnu i otpisanu vrednost prilikom revalorizacije.zemljište. na kraju tog obračunskog perioda treba da obračuna amortizaciju za sredstva od dana revalorizacije do kraja obračunskog perioda i nakon toga treba da proveri da li dobijene knjigovodstvene vrednosti sredstava značajnije odstupaju od njihovih fer vrednosti koje bi se utvrdile na dan na koji sastavlja obračun. MRS 16 ne vrši kvantifikovanje „značajnijeg odstupanja”. MRS 16 ne daje smernice do kog nivoa razlikovanja navedene dve vrednosti ne treba raditi revalorizaciju. postrojenja posebne namene. 10-11 .

00 45.00 dinara) koja čini 80% nabavne vrednosti. Sadašnja vrednost (knjigovodstvena neto vrednost) Pre revalorizacije 200.000.00 Knjižiti +25.00 dinara : 80%.00 20.00 5.00 -40.00 Knjiženje revalorizacije: 0230 0239 330 Postrojenja i oprema Ispravka vrednosti postrojenja i opreme Revalorizacione rezerve -20.00 180.00 % 100 Posle revalorizacije 180. Sadašnja vrednost (knjigovodstvena neto vrednost) Pre revalorizacije 200. povećanje se direktno odobrava kapitalu.00 20.dalje: MRS 8) izvrši promena metoda za naknadno vrednovanje investicionih nekretnina.000. a pri prethodnoj revalorizaciji mu je smanjivana vrednost kada je knjižen nastanak rashoda po tom osnovu. Kada se knjigovodstvena vrednost sredstvu poveća. Na ovaj način sadašnja vrednost se svodi na procenjenu fer vrednost.000. Knjiženje revalorizacije sprovodi se na sledeći način: 0230 0239 330 Postrojenja i oprema Ispravka vrednosti postrojenja i opreme Revalorizacione rezerve 25.00 Knjižiti -20.00 0. Nabavna vrednost 2.000.000.RAČUNOVODSTVO. ako ranije u vezi sa tim sredstvom nije bilo formiranih revalorizacionih rezervi. a ukoliko iznos smanjenja premašuje ranije formirane revalorizacione rezerve. smanjenje se knjiži kao smanjenje ranije formiranih revalorizacionih rezervi.000.000. za iznos ranije priznatog rashoda priznaje se nastanak prihoda.00 100 180. U okviru postojeće analitike osnovnih sredstava na analitičkoj kartici sredstava se može evidentirati podatak o revalorizacionoj rezervi konkretnog sredstva (ne mora. Nabavna vrednost 2.Investicione nekretnine Investicione nekretnine se u skladu sa MRS 40 naknadno vrednuju primenom jednog od sledećih modela: . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000. glasnik RS”.000.MRS 8 Računovodstvene politike. analitička kartica nekog sredstva može biti analitička kartica za tri sintetička računa: za sintetički račun na kojem se evidentira nabavna vrednost te vrste sredstava.00 Nabavna vrednost se svodi na procenjenu fer vrednost a otpisana vrednost se svodi na nulu. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Preračun vrednosti po osnovu revalorizacije: Red. Vrednosti 1.00 S obzirom da je poznata sadašnja vrednost (180.000. Vrednosti 1. MRS 40 direktno ni jednom modelu ne daje prednost. Račun 024 .000.00 Kada se knjigovodstveni iznos sredstava poveća kao rezultat revalorizacije.00 +5.000. Uslov za izbor jedne od ove dve metode jeste da se metod primenjuje na sva sredstva koja su priznata kao investiciona nekretnina.000. br.000. sintetički račun na kojem se evidentira ispravka vrednosti te vrste sredstava i sintetički račun revalorizacionih rezervi).000.000.model nabavne vrednosti. Preračun vrednosti po osnovu revalorizacije: Red.000. kao revalorizaciona rezerva. Nakon toga izračunava se otpisana vrednost koja čini 20% nabavne vrednosti. Ovaj račun mora biti analitički raščlanjen na sredstva po osnovu kojih su ove rezerve stvorene. br.00 40.00 40.00 160.00 -40.000. br.000.000. MRS 40 dopušta da se u skladu sa (I-08) Međunarodni računovodstveni standard . Kada se knjigovodstveni iznos sredstava smanji kao rezultat revalorizacije. a za preostalo povećanje vrednosti sredstva formira se revalorizaciona rezerva. Otpisana vrednost 3.00 160. 77/2010 .000.00 % 100 20 80 Posle revalorizacije 225. ali se može reći da na indirektan način favorizuje model fer 103 .model fer vrednosti ili . postojati posebna analitička kartica za revalorizacionu rezervu. do nabavne vrednosti se dolazi na sledeći način: 180. promene računovodstvenih procena i greške („Sl.000. Otpisana vrednost 3. Uslov je da će ta promena metoda (koja je u stvari promena računovodstvene politike) dovesti do boljeg prikazivanja događaja ili poslovnih promena u finansijskim izveštajima. 10-11 razlika se priznaje kao rashod ili se priznaje u celosti kao rashod.000.

Nije dozvoljeno da se. ako ih privredni subjekt ima vrednuju modelom fer vrednosti. U ovakvim situacijama nekretnina se vrednuje korišćenjem modela nabavne vrednosti iz MRS 16. Zadatak je privrednog subjekta (odnosno procenitelja) da prepozna razlike u prirodi nekretnine. mestu ili uslovima vezanim za nekretninu. Ovakva situacija se može pojaviti u slučaju da se na tržištu nekretnina ne prodaju nekretnine koje su iste ili slične nekretnini privrednog društva. pa se odlučio da je daje u zakup ne koristi je za sopstvene potrebe jer namerava da je izdaje pod zakup. bilo da je izvršena promena načina upotrebe).ne obračunava se obezvređenje sredstva u skladu sa MRS 36. gde svaka strana deluje nezavisno.XIII RAČUNOVODSTVO. dok se ostale investicione nekretnine. dok njeno smanjenje predstavlja gubitak i priznaje se kao rashod u tom obračunskom periodu. niti buduće koristi od tih izdataka. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA vrednosti. proizvodna hala koju je privredni subjekt izgradio u nerazvijenoj opštini. privredni subjekt razmatra informacije koje dobija iz raznih izvora. To je situacija kod prvog naknadnog vrednovanja investicione nekretnine (bilo da je kupljeno ili napravljeno da bude investiciona nekretnina. Vrednovanje po fer vrednosti znači da se na datum svakog narednog bilansa može očekivati promena vrednosti investicione nekretnine. Naknadno vrednovanje po modelu fer vrednosti Ukoliko se odluči da investicione nekretnine nakon početnog priznavanja vrednuje po fer vrednosti. Ukoliko je privredni subjekt vrednovao investicionu nekretninu po fer vrednosti. . odnosno: . čak i u slučaju da su uporedive tržišne transakcije manje učestale. u ugovornim uslovima lizinga ili u drugim ugovorima vezanim za nekretnine. Naime. kada privredni subjekt ne može pouzdano da utvrdi fer vrednosti investicione nekretnine. morala bi se primenjivati sve do otuđenja sredstva ili do njegovog rashodovanja (ne bi. u MRS 40 izražena je sumnja da bi prelazak sa modela fer vrednosti na model nabavne vrednosti imao za rezultat bolje prikazivanje finansijskog položaja i finansijskog rezultata preduzeća. kada bi se birao procenitelj. čak i kada se promene uslovi (moguće je utvrditi fer vrednost) izvrši promena metode za vrednovanje. nakon njenog završetka privredni subjekt je zapao u finansijske teškoće i nije u mogućnosti da organizuje proizvodnju. U MRS 40 data su sledeća uputstva za utvrđivanje fer vrednosti: . ta vrednost treba da odražava aktuelno stanje i okolnosti na tržištu te nekretnine na datum bilansa. privredno društvo treba da sva svoja sredstva koja se svrstavaju kao investiciona nekretnina vrednuje po toj metodi.pri utvrđivanju fer vrednosti uzima se u obzir pretpostavka da se transakcija odvija između nepovezanih strana. hala je velika i u toj opštini nije bilo u skorije vreme prodaje takvih objekata). ono treba da nastavi sa korišćenjem te metode sve dok nekretninu ne otuđi (ili sve dok ta nekretnina ne postane nekretnina koju drži vlasnik ili dok ne počne da razvija tu nekretninu za naknadnu prodaju u okviru redovnog poslovanja). bio dozvoljen prelazak na model fer vrednosti). Ako bi se primenjivao model troška nabavke. na istoj lokaciji i pod sličnim uslovima. . Pri obračunavanju troškova amortizacije pretpostavljena rezidualna vrednost treba da bude nula. . dakle. treba voditi računa ne samo o tome da li ima formalno priznatu kvalifikaciju za procenjivanje i da je procenjivao slične nekretnine. Iz primene metode fer vrednosti proizilazi: . Ulaganja u tuđe nekretnine koje su klasifikovane kao investiciona nekretnina isključivo se vrednuju po modelu fer vrednosti. koji je profesionalno i stručno osposobljen i koji ima skorašnje iskustvo u vezi sa lokacijom i kategorijom ulaganja u nekretninu koja je predmet vrednovanja. priroda ili lokacija različiti (ili one koje su predmet liPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. a koje su predmet lizinga ili sličnih ugovora. tj.pri određivanju fer vrednosti ne uzimaju se u obzir budući kapitalni izdaci za razvoj ili poboljšanje stanja nekretnine.poželjno je.pri određivanju fer vrednosti ne vrši se umanjenje za troškove transakcija koje bi preduzeće imalo prilikom prodaje (ili neke druge vrste otuđenja).najbolji dokaz fer vrednosti obično su tekuće cene na aktivnom tržištu slične nekretnine. ili da tržišne cene postanu u manjoj meri trenutno raspoložive. . Postoji izuzetak od ovog pravila.tekuće cene na aktivnom tržištu za nekretnine čiji su uslovi. Ta vrednost bi trebalo da predstavlja najverovatniju cenu koja se može opravdano postići na tržištu na datum sastavljanja bilansa.odsustvo obračunavanja amortizacije i troškova amortizacije. Ne uzimaju se u obzir cene koje su bile pre datuma bilansa. . Ukoliko na tržištu nema ovakvih tekućih cena. prelazak sa metode troška nabavke na model fer vrednosti. 10-11 104 . ili kada alternativnu procenu fer vrednosti (izvedenu na bazi diskontovane projekcije novčanog toka) nije moguće sastaviti (npr. ili koje će nastupiti nakon njega. ali ne i obavezno da privredni subjekt utvrdi fer vrednost ulaganja u nekretninu na bazi procene nezavisnog procenitelja.ne obračunava se revalorizacija nekretnine i . . Dakle. Povećanje te vrednosti predstavlja dobitak i priznaje se kao prihod u tom obračun- skom periodu.fer vrednost investicione nekretnine je najčešće tržišna vrednost te nekretnine. Dakle. već i da li je slične nekretnine procenjivao u skorije vreme.

000.000.00 nja vrednosti nekretnina. postrojenja i opreme ukupan iznos ispravki vrednosti po osnovu amortizacijei za ukupan iznos gubitka zbog obezvređenja. U nekim slučajevima ugovor o kupoprodaji biološkog sredstva ili poljoprivrednog proizvoda može da bude štetan ugovor.MRS 41 Poljoprivreda („Sl. Ovo pravilo (vrednovanje po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje) ima i izuzetke. 77/2010 . Privredni subjekt ponekad sklapa ugovore o prodaji svojih bioloških sredstava ili poljoprivrednih proizvoda na neki budući dan (slučaj terminske prodaje). ali se iskazuju dobici ili gubici po osnovu promene fer vrednosti investicionih nekretnina.novije cene na manje aktivnim tržištima.planove diskontovanog toka gotovine od davanja u zakup nekretnine (s tim da su pri projektovanju budućeg toka gotovine uvažavani uslovi bilo kojeg postojećeg lizinga i ugovora.000. na kojem voljni kupac i voljni prodavac stupaju u neku transakciju. Pod izrazom „trenutno stanje” misli se na stanje na datum bilansa. U tom slučaju privredni subjekt (tj.00 dinara Na datum bilansa procenjena fer vrednost zgrade je: a) 11.00 nekretnina. na primer. Cene iz takvih ugovora nisu nužno relevantne za utvrđivanje njihovih fer vrednosti. 10-11 105 . potencijalne obaveze i potencijalna imovina. trenutnih iznosa tržišnih zakupnina sličnih nekretnina na istoj lokaciji i pod istim uslovima.000. kao i tekuće tržišne procene neizvesnosti iznosa i vremena toka gotovine). br. sa prilagođavanjima na način da se odraze sve promene u ekonomskim uslovima od dana kada se desila transakcija po tim cenama. ili stanje na dan kada se biološko sredstvo ili poljoprivredni proizvod početno uknjižava u poslovnim knjigama preduzeća. potencijalne obaveze i potencijalna imovina („Sl.dalje: MRS 37). jer fer vrednost treba da odražava trenutno stanje na tržištu. Radi lakšeg utvrđivanja fer vrednosti biološkog sredstva ili poljoprivrednih proizvoda preduzeće treba da ih grupiše prema njihovim značajnim osobinama. a sa ciljem postizanja najpouzdanije procene fer vrednosti u okviru veoma malog spektra pouzdanih procena fer vrednosti. na primer po starosti ili po kvalitetu.000. Množenjem njihovih količina sa tržišnim vrednostima dobila bi se njihova fer vrednost.000.00 nekretnine 682 Prihodi od usklađiva1. • moguće je da navedeni izvori informacija navedu na različite zaključke u vezi sa fer vrednošću ulaganja u nekretnine. Primenom ovog modela privredni subjekt će u Bilansu uspeha iskazati troškove amortizacije po osnovu investicione nekretnine.000. glasnik RS”. Imajući ovu napomenu u vidu.000. ne vrši se korekcija fer vrednosti biološkog sredstva ili poljoprivrednog proizvoda zbog postojanja nekog terminskog ugovora u kojem su cene drugačije od cena na datum bilansa ili datum uknjižavanja sredstva. Računi 021 i 025 .000. b) Knjiženje za promenu fer vrednosti na niže: 582 Obezvređenje 5. glasnik RS”. i .RAČUNOVODSTVO. muzne krave. junad. 77/2010 . postrojenja i opreme 024 Investicione 5. Naime. goveda mogu da se grupišu u sledeće grupe: telad.dalje: MRS 41).000. Knjigovodstvena vrednost zgrade je 10. privredni subjekt koji se opredeli za model troška nabavke vrednuje svoju investicionu nekretninu primenom modela troška nabavke iz MRS 16. prilagođene na način da odraze ove razlike. procenitelji) razmatra razloge ovih razlika. Vrednovanje bioloških sredstava reguliše (I-41) Međunarodni računovodstveni standard . U takvim situacijama MRS 37 se primenjuje na te ugovore. što nije slučaj kod primene metoda fer vrednosti.000. Preduzeće bira osobine koje odgovaraju osobinama koje se koriste na tržištu kao osnov za utvrđivanje cena. Povećanje fer vrednosti bioloških sredstava priznaje se kao prihod (račun 680). .000.00 dinara b) 5. Privredno društvo poseduje zgradu koja za njega predstavlja investicionu nekretninu. kod tog modela se ne obračunava amortizacija. Primer: 1.000.00 nekretnine Naknadno vrednovanje po modelu amortizovanog troška nabavke Nakon početnog priznavanja. Smanjenje fer vrednosti bioloških sredstava priznaje se kao rashod (račun 580).00 dinara a) Knjiženje za promenu fer vrednosti na više: 024 Investicione 1.MRS 37 Rezervisanja. odnosno vrednuje je po nabavnoj ceni umanjenoj za Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. itd. u smislu definicije iz (I-37) Međunarodni računovodstveni standard .Biološka sredstva Na datum bilansa biološka sredstva se vrednuju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje. br.000. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII zinga ili drugih ugovora).

U tim okolnostima. cena koja se kotira na tržištu predstavlja odgovarajući osnov za utvrđivanje njegove fer vrednosti. da bi se došlo do fer vrednosti bioloških sredstava). biološko sredstvo se meri po svojoj nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja. Ponekad na tržištu ne postoje cene za biološko sredstvo u stanju u kojem se nalazi (npr. Za utvrđivanje fer vrednosti bioloških sredstava privredni subjekt može da koristi informacije koje se odnose na kombinovana sredstva (npr. diskontovane po tekućoj tržišnoj stopi pre oporezivanja. troškove ponovnog sađenja drveća u šumskim zasadima nakon seče. naročito u slučaju: . drveće u šumskom zasadu). pod uslovom da se. rast u prvoj godini u ciklusu proizvodnje na plantaži neznatno povećava drvnu masu tih stabala). ako preduzeće ima pristup na dva aktivna tržišta... Ne uključuje. Pri utvrđivanju diskontne stope koriste se pretpostavke koje su u skladu sa pretpostavkama koje se koriste za procenu očekivanih tokova gotovine.cenu najnovije transakcije na tržištu.kada se ne očekuje da biološka transformacija značajno utiče na cenu (npr. Cena koštanja ponekad može da bude približna fer vrednosti... kao i pri procenjivanju očekivanih neto tokova gotovine. za utvrđivanje fer vrednosti preduzeće može da primenjuje: . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Ako postoji aktivno tržište za biološko sredstvo ili poljoprivredni proizvod. Prilikom ugovaranja cene. Moguće je da ne postoji odvojeno tržište za biološka sredstva koja su vezana za zemljište. Iz toga sledi da fer vrednost odražava mogućnost takvih promena. uz korekciju vrednosti koja odražava razlike u tim cenama i .reperne vrednosti u sektoru. Čim postane moguće da se vrednost takvog biološkog sredstva može pouzdano izmeriti. Sadašnje stanje biološkog sredstva isključuje svako povećanje vrednosti koje će se ostvariti po osnovu dodatne biološke transformacije i budućih aktivnosti privrednog subjekta. Privredni subjekt uzima u obzir razloge za postojanje tih razlika da bi došlo do najpouzdanije procene fer vrednosti u okviru relativno uskog raspona razumnih procena.. na primer. U nekim slučajevima ovi izvori informacija mogu da sugerišu drugačije zaključke u vezi sa fer vrednošću biološkog sredstva ili poljoprivrednog proizvoda. zasad voća tog godišta ne postoji na relevantnom tržištu). Biološka sredstva su često fizički vezana za zemljište (npr. Privredni subjekt ovo uzima u obzir prilikom utvrđivanja odgovarajuće diskontne stope koja će se primeniti. Međutim.MRS 2 Zalihe („Sl. . ali da postoji aktivno tržište za kombinovana sredstva. ono primenjuje cenu koja se kotira na tržištu koje je za njega najznačajnije (npr. kao što su one koje se odnose na unapređenje buduće biološke transformacije. Polazna pretpostavka je da fer vrednost biološkog sredstva može pouzdano da se izmeri. odnosno za biološka sredstva. 10-11 106 .dalje: MRS 2). u paketu. MRS 16 i MRS 36. za utvrđivanje fer vrednosti privredni subjekt primenjuje sadašnju vrednost neto tokova gotovine koju očekuje da će ostvariti od tog sredstva. vrednost stoke koja je izražena po kilogramu mesa. ekonomske okolnosti nisu u značajnoj meri promenile. Privredni subjekt ne uključuje sve tokove gotovine u vezi sa finansiranjem sredstava. privredni subjekt ugrađuje očekivanja u vezi sa mogućim promenama tokova gotovine. kao što je vrednost voćnjaka izražena po hektaru.tržišne cene za slična sredstva. ta pretpostavka može da se obori prilikom početnog priznavanja biološkog sredstva. oporezivanjem ili ponovnim stvaranjem bioloških sredstava nakon žetve. umanjenoj za ukupno obračunatu amortizaciju i ukupne gubitke zbog obezvređenja. umanjenoj za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja. za koje cene na tržištu nisu utvrđene ili vrednosti nisu dostupne i za koje su alternativni postupci procene fer vrednosti očigledno nepouzdani. male promene na sadnicama voća ako su one zasađene neposredno pre datuma bilansa) ili . neobrađeno zemljište i melioraciju zemljišta.XIII RAČUNOVODSTVO. Pretpostavka da se fer vrednosti bioloških sredstava mogu uvek realno izmeriti može da se obori isključivo prilikom početnog priznavanja biološkog sredstva. voljnih i međusobno suočenih kupaca i prodavaca uzima se u obzir mogućnost promena tokova go- tovine. privredni subjekt to sredstvo meri po njegovoj fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove njegove prodaje na mestu uzgajanja. Privredni subjekt koji je prethodno izmerio biološko sredstvo po njegovoj fer vrednosti.kada je došlo do manje biološke transformacije od nastanka početnih troškova (npr. u tom slučaju bi primenilo onu cenu koja važi na tržištu na kojem preduzeće očekuje da će vršiti prodaju svojih bioloških sredstava i poljoprivrednih proizvoda). fer vrednost neobrađenog zemljišta i melioracije može da se oduzme od fer vrednosti kombinovanih sredstava. Ako preduzeće ima pristup različitim aktivnim tržištima. itd. bilo u očekivane tokove gotovine bilo u diskontnu stopu ili u neku kombinaciju te dve vrednosti. br. Ako aktivno tržište ne postoji. 77/2010 . Cilj izračunavanja sadašnje vrednosti očekivanih neto tokova gotovine je da se utvrdi fer vrednost biološkog sredstva na sadašnjem mestu i u sadašnjem stanju. kako bi se izbegla situacija da neke pretpostavke budu dvaput uzete u obzir ili ignorisane. U takvom slučaju. nastavlja da meri Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. u transakciji između dobro obaveštenih. žetve i prodaje. u periodu između datuma transakcije i datuma bilansa. glasnik RS”. U tom slučaju pri utvrđivanju nabavne cene ili cene koštanja uzima se u obzir (I-02) Međunarodni računovodstveni standard . Shodno tome.

000.00 dinara Na datum bilansa procenjena vrednost šume umanjena za procenjene troškove prodaje je: a) 155. a ne kao prihod. ulaganja izvršena u taj objekat može računovodstveno obuhvatiti na računu 029.Ostala sredstva iz grupe 02 Prethodno date napomene za vrednovanje sredstava u okviru grupe 02 odnose se i na naknadno vrednovanje sredstava koja se obuhvataju na računima 026.dalje: MRS 31).četinarske šume 680 Prihodi od usklađivanja vrednosti bioloških sredstava 5.učešće u zajedničkom ulaganju.000. U slučaju da se vrednovanje vrši po fer vrednosti postupak vrednovanja je u delokrugu MRS 39. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII biološko sredstvo po njegovoj fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja. br. 027. niti ono obezbeđuje dodatni period korišćenja objekta bez plaćanja zakupnine) i ukoliko taj objekat preduzeće (zakupac) ne daje dalje u podzakup.četinarske šume 10.Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica Učešće u kapitalu zavisnih pravnih lica vrednuje se primenom metode nabavne vrednosti. Ukoliko pridruženo društvo u svom kapitalu ima revalorizacionu rezervu pravno lice vlasnik njegovog kapitala mora u svoj pasivi imati srazmeran pripadajući deo tih rezervi.000. Ovaj standard zahteva da se naknadno vrednovanje u pojedinačnim finansijskim izveštajima učesnika u zajedničkom ulaganju vrši na način propisan MRS 27 (metodom nabavne vrednosti ili po fer vrednosti). što reguliše (I-39) Međunarodni računovodstveni standard .000. Privredno društvo ima šumu čija je knjigovodstvena vrednost 150. povećanje te vrednosti se knjiži kao povećanje revalorizacione rezerve. glasnik RS”.00 Račun 030 . 10-11 Račun 032 .000.00 Računi 026. 028 i 029. 028 i 029 .000. koji zahteva vrednovanje po fer vrednosti ako ona može da se utvrdi. U okviru prikaza vrednovanja sredstava koja se iskazuju na računu 032 ukazaćemo na proceduru vrednovanja po fer vrednosti ovakve vrste sredstava. Ukoliko bi vrednovanje bilo po fer vrednosti. sem obezvređenja po osnovu oštećenja usled više sile 0210 Šume i višegodišnji zasadi .00 dinara a) Knjiženje za vrednovanje po fer vrednosti umanjenoj a procenjene troškove prodaje: 0210 Šume i višegodišnji zasadi . U nastavku se daje kratka napomena za knjiženja na računu 029: ukoliko privredni subjekt investira u objekat (ili zemljište) uzet u zakup a takvim ulaganjem ne stiče dodatna prava na korišćenje objekta (ne umanjuje mu se zakupnina. glasnik RS”. br.00 5. 77/2010 . Primer vrednovanja šuma: 1.Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica i druge hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Ukoliko je u pitanju učešće u kapitalu ostalih pravnih lica moguće je da se radi o dve vrste učešća: .Učešća u kapitalu ostalih povezanih pravnih lica Učešće u kapitalu pridruženih društava vrednuje se primenom metode učešća. čije je naknadno vrednovanje u delokrugu (I-31) Međunarodni računovodstveni standard . sve do njegovog otuđenja. a ako ne može. Smanjenje bi se knjižilo kao rashod ako nema formirane revalorizacione rezerve a ukidanje rezerve se vrši uz priznavanje prihoda kada se ulaganje proda. vrednovanje bi se vršilo po nabavnoj vrednosti.MRS 31 Učešća u zajedničkim poduhvatima („Sl. 027.(I-28) Međunarodni računovodstveni standard . U ovakvim slučajevima nije dozvoljen prelazak na vrednovanje po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja. Ukoliko izveštajni subjekt ne sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje učešće u kapitalu vrednuje primenom metode 107 . Nje dozvoljeno naknadno vrednovanje primenom metode učešća. uz obračunavanje amortizacije (amortizacija se obračunava u periodu trajanja zakupa ili u periodu veka upotrebe izvršenog ulaganja. 77/2010 . br.dalje MRS 28) reguliše i situacije u kojima je moguće ulaganje vrednovati kao ulaganje raspoloživo za prodaju. ako je taj rok kraći od trajanja zakupa).00 10. 77/2010 . U slučaju da pravno lice sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje učešće u kapitalu na računu 031 obračunava metodom nabavne vrednosti. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.RAČUNOVODSTVO.MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje („Sl. b) Za vrednovanje po fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje: 5800 Obezvređenje bioloških sredstava.MRS 28 Investicije u pridružene entitete („Sl. Račun 031 .000. Povećanje se priznaje kao prihod a smanjenje kao rashod. glasnik RS”.00 dinara b) 140.dalje: MRS 39). a u konsolidovanim finansijskim izveštajima primenom metode učešća. U vezi sa naknadnim vrednovanjem stanja na računu 028 važe i napomene o zastarelosti potraživanja na koje se ukazuje u okviru vrednovanja potraživanja iz Klase 2.

smanjenje cena nafte za sredstva zajma proizvođačima nafte. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. U takvim okolnostima privredni subjekt koristi svoje iskustvo i prosuđivanje da prilagodi objektivne podatke grupi finansijskih sredstava da bi oni odrazili aktuelne okolnosti (što reguliše paragraf AG89.XIII RAČUNOVODSTVO. .nastupio je trend naplate po osnovu sredstva (ili portfelja sredstava) koji ukazuje da se celokupna nominalna vrednost tog sredstva (ili portfelja sredstava) neće naplatiti objektivni podaci ukazuju da postoji merljivo smanjenje budućih tokova gotovine od grupe finansijskih sredstava nakon početnog priznavanja tih sredstava. Iznos uložen u finansijsko sredstvo se može povratiti: .naplatom prihoda po osnovu njega (na primer dividendi ako su u pitanju akcije). Sledeće informacije mogu poslužiti kao objektivni dokaz da je finansijsko sredstvo ili grupa sredstava obezvređena ili nenaplativa: .učešća u kapitalu drugih pravnih lica. tržišnom. povećan broj odloženih isplata ili povećan broj zajmo- primaca sa kreditnim karticama koji su dostigli svoja ograničenja kredita i isplaćuju minimalni mesečni iznos) ili .emitent (ili dužnik) je u značajnim finansijskim teškoćama.štetne promene platežne moći zajmoprimca u grupi (na primer. ili . Sem navedenih događaja.visoka je verovatnoća bankrotstva ili druge finansijske reorganizacije emitenta. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA učešća. moguće je da zajmodavac bude u finansijskim teškoćama a ne postoji dovoljno dostupnih podataka iz prošlosti koji se odnose na slične zajmodavce.njegovom prodajom ili . Na primer. mada smanjenje ne može još uvek da se utvrdi za pojedinačna finansijska sredstva u grupi uključujući i . Finansijsko sredstvo je obezvređeno ako je iskazano u iznosu koji je iznad njegove procenjene vrednosti koja se može povratiti. Ne priznaju se gubici za koje se očekuje da će nastati kao rezultat budućih događaja. s tim da po osnovu tog učešća ne postoji kontrola niti značajan uticaj na njih. povećanje stepena nezaposlenosti zajmoprimca u toj geografskoj oblasti. ekonomskom ili pravnom okruženju u kome emitent posluje i označava da se troškovi ulaganja u instrumente kapitala ne mogu povratiti. Naknadno vrednovanje finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju se vrši po njihovim fer vrednostima. iako se i dalje nastavlja sa priznavanjem sredstva.uzimanje garancije od zajmoprimca zbog ekonomskih ili pravnih razloga u vezi sa finansijskim teškoćama zajmoprimca. ili nastaju druge greške u ispunjavanju ugovora. umanjena za bilo koji gubitak zbog obezvređenja tog sredstva koji je prethodno priznat u neto dobitku ili gubitku. koje se inače u drugim okolnostima ne bi uzimale. . bez obzira koliko verovatni bili. Iz ovoga proizlazi da finansijsko sredstvo ne mora obavezno biti obezvređeno ako mu je opala fer vrednost. Iznos gubitka koji se uklanja iz sopstvenog kapitala i iskazuje kao rashod je razlika između njegove vrednosti sticanja (neto razlika od bilo koje ponovne isplate glavnice i nastale amortizacije) i tekuće fer vrednosti (za instrumente kapitala) ili vrednosti koja se može povratiti (za instrumente duga). objektivni dokaz o obezvređenju ulaganja u instrumente kapitala predstavljaju i informacije o značajnim promenama sa štetnim uticajima koje su se odigrale u tehnološkom. Ukoliko je smanjenje fer vrednosti finansijskog sredstva raspoloživog za prodaju priznato kao rezerva u okviru kapitala i kada postoji objektivni dokaz njegove obezvređenosti akumulirani gubitak koji je priznat direktno u okviru kapitala (kao negativna rezerva) uklanja se iz kapitala (prestaje se sa njegovim priznavanjem) i priznaje se kao rashod. Vrednost instrumenta duga koja se može povratiti. Značajan ili dugotrajan pad fer vrednosti ulaganja u instrument kapitala ispod cene je takođe značajan dokaz obezvređenosti instrumenta. Privredni subjekt procenjuje na svaki datum bilansa da li postoje objektivni dokazi da su finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava obezvređeni.ugovori se krše. U slučaju da nije moguće utvrditi fer vrednost vrednuju se po trošku nabavke umanjenom za eventualne gubitke zbog obezvređenja (ovo važi i za udele ako je učešće u tom obliku). Dodatka A MRS 39). smanjenje cena nekretnina za hipoteke u relevantnoj oblasti. . koji je ponovo meren radi utvrđivanja fer vrednosti je sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine diskontovanih po tekućoj tržišnoj kamatnoj stopi za slično finansijsko sredstvo. kasni se sa isplatom kamate ili glavnice. Naime. U pojedinim slučajevima objektivni dokazi korišćeni za procenu iznosa gubitka zbog obezvređenja finansijskog sredstva mogu postati ograničeni ili više ne mogu biti u potpunosti relevantni za aktuelne okolnosti.nacionalni ili lokalni ekonomski uslovi koji su u vezi sa izmirivanjem obaveza za sredstvo u grupi (na primer. 10-11 108 . Promene fer vrednosti priznaju se kao promena stavke kapitala (revalorizacione rezerve) a ukoliko je utvrđeno obezvređenje sredstava i ukoliko za njih nema formirane pozitivne revalorizacione rezerve (ili nema dovoljno formirane rezerve) priznaje se nastanak rashoda. ili štetne promene u industrijskim uslovima koji utiču na zajmoprimaoce u grupi). Ukoliko se učešće u zajedničkom ulaganju vrednuju u skladu sa MRS 39 ono se tretira kao finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju. moguće je da će njegovom vlasniku po osnovu njega priticati značajni prihodi (u obliku dividendi). .

Procenjeno je da akcije nisu obezvređene. 5.00 dinara je smanjena berzanska cena akcija raspoloživih za prodaju.00 din po osnovu akcija raspoloživih za prodaju.000.00 Za primljenu dividendu: 2410 669 Tekući (poslovni) računi Ostali poslovni prihodi 6.000.000.00 dinara je povećana berzanska cena akcija. Zbog toga MRS 39 zahteva da se smanjenje berzanske cene prvo proknjiži kao negativna rezerva u okviru kapitala.00 20. već negativna revalorizaciona rezerva. 10-11 109 .sa ove tačke gledišta sredstvo bi bilo obezvređeno.00 Knjiženje promene fer vrednosti: 0321 332 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju Nerealizovani dobici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 20.00 10.000. Akcije su plaćene sa tekućeg (poslovnog) računa.00 dinara po akciji. Primer 1: 1.000. recimo na berzi .00 6. 3. Može se desiti da opadne berzanska cena sredstvu ali da po osnovu njega vlasniku pritiče značajna dividenda.00 dinara Novac je uplaćen na tekući (poslovni) račun preduzeća. već kao povećanje rezerve u okviru kapitala. da li treba ukinuti tu negativnu rezervu. Knjigovodstveno evidentiranje kupovine: 0321 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 2410 Tekući (poslovni) računi 200.00 Napomena: S obzirom da je fer vrednost akcija manja od njihove dotadašnje knjigovodstvene vrednosti knjigovodstvena vrednost je smanjena uz smanjenje ranije formirane revalorizacione rezerve.000.000. 2. tj.000.00 dinara je povećana berzanska cena akcija. Preduzeću je na tekući (poslovni) račun uplaćena dividenda u iznosu od 6.00 200.000.000. Na datum narednog bilansa za 30. a taj porast se može objektivno povezati sa događajem koji je nastao nakon što je gubitak priznat kao rashod.00 dinara b) 180. Na ovom mestu ćemo ukazati zašto se prema MRS 39 smanjenje berzanske cene neke hartije od vrednosti ne proglašava automatski za njegovo obezvređenje i zašto se to smanjenje ne knjiži odmah kao rashod. pa po tom osnovu sredstvo ne bi bilo obezvređeno. 4. Na berzi su prodate akcije (koje su bile raspoložive za prodaju) za: a) 220. Na datum narednog bilansa za 6.00 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Gubici zbog obezvređenja koji su u vezi sa ulaganjem u instrument kapitala koji je klasifikovan kao finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju priznati kao rashod u Bilansu uspeha u nekom budućem obračunskom periodu se ne poništava priznavanjem prihoda.000. Za promenu fer vrednosti: 332 333 0321 Nerealizovani dobici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 20.000.radilo bi se o prihodima od dividende ili kamate i po osnovu njegove konačne prodaje. Ukoliko u periodu koji sledi poraste fer vrednost ili vrednost koja se može povratiti dužničkog instrumenta klasifikovanog kao finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju. a ono može da se povrati ili prodajom sredstva. 6. Privredno društvo je radi ulaganja novca na berzi kupilo 100 akcija po ceni od 2. već kao negativna rezerva u okviru kapitala: sredstvo je obezvređeno ako ulaganje izvršeno u njega ne može da se povrati.RAČUNOVODSTVO.000. Na datum bilansa za 20. Kupljene akcije se računovodstveno tretiraju kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju. S obzirom da akcije nisu obezvređene za razliku nije priznat rashod.000. on se ukida priznavanjem prihoda u tekućem Bilansu uspeha. pa da se tek potom proveri da li je sredstvo obezvređeno. ili prihodima koji nastaju po osnovu tog sredstva .00 30.000.

000.000. Kupljene akcije se računovodstveno tretiraju kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju.00 20. 110 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 20.000.000. 10-11 .000.000.00 dinara Za troškove pribavljanja plaćeno je sa tekućeg (poslovnog) računa berzanskom posredniku 1.000.000. Privredno društvo je radi ulaganja novca na berzi kupilo 100 akcija po ceni od 2.000.00 dinara a nominalna vrednost 100. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Promena fer vrednosti: 0321 333 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 6.po osnovu toga što je za obveznice platio vrednost manju od njihove nominalne vrednosti.000.00 Za prodaju ulaganja: 202 572 Kupci u zemlji Gubici po osnovu prodaje učešća u kapitalu i hartija od vrednosti 0321 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 333 Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 180.00 4. Primer vrednovanja po amortizovanom trošku (ceni): Privredno društvo je početkom godine kupilo obveznice sa rokom dospeća od 2 godine. 2.00 dinara odnosi na njihovo obezvređenje.00 dinara Kamata po obveznicama je 10% na godišnjem nivou i plaća se na kraju godine. Knjiženje za kupovinu akcija: 0321 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 2410 Tekući (poslovni) računi 200.00 Računi 033. U navedenom primeru privredno društvo kupac obveznice imaće zaradu po dva osnova: .000.000. ukoliko se radi o finansijskim sredstvima (a radi se o finansijski sredstvima ukoliko će njihova naplata rezultirati prijemom gotovine ili gotovinskih ekvivalenata) vrši se po amortizovanoj ceni uz korišćenje efektivne kamatne stope. 034. 035 i 038 .000.00 20.00 dinara je smanjena berzanska cena akcija.00 200. Akcije su plaćene sa tekućeg (poslovnog) računa.00 8.000.000.00 Knjiženje za promenu fer vrednosti: 333 Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 0321 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 20.00 196.00 Primer 2: 1.00 Promena fer vrednosti: 0321 333 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 8.000.XIII RAČUNOVODSTVO.00 4.Dugoročni finansijski plasmani Vrednovanje ovih sredstava.000.000. Procenjeno je da se od navedenog smanjenja fer vrednosti akcija 8.000.000.000.200. Nabavna vrednost obveznica je bila 96.po osnovu kamate i .00 dinara po akciji. Na datum bilansa za 20.00 196.00 Knjiženje koje se sprovodi za prodaju ulaganja: 202 Kupci u zemlji 0321 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 672 Dobici od prodaje učešća u kapitalu i dugoročnih hartija od vrednosti 333 Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 220.00 6.

2. 10-11 Knjiženje ukidanja dela obezvređenja: 0390 111 .00 4.): U slučaju da je neko od finansijskih sredstava koje se vodi na ovim računima nominirano u stranoj valuti vrši se na datum bilansa preračun na kurs koji važi na taj dan. 3. .000. Red. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.Ispravka vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana Finansijsko sredstvo je obezvređeno ako je iskazano u iznosu koji je iznad njegove procenjene vrednosti koja se može povratiti. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Obračun vrednosti na dan nabavke: Red. 7.00 1. kasni se sa isplatom kamate ili glavnice. Pozicija Plaćeni iznos Transakcioni troškovi Nabavna vrednost obveznica (1+2) Nominalna vrednost obveznica Iznos koji će biti amortizovan do dana dospeća (4-1) Iznos transakcionih troškova koji treba da bude amortizovan do dana dospeća (2) Pozicija Plaćeni iznos Transakcioni troškovi Nabavna vrednost obveznica (1+2) Nominalna vrednost obveznica Amortizacioni iznos za tekuću godinu Amortizovani deo transakcionih troškova Knjigovodstvena vrednost obveznica (3+5-6) Iznos 96.000. 1.000.00 Obračun vrednosti na datum bilansa (31. Kod matičnog društva knjigovodstvena vrednost učešća je 100.00 finansijskih plasmana i drugih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 0390 Ispravka vrednosti učešća 15.200.visoka je verovatnoća bankrotstva ili druge finansijske reorganizacije emitenta. 3. Račun 037 . . Ukoliko bilo koji takav dokaz postoji.izvesno je aktiviranje garancija datih od strane zajmodavca zajmoprimcu. 4.200. već se ostvarena razlika iskazuje u okviru stavki kapitala (emisione premije ili neraspoređene dobiti).200. . paragrafom 66.000.000.000.000. 5.200.00 2.000. 5. privredni subjekt vrši procenu vrednosti tog sredstva ili grupe sredstava koja se mogu povratiti i priznaje gubitak zbog obezvređenja u skladu sa paragrafima 63 .nestanak aktivnog tržišta za to finansijsko sredstvo zbog finansijskih teškoća.65.RAČUNOVODSTVO. Privredni subjekt procenjuje na svaki datum bilansa da li postoje objektivni dokazi za obezvređenje finansijskog sredstva ili grupe sredstava. ili .00 u kapitalu zavisnih pravnih lica Ispravka vrednosti učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica 683 Prihodi od usklađivanja vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 5.600.000.Otkupljene sopstvene akcije i otkupljeni sopstveni udeli Otkupljene sopstvene akcije i otkupljeni sopstveni udeli vrednuju se u visini njihove nominalne vrednosti.00 1.70.00 97.000. 4.12.000. br.00 1.00 dinara Na sledeći datum bilansa utvrđena je nadoknadiva vrednost u iznosu od 90.00 dinara.00 600. ili paragrafom 67 .000.000.00 dinara. Primenom MRS 36 utvrđena je nadoknadiva vrednost ovog učešća u iznosu od 85.00 98. 1. 2.00 Račun 039 .00 Iznos 96. Sledeće informacije mogu poslužiti kao objektivni dokaz da je finansijsko sredstvo ili grupa sredstava obezvređena ili nenaplativa: . . 6.200.emitent je u značajnim finansijskim teškoćama.00 100. Pri otkupu ili prodaji sopstvenih akcija ili udela ne sme se iskazati prihod ni rashod. 6. Knjigovodstvena evidencija obezvređenja: 583 Obezvređenje dugoročnih 15. ili nastaju druge greške u ispunjavanju ugovora. ovog standarda za finansijska sredstva raspoloživa za prodaju.00 5. za finansijska sredstva koja se vrednuju po knjigovodstvenoj vrednosti.nastupio je trend naplate po osnovu sredstva koji ukazuje da se celokupna nominalna vrednost portfelja tog sredstva neće naplatiti.00 100.ugovori se ne krše. MRS 39 za finansijska sredstva iskazana po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. br. Primeri: Zavisno društvo posluje sa gubitkom.00 97.

Nakon prikaza sadržine cene koštanja i neto prodajne vrednosti ukazaćemo na vrednost po kojoj se u Bilansu stanja priznaju sredstva koja se grade po osnovu tzv. troškovi prerade. Pouzdanost ove metode zavisi od toga da li je struktura sredstava prodatih tokom perioda jednaka strukturi sredstava (zaliha) koja su bila raspoloživa za prodaju tokom perioda. pored troškova materijala za izradu (koji se vrednuju po stvarnoj nabavnoj vrednosti). U skladu sa MRS 41.vrednovanje postojećih zaliha na datum bilansa . ili na drugi način dobijen). uslovi za primenu ove metode su da se zalihe: sastoje od velikog broja izmenjivih stavki.neto prodajnoj ceni ako je ona niža od cene koštanja.po neto prodajnoj ceni. te za usluge koje su obavljene za posebne projekte. Opšte varijabilne troškove čine. U slučaju da se poljoprivredni proizvodi dalje prerađuju u preduzeću ova vrednost predstavlja njihovu nabavnu vrednost na dan predaje na dalju preradu i dalje vrednovanje se vrši primenom odredbi MRS 2. postavlja se pitanje po kojoj ceni obračunati izlaz sa zaliha. treba za svaki maloprodajni objekat računati prosečnu stopu razlike u ceni. nabavljaju po različitim cenama.prosečna ponderisana cena.neuobičajen iznos otpadnog materijala za izradu. Cena koštanja obuhvata troškove materijala za izradu i troškove konverzije (troškovi prerade). razlike u ceni sadržane u vrednosti prodate robe. već se odmah tretiraju kao rashod perioda u kojem su nastali: . tj. . Prema ovom standardu. čine: troškovi amortizacije. poreza na imovinu. troškovi pogonske energije. zakupa i sl. tj.MRS 11 Ugovori o izgradnji („Sl.dalje: MRS 11).zalihe koje se zateknu na datum bilansa treba vrednovati po njihovoj: . ukoliko preduzeće ima više maloprodajnih objekata. ishrane zaposlenih. troškovi nepotrebnog rada. Ne radi se o fer vrednosti utvrđenoj na datum bilansa već na dan kada je poljoprivredni proizvod ubran (požnjeven. kao što je rečeno. troškovi energije za grejanje. već.postoje troškovi koji se ne uključuju u vrednost zaliha. glasnik RS”.specifična identifikacija .koristi se za zalihe koje obično nisu razmenljive. poljoprivredni proizvodi ubrani (požnjeveni) vrednuju se po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje u momentu ubiranja. 77/2010 . važno je ispoštovati odredbe relevantnih standarda za vrednovanje izlaza sa zaliha po osnovu njihovog trošenja (materijal i nedovršena proizvodnja) ili prodaje (gotovi proizvodi i roba) .ceni koštanja ili . poluproizvoda i gotovih proizvoda vrednuju se po: .s obzirom da se zalihe. rashod koji se knjiži u toku perioda iskazan je po prodajnim a ne po nabavnim vrednostima. za proizvode ili usluge koji su proizvedeni i odvojeni za posebne projekte. Zalihe poljoprivrednih proizvoda se na datum bilansa vrednuju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje. Pri proizvodnji gotovih proizvoda (i nedovršenih proizvoda). IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA KLASA 1: ZALIHE I STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI Za vrednovanje zaliha na kraju godine. Opšte fiksne troškove.prva ulazna = prva izlazna (FIFO). 10-11 112 .nabavnoj vrednosti (materijal i roba) ili ceni koštanja (gotovi proizvodi i nedovršena proizvodnja) ili . opšti fiksni i opšti varijabilni troškovi koji se mogu pripisati toj konverziji (preradi). pa smisao obaveznosti korišćenja Klase 9 za privredne subjekte koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom ne treba. u obezbeđenju podataka o troškovima i učincima neophodnih menadžmentu privrednog subjekta. zarade režije u proizvodnji. na primer. Troškovi koji se ne uključuju u vrednost zaliha . čije priznavanje i vrednovanje reguliše (I-11) Međunarodni računovodstveni standard . Po osnovu kasnijih promena fer vrednosti ne vrši se priznavanje ni prihoda ni rashoda. Ove troškove čine troškovi direktnih zarada. ugovora o izgradnji. Navedena vrednost poljoprivrednih proizvoda se može utvrditi i bez postojanja obračuna troškova i učinaka. br. .iznosi prekomernog trošenja materijala Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Da bi ova metoda bila pouzdanija. prvenstveno. osiguranja. tražiti u obezbeđenju podataka o bilansnoj vrednosti zaliha proizvedenih poljoprivrednih proizvoda. uglavnom. S obzirom da se roba evidentira po prodajnim cenama. imaju slične marže i nepraktično je koristiti druge metode. MRS 2 dopušta upotrebu tri metode („formule”): . . nastaju i troškovi konverzije. uglavnom. održavanja. ili čak i po grupama roba. ili neuobičajen iznos drugih proizvodnih troškova . Vrednovanje izlaza sa zaliha vrši se primenom više metoda. Naknadno vrednovanje zaliha proizvodnje. poluproizvoda i gotovih proizvoda U skladu sa MRS 2 na datum bilansa zalihe proizvodnje. Pored navedenih metoda dopuštena je i upotreba metode prodaje na malo. a po potrebi ona se može u okviru jednog maloprodajnog objekta računati i po prodajnim odeljenjima. ako je ona niža. To korigovanje se vrši primenom na prodajnu vrednost prodate robe prosečne stope razlike u ceni. uz uslov da se njenom primenom dobijaju rezultati (visina zaliha i visina troškova nastalih prodajom zaliha) približni prethodno navedenim metodama. osim pravilnog početnog vrednovanja. Zbog toga se najkasnije na datum bilansa mora izvršiti korigovanje ovog iznosa naniže i to za iznos marže.XIII RAČUNOVODSTVO. kao što je to slučaj sa biološkim sredstvima.

Prema ovom standardu. ukoliko se radi o skladištenju poluproizvoda u hladnjači (npr.00 dinara po jednom komadu. osim ako su ti troškovi neophodni u proizvodnom postupku pre dalje faze proizvodnje. naravno.000 komada proizvoda „A”.00 din/kom. U drugom obračunskom periodu. fiksni troškovi po jedinici proizvoda bi bili 0.000 kom proizvoda „A”. U proizvodnji kod koje se istovremeno proizvodi više glavnih proizvoda. dalje. računovodstva i sličnih delatnosti ne bi činili troškove proizvoda.00 dinara : 120.00 dinara). Primera radi. tj.000. nelogično. a u drugom obračunskom periodu 5. u cenu koštanja. Ovo bi bili primeri kada je stvarna proizvodnja ispod normalnog korišćenja kapaciteta.000. Da li će baš svih 80. u zalihama bi trebalo ostaviti 120.00 dinara.000 komada istog proizvoda (dakle.00 dinara) prema ovom standardu tretirao bi se kao rashod perioda. pa ni troškove materijala za izradu. tj.bilansnoj vrednosti zaliha ovog proizvoda uključilo bi se fiksnih troškova u iznosu od 40. recimo.00 dinara fiksnih troškova (80.00 dinara (80. jer su to troškovi koji se odnose na prodate proizvode. Napomena: Preduzeće navedene troškove može uključivati u cenu koštanja koju koristi menadžment preduzeća za svoje potrebe (sem za bilansiranje zaliha).00 dinara To. o zaradama koje su isplaćene po osnovu čekanja na posao. a prodata je polovina proizvedene količine u krajnjoj . tj.troškovi skladištenja. Raspored fiksnih troškova Raspored fiksnih troškova na proizvode vrši se na osnovu normalnog kapaciteta proizvodnje. gde na jedinicu proizvoda otpada 1. troškovi zarada iza kojih ne stoji odgovarajući učinak takođe se ne mogu uključiti u troškove proizvoda. tj. na primer. bez obzira na stepen korišćenja kapaciteta. Radi se. MRS 2 je predvideo i slučaj neuobičajeno visoke proizvodnje.000.bez iskazivanja potencijalnih Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.troškovi prodaje . Primera radi. raspored fiksnih troškova na jedinicu proizvoda se temelji na normalnom kapacitetu proizvodnje. troškovi amortizacije njihove opreme. na jedinicu proizvoda otpada uvek isti iznos fiksnih troškova (u našem primeru 1. četiri puta manje).000 komada proizvoda „A”.000 kom.25 dinara fiksnih troškova po jednom komadu.ne čine troškove proizvoda.00 dinara). ne može prihvatiti. Očigledno je da se ovakav postupak raspodele fiksnih troškova po jedinici proizvoda. Raspored varijabilnih troškova Varijabilni opšti troškovi se raspoređuju na jedinicu proizvoda na bazi stvarne upotrebe kapaciteta. imamo dva obračunska perioda u kojima je proizvođena samo jedna vrsta proizvoda: neka su u oba obračunska perioda fiksni troškovi 100. Prostim deljenjem iznosa fiksnih troškova sa proizvedenim količinama za prvi obračunski period dobili bismo 1.).00 dinara) tretirao bi se prema ovom standardu kao rashod perioda. poštujući princip opreznosti (koji nalaže da se zalihe vrednuju po što je moguće nižoj vrednosti .00 dinara (20.000.00 dinara fiksnih troškova (20.000.000 kom x 1. Neka je u primeru normalni godišnji kapacitet 100.000.00 dinara. znači da bi u prvom obračunskom periodu u vrednost zaliha mogao da bude uključen iznos fiksnih troškova od 80. prema ostvarenoj proizvodnji.00 din/kom).). jer je fiksnih troškova nastalo u iznosu od 100.koje je poluproizvod). one proizvode koji više nisu na zalihama (zarade komercijalista. Ukoliko. U takvim slučajevima rasporedu troškova treba pristupiti: 113 . 10-11 gubitaka). . Prema prethodnom primeru.000.000. proizvedeno je 120. tako da se rasporedi celokupan iznos fiksnih troškova. fiksni troškovi po jedinici proizvoda bi bili 1. Ostatak do 100. . Pod normalnim kapacitetom podrazumeva se prosečna proizvodnja za koju se očekuje da će biti ostvarena tokom nekoliko budućih perioda ili sezona u kojima će biti normalni uslovi poslovanja.). Pri rasporedu fiksnih troškova na jedinicu proizvoda pojavljuje se problem uzrokovan različitim obimima proizvodnje u pojedinim obračunskim periodima.00 dinara biti uključeno u zalihe na kraju obračunskog perioda. nije bilo početnih zaliha ovog proizvoda. .000. u cenu koštanja. troškovi amortizacije magacina gotovih proizvoda i sl.00 dinara Rešenje za ovaj problem je sledeće: iznos fiksnih troškova po jedinici proizvoda se smanjuje.000. što je. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII (preko normativa) ne mogu se uključiti u troškove proizvoda. .000. troškovi hladnjače u kojoj se oni čuvaju uključivali bi se u troškove proizvoda koji bi se pravili od tog smrznutog voća. u vrednost zaliha bio bi uključen iznos fiksnih troškova od 20. Dakle. smrznutog voća . zavisi od odnosa proizvedene i prodate količine proizvoda „A”. proizvodnje iznad normalnog kapaciteta.00 dinara i neka je u prvom obračunskom periodu proizvedeno 80.000 kom x 1. S obzirom da opšte troškove (fiksni ili varijabilni) treba dodeliti učincima (gotovim proizvodima i nedovršenoj proizvodnji) MRS 2 daje preporuke za te postupke. tj. transportni troškovi otpreme gotovih proizvoda.troškovi amortizacije zgrade magacina gotovih proizvoda se ne mogu uključiti u njihove troškove. a u drugom 20.administrativni opšti troškovi koji direktno ne doprinose dovođenju zaliha na sadašnju lokaciju i sadašnje stanje troškovi opšteg sektora.83 dinara (100.RAČUNOVODSTVO. Ostatak do 100. U primeru. a mogu nastajati i nusproizvodi često nije moguće pratiti odvojeno troškove prerade. uzimajući u obzir gubitak kapaciteta koji proizlazi iz planiranog održavanja. Ali.000.

000. Uslov je da se ti troškovi mogu pouzdano izmeriti i da je verovatno da će u budućnosti preduzeću ta sredstva doneti ekonomske koristi.00 A kom 100 B kom 500 Ukupno: (tj. na datum bilansa moraju vrednovati po stvarnoj ceni koštanja ili po neto prodajnoj vrednosti. Raspored ostalih troškova Ostali troškovi se uključuju u troškove zaliha samo do veličine do koje su nastali dovođenjem zaliha na njihovu sadašnju lokaciju i u sadašnje stanje.00 100.XIII RAČUNOVODSTVO.00 36.MRS 23 Troškovi pozajmljivanja („Sl.. cene koštanja se ne mogu računati).Gotovi proizvodi 969 .racionalno.Odstupanje u troškovima gotovih proizvoda Duguje 180. sa pozajmljivanjem finansijskih sredstava) koji se mogu pripisati sticanju ili proizvodnji nekog sredstva uključuju se u njegove troškove nabavke. Nastali troškovi se umanjuju za njihovu neto prodajnu vrednost i preostali iznos se raspoređuje na glavne proizvode radi utvrđivanja njihovih cena koštanja. vrednuju se po neto prodajnoj vrednosti. Radi se. mere Količina na zalihi Cena za bilansiranje (stvarne cene koštanja ili neto prodajne cene utvrđene odgovarajućim kalkulacijama) 20. Dakle. i dr. poluproizvodi i gotovi proizvodi U praksi se u toku godine do datuma bilansa evidencija poluproizvoda i gotovih proizvoda vrši po planskim cenama. Troškovi pozajmljivanja U određenim uslovima troškovi kamata se uključuju u troškove zaliha.000.00 Popisom i obračunom je utvrđeno sledeće stanje zaliha gotovih proizvoda: Naziv proizvoda A B Jed.000. a i podaci o visini pojedinih troškova stižu u preduzeće periodično . 77/2010 . a dok ne stignu svi računi za troškove.000. Kao „ključ” za raspored opštih troškova mogu se koristiti pojedinačne prodajne vrednosti proizvoda. ako je ona niža. glasnik RS”. Ukoliko su nusproizvodi manje vrednosti. 10-11 . već treba voditi računa i o tome da i sam postupak raspoređivanja troškova izaziva neke troškove i da ti dodatni troškovi ne smeju biti veći od koristi koje se postižu dobijanjem preciznijih cena koštanja. .00 Saldo 60. mere kom kom Količina 100 500 Stvarna cena koštanja 20.00 50. Razlog za primenu planskih cena koštanja je nemogućnost da se u momentu trošenja poluproizvoda ili prodaje gotovog proizvoda raspolaže podatkom o njihovoj stvarnoj ceni koštanja (potrebno je vreme da se utvrdi stvarna cena koštanja. recimo.000.000. o troškovima amortizacije patenata i licenci koji se odnose na određeni proizvod ili proces.recimo račun za utrošenu električnu energiju stiže mesečno ili sl.00 Neto prodajna vrednost 25. Ti su uslovi određeni u (I-23) Međunarodni računovodstveni standard . Vrednosti po kojima se u toku godine mogu evidentirati proizvodnja.00 Za vrednovanje gotovih proizvoda i svođenje planskih vrednosti na vrednosti po kojima se zalihe mogu vrednovati na datum bilansa mogao bi se sastaviti sledeći pregled: Proizvod Jed.dosledno. posle knjiženja odstupanja treba da ostane na računima grupe 96 . tj. znači da ne treba preterivati u težnji da se troškovi što preciznije raspodele.00 -6.Gotovi proizvodi dugovni saldo) 114 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 52.000.00 Vrednost za bilansiranje 2. radi se o računovodstvenoj tehnici za privremeno rešavanje problema nedostatka stvarnih cena koštanja.00 Potražuje 120. jer se one na kraju obračunskog perioda.000.00 100.00 110. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . br. Evidentiranje u toku godine zaliha nedovršenih proizvoda i gotovih proizvoda po planskim cenama koštanja nije novi metod obračunavanja izlaza sa zaliha.000.dalje: MRS 23): troškovi pozajmljivanja (kamate i drugi troškovi u vezi Primer: Privredno društvo ima sledeće stanje na nekim računima: Naziv računa 960 .00 30. znači da bi izabrane „ključeve” trebalo primenjivati u nekom dužem vremenskom periodu.

Ako su zalihe namenjene prodaji. a do dana na koji se finansijski izveštaji odobravaju za objavljivanje. međutim.RAČUNOVODSTVO. 10-11 pa se za iste artikle postižu različite cene (u zavisnosti od pogodbe . procena uzima u obzir i promene cena ili troškova koji su neposredno povezani sa događajima nastalim nakon datuma bilansa. Troškovi prodaje ne uključuju transport i druge troškove neophodne da se sredstva dopreme do tržišta. U suprotnom. recimo trgovina u kojoj se vrši slobodna pogodba sa kupcima.Račun . usluga i roba Množenjem dobijenog koeficijenta sa prodajnom cenom sredstva čiju neto prodajnu cenu treba izračunati dobili bi se njegovi procenjeni neophodni troškovi realizacije: Procenjeni neophodni troškovi realizacije po jedinici proizvoda = Prodajna cena sredstva x Troškovi realizacije po 1 dinaru prodajne vrednosti Situacija kada je neto prodajna cena manja od početno priznatih vrednosti zaliha postoji u slučaju oštećenja zaliha (u celosti ili delimično). ako su zalihe u ovom periodu (od datuma bilansa do dana odobrenja za objavljivanje) prodate ispod cene koštanja. 115 . treba ih na datum bilansa vrednovati po neto prodajnoj vrednosti.dugovni saldo od 60. Nedovršena proizvodnja i poluproizvodi koji se drže za korišćenje u proizvodnji gotovih proizvoda ne otpisuju se ispod svoje cene koštanja ako se očekuje da će gotovi proizvodi u kojima će se oni sadržati biti prodati po ceni koja će biti iznad cene koštanja tih gotovih proizvoda ili najmanje njoj jednaka. ukoliko bi takvo (pojedinačno) procenjivanje bilo neprikladno. polaznu osnovu za izračunavanje procenjenih neophodnih troškova realizacije može da čini dotadašnji nivo tih troškova po 1 dinaru prodajne vrednosti zaliha koje su prodavane.eventualne procenjene troškove dovršenja sredstva (ako se npr.000. Na primer. na osnovu ugovora sa kupcem koristi se cena iz ugovora i koriguje naniže za procenjene neophodne troškove realizacije. treba izvršiti svođenje vrednosti nedovršene proizvodnje i poluproizvoda na njihove neto vrednosti.00 Neto prodajna cena je vrednost sredstva koja se može postići njegovom prodajom na tržištu (vrednost u koju nije uključen PDV). tj. Primer za to bi mogla da bude vezana prodaja nekih proizvoda na određenoj teritoriji ili pojedinim kupcima.000. Pri procenjivanju neto prodajnih cena obično se poštuje princip pojedinačnog procenjivanja. U slučaju ostalih zaliha nedovršene proizvodnje. Procena neto prodajne vrednosti treba da se zasniva na najpouzdanijem dokazu koji je raspoloživ kada se procena radi.000. ili.00 2. za svaku pojedinu vrstu zaliha se određuje neto prodajna vrednost. kao i carine i porez na promet.00 Knjiženje u Klasi 9 za prenos odstupanja: 980 969 Troškovi prodatih proizvoda i usluga Odstupanje u troškovima gotovih proizvoda 2.000. mogle bi se pri obračunavanju vrednosti zaliha grupno sniziti vrednost.000.potražni saldo od Isknjižiti sa grupe 96 . Ukoliko to nije slučaj već tek treba tražiti kupca. Kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi MRS 41 daje precizna uputstva šta čini i šta ne može da čini troškove realizacije: Troškovi prodaje uključuju provizije brokerima i dilerima.proizvodi kod kojih je izražena sezonska prodaja.00 i Odstupanje u troškovima gotovih . MRS 2. poluproizvoda i gotovih proizvoda ukoliko u poslovanju u sferi prodaje u odnosu na prethodni obračunski period nije došlo do značajnijih promena. u pojedinim slučajevima dopušta i odstupanje od pojedinačnog procenjivanja neto prodajnih cena.00 2.000. davanja nadležnim organima i berzama robe. ili ako im je smanjena tržišna vrednost iz nekih drugih razloga.960 Gotovi proizvodi . ako su one zastarele.procenjene neophodne troškove realizacije sredstva. umanjena za: . U tom slučaju. sa računa 969 . tj. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.Račun . Ova napomena važi i za zalihe materijala. pa se na datum bilansa ne može za svaki artikal utvrditi njegova neto prodajna vrednost.Odstupanja od planskih cena gotovih proizvoda XII 54. svoj letnjoj obući). u slučaju proizvodnje cipela.969 6.Gotovi proizvodi (dugovni saldo) . koriste se cene sa tržišta i koriguju naniže za procenjene neophodne troškove realizacije. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Trenutno stanje na grupi 96 .Gotovi proizvodi. Taj iznos bismo mogli da izračunamo na sledeći način: Troškovi realizacije po 1 dinaru prodajne vrednosti prodatih zaliha = Troškovi realizacije (troškovi mesta troškova Prodaja plus svi direktni troškovi prodaje koji nisu bili raspoređivani na mt Prodaja) Prihodi od realizacije proizvoda. radi o nedovršenoj proizvodnji ili poluproizvodima) i .00 proizvoda . jer se u to vreme nisu svi ni prodavali.

uključujući i očekivane ostale troškove garancija i . Izvođači koji su usvojili dozvoljeni alternativni postupak iz MRS 23 treba da u troškove ugovora o izgradnji uključe i one troškove pozajmljivanja koji se mogu alocirati. 959 i 969). Sredstva koja se grade predstavljaju kvalifikovana sredstva kako je definisano tim standardom. i koji konačno neće pripasti izvođaču. preko računa ispravke vrednosti (912.obaveze prema trećim stranama (odštete vlasnicima preko čijih parcela je prevožen materijal).XIII RAČUNOVODSTVO.druge troškove sa kojima se može posebno teretiti naručilac (a samim tim i odgovarajući ugovor o izgradnji) prema uslovima u ugovoru. Troškovi koji se ne mogu rasporediti na aktivnosti izgradnje. . Troškovi po osnovu ugovora o izgradnji treba da obuhvate: . .troškove lizinga postrojenja i opreme. Ispravka računa grupe 14 vršila bi se preko računa 149. . čije nadoknađivanje može biti specificirano (taksativno nabrojano) u uslovima ugovora. Primeri nekih od osnovica („ključeva”) koje se mogu koristiti za raspoređivanje troškova su: direktni troškovi rada.troškove rada i nadzora na gradilištu.ostale indirektne troškove: troškove kontrole kvaliteta. odnosno sa gradilišta. čak i ako se objekat gradi za klijenta. . projektovanja i tehničke pomoći koji nisu direktno vezani samo za jedan ugovor. Zbog potrebe da se sačuva originalna cena koštanja otpisivanje se ne vrši direktno. supervizija i dr. Za vrednost prodatog materijala smanjili bi se troškovi materijala.opšte troškove upravljanja za koje nadoknada nije specificirana (taksativno nabrojana) u ugovoru (u ove troškove Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.troškove koji se direktno odnose na određeni ugovor o izgradnji (direktni troškovi ugovora).troškove koji se odnose na dva ili više ugovora o izgradnji kojima se ti troškovi indirektno mogu pripisati (indirektni troškovi ugovora). . Smanjenje troškova amortizacije vršilo bi se na osnovu prodaje postrojenja i opreme i to u visini razlike između njihove sadašnje i prodajne vrednosti i pod uslovom da su postrojenja i oprema nabavljena isključivo za to gradilište.amortizaciju postrojenja i opreme koja se neposredno koristi u izvršenju ugovora. a kada je u pitanju trgovinska roba ispravka se vrši preko računa 139 ili preko računa ukalkulisane razlike u ceni (sve dok ona postoji).procenjene troškove održavanja (izgrađenog objekta) u garantnom roku. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA izuzev ako se ne može jasno dokazati da je do pada vrednosti došlo nakon datuma bilansa. Ta razmatranja obuhvataju i smernice za započinjanje.troškove izrade nacrta i tehničke pomoći koji se direktno odnose na ugovor. Sa nižom neto vrednošću po kojoj će zalihe biti bilansirane ne postupa se kao sa novom „cenom koštanja”. Troškovi koji se direktno odnose na određeni ugovor o izgradnji obuhvataju: . Drugi troškovi sa kojima se može posebno teretiti naručilac obuhvataju opšte administrativne troškove i troškove razvoja. već indirektno. Kada je u pitanju materijal ispravka se vrši preko računa 109. . odnosno kupca. broj zaposlenih.opšte troškove izgradnje (troškovi zarada inženjera i drugog osoblja na gradilištima na kojima se izvode radovi po dva ili više ugovora o izgradnji). . odnosno ugovore o izgradnji obuhvataju: . opreme i materijala na gradilište. direktni časovi rada ili materijalni troškovi. Navedeni troškovi se mogu smanjiti bilo kojim dodatnim izvorom prihoda koji nisu uključeni u dogovorene prihode (prihodom od prodaje viška materijala i prodaje postrojenja i opreme nakon izvršenja ugovora. Pri tome se ističe da prihvatljivi rashodi moraju biti reducirani bilo kojim faznim plaćanjima i davanjima primljenim u vezi sa datim građevinskim objektom. Novo određivanje neto prodajne vrednosti po kojoj se zalihe mogu realizovati sprovodi se u narednom obračunskom periodu najkasnije na datum narednog bilansa. popravke i održavanja opreme i postrojenja koji se koriste za izvođenje radova. 10-11 116 . Vrednovanje sredstava koja se grade po osnovu ugovora o izgradnji Troškovi po osnovu ugovora o izgradnji obuhvataju troškove koje je moguće rasporediti na ugovor o izgradnji (u pogonskom knjigovodstvu ugovor o izgradnji predstavlja nosioca troškova) od datuma zaključenja ugovora do konačnog ispunjenja ugovora. kao i one koje se odnose na izračunavanje iznosa rashoda na koji se troškovi pozajmljivanja mogu kapitalizovati.osiguranja. . MRS 23 sadrži razmatranje prihvatljivosti ugovornih rashoda za kapitalizaciju troškova pozajmljivanja.troškove prevoza postrojenja. a grupe 15 preko računa 159. Indirektni troškovi treba da se alociraju na specifične ugovore primenom metoda koje su sistematske i racionalne. U suprotnom treba naći srazmeru između korišćenja opreme i postrojenja na gradilištu i ukupnog veka korišćenja te opreme i postrojenja u preduzeću). po kojoj su zalihe bilansirane. . i tada se poređenje vrši sa originalnom cenom koštanja a ne sa neto vrednošću.troškove utrošenog materijala u izgradnji. odnosno pripisati ugovorima o izgradnji. . suspenziju i prekid kapitalizacije. Troškovi koji se odnose na dva ili više ugovora o izgradnji i kojima se ti troškovi indirektno mogu pripisati obuhvataju troškove: .

Primenjivala bi se tzv.600.000.000.00 Obračun: U prvoj promeni prihod je iskazan u iznosu nastalih troškova i srazmernog dela dobitka. Naručilac i izvođač radova su ugovorili izgradnju zgrade vrednosti 3.000.900. Primer knjiženja obezvređenja materijala: 1.000.298. a koji su nastali pri zaključivanju ugovora tretiraju se kao deo troškova u vezi sa tim ugovorima ako ih je moguće posebno utvrditi i pouzdano izmeriti i kada je izvesno da će ugovor biti zaključen.troškove istraživanja i razvoja čije nadoknađivanje nije obuhvaćeno ugovorom i .000.Troškovi perioda ili . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII bi mogli da se svrstaju: administrativni troškovi. a zatim nakon njihovog prenosa na računu 982 .direktno na računu 982 .00 198.000.00 dinara). 1. u troškove ugovora o izgradnji se neće uključiti ti troškovi (neće se naći na odgovarajućem računu nosilaca troškova).000.242.prvo na računima odgovarajućih mesta troškova.troškove prodaje.200.000. Investitoru je po dogovoru ispostavljena prva privremena situacija na iznos od 1.00 1.000.00 Iznos ispravke Razlog za ispravku 3.000. Kada je u pitanju trgovinska roba ukoliko se zalihe vode po prodajnim cenama mora se izračunati srazmerni deo ukalkulisane razlike u ceni koji se odnosi na prodate proizvode i navedeni iznos razlike u ceni isknjižiti sa računa grupe 13. . 2. Kupcu je ispostavljena konačna situacija na iznos od 1.amortizaciju postrojenja i opreme koja nije u funkciji i koja nije korišćena pri izvršavanju aktivnosti iz određenog ugovora.000.000.800. 2. Razlika između iskazanog iznosa prihoda i fakturisanog iznosa priznaje se kao vremensko razgraničenje.00 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 dinara).000.00 100.00 Knjiženje po konačnoj situaciji: 202 Kupci u zemlji 612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 281 Potraživanja za nefakturisani prihod 2.00 3. Troškovi koji se direktno odnose na ugovor. Ako su troškovi nastali pri zaključivanju ugovora o izgradnji priznati kao rashod u periodu u kom su nastali. 10-11 117 .00 dinara Zgrada se gradi dve godine.00 dinara Na kraju prve godine izvođač radova na osnovu kretanja troškova u prvoj godini procenjuje da će ukupni troškovi za izgradnju biti 2. maloprodajna metoda.00 dinara (u situaciji je iskazan i PDV u iznosu od 342.00 100.RAČUNOVODSTVO. br.00 20.500. troškovi osiguranja.00 Delimično oštećenje usled vlage izazvane poplavom 0. Primer obračuna i knjiženja zaliha nedovršene proizvodnje primenom MRS 11: 1.000.000. Na kraju obračunskog perioda privredno društvo je napravilo obračun ispravki vrednosti zaliha materijala: Red.00 dinara Stepen dovršenosti u prvoj godini zgrade prema nalazu građevinskih inženjera je 40%. Prema proračunu izvođača radova njegovi troškovi će biti 2.000.100.Troškovi perioda. . U drugoj godini je završen objekat. Materijal Brašno Kvasac Ukupno Knjigovodstvena vrednost 100.00 342.000. Ove troškove privredni subjekt u pogonskom knjigovodstvu može evidentirati na dva načina: .000. Knjiženje po prvoj privremenoj situaciji: 202 281 Kupci u zemlji Potraživanja za nefakturisani prihod 612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 1.000.00 1. troškovi dizajna i tehničke pomoći koji nisu direktno vezani za neki specifičan ugovor i fiksni troškovi izgradnje).000. a ugovor bude zaključen u narednom obračunskom periodu.00 dinara (u situaciji je iskazan i PDV u iznosu od 198.

kada je u pitanju raspoloživa grupa njena knjigovodstvena vrednost se menja i u periodu dok je ona klasifikovana kao grupa koja se drži za prodaju: . . 10-11 118 .00 2.MRS 41: moglo bi se raditi o šumama. kada kada je u pitanju raspoloživa grupa.00 10. postrojenjima.00 Prethodno stanje računa 109 je Ukidanje obezvređenja Knjiženje ispravke: 584 109 3. građevinskim objektima. u okviru nje proizvoditi i prodavati gotovi proizvodi i sl.000. nematerijalnim ulaganjima i ulaganjima u kapital povezanih pravnih lica.000.000.000.000.00 Vrednovanje stalnih sredstava namenjenih prodaji U okviru grupe 14 .MRS 40: investicione nekretnine koje se vrednuju primenom modela fer vrednosti. .000. na svaki datum bilansa privredni subjekt treba da utvrđuje njegovu fer vrednost umanjenu za troškove prodaje.stalna sredstva koja se drže za prodaju .dalje: MRS 19): sredstva namenjena prodaji. Na kraju narednog obračunskog perioda privredno društvo je napravilo obračun ispravki vrednosti zaliha materijala: Red. dobijena po osnovu plana penzija i . Dakle.00 Obezvređenje zaliha materijala i robe Ispravka vrednosti zaliha materijala Za ukidanje dela ispravke: 109 684 Ispravka vrednosti zaliha materijala Prihodi od usklađivanja vrednosti zaliha 1. br. 77/2010 .MRS 39: finansijska sredstva raspoloživa za prodaju kojima je promenjena namena i za koja se preduzeće opredelilo da ih proda.00 Zbog nestručnog čuvanja došlo je do deformacije dela džakova 2. višegodišnjim zasadima i osnovnom stadu ako se u skladu sa tim standardom vrednuju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje.MRS 19 Primanja zaposlenih („Sl.MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja („Sl. njena knjigovodstvena vrednost se menja i dok je ona klasifikovana kao grupa koja se drži za prodaju.preduzeće ne obračunava amortizaciju za stalno sredstvo u periodu dok je ono klasifikovano kao sredstvo koje se drži za prodaju ili dok je deo raspoložive grupe u periodu kada je ona klasifikovana kao grupa koja se drži za prodaju.000.00 Iznos dodatnog obezvređenja je 3.dalje: MSFI 5): moglo bi se raditi o zemljištu. opremi. . Znači.000.000. kao i šumama. br.zalihe stalnih sredstava (nekretnine.000.Stalna sredstva namenjena prodaji evidentiraju se dve vrste sredstava: . .kamate i drugi troškovi koji nastaju u vezi sa obavezama koje čine raspoloživu grupu klasifikovanu kao grupa koja se drži za prodaju nastavljaju uobičajeno da se i dalje priznaju. Naime.00 3. Šećer Ukupno Knjigovodstvena vrednost 50. Materijal 1.00 Iznos ispravke Razlog za ispravku 1. višegodišnjim zasadima i osnovnom stadu ukoliko se oni ne vrednuju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje. Brašno 2. glasnik RS”.jednom utvrđena vrednost po kojoj će se vrednovati stalno sredstvo (ili raspoloživa grupa) klasifikovano kao sredstvo koje se drži za prodaju ne mora obavezno da bude vrednost po kojoj će to sredstvo biti vrednovano do dana njegove prodaje ili do dana prestanka njegovog klasifikovanja kao sredstva koje se drži za prodaju. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Prethodno stanje računa 109 je 0.XIII RAČUNOVODSTVO. Međutim.00 1.koja su namenjena prodaji. Za utvrđivanje fer vrednosti umanjene za troškove prodaje sem prethodno datih napomena Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 Zbog iscepanih džakova došlo je do natrunjivanja 1.00 -1. .000. Vrednovanje stalnih sredstava koja se drže za prodaju (namenjenih prodaji) i raspoloživih grupa u skladu sa MSFI 5: . šume i višegodišnji zasadi) kupljenih (pribavljenih) radi dalje prodaje (ove zalihe su u delokrugu MRS 2) i . 77/2010 . glasnik RS”.00 3.(I-19)Međunarodni računovodstveni standard . br. Radi se o sredstvima na koja se primenjuju: . na njihovo priznavanje ne utiče činjenica da je raspoloživa grupa sa kojom su oni povezani klasifikovana kao grupa koja se drži za prodaju.materijal koji se odnosi na raspoloživu grupu se može trošiti.000.(III-05) Međunarodni standard finansijskog izveštavanja .

i to najviše u iznosu kumuliranih ranije priznatih umanjenja vrednosti po osnovu obezvređenja (koji je priznavan bilo u skladu sa MSFI 5 bilo ranije.000. br. U vezi sa sredstvom ne postoji formirana revalorizaciona rezerva.000. 10-11 119 . glasnik RS”. Ukidanje ranije priznatog obezvređenja u vezi sa sredstvom (ili raspoloživom grupom) podrazumeva da privredni subjekt povećava vrednost sredstva (ili raspoložive grupe) i priznaje prihod po osnovu naknadnog povećanja njegove fer vrednosti umanjene za troškove prodaje.00 dinara a procenjena fer vrednost umanjena za procenjene troškove prodaje je 950. Na datum bilansa knjigovodstvena vrednost nekretnine namenjene prodaji je 1. MRS 16 ili (I-18) Međunarodni računovodstveni standard . Primer: Stalnom sredstvu je na početku poslovne godine (prilikom njegove preklasifikacije) po prvi put umanjena vrednost u iznosu od 100. MSFI 5 za klasifikovanje kamiona kao sredstva koje se drži za prodaju.ukoliko je njegova fer vrednost umanjena za troškove prodaje veća od njegove trenutne knjigovodstvene vrednosti privredni subjekt treba da pristupi ukidanju celokupnog ili dela ranije priznatog obezvređenja sredstva (ili raspoložive grupe). sem obezvređenja po osnovu oštećenja usled više sile Građevinski objekti namenjeni prodaji 50. MSFI 5 ne daje preporuke za određivanje diskontne stope.000.RAČUNOVODSTVO.000.ukoliko je njegova fer vrednost umanjena za troškove prodaje na datum bilansa manja od njegove trenutne knji- govodstvene vrednosti znači da je došlo do daljeg obezvređenja sredstva i treba pristupiti smanjivanju njegove trenutne knjigovodstvene vrednosti na novoutvrđenu fer vrednost umanjenu za troškove prodaje uz istovremeno priznavanje rashoda po osnovu obezvređenja (knjiženje se vrši kao i u sličnoj situaciji pri početnom preklasifikovanju sredstva). .000.000. 77/2010 .000. uzimajući u obzir rok u kojem je predviđena prodaja i primenjujući odgovarajuću diskontnu stopu.000.nabavna vrednost: 800. pa se zbog toga koriste odredbe relevantnih standarda. 110.MRS 18 Prihodi („Sl. pre primene MSFI 5.00 dinara Privredno društvo je za obračun amortizacije opreme primenjivalo godišnju stopu od 10%.dalje: MRS 18). IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII MSFI 5 predviđa i sledeće postupanje: kada se očekuje da se prodaja sredstva (ili raspoložive grupe) dogodi posle jedne godine od njegovog klasifikovanja kao sredstva koje se drži za prodaju.00 dinara Ispunjeni su svi uslovi iz paragrafa 7.00 dinara Na dan preklasifikovanja knjigovodstvene vrednosti kamiona (posle obračuna amortizacije) su bile: . . Utvrđena fer vrednost umanjena za troškove prodaje na datum preklasifikovanja je 200. dakle.000.00 dinara i .otpisana vrednost: 560.fer vrednost umanjena za procenjene troškove prodaje 260.00 dinara Knjiženje promene vrednosti: 5820 142 Obezvređenje nekretnina. Utvrđivanje sadašnje vrednosti vrši se postupkom diskontovanja. merenje procenjenih troškova prodaje se vrši po njihovoj sadašnjoj vrednosti (u vrednosti novčane jedinice na dan klasifikovanja sredstva). do 9. Na polovini godine (pri sastavljanju polugodišnjeg obračuna) sredstvu je uvećana fer vrednost za 30. postrojenja i opreme.000.000.00 dinara (nije.000 dinara Nakon ovog povećanja kumulirani iznos umanjenja vrednosti sredstva je 70. Upotrebljeni izraz „kumulirana ranije priznata umanjenja vrednosti” ne podrazumeva ukupno priznata umanjenja vrednosti od kada sredstvo (ili raspoloživa grupa) postoje. u skladu sa MRS 36).00 dinara . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.upotrebna vrednost je 200.00 dinara Na kraju tekuće godine sredstvu je umanjena vrednost za 10.000.000.00 din.00 dinara .kumulirani iznos umanjenja vrednosti je 80.nakon utvrđene fer vrednosti umanjene za troškove prodaje ona se poredi sa trenutnom knjigovodstvenom vrednošću stalnog sredstva (ili raspoložive grupe) koje je klasifikovano kao sredstvo koje se drži za prodaju: . Na taj datum utvrđene su sledeće vrednosti sredstva: . kao što je na primer MRS 2. Sa protekom vremena povećava se sadašnja vrednost procenjenih troškova prodaje i to povećanje se priznaje kao rashod finansiranja obračunskog perioda u kojem je obračunato.koliki je ukupan zbir svih umanjenja).00 Primer: Privredno društvo je krajem septembra preklasifikovalo opremu (kamion) u stalno sredstvo koje se drži za prodaju. .000.00 50.00 dinara taj iznos tada predstavlja kumuliran iznos ranije priznatih umanjenja vrednosti.000.

000. . Ako su u pitanju potraživanja sa kratkoročnim dospećem kod kojih bi efekat vremenske vrednosti novca bio beznačajan (potraživanja od kupaca koja se naplaćuju u roku do nekoliko dana) vrednovala bi se po nominalnom iznosu (korigovanom za kursne razlike ako je u pitanju potraživanje nomirano u stranoj valuti).00 Napomena: Pri knjiženju promene umesto da je na računu 0230 proknjiženo 220. 8. nadoknadiva vrednost je 260. Vrednost Sadašnja vrednost na datum početnog preklasifikovanja Amortizacija za period oktobar-decembar Sadašnja vrednost koja bi postojala na kraju obračunskog perioda da sredstvo nije bilo preklasifikovano (1-2) Nadoknadiva vrednost Obezvređenje sredstava Knjigovodstvena vrednost sredstva na dan prestanka njegovog klasifikovanja kao sredstva koje se drži za prodaju Nova knjigovodstvena vrednost sredstva na dan prestanka njegovog klasifikovanja kao sredstva koje se drži za prodaju Povećanje vrednost sredstva (7-6) Iznos 240. Iz praktičnih ra- 120 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 5. 6.00 200.000. Dakle.XIII RAČUNOVODSTVO. br.upotrebna vrednost (200.oduzima otpis (koji je vršen zbog obezvređenja ili nenaplativosti .000. postrojenja i opreme Postrojenja i oprema namenjena prodaji 220.000.000.direktno ili indirektno preko računa ispravke vrednosti).00 dinara Da kamion nije bio klasifikovan kao sredstvo koje se drži za prodaju njegova knjigovodstvena vrednost na kraju obračunskog perioda bi bila: Red.00 20. 21 i 22 .000.000.000. privredni subjekt na datum svakog bilansa proverava da li postoji bilo kakav objektivni dokaz da je došlo do obezvređenja finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. 3. uz korišćenje metode efektivne kamatne stope.000. Diskontovani amortizovani iznos finansijskog sredstva je iznos koji se dobija tako što se od iznosa po kojem je finansijsko sredstvo bilo vrednovano pri početnom priznanju: . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Knjiženje preklasifikacije sredstava: 0230 682 145 Postrojenja i oprema Prihodi od usklađivanja vrednosti nekretnina.000.000.fer vrednost umanjena za procenjene troškove prodaje (260. Prema MRS 39. 7.00 220.dodaje ili oduzima ukupna amortizacija razlike između tog početnog iznosa i iznosa na dan dospeća i .oduzimaju otplate glavnice.00 200.00 260.00 220.00 dinara). 21 i 22 spadaju u finansijska sredstva u koja se u skladu sa MRS 39 klasifikuju zajmovi i potraživanja. odnosno smanjenje vrednosti se priznaje kao rashod. U skladu sa tim standardom ova sredstva se naknadno vrednuju po amortizovanoj ceni. MRS 39 ne propisuje rok u kojem se vrši indirektno otpisivanje nenaplaćenih potraživanja.000. Ako takav dokaz postoji privredni subjekt primenjuje zahteve MRS 39. Objektivni dokaz obezvređenosti potraživanja je i njihova zastarelost. 10-11 .00 dinara knjiženje je moglo da se izvrši i na sledeći način: račun 0230 se zadužuje za 800. 1.00 dinara) i .000. iz specifičnih poslova i ostala potraživanja Potraživanja iskazana na računima grupa 20.000.00 dinara KLASA 2: KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA.00 20.000.000. PLASMANI I GOTOVINA Grupe 20.00 20. 2. Privredni subjekt svojom računovodstvenom politikom određuje rok u kojem vrši indirektno otpisivanje nenaplaćenih potraživanja.00 Obračun: Nadoknadiva vrednost je veća od sledeće dve vrednosti: .00 dinara a odobrava se računu 0239 za 580. 4. s tim da u skladu sa MRS 39 povećanje vrednosti ovih sredstava po osnovu smanjenja njihove obezvređenosti ne može prevazići početni iznos ovih sredstava. dok se povećanje vrednosti priznaje kao prihod.Potraživanja po osnovu prodaje.

RAČUNOVODSTVO, IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA

XII

zloga - usaglašenosti sa stavom 2. člana 16. Zakona o porezu na dobit preduzeća, većina privrednih subjekata se opredeljuje da ispravku vrednosti pojedinačnih potraživanja radi kada je od roka za njihovu naplatu prošlo najmanje 60 dana. Primeri vrednovanja potraživanja: Primer 1 - Naknadno vrednovanje po nabavnoj vrednosti Potraživanje od kupca u iznosu od 20.000,00 dinara dospeva za 15 dana. Kupac ne pokazuje znake da neće platiti svoju obavezu niti da je zapao u finansijske teškoće. Vrednovanje se vrši u iznosu od 20.000,00 din, jer zbog kratkog roka naplate nije značajan vremenski efekat vrednosti novca, niti je sredstvo obezvređeno - kupac ne pokazuje znake da neće platiti svoju obavezu niti da je zapao u finansijske teškoće. Primer 2 - Naknadno vrednovanje po nabavnoj vrednosti po odbitku otplata: Privredno društvo je početkom novembra prodalo robu odobrivši kupcu kratkoročni kredit od 3 meseca. Iznos kredita je 210.000,00 dinara Do datuma bilansa dužnik redovno otplaćuje kredit (otplatio je 140.000,00 dinara). Na datum bilansa dužnik ne pokazuje znake da neće platiti svoju obavezu niti da je zapao u finansijske teškoće. Vrednovanje se vrši u iznosu od 70.000,00 dinara jer zbog kratkog roka naplate nije značajan vremenski efekat vrednosti novca, niti je sredstvo obezvređeno - kupac ne pokazuje znake da neće platiti svoju obavezu niti da je zapao u finansijske teškoće. Primer 3 - Naknadno vrednovanje po diskontovanoj amortizovanoj vrednosti: Privredno društvo je početkom jula kupilo obveznice sa rokom dospeća od 12 meseci. Kupovna vrednost obveznica je bila 94.000,00 dinara a nominalna vrednost 100.000,00 dinara Za troškove pribavljanja plaćeno je sa tekućeg (poslovnog) računa berzanskom posredniku 1.000,00 dinara Kamata po obveznicama je 10% na godišnjem nivou i plaća se na dan njihovog dospeća. Obračun vrednosti na dan nabavke
Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. Pozicija Plaćeni iznos Transakcioni troškovi Nabavna vrednost obveznica (1+2) Nominalna vrednost obveznica Iznos koji će biti amortizovan do dana dospeća (4-1) Iznos transakcionih troškova koji treba da bude amortizovan do dana dospeća (2) Iznos 94.000,00 1.000,00 95.000,00 100.000,00 6.000,00 1.000,00

Obračun vrednosti na datum bilansa - 31.12.2010. godine:
Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Pozicija Plaćeni iznos Transakcioni troškovi Nabavna vrednost obveznica (1+2) Nominalna vrednost obveznica Amortizacioni iznos za tekuću godinu (za 6 meseci) Amortizovani deo transakcionih troškova Knjigovodstvena vrednost obveznica (3+5-6) Iznos 94.000,00 1.000,00 95.000,00 100.000,00 3.000,00 500,00 97.500,00

Knjiženje obračuna na datum bilansa - za amortizovani deo:
235 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća - deo koji dospeva do jedne godine 662 Prihodi od kamata 3.000,00 3.000,00

Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

121

XIII

RAČUNOVODSTVO, IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA

Knjiženje rashoda:
579 Ostali nepomenuti rashodi 235 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća - deo koji dospeva do jedne godine 500,00 500,00

Primer 4 - Vrednovanje po otpisanoj vrednosti: Privredno društvo je početkom oktobra dalo kratkoročni kredit drugom preduzeću u iznosu od 200.000,00 dinara Troškovi transakcije su bili 1.000,00 dinara Kredit se vraća u periodu od 6 meseci. Na kraju prve godine otplaćeni iznos kredita je 100.000,00 dinara U narednoj godini dužnik je zapao u finansijske teškoće, pa je na osnovu procene indirektno otpisano 60.000,00 dinara kredita. Obračun vrednosti finansijskog sredstva:
Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Pozicija Nominalni iznos kredita Transakcioni troškovi Nabavna vrednost datog kredita (1+2) Vraćeni iznos kredita Amortizovani deo transakcionih troškova Indirektan otpis Neamortizovani iznos finansijskog sredstva (3-4-5-6) Iznos 200.000,00 1.000,00 201.000,00 100.000,00 500,00 60.000,00 40.500,00

Grupa 23 - Kratkoročni finansijski plasmani
Dati kratkoročni krediti se obuhvataju na računima: 230 - Kratkoročni krediti i plasmani - matična i zavisna pravna lica, 231 - Kratkoročni krediti i plasmani - ostala povezana pravna lica, 232 - Kratkoročni krediti u zemlji, 233 - Kratkoročni krediti u inostranstvu, 234 - Deo dugoročnih kredita koji dospeva do jedne godine i 238 - Ostali kratkoročni finansijski plasmani. Pozicije na ovim računima vrednuju se shodno prikazanom vrednovanju sredstava koja se obuhvataju na računima 033, 034, 035 i 038. Kratkoročne hartije od vrednosti koje se drže do dospeća obuhvataju se na računu 235 - Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća vrednuju se shodno prikazanom vrednovanju sredstava koja se obuhvataju na računu 035. Kratkoročne hartije od vrednosti koje se drže za prodaju obuhvataju se na računu 236 - Hartije od vrednosti kojima se trguje. Vrednuju se po fer vrednosti. Naknadno vrednovanje hartije od vrednosti koja se drži radi trgovanja vrši se po njenoj fer vrednosti na datum bilansa. U slučaju povećanja fer vrednosti hartije od vrednosti u odnosu na knjigovodstvenu vrednost razlika između te dve vrednosti (za koju treba povećati knjigovodstvenu vrednost) predstavlja nerealizovane dobitke od hartija od vrednosti kojima se trguje. Za iznos ovog povećanja priznaje se i nastanak prihoda (odobrenjem računu 685 - Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana).

U slučaju smanjenja fer vrednosti u odnosu na knjigovodstvenu vrednost razlika između te dve vrednosti (za koju treba smanjiti knjigovodstvenu vrednost) predstavlja nerealizovane gubitke od hartija od vrednosti kojima se trguje. Za iznos ovog povećanja priznaje se i nastanak rashoda (zaduženjem računa 585 - Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana). Fer vrednost hartija od vrednosti koje se drže radi trgovanja može se pouzdano izmeriti ako: - promenljivost u opsegu razumnih procena fer vrednosti nije značajna ili - ako se verovatnoće različitih procena unutar tog opsega mogu razumno odrediti i koristiti pri procenjivanju fer vrednosti. Privredni subjekti će skoro uvek biti u stanju da izvrši dovoljno pouzdanu procenu fer vrednosti hartije od vrednosti koja se drži radi trgovanja koju će koristiti za njeno vrednovanje u finansijskim izveštajima. Međutim, ponekad, raspon razumnih procena fer vrednosti može biti toliko velik, a verovatnoća različitih ishoda veoma teško procenjiva, da takva procena fer vrednosti ne može biti upotrebljiva. Moguće situacije u kojima se fer vrednost može pouzdano meriti: - postojanje objavljene cene na aktivnom javnom tržištu hartija od vrednosti i - postojanje odgovarajućeg modela vrednovanja i ulaznih podataka za to vrednovanje. Ako tekuća cena ponude ili tražnje nije raspoloživa, cena poslednje transakcije može pružiti dokaz o tekućoj fer
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

122

RAČUNOVODSTVO, IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA

XII

vrednosti uz uslov da nije bilo značajne promene u ekonomskim okolnostima između datuma transakcije i datuma izveštavanja. Ako tržište za neki finansijski instrument nije aktivno, možda će objavljene kotacije cena morati da se usklade da bi se došlo do pouzdane mere fer vrednosti. Ako je aktivnost na tržištu neredovna, ili tržište nije dobro uspostavljeno (kao što su, na primer, neka neformalna berzanska tržišta) ili je mali obim trgovanja u odnosu na broj tržišnih jedinica finansijskog instrumenta koji treba vrednovati, objavljene tržišne cene možda neće biti pouzdan pokazatelj njegove fer vrednosti. U nekim slučajevima kada je obim trgovanja relativno mali, objavljena cena za veću tranšu može biti raspoloživa kod tržišnog posrednika tog instrumenta. Kada tržišna cena nije raspoloživa, mogu se koristiti postojeće tehnike procene da bi se odredila fer vrednost, s tim da pouzdanost tih tehnika mora zadovoljiti zahteve MRS 39. Pouzdane tehnike su one koje su dovoljno oslonjene na relevantno finansijsko tržište. One uključuju upućivanja na tekuću tržišnu vrednosti drugog sličnog instrumenta, zatim analizu diskontovanih novčanih tokova i modele za određivanje cena opcija. Prilikom primene analize diskontovanih tokova gotovine preduzeće koristi diskontnu stopu(e) koja(e) je(su) jednaka(e) prevladavajućoj stopi povraćaja za finansijske instrumente koji imaju iste uslove i karakteristike. Analiza uključuje i kreditnu sposobnost dužnika, preostali rok tokom kojeg je ugovorena kamatna stopa fiksirana, kao i valutu u kojoj treba izvršiti isplate.

Ako finansijsko sredstvo treba vrednovati po fer vrednosti koja je ispod nule, finansijsko sredstvo se obračunava kao finansijska obaveza. Prilikom prodaje finansijskih sredstava koja se drže radi trgovine preduzeće može ostvariti dobitak ili gubitak. Dobitak ostvaruje u slučaju da je postignuta neto prodajna vrednost hartija od vrednosti veća od njihove dotadašnje vrednosti. U suprotnom ostvaruje se gubitak. Račun 237 - Otkupljene sopstvene akcije namenjene prodaji i otkupljeni sopstveni udeli namenjeni prodaji ili poništavanju - napomene za vrednovanje iznosa na računu 037 odnose se i na račun 237. Račun 239 - Ispravka vrednosti kratkoročnih finansijskih plasmana - obračunavanja ispravki vrednosti kratkoročnih finansijskih plasmana vrši se shodno obračunavanjima ispravki vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana.

Grupa 24 - Gotovinski ekvivalenti i gotovina
Obezvređenje gotovine i gotovinskih ekvivalenata može nastati iz sledećih razloga: - privredni subjekt je onemogućen u korišćenju novčanih sredstava na računima zbog toga što je poslovna banka u finansijskim problemima, - papirnim novčanicama nedostaju delovi čime im je umanjena vrednost.

Primeri: 1. Privredno društvo ima na tekućem (poslovnom) računu 100.000,00 dinara Nad poslovnom bankom kod koje je otvoren račun pokrenut je postupak stečaja. Na osnovu odluke organa upravljanja izvršeno je indirektno otpisivanje u visini od 30.000,00 dinara 2. Pregledom novčanica u blagajni konstatovano je da je jedna novčanica od 1.000,00 dinara oštećena, tj. nedostaje joj jedan deo, pa se u nadležnoj filijali Narodne banke Srbije za nju može dobiti 800,00 dinara 3. Obustavljen je stečajni postupak nad poslovnom bankom i sa tekućeg (poslovnog) računa isplaćeno je dobavljaču na ime izmirenja obaveze 10.000,00 dinara 4. U filijali Narodne banke Srbije zamenjena je oštećena novčanica i u blagajnu predato 800,00 dinara. Knjiženje prenosa:
2490 Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 2410 Tekući (poslovni) računi 100.000,00 100.000,00

Knjigovodstvena evidencija indirektnog otpisivanja:
589 Obezvređenje ostale imovine 2499 Ispravka vrednosti novčanih sredstava čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 30.000,00 30.000,00

Za prenos sredstava:
2490 Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 243 Blagajna 1.000,00 1.000,00

Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

123

priznavanja poreskih gubitaka od kojih se u budućim obračunskim periodima očekuje korist (smanjenje budućih poreza na dobit) . preduzeće razmatra sledeće kriterijume: . Radi se o sredstvima koja predstavljaju „potraživanje” tekućeg od narednih obračunskih perioda.00 30. .postojanje različitih stopa amortizacije za poreski bilans i za Bilans uspeha. Nakon sastavljanja obračuna amortizacije za poreske svrhe može se pristupiti obračunavanju odloženih poreskih sredstava ili odloženih poreskih obaveza. Odložena poreska sredstva prvenstveno nastaju kao posledica: .Aktivna vremenska razgraničenja Grupa 28 .pri vrednovanju aktivnih vremenskih razgraničenja treba polaziti od njihove suštine i cilja postojanja: razgraničenje vrednosti između pojedinih obračunskih perioda.da li neiskorišćeni poreski gubici nastaju zbog prepoznatljivih uzroka.Odložena poreska sredstva Odložena poreska imovina (sredstva) su u suštini iznosi povrativih poreza (umanjenja poreza) koji će se pojaviti u budućim periodima.XIII RAČUNOVODSTVO. .iznosi na računima iz ove grupe obračunavaju se u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost i relevantnim propisima donetim na osnovu tog zakona.Porez na dodatu vrednost . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Knjiženje direktnog otpisivanja: 589 Obezvređenje ostale imovine 2490 Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 200. koje će rezultirati oporezivim iznosima u odnosu na koje će se pre njihovog isteka moći iskoristiti neiskorišćeni poreski gubici i krediti.000. .00 800.Porez na dodatu vrednost Grupa 27 .00 Prenos sredstava: 2410 Tekući (poslovni) računi 2490 Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 10.000.postojanje razlika u metodu za obračun amortizacije za poreski bilans i za Bilans uspeha.različitih pravila za utvrđivanje računovodstvenog dobitka i oporezivog dobitka i po tom osnovu formiranih odbitnih privremenih razlika: .00 Knjiženje za izlazak banke iz stečaja: 2499 689 Ispravka vrednosti novčanih sredstava čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost Prihodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine 30.000. Grupa 28 . a za koje postoji mala verovatnoća da se ponove i Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.da li preduzeće ima dovoljno oporezivih privremenih razlika koje se odnose na istu poresku vlast i isti poreski subjekt. osim računa 288 .00 Knjiženje izmirenja obaveze: 4330 Dobavljači u zemlji 2410 Tekući (poslovni) račun 10.prenetih unapred neiskorišćenih poreskih kredita Pri procenjivanju verovatnoće da li će oporezive dobiti biti dovoljno.000.000.000. a radi određivanja priznavanja neiskorišćenih poreskih gubitaka i poreskih kredita. Račun 288 . Prikaz tih obračunavanja (koja se rade u skladu sa MRS 12 Porezi iz dobitka) daćemo u okviru računa 288 i 498.da li je verovatno da će preduzeće imati oporezive dobiti pre isteka neiskorišćenih poreskih gubitaka i neiskorišćenih poreskih kredita. 10-11 124 .00 200.postojanje različitih osnovica za obračun amortizacije za poreski bilans i za Bilans uspeha i .00 10.00 Knjiženje za zamenu novčanice: 243 2490 Blagajna Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 800. .00 10.Aktivna vremenska razgraničenja.00 Grupa 27 .

a neisplaćene otpremnine i novčane naknade zaposlenom po osnovu odlaska u penziju ili prestanku radnog odnosa po drugom osnovu. br. I ovde se radi o oporezivim privremenim razlikama po osnovu kojih dolazi do formiranja odloženih poreskih sredstava. 10% na 9%.da li su preduzeću raspoložive mogućnosti planiranja (premetanja) poreza koje će stvoriti oporezivu dobit u periodu u kome neiskorišćeni poreski gubici ili krediti mogu biti iskorišćeni. dok se kao rashod priznaju u Bilansu uspeha (urađenom u skladu sa MSFI). tj. Preduzeće smanjuje iznos odloženog poreskog sredstva u Bilansu stanja do stepena do kojeg više nije verovatno da će postojati dovoljan oporezivi dobitak koji bi bio raspoloživ za pokriće dela ili celokupnog iznosa tog odloženog poreskog sredstva. 125 . Pri izračunavanju visine odloženog poreskog sredstva ne vrši se diskontovanje. .nastavkom priznavanja koje je već izvršeno u knjigovodstvu stečenog preduzeća ili priznavanjem u vezi sa stečenim prepoznatljivim sredstvima i obavezama stečenog preduzeća. Ako se.izvesnost da će preduzeće u budućim obračunskim periodima ostvariti oporezivu dobit. Bilo koje takvo smanjenje se ukida do iznosa za koji je verovatno da će moći da se pokrije iz budućeg raspoloživog oporezivog dobitka. za razliku od računovodstva gde taj princip ne važi. koje nije mogao ranije da prizna jer posluje sa gubitkom. ne priznaju se kao rashod u poreskom bilansu. Prema tome. glasnik RS”. Situacija će se promeniti u godini kada ovi rashodi budu isplaćeni: biće priznati kao rashod u poreskom bilansu ali ih u Bilansu uspeha neće biti. U takvoj situaciji preduzeće ima dve poreske vlasti prema kojima ima obaveze za porez na dobit). Naknadno priznavanje i vrednovanje: iskazani iznos odloženog poreskog sredstva u bilansu se preispituje na datum svakog bilansa. Jer.promena poreskih stopa ili poreskih zakona . 10-11 šoj zemlji trenutno nije slučaj). IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII . računovodstveni rezultat biti veći od oporezivog. Naime. Dva su uslova za priznavanje odloženih poreskih sredstava: . obračunate. tj. Priznavanje odloženih poreskih sredstava i odloženih poreskih obaveza pri poslovnim kombinacijama nastaje u dva slučaja: . na visinu odložene poreske imovine i odloženih poreskih obaveza utiče i: . priznavanje odloženih poreskih sredstava po osnovu odbitnih privremenih razlika se može vršiti samo do visine procenjenih budućih iznosa oporezive dobiti (zajedno sa uključenim oporezivim privremenim razlikama) kod jedne poreske vlasti (moguće je da preduzeće ima poslovnu jedinicu u inostranstvu i da je u obavezi da na dobit koju ona ostvari u zemlji u kojoj posluje plati porez na dobit.ukoliko bi nastupila promena poreskog zakona u smislu da se revalorizovana vrednost priznaje kao oporeziva trebalo bi izvršiti prestanak priznavanja do tada formiranog odloženog poreskog sredstva. u skladu sa (I-12) Međunarodni računovodstveni standard . treba da ga ukine. Stoga pri priznavanju odbitnih privremenih razlika mora da izvrši njihovo klasifikovanje po kriterijumu poreske vlasti kod koje te razlike može koristiti. jer se ne može uvek sastaviti pouzdan obračun diskontovanja. odložena poreska imovina i odložene poreske obaveze računaju se primenom prosečnih poreskih stopa za koje se očekuje da će važiti u periodu u kojem se očekuje poništavanje privremenih razlika. Jednom izvršeno priznavanje ne znači i priznavanje zauvek. bez izgleda na skori oporavak poslovanja. Na primer. . Početno vrednovanje: odložena poreska sredstva (imovina) računaju se primenom na iznos odbitnih privremenih razlika poreskih stopa za koje se očekuje da će važiti u periodu kada će se sredstvo realizovati.promene očekivanog načina nadoknade sredstava. To znači da će u obračunskom periodu u kojem ovi rashodi budu obračunati a ne i isplaćeni. preduzeće treba na datum svakog bilansa da nanovo procenjuje nepriznate ali i priznate odložene poreske delove imovine.dalje: MRS 12). U slučaju da se ne primenjuje jedinstvena poreska stopa. 77/2010 .MRS 12 Porezi na dobitak („Sl. već da ona zavisi od visine poreske osnovice (što u naPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.postojanje odbitnih poreskih razlika i . Privremene poreske razlike mogu nastati i u transakcijama poslovnih kombinacija. u narednoj poslovnoj godini očekuje smanjenje stope poreza na dobit sa. treba ga ukinuti.ponovna procena nadoknadivosti odloženih poreskih sredstava . čak i kada nisu bili priznati u knjigovodstvu stečenog preduzeća (u kom slučaju sticatelj umanjuje ili uvećava goodwill za iznos priznatih odloženih poreskih sredstava ili odloženih poreskih obaveza) ili . na primer.sticatelj može proceniti da na osnovu dobiti koju ostvaruje stečeno preduzeće može izvršiti priznavanje svog odloženog poreskog sredstva. izračunavanje odloženih poreskih sredstava vrši se primenom stope od 9%. recimo. Odložena poreska sredstva mogu nastati i zbog toga što je za pojedine vrste rashoda u poreskom bilansu prihvaćen gotovinski princip. treba da prestane sa priznavanjem odloženog poreskog sredstva. Promena visine odložene poreske imovine ili odloženih poreskih obaveza može nastati i bez promene visine privremenih razlika.RAČUNOVODSTVO.ukoliko preduzeće zapadne u poslovne probleme i umesto dobitka ostvaruje gubitke u poslovanju.

00 Obračun amortizacije za potrebe sastavljanja poreskog bilansa: Broj grupe 1 II III IV V I Početni saldo grupe 2 Pribavljena sredstva koja se stavljaju u upotrebu 3 4. 6.000.000.000 1.000 3.000.00 dinara 2. 3.000.000 19.700.000. Sadašnja vrednost grupa 01 i 02 na kraju obračunskog perioda 4. Početno stanje grupa 01 i 02 . Privredno društvo je na kraju godine ostvarilo dobitak pre oporezivanja u iznosu od 1.XIII RAČUNOVODSTVO. Iznosi amortizacije za Bilans uspeha 3.000. Svega osnovica za buduće obračunavanje amortizacije u računovodstvu po osnovu koje mogu nastati povrative razlike (3-4-5) Iznos 24. Nije predviđeno dodatno ulaganje u sredstva u narednim godinama.000.000.700.00 3.000 15% 2.0000 - 4.00 din.500.000 Otuđena sredstva tokom godine 4 Neotpisana vrednost (2+3-4) 5 4.000 126 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. a potom obračun amortizacije za potrebe sastavljanja poreskog bilansa. procenjeni ostatak vrednosti po kamionu je 500.000 20.000. Privredno društvo je obračunalo rezervisanje za otpremnine u iznosu od 100.400.000 Ukupno Svega 4.000.zgradu po ceni od 20.100.000 22. 5.00 10% 300.000.00 4.900. bez značajnije promene visine ostvarene dobiti. Na kraju godine obračunata je amortizacija kamiona u skladu sa MSFI i amortizacija kamiona i građevinskog objekta za potrebe sastavljanja poreskog bilansa. 10-11 . a procenjuje se nastavak pozitivnog poslovanja.000 23.00 2.000 Obračun: Pozicija I.400.000. godine kada je osnovano kupilo sledeća sredstva: . Privredno društvo je na početku 2010.00 1.500. Sadašnja vrednost sredstava za koja se vrši obračun amortizacije u računovodstvu a ne vrši se obračun amortizacije za poreske svrhe 7.000.000. Na osnovu ovih podataka daje se obračun odloženih poreskih sredstava. Sadašnja vrednost sredstava za koja se ne vrši obračun amortizacije u računovodstvu a vrši se obračun amortizacije za poreske svrhe 6.000.000 24.000 Neotpisana vrednost na kraju godine (5-7) 8 3.00 dinara 4.stanje pre obračuna amortizacije 2.000. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Primeri: 1.000. Privremene razlike po osnovu amortizacije stalnih sredstava 1.000 300.00 dinara po komadu.000 500.000 1. Privredno društvo spada u srednja pravna lica.000. Zbir procenjenih ostataka vrednosti 5.000 20.700.00 dinara Otpremnine nisu isplaćene.000. koju će koristiti kao investicionu nekretninu i vrednovaće je po fer vrednosti. Za te potrebe se prikazuje obračun amortizacije u skladu sa MSFI.2 kamiona po ceni od 2.000.000. . stopa amortizacije za kamione biće 10% godišnje.700.000.000 20.000.000.000 2.000.000 Stopa % 6 15% Amortizacija (5x6) 7 600.5% 600.000. Obračun amortizacije stalnih sredstava u skladu sa MSFI: Nabavna vrednost Ostatak vrednosti Amortizacioni iznos Godišnja stopa otpisa Iznos amortizacije Sadašnja vrednost Sadašnja vrednost umanjena za procenjeni ostatak vrednosti 4.

000.RAČUNOVODSTVO.000.000 750.stanje pre obračuna amortizacije 9. Zbog toga nije poznata njihova vrednost u poreskom obračunu. ovaj iznos se ne priznaje kao odloženo poresko sredstvo jer nema mogućnosti da se celokupno pravo iskoristi. Na isti način bi trebalo postupiti i sa biološkim sredstvima.000. To dalje znači da je porez na dobit veći nego što bi to realno trebalo da bude. odnosno ukupno za 10 godina 750. Pravo na umanjenje poreza na dobit po osnovu kapitalnih gubitaka 16. Ostala prava na umanjenja poreza na dobit (ulaganje u nedovoljno razvijeno područje.00 dinara Ovaj iznos dobija se kao proizvod izvršenog ulaganja (24.000.000. Stanje odloženih poreskih sredstava/odloženih poreskih obaveza na početku obračunskog perioda VI.00 dinara to znači da će svake godine moći da iskoristi po 75.00 KLASA 3: KAPITAL Vrednovanje pozicija kapitala posledica je vrednovanja sredstava i obaveza. ali ne duže od 10 godina. Da bi se ona korigovala naviše priznaje se nastanak odloženog poreskog sredstva u visini razlike između proizvoda poreske stope i razlike između računovodstvene vrednosti obaveze i poreske visine obaveze (10% x 100.00 dinara. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. s obzirom da su ova sredstva svrstana u amortizacione grupe za koje se primenjuje tehnika grupnog obračuna amortizacije.000 1.800.00 830. Međutim.0. Svega osnovica za buduće obračunavanje amortizacije u poreskom bilansu po osnovu koje mogu nastati povrative razlike (8-9-10) 12. Odloženo poresko sredstvo na kraju obračunskog perioda (pod pretpostavkom da je stopa poreza na dobit 10%) II.000 10.000.000. Početno stanje u poreskom obračunu amortizacije .00 dinara). To znači da je u godini kada je ovaj rashod u računovodstvu priznat u skladu sa MSFI oporezivi rezultat veći od računovodstvenog.00 dinara sprovodi se na sledeći način: 288 722 Odložena poreska sredstva Odloženi poreski rashodi i prihodi perioda 830. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA 8.iznos od 830.000 0 830. Razlika između osnovica (11-7) 13.500.000.) 17. Međutim. po osnovu gubitaka iz ranijih godina sem kapitalnih gubitaka i dr.000 830. Pravo na umanjenje poreza na dobit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti 15. u praksi bi to bilo nemoguće uraditi. kao što su osnovno stado i višegodišnji zasadi. Knjiženje obračuna poreskih rashoda . Uobičajeno je da ukupan iznos kapitala samo slučajno može da se poklapa sa ukupnom tržišnom vrednošću akcija preduzeća (ili nekog drugog oblika kapitala kojim preduzeće raspolaže) ili 127 .000 700.500.000 19.000. 10-11 Pozicija 18: Odloženo poresko sredstvo proizlazi iz činjenice da se rashod za rezervisanje po osnovu obračunatih otpremnina ne priznaje u poreskom bilansu sve dok ne bude isplaćen.00 dinara tog prava. Zakona o porezu na dobit preduzeća propisano je da umanjenje poreza na dobit ne može biti veće od 50% obračunatog poreza. stav 2.00 dinara .100. recimo porasta cena ili po osnovu promena kurseva valuta u kojima je kapital upisan ili uplaćen.000. Iznos amortizacije za poreski bilans 10.000 750.000 Objašnjenje: Pozicija 5: Po osnovu investicione nekretnine nastaje stalna poreska razlika.ne postoji neposredno revalorizovanje kapitala po osnovu. S obzirom da se procenjuje da će preduzeće svake godine ostvarivati dobit u iznosu od 1.000 3.000. Zbog toga je ovo sredstvo isključeno iz obračuna odloženih poreskih sredstava i obaveza. Svega odloženih poreskih sredstava po osnovu prava na umanjenje poreza na dobit (14+15+16) III. Poreske razlike po osnovu prava na umanjenje poreza na dobit 14. Ostale privremene poreske razlike 18.odloženo poresko sredstvo IV. Poreske razlike po osnovu rashoda za obračunate a neisplaćene otpremnine . Iznos u kojem je kapital prikazan u Bilansu stanja zavisi od merenja (vrednovanja) sredstava i obaveza . članom 48. Pozicija 14: Potencijalno zakonsko pravo preduzeća da umanji buduće poreze na dobit je 4. Naime.00 dinara) i priznatog prava od 20%. Da bi se prevazišao ovaj problem zakonodavac bi trebalo za takva sredstva da predvidi posebnu amortizacionu grupu ili da propiše da se amortizacija za njih računa na isti način kao i za građevinske objekte (primenom tehnike pojedinačnog obračunavanja amortizacije). jer se u računovodstvu za nju ne obračunava amortizacija (vrednuje se po modelu fer vrednosti) a za poreski bilans se obračunava njena amortizacija. Za knjiženje (V-IV) XII 24.400. pa to dovodi do toga da je neto dobit manja nego što je to realno. Odložena poreska sredstva/odložene poreske obaveze (13+17+18) V.000 70. Neiskorišćeno pravo se može prenositi u naredne godine. Sadašnja vrednost sredstava za koja se vrši obračun amortizacije za poreske svrhe a ne vrši se obračun amortizacije u računovodstvu 11.

Potpuni prestanak priznavanja ovog rezervisanja se radi ukoliko preduzeće više nema obavezu po datim garancijama (kada one prestanu da važe . Poljoprivredno zemljište koje je korišćeno za eksploataciju mineralnih sirovina ili za druge namene koje nemaju trajni karakter privodi se odgovarajućoj nameni. odnosno osposobljava za poljoprivrednu proizvodnju po projektu o rekultivaciji poljoprivrednog zemljišta koje je korisnik dužan da priloži uz zahtev za izdavanje odobrenja za eksploataciju mineralnih sirovina.priznavanje se vrši na teret troškova rezervisanja (račun 541) i . otkazana ili je istekla.dr. bilo prodajom. Ovo rezervisanje se ne bi vršilo ukoliko bi se radilo o manjim iznosima. godine se ne može vršiti u finansijskim izveštajima za 2010. zakonske) ne može ih ukidati (koristiti) priznavanjem prihoda. Zakona o rudarstvu („Sl. zakon i 34/2006) preduzeće je dužno da u toku i po završetku izvođenja radova na eksploataciji mineralnih sirovina. godini. Zakonom Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Dobici i gubici od promene kurseva na monetarnoj obavezi iskazuju se kao prihodi ili rashodi.isteknu).obuhvaćeni su i troškovi rezervnih delova. Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Sl. koja se u skladu sa članom 21. tj. Odobrenje za eksploataciju mineralnih sirovina (eksploatacija ugljenokopa. Račun 400 . već prenosom na drugi oblik kapitala ili pokrićem gubitka iz ranijih godina. Nakon početnog priznavanja obaveza u stranoj valuti. na svaki datum bilansa treba obaveze nominirane u stranoj valuti iskazati primenom zaključnog kursa. Ukazujemo na vrednovanja najčešćih rezervisanja. Račun 401 . Pokriće gubitka tekuće 2010. 10-11 Grupa 40 . godinu. kao i ostali troškovi u vezi sa popravkama u garantnom roku. odnosno da preduzme mere zaštite zemljišta na kome su se izvodili radovi i mere zaštite i sanacije životne sredine i voda. Ukoliko preduzeće ima rezerve (statutarne. znači da se na kraju godine ne vrši potpuno ukidanje formiranog rezervisanja i formiranje novog (za preostale obaveze po datim garancijama). ne može vršiti rezervisanje po osnovu garancija jer ne postoje uslovi za njegovo priznavanje: preduzeće nema obavezu. zakon). Rezervisanje po osnovu zemljišta . radne snage i amortizacije opreme i nekretnina koji se koriste pri popravkama. a najkasnije u roku od jedne godine od dana završetka radova na površinama na kojima su rudarski radovi završeni. glasnik RS”. usluge dobavljača koji za račun preduzeća rade popravke po osnovu datih garancija. pepela.dr. 44/95. Ova obaveza utvrđena je i članom 24. stav 2. već tu obavezu. 101/2005 .Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava jesu rezervisanja po osnovu obaveze za obnavljanje zemljišta i obnavljanje šuma.XIII RAČUNOVODSTVO. vađenje šljunka. Pod uslovom da preduzeće kontinuirano prodaje proizvode na koje daje garanciju rezervisanje za troškove u garantnom roku ima karakter kontinuiranog rezervisanja.Dugoročna rezervisanja U grupu 40 .priznavanje dodatnog rezervisanja. na načelu stalnosti poslovanja. već najranije u 2011.) i odlaganje jalovine.prestanak priznavanja dela rezervisanja. bez obzira da li se radi o zakonskoj ili izvedenoj obavezi.Rezervisanja za troškove u garantnom roku Rezervisanja za troškove u garantnom roku su obaveze u visini procenjenih ukupnih troškova popravki u garantnom roku koji padaju na teret preduzeća davaoca garancije za proizvode koji su prodati do datuma bilansa . Iznos ovih rezervisanja utvrđuje se u visini stvarne obaveze koju preduzeće ima po osnovu zemljišta ili šuma koje je koristilo. izvrši rekultivaciju zemljišta u svemu prema projektu rekultivacije zemljišta. ukoliko na datum bilansa postojeći iznos rezervisanja prevazilazi potreban ukidanje se vrši u korist prihoda (račun 678). Vrednovanje obaveza povezanih sa hartijama od vrednosti vrši se shodno vrednovanju takvih potraživanja povezanih sa hartijama od vrednosti. zakon. KLASA 4: DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE MRS 39 reguliše prestanak priznavanja obaveza: kada je ispunjena. To 128 . br. glasnik RS”. kao i za izgradnju ribnjaka na obradivom poljoprivrednom zemljištu može da se izda ako je prethodno pribavljena saglasnost nadležnog ministarstva. 85/2005 . šljake i drugih opasnih i štetnih materija na poljoprivrednom zemljištu. što je obrazloženo u okviru računa grupa 03 i 23. peska i dr. Zakona o poljoprivrednom zemljištu vrše svakih pet godina. ukoliko na datum bilansa postojeći iznos rezervisanja nije dovoljan .prema odredbi člana 48. troškove njihovog ispunjenja u krajnjoj liniji snosi davalac garancije. Ukoliko preduzeće prodaje robu za koju njen proizvođač ili neko drugi daje garanciju. 62/2006 i 65/2008 .Dugoročna rezervisanja svrstavaju se obaveze koje zahtevaju značajno procenjivanje na datum bilansa. već se vrši: . preduzeća kao celine. br.dr. Po osnovu zemljišta rezervisanje se može vršiti i za buduće troškove ispitivanja plodnosti zemljišta. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA zbirom koji bi se mogao dobiti prodajom bilo pojedinačnih sredstava i namirenjem obaveza preduzeća.

Utrošeno je materijala za izradu u vrednosti od 50. U narednoj godini izvršena je popravka na objektu kupca.000. dakle.00 Knjiženje dodatnog priznavanja rezervisanja: 542 Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava 401 Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava 170.priznavanje se vrši na teret troškova rezervisanja (račun 542) i .000. Za zaštitu od gubara utrošeno je. Knjigovodstvena evidencija izvršenih radova: 401 270 Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) 4330 Dobavljači u zemlji 101 Materijal 30.00 23.priznavanje dodatnog rezervisanja ukoliko na datum bilansa postojeći iznos rezervisanja nije dovoljan . Rezervisanje za zadržane kaucije i depozite proizilazi.000. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite predstavljaju rezervisanje za troškove koji će se s velikom izvesnošću javiti u narednim godinama kada investitor u skladu sa ugovorom zadržava određeni iznos kao kauciju iz koje će naknaditi troškove koji će nastati u garantnom roku ako nedostatke ne otkloni izvođač radova.000. To znači da se na kraju godine ne vrši potpuno ukidanje formiranog rezervisanja i formiranje novog (za preostale obaveze po osnovu šuma).00 dinara Za zaštitu šume od gubara dobijena je faktura od dobavljača u iznosu od 20.000. već se vrši: .000. obaveza pošumljavanja zgarišta.000.00 dinara Iznos od 100.periodična ulaganja radi očuvanja kvaliteta zemljišta.600. Bitno je da preduzeće ima na datum bilansa obavezu da te radove izvrši. Na datum bilansa na osnovu odredaba opšteg akta i uvidom u neposredno stanje šume utvrđen je potreban iznos rezervisanja od 200.prestanak priznavanja dela rezervisanja ukoliko na datum bilansa postojeći iznos rezervisanja prevazilazi potreban ukidanje se vrši u korist prihoda (račun 678). 2. Primer knjiženja: 1. Rezervisanje po osnovu šuma može se vršiti samo za deo radova koji spadaju u radove neophodne za prostu reprodukciju šuma.000. da se njihova vrednost može proceniti i da je izvesno da će zbog njihovog izvrše- nja doći do odliva sredstava sa ekonomskom korišću. isporučilac opreme.00 170. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII o poljoprivrednom zemljištu nije propisana obaveza preduzeća .000.000. Po osnovu navedenih događaja ne mogu se formirati rezervisanja jer ne postoji obaveza preduzeća da izvrši navedena ulaganja.000.000. Razlika u odnosu na rezervisanja koja se iskazuju na računu 400 je u tome što kod posla kod kojeg se pojavljuju kaucije ili depoziti kupac ne isplaćuje ukupnu kupoprodajnu sumu. već samo njegov ekonomski interes da to uradi.00 dinara). 3.00 dinara i kupcu je ispostavilo fakturu (u fakturi je iskazan i PDV u iznosu od 54. Rezervisanje po osnovu šuma ima karakter kontinuiranog rezervisanja. vanredna zaštita od biljnih bolesti i štetočina i sl. pesticida u iznosu od 10. 10-11 129 .00 dinara 2. Rezervisanje sprovodi izvođač radova. iz datih garancija investitoru.000. Primer knjiženja: 1. Popravka je izvršena po osnovu date garancije.jednokratna ulaganja radi poboljšanja kvaliteta zemljišta ili .00 dinara Vrednost sopstvenih radova je 30. odnosno proizvođač opreme.000.00 dinara).600.vlasnika poljoprivrednog zemljišta da u slučaju umanjenja njegovog kvaliteta izvrši neophodne radnje radi popravljanja njegovog kvaliteta. 4. Neki od radova bi bili: popravka oštećenih šumskih puteva i izgradnja novih neophodnih za prostu reprodukciju. Nakon isteka garantnog roka kupac je uplatio iznos kaucije. Privredno društvo za gazdovanje šumama na računu 402 ima potražni saldo od 100.00 dinara. Kupac je uplatio iznos od 254. Zbog toga se za sledeće poslovne događaje ne mogu vršiti rezervisanja: .00 dinara. tj.00 3. Privredno društvo je izvršilo radove u iznosu od 300.00 10.600. sa zaliha.00 dinara (na ovaj iznos u fakturi je obračunat i PDV u iznosu od 3.00 Račun 402 .RAČUNOVODSTVO. već umanjenu za iznos kaucije ili depozita.00 dinara po ugovoru predstavlja zadržanu kauciju.

000.ostvareni broj godina staža svih zaposlenih. 1 i 3 knjiže se i u Klasi 9.00 100. a načelo „koridora” se ne primenjuje i .00 100.000. Ovaj iznos treba korigovati po osnovu sledećih činjenica: .000.aktuarski dobici i gubici se odmah priznaju. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000. Proizvod ostvarenog broja godina staža svih zaposlenih i iznosa otpremnine po jednoj godini staža predstavlja početni iznos obaveze privrednog subjekta za otpremnine.000.00 30.000.000. a samim tim i iznos „zarađene” otpremnine za jednu godinu radnog staža.000. MRS 19 zahteva da se procenjivanje ostalih dugoročnih naknada zaposlenima vrši primenom pojednostavljene računovodstvene metode.000.broj zaposlenih.svi troškovi minulog rada se odmah priznaju. Konkretno.deo zaposlenih će raskinuti radni odnos i preći u druge privredne subjekte.000. Račun 404 . pa neće u izveštajnom subjektu ostvariti svoje „zarađeno” pravo na otpremninu. . .00 Za ukidanje rezervisanja: 402 678 Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite Prihodi od ukidanja dugoročnih rezervisanja 20. U godini kada se otpremnine stvarno isplaćuju dugovao bi račun 404 a potraživali bi računi obaveza za poreze i doprinose i račun novčanih sredstava.postoji verovatnoća da će neki od zaposlenih preminuti i zbog toga neće ostvariti svoje pravo na otpremninu i sl.00 Za ukalkulisano rezervisanje: 543 Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite 402 Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite 100.00 50.000.00 Za naplatu zadržane kaucije: 2410 Tekući (poslovni) račun 0380 Date dugoročne kaucije 100.000. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Knjiženje za izvršene radove: 202 Kupci u zemlji 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 354. Potrebno je napraviti vremensku projekciju obaveza za otpremnine i izvršiti diskontovanje na datum bilansa.000.000.XIII RAČUNOVODSTVO. a odobrava računu 404. jubilarne nagrade i druge ostale dugoročne naknade zaposlenima. za obračun trenutne obaveze za otpremnine privredni subjekt bi trebalo da uzme u obzir sledeće činjenice: .000.00 300. 10-11 130 .00 Napomena: Promene broje.00 54.Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih U okviru računa 404 . Ova metoda se razlikuje od metode obračunavanja naknada posle prestanka radnog odnosa u sledećem: . Radilo bi se o obavezama po osnovu neiskorišćenih godišnjih odmora i po osnovu ostalih dugoročnih naknada. . Nakon utvrđivanja iznosa obaveze za otpremnine zadužuje se račun 545.00 Za primljenu uplatu: 2410 0380 Tekući (poslovni) računi Date dugoročne kaucije 202 Kupci u zemlji 254.iznos otpremnine za puni radni staž.00 20. kao što su: „zarađene” otpremnine.Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih prikazuju se ukalkulisane obaveze privrednog subjekta obračunate u skladu sa MRS 19.00 100.00 Za popravku: 402 Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite 1010 Materijal za izradu 621 Prihodi od aktiviranja ili potrošnje proizvoda i usluga za sopstvene potrebe 80.00 354.

Pre nego što izvrši rezervisanje u vezi sa nepovoljnim ugovorom preduzeće treba u skladu sa odredbama MRS 36 Obezvređenje sredstava da prizna bilo koji nastali gubitak zbog obezvređenja sredstava u vezi sa nepovoljnim ugovorom (npr.72 Ukupno 37. treba da izvrši umanjivanje vrednosti zgrade. štetne ugovore.RAČUNOVODSTVO.troškovi komunalnih usluga.Ostala dugoročna rezervisanja Pod ostalim dugoročnim rezervisanjima smatraju se rezervisanja: .148644 7. 10-11 Rezervisanja po osnovu datih garancija i jemstva se sprovode u situacijama kada je izvesno da primalac garancije (ili jemstva) neće izvršiti svoje obaveze. Ovaj ugovor o zakupu bi bio nepovoljan ugovor ukoliko bi navedeni troškovi nadmašivali prihode od zakupnine.64 dinara Prikazani obračun će biti tačan samo ukoliko sva tri zaposlena ostanu u radnom odnosu u preduzeću do penzionisanja. Rezervisanja po osnovu sudskih sporova preduzeće treba da formira ako je izvesno da će izgubiti spor.000. Račun 409 .Ostala dugoročna rezervisanja iskazuju se i ranije formirana rezervisanja za investiciono održavanje osnovnih sredstava sve do njihovog ukidanja prema planu investicionog održavanja osnovnih sredstava.780.00 0.64 Diskontni faktor od 0. Na primer. Privredno društvo na računu 404 ima potražni saldo od 6. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. električne energije.za date garancije i druga jemstva. Preduzeće koje ima nepovoljan ugovor treba da prizna rezervisanje u visini sadašnje obaveze prema tom ugovoru.000.druga rezervisanja koja zadovoljavaju uslove za priznavanje.jer će tada biti isplaćena otpremnina prvom zaposlenom.915.00 dinara a kamatna stopa za dugoročne kredite je 10% godišnje.385543 28.780. U godini kada se otpremnine stvarno isplaćuju dugovao bi račun 404 a potraživali bi računi obaveza za poreze i doprinose i račun novčanih sredstava. a preduzeće ne može da raskine ugovor. Iznos otpremnine je 100.057309 predstavlja vrednost na današnji dan jednog dinara koji će se dati za 30 godina . grejanja.432.780.000.po osnovu sudskih sporova.780.72 II zaposleni 50. U slučaju da je na dan zaključenja ugovor bio nepovoljan svrstao bi se u tzv. 131 . . što će u budućim periodima uticati na manji iznos amortizacije zgrade). Za formiranje rezervisanja: 545 Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 404 Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 5. Nepovoljan ugovor je ugovor u kojem neizbežni troškovi ispunjenja obaveza prema tom ugovoru prevazilaze ekonomske koristi koje preduzeće očekuje da će primiti. Na računu 409 .20 III zaposleni 75. .00 dinara Na kraju godine preduzeće u radnom odnosu ima 3 zaposlena: prvi zaposleni ima 10 godina radnog staža.00 0. Dakle.057309 1. Obračunati rezervisanje na dan osnivanja preduzeća.000. Pod neizbežnim troškovima podrazumeva se manji iznos od: neto troškova koji bi nastali po osnovu ispunjenja ugovora ili kazni koje bi nastale u slučaju njegovog neispunjenja.64 Obračun: Opis Stečeno pravo Diskontni faktor Diskontovani iznos Saldo računa 404 Iznos obaveze koji se priznaje u tekućoj godini I zaposleni 25. drugi zaposleni 20 a treći 30 godina radnog staža. u tekućoj godini preduzeće bi trebalo da prizna rashod (i dodatnu obavezu) u iznosu od 5.po osnovu nepovoljnih ugovora i . odnosno ovaj iznos treba korigovati po osnovu navedenih činjenica. uz obavezu da podmiri tekuće troškove u vezi sa tim poslovnim prostorom . ako je moguće proceniti iznos obaveze koju će preduzeće imati po osnovu izgubljenog spora (a koja do tada nije bila iskazana u knjigovodstvu preduzeća) i ako će po osnovu te obaveze morati da izvrši plaćanje ili davanje nekog svog sredstva. ako izdaje zgradu i troškovi njenog održavanja prelaze visinu zakupnine koju je ugovorio. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Primer knjiženja: 1.00 0.64 5.000.780.64 32. pa će teret njihovog izvršenja pasti na preduzeće davaoca garancije (jemstva).00 5.500. itd. preduzeće je dalo u zakup poslovni prostor.432.

000. 42.XIII RAČUNOVODSTVO. nepovoljne ugovore i sl. u visini očekivanog odliva sredstava sa ekonomskim koristima za preduzeće. kao što je rezervisanje za otpremnine. 43. Nakon sastavljanja obračuna amortizacije za poreske svrhe može se pristupiti obračunavanju odloženih poreskih sredstava ili odloženih poreskih obaveza.00 dinara Na datum bilansa dobijeno je mišljenje advokata preduzeća u vezi sa sporom.Obaveze Vrednovanje obaveza koje se iskazuju na grupama 41. a posledica su poslovnih transakcija koje su se desile u tekućem obračunskom periodu. 44. već o „obavezi” tekućeg prema narednom ili narednim obračunskim periodima. 2.Pasivna vremenska razgraničenja. 46.Odložene poreske obaveze Odložene poreske obaveze (odloženi porez . Odštetni zahtev je 300. Naredne godine pravnosnažnom presudom utvrđena je visina štete koju privredno društvo treba da plati u iznosu od 120. 48 . U okviru pasivnih vremenskih razgraničenja obuhvatala bi se i rezervisanja do 12 meseci. 47. Radi se o obavezama koja predstavljaju „obaveze” tekućeg prema narednim obračunskim periodima.00 100. Nakon početnog priznavanja transakcije u stranoj valuti. Procenu bi vršili imajući u vidu sledeće činjenice: ako izvrše rezervisanje neopravdano će više platiti poreza na dobit.00 120. 48. na svaki datum bilansa treba monetarne stavke u stranoj valuti iskazati primenom zaključnog kursa.00 dinara. osim računa 498 Pri vrednovanju pasivnih vremenskih razgraničenja treba poći od njihove suštine i cilja postojanja.000. 132 . Moguće situacije u kojima nastaju odložene poreske obaveze: Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 44.000.. 42. Odložene poreske obaveze nastaju usled različitih pravila za utvrđivanje računovodstvenog dobitka i oporezivog dobitka. Račun 498 .odloženi poreski rashodi) su iznosi poreskih obaveza koji će se pojaviti u budućem periodu. obavezama koje preduzeće ima prema nekom pravnom ili fizičkom licu. ali će imati realno iskazano stanje u finansijskim izveštajima. Grupe 41.00 dinara.00 20.000.00 Napomena: Zbog neusaglašenosti poreskog bilansa sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica (iz obrasca poreskog bilansa moguće je isključiti rashod za rezervisanje koji se ne priznaje u poreskom bilansu. Dobici i gubici od promene kurseva na monetarnoj obavezi iskazuju se kao prihodi ili rashodi. Dakle. 47. 10-11 Grupa 49 . 43.00 Za izgubljeni spor: 409 579 469 Ostala dugoročna rezervisanja Ostali nepomenuti rashodi Ostale obaveze 100. ali u poreski bilans nije moguće uključiti iznose korišćenja rezervisanja. tj. a iznosi poreza na dobit će se platiti u nekom od narednih obračunskih perioda. jer će ti obračunski periodi „platiti” određeni iznos poreza na dobit koji se odnosi na tekući obračunski period. 45. osim grupe 49 vrši se u visini njihovog amortizovanog iznosa. a ako ne izvrše rezervisanje situacija bi bila obrnuta. ne radi se o „pravim” obavezama. odnosno razgraničenja vrednosti između pojedinih obračunskih perioda. Protiv privrednog društva je poveden sudski spor po osnovu naknade materijalne štete koju je ono prouzrokovalo.000. 45. Njihov obračun bi se radio shodno obračunu dugoročnih rezervisanja. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Primer rezervisanja po osnovu sudskih sporova: 1. prema kojem je izvesno da će privredno društvo izgubiti spor i da će biti dosuđena visina odštete u iznosu od 100. kada se u računovodstvu zbog formiranog rezervisanja ne iskazuju rashodi) predlažemo privrednim subjektima da procene da li da vrše ona rezervisanja za koja se rashodi ne priznaju u poreskom bilansu.000. sudske sporove.000.000. Za izvršeno rezervisanje: 549 409 Ostala dugoročna rezervisanja Ostala dugoročna rezervisanja 100. 46. tj.

Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 dinara Nastali troškovi su 50. U odložene poreske obaveze ne priznaju se one koje bi proizašle iz: . ulagač ili učesnik u zajedničkom ulaganju je sposoban da kontroliše vremenski raspored ukidanja privremene razlike i . Iskazani iznos odložene poreske obaveze u bilansu se preispituje na datum svakog bilansa. Primer priznavanja prihoda od pružanja usluga: Naručilac i privredno društvo za istraživanje tržišta su ugovorili pružanje usluga istraživanja tržišta u vrednosti 120.Prihodi predstavljanju rezultat vrednovanja sredstava i obaveza. Prema proračunu privrednog društva za istraživanje tržišta njegovi troškovi će biti 100.00 100.matično preduzeće.stope. Način obračuna odložene poreske obaveze se vrši na način prikazan uz račun 288.goodwill-a .RAČUNOVODSTVO.000. .00 dinara Po osnovu ugovora ispostavljena je faktura kupcu na iznos od 60.000. 10-11 133 .osnovice i .000.000. Teoretski posmatrano.00 dinara (u fakturi je iskazan i PDV u iznosu od 10.000.rashod se uključuje u utvrđivanje oporezivog rezultata pre nego što je uključen u utvrđivanje računovodstvenog rezultata (oznaka „pre” znači u nekom od prethodnih obračunskih perioda). Odložene poreske obaveze ne treba diskontovati.000. niti na oporezivu dobit (gubitak). IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII .000.00 30.metode i tehnike amortizacije.00 dinara). filijale i pridružena preduzeća i sa interesima u zajedničkim poduhvatima.nije verovatno da će privremena razlika biti ukinuta u bliskoj budućnosti.00 dinara).00 dinara (u fakturi je iskazan i PDV u iznosu od 10. Preduzeće priznaje odloženu poresku obavezu za sve oporezive privremene razlike koje su povezane sa ulaganjima u zavisna preduzeća. .čija se amortizacija ne odbija za poreske svrhe. Usluge su u celosti pružene.prihod se uključuje u utvrđivanje oporezivog rezultata nakon što je uključen u utvrđivanje računovodstvenog rezultata (oznaka „nakon” znači u nekom od sledećih obračunskih perioda).000. privredno društvo treba na datum svakog bilansa da ponovo procenjuje nepriznate ali i priznate odložene poreske obaveze. U skladu sa MRS 12. Jednom izvršeno priznavanje ne znači i priznavanje zauvek.PRIHODI Iznosi proknjiženi u Klasi 6 .00 dinara Usluge se pružaju 2 godine.800. .00 KLASA 6 .00 dinara S obzirom da je na početku perioda imalo odloženo poresko sredstvo od 30.000. Diskontovanje se ne vrši jer se ne može uvek sastaviti pouzdan obračun diskontovanja.000.000. osim u meri u kojoj su oba sledeća uslova zadovoljena: .00 dinara privredno društvo sprovodi sledeće knjiženje: Za obračun poreskih rashoda: 722 Odloženi poreski rashodi i prihodi perioda 288 Odložena poreska sredstva 498 Odložene poreske obaveze 130.početnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakcijama koje nisu poslovna kombinacija i u vreme transakcija ne utiču na računovodstvenu dobit. Na kraju druge godine ispostavljena je faktura kupcu na iznos od 60. O mogućnosti promene visine odloženih poreskih obaveza bez promene visine privremenih razlika ukazali smo u okviru računa 288. primer za ovakvu situaciju bi bili prihodi koji bi se u poreskom bilansu priznavali po principu „naplaćene realizacije”.800.00 dinara Na kraju prve godine privredno društvo za istraživanje tržišta na osnovu kretanja troškova u prvoj godini procenjuje da bi ukupni troškovi za pružanje usluga bili 110. Primer: Obračunom je utvrđeno da privredno društvo na kraju obračunskog perioda ima odloženu poresku obavezu u iznosu od 100. Primer za ovakvu situaciju bi mogao da bude rashod amortizacije ukoliko se za izračunavanje amortizacije za sastavljanje Bilansa uspeha i za sastavljanje poreskog bilansa primenjuju različite: .

sredstava.Prihodi od usklađivanja vrednosti nematerijalnih ulaganja Na računu 681 .55 5. kao i na svaki datum bilansa. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Za pružene usluge: 202 Kupci u zemlji 612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 491 Obračunati prihodi budućeg perioda 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) Kupci u zemlji Obračunati prihodi budućeg perioda 612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 70. iznos povećanja se ne odobrava u celosti kapitalu ako je ranijom revalorizacijom smanjivana njegova knjigovodstvena vrednost (misli se na smanjenje usled prethodne revalorizacije ili neke od prethodnih revalorizacija). meri (vrednuje) po svojoj fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove njegove prodaje na mestu uzgajanja. dobija se kada se u odnos stave nastali troškovi i procenjeni troškovi i dobijeni koeficijent pomnoži sa ugovorenom vrednošću usluga.800.bioloških sredstava (primenjuje se MRS 41) ukoliko se vrednuju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje.XIII RAČUNOVODSTVO. 77/2010 .45 10. .454.zaliha (primenjuje se MRS 2).finansijskih sredstava (primenjuje se (I-32) Međunarodni računovodstveni standard .stalnih sredstava (ili raspoloživih grupa) klasifikovanih kao sredstva koja se drže za prodaju (primenjuje se MSFI 5). . Priznavanje rashoda po osnovu obezvređenja sredstava Prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja treba izvršiti proveru obezvređenosti sredstava. . makar zbog činjenice da je biološko sredstvo godinu dana starije. .00 54. Nesumnjivo je da se na datum svakog bilansa mora izvršiti usklađivanje knjigovodstvenih vrednosti sredstava. br.800. ili i u toku godine kad god dođe do promene fer vrednosti ili procenjenih troškova prodaje. a ostatak se knjiži kao povećanje revalorizacionih rezervi. tj. Biološko sredstvo se prilikom početnog priznavanja.00 Za pružene usluge: 202 491 Napomena: Iznos prihoda u promeni 1. Prihod po osnovu usklađivanja vrednosti biološkog sredstva nastaje u slučaju kada dođe do povećanja njegove fer vrednosti umanjene za procenjene troškove prodaje na mestu njegovog uzgajanja.800.sredstava koja proizlaze iz naknada zaposlenima (primenjuje se MRS 19).sredstava koja proizlaze iz ugovora o izgradnji (primenjuje se MRS 11). .MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija („Sl. i da je po tom osnovu najverovatnije došlo do promena njegove fer vrednosti.Prihodi od usklađivanja vrednosti bioloških sredstava iskazuju se prihodi po osnovu povećanja vrednosti bioloških sredstava koja imaju karakter osnovnih 134 . osim u slučaju kada se fer vrednost ne može pouzdano izmeriti.00 70. .454. . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.Prihodi od usklađivanja vrednosti bioloških sredstava Na računu 680 .45 10. MRS 41 ne daje smernice koliko često treba sprovoditi promenu knjigovodstvene vrednosti sredstva. MRS 36. Račun 681 .odloženih poreskih sredstava (primenjuje se MRS 12).investicionih nekretnina koje se vrednuju po fer vrednosti (primenjuje se MRS 40).00 5. Prvo se revalorizacionim povećanjem pokriva navedeno smanjenje knjiženjem tog iznosa kao prihod. se primenjuje u računovodstvu obezvređenja svih sredstava osim: .Prihodi od usklađivanja vrednosti nematerijalnih ulaganja iskazuju se prihodi kada se knjigovodstveni iznos nematerijalnog ulaganja poveća kao rezultat revalorizacije. 10-11 Prihodi po osnovu vrednovanja sredstava po fer vrednosti Račun 680 .45 65.dalje: MRS 32) i MRS 39).800. da li to raditi samo na datum bilansa.545. Povećanje vrednosti bioloških sredstava koja imaju tretman obrtnih sredstava (proizvodnje) obuhvataju se u okviru Klase 9. glasnik RS”.454.

46. ili i u toku godine kad god dođe do promene fer vrednosti ili procenjenih troškova prodaje. Osim zahteva navedenih u MRS 36.Prihodi od usklađivanja vrednosti zaliha iskazuju se prihodi po osnovu ukidanja ranije priznatog obezvređenja zaliha materijala i robe.Prihodi od usklađivanja vrednosti nekretnina. 22 i 23.RAČUNOVODSTVO. njegovo priznavanje i merenje ukazano je u okviru računa 039. Račun 684 . Nesumnjivo je da se na datum svakog bilansa mora izvršiti usklađivanje knjigovodstvenih vrednosti sredstava. 10-11 Račun 581 . MRS 38 postavlja i sledeće dodatne zahteve za proveru da li je ulaganje obezvređeno: čak i ako ne postoji pokazatelj da je nematerijalno 135 . meri (vrednuje) po svojoj fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove njegove prodaje na mestu uzgajanja.Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana iskazuju se prihodi po osnovu ukidanja ranije priznatog obezvređenja potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana.Obezvređenje bioloških sredstava Na računu 580 .Prihodi od usklađivanja vrednosti zaliha Na računu 684 .RASHODI Račun 580 . Biološko sredstvo se prilikom početnog priznavanja.potraživanja za date avanse (računi 016. kao i na svaki datum bilansa.Prihodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine . Na razloge za nastanak i priznavanje ovog prihoda ukazano je u okviru grupa 20. već da u skladu sa navedenim propisima izvrši njeno korigovanje. 21. i da je po tom osnovu najverovatnije došlo do promena njegove fer vrednosti. do 62. a ostatak se knjiži kao povećanje revalorizacionih rezervi. postrojenje ili opremu poveća kao rezultat revalorizacije. Račun 689 .zaliha nekretnina pribavljenih radi prodaje (računi grupe 14).Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana Na računu 685 .Prihodi od usklađivanja vrednosti nekretnina.Obezvređenje bioloških sredstava iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja bioloških sredstava koja imaju karakter osnovnih sredstava. U skladu sa navedenim članovima pravo je nadležnog carinskog organa da kao carinsku vrednost ne primeni iskazanu fakturnu vrednost. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Račun 682 . Povod za donošenje izmena je situacija kada je po mišljenju nadležnog carinskog organa u fakturi inodobavljača iskazan manji iznos nego što je realna vrednost kupljenog materijala ili robe. U suštini fakturna vrednost se u uvoznoj kalkulaciji zamenjuje sa osnovicom za obračun carine koju je utvrdio nadležni carinski organ.Prihodi od usklađivanja vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Na računu 683 . KLASA 5 .Prihodi od usklađivanja vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju iskazuju se prihodi po osnovu ukidanja ranije priznatog obezvređenja dugoročnih finansijskih plasmana i po osnovu povećanja fer vrednosti hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju. osim u slučaju kada se fer vrednost ne može pouzdano izmeriti. MRS 41 ne daje smernice koliko često treba sprovoditi promenu knjigovodstvene vrednosti sredstva. postrojenja i opreme iskazuju se prihodi kada se knjigovodstveni iznos sredstva koje spada u nekretninu. s jedne strane i osnovice za obračun carine koju je utvrdio nadležni carinski organ. Prvo se revalorizacionim povećanjem pokriva navedeno smanjenje knjiženjem tog iznosa kao prihod. tj. postrojenja i opreme Na računu 682 . iznos povećanja se ne odobrava u celosti kapitalu ako je ranijom revalorizacijom smanjivana njegova knjigovodstvena vrednost (smanjenje usled prethodne revalorizacije).Prihodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine Na računu 689 .iskazuju se prihodi po osnovu ukidanja ranije priznatog obezvređenja: . da li to raditi samo na datum bilansa.Obezvređenje nematerijalnih ulaganja iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja nematerijalnih ulaganja. Rashod po osnovu obezvređenja biološkog sredstva nastaje u slučaju kada dođe do smanjenja njegove fer vrednosti umanjene za procenjene troškove prodaje na mestu njegovog uzgajanja.Obezvređenje nematerijalnih ulaganja Na računu 581 . makar zbog činjenice da je biološko sredstvo godinu dana starije.gotovine i gotovinskih ekvivalenata (računi grupe 24). Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Carinskog zakona. Račun 684 se koristi kada je veća osnovica za obračun carine koju je utvrdio nadležni carinski organ. 028 i 150) i . . Račun 684 se koristi i u slučaju nabavke materijala i robe iz uvoza u slučaju kada postoji razlika između njihovih fakturnih vrednosti i direktnih zavisnih troškova nabavke. Carinska vrednost uvezenih dobara na koju se primenjuje Carinska tarifa utvrđuje se u skladu sa odredbama čl. Knjiženje ukidanja ranije priznatog obezvređenja zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda vrši se u okviru Klase 9. Na razloge za nastanak i ukidanje obezvređenja. Račun 685 . Račun 683 .

000.000. iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja nekretnina. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA ulaganje obezvređeno privredno društvo treba da proceni nadoknadivi iznos sledećih nematerijalnih ulaganja. diskontnog faktora na navedene buduće neto novčane tokove. treba proveriti da li postoje uslovi za ukidanje celog ili dela obezvređenja proknjiženog u 2004.goodwill-a. Račun 582 .00 20.Obezvređenje zaliha materijala i robe Na računu 584 .000.000. 4.00 80.00 120. 1.000.neto prodajne vrednosti i . 2007.000. br. iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja zaliha materi- 136 .Obezvređenje nekretnina. najmanje na kraju svake poslovne godine: . Primer provere ranije priznatog iznosa obezvređenosti sredstava: Na dan 31.00 120. Procena upotrebne vrednosti nekog sredstva obuhvata: . tj. Postupanje sa obezvređenjem stalnog sredstva (zemljišta) Za potrebe periodičnog obračuna napravljen je sledeći obračun: R. 2006. godini i u 2009. 6.000. njegovo priznavanje i merenje obradili smo u okviru računa grupa 10 i 13.000.00 Za obezvređenje: 582 330 Obezvređenje nekretnina.nematerijalnih ulaganja sa procenjenim neograničenim vekom upotrebe i . 8.Obezvređenje nekretnina. Na razloge za nastanak obezvređenja.000.00 120.2010. Obezvređenje ovih sredstava može nastati iz više razloga: zastarelost. 5.00 60. 2. iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju. godini.primenu odgovarajuće diskontne stope.000. godini. postrojenja i opreme. godini. postrojenja i opreme Na računu 582 .upotrebne vrednosti. 7. 3.procenu budućih novčanih priliva i odliva koji proizlaze iz neprekinute upotrebe sredstva i iz njegovog konačnog otuđenja i . godini.00 80. Račun 585 .Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja potraživanja (računi grupa 20.XIII RAČUNOVODSTVO.Obezvređenje zaliha materijala i robe. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 200. 21 i 22) i kratkoročnih finansijskih plasmana (računi grupe 23). . 2005. pad njihovih tržišnih cena.Obezvređenje dugoročnih finansijskih plasmana i drugih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Na računu 583 .Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana Na računu 585 . 10-11 Račun 584 . 2008. Razloge za nastanak ovog obezvređenja.12. Pozicija Upotrebna vrednost zemljišta Neto fer vrednost zemljišta Nadoknadivi iznos zemljišta (veći iznos od 1 ili 2) Knjigovodstvena vrednost zemljišta Gubitak zbog obezvređenja (4-3) Nova knjigovodstvena vrednost (4-5) Ranije formirane revalorizacione rezerve u vezi sa ovim zemljištem Iznos gubitka zbog obezvređenja koji se priznaje kao rashod (5-7) Iznos 100.00 20. postrojenja i opreme Revalorizacione rezerve 0209 Ispravka vrednosti zemljišta 60.000.00 Račun 583 . postrojenja i opreme.Obezvređenje dugoročnih finansijskih plasmana i drugih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju. povećanja troškova njihove prodaje i dr. jala i robe. njegovo priznavanje i merenje ukazali smo u okviru računa 039. oštećenost. (ako je obračunavan). Nadoknadiva vrednost je veća od sledećih vrednosti: .nematerijalnih ulaganja koja još nisu raspoloživa za upotrebu.

028.01. 2010. ali se obelodanjuju.2010. 028. godine do dana odobravanja finansijskih izveštaja koriguju iznose u završnom računu za 2010. a koja se kasnije naplate.12.Obezvređenje ostale imovine iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja: . • RAČUNOVODSTVENI ASPEKT DOGAĐAJA POSLE IZVEŠTAJNOG PERIODA rilikom sastavljanja finansijskih izveštaja za 2010. godinu u bilansu stanja prikazuje se stanje imovine. i 150 i . U poreskom bilansu čak i kada su ispunjeni navedeni uslovi ne priznaju se ispravke vrednosti pojedinačnih potraživanja od lica kojima se istovremeno duguje. Račun 589 . Na primer. godine. i 150) objašnjenja data za merenje i priznavanje rashoda po osnovu obezvređenja koja se iskazuju na računu 585 primenljiva su i za obezvređenja iznosa knjiženih na računima 016.1.povoljene događaje (korektivne) ili Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.nepovoljne događaje (nekorektivne). godine. godi- 137 . glasnik RS”.RAČUNOVODSTVO. 2010. prilkom izrade finansijskih izveštaja treba uzetri u obzir i događaje koji nastaju između kraja izveštajnog perioda i datuma kada su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje.da je potraživanje u knjigama poreskog obveznika otpisano kao nenaplativo. a u bilansu uspeha.2011. Očito je da se samo deo rashoda po osnovu obezvređenja priznatog u skladu sa MSFI može priznati u poreskom bilansu. Članom 16. jer se događaji nastali između datuma bilansiranja i datuma odobravanja finansijskih izveštaja uključuju u finansijski izveštaj.12. 2010.12.MRS 10 Događaji posle izveštajnog perioda („Sl. Upravni odbor DOO doneo je odluku o odobravanju finansijskih izveštaja na dan 15. izveštaju o tokovima gotovine i izveštaju o promenu na kapitalu prezentuju se poslovne promene u periodu od 01. godine. .2011.da poreski obveznik pruži dokaze o neuspeloj naplati tih potraživanja sudskim putem. Sva otpisana. 77/2010 . Po korektivnim događajima vrše se knjiženja u poslovnim knjigama pod 31. Za događaje nastale posle datuma bilansiranja. u momentu naplate ulaze u prihode poreskog obveznika. odnosno 31. prema odredbama (I-10) Međunarodni računovodstveni standard . godinu (korektivni događaji) a drugi ih ne koriguju (nekorektivni događaji). ispravljena i druga potraživanja koja su priznata kao rashod.2. obaveza i kapitala na dan 31. br. Određeni poslovni događaji nastali od 1. .gotovine i gotovinskih ekvivalenata (računi grupe 24) . MRS 10 događaje posle izveštajnog perioda definiše kao: . godine iako su ti događaji nastali posle tog datuma. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Poreski aspekt priznavanja rashoda po osnovu obezvređenja potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana regulisan je Zakonom o porezu na dobit preduzeća. Međutim. . bitan je datum odobravanja finansijskih izveštaja.objašnjenje merenja i priznavanja obezvređenja gotovine i gotovinskih ekvivalenata obradili smo u okviru računa 249.objašnjenje merenja i priznavanja obezvređenja dato je u okviru grupe 14.da se nesumnjivo dokaže da je potraživanje prethodno bilo uključeno u prihode obveznika.potraživanja za date avanse (računi 016.12.Obezvređenje ostale imovine Na računu 589 . ovog zakona postavljeni su sledeći uslovi da bi se rashodi po osnovu ispravke vrednosti potraživanja priznali u poreskom bilansu: . Na teret rashoda priznaje se ispravka vrednosti pojedinačnih potraživanja ako je od roka za njihovu naplatu prošlo najmanje 60 dana.zaliha nekretnina pribavljenih radi prodaje . do 31. 10-11 P .dalje: MRS 10).

.000. a pre odobravanja finansijskih izveštaja.2010. Ako je ispravka vrednosti ili otpis izvršena i proknjižena. korektivni događaji posle izveštajnog perioda su poslovni događaji nastali posle dana bilansa.utvrđivanje nakon dana bilansa stanja iznosa učešća u dobitku ili isplaćenih naknada. Znači. u kome se kaže da pravno lice vrši ispravku iznosa koje je već priznalo u svojim finansijskim izveštajima.9. 10-11 . Odobreni finansijski izveštaji su finansijski izveštaji potpisani od strane zakonskog zastupnika i lica odgovornog za sastavljanje finansijskih izveštaja koji su dostavljeni Agenciji za privredne registre i taj datum se objavljuje u napomenama uz finansijski izveštaj. tako da finansijski izveštaji obuhvate i korektivne događaje nakon dana bilansa stanja. .2010.otkrivanje prevara (namerno generisanih pogrešnih iskaza) ili grešaka (slučajno nastalih pogrešnih iskaza u finansijskim izveštajima) koje pokazuju da su finansijski izveštaji netačni. odnosno cene koštanja posle dana bilansa za koje na dan bilansa nije izvršeno vrednosno usklađivanje za gubitke zbog obezvređivanja. utvrđeno je da je po izvodu poslovne banke od 25.2. godine. godine. godini: 585 Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana 209 Ispravka vrednosti potraživanja od kupaca kupac "A" 50. osnivači i drugi organi pravnog lica. koji podrazumevaju korekciju iznosa iskazanih u finansijskim izveštajima tekućeg perioda. Usvajanje finansijskih izveštaja vrši skupština. u knjigovodstvu pravnog lica sprovedeno je sledeće knjiženje u 2010. Naplata ispravljenih potraživanja od kupaca posle izveštajnog perioda Za potraživanja od kupaca koja su u skladu sa računopvodstvenom politikom ispravljena a za koja se do datuma odobravanja finansijskih izveštaja utvrdi da su naplaćena.00 Korektivni događaji posle izveštajnog perioda Prema MRS 10. a za konsolidovane posle 30.3.2011. . Finansijske izveštaje odobrava direktor.000.1. Primer: Pravno lice „N” je procenom naplativosti potraživanja sa stanjem na dan 30. Obaveza knjiženja i uključivanja korektivnih događaja u finansijske izveštaje ze tekući periodpropisana je paragrafom 8.00 potraživanja od kupaca kupac "A" 138 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.2011.prodaja zaliha ispod nabavne cene. nakon njihovog odobravanja i dostavljanja nadležnim organima. Finansijski izveštaji su dostavljeni nadležnim institucijama 20.2010. kupac”A” uplatio svoj dug u celosti. godinu. Primeri korektivnih događaja posle izveštajnog perioda su: . aprila tekuće godine.odlazak kupca u stečaj nakon dana bilansa stanja za čije potraživanje nije izvršena ispravka vrednosti ili otpis na dan bilansa. godine do dana odobravanja finasijskih izveštaja. godine. .1.12.odobravanje naknadnih popusta (super rabata i sl.XIII RAČUNOVODSTVO. U knjigovodstvu pravnog lica „N” sprovodi se kniženje za uplaćeno ispravljeno potraživanje od kupca „A” po izvodu banke.2011. tj u periodu od 1. odnosno preduzetnik. ukoliko je pravno lice na dan bilansa stanja imalo sadašnju ili izvedenu obavezu za svaku takvu isplatu kao rezultat događaja nastalih pre tog datuma. što predstavlja korektivni događaj knjižen pod 31. Posle dana bilansa. MRS 10. ne treba vršiti ispravku vrednosti ili otpis u finansijskim izveštajima za 2010. po pravilu.000.2011. upravni odbor i drugi organi pravnog lica.00 50. .1. godine. događaji nakon dana bilansa su događaji nastali od 1. godine utvrdilo da od kupca „A” nije naplaćeno potraživanje od prodate robe na dan 1. a dotična obaveza nije ukalkulisana i knjižena. treba izvršiti storniranje izvršenih knjiženja. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA ne. jer je to korektivni događaj posle izveštajnog perioda.000.prijem sudskog rešenja nakon dana bilasa stanja kojim se utvrđuje da je pravno lice imalo određenu obavezu na dan bilansa stanja. .2.). U skladu sa računovodstvenom politikom pravnog lica kojom je utvrđeno da za potraživanja koja su starija reko 90 dana treba izvršiti ispravku. Za pravilnu primenu MRS 10 potrebno je praviti razliku između odobravanja i usvajanja finansijskih izveštaja.naplata potraživanja od kupaca posle dana bilansa za koje je na dan bilansa izvršena ispravka vrednosti ili otpis. godine: 585 Obezvređenje potraživanja -50. odnosno preduzetnik.00 dinara.00 i kratkoročnih finansijskih plasmana 209 Ispravka vrednosti -50. do 15. a pre odobravanja i predaje finansijskih izveštaja nadležnim institucijama. Datum odobravanja finansijskog izveštaja ne može biti posle 28.000. s tim da je knjižno odobrenje izdato posle dana bilansa. u vrednosti od 50. februara.

Na dan bilansa procenom je utvrđeno da ne postoje razlozi za obezvređenje zaliha ove robe.00 dinara. godine na sledeći način: 585 Obezvređenje potraživanja i katkoročnih finansijskih plasmana 209 Ispravka vrednosti potraživanja od kupaca 200. Međutim. godinu kao korektivni događaj posle izveštajnog perioda treba proknjižiti ispravku vrednosti na teret rashoda perioda. prema MRS 10.00 Moguće je da u periodu do odobrenja finansijskog izveštaja pravno lice ima saznanja da će potraživanje biti delimično naplaćeno iz stečajne mase.00 Prijem sudskog rešenja posle izveštajnog perioda Ukoliko privredno društvo nije u toku godine iskazalo određenu obavezu ili ju je u ranijim godinama isknjižilo u korist prihoda.00 dinara.000.12. godine doneta je odluka o snišenju nabavne vrednosti robe.kupac "A" 50.2010.00 20.000. pod 31. Primer: Privredno društvo nije u poslovnim knjigama ukalkulisalo obavezu za kamatu prema dobavljačima za 2010. Knjiženje za korektivni događaj posle izveštajnog perioda . godine primljeno je sudsko rešenje kojim se utvrđuje da privredno društvo treba da plati kamatu određenom dobavljaču u iznosu od 100. Knjiženje za ispravku vrednosti od kupca koji je posle dana bilansa otišao u stečaj izvršeno je pod 31.00 Odlazak kupca u stečaj posle izveštajnog perioda Ukoliko posle izveštajnog perioda dođe do otvaranja postupka stečaja kod kupca za čije potraživanje nije izvršena ispravka verdnosti potraživanja ili otpis jer na dan bilansa nisu bili ispunjeni uslovi utvrđeni računovodstvenim politikama. Navedeno privredno društvo je u obavezi da po prijemu sudskog rešenju obračuna i ukalkuliše kamatu prema određenom dobavljaču na teret troškova za 2010.000.12. ali nije proteklo više od 90 dana od dana prodaje robe. Pri tome treba voditi računa da se kamata ukalkulisava za period do 31.2010. to korektivni događaj posle izveštajnog perioda nalaže da se izvrši ispravka vrednosti potraživanja ili otpis na teret rashoda tekućeg perioda pod 31. godinu kao korektivni događaj posle izveštajnog perioda.12.12. u poslovnim knjigama za 2010.1. U februaru 2011. godini po izvodu poslovne banke od 25. a ne ukupna kamata iz rešenja.2010. Ostatak kamate u iznosu od 15.00 200.obezvređenje zaliha robe vrši se na sledeći način: 584 Obezvređenje zaliha materijala i robe 139 Ispravka vrednosti robe 20. Primer: Privredno društvo je u novembru 2010.000.000. Na dan bilansa ovo potraživanje nije naplaćeno.00 dinara.000. pod 31.000. godine. godinu. godinu. Pošto je zbog otvaranja postupka stečaja naplativost potraživanja dovedena u pitanje. godine.2010. 10-11 139 . Primer: Na dan 31. U januarau 2011. godine u iznosu od 85. a izvesno je da neće biti naplaćeno u roku dospeća. iskazati kao korektivni događaj. a posle izveštajnog perioda je primljeno sudsko rešenje kojim se utvrđuje da obaveza postoji i da je u određenom periodu treba platiti.000.00 dinara.2010. a pre odobrenja finansijskih izveštaja pribave saznanja i dokazi o Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.12.000 dinara odnosi se na 2011.000. iznos te obaveze treba u poslovnim knjigama.2010. pa u tom slučaju obezvređenje treba vršiti do iznosa koji se procenjuje kao nenaplativ. godine privredno društvo je došlo do saznanja da je kod kupca otvoren postupak stečaja. u januaru 2011. godine vrši se na sledeći način: 241 Tekući (poslovni) računi 50.00 202 Kupci u zemlji .12.000. Knjiženje ukalkulisavanja obaveze za kamatu po sudskom rešenju primljenom posle izveštajnog perioda.00. Obezvređenje zaliha posle dana bilansa Karakterističan primer korektivnog događaja posle izveštajnog perioda je slučaj da se nakon dana bilansa.000. pa u skladu sa računovodstvenim politikama nije izvršena isptavka ovog potraživanja. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Knjiženje u 2011.2011.00 85.000. godine prodalo robu u vrednosti od 200. pa se zalihe procenjuju na 180.00 prodaji zaliha ispod nabavne cene.000. godine sprovodi se na sledeći način: 562 Rashodi kamata 433 Dobavljači u zemlji 85.RAČUNOVODSTVO. za koje prilikom bilansiranja nije izvršeno vrednosno usklađivanje naniže. godine privredno društvo ima zalihe robe u prometu na veliko čija je nabavna vrednost 200.

krupna poslovna kombinacija ili prodaja posle 31. U Napomenama treba obelodaniti prirodu tog događaja i procenu njegovog finansijskog efekta.000.2010.preuzimanje značajnih obaveza ili potencijalnih obaveza.značajne transakcije sa običnim akcijama i potencijalne transakcije sa običnim akcijama. raspodeljuje posle usvajanja finansijkih izveštaja.000. Međutim.2011.2010.000. godine.12. s tim što se on knjiži kao storno prihod.uništenje velikog proizvodnog pogona usled prirodne nepogode. jer se naknadno odobren rabat ne odnosi na konkretne artikle već na ukupan promet. kupac dostavlja prodavcu potvrdu o umanjenju prenetog PDV po tom osnovu u iznosu od 18.12. Karakteristični primeri nekorektivnih događaja posle izveštajnog perioda su: . Odobreni super rabat koji je kao naknadni popust odobren kupcu predstavlja za prodavca rahod. obveznik PDV. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Odobravanje naknadnih popusta (super rabata i sl. godine. .12. super rabat za isporučenu robu u toku 2010. MRS 10.promene poreskih stopa ili poreskih zakona koji su stupili na snagu posle izveštajnog perioda.00 dinara odnosi na PDV. Primer: Privredno društvo .000. Knjiženje kod kupca za primljeno knjižno odobrenje: 270 Porez na dodatu vrednost -18. već se knjiže u narednom periodu.000.2010. knjiženje naknadno odobenog rabata vrši se kroz smanjenje obaveze prema dobavljačima. ali oni istovremeno utiču na već obračunat PDV po izdatim fakturama za izvršen promet robe i usluga. a pre odobravanja finansijskih izveštaja i koje ne podrazumevaju korekciju iznosa u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima tekućeg perioda. prodavac i kupac u svojim poslovnim knjigama.12.XIII RAČUNOVODSTVO.2010.00 dinara. a da se 18. u našoj praksi. O tome prodavac dostavlja kupcu knjižno odobrenje 15.000. Nabavna cena robe se ne menja.00 602 Prihodi od prodaje robe -100. .00 dinara. navedene promene knjiže pod 31.00 679 Ostali nepomenuti prihodi 100.000.značajna promena deviznog kursa posle 31. godine kojim ga obaveštava da super rabat iznosi 100. godine. godine. Ta odredba se ne odnosi na raspodelu tekuće dobiti koja se. godine iznos od 118. . ukoliko se u periodu do odobrenja finansijkih izveštaja raspodeljuje dobit iz nekih ranijih godina.00 u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) 433 Dobavljači u zemlji -118. vrši se najčešće po isteku kalendarske godine. 10-11 Kod kupca robe.velike kupovine ili otuđenje sredstava posle 31.00 na domaćem tržištu 470 Obaveze za porez na -18. ukoliko poslovni subjekt predloži ili objavi iznos dividendi za isplatu vlasnicima posle izveštajnog perioda to je nekorektivni događaj i iznos obaveze po tom osnovu se ne priznaje u finansijskim izveštajima tekućeg perioda. Nekorektivni događaji posle izveštajnog perioda Nekorektivni događaji posle izveštajnog perioda su poslovne promene praćene odgovarajućom dokumentacijom koje su nastale posle dana bilansa. godine. tj.početak sudskog postupka koji nastaje isključivo radi događaja nastalih posle izveštajnog perioda. i to: Knjiženje kod prodavca za naknadno odobreni super rabat: 202 Kupci u zemlji -118. Ti popusti se vrše na osnovu ranije ugovorenih kriterijuma prodaje. odobrava kupcu. godine u odnosu na taj datum. . takva raspodela se smatra događajem koji nema korektivni Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000.12. a koja značajno utiču na tekuća i odložena poreska sredstva i obaveze. obvezniku PDV. a obelodanjuju u Napomenama uz finansijske izveštaje za tekući period.2010.000.00 dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) njenje iznosa prenetog PDV i povećanja prihoda iz razloga što ne može da dođe do smanjenja vrednosti zaliha robe.objavljivanje plana za prestanak poslovanja. jer se sve odvija u istom obračunskom periodu. . . Uz knjižno odobrenje dostavljen je i obračun utvrđenog super rabata. Nekorektivni događaji se ne iskazuju u finansijskim izveštajima tekućeg perioda.000. .) Odobrenje naknadno odobrenih surer rabata i drugih popusta kupcima za promet izvršen u toku 2010. U vezi dobijenog knjižnog odobrenja.prodavac. .00 Raspodela dobiti posle izveštajnog perioda Prema odredbama paragrafa 12. u januaru 2011.00 dinara.raspodela dobiti posle 31.1. uma- 140 . godine. . S obzirom da se ovde radi o korektivnim događajima posle izveštajnog perioda.

a pre odobravanja finansijskih izveštaja. Značajna promena deviznog kursa Ukoliko posle izveštajnog perioda dođe do značajnije promene deviznog kursa u odnosu na zaključni devizni kurs stranih valuta.000 dinara. u napomenama uz finansijski izveštaj daje se sledeće obelodanjivanje: U januaru 2011.RAČUNOVODSTVO. 10-11 141 . to treba istaći u Napomenama uz finansijski izveštaj. ali se obelodanjuje u Napomenama uz finansijski izveštaj. godini izvršena ispravka vrednosti potraživanja ili otpis. a naročito na obaveze i potraživanja za koja je u 2010. a o tome se ne vrše nikakve promene u poslovnim knjigama za tekući period..ispr. mogu na. odlazak poslovnog partnera u stečaj i dr. pravno lice izvrši značajna investiciona ulaganja u proizvodni proces ili u nekretnine. po našem mišljenju. shodan način.200. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII karakter. to treba da se istakne i obelodani u Napomenama uz finansijski izveštaj. godine. na odobravanje naknadnih super rabata i popusta i sl. a pre objavljivanja finansijskih izveštaja. Događaji posle izveštajnog perioda kod malih pravnih lica i preduzetnika koji ne primenjuju MSFI Mala pravna lica i preduzetnici koji su se opredelili da ne primenjuju MRS/MSFI. da primene korektivene događaje koji imaju efekte na finasijske izveštaje za 2010. prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika („Sl. čija je ukupna sadašnja knjigovodstvena vrednost 1. Ukupna nabavna vrednost poslovnog prostora iznosi 15. obaveza. već Pravilnik o načinu priznavanja i procenjivanja imovine. poslovne jedinice. iako nemaju obavezu primene MRS 10. ali ta promena nema nikakav uticaj na visinu deviznih potraživanja i obaveza u finansijskim izveštajima za tekući period. Efekti ove kupovine biće uključeni u finansijske izveštaje za 2011. Objavljivanje plana za prestanak poslovanja Ukoliko posle izveštajnog perioda. a ne vršiti nikakve promene uposlovnim knjigama za tekući period.). o tome treba da donese opšti akt u kome će regulisati slučajeve koji se mogu uzeti kao korektivni događaji na finansijske izveštaje. Ukoliko se malo pravno lice i preduzetnik opredeli da primenjuje korektivne događaje posle izveštajnog perioda. To isto važi i kada je pravno lice posle izveštajnog perioda prodato. pripajanje. • Radmila Lazić Krupna poslovna kombinacija ili prodaja Ukoliko posle izveštajnog perioda dođe do statusne promene (spajanje. godinu. Na primer. br. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. privredno društvo je kupilo poslovni prostor površine 580 metara kvadratnih. nemaju ni obavezu u pogledu obelodanjivanja nekorektivnih događaja posle izveštajnog perioda. rukovodstvo donese odluku o prestanku poslovanja određenog dela pravnog lica (pogona. 106/2006 i 111/2006 . Velike kupovine ili otuđenja sredstava posle izveštajnog perioda Ako posle izveštajnog perioda. o tome treba samo dati informaciju u Napomenama uz finansijski izveštaj. Pošto mala pravna lica i preduzetnici ne sastavljaju Napomene uz finansijske izveštaje. godine. prijem sudskog rešenja. u napomenama uz finansijski izveštaj treba da stoji sledeći tekst: U januaru 2011. glasnik RS”.000. Na primer.000 dinara. rukovodstvo privrednog društva donelo je odluku da zbog reorganizacije poslovanja proda pogon za proizvodnju kućne hemije u Beogradu. s tim što to za ona mala pravna lica i preduzetnike koji ne primenjuju standarde treba da bude regulisano opštim aktom. prodajnog objekta). podela odvajanje) u kojoj učestvuje i pravno lice koje sastavlja finansijske izveštaje za tekući period. to treba da se istakne i obelodani u Napomenama u finansijski izveštaj. Prema tome. godinu. mala pravna lica i preduzetnici u finansijske izveštaje za tekući period treba da uključe korektivne događaje posle izveštajnog perioda.

Ovom tematikom bavi se (I-08) Međunarodni računovodstveni standard .procenjivati materijalnu značajnost greške u svakom konkretnom slučaju. godinu. kad entitet primenjuje računovodstvenu politiku retrospektivno ili vrši retrospektivno prepravljanje stavki u finansijskim izveštajima ili kada reklasifikuje stavke u finansijskim izveštajima.računovodstvenom politikom definisati grešku u apsolutnom ili relativnom iznosu ili . neophodno je izvršiti određene radnje.2009. zatim potrešnim tumačenjem činjenica kao i iz efekata matematičkih grešaka i mogu značajno uticati na fer prezentaciju stanja imovine. Glasnik RS”.sagledati dogašaje nastale posle izveštajnog perioda. 77/2010 . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.kraju prethodnog perioda i . odnosno početno stanja na dan 1. . . br. godinu. čime se obezbeđuje uporedivost podataka za prethodnu 2009. godine i tekuće godine s grupe računa i računa propisanih odredbama Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za banke („Sl. Takođe. obaveza.dalje: Pravilnik o Kontnom okviru).2009. 10-11 142 . prema kome banke unose podatke na određene pozicije sa stanja na računima na dan 31. promene računovodstvenih procena i greške („Sl. GODINU Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja POSTUPCI KOJI PRETHODE IZRADI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA Da bi se pristupilo izradi finansijskih izveštaja za 2010. a otkrivene u narednom ili nekom od narednih perioda treba ispraviti na odgovarajući način. . br.početku najranijeg uporednog perioda Postupak sa greškama iz prethodnog perioda i promene računovodstenih politika i računovodstvenih procena Greške utvrđene od strane pravnog lica ili na osnovu sprovedene revizije finansijskih izveštaja mogu nastati pogrešnim vrednovanjem poslovnih događaja ili neobuhvatanjem u periodu njihovog nastanka. a time i oporezive dobiti. za definisanje grešaka iz prethodnog perioda. Odredbama MRS 8 je: . 57/2008 i 3/2009 .1. Materijalnost neke greške nije utvrđena ni u apsolutnom ni u relativnom iznosu. godine.12.dalje: MRS 8). gde je definisana greška kao materijalno značajna ako može da utiče na ekonomske odluke korisnika finansijskih izveštaja donete na osnovu tih izveštaja. godinu pri izradi finansijskih izveštaja za 2010.analizirati postupke u vezi sa dividendama obelodanjenim za raspodelu posle obračunskog perioda. kapitala. . glasnik RS”. Ta obaveza banaka propisana je i podzakonskim aktom. odnosno sprovesti postupke i to: .2010. U finansijskim izveštajima tekućeg perioda obelodanjuju se uporedne informacije o prethodnom periodu.ustanovljen koncept „greške iz prethodnog perioda” što je usaglašeno sa opštim konceptom materijalnosti na kojem su standardi i zasnovani i . Materijalnost zavisi od veličine i prirode izostavljene ili pogrešno iskazane stavke sagledane u kontekstu specifičnosti preduzeća i trenutnih okolnosti.XIII RAČUNOVODSTVO. . Prema tome. godine. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA SPECIFIČNOSTI SASTAVLJANJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA BANKE ZA 2010.sagledavanje rizika poslovanja u smislu načela kontinuiteta. Samo materijalno značajne greške nastale u jednom obračunskom periodu. rezultata poslovanja.12. na raspolaganju su dve mogućnosti i to: .analizirati greške iiz prethodnog peiroda i promene računovodstvenih politika i računovodstvenih procena.proveriti ispravnosti stanja računa na dan 31. on treba da prezentuje izveštaje o finansijskoj poziciji na: . 98/2007.MRS 8 Računovodstvene politike.data definicija pojma „greške iz prethodnog perioda”.kraju tekućeg perioda.

a efekti tih događaja evidentiraju se u poslovnim knjigama godine u kojoj su nastali.2011. obaveza. uz poresku prijavu i poreski bilans. koja koriguje početno stanje neraspoređene dobiti ili gubitka iz ranijih godina iz razloga što pozicije iz Bilansa uspeha nemaju početno stanje. treba izvršiti priznavanje i vrednovanje nastale poslovne promene i usklađivanje stanja na dan 31. dužan je da odmah podnese izmenjenu poresku prijavu. 43/2003. za prethodnu godinu. odnosno neraspoređene dobiti ili gubitka iz ranijih godina. Pogrešna primena MRS/MSFI može dovesti do grešaka iz prethodnog perioda.2010. 80/2002. godine i datuma kada su finansijski izveštaji odobreni za obelodanjivanje. Greške uočene u obrascu USSPO. Iz tog razloga. Poreski obveznik ne može podneti izmenjenu poresku prijavu posle pokretanja postupka poreske kontrole za kontrolni poreski period.RAČUNOVODSTVO.2009. kada i nastupi poslovna promena tokom januara i februara i pritom se oceni da je to promena koja potvrđuje ili utiče na promenu stanja neke bilansne pozicije koja je postojala na dan 31. Glasnik RS”. godine. Poreski obveznik izmenjenu poresku prijavu za isti poreski period može podneti najkasnije u roku od 12 meseci od dana podnošenja prvobitne poreske prijave. U toku tog perioda ne obustavlja se poslovanje. u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica („Sl. Ovaj događaj koji se desio posle datuma bilansa stanja mora da se uzme u obzir i da se stornira prethodno izvršeno obezvređenje i ispravka 143 . Potraživanja koja spadaju u red pozicija koje se vrednuju putem računovodstvene procene predstavljaju tipičnu poziciju kod koje primena zahteva MRS 10 dolazi do izražaja. . koju je podneo Poreskoj upravi. koja se ispravljaju korekcijom početnog stanja neraspoređene dobiti ili gubitka iz ranijih godina. br.12. greške iz prethodnog perioda treba ispraviti odmah nakon njihovog otkrivanja. odnosno u periodu između 1.12. Ovim standardom definisani su zahtevi u vezi sa računovodstvenim tretmanom događaja koji nastaju nakon datuma bilansa stanja. iz koje su greška ili popust otklonjeni. godine. 10-11 obrazaca. u mesecu za protekli mesec (ili narednog dana posle roka za dostavljanje obrasca). Na osnovu izmenjenog poreskog bilansa i korigovane poreske osnovice. Prilikom utvrđivanja poreza na dobit u izmenjenoj poreskoj prijavi. i kapitala sa stanjem na datum bilansa stanja.Reč je o materijalno značajnoj grešci koja utiče na prihode i rashode. decembra 2010. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Nezavisno od primenjenog postupka utvrđivanja materijalnosti. zakon. finansijski izveštaji nisu sačinjeni u skladu sa MRS/MSFI ako sadrže materijalno značajne greške. Naime. 84/2004 i 18/2010). 77/2010 . obveznik ima pravo na korišćenje poreskih podsticaja i oslobađanja. obveznik sastavlja izmenjenu poresku prijavu u kojoj utvrđuje: . Ako obveznik poreza na dobit ustanovi da poreska prijava poreza na dobit. Glasnik RS”. Događaji nastali posle izveštajnog perioda (I-10) Međunarodni računovodstveni standard MRS 10 Događaji posle izveštajnog perioda („Sl. Ukoliko greška utiče samo na promenu strukture aktive ili pasive. u napomenama uz finansijske izveštaje trebalo bi navesti tačan datum kada su finansijski izveštaji odobreni za obelodanjivanje.dalje: MRS 10) je standard opšte namene koji se treba primeniti i na ovaj izveštajni period od svih pravnih lica.) i datuma kada se finansijski izveštaji odobravaju za objavljivanje.iznos poreza za plaćanje (ili iznos za povraćaj) i . već se i dalje nastavlja sa poslovanjem tokom koga mogu nastati i povoljni i nepovoljni događaji u periodu između datuma bilansa (31. Ovakav postupak ima za cilj svođenje stanja u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima kao da greška nikada nije ni bila napravljena. treba da podnese izmenjene obrasce i drugu propisanu dokumentaciju. jer u skladu sa konceptom materijalnosti. dok se nekorektivni događaji samo obrazlažu u napomenama uz finansijske izveštaje.12. br.mesečni iznos akontacija za tekuću godinu. (Primerno: ispravljeno potraživanje pod 31. Prema tome. Ispravka materijalno značajne greške iz prethodnih perioda vrši se kao korekcija početnog stanja neraspoređene dobiti ili gubitka iz ranijih godina.dr. finansijski izveštaji sastavljaju se tokom januara i februara tekuće godine. banke su dužne da isprave i ispravljen obrazac dostave Narodnoj banci Srbije najkasnije do 15. godine. biće izvršena korekcija početnog stanja pozicija u bilansu stanja.događaji koji ukazuju na stanja koja nisu postojala na datum bilansa (nekorektivni događaji) Korektivni događaji Korektivni događajinastali nakon datuma bilansa zahtevaju korekciju sredstava. ali se neće vršiti korekcija početnog stanja rezultata. odnosno kod prvog dostavljanja za decembar.porez na dobit za prethodnu godinu. sadrži grešku ili propust. u smislu MRS 8. naplaćeno krajem januara 2010.događaji koji pružaju dodatne dokaze o stanju neke pozicije koja je postojala na dan bilansa (korektivni događaji) i . Za računovdstvene svrhe ti događaji se razvrstavaju u dva tipa događaja i to: . Ukoliko je obveznik napravio grešku koja utiče na iskazivanje podataka u nekim od propisanih Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.1. 25/2001. na isti način kao i prilikom sastavljanja prvobitne poreske prijave. 80/2002 .

4. Popis imovine i obaveza propisan je odredbama člana 18 stav 2. 10-11 Postupanje u vezi sa dividendama obelodanjenim za raspodelu posle obračunskog perioda Ako privredni subjekt posle datuma bilansa. To se postiže propisivanjem internih računovodstvenih kontrolnih postupaka. Imajući u vidu da finansijski izveštaji još uvek nisu konačno sastavljeni. Zakona.MRS 37 Rezervisanja.XIII RAČUNOVODSTVO.kontinuiteta poslovanja. potencijalne obaveze i potencijalna imovina („Sl. neograničenog vremena poslovanja. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA vrednosti potraživanja sa stanjem na dan 31. 2010.2009. glasnik RS”. Odredbama Zakona o računovodstvu i reviziji („Sl. jedan je od 1. br. uprkos želji vlasnika i uprave. Načelo kontinuiteta poslovanja Privredni subjekat sastavlja finansijske izveštaje poštujući načelo stalnosti .12. potencijalna sredstva i potencijalne obaveze. 144 .na datum bilansa privredni subjekat nije imao obavezu da isplati te dividende. br. Ova obaveza banaka propisana je Pravilnikom o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za banke . tekuće godine. prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva da se izvrše određena obelodanjivanja ukoliko: .MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja („Sl. prvobitno je procenjeno da potraživanje neće biti naplaćeno. godine). 77/2010 . faktički postoje dva perioda za primenu MRS 10. To znači da se procenjivanje imovine privrednog subjekta vrši po tržišnim vrednostima. godine. zajedno sa mišljenjem revizora. PRIPREMNE RADNJE KOJE PRETHODE SASTAVLJANJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA Usklađivanje prometa i stanja glavne knjige sa dnevnikom i pomoćnim knjigama obavezno se vrši pre popisa imovine i obaveza i pre sastavljanja finansijskih izveštaja. Kada su u pitanju nekorektivni događaji nastali nakon datuma bilansa stanja treba proceniti da li je taj događaj materijalno značajan i da li ga treba obelodaniti u napomenama uz finansijske izveštaje.2. br. finansijski izveštaji se sastavljaju kao da će privredni subjekt neograničeno dugo poslovati. 77/2010 . Prema tome. nema realne alternative nego njegova likvidacija. januara pa najkasnije do 28. Navedena obaveza propisana je čl. a pre datuma obelodanjivanja finansijskih izveštaja obelodani dividende koje će biti isplaćene vlasnicima kapitala obelodanjeni iznos dividendi ne priznaje kao obavezu na datum bilansa (a ni kao smanjenje neraspoređene dobiti). 46/2006 i 111/2009 . a drugi najkasnije do 30. 18.dalje: Zakon) i Zakona o bankama propisano je da se finansijski izveštaji za prethodnu godinu dostavljaju nadležnom organu najkasnije do 28. Usaglašavanje dnevnika sa glavnom knjigom zasniva se na proveri da li je u glavnoj knjizi proknjiženo sve što je obuhvaćeno u dnevniku. koje obelodanjeni iznos dividendi ne ispunjava .finansijski izveštaji nisu pripremljeni na osnovu načela stalnosti ili . glasnik RS”. kao dela adekvatno i efikasno uređenog procesa nadzora.2. Na primer likvidacija privrednog subjekta koji loše posluje da. U skladu sa (I-01) Međunarodni računovodstveni standard . tekuće godine. postoje poslovni događaji koji bitno remete navedenu pretpostavku neograničenog vremena poslovanja.rukovodstvo je uverenja u postojanje značajne neizvesnosti vezane za događaje ili stanja koji mogu da izazovu značajnu sumnju u mogućnost privrednosg subjekta da nastavi sa poslovanjem na načelu stalnosti. 097. ali su od relativno velikog značaja za korisnike finansijskih izveštaja. Međutim. glasnik RS”. Naime.računi 037. tj. takav događaj treba da se uzme u obzir i da se sprovede odgovarajuća korekcija sa stanjem na dan 31. aprila tekuće godine. Prema odredbama MRS 1. Standardom se ne predviđa obaveza usklađivanja iznosa povodom navedenih potencijalnih događaja likvidacije privrednog subjekta. pa ih treba obelodaniti (na primer: požar koji se desio u februaru 2011.godine. ali kako je potraživanje kasnije naplaćeno ispostavilo se da je procena bila pogrešna. 2010. tekuće godine. Nekorektivni događaji Nekorektivni događajisu događaji koji se ne odnose na bilansne pozicije na dan 31. banke dostavljaju nadležnom organu najkasnije do 30. koji nalaže obavezu usklađivanja knjiPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Zakona. tj. To odgovara načelu dokumentovanosti i zadovoljava sva obeležja verodostojnosti. a da usvojene finansijske izveštaje za prethodnu godinu.12. godine) S obzirom na to da se naplativost potraživanja procenjuje.12. 439 i 539.dalje: MRS 37).dalje: MRS 1) obelodanjeni iznos dividendi se iskazuje u napomenama. MRS 37 propisuje kriterijume za priznavanje sadašnjih obaveza. već se predviđa obaveza fundamentalne promene računovodstvene pretpostavke neograničenog vremena poslovanja. Ovakvo postupanje u skladu je sa (I-37) Međunarodni računovodstveni standard . Raščišćavanje stavki sa privremenih i prolaznih računa na odgovarajuće račune vrši se samo na osnovu zapisa kojim se identifikuje nastala poslovna promena.

internih odnosa (bilansna ravnoteža) Tačno iskazivanje visine depozita i ukupnog iznosa kredita obavezuje iskazivanje minusnog salda na transakcionim računima u Bilansu stanja na dan bilansa u okviru pozicije krediti i plasmani (klasa 1. glasnik RS”. Rešenje o imenovanju članova Komisije za popis plana rada i Izveštaj o izvršenom popisu dostavljaju se internom revizoru. Informacije o finan1) U materijalu su zadržani nazivi seta finansijskih izveštaja. potraživanja i obaveza vrši se prema stanju u poslovnim knjigama pod uslovom da je njihovo usklađivanje sa dužnicima i poveriocima izvršeno najmanje jednom godišnje i da o tome postoji verodostojna isprava. 106/2006 .12. Potražni saldo na žiro računu i tekućim računima zadnjeg dana u mesecu i na dan bilansa u glavnoj knjizi iskazuje se na računu 408 . Izveštaj o izvršenom popisu.banke na dan bilansa potraživanja iz internih odnosa u stranoj valuti . Naknadna vrednovanja bilansnih pozicija sprovode se saglasno zahtevima iz pojedinačnih MRS/MSFI i usvojenih računovodstvenih politika i računovodstvenih procena. banke su u obavezi da na bilansni dan.dalje: Pravilnik o popisu). Ova obaveza banaka odnosi se na pozicije: . Za organizaciju i pravilnost popisa odgovorni su zakonski zastupnik (predsednik izvršnog odbora banke) i odgovorno lice zaposleno u banci koje vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje. (račun 876). PROCENJIVANJE POZICIJA BILANSA STANJA1) Finansijski izveštaji imaju za cilj da pruže informacije o finansijskom položaju.eksterne potvrde. u poslovnim knjigama. Potražni saldo na deviznom računu banka . u roku od tri dana od dana kada je Odluka o usvajanju izveštaja o popisu doneta.revizijski dokaz (dodatna razmatranja za specifične pozicije) i MSR 505 . a prolazni i privremeni računi po ovom osnovu prikazuju se u okviru računa 037.potražnih salda na žiro i deviznim računima i . jer se potraživanja i obaveze iskazane na ovim računima ne iskazuju u obrascu Bilans stanja. popis finansijskih plasmana. dostavlja se na knjiženje radi usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem. U cilju pružanja valjane informacije o strukturi finansijskog položaja. . Nadležni organ razmatra izveštaj o popisu i odlučuje o predlozima komisija za popis. Na osnovu Pravilnika o popisu.primljeni krediti. Eksterna potvrda salda na računima finansijskih plasmana. Popis imovine i obaveze vrši se na kraju poslovne godine sa stanjem na dan 31. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII govodstvenog stanja sa stvarnim stanjem koje se utvrđuje popisom. u stranoj valuti.dugovnih salda na transakcionim računima. Pribavljanje zadovoljavajućeg revizorskog dokaza koji mu omogućava da izvede opravdane zaključke na kojima će se zasnivati revizorsko mišljenje regulisano je MSR 500 . (račun 871). odboru za reviziju i preduzeću za reviziju sa kojim je banka zaključila ugovor o reviziji. poPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. iskažu u bruto iznosu. određene ekonomske kategorije. revizijske dokaze koje se odnose na određene specifične pozicije i obelodanjivanjima u finansijskim izveštajima.Krediti. Kod pravnog lica . potraživanjima i obavezama je pouzdan i odgovarajući revizorski dokaz u pogledu postojanja tog salda na određeni dan. Način i rokovi vršenja popisa propisani su Pravilnikom o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem („Sl. Cilj ovih Standarda je da uspostave standarde i pruže smernice o tome šta je revizijski dokaz. Kod pravnog lica . zatim MSR 501 .banke na dan bilansa potraživanja iz internih odnosa u dinarima (račun 870) moraju biti u bilansnoj ravnoteži sa obavezama iz internih odnosa u dinarima. uspešnosti i promenama u finansijskom položaju entiteta. obimu i kvalitetu revizijskog dokaza koje treba pribaviti u reviziji finansijskih izveštaja. račun 100). br. potraživanja i obaveze koji nisu usaglašeni i za koje ne postoji uredna dokumentacija. Za neusaglašene finansijske plasmane i potraživanja. 10-11 pisna komisija iskazuje u posebnim popisnim listama. pri čemu pojedinačne stavke ne mogu biti starije od 5 radnih dana. potrebno je koristiti pravna sredstva u zavisnosti da li su ista dospela za naplatu ili nisu dospela za naplatu.revizijski dokaz. jer nadležni organ nije propisao set finansijskih izveštaja usaglašen sa novim MRS1. (redovan popis). a prolazni i privremeni na računu 097 (pojedinačne stavke na ovom računu ne mogu biti starije od 30 radnih dana). na osnovu kojih popisne komisije raspolažu realnim podacima o stanju potraživanja i obaveza i koje treba da posluže kao osnov za procenjivanje bilansnih pozicija. 145 . kao i smernice u vezi sa korišćenjem eksternih potvrda radi pribavljanja revizorskih dokaza. a izuzetno se može opštim aktom predvideti da se popis određene imovine vrši i u toku godine. Finansijski plasmani. jer se potraživanja i obaveze iskazane na ovim računima ne iskazuju u obrascu Bilans stanja.RAČUNOVODSTVO. ali potvrda salda neobezbeđuje potreban revizijski dokaz koji se odnosi na vrednovanje tog salda koji sprovodi poverilac/dužnik. zajedno sa popisnim listama i odlukama nadležnog organa.račun050 zadnjeg dana u mesecu i na dan bilansa u glavnoj knjizi iskazuje se na računu 508 .račun 875 moraju biti u bilansnoj ravnoteži sa obavezama iz internih odnosa u stranoj valuti.

77/2010 . Osnov za vrednovanje bilansnih pozicija jesu usvojene računovodstvene politike. Prema navedenoj klasifikaciji. kao i da se na račun 013 i račun 063 iskazuju i plasmani po repo poslovima sa obavezom reotkupa. a članom 5.MRS 32 . br. Drže se radi izmirivanja kratkoročnih gotovinskih obaveza. Odredbama članova 4. Vrednovanje (odmeravanje) je proces utvrđivanja novčanih iznosa po kojima bi trebalo priznati elemente finansijskih izveštaja i iskazati ih u bilansu stanja.rešenje). što proističe iz definicija (I-32) Međunarodnog računovodstvenog standarda .Prolazni i privremeni računi. iznos sredstava na računima 000 i 050 jednak je stanju na izvodima ili potvrdi salda. glasnik RS”. U okviru ove grupe računa banke iskazuju odgovarajuće poslovne transakcije i u dinarima i u stranoj valuti. . Gotovina i gotovinski ekvivalenti . osim ako su po svojoj suštini ekvivalenti gotovine. i 8. Gotovinski ekvivalenti imaju za svrhu da obezbede likvidnost banke tj. a smanjenje kao rashod. br. 019. u saglasnosti sa MRS 1 par.Prolazni i privremeni računi u stranoj valuti.dalje: MRS 32) i (I-07) Međunarodnog računovodstvenog standarda . a preduslov za pravilno bilansiranje pozicija aktive i pasive jeste usklađivanje stanja imovine i obaveza sa stvarnim stanjem na osnovu popisa. Pravilnika o kontnom okviru). finansijskog posrednika između finansijski suficitarnih i finansijski deficitarnih transaktora u finansijskom sistemu.za priznavanje i vrednovanje . Prema Pravilniku o kontnom okviru. Strukturiranje pozicija u bilansu stanja banaka izvršeno je grupisanjem sredstava i obaveza prema prirodi i prema redosledu koji odražava njihovu relativnu likvidnost iz razloga što su takve informacije pouzdanije i relevantnije od prezentacije na principu tekuće/stalno. od datuma sticanja.Krediti.prihodi .MRS 18 i . recimo. 10-11 146 . na primer u slučaju prioritetnih akcija stečenih u kraćem roku od njihovog dospeća i sa navedenim datumom otkupa. ta imovina mora biti pretvoriva u poznati iznos gotovine i da nije izložena značajnom riziku promene vrednosti. 60 i proističu iz delatnosti banke.gotovina i gotovinski ekvivalenti. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA sijskom položaju se prikazuju u bilansu stanja. a prolazni i privremeni na računu 097 . a naknadno po tržišnoj vrednosti. 8. Ulaganja u kapital su izuzeta iz ekvivalenta gotovine. obaveze i kapital i definisani su odredbama (1) Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja („Sl.izveštaj o tokovima gotovine .MRS 7. ako je to stanje pozitivno ili jednako nuli. Transakcije u stranoj valuti iskazuju se u funkcionalnoj valuti tj. Da bi se imovina klasifikovala kao ekvivalent gotovine. i 9.za priznavanje i vrednovanje kursnih razlika . 77/2010 . Gotovinu čine gotovina u blagajni i depoziti po viđenju.za prikazivanje . uz beznačajni rizik od promene vrednosti.MRS 39. kao i zlato i plemeniti metali koji su neposredno unovčivi uz beznačajan rizik smanjenja vrednosti (grupa računa 07).finansijska sredstva Pozicije sredstava (aktive) koji su deo monetarnog sistema proističu iz delatnosti banke kao pravnog lica tj.račun050 zadnjeg dana u mesecu i na dan bilansa u glavnoj knjizi iskazuje se na računu 508 . valuti ekonomije (valuti po kojoj se pripremaPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Potražni saldo na deviznom računu kod banaka . Relevantni standardi za ovu bilansnu poziciju su: .Krediti. ovog Pravilnika da se u okviru opozivih depozita i kredita . Gotovina i gotovinski ekvivalenti su finansijski instrumenti.račun 010 iskazuje i deponovani višak likvidnih sredstava kod NBS. Početno vrednovanje zlata i plemenitih metala vrši se po nabavnoj vrednosti. U bilansima banaka ova pozicija se iskazuje na sintetičkim računima grupe računa 00 i 05 (član 4.dalje: MRS 7).MRS 7 Izveštaj o tokovima gotovine („Sl. dok se informacije o uspešnosti prikazuju u bilansu uspeha. Povećanje tržišne vrednosti u odnosu na knjigovodstvenu vrednost priznaje se kao prihod. a gotovinske ekvivalente čine kratkoročna visokolikvidna ulaganja koja se mogu brzo konvertovati u poznate iznose gotovine. stav 6 Pravilnika o kontnom okviru predviđena je obaveza banke da za račun 009. odnosno u skladu sa usvojenim računovodstvenim politikama. a ne radi investiranja ili u druge svrhe. 5.MRS 21. Imovina se uobičajeno kvalifikuje kao ekvivalent gotovine samo kada ima kratak rok dospeća. glasnik RS”. 133/2003 . br. stav 2.XIII RAČUNOVODSTVO. glasnik RS”. ispune kratkoročne gotovinske obaveze. tri meseca ili manje. . gotovina i gotovinski ekvivalenti čine najlikvidniji deo likvidnog dela aktive. a prolazni i privremeni računi po ovom osnovu prikazuju se u okviru računa 037 . Elementi koji se neposredno odnose na utvrđivanje finansijskog položaja su imovina. Vrednovanje pozicija bilansa stanja vrši se u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. Potražni saldo na žiro računu i tekućim računima zadnjeg dana u mesecu i na dan bilansa u glavnoj knjizi iskazuje se na računu 408 . 059 i 069 obezbedi analitičke račune za iskazivanje indirektnih otpisa saglasno svojoj računovodstvenoj politici za grupu račun 00 i 05 .MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija („Sl.

br. br. 62/2006) propisano je da se za potrebe knjigovodstva i statistike primenjuje zvanično srednji kurs dinara. nema iskazivanja rashoda i prihoda. Valuta obaveza uređena je i odredbom člana 395. Negativne kursne razlike nastaju kao posledica smanjenjea dinarskog iznosa novčanih sredstava i potraživanja. a naknadno vrednovanje vrši se takođe po zvaničnom srednjem kursu na dan bilansa i tako obračunate kursne razlike priznaju se kao pozitivne ili negativne kursne razlike. na svaki datum bilansa stanja monetarne stavke u stranoj valuti prevode se primenom zaključnog kursa. 31/93 i „Sl. navedenog zakona dozvoljeno je ugovaranje u devizama u Republici Srbiji. Ugovorena valutna klauzula je vrednosno usklađivanje potraživanja i u funkciji je zaštite od gubitka usled promene vrednosti novca (MRS39). 107/2005 i 91/2010). glasnik RS”. 10-11 U našoj praksi. potraživanja i obaveza u stranoj valuti vrši se u skladu sa (I-21) Međunarodnim računovodstvenim standardom . 77/2010 i 95/2010 . devizni. Ugovorena valutna klauzula nije kursna razlika. pri čemu se vrši priznavanje kursnih razlika. Prema Zakonu o bankama („Sl. list SFRJ”. ili kao povećanje dinarskog iznosa obaveza kao posledica rasta kursa strane valute. s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima. Iz tih redovnih transakcija nastaju kursne razlike kao rezultat promene kursa između inicijalne transakcije i transakcije pri realizaciji u kojima se iznos deviza koji se realno realizuje ostaje nepromenjen. to je mogućnost koja se ugovara. Potraživanja za koja je izvršena korekcija potraživanja ispravkom vrednosti za evidentiranje kursnih razlika u bilansu uspeha vrši se samo za neto iznos potraživanja. Sa aspekta Zakona o obliglacionim odnosima. Poslovne promene koje glase na strana sredstva plaćanja priznaju se na dan transakcije po zvaničnom srednjem kursu strane valute na koju glasi transakcija. prema podacima Narodne banke Srbije. 86 i 87). kao posledica pada kursa strane valute. stav 2. br. Kursne razlike predstavljaju obračunsku kategoriju prihoda i rashoda. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. Prema definiciji iz MRS 21. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII ju finansijski izveštaji). devizno-valutni i menjački poslovi spadaju u osnovne bankarske poslove. krediti sa deviznom klauzulom (MRS 39 par. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. za prevođenje potraživanja i obaveza iskazanih u stranoj valuti u dinare. njeno ispunjenje se može zahtevati u domaćem novcu. kursna razlika je razlika koja nastaje prevođenjem datog broja jedinica jedne valute u drugu valutu po različitim deviznim kursevima. „Sl. ugovaranje valutne klauzule predstavlja odstupa- 147 . kursna razlika priznata u svakom periodu sve do datuma izmirenja određuje se na osnovu promene deviznog kursa u svakom od perioda. ako novčana obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti ili zlatu. Pozitivne kursne razlike nastaju povećanjem dinarskog iznosa novčanih sredstava kao posledica rasta kursa strane valute. a devizni kurs je odnos razlike između dveju valuta. što podrazumeva da se iznos potraživanja ili obaveza čija se naplata ili plaćanje vrši u dinarskoj protivvrednosti izkazuje po ugovorenom kursu na dan realizacije. U vezi sa iznetim. 39/85. Prema toj odredbi.odluka USJ i 57/89. članom 41.dinar. Ugovorena valutna klauzula je predmet volje poverioca i dužnika. Prilikom obračuna kursnih razlika kod novčanih sredstava. list SRJ”. br. zbog čega je neophodno vršiti obračun tih kursnih razlika na datum bilansa stanja.dalje: MRS 21). kursiranje dela potraživanja koji je ispravljen vrši se međusobnim zaduživanjem i odobravanjem potraživanja i ispravke potraživanja. 45/89 .12. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. br. Prema paragrafu 23. tj. br. koristi se srednji kurs strane valute u kojoj je vrednost stavke izražena na dan 31. 29/78. Kod potraživanja čija je vrednost u celini data na ispravku vrednosti. stav 3.RAČUNOVODSTVO. Računovodstveno evidentiranje transakcije. prema kursu koji vaći u trenutku ispunjenja obaveze.ispr. godine za koju se bilans stanja sastavlja. list SCG”. povećanjem dinarskog iznosa potraživanja kao posledica rasta kursa strane valute i smanjenjem dinarskog iznosa obaveza kao posledica pada kursa strane valute. . kada je transakcija izmirena u narednom obračunskom periodu.Ustavna povelja). sve kursne razlike priznaju se u tom periodu. 1/2003 .učinci promena kurseva stranih valuta i na njih se primenjuju pravila za priznavanje i odmeravanje koja su delokrug standarda MRS 39 u delu koji se odnosi na računovodstvo zaštite od valutnog rizika i može se tretirati bilo kao hedžing toka gotovine bilo kao hedžing fer vrednosti (npr. glasnik RS”.MRS 21 Efekti promena deviznih kurseva („Sl. glasnik RS”. Drugim rečima. MRS 21. već se samo koriguje vrednost potraživanja i ispravke vrednosti potraživanja u bilansu stanja. Ugovarana valutna klauzula je ugovoreni instrument zaštite od rizika promene deviznog kursa. pri bilansiranju treba imati u vidu da kada je transakcija izmirena u istom računovodstvenom periodu u kome je nastala. potraživanja i obaveza u stranoj valuti. Derivati u stranim valutama isključeni su iz delokruga MRS 21 . pa je neophodno da se za potrebe knjigovodstva vrši prevođenje (preračun) iznosa strane valute u nacionalnu valutu . jer se poslovne knjige vode u dinarima. Odredbom člana 34. Ugovaranje valutne klauzule je dozvoljeno Zakonom o deviznom poslovanju. javljaju se pozitivne i negativne kursne razlike. Međutim. U tom smislu.

Finansijska obaveza je obaveza da se isplati ili razmeni finansijsko sredstvo sa drugim pravnim licem pod potencijalno nepovoljnim uslovima (ugovorna obaveza koja se izmiruje davanjem kapitalnih instrumenata od pravnog lica . metodom efektivne kamatne stope i evidentiraju se preko kapitala. Kod finansijskih obaveza koje se vrednuju po fervrednosti efekti vrednovanja evidentiraju se u bilansu uspeha. Pri prvobitnom priznavanju obaveze i potraživanje sa valutnom klauzulom odmeravaju se po njihovj fer vrednosti. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA nje od načela monetarnog nominalizma. Kapitalni (vlasnički) instrument je ugovor koji dokazuje vlasništvo nad neto imovinom pravnog lica . navedenog zakona. 10-11 148 . koje je definisano članom 394. U uslovima nedovoljno razvijenog tržišta.obaveza. a finansijska obaveza ili instrument kapitala za drugu ugovornu stranu. jer se suštinski radi o transferu između vlasnika glavničkih instrumenata koji su odustali od glavničkih učešća i vlasnika koji će držati vlasničke instrumente (MRS 32 par. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Ukoliko je između poverioca i dužnika ugovoren srednji kurs Narodne banke Srbije. Komponenta kapitala ne vrednuje se ponovo. . Prema tome. Prema tom načelu. vrednovanje otkupljenih/ponovo stečenih vlasničkih hartija od vrednosti kapitala (akcija). Odgovarajuća naknada koja se plaća ili prima priznaje se direktno u kapital. dužnik je dužan da isplati onaj broj novčanih jedinica na koji obaveza glasi. kroz dobitak ili gubitak. prevođenje treba izvršiti po tom kursu. Kupovina i dalja prodaja sopstvenih glavničkih instrumenata od strane pravnog lica ne priznaju se u dobitku ili gubitku. i 34. Osnov za razlikovanje finansijskih obaveza od glavničkog instrumenta je postojanje ugovorne obaveze bilo da isplati novac ili preda drugo finansijsko sredstvo drugoj strani ili da razmeni finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu sa vlasnikom.MRS 33 Zarada po akciji („Sl. Nakon prvobitnog priznavanja. . naknadno vrednovanje obaveza i potraživanja sa valutnom klauzulom se odmerava po njihovoj fer vrednosti. Karakteristike složenih finansijskihinstrumenata su: . kao što je naše. derivata i računovodstveni tretman finansijskih derivata i MRS 32 koji formuliše zahteve za prikazivanje.sadrže istovremeno i sastavne delove instrumenta kapitala i obaveze. kad obaveza ima za predmet određenu svotu novca. i 34. koja predstavlja inicijalnu knjigovodstvenu vrednost te komponente. a ne njegov pravni osnov. naknadno vrednovanje i prestanak priznavanja (isknjižavanje) finansijskih instrumenata.kapitalni (glavnički) instrumenti ili . Po definiciji finansijski instrument je svaki ugovor po osnovu kojeg nastaje finansijsko sredstvo za jednu ugovornu stranu. odnosno Bilans uspeha. Ostale obaveze vrednuju se po amortizovanom trošku. 33. najviše nerazumevanja i nedoumica proističe iz složenih finansijskih instrumenata koji mogu biti: .klasifikuju se odvojeno u okviru istog finansijskog instrumenta na komponentu kapitala i komponentu obaveze. glasnik RS”. Ukupni finansijski instrument se vrednuje po fer vrednosti. Komponenta finansijske obaveze naknadno će se vrednovati u skladu sa zahtevima MRS 39 u zavisnosti od klasifikacije finansijskog instrumenta. Klasifikaciju u Bilansu stanja eminenta određuje suština finansijskog instrumenta.). Ako je ugovoren neki drugi kurs. prevođenje se vrši po tom kursu. osim kada je zakonom predviđeno nešto drugo. za fer vrednost komponente obaveze i preostali iznos se evidentira kao komponenta kapitala.imovina umanjena za ukupne obaveze. na datum bilansa. a ne sa zakonskom formom. Komponenta obaveze se vrednuje po fer vrednosti. stanja nerealizovane obaveze i potraživanja sa ugovorenom valutnom klauzulom treba preračunati po odgovarajućem kursu strane valute. Finansijski instrumenti Međunarodni računovodstveni standardi koji regulišu računovodstveno obuhvatanje finansijskih instrumenata su MRS 39 koji obrađuje početno priznavanje. Istovremeno (I-33) Međunarodni računovodstveni standard . Iznos knjigovodstvene vrednosti složenog finansijskog instrumenta je uvek podeljen na komponentu kapitala i komponentu obaveze. Finansijska imovina je gotovina ili ugovorno pravo da se naplati ili primi drugo finansijsko sredstvo ili razmeni finanijski instrument sa drugim pravnim licem pod potencijalno povoljnim uslovima (ugovor koji se izmiruje prijemom kapitalnih instrumenata od strane pravnog lica koje ih je emitovalo).emitenta tih instrumenata). Otkupljene sopstvene akcije koje se iskazuju u aktivi račun 128 i prilikom bilansiranja umanjuju emitovan akcijski kapital. dok u privredama u kojima nisu razvijena finansijska tržišta njihova primena je ograničena. Revidirani MRS 32 sadrži u svojim odredbama/paragrafima 33. Puna primena ovih standarda ima za pretpostavku privrede u kojima postoje razvijena ekonomska tržišta.finansijski instrument mora biti klasifikovan u skladu sa svojom suštinom.XIII RAČUNOVODSTVO.

derivati.bazični (primarni) finansijski instrumenti . u koju se uključuju i transakcioni troškovi nastali po osnovu njihovog sticanja. Početno priznavanje finansijskih instrumenata (sredstva/obaveze) u Bilansu stanja vrši se samo kada pravno lice postaje jedna od strana u ugovornim odredbama instrumenata (MRS 39 par. koji se ne koriste za hedžing i . opcije i svopovi. Kod nas bi se u ovu grupu mogle svrstati obveznice stare devizne štednje Vlade Republike Srbije. troškovi transakcije se mogu pripisati nabavnoj ceni hartije od vrednosti.forvardsi. treba da ih klasifikuje u jednu od preostalih dveju grupu: koje se drže do dospeća ili koje su raspoložive za prodaju. a efekat po osnovu promene fer vrednosti priznaje se isključivo kao prihod ili rashod u bilansu uspeha. hartije od vrednosti dalje: HOV koje se drže do dospeća mogu se posle početnog priznavanja vrednovati i opcijom fer vrednosti. koje nisu pribavljene u svrhu prodaje u bliskoj budućnosti.banka odlučila da vrednuje po fer vrednosti u bilansu uspeha.finansijska imovina koje se drži radi trgovanja. 9). Metod efektivne kamate podrazumeva izračunavanje amortizacije primenom efektivne kamatne stope i raspodele prihoda od kamate tokom relevantnog perioda. Vrste finansijskih instrumenata su: . Kod nas još uvek ima malo HOV koje bi se mogle svrstati u HOV koje se drže do dospeća. Kod hartije od vrednosti koje nisu klasifikovane prema opciji fer vrednosti. hartije od vrednosti. fjučersi. 39). Ako banka klasifikuje hartije od vrednosti prema opciji fer vrednosti.istekom ugovornih prava na tokove gotovine ili . zahteva da se pri otkupu sopstvenih prioritetnih akcija svaki diskont ili premija (razlika između plaćenog iznosa i nominalne vrednosti otkupljenih sopstvenih akcija) priznaje kao povećanje ili smanjenje neraspoređene dobiti.derivatni ili izvedeni . Suština priznavanja i naknadnog vrednovanja hartija od vrednosti koje se vrednuju po fer vrednosti u bilansu uspeha je da se hartije od vrednosti klasifikovane kao takve vrednuje po fer vrednosti. odnosno mogu biti klasifikovane u HOV koje se vrednuje po fer vrednosti u bilansu uspeha. Ukoliko hartije od vrednosti. i koje čine deo portfelja sličnih sredstava za koja postoji model trgovanja radi stvaranja profita iz kratkoročnog fluktuiranja cena ili posredničke marže (MRS 39 par. Entitet samostalno odlučuje da li se radi o povećanju kapitala koji može biti predmet raspodele preostalim vlasnicima. u ovu kategorije se ne mogu klasifikovati preferencijalne i obične akcije). U ovu grupu se obično svrstavaju obveznice i njima slične HOV.dalje: MRS 33) u paragrafu 16. . štedni zapisi Narodne banke Srbije i eventualno neke druge obveznice koje se pojave na našem tržištu. 17): . 14). već ih priznaje kao troškove perioda. pravnom licu je dozvoljeno da prilikom početnog priznavanja klasifikuje bilo koju hartiju od vrednosti kao onu koja se vrednuje po fer vrednosti. u nekim slučajevima. 10-11 početnog priznavanja. osim akcija koje nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i čija fer vrednost se ne može pouzdano odmeriti. Međutim. Plasmani koji se drže do roka dospeća Nederivatna finansijska imovina podrazumeva fiksna ili odrediva plaćanja i fiksni rok dospeća. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII br.RAČUNOVODSTVO. banka nije klasifikovala prema opciji fer vrednosti. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća naknadno se vrednuju po amortizovanoj ceni primenom metoda efektivne kamate. Klasifikacija finansijskih instrumenata izvršena je u četiri kategorije (MRS 32 i MRS 39 par.9). Na osnovu nje definisani su kriterijumi za priznavanje i osnove za vrednovanje. par. To su hartije od vrednosti koje su stečene ili nastale prvenstveno u svrhu prodaje ili ponovne kupovine u bliskoj budućnosti. Nepriznavanje finansijskog sredstva može se izvršit samo (MRS 39. Odluka banke o klasifikaciji donosi se u postupku inicijalnog priznavanja. 149 . Finansijska imovina čija se procena fer vrednosti iskazuje kroz bilans uspeha je: . prilikom početnog priznavanja. zajmovi . Ograničenja klasifikacije u HOV koje se drže do dospeća U HOV koje se drže do dospeća ne mogu se svrstati HOV koje je: . troškove transakcije ne uključuju u njihovu vrednost. a za koje banka ima nameru i mogućnost da drži do roka dospeća (npr. 77/2010 . Prema paragrafu 9.potraživanja. Nepriznavanje finansijske obaveze iz Bilansa stanja vrši se samo kad je obaveza određena ugovorom ispunjena. sa priznavanjem promena u fer vrednosti preko prihoda i rashoda u bilansu uspeha. jer odluku o razvrstavanju nije moguće opozvati nakon početnog/inicijalnog priznavanja. odnosno emitovanja. Ove hartije se početno priznaju po nabavnoj fer vrednosti. obaveze.prenosom (transferom) finansijskog sredstva koji se kvalifikuje za nepriznavanje. MRS 39 banka može klasifikovati prema opciji fer vredonosti i sve hartije od vrednosti koje se drže do dospeća i raspoložive su za prodaju prilikom Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.bilo koja finansijska imovina koja se klasifikuje u ovu kategoriju pri početnom priznavanju Prema revidiranom MRS 39. otkazana ili je istekla (MRS 39 par.

i nijedan finansijski instrument se ne može više svrstavati u tu kategoriju. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . iznos obezvređenja koji treba priznati proizilazi iz razlike između knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti očekivanih budućih gotovinskih tokova. . MRS 39 zahteva da se obezvređenje prizna kod finansijskih sredstava koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti.banka klasifikovala kao raspoložive za prodaju. . uvećanoj za troškove transakcije. kroz Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. koji se diskontuju primenom prvobitne diskontne stope instrumenta. Naknadno vrednovanje HOV raspoloživih za prodaju Dobitak ili gubitak koji se javlja usled promene fer vrednosti finansijskog sredstva (HOV) raspoloživog za prodaju treba da se priznaje direktno kao kapital. a ne kao raspoložive za prodaju. ma koliko verovatni bili. Gubici kao rezultat budućih dogđaja. dovodi u pitanje nameru i mogućnost preduzeća da sve ostale HOV iz ove grupe drži do dospeća. iznos povraćaja je ograničen. tj. Ova reklasifikacija se sprovodi u periodu u kome je prodaja HOV sprovedena i računovodstveno evidentirana. naplata kuponosnih obveznica kod kojih se sa ratom vraća i deo glavnice) ili kroz naplatu unapred. 10-11 150 . u bilansu uspeha.plasmani koji su po definiciji zajmovi i potraživanja. ima za rezultat neispunjenje zahteva MRS 39.plasmane koji se drže do roka dospeća.desile nakon što je entitet naplatio celu glavnicu finansijskog sredstva kroz predviđene rate otplate (npr. Poništenje obezvređenja je dozvoljeno kada postoji očigledan dokaz da je do poništenja došlo nakon prvobitnog priznavanja obezvređenja i da je rezultat određenog događaja. Hartije od vrednosti koje čine deo portfelja sličnih sredstava za koja postoji model trgovanja radi stvaranja profita iz kratkoročnog fluktuiranja cena ili posredničke mreže. kao što je poboljšani kreditni rejting dužnika. klasifikuju se kao hartije od vrednosti namenjene trgovanju. Buduća obezvređenja se ne mogu anticipirati. a gubitak/ smanjenje se priznaje direktno u bilans uspeha. HOV koje nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i čija se fer vrednost ne može pouzdano utvrditi treba odmeravati po nabavnoj vrednosti. Nakon što je došlo do ovog narušavanja pravila.uslovljena događajem koji je izvan kontrole entiteta i koji se nije mogao predvideti od strane entiteta. jer prodaja HOV koje se drže do dospeća. ako je utvrđeno da postoji obezvređenje. moraju proći pune dve godine pre nego što entitet ponovo klasifikuje neku stavku finansijske imovine kao HOV koje se drže do dospeća. Za HOV koje se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. tako da nova knjigovodstvena vrednost sredstva ne može biti veća od vrednosti koja bi postojala da do obezvređenja nije ni došlo.bile blizu datuma dospeća finansijskog sredstva (npr. Ovo poništenje se evidentira u skladu sa načinom na koji je izvršeno i obezvređenje. ako je tokom tekuće poslovne godine ili tokom dve prethodne izveštajne godine.XIII RAČUNOVODSTVO. obračun kamate se nastavlja u skladu sa originalnom efektivnom kamatnom stopom. Finansijska imovina raspoloživa za prodaju je finansijska imovina koja nije klasifikovana u neku od navedenih kategorija i to u: . Međutim. i . Grupa sredstava treba da ima slične kreditne i druge karakteristike. MRS 39 ukazuje na to da se ta sredstva treba grupisati i proceniti po portfolio bazi. bez oduzimanja troškova transakcije koji mogu nastati pri prodaji ili drugom otuđenju. Za HOV koje se drže do dospeća. ne mogu biti priznati. Sve preostale HOV koje se drže do dospeća moraju se reklasifikovati u HOV raspoložive za prodaju. Pri početnom evidentiranju HOV raspoložive za prodaju se priznaju po njihovoj fer vrednosti. manje od tri meseca pre dana dospeća) tako da promene u tržišnim kamatnim stopama tokom tog perioda ne mogu imati značajan uticaj na promenu fer vrednosti te imovine. Tada se knjigovodstvena vrednost sredstva može smanjiti direktno ili korišćenjem računa ispravke vrednosti. U postupku naknadnog vrednovanja entitet odmerava HOV raspoložive za prodaju po fer vrednosti. Pad tržišne vrednosti nije nužno dokaz obezvređenja.kredite i potraživanja i . prodao ili reklasifikovao više od beznačajnog iznosa HOV koje se drže do dospeća pre dana dospeća (beznačajnost iznosa meri se u odnosu na ukupan iznos investicija koje se drže do dospeća). ili . nakon što se svedu na iznos koji je moguće povratiti. Kada ne postoji mogućnost da se individualno utvrdi iznos obezvređenja pojedinačnih sredstava koja se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. Obezvređenje HOV i drugih finansijskih sredstava koje se drže do dospeća Finansijska sredstva se smatraju obezvređenim kada iznos po kom su evidentirana prevazilazi iznos koji se može povratiti. Prodaja iznosa HOV koje se drže do dospeća koji nije beznačajan. Izuzetno.finansijsku imovinu po fer vrednosti kroz bilans uspeha. što posebno važi za HOV koje se drže do dospeća. reklasifikacija u sredstava koja se drže do dospeća se može izvršiti ako su prodaja ili reklasifikacija: . Entitet nema prava da klasifikuje neko finansijsko sredstvo kao ono koje se drži do dospeća.

a umanjen za naplaćenu/plaćenu kamatu primenom metoda efektivne kamate na razliku između inicijalnog iznosa i iznosa na dan dospeća i umanjen za smanjenje vrednosti zbog impariteta (direktno.55). nabavnoj vrednosti. umanjen za otplate glavnice i uvećan za obračunatu. korišćenjem metoda efektivne kamate priznaje se u dobitak ili gubitak (MRS 18 par. a gubici od obezvređenja se evidentiraju u bilans uspeha. 55b).da li se radi o obezvređenju ili tekućim fluktuacijama kad je došlo do pada vrednosti ili . 77/2010 .RAČUNOVODSTVO. fluktuacije fer vrednosti HOV raspoloživih za prodaju evidentiraju se direktno u kapitalu kao nerealizovani dobici/gubici na HOV raspoloživim za prodaju.da li se radi o tekućim fluktuacijama ili je nastupio neki događaj zbog koga bi trebalo ukinuti obezvređenje kad je došlo do porasta vrednosti nakon obezvređenja. a troškovi prodaje se ne uzimaju u obzir prilikom kasnijeg određivanja objektivne vrednosti. Metod efektivne kamate je metod obračunavanja amortizovane vrednosti finansijskog sredstva ili finansijske obaveze (ili grupe finansijskih sredstava. Obezbeđenje HOV raspoloživih za prodaju (primena imparitetnog načela) Obezvređenje se utvrđuje na svaki bilansni dan stanja. kada iznos po kome su iskazane u poslovnim knjigama prevazilazi iznos koji se može naknaditi. odnosno finansijskih obaveza) i alociranja kamate na prihode. ili preko računa ispravke vrednosti). a ne u bilansu uspeha tekućeg perioda. Nije predviđena naknadna reklasifikacija iz ove kategorije. u skladu sa MRS 18. čije se povećanje fer vrednosti iznad nabavne vrednosti evidentira kroz kapital. što je u potpunosti u skladu sa MRS 39. Transakcioni troškovi se uključuju u početno vrednovanje svih finansijskih obaveza i imovine. Amortizovana vrednost predstavlja iznos koji se priznaje nakon inicijalnog sticanja sredstava. Početno vrednovanje vrši se po trošku nabavke tj. ako nakon priznavanja obezvređenja dođe do porasta fer vrednosti HOV raspoloživih za prodaju. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje buduće novčane prilive/odlive u toku perioda otplate na knjigovodstvenu vrednost sredstva/obaveze. takvo povećanje se evidentira kroz kapital. 30 a i MRS 39 par. 10-11 Umanjenje vrednosti i nenaplativost finansijskih sredstava Procena vrednosti vrši se na datum svakog bilansa stanja i sastoji se u konstataciji postojanja objektivnog dokaza (podataka) o umanjenju vrednosti finansijskog sredstava ili grupe finansijskih sredstava. Procene rukovodstva moraju biti objektivne i razumne. Kada za finansijski instrument (ili grupu finansijskih instrumenata) nije moguće pouzdano proceniti buduće novčane tokove. Na taj način je HOV raspoložive za prodaju svode na fer vrednost. Dividenda od instrumenata akcijskog kapitala raspoloživog za prodaju priznaje se u dobitak ili gubitak po uspostavljenom pravu od strane pravnog lica da primi uplatu prema paragrafu 30c (I-18) Međunarodni računovodstveni standard . par. Taj porast vrednosti evidentira se direktno u okviru kapitala. odnosno rashode u toku perioda otplate. odnosno uključujući provizije i druge ugovorene naknade koje su sastavni deo efektivne kamatne stope. i pri ovom postupku treba na pojedinačnoj osnovi identifikovati: .dalje: MRS 18) i MRS 39. jer se radi o HOV raspoloživim za prodaju. s tim što se tada eliminišu iz kapitala akumulirani nerealizovani dobici nastali usled promene fer vrednosti. glasnik RS”. Drugim rečima. odnosno preuzimanja obaveze. koriste se ugovoreni novčani tokovi. a obezvređenja HOV raspoloživih za prodaju evidentiraju se u bilansu uspeha. tada će akumulirani dobitak ili gubitak prethodno priznat u kapitalu biti priznat u dobitak ili gubitak (MRS 39. 55 b i AG 5 . 151 . Izuzetak je očigledan dokaz koji ukazuje da više objektivno ne postoji razlog za obezvređenje. Kamata izračunata po ovim sredstvima. osim za troškove od umanjenja vrednosti i devizne dobitke i gubitke. Nije dozvoljeno ukidanje obezvređenja. Krediti i potraživanja Krediti i potraživanja su nederivatna finansijska imovina sa fiksnim ili odredivimplaćanjima koja se ne kotira na finansijskim tržištima Pretpostavka za ove instrumente je da se ne trguje ovim finansijskim instrumentima i u ovu kategoriju spadaju: . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII izveštaj o promenama na kapitalu. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. uzimajući u obzir sve ugovorene uslove.krediti i potraživanja koje je banka odobrila ili plasirala i .AG 8). Kada finansijsko sredstvo prestane da se priznaje. Pravno lice naknadno odmerava ova finansijska sredstva po amortizovanoj vrednosti koja se računa po metodi efektivne kamatne stope (krediti i potraživanja i investicije koje se drže do dospeća). a ukoliko dođe do pevaćanja vrednosti iznad nivoa nabavne vrednosti. br.MRS 18 Prihodi („Sl.krediti i potraživanja koje je banka kupila i koje ne namerava da proda i za koje ne postoji cena na finansijskom tržištu. Tada se kroz prihode u bilansu uspeha vrši evidentiranje samo do iznosa za koji je izvršeno obezvređenje. par.

broj 107/2005). . stav 1. MRS 39 zahteva da se obezvređenje prizna kod finansijskih sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti. a ne rashod perioda i ne obuhvata se prilikom utvrđivanja neto dobitka ili gubitka za period.kašnjenje ili prekršaj u plaćanju kamate ili glavnice. . ovih iznosa povećava prisvajanje neraspoređenog dobitka a njihovo smanjenje povećava neraspoređenu dobit. važnosti i uporedivosti jedno od kvalitativnih obeležja finansijskih izveštaja. u tesnoj vezi sa priznavanjem i merenjem gubitka na kreditima priznatim u Bilansu uspeha banke. Na osnovu člana 21. dodatno klasifikuje bilansnu aktivu i vanbilansne stavke. i članom 31. radi adekvatnog i efikasnog upravljanja rizicima kojima je banka izložena u svom poslovanju. što je po MRS. Odlukom o klasifikaciji se. . utvrđuju uslovi pod kojima banka u skladu sa lokalnim zakonodavstvom. predstavlja prisvajanje neraspoređenog dobitka.XIII RAČUNOVODSTVO. Otuda je kvalitet finansijskih izveštaja banaka meren njihovom sposobnošću da prezentuju realnu sliku o finan- sijskoj poziciji i zarađivačkoj sposobnosti. ili drugo kršenje ugovora od strane dužnika. Guverner Narodne banke Srbije je doneo Odluku o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke („Sl. kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstava i sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine korišćenjem računa ispravke vrednosti ili direktnim otpisom. Zakona o Narodnoj banci Srbije („Sl. Rezerve za procenjene gubitke koje se obrazuju po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke označavaju se kao posebna rezerva za procenjene gubitke. . čime se štiti kapital banke u periodu njegove realizacije. br. Elementi na osnovu kojih se utvrđuje postojanje objektivnih dokaza dati su u MRS 39. Zakona o bankama („Službeni glasnik RS”. 63. glasnik RS”. pad cena nekretnina (za hipotekarna potraživanja). Visina gubitka utvrđuje se saglasno MRS 39 par. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Pod objektivnim dokazima podrazumevaju se podaci koji pokazuju da postoji merljivo smanjenje budućih tokova gotovine od finansijskih sredstava nakon njihovog početnog priznavanja. pored razumljivosti.dalje: Odluka o klasifikaciji). Primena računovodstvenih standarda omogućava procenu značajnih elemenata finansijskih izveštaja po fer vrednosti što stvara mogućnost za precenjivanje vrednosti imovine i po tom osnovu neiskazivanje rashoda vezanih za naknadnu procenu te imovine. 85/2005 dr. pad cena proizvoda (za zajmove proizvođačima) ili negativne promene drugih privrednih uslova. stav 3. par.. Tradicionalan pristup merenju kredita zasnovan je na metodu amortizovanih troškova uz primenu efektivne kamatne stope. na portfolio osnovi. 104/2009 i 30/2010 . skrivenih gubitaka i te gubitke (nerealizovane) priznaje u Bilansu uspeha. Svako izdvajanje za gubitke po kreditima i plasmanima. 55/2004. iz ekonomskih ili zakonskih razloga vezanih za finansijske teškoće zajamoprimca. MRS 39 insistira da se obezvređenje priznaje samo ako je rezultat nastalog (prošlog) događaja. koje osigurava njihovu pouzdanost. br. Vrednosno usklađivanje na nižu vrednost eliminiše precenjenost sredstava tj. uključujući: . Očekivani gubici kao rezultat budućih događaja bez obzira na stepen verovatnoće njihovog nastanka nisu predmet ovog standarda. za grupu srodnih finansijskih sredstava. uslovljeno lokalnim zakonodavstvom.rastuća verovatnoća da će dužnik ući u reorganizaciju ili bankrotirati. Rezerva za opšte bankarske rizike banka obračunava i iskazuje u skladu sa svojom politikom. Ovo obezvređenje mora biti odmereno i priznato za pojedinačno ili.zajamodavac.uočavanje podataka o merljivom padu budućih gotovinskih tokova za grupu finansijskih instrumenata do koga je došlo nakon njihovog pribavljanja. 129/2007. . 72/2003. banka je na bilansni dan dužna da saglasno svojoj računovodstvenoj politici izvrši procenu objektivnih dokaza koji dovode do obezvređenja kredita. porast plaćanja sa zakašnjenjem. kao i način pokrića rezerve za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki.dalje: Zakon o NBS). glasnik RS”. dozvoljava ustupke zajamoprimcu koje mu inače ne bi odobrio. Indikatori koji mogu prouzrokovati obezvređenje mogu biti: . 63/2008. stav 6. Iznos gubitka zbog umanjenja vrednosti za finansijska sredstva koja se drže do dospeća i kredite i potraživanja (koja se mere po amortizovanoj vrednosti) priznaje se u Bilans uspeha. Ovim postupkom se tekuća dobit banke umanjuje po osnovu identifikovanih budućih gubitaka. 59 i finansijsko sredstvo je obezvređeno ako je iskazano u iznosu koji je veći od iznosa koji je procenjen da se može naplatiti. povećanje nezaposlenosti u regionu odakle je dužnik. Prema tome. Povećanje. zakon i 44/2010 . Umanjenja vrednosti finansijskih plasmana nastaju kao posledice primene računovodstvenog načela opreznosti u prikazivanju finansijskih izveštaja. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. a u vezi s članom 28.negativne promene u platežnim mogućnostima (kreditnom rejtingu) dužnika u okviru grupe (npr.nacionalne ili lokalne ekonomske indikatore koji su u korelaciji sa problemima sredstava u okviru grupe (npr. pored gubitaka identifikovanih na osnovu MRS 39.nestanak aktivnog tržišta za finansijsko sredstvo zbog finansijskih teškoća ili .značajne finansijske teškoće izdavaoca HOV ili dužnika. povećani broj kupaca sa kreditnim karticama koje dostižu njihov kreditni limit i koji plaćaju minimalno mogući mesečni iznos). Najveći deo aktive banaka čine finansijska sredstva sa dominantnim učešćem datih kredita. 10-11 152 .

Kako su ispravka vrednosti i otpisi vrednosti potraživanja samo faze istog procesa. banke imaju i obavezu da obrazuju i posebnu rezervu za procenjene gubitke po kriterijumima koje propisuje nacionalni kontrolor (račun 812).prihodi/rashodi Bilans uspeha .rezerve za opšte bankarske rizike. da razgraniči finanijski instrument ili njegove delove u cilju pružanja validnih i pouzdanih informacija prezentovanih kroz finansijske izveštaje. osim dokaza o neuspeloj naplati potraživanja sudskim putem.delimične naplate potraživanja iz imovine dužnika (prodaja zaloge na pokretnoj imovini) kada nema druge imovine za naplatu u celosti.nedostupnost dužnika i njegovog žiranta radi vođenja sudskog spora (nepoznat na adresi boravišta po izveštaju MUP-a. Formiranje obračunate rezerve u toku godine vrši se na teret rezerve iz dobiti (račun 810) i iz ostalih rezervi (račun 811).rezervi iz dobiti (račun 810) i .nepostojanje/nedostupnost imovine dužnika ili nepostojanje njegovog pravnog sledbenika (okončan postupak stečaja ili likvidacije).).RAČUNOVODSTVO. .revalorizacione rezerve i Bilans uspeha . Osim ovih obaveza. 16 st. Klasifikacija se vrši pri početnom priznavanju u skladu sa ekonomskom suštinom iz razloga što je emitent u obavezi a saglasno definicijama finansijske obaveze.račun 650 uz istovremeno smanjenje vrednosti imovine preko računa ispravke vrednosti. Finansijska obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha (samo finansijske obaveze čija je vrednost utvrdiva na finansijskom tržištu) su: . banke će na osnovu svojih procedura i akata na dan bilansa saglasno MRS 39 i MRS 37 izvršiti procenu gubitaka po osnovu kredita i plasmana i procenu obaveze za gubitke po osnovu vanbilansnih stavki (izvršiti rezervisanja). Odabrana klasifikacija se ne menja pri naknadnom vrednovanju sve dok se finansijski instrument nalazi kao pozicija u Bilansu stanja.finansijske obaveze kojima se trguje ili . 22a istog Zakona.bilo koja finansijska obaveza koja je klasifikovana u ovu kategoriju pri početnom priznavanju. 1.dobiti ranijih godina (račun 831).račun 651 uz formiranje obaveze na račun 452 (rezervisanja za gubitke) po vanbilansnoj aktivi. Ostale finansijske obaveze su sve finansijske obaveze koje se ne klasifikuju kao finansijska obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha pri početnom priznavanju i koje se prikazuju po amortizovanoj vrednosti. trebalo bi priznavati otpise i u sledećim slučajevima: . Za rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama banke će teretiti rashode . trajno iseljeni iz zemlje.delimične naplate potraživanja iz sredstava garanta/žiranta kada banka nema pravnih osnova za dalje postupanje radi naplate.sticanje nepokretnosti radi naplate potraživanja kada je tržišta vrednost iste niža od potraživanja banke. a koje su već regulisane za banke čl. banke će teretiti rashode . neophodno je da se jasnije definišu postupci banaka pri izradi poreskog bilansa. upućeni na dugogodišnje izdržavanje kazni i dr.obezvređenje (MRS 36) Bilans uspeha .2 i 3 nije zastu- pljen.ostalih rezervi (račun 811) Otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja Član 16 Zakona o porezu na dobit pravnih lica (koji se odnosi na sve obveznike) definiše priznavanje rashoda po osnovu otpisa potraživanja. pokojni bez naslednika i imovine. obračunata u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije formira se u skladu sa Odlukom Skupštine iz: . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Prema tome.rashodi Obezvređenje (MRS 36) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. . uz kumulativno ispunjavanje uslova (pri čemu plasmani banaka nisu pozicija prihoda). 10-11 153 . a princip uvažavanja specifičnog bankarskog poslovanja u čl. Za priznavanje gubitaka po osnovu bilansne imovine.rashodi Obezvređenje (MRS 36) Bilans stanja . Obračunata rezerva za opšte bankarske rizike predstavlja prisvajanje neraspoređenog dobitka i iskazuje se na račun 813 . kao i po osnovu ispravke vrednosti potraživanja. .dobiti tekuće godine (račun 830). Takođe. . Kategorizacija finansijskih sredstava za potrebe računovodstva: Finansijski instrumenati Finansijski instrumenti kojima se trguje Finansijski instrumenti koji se drže do dospeća Finansijski instrumenti raspoloživi za prodaju Krediti i potraživanja Naknadno vrednovanje Tržišna (fer) vrednost Amortizovan vrednost primenom efektivne kamatne stope Tržišna (fer) vrednost Amortizovana vrednost primenom efektivne kamatne stope Efekti naknadnog vrednovanja Bilans uspeha . . i . Posebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po godišnjem finansijskom izveštaju.

a koji ispunjava definiciju zajmova i potraživanja (ako nije zahtevano da to finansijsko sredstvo bude klasifikovano kao ono koje se drži za prodaju po početnom priznavanju . Standard ne dozvoljava reklasifikaciju finansijskih instrumenata koje je entitet inicijalno klasifikovao kao finansijske instrumente koji se vrednuju po fer vrednosti i čije su promene fer vrednosti priznaju kroz bilans uspeha. kao i HOV koje se drže do dospeća. Paragrafom 50e propisano je da finansijsko sredstvo klasifikovano kao raspoloživo za prodaju koji je ispunilo definiciju zajmova i potraživanja (ako nije prethodno određeno kao raspoloživo za prodaju) može biti reklasifikovano izvan grupe finansijska sredstva raspoloživa za prodaju u grupu zajmova i potraživanja ako privredni subjekt ima nameru i sposobnost da ih drži za predvidljivu budućnost ili do dospeća. banka je mogla da klasifikuje bilo koje finansijsko sredstvo ili obavezu kao sredstvo ili obavezu koju će vrednovati po fer vrednosti. pod uslovom da za to postoji i namera i mogućnost da se ta sredstva drže u doglednoj budućnosti ili do dospeća.finansijskih sredstava koja zadovoljavaju definiciju zajmova i potraživanja iz kategorije raspoloživa za prodaju u kategoriju zajmova i potraživanja. ne dozvoljava entitetu: .svih nederivatnih finansijskih instrumenata osim nederivatnih finansijskih instrumenata koji su pri priznavanju incijalno klasifikovani kao instrumenti čiji će se efekti promene vrednosti priznavati u Bilansu uspeha. shodno paragrafu 50B ne može reklasifikovati) može biti reklasifikovano izvan grupe finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod ako privredni subjekt ima nameru i sposobnost da drži finansijsko sredstvo za predvidljivu budućnost ili do dospeća.promena inicijalne klasifikacije sredstava Promena namene sredstva od strane pravnog lica u odnosu na namenu određenu prilikom sticanja dovodi do promene klasifikacije. Pre izmena. Za finansijsko sredstvo reklasifikovano u skladu sa Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.dalje: MSFI 7). Bilo koji dobitak ili gubitak koje je već priznat kao prihod ili rashod priznaje se kao prihod ili rashod. ili neraspoređena dobit ili gubitak i priznavanjem revalorizacionih rezervi). Prema paragrafu 50b finansijsko sredstvo na koje se primenjuje paragraf 50c (osim finansijskog sredstva koje pripadaju opisanom u paragrafu 50d) može se samo u retkim okolnostima reklasifkovati izvan grupe finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene fer vrednosti odmah prizanju kao prihod ili rashod. Paragrafom 50c propisano je da entitet (u skladu sa paragrafom 50b) reklasifikuje finansijsko sredstvo iz gupre finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti (i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod). Standardi dozvoljavaju reklasifikaciju (naknadnu klasifikaciju) kod: .reklasifikovanje finansijskog instrumenta iz grupe finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod ako je to sredstvo nakon svog početnog priznavanja određeno u tu grupu. Dodatne mogućnosti za reklasifikaciju definisane su izmenama MRS 39 i (III-07) Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja . Fer vrednost finansijskog sredstva na datum reklasifikacije postaje njegova nova nabavna vrednost. koja je dozvoljena ali je i ograničena. . 77/2010 . Ograničenja u reklasifikaciji su u funkciji zaštite od manipulacija rezultatom.MSFI 7 Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja („Sl. Dozvoljena reklasifikacija bila je za instrumente koji se drže do dospeća u instrumente raspoložive za prodaju i obrnuto samo u slučajevima navedenim u standardu. U opciji po fer vrednosti banka je mogla pri inicijalnoj klasifikaciji da vrednuje ostale HOV koje se drže radi trgovanja i HOV raspoložive za prodaju. Drugim rečima. .reklasifikaciju derivatnih finansijskih instrumenata u ili iz grupe finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod sve dok ih drži ili emituje i . glasnik RS”.finansijskog sredstva koje bi zadovoljilo definiciju zajmova i potraživanja (da finansijsko sredstvo nije klasifikovano kao ono koje se drži radi trgovanja prilikom početnog priznavanja) može da se reklasifikuje van kategorije po fer vrednosti kroz bilans uspeha ako entitet ima nameru ili sposobnost da drži to finansijsko sredstvo u doglednoj budućnosti ili do dospeća. Takođe.jer se u tom slučaju. 10-11 154 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Reklasifikacija . reklasifikovaće ga po njegovoj fer vrednosti na datum reklasifikacije. Paragrafom 50d regulisano je da finansijsko sredstvo na koje se odnosi paragraf 50c.XIII RAČUNOVODSTVO. već dozvoljava reklasifikaciju finansijskih instrumenata koji se drže radi trgovanja. zamenjeni pragraf 50 MRS 39. po njegovoj fer vrednosti na datum reklasifikacije. Paragrafom 50f propisano je da ako privredni subjekt u skladu sa paragrafom 50d reklasifikuje finansijsko sredstvo izvan grupe finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod ili u skladu sa paragrafom 50e izvan grupe finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju. gde će promene fer vrednosti priznavati u Bilans uspeha. br. finansijsko sredstvo klasifikovano kao raspoloživo za prodaju koje zadovoljava definiciju zajmova i potraživanja (da nije klasifikovano kao raspoloživo za prodaju) može da se reklasifikuje van kategorije raspoloživo za prodaju u kategoriju zajmovi i potraživanja ako entitet ima nameru i sposobnost da drži to finansijsko sredstvo u doglednoj budućnosti ili do dospeća.

Za učešće kapitalu. odnosno u konsolidovanom bilansu uspeha. relevantni su još i MRS 27 . Tekući veliki pad vrednosti smatra se tekućim fluktuacijama. odnosno vlasnicima matičnog preduzeća. 10-11 kojem procentu se ostvaruje pravo vlasništva) onda se ne iskazuje kao učešće u kapitalu. tj. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII paragrafom 50d bilo koji dobitak ili gubitak već priznat u prihod ili rashod neće biti storniran (prihod ili rashod. akcionarskih društva i društva sa ograničenom odgovornošću).investitor nema značajan uticaj nad korisnikom ulaganja. pored MRS 32 i MRS 39.investitor ima kontrolu nad korisnikom ulaganja. Pored konsolidovanih finansijskih izveštaja matična preduzeća sastavljaju i svoje posebne finansijske izveštaje u kojima učešće u kapitalu zavisnih preduzeća iskazuju po nabavnoj vrednosti. U konsolidovanom bilansu stanja plasman matičnog preduzeća u zavisna preduzeća prebija se kapitalom tih zavisnih preduzeća koji je uložilo matično preduzeće. već kao finansijska sredstva namenjena prodaji. Učešće u kapitalu pridruženih preduzeća kod kojih ulagač ima značajan uticaj (učešće u kapitalu preko 20%. Za pojedine vidove učešća to praktično znači sledeće: Učešća u kapitalu zavisnih preduzeća imaju matična preduzeća. Efekti reklasifikacije (HOV iz kategorije po fer vrednosti kroz bilans uspeha u HOV raspoložive za prodaju) na finansijske izveštaje su na kapitalu (kroz izveštaj o promenama na kapitalu) . Ukupan poslovni rezultat matičnog preduzeća i njegovih zavisnih preduzeća se iskazuju u konsolidovanim finansijskim izveštajima. ili neraspoređena dobit ili gubitak ili revalorizacione rezerve). s tim da se vrednuje po fer vrednosti a razlika između knjigovodstvene vrednosti i fer vrednosti prikazuje se u kapitalu kao njegova promena. ali ispod 50%) se iskazuju po metodu učešća (equity metod). stvara se odnos matičnog i zavisnog preduzeća ako učešće u kapitalu iznosi preko 50% ili su ispunjeni drugi uslovi definisani u MRS 27. odnosno ne obuhvataju poslovni rezultat svojih zavisnih preduzeća. Najčešće ne ispunjavaju uslov da se vrednost instrumenta menja kao odgovor na promene određene kamatne stope. čiji se efekti iskazuju preko kapitala ili se radi o obezvređenju čiji se efekti iskazuju preko bilansa uspeha. Metod učešća primenjuje se samo u izveštajima koji se sastavljaju u svrhu konsolidacije a ne u i u pojedinačnim izveštajima privrednih subjekata. a ne obezvređenjem te se iz tih razloga tekući rezultat ne opterećuje gubicima. se reklasifikuje u sredstvo raspoloživo za prodaju.Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji. . Promene fer vrednosti se prema MRS 39 kvalifikuju kao tekuće fluktuacije i njihov pad treba razgraničiti od obezvređenja.investitor nema značajan uticaj na korisnika ulaganja ako je učešće u kapitalu ispod 20%. cene robe. Ako su ulaganja pribavljenja sa namerom da se prodaju (nezavisno od toga u Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. već dolazi do umanjenja kapitala. Nederivatna finansijska sredstva i obaveze Nederivatna sredstva ili obaveze su finansijski instrumenti koji nemaju sve tri karakteristike derivata. odnosno sredstva kojima se trguje. cene finansijskog instrumenta. U konsolidovanom bilansu uspeha prikazuje se iznos koji pripada manjinskim ulagačima i iznos koji pripada akcionarima. koja nisu pribavljena sa namerom da se prodaju u bliskoj budućnosti. MRS 28 . Prema tom uticaju moguća su tri slučaja: . deviznog kursa.Poslovne kombinacije (kojim je zamenjen raniji MRS 22 sa istima nazivom).Plasmani u pridužena preduzeća. stvara se odnos investitora i pridruženog preduzeća ako učešće u kapitalu iznosi preko 20% ili su ispunjeni uslovi definisani u MRS 28 i . njihov kapital se u konsolidovanom bilansu stanja iskazuje kao interes manjinskih ulagača u okviru posebne pozicije kapitala. indeksa ili stope cene. Ove vrednosti su kod nederivatnog finansijskog instrumenta najčešće konstante. bez obzira na to da li ulagač nema zavisna preduzeća ili ima 155 . Metode učešća u kapitalu Učešća u kapitalu predstavljaju dugoročna finansijska ulaganja u kapital drugih pravnih lica (banaka. kreditnog rejtinga ili kreditnog indeksa ili slične varijable. tj. koja su dužna da sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje. Za finansijsko sredstvo reklasifikovano u skladu sa paragrafom 50e izvan grupe finansijskih sredstava koja se vrednuju po fer vrednosti (i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod) bilo koji prethodni priznat dobitak ili gubitak na tom sredstvu koji je u skladu sa paragrafom 50b priznat kao druga stavka rezultata /povezana sa kapitalom/ biće obračunat u skladu sa paragrafom 54 (revalorizaciona rezerva se reklasifikuje kao prihod ili rashod obračunskog perioda). Klasifikovano sredstvo u ulaganje koje se drži do dospeća. Drugim rečima. Kada u kapitalu matičnog preduzeća postoji i drugi ulagači. Računovodstveni tretman učešća u kapitalu zavisi od uticaja koje ulagač učešća (investitor) ima na pravno lice u koje je izvršeno ulaganje (korisnik ulaganja).za iznos promene fer vrednosti HOV reklasifikovanih u raspoložive za prodaju. Fer vrednost finansijskog sredstva na datum reklasifikacije postaje nova nabavna vrednost ili amortizovani trošak ako je to primenljivo.Interesi u zajedničkim poduhvatima i MSFI 3 . MRS 39 zahteva od entiteta da ustanovi da li se radi o fluktuacijama. osiguravajućih društva. u svojim pojedinačnim finansijskim izveštajima matična preduzeća ne primenjuju metod učešća.RAČUNOVODSTVO. MRS 31 .

investitor iskazuje svoje ulaganje u korist ulaganja po nabavnoj vrednosti. prilikom nabavke. procena sadašnje vrednosti ulaganja (upotrebne vrednosti) je procenjivanje srazmernog učešća u sadašnjoj vrednosti budućih Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Nadoknadivom vrednošću smatra se neto prodajna cena ili upotrebna vrednost. iskazuju se po fer tržišnoj vrednosti. u zavisnosti od toga koja je veća. osim ako one nedvosmisleno predstavljaju naknadu dela nabavne vrednosti vlasničkih papira. Ako je učešće u kapitalu drugog pravnog lica iskazano u akcijama koje se kotiraju na berzi. kod učešća u kapitalu treba imati u vidu MRS 24 stav 17. tj. savetnicima. on će učešće u kapitalu pridruženih preduzeća iskazati po metodu učešća. taj deo dobiti investitor iskazuje kao finansijski prihod. pored cene koja je za njih plaćena. odnosno čiju fer vrednost je moguće pouzdano utvrditi. što bi se moglo tumačiti da mora biti uplaćena na račun investitora. a da nije proizvoljan. predstavlja sadašnju vrednost procenjenih budućih tokova gotovine. mora se utvrđivati upotrebna vrednost koja po definiciji iz MRS 36 stav 6. kao i poreze koji se plaćaju tom prilikom i ostale troškove transakcije. Za iznos te razlike umanjuje se učešće u kapitalu na teret gubitka od obezvređivanja. deklarisane iz dobiti pre sticanja. već će učešće u kapitalu pridruženih preduzeća takođe iskazati po nabavnoj vrednosti. s tim što rukovodstvo na dan bilansiranja procenjuje da li se ta vrednost može nadoknaditi u skladu sa zahtevima MRS 36 i ako proceni da je učešće u kapitalu obezvređeno. Kod metode nabavne vrednosti. kao što su: provizije plaćene zastupnicima. one umanjuju nabavnu vrednost tih vrednosnih papira. odnosno deo dobiti u vidi dividende transferiše investitoru. knjiže se po ukupnim troškovima nabavke koji. priznaje se u slučaju da postoje indicije da je nadoknadiva vrednost učešća (vrednost koja može da se povrati) manja od knjigovodstvene vrednosti učešća. U protivnom. Drugim rečima. U stavu 32 ovog standarda se precizira da kada su dividende od vlasničkih hartija od vrednosti. niti se kod investitora iskazuje kao prihod ili rashod u bilansu uspeha. Ako tržišnu vrednost učešća u kapitalu drugih pravnih lica nije moguće pouzdano utvrditi. Na dan sastavljanja finansijskih izveštaja iskazana vrednost koriguje se za rezultat (dobitak ili gubitak) koji ostvari korisnik ulaganja. jer je ona jednaka proizvodu broja akcija i njihove cene na berzi. vrši ispravku vrednosti radi svođenja tog učešća na njegovu nadoknadivu vrednost. primenom ove računovodstvene metode. uključuju još i sve ostale troškove koji su neposredno vezani za tu nabavku. U bilansu stanju na kraju poslovne godine ovo učešće ostaje iskazano po nabavnoj vrednosti. iz usklađivanja razlika proizašlih iz poslovnih kombinacija. Ispravka vrednosti se prikazuje kao rashod perioda u kojem je ta ispravka vrednosti utvrđenja. U vezi za obelodanjivanjem značajnih informacija vezanih za učešće u kapitalu. prema MRS 36. 10-11 156 . a razlika između tržišne i dotadašnje knjigovodstvene vrednosti se iskazuje u okviru prihoda ili rashoda u bilansu uspeha. Investitor priznaje prihod samo u onoj meri u kojoj primi svoj deo iz raspodele neraspoređnog neto dobitka korisnika ulaganja. Transakcioni troškovi ne uključuju dužničke premije niti diskonte. postrojenja. Pored toga. onda se ta učešća u kapitalu iskazuju po nabavnoj vrednosti. ali ne ranije nego što je ta dividenda primljena. dividende se prizanju kao prihod. brokerima i dilerima. korekcija se vrši i za promene na kapitalu korisnika ulaganja koje nisu nastale po osnovu rezultata. dividenda se priznaje kad je ustanovljeno pravo akcionara na isplatu dividendi. opreme i investicija. Rezultat pravnog lica u koje je uložen kapital (dobitak ili gubitak) ne utiče na visinu ovog učešća koje je iskazano kod investitora. Učešće u kapitalu drugih pravnih lica čije akcije kotiraju na berzi. koje nisu iskazane u njegovom bilansu uspeha. za koje se očekuje da će se ostvariti od kontinuirane upotrebe sredstava i od otuđenja tog sredstva na kraju njegovog korisnog veka trajanja. MRS 27 stav 4. kao ni interne administrativne troškove. a promene fer vrednosti se iskazuju u okviru revalorizacionih rezervi. lako je utvrditi neto prodajnu cenu. Ako je teško izvršiti taj raspored. MRS 28 uređeno je da se po računovodstvenoj metodi učešća. pored ostalog. Gubici po osnovu obezvređivanja ulaganja Gubitak od obezvređivanja učešća. učešće u kapitalu drugih pravnih lica. u pojedinačnim finansijskim izveštajima (odnosno finansijskim izveštajima koji se odnose na matično preduzeće) ulagač neće iskazivati plasman u pridružena preduzeća po metodu učešća. Prema MRS 18 stav 30. Ukoliko u međuvremenu dođe do trgovanja kapitalnim instrumentima (koji predstavljaju učešće u kapitalu drugih pravnih lica kod kojih ulagač nema značajan uticaj) na organizovanom tržištu. Inače. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA učešće u kapitalu zavisnih preduzeća i sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje. To su promene na kapitalu usled: revalorizacije nekretnina.XIII RAČUNOVODSTVO. Deo iz raspodele koji se primi u iznosu koji je viši od takvog dobitka smatra se povraćajem investicije i iskazuje se kao smanjenje nabavne vrednosti investicije. odnosno obuhvatiti i poslovni rezultat pridruženih preduzeća putem usaglašavanja vrednosti plasamana sa kapitalom tih preduzeća. Te korekcije se vrše srazmerno sa investitorovim učešćem u kapitalu korisnika ulaganja. Ako ulagač sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje. u stavu 11. zahteva obelodanjivanje značajnih transakcija između povezanih preduzeća i informacije o visini ulaganja u zavisna i pridružena preduzeća. Prema tome. Međutim. onda se ta učešća iskazuju po tržišnoj vrednosti. koji. troškove finansiranja. Jedino ukoliko se dobit. do koje dođe nakon dana kada je investitor stekao ulaganja. učešće u kapitalu provobitno (prilikom nabavke) knjiži po nabavnoj vrednosti.

proda ili rashoduje.dalje: MRS 36).MRS 38 Nematerijal- 157 . Nematerijalna imovina prestaje da se priznaje u Bilansu stanja po njegovom otuđenju (MSFI 5) ili kada se trajno povuče iz upotrebe. umanjenu za ukupnu naknadnu amortizaciju i ukupne naknadne gubitke zbog obezveđenja imovine. odnosno merenje nakon početnog priznavanja postoje dva modela i to model nabavne vrednosti i model revalorizacije. Amortizacija započinje kada sredstvo postane raspoloživo za upotrebu. Metod amortizacije koji se primenjuje izražava način na koji preduzeće troši ekonomske koristi od sredstava i oni mogu biti: . Pored zahteva navedenih u MRS 36. Osnovica za obračun amortizacije je nabavna vrednost ili cena koštanja i utvrđuje se nakon umanjenja za ostatak vrednosti sredstava. osim kada: .MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine („Sl. poštena vrednost se određuje pozivanjem na aktivno tržište.degresivni i . ali se vrši njegovo obelodanjivanje. Za naknadno merenje. priznaje se kao rashod onda kada je nastao.postoji ugovorna obaveza trećeg lica da otkupi sredstvo na kraju njegovog korisnog veka trajanja ili . Ukoliko se očekivani korisni vek trajanja sredstava značajno razlikuje od prethodnih procena. uključujući i neto novčani tok od konačnog otuđenja ulaganja. odnosno pridruženog preduzeća. br. glasnik RS”. Za potrebe revalorizacije. pravno lice vrši procenu iznosa koji se može povratiti po osnovu nematerijalne imovine koja ima ograničen korisni vek upotrebe i koja je bila amortizovana u periodu koji je duži od dvadeset godina od dana kada je to sredstvo postalo raspoloživo za korišćenje i ukoliko ima indicija da je sredstvo obezvređeno.MRS 38 Nematerijalna imovina („Sl. Izdatak po osnovu nematerijalnog ulaganja. Sredstvo koje ima neograničeni vek upotrebe se ne amortizuje.RAČUNOVODSTVO. period i metod amortizacije se menja saglasno novoj proceni i primenjuje se za taj obračunski period. Ukoliko ne postoji aktivno tržište sredstvo se vrednuje po modelu nabavne vrednosti.funkcionalni Period amortizacije i metod amortizacije preispituju se barem na kraju svakog obračunskog perioda.za to sredstvo postoji aktivno tržište i postoji verovatnoća da će to tržište postojati i na kraju korisnog veka trajanja tog sredstva. a u fazi razvoja (ukoliko su kriterijumi za priznavanje ispunjeni) kapitalizuju se kao nematerijalno ulaganje. (I-38) Međunarodnog računovodstvenog standarda . u skladu sa paratrafom 78. Amortizacija se obustavlja kada se sredstvo klasifikuje Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. iznos revalorizacionih rezervi se direktno prenosi na neraspoređenu dobit. . Ove promene se kvalifikuju kao promene računovodstvenih procena (MRS 8) pa se usklađivanje troškova amortizacije vrši samo za tekući i buduće obračunske periode.proporcionalni. što je regulisano (I-36) Međunarodnim računovodstvenim standardom . 77/2010 . Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otuđenja nematerijalnog ulaganja utvrđuju se kao razlika između neto priliva od otuđenja i iskazanog iznosa sredstava u knjigovodstvu i priznaju se kao prihod ili rashod u bilansu uspeha.MSFI 5). Model revalorizacije nakon početnog priznavanja podrazumeva da se nematerijalno ulaganje iskazuje po revalorizacionom iznosu koji predstavlja njegovu poštenu vrednost na dan revalorizacije. 77/2010 . Revalorizacija se vrši za sva sredstva koja pripadaju istog grupi i onoliko redovno koliko je dovoljno da se iskazana vrednost ne razlikuje značajno od vrednosti koja bi se utvrdila primenom poštene vrednosti na dan bilansa stanja. Primerno: Troškovi u fazi istraživanja priznaju se kao rashod u periodu u kome su nastali. Poseduje se radi upotrebe u proizvodnji ili pružanju usluga. Preostala (rezidualna) vrednost: Ostatak vrednosti nematerijalnog ulaganja smatra se jednakom nuli. kada se ne može uključiti u nabavnu vrednost nematerijalnog ulaganja koja ispunjava kriterijume priznavanja za sredstvo. Amortizaciji podležu sva nemaaterijalna sredstva u upotrebi.dalje: MRS 38) i u poslovnim knjigama se iskazuje kao pozicija aktive u okviru grupe računa 33. br. Početno merenje nematerijalne imovina se iskazuje se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja. Ako se sredstvo. koje je bilo revalorizovano (odobrenjem revalorizacionim rezervama). 10-11 kao ono koje se drži za prodaju. Model nabavne vrednosti znači da se materijalno ulaganje nakon početnog priznavanja iskazuje po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ukupnu amortizaciju i ukupne gubitke zbog obezvređivanja imovine. glasnik RS”. Nematerijalno (neopipljivo) ulaganje (sredstvo) je nemonetarno (nenovčano) sredstvo koje koje se može identifikovati iako nema fizičko obeležje. radi iznajmljivanja drugima ili za administrativne svrhe. što je regulisano (III-05) Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja („Sl. Nematerijalna imovina Računovodstveni tretman nematerijalne imovine uređuje (I-38) Međunarodni računovodstveni standard . br. glasnik RS”. 77/2010 . Ostatak vrednosti se procenjuje samo na dan sticanja sredstva odnosno na svaki datum obračuna revalorizacije. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII novčanih tokova zavisnog.

stvorena revalorizaciona rezerva po osnovu revalorizacije nematerijalnih ulaganja prenosi se na neraspoređenu dobit najkasnije na dan otuđenja sredstva. Zakon o finansijskom lizingu definiše da predmet Ugovora o finansiranju lizinga može biti samo pokretna nepotrošna stvar (oprema.obaveza po osnovu finansijskog lizinga priznaje se u iznosu glavnice. . . Takođe. Ako je ugovoren neki drugi kurs. . br. oprema uzeta u finansijski lizing. glasnik RS”. br. odnosno prilikom početnog priznavanja. Nekretnina i oprema su materijalna sredstva: .Prezentacija finansijskih izveštaja.dalje: MRS 17). sa njegove revalorizacione rezerve prenosi se na neraspoređenu dobit ranijih godina.za koju se očekuje da će se koristiti duže od jednog obračunskog perioda. ista klasifikacija se koristi i za obaveze po osnovu lizinga. kao i troškovi osiguranja ne uključuju se u nabavnu vrednost predmeta lizinga. koji se pripisuju nabavnoj vrednosti sredstva. Korisnik lizinga treba da utvrdi iznos obaveze po osnovu finansijskog lizinga. Prema tome. već kurs ugovoren između davaoca i korisnika lizinga. korisnik lizinga dužan je i na svaki datum bilansa stanja dok traje ugovor o lizingu da preračuna obavezu po osnovu glavnice prema odgovarajućem kursu na taj dan. što znači da ne treba da sadrži unapred obračunatu lizing naknadu. u skladu sa (I-17) Međunarodnim računovodstvenim standardom . ako je predmet lizinga motorno vozilo. Prema paragrafu 23. U toku veka upotrebe sredstva. Razgraničenje finansijskog od operativnog lizinga je značajno zbog različitog računovodstvenog tretmana kako kod korisnika lizinga tako i kod davaoca lizinga.priznavanje predmeta ugovora vrši se u visini nabavne vrednosti uvećane za direktne troškove dovođenja opreme u funkcionalnu pripravnost. MRS 1 . 10-11 158 . sredstvo (predmet lizinga) i obave- za za buduća plaćanja lizinga priznaju se u istom iznosu. Naime. Obračunati efekti ugovorene valutne klauzule priznaju se kao rashod i prihod perioda u skladu sa MRS 39.MRS 17 Lizing („Sl. . prodajni kurs poslovne banke. . . 77/2010 . po dospeću. 77/2010 .koju banka drži za upotrebu u obavljanju svojih delatnosti i za pružanje usluga i . kurs strane valute po kojem će biti izvršeno prevođenje obaveza sa ugovorenom valutnom klauzulom ne mora da bude zvanični srednji kurs NBS. računovodstveno se obuhvata na sledeći način: . vozila i sl. već predstavljaju rashod perioda na koji se odnose.na početku trajanja ugovora o lizingu.dalje: MRS 38. a za primaoca sredstava tretman kupovine. Drugim rečima. prema paragrafu 60. aktiva uz istovremeno priznanje dugoročne obaveze.). i iznos koji odgovara razlici između obračunate godišnje amortizacije koja bi bila obračunata da je za to sredstvo primenjen model nabavne vrednosti. sredstvo se u potpunosti amortizuje tokom perioda trajanja ugovora o finansijskom lizingu). Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.lizing naknada ili kamata predstavlja rashod perioda i ne uključuje se u nabavnu vrednost predmeta lizinga.lizing naknada priznaje se kao finansijski rashod. onako kako rate dospevaju za plaćanje. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA na imovina („Sl.troškovi registracije vozila. osim inicijalnih troškova korisnika lizinga. U skladu sa MRS 17. Ukoliko je između poverioca i dužnika ugovoren zvanični srednji kurs NBS. glasnik RS”. zbog promene kursa od dana zaključivanja ugovora do dana dospeća rate. godini. klasifikuje se kao kratkoročna. U operativnom lizingu sredstvo je za davaoce i dalje sredstvo a za primaoca je samo pravo korišćenja sredstva. preračun treba izvršiti po tom kursu. preračun se vrši po tom kursu. a koji dospeva za plaćanje u 2011. Nekretnina namenjena za prodaju u uobičajenom toku poslovanja računovodstveno se obuhvata kao zalihe. MRS 17 ako se za prezentovanje. Osnovna sredstva Vrste osnovnih sredstava su: nekretnine. postrojenja i oprema. u samom bilansu stanja obaveze klasifikuju kao kratkoročne i dugoročne.XIII RAČUNOVODSTVO. Suština zahteva MRS 17 je u tome da obračunata lizing naknada koja dospeva u budućim obračunskim periodima ne treba da bude iskazana u aktivi i pasivi bilansa stanja. tokom trajanja ugovora o lizingu. Efekat valutne klauzule nastaje tokom poslovne godine.korisni vek trajanja predmeta lizinga jednak je periodu očekivanog korišćenja ukoliko je realno da će korisnik lizinga steći vlasništvo nad predmetom lizinga nakon isteka ugovora (ukoliko se proceni da korisnik lizinga neće postati vlasnik predmeta lizinga po isteku ugovora. . obaveza koja dospeva za izmirenje u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja. . npr. investiciona nekretnina i biološka sredstva.predmet ugovora koji se priznaje kao sredstvo/oprema tj. Finansijski lizing je lizing kojim se na osnovu ugovora prenose svi rizici i koristi koji proističu iz vlasništva nad predmetom lizinga prenose na primaoca lizinga. ali treba da bude obelodanjena u napomenama koje su sastavni deo finansijskih izveštaja. Reklasifikacija može da se izvrši nakon preračuna obaveze u skladu sa ugovorenom valutnom klauzulom. Sredstvo u finansijskom lizingu za davaoca sredstava ima tretman prodaje.politika amortizacije za sredstva uzeta u finansijski lizing treba da se zasniva na politici amortizacije sredstava koja su u vlasništvu.

je verovatno da će buduće ekonomske koristi po osnovu te investicione nekretnine priticati u preduzeće.dalje: MRS 40).ili deo zgrade . Ukoliko se procena vrši na datum bilansa stanja. 77/2010 . Elementi za početno merenje su: Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Naknadno merenje. umanjeni za trgovačke popuste i rabate. 77/2010 .troškovi koji su direktno pripisani sticanju sredstva . a nakon toga vrednosno usklađivanje. Nekretnina. Naknadni izdatak koji se odnosi na već priznatu nekretninu. ili (b) prodaje u okviru redovnog poslovanja. potrebno je da se najpre izvrši obračun amortizacije za tu godinu. Početno merenje Početno merenje nekretnine.nabavna vrednost i pripadajući direktni troškovi dovođenja u stanje funkcionalne pripravnosti za nameravanu upotrebu. i oprema se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ukupnu amortizaciju i ukupne gubitke zbog obezvređenja imovine (MRS 16.p. . Poštenu vrednost opreme obično čini njena tržišna vrednost koja se utvrđuje procenom. nekretnina.49) ili Nakon početnog priznavanja. glasnik RS”. odnosno nabavne vrednosti (MRS 40.MRS 17 Lizing („Sl. br. kada: . br.MRS 23 Troškovi pozajmljivanja („Sl. uklanjanja i restauracije područja (rezervisanje se vrši primenom MRS 37). odnosno svođenje knjigovodstene na procenjenu vrednost.17). osnovica za obračun go- 159 . U ovom slučaju. Operativni lizing Za korisnika operativni lizing je samo obaveza u Bilansu stanja. postrojenja i oprema i investiciona nekretnina se priznaju kao sredstvo onda i samo onda. par. što je regulisano paragrafom 4. (MRS 16. a amortizacija i prihodi od lizinga su pozicije Bilansa uspeha. Revalorizacija se vrši onoliko redovno koliko je dovoljno da se iskazana vrednost ne razlikuje značajno od vrednosti koja bi se utvrdila primenom poštene vrednosti na dan bilansa stanja.p.p.dalje: MRS 17) Početno merenje investicione nekretnine vrši se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja (MRS 40 par. a troškovi lizinga su pozicije u Bilansu uspeha. odnosno vrednovanje nakon početnog priznavanja vrši se prema modelu: . postrojenja i opreme koji ispunjavaju uslove za priznavanje za sredstvo vrši se po nabavnoj ceni ili ceni koštanja (MRS 16. . Investiciona nekretnina je nekretnina (zemljište ili zgrada . po osnovu finansijskog lizinga) drži radi ostvarivanja zarade odizdavanja nekretnine radi uvećanja vrednosti kapitala ili radi jednog i drugog.dalje: MRS 23) .50).cena koštanja sredstva uzetog u zakup po osnovu finansijskog lizinga utvrđuje se u skladu sa principima navedenim u MRS 17.revalorizacije. 77/2010 . Početno merenje za finansijski lizing: po poštenoj vrednosti.28.RAČUNOVODSTVO. a u Bilansu uspeha kao finansijski prihod.troškovi koji mogu da se direktno pripišu nabavci sredstava kao i troškovi njihovog demontiranja. nekretnina i oprema se iskazuje po revalorizovanom iznosu koji predstavlja njegovu poštenu vrednost na dan revalorizacije umanjenoj za ukupnu naknadnu amortizaciju i ukupne naknadne gubitke zbog obezvređenja imovine. Svaki drugi naknadni izdatak priznaje se kao rashod u periodu u kome je nastao. glasnik RS”. Za davaoce lizinga „prodaja” sredstava kvalifikuje se kao potraživanje u Bilansu stanja.cena koštanja investicione nekretnine može pouzdano da se izmeri. Troškovi lizing naknade imaju tretman kamate koja se ne uključuje u nabavnu vrednost opreme već predstavlja rashod tokom perioda otplate. a ne radi: (a) upotrebe za proizvodnju ili snabdevanja robom ili pružanja usluga ili za potrebe administrativnog poslovanja. 10-11 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Finansijski lizing Za korisnike finansijski lizing je kao nabavka vlastite materijalne imovine i iskazuje se u aktivi (račun 346) i obaveza (račun 432) u pasivi za „kupovinu” dok su troškovi amortizacije ove imovine i troškovi finansiranja pozicije Bilansa uspeha. glasnik RS”.troškovi pokretanja i drugi predproizvodni troškovi neophodni za dovođenje sredstva u stanje funkcionalne pripravnosti. kao i dobitak od prodaje pri definitivnoj prodaji i prenosu vlasništva. Za davaoca operativni lizing je imovina data u lizing i potraživanja od korisnika lizinga su pozicija Bilansa stanja.p.ili i jedno i drugo). (I-40) Međunarodnog računovodstvenog standardaMRS 40 Investicione nekretnine („Sl.rashodi kamata u skladu sa postupkom iz (I-23) Međunarodni računovodstveni standard .u skladu sa paragrafom 12.kapitalizacija kamata i kapitalizacija kursnih razlika u iznosu koji se smatra korekcijom troškova kamate.14). odnosno po poštenoj vrednosti (MRS 40. koju vlasnik (ili zakupac. 28 . i . . Nakon početnog priznavanja sredstvo. Procena fer vrednosti nekretnina.29). .). postrojenje i opreme i investicionu nekretninu pripisuje se iskazanom iznosu tog sredstva.nabavne vrednosti ili .podb. ako je verovatno da će priliv budućih ekonomskih koristi da bude veći od prvobitno procenjene stope prinosa tog sredstva.(I-17) Međunarodni računovodstveni standard . postrojenja i opreme vrši se sa stanjem na određeni dan. br.

Iznos koji je priznat u računu neto dobitka ili neto gubitka tog perioda nije veći od iznosa koji je potreban da bi se povratio onaj iskazani iznos koji bi bio utvrđen (bez amortizacije) da nije priznat gubitak zbog obezvređenja i .za zemljište i građevinske objekte . Iznos nekretnine i opreme koji podleže amortizaciji. Ako se vrši zamena za slično sredstvo. raspoređuje se sistematski tokom njihovog korisnog veka trajanja. par. Prenos revalorizacione rezerve u neraspoređeni dobitak ne vrši se preko bilansa uspeha. Metod amortizacije koji se primenjuje bira se tako da izrazi način na koji banka troši ekonomske koristi od sredstva. a to su: proporcionalni. Kod prenosa zaliha na investicionu nekretninu koja će biti iskazana po poštenoj vrednosti. (MRS 40. na koji se primenjuje MRS 8 kao promena računovodstvene procene.63).osnovni postupak). iznos amortizacije se usaglašava sa novom procenom. Razlika između iskazanog iznosa nekretnine. (MRS 40. Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otuđenja nekretnine. Metod amortizacije preispituju se periodično. Banka može koristiti oba postupka. postrojenja i opreme utvrđuju se kao razlika između procenjenih neto priliva od prodaje i iskazanog iznosa sredstava i priznaju se kao prihod ili rashod u bilansu uspeha. revalorizaciona rezerva. Nekretnine. degresivni i funkcionalni. Kada se primenjuje dozvoljeni alternativni postupak. Ukoliko je došlo do značajne promene u očekivanom obrascu ekonomskih koristi sredstva. banka primenjuje MRS 16 sve do dana kada je ta nekretnina promenila namenu. Investicione nekretnine MRS 40 priznaje kao investiranu nekretninu i ulaganja na nekretnini koja je uzeta u zakup. Pri prenosu sa investicione nekretnine. 10-11 160 . na poziciji: revalorizovana rezerva. procenjene u skladu sa MRS 16. Sve dok nekretnina koju koristi vlasnik ne postane investiciona nekretnina koja će biti iskazana po poštenoj vrednosti. banka nastavlja da amortizuje tu nekretninu i da priznaje sve nastale imparitetne gubitke zbog obezvređenja imovine. Na eventualno proisteklo proisteklo povećanje iskazanog iznosa primenjuje se sledeći postupak: . Po naknadno izvršenom otuđenju investicione nekretnine. (MRS 40 par.svaki preostali deo tog povećanja direktno se iskazuje u korist sopstvenog kapitala. Osnovica za obračun amortizacije se utvrđuje nakon oduzimanja od nabavne vrednosti ostatka vrednosti sredstava. trošak nabavke stečenog sredstva jednak je knjigovodstvenom iznosu otuđenog. Međutim. Investiciona nekretnina prestaje da se priznaje kao imovina po otuđenju te nekretnine ili onda kada se ta investiciona nekretnina trajno povuče iz upotrebe i kada se Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Ostatak vrednosti se utvrđuje na dan sticanja. Svako iz toga proisteklo smanjenje iskazanog iznosa nekretnine priznaje se u računu neto dobitka ili neto gubitka tog perioda.u onoj meri u kojoj se povećanjem ukida prethodni gubitak zbog obezvređenja te nekretnine. svaka razlika koja se na taj dan pojavi između poštene vrednosti sredstva i njene prethodne iskazane vrednosti priznaje se u računu neto dobitka ili neto gubitka tog perioda. i njene poštene vrednosti preduzeće obuhvata se na način kao da se radi o revalorizaciji izvršenoj u skladu sa MRS 16. Korisni vek trajanja utvrđen je na osnovu očekivane korisnosti sredstava za banku. procena preostale vrednosti vrši se na dan svake revalorizacije. osnovicu za obračun amortizacije za tu godinu čini revalorizovana nabavna vrednost. smanjenje ide na teret te revalorizacione rezerve. Sredstvo je obezvređeno ukoliko je njegova knjigovodstvena vrednost veća od neto prodajne (tržišna cena umanjena za troškove prodaje) ili korisne vrednosti (koja predstavlja diskontovanu vrednost buduće neto gotovine na dan procene uz primenu odgovarajuće diskontne stope). na nekretninu koju koristi vlasnik ili na zalihe. nakon otuđivanja ili kada je sredstvo trajno povučeno iz upotrebe i kada se od njegovog otuđenja ne očekuju nikakve buduće ekonomske koristi. metod se menja tako da održava izmenjeni način. Na svaku razliku koja se tog dana pojavi između iskazanog iznosa nekretnine. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA dišnje amortizacije je nabavna vrednost koja je postojala na početku godine. i njene poštene vrednosti pravno lice primenjuje isti postupak kao da se radi o revalorizaciji izvršenoj u skladu sa MRS16.). povećanje se priznaje u računu neto dobitka ili neto gubitka tog perioda. 54). Ukoliko se dinamika trošenja značajno razlikuje od prethodnih procena. koja je uključena u sopstveni kapital. može da se prenese u neraspoređeni dobitak. Ukoliko je procena izvršena na početku godine za koju se sastavljaju finansijski izveštaji.dozvoljeni alternativni postupak. odnosno pre nego što je izvršena procena.XIII RAČUNOVODSTVO. postrojenje i oprema prestaju da se iskazuju u bilansu stanja. nabavnu vrednost za potrebe naknadnog merenja predstavlja poštena vrednost na dan kada je ta nekretnina promenila namenu. Promenom rezidualne vrednosti i veka korišćenja sredstava treba tretirati i obračunati u skladu sa MRS 8 kao promenu računovodstvene politike. a za opremu . procenjene u skladu sa MRS 16. u onoj meri u kojoj je taj iznos iskazan u revalorizovanoj rezervi za tu nekretninu. ali za različite grupe sredstava (npr. koja će biti iskazana po poštenoj vrednosti. Ako nekretninakoju koristi vlasnik postane investiciona nekretnina. 55.p.

Bitna činjenica u vezi sa MSFI 5 je i to da se za ova sredstva ne vrši obračunamortizacije.tržišna vrednost koja se može ostvariti prodajom ili . u skladu sa MRS 18 primenom metode efektivne kamatne stope (MRS 40 par. Učestalost procene zavisi od kretanja fer vrednosti. Uslov za priznavanje sredstva kao sredstvo raspoloživog za prodaju (ili grupe sredstava) je da njegova knjigovodstvena vrednost može prvenstveno da se povrati kroz prodajnu transakciju. To podrazumeva da je sredstvo (ili raspoloživa grupa): Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. nije predviđen drugačiji postupak u vezi sa prodajom i ponovnim uzimanjem u zakup. kao ni obezvređenje prema MRS 36 sve dok su klasifikovane kao sredstva namenjena prodaji.postrojenja i opremu se tretira saglasno MRS 39 kao finansijsko sredstvo a promene njihove vrednosti tretiraju se kao dobici ili gubici zaštite od rizika (kao pozicije prihoda/rashoda po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika). osim za iznos koji se smatra korekcijom rashoda kamate. Primena modela poštene vrednosti ne zahteva obračun amortizacije i obezvređenja investicione nekretnine. Nabavna cena se ne može povećavati /kapitalizovati/. iznos realizovane rezerve čini razlika između amortizacije zasnovane na revalorizovanom iznosu sredstava i amortizacije zasnovane na prvobitnoj nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja sredstva. .69). br. Posebno. ali se ona vrši za potrebe poreskog bilansa (porez na dobit preduzeća).66). Celokupna rezerva može da se realizuje prilikom rashodovanja ili otuđenja sredstva. 77/2010 dalje: MSFI 5) propisuje kriterijume za klasifikaciju poslovanja kao obustavljena poslovanja i kriterijume za prezentaciju ovih poslovanja. 161 . Ugovorna revalorizacija ili devizna klauzula avansa za nekretnine. obezvređenje se vrši neposrednopre klasifikacije ovih sredstava u sredstva namenjena prodaji.dostupno za momentalnu prodaju u svom trenutnom stanju .da je aktivno prisutno na tržištu po razumnoj ceni merenoj u odnosu na njegovu fer vrednost .npr. Stalna sredstva namenjena prodaji Stalna sredstva namenjena prodaji i grupa sredstava raspoloživih za prodaju definišu se kao kategorije koje se posebno vrednuju i prezentuju odvojeno u bilansu stanja u odnosu na drugu stalnu imovinu. Početno priznavanje potraživanja za koristi koje mogu da se ostvare od otuđenja investicione nekretnine vrši se po poštenoj vrednosti. u skladu sa MRS 17. pri čemu se zahteva da se rezultati (posledice) prestanka poslovanja odvojeno prezentuju u samom bilansu uspeha. početno priznavanje ostvarene koristi vrši se po ceni koja je jednaka ceni za plaćanje u gotovini.par.RAČUNOVODSTVO. smanjenje pri prvoj proceni) ili kao prihod od ukidanja revalorizacionih rezervi istog sredstva do iznosa koji je jednak negativnom učinku revalorizacije istog sredstva. Efekat procene investicionih nekretnina po poštenoj vrednosti (MRS 40 par.da je njegova prodaja vrlo verovatna. kao i zabranu retroaktivnog klasifikovanja i priznavanja prestanka poslovanja. ako je plaćanje investicione nekretnine odloženo. Efekti procene po poštenoj vrednosti sredstava (klasifikovani po MRS 16 i MRS 38) iskazuju se u okviru kapitala (kao revalorizaciona rezerva . povećanje pri prvoj proceni) ili kao rashod (npr.35) iskazane kao dobitak ili gubitak nastao zbog promene poštene vrednosti investicione nekretnine uključuje se u neto dobitak ili neto gubitak perioda u kojem je nastao. a koji je prethodno bio priznat kao rashod. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII od njenog otuđenja ne očekuje nikakva ekonomska korist u budućem periodu. postrojenja i oprema za koje postoji namera da se prodaju u roku od 12 meseci od dana bilansa se ne revalorizuju. umanjenoj za troškove prodaje (priznavanje se vrši po nižoj od ovih dveju vrednosti). 70).MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja („Sl. kada se rezerva realizuje. MSFI 5 uspostavlja obavezu prikazivanja rezultata prestanka poslovanja odvojeno u obrascima finansijskih izveštaja.tržišna vrednost koja bi se platila ako bi se isto sredstvo nabavilo (amortizovani troškovi zamene) Procena po poštenoj vrednosti ne mora se vršiti na kraju svakog obračunskog perioda. a ne kroz nastavak korišćenja. (III-05) Međunarodni standard finansijskog izveštavanja . 10-11 .par. (MRS 40. Jedan deo rezerve može da se realizuje istovremeno sa korišćenjem sredstva. Dobici ili gubici zbog povlačenja iz upotrebe ili otuđenja investicione nekretnine utvrđuju se kao razlika između neto prihoda od otuđenja i iskazanog iznosa tog sredstva i priznaje se u bilansu uspeha kao prihod ili rashod (osim ako. Revalorizaciona rezerva koja je uključena u sopstveni kapital može direktno da se prenese u neraspoređenu dobit. postrojenja i opreme može biti: . (MRS 40. Stalna sredstva koja ispunjavaju kriterijume priznavanja odmeravaju se po knjigovodstvenoj vrednosti ili po fer vrednosti. Nekretnine. Prenos sa revalorizacione rezerve na neraspoređenu dobit ne vrši se kroz bilans uspeha. glasnik RS”. Poštena vrednost nekretnina.standard propisuje i druge uslove. U tom slučaju. Međutim. za iznos negativnih kursnih razlika (veza MRS 21). Razlika između nominalnog iznosa te koristi i cene koja je jednaka ceni u gotovini priznaje se kao prihod od kamate.

a za koje su nastali sledeći troškovi u tom periodu: . Efekti prodaje iskazuju se kao gubici (grupa računa 62) ili dobici (grupa računa 72). Promena (povećanje ili smanjenje) vrednosti investicionih nekretnina do koje dolazi procenom po poštenoj vrednosti nema uticaja na obračun amortizacije za poreske svrhe. utiče na početno stanje kapitala.Emisiona premija. 10-11 162 . glasnik RS”.Neuplaćeni upi- sani kapital u okviru grupe računa 80 . Zakon o porezu na dobit ne poznaje posebnu kategoriju investicionih nekretnina.Obezvređenje nekretnina. odnosno fakturisani troškovi. odnosno članova društva da u društvo unesu uloge na koje su se obavezali ugovorom o osnivanju (osnivačkim aktom). Prema odredbama člana 13. Bilansna vrednost je rezultat poslovanja i može biti viša i niža od nominalne vrednosti akcija. Saldo na ovim računima treba da pokaže da postoji obaveza osnivača. Iskazivanje i prikazivanje poslovnih događaja u vezi sa akcijama zavisi od vrednosti po kojima se obavljaju transakcije. Emisija iznad pariteta je dozvoljena. kao i rashodi i prihodi u tekućem periodu koji nisu mogli biti fakturisani. niti osnivači imaju pravo povraćaja uloga. kao i na stanje na dan 31. trajnog izvora finansiranja. Međutim. tekuće godine.XIII RAČUNOVODSTVO. jer je verovatno da će po ovom osnovu „Buduće ekonomske koristi priticati u preduzeća” a takođe „ima vrednost koja može pouzdano da se izmeri”. da se akcije ne mogu izdavati za emisionu cenu koja je niža od njihove nominalne vrednosti i u poslovnim knjigama se evidentiraju u okviru akcijskog kapitala. u pasivi/kapitalu (račun 803). postrojenja i opreme priznaje se kao prihod u poreskom bilansu. Za obračun amortizacije za poreske svrhe investicionih nekretnina osnovica je nabavna vrednost iz koje su isključeni efekti procene po poštenoj vrednosti. Emisija ispod pariteta (disažija) je dozvoljena isključivo u slučajevima koje predviđa Zakon o privrednim društvima (član. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Prema tome. Ovo su upravo i razlozi zbog kojih se u poslovnim knjigama društva neuplaćeni upisani kapital evidentira kao posebna pozicija aktive. društvo ne može osloboditi osnivače obaveze unošenja uloga. gde je osnovica za obračun amortizacije nabavna vrednost i primenjuje se proporcionalna metoda amortizacije. već investicione nekretnine podležu istom poreskom tretmanu kao i druge nekretnine i za obračun poreske amortizacija svrstavaju ih u I amortizacionu grupu. a uplata iznad iznosa nominalne vrednosti (vrednost na koju glasi akcija). efekti procene investicione nekretnine (pozitivan/negativan) se iskazuju u Bilansu uspeha. S druge strane. Nominalna vrednost je zapravo emisiona vrednost i izdaje se radi pribavljanja sopstvenog kapitala tj. koje takođe umanjuju kapital i prikazuju se i u izveštaju o promenama na kapitalu i u Bilansu stanja. ova imovina se potpuno neosnovano iskazuje u poslovnim knjigama banke . Opšte je pravilo. povećanje vrednosti investicionih nekretnina po osnovu procene po poštenoj vrednosti koje je iskazano u korist Prihoda od usklađivanja vrednosti nekretnina. Istovremeno. Zakona o privrednim društvima („Sl.zarada po akciji propisuje principe i načela na osnovu kojih se utvrđuje i prezentuje zarada po akciji i koja predstavlja pokazatelj uspešnosti poslovanja. 212 stav 3) i evidentira se na računu 802 . a efekti prodaje sopstvenih akcija iskazuju se kao dobitak na računu 831 ili kao gubitak na računu 841.Emisiona premija.12.obračunati prihodi od kamata u stranoj valuti u tekućem obračunskom periodu koji ne dospevaju za naplatu u tom periodu. a ne preko revalorizacionih rezervi. Reč je zapravo o specifičnom potraživanju od osnivača društva koji su se aktom obavezali da će u određenom roku u društvo uneti određene uloge (u novcu. u društvima kapitala (DOO i AD) osnivači odgovaraju za obaveze društva i do visine neunetog uloga u društvo. Primenom Pravilnika o kontnom okviru. koji ne dospevaju za naplatu u tom periodu. postrojenja i opreme ne priznaje se kao rashod u poreskom bilansu.Kapital. U izveštaju o promenama na kapitalu pozicija upisani a neuplaćeni akcijski kapital predstavlja odbitnu stavku kapitala tj. Tržišna vrednost je cena po kojoj se akcija prodaje na sekundarnom tržištu hartija od vrednosti i koja se evidentiraju u visini nabavne vrednosti kao pozicija aktive. stvarima ili pravima).obračunati prihodi u tekućem obračunskom periodu u stranoj valuti. Neuplaćeni upisani kapital zadovoljava definiciju sredstva (Okvir MSFI stav 89) i kriterijume za priznavanje sredstva (Okvir MSFI stav 89). 125/2004). Gubitak do visine kapitala obuhvata i sopstvene akcije (račun 128). Smanjenje vrednosti investicionih nekretnina po osnovu procene poštene vrednosti koje je iskazano na teret rashoda . odnosno odlukom o povećanju osnovnog kapitala društva. Neuplaćeni upisani kapital Neuplaćeni upisani kapital je oblik imovine i iskazuje se po pravilu u poslovnim knjigama u aktivi. br. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.Aktivna vremenska razgraničenja iskazuju se unapred plaćeni.Bilansu stanja za potrebe izveštavanja isključuje iz kapitala. neuplaćeni upisani kapital banka evidentira u glavnoj knjizi u pasivi na računu 803 . Ova imovina se u finansijskom izveštaju . Aktivna i pasivna vremenska razgraničenja Na grupi računa 19 i 29 . .glavnoj knjizi. MRS 33 . predstavlja emisionu premiju (ažio) i evidentira se na račun 802 .

Pasivna vremenska razgraničenja. . Razlika između knjigovodstvene revalorizovane vrednosti imovine i njene poreske osnovice je privremena i uzrokuje nastanak odloženih poreskih obaveza ili odloženih poreskih sredstava. Razlike nastale po drugom osnovu (različite stope za amortizaciju i različite metode za amortizaciju) koje uslovljavaju odložene poreske obaveze terete neto rezultat.unapred obračunata kamata narednog perioda i sva ostala aktivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti. to je neiskorišćeni poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva). a odnose se na naredni obračunski period. .naplaćeni ostali prihodi koji se odnose na naredni obračunski period. Pod suspendovanom obračunatom kamatom podrazumeva se obračunata kamata tekućeg perioda na kredite i plasmane za koje je izvršeno indirektno smanjenje vrednosti u skladu sa usvojenom računovodstvenom politikom. obračunate premije osiguranja i ostali rashodi) koji ne dospevaju za plaćanje u tom periodu.ostali rashodi u stranoj valuti plaćeni u tekućem obračunskom periodu. . što svakako znači da pri sačinjavanju poreskog bilansa treba ove pozicije isključiti iz oporezive dobiti. Odložene poreske obaveze (MRS 12) su iznosi poreza na dobit koji će se platiti u budućim periodima a koji nastaju po osnovu oporezivih privremenih razlika. Ti obračuni imaju isključivo evidencioni karakter. Obračunata suspendovana kamata i obračunati prihodi po osnovu suspendovane obračunate kamate po svojoj ekonomskoj suštini (u kontekstu statičkog bilansa) ne predstavljaju vremenski razgraničena potraživanja i razgraničene prihode iz tog osnova. Praktično. koji se uključuju u efektivnu kamatnu stopu. par. Odložena poreska sredstva i obaveze Odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze su pozicije Bilansa stanja.iznosi naplaćene kamate koji se odnose na naredni obračunski period. . 10-11 163 . . za koju su umanjeni prihodi od kamata tekućeg perioda.tekući poreski rashod . Potraživanja za suspendovanu obračunatu kamatu po svojoj suštini proističu iz obustavljenog pripisa kamate na aktivu određenoj stepenom naplativosti i iskazuju se u okviru druge vanbilansne aktive (račun 930). osim suspendovane obračunate kamate. Odložena poreska sredstva prema odredbama (I-12) Međunarodnog računovodstvenog standarda . što znači da ne tereti neto rezultat. a manja knjigovodstvena vrednost u odnosu na njegovu poresku osnovicu dovodi do odloženog poreskog sredstva. Na računima grupe 49 i 59 . koje se odnose na naredni obračunski period. Privremene poreske razlike (MRS 12) su razlike između knjigovodstvenog iznosa imovine ili obaveza u bilansu i njihove poreske osnovice.MRS 12 Porezi na dobitak („Sl. 77/2010 . . računovodstveno treba obuhvatiti sledeće pojavne oblike poreza i to: . Polazeći od navedenog.obračunati rashodi kamata koji terete tekući obračunski period. Odložena poreska obaveza utvrđena na osnovu privremene razlike koja je rezultat revalorizacije direktno ide na teret kapitala (revalorizacione rezerve). a ne dospevaju za plaćanje u tom periodu.unapred obračunata kamata u narednom obračunskom periodu i ostala pasivna vremenska razgraničenja. Po osnovu privremenih poreskih razlika nastaju odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze.privremenih razlika koje se mogu odbiti (npr. 58 predviđa da se odloženi porez treba priznati kao prihod ili rashod i da se uključuju u neto dobit ili gubitak perioda. Naime. Računovodstveno evidentiranje poreza MRS 12.unapred plaćeni rashodi po osnovu troškova servisiranja obaveza.prenetih neiskorišćenih poreskih gubitaka (npr. Reč je o odloženim porezima što podrazumeva priznavanje odloženih poreskih sredstava ili odloženih poreskih obaveza vezanih za oporezive privremene razlike: Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. što je i bio dovoljan razlog da se Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru izmeste iz bilansne u vanbilansnu evidenciju.RAČUNOVODSTVO. . to su gubici ranijih godina za koje se može umanjiti oporeziva dobit utvrđena u poreskom bilansu). .iznos poreza na dobit za plaćanje. veća knjigovodstvena vrednost uvećana revalorizacijom u odnosu na njegovu poresku osnovicu dovodi do odložene poreske obaveze.kamate plaćene u tekućem obračunskom periodu u stranoj valuti.prenetih neiskorišćenih poreskih olakšica (npr.iznosi unapred naplaćenih prihoda po osnovu troškova servisiranja kredita. Efekat ovih privremenih razlika na neto dobit neutrališe se preko odloženih poreskih obaveza odnosno poreskih sredstava. koji se uključuju u efektivnu kamatnu stopu. to je privremena razlika koja nastaje kada je računovodstvena amortizacija viša od poreske amortizacije). . iskazuju se: . . br. glasnik RS”. koji je utvrđen u skladu sa poreskim propisima.MRS 12) su iznosi poreza na dobit koji se mogu vratiti u budućim periodima a nastaju usled: . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII . privremene poreske razlike nastaju kada se knjigovodstveni rashod priznaje u jednom periodu a taj rashod se po poreskim propisima priznaje u drugom periodu. osim suspendovane obračunate kamate.obračunati rashodi u tekućem obračunskom periodu (obračunata zakupnina.

a nedostajući iznos . Smanjenje odloženih poreskih obaveza iskazuje se zaduženjem računa 890 u korist računa 831 (čl. 164 . Rezervisanje se priznaje kada: a) banka ima obavezu (pravnu ili stvarnu) koja je nastala kao rezultat prošlog događaja. Tekući poreski rashod . za priznavanje odloženh poreskih sredstava nije dovoljno samo postojanje odbitnih privremenih razlika. 75 i 77. Pri zaključivanju ovog računa.obračunat porez na dobit po godišnjem računu iskazuje se na sledeći način: Dobitak tekuće godine 850 Porez na dobitak Za obavezu po tekućem porezu 850 Porez na dobitak 455 Obaveze za porez na dobit Za obavezu za plaćanje poreza po godišnjem računu 830 Na računu 860 iskazuje se gubitak po osnovu smanjenja odloženih poreskih sredstava iz prethodnih godina i formiranje odloženih poreskih obaveza u toku godine. koji je utvrđen u skladu sa poreskim propisima (ovo se odnosi na slučaj kada je iznos plaćenih akontacija veći od ukupne poreske obaveze). .na teret računa 840. a preostali iznos . prema MRS 12. Odloženo poresko sredstvo (koje po MRS 12 predstavlja prihod i uvećava neto dobit): Odložena poreska sredstva 861 Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza Za iznos priznatog poreskog sredstva . 35. već je obavezno. .XIII RAČUNOVODSTVO.u korist računa 830. Rezervisanja se ne priznaju za buduće poslovne gubitke. Priznavanje odloženog poreza Odložene poreske obaveze priznaju se uvek kada postoje oporezive privremene razlike. njegov saldo se zatvara na teret računa 830 do iznosa dobitka iskazanog na ovom računu. više plaćen porez u odnosu na poresku obavezu obračunskog perioda.predstavlja rashod koji umanjuje neto dobit. i c) iznos obaveze može da se pouzdano proceni.odloženo poresko sredstvo . Smanjenje odložene poreske obaveze. Ukoliko ovi uslovi nisu ispunjeni rezervisanje se ne priznaje. saldo na tom računu zatvara se u korist računa 840.iz prethodnih i tekuće godine 860 Rezervisanja Rezervisanje je obaveza koja je neizvesna u pogledu roka i iznosa. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . Tekući poreski prihod proističe iz više plaćenih akontacija nego što je ukupna poreska obaveza i po tom osnovu iskazuju se potraživanja stavom: Potraživanja za više plaćen porez na dobit 455 Obaveze za porez na dobit Prenos više plaćenog poreza na dobit putem plaćenih akontacija u toku obračunskog perioda na potraživanja 034 Saldo na račun 034 predstavlja „tekući poreski prihod” tj. 10-11 Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za banke predviđa iskazivanje prihoda i rashoda po osnovu odloženog poreza direktno na teret odnosno u korist rezultata (dobiti/gubitka) knjiženjem na grupi račun 86 (račun 860 i račun 861) na kojima se iskazuje gubitak i dobitak po osnovu efekata promene odloženih poreskih obaveza i poreskih sredstava.iznos poreza na dobit za povraćaj. Dakle. Za razliku od odloženih poreskih obaveza. priznavanje odloženih poreskih obaveza ne zavisi od procene rukovodstva. ovog Pravilnika). odnosno neiskorišćenog poreskog kredita i poreskog gubitka.odložena poreska obaveza . do visine iskazanog gubitka. a odobrenjem računa 390. Smanjenje odloženog poreskog sredstva iskazuje se po prometu na teret računa 830. kao privremene razlika proistekle iz rezultata revalorizacije iskazuje se zaduženjem revalorizacionih rezervi.tekući poreski prihod . Iznos poreske obaveze treba utvrditi pre konačnog sastavljanja finansijskih izveštaja jer se isti treba da evidentira i iskaže za odnosni poslovni period kao korekcija rezultata poslovanja po osnovu odloženih poreskih rashoda i prihoda (račun 830 i račun 831). Priznavanje odloženih poreskih sredstava zavisi od procene rukovodstva da li će se u narednim periodima ostvariti dovoljno oporezive dobiti koja će moći da se umanji po navedenim osnovama.predstavlja prihod koji uvećava neto dobit. Pri zaključivanju ovog računa.iz prethodnih i tekuće godine 370 Odložena poreska obaveza (koja po MRS 12 predstavlja rashod i umanjuje neto dobit) knjigovodstveno se evidentira na sledeći način: Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza 470 Odložene poreske obaveze Za iznos priznate poreske obaveze . b) je verovatno da će odliv resursa koji sadrže ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveza. Na računu 861 iskazuju se dobitak po osnovu formiranja odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza u toku godine. uključujući i prenetu dobit s računa 861. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.

te bi za priznavanje i vrednovanje ovog oblika kapitala trebalo koristiti odredbe iz (1) Okvira za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja („Sl.Revalorizacione rezerve obuhvata efekte promena poštene (fer) vrednosti nekretnina. grupa računa 82 . Ni jedan pojedinačni standard ne reguliše direktno priznavanje i vrednovanje ove bilansne pozicije.račun 840. br.akcijski kapital .priznavanje.realizacija (otuđenje i rashodovanje navedenih sredstava). Na računu 802 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Uvođenje pozicije „dugoročna rezervisanja” tesno je vezano za bazno načelo uzročnosti (korelacije) prihoda i rashoda tj. . banka je dužna da obezbedi analitiku revalorizacionih rezervi po konkretnim sredstvima za koja je revalorizaciona rezerva formirana. rezervisanje se ukida. Na ovom računu bi trebalo iskazati i iznos koji predstavlja razliku između više uplaćenog iznosa akcija od njihove nominalne vrednosti. U okviru računa .efekti obezvređivanja navedenih sredstava u skladu sa MRS 36. Revalorizacione rezerve Prema Pravilniku o kontnom okviru.rezerve . Iznos koji je priznat kao rezervisanje predstavlja najbolju procenu izdatka koji je potreban za izmirenje sadašnje obaveze na dan bilansa stanja.Emisiona premija iskazuje se pozitivna razlika između postignute prodajne vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti.grupa računa 82. učešća u kapitalu inostranih preduzeća i drugih finansijskih instrumenata. .račun 803. ukoliko je po osnovu konkretnog sredstva bila iskazana revalorizaciona rezerva.rešenje). 133/2003 .gubitak tekuće godine . Kapital se ne procenjuje i ne meri posebno. Po tom Standardu revalorizacione rezerve Kapital Kapital. Rezervisanja se ispituju na dan bilansa i koriguju tako da održavaju najbolju sadašnju procenu.RAČUNOVODSTVO. odnosno rashodovanja. . MRS 16 .neuplaćeni upisani kapital . jer zavisi od procene imovine i obaveza. U korist ovog računa knjiže se pozitivni efekti revalorizacije nekretnina.računi 800 i 801. za prihode tekućeg perioda vezuju se rashodi budućih perioda koji nastaju kao posledica prihoda tekućeg perioda. Na teret ovog računa knjiže se: . postrojenja. odnosno glavnica je ostatak imovine preduzeća nakon odbitka svih njegovih obaveza.emisiona premija i rezerve iz dobiti .račun 841. učešća u kapitalu u stranoj valuti i drugih finansijskih instrumenata čiji se efekti promena poštene vrednosti u skladu sa MRS iskazuju u okviru revalorizacionih rezervi (član 71). kao i učešća u kapitalu inostranih preduzeća. . postrojenjima i opremom.račun 842.gubitak ranijih godina . Kapital nije jedinstvena kategorija i prema Pravilniku o kontnom okviru. . nematerijalnih ulaganja. 811. . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Rezervisanja se prikazuju kao posebna stavka u samom bilansu stanja i od banke se zahteva detaljno prikazivanja u napomenama sa opsežnim zahtevima za obelodanjivanjem. U Bilansu stanja revalorizacione rezerve ulaze u sastav ukupnog kapitala. Banke vrše procenu rezervisanja na osnovu svojih računovodstvenih politika. . a na osnovu Odluke o kriterijumima za klasifikaciju bilansne aktive i vanbilansnih stavki obrazuju posebnu rezervu na teret dobiti. . postrojenja. nematerijalnih ulaganja. 10-11 165 . glasnik RS”. oprema. ukoliko je po osnovu konkretnog sredstva bila iskazana revalorizaciona rezerva. kao što je na primer povećanje vrednosti sredstva uz priznavanje revalorizacionih rezervi. Ako više nije verovatno da će odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveze.negativni efekti revalorizacije nekretnina.neraspoređeni dobitak ranijih i neraspoređeni dobitak tekuće godine .postupanje sa odbitnim poreskim razlikama koje su nastale u vezi sa promenom koja je izvorno povezana samo sa bilansom stanja. postrojenja. . iskazuje se kao: . a najviše u visini razlike amortizacije zasnovane na revalorizacionoj vrednosti i one zasnovane na nabavnoj vrednosti.Revalorizacione rezerve. 812 i 813.računi 830 i 831. Realizovane revalorizacione rezerve prenose se na nerasoređenu dobit dok saldo na računu revalorizacionih rezervi predstavlja zapravo iznos rezervi koji nije realizovan uz postojanje obaveze da se vodi analitička evidencija za koje je ona formirana. 810. ukoliko je ranijim revalorizacijama bila iskazana revalorizaciona rezerva. Navedene smernice navode na zaključak da se samo realizovane revalorizacione rezerve mogu koristiti za pokriće gubitka kada one zapravo dobijaju kvalitet neraspoređene dobiti.revalorizovane rezerve .gubitak iznad iznosa kapitala . opreme. vrednovanje i obelodanjivanje revalorizacionih rezervi u vezi sa nekretninama. opreme. umanjuje kapital i predstavlja potraživanja za neuplaćeni upisani kapital). Revalorizaciona rezerva se može preneti na neraspoređenu dobit ranijih godina i pre otuđenja. nematerijalnih ulaganja.računi 802. Sledeći MRS regulišu priznavanje i vrednovanje revalorizacionih rezervi: MRS 12 .

Iznos prihoda po osnovu kupoprodajne transakcije po pravilu se ugovara između prodavca i kupca. postrojenja i opreme. Iznosi.reguliše prizanavanje revalorizacionih rezervi po osnovu kursnih razlika iz poslovanja sa inostranim poslovanjem. 166 . MRS 21. Priznavanje prihoda U Okviru prihod je definisan kao povećanje ekonomskih koristi tokom obračunskog perioda. Dobici predstavljaju porast u ekonomskim koristima. već dobitak koji preduzeće ostvari nekom svojom aktivnošću koja ne mora da bude redovna poslovna aktivnost. naplaćeni za račun trećih lica. To povećanje je. priznavanje revalorizacionih rezervi nastaje po osnovu promene kapitala pridruženog preduzeća koje je posledica vršenja revalorizacije njegovih nekretnina. 10-11 Neraspoređena dobit Neraspoređena dobit obuhvata neraspoređenu dobit ranijih godina i neraspoređenu dobit tekuće godine (račun 831 i račun 830). jer ne predstavljaju prihod za taj entitet. za priznavanje pojedinih vrsta prihoda značajni su i: MRS 11. čijim se vrednovanjem. kojim su propisani računovodstveni postupci za pojedine vrste prihoda koji proističu iz određenih transakcija i poslovnih događaja. postrojenja. kao što su: prihod od prodaje. kao što su porez na dodatu vrednost i sl. Prilikom otvaranja poslovnih knjiga na početku godine na ovaj račun prenosi se saldo sa računa 830 . Naime. vrednovanje i obelodanjivanje revalorizacinih rezervi u vezi sa nematrijalnim ulaganjima. i koji može biti pozitivan (dobitak) ili negativan (gubitak).korišćenje ranije formiranih revalorizovanih rezervi po osnovu priznavanja i vrednovanja obezvređenja sredstava. Prihodi predstavljaju prihod od redovnih aktivnosti preduzeća i iskazuju se pod različitim nazivima. MRS 40 .sticanja i otuđenja sopstvenih akcija. Računovodstveni postupci za priznavanje prihoda zasnovani su prvenstveno na MRS 18. Prihod se meri po fer vrednosti koja je primljena ili je naplativa.priznavanje. prodajom stalnih sredstava po ceni višoj od knjigovodstvene. 9 i 10 MRS 18. prihod se meri po fer vrednosti primljene naknade ili potraživanja. nisu ekonomske koristi za entitet i ne dovode do povećanja kapitala. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. kamate. koje dovodi do povećanja kapitala. koji predviđa revalorizaciju nematerijalnih ulaganja. MRS 28 . posledica vrednovanja po fer vrednosti onih nekretnina. koji predviđa revalorizaciju nekretnina. Po tom Standardu revalorizacione rezreve nastaju usled primene modela revalorizacije. Elementi prihoda i rashoda definisani su Okvirom. PROCENJIVANJE POZICIJA BILANSA USPEHA Osnovni elementi bilansa uspeha jesu prihodi i rashodi. Definicija prihoda obuhvata prihode i dobitke..postupanje sa ranije formiranim revalorizacionim rezervama u slučaju da se nekretnina prevodi u investicionu nekretninu. . gde se prikazuju kao posebna stavka u samom bilansu stanja i detaljno se obrazlaže u napomenama. dividende i tantijeme. Prema par. opreme nematerijalnih ulaganja. MRS 17. Prihode treba priznati kada postoji verovatnoća priliva ekonomskih koristi u preduzeće i kada se te koristi mogu pouzdano meriti. MRS 38 . naknade. MRS 20. a prihod po ovim poslovima je samo iznos provizije. MRS 21 . postrojenja.efekata retroatkivene primene promene računovodstvene politike. Knjiženja na ovom računu nastaju i po osnovu: .Neraspoređena dobit ranijih godina evidentira se kumulirani neraspoređeni dobitak ranijih godina. Prihodi obuhvataju samo one bruto prilive ekonomskih koristi koje entitet primi ili potražuje za sopstveni račun. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA nastaju usled primene modela revalorizacije. opreme i nematerijalnih ulaganja. MRS 28 i MRS 39 i drugi MRS.ispravke materijalno značajnih grešaka.Neraspoređeni dobitak tekuće godine.XIII RAČUNOVODSTVO. Osim MRS 18. učešća u kapitalu po stranoj valuti i drugih finansijskih instrumenata čiji se efekti promena poštene vrednosti u skladu sa MSFI iskazuju u okviru revalorizacionih rezervi. . a zatim sučeljavanjem utvrđuje finansijski rezultat kao merilo uspešnosti. na primer. u obliku priliva ili povećanja sredstava ili smanjenja obaveza. MRS 36 . Na računu 831 . .priznavanje i vrednovanje revalorizacionih rezervi po osnovu ulaganja u pridružena preduzeća.realizovanih revalorizacionih rezervi.priznavanje i prestanak priznavanja revalorizacionih rezervi po osnovu promene vrednosti finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju (i koji nisu deo odnosa zaštite). sa opsežnim zahtevima za obelodanjivanjem. Dobici nastaju. Revalorizacione rezerve nastaju povećanjem vrednosti sredstava u odnosu na njihovu dotadašnju knjigovodstvenu vrednost. MRS 39 . Bruto prilivi ekonomskih koristi proistekli iz poslovanja u svoje ime a za tuđ račun ili u tuđe ime i za tuđi račun takođe ne doprinose povećanju sopstvenog kapitala. i kao takvi ne razlikuju se od prihoda. Pod dobitkom se ne podrazumeva razlika između prihoda i rashoda.

odnosno formira se odgovarajuća ispravka vrednosti.RAČUNOVODSTVO. Prihod je bruto priliv ekonomskih koristi tokom obračunskog perioda. osim ako je primerenije prihode priznati ne nekoj drugoj osnovi .matičnom preduzeću i njegovim poveznim licima) i da se vrednost postiže na slobodnom tržištu. tako da se uzima u obzir stvarni prinos na sredstva . Kamate. Merenje (vrednovanje) prihoda Prihod se meri (vrednuje) po bruto fer vrednosti primljene naknade ili potraživanja. trgovačkih znakova. tantijeme i dividende Prihod banke u obliku kamata. autorskih prava i računarskog softvera. se evidentiraju prihodi koji nastaju iz sledećih transakcija i događaja: . Generalno posmatrano prihod se priznaje kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi priticati u banku i kada se one mogu pouzdano izmeriti.prodaja roba. Rashodi se po pravilu povezuju sa smanjenjem imovine odnosno odlivom sredstava ili povećanjem obaveza. na primer patenata. Provizija je. Fer vrednost je iznos za koji se neko sredstvo može razmeniti ili obaveza podmiriti. a ne vrši se korekcija iznosa prihoda koji je prvobitno priznat. umanjenoj za date trgovačke popuste i rabate (Standard izričito ne ograničava rok u kome se prihodi umanjuju za te popuste i rabate.ugovora o lizingu (njima se bavi MRS 17 Lizing). Gubici uključuju. Primljene naknade su u većini slučajeva u oblicu novca ili novčanih ekvivalenata. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Neizvesnost oko naplativosti iznosa koji je već uključen u prihod. zavisi od proteka vremena. . dakle. između dve dobro upoznate i informisane strane (a da se ne radi o povezanim strankama . . koji proizilazi iz redovnih aktivnosti banaka i koji ima za posledicu povećanje njenog kapitala. priznaje se kao rashod.dividende se priznaju kada je ustanovljeno akcionarsko pravo da mu se dividende isplate (zvanično obaveštenje od preduzeća gde postoji učešće u kapitalu). iznos za koji verovatnost naplate više ne postoji priznaje se kao rashod. Međutim. gubitke nastale prilikom prodaje stalne imovine po ceni nižoj od knjigovodstvene vrednosti i sl. razne štete. najčešće naknada za obavljanje određenih posredničkih usluga. finansijskih obaveza ili njihovog otuđenja (njima se bavi MRS 39 Finansijski instrumenti .ugovora o osiguranju organizacija za osiguranje.dividendi koje proizilaze iz ulaganja i koji se obračunavaju prema metodi učešća (njima se bavi MRS 28 Računovodstveno obuhvatanje investiranja u pridružena preduzeća). može biti ugovoreno plaćanje na osnovu broja proizvoda koje je kupac licence proizveo. a u skladu sa suštinom relevantnog ugovora. tantijema i dividendi. Priznavanje rashoda Rashodi prema Okviru obuhvataju troškove koji proističu iz uobičajenih aktivnosti entiteta i gubitke. . tantijema ili dividendi priznaju se uz uslove da je verovatno da će ekonomske koristi povezane sa transakcijom priticati u preduzeće i da se iznos prihoda može pouzdano izmeriti. 10-11 167 . čime se ostvaruju prinosi od kamata. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.rashodi se priznaju u bilansu uspeha kada smanjenje budućih ekonomskih koristi koje je povezano sa smanjenjem sredstava ili povećanjem obaveza može pouzdano da se izmeri. Dividenda je dobit vlasnika kapitala koja se isplaćuje u srazmeri sa učešćem u kapitalu. i ne ispravlja se za iznos koji je izvorno priznat kao prihod. .promena fer vrednosti finansijskih sredstava. Priznavanje rashoda definisano je paragrafima 94-98. u računovodstvu prihoda. Međutim. Kada nastane neizvesnost naplate.Ako je preduzeće ugovorom o davanju licence predvidelo da se plaćanje vrši sa protekom vremena. što znači da priznavanje rashoda nastaje istovremeno sa priznavanjem porasta obaveza ili smanjenje sredstava. pa se iz tog razloga rashodima smatraju i gubici koji nisu uvek povezani sa ostvarivanjem prihoda. rashodi ne moraju uvek nastati u svrhu ulaganja u poslovni proces.promena vrednosti drugih kratkoročnih sredstava. Okvira za pripremanje i prezentaciju finansijskih izveštaja. iz kojih izdvajamo najznačajnije: .kamate se priznaju na vremenskoj osnovi. Ove vrste prihoda se priznaju na sledećim osnovama: . Jedino je izvesno da taj rok ne može preći granice jednog obračunskog perioda). (nenaplativi iznos ili iznos za koji je prestala verovatnoća naplate). na primer.korišćenje sredstava od strane drugih. Kamata je naknada za korišćenje novca ili novčanih ekvivalenata ili iznosa koji se duguju banci. osim povećanja koja se odnose na doprinose vlasnika kapitala (na primer: dodatna ulaganja kapitala).. Prema MRS.visina kamate.pružanje usluga i . onda se fakturisanje vrši na vremenskoj osnovi. Standard se ne bavi prihodima koji nastaju po osnovu: . Tantijema je naknada za korišćenje dugoročnih sredstava preduzeća. . S obzirom na to da gubici predstavljaju umanjenje ekonomskih koristi ne razlikuju se po svojoj priorodi od ostalih rashoda.tantijeme se priznaju na osnovu nastanka događaja.

rashod se odmah priznaje u bilansu uspeha kada izdatak ne donosi nikakve buduće ekonomske koristi ili kada neka stavka predstane da ispunjava uslove za priznavanje u bilansu stanja kao sredstvo. . . troškovi premije osiguranja. manjkovi.trgovanje stranim valutama. takse rashodi kamata.kada se očekuje da će ekonomske koristi priticati tokom nekoliko obračunskih perioda. otpremnina pri odlasku u penziju ili za prestanak potrebe za radom zaposlenog). rashodi se priznaju u bilansu uspeha putem postupka sistemske i razumne alokacije. . .dividende na preferencijalne akcije klasifikovane kao finansijske obaveze. troškovi naknada fizičkim licima po osnovu ostalih ugovora. troškovi platnog prometa.rashod se takođe priznaje u bilansu uspeha u slučajevima kada nastane obaveza bez istovremenog priznavanja sredstava. kod kojih je cilj da se priznaju rashodi u obračunskim periodima u kojima su ekonomske koristi povezane s tim stavkama potrošene ili istekle. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . .dobici i gubici u vezi sa otkupom ili refinansiranjem finansijskih instrumenata klasifikovanih kao finansijska obaveza. Prihodi ili rashodi u bilansu uspeha su primarno: . Ovo je slučaj sa troškovima amortizacije. Kamate. grupisane prema njihovoj prirodi i obelodanjuje iznose glavnih vrsta prihoda i rashoda. troškovi amortizacije. gubici po osnovu rashodovanja i prodaje. bez obzira na činjenicu da instrument daje pravo vlasniku da učestvuje u preostaloj imovini pravnog lica. gubici po osnovu rashodovanja i prodaje. električne energije naknade zaposlenima u smislu priznavanja. putne troškove. usluge revizije. gubici po osnovu prodaje hartija od vrednosti.troškovi emitovanja instrumenata kapitala evidentiraju se na bilansu uspeha ukoliko se odustane od transakcije (MRS 32. jubilarne nagrade. U bilansu uspeha banka prikazuje glavne vrste prihoda i rashoda.kamate na obveznice emitovane od strane pravnog lica. gubici po osnovu prodaje učešća u kapitalu MRS 392) MRS 17 MRS 40 MRS 38 MRS 16 Okvir MRS 27 MRS 28 2) Vrednovanje se vrši na osnovu fakture dobavljača (finansijska obaveza) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. gubici po osnovu rashoda i prodaje. negativne kursne razlike (MRS 21). solidarna pomoć za slučaj duže ili teže bolesti. naknade za prevoz. Raspodela dividendi vlasnicima instrumenata kapitala se usmerava direktno na kapital emitenta. troškovi naknada po ugovoru o delu. troškovi transporta usluga.dobici i gubici u vezi sa nominalnom vrednosti instrumenta.otuđenja hartija od vrednosti koje predstavljaju učešća. a vrednovanjem se bavi samo u slučaju razgraničenja naknada po vremenskim periodima.rashodi se priznaju u bilansu uspeha na osnovu direktne povezanosti nastalih troškova i zarade posebnih stavki prihoda. troškovi goriva i energije. i . troškovi amortizacije. poslovni prostor) troškovi operativnog lizinga za investicionu nekretninu. naknade za puteve prilikom registracije vozila. ublažavanja posledice elementarnih nepogoda i sl. rashodi kamata. . troškovi taksi prevoza. usluge stručnog obrazovanja i usavršavanja zaposlenih. rashodi po osnovu direktnih otpisa troškovi operativnog lizinga (oprema. rent-a-car. dividende i ostalih dobitaka i gubitaka.37). U bilansu uspeha se ne vrši prebijanje prihoda i rashoda osim kada se radi o pozicijama vezanim za obezbeđenje od rizika (hedžinga) i sredstvima i obavezama kod kojih postoji zakonsko pravo na prebijanje i kada se u vezi sa njima takvo prebijanje očekuje. 10-11 168 . obezvređenje troškovi istraživanja. obezvređenje troškovi poreza na imovinu. koji je finansijska obaveza. a povezanost s prihodom moće da se ustanovi samo u širem smislu ili posredno. solidarna pomoć npr. . troškovi PTT.iz poslovanja koje se obustavlja. . manjkovi. usluge obezbeđenja. . Pri sastavljanju bilansa uspeha banke se rukovode odredbama svih relevantnih MRS/MSFI-a. troškovi naknada po autorskom ugovoru. manjkovi. obezvređenje. troškovi reklame i propagande. naknade za građevinsko zemljište. dnevnice. penzionerima. troškovi članarina. Procenjivanje rashoda vrši se u skladu sa sledećim standardima: MRS 2 MRS 23 MRS 19 zalihe materijala kamate. advokatske usluge. Klasifikacija finansijskog instrumenta ili njegovog sastavnog dela na finansijsku obavezu ili instrument kapitala određujei klasifikaciju prihoda od kamate.otuđenja i promene knjigovodstvene vrednosti hartija od vrednosti kojima se trguje. troškovi naknada po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima.XIII RAČUNOVODSTVO. dividende i ostali dobici i gubici koji se odnose na odgovarajuću finansijsku obavezu ili komponentu složenog finansijskog instrumenta (za deo koji se klasifikuje kao finansijska obaveza) su prihodi ili rashodi u bilansu uspeha. Dobici i gubici proizašli iz sledećih osnova obično se prikazuju na neto osnovi (po neto principu): . gubici po osnovu prodaje učešća u kapitalu rashodi kamata. ostali lični rashodi i naknade (naknade za ishranu. manjkovi.

potraživanja po osnovu prodaje. kada je zajmoprimac u docnji u pogledu plaćanja kamate ili glavnice duže od određenog perioda. Za storniranje potraživanja po osnovu kamate i ispravke vrednosti kamate koja se suspenduje -650 Rashodi indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija -700 Prihodi od kamata po osnovu kredita Za storniranje rashoda po osnovu ispravke vrednosti kamate i prihodovanja u tekućoj godini 930 980 Za prenos u vanbilansnu evidenciju .Za prenos u vanbilansnu evidenciju -029 -020 Knjiženje suspenzije obračunate kamate Suspenzija obračunate kamate u poslovnim knjigama iskazuje se za potraživanja po osnovu kamate koja potiče iz tekuće godine po kojima: .naplata suspendovane kamate: Žiro račun 754 Prihodi od naplaćene suspendovane kamate Za iznos naplaćene suspendovane kamate i njeno prihodovanje 980 Obaveze za suspendovanu kamatu 930 Potraživanja po suspendovanoj kamati Za isknjižavanje naplaćene suspendovane kamate iz vanbilansne evidencije 000 Knjiženje potraživanja po osnovu kamate koja potiče iiz prethodnih godina. Banka obelodanjuje ukupan iznos zajmova i plasmana na dan bilansa stanja na koji kamata nije obračunata i osnovu koja je korišćena prilikom utvrđivanja iskazane vrednosti takvih zajmova i plasmana. tržišnih cena i fluktuacijom valuta.jeste izvršena ispravka vrednosti: Potraživanja za kamatu Ispravka vrednosti potraživanja za kamatu i za naknadu.RAČUNOVODSTVO. Banka može da odluči da ne obračunava kamatu na zajam ili plasman. promenama kamatnih stopa. bnaka je izložena riziku likvidnosti i kreditnom riziku. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Gubici na kreditima i plasmanima i priznavanje i suspenzija kamata Značajnu poziciju rashoda u Bilansu uspeha čine gubici po osnovu datih kredita i potraživanja banaka od svojih klijenata. po kojima: . kao i rizicima koji proističu iz njenog okruženja i to pre svega rizicima izazvanim padom kreditne (poslovne) sposobnosti njenih komitenata. potraživanja po osnovu promene fer vrednosti derivata i drugih potraživanja Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11 169 .jeste izvršena ispravka vrednosti: -020 Potraživanja za kamatu -029 Ispravka vrednosti potraživanja za kamatu i za naknadu. Iznos gubitaka koji su utvrđeni priznaje se kao rashod i odbija od iskazane vrednosti odgovarajuće kategorije zajmova i plasmana kao ispravka vrednosti za gubitke po zajmovima i plasmanima.nije izvršena ispravka vrednosti: 654 Rashodi po osnovu suspenzije kamate -020 Potraživanja za kamatu Za iznos potraživnja po osnovu kamate koja se suspenduje 930 Potraživanja po suspendovanoj kamati 980 Obaveze za suspendovanu kamatu Za prenos u vanbilansnu evidenciju . potraživanja po osnovu prodaje. Otuda banke trpe gubitke na zajmovima.naplata suspendovane kamate: Žiro račun 754 Prihodi od naplaćene suspendovane kamate Za iznos naplaćene suspendovane kamate 980 Obaveze za suspendovanu kamatu 930 Potraživanja po suspendovanoj kamati Za isknjižavanje suspendovane kamate iz vanbilansne evidencije po osnovu naplate 000 .nije izvršena ispravka vrednosti: Potraživanja za kamatu -700 Prihodi od kamata po osnovu kredita Za storno obračunate kamate i njeno prihodovanje 930 Potraživanja po suspendovanoj kamati 980 Obaveze za suspendovanu kamatu Za prenos u vanbilansnu evidenciju -020 . Naime. na primer. koji proističu iz prirode njenog poslovanja. Iznos potencijalnih gubitaka za koje iskustvo ukazuje da su prisutni u portfoliju zajmova i plasmana takođe se priznaje kao rashod i odbija od ukupne iskazane vrednosti zajmova i plasmana kao ispravka vrednosti za gubitke po zajmovima i plasmanima. Takođe je poželjno da banka obelodani da li priznaje prihod od kamate po takvim zajmovima i plasmanima i uticaj koji prestanak obračuna kamate ima na njen bilans uspeha. Procena ovih gubitaka zavisi od prosuđivanja rukovodstva i dosledno se primenjuje iz perioda u period. plasmanima i drugim kreditnim aranžmanima usled toga što postaju delimično ili potpuno nenaplativi. potraživanja po osnovu promene fer vrednosti derivata i drugih potraživanja Za storniranje potraživanja po osnovu kamate i ispravke vrednosti kamate koja se suspenduje 930 Potraživanja po suspendovanoj kamati 980 Obaveze za suspendovanu kamatu .

saldo Uključenje rashoda u neto dobit 883 UTVRĐIVANJE REZULTATA POSLOVANJA ZA 2010. 59. Neto dobitak je razlika između dobitka i obračunatog poreza na dobitak. 10-11 Utvrđivanje dobitka Utvrđivanje dobitka se u knjigama sprovodi na sledeći način: 170 . prihoda i ukupnog rezultata Prenos i zaključak prihoda i rashoda i ukupnog rezultata u poslovnim knjigama se sprovodi: 690 60-68 Prenos rashoda 70-78 790 Prenos prihoda 881 Prenos rashoda Rashodi Prihodi Prenos prihoda Račun rashoda i prihoda operativnog poslovanja 882 Račun dobitka i gubitka poslovanja koje se obustavlja 690 Prenos rashoda Zaključak rashoda 790 Prenos prihoda 881 Račun rashoda i prihoda operativnog poslovanja 882 Račun dobitka i gubitka poslovanja koje se obustavlja Zaključak prihoda So881 Račun rashoda i prihoda operativnog poslovanja .74.saldo Prenos ukupnog rezultata 3) So računa 861 zatvara se u korist računa 840 do visine iskazanog gubitka. uključujući i dobit prenetu sa računa 861. GODINU Rezultat banke se iskazuje kao dobitak ili kao gubitak. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Prenos ukupnog rezultata 884 Račun dobitka i gubitka Za prenos dobitka 884 Račun dobitka i gubitka 886 Prenos dobitka ili gubitka Za utvrđeni bruto dobitak 886 Prenos dobitka ili gubitka 830 Dobitak tekuće godine Za prenos na ostvareni bruto dobitak 850 Porez na dobitak 455 Obaveze za porez na dobit Za obračunat porez na dobit u obračunskom periodu 455 Obaveze za porez na dobit 000 Za plaćene mesečne akontacije poreza na dobit u toku obračunskog perioda 034 Potraživanja za više plaćen porez na dobit 455 Obaveze za porez na dobit Zatvaranje obračunatog poreza na dobit sa plaćenim akontacijama (Sº na računu 455 prenosi se na račun 034 . Pravilnika. a nedostajući iznos na teret računa 840. a preostali iznos u korist računa 830. Prenos rashoda. Neto gubitak je zbir gubitka i poreza na dobitak. 4) So računa 860 zatvara se na teret računa 830 do iznosa dobitka iskazanog na ovom računu. Računi 860 i 861zatvaraju se po principu manjeg salda ako su ispunjeni uslovi iz MRS 12. neraspoređeni dobitak tekuće godine utvrđen po godišnjem računu 370 Odložena poreska sredstva 861 Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza Priznavanje odloženog poreskog sredstva 860 Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza 470 Odložene poreske obaveze Priznavanje odložene poreske obaveze So8613) 830 Dobitak tekuće godine Uključenje prihoda u neto dobit 830 Dobitak tekuće godine So8604) Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 68. 73.saldo So882 Račun dobitka i gubitka poslovanja koje se obustavlja .72.saldo 883 Prenos ukupnog rezultata Prenos ukupnog rezultata ili 883 Prenos ukupnog rezultata So881 Račun rashoda i prihoda operativnog poslovanja .potraživanja po osnovu pretplaćenog poreza na dobit za više plaćeni porez ili 455 Obaveze za porez na dobit 000 Žiro račun Za uplatu poreza na dobit obračunat za obračunski period (manje plaćene akontacije) 830 Dobitak tekuće godine 850 Porez na dobitak Utvrđivanje neto dobitka na kraju obračunskog perioda kao razlika između dobitka i obračunatog poreza na dobitak tj. 75 i 77.saldo Račun dobitka i gubitka poslovanja koje se So882 obustavlja . Utvrđivanje rezultata i njegovo iskazivanje u poslovnim knjigama bliže je uređeno čl.XIII RAČUNOVODSTVO.

gubitak. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Uključivanjem odloženih poreskih sredstava i obaveza u Bilans uspeha pre prenosa u Bilans stanja (dobitak/gubitak) vrši se korekcija rezultata utvrđenog na osnovu računovodstvenih pravila sa pravilima po kojima se sastavlja poreski bilans. kao i zaključivanje računa 690 i 790 sa računima grupe 60 do 68 i grupe 70 do 78.osnivače banke srazmerno sredstvima uloženim u osnivački kapital banke (dividende) i .saldo 840 Gubitak tekuće godine Uključenje prihoda u neto gubitak do visine iskazanog gubitka (preostali iznos prihoda iskazuje se na računu 830) 830 Dobitak tekuće godine 860 Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza Uključenje rashoda u neto gubitak. . Ovakva reklasifikacija se vrši zato što kapital u bilansu stanja ne može da se iskaže kao negativna stavka. Knjiženje se sprovodi zaduženjem računa 842 u korist računa 841 i 840 . opšte bankarske rizike). a izuzetno i u toku godine (redovni ili vanredni godišnji račun).gubitak tekuće godine utvrđen po godišnjem računu 370 Odložena poreska sredstva 861 Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza Priznavanje odloženog poreskog sredstva 860 Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza 470 Odložene poreske obaveze Priznavanje odložene poreske obaveze S o861 Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza . ako je kapital negativan. nakon utvrđivanja rezultata za 2010. ZAKLJUČAK RAČUNA GLAVNE KNJIGE Zaključak glavne knjige . odnsono pokriće uređeno je i Zakonom o bankama. Raspoređivanje rezultata po godišnjem računu Utvrđivanje rezultata poslovanja .RAČUNOVODSTVO. godinu. suštinski razlog za reklasifikaciju gubitka iznad visine kapitala u aktivu/ imovinu je veća iskazna moć bilansa stanja kao segmenta seta finansijskih izveštaja. kapital se svodi na nulu. a nedostajući iznos na teret računa 840 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.Račun izravnanja računa stanja uz odobrenje računa aktive. s tim što se samo gubitak iznad visine kapitala prikazuje u bilansu stanja u aktivi na kontu 842 . tako što se iznos gubitaka iznad visine kapitala reklasifikuje u aktivu na račun 842. 171 . Na računu 842 iskazuje se određeni iznos samo kada ukupan gubitak prelazi visinu ukupnog kapitala. Posle zaključka računa uspeha i sastavljanja bilansa stanja.račun 887. u skladu sa propisanim obrazcem bilansa stanja. pa se. 10-11 884 Odredbama Pravilnika o Kontnom okviru predviđeno je da se neopokriveni gubitak iskazuje u pasivi kao odbitna stavka od kapitala. Dakle. raspoređuje na: . do iznosa dobitka+dobit sa račun 861. Utvrđivanje gubitka Utvrđivanje gubitka u knjigama se sprovodi na sledeći način: Račun dobitka i gubitka 883 Prenos ukupnog rezultata Za prenos gubitka 886 Prenos dobitka ili gubitka 884 Račun dobitka i gubitka Za utvrđeni bruto gubitak 840 Gubitak tekuće godine 886 Prenos dobitka ili gubitka Za prenos na ostvareni bruto gubitak 850 Porez na dobitak 455 Obaveze za porez na dobit Za obračunat porez na dobit po godišnjem računu 455 Obaveze za porez na dobit 000 Žiro račun Za plaćene mesečne akontacije poreza od dobiti u toku obračunskog perioda 034 Potraživanja za više plaćen porez na dobit 455 Obaveze za porez na dobit Prenos na potraživanja po osnovu pretplaćenog poreza na dobit ili 455 Obaveze za porez na dobit 000 Žiro račun Za uplatu poreza na dobit obračunat za obračunski period (manje plaćene akontacije u toku godine) 840 Gubitak tekuće godine 850 Porez na dobitak Utvrđivanje neto gubitka kao zbira gubitka i poreza na dobitak tj.rezerve (zakonske. kao i raspoređivanje. rezerve za potencijalne gubitke po plasmanima i druge. Neraspoređena dobit se na osnovu odluke skupštine banke.Gubitak iznad iznosa kapitala. vrši se samo prilikom sastavljanja godišnjeg računa. Za zaključak računa iskazanih vrednosti pozicija aktive po pojedinačnim pozicijama bilansa stanja zadužuje se račun 887 .ostale namene u skladu sa ovim Zakonom.neto dobitka ili neto gubitka. vrši se zaključak glavne knjige. Ovako prikazana bilansna pozicija jasno ukazuje korisnicima informacija na nedostajući deo imovine/aktive za pokriće gubitka koji je veći od kapitala. na kraju poslovne godine. gubitak iznad visine kapitala iskazuje kao pozicija aktive. Osim ovog tehničkog.

glasnik RS". preko interneta posredstvom posebnog web servisa.dalje: Pravilnik) primenjiće se na predaju finansijskih izveštaja za 2010. uz odobrenje računa sa pasivnim saldom. Po završenom zaključku aktivnih i pasivnih salda pozicija bilansa stanja.2010. godine tj. Za 2010. br.Račun izravnanja računa stanja. • Marija Mitić KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA PRAVILNIKA O BLIŽIM USLOVIMA I POSTUPKU PRIJEMA. kao i o davanju podataka iz tih izveštaja . 102/2010 P 172 ravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o bližim uslovima i postupku prijema. Posle otvaranja svih računa glavne knjige. Za otvaranje računa pozicije aktive po pojedinačnim pozicijama bilansa stanja u visini iskazanih vrednosti knjigovodstvena evidencija se sprovodi zaduženjem računa s aktivnim saldom uz odobrenje računa 880 .1.Račun otvaranja glavne knjige. načinu vođenja i sadržini Registra finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika.XIII RAČUNOVODSTVO. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Za zaključak računa iskazanih vrednosti pozicija pasive po pojedinačnim pozicijama bilansa stanja knjiženje se sprovodi zaduženjem računa pasive uz odobrenje računa 887 .2011. kontrole. obrade i objavljivanja finansijskih izveštaja. registracije. GODINE Na početku 2011. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.12. dostavlja se i jedan primerak u pisanoj formi. pri čemu se dostavljenim izveštajima smatraju danom dostavljanja pisanih primeraka Agenciji. CD-u ili fleš memoriji. odštampan iz te aplikacije. OTVARANJE RAČUNA GLAVNE KNJIGE NA DAN 1. zbir dugovne i potražne strane kontu 880 jednak je zbiru bilansa stanja na osnovu koga se otvara račun glavne knjige. Uz ovako dostavljene izveštaje. godinu. KAO I O DAVANJU PODATAKA IZ TIH IZVEŠTAJA "Sl. glasnik RS". godine. pri otpočinjanju poslovanja nove banke vrši se otvaranje računa u glavnoj knjizi. svake nove poslovne godine ili u toku godine. REGISTRACIJE. a ne na disketi. NAČINU VOĐENJA I SADRŽINI REGISTRA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PODATAKA O BONITETU PRAVNIH LICA I PREDUZETNIKA. a stupio je na snagu 31. dostavljaće se. kako je do sada bilo. br.dalje: Agencija. redovni godišnji i konsolidovani finansijski izveštaji koji su sastavljeni primenom posebne aplikacije Agencije za privredne registre . KONTROLE. zbir dugovne i potražne strane na računu 887 je jednak. godinu. 102/2010.Račun otvaranja glavne knjjige."Sl. OBRADE I OBJAVLJIVANJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA. 10-11 . Za otvaranje računa pozicija pasive po pojedinačnim pozicijama bilansa stanja u visini iskazanih vrednosti knjigovodstveno seevidentira zaduženjem računa 880 .

takođe propisana i obaveza dostavljanja zahteva za objavljivanje dokumentacije i registraciju korigovanih finansijskih izveštaja. Potvrda o objavljivanju dokumentacije iz člana 31. odnosno dokumenata iz člana 31. vreme upisa u Registar finansijskih izveštaja. koji se može preuzeti preko internet stranice Registra finansijskih izveštaja. sadrži i informaciju o pravnom osnovu sastavljanja tih izveštaja. a uvedena je obaveza da se uz finansijske izveštaje dostavi zahtev za registraciju finansijskih izveštaja. Pravilnikom je propisana obaveza Registratora da najkasnije osam dana pre okončanja preliminarne obrade. kao i tehničko uputstvo Agencija objavljuje na internet stranici Registra finansijskih izveštaja. pored podataka o identifikaciji obveznika sadrži i sve podatke koji su iskazani na propisanim obrascima finansijskih izveštaja. Za obveznike revizije finansijskih izveštaja. o tome objavi informaciju na internet stranici Registra finansijkih izveštaja. Takođe. moraju biti dostupni svim zainteresovanim licima. ukinuta je obaveza dostavljanja posebnog obaveštenja o razvrstavanju pravnih lca u skladu sa Zakonom. odnosno na osnovu izveštaja revizora. posle kog roka je registracija korigovanih podataka u finansijskom izveštaju je moguća samo na osnovu naloga nadležnog državnog organa. odnosno do 30. uz navođenje razloga zbog kojih se ta zamena zahteva. odnosno objavljene dokumentacije. Pravilnikom je ukinuta obaveza dostavljanja podataka o licu koje je odgovorno za sastavljanje finansijskih izveštaja. Preciznije su regulisane obeveze Registratora prilikom izdavanja potvrde koju dostavlja obvezniku. a njenim okončanjem. Obrazac zahteva može se takođe preuzeti preko internet stranice Registra finansijskih izveštaja. navedena potvrda o objavljivanju dokumentacije i registraciji korigovanih finansijskih izveštaja sadži i sve podatke koji su iskazani na propisanim obrascima finansijskih izveštaja. kao i veličinu pravnog lica utvrđenu od strane Agencije. 10-11 pokriću gubitka. uz navođenje razloga zbog kojih ta odluka nije doneta.RAČUNOVODSTVO. Zakona sadrži podatke o identifikaciji obveznika revizije. • 173 . Aplikaciju za sastavljanje finansijskih izveštaja. podaci iz registrovanih redovnih godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja za izveštajnu godinu. kao i period za koji su ti izveštaji sastavljeni. nadležni organ obveznika donese odluku o usvajanju redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja. Kada je obveznik dostavio korigovane redovne godišnje. 46/2006 i 111/2009 . odnosno odluku o raspodeli dobiti ili pokriću gubitka po redovnom godišnjem finansijskom izveštaju. koje su objavljene na internet stranici Registra finansijskih izveštaja. smatraće se da su sastavljeni i dostavljeni samo u pisanoj formi. u odnosu na godinu na koju se ti akti odnose. obveznik može da zahteva objavljivanje tih odluka. kao i veličinu pravnog lica utvrđenu od strane Agencije. Zakona dostavi i zahtev za zamenu finansijskog izveštaja. Pravilnikom je propisana mogućnost da se izvrši zamena dostavljenog redovnog godišneg ili konsolidovanog izveštaja Agenciji ukoliko obveznik utvrdi da u podnetom izveštaju rezultati poslovanja i finansijski položaj nisu iskazani istinito i objektivno. odnosno konsolidovane finansijske izveštaje. ukinuta je i obaveza posebnog dostavljanja posebnog obaveštenja o razvrstavanju pravnih lica u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS". a potvrda o registraciji vanrednih finansijskih izveštaja. Ako je došlo do promene veličine obveznika usled korekcije podataka u korigovanim redovnim godišnjim finansijskim izveštajima.dalje: Zakon). Zamena se može izvršiti do okončanja postupka preliminarne obrade. Ako obveznik vrši zamenu finansijskih izveštaja i naknadno donosi odluke o usvajanju finansijkog izveštaja. a uvedena je obaveza dostavljanja izjave zakonskog zastupnika da od strane nadležnog organa obveznika nije doneta odluka o usvajanju finansijskog izveštaja.juna naredne godine. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Ukoliko finansijski izveštaji dostavljeni putem interneta. odnosno o raspodeli dobiti ili pokriću gubitka. Za ove obveznike je. odnosno Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. najkasnije do isteka naredne godine. obveznik revizije tih izveštaja je dužan da uz navedeni zahtev unese podatke o novoj veličini. na propisanom obrascu koji se takođe može preuzeti posredstvom internet stranice Registra finansijskih izveštaja. dužan je da uz nove primerke finansijskog izveštaja. nisu sastavljeni i dostavljeni u skladu sa Pravilnikom i tehničkim uputstvom. Naime. Pravilnikom je produžen rok za otklanjanje nedostataka i nepravilnosti koje Agenciju utvrdi u toku kontrole finansijskih izveštaja na 30 u odnosnu na dosadašnjih 15 dana od dana objavljivanja obaveštenja na internet starnici Registra finansijskih izveštaja. Ako posle dostavljanja Agenciji izjave zakonskog zastupnika da od strane nadležnog organa obveznika nije doneta odluka o usvajanju finansijskog izveštaja i izjave zakonskog zastupnika da od strane nadležnog organa obveznika nije donata odluka o raspodeli dobiti. potvrda o registraciji redovnih godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja. kao i spisak primljenih dokumenata. što sa sobom povlači i plaćanje naknade za njihovu registraciju. jer se isto nalazi u okviru zahteva za registraciju koji se dostavlja uz finansijske izveštaje.

2/2010 i 102/2010) PRILOZI UZ 174 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. br. registracije.XIII RAČUNOVODSTVO. 10-11 . kontrole. kao i o davanju podataka iz tih izveštaja ("Sl. obrade i objavljivanja finansijskih izveštaja. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Pravilnik o bližim uslovima i postupku prijema. glasnik RS". načinu vođenja i sadržini registra finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika.

RAČUNOVODSTVO. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11 175 .

XIII RAČUNOVODSTVO. 10-11 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA 176 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.

77/2010 . Dakle. u smislu tačke 3. tako i na lokalnom nivou . 10-11 P državna davanja se odnose na davanje pravnim licima i preduzetnicima .inostranih država.Vlada.počinju ili nastavljaju da obavljaju svoje poslovanje u nerazvijenim područjima.RAČUNOVODSTVO. MRS 20. postoje dva opšta pristupa računovodstvenom tretmanu državnih davanja: . predstavlja državno davanje u smislu MRS 20. glasnik RS".dalje: pravna lica izvršenim od strane: . Priznavanje državnih davanja kroz bilans uspeha u trenutku prijema. . Računovodstveni aspekt državnih davanja Saglasno odredbama stava 13.SIC 10 Državna pomoć . 77/2010 . osim davanja koja su povezana sa sredstvima. Državna davanja predstavljaju pomoć države u obliku prenosa resursa entitetu po osnovu ispunjenih izvesnih uslova u prošlosti ili u budućnosti koji se odnose na poslovne aktivnosti entiteta. nije u saglasnosi sa računovodstvenim načelom uzročnosti prihoda i rashoda i bilo bi prihvatljivo samo ukoliko nije postojala nikakva osnova za alociranje davanja na periode. Takva davanja transfera se ne knjiže direktno u korist učešća akcionara.posluju u određenoj privrednoj grani.podsticaji kojima se smanjuju ulazni troškovi . MRS 20.MRS 20 Računovodstvo državnih davanja i obelodanjivanje državne pomoći ("Sl. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII RAČUNOVODSTVENO OBUHVATANJE DRŽAVNIH DAVANJA I DRUGIH OBLIKA DRŽAVNE POMOĆI ojam i vrste državnih davanja. Državna pomoć entitetima bez konkretnog povezivanja sa poslovnim aktivnostima entiteta. izuzev povraćaja poreskih dažbina koju vrše državni organi. Državna davanja mogu biti državna davanja koja su povezana sa sredstvima ili sa prihodima. Državna davanja se priznaju kao prihod kroz bilans uspeha tokom perioda u kojima pravno lice priznaje kao rashod povezane troškove koje treba pokriti iz tog davanja.da će se pravno lice pridržavati uslova povezanih sa davanjem i . subvencije. Država. Državna davanja. se odnosi na Vladu Republike Srbije . izgradi ili na drugi način pribavi dugoročna sredstva. br. Davanja povezana sa sredstvima su državna davanja za koja je primarni uslov da entitet koji ima pravo da primi davanje treba da nabavi. osim po periodu njihovog primanja. .nastavljaju poslovanje u nedavno privatizovanoj privrednoj grani. ako se te pomoći daju entitetima koji: . Mogu biti i sekundarni uslovi koji ograničavaju vrstu ili lokaciju sredstava ili periode u toku kojih sredstva treba pribaviti ili posedovati. Državna davanja. prema SIC-10.premije. bez povezivanja sa troškovima koji se pokrivaju tim davanjem. glasnik RS". ministarstava. opština. prema kojem se državno davanje direktno knjiži u korist kapitala i 177 . br. subvencije. mogu se sa stanovišta uloge koje imaju podeliti u dve grupe: . . bilo da su lokalna.države i njenih organa kako na nacionalnom.dalje: SIC). organa i međunarodnih organizacija. nacionalna ili internacionalna.dalje: Vlada. uključujući nemonetarna davanja po fer vrednosti se ne priznaju sve dok ne postoji verovatnoća: . Davanja povezana sa prihodima su druga državna davanja. državne agencije i slična tela. kao i njihov povraćaj i obelodanjivanje definisano je (I-20) Međunarodnim računovodstvenim standardom . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.kapitalni pristup. ili .dalje: MRS 20) i (IV-10) TUMAČENJEM . autonomnih pokraijna.regresi.Bez konkretnog povezivanja sa poslovnim aktivnostima ("Sl.da će davanje biti primljeno. dotacije.podsticaji za proizvodnju . državne agencije i slična tela.

tramvaje i dr. 9/2009 i 4/2010 . državna davanja povezana sa sredstvima. Po metodi umanjenja vrednosti imovine. MRS 20. u korist prihoda iskazuje se iznos koji je jednak iznosu utrošenog materijala.000.prihodni pristup.kao oduzimanje iznosa davanja prilikom izračunavanja knjigovodstvene vrednosti sredsatva . Prema našim pozitivnim propisima. državna davanja iskazuju se na računu 641 .000. to sredstvo se i ne iskazuje u poslovnim knjigama pravnog lica. stav 5. već predstavljaju podsticaj od strane države bez povezanih troškova (MRS 20 stav 14. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA .00 + PDV 1. Kod nas se kapitalni pristup primenjuje u slučajevima kada osnivači javnih preduzeća nabavljaju osnovna sredstva za obavljanje komunalne delatnosti (kamione. odnosno akcionara i registrovan kod nadležnih institucija. Takođe. taj kapital treba prethodno da bude odobren od stane osnivača pravnog lica. državna davanja ne treba da se direktno knjiže u korist kapitala. u skladu sa MRS 20 i ostalim relevantnim MRS i na računu 640 . tako da se u poslovnim knjigama pravnog lica iskazuje samo vrednost nabavljenog sredstva koju je samo pravno lice finansiralo (deo vrednosti nabavljenog sredstva). Na primer.koja se direktno unose u prihode. loženi prihodi i primljene dobacije. na računa 495 . državna davanja povezana sa sredstvima koja se u bilansu stanja evidentiraju kao odloženi prihodi i uključuju u prihod srazmerno nastalim troškovima. regresa kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina. zadruge. davanja povezana sa sredstvima koja se amortizuju obično se priznaju kao prihod tokom perioda u srazmeri sa troškovima amortizacije tih sredstava. prema kom se državno davanje prenosi u korist prihoda tokom jednog ili više perioda. gde se srazmerni deo uključuje u prihode i . Državna davanja po osnovu sredstava Saglasno odredbama stava 24.kao odloženi prihodi po osnovu davanja ili .metoda umanjenja vrednosti imovine (MRS 20 stav. a stopa za amortizaciju 10%. iz razloga što ne odražava realno stanje sredstava pravnog lica.000. 119/2008. Deo koji odgovara iznosu obračunate amortizacije osnovnog sredstva ili nematerijalnog ulaganja pribavljenog iz sredstava državnog davanja. a ako je putem držanog davanja finansirana ukupna vrednost nabavljenog sredstva.Odloženi prihodi i primljene donacije. pošto ona nisu zarađena.) ili daju sredstva za te namene.800. br. 24).000. 10-11 Prihodni pristup Prihodni pristup državnih davanja ima uporište u argumentaciji da su ona vezana za sučeljavanje sa određenim troškovima i davanje se priznaje u prihode u istom peridu kao i relativni rashodi. davanje zemljišta može biti uslovljeno izgradnjom objekta na lokaciji i može biti primereno da se to davanje priznaje u bilansu uspeha tokom veka trajanja objekta. autobuse. druga pravna lica i preduzetnike ("Sl. U ovim slučajevima se za primljena sredstva uvećava kapital preduzeća. da bi se primljena sredstva priznala kao kapital. U suprotnom. uključujući i nemonetarna sredstva po fer vrednosti. Prema odredbama Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva.).00 dinara (nabavna vrednost opreme 10. nije primereno da se državna davanja priznaju u bilansu uspeha.00 dinara. Pošto se ne očekuje nikakav povraćaj davanja. treba ga direktno knjižiti u korist kapitala. Od nadležnog ministarstva dobijeno je državno davanje u vredosti od 6. za iznos državnih davanja se umanjuje vrednost nabavljenog sredstva. glasnik RS". iskazuju se u bilansu stanja: . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Primer davanja novčanih sredstava: Pravno lice je izvršilo nabavku opreme za obavljanje delatnosti u vrednosti od 11. Kapitalni pristup Kapitalni pristup državnih davanja ima argumente koji su povezani sa instrumentima finansiranja.koja su povezana sa sredstvima.000.XIII RAČUNOVODSTVO.Prihodi od premija. Za davanja povezana sa sredstvima koja se ne amortizuju. Prihodni pristup državnih davanja odnosi se na davanja: . se takođe može zahtevati ispunjenje izvesnih obaveza i tada se priznaju u bilansu uspeha tokom perioda u kojima nastaju troškovi vezani za ispunjenje tih obaveza. Procenjeni vek upotrebe ovog sredstva je 10 godina. Pravno lice treba da izabrani metod prezentacije državnog davanja po osnovu sredstava utvrdi opštim aktom (pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama). Pravilnika.800. Smatra se da ova metoda nije prihvatljiva. odnosno rezervnih delova u odgovarajućem obračunskom periodu. Na primer. subvencija dotacija. Prema odredbama člana 37. pod b). Po metodi odloženih prihoda. Naime.000.dalje: Pravilnik).Od- 178 . evidentiraju se preko računa 495 . na kraju obračunskog perioda prenosi se sa računa 495 u korist prihoda (račun 641).Prihodi po osnovu uslovljenih donacija. 114/2006. dobijena sredstva se u celini knjiže u korist pasivnih vremenskih razgraničenja (račun 495).00). Ako je državno davanje bilo namenjeno za nabavku materijala i rezervnih delova. državna davanja su instrumenti finansiranja i zbog toga ih treba evidentirati kroz bilans stanja.

00 Knjiženje aktiviranja opreme: 023 027 Postrojenja i oprema Nekretnine.000.000.800.000.000.000.00 6.000.po izvodu sa tekućeg računa: 241 Tekući (poslovni) računi 222 Potraživanja od državnih organa i organizacija 6.000.000.00 b) Po metodi umanjenja vrednosti imovine Pod pretpostavkom da je pravno lice u svom opštem aktu predvidelo metod umanjenja vrednosti imovine za primljeno državno davanje.00 x10%).000. amortizacija bi se obračunala na umanjenu osnovicu opreme od 4.000.00 dinara (dobijena državna davanja u iznosu od 6.000.000.00 1.000.00 6.00 Knjiženje za primljena državna davanja po izvodu sa tekućeg računa: 241 Tekući (poslovni) računi 222 Potraživanja od državnih organa i organizacija 6. postrojenja.000.000.000. u iznosu od 600.000.000.RAČUNOVODSTVO.00).00 dinara.000. tj.000.00 6.000.000.00 Aktiviranje prihoda po osnovu srazmernog dela obračunate godišnje amortizacije: 495 Odloženi prihodi i primljene donacije 641 Prihodi po osnovu uslovljenih donacija 600. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Godišnja amortizacija iznosi 1.00 Knjiženje obračunatu amortizaciju na umanjenu vrednost imovine: 540 Troškovi amortizacije 0231 Ispravka vrednosti opreme 400.000.000.000.000.00 dinara (10. a) po metodi odloženih prihoda Knjiženje za odobrena državna davanja vrši se na sledeći način: 222 Potraživanja od državnih organa 495 Odloženi prihodi i primljene donacije 6.000.000.00 Primljena državna davanja .000.00 x 10%).000.00 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 = 4.000.00 Obračun godišnje amortizacije: 540 Troškovi amortizacije 0239 Ispravka vrednosti postrojenja i opreme 1. Pravno lice je svojim aktom odredilo da se državno davanje u poslovnim knjigama iskazuje po metodi odloženih prihoda i da se u korist prihoda knjiži samo sramerni deo koji se odnosi na amortizaciju.00 400.000.000.000.000.800.000.00 600.000.00 6.000.000. postrojenja. oprema i biološka sredstva u pripremi 10. 10-11 179 .000.00 Za obračun nabavne vrednosti opreme: 027 270 433 Nekretnine.00 1.000.00 11.000.000.00 6.000.000. oprema i biološka sredstva u pripremi Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) Dobavljači u zemlji 10.000.00 dianara (10.000. U ovom slučaju sprovelo bi se sledeće knjiženje (za odobreno državno davanje za nabavku opreme): 222 Potraživanja od državnih organa 023 Postrojenja i oprema 6.000. amortizacija bi iznosila 400.00 10.

00 100.000. rezervnih delova.00 .000.000. tako da vrednost nabavljenog sredstava na računu na računu 023 iznosi samo 4.000.000. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Dakle. materijala): Na ime donacije pravno lice je primilo nov kamion čija je vrednost 2. državno davanje je knjiženo direktno preko računa 023 i to na potražnoj strani tog računa. a amortizaciona stopa iznosi 25%.000. u okviru prihoda.donacija: 023 495 Postrojenja i oprema Odloženi prihodi i primljene donacije 2.000.000.000.000.000.180. godine.00 Za obračunatu amortuaciju: 540 Troškovi amortizacije 0231 Ispravka vrednosti opreme 100. Kamion je stavljen u upotrebu u januara 2010.00).000. Procenjeni vek trajanja pribavljenog osnovnog sredstva je 4 godine.00 dinara (10.00 dinara i iznosi 400.00 x 25%).00 1. Na kraju prve godine korišćenja sredstvo je obezvređeno u iznosu od 400.000.primljena državna davanja: 241 222 Tekući (poslovni) računi Potraživanja od državnih organa i organizacija 1. Knjiženje za odobrena državna davanja: 222 495 Potraživanja od državnih organa Odloženi prihodi i primljene donacije 1.00 1.00 Knjiženje obračuna nabavne vrednosti opreme: 027 270 433 Nekretnine.000.000. godine.000. pa se amortizacija obračunava na osnovicu od 4.00 1.XIII RAČUNOVODSTVO.00 dinara.00 100.000.6.00 dinara.000.00 dinara. primenom metode umanjenja vrednosti imovine.000. postrojenja. Državno davanje je realizovano u vidu novčanih sredstava i upaćeno na račun u iznosu pribavljenog osnovnog sredstva. Sprovođenje knjiženja za primljeni kamion po ugovoru o državnom davanju .000. U ovoj situaciji na kraju godine.00 2.000.00 dinara. Primer davanja nenovčanih sredstava (opreme. Sredstvo je stavljeno u upotrebu u januaru 2010. 10-11 .000. sa razlikom da se umesto tekućeg računa zadužuje račun osnovnih sredstava.00 U ovoj situaciji knjiženja su u svemu ista.000. Godišnja amortizacija iznosi 250.000. treba priznati troškove amortizacije i troškove obezvređenja sredstva na teret iznosa odloženih prihoda po osnovu primljenih donacija. jer je bilans rashoda terećen samo za 400.000.000.000.000.00 dinara.00 Po izvodu sa tekućeg računa .000.00 180.000.000.odloženi prihodi i primljene donacije. u poslovnim knjigama pravnog lica koje je nabavilo opremu.00 Za srazmerni deo odloženih prihoda: 495 641 Odloženi prihodi i primljene donacije Prihodi po osnovu uslovljenih donacija 100.000.00 180 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Po godišnjem računu za 2010.000. godinu obračunata je amortizacija u iznosu od 100.000. uz napomenu da se nenovčana sredstva iskazuju po fer vrednosti knjiženjem u korist računa 495 .00 dinara (1. Primer obezvređenja vrednosti osnovnih sredstava pribavljenih po osnovu državnih davanja: Nabavna vrednost osnovnog sredstva pribavljenog po osnovu državnog davanja iznosi 1.000. oprem i biološka sredstva u pripremi Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) Dobavljači u zemlji 1. Ono što se uočava je da se primenom obe od navedenih metoda postiže krajnji neto finansijski efekat na rezult.000.000.00 dinara.000.000.

000. MRS 20).000. oprema i biološka sredstva u pripremi 1.000. Davanja po osnovu prihoda iskazuju se u bilansu uspeha: .RAČUNOVODSTVO.000. regresa.000. Pravno lice može da primi državno davanje kao nadoknadu za rashode ili gubitke nastale u prethodnom periodu. krajnji neto efekat je isti na rezultat u bilansu uspeha.000.000.000. postrojenja i opreme 023 Postrojenja i oprema 400.000.u okviru prihoda.000. Takvo davanje se priznaje kao prihod u periodu u kom se primi. a) po metodi priznavanja u okviru prihoda Knjiženje za odobrena državna davanja: 222 Potraživanja od državnih organa i organizacija 640 Prihodi od premija. Za iznos izvršene popravke vozila dobavljač je ispostavio fakturu na iznos od 2.000.00 Knjiženje obračuna godišnje amortizacije: 540 Troškovi amortizacije 0239 Ispravka vrednosti opreme 250. subvencija dotacija.00 400. bilo zasebno bilo pod opštim nazivom: . postrojenja.00 Za iznos gubitka po osnov obezvređenje osnovnog sredstva: 582 Obezvređenje nekretnina.00 dinara sa PDV.000.00 2. Primenom obe od navedenih metoda.00 250.00 1.500. Primer dodele sredstava za tekuće održavanje: Javnom preduzeću za gradski prevoz lokalna samouprava je dodelila sredstva za popravku vozila u iznosu od 2.00 400. 10-11 181 .000.000. uz obelodanjivanje kojim se obezbeđuje potpuno razumevanje efekata. kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina 2.00 dinara. Promena metoda prezentacije državnih davanja.000.000. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Knjiženje aktiviranja opreme: 023 027 Postrojenja i oprema Nekretnine.000. Oba metoda se smatraju prihvatljivim za prezentaciju davanja povezanih sa prihodima i u vezi su stavom 31.00 250.00 Aktiviranje prihoda za srazmerni deo obezređenog sredstva: 495 Odloženi prihodi i primljene donacije 641 Prihodi po osnovu uslovljenih donacija 400. Sredstva su uplaćena ra račun preduzeća.000.000. zanači promenu računovodstvene politike.oduzimanjem od odgovarajućih iskazanih rashoda.00 Državna davanja po osnovu prihoda Državno davanje koje se prima kao nadoknada za nastale rashode ili gubitke ili u svru pružanja direktne finansijske podrške pravnom licu sa kojom nisu povezani budući troškovi. Pravno lice treba da izabrani metod prezentacije državnih davanja utvrdi pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama. što znači da se ona mora primeniti retroaktivno na prethodne periode.00 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. se priznaje kao prihod perioda u kojem se prima davanje.00 Aktiviranje prihoda za srazmerni deo obračunate godišnje amortizacije: 495 Odloženi prihodi i primljene donacije 641 Prihodi po osnovu uslovljenih donacija 250.

500.000.000.118.000. i . MRS 20.00 2.000.00 Knjiženje za primljeno državno davanje: 222 532 Potraživanja od državnih organa i organizacija Troškovi usluga održavanja 2.00 Iz navedenog primera sa različitim metodama prikazivanja dobijenog državnog davanja kroz bilans uspeha.00 2.000.00 Po izvodu sa tekućeg računa: 241 222 Tekući (poslovni) računi Potraživanja od državnih organa i organizacija 2. Međutim.000. pravno lice treba da obelodani: .00 381.000.neispunjene uslove i druge potencijalne obaveze povezane sa državnom pomoći koja je priznata. iz razloga što realnije odražava troškove poslovanja preduzeća.00 Za primljenu fakturu dobavljača za izvršene usluge: 532 270 433 Troškovi usluga održavanja Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) Dobavljači u zemlji 2.644.00 -2. . uključujući usvojene metode prezentacije u finansijskim izveštajima.000.000.118.00 2.00 381.356.500.usvojenu računovodstvenu politiku u vezi sa državnim davanjima.000.356. može se zaključiti da je efekat na finansijski rezultat poslovanja isti. • Radmila Lazić 182 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000.000.000. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Po izvodu sa tekućeg računa: 241 222 Tekući (poslovni) računi Potraživanja od državnih organa i organizacija 2. 10-11 . Obelodanjivanje državnih davanja Saglasno odredbama stava 39.00 b) po metodi umanjenja rashoda Po računu dobavljača za izvršene usluge: 532 270 433 Troškovi usluga održavanja Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) Dobavljači u zemlji 2.XIII RAČUNOVODSTVO. smatra se da je primerenije da se primenjuje prvi metod.644.00 2.prirodu i obim državnih davanja priznatih u finansijskim izveštajima i ukazivanje na druge oblike državne pomoći od kojih je entitet imao diektne koristi.000.

Iz obrazloženja: „Sud nalazi da nisu bili ispunjeni zakonom propisani uslovi za ponavljanje postupka okončanog rešenjem prvostepenog organa od 20. sami ili u vezi sa već izvedenim i upotrebljenim dokazima. budući da 183 . kojom je propisano da će se ponoviti postupak okončan konačnim rešenjem ako se sazna za nove činjenice. U prilog navedenom stoji i poštovanje načela zakonitosti i načela postupanja u dobroj veri u poreskom postupku iz člana 4. 3. prvostepeni organ je doneo rešenje kojim nije raspravio sporne činjenice.SUDSKA PRAKSA XVI ODABIR AKTUELNE SUDSKE PRAKSE ODABRANI PRIMERI IZ SUDSKE PRAKSE U VEZI SA PORESKOM REGULATIVOM RAZLOG ZA PONAVLJANJE POSTUPKA PORESKE KONTROLE POKRENUTOG PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI Zakon o opštem upravnom postupku član 239 stav 1 tačka 1) NOVE ČINJENICE ILI NOVI DOKAZI Sentenca: U postupku poreske kontrole pokrenutom po službenoj dužnosti.4. Kako se. bili izneseni ili upotrebljeni u ranijem postupku. Imajući u vidu napred navedeno. u ponovnom postupku upravni organi će utvrditi koje su sve radnje. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Iz obrazloženja: „Međutim. posvećujući jednaku pažnju činjenicama koje idu u prilog i na štetu poreskom obvezniku i da su strane u poreskom postupku dužne da postupaju u dobroj veri. već je konstatovao da se neće ponovo otpočinjati postupak prinudne naplate poreskih obaveza tužioca. nove činjenice ili novi dokazi. i 8. koji su postojali u vreme donošenje konačnog rešenja.11. godine) OBAVEZNOST REŠENJA DRUGOSTEPENOG PORESKOG ORGANA Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji član 152 stav 3 NOVO REŠENJE Sentenca: Kad drugostepeni poreski organ poništi rešenje prvostepenog poreskog organa i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje. godine. 10-11 st. da li postoje razlozi za ponavljanje postupka po službenoj dužnosti. Tek tada će biti u mogućnosti da zaključe.2005. izvršila službena lica upravnih organa u pogledu utvrđivanja činjenica od značaja za obračun i uplatu poreza na dodatu vrednost za period od 1. primenom odredbe člana 239.4. mogli dovesti do drugačijeg rešenja da su te činjenice. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. niti su mogli biti poznati poreskim organima do donošenja konačnog rešenja. kojima je propisano da je Poreska uprava dužna da utvrđuje sve činjenice koje su bitne za donošenja zakonite i pravilne odluke.” (Presuda Upravnog suda. niti je utvrdio postojanje i visinu poreske obaveze tužioca. i šta je sve trebalo da urade u vezi toga. prvostepeni organ je dužan da u svemu postupi po nalogu drugostepenog poreskog organa. prema navodima tužioca. godine.2010. Ovo stoga što u postupku terenske kontrole. tačka 1) ZUP. u postupku terenske kontrole tužioca pre donošenja konačnog rešenja.2005. držeći se pravnog shvatanja suda iz ove presude. propust prvostepenog organa da izvrši uvid u predugovor i prateću dokumentaciju se ne bi mogao smatrati razlogom za ponavljanje postupka primenom odredbe člana 239. stav 1. odnosno dokazi. godine do 30. ili se nađe ili stekne mogućnost da se upotrebe novi dokazi koji bi. 9 U. nove činjenice ili novi dokazi koji su postojali u vreme donošenja konačnog rešenja mogu biti razlog za ponavljanje postupka samo ukoliko nisu bili poznati. pokrenutom po službenoj dužnosti. 2319/2010(2008) od 5.2005. stav 1. mogu biti razlog za ponavljanje postupka samo ukoliko nisu bili poznati. niti su mogli biti poznati poreskim organima do donošenja konačnog rešenja. predugovor o kupoprodaji nepokretnosti u izgranji nalazio u poslovnoj dokumentaciji tužioca u koju je prvostepeni organ imao potpuni uvid prilikom prethodne kontrole. postupajući po primedbama drugostepenog organa.6. tačka 1) Zakona o opštem upravnom postupku (dalje: ZUP).

Zakona o porezu na dodatu vrednost (dalje: Zakon). A.8. Ekspoziture K. nakon čega upravni organ procenjuje osnovanost zahteva na refundaciju plaćenog PDV-a pri kupovini prvog stana. usvojenika njegovog supružnika. . i kćerku N.2010. kupčeve dece. jer na dan zaključenja ugovora o kupoprodaji 17.9. u smislu stava 3. na šta se osnovano ukazuje u tužbi. već i drugim dokazima koji stoje na raspolaganju organu uprave i strankama u postupku kojim se utvrđuje postojanje ili nepostojanje poreske obaveze. privređivanje i trošenja prihoda kupca prvog stana.. sa istim prebivalištem kao kupac prvog stana. jer je potvrdio kao pravilno rešenje prvostepenog organa koje je doneto protivno primedbama i nalozima drugostepenog organa. s obzirom da se iz fotokopije lične karte kupca utvrđuje da ima prijavljeno prebivalište u N. ovog člana. ovakav zaključak tuženog organa ne može se prihvatiti kao pravilan.XVI SUDSKA PRAKSA vog stana delimično osnovan. privređivanje i trošenje prihoda sa kupcem prvog stana. Kako je postupak prinudne naplate bio pokrenut i u tom postupku je poreska obaveza naplaćena. tuženi organ je povredio pravila upravnog postupka. (. Đ. odnosno nepostojanje tužiočeve obaveze po osnovu javnih prihoda. 4 U.. Imajući u vidu citiranu odredbu zakona. pošto su za podnosioca zahteva M. 3784/2010(2008) od 9. njegovog supružnika. B. Iz obrazloženja: "Iz spisa predmeta proizlazi da je prvostepeni organ utvrdio da je tužiočev zahtev za refundaciju plaćenog PDV-a za kupovinu pr- (Presuda Upravnog suda. Tuženi organ. njegovih usvojitelja. J. Naime. donosi osporeno rešenje ocenjujući činjenično stanje koje nije utvrđivao prvostepeni organ i utvrđuje da postoji osnov za plaćanje poreskog duga koji čini „novootkriveni prihod”. Prema obrazloženju osporenog rešenja prvostepeni organ je pravilno našao da ako kupac prvog stana zahteva refundaciju PDV-a i po osnovu člana njegovog porodičnog domaćinstva.Ministarstva finansija Republike Srbije .10. godine može da ostvari kod mesno i stvarno nadležnog organa . Upravni sud je je tužbu tužioca uvažio i poništio osporeno rešenje. Postupajući na navedeni način. ima prijavljeno prebivalište u N. Ekspoziture K. stav 5. postupajući po nalogu drugostepenog organa. roditelja njegovog supružnika. Zatim konstatuje da je dug plaćen i da je pravilno odlučio prvostepeni organ kada je doneo rešenje da neće da pokreće postupak prinudne naplate. 10-11 184 . s obzirom da je odredbom člana 56a. a koji uslov u ovoj pravnoj stvari nije ispunjen. onda je za ostvarenje prava na poresko oslobođenje za člana domaćinstva potrebno da taj član domaćinstva ima isto prebivalište kao kupac prvog stana.). odnosno tužiocu da izvrši povraćaj sredstava koja su eventualno pogrešno prinudno naplaćena. dece njegovog supružnika. Sa iznetih razloga. godine) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.. Pri tom je tuženi organ propustio da oceni od kakvog je uticaja na prinudnu naplatu postojanje. što se ne može vršiti samo na osnovu podataka iz lične karte o mestu prijavljenog prebivališta. dok se supruga M. a ne sa aspekta već izvršene prinudne naplate.. kao člana porodičnog domaćinstva ispunjeni uslovi iz člana 56a. takođe navedena kao član domaćinstva.osnova za prinudnu naplatu. privređivanja i trošenja prihoda članova porodičnog domaćinstva kupca prvog stana ne može se utvrđivati samo na osnovu adrese prebivališta unete u ličnu kartu. nakon čega će doneti pravilno rešenje i dati zakonske razloge koji upućuju na odluku kakva je doneta. a rešenje o prinudnoj naplati je poništeno. kupčevih usvojenika. 3894/2010(2008) od 29.. 9 U. smatra zajednica života. br. prvostepeni organ je bio dužan da donese novo rešenje kojim će odlučiti o osnovanosti pokretanja postupka prinudne naplate sa stanovišta postojanja ili nepostojanja poreske obaveze . sud nalazi da se pitanje člana porodičnog domaćinstva mora utvrđivati u svakom pojedinačnom slučaju na osnovu izvođenja dokaza od strane upravnih organa da li postoji zajednica života. usvojitelja kupčevog supružnika.2007. pri čemu se svaki dokaz za sebe i u zajednici sa ostalim dokazima ceni da bi se utvrdilo postojanje ovog uslova.." su već plaćene. zajednica života.. a njegova supruga M.” (Presuda Upravnog suda. Tek takva odluka može da služi kao osnov Poreskoj upravi da eventualno zadrži sredstva naplaćena u postupku prinudne naplate. koji nije obuhvaćen zapisnikom o prijavi potraživanja prema Agenciji za privatizaciju. ne smatra članom domaćinstva. datim u postupku koji je prethodio donošenju ožalbenog rešenja. a u ponovnom postupku upravni organi su u obavezi da u skladu sa iznetim stavom suda izvedu dokazni postupak u kojem će utvrditi da li su tužilac i njegova supruga ostvarili zajednicu života.Poreske uprave. Zakona propisano da se porodičnim domaćinstvom kupca prvog stana. J.. br. te da poreski obveznik sva sporna pitanja vezana za dospelost i plaćanje poreskih obaveza do kraja 2001. C. već izvođenjem i drugih dokaza u provedenom upravnom postupku. te da je stanje tužiočevog duga nesporno i pravilno utvrđeno. kupčevih roditelja. za priznavanje prava na refundaciju plaćenog PDV-a pri kupovini prvog stana. u ul. a što je bio dužan da oceni i prvostepeni organ prilikom donošenja ožalbenog rešenja.Poreske uprave.2010. godine) PRAVO PORODIČNOG DOMAĆINSTVA KAO KUPCA PRVOG STANA NA REFUNDACIJU PDV Zakon o porezu na dodatu vrednost član 56a stav 5 ADRESA PREBIVALIŠTA UNETA U LIČNU KARTU Sentenca: Zajednica života. J. utvrđeno zapisnikom Ministarstva finansija Republike Srbije .. u postupku po žalbi tužioca. privređivanje i trošenja prihoda članova porodičnog domaćinstva ne može se utvrđivati samo na osnovu adrese prebivališta unete u ličnoj karti. godine ima prijavljeno prebivalište različito od prijave prebivališta podnosioca zahteva. privređivanje i trošenje prihoda kao bračni drugovi od čega zavisi da li tužilac ispunjava uslove da mu se prizna pravo na refundaciju plaćenog PDV-a pri kupovini prvog stana. J. Po stavu Upravnog suda.

12. KIKINDE I DRUGIH PROPISI: REPUBLIČKOG.2010. PRAVILNICI. KAO I OPŠTI I POJEDINAČNI AKTI CARINSKA TARIFA PARAGRAF TEN ON-LINE ZBIRKA JAVNIH NABAVKI KOJA SE DNEVNO AŽURIRA PARAGRAF KALKULATORI: KALKULATOR KAMATA I KALKULATOR SUDSKIH TAKSI NAPREDNA PRETRAGA: MODERAN SISTEM PRETRAGE NA OSNOVU KORENA JEDNE ILI VIŠE REČI. OSNIVANJE I STATUSNE PROMENE. KOJA SU PROPISANA U OSTVARIVANJU FUNKCIJE OVIH ORGANA. SLUŽBENI LIST APV. gratis samo do kraja marta 2011. 011/3290-393 ili 011/2751-768 Novi Sad: 021/457-421 ili 021/557-505 • Niš: 018/511-839 ili 018/528-808 . Poresko-računovodstveni instruktor. SLUŽBENI VOJNI LIST.paragraf. godine 3. RAZLIČITIH VRSTA KAO ŠTO SU ZAKONI. ODLUKE. GRADSKIH. NIŠA. ITD. UREDBE.MEĐUNARODNI UGOVORI". EVROPSKO ZAKONODAVSTVO I DRUGA STRANA PRAVA MODELI UGOVORA. SUDSKIH POSTUPAKA.rs Kontakt telefoni: Beograd: 011/2750-952. godine PROGRAMSKI PAKETI ROKOVI (PROPISANI VAŽEĆIM PROPISIMA I DRUGI). "SL.Pravni instruktor.BEOGRADA. UKLJUČUJUĆI REDAKCIJSKI PREČIŠĆENE VERZIJE TEKSTOVA DOKUMENATA. PROPISI U PRIPREMI. Budžetski instruktor. PRAVNE I PRIVREDNE VESTI PRIRUČNICI I PRAKTIKUMI REGISTAR PROPISA: "SL. KAO I MNOGOBROJNI JEDINSTVENI KRITERIJUMI ZA PRETRAGU SPECIJALNI PAKET: BESPLATNA OBUKA I BESPLATNA TEHNIČKA PODRŠKA ZA SVE KORISNIKE www. NOVOG SADA. godine 2. POKRAJINSKOG. PROSVETNI GLASNIK. GRADSKI I OPŠTINSKI PROPISI . OPŠTINA SREMA. KAO I STRANA SUDSKA PRAKSA SLUŽBENA MIŠLJENJA: MIŠLJENJA ORGANA DRŽAVNE UPRAVE (MINISTARSTAVA I POSEBNIH ORGANIZACIJA KOJE OBAVLJAJU STRUČNE POSLOVE OD ZNAČAJA ZA OSTVARIVANJE PRAVA I DUŽNOSTI REPUBLIKE SRBIJE). godine Šta dobijate pretplatom na pravnu bazu Paragraf Lex: 14 PROGRAMSKIH PAKETA + 3 DNEVNA e ČASOPISA: Pogodnost važi samo za zaključene pretplate do 31. SAVEZNOG (ARHIVSKOG) I OPŠTINSKOG NIVOA. GLASNIK RS". gratis samo do kraja marta 2011.. Paragraf e-Press . gratis samo do kraja marta 2011. GLASNIK RS . KAO I ORIGINALNE IZMENE I DOPUNE OBJAVLJENE U SLUŽBENIM GLASILIMA SUDSKA PRAKSA SUDOVA SVIH NADLEŽNOSTI.1.

kao deo pravne baze Paragraf Lex • Namenjen je svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS. kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje Kontakt telefoni: Beograd: 011/2750-952.U pripremi je dvobroj 12-13 novog štampanog izdanja Kompanije Paragraf: BUDŽETSKI INSTRUKTOR Časopis za budžetsko pravo i računovodstvo • U štampanom formatu izlazi dva puta mesečno • U elektronskom formatu izlazi dnevno . 011/2750-024. AP i lokalne vlasti.rs .paragraf. 011/3290-393 ili 011/2751-768 Novi Sad: 021/457-421 ili 021/557-505 • Niš: 018/511-839 ili 018/528-808 www.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful