Impressum

Olivera Došlić
glavni i odgovorni urednik

PRETPLATOM NA ČASOPIS PORESKO RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR STIČETE PRAVO NA:
• 24 BROJA ČASOPISA u toku pretplatne godine, • BESPLATNE TELEFONSKE KONSULTACIJE - urednici časopisa su na raspolaganju pretplatnicima svakog radnog dana od 10 do 13 časova, • GRATIS UČEŠĆE NA GODIŠNJEM SEMINARU koji će Redakcija ogranizovati na početku svake kalendarske godine, na temu: 1) PRIPREMNE RADNJE ZA IZRADU ZAVRŠNOG RAČUNA; 2) UTVRĐIVANJE REZULTATA POSLOVANJA; 3) SASTAVLJANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA PRETHODNU GODINU 4) USVAJANJE I PREDAJA ZAVRŠNOG RAČUNA; 5) SASTAVLJANJE PORESKOG BILANSA 6) UČESNICI ĆE IMATI PRILIKU DA SE UPOZNAJU I SA NOVINAMA U OBRAČUNU ZARADA, NAKNADA I OSTALIH VRSTA PRIMANJA 7) DA DOBIJU ODGOVORE NA POSTAVLJENA PITANJA. • UČEŠĆE NA SEMINARIMA koje će Paragraf organizovati gratis za svoje pretplatnike, a koji će biti posvećeni posebnim temama ili posebnim delatnostima, • SPECIALIS posebne brojeve - redakcija časopisa Poresko-računovodstveni instruktor će u toku godine periodično izdavati posebne brojeve posvećene određenim delatnostima korisnika u privredi • GRATIS UČEŠĆE U EDUKATIVNIM RADIONICAMA koje će Redakcija organizovati za potrebe svojih pretplatnika, • POVLAŠĆENE CENE - kod pretplate na ostala izdanja kompanije Paragraf, • POVOLJNE USLOVE PLAĆANJA - mogućnost godišnje i kvartalne pretplate, kao i mogućnost plaćanja godišnje pretplate u 4 rate.

Jasmina Vratonjić
odgovorni urednik za računovodstvo i reviziju

Izdavač: Paragraf Lex d.o.o. Jovana Boškovića 5 21000 Novi Sad tel: 021/557-505 Direktor: Bratislav Milovanović Glavni i odgovorni urednik: Olivera Došlić, dipl. ecc Odgovorni urednik za računovodstvo i reviziju: Jasmina Vratonjić Redakcija: Aleksandra Jelača Mara Cvetković Sekretar redakcije: Lidija Bogojević Autor časopisa: Ljiljana Pjevač Pejović Tehnički urednik: Ivan Fišer Dizajn: Olgica Fišer Štampa: Beograf, Stara Pazova Copyright © 2010, 2011 Ljiljana Pjevač Pejović
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 336.2+657 PORESKO-računovodstveni instruktor / glavni i odgovorni urednik Olivera Došlić. [Štampano izd.]. - God. 2, br. 10/11 (2011)-. - Novi Sad (Jovana Boškovića 5) : Paragraf Lex, 2010- . - 30 cm Prvi broj sadrži sedam brojeva elektronskog izd. - Drugo izdanje na drugom medijumu: Poresko-računovodstveni instruktor (CD-ROM) = ISSN 2217-3293 ISSN 2217-3803 = Poresko-računovodstveni instruktor (Štampano izd.) COBISS.SR-ID 179253260

BEOGRAD NOVI SAD NIŠ Redakcija

011/2750-952 ili 011/2750-024 021/457-421 018/528-808 011/3290-498
Vaša Kompanija Paragraf

ISSN 2217-3803

Uvodnik
Poštovani pretplatnici,
vereni da ste sebi priuštili makar mali predah tokom praznika koji su, sada već uveliko iza nas, i da se "napunjenih baterija" pripremate za predstojeće radne zadatke, izdanjem koje je pred Vama pokušaćemo da Vam predočimo obaveze koje Vas očekuju i da Vam olakšamo njihovo zakonito i blagovremeno izvršavanje. Kraj prethodne godine su po našem starom" dobrom" običaju obeležile brojne izmene poreskih i srodnih propisa, tako da izbor tema za ovo izdanje nije bio nimalo lak zadatak za našu redakciju, koja se potrudila da vam ukaže na sve izmene koje će uticati na Vaše buduće poslovanje, postupanje i izveštavanje, a da pored toga izdvoji dovoljno prostora za ključni januarski zadatak, a to je priprema za sastavljanje finansijskih izveštaja za 2010. godinu. U cilju preglednijeg snalaženja, pored sastavljanja finansijskih izveštaja kao jednom od ključnih tema ovoga broja i raznih drugih tema koje možete pročitati u časopisu, pripremili smo i specijalni dodatak sa kompletnim zakonskim i podzakonskim aktima koji su vam neophodni za utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica za 2010. godinu, a koji čine Zakon i svi novodoneti, odnosno izmenjeni Pravilnici koji bliže uređuju način obračuna i izveštavanja po određenim stavkama. Napominjemo da je ovim aktima
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

U

propisan drugačiji način obračuna ove vrste poreza od onoga koji se primenjivao za 2009. godinu, te je to razlog zbog koga će Vam ovaj mali priručnik u kome je cela regulativa na jednom mestu, u periodu kada budete sastavljali svoje Poreske bilanse, uštedeti vreme, koje bi utrošili za pretraživanje i upoređivanje sa prethodno važećom. Iako više pišemo o vašim obavezama, kao poreskih obveznika, želeći na taj način da vam predupredimo eventualne negativne efekte nepravilne primene propisa i da mogućnost ulaženja u eventualni poreski prekršaj svedemo na minimum, imate i sijaset prava u poreskim, odnosno upravnim postupcima koja su vam obezbeđena legitimnim pravnim sistemom. U cilju snažnijeg utiska na vašu svest o pravima koja vam, kao poreskim obveznicima pripadaju, od ovoga broja u okviru Poresko-računovodstvenog instruktora objavljivaćemo i po neki odabrani slučaj sudske prakse, za koji smatramo da bi vam mogao biti od koristi za sveobuhvatniju i konstruktivniju primenu regulative u budućem poslovanju. Kako vas ne bih previše zamarala tekstom uvodnika, i na taj način odškrbila makar delić koncentracije, koja Vam je i te kako potrebna za sadržaj, odnosno materijal u nastavku časopisa, uz neizostavnu konstataciju da su Vaše sugestije uvek dobrodošle, Redakcija Poresko-računovodstvenog instruktora Vas srdačno pozdravlja i želi uspeh u poslovanju! Glavni i odgovorni urednik Olivera Došlić

Olivera Došlić, glavni i odgovorni urednik

1

............................................... JANUARA 2011........Kalendarski mesec ....... 23 Ispravka osnovice za obračun PDV (izmena naknade za promet dobara i usluga) ...... 26 Način utvrđivanja ukupnog prometa dobara i usluga ... 27 Poreski period zavisi od ostvarenog ukupnog prometa .............................. 31 Ispravka iznosa dugovanog PDV u slučaju raskida predugovora o prodaji poslovnog prostora na osnovu kojeg je izvršeno avansno plaćanje naknade ili dela naknade za predmetni promet............................................... 23 Određivanje ukupnog prometa turističke agencije ............... 35 IV POREZ NA DOBIT PRAVILNICI KOJI SU DONETI U SKLADU SA IZMENAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PREDUZEĆA... 28 Sporna pitanja oko poreskog perioda iz neposredne primene Zakona ... kolekcionarskih dobara i antikviteta ........................... 21 Naknada za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV ................................................................ 34 Poreski tretman prometa polovnog teretnog motornog vozila koji vrši obveznik PDV koji se ne bavi prometom polovnih motornih vozila ........................ 28 Promena poreskog perioda za koji obveznik PDV podnosi poresku prijavu................ 29 Obaveza obračuna PDV na davanje poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti ... UVODNIK ... 26 PORESKI PERIOD ZA KOJI SE PODNOSI PORESKA PRIJAVA............... GODINE.............. 27 2 PORESKI ASPEKT DAVANJA BEZ NAKNADE POSLOVNIH UZORAKA I POKLONA MANJE VREDNOSTI .............................. GODINU STUPILI SU NA SNAGU 4.......... 27 Poreski period ........Kalendarsko tromesečje .................. obračunava i plaća PDV ............. 22 Osnovica za promet dobara i usluga bez naknade ............. 28 III POREZ NA DODATU VREDNOST KOMENTAR PRAVILNIKA O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O NAČINU I POSTUPKU OSTVARIVANJA PORESKIH OSLOBOĐENJA KOD PDV SA PRAVOM I BEZ PRAVA NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA .............. umetničkih dela.................................Sadržaj II PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR 10-11 • JAN............... 36 Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica ...... 99/2010 ....................... 21 Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza ..................... 30 Pravo na odbitak PDV pri nabavci poklona i poslovnih uzoraka .........8 Poreski period ............................................................................... 29 PRIMENA ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST ............... 32 Pravo na odbitak prethodnog poreza koji je iskazan u računu dobavljača koji je pre izdavanja računa brisan iz evidencije PDV obveznika ............................... 22 Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV bez prava na odbitak prethodnog prometa ....... br....................................... godine............. 17 UTVRĐIVANJE UKUPNOG PROMETA DOBARA I USLUGA U SMISLU ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST ............................................. 2011............ glasnik RS"...............................1 KALENDAR PORESKIH I DRUGIH OBAVEZA: Januar 2011... A NA OSNOVU KOJIH ĆE SE VRŠITI OBRAČUN POREZA ZA 2010...................... 20 Iznosi koji se uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga ........... 26 Određivanje ukupnog prometa lica koja se bave prometom polovnih dobara............. OBRAČUNAVA I PLAĆA PDV................ 36 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br................... 10-11 ......................"Sl...................... 31 PRIMENA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA .................. 19 Pojam ukupnog prometa dobara i usluga ................................... 23 Iznosi koji se ne uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga .............

..... 41 Stope za amortizaciju i korisni vek trajanja osnovnog sredstva ......................... NAKNADE.......... 48 Poreski rashod i poreski prihod po osnovu amortizacije stalnih sredstava ........................................................................................ 61 Mogućnost isplate zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca u javnim preduzećima............................ 52 Zemlje sa kojima su u toku pregovori radi zaključenja ugovora ................................................. 44 Sredstva koja podležu obračunu poreske amortizacije .............. 45 Početak obračuna poreske amortizacije ........................... 47 Ubrzana amortizacija ........ 63 Ostvarivanje prava zaposlenog na plaćeno odsustvo za dan verskog praznika .................................................................................................. 67 3 . 39 RAČUNOVODSTVENA AMORTIZACIJA.. 49 VI RADNI ODNOSI................ 38 IZBEGAVANJE MEĐUNARODNOG DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA KAPITALNOG DOBITKA.............................................. 37 Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe .... 40 Prestanak obračuna amortizacije ...... 65 Uslovi pod kojima direktor jednog privrednog društva može da vrši dužnost direktora u drugom privrednom društvu ............... 42 Preispitivanje metoda amortizacije ............... DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI ISPLATA ZARADE PO OSNOVU DOPRINOSA ZAPOSLENOG POSLOVNOM USPEHU POSLODAVCA. DODACI...... 50 Zemlje sa kojima je ugovor potpisan i u toku je postupak potvrđivanja ............................................... GODINU ..Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica ..2011.......... kompenzacione poslove i obavljanje delatnosti u inostranstvu ................. 61 Obračun i isplata dela zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca ...............................obveznike poreza na dobit preduzeća ..... godine .. 46 Obračun poreske amortizacije po grupama ....................................................... 53 Posebna rešenja u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka od otuđenja akcija .................................................. 37 Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) ...... 52 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.................... 62 Obračun poreza i doprinosa .......1... 50 Zemlje sa kojima je ugovor u primeni.................................................................... 38 Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije ........... 39 Razvrstavanje na osnovna i obrtna sredstva .............................................................................. 65 Nepostojanje prava zaposlenog na uvećanu zaradu za samoinicijativno obavljanje poslova u vremenu dužem od punog radnog vremena ............ odnosno preuzimanja duga................ 52 Razmena nacrta Ugovora i pripreme za buduće pregovore ............. 41 Metodi obračuna amortizacije . 57 OBRAČUN RAČUNOVODSTVENE I PORESKE AMORTIZACIJE ZA 2010.........................................................2010................ promene nerezidenta.. 10-11 VII10 SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE POSREDNA KONTROLA DEVIZNOG POSLOVANJA I ELEKTRONSKA DOSTAVA DOKUMENATA: Od 1........ 63 Računovodstveno obuhvatanje isplate zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca ... 52 Zemlje sa kojima je ugovor parafiran ...... 53 Srpski nacrt ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ............................... 62 Utvrđivanje potrebnih sredstava i odluka o isplati ..........................11........................ 66 V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA REPUBLIKA SRBIJA I UGOVORI O IZBEGAVANJU DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA: Stanje na dan 1............... 41 Osnovica za obračun amortizacije ... godine moguća elektronska dostava dokumenatai za poslove prenosa potraživanja........................................................... 43 PORESKA AMORTIZACIJA .......................... 56 Sporna pitanja u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka od otuđenja udela.............................................. ZARADE......................... 40 Početak obračuna amortizacije .....................

................... 82 Porez na upotrebu mobilnog telefona . 91/2010 ........................ 85 Usklađivanje iznosa akcize sa indeksom potrošačkih cena. 78 Poreski kredit ....................... 101/2010 ... 87 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br...................... glasnik RS" br...................................................................... 67 Poslovi izvoza......... 71 Procena i analiza rizika ...................................................... 80 Nastanak poreske obaveze .................. 74 Poreska osnovica ...... 84 Usklađivanje iznosa poreza .......................... glasnik RS"....................................................... 79 Poreski obveznik ............ 80 KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA ZAKONA O POREZIMA NA UPOTREBU...................... 71 Službena beleška .. 73 Kaznene odredbe ................................... 85 Novi iznosi akcize na derivate nafte ......... 82 Poresko oslobođenje ........ 79 Poreska oslobođenja ..................................................... 69 VII11 UPRAVNI POSTUPAK................... odnosno uvoza usluga ......................... 87 Izmene koje doprinose stvaranju uslova za odgovorno priređivanje igara na sreću ............................... 69 Uputstva i Šifarnici potrebni za rad u aplikaciji Elektronska dostava dokumentacije ............"Sl.... 73 Utvrđivanje poreza na imovinu ................... 86 VIII OSTALI POREZI KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU ................................. 78 Poreska oslobođenja .... 70 Najviše rukovodstvo .......... odnosno preuzimanja duga ............... 83 Porez na upotrebu plovila ................................................................. 72 Tehnološka dostignuća ................................................................................................................................ 71 Utvrđivanje i provera identiteta stranke .............. 79 Porez na prenos apsolutnih prava ............ 81 Porez na upotrebu motornih vozila ..................Prijava korisnika za rad u aplikaciji Elektronska dostava dokumenata..............................................................."Sl.. 72 Neuobičajene transakcije i prijava gotovinskih transakcija Upravi .............................................. 72 Loro korespondentski odnos ........... 74 Poreski obveznik ........................... glasnik RS" br......................................... 68 Poslovi prenosa potraživanja................................................................................................................. 83 Porez na upotrebu vazduhoplova .............................................................................. br......................... 101/2010 ................ 79 Utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon .............. 95/2010 ..................................................................... br....................................................... 10-11 ........................................................................................... 69 Godišnji finansijski izveštaj po poslovima obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu ..................."Sl..................... glasnik RS"............................ 101/2010 .................................... glasnik RS".. 74 Poreska oslobođenja ............ 68 Poslovi naplate................. 84 Kaznene odredbe .."Sl................................................. 79 Predmet oporezivanja .................................... 75 4 XI IGRE NA SREĆU KOMENTAR IZMENA I DOPUNA ZAKONA O IGRAMA NA SREĆU ....... 84 IX AKCIZE KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA ZAKONA O AKCIZAMA ..... DRŽANJE I NOŠENJE DOBARA .. 80 Utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava ............................................................................................................................................ 72 Tajnost podataka ........................... 68 Kompenzacioni poslovi .................................................................... 81 Predmet oporezivanja .................................. 72 Ovlašćeno lice ............................... 7 Stopa poreza ........................... br................................................. 80 Poreska oslobođenja ....................... 77 Predmet oporezivanja ........................ 74 Predmet oporezivanja ....... 74 Porez na imovinu ................................... 81 Usklađivanje iznosa poreza ..... odnosno plaćanja drugom nerezidentu po tekućem ili kapitalnom poslu ............................................... 76 Porez na nasleđe i poklon .............................. 79 Poreska osnovica ...........................................................................mere poznavanja i praćenja stranke .................... 70 Definisanje elektronskog transfera i jedinstvene identifikacione oznake .............. 77 Poreska osnovica ........................... 71 Zadaci i nadležnost Uprave za sprečavanje pranja novca ........................................."Sl........ OBLIGACIJE I PRIVREDNA DRUŠTVA KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA ZAKONA O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA ................... 85 Novi iznosi akcize na cigarete ....................................................................................................................................

........... 95 Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja na datum bilansa ............... 107 Računi 033............Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica ......................................... 88 Priređivanje igara na sreću na automatima .......... 114 Vrednovanje sredstava koja se grade po osnovu ugovora o izgradnji ............. 10-11 Račun 030 ..................... 94 Usaglašavanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem .Investicione nekretnine ................................. 128 Račun 400 ....Potraživanja po osnovu prodaje.. 127 KLASA 4: DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE ........... 128 Račun 401 ........ 92 Korekcija početnog stanja .......................................... telefona ili putem telekomunikacionih veza ............. 120 Grupa 23 ....... 114 Vrednosti po kojima se u toku godine mogu evidentirati proizvodnja............. 131 5 ............... 98 Račun 024 .....Dugoročni finansijski plasmani ............. 111 Račun 039 .Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica i druge hartije od vrednosti raspoložive za prodaju .............. 97 Grupa 02 .......... 90 Propisi koji se primenjuju prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja .....Rezervisanja za troškove u garantnom roku .. 114 Troškovi pozajmljivanja ................................................................. godine.............................................................................................. 97 Grupa 00 .....Otkupljene sopstvene akcije i otkupljeni sopstveni udeli ......... GODINU Rok za dostavljanje izveštaja 28...................... 124 Grupa 28 ........ 97 Grupa 01 ..........................................Gotovinski ekvivalenti i gotovina ..............................Nekretnine.Porez na dodatu vrednost ..Ostala dugoročna rezervisanja .. 110 Račun 037 ......... 118 KLASA 2: KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA..........Izmene u vezi sa klasičnim igrama na sreću i priređivanje igara na sreću putem interneta....................... 92 Izmena računovodstvenih politika..........kazinima ............... 128 Račun 402 .................................... poluproizvoda i gotovih proizvoda .........................................................Neuplaćeni upisani kapital .Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih ............... oprema i biološka sredstva ...... 90 Korekcija početnog stanja i sprovođenje predzaključnih radnji i knjiženja .................... 123 Grupa 27 ...... 112 Raspored fiksnih troškova ......... 92 Ispravke materijalno značajnih grešaka .. 88 Priređivanje igara na sreću klađenje ........Aktivna vremenska razgraničenja ....................................................... 113 Raspored varijabilnih troškova ... 112 Naknadno vrednovanje zaliha proizvodnje............................... iz specifičnih poslova i ostala potraživanja .............. godine ... 103 Računi 021 i 025 ......Kratkoročni finansijski plasmani ....... 028 i 029 .................... 21 i 22 ..... 87 Izmene i dopune u vezi sa igračnicama .......................Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite . poluproizvodi i gotovi proizvodi ........12. 94 Međusobno usaglašavanje knjigovodstvenih evidencija ..........2011...........Nematerijalna ulaganja ............................. 107 Račun 032 ........ postrojenja...................2010................... predzaključnih radnji i knjiženja na dan 31............... PLASMANI I GOTOVINA ........................................................... 94 Sprovođenje obračuna..........Ispravka vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana ...................................Učešća u kapitalu ostalih povezanih pravnih lica ............... 120 Grupe 20....... 111 KLASA 1: ZALIHE I STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI ......... 88 Nagradne igre u robi i uslugama ...................................................................... IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA SASTAVLJANJE GODIŠNJIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA PRIVREDNA DRUŠTVA ZA 2010................................ 034............ 027...... 89 Sadržaj finansijskih izveštaja .......................... 107 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br...................... 128 Grupa 40 .................. 122 Grupa 24 ..... 124 KLASA 3: KAPITAL ............................................... 105 Računi 026.......................................................... 97 KLASA 0: NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL I STALNA IMOVINA ..........Odložena poreska sredstva ............... 113 Raspored ostalih troškova............ 130 Račun 409 ...............2.............................Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava .. 88 XIII RAČUNOVODSTVO.......................................Ostala sredstva iz grupe 02 .............. 124 Račun 288 ...... 89 Predradnje neophodne za sastavljanje finansijskih izveštaja ....Biološka sredstva ................... 93 Ispravke grešaka koje nisu materijalno značajne........................ 035 i 038 .................................Dugoročna rezervisanja ..... 129 Račun 404 ................................... 107 Račun 031 .................................. 95 Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja ....................................................................................... 116 Vrednovanje stalnih sredstava namenjenih prodaji ................................

..................................................................................... 149 Ograničenja klasifikacije u HOV koje se drže do dospeća ..... 135 Račun 683 ..Prihodi od usklađivanja vrednosti nematerijalnih ulaganja ....... 151 Umanjenje vrednosti i nenaplativost finansijskih sredstava ...............................................................................Prihodi od usklađivanja vrednosti bioloških sredstava ............. 134 Prihodi po osnovu vrednovanja sredstava po fer vrednosti ....................................Pasivna vremenska razgraničenja...Obezvređenje nekretnina...... 135 Račun 684 ...................... 132 Račun 498 ....... 10-11 ............... 45...... 141 Događaji posle izveštajnog perioda kod malih pravnih lica i preduzetnika koji ne primenjuju MSFI . 145 Gotovina i gotovinski ekvivalenti finansijska sredstva ....... 48 ...... 150 Obezbeđenje HOV raspoloživih za prodaju (primena imparitetnog načela) ........................ 46..............................................Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana ............................Obezvređenje dugoročnih finansijskih plasmana i drugih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju .. 136 Račun 583 ........ 136 Račun 584 ..................................Prihodi od usklađivanja vrednosti zaliha .... 135 Račun 582 ....Obezvređenje nematerijalnih ulaganja ... 136 Račun 589 ..Obezvređenje bioloških sredstava...................................Obezvređenje zaliha materijala i robe .... 47..... 135 KLASA 5 .................................. 144 PROCENJIVANJE POZICIJA BILANSA STANJA............................. 44............................... 134 Račun 681 ....... 146 Finansijski instrumenti ............ 149 Obezvređenje HOV i drugih finansijskih sredstava koje se drže do dospeća ............................ 142 POSTUPCI KOJI PRETHODE IZRADI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA .................... 141 Krupna poslovna kombinacija ili prodaja ......... 154 Nederivatna finansijska sredstva i obaveze................................... 151 Otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja ............................................ postrojenja i opreme ................. 140 Raspodela dobiti posle izveštajnog perioda ....................... 135 Račun 685 ................ 135 Račun 581 .............. 144 Postupanje u vezi sa dividendama obelodanjenim za raspodelu posle obračunskog perioda................. 132 Grupa 49 ....................................................................... 139 Obezvređenje zaliha posle dana bilansa ............ osim računa 498 ........Obezvređenje ostale imovine .................................................................. 153 Reklasifikacija ................... 143 Nekorektivni događaji .....................Prihodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine .............. 139 Prijem sudskog rešenja posle izveštajnog perioda .... 43............................... 137 Korektivni događaji posle izveštajnog perioda .... postrojenja i opreme ...... 155 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br........................................................ 141 Velike kupovine ili otuđenja sredstava posle izveštajnog perioda ............. 136 Račun 585 ....... 150 Naknadno vrednovanje HOV raspoloživih za prodaju .........................................Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana ...............Prihodi od usklađivanja vrednosti nekretnina....Obaveze ........................RASHODI ....promena inicijalne klasifikacije sredstava ... 132 KLASA 6 ........................... 133 Priznavanje rashoda po osnovu obezvređenja sredstava ....................................................... 144 Načelo kontinuiteta poslovanja ................................. 140 6 SPECIFIČNOSTI SASTAVLJANJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA BANKE ZA 2010....... 144 PRIPREMNE RADNJE KOJE PRETHODE SASTAVLJANJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ....... 140 Nekorektivni događaji posle izveštajnog perioda ...................................................................... 151 Krediti i potraživanja .....Prihodi od usklađivanja vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju ..............................................................................Odložene poreske obaveze ........ 141 Objavljivanje plana za prestanak poslovanja ... 135 Račun 689 ..................... 137 Značajna promena deviznog kursa .......... 134 Račun 682 ............ 155 Metode učešća u kapitalu ..................................................................... 138 Naplata ispravljenih potraživanja od kupaca posle izveštajnog perioda ............................. 135 Račun 580 .... 142 Događaji nastali posle izveštajnog perioda . 134 Račun 680 ............................. 138 Odlazak kupca u stečaj posle izveštajnog perioda ....................... 148 Plasmani koji se drže do roka dospeća . GODINU: Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja .................... 143 Korektivni događaji .............X KAZNENA ODGOVORNOST KORISNIKA BUDŽETA / Krivična odgovornost Grupe 41............................. 141 Računovodstveni aspekt događaja posle izveštajnog perioda .... 42...... 142 Postupak sa greškama iz prethodnog perioda i promene računovodstenih politika i računovodstvenih procena ...............................................................PRIHODI ................) ................................................................................. 139 Odobravanje naknadnih popusta (super rabata i sl...............

...................... 160 Stalna sredstva namenjena prodaji ................................................... 172 RAČUNOVODSTVENO OBUHVATANJE DRŽAVNIH DAVANJA I DRUGIH OBLIKA DRŽAVNE POMOĆI ...................................................................................................................................................ZAKON O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA I PRAVILNICI KOJI BLIŽE UREĐUJU NAČIN OBRAČUNA POREZA I SASTAVLJANJA PORESKIH OBRAZACA PREČIŠĆENI TEKSTOVI KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA PRAVILNIKA O BLIŽIM USLOVIMA I POSTUPKU PRIJEMA.................................. 167 Kamate..................... 162 Odložena poreska sredstva i obaveze ..................2011........................................................................... 184 SPECIJALNI DODATAK I OBRAČUN POREZA NA DOBIT ZA 2010... 171 ZAKLJUČAK RAČUNA GLAVNE KNJIGE ....................... 165 Neraspoređena dobit . 166 Priznavanje prihoda ..... 170 Utvrđivanje gubitka ................. 178 Prihodni pristup ......... prihoda i ukupnog rezultata ...................... 178 Državna davanja po osnovu sredstava .....................KAZNENA ODGOVORNOST KORISNIKA BUDŽETA / Krivična odgovornost X Gubici po osnovu obezvređivanja ulaganja ............................... 171 Raspoređivanje rezultata po godišnjem računu .......................................... 167 Gubici na kreditima i plasmanima i priznavanje i suspenzija kamata ............................................................. KONTROLE............................................................. 166 Merenje (vrednovanje) prihoda ............. 166 PROCENJIVANJE POZICIJA BILANSA USPEHA .............................. 167 Priznavanje rashoda ......................... 171 OTVARANJE RAČUNA GLAVNE KNJIGE NA DAN 1................. GODINE ...................... 102/2010 .................................. 159 Operativni lizing ........ 178 Državna davanja po osnovu prihoda . REGISTRACIJE............... 159 Početno merenje .............................................. 181 Obelodanjivanje državnih davanja ......................... OBRADE I OBJAVLJIVANJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA.1........... 172 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br............... 165 Revalorizacione rezerve ........................................ 156 Nematerijalna imovina ....... 159 Investicione nekretnine .......... 158 Finansijski lizing ...................................................... GODINU .................... 170 Prenos rashoda. 169 UTVRĐIVANJE REZULTATA POSLOVANJA ZA 2010................... 183 PRAVO PORODIČNOG DOMAĆINSTVA KAO KUPCA PRVOG STANA NA REFUNDACIJU PDV ................................................... 177 Kapitalni pristup ............................................. 164 Rezervisanja .............................................................. GODINU ................. 177 Računovodstveni aspekt državnih davanja ............................. 183 OBAVEZNOST REŠENJA DRUGOSTEPENOG PORESKOG ORGANA .......... glasnik RS"................................................................................. 163 Priznavanje odloženog poreza ................... 183 RAZLOG ZA PONAVLJANJE POSTUPKA PORESKE KONTROLE POKRENUTOG PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI ..................................................................... 182 XVI SUDSKA PRAKSA ODABIR AKTUELNE SUDSKE PRAKSE............... 10-11 SPECIJALNI DODATAK II AKTUELNI STATISTIČKI PODACI I INFORMACIJE 7 ....................................... br...... 170 Utvrđivanje dobitka .... 162 Aktivna i pasivna vremenska razgraničenja ............................. tantijeme i dividende ... NAČINU VOĐENJA I SADRŽINI REGISTRA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PODATAKA O BONITETU PRAVNIH LICA I PREDUZETNIKA..... 161 Neuplaćeni upisani kapital .... KAO I O DAVANJU PODATAKA IZ TIH IZVEŠTAJA ............ 157 Osnovna sredstva .................................. 163 Računovodstveno evidentiranje poreza ... 164 Kapital ...."Sl............................

5/2009 i 31/2009) 8 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. glasnik RS". 15.dr. označena njihovim PIB-om. odnosno poreskog placa. 36/2007. 63/2006. Član 26. 31. 80/2002. Zakona o akcizama ("Sl. odbitku 62/2006.dr. poreske prijave 80/2002.dr. stav 5. glasnik RS". 70/2003.1. vrši popis zaliha proizvoda sa stanjem na dan 31. 20/2009.2011. zakon i 53/2010) Čl. 10-11 . sadržini i načinu vođenja evidencija. i 3. 5/2009 i 31/2009) Član 8. glasnik RS".dr. 23/2003. akcize 46/2005. 1. 61/2007. br. 85/2005 . zakon. zakon. 84/2002. za porez po 55/2004. 15. 85/2005 . 23/2003.1. 63/2007 i 53/2009) 2010. stav 6. za prethodnu godinu Obveznik akcize dostavlja nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave kumulativni obračun akcize za prethodnu godine Obveznik akcize dostavlja nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave proizvodni normativ neophodan za utvrđivanje srazmernog iznosa plaćene akcize za prethodnu godinu Obveznik akcize. 61/2005. 80/2002.2011. Član 41. br. 43/2004. 73/2001. 101/2005 . za prethodnu godinu Obaveza poreskog placa. proizvoda 61/2007. 54/2005. Utvrđivanje srazmernog iznosa plaćene akcize 2010. svakoj vrsti 43/2003. 24-26. 43/2003. 73/2001. 72/2003. Zakona o akcizama ("Sl. 43/2004.dr.dr. zakon. 55/2004. 55/2004.1. 70/2003.2011. vrsti. godine P E R I O D ZAKONSKI ROK ZA PLAĆANJE ILI DOSTAVLJANJE PORESKE PRIJAVE OPIS OBAVEZE OBRAČUNSKI PERIOD OSNOV STOPA PROPIS G O D I Š N J I Obaveza podnošenja pojedinačne poreske prijave nadležnom poreskom organu za porez po odbitku za svakog poreskog obveznika. 31. akciznog 135/2004. 61/2005. Član 41. 22/2001. 46/2005. zakon i 53/2010) 2010. 63/2006. poreske prijave 80/2002.II KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA KALENDAR PORESKIH I DRUGIH OBAVEZA Januar 2011.1. 20/2009.12. 101/2005 . 84/2002. odnosno poreskog posrednika da licu iz čijeg je prihoda naplaćen porez po odbitku izda potvrdu o plaćenom porezu po odbitku. 22/2001. st. glasnik RS". 72/2009 . ukupnog iznosa 72/2003. br. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl.2010. dostavljanja podataka i sastavljanja obračuna akcize pića ("Sl. 20. 3/2005.1. Obračun br. odbitku 62/2006. 61/2007. radi sastavljanja konačnog obračuna akcize. godine 2010.2011. Pravilnika o načinu obračunavanja i plaćanja akcize.2011. br. stav 4. 2010. zakon. 135/2004. Popis zaliha po glasnik RS". za porez po 55/2004. 72/2009 . 61/2007. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl.

trgovaca duvanom i uvoznika i izvoznika duvana Član 7. Zakona o duvanu ("Sl. 135/2004. 44/2009 i 18/2010) 2010. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS". godini Mali obveznik (koji je ostvario u prethodnoj godini ili procenjuje da ce u narednoj godini ostvariti ukupan promet veći od 2 miliona dinara) i poljoprivrednik (koji je ostvario ukupan promet veći od 2 miliona dinara u prethodnoj godini) podnose evidencionu prijavu za obavezu plaćanja poreza na dodatu vrednost Mali obveznik i poljoprivrednik koji je najmanje dve godine bio u obavezi plaćanja poreza na dodatu vrednost podnosi zahtev za prestanak plaćanja poreza na dodatu vrednost nadležnom poreskom organu II 2010. 10-11 9 .ispr. glasnik RS". 61/2005 i 61/2007) 2010. 61/2005 i 61/2007) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. broj 125/2004) 2010. 24/2001.1. br. 80/2002. 86/2004 . br.ispr. stav 3. br. i 34.2011. 62/2006. Povećanje osnovnog kapitala privrednog društva po osnovu izdatih akcija u 2010. 15. Poslovanje proizvođača duvana. glasnik RS".2011. i 34. stav 1. glasnik RS".2011.1. vodoprivrede i šumarstva dostave izveštaj o podacima o kojima vode evidenciju za prethodnu godinu G O D I Š N J I Zastupnici otvorenog akcionarskog društva podnose prijavu za registraciju povećanja osnovnog kapitala po osnovu ukupnog iznosa akcija izdatih u 2010.dr.2011. značajno izmeni obim poslovanja. zakon. stav 2. glasnik RS". Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. 15.. br. da podnese poresku prijavu PPDG-1 Obaveza proizvođača duvanskih proizvoda. trgovaca na veliko i malo duvanskim proizvodima. Evidencija u sistem PDV Čl. 33.1.ispr.KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA Obaveza preduzetnika koji porez plaća na paušalni prihod. godini Član 253. 101/2005. 86/2004 . 33. obrađenog duvana i duvanskih proizvoda da Ministarstvu poljoprivrede.. 31/2009. Promenjen obim poslovanja preduzetnika koji porez plaća na paušalni prihod Član 93. kome se u godini koja prethodi godini u kojoj se vrši utvrđivanje poreza.2011. Brisanje iz evidencije sistema PDV Čl. 15. 31. Zakona o privrednim društvima ("Sl. 84/2004. 65/2006 . uvoznika i izvoznika duvana..1. 90/2007 i 95/2010) 2010. 80/2002 . 30. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. 84/2004.1.

000 eura uplati godišnju naknadu na račun trezora 2010. 88/2005 i 108/2006) 10 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. proizvoda da Ministarstvu poljoprivrede. Zakona o duvanu ("Sl.decembar 2010. stav 2. odnosno alkoholnih pića da Ministarstvu finansija dostavi podatke o izdatim. stav 4. 15. uvoznika i izvoznika duvana.2011. Pravilnika o načinu obračunavanja i plaćanja akcize.2011. sadržini i načinu vođenja evidencija.1. trgovaca na veliko i malo duvanskim proizvodima. 3/2005.1. oktobar odnosno međunarodne . Poslovanje proizvođača duvana. oktobar iskorišćenim oštećenim i . br. 11/2005. automatu veći glasnik RS".1.proizvođač koji pored dizel goriva proizvodi ulje za loženje dužan je da Ministarstvu finansija dostavi podatke o oktobar proizvedenim odnosno .II KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA 5% od iznosa ostvarenog prometa preko 12000 eura godišnje u dinarskoj protivvrednosti G O D I Š N J I P O L U G O D I Š N J I Obaveza priređivača igara na sreću da ukoliko ostvari godišnji promet po automatu veći od dinarske protivvrednosti 12. sa specifikacijom kupaca na veliko za prethodno tromesečje Obaveza proizvođača cigareta.1. 3/2005. br. vrsti. Zakon i od dinarske 95/2010) protivvrednosti 12. 101/2005. 54/2005. 29/2005.2011. sadržini i načinu vođenja evidencija. dostavljanja podataka i sastavljanja obračuna akcize pića ("Sl. specifikaciju kupaca pravnih lica i preduzetnika za prethodno tromesečje Obveznik akcize . glasnik RS". 107/2004. vrsti podataka na markici i načinu i postupku odobravanja i izdavanja markica. br. stav 4.dr. Član 16.000 eura T R O M E S E Č N I Obaveza proizvođača duvanskih proizvoda. vrsti.decembar 2010.decembar duvana i duvanskih 2010. glasnik RS". 10-11 . neiskorišćenim akciznim markicama u prethodnom tromesečju 15. glasnik RS". 63/2007 i 53/2009) 15.dužan je da Ministarstvu finansija dostavi podatke o oktobar prodatim alkoholnim .2011.decembar 2010. 90/2007 i 95/2010) 30. Dostavljanje podataka o proizvedenim. 84/2004. prodatim količinama dizel goriva i ulja za loženje. Zakona o igrama na sreću ("Sl. Član 12. 63/2007 i 53/2009) 15. 75/2005. Uredbe o izgledu kontrolne akcizne markice. br. dostavljanja podataka i sastavljanja obračuna akcize pića ("Sl. glasnik RS".2011. stav 1. glasnik RS". br.1. organizacije za refakciju PDV u prethodnom tromesečju Obrazac REF5 Obveznik akcize . 65/2005 i 63/2007) 15. 36/2007. 1-4.2011. Pravilnika o načinu obračunavanja i plaćanja akcize. obrađenog jul . vodoprivrede i šumarstva dostave izveštaj o podacima o kojima vode evidenciju za prethodno polugodište Zahtev za refakciju diplomatskog i konzularnog predstavništva. Godišnji promet po Član 69.1.proizvođač . odnosno prodatim količinama dizel goriva i ulja za loženje Dostavljanje podataka o oštećenim odnosno neiskorišćenim akciznim markicama Član 13. vođenja evidencija o odobrenim i izdatim markicama i obeležavanja cigareta i alkoholnih pića ("Sl. 137/2004.fizičko lice .decembar pićima fizičkim licima i 2010. br. Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV ("Sl. 36/2007. 85/2005 . trgovaca duvanom i uvoznika i izvoznika duvana Član 7. 54/2005. 56/2005. Refakcija PDV diplomatskim i konzularnim predstavništvima i međunarodnim organizacijama Dostavljanje podataka o prodatim alkoholnim pićima Član 6b st.

2011. Zakon i 95/2010) 5. sa vidljivom oznakom serije i serijskim brojem markice Obaveza proizvođača i obrađivača duvana da Ministarstvu poljoprivrede. glasnik RS". glasnik RS". glasnik RS".1. 62/2006. 84/2004. 29/2005. 63/2006.2011. i 2. zakon. glasnik RS". glasnik RS". br. odnosno uvoznika da Ministarstvu finansija vrati oštećene odnosno oktobar neiskorišćene akcizne . 101/2005 i 90/2007 i 95/2010) 1. 84/2002. sa razdvojenim osnovama sticanja. 1. kao i popis emitovanih interpretacija iz repertoara PI Zbirna poreska prijava za poreze po odbitku Obrasci PP OD.KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA Obaveza proizvođača.12-31. 54. br.2011.dr. 5.2011. glasnik RS". stav 3.2010. odnosno za N odobrenje za priređivanje I igara na sreću i naknade za priređivanje klasičnih i posebnih igara na sreću Evidencija o zbiru dnevnog prometa po automatima .OBRAZAC MOP 5. 61/2007. Evidencija o stanju mehaničkih i elektronskih brojčanika automata OBRAZAC SB Mesečni obračun ostvarenog prometa za svako uplatno-isplatno mesto kladionice . 5. Uredbe o izgledu kontrolne akcizne markice. 129/2004) Stanje brojčanika Ostvareni promet Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.dr.dr.2. 10-11 11 . glasnik RS".12-31. 85/2005 . br. Član 14. Pravilnika o načinu vođenja obaveznih evidencija o ostvarenom prometu po automatu ("Sl. markica 11/2005.OBRAZAC 1. vođenja evidencija o odobrenim i neiskorišćenih izdatim markicama i obeležavanja cigareta i akciznih alkoholnih pića ("Sl. 72/2009 . 80/2002. Pravilnika o načinu vođenja obaveznih evidencija o ostvarenom prometu po automatu ("Sl. 5. i 55.1-31. 35. PP OD-1 i PP OPJ-1 do PP OPJ-82) II T R O M E S E Č N I 15. Isplaćeni prihodi na koje se plaća porez po odbitku Član 41. 85/2005 .1-31. 129/2004) Član 3.1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. br. glasnik RS". 36.2011. 5.decembar 2010.2.2010. 1.1.2011. odnosno zvuka i slike (videograrepertoara PI me) ("Sl. 75/2005. 23/2003. 10. br. stav 3. obradi i prometu duvana za prethodno tromesečje Radiodifuzna organizacija dostavlja PI podatke o prihodima odnosno troškovima. 20/2009. Ostvareni promet Član 3.2011.2010.1-31. Tarifa za upotrebu interpretacija iz repertoara PI Emitovane snimljenih na komercijalne nosače zvuka interpretacije iz (fonograme).12. Zakona o igrama na sreću ("Sl.2010.2011. 111/2004) prethodnom mesecu Procenat od vrednosti primljenih uplata Čl. zakon i 53/10) Periodična deklaracija za M dopremljenu ili otpremlje. 129/2004) Član 4.2.1. br.decembar 2010.12-31.1. E nu robu preko granice S E Uplata naknade za Č dozvolu. 70/2003. 88/2005 i 108/2006) oktobar . br. markice u prethodnom tromesečju.2011.1. Pravilnika o načinu vođenja obaveznih evidencija o ostvarenom prometu u kladionicama ("Sl. 55/2004.2011.1.1. 56/2005. Pravilnika o periodičnom deklarisanju roba u robe ("Sl. 15.12. st. vrsti podataka na markici i Vraćanje oštećenačinu i postupku odobravanja i izdavanja nih odnosno markica.1. vodoprivrede i šumarstva dostave izveštaj o proizvodnji. br. br. Otpremljena ili dopremljena Član 7. Poslovanje proizvođača i obrađivača duvana Član 7. glasnik RS".2011. ZDP 1. 6/2008 i 119/2008) 1.1. 61/2005.12.12. 1. Zakona o duvanu ("Sl.2011.12-31. 137/2004.

Porez od 12% do 20% i Bruto iznos dopr.12-31.2010.II KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA Član 108a Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl.12. 80/2002 . Zaključeni ugovori 15. i 12. 34/2003. zapošljavanja osoba sa invaliditetom u skladu sa zakonom . 24/2001. ZMON .dr.OBRAZAC PP OPJ 2 do PP OPJ 8) 5. 5/2009 i 107/2009). glasnik RS". privremenim i povremenim poslovima i drugi prihodi .12. 135/2004.1.1. Ukupna naknada 31. o 1. Pravilnika o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu dokazivanja izvršavanja te obaveze ("Sl. Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. 5. 101/2005 .2011. Član 280. i drugih zabavnih programa . za hartije od vrednosti dostavi izveštaj o svome poslovanju Obaveza poslodavca da prilikom isplate zarada Poreskoj upravi dostavi izveštaj o izvršenju obaveze 1.2011. 5. br. 84/2004 dr. zabavne i narodne muzike 1. 85. 44/2009 i 18/2010).2.1-31. član 8. 11. u dnevnom listu i na svojoj internet strani) o pravnim licima sa njihove teritorije koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od dve godine Porez na dohodak na ostale prihode (ugovori o autorskom pravu.2011. zakon.2011. glasnik RS".12-31.ispr.12. glasnik RS".1. 65/2006 . br.2010.1. na sreću u igračnicama (dostavlja se Poreskoj upravi i Upravi za igre na sreću) Organizacija koja sprovodi postupak prinudne naplate u obavezi je da svim sudovima nadležnim za sprovođenje stečajnog postupka dostavi obaveštenje (i da ga objavi 1. Poslovanje Član 171. 107/2005 i 109/2005 .ispravka) Član 7. zakon.2011. br.2011. br.2011.odluka USRS. br. 139/2004) Obaveštenje o zaključenim ugovorima o izvođenju estradnih programa 1. 35/2006) 5..1. zakon. imovine.2011. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji izapošljavanju osoba sa invaliditetom ("Sl. 31/2009. tačka 2) Zakona o tržištu brokersko-dihartija od vrednosti i drugih finansijskih lerskog društva instrumenata ("Sl. 80/2002 . Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. M E S E Č N I 5. 62/2006.1-31. i 86. glasnik RS".2010. 104/2009)* 5. čl. član 4.OBRAZAC 1.1-31..2010.dr. br. glasnik RS". glasnik RS". 80/2002.2011.). 33/2010 i 48/2010 . stav 1. br.Obrazac IOSI Zbirni mesečni obračun naknade za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama . Zakona o stečaju ("Sl. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl.2. 62/2006. 135/2004.12.12-31.1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl.12-31.2011.1. 24/2001.ispr. 44/2009 i 18/2010) i Pravilnik o sadržini prijave za upis u Registar isplatilaca prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa i sadržini obaveštenja o zaključenim ugovorima o izvođenju tih programa ("Sl. u vezi sa članom 150. glasnik RS". broj 36/2009) u vezi sa članom 12.odluka USRS. zakon.2. br.1. 31/2009.12-31. 85/2005.2010. 65/2006 . Pravilnika o sadržini evidencija o osnovicama za obračunavanje i plaćanje naknade za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama i napojnicama i o sadržini mesečnog obračuna naknade za priređivanje tih igara ("Sl. 5.dr. 80/2002.90% Čl.2011. 10-11 .Priređivači igara 1.2011. opreme i druge pokretne 1. glasnik RS". glasnik RS". glasnik RS".OBRAZAC OZU Obaveza brokersko-dilerskog društva da Komisiji 1. 36/2009) 12 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 64/2004 . glasnik RS". 63/2006 .1. o zakupu nepokretnosti. ugovori o delu.1. broj 47/2006) za tekući mesec Obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom Član 24.12. naknade od 2% do 28.ispr. br.2011.1-31.

80/2002.2011. glasnik RS". 124/2004 i 27/2005) Samostalni član 47[s3] u vezi sa članom 40. ZIF za prethodni mesec i Mesečni izveštaj o poslovanju društva za upravljanje za prethodni mesec. iskorišćenim.12-31. i član 49. 29/2005.1. na propisanom obrascu 1. 5.2010. izmene poreske 84/2002 . br. vođenja evidencija o odobrenim i izdatim odnosno markicama i obeležavanja cigareta i alkoholnih alkoholnih pića pića ("Sl.12. glasnik RS". oštećenim i 1.ispr. Uredbe o kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuje šta se. uslovima za dobijanje ovlašćenja za distribuciju dizel goriva.2011.2011. smatra pretežnim u inostranstvo prometom dobara u inostranstvo ("Sl.1-31.1.2.1.2011. 11/2005. 10. 20/2009. 23/2003 . u smislu Zakona Promet dobara o porezu na dodatu vrednost. načinu i postupku ostvarivanja refakcije.dr. br.2010. 63/2006 . 70/2003.2.12. 18% 8% Promet dobara Član 48.1. 3/2005.dr.1.2011. 61/2005 i 61/2007) mesecu 10. 56/2005. 75/2005. M E S E Č Porez na dodatu vrednost N .000. zakon i 53/2010) Poslednji rok za podnošenje Izmenjene poreske prijave .2011.2011. u slučaju greške 61/2007. Član 4. glasnik RS".12-31. zakona. 10. obračunavaju i plaćaju PDV mesečno. i 5. za cigarete. st. br. br. 10. oni koji su se opredelili da 1. obračun PDV 62/2006 .. 1.2011.obrazac PPPDV decembar 2009.2011.2010. 61/2005. vrsti podataka na markici i načinu i postupku odobravanja i izdavanja markica.000. Izveštaj o poslovanju Član 72. Zakona o porezu i usluga u na dodatu vrednost ("Sl.12-31.12-31. 63/2007 i 23/2008) Podnošenje zahteva Upravi za trezor za refakciju 1.2010. Zakona poreskom postupku i poreskoj Podnošenje administraciji ("Sl.12. odnosno alkoholna pića 5. zakon.dr. 1. br.KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA II Evidencija o izdatim. 10. 85/2005 .ispr. neiskorišćenim markicama 1.00 dinara za prethodnih 12 meseci i 1. 72/2009 .1.12-31. prijave za 55/2004. stav 2.1..ispr.2011. zakon. glasnik RS". 5/2005.pravna lica i preduzetnici I sa prometom većim od 20.2011. Pravilnika o uslovima za obavljanje delatnosti društva za upravljanje investicionim fondovima ("Sl. 3. normativima potrebnih količina za pogon traktora ("Sl.2010. je status pretežnog izvoznika stekao u novembru Mesečni izveštaj o poslovanju otvorenog odnosno zatvorenog investicionog fonda na propisanom obrascu OIF. dr. glasnik RS". glasnik RS".12. 15/2009 i 76/2009) 10. 10-11 13 . plaćene akcize na dizel gorivo za pogon traktora najranije 10. Član 17.1-31. Uredbe o izgledu kontrolne akcizne markice.. Uvoz cigareta.ispr.1. kalendarskom 84/2004. 137/2004.2011.12. Pravilnika o uslovima za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na dizel gorivo.1-31. br. kao i oni koji otpočnu sa obavljanjem delatnosti u tekućoj godini Podnošenje obrasca PID PDV-1 uz poresku prijavu PPPDV za novembar ako 1. 88/2005 i 108/2006) Refakcija plaćene akcize na dizel gorivo poljoprivrednog gazdinstva Član 7. 86/2004 . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.1.2.

br. 62/2006. državnom organu ili organu jedinice lokalne samouprave 15.12.12. zakon. Zakona o porezu na dobit pravnih lica PDP za 2009. ili akontacione 43/2003. 140/2004) Mesečni obračun poreza na premije neživotnog osiguranja . br.2011.2. 34/2003.odluka US i 107/2009).2011.12-31. br. 10. 61/2005. glasnik RS".2011.2011. 2.1.2011. 10-11 .dr.2011.12-31.pod1. član 4.12-31. 10. Član 118.12. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. 1. 10. Pravilnika o načinu i sadržaju Isplaćene zarade izveštavanja o planiranim i izvršenim rashodima zaposlenima u za plate u budžetima jedinica lokalne samoupramesecu ve ("Sl.1. drugom pravnom licu.2. 7/2005. 10.2011. 53/2008 i 60/2009) Porez na dobit pravnih lica 1. glasnik RS". glasnik RS". br.1.12. br. 63/2006 .2. vaoci rezidenti i 1. 135/2004) i Pravilnik o načinu obračunavanja poreza na premije neživotnih osiguranja i o sadržini i načinu vođenja evidencije koja obezbeđuje vršenje kontrole obračuna i plaćanja poreza na premije neživotnih osiguranja ("Sl. glasnik RS". 37/2004.1. Zakona o porezu na premije neživotnih osiguranja ("Sl.1-31. (direktni i indirektni korisnici sredstava budžeta) 10.2.1.1. 70/2004.1.80% mesečne bruto zarade iz prethodnog kvartala 14 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Zakona o osiguranju ("Sl.1-31.2011.1-31. 31/2008. 101/2007. 87/2009) Član 7. 80/2002. 10% Na osnovu konačne poreske prijave Član 67.12.2010. 55/2004.2011.OBRAZAC HOV4) 10.1.. 1. glasnik RS". glasnik RS". 80/2002 . član 17. Porez na dohodak građana od samostalne delatnosti Doprinosi za socijalno osiguranje . i 5. ako nisu obavezno osigurana po osnovu zaposlenja u drugom preduzeću. 1.2010.dr.2011. i 11. ("Sl. zakon. br. 84/2004 i 18/2010) prijave PDP za 2010. 10.2.dr. 4.12-31. Uputstvo za sprovođenje Odluke o obavezi Visina ulaganja izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom ("Sl. br. 10. čl. 15. 135/2004.1. 8/2010) Godišnja naknada za korišćenje građevinskog zemljišta plaća se u mesečnim iznosima 1.ispr.2011. 36/2009) 10% 1.1-31.1.). 64/2004 .2011. 15. Čl. zakon. nose lokalne vlasti 1. glasnik RS".dr.odluka USRS. 1.II KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA Mesečni izveštaj o ulaganju u dužničke hartije od vrednosti . 84/2004 . 107/2005 i 109/2005 .2010. Član 20.ispr. 3.1-31.2010.preduzetnici i lica koja su osnivači privrednih društava. Odluke o naknadi za korišćenje građevinskog zemljišta ("Sl. 40/2007.2011. Na osnovu rešenja Poreske uprave i rasta prosečne 35. 24/2001.12-31. 15.odluka USRS. br.1-31. 65/2006 .2011.OBRAZAC MOPPNO 1. 101/2005 . 85/2005 . br.izda. 25/2001. glasnik RS". rešenja Poreske 80/2002.2011. br. 44/2009 i uprave 18/2010) Čl.2011.2010. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl.1. 5/2009 i 107/2009).2011. 5% Zaključeni ugovori M E S E Naknada za korišćenje Č građevinskog zemljišta N I Izveštaj o izvršenim rashodima za plate u mesecu . 10. br. list grada Beograda".2011. Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl.2010. glasnik RS". Zakona o porezu na dohodak Na osnovu građana ("Sl. do 6.1. 19/2007. 63/2009 .2. glasnik RS".1. zakon.12-31. 85/2005. nerezidenti .12.OBRAZAC PL .

Sredstva obezbeđenja za Član 24.1.12. 24/2005.2011.2010. uplatom za buduće korišćenje usluga mobilne telefonije ("pripejd" korisnici). broj 51/2005) Član 110. 80/2002. broj 135/2004) fiskalnih kasa 20.2010.12-31. 2.12-31. 1.2010.1. glasnik RS". Refakcija plaćene akcize na ostale derivate nafte Isplaćena zarada ili obračunati doprinosi za obavezno socijalno osiguranje Član 4.2011.KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA II Davalac usluga mobilne telefonije.2011. njihovim maloprodajnim cenama i iznosu deponovanih sredstava Podnošenje zahteva Poreskoj upravi za 1. 43/2004 i 31/2009) korisnici). držanje i nošenje dobara ("Sl.12. st. Zakona o fiskalnim kasama proizvođače ("Sl.1.12.1.Centrala dostavi kumulativne podatke o broju fiskalizovanih 1. uprave ili br. 61/2005 i 54/2009) i član 51.1. stav 5. socijalno osiguranje iz i na 1. 10-11 15 . Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl.2011. Zakona o radu ("Sl. 26/2001. dana u mesecu.ispr. Zakona o fiskalnim kasama proizvođače ("Sl.2011.2010.2.1. glasnik ("postpejd" RS". glasnik RS".1-31. br. 18.12-31. Č 3) N zemljišta I Obaveza proizvođača fiskalnih kasa da Poreskoj upravi .12.12-31.12. 61/2005. 15. 28. tačka 3) Zakona o akcizama koji se koriste za industrijske svrhe ("Sl. stav 1. i 3. 15. br. fiskalnih kasa po tipu i modelu.2010.2011. naplaćen u prethodnom mesecu.2011. glasnik RS". do 15.1. br.1-31. 10% Porez na upotrebu mobilnog telefona plaća se: za vreme trajanja pretplatničkog odnosa za usluge mobilne Član 10. E isticanje firme i naknada za uređivanje građevinskog 1. glasnik RS". Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. glasnik RS". 62/2006 i 5/2009) 30. Pravilnika o bližim uslovima. refakciju plaćene akcize na ostale derivate nafte Krajnji rok za isplatu zarada za prethodni mesec. broj 135/2004) fiskalnih kasa Na osnovu Odluka o lokalnim i komunalnim taksama i rešenja Poreske Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl. na propisani uplatni račun javnih prihoda. Sredstva obezbeđenja za Član 24. godine u visini od 5% od maloprodajne cene svake M fiskalizovane fiskalne kase E S Komunalna taksa za 1.2. uplaćuje porez na upotrebu mobilnog telefona.12-31. stav 2. odnosno obračun i uplata doprinosa za obavezno 1.2011.12-31. Zakona o porezima na telefonije upotrebu.2011.2010.) odluke Obaveza proizvođača fiskalnih kasa da deponuje sredstva na rok od dve 1. 72/2009 i 81/2009 . 15. najnižu osnovicu ako poslodavac nema sredstva za isplatu zarada 15. načinu i postupku za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na ostale derivate nafte iz člana 9. 84/2004.2011.12.1. glasnik RS".

br. br.1. glasnik RS". 1). tač. 1.62 u promet do 222. 114/2005. 20. 12.1. 9.2011. Zakona o akcizama ("Sl. Usklađeni dinarski iznosi akciza iz člana 9. 80/2002. Odluke o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna Sve gotovinske lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost ("Sl. do 14. 31. godine ("Sl. 16. 5/2009 i 31/2009). 57/2004. glasnik RS". 73/2001. 15.dr. Usklađeni dinarski iznosi akciza na cigarete iz člana 40a stav 1. tog zakona primenjivaće se na pravna lica koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od tri godine. godini. 3/2010). za velike poreske obveznike je dan isplate. stav 2. godine primenjivaće se na pravna lica koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od dve godine.2011. 150-154. glasnik RS".2011. broj 36/2009 i 88/2010) ugostiteljskom objektu S V A K O D N E V N I 1) 2) Obaveštenje Poreske uprave o pravnim i fizičkim licima koja obavljaju delatnost o isplatama gotovog novca preko 1. decembra 2010.12. glasnik boravka u RS". decembra 2011. godine. u skladu sa odredbama člana 91. Zakona o akcizama stopom rasta cena na malo u periodu jun-decembar 2009.1-15.300. isplate glasnik RS". tač.2011. 55/2004. 15. 16.2011. godine) do 31. br. 5.1. godine ("Sl. godine. 3) i 4) Zakona o akcizama stopom rasta cena na malo u periodu jun-decembar 2009. 12/2008 i 11/2010) Usklađeni iznosi akciza primenjuju se od 23.12. i 108. Zakona o turizmu ("Sl. stav 1. 101/2005 . 72/2003.2011.2.1. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. 103. br. br. člana 40a stav 1. * Od dana početka primene Zakona o stečaju (23. i 12a Zakona o akcizama stopom rasta cena na malo u 2009. 22/2001.00 dinara (banke iz člana 2.12-31 . Rok za podnošenje zbirnih poreskih prijava za porez po odbitku . odredbe čl.000. 16 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.1. 61/2007. kao i u druge dane kada organ pred kojim treba preduzeti radnje ne radi. 33/97 i 31/01). 3/2010) P E T N A Akciza1) E S T O D N E V N I Boravišna taksa 16. odnosno člana 9.1-15. pod a) Zakona o platnom prometu) 1. Svakodnevno Tačka 3. 135/2004. list SRJ”. januar 2010.1-31.2011.2011.1. 2) i 4). a od 1 januara 2010 godine do 31. zakon. 30% ili Stavljanje od 14. 45/2007. 10-11 .2010. 43/2003.1-31.1. 43/2004.II KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA Čl. Boravišna taksa za svaki dan Čl.2011.2010.obrasci PP OD i PP OPJ. Napomena: Rokovi se u slučaju da padaju u nedelju ili u dane državnih praznika. tačka 2) i člana 40g stav 1.1.2010. tačka 3) i čl. stav 1. pomeraju na prvi naredni radni dan. 4) Izveštaj se sačinjava u SAD dolarima prema zvaničnom srednjem kursu SAD dolara poslednjeg dana izveštajnog perioda. tačka 10. kao i na zarade.1.do 15. a najkasnije dva dana od dana isplate. 46/2005.12-31 .20 ili uvoz din. 1. 3) Pravna lica i preduzetnici plaćaju za prethodni mesec .

Radi se o poreskom oslobođenju iz člana 24. stav 1. neposredno data korisniku za finansiranje određenog projekta u Republici Srbiji. 10-11 O neće plaćati troškovi poreza. a koje je. 54/2005. glasnik RS".POREZ NA DODATU VREDNOST III IZMENE PROPISA O PDV KOJE SU DONETE U DECEMBRU 2010.dalje: Zakon) kojim je propisano da se PDV ne plaća na promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora. odnosno Republikom. obveznik može da ostvari ako promet dobara i usluga neposredno vrši: 1) licu sa kojim je zaključen ugovor o donaciji. 99/2010 vaj pravilnik donet je pre svega sa ciljem da se na drugačiji način uredi postupak ostvarivanja poreskog oslobođenja kod prometa dobara i usluga čija se nabavka finansira sredstvima donacije. br. stav 1. odnosno stranom licu angažovanom na realizaciji projekta.dalje: Pravilnik) poresko oslobođenje iz člana 24. odnosno Republikom Srbijom. 3) i 4) Pravilnika. tač. 2) licu koje je angažovano za sprovođenje određenog projekta na teritoriji Republike Srbije od strane implementarnog partnera (dalje: podimplementarni partner). tačka 16a) Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. 3) korisniku novčanih sredstava koja su predmet ugovora o donaciji. 124/2004. 582/2006. 140/2004. glasnik RS”. br. ako je ta dobra ili usluge neposredno platio davalac donacije. odnosno korisnika dobara i usluga iz tačke 3) ovog stava (dalje: korisnik donacije). kao i korisniku dobara ili usluga koji su predmet ugovora o donaciji. odredbama člana 21v Pravilnika je propisano da potvrdu o poreskom oslobođenju za donacije u ovim slučajevima popunjava. 61/2005 i 61/2007 . pod uslovom da je tim ugovorima predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza („Sl.ispr. 84/2004. ako su ta sredstva. od strane korisnika novčanih sredstava. glasnik RS”. dobijenim na osnovu ugovora o donaciji koji je zaključen sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora. 27/2005. potpisuje. za promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora ili sa Republikom Srbijom. • Odredbama člana 21v Pravilnika. odnosno licu koje je angažovano za sprovođenje određenog projekta na teritoriji Republike Srbije od strane lica sa kojim je zaključen ugovor o donaciji (dalje: implementarni partner). overava i izdaje ovlašćeno lice nadležnog organa. 4) stranom licu koje u Republici Srbiji nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu (dalje: strano lice). 68/2005. Između ostalog. Zbog organizacionih promena u organu uprave (Ministarstvo 17 . Prema odredbama člana 21a stav 1. od strane davaoca donacije ili implementarnog partnera. tačka 16a) Zakona. propisani su način i postupak ostvarivanja poreskih oslobođenja iz člana 21a stav 1. kada se taj promet vrši neposredno korisniku donacije. angažovano na realizaciji projekta koji je predmet donacije. 112/2006 i 63/2007 . br. GODINE KOMENTAR PRAVILNIKA O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O NAČINU I POSTUPKU OSTVARIVANJA PORESKIH OSLOBOĐENJA KOD PDV SA PRAVOM I BEZ PRAVA NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA "Sl. 86/2004 .. a tim ugovorom je predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati troškovi poreza.

kao i implementarni partneri. pored računa i prevoznog dokumenta. sadržina potvrde i obaveza Poreske uprave da. odnosno stranog lica. • Odredbama člana 1. nakon stupanja na snagu Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika.„Troškovi koji se uračunavaju u poresku osnovicu. u roku od 15 dana od dana nastanka promene. iz člana 24. i člana 7. tačka 5). nakon izvršenih potrebnih provera. osnovna izmena se sastoji u tome da kao dokaz za ostvarivanje poreskog oslobođenja. 2. 1. da pre izdavanja prve potvrde o poreskom oslobođenju za donacije dostavi Poreskoj upravi . tačka 1) Zakona. odnosno korisnici donacije imaju obavezu da dostave Poreskoj upravi određenu dokumentaciju. Odredbom člana 2. To znači da će se na osnovu deklaracije o stavljanju robe u slobodan promet moći utvrditi da li je vrednost prevoznih i ostalih usluga koje su povezane sa uvozom dobara uračunata u osnovicu za obračun PDV kod uvoza dobara i u slučaju kada nije uračunata u carinsku vrednost (u Rubrici 44. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika menjaju se odredbe člana 2. potpisuje. bilo je neophodno u članu 21a Pravilnika izmeniti st. stav 2. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika) i precizirati da republički organ čiji je funkcioner zaključio ugovor o donaciji u ime Republike Srbije. izdata u skladu sa carinskim propisima. podatke o licima ovlašćenim za izdavanje potvrda o poreskom oslobođenju za donacije sa deponovanim potpisima tih lica. Pravilnika kojima je propisano koje dokaze treba da poseduje obveznik da bi ostvario poresko oslobođenje za prevozne i ostale usluge koje su povezane sa uvozom dobara. 10-11 18 .Centrali na overu. kao i članu 21z stav 2. kojim se smatrao račun ili drugi dokument koji služi kao račun izdat u skladu sa Zakonom. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika. tač. Jedinstvene carinske isprave. služi overena kopija deklaracije o stavljanju robe u slobodan promet u kojoj je navedena vrednost sporednih troškova. potrebno je osim računa i prevoznog dokumenta za izvršene usluge prevoza posedovati i overenu kopiju deklaracije o stavljanju robe u slobodan promet u kojoj je navedena vrednost sporednih troškova. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika. u tri primerka i dostavlja Poreskoj upravi . (član 2. pod šifrom V81 . dopunjuje i odredba člana 21g Pravilnika kojom je propisana obaveza Poreske uprave da vodi evidencije. i 4. i 2. Kao što vidimo. člana 6. Pravilnika i propisano da kao dokazi za ostvarivanje predmetnog poreskog oslobođenja služe: 1) overena kopija deklaracije o stavljanju robe u slobodan promet u kojoj je navedena vrednost sporednih troškova. 2) račun ili drugi dokument koji služi kao račun. kao i za sprovođenje nekih drugih radnji u postupku ostvarivanja navedenih poreskih oslobođenja. kao i obaveštenje o promenama lica kojima je dato ovo ovlašćenje. zatim obaveza korisnika donacije. tačka 6) i stav 4. Pored toga. • Odredbama člana 3. tačka 6) Pravilnika reči: „datum i iznos uplaćenih avansnih sredstava” zamenjuju rečima: „iznos novčanih sredstava koja će biti avansno uplaćena”. Pravilnika je propisano da kao dokaz da je vrednost ovih usluga sadržana u osnovici za obračun PDV kod uvoza dobara služi dokument o vrsti usluge i iznosu sporednih troškova. stav 1. koje je kao takvo prethodno prijavljeno Centrali Poreske uprave Članom 4.Centrali otisak pečata. 3) i 4) Pravilnika. a pre svega radi usklađivanja sa pomenutim organizacionim promenama i napred navedenim izmenama postupka. odredbom člana 5. odnosno stranog lica. već ovlašćeno lice korisnika donacije. propisano je da se u članu 21b stav 3. a koja je izdata u skladu sa carinskim propisima. overava i izdaje ovlašćeno lice korisnika donacije. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza (dalje: Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika) menja se član 21v Pravilnika i drugačije se uređuju način i postupak ostvarivanja poreskih oslobođenja iz člana 21a stav 1. izdata u skladu sa carinskim propisima. članu 21đ stav 2. Propisuje se da potvrdu o poreskom oslobođenju popunjava.Razlog za ove izmene je taj što navedene odredbe Pravilnika nisu dovoljno prePoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. U praktičnoj primeni ove odredbe javile su se određene poteškoće jer u mnogim slučajevima ovi dokumenti nisu bili dovoljan dokaz da bi se sa sigurnošću moglo utvrditi da je vrednost neke usluge koja je povezana sa uvozom dobara uračunata u osnovicu za obračun PDV kod uvoza dobara. Kao dokaz za ostvarivanje poreskog oslobođenja za prevozne i ostale usluge koje su povezane sa uvozom (odnosno kao dokaz da je vrednost ovih usluga uračunata u osnovicu za obračun PDV pri uvozu dobara). a za usluge prevoza prevozni dokument za te usluge. 3) prevozni dokument za izvršene usluge prevoza. odnosno Poreske uprave). st. tačka 5) i stav 3. nakon stupanja na snagu Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika neće izdavati ovlašćeno lice nadležnog organa (Ministarstva finansija.III POREZ NA DODATU VREDNOST finansija) koji je bio nadležan za izdavanje potvrda o poreskom oslobođenju. a ne uračunavaju se u carinsku vrednost”). 3. tačka 5). izdat u skladu sa Zakonom. bilo je neophodno na drugačiji način urediti taj postupak. Iz tog razloga se pristupilo izmeni člana 2. overi sva tri primerka potvrde o poreskom oslobođenju. Potvrdu o poreskom oslobođenju za donacije. U tom smislu se.

u delu 2.. pojavilo se nekoliko pitanja. tač. • Odredbom člana 11. odnosno zahtev za izdavanje potvrde o poreskom oslobođenju. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika precizirana je odredba člana 24. ne dostavljaju ponovo. odnosno koji prima avans za budući promet dobara i usluga.” 19 . 1.000 dinara. • UTVRĐIVANJE UKUPNOG PROMETA DOBARA I USLUGA U SMISLU ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST akonom o porezu na dodatu vrednost („Sl. pri čemu u ovom slučaju. tač. a ne i iznos tih sredstava koja su uplaćena (jer u momentu izdavanja potvrde. 61/2005 i 61/2007 . • Od kojeg momenta obveznik ima obavezu da obračunava i plaća PDV i ispunjava druge obaveze utvrđene Zakonom. najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave. ugovori i druga dokumentacija dostavljaju Poreskoj upravi na srpskom jeziku.000 dinara. . podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu. u cilju sprovođenja postupaka za ostvarivanje poreskih oslobođenja iz člana 24. 86/2004 . između ostalog odnosi i na usluge ishrane dece u predškolskim ustanovama.9. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika je propisano da se ugovori o donaciji i druga dokumentacija koji su Poreskoj upravi dostavljeni u skladu sa Pravilnikom. odnosno 4. Povodom tumačenja ove odredbe u neposrednoj primeni Zakona. 10-11 Z Po ovom pitanju Ministarstvo finansija zauzelo je stav. može da sadrži samo iznos novčanih sredstava koja će biti avansno uplaćena. izdaje račune.16v) Zakona. 21a Pravilnika). koja je neophodni uslov za ostvarivanje poreskog oslobođenja prilikom vršenja prometa licu sa kojim je zaključen ugovor o donaciji ili licu koje je angažovano za sprovođenje određenog projekta na teritoriji Republike Srbije (u smislu čl.. glasnik RS”. S obzirom na to. počev od dana koji sledi danu u kojem je ostvario ukupan promet veći od 4. stav 2.2.. Zakona propisano je da obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4. 2011. odnosno podnošenja zahteva za njeno izdavanje avansna sredstva još uvek nisu uplaćena).000. 16a) . imajući u vidu da se potvrda za poresko oslobođenje izdaje pre nastanka poreske obaveze (odnosno da obveznik PDV koji vrši promet dobara i usluga. 413-00-1605/2008-04 od 1.dalje: Zakon) određuje se iznos ukupnog prometa dobara i usluga kao relevantna činjenica za nastanak određenih prava i obaveza obveznika. • Odredbom člana 9.000 dinara. 12) i 13) Zakona. pod rednim brojem 2. ispunjava sve obaveze propisane Zakonom . mora posedovati potvrdu o poreskom oslobođenju u momentu nastanka poreske obaveze. 84/2004.2008.POREZ NA DODATU VREDNOST III cizne. obveznik PDV u evidencionoj prijavi. kao sporno. glasniku Republike Srbije”. • Odredbom člana 8. a da poreska obaveza nastaje danom izvršenja prometa ili danom naplate avansnih sredstava.000 dinara dužan da. Pravilnika. • Odredbom člana 10. stav 1. Obrasca EPPDV. vodi evidenciju. kao i da ostvaruje Zakonom zagarantovana prava? Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. br.datum početka obavljanja delatnosti koja podleže PDV. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika predviđa se da ovaj pravilnik stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Sl..000. Odredbom člana 38. dužan je da..000. stav 1.ispr. između ostalih i u Mišljenju br. godine.000. potvrda o poreskom oslobođenju. tako da se poresko oslobođenje iz člana 25.obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika dodaje se novi član 21l kojim se propisuje obaveza da se. da bi ostvario poresko oslobođenje). podnosi poreske prijave i drugo. obračunava i plaća PDV. godine: „.da podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu do isteka roka za predaju periodične poreske prijave (10 dana po isteku tekućeg poreskog perioda). treba da navede dan koji sledi danu u kojem je ostvario ukupan promet veći od 4.

III

POREZ NA DODATU VREDNOST

• Do kojeg roka je obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4.000.000 dinara a manji od 20.000.000 dinara, dužan da podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu, s obzirom da su se pojavila različita tumačenja za koji poreski period ovaj obveznik obračunava i plaća PDV (mesečno ili tromesečno) pa samim tim i različita tumačenja u pogledu prvog roka za predaju periodične poreske prijave? Ministarstvo finansija je u Mišljenju br. 413-001713/2008-04 od 10.10.2008. godine, zauzelo stav da je za ove obveznike poreski period kalendarsko tromesečje. Saglasno odredbi člana 33. stav 3. Zakona, mali obveznik, koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 2.000.000 dinara, može se opredeliti za obavezu plaćanja PDV na početku kalendarske godine podnošenjem prijave za PDV (dalje: evidenciona prijava) nadležnom poreskom organu najkasnije do 15. januara tekuće godine. Odredbom člana 34. stav 5. Zakona propisano je, da poljoprivrednik može da se na početku kalendarske godine opredeli za obavezu plaćanja PDV, podnošenjem evidencione prijave nadležnom poreskom organu najkasnije do 15. januara tekuće godine, pod uslovom da je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno poljoprivrednih usluga u iznosu većem od 2.000.000 dinara. Iz navedenih zakonskih odredaba se zaključuje da pravo malog obveznika, odnosno poljoprivrednika, da se na početku kalendarske godine opredeli za obavezu obračunavanja i plaćanja PDV, zavisi od iznosa ukupnog prometa dobara i usluga (ostvarenog ili procenjenog). Takođe, a u skladu sa odredbom člana 38. stav 2. Zakona, evidencionu prijavu podnosi i obveznik koji pri otpočinjanju obavljanja delatnosti proceni da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 4.000.000 dinara. Obaveza, odnosno pravo obveznika (lica iz člana 8. i člana 9. stav 2. Zakona) da podnese evidencionu prijavu zavisi od iznosa ukupnog prometa dobara i usluga koji je ostvario u prethodnih 12 meseci (odnosno koji procenjuje da će ostvariti u narednih 12 meseci). Vrednost ukupnog prometa dobara i usluga za mogućnost opredeljenja za obavezu plaćanja PDV, odnosno za obavezno evidentiranje za PDV, iz čl. 33, 34. i 38. Zakona, utvrđivala se u iznosu od 1.000.000 dinara, odnosno 2.000.000 dinara, zaključno sa 31.12.2007. godine, dok se od 1.1.2008. godine, prema odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost

(„Sl. glasnik RS”, br. 61/2007), vrednost ukupnog prometa utvrđuje u iznosu: • od 2.000.000 dinara za mogućnost opredeljenja za obavezu plaćanja PDV, • odnosno 4.000.000 dinara za obavezno evidentiranje za PDV. Po službenoj dužnosti, a po sprovedenom postupku, nadležni poreski organ izvršiće brisanje obveznika iz evidencije za PDV, ako je ostvario ukupan promet u prethodnoj kalendarskoj godini manji od 2.000.000 dinara (član 39. stav 2. Zakona). Obaveza nadležnog organa da izvrši brisanje obveznika PDV iz evidencije za PDV, zavisi od iznosa ukupnog prometa dobara i usluga koji je je taj obveznik ostvario u prethodnoj kalendarskoj godini.

Pojam ukupnog prometa dobara i usluga
Jedina zakonska odredba koja bliže određuje ukupan promet dobara i usluga je odredba člana 33. stav 1. Zakona, kojom je propisano da lice čiji ukupan promet dobara i usluga, osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti (dalje: ukupan promet) u prethodnih 12 meseci nije veći od 4.000.000 dinara, odnosno ako pri otpočinjanju obavljanja delatnosti proceni da u narednih 12 meseci neće ostvariti ukupan promet veći od 4.000.000 dinara (dalje: mali obveznik), ne obračunava PDV za izvršen promet dobara i usluga. Ovom zakonskom odredbom je propisano da se u ukupan promet dobara i usluga ne uračunava promet opreme i objekata za vršenje delatnosti. U skladu sa odredbama člana 2. Pravilnika o utvrđivanju opreme i objekata za vršenje delatnosti i o načinu sprovođenja ispravke odbitka prethodnog poreza za opremu i objekte za vršenje delatnosti („Sl. glasnik RS”, br. 67/2005), oprema za vršenje delatnosti jeste dobro pojedinačne vrednosti najmanje 500.000 dinara, bez PDV, koje ima karakter opreme, čiji je vek upotrebe duži od jedne godine, a koje se koristi ili će se koristiti za vršenje delatnosti, a objekti za vršenje delatnosti jesu objekti iz zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja, kao i ekonomski deljive celine u okviru tih objekata, a koji se koriste ili će se koristiti za vršenje delatnosti. Opremom za vršenje delatnosti smatra se dobro: • koje ima pojedinačnu vrednosti najmanje 500.000 dinara, bez PDV; • koje ima karakter opreme; • čiji je vek upotrebe duži od jedne godine; • koje se koristi ili će se koristiti za vršenje delatnosti. Objekti za vršenje delatnosti su objekti u smislu zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja kao i ekonomski deljive celine u okviru tih objekata, bez obzira
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

20

POREZ NA DODATU VREDNOST

III

na njihovu vrednost, ako se koriste ili će se koristiti za vršenje delatnosti. Svi navedeni uslovi moraju biti ispunjeni da bi se dobro smatralo opremom za obavljanje delatnosti, odnosno da bi se objekat smatrao objektom za obavljanje delatnosti. Naknada za promet ovih dobara (opreme i objekata za vršenje delatnosti) ne uračunava se u ukupan promet dobara i usluga bez obzira što je promet tih dobara oporeziv PDV. Međutim, ova odredba Zakona nije dovoljna za precizno definisanje ukupnog prometa dobara i usluga, te se u neposrednoj primeni Zakona pojavilo niz spornih pitanja o tome šta se sve uračunava u iznos ukupnog prometa dobara i usluga.

Iznosi koji se uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga
U ukupan promet dobara i usluga uračunava se naknada za promet dobara i usluga koji se smatra predmetom oporezivanja PDV. Ovo pravilo ima izuzetaka, jer, kao što je navedeno, naknada za promet opreme i objekata za vršenje delatnosti se ne uračunava u ukupan promet, i u slučaju kada je ovaj promet predmet oporezivanja PDV. Takođe, u ukupan promet se uračunavaju i neki iznosi koji ne predstavljaju naknadu za promet dobara i usluga, kao što je npr. osnovica za obračun PDV kod prometa dobara i usluga bez naknade koji je predmet oporezivanja PDV.

Naknada za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV
Odredbom člana 3. Zakona propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku. Iako je odredbama čl. 4. i 5. Zakona propisano šta se smatra prometom dobara i usluga, a čl. 11. i 12. Zakona šta se smatra mestom prometa dobara i usluga, u neposrednoj primeni Zakona, u mnogim pojedinačnim slučajevima postavilo se pitanje da li neki novčani iznos predstavlja naknadu za promet dobara ili usluga koji je oporeziv PDV, da li se taj iznos iskazuje u poreskoj prijavi poreza na dodatu vrednost (Obrazac PPPDV), kao i da li se taj iznos uračunava u ukupan promet dobara i usluga. Takođe treba imati u vidu da se naknada za promet dobara i usluga ne izražava uvek u novčanom iznosu već u obliku prometa dobara i usluga, u kojem slučaju se osnovica za obračun PDV utvrđuje u skladu sa odredbom člana 17. stav 4. zakona, i taj iznos se iskazuje u poreskoj prijavi i uračunava u ukupan promet. Naknada za isporuku dobara na lizing uračunava se u ukupan promet dobara i usluga, s obzirom da se predaja dobra (predmeta lizinga) primaocu lizinga
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

(kod ugovora o lizingu kojim je predviđen otkup predmeta lizinga) smatra prometom dobara u smislu člana 4. stav 3. tačka 2) Zakona, odnosno prometom usluga u smislu člana 5. Zakona (kod ugovora o lizingu kojim nije predviđen otkup predmeta lizinga) koji je oporeziv PDV. Primljena sredstva (novčana ili neka druga) po osnovu ugovora o sponzorstvu smatraju se naknadom za promet usluge koja je oporeziva PDV i uračunavaju se u ukupan promet dobara i usluga. Sponzorstvom se smatra i svaki vid reklamiranja davaoca sredstava i ako se to formalno ne vrši na osnovu ugovora o sponzorstvu već na primer na osnovu ugovora o donaciji ili ugovora o finansiranju projekta i sl. Subvencije koje u suštini predstavljaju naknadu za promet dobara i usluga uračunavaju se u ukupan promet (npr. novčana sredstva koja primaju javna preduzeća iz budžeta jedinice lokalne samouprave, a koja u suštini predstavljaju naknadu za promet komunalnih usluga koje to javno preduzeće vrši u javnom interesu, uračunavaju se u ukupan promet). Međutim, subvencije koje po svojoj prirodi ne predstavljaju naknadu za promet dobara i usluga, kao što je na primer subvencija koja se daje javnom preduzeću da bi se obezbedilo njegovo normalno funkcionisanje i isplata zarada zaposlenima, ne uračunava se u ukupan promet dobara i usluga. Kamata koju prodavac obračunava i naplaćuje od kupca kod prodaje dobara na rate uračunava se u osnovicu za obračun PDV za promet predmetnog dobra, odnosno i u ukupan promet dobara i usluga prodavca. Međutim, neke druge vrste kamata, koje po svojoj prirodi ne predstavljaju naknadu ili deo naknade za promet dobara i usluga (npr. zatezna kamata) ne uračunavaju se u ukupan promet obveznika.
„...osnovicu za obračun PDV čini ukupna naknada koju isporučilac dobara prima ili treba da primi, a u koju se uračunava i iznos ugovorene kamate koju isporučilac dobara zaračunava primaocu bez PDV, s obzirom na to da ova vrsta kamte predstavlja deo naknade za promet dobara.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-001859/2007-04 od 16.1.2008. godine).

Naknada koju obveznik naplaćuje kao razliku u ceni po osnovu klizne skale uračunava se u osnovicu za obračun PDV i u ukupan promet dobara obveznika.
„...naknada koja se naplaćuje kao razlika u ceni po osnovu klizne skale uključuje se u poresku osnovicu za obračun PDV za pružene komunalne usluge održavanja puteva.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-00409/2005-04 od 4.8.2005. godine).

21

III

POREZ NA DODATU VREDNOST

Posredničke provizije (naknade za promet usluga posredovanja) kod prometa usluga posredovanja koje su predmet oporezivanja PDV, uračunavaju se u ukupan promet. Provizija (naknada) koju menjačnica ostvari pri otkupu i prodaji efektivnog stranog novca i čekova građana, naknada koju ostvari od Narodne banke Srbije po osnovu prodaje otkupljene efektive i čekova građana, kao i naknada koju ostvari za promet drugih usluga koje su predmet oporezivanja PDV (bez obzira da li su oslobođene PDV), uračunava se u ukupan promet menjačnice. Međutim, u ukupan promet menjačnice ne uračunava se prihod koji menjačnica ostvari po osnovu kursnih razlika, pošto se ovaj prihod ne smatra naknadom za promet dobara i usluga. Iznosi koje obveznik naplaćuje u svoje ime, a za tuđ račun uračunavaju se u ukupan promet, iako obveznik prenosi te iznose licu u čiji račun ih je naplatio.

- dalje: Uredba), na ovaj promet se ne obračunava i ne plaća PDV, ali to ne znači da se ovaj promet ne smatra predmetom oporezivanja PDV, jer se prema odredbama člana 11. Zakona smatra da je ovaj promet izvršen na teritoriji Republike Srbije. Pre bi se moglo reći da se radi o oslobođenju sa pravom na odbitak prethodnog poreza. Radi se o posebnom režimu primene Zakona, a prema odredbi člana 61. kojom je propisano da će Vlada Republike Srbije urediti izvršavanje ovog zakona na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244.

Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV bez prava na odbitak prethodnog prometa
Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV bez prava na odbitak prethodnog prometa uračunava se u ukupan promet dobara i usluga. Ova naknada iskazuje se na polju 002 Obrasca PPPDV. Međutim, naknada za promet objekata iz člana 25. stav 2. tačka 3) - promet objekata koji se ne smatra prvim prenosom prava raspolaganja, ne iskazuje se u poreskoj prijavi i ne uračunava se u ukupan promet dobara i usluga. Na promet ovih objekata plaća se porez na prenos apsolutnih prava. Po ovom pitanju je Ministarstvo finansija dalo Mišljenje br. 413-00-1805/2007-04 od 18.12.2007. godine: „...stanovi koji su izgrađeni pre 1.1.2005. godine, nisu predmet oporezivanja PDV, pa se podaci o prometu ovih stanova ne iskazuju u Obrascu PPPDV...” Naknada za promet svih drugih dobara i usluga iz člana 25. Zakona, kao što je naknada za promet usluga osiguranja i reosiguranja, naknada za promet zemljišta (iako se za ovaj promet plaća porez na prenos apsolutnih prava), promet usluga davanja u zakup stanova i dr., uračunava se u ukupan promet dobara i usluga. Kamate na novčane pozajmice i kredite iskazuju se na polju 002 Obrasca PPPDV i uračunavaju se u ukupan promet dobara i usluga.
„...kada obveznik PDV za promet usluge davanja novčane pozajmice na osnovu zaključenog ugovora o zajmu ostvaruje naknadu (kamatu), podatak o iznosu naknade (kamate) iskazuje se u delu I Obrasca PPPDV, pod rednim brojem 2 u polju 002.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-001208/2006-04 od 24.10.2006. godine).

Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza
Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza uračunava se u ukupan promet dobara i usluga obveznika. Ova naknada iskazuje se na polju 001 Obrasca PPPDV. Moraju biti ispunjeni svi uslovi iz člana 24. Zakona i Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS”, br. 124/2004, 140/2004, 27/2005, 54/2005, 68/2005, 58/2006, 112/2006 i 63/2007), da bi ovaj promet bio oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza. Ako svi propisani uslovi za ostvarivanje poreskog oslobođenja nisu ispunjeni, promet ovih dobara i usluga je oporeziv PDV, a naknada za taj promet se iskazuje na polju 003 ili 004 Obrasca PPPDV. Međutim, ovo ne utiče na uključivanje naknade za ovaj promet u ukupan promet obveznika - i u jednom i u drugom slučaju iznos naknade se uključuje u ukupan promet i to u poreskom periodu kada je promet izvršen, bez obzira da li je obveznik u tom poreskom periodu ostvario pravo na poresko oslobođenje, odnosno pribavio sve potrebne dokaze (ako nije pribavio sve potrebne dokaze promet je oporeziv i po tom osnovu se uključuje u ukupan promet). U ukupan promet dobara i usluga uključuje se i naknada za promet dobara koja se otpremaju na teritoriju AP Kosovo i Metohija. Naime, ako su ispunjeni svi uslovi propisani Uredbom o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244 („Sl. glasnik RS”, br. 15/2005

Budžetski korisnici (kao što su škole, bolnice, socijalne ustanove i sl.), iznos novčanih sredstava koja dobijaju iz budžeta za obavljanje delatnosti (obrazovanja, zdravstvene ili socijalne zaštite i dr.) iskazuju u polju 002 Obrasca PPPDV i ovaj iznos se uračunava u ukupan promet dobara i usluga ovih obPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

22

br. 10-11 Iznosi koje naplaćuje obveznik koji se bavi prometom usluga prodaje elektronskih dopuna za mobilne telefone krajnjim korisnicima. godine). a samim tim ni u iznos ukupnog prometa na osnovu kojeg advokat može da se opredeli za plaćanje PDV. i 2. ne uračunava se u osnovicu za obračun PDV za izvršeni promet dobara i usluga. Boravišna taksa koju ugostitelj naplaćuje od gostiju u ime i za račun jedinice lokalne samouprave. Dakle. u skladu sa odredbom člana 17. škole. i člana 5... br.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. socijalnog staranja i dr. super rabat. kao i iskazani rashod iznad količine koji se utvrđuje aktom Vlade. godine). a da bi izvršio ispravku PDV prvo mora da izvrši ispravku osnovice. stav 3. rabat. izvrši ispravku PDV koji duguje po tom osnovu. 413-00339/2005-04 od 9. Naknadni popusti u ceni. dovode do izmene naknade za promet dobara i usluga. Zakona. godine ili br. obveznik je dužan da.. Ako obveznik vrši promet ovih usluga u svoje ime a za račun operatera. 1.6. godine). smatraju se predmetom oporezivanja PDV. 413-00-962/2006-04 od 4. Ako se iz bilo kojeg razloga izmeni osnovica za obračun dobara. ispravi u skladu sa izmenom.) ostvaruju naknadu iz budžeta Republike Srbije. Samom izmenom naknade. a koji advokat naplati u ime i za račun stranke i prenese stranci u čije ime i za čiji račun je izvršio naplatu. da ako se izmeni osnovica za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV. u skladu sa odredbama člana 21. u ukupan promet uračunavaju iznos budžetskih sredstava koji im je po osnovu obavljanja prometa dobara i usluga prenet iz budžeta Republike Srbije. obveznik koji je isporučio dobra ili usluge dužan je da iznos PDV. 413-001318/2009-04 od 12. ne uračunavaju se u ukupan promet tog obveznika (već u ukupan promet operatera). Zakona.2006. Treba napomenuti da se iznos budžetski sredstava. ne uračunava se u ukupan promet obveznika. Zakona. stav 4. u ime i za račun operatera mobilne telefonije. ne uračunavaju se u ukupan promet špeditera. a koje mu komitent naknadno refundira. 413-00-02526/2005-04 od 20. kasa skonto i sl. celokupan iznos se uračunava u ukupan promet tog obveznika. ne uračunavaju se u osnovicu za obračun PDV. Promet dobara bez naknade.korisnici budžetskih sredstava (npr. s obzirom na to da se ova budžetska sredstva smatraju naknadom za izvršeni promet. Osnovica za promet dobara i usluga bez naknade Isporuka dobara i usluga bez naknade.10.2009. zaposlenih i drugih lica.). „. iznosi koje špediter plaća u ime i za račun komitenta. s obzirom da se ovi novčani iznosi smatraju naknadom za promet usluga koji vrše. Zakona propisano je. zaposlenih i drugih lica i iskazani rashod iznad količine koja se utvrđuje aktom Vlade. odnosno izmene osnovice za obračun PDV i do izmene ukupnog prometa. ovaj promet nije predmet oporezivanja PDV. utiču na ukupan promet kao korektivna stavka. Ispravka osnovice za obračun PDV (izmena naknade za promet dobara i usluga) Odredbom člana 21. kao i uzimanje i upotreba dobara koja su deo poslovne imovine obveznika i pružanje usluga bez naknade za lične potrebe osnivača. smatra naknadom za promet usluga i uračunava u ukupan promet bez obzira da li se sredstva prenose iz budžeta Republike Srbije ili budžeta jedinica lokalne samouprave ili autonomne pokrajine (u navedenom mišljenju reč je samo o sredstvima iz budžeta Republike Srbije). U ukupan promet ovog obveznika uračunava se samo iznos naknade koji naplaćuje za promet usluge prodaje elektronskih dopuna.2.iznos novčanih sredstava koji je dosuđen stranci.9. „. s obzirom da ne predstavljaju 23 . odnosno osnovice za obračun PDV dolazi i do izmene ukupnog prometa dobara i usluga tog obveznika. br. st. stav 1. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. tačka 2) Zakona. bolnice.. utoliko koliko utiču na izmenu osnovice za obračun PDV (Mišljenje Ministarstva finansija. U svim navedenim slučajevima osnovica za obračun PDV se utvrđuje u skladu sa odredbama člana 18.2005. uzimanje i upotreba dobara koja su deo poslovne imovine obveznika za lične potrebe osnivača.POREZ NA DODATU VREDNOST III veznika. koji duguje po tom osnovu. stav 4. U suprotnom. Kod prometa špediterskih usluga. ovi iznosi se uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga obveznika. u navedenim slučajevima.2005. ne iskazuje u Obrascu PPPDV. Ovi iznosi se ne uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga obveznika. koji za promet dobara i usluga (npr. Iako se iznos osnovice za obračun PDV za promet dobara i usluga bez naknade i za svaki drugi promet iz člana 4. Iznosi koji se ne uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga Iznosi koje obveznik naplaćuje u ime i za račun drugog.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. obrazovanja. socijalne ustanove i dr. usluge lečenja. odnosno na osnovu kojeg nastaje obaveza podnošenja evidencione prijave nadležnom poreskom organu. smatraju predmetom oporezivanja pod uslovom da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove mogao odbiti u potpunosti ili srazmerno.

kao i kod otpremanja dobara na teritoriju APKM. u praksi se često ugovorom o „donaciji” ugovori i neka protivčinidba primaoca sredstava. ovaj promet nije predmet oporezivanja PDV a naknada za ovaj promet ne iskazuje se u poreskoj prijavi. Zakona.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. u ukupan promet dobara i usluga za određivanje poreskog perioda obveznika PDV. br.u poslovne svrhe ne smatra se predmetom oporezivanja PDV (Mišljenje Ministarstva finansija. o posebnom režimu primene Zakona. 11. odnosno kod uništavanja ovih dobara) obračunava se i plaća PDV.2005. br. članarine koje u suštini predstavljaju naknadu za promet usluga članovima.2005. Međutim. ne smatraju se predmetom oporezivanja PDV. uračunava u ukupan promet dobara i usluga obveznika.2005. ne uračunavaju se primljena novčana sredstva u vidu donacije. kojom je propisano da će Vlada Republike Srbije urediti izvršavanje ovog zakona na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244. Manjak dobara nastao usled više sile ili na drugi propisan način. prilikom prodaje Sim i Scratch kartica od strane obveznika PDV sa teritorije Republike van APKM kupcima na teritoriju APKM. ne uračunava se u ukupan promet dobara i usluga. Da li članarina predstavlja naknadu za promet dobara i usluga treba utvrditi u svakom konkretnom slučaju (Objašnjenje Ministarstva finansija br. PDV se ne obračunava i ne plaća. Prema tome ovaj promet se ne smatra predmetom oporezivanja PDV. zakona. u skladu sa odredbama čl. 413-001744/2007-04 od 21.5.12. br. vrednost tih dobara i usluga ne uračunava se u ukupan promet obveznika. Radi se. godine). Naime. 413-002695/2005-04 od 22. godine).III POREZ NA DODATU VREDNOST naknadu za promet dobara i usluga. i 12. 10-11 24 . odnosno na osnovu kojeg postoji obaveza evidentiranja u sistem PDV u skladu sa članom 38. smatra da su izvršene na teritoriji AP Kosovo i Metohija ne uračunava se u ukupan promet obveznika. U ukupan promet špeditera uračunava se samo naknada koju naplaćuje od komitenta za promet špediterske usluge. Naknada za promet usluga za koje se.12. 413-00-350/2009-04 od 6. prodaja vrednosnih kartica i mobiklik paketa (Sim i Scratch kartica) .” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. da se sa aspekta Zakona. i u tom slučaju. Članarine koje članovi plaćaju (npr. u skladu sa odredbama člana 12.unapred plaćene usluge mobilne telefonije smatra prometom usluga za koje se mesto prometa utvrđuje prema mestu primaoca usluge. van teritorije Republike Srbije ne uračunava se u iznos ukupnog prometa dobara i usluga na osnovu kojeg lice može da se opredeli za obavezu plaćanja PDV u skladu sa članom 33. zakona.2005. uzimanje i upotreba dobara koja su deo poslovne imovine obveznika za lične potrebe osnivača. a obveznik PDV . primanje novčanih sredstava bez obaveze primaoca da izvrši neku protivčinidbu davaocu u vidu prometa dobara i usluga. „Primljena novčana sredstva bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši protivčinidbu davaocu (promet dobara i usluga). godine). Primera radi.2007. „Naknada za promet usluga čije je mesto prometa u skladu sa odredbama člana 12.pružalac usluga mobilne telefonije ima pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa Zakonom. Promet dobara bez naknade. rastur. ne smatra se predmetom oporezivanja PDV. za koje obveznik pdv obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove nije mogao odbiti u potpunosti ili srazmerno ne smatraju se predmetom oporezivanja PDV i njihova vrednost se ne uračunava u ukupan promet obveznika. Zakona. Naknada za promet dobara i usluga za koji se. 413-00-31/5-05-04 od 22. „Imajući u vidu. na rashodovana osnovna sredstva (na promet ovih dobara uz naknadu ili bez naknade. članarine koje naplaćuje biblioteka smatraju se naknadom za promet usluga izdavanja knjiga (Mišljenje Ministarstva finansija br. Prema tome.1. ukoliko je ta protivčinidba u obliku prometa dobara i usluga koji je predmet oporezivanja PDV. Međutim. s obzirom na to da se radi o naknadi za promet koji nije predmet oporezivanja PDV shodno odredbi člana 3.2009. smatra da je izvršen u inostranstvu. Uzimanje dobara i vršenje usluga za sopstvene potrebe obveznika . zaposlenih i drugih lica i iskazani rashod iznad količine koja se utvrđuje aktom vlade. uračunavaju se u ukupan promet. Međutim. godine). br. kvar i lom) do količine koja se utvrđuje aktom vlade. udruženja) a koje ne predstavljaju naknadu za promet dobara ili usluga ne uračunavaju u ukupan promet.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. a prema odredbi člana 61.4. Naime. Zakona.4. godine). Zakona. godine). Prema tome. te se osnovica za obračun PDV utvrđena u skladu sa Zakonom. 413-002920/2005-04 od 8. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 413-0001123/2005-04 od 11. taj iznos predstavlja naknadu za promet dobara i usluga i uračunava se u ukupan promet. Primljena novčana sredstva na ime donacije ne uračunavaju se u promet dobara i usluga. kao i rashod dobara (kalo. ne smatraju se predmetom oporezivanja PDV i ne uračunavaju se u ukupan promet obveznika.

a za koji se u skladu sa odredbama čl. u konkretnom slučaju depozita za eventualno načinjenu štetu po osnovu ugovora o održavanju manifestacija.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. ne uračunava se u ukupan promet tog obveznika. prihod koji se ostvari po tom osnovu ne dovodi do obaveze izmene poreske osnovice u smislu odredaba člana 21. kao poreski dužnik. odnosno da zakupoprimac plaća zakupninu u skladu sa ugovorom i pod uslovom da se sredstva depozita. br. ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV.11. 482-01-62/200704 od 27.. 413-001029/2006-04 od 17. 413-001352/2007-04 od 3.” ne predstavlja predmet oporezivanja prema navedenim zakonskim odredbama.. u stranoj valuti. Osnovica za obračun PDV kod prometa dobara i usluga za koji je ugovorena valutna klauzula. Bez obzira da li je garancija ugovorena kao obezbeđenje izvršenja ugovora (npr. odnosno pružalac usluga. Ako se kurs strane valute na dan ugovaranja razlikuje od kursa strane valute na dan plaćanja. razlika u ceni nastala obračunom valutne klauzule ne uključuje se u osnovicu za obračun PDV (ne predstavlja osnov za izmenu osnovice iz člana 21.2007. Zakona. pod uslovom da se iznos depozita ne uračunava u naknadu za promet dobara i usluga). obračunavanje vrednosti u dinarima vrši se primenom srednjeg kursa centralne banke koji važi na dan nastanka poreske obaveze.dinarima. 10-11 Iznos naknade koju obveznik pdv plaća za promet dobara i usluga koji mu izvrši strano lice. Pri tome. s obzirom da se tako ostvareni prihod ne smatra delom naknade za promet dobara.. Kursne razlike (i kursne razlike kod menjačkih poslova) ne ulaze u ukupan promet obveznika. Međutim.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. kod zakupa) ili je obezbeđenje za eventualnu štetu koja može da nastane zbog izvršenja nekog ugovora ili preduzimanja neke radnje od strane garanta. Ovde se misli na naknadu štete u smislu propisa kojima se uređuju obligacioni odnosi. Depozit kao garancija ne uračunava se u ukupan promet obveznika (naravno. izmena poreske osnovice ne vrši se ni u slučaju ostvarenog rashoda po osnovu ugovorene valutne klauzule. Zakona). iako 25 . 413-0001823/2005-04 od 5. „S obzirom da preuzimanje depozita . i nije predmet oporezivanja PDV. odnosno usluga. zakupnine). već se radi o prihodu ostvarenom po osnovu zaštite određenog potraživanja valutnom klauzulom. bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši protivčinidbu davaocu (promet dobara i usluga). utvrđuje se u skladu sa članom 22. Takođe.garancije koju je zakupodavac primio od firme „C. pa se ovaj iznos ne uračunava u ukupan promet dobara i usluga.primalac dobara ima pravo na ugovorenu kaznu za svaki dan kašnjenja u isporuci dobara od strane prodavca .. kazneni penali) ne smatra se naknadom (ili delom naknade) za promet dobara ili usluga. pod uslovom da se sredstva depozita ne koriste za plaćanje zakupnine. Zakona. s obzirom da ovi prihodi ne predstavljaju naknadu za promet dobara i usluga.2007. iako je ovaj obveznik. ako primalac depozita aktivira depozit radi naplate naknade za promet dobara i usluga zbog neizvršenja osnovnog ugovora (npr.POREZ NA DODATU VREDNOST III Naknada štete. br.kada obveznik PDV .na novčani iznos ugovorne kazne koji primalac dobara potražuje od isporučioca dobara na osnovu ugovora kojim je. bez obzira da li se naknada štete naplaćuje na osnovu sudske odluke ili lice koje je prouzrokovalo štetu dobrovoljno isplaćuje naknadu štete. u skladu sa ugovorom o zakupu. iznos garancije (depozita) ne predstavlja naknadu za promet dobara i usluga. s obzirom da ovaj iznos ne predstavlja naknadu za promet dobara i usluga koji je on izvršio. predviđeno da kupac . u ovom slučaju ne radi o naknadi za promet dobara ili usluga koji je predmet oporezivanja PDV. na taj iznos se obračunava i plaća PDV (po osnovu prometa dobara ili usluga).depozita. br.2005. Zakonasmatra da je izvršen u Republici Srbiji.12. „Primanje novčanih sredstava . godine). Iznos ugovorne kazne (tzv. godine). nema ni obaveze obračunavanja PDV u ovom slučaju. ugovori vrednost prometa dobara. ne uračunava se u ukupan promet obveznika. i 12.11. Prihod nastao po osnovu ugovorene valutne klauzule ne ulazi u ukupan promet obveznika Naime. godine).2006.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. nakon isteka ugovora.isporučilac dobara. odnosno usluga. br. 11. a plaćanje te vrednosti se vrši u domaćoj valuti .” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. vraćaju zakupoprimcu. godine). između ostalog. dužan da na ovaj iznos obračuna i plati PDV.8. ne smatra se predmetom oporezivanja PDV. po osnovu plaćanja ugovorne kazne primaocu dobara zbog kašnjenja u isporuci.isporučioca dobara. obveznik PDV koji vrši promet dobara nema pravo da. „. umanji osnovicu za obračun PDV za promet tih dobara. odnosno iznos naplaćen na ime naknade štete. Primljeni avansi za promet dobara i usluga (bez obzira da li se radi o primanju avansa za oporezivi promet ili promet koji je oslobođen PDV u skladu sa Zakonom) ne uračunavaju se u ukupan promet obveznika. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. „. s obzirom da se.

Zakona predviđeno je da se prometom dobara i usluga u smislu Zakona ne smatra: • prenos celokupne ili dela imovine. a naknada za promet ovih usluga (npr. uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici. istog člana Zakona. i celokupan iznos naknade za promet predmetnih dobara uračunava se u ukupan promet ovih obveznika. ako je sticalac poreski obveznik ili tim prenosom postane poreski obveznik i ako produži da obavlja istu delatnost.III POREZ NA DODATU VREDNOST po osnovu primanja naknade ili dela naknade pre izvršenog prometa dobara i usluga nastaje poreska obaveza. slično kao i kod turističkih agencija. • iznos ukupnog prometa ne odgovara iznosu ukupnog prometa evidentiranog preko poslovnog računa obveznika. umetničkih dela. Međutim. • promet putničkih automobila. kao i šta se smatra uobičajenim količinama poslovnih uzoraka i poklonom manje vrednosti iz stava 1.. uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici. stav 1. Zakona. posrednička provizija) uračunava se u ukupan promet turističke agencije. uključujući polovna motorna vozila. kolekcionarskih dobara i antikviteta Prema odredbi člana 36. • iznos ukupnog prometa ne odgovara iznosu ukupnog prihoda obveznika. Ovaj promet nije predmet oporezivanja PDV. utvrđuju osnovicu kao razliku između prodajne i nabavne cene dobra. umetničkih dela. u skladu sa odredbom člana 16. Šta se smatra prenosom celokupne ili dela imovine iz člana 6. • zamena dobara u garantnom roku. u poreskoj prijavi (Obrazac PPPDV). ili kao ulog. Zakona. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. iako obveznik koji vrši promet polovnih dobara. U skladu sa odredbom stava 2. ako se daju povremeno različitim licima. kolekcionarskih dobara i antikviteta. Ovi iznosi ne mogu se uračunavati u ukupan promet jer promet nije ni izvršen. 17. uređeno je podzakonskim aktima.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. tač. 3) i 4) člana 6. ovog člana primenjuje se ako kod nabavke dobara njihov isporučilac nije dugovao PDV ili je koristio oporezivanje razlike iz stava 1. na polju 003 iskazuje celokupan iznos naknade koju plaća putnik. motocikala. i celokupan iznos naknade koju plaća putnik uračunava se u ukupan promet dobara i usluga turističke agencije.. Međutim. Način utvrđivanja ukupnog prometa dobara i usluga Prilikom utvrđivanja ukupnog prometa dobara i usluga treba imati u vidu sledeće činjenice: • podatak o iznosu ukupnog prometa ne obezbeđuje se u knjigovodstvenim evidencijama obveznika. postupak zamene dobara u garantnom roku. prodaja aranžmana za druga lica ili posredovanje kod pružanja ugostiteljskih usluga. nih troškova koje turistička agencija plaća za prethodne turističke usluge. Ako turistička agencija vrši i promet drugih usluga (pored jedinstvenih turističkih usluga u smislu člana 35.12. u tom slučaju se osnovica za promet ovih usluga utvrđuje prema opštim pravilima (čl.u ukupan prometa dobara i usluga za određivanje poreskog perioda obveznika PDV ne uračunavaju se primljena avansna sredstva. na polju 003 iskazuje celokupan iznos naknade za promet predmetnih dobara. Naknada za promet dobara i usluga iz člana 6. dužan da po osnovu primljenih avansnih sredstava za oporezivi promet dobara i usluga obračuna i plati PDV u skladu sa Zakonom. • davanje poklona manje vrednosti. odredbama člana 6. Zakona. iako turistička agencija obračunava PDV na razliku između ukupne naknade koju plaća putnik i stvar- 26 . osnovica iz stava 1. a naknada za ovaj promet ne iskazuje se u poreskoj prijavi i ne uračunava u ukupan promet. stav 1. Zakona). godine). PDV obračunava i plaća na razliku između prodajne i nabavne cene dobra. tačka 1) Zakona.2005. 413-002541/2005-04 od 12. • besplatno davanje poslovnih uzoraka u uobičajenim količinama za tu namenu kupcima ili budućim kupcima. Određivanje ukupnog prometa lica koja se bave prometom polovnih dobara. umetničkih dela. odnosno obaveza obračunavanja i plaćanja PDV (kod oporezivog prometa) na taj iznos. „. ovog člana. osnovica jedinstvene turističke usluge koju pruža turistička agencija je iznos koji predstavlja razliku između ukupne naknade koju plaća putnik i stvarnih troškova koje turistička agencija plaća za prethodne turističke usluge. vazduhoplova za koje pri nabavci obveznik PDV nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno. ne uračunava se u ukupan promet obveznika. Naime. stav 4. u poreskoj prijavi (Obrazac PPPDV). kolekcionarskih dobara i antikviteta. sa ili bez naknade. Zakona. obveznici koji se bave prometom polovnih dobara. i 18. 10-11 Određivanje ukupnog prometa turističke agencije Prema odredbi člana 35. br. plovnih objekata. nezavisno od toga što je obveznik PDV. kao npr. Zakona. Zakona).

da je obveznik dužan da. naknada za promet opreme i objekata za vršenje delatnosti) i obrnuto (npr.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 20.POREZ NA DODATU VREDNOST III • podatak o iznosu ukupnog prometa ne iskazuje se u poreskoj prijavi poreza na dodatu vrednost i ne odgovara iznosu koji se iskazuje u polju 005 Obrascu PPPDV.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 20. stav 6. Zakona propisano je. na određivanje poreskog perioda utiče i činjenica da li je obveznik tek otpočeo da obavlja delatnost. u knjizi izlaznih računa) obezbede podatke o ukupnom prometu dobara i usluga (da predvide rubrike u kojima će obezbediti navedene podatke). a odredbom člana 2. glasnik RS”. u sistemu oporezivanja potrošnje porezom na dodatu vrednost u Republici Srbiji postoje dva poreska perioda za Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. da je obveznik dužan da. 10-11 27 . Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. Pored toga. za tekuću i narednu kalendarsku godinu (lice koje je u skladu sa odredbom člana 38. osnovica za obračun PDV za promet dobara i usluga bez naknade).000. za tekuću i narednu kalendarsku godinu poreski period kalendarski mesec. predaje poreska prijava i plaća PDV je : • kalendarski mesec za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 20. a pod određenim uslovima i volja samog obveznika PDV. stav 1. • kalendarsko tromesečje za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet manji od 20.000. radi pravilnog obračunavanja i plaćanja PDV. stav 1. radi pravilnog obračunavanja i plaćanja PDV. • koji je prvi put započeo obavljanje delatnosti u tekućoj kalendarskoj godini. 84/2004.000 dinara. 61/2005 i 61/2007 . Zakona podnelo evidencionu prijavu prilikom otpočinjanja obavljanja delatnosti) i Poreski period zavisi od ostvarenog ukupnog prometa Kao što se može zaključiti iz navedenih zakonskih odredaba. Zakona propisano je. istog člana Zakona). br. 107/2004 i 67/2005 . 86/2004 . sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV („Sl.dalje: Pravilnik o evidenciji). da je za obveznike koji prvi put započnu obavljanje delatnosti u tekućoj kalendarskoj godini.000. Pravilnika o obliku. vodi evidenciju o prometu dobara i usluga na način koji omogućava kontrolu obračunavanja i plaćanja PDV u svakom poreskom periodu. obračunavaju i plaćaju PDV. već šta sve evidencija mora da sadrži (što ne znači da ne može da sadrži i druge podatke). vodi evidenciju koja obezbeđuje vršenje kontrole. Preporuka obveznicima je da u svojoj evidenciji (npr.000. stav 1. Poreski period . a s obzirom da se neki iznosi koji se iskazuju u Obrascu PPPDV ne uzimaju u ukupan promet (npr. poreski period za koji se obračunava PDV. stav 2.000 dinara (stav 2. Za koji će poreski period obveznik PDV podnositi poresku prijavu.ispr. P koji obveznici PDV podnose poresku prijavu. Oblik (forma) vođenja evidencije nije propisan Zakonom i Pravilnikom o evidenciji.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet manji od 20.000.dalje: Zakon).. To su kalendarski mesec i kalendarsko tromesečje. Odredbom člana 48.Kalendarski mesec Kalendarski mesec je poreski period za obveznika PDV: • koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 20.000. glasnik RS”. br. Odredbom člana 46.000 dinara. zavisi pre svega od iznosa ukupnog prometa dobara i usluga tog obveznika (ostvarenog u prethodnih 12 meseci ili procenjenog za narednih 12 meseci). OBRAČUNAVA I PLAĆA PDV rema odredbi člana 48. • PORESKI PERIOD ZA KOJI SE PODNOSI PORESKA PRIJAVA. obračunavati i plaćati PDV.

privredno društvo nastalo promenom pravne forme preduzetnika podnosi poreske prijave. Prema tome. stav 1. stav 1.2008. Zakona propisano je. obračunava i plaća PDV obveznik koji je dužan da podnese evidencionu prijavu u skladu sa odredbama člana 38. 10-11 Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. poreski period kalendarsko tromesečje. do 10.. obračunava i plaća PDV Saglasno odredbi člana 48. ovog člana koji u kalendarskom tromesečju ostvari ukupan promet veći od 20.000 dinara.08.preduzetnika i obveznika PDV . stav 1. Ovakav stav je zauzelo i Ministarstvo finansija u mišljenju broj 413-00-2446/201004 od 26.. na osnovu zahteva podnetog u skladu sa odredbom člana 48.000.Kalendarsko tromesečje Kalendarsko tromesečje je poreski period za sve ostale obveznike PDV. Naime.2008.obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4.08. a koji je u prethodnih 12 meseci ostvari ukupan promet veći od 20. stav 4. odnosno poreski period za koji obveznik PDV . Zakona. Poreski period .000 dinara. stav 3.000.000. podnese evidencionu nadležnom poreskom organu. poreski period je kalendarski mesec počev od meseca po isteku kalendarskog tromesečja.10. za obveznika iz stava 2. obračunava i plaća PDV. obračunava i plaća PDV tromesečno.preduzetnika.000. za tekuću i narednu kalendarsku godinu poreski period kalendarski mesec. prema kojoj je obveznik dužan da podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu.000. dužan je da podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave za poreski period tog poreskog obveznika. godine ostvario ukupan promet dobara i usluga u iznosu od 4. odredbom člana 38. Iz navedene zakonske odredbeizvode se sledeći zaključci: • da se obvezniku PDV koji podnosi poreske prijave.10. poreski period za koji obveznik PDV .preduzetnik. kao pravni prethodnik tog privrednog društva. Zakona.s obzirom da promena pravne forme ne dovodi do prestanka pravnog kontinuiteta privrednog subjekta . je poreski period za koji je obveznik PDV . tj. najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave. Ovaj obveznik PDV nije tek otpočeo sa obavljanjem delatnosti. da je obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4. • Drugo sporno pitanje koje se pojavilo u primeni odredaba Zakona koje uređuju poreski period odnosi se na određivanje poreskog perioda za koji obveznik PDV . ne dolazi ni do promene poreskog perioda. već je u toku obavljanja delatnosti nastupio uslov za primenu inperativne zakonske norme člana 38. Zakona. a u konkretnom slučaju. obračunava i plaća PDV mesečno počev od meseca po isteku kalendarskog tormesečja u kojem je ostvario ukupan promet preko 20.privrednog društva nastalog promenom pravne forme preduzetnika.000. obračunavao i plaćao PDV.000. odnosno da se evidentira u sistem PDV.000 do 20.000 dinara. podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu.000 dinara.2010: ".2010. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. obračunava PDV. Iz tog razloga se ne može primeniti odredba člana 48.000 dinara. obveznik PDV koji je na dan 8.000 dinara. Zakona.” 28 . godine: Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. s obzirom da se radi o obvezniku PDV za kojeg je poreski period kalendarsko tromesečje. stav 6.000. stav 2. Sporna pitanja oko poreskog perioda iz neposredne primene Zakona • U neposrednoj primeni Zakona kao sporno se pojavilo pitanje za koji poreski period podnosi poresku prijavu." Promena poreskog perioda za koji obveznik PDV podnosi poresku prijavu. obračunava i plaća PDV je poreski period njegovog pravnog prethodnika .obveznika PDV koji je u momentu promene pravne forme obavljao delatnost. dužan je da do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave.. 413-00-2446/2010-04 od 26. već se primenjuje odredba člana 48. Zakona prema kojoj je za obveznika koji prvi put započne obavljanje delatnosti u tekućoj kalendarskoj godini. 413-00-1713/2008-04 od 10.III POREZ NA DODATU VREDNOST • kojem je odobrena promena poreskog perioda u kalendarski mesec. avgusta 2008. i • da ovaj obveznik podnosi poreske prijave.privredno društvo koje je nastalo promenom pravne forme preduzetnika (takođe obveznika PDV) u pravnu formu privrednog društva. predaje poresku prijavu i plaća PDV.000 dinara dužan da. S obzirom da u slučaju promene pravne forme ne dolazi do prekida kontinuiteta između obveznika PDV ..privredno društvo koje je nastalo promenom pravne forme preduzetnika (takođe obveznika PDV) u pravnu formu privrednog društva. poreski period menja u kalendarski mesec po sili Zakona. godine: ". godine. Zakona prema kojoj je za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet manji od 20.

januara tekuće kalendarske godine. 61/2005 i 61/2007 . list SRJ”.000. 80/2002 .odluka SUS i „Sl. br.000 dinara). zakon. 84/2004. br. Prema odredbi člana 48. glasnik RS”. aprila tekuće godine. 29 . 10-11 P • Zakon o porezima na imovinu („Sl. br.. tako sa aspekta Zakona o porezu na dobit pravnih lica. obračunava i plaća PDV mesečno (do 10. obračunava i plaća PDV tromesečno. što znači da nakon isteka tog perioda obveznik PDV može da promeni poreski period u kalendarsko tromesečje (ako u međuvremenu nije ostvario ukupan promet u prethodnih 12 meseci preko 20. Zakona o PDV propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (dalje: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu. 84/2004 i 18/2010 . a nakon toga poreske prijave podnosi. • Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Sl. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. obveznik iz stava 2. 10. 80/2002.dalje: Pravilnik o utvrđivanju prometa bez naknade). 135/2004. da do 15. istog člana Zakona). Zakona. glasnik RS”. 80/2002 . Sva takva davanja mogu imati različiti poreski tretman kako sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost. kao i uvoz dobara u Republiku.000 dinara. Zakona. Promet dobara. br. „Sl. ovog člana traje najmanje 12 meseci (stav 5.ispr. u smislu Zakona o PDV. Relevantna zakonska regulativa. je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik. 114/2004 . glasnik RS”. glasnik RS”. 25/2001.dr.dalje: Zakon o porezu na dobit). očekujući buduću ekonomsku korist. stav 1.dalje: Zakon o porezima na imovinu) PRIMENA ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST Odredbom člana 3. juna itd).POREZ NA DODATU VREDNOST III Primer: Obveznik PDV koji podnosi poreske prijave. Propisano je takođe da ovako odobreni poreski period traje najmanje 12 meseci. januara tekuće godine (dakle samo na početku kalendarske godine) podnese zahtev nadležnom poreskom organu za promenu poreskog perioda u kalendarski mesec. u okviru obavljanja delatnosti. februara tekuće godine ostvario ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci veći od 20. propagande i reprezentacije često izdvajaju značajna sredstva. glasnik RS”. može da podnese nadležnom poreskom organu zahtev za promenu poreskog perioda u kalendarski mesec. 86/2004 . • PORESKI ASPEKT DAVANJA BEZ NAKNADE POSLOVNIH UZORAKA I POKLONA MANJE VREDNOSTI oreski obveznici za potrebe reklame. pa se zbog toga izvodi zaključak da je za promenu poreskog perioda u ovom slučaju dovoljno da obveznik PDV podnese zahtev u propisanom roku. koja uređuje poreski aspekt raznih davanja po ovom osnovu je: • Zakon o porezu na dodatu vrednost („Sl. 43/2003. stav 4. a u skladu sa odredbom člana 4. 26/2001. najkasnije do 15. pružanjem usluga i svakim drugim prometom bez naknade i o utvrđivanju uobičajenih količina poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti („Sl. Prvu periodičnu poresku prijavu ovaj obveznik je dužan da podnese do 10.000. zakon. 42/2002 . br.dalje: Zakon o PDV). ako ovim zakonom nije drukčije određeno. maja. Odobreni poreski period iz stava 3.dr. 61/2007 i 5/2009 . br. obračunava i plaća PDV tromesečno. Zakon je ostavio mogućnost obvezniku PDV koji podnosi poreske prijave. ovog člana. • Pravilnik o utvrđivanju šta se smatra uzimanjem i upotrebom dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika. Zakon ne propisuje koje uslove nadležni poreski organ ceni prilikom odlučivanja o zahtevu obveznika PDV za promenu poreskog perioda. 80/2002. ustanovio je da je 14.

u smislu ovog zakona. Ovaj promet uzoraka ne smatra se prometom i ne postoji obaveza obračunavanja PDV (Mišljenje Ministarstva finansija. koju čini nabavna cena. poklanja dobra. tačka 3) Zakona. Zakonskim i podzakonskim aktima nije propisana forma evidencije. zbog kojih se davanje poklona manje vrednosti smatra neoporezivim. koja su identična onima koja su namenjena prometu. Ovakav promet se ne smatra prometom u smislu Zakona o PDV (Mišljenje Ministarstva finansija br. tačka 3) Zakona o PDV propisano je da se prometom dobara i usluga.12. bez PDV. stav 1. stav 1.da budu u pakovanju.da poslovni uzorci budu obeleženi kao takvi. odnosno cena koštanja). poklanja svojim pretplatnicima ili određenoj ciljanoj grupi potencijalnih korisnika časopis. da se ovaj promet ne bi smatrao prometom u smislu Zakona o PDV. ako se daju povremeno različitim licima. moraju biti u obliku i pakovanju različitom od oblika i pakovanja tih dobara namenjenih prometu (stav 2. Ukoliko isti Obveznik PDV poklanja časopis koji je namenjen prometu. stav 1. predstavnicima poslovnog partnera i sl. te samim tim se na taj promet PDV ne obračunava. ne smatra besplatno davanje poslovnih uzoraka u uobičajenim količinama za tu namenu kupcima ili budućim kupcima.10. propisan i uslov da se pokloni daju različitim licima. smatraju se dobra koja nisu namenjena prometu. Pravilnika o utvrđivanju prometa bez naknade. svojim kupcima parfema u svrhu prezentovanja koji su u drugačijem pakovanju od onih koji su namenjeni prometu. Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi zaključak da se davanje poklona. neophodno je da bude zadovoljen. Ako obveznik PDV . a da bi se utvrdila eventualna pravna obaveza. koje se bavi oporezivim prometom .2008.parfimerija prodaje parfeme u jednoj vrsti pakovanja. a to upravo ostavlja prostora poreskom organu da činjenice tumači u svakom pojedinačnom slučaju. br. odnosno uslov davanja najviše jednog takvog poklona istom licu u poreskom periodu. Povremenim davanjem poklona smatra se davanje najviše jednog poklona istom licu u poreskom periodu.III POREZ NA DODATU VREDNOST Obaveza obračuna PDV na davanje poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti Odredbom člana 6. postojanje eventualne pravne obaveze između obveznika PDV i lica kome se poklon manje vrednosti daje. odnosno poklonom manje vrednosti. što znači da se na ovaj promet PDV ne obračunava. koji je posebno obeležen. Primeri kada se poklanjanje poslovnih uzoraka ne smatra prometom u smislu Zakona o PDV: • Obveznik PDV . Pravilnika o utvrđivanju prometa bez naknade poklonom manje vrednosti. . Dakle. na taj promet PDV se obračunava i plaća. upućuje na zaključak da se o ovakvim davanjima poklona manje vrednosti mora voditi određena evidencija. a koji se daju licima. a koja su rezultat poslovanja poreskog obveznika ili koja su neposredno povezana sa obavljanjem njegove delatnosti. makar jedan od sledeća dva uslova: . bez obzira da li je na tim dobrima utisnut logotip poreskog obveznika.). uobičajenom količinom poslovnih uzoraka. • Izdavačko društvo . koje je različito od onog koje je namenjeno prometu.00-2245/2008-04 od 18. ovaj promet već čini oporezivim. Međutim. koje obveznik PDV smatra poslovnim partnerima ne smatra prometom u smislu Zakona o PDV. smatra se dobro pojedinačne tržišne vrednosti manje od 2. a poklanja uzorke parfema .2008.000 RSD. Ukoliko isti obveznik PDV poklanja parfem. godine) . čija je pojedinačna tržišna vrednost u trenutku poklanjanja manja od 2. Ovo iz razloga da bi obveznik PDV.testere. tako što je na koricama tog izdanja napisano da se radi o besplatnom primerku. Dobra koja se daju kao poslovni uzorci moraju biti obeležena kao takva. Da se poklanjanje poslovnih uzoraka ne bi smatralo oporezivim prometom. s obzirom da je kao jedan od uslova da se ovakva davanja poklona. koje obveznik daje povremeno različitim licima (poslovnim partnerima. Poslovnim partnerima smatraju se osobe sa kojima postoji poslovni odnos ili se očekuje da će se takav odnos uspostaviti. Međutim. a da za to ne postoji pravna obaveza. člana 7. Pravilnika). koji je namenjen prometu. u smislu člana 6 stav 1 tačka 4) Zakona. mogu smatrati neoporezivim. a ako ne mogu biti obeležena kao poslovni uzorci. 10-11 Poslovni uzorci U skladu sa odredbom člana 7. Pokloni manje vrednosti U skladu sa odredbom člana 8. a tačkom 4) ni davanje poklona manje vrednosti. 41. iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi nedvosmislen zaključak da se davanje poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti ne smatra prometom u smislu Zakona o PDV. godine) . Osim toga.000 dinara. postoji obaveza obračuna i uplate PDV. na taj promet PDV se obračunava i plaća u skladu sa Zakonom (na osnovicu. koju bi obveznik PDV trebalo da vodi za ovakve potrebe. neophodno je jasno utvrditi šta se u smislu zakonske poreske regulative može smatrati poslovnim uzorkom. 30 . ponovo je potrebno posedovaPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. u slučaju eventualne kontrole od strane nadzornog organa. u smislu člana 6. mogao da dokaže da su zadovoljeni svi propisani uslovi. 413-00-206/2008-04 od 24.Obveznik PDV .

da u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz st. smatra se prometom dobara uz naknadu pod uslovom da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove može odbiti u potpunosti ili srazmerno. osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti. Kada su u pitanju pokloni veće vrednosti (koji ne ispunjavaju navedene uslove da se njihovo poklanjanje „ne smatra prometom” u smislu člana 6. tretira kao trošak reklame. koji prelazi navedenu graničnu vrednost obveznik PDV imao bi obavezu da obračuna PDV. stav 1. ili 4. na iznos. člana 28. svako poklanjanje posle prvog čini oporezivim prometom.PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara. ovog člana obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV.za koji u skladu sa članom 24. propagande i reprezentacije.obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga. kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama. člana 4. koja je manja od 2. na koji obveznik PDV ima obavezu da obračuna PDV. ima obavezu da poseduje dokaze na osnovu kojih se nesporno može utvrditi da: . odnosno svaki drugi promet dobara iz stava 4. koje će obveznik poklanjati svojim poslovnim partnerima ili raznim licima za koje proceni da postoji ekonomska opravdanost davanja poklona. pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslova iz st. ovog člana. koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu.koji je izvršen u inostranstvu. PRIMENA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA Davanje poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti se sa stanovišta propisa kojima se uređuje oporezivanje dobiti društva. stav 4. Pravilnika o utvrđivanju prometa bez naknade propisan je i uslov da ukupna vrednost poklona manje vrednosti u poreskom periodu ne može biti veća od 0. koje besplatno daje svojim kupcima ili potencijalnim kupcima u svrhu prezentacije i promocije svog osnovnog programa. stav 5. Kada obveznik PDV poklanja dobra drugim licima. Ovo iz razloga što je zakonodavac limitirao iznos ovakvih rashoda. bez PDV. i to: . . Pod ukupnim prometom za navedenu svrhu. a prilikom donošenja odluke o korišćenju eventualnog prava na odbitak prethodnog poreza (kada to pravo postoji) prilikom nabavke dobara.je poklon vrednosti. koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga: . Zakona o PDV propisano je. smatra se promet dobara i usluga. postajaće obaveza obračuna PDV ukoliko je taj obveznik prilikom nabavke iskoristio pravo na odbitak prethodnih poreza.da je poklone davao povremeno različitim licima. Zakona o PDV. 10-11 ri ako poseduje račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza. Zakona. Zakona o PDV. u kojem je iskazan prethodni porez. 1. Zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV. Pravo na odbitak PDV pri nabavci poklona i poslovnih uzoraka Prema odredbi člana 28. obveznik PDV ima pravo na odbitak PDV obračunatog i plaćenog pri uvozu poslovnih uzoraka . Pravo na odbitak prethodnog poreza.25% ukupnog prometa obveznika u tom poreskom periodu.da između njega i lica kome je poklon dat ne postoji pravna obaveza Ograničenje neoporezivih poklona manje vrednosti u odnosu na ukupan promet Odredbama člana 8. pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza. ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici. stav 2. . . 1. uključujući i nabavku opreme. obveznik može da ostvaPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. i 2. Zakona.POREZ NA DODATU VREDNOST III nje određene evidencije o licima koja su ovakve poklone primala od obveznika PDV. kojim je propisano da se uzimanje dobara. a uz ispunjenje propisanih uslova.25% ukupnog prometa u tom poreskom periodu. tačka 3. stav 1. Zakona).koji je oporeziv PDV. člana 28. obveznik PDV. . odnosno da nije u istom poreskom periodu poklonio istom licu više od jednog ovakvog poklona. odnosno primljene usluge. odnosno granična vrednost do kojeg ovakvi 31 . Ovaj limit. odnosno kojim se potvrđuje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platio prilikom uvoza. prema odredbi člana 28. treba imati u vidu odredbe člana 4. Ukoliko bi vrednost datih poklona manje vrednosti u poreskom periodu bila veća od iznosa koji je jednak 0. koji se društvu mogu priznati kao rashod za svrhe utvrđivanja osnovice za obračun poreza na dobit. Odredbom stava 3. Da bi se davanje poklona manje vrednosti smatralo neoporezivim. Saglasno odredbi stava 4. Davanje više ovakvih poklona jednom istom licu u istom poreskom periodu. do 3. u skladu sa zakonom ili dokument o izvršenom uvozu dobara.000 dinara. .

) obračunat i plaćen PDV. dok će se za 2010. glasnik RS”. a da bi odluka o knjiženju bila ispravna neophodno je pre donošenja same odluke o ovakvim aktivnostima. knjižili bi se na troškovima reprezentacije u slučaju kada je primalac poznat (pr.Obveznik PDV koji je obračunao PDV po osnovu primljenog avansa. raskinut je Predugovor. Zakona o porezu na dobit. koji eventualno prelazi navedenu graničnu vrednost. 80/2002 . davanje poslovnim partnerima). propagandu i reprezentaciju priznavali su se kao rashod u iznosu do 3% od ukupnog prihoda.pravnim licem. odnosno u kom poreskom periodu je moguće izvršiti ispravku dugovanog PDV u ovom slučaju? 32 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. sa odredbom da se primljeni avans vrati u celosti. 18/2010).III POREZ NA DODATU VREDNOST troškovi mogu biti priznati u Poreskom bilansu regulisan je članom 15. zakon. br. Najjednostavniji način za utvrđivanje šta se smatra reklamom i propagandom. dok bi se izdaci za reklamu i propagandu (u njihovom ukupnom iznosu) priznali do iznosa koji čini 5% ukupnih prihoda obveznika.5% ukupnog prihoda. izdaci za reprezentaciju (zajedno sa drugim troškovima reprezentacije kao što su na primer: konzumiranje jela i pića u ugostiteljskim objektima.Izdaci za reklamu i propagandu priznaju se kao rashod u iznosu do 5% od ukupnog prihoda obveznika . proceniti u kakve se svrhe vrši poklanjanje. 80/2002. po kome se ovi rashodi priznaju uz određena ograničenja u odnosu na ukupne prihode društva: Priznavanje rashoda za reklamu. primenjivao se Zakon o porezu na dobit preduzeća („Sl. U tom istom poreskom periodu. propagandu i reprezentaciju u poreskom bilansu za 2010. • Olivera Došlić PITANJE I ODGOVOR Ispravka iznosa dugovanog PDV u slučaju raskida predugovora o prodaji poslovnog prostora na osnovu kojeg je izvršeno avansno plaćanje naknade ili dela naknade za predmetni promet Pitanje: • U poslovnoj 2009. stav 6.dr. 7 i 8). 10-11 . koji su namenjeni određenim. Po tom osnovu primljen je avans i izdat avansni račun po kome je u poreskom periodu kada je izvršena uplata (oktobar 2009. Prilikom sastavljanja poreskog bilansa za godine do 2009. U novembru 2010. 84/2004) i izdaci za reklamu.Izdaci za reprezentaciju priznaju se kao rashod u iznosu do 0. S obzirom da je poreski priznat rashod za reklamu i reprezentaciju znatno veći u odnosu na poreski priznat rashod po osnovu reprezentacije. a šta reprezentacijom zasniva se na pravilu da su dobra namenjena reklami i propagandi pod istim uslovima namenjeni većem broju nepoznatih lica. U skladu sa ovakvim pristupom troškovi po osnovu poklanjanja dobara koje poreski obveznik u toku poslovne godine ima. glasnik RS” br.) priznali bi se poreskom obvezniku do iznosa koji čini 0. poznatim licima. 43/2003. je koristio pravo na odbitak PDV. U kom poreskom periodu privredno društvo .godine. veoma je važno utvrditi na kojim će rashodima poreski obveznici knjižiti troškove koji nastaju po osnovu davanja poklona manje i veće vrednosti. sa kupcem . a za svrhe obračuna poreza na dobit. dok bi obrnuto troškovi po osnovu poklanjanja dobara manje vrednosti u slučajevima kada njihovi primaoci nisu unapred određeni bili knjiženi na troškovima reklame i propagande (na primer: davanje poslovnih uzoraka novog proizvoda u svrhe promocije). poreski obveznik je dužan da uveća osnovicu za obračun poreza na dobit. za razliku od dobara i usluga učinjenih za reprezentaciju.5% od ukupnog prihoda obveznika Kao rashodi propagande u poreskom bilansu se priznaju samo pokloni i drugi rashodi koji služe promociji poslovanja poreskog obveznika (član 15. godini potpisan je i overen u sudu Predugovor o kupoprodaji poslovnog prostora. kupac. Pod navedenim pretpostavkama. godinu primenjivati Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Sl. 25/2001. u službenim prostorijama prilikom prijema stranaka i dr. Za iznos ovakvih troškova. s obzirom da do prometa dobara nije ni došlo. godinu . stiče pravo na povraćaj PDV.

garaža i dr). 1 . u okviru obavljanja delatnosti. da se ekonomski deljivim celinama (stan. Napominjemo.5. istog člana Zakona. Pravilnika o utvrđivanju novoizgrađenih građevinskih objekata i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata čiji je prvi prenos prava raspolaganja predmet oporezivanja PDV („Sl. i 2. a čija je izgradnja započeta od 1. obveznik koji je izvršio promet dobara i usluga može da izmeni iznos PDV samo ako obveznik kome je izvršen promet dobara i usluga ispravi odbitak prethodnog poreza i ako o tome pismeno obavesti isporučioca dobara i usluga. odnosno. 84/2004. Zakona i o tome pismeno obavesti obveznika PDV . 105/2004. Zakona u poreskom periodu u kojem je raskinut predugovor. člana 21. ovog člana obveznik može da izvrši ako poseduje dokument o smanjenju naknade za izvršeni promet dobara i usluga tim licima (odredba stava 4. st. Prema stavu 3. nije došlo do predaje predmetnog poslovnog prostora i garaža kupcu. 2) naplata ako je naknada ili deo naknade naplaćen pre prometa dobara i usluga. koji duguje po tom osnovu. obveznik koji je isporučio dobra ili usluge dužan je da iznos PDV. dužan je da po osnovu primljenog avansa obračuna i plati PDV. ispravi u skladu sa izmenom (odredba člana 21.dalje: Pravilnik) propisano je. pri čemu. 140/2004 i 67/2005). Zakona i odredbama Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Sl. s tim što se u konačnom računu odbijaju avansna plaćanja u kojima je sadržan PDV. Zakona). Zakona u poreskom periodu u kojem je nastupila izmena. da poreska obaveza nastaje danom kada se najranije izvrši jedna od sledećih radnji: 1) promet dobara i usluga. 105/2004 . smatraju objekti u svim stepenima izgrađenosti koji kao takvi mogu biti predmet prenosa prava raspolaganja. stav 1. u poreskom periodu u kojem je raskinut predugovor. smatra se i prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata (stav 3.) smatraju delovi novoizgrađenih građevinskih objekata iz stava 1. predmet oporezivanja PDV su isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu. promet dobara. u smislu člana 4. odnosno u kojem je raskinut predugovor. u smislu ovog zakona. glasnik RS”. Saglasno odredbi člana 4. ako se osnovica naknadno izmeni . godine. odnosno prvi prenos prava raspolaganja. Izmenu poreske osnovice i iznosa dugovanog PDV obveznik PDV vrši u poreskom periodu u kojem je izmena nastupila. • Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. pri čemu obaveza izdavanja računa iz stava 1. obveznik PDV . ovog člana. br. ovog člana vrši se u poreskom periodu u kojem je nastupila izmena (odredba stava 7. istog člana Pravilnika propisano je. izmenu iz stava 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. obveznik PDV vrši izmenu poreske osnovice i iznosa dugovanog PDV u poreskom periodu u kojem lice koje je izvršilo plaćanje avansnih sredstava izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza. Ako se izmeni osnovica za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV. lice koje je izvršilo plaćanje avansnih sredstava i koristilo pravo na odbitak prethodnog poreza iskazanog u avansnom računu je dužno da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza u skladu odredbama člana 31. Prometom dobara. a na osnovu tog predugovora je izvršeno plaćanje naknade ili dela naknade za predmetni promet (avans).. stav 3. stav 1.prodavca (u konkretnom slučaju primaoca avansnih sredstva).dalje: Zakon). na osnovu predugovora o prodaji poslovnog prostora i garaža za čiji promet postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV.ispr. Zakona. čiji je promet predmet oporezivanja PDV za koji postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV. poslovni prostor. naplati naknadu ili deo naknade pre nego što izvrši promet ovih dobara. odnosno licu koje nije obveznik PDV. PDV se obračunava i plaća po propisanoj poreskoj stopi. garaža i dr. Zakona. u konkretnom slučaju. Ako je isporuka dobara i usluga izvršena obvezniku koji nema pravo na odbitak prethodnog poreza. ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Odredbama člana 16. Odredbom člana 2. br.POREZ NA DODATU VREDNOST III Odgovor: Prema odredbi člana 3. Ako lice koje je izvršilo plaćanje avansnih sredstava i koristilo pravo na odbitak prethodnog poreza iskazanog u avansnom računu ne izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza u skladu sa odredbama člana 31. kao i uvoz dobara u Republiku. obveznik PDV koji. tačka 7) istog člana Zakona). ovog člana postoji i ako obveznik naplati naknadu ili deo naknade pre nego što je izvršen promet dobara i usluga (avansno plaćanje). Zakona.prodavac vrši izmenu iznosa dugovanog PDV u skladu sa odredbama člana 21. istog člana Zakona). koji vrši obveznik PDV. 61/2005 i 61/2007 . koji se isporučuju kao posebna celina i za koje se ugovara posebna naknada. u smislu ovog zakona. je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik. glasnik RS”. Zakona). U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskim odredbama. Prema tome. Prema odredbama člana 42. Odredbom stava 2. br. 1) i 2) Zakona propisano je. poslovni prostor. tačka 7) Zakona. u slučaju raskida predugovora o prodaji poslovnog prostora i garaža. kao i da izda račun u skladu sa odredbama člana 42. glasnik RS”. Saglasno navedenom. 1.smanji. na prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenom građevinskom objektu ili ekonomski deljivoj celini u okviru tog objekta (stan. obveznik je dužan da izda račun ili drugi dokument koji služi kao račun (dalje: račun) za svaki promet dobara i usluga drugim obveznicima. januara 2005. ali samo ako lice koje je izvršilo plaćanje avansnih sredstava i koristilo pravo na odbitak prethodnog poreza iskazanog u avansnom računu izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza u skladu sa odredbama člana 31. da se novoizgrađenim građevinskim objektima. tač. 10-11 33 . u konkretnom slučaju. 86/2004 . Izmena osnovice iz st.

U poreskom periodu (april 2010) u kome su ispunjeni svi uslovi za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza iz člana 28. nema zakonsku obavezu da o tome obaveštava svoje komitente i poslovne partnere.000. inspektori Poreske uprave osporavaju pravo na odbitak ovog poreza. 2) PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara. Zakona. o čemu izdaje potvrdu iz stava 1. koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu. Zakona. ovog člana.obveznik PDV izdao je račun koji je formalno ispravan i koji sadrži sve propisane elemente iz člana 42. ne obračunava PDV za izvršen promet dobara i usluga. brisano iz evidencije obveznika PDV. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl.2009. 10-11 . Zakona. s obzirom da predmetni račun nije izdat u skladu sa Zakonom jer lice koje nije obveznik PDV nema pravo iskazivanja PDV u računima i drugim dokumentima. lice čiji ukupan promet dobara i usluga. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama. i to: 1) obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga. ili se validnim informacijama smatraju one na internet stranici Poreske uprave? 2. 1 . u skladu sa ovim zakonom ili dokument o izvršenom uvozu dobara. istog člana Zakona. 84/2004. kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata. pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslova iz st. Postojanje eventualne prekršajne ili krivične odgovornosti u svakom konkretnom slučaju ceni nadležni organ u propisanom postupku. godine i da u aprilu 2010. odnosno primljene usluge. Privredno društvo o tome. u postupku terenske kontrole. osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti (dalje: ukupan promet) u prethodnih 12 meseci nije veći od 4. stav 2. uključujući i nabavku opreme. u poreskoj prijavi iskazan je PDV iz ovog računa kao prethodno plaćeni. odbije kao prethodni porez. koji su brisani iz sistema PDV postoji obaveza da o promeni svog poreskog statusa obaveste svoje komitente pojedinačno.000 dinara (dalje: mali obveznik). na internet stranici Poreske uprave). odnosno kojim se potvrđuje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platio prilikom uvoza. izvršiće brisanje obveznika iz evidencije za PDV ako je obveznik ostvario ukupan promet u prethodnoj kalendarskoj godini u iznosu manjem od 2. Zakona. Saglasno odredbi stava 4.000. odbije kao prethodni porez. Zakona. 86/2004 . odnosno ako pri otpočinjanju obavljanja delatnosti proceni da u narednih 12 meseci neće ostvariti ukupan promet veći od 2. a po sprovedenom postupku. obveznik može da ostvari ako poseduje račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza. obveznik PDV nema pravo da PDV koji je u računu ili nekom drugom dokumentu iskazalo lice koje nije obveznik PDV. u kojem je iskazan prethodni porez.3. 61/2005 i 61/2007 . Međutim. stav 1. pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza. ovog člana obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV. Pravo na odbitak prethodnog poreza. stav 2. prema odredbi člana 28. Saglasno odredbi člana 39. • Da li Poreska uprava ima pravo da ovaj PDV ospori i na koji način da privredno društvo zaštiti svoje poslovanje u ovakvim situacijama. koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga: 1) koji je oporeziv PDV. ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici. Napominjemo. nadležni poreski organ. U novembru 2010. i 34 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Odredbom stava 3. 3) koji je izvršen u inostranstvu. ovog zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV. po službenoj dužnosti. istog člana Zakona). a u skladu sa važećim propisima.12. stav 2. • Odgovor: Prema odredbama člana 28.000 dinara. godine (kada je privrednom društvu izdat račun sa iskazanim PDV) nije bio obveznik PDV. istog člana Zakona propisano je. stav 1. u skladu sa odredbom člana 39. ovog člana. sa obrazloženjem da je dobavljač brisan iz sistema PDV 31.000.000 dinara. Međutim. od strane dobavljača nije bilo obavešteno. da u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz stava 1. lice koje je. obveznik PDV ima pravo da PDV obračunat i iskazan u računu prethodnog učesnika u prometu. godine.. 2) za koji u skladu sa članom 24. a koji je izdat u skladu sa Zakonom. Prema odredbi člana 33. glasnik RS”. br. nema pravo na odbitak prethodnog poreza i nije dužan da vodi evidenciju propisanu ovim zakonom (stav 2.dalje Zakon). kako ne bi zbog tuđeg propusta snosilo posledice? • Da li za obveznike PDV. sa kojim privredno društvo sarađuje duži niz godina .III POREZ NA DODATU VREDNOST PITANJE I ODGOVOR Pravo na odbitak prethodnog poreza koji je iskazan u računu dobavljača koji je pre izdavanja računa brisan iz evidencije PDV obveznika Pitanje: • Dobavljač.ispr. Zakona. Mali obveznik nema pravo iskazivanja PDV u računima ili drugim dokumentima. uz ispunjenje ostalih zakonskih uslova. registar evidentiranih obveznika PDV je javni registar u koji imaju mogućnost uvida sva zainteresovana lica (npr.

uključujući subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga. u smislu ovog zakona. motocikala. 86/2004 .. PDV se obračunava i plaća po opštoj stopi PDV od 18%. 84/2004. stav 1. u smislu ovog zakona. stav 1. stav 1. utvrđuju osnovicu kao razliku između prodajne i nabavne cene dobra (dalje: oporezivanje razlike). je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama. Prema odredbi člana 17. prometom dobara i usluga. kao i uvoz dobara u Republiku. bez obzira da li je taj obveznik PDV imao (ili koristio) pravo na odbitak prethodnog poreza prilikom nabavke predmetnog vozila. a u skladu sa odredbom člana 4. glasnik RS”. 61/2005 i 61/2007 .dalje: Zakon). vazduhoplova za koje pri nabavci obveznik PDV Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. predmet oporezivanja PDV su isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu. poreska osnovica (dalje: osnovica) kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu. u koju nije uključen PDV. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl.ispr. ne smatra se promet putničkih automobila. u koju nije uključen PDV. uključujući polovna motorna vozila. Zakona. zato što je isto dobijeno na poklon (u okviru nagradne igre)? nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno. kolekcionarskih dobara i antikviteta. br. umetničkih dela. Obveznici koji se bave prometom polovnih dobara. Saglasno odredbi člana 6. ako ovim zakonom nije drukčije propisano. stav 1. plovnih objekata. • Odgovor: Prema odredbama člana 3. stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge. ako ovim zakonom nije drukčije određeno. od strane obveznika PDV kome je to vozilo pre prodaje bilo osnovno sredstvo i prilikom čije nabavke taj obveznik nije koristio pravo na odbitak prethodnog poreza.POREZ NA DODATU VREDNOST III PITANJE I ODGOVOR Poreski tretman prometa polovnog teretnog motornog vozila koji vrši obveznik PDV koji se ne bavi prometom polovnih motornih vozila Pitanje: • Kakav je poreski tretman prodaje polovnog teretnog vozila. na promet polovnog teretnog motornog vozila (u konkretnom slučaju Citroen Berlingo) koji vrši obveznik PDV koji se ne bavi prometom polovnih motornih vozila. Zakona. Zakona). na osnovicu koju čini ukupan iznos naknade koju obveznik PDV prima ili treba da primi za ovaj promet. uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici (član 36. tačka 2) Zakona. Promet dobara. 10-11 35 . u okviru obavljanja delatnosti.

2. Zakona. nastali prodajom. U Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica O Pravilniku o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica („Sl. Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica. glasnik RS”. • U delu Obrasca PB 1 koji se odnosi na usklađivanje rashoda izvršena su usklađivanja sa nedavno izvršenim izmenama i dopunama zakona koji uređuje oporezivanje dobiti. podnosi i stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika koja obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije i poslovne knjige vodi u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija (ogranak i drugi organizacioni delovi nerezidentnog obveznika). januara 2011. saglasno propisima o računovodstvu i reviziji i međunarodnim računovodstvenim standardima . odnosno 4. godine. Pravilnika propisano je da poreski bilans na Obrascu PB 1.MRS.IV POREZ NA DOBIT PRAVILNICI KOJI SU DONETI U SKLADU SA IZMENAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PREDUZEĆA. 99 od 28. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe. 3. glasnik RS”. 10-11 36 . br. koji je propisan Pravilnikom. Sve usvojene izmene Pravilnika stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Sl. odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja . a Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. br. primenjivaće se i pomenuti pravilnici. A NA OSNOVU KOJIH ĆE SE VRŠITI OBRAČUN POREZA ZA 2010. • U članu 3. Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica. GODINE „Sl.obveznike poreza na dobit preduzeća. 43/2003.dalje: Pravilnik).MSFI). pod tačkom 4) Pravilnika precizirano je da se pod red. decembra 2010. godine. a ovom prilikom ćemo samo napomenuti novine koje ovaj pravilnik sadrži u odnosu na Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica („Sl. 139/2004). 18/2010) i to: 1. JANUARA 2011. GODINU STUPILI SU NA SNAGU 4. i 5. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije. glasniku RS”. biće više reči u nekom od narednih brojeva. Prilikom utvrđivanja poreza na dobit za 2010. Obrasca PB 1 iskazuju kapitalni dobici i gubici iskazani u bilansu uspeha (na odgovarajućim računima na kojima se iskazuju dobici. odnosno drugim prenosom uz naknadu imovine navedene u članu 27. pored Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. godinu. 4. 99/2010 . 80/2002. glasnik RS”.otpremnine i novčane naknade po osnovu prestanka radnog odnosa koje su obračunate u prethodnom poreskom periodu (u kome nisu bile priznate kao rashod). stav 1. 4. i s tim u vezi unete odgovarajuće pozicije u ovom obrascu na kojima se iskazuju: . br. br. stav 1. odnosno gubici od prodaje imovine. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) . br. br. objavljena su podzakonska akta koja su doneta u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća („Sl. 5. 25/2001. i to: • U članu 1. 84/2004 i 18/2010 .dalje: Zakon). glasniku RS”. glasnik RS”.

ispravke vrednosti pojedinačnih potraživanja koje su bile priznate na teret rashoda.1 i druge Obrasce možete videti u prečišćenom tekstu Pravilnika. obračunava primenom proporcionalne metode za svako stečeno sredstvo posebno.porez po odbitku na isplaćene kamate i autorske naknade. odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.POREZ NA DOBIT IV isplaćene u poreskom periodu za koji se podnosi poreski bilans (u kome se priznaju). saglasno propisima o računovodstvu i reviziji i MRS. . i to na Obrascu PDO . Zakona. Najznačajnija novine u Obrascu PDPsastoji se u tome što u Delu 9. • Deo Obrasca PB 1 koji se odnosi na korekciju rashoda po osnovu sprečavanja utanjene kapitalizacije. dodate su nove pozicije na kojima se iskazuju: . i 2. br. utvrđuje se poreska osnovica kao zbir ostatka oporezive dobiti i ostatka kapitalnog dobitka.iznos iskorišćenih dugoročnih rezervisanja (za izdate garancije i druga jemstva) koja nisu bila priznata kao rashod u poreskom periodu kada su izvršena. a za koje. na rednom broju 9. saglasno članu 53a Zakona o porezu na dobit pravnih lica. odnosno MSFI. koji je dostupan kroz Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. platila nerezidentna filijala matičnog pravnog lica. godinu. a u kome su iskorišćena. br. stav 1.prihodi nastali po osnovu neiskorišćenih dugoročnih rezervisanja koji. odnosno upotrebljena. plaćene u poreskom periodu (u kome se i priznaju). godine. saglasno članu 22v Zakona. i Obrazac PDO. ali je u poreskom periodu za koji se podnosi poreski bilans ta imovina otuđena. stečena u toku poreskog perioda.porezi. u smislu da se amortizacija za stalna sredstva razvrstana u prvu grupu. računskim putem se utvrđuje oporeziva dobit (ili gubitak). Obračun amortizacije započinje od dana kada stalna sredstva. 99/2010 . biće detaljnije objašnjen u nekom od narednih tekstova koji će se odnositi na popunjavanje poreskog bilansa za 2010. S tim u vezi. ne ulaze u osnovicu za oporezivanje. nisu kumulativno ispunjeni uslovi iz člana 16. ali se priznaju u poreskom periodu za koji se podnosi poreski bilans. u kome su prečišćeni tekstovi Zakona i podzakonskih akata donetih u skladu sa Zakonom.Poreska prijava za akontaciono . • U poslednjem delu Obrasca PB 1 iskazuju se kapitalni dobici i gubici utvrđeni na način propisan Zakonom. postanu raspoloživa za korišćenje. obveznik (koji je izgubio pravo na poreski podsticaj) unosi podatak o iznosu obračunatog poreza po osnovu gubitka prava na poreski podsticaj. stav 3. odnosno nastalo je oštećenje te imovine usled više sile. PDO i druge Obrasce možete videti u prilogu ovog izdanja. • U delu Obrasca PB 1 koji se odnosi na usklađivanje prihoda. . ne ulazi u osnovicu za oporezivanje. 1) do 3) Zakona.8. 10-11 poseban prilog. pored Obrasca PDP (koji podnose obveznici poreza na dobit iz člana 1. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe U Pravilniku o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe („Sl.dalje: Pravilnik). u poreskom periodu u kome se vrši direktni otpis. takse i druge javne dažbine koje ne zavise od rezultata poslovanja. u kome su prečišćeni tekstovi Zakona i podzakonskih akata donetih u skladu sa Zakonom. 37 . . u drugoj državi. tač. saglasno članu 25a Zakona. a koje nisu bile plaćene u prethodnom poreskom periodu u kome je po tom osnovu u poslovnim knjigama obveznika bio iskazan rashod koji nije bio priznat u poreskom bilansu. • U delu Obrasca PB 1 koji se odnosi na oporezivu dobit. pri čemu napominjemo da se u ovom delu Obrasca PB 1 unosi i prihod po osnovu dividendi i udela u dobiti ostvaren od drugog rezidentnog obveznika. Zakona). Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica Pravilnikom o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica („Sl. 1.Podaci o poreskoj osnovici i obračunatom porezu. • U delu Obrasca PB 1 koji se odnosi na poresku osnovicu.dalje: Pravilnik) propisan je sadržaj (nove) poreske prijave koju podnosi stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika koja obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije i poslovne knjige vodi u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija (ogranak i drugi organizacioni delovi nerezidentnog obveznika). Obrazac PDP. . stav 4. kao i na korekciju rashoda po osnovu kamata primenom pravila o transfernim cenama. Zakona. . Zakona) i Obrasca PDN (koji podnose obveznici iz člana 1. glasnik RS”. srazmerno vremenu od kada je započet obračun amortizacije do kraja poreskog perioda. glasnik RS”. Izmenjeni Obrazac PB . vrši se: • Usaglašavanje sa odredbom člana 10. koji je. koji. 116/2004 i 99/2010 . st.rashodi nastali po osnovu obezvređenja imovine koji nisu bili priznati u poreskom periodu u kome su utvrđeni.konačno utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica za ogranke i druge organizacione delove nerezidentnih obveznika za period od ___ do ___ 201__. saglasno članu 25. . doprinosi.

a koji je činio sastavni deo Pravilnika o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije („Sl. Za stalna sredstva razvrstana u grupe od II do V. precizirano je da se u prihode od prodaje robe. s tim u vezi dodaje novi član 4a. br. 99/2010). izvršena u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji i MRS. koji glasi: Član 4a „Za stalna sredstva razvrstana u I grupu koja su stečena putem statusne promene. zadruge. izvršene su izmene u delu koji se odnosi na obveznike koji primenjuju kontni okvir za privredna društva. a koji se (saglasno propisima o računovodstvu i reviziji) iskazuju na odgovarajućim računima grupe 67. Obrazac PB . • Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.” Obrazac OA koji je sastavni deo ovog Pravilnika. • Preciziranje u smislu da vrednost otuđenih stalnih sredstava (za koju se umanjuje saldo grupe od II do V). danom stupanja na snagu izmena i dopuna tog pravilnika. koji je u prilogu ovog izdanja. odnosno MSFI. Izmenjeni Obrazac PBN . možete videti u prečišćenom tekstu Pravilnika. obveznik utvrđuje početni saldo grupe tako što iz salda grupe utvrđenog na kraju prethodnog poreskog perioda isključuje sredstva preneta putem statusne promene i to po nabavnoj vrednosti tih sredstava umanjenoj za pripadajući iznos poreske amortizacije tih sredstava. utvrđena na način da se nabavna vrednost tih sredstava umanjuje za pripadajući iznos poreske amortizacije svakog prenetog sredstva.1 i druge Obrasce možete videti u prečišćenom tekstu Pravilnika. Za stalna sredstva razvrstana u grupe od II do V koja se u poreskom periodu prenose putem statusne promene. odnosno otuđenja stalnih sredstava putem statusne promene. imajući u vidu da je navedenim izmenama i dopunama Zakona propisano da nerezidentni obveznik koji obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije poslovanjem preko stalne poslovne jedinice koja vodi poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuju računovodstvo i revizija (ogranak i drugi organizacioni delovi koji obavljaju delatnost).obveznike poreza na dobit preduzeća Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) . S tim u vezi. 99/2010). utvrđena na način da se pojedinačna vrednost tih sredstava umanjuje za pripadajući iznos poreske amortizacije koji se odnosi na svako sredstvo posebno. kao dobici od prodaje imovine. pa se. Naime. proizvoda i usluga. br. zeća („Sl. tog obrasca. br. odgovara njihovoj nabavnoj vrednosti umanjenoj za pripadajući iznos poreske amortizacije svakog otuđenog sredstva. koja se uključuju u vrednost stalnih sredstava u smislu povećanja vrednosti tih stalnih sredstava. koji je dostupan kroz poseban prilog. uključuju i prihodi ostvareni prodajom imovine. nabavna vrednost u tekućem poreskom periodu je neotpisana vrednost tih sredstava na dan statusne promene kod obveznika koji ih prenosi putem statusne promene. stav 1. koja su stečena putem statusne promene. glasnik RS”. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije („Sl. glasnik RS”. nabavna vrednost u tekućem poreskom periodu je neotpisana vrednost tih sredstava kod obveznika koji ih prenosi putem statusne promene.1 sastavni je deo Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica („Sl. druga pravna lica i preduzetnike. glasnik RS”. br. a poreski bilans podnose na Obrascu PBN 1. oporezivu dobit utvrđuju na Obrascu PB 1 (kao obveznici iz člana 1.obveznike poreza na dobit predu- 38 . 38/2001 i 19/2007). 99/2010). Obrazac PBPJ 1 (u kome se utvrđivala dobit ogranka nerezidentnog pravnog lica). • Preciziranje načina utvrđivanja salda grupe stalnih sredstava u slučaju sticanja.IV POREZ NA DOBIT • Preciziranje da se prilikom utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe priznaju naknadna ulaganja na stalnim sredstvima (nezavisno od toga u koju su amortizacionu grupu svrstana). prestaje da se primenjuje. izvršeno je usaglašavanje sa izvršenim izmenama i dopunama Zakona. Zakona). glasnik RS”. koji se iskazuju pod rednim brojem 1. 10-11 Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) .

glasnik RS”. • Međunarodni računovodstveni standard . br. 80/2002. izuzev nekretnina. br. kao i • računovodstvenim politikama koje pravno lice i preduzetnik . u celosti se iskazuje kao rashod perioda za koji je obračunata. 77/2010 . • Međunarodni računovodstveni standard . • Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja („Sl. Amortizacija koja se obračunava na način propisan navedenim propisima. 46/2006.MRS 38 Nematerijalna imovina („Sl. opreme. 80/2002 . Postoje značajne razlike u načinu obračuna računovodstvene i poreske amortizacije. donosi u skladu sa navedenim MRS i MSFI. podela i odvajanje) i prodaje pravnog lica. 43/2003. • po računovodstvenim propisima obračun amortizacije se vrši za svako osnovno sredstvo posebno. 25/2001. br. a da se sa protokom vremena smanjuju ekonomski efekti korišćenja osnovnog sredstva. glasnik RS”. RAČUNOVODSTVENA AMORTIZACIJA Računovodstvena amortizacija se vrši: • kao konačni obračun amortizacije na kraju poslovne godine. nezavisno od veličine grupe.dalje MRS 41). glasnik RS”. opreme i bioloških sredstava (dalje: osnovna sredstva) u procenjenom veku trajanja (proporcionalni metod obračuna). 116/2004 . a one se sastoje u sledećem: • Po računovodstvenim propisima iznos obračunate amortizacija predstavlja realno trošenje nematerijalnih ulaganja.dalje: Zakon o porezu na dobit) i Pravilnik o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe („Sl. 84/2004 i 18/2010 ..MRS 16 Nekretnine. odnosno obračun amortizacije se vrši za grupu osnovnih sredstava i sve dok postoji grupa osnovnih sredstava.POREZ NA DOBIT IV OBRAČUN RAČUNOVODSTVENE I PORESKE AMORTIZACIJE ZA 2010. zakon.MRS 41 Poljoprivreda („Sl. dobija se različiti iznos amortizacije.MRS 40 Investicione nekretnine („Sl. GODINU A mortizacija imovine (osnovnih sredstava. Postoje dva potpuno odvojena načina. dok kod primene poreskih propisa taj obračun se vrši po grupama.. odnosno vrše se dva obračuna amorizacije i to računovodstveni i poreski sistem obračuna. odnosno likvidacije. primenjuje se Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Sl. br. br. 77/2010 dalje: MRS 38). 77/2010 dalje MRS 40). Na obračun amortizacije koja se priznaje kao rashod perioda za potrebe izračunavanja poreza na dobit pravnih lica (poreska amortizacija).dalje: MRS 16).rešenje). glasnik RS”. • prilikom otvaranja i okončanja postupka stečaja. (izuzev nekretnina) i po poreskim i po računovodstvenim propisima. za razliku od proporcionalnog metoda koji se najviše koristi po računovodstvenim propisima i koji ravnomerno opterećuje rashode perioda tokom korišćenja konkretnog osnovnog sredstva. postrojenja i oprema („Sl. odnosno vrši se pojedinačna amortizacije. glasnik RS”. nematerijalnih ulaganja. glasnik RS”. glasnik RS”. vrši se obračun amortizacije. 133/2003 .dr. 77/2010 . • Međunarodni računovodstveni standard . br.dalje: Pravilnik o poreskoj amortizaciji). primenjuje se degresivni metod trošenja osnovnih sredstava. • Međunarodni računovodstveni standard . 111/2009). glasnik RS”.) predstavlja rashod perioda za koji je obračunata. br. br. • u slučajevima statusne promene (spajanje. tako i kada se primeni isti metod i ista stopa amortizacije. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. dok po poreskim propisima za obračun amortizacije osnovnih sredstava. a to znači da se osnovno sredstvo više troši u početnom periodu korišćenja kada ostvaruje i najviše ekonomske koristi. Obračun računovodstvene amortizacije propisan je: • Zakonom o računovodstvu i reviziji („Sl. 10-11 39 . Degresivna metoda obračuna amortizacije tokom korišćenja osnovnog sredstva neravnomerno opterećuje rashode perioda. postrojenja. nekretnina.dalje: pravno lice.

MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja („Sl. ukoliko je računovodstvenim politikama utvrđeno da se investicione nekretnine iskazuju po fer vrednosti u skladu sa MRS 40 stav 27. alat i sitan inventar). MRS 16. postoje osnovna sredstva za koja se ne obračunava amortizacija. Početak obračuna amortizacije Početak obračuna amortizacije je bitan element koji treba urediti računovodstvenim politika. a to su: • kod nematerijalnih ulaganja. Za obračun amortizacije važno je da se prilikom nabavke sredstava za rad izvrši razvrstavanje da li će se to ulaganja u poslovnim knjigama voditi kao osnovno sredstvo ili kao obrtna sredstva (rezervni delovi. a moguće je rešenje da obračun amortizacije počinje od narednog meseca u odnosu na mesec u kojem je sredstvo stavljeno u upotrebu. podležu obavezi obračuna amortizacije. osim kamenoloma i drugo zemljište koje se koristi za eksploataciju. odnosno danom sa kojim je osnovno sredstvo otuđeno. U skladu sa odredbama Pravilnika o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva. Prema odredbama stava 55. • amortizacija se ne obračunava za ona osnovna sredstva koja vremenom ne gube na vrednosti (spomenici kulture i istorijski spomenici. amortizacija za ta ulaganja se ne obračunava. u poslovnim knjigama evidentiraju kao osnovna sredstva i da se za njih obračunava amortizacija. pod c) . To znači da se ulaganja u sredstvo čiji je vek trajanja kraći od godine dana. • osnovicu za amortizaciju (metod vrednovanja osnovnih sredstava . 114/2006. imovina se kvalifikuje kao obrtna ako se očekuje da će biti realizovana u roku od dvanaest meseci od datuma nabavke. ukrasni predmeti od plemenitih metala i sl. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.dalje: MRS 1). u ukupnom iznosu. To je naročito značajno kod pravnih lica kod kojih su alati. do 46. s hodno tome. • investicione nekretnine (račun 024). značajna stavka u bilansima. bez obzira na vrednost ulaganja.Nekretnine. amortizacija počinje da se obračunava kada je sredstvo raspoloživo za korišćenje i da funkcioniše na način kako to očekuje uprava preduzeća. • metod obračuna amortizacije koji će se primenjivati (proporcionalni. kvalifikuje kao obrtno sredstvo i ono se ne evidentira u okviru računa 01 i 02. zadruge. druga pravna lica i preduzetnike („Sl. • korisni vek trajanja osnovnog sredstva. Imajući u vidu navedeno. tereni za deponiju i sl.Nematerijalna ulaganja i grupe 02 . odnosno rashodovano. glasnik RS”. Sva pravna lica su u obavezi da aktom o računovodstvu i računovodstvenim politikama utvrde: • osnovna sredstva koja podležu obračunu amortizacije. Razvrstavanje na osnovna i obrtna sredstva Prema odredbama stava 66. Dakle. 9/2009 i 4/2010). • stope amortizacije.obrtna imovina Međunarodni računovodstveni standard . 77/2010 . Sredstva alata i inventara koja imaju vek trajanja duži od godinu dana i koja imaju beznačajnu vrednost. kao i preduzetnici koji vode poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva. glasnik RS”. • goodwil (račun 012). degresivni ili funkcionalni) i • način preispitivanja korisnog veka trajanja osnovnog sredstva (nepromenljiv vek trajanja ili promena veka trajanja na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. važno je imati u vidu i poreske propise koji regulišu pitanje amortizacije. Obračun amortizacije vrše sva pravna lica koja vode poslovne knjige u skladu sa Zakonom računovodstvu i reviziji.). 119/2008. oprema i biološka sredstva.IV POREZ NA DOBIT • za sredstva otuđena ili rashodovana u toku godine zaključno sa mesecom. a uzeta su u lizing. pa saglasno odredbama MRS 38 . postoje takva ulaganja kojima vek trajanja nije ograničen. na kontima navedenih grupa računa. • šume i višegodišnji zasadi i osnovno stado (račun 021). postrojenja. Naime. 10-11 40 . i da se. amortizacija treba da započne od dana stavljanja sredstava u upotrebu. umetničke slike i skulpture. s obzirom da se ova osnovna sredstva ne troše. Međutim. • zemljište (račun 020). • početak obračuna amortizacije (prilikom stavljanja u upotrebu ili danom nabavke). Osnovna sredstva koja se vode na ovim računima. osnovna sredstva za koja se obračunava amortizacija iskazuju se na računim grupe: 01 . mogu se računovodstvenim politikama kategorisati kao osnovna sredstva. osnovnim sredstvima koji podležu obračunu amortizacije smatraju se ulaganja u ta sredstva čiji je vek trajanja duži od godinu dana i čija je pojedinačna nabavna vrednost u vreme nabavke veća od prosečne mesečne bruto zarade po zaposlenom u Republici. Za razvrstavanje osnovnih sredstava čiji je vek trajanja duži od godinu dana.Nematerijalna imovina. br.fer vrednost ili nabavna vrednost).). br. • osnovna sredstva u pripremi i avansi za osnovna sredstva. po poreskim propisima. neophodno je da se prilikom nabavke sredstva odmah primeni kriterijum iz poreskih propisa i da se prema njemu ta ulaganja opredeljuju kao osnovna sredstva ili kao sitan inventar.

Preostala vrednost se ne knjiži. Prema odredbama stava 43. jedan od najvažnijih elemenata. nabavna vrednost umanjena za preostalu (rezidualnu) vrednost.000 dinara pravno lice evidentira na analitičkom računu 023 . Prilikom utvrđivanja osnovice za obračun amortizacije za autobus. jer je to. • troškovi pozajmljivanja. S obzirom da se nabavna vrednost revalorizuje.000 = 4. ukoliko pravno lice nema pravo da koristi preneti PDV kao odbitnu stavku. tako da osnovicu za obračun amortizacije čini nabavna vrednost.000). U momentu nabavke takav autobus nakon pet godine može na tržištu da se proda za 400. automatski se revalorizuje i preostala vrednost. procenjeni iznos koji bi preduzeće primilo danas ako bi otuđilo osnovno sredstvo. nabavna vrednost od 5. se ne utvrđuje preostala (rezidualna) vrednost. Kod nematerijalnih ulaganja.000 dinara umanjuje se za 400. Ako se ovo pitanje ne uredi računovodstvenim politikama. pod pretpostavkom da će sredstvo na kraju svog korisnog veka biti u takvom stanju da se može dobiti neka tržišna vrednost za njega. Procenjena vrednost se utvrđuje na dan sticanja osnovnog sredstva i ne povećava se naknadno ako se sredstva u poslovnim knjigama vode po nabavnim cenama.000 dinara. Za sredstva koja su privremeno stavljena van upotrebe. za svako osnovno sredstvo posebno. a sve do stavljanja u rad. • kada je sredstvo po MSFI 5 klasifikovano kao sredstvo namenjeno prodaji.POREZ NA DOBIT IV Moguće je računovodstvenim politikama urediti da obračun amortizacije počinje i pre stavljanja u upotrebu osnovnog sredstva. ako se ti troškovi mogu iskazati kao rezervisanje. ako se osnovno sredstvo duže osposobljava za upotrebu. Međutim. Za sredstva koja se revalorizuju. po pravilu.600. U ovom slučaju osnovica za obračun amortizacije čini revalorizovana nabavna vrednost umanjena za revalorizovanu preostalu (rezidualnu) vrednost. Samo u ova tri slučajeva prestaje obaveza obračuna amortizacije. Dakle. MRS 16. isključivo.000 dinara.000 . kao i PDV. Osnovica za obračun amortizacije. u ovom slučaju. Preostala (rezidualna) vrednost predstavlja. već se na analitičkoj kartici osnovnog sredstva evidentira i uzima se u obzir prilikom utvrđivanja osnovice za obračuna amortizacije. mogu se grupisati radi obračuna grupne amortizacije. obračun amortizacije se vrši pojedinačno. smatra se da obračun amortizacije počinje od prvog narednog dana od dana stavljanja u upotrebu. odnosno za taj iznos se umanjuje nabavna vrednost osnovnog sredstva. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. ako je za merenje osnovnih sredstava primenjen model revalorizacije. iznosi 4. • kada se osnovno sredstvo na bilo koji način otuđi (proda rashoduje i dr. je osnovica na koju se primenjuje odgovarajuća stopa za obračun amortizacije i ona zavisi od modela po kome se osnovna sredstva iskazuju u poslovnim knjigama (nabavna vrednost ili revalorizovana vrednost). Ako je preostala vrednost beznačajna. u najvećem broju slučajeva. 10-11 Stope za amortizaciju i korisni vek trajanja osnovnog sredstva Visina stope za obračun amortizacije i korisni vek trajanja osnovnog sredstva nisu nijednim propisom utvrđeni. Osnovica za obračun amortizacije Za obračun amortizacije. postoji obaveza da se i dalje obračunava amortizacija. Prestanak obračuna amortizacije Prestanak obračuna amortizacije nastaje: • kada je osnovno sredstvo u potpunosti otpisano.000. uklanjanja i restauracije područja na kojem je sredstvo locirano. odnosno da daje pozitivne rezultate.600.400.000 (5.000. a revalorizovana vrednost je osnovica za obračun amortizacije za naredne periode. stavljanje sredstva u upotrebu znači da je ono sposobno za korišćenje i da može da služi obavljanju delatnosti pravnog lica. Na ovaj način izbegava se iskazivanje značajnih dobitaka od prodaje osnovnih sredstava. Osnovica za obračun amortizacije može da bude i revalorizovana nabavna vrednost. Korisni vek trajanja autobusa iznosi 5 godina. • zavisni troškovi i svi drugi troškovi koji nastaju radi dovođenja sredstva u stanje neophodno za rad.).Postrojenja i oprema. • inicijalno procenjeni troškovi demontaže. ako se očekuje da je sredstvo spremno za upotrebu i uprava donese takvu odluku. Primer: Pravno lice koje se bavi prevozom putnika nabavilo je autobus čija nabavna vrednost iznosi 5. Osnovica za obračun amortizacije je. Pravno 41 . Nabavna vrednost osnovnog sredstva iskazuje se na osnovnom računu okviru grupe računa 01 i 02 i nju čini: • fakturna vrednost dobavljača uključujući i sve uvozne i druge dažbine. ne uzima se u obzir prilikom utvrđivanja osnovice za obračun amortizacije. normativna regulativa pravnog lica. odnosno na dan nabavke. Iznos od 400. u godini u kojoj se vrši revalorizacija pre revalorizacije se obračuna amortizacija za tu godinu. saglasno odredbama MRS 16. kada su u pitanju osnovna sredstva iste grupe koja imaju isti korisni vek trajanja i za koja istovremeno počinje obračun amortizacije.000 dinara (preostala vrednost).000.

godišnja stopa za amortizaciju je 12.5). godine preispituje se korisni vek trajanja kamiona i utvrđuje da preostali vek trajanja osnovnog sredstva iznosi 5 godina.Računovodstvene politike. On se primenjuje na ona osnovna sredstva koje se tokom svog veka trajanja ravnomerno troše.). neophodno je da se izvrši preispitivanje korisnog veka trajanja osnovnog sredstva. utvrđuje se na sledeći način: 1. 5. korigovanje korisnog veka trajanja osnovnog sredstva utiče samo na obračuna amortizacije za tekuću i naredne godine. 2. • funkcionalni metod obračuna amortizacije Proporcionalni metod obračuna amortizacije je najrasprostranjeniji u praksi zbog svoje jednostavnosti i tačnosti. godine. Ako je osnovno sredstvo uzeto u lizing uz otkup. jer ovaj postupak znači promenu računovodstvene politike. odnosno da je ukupni vek trajanja kamiona 6 godina. • zakonskog ograničenja korišćenja osnovnog sredstva (lizing i sl.000 dinara 5 godina 320. 3.000 dinara 16.2) Preostali korisni vek trajanja Buduća godišnja amortizacija (3 : 4) Nova amortizaciona stopa (5: 1) 2. promene računovodstvenih procena i greške.600. Stopa amortizacije iznosi 20% (100 : 5). Preispitivanjem se može utvrditi da ranije korisni vek trajanja nije realno utvrđen i da se mora korigovati. Prema MRS 8. umesto 4. Nabavna vrednost kamiona iznosi 2. Preispitivanje korisnog veka trajanja osnovnog sredstva je značajan postupak za realno utvrđivanje visine amortizacije i ravnomerno terećenje rashoda poslovanja tokom korišćenja osnovnog sredstva.IV POREZ NA DOBIT lice procenjuje korisni vek trajanja osnovnog sredstva. Procenjeni korisni vek trajanja u momentu stavljanja u upotrebu iznosi 5 godina. pa je izvesno da će steći vlasništvo na tim sredstvom. 10-11 42 . • tehničke i tehnološke zastarelosti osnovnog sredstva. na primer. ili veka trajanja osnovnog sredstva. MRS 16. a izvodi se iz korisnog veka trajanja osnovnog sredstva: Godišnja stopa amortizacije = 100 Korisni vek trajanja u godinama Metodi obračuna amortizacije Metodi obračuna amortizacije su: • proporcionalni metod obračuna amortizacije. Nabavna vrednost kamiona iznosi Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost (1.5% (100 : 8 = 12. Stopa po kojoj će se vršiti obračun amortizacije za 2010 godinu i naredne godine posle preispitivanja korisnog veka trajanja kamiona. • degresivni metod obračuna amortizacije. godini i stavilo ga u upotrebu u januaru 2009. u najvećem broju slučajeva. odnosno nema retroaktivnu primenu. a stope za obračun amortizacije se izvode iz procenjenog korisnog veka trajanja osnovnog sredstva po formuli: Godišnja stopa amortizacije = 100 Korisni vek trajanja u godinama Prema odredbama stava 56. korisni vek trajanja osnovnog sredstva treba preispitati na kraju svake finansijske godine. Krajem 2010. pa su iznosi obračunate Ako je. 6. Prema odredbama stava 51. korisni vek trajanja osnovnog sredstva osam godina. Primer: Pravno lice je nabavilo teretni kamion u 2008.000. Stopa amortizacije utvrđuje se računovodstvenom politkom. • očekivanog fizičkog habaćenja i trošenja osnovnog sredstva.000. da preispitivanje korisnog veka trajanja osnovnog sredstva nema uticaja na prethodne periode. učinak promene računovodstvene procene može uticati samo na rezultat perioda u kojem je izvršena promena i na buduće perioda. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Pre konačnog obračuna amortizacije za tekuću godinu. a time se koriguje i stopa amortizacije. period očekivanog korišćenja predstavlja vek trajanja.000 dinara 400. ako je vek trajanja tog sredstva kraći od roka lizinga. MRS 16.000 dinara 1. Korisni vek trajanja osnovnog sredstva nabavljenog na osnovu ugovora o lizingu utvrđuje se na osnovu roka trajanja lizinga. Saglasno odredbama MRS 8 . To praktično znači. korisni vek trajanja osnovnog sredstva utvrđuje se na osnovu: • očekivanog korišćenja osnovnog sredstva od strane pravnog lica. 4.00% amortizacije po ovom metodu jednaki iz godine u godinu.000 dinara.

U 2010. odnosno kod onih osnovnih sredstava koja se u početnom veku trajanja više troše i ostvaruju najviše ekonomske koristi. = 500.000.000 godišnja stopa 3 12.000 kutija.5% broj meseci korišćenja 4 6 obračunata amortizacija 5 (Kol.500. Sličan je funkcionalnom obračunu abračuna amortizacije.000 komada kutija.500. pa se menja metod obračuna amortizacije i prelazi na proporcionalni metod. Drugim rečima. bez obzira na vek trajanja od 7 godina. ali promena metoda obračuna amortizacije može da utiče na obračun amortizacije za tekuću i naredne godine.000 dinara 8 godina 12.000 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. koji će omogućiti da se neotpisana vrednost u celini prenese na troškove u preostalom veku trajanja tog osnovnog sredstva. 2 x kol. u skladu sa MRS 8. 10-11 43 . već može da utiče na rezultat perioda u kojem je izvršena promena i na buduće periode. Po isteku treće godine utvrđeno je da to osnovno sredstvo neće po funkcionalnoj metodi da bude amortizovano do kraja njegovog veka trajanja (7 godina).750. Ovaj metod obračuna amortizacije se veoma retko primenjuje u praksi. jer korisni vek trajanja se izražava očekivanim učinkom sredstava.POREZ NA DOBIT IV Godišnji iznos amortizacije = Osnovica x godišnja stopa amortizacije x broj meseci korišćenja Primer: Nabavljeno je putničko vozilo u junu 2010. 4/12) 125.33 X 100 = 33% 1. promena računovodstvene procene kod obračuna amortizacije ne može da se primene retroaktivno i da menja rezultat za prethodne periode.00 Knjiženje: 540 . Stopa amortizacije za 2010.5% 6 meseci Neotpisana vrednost 6 1. god. Kod ove metode obračuna amortizacije. S protokom vremena smanjuje se ekonomski efekat i korišćenje je smanjeno. godini proizvedeno je 500. Primer: Pretpostavimo da je nabavljena mašina za proizvodnju plastičnih kutija za kozmetiku čiji kapacitet je 1.000 0.000. godinu su sledeći: Nabavna vrednost Vek trajanja Stopa za amortizaciju Broj meseci korišćenja Godina 1 2010 osnovica za amortizaciju 2 2. Takvu promenu treba tretirati kao promenu računovodstvene procene. Računovodstvenim politikama utvrđeno je da amortizacija počinje da se obračunava od prvog narednog meseca posle stavljanja u upotrebu osnovnog sredstva i da se ne utvrđuje preostala (rezidualna) vrednost.000.troškovi amortizacije 0238 . stopa amortizacije se utvrđuje za svaku godinu.00 2.000. po formuli: Stopa amortizacije = Ostvareni učinak Ukupni očekivani učinak sredstava 125.000. Funkcionalni metod obračuna amortizacije se primenjuje za obračun amortizacije osnovnih sredstava čiji se intezitet korišćenja može izmeriti učinkom. Primer: Pravno lice je određeno osnovno sredstvo 3 godine amortizovalo po funkcionalnoj metodi. Degresivni metod obračuna amortizacije primenjuje se kod onih osnovnih sredstava koja se u korisnom veku trajanja ne troše ravnomerno. Standardi dozvoljavaju izmenu metoda obračuna amortizacije.000.Ispravka vrednosti postrojenja i opreme (za obračunatu amortizaciju za 2010. Podaci za obračun amortizacije za 2010.00 Preispitivanje metoda amortizacije Prema odredbama stava 61 MRS 16.00 125. primenjeni metod obračuna amortizacije treba preispitati na kraju svake poslovne godine zbog dinamike trošenja osnovnog sredstva. U praksi se primenjuje aritmetička i geometrijska progresija. 3 x kol. godinu). godine i odmah stavljeno u upotrebu. ako se utvrdi da primenjeni metod nije odgovarajući.

utvrđuje se primenom proporcionalne metode srazmerno vremenu od kada je započet obračun amortizacije do kraja poreskog perioda. 2) II grupa 10%. Osnovicu za amortizaciju iz stava 5. Obračun poreske amortizacije je neophodan sa stanovišta utvrđivanja osnovice za obračun poreza na dobit preduzeća. Stalna sredstva iz stava 1. Stalna sredstva iz stava 1. član 10. jer se iznos računovodstvene amortizacije u poreskom bilansu zamenjuje iznosom poreske amortizacije. nije značajna visina amortizacije iskazana u poslovnim knjigama. ovog člana u prvoj godini čini nabavna vrednost. za svako stalno sredstvo posebno. Osnovicu za amortizaciju iz stava 5. 3) III grupa 15%. Sredstva iz stava 2. 4) IV grupa 20%. Amortizacija stalnih sredstava priznaje se kao rashod u iznosu i na način utvrđen ovim zakonom. Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u grupe II-V utvrđuje se primenom degresivne metode na vrednost sredstava razvrstanih po grupama. Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u I grupu utvrđuje se primenom proporcionalne metode. kao i nematerijalna sredstva.5%. prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u grupe II-V utvrđuje se primenom degresivne metode na vrednost sredstava razvrstanih po grupama. Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u I grupu utvrđuje se primenom proporcionalne metode. a koje su (izmene) podvučene u prethodnom uporednom pregledu. Ministar finansija bliže uređuje način razvrstavanja stalnih Ministar finansija bliže uređuje način razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije. Obračun poreske amortizacije za 2010. a u slučaju kada su stalna sredstva iz ove grupe stečena u toku poreskog perioda. prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. ovog člana razvrstavaju se u pet grupa sa sledećim amortizacionim stopama: 1) I grupa 2. osim prirodnih bogatstava koja se ne troše.5%. ovog člana obuhvataju materijalna sredstva čiji je vek trajanja duži od jedne godine i čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne mesečne bruto zarade po zaposlenom u Republici. sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije. 5) V grupa 30%. kao i nematerijalna sredstva. 44 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Pri tome.IV POREZ NA DOBIT PORESKA AMORTIZACIJA Zakon o porezu na dobit izmenjen je u 2010. a u narednim periodima neotpisana vrednost. osim u delu koje su najnovijim izmenama Zakona o porezu na dobit precizirane. Stalna sredstva razvrstana u I grupu jesu nepokretnosti. Poreska osnovica se dobija primenom formule: Poreska osnovica = računovodstvena dobit + računovodstvena amortizacija . ovog člana obuhvataju materijalna sredstva čiji je vek trajanja duži od jedne godine i čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici. 4) IV grupa 20%. a u narednim periodima neotpisana vrednost.poreska amortizacija. vršće se na identičan način kao u prethodnoj godini. Međutim. na osnovicu koju čini nabavna vrednost sredstva. 2) II grupa 10%. Stalna sredstva razvrstana u I grupu jesu nepokretnosti. s obzirom da se ovaj porez ne plaća na dobit koja je utvrđuje po računovodstvenim propisima. za svako stalno sredstvo posebno. 10-11 . godinu Amortizacija stalnih sredstava priznaje se kao rashod u iznosu i na način utvrđen ovim zakonom. Član 10. Sredstva iz stava 2. ovog člana razvrstavaju se u pet grupa sa sledećim amortizacionim stopama: 1) I grupa 2. 3) III grupa 15%. ovog člana u prvoj godini čini nabavna vrednost. Kao rashod amortizacije u poreskom bilansu priznaje se amortizacija obračunata po poreskim propisima. 5) V grupa 30%. Član 10. godini. osim goodwill-a. Zakona o porezu na dobit preduzeća koji se primenjivao Zakona o porezu na dobit pravnih lica. godinu njivati na obračun amortizacije za 2010. koji će se primena obračun amortizacije za 2009. koji propisuje iznos amortizacije koji se priznaje u Poreskom bilansu nije značajno izmenjen. na osnovicu koju čini nabavna vrednost sredstva.

sa stopom amortizacije od 10%.” Primer: Nabavljen je regal za odlaganje dokumentacije (kancelarijski nameštaj) čija nabavna vrednost sa PDV iznosi 40. godine: „.10. Ovakav stav zauzelo je i Ministarstvo finansija umišljenju br.152. stav 2. što se odnosi na prosečnu bruto zaradu na mesečnom nivou. godine. Ukoliko se ulaganja i istraživanje i razvoj priznaju kao nematerijalna ulaganja u skladu sa propisima o računovodstvu i MRS.Troškovi ostalog materijala (režijskog) 103 . 430-07-55/2005-04 od 5. ovog zakona i Pravilnika o poreskoj amortizaciji. Računovodstvenim politikama pravnog lica utvrđeno je da se kao kriterijum za razvrstavanje sredstava na osnovna i sitan inventar primenjuju poreski propisi i da se prilikom stavljanja sitnog inventara u upotrebu vrši otpis tih sredstava na teret troškova u visini od 50% od nabavne vrednosti. 430-07-55/2005-04 od 5..152.2.54 6. Nematerijalna ulaganja svrstana su u II amortizacionu grupu.za nabavku kancelarijskog nameštaja) 512 . Iz Mišljenja Ministarstva finansija br.. stav 2.54 dinara i PDV 6.00 40. Knjiženje: 103 .52 + 30. Nabavna vrednost pojedinačnog sredstva određuje se u skladu sa propisima o računovodstvu i MRS. o čemu je već bilo reči u delu koji se odnosi na obračun računovodstvene amortizacije. ali one nisu predmet ovog stručnog komentara.100.48 PDV = 200.000 dinara sa PDV (169. Vrednost fakture iznosi 200.2005..50% od vrednosti regala na teret troškova) 34. kao i ostalih. Sredstva koja podležu obračunu poreske amortizacije Prema odredbama član 10.Alat i inventar (za stavljanje sitnog inventara u upotrebu .147. Zakona o porezu na dobit.00 17. br..300. U vreme nabavke poslednji objavljen podatak o prosečnoj mesečnoj bruto zaradi zaposlenih u Republici Srbiji bio je za septembar 2010. poreska amortizacija se obračunava na osnovna sredstva čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne mesečne bruto zarade po zaposlenom u Republici.016. prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.300.2005. godine.Pod pojedinačnom nabavnom cenom (u slučaju kada je nabavljena veća količina istovrsnih sredstava). i iznosio je 48. Ovi uslovi su kumulativni i oni se primenjuju na svako pojedinačno osnovno sredstvo.2007.46 17.00 dinara. Regal je nabavljen u oktobru 2010. Iz Mišljenja Ministarstva finansija.Dobavljači u zemlji (po fakturi dobavljača . „ Primer: Primljena je faktura dobavljača na ime izvršenih usluga u istraživanje novog proizvoda na tržištu čiji efekti se očekuju u periodu od sledećih pet godina. podrazumeva se nabavna cena svakog pojedinačnog sredstva koja je u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. amortizacija tih. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.. 430-07-00349/2006-04 od 22. za potrebe utvrđivanja poreske osnovice neophodno je izvršiti i druge korekcije računovodstvene dobiti.00 Iz navedenog vidi se da je sredstvo u poslovnim knjigama iskazano kao sitan inventar i na ovo sredstvo se ne obračunava ni poreska ni računovodstvena amortizacija.000 dinara).Alat i inventar 270 . godine: „ . 10-11 45 . i čiji je vek trajanja duži od jedne godine.POREZ NA DOBIT IV Pored ovih korekcija.00 dinara (nabavna vrednost bez PDV 34.100. godine.508.491.147.46).. nematerijalnih ulaganja priznaje se u poreskom bilansu na način propisan Zakonom o porezu na dobit. Isplata fakture izvršena je sa tekućeg računa.10.PDV u primljenim fakturama po opštoj stopi 433 . odnosno ako ispunjavaju navedene kriterijume iz člana 10.

. i ako po računovodstvenim propisima to nije slučaj.7. 169.za plaćenu fakturu dobavljača) Za osnovna sredstva koja su nabavljena pre 1. 430-07-55/2005-04 od 5.2010. podležu obavezi obračuna poreske 46 . „ Iz Mišljenja Ministarstva finansija br.2010 godine.Tekući (poslovni) račun (po izvodu banke .2006. godine. Stavljanje sredstva u upotrebu znači da je ono sposobno za korišćenje i da može da služi obavljanju delatnosti pravnog lica. To znači da se poreska amortizacija na sva ova osnovna sredstva obračunava.12. a treba ga započeti kada sredstvo bude stavljeno u upotrebu. jer se ta sredstva vode u poslovnim knjigama korisnika lizinga u okviru računa 023 . što je u skladu i sa početkom obračuna amortizacije za računovodstvene svrhe prema MRS.PDV u primljenim fakturama po opštoj stopi 430 ..Dobavljači u zemlji 241 .” Iz prethodnog mišljenja proizilazi da za stalna sredstva iz I amortizacione grupe obračun poreske amortizacije počinje od momenta obračuna računovodstvene amortizacije. za obračun amortizacije..000 200. 10-11 Osnovna sredstva nabavljena putem operativnog lizinga (uzeta u zakup) ne podležu obavezi obračuna poreske amortizacije. odnosno koja su se nalazila na stanju u poslovnim knjigama na dan 31.1. Zakona o porez na dobit pravnih lica. pod uslovom da zadovoljavaju kriterijum iz člana 10. odnosno da je pojedinačna nabavna vrednost u vreme nabavke veća od prosečne mesečne bruto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji i da je vek trajanja duži od godinu dana.IV POREZ NA DOBIT Knjiženje: 010 . godine). poreska amortizacija se obračunava za period od šest meseci (od 1. obveznik za ovu opremu u istom periodu treba da obračuna amortizaciju po poreskim propisima.508. godine: „. već u poslovnim knjigama davaoca lizinga.10.2003. Početak obračuna amortizacije za ovu grupu sredstava se uređuje računovodstevnim politika pravnog lica (obično se dan obračuna amortizacije vezuje za dan stavljanja u upotrebu).000 amortizacije. Primer: Ako je sredstvo stavljeno u upotrebu 1. jer se radi o materijalnom sredstvu evidentiranom kod obveznika koje ispunjava uslove iz člana 10. koja se priznaje u poreskom bilansu. Za nekretnine pribavljene radi prodaje koje se vode kao zalihe na računima grupe 14 ne obračunava se poreska amortizacija. u slučaju kada obveznik nabavi materijalno sredstvo (konkretno opremu) putem ugovora o finansijskom lizingu (čiji je vek trajanja duži od jedne godine i čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici).. godine: „ . Kod građevinskih objekata dan stavljanja sredstva u upotrebu se najčešće vezuje za datum dobijanja upotrebPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.2004. Obračun amortizacije stalnih sredstava za poreske svrhe vrši se u skladu sa Zakonom i Pravilnikom.12.52 30.48 200.12. Investicione nekretnine koje se mere po poštenoj (fer) vrednosti i osnovno stado koje se uvek meri po poštenoj fer vrednosti.Dobavljači u zemlji (za primljenu fakturu dobavljača na ime istraživanja novog proizvoda) 430 . u skladu sa Zakonom..Postrojenja i oprema. Zakona.Ulaganja u razvoj 270 . godine.. ova pravila ne važe. Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. 430-07-00325/2006-04 od 25.7. Obračunu poreske amortizacije podležu iosnovna sredstva koja su nabavljena putem finansijskog lizinga. do 31. bez obzira na njihovu pojedinačnu nabavnu vrednost. Početak obračuna poreske amortizacije Obračun poreske amortizacije počinje od momenta stavljanja sredstava u upotrebu..491.2005. odnosno da daje pozitivne rezultate.000 200.Postrojenja i oprema i obračunava amortizaciju u poreskom periodu za tu opremu u računovodstvene svrhe. a to znači amortizacija počinje da se obračunava kada je sredstvo raspoloživo za korišćenje i da funkcioniše na način kako to očekuje uprava preduzeća. jer se ne vode u poslovnim knjigama korisnika lizinga. koje vodi u svojim poslovnim knjigama na računu 023 .

jer obračun amortizacije vrši se pojedinačno.000 dinara.333. bez obzira po kojem metodu se procenjuje. npr. i obračun se vrši za celu grupu sredstava.5% na godišnjem nivou. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.333. Primer: Nabavljeni su kalupi za livenje u oktobru mesecu 2010. Pod pretpostavkom da je to jedino osnovno sredstvo u toj grupi (nema drugih sredstava). izračunata po formuli 100/korisni vek trajanja (100/10). godine i istog meseca su stavljeni u upotrebu. bez obzira na broj sredstava i njihovu vrednost. Prekid obračuna poreske amortizacije nastaje: • kada je osnovno sredstvo potpuno otpisano. Poreska amortizacija za ova sredstva obračunava se po degresivnoj metodi. Osnovica za obračun amortizacije za grupu čini početni saldo grupe (neotpisana vrednost grupe iz prethodne godine). • za IV grupu 20% i • za V grupu 30% Članom 5. bez obzira što se po računovodstvenim propisima ova sredstva mogu svoditi na fer vrednost.2010. već se može koristiti obrazac na kome se vrši računovodstvena amortizacija. Za sredstva iz II i V amortizacione grupe momenat stavljanja osnovnog sredstva u upotrebu opredeljuje da li će ta sredstva biti stavljena u odgovarajuću grupu za obračun amortizacije. biće uključeno u obračun poreske amortizacije za tu godinu. Na teret troškova amortizacije u Bilansu uspeha biće priznato 3. Za ovo sredstvo biće obračunata poreska i računovodstvena amortizacija i to: • poreska amortizacija se obračunava za celu 2010. pod uslovom da prema MRS mogu da budu priznata kao osnovno sredstvo. Dodatna ulaganja u pojedinačno osnovno sredstvo povećavaju nabavnu vrednost. Nabavna vrednost kalupa za livenje bez PDV iznosi 200. za koju je u skladu sa prethodnim stavom potrebno umanjiti saldo grupe iz OA Obrasca u slučajevima kada je sredstvo otuđeno poklanjanjem ili na drugi način otuđeno bez naknade. za obračun poreske amortizacije za grupu od II do V propisan je Obrazac OA. koja je veoma bitan element za početak korišćenja objekta iz bezbednosnih i drugih razloga. Pravilnika o poreskoj amortizaciji. godine. amortizacija iznosi 60. odnosno da se revalorizuju prilikom naknadnog merenja. Pri tome. Amortizacione grupe II do V II do V amortizacionu grupu čine sva ostala stalna sredstva koja se ne nalaze u prvoj grupi. Osnovicu za obračun amortizacije čini nabavna vrednost za svako osnovno sredstvo posebno. Za obračun amortizacije za prvu amortizacionu grupu nije propisan obrazac.33 dinara (200. • za III grupu 15%.000 dinara. Obračun amortizacije vrši se uz primenu propisanih stopa koje su utvrđene za grupu kao celinu i to: • za II grupu 10%. koji se uvećava za osnovna sredstva koja su stavljena u upotrebu u toku godine i umanjuje za osnovna sredstva koja su otuđena utoku godine.666. Obračunata amortizacija za dva meseca iznosi 3. na visinu obračunate poreske amortizacije ne utiču dan i mesec stavljanja u upotrebu.11. odnosno od 1.33 dinara). ako uprava pravnog lica smatra da je sredstvo raspoloživo za korišćenje i da funkcioniše na način kako to ona očekuje. period obračuna poreske amortizacije je cela poslovna godina. godinu po stopi od 30% (V amortizaciona grupa).POREZ NA DOBIT IV ne dozvole tog objekta. Iz prve amortizacione grupe. • kada je osnovno sredstvo otuđeno i • kada je osnovno sredstvo kvalifikovano kao sredstvo za prodaju. datum konačne građevinske situacije koju je overio i potpisao nadzorni organ.333. koliko će i biti priznato u poreskom bilansu. napominjemo da bi to trebalo da bude tržišna cena na takav način otuđenog sredstva. Prva amortizaciona grupa Prvu amortizacioni grupu čine sve nekretnine koje se po MRS smatraju stalnim osnovnim sredstvima (zemljišta. Ukoliko je sredstvo nabavljeno i stavljeno u upotrebu u toku 2010. Osnovica za obračun amortizacije je uvek nabavna vrednost. računovodstvenim politikama može se utvrditi da to bude i drugi momenat. Međutim. Korisni vek trajanja osnovnog sredstva je procenjen na deset godina. Za ta sredstva. godine. 2. građevinski objekti i investicione nekretnine.000 X 10% = 20. poreska amortizacija se obračunava po proporcionalnim stopama i ona je jedinstvena za sva osnovna sredstva iz te grupe. stav 3.00 X 2 meseca = 3. jer nabavna vrednost sredstava uvećava saldo amortizacione grupe na koju se amortizacija obračunava za celu godinu. U vezi sa vrednošću otuđenog sredstva u toku godine. • računovodstvena amortizacija biće obračunata za dva meseca (početak obračuna amortizacije od narednog meseca od dana stavljanja u upotrebu). osnovna sredstva razvrstana su u pet amortizacionih grupa. Zakona o porezu na dobit i Pravilnika o poreskoj amortizaciji. Amortizacija se obračunava po stopi od 10% na godišnjem nivou. Obračun poreske amortizacije po grupama Odredbama člana 10.000 : 12 = 1. već poslovna godina. bez obzira što još nije dobijena upotrebna dozvola.33 dinara. 10-11 47 .

prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. za obračun poreske amortizacije za 2010. Obračun poreske amortizacije u slučaju kada su stalna sredstva predmet uloga u drugo privredno društvo i u slučaju statusnih promena. ne obustavlja se obračun poreske amortizacije. godine. glasnik RS” br. kao ulog. • 30. U toku 2010. U slučaju kad je stalno sredstvo iz grupe II do V dato na poklon.000 III 1.500. da unese i stalna sredstva koja je vodilo u svojim poslovnim knjigama.” Za stalna sredstva iz grupe II do V koja su kvalifikovana za prodaju.000 dinara.30% Ukupno amortizacija: 975.). predmet uloga u privredno društvo mogu biti. 18/2010).11. saldo grupe u kojoj se to sredstvo nalazilo treba umanjiti po tržišnoj vrednosti otuđenog sredstva. rashodovano ili na drugi način otuđeno bez naknade.000 3.000 500. U skladu sa Zakonom o privrednim društvima.000 V 1. Neotp. 80/2002 .000 dinara. glasnik RS”.000. br. alati i dr. Obračun poreske amortizacije za grupu prestaje kada je neotpisana vrednost (kolona 8 Obrasca OA) niža od petostrukog iznosa prosečne bruto mesečne zarade zaposlenih na nivou Republike za decembar 2010. u slučaju prodaje stalnog sredstva svrstanog u neku od grupa od II do V. Za ova osnovna sredstva vrši se obračun poreske amortizacije sve do njihove prodaje. Grupa saldo grupe sredstva sredstva (2+3-4) % (5x6) (5-7) 1 2 3 4 5 6 7 8 II 1.000 900. OBRAČUN AMORTIZACIJE STALNIH SREDSTAVA ZA 2010.000 1..500.000 Napomena: Za V poresku grupu podatak u koloni 4 (vrednost postignuta prodajom) je viša od salda grupe. Ubrzana amortizacija Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća („Sl.000 dinara..000 IV 1. • 30.000. Pravilnika o poreskoj amortizaciji. Tim odredbama koje su se primenjivale na obračun poreske amorizacije za 2009.10.500. kao osnivač drugog privrednog društva. godinu Za- kon o porezu na dobit ne omogućava ubrzanu amortizaciju kao poreski podsticaj koji je ranije važio. Odredbom člana 7.000 dinara. stvari (oprema. godine nastale su promene kod stalnih sredstava i to: • 30.000 1.000. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. vredn. GODINU Amortiz.IV POREZ NA DOBIT Iz Mišljenja Ministarstva finansija br.000 1. 80/2002.2010. 84/2004) 42 i 43 brišu. s obzirom da neotpisana vrednost pojedinačnog sredstva nije poznata. prodat je traktor po tržišnoj ceni od 1. godine kupljena je hladnjača za povrće čija nabavna vrednost iznosi 3.dr. jednaka je prodajnoj vrednosti tog sredstva.100.000.100. Dakle.2.000 800. Petostruki iznos prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji za mesec decembar 2010. 110-00-00023/2006-04 od 13. godinu iskazani su podaci koji su preneti u kolonu 2 Obrasca OA za 2010. Početni Pribavljena Otuđena Neotpisana vrednost Stopa Amortiza. 25/2001.2006: „ .000 15% 675. članom 33. godine (pretpostavljeni podatak) iznosi 240. vrednost otuđenog pojedinačnog sredstva za koju se umanjuje saldo grupe. celokupan saldo te grupe priznaje se kao rashod amortizacije i saldo grupe se svodi na nulu. godinu. juna prodat je putnički automobil po tržišnoj vrednosti od 500. propisano je da se odredba Zakona o porezu na dobit preduzeća („Sl.2010. 43/2003. godinu bila je propisana mogućnost ubrzane amortizacije.000. zakon. jer se evidentira samo neotpisana vrednost odgovarajuće grupe. pa nema obračuna amortizacije.000 3. bez obzira što su preneta na zalihe i što je obustavljen obračun računovodstvene amortizacije.825.000 20% 200.000 . propisano je da kada krajnji saldo neke grupe bude manji od pet prosečnih mesečnih bruto zarada isplaćenih po zaposlenom u Republici u poslednjem mesecu perioda za koji se vrši obračun amortizacije.000 4.000. može u to drugo društvo. odnosno po vrednosti koja bi se dobila prodajom tog sredstva.000 10% 100. Primer obračuna poreske amortizacije za sredstva razvrstana u II do V grupe: Na kraju 2009. pored novca. godine u kolonu 8 Obrasca OA za 2009. što znači da privredno društvo. 10-11 48 .

Uzima se neotpisana vrednost sredstava koja se po računovodstevnim propisima amortizuju. Zakona o privrednim društvima („Sl. jer su obavezna da neposredno primenjuju MRS/MSFI. u stvari. predstavlja osnovicu za amortizaciju stalnih sredstava u prvom poreskom periodu novoosnovanih društava (za sve amortizacione grupe). ali će u dužem nizu godina za jedno sredstvo biti priznati isti rashodi i po poreskim i po računovodstvenim propisima. odnosno u prvom poreskom periodu) osnovicu za obračun poreske amortizacije čini za sve grupe stalnih sredstava njihova nabavna vrednost. u poslovnim knjigama pravnog lica. podela privrednog društva uz osnivanje jeste statusna promena kojom privredno društvo prestaje da postoji bez likvidacije. Zakona. Prema tome. u skladu sa Zakonom. a da ćemo o ovome detaljnije pisati u nekom od narednih tekstova. su privremenog karaktera. Odložene poreske obaveze (odloženi poreski rashodi) nastaju po osnovu više obračunate amortizacije po poreskim propisima u odnosu na obračunatu amortizaciju po računovodstvenim propisima i. a ostatak odloženih poreza knjiži se preko rashoda ili prihoda. nabavnu vrednost predstavlja vrednost stalnih sredstava koja im je preneta statusnom promenom. vrši se isknjižavanje sa odgovarajućeg računa i poreska amortizacija se obračunava od početka poslovne godine do dana ulaganja u drugo privredno društvo. tekuće godine posle obračunate i proknjižene amortizacije za tu godinu. • Radmila Lazić Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. s tom razlikom što se deo utvrđenih odloženih poreza koji je nastao po osnovu revalorizacije koja je knjižena direktno u kapital knjiži se u kapital. Razlika između utvrđenog kumulativnog iznosa odloženih poreza i početnog stanja odloženih poreza predstavlja godišnji iznos odloženog poreza koji se knjiži na teret ili u korist računa 722. Postupak utvrđivanja odloženih poreskih sredstava i odloženih poreskih obaveza za sredstva koja se revalorizuju sprovodi se na isti način kao i kod sredstva koja se ne revalorizuju. evidentiraju se stavom za knjiženje 722/498. što znači da preneta vrednost stalnih sredstava. Na taj način umanjuje se saldo amortizacione grupe u kojoj je to sredstvo bilo iskazano. stavom za knjiženje 288/722. U konkretnom slučaju. • utvrđuje se razlika između računovodstvene i poreske osnovice. u nastavku je cdeo citata Mišljenja Ministarstva finansija iz kojeg proizilazi da se kod društva koja su nastala statusnom promenom poreska amortizacija obračunava na stalna sredstva koja su im pripala statusnom promenom i da osnovicu za obračun poreske amortizacije čini vrednost po kojoj su ta sredstva uknjižena u poslovnim knjigama kod novoosnovanih društva. Odložena poreska sredstva (odloženi poreski prihodi) evidentiraju se. • prethodno utvrđena razlika množi se sa stopom poreza poreza na dobit od 10% i utvrđuje se kumulativni iznos odloženih poreza. U vezi sa obračunom poreske amortitacije kod statusne promene. U poslovnim knjigama društva u koje se unosi stalno sredstvo kao ulog. a iskazuju se po osnovu više obračunate amortizacije po računovodstvenim propisima u odnosu na obračunatu amortizaciju po poreskim propisima. glasnik RS”. kako postojeće privredno društvo prestaje sa poslovanjem (uz podnošenje poreskog bilansa i izmirenje poreskih obaveza u skladu sa Zakonom).2006. • kumulativno odloženi porez. godine: U skladu sa članom 382. 12. Ako je predmet ulaganja sredstvo iz II do V amortizacione grupe. 430-07-07-00162/2006-04 od 29. br. prenoseći na dva ili više novih društava svu imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje akcija ili udela novih društava akcionarima ili članovima društva prestalog podelom. Odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze koji nastaju po osnovu amortizacije. jer se radi o razlikama koje nastaju na godišnjem nivou po osnovu primene različite poreske stope na istu osnovicu. za ta privredna društva (u prvoj godini. Poreski rashod i poreski prihod po osnovu amortizacije stalnih sredstava Velika i srednja pravna lica obavezna su da iskazuju odložene poreze po osnovu amortizacije. koja se priznaje u poreskom bilansu. u skladu sa članom 10. nova privredna društva utvrđuju nabavnu vrednost stalne imovine u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji i MRS kao i propisima o privrednim društvima. pokazuje stanje odloženih poreza (sredstva ili obaveze) za period od početka primene MRS do 31. Napominjemo da smo u ovom tekstu samo napomenuli privremene razlike koje se pojavljuju zbog različitog obračuna amortizacije za računovodstvene i za poreske potrebe. Postupak utvrđivanja odloženih poreskih sredstava i odloženih poreskih obaveza za sredstva koja se ne revalorizuju sprovodi se na sledeći način: • utvrđivanju računovodstvene osnovice sa stanjem na dan 31. a nastaju nova privredna društva.” Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. u poslovnim knjigama pravnog lica. 125/2004). 12. to ulaganje predstavlja otuđenje sredstava i u koloni 4 Obrasca AO iskazuje se po procenjenoj vrednosti uloga. ako je premet uloga sredstvo iz I amortizacione grupe. primljeno sredstvo se iskazuje po procenjenoj vrednosti i istovremeno se po toj vrednosti iskazuje podatak u koloni 3 Obrasca OA.POREZ NA DOBIT IV U poslovnim knjigama privrednog društva koje je izvršilo ulaganje. • utvrđuje se poreska osnovica na način kako je prethodno objašnjeno.6. tekuće godine. u slučaju pribavljanja stalnih sredstava osnivanjem putem statusne promene. Za novoosnovana privredna društva kojima su ta sredstva preneta statusnom promenom. odnosno njihova nabavna vrednost na dan statusne promene umanjena za ispravku vrednosti na dan statusne promene u Bilansu stanja privrednog društva koje prestaje da postoji. 10-11 49 .

2002. 2011. 2007.V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA REPUBLIKA SRBIJA I UGOVORI O IZBEGAVANJU DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA Stanje na dan 1. Odluke o obavezama državnih organa Republike Srbije u ostvarivanju nadležnosti Republike Srbije. 2011. Republika Srbija je postala pravni sledbenik državne zajednice Srbija i Crna Gora što. br. takođe. kao sledbenika državne zajednice Srbija i Crna Gora „Sl. i ugovore zaključene od strane bivše SFRJ i SRJ). 2001. glasnik RS”. Sl. 1998. 2011. 2011. 2009. glasnik/list u kojem je Ugovor objavljen 5 11/2005 8/10 8/10 11/81 5/98 18/2004 1/99 7/82 2/98 105/2009 1/2001 14/2005 1/10 102/2007 1/10 2/83 1/10 2/97 2/86 4/2003 3/2006 50 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. alineja 2. 2004. Britanija i Severna Irska Grčka1 Danska DNR Koreja Egipat Estonija Indija Irska Italija Katar Kina Kipar Kuvajt Letonija 2 SCG RS RS SFRJ SRJ SCG SRJ SFRJ SRJ RS SRJ SCG RS SCG RS SFRJ RS SRJ SFRJ SRJ SCG Predmet Ugovora 3 dohodak i imovina dohodak I imovina dohodak I imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak dohodak dohodak i imovina dohodak dohodak i imovina dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina Godina početka primene 4 2006. 1983. 1982. 2006. znači da Republika Srbija primenjuje sve međunarodne ugovore (uključujući i ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja) koje je sa drugim državama zaključila državna zajednica Srbija i Crna Gora (računajući. 1999.dalje: Odluka). 10-11 . 2011. 2010. 48/2006 . 2011. 1987. 1986. godine N a osnovu tačke 1. Zemlje sa kojima je ugovor u primeni Zemlja 1 Albanija Azerbejdžan Austrija Belgija Belorusija Bosna i Hercegovina Bugarska V. 2007.2011.1. pored ostalog.

9 Zbog promena koje su se. dogodile u privrednom.1989. 1999. 10 U vezi sa ovim. koji je na snazi između dve zemlje a. 1998. 2003. 3 Ugovor je potpisan 25. najverovatnije će se sa ovom zemljom iznova pregovarati. godine. a njegove odredbe primenjivaće se od prvog januara kalendarske godine koja sledi godinu u kojoj je izvršena razmena instrumenata potvrđivanja). 2007. se planira i njegova revizija. 2002. takse. 1988. ali isti nije potvrđen u parlamentu Filipina. 1998. na ekspertskom nivou. u Republici Srbiji. 8 Sa mnogim od ovih zemalja. 1958. koji se primenjuje od 1. da dve strane razmene instrumente potvrđivanja. posebno ukazujemo da su. 1983. poreskom sistemu država potpisnica ugovora. konačno. u toku su kontakti o utvrđivanju termina i mesta održavanja prve runde pregovora. 1976. nakon čega treba da usledi razmena instrumenata potvrđivanja. Na nadležnim organima dve države je da otklone pomenute nedoumice. S tim u vezi. Republika Srbija je potvrdila Ugovor i da bi isti stupio na snagu i počeo da se primenjuje neophodno je da ganska strana dostavi zvanično obaveštenje da je njen parlament potvrdio Ugovor. 2004. neophodno je da zimbabveanska strana dostavi zvanično obaveštenje da je njen parlament potvrdio Ugovor. 7 Ugovor je potpisan 21. 2005. 5 Ugovor je potpisan 19. sa argentinskom stranom su uspostavljeni preliminarni kontakti radi zaključenja opšteg Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. godine. godine i. 4 Ugovor je potpisan 22. Ugovor će stupiti na snagu danom razmene instrumenata potvrđivanja. godine. dve strane su se dogovorile da daju jedna drugoj tretman najpovlašćenije nacije u odnosu na carinske dažbine. 2008 2002. Republika Srbija je potvrdila Ugovor i da bi isti stupio na snagu i počeo da se primenjuje.2000. što nema neposredne veze sa izbegavanjem dvostrukog oporezivanja dohotka od međunarodnog pomorskog i vazdušnog saobraćaja.10. 1998. 2011. 1/10 42/2009 10/2001 5/96 15/90 1/10 3/2006 12/88 9/85 8/10 2/98 4/96 3/95 4/2001 7/2003 3/2006 4/2001 8/87 28/75 12/82 6/2004 3/2005 11/2005 7/81 105/09 4/86 Zaključen je Protokol o izmeni Ugovora (“Sl. godine.1996. poreze u uvozu i izvozu robe. 1991. pravnom i. nakon čega treba da usledi razmena instrumenata potvrđivanja. Republika Srbija je potvrdila Ugovor i da bi isti stupio na snagu i počeo da se primenjuje. Po informacijama dobijenim od argentinske strane. 10-11 51 . 1986. posebno.10. neophodno je da gvinejska strana dostavi zvanično obaveštenje da je njen parlament potvrdio Ugovor. od vremena zaključenja ugovora. 1989.1996. 6 Ugovor je objavljen u "Sl. 1961. nedavno. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 6. 2007.4. uskoro. Ugovor je supstituisan trgovinskim i finansijskim ugovorima zaključenim 1953. godine.IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA V Libija Litvanija Mađarska Makedonija Malezija Malta Moldavija Nemačka Norveška Pakistan Poljska Rumunija Ruska Federacija Slovačka Slovenija Turska Ukrajina Finska Francuska Holandija Hrvatska Češka Republika Švajcarska Švedska Španija Šri Lanka 1 2 RS RS SRJ SRJ SFRJ RS SCG SFRJ SFRJ RS SRJ SRJ SRJ SRJ SCG SCG SRJ SFRJ SFRJ SFRJ SRJ SCG SCG SFRJ RS SFRJ dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak I imovina dohodak i imovina 2011. listu SCG – Međunarodni ugovori" br. 2010. 2011. 6/2005 (postupak potvrđivanja okončan je u obe države ugovornice – očekuje se. uspostavljeni neformalni kontakti sa navedenim državama. Imajući u vidu navedeno.7. 1965. 2011. januara 2011. godine. naročito. 1982. 2006. glasnik RS – Međunarodni ugovori“ broj 42/2009. Pomenutim Trgovinskim sporazumom. Trgovinskim sporazumom potpisanim 9. 1987.

Urugvaj. Maroko 11. Argentina. Uzbekistan. Portugalija. Jordan 7. zaključen Ugovor kojim se reguliše izbegavanje dvostrukog oporezivanja dohotka od međunarodnog pomorskog i vazdušnog saobraćaja sa Argentinom (1948. takođe. Uganda. San Marino. Velika Britanija i Severna Irska (revizija Ugovora) 52 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Vijetnam 3. Crna Gora. Angola. Kazahstan. Tunis Zemlje sa kojima su u toku pregovori radi zaključenja ugovora 1. Indonezija 5.V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA Republika Srbija ima. Filipini7 6. Mali. Belgija (revizija Ugovora) 2. Namibija. kao zemljama potencijalnim ekonomskim partnerima Republike Srbije. Kipar (revizija Ugovora) 10. Nigerija 8. uspostavljeni su prvi kontakti sa nekim od tih zemalja (Australija. Liban. Meksiko. Češka Republika (Protokol uz Ugovor . • mr Dejan Dabetić Zemlje sa kojima je ugovor parafiran 1. Holandija (revizija Ugovora) Razmena nacrta Ugovora i pripreme za buduće pregovore U skladu sa zahtevima Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije. Bocvana 2. Finska . Luksemburg 5. Venecuela. Zemlje sa kojima je ugovor potpisan i u toku je postupak potvrđivanja 1. Mijanmarska unija 6. Francuska . Pregovore bi trebalo voditi i sa delegacijama ostalih zemalja Zapadne Evrope (radi revizije postojećih ugovora9 kao i sa SAD i Japanom10.) 4. Koreja (Rep. Nemačka (revizija Ugovora) 7. Peru. Brazil. Zambija 4. Gana3 2. razmenjeni su Nacrti ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa sledećim zemljama:8 Alžir. Iran6 5. Čile. Kanada 9. Kenija. Zimbabve5 4. Laos. 10-11 . Južna Afrika 8. Posredstvom diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije. Island. Jermenija 6.revizija Ugovora. odnosno sa delegacijama svih zemalja koje pokažu interes za zaključenje ugovora sa Republikom Srbijom.Protokol je u postupku potvrđivanja u Parlamentu Češke Republike) 3. odnosno DKP Republike Srbije u inostranstvu. Gvineja4 3. Šri Lanka (revizija Ugovora). godine)2. Kuba. Sirija 9. Etiopija. Izrael.revizija Ugovora) u cilju utvrđivanja spremnosti tih zemalja za pregovore sa delegacijom Vlade Republike Srbije. Tanzanija.

ugovora (o čemu će biti govora u nastavku) po kojem. može se oporezivati u toj drugoj državi (odnosi se i na slučajeve u kojima je nepokretnost sastavni deo poslovne imovine preduzeća). opšti porez na kapitalni dobitak. do 80. 80/2002 . kapitalni dobitak se oporezuje kao običan dohodak i. pravo oporezivanja kapitalnog dobitka pripada isključivo državi rezidentnosti lica koje ostvaruje kapitalni dobitak. porez na porast vrednosti imovine). a koja se nalazi u drugoj državi ugovornici. zakon. otuđenjem nepokretnosti koja se nalazi u drugoj državi ugovornici. br. se pripisuje dohotku iz ostalih izvora (ostali dohodak). 43/2003. Isto tako. i samo oporezivanje kapitalnog dobitka je različito od zemlje do zemlje. glasnik RS”. i to: • u nekim zemljama. Rešenje se ne odnosi na: • kapitalni dobitak od otuđenja nepokretnosti koja se nalazi u državi ugovornici čiji je poreski rezident (shodno članu 4. ali kapitalni dobitak koji fizičko lice ostvari van okvira preduzeća. br. 65/2006 .ispr. • niti na kapitalni dobitak od otuđenja nepokretnosti koja se nalazi u trećoj državi (državi koja nije država ugovornica). 24/2001. Srpski nacrt ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja Srpski Nacrt ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. posebno. 62/2006. 31/2009. primenjuje se rešenje iz člana 13.članovima čl. najčešće. kapitalni dobitak preduzeća se oporezuje. ne podleže oporezivanju. kapitalni dobitak se oporezuje posebnim porezima (porez na dobit od otuđenja nepokretnosti. 80/2002 .. Ovo se. dobitak ostvaren špekulativnim poslovanjem . primenjuje na kapitalni dobitak koji se ostvari od otuđenja aktive preduzeća. U Republici Srbiji. sa posebnim poreskim stopama. takvo oporezivanje se najčešće primenjuje samo u posebnim slučajevima (dobitak koji se ostvari prodajom nepokretnosti. • u drugim zemljama. U ovim slučajevima. stav 5. Ovi porezi se razrezuju na svaki pojedinačni kapitalni dobitak ili na ukupan kapitalni dobitak ostvaren u toku godine i to. kada je reč o oporezivanju kapitalnog dobitka. u nekim drugim zemljama OECD-a. U nekim zemljama OECD-a. 135/2004. ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja) lice koje otuđuje nepokretnost.dr. kapitalni dobitak se ne smatra oporezivim dohotkom. u članu 13. se odnosi samo na slučajeve u kojima je kapitalni dobitak ostvario rezident jedne države ugovornice.IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA V IZBEGAVANJE MEĐUNARODNOG DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA KAPITALNOG DOBITKA U poredni pregled zakonodavstava zemalja članica OECD-a pokazuje da. zakon. kao i bez uzimanja u obzir ostalog dohotka ili gubitka koji je ostvario odnosni poreski obveznik.članovima 27. glasnik RS”. 10-11 53 .dr. oporezivanje kapitalnog dobitka regulisano je odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. 80/2002. sadrže sledeća rešenja u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka: "Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja nepokretnosti navedene u članu 6. zbog toga.dobro je kupljeno u cilju njegove dalje preprodaje). 72.dalje: ZPDG) . 80/2002. • čak i u slučaju da kapitalni dobitak koji fizičko lice ostvari van okvira preduzeća podleže oporezivanju.dalje: ZPDL) . 25/2001. 44/2009 i 18/2010 . 84/2004 i 18/2010 . rešenja sadržana u tim zakonodavstvima variraju od zemlje do zemlje. kao i ugovori zaključeni sa drugim državama. i Zakonom o porezu na dohodak građana („Sl. do 31. ovog ugovora. Dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koju preduzeće države ugovornice ima u drugoj državi ugovornici ili od pokretnih stvari koje pripadaju stalnoj bazi koju koristi rezident države ugovornice u drugoj državi ugovornici za obavljanje samostalnih ličnih delatnosti. Međutim. Navedeno rešenje. uključujući i prihode od otuđenja te Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br..

može se oporezivati u toj drugoj državi” . godine). koje se odnosi na oporezivanje dobiti od poslovanja („dobit preduzeća države ugovornice oporezuje se samo u toj državi. devizne štednje građana i dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac. da pravo oporezivanja kapitalnog dobitka ima samo država reziden- tnosti preduzeća koje obavlja međunarodni pomorski i vazdušni saobraćaj. . može se oporezivati u toj državi” . da se izraz „pokretne stvari” odnosi na svu ostalu imovinu. januara 2011. . godine). godine (Ugovor sa: Egiptom.Ugovor sa Maltom (Ugovor se primenjuje od 1.„Dobit od otuđenja akcija u osnivačkom kapitalu kompanije ili učešća u kompaniji čija se imovina sastoji posredno ili neposredno uglavnom od nepokretne imovine koja se nalazi u državi ugovornici. može se oporezivati u toj državi” . ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. dobit preduzeća može se oporezivati u toj drugoj državi. ali drugačije formulisano rešenje. ovom prilikom. u članu koji poreski tretira oporezivanje kapitalnog dobitka.„Dobitak od otuđenja akcija akcionarskog kapitala kompanije. ako navedene pokretne stvari nisu deo aktive u bilansu stanja ogranka. stav 5. licence. udele u kapitalu pravnih lica. trustu ili u nepokretnosti čija se imovina posredno ili neposredno uglavnom sastoji od nepokretnosti koja se nalazi u državi ugovornici. ali samo do iznosa koji se pripisuje toj stalnoj poslovnoj jedinici”). odnosno drugog vida stalne poslovne jedinice. sadržano je suštinski isto. Pakistanom (Ugovor se primenjuje od 1. Kinom i Švajcarskom). godine) i Španijom (Ugovor se primenjuje od 1.V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA stalne poslovne jedinice (same ili zajedno s celim preduzećem) ili stalne baze.Ugovor sa Irskom (Ugovor se primenjuje od 1. goodwill. Republika. i dr. akcije i ostale hartije od vrednosti. o kojem će biti govora u nastavku. Ako preduzeće obavlja poslovanje preko stalne poslovne jedinice. januara 2011. kao i u ugovorima čiji su tekstovi usaglašeni. Član 27. godine). Suština navedenog rešenja je u tome. i to: prava industrijske svojine. može se oporezivati u toj drugoj državi” . . u ugovorima sa nekim državama. jedino.). bestelesne stvari. Istovremeno. Letonijom i. shodno rešenjima sadržanim u domaćem poreskom zakonodavstvu. u svakom konkretnom slučaju. ZPDPL pored ostalog. januara 2011. 10-11 54 . Dobitak od otuđenja akcija akcionarskog kapitala kompanije čija se imovina posredno ili neposredno uglavnom sastoji od nepokretnosti koja se nalazi u državi ugovornici. iz čega možemo zaključiti da se na njih (ukoliko čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice ogranka ili drugog vida stalne poslovne jedinice nerezidentnog obveznika u Republici Srbiji) primenjuje napred navedeno rešenje sadržano u članu 13. osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveze Republike po osnovu zajma za privredni razvoj. osim ako se poslovanje obavlja u drugoj državi ugovornici preko stalne poslovne jedinice koja se u njoj nalazi. ako akcije ili interes više od 50 odsto svoje vrednosti ostvaruju neposredno ili posredno od nepokretne imovine koja se nalazi u drugoj državi ugovornici. Litvanijom. ili interesa u partnerstvu. stav 1.„Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja akcija u kompaniji ili interesa u ortačkom društvu. Ukoliko se. rečnih brodova koji se koriste u saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima ili od pokretnih stvari koje služe za korišćenje tih pomorskih brodova.„Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja akcija koje više od 50 odsto svoje vrednosti ostvaruju neposredno ili posredno od nepokretne imovine koja se nalazi u drugoj državi ugovornici. iz kog razloga ugovori. godine). januara 2011. nećemo navoditi nazive drugih država ugovornica. trustu ili drugom licu. može se oporezivati u toj državi” . na primer. januara 2011.1) 1) Navedeno rešenje je novijeg datuma i Republika Srbija ga ima u ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja zaključenim posle 1998. Napominjemo. nadležni poreski organi države izvora primeniće rešenje iz člana 7. izuzev nepokretnosti (uključujući i. može se oporezivati u toj državi. drumskih vozila ili rečnih brodova oporezuje se samo u državi ugovornici u kojoj se nalazi sedište stvarne uprave preduzeća. dobitak koji se ostvari prodajom pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice. autonomna pokrajina. Dobitak od otuđenja pomorskih brodova. u skladu sa zakonom. nisu stupili na snagu pa. može se oporezivati u toj državi” . kapitalnim dobitkom koji obveznik ostvari prodajom uz naknadu „pokretnih stvari” smatra.Ugovor sa Libijom (Ugovor se primenjuje od 1. potpisani ili se nalaze u postupku potvrđivanja. januara 2011. ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.„Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja akcija ili uporedivih interesa u kompaniji čija se imovina posredno ili neposredno uglavnom sastoji od nepokretnosti koja se nalazi u državi ugovornici.Ugovor sa: Danskom. na njih će se primeniti rešenje iz član 13. vazduhoplova ili drumskih vozila koji se koriste u međunarodnom saobraćaju.Ugovor sa: Estonijom (Ugovor se primenjuje od 1. odnosno: .„Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja akcija ili uporedivih interesa koji više od 50 odsto svoje vrednosti ostvaruju neposredno ili posredno od nepokretne imovine (u Ugovoru sa Pakistanom: nepokretnosti) koja se nalazi u drugoj državi ugovornici. odnosno dobitak od prodaje stalne poslovne jedinice poreski ne tretira kao kapitalni dobitak. stav 2. vazduhoplova. ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ili. još uvek. godine). . može se oporezivati u toj drugoj državi.Ugovor sa Ukrajinom. jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije.

Republika. u skladu Rešenje je preuzeto iz Modela ugovora UN a. osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveze Republike po osnovu zajma za privredni razvoj. kapitalnim dobitkom po osnovu kuponske dužničke hartije od vrednosti smatra se onaj deo razlike u ceni koji je utvrđen na način propisan aktom iz člana 61. jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije. Modela. ovog člana. akcija i ostalih hartija od vrednosti.”2) Iz navedenog možemo zaključiti da je. ovog člana. ovog člana (kojim se pravo oporezivanja prihoda od otuđenja imovine. tačka 4) ovog člana. Kapitalnim dobitkom smatra se onaj prihod koji obveznik. Kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne cene prava. 4) udela u imovini pravnih lica. putem pretvaranja imovine u akcionarska društva. daje državi rezidentnosti lica koje je otuđilo imovinu) ne utiču na pravo države ugovornice da zavede. 6) investicione jedinice dobrovoljnog penzijskog fonda. (Kapitalni dobitak) stav 6. stav 5. u članu 27. imala pravo oporezivanja te imovine i dohotka koji se od nje ostvari. pre prodaje odnosne imovine. sadržano je i u Modelu ugovora OECD. odnosno drugim prenosom uz naknadu (u daljem tekstu: prodaja): 1) stvarnih prava na nepokretnostima. i kapitalnog dobitka”). stav 5. Kada je razlika iz stava 2. u nešto drugačijem obliku. i 4. Nacrta i Modela ugovora) osim u četiri slučaja navedena u članu 13. Razlog za njegovo inkorporiranje u ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja jeste želja da se onemogući manevar poreskih obveznika da. pravo oporezivanja kapitalnog dobitka dato državi koja je. 1. Ovo je u skladu sa rešenjem sadržanim u Modelu ugovora OECD i Komentarom u vezi sa članom 13. 3. S tim u vezi. Izuzetno od stava 1. odnosno drugim prenosom uz naknadu (dalje: prodaja): 1) nepokretnosti. prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine. 10-11 55 . da odredbe stava 5. kao ni Model ugovora OECD ne definiše pojam kapitalnog dobitka. udela. 3. akcija. ovog zakona („Ministar finansija bliže uređuje način utvrđivanja. izbegnu oporezivanje kapitalnog dobitka. za primenu rešenja iz člana 13. Navedeni manevar je moguć u situaciji u kojoj pravo vlasništva nad akcijama kompanije uključuje i pravo na korišćenje nepokretne imovine. 3) udela u kapitalu pravnih lica i akcija i ostalih hartija od vrednosti. u skladu sa zakonom kojim se uređuju investicioni fondovi. osim dužničkih hartija od vrednosti. autonomna pokrajina. saglasno zakonu koji uređuje investicione fondove. 3) autorskih prava. 2. 7) akumuliranih sredstava po osnovu programirane isplate sa računa člana dobrovoljnog penzijskog fonda. propisuje: „Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom.. zatvorenog. osim imovine navedene u st. Nacrta i Modela ugovora. ovog člana negativna. kao član otvorenog. osim imovine navedene u st. stav 4.” Definicija kapitalnog dobitka po Zakonu o porezu na dohodak građana ZPDG. do 4. 1. 2) trajnog prava korišćenja i prava gradnje na gradskom građevinskom zemljištu. st. odnosno privatnog investicionog fonda. Definicija kapitalnog dobitka po Zakonu o porezu na dobit pravnih lica ZPDPL. 2) prava industrijske svojine. ovog člana negativna. porez na dobitak od otuđenja imovine koji ostvari fizičko lice rezident druge države ugovornice a koje je bilo rezident prvopomenute države u bilo kom periodu u toku pet godina koje neposredno prethode otuđenju imovine. odnosno udela. odnosno hartija od vrednosti i njihove nabavne cene usklađene prema odredbama ovog zakona. u skladu sa svojim zakonom.IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA V Dobitak od otuđenja imovine. u pitanju je kapitalni gubitak. Uočavamo da Nacrt ugovora. u pitanju je kapitalni gubitak. Ugovora sa Irskom. „Ako je razlika iz stava 2. već se to ostavlja nacionalnom zakonodavstvu država ugovornica. i 4.. 5) investicione jedinice otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda. ostvari kao razliku između kupovne i otkupne cene investicione jedinice. 2. sa zakonom. 4) Investicione jedinice otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda. ovog člana i njene nabavne cene utvrđene prema odredbama ovog zakona. saglasno zakonu koji uređuje investicione fondove. nije od značaja da li je kompanija rezident države ugovornice u kojoj se nepokretna imovina nalazi ili je rezident druge države ugovornice. propisuje: „Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom. propisano je. u principu. oporezuje se samo u državi ugovornici čiji je rezident lice koje je otuđilo imovinu. programiranom isplatom ili kupovinom anuiteta iz dobrovoljnog penzijskog fonda i visine uplaćenog penzijskog doprinosa. Kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne cene imovine iz stav 1. u članu 72. 2) U članu 13. devizne štednje građana i dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac. odnosno sa osnovnim principom po kome je pravo oporezivanja kapitalnog dobitka dato samo državi rezidentnosti prodavca (član 13. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Kapitalnim dobitkom smatra se onaj deo razlike između akumuliranih sredstava povučenih jednokratnom isplatom. 1.

podnese poresku prijavu u roku od petnaest dana od dana ostvarivanja prihoda iz stava 3.podsećamo. stav 4. stopa poreza po odbitku koju treba primeniti iznosi 20% (član 40 stav 3. godine ne ostvaruje kapitalni dobitak njihovom prodajom. Imajući u vidu navedeno.” Ipak. da će Republika Srbija imati pravo oporezivanja kapitalnog dobitka. „dobitak od otuđenja imovine. Komentar Modela ugovora OECD. 3. daje državi rezidentnosti lica koje je otuđili imovinu) ne utiču na pravo ni jedne od država da zavodi. 1. nerezidentnog ili rezidentnog ili od otvorenog investicionog fonda. Rešenja sadržana u članu 13. treba tumačiti i na način. da Republika Srbija ima pravo oporezivanja kapitalnog dobitka od otuđenja akcija koji je na njenoj teritoriji ostvarilo fizičko lice.) ili 10% (član 77. isto tako. propisuje da se: „na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik od rezidentnog obveznika. ne propisuje stopa poreza po odbitku na kapitalni dobitak. zatim. 2. propisano da je: „nerezidentni obveznik . stav 3. koji čini sastavni deo Ugovora. propisuje. eksproprijacijom. osim imovine navedene u st. ZPDPL . Iz tog razloga. ZPDG. ovog člana. ne mogu se tumačiti tako da državi ugovornici daju pravo oporezivanja kapitalnog dobitka ukoliko to pravo nije sadržano u domaćem poreskom zakonodavstvu te države. preko poreskog punomoćnika određenog u skladu sa propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija. ukoliko je ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja pravo oporezivanja kapitalnog dobitka dato Republici Srbiji. ovog člana. ZPDG). u članu 13.primalac prihoda dužan da poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji je ostvaren prihod. . osim imovine navedene u st. stav 5. a koje je rezident te države. po kojoj rezidenti nekih od država sa kojima je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. da je najnovijim izmenama Zakona. navedenu normu.) na osnovu koje nadležni poreski organ donosi rešenje” . D.3) 3) ZPDPL. 27. 2. ugovora. ukazuju da se odredbe ovog člana primenjuju prilikom oporezivanja dobitka koji nastane prodajom ili razmenom dobara. oporezuje se samo u državi ugovornici čiji je rezident lice koje je otuđilo imovinu). Član 13. i to: Ugovor sa Finskom U Protokolu. u članu 77. a koje je bilo rezident Republike Srbije u toku poslednjih pet godina koje su prethodile otuđenju akcija. po osnovu kapitalnih dobitaka nastalih u skladu sa odredbama čl. budući da se relevantnim odredbama ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. 10-11 56 .” S tim u vezi.V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA Obveznik koji je pravo. rezident Holandije. posebno ukazujemo da zakonodavac u ovom delu nije bio do kraja precizan. porez na kapitalni dobitak plaćao se po odbitku. prim D. i 4. u pojam kapitalnog dobitka uključuje i poklone pa. propisano je da se kapitalni dobitak ostvaren od otuđenja akcija ili drugih korporacijskih prava u kompaniji koja je rezident Finske. Ugovor sa Holandijom U članu 13. Podrazumeva se. već se samo jednoj ili drugoj državi ugovornici (državi izvora. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. u skladu sa svojim zakonom. ne precizira koja vrsta poreza će u konkretnom slučaju biti primenjena. udeo ili hartiju od vrednosti pre prodaje držao u svom portfelju pre 24. daje se prikaz specifičnih rešenja sadržanih u ugovorima sa navedenim zemljama.D. ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno. pored ostalog. u Republici Srbiji ostvaruju kapitalni dobitak od otuđenja akcija. u vezi sa članom 13. i 3.. čak. osim imovine Član 13. srpskog Nacrta ugovora. otuđenjem uloga u preduzeću ili prodajom nekog prava. prim. Modela.Kapitalni dobitak stav 5.u ranijoj verziji Zakona. Član 13. fizičkog lica. da se napred navedeno rešenje primenjuje na sve poreze koje povodom oporezivanja kapitalnog dobitka zavodi država ugovornica kojoj je to pravo dato. kao i teorija poreskog prava. 1. u članu 40. koje je ostvarilo fizičko lice koje je rezident druge države a bilo je rezident prvopomenute države u toku poslednjih pet godina koje su prethodile otuđenju tih akcija ili prava. obračunava se i plaća porez po stopi od 20%. kada akcije ili prava daju vlasniku pravo na korišćenje (uživanje) nepokretne imovine kompanije oporezuje u Finskoj. Zakona. drugog nerezidentnog obveznika. Istovremeno. Posebna rešenja u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka od otuđenja akcija S obzirom na sve veću pojavu uočenu u praksi. do 29. Pored ovoga. Iz navedenog možemo zaključiti. na teritoriji Republike. „dobitak od otuđenja imovine. ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja pravo oporezivanja kapitalnog dobitka nije dato isključivo drugoj državi ugovornici (napr. i prenos imovine usled smrti. u članu 40. pored ostalog. Modela ugovora OECD i Modela ugovora UN. ovog zakona. . njegovim delimičnim otuđenjem.Kapitalni dobitak stav 5. da odredbe stava 4. ovog člana (kapitalnog dobitka.D. sprovodi u skladu sa odredbama domaćeg poreskog zakonodavstva. da stopa poreza na kapitalni dobitak iznosi 10%. ili državi rezidentnosti) daje pravo oporezivanja koje ta država. ugovora. ovog člana (kojim se pravo oporezivanja prihoda od otuđenja imovine. porez na prihode od otuđenja akcija ili drugih prava koja učestvuju u dobitima društva čija je imovina potpuno ili delimično podeljena na akcije. Komentar Modela ugovora OECD. u svakom konkretnom slučaju. januara 1994. Ugovora propisano je.

u članu 13. stav. osim imovine navedene u prethodnim stavovima člana 13. a ne i na udele. člana 13. ugovora) odnosi samo na akcije. svojevremeno je. Ugovora) pripada zemlji rezidentnosti lica koje je otuđilo imovinu. na osnovu čega (i uz ispunjenje ostalih uslova navedenih u njemu) Republika Srbija ima pravo oporezivanja. shodno čemu je pravo njegovog oporezivanja pripalo zemlji rezidentnosti otuđioca. ostvarivanje dividendi . i 3. u praksi su se (iz razloga zaštite fiskusa Republike Srbije) pojavila različita tumačenja odredbe stava 4. Ugovora (na osnovu kojih bi pravo oporezivanja. u kompaniju koja se za poreske svrhe smatra rezidentom Republike Srbije) mogu oporezivati u Jugoslaviji (danas. stav 5. propisuje. pripalo Republici Srbiji) ne odnose na prodaju akcija ili udela u kapitalu. Navedeno pitanje je veoma značajno i.(Kapitalni dobitak) sadrži novi stav 4. a nakon određenih međuekspertskih konsultacija u Republici Srbiji. zaključenih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. eventualno. ili se kapitalni dobitak od otuđenja akcija smatra dobitkom od otuđenja neke druge imovine čije pravo oporezivanja (na osnovu člana 14. Ugovor sa Šri Lankom Ugovor. stav 4. sadržan navedeni stav 4. u to vreme. već i na kapitalni dobitak od otuđenja akcija. Istovremeno. S tim u vezi. iz razloga. Ugovora. međutim. Imajući u vidu navedeno. u članu 13. već i na kapitalni dobitak od otuđenja udela. Sporna pitanja u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka od otuđenja udela Kao što je napomenuto ranije. po ovom pitanju. 1. jer se izuzeci navedeni u članu 13. odnosno Nemačkoj. oporezovati u Republici Srbiji. odnosno tumačenje nadležnih eksperata u Ministarstvu finansija Republike Srbije je takav. da se napred navedena odredba (stav 4. je takav da se napred pomenuta odredba člana 14. član 13. odnosno u Holandiji. pod uslovima navedenim u tim stavovima. nego na drugu imovinu. nesporno je da se navedena odredba odnosi na kapitalni dobitak ostvaren otuđenjem udela. 2. u skladu iz sa rešenjem Modela ugovora OECD. da prihodi koje ostvari fizičko lice koje je rezident Jugoslavije (danas. što se smatra da prilikom tumačenja odredaba ugovora. do sada. Republika Srbija u većini. stav 5. u članu 13. može oporezivati u toj državi. je rezident Norveške. Savezno ministarstvo finansija (kao organ koji je.kako po osnovu akcija tako i po osnovu udela) pored ostalog. već i od otuđenja akcija i. tokom primene ugovora sa zemljama sa kojima je. bio nadležan za tumačenje i primenu Ugovora) zauzelo stav da se u konkretnom slučaju ne radi o kapitalnom dobitku od otuđenja akcija. pravno lice. st. sadrži rešenje prema kojem se kapitalni dobitak od otuđenja imovine. Naime. Ugovor sa Nemačkom Ugovor. treba imati u Ugovor sa Norveškom Ugovor. shodno tome. kao i razmene mišljenja sa ekspertima OECD-a nadležnim za materiju izbegavanja međunarodnog dvostrukog oporezivanja. da se prihodi od otuđenja hartija od vrednosti i akcija društva koje je rezident Šri Lanke koji predstavljaju učešće od najmanje 25 odsto mogu oporezivati u Šri Lanki.IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA V Ukoliko. (u kojima se ne reguliše pitanje oporezivanja kapitalnog dobitka od otuđenja udela) oporezuje samo u državi ugovornici čiji je rezident lice koje je otuđilo imovinu. propisuje. S tim u vezi. Istovremeno se. 10-11 57 . rezident Holandije na teritoriji Republike Srbije ostvari prihod (kapitalni dobitak) prometom hartija od vrednosti (trgovinom akcija) pravo oporezivanja kapitalnog dobitka koji je ostvaren prodajom akcija podleže oporezivanju samo u državi rezidentnosti prodavca. stav 3. u ugovorima novijeg datuma. Republike Srbije) od otuđenja akcija u društvu čija je imovina u potpunosti ili delimično podeljena na akcije i koje Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. međutim. S tim u vezi. posebno. zaslužuje detaljnije razmatranje. stoga. u članu 14. Razlog za to je (pri čemu se ne treba vezivati za. u ovom trenutku. u praksi postavilo pitanje da li se prihod od otuđenja prava iz ugovora o ulaganju sredstava u kompaniju Republike Srbije može smatrati prihodom (kapitalnim dobitkom) ne samo od otuđenja udela. već o dobitku od otuđenja neke druge imovine. propisuje. koji predviđa da se kapitalni dobitak od otuđenja akcija akcionarskog kapitala kompanije čija se imovina posredno ili neposredno uglavnom sastoji od nepokretne imovine koja se nalazi u državi ugovornici. odnosno Nemačkoj. stav 3. u članu 13. u tom smislu da se njegove odredbe odnose ne samo na kapitalni dobitak od otuđenja akcija. (Kapitalni dobitak) stav 4. ugovora. dominirajući stručni stav. za svrhe norveškog poreza mogu se oporezivati u Norveškoj. odnosi ne samo na kapitalni dobitak od otuđenja udela. da se prihodi od otuđenja prava iz ugovora o ulaganju sredstava u jugoslovensku organizaciju udruženog rada (danas. u Republici Srbiji). prvenstveno. u ovom trenutku. Ovo.

Ugovor između Republike Hrvatske i Jordana.. Imajući u vidu navedeno. nužno se nameće utvrđivanje pravog značenja pojma „akcije”. izraz „akcije” se ne odnosi i na udele. glasi: „U svrhu stavka 1. da je izraz „dionica”.5 Komentara Model ugovora OECD govori o društvima koja ne izdaju akcije. dobit od otuđenja nekretnina koje se nalaze u drugoj državi ugovornici obuhvaća dobit od dionica (uključujući udjele i ostale vrijednosnice) osim dionica koje kotiraju na burzi. godine.o. pre svega. Ugovor između Republike Hrvatske i Moldavije. Dakle.o. i neke druge države u svojim ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.d.V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA vidu normu onako kako je napisana a. ako i domaće poresko (i ne samo poresko) zakonodavstvo pravi tu razliku (kao što je to. u hrvatskom tekstu. odnosno drugim prenosom uz naknadu (u daljem tekstu: prodaja): udela u imovini pravnih lica. u zakonodavstvu SAD i Velike Britanije. nedvosmisleno možemo zaključiti da je stav eksperata Ministaratva finansija pravno gledano. se prema hrvatskom Zakonu o trgovačkim društvima naziva poslovni udjeo. Naime.. bilo govora) odnosno Francuske. slučaj u Republici Srbiji). ovog sporazuma. npr. 6) Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom.4)5). kao i u Republici Srbiji. Dakle. godine) glasi: „ Dobit od otuđenja dionica i ostalih udjela u društvu.. može se oporezivati u toj državi ugovornici.d. Pasus 28. ispravan. tačka 4) ZPDG6) i član 27. akcija i ostalih hartija od vrednosti. napred.o. limited liability companies). član 13. stav 1. čiji veći dio vrijednosti izravno ili neizravno proizlazi od nekretnina koje se nalaze u toj drugoj državi. a njihov pojam action podrazumeva samo akcije. stav 1. stav 2. sadrže sledeće rešenje: izbegavanju dvostrukog oporezivanja (u nemačkom tekstu) koriste širi pojam umesto akcija. u kojem se jasno pravi razlika između a.” Isto tako. čija se imovina izravno ili neizravno sastoji uglavnom od nekretnina koje se nalaze u državi ugovornici. zakonodavac se uvek starao da obuhvati oba vida učešća u kapitalu privrednih društava (napr. ta reč u anglosaksonskom pravu. • stav koji Republika Srbija želi da zauzme po ovom pitanju. da je potvrda ovakvog stava dobijena i u međuekspertskoj razmeni mišljenja sa brojnim kolegama iz drugih zemalja. evropskih zemalja. u odgovarajućem stavu člana 13.” Dalje. isto što i akcija (deonica) na srpskom jeziku. odnosno drugim prenosom uz naknadu (u daljem tekstu: prodaja):.” Napominjemo. u članu 13. može se oporezivati u toj državi.o. već i udele (eng.” 7) „Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom. tačka 3) ZPDL. stav 2. uko- liko je to moguće.7) Ugovor sa Ukrajinom (Član 13.): „Dohodak koji potiče od otuđenja nepokretnih dobara. kao i da njihovi ugovori o 4) Slična situacija je i u domaćem zakonodavstvu Nemačke. januara 2011. a ne ono što mi imamo pred sobom. udela u kapitalu pravnih lica i akcija i ostalih hartija od vrednosti. odnosno njihovo ispravno tumačenje. kako naše pravo poznaje razliku između udela i akcija. godine) možemo uočiti da njihovo poslovno pravo poznaje razliku između a. označava ne samo akcije kojima se regularno trguje na berzi.. stakes) u društvima sa ograničenom odgovornošću (eng. čija se aktivna imovina izravno ili neizravno sastoji uglavnom od nekretnina koje se nalaze u državi ugovornici. primenjuju slično rešenje koje Republika Srbija ima u Ugovoru sa Ukrajinom. u članu 13. a ne samo akcija.” Ugovor sa Francuskom (Član 13. a udjeo u d. ugovora obuhvataju i kapitalni dobici ostvareni prodajom udela. stav 4.” Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. kako su definisane u članu 6. novog Ugovora između Republike Hrvatske i Nemačke (stupio na snagu 1. Ovo posebno. Sa druge strane.. do kraja 2010. S tim u vezi. u hrvatskom jeziku. osim dužničkih hartija od vrednosti. podleže porezu u državi ugovornici gde se ova nepokretna dobra nalaze. sadrži sledeće rešenje: „Dobit od otuđenja udjela u kapitalu društva. Austrije (Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa Austrijom potvrđen je i u Srbiji i u Austriji . tako da se članom 13. Istovremeno.. Po nekim saznanjima. u određenim slučajevima (što ovde nije slučaj) i o eventualnom kontekstu.): „Dobit od otuđenja akcija u osnivačkom kapitalu kompanije ili učešća u kompaniji čija se imovina sastoji posredno ili neposredno uglavnom od nepokretne imovine koja se nalazi u državi ugovornici. Vredi napomenuti. ugovori između Republike Srbije i Ukrajine (o kojem je. postavljeno pitanje zahteva da bude posmatrano iz dva ugla. trenutno. kao prethodno pitanje. može biti da i Hrvati imaju isti „problem” kao i Republika Srbija. član 72. osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveze Republike po osnovu zajma za privredni razvoj. Tako na primer. 10-11 58 .o. ali se bliže ne bavi ovim pitanjem nego pominje ortačko društvo ili trust.o. stav 2. i to: • korektna primena postojećih ugovora. stav 1. i d. ili od otuđenja učešća ili sličnih prava u društvu čija se aktiva uglavnom sastoji iz nepokretnih dobara. nastoje da normu koncipiraju na način da se jasno može zaključiti da se ista odnosi i na akcije i na udele. stav 4. u većini ostalih.. može se oporezivati u toj državi ugovornici. stav 2. ako se u obzir uzme primena važećih ugovora što je prvo od napred navedena dva pitanja.” U daljoj analizi. Sa druge strane. januara 2007.očekuje se stupanje Ugovora na snagu. kada je u pitanju uporedno zakonodavstvo. odnosno početak primene Ugovora od 01. 5) S obzirom na ozbiljnost problema. U cilju konačnog opredeljenja. i d. npr.

tamo gde stoji pojam akcije ne može se pretpostaviti da on obuhvata i udele u imovini pravnih lica. Kapitalni dobitak od otuđenja nepokretnosti: a) nepokretnost se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (unutrašnja stvar druge države ugovornice) b) nepokretnost se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (ovo ne znači. 1. Ukoliko nadležni organi ocene da je kroz odgovarajuća rešenja sadržana u članu 13. (Kapitalni dobitak) ugovora neophodno poreski zahvatiti i kapitalni dobitak od udela. podrazumevaju i udeli u privrednim društvima.ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) 59 . odnosno podudarnih odredaba ugovora. teško da može da se nađe opravdanje za ovako ograničenu primenu člana 13. Kapitalni dobitak od otuđenja nepokretnosti: a) nepokretnost se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (unutrašnja stvar Republike Srbije) b) nepokretnost se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (ovo ne znači. a) Kapitalni dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koja se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (unutrašnja stvar druge države ugovornice) b) Kapitalni dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koja se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (ovo ne znači. što je praksa koju ekspertski pregovarački tim Republike Srbije uveliko. delegacija Republike Srbije vodi sa delegacijama drugih država. da i druga država ugovornica nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka . Modela ugovora OECD. sprovodi u pregovorima koje u današnje vreme. onda za time nema potrebe. onda to u samom tekstu člana 13. Ukoliko bi neko pokušao da brani stav da se u ugovorima. da i druga država ugovornica nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka . 2) S obzirom na jasno razlikovanje udela i akcija u našem domaćem zakonodavstvu (primer gore) koje je opravda- nje da se u okviru ugovora podrazumeva da pojam akcije obuhvata i udele? Istovremeno. 1. ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja treba eksplicitno i naglasiti.ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) 2.IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA V Drugim rečima. onda bi morao da odgovori na sledeća pitanja: 1) Zašto se srpski tekst Ugovora sa Ukrajinom razlikuje od ostalih ugovora koji poznaju ovu odredbu? Ako se pod pojmom akcije podrazumevaju i udeli. TABELARNI PRIKAZ PRAVA OPOREZIVANJA KAPITALNOG DOBITKA KOJI OSTVARI REZIDENT REPUBLIKE SRBIJE I REZIDENT DRUGE DRŽAVE UGOVORNICE8) KAPITALNI DOBITAK OSTVARUJE Rezident Republike Srbije 1. 10-11 Rezident druge države ugovornice Vrsta kapitalnog dobitka 1. stav 4. da i Republika Srbija nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka .ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) 2. pod pojmom akcije. da i Republika Srbija nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka . a) Kapitalni dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koja se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (unutrašnja stvar Republike Srbije) b) Kapitalni dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koja se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (ovo ne znači.

V

IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA

3. Kapitalni dobitak od otuđenja pomorskih brodova, vazduhoplova ili drumskih vozila koji se koriste u međunarodnom saobraćaju, rečnih brodova koji se koriste u saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima ili od pokretnih stvari koje služe za korišćenje tih pomorskih brodova, vazduhoplova, drumskih vozila ili rečnih brodova (sedište stvarne uprave preduzeća nalazi se u Republici Srbiji) PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA SAMO REPUBLICI SRBIJI 4. a) Kapitalni dobitak od otuđenja akcija (ili drugih uporedivih interesa) kompanije čija se imovina sastoji od minimum 51 odsto nepokretnosti koja se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (unutrašnja stvar Republike Srbije) b) Kapitalni dobitak od otuđenja akcija (ili drugih uporedivih interesa) kompanije čija se imovina sastoji od minimum 51 odsto nepokretnosti koja se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (ovo ne znači, da i Republika Srbija nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka - ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) 5. Ostali kapitalni dobitak PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA SAMO REPUBLICI SRBIJI

3. Kapitalni dobitak od otuđenja pomorskih brodova, vazduhoplova ili drumskih vozila koji se koriste u međunarodnom saobraćaju, rečnih brodova koji se koriste u saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima ili od pokretnih stvari koje služe za korišćenje tih pomorskih brodova, vazduhoplova, drumskih vozila ili rečnih brodova (sedište stvarne uprave preduzeća nalazi se u drugoj državi ugovornici) PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA SAMO DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI 4. a) Kapitalni dobitak od otuđenja akcija (ili drugih uporedivih interesa) kompanije čija se imovina sastoji od minimum 51 odsto nepokretnosti koja se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (unutrašnja stvar druge države ugovornice) b) Kapitalni dobitak od otuđenja akcija (ili drugih uporedivih interesa) kompanije čija se imovina sastoji od minimum 51 odsto nepokretnosti koja se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (ovo ne znači, da i druga država ugovornica nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka - ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) 5. Ostali kapitalni dobitak PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA SAMO DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI

mr Dejan Dabetić

8 Što je rešenje (suštinski isto, ali drugačije formulisano o čemu je, napred, detaljnije, bilo govora) koje Republika Srbija ima i u Ugovoru sa: Estonijom, Irskom, Libijom, Maltom, Pakistanom i Španijom - sa svim ovim zemljama, Ugovor počinje da se primenjuje od 1. januara 2011. godine, kao i u ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa državama sa kojima su ugovori potvrđeni, potpisani, ili se nalaze u postupku potvrđivanja bilo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, bilo u parlamentu druge države ugovornice, iz kog razloga ugovori ne proizvode pravno dejstvo (jer, još uvek, nisu stupili na snagu, i počeli da se primenjuju) pa, ovom prilikom, nećemo navoditi nazive odnosnih drugih država ugovornica. Države sa kojom Republika Srbija ima zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

60

Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

RADNI ODNOSI, ZARADE, NAKNADE, DODACI, DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI

VI

ISPLATA ZARADE PO OSNOVU DOPRINOSA ZAPOSLENOG POSLOVNOM USPEHU POSLODAVCA
akonom o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 - dalje: Zakon) članom 105. stav 1. utvrđeno je da se zarada sastoji od zarade za obavljeni rad i vremena provedenog na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Jedan od elemenata koji čini zaradu zaposlenog je i zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.). Ovaj deo zarade se zasniva na ostvarenom poslovnom uspehu poslodavca i doprinosu pojedinog zaposlenog tom uspehu, što je u dosadašnjoj praksi bilo tretirano kao zarada na osnovu procenjenih rezultata poslovanja, odnosno takozvana trinaesta plata. Opštim kolektivnim ugovorom („Sl. glasnik RS”, br. 50/2008, 104/2008 i 8/2009 - dalje: OKU), koji se, počev od 11. februara 2009. godine primenjuje na sve poslodavce u Srbiji, u članu 27. propisano je da se: „Kolektivnim ugovorom kod poslodavca može se, u skladu sa zakonom, utvrditi pravo zaposlenog na zaradu iz dobiti. Zarada iz dobiti se isplaćuje na osnovu utvrđenih rezultata poslovanja, po godišnjem obračunu ili na osnovu procenjenih rezultata pre utvrđivanja godišnjeg obračuna, u skladu sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca.” Kada je u pitanju učešće zaposlenih u dobiti, na tu mogućnost ukazuje i odredba člana 14 Zakona o radu, prema kojoj „ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može da se utvrdi učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i opštim aktom.” Polazeći od navedenog, proizilazi da se umesto dosadašnje tzv. „trinaeste plate” koju su poslodavci u praksi isplaćivali krajem tekuće godine, obično u decembru, sada može isplaćivati zaposlenima deo zarade na osnovu procenjenih rezultata poslovanja poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) kao doprinos zaposlenih poslovnom uspehu poslodavca. Prema navedenim odredbama Zakona i OKU, učešće zaposlenih u
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

Z

dobiti, odnosno u raspodeli po osnovu ostvarenih pozitivnih rezultata poslodavca, moguće je izvršiti, i to: • na osnovu procenjenih rezultata (poslovnog uspeha poslodavca) pre utvrđivanja godišnjeg obračuna, odnosno na osnovu procenjene dobiti, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca (član 27. OKU); i • po osnovu učešća zaposlenih u ostvarenoj dobiti poslodavca na osnovu utvrđenih rezultata poslovanja, po godišnjem obračunu, shodno odredbama člana 14. Zakona o radu i člana 27. OKU. U Zakonu kao i u OKU nije precizirano šta se smatra poslovnim uspehom poslodavca i na koji način se utvrđuje doprinos zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, već se navedenim odredbama upućuju poslodavci da to utvrde svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, i to, kako mogućnost za raspodelu ostvarene ili procenjene dobiti, odnosno zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, tako i merila i kriterijume za određivanje ovog dela zarade, odnosno dobiti.

Mogućnost isplate zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca u javnim preduzećima
Isplata zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca ili procenjenih rezultata poslovanja u javnim preduzećima može se vršiti ako je: • preduzeće takvu mogućnost predvidelo opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu; • programom poslovanja za tekuću godinu, na koji je saglasnost dao osnivač, utvrđena masa sredstava za isplatu zarada u tekućoj godini koja obezbeđuje i ovu vrstu isplate,

61

VI

RADNI ODNOSI, ZARADE, NAKNADE, DODACI, DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI

• preduzeće naknadno dobilo saglasnost od osnivača (dopuna programa poslovanja za tekuću godinu) za povećanje mase sredstava za isplatu dela zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca u skladu sa procenom rezultata poslovanja za tekuću godinu. Zarade i druga primanja u javnim preduzećima se utvrđuju i isplaćuju u skladu sa Uredbom o načinu i kontroli obračuna i isplate zarada u javnim preduzećima („Sl. glasnik RS”, br. 5/2006 - dalje: Uredba) koja je doneta shodno odredbi člana 22. stav 5. Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa („Sl. glasnik RS”, br. 25/2000, 25/2002, 107/2005, 108/2005 - ispr. i 123/2007 - dr. zakon). Uredba se primenjuje u javnom preduzeću do donošenja programa poslovanja za tekuću godinu, na koji saglasnost daje osnivač. Po donošenju programa poslovanja javno preduzeće zarade isplaćuje u skladu sa programom poslovanja. Primenom Uredbe i programa poslovanja u javnim preduzećima nije suspendovana primena kolektivnih ugovora, već se pojedinačne zarade zaposlenima obračunavaju i isplaćuju u skladu sa kolektivnim ugovorima, dok se samo ukupan iznos sredstava potrebnih za isplatu zarada utvrđuje programom poslovanja preduzeća, a visina ovih sredstava (kao i kretanje zarada) zavisi od planiranih rezultata poslovanja preduzeća i planiranog kretanja makroekonomskih agregata u Republici. Odredbom člana 21. Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa je utvrđeno da odluku o raspodeli dobiti donosi upravni odbor javnog preduzeća uz saglasnost osnivača. To znači, da bi javno preduzeće moglo da isplati deo zarade na osnovu procenjenih rezultata poslovanja za tekuću godinu, ako prethodno o tome donese odluku na upravnom odboru i zatraži saglasnost osnivača, a tek po dobijenoj saglasnosti osnivača izvrši isplatu.

Po isteku tekuće godine poslodavac može da odluči da zaposlenima vrši određena davanja po osnovu ostvarene dobiti utvrđene po godišnjem finansijskom izveštaju. Međutim, ova vrsta davanja zaposlenima ima drugi tretman, odnosno ne predstavlja zaradu zaposlenog, već prihod od kapitala. Na ovu mogućnost ukazuje član 14. Zakona kojim je utvrđeno da se ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može utvrditi učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Poslodavac koji namerava da zaposlenima isplati zaradu na osnovu procenjenih rezultata poslovanja (pod uslovom da je opštim aktom predvideo isplatu), treba da izvrši procenu rezultata poslovanja za tekuću godinu i utvrdi da li postoji finansijska mogućnost isplate, odnosno da li procenjeni rezultati poslovanja poslodavca omogućavaju da se do kraja tekuće godine izvrši ova isplata. Merila i kriterijumi za određivanje mogućnosti isplate treba da budu utvrđeni opštim aktom. Ova isplata ne bi trebalo da se izvrši ako bi prouzrokovala poremećaj u daljem radu poslodavca, odnosno prouzrokovala gubitak kod poslodavca ili drugog isplatioca. Shodno tome, isplata dela zarade na osnovu procenjenih rezultata poslovanja, odnosno po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, ne mora da bude u visini jedne mesečne zarade, ako taj iznos, prema procenjenim rezultatima, ne može da se obezbedi. Poslodavac može da donese odluku da se isplati u smanjenom iznosu, u skladu sa procenjenim mogućnostima, ili da se uopšte ne isplati na osnovu procenjenih rezultata, već da se eventualno isplata izvrši po utvrđivanju konačnih rezultata poslovanja, odnosno iz iskazane ostvarene dobiti.

Utvrđivanje potrebnih sredstava i odluka o isplati
Ako poslodavac utvrdi da na osnovu procenjenih rezultata poslovanja do kraja tekuće godine postoji mogućnosti isplate dela zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca, utvrdiće sredstva potrebna za isplatu i isplatiti zaposlenima u skladu sa odredbama opšteg akta, odnosno kriterijumima utvrđenim tim aktom ili ugovorom o radu, na osnovu kojih se utvrđuje doprinos pojedinog zaposlenog. Odluku o ukupnom iznosu sredstava koja će se isplatiti na osnovu procenjenih rezultata poslovanja, odnosno poslovnog uspeha poslodavca, kao i pripadajući iznos po zaposlenom u skladu sa utvrđenim kriterijumima, treba da donese nadležni organ poslodavca, upravni odbor ili drugi organ ako je to kao uslov utvrđeno opštim aktom.Ako nije precizirano opštim aktom ko donosi odluku, o tome odlučuje direktor, odnosno osnivač. Kriterijumi za utvrđivanje pojedinačnog iznosa po zaposlenom, takođe, treba da bude utvrđeni opštim aktom
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

Obračun i isplata dela zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca
Uobičajeno vreme za isplatu ove vrste zarade zaposlenima, u praksi je najčešće decembar, kada poslodavci vrše procenu ostvarenih rezultata za tekuću godinu. Međutim, kako se radi o delu zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, može se utvrditi i drugi period u toku godine, u kom poslodavac može da isplati zaposlenom ovaj deo zarade, ako proceni da su zaposleni (ili samo jedan broj zaposlenih) doprineli poslovnom uspehu poslodavca. Sve isplate koje poslodavac izvrši zaposlenima, po osnovu doprinosa poslovnom uspehu , predstavljaju zaradu zaposlenog, na koju se obračunavaju i plaćaju porez i doprinosi na zaradu.

62

godine ili u nekom drugom odgovarajućem iznosu shodno procenjenim rezultatima poslovanja. br. Osnovica na koju se plaća doprinos (red.68 309. DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI VI ili ugovorom o radu zavisno od doprinosa svakog zaposlenog ostvarenom uspehu. 8) 10. Zakona.800. 6 x 12%) 8.6.Primanja zaposlenih. a može biti utvrđen u visini prosečne mesečne zarade isplaćene u 2010. Računovodstveno obuhvatanje isplate zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca Međunarodnim računovodstvenim standardom MRS 19 . ZARADE. Za zaposlenog iz ovog primera isplaćuju se sledeći iznosi: • novembarska zarada iznosi 200.52 42.red.00 200. br. br. predstavlja zaradu zaposlenog za mesec novembar 2010. 5 x 17. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.110.RADNI ODNOSI. br.bruto 3. 7 . 3 . stav 1.800.zbirna stopa (red.000.red. shodno odredbi člana 105.800. Ukupno zarada . br. br. Opis 2 Zarada za novembar 2010. Prilikom isplate zarade i plaćanja poreza i doprinosa poslodavac popunjava i Poreskoj upravi dostavlja Obrazac PP OPJ i Specifikaciju. Najviša osnovica za plaćanje doprinosa na dan isplate 5.00 239.bruto (zarada za novembar uvećana za bonuse. 3 ili red. Neto za isplatu (red.446.554) 7. Prema paragrafu 10. MRS 19. 2. 10) Isplaćena zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade i bonusi). odnosno u periodu u kojem je radio. br. tako i ukalkulisana za koja je stvorena obaveza za isplatu. 10-11 63 .110.00 239. Osnovica za plaćanje poreza (red. poreza i doprinosa Red. uglavnom isplaćuje u decembru. NAKNADE. uređeno je računovodstveno obuhvatanje primanja zaposlenih od strane poslodavca. nagrade) .000.68 Zarada za novembar .manji iznos) 6.000 dinara bruto. godini (za period do donošenja odluke) ili u visini zarade za novembar 2010. 3 . 3 + red.9%) 9.00 400. Porez na zarade (red. bonusi) u skladu sa kriterijumima utvrđenim svojim opštim aktom. koja se isplaćuje u decembru. 4 . br.80 42. Doprinos na teret poslodavca . 200. isplaćuje zaposlenima i deo zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca. Obračun zarade.zbirna stopa (red.9%) 11. Ukupan trošak poslodavca (red.bruto Deo zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (bonusi. nagrade) 4. 5 x 17.000. Obračun poreza i doprinosa Polazeći od toga da se zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (bonusi i nagrade). • zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca. Iz navedenog proizlazi da se u rashod priznaju primanja zaposlenih. godine. br.985. Isplata ovog dela zarade vrši se zajedno sa zaradom za novembar. plus deo zarade po osnovu poslovnog uspeha poslodavca 3 200. godine. koja se isplaćuje u decembru 2010. Obrazac PP OD i Specifikaciju uz PP OD o usmeravanju doprinosa za zdravstveno osiguranje.68 442. Doprinosi na teret zaposlenog . i to svakom zaposlenom u visini novembarske zarade. kako isplaćena. br.00 393. u nastavku je dat primer obračuna poreza i doprinosa kada se sa novembarskom zaradom. za sva primanja zaposlenih priznaje se rashod u finansijskim izveštajima (obračunati rashod) u periodu u kojem je zaposleni izvršio svoju uslugu. br. DODACI.213. Primer: Poslodavac je doneo odluku da zaposlenima isplati deo zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (nagrade.00 47. br.000 dinara. takođe. 1 1.

52 452 . DODACI.985. U našoj praksi kategorije primanja određuju se na osnovu zakonskih i drugih propisa.80 451.Obaveze za porez na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 47.Obaveze za neto zarade i naknade zarada. NAKNADE. bonusi) 520 . entitet (pravno lice) treba da prizna očekivani trošak kao učešće u dobiti i isplatu bonusa.800.Tekući (poslovni) račun 442.Troškovi zarada i naknada zarada (bruto) 400.Obaveze za poreze i doprinose na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 42.80 451 . a u korist obaveze.000.Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 42.213.68 (za izvršene isplate zarada za novembar i dela zarade po osnovu doprinosa . bonus i sl. osim naknada koje se refundiraju 309. MRS 19.Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 42.213.Obaveze za neto zarade i naknade zarada. nagrada i sl.Obaveze za poreze i doprinose na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 42. ZARADE.bonus.800. Obračun primanja zaposlenih i način utvrđivanja uređeni su propisima iz oblasti radnog zakonodavstva kojima je određeno u kojoj meri i u kojim slučajevima je moguće primeniti MRS 19.985.68 (za obračunate bruto zarade za novembar i deo zarade po osnovu doprinosa) 521 .68 453 . MRS 19.VI RADNI ODNOSI.68 453 . Knjiženje obračuna i isplate zarade za novembar i dela zarade po osnovu doprinosa (nagrade. isplata zarade po osnovu doprinosa zaposlenog (nagrada.800.800.Obaveze za porez na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 47. DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI Prema paragrafu 17.) 64 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. pod uslovom da taj entitet ima sadašnju zakonsku ili izvedenu obavezu da izvrši takve isplate kao rezultat takvih događaja i da se može utvrditi pouzdana procena takve obaveze. Prema paragrafu 20.52 452 . osim naknada koje se refundiraju 309.68 (za izvršen obračuna doprinosa na zarade i dela zarade po osnovu doprinosa na teret poslodavca) 450 . kolektivnim pregovaranjem zaposlenih i poslodavca i tako uređena primanja su predmet računovodstvenog obuhvatanja.800.00 450 . Saglasno navedenim odredbama MRS 19. za period u kojem je zaposleni radio. entitet treba da odredi iznos koji će biti isplaćen pre nego što se finansijski izveštaji odobre za objavljivanje. 10-11 .800.68 241 .Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 42. bez obzira na to kada će ta zarada biti isplaćena.) računovodstveno se evidentira kao rashod perioda u kome je zaposleni radio.

istog zakona. i to donošenjem rešenja kojim utvrđuje da zaposleni u određeni dan ne radi zbog verskog praznika. Zakona o radu („Sl.organ koji je određen aktom poslodavca. i 4. Pod ovim uslovima lice koje vrši dužnost direktora sa nepunim radnim vremenom može biti u radnom odnosu za ostatak do punog radnog vremena u drugom privrednom društvu. Radni odnos na određeno vreme može da traje do isteka roka na koji je izabran direktor. 24/2005. . njihova međusobna prava. i to: 1) pravoslavci .na prvi dan Jom Kipura. ZARADE. Zakona. prema njihovom kalendaru. br. glasnik RS”. nužno je da ispunjava uslove iz odredbe člana 41. 24/2005. Poslodavac je dužan poštujući ovu pravnu normu da zaposlenom omogući ostvarivanje ovog prava. 2. Zakona sa direktorom zaključuje u ime poslodavca upravni odbor. br.na prvi dan krsne slave. br. a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor . Ugovor iz člana 48. br. Razlog za to je što se o pravima zaposlenog odlučuje od strane lica imenovanog u odredbi člana 195. koja su propisana Zakonom o privrednim društvima („Sl. u skladu sa članom 193. zaposleni imaju pravo da ne rade u dane sledećih verskih praznika.da to lice radi sa nepunim radnim vremenom u jednom privrednom društvu gde vrši dužnost direktora. Poštujući ovu normu nužno je: .da normama posebnog zakona. Lice koje obavlja poslove direktora po osnovu ovog ugovora ima pravo na naknadu za rad koja ima karakter zarade i druga prava.na prvi dan Ramazan- skog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama. Zakona o radu („Sl. direktor može ugovorom o radu da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme. rešenjem koje se u pisanom obliku dostavlja zaposlenom.da je to lice zasnovalo radni odnos za ostatak radnog vremena do punog radnog vremena u drugom privrednom društvu gde takođe vrši dužnost direktora. DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI VI PITANJE I ODGOVOR Ostvarivanje prava zaposlenog na plaćeno odsustvo za dan verskog praznika Pitanje: • Koje obaveze ima poslodavac u ostvarivanju prava zaposlenog na plaćeno odsustvo na dan krsne slave? Odgovor: Prema odredbi člana 4. . 125/2004).da je priroda poslova takva da se može obavljati sa ostatkom radnog vremena. može se zaključiti da sa stanovišta normi Zakona nema smetnji da jedno fizičko lice vrši dužnost direktora u dva privredna društva. obaveze i odgovornosti direktora i poslodavca uređuju ugovorom. • PITANJE I ODGOVOR Uslovi pod kojima direktor jednog privrednog društva može da vrši dužnost direktora u drugom privrednom društvu Pitanje: • Da li i pod kojim uslovima isto lice može biti direktor u dva privredna društva? Odgovor: Prema odredbi člana 48. prema kojoj zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj način ostvari puno radno vreme. uz obrazloženje koje sadrži podatke o verskom prazniku zaposlenog i navođenjem odgovarajuće norme koja je poslužila kao normativni osnov za priznavanje ovog prava.na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa. glasnik RS”. . 10-11 65 . glasnik RS”. Nužno je da se na taj način ne povređuju pravila sukoba interesa i zabrane konkurencije.dalje: Zakon). 3) pripadnici islamske zajednice . obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom. S obzirom na to da direktor svoju dužnost može vršiti i bez zasnivanja radnog odnosa. st. glasnik RS”. 43/2001 i 101/2007). odnosno osnivačkog akta ili statuta nije drugačije propisano. NAKNADE. 4) pripadnici jevrejske zajednice . odnosno da se u oba privredna društva ne zahteva angažovanje sa punim radnim vremenom na poslovima direktora. odnosno do njegovog razrešenja. takođe na dužnosti direktora toga društva. 61/2005 i 54/2009 . • Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. u kojoj situaciji se međusobna prava. obaveze i odgovornosti uređuju se ugovorom. 2) katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica . Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji („Sl. Podrazumeva se da je zaposleni prethodno obavestio nadležnu službu poslodavca o svom verskom prazniku. Ukoliko direktor nije zasnovao radni odnos kod poslodavca. DODACI. Za slučaj da dužnost direktora vrši kao zaposleni. 61/2005 i 54/2009).RADNI ODNOSI.

10-11 . ali bez uvećanja iz člana 108. ali u slučaju vanrednih prilika (npr. ZARADE. zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile. Podrazumeva se da se radi o prekovremenom radu ostvarenom pod uslovima iz odredbe člana 53. DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI PITANJE I ODGOVOR Nepostojanje prava zaposlenog na uvećanu zaradu za samoinicijativno obavljanje poslova u vremenu dužem od punog radnog vremena Pitanje: • Da li zaposleni koji samoinicijativno obavlja poslove u vremenu dužem od punog radnog vremena ima pravo na uvećanu zaradu po osnovu prekovremenog rada? rešenje izostane poslodavac to ne bi mogao koristiti kao opravdanje da odbije obračun i isplatu uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada. NAKNADE. br.) nema smetnji da zahtev bude učinjen u usmenom obliku.donošenjem rešenja u pisanom obliku. rad obavljen u preraspodeli radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom. Zaposleni koji samoinicijativno radi duže od punog radnog vremena nema pravo na zaradu. Ali. . To znači. iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. • Odgovor: Prema odredbi člana 108. Rev. jer se tada ne radi o prekovremenom radu. ukoliko je korišćenje slobodnih dana izostalo. zahtev zaposlenom treba da bude dat u pisanom obliku. na zahtev poslodavca. da bi zaposleni ostvario uvećanje zarade iz ovog osnova potrebno je da se prekovremeni rad ostvari pod uslovima iz Zakona. niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom. Ti uslovi su: . za slučaj da to 66 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.12. Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. iznenadno povećani obim rada i neophodnost da se u određenom roku završi posao koji je planiran). U toj situaciji konvalidacija se vrši naknadno .zahtev može da bude dat u formi odluke ili naloga. čak i kada je reč o izuzetnim prilikama. godine). O tome govori i ova sudska odluka kada se radi o radu dužem od punog radnog vremena u preraspodeli kada zaposlenom nisu omogućeni slobodni dani: „Pravilno je stanovište nižestepenih sudova da tužioci nemaju pravo na plaćanje prekovremenog rada. 24/2005. Isto tako.1992.VI RADNI ODNOSI.da se radi o slučajevima imenovanim u Zakonu ili opštem aktu. radniku se ima isplatiti zarada za prekovremeni rad” (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije. opšteg akta i ugovora o radu.da je poslodavac zahtevao da se takav rad obavi . stav 1. onda nema ni uslova za uvećanje zarade po osnovu prekovremenog rada. 4241/92 od 24. u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu. Međutim. poslodavac je dužan da zaposlenom za takav rad isplati zaradu. odnosno ovde je izostao ex lege određeni razlog koji je conditio sine qua non prekovremenog rada. Samoinicijativno obavljanje poslova od strane zaposlenog u vremenu dužem od punog radnog vremena u odsustvu zahteva za prekovremeni rad ne smatra se prekovremenim radom. ako su taj rad obavili u preraspodeli radnog vremena uz korišćenje slobodnih dana. Drugo je pitanje da li se radi o samoinicijativnom obavljanju posla. 61/2005 i 54/2009 . DODACI. poplava i sl. ako je prekovremeni rad obavljen po nalogu poslodavca. Zakona. Međutim. glasnik RS”. tačka 3) Zakona. kojom je propisano da je.dalje: Zakon) zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za prekovremeni rad.Zakonom propisanih razloga (viša sila. Zakon ne propisuje oblik u kome se zahtev za rad duži od punog radnog vremena može uputiti. ali u odsustvu navedenih razloga. požar. Zakona o radu („Sl. Po pravilu. jer poslodavac može zahtevati prekovremeni rad samo iz određenih . i to najmanje 26% od osnovice. Ako navedeni uslovi nisu ostvareni.

SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE

VII

10

POSREDNA KONTROLA DEVIZNOG POSLOVANJA I ELEKTRONSKA DOSTAVA DOKUMENATA
Od 1.11.2010. godine moguća elektronska dostava dokumenata i za poslove prenosa potraživanja, odnosno preuzimanja duga, promene nerezidenta, kompenzacione poslove i obavljanje delatnosti u inostranstvu

E

lektronska dostava dokumenata je alternativni način dostavljanja faktura, u kontekstu obavljanja posredne kontrole deviznog poslovanja, omogućen donošenjem Uredbe o izmenama Uredbe o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata („Sl. glasnik RS”, br. 39/2010, stupila na snagu 16.6.2010. godine). Ovaj način dostavljanja dokumenata primenjuje se od 16.6.2010. godine za poslove izvoza i uvoza usluga, a od 1.11.2010. godine i za poslove: - prenosa potraživanja, odnosno preuzimanja duga iz člana 7. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006 - dalje: Zakon). - promene nerezidenta po poslovima iz člana 33. Zakona; - kompenzacione poslove; - obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu. Rezident, koji se prijavio i registrovao za elektronsku dostavu, obavezan je da ubuduće fakture dostavlja samo elektronski, što nesumnjivo predstavlja određeno ograničenje. Ipak, treba imati u vidu najavu isključivo elektronske dostave dokumentacije, čime bi se ukinula mogućnost dostavljanja dokumenata u štampanoj formi. Za sada, ova dva načina dostavljanja dokumenata, u štampanoj ili elektronskoj formi, u pogledu rokova, pravila i svega ostalog potpuno su ravnopravna, bez obzira na odabrani način dostavljanja.

Prijava korisnika za rad u aplikaciji Elektronska dostava dokumenata
Aplikaciju za elektronsku dostavu dokumenata mogu koristiti samo rezidenti i nerezidenti koji su se prijavili za elektronsko dostavljanje, tako što su Deviznom inspektoratu, u štampanoj formi, dostavili Prijavu za
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

elektronsku dostavu dokumenata (dalje: Prijava), preuzetu sa sajta Deviznog inspektorata. Prilikom popunjavanja Prijave potrebno je uneti korisničko ime, koje određuje i kreira sam obveznik. Sistem kontroliše jedinstvenost svakog korisničkog imena i ako utvrdi da dostavljeno korisničko ime već postoji u bazi, korisnik će o tome biti obavešten putem elektronske pošte ili telefonom i biće dužan da popuni i dostavi novu prijavu sa istim podacima, ali sa novim korisničkim imenom. U prijavu je potrebno uneti i adresu elektronske pošte korisnika, kako bi na tu adresu stiglo obaveštenje o uspešnoj registraciji na sistem Deviznog inspektorata za elektronsku dostavu dokumenata. Korisniku će, pored korisničkog imena koje određuje i kreira sam, biti dodeljena i inicijalna lozinka, koju je korisnik obavezan da promeni i novu, promenjenu lozinku koristi prilikom svakog narednog pristupa aplikaciji. Korisnik može imati više naloga za registraciju, ali se za svaki od njih mora podneti posebna prijava u cilju registracije za elektronsku dostavu dokumenata, čime je omogućeno da jedan korisnik obezbedi više naloga i angažuje veći broj ljudi, ukoliko mu je to potrebno u slučaju većeg obima poslovanja po osnovu kog postoji obaveza izveštavanja Deviznog inspektorata. Do dobijanja mogućnost pristupa aplikaciji za elektronsko dostavljanje dokumenata, obavezno je dostavljanje dokumentacije u štampanoj formi, na način i u rokovima kao i do sada.

67

VII10

SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE

Poslovi izvoza, odnosno uvoza usluga
Elektronska dostava podataka o fakturama vrši se na jednostavan način, kroz aplikaciju koja korisnika vodi kroz odgovarajuće menije, podmenije i polja za unos. Unos podataka u polja označena zvezdicom je obavezan. Nakon unosa podataka, dokument dobija status „U izradi”. U toku pregleda i kontrole ispravnosti unetih podataka, dokument ima status „Čeka verifikaciju”. Kontrolisani dokument može se proglasiti ispravnim ili neispravnim od strane odgovornog lica koje vrši verifikaciju. Ukoliko je dokument proglašen ispravnim, njegov status će automatski biti promenjen u „Verifikovan” i time se dostavljanje dokumenta smatra završenim. Posle dobijanja statusa „Verifikovan”, izmenu i brisanje ne može izvršiti sam rezident, već se oni mogu obaviti samo na osnovu pismenog zahteva upućenog Deviznom inspektoratu, koji jedini može obaviti zahtevana ažuriranja dokumenta. Ukoliko je dokument proglašen neispravnim, biće vraćen na doradu, pri čemu će i njegov status automatski biti promenjen u „Neispravan” sa prikazom opisa neispravnosti i sa nalogom da se isti ispravi u roku od tri dana. Ukoliko korisnik ne postupi u skladu sa nalogom, smatraće se da dokument nije ni dostavljen. Kada korisnik vraćeni dokument ispravi i sačuva ga, njegov status će automatski biti promenjen „U izradi”, nakon čega se ponovo dostavlja Deviznom inspektoratu na verifikaciju, sve dok se elektronska dostava dokumenta konačno ne verifikuje. Osim mogućnosti elektronskog unosa podataka, korisnik ima i mogućnost pregleda faktura. U svaku fakturu sa liste može se izvršiti uvid, a postoji i mogućnost izmene određenih faktura, odnosno onih koje nisu već dostavljene Deviznom inspektoratu na verifikaciju ili su vraćene kao neispravne. Ukoliko obveznik ima više faktura, aplikacija nudi mogućnost učitavanja već pripremljenog fajla, koji sadrži sve odabrane fakture. Dokument mora biti u određenom formatu, a uputstvo i program za kreiranje se može preuzeti sa sajta Deviznog inspektorata.

u nekoliko celina i polja, a unos podataka u polja označena zvezdicom je obavezan. Unetim podacima je potrebno priključiti i prethodno skenirani ugovor o prenosu potraživanja ili preuzimanju duga, kao i prevod ugovora u pdf formatu, nakon čega će se na ekranu pojaviti izabrana datoteka sa skeniranim ugovorom i prevodom istog, čime se završava uspešan unos podataka i unos dobija status „U izradi”. U Deviznom inspektoratu se obavlja pregled i kontrola ispravnosti unetih podataka na način prethodno opisan u tekstu. Na isti način vrši se elektronska dostava podataka koji se odnose na aneks, jedan ili više, osnovnog ugovora, odnosno raskid istog. Aplikacija omogućava i pretragu dostavljenih dokumenata po različitim kriterijumima. Po dobijanju liste odabranih dokumenata, korisnik može izvršiti uvid u svaki od njih, izmeniti one kod kojih je izmena dozvoljena, dok je brisanje dokumenta dozvoljeno samo ako dokument nije već dostavljen Deviznom inspektoratu na verifikaciju ili je dokument vraćen iz Deviznog inspektorata kao neispravan.

Poslovi naplate, odnosno plaćanja drugom nerezidentu po tekućem ili kapitalnom poslu
Članom 33. Zakona utvrđeno je da rezident može izvršiti naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguje, odnosno od koga potražuje, po tekućem ili kapitalnom poslu. Nakon što rezident izabere ovu opciju iz glavnog menija aplikacije, u odgovarajuća polja treba uneti tražene podatke. Podaci su razvrstani u nekoliko celina i polja. U polja označena zvezdicom unos podataka je obavezan. Po unosu svih neophodnih podataka, unetim podacima je potrebno priključiti i prethodno skenirani ugovor o promeni nerezidenta, kao i prevod ugovora u pdf formatu. Nakon prenosa istih u aplikaciju, na ekranu će se pojaviti izabrana datoteka sa skeniranim ugovorom i prevodom istog, čime se završava uspešan unos podataka i unos dobija status „U izradi”. Kao i u prethodno opisanim slučajevima, u Deviznom inspektoratu se obavlja pregled i kontrola ispravnosti unetih podataka, uz mogućnost vraćanja dokumenta korisniku na ispravku. Na opisani način vrši se i elektronska dostava podataka koji se odnose na aneks osnovnog ugovora, odnosno raskid istog, uz mogućnost dostave više aneksa po jednom ugovoru.
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

Poslovi prenosa potraživanja, odnosno preuzimanja duga
Nakon što rezident izabere iz glavnog menija aplikacije opciju za izveštavanje Deviznog inspektorata o poslovima iz člana 7. Zakona (banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata - fizičkih lica, mogu kupovati ili prodavati, odnosno platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja koja su nastala po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata), u odgovarajuća polja treba uneti tražene podatke. Podaci su razvrstani

68

SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE

VII10

Kompenzacioni poslovi
Elektronska dostava podataka iz obračuna kompenzacionog posla vrši se tako što korisnik u glavnom meniju klikne na stavku Obračuni o izvršenom kompenzacionom poslu i pojavi se lista sledećih podmenija: Unos obračuna o izvršenom kompenzacionom poslu, Pretraga obračuna o izvršenom kompenzacionom poslu i Stornirani obračuni o izvršenom kompenzacionom poslu. Korisnik unosi u aplikaciju tražene podatke sa rešenja o odobrenju ovog posla nadležnog ministarstva, vodeći računa o instrukcijama iz Uputstva za elektronsku dostavu dokumenata. Polja označena zvezdicom je obavezno popuniti. Osim unosa podataka u odgovarajuća polja, potrebno je priključiti i skenirani Obrazac br. 4, propisan Odlukom o bližim uslovima za plaćanje, odnosno naplatu u robi, odnosno uslugama („Sl. glasnik RS”, br. 109/2005), kao i Prilog br. 4, propisan Uredbom o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenta i nerezidenata („Sl. glasnik RS”, br. 112/2006 i 39/2010 - dalje: Uredba). Verifikacija unetih podataka vrši se na isti način kao i kod elektronske dostave po ostalim, prethodno opisanim poslovima. Aplikacija omogućava i pretragu dostavljenih obračuna kompenzacionih poslova po različitim kriterijumima. Po dobijanju liste odabranih obračuna, korisnik može izvršiti uvid u svaki od njih, izmeniti one kod kojih je izmena dozvoljena, dok je brisanje obračuna dozvoljeno samo ako obračun nije već dostavljen Deviznom inspektoratu na verifikaciju ili je vraćen iz Deviznog inspektorata kao neispravan.

hodno opisanim poslovima iz Uredbe, što se odnosi i na pretragu dostavljenih godišnjih finansijskih izveštaja.

Uputstva i Šifarnici potrebni za rad u aplikaciji Elektronska dostava dokumentacije
Na sajtu Deviznog inspektorata mogu se naći i preuzeti dva uputstva koja se odnose na elektronsku dostavu dokumenata u kojima su detaljno objašnjeni načini popunjavanja i elektronske dostave podataka i dokumenata po svim poslovima propisanim Uredbom. Na sajtu se može pronaći i preuzeti i Šifarnik valuta, Šifarnik zemalja, Šifarnik osnova naplate, odnosno plaćanja sa inostranstvom i Šifarnik vrste usluge, koji su potrebno za rad u aplikaciji Elektronska dostava dokumentacije. Aplikacija korisnicima nudi i mogućnost promene lozinke, promene kontakt podataka, pomoć kod zaboravljene lozinke, odjavu nekog od odobrenih naloga za elektronsku dostavu i drugo. Devizni inspektorat ima pravo da na sopstvenu inicijativu ukine pojedinačne naloge za registraciju, ukoliko utvrdi da se nalog na bilo koji način zloupotrebljava ili se koristi za dostavljanje pogrešnih podataka. O izvršenom ukidanju naloga za registraciju Devizni inspektorat će obavestiti korisnika elektronskim putem, uz navođenje razloga za ukidanje naloga. Korisnicima je na raspolaganju i opcija koja sadrži najčešća pitanja korisnika u vezi elektronske dostave dokumenata i odgovore Deviznog inspektorata na njih. •
Branka Đorđević

Godišnji finansijski izveštaj po poslovima obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu
Prilikom elektronskog dostavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja po poslovima obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu, u aplikaciju za Elektronsku dostavu dokumenata potrebno je, osim podataka iz godišnjeg finansijskog izveštaja, dostaviti i podatke iz rešenja nadležnog ministarstva kojim je posao osnivanja preduzeća u inostranstvu odobren. Dostava podataka iz rešenja nadležnog ministarstva vrši se slično dostavi podataka iz rešenja o odobrenju obavljanja kompenzacionog posla. Nakon unosa potrebnih podataka u aplikaciju, potrebno je još podacima priključiti i skenirani godišnji finansijski izveštaj. Verifikacija unetih podataka vrši se na isti način kao i kod ostalih poslova, elektronske dostave po ostalim, pretPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

69

osim odredbe člana 12. u ime nalogodavca elektronskog transfera. izmenama Zakona uvodi se sistem provere elektronskih transfera. Vezano za elektronski transfer definisani su i pojmovi: nalogodavac elektronskog transfera. Takođe. 91/2010. glasnik RS”. kao i da bi se u potpunosti Zakon usaglasio sa preporukama Saveta Evrope. 10-11 Definisanje elektronskog transfera i jedinstvene identifikacione oznake Ono što je novo. 91/2010 ao što je poznato osnovni cilj Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Sl. Elektronski transfer je definisan kao transakcija koju vrši lice koje pruža usluge plaćanja i naplate. Ovaj dokument predstavlja i osnov na kome počiva rad Manivala . pre svega radi izbegavanja nedoumica u tumačenju Zakona. Za oblast sprečavanja pranja novca to je značilo usaglašavanje zakonskih odredbi sa Direktivom 2005/60/ES Evropskog parlamenta i Saveta o sprečavanju korišćenja finansijskog sistema u svrhe pranja novca i finansiranja terorizma iz 2005.u Republici Srbiji platnim prometom se bave banke. bez obzira na to da li su nalogodavac i korisnik transakcije jedno lice.to su lica koja se bave platnim prometom (banke) . adresu i druge podatke koji su propisani izmenama Zakona. kreditne institucije i dr. To nije slučaj i sa drugom državama sa kojima se mogu obavljati finansijske transakcije gde se platnim prometom mogu baviti i zadruge. bilo je potrebno doneti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Sl. niti sredstva mogu biti preneta na račun korisnika. a sa ciljem da sredstva budu dostupna korisniku tog elektronskog 70 .FATF koje je usvojilo dokument pod nazivom „FATF 40 preporuka protiv pranja novca i 9 specijalnih preporuka protiv finansiranja terorizma”. koja se vrši elektronskim putem. jeste da se sada izmenama Zakona definiše pojam elektronskog transfera. godine.00 iz strane države ne sadrži npr. K transfera kod drugog lica koje pruža uslugu plaćanja i naplate. koja se primenjuje od 1. korisnik elektronskog transfera i posrednik u lancu plaćanja. Međutim. Elektronski transferi koji mogu biti izvršeni od strane navedenih lica posebno su podložni riziku zloupotrebe u cilju finansiranja terorizma. br.2010.12. 20/2009 i 72/2009 . godine). br. stupio na snagu 11. 12a i 12b). a time i umanjenje rizika koji takvi transferi nose od finansiranja terorizma i pranja novca. kao i standardima koje propisuje međunarodno telo .dalje: Zakon) je unapređenje sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Jedna od značajnih novina jeste da se nalogodavac elektronskog transfera u iznosu od EUR 1.2012. godine (dalje: Direktiva EU). banka ne može isplatiti korisniku sredstva. „Western Union”). br. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Primer: Ako Svift (Swift) poruka koja prati transfer u iznosu od EUR 1. Definisana su i lica koja pružaju usluge plaćanja i naplate . Izmenama Zakona propisane su i situacije kada ne postoji obaveza utvrđivanja propisanih podataka (novi član 12v). glasnik RS”.000. u opisu nalogodavca ime i prezime fizičkog lica.000 ili više mora identifikovati i da finansijska institucija koja treba da isplati sredstva korisniku primaocu tog transfera to ne sme uraditi ako poruka koja prati transfer ne sadrži sve podatke o nalogodavcu (novi čl. i lica koja se bave brzim prenosom novca bez otvaranja računa (npr. glasnik RS".1. OBLIGACIJE I PRIVREDNA DRUŠTVA KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA ZAKONA O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA "Sl.VII 11 UPRAVNI POSTUPAK. iako je usklađenost odredbi Zakona evidentna.tela Saveta Evrope koje se bavi procenom usaglašenosti nacionalnih sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma država članica SE sa međunarodnim standardima.

Zadaci i nadležnost Uprave za sprečavanje pranja novca Kada se radi o nadležnosti Uprave za sprečavanje pranja novca (dalje: Uprava) precizirano je da obavlja finansijsko-informacione poslove. OBLIGACIJE I PRIVREDNA DRUŠTVA VII11 Izmene Zakona donose još jedan novi pojam. odnosno transakciju u nizak rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma i u tom slučaju primenjuju pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke (izmena člana 32. Obveznici procenjuju koliki rizik od mogućih zloupotreba koje imaju za cilj pranje novca i finansiranje terorizma. a to je jedinstvena identifikaciona oznaka . rizik od pranja novca i finansiranja terorizma nije isti.pravna lica i preduzetnici koji se bave pružanjem usluga prenosa novca kada se radi o poslovima u zemlji. najkasnije do 31. marta tekuće za prethodnu godinu. na predlog Uprave propisuje kriterijume na osnovu kojih obveznik svrstava stranku. proveri identitet stranke na osnovu dokumenata.lica koja se bave poštanskim saobraćajem. te na osnovu toga vrši pojednostavljene radnje mere poznavanja i praćenja stranke (izmena člana 7. usluge poreskog savetovanja. poslovnih odnosa. redovno prati po- 71 . Iz tog razloga Uprava je preuzela nadležnost inspekcijskog nadzora kako bi se obezbedila što bolja i uspešnija primena Zakona. Izveštaj o radu obavezno sadrži statistike.definisana je kao kombinacija slova.UPRAVNI POSTUPAK.preduzeća za reviziju i ovlašćeni revizori. a sve sa ciljem uspešnije borbe protiv pranja novca i sprečavanja finansiranja terorizma. . odnosno ukoliko nije uspeo da: utvrdi identitet stranke. informacije i dokumentaciju nadležnim državnim organima.mere poznavanja i praćenja stranke Ono što se uvek ističe kao jedna od bitnih novina koju je doneo Zakon. Jedna od bitnih novina jeste da se nadležnost Uprave proširuje i na obavljanje poslova inspekcijskog nadzora. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. a koju uvodi Direktiva EU je pristup zasnovan na proceni rizika. Zakona organizovani u različitim formama izmenama je definisan i pojam najvišeg rukovodstva u zavisnosti od organizacione strukture obveznika. Zakona). Procena i analiza rizika . dok kod društva s ograničenom odgovornošću to može biti osim upravnog odbora i direktor. podataka ili informacija pribavljenih iz pouzdanih i verodostojnih izvora. Na osnovu ovih procena obveznici će prvo odabrati odgovarajući oblik mera poznavanja i praćenja stranke (uobičajene ili pojačane mere). poslovni odnos. . usluga koju obveznik pruža u okviru svoje delatnosti ili transakcija. predstavlja određena vrsta stranke. Zakona). podatke o pojavnim oblicima pranja novca i finansiranja terorizma. Uprava podnosi izveštaj o radu Vladi. odnosno drugih okolnosti povezanih sa strankom. Obveznici kod kojih će Uprava sprovoditi nadzor su: . Ministar. Dosadašnje rešenje u Zakonu. Izmenama Zakona data je mogućnost obveznicima da ukoliko procene da zbog prirode poslovnog odnosa. Kod komanditnog društva ili ortačkog društva najviše rukovodstvo je lice određeno osnivačkim aktom. pribavi informacije o svrsi i nameni poslovnog odnosa ili transakcije i druge podatke. vezano za nadzor.preduzetnici i pravna lica koja pružaju računovodstvene usluge. poslovni odnos. obrađuje i dostavlja određene podatke. posredovanja u sklapanju kreditnih poslova i davanju zajmova. uslugu koju pruža u okviru svoje delatnosti ili transakciju u nisko rizičnu grupu za pranje novca ili finansiranje terorizma. kao i podatke o aktivnostima Uprave. brojeva i znakova koju određuje lice koje vrši usluge plaćanja i naplate. poslovnog profila stranke. nije se pokazalo efektivnim i efikasnim za navedenu grupu obveznika. U slučaju da je obveznik registrovan kao otvoreno akcionarsko društvo najviše rukovodstvo predstavlja izvršni odbor. Najviše rukovodstvo S obzirom da su obveznici iz člana 4. prikuplja. trendove u pranju novca i finansiranju terorizma. . oblika ili načina vršenja transakcije. poslovni odnos. . 10-11 Službena beleška Zakonom je definisano da je obveznik dužan da odbije ponudu za uspostavljanje poslovnog odnosa ukoliko nije u mogućnosti da izvrši sve mere poznavanja stranke. Kod zatvorenog akcionarskog društva najviše rukovodstvo predstavlja upravni odbor. usluga koje obveznik pruža u okviru svoje delatnosti ili transakcija.preduzetnici i pravna lica koja obavljaju poslove faktoringa i forfetinga. postoji neznatan ili nizak stepen rizika za pranje novca ili finansiranja terorizma sami svrstaju stranku. davanju jemstva. analizira. utvrdi identitet stvarnog vlasnika stranke i proveri njegov identitet. Izmenama Zakona precizirano je da se pojednostavljene mere mogu primeniti uvek kada je rizik od pranja novca ili finansiranja nizak. Kod različitih vrsta stranaka. Prilikom vršenja nadzora zaposleni u Upravi se legitimiše službenom značkom i legitimacijom.

da urede postupak Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. obveznici će morati prilikom zapošljavanja lica na radnim mestima na kojima će primenjivati odredbe ovog Zakona i propisa donetih na osnovu Zakona. a ako je taj odnos uspostavljen. odnosno nisu usaglašene ili su u nesrazmeri sa uobičajenim. Neuobičajene transakcije i prijava gotovinskih transakcija Upravi Prema izmenama Zakona obveznik je dužan da svoju pažnju posveti neuobičajenim transakcijama. informacije i dokumentaciju koja je propisana Zakonom. Prema izmenama Zakona potrebno je da ovlašćeno lice ima i licencu za obavljanje poslova. došlo je do još jedne bitne promene. Utvrđivanje i provera identiteta stranke Vezano za zakonsku odredbu utvrđivanja i provere identiteta stranke definisanu članom 13. elektronsko bankarstvo. Ovlašćeno lice Oslobađajuća odredba iz Zakona. finansiranja terorizma koji proizilazi iz njihove primene ( npr. obveznik je dužan da. Obveznik je dužan da utvrdi osnov i svrhu ovih transakcija i da sačini službenu belešku o tome u pisanoj formi. Licenca se izdaje na osnovu rezultata stručnog ispita. vrednost ili povezanost transakcija koje nemaju ekonomski ili pravno osnovanu namenu. utvrdi i proveri identitet punomoćnika i zakonskog zastupnika. a to je izmena koja se odnosi na dodatni uslov za obavljanje poslova ovlašćenog lica u obvezniku. Naime. upotreba bankomata i dr. Zakona obaveza obveznika da pored identiteta stranke. Zaposleni kod obveznika zadužen za uspostavljanje loro korespondentskog odnosa dužan je da.000. To znači da je uvedeno obavezno licenciranje ovlašćenih lica i zamenika u obveznicima. Uprava za sprečavanje pranja novca proverava ispunjenost uslova za ovlašćeno lice i izdaje licencu ovlašćenom licu i zameniku ovlašćenog lica. pribavi pismeno odobrenje najvišeg rukovodstva u obvezniku. kao i da je potrebno naročitu pažnju posvetiti riziku od pranja novca ili 72 . pre uspostavljanja tog odnosa. ukoliko u ime stranke koja je fizičko lice. obveznik je dužan da pored identiteta stranke. transakciju vrši ili poslovni odnos uspostavlja punomoćnik ili zakonski zastupnik. Izmenama Zakona uveden je novi stav. navedenim članom definisano je da u slučaju kada se uspostavlja loro korespondentski odnos u ugovoru o uspostavljanju tog odnosa potrebno je navesti obaveze svake ugovorne strane u vezi sa sprečavanjem i otkrivanjem pranja novca. Takođe. stav 1. primeni određene radnje i mere i da pribavi podatke. a to je da kada obveznik ne uspe da izvrši sve mere poznavanja stranke dužan je da o tome sačini službenu belešku i da istu čuva 10 godina. neuobičajeni način vršenja. Što se tiče ograničenja gotovinskog poslovanja izmenama Zakona sada se precizno definiše da se zabrana izvršenja gotovinskih transakcija odnosi i na iznos od tačno EUR 15. 10-11 Tehnološka dostignuća Izmenama Zakona definisana je nova obaveza u vezi sa primenom novih tehnoloških dostignuća. Zakona). Sadržaj i način polaganja stručnog ispita utvrđuje ministar. Zakona). odnosno očekivanim poslovanjem stranke. Naime. ne može se nastaviti bez pismenog odobrenja najvišeg rukovodstva u obvezniku.00 (član 36. kao i druge okolnosti koje su povezane sa statusom ili drugim karakteristikama stranke. proširuje se i na zakonskog zastupnika. Loro korespondentski odnos U vezi sa uspostavljanjem loro korespondentskog odnosa sa bankom ili drugom sličnom institucijom koja ima sedište u stranoj državi koja nije na listi država koje primenjuju međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma koji su na nivou standarda Evropske unije ili viši. Kod ovlašćenih lica. Izmenama Zakona propisana je obaveza obveznicima koja se odnosi na integritet zaposlenih. kao i druge podatke koji su propisani navedenim članom. utvrdi i proveri identitet punomoćnika. OBLIGACIJE I PRIVREDNA DRUŠTVA slovanje i proverava usklađenost aktivnosti stranke sa prirodom poslovnog odnosa i uobičajenim obimom i vrstom poslovanja stranke (član 8. Iskustveno gledajući. Ono što je osnovna karakteristika navedenih transakcija jesu složenost i neuobičajeno visok iznos. Obveznik je dužan da obrati naročitu pažnju na rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma koji proizilazi iz primene novih tehnoloških dostignuća koja mogu omogućiti anonimnost stranke. tako da je obaveza svih obveznika da odrede ovlašćeno lice. Zakona za obveznike koji imaju manje od četiri zaposlena je izbrisana. čest je slučaj da kada stranka krije podatke vezano za njen identitet.VII11 UPRAVNI POSTUPAK. na predlog direktora Uprave. u vezi sa određivanjem ovlašćenog lica. shodno članu 39.). to čini iz razloga povezanosti sa nezakonitim aktivnostima. bez obzira na broj zaposlenih.

kao i proveru integriteta ličnosti i kadrovske osposobljenosti. Zakona obveznik.00 do RSD 150. Republika Srbija je izmenama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma uspela da odgovori zahtevima Saveta Evrope i u potpunosti uskladi svoju zakonsku regulativu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama i međunarodnim standardima iz ove oblasti Da bi se ostvario osnovni cilj ovog zakona .UPRAVNI POSTUPAK. To se može ostvariti samo ako obveznici implementiraju sve propisane odredbe u potpunosti. moraju izgraditi procedure. Postupak zapošljavanja mora biti tako organizovan da se omogući provera da li je kandidat za to radno mesto osuđivan za krivična dela kojima se pribavlja protivpravna imovinska korist. kako bi na adekvatan način procenili postojanje sumnjivih okolnosti i pravovremeno otkrili transakcije koje ukazuju na sumnju pranja novca ili finansiranja terorizma. postupak zasnivanja radnog odnosa i dr. advokat i njihovi zaposleni ne smeju stranci ili trećem licu otkriti da su Upravi dostavljeni podaci. identifikovati klijente. Raspon novčanih vrednosti kaznenih odredbi se nije promenio. U skladu sa članom 73.000.efikasna borba za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. OBLIGACIJE I PRIVREDNA DRUŠTVA VII11 zapošljavanja. tako što su za pravna lica proširene u delu koji se odnosi na prethodno opisane novine u Zakonu (elektronski transfer. krivična dela povezana sa terorizmom. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Kod kaznenih odredbi u vezi sa prekršajima uveden je novi član kojim se propisuje da će se novčanom kaznom u iznosu od RSD 5. Zakona). analizirati okolnosti poslovne klime. U slučaju neispunjavanja obaveza postoji opasnost da obveznici budu kažnjeni zbog svog odnosa prema nelegalnim aktivnostima. informacije i dokumentacija o stranci ili transakciji za koje postoji sumnja da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. upoznati klijenta. ali samo kako bi se terminološki u potpunosti usaglasile sa Zakonom o tajnosti podataka („Sl. glasnik RS”.000. i 90. Jelena Pantelić Tajnost podataka Izmenama Zakona obuhvaćene su i izvesne izmene koje se odnose na tajnost podataka. samo se proširio opseg privrednih prestupa. 104/2009). 89. Obveznici se ne smeju ponašati kao pasivni posmatrači već moraju shvatiti svoju ulogu.). br. 10-11 73 . Kaznene odredbe Došlo je do izmena i u delu Zakona koji se odnosi na kaznene odredbe. neophodno je usklađivanje rada obveznika sa izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. U izmeni Zakona osim podataka koji su dostavljeni Upravi zabrana dojavljivanja poširuje se i na podatke koji su u postupku dostavljanja. službena beleška. ali i ukoliko se i sami aktivno uključe u borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma.00 kazniti fizičko lice ako izvrši određene radnje propisane Zakonom (izmena čl.

VIII OSTALI POREZI KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU "Sl. To ni do sada nije bio slučaj. menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces. godine i primenjivaće se i kod utvrđivanja poreza na imovinu u takozvanoj statici za 2011.dr. tako što će se u pogledu rezidentstva pravnih lica primenjivati odredbe zakona kojima se uređuje porez na dobit pravnih lica (a ne porez na dobit preduzeća). proizlazi da se odredba prema kojoj se Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. već vrednost dobijena primenom osnovnih i korektivnih elemenata bliže uređenih pravilnikom koji donosi ministar nadležan za poslove finansija. Z pokretnosti lica koja te knjige vode ali ne u Republici Srbiji (npr. Imajući u vidu da se Zakonom o porezima na imovinu („Sl. saobraćaja. Poreski obveznik U cilju usaglašavanja sa nazivom zakona kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica. 61/2007 i 5/2009 . kao i • pravo zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. za nepokretnosti stranog pravnog lica koje nema organizacioni deo preko koga obavlja delatnost u Republici Srbiji). glasnik RS” br. porez na nasleđe i poklon. proizlazi da je na pravo zakupa građevinskog zemljišta u javnoj svojini. obveznik poreza zakupac. 10-11 Porez na imovinu Predmet oporezivanja Predmet oporezivanja je proširen na: • pravo zakupa građevinskog zemljišta u javnoj svojini.80%. 101/2010 akon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu („Sl.1. s obzirom da je poreska osnovica za poljoprivredno i šumsko zemljište obveznika koji ne vodi poslovne knjige petostruki iznos katastarskog prihoda od tog zemljišta. najvažnije izmene i dopune Zakona prikazaćemo za svaki od navedenih poreskih oblika zasebno. S obzirom da poresku osnovicu ne čini vrednost koja se utvrđuje na tržištu. Napominjemo da je rekonstrukcija . 26/2001. 80/2002 . Precizirano je da se vrednost zemljišta ne umanjuje po osnovu amortizacije. menja režim voda.izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta. 101/2010 dalje: Zakon o izmenama i dopunama) stupio je na snagu 1.SUS. 80/2002.5% na 0. S obzirom da je obveznik poreza na imovinu imalac prava koja su predmet oporezivanja. reči: „tržišna vrednost” zamenjene su rečju: „vrednost”. zaštite od požara i životne sredine. već od isteka svake kalendarske godine u odnosu na godinu u kojoj je izvršena poslednja rekonstrukcija objekta. kao i maksimalan iznos do koga se po tom osnovu može umanjiti vrednost nepokretnost sa 70% na 40%. 135/2004. glasnik RS" br. amortizacija ne priznaje od izgradnje. godinu. uz umanjenje poreske osnovice po osnovu amortizacije). utiče na zaštitu prirodnog ili nepokretnog kulturnog dobra i njegove zaštićene okoline. za rekonstruisane objekte. zakon. povećava broj funkcionalnih jedinica. 45/2002 . • Amortizacija Smanjena je stopa amortizacije za koju se umanjuje vrednost nepokretnosti obveznika koji ne vodi poslovne knjige u Republici Srbiji sa 1. utiče na bezbednost susednih objekata. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu (a utvrđuje se primenom osnovnih i korektivnih elemenata. izvršeno je pravnotehničko usaglašavanje odredbe koja uređuje poreskog obveznika. br. Za sva ova lica poresku osnovicu čini vrednost nepokretnosti na dan 31. menja spoljni izgled objekta. glasnik RS”. mada nije bilo izričito propisano.dalje: Zakon) uređuju tri poreska oblika: porez na imovinu (u takozvanoj statici. Poreska osnovica Na istovetan način će se uređivati poreska osnovica za nepokretnosti lica koja ne vode poslovne knjige i za ne- 74 .2011. odnosno na pravo zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. kao i porez na prenos apsolutnih prava. Precizirano je da se.

6% na iznos preko 10. a koji su od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu.30% za zemljište.40% (2) porez iz podtačke (1) + do 0.000.000 do 50. godine nisu donele odluku o stopama poreza na imovinu za nepokretnosti. odnosno koji jedinici lokalne samouprave naplati taksu.000.3% poslovne knjige Na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige. odnosno stečene. Poreska oslobođenja • Uvedeno je poresko oslobođenje na zemljište . do 31. odnosno od 0. odnosi samo na građevinsko zemljište. poresku osnovicu čini vrednost tih nepokretnosti iskazana u njihovim poslovnim knjigama.30% na zemljištu.000.000. odnosno organizaciji. decembra 2010.30% za zemljište. odnosno 0.000 dinara Na poresku osnovicu (1) do 10. • Uređeno je ovlašćenje ministru finansija da podzakonskim aktom bliže uredi način i postupak utvrđivanja osnovice poreza na imovinu. 2011. u skladu sa propisima. Ako skupština jedinice lokalne samouprave donese „novu” odluku o stopama poreza na imovinu za 2011. • Precizirano je da se poresko oslobođenje za nepokretnosti u državnoj svojini koje koriste državni organi i organizacije i organi.000 dinara (4) porez iz podtačke (3) + do 2.000 do 25.40% na ostalim nepokretnostima poreskog obveznika.za površinu pod objektom. kao i organi teritorijalne autonomije. U slučaju da skupština jedinice lokalne samouprave ne utvrdi visinu poreske stope. po stopi od 0.0% na iznos preko 25.000. osnovica poreza na (svu njegovu nepokretnu) imovinu je vrednost nepokretnosti utvrđena u njegovim poslovnim knjigama. Ako skupština jedinice lokalne samouprave do 31. odnosno po stopi od 0. donese odluku o nižim stopama poreza na imovinu za 2011.000 dinara (2) od 10. naknade. godine kao dana stupanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona na snagu).000 do 50. godinu utvrdiće se primenom odredaba Zakona. marta 2011.000 dinara za prekršaj odgovornog lica u državnom organu. na zahtev organa jedinice lokalne samouprave.000. odnosno drugih troškova za podatke koji mu se izdaju za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu. • Poreska osnovica kada poreski obveznik vodi poslovne knjige Kada poreski obveznik vodi poslovne knjige. osim ako skupština jedinice lokalne samouprave. porez na imovinu za 2011.4% ka koji vodi poslovne knjige Na prava na zemljištu obveznika koji ne vodi do 0. U jedinicama lokalne samouprave koje do 31. • Besplatno davanje podataka jedinicama lokalne samouprave: Državni organi i organizacije.1. • Izmenjene su i smanjene stope poreza. Za nepokretnosti ovih obveznika koje su izgrađene.40% na ostalim nepokretnostima poreskog obveznika. naknadu ili druge troškove.000 dinara (3) porez iz podtačke (2) + do 1. porez na imovinu za 2011. tako da iznose: Na prava na nepokretnosti poreskog obveznido 0. jedinice lokalne samouprave mogu utvrditi stopu poreza na imovinu za prava na nepokretnosti na „svojoj” teritoriji. dužni su da dostave podatke kojima raspolažu vršeći poslove iz svoje nadležnosti.000 dinara Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. uključujući i okućnicu stambene zgrade do pet ari po obvezniku.000 dinara (4) preko 50. odnosno po stopi od 0. za te podatke. godine kao dan stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona. osim na zemljištu Do navedenih iznosa. godine (odnosno u roku od 90 dana računajući od 1. godinu po stopi višoj od 0. marta 2011.OSTALI POREZI VIII vrednost zemljišta ne umanjuje po osnovu amortizacije. porez na imovinu utvrđuje se za prava na zemljištu primenom poreske stope od 0. odnosno 0. ili je utvrdi preko maksimalnog iznosa.30% za zemljište. godine donese odluku o stopama poreza na imovinu za 2011. sa stanjem na dan 31. u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. koje na zahtev jedinice lokalne samouprave ne dostavi podatke kojima raspolažu vršeći poslove iz svoje nadležnosti.000. u toku godine za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu.40% za ostale nepokretnosti poreskog obveznika).000 dinara (3) od 25. bez naplate takse. odnosno po stopi višoj od 0. kao i direktni i indirektni Plaća se na ime poreza (1) Do 0.000.40% na ostalim nepokretnostima poreskog obveznika. organizacije i službe pokrajinske autonomije i jedinica lokalne samouprave. porez na imovinu za 2011. godinu. kao maksimalnih. i to u roku od 90 dana od dana računajući u odnosu na 1. januar 2011. a koji su od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu.40% za ostale nepokretnosti poreskog obveznika. godinu utvrdiće se primenom odredaba Zakona. 10-11 75 .000.30%.40% za ostale nepokretnosti poreskog obveznika. godinu u visini nižoj od 0. po stopama utvrđenim tom odlukom (dakle po stopi nižoj od 0.0% na iznos preko 50. Zaprećena je novčana kazna od 5. • po stopi od 0. godinu utvrdiće se: • primenom odredaba Zakona. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu.30% na zemljištu.

odnosno javno građevinsko.000 dinara. • Ukinuto je oslobođenje za gradsko. obveznik podnosi poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka takve promene. • Suženo je poresko oslobođenje za objekte koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju.korisnici sredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (zdravstvene i apotekarske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija. u visini srazmernoj njegovom udelu u pravu na toj zgradi ili stanu u odnosu na iznos za koji se porez umanjuje.1. do 31. 2) fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti i vodi poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija. Radi se o nepokretnostima u državnoj svojini koje koriste: . tako da će ovo pravo imati samo obveznici poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva. • Poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu. marta svake godine za koju se vrši utvrđivanje poreza. za imovinu za koju je podneta poreska prijava i za imovinu za koju nije podneta poreska prijava. a najviše za 20. prema propisima kojima se uređuje budžetski sistem. na sledeći način: Za imovinu koju stekne. odnosno lokalna vlast). 10-11 76 . ili mu po drugom osnovu nastane ili prestane poreska obaveza. godine može se priznati samo po osnovu stanovanja obveznika u stanu i to najviše u iznosu od 20. odnosno šumskom zemljištu. utvrđeni porez za zgradu ili stan u kojem stanuje obveznik umanjuje se za 50%. Zakona.organizacije za obavezno socijalno osiguranje.VIII OSTALI POREZI korisnici budžetskih sredstava. u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište. na poljoprivrednom. osim lica koje porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod. do 31.2011. Utvrđivanje poreza na imovinu Precizirana je odredba kojom je uređena obaveza podnošenja poreske prijave za porez na imovinu. pravo na umanjenje utvrđenog poreza ima svaki obveznik koji u toj zgradi ili stanu stanuje.drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora.za imovinu koja mu ne služi za obavljanje delatnosti. sa tačnim podacima. obveznik poreza na imovinu dužan je da podnosi poresku prijavu. 2) fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti i porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod. ili ostalo građevinsko zemljište u državnoj svojini. nakon donošenja Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. odnosno poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je dato u zakup (s obzirom da je predmet oporezivanja porezom na imovinu proširen i na te vrste zemljišta). i to: 1) fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti i vodi poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija. odnosno po sistemu prostog knjigovodstva u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dohodak građana . sa tačnim podacima. ako je na toj imovini došlo do promene podataka sadržanih u prijavi koji su od uticaja na visinu poreske obaveze. što znači i nepokretnost veće vrednosti. . kao i obveznici kojima je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost.000 dinara. u skladu sa napred navedenim umanjenjem. marta godine za koju se vrši utvrđivanje poreza. U poređenju sa dosadašnjim zakonskim rešenjem koje je priznavalo pravo na umanjenje poreza i po osnovu članova obveznikovog domaćinstva i koje je (zbog procentualnog umanjenja utvrđenog poreza od najviše 70%) imalo za posledicu priznavanje poreskog kredita u apsolutno višem iznosu licima za čiju je nepokretnost utvrđeni porez viši. odnosno po sistemu prostog knjigovodstva u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dohodak građana . . odnosi i na nepokretnosti u državnoj svojini koje koriste korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora. započne ili prestane da koristi u toku godine. • Za imovinu za koju je podneo poresku prijavu (u roku od 10 dana od nastanka poreske obaveze). odnosno građevinskih parcela (ne računajući zemljište pod objektom jednog obveznika). obveznik poreza na imovinu dužan je da podnosi poresku prijavu. ne prelazi 10 ari. 3) lice koje ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima u Republici Srbiji. pravo na poreski kredit od 1. • Ukinuto je oslobođenje za građevinsko. a najviše 70%.za imovinu koja mu služi za obavljanje delatnosti. Od obaveze podnošenja poreske prijave u roku od 10 dana izuzima se obveznik koji ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima u Republici Srbiji koji porez plaća na pravo iz člana 2. Ako na jednoj zgradi ili stanu ima više obveznika. • Za imovinu za koju je podneo poresku prijavu (u roku od 10 dana od nastanka poreske obaveze). • Poreski kredit Umesto umanjenja utvrđenog poreza za zgradu ili stan u kojem stanuje obveznik u iznosu od 40% za obveznika i po 10% za svakog člana njegovog domaćinstva. kad ukupna površina građevinske parcele. i to: 1) pravno lice.

godinu. • U cilju pravnotehničkog usaglašavanja sa Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. utovarivač. Porez na nasleđe i poklon Predmet oporezivanja • Iz predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon izuzet je prenos bez naknade upotrebljavanog mopeda. u smislu Zakona. pri čemu radna zapremina motora.000 dinara se porez na nasleđe i poklon plaća (na razliku između vrednosti nasleđa odnosno poklona i 30. čiji pogonski deo prema konstrukciji. ne može biti utvrđena u iznosu većem od 60% u odnosu na poresku obavezu utvrđenu za 2010. ne prelazi 45 km/h. Kada je ta vrednost prelazila 9. a u saobraćaju na putu učestvuju isključivo kao jedna celina. grejder. . valjak. odnosno stvari (osim nepokretnosti) .000 dinara makar i za jedan dinar. 2) fizička lica koja ostvaruju prihode od samostalne delatnosti i porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaćaju na paušalno utvrđen prihod. do 31. smatra ona imovina koja je predmet oporezivanja porezom na nasleđe i poklon. odnosno udela u pravnom licu.000 dinara). ne plaća se porez na poklon. vučenje.000 dinara. . čija najveća konstruktivna brzina nije veća od 30 km/h i čija snaga motora nije veća od 12 kW. za koju je tom obvezniku utvrđen porez na imovinu za 2010. • Uređeno je da se za nepokretnost obveznika koji ne vodi poslovne knjige.vlasnik tih akcija ili udela izvrši bez naknade.kada je pojedinačna tržišna. odnosno poklonoprimac primi na poklon. prava. decembra 2010. . porez se plaćao na ukupan iznos odnosno bez izuzimanja 9. uređajima. godine. odnosno obrasci poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu. koji su konstruktivno razdvojivi. guranje. 12. Primer: Na prenos akcija u akcionarskom društvu ili udela u drugom privrednom društvu.) i čija najveća konstruktivna brzina kretanja ne prelazi 45 km/h. stvari i prava (osim na nepokretnosti) vrednosti do 30. • Iz predmeta oporezivanja izuzeti su nasleđe i poklon novca. godine porez na nasleđe i poklon nije se plaćao na nasleđe i poklon novca. • Uređeno je da se poklonom.za imovinu koja im ne služi za obavljanje delatnosti. godinu.OSTALI POREZI VIII podzakonskih akata kojima će se urediti način i postupak utvrđivanja osnovice poreza na imovinu. .000 dinara iz poreske osnovice.Radna mašina je motorno vozilo koje je prvenstveno namenjeno za izvođenje određenih radova (kombajn. 10-11 Poreska osnovica • Brisana je odredba prema kojoj kod drugog i svakog sledećeg rešenja o nasleđivanju između istog ostavioca i naslednika. Za razliku od ovog zakonskog rešenja.Motokultivator je motorno vozilo koje se sastoji iz pogonsko-upravljačkog i tovarnog dela. buldožer. 3) lica koja ne vode poslovne knjige u skladu sa propisima u Republici Srbiji. rovokopač. prvenstveno poljoprivrednih. šumskih ili drugih radova i za vuču priključnih vozila za traktor.Moped je motorno vozilo sa dva točka čija najveća konstruktivna brzina. osim u slučajevima za koje je Zakonom propisano pravo na poresko oslobođenje. poreska obaveza istom obvezniku za 2011. odnosno po sistemu prostog knjigovodstva u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dohodak građana . u jednoj kalendarskoj godini. 2011. po svakom od tih osnova. godinu. biće dužni da nadležnim organima jedinica lokalne samouprave podnesu sledeći obveznici poreza na imovinu: 1) fizička lica koja ostvaruju prihode od samostalne delatnosti i vode poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija. odnosno poklona preko 30. ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga ne prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon. nošenje ili pogon izmenljivih priključaka za izvođenje Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. reči: „plovni objekat” zamenjene su rečju: „plovilo”. viljuškar i sl. • Precizirano je da se imovinom pravnog lica na čiji se prenos bez naknade porez na nasleđe i poklon plaća. Razlog tome je što prenos bez naknade akcija. nošenje ili pogon izmenljivih priključaka za izvođenje poljoprivrednih radova. odnosno nominalna vrednost predmeta oporezivanja. koje naslednik nasledi. bez obzira na način prenosa. nezavisno od toga da li je njihov prenosilac fizičko ili pravno lice. a najkasnije do 31. koje pravno lice . Na vrednost nasleđa. smatra se i pokrivanje rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem. kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem ne prelazi 50 cm3. sklopovima i opremi je namenjen i osposobljen za guranje.Traktor je motorno vozilo koje ima najmanje dve osovine i koje je prvenstveno namenjeno za vučenje. odnosno njegov pojedinačni iznos manji od 9. nije predmet oporezivanja porezom na nasleđe i poklon.000 dinara. za odgovarajuću površinu iste nepokretnosti. upotrebljavanog motokultivatora. od istog lica. odnosno kod drugog i svakog sledećeg poklona učinjenog od strane istog poklonodavca poreskom 77 . upotrebljavanog traktora. kao i upotrebljavane radne mašine.

5% na poresku osnovicu preko 300. evropskih integracija i međunarodnog razumevanja. . u pravo svojine na građevinskom zemljištu. nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja na 1.dalje: Zakon o udruženjima). unapređenje socijalne i zdravstvene zaštite.000 dinara). tako što su: . • Sticanje imovine u ostavinskom postupku prijemom ustupljenog naslednog dela.reči: „specijalni putnički automobil sa ugrađenim uređajima za bolesnike” zamenjene rečima: „ambulantna vozila”. Stopa poreza • Smanjena je stopa poreza na nasleđe i poklon za obveznike koji se. Shodno tome. promovisanje i popularizaciju nauke. zaštitu životinja.5% uvedena je umesto progresivne stope od 2% na poresku osnovicu do 300. odnosno poklon predstavlja zbir tržišnih vrednosti tekućeg i prethodnih nasleđa.000 dinara i 6. obrazovanja. humanitarne i druge aktivnosti kojima zadužbine i fondacije ostvaruju opštekorisne ciljeve odnosno interese. tako što će to pravo (na poresko oslobođenje) imati fondacije.kada naslede ili na poklon prime imovinu koja služi isključivo za namene za koje su fond i fondacija osnovani. odnosno udruženje osnovano. br. stav 1. osnovicu poreza na nasleđe.prijema nasleđa i . 10-11 78 .VIII OSTALI POREZI obvezniku . na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za ostvarivanje opštekorisnog cilja radi koga je fondacija osnovana.reči: „specijalni putnički automobili za obuku vozača sa ugrađenim duplim komandama” zamenjene su rečima: Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. br. osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja ili interesa. koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom (član 2. Ostvarivanjem opštekorisnog cilja. Ako se sanaslednik u čiju korist se odricanje vrši ne primi ustupljenog dela. odnosno tekućeg i prethodnih poklona. odnosno udruženje. 51/2009 . Ova izjava je pravno valjana samo ako se sanaslednik u čiju se korist odricanje vrši primi nasleđa.reči: „bračni drug” zamenjene rečju: „supružnik”. saglasno Zakonu o zadužbinama i fondacijama („Sl. odnosno poklonodavca. Zadužbina je. . 88/2010). zaštitu potrošača. izjava o odricanju od naslednog dela u korist drugog sanaslednika proizvodi pravno dejstvo kao izjava o prijemu nasleđa lica koje je tu izjavu dalo. 46/95 i 101/2003 odluka USRS). Za razliku od odricanja od nasleđa.000 dinara + 2. glasnik RS”. registrovano u skladu sa zakonom na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za namene za koje je ta zadužbina. glasnik RS”. pomoć starima. zaštitu životne sredine. S obzirom da Zakon o zadužbinama i fondacijama uređuje prestanak fondova. Dakle. izjava kojom se jedan naslednik u ostavinskom postupku odriče svog naslednog dela u korist nekog drugog sanaslednika ne smatra se izjavom o odricanju od nasleđa. Po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu. odnosno prava zakupa. promovisanje demokratskih vrednosti. regionalni razvoj. smatraju se aktivnosti usmerene na promovisanje i zaštitu ljudskih. Zakona o nasleđivanju („Sl. Poreska oslobođenja • Poreska oslobođenja su proširena na nasleđe i poklon koje ostvari zadužbina.ustupanje bez naknade naslednog dela. sa poreskopravnog stanovišta. građanskih i manjinskih prava. unapređivanje položaja osoba sa invaliditetom. u odnosu na ostavioca.„Sl.reči: „putnički automobil” zamenjene rečima: „putničko vozilo”. pravno lice bez članova. brigu o deci i mladima. Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo (član 12. održivi razvoj. • Izvršeno je pravnotehničko usaglašavanje odredaba kojima su uređena poreska oslobođenja sa odredbama drugih zakona.činjenja poklona . bez naknade. . odricanje u korist određenog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela. borbu protiv korupcije. umetnosti i amaterskog sporta. promovisanje i unapređenje kulture i javnog informisanja. ravnopravnost polova. kojem je osnivač namenio određenu imovinu (osnovna imovina) radi dobročinog ostvarivanja opštekorisnog cilja ili privatnog interesa. smatra se poklonom u smislu Zakona. glasnik RS”. izmenjeno je poresko oslobođenje propisano za fondove i fondacije . osnovano radi ostvarivanja opštekorisnog cilja u smislu zakona koji uređuju zadužbine. Odricanje od nasleđa postoji kada lice koje je pozvano na nasleđe ne želi da nasledi. Zakona o udruženjima . ustupanje naslednog dela nekom od sanaslednika ima tretman dva prometa bez naknade: . u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja. br. Zakona o zadužbinama i fondacijama. stav 1. stav 1. • Uvedeno je poresko oslobođenje kod konverzije prava korišćenja. Udruženje je dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica. u smislu člana 3. već izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela sanasledniku u čiju se korist ustupanje vrši. odnosno cilja koji nije zabranjen Ustavom ili zakonom.poklonoprimcu.5% (stopa od 1.

Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. obveznik poreza učesnik u razmeni iz člana 25.. koje se odnose na građevinsko zemljište. upotrebljavani traktor. Zakona poreski obveznik sticalac prava. tako što je uređeno da je za svako pravo koje se prenosi. Ako ugovor o poklonu. 1. koje rezidenti Republike ostvare u inostranstvu. Imajući u vidu da se u Republici Srbiji porez na nasleđe i poklon plaća samo za nepokretnosti koje su na teritoriji Republike Srbije. 80/2002 . odnosno na poklon. Porez na prenos apsolutnih prava Predmet oporezivanja • Iz predmeta oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava izuzeti su upotrebljavani moped. brisane su. prenosilac prava je poreski obveznik i kada se taj prenos vrši po osnovu razmene. odnosno poklon.SUS. novca. a najviše do iznosa koji bi se platio primenom odredaba Zakona na to nasleđe. za prenose za koje je shodno članu 25. Takođe. može se ostvariti u visini poreza na nasleđe. br.OSTALI POREZI VIII „specijalna putnička vozila za obuku kandidata za vozače sa ugrađenim duplim nožnim komandama”. Poreski kredit • Uređeno je pravo na poreski kredit za nasleđe i poklon. tako što su: . Naime. Utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon • Obveznik poreza na nasleđe i poklon dužan je da nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze. Poreska oslobođenja • Izvršeno je pravnotehničko usaglašavanje odredaba koje uređuju poreska oslobođenja. • U cilju pravnotehničkog usaglašavanja sa Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i sa Zakonom o planiranju i izgradnji (u pogledu vrsta građevinskog zemljišta). do 5. 10-11 Poreski obveznik • Preciziran je poreski obveznik po osnovu razmene apsolutnih prava.dr. Pravo na poreski kredit utvrđuje se po zahtevu rezidenta Republike Srbije.reči: „putnički automobil” zamenjene rečima: „putničko vozilo”.. uređeno je da se tim obveznicima porez na nasleđe i poklon utvrđuje primenom Zakona o porezima na imovinu („Sl. Zakona. . u ovom slučaju neće se utvrđivati porez na nasleđe i poklon kod konverzije prava korišćenja. do 5. Pravo na umanjenje poreza na nasleđe i poklon u Republici Srbiji utvrđenog prema odredbama Zakona. se i ne postavlja.reči: „specijalni putnički automobili za obuku vozača sa ugrađenim duplim komandama” zamenjene su rečima: „specijalna putnička vozila za obuku kandidata za vozače sa ugrađenim duplim nožnim komandama”. na period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme. Zakona poreski obveznik prenosilac prava.reči: „bračni drug” zamenjene rečju: „supružnik”. dođu u privilegovan položaj u odnosu na obveznike koji su to učinili (jer obveznicima koji poresku prijavu nisu prijavili u roku od 10 dana poreska obaveza nastaje danom saznanja poreskog organa za nasleđe i poklon. pa se na utvrđivanje poreza primenjuje izmenjeni zakon). rešenje o nasleđivanju ili odluka suda. ali samo kada se vrši radi izgradnje objekata. odnosno prava zakupa. koji je porez platio u inostranstvu. 45/2002 . 80/2002. 1. • Porez na prenos apsolutnih prava će se plaćati kod davanja građevinskog zemljišta u javnoj svojini u zakup. sticalac prava je poreski obveznik i kada se taj prenos vrši po osnovu razmene. 1. ili su prijavljeni neblagovremeno. st. Zakona. stvari i prava koja su predmet oporezivanja. pod uslovom da je na to nasleđe. zakon. 135/2004. letnje i zimske bašte. koja se nalazi u inostranstvu. st. upotrebljavani motokultivator. 61/2007 i 5/2009). st. 79 . za prenose za koje je shodno članu 25. odnosno na poklon nepokretnosti. plaćenog u toj državi. reči: „plovni objekat” zamenjene rečima: „plovilo”.. uz odgovarajuće dokaze. kao i upotrebljavane radne mašine. Kako bi se otklonila mogućnost da obveznici koji nisu blagovremeno (odnosno u roku od 10 dana) prijavili poresku obavezu.reči: „specijalni putnički automobil sa ugrađenim uređajima za bolesnike” zamenjene rečima: „ambulantna vozila”. a reči: „javno i ostalo”. Primer: Porez se neće plaćati kod postavljanja manjih montažnih objekata privremenog karaktera na površinama javne namene (kiosci. u državi na čijoj teritoriji se taj predmet nalazi porez plaćen.). nisu prijavljeni. do 5. tezge. prava ili novca ili priznavanje prava koja su predmet oporezivanja prema članu 14. 26/2001. pitanje poreskog kredita na nasleđe. glasnik RS”. . odnosno na poklon. Izuzetno. u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja. osim nepokretnosti. u pravo svojine na građevinskom zemljištu. .. smatra se da je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa za nasleđivanje ili poklon stvari.

odnosno zanimanje. Kako bi se otklonila mogućnost da obveznici koji nisu blagovremeno (odnosno u roku od 10 dana) prijavili poresku obavezu. pribavlja poljoprivredno ili šumsko zemljište radi njegovog grupisanja. odnosno rešenja upravnog organa. Zakona. • Precizirano je poresko oslobođenje. u pravo svojine na građevin- 80 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. dođu u privilegovan položaj u odnosu na obveznike koji su to učinili (jer obveznicima koji poresku prijavu nisu prijavili u roku od 10 dana poreska obaveza nastaje danom saznanja poreskog organa za prenos apsolutnih prava. ili odluka suda. 135/2004. uređeno je da se tim obveznicima porez na prenos apsolutnih prava utvrđuje primenom Zakona o porezima na imovinu („Sl. u pravo svojine na građevinskom zemljištu. tako što je uređeno da se porez na prenos apsolutnih prava ne plaća na razmenu kojom najmanje jedno pravno ili fizičko lice kome je poljoprivreda pretežna delatnost. poreska obaveza je nastajala primopredajom. kad je predmet ugovora nepokretnost kao buduća stvar. stav 2. i 64/2010 . odnosno rešenja nadležnog upravnog organa. odnosno stupanjem u posed nepokretnosti . uz naknadu. odnosno prava zakupa. odnosno rešenja nadležnog upravnog organa. br. 72/2009. 80/2002. rešenje organa uprave. 80/2002 . u ovom slučaju neće se utvrđivati porez na prenos apsolutnih prava kod konverzije prava korišćenja. odnosno po osnovu utvrđivanja prava korišćenja neizgrađenog ostalog građevinskog zemljišta u državnoj svojini ranijem sopstveniku ili njegovom zakonskom nasledniku. Izuzetno. zakon. odnosno rešenje nadležnog upravnog organa. • Porez se neće plaćati na konverziju prava korišćenja. i 5.. nezavisno od osnova za taj prenos (ugovor. poreska obaveza je nastajala danom pravosnažnosti te odluke. U cilju otklanjanja nejasnoće po pitanju kada nastaje poreska obaveza na prenos buduće stvari po osnovu odluke suda. skom zemljištu. Poreska oslobođenja • Dosadašnje poresko oslobođenje kod razmene poljoprivrednog u šumskog zemljišta je precizirano. glasnik RS”.VIII OSTALI POREZI Poreska osnovica • Uređeno je da u slučaju prenosa prava na eksproprisanoj nepokretnosti (na korisnika eksproprijacije) poresku osnovicu čini tržišna vrednost.što znači i kada se prenos apsolutnih prava na budućoj stvari vrši na osnovu odluke suda. • Nastanak poreske obaveze • Precizirano je da poreska obaveza na prenos apsolutnih prava na budućoj stvari uvek nastaje primopredajom. u smislu da se može ostvariti samo kada je rešenje doneto primenom Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. smatra se da je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa za prenos. u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja. uređeno je da na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti kao budućoj stvari poreska obaveza uvek nastaje primopredajom.). Utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava • Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava dužan je da nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze. glasnik RS”. pa se na utvrđivanje poreza primenjuje izmenjeni zakon). 81/2009 . Ako ugovor o prenosu apsolutnog prava. 45/2002 SUS. Prema dosadašnjim odredbama člana 29. sudska odluka.dr..ispr. odnosno stupanjem u posed nepokretnosti. br. Ako se prenos apsolutnog prava vršio na osnovu odluke suda. 26/2001.odluka US). 61/2007 i 5/2009). odnosno stupanjem u posed nepokretnosti. nisu prijavljeni ili su prijavljeni neblagovremeno. po osnovu uspostavljanja režima svojine na zemljištu koji je bio pre stupanja na snagu odluke o određivanju tog zemljišta kao gradskog građevinskog zemljišta na zahtev ranijeg sopstvenika ili njegovog zakonskog naslednika. odnosno danom konačnosti tog rešenja. u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja. 10-11 . odnosno prava zakupa.

na teške četvorocikle. kao i • teške tricikle .5 t. Imajući u vidu dosadašnji predmet oporezivanja. na lake tricikle. br. čija najveća konstruktivna brzina. glasnik RS”. prelazi 45 km/h. • Porez se neće plaćati na motorna vozila koja nisu napred pobrojana (na mopede. držanje i nošenje dobara („Sl. 101/2010 akonom o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu. odnosno vršenje rada na način da se vozilom ne može prevoziti nikakav drugi teret.5t ili veća. 101/2010 . na traktore i na motokultivatore). na trolejbuse. na radne mašine.motorna vozilo sa dva točka. i čija najveća efektivna snaga. a najveća dozvoljena masa manja od 3. može se konstatovati: • Kombi vozilo više nije predmet oporezivanja. ukinut je porez na upotrebu mobilnog telefona. koja su namenjena za prevoz tereta. bez obzira na način prenosa. ili sa motorom čija radna zapremina motora Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.motorna vozila sa najmanje četiri točka. • motocikle .motorna vozila sa tri točka. na teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa 3. DRŽANJE I NOŠENJE DOBARA "Sl. odnosno registracione nalepnice (dalje: registracija) za sledeća motorna vozila: • putnička vozila . bez obzira na način prenosa. odnosno vuču priključnih vozila. čija najveća konstruktivna brzina. prelazi 45 km/h.vozila za prevoz putnika koja imaju najviše devet mesta za sedenje uključujući i mesto za sedenje vozača. br. • teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa manja od 3.5 t . koji stupa na snagu 1.dalje: Zakon). ili sa motorom čija radna zapremina kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem prelazi 50 cm3.2011. držanje i nošenje dobara („Sl. čija najveća konstruktivna brzina. čija je masa veća od 550 kg.motorna vozila sa tri točka asimetrično raspoređena u odnosu na srednju podužnu ravan vozila. glasnik RS”. godine. 10-11 kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem prelazi 50 cm3. ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon. glasnik RS". precizirana su pojedina zakonska rešenja. bez obzira na način prenosa. ili čija najveća efektivna snaga motora prelazi 4 kW kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem sa drugom vrstom pogonskog goriva ili čija najveća trajna nominalna snaga motora prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon. 80/2002. smanjeni su neki iznosi poreza i izvršene neke izmene Zakona o porezima na upotrebu.OSTALI POREZI VIII KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA ZAKONA O POREZIMA NA UPOTREBU. 43/2004 i 31/2009. Najvažnije izmene i dopune Zakona sastoje se u sledećem: Z Porez na upotrebu motornih vozila Predmet oporezivanja Porez na upotrebu motornih vozila plaćaće se kod izdavanja saobraćajne dozvole. 26/2001. 101/2010). ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon. ili sa motorom čija radna zapremina motora kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem sa pogonom na benzin prelazi 50 cm3. simetrično raspoređena u odnosu na srednju podužnu ravan vozila. br. Napominjemo da je najveća dozvoljena masa vozila zbir mase vozila (masa praznog vozila sa svim punim rezervoarima i propisanom opremom) i nosivosti vozila (masa do koje se vozilo može opteretiti prema de- 81 . na autobuse. proširen je krug lica koja imaju pravo na poresko oslobođenje.1. • motocikle sa bočnim sedištem . prelazi 45 km/h. jer pojmovno više ne postoji kao posebna vrsta motornih vozila. na lake četvorocikle. odnosno najveća trajna nominalna snaga motora je veća od 15 kW.

u istoj visini za putnička vozila i za teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa manja od 3.5t. koji su odgovarajuće radne zapremine motora.860 4. godini. Putnička vozila. u jednoj godini.2010.500 do 3.000 cm 3 3 3 3 3 3 Usklađivanje iznosa poreza Od 1.810 5. usklađeni za plaćanje u 2011. odnosno za teške tricikle 1) do 125 cm3 2) preko 125 do 250 cm 3 1.000 Propisani iznos poreza na upotrebu motornih vozila umanjuje se za motorna vozila preko navršenih pet godina starosti.5t. godine neće se primenjivati iznosi poreza na upotrebu motornih vozila za motocikle (koji su istovetni sa iznosima koji će se plaćati za motocikle sa bočnim sedištem i za teške tricikle) čija je radna zapremina motora preko 750 cm3. odnosno za teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa manja od 3. Lice koje nema pravo na poresko oslobođenje. januara 2011. pošto su Izmenama i dopunama Zakona za ta motorna vozila propisani „novi” iznosi poreza.100 cm 3 7. odnosno na umanjenje poreza.kod motornih vozila preko osam do 10 navršenih godina starosti. Iznos poreza za motocikle radne zapremine motora preko 750 cm3 je smanjen. odnosno o kojima roditelji neposredno brinu. 10-11 Dinara 950 1. Od 1. odnosno kod kojih postoji telesno oštećenje koje ima za posledicu nesposobnost donjih ekstremiteta nogu od 60 ili više procenata. prvo registruje. koja su odgovarajuće radne zapremine motora. porez na upotrebu motornih vozila za to vozilo platiće u pripadajućem Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. koje se na njihovo ime prvo registruje. godine. uz ograničenje na jedno putničko vozilo ili teretno vozilo čija je najveća dozvoljena masa manja od 3. uz ograničenje na jedno putničko vozilo ili teretno vozilo čija je najveća dozvoljena masa manja od 3. odnosno na teške tricikle na električni pogon.860 2.300 cm 3) preko 1.110 8. Motocikle. • na vozila roditelja višestruko ometene dece koja su u otvorenoj zaštiti.370 2.100 cm 6) preko 1.150 cm3 2) preko 1. odnosno na umanjenje poreza. motocikle sa bočnim sedištem i za teške tricikle. uključujući i vertikalno opterećenje koje vozilo prima od priključnog vozila.2010.630 84.kod motornih vozila preko 10 navršenih godina starosti. Pravo na dodatno umanjenje propisanog iznosa poreza za 50% (pored umanjenja po osnovu njihove starosti) za vozila kojima se obavlja auto-taksi prevoz i za specijalna vozila za obuku kandidata za vozače sa ugrađenim duplim nožnim komandama može se ostvariti (ne samo za putnička vozila. i to: . 82 .600 do 2. odnosno za motocikle sa bočnim sedištem. godine) starosti 20 i više godina. kod čije registracije je porez na upotrebu motornih vozila plaćen u propisanom iznosu. i to: • na vozila svih osoba sa invaliditetom sa 80 ili više procenata telesnog oštećenja.kod motornih vozila preko pet do osam navršenih godina starosti. neće biti u obavezi da zbog te promene plati propisani porez do isteka perioda za koji je motorno vozilo registrovano. 3) 40% . • na vozila Ministarstva unutrašnjih poslova.VIII OSTALI POREZI klaraciji proizvođača.5 t 1) do 1. Lice koje je u toku godine steklo pravo svojine na registrovanom motornom vozilu. koje se na njihovo ime. • Porez se neće plaćati kod zamene registarskih tablica motornih vozila.370 174. • na vozila organizacija osoba sa invaliditetom osnovane sa ciljem pružanja pomoći licima sa invaliditetom. godine propisani iznosi poreza na upotrebu motornih vozila su. 4) za sva motorna vozila (a ne samo za putničke automobile kao do 31.120 1.12. 2) 25% .000 do 2. januara 2011.5 tona.000 10. porez na upotrebu motornih vozila iznosi 20% od propisanog iznosa poreza. već) i za teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa manja od 3. i to za: 1) 15% . • na motocikle na električni pogon.5 tona.u istoj visini za motocikle.600 cm 4) preko 1. kod čije registracije je ostvareno pravo na poresko oslobođenje. koje u toku perioda važenja registracije stekne pravo svojine na registrovanom motornom vozilu. za: 1.620 3 3) preko 250 do 500 cm3 4) preko 500 do 750 cm3 5) preko 750 do 1.300 do 1.000 cm 7) preko 3. Poresko oslobođenje Proširen je krug lica koja imaju pravo na poresko oslobođenje. kao do 31. odnosno ime jednog od njih.12.000 cm 5) preko 2. . odnosno motocikle sa bočnim sedištem na električni pogon. u jednoj godini.150 do 1.500 cm 6) preko 2. Iznos poreza uređen je za period od jedne godine.430 41.

35 kw .60 kw . sa motornim pogonom . snazi motora iskazanoj u kw.do 7. sa motornim pogonom .60 kw do 96. sa motornim pogonom .preko 220.preko 96.60 kw .000 32.000 25. .preko 22.000 24.preko 22. sa motornim pogonom .60 kw .62 kw .60 kw do 220. a reči: „ploveće postrojenje” zamenjene su rečima: „plutajući objekat”. pod pretnjom novčanih kazni za prekršaj iz člana 28.60 kw .000 5.60 kw do 96.do 7. .500 11.000 20.000 7.60 kw do 220.35 kw do 22.000 37.62 kw .60 kw do 220.000 50.000 20. januara 2011.62 kw . na usluge mobilne telefonije za koje „pripejd” korisnici izvrše uplatu do 31.preko 96.62 kw .preko 73.000 9. reči: „plovni objekat” zamenjene su rečju: „plovilo”. sa motornim pogonom Porez na upotrebu mobilnog telefona Porez na upotrebu mobilnog telefona se ne plaća od 1.preko 22.05 kw .60 kw .62 kw Čamce (bez kabine) dužine preko deset do 15 metara.60 kw .05 kw . odnosno koje „postpejd” korisnicima budu izvršene do 31.35 kw do 22.35 kw .preko 22.60 kw do 96.35 kw do 22.000 55.05 kw do 73. u cilju pravotehničkog usaglašavanja sa Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama („Sl.preko 22.05 kw do 73.62 kw Čamce (sa kabinom) dužine preko pet do 15 metara.do 7.000 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.500 11.preko 96.000 iznosu koji odgovara periodu od sticanja prava svojine na vozilu do isteka registracije.OSTALI POREZI VIII 7.000 40.preko 220.05 kw do 73.od 7.62 kw Čamce (sa kabinom) dužine do pet metara. utvrdiće se. kao i postojanju.preko 96.60 kw .60 kw . decembra 2010. • Smanjeni su iznosi poreza na upotrebu plovila.preko 96. godine. sa motornim pogonom .35 kw do 22. glasnik RS”.62 kw Brodove i jahte.000 15.2010.od 7.62 kw .000 36. • Uređeno je da kriterijume za određivanje iznosa poreza čine: . 10-11 83 .000 Dinara 12.preko 73.000 17.preko 220.60 kw do 220.60 kw do 96.60 kw .60 kw do 220.od 7.05 kw do 73.preko 220.62 kw Čamce (bez kabine) dužine preko 15 do manje od 20 metara.od 7.05 kw . godine.prema dužini plovila iskazanoj u metrima.preko 73.000 30.preko 22.000 25. 73/2010).35 kw 5.60 kw .35 kw do 22.000 4.500 10.do 7. br.000 Porez na upotrebu plovila • Izmenjeni su naziv poreskog oblika (u „porez na upotrebu plovila”).na čamce . godine).62 kw . odnosno nepostojanju kabine plovila.05 kw do 73.preko 73.000 15. nastanak poreske obaveze i obveznik poreza.preko 220. tako da od 1.000 30.05 kw .60 kw .preko 73.na brodove i jahte .000 18.od 7.05 kw .60 kw . sa motornim pogonom .05 kw do 73.60 kw do 96.500 6.000 29. decembra 2010. Naime. godine iznose na: Vrsta plovila Čamce (bez kabine) dužine do pet metara. naplatiti i uplatiti na propisani uplatni račun javnih prihoda u skladu sa odredbama Zakona (koji je važio od 31.preko 96.000 23.62 kw Čamce (bez kabine) dužine preko pet do deset metara.preko 220.05 kw do 73.35 kw do 22. sa motornim pogonom . Porez na upotrebu mobilnog telefona. januara 2011.na plutajuće objekte .000 32.60 kw .000 16.60 kw do 220.od 7.62 kw .preko 22.od 7. predmet oporezivanja.000 23.000 48. 6.60 kw do 96.000 16.05 kw . tog zakona.60 kw do 96.60 kw .05 kw .000 10.35 kw do 22.000 36.12.ugostiteljske objekte prema površini iskazanoj u m².preko 96.prema snazi motora iskazanoj u kw. .preko 73.000 3. godine.preko 220.preko 73.62 kw Čamce (sa kabinom) dužine preko 15 do manje od 20 metara.35 kw .60 kw do 220.

odnosno plutajuće dozvole. naplatom i uplatom poreza na upotrebu mobilnog telefona. sa minimalnim iznosom novčane kazne propisanim Zakonom o prekršajima („Sl.ugostiteljski objekat. bez naknade prevozi svoju robu ili zaposlene i poslovne partnere i njihove stvari).ugostiteljske objekte po 1m površine 1. 73/2010). Usklađivanje iznosa poreza Dinarski iznosi poreza na upotrebu. koji obvezniku neposredno služe za obavljanje njegove registrovane delatnosti.000 Uvedeno je poresko oslobođenje za brodove i za plutajuće objekte .sopstveni prevoz (obuhvata letenje vazduhoplovom kojim građanin vrši prevoz za lične potrebe.60 kw do 96. odnosno njegovog ovlašćenog lica.000 120.60 kw . upis plovila. kada se koriste za: 84 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. odnosno za .preko 96. pravno lice ili preduzetnik. Overe. 101/2005. smatraće se: . za čije obavljanje je potrebno posedovanje plovila. • Brisane su odredbe kojima su uređene kaznene odredbe za prekršaj u vezi sa utvrđivanjem. odnosno produženje važnosti brodskog svedočanstva. kao korisnik vazduhoplova. u upisnik može se izvršiti samo: . odnosno plovidbene dozvole. o broju i vrsti.VIII OSTALI POREZI 50. izdat od nadležnog organa koji sadrži delatnost poreskog obveznika. koji obvezniku neposredno služe za obavljanje njegove registrovane delatnosti. odnosno plovidbene dozvole. U tom smislu je minimalni iznos kazne povećan sa 10. januara 2011.05 kw do 73.sportsko i amatersko letenje (obuhvata letačke aktivnosti koje se odvijaju u svrhu promocije i unapređivanja vazduhoplovnog sporta.35 kw do 22. poreskom obvezniku neposredno služi za obavljanje njegove registrovane delatnosti. držanje i nošenje dobara. odnosno izvod o registrovanom podatku. poreskom obvezniku neposredno služi za obavljanje njegove registrovane delatnosti.ugostiteljske objekte.preko 220.ugostiteljski objekat.od 7.60 kw do 220. godine. 10-11 . . glasnik RS”. Dokazom da brod. 116/2008 i 111/2009).obveznika poreza na upotrebu. odnosno izvod. ne mogu biti stariji od šest meseci u odnosu na dan podnošenja zahteva za upis plovila. ili . • Porez na upotrebu vazduhoplova • Izmenjeni su naziv poreskog oblika i predmet oporezivanja u cilju usaglašavanja sa Zakonom o vazdušnom saobraćaju („Sl.preko 22. odnosno produženje važnosti brodskog svedočanstva. odnosno plutajući objekat .000 na 100. • Precizirano je da predmet oporezivanja čine civilni vazduhoplovi na motorni pogon (vazduhoplovi koji su upisani u Registar vazduhoplova Republike Srbije i Evidenciju vazduhoplova Republike Srbije) . odnosno broju i površini plutajućih objekata .000 95. .ugostiteljskih objekata.uz dokaz da brod.60 kw . U tom smislu se poreski oblik naziva porezom na upotrebu vazduhoplova (jer letilice više pojmovno ne postoje).uz dokaz o plaćenom porezu na upotrebu plovila u propisanom iznosu. popularizacije i razvoja vazduhoplovstva. Kaznene odredbe • Usaglašen je minimalni iznos novčane kazne za prekršaj pravnog lica . odnosno vrstama brodova.62 kw . kao i prevoz vazduhoplovom kojim državni organ.000 dinara.sa priloženom overenom izjavom poreskog obveznika. umesto stopom rasta cena na malo. držanje i nošenje dobara ubuduće će se usklađivati indeksom potrošačkih cena.preko 73. Razlog tome je što Republički zavod za statistiku prestaje da objavljuje stopu rasta cena na malo od 1. S tim u vezi. br. kao i takmičenja u vazduhoplovnim disciplinama).000 2 . u upisnik. odnosno plutajući objekat . sa naznakom vrste te delatnosti. odnosno plutajuće dozvole. br.000 70. koji u propisanom roku ne uplati porez.62 kw Plutajuće objekte . glasnik RS”.05 kw .000 200.overena kopija dokumenta na osnovu koga je izvršena registracija.

43/2004. 101/2010 . Derivati nafte po izmenama Zakona. godine povećava se specifični iznos akcize na cigarete. ona ostaje nepromenjena 35% na maloprodajnu cenu cigareta. po periodima primene.12. Za razliku od dosadašnjeg zakonskog rešenja.5.47 din/lit 37.1.23 din/kg 53.2010. tečni naftni gas za pogon motor.12. 61/2007. prema kome se isti iznos akcize propisivao za sve vrste motornih benzina i sve vrste dizel goriva.70 din/lit 49. a drugi iznos akcize za motorne benzine EVRO BMB 98 i EVRO Premium BMB 95. stupio je na snagu 1. osim EVRO 30.24 din/kg 17. sve vrste motornog benzina 2.dr. EVRO BMB 98 i EVRO Premium 44. 5/2009 i 31/2009) izvršene su u iznosima akcize koji će se plaćati na derivate nafte i na cigarete. Najvažnije izmene Zakona o akcizama („Sl. osim 44. kao i na usklađivanje akciza sa indeksom potrošačkih cena.AKCIZE IX KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA ZAKONA O AKCIZAMA "Sl. Iznosi akcize do Novi iznosi akcize odnosno do 31. sve vrste dizel goriva 4.00 din/lit dizela 4. sve vrste motornog benzina 1. Takođe. godine: 31. 43/2003.2011.47 din/lit 35.2011. Kada je reč o stopi ad valorem akcize. br. godine 1. zakon. 135/2004.34 din/kg jaju od frakcija nafte koje imaju od frakcija nafte koje imaju raspon raspon destilacije do 380°C destilacije do 380°C 6.2010 godine: odnosno od 1. ostali derivati nafte koji se dobijaju 48. sada se propisuju različiti iznosi akcize u zavisnosti od vrste motornog benzina i vrste dizel goriva.70 din/lit 45.6. tečni naftni gas za pogon motornih 15. glasnik RS”. kada je reč o dizel gorivu pravi se razlika u zavisnosti od toga da li se radi o svim vrstama dizel goriva ili o EVRO dizelu. glasnik RS" br. Izmenama Zakona propisuje se jedan iznos akcize na sve vrste motornih benzina osim za motorne benzine EVRO BMB 98 i EVRO Premium BMB 95. 73/2001. Uporedni pregled starih i novih iznosa akcize na derivate nafte Derivati nafte pre izmene Zakona. 101/2010 akon o izmenama Zakona o akcizama ("Sl.2011. 80/2002. 46/2005.1. januara 2011. 10-11 85 . 101/2005 . godine. počev od 1.dalje: izmene Zakona).00 din/lit 5. EVRO dizel 30.1. glasnik RS" br. godine od 1. 72/2003.1.50 din/lit BMB 95 3. sve vrste motornih benzina. sve vrste dizel goriva.95 din/kg nih vozila vozila Novi iznosi akcize na cigarete Izmenama Zakona počev od 1. sve vrste dizel goriva 3.00 din/lit EVRO BMB 98 i EVRO Premium BMB 95 2. godine povećavaju se iznosi akcize na derivate nafte. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Z Novi iznosi akcize na derivate nafte Izmenama Zakona. 22/2001.2011. ostali derivati nafte koji se dobi. 55/2004.

1.62 din/lit. Međutim.IX AKCIZE Novi iznosi akcize na cigarete počev od 1. kada je reč o usklađivanju važećih iznosa akcize na ostale akcizne proizvode alkoholna pića. 222. do 31.1. godine.2011.2011. Vlada će sada važeće iznose akcize na alkoholna pića.30. žestoka alkoholna pića i likere.42 din/lit. niskoalkoholna pića. izmenama Zakona propisuje se da će se dinarski iznosi akciza u buduće usklađivati sa godišnjim indeksom potrošačkih cena. izmenama Zakona propisuje se prelazna norma da.2012. godine. već prelazi na objavljivanje indeksa potrošačkih cena. izuzetno. 142.1.00 din/pak. 16. + 35% na MPC.od voća. godini. po periodima primene su: • U periodu od 1. 14.2011. Važeći iznosi akcize na ove proizvode do narednog usklađivanja su: Alkoholna pića: 1) rakije: . grožđa. 15. Prema tome. cigare i cigarilose uskladiti u januaru 2011. godine . godine stopom rasta cena na malo u 2010. i to: rakije od voća.od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina 2) žestoka alkoholna pića i likeri 3) niskoalkoholna pića 4) pivo Cigare i cigarilosi Važeći iznosi akcize 87. grožđa.00 din/pak.26. specijalne rakije . pivo i cigare i cigarilosi će se usklađivanje izvršiti u januaru 2011. godinu. prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.20 din/lit. umesto godišnjom stopom rasta cena na malo. godine sa stopom rasta cena na malo za 2011. prekida sa objavljivanjem podataka o rastu cena na malo. specijalne rakije i od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina. + 35% na maloprodajnu cenu (MPC) • Od 1. a u skladu sa usvojenom strategijom razvoja statističkog sistema.56 din/lit.58 din/lit.12. Usklađivanje iznosa akcize sa indeksom potrošačkih cena S obzirom da Republički zavod za statistiku počev od 1.74 din/kom 86 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11 .1. godine .

88. godine. novim stavom 3. izmenjen je član 34. decembra 2011.klađenje i posebnih igara na sreću duže od 18 sati dnevno. U novim tačkama 8) i 9) zabranjuje se priređivanje posebnih igara na . U skladu sa tim. Utvrđeni su novi prekršaji u skladu sa Zakonom. decembra 2010. stav 2. Zakona. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. a za odgovorna lica u pravnom licu sa 500 na 5. koju je dužan da plati priređivač igara na sreću putem Izmene koje doprinose stvaranju uslova za odgovorno priređivanje igara na sreću • U članu 10. čime bi se pojačalo preventivno delovanje na problem učestvovanja maloletnih lica u posebnim igrama na sreću klađenje i na automatima.000 dinara. a stupa na snagu 25. Zakona daje se mogućnost drugim pravnim licima i preduzetnicima. kao i isticanje natpisa Casino na objektima u kojima se priređuju posebne igre na sreću na automatima. Zakona se dopunjuje tačka 5. koje je osnovala strana država. br. jer je osnovica za obračun naknade za priređivanje veća za umanjeni iznos fonda dobitaka. • Povećan je najniži iznos prekršajnih kazni koje mogu da se izreknu u prekršajnom postupku. tako da se zabranjuje ulazak maloletnim licima u objekte u kojima se priređuju posebne igre na sreću.000 na 100. Zakona propisana je obaveza nadležnih ministara da utvrde način i kriterijume za raspodelu namenskih primanja budžeta od igara na sreću. zakon . i to za pravna lica sa 10. godine. • U članu 18. godine. Izmene u vezi sa klasičnim igrama na sreću i priređivanje igara na sreću putem interneta. već je ostavljeno državama članicama da same urede ovu oblast u skladu sa svojim privrednim. pokazala je da postoje i izvesni problemi u primeni pojedinih odredaba Zakona. i to najkasnije do 31.) člana. precizira se pojam udaljenost od obrazovnih ustanova (osnovnih i srednjih škola). Novim stavom 2. omogućeno je da se fond dobitaka utvrdi u različitim iznosima. glasnik RS”. br. preciziran je način plaćanja naknade za priređivanje.000 dinara.IGRE NA SREĆU XI KOMENTAR IZMENA I DOPUNA ZAKONA O IGRAMA NA SREĆU "Sl.zgrada u kojima se nalaze i obavljaju svoju delatnost obrazovne ustanove (osnovne i srednje škole). odnosno primljenih uplata za učestvovanje u igri. Zakona. decembra 2010. • Menja se odredba člana 83. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću objavljen je u „Sl. pored Državne lutrije Srbije. socijalnim i kulturnim karakteristikama. glasnik RS". tako da je fond dobitaka za osnovne klasične igre na sreću najmanje 50% od ukupne vrednosti vrednosti srećki. kojom je propisano da automati i kladionice moraju biti udaljeni najmanje 150 metara od objekta . da priređuju nagradne igre u robi i uslugama putem interneta. 95/2010 dana 17. glasniku RS” br. pod uslovima propisanim čl. Na taj način prihod budžeta Republike bio bi veći. 10-11 87 . 95/2010 akon o igrama na sreću („Sl. 84/2004 i 85/2005 . Oblast igara na sreću je jedna od retkih koju Evropska unija nije regulisala svojim direktivama. telefona ili putem telekomunikacionih veza • Uvođenjem pojma osnovnih i ostalih klasičnih igara na sreću izmenom člana 14.dr. do 92. Najvažnije izmene Zakona odnose se na sledeće segmente: Z Propisan je rok za usklađivanje priređivača sa ovom odredbom Zakona. Zakona. • Novim stavom 2. Petogodišnja praksa u primeni ovog zakona. godine. • Novim članom 19a Zakona daje se mogućnost Državnoj lutriji Srbije da priređuje klasične igre na sreću u saradnji sa inostranim organizacijama za priređivanje igara na sreću. Zakona. dok je za ostale klasične igre na sreću taj iznos najmanje 10%. telefona ili na drugi način putem telekomunikacionih veza. Takođe. kao i uslov da to može činiti uz prethodnu saglasnost Vlade. kao i neusaglašenost sa odredbama zakona kojim se uređuje oblast igara na sreću u zemljama Evropske unije i zemljama u okruženju. člana 22. tako da udaljenost mora iznositi najmanje 200 metara.dalje: Zakon) donet je 2004.

odnosno akcija. čime se omogućava redovan mesečni priliv sredstava od igara na sreću u budžet Republike. Stavom 2. Ovakvo rešenje omogućava utvrđivanje porekla kapitala koji ulazi na tržište igara na sreću u Republici Srbiji putem otkupa udela. Zakona promenjeni su broj i vremensko trajanje nagradnih igara u robi i uslugama. • U članu 69. člana 43. • Dodat je član 91a.kazinima • U članu 36. Priređivanje igara na sreću na automatima • Menja se stav 1. Razlog za ovu dopunu Zakona je izrazito sezonski karakter konjičkih trka. za zaključenje ugovora o prenošenju prava na priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama. Zakona osnov za donošenje podzakonskog akta kojim će se propisati bliži uslovi i način pomenutog priređivanja igara na sreću. navodi teritoriju na kojoj će biti locirana igračnica. u odnosu na rok od 10 godina na koji se izdaje dozvola za priređivanje posebnih igara na sreću. • Član 76. kojim se reguliše pitanje oduzimanja saglasnosti za priređivanje nagradne igre u robi i uslugama i utvrđuju uslovi za donošenje akta o oduzimanju saglasnosti. Zakona propisuje se mogućnost da klađenje na rezultate konjičkih trka može priređivati i pravno lice čiji vlasnik udela u tom pravnom licu ima hipodrom. telefona ili na drugi način putem telekomunikacionih veza. utvrđuje obaveza priređivača na plaćanje navedene naknade u iznosu od 25 evra mesečno. Analizom tržišta igara na sreću u Srbiji. člana 43. Novim stavom 4. Razlog za ovu dopunu Zakona je upravo omogućavanje da se igračnice otvaraju u manje razvijenim regionima. 10-11 88 . tako da umesto plaćanja naknade za dobijeno odobrenje za priređivanje posebne igre na sreću na automatima od 180 evra godišnje dinarske protivvrednosti po automatu. stav 1. Zakona. Zakona precizira se pojam prometa po automatu. koji je utvrđen propozicijama takmičenja. člana 72. za tri godine koliko važi odobrenje. izmenom člana 91. člana 68. 3. Ovo preciziranje je bilo nužno. zahteva dokaz o pravu svojine ili pravu korišćenja na odgovarajućim prostorijama u kojima će se priređivati posebne igre na sreću. člana 41. u skladu sa zakonom. pa se ovim članom propisuje da je to razlika između ukupno ostvarenih uplata i ukupno ostvarenih isplata po svakom automatu. što će omogućiti otvaranje novih radnih mesta i razvoj pratećih uslužnih delatnosti. Priređivanje igara na sreću putem interneta. člana 22. i to da pravno lice ili njegov većinski osnivač poseduje učešće u najmanje jednoj igračnici i da priređuje ove igre na sreću najmanje pet godina. te je novi stav 7. Zakona propisuje se obaveza priređivača da otpočne priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama najkasnije u roku od dve godine od dana dobijanja dozvole. Izmene i dopune u vezi sa igračnicama .XI IGRE NA SREĆU interneta. Zakona dopunjen je stavovima kojima se definiše da se odobrenje za priređivanje klađenja na rezultate konjičkih trka. odnosno definisanja ostvarenog prometa po automatu. tako što se propisuje obaveza podnošenja dokaza o pravu svojine ili pravu korišćenja na zemljištu na kome će biti izgrađen objekt za priređivanje posebnih igara na sreću. telefona ili na drugi način putem telekomunikacionih veza nije bilo uređeno Zakonom. • Dopunjuje se odredba tačke 5) stav 3. Na ovaj način bi se priređivaču Priređivanje igara na sreću klađenje • U dopuni stava 2. i 4. • Novim članom 38a Zakona reguliše se pitanje promene strukture kapitala priređivača posebnih igara na sreću u igračnicama. Zakona. odnosno povećanjem sopstvenog udela ili broja akcija u strukturi kapitala priređivača posebnih igara na sreću u igračnicama. Zakona propisano je da Vlada u javnom pozivu za davanje dozvole za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama. Zakona. Zakona. ostavilo dovoljno vremena za preduzimanje svih neophodnih radnji i aktivnosti u cilju otpočinjanja odobrene delatnosti. • Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. i to u skladu sa zakonom kojim se uređuje ravnomeran regionalni razvoj Republike. odnosno trajanje nagradne igre ograničeno je na period od 60 dana. tako što je smanjen broj sa četiri na dve nagradne igre. koje može prirediti pravno lice ili preduzetnik u toku godine. utvrđeno je da ima malo objekata koji se mogu rekonstruisati u moderne igračnice. čime se podstiču greenfield investicije. člana 68. jer se u primeni navedenog člana pojavio problem tumačenja. a ne na godišnjem nivou. Zakona propisana su dva uslova za dobijanje dozvole za priređivanje posebnih igara u igračnicama. • Izmenjena je visina procenta naknade za priređivanje nagradne igre sa 20% na 25% od ukupne vrednosti nagradnog fonda. overenih od strane Konjičkog saveza Srbije. Nagradne igre u robi i uslugama • Izmenama i dopunama člana 88. • Precizira se odredba stava 1. kojom se. daje odobrenje za period trajanja sezone konjičkih trka. tako što se propisuje da taj rok počinje da teče od dana dostavljanja akta o davanju dozvole. odnosno sa propisivanjem obaveze plaćanja pomenute naknade mesečno. • Dopunom člana 40. navedenog člana vrši se usklađivanje rokova za plaćanje i načina obračunavanja naknade za priređivanje igara na sreću na automatima sa izmenom u stavu 1.

odnosno od datuma osnivanja do 31. .2. Konsolidovani finansijski izveštaji se ne sastavljaju za matično pravno lice ukoliko vrednost imovine matičnog i zavisnih pravnih lica (ne računajući interne plasmane i potraživanja iz međusobnih odnosa) koji u zbiru čine grupu za konsolidovanje.privredna društva (preduzeća) i zadruge. . Zakona propisano je da finansijski izveštaji obuhvataju: .Izveštaj o tokovima gotovine. godini. glasnik RS”. Naime.. tekuće godine. 46/2006 i 111/2009 .2011. . stav 5. . .Napomene uz finansijske izveštaje i . 10-11 O tično pravno lice koje ima kontrolu nad jednim ili više pravnih lica.2010. .društva za osiguranje. Zakona o računovodstvu i reviziji („Sl.Statistički aneks. . i to: . propisana je obaveza pravnih lica i preduzetnika da sastavljaju finansijske izveštaje na dan 31.Bilans stanja.MRS 27 Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji („Sl.preduzetnici koji vode dvojno knjigovodstvo.društva za upravljanje investicionim fondovima i investicioni fondovi. Matično pravno lice koje je istovremeno zavisno u višoj ekonomskoj celini ne mora da dostavlja konsolidovane finansijske izveštaje ukoliko je njegovo matično pravno lice iz Srbije (dodatni uslovi za ovaj izuzetak sadržani su u paragrafu 10.12.RAČUNOVODSTVO. Zakonom je propisana regulativa za vođenje poslovnih knjiga.12.banke. Zakona propisana je obaveza sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja za maPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XIII SASTAVLJANJE GODIŠNJIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA PRIVREDNA DRUŠTVA ZA 2010.druga pravna lica. . Zakona neposredna primena MRS (MSFI) obavezna je za: 89 . sastavljanje finansijskih izveštaja i njihovo dostavljanje i obelodanjivanje. prema odredbi člana 7. preduzetnici i ogranci stranih pravnih lica koji vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva. svi obveznici sastavljaju odobrene finansijske izveštaje u kojim prikazuju finansijski položaj na dan 31.Izveštaj o promenama na kapitalu. Sadržaj finansijskih izveštaja Članom 25. . . do 31. br.ogranci stranih pravnih lica. 77/2010). Za poslovnu 2010. godinu. U skladu sa odredbom člana 2.12.dalje: Zakon).društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i dobrovoljni penzijski fondovi.davaoci finansijskog lizinga.Bilans uspeha.12. tekuće godine. GODINE dredbom člana 24. Odredbom člana 27. stav 1. Zakona. i poslovne promene u periodu od 1.berze i brokersko-dilerska društva. . . odredbom člana 24. godine ako je osnovan u 2010.1.12. Obveznici dostavljanja odobrenog finansijskog izveštaja su sva pravna lica. . u skladu sa zakonom i zahtevima MSFI. stav 1. GODINU ROK ZA DOSTAVLJANJE IZVEŠTAJA 28. glasnik RS”. propisana je obaveza pravnih lica i preduzetnika da sastavljaju finansijske izveštaje na dan 31. Zakona predstavlja malo pravno lice. Obaveza sastavljanja finansijskih izveštaja propisana je članom 24. (I-27) MEĐUNARODNOG RAČUNOVODSTVENOG STANDARDA . br.

velika pravna lica.sastavljanje finansijskih izveštaja. prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika („Sl. 106/2006). osim ako spadaju u velika ili srednja pravna lica ili pravna lica koja emituju ili su u postupku emitovanja hartija od vrednosti na organizovanom tržištu hartija od vrednosti. druga pravna lica i preduzetnike. zadruge. godinu. primenjuju se sledeći opšti propisi iz oblasti računovodstva: • Pravilnik o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem („Sl. pa prema toma nisu ni obveznici revizije.podrazumeva se da su računovodstvene politike usklađene sa prethodnim izmenama MSFI. .sprovođenje obračuna. Pored nabrojanih propisa. društva za upravljanje investicionim fondovima. registracije. br. glasnik RS”. obaveza. ukoliko pravna lica i preduzetnik izaberu da ga primenjuju. prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika. tj. Za ova pravna lica. Pravilnik bi primenjivali ako se ne opredele za neposrednu primenu MSFI. davaoce finansijskog lizinga. • Pravilnik o bližim uslovima i postupku prijema. glasnik RS”. kao i o davanju podataka iz tih izveštaja („Sl.1. osim Zakona. Takođe. ili je nad njima pokrenut postupak stečaja.sastavljanje poreskog bilansa i sprovođenje dodatnih obračuna i knjiženja na osnovu sastavljenog poreskog bilansa (utvrđivanje postojanja odloženih poreskih sredstava i obaveza). društva za osiguranje.Bilans uspeha i . Ostala mala pravna lica i preduzetnici mogu da odluče da ne primenjuju MSFI. Na svim obrascima stavlja se naznaka „statusna promena”. obuhvata i prikazuje pravni sledbenik. godinu. br. br. već Pravilnik o načinu priznavanja i procenjivanja imovine. . obaveza. 25/2010). postoje i specifični pravilnici o Kontnom planu i sadržini računa u Kontnom planu za određene korisnike . U suprotnom. Zakonom nije propisana obavezna neposredna primena MSFI za zavisna pravna lica.eventualne korekcije početnog stanja na dan 1. . 106/2006 i 111/2006 . što znači da ona nisu obavezna da primenjuju MSFI. pravila procenjivanja bilansnih pozicija u skladu sa MRS/MSFI propisana su Pravilnikom. .dalje: Pravilnik). dostavljanja i obelodanjivanja finansijskih izveštaja za 2010. • Pravilnik o registru preduzeća za reviziju („Sl. glasnik RS”. NBS. Propisi koji se primenjuju prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja Prilikom sastavljanja. načinu vođenja i sadržini registra finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . obrade i objavljivanja finansijskih izveštaja. dobrovoljne penzijske fondove.2010. Mala zatvorena akcionarska društva ne izdaju javnom ponudom hartije od vrednosti. . prikazivanja. . odnosno likvidacije obavezni su da dostave finansijski izveštaj za 2010. Podatke za pravna lica koja su statusnom promenom prestala da postoje.pravna lica koja sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje i .1. godine 90 . . glasnik RS”.zaključak dnevnika i računa glavnih knjiga.XIII RAČUNOVODSTVO. berze i brokersko-dilerska društva. verzijama iz prethodnih godina) ili usklađivanje računovodstvenih politika sa Pravilnikom.dostavljanje finansijskih izveštaja nadležnom organu i njihovo obelodanjivanje i . društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.pravna lica koja javnom ponudom izdaju ili čijim se hartijama trguje na organizovanom tržištu hartija od vrednosti.ispr. . . 10-11 Predradnje neophodne za sastavljanje finansijskih izveštaja . u kojem prikazuju podatke za celu 2010.2010.odobrenja finansijskih izveštaja za njihovo obelodanjivanje. 2/2010). i zavisna pravna lica moraju primenjivati neposredno MSFI jer to nalaže MRS 27 Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji. kao i finansijski izveštaji preduzetnika obuhvataju: . kontrole.Bilans stanja. . banke.Statistički aneks. . predzaključnih radnji i knjiženja. u neto iznosu. godine po osnovu ispravke materijalno značajnih grešaka i efekata retroaktivne primene promenjene računovodstvene politike. Finansijski izveštaji malih pravnih lica koja nisu obavezna da primenjuju MRS/MSFI. „stečaj” ili „likvidacija”. odnosno koja javnom ponudom ne izdaju hartije od vrednosti ili čijim se hartijama ne trguje na organizovanom tržištu hartija od vrednosti. Obveznici koji su u toku godine imali statusnu promenu.usklađivanje računovodstvenih politika sa izmenama MSFI (izmenama koje se primenjuju od 1. Međutim. za konsolidovane finansijske izveštaje koje sastavlja matično pravno lice ne bi se moglo reći da su u svemu sastavljeni u skladu sa MSFI.srednja pravna lica. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. i to posle prebijanja rezultata pre i posle promene. za sve ove korisnike postoje i posebni pravilnici o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja. br. investicione fondove. godinu.privredna društva.

br. zakon. glasnik RS”. br. sadržini i načinu vođenja evidencija.Pravilnik o načinu obračunavanja i plaćanja akcize. br. broj 9/2002). Na primer. 80/2002 . zakon i 53/2010) .ispr. u skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom. 22/2001. glasnik RS”.Zakon o porezima na imovinu („Sl. 43/2003. računovodstvenu politiku za priznavanje. 139/2004.Pravilnik o ulaganjima u oblasti kulture koja se priznaju kao rashod („Sl. 43/2003. 135/2004. već o nekoliko. 65/2006 .ispr. 73/2001. 80/2002. regulisati u jednom. br.dr. glasnik RS”. Dalje. 5/2009 i 31/2009) .Zakon o akcizama („Sl. glasnik RS”. 20/2009. glasnik RS”. 80/2002 . 46/2005.Pravilnik o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu („Sl. u nabrajanju smo naveli jedan pravilnik pod imenom „Pravilnik o računovodstvu i računovodstvenim politikama”. glasnik RS”. a pre svega Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Sl. 43/2004. 19/2005. prihoda i rashoda.Pravilnik o popisu. glasnik RS”. 84/2002 . 15/2006 i 59/2006). glasnik RS”. 54/2005. 36/2007. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Profesionalnu regulativu iz oblasti računovodstva predstavlja pre svega Rešenje o utvrđivanju prevoda osnovnih tekstova Međunarodnih računovodstvenih standarda. 116/2004) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 140/2004) .). br.ispr. list SRJ”. zakon. glasnik RS”. 84/2004. zakon. To mogu biti i dva pravilnika: „Pravilnik o računovodstvu” i „Pravilnik o računovodstvenim politikama”. br. jer se MSFI-ma zahteva sastavljanje drugačijeg bilansa uspeha od onog koji je za privredne subjekta danas primenjen. 38/2001 i 19/2007) . Zbog obimnosti materije koja se reguliše opštim aktima najčešće se ne radi o jednom opštem aktu. glasnik RS”. 77/2010 i 95/2010 . 24/2001. materija koja može biti sadržana u „Pravilniku o popisu” može biti sadržana u „Pravilniku o računovodstvu”.obveznike poreza na dobit preduzeća („Sl. .Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) .RAČUNOVODSTVO. zakon. 62/2006 . 15/2006 i 20/2008). 70/2003. 23/2003 . odnosno Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja („Sl. 38/2001 i 45/2004) . br. . dr. 84/2004 i 18/2010). vrsti. 135/2004. br. 139/2004.dr. br.Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti („Sl. 63/2007 i 53/2009) . 44/2009 i 18/2010) . glasnik RS”. 26/2001. 140/2004) . 63/2007 i 9/2009) . br. glasnik RS”. 10-11 . 80/2002. 61/2005 i 61/2007) Ostali značajni propisi za sastavljanje finansijskih izveštaja su: 91 . dostavljanja podataka i sastavljanja obračuna akcize („Sl.. 61/2007.Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl.dr. 80/2002.dr. 80/2002.Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit preduzeća („Sl.Pravilnik o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva („Sl.Zakon o porezu na dodatu vrednost („Sl. 80/2002 . glasnik RS”. br.ispr.Pravilnik o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe („Sl. zakon. 31/2009. glasnik RS”. zakon.Zakon o porezu na dohodak građana („Sl. 19/2005. glasnik RS”. neophodno je da sva pravna lica primenjuju i poreske propise. 25/2001. 101/2005 . U praksi se najčešće sreću: . 42/2002 . 61/2005. br. 3/2005. obaveza. glasnik RS”. br.Pravilnik o načinu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu na prava na nepokretnostima („Sl. 72/2003.Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit preduzeća („Sl. kao i za dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja. br. merenje i procenjivanje imovine.dr. 61/2007 i 5/2009) . 85/2005 . obavezno se primenjuje i: .dr.ispr.. zakona. „Sl. dva ili više opštih akata.odluka SUS i „Sl. 86/2004 . 55/2004. br. glasnik RS”.dr.ispr. 80/2002.. 135/2004. br. glasnik RS”.Pravilnik o računovodstvu i računovodstvenim politikama i . Pored računovodstvenih. 55/2004. Dok se ta promena ne objavi postojaće kontradiktornost u propisima. 63/2006 . 62/2006. br.. U pojedinim preduzećima zove se „Pravilnik o finansijskom poslovanju”. 72/2009 .Pravilnik o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije („Sl. glasnik RS”. Pored navedenog zakona. Pod internom računovodstvenom regulativom podrazumevaju se interni opšti akti koje donose pravna lica i preduzetnici. br. Napomena: Pravno lice ili preduzetnik samostalno odlučuje da li će materiju računovodstva i računovodstvenih politika koju je u skladu sa zakonom dužan da reguliše svojim opštim aktom. Primena navedenih izmena zavisiće prvenstveno od toga da li će u „Službenom glasniku RS” biti objavljene izmene pravilnika o sadržini i izgledu finansijskih izveštaja. 139/2004) . a koji sadrže posebna uputstva i smernice za vođenje poslovnih knjiga. 61/2007. br. .

125/2004 . godine može se korigovati iz najmanje dva razloga: . 62/2006). drugih događaja ili okolnosti na finansijski položaj privrednog subjekta. dopuštenog alternativnog postupka. Napis je urađen u skladu sa regulativom koja je važila na datum njegovog objavljivanja. glasnik RS”.dr. postupak iz standarda koji je važio moraju u celoj 2010. br. 29/78. br. 77/2010 .Ustavna povelja). zakon) i ostali zakoni i propisi doneti na osnovu zakona. 39/85. 101/2005 . br.izmene MRS/MSFI i .dalje: MRS 23) sadrži samo jedan postupak za troškove pozajmljivanja koji je do promene standarda nazivan dopuštenim alternativnim postupkom. zakon). postrojenja i opreme koji su u delokrugu (I-16) MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD . . .dr. . 67/93. glasnik RS”. 74/99.. 45/89 . br. glasnik RS”.radi ispravki materijalno značajnih grešaka nastalih u nekom od ranijih obračunskih perioda.dr. br. br. S obzirom da je u 20x5. br. 54/89 i 9/90 i „Sl. 43/2004.Zakon o obligacionim odnosima („Sl. 33/96 .odluka USJ i 57/89.MRS 16 Nekretnine. 29/97. br.Zakon o platnom prometu („Sl.Zakon o bankama („Sl. . 1/2003 . glasnik RS”. list SRJ”. Navešćemo dva primera promena računovodstvenih politika usmerenih ka dobijanju relevantnijih i pouzdanijih finansijskih izveštaja: „Pravno lice za naknadno vrednovanje nekretnina. glasnik RS”. 55/2004 . 3/2002 i 5/2003 i „Sl.dr. godini preći na primenu tzv. 62/2006 i 111/2009 . postrojenja i oprema („Sl. dobrovoljna promena računovodstvenih politika. 31/93 .Zakon o privrednim društvima („Sl. 53/93. br. 31/93 i „Sl. 35/2002. 9/2001 . glasnik RS”. br.ispr. list SRJ”. list SRJ”. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . 39/93. 77/2010 . 10-11 Izmena računovodstvenih politika MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD .Zakon o deviznom poslovanju („Sl. br. .XIII RAČUNOVODSTVO. U 2010. zakon) .Zakon o privatnim preduzetnicima („Sl. 107/2005 i 91/2010). glasnik SRS”. godini bila dvocifrena Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. br. Računovodstvene politike se mogu promeniti i ako će to dovesti do toga da finansijski izveštaji pruže pouzdanije i relevantnije informacije o efektima transakcija. Odredbama MRS 23 privredni subjekti su oslobođeni obaveze retroaktivne primene te promenjene računovodstvene politike. zakon. „Sl. glasnik RS”. br.dalje: MRS 16) primenjuje model nabavne vrednosti iz tog Standarda. 29/96. godini i .MRS 23 Troškovi pozajmljivanja („Sl. zakon i 61/2005 . 46/91.odluka USRS.Zakon o preduzećima („Sl. 19/91.dr. list SFRJ”. njegovu uspešnost ili tokove gotovine . 125/2004).težnje za dobijanjem kvalitetnih finansijskih izveštaja. 53/95. Oni privredni subjekti koji su do sada primenjivali osnovni 92 . glasnik RS”. • dr Kosana Vićentijević KOREKCIJA POČETNOG STANJA I SPROVOĐENJE PREDZAKLJUČNIH RADNJI I KNJIŽENJA Korekcija početnog stanja Početno stanje 2010. 48/94.odluka SUS i 36/2002 i „Sl.ovo je tzv. godini izmene računovodstvenih politika treba uraditi zbog: . br. S obzirom da su promenjeni Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja realno je očekivati promenu obrazaca finansijskih izveštaja (naročito promenu obrasca bilansa uspeha). list SCG”. 59/98.radi knjiženja efekata primene računovodstvenih politika promenjenih u 2010.

” U nastavku ćemo navesti primer kada se u našim uslovima ne može izvršiti promena računovodstvene politike jer ona sigurno neće dovesti do toga da finansijski izveštaji pruže pouzdanije i relevantnije informacije o efektima transakcija. 10-11 . 2008.00 dinara Objašnjenje retroaktivnog ispravljanja greške bi bilo: 93 . godini. pravno lice je osnovano 1. Moguća situacija je da privredni subjekt ima dobitak iz ranijih godina.000. glasnik RS”. u 2010.00 dinara i umesto na račun 014.1. u kom slučaju bi neiskazani iznos poreza na dobit bio 18.12. privredni subjekt vrši njeno retroaktivno ispravljanje u prvom setu finansijskih izveštaja odobrenim za izdavanje nakon otkrivanja tih grešaka.ako je greška napravljena pre najranijeg prikazanog prethodnog obračunskog perioda preračunavanjem početnog stanja sredstava.000. godine. br. godini. .000. proknjižena na račun troškova amortizacije. Iznos amortizacije za tu opremu u prethodnoj godini trebalo je da bude 20. Ukoliko se ne radi o grešci iz prethodnog već iz nekog još ranijeg obračunskog perioda preračunavanje uporednih iznosa bi se vršilo za sve prethodne obračunske periode i to polazeći od onog u kojem je greška nastala na primer.). godine. Primer: U prethodnoj obračunskoj . godine su u stvari stanja iz 2007. Ukoliko privredni subjekt ima gubitak iz ranijih godina. ako je u 2010. Za efekat utvrđene greške preračunavali bi se uporedni podaci 2007.povećava rezultat iz ranijih godina ili . godini privredni subjekt otkrio grešku koja je nastala u nekom od prethodnih obračunskih perioda.00 din. godine. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. obaveza i kapitala vrši se počev od najranijeg prikazanog prethodnog perioda . Greška treba da se ispravi preračunavanjem početnog stanja od 1. godini greškom (ili iz nekog drugog razloga) izvršena je nabavka računarskog softvera u iznosu od 200. Samim tim.1. ispravkom takve greške dolazi do potpunog nestanka gubitka i iskazivanja dobitka iz ranijih godina .MRS 8 Računovodstvene politike. Ispravkom takve greške dolazi do potpunog nestanka dobitka i iskazivanja gubitka iz ranijih godina.00 din.dobit je iskazana u iznosu manjem za 162. ispravka će se odraziti na finansijske izveštaje koji se sastavljaju na dan 31. godini bude dvocifrena. godini primenjivalo dopušteni alternativni postupak iz MRS 16.troškovi amortizacije su iskazani u iznosu većem za 180. godine bila potcenjena u odnosu na njihove fer vrednosti. Prelaskom na ovaj model naknadnog vrednovanja nekretnina njihove knjigovodstvene vrednosti bi na kraju 20x6. godini pređe na primenu modela revalorizacije za njihovo naknadno vrednovanje. Na primer. Zbog toga se preduzeće odlučuje da u 20x6. godini započne sa primenom modela troška nabavke (ranije zvan „osnovni postupak”). Zbog toga.000.2010. godine (uporedni podaci 2008. godine spajanjem dva pravna lica.dalje: MRS 8). a greška je takve prirode da će njenom ispravkom doći do smanjenja rezultata. ukoliko je stopa poreza na dobit (bez oslobađanja) bila 10%. drugih događaja ili okolnosti na finansijski položaj privrednog subjekta. ispravku će izršiti sprovođenjem knjiženja u toj poslovnoj godini (pod datumom: 1. a iznos materijalno značajne greške je veći od iznosa iskazanog gubitka.000.iskazani iznos dobitka može biti predmet dalje raspodele. dakle. Otkrivena je greška koja je napravljena u jednom od ta dva pravnih lica u 2008. Preduzeće ne može da izvrši ovu promenu računovodstvene politike jer je na početku 20x6. navedena sredstva bi u poslovnim knjigama preduzeća na kraju 20x6. pri čemu je greška takve prirode da će njenom ispravkom doći do povećanja rezultata. godine bilo dosta izvesno da će biti značajne inflacije i pada kursa dinara u odnosu na evro (što je i činjenica).RAČUNOVODSTVO. godine kada se greška desila).na primer.2009. i 2009.00 dinara. a očekuje se da i u 20x6.2010.smanjuje rezultat iz ranijih godina. Preduzeće bi želelo da u 20x6.1.računarski softver je iskazan u iznosu manjem za 180. .00 dinara Ova greška u knjiženju je u prethodnoj godini imala sledeće efekte: .preračunavanjem uporednih iznosa za prikazani prethodni obračunski period u kojem je otkrivena greška nastala. promene računovodstvenih procena i greške („Sl. U slučaju utvrđene materijalno značajne greške. godine bile potcenjene. godini utvrđeno je da je greška napravljena u 2007. njegovu uspešnost ili tokove gotovine: „Pravno lice je za vrednovanje nekretnina u 20x5. Standard zahteva retroaktivno ispravljanje materijalno značajne greške jer se jedino na taj način u finansijskim izveštajima postiže efekat „kao da greška nikada nije ni napravljena”. pri čemu je iznos materijalno značajne greške veći od iznosa iskazanog dobitka.” Ispravke materijalno značajnih grešaka Ispravke materijalno značajnih grešaka sprovode se u skladu sa (I-08) MEĐUNARODNIM RAČUNOVODSTVENIM STANDARDOM . Ako to nije neizvodljivo privredni subjekt ispravku vrši na sledeći način: .2009.2010. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII inflacija.000. 77/2010 . Uticaj ispravke greške u odnosu na rezultat iz ranijh godina može se reflektovati u dva pravca: .

Ako nije neizvodljivo. . stav 1. Pojava suprotnog salda na nekom računu ukazuje na nastalu grešku. odnosno poslova u okviru kojih se obavljaju i potrebna knjiženja: . Knjiženje efekata retroaktivne primene promenjenih računovodstvenih politika. br. godine će biti: Knjiženje ispravke greške u tekućoj godini vrši se uz korigoranje rezultata na sledeći način: 0140 Računarski softver 200. S obzirom da se početno stanje otvara samo na osnovu računa čija se salda unose u bilans stanja knjiženje na dan 1.usaglašavanje knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem i . godine pravno lice bude sastavljalo bilans stanja i bilans uspeha. (III-03) MEĐUNARODNI STANDARD FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA .03.provera aritmetičke tačnosti knjiženja u glavnoj knjizi . glasnik RS”.. da popuni kolonu prethodna godina. predzaključnih radnji i knjiženja na dan 31. godinu već u iznosu umanjenom za 180.000. nije potrebno njihovo retroaktivno ispravljanje.2005..00 dobitak ranijih godina Obaveze za porez iz 481 18..00 dinara. Stavka neto dobitka se iskazuje u iznosu uvećanom za 162.000. Sprovođenje obračuna.000. Preduslov za obavljanje ovih poslova je sprovođenje predzaključnih radnji i knjiženja na dan 31. godini.00 dinara Pri popunjavanju kolone za prethodnu godinu obrasca bilansa uspeha.XIII RAČUNOVODSTVO. uz opis „korigovanje početnog stanja po osnovu ispravke materijalno značajne greške”. Za ovu proveru podoban je probni bilans. godine.vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja na datum bilansa.1.1. godine Pre sastavljanja finansijskih izveštaja treba izvršiti obračun vrednosti pozicija Bilansa stanja i Bilansa uspeha. privredni subjekt promenu računovodstvenih politika primenjuje na sledeći način: .00 računarskog softvera Neraspoređeni 340 162. Međusobno usaglašavanje knjigovodstvenih evidencija Međusobno usaglašavanje knjigovodstvenih evidencija je preduslov sprovođenja ispravnog popisa sredstava i sastavljanju finansijskih izveštaja.s obzirom da su u probnom bilansu izračunata i salda računa treba izvršiti proveru karaktera salda računa.00 Ispravka vrednosti 0149 20. . godine. već se on koriguje naviše za 180.dalje: Zakon). u prelaznim odredbama MRS 16 Nekretnine. 10-11 Ispravke grešaka koje nisu materijalno značajne Ispravka grešaka koje ne spadaju u materijalno značajne greške prema MRS 8 mogla bi da se uradi priznavanjem prihoda ili rashoda u 2010. 77/2010 . dužno je da u njih upiše uporedne podatke tj. godinu.12.2010. Obaveza međusobnog usaglašavanja knjigovodstvenih evidencija. godine ili kasnije na goodwill stečen u poslovnoj kombinaciji čiji je datum ugovora bio pre 31. glasnik RS”.promene računovodstvenih politika koje proizlaze iz početne primene nekog Standarda ili Tumačenja tretira se u skladu sa konkretnim prelaznim odredbama tih Standarda ili Tumačenja (ako oni sadrže takve prelazne odredbe) 94 . što reguliše MRS 8.000. 46/2006 i 111/2009 . stavka amortizacije se ne upisuje u iznosu koji je bio prikazan u bilansu uspeha za 2009.000. i .na primer. dakle. ali i sa podacima o efektima retroaktivnog ispravljanja materijalno značajnih grešaka. Kada na kraju 2010. br.12.2010.dalje: MSFI 3) u prelaznim odredbama nalaže privrednom subjektu da taj Standard primenjuje prospektivno od početka prvog godišnjeg perioda koji počinje 31.00 rezultata Takođe. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Knjiženje se vrši u tekućoj godini pod datumom „1.retroaktivno primenjuje promenjenu računovodstvenu politiku nakon početne primene nekog Standarda ili Tumačenja ako oni ne sadrže prelazne odredbe koje bi se primenile na tu promenu.retroaktivna primena dobrovoljne promenjene računovodstvene politike. propisana članom 18.03.2005. pri popunjavanju podatka o iznosu nematerijalnih ulaganja u obrascu bilansa stanja u kolonu prethodna godina se ne upisuje odgovarajući podatak iz bilansa za 2009.000. godine”. Pojedini računi mogu imati isključivo dugovni ili isključivo potražni saldo.000. Naime.MSFI 3 Poslovne kombinacije („Sl. postrojenja i oprema eksplicitno od retrokativne primene izuzima zahteve za početno vrednovanje nekretnina. . godinu.2010.treba proveriti da li je zbir knjiženja na dugovnim stranama računa identičan zbiru knjiženja na potražnim stranama računa.međusobno usaglašavanje knjigovodstvenih evidencija. postrojenja i opreme nabaljenih razmenom za druga sredstva. Proveru salda treba uraditi i za Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Zakona o računovodstvu i reviziji („Sl. . podrazumeva sledeće aktivnosti: . neophodno je da se u tekućoj godini izvrši i obračun amortizacije za ovu opremu. Za to popunjavanje neophodno je raspolagati sa podacima iz bilansa stanja i bilansa uspeha za 2009.2010.00 dinara.

tako i za pogonsko knjigovodstvo (Klasa 9). Ovim knjiženjem obezbeđuje se da saldo računa 202 . treba sastaviti neophodnu dokumentaciju i izvršiti knjiženje na odgovarajućim računima prihoda i rashoda uz istovremeno knjiženje i na računima vremenskih razgraničenja. po potrebi se postupa identično i za ostale račune potraživanja. To bi značilo da ni saldo sintetičkog računa kupaca ne bi pokazivao potraživanje od kupaca. Osim za navedene račune. robe ili usluga.).00 dinara). Dekomponovanje salda aktivno-pasivnih računa Unapred naplaćena sredstva od kupaca evidentiraju se na računu 430 . uključujući i rashodovanje sredstava. robu i izvršene usluge.000.usklađivanje finansijskih izveštaja za događaje koji su se desili posle datuma bilansa.000. Zakona i podrazumeva: . Dekomponovanje salda aktivno-pasivnih računa se u praksi obavlja tako što se ne sprovodi preknjižavanje na računima. Međutim. tj.provera zbirova knjiženja u glavnoj knjizi odgovara zbirovima knjiženja u dnevniku glavne knjige . U tom slučaju.RAČUNOVODSTVO. ba u toku izrade finansijskih izveštaja izvršiti pregled analitike kupaca. analitički račun takvog kupca ima potražni saldo. plasmana i obaveza. depoziti i kaucije. neopodno je izvršiti njihovo smanjenje uz istovremeno povećanje vremenskih razgraničenja.00 dinara već 110. stav 2. To važi i za zbir prometa leve i desne strane računa.na ovaj način se kontroliše da li su svi iskontirani stavovi za knjiženje preneti na račune.Primljeni avansi. . s tim da bi se u aktivi pozicija potraživanja iskazala u većem iznosu za 10.00 dinara. što obavezno znači i sa sintetičkog računa 202 . plati više nego što je iznosila njegova obaveza.Dati avansi za zalihe i usluge ili nekom drugom računu datih avansa.00 dinara nego što je saldo računa potraživanja.000. ako je saldo računa obaveza 100.000. Za potrebe ove provere u okviru svake analitike treba napraviti probni bilans analitike. stav 2. u praksi se može desiti da kupac prilikom plaćanja obaveze za ranije isporučene proizvode. . Naime. Ovu proveru treba uraditi kako za finansijsko.000.Kupci u zemlji pokazuje isključivo potraživanje od kupaca a da se eventualne obaveze prema kupcima iskazuju na računu 430 . Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja na datum bilansa Korekcija salda računa stanja Korekcija salda računa stanja podrazumeva svođenje knjigovodstvenog na stvarno stanje. preduzeće duguje kupcu. odnosno treba prekontrolisati evidenciju svih rashoda i prihoda i ukoliko se neki od njih odnosi na naredni obračunski period. Da bi se izbegla takva situacija trePoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Vremensko razgraničenje rashoda i prihoda Pri sastavljanju finansijskih izveštaja treba. . itd. kao i trocifrene račune koji su u Kontnom planu privrednog društva raščlanjeni na četvorocifren. odnosno sintetičkog računa i obrnuto. Ukoliko na nekom analitičkom računu kupaca saldo bude potražni. . jer će uskoro uslediti nove isporuke proizvoda. 10-11 95 . već samo pri sastavljanju finansijskih izveštaja. treba proveriti da li ima prihoda i rashoda koji su nastali. Zbog toga je neophodno popisom utvrditi stvarno stanje imovine i obaveza (član 18. potraživanja i obaveza. jer bi u tom iznosu došlo do mešanja potraživanja i obaveza prema kupcima.00 dinara a u okviru tog iznosa je i iznos od 10.Kupci u zemlji i preneti na račun 430 .00 dinara koliko je jednom dobavljaču više plaćeno (na tom analitičkom računu dobavljača je dugovni saldo od 10. Pravna lica i preduzetnici najmanje jednom godišnje vrše usklađivanje međusobnih finansijskih plasmana.provera slaganja sintetičkih računa sa pripadajućim analitikama. Zbir salda svih računa neke analitike mora odgovarati saldu njihovog predstavničkog. Zakona). godine u okviru otvaranja početnog stanja treba izvršiti vraćanje navedenih iznosa na račun sa kojih je izvršeno prenošenje. Na početku 2011. depoziti i kaucije. ako to nije urađeno u toku godine izvršiti vremensko razgraničenje rashoda i prihoda.Primljeni avansi. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII simboličke račune (grupe i klase.Primljeni avansi. a potraživanja od njih za plaćanja izvršena unapred se iskazuju na računu 150 . depoziti i kaucije. a dokumentacija nije ispostavljena.. Slična je situacija i sa obavezama prema dobavljačima. treba iznos tog salda „skinuti” sa tog analitičkog računa.dekomponovanje salda aktivno-pasivnih računa.vremensko razgraničenje rashoda i prihoda i .korekciju salda računa stanja. robu ili izvršene usluge. Usaglašavanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem Obaveza usaglašavanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem propisana je članom 18. Pri popunjavanju obrasca Bilans stanja sprovodi se dekomponovanje salda aktivno-pasivnih računa (npr.Dobavljači u zemlji pokazuje isključivo obaveze prema dobavljačima za isporučene proizvode. Takođe. saldo računa 433 .000. u obrazac Bilansa stanja na poziciji obaveza ne bi se uneo iznos od 100. Ukoliko ih ima.

10-11 .00 dinara za kamatu.00 Obaveze po kratkoročnim 426 95. 3.12.2011.000. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Primer: 1.000.12.12.000..00 Knjigovodstvena evidencija ukidanja dela transakcionih troškova: 579 Ostali nepomenuti rashodi Razgraničeni troškovi po 282 osnovu obaveza 200. Obračunati vrednost obveznica i transakcionih troškova na datum bilansa.000.izvrši prilagođavanje već priznatog stanja (npr. . Obveznice su 30. 10. godinu bi.500. knjiženje za 2010.000.MRS 10 Događaji posle izveštajnog perioda („Sl. godine.00 2. U ovom slučaju privredno društvo treba da: . 77/2010 .000.00 2410 Tekući (poslovni) računi 100.4. Obveznice su klasifikovane kao ulaganje koje se drži do dospeća.000.500.dalje: 96 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Knjiženje na ime emitovanih obveznica: 2410 Tekući (poslovni) računi 95.2010.00 Naredne godine bi se izvršilo sledeće knjiženje: 426 Obaveze po kratkoročnim 97.2010. Privredno društvo je 1.2011.00 hartijama od vrednosti 562 Rashodi kamata 2.00 MRS 10) potrebno je računovodstveno obuhvatiti događaje koji su se desili u periodu od 31. Obveznice su prodate za 95.00 dinara. prihoda ili rashoda koje je postojalo na datum bilansa potrebno je izvršiti knjiženje pod datumom 31.XIII RAČUNOVODSTVO. Sa tekućeg računa su plaćeni transakcioni troškovi po izdatim obveznicama u iznosu od 1.000.00 osnovu obaveza 2410 Tekući (poslovni) računi 1. ako je nije ranije iskazao u svojim poslovnim knjigama). godine emitovalo obveznice u iznosu od 100. glasnik RS”.500. 2.. iako je promena nastala u narednoj poslovnoj godini. Ako je presudom od npr. kapitala. Primer: Privredno društvo nakon datuma bilansa dobija izvršnu sudsku presudu. godine Prema (I-10) MEĐUNARODNOM RAČUNOVODSTVENOM STANDARDU .12.00 Usklađivanje finansijskih izveštaja za događaje koji su se desili posle 31. Ukoliko takav događaj potvrđuje stanje imovine.2010.00 10. godine privredno društvo dužno da plati svoju obavezu i 10. godine pa sve do dana obelodanjivanja finansijskih izveštaja.00 Za ukidanje dela transakcionih troškova: 579 Ostali nepomenuti rashodi Razgraničeni troškovi po 282 osnovu obaveza 800. obaveza. prizna iznos obaveze. Presudom se privrednom društvu nalaže da nekom drugom licu isplati određenu sumu novca ili da preda neku stvar ili učini uslugu. br.2010.000.500. pod uslovom da je osnovna obaveza već bila evidentirana bilo sledeće: 562 Rashodi kamata Ostale kratkoročne 429 finansijske obaveze 10. godine isplaćene sa tekućeg računa.00 800.1. poveća iznos svojih već iskazanih obaveza do visine obaveze koju će imati po sudskoj presudi).00 dinara Rok dospeća obveznica je pet meseci.00 Knjiženje za obračunatu kamatu: 562 Rashodi kamata Obaveze po kratkoročnim 426 hartijama od vrednosti 2.000.prizna stanje koje je presuđeno (npr.000.00 200.00 hartijama od vrednosti Razgraničeni troškovi po 282 1.00 dinara.

odnosno ne uvećava ga.Neuplaćeni upisani kapital Za neuplaćeni upisani kapital propisane su dve grupe računa: . odnosno iznosu po kome je izvršeno početno priznavanje. br.RAČUNOVODSTVO. koncesije. na kojima se u aktivi iskazuju iznosi upisanih. Neuplaćene upisane akcije iskazuju se na računu 000 . list SFRJ”. 10-11 Naknadno vrednovanje neuplaćenog upisanog kapitala se vrši po nominalnom iznosu. a neuplaćeni udeli. odnosno po njegovoj fer vrednosti 97 . 77/2010. U slučaju kada ugovorom o osnivanju nisu predviđene kaznene odredbe za neblagovremenu uplatu uloga. br. Neuplaćeni upisani kapital unosi se u pravno lice u roku određenom osnivačkim aktom akcionarskog društva.modelom revalorizacije. patenti. odnosno računa grupe 00 i grupe 31 i/ili .Nematerijalna ulaganja Pod nematerijalnim ulaganjima smatraju se ulaganja u razvoj. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII VREDNOVANJE POZICIJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA KLASA 0: NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL I STALNA IMOVINA Grupa 00 . Model troška nabavke podrazumeva da se nematerijalno ulaganje nakon početnog priznavanja vrednuje po njegovom trošku nabavke.Upisane neuplaćene akcije. odnosno u dinarskoj protivvrednosti strane valute na dan upisa. glasnik RS”. Naknadno vrednovanje nematerijalnih ulaganja u skladu sa (I-38) Međunarodnim računovodstvenim standardom . Zakona o obligacionim odnosima („Sl.odluka USJ i 57/89. već se obuhvataju preko neuplaćenog upisanog kapitala. br. osim odredbe člana 450. Grupa 01 . odnosno neblagovremenog unošenja upisanog učešća u kapitalu ne iskazuje se kao revalorizacija neuplaćenog upisanog kapitala. list SRJ”. 31/93 i „Sl.dalje: MRS 38) može se vršiti: . 39/85.modelom troška nabavke i . „Sl. Na isti način se knjiže neuplaćeni upisani udeli na računu 001. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 125/2004) primenjivale bi se i odredbe člana 278. Model revalorizacije podrazumeva da se nematerijalno ulaganje nakon početnog priznavanja vrednuje po revalorizovanom iznosu. odnosno društva s ograničenom odgovornošću.promene kursa strane valute (u slučaju da je kapital upisan u stranoj valuti vrši se preračun po zvaničnom srednjem kursu te valute na datum bilansa. glasnik RS”.ispravku vrednosti (u slučaju kada se procenjuje da lice koje je upisalo kapital neće biti u mogućnosti /ili neće/ da u celosti ili delimično ispuni svoju obavezu). umanjenom za ispravku vrednosti i za akumulirane gubitke zbog obezvređenja.računi grupe 31 . a neuplaćenih akcija i upisani. U slučaju kada se kapital upisuje u stranoj valuti vrši se preračun po zvaničnom srednjem kursu te valute na dan upisivanja.Neuplaćene upisane akcije u nominalnom iznosu.Neuplaćeni upisani kapital. 29/78. ulaganja u pribavljanje nematerijalnih ulaganja. br. na kojima se u pasivi iskazuju iznosi upisanih a neuplaćenih akcija i upisani a neuplaćeni udeli. licence i slična prava. zaduženjem računa 000. pri čemu se mogu pojaviti pozitivne i negativne kursne razlike koje se ne priznaju kao prihodi ili rashodi. 45/89 . u korist računa 310 . kao i avansi za nematerijalna ulaganja. list SCG”. goodwill. 1/2003 . . korigovanom za: .iznose revalorizacije (ukoliko je revalorizacija predviđena ugovorom o osnivanju i ukoliko su se stekli uslovi za nju).MRS 38 Nematerijalna imovina („Sl.Ustavna povelja). . tačka 1) Zakona o privrednim društvima („Sl.računi grupe 00 . Obračunata kamata zbog neblagovremene uplate.Neuplaćeni upisani kapital. Početno vrednovanje neuplaćenog upisanog kapitala vrši se po nominalnom iznosu. br.

model revalorizacije (naknadno vrednovanje se vrši po fer vrednosti sredstva). br.npr.dalje: MSFI 3). koristiti model revalorizacije. a za postrojenja i opremu model troška nabavke. oprema i biološka sredstva Pod osnovnim sredstvima smatraju se prirodna bogatstva (zemljišta i šume).odrediti tehniku za obračun amortizacije . .ako su u pitanju kamenolomi gde zemljište ima ograničeni vek trajanja .odrediti kada započinje obračun amortizacije sredstva i kada se završava. glasnik RS”. br. .ako zemljište. U ovom slučaju radi se o ispravkama koje će se vršiti u obračunskim periodima koji slede nakon perioda u kojima je izvršena revalorizacija. 10-11 Grupa 02 . glasnik RS”. bez obzira da li ima ili nema indikatora koji ukazuju na obezvređenost. . s tim da je osnovica za obračun amortizacije iznos navedenih troškova . odnosno obračune amortizacije i za naknadno akumulirane gubitke zbog obezvređenja. MRS 16 zahteva da se amortizacija obračunava odvojeno za svaki deo nekog sredstva . osnovno stado i ostala osnovna sredstva. za zemljište i građevinske objekte može 98 .nekretnine. postrojenja i opreme nakon njihovog početnog priznavanja. obračunava se njegova amortizacija. Privredni subjekt može paralelno. amortizuje se dinamikom koja odražava koristi koje se od njega očekuju . .trošak nabavke sredstva. zemljište treba periodično kalcifikovati. za sredstva koja se korišćenjem ne troše ne obračunava se amortizacija. postrojenja ili opreme ono se vrednuje po svom trošku nabavke umanjenom za ispravku vrednosti. umanjenoj za naknadne ispravke vrednosti.vek amortizovanja zemljišta zasniva se na procenjenom vremenu rada kamenoloma.12.Nekretnine. i pored pravilnog korišćenja.MRS 16).odrediti da li se sredstvo amortizuje ili ne i ako se amortizuje da li se za neki njegov deo amortizacija posebno obračunava. postrojenja ili opreme čije je učešće u nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja sredstva značajno. Obračunavanje amortizacije primenom modela troška nabavke Prema modelu troška nabavke nakon početnog priznavanja nekog sredstva kao nekretnine. građevinski objekti. 77/2010 . ali za različite grupe sredstava koristiti i model troška nabavke i model revalorizacije.pojedinačni ili grupni obračun amortizacije.amortizuje se u periodu u kojem se stiču koristi od navedenog ulaganja. 77/2010 . da se na poPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. sadašnju vrednost i procenjeni ostatak vrednosti sredstva). Odredbe MRS 38 i MRS 36 zahtevaju godišnje testiranje na obezvređenost nematerijalnog ulaganja koje nema određen konačan vek upotrebe. Način obračuna amortizacije i revalorizacije je sličan takvim obračunavanjima za sredstva koja su u delokrugu (I-16) Međunarodnog računovodstvenog standarda MRS 16 Nekretnine. glasnik RS”.ako nabavna vrednost zemljišta sadrži i troškove demontaže.MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine („Sl. Primer takvih sredstava mogu biti: umetnička dela i zemljište. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA na datum revalorizacije.XIII RAČUNOVODSTVO. Generalno. . tj. br.nabavne vrednosti ili cene koštanja i .odrediti vek upotrebe sredstva i preostali vek upotrebe sredstva u privrednom subjektu i .model troška nabavke (naknadno vrednovanje se primarno zasniva na korišćenju troška nabavke sredstva . pravo na gradsko građevinsko zemljište i sl. 77/2010 . odnosno akumuliranu amortizaciju i gubitke zbog obezvređenja. troškovi kalcifikacije se mogu uključiti u nabavnu vrednost zemljišta i za to ulaganje se obračunava amortizacija po stopi koja se zasniva na dužini perioda između dve kalcifikacije. može imati ograničen vek upotrebe. višegodišnji zasadi. Izmenjeni MRS 38 dozvoljava postojanje nematerijalnog ulaganja sa neograničenim vekom upotrebe za koje se ne bi obračunavala amortizacija (npr.2010.). čest je slučaj da se karoserija autobusa može koristiti duže od njegovog motora i da u proseku može da traje koliko i dva motora. Za vrednovanje nekretnina. U MRS 16 na primeru zemljišta se navode tri situacije u kojima se vrši obračun amortizacije: . Za obračunavanje amortizacije treba: . na primer. investicione nekretnine.dalje: MRS 36). Vrednovanje goodwill-a na dan 31.izabrati metodu za obračun amortizacije. Na primer. postrojenja.dalje: MSFI 3 .MSFI 3 Poslovne kombinacije („Sl. alat i inventar sa kalkulativnim otpisom. prava na komunalne priključke. kojim se zahteva da se testiranje goodwill-a na obezvređenost radi najmanje jednom godišnje. koji se zabranjuje obračunavanje amortizacije za goodwill i (I-36) Međunarodnog računovodstvenog standarda . kao i ulaganja u pribavljanje osnovnih sredstava i dati avansi za njihovo pribavljanje. uklanjanja i restauracije područja.. postrojenja i oprema. godine regulisano je primenom (III-03) Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja . . postrojenja i oprema („Sl. MRS 16 ne navodi neku konkretnu vrstu sredstava za koju se ne vrši obračun amortizacije. primenom MRS 16 podrazumevaju se dva postupka: .odrediti osnovicu za obračun amortizacije (odrediti nabavnu vrednost .

ako se za obračun njegove amortizacije ne primenjuje metoda funkcionalnog obračunavanja amortizacije i ako nije u pitanju stalno sredstvo koje se drži za prodaju. Sa amortizacijom sredstva se ne prestaje ni ukoliko je njegova procenjena fer vrednost veća od njegove sadašnje vrednosti. treba računovodstvenom politikom odrediti granicu. „prag” značajnosti za ostatak vrednosti. Provera iznosa ostatka vrednosti vrši se na svaki datum bilansa tokom veka upotrebe sredstva.sredstvo se ne koristi. kada je na lokaciji i u stanju koje je neophodno da ono funkcioniše na način na koji to očekuje rukovodstvo privrednog subjekta.. Podatak o procenjenom ostatku vrednosti je potreban pri svakom obračunavanju amortizacije. a posebno za karoseriju.početna očekivana upotreba sredstva u privrednom subjektu.RAČUNOVODSTVO. Ovakvo postupanje ne umanjuje kvalitet finansijskih izveštaja. . Zemljište i zgrade koje se nalaze na tom zemljištu tretiraju se kao zasebna sredstva. da bi se smanjio posao procenjivanja ostatka vrednosti a da to ne utiče na kvalitet obračuna amortizacije.to ne znači da treba vršiti storniranje obračunatog iznosa amortizacije kako bi se sadašnja vrednost dovela na nivo ostatka vrednosti. tj.korišćenjem. Sa obračunom amortizacije se započinje kada je sredstvo raspoloživo za korišćenje. Zbog jednostavnijeg obračuna računovođe se uglavnom opredeljuju da to bude od prvog dana narednog meseca. Ako se za potrebe obračuna amortizacije nekog sredstva posebno prati neki njegov značajan deo.sredstvo je rashodovano ili prodato (sa obračunom amortizacije se prestaje danom rashodovanja ili prodaje sredstva ili se ona obračunava zaključno sa zadnjim danom meseca u kojem je sredstvo rashodovano ili prodato). . MRS 16 ne precizira da li je to od prvog narednog dana od dana kada je sredstvo raspoloživo za korišćenje ili je to od prvog dana narednog meseca. očito je da prag značajnosti nije 51 i više procenata od ukupne vrednosti sredstva. Zbog brojnosti sredstava. Ta granica najviše zavisi od veličine privrednog subjekta i vrednosti njegovih sredstava. Pri utvrđivanju veka upotrebe sredstva u privrednom subjektu uzimaju se u obzir sledeće činjenice: . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.fizičkim starenjem (i kada se sredstvo ne koristi ono može gubiti od svojih proizvodnih sposobnosti .000. s obzirom da se radi o sredstvima koja će se koristiti duži vremenski period (nekoliko dana više ili manje u obračunu amortizacije nisu materijalno značajni). za ostatak autobusa. . Za većinu malih privrednih subjekata „prag” značajnosti može biti na primer 10. MRS 16 ne kvantifikuje učešće u ukupnoj nabavnoj vrednosti (ceni koštanja) koje se smatra značajnim. Razlog za ovakvo postupanje je u činjenici da sredstvo zastareva tehnološki i komercijalno.tehnološkim zastarevanjem i . a za obračun njegove amortizacije primenjuje se funkcionalni metod obračuna amortizacije . Nakon što je sredstvo nabavljeno. osnovica za obračun amortizacije se dobija oduzimanjem od njegovog troška nabavke (nabavne vrednosti) ostatka vrednosti (rezidualne vrednosti). tj. Radi se o istom uslovu koji se koristi i za početno priznavanje sredstva. To može biti i 20 i 30% od ukupne vrednosti sredstva . ostali njegovi delovi koji nisu pojedinačno značajni zajedno se tretiraju kao preostali drugi deo sredstva.00 dinara U tom slučaju ostatak vrednosti se ne bi procenjivao za većinu sredstava jer je bez posebnog napora moguće za njih utvrditi da im je ostatak vrednosti (rezidualna vrednost) niži od prihvaćenog „praga” značajnosti za tu računovodstvenu kategoriju. itd. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII lovini njenog veka upotrebe zameni motor.sredstvo se preklasifikuje u stalno sredstvo koje se drži za prodaju (sa obračunom amortizacije se prestaje danom njegove preklasifikacije ili se ona obračunava zaključno sa zadnjim danom meseca u kojem je sredstvo preklasifikovano). ako se u nekom od narednih obračunskih perioda ostatak vrednosti smanji ispod knjigovodstvene vrednosti sredstva nastavilo bi se sa obračunavanjem njegove amortizacije). Sa obračunom amortizacije sredstva se prestaje kada je ispunjen bilo koji od sledećih uslova: . korodira. Trošenje sredstava sa stanovišta obračuna amortizacije nastaje njegovim: . Procenjeni iznos ostatka vrednosti sredstva se ne koristi uvek kao odbitna stavka pri utvrđivanju njegove osnovice za obračun amortizacije. Zbog toga to privredni subjekt treba da odredi svojom računovodstvenom politikom. Amortizacija se obračunava i kada se sredstvo ne koristi. 99 . U ovom slučaju neophodno bi bilo obračunavati amortizaciju posebno za motor. zanemaruje se pri obračunavanju amortizacije sredstva. Osim za alat i inventar ovim standardom se zahteva da se za ostala osnovna sredstva koja su u njegovom delokrugu vrši pojedinačni obračun amortizacije. 10-11 . tj. Potreba primene pojedinačnog obračuna amortizacije proizlazi iz zahteva da se za svako sredstvo utvrđuje procenjeni vek upotrebe.).kada je sadašnja vrednost sredstva jednaka ili manja od njegovog ostatka vrednosti (moguće je da u narednom obračunskom periodu poraste ostatak vrednosti sredstva i da on bude veći od njegove sadašnje vrednosti .npr. Ukoliko se radi o ostatku koji nije značajan. Ovaj standard ne kvantifikuje iznose koji bi se smatrali značajnim.kad se započne sa korišćenjem sredstva nastaviće se sa obračunavanjem njegove amortizacije.s obzirom da se u MRS 16 konstatuje da u okviru nekog sredstva mogu biti dva ili više značajnih delova. gumeni delovi gube elastičnost.

Preduslov za ovakvo postupanje je da se posmatrano sa stanovišta ukupne vrednosti sredstava privrednog subjekta za koja se obračunava amortizacija ne radi o materijalno značajnim stavkama.zakonska ili slična ograničenja u vezi sa korišćenjem sredstava.1. jer se ne radi o značajnim stavkama. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . naročito kancelarijske opreme. Procena veka upotrebe sredstva je stvar prosuđivanja u privrednom subjektu zasnovanog na njegovom iskustvu sa sličnim sredstvima. već promenom računovodstvene procene i primenjuje se prospektivno . na primer prodaja vozila nakon 5 godina ili nakon što je po osnovu sredstva nadoknadio planirani deo ulaganja u njega. kao što su broj smena u kojima će se sredstvo koristiti. što znači da privredni subjekt za svako svoje značajno sredstvo pojedinačno procenjuje vek upotrebe. One se utvrđuju na osnovu procenjenog preostalog veka upotrebe (korišćenja) sredstva u privrednom subjektu. s tim da korišćena metoda za obračun amortizacije nekog sredstva treba da odgovara obimu ekonomskih koristi koje se dobijaju od sredstva. a sa druge strane relativno malo učestvuju u ukupnoj vrednosti sredstava privrednog subjekta može se primeniti pravilo „značajnosti” pri izboru računovodstvene politike. na primer. Da se insistira na preciznosti pri obračunavanju amortizacije može se zaključiti i iz zahteva ovog standarda koji se odnose na situacije u kojima se i jedno konkretno sredstvo za potrebe obračuna amortizacije deli na dva ili više obračunskih delova. godine za koju se vrši obračun amortizacije. Godišnja = amortizaciona stopa 100 procenjeni preostali vek upotrebe sredstva u godinama MRS 16 za određivanje procenjenog preostalog veka upotrebe sredstva ne postavlja zahteve da tu procenu radi nezavisni profesionalni procenjivač.degresivno otpisivanje i . za njih se može utvrditi jedna prosečna godišnja amortizaciona stopa (bez obzira što u okviru njih ima sredstava koja će se duže ili kraće koristiti).očekivano fizičko trošenje koje zavisi od proizvodnih faktora. program popravki i održavanja u privrednom subjektu i briga o održavanju sredstava dok se ne koriste (npr. što je najčešće slučaj. Određivanje preostalog veka upotrebe sredstva direktno utiče na godišnje amortizacione stope (ako se one koriste za utvrđivanje godišnjeg iznosa amortizacije). kako bi na osnovu njega odredio godišnju amortizacionu stopu za to sredstvo. Metodu bira privredni subjekt. primenjuje se metoda proporcionalnog ili metoda degresivnog otpisivanja. kada bi privredni subjekt dosledno primenio ovakav zahtev. Time se neće ugroziti kvalitet finansijskih izveštaja privrednog subjekta. koja su s jedne strane najbrojnija. U skladu sa MRS 8 promena procenjenog veka upotrebe sredstva se ne smatra promenom računovodstvene politike. datum isteka ugovora o finansijskom lizingu. 10-11 100 . procenitelje i računovodstvene službe privrednih subjekata. prema MRS 8 primena neke računovodstvene politike utvrđene na osnovu Standarda ili Tumačenja nije obavezna ako je efekat njene primene beznačajan/nebitan za kvalitet finansijskih izveštaja. da je učešće ukupne knjigovodstvene vrednosti tih sredstava u ukupnoj knjigovodstvenoj vrednosti sredstava za koja se vrši obračun amortizacije relativno malo. iznos amortizacije za tekući i buduće periode treba uskladiti. koji košta. Naime. tj.funkcionalno otpisivanje. Prema tome. Da bi se izbegao posao. U slučaju da se to ne može realno utvrditi. a dugo traje. Vek upotrebe može biti kraći od prvobitno procenjenog i u slučaju da je došlo do tehnoloških promena ili promena na tržištu koje smanjuju vek upotrebe sredstva. Preostali vek upotrebe nekog sredstva u obliku nekretnine. na svaki datum bilansa).. Procenjeni preostali vek upotrebe sredstva procenjuje se posmatrano od 1.XIII RAČUNOVODSTVO. pa ako se očekivanja znatno razlikuju od prethodnih procena. jer je česta situacija da privredni subjekti imaju veliki broj sredstava. ili redovno održavanje nije bilo adekvatno. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. kancelarijski nameštaj). Vek upotrebe sredstva može biti kraći od njegovog ekonomskog veka trajanja u slučaju da se privredni subjekt odlučuje za njihovu češću zamenu. tj. pa može usporiti računovodstvo u sastavljanju finansijskih izveštaja i ne doprinosi značajno povećanju kvaliteta finansijskih izveštaja. .tehničko starenje koje proističe iz promena ili poboljšanja proizvodnje ili zbog promene tražnje na tržištu za proizvodom ili uslugom za čije se stvaranje koristi sredstvo i . treba primeniti pravila „značajnosti” i „ekonomičnosti” pri izboru računovodstvene politike. MRS 16 utvrđuje da se iznos koji se amortizuje alocira na sistematskoj osnovi u toku veka korišćenja sredstva.za taj i buduće obračunske periode.proporcionalno (linearno) otpisivanje. Privredni subjekt određuje svojom računovodstvenom politikom za koje će se grupe sredstava primeniti pravilo da se godišnja amortizaciona stopa utvrđuje na nivou grupe. . odnosno da se za svako sredstvo utvrđuje preostali vek upotrebe) povećao bi se posao za privredne subjekte. konzerviranje sredstava). Međutim. kao što je. MRS 16 dozvoljava da se za obračun amortizacije koriste sledeće metode: .. Vek upotrebe sredstva može biti duži od prvobitno procenjenog ako su urađeni značajni radovi na sredstvu kojim mu je produžen vek trajanja ili privredni subjekt nema materijalnih mogućnosti da izvrši zamenu sredstva. postrojenja i opreme treba u određenim vremenskim razmacima preispitivati (npr. kod sredstava (npr.

00 160. Ako je fer vrednost utvrđena na neki raniji datum vrednuje se u visini te fer vrednosti umanjene za obračunatu amortizaciju (od datuma revalorizacije do datuma bilansa) i obračunate gubitke zbog obezvređenja (od datuma revalorizacije do datuma bilansa).00 20% 6 60.000..dalje: MRS 40). U praksi često postoji neslaganje oko Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000.00 10% 12 100.600. .000. Zgrada Ukupno 022 2. Metode amortizacije koje se primenjuju treba preispitivati u redovnim vremenskim razmacima i ako postoji znatna promena očekivanog obima ekonomskih koristi od sredNabavna vrednost na R. Može se desiti da i sadašnja knjigovodstvena vrednost skenera starog dve godine bude znatno iznad tržišne vrednosti novog i tehnički još boljeg skenera.000. Naime.000.00 400.00 3.00 2. postrojenja ili opreme) se na datum bilansa vrednuje po svojoj fer vrednosti utvrđenoj na taj datum bilansa. MRS 16 ne pruža smernice ko treba da vrši procenu njihovih fer vrednosti. priznatog ovlašćenog procenjivača koji ima skorije iskustvo u proceni ulaganja u nekretnine na sličnim lokacijama i iste kategorije.000.000. osim kao deo kontinuiranog poslovanja. kod kompjuterske opreme po pojavljivanju nekog novog uređaja .00 1. glasnik RS”. privredni subjekt ima zemljište na periferiji grada. postrojenja i opreme Prema modelu revalorizacije nakon početnog priznavanja.000.00 180. za drugu metoda degresivnog otpisivanja a za treću metoda funkcionalnog otpisivanja).000.promene na tržištu nekretnina. a iznos amortizacije za tekući i buduće obračunske periode treba uskladiti (ne bi se vršilo retroaktivno prilagođavanje). Treba izabrati metodu čijom bi se primenom obezbedio najrealniji obračun amortizacije.000.000.000. postrojenja i oprema nakon početnog priznavanja mogu biti: . S obzirom na to da se kao investiciona nekretnina klasifikuje isto zemljište i građevinski objekti koji mogu biti pod delokrugom MRS 16 samo da im je namena drugačija.MRS 40 Investicione nekretnine („Sl.00 600.značajno opadanje vrednosti nacionalne valute. Kamion 3.500. Naziv sredstva dan određivanja stope br. 10-11 toga da li ovaj standard izričito zahteva ili ne zahteva od privrednog subjekta da fer vrednosti nekretnina moraju utvrditi profesionalni kvalifikovani procenjivači. sredstvo (u obliku nekretnine. privrednom subjektu se preporučuje.000. za jednu mašinu se može primeniti metoda proporcionalnog otpisivanja. Radi daljeg pojašnjenja da li se zahteva ili ne zahteva profesionalni kvalifikovani procenjivač ukazujemo na smernicu koju sadrži (I-40) Međunarodni računovodstveni standard . Nije izričito navedeno da takvu procenu moraju uraditi profesionalni kvalifikovani procenjivači. postrojenja i opreme koje mogu da izazovu značajne razlike između sadašnje vrednosti sredstava i njihove fer vrednosti (npr.000. Razlozi za primenu modela revalorizacije za vrednovanje nekretnine. Prema MRS 16 fer vrednost zemljišta i zgrada po pravilu se utvrđuje procenom koju vrše profesionalni kvalifikovani procenjivači.00 0.00 2. Kada zbog specifične prirode nekog sredstva u obliku nekretnine. 77/2010 .000. br.00 Broj punih meseci Iznos korišćenja u amortizacije tekućoj godini 2% 12 180. standardom se ne zahteva ali se podrazumeva da procenu nekretnina uradi profesionalni kvalifikovani procenjivač. privredni subjekt treba da proceni njegovu fer vrednost koristeći metodu pri- 101 . cene su mnogo više nego posle godinu ili dve.000.000. Fer vrednost sredstva u obliku postrojenja i opreme obično je njegova tržišna vrednost utvrđena procenom. postrojenja ili opreme ne postoji tržišni dokaz njegove fer vrednosti ili se takvo sredstvo retko prodaje. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Ne zahteva se da se za sva sredstva za koja se amortizacija obračunava primenjuje isti metod za obračun amortizacije (npr. Osnovica za obračun amortizacije 9. Ako je takva promena metode amortizacije nužna. ali se od njega ne zahteva da utvrdi fer vrednost ulaganja u nekretnine na osnovu procene nezavisnog. stopa 10. treba metodu promeniti kako bi realnije odražavala očekivane promene obima ekonomskih koristi (ako se na mašinu ugradi brojač proizvedenih komada postoji opravdanje da se sa metode proporcionalnog otpisivanja pređe na metodu funkcionalnog otpisivanja).00 1.00 2. Automobil Ukupno 023 stava.000.skenera. Kako se grad širi tako rastu i cene zemljišta).00 Otpisana vrednost Rezidualna vrednost God. Uslov da se za neko sredstvo može primeniti model revalorizacije je da se njegova fer vrednost može pouzdano utvrditi.RAČUNOVODSTVO.000.000. treba je obračunati kao promenu računovodstvene procene.000.00 400.00 Primena modela revalorizacije za naknadno vrednovanje nekretnina. MRS 16 postavlja zahtev da se izvrši obelodanjivanje činjenice da u procenu nije bio uključen nezavisni procenitelj. za obračun amortizacije 1.000. Kada su u pitanju postrojenja i oprema.

Knjiženje izvršiti po oba načina predviđena MRS 16. pa privredni subjekt treba sam da prosudi kada je vreme da vrši revalorizaciju.000. Ako se privredni subjekt opredelio za model revalorizacije. postrojenja ili opreme) revalorizuje. na primer upravne zgrade privrednog subjekta. na kraju tog obračunskog perioda treba da obračuna amortizaciju za sredstva od dana revalorizacije do kraja obračunskog perioda i nakon toga treba da proveri da li dobijene knjigovodstvene vrednosti sredstava značajnije odstupaju od njihovih fer vrednosti koje bi se utvrdile na dan na koji sastavlja obračun. . Ako je privredni subjekt revalorizaciju uradio na neki datum u toku obračunskog perioda. Revalorizaciju treba raditi dovoljno često da knjigovodstveni iznos ne bi značajnije odstupao od iznosa fer vrednosti na datum bilansa. Otpisana vrednost 3.mašine. Ako se pokaže da je u pitanju značajnije odstupanje uradio bi revalorizaciju i na datum bilansa.00 160.zemljište. . Revalorizacija se može raditi na bilo koji datum u toku obračunskog perioda.000. Ako se ovom metodom utvrđuje fer vrednost. Ova metoda se može primeniti kod sredstava kod kojih je moguće utvrditi nabavnu vrednost istovrsnog novog sredstva. Revalorizacione grupe objedinjuju sredstva slične vrste.brodovi. MRS 16 ne daje smernice do kog nivoa razlikovanja navedene dve vrednosti ne treba raditi revalorizaciju. Iznosi 200. ako se primenjuje model revalorizacije.00 Revalorizacijom je utvrđena nova knjigovodstvena vrednost postrojenja u iznosu od 180. četvrte ili pete godine.nameštaj i oprema. postrojenja posebne namene. Metoda prinosne vrednosti podrazumeva utvrđivanje priliva i odliva gotovine po osnovu sredstva tokom njegovog veka upotrebe u privrednom subjektu. Kod pojedinih sredstava promene mogu biti intenzivnije i češće u odnosu na neka druga sredstva.kancelarijska oprema. proizvodne hale u nerazvijenim područjima. Učestalost revalorizovanja zavisi od promene fer vrednosti sredstva (u obliku nekretnine. br.000. što znači da MRS 16 ne zabranjuje revalorizaciju. Srazmerno se koriguju nabavna i otpisana vrednost sredstva tako da sadašnja vrednost (neto knjigovodstveni iznos sredstva) nakon revalorizacije bude jednaka njegovoj procenjenoj fer vrednosti: 102 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. slične upotrebe u poslovanju privrednog subjekta i sredstva čije se tržišne cene slično menjaju. Primeri sredstava za koja ne postoji tržišni dokaz njihove fer vrednosti mogu biti: veliki tržni centri. tj. . treba na datum svakog bilansa da vrši proveru da li su se stekli uslovi da revalorizuje sredstva. .000.zemljište i zgrade (ako se privredni subjekt opredeli za ovu revalorizacionu grupu ne može imati revalorizacionu grupu zemljište). postrojenja ili opreme) Primer: Knjigovodstvene vrednosti postrojenja pre revalorizacije su: Red.XIII RAČUNOVODSTVO. Nema smernica da li se. itd. Kod sredstava gde su te promene ređe i manjeg intenziteta i kada nema inflacije dovoljno bi bilo revalorizaciju raditi svake treće. Sadašnja vrednost (knjigovodstvena neto vrednost) koje se revalorizuje.00 dinara. Ova metoda je pogodna za utvrđivanje fer vrednosti nekretnina koje se izdaju. . Vrednosti 1. . treba uraditi revalorizaciju tog sredstva. Amortizovani trošak zamene se dobija kada se na procenjen trošak nabavke istovrsnog novog sredstva primeni procenjeni procenat ostatka vrednosti (neutrošene vrednosti) sredstva. treba revalorizovati celokupnu revalorizacionu grupu kojoj to sredstvo pripada. Kada se neko sredstvo (u obliku nekretnine. MRS 16 daje sledeći primer za te grupe: . MRS 16 ne vrši kvantifikovanje „značajnijeg odstupanja”.motorna vozila.vazdušna saobraćajna sredstva. . 10-11 .00 40. Svaka od navedenih revalorizacionih grupa se može dalje raščlanjavati ili formirati neke nove. na datum bilansa. Nabavna vrednost 2. velike upravne zgrade. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA nosne vrednosti ili ga vrednuje po njegovom amortizovanom trošku zamene. priliv gotovine bi se procenio u visini izdataka za zakup koji bi privredni subjekt imao ukoliko bi morao da iznajmi takvu zgradu. S obzirom da sredstva imaju nabavnu i otpisanu vrednost prilikom revalorizacije. Ako je ta promena dovela do znatnije razlike fer vrednosti u odnosu na njegovu knjigovodstvenu vrednost. To se radi da bi se izbeglo da se u finansijskim izveštajima u okviru jedne revalorizacione grupe nađu sredstva revalorizovana na različite datume. dopuštena su dva postupka. vrši revalorizacija sredstva na dan njegovog rashodovanja ili prodaje.

00 % 100 20 80 Posle revalorizacije 225.00 0.000.000. Ovaj račun mora biti analitički raščlanjen na sredstva po osnovu kojih su ove rezerve stvorene.Investicione nekretnine Investicione nekretnine se u skladu sa MRS 40 naknadno vrednuju primenom jednog od sledećih modela: .000.dalje: MRS 8) izvrši promena metoda za naknadno vrednovanje investicionih nekretnina.000. do nabavne vrednosti se dolazi na sledeći način: 180. 10-11 razlika se priznaje kao rashod ili se priznaje u celosti kao rashod. Uslov je da će ta promena metoda (koja je u stvari promena računovodstvene politike) dovesti do boljeg prikazivanja događaja ili poslovnih promena u finansijskim izveštajima. Vrednosti 1. analitička kartica nekog sredstva može biti analitička kartica za tri sintetička računa: za sintetički račun na kojem se evidentira nabavna vrednost te vrste sredstava.model fer vrednosti ili .00 dinara) koja čini 80% nabavne vrednosti.MRS 8 Računovodstvene politike.00 Knjižiti -20. Nakon toga izračunava se otpisana vrednost koja čini 20% nabavne vrednosti. Otpisana vrednost 3. postojati posebna analitička kartica za revalorizacionu rezervu. ali se može reći da na indirektan način favorizuje model fer 103 .00 dinara : 80%.00 20.000.00 160. a za preostalo povećanje vrednosti sredstva formira se revalorizaciona rezerva. a ukoliko iznos smanjenja premašuje ranije formirane revalorizacione rezerve. Preračun vrednosti po osnovu revalorizacije: Red.00 180.00 160.00 -40. kao revalorizaciona rezerva. Na ovaj način sadašnja vrednost se svodi na procenjenu fer vrednost.000. glasnik RS”. br. Knjiženje revalorizacije sprovodi se na sledeći način: 0230 0239 330 Postrojenja i oprema Ispravka vrednosti postrojenja i opreme Revalorizacione rezerve 25.00 Nabavna vrednost se svodi na procenjenu fer vrednost a otpisana vrednost se svodi na nulu.00 +5. br.000. Sadašnja vrednost (knjigovodstvena neto vrednost) Pre revalorizacije 200.000.00 Kada se knjigovodstveni iznos sredstava poveća kao rezultat revalorizacije. Uslov za izbor jedne od ove dve metode jeste da se metod primenjuje na sva sredstva koja su priznata kao investiciona nekretnina. sintetički račun na kojem se evidentira ispravka vrednosti te vrste sredstava i sintetički račun revalorizacionih rezervi). Otpisana vrednost 3. a pri prethodnoj revalorizaciji mu je smanjivana vrednost kada je knjižen nastanak rashoda po tom osnovu.00 20. MRS 40 direktno ni jednom modelu ne daje prednost.RAČUNOVODSTVO.000.000.000.000. Sadašnja vrednost (knjigovodstvena neto vrednost) Pre revalorizacije 200.00 S obzirom da je poznata sadašnja vrednost (180.000.000. ako ranije u vezi sa tim sredstvom nije bilo formiranih revalorizacionih rezervi. br. Račun 024 .00 -40.00 Knjižiti +25.000. Kada se knjigovodstvena vrednost sredstvu poveća. za iznos ranije priznatog rashoda priznaje se nastanak prihoda. 77/2010 .00 Knjiženje revalorizacije: 0230 0239 330 Postrojenja i oprema Ispravka vrednosti postrojenja i opreme Revalorizacione rezerve -20.00 40.000.000.000.000.00 5.000. promene računovodstvenih procena i greške („Sl. povećanje se direktno odobrava kapitalu.000.00 100 180. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Preračun vrednosti po osnovu revalorizacije: Red. Kada se knjigovodstveni iznos sredstava smanji kao rezultat revalorizacije.00 40.model nabavne vrednosti. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 45. smanjenje se knjiži kao smanjenje ranije formiranih revalorizacionih rezervi.00 % 100 Posle revalorizacije 180. U okviru postojeće analitike osnovnih sredstava na analitičkoj kartici sredstava se može evidentirati podatak o revalorizacionoj rezervi konkretnog sredstva (ne mora. MRS 40 dopušta da se u skladu sa (I-08) Međunarodni računovodstveni standard . Vrednosti 1. Nabavna vrednost 2.000. Nabavna vrednost 2.000.

pri određivanju fer vrednosti ne vrši se umanjenje za troškove transakcija koje bi preduzeće imalo prilikom prodaje (ili neke druge vrste otuđenja). Povećanje te vrednosti predstavlja dobitak i priznaje se kao prihod u tom obračun- skom periodu.ne obračunava se obezvređenje sredstva u skladu sa MRS 36. već i da li je slične nekretnine procenjivao u skorije vreme. Ta vrednost bi trebalo da predstavlja najverovatniju cenu koja se može opravdano postići na tržištu na datum sastavljanja bilansa. u MRS 40 izražena je sumnja da bi prelazak sa modela fer vrednosti na model nabavne vrednosti imao za rezultat bolje prikazivanje finansijskog položaja i finansijskog rezultata preduzeća. . dok njeno smanjenje predstavlja gubitak i priznaje se kao rashod u tom obračunskom periodu. ali ne i obavezno da privredni subjekt utvrdi fer vrednost ulaganja u nekretninu na bazi procene nezavisnog procenitelja. . . pa se odlučio da je daje u zakup ne koristi je za sopstvene potrebe jer namerava da je izdaje pod zakup. čak i u slučaju da su uporedive tržišne transakcije manje učestale.ne obračunava se revalorizacija nekretnine i . kada privredni subjekt ne može pouzdano da utvrdi fer vrednosti investicione nekretnine.fer vrednost investicione nekretnine je najčešće tržišna vrednost te nekretnine. dakle. Pri obračunavanju troškova amortizacije pretpostavljena rezidualna vrednost treba da bude nula. Ukoliko je privredni subjekt vrednovao investicionu nekretninu po fer vrednosti. ili kada alternativnu procenu fer vrednosti (izvedenu na bazi diskontovane projekcije novčanog toka) nije moguće sastaviti (npr. Ulaganja u tuđe nekretnine koje su klasifikovane kao investiciona nekretnina isključivo se vrednuju po modelu fer vrednosti. nakon njenog završetka privredni subjekt je zapao u finansijske teškoće i nije u mogućnosti da organizuje proizvodnju. gde svaka strana deluje nezavisno. . čak i kada se promene uslovi (moguće je utvrditi fer vrednost) izvrši promena metode za vrednovanje. hala je velika i u toj opštini nije bilo u skorije vreme prodaje takvih objekata). Iz primene metode fer vrednosti proizilazi: . privredni subjekt razmatra informacije koje dobija iz raznih izvora. bio dozvoljen prelazak na model fer vrednosti). To je situacija kod prvog naknadnog vrednovanja investicione nekretnine (bilo da je kupljeno ili napravljeno da bude investiciona nekretnina. morala bi se primenjivati sve do otuđenja sredstva ili do njegovog rashodovanja (ne bi. Ako bi se primenjivao model troška nabavke. ili da tržišne cene postanu u manjoj meri trenutno raspoložive. kada bi se birao procenitelj. U ovakvim situacijama nekretnina se vrednuje korišćenjem modela nabavne vrednosti iz MRS 16.pri određivanju fer vrednosti ne uzimaju se u obzir budući kapitalni izdaci za razvoj ili poboljšanje stanja nekretnine. proizvodna hala koju je privredni subjekt izgradio u nerazvijenoj opštini.poželjno je. 10-11 104 . na istoj lokaciji i pod sličnim uslovima. Nije dozvoljeno da se. U MRS 40 data su sledeća uputstva za utvrđivanje fer vrednosti: . Naknadno vrednovanje po modelu fer vrednosti Ukoliko se odluči da investicione nekretnine nakon početnog priznavanja vrednuje po fer vrednosti. dok se ostale investicione nekretnine. ili koje će nastupiti nakon njega. u ugovornim uslovima lizinga ili u drugim ugovorima vezanim za nekretnine. Ukoliko na tržištu nema ovakvih tekućih cena. privredno društvo treba da sva svoja sredstva koja se svrstavaju kao investiciona nekretnina vrednuje po toj metodi. odnosno: . ako ih privredni subjekt ima vrednuju modelom fer vrednosti.odsustvo obračunavanja amortizacije i troškova amortizacije. Dakle. Zadatak je privrednog subjekta (odnosno procenitelja) da prepozna razlike u prirodi nekretnine. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA vrednosti. treba voditi računa ne samo o tome da li ima formalno priznatu kvalifikaciju za procenjivanje i da je procenjivao slične nekretnine. . Naime. a koje su predmet lizinga ili sličnih ugovora. tj. Ne uzimaju se u obzir cene koje su bile pre datuma bilansa. Ovakva situacija se može pojaviti u slučaju da se na tržištu nekretnina ne prodaju nekretnine koje su iste ili slične nekretnini privrednog društva. niti buduće koristi od tih izdataka. Dakle. Postoji izuzetak od ovog pravila. Vrednovanje po fer vrednosti znači da se na datum svakog narednog bilansa može očekivati promena vrednosti investicione nekretnine. ta vrednost treba da odražava aktuelno stanje i okolnosti na tržištu te nekretnine na datum bilansa. bilo da je izvršena promena načina upotrebe). mestu ili uslovima vezanim za nekretninu.najbolji dokaz fer vrednosti obično su tekuće cene na aktivnom tržištu slične nekretnine.tekuće cene na aktivnom tržištu za nekretnine čiji su uslovi.XIII RAČUNOVODSTVO. prelazak sa metode troška nabavke na model fer vrednosti.pri utvrđivanju fer vrednosti uzima se u obzir pretpostavka da se transakcija odvija između nepovezanih strana. koji je profesionalno i stručno osposobljen i koji ima skorašnje iskustvo u vezi sa lokacijom i kategorijom ulaganja u nekretninu koja je predmet vrednovanja. ono treba da nastavi sa korišćenjem te metode sve dok nekretninu ne otuđi (ili sve dok ta nekretnina ne postane nekretnina koju drži vlasnik ili dok ne počne da razvija tu nekretninu za naknadnu prodaju u okviru redovnog poslovanja). . priroda ili lokacija različiti (ili one koje su predmet liPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.

000.000. .000.MRS 41 Poljoprivreda („Sl. i . glasnik RS”.000. junad. 77/2010 .00 dinara a) Knjiženje za promenu fer vrednosti na više: 024 Investicione 1. postrojenja i opreme 024 Investicione 5. Imajući ovu napomenu u vidu.planove diskontovanog toka gotovine od davanja u zakup nekretnine (s tim da su pri projektovanju budućeg toka gotovine uvažavani uslovi bilo kojeg postojećeg lizinga i ugovora. trenutnih iznosa tržišnih zakupnina sličnih nekretnina na istoj lokaciji i pod istim uslovima. Povećanje fer vrednosti bioloških sredstava priznaje se kao prihod (račun 680).000.dalje: MRS 37).RAČUNOVODSTVO. Radi lakšeg utvrđivanja fer vrednosti biološkog sredstva ili poljoprivrednih proizvoda preduzeće treba da ih grupiše prema njihovim značajnim osobinama. goveda mogu da se grupišu u sledeće grupe: telad.000. Množenjem njihovih količina sa tržišnim vrednostima dobila bi se njihova fer vrednost. Cene iz takvih ugovora nisu nužno relevantne za utvrđivanje njihovih fer vrednosti. sa prilagođavanjima na način da se odraze sve promene u ekonomskim uslovima od dana kada se desila transakcija po tim cenama.000. 10-11 105 . Naime. br.000. • moguće je da navedeni izvori informacija navedu na različite zaključke u vezi sa fer vrednošću ulaganja u nekretnine. Vrednovanje bioloških sredstava reguliše (I-41) Međunarodni računovodstveni standard . muzne krave. privredni subjekt koji se opredeli za model troška nabavke vrednuje svoju investicionu nekretninu primenom modela troška nabavke iz MRS 16. na kojem voljni kupac i voljni prodavac stupaju u neku transakciju.000.00 nekretnine Naknadno vrednovanje po modelu amortizovanog troška nabavke Nakon početnog priznavanja. a sa ciljem postizanja najpouzdanije procene fer vrednosti u okviru veoma malog spektra pouzdanih procena fer vrednosti. Primer: 1. procenitelji) razmatra razloge ovih razlika. 77/2010 .000. ili stanje na dan kada se biološko sredstvo ili poljoprivredni proizvod početno uknjižava u poslovnim knjigama preduzeća. kao i tekuće tržišne procene neizvesnosti iznosa i vremena toka gotovine). postrojenja i opreme ukupan iznos ispravki vrednosti po osnovu amortizacijei za ukupan iznos gubitka zbog obezvređenja.Biološka sredstva Na datum bilansa biološka sredstva se vrednuju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje.000.00 dinara b) 5. u smislu definicije iz (I-37) Međunarodni računovodstveni standard . U takvim situacijama MRS 37 se primenjuje na te ugovore. Pod izrazom „trenutno stanje” misli se na stanje na datum bilansa. odnosno vrednuje je po nabavnoj ceni umanjenoj za Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Ovo pravilo (vrednovanje po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje) ima i izuzetke. Privredno društvo poseduje zgradu koja za njega predstavlja investicionu nekretninu. ali se iskazuju dobici ili gubici po osnovu promene fer vrednosti investicionih nekretnina. U nekim slučajevima ugovor o kupoprodaji biološkog sredstva ili poljoprivrednog proizvoda može da bude štetan ugovor. Računi 021 i 025 . potencijalne obaveze i potencijalna imovina („Sl.00 nekretnine 682 Prihodi od usklađiva1. kod tog modela se ne obračunava amortizacija. Preduzeće bira osobine koje odgovaraju osobinama koje se koriste na tržištu kao osnov za utvrđivanje cena. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII zinga ili drugih ugovora). potencijalne obaveze i potencijalna imovina. na primer po starosti ili po kvalitetu.000.dalje: MRS 41). što nije slučaj kod primene metoda fer vrednosti. jer fer vrednost treba da odražava trenutno stanje na tržištu. glasnik RS”.000. Primenom ovog modela privredni subjekt će u Bilansu uspeha iskazati troškove amortizacije po osnovu investicione nekretnine. Privredni subjekt ponekad sklapa ugovore o prodaji svojih bioloških sredstava ili poljoprivrednih proizvoda na neki budući dan (slučaj terminske prodaje). prilagođene na način da odraze ove razlike. ne vrši se korekcija fer vrednosti biološkog sredstva ili poljoprivrednog proizvoda zbog postojanja nekog terminskog ugovora u kojem su cene drugačije od cena na datum bilansa ili datum uknjižavanja sredstva. Knjigovodstvena vrednost zgrade je 10.novije cene na manje aktivnim tržištima. b) Knjiženje za promenu fer vrednosti na niže: 582 Obezvređenje 5. U tom slučaju privredni subjekt (tj. na primer. br.00 nja vrednosti nekretnina.MRS 37 Rezervisanja.000. itd. Smanjenje fer vrednosti bioloških sredstava priznaje se kao rashod (račun 580).00 nekretnina.00 dinara Na datum bilansa procenjena fer vrednost zgrade je: a) 11.

U nekim slučajevima ovi izvori informacija mogu da sugerišu drugačije zaključke u vezi sa fer vrednošću biološkog sredstva ili poljoprivrednog proizvoda.. žetve i prodaje. cena koja se kotira na tržištu predstavlja odgovarajući osnov za utvrđivanje njegove fer vrednosti. biološko sredstvo se meri po svojoj nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja. u periodu između datuma transakcije i datuma bilansa. Polazna pretpostavka je da fer vrednost biološkog sredstva može pouzdano da se izmeri. na primer.. Ako preduzeće ima pristup različitim aktivnim tržištima. 77/2010 . diskontovane po tekućoj tržišnoj stopi pre oporezivanja. ali da postoji aktivno tržište za kombinovana sredstva. Shodno tome. ako preduzeće ima pristup na dva aktivna tržišta. Sadašnje stanje biološkog sredstva isključuje svako povećanje vrednosti koje će se ostvariti po osnovu dodatne biološke transformacije i budućih aktivnosti privrednog subjekta. Pri utvrđivanju diskontne stope koriste se pretpostavke koje su u skladu sa pretpostavkama koje se koriste za procenu očekivanih tokova gotovine.MRS 2 Zalihe („Sl. Moguće je da ne postoji odvojeno tržište za biološka sredstva koja su vezana za zemljište. U tom slučaju pri utvrđivanju nabavne cene ili cene koštanja uzima se u obzir (I-02) Međunarodni računovodstveni standard . glasnik RS”. u paketu. naročito u slučaju: ...kada je došlo do manje biološke transformacije od nastanka početnih troškova (npr. umanjenoj za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja. Ponekad na tržištu ne postoje cene za biološko sredstvo u stanju u kojem se nalazi (npr. Čim postane moguće da se vrednost takvog biološkog sredstva može pouzdano izmeriti. pod uslovom da se. Privredni subjekt ne uključuje sve tokove gotovine u vezi sa finansiranjem sredstava. kako bi se izbegla situacija da neke pretpostavke budu dvaput uzete u obzir ili ignorisane. uz korekciju vrednosti koja odražava razlike u tim cenama i . Biološka sredstva su često fizički vezana za zemljište (npr.dalje: MRS 2). fer vrednost neobrađenog zemljišta i melioracije može da se oduzme od fer vrednosti kombinovanih sredstava. kao što su one koje se odnose na unapređenje buduće biološke transformacije. umanjenoj za ukupno obračunatu amortizaciju i ukupne gubitke zbog obezvređenja. oporezivanjem ili ponovnim stvaranjem bioloških sredstava nakon žetve. Pretpostavka da se fer vrednosti bioloških sredstava mogu uvek realno izmeriti može da se obori isključivo prilikom početnog priznavanja biološkog sredstva.reperne vrednosti u sektoru. vrednost stoke koja je izražena po kilogramu mesa. Iz toga sledi da fer vrednost odražava mogućnost takvih promena. Međutim. neobrađeno zemljište i melioraciju zemljišta. privredni subjekt to sredstvo meri po njegovoj fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove njegove prodaje na mestu uzgajanja.XIII RAČUNOVODSTVO. voljnih i međusobno suočenih kupaca i prodavaca uzima se u obzir mogućnost promena tokova go- tovine. u transakciji između dobro obaveštenih. MRS 16 i MRS 36. u tom slučaju bi primenilo onu cenu koja važi na tržištu na kojem preduzeće očekuje da će vršiti prodaju svojih bioloških sredstava i poljoprivrednih proizvoda). Prilikom ugovaranja cene. Ako aktivno tržište ne postoji. U tim okolnostima. da bi se došlo do fer vrednosti bioloških sredstava). Cena koštanja ponekad može da bude približna fer vrednosti.. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Ako postoji aktivno tržište za biološko sredstvo ili poljoprivredni proizvod. Za utvrđivanje fer vrednosti bioloških sredstava privredni subjekt može da koristi informacije koje se odnose na kombinovana sredstva (npr. 10-11 106 . Privredni subjekt uzima u obzir razloge za postojanje tih razlika da bi došlo do najpouzdanije procene fer vrednosti u okviru relativno uskog raspona razumnih procena.tržišne cene za slična sredstva. odnosno za biološka sredstva. male promene na sadnicama voća ako su one zasađene neposredno pre datuma bilansa) ili . . itd. kao i pri procenjivanju očekivanih neto tokova gotovine. bilo u očekivane tokove gotovine bilo u diskontnu stopu ili u neku kombinaciju te dve vrednosti. ta pretpostavka može da se obori prilikom početnog priznavanja biološkog sredstva.kada se ne očekuje da biološka transformacija značajno utiče na cenu (npr. za koje cene na tržištu nisu utvrđene ili vrednosti nisu dostupne i za koje su alternativni postupci procene fer vrednosti očigledno nepouzdani. za utvrđivanje fer vrednosti privredni subjekt primenjuje sadašnju vrednost neto tokova gotovine koju očekuje da će ostvariti od tog sredstva. za utvrđivanje fer vrednosti preduzeće može da primenjuje: . privredni subjekt ugrađuje očekivanja u vezi sa mogućim promenama tokova gotovine. U takvom slučaju. ono primenjuje cenu koja se kotira na tržištu koje je za njega najznačajnije (npr. Ne uključuje. Privredni subjekt ovo uzima u obzir prilikom utvrđivanja odgovarajuće diskontne stope koja će se primeniti. nastavlja da meri Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. kao što je vrednost voćnjaka izražena po hektaru.cenu najnovije transakcije na tržištu. rast u prvoj godini u ciklusu proizvodnje na plantaži neznatno povećava drvnu masu tih stabala). ekonomske okolnosti nisu u značajnoj meri promenile. Cilj izračunavanja sadašnje vrednosti očekivanih neto tokova gotovine je da se utvrdi fer vrednost biološkog sredstva na sadašnjem mestu i u sadašnjem stanju. troškove ponovnog sađenja drveća u šumskim zasadima nakon seče. drveće u šumskom zasadu). br. zasad voća tog godišta ne postoji na relevantnom tržištu). Privredni subjekt koji je prethodno izmerio biološko sredstvo po njegovoj fer vrednosti.

000.00 dinara b) 140.000. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII biološko sredstvo po njegovoj fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja. koji zahteva vrednovanje po fer vrednosti ako ona može da se utvrdi. U okviru prikaza vrednovanja sredstava koja se iskazuju na računu 032 ukazaćemo na proceduru vrednovanja po fer vrednosti ovakve vrste sredstava.Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica Učešće u kapitalu zavisnih pravnih lica vrednuje se primenom metode nabavne vrednosti. Povećanje se priznaje kao prihod a smanjenje kao rashod.Ostala sredstva iz grupe 02 Prethodno date napomene za vrednovanje sredstava u okviru grupe 02 odnose se i na naknadno vrednovanje sredstava koja se obuhvataju na računima 026. Ukoliko izveštajni subjekt ne sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje učešće u kapitalu vrednuje primenom metode 107 . b) Za vrednovanje po fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje: 5800 Obezvređenje bioloških sredstava. 10-11 Račun 032 .000. Ovaj standard zahteva da se naknadno vrednovanje u pojedinačnim finansijskim izveštajima učesnika u zajedničkom ulaganju vrši na način propisan MRS 27 (metodom nabavne vrednosti ili po fer vrednosti). br. Privredno društvo ima šumu čija je knjigovodstvena vrednost 150.000. 028 i 029.MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje („Sl.000.(I-28) Međunarodni računovodstveni standard . Nje dozvoljeno naknadno vrednovanje primenom metode učešća.MRS 28 Investicije u pridružene entitete („Sl. glasnik RS”. ulaganja izvršena u taj objekat može računovodstveno obuhvatiti na računu 029. Smanjenje bi se knjižilo kao rashod ako nema formirane revalorizacione rezerve a ukidanje rezerve se vrši uz priznavanje prihoda kada se ulaganje proda. br. U slučaju da pravno lice sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje učešće u kapitalu na računu 031 obračunava metodom nabavne vrednosti.000. 027.00 dinara a) Knjiženje za vrednovanje po fer vrednosti umanjenoj a procenjene troškove prodaje: 0210 Šume i višegodišnji zasadi . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 77/2010 . a u konsolidovanim finansijskim izveštajima primenom metode učešća. 77/2010 . čije je naknadno vrednovanje u delokrugu (I-31) Međunarodni računovodstveni standard . sem obezvređenja po osnovu oštećenja usled više sile 0210 Šume i višegodišnji zasadi . glasnik RS”. U nastavku se daje kratka napomena za knjiženja na računu 029: ukoliko privredni subjekt investira u objekat (ili zemljište) uzet u zakup a takvim ulaganjem ne stiče dodatna prava na korišćenje objekta (ne umanjuje mu se zakupnina. U vezi sa naknadnim vrednovanjem stanja na računu 028 važe i napomene o zastarelosti potraživanja na koje se ukazuje u okviru vrednovanja potraživanja iz Klase 2. a ako ne može. vrednovanje bi se vršilo po nabavnoj vrednosti. ako je taj rok kraći od trajanja zakupa).00 Računi 026. što reguliše (I-39) Međunarodni računovodstveni standard .00 Račun 030 .MRS 31 Učešća u zajedničkim poduhvatima („Sl.00 5. a ne kao prihod. niti ono obezbeđuje dodatni period korišćenja objekta bez plaćanja zakupnine) i ukoliko taj objekat preduzeće (zakupac) ne daje dalje u podzakup. 77/2010 .dalje: MRS 39).četinarske šume 10.učešće u zajedničkom ulaganju. 028 i 029 .00 dinara Na datum bilansa procenjena vrednost šume umanjena za procenjene troškove prodaje je: a) 155.RAČUNOVODSTVO.000.Učešća u kapitalu ostalih povezanih pravnih lica Učešće u kapitalu pridruženih društava vrednuje se primenom metode učešća. Ukoliko pridruženo društvo u svom kapitalu ima revalorizacionu rezervu pravno lice vlasnik njegovog kapitala mora u svoj pasivi imati srazmeran pripadajući deo tih rezervi.dalje MRS 28) reguliše i situacije u kojima je moguće ulaganje vrednovati kao ulaganje raspoloživo za prodaju.00 10. 027. glasnik RS”. br.dalje: MRS 31).Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica i druge hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Ukoliko je u pitanju učešće u kapitalu ostalih pravnih lica moguće je da se radi o dve vrste učešća: . Račun 031 . Ukoliko bi vrednovanje bilo po fer vrednosti. U ovakvim slučajevima nije dozvoljen prelazak na vrednovanje po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja.četinarske šume 680 Prihodi od usklađivanja vrednosti bioloških sredstava 5. Primer vrednovanja šuma: 1. povećanje te vrednosti se knjiži kao povećanje revalorizacione rezerve. uz obračunavanje amortizacije (amortizacija se obračunava u periodu trajanja zakupa ili u periodu veka upotrebe izvršenog ulaganja. U slučaju da se vrednovanje vrši po fer vrednosti postupak vrednovanja je u delokrugu MRS 39. sve do njegovog otuđenja.

Ukoliko je smanjenje fer vrednosti finansijskog sredstva raspoloživog za prodaju priznato kao rezerva u okviru kapitala i kada postoji objektivni dokaz njegove obezvređenosti akumulirani gubitak koji je priznat direktno u okviru kapitala (kao negativna rezerva) uklanja se iz kapitala (prestaje se sa njegovim priznavanjem) i priznaje se kao rashod.uzimanje garancije od zajmoprimca zbog ekonomskih ili pravnih razloga u vezi sa finansijskim teškoćama zajmoprimca. U takvim okolnostima privredni subjekt koristi svoje iskustvo i prosuđivanje da prilagodi objektivne podatke grupi finansijskih sredstava da bi oni odrazili aktuelne okolnosti (što reguliše paragraf AG89. Sem navedenih događaja.štetne promene platežne moći zajmoprimca u grupi (na primer. bez obzira koliko verovatni bili. ili nastaju druge greške u ispunjavanju ugovora. mada smanjenje ne može još uvek da se utvrdi za pojedinačna finansijska sredstva u grupi uključujući i . Dodatka A MRS 39). povećanje stepena nezaposlenosti zajmoprimca u toj geografskoj oblasti. . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA učešća.nacionalni ili lokalni ekonomski uslovi koji su u vezi sa izmirivanjem obaveza za sredstvo u grupi (na primer.naplatom prihoda po osnovu njega (na primer dividendi ako su u pitanju akcije). povećan broj odloženih isplata ili povećan broj zajmo- primaca sa kreditnim karticama koji su dostigli svoja ograničenja kredita i isplaćuju minimalni mesečni iznos) ili . Finansijsko sredstvo je obezvređeno ako je iskazano u iznosu koji je iznad njegove procenjene vrednosti koja se može povratiti. umanjena za bilo koji gubitak zbog obezvređenja tog sredstva koji je prethodno priznat u neto dobitku ili gubitku. Privredni subjekt procenjuje na svaki datum bilansa da li postoje objektivni dokazi da su finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava obezvređeni. objektivni dokaz o obezvređenju ulaganja u instrumente kapitala predstavljaju i informacije o značajnim promenama sa štetnim uticajima koje su se odigrale u tehnološkom. iako se i dalje nastavlja sa priznavanjem sredstva. Iz ovoga proizlazi da finansijsko sredstvo ne mora obavezno biti obezvređeno ako mu je opala fer vrednost.visoka je verovatnoća bankrotstva ili druge finansijske reorganizacije emitenta.ugovori se krše. . Naknadno vrednovanje finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju se vrši po njihovim fer vrednostima. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Vrednost instrumenta duga koja se može povratiti. . tržišnom. ili štetne promene u industrijskim uslovima koji utiču na zajmoprimaoce u grupi).nastupio je trend naplate po osnovu sredstva (ili portfelja sredstava) koji ukazuje da se celokupna nominalna vrednost tog sredstva (ili portfelja sredstava) neće naplatiti objektivni podaci ukazuju da postoji merljivo smanjenje budućih tokova gotovine od grupe finansijskih sredstava nakon početnog priznavanja tih sredstava.XIII RAČUNOVODSTVO. smanjenje cena nafte za sredstva zajma proizvođačima nafte. Iznos gubitka koji se uklanja iz sopstvenog kapitala i iskazuje kao rashod je razlika između njegove vrednosti sticanja (neto razlika od bilo koje ponovne isplate glavnice i nastale amortizacije) i tekuće fer vrednosti (za instrumente kapitala) ili vrednosti koja se može povratiti (za instrumente duga). ili . kasni se sa isplatom kamate ili glavnice. Naime. moguće je da zajmodavac bude u finansijskim teškoćama a ne postoji dovoljno dostupnih podataka iz prošlosti koji se odnose na slične zajmodavce. smanjenje cena nekretnina za hipoteke u relevantnoj oblasti. koji je ponovo meren radi utvrđivanja fer vrednosti je sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine diskontovanih po tekućoj tržišnoj kamatnoj stopi za slično finansijsko sredstvo. ekonomskom ili pravnom okruženju u kome emitent posluje i označava da se troškovi ulaganja u instrumente kapitala ne mogu povratiti. Ne priznaju se gubici za koje se očekuje da će nastati kao rezultat budućih događaja.emitent (ili dužnik) je u značajnim finansijskim teškoćama. 10-11 108 . U pojedinim slučajevima objektivni dokazi korišćeni za procenu iznosa gubitka zbog obezvređenja finansijskog sredstva mogu postati ograničeni ili više ne mogu biti u potpunosti relevantni za aktuelne okolnosti. Ukoliko se učešće u zajedničkom ulaganju vrednuju u skladu sa MRS 39 ono se tretira kao finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju. moguće je da će njegovom vlasniku po osnovu njega priticati značajni prihodi (u obliku dividendi). Promene fer vrednosti priznaju se kao promena stavke kapitala (revalorizacione rezerve) a ukoliko je utvrđeno obezvređenje sredstava i ukoliko za njih nema formirane pozitivne revalorizacione rezerve (ili nema dovoljno formirane rezerve) priznaje se nastanak rashoda. Sledeće informacije mogu poslužiti kao objektivni dokaz da je finansijsko sredstvo ili grupa sredstava obezvređena ili nenaplativa: .učešća u kapitalu drugih pravnih lica. Iznos uložen u finansijsko sredstvo se može povratiti: .njegovom prodajom ili . s tim da po osnovu tog učešća ne postoji kontrola niti značajan uticaj na njih. koje se inače u drugim okolnostima ne bi uzimale. Značajan ili dugotrajan pad fer vrednosti ulaganja u instrument kapitala ispod cene je takođe značajan dokaz obezvređenosti instrumenta. Na primer. U slučaju da nije moguće utvrditi fer vrednost vrednuju se po trošku nabavke umanjenom za eventualne gubitke zbog obezvređenja (ovo važi i za udele ako je učešće u tom obliku). .

radilo bi se o prihodima od dividende ili kamate i po osnovu njegove konačne prodaje. Procenjeno je da akcije nisu obezvređene. već negativna revalorizaciona rezerva. već kao negativna rezerva u okviru kapitala: sredstvo je obezvređeno ako ulaganje izvršeno u njega ne može da se povrati. Na ovom mestu ćemo ukazati zašto se prema MRS 39 smanjenje berzanske cene neke hartije od vrednosti ne proglašava automatski za njegovo obezvređenje i zašto se to smanjenje ne knjiži odmah kao rashod.000.000.000. 6.00 6. recimo na berzi .000.00 200. da li treba ukinuti tu negativnu rezervu. 5. Zbog toga MRS 39 zahteva da se smanjenje berzanske cene prvo proknjiži kao negativna rezerva u okviru kapitala. Akcije su plaćene sa tekućeg (poslovnog) računa.000. 2. a ono može da se povrati ili prodajom sredstva. Primer 1: 1. Privredno društvo je radi ulaganja novca na berzi kupilo 100 akcija po ceni od 2. 4.00 20. Na berzi su prodate akcije (koje su bile raspoložive za prodaju) za: a) 220.000. on se ukida priznavanjem prihoda u tekućem Bilansu uspeha. 10-11 109 .00 din po osnovu akcija raspoloživih za prodaju.000.00 dinara po akciji.00 dinara je povećana berzanska cena akcija. a taj porast se može objektivno povezati sa događajem koji je nastao nakon što je gubitak priznat kao rashod.00 Knjiženje promene fer vrednosti: 0321 332 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju Nerealizovani dobici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 20. 3.00 Napomena: S obzirom da je fer vrednost akcija manja od njihove dotadašnje knjigovodstvene vrednosti knjigovodstvena vrednost je smanjena uz smanjenje ranije formirane revalorizacione rezerve.000.00 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Gubici zbog obezvređenja koji su u vezi sa ulaganjem u instrument kapitala koji je klasifikovan kao finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju priznati kao rashod u Bilansu uspeha u nekom budućem obračunskom periodu se ne poništava priznavanjem prihoda.000.00 dinara b) 180.000. pa da se tek potom proveri da li je sredstvo obezvređeno.RAČUNOVODSTVO.000. Preduzeću je na tekući (poslovni) račun uplaćena dividenda u iznosu od 6.000. Za promenu fer vrednosti: 332 333 0321 Nerealizovani dobici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 20.00 10. već kao povećanje rezerve u okviru kapitala.sa ove tačke gledišta sredstvo bi bilo obezvređeno. Na datum narednog bilansa za 6. Može se desiti da opadne berzanska cena sredstvu ali da po osnovu njega vlasniku pritiče značajna dividenda. tj.00 dinara je smanjena berzanska cena akcija raspoloživih za prodaju. ili prihodima koji nastaju po osnovu tog sredstva . Ukoliko u periodu koji sledi poraste fer vrednost ili vrednost koja se može povratiti dužničkog instrumenta klasifikovanog kao finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju. S obzirom da akcije nisu obezvređene za razliku nije priznat rashod. pa po tom osnovu sredstvo ne bi bilo obezvređeno. Knjigovodstveno evidentiranje kupovine: 0321 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 2410 Tekući (poslovni) računi 200. Na datum narednog bilansa za 30.00 dinara je povećana berzanska cena akcija.000. Na datum bilansa za 20. Kupljene akcije se računovodstveno tretiraju kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju.00 Za primljenu dividendu: 2410 669 Tekući (poslovni) računi Ostali poslovni prihodi 6.000.00 30.000.000.00 dinara Novac je uplaćen na tekući (poslovni) račun preduzeća.

000.000. 10-11 . Privredno društvo je radi ulaganja novca na berzi kupilo 100 akcija po ceni od 2.000. 110 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000.00 Knjiženje za promenu fer vrednosti: 333 Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 0321 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 20.00 dinara Za troškove pribavljanja plaćeno je sa tekućeg (poslovnog) računa berzanskom posredniku 1.00 dinara a nominalna vrednost 100. 2.00 196. 034.000. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Promena fer vrednosti: 0321 333 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 6.000. ukoliko se radi o finansijskim sredstvima (a radi se o finansijski sredstvima ukoliko će njihova naplata rezultirati prijemom gotovine ili gotovinskih ekvivalenata) vrši se po amortizovanoj ceni uz korišćenje efektivne kamatne stope.00 200.XIII RAČUNOVODSTVO.000.00 196. Knjiženje za kupovinu akcija: 0321 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 2410 Tekući (poslovni) računi 200.00 4. 035 i 038 .00 dinara je smanjena berzanska cena akcija.00 Primer 2: 1. Procenjeno je da se od navedenog smanjenja fer vrednosti akcija 8.000.000.00 4.000.00 20.000.00 dinara po akciji. Nabavna vrednost obveznica je bila 96.000.po osnovu kamate i .00 Za prodaju ulaganja: 202 572 Kupci u zemlji Gubici po osnovu prodaje učešća u kapitalu i hartija od vrednosti 0321 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 333 Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 180. Kupljene akcije se računovodstveno tretiraju kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju.po osnovu toga što je za obveznice platio vrednost manju od njihove nominalne vrednosti.00 20.000. U navedenom primeru privredno društvo kupac obveznice imaće zaradu po dva osnova: .00 Računi 033.00 Knjiženje koje se sprovodi za prodaju ulaganja: 202 Kupci u zemlji 0321 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 672 Dobici od prodaje učešća u kapitalu i dugoročnih hartija od vrednosti 333 Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 220.000.00 dinara Kamata po obveznicama je 10% na godišnjem nivou i plaća se na kraju godine.00 Promena fer vrednosti: 0321 333 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 8.000.000.200.Dugoročni finansijski plasmani Vrednovanje ovih sredstava.000.00 dinara odnosi na njihovo obezvređenje.000.000.00 20.000. Akcije su plaćene sa tekućeg (poslovnog) računa.000. Primer vrednovanja po amortizovanom trošku (ceni): Privredno društvo je početkom godine kupilo obveznice sa rokom dospeća od 2 godine.00 8. Na datum bilansa za 20.00 6.

Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 Iznos 96.00 u kapitalu zavisnih pravnih lica Ispravka vrednosti učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica 683 Prihodi od usklađivanja vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 5. za finansijska sredstva koja se vrednuju po knjigovodstvenoj vrednosti.200. .000. .): U slučaju da je neko od finansijskih sredstava koje se vodi na ovim računima nominirano u stranoj valuti vrši se na datum bilansa preračun na kurs koji važi na taj dan. ili paragrafom 67 .00 98.600. 6.Ispravka vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana Finansijsko sredstvo je obezvređeno ako je iskazano u iznosu koji je iznad njegove procenjene vrednosti koja se može povratiti.00 600. . 5. . Račun 037 . Pozicija Plaćeni iznos Transakcioni troškovi Nabavna vrednost obveznica (1+2) Nominalna vrednost obveznica Iznos koji će biti amortizovan do dana dospeća (4-1) Iznos transakcionih troškova koji treba da bude amortizovan do dana dospeća (2) Pozicija Plaćeni iznos Transakcioni troškovi Nabavna vrednost obveznica (1+2) Nominalna vrednost obveznica Amortizacioni iznos za tekuću godinu Amortizovani deo transakcionih troškova Knjigovodstvena vrednost obveznica (3+5-6) Iznos 96.nastupio je trend naplate po osnovu sredstva koji ukazuje da se celokupna nominalna vrednost portfelja tog sredstva neće naplatiti.Otkupljene sopstvene akcije i otkupljeni sopstveni udeli Otkupljene sopstvene akcije i otkupljeni sopstveni udeli vrednuju se u visini njihove nominalne vrednosti.nestanak aktivnog tržišta za to finansijsko sredstvo zbog finansijskih teškoća. Sledeće informacije mogu poslužiti kao objektivni dokaz da je finansijsko sredstvo ili grupa sredstava obezvređena ili nenaplativa: . 1.00 finansijskih plasmana i drugih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 0390 Ispravka vrednosti učešća 15.00 1. 5.000.12. Knjigovodstvena evidencija obezvređenja: 583 Obezvređenje dugoročnih 15. ili nastaju druge greške u ispunjavanju ugovora.emitent je u značajnim finansijskim teškoćama.000.00 1. 2.70. 4. 10-11 Knjiženje ukidanja dela obezvređenja: 0390 111 .000.00 Obračun vrednosti na datum bilansa (31.00 2.000. 1.65. Primeri: Zavisno društvo posluje sa gubitkom. 4.ugovori se ne krše.00 97.00 100.000.000. br. Primenom MRS 36 utvrđena je nadoknadiva vrednost ovog učešća u iznosu od 85.000.00 1.000.00 4.000. 2. Pri otkupu ili prodaji sopstvenih akcija ili udela ne sme se iskazati prihod ni rashod.00 100. Kod matičnog društva knjigovodstvena vrednost učešća je 100. ili .00 Račun 039 . 3.000. br.200. 3. Ukoliko bilo koji takav dokaz postoji. MRS 39 za finansijska sredstva iskazana po amortizovanoj nabavnoj vrednosti.000.izvesno je aktiviranje garancija datih od strane zajmodavca zajmoprimcu. Privredni subjekt procenjuje na svaki datum bilansa da li postoje objektivni dokazi za obezvređenje finansijskog sredstva ili grupe sredstava.200.200. 7. već se ostvarena razlika iskazuje u okviru stavki kapitala (emisione premije ili neraspoređene dobiti). ovog standarda za finansijska sredstva raspoloživa za prodaju. privredni subjekt vrši procenu vrednosti tog sredstva ili grupe sredstava koja se mogu povratiti i priznaje gubitak zbog obezvređenja u skladu sa paragrafima 63 .00 97.00 dinara.00 dinara.000.200.visoka je verovatnoća bankrotstva ili druge finansijske reorganizacije emitenta. paragrafom 66.00 dinara Na sledeći datum bilansa utvrđena je nadoknadiva vrednost u iznosu od 90. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Obračun vrednosti na dan nabavke: Red. kasni se sa isplatom kamate ili glavnice. 6.RAČUNOVODSTVO.00 5. Red.

ili na drugi način dobijen). Pouzdanost ove metode zavisi od toga da li je struktura sredstava prodatih tokom perioda jednaka strukturi sredstava (zaliha) koja su bila raspoloživa za prodaju tokom perioda. čije priznavanje i vrednovanje reguliše (I-11) Međunarodni računovodstveni standard .specifična identifikacija . troškovi energije za grejanje.postoje troškovi koji se ne uključuju u vrednost zaliha. 10-11 112 . već.prosečna ponderisana cena. zakupa i sl. ukoliko preduzeće ima više maloprodajnih objekata. na primer. pa smisao obaveznosti korišćenja Klase 9 za privredne subjekte koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom ne treba.neto prodajnoj ceni ako je ona niža od cene koštanja. održavanja. zarade režije u proizvodnji.neuobičajen iznos otpadnog materijala za izradu. Nakon prikaza sadržine cene koštanja i neto prodajne vrednosti ukazaćemo na vrednost po kojoj se u Bilansu stanja priznaju sredstva koja se grade po osnovu tzv. 77/2010 . kao što je to slučaj sa biološkim sredstvima. ili čak i po grupama roba. ili neuobičajen iznos drugih proizvodnih troškova . ugovora o izgradnji. troškovi nepotrebnog rada. Opšte varijabilne troškove čine. u obezbeđenju podataka o troškovima i učincima neophodnih menadžmentu privrednog subjekta. a po potrebi ona se može u okviru jednog maloprodajnog objekta računati i po prodajnim odeljenjima.prva ulazna = prva izlazna (FIFO). važno je ispoštovati odredbe relevantnih standarda za vrednovanje izlaza sa zaliha po osnovu njihovog trošenja (materijal i nedovršena proizvodnja) ili prodaje (gotovi proizvodi i roba) . Navedena vrednost poljoprivrednih proizvoda se može utvrditi i bez postojanja obračuna troškova i učinaka. U skladu sa MRS 41. za proizvode ili usluge koji su proizvedeni i odvojeni za posebne projekte.XIII RAČUNOVODSTVO. Ove troškove čine troškovi direktnih zarada. To korigovanje se vrši primenom na prodajnu vrednost prodate robe prosečne stope razlike u ceni. pored troškova materijala za izradu (koji se vrednuju po stvarnoj nabavnoj vrednosti). br. Pored navedenih metoda dopuštena je i upotreba metode prodaje na malo.koristi se za zalihe koje obično nisu razmenljive. ishrane zaposlenih. Pri proizvodnji gotovih proizvoda (i nedovršenih proizvoda). imaju slične marže i nepraktično je koristiti druge metode. uglavnom. razlike u ceni sadržane u vrednosti prodate robe. poljoprivredni proizvodi ubrani (požnjeveni) vrednuju se po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje u momentu ubiranja. nabavljaju po različitim cenama. prvenstveno. MRS 2 dopušta upotrebu tri metode („formule”): . ako je ona niža.iznosi prekomernog trošenja materijala Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.ceni koštanja ili . U slučaju da se poljoprivredni proizvodi dalje prerađuju u preduzeću ova vrednost predstavlja njihovu nabavnu vrednost na dan predaje na dalju preradu i dalje vrednovanje se vrši primenom odredbi MRS 2.dalje: MRS 11). Po osnovu kasnijih promena fer vrednosti ne vrši se priznavanje ni prihoda ni rashoda. tj. opšti fiksni i opšti varijabilni troškovi koji se mogu pripisati toj konverziji (preradi). poreza na imovinu. Vrednovanje izlaza sa zaliha vrši se primenom više metoda. Zalihe poljoprivrednih proizvoda se na datum bilansa vrednuju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje. troškovi pogonske energije. treba za svaki maloprodajni objekat računati prosečnu stopu razlike u ceni. uslovi za primenu ove metode su da se zalihe: sastoje od velikog broja izmenjivih stavki.po neto prodajnoj ceni. Da bi ova metoda bila pouzdanija. Ne radi se o fer vrednosti utvrđenoj na datum bilansa već na dan kada je poljoprivredni proizvod ubran (požnjeven. tražiti u obezbeđenju podataka o bilansnoj vrednosti zaliha proizvedenih poljoprivrednih proizvoda. osim pravilnog početnog vrednovanja. poluproizvoda i gotovih proizvoda vrednuju se po: . . S obzirom da se roba evidentira po prodajnim cenama. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA KLASA 1: ZALIHE I STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI Za vrednovanje zaliha na kraju godine. Naknadno vrednovanje zaliha proizvodnje. tj. nastaju i troškovi konverzije. poluproizvoda i gotovih proizvoda U skladu sa MRS 2 na datum bilansa zalihe proizvodnje. već se odmah tretiraju kao rashod perioda u kojem su nastali: . osiguranja.nabavnoj vrednosti (materijal i roba) ili ceni koštanja (gotovi proizvodi i nedovršena proizvodnja) ili . rashod koji se knjiži u toku perioda iskazan je po prodajnim a ne po nabavnim vrednostima. postavlja se pitanje po kojoj ceni obračunati izlaz sa zaliha.s obzirom da se zalihe.zalihe koje se zateknu na datum bilansa treba vrednovati po njihovoj: . glasnik RS”. uz uslov da se njenom primenom dobijaju rezultati (visina zaliha i visina troškova nastalih prodajom zaliha) približni prethodno navedenim metodama. kao što je rečeno.vrednovanje postojećih zaliha na datum bilansa . Cena koštanja obuhvata troškove materijala za izradu i troškove konverzije (troškovi prerade).MRS 11 Ugovori o izgradnji („Sl. Troškovi koji se ne uključuju u vrednost zaliha . Prema ovom standardu. . uglavnom. . Opšte fiksne troškove. čine: troškovi amortizacije. Zbog toga se najkasnije na datum bilansa mora izvršiti korigovanje ovog iznosa naniže i to za iznos marže. te za usluge koje su obavljene za posebne projekte. troškovi prerade.

osim ako su ti troškovi neophodni u proizvodnom postupku pre dalje faze proizvodnje. dalje.). U proizvodnji kod koje se istovremeno proizvodi više glavnih proizvoda. raspored fiksnih troškova na jedinicu proizvoda se temelji na normalnom kapacitetu proizvodnje.administrativni opšti troškovi koji direktno ne doprinose dovođenju zaliha na sadašnju lokaciju i sadašnje stanje troškovi opšteg sektora. u vrednost zaliha bio bi uključen iznos fiksnih troškova od 20. Dakle. znači da bi u prvom obračunskom periodu u vrednost zaliha mogao da bude uključen iznos fiksnih troškova od 80. Ovo bi bili primeri kada je stvarna proizvodnja ispod normalnog korišćenja kapaciteta. Da li će baš svih 80. ukoliko se radi o skladištenju poluproizvoda u hladnjači (npr. tj.000. bez obzira na stepen korišćenja kapaciteta. troškovi hladnjače u kojoj se oni čuvaju uključivali bi se u troškove proizvoda koji bi se pravili od tog smrznutog voća. a u drugom 20.000. proizvodnje iznad normalnog kapaciteta. nelogično. što je.RAČUNOVODSTVO. troškovi zarada iza kojih ne stoji odgovarajući učinak takođe se ne mogu uključiti u troškove proizvoda. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII (preko normativa) ne mogu se uključiti u troškove proizvoda.000. MRS 2 je predvideo i slučaj neuobičajeno visoke proizvodnje. u zalihama bi trebalo ostaviti 120.koje je poluproizvod). fiksni troškovi po jedinici proizvoda bi bili 0. tj.000. Napomena: Preduzeće navedene troškove može uključivati u cenu koštanja koju koristi menadžment preduzeća za svoje potrebe (sem za bilansiranje zaliha). fiksni troškovi po jedinici proizvoda bi bili 1. Radi se. Pod normalnim kapacitetom podrazumeva se prosečna proizvodnja za koju se očekuje da će biti ostvarena tokom nekoliko budućih perioda ili sezona u kojima će biti normalni uslovi poslovanja.000 kom x 1. .troškovi skladištenja.00 dinara fiksnih troškova (80. smrznutog voća . u cenu koštanja. proizvedeno je 120. Raspored varijabilnih troškova Varijabilni opšti troškovi se raspoređuju na jedinicu proizvoda na bazi stvarne upotrebe kapaciteta.00 din/kom). a u drugom obračunskom periodu 5.bilansnoj vrednosti zaliha ovog proizvoda uključilo bi se fiksnih troškova u iznosu od 40.00 din/kom. Prostim deljenjem iznosa fiksnih troškova sa proizvedenim količinama za prvi obračunski period dobili bismo 1. .000.00 dinara). na jedinicu proizvoda otpada uvek isti iznos fiksnih troškova (u našem primeru 1.000.83 dinara (100.). ne može prihvatiti. tako da se rasporedi celokupan iznos fiksnih troškova.00 dinara Rešenje za ovaj problem je sledeće: iznos fiksnih troškova po jedinici proizvoda se smanjuje.000 kom. pa ni troškove materijala za izradu. Raspored fiksnih troškova Raspored fiksnih troškova na proizvode vrši se na osnovu normalnog kapaciteta proizvodnje. .troškovi prodaje . Prema prethodnom primeru. Očigledno je da se ovakav postupak raspodele fiksnih troškova po jedinici proizvoda.00 dinara) prema ovom standardu tretirao bi se kao rashod perioda.ne čine troškove proizvoda.000. nije bilo početnih zaliha ovog proizvoda. tj.000 komada proizvoda „A”. U primeru. jer su to troškovi koji se odnose na prodate proizvode.troškovi amortizacije zgrade magacina gotovih proizvoda se ne mogu uključiti u njihove troškove. poštujući princip opreznosti (koji nalaže da se zalihe vrednuju po što je moguće nižoj vrednosti . o zaradama koje su isplaćene po osnovu čekanja na posao.00 dinara fiksnih troškova (20.000 komada proizvoda „A”. 10-11 gubitaka). gde na jedinicu proizvoda otpada 1. Ostatak do 100.00 dinara : 120.00 dinara biti uključeno u zalihe na kraju obračunskog perioda. U takvim slučajevima rasporedu troškova treba pristupiti: 113 . naravno. recimo. u cenu koštanja. jer je fiksnih troškova nastalo u iznosu od 100.000 kom proizvoda „A”. transportni troškovi otpreme gotovih proizvoda.00 dinara To. Ali.000 kom x 1.00 dinara) tretirao bi se prema ovom standardu kao rashod perioda. . četiri puta manje). prema ostvarenoj proizvodnji. tj.00 dinara po jednom komadu. troškovi amortizacije magacina gotovih proizvoda i sl. Ukoliko.25 dinara fiksnih troškova po jednom komadu. imamo dva obračunska perioda u kojima je proizvođena samo jedna vrsta proizvoda: neka su u oba obračunska perioda fiksni troškovi 100.000. a prodata je polovina proizvedene količine u krajnjoj .000.00 dinara (20.00 dinara.00 dinara. Ostatak do 100.000. računovodstva i sličnih delatnosti ne bi činili troškove proizvoda. zavisi od odnosa proizvedene i prodate količine proizvoda „A”. troškovi amortizacije njihove opreme. tj.bez iskazivanja potencijalnih Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Prema ovom standardu. Primera radi. S obzirom da opšte troškove (fiksni ili varijabilni) treba dodeliti učincima (gotovim proizvodima i nedovršenoj proizvodnji) MRS 2 daje preporuke za te postupke. a mogu nastajati i nusproizvodi često nije moguće pratiti odvojeno troškove prerade. na primer.). one proizvode koji više nisu na zalihama (zarade komercijalista.00 dinara (80. Primera radi. Neka je u primeru normalni godišnji kapacitet 100. uzimajući u obzir gubitak kapaciteta koji proizlazi iz planiranog održavanja.00 dinara). U drugom obračunskom periodu. Pri rasporedu fiksnih troškova na jedinicu proizvoda pojavljuje se problem uzrokovan različitim obimima proizvodnje u pojedinim obračunskim periodima.000.00 dinara i neka je u prvom obračunskom periodu proizvedeno 80.000.000 komada istog proizvoda (dakle.

10-11 .000. Evidentiranje u toku godine zaliha nedovršenih proizvoda i gotovih proizvoda po planskim cenama koštanja nije novi metod obračunavanja izlaza sa zaliha.000.000. recimo.000. 77/2010 . poluproizvodi i gotovi proizvodi U praksi se u toku godine do datuma bilansa evidencija poluproizvoda i gotovih proizvoda vrši po planskim cenama. i dr.00 100.00 110. o troškovima amortizacije patenata i licenci koji se odnose na određeni proizvod ili proces.00 A kom 100 B kom 500 Ukupno: (tj. Dakle.00 Saldo 60.00 30. Troškovi pozajmljivanja U određenim uslovima troškovi kamata se uključuju u troškove zaliha. radi se o računovodstvenoj tehnici za privremeno rešavanje problema nedostatka stvarnih cena koštanja.000.Gotovi proizvodi dugovni saldo) 114 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . a dok ne stignu svi računi za troškove.racionalno.000.dosledno. vrednuju se po neto prodajnoj vrednosti. mere Količina na zalihi Cena za bilansiranje (stvarne cene koštanja ili neto prodajne cene utvrđene odgovarajućim kalkulacijama) 20. Nastali troškovi se umanjuju za njihovu neto prodajnu vrednost i preostali iznos se raspoređuje na glavne proizvode radi utvrđivanja njihovih cena koštanja.Odstupanje u troškovima gotovih proizvoda Duguje 180.000.recimo račun za utrošenu električnu energiju stiže mesečno ili sl.dalje: MRS 23): troškovi pozajmljivanja (kamate i drugi troškovi u vezi Primer: Privredno društvo ima sledeće stanje na nekim računima: Naziv računa 960 .000. a i podaci o visini pojedinih troškova stižu u preduzeće periodično . br. Radi se.00 -6. znači da bi izabrane „ključeve” trebalo primenjivati u nekom dužem vremenskom periodu.MRS 23 Troškovi pozajmljivanja („Sl. Kao „ključ” za raspored opštih troškova mogu se koristiti pojedinačne prodajne vrednosti proizvoda. Ukoliko su nusproizvodi manje vrednosti.00 Popisom i obračunom je utvrđeno sledeće stanje zaliha gotovih proizvoda: Naziv proizvoda A B Jed.00 Vrednost za bilansiranje 2.00 Za vrednovanje gotovih proizvoda i svođenje planskih vrednosti na vrednosti po kojima se zalihe mogu vrednovati na datum bilansa mogao bi se sastaviti sledeći pregled: Proizvod Jed.00 50. već treba voditi računa i o tome da i sam postupak raspoređivanja troškova izaziva neke troškove i da ti dodatni troškovi ne smeju biti veći od koristi koje se postižu dobijanjem preciznijih cena koštanja. Raspored ostalih troškova Ostali troškovi se uključuju u troškove zaliha samo do veličine do koje su nastali dovođenjem zaliha na njihovu sadašnju lokaciju i u sadašnje stanje. glasnik RS”.000. znači da ne treba preterivati u težnji da se troškovi što preciznije raspodele. sa pozajmljivanjem finansijskih sredstava) koji se mogu pripisati sticanju ili proizvodnji nekog sredstva uključuju se u njegove troškove nabavke.00 Neto prodajna vrednost 25.XIII RAČUNOVODSTVO.. ako je ona niža. Razlog za primenu planskih cena koštanja je nemogućnost da se u momentu trošenja poluproizvoda ili prodaje gotovog proizvoda raspolaže podatkom o njihovoj stvarnoj ceni koštanja (potrebno je vreme da se utvrdi stvarna cena koštanja.Gotovi proizvodi 969 . posle knjiženja odstupanja treba da ostane na računima grupe 96 .00 100. na datum bilansa moraju vrednovati po stvarnoj ceni koštanja ili po neto prodajnoj vrednosti.00 Potražuje 120. Ti su uslovi određeni u (I-23) Međunarodni računovodstveni standard . cene koštanja se ne mogu računati). Uslov je da se ti troškovi mogu pouzdano izmeriti i da je verovatno da će u budućnosti preduzeću ta sredstva doneti ekonomske koristi. Vrednosti po kojima se u toku godine mogu evidentirati proizvodnja.00 52.00 36. mere kom kom Količina 100 500 Stvarna cena koštanja 20. . tj. jer se one na kraju obračunskog perioda.

jer se u to vreme nisu svi ni prodavali. Procena neto prodajne vrednosti treba da se zasniva na najpouzdanijem dokazu koji je raspoloživ kada se procena radi. U slučaju ostalih zaliha nedovršene proizvodnje. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Trenutno stanje na grupi 96 . ili.potražni saldo od Isknjižiti sa grupe 96 .Račun . a do dana na koji se finansijski izveštaji odobravaju za objavljivanje.000.969 6. Na primer. sa računa 969 . usluga i roba Množenjem dobijenog koeficijenta sa prodajnom cenom sredstva čiju neto prodajnu cenu treba izračunati dobili bi se njegovi procenjeni neophodni troškovi realizacije: Procenjeni neophodni troškovi realizacije po jedinici proizvoda = Prodajna cena sredstva x Troškovi realizacije po 1 dinaru prodajne vrednosti Situacija kada je neto prodajna cena manja od početno priznatih vrednosti zaliha postoji u slučaju oštećenja zaliha (u celosti ili delimično).00 2. mogle bi se pri obračunavanju vrednosti zaliha grupno sniziti vrednost. na osnovu ugovora sa kupcem koristi se cena iz ugovora i koriguje naniže za procenjene neophodne troškove realizacije. poluproizvoda i gotovih proizvoda ukoliko u poslovanju u sferi prodaje u odnosu na prethodni obračunski period nije došlo do značajnijih promena.00 2. ako su zalihe u ovom periodu (od datuma bilansa do dana odobrenja za objavljivanje) prodate ispod cene koštanja. 10-11 pa se za iste artikle postižu različite cene (u zavisnosti od pogodbe . Taj iznos bismo mogli da izračunamo na sledeći način: Troškovi realizacije po 1 dinaru prodajne vrednosti prodatih zaliha = Troškovi realizacije (troškovi mesta troškova Prodaja plus svi direktni troškovi prodaje koji nisu bili raspoređivani na mt Prodaja) Prihodi od realizacije proizvoda.00 i Odstupanje u troškovima gotovih .procenjene neophodne troškove realizacije sredstva. Nedovršena proizvodnja i poluproizvodi koji se drže za korišćenje u proizvodnji gotovih proizvoda ne otpisuju se ispod svoje cene koštanja ako se očekuje da će gotovi proizvodi u kojima će se oni sadržati biti prodati po ceni koja će biti iznad cene koštanja tih gotovih proizvoda ili najmanje njoj jednaka. Primer za to bi mogla da bude vezana prodaja nekih proizvoda na određenoj teritoriji ili pojedinim kupcima. Pri procenjivanju neto prodajnih cena obično se poštuje princip pojedinačnog procenjivanja. svoj letnjoj obući). MRS 2.000. umanjena za: . davanja nadležnim organima i berzama robe.000.00 proizvoda . Kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi MRS 41 daje precizna uputstva šta čini i šta ne može da čini troškove realizacije: Troškovi prodaje uključuju provizije brokerima i dilerima. za svaku pojedinu vrstu zaliha se određuje neto prodajna vrednost. treba izvršiti svođenje vrednosti nedovršene proizvodnje i poluproizvoda na njihove neto vrednosti.Gotovi proizvodi.RAČUNOVODSTVO.000. međutim. 115 . koriste se cene sa tržišta i koriguju naniže za procenjene neophodne troškove realizacije. procena uzima u obzir i promene cena ili troškova koji su neposredno povezani sa događajima nastalim nakon datuma bilansa.000.Račun . Ukoliko to nije slučaj već tek treba tražiti kupca. tj. u slučaju proizvodnje cipela.00 Knjiženje u Klasi 9 za prenos odstupanja: 980 969 Troškovi prodatih proizvoda i usluga Odstupanje u troškovima gotovih proizvoda 2. ukoliko bi takvo (pojedinačno) procenjivanje bilo neprikladno.dugovni saldo od 60. kao i carine i porez na promet. ili ako im je smanjena tržišna vrednost iz nekih drugih razloga.960 Gotovi proizvodi . Troškovi prodaje ne uključuju transport i druge troškove neophodne da se sredstva dopreme do tržišta. recimo trgovina u kojoj se vrši slobodna pogodba sa kupcima.Odstupanja od planskih cena gotovih proizvoda XII 54.Gotovi proizvodi (dugovni saldo) .proizvodi kod kojih je izražena sezonska prodaja.000. u pojedinim slučajevima dopušta i odstupanje od pojedinačnog procenjivanja neto prodajnih cena. ako su one zastarele. pa se na datum bilansa ne može za svaki artikal utvrditi njegova neto prodajna vrednost. U suprotnom. tj. polaznu osnovu za izračunavanje procenjenih neophodnih troškova realizacije može da čini dotadašnji nivo tih troškova po 1 dinaru prodajne vrednosti zaliha koje su prodavane. Ako su zalihe namenjene prodaji. Ova napomena važi i za zalihe materijala. radi o nedovršenoj proizvodnji ili poluproizvodima) i .00 Neto prodajna cena je vrednost sredstva koja se može postići njegovom prodajom na tržištu (vrednost u koju nije uključen PDV). treba ih na datum bilansa vrednovati po neto prodajnoj vrednosti.eventualne procenjene troškove dovršenja sredstva (ako se npr. U tom slučaju.

kao i one koje se odnose na izračunavanje iznosa rashoda na koji se troškovi pozajmljivanja mogu kapitalizovati. 959 i 969).opšte troškove upravljanja za koje nadoknada nije specificirana (taksativno nabrojana) u ugovoru (u ove troškove Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Pri tome se ističe da prihvatljivi rashodi moraju biti reducirani bilo kojim faznim plaćanjima i davanjima primljenim u vezi sa datim građevinskim objektom.opšte troškove izgradnje (troškovi zarada inženjera i drugog osoblja na gradilištima na kojima se izvode radovi po dva ili više ugovora o izgradnji).troškove koji se direktno odnose na određeni ugovor o izgradnji (direktni troškovi ugovora). Primeri nekih od osnovica („ključeva”) koje se mogu koristiti za raspoređivanje troškova su: direktni troškovi rada.troškove rada i nadzora na gradilištu. i tada se poređenje vrši sa originalnom cenom koštanja a ne sa neto vrednošću. . projektovanja i tehničke pomoći koji nisu direktno vezani samo za jedan ugovor. Novo određivanje neto prodajne vrednosti po kojoj se zalihe mogu realizovati sprovodi se u narednom obračunskom periodu najkasnije na datum narednog bilansa. Troškovi koji se direktno odnose na određeni ugovor o izgradnji obuhvataju: .amortizaciju postrojenja i opreme koja se neposredno koristi u izvršenju ugovora.osiguranja. Izvođači koji su usvojili dozvoljeni alternativni postupak iz MRS 23 treba da u troškove ugovora o izgradnji uključe i one troškove pozajmljivanja koji se mogu alocirati. Navedeni troškovi se mogu smanjiti bilo kojim dodatnim izvorom prihoda koji nisu uključeni u dogovorene prihode (prihodom od prodaje viška materijala i prodaje postrojenja i opreme nakon izvršenja ugovora. čije nadoknađivanje može biti specificirano (taksativno nabrojano) u uslovima ugovora. 10-11 116 . Indirektni troškovi treba da se alociraju na specifične ugovore primenom metoda koje su sistematske i racionalne. popravke i održavanja opreme i postrojenja koji se koriste za izvođenje radova. Ispravka računa grupe 14 vršila bi se preko računa 149. uključujući i očekivane ostale troškove garancija i . po kojoj su zalihe bilansirane.XIII RAČUNOVODSTVO. čak i ako se objekat gradi za klijenta. a kada je u pitanju trgovinska roba ispravka se vrši preko računa 139 ili preko računa ukalkulisane razlike u ceni (sve dok ona postoji). broj zaposlenih. . odnosno sa gradilišta. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA izuzev ako se ne može jasno dokazati da je do pada vrednosti došlo nakon datuma bilansa. . . . Vrednovanje sredstava koja se grade po osnovu ugovora o izgradnji Troškovi po osnovu ugovora o izgradnji obuhvataju troškove koje je moguće rasporediti na ugovor o izgradnji (u pogonskom knjigovodstvu ugovor o izgradnji predstavlja nosioca troškova) od datuma zaključenja ugovora do konačnog ispunjenja ugovora. već indirektno. MRS 23 sadrži razmatranje prihvatljivosti ugovornih rashoda za kapitalizaciju troškova pozajmljivanja. . i koji konačno neće pripasti izvođaču.troškove prevoza postrojenja.troškove koji se odnose na dva ili više ugovora o izgradnji kojima se ti troškovi indirektno mogu pripisati (indirektni troškovi ugovora).obaveze prema trećim stranama (odštete vlasnicima preko čijih parcela je prevožen materijal).troškove utrošenog materijala u izgradnji. . Zbog potrebe da se sačuva originalna cena koštanja otpisivanje se ne vrši direktno. odnosno ugovore o izgradnji obuhvataju: . suspenziju i prekid kapitalizacije. U suprotnom treba naći srazmeru između korišćenja opreme i postrojenja na gradilištu i ukupnog veka korišćenja te opreme i postrojenja u preduzeću). Sredstva koja se grade predstavljaju kvalifikovana sredstva kako je definisano tim standardom. Kada je u pitanju materijal ispravka se vrši preko računa 109.procenjene troškove održavanja (izgrađenog objekta) u garantnom roku. opreme i materijala na gradilište.troškove lizinga postrojenja i opreme. odnosno kupca. odnosno pripisati ugovorima o izgradnji. . Za vrednost prodatog materijala smanjili bi se troškovi materijala. .troškove izrade nacrta i tehničke pomoći koji se direktno odnose na ugovor. a grupe 15 preko računa 159.druge troškove sa kojima se može posebno teretiti naručilac (a samim tim i odgovarajući ugovor o izgradnji) prema uslovima u ugovoru. preko računa ispravke vrednosti (912. Troškovi koji se ne mogu rasporediti na aktivnosti izgradnje. Drugi troškovi sa kojima se može posebno teretiti naručilac obuhvataju opšte administrativne troškove i troškove razvoja. supervizija i dr. . Troškovi po osnovu ugovora o izgradnji treba da obuhvate: .ostale indirektne troškove: troškove kontrole kvaliteta. Ta razmatranja obuhvataju i smernice za započinjanje. Sa nižom neto vrednošću po kojoj će zalihe biti bilansirane ne postupa se kao sa novom „cenom koštanja”. Smanjenje troškova amortizacije vršilo bi se na osnovu prodaje postrojenja i opreme i to u visini razlike između njihove sadašnje i prodajne vrednosti i pod uslovom da su postrojenja i oprema nabavljena isključivo za to gradilište. Troškovi koji se odnose na dva ili više ugovora o izgradnji i kojima se ti troškovi indirektno mogu pripisati obuhvataju troškove: . direktni časovi rada ili materijalni troškovi.

800.00 342.00 1.00 20. Naručilac i izvođač radova su ugovorili izgradnju zgrade vrednosti 3. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII bi mogli da se svrstaju: administrativni troškovi.00 dinara Stepen dovršenosti u prvoj godini zgrade prema nalazu građevinskih inženjera je 40%. Kada je u pitanju trgovinska roba ukoliko se zalihe vode po prodajnim cenama mora se izračunati srazmerni deo ukalkulisane razlike u ceni koji se odnosi na prodate proizvode i navedeni iznos razlike u ceni isknjižiti sa računa grupe 13.direktno na računu 982 .000.000.600.Troškovi perioda ili .000. Knjiženje po prvoj privremenoj situaciji: 202 281 Kupci u zemlji Potraživanja za nefakturisani prihod 612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 1. troškovi dizajna i tehničke pomoći koji nisu direktno vezani za neki specifičan ugovor i fiksni troškovi izgradnje).000.900.00 Knjiženje po konačnoj situaciji: 202 Kupci u zemlji 612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 281 Potraživanja za nefakturisani prihod 2. troškovi osiguranja.00 Delimično oštećenje usled vlage izazvane poplavom 0.000.000.00 100.00 1.00 dinara). u troškove ugovora o izgradnji se neće uključiti ti troškovi (neće se naći na odgovarajućem računu nosilaca troškova). 2.00 100.prvo na računima odgovarajućih mesta troškova.000.298.000.00 dinara). . U drugoj godini je završen objekat.00 Obračun: U prvoj promeni prihod je iskazan u iznosu nastalih troškova i srazmernog dela dobitka.500. Primer knjiženja obezvređenja materijala: 1.00 dinara Na kraju prve godine izvođač radova na osnovu kretanja troškova u prvoj godini procenjuje da će ukupni troškovi za izgradnju biti 2.000.amortizaciju postrojenja i opreme koja nije u funkciji i koja nije korišćena pri izvršavanju aktivnosti iz određenog ugovora. maloprodajna metoda.000.00 dinara Zgrada se gradi dve godine. Troškovi koji se direktno odnose na ugovor. . a zatim nakon njihovog prenosa na računu 982 .000.00 3.000. a koji su nastali pri zaključivanju ugovora tretiraju se kao deo troškova u vezi sa tim ugovorima ako ih je moguće posebno utvrditi i pouzdano izmeriti i kada je izvesno da će ugovor biti zaključen. Primer obračuna i knjiženja zaliha nedovršene proizvodnje primenom MRS 11: 1.000.100.000.242. Primenjivala bi se tzv.000.000. a ugovor bude zaključen u narednom obračunskom periodu.00 dinara (u situaciji je iskazan i PDV u iznosu od 342.00 dinara (u situaciji je iskazan i PDV u iznosu od 198.00 198. Ove troškove privredni subjekt u pogonskom knjigovodstvu može evidentirati na dva načina: .troškove prodaje. 10-11 117 .000. 1.00 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Investitoru je po dogovoru ispostavljena prva privremena situacija na iznos od 1. Kupcu je ispostavljena konačna situacija na iznos od 1. Ako su troškovi nastali pri zaključivanju ugovora o izgradnji priznati kao rashod u periodu u kom su nastali. Prema proračunu izvođača radova njegovi troškovi će biti 2.Troškovi perioda.00 Iznos ispravke Razlog za ispravku 3.000.000. 2.troškove istraživanja i razvoja čije nadoknađivanje nije obuhvaćeno ugovorom i . Materijal Brašno Kvasac Ukupno Knjigovodstvena vrednost 100.000.200. Razlika između iskazanog iznosa prihoda i fakturisanog iznosa priznaje se kao vremensko razgraničenje. br.RAČUNOVODSTVO. Na kraju obračunskog perioda privredno društvo je napravilo obračun ispravki vrednosti zaliha materijala: Red.

MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja („Sl.000.000. njena knjigovodstvena vrednost se menja i dok je ona klasifikovana kao grupa koja se drži za prodaju. dobijena po osnovu plana penzija i .00 Obezvređenje zaliha materijala i robe Ispravka vrednosti zaliha materijala Za ukidanje dela ispravke: 109 684 Ispravka vrednosti zaliha materijala Prihodi od usklađivanja vrednosti zaliha 1. postrojenjima.kamate i drugi troškovi koji nastaju u vezi sa obavezama koje čine raspoloživu grupu klasifikovanu kao grupa koja se drži za prodaju nastavljaju uobičajeno da se i dalje priznaju.000.000.000. kada je u pitanju raspoloživa grupa njena knjigovodstvena vrednost se menja i u periodu dok je ona klasifikovana kao grupa koja se drži za prodaju: . Znači.000.000.koja su namenjena prodaji. br. glasnik RS”. u okviru nje proizvoditi i prodavati gotovi proizvodi i sl.MRS 41: moglo bi se raditi o šumama. br. . Šećer Ukupno Knjigovodstvena vrednost 50.000.materijal koji se odnosi na raspoloživu grupu se može trošiti. .00 1.preduzeće ne obračunava amortizaciju za stalno sredstvo u periodu dok je ono klasifikovano kao sredstvo koje se drži za prodaju ili dok je deo raspoložive grupe u periodu kada je ona klasifikovana kao grupa koja se drži za prodaju. 77/2010 .000.00 Iznos dodatnog obezvređenja je 3. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Prethodno stanje računa 109 je 0. Vrednovanje stalnih sredstava koja se drže za prodaju (namenjenih prodaji) i raspoloživih grupa u skladu sa MSFI 5: .00 10.MRS 40: investicione nekretnine koje se vrednuju primenom modela fer vrednosti.stalna sredstva koja se drže za prodaju .00 Zbog iscepanih džakova došlo je do natrunjivanja 1. nematerijalnim ulaganjima i ulaganjima u kapital povezanih pravnih lica. Na kraju narednog obračunskog perioda privredno društvo je napravilo obračun ispravki vrednosti zaliha materijala: Red. na svaki datum bilansa privredni subjekt treba da utvrđuje njegovu fer vrednost umanjenu za troškove prodaje.dalje: MRS 19): sredstva namenjena prodaji.00 Prethodno stanje računa 109 je Ukidanje obezvređenja Knjiženje ispravke: 584 109 3.XIII RAČUNOVODSTVO.jednom utvrđena vrednost po kojoj će se vrednovati stalno sredstvo (ili raspoloživa grupa) klasifikovano kao sredstvo koje se drži za prodaju ne mora obavezno da bude vrednost po kojoj će to sredstvo biti vrednovano do dana njegove prodaje ili do dana prestanka njegovog klasifikovanja kao sredstva koje se drži za prodaju. kada kada je u pitanju raspoloživa grupa. višegodišnjim zasadima i osnovnom stadu ako se u skladu sa tim standardom vrednuju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje. . .00 Zbog nestručnog čuvanja došlo je do deformacije dela džakova 2. građevinskim objektima.MRS 39: finansijska sredstva raspoloživa za prodaju kojima je promenjena namena i za koja se preduzeće opredelilo da ih proda.(I-19)Međunarodni računovodstveni standard . . glasnik RS”. 10-11 118 . opremi.dalje: MSFI 5): moglo bi se raditi o zemljištu.00 Vrednovanje stalnih sredstava namenjenih prodaji U okviru grupe 14 . Međutim.Stalna sredstva namenjena prodaji evidentiraju se dve vrste sredstava: . višegodišnjim zasadima i osnovnom stadu ukoliko se oni ne vrednuju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje.00 2.00 -1.zalihe stalnih sredstava (nekretnine. Dakle.00 3.000.00 Iznos ispravke Razlog za ispravku 1. Brašno 2. Za utvrđivanje fer vrednosti umanjene za troškove prodaje sem prethodno datih napomena Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000.(III-05) Međunarodni standard finansijskog izveštavanja . šume i višegodišnji zasadi) kupljenih (pribavljenih) radi dalje prodaje (ove zalihe su u delokrugu MRS 2) i .MRS 19 Primanja zaposlenih („Sl. Radi se o sredstvima na koja se primenjuju: . Materijal 1. br. Naime.00 3. kao i šumama. 77/2010 .000. na njihovo priznavanje ne utiče činjenica da je raspoloživa grupa sa kojom su oni povezani klasifikovana kao grupa koja se drži za prodaju.

000.00 dinara i . glasnik RS”.00 Primer: Privredno društvo je krajem septembra preklasifikovalo opremu (kamion) u stalno sredstvo koje se drži za prodaju. Utvrđivanje sadašnje vrednosti vrši se postupkom diskontovanja.000.00 dinara Knjiženje promene vrednosti: 5820 142 Obezvređenje nekretnina.000. MSFI 5 ne daje preporuke za određivanje diskontne stope. 110.nabavna vrednost: 800. kao što je na primer MRS 2. pa se zbog toga koriste odredbe relevantnih standarda.00 dinara Na kraju tekuće godine sredstvu je umanjena vrednost za 10. U vezi sa sredstvom ne postoji formirana revalorizaciona rezerva. u skladu sa MRS 36).000. merenje procenjenih troškova prodaje se vrši po njihovoj sadašnjoj vrednosti (u vrednosti novčane jedinice na dan klasifikovanja sredstva). i to najviše u iznosu kumuliranih ranije priznatih umanjenja vrednosti po osnovu obezvređenja (koji je priznavan bilo u skladu sa MSFI 5 bilo ranije.MRS 18 Prihodi („Sl.000.000.nakon utvrđene fer vrednosti umanjene za troškove prodaje ona se poredi sa trenutnom knjigovodstvenom vrednošću stalnog sredstva (ili raspoložive grupe) koje je klasifikovano kao sredstvo koje se drži za prodaju: . . Na polovini godine (pri sastavljanju polugodišnjeg obračuna) sredstvu je uvećana fer vrednost za 30.fer vrednost umanjena za procenjene troškove prodaje 260.00 din. 77/2010 .000.upotrebna vrednost je 200. Na datum bilansa knjigovodstvena vrednost nekretnine namenjene prodaji je 1.00 dinara .000 dinara Nakon ovog povećanja kumulirani iznos umanjenja vrednosti sredstva je 70. uzimajući u obzir rok u kojem je predviđena prodaja i primenjujući odgovarajuću diskontnu stopu.000.000.ukoliko je njegova fer vrednost umanjena za troškove prodaje na datum bilansa manja od njegove trenutne knji- govodstvene vrednosti znači da je došlo do daljeg obezvređenja sredstva i treba pristupiti smanjivanju njegove trenutne knjigovodstvene vrednosti na novoutvrđenu fer vrednost umanjenu za troškove prodaje uz istovremeno priznavanje rashoda po osnovu obezvređenja (knjiženje se vrši kao i u sličnoj situaciji pri početnom preklasifikovanju sredstva).000. 10-11 119 .00 dinara Ispunjeni su svi uslovi iz paragrafa 7.000. do 9.otpisana vrednost: 560.00 50. Na taj datum utvrđene su sledeće vrednosti sredstva: . sem obezvređenja po osnovu oštećenja usled više sile Građevinski objekti namenjeni prodaji 50. . MSFI 5 za klasifikovanje kamiona kao sredstva koje se drži za prodaju. Utvrđena fer vrednost umanjena za troškove prodaje na datum preklasifikovanja je 200. dakle. MRS 16 ili (I-18) Međunarodni računovodstveni standard . Ukidanje ranije priznatog obezvređenja u vezi sa sredstvom (ili raspoloživom grupom) podrazumeva da privredni subjekt povećava vrednost sredstva (ili raspoložive grupe) i priznaje prihod po osnovu naknadnog povećanja njegove fer vrednosti umanjene za troškove prodaje. Upotrebljeni izraz „kumulirana ranije priznata umanjenja vrednosti” ne podrazumeva ukupno priznata umanjenja vrednosti od kada sredstvo (ili raspoloživa grupa) postoje. pre primene MSFI 5.00 dinara Na dan preklasifikovanja knjigovodstvene vrednosti kamiona (posle obračuna amortizacije) su bile: . Primer: Stalnom sredstvu je na početku poslovne godine (prilikom njegove preklasifikacije) po prvi put umanjena vrednost u iznosu od 100.00 dinara .00 dinara Privredno društvo je za obračun amortizacije opreme primenjivalo godišnju stopu od 10%.RAČUNOVODSTVO.00 dinara a procenjena fer vrednost umanjena za procenjene troškove prodaje je 950. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 dinara taj iznos tada predstavlja kumuliran iznos ranije priznatih umanjenja vrednosti. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII MSFI 5 predviđa i sledeće postupanje: kada se očekuje da se prodaja sredstva (ili raspoložive grupe) dogodi posle jedne godine od njegovog klasifikovanja kao sredstva koje se drži za prodaju.000.dalje: MRS 18).kumulirani iznos umanjenja vrednosti je 80.koliki je ukupan zbir svih umanjenja). . postrojenja i opreme.000.00 dinara (nije. br.ukoliko je njegova fer vrednost umanjena za troškove prodaje veća od njegove trenutne knjigovodstvene vrednosti privredni subjekt treba da pristupi ukidanju celokupnog ili dela ranije priznatog obezvređenja sredstva (ili raspoložive grupe).000. Sa protekom vremena povećava se sadašnja vrednost procenjenih troškova prodaje i to povećanje se priznaje kao rashod finansiranja obračunskog perioda u kojem je obračunato.000.

21 i 22 .00 260. 7. postrojenja i opreme Postrojenja i oprema namenjena prodaji 220.000.000. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Knjiženje preklasifikacije sredstava: 0230 682 145 Postrojenja i oprema Prihodi od usklađivanja vrednosti nekretnina. br. Privredni subjekt svojom računovodstvenom politikom određuje rok u kojem vrši indirektno otpisivanje nenaplaćenih potraživanja. Vrednost Sadašnja vrednost na datum početnog preklasifikovanja Amortizacija za period oktobar-decembar Sadašnja vrednost koja bi postojala na kraju obračunskog perioda da sredstvo nije bilo preklasifikovano (1-2) Nadoknadiva vrednost Obezvređenje sredstava Knjigovodstvena vrednost sredstva na dan prestanka njegovog klasifikovanja kao sredstva koje se drži za prodaju Nova knjigovodstvena vrednost sredstva na dan prestanka njegovog klasifikovanja kao sredstva koje se drži za prodaju Povećanje vrednost sredstva (7-6) Iznos 240.000.00 Napomena: Pri knjiženju promene umesto da je na računu 0230 proknjiženo 220.direktno ili indirektno preko računa ispravke vrednosti).00 20.dodaje ili oduzima ukupna amortizacija razlike između tog početnog iznosa i iznosa na dan dospeća i .000.oduzimaju otplate glavnice. 1.upotrebna vrednost (200. dok se povećanje vrednosti priznaje kao prihod. Prema MRS 39. nadoknadiva vrednost je 260. 6.oduzima otpis (koji je vršen zbog obezvređenja ili nenaplativosti .00 dinara KLASA 2: KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA. . Iz praktičnih ra- 120 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.fer vrednost umanjena za procenjene troškove prodaje (260. 5.000.00 dinara) i .00 20.000.000.00 220.00 dinara).00 20.000.000. privredni subjekt na datum svakog bilansa proverava da li postoji bilo kakav objektivni dokaz da je došlo do obezvređenja finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. uz korišćenje metode efektivne kamatne stope.000.000. 4. Dakle.Potraživanja po osnovu prodaje. 21 i 22 spadaju u finansijska sredstva u koja se u skladu sa MRS 39 klasifikuju zajmovi i potraživanja. iz specifičnih poslova i ostala potraživanja Potraživanja iskazana na računima grupa 20.00 Obračun: Nadoknadiva vrednost je veća od sledeće dve vrednosti: . 8.000.000. 3.XIII RAČUNOVODSTVO. 10-11 . Objektivni dokaz obezvređenosti potraživanja je i njihova zastarelost.000.00 dinara knjiženje je moglo da se izvrši i na sledeći način: račun 0230 se zadužuje za 800. odnosno smanjenje vrednosti se priznaje kao rashod. U skladu sa tim standardom ova sredstva se naknadno vrednuju po amortizovanoj ceni. s tim da u skladu sa MRS 39 povećanje vrednosti ovih sredstava po osnovu smanjenja njihove obezvređenosti ne može prevazići početni iznos ovih sredstava.00 dinara a odobrava se računu 0239 za 580.00 220.00 200. Diskontovani amortizovani iznos finansijskog sredstva je iznos koji se dobija tako što se od iznosa po kojem je finansijsko sredstvo bilo vrednovano pri početnom priznanju: . 2. MRS 39 ne propisuje rok u kojem se vrši indirektno otpisivanje nenaplaćenih potraživanja.000. PLASMANI I GOTOVINA Grupe 20.000. Ako takav dokaz postoji privredni subjekt primenjuje zahteve MRS 39. Ako su u pitanju potraživanja sa kratkoročnim dospećem kod kojih bi efekat vremenske vrednosti novca bio beznačajan (potraživanja od kupaca koja se naplaćuju u roku do nekoliko dana) vrednovala bi se po nominalnom iznosu (korigovanom za kursne razlike ako je u pitanju potraživanje nomirano u stranoj valuti).00 200.00 dinara Da kamion nije bio klasifikovan kao sredstvo koje se drži za prodaju njegova knjigovodstvena vrednost na kraju obračunskog perioda bi bila: Red.

RAČUNOVODSTVO, IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA

XII

zloga - usaglašenosti sa stavom 2. člana 16. Zakona o porezu na dobit preduzeća, većina privrednih subjekata se opredeljuje da ispravku vrednosti pojedinačnih potraživanja radi kada je od roka za njihovu naplatu prošlo najmanje 60 dana. Primeri vrednovanja potraživanja: Primer 1 - Naknadno vrednovanje po nabavnoj vrednosti Potraživanje od kupca u iznosu od 20.000,00 dinara dospeva za 15 dana. Kupac ne pokazuje znake da neće platiti svoju obavezu niti da je zapao u finansijske teškoće. Vrednovanje se vrši u iznosu od 20.000,00 din, jer zbog kratkog roka naplate nije značajan vremenski efekat vrednosti novca, niti je sredstvo obezvređeno - kupac ne pokazuje znake da neće platiti svoju obavezu niti da je zapao u finansijske teškoće. Primer 2 - Naknadno vrednovanje po nabavnoj vrednosti po odbitku otplata: Privredno društvo je početkom novembra prodalo robu odobrivši kupcu kratkoročni kredit od 3 meseca. Iznos kredita je 210.000,00 dinara Do datuma bilansa dužnik redovno otplaćuje kredit (otplatio je 140.000,00 dinara). Na datum bilansa dužnik ne pokazuje znake da neće platiti svoju obavezu niti da je zapao u finansijske teškoće. Vrednovanje se vrši u iznosu od 70.000,00 dinara jer zbog kratkog roka naplate nije značajan vremenski efekat vrednosti novca, niti je sredstvo obezvređeno - kupac ne pokazuje znake da neće platiti svoju obavezu niti da je zapao u finansijske teškoće. Primer 3 - Naknadno vrednovanje po diskontovanoj amortizovanoj vrednosti: Privredno društvo je početkom jula kupilo obveznice sa rokom dospeća od 12 meseci. Kupovna vrednost obveznica je bila 94.000,00 dinara a nominalna vrednost 100.000,00 dinara Za troškove pribavljanja plaćeno je sa tekućeg (poslovnog) računa berzanskom posredniku 1.000,00 dinara Kamata po obveznicama je 10% na godišnjem nivou i plaća se na dan njihovog dospeća. Obračun vrednosti na dan nabavke
Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. Pozicija Plaćeni iznos Transakcioni troškovi Nabavna vrednost obveznica (1+2) Nominalna vrednost obveznica Iznos koji će biti amortizovan do dana dospeća (4-1) Iznos transakcionih troškova koji treba da bude amortizovan do dana dospeća (2) Iznos 94.000,00 1.000,00 95.000,00 100.000,00 6.000,00 1.000,00

Obračun vrednosti na datum bilansa - 31.12.2010. godine:
Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Pozicija Plaćeni iznos Transakcioni troškovi Nabavna vrednost obveznica (1+2) Nominalna vrednost obveznica Amortizacioni iznos za tekuću godinu (za 6 meseci) Amortizovani deo transakcionih troškova Knjigovodstvena vrednost obveznica (3+5-6) Iznos 94.000,00 1.000,00 95.000,00 100.000,00 3.000,00 500,00 97.500,00

Knjiženje obračuna na datum bilansa - za amortizovani deo:
235 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća - deo koji dospeva do jedne godine 662 Prihodi od kamata 3.000,00 3.000,00

Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

121

XIII

RAČUNOVODSTVO, IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA

Knjiženje rashoda:
579 Ostali nepomenuti rashodi 235 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća - deo koji dospeva do jedne godine 500,00 500,00

Primer 4 - Vrednovanje po otpisanoj vrednosti: Privredno društvo je početkom oktobra dalo kratkoročni kredit drugom preduzeću u iznosu od 200.000,00 dinara Troškovi transakcije su bili 1.000,00 dinara Kredit se vraća u periodu od 6 meseci. Na kraju prve godine otplaćeni iznos kredita je 100.000,00 dinara U narednoj godini dužnik je zapao u finansijske teškoće, pa je na osnovu procene indirektno otpisano 60.000,00 dinara kredita. Obračun vrednosti finansijskog sredstva:
Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Pozicija Nominalni iznos kredita Transakcioni troškovi Nabavna vrednost datog kredita (1+2) Vraćeni iznos kredita Amortizovani deo transakcionih troškova Indirektan otpis Neamortizovani iznos finansijskog sredstva (3-4-5-6) Iznos 200.000,00 1.000,00 201.000,00 100.000,00 500,00 60.000,00 40.500,00

Grupa 23 - Kratkoročni finansijski plasmani
Dati kratkoročni krediti se obuhvataju na računima: 230 - Kratkoročni krediti i plasmani - matična i zavisna pravna lica, 231 - Kratkoročni krediti i plasmani - ostala povezana pravna lica, 232 - Kratkoročni krediti u zemlji, 233 - Kratkoročni krediti u inostranstvu, 234 - Deo dugoročnih kredita koji dospeva do jedne godine i 238 - Ostali kratkoročni finansijski plasmani. Pozicije na ovim računima vrednuju se shodno prikazanom vrednovanju sredstava koja se obuhvataju na računima 033, 034, 035 i 038. Kratkoročne hartije od vrednosti koje se drže do dospeća obuhvataju se na računu 235 - Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća vrednuju se shodno prikazanom vrednovanju sredstava koja se obuhvataju na računu 035. Kratkoročne hartije od vrednosti koje se drže za prodaju obuhvataju se na računu 236 - Hartije od vrednosti kojima se trguje. Vrednuju se po fer vrednosti. Naknadno vrednovanje hartije od vrednosti koja se drži radi trgovanja vrši se po njenoj fer vrednosti na datum bilansa. U slučaju povećanja fer vrednosti hartije od vrednosti u odnosu na knjigovodstvenu vrednost razlika između te dve vrednosti (za koju treba povećati knjigovodstvenu vrednost) predstavlja nerealizovane dobitke od hartija od vrednosti kojima se trguje. Za iznos ovog povećanja priznaje se i nastanak prihoda (odobrenjem računu 685 - Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana).

U slučaju smanjenja fer vrednosti u odnosu na knjigovodstvenu vrednost razlika između te dve vrednosti (za koju treba smanjiti knjigovodstvenu vrednost) predstavlja nerealizovane gubitke od hartija od vrednosti kojima se trguje. Za iznos ovog povećanja priznaje se i nastanak rashoda (zaduženjem računa 585 - Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana). Fer vrednost hartija od vrednosti koje se drže radi trgovanja može se pouzdano izmeriti ako: - promenljivost u opsegu razumnih procena fer vrednosti nije značajna ili - ako se verovatnoće različitih procena unutar tog opsega mogu razumno odrediti i koristiti pri procenjivanju fer vrednosti. Privredni subjekti će skoro uvek biti u stanju da izvrši dovoljno pouzdanu procenu fer vrednosti hartije od vrednosti koja se drži radi trgovanja koju će koristiti za njeno vrednovanje u finansijskim izveštajima. Međutim, ponekad, raspon razumnih procena fer vrednosti može biti toliko velik, a verovatnoća različitih ishoda veoma teško procenjiva, da takva procena fer vrednosti ne može biti upotrebljiva. Moguće situacije u kojima se fer vrednost može pouzdano meriti: - postojanje objavljene cene na aktivnom javnom tržištu hartija od vrednosti i - postojanje odgovarajućeg modela vrednovanja i ulaznih podataka za to vrednovanje. Ako tekuća cena ponude ili tražnje nije raspoloživa, cena poslednje transakcije može pružiti dokaz o tekućoj fer
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

122

RAČUNOVODSTVO, IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA

XII

vrednosti uz uslov da nije bilo značajne promene u ekonomskim okolnostima između datuma transakcije i datuma izveštavanja. Ako tržište za neki finansijski instrument nije aktivno, možda će objavljene kotacije cena morati da se usklade da bi se došlo do pouzdane mere fer vrednosti. Ako je aktivnost na tržištu neredovna, ili tržište nije dobro uspostavljeno (kao što su, na primer, neka neformalna berzanska tržišta) ili je mali obim trgovanja u odnosu na broj tržišnih jedinica finansijskog instrumenta koji treba vrednovati, objavljene tržišne cene možda neće biti pouzdan pokazatelj njegove fer vrednosti. U nekim slučajevima kada je obim trgovanja relativno mali, objavljena cena za veću tranšu može biti raspoloživa kod tržišnog posrednika tog instrumenta. Kada tržišna cena nije raspoloživa, mogu se koristiti postojeće tehnike procene da bi se odredila fer vrednost, s tim da pouzdanost tih tehnika mora zadovoljiti zahteve MRS 39. Pouzdane tehnike su one koje su dovoljno oslonjene na relevantno finansijsko tržište. One uključuju upućivanja na tekuću tržišnu vrednosti drugog sličnog instrumenta, zatim analizu diskontovanih novčanih tokova i modele za određivanje cena opcija. Prilikom primene analize diskontovanih tokova gotovine preduzeće koristi diskontnu stopu(e) koja(e) je(su) jednaka(e) prevladavajućoj stopi povraćaja za finansijske instrumente koji imaju iste uslove i karakteristike. Analiza uključuje i kreditnu sposobnost dužnika, preostali rok tokom kojeg je ugovorena kamatna stopa fiksirana, kao i valutu u kojoj treba izvršiti isplate.

Ako finansijsko sredstvo treba vrednovati po fer vrednosti koja je ispod nule, finansijsko sredstvo se obračunava kao finansijska obaveza. Prilikom prodaje finansijskih sredstava koja se drže radi trgovine preduzeće može ostvariti dobitak ili gubitak. Dobitak ostvaruje u slučaju da je postignuta neto prodajna vrednost hartija od vrednosti veća od njihove dotadašnje vrednosti. U suprotnom ostvaruje se gubitak. Račun 237 - Otkupljene sopstvene akcije namenjene prodaji i otkupljeni sopstveni udeli namenjeni prodaji ili poništavanju - napomene za vrednovanje iznosa na računu 037 odnose se i na račun 237. Račun 239 - Ispravka vrednosti kratkoročnih finansijskih plasmana - obračunavanja ispravki vrednosti kratkoročnih finansijskih plasmana vrši se shodno obračunavanjima ispravki vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana.

Grupa 24 - Gotovinski ekvivalenti i gotovina
Obezvređenje gotovine i gotovinskih ekvivalenata može nastati iz sledećih razloga: - privredni subjekt je onemogućen u korišćenju novčanih sredstava na računima zbog toga što je poslovna banka u finansijskim problemima, - papirnim novčanicama nedostaju delovi čime im je umanjena vrednost.

Primeri: 1. Privredno društvo ima na tekućem (poslovnom) računu 100.000,00 dinara Nad poslovnom bankom kod koje je otvoren račun pokrenut je postupak stečaja. Na osnovu odluke organa upravljanja izvršeno je indirektno otpisivanje u visini od 30.000,00 dinara 2. Pregledom novčanica u blagajni konstatovano je da je jedna novčanica od 1.000,00 dinara oštećena, tj. nedostaje joj jedan deo, pa se u nadležnoj filijali Narodne banke Srbije za nju može dobiti 800,00 dinara 3. Obustavljen je stečajni postupak nad poslovnom bankom i sa tekućeg (poslovnog) računa isplaćeno je dobavljaču na ime izmirenja obaveze 10.000,00 dinara 4. U filijali Narodne banke Srbije zamenjena je oštećena novčanica i u blagajnu predato 800,00 dinara. Knjiženje prenosa:
2490 Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 2410 Tekući (poslovni) računi 100.000,00 100.000,00

Knjigovodstvena evidencija indirektnog otpisivanja:
589 Obezvređenje ostale imovine 2499 Ispravka vrednosti novčanih sredstava čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 30.000,00 30.000,00

Za prenos sredstava:
2490 Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 243 Blagajna 1.000,00 1.000,00

Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

123

Nakon sastavljanja obračuna amortizacije za poreske svrhe može se pristupiti obračunavanju odloženih poreskih sredstava ili odloženih poreskih obaveza.000.000. Račun 288 . 10-11 124 .00 10. .00 Knjiženje za izlazak banke iz stečaja: 2499 689 Ispravka vrednosti novčanih sredstava čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost Prihodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine 30.XIII RAČUNOVODSTVO.da li neiskorišćeni poreski gubici nastaju zbog prepoznatljivih uzroka.00 Knjiženje za zamenu novčanice: 243 2490 Blagajna Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 800. Prikaz tih obračunavanja (koja se rade u skladu sa MRS 12 Porezi iz dobitka) daćemo u okviru računa 288 i 498.prenetih unapred neiskorišćenih poreskih kredita Pri procenjivanju verovatnoće da li će oporezive dobiti biti dovoljno.00 30.000. Odložena poreska sredstva prvenstveno nastaju kao posledica: .Porez na dodatu vrednost .000. Radi se o sredstvima koja predstavljaju „potraživanje” tekućeg od narednih obračunskih perioda.da li je verovatno da će preduzeće imati oporezive dobiti pre isteka neiskorišćenih poreskih gubitaka i neiskorišćenih poreskih kredita. osim računa 288 . a radi određivanja priznavanja neiskorišćenih poreskih gubitaka i poreskih kredita.Porez na dodatu vrednost Grupa 27 . a za koje postoji mala verovatnoća da se ponove i Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. .postojanje razlika u metodu za obračun amortizacije za poreski bilans i za Bilans uspeha.da li preduzeće ima dovoljno oporezivih privremenih razlika koje se odnose na istu poresku vlast i isti poreski subjekt. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Knjiženje direktnog otpisivanja: 589 Obezvređenje ostale imovine 2490 Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 200.00 200.postojanje različitih osnovica za obračun amortizacije za poreski bilans i za Bilans uspeha i .00 Prenos sredstava: 2410 Tekući (poslovni) računi 2490 Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 10. .00 Knjiženje izmirenja obaveze: 4330 Dobavljači u zemlji 2410 Tekući (poslovni) račun 10.000. koje će rezultirati oporezivim iznosima u odnosu na koje će se pre njihovog isteka moći iskoristiti neiskorišćeni poreski gubici i krediti. preduzeće razmatra sledeće kriterijume: .iznosi na računima iz ove grupe obračunavaju se u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost i relevantnim propisima donetim na osnovu tog zakona.00 Grupa 27 .Aktivna vremenska razgraničenja Grupa 28 .00 800.00 10. .Aktivna vremenska razgraničenja.postojanje različitih stopa amortizacije za poreski bilans i za Bilans uspeha. Grupa 28 .000.Odložena poreska sredstva Odložena poreska imovina (sredstva) su u suštini iznosi povrativih poreza (umanjenja poreza) koji će se pojaviti u budućim periodima.različitih pravila za utvrđivanje računovodstvenog dobitka i oporezivog dobitka i po tom osnovu formiranih odbitnih privremenih razlika: .priznavanja poreskih gubitaka od kojih se u budućim obračunskim periodima očekuje korist (smanjenje budućih poreza na dobit) .pri vrednovanju aktivnih vremenskih razgraničenja treba polaziti od njihove suštine i cilja postojanja: razgraničenje vrednosti između pojedinih obračunskih perioda.

Privremene poreske razlike mogu nastati i u transakcijama poslovnih kombinacija. treba da ga ukine. To znači da će u obračunskom periodu u kojem ovi rashodi budu obračunati a ne i isplaćeni. treba da prestane sa priznavanjem odloženog poreskog sredstva. već da ona zavisi od visine poreske osnovice (što u naPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Ako se. Pri izračunavanju visine odloženog poreskog sredstva ne vrši se diskontovanje. 125 .promena poreskih stopa ili poreskih zakona . računovodstveni rezultat biti veći od oporezivog. jer se ne može uvek sastaviti pouzdan obračun diskontovanja. Situacija će se promeniti u godini kada ovi rashodi budu isplaćeni: biće priznati kao rashod u poreskom bilansu ali ih u Bilansu uspeha neće biti. koje nije mogao ranije da prizna jer posluje sa gubitkom. U takvoj situaciji preduzeće ima dve poreske vlasti prema kojima ima obaveze za porez na dobit). Priznavanje odloženih poreskih sredstava i odloženih poreskih obaveza pri poslovnim kombinacijama nastaje u dva slučaja: .sticatelj može proceniti da na osnovu dobiti koju ostvaruje stečeno preduzeće može izvršiti priznavanje svog odloženog poreskog sredstva.ukoliko preduzeće zapadne u poslovne probleme i umesto dobitka ostvaruje gubitke u poslovanju. Jer. Na primer. I ovde se radi o oporezivim privremenim razlikama po osnovu kojih dolazi do formiranja odloženih poreskih sredstava. obračunate.da li su preduzeću raspoložive mogućnosti planiranja (premetanja) poreza koje će stvoriti oporezivu dobit u periodu u kome neiskorišćeni poreski gubici ili krediti mogu biti iskorišćeni. u skladu sa (I-12) Međunarodni računovodstveni standard . tj. Promena visine odložene poreske imovine ili odloženih poreskih obaveza može nastati i bez promene visine privremenih razlika.nastavkom priznavanja koje je već izvršeno u knjigovodstvu stečenog preduzeća ili priznavanjem u vezi sa stečenim prepoznatljivim sredstvima i obavezama stečenog preduzeća. recimo. čak i kada nisu bili priznati u knjigovodstvu stečenog preduzeća (u kom slučaju sticatelj umanjuje ili uvećava goodwill za iznos priznatih odloženih poreskih sredstava ili odloženih poreskih obaveza) ili . 10% na 9%. 10-11 šoj zemlji trenutno nije slučaj). izračunavanje odloženih poreskih sredstava vrši se primenom stope od 9%. Odložena poreska sredstva mogu nastati i zbog toga što je za pojedine vrste rashoda u poreskom bilansu prihvaćen gotovinski princip.ponovna procena nadoknadivosti odloženih poreskih sredstava . tj. br.RAČUNOVODSTVO. Bilo koje takvo smanjenje se ukida do iznosa za koji je verovatno da će moći da se pokrije iz budućeg raspoloživog oporezivog dobitka. Naknadno priznavanje i vrednovanje: iskazani iznos odloženog poreskog sredstva u bilansu se preispituje na datum svakog bilansa. Stoga pri priznavanju odbitnih privremenih razlika mora da izvrši njihovo klasifikovanje po kriterijumu poreske vlasti kod koje te razlike može koristiti. odložena poreska imovina i odložene poreske obaveze računaju se primenom prosečnih poreskih stopa za koje se očekuje da će važiti u periodu u kojem se očekuje poništavanje privremenih razlika.izvesnost da će preduzeće u budućim obračunskim periodima ostvariti oporezivu dobit.promene očekivanog načina nadoknade sredstava. priznavanje odloženih poreskih sredstava po osnovu odbitnih privremenih razlika se može vršiti samo do visine procenjenih budućih iznosa oporezive dobiti (zajedno sa uključenim oporezivim privremenim razlikama) kod jedne poreske vlasti (moguće je da preduzeće ima poslovnu jedinicu u inostranstvu i da je u obavezi da na dobit koju ona ostvari u zemlji u kojoj posluje plati porez na dobit. bez izgleda na skori oporavak poslovanja. preduzeće treba na datum svakog bilansa da nanovo procenjuje nepriznate ali i priznate odložene poreske delove imovine. Dva su uslova za priznavanje odloženih poreskih sredstava: . treba ga ukinuti. U slučaju da se ne primenjuje jedinstvena poreska stopa.MRS 12 Porezi na dobitak („Sl.dalje: MRS 12). 77/2010 . glasnik RS”. za razliku od računovodstva gde taj princip ne važi. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII .postojanje odbitnih poreskih razlika i . na primer. ne priznaju se kao rashod u poreskom bilansu.ukoliko bi nastupila promena poreskog zakona u smislu da se revalorizovana vrednost priznaje kao oporeziva trebalo bi izvršiti prestanak priznavanja do tada formiranog odloženog poreskog sredstva. u narednoj poslovnoj godini očekuje smanjenje stope poreza na dobit sa. . Preduzeće smanjuje iznos odloženog poreskog sredstva u Bilansu stanja do stepena do kojeg više nije verovatno da će postojati dovoljan oporezivi dobitak koji bi bio raspoloživ za pokriće dela ili celokupnog iznosa tog odloženog poreskog sredstva. dok se kao rashod priznaju u Bilansu uspeha (urađenom u skladu sa MSFI). Naime. . na visinu odložene poreske imovine i odloženih poreskih obaveza utiče i: . Prema tome. Jednom izvršeno priznavanje ne znači i priznavanje zauvek. a neisplaćene otpremnine i novčane naknade zaposlenom po osnovu odlaska u penziju ili prestanku radnog odnosa po drugom osnovu. Početno vrednovanje: odložena poreska sredstva (imovina) računaju se primenom na iznos odbitnih privremenih razlika poreskih stopa za koje se očekuje da će važiti u periodu kada će se sredstvo realizovati.

000 23. Privredno društvo spada u srednja pravna lica.100.00 10% 300. 5.000.000. Nije predviđeno dodatno ulaganje u sredstva u narednim godinama.2 kamiona po ceni od 2.000.000.500.00 3. koju će koristiti kao investicionu nekretninu i vrednovaće je po fer vrednosti.000. 6.000.000.XIII RAČUNOVODSTVO. Sadašnja vrednost grupa 01 i 02 na kraju obračunskog perioda 4.000. Za te potrebe se prikazuje obračun amortizacije u skladu sa MSFI. Privremene razlike po osnovu amortizacije stalnih sredstava 1.000 20. Na osnovu ovih podataka daje se obračun odloženih poreskih sredstava.000 Stopa % 6 15% Amortizacija (5x6) 7 600. a procenjuje se nastavak pozitivnog poslovanja.000 19.000.5% 600.700.000 3. Privredno društvo je na početku 2010.700.000.000 Neotpisana vrednost na kraju godine (5-7) 8 3.700.00 1. Sadašnja vrednost sredstava za koja se vrši obračun amortizacije u računovodstvu a ne vrši se obračun amortizacije za poreske svrhe 7.zgradu po ceni od 20.000.0000 - 4. Početno stanje grupa 01 i 02 .000.000 500. Sadašnja vrednost sredstava za koja se ne vrši obračun amortizacije u računovodstvu a vrši se obračun amortizacije za poreske svrhe 6.900.00 dinara Otpremnine nisu isplaćene.400. Privredno društvo je obračunalo rezervisanje za otpremnine u iznosu od 100.000 Obračun: Pozicija I.000. Obračun amortizacije stalnih sredstava u skladu sa MSFI: Nabavna vrednost Ostatak vrednosti Amortizacioni iznos Godišnja stopa otpisa Iznos amortizacije Sadašnja vrednost Sadašnja vrednost umanjena za procenjeni ostatak vrednosti 4. a potom obračun amortizacije za potrebe sastavljanja poreskog bilansa. 10-11 .000 1.000. Na kraju godine obračunata je amortizacija kamiona u skladu sa MSFI i amortizacija kamiona i građevinskog objekta za potrebe sastavljanja poreskog bilansa. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Primeri: 1.000 22.000 1.000.000.400.000.000 24. 3.000.000 126 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. godine kada je osnovano kupilo sledeća sredstva: . bez značajnije promene visine ostvarene dobiti. .00 dinara 2.000.000 Ukupno Svega 4.000 2. Privredno društvo je na kraju godine ostvarilo dobitak pre oporezivanja u iznosu od 1. Zbir procenjenih ostataka vrednosti 5.stanje pre obračuna amortizacije 2.000.00 4. stopa amortizacije za kamione biće 10% godišnje.000 Otuđena sredstva tokom godine 4 Neotpisana vrednost (2+3-4) 5 4.00 dinara 4.00 Obračun amortizacije za potrebe sastavljanja poreskog bilansa: Broj grupe 1 II III IV V I Početni saldo grupe 2 Pribavljena sredstva koja se stavljaju u upotrebu 3 4.000 300.000. procenjeni ostatak vrednosti po kamionu je 500.000.00 din.000 20. Iznosi amortizacije za Bilans uspeha 3.000.000.000 15% 2.00 dinara po komadu.000 20.500. Svega osnovica za buduće obračunavanje amortizacije u računovodstvu po osnovu koje mogu nastati povrative razlike (3-4-5) Iznos 24.000.700.000.00 2.

Pravo na umanjenje poreza na dobit po osnovu kapitalnih gubitaka 16.000 10.000 750.00 dinara tog prava.000 1. u praksi bi to bilo nemoguće uraditi.00 dinara sprovodi se na sledeći način: 288 722 Odložena poreska sredstva Odloženi poreski rashodi i prihodi perioda 830. ali ne duže od 10 godina.400. Knjiženje obračuna poreskih rashoda . Zbog toga nije poznata njihova vrednost u poreskom obračunu.000 Objašnjenje: Pozicija 5: Po osnovu investicione nekretnine nastaje stalna poreska razlika. Pozicija 14: Potencijalno zakonsko pravo preduzeća da umanji buduće poreze na dobit je 4. s obzirom da su ova sredstva svrstana u amortizacione grupe za koje se primenjuje tehnika grupnog obračuna amortizacije.000.ne postoji neposredno revalorizovanje kapitala po osnovu. odnosno ukupno za 10 godina 750.500.00 dinara. ovaj iznos se ne priznaje kao odloženo poresko sredstvo jer nema mogućnosti da se celokupno pravo iskoristi.RAČUNOVODSTVO. Za knjiženje (V-IV) XII 24. Sadašnja vrednost sredstava za koja se vrši obračun amortizacije za poreske svrhe a ne vrši se obračun amortizacije u računovodstvu 11.100.00 dinara Ovaj iznos dobija se kao proizvod izvršenog ulaganja (24. po osnovu gubitaka iz ranijih godina sem kapitalnih gubitaka i dr. Međutim.00 dinara) i priznatog prava od 20%. Neiskorišćeno pravo se može prenositi u naredne godine.iznos od 830. recimo porasta cena ili po osnovu promena kurseva valuta u kojima je kapital upisan ili uplaćen. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA 8. Poreske razlike po osnovu rashoda za obračunate a neisplaćene otpremnine .800. Da bi se ona korigovala naviše priznaje se nastanak odloženog poreskog sredstva u visini razlike između proizvoda poreske stope i razlike između računovodstvene vrednosti obaveze i poreske visine obaveze (10% x 100. jer se u računovodstvu za nju ne obračunava amortizacija (vrednuje se po modelu fer vrednosti) a za poreski bilans se obračunava njena amortizacija.000 830.stanje pre obračuna amortizacije 9. Iznos u kojem je kapital prikazan u Bilansu stanja zavisi od merenja (vrednovanja) sredstava i obaveza .000.00 KLASA 3: KAPITAL Vrednovanje pozicija kapitala posledica je vrednovanja sredstava i obaveza.000.000. članom 48. Uobičajeno je da ukupan iznos kapitala samo slučajno može da se poklapa sa ukupnom tržišnom vrednošću akcija preduzeća (ili nekog drugog oblika kapitala kojim preduzeće raspolaže) ili 127 . Razlika između osnovica (11-7) 13. Odloženo poresko sredstvo na kraju obračunskog perioda (pod pretpostavkom da je stopa poreza na dobit 10%) II. S obzirom da se procenjuje da će preduzeće svake godine ostvarivati dobit u iznosu od 1. Ostala prava na umanjenja poreza na dobit (ulaganje u nedovoljno razvijeno područje. Svega odloženih poreskih sredstava po osnovu prava na umanjenje poreza na dobit (14+15+16) III. Da bi se prevazišao ovaj problem zakonodavac bi trebalo za takva sredstva da predvidi posebnu amortizacionu grupu ili da propiše da se amortizacija za njih računa na isti način kao i za građevinske objekte (primenom tehnike pojedinačnog obračunavanja amortizacije).00 dinara). Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 830.000. Pravo na umanjenje poreza na dobit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti 15.000 750. Svega osnovica za buduće obračunavanje amortizacije u poreskom bilansu po osnovu koje mogu nastati povrative razlike (8-9-10) 12.000 700.500.00 dinara to znači da će svake godine moći da iskoristi po 75. Stanje odloženih poreskih sredstava/odloženih poreskih obaveza na početku obračunskog perioda VI. Početno stanje u poreskom obračunu amortizacije .000.0.000. Na isti način bi trebalo postupiti i sa biološkim sredstvima. 10-11 Pozicija 18: Odloženo poresko sredstvo proizlazi iz činjenice da se rashod za rezervisanje po osnovu obračunatih otpremnina ne priznaje u poreskom bilansu sve dok ne bude isplaćen. Ostale privremene poreske razlike 18.000. Zbog toga je ovo sredstvo isključeno iz obračuna odloženih poreskih sredstava i obaveza. Zakona o porezu na dobit preduzeća propisano je da umanjenje poreza na dobit ne može biti veće od 50% obračunatog poreza. pa to dovodi do toga da je neto dobit manja nego što je to realno. To dalje znači da je porez na dobit veći nego što bi to realno trebalo da bude.000 0 830.000. kao što su osnovno stado i višegodišnji zasadi. Poreske razlike po osnovu prava na umanjenje poreza na dobit 14.) 17.odloženo poresko sredstvo IV. stav 2. To znači da je u godini kada je ovaj rashod u računovodstvu priznat u skladu sa MSFI oporezivi rezultat veći od računovodstvenog. Međutim.000 19.000 70. Naime.00 dinara .000.000.000 3. Iznos amortizacije za poreski bilans 10. Odložena poreska sredstva/odložene poreske obaveze (13+17+18) V.

62/2006 i 65/2008 . godinu. KLASA 4: DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE MRS 39 reguliše prestanak priznavanja obaveza: kada je ispunjena. zakon. Ova obaveza utvrđena je i članom 24. 85/2005 . To 128 . Zakona o rudarstvu („Sl. preduzeća kao celine. kao i za izgradnju ribnjaka na obradivom poljoprivrednom zemljištu može da se izda ako je prethodno pribavljena saglasnost nadležnog ministarstva. što je obrazloženo u okviru računa grupa 03 i 23. znači da se na kraju godine ne vrši potpuno ukidanje formiranog rezervisanja i formiranje novog (za preostale obaveze po datim garancijama). koja se u skladu sa članom 21. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA zbirom koji bi se mogao dobiti prodajom bilo pojedinačnih sredstava i namirenjem obaveza preduzeća. Ukoliko preduzeće ima rezerve (statutarne. ne može vršiti rezervisanje po osnovu garancija jer ne postoje uslovi za njegovo priznavanje: preduzeće nema obavezu. već najranije u 2011. Ukazujemo na vrednovanja najčešćih rezervisanja.dr. Poljoprivredno zemljište koje je korišćeno za eksploataciju mineralnih sirovina ili za druge namene koje nemaju trajni karakter privodi se odgovarajućoj nameni. peska i dr. odnosno osposobljava za poljoprivrednu proizvodnju po projektu o rekultivaciji poljoprivrednog zemljišta koje je korisnik dužan da priloži uz zahtev za izdavanje odobrenja za eksploataciju mineralnih sirovina. bilo prodajom.dr. pepela. već tu obavezu. već prenosom na drugi oblik kapitala ili pokrićem gubitka iz ranijih godina. vađenje šljunka. Pokriće gubitka tekuće 2010.priznavanje dodatnog rezervisanja. zakon i 34/2006) preduzeće je dužno da u toku i po završetku izvođenja radova na eksploataciji mineralnih sirovina.Dugoročna rezervisanja svrstavaju se obaveze koje zahtevaju značajno procenjivanje na datum bilansa. Po osnovu zemljišta rezervisanje se može vršiti i za buduće troškove ispitivanja plodnosti zemljišta. Nakon početnog priznavanja obaveza u stranoj valuti. Iznos ovih rezervisanja utvrđuje se u visini stvarne obaveze koju preduzeće ima po osnovu zemljišta ili šuma koje je koristilo. a najkasnije u roku od jedne godine od dana završetka radova na površinama na kojima su rudarski radovi završeni. 44/95.obuhvaćeni su i troškovi rezervnih delova. ukoliko na datum bilansa postojeći iznos rezervisanja prevazilazi potreban ukidanje se vrši u korist prihoda (račun 678). kao i ostali troškovi u vezi sa popravkama u garantnom roku. na načelu stalnosti poslovanja. br.dr. odnosno da preduzme mere zaštite zemljišta na kome su se izvodili radovi i mere zaštite i sanacije životne sredine i voda.) i odlaganje jalovine. glasnik RS”. Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Sl. godini. na svaki datum bilansa treba obaveze nominirane u stranoj valuti iskazati primenom zaključnog kursa. Račun 400 . usluge dobavljača koji za račun preduzeća rade popravke po osnovu datih garancija. Zakonom Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. zakon). Vrednovanje obaveza povezanih sa hartijama od vrednosti vrši se shodno vrednovanju takvih potraživanja povezanih sa hartijama od vrednosti.priznavanje se vrši na teret troškova rezervisanja (račun 541) i .prestanak priznavanja dela rezervisanja.Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava jesu rezervisanja po osnovu obaveze za obnavljanje zemljišta i obnavljanje šuma. Odobrenje za eksploataciju mineralnih sirovina (eksploatacija ugljenokopa. Pod uslovom da preduzeće kontinuirano prodaje proizvode na koje daje garanciju rezervisanje za troškove u garantnom roku ima karakter kontinuiranog rezervisanja. Ukoliko preduzeće prodaje robu za koju njen proizvođač ili neko drugi daje garanciju. 10-11 Grupa 40 . glasnik RS”.isteknu). stav 2. već se vrši: . izvrši rekultivaciju zemljišta u svemu prema projektu rekultivacije zemljišta. Račun 401 . Zakona o poljoprivrednom zemljištu vrše svakih pet godina. šljake i drugih opasnih i štetnih materija na poljoprivrednom zemljištu. tj. zakonske) ne može ih ukidati (koristiti) priznavanjem prihoda. 101/2005 .Rezervisanja za troškove u garantnom roku Rezervisanja za troškove u garantnom roku su obaveze u visini procenjenih ukupnih troškova popravki u garantnom roku koji padaju na teret preduzeća davaoca garancije za proizvode koji su prodati do datuma bilansa . bez obzira da li se radi o zakonskoj ili izvedenoj obavezi. godine se ne može vršiti u finansijskim izveštajima za 2010. otkazana ili je istekla. ukoliko na datum bilansa postojeći iznos rezervisanja nije dovoljan . br. troškove njihovog ispunjenja u krajnjoj liniji snosi davalac garancije. Dobici i gubici od promene kurseva na monetarnoj obavezi iskazuju se kao prihodi ili rashodi. Potpuni prestanak priznavanja ovog rezervisanja se radi ukoliko preduzeće više nema obavezu po datim garancijama (kada one prestanu da važe .prema odredbi člana 48.Dugoročna rezervisanja U grupu 40 .XIII RAČUNOVODSTVO. Ovo rezervisanje se ne bi vršilo ukoliko bi se radilo o manjim iznosima. Rezervisanje po osnovu zemljišta . radne snage i amortizacije opreme i nekretnina koji se koriste pri popravkama.

Zbog toga se za sledeće poslovne događaje ne mogu vršiti rezervisanja: . odnosno proizvođač opreme. već umanjenu za iznos kaucije ili depozita.00 10. To znači da se na kraju godine ne vrši potpuno ukidanje formiranog rezervisanja i formiranje novog (za preostale obaveze po osnovu šuma). obaveza pošumljavanja zgarišta.00 Račun 402 . iz datih garancija investitoru. Privredno društvo je izvršilo radove u iznosu od 300.000. 10-11 129 .00 dinara Vrednost sopstvenih radova je 30.priznavanje dodatnog rezervisanja ukoliko na datum bilansa postojeći iznos rezervisanja nije dovoljan . Kupac je uplatio iznos od 254. Bitno je da preduzeće ima na datum bilansa obavezu da te radove izvrši.000.000.00 dinara po ugovoru predstavlja zadržanu kauciju. 2.00 dinara.600. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII o poljoprivrednom zemljištu nije propisana obaveza preduzeća . isporučilac opreme. Razlika u odnosu na rezervisanja koja se iskazuju na računu 400 je u tome što kod posla kod kojeg se pojavljuju kaucije ili depoziti kupac ne isplaćuje ukupnu kupoprodajnu sumu.00 dinara i kupcu je ispostavilo fakturu (u fakturi je iskazan i PDV u iznosu od 54.Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite predstavljaju rezervisanje za troškove koji će se s velikom izvesnošću javiti u narednim godinama kada investitor u skladu sa ugovorom zadržava određeni iznos kao kauciju iz koje će naknaditi troškove koji će nastati u garantnom roku ako nedostatke ne otkloni izvođač radova.000.000.00 23.00 dinara (na ovaj iznos u fakturi je obračunat i PDV u iznosu od 3. Nakon isteka garantnog roka kupac je uplatio iznos kaucije. Po osnovu navedenih događaja ne mogu se formirati rezervisanja jer ne postoji obaveza preduzeća da izvrši navedena ulaganja.priznavanje se vrši na teret troškova rezervisanja (račun 542) i .600.000.000.prestanak priznavanja dela rezervisanja ukoliko na datum bilansa postojeći iznos rezervisanja prevazilazi potreban ukidanje se vrši u korist prihoda (račun 678). Knjigovodstvena evidencija izvršenih radova: 401 270 Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) 4330 Dobavljači u zemlji 101 Materijal 30. Na datum bilansa na osnovu odredaba opšteg akta i uvidom u neposredno stanje šume utvrđen je potreban iznos rezervisanja od 200. sa zaliha.00 dinara Za zaštitu šume od gubara dobijena je faktura od dobavljača u iznosu od 20.00 dinara 2. Za zaštitu od gubara utrošeno je. da se njihova vrednost može proceniti i da je izvesno da će zbog njihovog izvrše- nja doći do odliva sredstava sa ekonomskom korišću. već se vrši: . Rezervisanje sprovodi izvođač radova. Primer knjiženja: 1. 4. 3. Rezervisanje po osnovu šuma može se vršiti samo za deo radova koji spadaju u radove neophodne za prostu reprodukciju šuma.000.00 dinara).000.jednokratna ulaganja radi poboljšanja kvaliteta zemljišta ili . već samo njegov ekonomski interes da to uradi.600. tj.00 Knjiženje dodatnog priznavanja rezervisanja: 542 Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava 401 Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava 170.00 dinara Iznos od 100. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.periodična ulaganja radi očuvanja kvaliteta zemljišta.00 dinara. Popravka je izvršena po osnovu date garancije. pesticida u iznosu od 10. Utrošeno je materijala za izradu u vrednosti od 50.000. U narednoj godini izvršena je popravka na objektu kupca. Rezervisanje za zadržane kaucije i depozite proizilazi.vlasnika poljoprivrednog zemljišta da u slučaju umanjenja njegovog kvaliteta izvrši neophodne radnje radi popravljanja njegovog kvaliteta. Neki od radova bi bili: popravka oštećenih šumskih puteva i izgradnja novih neophodnih za prostu reprodukciju.000.000. vanredna zaštita od biljnih bolesti i štetočina i sl.00 170. Primer knjiženja: 1.00 dinara).000. dakle.000.RAČUNOVODSTVO.00 3. Rezervisanje po osnovu šuma ima karakter kontinuiranog rezervisanja. Privredno društvo za gazdovanje šumama na računu 402 ima potražni saldo od 100.

deo zaposlenih će raskinuti radni odnos i preći u druge privredne subjekte.00 Za naplatu zadržane kaucije: 2410 Tekući (poslovni) račun 0380 Date dugoročne kaucije 100.ostvareni broj godina staža svih zaposlenih. za obračun trenutne obaveze za otpremnine privredni subjekt bi trebalo da uzme u obzir sledeće činjenice: . Ova metoda se razlikuje od metode obračunavanja naknada posle prestanka radnog odnosa u sledećem: . Ovaj iznos treba korigovati po osnovu sledećih činjenica: .000.00 354.00 Za ukidanje rezervisanja: 402 678 Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite Prihodi od ukidanja dugoročnih rezervisanja 20. Konkretno.00 Napomena: Promene broje. Račun 404 .000. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 30. Potrebno je napraviti vremensku projekciju obaveza za otpremnine i izvršiti diskontovanje na datum bilansa.00 100.Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih prikazuju se ukalkulisane obaveze privrednog subjekta obračunate u skladu sa MRS 19.00 Za popravku: 402 Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite 1010 Materijal za izradu 621 Prihodi od aktiviranja ili potrošnje proizvoda i usluga za sopstvene potrebe 80. MRS 19 zahteva da se procenjivanje ostalih dugoročnih naknada zaposlenima vrši primenom pojednostavljene računovodstvene metode.00 54.svi troškovi minulog rada se odmah priznaju.000.00 20. kao što su: „zarađene” otpremnine.000. a samim tim i iznos „zarađene” otpremnine za jednu godinu radnog staža.postoji verovatnoća da će neki od zaposlenih preminuti i zbog toga neće ostvariti svoje pravo na otpremninu i sl.00 50.000.000.000. 1 i 3 knjiže se i u Klasi 9.000.000.00 Za ukalkulisano rezervisanje: 543 Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite 402 Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite 100.broj zaposlenih.000. a načelo „koridora” se ne primenjuje i .00 100. Proizvod ostvarenog broja godina staža svih zaposlenih i iznosa otpremnine po jednoj godini staža predstavlja početni iznos obaveze privrednog subjekta za otpremnine.00 Za primljenu uplatu: 2410 0380 Tekući (poslovni) računi Date dugoročne kaucije 202 Kupci u zemlji 254. pa neće u izveštajnom subjektu ostvariti svoje „zarađeno” pravo na otpremninu. Radilo bi se o obavezama po osnovu neiskorišćenih godišnjih odmora i po osnovu ostalih dugoročnih naknada.000.iznos otpremnine za puni radni staž.000.Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih U okviru računa 404 .000.00 300. jubilarne nagrade i druge ostale dugoročne naknade zaposlenima. U godini kada se otpremnine stvarno isplaćuju dugovao bi račun 404 a potraživali bi računi obaveza za poreze i doprinose i račun novčanih sredstava.00 100. 10-11 130 .XIII RAČUNOVODSTVO. . a odobrava računu 404.aktuarski dobici i gubici se odmah priznaju. . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Knjiženje za izvršene radove: 202 Kupci u zemlji 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 354. Nakon utvrđivanja iznosa obaveze za otpremnine zadužuje se račun 545. .000.000.

64 dinara Prikazani obračun će biti tačan samo ukoliko sva tri zaposlena ostanu u radnom odnosu u preduzeću do penzionisanja. Pre nego što izvrši rezervisanje u vezi sa nepovoljnim ugovorom preduzeće treba u skladu sa odredbama MRS 36 Obezvređenje sredstava da prizna bilo koji nastali gubitak zbog obezvređenja sredstava u vezi sa nepovoljnim ugovorom (npr. 131 . Na računu 409 .780.432. Ovaj ugovor o zakupu bi bio nepovoljan ugovor ukoliko bi navedeni troškovi nadmašivali prihode od zakupnine. u tekućoj godini preduzeće bi trebalo da prizna rashod (i dodatnu obavezu) u iznosu od 5.72 II zaposleni 50. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Primer knjiženja: 1.000.druga rezervisanja koja zadovoljavaju uslove za priznavanje.385543 28.780. Na primer.Ostala dugoročna rezervisanja Pod ostalim dugoročnim rezervisanjima smatraju se rezervisanja: .20 III zaposleni 75. Obračunati rezervisanje na dan osnivanja preduzeća. odnosno ovaj iznos treba korigovati po osnovu navedenih činjenica. ako je moguće proceniti iznos obaveze koju će preduzeće imati po osnovu izgubljenog spora (a koja do tada nije bila iskazana u knjigovodstvu preduzeća) i ako će po osnovu te obaveze morati da izvrši plaćanje ili davanje nekog svog sredstva.000.RAČUNOVODSTVO. a preduzeće ne može da raskine ugovor.432.915.troškovi komunalnih usluga.jer će tada biti isplaćena otpremnina prvom zaposlenom.00 0. Preduzeće koje ima nepovoljan ugovor treba da prizna rezervisanje u visini sadašnje obaveze prema tom ugovoru. pa će teret njihovog izvršenja pasti na preduzeće davaoca garancije (jemstva).00 0. Nepovoljan ugovor je ugovor u kojem neizbežni troškovi ispunjenja obaveza prema tom ugovoru prevazilaze ekonomske koristi koje preduzeće očekuje da će primiti.Ostala dugoročna rezervisanja iskazuju se i ranije formirana rezervisanja za investiciono održavanje osnovnih sredstava sve do njihovog ukidanja prema planu investicionog održavanja osnovnih sredstava. Račun 409 . . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.780. Za formiranje rezervisanja: 545 Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 404 Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 5. treba da izvrši umanjivanje vrednosti zgrade. Rezervisanja po osnovu sudskih sporova preduzeće treba da formira ako je izvesno da će izgubiti spor. Dakle.000. preduzeće je dalo u zakup poslovni prostor. Privredno društvo na računu 404 ima potražni saldo od 6. 10-11 Rezervisanja po osnovu datih garancija i jemstva se sprovode u situacijama kada je izvesno da primalac garancije (ili jemstva) neće izvršiti svoje obaveze. električne energije.500.00 5. U godini kada se otpremnine stvarno isplaćuju dugovao bi račun 404 a potraživali bi računi obaveza za poreze i doprinose i račun novčanih sredstava. Pod neizbežnim troškovima podrazumeva se manji iznos od: neto troškova koji bi nastali po osnovu ispunjenja ugovora ili kazni koje bi nastale u slučaju njegovog neispunjenja.64 Obračun: Opis Stečeno pravo Diskontni faktor Diskontovani iznos Saldo računa 404 Iznos obaveze koji se priznaje u tekućoj godini I zaposleni 25. itd.00 dinara a kamatna stopa za dugoročne kredite je 10% godišnje.po osnovu nepovoljnih ugovora i .za date garancije i druga jemstva.780.64 5. štetne ugovore. uz obavezu da podmiri tekuće troškove u vezi sa tim poslovnim prostorom .64 Diskontni faktor od 0. ako izdaje zgradu i troškovi njenog održavanja prelaze visinu zakupnine koju je ugovorio. Iznos otpremnine je 100.00 0.72 Ukupno 37.057309 predstavlja vrednost na današnji dan jednog dinara koji će se dati za 30 godina .000. .64 32.780. što će u budućim periodima uticati na manji iznos amortizacije zgrade). U slučaju da je na dan zaključenja ugovor bio nepovoljan svrstao bi se u tzv. drugi zaposleni 20 a treći 30 godina radnog staža.00 dinara Na kraju godine preduzeće u radnom odnosu ima 3 zaposlena: prvi zaposleni ima 10 godina radnog staža.057309 1.po osnovu sudskih sporova.000. grejanja.148644 7.

a iznosi poreza na dobit će se platiti u nekom od narednih obračunskih perioda. obavezama koje preduzeće ima prema nekom pravnom ili fizičkom licu. 42.odloženi poreski rashodi) su iznosi poreskih obaveza koji će se pojaviti u budućem periodu. tj.000. već o „obavezi” tekućeg prema narednom ili narednim obračunskim periodima.00 dinara Na datum bilansa dobijeno je mišljenje advokata preduzeća u vezi sa sporom. Grupe 41. 47.000. Dobici i gubici od promene kurseva na monetarnoj obavezi iskazuju se kao prihodi ili rashodi. Protiv privrednog društva je poveden sudski spor po osnovu naknade materijalne štete koju je ono prouzrokovalo. ali u poreski bilans nije moguće uključiti iznose korišćenja rezervisanja. sudske sporove. Nakon sastavljanja obračuna amortizacije za poreske svrhe može se pristupiti obračunavanju odloženih poreskih sredstava ili odloženih poreskih obaveza. 48 . 2.00 dinara. tj. ne radi se o „pravim” obavezama. 46. 48. 44. 43.000. Za izvršeno rezervisanje: 549 409 Ostala dugoročna rezervisanja Ostala dugoročna rezervisanja 100. u visini očekivanog odliva sredstava sa ekonomskim koristima za preduzeće. nepovoljne ugovore i sl. 47. Račun 498 . U okviru pasivnih vremenskih razgraničenja obuhvatala bi se i rezervisanja do 12 meseci.000. Odštetni zahtev je 300. Procenu bi vršili imajući u vidu sledeće činjenice: ako izvrše rezervisanje neopravdano će više platiti poreza na dobit. a posledica su poslovnih transakcija koje su se desile u tekućem obračunskom periodu.000.XIII RAČUNOVODSTVO. jer će ti obračunski periodi „platiti” određeni iznos poreza na dobit koji se odnosi na tekući obračunski period. Moguće situacije u kojima nastaju odložene poreske obaveze: Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 45. kada se u računovodstvu zbog formiranog rezervisanja ne iskazuju rashodi) predlažemo privrednim subjektima da procene da li da vrše ona rezervisanja za koja se rashodi ne priznaju u poreskom bilansu. prema kojem je izvesno da će privredno društvo izgubiti spor i da će biti dosuđena visina odštete u iznosu od 100. odnosno razgraničenja vrednosti između pojedinih obračunskih perioda. 46. Naredne godine pravnosnažnom presudom utvrđena je visina štete koju privredno društvo treba da plati u iznosu od 120.00 20.00 Za izgubljeni spor: 409 579 469 Ostala dugoročna rezervisanja Ostali nepomenuti rashodi Ostale obaveze 100.00 dinara. kao što je rezervisanje za otpremnine. 43. Nakon početnog priznavanja transakcije u stranoj valuti.Odložene poreske obaveze Odložene poreske obaveze (odloženi porez .Pasivna vremenska razgraničenja. 42.000. a ako ne izvrše rezervisanje situacija bi bila obrnuta.00 100.Obaveze Vrednovanje obaveza koje se iskazuju na grupama 41.00 Napomena: Zbog neusaglašenosti poreskog bilansa sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica (iz obrasca poreskog bilansa moguće je isključiti rashod za rezervisanje koji se ne priznaje u poreskom bilansu. Odložene poreske obaveze nastaju usled različitih pravila za utvrđivanje računovodstvenog dobitka i oporezivog dobitka.000.. Radi se o obavezama koja predstavljaju „obaveze” tekućeg prema narednim obračunskim periodima.00 120. Njihov obračun bi se radio shodno obračunu dugoročnih rezervisanja. 45. 132 . osim grupe 49 vrši se u visini njihovog amortizovanog iznosa. Dakle.000. ali će imati realno iskazano stanje u finansijskim izveštajima. na svaki datum bilansa treba monetarne stavke u stranoj valuti iskazati primenom zaključnog kursa. 44. osim računa 498 Pri vrednovanju pasivnih vremenskih razgraničenja treba poći od njihove suštine i cilja postojanja. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Primer rezervisanja po osnovu sudskih sporova: 1. 10-11 Grupa 49 .

rashod se uključuje u utvrđivanje oporezivog rezultata pre nego što je uključen u utvrđivanje računovodstvenog rezultata (oznaka „pre” znači u nekom od prethodnih obračunskih perioda). osim u meri u kojoj su oba sledeća uslova zadovoljena: . Primer: Obračunom je utvrđeno da privredno društvo na kraju obračunskog perioda ima odloženu poresku obavezu u iznosu od 100.00 dinara Na kraju prve godine privredno društvo za istraživanje tržišta na osnovu kretanja troškova u prvoj godini procenjuje da bi ukupni troškovi za pružanje usluga bili 110.00 dinara S obzirom da je na početku perioda imalo odloženo poresko sredstvo od 30.000. .000. O mogućnosti promene visine odloženih poreskih obaveza bez promene visine privremenih razlika ukazali smo u okviru računa 288.000.Prihodi predstavljanju rezultat vrednovanja sredstava i obaveza. U odložene poreske obaveze ne priznaju se one koje bi proizašle iz: . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 dinara). privredno društvo treba na datum svakog bilansa da ponovo procenjuje nepriznate ali i priznate odložene poreske obaveze.00 100.00 30.000.00 dinara Usluge se pružaju 2 godine.00 KLASA 6 .000.00 dinara (u fakturi je iskazan i PDV u iznosu od 10.osnovice i .800.000.000.00 dinara privredno društvo sprovodi sledeće knjiženje: Za obračun poreskih rashoda: 722 Odloženi poreski rashodi i prihodi perioda 288 Odložena poreska sredstva 498 Odložene poreske obaveze 130.00 dinara (u fakturi je iskazan i PDV u iznosu od 10.00 dinara Po osnovu ugovora ispostavljena je faktura kupcu na iznos od 60. Na kraju druge godine ispostavljena je faktura kupcu na iznos od 60. Primer priznavanja prihoda od pružanja usluga: Naručilac i privredno društvo za istraživanje tržišta su ugovorili pružanje usluga istraživanja tržišta u vrednosti 120. Prema proračunu privrednog društva za istraživanje tržišta njegovi troškovi će biti 100.stope. primer za ovakvu situaciju bi bili prihodi koji bi se u poreskom bilansu priznavali po principu „naplaćene realizacije”.000.čija se amortizacija ne odbija za poreske svrhe. Iskazani iznos odložene poreske obaveze u bilansu se preispituje na datum svakog bilansa. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII .000. filijale i pridružena preduzeća i sa interesima u zajedničkim poduhvatima. Usluge su u celosti pružene.00 dinara Nastali troškovi su 50. 10-11 133 . Preduzeće priznaje odloženu poresku obavezu za sve oporezive privremene razlike koje su povezane sa ulaganjima u zavisna preduzeća. Primer za ovakvu situaciju bi mogao da bude rashod amortizacije ukoliko se za izračunavanje amortizacije za sastavljanje Bilansa uspeha i za sastavljanje poreskog bilansa primenjuju različite: .000.matično preduzeće.prihod se uključuje u utvrđivanje oporezivog rezultata nakon što je uključen u utvrđivanje računovodstvenog rezultata (oznaka „nakon” znači u nekom od sledećih obračunskih perioda). . Diskontovanje se ne vrši jer se ne može uvek sastaviti pouzdan obračun diskontovanja. Odložene poreske obaveze ne treba diskontovati.nije verovatno da će privremena razlika biti ukinuta u bliskoj budućnosti. Jednom izvršeno priznavanje ne znači i priznavanje zauvek.početnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakcijama koje nisu poslovna kombinacija i u vreme transakcija ne utiču na računovodstvenu dobit.800. .metode i tehnike amortizacije. U skladu sa MRS 12.RAČUNOVODSTVO. Način obračuna odložene poreske obaveze se vrši na način prikazan uz račun 288.goodwill-a .PRIHODI Iznosi proknjiženi u Klasi 6 . ulagač ili učesnik u zajedničkom ulaganju je sposoban da kontroliše vremenski raspored ukidanja privremene razlike i . niti na oporezivu dobit (gubitak). Teoretski posmatrano.000.00 dinara).

glasnik RS”. osim u slučaju kada se fer vrednost ne može pouzdano izmeriti. iznos povećanja se ne odobrava u celosti kapitalu ako je ranijom revalorizacijom smanjivana njegova knjigovodstvena vrednost (misli se na smanjenje usled prethodne revalorizacije ili neke od prethodnih revalorizacija).454. .XIII RAČUNOVODSTVO. Biološko sredstvo se prilikom početnog priznavanja.sredstava koja proizlaze iz ugovora o izgradnji (primenjuje se MRS 11). MRS 41 ne daje smernice koliko često treba sprovoditi promenu knjigovodstvene vrednosti sredstva. Priznavanje rashoda po osnovu obezvređenja sredstava Prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja treba izvršiti proveru obezvređenosti sredstava. se primenjuje u računovodstvu obezvređenja svih sredstava osim: .zaliha (primenjuje se MRS 2). .45 65.MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija („Sl.Prihodi od usklađivanja vrednosti nematerijalnih ulaganja Na računu 681 . Povećanje vrednosti bioloških sredstava koja imaju tretman obrtnih sredstava (proizvodnje) obuhvataju se u okviru Klase 9. 77/2010 . Nesumnjivo je da se na datum svakog bilansa mora izvršiti usklađivanje knjigovodstvenih vrednosti sredstava. dobija se kada se u odnos stave nastali troškovi i procenjeni troškovi i dobijeni koeficijent pomnoži sa ugovorenom vrednošću usluga.800. sredstava. ili i u toku godine kad god dođe do promene fer vrednosti ili procenjenih troškova prodaje.investicionih nekretnina koje se vrednuju po fer vrednosti (primenjuje se MRS 40).00 Za pružene usluge: 202 491 Napomena: Iznos prihoda u promeni 1.00 5. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Za pružene usluge: 202 Kupci u zemlji 612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 491 Obračunati prihodi budućeg perioda 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) Kupci u zemlji Obračunati prihodi budućeg perioda 612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 70.800.00 54. .Prihodi od usklađivanja vrednosti bioloških sredstava Na računu 680 .454.45 10.Prihodi od usklađivanja vrednosti bioloških sredstava iskazuju se prihodi po osnovu povećanja vrednosti bioloških sredstava koja imaju karakter osnovnih 134 . i da je po tom osnovu najverovatnije došlo do promena njegove fer vrednosti. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.dalje: MRS 32) i MRS 39).bioloških sredstava (primenjuje se MRS 41) ukoliko se vrednuju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje. tj.00 70. . a ostatak se knjiži kao povećanje revalorizacionih rezervi. .stalnih sredstava (ili raspoloživih grupa) klasifikovanih kao sredstva koja se drže za prodaju (primenjuje se MSFI 5). da li to raditi samo na datum bilansa.55 5.800. Prvo se revalorizacionim povećanjem pokriva navedeno smanjenje knjiženjem tog iznosa kao prihod. .Prihodi od usklađivanja vrednosti nematerijalnih ulaganja iskazuju se prihodi kada se knjigovodstveni iznos nematerijalnog ulaganja poveća kao rezultat revalorizacije. kao i na svaki datum bilansa.45 10.545.sredstava koja proizlaze iz naknada zaposlenima (primenjuje se MRS 19). br. meri (vrednuje) po svojoj fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove njegove prodaje na mestu uzgajanja.finansijskih sredstava (primenjuje se (I-32) Međunarodni računovodstveni standard . .454.odloženih poreskih sredstava (primenjuje se MRS 12).800. Račun 681 . 10-11 Prihodi po osnovu vrednovanja sredstava po fer vrednosti Račun 680 . Prihod po osnovu usklađivanja vrednosti biološkog sredstva nastaje u slučaju kada dođe do povećanja njegove fer vrednosti umanjene za procenjene troškove prodaje na mestu njegovog uzgajanja. makar zbog činjenice da je biološko sredstvo godinu dana starije. MRS 36.

Prvo se revalorizacionim povećanjem pokriva navedeno smanjenje knjiženjem tog iznosa kao prihod. Carinskog zakona.Prihodi od usklađivanja vrednosti nekretnina. postrojenja i opreme iskazuju se prihodi kada se knjigovodstveni iznos sredstva koje spada u nekretninu.Prihodi od usklađivanja vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Na računu 683 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Račun 682 . osim u slučaju kada se fer vrednost ne može pouzdano izmeriti. već da u skladu sa navedenim propisima izvrši njeno korigovanje. KLASA 5 . Carinska vrednost uvezenih dobara na koju se primenjuje Carinska tarifa utvrđuje se u skladu sa odredbama čl.Obezvređenje nematerijalnih ulaganja Na računu 581 . 22 i 23. postrojenje ili opremu poveća kao rezultat revalorizacije. Rashod po osnovu obezvređenja biološkog sredstva nastaje u slučaju kada dođe do smanjenja njegove fer vrednosti umanjene za procenjene troškove prodaje na mestu njegovog uzgajanja. kao i na svaki datum bilansa. da li to raditi samo na datum bilansa. 028 i 150) i . 46. . Račun 684 se koristi i u slučaju nabavke materijala i robe iz uvoza u slučaju kada postoji razlika između njihovih fakturnih vrednosti i direktnih zavisnih troškova nabavke.Prihodi od usklađivanja vrednosti nekretnina. 21. iznos povećanja se ne odobrava u celosti kapitalu ako je ranijom revalorizacijom smanjivana njegova knjigovodstvena vrednost (smanjenje usled prethodne revalorizacije). Račun 689 . U skladu sa navedenim članovima pravo je nadležnog carinskog organa da kao carinsku vrednost ne primeni iskazanu fakturnu vrednost. Na razloge za nastanak i priznavanje ovog prihoda ukazano je u okviru grupa 20. Račun 683 .Prihodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine Na računu 689 .Obezvređenje bioloških sredstava iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja bioloških sredstava koja imaju karakter osnovnih sredstava.Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana Na računu 685 .Prihodi od usklađivanja vrednosti zaliha Na računu 684 . njegovo priznavanje i merenje ukazano je u okviru računa 039. Nesumnjivo je da se na datum svakog bilansa mora izvršiti usklađivanje knjigovodstvenih vrednosti sredstava. makar zbog činjenice da je biološko sredstvo godinu dana starije. Račun 684 se koristi kada je veća osnovica za obračun carine koju je utvrdio nadležni carinski organ. MRS 41 ne daje smernice koliko često treba sprovoditi promenu knjigovodstvene vrednosti sredstva. Knjiženje ukidanja ranije priznatog obezvređenja zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda vrši se u okviru Klase 9. MRS 38 postavlja i sledeće dodatne zahteve za proveru da li je ulaganje obezvređeno: čak i ako ne postoji pokazatelj da je nematerijalno 135 .Obezvređenje nematerijalnih ulaganja iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja nematerijalnih ulaganja. tj.zaliha nekretnina pribavljenih radi prodaje (računi grupe 14). U suštini fakturna vrednost se u uvoznoj kalkulaciji zamenjuje sa osnovicom za obračun carine koju je utvrdio nadležni carinski organ. meri (vrednuje) po svojoj fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove njegove prodaje na mestu uzgajanja. postrojenja i opreme Na računu 682 . a ostatak se knjiži kao povećanje revalorizacionih rezervi. Biološko sredstvo se prilikom početnog priznavanja.Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana iskazuju se prihodi po osnovu ukidanja ranije priznatog obezvređenja potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana. Povod za donošenje izmena je situacija kada je po mišljenju nadležnog carinskog organa u fakturi inodobavljača iskazan manji iznos nego što je realna vrednost kupljenog materijala ili robe.Prihodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine .Prihodi od usklađivanja vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju iskazuju se prihodi po osnovu ukidanja ranije priznatog obezvređenja dugoročnih finansijskih plasmana i po osnovu povećanja fer vrednosti hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju.gotovine i gotovinskih ekvivalenata (računi grupe 24). i da je po tom osnovu najverovatnije došlo do promena njegove fer vrednosti.iskazuju se prihodi po osnovu ukidanja ranije priznatog obezvređenja: . ili i u toku godine kad god dođe do promene fer vrednosti ili procenjenih troškova prodaje. Na razloge za nastanak i ukidanje obezvređenja.RASHODI Račun 580 . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Račun 685 . Račun 684 .RAČUNOVODSTVO. do 62. s jedne strane i osnovice za obračun carine koju je utvrdio nadležni carinski organ. 10-11 Račun 581 .potraživanja za date avanse (računi 016.Prihodi od usklađivanja vrednosti zaliha iskazuju se prihodi po osnovu ukidanja ranije priznatog obezvređenja zaliha materijala i robe. Osim zahteva navedenih u MRS 36.Obezvređenje bioloških sredstava Na računu 580 .

2010.000. pad njihovih tržišnih cena.000.00 Za obezvređenje: 582 330 Obezvređenje nekretnina.Obezvređenje zaliha materijala i robe. tj.00 20.000.nematerijalnih ulaganja sa procenjenim neograničenim vekom upotrebe i . 4. Postupanje sa obezvređenjem stalnog sredstva (zemljišta) Za potrebe periodičnog obračuna napravljen je sledeći obračun: R. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 2006. 21 i 22) i kratkoročnih finansijskih plasmana (računi grupe 23). godini.000. (ako je obračunavan).Obezvređenje zaliha materijala i robe Na računu 584 . najmanje na kraju svake poslovne godine: . 6.00 60.Obezvređenje dugoročnih finansijskih plasmana i drugih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju. njegovo priznavanje i merenje ukazali smo u okviru računa 039. godini.00 120. godini i u 2009. postrojenja i opreme.000.procenu budućih novčanih priliva i odliva koji proizlaze iz neprekinute upotrebe sredstva i iz njegovog konačnog otuđenja i .000. 2005.00 200.12.00 Račun 583 .000.upotrebne vrednosti. 2.000. 7.Obezvređenje nekretnina. 1. br.00 120.00 80.000. godini. 2008. postrojenja i opreme Revalorizacione rezerve 0209 Ispravka vrednosti zemljišta 60.Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja potraživanja (računi grupa 20. iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja nekretnina. Nadoknadiva vrednost je veća od sledećih vrednosti: . treba proveriti da li postoje uslovi za ukidanje celog ili dela obezvređenja proknjiženog u 2004. .000. 8.00 80.XIII RAČUNOVODSTVO.neto prodajne vrednosti i .nematerijalnih ulaganja koja još nisu raspoloživa za upotrebu. postrojenja i opreme. postrojenja i opreme Na računu 582 .Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana Na računu 585 .Obezvređenje dugoročnih finansijskih plasmana i drugih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Na računu 583 .000. 10-11 Račun 584 .00 120. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA ulaganje obezvređeno privredno društvo treba da proceni nadoknadivi iznos sledećih nematerijalnih ulaganja. Račun 582 . 3. Obezvređenje ovih sredstava može nastati iz više razloga: zastarelost. povećanja troškova njihove prodaje i dr.Obezvređenje nekretnina. 5. godini. iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju. 2007. diskontnog faktora na navedene buduće neto novčane tokove. njegovo priznavanje i merenje obradili smo u okviru računa grupa 10 i 13. oštećenost. Razloge za nastanak ovog obezvređenja. Na razloge za nastanak obezvređenja. Primer provere ranije priznatog iznosa obezvređenosti sredstava: Na dan 31.goodwill-a. iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja zaliha materi- 136 . jala i robe. Pozicija Upotrebna vrednost zemljišta Neto fer vrednost zemljišta Nadoknadivi iznos zemljišta (veći iznos od 1 ili 2) Knjigovodstvena vrednost zemljišta Gubitak zbog obezvređenja (4-3) Nova knjigovodstvena vrednost (4-5) Ranije formirane revalorizacione rezerve u vezi sa ovim zemljištem Iznos gubitka zbog obezvređenja koji se priznaje kao rashod (5-7) Iznos 100.00 20. Procena upotrebne vrednosti nekog sredstva obuhvata: . Račun 585 .primenu odgovarajuće diskontne stope.

potraživanja za date avanse (računi 016.dalje: MRS 10). Račun 589 . do 31.objašnjenje merenja i priznavanja obezvređenja gotovine i gotovinskih ekvivalenata obradili smo u okviru računa 249. godinu u bilansu stanja prikazuje se stanje imovine.objašnjenje merenja i priznavanja obezvređenja dato je u okviru grupe 14. 028.12. ovog zakona postavljeni su sledeći uslovi da bi se rashodi po osnovu ispravke vrednosti potraživanja priznali u poreskom bilansu: .da poreski obveznik pruži dokaze o neuspeloj naplati tih potraživanja sudskim putem. 028. ali se obelodanjuju. godine.12. godine iako su ti događaji nastali posle tog datuma.2011. . Određeni poslovni događaji nastali od 1. MRS 10 događaje posle izveštajnog perioda definiše kao: .Obezvređenje ostale imovine iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja: . godi- 137 . ispravljena i druga potraživanja koja su priznata kao rashod. Sva otpisana. Upravni odbor DOO doneo je odluku o odobravanju finansijskih izveštaja na dan 15. Za događaje nastale posle datuma bilansiranja. i 150 i . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Poreski aspekt priznavanja rashoda po osnovu obezvređenja potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana regulisan je Zakonom o porezu na dobit preduzeća.2010. godinu (korektivni događaji) a drugi ih ne koriguju (nekorektivni događaji). odnosno 31.2. 2010. 10-11 P .povoljene događaje (korektivne) ili Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.01. obaveza i kapitala na dan 31. izveštaju o tokovima gotovine i izveštaju o promenu na kapitalu prezentuju se poslovne promene u periodu od 01.RAČUNOVODSTVO.12. godine.zaliha nekretnina pribavljenih radi prodaje . i 150) objašnjenja data za merenje i priznavanje rashoda po osnovu obezvređenja koja se iskazuju na računu 585 primenljiva su i za obezvređenja iznosa knjiženih na računima 016.1. U poreskom bilansu čak i kada su ispunjeni navedeni uslovi ne priznaju se ispravke vrednosti pojedinačnih potraživanja od lica kojima se istovremeno duguje. Na teret rashoda priznaje se ispravka vrednosti pojedinačnih potraživanja ako je od roka za njihovu naplatu prošlo najmanje 60 dana. a koja se kasnije naplate. br. bitan je datum odobravanja finansijskih izveštaja.da je potraživanje u knjigama poreskog obveznika otpisano kao nenaplativo. godine. prema odredbama (I-10) Međunarodni računovodstveni standard . 2010.gotovine i gotovinskih ekvivalenata (računi grupe 24) . 2010.da se nesumnjivo dokaže da je potraživanje prethodno bilo uključeno u prihode obveznika. Po korektivnim događajima vrše se knjiženja u poslovnim knjigama pod 31.MRS 10 Događaji posle izveštajnog perioda („Sl. godine do dana odobravanja finansijskih izveštaja koriguju iznose u završnom računu za 2010. . u momentu naplate ulaze u prihode poreskog obveznika. Očito je da se samo deo rashoda po osnovu obezvređenja priznatog u skladu sa MSFI može priznati u poreskom bilansu. glasnik RS”. • RAČUNOVODSTVENI ASPEKT DOGAĐAJA POSLE IZVEŠTAJNOG PERIODA rilikom sastavljanja finansijskih izveštaja za 2010. prilkom izrade finansijskih izveštaja treba uzetri u obzir i događaje koji nastaju između kraja izveštajnog perioda i datuma kada su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje. jer se događaji nastali između datuma bilansiranja i datuma odobravanja finansijskih izveštaja uključuju u finansijski izveštaj. Međutim. a u bilansu uspeha.2011. 77/2010 .nepovoljne događaje (nekorektivne).Obezvređenje ostale imovine Na računu 589 . Na primer. . Članom 16.12.

2011. godine.prijem sudskog rešenja nakon dana bilasa stanja kojim se utvrđuje da je pravno lice imalo određenu obavezu na dan bilansa stanja.1. s tim da je knjižno odobrenje izdato posle dana bilansa. Primer: Pravno lice „N” je procenom naplativosti potraživanja sa stanjem na dan 30. a pre odobravanja finansijskih izveštaja.odlazak kupca u stečaj nakon dana bilansa stanja za čije potraživanje nije izvršena ispravka vrednosti ili otpis na dan bilansa.utvrđivanje nakon dana bilansa stanja iznosa učešća u dobitku ili isplaćenih naknada. u kome se kaže da pravno lice vrši ispravku iznosa koje je već priznalo u svojim finansijskim izveštajima.00 Korektivni događaji posle izveštajnog perioda Prema MRS 10. odnosno preduzetnik. što predstavlja korektivni događaj knjižen pod 31. .9. a pre odobravanja i predaje finansijskih izveštaja nadležnim institucijama.00 i kratkoročnih finansijskih plasmana 209 Ispravka vrednosti -50. osnivači i drugi organi pravnog lica.2.3.XIII RAČUNOVODSTVO. .1.otkrivanje prevara (namerno generisanih pogrešnih iskaza) ili grešaka (slučajno nastalih pogrešnih iskaza u finansijskim izveštajima) koje pokazuju da su finansijski izveštaji netačni.000. a za konsolidovane posle 30. koji podrazumevaju korekciju iznosa iskazanih u finansijskim izveštajima tekućeg perioda. Obaveza knjiženja i uključivanja korektivnih događaja u finansijske izveštaje ze tekući periodpropisana je paragrafom 8. Datum odobravanja finansijskog izveštaja ne može biti posle 28. po pravilu. MRS 10. Ako je ispravka vrednosti ili otpis izvršena i proknjižena.2011. Odobreni finansijski izveštaji su finansijski izveštaji potpisani od strane zakonskog zastupnika i lica odgovornog za sastavljanje finansijskih izveštaja koji su dostavljeni Agenciji za privredne registre i taj datum se objavljuje u napomenama uz finansijski izveštaj. godine utvrdilo da od kupca „A” nije naplaćeno potraživanje od prodate robe na dan 1. aprila tekuće godine. 10-11 . Primeri korektivnih događaja posle izveštajnog perioda su: . do 15.odobravanje naknadnih popusta (super rabata i sl.1. Finansijski izveštaji su dostavljeni nadležnim institucijama 20.00 potraživanja od kupaca kupac "A" 138 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. korektivni događaji posle izveštajnog perioda su poslovni događaji nastali posle dana bilansa. odnosno cene koštanja posle dana bilansa za koje na dan bilansa nije izvršeno vrednosno usklađivanje za gubitke zbog obezvređivanja.000.000. odnosno preduzetnik. U knjigovodstvu pravnog lica „N” sprovodi se kniženje za uplaćeno ispravljeno potraživanje od kupca „A” po izvodu banke.00 dinara. februara. godine. događaji nakon dana bilansa su događaji nastali od 1. godine. ne treba vršiti ispravku vrednosti ili otpis u finansijskim izveštajima za 2010. . .2011.). Posle dana bilansa. godinu. Za pravilnu primenu MRS 10 potrebno je praviti razliku između odobravanja i usvajanja finansijskih izveštaja. godini: 585 Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana 209 Ispravka vrednosti potraživanja od kupaca kupac "A" 50. tako da finansijski izveštaji obuhvate i korektivne događaje nakon dana bilansa stanja. Finansijske izveštaje odobrava direktor.2010. nakon njihovog odobravanja i dostavljanja nadležnim organima.2. u vrednosti od 50. Naplata ispravljenih potraživanja od kupaca posle izveštajnog perioda Za potraživanja od kupaca koja su u skladu sa računopvodstvenom politikom ispravljena a za koja se do datuma odobravanja finansijskih izveštaja utvrdi da su naplaćena.2010. . utvrđeno je da je po izvodu poslovne banke od 25.prodaja zaliha ispod nabavne cene. Usvajanje finansijskih izveštaja vrši skupština.000.2011. Znači. ukoliko je pravno lice na dan bilansa stanja imalo sadašnju ili izvedenu obavezu za svaku takvu isplatu kao rezultat događaja nastalih pre tog datuma. treba izvršiti storniranje izvršenih knjiženja. U skladu sa računovodstvenom politikom pravnog lica kojom je utvrđeno da za potraživanja koja su starija reko 90 dana treba izvršiti ispravku. godine: 585 Obezvređenje potraživanja -50. godine. tj u periodu od 1.00 50. u knjigovodstvu pravnog lica sprovedeno je sledeće knjiženje u 2010. jer je to korektivni događaj posle izveštajnog perioda.000. godine do dana odobravanja finasijskih izveštaja. kupac”A” uplatio svoj dug u celosti. a dotična obaveza nije ukalkulisana i knjižena. . upravni odbor i drugi organi pravnog lica.12.2010.naplata potraživanja od kupaca posle dana bilansa za koje je na dan bilansa izvršena ispravka vrednosti ili otpis. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA ne.

00.12. Knjiženje ukalkulisavanja obaveze za kamatu po sudskom rešenju primljenom posle izveštajnog perioda.00 Prijem sudskog rešenja posle izveštajnog perioda Ukoliko privredno društvo nije u toku godine iskazalo određenu obavezu ili ju je u ranijim godinama isknjižilo u korist prihoda.00 prodaji zaliha ispod nabavne cene.000.RAČUNOVODSTVO. godine.000. Knjiženje za korektivni događaj posle izveštajnog perioda . godine doneta je odluka o snišenju nabavne vrednosti robe. Na dan bilansa procenom je utvrđeno da ne postoje razlozi za obezvređenje zaliha ove robe. godini po izvodu poslovne banke od 25. Primer: Na dan 31.000. Obezvređenje zaliha posle dana bilansa Karakterističan primer korektivnog događaja posle izveštajnog perioda je slučaj da se nakon dana bilansa. godine prodalo robu u vrednosti od 200. iznos te obaveze treba u poslovnim knjigama. godinu kao korektivni događaj posle izveštajnog perioda. pa se zalihe procenjuju na 180.12.00 85.2011.12. godine primljeno je sudsko rešenje kojim se utvrđuje da privredno društvo treba da plati kamatu određenom dobavljaču u iznosu od 100. u poslovnim knjigama za 2010. za koje prilikom bilansiranja nije izvršeno vrednosno usklađivanje naniže. a pre odobrenja finansijskih izveštaja pribave saznanja i dokazi o Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.2010.00 Moguće je da u periodu do odobrenja finansijskog izveštaja pravno lice ima saznanja da će potraživanje biti delimično naplaćeno iz stečajne mase. godinu.2010.00 Odlazak kupca u stečaj posle izveštajnog perioda Ukoliko posle izveštajnog perioda dođe do otvaranja postupka stečaja kod kupca za čije potraživanje nije izvršena ispravka verdnosti potraživanja ili otpis jer na dan bilansa nisu bili ispunjeni uslovi utvrđeni računovodstvenim politikama.000 dinara odnosi se na 2011. Primer: Privredno društvo je u novembru 2010. 10-11 139 . a ne ukupna kamata iz rešenja. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Knjiženje u 2011.000.000.000. godine. a izvesno je da neće biti naplaćeno u roku dospeća.000.00 20.000. godinu kao korektivni događaj posle izveštajnog perioda treba proknjižiti ispravku vrednosti na teret rashoda perioda. Primer: Privredno društvo nije u poslovnim knjigama ukalkulisalo obavezu za kamatu prema dobavljačima za 2010. Pri tome treba voditi računa da se kamata ukalkulisava za period do 31.00 dinara.000.00 202 Kupci u zemlji . pod 31. godine privredno društvo ima zalihe robe u prometu na veliko čija je nabavna vrednost 200.00 dinara.000.kupac "A" 50. godinu. Navedeno privredno društvo je u obavezi da po prijemu sudskog rešenju obračuna i ukalkuliše kamatu prema određenom dobavljaču na teret troškova za 2010.2010. Međutim.000. pod 31. godine u iznosu od 85. a posle izveštajnog perioda je primljeno sudsko rešenje kojim se utvrđuje da obaveza postoji i da je u određenom periodu treba platiti.12.12.2010. ali nije proteklo više od 90 dana od dana prodaje robe. godine vrši se na sledeći način: 241 Tekući (poslovni) računi 50.1. iskazati kao korektivni događaj.000. u januaru 2011. godine na sledeći način: 585 Obezvređenje potraživanja i katkoročnih finansijskih plasmana 209 Ispravka vrednosti potraživanja od kupaca 200. to korektivni događaj posle izveštajnog perioda nalaže da se izvrši ispravka vrednosti potraživanja ili otpis na teret rashoda tekućeg perioda pod 31. pa u tom slučaju obezvređenje treba vršiti do iznosa koji se procenjuje kao nenaplativ.00 dinara.2010.00 200.12. godine sprovodi se na sledeći način: 562 Rashodi kamata 433 Dobavljači u zemlji 85.obezvređenje zaliha robe vrši se na sledeći način: 584 Obezvređenje zaliha materijala i robe 139 Ispravka vrednosti robe 20. pa u skladu sa računovodstvenim politikama nije izvršena isptavka ovog potraživanja. Pošto je zbog otvaranja postupka stečaja naplativost potraživanja dovedena u pitanje. Knjiženje za ispravku vrednosti od kupca koji je posle dana bilansa otišao u stečaj izvršeno je pod 31. U februaru 2011. godine privredno društvo je došlo do saznanja da je kod kupca otvoren postupak stečaja.000.00 dinara. prema MRS 10.2010. U januarau 2011. Ostatak kamate u iznosu od 15. Na dan bilansa ovo potraživanje nije naplaćeno.

i to: Knjiženje kod prodavca za naknadno odobreni super rabat: 202 Kupci u zemlji -118. .000.12. . Nekorektivni događaji se ne iskazuju u finansijskim izveštajima tekućeg perioda.000.12. super rabat za isporučenu robu u toku 2010.00 dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) njenje iznosa prenetog PDV i povećanja prihoda iz razloga što ne može da dođe do smanjenja vrednosti zaliha robe.12. Uz knjižno odobrenje dostavljen je i obračun utvrđenog super rabata.2010. prodavac i kupac u svojim poslovnim knjigama. S obzirom da se ovde radi o korektivnim događajima posle izveštajnog perioda. knjiženje naknadno odobenog rabata vrši se kroz smanjenje obaveze prema dobavljačima. a koja značajno utiču na tekuća i odložena poreska sredstva i obaveze.000.00 na domaćem tržištu 470 Obaveze za porez na -18.raspodela dobiti posle 31. obveznik PDV. Nabavna cena robe se ne menja. obvezniku PDV. navedene promene knjiže pod 31.00 dinara. godine. 10-11 Kod kupca robe. godine u odnosu na taj datum. a pre odobravanja finansijskih izveštaja i koje ne podrazumevaju korekciju iznosa u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima tekućeg perioda. .000.) Odobrenje naknadno odobrenih surer rabata i drugih popusta kupcima za promet izvršen u toku 2010. MRS 10. Knjiženje kod kupca za primljeno knjižno odobrenje: 270 Porez na dodatu vrednost -18. uma- 140 .000. raspodeljuje posle usvajanja finansijkih izveštaja.velike kupovine ili otuđenje sredstava posle 31. ukoliko poslovni subjekt predloži ili objavi iznos dividendi za isplatu vlasnicima posle izveštajnog perioda to je nekorektivni događaj i iznos obaveze po tom osnovu se ne priznaje u finansijskim izveštajima tekućeg perioda. Primer: Privredno društvo . tj.2010. O tome prodavac dostavlja kupcu knjižno odobrenje 15. Ti popusti se vrše na osnovu ranije ugovorenih kriterijuma prodaje.preuzimanje značajnih obaveza ili potencijalnih obaveza. godine. .12. ali oni istovremeno utiču na već obračunat PDV po izdatim fakturama za izvršen promet robe i usluga.značajne transakcije sa običnim akcijama i potencijalne transakcije sa običnim akcijama.XIII RAČUNOVODSTVO.00 dinara odnosi na PDV. Karakteristični primeri nekorektivnih događaja posle izveštajnog perioda su: . kupac dostavlja prodavcu potvrdu o umanjenju prenetog PDV po tom osnovu u iznosu od 18. godine.krupna poslovna kombinacija ili prodaja posle 31. Odobreni super rabat koji je kao naknadni popust odobren kupcu predstavlja za prodavca rahod.00 u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) 433 Dobavljači u zemlji -118. . . Međutim.promene poreskih stopa ili poreskih zakona koji su stupili na snagu posle izveštajnog perioda.2010. ukoliko se u periodu do odobrenja finansijkih izveštaja raspodeljuje dobit iz nekih ranijih godina. godine. odobrava kupcu. . godine kojim ga obaveštava da super rabat iznosi 100. Ta odredba se ne odnosi na raspodelu tekuće dobiti koja se.000.12.objavljivanje plana za prestanak poslovanja.značajna promena deviznog kursa posle 31. vrši se najčešće po isteku kalendarske godine.početak sudskog postupka koji nastaje isključivo radi događaja nastalih posle izveštajnog perioda. godine. takva raspodela se smatra događajem koji nema korektivni Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 Raspodela dobiti posle izveštajnog perioda Prema odredbama paragrafa 12. u našoj praksi. već se knjiže u narednom periodu.000. godine iznos od 118. a da se 18. .00 602 Prihodi od prodaje robe -100.00 dinara.1. jer se naknadno odobren rabat ne odnosi na konkretne artikle već na ukupan promet.2010. s tim što se on knjiži kao storno prihod. jer se sve odvija u istom obračunskom periodu. Nekorektivni događaji posle izveštajnog perioda Nekorektivni događaji posle izveštajnog perioda su poslovne promene praćene odgovarajućom dokumentacijom koje su nastale posle dana bilansa. .000. a obelodanjuju u Napomenama uz finansijske izveštaje za tekući period. U Napomenama treba obelodaniti prirodu tog događaja i procenu njegovog finansijskog efekta.prodavac.00 dinara.2011. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Odobravanje naknadnih popusta (super rabata i sl.uništenje velikog proizvodnog pogona usled prirodne nepogode.000.000.00 679 Ostali nepomenuti prihodi 100.2010. u januaru 2011. godine. U vezi dobijenog knjižnog odobrenja.

u napomenama uz finansijski izveštaj treba da stoji sledeći tekst: U januaru 2011. to treba istaći u Napomenama uz finansijski izveštaj.000. o tome treba da donese opšti akt u kome će regulisati slučajeve koji se mogu uzeti kao korektivni događaji na finansijske izveštaje. Ukupna nabavna vrednost poslovnog prostora iznosi 15. čija je ukupna sadašnja knjigovodstvena vrednost 1. s tim što to za ona mala pravna lica i preduzetnike koji ne primenjuju standarde treba da bude regulisano opštim aktom. prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika („Sl. obaveza. Ukoliko se malo pravno lice i preduzetnik opredeli da primenjuje korektivne događaje posle izveštajnog perioda. poslovne jedinice. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Efekti ove kupovine biće uključeni u finansijske izveštaje za 2011. prijem sudskog rešenja. mogu na. nemaju ni obavezu u pogledu obelodanjivanja nekorektivnih događaja posle izveštajnog perioda. to treba da se istakne i obelodani u Napomenama u finansijski izveštaj. ali se obelodanjuje u Napomenama uz finansijski izveštaj. godine. 10-11 141 . odlazak poslovnog partnera u stečaj i dr. mala pravna lica i preduzetnici u finansijske izveštaje za tekući period treba da uključe korektivne događaje posle izveštajnog perioda.ispr. Značajna promena deviznog kursa Ukoliko posle izveštajnog perioda dođe do značajnije promene deviznog kursa u odnosu na zaključni devizni kurs stranih valuta. rukovodstvo donese odluku o prestanku poslovanja određenog dela pravnog lica (pogona. a o tome se ne vrše nikakve promene u poslovnim knjigama za tekući period.. a naročito na obaveze i potraživanja za koja je u 2010. po našem mišljenju.). to treba da se istakne i obelodani u Napomenama uz finansijski izveštaj. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII karakter. Pošto mala pravna lica i preduzetnici ne sastavljaju Napomene uz finansijske izveštaje. a ne vršiti nikakve promene uposlovnim knjigama za tekući period. Objavljivanje plana za prestanak poslovanja Ukoliko posle izveštajnog perioda. godine. o tome treba samo dati informaciju u Napomenama uz finansijski izveštaj. br.200. pripajanje. To isto važi i kada je pravno lice posle izveštajnog perioda prodato. 106/2006 i 111/2006 . u napomenama uz finansijski izveštaj daje se sledeće obelodanjivanje: U januaru 2011. iako nemaju obavezu primene MRS 10.000 dinara. Događaji posle izveštajnog perioda kod malih pravnih lica i preduzetnika koji ne primenjuju MSFI Mala pravna lica i preduzetnici koji su se opredelili da ne primenjuju MRS/MSFI. da primene korektivene događaje koji imaju efekte na finasijske izveštaje za 2010. privredno društvo je kupilo poslovni prostor površine 580 metara kvadratnih. Prema tome. glasnik RS”.RAČUNOVODSTVO. Velike kupovine ili otuđenja sredstava posle izveštajnog perioda Ako posle izveštajnog perioda. već Pravilnik o načinu priznavanja i procenjivanja imovine.000 dinara. godinu. godinu. a pre objavljivanja finansijskih izveštaja. shodan način. prodajnog objekta). pravno lice izvrši značajna investiciona ulaganja u proizvodni proces ili u nekretnine. podela odvajanje) u kojoj učestvuje i pravno lice koje sastavlja finansijske izveštaje za tekući period. godini izvršena ispravka vrednosti potraživanja ili otpis. Na primer. a pre odobravanja finansijskih izveštaja. na odobravanje naknadnih super rabata i popusta i sl. ali ta promena nema nikakav uticaj na visinu deviznih potraživanja i obaveza u finansijskim izveštajima za tekući period. Na primer. rukovodstvo privrednog društva donelo je odluku da zbog reorganizacije poslovanja proda pogon za proizvodnju kućne hemije u Beogradu. • Radmila Lazić Krupna poslovna kombinacija ili prodaja Ukoliko posle izveštajnog perioda dođe do statusne promene (spajanje.

Materijalnost zavisi od veličine i prirode izostavljene ili pogrešno iskazane stavke sagledane u kontekstu specifičnosti preduzeća i trenutnih okolnosti. Ta obaveza banaka propisana je i podzakonskim aktom. a otkrivene u narednom ili nekom od narednih perioda treba ispraviti na odgovarajući način. zatim potrešnim tumačenjem činjenica kao i iz efekata matematičkih grešaka i mogu značajno uticati na fer prezentaciju stanja imovine. prema kome banke unose podatke na određene pozicije sa stanja na računima na dan 31.2009. odnosno početno stanja na dan 1. Samo materijalno značajne greške nastale u jednom obračunskom periodu. 57/2008 i 3/2009 .analizirati postupke u vezi sa dividendama obelodanjenim za raspodelu posle obračunskog perioda. kad entitet primenjuje računovodstvenu politiku retrospektivno ili vrši retrospektivno prepravljanje stavki u finansijskim izveštajima ili kada reklasifikuje stavke u finansijskim izveštajima. . a time i oporezive dobiti. godine. godine i tekuće godine s grupe računa i računa propisanih odredbama Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za banke („Sl.računovodstvenom politikom definisati grešku u apsolutnom ili relativnom iznosu ili .analizirati greške iiz prethodnog peiroda i promene računovodstvenih politika i računovodstvenih procena. godinu pri izradi finansijskih izveštaja za 2010. neophodno je izvršiti određene radnje.XIII RAČUNOVODSTVO. 77/2010 . gde je definisana greška kao materijalno značajna ako može da utiče na ekonomske odluke korisnika finansijskih izveštaja donete na osnovu tih izveštaja. glasnik RS”. godinu. Glasnik RS”. br.sagledati dogašaje nastale posle izveštajnog perioda. odnosno sprovesti postupke i to: . GODINU Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja POSTUPCI KOJI PRETHODE IZRADI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA Da bi se pristupilo izradi finansijskih izveštaja za 2010. rezultata poslovanja.12. godinu. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Ovom tematikom bavi se (I-08) Međunarodni računovodstveni standard .dalje: Pravilnik o Kontnom okviru). U finansijskim izveštajima tekućeg perioda obelodanjuju se uporedne informacije o prethodnom periodu.kraju prethodnog perioda i . Prema tome. . . Odredbama MRS 8 je: . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA SPECIFIČNOSTI SASTAVLJANJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA BANKE ZA 2010. Materijalnost neke greške nije utvrđena ni u apsolutnom ni u relativnom iznosu. godine. na raspolaganju su dve mogućnosti i to: . čime se obezbeđuje uporedivost podataka za prethodnu 2009.MRS 8 Računovodstvene politike. kapitala. . Takođe. obaveza.sagledavanje rizika poslovanja u smislu načela kontinuiteta. 98/2007. br. promene računovodstvenih procena i greške („Sl.početku najranijeg uporednog perioda Postupak sa greškama iz prethodnog perioda i promene računovodstenih politika i računovodstvenih procena Greške utvrđene od strane pravnog lica ili na osnovu sprovedene revizije finansijskih izveštaja mogu nastati pogrešnim vrednovanjem poslovnih događaja ili neobuhvatanjem u periodu njihovog nastanka.2010.ustanovljen koncept „greške iz prethodnog perioda” što je usaglašeno sa opštim konceptom materijalnosti na kojem su standardi i zasnovani i .data definicija pojma „greške iz prethodnog perioda”. on treba da prezentuje izveštaje o finansijskoj poziciji na: .12.1. .proveriti ispravnosti stanja računa na dan 31. za definisanje grešaka iz prethodnog perioda. 10-11 142 .dalje: MRS 8).2009.procenjivati materijalnu značajnost greške u svakom konkretnom slučaju.kraju tekućeg perioda.

Reč je o materijalno značajnoj grešci koja utiče na prihode i rashode.12. obaveza.2009.2011. (Primerno: ispravljeno potraživanje pod 31. već se i dalje nastavlja sa poslovanjem tokom koga mogu nastati i povoljni i nepovoljni događaji u periodu između datuma bilansa (31. jer u skladu sa konceptom materijalnosti. Poreski obveznik izmenjenu poresku prijavu za isti poreski period može podneti najkasnije u roku od 12 meseci od dana podnošenja prvobitne poreske prijave. koja se ispravljaju korekcijom početnog stanja neraspoređene dobiti ili gubitka iz ranijih godina. ali se neće vršiti korekcija početnog stanja rezultata. godine. dok se nekorektivni događaji samo obrazlažu u napomenama uz finansijske izveštaje. obveznik ima pravo na korišćenje poreskih podsticaja i oslobađanja. koju je podneo Poreskoj upravi.događaji koji pružaju dodatne dokaze o stanju neke pozicije koja je postojala na dan bilansa (korektivni događaji) i . treba izvršiti priznavanje i vrednovanje nastale poslovne promene i usklađivanje stanja na dan 31. godine i datuma kada su finansijski izveštaji odobreni za obelodanjivanje. obveznik sastavlja izmenjenu poresku prijavu u kojoj utvrđuje: .mesečni iznos akontacija za tekuću godinu. i kapitala sa stanjem na datum bilansa stanja. greške iz prethodnog perioda treba ispraviti odmah nakon njihovog otkrivanja.RAČUNOVODSTVO. U toku tog perioda ne obustavlja se poslovanje. u smislu MRS 8. treba da podnese izmenjene obrasce i drugu propisanu dokumentaciju. banke su dužne da isprave i ispravljen obrazac dostave Narodnoj banci Srbije najkasnije do 15. u mesecu za protekli mesec (ili narednog dana posle roka za dostavljanje obrasca). Poreski obveznik ne može podneti izmenjenu poresku prijavu posle pokretanja postupka poreske kontrole za kontrolni poreski period. Ovaj događaj koji se desio posle datuma bilansa stanja mora da se uzme u obzir i da se stornira prethodno izvršeno obezvređenje i ispravka 143 . 77/2010 . Na osnovu izmenjenog poreskog bilansa i korigovane poreske osnovice. zakon.12. Ovakav postupak ima za cilj svođenje stanja u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima kao da greška nikada nije ni bila napravljena. 80/2002. odnosno kod prvog dostavljanja za decembar. 43/2003. godine.događaji koji ukazuju na stanja koja nisu postojala na datum bilansa (nekorektivni događaji) Korektivni događaji Korektivni događajinastali nakon datuma bilansa zahtevaju korekciju sredstava. sadrži grešku ili propust.1.dalje: MRS 10) je standard opšte namene koji se treba primeniti i na ovaj izveštajni period od svih pravnih lica. Glasnik RS”. u napomenama uz finansijske izveštaje trebalo bi navesti tačan datum kada su finansijski izveštaji odobreni za obelodanjivanje.porez na dobit za prethodnu godinu. Glasnik RS”. a efekti tih događaja evidentiraju se u poslovnim knjigama godine u kojoj su nastali. Ukoliko je obveznik napravio grešku koja utiče na iskazivanje podataka u nekim od propisanih Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Ukoliko greška utiče samo na promenu strukture aktive ili pasive. Ako obveznik poreza na dobit ustanovi da poreska prijava poreza na dobit. Naime. br.) i datuma kada se finansijski izveštaji odobravaju za objavljivanje. odnosno neraspoređene dobiti ili gubitka iz ranijih godina. 80/2002 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Nezavisno od primenjenog postupka utvrđivanja materijalnosti.dr. br. Potraživanja koja spadaju u red pozicija koje se vrednuju putem računovodstvene procene predstavljaju tipičnu poziciju kod koje primena zahteva MRS 10 dolazi do izražaja. godine. iz koje su greška ili popust otklonjeni. Greške uočene u obrascu USSPO. 10-11 obrazaca. Događaji nastali posle izveštajnog perioda (I-10) Međunarodni računovodstveni standard MRS 10 Događaji posle izveštajnog perioda („Sl. na isti način kao i prilikom sastavljanja prvobitne poreske prijave. Za računovdstvene svrhe ti događaji se razvrstavaju u dva tipa događaja i to: . finansijski izveštaji sastavljaju se tokom januara i februara tekuće godine. biće izvršena korekcija početnog stanja pozicija u bilansu stanja. 25/2001. Ovim standardom definisani su zahtevi u vezi sa računovodstvenim tretmanom događaja koji nastaju nakon datuma bilansa stanja.iznos poreza za plaćanje (ili iznos za povraćaj) i . naplaćeno krajem januara 2010.12. 84/2004 i 18/2010). dužan je da odmah podnese izmenjenu poresku prijavu. . Iz tog razloga. decembra 2010. u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica („Sl. za prethodnu godinu. koja koriguje početno stanje neraspoređene dobiti ili gubitka iz ranijih godina iz razloga što pozicije iz Bilansa uspeha nemaju početno stanje. kada i nastupi poslovna promena tokom januara i februara i pritom se oceni da je to promena koja potvrđuje ili utiče na promenu stanja neke bilansne pozicije koja je postojala na dan 31. Prilikom utvrđivanja poreza na dobit u izmenjenoj poreskoj prijavi. Ispravka materijalno značajne greške iz prethodnih perioda vrši se kao korekcija početnog stanja neraspoređene dobiti ili gubitka iz ranijih godina. Pogrešna primena MRS/MSFI može dovesti do grešaka iz prethodnog perioda. Prema tome.2010. finansijski izveštaji nisu sačinjeni u skladu sa MRS/MSFI ako sadrže materijalno značajne greške. odnosno u periodu između 1. uz poresku prijavu i poreski bilans.

već se predviđa obaveza fundamentalne promene računovodstvene pretpostavke neograničenog vremena poslovanja. Imajući u vidu da finansijski izveštaji još uvek nisu konačno sastavljeni. br. tj. glasnik RS”. godine.12.MRS 37 Rezervisanja. 144 . 18. tekuće godine. Načelo kontinuiteta poslovanja Privredni subjekat sastavlja finansijske izveštaje poštujući načelo stalnosti . Na primer likvidacija privrednog subjekta koji loše posluje da. Kada su u pitanju nekorektivni događaji nastali nakon datuma bilansa stanja treba proceniti da li je taj događaj materijalno značajan i da li ga treba obelodaniti u napomenama uz finansijske izveštaje. Nekorektivni događaji Nekorektivni događajisu događaji koji se ne odnose na bilansne pozicije na dan 31. nema realne alternative nego njegova likvidacija. To odgovara načelu dokumentovanosti i zadovoljava sva obeležja verodostojnosti. faktički postoje dva perioda za primenu MRS 10. To znači da se procenjivanje imovine privrednog subjekta vrši po tržišnim vrednostima. 097. zajedno sa mišljenjem revizora. aprila tekuće godine. MRS 37 propisuje kriterijume za priznavanje sadašnjih obaveza. finansijski izveštaji se sastavljaju kao da će privredni subjekt neograničeno dugo poslovati. uprkos želji vlasnika i uprave. potencijalna sredstva i potencijalne obaveze. U skladu sa (I-01) Međunarodni računovodstveni standard .12. Navedena obaveza propisana je čl. 2010.2. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA vrednosti potraživanja sa stanjem na dan 31. a da usvojene finansijske izveštaje za prethodnu godinu.XIII RAČUNOVODSTVO. koji nalaže obavezu usklađivanja knjiPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. tekuće godine. prvobitno je procenjeno da potraživanje neće biti naplaćeno. 46/2006 i 111/2009 . jedan je od 1. godine). tj. Zakona. ali kako je potraživanje kasnije naplaćeno ispostavilo se da je procena bila pogrešna.dalje: MRS 1) obelodanjeni iznos dividendi se iskazuje u napomenama. 2010.računi 037. godine) S obzirom na to da se naplativost potraživanja procenjuje. Zakona. glasnik RS”. 439 i 539. 10-11 Postupanje u vezi sa dividendama obelodanjenim za raspodelu posle obračunskog perioda Ako privredni subjekt posle datuma bilansa.MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja („Sl. Raščišćavanje stavki sa privremenih i prolaznih računa na odgovarajuće račune vrši se samo na osnovu zapisa kojim se identifikuje nastala poslovna promena. koje obelodanjeni iznos dividendi ne ispunjava .kontinuiteta poslovanja. ali su od relativno velikog značaja za korisnike finansijskih izveštaja. Odredbama Zakona o računovodstvu i reviziji („Sl. Popis imovine i obaveza propisan je odredbama člana 18 stav 2. Naime. kao dela adekvatno i efikasno uređenog procesa nadzora.rukovodstvo je uverenja u postojanje značajne neizvesnosti vezane za događaje ili stanja koji mogu da izazovu značajnu sumnju u mogućnost privrednosg subjekta da nastavi sa poslovanjem na načelu stalnosti. Međutim. br. Standardom se ne predviđa obaveza usklađivanja iznosa povodom navedenih potencijalnih događaja likvidacije privrednog subjekta. tekuće godine. Usaglašavanje dnevnika sa glavnom knjigom zasniva se na proveri da li je u glavnoj knjizi proknjiženo sve što je obuhvaćeno u dnevniku.12. PRIPREMNE RADNJE KOJE PRETHODE SASTAVLJANJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA Usklađivanje prometa i stanja glavne knjige sa dnevnikom i pomoćnim knjigama obavezno se vrši pre popisa imovine i obaveza i pre sastavljanja finansijskih izveštaja. 77/2010 . a pre datuma obelodanjivanja finansijskih izveštaja obelodani dividende koje će biti isplaćene vlasnicima kapitala obelodanjeni iznos dividendi ne priznaje kao obavezu na datum bilansa (a ni kao smanjenje neraspoređene dobiti). To se postiže propisivanjem internih računovodstvenih kontrolnih postupaka. pa ih treba obelodaniti (na primer: požar koji se desio u februaru 2011. Ovakvo postupanje u skladu je sa (I-37) Međunarodni računovodstveni standard . januara pa najkasnije do 28.2009. 77/2010 . banke dostavljaju nadležnom organu najkasnije do 30. postoje poslovni događaji koji bitno remete navedenu pretpostavku neograničenog vremena poslovanja.finansijski izveštaji nisu pripremljeni na osnovu načela stalnosti ili . Prema odredbama MRS 1.na datum bilansa privredni subjekat nije imao obavezu da isplati te dividende. Ova obaveza banaka propisana je Pravilnikom o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za banke . a drugi najkasnije do 30. neograničenog vremena poslovanja. prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva da se izvrše određena obelodanjivanja ukoliko: . br.dalje: Zakon) i Zakona o bankama propisano je da se finansijski izveštaji za prethodnu godinu dostavljaju nadležnom organu najkasnije do 28.dalje: MRS 37). potencijalne obaveze i potencijalna imovina („Sl. takav događaj treba da se uzme u obzir i da se sprovede odgovarajuća korekcija sa stanjem na dan 31.godine. glasnik RS”. Prema tome.2.4.

eksterne potvrde. na osnovu kojih popisne komisije raspolažu realnim podacima o stanju potraživanja i obaveza i koje treba da posluže kao osnov za procenjivanje bilansnih pozicija. obimu i kvalitetu revizijskog dokaza koje treba pribaviti u reviziji finansijskih izveštaja. Kod pravnog lica . Finansijski plasmani. ali potvrda salda neobezbeđuje potreban revizijski dokaz koji se odnosi na vrednovanje tog salda koji sprovodi poverilac/dužnik.banke na dan bilansa potraživanja iz internih odnosa u dinarima (račun 870) moraju biti u bilansnoj ravnoteži sa obavezama iz internih odnosa u dinarima. Kod pravnog lica . U cilju pružanja valjane informacije o strukturi finansijskog položaja. Potražni saldo na žiro računu i tekućim računima zadnjeg dana u mesecu i na dan bilansa u glavnoj knjizi iskazuje se na računu 408 .račun 875 moraju biti u bilansnoj ravnoteži sa obavezama iz internih odnosa u stranoj valuti.račun050 zadnjeg dana u mesecu i na dan bilansa u glavnoj knjizi iskazuje se na računu 508 . uspešnosti i promenama u finansijskom položaju entiteta. Informacije o finan1) U materijalu su zadržani nazivi seta finansijskih izveštaja.dugovnih salda na transakcionim računima. Ova obaveza banaka odnosi se na pozicije: . (račun 871). Pribavljanje zadovoljavajućeg revizorskog dokaza koji mu omogućava da izvede opravdane zaključke na kojima će se zasnivati revizorsko mišljenje regulisano je MSR 500 . glasnik RS”. odboru za reviziju i preduzeću za reviziju sa kojim je banka zaključila ugovor o reviziji. banke su u obavezi da na bilansni dan. kao i smernice u vezi sa korišćenjem eksternih potvrda radi pribavljanja revizorskih dokaza. a prolazni i privremeni na računu 097 (pojedinačne stavke na ovom računu ne mogu biti starije od 30 radnih dana). Izveštaj o izvršenom popisu. a prolazni i privremeni računi po ovom osnovu prikazuju se u okviru računa 037. zajedno sa popisnim listama i odlukama nadležnog organa. Naknadna vrednovanja bilansnih pozicija sprovode se saglasno zahtevima iz pojedinačnih MRS/MSFI i usvojenih računovodstvenih politika i računovodstvenih procena. jer se potraživanja i obaveze iskazane na ovim računima ne iskazuju u obrascu Bilans stanja. Na osnovu Pravilnika o popisu.revizijski dokaz.revizijski dokaz (dodatna razmatranja za specifične pozicije) i MSR 505 .primljeni krediti. Potražni saldo na deviznom računu banka . Rešenje o imenovanju članova Komisije za popis plana rada i Izveštaj o izvršenom popisu dostavljaju se internom revizoru.potražnih salda na žiro i deviznim računima i . Eksterna potvrda salda na računima finansijskih plasmana.dalje: Pravilnik o popisu). br. 145 . pri čemu pojedinačne stavke ne mogu biti starije od 5 radnih dana. poPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. račun 100).Krediti. (redovan popis). potraživanja i obaveze koji nisu usaglašeni i za koje ne postoji uredna dokumentacija. Način i rokovi vršenja popisa propisani su Pravilnikom o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem („Sl. revizijske dokaze koje se odnose na određene specifične pozicije i obelodanjivanjima u finansijskim izveštajima. potraživanja i obaveza vrši se prema stanju u poslovnim knjigama pod uslovom da je njihovo usklađivanje sa dužnicima i poveriocima izvršeno najmanje jednom godišnje i da o tome postoji verodostojna isprava. zatim MSR 501 .banke na dan bilansa potraživanja iz internih odnosa u stranoj valuti . . iskažu u bruto iznosu. određene ekonomske kategorije. u roku od tri dana od dana kada je Odluka o usvajanju izveštaja o popisu doneta. jer se potraživanja i obaveze iskazane na ovim računima ne iskazuju u obrascu Bilans stanja. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII govodstvenog stanja sa stvarnim stanjem koje se utvrđuje popisom. a izuzetno se može opštim aktom predvideti da se popis određene imovine vrši i u toku godine. potrebno je koristiti pravna sredstva u zavisnosti da li su ista dospela za naplatu ili nisu dospela za naplatu. jer nadležni organ nije propisao set finansijskih izveštaja usaglašen sa novim MRS1. popis finansijskih plasmana.12. 10-11 pisna komisija iskazuje u posebnim popisnim listama. Nadležni organ razmatra izveštaj o popisu i odlučuje o predlozima komisija za popis. 106/2006 . Popis imovine i obaveze vrši se na kraju poslovne godine sa stanjem na dan 31. potraživanjima i obavezama je pouzdan i odgovarajući revizorski dokaz u pogledu postojanja tog salda na određeni dan. dostavlja se na knjiženje radi usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem. Cilj ovih Standarda je da uspostave standarde i pruže smernice o tome šta je revizijski dokaz. (račun 876). u stranoj valuti. Za neusaglašene finansijske plasmane i potraživanja. PROCENJIVANJE POZICIJA BILANSA STANJA1) Finansijski izveštaji imaju za cilj da pruže informacije o finansijskom položaju. Za organizaciju i pravilnost popisa odgovorni su zakonski zastupnik (predsednik izvršnog odbora banke) i odgovorno lice zaposleno u banci koje vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje.internih odnosa (bilansna ravnoteža) Tačno iskazivanje visine depozita i ukupnog iznosa kredita obavezuje iskazivanje minusnog salda na transakcionim računima u Bilansu stanja na dan bilansa u okviru pozicije krediti i plasmani (klasa 1. u poslovnim knjigama.RAČUNOVODSTVO.

a gotovinske ekvivalente čine kratkoročna visokolikvidna ulaganja koja se mogu brzo konvertovati u poznate iznose gotovine. recimo. valuti ekonomije (valuti po kojoj se pripremaPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. ta imovina mora biti pretvoriva u poznati iznos gotovine i da nije izložena značajnom riziku promene vrednosti. a preduslov za pravilno bilansiranje pozicija aktive i pasive jeste usklađivanje stanja imovine i obaveza sa stvarnim stanjem na osnovu popisa. a prolazni i privremeni računi po ovom osnovu prikazuju se u okviru računa 037 . glasnik RS”. na primer u slučaju prioritetnih akcija stečenih u kraćem roku od njihovog dospeća i sa navedenim datumom otkupa.MRS 7. Prema Pravilniku o kontnom okviru. 059 i 069 obezbedi analitičke račune za iskazivanje indirektnih otpisa saglasno svojoj računovodstvenoj politici za grupu račun 00 i 05 . Pravilnika o kontnom okviru). 10-11 146 . .dalje: MRS 32) i (I-07) Međunarodnog računovodstvenog standarda . a naknadno po tržišnoj vrednosti. stav 6 Pravilnika o kontnom okviru predviđena je obaveza banke da za račun 009. Strukturiranje pozicija u bilansu stanja banaka izvršeno je grupisanjem sredstava i obaveza prema prirodi i prema redosledu koji odražava njihovu relativnu likvidnost iz razloga što su takve informacije pouzdanije i relevantnije od prezentacije na principu tekuće/stalno. Vrednovanje (odmeravanje) je proces utvrđivanja novčanih iznosa po kojima bi trebalo priznati elemente finansijskih izveštaja i iskazati ih u bilansu stanja. što proističe iz definicija (I-32) Međunarodnog računovodstvenog standarda . 77/2010 .MRS 18 i . osim ako su po svojoj suštini ekvivalenti gotovine. 133/2003 . i 8. tri meseca ili manje.MRS 7 Izveštaj o tokovima gotovine („Sl. Gotovina i gotovinski ekvivalenti su finansijski instrumenti.prihodi .MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija („Sl. Gotovinu čine gotovina u blagajni i depoziti po viđenju. Gotovinski ekvivalenti imaju za svrhu da obezbede likvidnost banke tj. Relevantni standardi za ovu bilansnu poziciju su: . ispune kratkoročne gotovinske obaveze.za priznavanje i vrednovanje kursnih razlika . Drže se radi izmirivanja kratkoročnih gotovinskih obaveza. Početno vrednovanje zlata i plemenitih metala vrši se po nabavnoj vrednosti. a članom 5.račun 010 iskazuje i deponovani višak likvidnih sredstava kod NBS.račun050 zadnjeg dana u mesecu i na dan bilansa u glavnoj knjizi iskazuje se na računu 508 . gotovina i gotovinski ekvivalenti čine najlikvidniji deo likvidnog dela aktive. 019. obaveze i kapital i definisani su odredbama (1) Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja („Sl. br. U bilansima banaka ova pozicija se iskazuje na sintetičkim računima grupe računa 00 i 05 (član 4. Gotovina i gotovinski ekvivalenti . kao i da se na račun 013 i račun 063 iskazuju i plasmani po repo poslovima sa obavezom reotkupa. Povećanje tržišne vrednosti u odnosu na knjigovodstvenu vrednost priznaje se kao prihod. a ne radi investiranja ili u druge svrhe. glasnik RS”.MRS 21. 8. Da bi se imovina klasifikovala kao ekvivalent gotovine.Prolazni i privremeni računi. Potražni saldo na žiro računu i tekućim računima zadnjeg dana u mesecu i na dan bilansa u glavnoj knjizi iskazuje se na računu 408 . U okviru ove grupe računa banke iskazuju odgovarajuće poslovne transakcije i u dinarima i u stranoj valuti. Transakcije u stranoj valuti iskazuju se u funkcionalnoj valuti tj. ovog Pravilnika da se u okviru opozivih depozita i kredita .XIII RAČUNOVODSTVO. 77/2010 . Ulaganja u kapital su izuzeta iz ekvivalenta gotovine. br.MRS 39. br. Imovina se uobičajeno kvalifikuje kao ekvivalent gotovine samo kada ima kratak rok dospeća. iznos sredstava na računima 000 i 050 jednak je stanju na izvodima ili potvrdi salda. ako je to stanje pozitivno ili jednako nuli. odnosno u skladu sa usvojenim računovodstvenim politikama.dalje: MRS 7). . a smanjenje kao rashod. Prema navedenoj klasifikaciji. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA sijskom položaju se prikazuju u bilansu stanja. Elementi koji se neposredno odnose na utvrđivanje finansijskog položaja su imovina.MRS 32 .Prolazni i privremeni računi u stranoj valuti. 60 i proističu iz delatnosti banke. dok se informacije o uspešnosti prikazuju u bilansu uspeha. Potražni saldo na deviznom računu kod banaka . Vrednovanje pozicija bilansa stanja vrši se u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. a prolazni i privremeni na računu 097 . od datuma sticanja.rešenje).za priznavanje i vrednovanje . finansijskog posrednika između finansijski suficitarnih i finansijski deficitarnih transaktora u finansijskom sistemu.Krediti. uz beznačajni rizik od promene vrednosti.finansijska sredstva Pozicije sredstava (aktive) koji su deo monetarnog sistema proističu iz delatnosti banke kao pravnog lica tj.gotovina i gotovinski ekvivalenti.za prikazivanje . Odredbama članova 4. u saglasnosti sa MRS 1 par.izveštaj o tokovima gotovine .Krediti. glasnik RS”. i 9. stav 2. Osnov za vrednovanje bilansnih pozicija jesu usvojene računovodstvene politike. kao i zlato i plemeniti metali koji su neposredno unovčivi uz beznačajan rizik smanjenja vrednosti (grupa računa 07). 5.

kao posledica pada kursa strane valute. U tom smislu. glasnik RS”.RAČUNOVODSTVO. „Sl. glasnik RS”. Iz tih redovnih transakcija nastaju kursne razlike kao rezultat promene kursa između inicijalne transakcije i transakcije pri realizaciji u kojima se iznos deviza koji se realno realizuje ostaje nepromenjen. Prema Zakonu o bankama („Sl. Kursne razlike predstavljaju obračunsku kategoriju prihoda i rashoda. Drugim rečima.Ustavna povelja). s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima. devizni. godine za koju se bilans stanja sastavlja. jer se poslovne knjige vode u dinarima. glasnik RS”. list SRJ”. 31/93 i „Sl. list SFRJ”. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII ju finansijski izveštaji). kursiranje dela potraživanja koji je ispravljen vrši se međusobnim zaduživanjem i odobravanjem potraživanja i ispravke potraživanja. br. Odredbom člana 34. 45/89 . Zakona o obligacionim odnosima („Sl. 77/2010 i 95/2010 . Prema definiciji iz MRS 21. 29/78. MRS 21. a naknadno vrednovanje vrši se takođe po zvaničnom srednjem kursu na dan bilansa i tako obračunate kursne razlike priznaju se kao pozitivne ili negativne kursne razlike.dalje: MRS 21). za prevođenje potraživanja i obaveza iskazanih u stranoj valuti u dinare. navedenog zakona dozvoljeno je ugovaranje u devizama u Republici Srbiji. Derivati u stranim valutama isključeni su iz delokruga MRS 21 . tj. javljaju se pozitivne i negativne kursne razlike. već se samo koriguje vrednost potraživanja i ispravke vrednosti potraživanja u bilansu stanja. nema iskazivanja rashoda i prihoda. 107/2005 i 91/2010). Ugovorena valutna klauzula nije kursna razlika. Ugovorena valutna klauzula je vrednosno usklađivanje potraživanja i u funkciji je zaštite od gubitka usled promene vrednosti novca (MRS39). br.učinci promena kurseva stranih valuta i na njih se primenjuju pravila za priznavanje i odmeravanje koja su delokrug standarda MRS 39 u delu koji se odnosi na računovodstvo zaštite od valutnog rizika i može se tretirati bilo kao hedžing toka gotovine bilo kao hedžing fer vrednosti (npr. Potraživanja za koja je izvršena korekcija potraživanja ispravkom vrednosti za evidentiranje kursnih razlika u bilansu uspeha vrši se samo za neto iznos potraživanja. članom 41. 62/2006) propisano je da se za potrebe knjigovodstva i statistike primenjuje zvanično srednji kurs dinara. Valuta obaveza uređena je i odredbom člana 395. njeno ispunjenje se može zahtevati u domaćem novcu. Negativne kursne razlike nastaju kao posledica smanjenjea dinarskog iznosa novčanih sredstava i potraživanja. Prilikom obračuna kursnih razlika kod novčanih sredstava. Poslovne promene koje glase na strana sredstva plaćanja priznaju se na dan transakcije po zvaničnom srednjem kursu strane valute na koju glasi transakcija. stav 3. potraživanja i obaveza u stranoj valuti vrši se u skladu sa (I-21) Međunarodnim računovodstvenim standardom . pri bilansiranju treba imati u vidu da kada je transakcija izmirena u istom računovodstvenom periodu u kome je nastala. br. prema kursu koji vaći u trenutku ispunjenja obaveze. pri čemu se vrši priznavanje kursnih razlika. ili kao povećanje dinarskog iznosa obaveza kao posledica rasta kursa strane valute. U vezi sa iznetim. list SCG”. ugovaranje valutne klauzule predstavlja odstupa- 147 . br.odluka USJ i 57/89.dinar. Prema paragrafu 23. Ugovarana valutna klauzula je ugovoreni instrument zaštite od rizika promene deviznog kursa. ako novčana obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti ili zlatu. zbog čega je neophodno vršiti obračun tih kursnih razlika na datum bilansa stanja. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. stav 2. krediti sa deviznom klauzulom (MRS 39 par. 39/85.12. br. Računovodstveno evidentiranje transakcije. br. na svaki datum bilansa stanja monetarne stavke u stranoj valuti prevode se primenom zaključnog kursa. Kod potraživanja čija je vrednost u celini data na ispravku vrednosti. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. . prema podacima Narodne banke Srbije. a devizni kurs je odnos razlike između dveju valuta. kursna razlika je razlika koja nastaje prevođenjem datog broja jedinica jedne valute u drugu valutu po različitim deviznim kursevima. Ugovorena valutna klauzula je predmet volje poverioca i dužnika. povećanjem dinarskog iznosa potraživanja kao posledica rasta kursa strane valute i smanjenjem dinarskog iznosa obaveza kao posledica pada kursa strane valute. 86 i 87). pa je neophodno da se za potrebe knjigovodstva vrši prevođenje (preračun) iznosa strane valute u nacionalnu valutu . Pozitivne kursne razlike nastaju povećanjem dinarskog iznosa novčanih sredstava kao posledica rasta kursa strane valute. to je mogućnost koja se ugovara. koristi se srednji kurs strane valute u kojoj je vrednost stavke izražena na dan 31. Ugovaranje valutne klauzule je dozvoljeno Zakonom o deviznom poslovanju. kada je transakcija izmirena u narednom obračunskom periodu. devizno-valutni i menjački poslovi spadaju u osnovne bankarske poslove.MRS 21 Efekti promena deviznih kurseva („Sl. što podrazumeva da se iznos potraživanja ili obaveza čija se naplata ili plaćanje vrši u dinarskoj protivvrednosti izkazuje po ugovorenom kursu na dan realizacije.ispr. sve kursne razlike priznaju se u tom periodu. 10-11 U našoj praksi. Sa aspekta Zakona o obliglacionim odnosima. kursna razlika priznata u svakom periodu sve do datuma izmirenja određuje se na osnovu promene deviznog kursa u svakom od perioda. 1/2003 . Prema toj odredbi. potraživanja i obaveza u stranoj valuti. Međutim.

Ostale obaveze vrednuju se po amortizovanom trošku. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA nje od načela monetarnog nominalizma. a ne njegov pravni osnov. koja predstavlja inicijalnu knjigovodstvenu vrednost te komponente. Nakon prvobitnog priznavanja. kad obaveza ima za predmet određenu svotu novca.). prevođenje se vrši po tom kursu.MRS 33 Zarada po akciji („Sl. kroz dobitak ili gubitak. Ako je ugovoren neki drugi kurs. Kupovina i dalja prodaja sopstvenih glavničkih instrumenata od strane pravnog lica ne priznaju se u dobitku ili gubitku. Kod finansijskih obaveza koje se vrednuju po fervrednosti efekti vrednovanja evidentiraju se u bilansu uspeha.kapitalni (glavnički) instrumenti ili . Kapitalni (vlasnički) instrument je ugovor koji dokazuje vlasništvo nad neto imovinom pravnog lica .finansijski instrument mora biti klasifikovan u skladu sa svojom suštinom. na datum bilansa. Po definiciji finansijski instrument je svaki ugovor po osnovu kojeg nastaje finansijsko sredstvo za jednu ugovornu stranu. Ukoliko je između poverioca i dužnika ugovoren srednji kurs Narodne banke Srbije.emitenta tih instrumenata). Finansijska imovina je gotovina ili ugovorno pravo da se naplati ili primi drugo finansijsko sredstvo ili razmeni finanijski instrument sa drugim pravnim licem pod potencijalno povoljnim uslovima (ugovor koji se izmiruje prijemom kapitalnih instrumenata od strane pravnog lica koje ih je emitovalo). naknadno vrednovanje i prestanak priznavanja (isknjižavanje) finansijskih instrumenata. 10-11 148 . dužnik je dužan da isplati onaj broj novčanih jedinica na koji obaveza glasi. Iznos knjigovodstvene vrednosti složenog finansijskog instrumenta je uvek podeljen na komponentu kapitala i komponentu obaveze. Otkupljene sopstvene akcije koje se iskazuju u aktivi račun 128 i prilikom bilansiranja umanjuju emitovan akcijski kapital. a ne sa zakonskom formom.klasifikuju se odvojeno u okviru istog finansijskog instrumenta na komponentu kapitala i komponentu obaveze. Prema tom načelu. prevođenje treba izvršiti po tom kursu. i 34. Ukupni finansijski instrument se vrednuje po fer vrednosti. Karakteristike složenih finansijskihinstrumenata su: . derivata i računovodstveni tretman finansijskih derivata i MRS 32 koji formuliše zahteve za prikazivanje. jer se suštinski radi o transferu između vlasnika glavničkih instrumenata koji su odustali od glavničkih učešća i vlasnika koji će držati vlasničke instrumente (MRS 32 par. Istovremeno (I-33) Međunarodni računovodstveni standard .obaveza. metodom efektivne kamatne stope i evidentiraju se preko kapitala. Klasifikaciju u Bilansu stanja eminenta određuje suština finansijskog instrumenta. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. glasnik RS”.sadrže istovremeno i sastavne delove instrumenta kapitala i obaveze.imovina umanjena za ukupne obaveze. Puna primena ovih standarda ima za pretpostavku privrede u kojima postoje razvijena ekonomska tržišta. za fer vrednost komponente obaveze i preostali iznos se evidentira kao komponenta kapitala. 33. Pri prvobitnom priznavanju obaveze i potraživanje sa valutnom klauzulom odmeravaju se po njihovj fer vrednosti. Odgovarajuća naknada koja se plaća ili prima priznaje se direktno u kapital. dok u privredama u kojima nisu razvijena finansijska tržišta njihova primena je ograničena. najviše nerazumevanja i nedoumica proističe iz složenih finansijskih instrumenata koji mogu biti: . U uslovima nedovoljno razvijenog tržišta. odnosno Bilans uspeha. Finansijska obaveza je obaveza da se isplati ili razmeni finansijsko sredstvo sa drugim pravnim licem pod potencijalno nepovoljnim uslovima (ugovorna obaveza koja se izmiruje davanjem kapitalnih instrumenata od pravnog lica . Komponenta obaveze se vrednuje po fer vrednosti. osim kada je zakonom predviđeno nešto drugo. stanja nerealizovane obaveze i potraživanja sa ugovorenom valutnom klauzulom treba preračunati po odgovarajućem kursu strane valute. . i 34. . Komponenta finansijske obaveze naknadno će se vrednovati u skladu sa zahtevima MRS 39 u zavisnosti od klasifikacije finansijskog instrumenta. navedenog zakona. a finansijska obaveza ili instrument kapitala za drugu ugovornu stranu. kao što je naše. vrednovanje otkupljenih/ponovo stečenih vlasničkih hartija od vrednosti kapitala (akcija). naknadno vrednovanje obaveza i potraživanja sa valutnom klauzulom se odmerava po njihovoj fer vrednosti. Finansijski instrumenti Međunarodni računovodstveni standardi koji regulišu računovodstveno obuhvatanje finansijskih instrumenata su MRS 39 koji obrađuje početno priznavanje. Revidirani MRS 32 sadrži u svojim odredbama/paragrafima 33. Prema tome.XIII RAČUNOVODSTVO. Komponenta kapitala ne vrednuje se ponovo. koje je definisano članom 394. Osnov za razlikovanje finansijskih obaveza od glavničkog instrumenta je postojanje ugovorne obaveze bilo da isplati novac ili preda drugo finansijsko sredstvo drugoj strani ili da razmeni finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu sa vlasnikom.

derivatni ili izvedeni . hartije od vrednosti dalje: HOV koje se drže do dospeća mogu se posle početnog priznavanja vrednovati i opcijom fer vrednosti. . Plasmani koji se drže do roka dospeća Nederivatna finansijska imovina podrazumeva fiksna ili odrediva plaćanja i fiksni rok dospeća. jer odluku o razvrstavanju nije moguće opozvati nakon početnog/inicijalnog priznavanja.prenosom (transferom) finansijskog sredstva koji se kvalifikuje za nepriznavanje.9).dalje: MRS 33) u paragrafu 16. zahteva da se pri otkupu sopstvenih prioritetnih akcija svaki diskont ili premija (razlika između plaćenog iznosa i nominalne vrednosti otkupljenih sopstvenih akcija) priznaje kao povećanje ili smanjenje neraspoređene dobiti. banka nije klasifikovala prema opciji fer vrednosti. prilikom početnog priznavanja.finansijska imovina koje se drži radi trgovanja. Nepriznavanje finansijske obaveze iz Bilansa stanja vrši se samo kad je obaveza određena ugovorom ispunjena. a za koje banka ima nameru i mogućnost da drži do roka dospeća (npr. par.bazični (primarni) finansijski instrumenti . Na osnovu nje definisani su kriterijumi za priznavanje i osnove za vrednovanje. Klasifikacija finansijskih instrumenata izvršena je u četiri kategorije (MRS 32 i MRS 39 par.banka odlučila da vrednuje po fer vrednosti u bilansu uspeha. troškovi transakcije se mogu pripisati nabavnoj ceni hartije od vrednosti. fjučersi. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća naknadno se vrednuju po amortizovanoj ceni primenom metoda efektivne kamate. treba da ih klasifikuje u jednu od preostalih dveju grupu: koje se drže do dospeća ili koje su raspoložive za prodaju. u ovu kategorije se ne mogu klasifikovati preferencijalne i obične akcije).bilo koja finansijska imovina koja se klasifikuje u ovu kategoriju pri početnom priznavanju Prema revidiranom MRS 39. u nekim slučajevima. 10-11 početnog priznavanja. Entitet samostalno odlučuje da li se radi o povećanju kapitala koji može biti predmet raspodele preostalim vlasnicima. otkazana ili je istekla (MRS 39 par. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII br. već ih priznaje kao troškove perioda. štedni zapisi Narodne banke Srbije i eventualno neke druge obveznice koje se pojave na našem tržištu. a efekat po osnovu promene fer vrednosti priznaje se isključivo kao prihod ili rashod u bilansu uspeha. 9). koji se ne koriste za hedžing i . Metod efektivne kamate podrazumeva izračunavanje amortizacije primenom efektivne kamatne stope i raspodele prihoda od kamate tokom relevantnog perioda. Odluka banke o klasifikaciji donosi se u postupku inicijalnog priznavanja. hartije od vrednosti. Prema paragrafu 9. Nepriznavanje finansijskog sredstva može se izvršit samo (MRS 39.istekom ugovornih prava na tokove gotovine ili . osim akcija koje nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i čija fer vrednost se ne može pouzdano odmeriti. koje nisu pribavljene u svrhu prodaje u bliskoj budućnosti. Finansijska imovina čija se procena fer vrednosti iskazuje kroz bilans uspeha je: . 39). Ograničenja klasifikacije u HOV koje se drže do dospeća U HOV koje se drže do dospeća ne mogu se svrstati HOV koje je: . MRS 39 banka može klasifikovati prema opciji fer vredonosti i sve hartije od vrednosti koje se drže do dospeća i raspoložive su za prodaju prilikom Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. U ovu grupu se obično svrstavaju obveznice i njima slične HOV. Kod hartije od vrednosti koje nisu klasifikovane prema opciji fer vrednosti. pravnom licu je dozvoljeno da prilikom početnog priznavanja klasifikuje bilo koju hartiju od vrednosti kao onu koja se vrednuje po fer vrednosti. sa priznavanjem promena u fer vrednosti preko prihoda i rashoda u bilansu uspeha. Kod nas još uvek ima malo HOV koje bi se mogle svrstati u HOV koje se drže do dospeća. Suština priznavanja i naknadnog vrednovanja hartija od vrednosti koje se vrednuju po fer vrednosti u bilansu uspeha je da se hartije od vrednosti klasifikovane kao takve vrednuje po fer vrednosti. odnosno emitovanja. 149 . obaveze. Kod nas bi se u ovu grupu mogle svrstati obveznice stare devizne štednje Vlade Republike Srbije.potraživanja. zajmovi . Početno priznavanje finansijskih instrumenata (sredstva/obaveze) u Bilansu stanja vrši se samo kada pravno lice postaje jedna od strana u ugovornim odredbama instrumenata (MRS 39 par.derivati. u koju se uključuju i transakcioni troškovi nastali po osnovu njihovog sticanja. i koje čine deo portfelja sličnih sredstava za koja postoji model trgovanja radi stvaranja profita iz kratkoročnog fluktuiranja cena ili posredničke marže (MRS 39 par.forvardsi. odnosno mogu biti klasifikovane u HOV koje se vrednuje po fer vrednosti u bilansu uspeha. opcije i svopovi. 17): . To su hartije od vrednosti koje su stečene ili nastale prvenstveno u svrhu prodaje ili ponovne kupovine u bliskoj budućnosti. troškove transakcije ne uključuju u njihovu vrednost. Vrste finansijskih instrumenata su: . 14). Ove hartije se početno priznaju po nabavnoj fer vrednosti. 77/2010 . Ukoliko hartije od vrednosti.RAČUNOVODSTVO. Ako banka klasifikuje hartije od vrednosti prema opciji fer vrednosti. Međutim.

Pri početnom evidentiranju HOV raspoložive za prodaju se priznaju po njihovoj fer vrednosti. ma koliko verovatni bili. ako je utvrđeno da postoji obezvređenje. iznos obezvređenja koji treba priznati proizilazi iz razlike između knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti očekivanih budućih gotovinskih tokova. Međutim. Buduća obezvređenja se ne mogu anticipirati.desile nakon što je entitet naplatio celu glavnicu finansijskog sredstva kroz predviđene rate otplate (npr.uslovljena događajem koji je izvan kontrole entiteta i koji se nije mogao predvideti od strane entiteta. Ova reklasifikacija se sprovodi u periodu u kome je prodaja HOV sprovedena i računovodstveno evidentirana. ne mogu biti priznati. i . nakon što se svedu na iznos koji je moguće povratiti. ili . kroz Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Naknadno vrednovanje HOV raspoloživih za prodaju Dobitak ili gubitak koji se javlja usled promene fer vrednosti finansijskog sredstva (HOV) raspoloživog za prodaju treba da se priznaje direktno kao kapital. 10-11 150 . Kada ne postoji mogućnost da se individualno utvrdi iznos obezvređenja pojedinačnih sredstava koja se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. Grupa sredstava treba da ima slične kreditne i druge karakteristike. Finansijska imovina raspoloživa za prodaju je finansijska imovina koja nije klasifikovana u neku od navedenih kategorija i to u: . naplata kuponosnih obveznica kod kojih se sa ratom vraća i deo glavnice) ili kroz naplatu unapred. i nijedan finansijski instrument se ne može više svrstavati u tu kategoriju. Pad tržišne vrednosti nije nužno dokaz obezvređenja. Za HOV koje se drže do dospeća. . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . MRS 39 ukazuje na to da se ta sredstva treba grupisati i proceniti po portfolio bazi. koji se diskontuju primenom prvobitne diskontne stope instrumenta. klasifikuju se kao hartije od vrednosti namenjene trgovanju. Izuzetno. uvećanoj za troškove transakcije.banka klasifikovala kao raspoložive za prodaju.plasmani koji su po definiciji zajmovi i potraživanja.plasmane koji se drže do roka dospeća. ako je tokom tekuće poslovne godine ili tokom dve prethodne izveštajne godine. Sve preostale HOV koje se drže do dospeća moraju se reklasifikovati u HOV raspoložive za prodaju. obračun kamate se nastavlja u skladu sa originalnom efektivnom kamatnom stopom. Hartije od vrednosti koje čine deo portfelja sličnih sredstava za koja postoji model trgovanja radi stvaranja profita iz kratkoročnog fluktuiranja cena ili posredničke mreže. HOV koje nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i čija se fer vrednost ne može pouzdano utvrditi treba odmeravati po nabavnoj vrednosti. dovodi u pitanje nameru i mogućnost preduzeća da sve ostale HOV iz ove grupe drži do dospeća. što posebno važi za HOV koje se drže do dospeća. ima za rezultat neispunjenje zahteva MRS 39. prodao ili reklasifikovao više od beznačajnog iznosa HOV koje se drže do dospeća pre dana dospeća (beznačajnost iznosa meri se u odnosu na ukupan iznos investicija koje se drže do dospeća). iznos povraćaja je ograničen. Ovo poništenje se evidentira u skladu sa načinom na koji je izvršeno i obezvređenje. Prodaja iznosa HOV koje se drže do dospeća koji nije beznačajan. a ne kao raspoložive za prodaju. tako da nova knjigovodstvena vrednost sredstva ne može biti veća od vrednosti koja bi postojala da do obezvređenja nije ni došlo.kredite i potraživanja i . Za HOV koje se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. u bilansu uspeha. Poništenje obezvređenja je dozvoljeno kada postoji očigledan dokaz da je do poništenja došlo nakon prvobitnog priznavanja obezvređenja i da je rezultat određenog događaja. kao što je poboljšani kreditni rejting dužnika. Obezvređenje HOV i drugih finansijskih sredstava koje se drže do dospeća Finansijska sredstva se smatraju obezvređenim kada iznos po kom su evidentirana prevazilazi iznos koji se može povratiti. bez oduzimanja troškova transakcije koji mogu nastati pri prodaji ili drugom otuđenju. U postupku naknadnog vrednovanja entitet odmerava HOV raspoložive za prodaju po fer vrednosti. a gubitak/ smanjenje se priznaje direktno u bilans uspeha.bile blizu datuma dospeća finansijskog sredstva (npr. Entitet nema prava da klasifikuje neko finansijsko sredstvo kao ono koje se drži do dospeća. Gubici kao rezultat budućih dogđaja.XIII RAČUNOVODSTVO. manje od tri meseca pre dana dospeća) tako da promene u tržišnim kamatnim stopama tokom tog perioda ne mogu imati značajan uticaj na promenu fer vrednosti te imovine. Tada se knjigovodstvena vrednost sredstva može smanjiti direktno ili korišćenjem računa ispravke vrednosti. .finansijsku imovinu po fer vrednosti kroz bilans uspeha. MRS 39 zahteva da se obezvređenje prizna kod finansijskih sredstava koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti. jer prodaja HOV koje se drže do dospeća. tj. reklasifikacija u sredstava koja se drže do dospeća se može izvršiti ako su prodaja ili reklasifikacija: . Nakon što je došlo do ovog narušavanja pravila. moraju proći pune dve godine pre nego što entitet ponovo klasifikuje neku stavku finansijske imovine kao HOV koje se drže do dospeća.

odnosno preuzimanja obaveze. Početno vrednovanje vrši se po trošku nabavke tj. uzimajući u obzir sve ugovorene uslove. 55b). Izuzetak je očigledan dokaz koji ukazuje da više objektivno ne postoji razlog za obezvređenje. 77/2010 . nabavnoj vrednosti. s tim što se tada eliminišu iz kapitala akumulirani nerealizovani dobici nastali usled promene fer vrednosti. par. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII izveštaj o promenama na kapitalu. a ne u bilansu uspeha tekućeg perioda. kada iznos po kome su iskazane u poslovnim knjigama prevazilazi iznos koji se može naknaditi. korišćenjem metoda efektivne kamate priznaje se u dobitak ili gubitak (MRS 18 par. Na taj način je HOV raspoložive za prodaju svode na fer vrednost. ako nakon priznavanja obezvređenja dođe do porasta fer vrednosti HOV raspoloživih za prodaju. a ukoliko dođe do pevaćanja vrednosti iznad nivoa nabavne vrednosti. osim za troškove od umanjenja vrednosti i devizne dobitke i gubitke. umanjen za otplate glavnice i uvećan za obračunatu. Kada za finansijski instrument (ili grupu finansijskih instrumenata) nije moguće pouzdano proceniti buduće novčane tokove. 151 . Metod efektivne kamate je metod obračunavanja amortizovane vrednosti finansijskog sredstva ili finansijske obaveze (ili grupe finansijskih sredstava. a troškovi prodaje se ne uzimaju u obzir prilikom kasnijeg određivanja objektivne vrednosti. Transakcioni troškovi se uključuju u početno vrednovanje svih finansijskih obaveza i imovine. br. Taj porast vrednosti evidentira se direktno u okviru kapitala. Kada finansijsko sredstvo prestane da se priznaje.AG 8). Tada se kroz prihode u bilansu uspeha vrši evidentiranje samo do iznosa za koji je izvršeno obezvređenje.MRS 18 Prihodi („Sl. a umanjen za naplaćenu/plaćenu kamatu primenom metoda efektivne kamate na razliku između inicijalnog iznosa i iznosa na dan dospeća i umanjen za smanjenje vrednosti zbog impariteta (direktno. i pri ovom postupku treba na pojedinačnoj osnovi identifikovati: .RAČUNOVODSTVO.dalje: MRS 18) i MRS 39. Nije predviđena naknadna reklasifikacija iz ove kategorije. tada će akumulirani dobitak ili gubitak prethodno priznat u kapitalu biti priznat u dobitak ili gubitak (MRS 39. Krediti i potraživanja Krediti i potraživanja su nederivatna finansijska imovina sa fiksnim ili odredivimplaćanjima koja se ne kotira na finansijskim tržištima Pretpostavka za ove instrumente je da se ne trguje ovim finansijskim instrumentima i u ovu kategoriju spadaju: . 30 a i MRS 39 par. takvo povećanje se evidentira kroz kapital. jer se radi o HOV raspoloživim za prodaju. 10-11 Umanjenje vrednosti i nenaplativost finansijskih sredstava Procena vrednosti vrši se na datum svakog bilansa stanja i sastoji se u konstataciji postojanja objektivnog dokaza (podataka) o umanjenju vrednosti finansijskog sredstava ili grupe finansijskih sredstava. što je u potpunosti u skladu sa MRS 39. a gubici od obezvređenja se evidentiraju u bilans uspeha. Drugim rečima.krediti i potraživanja koje je banka kupila i koje ne namerava da proda i za koje ne postoji cena na finansijskom tržištu. a obezvređenja HOV raspoloživih za prodaju evidentiraju se u bilansu uspeha. odnosno uključujući provizije i druge ugovorene naknade koje su sastavni deo efektivne kamatne stope. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje buduće novčane prilive/odlive u toku perioda otplate na knjigovodstvenu vrednost sredstva/obaveze. fluktuacije fer vrednosti HOV raspoloživih za prodaju evidentiraju se direktno u kapitalu kao nerealizovani dobici/gubici na HOV raspoloživim za prodaju. Pravno lice naknadno odmerava ova finansijska sredstva po amortizovanoj vrednosti koja se računa po metodi efektivne kamatne stope (krediti i potraživanja i investicije koje se drže do dospeća). čije se povećanje fer vrednosti iznad nabavne vrednosti evidentira kroz kapital. Amortizovana vrednost predstavlja iznos koji se priznaje nakon inicijalnog sticanja sredstava. u skladu sa MRS 18.da li se radi o obezvređenju ili tekućim fluktuacijama kad je došlo do pada vrednosti ili . par. Nije dozvoljeno ukidanje obezvređenja. koriste se ugovoreni novčani tokovi.krediti i potraživanja koje je banka odobrila ili plasirala i . ili preko računa ispravke vrednosti). Kamata izračunata po ovim sredstvima. 55 b i AG 5 . odnosno finansijskih obaveza) i alociranja kamate na prihode. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Obezbeđenje HOV raspoloživih za prodaju (primena imparitetnog načela) Obezvređenje se utvrđuje na svaki bilansni dan stanja.55). Dividenda od instrumenata akcijskog kapitala raspoloživog za prodaju priznaje se u dobitak ili gubitak po uspostavljenom pravu od strane pravnog lica da primi uplatu prema paragrafu 30c (I-18) Međunarodni računovodstveni standard . Procene rukovodstva moraju biti objektivne i razumne. odnosno rashode u toku perioda otplate.da li se radi o tekućim fluktuacijama ili je nastupio neki događaj zbog koga bi trebalo ukinuti obezvređenje kad je došlo do porasta vrednosti nakon obezvređenja. glasnik RS”.

stav 1. Otuda je kvalitet finansijskih izveštaja banaka meren njihovom sposobnošću da prezentuju realnu sliku o finan- sijskoj poziciji i zarađivačkoj sposobnosti. Rezerve za procenjene gubitke koje se obrazuju po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke označavaju se kao posebna rezerva za procenjene gubitke. glasnik RS”. kao i način pokrića rezerve za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki. predstavlja prisvajanje neraspoređenog dobitka. banka je na bilansni dan dužna da saglasno svojoj računovodstvenoj politici izvrši procenu objektivnih dokaza koji dovode do obezvređenja kredita. Povećanje. dodatno klasifikuje bilansnu aktivu i vanbilansne stavke. 72/2003. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Pod objektivnim dokazima podrazumevaju se podaci koji pokazuju da postoji merljivo smanjenje budućih tokova gotovine od finansijskih sredstava nakon njihovog početnog priznavanja. uslovljeno lokalnim zakonodavstvom.nacionalne ili lokalne ekonomske indikatore koji su u korelaciji sa problemima sredstava u okviru grupe (npr. . u tesnoj vezi sa priznavanjem i merenjem gubitka na kreditima priznatim u Bilansu uspeha banke. Tradicionalan pristup merenju kredita zasnovan je na metodu amortizovanih troškova uz primenu efektivne kamatne stope. za grupu srodnih finansijskih sredstava. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 104/2009 i 30/2010 . Visina gubitka utvrđuje se saglasno MRS 39 par. dozvoljava ustupke zajamoprimcu koje mu inače ne bi odobrio. ovih iznosa povećava prisvajanje neraspoređenog dobitka a njihovo smanjenje povećava neraspoređenu dobit. Indikatori koji mogu prouzrokovati obezvređenje mogu biti: . .uočavanje podataka o merljivom padu budućih gotovinskih tokova za grupu finansijskih instrumenata do koga je došlo nakon njihovog pribavljanja.nestanak aktivnog tržišta za finansijsko sredstvo zbog finansijskih teškoća ili .dalje: Zakon o NBS). Guverner Narodne banke Srbije je doneo Odluku o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke („Sl.kašnjenje ili prekršaj u plaćanju kamate ili glavnice. Ovo obezvređenje mora biti odmereno i priznato za pojedinačno ili. pad cena nekretnina (za hipotekarna potraživanja). radi adekvatnog i efikasnog upravljanja rizicima kojima je banka izložena u svom poslovanju. 55/2004.rastuća verovatnoća da će dužnik ući u reorganizaciju ili bankrotirati. broj 107/2005). Rezerva za opšte bankarske rizike banka obračunava i iskazuje u skladu sa svojom politikom. par. . povećani broj kupaca sa kreditnim karticama koje dostižu njihov kreditni limit i koji plaćaju minimalno mogući mesečni iznos). 10-11 152 .negativne promene u platežnim mogućnostima (kreditnom rejtingu) dužnika u okviru grupe (npr. kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstava i sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine korišćenjem računa ispravke vrednosti ili direktnim otpisom. stav 3. skrivenih gubitaka i te gubitke (nerealizovane) priznaje u Bilansu uspeha. 59 i finansijsko sredstvo je obezvređeno ako je iskazano u iznosu koji je veći od iznosa koji je procenjen da se može naplatiti. Primena računovodstvenih standarda omogućava procenu značajnih elemenata finansijskih izveštaja po fer vrednosti što stvara mogućnost za precenjivanje vrednosti imovine i po tom osnovu neiskazivanje rashoda vezanih za naknadnu procenu te imovine. na portfolio osnovi. MRS 39 insistira da se obezvređenje priznaje samo ako je rezultat nastalog (prošlog) događaja. a ne rashod perioda i ne obuhvata se prilikom utvrđivanja neto dobitka ili gubitka za period. br. . Zakona o bankama („Službeni glasnik RS”. MRS 39 zahteva da se obezvređenje prizna kod finansijskih sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti. Prema tome. stav 6. pored razumljivosti. Na osnovu člana 21. 63/2008. porast plaćanja sa zakašnjenjem. 63. i članom 31. povećanje nezaposlenosti u regionu odakle je dužnik. pad cena proizvoda (za zajmove proizvođačima) ili negativne promene drugih privrednih uslova. a u vezi s članom 28. uključujući: ..zajamodavac. iz ekonomskih ili zakonskih razloga vezanih za finansijske teškoće zajamoprimca. 85/2005 dr. Umanjenja vrednosti finansijskih plasmana nastaju kao posledice primene računovodstvenog načela opreznosti u prikazivanju finansijskih izveštaja. koje osigurava njihovu pouzdanost. Odlukom o klasifikaciji se. Iznos gubitka zbog umanjenja vrednosti za finansijska sredstva koja se drže do dospeća i kredite i potraživanja (koja se mere po amortizovanoj vrednosti) priznaje se u Bilans uspeha. Zakona o Narodnoj banci Srbije („Sl. Elementi na osnovu kojih se utvrđuje postojanje objektivnih dokaza dati su u MRS 39. ili drugo kršenje ugovora od strane dužnika. 129/2007. Najveći deo aktive banaka čine finansijska sredstva sa dominantnim učešćem datih kredita. važnosti i uporedivosti jedno od kvalitativnih obeležja finansijskih izveštaja. . glasnik RS”.značajne finansijske teškoće izdavaoca HOV ili dužnika. Svako izdvajanje za gubitke po kreditima i plasmanima.dalje: Odluka o klasifikaciji). Vrednosno usklađivanje na nižu vrednost eliminiše precenjenost sredstava tj. što je po MRS. čime se štiti kapital banke u periodu njegove realizacije. Očekivani gubici kao rezultat budućih događaja bez obzira na stepen verovatnoće njihovog nastanka nisu predmet ovog standarda.XIII RAČUNOVODSTVO. utvrđuju uslovi pod kojima banka u skladu sa lokalnim zakonodavstvom. zakon i 44/2010 . Ovim postupkom se tekuća dobit banke umanjuje po osnovu identifikovanih budućih gubitaka. br. pored gubitaka identifikovanih na osnovu MRS 39.

2 i 3 nije zastu- pljen. .nedostupnost dužnika i njegovog žiranta radi vođenja sudskog spora (nepoznat na adresi boravišta po izveštaju MUP-a. Za rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama banke će teretiti rashode . obračunata u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije formira se u skladu sa Odlukom Skupštine iz: .). . kao i po osnovu ispravke vrednosti potraživanja.prihodi/rashodi Bilans uspeha . . da razgraniči finanijski instrument ili njegove delove u cilju pružanja validnih i pouzdanih informacija prezentovanih kroz finansijske izveštaje. Finansijska obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha (samo finansijske obaveze čija je vrednost utvrdiva na finansijskom tržištu) su: . 1.RAČUNOVODSTVO. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Prema tome.ostalih rezervi (račun 811) Otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja Član 16 Zakona o porezu na dobit pravnih lica (koji se odnosi na sve obveznike) definiše priznavanje rashoda po osnovu otpisa potraživanja. Za priznavanje gubitaka po osnovu bilansne imovine. uz kumulativno ispunjavanje uslova (pri čemu plasmani banaka nisu pozicija prihoda). banke imaju i obavezu da obrazuju i posebnu rezervu za procenjene gubitke po kriterijumima koje propisuje nacionalni kontrolor (račun 812).račun 651 uz formiranje obaveze na račun 452 (rezervisanja za gubitke) po vanbilansnoj aktivi.dobiti tekuće godine (račun 830).obezvređenje (MRS 36) Bilans uspeha . banke će na osnovu svojih procedura i akata na dan bilansa saglasno MRS 39 i MRS 37 izvršiti procenu gubitaka po osnovu kredita i plasmana i procenu obaveze za gubitke po osnovu vanbilansnih stavki (izvršiti rezervisanja). Takođe. osim dokaza o neuspeloj naplati potraživanja sudskim putem.dobiti ranijih godina (račun 831). . . i . trebalo bi priznavati otpise i u sledećim slučajevima: .račun 650 uz istovremeno smanjenje vrednosti imovine preko računa ispravke vrednosti.bilo koja finansijska obaveza koja je klasifikovana u ovu kategoriju pri početnom priznavanju.rashodi Obezvređenje (MRS 36) Bilans stanja . Odabrana klasifikacija se ne menja pri naknadnom vrednovanju sve dok se finansijski instrument nalazi kao pozicija u Bilansu stanja. neophodno je da se jasnije definišu postupci banaka pri izradi poreskog bilansa. Osim ovih obaveza. upućeni na dugogodišnje izdržavanje kazni i dr.rezervi iz dobiti (račun 810) i . 10-11 153 .rashodi Obezvređenje (MRS 36) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. banke će teretiti rashode . Posebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po godišnjem finansijskom izveštaju. trajno iseljeni iz zemlje. Klasifikacija se vrši pri početnom priznavanju u skladu sa ekonomskom suštinom iz razloga što je emitent u obavezi a saglasno definicijama finansijske obaveze.revalorizacione rezerve i Bilans uspeha . pokojni bez naslednika i imovine. 16 st. a koje su već regulisane za banke čl. a princip uvažavanja specifičnog bankarskog poslovanja u čl. 22a istog Zakona.nepostojanje/nedostupnost imovine dužnika ili nepostojanje njegovog pravnog sledbenika (okončan postupak stečaja ili likvidacije).sticanje nepokretnosti radi naplate potraživanja kada je tržišta vrednost iste niža od potraživanja banke.delimične naplate potraživanja iz sredstava garanta/žiranta kada banka nema pravnih osnova za dalje postupanje radi naplate.finansijske obaveze kojima se trguje ili . Formiranje obračunate rezerve u toku godine vrši se na teret rezerve iz dobiti (račun 810) i iz ostalih rezervi (račun 811). Obračunata rezerva za opšte bankarske rizike predstavlja prisvajanje neraspoređenog dobitka i iskazuje se na račun 813 . Kategorizacija finansijskih sredstava za potrebe računovodstva: Finansijski instrumenati Finansijski instrumenti kojima se trguje Finansijski instrumenti koji se drže do dospeća Finansijski instrumenti raspoloživi za prodaju Krediti i potraživanja Naknadno vrednovanje Tržišna (fer) vrednost Amortizovan vrednost primenom efektivne kamatne stope Tržišna (fer) vrednost Amortizovana vrednost primenom efektivne kamatne stope Efekti naknadnog vrednovanja Bilans uspeha . Ostale finansijske obaveze su sve finansijske obaveze koje se ne klasifikuju kao finansijska obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha pri početnom priznavanju i koje se prikazuju po amortizovanoj vrednosti.delimične naplate potraživanja iz imovine dužnika (prodaja zaloge na pokretnoj imovini) kada nema druge imovine za naplatu u celosti. Kako su ispravka vrednosti i otpisi vrednosti potraživanja samo faze istog procesa.rezerve za opšte bankarske rizike.

. ne dozvoljava entitetu: .XIII RAČUNOVODSTVO. Prema paragrafu 50b finansijsko sredstvo na koje se primenjuje paragraf 50c (osim finansijskog sredstva koje pripadaju opisanom u paragrafu 50d) može se samo u retkim okolnostima reklasifkovati izvan grupe finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene fer vrednosti odmah prizanju kao prihod ili rashod. Standard ne dozvoljava reklasifikaciju finansijskih instrumenata koje je entitet inicijalno klasifikovao kao finansijske instrumente koji se vrednuju po fer vrednosti i čije su promene fer vrednosti priznaju kroz bilans uspeha. banka je mogla da klasifikuje bilo koje finansijsko sredstvo ili obavezu kao sredstvo ili obavezu koju će vrednovati po fer vrednosti.reklasifikaciju derivatnih finansijskih instrumenata u ili iz grupe finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod sve dok ih drži ili emituje i . Paragrafom 50f propisano je da ako privredni subjekt u skladu sa paragrafom 50d reklasifikuje finansijsko sredstvo izvan grupe finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod ili u skladu sa paragrafom 50e izvan grupe finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju. reklasifikovaće ga po njegovoj fer vrednosti na datum reklasifikacije. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Reklasifikacija . Paragrafom 50c propisano je da entitet (u skladu sa paragrafom 50b) reklasifikuje finansijsko sredstvo iz gupre finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti (i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod). shodno paragrafu 50B ne može reklasifikovati) može biti reklasifikovano izvan grupe finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod ako privredni subjekt ima nameru i sposobnost da drži finansijsko sredstvo za predvidljivu budućnost ili do dospeća. Dozvoljena reklasifikacija bila je za instrumente koji se drže do dospeća u instrumente raspoložive za prodaju i obrnuto samo u slučajevima navedenim u standardu. Dodatne mogućnosti za reklasifikaciju definisane su izmenama MRS 39 i (III-07) Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja .jer se u tom slučaju.finansijskih sredstava koja zadovoljavaju definiciju zajmova i potraživanja iz kategorije raspoloživa za prodaju u kategoriju zajmova i potraživanja. Fer vrednost finansijskog sredstva na datum reklasifikacije postaje njegova nova nabavna vrednost. Paragrafom 50d regulisano je da finansijsko sredstvo na koje se odnosi paragraf 50c. Drugim rečima. Za finansijsko sredstvo reklasifikovano u skladu sa Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.reklasifikovanje finansijskog instrumenta iz grupe finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod ako je to sredstvo nakon svog početnog priznavanja određeno u tu grupu.dalje: MSFI 7). U opciji po fer vrednosti banka je mogla pri inicijalnoj klasifikaciji da vrednuje ostale HOV koje se drže radi trgovanja i HOV raspoložive za prodaju. br. kao i HOV koje se drže do dospeća. finansijsko sredstvo klasifikovano kao raspoloživo za prodaju koje zadovoljava definiciju zajmova i potraživanja (da nije klasifikovano kao raspoloživo za prodaju) može da se reklasifikuje van kategorije raspoloživo za prodaju u kategoriju zajmovi i potraživanja ako entitet ima nameru i sposobnost da drži to finansijsko sredstvo u doglednoj budućnosti ili do dospeća. pod uslovom da za to postoji i namera i mogućnost da se ta sredstva drže u doglednoj budućnosti ili do dospeća. po njegovoj fer vrednosti na datum reklasifikacije. već dozvoljava reklasifikaciju finansijskih instrumenata koji se drže radi trgovanja. Pre izmena.MSFI 7 Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja („Sl. koja je dozvoljena ali je i ograničena. Ograničenja u reklasifikaciji su u funkciji zaštite od manipulacija rezultatom. gde će promene fer vrednosti priznavati u Bilans uspeha. Bilo koji dobitak ili gubitak koje je već priznat kao prihod ili rashod priznaje se kao prihod ili rashod. ili neraspoređena dobit ili gubitak i priznavanjem revalorizacionih rezervi).finansijskog sredstva koje bi zadovoljilo definiciju zajmova i potraživanja (da finansijsko sredstvo nije klasifikovano kao ono koje se drži radi trgovanja prilikom početnog priznavanja) može da se reklasifikuje van kategorije po fer vrednosti kroz bilans uspeha ako entitet ima nameru ili sposobnost da drži to finansijsko sredstvo u doglednoj budućnosti ili do dospeća. 10-11 154 . glasnik RS”. . Paragrafom 50e propisano je da finansijsko sredstvo klasifikovano kao raspoloživo za prodaju koji je ispunilo definiciju zajmova i potraživanja (ako nije prethodno određeno kao raspoloživo za prodaju) može biti reklasifikovano izvan grupe finansijska sredstva raspoloživa za prodaju u grupu zajmova i potraživanja ako privredni subjekt ima nameru i sposobnost da ih drži za predvidljivu budućnost ili do dospeća.svih nederivatnih finansijskih instrumenata osim nederivatnih finansijskih instrumenata koji su pri priznavanju incijalno klasifikovani kao instrumenti čiji će se efekti promene vrednosti priznavati u Bilansu uspeha. zamenjeni pragraf 50 MRS 39.promena inicijalne klasifikacije sredstava Promena namene sredstva od strane pravnog lica u odnosu na namenu određenu prilikom sticanja dovodi do promene klasifikacije. a koji ispunjava definiciju zajmova i potraživanja (ako nije zahtevano da to finansijsko sredstvo bude klasifikovano kao ono koje se drži za prodaju po početnom priznavanju . Standardi dozvoljavaju reklasifikaciju (naknadnu klasifikaciju) kod: . 77/2010 . Takođe.

10-11 kojem procentu se ostvaruje pravo vlasništva) onda se ne iskazuje kao učešće u kapitalu. akcionarskih društva i društva sa ograničenom odgovornošću).investitor nema značajan uticaj nad korisnikom ulaganja. koja nisu pribavljena sa namerom da se prodaju u bliskoj budućnosti. odnosno vlasnicima matičnog preduzeća. odnosno ne obuhvataju poslovni rezultat svojih zavisnih preduzeća. čiji se efekti iskazuju preko kapitala ili se radi o obezvređenju čiji se efekti iskazuju preko bilansa uspeha. ali ispod 50%) se iskazuju po metodu učešća (equity metod). tj. odnosno sredstva kojima se trguje.Plasmani u pridužena preduzeća. se reklasifikuje u sredstvo raspoloživo za prodaju.investitor ima kontrolu nad korisnikom ulaganja. stvara se odnos matičnog i zavisnog preduzeća ako učešće u kapitalu iznosi preko 50% ili su ispunjeni drugi uslovi definisani u MRS 27. bez obzira na to da li ulagač nema zavisna preduzeća ili ima 155 . Učešće u kapitalu pridruženih preduzeća kod kojih ulagač ima značajan uticaj (učešće u kapitalu preko 20%. . Prema tom uticaju moguća su tri slučaja: . kreditnog rejtinga ili kreditnog indeksa ili slične varijable. Efekti reklasifikacije (HOV iz kategorije po fer vrednosti kroz bilans uspeha u HOV raspoložive za prodaju) na finansijske izveštaje su na kapitalu (kroz izveštaj o promenama na kapitalu) . Promene fer vrednosti se prema MRS 39 kvalifikuju kao tekuće fluktuacije i njihov pad treba razgraničiti od obezvređenja. cene robe. Za finansijsko sredstvo reklasifikovano u skladu sa paragrafom 50e izvan grupe finansijskih sredstava koja se vrednuju po fer vrednosti (i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod) bilo koji prethodni priznat dobitak ili gubitak na tom sredstvu koji je u skladu sa paragrafom 50b priznat kao druga stavka rezultata /povezana sa kapitalom/ biće obračunat u skladu sa paragrafom 54 (revalorizaciona rezerva se reklasifikuje kao prihod ili rashod obračunskog perioda).Interesi u zajedničkim poduhvatima i MSFI 3 . Ukupan poslovni rezultat matičnog preduzeća i njegovih zavisnih preduzeća se iskazuju u konsolidovanim finansijskim izveštajima. MRS 28 . u svojim pojedinačnim finansijskim izveštajima matična preduzeća ne primenjuju metod učešća. Za pojedine vidove učešća to praktično znači sledeće: Učešća u kapitalu zavisnih preduzeća imaju matična preduzeća. Kada u kapitalu matičnog preduzeća postoji i drugi ulagači. Ove vrednosti su kod nederivatnog finansijskog instrumenta najčešće konstante. Drugim rečima. Metode učešća u kapitalu Učešća u kapitalu predstavljaju dugoročna finansijska ulaganja u kapital drugih pravnih lica (banaka. MRS 39 zahteva od entiteta da ustanovi da li se radi o fluktuacijama. deviznog kursa. Pored konsolidovanih finansijskih izveštaja matična preduzeća sastavljaju i svoje posebne finansijske izveštaje u kojima učešće u kapitalu zavisnih preduzeća iskazuju po nabavnoj vrednosti. pored MRS 32 i MRS 39. U konsolidovanom bilansu uspeha prikazuje se iznos koji pripada manjinskim ulagačima i iznos koji pripada akcionarima. s tim da se vrednuje po fer vrednosti a razlika između knjigovodstvene vrednosti i fer vrednosti prikazuje se u kapitalu kao njegova promena. Računovodstveni tretman učešća u kapitalu zavisi od uticaja koje ulagač učešća (investitor) ima na pravno lice u koje je izvršeno ulaganje (korisnik ulaganja).Poslovne kombinacije (kojim je zamenjen raniji MRS 22 sa istima nazivom).investitor nema značajan uticaj na korisnika ulaganja ako je učešće u kapitalu ispod 20%.za iznos promene fer vrednosti HOV reklasifikovanih u raspoložive za prodaju. Nederivatna finansijska sredstva i obaveze Nederivatna sredstva ili obaveze su finansijski instrumenti koji nemaju sve tri karakteristike derivata. osiguravajućih društva. odnosno u konsolidovanom bilansu uspeha. Tekući veliki pad vrednosti smatra se tekućim fluktuacijama. tj. Fer vrednost finansijskog sredstva na datum reklasifikacije postaje nova nabavna vrednost ili amortizovani trošak ako je to primenljivo. stvara se odnos investitora i pridruženog preduzeća ako učešće u kapitalu iznosi preko 20% ili su ispunjeni uslovi definisani u MRS 28 i . već dolazi do umanjenja kapitala. MRS 31 . Metod učešća primenjuje se samo u izveštajima koji se sastavljaju u svrhu konsolidacije a ne u i u pojedinačnim izveštajima privrednih subjekata. Za učešće kapitalu. koja su dužna da sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII paragrafom 50d bilo koji dobitak ili gubitak već priznat u prihod ili rashod neće biti storniran (prihod ili rashod. Najčešće ne ispunjavaju uslov da se vrednost instrumenta menja kao odgovor na promene određene kamatne stope. relevantni su još i MRS 27 . a ne obezvređenjem te se iz tih razloga tekući rezultat ne opterećuje gubicima. indeksa ili stope cene. U konsolidovanom bilansu stanja plasman matičnog preduzeća u zavisna preduzeća prebija se kapitalom tih zavisnih preduzeća koji je uložilo matično preduzeće.RAČUNOVODSTVO. ili neraspoređena dobit ili gubitak ili revalorizacione rezerve). Ako su ulaganja pribavljenja sa namerom da se prodaju (nezavisno od toga u Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Klasifikovano sredstvo u ulaganje koje se drži do dospeća. već kao finansijska sredstva namenjena prodaji.Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji. cene finansijskog instrumenta. njihov kapital se u konsolidovanom bilansu stanja iskazuje kao interes manjinskih ulagača u okviru posebne pozicije kapitala.

To su promene na kapitalu usled: revalorizacije nekretnina. prema MRS 36. Inače. u zavisnosti od toga koja je veća. investitor iskazuje svoje ulaganje u korist ulaganja po nabavnoj vrednosti. Drugim rečima. U vezi za obelodanjivanjem značajnih informacija vezanih za učešće u kapitalu. Prema tome. MRS 28 uređeno je da se po računovodstvenoj metodi učešća. jer je ona jednaka proizvodu broja akcija i njihove cene na berzi. Ukoliko u međuvremenu dođe do trgovanja kapitalnim instrumentima (koji predstavljaju učešće u kapitalu drugih pravnih lica kod kojih ulagač nema značajan uticaj) na organizovanom tržištu. korekcija se vrši i za promene na kapitalu korisnika ulaganja koje nisu nastale po osnovu rezultata. odnosno deo dobiti u vidi dividende transferiše investitoru. Učešće u kapitalu drugih pravnih lica čije akcije kotiraju na berzi. za koje se očekuje da će se ostvariti od kontinuirane upotrebe sredstava i od otuđenja tog sredstva na kraju njegovog korisnog veka trajanja. kao ni interne administrativne troškove. Transakcioni troškovi ne uključuju dužničke premije niti diskonte. odnosno čiju fer vrednost je moguće pouzdano utvrditi. 10-11 156 . troškove finansiranja. koji. mora se utvrđivati upotrebna vrednost koja po definiciji iz MRS 36 stav 6. uključuju još i sve ostale troškove koji su neposredno vezani za tu nabavku. procena sadašnje vrednosti ulaganja (upotrebne vrednosti) je procenjivanje srazmernog učešća u sadašnjoj vrednosti budućih Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Te korekcije se vrše srazmerno sa investitorovim učešćem u kapitalu korisnika ulaganja. Pored toga. Prema MRS 18 stav 30. niti se kod investitora iskazuje kao prihod ili rashod u bilansu uspeha. Ako tržišnu vrednost učešća u kapitalu drugih pravnih lica nije moguće pouzdano utvrditi. Ako je teško izvršiti taj raspored. osim ako one nedvosmisleno predstavljaju naknadu dela nabavne vrednosti vlasničkih papira. a da nije proizvoljan. U stavu 32 ovog standarda se precizira da kada su dividende od vlasničkih hartija od vrednosti. prilikom nabavke. s tim što rukovodstvo na dan bilansiranja procenjuje da li se ta vrednost može nadoknaditi u skladu sa zahtevima MRS 36 i ako proceni da je učešće u kapitalu obezvređeno. Deo iz raspodele koji se primi u iznosu koji je viši od takvog dobitka smatra se povraćajem investicije i iskazuje se kao smanjenje nabavne vrednosti investicije. učešće u kapitalu drugih pravnih lica. deklarisane iz dobiti pre sticanja. pored ostalog. U protivnom. vrši ispravku vrednosti radi svođenja tog učešća na njegovu nadoknadivu vrednost. učešće u kapitalu provobitno (prilikom nabavke) knjiži po nabavnoj vrednosti. a razlika između tržišne i dotadašnje knjigovodstvene vrednosti se iskazuje u okviru prihoda ili rashoda u bilansu uspeha. kao što su: provizije plaćene zastupnicima. ali ne ranije nego što je ta dividenda primljena. dividende se prizanju kao prihod. što bi se moglo tumačiti da mora biti uplaćena na račun investitora. MRS 27 stav 4. u stavu 11.XIII RAČUNOVODSTVO. onda se ta učešća u kapitalu iskazuju po nabavnoj vrednosti. do koje dođe nakon dana kada je investitor stekao ulaganja. primenom ove računovodstvene metode. one umanjuju nabavnu vrednost tih vrednosnih papira. savetnicima. onda se ta učešća iskazuju po tržišnoj vrednosti. Ako ulagač sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje. on će učešće u kapitalu pridruženih preduzeća iskazati po metodu učešća. priznaje se u slučaju da postoje indicije da je nadoknadiva vrednost učešća (vrednost koja može da se povrati) manja od knjigovodstvene vrednosti učešća. već će učešće u kapitalu pridruženih preduzeća takođe iskazati po nabavnoj vrednosti. knjiže se po ukupnim troškovima nabavke koji. opreme i investicija. predstavlja sadašnju vrednost procenjenih budućih tokova gotovine. Jedino ukoliko se dobit. Međutim. a promene fer vrednosti se iskazuju u okviru revalorizacionih rezervi. brokerima i dilerima. lako je utvrditi neto prodajnu cenu. odnosno obuhvatiti i poslovni rezultat pridruženih preduzeća putem usaglašavanja vrednosti plasamana sa kapitalom tih preduzeća. kod učešća u kapitalu treba imati u vidu MRS 24 stav 17. Gubici po osnovu obezvređivanja ulaganja Gubitak od obezvređivanja učešća. Ispravka vrednosti se prikazuje kao rashod perioda u kojem je ta ispravka vrednosti utvrđenja. taj deo dobiti investitor iskazuje kao finansijski prihod. koje nisu iskazane u njegovom bilansu uspeha. Na dan sastavljanja finansijskih izveštaja iskazana vrednost koriguje se za rezultat (dobitak ili gubitak) koji ostvari korisnik ulaganja. dividenda se priznaje kad je ustanovljeno pravo akcionara na isplatu dividendi. tj. pored cene koja je za njih plaćena. Za iznos te razlike umanjuje se učešće u kapitalu na teret gubitka od obezvređivanja. Rezultat pravnog lica u koje je uložen kapital (dobitak ili gubitak) ne utiče na visinu ovog učešća koje je iskazano kod investitora. iskazuju se po fer tržišnoj vrednosti. kao i poreze koji se plaćaju tom prilikom i ostale troškove transakcije. Ako je učešće u kapitalu drugog pravnog lica iskazano u akcijama koje se kotiraju na berzi. Kod metode nabavne vrednosti. U bilansu stanju na kraju poslovne godine ovo učešće ostaje iskazano po nabavnoj vrednosti. Investitor priznaje prihod samo u onoj meri u kojoj primi svoj deo iz raspodele neraspoređnog neto dobitka korisnika ulaganja. Nadoknadivom vrednošću smatra se neto prodajna cena ili upotrebna vrednost. zahteva obelodanjivanje značajnih transakcija između povezanih preduzeća i informacije o visini ulaganja u zavisna i pridružena preduzeća. u pojedinačnim finansijskim izveštajima (odnosno finansijskim izveštajima koji se odnose na matično preduzeće) ulagač neće iskazivati plasman u pridružena preduzeća po metodu učešća. iz usklađivanja razlika proizašlih iz poslovnih kombinacija. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA učešće u kapitalu zavisnih preduzeća i sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje. postrojenja.

poštena vrednost se određuje pozivanjem na aktivno tržište. radi iznajmljivanja drugima ili za administrativne svrhe. Poseduje se radi upotrebe u proizvodnji ili pružanju usluga. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII novčanih tokova zavisnog.dalje: MRS 38) i u poslovnim knjigama se iskazuje kao pozicija aktive u okviru grupe računa 33.funkcionalni Period amortizacije i metod amortizacije preispituju se barem na kraju svakog obračunskog perioda. umanjenu za ukupnu naknadnu amortizaciju i ukupne naknadne gubitke zbog obezveđenja imovine. Nematerijalna imovina prestaje da se priznaje u Bilansu stanja po njegovom otuđenju (MSFI 5) ili kada se trajno povuče iz upotrebe. Osnovica za obračun amortizacije je nabavna vrednost ili cena koštanja i utvrđuje se nakon umanjenja za ostatak vrednosti sredstava. Model revalorizacije nakon početnog priznavanja podrazumeva da se nematerijalno ulaganje iskazuje po revalorizacionom iznosu koji predstavlja njegovu poštenu vrednost na dan revalorizacije. priznaje se kao rashod onda kada je nastao. Revalorizacija se vrši za sva sredstva koja pripadaju istog grupi i onoliko redovno koliko je dovoljno da se iskazana vrednost ne razlikuje značajno od vrednosti koja bi se utvrdila primenom poštene vrednosti na dan bilansa stanja. Nematerijalna imovina Računovodstveni tretman nematerijalne imovine uređuje (I-38) Međunarodni računovodstveni standard . Za potrebe revalorizacije. Preostala (rezidualna) vrednost: Ostatak vrednosti nematerijalnog ulaganja smatra se jednakom nuli. glasnik RS”. što je regulisano (I-36) Međunarodnim računovodstvenim standardom .MRS 38 Nematerijalna imovina („Sl. u skladu sa paratrafom 78. Ukoliko ne postoji aktivno tržište sredstvo se vrednuje po modelu nabavne vrednosti. Za naknadno merenje. Model nabavne vrednosti znači da se materijalno ulaganje nakon početnog priznavanja iskazuje po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ukupnu amortizaciju i ukupne gubitke zbog obezvređivanja imovine. koje je bilo revalorizovano (odobrenjem revalorizacionim rezervama).MSFI 5). Primerno: Troškovi u fazi istraživanja priznaju se kao rashod u periodu u kome su nastali. Metod amortizacije koji se primenjuje izražava način na koji preduzeće troši ekonomske koristi od sredstava i oni mogu biti: . (I-38) Međunarodnog računovodstvenog standarda . Ukoliko se očekivani korisni vek trajanja sredstava značajno razlikuje od prethodnih procena. Ove promene se kvalifikuju kao promene računovodstvenih procena (MRS 8) pa se usklađivanje troškova amortizacije vrši samo za tekući i buduće obračunske periode. br. osim kada: . Pored zahteva navedenih u MRS 36. 77/2010 . Ostatak vrednosti se procenjuje samo na dan sticanja sredstva odnosno na svaki datum obračuna revalorizacije. što je regulisano (III-05) Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja („Sl. 77/2010 . ali se vrši njegovo obelodanjivanje. Početno merenje nematerijalne imovina se iskazuje se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja. odnosno merenje nakon početnog priznavanja postoje dva modela i to model nabavne vrednosti i model revalorizacije.MRS 38 Nematerijal- 157 .proporcionalni. period i metod amortizacije se menja saglasno novoj proceni i primenjuje se za taj obračunski period. br. Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otuđenja nematerijalnog ulaganja utvrđuju se kao razlika između neto priliva od otuđenja i iskazanog iznosa sredstava u knjigovodstvu i priznaju se kao prihod ili rashod u bilansu uspeha. a u fazi razvoja (ukoliko su kriterijumi za priznavanje ispunjeni) kapitalizuju se kao nematerijalno ulaganje. glasnik RS”. Nematerijalno (neopipljivo) ulaganje (sredstvo) je nemonetarno (nenovčano) sredstvo koje koje se može identifikovati iako nema fizičko obeležje. Ako se sredstvo. Amortizacija započinje kada sredstvo postane raspoloživo za upotrebu.dalje: MRS 36). Amortizaciji podležu sva nemaaterijalna sredstva u upotrebi.postoji ugovorna obaveza trećeg lica da otkupi sredstvo na kraju njegovog korisnog veka trajanja ili . uključujući i neto novčani tok od konačnog otuđenja ulaganja. pravno lice vrši procenu iznosa koji se može povratiti po osnovu nematerijalne imovine koja ima ograničen korisni vek upotrebe i koja je bila amortizovana u periodu koji je duži od dvadeset godina od dana kada je to sredstvo postalo raspoloživo za korišćenje i ukoliko ima indicija da je sredstvo obezvređeno. br. Amortizacija se obustavlja kada se sredstvo klasifikuje Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. proda ili rashoduje. odnosno pridruženog preduzeća. kada se ne može uključiti u nabavnu vrednost nematerijalnog ulaganja koja ispunjava kriterijume priznavanja za sredstvo.RAČUNOVODSTVO. glasnik RS”.za to sredstvo postoji aktivno tržište i postoji verovatnoća da će to tržište postojati i na kraju korisnog veka trajanja tog sredstva.MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine („Sl. 10-11 kao ono koje se drži za prodaju.degresivni i . Sredstvo koje ima neograničeni vek upotrebe se ne amortizuje. Izdatak po osnovu nematerijalnog ulaganja. 77/2010 . iznos revalorizacionih rezervi se direktno prenosi na neraspoređenu dobit. .

postrojenja i oprema.na početku trajanja ugovora o lizingu. . npr. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. već predstavljaju rashod perioda na koji se odnose.obaveza po osnovu finansijskog lizinga priznaje se u iznosu glavnice.koju banka drži za upotrebu u obavljanju svojih delatnosti i za pružanje usluga i . . . Korisnik lizinga treba da utvrdi iznos obaveze po osnovu finansijskog lizinga. U toku veka upotrebe sredstva. br. . zbog promene kursa od dana zaključivanja ugovora do dana dospeća rate. Sredstvo u finansijskom lizingu za davaoca sredstava ima tretman prodaje. Zakon o finansijskom lizingu definiše da predmet Ugovora o finansiranju lizinga može biti samo pokretna nepotrošna stvar (oprema. Prema tome. već kurs ugovoren između davaoca i korisnika lizinga.troškovi registracije vozila.politika amortizacije za sredstva uzeta u finansijski lizing treba da se zasniva na politici amortizacije sredstava koja su u vlasništvu. . što znači da ne treba da sadrži unapred obračunatu lizing naknadu. korisnik lizinga dužan je i na svaki datum bilansa stanja dok traje ugovor o lizingu da preračuna obavezu po osnovu glavnice prema odgovarajućem kursu na taj dan.MRS 17 Lizing („Sl. kao i troškovi osiguranja ne uključuju se u nabavnu vrednost predmeta lizinga. godini. preračun treba izvršiti po tom kursu. Ukoliko je između poverioca i dužnika ugovoren zvanični srednji kurs NBS. Nekretnina i oprema su materijalna sredstva: . u skladu sa (I-17) Međunarodnim računovodstvenim standardom . Prema paragrafu 23. ako je predmet lizinga motorno vozilo. u samom bilansu stanja obaveze klasifikuju kao kratkoročne i dugoročne. sa njegove revalorizacione rezerve prenosi se na neraspoređenu dobit ranijih godina. kurs strane valute po kojem će biti izvršeno prevođenje obaveza sa ugovorenom valutnom klauzulom ne mora da bude zvanični srednji kurs NBS.dalje: MRS 17). MRS 1 . obaveza koja dospeva za izmirenje u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja.). po dospeću. Ako je ugovoren neki drugi kurs. prodajni kurs poslovne banke. a za primaoca sredstava tretman kupovine.XIII RAČUNOVODSTVO. Finansijski lizing je lizing kojim se na osnovu ugovora prenose svi rizici i koristi koji proističu iz vlasništva nad predmetom lizinga prenose na primaoca lizinga. . Nekretnina namenjena za prodaju u uobičajenom toku poslovanja računovodstveno se obuhvata kao zalihe. preračun se vrši po tom kursu. koji se pripisuju nabavnoj vrednosti sredstva. a koji dospeva za plaćanje u 2011. tokom trajanja ugovora o lizingu.lizing naknada ili kamata predstavlja rashod perioda i ne uključuje se u nabavnu vrednost predmeta lizinga. Naime. glasnik RS”. U skladu sa MRS 17. prema paragrafu 60. Drugim rečima. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA na imovina („Sl. računovodstveno se obuhvata na sledeći način: .predmet ugovora koji se priznaje kao sredstvo/oprema tj. Razgraničenje finansijskog od operativnog lizinga je značajno zbog različitog računovodstvenog tretmana kako kod korisnika lizinga tako i kod davaoca lizinga. Suština zahteva MRS 17 je u tome da obračunata lizing naknada koja dospeva u budućim obračunskim periodima ne treba da bude iskazana u aktivi i pasivi bilansa stanja.lizing naknada priznaje se kao finansijski rashod. . i iznos koji odgovara razlici između obračunate godišnje amortizacije koja bi bila obračunata da je za to sredstvo primenjen model nabavne vrednosti.dalje: MRS 38.korisni vek trajanja predmeta lizinga jednak je periodu očekivanog korišćenja ukoliko je realno da će korisnik lizinga steći vlasništvo nad predmetom lizinga nakon isteka ugovora (ukoliko se proceni da korisnik lizinga neće postati vlasnik predmeta lizinga po isteku ugovora. vozila i sl. onako kako rate dospevaju za plaćanje. U operativnom lizingu sredstvo je za davaoce i dalje sredstvo a za primaoca je samo pravo korišćenja sredstva. Obračunati efekti ugovorene valutne klauzule priznaju se kao rashod i prihod perioda u skladu sa MRS 39. investiciona nekretnina i biološka sredstva. oprema uzeta u finansijski lizing. 10-11 158 . . ista klasifikacija se koristi i za obaveze po osnovu lizinga. sredstvo se u potpunosti amortizuje tokom perioda trajanja ugovora o finansijskom lizingu). 77/2010 . klasifikuje se kao kratkoročna. Reklasifikacija može da se izvrši nakon preračuna obaveze u skladu sa ugovorenom valutnom klauzulom. sredstvo (predmet lizinga) i obave- za za buduća plaćanja lizinga priznaju se u istom iznosu. 77/2010 . stvorena revalorizaciona rezerva po osnovu revalorizacije nematerijalnih ulaganja prenosi se na neraspoređenu dobit najkasnije na dan otuđenja sredstva. Efekat valutne klauzule nastaje tokom poslovne godine. Osnovna sredstva Vrste osnovnih sredstava su: nekretnine. MRS 17 ako se za prezentovanje.za koju se očekuje da će se koristiti duže od jednog obračunskog perioda. osim inicijalnih troškova korisnika lizinga. br. Takođe. aktiva uz istovremeno priznanje dugoročne obaveze. ali treba da bude obelodanjena u napomenama koje su sastavni deo finansijskih izveštaja. glasnik RS”.priznavanje predmeta ugovora vrši se u visini nabavne vrednosti uvećane za direktne troškove dovođenja opreme u funkcionalnu pripravnost.Prezentacija finansijskih izveštaja. odnosno prilikom početnog priznavanja.

odnosno po poštenoj vrednosti (MRS 40. 77/2010 . glasnik RS”. ako je verovatno da će priliv budućih ekonomskih koristi da bude veći od prvobitno procenjene stope prinosa tog sredstva. a nakon toga vrednosno usklađivanje.MRS 17 Lizing („Sl. potrebno je da se najpre izvrši obračun amortizacije za tu godinu. odnosno vrednovanje nakon početnog priznavanja vrši se prema modelu: .dalje: MRS 40). Za davaoce lizinga „prodaja” sredstava kvalifikuje se kao potraživanje u Bilansu stanja.ili deo zgrade .troškovi koji su direktno pripisani sticanju sredstva .49) ili Nakon početnog priznavanja. uklanjanja i restauracije područja (rezervisanje se vrši primenom MRS 37). Svaki drugi naknadni izdatak priznaje se kao rashod u periodu u kome je nastao. Elementi za početno merenje su: Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.rashodi kamata u skladu sa postupkom iz (I-23) Međunarodni računovodstveni standard .dalje: MRS 23) . Za davaoca operativni lizing je imovina data u lizing i potraživanja od korisnika lizinga su pozicija Bilansa stanja. a amortizacija i prihodi od lizinga su pozicije Bilansa uspeha.cena koštanja sredstva uzetog u zakup po osnovu finansijskog lizinga utvrđuje se u skladu sa principima navedenim u MRS 17. Revalorizacija se vrši onoliko redovno koliko je dovoljno da se iskazana vrednost ne razlikuje značajno od vrednosti koja bi se utvrdila primenom poštene vrednosti na dan bilansa stanja.nabavna vrednost i pripadajući direktni troškovi dovođenja u stanje funkcionalne pripravnosti za nameravanu upotrebu. ili (b) prodaje u okviru redovnog poslovanja. Nekretnina. nekretnina i oprema se iskazuje po revalorizovanom iznosu koji predstavlja njegovu poštenu vrednost na dan revalorizacije umanjenoj za ukupnu naknadnu amortizaciju i ukupne naknadne gubitke zbog obezvređenja imovine.u skladu sa paragrafom 12. . Početno merenje Početno merenje nekretnine. koju vlasnik (ili zakupac.p.29). postrojenja i oprema i investiciona nekretnina se priznaju kao sredstvo onda i samo onda.MRS 23 Troškovi pozajmljivanja („Sl.(I-17) Međunarodni računovodstveni standard . umanjeni za trgovačke popuste i rabate. kao i dobitak od prodaje pri definitivnoj prodaji i prenosu vlasništva.revalorizacije. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Finansijski lizing Za korisnike finansijski lizing je kao nabavka vlastite materijalne imovine i iskazuje se u aktivi (račun 346) i obaveza (račun 432) u pasivi za „kupovinu” dok su troškovi amortizacije ove imovine i troškovi finansiranja pozicije Bilansa uspeha. odnosno nabavne vrednosti (MRS 40. postrojenje i opreme i investicionu nekretninu pripisuje se iskazanom iznosu tog sredstva. 28 . osnovica za obračun go- 159 . Naknadno merenje. postrojenja i opreme koji ispunjavaju uslove za priznavanje za sredstvo vrši se po nabavnoj ceni ili ceni koštanja (MRS 16. a u Bilansu uspeha kao finansijski prihod. 10-11 .). kada: . a troškovi lizinga su pozicije u Bilansu uspeha.p. br. nekretnina. što je regulisano paragrafom 4. Ukoliko se procena vrši na datum bilansa stanja. br. odnosno svođenje knjigovodstene na procenjenu vrednost.je verovatno da će buduće ekonomske koristi po osnovu te investicione nekretnine priticati u preduzeće. U ovom slučaju. Početno merenje za finansijski lizing: po poštenoj vrednosti. postrojenja i opreme vrši se sa stanjem na određeni dan.nabavne vrednosti ili . glasnik RS”.RAČUNOVODSTVO.p. po osnovu finansijskog lizinga) drži radi ostvarivanja zarade odizdavanja nekretnine radi uvećanja vrednosti kapitala ili radi jednog i drugog. Operativni lizing Za korisnika operativni lizing je samo obaveza u Bilansu stanja. . (I-40) Međunarodnog računovodstvenog standardaMRS 40 Investicione nekretnine („Sl.28. Nakon početnog priznavanja sredstvo. 77/2010 .podb. glasnik RS”.troškovi pokretanja i drugi predproizvodni troškovi neophodni za dovođenje sredstva u stanje funkcionalne pripravnosti. Troškovi lizing naknade imaju tretman kamate koja se ne uključuje u nabavnu vrednost opreme već predstavlja rashod tokom perioda otplate.50). par. br. i . Naknadni izdatak koji se odnosi na već priznatu nekretninu.14).p.cena koštanja investicione nekretnine može pouzdano da se izmeri.17). . (MRS 16. a ne radi: (a) upotrebe za proizvodnju ili snabdevanja robom ili pružanja usluga ili za potrebe administrativnog poslovanja. Procena fer vrednosti nekretnina. . Poštenu vrednost opreme obično čini njena tržišna vrednost koja se utvrđuje procenom.kapitalizacija kamata i kapitalizacija kursnih razlika u iznosu koji se smatra korekcijom troškova kamate.dalje: MRS 17) Početno merenje investicione nekretnine vrši se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja (MRS 40 par.ili i jedno i drugo).troškovi koji mogu da se direktno pripišu nabavci sredstava kao i troškovi njihovog demontiranja. Investiciona nekretnina je nekretnina (zemljište ili zgrada . 77/2010 . i oprema se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ukupnu amortizaciju i ukupne gubitke zbog obezvređenja imovine (MRS 16.

Korisni vek trajanja utvrđen je na osnovu očekivane korisnosti sredstava za banku. Ukoliko je procena izvršena na početku godine za koju se sastavljaju finansijski izveštaji. na nekretninu koju koristi vlasnik ili na zalihe. Promenom rezidualne vrednosti i veka korišćenja sredstava treba tretirati i obračunati u skladu sa MRS 8 kao promenu računovodstvene politike. Na eventualno proisteklo proisteklo povećanje iskazanog iznosa primenjuje se sledeći postupak: .svaki preostali deo tog povećanja direktno se iskazuje u korist sopstvenog kapitala. a za opremu . Pri prenosu sa investicione nekretnine. povećanje se priznaje u računu neto dobitka ili neto gubitka tog perioda. Metod amortizacije koji se primenjuje bira se tako da izrazi način na koji banka troši ekonomske koristi od sredstva. Ako nekretninakoju koristi vlasnik postane investiciona nekretnina. Međutim. procenjene u skladu sa MRS 16. Iznos koji je priznat u računu neto dobitka ili neto gubitka tog perioda nije veći od iznosa koji je potreban da bi se povratio onaj iskazani iznos koji bi bio utvrđen (bez amortizacije) da nije priznat gubitak zbog obezvređenja i . ali za različite grupe sredstava (npr. par. Ukoliko se dinamika trošenja značajno razlikuje od prethodnih procena. a to su: proporcionalni. degresivni i funkcionalni. nakon otuđivanja ili kada je sredstvo trajno povučeno iz upotrebe i kada se od njegovog otuđenja ne očekuju nikakve buduće ekonomske koristi. banka nastavlja da amortizuje tu nekretninu i da priznaje sve nastale imparitetne gubitke zbog obezvređenja imovine. banka primenjuje MRS 16 sve do dana kada je ta nekretnina promenila namenu. procena preostale vrednosti vrši se na dan svake revalorizacije. Kod prenosa zaliha na investicionu nekretninu koja će biti iskazana po poštenoj vrednosti. Prenos revalorizacione rezerve u neraspoređeni dobitak ne vrši se preko bilansa uspeha. odnosno pre nego što je izvršena procena. raspoređuje se sistematski tokom njihovog korisnog veka trajanja. Ako se vrši zamena za slično sredstvo. Ostatak vrednosti se utvrđuje na dan sticanja. postrojenja i opreme utvrđuju se kao razlika između procenjenih neto priliva od prodaje i iskazanog iznosa sredstava i priznaju se kao prihod ili rashod u bilansu uspeha. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA dišnje amortizacije je nabavna vrednost koja je postojala na početku godine. (MRS 40. Ukoliko je došlo do značajne promene u očekivanom obrascu ekonomskih koristi sredstva. Investicione nekretnine MRS 40 priznaje kao investiranu nekretninu i ulaganja na nekretnini koja je uzeta u zakup. Kada se primenjuje dozvoljeni alternativni postupak. revalorizaciona rezerva. 10-11 160 . može da se prenese u neraspoređeni dobitak. Iznos nekretnine i opreme koji podleže amortizaciji. postrojenje i oprema prestaju da se iskazuju u bilansu stanja. Razlika između iskazanog iznosa nekretnine.p. procenjene u skladu sa MRS 16. Sve dok nekretnina koju koristi vlasnik ne postane investiciona nekretnina koja će biti iskazana po poštenoj vrednosti. Investiciona nekretnina prestaje da se priznaje kao imovina po otuđenju te nekretnine ili onda kada se ta investiciona nekretnina trajno povuče iz upotrebe i kada se Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Sredstvo je obezvređeno ukoliko je njegova knjigovodstvena vrednost veća od neto prodajne (tržišna cena umanjena za troškove prodaje) ili korisne vrednosti (koja predstavlja diskontovanu vrednost buduće neto gotovine na dan procene uz primenu odgovarajuće diskontne stope).u onoj meri u kojoj se povećanjem ukida prethodni gubitak zbog obezvređenja te nekretnine. na koji se primenjuje MRS 8 kao promena računovodstvene procene.XIII RAČUNOVODSTVO. i njene poštene vrednosti preduzeće obuhvata se na način kao da se radi o revalorizaciji izvršenoj u skladu sa MRS 16.osnovni postupak).).63). nabavnu vrednost za potrebe naknadnog merenja predstavlja poštena vrednost na dan kada je ta nekretnina promenila namenu. koja je uključena u sopstveni kapital.za zemljište i građevinske objekte . 55. i njene poštene vrednosti pravno lice primenjuje isti postupak kao da se radi o revalorizaciji izvršenoj u skladu sa MRS16. (MRS 40. Osnovica za obračun amortizacije se utvrđuje nakon oduzimanja od nabavne vrednosti ostatka vrednosti sredstava. koja će biti iskazana po poštenoj vrednosti. na poziciji: revalorizovana rezerva. metod se menja tako da održava izmenjeni način. Na svaku razliku koja se tog dana pojavi između iskazanog iznosa nekretnine. svaka razlika koja se na taj dan pojavi između poštene vrednosti sredstva i njene prethodne iskazane vrednosti priznaje se u računu neto dobitka ili neto gubitka tog perioda. Metod amortizacije preispituju se periodično. u onoj meri u kojoj je taj iznos iskazan u revalorizovanoj rezervi za tu nekretninu. Nekretnine. smanjenje ide na teret te revalorizacione rezerve. 54).dozvoljeni alternativni postupak. Banka može koristiti oba postupka. iznos amortizacije se usaglašava sa novom procenom. Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otuđenja nekretnine. trošak nabavke stečenog sredstva jednak je knjigovodstvenom iznosu otuđenog. Svako iz toga proisteklo smanjenje iskazanog iznosa nekretnine priznaje se u računu neto dobitka ili neto gubitka tog perioda. (MRS 40 par. Po naknadno izvršenom otuđenju investicione nekretnine. osnovicu za obračun amortizacije za tu godinu čini revalorizovana nabavna vrednost.

. Bitna činjenica u vezi sa MSFI 5 je i to da se za ova sredstva ne vrši obračunamortizacije. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII od njenog otuđenja ne očekuje nikakva ekonomska korist u budućem periodu. To podrazumeva da je sredstvo (ili raspoloživa grupa): Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.69).RAČUNOVODSTVO. 77/2010 dalje: MSFI 5) propisuje kriterijume za klasifikaciju poslovanja kao obustavljena poslovanja i kriterijume za prezentaciju ovih poslovanja. Efekti procene po poštenoj vrednosti sredstava (klasifikovani po MRS 16 i MRS 38) iskazuju se u okviru kapitala (kao revalorizaciona rezerva . pri čemu se zahteva da se rezultati (posledice) prestanka poslovanja odvojeno prezentuju u samom bilansu uspeha. u skladu sa MRS 17. Stalna sredstva koja ispunjavaju kriterijume priznavanja odmeravaju se po knjigovodstvenoj vrednosti ili po fer vrednosti. Celokupna rezerva može da se realizuje prilikom rashodovanja ili otuđenja sredstva. (MRS 40. kao i zabranu retroaktivnog klasifikovanja i priznavanja prestanka poslovanja. br. Prenos sa revalorizacione rezerve na neraspoređenu dobit ne vrši se kroz bilans uspeha.da je njegova prodaja vrlo verovatna. 10-11 . Efekat procene investicionih nekretnina po poštenoj vrednosti (MRS 40 par.MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja („Sl. (III-05) Međunarodni standard finansijskog izveštavanja . Učestalost procene zavisi od kretanja fer vrednosti.da je aktivno prisutno na tržištu po razumnoj ceni merenoj u odnosu na njegovu fer vrednost . kada se rezerva realizuje. iznos realizovane rezerve čini razlika između amortizacije zasnovane na revalorizovanom iznosu sredstava i amortizacije zasnovane na prvobitnoj nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja sredstva.tržišna vrednost koja bi se platila ako bi se isto sredstvo nabavilo (amortizovani troškovi zamene) Procena po poštenoj vrednosti ne mora se vršiti na kraju svakog obračunskog perioda. Međutim. za iznos negativnih kursnih razlika (veza MRS 21). (MRS 40. Uslov za priznavanje sredstva kao sredstvo raspoloživog za prodaju (ili grupe sredstava) je da njegova knjigovodstvena vrednost može prvenstveno da se povrati kroz prodajnu transakciju. 70). obezvređenje se vrši neposrednopre klasifikacije ovih sredstava u sredstva namenjena prodaji. ali se ona vrši za potrebe poreskog bilansa (porez na dobit preduzeća). 161 . U tom slučaju. u skladu sa MRS 18 primenom metode efektivne kamatne stope (MRS 40 par. a ne kroz nastavak korišćenja. smanjenje pri prvoj proceni) ili kao prihod od ukidanja revalorizacionih rezervi istog sredstva do iznosa koji je jednak negativnom učinku revalorizacije istog sredstva. Primena modela poštene vrednosti ne zahteva obračun amortizacije i obezvređenja investicione nekretnine. Poštena vrednost nekretnina. a koji je prethodno bio priznat kao rashod. MSFI 5 uspostavlja obavezu prikazivanja rezultata prestanka poslovanja odvojeno u obrascima finansijskih izveštaja. glasnik RS”. Početno priznavanje potraživanja za koristi koje mogu da se ostvare od otuđenja investicione nekretnine vrši se po poštenoj vrednosti. Ugovorna revalorizacija ili devizna klauzula avansa za nekretnine. kao ni obezvređenje prema MRS 36 sve dok su klasifikovane kao sredstva namenjena prodaji.dostupno za momentalnu prodaju u svom trenutnom stanju . Razlika između nominalnog iznosa te koristi i cene koja je jednaka ceni u gotovini priznaje se kao prihod od kamate.par. postrojenja i opreme može biti: .par. umanjenoj za troškove prodaje (priznavanje se vrši po nižoj od ovih dveju vrednosti). Dobici ili gubici zbog povlačenja iz upotrebe ili otuđenja investicione nekretnine utvrđuju se kao razlika između neto prihoda od otuđenja i iskazanog iznosa tog sredstva i priznaje se u bilansu uspeha kao prihod ili rashod (osim ako.npr. Revalorizaciona rezerva koja je uključena u sopstveni kapital može direktno da se prenese u neraspoređenu dobit. početno priznavanje ostvarene koristi vrši se po ceni koja je jednaka ceni za plaćanje u gotovini.tržišna vrednost koja se može ostvariti prodajom ili . osim za iznos koji se smatra korekcijom rashoda kamate.35) iskazane kao dobitak ili gubitak nastao zbog promene poštene vrednosti investicione nekretnine uključuje se u neto dobitak ili neto gubitak perioda u kojem je nastao. Nabavna cena se ne može povećavati /kapitalizovati/. nije predviđen drugačiji postupak u vezi sa prodajom i ponovnim uzimanjem u zakup.standard propisuje i druge uslove. Posebno. povećanje pri prvoj proceni) ili kao rashod (npr. Jedan deo rezerve može da se realizuje istovremeno sa korišćenjem sredstva.66). Stalna sredstva namenjena prodaji Stalna sredstva namenjena prodaji i grupa sredstava raspoloživih za prodaju definišu se kao kategorije koje se posebno vrednuju i prezentuju odvojeno u bilansu stanja u odnosu na drugu stalnu imovinu. postrojenja i oprema za koje postoji namera da se prodaju u roku od 12 meseci od dana bilansa se ne revalorizuju. ako je plaćanje investicione nekretnine odloženo. Nekretnine.postrojenja i opremu se tretira saglasno MRS 39 kao finansijsko sredstvo a promene njihove vrednosti tretiraju se kao dobici ili gubici zaštite od rizika (kao pozicije prihoda/rashoda po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika).

12. 125/2004). odnosno fakturisani troškovi.Neuplaćeni upi- sani kapital u okviru grupe računa 80 . Gubitak do visine kapitala obuhvata i sopstvene akcije (račun 128).glavnoj knjizi.zarada po akciji propisuje principe i načela na osnovu kojih se utvrđuje i prezentuje zarada po akciji i koja predstavlja pokazatelj uspešnosti poslovanja. . Emisija ispod pariteta (disažija) je dozvoljena isključivo u slučajevima koje predviđa Zakon o privrednim društvima (član. Efekti prodaje iskazuju se kao gubici (grupa računa 62) ili dobici (grupa računa 72). br. Za obračun amortizacije za poreske svrhe investicionih nekretnina osnovica je nabavna vrednost iz koje su isključeni efekti procene po poštenoj vrednosti.Emisiona premija. Iskazivanje i prikazivanje poslovnih događaja u vezi sa akcijama zavisi od vrednosti po kojima se obavljaju transakcije. kao i rashodi i prihodi u tekućem periodu koji nisu mogli biti fakturisani. da se akcije ne mogu izdavati za emisionu cenu koja je niža od njihove nominalne vrednosti i u poslovnim knjigama se evidentiraju u okviru akcijskog kapitala. S druge strane. a za koje su nastali sledeći troškovi u tom periodu: . povećanje vrednosti investicionih nekretnina po osnovu procene po poštenoj vrednosti koje je iskazano u korist Prihoda od usklađivanja vrednosti nekretnina. društvo ne može osloboditi osnivače obaveze unošenja uloga. Ova imovina se u finansijskom izveštaju .Emisiona premija. Bilansna vrednost je rezultat poslovanja i može biti viša i niža od nominalne vrednosti akcija. Zakon o porezu na dobit ne poznaje posebnu kategoriju investicionih nekretnina. Neuplaćeni upisani kapital zadovoljava definiciju sredstva (Okvir MSFI stav 89) i kriterijume za priznavanje sredstva (Okvir MSFI stav 89). a uplata iznad iznosa nominalne vrednosti (vrednost na koju glasi akcija). Saldo na ovim računima treba da pokaže da postoji obaveza osnivača. Nominalna vrednost je zapravo emisiona vrednost i izdaje se radi pribavljanja sopstvenog kapitala tj. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Prema tome. a ne preko revalorizacionih rezervi. neuplaćeni upisani kapital banka evidentira u glavnoj knjizi u pasivi na računu 803 . jer je verovatno da će po ovom osnovu „Buduće ekonomske koristi priticati u preduzeća” a takođe „ima vrednost koja može pouzdano da se izmeri”. niti osnivači imaju pravo povraćaja uloga. 10-11 162 . trajnog izvora finansiranja. 212 stav 3) i evidentira se na računu 802 . koji ne dospevaju za naplatu u tom periodu. glasnik RS”. već investicione nekretnine podležu istom poreskom tretmanu kao i druge nekretnine i za obračun poreske amortizacija svrstavaju ih u I amortizacionu grupu. koje takođe umanjuju kapital i prikazuju se i u izveštaju o promenama na kapitalu i u Bilansu stanja. Reč je zapravo o specifičnom potraživanju od osnivača društva koji su se aktom obavezali da će u određenom roku u društvo uneti određene uloge (u novcu. stvarima ili pravima). predstavlja emisionu premiju (ažio) i evidentira se na račun 802 . tekuće godine. MRS 33 . Aktivna i pasivna vremenska razgraničenja Na grupi računa 19 i 29 . a efekti prodaje sopstvenih akcija iskazuju se kao dobitak na računu 831 ili kao gubitak na računu 841. Ovo su upravo i razlozi zbog kojih se u poslovnim knjigama društva neuplaćeni upisani kapital evidentira kao posebna pozicija aktive. postrojenja i opreme ne priznaje se kao rashod u poreskom bilansu. u pasivi/kapitalu (račun 803). Emisija iznad pariteta je dozvoljena. utiče na početno stanje kapitala. Neuplaćeni upisani kapital Neuplaćeni upisani kapital je oblik imovine i iskazuje se po pravilu u poslovnim knjigama u aktivi.Kapital. Opšte je pravilo. Tržišna vrednost je cena po kojoj se akcija prodaje na sekundarnom tržištu hartija od vrednosti i koja se evidentiraju u visini nabavne vrednosti kao pozicija aktive. Istovremeno. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. odnosno članova društva da u društvo unesu uloge na koje su se obavezali ugovorom o osnivanju (osnivačkim aktom). U izveštaju o promenama na kapitalu pozicija upisani a neuplaćeni akcijski kapital predstavlja odbitnu stavku kapitala tj. efekti procene investicione nekretnine (pozitivan/negativan) se iskazuju u Bilansu uspeha. Primenom Pravilnika o kontnom okviru. Prema odredbama člana 13.Obezvređenje nekretnina. ova imovina se potpuno neosnovano iskazuje u poslovnim knjigama banke . kao i na stanje na dan 31. postrojenja i opreme priznaje se kao prihod u poreskom bilansu. odnosno odlukom o povećanju osnovnog kapitala društva.XIII RAČUNOVODSTVO. Međutim.obračunati prihodi od kamata u stranoj valuti u tekućem obračunskom periodu koji ne dospevaju za naplatu u tom periodu. Promena (povećanje ili smanjenje) vrednosti investicionih nekretnina do koje dolazi procenom po poštenoj vrednosti nema uticaja na obračun amortizacije za poreske svrhe. gde je osnovica za obračun amortizacije nabavna vrednost i primenjuje se proporcionalna metoda amortizacije. u društvima kapitala (DOO i AD) osnivači odgovaraju za obaveze društva i do visine neunetog uloga u društvo.Aktivna vremenska razgraničenja iskazuju se unapred plaćeni. Smanjenje vrednosti investicionih nekretnina po osnovu procene poštene vrednosti koje je iskazano na teret rashoda . Zakona o privrednim društvima („Sl.obračunati prihodi u tekućem obračunskom periodu u stranoj valuti.Bilansu stanja za potrebe izveštavanja isključuje iz kapitala.

Reč je o odloženim porezima što podrazumeva priznavanje odloženih poreskih sredstava ili odloženih poreskih obaveza vezanih za oporezive privremene razlike: Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Praktično. veća knjigovodstvena vrednost uvećana revalorizacijom u odnosu na njegovu poresku osnovicu dovodi do odložene poreske obaveze.Pasivna vremenska razgraničenja.iznos poreza na dobit za plaćanje. Na računima grupe 49 i 59 . Odložena poreska obaveza utvrđena na osnovu privremene razlike koja je rezultat revalorizacije direktno ide na teret kapitala (revalorizacione rezerve). Računovodstveno evidentiranje poreza MRS 12. 77/2010 . .ostali rashodi u stranoj valuti plaćeni u tekućem obračunskom periodu. par. br. koje se odnose na naredni obračunski period. a odnose se na naredni obračunski period. koji je utvrđen u skladu sa poreskim propisima. što svakako znači da pri sačinjavanju poreskog bilansa treba ove pozicije isključiti iz oporezive dobiti.iznosi unapred naplaćenih prihoda po osnovu troškova servisiranja kredita. 58 predviđa da se odloženi porez treba priznati kao prihod ili rashod i da se uključuju u neto dobit ili gubitak perioda. Polazeći od navedenog.unapred plaćeni rashodi po osnovu troškova servisiranja obaveza.iznosi naplaćene kamate koji se odnose na naredni obračunski period. . . koji se uključuju u efektivnu kamatnu stopu.unapred obračunata kamata narednog perioda i sva ostala aktivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti.tekući poreski rashod . Razlika između knjigovodstvene revalorizovane vrednosti imovine i njene poreske osnovice je privremena i uzrokuje nastanak odloženih poreskih obaveza ili odloženih poreskih sredstava. . . . glasnik RS”.naplaćeni ostali prihodi koji se odnose na naredni obračunski period. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII . Potraživanja za suspendovanu obračunatu kamatu po svojoj suštini proističu iz obustavljenog pripisa kamate na aktivu određenoj stepenom naplativosti i iskazuju se u okviru druge vanbilansne aktive (račun 930). što je i bio dovoljan razlog da se Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru izmeste iz bilansne u vanbilansnu evidenciju. Odložena poreska sredstva prema odredbama (I-12) Međunarodnog računovodstvenog standarda . računovodstveno treba obuhvatiti sledeće pojavne oblike poreza i to: .prenetih neiskorišćenih poreskih olakšica (npr. . obračunate premije osiguranja i ostali rashodi) koji ne dospevaju za plaćanje u tom periodu. za koju su umanjeni prihodi od kamata tekućeg perioda. Ti obračuni imaju isključivo evidencioni karakter. . . a manja knjigovodstvena vrednost u odnosu na njegovu poresku osnovicu dovodi do odloženog poreskog sredstva. osim suspendovane obračunate kamate. iskazuju se: . Odložena poreska sredstva i obaveze Odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze su pozicije Bilansa stanja.privremenih razlika koje se mogu odbiti (npr.kamate plaćene u tekućem obračunskom periodu u stranoj valuti.RAČUNOVODSTVO.unapred obračunata kamata u narednom obračunskom periodu i ostala pasivna vremenska razgraničenja.obračunati rashodi kamata koji terete tekući obračunski period. 10-11 163 . a ne dospevaju za plaćanje u tom periodu.MRS 12) su iznosi poreza na dobit koji se mogu vratiti u budućim periodima a nastaju usled: . Obračunata suspendovana kamata i obračunati prihodi po osnovu suspendovane obračunate kamate po svojoj ekonomskoj suštini (u kontekstu statičkog bilansa) ne predstavljaju vremenski razgraničena potraživanja i razgraničene prihode iz tog osnova. to je privremena razlika koja nastaje kada je računovodstvena amortizacija viša od poreske amortizacije).MRS 12 Porezi na dobitak („Sl.prenetih neiskorišćenih poreskih gubitaka (npr. Efekat ovih privremenih razlika na neto dobit neutrališe se preko odloženih poreskih obaveza odnosno poreskih sredstava.obračunati rashodi u tekućem obračunskom periodu (obračunata zakupnina. osim suspendovane obračunate kamate. Pod suspendovanom obračunatom kamatom podrazumeva se obračunata kamata tekućeg perioda na kredite i plasmane za koje je izvršeno indirektno smanjenje vrednosti u skladu sa usvojenom računovodstvenom politikom. privremene poreske razlike nastaju kada se knjigovodstveni rashod priznaje u jednom periodu a taj rashod se po poreskim propisima priznaje u drugom periodu. Naime. to je neiskorišćeni poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva). Odložene poreske obaveze (MRS 12) su iznosi poreza na dobit koji će se platiti u budućim periodima a koji nastaju po osnovu oporezivih privremenih razlika. što znači da ne tereti neto rezultat. koji se uključuju u efektivnu kamatnu stopu. Privremene poreske razlike (MRS 12) su razlike između knjigovodstvenog iznosa imovine ili obaveza u bilansu i njihove poreske osnovice. to su gubici ranijih godina za koje se može umanjiti oporeziva dobit utvrđena u poreskom bilansu). Po osnovu privremenih poreskih razlika nastaju odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze. . Razlike nastale po drugom osnovu (različite stope za amortizaciju i različite metode za amortizaciju) koje uslovljavaju odložene poreske obaveze terete neto rezultat.

Pri zaključivanju ovog računa. do visine iskazanog gubitka. Smanjenje odloženih poreskih obaveza iskazuje se zaduženjem računa 890 u korist računa 831 (čl. . Rezervisanja se ne priznaju za buduće poslovne gubitke. 75 i 77.XIII RAČUNOVODSTVO. ovog Pravilnika). više plaćen porez u odnosu na poresku obavezu obračunskog perioda.predstavlja prihod koji uvećava neto dobit. kao privremene razlika proistekle iz rezultata revalorizacije iskazuje se zaduženjem revalorizacionih rezervi.iznos poreza na dobit za povraćaj. Rezervisanje se priznaje kada: a) banka ima obavezu (pravnu ili stvarnu) koja je nastala kao rezultat prošlog događaja. 164 . koji je utvrđen u skladu sa poreskim propisima (ovo se odnosi na slučaj kada je iznos plaćenih akontacija veći od ukupne poreske obaveze). 35.odloženo poresko sredstvo . saldo na tom računu zatvara se u korist računa 840. Smanjenje odložene poreske obaveze. odnosno neiskorišćenog poreskog kredita i poreskog gubitka. već je obavezno. Za razliku od odloženih poreskih obaveza. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . a preostali iznos .iz prethodnih i tekuće godine 370 Odložena poreska obaveza (koja po MRS 12 predstavlja rashod i umanjuje neto dobit) knjigovodstveno se evidentira na sledeći način: Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza 470 Odložene poreske obaveze Za iznos priznate poreske obaveze . Pri zaključivanju ovog računa. priznavanje odloženih poreskih obaveza ne zavisi od procene rukovodstva. Odloženo poresko sredstvo (koje po MRS 12 predstavlja prihod i uvećava neto dobit): Odložena poreska sredstva 861 Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza Za iznos priznatog poreskog sredstva . Tekući poreski prihod proističe iz više plaćenih akontacija nego što je ukupna poreska obaveza i po tom osnovu iskazuju se potraživanja stavom: Potraživanja za više plaćen porez na dobit 455 Obaveze za porez na dobit Prenos više plaćenog poreza na dobit putem plaćenih akontacija u toku obračunskog perioda na potraživanja 034 Saldo na račun 034 predstavlja „tekući poreski prihod” tj. Priznavanje odloženog poreza Odložene poreske obaveze priznaju se uvek kada postoje oporezive privremene razlike. Tekući poreski rashod . za priznavanje odloženh poreskih sredstava nije dovoljno samo postojanje odbitnih privremenih razlika.na teret računa 840. Ukoliko ovi uslovi nisu ispunjeni rezervisanje se ne priznaje. i c) iznos obaveze može da se pouzdano proceni.tekući poreski prihod . uključujući i prenetu dobit s računa 861. Smanjenje odloženog poreskog sredstva iskazuje se po prometu na teret računa 830. a nedostajući iznos . Iznos poreske obaveze treba utvrditi pre konačnog sastavljanja finansijskih izveštaja jer se isti treba da evidentira i iskaže za odnosni poslovni period kao korekcija rezultata poslovanja po osnovu odloženih poreskih rashoda i prihoda (račun 830 i račun 831). 10-11 Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za banke predviđa iskazivanje prihoda i rashoda po osnovu odloženog poreza direktno na teret odnosno u korist rezultata (dobiti/gubitka) knjiženjem na grupi račun 86 (račun 860 i račun 861) na kojima se iskazuje gubitak i dobitak po osnovu efekata promene odloženih poreskih obaveza i poreskih sredstava. Na računu 861 iskazuju se dobitak po osnovu formiranja odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza u toku godine. Priznavanje odloženih poreskih sredstava zavisi od procene rukovodstva da li će se u narednim periodima ostvariti dovoljno oporezive dobiti koja će moći da se umanji po navedenim osnovama. a odobrenjem računa 390.odložena poreska obaveza . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.predstavlja rashod koji umanjuje neto dobit.obračunat porez na dobit po godišnjem računu iskazuje se na sledeći način: Dobitak tekuće godine 850 Porez na dobitak Za obavezu po tekućem porezu 850 Porez na dobitak 455 Obaveze za porez na dobit Za obavezu za plaćanje poreza po godišnjem računu 830 Na računu 860 iskazuje se gubitak po osnovu smanjenja odloženih poreskih sredstava iz prethodnih godina i formiranje odloženih poreskih obaveza u toku godine.u korist računa 830. prema MRS 12. njegov saldo se zatvara na teret računa 830 do iznosa dobitka iskazanog na ovom računu. Dakle.iz prethodnih i tekuće godine 860 Rezervisanja Rezervisanje je obaveza koja je neizvesna u pogledu roka i iznosa. . b) je verovatno da će odliv resursa koji sadrže ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveza.

neuplaćeni upisani kapital . Banke vrše procenu rezervisanja na osnovu svojih računovodstvenih politika. Sledeći MRS regulišu priznavanje i vrednovanje revalorizacionih rezervi: MRS 12 .rezerve . učešća u kapitalu u stranoj valuti i drugih finansijskih instrumenata čiji se efekti promena poštene vrednosti u skladu sa MRS iskazuju u okviru revalorizacionih rezervi (član 71). Kapital nije jedinstvena kategorija i prema Pravilniku o kontnom okviru.rešenje). U korist ovog računa knjiže se pozitivni efekti revalorizacije nekretnina.akcijski kapital . 811. . 133/2003 . umanjuje kapital i predstavlja potraživanja za neuplaćeni upisani kapital). Iznos koji je priznat kao rezervisanje predstavlja najbolju procenu izdatka koji je potreban za izmirenje sadašnje obaveze na dan bilansa stanja.grupa računa 82. postrojenjima i opremom. MRS 16 .gubitak ranijih godina . ukoliko je po osnovu konkretnog sredstva bila iskazana revalorizaciona rezerva. ukoliko je po osnovu konkretnog sredstva bila iskazana revalorizaciona rezerva. opreme. .gubitak tekuće godine . nematerijalnih ulaganja. odnosno rashodovanja. Revalorizaciona rezerva se može preneti na neraspoređenu dobit ranijih godina i pre otuđenja.postupanje sa odbitnim poreskim razlikama koje su nastale u vezi sa promenom koja je izvorno povezana samo sa bilansom stanja. Navedene smernice navode na zaključak da se samo realizovane revalorizacione rezerve mogu koristiti za pokriće gubitka kada one zapravo dobijaju kvalitet neraspoređene dobiti. Po tom Standardu revalorizacione rezerve Kapital Kapital.račun 803. glasnik RS”. 10-11 165 . ukoliko je ranijim revalorizacijama bila iskazana revalorizaciona rezerva. Kapital se ne procenjuje i ne meri posebno. U okviru računa . nematerijalnih ulaganja. oprema. postrojenja. U Bilansu stanja revalorizacione rezerve ulaze u sastav ukupnog kapitala.računi 800 i 801. Rezervisanja se ispituju na dan bilansa i koriguju tako da održavaju najbolju sadašnju procenu. . vrednovanje i obelodanjivanje revalorizacionih rezervi u vezi sa nekretninama.negativni efekti revalorizacije nekretnina.realizacija (otuđenje i rashodovanje navedenih sredstava).priznavanje.emisiona premija i rezerve iz dobiti . grupa računa 82 . za prihode tekućeg perioda vezuju se rashodi budućih perioda koji nastaju kao posledica prihoda tekućeg perioda. a najviše u visini razlike amortizacije zasnovane na revalorizacionoj vrednosti i one zasnovane na nabavnoj vrednosti. učešća u kapitalu inostranih preduzeća i drugih finansijskih instrumenata. rezervisanje se ukida. Na teret ovog računa knjiže se: . . postrojenja. iskazuje se kao: . Revalorizacione rezerve Prema Pravilniku o kontnom okviru. 810.računi 802. a na osnovu Odluke o kriterijumima za klasifikaciju bilansne aktive i vanbilansnih stavki obrazuju posebnu rezervu na teret dobiti. . opreme.neraspoređeni dobitak ranijih i neraspoređeni dobitak tekuće godine . nematerijalnih ulaganja. kao i učešća u kapitalu inostranih preduzeća. Rezervisanja se prikazuju kao posebna stavka u samom bilansu stanja i od banke se zahteva detaljno prikazivanja u napomenama sa opsežnim zahtevima za obelodanjivanjem.RAČUNOVODSTVO. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Uvođenje pozicije „dugoročna rezervisanja” tesno je vezano za bazno načelo uzročnosti (korelacije) prihoda i rashoda tj. Na ovom računu bi trebalo iskazati i iznos koji predstavlja razliku između više uplaćenog iznosa akcija od njihove nominalne vrednosti. te bi za priznavanje i vrednovanje ovog oblika kapitala trebalo koristiti odredbe iz (1) Okvira za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja („Sl. .računi 830 i 831. Ni jedan pojedinačni standard ne reguliše direktno priznavanje i vrednovanje ove bilansne pozicije. Realizovane revalorizacione rezerve prenose se na nerasoređenu dobit dok saldo na računu revalorizacionih rezervi predstavlja zapravo iznos rezervi koji nije realizovan uz postojanje obaveze da se vodi analitička evidencija za koje je ona formirana.račun 840. banka je dužna da obezbedi analitiku revalorizacionih rezervi po konkretnim sredstvima za koja je revalorizaciona rezerva formirana.revalorizovane rezerve . kao što je na primer povećanje vrednosti sredstva uz priznavanje revalorizacionih rezervi.račun 841.efekti obezvređivanja navedenih sredstava u skladu sa MRS 36. 812 i 813. Ako više nije verovatno da će odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveze. jer zavisi od procene imovine i obaveza. . . postrojenja. Na računu 802 .Revalorizacione rezerve.račun 842. .gubitak iznad iznosa kapitala . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.Revalorizacione rezerve obuhvata efekte promena poštene (fer) vrednosti nekretnina.Emisiona premija iskazuje se pozitivna razlika između postignute prodajne vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti. br. odnosno glavnica je ostatak imovine preduzeća nakon odbitka svih njegovih obaveza.

postrojenja i opreme. nisu ekonomske koristi za entitet i ne dovode do povećanja kapitala. za priznavanje pojedinih vrsta prihoda značajni su i: MRS 11.reguliše prizanavanje revalorizacionih rezervi po osnovu kursnih razlika iz poslovanja sa inostranim poslovanjem. prihod se meri po fer vrednosti primljene naknade ili potraživanja. Priznavanje prihoda U Okviru prihod je definisan kao povećanje ekonomskih koristi tokom obračunskog perioda. Iznosi. kamate. učešća u kapitalu po stranoj valuti i drugih finansijskih instrumenata čiji se efekti promena poštene vrednosti u skladu sa MSFI iskazuju u okviru revalorizacionih rezervi. . Prilikom otvaranja poslovnih knjiga na početku godine na ovaj račun prenosi se saldo sa računa 830 .efekata retroatkivene primene promene računovodstvene politike. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA nastaju usled primene modela revalorizacije. . jer ne predstavljaju prihod za taj entitet. MRS 21.priznavanje. MRS 38 . MRS 28 i MRS 39 i drugi MRS. . opreme nematerijalnih ulaganja. kojim su propisani računovodstveni postupci za pojedine vrste prihoda koji proističu iz određenih transakcija i poslovnih događaja. Dobici nastaju.ispravke materijalno značajnih grešaka.sticanja i otuđenja sopstvenih akcija.postupanje sa ranije formiranim revalorizacionim rezervama u slučaju da se nekretnina prevodi u investicionu nekretninu.XIII RAČUNOVODSTVO. Prihodi predstavljaju prihod od redovnih aktivnosti preduzeća i iskazuju se pod različitim nazivima. MRS 28 . a zatim sučeljavanjem utvrđuje finansijski rezultat kao merilo uspešnosti. a prihod po ovim poslovima je samo iznos provizije. Dobici predstavljaju porast u ekonomskim koristima. koje dovodi do povećanja kapitala. čijim se vrednovanjem.Neraspoređena dobit ranijih godina evidentira se kumulirani neraspoređeni dobitak ranijih godina. MRS 20. 10-11 Neraspoređena dobit Neraspoređena dobit obuhvata neraspoređenu dobit ranijih godina i neraspoređenu dobit tekuće godine (račun 831 i račun 830). Osim MRS 18. postrojenja.realizovanih revalorizacionih rezervi. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Računovodstveni postupci za priznavanje prihoda zasnovani su prvenstveno na MRS 18. Prema par. kao što su: prihod od prodaje. kao što su porez na dodatu vrednost i sl. Iznos prihoda po osnovu kupoprodajne transakcije po pravilu se ugovara između prodavca i kupca. posledica vrednovanja po fer vrednosti onih nekretnina.priznavanje i prestanak priznavanja revalorizacionih rezervi po osnovu promene vrednosti finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju (i koji nisu deo odnosa zaštite). Po tom Standardu revalorizacione rezreve nastaju usled primene modela revalorizacije. u obliku priliva ili povećanja sredstava ili smanjenja obaveza. MRS 36 . Knjiženja na ovom računu nastaju i po osnovu: . 166 .priznavanje i vrednovanje revalorizacionih rezervi po osnovu ulaganja u pridružena preduzeća. koji predviđa revalorizaciju nekretnina. Prihod se meri po fer vrednosti koja je primljena ili je naplativa. PROCENJIVANJE POZICIJA BILANSA USPEHA Osnovni elementi bilansa uspeha jesu prihodi i rashodi. naplaćeni za račun trećih lica. vrednovanje i obelodanjivanje revalorizacinih rezervi u vezi sa nematrijalnim ulaganjima. Naime. Prihode treba priznati kada postoji verovatnoća priliva ekonomskih koristi u preduzeće i kada se te koristi mogu pouzdano meriti.Neraspoređeni dobitak tekuće godine.korišćenje ranije formiranih revalorizovanih rezervi po osnovu priznavanja i vrednovanja obezvređenja sredstava. postrojenja. Elementi prihoda i rashoda definisani su Okvirom. Na računu 831 . na primer. 9 i 10 MRS 18. već dobitak koji preduzeće ostvari nekom svojom aktivnošću koja ne mora da bude redovna poslovna aktivnost. Definicija prihoda obuhvata prihode i dobitke. MRS 17. Bruto prilivi ekonomskih koristi proistekli iz poslovanja u svoje ime a za tuđ račun ili u tuđe ime i za tuđi račun takođe ne doprinose povećanju sopstvenog kapitala. opreme i nematerijalnih ulaganja. Pod dobitkom se ne podrazumeva razlika između prihoda i rashoda. To povećanje je. sa opsežnim zahtevima za obelodanjivanjem. Prihodi obuhvataju samo one bruto prilive ekonomskih koristi koje entitet primi ili potražuje za sopstveni račun. MRS 39 . i kao takvi ne razlikuju se od prihoda. prodajom stalnih sredstava po ceni višoj od knjigovodstvene. priznavanje revalorizacionih rezervi nastaje po osnovu promene kapitala pridruženog preduzeća koje je posledica vršenja revalorizacije njegovih nekretnina. gde se prikazuju kao posebna stavka u samom bilansu stanja i detaljno se obrazlaže u napomenama. koji predviđa revalorizaciju nematerijalnih ulaganja. naknade. dividende i tantijeme. i koji može biti pozitivan (dobitak) ili negativan (gubitak). Revalorizacione rezerve nastaju povećanjem vrednosti sredstava u odnosu na njihovu dotadašnju knjigovodstvenu vrednost. MRS 40 . MRS 21 ..

Priznavanje rashoda definisano je paragrafima 94-98. a ne vrši se korekcija iznosa prihoda koji je prvobitno priznat. Međutim.ugovora o lizingu (njima se bavi MRS 17 Lizing). tantijeme i dividende Prihod banke u obliku kamata. Prema MRS. Okvira za pripremanje i prezentaciju finansijskih izveštaja. S obzirom na to da gubici predstavljaju umanjenje ekonomskih koristi ne razlikuju se po svojoj priorodi od ostalih rashoda.matičnom preduzeću i njegovim poveznim licima) i da se vrednost postiže na slobodnom tržištu. . tako da se uzima u obzir stvarni prinos na sredstva . Jedino je izvesno da taj rok ne može preći granice jednog obračunskog perioda). Generalno posmatrano prihod se priznaje kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi priticati u banku i kada se one mogu pouzdano izmeriti. razne štete. . Kamate. se evidentiraju prihodi koji nastaju iz sledećih transakcija i događaja: . Rashodi se po pravilu povezuju sa smanjenjem imovine odnosno odlivom sredstava ili povećanjem obaveza. Priznavanje rashoda Rashodi prema Okviru obuhvataju troškove koji proističu iz uobičajenih aktivnosti entiteta i gubitke. 10-11 167 .kamate se priznaju na vremenskoj osnovi. gubitke nastale prilikom prodaje stalne imovine po ceni nižoj od knjigovodstvene vrednosti i sl. što znači da priznavanje rashoda nastaje istovremeno sa priznavanjem porasta obaveza ili smanjenje sredstava. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. iz kojih izdvajamo najznačajnije: . umanjenoj za date trgovačke popuste i rabate (Standard izričito ne ograničava rok u kome se prihodi umanjuju za te popuste i rabate. a u skladu sa suštinom relevantnog ugovora. pa se iz tog razloga rashodima smatraju i gubici koji nisu uvek povezani sa ostvarivanjem prihoda. Ove vrste prihoda se priznaju na sledećim osnovama: .tantijeme se priznaju na osnovu nastanka događaja. i ne ispravlja se za iznos koji je izvorno priznat kao prihod. ..Ako je preduzeće ugovorom o davanju licence predvidelo da se plaćanje vrši sa protekom vremena. Kamata je naknada za korišćenje novca ili novčanih ekvivalenata ili iznosa koji se duguju banci. koji proizilazi iz redovnih aktivnosti banaka i koji ima za posledicu povećanje njenog kapitala. iznos za koji verovatnost naplate više ne postoji priznaje se kao rashod. Dividenda je dobit vlasnika kapitala koja se isplaćuje u srazmeri sa učešćem u kapitalu. odnosno formira se odgovarajuća ispravka vrednosti. . trgovačkih znakova. Standard se ne bavi prihodima koji nastaju po osnovu: . može biti ugovoreno plaćanje na osnovu broja proizvoda koje je kupac licence proizveo. priznaje se kao rashod. Primljene naknade su u većini slučajeva u oblicu novca ili novčanih ekvivalenata. tantijema i dividendi. Prihod je bruto priliv ekonomskih koristi tokom obračunskog perioda. (nenaplativi iznos ili iznos za koji je prestala verovatnoća naplate). Tantijema je naknada za korišćenje dugoročnih sredstava preduzeća. Gubici uključuju.visina kamate. čime se ostvaruju prinosi od kamata. najčešće naknada za obavljanje određenih posredničkih usluga. autorskih prava i računarskog softvera. Provizija je.rashodi se priznaju u bilansu uspeha kada smanjenje budućih ekonomskih koristi koje je povezano sa smanjenjem sredstava ili povećanjem obaveza može pouzdano da se izmeri.prodaja roba.pružanje usluga i .korišćenje sredstava od strane drugih. Međutim. na primer. zavisi od proteka vremena.ugovora o osiguranju organizacija za osiguranje. osim povećanja koja se odnose na doprinose vlasnika kapitala (na primer: dodatna ulaganja kapitala). Kada nastane neizvesnost naplate.promena fer vrednosti finansijskih sredstava. finansijskih obaveza ili njihovog otuđenja (njima se bavi MRS 39 Finansijski instrumenti . na primer patenata. osim ako je primerenije prihode priznati ne nekoj drugoj osnovi . rashodi ne moraju uvek nastati u svrhu ulaganja u poslovni proces.dividendi koje proizilaze iz ulaganja i koji se obračunavaju prema metodi učešća (njima se bavi MRS 28 Računovodstveno obuhvatanje investiranja u pridružena preduzeća). Fer vrednost je iznos za koji se neko sredstvo može razmeniti ili obaveza podmiriti. tantijema ili dividendi priznaju se uz uslove da je verovatno da će ekonomske koristi povezane sa transakcijom priticati u preduzeće i da se iznos prihoda može pouzdano izmeriti. u računovodstvu prihoda.RAČUNOVODSTVO. .dividende se priznaju kada je ustanovljeno akcionarsko pravo da mu se dividende isplate (zvanično obaveštenje od preduzeća gde postoji učešće u kapitalu). IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Neizvesnost oko naplativosti iznosa koji je već uključen u prihod. između dve dobro upoznate i informisane strane (a da se ne radi o povezanim strankama . dakle.promena vrednosti drugih kratkoročnih sredstava. Merenje (vrednovanje) prihoda Prihod se meri (vrednuje) po bruto fer vrednosti primljene naknade ili potraživanja. onda se fakturisanje vrši na vremenskoj osnovi.

usluge obezbeđenja. . gubici po osnovu prodaje učešća u kapitalu rashodi kamata. gubici po osnovu rashodovanja i prodaje. manjkovi. .iz poslovanja koje se obustavlja. troškovi PTT. negativne kursne razlike (MRS 21). . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . U bilansu uspeha banka prikazuje glavne vrste prihoda i rashoda. troškovi platnog prometa. gubici po osnovu rashodovanja i prodaje. a povezanost s prihodom moće da se ustanovi samo u širem smislu ili posredno.troškovi emitovanja instrumenata kapitala evidentiraju se na bilansu uspeha ukoliko se odustane od transakcije (MRS 32. rashodi kamata.kamate na obveznice emitovane od strane pravnog lica.37). Klasifikacija finansijskog instrumenta ili njegovog sastavnog dela na finansijsku obavezu ili instrument kapitala određujei klasifikaciju prihoda od kamate. naknade za puteve prilikom registracije vozila.XIII RAČUNOVODSTVO. obezvređenje troškovi istraživanja.rashodi se priznaju u bilansu uspeha na osnovu direktne povezanosti nastalih troškova i zarade posebnih stavki prihoda.trgovanje stranim valutama. Procenjivanje rashoda vrši se u skladu sa sledećim standardima: MRS 2 MRS 23 MRS 19 zalihe materijala kamate.rashod se takođe priznaje u bilansu uspeha u slučajevima kada nastane obaveza bez istovremenog priznavanja sredstava.dividende na preferencijalne akcije klasifikovane kao finansijske obaveze. Dobici i gubici proizašli iz sledećih osnova obično se prikazuju na neto osnovi (po neto principu): . grupisane prema njihovoj prirodi i obelodanjuje iznose glavnih vrsta prihoda i rashoda. . jubilarne nagrade. bez obzira na činjenicu da instrument daje pravo vlasniku da učestvuje u preostaloj imovini pravnog lica. . koji je finansijska obaveza. Prihodi ili rashodi u bilansu uspeha su primarno: . Pri sastavljanju bilansa uspeha banke se rukovode odredbama svih relevantnih MRS/MSFI-a. ostali lični rashodi i naknade (naknade za ishranu. gubici po osnovu prodaje hartija od vrednosti. poslovni prostor) troškovi operativnog lizinga za investicionu nekretninu. troškovi amortizacije. . dividende i ostali dobici i gubici koji se odnose na odgovarajuću finansijsku obavezu ili komponentu složenog finansijskog instrumenta (za deo koji se klasifikuje kao finansijska obaveza) su prihodi ili rashodi u bilansu uspeha. solidarna pomoć npr. 10-11 168 . usluge revizije. . .dobici i gubici u vezi sa nominalnom vrednosti instrumenta. usluge stručnog obrazovanja i usavršavanja zaposlenih. rashodi po osnovu direktnih otpisa troškovi operativnog lizinga (oprema. Ovo je slučaj sa troškovima amortizacije. gubici po osnovu prodaje učešća u kapitalu MRS 392) MRS 17 MRS 40 MRS 38 MRS 16 Okvir MRS 27 MRS 28 2) Vrednovanje se vrši na osnovu fakture dobavljača (finansijska obaveza) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. troškovi goriva i energije. obezvređenje troškovi poreza na imovinu.dobici i gubici u vezi sa otkupom ili refinansiranjem finansijskih instrumenata klasifikovanih kao finansijska obaveza. putne troškove.rashod se odmah priznaje u bilansu uspeha kada izdatak ne donosi nikakve buduće ekonomske koristi ili kada neka stavka predstane da ispunjava uslove za priznavanje u bilansu stanja kao sredstvo. advokatske usluge.otuđenja i promene knjigovodstvene vrednosti hartija od vrednosti kojima se trguje. troškovi naknada po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. kod kojih je cilj da se priznaju rashodi u obračunskim periodima u kojima su ekonomske koristi povezane s tim stavkama potrošene ili istekle.otuđenja hartija od vrednosti koje predstavljaju učešća. manjkovi. električne energije naknade zaposlenima u smislu priznavanja. penzionerima. a vrednovanjem se bavi samo u slučaju razgraničenja naknada po vremenskim periodima. Kamate. takse rashodi kamata. dnevnice. U bilansu uspeha se ne vrši prebijanje prihoda i rashoda osim kada se radi o pozicijama vezanim za obezbeđenje od rizika (hedžinga) i sredstvima i obavezama kod kojih postoji zakonsko pravo na prebijanje i kada se u vezi sa njima takvo prebijanje očekuje. Raspodela dividendi vlasnicima instrumenata kapitala se usmerava direktno na kapital emitenta. otpremnina pri odlasku u penziju ili za prestanak potrebe za radom zaposlenog). dividende i ostalih dobitaka i gubitaka. troškovi naknada po autorskom ugovoru. manjkovi. obezvređenje.kada se očekuje da će ekonomske koristi priticati tokom nekoliko obračunskih perioda. ublažavanja posledice elementarnih nepogoda i sl. . troškovi amortizacije. troškovi premije osiguranja. troškovi transporta usluga. rashodi se priznaju u bilansu uspeha putem postupka sistemske i razumne alokacije. troškovi članarina. troškovi taksi prevoza. rent-a-car. i . gubici po osnovu rashoda i prodaje. troškovi naknada fizičkim licima po osnovu ostalih ugovora. troškovi reklame i propagande. solidarna pomoć za slučaj duže ili teže bolesti. troškovi naknada po ugovoru o delu. naknade za građevinsko zemljište. manjkovi. naknade za prevoz.

promenama kamatnih stopa. Iznos gubitaka koji su utvrđeni priznaje se kao rashod i odbija od iskazane vrednosti odgovarajuće kategorije zajmova i plasmana kao ispravka vrednosti za gubitke po zajmovima i plasmanima. potraživanja po osnovu promene fer vrednosti derivata i drugih potraživanja Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. na primer.jeste izvršena ispravka vrednosti: -020 Potraživanja za kamatu -029 Ispravka vrednosti potraživanja za kamatu i za naknadu. Iznos potencijalnih gubitaka za koje iskustvo ukazuje da su prisutni u portfoliju zajmova i plasmana takođe se priznaje kao rashod i odbija od ukupne iskazane vrednosti zajmova i plasmana kao ispravka vrednosti za gubitke po zajmovima i plasmanima. potraživanja po osnovu prodaje.naplata suspendovane kamate: Žiro račun 754 Prihodi od naplaćene suspendovane kamate Za iznos naplaćene suspendovane kamate 980 Obaveze za suspendovanu kamatu 930 Potraživanja po suspendovanoj kamati Za isknjižavanje suspendovane kamate iz vanbilansne evidencije po osnovu naplate 000 . Otuda banke trpe gubitke na zajmovima. po kojima: .nije izvršena ispravka vrednosti: 654 Rashodi po osnovu suspenzije kamate -020 Potraživanja za kamatu Za iznos potraživnja po osnovu kamate koja se suspenduje 930 Potraživanja po suspendovanoj kamati 980 Obaveze za suspendovanu kamatu Za prenos u vanbilansnu evidenciju . koji proističu iz prirode njenog poslovanja.jeste izvršena ispravka vrednosti: Potraživanja za kamatu Ispravka vrednosti potraživanja za kamatu i za naknadu. potraživanja po osnovu prodaje. Banka može da odluči da ne obračunava kamatu na zajam ili plasman. Procena ovih gubitaka zavisi od prosuđivanja rukovodstva i dosledno se primenjuje iz perioda u period. Takođe je poželjno da banka obelodani da li priznaje prihod od kamate po takvim zajmovima i plasmanima i uticaj koji prestanak obračuna kamate ima na njen bilans uspeha. Naime.RAČUNOVODSTVO. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Gubici na kreditima i plasmanima i priznavanje i suspenzija kamata Značajnu poziciju rashoda u Bilansu uspeha čine gubici po osnovu datih kredita i potraživanja banaka od svojih klijenata. Banka obelodanjuje ukupan iznos zajmova i plasmana na dan bilansa stanja na koji kamata nije obračunata i osnovu koja je korišćena prilikom utvrđivanja iskazane vrednosti takvih zajmova i plasmana. kao i rizicima koji proističu iz njenog okruženja i to pre svega rizicima izazvanim padom kreditne (poslovne) sposobnosti njenih komitenata. kada je zajmoprimac u docnji u pogledu plaćanja kamate ili glavnice duže od određenog perioda. tržišnih cena i fluktuacijom valuta. Za storniranje potraživanja po osnovu kamate i ispravke vrednosti kamate koja se suspenduje -650 Rashodi indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija -700 Prihodi od kamata po osnovu kredita Za storniranje rashoda po osnovu ispravke vrednosti kamate i prihodovanja u tekućoj godini 930 980 Za prenos u vanbilansnu evidenciju .nije izvršena ispravka vrednosti: Potraživanja za kamatu -700 Prihodi od kamata po osnovu kredita Za storno obračunate kamate i njeno prihodovanje 930 Potraživanja po suspendovanoj kamati 980 Obaveze za suspendovanu kamatu Za prenos u vanbilansnu evidenciju -020 .naplata suspendovane kamate: Žiro račun 754 Prihodi od naplaćene suspendovane kamate Za iznos naplaćene suspendovane kamate i njeno prihodovanje 980 Obaveze za suspendovanu kamatu 930 Potraživanja po suspendovanoj kamati Za isknjižavanje naplaćene suspendovane kamate iz vanbilansne evidencije 000 Knjiženje potraživanja po osnovu kamate koja potiče iiz prethodnih godina. plasmanima i drugim kreditnim aranžmanima usled toga što postaju delimično ili potpuno nenaplativi. 10-11 169 . potraživanja po osnovu promene fer vrednosti derivata i drugih potraživanja Za storniranje potraživanja po osnovu kamate i ispravke vrednosti kamate koja se suspenduje 930 Potraživanja po suspendovanoj kamati 980 Obaveze za suspendovanu kamatu .Za prenos u vanbilansnu evidenciju -029 -020 Knjiženje suspenzije obračunate kamate Suspenzija obračunate kamate u poslovnim knjigama iskazuje se za potraživanja po osnovu kamate koja potiče iz tekuće godine po kojima: . bnaka je izložena riziku likvidnosti i kreditnom riziku.

saldo So882 Račun dobitka i gubitka poslovanja koje se obustavlja . 75 i 77. 59. 68.saldo 883 Prenos ukupnog rezultata Prenos ukupnog rezultata ili 883 Prenos ukupnog rezultata So881 Račun rashoda i prihoda operativnog poslovanja . a nedostajući iznos na teret računa 840.saldo Uključenje rashoda u neto dobit 883 UTVRĐIVANJE REZULTATA POSLOVANJA ZA 2010.72. 73. prihoda i ukupnog rezultata Prenos i zaključak prihoda i rashoda i ukupnog rezultata u poslovnim knjigama se sprovodi: 690 60-68 Prenos rashoda 70-78 790 Prenos prihoda 881 Prenos rashoda Rashodi Prihodi Prenos prihoda Račun rashoda i prihoda operativnog poslovanja 882 Račun dobitka i gubitka poslovanja koje se obustavlja 690 Prenos rashoda Zaključak rashoda 790 Prenos prihoda 881 Račun rashoda i prihoda operativnog poslovanja 882 Račun dobitka i gubitka poslovanja koje se obustavlja Zaključak prihoda So881 Račun rashoda i prihoda operativnog poslovanja . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Prenos ukupnog rezultata 884 Račun dobitka i gubitka Za prenos dobitka 884 Račun dobitka i gubitka 886 Prenos dobitka ili gubitka Za utvrđeni bruto dobitak 886 Prenos dobitka ili gubitka 830 Dobitak tekuće godine Za prenos na ostvareni bruto dobitak 850 Porez na dobitak 455 Obaveze za porez na dobit Za obračunat porez na dobit u obračunskom periodu 455 Obaveze za porez na dobit 000 Za plaćene mesečne akontacije poreza na dobit u toku obračunskog perioda 034 Potraživanja za više plaćen porez na dobit 455 Obaveze za porez na dobit Zatvaranje obračunatog poreza na dobit sa plaćenim akontacijama (Sº na računu 455 prenosi se na račun 034 . Pravilnika.saldo Račun dobitka i gubitka poslovanja koje se So882 obustavlja . GODINU Rezultat banke se iskazuje kao dobitak ili kao gubitak.saldo Prenos ukupnog rezultata 3) So računa 861 zatvara se u korist računa 840 do visine iskazanog gubitka. Neto gubitak je zbir gubitka i poreza na dobitak. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. a preostali iznos u korist računa 830. 4) So računa 860 zatvara se na teret računa 830 do iznosa dobitka iskazanog na ovom računu.74. uključujući i dobit prenetu sa računa 861. Računi 860 i 861zatvaraju se po principu manjeg salda ako su ispunjeni uslovi iz MRS 12. neraspoređeni dobitak tekuće godine utvrđen po godišnjem računu 370 Odložena poreska sredstva 861 Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza Priznavanje odloženog poreskog sredstva 860 Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza 470 Odložene poreske obaveze Priznavanje odložene poreske obaveze So8613) 830 Dobitak tekuće godine Uključenje prihoda u neto dobit 830 Dobitak tekuće godine So8604) Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza .XIII RAČUNOVODSTVO. Prenos rashoda.potraživanja po osnovu pretplaćenog poreza na dobit za više plaćeni porez ili 455 Obaveze za porez na dobit 000 Žiro račun Za uplatu poreza na dobit obračunat za obračunski period (manje plaćene akontacije) 830 Dobitak tekuće godine 850 Porez na dobitak Utvrđivanje neto dobitka na kraju obračunskog perioda kao razlika između dobitka i obračunatog poreza na dobitak tj. 10-11 Utvrđivanje dobitka Utvrđivanje dobitka se u knjigama sprovodi na sledeći način: 170 . Utvrđivanje rezultata i njegovo iskazivanje u poslovnim knjigama bliže je uređeno čl. Neto dobitak je razlika između dobitka i obračunatog poreza na dobitak.

s tim što se samo gubitak iznad visine kapitala prikazuje u bilansu stanja u aktivi na kontu 842 . nakon utvrđivanja rezultata za 2010. tako što se iznos gubitaka iznad visine kapitala reklasifikuje u aktivu na račun 842.ostale namene u skladu sa ovim Zakonom.RAČUNOVODSTVO. a nedostajući iznos na teret računa 840 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. ZAKLJUČAK RAČUNA GLAVNE KNJIGE Zaključak glavne knjige . Na računu 842 iskazuje se određeni iznos samo kada ukupan gubitak prelazi visinu ukupnog kapitala. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Uključivanjem odloženih poreskih sredstava i obaveza u Bilans uspeha pre prenosa u Bilans stanja (dobitak/gubitak) vrši se korekcija rezultata utvrđenog na osnovu računovodstvenih pravila sa pravilima po kojima se sastavlja poreski bilans. Ovako prikazana bilansna pozicija jasno ukazuje korisnicima informacija na nedostajući deo imovine/aktive za pokriće gubitka koji je veći od kapitala.Račun izravnanja računa stanja uz odobrenje računa aktive.gubitak.neto dobitka ili neto gubitka. pa se. Raspoređivanje rezultata po godišnjem računu Utvrđivanje rezultata poslovanja . Dakle. Knjiženje se sprovodi zaduženjem računa 842 u korist računa 841 i 840 . kao i zaključivanje računa 690 i 790 sa računima grupe 60 do 68 i grupe 70 do 78.osnivače banke srazmerno sredstvima uloženim u osnivački kapital banke (dividende) i .rezerve (zakonske.saldo 840 Gubitak tekuće godine Uključenje prihoda u neto gubitak do visine iskazanog gubitka (preostali iznos prihoda iskazuje se na računu 830) 830 Dobitak tekuće godine 860 Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza Uključenje rashoda u neto gubitak. u skladu sa propisanim obrazcem bilansa stanja. Ovakva reklasifikacija se vrši zato što kapital u bilansu stanja ne može da se iskaže kao negativna stavka. na kraju poslovne godine. do iznosa dobitka+dobit sa račun 861. vrši se zaključak glavne knjige. Utvrđivanje gubitka Utvrđivanje gubitka u knjigama se sprovodi na sledeći način: Račun dobitka i gubitka 883 Prenos ukupnog rezultata Za prenos gubitka 886 Prenos dobitka ili gubitka 884 Račun dobitka i gubitka Za utvrđeni bruto gubitak 840 Gubitak tekuće godine 886 Prenos dobitka ili gubitka Za prenos na ostvareni bruto gubitak 850 Porez na dobitak 455 Obaveze za porez na dobit Za obračunat porez na dobit po godišnjem računu 455 Obaveze za porez na dobit 000 Žiro račun Za plaćene mesečne akontacije poreza od dobiti u toku obračunskog perioda 034 Potraživanja za više plaćen porez na dobit 455 Obaveze za porez na dobit Prenos na potraživanja po osnovu pretplaćenog poreza na dobit ili 455 Obaveze za porez na dobit 000 Žiro račun Za uplatu poreza na dobit obračunat za obračunski period (manje plaćene akontacije u toku godine) 840 Gubitak tekuće godine 850 Porez na dobitak Utvrđivanje neto gubitka kao zbira gubitka i poreza na dobitak tj. kao i raspoređivanje. opšte bankarske rizike). suštinski razlog za reklasifikaciju gubitka iznad visine kapitala u aktivu/ imovinu je veća iskazna moć bilansa stanja kao segmenta seta finansijskih izveštaja. vrši se samo prilikom sastavljanja godišnjeg računa. godinu. rezerve za potencijalne gubitke po plasmanima i druge. 10-11 884 Odredbama Pravilnika o Kontnom okviru predviđeno je da se neopokriveni gubitak iskazuje u pasivi kao odbitna stavka od kapitala. raspoređuje na: . . ako je kapital negativan. 171 . gubitak iznad visine kapitala iskazuje kao pozicija aktive. kapital se svodi na nulu.račun 887. Posle zaključka računa uspeha i sastavljanja bilansa stanja. Osim ovog tehničkog.gubitak tekuće godine utvrđen po godišnjem računu 370 Odložena poreska sredstva 861 Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza Priznavanje odloženog poreskog sredstva 860 Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza 470 Odložene poreske obaveze Priznavanje odložene poreske obaveze S o861 Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza . Za zaključak računa iskazanih vrednosti pozicija aktive po pojedinačnim pozicijama bilansa stanja zadužuje se račun 887 . odnsono pokriće uređeno je i Zakonom o bankama. a izuzetno i u toku godine (redovni ili vanredni godišnji račun). Neraspoređena dobit se na osnovu odluke skupštine banke.Gubitak iznad iznosa kapitala.

102/2010. zbir dugovne i potražne strane kontu 880 jednak je zbiru bilansa stanja na osnovu koga se otvara račun glavne knjige. registracije. GODINE Na početku 2011.2011. svake nove poslovne godine ili u toku godine. redovni godišnji i konsolidovani finansijski izveštaji koji su sastavljeni primenom posebne aplikacije Agencije za privredne registre . Uz ovako dostavljene izveštaje.12.Račun otvaranja glavne knjjige. godine tj."Sl. glasnik RS".1. načinu vođenja i sadržini Registra finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika. kontrole. a stupio je na snagu 31.Račun izravnanja računa stanja. preko interneta posredstvom posebnog web servisa. uz odobrenje računa sa pasivnim saldom. zbir dugovne i potražne strane na računu 887 je jednak. dostavljaće se.dalje: Pravilnik) primenjiće se na predaju finansijskih izveštaja za 2010. KONTROLE. • Marija Mitić KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA PRAVILNIKA O BLIŽIM USLOVIMA I POSTUPKU PRIJEMA. CD-u ili fleš memoriji. Posle otvaranja svih računa glavne knjige.2010. godinu. a ne na disketi.XIII RAČUNOVODSTVO. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.dalje: Agencija. obrade i objavljivanja finansijskih izveštaja. OTVARANJE RAČUNA GLAVNE KNJIGE NA DAN 1. 102/2010 P 172 ravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o bližim uslovima i postupku prijema. pri otpočinjanju poslovanja nove banke vrši se otvaranje računa u glavnoj knjizi. Za 2010. pri čemu se dostavljenim izveštajima smatraju danom dostavljanja pisanih primeraka Agenciji. REGISTRACIJE. Za otvaranje računa pozicije aktive po pojedinačnim pozicijama bilansa stanja u visini iskazanih vrednosti knjigovodstvena evidencija se sprovodi zaduženjem računa s aktivnim saldom uz odobrenje računa 880 . kako je do sada bilo. godine. KAO I O DAVANJU PODATAKA IZ TIH IZVEŠTAJA "Sl. godinu. OBRADE I OBJAVLJIVANJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA. Po završenom zaključku aktivnih i pasivnih salda pozicija bilansa stanja. NAČINU VOĐENJA I SADRŽINI REGISTRA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PODATAKA O BONITETU PRAVNIH LICA I PREDUZETNIKA. br. kao i o davanju podataka iz tih izveštaja . 10-11 . Za otvaranje računa pozicija pasive po pojedinačnim pozicijama bilansa stanja u visini iskazanih vrednosti knjigovodstveno seevidentira zaduženjem računa 880 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Za zaključak računa iskazanih vrednosti pozicija pasive po pojedinačnim pozicijama bilansa stanja knjiženje se sprovodi zaduženjem računa pasive uz odobrenje računa 887 . br. odštampan iz te aplikacije. glasnik RS".Račun otvaranja glavne knjige. dostavlja se i jedan primerak u pisanoj formi.

takođe propisana i obaveza dostavljanja zahteva za objavljivanje dokumentacije i registraciju korigovanih finansijskih izveštaja. što sa sobom povlači i plaćanje naknade za njihovu registraciju. Aplikaciju za sastavljanje finansijskih izveštaja. Pravilnikom je propisana obaveza Registratora da najkasnije osam dana pre okončanja preliminarne obrade. najkasnije do isteka naredne godine. obveznik može da zahteva objavljivanje tih odluka. kao i veličinu pravnog lica utvrđenu od strane Agencije. Kada je obveznik dostavio korigovane redovne godišnje. odnosno objavljene dokumentacije. kao i tehničko uputstvo Agencija objavljuje na internet stranici Registra finansijskih izveštaja.dalje: Zakon). na propisanom obrascu koji se takođe može preuzeti posredstvom internet stranice Registra finansijskih izveštaja. koji se može preuzeti preko internet stranice Registra finansijskih izveštaja.juna naredne godine. uz navođenje razloga zbog kojih se ta zamena zahteva. Zakona sadrži podatke o identifikaciji obveznika revizije. odnosno o raspodeli dobiti ili pokriću gubitka. obveznik revizije tih izveštaja je dužan da uz navedeni zahtev unese podatke o novoj veličini. a potvrda o registraciji vanrednih finansijskih izveštaja. odnosno na osnovu izveštaja revizora. odnosno Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. navedena potvrda o objavljivanju dokumentacije i registraciji korigovanih finansijskih izveštaja sadži i sve podatke koji su iskazani na propisanim obrascima finansijskih izveštaja. jer se isto nalazi u okviru zahteva za registraciju koji se dostavlja uz finansijske izveštaje. 46/2006 i 111/2009 . nadležni organ obveznika donese odluku o usvajanju redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja. smatraće se da su sastavljeni i dostavljeni samo u pisanoj formi. potvrda o registraciji redovnih godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja. Pravilnikom je ukinuta obaveza dostavljanja podataka o licu koje je odgovorno za sastavljanje finansijskih izveštaja. ukinuta je i obaveza posebnog dostavljanja posebnog obaveštenja o razvrstavanju pravnih lica u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS". odnosno konsolidovane finansijske izveštaje. a uvedena je obaveza da se uz finansijske izveštaje dostavi zahtev za registraciju finansijskih izveštaja. 10-11 pokriću gubitka. • 173 . koje su objavljene na internet stranici Registra finansijskih izveštaja. Pravilnikom je propisana mogućnost da se izvrši zamena dostavljenog redovnog godišneg ili konsolidovanog izveštaja Agenciji ukoliko obveznik utvrdi da u podnetom izveštaju rezultati poslovanja i finansijski položaj nisu iskazani istinito i objektivno. kao i veličinu pravnog lica utvrđenu od strane Agencije. Preciznije su regulisane obeveze Registratora prilikom izdavanja potvrde koju dostavlja obvezniku. moraju biti dostupni svim zainteresovanim licima. Ako je došlo do promene veličine obveznika usled korekcije podataka u korigovanim redovnim godišnjim finansijskim izveštajima. Za obveznike revizije finansijskih izveštaja. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Ukoliko finansijski izveštaji dostavljeni putem interneta. Takođe. podaci iz registrovanih redovnih godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja za izveštajnu godinu. uz navođenje razloga zbog kojih ta odluka nije doneta. kao i spisak primljenih dokumenata.RAČUNOVODSTVO. kao i period za koji su ti izveštaji sastavljeni. Naime. sadrži i informaciju o pravnom osnovu sastavljanja tih izveštaja. Potvrda o objavljivanju dokumentacije iz člana 31. odnosno odluku o raspodeli dobiti ili pokriću gubitka po redovnom godišnjem finansijskom izveštaju. Zakona dostavi i zahtev za zamenu finansijskog izveštaja. Obrazac zahteva može se takođe preuzeti preko internet stranice Registra finansijskih izveštaja. pored podataka o identifikaciji obveznika sadrži i sve podatke koji su iskazani na propisanim obrascima finansijskih izveštaja. u odnosu na godinu na koju se ti akti odnose. odnosno dokumenata iz člana 31. vreme upisa u Registar finansijskih izveštaja. a njenim okončanjem. Pravilnikom je produžen rok za otklanjanje nedostataka i nepravilnosti koje Agenciju utvrdi u toku kontrole finansijskih izveštaja na 30 u odnosnu na dosadašnjih 15 dana od dana objavljivanja obaveštenja na internet starnici Registra finansijskih izveštaja. o tome objavi informaciju na internet stranici Registra finansijkih izveštaja. dužan je da uz nove primerke finansijskog izveštaja. Za ove obveznike je. odnosno do 30. ukinuta je obaveza dostavljanja posebnog obaveštenja o razvrstavanju pravnih lca u skladu sa Zakonom. Zamena se može izvršiti do okončanja postupka preliminarne obrade. posle kog roka je registracija korigovanih podataka u finansijskom izveštaju je moguća samo na osnovu naloga nadležnog državnog organa. Ako obveznik vrši zamenu finansijskih izveštaja i naknadno donosi odluke o usvajanju finansijkog izveštaja. a uvedena je obaveza dostavljanja izjave zakonskog zastupnika da od strane nadležnog organa obveznika nije doneta odluka o usvajanju finansijskog izveštaja. nisu sastavljeni i dostavljeni u skladu sa Pravilnikom i tehničkim uputstvom. Ako posle dostavljanja Agenciji izjave zakonskog zastupnika da od strane nadležnog organa obveznika nije doneta odluka o usvajanju finansijskog izveštaja i izjave zakonskog zastupnika da od strane nadležnog organa obveznika nije donata odluka o raspodeli dobiti.

registracije. načinu vođenja i sadržini registra finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika.XIII RAČUNOVODSTVO. br. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Pravilnik o bližim uslovima i postupku prijema. kao i o davanju podataka iz tih izveštaja ("Sl. obrade i objavljivanja finansijskih izveštaja. kontrole. 2/2010 i 102/2010) PRILOZI UZ 174 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. glasnik RS". 10-11 .

10-11 175 .RAČUNOVODSTVO. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.

XIII RAČUNOVODSTVO. 10-11 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA 176 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.

Državna davanja. osim davanja koja su povezana sa sredstvima.MRS 20 Računovodstvo državnih davanja i obelodanjivanje državne pomoći ("Sl. . Država. Državna davanja. MRS 20.dalje: SIC). 10-11 P državna davanja se odnose na davanje pravnim licima i preduzetnicima . državne agencije i slična tela. Davanja povezana sa sredstvima su državna davanja za koja je primarni uslov da entitet koji ima pravo da primi davanje treba da nabavi.kapitalni pristup. prema SIC-10.da će se pravno lice pridržavati uslova povezanih sa davanjem i . Računovodstveni aspekt državnih davanja Saglasno odredbama stava 13.države i njenih organa kako na nacionalnom. glasnik RS". ili .dalje: Vlada. Priznavanje državnih davanja kroz bilans uspeha u trenutku prijema.regresi. glasnik RS". izuzev povraćaja poreskih dažbina koju vrše državni organi.Vlada. bilo da su lokalna.premije. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. br. prema kojem se državno davanje direktno knjiži u korist kapitala i 177 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII RAČUNOVODSTVENO OBUHVATANJE DRŽAVNIH DAVANJA I DRUGIH OBLIKA DRŽAVNE POMOĆI ojam i vrste državnih davanja. državne agencije i slična tela. Dakle. se odnosi na Vladu Republike Srbije . ministarstava.SIC 10 Državna pomoć . ako se te pomoći daju entitetima koji: .dalje: pravna lica izvršenim od strane: . Državna davanja mogu biti državna davanja koja su povezana sa sredstvima ili sa prihodima. 77/2010 .počinju ili nastavljaju da obavljaju svoje poslovanje u nerazvijenim područjima. nacionalna ili internacionalna.RAČUNOVODSTVO.nastavljaju poslovanje u nedavno privatizovanoj privrednoj grani. . Takva davanja transfera se ne knjiže direktno u korist učešća akcionara. predstavlja državno davanje u smislu MRS 20. izgradi ili na drugi način pribavi dugoročna sredstva. autonomnih pokraijna. Davanja povezana sa prihodima su druga državna davanja. u smislu tačke 3.Bez konkretnog povezivanja sa poslovnim aktivnostima ("Sl. dotacije. uključujući nemonetarna davanja po fer vrednosti se ne priznaju sve dok ne postoji verovatnoća: .podsticaji kojima se smanjuju ulazni troškovi . osim po periodu njihovog primanja. opština. nije u saglasnosi sa računovodstvenim načelom uzročnosti prihoda i rashoda i bilo bi prihvatljivo samo ukoliko nije postojala nikakva osnova za alociranje davanja na periode. . postoje dva opšta pristupa računovodstvenom tretmanu državnih davanja: . br. Državna pomoć entitetima bez konkretnog povezivanja sa poslovnim aktivnostima entiteta. 77/2010 .inostranih država. Mogu biti i sekundarni uslovi koji ograničavaju vrstu ili lokaciju sredstava ili periode u toku kojih sredstva treba pribaviti ili posedovati. Državna davanja se priznaju kao prihod kroz bilans uspeha tokom perioda u kojima pravno lice priznaje kao rashod povezane troškove koje treba pokriti iz tog davanja.podsticaji za proizvodnju . mogu se sa stanovišta uloge koje imaju podeliti u dve grupe: .da će davanje biti primljeno. tako i na lokalnom nivou . organa i međunarodnih organizacija. MRS 20. kao i njihov povraćaj i obelodanjivanje definisano je (I-20) Međunarodnim računovodstvenim standardom . bez povezivanja sa troškovima koji se pokrivaju tim davanjem.posluju u određenoj privrednoj grani. Državna davanja predstavljaju pomoć države u obliku prenosa resursa entitetu po osnovu ispunjenih izvesnih uslova u prošlosti ili u budućnosti koji se odnose na poslovne aktivnosti entiteta.dalje: MRS 20) i (IV-10) TUMAČENJEM . subvencije. subvencije.

kao odloženi prihodi po osnovu davanja ili . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.800. odnosno akcionara i registrovan kod nadležnih institucija. na računa 495 . gde se srazmerni deo uključuje u prihode i .000.000. uključujući i nemonetarna sredstva po fer vrednosti. Takođe.00 dinara. Prema našim pozitivnim propisima. prema kom se državno davanje prenosi u korist prihoda tokom jednog ili više perioda. Kapitalni pristup Kapitalni pristup državnih davanja ima argumente koji su povezani sa instrumentima finansiranja. pod b). Pravilnika. 119/2008. druga pravna lica i preduzetnike ("Sl. Za davanja povezana sa sredstvima koja se ne amortizuju. br. državna davanja su instrumenti finansiranja i zbog toga ih treba evidentirati kroz bilans stanja.) ili daju sredstva za te namene. tramvaje i dr. Pravno lice treba da izabrani metod prezentacije državnog davanja po osnovu sredstava utvrdi opštim aktom (pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama). glasnik RS". Smatra se da ova metoda nije prihvatljiva. nije primereno da se državna davanja priznaju u bilansu uspeha. iskazuju se u bilansu stanja: .XIII RAČUNOVODSTVO. da bi se primljena sredstva priznala kao kapital. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . Prihodni pristup državnih davanja odnosi se na davanja: . evidentiraju se preko računa 495 . Kod nas se kapitalni pristup primenjuje u slučajevima kada osnivači javnih preduzeća nabavljaju osnovna sredstva za obavljanje komunalne delatnosti (kamione.koja su povezana sa sredstvima. treba ga direktno knjižiti u korist kapitala. za iznos državnih davanja se umanjuje vrednost nabavljenog sredstva. loženi prihodi i primljene dobacije. U suprotnom. Naime.prihodni pristup.kao oduzimanje iznosa davanja prilikom izračunavanja knjigovodstvene vrednosti sredsatva .Od- 178 .Prihodi po osnovu uslovljenih donacija. odnosno rezervnih delova u odgovarajućem obračunskom periodu. Na primer. dobijena sredstva se u celini knjiže u korist pasivnih vremenskih razgraničenja (račun 495). Od nadležnog ministarstva dobijeno je državno davanje u vredosti od 6. a stopa za amortizaciju 10%. državna davanja ne treba da se direktno knjiže u korist kapitala.000. stav 5.dalje: Pravilnik). se takođe može zahtevati ispunjenje izvesnih obaveza i tada se priznaju u bilansu uspeha tokom perioda u kojima nastaju troškovi vezani za ispunjenje tih obaveza. državna davanja povezana sa sredstvima koja se u bilansu stanja evidentiraju kao odloženi prihodi i uključuju u prihod srazmerno nastalim troškovima. u korist prihoda iskazuje se iznos koji je jednak iznosu utrošenog materijala.koja se direktno unose u prihode. 24).00 + PDV 1. pošto ona nisu zarađena. autobuse. u skladu sa MRS 20 i ostalim relevantnim MRS i na računu 640 .00 dinara (nabavna vrednost opreme 10. Po metodi umanjenja vrednosti imovine. MRS 20. 114/2006. U ovim slučajevima se za primljena sredstva uvećava kapital preduzeća. Ako je državno davanje bilo namenjeno za nabavku materijala i rezervnih delova.Prihodi od premija.metoda umanjenja vrednosti imovine (MRS 20 stav. Državna davanja po osnovu sredstava Saglasno odredbama stava 24. Deo koji odgovara iznosu obračunate amortizacije osnovnog sredstva ili nematerijalnog ulaganja pribavljenog iz sredstava državnog davanja. to sredstvo se i ne iskazuje u poslovnim knjigama pravnog lica.000. zadruge. 9/2009 i 4/2010 . subvencija dotacija.Odloženi prihodi i primljene donacije. već predstavljaju podsticaj od strane države bez povezanih troškova (MRS 20 stav 14. a ako je putem držanog davanja finansirana ukupna vrednost nabavljenog sredstva.000. Procenjeni vek upotrebe ovog sredstva je 10 godina.000. Primer davanja novčanih sredstava: Pravno lice je izvršilo nabavku opreme za obavljanje delatnosti u vrednosti od 11.00). regresa kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina. Prema odredbama Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva. državna davanja iskazuju se na računu 641 . davanja povezana sa sredstvima koja se amortizuju obično se priznaju kao prihod tokom perioda u srazmeri sa troškovima amortizacije tih sredstava. davanje zemljišta može biti uslovljeno izgradnjom objekta na lokaciji i može biti primereno da se to davanje priznaje u bilansu uspeha tokom veka trajanja objekta. državna davanja povezana sa sredstvima.).800. tako da se u poslovnim knjigama pravnog lica iskazuje samo vrednost nabavljenog sredstva koju je samo pravno lice finansiralo (deo vrednosti nabavljenog sredstva). Po metodi odloženih prihoda. iz razloga što ne odražava realno stanje sredstava pravnog lica. na kraju obračunskog perioda prenosi se sa računa 495 u korist prihoda (račun 641). 10-11 Prihodni pristup Prihodni pristup državnih davanja ima uporište u argumentaciji da su ona vezana za sučeljavanje sa određenim troškovima i davanje se priznaje u prihode u istom peridu kao i relativni rashodi. Na primer. taj kapital treba prethodno da bude odobren od stane osnivača pravnog lica. Pošto se ne očekuje nikakav povraćaj davanja. Prema odredbama člana 37.

000.00 Knjiženje obračunatu amortizaciju na umanjenu vrednost imovine: 540 Troškovi amortizacije 0231 Ispravka vrednosti opreme 400.000.00 6.po izvodu sa tekućeg računa: 241 Tekući (poslovni) računi 222 Potraživanja od državnih organa i organizacija 6. a) po metodi odloženih prihoda Knjiženje za odobrena državna davanja vrši se na sledeći način: 222 Potraživanja od državnih organa 495 Odloženi prihodi i primljene donacije 6.00 11.000.00 Za obračun nabavne vrednosti opreme: 027 270 433 Nekretnine. 10-11 179 .00 6.000.00 x 10%).00 1.000. oprema i biološka sredstva u pripremi Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) Dobavljači u zemlji 10.000.00 10.00 Primljena državna davanja . U ovom slučaju sprovelo bi se sledeće knjiženje (za odobreno državno davanje za nabavku opreme): 222 Potraživanja od državnih organa 023 Postrojenja i oprema 6.000.000.00 x10%).00 6.000.000. amortizacija bi iznosila 400.000.000.000.000.000.000.000.800.00 Knjiženje za primljena državna davanja po izvodu sa tekućeg računa: 241 Tekući (poslovni) računi 222 Potraživanja od državnih organa i organizacija 6.800.000. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Godišnja amortizacija iznosi 1.000.00 dinara.000.000.000.000.00 Obračun godišnje amortizacije: 540 Troškovi amortizacije 0239 Ispravka vrednosti postrojenja i opreme 1.000.00 dinara (10. Pravno lice je svojim aktom odredilo da se državno davanje u poslovnim knjigama iskazuje po metodi odloženih prihoda i da se u korist prihoda knjiži samo sramerni deo koji se odnosi na amortizaciju.000. postrojenja.00 6.RAČUNOVODSTVO.00 1.00 b) Po metodi umanjenja vrednosti imovine Pod pretpostavkom da je pravno lice u svom opštem aktu predvidelo metod umanjenja vrednosti imovine za primljeno državno davanje.00 6.000.00 600.000.00 Aktiviranje prihoda po osnovu srazmernog dela obračunate godišnje amortizacije: 495 Odloženi prihodi i primljene donacije 641 Prihodi po osnovu uslovljenih donacija 600.000.000.00 dianara (10.00 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 dinara (dobijena državna davanja u iznosu od 6.00).000.000.000.000.000.000. tj.000.00 Knjiženje aktiviranja opreme: 023 027 Postrojenja i oprema Nekretnine.00 = 4.000.000.000. u iznosu od 600. postrojenja.000.000. oprema i biološka sredstva u pripremi 10.000. amortizacija bi se obračunala na umanjenu osnovicu opreme od 4.000.000.000.000.000.00 400.000.

00 dinara.000. Sredstvo je stavljeno u upotrebu u januaru 2010. tako da vrednost nabavljenog sredstava na računu na računu 023 iznosi samo 4.00 100.00). Primer davanja nenovčanih sredstava (opreme.XIII RAČUNOVODSTVO.00 U ovoj situaciji knjiženja su u svemu ista. sa razlikom da se umesto tekućeg računa zadužuje račun osnovnih sredstava. rezervnih delova.00 dinara.000.180.000.00 Knjiženje obračuna nabavne vrednosti opreme: 027 270 433 Nekretnine. Ono što se uočava je da se primenom obe od navedenih metoda postiže krajnji neto finansijski efekat na rezult.00 2. materijala): Na ime donacije pravno lice je primilo nov kamion čija je vrednost 2.000.000.00 dinara (1.000.000.000.000.000.odloženi prihodi i primljene donacije.000.00 100.00 dinara.000.000. godinu obračunata je amortizacija u iznosu od 100.00 180 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Po godišnjem računu za 2010.000. godine. Godišnja amortizacija iznosi 250. uz napomenu da se nenovčana sredstva iskazuju po fer vrednosti knjiženjem u korist računa 495 . U ovoj situaciji na kraju godine.000. Na kraju prve godine korišćenja sredstvo je obezvređeno u iznosu od 400.000.000. 10-11 .00 x 25%).00 1.000.00 Po izvodu sa tekućeg računa .00 . Državno davanje je realizovano u vidu novčanih sredstava i upaćeno na račun u iznosu pribavljenog osnovnog sredstva. Knjiženje za odobrena državna davanja: 222 495 Potraživanja od državnih organa Odloženi prihodi i primljene donacije 1.00 Za obračunatu amortuaciju: 540 Troškovi amortizacije 0231 Ispravka vrednosti opreme 100. postrojenja.00 1. u okviru prihoda.donacija: 023 495 Postrojenja i oprema Odloženi prihodi i primljene donacije 2. treba priznati troškove amortizacije i troškove obezvređenja sredstva na teret iznosa odloženih prihoda po osnovu primljenih donacija. pa se amortizacija obračunava na osnovicu od 4.000.primljena državna davanja: 241 222 Tekući (poslovni) računi Potraživanja od državnih organa i organizacija 1.00 dinara.000.000. oprem i biološka sredstva u pripremi Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) Dobavljači u zemlji 1.000.000.000. Procenjeni vek trajanja pribavljenog osnovnog sredstva je 4 godine.00 dinara. Sprovođenje knjiženja za primljeni kamion po ugovoru o državnom davanju .00 dinara i iznosi 400.000.000. državno davanje je knjiženo direktno preko računa 023 i to na potražnoj strani tog računa.00 dinara. Kamion je stavljen u upotrebu u januara 2010.000.00 180. jer je bilans rashoda terećen samo za 400.000.00 dinara (10.000. primenom metode umanjenja vrednosti imovine.6.000.000.00 Za srazmerni deo odloženih prihoda: 495 641 Odloženi prihodi i primljene donacije Prihodi po osnovu uslovljenih donacija 100.000.000.000.000.000. godine.000. a amortizaciona stopa iznosi 25%. Primer obezvređenja vrednosti osnovnih sredstava pribavljenih po osnovu državnih davanja: Nabavna vrednost osnovnog sredstva pribavljenog po osnovu državnog davanja iznosi 1.000.000. u poslovnim knjigama pravnog lica koje je nabavilo opremu.00 1. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Dakle.

Sredstva su uplaćena ra račun preduzeća. Promena metoda prezentacije državnih davanja.000.000. Davanja po osnovu prihoda iskazuju se u bilansu uspeha: .000.u okviru prihoda.00 250.000.000.00 400.RAČUNOVODSTVO.000. oprema i biološka sredstva u pripremi 1.000.000.00 Državna davanja po osnovu prihoda Državno davanje koje se prima kao nadoknada za nastale rashode ili gubitke ili u svru pružanja direktne finansijske podrške pravnom licu sa kojom nisu povezani budući troškovi. subvencija dotacija.000.00 250.00 Aktiviranje prihoda za srazmerni deo obezređenog sredstva: 495 Odloženi prihodi i primljene donacije 641 Prihodi po osnovu uslovljenih donacija 400.00 1.00 Za iznos gubitka po osnov obezvređenje osnovnog sredstva: 582 Obezvređenje nekretnina.00 Aktiviranje prihoda za srazmerni deo obračunate godišnje amortizacije: 495 Odloženi prihodi i primljene donacije 641 Prihodi po osnovu uslovljenih donacija 250. krajnji neto efekat je isti na rezultat u bilansu uspeha.000. Takvo davanje se priznaje kao prihod u periodu u kom se primi.000.000.500. Za iznos izvršene popravke vozila dobavljač je ispostavio fakturu na iznos od 2.00 400.00 Knjiženje obračuna godišnje amortizacije: 540 Troškovi amortizacije 0239 Ispravka vrednosti opreme 250.00 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. se priznaje kao prihod perioda u kojem se prima davanje.oduzimanjem od odgovarajućih iskazanih rashoda.000. zanači promenu računovodstvene politike. Primenom obe od navedenih metoda.00 2. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Knjiženje aktiviranja opreme: 023 027 Postrojenja i oprema Nekretnine. kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina 2.000. a) po metodi priznavanja u okviru prihoda Knjiženje za odobrena državna davanja: 222 Potraživanja od državnih organa i organizacija 640 Prihodi od premija.00 dinara sa PDV. MRS 20). Primer dodele sredstava za tekuće održavanje: Javnom preduzeću za gradski prevoz lokalna samouprava je dodelila sredstva za popravku vozila u iznosu od 2. što znači da se ona mora primeniti retroaktivno na prethodne periode. bilo zasebno bilo pod opštim nazivom: . regresa.000. postrojenja i opreme 023 Postrojenja i oprema 400.00 dinara.000. Pravno lice može da primi državno davanje kao nadoknadu za rashode ili gubitke nastale u prethodnom periodu.000.000.000. postrojenja. uz obelodanjivanje kojim se obezbeđuje potpuno razumevanje efekata. Oba metoda se smatraju prihvatljivim za prezentaciju davanja povezanih sa prihodima i u vezi su stavom 31. Pravno lice treba da izabrani metod prezentacije državnih davanja utvrdi pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama. 10-11 181 .

00 2. MRS 20.000.644.500. i . .00 2.00 b) po metodi umanjenja rashoda Po računu dobavljača za izvršene usluge: 532 270 433 Troškovi usluga održavanja Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) Dobavljači u zemlji 2.000. uključujući usvojene metode prezentacije u finansijskim izveštajima.000.000.000.00 Po izvodu sa tekućeg računa: 241 222 Tekući (poslovni) računi Potraživanja od državnih organa i organizacija 2.00 Iz navedenog primera sa različitim metodama prikazivanja dobijenog državnog davanja kroz bilans uspeha.00 Knjiženje za primljeno državno davanje: 222 532 Potraživanja od državnih organa i organizacija Troškovi usluga održavanja 2.00 2.00 2.000.000. • Radmila Lazić 182 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Obelodanjivanje državnih davanja Saglasno odredbama stava 39.00 Za primljenu fakturu dobavljača za izvršene usluge: 532 270 433 Troškovi usluga održavanja Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) Dobavljači u zemlji 2.prirodu i obim državnih davanja priznatih u finansijskim izveštajima i ukazivanje na druge oblike državne pomoći od kojih je entitet imao diektne koristi.000.000.500.000.000.00 381.00 -2. 10-11 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Po izvodu sa tekućeg računa: 241 222 Tekući (poslovni) računi Potraživanja od državnih organa i organizacija 2.644.neispunjene uslove i druge potencijalne obaveze povezane sa državnom pomoći koja je priznata.356. pravno lice treba da obelodani: . iz razloga što realnije odražava troškove poslovanja preduzeća.00 381. smatra se da je primerenije da se primenjuje prvi metod. Međutim.XIII RAČUNOVODSTVO.118. može se zaključiti da je efekat na finansijski rezultat poslovanja isti.356.000.000.118.usvojenu računovodstvenu politiku u vezi sa državnim davanjima.000.

prvostepeni organ je doneo rešenje kojim nije raspravio sporne činjenice. primenom odredbe člana 239.4. kojima je propisano da je Poreska uprava dužna da utvrđuje sve činjenice koje su bitne za donošenja zakonite i pravilne odluke. Kako se. bili izneseni ili upotrebljeni u ranijem postupku. godine. Tek tada će biti u mogućnosti da zaključe. u postupku terenske kontrole tužioca pre donošenja konačnog rešenja.2005. prvostepeni organ je dužan da u svemu postupi po nalogu drugostepenog poreskog organa.2010. stav 1. nove činjenice ili novi dokazi koji su postojali u vreme donošenja konačnog rešenja mogu biti razlog za ponavljanje postupka samo ukoliko nisu bili poznati. budući da 183 .SUDSKA PRAKSA XVI ODABIR AKTUELNE SUDSKE PRAKSE ODABRANI PRIMERI IZ SUDSKE PRAKSE U VEZI SA PORESKOM REGULATIVOM RAZLOG ZA PONAVLJANJE POSTUPKA PORESKE KONTROLE POKRENUTOG PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI Zakon o opštem upravnom postupku član 239 stav 1 tačka 1) NOVE ČINJENICE ILI NOVI DOKAZI Sentenca: U postupku poreske kontrole pokrenutom po službenoj dužnosti. mogu biti razlog za ponavljanje postupka samo ukoliko nisu bili poznati. Ovo stoga što u postupku terenske kontrole. nove činjenice ili novi dokazi.11.2005. Imajući u vidu napred navedeno. stav 1. Iz obrazloženja: „Međutim. 2319/2010(2008) od 5. koji su postojali u vreme donošenje konačnog rešenja. mogli dovesti do drugačijeg rešenja da su te činjenice. godine do 30. već je konstatovao da se neće ponovo otpočinjati postupak prinudne naplate poreskih obaveza tužioca. predugovor o kupoprodaji nepokretnosti u izgranji nalazio u poslovnoj dokumentaciji tužioca u koju je prvostepeni organ imao potpuni uvid prilikom prethodne kontrole. u ponovnom postupku upravni organi će utvrditi koje su sve radnje. prema navodima tužioca. da li postoje razlozi za ponavljanje postupka po službenoj dužnosti. tačka 1) ZUP. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. godine) OBAVEZNOST REŠENJA DRUGOSTEPENOG PORESKOG ORGANA Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji član 152 stav 3 NOVO REŠENJE Sentenca: Kad drugostepeni poreski organ poništi rešenje prvostepenog poreskog organa i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje. držeći se pravnog shvatanja suda iz ove presude. propust prvostepenog organa da izvrši uvid u predugovor i prateću dokumentaciju se ne bi mogao smatrati razlogom za ponavljanje postupka primenom odredbe člana 239. 9 U. kojom je propisano da će se ponoviti postupak okončan konačnim rešenjem ako se sazna za nove činjenice. niti su mogli biti poznati poreskim organima do donošenja konačnog rešenja.” (Presuda Upravnog suda. tačka 1) Zakona o opštem upravnom postupku (dalje: ZUP). sami ili u vezi sa već izvedenim i upotrebljenim dokazima.6. niti su mogli biti poznati poreskim organima do donošenja konačnog rešenja. i 8. pokrenutom po službenoj dužnosti. ili se nađe ili stekne mogućnost da se upotrebe novi dokazi koji bi. 3. godine. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. izvršila službena lica upravnih organa u pogledu utvrđivanja činjenica od značaja za obračun i uplatu poreza na dodatu vrednost za period od 1.2005. niti je utvrdio postojanje i visinu poreske obaveze tužioca. Iz obrazloženja: „Sud nalazi da nisu bili ispunjeni zakonom propisani uslovi za ponavljanje postupka okončanog rešenjem prvostepenog organa od 20. 10-11 st. odnosno dokazi. U prilog navedenom stoji i poštovanje načela zakonitosti i načela postupanja u dobroj veri u poreskom postupku iz člana 4.4. posvećujući jednaku pažnju činjenicama koje idu u prilog i na štetu poreskom obvezniku i da su strane u poreskom postupku dužne da postupaju u dobroj veri. i šta je sve trebalo da urade u vezi toga. postupajući po primedbama drugostepenog organa.

Sa iznetih razloga. privređivanje i trošenja prihoda članova porodičnog domaćinstva ne može se utvrđivati samo na osnovu adrese prebivališta unete u ličnoj karti. onda je za ostvarenje prava na poresko oslobođenje za člana domaćinstva potrebno da taj član domaćinstva ima isto prebivalište kao kupac prvog stana.. na šta se osnovano ukazuje u tužbi. a što je bio dužan da oceni i prvostepeni organ prilikom donošenja ožalbenog rešenja. nakon čega upravni organ procenjuje osnovanost zahteva na refundaciju plaćenog PDV-a pri kupovini prvog stana. njegovog supružnika. pri čemu se svaki dokaz za sebe i u zajednici sa ostalim dokazima ceni da bi se utvrdilo postojanje ovog uslova. godine ima prijavljeno prebivalište različito od prijave prebivališta podnosioca zahteva. privređivanja i trošenja prihoda članova porodičnog domaćinstva kupca prvog stana ne može se utvrđivati samo na osnovu adrese prebivališta unete u ličnu kartu. utvrđeno zapisnikom Ministarstva finansija Republike Srbije .. smatra zajednica života. datim u postupku koji je prethodio donošenju ožalbenog rešenja.2010. kao člana porodičnog domaćinstva ispunjeni uslovi iz člana 56a.Poreske uprave. dece njegovog supružnika. usvojenika njegovog supružnika. J. a ne sa aspekta već izvršene prinudne naplate.9. sud nalazi da se pitanje člana porodičnog domaćinstva mora utvrđivati u svakom pojedinačnom slučaju na osnovu izvođenja dokaza od strane upravnih organa da li postoji zajednica života. Prema obrazloženju osporenog rešenja prvostepeni organ je pravilno našao da ako kupac prvog stana zahteva refundaciju PDV-a i po osnovu člana njegovog porodičnog domaćinstva. 9 U. Naime. ovakav zaključak tuženog organa ne može se prihvatiti kao pravilan. stav 5. sa istim prebivalištem kao kupac prvog stana. njegovih usvojitelja. privređivanje i trošenje prihoda sa kupcem prvog stana.” (Presuda Upravnog suda. roditelja njegovog supružnika. odnosno nepostojanje tužiočeve obaveze po osnovu javnih prihoda. s obzirom da se iz fotokopije lične karte kupca utvrđuje da ima prijavljeno prebivalište u N. J.XVI SUDSKA PRAKSA vog stana delimično osnovan. nakon čega će doneti pravilno rešenje i dati zakonske razloge koji upućuju na odluku kakva je doneta." su već plaćene. B. Zakona propisano da se porodičnim domaćinstvom kupca prvog stana. Pri tom je tuženi organ propustio da oceni od kakvog je uticaja na prinudnu naplatu postojanje. što se ne može vršiti samo na osnovu podataka iz lične karte o mestu prijavljenog prebivališta. br. 3894/2010(2008) od 29. Postupajući na navedeni način.osnova za prinudnu naplatu. privređivanje i trošenje prihoda kao bračni drugovi od čega zavisi da li tužilac ispunjava uslove da mu se prizna pravo na refundaciju plaćenog PDV-a pri kupovini prvog stana. takođe navedena kao član domaćinstva. privređivanje i trošenja prihoda kupca prvog stana. Tek takva odluka može da služi kao osnov Poreskoj upravi da eventualno zadrži sredstva naplaćena u postupku prinudne naplate. 10-11 184 .. kupčevih roditelja. Zakona o porezu na dodatu vrednost (dalje: Zakon). zajednica života.. Zatim konstatuje da je dug plaćen i da je pravilno odlučio prvostepeni organ kada je doneo rešenje da neće da pokreće postupak prinudne naplate. te da je stanje tužiočevog duga nesporno i pravilno utvrđeno. Po stavu Upravnog suda. Iz obrazloženja: "Iz spisa predmeta proizlazi da je prvostepeni organ utvrdio da je tužiočev zahtev za refundaciju plaćenog PDV-a za kupovinu pr- (Presuda Upravnog suda. godine) PRAVO PORODIČNOG DOMAĆINSTVA KAO KUPCA PRVOG STANA NA REFUNDACIJU PDV Zakon o porezu na dodatu vrednost član 56a stav 5 ADRESA PREBIVALIŠTA UNETA U LIČNU KARTU Sentenca: Zajednica života. Tuženi organ. godine) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. postupajući po nalogu drugostepenog organa. C.2007. u smislu stava 3.. ne smatra članom domaćinstva. u postupku po žalbi tužioca. 4 U.8. kupčevih usvojenika..10. ovog člana. Đ. A. odnosno tužiocu da izvrši povraćaj sredstava koja su eventualno pogrešno prinudno naplaćena. prvostepeni organ je bio dužan da donese novo rešenje kojim će odlučiti o osnovanosti pokretanja postupka prinudne naplate sa stanovišta postojanja ili nepostojanja poreske obaveze .). pošto su za podnosioca zahteva M. Ekspoziture K. koji nije obuhvaćen zapisnikom o prijavi potraživanja prema Agenciji za privatizaciju. br. a koji uslov u ovoj pravnoj stvari nije ispunjen.. Upravni sud je je tužbu tužioca uvažio i poništio osporeno rešenje. . a rešenje o prinudnoj naplati je poništeno. već i drugim dokazima koji stoje na raspolaganju organu uprave i strankama u postupku kojim se utvrđuje postojanje ili nepostojanje poreske obaveze. u ul.2010. s obzirom da je odredbom člana 56a. 3784/2010(2008) od 9. i kćerku N. dok se supruga M.Poreske uprave. kupčeve dece. Kako je postupak prinudne naplate bio pokrenut i u tom postupku je poreska obaveza naplaćena. a njegova supruga M. godine može da ostvari kod mesno i stvarno nadležnog organa . J. ima prijavljeno prebivalište u N.. za priznavanje prava na refundaciju plaćenog PDV-a pri kupovini prvog stana. jer je potvrdio kao pravilno rešenje prvostepenog organa koje je doneto protivno primedbama i nalozima drugostepenog organa. te da poreski obveznik sva sporna pitanja vezana za dospelost i plaćanje poreskih obaveza do kraja 2001. (. usvojitelja kupčevog supružnika. već izvođenjem i drugih dokaza u provedenom upravnom postupku. tuženi organ je povredio pravila upravnog postupka. J. a u ponovnom postupku upravni organi su u obavezi da u skladu sa iznetim stavom suda izvedu dokazni postupak u kojem će utvrditi da li su tužilac i njegova supruga ostvarili zajednicu života. jer na dan zaključenja ugovora o kupoprodaji 17. donosi osporeno rešenje ocenjujući činjenično stanje koje nije utvrđivao prvostepeni organ i utvrđuje da postoji osnov za plaćanje poreskog duga koji čini „novootkriveni prihod”.. Imajući u vidu citiranu odredbu zakona. Ekspoziture K.Ministarstva finansija Republike Srbije .

godine PROGRAMSKI PAKETI ROKOVI (PROPISANI VAŽEĆIM PROPISIMA I DRUGI). godine 3. KAO I OPŠTI I POJEDINAČNI AKTI CARINSKA TARIFA PARAGRAF TEN ON-LINE ZBIRKA JAVNIH NABAVKI KOJA SE DNEVNO AŽURIRA PARAGRAF KALKULATORI: KALKULATOR KAMATA I KALKULATOR SUDSKIH TAKSI NAPREDNA PRETRAGA: MODERAN SISTEM PRETRAGE NA OSNOVU KORENA JEDNE ILI VIŠE REČI. NIŠA. UKLJUČUJUĆI REDAKCIJSKI PREČIŠĆENE VERZIJE TEKSTOVA DOKUMENATA. godine Šta dobijate pretplatom na pravnu bazu Paragraf Lex: 14 PROGRAMSKIH PAKETA + 3 DNEVNA e ČASOPISA: Pogodnost važi samo za zaključene pretplate do 31. OPŠTINA SREMA.BEOGRADA. KAO I ORIGINALNE IZMENE I DOPUNE OBJAVLJENE U SLUŽBENIM GLASILIMA SUDSKA PRAKSA SUDOVA SVIH NADLEŽNOSTI. godine 2.rs Kontakt telefoni: Beograd: 011/2750-952. KIKINDE I DRUGIH PROPISI: REPUBLIČKOG.. UREDBE.12. SLUŽBENI VOJNI LIST. NOVOG SADA. OSNIVANJE I STATUSNE PROMENE. SLUŽBENI LIST APV. SAVEZNOG (ARHIVSKOG) I OPŠTINSKOG NIVOA. GLASNIK RS . gratis samo do kraja marta 2011. 011/3290-393 ili 011/2751-768 Novi Sad: 021/457-421 ili 021/557-505 • Niš: 018/511-839 ili 018/528-808 . "SL. ITD. KOJA SU PROPISANA U OSTVARIVANJU FUNKCIJE OVIH ORGANA. GRADSKI I OPŠTINSKI PROPISI . GLASNIK RS". gratis samo do kraja marta 2011. POKRAJINSKOG. PROPISI U PRIPREMI. ODLUKE.MEĐUNARODNI UGOVORI". GRADSKIH.2010. PRAVILNICI. KAO I MNOGOBROJNI JEDINSTVENI KRITERIJUMI ZA PRETRAGU SPECIJALNI PAKET: BESPLATNA OBUKA I BESPLATNA TEHNIČKA PODRŠKA ZA SVE KORISNIKE www.paragraf. Budžetski instruktor. Poresko-računovodstveni instruktor.Pravni instruktor. PROSVETNI GLASNIK. SUDSKIH POSTUPAKA. EVROPSKO ZAKONODAVSTVO I DRUGA STRANA PRAVA MODELI UGOVORA. KAO I STRANA SUDSKA PRAKSA SLUŽBENA MIŠLJENJA: MIŠLJENJA ORGANA DRŽAVNE UPRAVE (MINISTARSTAVA I POSEBNIH ORGANIZACIJA KOJE OBAVLJAJU STRUČNE POSLOVE OD ZNAČAJA ZA OSTVARIVANJE PRAVA I DUŽNOSTI REPUBLIKE SRBIJE).1. RAZLIČITIH VRSTA KAO ŠTO SU ZAKONI. gratis samo do kraja marta 2011. Paragraf e-Press . PRAVNE I PRIVREDNE VESTI PRIRUČNICI I PRAKTIKUMI REGISTAR PROPISA: "SL.

paragraf. 011/3290-393 ili 011/2751-768 Novi Sad: 021/457-421 ili 021/557-505 • Niš: 018/511-839 ili 018/528-808 www. 011/2750-024.kao deo pravne baze Paragraf Lex • Namenjen je svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS.U pripremi je dvobroj 12-13 novog štampanog izdanja Kompanije Paragraf: BUDŽETSKI INSTRUKTOR Časopis za budžetsko pravo i računovodstvo • U štampanom formatu izlazi dva puta mesečno • U elektronskom formatu izlazi dnevno .rs . kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje Kontakt telefoni: Beograd: 011/2750-952. AP i lokalne vlasti.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful