Impressum

Olivera Došlić
glavni i odgovorni urednik

PRETPLATOM NA ČASOPIS PORESKO RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR STIČETE PRAVO NA:
• 24 BROJA ČASOPISA u toku pretplatne godine, • BESPLATNE TELEFONSKE KONSULTACIJE - urednici časopisa su na raspolaganju pretplatnicima svakog radnog dana od 10 do 13 časova, • GRATIS UČEŠĆE NA GODIŠNJEM SEMINARU koji će Redakcija ogranizovati na početku svake kalendarske godine, na temu: 1) PRIPREMNE RADNJE ZA IZRADU ZAVRŠNOG RAČUNA; 2) UTVRĐIVANJE REZULTATA POSLOVANJA; 3) SASTAVLJANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA PRETHODNU GODINU 4) USVAJANJE I PREDAJA ZAVRŠNOG RAČUNA; 5) SASTAVLJANJE PORESKOG BILANSA 6) UČESNICI ĆE IMATI PRILIKU DA SE UPOZNAJU I SA NOVINAMA U OBRAČUNU ZARADA, NAKNADA I OSTALIH VRSTA PRIMANJA 7) DA DOBIJU ODGOVORE NA POSTAVLJENA PITANJA. • UČEŠĆE NA SEMINARIMA koje će Paragraf organizovati gratis za svoje pretplatnike, a koji će biti posvećeni posebnim temama ili posebnim delatnostima, • SPECIALIS posebne brojeve - redakcija časopisa Poresko-računovodstveni instruktor će u toku godine periodično izdavati posebne brojeve posvećene određenim delatnostima korisnika u privredi • GRATIS UČEŠĆE U EDUKATIVNIM RADIONICAMA koje će Redakcija organizovati za potrebe svojih pretplatnika, • POVLAŠĆENE CENE - kod pretplate na ostala izdanja kompanije Paragraf, • POVOLJNE USLOVE PLAĆANJA - mogućnost godišnje i kvartalne pretplate, kao i mogućnost plaćanja godišnje pretplate u 4 rate.

Jasmina Vratonjić
odgovorni urednik za računovodstvo i reviziju

Izdavač: Paragraf Lex d.o.o. Jovana Boškovića 5 21000 Novi Sad tel: 021/557-505 Direktor: Bratislav Milovanović Glavni i odgovorni urednik: Olivera Došlić, dipl. ecc Odgovorni urednik za računovodstvo i reviziju: Jasmina Vratonjić Redakcija: Aleksandra Jelača Mara Cvetković Sekretar redakcije: Lidija Bogojević Autor časopisa: Ljiljana Pjevač Pejović Tehnički urednik: Ivan Fišer Dizajn: Olgica Fišer Štampa: Beograf, Stara Pazova Copyright © 2010, 2011 Ljiljana Pjevač Pejović
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 336.2+657 PORESKO-računovodstveni instruktor / glavni i odgovorni urednik Olivera Došlić. [Štampano izd.]. - God. 2, br. 10/11 (2011)-. - Novi Sad (Jovana Boškovića 5) : Paragraf Lex, 2010- . - 30 cm Prvi broj sadrži sedam brojeva elektronskog izd. - Drugo izdanje na drugom medijumu: Poresko-računovodstveni instruktor (CD-ROM) = ISSN 2217-3293 ISSN 2217-3803 = Poresko-računovodstveni instruktor (Štampano izd.) COBISS.SR-ID 179253260

BEOGRAD NOVI SAD NIŠ Redakcija

011/2750-952 ili 011/2750-024 021/457-421 018/528-808 011/3290-498
Vaša Kompanija Paragraf

ISSN 2217-3803

Uvodnik
Poštovani pretplatnici,
vereni da ste sebi priuštili makar mali predah tokom praznika koji su, sada već uveliko iza nas, i da se "napunjenih baterija" pripremate za predstojeće radne zadatke, izdanjem koje je pred Vama pokušaćemo da Vam predočimo obaveze koje Vas očekuju i da Vam olakšamo njihovo zakonito i blagovremeno izvršavanje. Kraj prethodne godine su po našem starom" dobrom" običaju obeležile brojne izmene poreskih i srodnih propisa, tako da izbor tema za ovo izdanje nije bio nimalo lak zadatak za našu redakciju, koja se potrudila da vam ukaže na sve izmene koje će uticati na Vaše buduće poslovanje, postupanje i izveštavanje, a da pored toga izdvoji dovoljno prostora za ključni januarski zadatak, a to je priprema za sastavljanje finansijskih izveštaja za 2010. godinu. U cilju preglednijeg snalaženja, pored sastavljanja finansijskih izveštaja kao jednom od ključnih tema ovoga broja i raznih drugih tema koje možete pročitati u časopisu, pripremili smo i specijalni dodatak sa kompletnim zakonskim i podzakonskim aktima koji su vam neophodni za utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica za 2010. godinu, a koji čine Zakon i svi novodoneti, odnosno izmenjeni Pravilnici koji bliže uređuju način obračuna i izveštavanja po određenim stavkama. Napominjemo da je ovim aktima
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

U

propisan drugačiji način obračuna ove vrste poreza od onoga koji se primenjivao za 2009. godinu, te je to razlog zbog koga će Vam ovaj mali priručnik u kome je cela regulativa na jednom mestu, u periodu kada budete sastavljali svoje Poreske bilanse, uštedeti vreme, koje bi utrošili za pretraživanje i upoređivanje sa prethodno važećom. Iako više pišemo o vašim obavezama, kao poreskih obveznika, želeći na taj način da vam predupredimo eventualne negativne efekte nepravilne primene propisa i da mogućnost ulaženja u eventualni poreski prekršaj svedemo na minimum, imate i sijaset prava u poreskim, odnosno upravnim postupcima koja su vam obezbeđena legitimnim pravnim sistemom. U cilju snažnijeg utiska na vašu svest o pravima koja vam, kao poreskim obveznicima pripadaju, od ovoga broja u okviru Poresko-računovodstvenog instruktora objavljivaćemo i po neki odabrani slučaj sudske prakse, za koji smatramo da bi vam mogao biti od koristi za sveobuhvatniju i konstruktivniju primenu regulative u budućem poslovanju. Kako vas ne bih previše zamarala tekstom uvodnika, i na taj način odškrbila makar delić koncentracije, koja Vam je i te kako potrebna za sadržaj, odnosno materijal u nastavku časopisa, uz neizostavnu konstataciju da su Vaše sugestije uvek dobrodošle, Redakcija Poresko-računovodstvenog instruktora Vas srdačno pozdravlja i želi uspeh u poslovanju! Glavni i odgovorni urednik Olivera Došlić

Olivera Došlić, glavni i odgovorni urednik

1

............ 29 Obaveza obračuna PDV na davanje poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti ........."Sl.............................................................. 36 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br........1 KALENDAR PORESKIH I DRUGIH OBAVEZA: Januar 2011...... 26 Način utvrđivanja ukupnog prometa dobara i usluga ......... godine...... UVODNIK .. 23 Ispravka osnovice za obračun PDV (izmena naknade za promet dobara i usluga) ..................... 23 Određivanje ukupnog prometa turističke agencije ........... 19 Pojam ukupnog prometa dobara i usluga ............ A NA OSNOVU KOJIH ĆE SE VRŠITI OBRAČUN POREZA ZA 2010..Sadržaj II PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR 10-11 • JAN.........Kalendarski mesec .......... 23 Iznosi koji se ne uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga ... 36 Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica ............. 17 UTVRĐIVANJE UKUPNOG PROMETA DOBARA I USLUGA U SMISLU ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST ............. 26 Određivanje ukupnog prometa lica koja se bave prometom polovnih dobara...................................... 2011..... 31 PRIMENA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA ......8 Poreski period .... 28 Promena poreskog perioda za koji obveznik PDV podnosi poresku prijavu.................................... JANUARA 2011................................................................. 22 Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV bez prava na odbitak prethodnog prometa .................................. obračunava i plaća PDV ......... 35 IV POREZ NA DOBIT PRAVILNICI KOJI SU DONETI U SKLADU SA IZMENAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PREDUZEĆA............................ umetničkih dela.................... 29 PRIMENA ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST ................................. 27 2 PORESKI ASPEKT DAVANJA BEZ NAKNADE POSLOVNIH UZORAKA I POKLONA MANJE VREDNOSTI ....................... 20 Iznosi koji se uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga ..................Kalendarsko tromesečje ............. 10-11 ........................ kolekcionarskih dobara i antikviteta ................................... 32 Pravo na odbitak prethodnog poreza koji je iskazan u računu dobavljača koji je pre izdavanja računa brisan iz evidencije PDV obveznika ......................... 21 Naknada za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV ........ 34 Poreski tretman prometa polovnog teretnog motornog vozila koji vrši obveznik PDV koji se ne bavi prometom polovnih motornih vozila ..... 30 Pravo na odbitak PDV pri nabavci poklona i poslovnih uzoraka ..... 26 PORESKI PERIOD ZA KOJI SE PODNOSI PORESKA PRIJAVA.......................................................................................................................... OBRAČUNAVA I PLAĆA PDV... 28 III POREZ NA DODATU VREDNOST KOMENTAR PRAVILNIKA O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O NAČINU I POSTUPKU OSTVARIVANJA PORESKIH OSLOBOĐENJA KOD PDV SA PRAVOM I BEZ PRAVA NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA .............................................. 28 Sporna pitanja oko poreskog perioda iz neposredne primene Zakona ................... br................. 27 Poreski period .. 21 Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza .......................... 31 Ispravka iznosa dugovanog PDV u slučaju raskida predugovora o prodaji poslovnog prostora na osnovu kojeg je izvršeno avansno plaćanje naknade ili dela naknade za predmetni promet............ 22 Osnovica za promet dobara i usluga bez naknade ..... GODINU STUPILI SU NA SNAGU 4................................. 99/2010 ........................................................ GODINE..... 27 Poreski period zavisi od ostvarenog ukupnog prometa .................. glasnik RS"........

........................ 53 Posebna rešenja u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka od otuđenja akcija ..... 48 Poreski rashod i poreski prihod po osnovu amortizacije stalnih sredstava ..................................................2010...................... 57 OBRAČUN RAČUNOVODSTVENE I PORESKE AMORTIZACIJE ZA 2010........ 39 RAČUNOVODSTVENA AMORTIZACIJA.. 63 Ostvarivanje prava zaposlenog na plaćeno odsustvo za dan verskog praznika ......Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica .. 37 Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) .............. 62 Utvrđivanje potrebnih sredstava i odluka o isplati ............................................................................ kompenzacione poslove i obavljanje delatnosti u inostranstvu .................................... 45 Početak obračuna poreske amortizacije .... 41 Metodi obračuna amortizacije ...... godine moguća elektronska dostava dokumenatai za poslove prenosa potraživanja..... 37 Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe .................................................................. 46 Obračun poreske amortizacije po grupama ............................................... 52 Zemlje sa kojima je ugovor parafiran ....... 56 Sporna pitanja u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka od otuđenja udela......... 42 Preispitivanje metoda amortizacije ....................................................... DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI ISPLATA ZARADE PO OSNOVU DOPRINOSA ZAPOSLENOG POSLOVNOM USPEHU POSLODAVCA. odnosno preuzimanja duga.. DODACI............ 50 Zemlje sa kojima je ugovor u primeni..... 53 Srpski nacrt ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ...................... 49 VI RADNI ODNOSI............. 61 Mogućnost isplate zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca u javnim preduzećima........................... 65 Uslovi pod kojima direktor jednog privrednog društva može da vrši dužnost direktora u drugom privrednom društvu .................... 38 Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije ...... 67 3 ............. 63 Računovodstveno obuhvatanje isplate zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca ............. 66 V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA REPUBLIKA SRBIJA I UGOVORI O IZBEGAVANJU DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA: Stanje na dan 1............ 52 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br............................................ promene nerezidenta..... 50 Zemlje sa kojima je ugovor potpisan i u toku je postupak potvrđivanja ......... 61 Obračun i isplata dela zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca ................................................................... 52 Razmena nacrta Ugovora i pripreme za buduće pregovore .........2011............ 47 Ubrzana amortizacija ......... 43 PORESKA AMORTIZACIJA ............. GODINU .................................... 39 Razvrstavanje na osnovna i obrtna sredstva . 52 Zemlje sa kojima su u toku pregovori radi zaključenja ugovora .......................... 40 Početak obračuna amortizacije ...... 10-11 VII10 SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE POSREDNA KONTROLA DEVIZNOG POSLOVANJA I ELEKTRONSKA DOSTAVA DOKUMENATA: Od 1...............obveznike poreza na dobit preduzeća ......................................................................................................... 40 Prestanak obračuna amortizacije ..................................1................................................................................... 62 Obračun poreza i doprinosa ................................................. ZARADE..................... 65 Nepostojanje prava zaposlenog na uvećanu zaradu za samoinicijativno obavljanje poslova u vremenu dužem od punog radnog vremena ........................... 41 Osnovica za obračun amortizacije ................................................... 41 Stope za amortizaciju i korisni vek trajanja osnovnog sredstva ........... 44 Sredstva koja podležu obračunu poreske amortizacije ... NAKNADE....................... godine ..... 38 IZBEGAVANJE MEĐUNARODNOG DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA KAPITALNOG DOBITKA............11......................

..................... odnosno plaćanja drugom nerezidentu po tekućem ili kapitalnom poslu ..................................... 70 Definisanje elektronskog transfera i jedinstvene identifikacione oznake ...................... 72 Loro korespondentski odnos ...................................... 7 Stopa poreza ........... 87 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br........................... 87 Izmene koje doprinose stvaranju uslova za odgovorno priređivanje igara na sreću ................. 74 Porez na imovinu .. 81 Predmet oporezivanja ........ 71 Službena beleška ....."Sl................................................. 69 Uputstva i Šifarnici potrebni za rad u aplikaciji Elektronska dostava dokumentacije ............................................................... 75 4 XI IGRE NA SREĆU KOMENTAR IZMENA I DOPUNA ZAKONA O IGRAMA NA SREĆU ...................................... 79 Utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon ...................... 77 Predmet oporezivanja ............................................. glasnik RS"..... glasnik RS" br... 78 Poreski kredit ..... 86 VIII OSTALI POREZI KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU ....... 101/2010 .................... 68 Poslovi naplate....................................................................................... glasnik RS" br......................... 74 Poreska oslobođenja ........................................................................... 101/2010 .......................................................................... 69 Godišnji finansijski izveštaj po poslovima obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu ............................................................. 79 Poreski obveznik ................................................................................................. 79 Poreska oslobođenja ............................. 79 Poreska osnovica ................................. 74 Predmet oporezivanja ............................"Sl..................... 68 Kompenzacioni poslovi ................................................ 84 Kaznene odredbe ............ 67 Poslovi izvoza........................................................ OBLIGACIJE I PRIVREDNA DRUŠTVA KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA ZAKONA O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA .................... 83 Porez na upotrebu vazduhoplova ....................................................................... 72 Tajnost podataka .................... 70 Najviše rukovodstvo ................................... 71 Zadaci i nadležnost Uprave za sprečavanje pranja novca .............................................. 69 VII11 UPRAVNI POSTUPAK......................................."Sl......................................... 79 Predmet oporezivanja ...... 74 Poreski obveznik ..... odnosno uvoza usluga ........................ glasnik RS"... 73 Utvrđivanje poreza na imovinu ............. 68 Poslovi prenosa potraživanja......................... 81 Usklađivanje iznosa poreza . 85 Usklađivanje iznosa akcize sa indeksom potrošačkih cena........................................................... 82 Poresko oslobođenje ..... br........................ 80 Utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava ....................... br.......................................... 82 Porez na upotrebu mobilnog telefona .................. 71 Utvrđivanje i provera identiteta stranke .............. 77 Poreska osnovica ............................................................. 72 Tehnološka dostignuća ........................................"Sl........................................... 72 Ovlašćeno lice ........................................................ 83 Porez na upotrebu plovila ..... 95/2010 ........................... 101/2010 ........ 72 Neuobičajene transakcije i prijava gotovinskih transakcija Upravi ................... DRŽANJE I NOŠENJE DOBARA ... 84 Usklađivanje iznosa poreza .................................................................................................................................. 91/2010 ..mere poznavanja i praćenja stranke .................. br...... odnosno preuzimanja duga ................ 74 Poreska osnovica ................ 81 Porez na upotrebu motornih vozila ............. 80 Poreska oslobođenja ............................................ 85 Novi iznosi akcize na derivate nafte ... 79 Porez na prenos apsolutnih prava ........ 85 Novi iznosi akcize na cigarete ..............................................................."Sl... glasnik RS".............................................................................................. 80 KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA ZAKONA O POREZIMA NA UPOTREBU.. 76 Porez na nasleđe i poklon ............. 71 Procena i analiza rizika ............................................................................................... 80 Nastanak poreske obaveze .................. 78 Poreska oslobođenja ... 84 IX AKCIZE KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA ZAKONA O AKCIZAMA ....................................Prijava korisnika za rad u aplikaciji Elektronska dostava dokumenata................................................... 10-11 ....................... 73 Kaznene odredbe ...........................................................................................................

.....................Biološka sredstva ........ 122 Grupa 24 ........................... 10-11 Račun 030 .................. godine .... 94 Usaglašavanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem ..... 130 Račun 409 .................................... oprema i biološka sredstva ...........................Izmene u vezi sa klasičnim igrama na sreću i priređivanje igara na sreću putem interneta......................Ostala sredstva iz grupe 02 ................................Ostala dugoročna rezervisanja ............Rezervisanja za troškove u garantnom roku .........2................................... 123 Grupa 27 ......Neuplaćeni upisani kapital ......................... 116 Vrednovanje stalnih sredstava namenjenih prodaji .............................. 92 Ispravke materijalno značajnih grešaka . 89 Sadržaj finansijskih izveštaja . 113 Raspored ostalih troškova......... GODINU Rok za dostavljanje izveštaja 28..................... godine..................... 120 Grupe 20... 110 Račun 037 .................................................Gotovinski ekvivalenti i gotovina .. 107 Računi 033........... 128 Grupa 40 ....Nematerijalna ulaganja ..... 107 Račun 031 . 107 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.2010.................... 88 Priređivanje igara na sreću klađenje ......... poluproizvoda i gotovih proizvoda ....................................Dugoročni finansijski plasmani .....................................................................Kratkoročni finansijski plasmani .................... 112 Naknadno vrednovanje zaliha proizvodnje.............................. 124 Račun 288 ............................................................................................ 97 Grupa 01 .................... telefona ili putem telekomunikacionih veza .......... 95 Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja na datum bilansa ............................................ 95 Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja . 98 Račun 024 ....................................................... 111 KLASA 1: ZALIHE I STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI ............................................... 97 Grupa 02 ..................... 88 Nagradne igre u robi i uslugama ........................Potraživanja po osnovu prodaje....................... 113 Raspored varijabilnih troškova .... 111 Račun 039 ........... postrojenja........ 107 Račun 032 ..................... 94 Sprovođenje obračuna............. 94 Međusobno usaglašavanje knjigovodstvenih evidencija ................................. 87 Izmene i dopune u vezi sa igračnicama ............. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA SASTAVLJANJE GODIŠNJIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA PRIVREDNA DRUŠTVA ZA 2010........ 118 KLASA 2: KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA............12............................ 105 Računi 026... 027.... 127 KLASA 4: DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE ............................Otkupljene sopstvene akcije i otkupljeni sopstveni udeli .......... 92 Korekcija početnog stanja ........ 89 Predradnje neophodne za sastavljanje finansijskih izveštaja .......Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite .. 131 5 ...................... 88 Priređivanje igara na sreću na automatima ...................................... 97 KLASA 0: NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL I STALNA IMOVINA ...Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih ............................... 92 Izmena računovodstvenih politika.................. 88 XIII RAČUNOVODSTVO.......... iz specifičnih poslova i ostala potraživanja .............. 124 Grupa 28 .....................................Odložena poreska sredstva ...........................................Dugoročna rezervisanja ............................................ 128 Račun 401 ..................................Ispravka vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana ......... 035 i 038 ..................... 93 Ispravke grešaka koje nisu materijalno značajne........... 128 Račun 400 .......... 90 Korekcija početnog stanja i sprovođenje predzaključnih radnji i knjiženja ........... 97 Grupa 00 ........................................................Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica i druge hartije od vrednosti raspoložive za prodaju ...............Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica ... PLASMANI I GOTOVINA .............. 129 Račun 404 ... predzaključnih radnji i knjiženja na dan 31..............................Učešća u kapitalu ostalih povezanih pravnih lica .................... 114 Vrednovanje sredstava koja se grade po osnovu ugovora o izgradnji .kazinima .Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava ...................................2011.......Nekretnine....... 028 i 029 .............. 112 Raspored fiksnih troškova ............. 120 Grupa 23 ............................. 114 Troškovi pozajmljivanja ..... poluproizvodi i gotovi proizvodi ..........Aktivna vremenska razgraničenja ............. 124 KLASA 3: KAPITAL ............. 21 i 22 ...Investicione nekretnine ....... 90 Propisi koji se primenjuju prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja ...........................Porez na dodatu vrednost ....... 034............... 114 Vrednosti po kojima se u toku godine mogu evidentirati proizvodnja.................... 103 Računi 021 i 025 ............................. 128 Račun 402 ..............................

promena inicijalne klasifikacije sredstava ..........Obezvređenje zaliha materijala i robe ....................Prihodi od usklađivanja vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju ..................... 144 PRIPREMNE RADNJE KOJE PRETHODE SASTAVLJANJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA .........Pasivna vremenska razgraničenja...Obaveze .... 143 Nekorektivni događaji .................. 142 Događaji nastali posle izveštajnog perioda ... 141 Događaji posle izveštajnog perioda kod malih pravnih lica i preduzetnika koji ne primenjuju MSFI ......................... 10-11 ...... 138 Odlazak kupca u stečaj posle izveštajnog perioda ... 140 6 SPECIFIČNOSTI SASTAVLJANJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA BANKE ZA 2010....... 133 Priznavanje rashoda po osnovu obezvređenja sredstava ....................................................................Obezvređenje nematerijalnih ulaganja .................................... 142 POSTUPCI KOJI PRETHODE IZRADI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA .............. 154 Nederivatna finansijska sredstva i obaveze.................................................................................................................................... postrojenja i opreme ................. 135 Račun 689 .. 45.... 140 Raspodela dobiti posle izveštajnog perioda .......... 132 Grupa 49 ...........................Prihodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine ......................... 144 Načelo kontinuiteta poslovanja ................. 137 Korektivni događaji posle izveštajnog perioda ............................................ 132 Račun 498 ............................PRIHODI .................... 146 Finansijski instrumenti ...RASHODI ... 135 Račun 580 ........ 135 Račun 582 .................Obezvređenje dugoročnih finansijskih plasmana i drugih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju ....................................................... 142 Postupak sa greškama iz prethodnog perioda i promene računovodstenih politika i računovodstvenih procena ... 135 Račun 684 ........ 143 Korektivni događaji ........Odložene poreske obaveze ..X KAZNENA ODGOVORNOST KORISNIKA BUDŽETA / Krivična odgovornost Grupe 41............ 141 Krupna poslovna kombinacija ili prodaja ..... 136 Račun 583 .................. 141 Računovodstveni aspekt događaja posle izveštajnog perioda .......... 155 Metode učešća u kapitalu . 151 Otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja ..) ....... 141 Velike kupovine ili otuđenja sredstava posle izveštajnog perioda ................................................ 153 Reklasifikacija ......................................................................................... 155 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br....................................... 137 Značajna promena deviznog kursa ................................................................................. osim računa 498 . 148 Plasmani koji se drže do roka dospeća ....... 144 Postupanje u vezi sa dividendama obelodanjenim za raspodelu posle obračunskog perioda....Prihodi od usklađivanja vrednosti nekretnina..................................................Prihodi od usklađivanja vrednosti zaliha ............................Obezvređenje ostale imovine ................ 145 Gotovina i gotovinski ekvivalenti finansijska sredstva ..Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana .............................. 139 Prijem sudskog rešenja posle izveštajnog perioda .................... 132 KLASA 6 ...... 44....... 135 Račun 685 ...... 134 Prihodi po osnovu vrednovanja sredstava po fer vrednosti .Prihodi od usklađivanja vrednosti bioloških sredstava ............................ 136 Račun 584 ... 136 Račun 589 ............... 151 Umanjenje vrednosti i nenaplativost finansijskih sredstava ........ 140 Nekorektivni događaji posle izveštajnog perioda .... 134 Račun 680 ......................................................................................... 48 .......... GODINU: Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja ............................... 46............................................................. 150 Naknadno vrednovanje HOV raspoloživih za prodaju ..................... 139 Odobravanje naknadnih popusta (super rabata i sl..........Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana .......................... 150 Obezbeđenje HOV raspoloživih za prodaju (primena imparitetnog načela) ............ 144 PROCENJIVANJE POZICIJA BILANSA STANJA........................................................................................... 149 Ograničenja klasifikacije u HOV koje se drže do dospeća ................... 135 KLASA 5 ......... 141 Objavljivanje plana za prestanak poslovanja ........... 151 Krediti i potraživanja .Prihodi od usklađivanja vrednosti nematerijalnih ulaganja .Obezvređenje nekretnina............... 138 Naplata ispravljenih potraživanja od kupaca posle izveštajnog perioda ...................................... 134 Račun 681 ............................................. 149 Obezvređenje HOV i drugih finansijskih sredstava koje se drže do dospeća ............. 134 Račun 682 ............................. 47..... 135 Račun 581 ................................................................................ 136 Račun 585 .............. 139 Obezvređenje zaliha posle dana bilansa .............. 42............Obezvređenje bioloških sredstava...................................... postrojenja i opreme ..... 43........... 135 Račun 683 ..........................................................

...................... 158 Finansijski lizing ............ 157 Osnovna sredstva .................. 166 PROCENJIVANJE POZICIJA BILANSA USPEHA ....... 182 XVI SUDSKA PRAKSA ODABIR AKTUELNE SUDSKE PRAKSE........................................ REGISTRACIJE...................................... prihoda i ukupnog rezultata ...............................................KAZNENA ODGOVORNOST KORISNIKA BUDŽETA / Krivična odgovornost X Gubici po osnovu obezvređivanja ulaganja ..........................................2011............. 177 Računovodstveni aspekt državnih davanja ........ 165 Neraspoređena dobit ........... 156 Nematerijalna imovina ........................................................................................................................ 164 Rezervisanja ........ 183 PRAVO PORODIČNOG DOMAĆINSTVA KAO KUPCA PRVOG STANA NA REFUNDACIJU PDV .. 159 Investicione nekretnine .......... 171 Raspoređivanje rezultata po godišnjem računu ............................................. 171 ZAKLJUČAK RAČUNA GLAVNE KNJIGE ......................................................................... 166 Merenje (vrednovanje) prihoda .................... 170 Utvrđivanje dobitka ................................ 170 Prenos rashoda...... 167 Gubici na kreditima i plasmanima i priznavanje i suspenzija kamata ... 177 Kapitalni pristup ............... 167 Priznavanje rashoda ......................... 161 Neuplaćeni upisani kapital . 10-11 SPECIJALNI DODATAK II AKTUELNI STATISTIČKI PODACI I INFORMACIJE 7 .......................... 183 RAZLOG ZA PONAVLJANJE POSTUPKA PORESKE KONTROLE POKRENUTOG PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI ....... 184 SPECIJALNI DODATAK I OBRAČUN POREZA NA DOBIT ZA 2010............... NAČINU VOĐENJA I SADRŽINI REGISTRA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PODATAKA O BONITETU PRAVNIH LICA I PREDUZETNIKA.................. 172 RAČUNOVODSTVENO OBUHVATANJE DRŽAVNIH DAVANJA I DRUGIH OBLIKA DRŽAVNE POMOĆI .............. GODINE ............................................................. 181 Obelodanjivanje državnih davanja ......... 162 Aktivna i pasivna vremenska razgraničenja .. 178 Državna davanja po osnovu sredstava ............................................................ 166 Priznavanje prihoda ............. 163 Priznavanje odloženog poreza .... KONTROLE..... KAO I O DAVANJU PODATAKA IZ TIH IZVEŠTAJA .....................................1.......................................... 159 Početno merenje ... 178 Državna davanja po osnovu prihoda ........................... 183 OBAVEZNOST REŠENJA DRUGOSTEPENOG PORESKOG ORGANA ................................. 171 OTVARANJE RAČUNA GLAVNE KNJIGE NA DAN 1...... GODINU ..... GODINU ............ br.... 167 Kamate................................................................... glasnik RS".................... 169 UTVRĐIVANJE REZULTATA POSLOVANJA ZA 2010....................................................................... 159 Operativni lizing ......................... 160 Stalna sredstva namenjena prodaji ..................................................................................................... 172 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br........................................ 170 Utvrđivanje gubitka ........... 102/2010 .........................................................................................................................................................."Sl.... 163 Računovodstveno evidentiranje poreza ........... OBRADE I OBJAVLJIVANJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA.................ZAKON O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA I PRAVILNICI KOJI BLIŽE UREĐUJU NAČIN OBRAČUNA POREZA I SASTAVLJANJA PORESKIH OBRAZACA PREČIŠĆENI TEKSTOVI KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA PRAVILNIKA O BLIŽIM USLOVIMA I POSTUPKU PRIJEMA..................... 164 Kapital .......... tantijeme i dividende .......................... 178 Prihodni pristup ...... 162 Odložena poreska sredstva i obaveze ................ 165 Revalorizacione rezerve ..........................

akcize 46/2005. označena njihovim PIB-om. 22/2001. za porez po 55/2004. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. 46/2005. zakon i 53/2010) Čl. 31. 22/2001. stav 4. 80/2002.dr. odnosno poreskog posrednika da licu iz čijeg je prihoda naplaćen porez po odbitku izda potvrdu o plaćenom porezu po odbitku. odbitku 62/2006.2011. Zakona o akcizama ("Sl. 61/2005. 72/2009 . 55/2004.1. glasnik RS". 20/2009.1.1. 80/2002. 2010. 73/2001. 43/2004. 63/2007 i 53/2009) 2010. 23/2003.dr. glasnik RS". Član 41. svakoj vrsti 43/2003. br. 61/2007.dr. zakon. 63/2006. 61/2007. 70/2003. proizvoda 61/2007. 54/2005. za prethodnu godinu Obveznik akcize dostavlja nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave kumulativni obračun akcize za prethodnu godine Obveznik akcize dostavlja nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave proizvodni normativ neophodan za utvrđivanje srazmernog iznosa plaćene akcize za prethodnu godinu Obveznik akcize. stav 5. Zakona o akcizama ("Sl. i 3. 15. 24-26.12. Utvrđivanje srazmernog iznosa plaćene akcize 2010. 10-11 . glasnik RS". 5/2009 i 31/2009) Član 8. Pravilnika o načinu obračunavanja i plaćanja akcize. stav 6. 101/2005 . zakon i 53/2010) 2010. odbitku 62/2006. 73/2001. poreske prijave 80/2002. zakon.dr.1. 55/2004. dostavljanja podataka i sastavljanja obračuna akcize pića ("Sl. st. godine 2010. br. Član 41.2011. 84/2002. vrsti. br. 84/2002. Popis zaliha po glasnik RS". 23/2003. 43/2003. Član 26. 72/2003.II KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA KALENDAR PORESKIH I DRUGIH OBAVEZA Januar 2011. 61/2007.dr. poreske prijave 80/2002. ukupnog iznosa 72/2003. sadržini i načinu vođenja evidencija. 85/2005 .2010. radi sastavljanja konačnog obračuna akcize. 3/2005. br. 135/2004.dr. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. 20/2009. 101/2005 .2011. 70/2003. za prethodnu godinu Obaveza poreskog placa. akciznog 135/2004. 85/2005 . za porez po 55/2004. vrši popis zaliha proizvoda sa stanjem na dan 31. Obračun br. 63/2006. 15. godine P E R I O D ZAKONSKI ROK ZA PLAĆANJE ILI DOSTAVLJANJE PORESKE PRIJAVE OPIS OBAVEZE OBRAČUNSKI PERIOD OSNOV STOPA PROPIS G O D I Š N J I Obaveza podnošenja pojedinačne poreske prijave nadležnom poreskom organu za porez po odbitku za svakog poreskog obveznika. 72/2009 . 1. odnosno poreskog placa. 36/2007. glasnik RS". zakon. 20. 5/2009 i 31/2009) 8 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. zakon.2011. 31.2011. 43/2004.1. 61/2005.

uvoznika i izvoznika duvana. zakon. stav 1.. glasnik RS". 101/2005.1. glasnik RS". 86/2004 . kome se u godini koja prethodi godini u kojoj se vrši utvrđivanje poreza. i 34. 15.1. 30.ispr. 33. Poslovanje proizvođača duvana. obrađenog duvana i duvanskih proizvoda da Ministarstvu poljoprivrede. 31/2009. 86/2004 .2011.KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA Obaveza preduzetnika koji porez plaća na paušalni prihod. 62/2006.2011. 80/2002 . godini Mali obveznik (koji je ostvario u prethodnoj godini ili procenjuje da ce u narednoj godini ostvariti ukupan promet veći od 2 miliona dinara) i poljoprivrednik (koji je ostvario ukupan promet veći od 2 miliona dinara u prethodnoj godini) podnose evidencionu prijavu za obavezu plaćanja poreza na dodatu vrednost Mali obveznik i poljoprivrednik koji je najmanje dve godine bio u obavezi plaćanja poreza na dodatu vrednost podnosi zahtev za prestanak plaćanja poreza na dodatu vrednost nadležnom poreskom organu II 2010.. 80/2002. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. značajno izmeni obim poslovanja. 84/2004. 33. 84/2004.ispr. 61/2005 i 61/2007) 2010. Povećanje osnovnog kapitala privrednog društva po osnovu izdatih akcija u 2010.1. br. Zakona o privrednim društvima ("Sl. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. 90/2007 i 95/2010) 2010. 15. trgovaca duvanom i uvoznika i izvoznika duvana Član 7. Brisanje iz evidencije sistema PDV Čl. glasnik RS". 24/2001. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. stav 2. 65/2006 .. br. glasnik RS".ispr. 15. 135/2004. broj 125/2004) 2010. Zakona o duvanu ("Sl.2011.2011. vodoprivrede i šumarstva dostave izveštaj o podacima o kojima vode evidenciju za prethodnu godinu G O D I Š N J I Zastupnici otvorenog akcionarskog društva podnose prijavu za registraciju povećanja osnovnog kapitala po osnovu ukupnog iznosa akcija izdatih u 2010. 61/2005 i 61/2007) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. godini Član 253.1. br. 44/2009 i 18/2010) 2010. br. i 34. trgovaca na veliko i malo duvanskim proizvodima. da podnese poresku prijavu PPDG-1 Obaveza proizvođača duvanskih proizvoda. Promenjen obim poslovanja preduzetnika koji porez plaća na paušalni prihod Član 93. 31.1. Evidencija u sistem PDV Čl.dr. stav 3. glasnik RS". 10-11 9 .2011.

1. sadržini i načinu vođenja evidencija. Zakona o duvanu ("Sl. stav 4. vrsti. 101/2005. glasnik RS".2011.dr.2011. Dostavljanje podataka o proizvedenim.000 eura uplati godišnju naknadu na račun trezora 2010. 54/2005. br. 56/2005. 29/2005. 54/2005. glasnik RS". 63/2007 i 53/2009) 15.2011. dostavljanja podataka i sastavljanja obračuna akcize pića ("Sl.1.1. glasnik RS".proizvođač koji pored dizel goriva proizvodi ulje za loženje dužan je da Ministarstvu finansija dostavi podatke o oktobar proizvedenim odnosno . br. 65/2005 i 63/2007) 15. stav 1. br. Pravilnika o načinu obračunavanja i plaćanja akcize. Član 12. trgovaca duvanom i uvoznika i izvoznika duvana Član 7. trgovaca na veliko i malo duvanskim proizvodima.000 eura T R O M E S E Č N I Obaveza proizvođača duvanskih proizvoda. obrađenog jul . odnosno prodatim količinama dizel goriva i ulja za loženje Dostavljanje podataka o oštećenim odnosno neiskorišćenim akciznim markicama Član 13. 84/2004. vođenja evidencija o odobrenim i izdatim markicama i obeležavanja cigareta i alkoholnih pića ("Sl. sa specifikacijom kupaca na veliko za prethodno tromesečje Obaveza proizvođača cigareta. 85/2005 . oktobar iskorišćenim oštećenim i . 3/2005.decembar duvana i duvanskih 2010. glasnik RS". specifikaciju kupaca pravnih lica i preduzetnika za prethodno tromesečje Obveznik akcize . oktobar odnosno međunarodne . 36/2007. 88/2005 i 108/2006) 10 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Član 16. sadržini i načinu vođenja evidencija. 107/2004. uvoznika i izvoznika duvana. Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV ("Sl.dužan je da Ministarstvu finansija dostavi podatke o oktobar prodatim alkoholnim . prodatim količinama dizel goriva i ulja za loženje.decembar 2010. br. Zakona o igrama na sreću ("Sl. stav 2. glasnik RS". 75/2005. dostavljanja podataka i sastavljanja obračuna akcize pića ("Sl. 15. stav 4.2011. 137/2004. 11/2005. neiskorišćenim akciznim markicama u prethodnom tromesečju 15. vodoprivrede i šumarstva dostave izveštaj o podacima o kojima vode evidenciju za prethodno polugodište Zahtev za refakciju diplomatskog i konzularnog predstavništva.decembar 2010.1. 10-11 . 90/2007 i 95/2010) 30. Godišnji promet po Član 69.1. 1-4.2011.decembar 2010. odnosno alkoholnih pića da Ministarstvu finansija dostavi podatke o izdatim. Zakon i od dinarske 95/2010) protivvrednosti 12. Pravilnika o načinu obračunavanja i plaćanja akcize.proizvođač . vrsti. 36/2007. vrsti podataka na markici i načinu i postupku odobravanja i izdavanja markica. Refakcija PDV diplomatskim i konzularnim predstavništvima i međunarodnim organizacijama Dostavljanje podataka o prodatim alkoholnim pićima Član 6b st. Uredbe o izgledu kontrolne akcizne markice. br.fizičko lice .2011. automatu veći glasnik RS". proizvoda da Ministarstvu poljoprivrede.1.decembar pićima fizičkim licima i 2010. 3/2005. br. organizacije za refakciju PDV u prethodnom tromesečju Obrazac REF5 Obveznik akcize . 63/2007 i 53/2009) 15. Poslovanje proizvođača duvana.II KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA 5% od iznosa ostvarenog prometa preko 12000 eura godišnje u dinarskoj protivvrednosti G O D I Š N J I P O L U G O D I Š N J I Obaveza priređivača igara na sreću da ukoliko ostvari godišnji promet po automatu veći od dinarske protivvrednosti 12.

1-31.dr. glasnik RS".12-31. 88/2005 i 108/2006) oktobar . br. 101/2005 i 90/2007 i 95/2010) 1. 129/2004) Član 4. Tarifa za upotrebu interpretacija iz repertoara PI Emitovane snimljenih na komercijalne nosače zvuka interpretacije iz (fonograme). 84/2004. 70/2003. vođenja evidencija o odobrenim i neiskorišćenih izdatim markicama i obeležavanja cigareta i akciznih alkoholnih pića ("Sl. markica 11/2005.2011. vodoprivrede i šumarstva dostave izveštaj o proizvodnji. Evidencija o stanju mehaničkih i elektronskih brojčanika automata OBRAZAC SB Mesečni obračun ostvarenog prometa za svako uplatno-isplatno mesto kladionice .2010. i 2.1.2011. 1. glasnik RS". 6/2008 i 119/2008) 1. 84/2002.1. 85/2005 . 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS". 63/2006. odnosno zvuka i slike (videograrepertoara PI me) ("Sl. 129/2004) Stanje brojčanika Ostvareni promet Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.12-31. markice u prethodnom tromesečju. br. glasnik RS".decembar 2010.2011. Otpremljena ili dopremljena Član 7.2010.2. Zakona o igrama na sreću ("Sl. Pravilnika o načinu vođenja obaveznih evidencija o ostvarenom prometu po automatu ("Sl.2011. Član 14.12. 129/2004) Član 3. 29/2005. 20/2009. 5. E nu robu preko granice S E Uplata naknade za Č dozvolu. 5.1-31. 137/2004. 1.2011. 1.1. glasnik RS". kao i popis emitovanih interpretacija iz repertoara PI Zbirna poreska prijava za poreze po odbitku Obrasci PP OD. Pravilnika o načinu vođenja obaveznih evidencija o ostvarenom prometu po automatu ("Sl. PP OD-1 i PP OPJ-1 do PP OPJ-82) II T R O M E S E Č N I 15.12-31. 85/2005 . 75/2005. glasnik RS". stav 3. Pravilnika o periodičnom deklarisanju roba u robe ("Sl. odnosno uvoznika da Ministarstvu finansija vrati oštećene odnosno oktobar neiskorišćene akcizne .12-31.2.2010. 10. br.1. 55/2004.1. glasnik RS".dr. odnosno za N odobrenje za priređivanje I igara na sreću i naknade za priređivanje klasičnih i posebnih igara na sreću Evidencija o zbiru dnevnog prometa po automatima . stav 3. 62/2006. br.2011.dr.12. glasnik RS". 72/2009 .2011.1.OBRAZAC 1.2011. sa razdvojenim osnovama sticanja. Poslovanje proizvođača i obrađivača duvana Član 7.OBRAZAC MOP 5.2011. 56/2005. br. Pravilnika o načinu vođenja obaveznih evidencija o ostvarenom prometu u kladionicama ("Sl. 5.2010. obradi i prometu duvana za prethodno tromesečje Radiodifuzna organizacija dostavlja PI podatke o prihodima odnosno troškovima.2011. vrsti podataka na markici i Vraćanje oštećenačinu i postupku odobravanja i izdavanja nih odnosno markica. br. br. 80/2002. 61/2007.12.1. glasnik RS". br. Uredbe o izgledu kontrolne akcizne markice. zakon. 111/2004) prethodnom mesecu Procenat od vrednosti primljenih uplata Čl. Ostvareni promet Član 3. 15.2011. Zakon i 95/2010) 5.KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA Obaveza proizvođača.decembar 2010.2011. 10-11 11 . 35. 36.2. 54. Zakona o duvanu ("Sl.1.1. br. 23/2003. Isplaćeni prihodi na koje se plaća porez po odbitku Član 41.1.12. 61/2005. st. ZDP 1. i 55. zakon i 53/10) Periodična deklaracija za M dopremljenu ili otpremlje. sa vidljivom oznakom serije i serijskim brojem markice Obaveza proizvođača i obrađivača duvana da Ministarstvu poljoprivrede.1-31.

12.12-31. zakon. br. 5/2009 i 107/2009). broj 36/2009) u vezi sa članom 12.Obrazac IOSI Zbirni mesečni obračun naknade za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama . Član 280. Ukupna naknada 31. i 86. 104/2009)* 5. glasnik RS".2.OBRAZAC 1. privremenim i povremenim poslovima i drugi prihodi . zakon.1. br.12. glasnik RS".12-31.1.2010.2010.OBRAZAC OZU Obaveza brokersko-dilerskog društva da Komisiji 1.1-31. u vezi sa članom 150. za hartije od vrednosti dostavi izveštaj o svome poslovanju Obaveza poslodavca da prilikom isplate zarada Poreskoj upravi dostavi izveštaj o izvršenju obaveze 1. br. 24/2001.1. 85. 24/2001. br.12. 101/2005 . imovine. br.2011.12.ispravka) Član 7.odluka USRS. br.).2011. Porez od 12% do 20% i Bruto iznos dopr. 5. o zakupu nepokretnosti. 10-11 . tačka 2) Zakona o tržištu brokersko-dihartija od vrednosti i drugih finansijskih lerskog društva instrumenata ("Sl. član 8. zakon. Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS".1. 35/2006) 5.2.2011.dr.dr. glasnik RS". zakon.2011.2011. glasnik RS".. ugovori o delu. M E S E Č N I 5.1-31. 65/2006 . 85/2005. član 4. 80/2002.ispr. naknade od 2% do 28.12-31.90% Čl. ZMON . Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. o 1. 80/2002. 36/2009) 12 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl.1.2010.1-31.2011.1-31. glasnik RS".2011. 62/2006. Pravilnika o načinu praćenja izvršavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom i načinu dokazivanja izvršavanja te obaveze ("Sl..odluka USRS. 44/2009 i 18/2010). zapošljavanja osoba sa invaliditetom u skladu sa zakonom .12-31. u dnevnom listu i na svojoj internet strani) o pravnim licima sa njihove teritorije koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od dve godine Porez na dohodak na ostale prihode (ugovori o autorskom pravu. opreme i druge pokretne 1. 80/2002 . 62/2006. Poslovanje Član 171. i 12. glasnik RS".2011.1. 80/2002 . br. 107/2005 i 109/2005 . glasnik RS".2011.ispr. Pravilnika o sadržini evidencija o osnovicama za obračunavanje i plaćanje naknade za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama i napojnicama i o sadržini mesečnog obračuna naknade za priređivanje tih igara ("Sl. br. glasnik RS".2. 33/2010 i 48/2010 . 31/2009. 5.dr. 135/2004. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl.1. glasnik RS".2010.2010. i drugih zabavnih programa . broj 47/2006) za tekući mesec Obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom Član 24.2011.Priređivači igara 1.2011.1. 63/2006 .2011. na sreću u igračnicama (dostavlja se Poreskoj upravi i Upravi za igre na sreću) Organizacija koja sprovodi postupak prinudne naplate u obavezi je da svim sudovima nadležnim za sprovođenje stečajnog postupka dostavi obaveštenje (i da ga objavi 1. stav 1. 65/2006 .ispr.12.OBRAZAC PP OPJ 2 do PP OPJ 8) 5. br. Zakona o stečaju ("Sl. 139/2004) Obaveštenje o zaključenim ugovorima o izvođenju estradnih programa 1.II KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA Član 108a Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. zabavne i narodne muzike 1. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji izapošljavanju osoba sa invaliditetom ("Sl.1. 84/2004 dr. glasnik RS". čl.12-31. 135/2004. 5.1. 34/2003. 11. 44/2009 i 18/2010) i Pravilnik o sadržini prijave za upis u Registar isplatilaca prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa i sadržini obaveštenja o zaključenim ugovorima o izvođenju tih programa ("Sl. 64/2004 .2011. 31/2009. Zaključeni ugovori 15.

ispr.1-31. obračun PDV 62/2006 .1-31. 3.1. uslovima za dobijanje ovlašćenja za distribuciju dizel goriva.dr.2010. načinu i postupku ostvarivanja refakcije. i 5.1. oni koji su se opredelili da 1. Uredbe o kriterijumima na osnovu kojih se utvrđuje šta se. 75/2005.2011. Uvoz cigareta.obrazac PPPDV decembar 2009.. 137/2004. 15/2009 i 76/2009) 10. Pravilnika o uslovima za obavljanje delatnosti društva za upravljanje investicionim fondovima ("Sl. Zakona poreskom postupku i poreskoj Podnošenje administraciji ("Sl. na propisanom obrascu 1. 56/2005.2011.000. 10. 10.2. odnosno alkoholna pića 5. ZIF za prethodni mesec i Mesečni izveštaj o poslovanju društva za upravljanje za prethodni mesec.2011. br. 3/2005. Član 17. 1.12.1. 18% 8% Promet dobara Član 48. br. br.1. 5/2005.12-31. Pravilnika o uslovima za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na dizel gorivo. Član 4. zakon. obračunavaju i plaćaju PDV mesečno..2010.ispr. izmene poreske 84/2002 . Uredbe o izgledu kontrolne akcizne markice. 10. glasnik RS". Zakona o porezu i usluga u na dodatu vrednost ("Sl. 11/2005.KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA II Evidencija o izdatim.00 dinara za prethodnih 12 meseci i 1. 1. u slučaju greške 61/2007. vođenja evidencija o odobrenim i izdatim odnosno markicama i obeležavanja cigareta i alkoholnih alkoholnih pića pića ("Sl. br.1. 29/2005. zakon.2011. 88/2005 i 108/2006) Refakcija plaćene akcize na dizel gorivo poljoprivrednog gazdinstva Član 7.dr.pravna lica i preduzetnici I sa prometom većim od 20. 61/2005. st.2011. za cigarete.12.2011. br.12-31. Izveštaj o poslovanju Član 72.2011. glasnik RS".1. neiskorišćenim markicama 1. 10. oštećenim i 1.ispr.12-31. zakon i 53/2010) Poslednji rok za podnošenje Izmenjene poreske prijave . M E S E Č Porez na dodatu vrednost N . u smislu Zakona Promet dobara o porezu na dodatu vrednost. 10-11 13 . kao i oni koji otpočnu sa obavljanjem delatnosti u tekućoj godini Podnošenje obrasca PID PDV-1 uz poresku prijavu PPPDV za novembar ako 1. kalendarskom 84/2004.2010. 70/2003. 72/2009 . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.2011. zakona. glasnik RS". 86/2004 .12.2011. br.000..12. glasnik RS". 85/2005 . 20/2009. je status pretežnog izvoznika stekao u novembru Mesečni izveštaj o poslovanju otvorenog odnosno zatvorenog investicionog fonda na propisanom obrascu OIF. 5. stav 2. iskorišćenim.1. 23/2003 . smatra pretežnim u inostranstvo prometom dobara u inostranstvo ("Sl.ispr. i član 49.2.12-31. prijave za 55/2004.12.12-31.1.2011.2011.2011.dr.2.2010.1-31. glasnik RS". 63/2006 . normativima potrebnih količina za pogon traktora ("Sl. 63/2007 i 23/2008) Podnošenje zahteva Upravi za trezor za refakciju 1. dr. 80/2002.1. 61/2005 i 61/2007) mesecu 10. plaćene akcize na dizel gorivo za pogon traktora najranije 10. glasnik RS".2010. vrsti podataka na markici i načinu i postupku odobravanja i izdavanja markica. 124/2004 i 27/2005) Samostalni član 47[s3] u vezi sa članom 40.

glasnik RS". 10-11 .2011. 1.80% mesečne bruto zarade iz prethodnog kvartala 14 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.II KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA Mesečni izveštaj o ulaganju u dužničke hartije od vrednosti .2. zakon. Porez na dohodak građana od samostalne delatnosti Doprinosi za socijalno osiguranje .12-31. br.OBRAZAC MOPPNO 1.1. 10. drugom pravnom licu. 70/2004. 5% Zaključeni ugovori M E S E Naknada za korišćenje Č građevinskog zemljišta N I Izveštaj o izvršenim rashodima za plate u mesecu .2. 44/2009 i uprave 18/2010) Čl. nose lokalne vlasti 1.2010. Čl. br. br. 15. čl. i 5. 25/2001. 84/2004 i 18/2010) prijave PDP za 2010. ("Sl. 36/2009) 10% 1. 101/2005 . 62/2006. 1. Član 118. 10.1. ako nisu obavezno osigurana po osnovu zaposlenja u drugom preduzeću.12-31.dr. zakon.odluka US i 107/2009).12. 10.1. 107/2005 i 109/2005 . 64/2004 . zakon.12.2011.12.12-31.2011. i 11. član 4. glasnik RS". Pravilnika o načinu i sadržaju Isplaćene zarade izveštavanja o planiranim i izvršenim rashodima zaposlenima u za plate u budžetima jedinica lokalne samoupramesecu ve ("Sl. 10. zakon. glasnik RS". državnom organu ili organu jedinice lokalne samouprave 15. glasnik RS". 2.2. 135/2004. Član 20. 24/2001.12. 10% Na osnovu konačne poreske prijave Član 67. rešenja Poreske 80/2002. Na osnovu rešenja Poreske uprave i rasta prosečne 35. 55/2004.2011. 1. 61/2005.1. 101/2007. br.12-31. br.izda.12-31.1. 4.12. 31/2008. 80/2002 . br. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl.2. Odluke o naknadi za korišćenje građevinskog zemljišta ("Sl.dr.2010.1.preduzetnici i lica koja su osnivači privrednih društava.2010. 63/2009 . 140/2004) Mesečni obračun poreza na premije neživotnog osiguranja .). br. 65/2006 . glasnik RS". glasnik RS".2011.1. br.1. do 6. glasnik RS".pod1. (direktni i indirektni korisnici sredstava budžeta) 10.1-31. 135/2004) i Pravilnik o načinu obračunavanja poreza na premije neživotnih osiguranja i o sadržini i načinu vođenja evidencije koja obezbeđuje vršenje kontrole obračuna i plaćanja poreza na premije neživotnih osiguranja ("Sl. 10.12. Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl.1.1. 10.2.1. 53/2008 i 60/2009) Porez na dobit pravnih lica 1. br. Uputstvo za sprovođenje Odluke o obavezi Visina ulaganja izveštavanja u poslovanju sa inostranstvom ("Sl. Zakona o porezu na dohodak Na osnovu građana ("Sl. Zakona o osiguranju ("Sl. Zakona o porezu na premije neživotnih osiguranja ("Sl. list grada Beograda". Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. ili akontacione 43/2003. vaoci rezidenti i 1.2.1.1-31. 80/2002.2011..2011.2011. 87/2009) Član 7. nerezidenti .2011. 10.2011.odluka USRS.dr. 1.2011.2010. 63/2006 .OBRAZAC PL .1-31. 8/2010) Godišnja naknada za korišćenje građevinskog zemljišta plaća se u mesečnim iznosima 1.dr.1. 85/2005. glasnik RS". 34/2003. 85/2005 . 7/2005.OBRAZAC HOV4) 10. br. Zakona o porezu na dobit pravnih lica PDP za 2009. 40/2007.2011. glasnik RS". 84/2004 .2010.1-31. 15.ispr.2010.2011.odluka USRS. 19/2007. 5/2009 i 107/2009).2011. član 17. glasnik RS". 3.12-31.2011.ispr.1-31.1-31.2011.2011. 37/2004.2011. br. 15.

1.2011.2011. E isticanje firme i naknada za uređivanje građevinskog 1. glasnik RS". 10% Porez na upotrebu mobilnog telefona plaća se: za vreme trajanja pretplatničkog odnosa za usluge mobilne Član 10. naplaćen u prethodnom mesecu. broj 51/2005) Član 110. glasnik ("postpejd" RS". stav 1. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. njihovim maloprodajnim cenama i iznosu deponovanih sredstava Podnošenje zahteva Poreskoj upravi za 1.1-31. uplaćuje porez na upotrebu mobilnog telefona. glasnik RS". fiskalnih kasa po tipu i modelu. najnižu osnovicu ako poslodavac nema sredstva za isplatu zarada 15. dana u mesecu.1.2010. 15.1.) odluke Obaveza proizvođača fiskalnih kasa da deponuje sredstva na rok od dve 1. na propisani uplatni račun javnih prihoda.2011. glasnik RS". Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl.12-31. glasnik RS".1.KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA II Davalac usluga mobilne telefonije. Pravilnika o bližim uslovima. 15. godine u visini od 5% od maloprodajne cene svake M fiskalizovane fiskalne kase E S Komunalna taksa za 1. 61/2005.2011. st.12.12-31.2010.12-31.12-31. 1.12-31.1.2.2011. držanje i nošenje dobara ("Sl. i 3. Zakona o porezima na telefonije upotrebu. br.12. socijalno osiguranje iz i na 1. Refakcija plaćene akcize na ostale derivate nafte Isplaćena zarada ili obračunati doprinosi za obavezno socijalno osiguranje Član 4.12. 18. 2. Sredstva obezbeđenja za Član 24.2011.12-31. uplatom za buduće korišćenje usluga mobilne telefonije ("pripejd" korisnici).ispr. 10-11 15 . 61/2005 i 54/2009) i član 51.2011.1.2.1. br. Zakona o radu ("Sl. tačka 3) Zakona o akcizama koji se koriste za industrijske svrhe ("Sl. br. 72/2009 i 81/2009 . glasnik RS".2010.12.2010. uprave ili br. 28. stav 2.2010. refakciju plaćene akcize na ostale derivate nafte Krajnji rok za isplatu zarada za prethodni mesec.12. Zakona o fiskalnim kasama proizvođače ("Sl. 80/2002.2011. načinu i postupku za ostvarivanje prava na refakciju plaćene akcize na ostale derivate nafte iz člana 9. Zakona o fiskalnim kasama proizvođače ("Sl.Centrala dostavi kumulativne podatke o broju fiskalizovanih 1. odnosno obračun i uplata doprinosa za obavezno 1.2011. do 15. broj 135/2004) fiskalnih kasa Na osnovu Odluka o lokalnim i komunalnim taksama i rešenja Poreske Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl. 24/2005. 84/2004.1-31. broj 135/2004) fiskalnih kasa 20. Sredstva obezbeđenja za Član 24. Č 3) N zemljišta I Obaveza proizvođača fiskalnih kasa da Poreskoj upravi . 62/2006 i 5/2009) 30.1. 15. 43/2004 i 31/2009) korisnici).12.2010. glasnik RS".2011. stav 5. 26/2001.

2011. a najkasnije dva dana od dana isplate.1-15. tač.2010. Zakona o akcizama ("Sl. godine. 45/2007. u skladu sa odredbama člana 91. godine primenjivaće se na pravna lica koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od dve godine. br. 20.1-31. godine. 16. Boravišna taksa za svaki dan Čl. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl.12-31 .12-31 . godine ("Sl. pomeraju na prvi naredni radni dan. Svakodnevno Tačka 3. 114/2005. 43/2004.2011.2011. godine) do 31. Usklađeni dinarski iznosi akciza iz člana 9. 10-11 . zakon. glasnik RS". isplate glasnik RS". stav 1. br. stav 1. decembra 2010. 101/2005 . stav 2. tač.2011.1.62 u promet do 222. tačka 3) i čl.1. 3/2010). a od 1 januara 2010 godine do 31. 30% ili Stavljanje od 14.1.obrasci PP OD i PP OPJ. 55/2004. br.2010. 5. kao i u druge dane kada organ pred kojim treba preduzeti radnje ne radi. 15. 15. 4) Izveštaj se sačinjava u SAD dolarima prema zvaničnom srednjem kursu SAD dolara poslednjeg dana izveštajnog perioda. * Od dana početka primene Zakona o stečaju (23.12.2010. Zakona o akcizama stopom rasta cena na malo u periodu jun-decembar 2009.2011. i 108. tog zakona primenjivaće se na pravna lica koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od tri godine.1.2011. tačka 2) i člana 40g stav 1. 80/2002. Usklađeni dinarski iznosi akciza na cigarete iz člana 40a stav 1. 33/97 i 31/01). 1). Zakona o turizmu ("Sl. 103.20 ili uvoz din.1. glasnik RS". 22/2001. 150-154. 2) i 4). 1. odnosno člana 9.II KALENDAR PORESKIH I RAČUNOVODSTVENIH OBAVEZA Čl.1. glasnik boravka u RS".1. 16 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. br. list SRJ”.2. Odluke o uslovima i načinu plaćanja u gotovom novcu u dinarima za pravna Sve gotovinske lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost ("Sl. 3/2010) P E T N A Akciza1) E S T O D N E V N I Boravišna taksa 16.1. 61/2007. i 12a Zakona o akcizama stopom rasta cena na malo u 2009. odredbe čl. 57/2004. 43/2003.2011. 73/2001. glasnik RS". kao i na zarade.1-31.300.2011. broj 36/2009 i 88/2010) ugostiteljskom objektu S V A K O D N E V N I 1) 2) Obaveštenje Poreske uprave o pravnim i fizičkim licima koja obavljaju delatnost o isplatama gotovog novca preko 1. br. 72/2003.00 dinara (banke iz člana 2.do 15. 135/2004. Rok za podnošenje zbirnih poreskih prijava za porez po odbitku .dr. tačka 10. 5/2009 i 31/2009). 12/2008 i 11/2010) Usklađeni iznosi akciza primenjuju se od 23. decembra 2011.1-15. pod a) Zakona o platnom prometu) 1. 3) i 4) Zakona o akcizama stopom rasta cena na malo u periodu jun-decembar 2009. 3) Pravna lica i preduzetnici plaćaju za prethodni mesec . 1. 9. godine ("Sl.000. 16.2011. 31. za velike poreske obveznike je dan isplate. godini.1. člana 40a stav 1. 46/2005. 12. januar 2010. do 14.12. Napomena: Rokovi se u slučaju da padaju u nedelju ili u dane državnih praznika.

3) korisniku novčanih sredstava koja su predmet ugovora o donaciji. • Odredbama člana 21v Pravilnika. stav 1. potpisuje. glasnik RS”. 124/2004. kao i korisniku dobara ili usluga koji su predmet ugovora o donaciji. ako su ta sredstva.dalje: Pravilnik) poresko oslobođenje iz člana 24.ispr. 61/2005 i 61/2007 . Radi se o poreskom oslobođenju iz člana 24. br. 112/2006 i 63/2007 .. odnosno korisnika dobara i usluga iz tačke 3) ovog stava (dalje: korisnik donacije). dobijenim na osnovu ugovora o donaciji koji je zaključen sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora. odnosno stranom licu angažovanom na realizaciji projekta. tač. 86/2004 . 3) i 4) Pravilnika. angažovano na realizaciji projekta koji je predmet donacije.dalje: Zakon) kojim je propisano da se PDV ne plaća na promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora. glasnik RS”. stav 1. Zbog organizacionih promena u organu uprave (Ministarstvo 17 . odnosno Republikom Srbijom. a koje je. odnosno licu koje je angažovano za sprovođenje određenog projekta na teritoriji Republike Srbije od strane lica sa kojim je zaključen ugovor o donaciji (dalje: implementarni partner). od strane korisnika novčanih sredstava. neposredno data korisniku za finansiranje određenog projekta u Republici Srbiji. odredbama člana 21v Pravilnika je propisano da potvrdu o poreskom oslobođenju za donacije u ovim slučajevima popunjava. tačka 16a) Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. kada se taj promet vrši neposredno korisniku donacije. 27/2005. Između ostalog. od strane davaoca donacije ili implementarnog partnera. propisani su način i postupak ostvarivanja poreskih oslobođenja iz člana 21a stav 1. br. za promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora ili sa Republikom Srbijom. obveznik može da ostvari ako promet dobara i usluga neposredno vrši: 1) licu sa kojim je zaključen ugovor o donaciji. a tim ugovorom je predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati troškovi poreza. 4) stranom licu koje u Republici Srbiji nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu (dalje: strano lice). 140/2004. odnosno Republikom. 582/2006. tačka 16a) Zakona. Prema odredbama člana 21a stav 1. 84/2004. br. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza („Sl. overava i izdaje ovlašćeno lice nadležnog organa. 99/2010 vaj pravilnik donet je pre svega sa ciljem da se na drugačiji način uredi postupak ostvarivanja poreskog oslobođenja kod prometa dobara i usluga čija se nabavka finansira sredstvima donacije. 2) licu koje je angažovano za sprovođenje određenog projekta na teritoriji Republike Srbije od strane implementarnog partnera (dalje: podimplementarni partner). 10-11 O neće plaćati troškovi poreza. ako je ta dobra ili usluge neposredno platio davalac donacije. 54/2005. 68/2005.POREZ NA DODATU VREDNOST III IZMENE PROPISA O PDV KOJE SU DONETE U DECEMBRU 2010. pod uslovom da je tim ugovorima predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. glasnik RS". GODINE KOMENTAR PRAVILNIKA O IZMENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O NAČINU I POSTUPKU OSTVARIVANJA PORESKIH OSLOBOĐENJA KOD PDV SA PRAVOM I BEZ PRAVA NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA "Sl.

To znači da će se na osnovu deklaracije o stavljanju robe u slobodan promet moći utvrditi da li je vrednost prevoznih i ostalih usluga koje su povezane sa uvozom dobara uračunata u osnovicu za obračun PDV kod uvoza dobara i u slučaju kada nije uračunata u carinsku vrednost (u Rubrici 44. članu 21đ stav 2. 1. 3) i 4) Pravilnika. stav 1. u roku od 15 dana od dana nastanka promene. odnosno stranog lica. izdat u skladu sa Zakonom. odnosno korisnici donacije imaju obavezu da dostave Poreskoj upravi određenu dokumentaciju. • Odredbama člana 3. kao i implementarni partneri. bilo je neophodno na drugačiji način urediti taj postupak.Razlog za ove izmene je taj što navedene odredbe Pravilnika nisu dovoljno prePoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. U tom smislu se. kao i članu 21z stav 2. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika menjaju se odredbe člana 2. potpisuje. potrebno je osim računa i prevoznog dokumenta za izvršene usluge prevoza posedovati i overenu kopiju deklaracije o stavljanju robe u slobodan promet u kojoj je navedena vrednost sporednih troškova. a pre svega radi usklađivanja sa pomenutim organizacionim promenama i napred navedenim izmenama postupka. tačka 5) i stav 3. Iz tog razloga se pristupilo izmeni člana 2. služi overena kopija deklaracije o stavljanju robe u slobodan promet u kojoj je navedena vrednost sporednih troškova. izdata u skladu sa carinskim propisima. Pravilnika je propisano da kao dokaz da je vrednost ovih usluga sadržana u osnovici za obračun PDV kod uvoza dobara služi dokument o vrsti usluge i iznosu sporednih troškova.III POREZ NA DODATU VREDNOST finansija) koji je bio nadležan za izdavanje potvrda o poreskom oslobođenju. 2) račun ili drugi dokument koji služi kao račun. već ovlašćeno lice korisnika donacije. pored računa i prevoznog dokumenta. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza (dalje: Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika) menja se član 21v Pravilnika i drugačije se uređuju način i postupak ostvarivanja poreskih oslobođenja iz člana 21a stav 1. a ne uračunavaju se u carinsku vrednost”). tačka 5). Jedinstvene carinske isprave. koje je kao takvo prethodno prijavljeno Centrali Poreske uprave Članom 4. osnovna izmena se sastoji u tome da kao dokaz za ostvarivanje poreskog oslobođenja. pod šifrom V81 . Kao što vidimo.„Troškovi koji se uračunavaju u poresku osnovicu. člana 6. bilo je neophodno u članu 21a Pravilnika izmeniti st. podatke o licima ovlašćenim za izdavanje potvrda o poreskom oslobođenju za donacije sa deponovanim potpisima tih lica.Centrali otisak pečata. Potvrdu o poreskom oslobođenju za donacije. i člana 7. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika. nakon stupanja na snagu Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika. odnosno stranog lica. odnosno Poreske uprave). tačka 6) i stav 4. 3) prevozni dokument za izvršene usluge prevoza. propisano je da se u članu 21b stav 3. Kao dokaz za ostvarivanje poreskog oslobođenja za prevozne i ostale usluge koje su povezane sa uvozom (odnosno kao dokaz da je vrednost ovih usluga uračunata u osnovicu za obračun PDV pri uvozu dobara). 2. 10-11 18 . overava i izdaje ovlašćeno lice korisnika donacije. (član 2. nakon stupanja na snagu Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika neće izdavati ovlašćeno lice nadležnog organa (Ministarstva finansija. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika) i precizirati da republički organ čiji je funkcioner zaključio ugovor o donaciji u ime Republike Srbije. • Odredbama člana 1. dopunjuje i odredba člana 21g Pravilnika kojom je propisana obaveza Poreske uprave da vodi evidencije. u tri primerka i dostavlja Poreskoj upravi . izdata u skladu sa carinskim propisima. a za usluge prevoza prevozni dokument za te usluge. kao i obaveštenje o promenama lica kojima je dato ovo ovlašćenje. stav 2. iz člana 24. tač. U praktičnoj primeni ove odredbe javile su se određene poteškoće jer u mnogim slučajevima ovi dokumenti nisu bili dovoljan dokaz da bi se sa sigurnošću moglo utvrditi da je vrednost neke usluge koja je povezana sa uvozom dobara uračunata u osnovicu za obračun PDV kod uvoza dobara. zatim obaveza korisnika donacije. Propisuje se da potvrdu o poreskom oslobođenju popunjava. Pravilnika i propisano da kao dokazi za ostvarivanje predmetnog poreskog oslobođenja služe: 1) overena kopija deklaracije o stavljanju robe u slobodan promet u kojoj je navedena vrednost sporednih troškova. overi sva tri primerka potvrde o poreskom oslobođenju. i 4. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika. tačka 1) Zakona. sadržina potvrde i obaveza Poreske uprave da. Pored toga. st. kojim se smatrao račun ili drugi dokument koji služi kao račun izdat u skladu sa Zakonom. i 2. da pre izdavanja prve potvrde o poreskom oslobođenju za donacije dostavi Poreskoj upravi . 3. tačka 6) Pravilnika reči: „datum i iznos uplaćenih avansnih sredstava” zamenjuju rečima: „iznos novčanih sredstava koja će biti avansno uplaćena”. Odredbom člana 2.Centrali na overu. kao i za sprovođenje nekih drugih radnji u postupku ostvarivanja navedenih poreskih oslobođenja. odredbom člana 5. tačka 5). a koja je izdata u skladu sa carinskim propisima. nakon izvršenih potrebnih provera. Pravilnika kojima je propisano koje dokaze treba da poseduje obveznik da bi ostvario poresko oslobođenje za prevozne i ostale usluge koje su povezane sa uvozom dobara.

16v) Zakona. treba da navede dan koji sledi danu u kojem je ostvario ukupan promet veći od 4. • Odredbom člana 11.2008.000 dinara.000. Odredbom člana 38.datum početka obavljanja delatnosti koja podleže PDV. najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave. pod rednim brojem 2. ispunjava sve obaveze propisane Zakonom . 12) i 13) Zakona. • Od kojeg momenta obveznik ima obavezu da obračunava i plaća PDV i ispunjava druge obaveze utvrđene Zakonom. stav 1. podnosi poreske prijave i drugo. Zakona propisano je da obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4. dužan je da. između ostalog odnosi i na usluge ishrane dece u predškolskim ustanovama. može da sadrži samo iznos novčanih sredstava koja će biti avansno uplaćena. stav 1. a ne i iznos tih sredstava koja su uplaćena (jer u momentu izdavanja potvrde. 84/2004. potvrda o poreskom oslobođenju. vodi evidenciju. u cilju sprovođenja postupaka za ostvarivanje poreskih oslobođenja iz člana 24. ugovori i druga dokumentacija dostavljaju Poreskoj upravi na srpskom jeziku. a da poreska obaveza nastaje danom izvršenja prometa ili danom naplate avansnih sredstava.POREZ NA DODATU VREDNOST III cizne.000 dinara. br. 10-11 Z Po ovom pitanju Ministarstvo finansija zauzelo je stav. u delu 2. • UTVRĐIVANJE UKUPNOG PROMETA DOBARA I USLUGA U SMISLU ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST akonom o porezu na dodatu vrednost („Sl.da podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu do isteka roka za predaju periodične poreske prijave (10 dana po isteku tekućeg poreskog perioda). 86/2004 . obveznik PDV u evidencionoj prijavi.000 dinara dužan da. kao i da ostvaruje Zakonom zagarantovana prava? Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000. • Odredbom člana 8. odnosno podnošenja zahteva za njeno izdavanje avansna sredstva još uvek nisu uplaćena).ispr. da bi ostvario poresko oslobođenje).obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4. stav 2. mora posedovati potvrdu o poreskom oslobođenju u momentu nastanka poreske obaveze. 413-00-1605/2008-04 od 1.2. 16a) . 21a Pravilnika). glasniku Republike Srbije”.” 19 . S obzirom na to. glasnik RS”.. Obrasca EPPDV.9. koja je neophodni uslov za ostvarivanje poreskog oslobođenja prilikom vršenja prometa licu sa kojim je zaključen ugovor o donaciji ili licu koje je angažovano za sprovođenje određenog projekta na teritoriji Republike Srbije (u smislu čl..dalje: Zakon) određuje se iznos ukupnog prometa dobara i usluga kao relevantna činjenica za nastanak određenih prava i obaveza obveznika. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika je propisano da se ugovori o donaciji i druga dokumentacija koji su Poreskoj upravi dostavljeni u skladu sa Pravilnikom. 1. godine.000.000 dinara. obračunava i plaća PDV. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika predviđa se da ovaj pravilnik stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Sl. imajući u vidu da se potvrda za poresko oslobođenje izdaje pre nastanka poreske obaveze (odnosno da obveznik PDV koji vrši promet dobara i usluga. ne dostavljaju ponovo. izdaje račune... Pravilnika. 61/2005 i 61/2007 . Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika dodaje se novi član 21l kojim se propisuje obaveza da se. godine: „. tač. tako da se poresko oslobođenje iz člana 25. pri čemu u ovom slučaju. počev od dana koji sledi danu u kojem je ostvario ukupan promet veći od 4. odnosno 4. . • Odredbom člana 10. tač. 2011. kao sporno. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika precizirana je odredba člana 24. između ostalih i u Mišljenju br. • Odredbom člana 9. Povodom tumačenja ove odredbe u neposrednoj primeni Zakona.. podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu. odnosno zahtev za izdavanje potvrde o poreskom oslobođenju.000. pojavilo se nekoliko pitanja. odnosno koji prima avans za budući promet dobara i usluga.

III

POREZ NA DODATU VREDNOST

• Do kojeg roka je obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4.000.000 dinara a manji od 20.000.000 dinara, dužan da podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu, s obzirom da su se pojavila različita tumačenja za koji poreski period ovaj obveznik obračunava i plaća PDV (mesečno ili tromesečno) pa samim tim i različita tumačenja u pogledu prvog roka za predaju periodične poreske prijave? Ministarstvo finansija je u Mišljenju br. 413-001713/2008-04 od 10.10.2008. godine, zauzelo stav da je za ove obveznike poreski period kalendarsko tromesečje. Saglasno odredbi člana 33. stav 3. Zakona, mali obveznik, koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 2.000.000 dinara, može se opredeliti za obavezu plaćanja PDV na početku kalendarske godine podnošenjem prijave za PDV (dalje: evidenciona prijava) nadležnom poreskom organu najkasnije do 15. januara tekuće godine. Odredbom člana 34. stav 5. Zakona propisano je, da poljoprivrednik može da se na početku kalendarske godine opredeli za obavezu plaćanja PDV, podnošenjem evidencione prijave nadležnom poreskom organu najkasnije do 15. januara tekuće godine, pod uslovom da je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno poljoprivrednih usluga u iznosu većem od 2.000.000 dinara. Iz navedenih zakonskih odredaba se zaključuje da pravo malog obveznika, odnosno poljoprivrednika, da se na početku kalendarske godine opredeli za obavezu obračunavanja i plaćanja PDV, zavisi od iznosa ukupnog prometa dobara i usluga (ostvarenog ili procenjenog). Takođe, a u skladu sa odredbom člana 38. stav 2. Zakona, evidencionu prijavu podnosi i obveznik koji pri otpočinjanju obavljanja delatnosti proceni da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 4.000.000 dinara. Obaveza, odnosno pravo obveznika (lica iz člana 8. i člana 9. stav 2. Zakona) da podnese evidencionu prijavu zavisi od iznosa ukupnog prometa dobara i usluga koji je ostvario u prethodnih 12 meseci (odnosno koji procenjuje da će ostvariti u narednih 12 meseci). Vrednost ukupnog prometa dobara i usluga za mogućnost opredeljenja za obavezu plaćanja PDV, odnosno za obavezno evidentiranje za PDV, iz čl. 33, 34. i 38. Zakona, utvrđivala se u iznosu od 1.000.000 dinara, odnosno 2.000.000 dinara, zaključno sa 31.12.2007. godine, dok se od 1.1.2008. godine, prema odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost

(„Sl. glasnik RS”, br. 61/2007), vrednost ukupnog prometa utvrđuje u iznosu: • od 2.000.000 dinara za mogućnost opredeljenja za obavezu plaćanja PDV, • odnosno 4.000.000 dinara za obavezno evidentiranje za PDV. Po službenoj dužnosti, a po sprovedenom postupku, nadležni poreski organ izvršiće brisanje obveznika iz evidencije za PDV, ako je ostvario ukupan promet u prethodnoj kalendarskoj godini manji od 2.000.000 dinara (član 39. stav 2. Zakona). Obaveza nadležnog organa da izvrši brisanje obveznika PDV iz evidencije za PDV, zavisi od iznosa ukupnog prometa dobara i usluga koji je je taj obveznik ostvario u prethodnoj kalendarskoj godini.

Pojam ukupnog prometa dobara i usluga
Jedina zakonska odredba koja bliže određuje ukupan promet dobara i usluga je odredba člana 33. stav 1. Zakona, kojom je propisano da lice čiji ukupan promet dobara i usluga, osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti (dalje: ukupan promet) u prethodnih 12 meseci nije veći od 4.000.000 dinara, odnosno ako pri otpočinjanju obavljanja delatnosti proceni da u narednih 12 meseci neće ostvariti ukupan promet veći od 4.000.000 dinara (dalje: mali obveznik), ne obračunava PDV za izvršen promet dobara i usluga. Ovom zakonskom odredbom je propisano da se u ukupan promet dobara i usluga ne uračunava promet opreme i objekata za vršenje delatnosti. U skladu sa odredbama člana 2. Pravilnika o utvrđivanju opreme i objekata za vršenje delatnosti i o načinu sprovođenja ispravke odbitka prethodnog poreza za opremu i objekte za vršenje delatnosti („Sl. glasnik RS”, br. 67/2005), oprema za vršenje delatnosti jeste dobro pojedinačne vrednosti najmanje 500.000 dinara, bez PDV, koje ima karakter opreme, čiji je vek upotrebe duži od jedne godine, a koje se koristi ili će se koristiti za vršenje delatnosti, a objekti za vršenje delatnosti jesu objekti iz zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja, kao i ekonomski deljive celine u okviru tih objekata, a koji se koriste ili će se koristiti za vršenje delatnosti. Opremom za vršenje delatnosti smatra se dobro: • koje ima pojedinačnu vrednosti najmanje 500.000 dinara, bez PDV; • koje ima karakter opreme; • čiji je vek upotrebe duži od jedne godine; • koje se koristi ili će se koristiti za vršenje delatnosti. Objekti za vršenje delatnosti su objekti u smislu zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja kao i ekonomski deljive celine u okviru tih objekata, bez obzira
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

20

POREZ NA DODATU VREDNOST

III

na njihovu vrednost, ako se koriste ili će se koristiti za vršenje delatnosti. Svi navedeni uslovi moraju biti ispunjeni da bi se dobro smatralo opremom za obavljanje delatnosti, odnosno da bi se objekat smatrao objektom za obavljanje delatnosti. Naknada za promet ovih dobara (opreme i objekata za vršenje delatnosti) ne uračunava se u ukupan promet dobara i usluga bez obzira što je promet tih dobara oporeziv PDV. Međutim, ova odredba Zakona nije dovoljna za precizno definisanje ukupnog prometa dobara i usluga, te se u neposrednoj primeni Zakona pojavilo niz spornih pitanja o tome šta se sve uračunava u iznos ukupnog prometa dobara i usluga.

Iznosi koji se uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga
U ukupan promet dobara i usluga uračunava se naknada za promet dobara i usluga koji se smatra predmetom oporezivanja PDV. Ovo pravilo ima izuzetaka, jer, kao što je navedeno, naknada za promet opreme i objekata za vršenje delatnosti se ne uračunava u ukupan promet, i u slučaju kada je ovaj promet predmet oporezivanja PDV. Takođe, u ukupan promet se uračunavaju i neki iznosi koji ne predstavljaju naknadu za promet dobara i usluga, kao što je npr. osnovica za obračun PDV kod prometa dobara i usluga bez naknade koji je predmet oporezivanja PDV.

Naknada za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV
Odredbom člana 3. Zakona propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku. Iako je odredbama čl. 4. i 5. Zakona propisano šta se smatra prometom dobara i usluga, a čl. 11. i 12. Zakona šta se smatra mestom prometa dobara i usluga, u neposrednoj primeni Zakona, u mnogim pojedinačnim slučajevima postavilo se pitanje da li neki novčani iznos predstavlja naknadu za promet dobara ili usluga koji je oporeziv PDV, da li se taj iznos iskazuje u poreskoj prijavi poreza na dodatu vrednost (Obrazac PPPDV), kao i da li se taj iznos uračunava u ukupan promet dobara i usluga. Takođe treba imati u vidu da se naknada za promet dobara i usluga ne izražava uvek u novčanom iznosu već u obliku prometa dobara i usluga, u kojem slučaju se osnovica za obračun PDV utvrđuje u skladu sa odredbom člana 17. stav 4. zakona, i taj iznos se iskazuje u poreskoj prijavi i uračunava u ukupan promet. Naknada za isporuku dobara na lizing uračunava se u ukupan promet dobara i usluga, s obzirom da se predaja dobra (predmeta lizinga) primaocu lizinga
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

(kod ugovora o lizingu kojim je predviđen otkup predmeta lizinga) smatra prometom dobara u smislu člana 4. stav 3. tačka 2) Zakona, odnosno prometom usluga u smislu člana 5. Zakona (kod ugovora o lizingu kojim nije predviđen otkup predmeta lizinga) koji je oporeziv PDV. Primljena sredstva (novčana ili neka druga) po osnovu ugovora o sponzorstvu smatraju se naknadom za promet usluge koja je oporeziva PDV i uračunavaju se u ukupan promet dobara i usluga. Sponzorstvom se smatra i svaki vid reklamiranja davaoca sredstava i ako se to formalno ne vrši na osnovu ugovora o sponzorstvu već na primer na osnovu ugovora o donaciji ili ugovora o finansiranju projekta i sl. Subvencije koje u suštini predstavljaju naknadu za promet dobara i usluga uračunavaju se u ukupan promet (npr. novčana sredstva koja primaju javna preduzeća iz budžeta jedinice lokalne samouprave, a koja u suštini predstavljaju naknadu za promet komunalnih usluga koje to javno preduzeće vrši u javnom interesu, uračunavaju se u ukupan promet). Međutim, subvencije koje po svojoj prirodi ne predstavljaju naknadu za promet dobara i usluga, kao što je na primer subvencija koja se daje javnom preduzeću da bi se obezbedilo njegovo normalno funkcionisanje i isplata zarada zaposlenima, ne uračunava se u ukupan promet dobara i usluga. Kamata koju prodavac obračunava i naplaćuje od kupca kod prodaje dobara na rate uračunava se u osnovicu za obračun PDV za promet predmetnog dobra, odnosno i u ukupan promet dobara i usluga prodavca. Međutim, neke druge vrste kamata, koje po svojoj prirodi ne predstavljaju naknadu ili deo naknade za promet dobara i usluga (npr. zatezna kamata) ne uračunavaju se u ukupan promet obveznika.
„...osnovicu za obračun PDV čini ukupna naknada koju isporučilac dobara prima ili treba da primi, a u koju se uračunava i iznos ugovorene kamate koju isporučilac dobara zaračunava primaocu bez PDV, s obzirom na to da ova vrsta kamte predstavlja deo naknade za promet dobara.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-001859/2007-04 od 16.1.2008. godine).

Naknada koju obveznik naplaćuje kao razliku u ceni po osnovu klizne skale uračunava se u osnovicu za obračun PDV i u ukupan promet dobara obveznika.
„...naknada koja se naplaćuje kao razlika u ceni po osnovu klizne skale uključuje se u poresku osnovicu za obračun PDV za pružene komunalne usluge održavanja puteva.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-00409/2005-04 od 4.8.2005. godine).

21

III

POREZ NA DODATU VREDNOST

Posredničke provizije (naknade za promet usluga posredovanja) kod prometa usluga posredovanja koje su predmet oporezivanja PDV, uračunavaju se u ukupan promet. Provizija (naknada) koju menjačnica ostvari pri otkupu i prodaji efektivnog stranog novca i čekova građana, naknada koju ostvari od Narodne banke Srbije po osnovu prodaje otkupljene efektive i čekova građana, kao i naknada koju ostvari za promet drugih usluga koje su predmet oporezivanja PDV (bez obzira da li su oslobođene PDV), uračunava se u ukupan promet menjačnice. Međutim, u ukupan promet menjačnice ne uračunava se prihod koji menjačnica ostvari po osnovu kursnih razlika, pošto se ovaj prihod ne smatra naknadom za promet dobara i usluga. Iznosi koje obveznik naplaćuje u svoje ime, a za tuđ račun uračunavaju se u ukupan promet, iako obveznik prenosi te iznose licu u čiji račun ih je naplatio.

- dalje: Uredba), na ovaj promet se ne obračunava i ne plaća PDV, ali to ne znači da se ovaj promet ne smatra predmetom oporezivanja PDV, jer se prema odredbama člana 11. Zakona smatra da je ovaj promet izvršen na teritoriji Republike Srbije. Pre bi se moglo reći da se radi o oslobođenju sa pravom na odbitak prethodnog poreza. Radi se o posebnom režimu primene Zakona, a prema odredbi člana 61. kojom je propisano da će Vlada Republike Srbije urediti izvršavanje ovog zakona na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244.

Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV bez prava na odbitak prethodnog prometa
Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV bez prava na odbitak prethodnog prometa uračunava se u ukupan promet dobara i usluga. Ova naknada iskazuje se na polju 002 Obrasca PPPDV. Međutim, naknada za promet objekata iz člana 25. stav 2. tačka 3) - promet objekata koji se ne smatra prvim prenosom prava raspolaganja, ne iskazuje se u poreskoj prijavi i ne uračunava se u ukupan promet dobara i usluga. Na promet ovih objekata plaća se porez na prenos apsolutnih prava. Po ovom pitanju je Ministarstvo finansija dalo Mišljenje br. 413-00-1805/2007-04 od 18.12.2007. godine: „...stanovi koji su izgrađeni pre 1.1.2005. godine, nisu predmet oporezivanja PDV, pa se podaci o prometu ovih stanova ne iskazuju u Obrascu PPPDV...” Naknada za promet svih drugih dobara i usluga iz člana 25. Zakona, kao što je naknada za promet usluga osiguranja i reosiguranja, naknada za promet zemljišta (iako se za ovaj promet plaća porez na prenos apsolutnih prava), promet usluga davanja u zakup stanova i dr., uračunava se u ukupan promet dobara i usluga. Kamate na novčane pozajmice i kredite iskazuju se na polju 002 Obrasca PPPDV i uračunavaju se u ukupan promet dobara i usluga.
„...kada obveznik PDV za promet usluge davanja novčane pozajmice na osnovu zaključenog ugovora o zajmu ostvaruje naknadu (kamatu), podatak o iznosu naknade (kamate) iskazuje se u delu I Obrasca PPPDV, pod rednim brojem 2 u polju 002.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija, br. 413-001208/2006-04 od 24.10.2006. godine).

Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza
Naknada za promet dobara i usluga koji je oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza uračunava se u ukupan promet dobara i usluga obveznika. Ova naknada iskazuje se na polju 001 Obrasca PPPDV. Moraju biti ispunjeni svi uslovi iz člana 24. Zakona i Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza („Sl. glasnik RS”, br. 124/2004, 140/2004, 27/2005, 54/2005, 68/2005, 58/2006, 112/2006 i 63/2007), da bi ovaj promet bio oslobođen PDV sa pravom na odbitak prethodnog poreza. Ako svi propisani uslovi za ostvarivanje poreskog oslobođenja nisu ispunjeni, promet ovih dobara i usluga je oporeziv PDV, a naknada za taj promet se iskazuje na polju 003 ili 004 Obrasca PPPDV. Međutim, ovo ne utiče na uključivanje naknade za ovaj promet u ukupan promet obveznika - i u jednom i u drugom slučaju iznos naknade se uključuje u ukupan promet i to u poreskom periodu kada je promet izvršen, bez obzira da li je obveznik u tom poreskom periodu ostvario pravo na poresko oslobođenje, odnosno pribavio sve potrebne dokaze (ako nije pribavio sve potrebne dokaze promet je oporeziv i po tom osnovu se uključuje u ukupan promet). U ukupan promet dobara i usluga uključuje se i naknada za promet dobara koja se otpremaju na teritoriju AP Kosovo i Metohija. Naime, ako su ispunjeni svi uslovi propisani Uredbom o izvršavanju Zakona o porezu na dodatu vrednost na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244 („Sl. glasnik RS”, br. 15/2005

Budžetski korisnici (kao što su škole, bolnice, socijalne ustanove i sl.), iznos novčanih sredstava koja dobijaju iz budžeta za obavljanje delatnosti (obrazovanja, zdravstvene ili socijalne zaštite i dr.) iskazuju u polju 002 Obrasca PPPDV i ovaj iznos se uračunava u ukupan promet dobara i usluga ovih obPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

22

odnosno osnovice za obračun PDV dolazi i do izmene ukupnog prometa dobara i usluga tog obveznika. 413-00-962/2006-04 od 4. iznosi koje špediter plaća u ime i za račun komitenta. stav 4. Iako se iznos osnovice za obračun PDV za promet dobara i usluga bez naknade i za svaki drugi promet iz člana 4. ovi iznosi se uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga obveznika. i člana 5.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. smatra naknadom za promet usluga i uračunava u ukupan promet bez obzira da li se sredstva prenose iz budžeta Republike Srbije ili budžeta jedinica lokalne samouprave ili autonomne pokrajine (u navedenom mišljenju reč je samo o sredstvima iz budžeta Republike Srbije). da ako se izmeni osnovica za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV.2. u skladu sa odredbom člana 17.. obveznik koji je isporučio dobra ili usluge dužan je da iznos PDV. Ako se iz bilo kojeg razloga izmeni osnovica za obračun dobara. ne uračunavaju se u ukupan promet špeditera.2005. Samom izmenom naknade. koji duguje po tom osnovu. s obzirom da se ovi novčani iznosi smatraju naknadom za promet usluga koji vrše. 413-00339/2005-04 od 9.iznos novčanih sredstava koji je dosuđen stranci. izvrši ispravku PDV koji duguje po tom osnovu. rabat. ne uračunava se u ukupan promet obveznika. usluge lečenja. s obzirom da ne predstavljaju 23 . Kod prometa špediterskih usluga. u skladu sa odredbama člana 21. ne iskazuje u Obrascu PPPDV. kao i uzimanje i upotreba dobara koja su deo poslovne imovine obveznika i pružanje usluga bez naknade za lične potrebe osnivača. Zakona propisano je. odnosno na osnovu kojeg nastaje obaveza podnošenja evidencione prijave nadležnom poreskom organu. zaposlenih i drugih lica.. ne uračunava se u osnovicu za obračun PDV za izvršeni promet dobara i usluga.9. ovaj promet nije predmet oporezivanja PDV. U ukupan promet ovog obveznika uračunava se samo iznos naknade koji naplaćuje za promet usluge prodaje elektronskih dopuna. a samim tim ni u iznos ukupnog prometa na osnovu kojeg advokat može da se opredeli za plaćanje PDV. Zakona.. Iznosi koji se ne uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga Iznosi koje obveznik naplaćuje u ime i za račun drugog. st. Boravišna taksa koju ugostitelj naplaćuje od gostiju u ime i za račun jedinice lokalne samouprave. a da bi izvršio ispravku PDV prvo mora da izvrši ispravku osnovice. ne uračunavaju se u osnovicu za obračun PDV. 413-001318/2009-04 od 12. U svim navedenim slučajevima osnovica za obračun PDV se utvrđuje u skladu sa odredbama člana 18. s obzirom na to da se ova budžetska sredstva smatraju naknadom za izvršeni promet. celokupan iznos se uračunava u ukupan promet tog obveznika. 413-00-02526/2005-04 od 20. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Promet dobara bez naknade. utiču na ukupan promet kao korektivna stavka. u navedenim slučajevima. socijalne ustanove i dr.. bolnice. U suprotnom.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. Zakona. koji za promet dobara i usluga (npr. Ispravka osnovice za obračun PDV (izmena naknade za promet dobara i usluga) Odredbom člana 21. stav 1. br.).) ostvaruju naknadu iz budžeta Republike Srbije. smatraju predmetom oporezivanja pod uslovom da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove mogao odbiti u potpunosti ili srazmerno. obveznik je dužan da. stav 3. obrazovanja. zaposlenih i drugih lica i iskazani rashod iznad količine koja se utvrđuje aktom Vlade.korisnici budžetskih sredstava (npr. u ime i za račun operatera mobilne telefonije. Zakona. u ukupan promet uračunavaju iznos budžetskih sredstava koji im je po osnovu obavljanja prometa dobara i usluga prenet iz budžeta Republike Srbije. utoliko koliko utiču na izmenu osnovice za obračun PDV (Mišljenje Ministarstva finansija. godine). tačka 2) Zakona. br. socijalnog staranja i dr.2006. Ako obveznik vrši promet ovih usluga u svoje ime a za račun operatera. ispravi u skladu sa izmenom.2009.2005. kao i iskazani rashod iznad količine koji se utvrđuje aktom Vlade. Naknadni popusti u ceni. stav 4. uzimanje i upotreba dobara koja su deo poslovne imovine obveznika za lične potrebe osnivača. ne uračunavaju se u ukupan promet tog obveznika (već u ukupan promet operatera). Osnovica za promet dobara i usluga bez naknade Isporuka dobara i usluga bez naknade. godine). 1. smatraju se predmetom oporezivanja PDV. „. 10-11 Iznosi koje naplaćuje obveznik koji se bavi prometom usluga prodaje elektronskih dopuna za mobilne telefone krajnjim korisnicima. Dakle. a koji advokat naplati u ime i za račun stranke i prenese stranci u čije ime i za čiji račun je izvršio naplatu.10. Treba napomenuti da se iznos budžetski sredstava. odnosno izmene osnovice za obračun PDV i do izmene ukupnog prometa. godine ili br. Ovi iznosi se ne uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga obveznika. a koje mu komitent naknadno refundira.6. godine). i 2. br.POREZ NA DODATU VREDNOST III veznika. super rabat. „. škole. kasa skonto i sl. dovode do izmene naknade za promet dobara i usluga.

i 12. a prema odredbi člana 61. ne smatraju se predmetom oporezivanja PDV. a obveznik PDV .III POREZ NA DODATU VREDNOST naknadu za promet dobara i usluga. kao i kod otpremanja dobara na teritoriju APKM. primanje novčanih sredstava bez obaveze primaoca da izvrši neku protivčinidbu davaocu u vidu prometa dobara i usluga. Primljena novčana sredstva na ime donacije ne uračunavaju se u promet dobara i usluga. vrednost tih dobara i usluga ne uračunava se u ukupan promet obveznika. Da li članarina predstavlja naknadu za promet dobara i usluga treba utvrditi u svakom konkretnom slučaju (Objašnjenje Ministarstva finansija br. ne smatra se predmetom oporezivanja PDV. zaposlenih i drugih lica i iskazani rashod iznad količine koja se utvrđuje aktom vlade. Naime. kojom je propisano da će Vlada Republike Srbije urediti izvršavanje ovog zakona na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije Saveta bezbednosti OUN broj 1244. godine). godine). 413-0001123/2005-04 od 11. rastur.2005. Naime. ukoliko je ta protivčinidba u obliku prometa dobara i usluga koji je predmet oporezivanja PDV. 413-002920/2005-04 od 8.2005. Zakona. „Naknada za promet usluga čije je mesto prometa u skladu sa odredbama člana 12. u skladu sa odredbama čl.2005. za koje obveznik pdv obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove nije mogao odbiti u potpunosti ili srazmerno ne smatraju se predmetom oporezivanja PDV i njihova vrednost se ne uračunava u ukupan promet obveznika. van teritorije Republike Srbije ne uračunava se u iznos ukupnog prometa dobara i usluga na osnovu kojeg lice može da se opredeli za obavezu plaćanja PDV u skladu sa članom 33. 10-11 24 . u ukupan promet dobara i usluga za određivanje poreskog perioda obveznika PDV. članarine koje naplaćuje biblioteka smatraju se naknadom za promet usluga izdavanja knjiga (Mišljenje Ministarstva finansija br. 11. Zakona. taj iznos predstavlja naknadu za promet dobara i usluga i uračunava se u ukupan promet. Međutim.2007. godine). smatra da je izvršen u inostranstvu. „Primljena novčana sredstva bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši protivčinidbu davaocu (promet dobara i usluga). te se osnovica za obračun PDV utvrđena u skladu sa Zakonom. Prema tome. godine). Zakona. Uzimanje dobara i vršenje usluga za sopstvene potrebe obveznika .pružalac usluga mobilne telefonije ima pravo na odbitak prethodnog poreza u skladu sa Zakonom. godine). 413-001744/2007-04 od 21.12. uzimanje i upotreba dobara koja su deo poslovne imovine obveznika za lične potrebe osnivača. uračunavaju se u ukupan promet. PDV se ne obračunava i ne plaća. odnosno kod uništavanja ovih dobara) obračunava se i plaća PDV. kvar i lom) do količine koja se utvrđuje aktom vlade. ne uračunava se u ukupan promet dobara i usluga. Promet dobara bez naknade. br. Prema tome ovaj promet se ne smatra predmetom oporezivanja PDV.4. zakona.4. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. smatra da su izvršene na teritoriji AP Kosovo i Metohija ne uračunava se u ukupan promet obveznika. da se sa aspekta Zakona. Međutim. Članarine koje članovi plaćaju (npr. ne smatraju se predmetom oporezivanja PDV i ne uračunavaju se u ukupan promet obveznika. kao i rashod dobara (kalo. Zakona. u skladu sa odredbama člana 12. Radi se.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija.unapred plaćene usluge mobilne telefonije smatra prometom usluga za koje se mesto prometa utvrđuje prema mestu primaoca usluge.u poslovne svrhe ne smatra se predmetom oporezivanja PDV (Mišljenje Ministarstva finansija.2009. br. Međutim. o posebnom režimu primene Zakona. ne uračunavaju se primljena novčana sredstva u vidu donacije. 413-002695/2005-04 od 22.12. godine).1.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. Naknada za promet usluga za koje se.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. br. Prema tome. U ukupan promet špeditera uračunava se samo naknada koju naplaćuje od komitenta za promet špediterske usluge. zakona. ovaj promet nije predmet oporezivanja PDV a naknada za ovaj promet ne iskazuje se u poreskoj prijavi. odnosno na osnovu kojeg postoji obaveza evidentiranja u sistem PDV u skladu sa članom 38. prilikom prodaje Sim i Scratch kartica od strane obveznika PDV sa teritorije Republike van APKM kupcima na teritoriju APKM. uračunava u ukupan promet dobara i usluga obveznika. Manjak dobara nastao usled više sile ili na drugi propisan način.5. u praksi se često ugovorom o „donaciji” ugovori i neka protivčinidba primaoca sredstava. članarine koje u suštini predstavljaju naknadu za promet usluga članovima. Primera radi. br. prodaja vrednosnih kartica i mobiklik paketa (Sim i Scratch kartica) . na rashodovana osnovna sredstva (na promet ovih dobara uz naknadu ili bez naknade. Naknada za promet dobara i usluga za koji se.2005. „Imajući u vidu. 413-00-31/5-05-04 od 22. udruženja) a koje ne predstavljaju naknadu za promet dobara ili usluga ne uračunavaju u ukupan promet. 413-00-350/2009-04 od 6. i u tom slučaju. s obzirom na to da se radi o naknadi za promet koji nije predmet oporezivanja PDV shodno odredbi člana 3.

na novčani iznos ugovorne kazne koji primalac dobara potražuje od isporučioca dobara na osnovu ugovora kojim je. ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV. Depozit kao garancija ne uračunava se u ukupan promet obveznika (naravno. godine). bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši protivčinidbu davaocu (promet dobara i usluga). 413-001029/2006-04 od 17. odnosno usluga.2006. pod uslovom da se iznos depozita ne uračunava u naknadu za promet dobara i usluga). kod zakupa) ili je obezbeđenje za eventualnu štetu koja može da nastane zbog izvršenja nekog ugovora ili preduzimanja neke radnje od strane garanta. Zakonasmatra da je izvršen u Republici Srbiji. 10-11 Iznos naknade koju obveznik pdv plaća za promet dobara i usluga koji mu izvrši strano lice. Zakona). dužan da na ovaj iznos obračuna i plati PDV.dinarima. Ako se kurs strane valute na dan ugovaranja razlikuje od kursa strane valute na dan plaćanja. u konkretnom slučaju depozita za eventualno načinjenu štetu po osnovu ugovora o održavanju manifestacija.isporučioca dobara. izmena poreske osnovice ne vrši se ni u slučaju ostvarenog rashoda po osnovu ugovorene valutne klauzule. s obzirom da ovaj iznos ne predstavlja naknadu za promet dobara i usluga koji je on izvršio. godine). vraćaju zakupoprimcu. odnosno iznos naplaćen na ime naknade štete. po osnovu plaćanja ugovorne kazne primaocu dobara zbog kašnjenja u isporuci. Zakona. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. s obzirom da se. br. a za koji se u skladu sa odredbama čl. pa se ovaj iznos ne uračunava u ukupan promet dobara i usluga.depozita. već se radi o prihodu ostvarenom po osnovu zaštite određenog potraživanja valutnom klauzulom. 413-0001823/2005-04 od 5. prihod koji se ostvari po tom osnovu ne dovodi do obaveze izmene poreske osnovice u smislu odredaba člana 21. s obzirom da ovi prihodi ne predstavljaju naknadu za promet dobara i usluga.2007. kazneni penali) ne smatra se naknadom (ili delom naknade) za promet dobara ili usluga. 413-001352/2007-04 od 3. nema ni obaveze obračunavanja PDV u ovom slučaju.primalac dobara ima pravo na ugovorenu kaznu za svaki dan kašnjenja u isporuci dobara od strane prodavca . „.” ne predstavlja predmet oporezivanja prema navedenim zakonskim odredbama. ne uračunava se u ukupan promet obveznika. obveznik PDV koji vrši promet dobara nema pravo da.kada obveznik PDV . Iznos ugovorne kazne (tzv. „S obzirom da preuzimanje depozita . a plaćanje te vrednosti se vrši u domaćoj valuti .” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. u ovom slučaju ne radi o naknadi za promet dobara ili usluga koji je predmet oporezivanja PDV. Kursne razlike (i kursne razlike kod menjačkih poslova) ne ulaze u ukupan promet obveznika. odnosno pružalac usluga. ugovori vrednost prometa dobara.garancije koju je zakupodavac primio od firme „C.2007. br. u stranoj valuti. obračunavanje vrednosti u dinarima vrši se primenom srednjeg kursa centralne banke koji važi na dan nastanka poreske obaveze. ne uračunava se u ukupan promet tog obveznika.8. Osnovica za obračun PDV kod prometa dobara i usluga za koji je ugovorena valutna klauzula. Primljeni avansi za promet dobara i usluga (bez obzira da li se radi o primanju avansa za oporezivi promet ili promet koji je oslobođen PDV u skladu sa Zakonom) ne uračunavaju se u ukupan promet obveznika.12. bez obzira da li se naknada štete naplaćuje na osnovu sudske odluke ili lice koje je prouzrokovalo štetu dobrovoljno isplaćuje naknadu štete. odnosno da zakupoprimac plaća zakupninu u skladu sa ugovorom i pod uslovom da se sredstva depozita. razlika u ceni nastala obračunom valutne klauzule ne uključuje se u osnovicu za obračun PDV (ne predstavlja osnov za izmenu osnovice iz člana 21. 11.. Bez obzira da li je garancija ugovorena kao obezbeđenje izvršenja ugovora (npr. Zakona. „Primanje novčanih sredstava .. 482-01-62/200704 od 27. u skladu sa ugovorom o zakupu. ako primalac depozita aktivira depozit radi naplate naknade za promet dobara i usluga zbog neizvršenja osnovnog ugovora (npr. zakupnine). odnosno usluga. i 12. i nije predmet oporezivanja PDV. ne smatra se predmetom oporezivanja PDV.POREZ NA DODATU VREDNOST III Naknada štete.. na taj iznos se obračunava i plaća PDV (po osnovu prometa dobara ili usluga). „. godine). Takođe. pod uslovom da se sredstva depozita ne koriste za plaćanje zakupnine. iako je ovaj obveznik. s obzirom da se tako ostvareni prihod ne smatra delom naknade za promet dobara. Pri tome..” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. predviđeno da kupac .isporučilac dobara. između ostalog.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. br. nakon isteka ugovora. Ovde se misli na naknadu štete u smislu propisa kojima se uređuju obligacioni odnosi. godine). Prihod nastao po osnovu ugovorene valutne klauzule ne ulazi u ukupan promet obveznika Naime. Međutim. iako 25 . kao poreski dužnik. br.11.11. utvrđuje se u skladu sa članom 22.2005. umanji osnovicu za obračun PDV za promet tih dobara.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. iznos garancije (depozita) ne predstavlja naknadu za promet dobara i usluga.

uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici. 17. • davanje poklona manje vrednosti. Način utvrđivanja ukupnog prometa dobara i usluga Prilikom utvrđivanja ukupnog prometa dobara i usluga treba imati u vidu sledeće činjenice: • podatak o iznosu ukupnog prometa ne obezbeđuje se u knjigovodstvenim evidencijama obveznika. slično kao i kod turističkih agencija. ako se daju povremeno različitim licima. i celokupan iznos naknade za promet predmetnih dobara uračunava se u ukupan promet ovih obveznika. iako obveznik koji vrši promet polovnih dobara. u tom slučaju se osnovica za promet ovih usluga utvrđuje prema opštim pravilima (čl. • zamena dobara u garantnom roku.” (iz Mišljenja Ministarstva finansija. uređeno je podzakonskim aktima. tač. ovog člana. 10-11 Određivanje ukupnog prometa turističke agencije Prema odredbi člana 35. godine). • iznos ukupnog prometa ne odgovara iznosu ukupnog prihoda obveznika. obveznici koji se bave prometom polovnih dobara. kao i šta se smatra uobičajenim količinama poslovnih uzoraka i poklonom manje vrednosti iz stava 1. ako je sticalac poreski obveznik ili tim prenosom postane poreski obveznik i ako produži da obavlja istu delatnost. posrednička provizija) uračunava se u ukupan promet turističke agencije. Ovaj promet nije predmet oporezivanja PDV. kolekcionarskih dobara i antikviteta Prema odredbi člana 36. kolekcionarskih dobara i antikviteta. umetničkih dela. u poreskoj prijavi (Obrazac PPPDV). U skladu sa odredbom stava 2. dužan da po osnovu primljenih avansnih sredstava za oporezivi promet dobara i usluga obračuna i plati PDV u skladu sa Zakonom. i 18. • besplatno davanje poslovnih uzoraka u uobičajenim količinama za tu namenu kupcima ili budućim kupcima. odredbama člana 6... ne uračunava se u ukupan promet obveznika. umetničkih dela. sa ili bez naknade. • iznos ukupnog prometa ne odgovara iznosu ukupnog prometa evidentiranog preko poslovnog računa obveznika. Ovi iznosi ne mogu se uračunavati u ukupan promet jer promet nije ni izvršen. na polju 003 iskazuje celokupan iznos naknade za promet predmetnih dobara.u ukupan prometa dobara i usluga za određivanje poreskog perioda obveznika PDV ne uračunavaju se primljena avansna sredstva. „. kao npr. Naime. Zakona. prodaja aranžmana za druga lica ili posredovanje kod pružanja ugostiteljskih usluga. Šta se smatra prenosom celokupne ili dela imovine iz člana 6. nih troškova koje turistička agencija plaća za prethodne turističke usluge. osnovica jedinstvene turističke usluge koju pruža turistička agencija je iznos koji predstavlja razliku između ukupne naknade koju plaća putnik i stvarnih troškova koje turistička agencija plaća za prethodne turističke usluge. Određivanje ukupnog prometa lica koja se bave prometom polovnih dobara. kolekcionarskih dobara i antikviteta. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. i celokupan iznos naknade koju plaća putnik uračunava se u ukupan promet dobara i usluga turističke agencije. Zakona). istog člana Zakona. umetničkih dela. postupak zamene dobara u garantnom roku. PDV obračunava i plaća na razliku između prodajne i nabavne cene dobra. vazduhoplova za koje pri nabavci obveznik PDV nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno. uključujući polovna motorna vozila. Međutim. iako turistička agencija obračunava PDV na razliku između ukupne naknade koju plaća putnik i stvar- 26 .12.III POREZ NA DODATU VREDNOST po osnovu primanja naknade ili dela naknade pre izvršenog prometa dobara i usluga nastaje poreska obaveza. ili kao ulog. Naknada za promet dobara i usluga iz člana 6. nezavisno od toga što je obveznik PDV. stav 1. ovog člana primenjuje se ako kod nabavke dobara njihov isporučilac nije dugovao PDV ili je koristio oporezivanje razlike iz stava 1.2005. odnosno obaveza obračunavanja i plaćanja PDV (kod oporezivog prometa) na taj iznos. na polju 003 iskazuje celokupan iznos naknade koju plaća putnik. Ako turistička agencija vrši i promet drugih usluga (pored jedinstvenih turističkih usluga u smislu člana 35. Zakona. motocikala. osnovica iz stava 1. 413-002541/2005-04 od 12. Zakona). stav 1. u skladu sa odredbom člana 16. stav 4. tačka 1) Zakona. br. uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici. Zakona. plovnih objekata. utvrđuju osnovicu kao razliku između prodajne i nabavne cene dobra. Zakona. u poreskoj prijavi (Obrazac PPPDV). Međutim. 3) i 4) člana 6. Zakona. a naknada za promet ovih usluga (npr. • promet putničkih automobila. a naknada za ovaj promet ne iskazuje se u poreskoj prijavi i ne uračunava u ukupan promet. Zakona predviđeno je da se prometom dobara i usluga u smislu Zakona ne smatra: • prenos celokupne ili dela imovine.

P koji obveznici PDV podnose poresku prijavu. Odredbom člana 46.000. stav 1. 86/2004 . br. Odredbom člana 48. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. za tekuću i narednu kalendarsku godinu poreski period kalendarski mesec.Kalendarski mesec Kalendarski mesec je poreski period za obveznika PDV: • koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 20. a pod određenim uslovima i volja samog obveznika PDV. glasnik RS”.dalje: Pravilnik o evidenciji). stav 1. • koji je prvi put započeo obavljanje delatnosti u tekućoj kalendarskoj godini. • PORESKI PERIOD ZA KOJI SE PODNOSI PORESKA PRIJAVA. stav 6. vodi evidenciju o prometu dobara i usluga na način koji omogućava kontrolu obračunavanja i plaćanja PDV u svakom poreskom periodu. 61/2005 i 61/2007 . stav 2.000 dinara.000. vodi evidenciju koja obezbeđuje vršenje kontrole. sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV („Sl. OBRAČUNAVA I PLAĆA PDV rema odredbi člana 48.POREZ NA DODATU VREDNOST III • podatak o iznosu ukupnog prometa ne iskazuje se u poreskoj prijavi poreza na dodatu vrednost i ne odgovara iznosu koji se iskazuje u polju 005 Obrascu PPPDV. radi pravilnog obračunavanja i plaćanja PDV. poreski period za koji se obračunava PDV..000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 20.dalje: Zakon). obračunavati i plaćati PDV. 107/2004 i 67/2005 . Oblik (forma) vođenja evidencije nije propisan Zakonom i Pravilnikom o evidenciji. istog člana Zakona).ispr. Pored toga. br.000. Zakona propisano je. glasnik RS”. Za koji će poreski period obveznik PDV podnositi poresku prijavu.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 20. da je obveznik dužan da. Zakona propisano je. zavisi pre svega od iznosa ukupnog prometa dobara i usluga tog obveznika (ostvarenog u prethodnih 12 meseci ili procenjenog za narednih 12 meseci). 10-11 27 . predaje poreska prijava i plaća PDV je : • kalendarski mesec za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 20. u sistemu oporezivanja potrošnje porezom na dodatu vrednost u Republici Srbiji postoje dva poreska perioda za Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. na određivanje poreskog perioda utiče i činjenica da li je obveznik tek otpočeo da obavlja delatnost. Poreski period . obračunavaju i plaćaju PDV. osnovica za obračun PDV za promet dobara i usluga bez naknade). a s obzirom da se neki iznosi koji se iskazuju u Obrascu PPPDV ne uzimaju u ukupan promet (npr.000. da je za obveznike koji prvi put započnu obavljanje delatnosti u tekućoj kalendarskoj godini. već šta sve evidencija mora da sadrži (što ne znači da ne može da sadrži i druge podatke).000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet manji od 20. Zakona podnelo evidencionu prijavu prilikom otpočinjanja obavljanja delatnosti) i Poreski period zavisi od ostvarenog ukupnog prometa Kao što se može zaključiti iz navedenih zakonskih odredaba. • kalendarsko tromesečje za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet manji od 20. Preporuka obveznicima je da u svojoj evidenciji (npr. 84/2004. radi pravilnog obračunavanja i plaćanja PDV. a odredbom člana 2.000. naknada za promet opreme i objekata za vršenje delatnosti) i obrnuto (npr.000. da je obveznik dužan da. za tekuću i narednu kalendarsku godinu (lice koje je u skladu sa odredbom člana 38.000 dinara. To su kalendarski mesec i kalendarsko tromesečje. Pravilnika o obliku. stav 1. u knjizi izlaznih računa) obezbede podatke o ukupnom prometu dobara i usluga (da predvide rubrike u kojima će obezbediti navedene podatke).000 dinara (stav 2.

dužan je da do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave. a u konkretnom slučaju. najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave. obračunavao i plaćao PDV. poreski period menja u kalendarski mesec po sili Zakona.000. Zakona.privredno društvo nastalo promenom pravne forme preduzetnika podnosi poreske prijave. odnosno poreski period za koji obveznik PDV . Iz tog razloga se ne može primeniti odredba člana 48.10. i • da ovaj obveznik podnosi poreske prijave. predaje poresku prijavu i plaća PDV.2010: ".000.privredno društvo koje je nastalo promenom pravne forme preduzetnika (takođe obveznika PDV) u pravnu formu privrednog društva. Zakona prema kojoj je za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet manji od 20. stav 3. stav 2. odredbom člana 38.08. do 10.obveznika PDV koji je u momentu promene pravne forme obavljao delatnost. Zakona.000 dinara. poreski period kalendarsko tromesečje. Sporna pitanja oko poreskog perioda iz neposredne primene Zakona • U neposrednoj primeni Zakona kao sporno se pojavilo pitanje za koji poreski period podnosi poresku prijavu. godine ostvario ukupan promet dobara i usluga u iznosu od 4. podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu.000. da je obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4. ovog člana koji u kalendarskom tromesečju ostvari ukupan promet veći od 20. Ovaj obveznik PDV nije tek otpočeo sa obavljanjem delatnosti.2008. godine.preduzetnika. Zakona. stav 1.privrednog društva nastalog promenom pravne forme preduzetnika.2010.000.000 dinara dužan da. S obzirom da u slučaju promene pravne forme ne dolazi do prekida kontinuiteta između obveznika PDV .s obzirom da promena pravne forme ne dovodi do prestanka pravnog kontinuiteta privrednog subjekta .III POREZ NA DODATU VREDNOST • kojem je odobrena promena poreskog perioda u kalendarski mesec. s obzirom da se radi o obvezniku PDV za kojeg je poreski period kalendarsko tromesečje. tj. obveznik PDV koji je na dan 8.000 dinara. avgusta 2008. obračunava i plaća PDV obveznik koji je dužan da podnese evidencionu prijavu u skladu sa odredbama člana 38. obračunava i plaća PDV Saglasno odredbi člana 48.08. 10-11 Iz Mišljenja Ministarstva finansija br.000. dužan je da podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave za poreski period tog poreskog obveznika.Kalendarsko tromesečje Kalendarsko tromesečje je poreski period za sve ostale obveznike PDV.preduzetnik. obračunava PDV. odnosno da se evidentira u sistem PDV. Naime.. ne dolazi ni do promene poreskog perioda. obračunava i plaća PDV je poreski period njegovog pravnog prethodnika . Zakona prema kojoj je za obveznika koji prvi put započne obavljanje delatnosti u tekućoj kalendarskoj godini.2008. Poreski period . obračunava i plaća PDV. podnese evidencionu nadležnom poreskom organu. za obveznika iz stava 2. stav 6.000. Iz navedene zakonske odredbeizvode se sledeći zaključci: • da se obvezniku PDV koji podnosi poreske prijave. kao pravni prethodnik tog privrednog društva.000 dinara." Promena poreskog perioda za koji obveznik PDV podnosi poresku prijavu. godine: ". Zakona. 413-00-2446/2010-04 od 26.000 dinara. Prema tome.000 dinara. stav 1.obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 4. Zakona propisano je.privredno društvo koje je nastalo promenom pravne forme preduzetnika (takođe obveznika PDV) u pravnu formu privrednog društva... već je u toku obavljanja delatnosti nastupio uslov za primenu inperativne zakonske norme člana 38. na osnovu zahteva podnetog u skladu sa odredbom člana 48.10. već se primenjuje odredba člana 48.000 dinara. obračunava i plaća PDV mesečno počev od meseca po isteku kalendarskog tormesečja u kojem je ostvario ukupan promet preko 20. Ovakav stav je zauzelo i Ministarstvo finansija u mišljenju broj 413-00-2446/201004 od 26.000. poreski period za koji obveznik PDV .preduzetnika i obveznika PDV . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. za tekuću i narednu kalendarsku godinu poreski period kalendarski mesec.000 do 20. godine: Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. poreski period je kalendarski mesec počev od meseca po isteku kalendarskog tromesečja.000.. je poreski period za koji je obveznik PDV . obračunava i plaća PDV tromesečno. a koji je u prethodnih 12 meseci ostvari ukupan promet veći od 20. stav 4.” 28 . prema kojoj je obveznik dužan da podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu. • Drugo sporno pitanje koje se pojavilo u primeni odredaba Zakona koje uređuju poreski period odnosi se na određivanje poreskog perioda za koji obveznik PDV . 413-00-1713/2008-04 od 10. stav 1.

„Sl. pružanjem usluga i svakim drugim prometom bez naknade i o utvrđivanju uobičajenih količina poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti („Sl. obračunava i plaća PDV mesečno (do 10.dr. zakon. Prvu periodičnu poresku prijavu ovaj obveznik je dužan da podnese do 10. a nakon toga poreske prijave podnosi.ispr. ako ovim zakonom nije drukčije određeno. 135/2004. 10. glasnik RS”. list SRJ”. februara tekuće godine ostvario ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci veći od 20. br. kao i uvoz dobara u Republiku. može da podnese nadležnom poreskom organu zahtev za promenu poreskog perioda u kalendarski mesec. br.dalje: Zakon o PDV). Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. br. stav 4. br. juna itd). aprila tekuće godine. najkasnije do 15. glasnik RS”. Zakona. Promet dobara. 80/2002 . propagande i reprezentacije često izdvajaju značajna sredstva. u smislu Zakona o PDV. ovog člana. Odobreni poreski period iz stava 3. da do 15.dr. glasnik RS”.odluka SUS i „Sl. januara tekuće kalendarske godine. • Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Sl. obveznik iz stava 2. maja.000. 29 . 10-11 P • Zakon o porezima na imovinu („Sl. 25/2001. 26/2001. zakon. što znači da nakon isteka tog perioda obveznik PDV može da promeni poreski period u kalendarsko tromesečje (ako u međuvremenu nije ostvario ukupan promet u prethodnih 12 meseci preko 20. koja uređuje poreski aspekt raznih davanja po ovom osnovu je: • Zakon o porezu na dodatu vrednost („Sl.000 dinara. br. 80/2002.000. tako sa aspekta Zakona o porezu na dobit pravnih lica. 42/2002 . Prema odredbi člana 48. ustanovio je da je 14. 114/2004 . glasnik RS”. 61/2007 i 5/2009 . stav 1. obračunava i plaća PDV tromesečno. 43/2003. 86/2004 . 84/2004 i 18/2010 . januara tekuće godine (dakle samo na početku kalendarske godine) podnese zahtev nadležnom poreskom organu za promenu poreskog perioda u kalendarski mesec. istog člana Zakona). pa se zbog toga izvodi zaključak da je za promenu poreskog perioda u ovom slučaju dovoljno da obveznik PDV podnese zahtev u propisanom roku. je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik.POREZ NA DODATU VREDNOST III Primer: Obveznik PDV koji podnosi poreske prijave. očekujući buduću ekonomsku korist. Sva takva davanja mogu imati različiti poreski tretman kako sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost. Zakona o PDV propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (dalje: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu.dalje: Zakon o porezima na imovinu) PRIMENA ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST Odredbom člana 3. obračunava i plaća PDV tromesečno. 80/2002 .. 80/2002.000 dinara). Propisano je takođe da ovako odobreni poreski period traje najmanje 12 meseci.dalje: Pravilnik o utvrđivanju prometa bez naknade). • Pravilnik o utvrđivanju šta se smatra uzimanjem i upotrebom dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika. br. Zakon je ostavio mogućnost obvezniku PDV koji podnosi poreske prijave. Zakon ne propisuje koje uslove nadležni poreski organ ceni prilikom odlučivanja o zahtevu obveznika PDV za promenu poreskog perioda. glasnik RS”. u okviru obavljanja delatnosti. a u skladu sa odredbom člana 4. 84/2004. Zakona.dalje: Zakon o porezu na dobit). 61/2005 i 61/2007 . Relevantna zakonska regulativa. • PORESKI ASPEKT DAVANJA BEZ NAKNADE POSLOVNIH UZORAKA I POKLONA MANJE VREDNOSTI oreski obveznici za potrebe reklame. ovog člana traje najmanje 12 meseci (stav 5.

Međutim. 41. a da za to ne postoji pravna obaveza. Dakle. Ako obveznik PDV .000 dinara. • Izdavačko društvo . u smislu člana 6. što znači da se na ovaj promet PDV ne obračunava. člana 7. makar jedan od sledeća dva uslova: .da budu u pakovanju.parfimerija prodaje parfeme u jednoj vrsti pakovanja. na taj promet PDV se obračunava i plaća. Osim toga.10. neophodno je da bude zadovoljen. Pravilnika). čija je pojedinačna tržišna vrednost u trenutku poklanjanja manja od 2. tako što je na koricama tog izdanja napisano da se radi o besplatnom primerku. mogao da dokaže da su zadovoljeni svi propisani uslovi. Pravilnika o utvrđivanju prometa bez naknade.da poslovni uzorci budu obeleženi kao takvi. koje obveznik daje povremeno različitim licima (poslovnim partnerima. Ovo iz razloga da bi obveznik PDV. svojim kupcima parfema u svrhu prezentovanja koji su u drugačijem pakovanju od onih koji su namenjeni prometu. ovaj promet već čini oporezivim. bez obzira da li je na tim dobrima utisnut logotip poreskog obveznika. 413-00-206/2008-04 od 24. s obzirom da je kao jedan od uslova da se ovakva davanja poklona. Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi zaključak da se davanje poklona. godine) . propisan i uslov da se pokloni daju različitim licima. koju bi obveznik PDV trebalo da vodi za ovakve potrebe.12. br. moraju biti u obliku i pakovanju različitom od oblika i pakovanja tih dobara namenjenih prometu (stav 2. Da se poklanjanje poslovnih uzoraka ne bi smatralo oporezivim prometom. koje je različito od onog koje je namenjeno prometu. Zakonskim i podzakonskim aktima nije propisana forma evidencije. u smislu člana 6 stav 1 tačka 4) Zakona. Ovakav promet se ne smatra prometom u smislu Zakona o PDV (Mišljenje Ministarstva finansija br. stav 1.2008. ponovo je potrebno posedovaPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Ukoliko isti obveznik PDV poklanja parfem. Međutim. Poslovnim partnerima smatraju se osobe sa kojima postoji poslovni odnos ili se očekuje da će se takav odnos uspostaviti. na taj promet PDV se obračunava i plaća u skladu sa Zakonom (na osnovicu. zbog kojih se davanje poklona manje vrednosti smatra neoporezivim. u smislu ovog zakona.00-2245/2008-04 od 18. smatraju se dobra koja nisu namenjena prometu. 10-11 Poslovni uzorci U skladu sa odredbom člana 7. te samim tim se na taj promet PDV ne obračunava. a koja su rezultat poslovanja poreskog obveznika ili koja su neposredno povezana sa obavljanjem njegove delatnosti. a tačkom 4) ni davanje poklona manje vrednosti. poklanja svojim pretplatnicima ili određenoj ciljanoj grupi potencijalnih korisnika časopis. Povremenim davanjem poklona smatra se davanje najviše jednog poklona istom licu u poreskom periodu. u slučaju eventualne kontrole od strane nadzornog organa. Ukoliko isti Obveznik PDV poklanja časopis koji je namenjen prometu. a koji se daju licima. smatra se dobro pojedinačne tržišne vrednosti manje od 2. iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi nedvosmislen zaključak da se davanje poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti ne smatra prometom u smislu Zakona o PDV.). poklanja dobra. odnosno poklonom manje vrednosti.testere. ne smatra besplatno davanje poslovnih uzoraka u uobičajenim količinama za tu namenu kupcima ili budućim kupcima. mogu smatrati neoporezivim.Obveznik PDV . da se ovaj promet ne bi smatrao prometom u smislu Zakona o PDV. koji je posebno obeležen. odnosno cena koštanja). Primeri kada se poklanjanje poslovnih uzoraka ne smatra prometom u smislu Zakona o PDV: • Obveznik PDV . a to upravo ostavlja prostora poreskom organu da činjenice tumači u svakom pojedinačnom slučaju. stav 1. a ako ne mogu biti obeležena kao poslovni uzorci. Ovaj promet uzoraka ne smatra se prometom i ne postoji obaveza obračunavanja PDV (Mišljenje Ministarstva finansija. . a da bi se utvrdila eventualna pravna obaveza. Dobra koja se daju kao poslovni uzorci moraju biti obeležena kao takva. bez PDV. koje obveznik PDV smatra poslovnim partnerima ne smatra prometom u smislu Zakona o PDV. godine) .000 RSD. a poklanja uzorke parfema . odnosno uslov davanja najviše jednog takvog poklona istom licu u poreskom periodu. postojanje eventualne pravne obaveze između obveznika PDV i lica kome se poklon manje vrednosti daje. tačka 3) Zakona o PDV propisano je da se prometom dobara i usluga.2008. tačka 3) Zakona. neophodno je jasno utvrditi šta se u smislu zakonske poreske regulative može smatrati poslovnim uzorkom. Pravilnika o utvrđivanju prometa bez naknade poklonom manje vrednosti. koji je namenjen prometu. koja su identična onima koja su namenjena prometu. postoji obaveza obračuna i uplate PDV. koje se bavi oporezivim prometom .III POREZ NA DODATU VREDNOST Obaveza obračuna PDV na davanje poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti Odredbom člana 6. koju čini nabavna cena. predstavnicima poslovnog partnera i sl. Pokloni manje vrednosti U skladu sa odredbom člana 8. stav 1. upućuje na zaključak da se o ovakvim davanjima poklona manje vrednosti mora voditi određena evidencija. ako se daju povremeno različitim licima. uobičajenom količinom poslovnih uzoraka. 30 .

Ovo iz razloga što je zakonodavac limitirao iznos ovakvih rashoda. Davanje više ovakvih poklona jednom istom licu u istom poreskom periodu. stav 2.je poklon vrednosti. ovog člana. koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga: . treba imati u vidu odredbe člana 4.koji je izvršen u inostranstvu. Zakona).000 dinara. Saglasno odredbi stava 4. . koja je manja od 2. u kojem je iskazan prethodni porez. člana 28.obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga. koji se društvu mogu priznati kao rashod za svrhe utvrđivanja osnovice za obračun poreza na dobit. smatra se prometom dobara uz naknadu pod uslovom da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove može odbiti u potpunosti ili srazmerno.koji je oporeziv PDV. odnosno da nije u istom poreskom periodu poklonio istom licu više od jednog ovakvog poklona. Zakona. da u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz st. Pod ukupnim prometom za navedenu svrhu. stav 1. u skladu sa zakonom ili dokument o izvršenom uvozu dobara. i to: . Zakona o PDV. . i 2. tačka 3. koje besplatno daje svojim kupcima ili potencijalnim kupcima u svrhu prezentacije i promocije svog osnovnog programa. smatra se promet dobara i usluga. ili 4. obveznik PDV ima pravo na odbitak PDV obračunatog i plaćenog pri uvozu poslovnih uzoraka .da je poklone davao povremeno različitim licima. koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu.za koji u skladu sa članom 24. stav 1. pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza. koje će obveznik poklanjati svojim poslovnim partnerima ili raznim licima za koje proceni da postoji ekonomska opravdanost davanja poklona. prema odredbi člana 28. a uz ispunjenje propisanih uslova. uključujući i nabavku opreme. Pravo na odbitak prethodnog poreza. postajaće obaveza obračuna PDV ukoliko je taj obveznik prilikom nabavke iskoristio pravo na odbitak prethodnih poreza. tretira kao trošak reklame. obveznik PDV. bez PDV.25% ukupnog prometa u tom poreskom periodu. Pravilnika o utvrđivanju prometa bez naknade propisan je i uslov da ukupna vrednost poklona manje vrednosti u poreskom periodu ne može biti veća od 0. koji prelazi navedenu graničnu vrednost obveznik PDV imao bi obavezu da obračuna PDV. ovog člana obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV. člana 28. osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti. 1.da između njega i lica kome je poklon dat ne postoji pravna obaveza Ograničenje neoporezivih poklona manje vrednosti u odnosu na ukupan promet Odredbama člana 8. Pravo na odbitak PDV pri nabavci poklona i poslovnih uzoraka Prema odredbi člana 28. na koji obveznik PDV ima obavezu da obračuna PDV. stav 4. PRIMENA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA Davanje poslovnih uzoraka i poklona manje vrednosti se sa stanovišta propisa kojima se uređuje oporezivanje dobiti društva. Zakona. kojim je propisano da se uzimanje dobara. svako poklanjanje posle prvog čini oporezivim prometom. ima obavezu da poseduje dokaze na osnovu kojih se nesporno može utvrditi da: . propagande i reprezentacije.POREZ NA DODATU VREDNOST III nje određene evidencije o licima koja su ovakve poklone primala od obveznika PDV. na iznos. odnosno primljene usluge. Kada su u pitanju pokloni veće vrednosti (koji ne ispunjavaju navedene uslove da se njihovo poklanjanje „ne smatra prometom” u smislu člana 6. Zakona o PDV propisano je. 10-11 ri ako poseduje račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza. stav 5. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama. . do 3. obveznik može da ostvaPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslova iz st. kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata. Ukoliko bi vrednost datih poklona manje vrednosti u poreskom periodu bila veća od iznosa koji je jednak 0. odnosno svaki drugi promet dobara iz stava 4.25% ukupnog prometa obveznika u tom poreskom periodu.PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara. Ovaj limit. 1. a prilikom donošenja odluke o korišćenju eventualnog prava na odbitak prethodnog poreza (kada to pravo postoji) prilikom nabavke dobara. Zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV. Kada obveznik PDV poklanja dobra drugim licima. Da bi se davanje poklona manje vrednosti smatralo neoporezivim. odnosno granična vrednost do kojeg ovakvi 31 . . odnosno kojim se potvrđuje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platio prilikom uvoza. Odredbom stava 3. Zakona o PDV. člana 4. ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici. .

koji su namenjeni određenim. stav 6. veoma je važno utvrditi na kojim će rashodima poreski obveznici knjižiti troškove koji nastaju po osnovu davanja poklona manje i veće vrednosti. propagandu i reprezentaciju u poreskom bilansu za 2010. U tom istom poreskom periodu. 84/2004) i izdaci za reklamu. Zakona o porezu na dobit. je koristio pravo na odbitak PDV. Za iznos ovakvih troškova. • Olivera Došlić PITANJE I ODGOVOR Ispravka iznosa dugovanog PDV u slučaju raskida predugovora o prodaji poslovnog prostora na osnovu kojeg je izvršeno avansno plaćanje naknade ili dela naknade za predmetni promet Pitanje: • U poslovnoj 2009. poznatim licima. Prilikom sastavljanja poreskog bilansa za godine do 2009. po kome se ovi rashodi priznaju uz određena ograničenja u odnosu na ukupne prihode društva: Priznavanje rashoda za reklamu.5% od ukupnog prihoda obveznika Kao rashodi propagande u poreskom bilansu se priznaju samo pokloni i drugi rashodi koji služe promociji poslovanja poreskog obveznika (član 15. odnosno u kom poreskom periodu je moguće izvršiti ispravku dugovanog PDV u ovom slučaju? 32 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. U novembru 2010. proceniti u kakve se svrhe vrši poklanjanje.pravnim licem. koji eventualno prelazi navedenu graničnu vrednost. knjižili bi se na troškovima reprezentacije u slučaju kada je primalac poznat (pr.) priznali bi se poreskom obvezniku do iznosa koji čini 0. S obzirom da je poreski priznat rashod za reklamu i reprezentaciju znatno veći u odnosu na poreski priznat rashod po osnovu reprezentacije. 7 i 8).dr.) obračunat i plaćen PDV. sa odredbom da se primljeni avans vrati u celosti. poreski obveznik je dužan da uveća osnovicu za obračun poreza na dobit. U skladu sa ovakvim pristupom troškovi po osnovu poklanjanja dobara koje poreski obveznik u toku poslovne godine ima.Izdaci za reklamu i propagandu priznaju se kao rashod u iznosu do 5% od ukupnog prihoda obveznika . dok bi se izdaci za reklamu i propagandu (u njihovom ukupnom iznosu) priznali do iznosa koji čini 5% ukupnih prihoda obveznika. br. 18/2010). godinu . godini potpisan je i overen u sudu Predugovor o kupoprodaji poslovnog prostora. Najjednostavniji način za utvrđivanje šta se smatra reklamom i propagandom.5% ukupnog prihoda. sa kupcem . a da bi odluka o knjiženju bila ispravna neophodno je pre donošenja same odluke o ovakvim aktivnostima. izdaci za reprezentaciju (zajedno sa drugim troškovima reprezentacije kao što su na primer: konzumiranje jela i pića u ugostiteljskim objektima. kupac. propagandu i reprezentaciju priznavali su se kao rashod u iznosu do 3% od ukupnog prihoda. zakon. 80/2002.III POREZ NA DODATU VREDNOST troškovi mogu biti priznati u Poreskom bilansu regulisan je članom 15. primenjivao se Zakon o porezu na dobit preduzeća („Sl. glasnik RS”.Obveznik PDV koji je obračunao PDV po osnovu primljenog avansa. a za svrhe obračuna poreza na dobit. godinu primenjivati Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Sl. Pod navedenim pretpostavkama. davanje poslovnim partnerima). 43/2003. a šta reprezentacijom zasniva se na pravilu da su dobra namenjena reklami i propagandi pod istim uslovima namenjeni većem broju nepoznatih lica.godine. dok će se za 2010. raskinut je Predugovor.Izdaci za reprezentaciju priznaju se kao rashod u iznosu do 0. glasnik RS” br. 80/2002 . U kom poreskom periodu privredno društvo . 10-11 . dok bi obrnuto troškovi po osnovu poklanjanja dobara manje vrednosti u slučajevima kada njihovi primaoci nisu unapred određeni bili knjiženi na troškovima reklame i propagande (na primer: davanje poslovnih uzoraka novog proizvoda u svrhe promocije). stiče pravo na povraćaj PDV. s obzirom da do prometa dobara nije ni došlo. za razliku od dobara i usluga učinjenih za reprezentaciju. u službenim prostorijama prilikom prijema stranaka i dr. Po tom osnovu primljen je avans i izdat avansni račun po kome je u poreskom periodu kada je izvršena uplata (oktobar 2009. 25/2001.

u smislu ovog zakona. dužan je da po osnovu primljenog avansa obračuna i plati PDV. koji duguje po tom osnovu. Ako je isporuka dobara i usluga izvršena obvezniku koji nema pravo na odbitak prethodnog poreza. lice koje je izvršilo plaćanje avansnih sredstava i koristilo pravo na odbitak prethodnog poreza iskazanog u avansnom računu je dužno da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza u skladu odredbama člana 31. smatraju objekti u svim stepenima izgrađenosti koji kao takvi mogu biti predmet prenosa prava raspolaganja. u smislu ovog zakona.) smatraju delovi novoizgrađenih građevinskih objekata iz stava 1. smatra se i prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata (stav 3. obveznik PDV koji. u konkretnom slučaju. garaža i dr). a na osnovu tog predugovora je izvršeno plaćanje naknade ili dela naknade za predmetni promet (avans). tač. promet dobara. br. da se ekonomski deljivim celinama (stan. 140/2004 i 67/2005). koji se isporučuju kao posebna celina i za koje se ugovara posebna naknada. Izmenu poreske osnovice i iznosa dugovanog PDV obveznik PDV vrši u poreskom periodu u kojem je izmena nastupila. ali samo ako lice koje je izvršilo plaćanje avansnih sredstava i koristilo pravo na odbitak prethodnog poreza iskazanog u avansnom računu izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza u skladu sa odredbama člana 31. Zakona. PDV se obračunava i plaća po propisanoj poreskoj stopi. Prometom dobara. u konkretnom slučaju. Ako se izmeni osnovica za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV. ovog člana postoji i ako obveznik naplati naknadu ili deo naknade pre nego što je izvršen promet dobara i usluga (avansno plaćanje).dalje: Zakon). br. pri čemu. 105/2004. obveznik je dužan da izda račun ili drugi dokument koji služi kao račun (dalje: račun) za svaki promet dobara i usluga drugim obveznicima. godine. i 2. u okviru obavljanja delatnosti. čiji je promet predmet oporezivanja PDV za koji postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV. 84/2004. je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik. obveznik koji je isporučio dobra ili usluge dužan je da iznos PDV. Zakona u poreskom periodu u kojem je nastupila izmena. nije došlo do predaje predmetnog poslovnog prostora i garaža kupcu. 10-11 33 . obveznik PDV . tačka 7) istog člana Zakona).ispr. u slučaju raskida predugovora o prodaji poslovnog prostora i garaža. naplati naknadu ili deo naknade pre nego što izvrši promet ovih dobara. stav 3. Prema stavu 3. odnosno licu koje nije obveznik PDV. glasnik RS”. 61/2005 i 61/2007 . januara 2005. tačka 7) Zakona. a čija je izgradnja započeta od 1. Izmena osnovice iz st. Odredbom člana 2. Zakona u poreskom periodu u kojem je raskinut predugovor. istog člana Zakona. glasnik RS”. obveznik koji je izvršio promet dobara i usluga može da izmeni iznos PDV samo ako obveznik kome je izvršen promet dobara i usluga ispravi odbitak prethodnog poreza i ako o tome pismeno obavesti isporučioca dobara i usluga. ako ovim zakonom nije drukčije određeno. poslovni prostor. istog člana Pravilnika propisano je. U skladu sa navedenim zakonskim i podzakonskim odredbama. poslovni prostor. s tim što se u konačnom računu odbijaju avansna plaćanja u kojima je sadržan PDV. br.5. u poreskom periodu u kojem je raskinut predugovor. da se novoizgrađenim građevinskim objektima. člana 21.prodavac vrši izmenu iznosa dugovanog PDV u skladu sa odredbama člana 21. Ako lice koje je izvršilo plaćanje avansnih sredstava i koristilo pravo na odbitak prethodnog poreza iskazanog u avansnom računu ne izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza u skladu sa odredbama člana 31. Zakona i o tome pismeno obavesti obveznika PDV . odnosno u kojem je raskinut predugovor. st. ovog člana. glasnik RS”. Zakona i odredbama Pravilnika o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Sl. Saglasno odredbi člana 4. 2) naplata ako je naknada ili deo naknade naplaćen pre prometa dobara i usluga. Prema odredbama člana 42. ako se osnovica naknadno izmeni .dalje: Pravilnik) propisano je. na osnovu predugovora o prodaji poslovnog prostora i garaža za čiji promet postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV. Zakona).smanji. istog člana Zakona). odnosno. 105/2004 . ovog člana obveznik može da izvrši ako poseduje dokument o smanjenju naknade za izvršeni promet dobara i usluga tim licima (odredba stava 4. izmenu iz stava 3. na prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenom građevinskom objektu ili ekonomski deljivoj celini u okviru tog objekta (stan. Odredbom stava 2. 1) i 2) Zakona propisano je.prodavca (u konkretnom slučaju primaoca avansnih sredstva). Zakona). odnosno prvi prenos prava raspolaganja.POREZ NA DODATU VREDNOST III Odgovor: Prema odredbi člana 3. stav 1. Saglasno navedenom. obveznik PDV vrši izmenu poreske osnovice i iznosa dugovanog PDV u poreskom periodu u kojem lice koje je izvršilo plaćanje avansnih sredstava izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza. • Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. koji vrši obveznik PDV. predmet oporezivanja PDV su isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu. Pravilnika o utvrđivanju novoizgrađenih građevinskih objekata i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata čiji je prvi prenos prava raspolaganja predmet oporezivanja PDV („Sl. Zakona. ovog člana vrši se u poreskom periodu u kojem je nastupila izmena (odredba stava 7. Napominjemo. ispravi u skladu sa izmenom (odredba člana 21. kao i uvoz dobara u Republiku. Prema tome. da poreska obaveza nastaje danom kada se najranije izvrši jedna od sledećih radnji: 1) promet dobara i usluga. Odredbama člana 16. garaža i dr.. kao i da izda račun u skladu sa odredbama člana 42. 86/2004 . stav 1. 1 . u smislu člana 4. Zakona. 1. pri čemu obaveza izdavanja računa iz stava 1.

uključujući i nabavku opreme. u postupku terenske kontrole. registar evidentiranih obveznika PDV je javni registar u koji imaju mogućnost uvida sva zainteresovana lica (npr. Zakona. s obzirom da predmetni račun nije izdat u skladu sa Zakonom jer lice koje nije obveznik PDV nema pravo iskazivanja PDV u računima i drugim dokumentima. da u poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz stava 1. Saglasno odredbi člana 39. • Odgovor: Prema odredbama člana 28.000. ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici. Zakona. po službenoj dužnosti. br. U poreskom periodu (april 2010) u kome su ispunjeni svi uslovi za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza iz člana 28. obveznik PDV ima pravo da PDV obračunat i iskazan u računu prethodnog učesnika u prometu. koji su brisani iz sistema PDV postoji obaveza da o promeni svog poreskog statusa obaveste svoje komitente pojedinačno. odnosno primljene usluge. koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga: 1) koji je oporeziv PDV.III POREZ NA DODATU VREDNOST PITANJE I ODGOVOR Pravo na odbitak prethodnog poreza koji je iskazan u računu dobavljača koji je pre izdavanja računa brisan iz evidencije PDV obveznika Pitanje: • Dobavljač. Zakona.. Odredbom stava 3. Međutim.000. ovog člana. Napominjemo. 61/2005 i 61/2007 . i to: 1) obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga. koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu. sa obrazloženjem da je dobavljač brisan iz sistema PDV 31. Mali obveznik nema pravo iskazivanja PDV u računima ili drugim dokumentima. nema zakonsku obavezu da o tome obaveštava svoje komitente i poslovne partnere. 2) PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara. 86/2004 . ili se validnim informacijama smatraju one na internet stranici Poreske uprave? 2. ovog zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV. istog člana Zakona. a u skladu sa važećim propisima. pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza. 1 . odnosno kojim se potvrđuje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platio prilikom uvoza. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama. a po sprovedenom postupku. stav 2. Međutim. stav 2. Pravo na odbitak prethodnog poreza. u skladu sa odredbom člana 39. obveznik PDV nema pravo da PDV koji je u računu ili nekom drugom dokumentu iskazalo lice koje nije obveznik PDV. odbije kao prethodni porez. kako ne bi zbog tuđeg propusta snosilo posledice? • Da li za obveznike PDV. godine (kada je privrednom društvu izdat račun sa iskazanim PDV) nije bio obveznik PDV. stav 2.12.000 dinara. i 34 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Zakona. u skladu sa ovim zakonom ili dokument o izvršenom uvozu dobara. glasnik RS”.2009. lice koje je. obveznik može da ostvari ako poseduje račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza. odbije kao prethodni porez. Prema odredbi člana 33. inspektori Poreske uprave osporavaju pravo na odbitak ovog poreza.obveznik PDV izdao je račun koji je formalno ispravan i koji sadrži sve propisane elemente iz člana 42.000 dinara. istog člana Zakona). a koji je izdat u skladu sa Zakonom. u kojem je iskazan prethodni porez.ispr. istog člana Zakona propisano je. 84/2004. prema odredbi člana 28. o čemu izdaje potvrdu iz stava 1. ovog člana obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV.dalje Zakon). • Da li Poreska uprava ima pravo da ovaj PDV ospori i na koji način da privredno društvo zaštiti svoje poslovanje u ovakvim situacijama. u poreskoj prijavi iskazan je PDV iz ovog računa kao prethodno plaćeni. Saglasno odredbi stava 4. nadležni poreski organ. sa kojim privredno društvo sarađuje duži niz godina . 2) za koji u skladu sa članom 24. pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslova iz st. 3) koji je izvršen u inostranstvu. godine.000. nema pravo na odbitak prethodnog poreza i nije dužan da vodi evidenciju propisanu ovim zakonom (stav 2. ovog člana. od strane dobavljača nije bilo obavešteno.000 dinara (dalje: mali obveznik). uz ispunjenje ostalih zakonskih uslova. 10-11 . izvršiće brisanje obveznika iz evidencije za PDV ako je obveznik ostvario ukupan promet u prethodnoj kalendarskoj godini u iznosu manjem od 2. Zakona.3. Privredno društvo o tome. ne obračunava PDV za izvršen promet dobara i usluga. na internet stranici Poreske uprave). stav 1. godine i da u aprilu 2010. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. brisano iz evidencije obveznika PDV. Postojanje eventualne prekršajne ili krivične odgovornosti u svakom konkretnom slučaju ceni nadležni organ u propisanom postupku. U novembru 2010. kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata. osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti (dalje: ukupan promet) u prethodnih 12 meseci nije veći od 4. stav 1. odnosno ako pri otpočinjanju obavljanja delatnosti proceni da u narednih 12 meseci neće ostvariti ukupan promet veći od 2. lice čiji ukupan promet dobara i usluga. Zakona.

Zakona). kao i uvoz dobara u Republiku. PDV se obračunava i plaća po opštoj stopi PDV od 18%. • Odgovor: Prema odredbama člana 3. stav 1. 84/2004. utvrđuju osnovicu kao razliku između prodajne i nabavne cene dobra (dalje: oporezivanje razlike). uključujući polovna motorna vozila.ispr. ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Prema odredbi člana 17. motocikala. uključujući subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga. 10-11 35 . predmet oporezivanja PDV su isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu. u smislu ovog zakona. u okviru obavljanja delatnosti. Obveznici koji se bave prometom polovnih dobara. poreska osnovica (dalje: osnovica) kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu. Zakona. tačka 2) Zakona. stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge. stav 1. stav 1. uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici (član 36. stav 1. na promet polovnog teretnog motornog vozila (u konkretnom slučaju Citroen Berlingo) koji vrši obveznik PDV koji se ne bavi prometom polovnih motornih vozila.. a u skladu sa odredbom člana 4. umetničkih dela. Saglasno odredbi člana 6. bez obzira da li je taj obveznik PDV imao (ili koristio) pravo na odbitak prethodnog poreza prilikom nabavke predmetnog vozila. ako ovim zakonom nije drukčije propisano. Promet dobara. vazduhoplova za koje pri nabavci obveznik PDV Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. u koju nije uključen PDV. prometom dobara i usluga.POREZ NA DODATU VREDNOST III PITANJE I ODGOVOR Poreski tretman prometa polovnog teretnog motornog vozila koji vrši obveznik PDV koji se ne bavi prometom polovnih motornih vozila Pitanje: • Kakav je poreski tretman prodaje polovnog teretnog vozila. 61/2005 i 61/2007 . U skladu sa navedenim zakonskim odredbama. je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (dalje: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. 86/2004 .dalje: Zakon). br. na osnovicu koju čini ukupan iznos naknade koju obveznik PDV prima ili treba da primi za ovaj promet. zato što je isto dobijeno na poklon (u okviru nagradne igre)? nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno. Zakona. plovnih objekata. ne smatra se promet putničkih automobila. u koju nije uključen PDV. glasnik RS”. kolekcionarskih dobara i antikviteta. od strane obveznika PDV kome je to vozilo pre prodaje bilo osnovno sredstvo i prilikom čije nabavke taj obveznik nije koristio pravo na odbitak prethodnog poreza. u smislu ovog zakona.

GODINU STUPILI SU NA SNAGU 4. br. stav 1. • U članu 3. podnosi i stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika koja obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije i poslovne knjige vodi u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija (ogranak i drugi organizacioni delovi nerezidentnog obveznika). glasnik RS”. objavljena su podzakonska akta koja su doneta u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća („Sl.MSFI). 25/2001. januara 2011. glasnik RS”. primenjivaće se i pomenuti pravilnici. br. glasnik RS”. Zakona. 99 od 28. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe. 139/2004). 4. decembra 2010. godine. Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica. godinu.IV POREZ NA DOBIT PRAVILNICI KOJI SU DONETI U SKLADU SA IZMENAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PREDUZEĆA. 99/2010 . 84/2004 i 18/2010 . br. Pravilnika propisano je da poreski bilans na Obrascu PB 1. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije. i to: • U članu 1. glasniku RS”. godine. 5. 10-11 36 . nastali prodajom. glasnik RS”.MRS. 4. pored Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) . biće više reči u nekom od narednih brojeva. 80/2002. i s tim u vezi unete odgovarajuće pozicije u ovom obrascu na kojima se iskazuju: . br.dalje: Zakon). odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja . JANUARA 2011. odnosno drugim prenosom uz naknadu imovine navedene u članu 27. 18/2010) i to: 1. pod tačkom 4) Pravilnika precizirano je da se pod red. Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica. i 5. 3. glasniku RS”. a Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.otpremnine i novčane naknade po osnovu prestanka radnog odnosa koje su obračunate u prethodnom poreskom periodu (u kome nisu bile priznate kao rashod). br. odnosno 4. GODINE „Sl. stav 1.dalje: Pravilnik). odnosno gubici od prodaje imovine. a ovom prilikom ćemo samo napomenuti novine koje ovaj pravilnik sadrži u odnosu na Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica („Sl.obveznike poreza na dobit preduzeća. 43/2003. saglasno propisima o računovodstvu i reviziji i međunarodnim računovodstvenim standardima . U Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica O Pravilniku o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica („Sl. Sve usvojene izmene Pravilnika stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Sl. Prilikom utvrđivanja poreza na dobit za 2010. koji je propisan Pravilnikom. Obrasca PB 1 iskazuju kapitalni dobici i gubici iskazani u bilansu uspeha (na odgovarajućim računima na kojima se iskazuju dobici. 2. • U delu Obrasca PB 1 koji se odnosi na usklađivanje rashoda izvršena su usklađivanja sa nedavno izvršenim izmenama i dopunama zakona koji uređuje oporezivanje dobiti. br. A NA OSNOVU KOJIH ĆE SE VRŠITI OBRAČUN POREZA ZA 2010.

Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe U Pravilniku o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe („Sl. • U delu Obrasca PB 1 koji se odnosi na poresku osnovicu.porezi. stav 4. odnosno nastalo je oštećenje te imovine usled više sile. kao i na korekciju rashoda po osnovu kamata primenom pravila o transfernim cenama. Obračun amortizacije započinje od dana kada stalna sredstva. br. u poreskom periodu u kome se vrši direktni otpis. 116/2004 i 99/2010 . odnosno MSFI. 37 . pored Obrasca PDP (koji podnose obveznici poreza na dobit iz člana 1. postanu raspoloživa za korišćenje. vrši se: • Usaglašavanje sa odredbom člana 10. koji je dostupan kroz Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.rashodi nastali po osnovu obezvređenja imovine koji nisu bili priznati u poreskom periodu u kome su utvrđeni. st. 99/2010 . obveznik (koji je izgubio pravo na poreski podsticaj) unosi podatak o iznosu obračunatog poreza po osnovu gubitka prava na poreski podsticaj. dodate su nove pozicije na kojima se iskazuju: .dalje: Pravilnik). koji je. stav 1. 10-11 poseban prilog. u drugoj državi. utvrđuje se poreska osnovica kao zbir ostatka oporezive dobiti i ostatka kapitalnog dobitka. računskim putem se utvrđuje oporeziva dobit (ili gubitak). . plaćene u poreskom periodu (u kome se i priznaju). takse i druge javne dažbine koje ne zavise od rezultata poslovanja. doprinosi. odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. i to na Obrascu PDO . .iznos iskorišćenih dugoročnih rezervisanja (za izdate garancije i druga jemstva) koja nisu bila priznata kao rashod u poreskom periodu kada su izvršena. nisu kumulativno ispunjeni uslovi iz člana 16.1 i druge Obrasce možete videti u prečišćenom tekstu Pravilnika. saglasno članu 22v Zakona. u kome su prečišćeni tekstovi Zakona i podzakonskih akata donetih u skladu sa Zakonom. godinu. ne ulaze u osnovicu za oporezivanje. S tim u vezi. Obrazac PDP. glasnik RS”. Zakona). godine. a za koje. .POREZ NA DOBIT IV isplaćene u poreskom periodu za koji se podnosi poreski bilans (u kome se priznaju). srazmerno vremenu od kada je započet obračun amortizacije do kraja poreskog perioda. ali je u poreskom periodu za koji se podnosi poreski bilans ta imovina otuđena.8. Najznačajnija novine u Obrascu PDPsastoji se u tome što u Delu 9.dalje: Pravilnik) propisan je sadržaj (nove) poreske prijave koju podnosi stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika koja obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije i poslovne knjige vodi u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija (ogranak i drugi organizacioni delovi nerezidentnog obveznika). saglasno propisima o računovodstvu i reviziji i MRS. .Poreska prijava za akontaciono . u kome su prečišćeni tekstovi Zakona i podzakonskih akata donetih u skladu sa Zakonom. pri čemu napominjemo da se u ovom delu Obrasca PB 1 unosi i prihod po osnovu dividendi i udela u dobiti ostvaren od drugog rezidentnog obveznika. stečena u toku poreskog perioda. • U delu Obrasca PB 1 koji se odnosi na usklađivanje prihoda.ispravke vrednosti pojedinačnih potraživanja koje su bile priznate na teret rashoda.prihodi nastali po osnovu neiskorišćenih dugoročnih rezervisanja koji. • U poslednjem delu Obrasca PB 1 iskazuju se kapitalni dobici i gubici utvrđeni na način propisan Zakonom. u smislu da se amortizacija za stalna sredstva razvrstana u prvu grupu. glasnik RS”. i Obrazac PDO. Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica Pravilnikom o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica („Sl. . koji. odnosno upotrebljena. Zakona) i Obrasca PDN (koji podnose obveznici iz člana 1. . Zakona. obračunava primenom proporcionalne metode za svako stečeno sredstvo posebno. tač. biće detaljnije objašnjen u nekom od narednih tekstova koji će se odnositi na popunjavanje poreskog bilansa za 2010. • U delu Obrasca PB 1 koji se odnosi na oporezivu dobit. a u kome su iskorišćena. • Deo Obrasca PB 1 koji se odnosi na korekciju rashoda po osnovu sprečavanja utanjene kapitalizacije. na rednom broju 9. platila nerezidentna filijala matičnog pravnog lica. stav 3. br.konačno utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica za ogranke i druge organizacione delove nerezidentnih obveznika za period od ___ do ___ 201__.Podaci o poreskoj osnovici i obračunatom porezu. saglasno članu 53a Zakona o porezu na dobit pravnih lica. i 2. ali se priznaju u poreskom periodu za koji se podnosi poreski bilans. Izmenjeni Obrazac PB .porez po odbitku na isplaćene kamate i autorske naknade. 1. 1) do 3) Zakona. Zakona. saglasno članu 25a Zakona. PDO i druge Obrasce možete videti u prilogu ovog izdanja. saglasno članu 25. ne ulazi u osnovicu za oporezivanje. a koje nisu bile plaćene u prethodnom poreskom periodu u kome je po tom osnovu u poslovnim knjigama obveznika bio iskazan rashod koji nije bio priznat u poreskom bilansu.

tog obrasca. odgovara njihovoj nabavnoj vrednosti umanjenoj za pripadajući iznos poreske amortizacije svakog otuđenog sredstva.obveznike poreza na dobit predu- 38 . pa se. kao dobici od prodaje imovine. 99/2010). koji glasi: Član 4a „Za stalna sredstva razvrstana u I grupu koja su stečena putem statusne promene. stav 1. a koji se (saglasno propisima o računovodstvu i reviziji) iskazuju na odgovarajućim računima grupe 67. možete videti u prečišćenom tekstu Pravilnika. Zakona). druga pravna lica i preduzetnike. oporezivu dobit utvrđuju na Obrascu PB 1 (kao obveznici iz člana 1. koji je u prilogu ovog izdanja. koja su stečena putem statusne promene. odnosno otuđenja stalnih sredstava putem statusne promene. a koji je činio sastavni deo Pravilnika o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije („Sl. nabavna vrednost u tekućem poreskom periodu je neotpisana vrednost tih sredstava kod obveznika koji ih prenosi putem statusne promene. nabavna vrednost u tekućem poreskom periodu je neotpisana vrednost tih sredstava na dan statusne promene kod obveznika koji ih prenosi putem statusne promene.1 i druge Obrasce možete videti u prečišćenom tekstu Pravilnika. glasnik RS”. izvršene su izmene u delu koji se odnosi na obveznike koji primenjuju kontni okvir za privredna društva.” Obrazac OA koji je sastavni deo ovog Pravilnika. glasnik RS”. • Preciziranje u smislu da vrednost otuđenih stalnih sredstava (za koju se umanjuje saldo grupe od II do V). utvrđena na način da se pojedinačna vrednost tih sredstava umanjuje za pripadajući iznos poreske amortizacije koji se odnosi na svako sredstvo posebno. Za stalna sredstva razvrstana u grupe od II do V. s tim u vezi dodaje novi član 4a. a poreski bilans podnose na Obrascu PBN 1. Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije („Sl. odnosno MSFI. 99/2010). br. koji je dostupan kroz poseban prilog.obveznike poreza na dobit preduzeća Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) . br. uključuju i prihodi ostvareni prodajom imovine. glasnik RS”. S tim u vezi. Obrazac PB .IV POREZ NA DOBIT • Preciziranje da se prilikom utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe priznaju naknadna ulaganja na stalnim sredstvima (nezavisno od toga u koju su amortizacionu grupu svrstana). 38/2001 i 19/2007).1 sastavni je deo Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica („Sl. br. Za stalna sredstva razvrstana u grupe od II do V koja se u poreskom periodu prenose putem statusne promene. izvršeno je usaglašavanje sa izvršenim izmenama i dopunama Zakona. koja se uključuju u vrednost stalnih sredstava u smislu povećanja vrednosti tih stalnih sredstava. izvršena u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji i MRS. Naime. proizvoda i usluga. • Preciziranje načina utvrđivanja salda grupe stalnih sredstava u slučaju sticanja. koji se iskazuju pod rednim brojem 1. br. danom stupanja na snagu izmena i dopuna tog pravilnika. prestaje da se primenjuje. imajući u vidu da je navedenim izmenama i dopunama Zakona propisano da nerezidentni obveznik koji obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije poslovanjem preko stalne poslovne jedinice koja vodi poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuju računovodstvo i revizija (ogranak i drugi organizacioni delovi koji obavljaju delatnost). Obrazac PBPJ 1 (u kome se utvrđivala dobit ogranka nerezidentnog pravnog lica). zeća („Sl. Izmenjeni Obrazac PBN . 10-11 Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) . obveznik utvrđuje početni saldo grupe tako što iz salda grupe utvrđenog na kraju prethodnog poreskog perioda isključuje sredstva preneta putem statusne promene i to po nabavnoj vrednosti tih sredstava umanjenoj za pripadajući iznos poreske amortizacije tih sredstava. precizirano je da se u prihode od prodaje robe. • Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. zadruge. glasnik RS”. utvrđena na način da se nabavna vrednost tih sredstava umanjuje za pripadajući iznos poreske amortizacije svakog prenetog sredstva. 99/2010).

br. Na obračun amortizacije koja se priznaje kao rashod perioda za potrebe izračunavanja poreza na dobit pravnih lica (poreska amortizacija). • Međunarodni računovodstveni standard . Postoje dva potpuno odvojena načina.POREZ NA DOBIT IV OBRAČUN RAČUNOVODSTVENE I PORESKE AMORTIZACIJE ZA 2010. 25/2001. a to znači da se osnovno sredstvo više troši u početnom periodu korišćenja kada ostvaruje i najviše ekonomske koristi. podela i odvajanje) i prodaje pravnog lica. tako i kada se primeni isti metod i ista stopa amortizacije.dalje: MRS 16). GODINU A mortizacija imovine (osnovnih sredstava. primenjuje se degresivni metod trošenja osnovnih sredstava. 46/2006. Obračun računovodstvene amortizacije propisan je: • Zakonom o računovodstvu i reviziji („Sl. glasnik RS”. • Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja („Sl. glasnik RS”. br.. 80/2002 .dalje: Zakon o porezu na dobit) i Pravilnik o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe („Sl. kao i • računovodstvenim politikama koje pravno lice i preduzetnik . 43/2003. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. vrši se obračun amortizacije. br. glasnik RS”.MRS 40 Investicione nekretnine („Sl. Degresivna metoda obračuna amortizacije tokom korišćenja osnovnog sredstva neravnomerno opterećuje rashode perioda. 77/2010 . • po računovodstvenim propisima obračun amortizacije se vrši za svako osnovno sredstvo posebno. 133/2003 . nekretnina. 77/2010 dalje MRS 40). odnosno likvidacije.dalje: pravno lice. • u slučajevima statusne promene (spajanje. nematerijalnih ulaganja. a da se sa protokom vremena smanjuju ekonomski efekti korišćenja osnovnog sredstva. nezavisno od veličine grupe. br. 77/2010 dalje: MRS 38). Amortizacija koja se obračunava na način propisan navedenim propisima. glasnik RS”. 10-11 39 . br. primenjuje se Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Sl.dr. a one se sastoje u sledećem: • Po računovodstvenim propisima iznos obračunate amortizacija predstavlja realno trošenje nematerijalnih ulaganja. opreme i bioloških sredstava (dalje: osnovna sredstva) u procenjenom veku trajanja (proporcionalni metod obračuna).dalje: Pravilnik o poreskoj amortizaciji). izuzev nekretnina.) predstavlja rashod perioda za koji je obračunata. donosi u skladu sa navedenim MRS i MSFI. • prilikom otvaranja i okončanja postupka stečaja.MRS 16 Nekretnine. RAČUNOVODSTVENA AMORTIZACIJA Računovodstvena amortizacija se vrši: • kao konačni obračun amortizacije na kraju poslovne godine. • Međunarodni računovodstveni standard . glasnik RS”. postrojenja i oprema („Sl. dok kod primene poreskih propisa taj obračun se vrši po grupama. 80/2002. 111/2009). glasnik RS”. 84/2004 i 18/2010 .rešenje).dalje MRS 41). u celosti se iskazuje kao rashod perioda za koji je obračunata. za razliku od proporcionalnog metoda koji se najviše koristi po računovodstvenim propisima i koji ravnomerno opterećuje rashode perioda tokom korišćenja konkretnog osnovnog sredstva. glasnik RS”. • Međunarodni računovodstveni standard . postrojenja. opreme. zakon.. glasnik RS”. br. dok po poreskim propisima za obračun amortizacije osnovnih sredstava. (izuzev nekretnina) i po poreskim i po računovodstvenim propisima. • Međunarodni računovodstveni standard . 116/2004 . br. br. odnosno obračun amortizacije se vrši za grupu osnovnih sredstava i sve dok postoji grupa osnovnih sredstava. Postoje značajne razlike u načinu obračuna računovodstvene i poreske amortizacije. 77/2010 .MRS 41 Poljoprivreda („Sl. odnosno vrši se pojedinačna amortizacije. dobija se različiti iznos amortizacije. odnosno vrše se dva obračuna amorizacije i to računovodstveni i poreski sistem obračuna.MRS 38 Nematerijalna imovina („Sl.

postrojenja.dalje: MRS 1). umetničke slike i skulpture. a to su: • kod nematerijalnih ulaganja. 119/2008. Sredstva alata i inventara koja imaju vek trajanja duži od godinu dana i koja imaju beznačajnu vrednost. osnovnim sredstvima koji podležu obračunu amortizacije smatraju se ulaganja u ta sredstva čiji je vek trajanja duži od godinu dana i čija je pojedinačna nabavna vrednost u vreme nabavke veća od prosečne mesečne bruto zarade po zaposlenom u Republici. na kontima navedenih grupa računa. amortizacija za ta ulaganja se ne obračunava.Nematerijalna imovina. • stope amortizacije. MRS 16. To je naročito značajno kod pravnih lica kod kojih su alati. pa saglasno odredbama MRS 38 .obrtna imovina Međunarodni računovodstveni standard . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. glasnik RS”. mogu se računovodstvenim politikama kategorisati kao osnovna sredstva. Osnovna sredstva koja se vode na ovim računima. • šume i višegodišnji zasadi i osnovno stado (račun 021). Razvrstavanje na osnovna i obrtna sredstva Prema odredbama stava 66. a uzeta su u lizing. br. • amortizacija se ne obračunava za ona osnovna sredstva koja vremenom ne gube na vrednosti (spomenici kulture i istorijski spomenici. • osnovicu za amortizaciju (metod vrednovanja osnovnih sredstava . Za razvrstavanje osnovnih sredstava čiji je vek trajanja duži od godinu dana. 10-11 40 . i da se. ukrasni predmeti od plemenitih metala i sl. po poreskim propisima. Međutim. Imajući u vidu navedeno. osnovna sredstva za koja se obračunava amortizacija iskazuju se na računim grupe: 01 . do 46. br. postoje osnovna sredstva za koja se ne obračunava amortizacija. značajna stavka u bilansima. 77/2010 . Sva pravna lica su u obavezi da aktom o računovodstvu i računovodstvenim politikama utvrde: • osnovna sredstva koja podležu obračunu amortizacije.fer vrednost ili nabavna vrednost). zadruge. alat i sitan inventar). glasnik RS”. imovina se kvalifikuje kao obrtna ako se očekuje da će biti realizovana u roku od dvanaest meseci od datuma nabavke. • korisni vek trajanja osnovnog sredstva. tereni za deponiju i sl. u ukupnom iznosu. • goodwil (račun 012). To znači da se ulaganja u sredstvo čiji je vek trajanja kraći od godine dana. a moguće je rešenje da obračun amortizacije počinje od narednog meseca u odnosu na mesec u kojem je sredstvo stavljeno u upotrebu. odnosno danom sa kojim je osnovno sredstvo otuđeno. amortizacija treba da započne od dana stavljanja sredstava u upotrebu. s obzirom da se ova osnovna sredstva ne troše. kvalifikuje kao obrtno sredstvo i ono se ne evidentira u okviru računa 01 i 02. Početak obračuna amortizacije Početak obračuna amortizacije je bitan element koji treba urediti računovodstvenim politika.).MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja („Sl. Dakle. • zemljište (račun 020). • metod obračuna amortizacije koji će se primenjivati (proporcionalni. Za obračun amortizacije važno je da se prilikom nabavke sredstava za rad izvrši razvrstavanje da li će se to ulaganja u poslovnim knjigama voditi kao osnovno sredstvo ili kao obrtna sredstva (rezervni delovi. degresivni ili funkcionalni) i • način preispitivanja korisnog veka trajanja osnovnog sredstva (nepromenljiv vek trajanja ili promena veka trajanja na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. druga pravna lica i preduzetnike („Sl.IV POREZ NA DOBIT • za sredstva otuđena ili rashodovana u toku godine zaključno sa mesecom. • osnovna sredstva u pripremi i avansi za osnovna sredstva. odnosno rashodovano. kao i preduzetnici koji vode poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva. 114/2006. amortizacija počinje da se obračunava kada je sredstvo raspoloživo za korišćenje i da funkcioniše na način kako to očekuje uprava preduzeća. Naime.Nematerijalna ulaganja i grupe 02 . pod c) . bez obzira na vrednost ulaganja. Prema odredbama stava 55. postoje takva ulaganja kojima vek trajanja nije ograničen. oprema i biološka sredstva. ukoliko je računovodstvenim politikama utvrđeno da se investicione nekretnine iskazuju po fer vrednosti u skladu sa MRS 40 stav 27. neophodno je da se prilikom nabavke sredstva odmah primeni kriterijum iz poreskih propisa i da se prema njemu ta ulaganja opredeljuju kao osnovna sredstva ili kao sitan inventar. u poslovnim knjigama evidentiraju kao osnovna sredstva i da se za njih obračunava amortizacija. važno je imati u vidu i poreske propise koji regulišu pitanje amortizacije.Nekretnine. osim kamenoloma i drugo zemljište koje se koristi za eksploataciju. 9/2009 i 4/2010). • investicione nekretnine (račun 024). s hodno tome. podležu obavezi obračuna amortizacije. U skladu sa odredbama Pravilnika o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva.). • početak obračuna amortizacije (prilikom stavljanja u upotrebu ili danom nabavke). Obračun amortizacije vrše sva pravna lica koja vode poslovne knjige u skladu sa Zakonom računovodstvu i reviziji.

ako se očekuje da je sredstvo spremno za upotrebu i uprava donese takvu odluku. Prestanak obračuna amortizacije Prestanak obračuna amortizacije nastaje: • kada je osnovno sredstvo u potpunosti otpisano. mogu se grupisati radi obračuna grupne amortizacije. Procenjena vrednost se utvrđuje na dan sticanja osnovnog sredstva i ne povećava se naknadno ako se sredstva u poslovnim knjigama vode po nabavnim cenama. za svako osnovno sredstvo posebno. • zavisni troškovi i svi drugi troškovi koji nastaju radi dovođenja sredstva u stanje neophodno za rad.000).000 dinara. odnosno da daje pozitivne rezultate. jer je to. jedan od najvažnijih elemenata. u godini u kojoj se vrši revalorizacija pre revalorizacije se obračuna amortizacija za tu godinu.000 dinara. ako se osnovno sredstvo duže osposobljava za upotrebu. Korisni vek trajanja autobusa iznosi 5 godina.).000 dinara umanjuje se za 400. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Za sredstva koja se revalorizuju. Nabavna vrednost osnovnog sredstva iskazuje se na osnovnom računu okviru grupe računa 01 i 02 i nju čini: • fakturna vrednost dobavljača uključujući i sve uvozne i druge dažbine. MRS 16. odnosno za taj iznos se umanjuje nabavna vrednost osnovnog sredstva. kao i PDV. Primer: Pravno lice koje se bavi prevozom putnika nabavilo je autobus čija nabavna vrednost iznosi 5. se ne utvrđuje preostala (rezidualna) vrednost. iznosi 4.600. ne uzima se u obzir prilikom utvrđivanja osnovice za obračun amortizacije. isključivo. uklanjanja i restauracije područja na kojem je sredstvo locirano.400. a sve do stavljanja u rad. Dakle. Osnovica za obračun amortizacije.600. Za sredstva koja su privremeno stavljena van upotrebe. odnosno na dan nabavke. Na ovaj način izbegava se iskazivanje značajnih dobitaka od prodaje osnovnih sredstava. Prema odredbama stava 43. već se na analitičkoj kartici osnovnog sredstva evidentira i uzima se u obzir prilikom utvrđivanja osnovice za obračuna amortizacije. Preostala (rezidualna) vrednost predstavlja. • inicijalno procenjeni troškovi demontaže. je osnovica na koju se primenjuje odgovarajuća stopa za obračun amortizacije i ona zavisi od modela po kome se osnovna sredstva iskazuju u poslovnim knjigama (nabavna vrednost ili revalorizovana vrednost). Prilikom utvrđivanja osnovice za obračun amortizacije za autobus. 10-11 Stope za amortizaciju i korisni vek trajanja osnovnog sredstva Visina stope za obračun amortizacije i korisni vek trajanja osnovnog sredstva nisu nijednim propisom utvrđeni. Ako se ovo pitanje ne uredi računovodstvenim politikama.POREZ NA DOBIT IV Moguće je računovodstvenim politikama urediti da obračun amortizacije počinje i pre stavljanja u upotrebu osnovnog sredstva. postoji obaveza da se i dalje obračunava amortizacija. Osnovica za obračun amortizacije Za obračun amortizacije.Postrojenja i oprema. tako da osnovicu za obračun amortizacije čini nabavna vrednost. U ovom slučaju osnovica za obračun amortizacije čini revalorizovana nabavna vrednost umanjena za revalorizovanu preostalu (rezidualnu) vrednost. Kod nematerijalnih ulaganja. saglasno odredbama MRS 16. Međutim.000 dinara (preostala vrednost). Osnovica za obračun amortizacije je.000 (5. ako se ti troškovi mogu iskazati kao rezervisanje. U momentu nabavke takav autobus nakon pet godine može na tržištu da se proda za 400. • kada je sredstvo po MSFI 5 klasifikovano kao sredstvo namenjeno prodaji.000. obračun amortizacije se vrši pojedinačno. procenjeni iznos koji bi preduzeće primilo danas ako bi otuđilo osnovno sredstvo.000. stavljanje sredstva u upotrebu znači da je ono sposobno za korišćenje i da može da služi obavljanju delatnosti pravnog lica. a revalorizovana vrednost je osnovica za obračun amortizacije za naredne periode. automatski se revalorizuje i preostala vrednost. Preostala vrednost se ne knjiži. Ako je preostala vrednost beznačajna. ako je za merenje osnovnih sredstava primenjen model revalorizacije. Samo u ova tri slučajeva prestaje obaveza obračuna amortizacije. pod pretpostavkom da će sredstvo na kraju svog korisnog veka biti u takvom stanju da se može dobiti neka tržišna vrednost za njega.000. kada su u pitanju osnovna sredstva iste grupe koja imaju isti korisni vek trajanja i za koja istovremeno počinje obračun amortizacije. normativna regulativa pravnog lica. ukoliko pravno lice nema pravo da koristi preneti PDV kao odbitnu stavku. S obzirom da se nabavna vrednost revalorizuje. Iznos od 400.000 . smatra se da obračun amortizacije počinje od prvog narednog dana od dana stavljanja u upotrebu.000 dinara pravno lice evidentira na analitičkom računu 023 . po pravilu. nabavna vrednost od 5. u najvećem broju slučajeva. Osnovica za obračun amortizacije može da bude i revalorizovana nabavna vrednost. • kada se osnovno sredstvo na bilo koji način otuđi (proda rashoduje i dr. u ovom slučaju. nabavna vrednost umanjena za preostalu (rezidualnu) vrednost. Pravno 41 . • troškovi pozajmljivanja.000 = 4.

10-11 42 . ako je vek trajanja tog sredstva kraći od roka lizinga. korisni vek trajanja osnovnog sredstva utvrđuje se na osnovu: • očekivanog korišćenja osnovnog sredstva od strane pravnog lica. period očekivanog korišćenja predstavlja vek trajanja. • tehničke i tehnološke zastarelosti osnovnog sredstva. • zakonskog ograničenja korišćenja osnovnog sredstva (lizing i sl. promene računovodstvenih procena i greške.000 dinara 5 godina 320. godini i stavilo ga u upotrebu u januaru 2009. • očekivanog fizičkog habaćenja i trošenja osnovnog sredstva. 6. Stopa amortizacije iznosi 20% (100 : 5). Stopa po kojoj će se vršiti obračun amortizacije za 2010 godinu i naredne godine posle preispitivanja korisnog veka trajanja kamiona.000 dinara 1. neophodno je da se izvrši preispitivanje korisnog veka trajanja osnovnog sredstva.000. 3.).2) Preostali korisni vek trajanja Buduća godišnja amortizacija (3 : 4) Nova amortizaciona stopa (5: 1) 2.600. Prema MRS 8. korigovanje korisnog veka trajanja osnovnog sredstva utiče samo na obračuna amortizacije za tekuću i naredne godine. • funkcionalni metod obračuna amortizacije Proporcionalni metod obračuna amortizacije je najrasprostranjeniji u praksi zbog svoje jednostavnosti i tačnosti. Pre konačnog obračuna amortizacije za tekuću godinu. • degresivni metod obračuna amortizacije. Korisni vek trajanja osnovnog sredstva nabavljenog na osnovu ugovora o lizingu utvrđuje se na osnovu roka trajanja lizinga. godine. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Nabavna vrednost kamiona iznosi 2. Primer: Pravno lice je nabavilo teretni kamion u 2008. Preispitivanje korisnog veka trajanja osnovnog sredstva je značajan postupak za realno utvrđivanje visine amortizacije i ravnomerno terećenje rashoda poslovanja tokom korišćenja osnovnog sredstva.000 dinara. da preispitivanje korisnog veka trajanja osnovnog sredstva nema uticaja na prethodne periode.5% (100 : 8 = 12. pa je izvesno da će steći vlasništvo na tim sredstvom. korisni vek trajanja osnovnog sredstva treba preispitati na kraju svake finansijske godine. a stope za obračun amortizacije se izvode iz procenjenog korisnog veka trajanja osnovnog sredstva po formuli: Godišnja stopa amortizacije = 100 Korisni vek trajanja u godinama Prema odredbama stava 56. godišnja stopa za amortizaciju je 12. Stopa amortizacije utvrđuje se računovodstvenom politkom. ili veka trajanja osnovnog sredstva. odnosno nema retroaktivnu primenu.000 dinara 16. Preispitivanjem se može utvrditi da ranije korisni vek trajanja nije realno utvrđen i da se mora korigovati. Saglasno odredbama MRS 8 . 4. godine preispituje se korisni vek trajanja kamiona i utvrđuje da preostali vek trajanja osnovnog sredstva iznosi 5 godina. umesto 4. učinak promene računovodstvene procene može uticati samo na rezultat perioda u kojem je izvršena promena i na buduće perioda. u najvećem broju slučajeva.IV POREZ NA DOBIT lice procenjuje korisni vek trajanja osnovnog sredstva. utvrđuje se na sledeći način: 1. To praktično znači.Računovodstvene politike. a time se koriguje i stopa amortizacije. jer ovaj postupak znači promenu računovodstvene politike. MRS 16. korisni vek trajanja osnovnog sredstva osam godina. a izvodi se iz korisnog veka trajanja osnovnog sredstva: Godišnja stopa amortizacije = 100 Korisni vek trajanja u godinama Metodi obračuna amortizacije Metodi obračuna amortizacije su: • proporcionalni metod obračuna amortizacije. On se primenjuje na ona osnovna sredstva koje se tokom svog veka trajanja ravnomerno troše. 5. pa su iznosi obračunate Ako je. Nabavna vrednost kamiona iznosi Ispravka vrednosti Sadašnja vrednost (1. Procenjeni korisni vek trajanja u momentu stavljanja u upotrebu iznosi 5 godina. odnosno da je ukupni vek trajanja kamiona 6 godina. Prema odredbama stava 51.000. Ako je osnovno sredstvo uzeto u lizing uz otkup.5).000 dinara 400. 2. Krajem 2010. MRS 16.00% amortizacije po ovom metodu jednaki iz godine u godinu. na primer.

000. Takvu promenu treba tretirati kao promenu računovodstvene procene. Primer: Pravno lice je određeno osnovno sredstvo 3 godine amortizovalo po funkcionalnoj metodi. Sličan je funkcionalnom obračunu abračuna amortizacije. koji će omogućiti da se neotpisana vrednost u celini prenese na troškove u preostalom veku trajanja tog osnovnog sredstva.00 125.33 X 100 = 33% 1. U 2010. Podaci za obračun amortizacije za 2010.00 Preispitivanje metoda amortizacije Prema odredbama stava 61 MRS 16. S protokom vremena smanjuje se ekonomski efekat i korišćenje je smanjeno. godine i odmah stavljeno u upotrebu. po formuli: Stopa amortizacije = Ostvareni učinak Ukupni očekivani učinak sredstava 125. 2 x kol. 4/12) 125.500.000.troškovi amortizacije 0238 . primenjeni metod obračuna amortizacije treba preispitati na kraju svake poslovne godine zbog dinamike trošenja osnovnog sredstva.000 godišnja stopa 3 12.00 Knjiženje: 540 .000 dinara 8 godina 12.000. Degresivni metod obračuna amortizacije primenjuje se kod onih osnovnih sredstava koja se u korisnom veku trajanja ne troše ravnomerno. Ovaj metod obračuna amortizacije se veoma retko primenjuje u praksi.000 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 3 x kol. pa se menja metod obračuna amortizacije i prelazi na proporcionalni metod. Standardi dozvoljavaju izmenu metoda obračuna amortizacije.5% 6 meseci Neotpisana vrednost 6 1. = 500. Računovodstvenim politikama utvrđeno je da amortizacija počinje da se obračunava od prvog narednog meseca posle stavljanja u upotrebu osnovnog sredstva i da se ne utvrđuje preostala (rezidualna) vrednost. promena računovodstvene procene kod obračuna amortizacije ne može da se primene retroaktivno i da menja rezultat za prethodne periode.000. stopa amortizacije se utvrđuje za svaku godinu. 10-11 43 .000 komada kutija.5% broj meseci korišćenja 4 6 obračunata amortizacija 5 (Kol.000. Drugim rečima. ako se utvrdi da primenjeni metod nije odgovarajući. U praksi se primenjuje aritmetička i geometrijska progresija. godinu). godini proizvedeno je 500. u skladu sa MRS 8. već može da utiče na rezultat perioda u kojem je izvršena promena i na buduće periode.00 2.Ispravka vrednosti postrojenja i opreme (za obračunatu amortizaciju za 2010.POREZ NA DOBIT IV Godišnji iznos amortizacije = Osnovica x godišnja stopa amortizacije x broj meseci korišćenja Primer: Nabavljeno je putničko vozilo u junu 2010. jer korisni vek trajanja se izražava očekivanim učinkom sredstava.000 kutija.000. godinu su sledeći: Nabavna vrednost Vek trajanja Stopa za amortizaciju Broj meseci korišćenja Godina 1 2010 osnovica za amortizaciju 2 2. odnosno kod onih osnovnih sredstava koja se u početnom veku trajanja više troše i ostvaruju najviše ekonomske koristi. Stopa amortizacije za 2010.750. god. Po isteku treće godine utvrđeno je da to osnovno sredstvo neće po funkcionalnoj metodi da bude amortizovano do kraja njegovog veka trajanja (7 godina). Kod ove metode obračuna amortizacije. Primer: Pretpostavimo da je nabavljena mašina za proizvodnju plastičnih kutija za kozmetiku čiji kapacitet je 1. ali promena metoda obračuna amortizacije može da utiče na obračun amortizacije za tekuću i naredne godine. bez obzira na vek trajanja od 7 godina.500. Funkcionalni metod obračuna amortizacije se primenjuje za obračun amortizacije osnovnih sredstava čiji se intezitet korišćenja može izmeriti učinkom.000 0.

ovog člana obuhvataju materijalna sredstva čiji je vek trajanja duži od jedne godine i čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici. član 10. 4) IV grupa 20%. 10-11 . a koje su (izmene) podvučene u prethodnom uporednom pregledu. ovog člana obuhvataju materijalna sredstva čiji je vek trajanja duži od jedne godine i čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne mesečne bruto zarade po zaposlenom u Republici.5%. Stalna sredstva iz stava 1. za svako stalno sredstvo posebno. Obračun poreske amortizacije za 2010. vršće se na identičan način kao u prethodnoj godini. Zakona o porezu na dobit preduzeća koji se primenjivao Zakona o porezu na dobit pravnih lica. 44 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. a u narednim periodima neotpisana vrednost. sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije.5%. osim u delu koje su najnovijim izmenama Zakona o porezu na dobit precizirane. na osnovicu koju čini nabavna vrednost sredstva. Stalna sredstva razvrstana u I grupu jesu nepokretnosti. godinu njivati na obračun amortizacije za 2010. osim prirodnih bogatstava koja se ne troše. kao i nematerijalna sredstva. Ministar finansija bliže uređuje način razvrstavanja stalnih Ministar finansija bliže uređuje način razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i način utvrđivanja amortizacije. 3) III grupa 15%. Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u grupe II-V utvrđuje se primenom degresivne metode na vrednost sredstava razvrstanih po grupama. jer se iznos računovodstvene amortizacije u poreskom bilansu zamenjuje iznosom poreske amortizacije. Amortizacija stalnih sredstava priznaje se kao rashod u iznosu i na način utvrđen ovim zakonom. koji propisuje iznos amortizacije koji se priznaje u Poreskom bilansu nije značajno izmenjen. Sredstva iz stava 2. Stalna sredstva iz stava 1. Pri tome. prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Obračun poreske amortizacije je neophodan sa stanovišta utvrđivanja osnovice za obračun poreza na dobit preduzeća. Poreska osnovica se dobija primenom formule: Poreska osnovica = računovodstvena dobit + računovodstvena amortizacija . 5) V grupa 30%. ovog člana u prvoj godini čini nabavna vrednost. ovog člana u prvoj godini čini nabavna vrednost. Član 10. Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u I grupu utvrđuje se primenom proporcionalne metode. godini. osim goodwill-a. Stalna sredstva razvrstana u I grupu jesu nepokretnosti. Osnovicu za amortizaciju iz stava 5. a u narednim periodima neotpisana vrednost. koji će se primena obračun amortizacije za 2009. ovog člana razvrstavaju se u pet grupa sa sledećim amortizacionim stopama: 1) I grupa 2. kao i nematerijalna sredstva. 2) II grupa 10%. 3) III grupa 15%. Međutim. ovog člana razvrstavaju se u pet grupa sa sledećim amortizacionim stopama: 1) I grupa 2. Član 10. 5) V grupa 30%. 2) II grupa 10%. 4) IV grupa 20%. prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. na osnovicu koju čini nabavna vrednost sredstva. Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u grupe II-V utvrđuje se primenom degresivne metode na vrednost sredstava razvrstanih po grupama. Kao rashod amortizacije u poreskom bilansu priznaje se amortizacija obračunata po poreskim propisima. godinu Amortizacija stalnih sredstava priznaje se kao rashod u iznosu i na način utvrđen ovim zakonom.IV POREZ NA DOBIT PORESKA AMORTIZACIJA Zakon o porezu na dobit izmenjen je u 2010. nije značajna visina amortizacije iskazana u poslovnim knjigama. Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u I grupu utvrđuje se primenom proporcionalne metode. a u slučaju kada su stalna sredstva iz ove grupe stečena u toku poreskog perioda. s obzirom da se ovaj porez ne plaća na dobit koja je utvrđuje po računovodstvenim propisima. Sredstva iz stava 2.poreska amortizacija. utvrđuje se primenom proporcionalne metode srazmerno vremenu od kada je započet obračun amortizacije do kraja poreskog perioda. Osnovicu za amortizaciju iz stava 5. za svako stalno sredstvo posebno.

godine..54 6. Računovodstvenim politikama pravnog lica utvrđeno je da se kao kriterijum za razvrstavanje sredstava na osnovna i sitan inventar primenjuju poreski propisi i da se prilikom stavljanja sitnog inventara u upotrebu vrši otpis tih sredstava na teret troškova u visini od 50% od nabavne vrednosti.POREZ NA DOBIT IV Pored ovih korekcija.48 PDV = 200. 430-07-00349/2006-04 od 22.00 17. U vreme nabavke poslednji objavljen podatak o prosečnoj mesečnoj bruto zaradi zaposlenih u Republici Srbiji bio je za septembar 2010...50% od vrednosti regala na teret troškova) 34. ovog zakona i Pravilnika o poreskoj amortizaciji. i iznosio je 48.Troškovi ostalog materijala (režijskog) 103 .100. godine. kao i ostalih. amortizacija tih. Ukoliko se ulaganja i istraživanje i razvoj priznaju kao nematerijalna ulaganja u skladu sa propisima o računovodstvu i MRS.Alat i inventar (za stavljanje sitnog inventara u upotrebu . Zakona o porezu na dobit. br.2. o čemu je već bilo reči u delu koji se odnosi na obračun računovodstvene amortizacije.491.100. Isplata fakture izvršena je sa tekućeg računa.. Nabavna vrednost pojedinačnog sredstva određuje se u skladu sa propisima o računovodstvu i MRS.” Primer: Nabavljen je regal za odlaganje dokumentacije (kancelarijski nameštaj) čija nabavna vrednost sa PDV iznosi 40.Dobavljači u zemlji (po fakturi dobavljača . poreska amortizacija se obračunava na osnovna sredstva čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne mesečne bruto zarade po zaposlenom u Republici. Vrednost fakture iznosi 200. stav 2. Ovi uslovi su kumulativni i oni se primenjuju na svako pojedinačno osnovno sredstvo.10.00 dinara (nabavna vrednost bez PDV 34. za potrebe utvrđivanja poreske osnovice neophodno je izvršiti i druge korekcije računovodstvene dobiti. ali one nisu predmet ovog stručnog komentara.152. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. godine.za nabavku kancelarijskog nameštaja) 512 .46 17.2005.300. stav 2.2007. Regal je nabavljen u oktobru 2010. Knjiženje: 103 .147. godine: „. i čiji je vek trajanja duži od jedne godine. sa stopom amortizacije od 10%.000 dinara).147.2005. 430-07-55/2005-04 od 5.508.00 dinara.00 40. godine: „ . podrazumeva se nabavna cena svakog pojedinačnog sredstva koja je u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.152.00 Iz navedenog vidi se da je sredstvo u poslovnim knjigama iskazano kao sitan inventar i na ovo sredstvo se ne obračunava ni poreska ni računovodstvena amortizacija. nematerijalnih ulaganja priznaje se u poreskom bilansu na način propisan Zakonom o porezu na dobit. što se odnosi na prosečnu bruto zaradu na mesečnom nivou.. 430-07-55/2005-04 od 5. Iz Mišljenja Ministarstva finansija. Nematerijalna ulaganja svrstana su u II amortizacionu grupu. Ovakav stav zauzelo je i Ministarstvo finansija umišljenju br. 10-11 45 .300.46).Alat i inventar 270 ..10.PDV u primljenim fakturama po opštoj stopi 433 .54 dinara i PDV 6. „ Primer: Primljena je faktura dobavljača na ime izvršenih usluga u istraživanje novog proizvoda na tržištu čiji efekti se očekuju u periodu od sledećih pet godina. prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Sredstva koja podležu obračunu poreske amortizacije Prema odredbama član 10. odnosno ako ispunjavaju navedene kriterijume iz člana 10.Pod pojedinačnom nabavnom cenom (u slučaju kada je nabavljena veća količina istovrsnih sredstava).52 + 30.000 dinara sa PDV (169.016.

u slučaju kada obveznik nabavi materijalno sredstvo (konkretno opremu) putem ugovora o finansijskom lizingu (čiji je vek trajanja duži od jedne godine i čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici). Investicione nekretnine koje se mere po poštenoj (fer) vrednosti i osnovno stado koje se uvek meri po poštenoj fer vrednosti.. bez obzira na njihovu pojedinačnu nabavnu vrednost. za obračun amortizacije. Obračunu poreske amortizacije podležu iosnovna sredstva koja su nabavljena putem finansijskog lizinga. Kod građevinskih objekata dan stavljanja sredstva u upotrebu se najčešće vezuje za datum dobijanja upotrebPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.7.000 amortizacije.Ulaganja u razvoj 270 .Tekući (poslovni) račun (po izvodu banke .2004. godine.Dobavljači u zemlji 241 .za plaćenu fakturu dobavljača) Za osnovna sredstva koja su nabavljena pre 1.508.IV POREZ NA DOBIT Knjiženje: 010 . jer se radi o materijalnom sredstvu evidentiranom kod obveznika koje ispunjava uslove iz člana 10. Zakona. što je u skladu i sa početkom obračuna amortizacije za računovodstvene svrhe prema MRS.. „ Iz Mišljenja Ministarstva finansija br.” Iz prethodnog mišljenja proizilazi da za stalna sredstva iz I amortizacione grupe obračun poreske amortizacije počinje od momenta obračuna računovodstvene amortizacije. koje vodi u svojim poslovnim knjigama na računu 023 . koja se priznaje u poreskom bilansu. Početak obračuna amortizacije za ovu grupu sredstava se uređuje računovodstevnim politika pravnog lica (obično se dan obračuna amortizacije vezuje za dan stavljanja u upotrebu).2010 godine.12.. Zakona o porez na dobit pravnih lica. Obračun amortizacije stalnih sredstava za poreske svrhe vrši se u skladu sa Zakonom i Pravilnikom.52 30.2003. odnosno koja su se nalazila na stanju u poslovnim knjigama na dan 31.2010.000 200.2005.PDV u primljenim fakturama po opštoj stopi 430 . Iz Mišljenja Ministarstva finansija br.2006.7. do 31. Za nekretnine pribavljene radi prodaje koje se vode kao zalihe na računima grupe 14 ne obračunava se poreska amortizacija. 169. jer se ne vode u poslovnim knjigama korisnika lizinga. godine).Dobavljači u zemlji (za primljenu fakturu dobavljača na ime istraživanja novog proizvoda) 430 . godine: „ . odnosno da daje pozitivne rezultate.12. podležu obavezi obračuna poreske 46 . obveznik za ovu opremu u istom periodu treba da obračuna amortizaciju po poreskim propisima. godine: „.. godine. u skladu sa Zakonom. poreska amortizacija se obračunava za period od šest meseci (od 1. 430-07-55/2005-04 od 5. pod uslovom da zadovoljavaju kriterijum iz člana 10....Postrojenja i oprema i obračunava amortizaciju u poreskom periodu za tu opremu u računovodstvene svrhe. ova pravila ne važe.000 200.Postrojenja i oprema. Primer: Ako je sredstvo stavljeno u upotrebu 1.12. već u poslovnim knjigama davaoca lizinga. odnosno da je pojedinačna nabavna vrednost u vreme nabavke veća od prosečne mesečne bruto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji i da je vek trajanja duži od godinu dana.48 200. jer se ta sredstva vode u poslovnim knjigama korisnika lizinga u okviru računa 023 . a treba ga započeti kada sredstvo bude stavljeno u upotrebu. Stavljanje sredstva u upotrebu znači da je ono sposobno za korišćenje i da može da služi obavljanju delatnosti pravnog lica. 10-11 Osnovna sredstva nabavljena putem operativnog lizinga (uzeta u zakup) ne podležu obavezi obračuna poreske amortizacije.10.491.1. a to znači amortizacija počinje da se obračunava kada je sredstvo raspoloživo za korišćenje i da funkcioniše na način kako to očekuje uprava preduzeća. To znači da se poreska amortizacija na sva ova osnovna sredstva obračunava. i ako po računovodstvenim propisima to nije slučaj. Početak obračuna poreske amortizacije Obračun poreske amortizacije počinje od momenta stavljanja sredstava u upotrebu. 430-07-00325/2006-04 od 25.

biće uključeno u obračun poreske amortizacije za tu godinu. i obračun se vrši za celu grupu sredstava. bez obzira na broj sredstava i njihovu vrednost.POREZ NA DOBIT IV ne dozvole tog objekta. bez obzira po kojem metodu se procenjuje. Prva amortizaciona grupa Prvu amortizacioni grupu čine sve nekretnine koje se po MRS smatraju stalnim osnovnim sredstvima (zemljišta. Za obračun amortizacije za prvu amortizacionu grupu nije propisan obrazac. Međutim. odnosno od 1. izračunata po formuli 100/korisni vek trajanja (100/10). odnosno da se revalorizuju prilikom naknadnog merenja. Dodatna ulaganja u pojedinačno osnovno sredstvo povećavaju nabavnu vrednost. godine i istog meseca su stavljeni u upotrebu. • za IV grupu 20% i • za V grupu 30% Članom 5. Prekid obračuna poreske amortizacije nastaje: • kada je osnovno sredstvo potpuno otpisano.333.11.000 dinara. amortizacija iznosi 60.000 dinara.33 dinara. Osnovicu za obračun amortizacije čini nabavna vrednost za svako osnovno sredstvo posebno. godine. Za sredstva iz II i V amortizacione grupe momenat stavljanja osnovnog sredstva u upotrebu opredeljuje da li će ta sredstva biti stavljena u odgovarajuću grupu za obračun amortizacije. Za ta sredstva.666.5% na godišnjem nivou. Pod pretpostavkom da je to jedino osnovno sredstvo u toj grupi (nema drugih sredstava). za obračun poreske amortizacije za grupu od II do V propisan je Obrazac OA. ako uprava pravnog lica smatra da je sredstvo raspoloživo za korišćenje i da funkcioniše na način kako to ona očekuje. Obračunata amortizacija za dva meseca iznosi 3. koliko će i biti priznato u poreskom bilansu. jer nabavna vrednost sredstava uvećava saldo amortizacione grupe na koju se amortizacija obračunava za celu godinu. stav 3. Osnovica za obračun amortizacije za grupu čini početni saldo grupe (neotpisana vrednost grupe iz prethodne godine). U vezi sa vrednošću otuđenog sredstva u toku godine. jer obračun amortizacije vrši se pojedinačno. Na teret troškova amortizacije u Bilansu uspeha biće priznato 3. na visinu obračunate poreske amortizacije ne utiču dan i mesec stavljanja u upotrebu. godinu po stopi od 30% (V amortizaciona grupa). već poslovna godina. bez obzira što se po računovodstvenim propisima ova sredstva mogu svoditi na fer vrednost. 2. Obračun amortizacije vrši se uz primenu propisanih stopa koje su utvrđene za grupu kao celinu i to: • za II grupu 10%. Amortizacija se obračunava po stopi od 10% na godišnjem nivou. Nabavna vrednost kalupa za livenje bez PDV iznosi 200. napominjemo da bi to trebalo da bude tržišna cena na takav način otuđenog sredstva. godine. Osnovica za obračun amortizacije je uvek nabavna vrednost. građevinski objekti i investicione nekretnine.333.000 : 12 = 1. za koju je u skladu sa prethodnim stavom potrebno umanjiti saldo grupe iz OA Obrasca u slučajevima kada je sredstvo otuđeno poklanjanjem ili na drugi način otuđeno bez naknade. period obračuna poreske amortizacije je cela poslovna godina.33 dinara). Za ovo sredstvo biće obračunata poreska i računovodstvena amortizacija i to: • poreska amortizacija se obračunava za celu 2010.33 dinara (200. Zakona o porezu na dobit i Pravilnika o poreskoj amortizaciji. • za III grupu 15%. 10-11 47 . koji se uvećava za osnovna sredstva koja su stavljena u upotrebu u toku godine i umanjuje za osnovna sredstva koja su otuđena utoku godine. Obračun poreske amortizacije po grupama Odredbama člana 10. npr. koja je veoma bitan element za početak korišćenja objekta iz bezbednosnih i drugih razloga. Poreska amortizacija za ova sredstva obračunava se po degresivnoj metodi.333. bez obzira što još nije dobijena upotrebna dozvola. pod uslovom da prema MRS mogu da budu priznata kao osnovno sredstvo. Ukoliko je sredstvo nabavljeno i stavljeno u upotrebu u toku 2010. • računovodstvena amortizacija biće obračunata za dva meseca (početak obračuna amortizacije od narednog meseca od dana stavljanja u upotrebu).2010. poreska amortizacija se obračunava po proporcionalnim stopama i ona je jedinstvena za sva osnovna sredstva iz te grupe. • kada je osnovno sredstvo otuđeno i • kada je osnovno sredstvo kvalifikovano kao sredstvo za prodaju. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000 X 10% = 20. Korisni vek trajanja osnovnog sredstva je procenjen na deset godina.00 X 2 meseca = 3. računovodstvenim politikama može se utvrditi da to bude i drugi momenat. Primer: Nabavljeni su kalupi za livenje u oktobru mesecu 2010. Iz prve amortizacione grupe. datum konačne građevinske situacije koju je overio i potpisao nadzorni organ. već se može koristiti obrazac na kome se vrši računovodstvena amortizacija. Pri tome. osnovna sredstva razvrstana su u pet amortizacionih grupa. Pravilnika o poreskoj amortizaciji. Amortizacione grupe II do V II do V amortizacionu grupu čine sva ostala stalna sredstva koja se ne nalaze u prvoj grupi.

110-00-00023/2006-04 od 13. ne obustavlja se obračun poreske amortizacije.100. Petostruki iznos prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici Srbiji za mesec decembar 2010. da unese i stalna sredstva koja je vodilo u svojim poslovnim knjigama.000 1. 25/2001. prodat je traktor po tržišnoj ceni od 1. • 30.000 500. predmet uloga u privredno društvo mogu biti.000 dinara. Ubrzana amortizacija Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća („Sl. propisano je da se odredba Zakona o porezu na dobit preduzeća („Sl.000 15% 675.000 1.000.000 III 1. rashodovano ili na drugi način otuđeno bez naknade.825. Početni Pribavljena Otuđena Neotpisana vrednost Stopa Amortiza. GODINU Amortiz. članom 33. br.000 V 1.11.000 1.000.500. godinu.000. godinu Za- kon o porezu na dobit ne omogućava ubrzanu amortizaciju kao poreski podsticaj koji je ranije važio. Za ova osnovna sredstva vrši se obračun poreske amortizacije sve do njihove prodaje. jer se evidentira samo neotpisana vrednost odgovarajuće grupe.2010. 80/2002 .” Za stalna sredstva iz grupe II do V koja su kvalifikovana za prodaju.IV POREZ NA DOBIT Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. pored novca. Obračun poreske amortizacije u slučaju kada su stalna sredstva predmet uloga u drugo privredno društvo i u slučaju statusnih promena.). Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. glasnik RS”.000 800. juna prodat je putnički automobil po tržišnoj vrednosti od 500. alati i dr. godinu bila je propisana mogućnost ubrzane amortizacije. Dakle. Primer obračuna poreske amortizacije za sredstva razvrstana u II do V grupe: Na kraju 2009. U skladu sa Zakonom o privrednim društvima. Pravilnika o poreskoj amortizaciji.2010. godine kupljena je hladnjača za povrće čija nabavna vrednost iznosi 3. godinu iskazani su podaci koji su preneti u kolonu 2 Obrasca OA za 2010. može u to drugo društvo. glasnik RS” br.500. celokupan saldo te grupe priznaje se kao rashod amortizacije i saldo grupe se svodi na nulu. kao osnivač drugog privrednog društva.000 dinara.000 dinara. za obračun poreske amortizacije za 2010.000 4. 80/2002. Odredbom člana 7.2006: „ . OBRAČUN AMORTIZACIJE STALNIH SREDSTAVA ZA 2010. Obračun poreske amortizacije za grupu prestaje kada je neotpisana vrednost (kolona 8 Obrasca OA) niža od petostrukog iznosa prosečne bruto mesečne zarade zaposlenih na nivou Republike za decembar 2010.000 IV 1. 18/2010). godine u kolonu 8 Obrasca OA za 2009.100. pa nema obračuna amortizacije. s obzirom da neotpisana vrednost pojedinačnog sredstva nije poznata.dr. saldo grupe u kojoj se to sredstvo nalazilo treba umanjiti po tržišnoj vrednosti otuđenog sredstva. Tim odredbama koje su se primenjivale na obračun poreske amorizacije za 2009. godine.2.30% Ukupno amortizacija: 975.000 20% 200. vredn. godine nastale su promene kod stalnih sredstava i to: • 30. jednaka je prodajnoj vrednosti tog sredstva. U toku 2010.000 .000 3. U slučaju kad je stalno sredstvo iz grupe II do V dato na poklon. 84/2004) 42 i 43 brišu.000 900. bez obzira što su preneta na zalihe i što je obustavljen obračun računovodstvene amortizacije.000 dinara. stvari (oprema. prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. u slučaju prodaje stalnog sredstva svrstanog u neku od grupa od II do V.000 Napomena: Za V poresku grupu podatak u koloni 4 (vrednost postignuta prodajom) je viša od salda grupe.000. propisano je da kada krajnji saldo neke grupe bude manji od pet prosečnih mesečnih bruto zarada isplaćenih po zaposlenom u Republici u poslednjem mesecu perioda za koji se vrši obračun amortizacije. Neotp. odnosno po vrednosti koja bi se dobila prodajom tog sredstva.000. 43/2003..000 10% 100. kao ulog. Grupa saldo grupe sredstva sredstva (2+3-4) % (5x6) (5-7) 1 2 3 4 5 6 7 8 II 1. godine (pretpostavljeni podatak) iznosi 240.. • 30.000 3. što znači da privredno društvo. zakon.000.10. 10-11 48 .500. vrednost otuđenog pojedinačnog sredstva za koju se umanjuje saldo grupe.

prenoseći na dva ili više novih društava svu imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje akcija ili udela novih društava akcionarima ili članovima društva prestalog podelom. nabavnu vrednost predstavlja vrednost stalnih sredstava koja im je preneta statusnom promenom. pokazuje stanje odloženih poreza (sredstva ili obaveze) za period od početka primene MRS do 31. koja se priznaje u poreskom bilansu. 10-11 49 . nova privredna društva utvrđuju nabavnu vrednost stalne imovine u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji i MRS kao i propisima o privrednim društvima.” Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Razlika između utvrđenog kumulativnog iznosa odloženih poreza i početnog stanja odloženih poreza predstavlja godišnji iznos odloženog poreza koji se knjiži na teret ili u korist računa 722. • prethodno utvrđena razlika množi se sa stopom poreza poreza na dobit od 10% i utvrđuje se kumulativni iznos odloženih poreza. U konkretnom slučaju. 12. predstavlja osnovicu za amortizaciju stalnih sredstava u prvom poreskom periodu novoosnovanih društava (za sve amortizacione grupe). Zakona. odnosno njihova nabavna vrednost na dan statusne promene umanjena za ispravku vrednosti na dan statusne promene u Bilansu stanja privrednog društva koje prestaje da postoji. br. što znači da preneta vrednost stalnih sredstava. tekuće godine posle obračunate i proknjižene amortizacije za tu godinu. ako je premet uloga sredstvo iz I amortizacione grupe. Napominjemo da smo u ovom tekstu samo napomenuli privremene razlike koje se pojavljuju zbog različitog obračuna amortizacije za računovodstvene i za poreske potrebe. u poslovnim knjigama pravnog lica. 12. Za novoosnovana privredna društva kojima su ta sredstva preneta statusnom promenom. s tom razlikom što se deo utvrđenih odloženih poreza koji je nastao po osnovu revalorizacije koja je knjižena direktno u kapital knjiži se u kapital. U vezi sa obračunom poreske amortitacije kod statusne promene. Uzima se neotpisana vrednost sredstava koja se po računovodstevnim propisima amortizuju.POREZ NA DOBIT IV U poslovnim knjigama privrednog društva koje je izvršilo ulaganje. vrši se isknjižavanje sa odgovarajućeg računa i poreska amortizacija se obračunava od početka poslovne godine do dana ulaganja u drugo privredno društvo. U poslovnim knjigama društva u koje se unosi stalno sredstvo kao ulog. u stvari. • utvrđuje se poreska osnovica na način kako je prethodno objašnjeno. evidentiraju se stavom za knjiženje 722/498.2006. a nastaju nova privredna društva. u slučaju pribavljanja stalnih sredstava osnivanjem putem statusne promene. podela privrednog društva uz osnivanje jeste statusna promena kojom privredno društvo prestaje da postoji bez likvidacije. 430-07-07-00162/2006-04 od 29. Na taj način umanjuje se saldo amortizacione grupe u kojoj je to sredstvo bilo iskazano. a ostatak odloženih poreza knjiži se preko rashoda ili prihoda. • utvrđuje se razlika između računovodstvene i poreske osnovice. za ta privredna društva (u prvoj godini. Poreski rashod i poreski prihod po osnovu amortizacije stalnih sredstava Velika i srednja pravna lica obavezna su da iskazuju odložene poreze po osnovu amortizacije. Ako je predmet ulaganja sredstvo iz II do V amortizacione grupe.6. odnosno u prvom poreskom periodu) osnovicu za obračun poreske amortizacije čini za sve grupe stalnih sredstava njihova nabavna vrednost. Odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze koji nastaju po osnovu amortizacije. ali će u dužem nizu godina za jedno sredstvo biti priznati isti rashodi i po poreskim i po računovodstvenim propisima. primljeno sredstvo se iskazuje po procenjenoj vrednosti i istovremeno se po toj vrednosti iskazuje podatak u koloni 3 Obrasca OA. • kumulativno odloženi porez. Odložene poreske obaveze (odloženi poreski rashodi) nastaju po osnovu više obračunate amortizacije po poreskim propisima u odnosu na obračunatu amortizaciju po računovodstvenim propisima i. Zakona o privrednim društvima („Sl. u poslovnim knjigama pravnog lica. kako postojeće privredno društvo prestaje sa poslovanjem (uz podnošenje poreskog bilansa i izmirenje poreskih obaveza u skladu sa Zakonom). to ulaganje predstavlja otuđenje sredstava i u koloni 4 Obrasca AO iskazuje se po procenjenoj vrednosti uloga. • Radmila Lazić Iz Mišljenja Ministarstva finansija br. Postupak utvrđivanja odloženih poreskih sredstava i odloženih poreskih obaveza za sredstva koja se revalorizuju sprovodi se na isti način kao i kod sredstva koja se ne revalorizuju. a iskazuju se po osnovu više obračunate amortizacije po računovodstvenim propisima u odnosu na obračunatu amortizaciju po poreskim propisima. glasnik RS”. jer su obavezna da neposredno primenjuju MRS/MSFI. a da ćemo o ovome detaljnije pisati u nekom od narednih tekstova. su privremenog karaktera. 125/2004). u nastavku je cdeo citata Mišljenja Ministarstva finansija iz kojeg proizilazi da se kod društva koja su nastala statusnom promenom poreska amortizacija obračunava na stalna sredstva koja su im pripala statusnom promenom i da osnovicu za obračun poreske amortizacije čini vrednost po kojoj su ta sredstva uknjižena u poslovnim knjigama kod novoosnovanih društva. u skladu sa Zakonom. stavom za knjiženje 288/722. tekuće godine. jer se radi o razlikama koje nastaju na godišnjem nivou po osnovu primene različite poreske stope na istu osnovicu. Postupak utvrđivanja odloženih poreskih sredstava i odloženih poreskih obaveza za sredstva koja se ne revalorizuju sprovodi se na sledeći način: • utvrđivanju računovodstvene osnovice sa stanjem na dan 31. u skladu sa članom 10. Odložena poreska sredstva (odloženi poreski prihodi) evidentiraju se. godine: U skladu sa članom 382. Prema tome.

2011. godine N a osnovu tačke 1. glasnik/list u kojem je Ugovor objavljen 5 11/2005 8/10 8/10 11/81 5/98 18/2004 1/99 7/82 2/98 105/2009 1/2001 14/2005 1/10 102/2007 1/10 2/83 1/10 2/97 2/86 4/2003 3/2006 50 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. alineja 2.V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA REPUBLIKA SRBIJA I UGOVORI O IZBEGAVANJU DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA Stanje na dan 1. 2007.1. Odluke o obavezama državnih organa Republike Srbije u ostvarivanju nadležnosti Republike Srbije. 2011. i ugovore zaključene od strane bivše SFRJ i SRJ). 2009. Republika Srbija je postala pravni sledbenik državne zajednice Srbija i Crna Gora što. 2011. znači da Republika Srbija primenjuje sve međunarodne ugovore (uključujući i ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja) koje je sa drugim državama zaključila državna zajednica Srbija i Crna Gora (računajući.2011. Britanija i Severna Irska Grčka1 Danska DNR Koreja Egipat Estonija Indija Irska Italija Katar Kina Kipar Kuvajt Letonija 2 SCG RS RS SFRJ SRJ SCG SRJ SFRJ SRJ RS SRJ SCG RS SCG RS SFRJ RS SRJ SFRJ SRJ SCG Predmet Ugovora 3 dohodak i imovina dohodak I imovina dohodak I imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak dohodak dohodak i imovina dohodak dohodak i imovina dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina Godina početka primene 4 2006. 1983. 10-11 . 2010. 2011. 2004. pored ostalog. 2006. takođe.dalje: Odluka). 1999. 48/2006 . 1982. glasnik RS”. Sl. Zemlje sa kojima je ugovor u primeni Zemlja 1 Albanija Azerbejdžan Austrija Belgija Belorusija Bosna i Hercegovina Bugarska V. 1987. 2011. 1998. 1986. br. kao sledbenika državne zajednice Srbija i Crna Gora „Sl. 2002. 2011. 2001. 2007.

nedavno. 5 Ugovor je potpisan 19. dve strane su se dogovorile da daju jedna drugoj tretman najpovlašćenije nacije u odnosu na carinske dažbine. od vremena zaključenja ugovora. 1/10 42/2009 10/2001 5/96 15/90 1/10 3/2006 12/88 9/85 8/10 2/98 4/96 3/95 4/2001 7/2003 3/2006 4/2001 8/87 28/75 12/82 6/2004 3/2005 11/2005 7/81 105/09 4/86 Zaključen je Protokol o izmeni Ugovora (“Sl. sa argentinskom stranom su uspostavljeni preliminarni kontakti radi zaključenja opšteg Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. 1958. Republika Srbija je potvrdila Ugovor i da bi isti stupio na snagu i počeo da se primenjuje neophodno je da ganska strana dostavi zvanično obaveštenje da je njen parlament potvrdio Ugovor. ali isti nije potvrđen u parlamentu Filipina. 8 Sa mnogim od ovih zemalja. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. da dve strane razmene instrumente potvrđivanja. 1991. 1998. Pomenutim Trgovinskim sporazumom. 4 Ugovor je potpisan 22. 1961. 2008 2002. 2011. koji je na snazi između dve zemlje a.10. najverovatnije će se sa ovom zemljom iznova pregovarati. Ugovor je supstituisan trgovinskim i finansijskim ugovorima zaključenim 1953. Po informacijama dobijenim od argentinske strane. Na nadležnim organima dve države je da otklone pomenute nedoumice.4. koji se primenjuje od 1. S tim u vezi. se planira i njegova revizija. 6 Ugovor je objavljen u "Sl. 6. 10-11 51 .10. a njegove odredbe primenjivaće se od prvog januara kalendarske godine koja sledi godinu u kojoj je izvršena razmena instrumenata potvrđivanja). nakon čega treba da usledi razmena instrumenata potvrđivanja. 2005. 6/2005 (postupak potvrđivanja okončan je u obe države ugovornice – očekuje se. 3 Ugovor je potpisan 25. listu SCG – Međunarodni ugovori" br. nakon čega treba da usledi razmena instrumenata potvrđivanja.7. januara 2011. 1982. 1998. 2004. godine. 2007. godine i.1989. 7 Ugovor je potpisan 21. u toku su kontakti o utvrđivanju termina i mesta održavanja prve runde pregovora. poreze u uvozu i izvozu robe. 2002. 1986. godine. konačno. godine. Trgovinskim sporazumom potpisanim 9. 1976. 1989.1996. posebno ukazujemo da su. u Republici Srbiji. 1988. godine. 1987. godine. neophodno je da zimbabveanska strana dostavi zvanično obaveštenje da je njen parlament potvrdio Ugovor. 2007. takse. na ekspertskom nivou.IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA V Libija Litvanija Mađarska Makedonija Malezija Malta Moldavija Nemačka Norveška Pakistan Poljska Rumunija Ruska Federacija Slovačka Slovenija Turska Ukrajina Finska Francuska Holandija Hrvatska Češka Republika Švajcarska Švedska Španija Šri Lanka 1 2 RS RS SRJ SRJ SFRJ RS SCG SFRJ SFRJ RS SRJ SRJ SRJ SRJ SCG SCG SRJ SFRJ SFRJ SFRJ SRJ SCG SCG SFRJ RS SFRJ dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak i imovina dohodak I imovina dohodak i imovina 2011. što nema neposredne veze sa izbegavanjem dvostrukog oporezivanja dohotka od međunarodnog pomorskog i vazdušnog saobraćaja. 1998.2000.1996. poreskom sistemu država potpisnica ugovora. 2003. 1999. Republika Srbija je potvrdila Ugovor i da bi isti stupio na snagu i počeo da se primenjuje. neophodno je da gvinejska strana dostavi zvanično obaveštenje da je njen parlament potvrdio Ugovor. 2011. 10 U vezi sa ovim. naročito. dogodile u privrednom. 9 Zbog promena koje su se. glasnik RS – Međunarodni ugovori“ broj 42/2009. godine. 2011. 1983. uspostavljeni neformalni kontakti sa navedenim državama. 1965. Republika Srbija je potvrdila Ugovor i da bi isti stupio na snagu i počeo da se primenjuje. posebno. 2010. pravnom i. uskoro. Imajući u vidu navedeno. Ugovor će stupiti na snagu danom razmene instrumenata potvrđivanja. 2006.

Čile. Island. Namibija. Tunis Zemlje sa kojima su u toku pregovori radi zaključenja ugovora 1. odnosno DKP Republike Srbije u inostranstvu. Koreja (Rep. Tanzanija. zaključen Ugovor kojim se reguliše izbegavanje dvostrukog oporezivanja dohotka od međunarodnog pomorskog i vazdušnog saobraćaja sa Argentinom (1948. Zimbabve5 4. Mijanmarska unija 6. Finska . Laos. Iran6 5. Jermenija 6. Mali. Jordan 7. Kuba. Peru. Holandija (revizija Ugovora) Razmena nacrta Ugovora i pripreme za buduće pregovore U skladu sa zahtevima Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije. Zemlje sa kojima je ugovor potpisan i u toku je postupak potvrđivanja 1. Kazahstan. uspostavljeni su prvi kontakti sa nekim od tih zemalja (Australija. Gvineja4 3. Uganda. Venecuela. San Marino. Urugvaj. Nigerija 8. razmenjeni su Nacrti ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa sledećim zemljama:8 Alžir. Angola. Maroko 11. Gana3 2. Nemačka (revizija Ugovora) 7. Portugalija. Kipar (revizija Ugovora) 10. Indonezija 5. Belgija (revizija Ugovora) 2. Bocvana 2. Velika Britanija i Severna Irska (revizija Ugovora) 52 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.revizija Ugovora) u cilju utvrđivanja spremnosti tih zemalja za pregovore sa delegacijom Vlade Republike Srbije. Luksemburg 5. takođe. kao zemljama potencijalnim ekonomskim partnerima Republike Srbije. Južna Afrika 8.Protokol je u postupku potvrđivanja u Parlamentu Češke Republike) 3. Argentina. Etiopija. Meksiko. Izrael. Crna Gora. odnosno sa delegacijama svih zemalja koje pokažu interes za zaključenje ugovora sa Republikom Srbijom. 10-11 . Posredstvom diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije. Vijetnam 3. Francuska . Liban. Pregovore bi trebalo voditi i sa delegacijama ostalih zemalja Zapadne Evrope (radi revizije postojećih ugovora9 kao i sa SAD i Japanom10.V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA Republika Srbija ima. Šri Lanka (revizija Ugovora).revizija Ugovora. godine)2. Kenija. Brazil. Sirija 9. • mr Dejan Dabetić Zemlje sa kojima je ugovor parafiran 1. Češka Republika (Protokol uz Ugovor . Filipini7 6. Zambija 4. Uzbekistan. Kanada 9.) 4.

kao i bez uzimanja u obzir ostalog dohotka ili gubitka koji je ostvario odnosni poreski obveznik. 31/2009.članovima 27.IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA V IZBEGAVANJE MEĐUNARODNOG DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA KAPITALNOG DOBITKA U poredni pregled zakonodavstava zemalja članica OECD-a pokazuje da. U Republici Srbiji. 43/2003. Dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koju preduzeće države ugovornice ima u drugoj državi ugovornici ili od pokretnih stvari koje pripadaju stalnoj bazi koju koristi rezident države ugovornice u drugoj državi ugovornici za obavljanje samostalnih ličnih delatnosti.dobro je kupljeno u cilju njegove dalje preprodaje). 62/2006.dr. ne podleže oporezivanju. 80/2002 . do 31. zbog toga.ispr. i samo oporezivanje kapitalnog dobitka je različito od zemlje do zemlje. može se oporezivati u toj drugoj državi (odnosi se i na slučajeve u kojima je nepokretnost sastavni deo poslovne imovine preduzeća).dalje: ZPDL) . oporezivanje kapitalnog dobitka regulisano je odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. 80/2002. najčešće. dobitak ostvaren špekulativnim poslovanjem . kada je reč o oporezivanju kapitalnog dobitka. sadrže sledeća rešenja u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka: "Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja nepokretnosti navedene u članu 6. br. 84/2004 i 18/2010 . sa posebnim poreskim stopama. porez na porast vrednosti imovine). do 80. kapitalni dobitak se oporezuje posebnim porezima (porez na dobit od otuđenja nepokretnosti. posebno. 44/2009 i 18/2010 . Ovo se. ugovora (o čemu će biti govora u nastavku) po kojem.dr. i Zakonom o porezu na dohodak građana („Sl. ovog ugovora. 135/2004. Navedeno rešenje. • čak i u slučaju da kapitalni dobitak koji fizičko lice ostvari van okvira preduzeća podleže oporezivanju. Srpski nacrt ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja Srpski Nacrt ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. 24/2001. Ovi porezi se razrezuju na svaki pojedinačni kapitalni dobitak ili na ukupan kapitalni dobitak ostvaren u toku godine i to. opšti porez na kapitalni dobitak. kapitalni dobitak se ne smatra oporezivim dohotkom. 10-11 53 .članovima čl. i to: • u nekim zemljama. u nekim drugim zemljama OECD-a. glasnik RS”. U nekim zemljama OECD-a. pravo oporezivanja kapitalnog dobitka pripada isključivo državi rezidentnosti lica koje ostvaruje kapitalni dobitak. U ovim slučajevima. 25/2001. 80/2002. se pripisuje dohotku iz ostalih izvora (ostali dohodak). kao i ugovori zaključeni sa drugim državama. ali kapitalni dobitak koji fizičko lice ostvari van okvira preduzeća.. Međutim. Rešenje se ne odnosi na: • kapitalni dobitak od otuđenja nepokretnosti koja se nalazi u državi ugovornici čiji je poreski rezident (shodno članu 4. a koja se nalazi u drugoj državi ugovornici. zakon. u članu 13. stav 5. • niti na kapitalni dobitak od otuđenja nepokretnosti koja se nalazi u trećoj državi (državi koja nije država ugovornica). primenjuje se rešenje iz člana 13. glasnik RS”.. zakon.dalje: ZPDG) . 80/2002 . Isto tako. 72. br. kapitalni dobitak se oporezuje kao običan dohodak i. ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja) lice koje otuđuje nepokretnost. kapitalni dobitak preduzeća se oporezuje. uključujući i prihode od otuđenja te Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. se odnosi samo na slučajeve u kojima je kapitalni dobitak ostvario rezident jedne države ugovornice. rešenja sadržana u tim zakonodavstvima variraju od zemlje do zemlje. primenjuje na kapitalni dobitak koji se ostvari od otuđenja aktive preduzeća. • u drugim zemljama. takvo oporezivanje se najčešće primenjuje samo u posebnim slučajevima (dobitak koji se ostvari prodajom nepokretnosti. otuđenjem nepokretnosti koja se nalazi u drugoj državi ugovornici. 65/2006 .

trustu ili u nepokretnosti čija se imovina posredno ili neposredno uglavnom sastoji od nepokretnosti koja se nalazi u državi ugovornici. goodwill. može se oporezivati u toj državi” . stav 1. Suština navedenog rešenja je u tome. januara 2011. u ugovorima sa nekim državama. na primer. ovom prilikom. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. godine). devizne štednje građana i dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac.Ugovor sa Maltom (Ugovor se primenjuje od 1. osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveze Republike po osnovu zajma za privredni razvoj.„Dobitak od otuđenja akcija akcionarskog kapitala kompanije. može se oporezivati u toj drugoj državi. godine). januara 2011. u skladu sa zakonom. stav 5. da pravo oporezivanja kapitalnog dobitka ima samo država reziden- tnosti preduzeća koje obavlja međunarodni pomorski i vazdušni saobraćaj. ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. ili interesa u partnerstvu. osim ako se poslovanje obavlja u drugoj državi ugovornici preko stalne poslovne jedinice koja se u njoj nalazi. nećemo navoditi nazive drugih država ugovornica.„Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja akcija ili uporedivih interesa koji više od 50 odsto svoje vrednosti ostvaruju neposredno ili posredno od nepokretne imovine (u Ugovoru sa Pakistanom: nepokretnosti) koja se nalazi u drugoj državi ugovornici. Litvanijom. autonomna pokrajina. shodno rešenjima sadržanim u domaćem poreskom zakonodavstvu. udele u kapitalu pravnih lica. iz kog razloga ugovori. iz čega možemo zaključiti da se na njih (ukoliko čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice ogranka ili drugog vida stalne poslovne jedinice nerezidentnog obveznika u Republici Srbiji) primenjuje napred navedeno rešenje sadržano u članu 13. .). ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja ili. bestelesne stvari.Ugovor sa: Danskom. ako akcije ili interes više od 50 odsto svoje vrednosti ostvaruju neposredno ili posredno od nepokretne imovine koja se nalazi u drugoj državi ugovornici. dobitak koji se ostvari prodajom pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice. . o kojem će biti govora u nastavku. može se oporezivati u toj drugoj državi” . dobit preduzeća može se oporezivati u toj drugoj državi. može se oporezivati u toj državi. januara 2011. izuzev nepokretnosti (uključujući i. Kinom i Švajcarskom). kao i u ugovorima čiji su tekstovi usaglašeni.Ugovor sa Irskom (Ugovor se primenjuje od 1. jedino. još uvek. . Ako preduzeće obavlja poslovanje preko stalne poslovne jedinice. akcije i ostale hartije od vrednosti. godine (Ugovor sa: Egiptom.„Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja akcija ili uporedivih interesa u kompaniji čija se imovina posredno ili neposredno uglavnom sastoji od nepokretnosti koja se nalazi u državi ugovornici.„Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja akcija koje više od 50 odsto svoje vrednosti ostvaruju neposredno ili posredno od nepokretne imovine koja se nalazi u drugoj državi ugovornici. i dr. godine). Dobitak od otuđenja pomorskih brodova. rečnih brodova koji se koriste u saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima ili od pokretnih stvari koje služe za korišćenje tih pomorskih brodova. može se oporezivati u toj drugoj državi” . ako navedene pokretne stvari nisu deo aktive u bilansu stanja ogranka. licence. u svakom konkretnom slučaju.Ugovor sa: Estonijom (Ugovor se primenjuje od 1. godine). ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. može se oporezivati u toj državi” . nisu stupili na snagu pa. vazduhoplova. Pakistanom (Ugovor se primenjuje od 1. 10-11 54 . ZPDPL pored ostalog. Istovremeno.„Dobit od otuđenja akcija u osnivačkom kapitalu kompanije ili učešća u kompaniji čija se imovina sastoji posredno ili neposredno uglavnom od nepokretne imovine koja se nalazi u državi ugovornici.Ugovor sa Ukrajinom. ali samo do iznosa koji se pripisuje toj stalnoj poslovnoj jedinici”). nadležni poreski organi države izvora primeniće rešenje iz člana 7. . potpisani ili se nalaze u postupku potvrđivanja. godine) i Španijom (Ugovor se primenjuje od 1. januara 2011. sadržano je suštinski isto. .Ugovor sa Libijom (Ugovor se primenjuje od 1. može se oporezivati u toj državi” . Član 27. Republika. u članu koji poreski tretira oporezivanje kapitalnog dobitka. godine).V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA stalne poslovne jedinice (same ili zajedno s celim preduzećem) ili stalne baze. koje se odnosi na oporezivanje dobiti od poslovanja („dobit preduzeća države ugovornice oporezuje se samo u toj državi.„Dobitak koji ostvari rezident države ugovornice od otuđenja akcija u kompaniji ili interesa u ortačkom društvu. drumskih vozila ili rečnih brodova oporezuje se samo u državi ugovornici u kojoj se nalazi sedište stvarne uprave preduzeća. Napominjemo. i to: prava industrijske svojine. jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije. Dobitak od otuđenja akcija akcionarskog kapitala kompanije čija se imovina posredno ili neposredno uglavnom sastoji od nepokretnosti koja se nalazi u državi ugovornici. kapitalnim dobitkom koji obveznik ostvari prodajom uz naknadu „pokretnih stvari” smatra. Ukoliko se. januara 2011. ali drugačije formulisano rešenje. trustu ili drugom licu. stav 2. na njih će se primeniti rešenje iz član 13. vazduhoplova ili drumskih vozila koji se koriste u međunarodnom saobraćaju. može se oporezivati u toj državi” .1) 1) Navedeno rešenje je novijeg datuma i Republika Srbija ga ima u ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja zaključenim posle 1998. odnosno dobitak od prodaje stalne poslovne jedinice poreski ne tretira kao kapitalni dobitak. da se izraz „pokretne stvari” odnosi na svu ostalu imovinu. odnosno: . odnosno drugog vida stalne poslovne jedinice. Letonijom i. januara 2011.

7) akumuliranih sredstava po osnovu programirane isplate sa računa člana dobrovoljnog penzijskog fonda. pre prodaje odnosne imovine. Republika. Kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne cene imovine iz stav 1. Izuzetno od stava 1. u pitanju je kapitalni gubitak. Ovo je u skladu sa rešenjem sadržanim u Modelu ugovora OECD i Komentarom u vezi sa članom 13. i 4. udela.”2) Iz navedenog možemo zaključiti da je. već se to ostavlja nacionalnom zakonodavstvu država ugovornica. Kapitalnim dobitkom smatra se onaj deo razlike između akumuliranih sredstava povučenih jednokratnom isplatom. sa zakonom. stav 5. ostvari kao razliku između kupovne i otkupne cene investicione jedinice. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. ovog člana negativna. propisuje: „Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom. u skladu sa zakonom kojim se uređuju investicioni fondovi. 2. zatvorenog. daje državi rezidentnosti lica koje je otuđilo imovinu) ne utiču na pravo države ugovornice da zavede. 1. odnosno sa osnovnim principom po kome je pravo oporezivanja kapitalnog dobitka dato samo državi rezidentnosti prodavca (član 13. izbegnu oporezivanje kapitalnog dobitka. Kapitalnim dobitkom smatra se onaj prihod koji obveznik.. 3) udela u kapitalu pravnih lica i akcija i ostalih hartija od vrednosti.IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA V Dobitak od otuđenja imovine. u skladu sa svojim zakonom. S tim u vezi. ovog člana i njene nabavne cene utvrđene prema odredbama ovog zakona. programiranom isplatom ili kupovinom anuiteta iz dobrovoljnog penzijskog fonda i visine uplaćenog penzijskog doprinosa. 3. odnosno privatnog investicionog fonda. ovog člana (kojim se pravo oporezivanja prihoda od otuđenja imovine. Nacrta i Modela ugovora) osim u četiri slučaja navedena u članu 13. (Kapitalni dobitak) stav 6. odnosno udela. u nešto drugačijem obliku. porez na dobitak od otuđenja imovine koji ostvari fizičko lice rezident druge države ugovornice a koje je bilo rezident prvopomenute države u bilo kom periodu u toku pet godina koje neposredno prethode otuđenju imovine. za primenu rešenja iz člana 13. osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveze Republike po osnovu zajma za privredni razvoj. odnosno drugim prenosom uz naknadu (u daljem tekstu: prodaja): 1) stvarnih prava na nepokretnostima. saglasno zakonu koji uređuje investicione fondove. kapitalnim dobitkom po osnovu kuponske dužničke hartije od vrednosti smatra se onaj deo razlike u ceni koji je utvrđen na način propisan aktom iz člana 61. 2) trajnog prava korišćenja i prava gradnje na gradskom građevinskom zemljištu. 10-11 55 . Ugovora sa Irskom. saglasno zakonu koji uređuje investicione fondove. putem pretvaranja imovine u akcionarska društva. kao ni Model ugovora OECD ne definiše pojam kapitalnog dobitka. u pitanju je kapitalni gubitak. Razlog za njegovo inkorporiranje u ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja jeste želja da se onemogući manevar poreskih obveznika da. ovog člana. u članu 72. 3. 3) autorskih prava. u principu. propisuje: „Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom. 4) Investicione jedinice otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda.” Definicija kapitalnog dobitka po Zakonu o porezu na dohodak građana ZPDG. Nacrta i Modela ugovora. 5) investicione jedinice otkupljene od strane otvorenog investicionog fonda. 1. akcija. Uočavamo da Nacrt ugovora. osim dužničkih hartija od vrednosti. jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije. ovog zakona („Ministar finansija bliže uređuje način utvrđivanja. osim imovine navedene u st. imala pravo oporezivanja te imovine i dohotka koji se od nje ostvari. Kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne cene prava. 2) U članu 13. u članu 27. ovog člana. Definicija kapitalnog dobitka po Zakonu o porezu na dobit pravnih lica ZPDPL. Kada je razlika iz stava 2. ovog člana negativna. i 4. da odredbe stava 5. osim imovine navedene u st. 2. odnosno drugim prenosom uz naknadu (dalje: prodaja): 1) nepokretnosti. devizne štednje građana i dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac. 2) prava industrijske svojine. propisano je.. nije od značaja da li je kompanija rezident države ugovornice u kojoj se nepokretna imovina nalazi ili je rezident druge države ugovornice. autonomna pokrajina. „Ako je razlika iz stava 2. stav 4. pravo oporezivanja kapitalnog dobitka dato državi koja je. prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine. oporezuje se samo u državi ugovornici čiji je rezident lice koje je otuđilo imovinu. Navedeni manevar je moguć u situaciji u kojoj pravo vlasništva nad akcijama kompanije uključuje i pravo na korišćenje nepokretne imovine. stav 5. 6) investicione jedinice dobrovoljnog penzijskog fonda. Modela. kao član otvorenog. akcija i ostalih hartija od vrednosti. odnosno hartija od vrednosti i njihove nabavne cene usklađene prema odredbama ovog zakona. 4) udela u imovini pravnih lica. 1. sadržano je i u Modelu ugovora OECD. tačka 4) ovog člana. do 4. u skladu Rešenje je preuzeto iz Modela ugovora UN a. i kapitalnog dobitka”). st.

. navedenu normu. propisuje da se: „na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik od rezidentnog obveznika.D. udeo ili hartiju od vrednosti pre prodaje držao u svom portfelju pre 24. i prenos imovine usled smrti. stav 4. u skladu sa svojim zakonom. već se samo jednoj ili drugoj državi ugovornici (državi izvora. „dobitak od otuđenja imovine. Podrazumeva se. Iz tog razloga. otuđenjem uloga u preduzeću ili prodajom nekog prava. stopa poreza po odbitku koju treba primeniti iznosi 20% (član 40 stav 3. Pored ovoga. ugovora. pored ostalog. kao i teorija poreskog prava. ili državi rezidentnosti) daje pravo oporezivanja koje ta država. da odredbe stava 4. propisano je da se kapitalni dobitak ostvaren od otuđenja akcija ili drugih korporacijskih prava u kompaniji koja je rezident Finske. porez na kapitalni dobitak plaćao se po odbitku. Član 13. 2.podsećamo. porez na prihode od otuđenja akcija ili drugih prava koja učestvuju u dobitima društva čija je imovina potpuno ili delimično podeljena na akcije. Zakona. po osnovu kapitalnih dobitaka nastalih u skladu sa odredbama čl. daje državi rezidentnosti lica koje je otuđili imovinu) ne utiču na pravo ni jedne od država da zavodi. osim imovine navedene u st. osim imovine navedene u st.u ranijoj verziji Zakona. Ugovor sa Holandijom U članu 13. 1. 1. u članu 40. nerezidentnog ili rezidentnog ili od otvorenog investicionog fonda. Posebna rešenja u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka od otuđenja akcija S obzirom na sve veću pojavu uočenu u praksi. Modela ugovora OECD i Modela ugovora UN. podnese poresku prijavu u roku od petnaest dana od dana ostvarivanja prihoda iz stava 3.) ili 10% (član 77. Komentar Modela ugovora OECD. oporezuje se samo u državi ugovornici čiji je rezident lice koje je otuđilo imovinu). ovog člana (kapitalnog dobitka. D. . Član 13. srpskog Nacrta ugovora. ne mogu se tumačiti tako da državi ugovornici daju pravo oporezivanja kapitalnog dobitka ukoliko to pravo nije sadržano u domaćem poreskom zakonodavstvu te države. u članu 77. čak. ovog člana. Ugovora propisano je. i 3.” Ipak. „dobitak od otuđenja imovine. u vezi sa članom 13. propisano da je: „nerezidentni obveznik . sprovodi u skladu sa odredbama domaćeg poreskog zakonodavstva. Istovremeno. u svakom konkretnom slučaju. januara 1994. do 29. prim D. Imajući u vidu navedeno. stav 5. 10-11 56 . da je najnovijim izmenama Zakona. 2.. ZPDG. da Republika Srbija ima pravo oporezivanja kapitalnog dobitka od otuđenja akcija koji je na njenoj teritoriji ostvarilo fizičko lice.V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA Obveznik koji je pravo. da će Republika Srbija imati pravo oporezivanja kapitalnog dobitka.D. rezident Holandije. koji čini sastavni deo Ugovora. godine ne ostvaruje kapitalni dobitak njihovom prodajom. 3. u članu 13.primalac prihoda dužan da poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji je ostvaren prihod. stav 3. ovog člana.” S tim u vezi. ne propisuje stopa poreza po odbitku na kapitalni dobitak. ovog člana (kojim se pravo oporezivanja prihoda od otuđenja imovine. koje je ostvarilo fizičko lice koje je rezident druge države a bilo je rezident prvopomenute države u toku poslednjih pet godina koje su prethodile otuđenju tih akcija ili prava. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. prim. a koje je bilo rezident Republike Srbije u toku poslednjih pet godina koje su prethodile otuđenju akcija. ZPDPL . eksproprijacijom. i 4. preko poreskog punomoćnika određenog u skladu sa propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija. a koje je rezident te države. u članu 40. osim imovine Član 13. propisuje. ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja pravo oporezivanja kapitalnog dobitka nije dato isključivo drugoj državi ugovornici (napr.Kapitalni dobitak stav 5. 27. budući da se relevantnim odredbama ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Rešenja sadržana u članu 13. ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno.Kapitalni dobitak stav 5. kada akcije ili prava daju vlasniku pravo na korišćenje (uživanje) nepokretne imovine kompanije oporezuje u Finskoj. Iz navedenog možemo zaključiti. u Republici Srbiji ostvaruju kapitalni dobitak od otuđenja akcija. ugovora. posebno ukazujemo da zakonodavac u ovom delu nije bio do kraja precizan. Modela. fizičkog lica. po kojoj rezidenti nekih od država sa kojima je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. ZPDG). u pojam kapitalnog dobitka uključuje i poklone pa.) na osnovu koje nadležni poreski organ donosi rešenje” . zatim. drugog nerezidentnog obveznika. daje se prikaz specifičnih rešenja sadržanih u ugovorima sa navedenim zemljama. ukazuju da se odredbe ovog člana primenjuju prilikom oporezivanja dobitka koji nastane prodajom ili razmenom dobara. da stopa poreza na kapitalni dobitak iznosi 10%. pored ostalog. obračunava se i plaća porez po stopi od 20%. ne precizira koja vrsta poreza će u konkretnom slučaju biti primenjena. treba tumačiti i na način. Komentar Modela ugovora OECD. njegovim delimičnim otuđenjem.3) 3) ZPDPL. ukoliko je ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja pravo oporezivanja kapitalnog dobitka dato Republici Srbiji. da se napred navedeno rešenje primenjuje na sve poreze koje povodom oporezivanja kapitalnog dobitka zavodi država ugovornica kojoj je to pravo dato. i to: Ugovor sa Finskom U Protokolu. isto tako. ovog zakona. na teritoriji Republike.

Sporna pitanja u vezi sa oporezivanjem kapitalnog dobitka od otuđenja udela Kao što je napomenuto ranije. u ovom trenutku. da se prihodi od otuđenja prava iz ugovora o ulaganju sredstava u jugoslovensku organizaciju udruženog rada (danas.(Kapitalni dobitak) sadrži novi stav 4. S tim u vezi. sadržan navedeni stav 4. ostvarivanje dividendi .kako po osnovu akcija tako i po osnovu udela) pored ostalog. u članu 14. u ugovorima novijeg datuma. u Republici Srbiji). stav 5. (Kapitalni dobitak) stav 4. u članu 13. u članu 13. posebno. na osnovu čega (i uz ispunjenje ostalih uslova navedenih u njemu) Republika Srbija ima pravo oporezivanja. (u kojima se ne reguliše pitanje oporezivanja kapitalnog dobitka od otuđenja udela) oporezuje samo u državi ugovornici čiji je rezident lice koje je otuđilo imovinu. pravno lice. već o dobitku od otuđenja neke druge imovine. međutim. već i na kapitalni dobitak od otuđenja udela. u to vreme. shodno tome. stav 5. propisuje. što se smatra da prilikom tumačenja odredaba ugovora. Ugovora) pripada zemlji rezidentnosti lica koje je otuđilo imovinu. 1. 2. odnosno tumačenje nadležnih eksperata u Ministarstvu finansija Republike Srbije je takav. u kompaniju koja se za poreske svrhe smatra rezidentom Republike Srbije) mogu oporezivati u Jugoslaviji (danas. a nakon određenih međuekspertskih konsultacija u Republici Srbiji. odnosi ne samo na kapitalni dobitak od otuđenja udela. Istovremeno se. koji predviđa da se kapitalni dobitak od otuđenja akcija akcionarskog kapitala kompanije čija se imovina posredno ili neposredno uglavnom sastoji od nepokretne imovine koja se nalazi u državi ugovornici. može oporezivati u toj državi. jer se izuzeci navedeni u članu 13. propisuje. po ovom pitanju. Savezno ministarstvo finansija (kao organ koji je. u članu 13. u članu 13. Republika Srbija u većini. međutim. do sada. Ugovor sa Nemačkom Ugovor. propisuje. st. da se prihodi od otuđenja hartija od vrednosti i akcija društva koje je rezident Šri Lanke koji predstavljaju učešće od najmanje 25 odsto mogu oporezivati u Šri Lanki. Republike Srbije) od otuđenja akcija u društvu čija je imovina u potpunosti ili delimično podeljena na akcije i koje Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. bio nadležan za tumačenje i primenu Ugovora) zauzelo stav da se u konkretnom slučaju ne radi o kapitalnom dobitku od otuđenja akcija. odnosno Nemačkoj. nesporno je da se navedena odredba odnosi na kapitalni dobitak ostvaren otuđenjem udela. Istovremeno. treba imati u Ugovor sa Norveškom Ugovor. u skladu iz sa rešenjem Modela ugovora OECD. u ovom trenutku. Razlog za to je (pri čemu se ne treba vezivati za. dominirajući stručni stav. iz razloga. rezident Holandije na teritoriji Republike Srbije ostvari prihod (kapitalni dobitak) prometom hartija od vrednosti (trgovinom akcija) pravo oporezivanja kapitalnog dobitka koji je ostvaren prodajom akcija podleže oporezivanju samo u državi rezidentnosti prodavca. Ugovora (na osnovu kojih bi pravo oporezivanja. član 13. da se napred navedena odredba (stav 4. ugovora. Imajući u vidu navedeno. Ovo. tokom primene ugovora sa zemljama sa kojima je. ugovora) odnosi samo na akcije. kao i razmene mišljenja sa ekspertima OECD-a nadležnim za materiju izbegavanja međunarodnog dvostrukog oporezivanja. shodno čemu je pravo njegovog oporezivanja pripalo zemlji rezidentnosti otuđioca. stav. oporezovati u Republici Srbiji. Ugovora. odnosno Nemačkoj. stav 3. za svrhe norveškog poreza mogu se oporezivati u Norveškoj. stoga. Navedeno pitanje je veoma značajno i. svojevremeno je. ili se kapitalni dobitak od otuđenja akcija smatra dobitkom od otuđenja neke druge imovine čije pravo oporezivanja (na osnovu člana 14. zaključenih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. u tom smislu da se njegove odredbe odnose ne samo na kapitalni dobitak od otuđenja akcija. stav 4. nego na drugu imovinu. a ne i na udele. 10-11 57 .IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA V Ukoliko. je rezident Norveške. eventualno. je takav da se napred pomenuta odredba člana 14. sadrži rešenje prema kojem se kapitalni dobitak od otuđenja imovine. Ugovor sa Šri Lankom Ugovor. odnosno u Holandiji. već i od otuđenja akcija i. u praksi postavilo pitanje da li se prihod od otuđenja prava iz ugovora o ulaganju sredstava u kompaniju Republike Srbije može smatrati prihodom (kapitalnim dobitkom) ne samo od otuđenja udela. u praksi su se (iz razloga zaštite fiskusa Republike Srbije) pojavila različita tumačenja odredbe stava 4. da prihodi koje ostvari fizičko lice koje je rezident Jugoslavije (danas. člana 13. prvenstveno. već i na kapitalni dobitak od otuđenja akcija. S tim u vezi. S tim u vezi. pod uslovima navedenim u tim stavovima. i 3. osim imovine navedene u prethodnim stavovima člana 13. pripalo Republici Srbiji) ne odnose na prodaju akcija ili udela u kapitalu. zaslužuje detaljnije razmatranje. Naime. stav 3.

isto što i akcija (deonica) na srpskom jeziku. Ugovor između Republike Hrvatske i Moldavije. nedvosmisleno možemo zaključiti da je stav eksperata Ministaratva finansija pravno gledano.4)5). kao i da njihovi ugovori o 4) Slična situacija je i u domaćem zakonodavstvu Nemačke.očekuje se stupanje Ugovora na snagu. ispravan. u hrvatskom tekstu. 5) S obzirom na ozbiljnost problema. već i udele (eng. da je potvrda ovakvog stava dobijena i u međuekspertskoj razmeni mišljenja sa brojnim kolegama iz drugih zemalja. stav 1. može se oporezivati u toj državi. 10-11 58 . kako naše pravo poznaje razliku između udela i akcija. stav 2. npr. a njihov pojam action podrazumeva samo akcije. stakes) u društvima sa ograničenom odgovornošću (eng. Sa druge strane. U cilju konačnog opredeljenja. Pasus 28.” Dalje. slučaj u Republici Srbiji). kada je u pitanju uporedno zakonodavstvo. do kraja 2010. stav 2.. u hrvatskom jeziku. podleže porezu u državi ugovornici gde se ova nepokretna dobra nalaze. u odgovarajućem stavu člana 13. a ne samo akcija. odnosno početak primene Ugovora od 01.” Ugovor sa Francuskom (Član 13. evropskih zemalja.o.. može biti da i Hrvati imaju isti „problem” kao i Republika Srbija.d. limited liability companies). stav 4. trenutno.): „Dohodak koji potiče od otuđenja nepokretnih dobara. glasi: „U svrhu stavka 1. novog Ugovora između Republike Hrvatske i Nemačke (stupio na snagu 1.): „Dobit od otuđenja akcija u osnivačkom kapitalu kompanije ili učešća u kompaniji čija se imovina sastoji posredno ili neposredno uglavnom od nepokretne imovine koja se nalazi u državi ugovornici. zakonodavac se uvek starao da obuhvati oba vida učešća u kapitalu privrednih društava (napr.. i neke druge države u svojim ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. tačka 4) ZPDG6) i član 27. osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveze Republike po osnovu zajma za privredni razvoj. januara 2007. u većini ostalih.7) Ugovor sa Ukrajinom (Član 13. Naime. postavljeno pitanje zahteva da bude posmatrano iz dva ugla. godine. Dakle.o. član 72. Tako na primer.. Istovremeno. u kojem se jasno pravi razlika između a. kao prethodno pitanje. Austrije (Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa Austrijom potvrđen je i u Srbiji i u Austriji . primenjuju slično rešenje koje Republika Srbija ima u Ugovoru sa Ukrajinom. bilo govora) odnosno Francuske. dobit od otuđenja nekretnina koje se nalaze u drugoj državi ugovornici obuhvaća dobit od dionica (uključujući udjele i ostale vrijednosnice) osim dionica koje kotiraju na burzi. Vredi napomenuti. stav 2.o. nastoje da normu koncipiraju na način da se jasno može zaključiti da se ista odnosi i na akcije i na udele. čija se aktivna imovina izravno ili neizravno sastoji uglavnom od nekretnina koje se nalaze u državi ugovornici. u članu 13. ugovora obuhvataju i kapitalni dobici ostvareni prodajom udela. može se oporezivati u toj državi ugovornici. ako i domaće poresko (i ne samo poresko) zakonodavstvo pravi tu razliku (kao što je to. tako da se članom 13. a udjeo u d. pre svega. stav 2.. sadrži sledeće rešenje: „Dobit od otuđenja udjela u kapitalu društva. čija se imovina izravno ili neizravno sastoji uglavnom od nekretnina koje se nalaze u državi ugovornici. Dakle. kako su definisane u članu 6.” Isto tako. godine) možemo uočiti da njihovo poslovno pravo poznaje razliku između a. tačka 3) ZPDL. da je izraz „dionica”. u određenim slučajevima (što ovde nije slučaj) i o eventualnom kontekstu. udela u kapitalu pravnih lica i akcija i ostalih hartija od vrednosti. nužno se nameće utvrđivanje pravog značenja pojma „akcije”. izraz „akcije” se ne odnosi i na udele. akcija i ostalih hartija od vrednosti. godine) glasi: „ Dobit od otuđenja dionica i ostalih udjela u društvu. stav 1. u članu 13. osim dužničkih hartija od vrednosti. napred..V IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA vidu normu onako kako je napisana a. npr. januara 2011. Ugovor između Republike Hrvatske i Jordana. u zakonodavstvu SAD i Velike Britanije. Ovo posebno. označava ne samo akcije kojima se regularno trguje na berzi.. ili od otuđenja učešća ili sličnih prava u društvu čija se aktiva uglavnom sastoji iz nepokretnih dobara. Po nekim saznanjima. stav 4.o. i to: • korektna primena postojećih ugovora. odnosno drugim prenosom uz naknadu (u daljem tekstu: prodaja):. čiji veći dio vrijednosti izravno ili neizravno proizlazi od nekretnina koje se nalaze u toj drugoj državi. 6) Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom.” U daljoj analizi.” Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. odnosno drugim prenosom uz naknadu (u daljem tekstu: prodaja): udela u imovini pravnih lica. S tim u vezi. kao i u Republici Srbiji. odnosno njihovo ispravno tumačenje. ta reč u anglosaksonskom pravu.5 Komentara Model ugovora OECD govori o društvima koja ne izdaju akcije. • stav koji Republika Srbija želi da zauzme po ovom pitanju.” Napominjemo. sadrže sledeće rešenje: izbegavanju dvostrukog oporezivanja (u nemačkom tekstu) koriste širi pojam umesto akcija. Imajući u vidu navedeno. može se oporezivati u toj državi ugovornici.” 7) „Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom. ugovori između Republike Srbije i Ukrajine (o kojem je. stav 1. ako se u obzir uzme primena važećih ugovora što je prvo od napred navedena dva pitanja. i d. ali se bliže ne bavi ovim pitanjem nego pominje ortačko društvo ili trust.d. Sa druge strane. se prema hrvatskom Zakonu o trgovačkim društvima naziva poslovni udjeo.o. i d.o. ovog sporazuma. a ne ono što mi imamo pred sobom. član 13. uko- liko je to moguće.

1. da i druga država ugovornica nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka . da i druga država ugovornica nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka .ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. stav 4. da i Republika Srbija nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka .IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA V Drugim rečima. (Kapitalni dobitak) ugovora neophodno poreski zahvatiti i kapitalni dobitak od udela. sprovodi u pregovorima koje u današnje vreme.ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) 2. onda bi morao da odgovori na sledeća pitanja: 1) Zašto se srpski tekst Ugovora sa Ukrajinom razlikuje od ostalih ugovora koji poznaju ovu odredbu? Ako se pod pojmom akcije podrazumevaju i udeli. Ukoliko nadležni organi ocene da je kroz odgovarajuća rešenja sadržana u članu 13. podrazumevaju i udeli u privrednim društvima. Modela ugovora OECD. teško da može da se nađe opravdanje za ovako ograničenu primenu člana 13. 2) S obzirom na jasno razlikovanje udela i akcija u našem domaćem zakonodavstvu (primer gore) koje je opravda- nje da se u okviru ugovora podrazumeva da pojam akcije obuhvata i udele? Istovremeno. što je praksa koju ekspertski pregovarački tim Republike Srbije uveliko. a) Kapitalni dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koja se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (unutrašnja stvar druge države ugovornice) b) Kapitalni dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koja se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (ovo ne znači. TABELARNI PRIKAZ PRAVA OPOREZIVANJA KAPITALNOG DOBITKA KOJI OSTVARI REZIDENT REPUBLIKE SRBIJE I REZIDENT DRUGE DRŽAVE UGOVORNICE8) KAPITALNI DOBITAK OSTVARUJE Rezident Republike Srbije 1. pod pojmom akcije. tamo gde stoji pojam akcije ne može se pretpostaviti da on obuhvata i udele u imovini pravnih lica. ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja treba eksplicitno i naglasiti. onda to u samom tekstu člana 13. delegacija Republike Srbije vodi sa delegacijama drugih država. Kapitalni dobitak od otuđenja nepokretnosti: a) nepokretnost se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (unutrašnja stvar druge države ugovornice) b) nepokretnost se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (ovo ne znači.ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) 2. a) Kapitalni dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koja se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (unutrašnja stvar Republike Srbije) b) Kapitalni dobitak od otuđenja pokretnih stvari koje čine deo poslovne imovine stalne poslovne jedinice koja se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (ovo ne znači. onda za time nema potrebe. 1. 10-11 Rezident druge države ugovornice Vrsta kapitalnog dobitka 1. da i Republika Srbija nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka .ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) 59 . Kapitalni dobitak od otuđenja nepokretnosti: a) nepokretnost se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (unutrašnja stvar Republike Srbije) b) nepokretnost se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (ovo ne znači. odnosno podudarnih odredaba ugovora. Ukoliko bi neko pokušao da brani stav da se u ugovorima.

V

IZBEGAVANJE DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA

3. Kapitalni dobitak od otuđenja pomorskih brodova, vazduhoplova ili drumskih vozila koji se koriste u međunarodnom saobraćaju, rečnih brodova koji se koriste u saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima ili od pokretnih stvari koje služe za korišćenje tih pomorskih brodova, vazduhoplova, drumskih vozila ili rečnih brodova (sedište stvarne uprave preduzeća nalazi se u Republici Srbiji) PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA SAMO REPUBLICI SRBIJI 4. a) Kapitalni dobitak od otuđenja akcija (ili drugih uporedivih interesa) kompanije čija se imovina sastoji od minimum 51 odsto nepokretnosti koja se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (unutrašnja stvar Republike Srbije) b) Kapitalni dobitak od otuđenja akcija (ili drugih uporedivih interesa) kompanije čija se imovina sastoji od minimum 51 odsto nepokretnosti koja se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (ovo ne znači, da i Republika Srbija nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka - ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) 5. Ostali kapitalni dobitak PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA SAMO REPUBLICI SRBIJI

3. Kapitalni dobitak od otuđenja pomorskih brodova, vazduhoplova ili drumskih vozila koji se koriste u međunarodnom saobraćaju, rečnih brodova koji se koriste u saobraćaju na unutrašnjim plovnim putevima ili od pokretnih stvari koje služe za korišćenje tih pomorskih brodova, vazduhoplova, drumskih vozila ili rečnih brodova (sedište stvarne uprave preduzeća nalazi se u drugoj državi ugovornici) PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA SAMO DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI 4. a) Kapitalni dobitak od otuđenja akcija (ili drugih uporedivih interesa) kompanije čija se imovina sastoji od minimum 51 odsto nepokretnosti koja se nalazi u drugoj državi ugovornici PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI (unutrašnja stvar druge države ugovornice) b) Kapitalni dobitak od otuđenja akcija (ili drugih uporedivih interesa) kompanije čija se imovina sastoji od minimum 51 odsto nepokretnosti koja se nalazi u Republici Srbiji PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA REPUBLICI SRBIJI (ovo ne znači, da i druga država ugovornica nema pravo oporezivanja kapitalnog dobitka - ukoliko to predviđa domaće poresko zakonodavstvo) 5. Ostali kapitalni dobitak PRAVO OPOREZIVANJA PRIPADA SAMO DRUGOJ DRŽAVI UGOVORNICI

mr Dejan Dabetić

8 Što je rešenje (suštinski isto, ali drugačije formulisano o čemu je, napred, detaljnije, bilo govora) koje Republika Srbija ima i u Ugovoru sa: Estonijom, Irskom, Libijom, Maltom, Pakistanom i Španijom - sa svim ovim zemljama, Ugovor počinje da se primenjuje od 1. januara 2011. godine, kao i u ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa državama sa kojima su ugovori potvrđeni, potpisani, ili se nalaze u postupku potvrđivanja bilo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, bilo u parlamentu druge države ugovornice, iz kog razloga ugovori ne proizvode pravno dejstvo (jer, još uvek, nisu stupili na snagu, i počeli da se primenjuju) pa, ovom prilikom, nećemo navoditi nazive odnosnih drugih država ugovornica. Države sa kojom Republika Srbija ima zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

60

Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

RADNI ODNOSI, ZARADE, NAKNADE, DODACI, DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI

VI

ISPLATA ZARADE PO OSNOVU DOPRINOSA ZAPOSLENOG POSLOVNOM USPEHU POSLODAVCA
akonom o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009 - dalje: Zakon) članom 105. stav 1. utvrđeno je da se zarada sastoji od zarade za obavljeni rad i vremena provedenog na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Jedan od elemenata koji čini zaradu zaposlenog je i zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.). Ovaj deo zarade se zasniva na ostvarenom poslovnom uspehu poslodavca i doprinosu pojedinog zaposlenog tom uspehu, što je u dosadašnjoj praksi bilo tretirano kao zarada na osnovu procenjenih rezultata poslovanja, odnosno takozvana trinaesta plata. Opštim kolektivnim ugovorom („Sl. glasnik RS”, br. 50/2008, 104/2008 i 8/2009 - dalje: OKU), koji se, počev od 11. februara 2009. godine primenjuje na sve poslodavce u Srbiji, u članu 27. propisano je da se: „Kolektivnim ugovorom kod poslodavca može se, u skladu sa zakonom, utvrditi pravo zaposlenog na zaradu iz dobiti. Zarada iz dobiti se isplaćuje na osnovu utvrđenih rezultata poslovanja, po godišnjem obračunu ili na osnovu procenjenih rezultata pre utvrđivanja godišnjeg obračuna, u skladu sa kolektivnim ugovorom kod poslodavca.” Kada je u pitanju učešće zaposlenih u dobiti, na tu mogućnost ukazuje i odredba člana 14 Zakona o radu, prema kojoj „ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može da se utvrdi učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i opštim aktom.” Polazeći od navedenog, proizilazi da se umesto dosadašnje tzv. „trinaeste plate” koju su poslodavci u praksi isplaćivali krajem tekuće godine, obično u decembru, sada može isplaćivati zaposlenima deo zarade na osnovu procenjenih rezultata poslovanja poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) kao doprinos zaposlenih poslovnom uspehu poslodavca. Prema navedenim odredbama Zakona i OKU, učešće zaposlenih u
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

Z

dobiti, odnosno u raspodeli po osnovu ostvarenih pozitivnih rezultata poslodavca, moguće je izvršiti, i to: • na osnovu procenjenih rezultata (poslovnog uspeha poslodavca) pre utvrđivanja godišnjeg obračuna, odnosno na osnovu procenjene dobiti, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom kod poslodavca (član 27. OKU); i • po osnovu učešća zaposlenih u ostvarenoj dobiti poslodavca na osnovu utvrđenih rezultata poslovanja, po godišnjem obračunu, shodno odredbama člana 14. Zakona o radu i člana 27. OKU. U Zakonu kao i u OKU nije precizirano šta se smatra poslovnim uspehom poslodavca i na koji način se utvrđuje doprinos zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, već se navedenim odredbama upućuju poslodavci da to utvrde svojim opštim aktom ili ugovorom o radu, i to, kako mogućnost za raspodelu ostvarene ili procenjene dobiti, odnosno zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, tako i merila i kriterijume za određivanje ovog dela zarade, odnosno dobiti.

Mogućnost isplate zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca u javnim preduzećima
Isplata zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca ili procenjenih rezultata poslovanja u javnim preduzećima može se vršiti ako je: • preduzeće takvu mogućnost predvidelo opštim aktom (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu; • programom poslovanja za tekuću godinu, na koji je saglasnost dao osnivač, utvrđena masa sredstava za isplatu zarada u tekućoj godini koja obezbeđuje i ovu vrstu isplate,

61

VI

RADNI ODNOSI, ZARADE, NAKNADE, DODACI, DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI

• preduzeće naknadno dobilo saglasnost od osnivača (dopuna programa poslovanja za tekuću godinu) za povećanje mase sredstava za isplatu dela zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca u skladu sa procenom rezultata poslovanja za tekuću godinu. Zarade i druga primanja u javnim preduzećima se utvrđuju i isplaćuju u skladu sa Uredbom o načinu i kontroli obračuna i isplate zarada u javnim preduzećima („Sl. glasnik RS”, br. 5/2006 - dalje: Uredba) koja je doneta shodno odredbi člana 22. stav 5. Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa („Sl. glasnik RS”, br. 25/2000, 25/2002, 107/2005, 108/2005 - ispr. i 123/2007 - dr. zakon). Uredba se primenjuje u javnom preduzeću do donošenja programa poslovanja za tekuću godinu, na koji saglasnost daje osnivač. Po donošenju programa poslovanja javno preduzeće zarade isplaćuje u skladu sa programom poslovanja. Primenom Uredbe i programa poslovanja u javnim preduzećima nije suspendovana primena kolektivnih ugovora, već se pojedinačne zarade zaposlenima obračunavaju i isplaćuju u skladu sa kolektivnim ugovorima, dok se samo ukupan iznos sredstava potrebnih za isplatu zarada utvrđuje programom poslovanja preduzeća, a visina ovih sredstava (kao i kretanje zarada) zavisi od planiranih rezultata poslovanja preduzeća i planiranog kretanja makroekonomskih agregata u Republici. Odredbom člana 21. Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa je utvrđeno da odluku o raspodeli dobiti donosi upravni odbor javnog preduzeća uz saglasnost osnivača. To znači, da bi javno preduzeće moglo da isplati deo zarade na osnovu procenjenih rezultata poslovanja za tekuću godinu, ako prethodno o tome donese odluku na upravnom odboru i zatraži saglasnost osnivača, a tek po dobijenoj saglasnosti osnivača izvrši isplatu.

Po isteku tekuće godine poslodavac može da odluči da zaposlenima vrši određena davanja po osnovu ostvarene dobiti utvrđene po godišnjem finansijskom izveštaju. Međutim, ova vrsta davanja zaposlenima ima drugi tretman, odnosno ne predstavlja zaradu zaposlenog, već prihod od kapitala. Na ovu mogućnost ukazuje član 14. Zakona kojim je utvrđeno da se ugovorom o radu ili odlukom poslodavca može utvrditi učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i opštim aktom. Poslodavac koji namerava da zaposlenima isplati zaradu na osnovu procenjenih rezultata poslovanja (pod uslovom da je opštim aktom predvideo isplatu), treba da izvrši procenu rezultata poslovanja za tekuću godinu i utvrdi da li postoji finansijska mogućnost isplate, odnosno da li procenjeni rezultati poslovanja poslodavca omogućavaju da se do kraja tekuće godine izvrši ova isplata. Merila i kriterijumi za određivanje mogućnosti isplate treba da budu utvrđeni opštim aktom. Ova isplata ne bi trebalo da se izvrši ako bi prouzrokovala poremećaj u daljem radu poslodavca, odnosno prouzrokovala gubitak kod poslodavca ili drugog isplatioca. Shodno tome, isplata dela zarade na osnovu procenjenih rezultata poslovanja, odnosno po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, ne mora da bude u visini jedne mesečne zarade, ako taj iznos, prema procenjenim rezultatima, ne može da se obezbedi. Poslodavac može da donese odluku da se isplati u smanjenom iznosu, u skladu sa procenjenim mogućnostima, ili da se uopšte ne isplati na osnovu procenjenih rezultata, već da se eventualno isplata izvrši po utvrđivanju konačnih rezultata poslovanja, odnosno iz iskazane ostvarene dobiti.

Utvrđivanje potrebnih sredstava i odluka o isplati
Ako poslodavac utvrdi da na osnovu procenjenih rezultata poslovanja do kraja tekuće godine postoji mogućnosti isplate dela zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca, utvrdiće sredstva potrebna za isplatu i isplatiti zaposlenima u skladu sa odredbama opšteg akta, odnosno kriterijumima utvrđenim tim aktom ili ugovorom o radu, na osnovu kojih se utvrđuje doprinos pojedinog zaposlenog. Odluku o ukupnom iznosu sredstava koja će se isplatiti na osnovu procenjenih rezultata poslovanja, odnosno poslovnog uspeha poslodavca, kao i pripadajući iznos po zaposlenom u skladu sa utvrđenim kriterijumima, treba da donese nadležni organ poslodavca, upravni odbor ili drugi organ ako je to kao uslov utvrđeno opštim aktom.Ako nije precizirano opštim aktom ko donosi odluku, o tome odlučuje direktor, odnosno osnivač. Kriterijumi za utvrđivanje pojedinačnog iznosa po zaposlenom, takođe, treba da bude utvrđeni opštim aktom
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

Obračun i isplata dela zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca
Uobičajeno vreme za isplatu ove vrste zarade zaposlenima, u praksi je najčešće decembar, kada poslodavci vrše procenu ostvarenih rezultata za tekuću godinu. Međutim, kako se radi o delu zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca, može se utvrditi i drugi period u toku godine, u kom poslodavac može da isplati zaposlenom ovaj deo zarade, ako proceni da su zaposleni (ili samo jedan broj zaposlenih) doprineli poslovnom uspehu poslodavca. Sve isplate koje poslodavac izvrši zaposlenima, po osnovu doprinosa poslovnom uspehu , predstavljaju zaradu zaposlenog, na koju se obračunavaju i plaćaju porez i doprinosi na zaradu.

62

Osnovica na koju se plaća doprinos (red.00 200. 5 x 17.68 309.000. Računovodstveno obuhvatanje isplate zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca Međunarodnim računovodstvenim standardom MRS 19 . u nastavku je dat primer obračuna poreza i doprinosa kada se sa novembarskom zaradom. Iz navedenog proizlazi da se u rashod priznaju primanja zaposlenih.00 239. nagrade) 4. 3 .800. i to svakom zaposlenom u visini novembarske zarade. 3 + red. br. koja se isplaćuje u decembru 2010. Neto za isplatu (red. a može biti utvrđen u visini prosečne mesečne zarade isplaćene u 2010. 3 ili red.110. Obrazac PP OD i Specifikaciju uz PP OD o usmeravanju doprinosa za zdravstveno osiguranje.bruto (zarada za novembar uvećana za bonuse. koja se isplaćuje u decembru.Primanja zaposlenih.zbirna stopa (red. Opis 2 Zarada za novembar 2010. tako i ukalkulisana za koja je stvorena obaveza za isplatu.110. br. za sva primanja zaposlenih priznaje se rashod u finansijskim izveštajima (obračunati rashod) u periodu u kojem je zaposleni izvršio svoju uslugu. Za zaposlenog iz ovog primera isplaćuju se sledeći iznosi: • novembarska zarada iznosi 200.00 47. plus deo zarade po osnovu poslovnog uspeha poslodavca 3 200. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000. 10-11 63 .800.68 Zarada za novembar . • zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca. Prema paragrafu 10.RADNI ODNOSI.6. 6 x 12%) 8. br. stav 1. 200.446. 2. isplaćuje zaposlenima i deo zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca. godine ili u nekom drugom odgovarajućem iznosu shodno procenjenim rezultatima poslovanja.00 393. br.red. 4 . predstavlja zaradu zaposlenog za mesec novembar 2010. Isplata ovog dela zarade vrši se zajedno sa zaradom za novembar. 5 x 17. 1 1. godine.68 442. ZARADE. Zakona.000 dinara bruto. Porez na zarade (red.800. br. bonusi) u skladu sa kriterijumima utvrđenim svojim opštim aktom. 8) 10.213. br.000 dinara.zbirna stopa (red. uglavnom isplaćuje u decembru. Doprinos na teret poslodavca .985. odnosno u periodu u kojem je radio. Prilikom isplate zarade i plaćanja poreza i doprinosa poslodavac popunjava i Poreskoj upravi dostavlja Obrazac PP OPJ i Specifikaciju. uređeno je računovodstveno obuhvatanje primanja zaposlenih od strane poslodavca. 3 .9%) 11. poreza i doprinosa Red. MRS 19. Doprinosi na teret zaposlenog .manji iznos) 6.000. br.9%) 9. Primer: Poslodavac je doneo odluku da zaposlenima isplati deo zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (nagrade. Ukupno zarada .554) 7. DODACI. shodno odredbi člana 105. DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI VI ili ugovorom o radu zavisno od doprinosa svakog zaposlenog ostvarenom uspehu. Obračun poreza i doprinosa Polazeći od toga da se zarada po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (bonusi i nagrade). 10) Isplaćena zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade i bonusi). NAKNADE. 7 . takođe. godine. br. br. kako isplaćena. Ukupan trošak poslodavca (red. Obračun zarade. br.00 239. nagrade) .00 400.bruto Deo zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (bonusi.red. br. Najviša osnovica za plaćanje doprinosa na dan isplate 5. Osnovica za plaćanje poreza (red.bruto 3. br. godini (za period do donošenja odluke) ili u visini zarade za novembar 2010.52 42.80 42.

68 453 .213. bez obzira na to kada će ta zarada biti isplaćena. DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI Prema paragrafu 17.800. bonusi) 520 .800. isplata zarade po osnovu doprinosa zaposlenog (nagrada. NAKNADE.68 (za obračunate bruto zarade za novembar i deo zarade po osnovu doprinosa) 521 .800.Tekući (poslovni) račun 442. 10-11 . MRS 19.) računovodstveno se evidentira kao rashod perioda u kome je zaposleni radio.Obaveze za poreze i doprinose na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 42.Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 42.52 452 . entitet (pravno lice) treba da prizna očekivani trošak kao učešće u dobiti i isplatu bonusa. osim naknada koje se refundiraju 309.800. osim naknada koje se refundiraju 309.800.Obaveze za porez na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 47. a u korist obaveze.VI RADNI ODNOSI. bonus i sl.000.Obaveze za neto zarade i naknade zarada.985.68 (za izvršene isplate zarada za novembar i dela zarade po osnovu doprinosa .68 241 .68 453 .80 451 . Saglasno navedenim odredbama MRS 19. nagrada i sl.Troškovi zarada i naknada zarada (bruto) 400.985.80 451.) 64 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. za period u kojem je zaposleni radio.213.52 452 . entitet treba da odredi iznos koji će biti isplaćen pre nego što se finansijski izveštaji odobre za objavljivanje. Obračun primanja zaposlenih i način utvrđivanja uređeni su propisima iz oblasti radnog zakonodavstva kojima je određeno u kojoj meri i u kojim slučajevima je moguće primeniti MRS 19. DODACI.Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 42. Knjiženje obračuna i isplate zarade za novembar i dela zarade po osnovu doprinosa (nagrade.00 450 . pod uslovom da taj entitet ima sadašnju zakonsku ili izvedenu obavezu da izvrši takve isplate kao rezultat takvih događaja i da se može utvrditi pouzdana procena takve obaveze.68 (za izvršen obračuna doprinosa na zarade i dela zarade po osnovu doprinosa na teret poslodavca) 450 . kolektivnim pregovaranjem zaposlenih i poslodavca i tako uređena primanja su predmet računovodstvenog obuhvatanja. Prema paragrafu 20.Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 42.Obaveze za poreze i doprinose na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 42. MRS 19.Obaveze za porez na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog 47. U našoj praksi kategorije primanja određuju se na osnovu zakonskih i drugih propisa.800.bonus.Obaveze za neto zarade i naknade zarada. ZARADE.

istog zakona. ZARADE. Poslodavac je dužan poštujući ovu pravnu normu da zaposlenom omogući ostvarivanje ovog prava. Razlog za to je što se o pravima zaposlenog odlučuje od strane lica imenovanog u odredbi člana 195. Nužno je da se na taj način ne povređuju pravila sukoba interesa i zabrane konkurencije. obaveze i odgovornosti uređuju se ugovorom.da normama posebnog zakona. i 4. može se zaključiti da sa stanovišta normi Zakona nema smetnji da jedno fizičko lice vrši dužnost direktora u dva privredna društva. 125/2004). st. Pod ovim uslovima lice koje vrši dužnost direktora sa nepunim radnim vremenom može biti u radnom odnosu za ostatak do punog radnog vremena u drugom privrednom društvu. prema njihovom kalendaru. DODACI. Zakona o radu („Sl. obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom. uz obrazloženje koje sadrži podatke o verskom prazniku zaposlenog i navođenjem odgovarajuće norme koja je poslužila kao normativni osnov za priznavanje ovog prava. br. Poštujući ovu normu nužno je: . 24/2005. glasnik RS”. Radni odnos na određeno vreme može da traje do isteka roka na koji je izabran direktor. 2) katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica . Zakona o radu („Sl. takođe na dužnosti direktora toga društva. 10-11 65 . prema kojoj zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj način ostvari puno radno vreme. zaposleni imaju pravo da ne rade u dane sledećih verskih praznika. S obzirom na to da direktor svoju dužnost može vršiti i bez zasnivanja radnog odnosa. obaveze i odgovornosti direktora i poslodavca uređuju ugovorom.na prvi dan Jom Kipura. Ugovor iz člana 48.RADNI ODNOSI.da to lice radi sa nepunim radnim vremenom u jednom privrednom društvu gde vrši dužnost direktora.na prvi dan Ramazan- skog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama. 24/2005.na prvi dan krsne slave. njihova međusobna prava. . Za slučaj da dužnost direktora vrši kao zaposleni. Ukoliko direktor nije zasnovao radni odnos kod poslodavca. br. i to: 1) pravoslavci . direktor može ugovorom o radu da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme. 61/2005 i 54/2009 .organ koji je određen aktom poslodavca. DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI VI PITANJE I ODGOVOR Ostvarivanje prava zaposlenog na plaćeno odsustvo za dan verskog praznika Pitanje: • Koje obaveze ima poslodavac u ostvarivanju prava zaposlenog na plaćeno odsustvo na dan krsne slave? Odgovor: Prema odredbi člana 4. • Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. odnosno do njegovog razrešenja.da je to lice zasnovalo radni odnos za ostatak radnog vremena do punog radnog vremena u drugom privrednom društvu gde takođe vrši dužnost direktora. glasnik RS”. odnosno da se u oba privredna društva ne zahteva angažovanje sa punim radnim vremenom na poslovima direktora. 43/2001 i 101/2007). 4) pripadnici jevrejske zajednice . Zakona sa direktorom zaključuje u ime poslodavca upravni odbor. br. Podrazumeva se da je zaposleni prethodno obavestio nadležnu službu poslodavca o svom verskom prazniku. odnosno osnivačkog akta ili statuta nije drugačije propisano. nužno je da ispunjava uslove iz odredbe člana 41. i to donošenjem rešenja kojim utvrđuje da zaposleni u određeni dan ne radi zbog verskog praznika. br.da je priroda poslova takva da se može obavljati sa ostatkom radnog vremena. 61/2005 i 54/2009). . a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor . NAKNADE. koja su propisana Zakonom o privrednim društvima („Sl. u kojoj situaciji se međusobna prava. Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji („Sl. glasnik RS”. .na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa. 2. 3) pripadnici islamske zajednice .dalje: Zakon). Zakona. Lice koje obavlja poslove direktora po osnovu ovog ugovora ima pravo na naknadu za rad koja ima karakter zarade i druga prava. rešenjem koje se u pisanom obliku dostavlja zaposlenom. u skladu sa članom 193. glasnik RS”. • PITANJE I ODGOVOR Uslovi pod kojima direktor jednog privrednog društva može da vrši dužnost direktora u drugom privrednom društvu Pitanje: • Da li i pod kojim uslovima isto lice može biti direktor u dva privredna društva? Odgovor: Prema odredbi člana 48.

10-11 . odnosno ovde je izostao ex lege određeni razlog koji je conditio sine qua non prekovremenog rada. da bi zaposleni ostvario uvećanje zarade iz ovog osnova potrebno je da se prekovremeni rad ostvari pod uslovima iz Zakona. zahtev zaposlenom treba da bude dat u pisanom obliku. To znači. ako je prekovremeni rad obavljen po nalogu poslodavca.VI RADNI ODNOSI. i to najmanje 26% od osnovice.da je poslodavac zahtevao da se takav rad obavi . 61/2005 i 54/2009 . zaposleni dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile. Drugo je pitanje da li se radi o samoinicijativnom obavljanju posla. iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom. na zahtev poslodavca. rad obavljen u preraspodeli radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom. radniku se ima isplatiti zarada za prekovremeni rad” (Iz rešenja Vrhovnog suda Srbije.zahtev može da bude dat u formi odluke ili naloga. tačka 3) Zakona. Podrazumeva se da se radi o prekovremenom radu ostvarenom pod uslovima iz odredbe člana 53. Zaposleni koji samoinicijativno radi duže od punog radnog vremena nema pravo na zaradu.Zakonom propisanih razloga (viša sila.12. Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Isto tako. ali u odsustvu navedenih razloga. čak i kada je reč o izuzetnim prilikama.donošenjem rešenja u pisanom obliku. Ti uslovi su: . Međutim. • Odgovor: Prema odredbi člana 108. 24/2005. 4241/92 od 24. ali bez uvećanja iz člana 108. ukoliko je korišćenje slobodnih dana izostalo. Rev. Zakona. NAKNADE. poplava i sl. u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu. Zakona o radu („Sl. Ali. poslodavac je dužan da zaposlenom za takav rad isplati zaradu. iznenadno povećani obim rada i neophodnost da se u određenom roku završi posao koji je planiran). Međutim. ZARADE. ako su taj rad obavili u preraspodeli radnog vremena uz korišćenje slobodnih dana. stav 1. DRUGA PRIMANJA I DOPRINOSI PITANJE I ODGOVOR Nepostojanje prava zaposlenog na uvećanu zaradu za samoinicijativno obavljanje poslova u vremenu dužem od punog radnog vremena Pitanje: • Da li zaposleni koji samoinicijativno obavlja poslove u vremenu dužem od punog radnog vremena ima pravo na uvećanu zaradu po osnovu prekovremenog rada? rešenje izostane poslodavac to ne bi mogao koristiti kao opravdanje da odbije obračun i isplatu uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada. onda nema ni uslova za uvećanje zarade po osnovu prekovremenog rada. DODACI. Po pravilu. U toj situaciji konvalidacija se vrši naknadno . godine). . O tome govori i ova sudska odluka kada se radi o radu dužem od punog radnog vremena u preraspodeli kada zaposlenom nisu omogućeni slobodni dani: „Pravilno je stanovište nižestepenih sudova da tužioci nemaju pravo na plaćanje prekovremenog rada. jer se tada ne radi o prekovremenom radu. Samoinicijativno obavljanje poslova od strane zaposlenog u vremenu dužem od punog radnog vremena u odsustvu zahteva za prekovremeni rad ne smatra se prekovremenim radom.da se radi o slučajevima imenovanim u Zakonu ili opštem aktu. Zakon ne propisuje oblik u kome se zahtev za rad duži od punog radnog vremena može uputiti. kojom je propisano da je. požar.1992. br.) nema smetnji da zahtev bude učinjen u usmenom obliku. jer poslodavac može zahtevati prekovremeni rad samo iz određenih . Ako navedeni uslovi nisu ostvareni. glasnik RS”. ali u slučaju vanrednih prilika (npr. opšteg akta i ugovora o radu.dalje: Zakon) zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za prekovremeni rad. za slučaj da to 66 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.

SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE

VII

10

POSREDNA KONTROLA DEVIZNOG POSLOVANJA I ELEKTRONSKA DOSTAVA DOKUMENATA
Od 1.11.2010. godine moguća elektronska dostava dokumenata i za poslove prenosa potraživanja, odnosno preuzimanja duga, promene nerezidenta, kompenzacione poslove i obavljanje delatnosti u inostranstvu

E

lektronska dostava dokumenata je alternativni način dostavljanja faktura, u kontekstu obavljanja posredne kontrole deviznog poslovanja, omogućen donošenjem Uredbe o izmenama Uredbe o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata („Sl. glasnik RS”, br. 39/2010, stupila na snagu 16.6.2010. godine). Ovaj način dostavljanja dokumenata primenjuje se od 16.6.2010. godine za poslove izvoza i uvoza usluga, a od 1.11.2010. godine i za poslove: - prenosa potraživanja, odnosno preuzimanja duga iz člana 7. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006 - dalje: Zakon). - promene nerezidenta po poslovima iz člana 33. Zakona; - kompenzacione poslove; - obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu. Rezident, koji se prijavio i registrovao za elektronsku dostavu, obavezan je da ubuduće fakture dostavlja samo elektronski, što nesumnjivo predstavlja određeno ograničenje. Ipak, treba imati u vidu najavu isključivo elektronske dostave dokumentacije, čime bi se ukinula mogućnost dostavljanja dokumenata u štampanoj formi. Za sada, ova dva načina dostavljanja dokumenata, u štampanoj ili elektronskoj formi, u pogledu rokova, pravila i svega ostalog potpuno su ravnopravna, bez obzira na odabrani način dostavljanja.

Prijava korisnika za rad u aplikaciji Elektronska dostava dokumenata
Aplikaciju za elektronsku dostavu dokumenata mogu koristiti samo rezidenti i nerezidenti koji su se prijavili za elektronsko dostavljanje, tako što su Deviznom inspektoratu, u štampanoj formi, dostavili Prijavu za
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

elektronsku dostavu dokumenata (dalje: Prijava), preuzetu sa sajta Deviznog inspektorata. Prilikom popunjavanja Prijave potrebno je uneti korisničko ime, koje određuje i kreira sam obveznik. Sistem kontroliše jedinstvenost svakog korisničkog imena i ako utvrdi da dostavljeno korisničko ime već postoji u bazi, korisnik će o tome biti obavešten putem elektronske pošte ili telefonom i biće dužan da popuni i dostavi novu prijavu sa istim podacima, ali sa novim korisničkim imenom. U prijavu je potrebno uneti i adresu elektronske pošte korisnika, kako bi na tu adresu stiglo obaveštenje o uspešnoj registraciji na sistem Deviznog inspektorata za elektronsku dostavu dokumenata. Korisniku će, pored korisničkog imena koje određuje i kreira sam, biti dodeljena i inicijalna lozinka, koju je korisnik obavezan da promeni i novu, promenjenu lozinku koristi prilikom svakog narednog pristupa aplikaciji. Korisnik može imati više naloga za registraciju, ali se za svaki od njih mora podneti posebna prijava u cilju registracije za elektronsku dostavu dokumenata, čime je omogućeno da jedan korisnik obezbedi više naloga i angažuje veći broj ljudi, ukoliko mu je to potrebno u slučaju većeg obima poslovanja po osnovu kog postoji obaveza izveštavanja Deviznog inspektorata. Do dobijanja mogućnost pristupa aplikaciji za elektronsko dostavljanje dokumenata, obavezno je dostavljanje dokumentacije u štampanoj formi, na način i u rokovima kao i do sada.

67

VII10

SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE

Poslovi izvoza, odnosno uvoza usluga
Elektronska dostava podataka o fakturama vrši se na jednostavan način, kroz aplikaciju koja korisnika vodi kroz odgovarajuće menije, podmenije i polja za unos. Unos podataka u polja označena zvezdicom je obavezan. Nakon unosa podataka, dokument dobija status „U izradi”. U toku pregleda i kontrole ispravnosti unetih podataka, dokument ima status „Čeka verifikaciju”. Kontrolisani dokument može se proglasiti ispravnim ili neispravnim od strane odgovornog lica koje vrši verifikaciju. Ukoliko je dokument proglašen ispravnim, njegov status će automatski biti promenjen u „Verifikovan” i time se dostavljanje dokumenta smatra završenim. Posle dobijanja statusa „Verifikovan”, izmenu i brisanje ne može izvršiti sam rezident, već se oni mogu obaviti samo na osnovu pismenog zahteva upućenog Deviznom inspektoratu, koji jedini može obaviti zahtevana ažuriranja dokumenta. Ukoliko je dokument proglašen neispravnim, biće vraćen na doradu, pri čemu će i njegov status automatski biti promenjen u „Neispravan” sa prikazom opisa neispravnosti i sa nalogom da se isti ispravi u roku od tri dana. Ukoliko korisnik ne postupi u skladu sa nalogom, smatraće se da dokument nije ni dostavljen. Kada korisnik vraćeni dokument ispravi i sačuva ga, njegov status će automatski biti promenjen „U izradi”, nakon čega se ponovo dostavlja Deviznom inspektoratu na verifikaciju, sve dok se elektronska dostava dokumenta konačno ne verifikuje. Osim mogućnosti elektronskog unosa podataka, korisnik ima i mogućnost pregleda faktura. U svaku fakturu sa liste može se izvršiti uvid, a postoji i mogućnost izmene određenih faktura, odnosno onih koje nisu već dostavljene Deviznom inspektoratu na verifikaciju ili su vraćene kao neispravne. Ukoliko obveznik ima više faktura, aplikacija nudi mogućnost učitavanja već pripremljenog fajla, koji sadrži sve odabrane fakture. Dokument mora biti u određenom formatu, a uputstvo i program za kreiranje se može preuzeti sa sajta Deviznog inspektorata.

u nekoliko celina i polja, a unos podataka u polja označena zvezdicom je obavezan. Unetim podacima je potrebno priključiti i prethodno skenirani ugovor o prenosu potraživanja ili preuzimanju duga, kao i prevod ugovora u pdf formatu, nakon čega će se na ekranu pojaviti izabrana datoteka sa skeniranim ugovorom i prevodom istog, čime se završava uspešan unos podataka i unos dobija status „U izradi”. U Deviznom inspektoratu se obavlja pregled i kontrola ispravnosti unetih podataka na način prethodno opisan u tekstu. Na isti način vrši se elektronska dostava podataka koji se odnose na aneks, jedan ili više, osnovnog ugovora, odnosno raskid istog. Aplikacija omogućava i pretragu dostavljenih dokumenata po različitim kriterijumima. Po dobijanju liste odabranih dokumenata, korisnik može izvršiti uvid u svaki od njih, izmeniti one kod kojih je izmena dozvoljena, dok je brisanje dokumenta dozvoljeno samo ako dokument nije već dostavljen Deviznom inspektoratu na verifikaciju ili je dokument vraćen iz Deviznog inspektorata kao neispravan.

Poslovi naplate, odnosno plaćanja drugom nerezidentu po tekućem ili kapitalnom poslu
Članom 33. Zakona utvrđeno je da rezident može izvršiti naplatu, odnosno plaćanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguje, odnosno od koga potražuje, po tekućem ili kapitalnom poslu. Nakon što rezident izabere ovu opciju iz glavnog menija aplikacije, u odgovarajuća polja treba uneti tražene podatke. Podaci su razvrstani u nekoliko celina i polja. U polja označena zvezdicom unos podataka je obavezan. Po unosu svih neophodnih podataka, unetim podacima je potrebno priključiti i prethodno skenirani ugovor o promeni nerezidenta, kao i prevod ugovora u pdf formatu. Nakon prenosa istih u aplikaciju, na ekranu će se pojaviti izabrana datoteka sa skeniranim ugovorom i prevodom istog, čime se završava uspešan unos podataka i unos dobija status „U izradi”. Kao i u prethodno opisanim slučajevima, u Deviznom inspektoratu se obavlja pregled i kontrola ispravnosti unetih podataka, uz mogućnost vraćanja dokumenta korisniku na ispravku. Na opisani način vrši se i elektronska dostava podataka koji se odnose na aneks osnovnog ugovora, odnosno raskid istog, uz mogućnost dostave više aneksa po jednom ugovoru.
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

Poslovi prenosa potraživanja, odnosno preuzimanja duga
Nakon što rezident izabere iz glavnog menija aplikacije opciju za izveštavanje Deviznog inspektorata o poslovima iz člana 7. Zakona (banke, odnosno rezidenti, osim rezidenata - fizičkih lica, mogu kupovati ili prodavati, odnosno platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja koja su nastala po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata), u odgovarajuća polja treba uneti tražene podatke. Podaci su razvrstani

68

SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE

VII10

Kompenzacioni poslovi
Elektronska dostava podataka iz obračuna kompenzacionog posla vrši se tako što korisnik u glavnom meniju klikne na stavku Obračuni o izvršenom kompenzacionom poslu i pojavi se lista sledećih podmenija: Unos obračuna o izvršenom kompenzacionom poslu, Pretraga obračuna o izvršenom kompenzacionom poslu i Stornirani obračuni o izvršenom kompenzacionom poslu. Korisnik unosi u aplikaciju tražene podatke sa rešenja o odobrenju ovog posla nadležnog ministarstva, vodeći računa o instrukcijama iz Uputstva za elektronsku dostavu dokumenata. Polja označena zvezdicom je obavezno popuniti. Osim unosa podataka u odgovarajuća polja, potrebno je priključiti i skenirani Obrazac br. 4, propisan Odlukom o bližim uslovima za plaćanje, odnosno naplatu u robi, odnosno uslugama („Sl. glasnik RS”, br. 109/2005), kao i Prilog br. 4, propisan Uredbom o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenta i nerezidenata („Sl. glasnik RS”, br. 112/2006 i 39/2010 - dalje: Uredba). Verifikacija unetih podataka vrši se na isti način kao i kod elektronske dostave po ostalim, prethodno opisanim poslovima. Aplikacija omogućava i pretragu dostavljenih obračuna kompenzacionih poslova po različitim kriterijumima. Po dobijanju liste odabranih obračuna, korisnik može izvršiti uvid u svaki od njih, izmeniti one kod kojih je izmena dozvoljena, dok je brisanje obračuna dozvoljeno samo ako obračun nije već dostavljen Deviznom inspektoratu na verifikaciju ili je vraćen iz Deviznog inspektorata kao neispravan.

hodno opisanim poslovima iz Uredbe, što se odnosi i na pretragu dostavljenih godišnjih finansijskih izveštaja.

Uputstva i Šifarnici potrebni za rad u aplikaciji Elektronska dostava dokumentacije
Na sajtu Deviznog inspektorata mogu se naći i preuzeti dva uputstva koja se odnose na elektronsku dostavu dokumenata u kojima su detaljno objašnjeni načini popunjavanja i elektronske dostave podataka i dokumenata po svim poslovima propisanim Uredbom. Na sajtu se može pronaći i preuzeti i Šifarnik valuta, Šifarnik zemalja, Šifarnik osnova naplate, odnosno plaćanja sa inostranstvom i Šifarnik vrste usluge, koji su potrebno za rad u aplikaciji Elektronska dostava dokumentacije. Aplikacija korisnicima nudi i mogućnost promene lozinke, promene kontakt podataka, pomoć kod zaboravljene lozinke, odjavu nekog od odobrenih naloga za elektronsku dostavu i drugo. Devizni inspektorat ima pravo da na sopstvenu inicijativu ukine pojedinačne naloge za registraciju, ukoliko utvrdi da se nalog na bilo koji način zloupotrebljava ili se koristi za dostavljanje pogrešnih podataka. O izvršenom ukidanju naloga za registraciju Devizni inspektorat će obavestiti korisnika elektronskim putem, uz navođenje razloga za ukidanje naloga. Korisnicima je na raspolaganju i opcija koja sadrži najčešća pitanja korisnika u vezi elektronske dostave dokumenata i odgovore Deviznog inspektorata na njih. •
Branka Đorđević

Godišnji finansijski izveštaj po poslovima obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu
Prilikom elektronskog dostavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja po poslovima obavljanja privredne delatnosti u inostranstvu, u aplikaciju za Elektronsku dostavu dokumenata potrebno je, osim podataka iz godišnjeg finansijskog izveštaja, dostaviti i podatke iz rešenja nadležnog ministarstva kojim je posao osnivanja preduzeća u inostranstvu odobren. Dostava podataka iz rešenja nadležnog ministarstva vrši se slično dostavi podataka iz rešenja o odobrenju obavljanja kompenzacionog posla. Nakon unosa potrebnih podataka u aplikaciju, potrebno je još podacima priključiti i skenirani godišnji finansijski izveštaj. Verifikacija unetih podataka vrši se na isti način kao i kod ostalih poslova, elektronske dostave po ostalim, pretPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

69

Elektronski transfer je definisan kao transakcija koju vrši lice koje pruža usluge plaćanja i naplate. Ovaj dokument predstavlja i osnov na kome počiva rad Manivala . a sa ciljem da sredstva budu dostupna korisniku tog elektronskog 70 . glasnik RS". a time i umanjenje rizika koji takvi transferi nose od finansiranja terorizma i pranja novca. glasnik RS”. bilo je potrebno doneti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Sl. osim odredbe člana 12.VII 11 UPRAVNI POSTUPAK. kreditne institucije i dr. u opisu nalogodavca ime i prezime fizičkog lica. OBLIGACIJE I PRIVREDNA DRUŠTVA KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA ZAKONA O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA "Sl.dalje: Zakon) je unapređenje sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. stupio na snagu 11. 12a i 12b). To nije slučaj i sa drugom državama sa kojima se mogu obavljati finansijske transakcije gde se platnim prometom mogu baviti i zadruge.1. kao i standardima koje propisuje međunarodno telo . Međutim. jeste da se sada izmenama Zakona definiše pojam elektronskog transfera. bez obzira na to da li su nalogodavac i korisnik transakcije jedno lice.u Republici Srbiji platnim prometom se bave banke. Definisana su i lica koja pružaju usluge plaćanja i naplate . pre svega radi izbegavanja nedoumica u tumačenju Zakona. „Western Union”). br. godine (dalje: Direktiva EU). Elektronski transferi koji mogu biti izvršeni od strane navedenih lica posebno su podložni riziku zloupotrebe u cilju finansiranja terorizma.2010. Primer: Ako Svift (Swift) poruka koja prati transfer u iznosu od EUR 1.FATF koje je usvojilo dokument pod nazivom „FATF 40 preporuka protiv pranja novca i 9 specijalnih preporuka protiv finansiranja terorizma”. br.tela Saveta Evrope koje se bavi procenom usaglašenosti nacionalnih sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma država članica SE sa međunarodnim standardima. adresu i druge podatke koji su propisani izmenama Zakona. Jedna od značajnih novina jeste da se nalogodavac elektronskog transfera u iznosu od EUR 1. 20/2009 i 72/2009 . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. i lica koja se bave brzim prenosom novca bez otvaranja računa (npr. izmenama Zakona uvodi se sistem provere elektronskih transfera. korisnik elektronskog transfera i posrednik u lancu plaćanja.to su lica koja se bave platnim prometom (banke) . br.12. koja se vrši elektronskim putem.000 ili više mora identifikovati i da finansijska institucija koja treba da isplati sredstva korisniku primaocu tog transfera to ne sme uraditi ako poruka koja prati transfer ne sadrži sve podatke o nalogodavcu (novi čl. iako je usklađenost odredbi Zakona evidentna. 10-11 Definisanje elektronskog transfera i jedinstvene identifikacione oznake Ono što je novo. 91/2010 ao što je poznato osnovni cilj Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Sl. u ime nalogodavca elektronskog transfera. niti sredstva mogu biti preneta na račun korisnika.00 iz strane države ne sadrži npr. 91/2010. Izmenama Zakona propisane su i situacije kada ne postoji obaveza utvrđivanja propisanih podataka (novi član 12v). godine. Takođe. koja se primenjuje od 1. banka ne može isplatiti korisniku sredstva. kao i da bi se u potpunosti Zakon usaglasio sa preporukama Saveta Evrope. K transfera kod drugog lica koje pruža uslugu plaćanja i naplate. glasnik RS”. godine).2012. Vezano za elektronski transfer definisani su i pojmovi: nalogodavac elektronskog transfera.000. Za oblast sprečavanja pranja novca to je značilo usaglašavanje zakonskih odredbi sa Direktivom 2005/60/ES Evropskog parlamenta i Saveta o sprečavanju korišćenja finansijskog sistema u svrhe pranja novca i finansiranja terorizma iz 2005.

Zadaci i nadležnost Uprave za sprečavanje pranja novca Kada se radi o nadležnosti Uprave za sprečavanje pranja novca (dalje: Uprava) precizirano je da obavlja finansijsko-informacione poslove. Iz tog razloga Uprava je preuzela nadležnost inspekcijskog nadzora kako bi se obezbedila što bolja i uspešnija primena Zakona. Kod komanditnog društva ili ortačkog društva najviše rukovodstvo je lice određeno osnivačkim aktom. 10-11 Službena beleška Zakonom je definisano da je obveznik dužan da odbije ponudu za uspostavljanje poslovnog odnosa ukoliko nije u mogućnosti da izvrši sve mere poznavanja stranke. Uprava podnosi izveštaj o radu Vladi.pravna lica i preduzetnici koji se bave pružanjem usluga prenosa novca kada se radi o poslovima u zemlji.definisana je kao kombinacija slova. oblika ili načina vršenja transakcije.mere poznavanja i praćenja stranke Ono što se uvek ističe kao jedna od bitnih novina koju je doneo Zakon. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. posredovanja u sklapanju kreditnih poslova i davanju zajmova. pribavi informacije o svrsi i nameni poslovnog odnosa ili transakcije i druge podatke. a sve sa ciljem uspešnije borbe protiv pranja novca i sprečavanja finansiranja terorizma. trendove u pranju novca i finansiranju terorizma. informacije i dokumentaciju nadležnim državnim organima.lica koja se bave poštanskim saobraćajem. U slučaju da je obveznik registrovan kao otvoreno akcionarsko društvo najviše rukovodstvo predstavlja izvršni odbor. poslovnih odnosa. Zakona). postoji neznatan ili nizak stepen rizika za pranje novca ili finansiranja terorizma sami svrstaju stranku. utvrdi identitet stvarnog vlasnika stranke i proveri njegov identitet. a to je jedinstvena identifikaciona oznaka . Jedna od bitnih novina jeste da se nadležnost Uprave proširuje i na obavljanje poslova inspekcijskog nadzora. podataka ili informacija pribavljenih iz pouzdanih i verodostojnih izvora. Zakona organizovani u različitim formama izmenama je definisan i pojam najvišeg rukovodstva u zavisnosti od organizacione strukture obveznika. proveri identitet stranke na osnovu dokumenata. rizik od pranja novca i finansiranja terorizma nije isti. nije se pokazalo efektivnim i efikasnim za navedenu grupu obveznika. poslovni odnos. odnosno transakciju u nizak rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma i u tom slučaju primenjuju pojednostavljene radnje i mere poznavanja i praćenja stranke (izmena člana 32. najkasnije do 31. odnosno ukoliko nije uspeo da: utvrdi identitet stranke. Izmenama Zakona precizirano je da se pojednostavljene mere mogu primeniti uvek kada je rizik od pranja novca ili finansiranja nizak. davanju jemstva. Dosadašnje rešenje u Zakonu. poslovni odnos. marta tekuće za prethodnu godinu. usluga koju obveznik pruža u okviru svoje delatnosti ili transakcija. Obveznici kod kojih će Uprava sprovoditi nadzor su: . Ministar. odnosno drugih okolnosti povezanih sa strankom. dok kod društva s ograničenom odgovornošću to može biti osim upravnog odbora i direktor. prikuplja. obrađuje i dostavlja određene podatke. Zakona).preduzetnici i pravna lica koja obavljaju poslove faktoringa i forfetinga. . brojeva i znakova koju određuje lice koje vrši usluge plaćanja i naplate. uslugu koju pruža u okviru svoje delatnosti ili transakciju u nisko rizičnu grupu za pranje novca ili finansiranje terorizma. Izveštaj o radu obavezno sadrži statistike. predstavlja određena vrsta stranke. Obveznici procenjuju koliki rizik od mogućih zloupotreba koje imaju za cilj pranje novca i finansiranje terorizma.preduzeća za reviziju i ovlašćeni revizori. Najviše rukovodstvo S obzirom da su obveznici iz člana 4. Kod zatvorenog akcionarskog društva najviše rukovodstvo predstavlja upravni odbor. na predlog Uprave propisuje kriterijume na osnovu kojih obveznik svrstava stranku. . Na osnovu ovih procena obveznici će prvo odabrati odgovarajući oblik mera poznavanja i praćenja stranke (uobičajene ili pojačane mere).preduzetnici i pravna lica koja pružaju računovodstvene usluge. poslovni odnos. poslovnog profila stranke. Prilikom vršenja nadzora zaposleni u Upravi se legitimiše službenom značkom i legitimacijom. kao i podatke o aktivnostima Uprave. vezano za nadzor. a koju uvodi Direktiva EU je pristup zasnovan na proceni rizika. . te na osnovu toga vrši pojednostavljene radnje mere poznavanja i praćenja stranke (izmena člana 7. usluga koje obveznik pruža u okviru svoje delatnosti ili transakcija. usluge poreskog savetovanja. .UPRAVNI POSTUPAK. podatke o pojavnim oblicima pranja novca i finansiranja terorizma. Procena i analiza rizika . redovno prati po- 71 . Kod različitih vrsta stranaka. Izmenama Zakona data je mogućnost obveznicima da ukoliko procene da zbog prirode poslovnog odnosa. OBLIGACIJE I PRIVREDNA DRUŠTVA VII11 Izmene Zakona donose još jedan novi pojam. analizira.

10-11 Tehnološka dostignuća Izmenama Zakona definisana je nova obaveza u vezi sa primenom novih tehnoloških dostignuća.). tako da je obaveza svih obveznika da odrede ovlašćeno lice. kao i druge okolnosti koje su povezane sa statusom ili drugim karakteristikama stranke. a ako je taj odnos uspostavljen. utvrdi i proveri identitet punomoćnika i zakonskog zastupnika. neuobičajeni način vršenja. Takođe. Sadržaj i način polaganja stručnog ispita utvrđuje ministar. elektronsko bankarstvo. upotreba bankomata i dr. Zakona). transakciju vrši ili poslovni odnos uspostavlja punomoćnik ili zakonski zastupnik. Naime. Neuobičajene transakcije i prijava gotovinskih transakcija Upravi Prema izmenama Zakona obveznik je dužan da svoju pažnju posveti neuobičajenim transakcijama. obveznik je dužan da pored identiteta stranke. Uprava za sprečavanje pranja novca proverava ispunjenost uslova za ovlašćeno lice i izdaje licencu ovlašćenom licu i zameniku ovlašćenog lica. pribavi pismeno odobrenje najvišeg rukovodstva u obvezniku. Zakona za obveznike koji imaju manje od četiri zaposlena je izbrisana. Naime. vrednost ili povezanost transakcija koje nemaju ekonomski ili pravno osnovanu namenu. došlo je do još jedne bitne promene. a to je da kada obveznik ne uspe da izvrši sve mere poznavanja stranke dužan je da o tome sačini službenu belešku i da istu čuva 10 godina. da urede postupak Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Obveznik je dužan da utvrdi osnov i svrhu ovih transakcija i da sačini službenu belešku o tome u pisanoj formi. pre uspostavljanja tog odnosa. čest je slučaj da kada stranka krije podatke vezano za njen identitet.00 (član 36. To znači da je uvedeno obavezno licenciranje ovlašćenih lica i zamenika u obveznicima. proširuje se i na zakonskog zastupnika.000. obveznici će morati prilikom zapošljavanja lica na radnim mestima na kojima će primenjivati odredbe ovog Zakona i propisa donetih na osnovu Zakona. Zakona obaveza obveznika da pored identiteta stranke. Licenca se izdaje na osnovu rezultata stručnog ispita. ne može se nastaviti bez pismenog odobrenja najvišeg rukovodstva u obvezniku. kao i druge podatke koji su propisani navedenim članom. navedenim članom definisano je da u slučaju kada se uspostavlja loro korespondentski odnos u ugovoru o uspostavljanju tog odnosa potrebno je navesti obaveze svake ugovorne strane u vezi sa sprečavanjem i otkrivanjem pranja novca. Iskustveno gledajući. Zakona). Prema izmenama Zakona potrebno je da ovlašćeno lice ima i licencu za obavljanje poslova. u vezi sa određivanjem ovlašćenog lica. to čini iz razloga povezanosti sa nezakonitim aktivnostima. bez obzira na broj zaposlenih. a to je izmena koja se odnosi na dodatni uslov za obavljanje poslova ovlašćenog lica u obvezniku. stav 1. Kod ovlašćenih lica. Zaposleni kod obveznika zadužen za uspostavljanje loro korespondentskog odnosa dužan je da. ukoliko u ime stranke koja je fizičko lice. Loro korespondentski odnos U vezi sa uspostavljanjem loro korespondentskog odnosa sa bankom ili drugom sličnom institucijom koja ima sedište u stranoj državi koja nije na listi država koje primenjuju međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma koji su na nivou standarda Evropske unije ili viši. odnosno nisu usaglašene ili su u nesrazmeri sa uobičajenim. utvrdi i proveri identitet punomoćnika. Izmenama Zakona uveden je novi stav. Što se tiče ograničenja gotovinskog poslovanja izmenama Zakona sada se precizno definiše da se zabrana izvršenja gotovinskih transakcija odnosi i na iznos od tačno EUR 15. Utvrđivanje i provera identiteta stranke Vezano za zakonsku odredbu utvrđivanja i provere identiteta stranke definisanu članom 13. Obveznik je dužan da obrati naročitu pažnju na rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma koji proizilazi iz primene novih tehnoloških dostignuća koja mogu omogućiti anonimnost stranke. kao i da je potrebno naročitu pažnju posvetiti riziku od pranja novca ili 72 .VII11 UPRAVNI POSTUPAK. OBLIGACIJE I PRIVREDNA DRUŠTVA slovanje i proverava usklađenost aktivnosti stranke sa prirodom poslovnog odnosa i uobičajenim obimom i vrstom poslovanja stranke (član 8. obveznik je dužan da. Izmenama Zakona propisana je obaveza obveznicima koja se odnosi na integritet zaposlenih. na predlog direktora Uprave. informacije i dokumentaciju koja je propisana Zakonom. odnosno očekivanim poslovanjem stranke. Ovlašćeno lice Oslobađajuća odredba iz Zakona. finansiranja terorizma koji proizilazi iz njihove primene ( npr. Ono što je osnovna karakteristika navedenih transakcija jesu složenost i neuobičajeno visok iznos. primeni određene radnje i mere i da pribavi podatke. shodno članu 39.

Jelena Pantelić Tajnost podataka Izmenama Zakona obuhvaćene su i izvesne izmene koje se odnose na tajnost podataka. informacije i dokumentacija o stranci ili transakciji za koje postoji sumnja da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.UPRAVNI POSTUPAK. upoznati klijenta. 10-11 73 . analizirati okolnosti poslovne klime.).00 kazniti fizičko lice ako izvrši određene radnje propisane Zakonom (izmena čl. Republika Srbija je izmenama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma uspela da odgovori zahtevima Saveta Evrope i u potpunosti uskladi svoju zakonsku regulativu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama i međunarodnim standardima iz ove oblasti Da bi se ostvario osnovni cilj ovog zakona . moraju izgraditi procedure. advokat i njihovi zaposleni ne smeju stranci ili trećem licu otkriti da su Upravi dostavljeni podaci.000.efikasna borba za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. U slučaju neispunjavanja obaveza postoji opasnost da obveznici budu kažnjeni zbog svog odnosa prema nelegalnim aktivnostima. identifikovati klijente. kao i proveru integriteta ličnosti i kadrovske osposobljenosti. Kod kaznenih odredbi u vezi sa prekršajima uveden je novi član kojim se propisuje da će se novčanom kaznom u iznosu od RSD 5. tako što su za pravna lica proširene u delu koji se odnosi na prethodno opisane novine u Zakonu (elektronski transfer. kako bi na adekvatan način procenili postojanje sumnjivih okolnosti i pravovremeno otkrili transakcije koje ukazuju na sumnju pranja novca ili finansiranja terorizma. OBLIGACIJE I PRIVREDNA DRUŠTVA VII11 zapošljavanja. neophodno je usklađivanje rada obveznika sa izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. br. Postupak zapošljavanja mora biti tako organizovan da se omogući provera da li je kandidat za to radno mesto osuđivan za krivična dela kojima se pribavlja protivpravna imovinska korist. krivična dela povezana sa terorizmom. 104/2009). U izmeni Zakona osim podataka koji su dostavljeni Upravi zabrana dojavljivanja poširuje se i na podatke koji su u postupku dostavljanja. To se može ostvariti samo ako obveznici implementiraju sve propisane odredbe u potpunosti. ali samo kako bi se terminološki u potpunosti usaglasile sa Zakonom o tajnosti podataka („Sl. i 90. Kaznene odredbe Došlo je do izmena i u delu Zakona koji se odnosi na kaznene odredbe. Raspon novčanih vrednosti kaznenih odredbi se nije promenio. 89. samo se proširio opseg privrednih prestupa. ali i ukoliko se i sami aktivno uključe u borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma. glasnik RS”. Zakona). Obveznici se ne smeju ponašati kao pasivni posmatrači već moraju shvatiti svoju ulogu. Zakona obveznik.00 do RSD 150.000. postupak zasnivanja radnog odnosa i dr. U skladu sa članom 73. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. službena beleška.

80/2002. S obzirom da poresku osnovicu ne čini vrednost koja se utvrđuje na tržištu. proizlazi da je na pravo zakupa građevinskog zemljišta u javnoj svojini. Poreski obveznik U cilju usaglašavanja sa nazivom zakona kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica. utiče na zaštitu prirodnog ili nepokretnog kulturnog dobra i njegove zaštićene okoline.izvođenje građevinskih i drugih radova na postojećem objektu kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta. kao i • pravo zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.80%. Napominjemo da je rekonstrukcija . reči: „tržišna vrednost” zamenjene su rečju: „vrednost”. izvršeno je pravnotehničko usaglašavanje odredbe koja uređuje poreskog obveznika. 26/2001. br. Precizirano je da se vrednost zemljišta ne umanjuje po osnovu amortizacije. najvažnije izmene i dopune Zakona prikazaćemo za svaki od navedenih poreskih oblika zasebno. Poreska osnovica Na istovetan način će se uređivati poreska osnovica za nepokretnosti lica koja ne vode poslovne knjige i za ne- 74 .5% na 0. S obzirom da je obveznik poreza na imovinu imalac prava koja su predmet oporezivanja. godinu. već od isteka svake kalendarske godine u odnosu na godinu u kojoj je izvršena poslednja rekonstrukcija objekta. kao i maksimalan iznos do koga se po tom osnovu može umanjiti vrednost nepokretnost sa 70% na 40%.SUS. 61/2007 i 5/2009 . tako što će se u pogledu rezidentstva pravnih lica primenjivati odredbe zakona kojima se uređuje porez na dobit pravnih lica (a ne porez na dobit preduzeća). 45/2002 . decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu (a utvrđuje se primenom osnovnih i korektivnih elemenata. 101/2010 akon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu („Sl.2011. mada nije bilo izričito propisano. 80/2002 . Za sva ova lica poresku osnovicu čini vrednost nepokretnosti na dan 31. godine i primenjivaće se i kod utvrđivanja poreza na imovinu u takozvanoj statici za 2011.VIII OSTALI POREZI KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA ZAKONA O POREZIMA NA IMOVINU "Sl. amortizacija ne priznaje od izgradnje. glasnik RS”. za nepokretnosti stranog pravnog lica koje nema organizacioni deo preko koga obavlja delatnost u Republici Srbiji). To ni do sada nije bio slučaj.dalje: Zakon) uređuju tri poreska oblika: porez na imovinu (u takozvanoj statici. uz umanjenje poreske osnovice po osnovu amortizacije). 10-11 Porez na imovinu Predmet oporezivanja Predmet oporezivanja je proširen na: • pravo zakupa građevinskog zemljišta u javnoj svojini. utiče na bezbednost susednih objekata.1. za rekonstruisane objekte. saobraćaja. odnosno na pravo zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. menja režim voda. Z pokretnosti lica koja te knjige vode ali ne u Republici Srbiji (npr. Precizirano je da se. glasnik RS” br. glasnik RS" br. menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces. već vrednost dobijena primenom osnovnih i korektivnih elemenata bliže uređenih pravilnikom koji donosi ministar nadležan za poslove finansija. zaštite od požara i životne sredine. porez na nasleđe i poklon. s obzirom da je poreska osnovica za poljoprivredno i šumsko zemljište obveznika koji ne vodi poslovne knjige petostruki iznos katastarskog prihoda od tog zemljišta. povećava broj funkcionalnih jedinica. zakon. 135/2004. obveznik poreza zakupac. 101/2010 dalje: Zakon o izmenama i dopunama) stupio je na snagu 1.dr. proizlazi da se odredba prema kojoj se Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. • Amortizacija Smanjena je stopa amortizacije za koju se umanjuje vrednost nepokretnosti obveznika koji ne vodi poslovne knjige u Republici Srbiji sa 1. Imajući u vidu da se Zakonom o porezima na imovinu („Sl. menja spoljni izgled objekta. kao i porez na prenos apsolutnih prava.

dužni su da dostave podatke kojima raspolažu vršeći poslove iz svoje nadležnosti. odnosi samo na građevinsko zemljište.000. godinu utvrdiće se primenom odredaba Zakona. godine kao dana stupanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona na snagu). odnosno od 0.40% za ostale nepokretnosti poreskog obveznika).30% za zemljište.000 do 50.za površinu pod objektom.000. poresku osnovicu čini vrednost tih nepokretnosti iskazana u njihovim poslovnim knjigama. godine kao dan stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona. Ako skupština jedinice lokalne samouprave donese „novu” odluku o stopama poreza na imovinu za 2011. • Uređeno je ovlašćenje ministru finansija da podzakonskim aktom bliže uredi način i postupak utvrđivanja osnovice poreza na imovinu. porez na imovinu za 2011.000. Za nepokretnosti ovih obveznika koje su izgrađene. godinu utvrdiće se: • primenom odredaba Zakona. godine nisu donele odluku o stopama poreza na imovinu za nepokretnosti. za te podatke. kao maksimalnih.40% (2) porez iz podtačke (1) + do 0. godinu.30%. marta 2011.40% za ostale nepokretnosti poreskog obveznika.1. godine (odnosno u roku od 90 dana računajući od 1. kao i organi teritorijalne autonomije. odnosno 0.000 dinara (4) preko 50. i to u roku od 90 dana od dana računajući u odnosu na 1. • Precizirano je da se poresko oslobođenje za nepokretnosti u državnoj svojini koje koriste državni organi i organizacije i organi. godinu po stopi višoj od 0.000.0% na iznos preko 25.30% za zemljište. odnosno po stopi od 0.000 dinara (4) porez iz podtačke (3) + do 2.000. odnosno po stopi od 0.000 dinara Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. jedinice lokalne samouprave mogu utvrditi stopu poreza na imovinu za prava na nepokretnosti na „svojoj” teritoriji. godine donese odluku o stopama poreza na imovinu za 2011. Zaprećena je novčana kazna od 5. U jedinicama lokalne samouprave koje do 31. porez na imovinu za 2011. decembra 2010.4% ka koji vodi poslovne knjige Na prava na zemljištu obveznika koji ne vodi do 0. • po stopi od 0. 10-11 75 .000.30% na zemljištu.30% za zemljište. osim na zemljištu Do navedenih iznosa. • Besplatno davanje podataka jedinicama lokalne samouprave: Državni organi i organizacije. a koji su od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu. Poreska oslobođenja • Uvedeno je poresko oslobođenje na zemljište .000 dinara (3) od 25. donese odluku o nižim stopama poreza na imovinu za 2011. godinu utvrdiće se primenom odredaba Zakona. a koji su od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu.0% na iznos preko 50. bez naplate takse.000 dinara (3) porez iz podtačke (2) + do 1. u skladu sa propisima.40% za ostale nepokretnosti poreskog obveznika. na zahtev organa jedinice lokalne samouprave. sa stanjem na dan 31.000. odnosno organizaciji. do 31.000 dinara za prekršaj odgovornog lica u državnom organu. organizacije i službe pokrajinske autonomije i jedinica lokalne samouprave.40% na ostalim nepokretnostima poreskog obveznika.30% na zemljištu. U slučaju da skupština jedinice lokalne samouprave ne utvrdi visinu poreske stope. po stopi od 0.000 do 50. porez na imovinu utvrđuje se za prava na zemljištu primenom poreske stope od 0. Ako skupština jedinice lokalne samouprave do 31.000 do 25. odnosno koji jedinici lokalne samouprave naplati taksu.6% na iznos preko 10. po stopama utvrđenim tom odlukom (dakle po stopi nižoj od 0. januar 2011.40% na ostalim nepokretnostima poreskog obveznika. odnosno drugih troškova za podatke koji mu se izdaju za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu. • Poreska osnovica kada poreski obveznik vodi poslovne knjige Kada poreski obveznik vodi poslovne knjige. 2011. • Izmenjene su i smanjene stope poreza. osnovica poreza na (svu njegovu nepokretnu) imovinu je vrednost nepokretnosti utvrđena u njegovim poslovnim knjigama.000 dinara (2) od 10. u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. odnosno po stopi višoj od 0. koje na zahtev jedinice lokalne samouprave ne dostavi podatke kojima raspolažu vršeći poslove iz svoje nadležnosti. marta 2011. u toku godine za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu.000 dinara Na poresku osnovicu (1) do 10. godinu u visini nižoj od 0. kao i direktni i indirektni Plaća se na ime poreza (1) Do 0. odnosno stečene. porez na imovinu za 2011. tako da iznose: Na prava na nepokretnosti poreskog obveznido 0.40% na ostalim nepokretnostima poreskog obveznika. uključujući i okućnicu stambene zgrade do pet ari po obvezniku.000.000.3% poslovne knjige Na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige. ili je utvrdi preko maksimalnog iznosa. odnosno 0. naknadu ili druge troškove. naknade. osim ako skupština jedinice lokalne samouprave.OSTALI POREZI VIII vrednost zemljišta ne umanjuje po osnovu amortizacije.

za imovinu za koju je podneta poreska prijava i za imovinu za koju nije podneta poreska prijava. • Za imovinu za koju je podneo poresku prijavu (u roku od 10 dana od nastanka poreske obaveze). Ako na jednoj zgradi ili stanu ima više obveznika. odnosno lokalna vlast). • Poreske prijave za utvrđivanje poreza na imovinu.za imovinu koja mu ne služi za obavljanje delatnosti. marta godine za koju se vrši utvrđivanje poreza. Radi se o nepokretnostima u državnoj svojini koje koriste: . kad ukupna površina građevinske parcele. 2) fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti i porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod. kao i obveznici kojima je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost. što znači i nepokretnost veće vrednosti. • Ukinuto je oslobođenje za građevinsko. ili mu po drugom osnovu nastane ili prestane poreska obaveza. • Suženo je poresko oslobođenje za objekte koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju.korisnici sredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (zdravstvene i apotekarske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija. godine može se priznati samo po osnovu stanovanja obveznika u stanu i to najviše u iznosu od 20. Od obaveze podnošenja poreske prijave u roku od 10 dana izuzima se obveznik koji ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima u Republici Srbiji koji porez plaća na pravo iz člana 2. osim lica koje porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod. utvrđeni porez za zgradu ili stan u kojem stanuje obveznik umanjuje se za 50%. • Poreski kredit Umesto umanjenja utvrđenog poreza za zgradu ili stan u kojem stanuje obveznik u iznosu od 40% za obveznika i po 10% za svakog člana njegovog domaćinstva.organizacije za obavezno socijalno osiguranje. odnosno po sistemu prostog knjigovodstva u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dohodak građana . tako da će ovo pravo imati samo obveznici poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva. marta svake godine za koju se vrši utvrđivanje poreza.VIII OSTALI POREZI korisnici budžetskih sredstava. u visini srazmernoj njegovom udelu u pravu na toj zgradi ili stanu u odnosu na iznos za koji se porez umanjuje. odnosno poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je dato u zakup (s obzirom da je predmet oporezivanja porezom na imovinu proširen i na te vrste zemljišta). 2) fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti i vodi poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija. u skladu sa napred navedenim umanjenjem. . prema propisima kojima se uređuje budžetski sistem. odnosno građevinskih parcela (ne računajući zemljište pod objektom jednog obveznika). odnosno po sistemu prostog knjigovodstva u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dohodak građana . na sledeći način: Za imovinu koju stekne. pravo na poreski kredit od 1.2011. Utvrđivanje poreza na imovinu Precizirana je odredba kojom je uređena obaveza podnošenja poreske prijave za porez na imovinu. do 31. odnosno javno građevinsko. pravo na umanjenje utvrđenog poreza ima svaki obveznik koji u toj zgradi ili stanu stanuje. ako je na toj imovini došlo do promene podataka sadržanih u prijavi koji su od uticaja na visinu poreske obaveze. sa tačnim podacima. u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište. nakon donošenja Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. na poljoprivrednom. Zakona. ne prelazi 10 ari. ili ostalo građevinsko zemljište u državnoj svojini.1. • Za imovinu za koju je podneo poresku prijavu (u roku od 10 dana od nastanka poreske obaveze). .000 dinara. sa tačnim podacima. a najviše za 20. 10-11 76 . 3) lice koje ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima u Republici Srbiji. obveznik podnosi poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka takve promene. i to: 1) fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti i vodi poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija. do 31. • Ukinuto je oslobođenje za gradsko. odnosi i na nepokretnosti u državnoj svojini koje koriste korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora. odnosno šumskom zemljištu. i to: 1) pravno lice. započne ili prestane da koristi u toku godine. obveznik poreza na imovinu dužan je da podnosi poresku prijavu.drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora. U poređenju sa dosadašnjim zakonskim rešenjem koje je priznavalo pravo na umanjenje poreza i po osnovu članova obveznikovog domaćinstva i koje je (zbog procentualnog umanjenja utvrđenog poreza od najviše 70%) imalo za posledicu priznavanje poreskog kredita u apsolutno višem iznosu licima za čiju je nepokretnost utvrđeni porez viši. a najviše 70%.000 dinara. obveznik poreza na imovinu dužan je da podnosi poresku prijavu.za imovinu koja mu služi za obavljanje delatnosti.

biće dužni da nadležnim organima jedinica lokalne samouprave podnesu sledeći obveznici poreza na imovinu: 1) fizička lica koja ostvaruju prihode od samostalne delatnosti i vode poslovne knjige u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo i revizija. Za razliku od ovog zakonskog rešenja. a u saobraćaju na putu učestvuju isključivo kao jedna celina. 3) lica koja ne vode poslovne knjige u skladu sa propisima u Republici Srbiji. odnosno stvari (osim nepokretnosti) . do 31. šumskih ili drugih radova i za vuču priključnih vozila za traktor. ne može biti utvrđena u iznosu većem od 60% u odnosu na poresku obavezu utvrđenu za 2010. stvari i prava (osim na nepokretnosti) vrednosti do 30.za imovinu koja im ne služi za obavljanje delatnosti.Moped je motorno vozilo sa dva točka čija najveća konstruktivna brzina. smatra se i pokrivanje rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem. osim u slučajevima za koje je Zakonom propisano pravo na poresko oslobođenje. koje pravno lice . odnosno poklonoprimac primi na poklon. bez obzira na način prenosa. poreska obaveza istom obvezniku za 2011. porez se plaćao na ukupan iznos odnosno bez izuzimanja 9. smatra ona imovina koja je predmet oporezivanja porezom na nasleđe i poklon. guranje. odnosno udela u pravnom licu. nezavisno od toga da li je njihov prenosilac fizičko ili pravno lice. Na vrednost nasleđa. decembra 2010.) i čija najveća konstruktivna brzina kretanja ne prelazi 45 km/h.Radna mašina je motorno vozilo koje je prvenstveno namenjeno za izvođenje određenih radova (kombajn. upotrebljavanog motokultivatora. godinu. buldožer. 12.vlasnik tih akcija ili udela izvrši bez naknade. godinu. odnosno kod drugog i svakog sledećeg poklona učinjenog od strane istog poklonodavca poreskom 77 . utovarivač. • Precizirano je da se imovinom pravnog lica na čiji se prenos bez naknade porez na nasleđe i poklon plaća. odnosno obrasci poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu.000 dinara se porez na nasleđe i poklon plaća (na razliku između vrednosti nasleđa odnosno poklona i 30. valjak. • Uređeno je da se poklonom. prava. 2) fizička lica koja ostvaruju prihode od samostalne delatnosti i porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaćaju na paušalno utvrđen prihod. • Iz predmeta oporezivanja izuzeti su nasleđe i poklon novca. za odgovarajuću površinu iste nepokretnosti. . upotrebljavanog traktora.000 dinara).Traktor je motorno vozilo koje ima najmanje dve osovine i koje je prvenstveno namenjeno za vučenje. grejder. odnosno poklona preko 30.OSTALI POREZI VIII podzakonskih akata kojima će se urediti način i postupak utvrđivanja osnovice poreza na imovinu. u jednoj kalendarskoj godini. u smislu Zakona. • Uređeno je da se za nepokretnost obveznika koji ne vodi poslovne knjige.000 dinara iz poreske osnovice. reči: „plovni objekat” zamenjene su rečju: „plovilo”. čija najveća konstruktivna brzina nije veća od 30 km/h i čija snaga motora nije veća od 12 kW. Razlog tome je što prenos bez naknade akcija.kada je pojedinačna tržišna. uređajima. nošenje ili pogon izmenljivih priključaka za izvođenje Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. vučenje. • U cilju pravnotehničkog usaglašavanja sa Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. za koju je tom obvezniku utvrđen porez na imovinu za 2010. rovokopač. godinu. nošenje ili pogon izmenljivih priključaka za izvođenje poljoprivrednih radova. godine porez na nasleđe i poklon nije se plaćao na nasleđe i poklon novca. godine. po svakom od tih osnova. Porez na nasleđe i poklon Predmet oporezivanja • Iz predmeta oporezivanja porezom na nasleđe i poklon izuzet je prenos bez naknade upotrebljavanog mopeda. 10-11 Poreska osnovica • Brisana je odredba prema kojoj kod drugog i svakog sledećeg rešenja o nasleđivanju između istog ostavioca i naslednika. . nije predmet oporezivanja porezom na nasleđe i poklon. koje naslednik nasledi. ne plaća se porez na poklon.000 dinara makar i za jedan dinar. sklopovima i opremi je namenjen i osposobljen za guranje. odnosno po sistemu prostog knjigovodstva u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dohodak građana . . od istog lica. ne prelazi 45 km/h. viljuškar i sl. odnosno nominalna vrednost predmeta oporezivanja. a najkasnije do 31. odnosno njegov pojedinačni iznos manji od 9. Kada je ta vrednost prelazila 9.000 dinara. kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem ne prelazi 50 cm3.000 dinara. čiji pogonski deo prema konstrukciji. 2011. ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga ne prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon. koji su konstruktivno razdvojivi.Motokultivator je motorno vozilo koje se sastoji iz pogonsko-upravljačkog i tovarnog dela. Primer: Na prenos akcija u akcionarskom društvu ili udela u drugom privrednom društvu. . pri čemu radna zapremina motora. kao i upotrebljavane radne mašine. prvenstveno poljoprivrednih.

• Uvedeno je poresko oslobođenje kod konverzije prava korišćenja. tako što će to pravo (na poresko oslobođenje) imati fondacije. osnovano radi ostvarivanja opštekorisnog cilja u smislu zakona koji uređuju zadužbine. unapređenje socijalne i zdravstvene zaštite.5% na poresku osnovicu preko 300. smatraju se aktivnosti usmerene na promovisanje i zaštitu ljudskih. umetnosti i amaterskog sporta. odnosno cilja koji nije zabranjen Ustavom ili zakonom. pravno lice bez članova. obrazovanja. Zakona o zadužbinama i fondacijama. Poreska oslobođenja • Poreska oslobođenja su proširena na nasleđe i poklon koje ostvari zadužbina.000 dinara i 6. zaštitu potrošača. pomoć starima. Shodno tome. održivi razvoj. 51/2009 .„Sl. izmenjeno je poresko oslobođenje propisano za fondove i fondacije . • Sticanje imovine u ostavinskom postupku prijemom ustupljenog naslednog dela. stav 1. zaštitu životne sredine. Po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu.poklonoprimcu.VIII OSTALI POREZI obvezniku . regionalni razvoj. odnosno udruženje. promovisanje demokratskih vrednosti. Ova izjava je pravno valjana samo ako se sanaslednik u čiju se korist odricanje vrši primi nasleđa. zaštitu životinja. glasnik RS”. tako što su: . izjava kojom se jedan naslednik u ostavinskom postupku odriče svog naslednog dela u korist nekog drugog sanaslednika ne smatra se izjavom o odricanju od nasleđa. promovisanje i popularizaciju nauke.reči: „bračni drug” zamenjene rečju: „supružnik”. ustupanje naslednog dela nekom od sanaslednika ima tretman dva prometa bez naknade: . borbu protiv korupcije. u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja. Stopa poreza • Smanjena je stopa poreza na nasleđe i poklon za obveznike koji se. . koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom (član 2. Udruženje je dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica. saglasno Zakonu o zadužbinama i fondacijama („Sl. osnovicu poreza na nasleđe. bez naknade. • Izvršeno je pravnotehničko usaglašavanje odredaba kojima su uređena poreska oslobođenja sa odredbama drugih zakona.reči: „specijalni putnički automobili za obuku vozača sa ugrađenim duplim komandama” zamenjene su rečima: Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. brigu o deci i mladima. glasnik RS”. odnosno poklonodavca.5% (stopa od 1. Zakona o nasleđivanju („Sl. odricanje u korist određenog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela. evropskih integracija i međunarodnog razumevanja. S obzirom da Zakon o zadužbinama i fondacijama uređuje prestanak fondova. Ostvarivanjem opštekorisnog cilja. promovisanje i unapređenje kulture i javnog informisanja.5% uvedena je umesto progresivne stope od 2% na poresku osnovicu do 300. Zakona o udruženjima .reči: „specijalni putnički automobil sa ugrađenim uređajima za bolesnike” zamenjene rečima: „ambulantna vozila”.ustupanje bez naknade naslednog dela. 88/2010). u smislu člana 3. br. . izjava o odricanju od naslednog dela u korist drugog sanaslednika proizvodi pravno dejstvo kao izjava o prijemu nasleđa lica koje je tu izjavu dalo. 46/95 i 101/2003 odluka USRS). ravnopravnost polova. 10-11 78 .činjenja poklona . na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za ostvarivanje opštekorisnog cilja radi koga je fondacija osnovana. Odricanje od nasleđa postoji kada lice koje je pozvano na nasleđe ne želi da nasledi. nalaze u drugom naslednom redu po zakonskom redu nasleđivanja na 1. građanskih i manjinskih prava. br. br. stav 1. u pravo svojine na građevinskom zemljištu.reči: „putnički automobil” zamenjene rečima: „putničko vozilo”. Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo (član 12. registrovano u skladu sa zakonom na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za namene za koje je ta zadužbina. unapređivanje položaja osoba sa invaliditetom.kada naslede ili na poklon prime imovinu koja služi isključivo za namene za koje su fond i fondacija osnovani. sa poreskopravnog stanovišta.000 dinara + 2. osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja ili interesa. humanitarne i druge aktivnosti kojima zadužbine i fondacije ostvaruju opštekorisne ciljeve odnosno interese.prijema nasleđa i . stav 1. odnosno udruženje osnovano. Dakle. već izjavom o prijemu nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela sanasledniku u čiju se korist ustupanje vrši.000 dinara).dalje: Zakon o udruženjima). odnosno tekućeg i prethodnih poklona. odnosno poklon predstavlja zbir tržišnih vrednosti tekućeg i prethodnih nasleđa. odnosno prava zakupa. . glasnik RS”. u odnosu na ostavioca. Zadužbina je. kojem je osnivač namenio određenu imovinu (osnovna imovina) radi dobročinog ostvarivanja opštekorisnog cilja ili privatnog interesa. Za razliku od odricanja od nasleđa. Ako se sanaslednik u čiju korist se odricanje vrši ne primi ustupljenog dela. smatra se poklonom u smislu Zakona.

do 5. koje rezidenti Republike ostvare u inostranstvu. a najviše do iznosa koji bi se platio primenom odredaba Zakona na to nasleđe. tako što su: . Zakona. Ako ugovor o poklonu.reči: „specijalni putnički automobili za obuku vozača sa ugrađenim duplim komandama” zamenjene su rečima: „specijalna putnička vozila za obuku kandidata za vozače sa ugrađenim duplim nožnim komandama”. koje se odnose na građevinsko zemljište. • U cilju pravnotehničkog usaglašavanja sa Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i sa Zakonom o planiranju i izgradnji (u pogledu vrsta građevinskog zemljišta). a reči: „javno i ostalo”. Primer: Porez se neće plaćati kod postavljanja manjih montažnih objekata privremenog karaktera na površinama javne namene (kiosci. sticalac prava je poreski obveznik i kada se taj prenos vrši po osnovu razmene. obveznik poreza učesnik u razmeni iz člana 25. st. odnosno na poklon. plaćenog u toj državi. tezge. može se ostvariti u visini poreza na nasleđe. novca. glasnik RS”. Imajući u vidu da se u Republici Srbiji porez na nasleđe i poklon plaća samo za nepokretnosti koje su na teritoriji Republike Srbije. Izuzetno. 10-11 Poreski obveznik • Preciziran je poreski obveznik po osnovu razmene apsolutnih prava. u pravo svojine na građevinskom zemljištu. reči: „plovni objekat” zamenjene rečima: „plovilo”. dođu u privilegovan položaj u odnosu na obveznike koji su to učinili (jer obveznicima koji poresku prijavu nisu prijavili u roku od 10 dana poreska obaveza nastaje danom saznanja poreskog organa za nasleđe i poklon. za prenose za koje je shodno članu 25. Kako bi se otklonila mogućnost da obveznici koji nisu blagovremeno (odnosno u roku od 10 dana) prijavili poresku obavezu. 1. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. prenosilac prava je poreski obveznik i kada se taj prenos vrši po osnovu razmene. Pravo na poreski kredit utvrđuje se po zahtevu rezidenta Republike Srbije. nisu prijavljeni. kao i upotrebljavane radne mašine. pitanje poreskog kredita na nasleđe. letnje i zimske bašte.). koja se nalazi u inostranstvu. odnosno na poklon nepokretnosti. 1. upotrebljavani traktor.. brisane su. odnosno poklon. do 5. se i ne postavlja.. st.. st. na period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme. rešenje o nasleđivanju ili odluka suda. pa se na utvrđivanje poreza primenjuje izmenjeni zakon).reči: „putnički automobil” zamenjene rečima: „putničko vozilo”. Zakona poreski obveznik sticalac prava. 80/2002 . 80/2002. u državi na čijoj teritoriji se taj predmet nalazi porez plaćen. prava ili novca ili priznavanje prava koja su predmet oporezivanja prema članu 14.dr. . zakon. u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja. Zakona poreski obveznik prenosilac prava. 45/2002 . 79 .reči: „specijalni putnički automobil sa ugrađenim uređajima za bolesnike” zamenjene rečima: „ambulantna vozila”. koji je porez platio u inostranstvu.reči: „bračni drug” zamenjene rečju: „supružnik”. osim nepokretnosti.OSTALI POREZI VIII „specijalna putnička vozila za obuku kandidata za vozače sa ugrađenim duplim nožnim komandama”.SUS. smatra se da je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa za nasleđivanje ili poklon stvari. . upotrebljavani motokultivator. ali samo kada se vrši radi izgradnje objekata. 61/2007 i 5/2009). 1. pod uslovom da je na to nasleđe. za prenose za koje je shodno članu 25. Poreska oslobođenja • Izvršeno je pravnotehničko usaglašavanje odredaba koje uređuju poreska oslobođenja. Porez na prenos apsolutnih prava Predmet oporezivanja • Iz predmeta oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava izuzeti su upotrebljavani moped. Naime. stvari i prava koja su predmet oporezivanja. 26/2001. Zakona.. br. . Pravo na umanjenje poreza na nasleđe i poklon u Republici Srbiji utvrđenog prema odredbama Zakona. odnosno na poklon. ili su prijavljeni neblagovremeno. uređeno je da se tim obveznicima porez na nasleđe i poklon utvrđuje primenom Zakona o porezima na imovinu („Sl. • Porez na prenos apsolutnih prava će se plaćati kod davanja građevinskog zemljišta u javnoj svojini u zakup. odnosno prava zakupa. uz odgovarajuće dokaze. Poreski kredit • Uređeno je pravo na poreski kredit za nasleđe i poklon. tako što je uređeno da je za svako pravo koje se prenosi. do 5. u ovom slučaju neće se utvrđivati porez na nasleđe i poklon kod konverzije prava korišćenja. 135/2004. Utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon • Obveznik poreza na nasleđe i poklon dužan je da nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze. Takođe.

odnosno stupanjem u posed nepokretnosti . Zakona. tako što je uređeno da se porez na prenos apsolutnih prava ne plaća na razmenu kojom najmanje jedno pravno ili fizičko lice kome je poljoprivreda pretežna delatnost. glasnik RS”. u ovom slučaju neće se utvrđivati porez na prenos apsolutnih prava kod konverzije prava korišćenja. uređeno je da na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti kao budućoj stvari poreska obaveza uvek nastaje primopredajom. u pravo svojine na građevinskom zemljištu. odnosno prava zakupa. odnosno rešenje nadležnog upravnog organa. Izuzetno. 135/2004. uređeno je da se tim obveznicima porez na prenos apsolutnih prava utvrđuje primenom Zakona o porezima na imovinu („Sl. nezavisno od osnova za taj prenos (ugovor. Poreska oslobođenja • Dosadašnje poresko oslobođenje kod razmene poljoprivrednog u šumskog zemljišta je precizirano. Ako ugovor o prenosu apsolutnog prava. 26/2001. Kako bi se otklonila mogućnost da obveznici koji nisu blagovremeno (odnosno u roku od 10 dana) prijavili poresku obavezu. odnosno stupanjem u posed nepokretnosti. • Nastanak poreske obaveze • Precizirano je da poreska obaveza na prenos apsolutnih prava na budućoj stvari uvek nastaje primopredajom. 72/2009.. odnosno rešenja upravnog organa.ispr. odnosno zanimanje. odnosno stupanjem u posed nepokretnosti. Prema dosadašnjim odredbama člana 29. Ako se prenos apsolutnog prava vršio na osnovu odluke suda.. stav 2. i 64/2010 . rešenje organa uprave. 80/2002 . skom zemljištu. • Porez se neće plaćati na konverziju prava korišćenja. dođu u privilegovan položaj u odnosu na obveznike koji su to učinili (jer obveznicima koji poresku prijavu nisu prijavili u roku od 10 dana poreska obaveza nastaje danom saznanja poreskog organa za prenos apsolutnih prava. u pravo svojine na građevin- 80 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. uz naknadu. pa se na utvrđivanje poreza primenjuje izmenjeni zakon). nisu prijavljeni ili su prijavljeni neblagovremeno. odnosno rešenja nadležnog upravnog organa.odluka US). U cilju otklanjanja nejasnoće po pitanju kada nastaje poreska obaveza na prenos buduće stvari po osnovu odluke suda. 10-11 . ili odluka suda. glasnik RS”.). br. odnosno po osnovu utvrđivanja prava korišćenja neizgrađenog ostalog građevinskog zemljišta u državnoj svojini ranijem sopstveniku ili njegovom zakonskom nasledniku.VIII OSTALI POREZI Poreska osnovica • Uređeno je da u slučaju prenosa prava na eksproprisanoj nepokretnosti (na korisnika eksproprijacije) poresku osnovicu čini tržišna vrednost. poreska obaveza je nastajala primopredajom. zakon. • Precizirano je poresko oslobođenje. poreska obaveza je nastajala danom pravosnažnosti te odluke. kad je predmet ugovora nepokretnost kao buduća stvar. smatra se da je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa za prenos. odnosno danom konačnosti tog rešenja. 61/2007 i 5/2009). i 5. 80/2002. Utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava • Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava dužan je da nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze. u smislu da se može ostvariti samo kada je rešenje doneto primenom Zakona o planiranju i izgradnji („Sl.dr. sudska odluka. odnosno rešenja nadležnog upravnog organa. pribavlja poljoprivredno ili šumsko zemljište radi njegovog grupisanja. u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja. po osnovu uspostavljanja režima svojine na zemljištu koji je bio pre stupanja na snagu odluke o određivanju tog zemljišta kao gradskog građevinskog zemljišta na zahtev ranijeg sopstvenika ili njegovog zakonskog naslednika. 81/2009 . odnosno prava zakupa.što znači i kada se prenos apsolutnih prava na budućoj stvari vrši na osnovu odluke suda. br. 45/2002 SUS. u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja.

a najveća dozvoljena masa manja od 3. koji stupa na snagu 1. ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon.dalje: Zakon). glasnik RS”. na radne mašine. ili čija najveća efektivna snaga motora prelazi 4 kW kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem sa drugom vrstom pogonskog goriva ili čija najveća trajna nominalna snaga motora prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon. čija najveća konstruktivna brzina. DRŽANJE I NOŠENJE DOBARA "Sl.vozila za prevoz putnika koja imaju najviše devet mesta za sedenje uključujući i mesto za sedenje vozača. na lake četvorocikle. 43/2004 i 31/2009. odnosno registracione nalepnice (dalje: registracija) za sledeća motorna vozila: • putnička vozila . odnosno vršenje rada na način da se vozilom ne može prevoziti nikakav drugi teret. 101/2010 . čija najveća konstruktivna brzina. br. Najvažnije izmene i dopune Zakona sastoje se u sledećem: Z Porez na upotrebu motornih vozila Predmet oporezivanja Porez na upotrebu motornih vozila plaćaće se kod izdavanja saobraćajne dozvole. • motocikle sa bočnim sedištem . prelazi 45 km/h. na teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa 3. odnosno vuču priključnih vozila.motorna vozila sa najmanje četiri točka.motorna vozila sa tri točka asimetrično raspoređena u odnosu na srednju podužnu ravan vozila. 101/2010 akonom o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu. • motocikle . • Porez se neće plaćati na motorna vozila koja nisu napred pobrojana (na mopede. precizirana su pojedina zakonska rešenja. br. ili sa motorom čija radna zapremina motora kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem sa pogonom na benzin prelazi 50 cm3. proširen je krug lica koja imaju pravo na poresko oslobođenje. na autobuse. na trolejbuse.5t ili veća.OSTALI POREZI VIII KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA ZAKONA O POREZIMA NA UPOTREBU. simetrično raspoređena u odnosu na srednju podužnu ravan vozila.1.motorna vozilo sa dva točka. i čija najveća efektivna snaga. bez obzira na način prenosa. čija je masa veća od 550 kg. držanje i nošenje dobara („Sl. 10-11 kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem prelazi 50 cm3. prelazi 45 km/h. Imajući u vidu dosadašnji predmet oporezivanja. 101/2010).5 t. bez obzira na način prenosa.2011. Napominjemo da je najveća dozvoljena masa vozila zbir mase vozila (masa praznog vozila sa svim punim rezervoarima i propisanom opremom) i nosivosti vozila (masa do koje se vozilo može opteretiti prema de- 81 . smanjeni su neki iznosi poreza i izvršene neke izmene Zakona o porezima na upotrebu. bez obzira na način prenosa. 26/2001. br. može se konstatovati: • Kombi vozilo više nije predmet oporezivanja. jer pojmovno više ne postoji kao posebna vrsta motornih vozila. na traktore i na motokultivatore). • teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa manja od 3.motorna vozila sa tri točka. odnosno najveća trajna nominalna snaga motora je veća od 15 kW. 80/2002. koja su namenjena za prevoz tereta. kao i • teške tricikle .5 t . držanje i nošenje dobara („Sl. čija najveća konstruktivna brzina. ukinut je porez na upotrebu mobilnog telefona. ili sa motorom čija radna zapremina motora Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. na lake tricikle. glasnik RS”. na teške četvorocikle. ili sa motorom čija najveća trajna nominalna snaga prelazi 4 kW kada vozilo ima električni pogon. glasnik RS". godine. prelazi 45 km/h. ili sa motorom čija radna zapremina kada vozilo ima motor sa unutrašnjim sagorevanjem prelazi 50 cm3.

10-11 Dinara 950 1.630 84. • na vozila roditelja višestruko ometene dece koja su u otvorenoj zaštiti.300 do 1. uključujući i vertikalno opterećenje koje vozilo prima od priključnog vozila. • na vozila organizacija osoba sa invaliditetom osnovane sa ciljem pružanja pomoći licima sa invaliditetom. za: 1. uz ograničenje na jedno putničko vozilo ili teretno vozilo čija je najveća dozvoljena masa manja od 3. 82 .000 10.150 cm3 2) preko 1.5 tona.370 174.kod motornih vozila preko 10 navršenih godina starosti. Iznos poreza za motocikle radne zapremine motora preko 750 cm3 je smanjen. Od 1. koje se na njihovo ime prvo registruje.620 3 3) preko 250 do 500 cm3 4) preko 500 do 750 cm3 5) preko 750 do 1. uz ograničenje na jedno putničko vozilo ili teretno vozilo čija je najveća dozvoljena masa manja od 3. Iznos poreza uređen je za period od jedne godine. 2) 25% .000 cm 3 3 3 3 3 3 Usklađivanje iznosa poreza Od 1. odnosno na teške tricikle na električni pogon. već) i za teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa manja od 3. godine neće se primenjivati iznosi poreza na upotrebu motornih vozila za motocikle (koji su istovetni sa iznosima koji će se plaćati za motocikle sa bočnim sedištem i za teške tricikle) čija je radna zapremina motora preko 750 cm3. januara 2011. neće biti u obavezi da zbog te promene plati propisani porez do isteka perioda za koji je motorno vozilo registrovano. i to za: 1) 15% .VIII OSTALI POREZI klaraciji proizvođača. odnosno o kojima roditelji neposredno brinu.5t.110 8.600 cm 4) preko 1.5t.100 cm 3 7. godine propisani iznosi poreza na upotrebu motornih vozila su.12. kod čije registracije je porez na upotrebu motornih vozila plaćen u propisanom iznosu.810 5. Pravo na dodatno umanjenje propisanog iznosa poreza za 50% (pored umanjenja po osnovu njihove starosti) za vozila kojima se obavlja auto-taksi prevoz i za specijalna vozila za obuku kandidata za vozače sa ugrađenim duplim nožnim komandama može se ostvariti (ne samo za putnička vozila. Lice koje je u toku godine steklo pravo svojine na registrovanom motornom vozilu. koje u toku perioda važenja registracije stekne pravo svojine na registrovanom motornom vozilu.kod motornih vozila preko osam do 10 navršenih godina starosti.600 do 2. odnosno na umanjenje poreza. Putnička vozila.860 2. odnosno za motocikle sa bočnim sedištem. januara 2011. godine. odnosno na umanjenje poreza. godine) starosti 20 i više godina.860 4. i to: • na vozila svih osoba sa invaliditetom sa 80 ili više procenata telesnog oštećenja.500 do 3.kod motornih vozila preko pet do osam navršenih godina starosti. motocikle sa bočnim sedištem i za teške tricikle. usklađeni za plaćanje u 2011.2010. prvo registruje.150 do 1. i to: .5 t 1) do 1. pošto su Izmenama i dopunama Zakona za ta motorna vozila propisani „novi” iznosi poreza.12. Motocikle.120 1. • na motocikle na električni pogon. kao do 31. Poresko oslobođenje Proširen je krug lica koja imaju pravo na poresko oslobođenje.000 Propisani iznos poreza na upotrebu motornih vozila umanjuje se za motorna vozila preko navršenih pet godina starosti. odnosno ime jednog od njih. godini. koje se na njihovo ime.000 do 2. odnosno za teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa manja od 3.000 cm 7) preko 3.u istoj visini za putnička vozila i za teretna vozila čija je najveća dozvoljena masa manja od 3.500 cm 6) preko 2.100 cm 6) preko 1. porez na upotrebu motornih vozila za to vozilo platiće u pripadajućem Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. koji su odgovarajuće radne zapremine motora. 3) 40% . u jednoj godini. odnosno kod kojih postoji telesno oštećenje koje ima za posledicu nesposobnost donjih ekstremiteta nogu od 60 ili više procenata. Lice koje nema pravo na poresko oslobođenje. • Porez se neće plaćati kod zamene registarskih tablica motornih vozila.370 2. odnosno motocikle sa bočnim sedištem na električni pogon. 4) za sva motorna vozila (a ne samo za putničke automobile kao do 31. porez na upotrebu motornih vozila iznosi 20% od propisanog iznosa poreza. koja su odgovarajuće radne zapremine motora.000 cm 5) preko 2. u jednoj godini. odnosno za teške tricikle 1) do 125 cm3 2) preko 125 do 250 cm 3 1. kod čije registracije je ostvareno pravo na poresko oslobođenje.2010. • na vozila Ministarstva unutrašnjih poslova.300 cm 3) preko 1.5 tona.u istoj visini za motocikle.430 41. .

pod pretnjom novčanih kazni za prekršaj iz člana 28. sa motornim pogonom .000 Porez na upotrebu plovila • Izmenjeni su naziv poreskog oblika (u „porez na upotrebu plovila”).05 kw do 73.do 7. predmet oporezivanja. decembra 2010.05 kw . .60 kw do 220.preko 96. sa motornim pogonom .preko 73.preko 220. sa motornim pogonom . u cilju pravotehničkog usaglašavanja sa Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama („Sl.preko 73.35 kw do 22. snazi motora iskazanoj u kw.000 4.000 55.60 kw .05 kw .od 7. sa motornim pogonom .000 18.60 kw do 220.od 7.60 kw .prema dužini plovila iskazanoj u metrima.62 kw .60 kw .35 kw do 22.05 kw .000 15.000 16.62 kw Čamce (bez kabine) dužine preko pet do deset metara.62 kw Čamce (sa kabinom) dužine preko pet do 15 metara.60 kw do 96.prema snazi motora iskazanoj u kw. Naime.000 36.preko 220.preko 220.000 16.35 kw .60 kw do 96. sa motornim pogonom Porez na upotrebu mobilnog telefona Porez na upotrebu mobilnog telefona se ne plaća od 1.preko 220.000 37.60 kw .000 40.preko 96.preko 96.60 kw do 96.62 kw .preko 22.62 kw Brodove i jahte.05 kw do 73.05 kw do 73.35 kw 5.62 kw .60 kw .35 kw do 22.500 6. 6. godine. sa motornim pogonom .na plutajuće objekte .05 kw .62 kw .60 kw do 220.000 15.62 kw Čamce (bez kabine) dužine preko 15 do manje od 20 metara.60 kw .60 kw do 96.000 24.preko 96. sa motornim pogonom . • Uređeno je da kriterijume za određivanje iznosa poreza čine: .do 7.12.35 kw .000 32.60 kw .000 32.preko 220.preko 73.62 kw Čamce (bez kabine) dužine preko deset do 15 metara.62 kw .62 kw Čamce (sa kabinom) dužine preko 15 do manje od 20 metara.OSTALI POREZI VIII 7.000 36.05 kw do 73.2010.000 7.60 kw .preko 73. odnosno nepostojanju kabine plovila.000 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.05 kw do 73.60 kw .60 kw .000 29.preko 73.preko 73.do 7.05 kw .000 17. januara 2011.000 30. Porez na upotrebu mobilnog telefona.000 20.preko 22. godine iznose na: Vrsta plovila Čamce (bez kabine) dužine do pet metara.na čamce .500 11.preko 220.05 kw . januara 2011.ugostiteljske objekte prema površini iskazanoj u m².do 7.000 30.60 kw .000 3. a reči: „ploveće postrojenje” zamenjene su rečima: „plutajući objekat”.05 kw .500 11.000 23. nastanak poreske obaveze i obveznik poreza. . decembra 2010. tog zakona. br.35 kw do 22.000 iznosu koji odgovara periodu od sticanja prava svojine na vozilu do isteka registracije.000 5.od 7.62 kw Čamce (sa kabinom) dužine do pet metara.000 25.preko 22.60 kw do 220.preko 220. godine.500 10.60 kw .na brodove i jahte . reči: „plovni objekat” zamenjene su rečju: „plovilo”.od 7. na usluge mobilne telefonije za koje „pripejd” korisnici izvrše uplatu do 31.preko 22.preko 22.000 Dinara 12.60 kw do 96. tako da od 1.od 7.35 kw . godine).60 kw do 96.60 kw . godine.000 48.60 kw do 220.35 kw do 22. 73/2010).35 kw do 22.05 kw do 73.000 25. 10-11 83 .od 7.05 kw do 73.62 kw . sa motornim pogonom .preko 22.000 50.60 kw do 96.62 kw . • Smanjeni su iznosi poreza na upotrebu plovila.od 7.000 23. odnosno koje „postpejd” korisnicima budu izvršene do 31.preko 96.000 10. . glasnik RS”.preko 22. naplatiti i uplatiti na propisani uplatni račun javnih prihoda u skladu sa odredbama Zakona (koji je važio od 31.preko 73.60 kw .preko 96.35 kw do 22.60 kw do 220.preko 96. kao i postojanju. utvrdiće se.60 kw do 220.000 20.000 9.

U tom smislu je minimalni iznos kazne povećan sa 10.preko 220. odnosno za . koji obvezniku neposredno služe za obavljanje njegove registrovane delatnosti. odnosno njegovog ovlašćenog lica.000 dinara. ne mogu biti stariji od šest meseci u odnosu na dan podnošenja zahteva za upis plovila. . odnosno broju i površini plutajućih objekata .ugostiteljske objekte po 1m površine 1.VIII OSTALI POREZI 50. koji obvezniku neposredno služe za obavljanje njegove registrovane delatnosti. odnosno plovidbene dozvole. • Brisane su odredbe kojima su uređene kaznene odredbe za prekršaj u vezi sa utvrđivanjem. popularizacije i razvoja vazduhoplovstva.ugostiteljski objekat.preko 22.preko 96.60 kw do 96. poreskom obvezniku neposredno služi za obavljanje njegove registrovane delatnosti.overena kopija dokumenta na osnovu koga je izvršena registracija.000 2 . kada se koriste za: 84 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000 95.sopstveni prevoz (obuhvata letenje vazduhoplovom kojim građanin vrši prevoz za lične potrebe. glasnik RS”. u upisnik. kao i prevoz vazduhoplovom kojim državni organ.62 kw . držanje i nošenje dobara ubuduće će se usklađivati indeksom potrošačkih cena. za čije obavljanje je potrebno posedovanje plovila. Razlog tome je što Republički zavod za statistiku prestaje da objavljuje stopu rasta cena na malo od 1. odnosno izvod o registrovanom podatku. ili .000 Uvedeno je poresko oslobođenje za brodove i za plutajuće objekte . u upisnik može se izvršiti samo: . odnosno izvod. upis plovila. pravno lice ili preduzetnik. odnosno produženje važnosti brodskog svedočanstva. 116/2008 i 111/2009).05 kw . Usklađivanje iznosa poreza Dinarski iznosi poreza na upotrebu. Kaznene odredbe • Usaglašen je minimalni iznos novčane kazne za prekršaj pravnog lica .od 7.60 kw . poreskom obvezniku neposredno služi za obavljanje njegove registrovane delatnosti. .preko 73. smatraće se: . odnosno plutajući objekat . odnosno plutajuće dozvole. • Precizirano je da predmet oporezivanja čine civilni vazduhoplovi na motorni pogon (vazduhoplovi koji su upisani u Registar vazduhoplova Republike Srbije i Evidenciju vazduhoplova Republike Srbije) . kao korisnik vazduhoplova. odnosno plutajući objekat . glasnik RS”.000 200. o broju i vrsti. U tom smislu se poreski oblik naziva porezom na upotrebu vazduhoplova (jer letilice više pojmovno ne postoje).ugostiteljskih objekata.000 120.000 70.60 kw do 220.uz dokaz o plaćenom porezu na upotrebu plovila u propisanom iznosu. koji u propisanom roku ne uplati porez. 73/2010).60 kw . 101/2005. Overe. br. odnosno produženje važnosti brodskog svedočanstva. držanje i nošenje dobara. odnosno plovidbene dozvole.uz dokaz da brod. odnosno plutajuće dozvole. S tim u vezi. bez naknade prevozi svoju robu ili zaposlene i poslovne partnere i njihove stvari).ugostiteljski objekat.sa priloženom overenom izjavom poreskog obveznika. naplatom i uplatom poreza na upotrebu mobilnog telefona. kao i takmičenja u vazduhoplovnim disciplinama). izdat od nadležnog organa koji sadrži delatnost poreskog obveznika. sa naznakom vrste te delatnosti.sportsko i amatersko letenje (obuhvata letačke aktivnosti koje se odvijaju u svrhu promocije i unapređivanja vazduhoplovnog sporta.05 kw do 73. januara 2011.ugostiteljske objekte. umesto stopom rasta cena na malo. sa minimalnim iznosom novčane kazne propisanim Zakonom o prekršajima („Sl.35 kw do 22. Dokazom da brod.62 kw Plutajuće objekte . br. godine. odnosno vrstama brodova.obveznika poreza na upotrebu. • Porez na upotrebu vazduhoplova • Izmenjeni su naziv poreskog oblika i predmet oporezivanja u cilju usaglašavanja sa Zakonom o vazdušnom saobraćaju („Sl.000 na 100. 10-11 .

Takođe. počev od 1. 101/2010 akon o izmenama Zakona o akcizama ("Sl. 10-11 85 .70 din/lit 45.00 din/lit dizela 4. kao i na usklađivanje akciza sa indeksom potrošačkih cena.24 din/kg 17. 61/2007.47 din/lit 35.1.00 din/lit EVRO BMB 98 i EVRO Premium BMB 95 2.AKCIZE IX KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA ZAKONA O AKCIZAMA "Sl. 43/2003.2011. sada se propisuju različiti iznosi akcize u zavisnosti od vrste motornog benzina i vrste dizel goriva.00 din/lit 5.dalje: izmene Zakona). januara 2011. Za razliku od dosadašnjeg zakonskog rešenja. 101/2005 . 135/2004.6. EVRO dizel 30. 5/2009 i 31/2009) izvršene su u iznosima akcize koji će se plaćati na derivate nafte i na cigarete. po periodima primene. br.12. godine povećavaju se iznosi akcize na derivate nafte.2011.95 din/kg nih vozila vozila Novi iznosi akcize na cigarete Izmenama Zakona počev od 1. ona ostaje nepromenjena 35% na maloprodajnu cenu cigareta. godine. 101/2010 .1. 55/2004. sve vrste motornog benzina 2.dr. stupio je na snagu 1. Kada je reč o stopi ad valorem akcize.2010 godine: odnosno od 1. ostali derivati nafte koji se dobijaju 48. sve vrste dizel goriva. godine povećava se specifični iznos akcize na cigarete. osim 44. tečni naftni gas za pogon motornih 15. Uporedni pregled starih i novih iznosa akcize na derivate nafte Derivati nafte pre izmene Zakona. godine od 1.23 din/kg 53.34 din/kg jaju od frakcija nafte koje imaju od frakcija nafte koje imaju raspon raspon destilacije do 380°C destilacije do 380°C 6.50 din/lit BMB 95 3.12. 22/2001. ostali derivati nafte koji se dobi. godine 1.1. tečni naftni gas za pogon motor. sve vrste motornih benzina. kada je reč o dizel gorivu pravi se razlika u zavisnosti od toga da li se radi o svim vrstama dizel goriva ili o EVRO dizelu. zakon. prema kome se isti iznos akcize propisivao za sve vrste motornih benzina i sve vrste dizel goriva. glasnik RS" br. Izmenama Zakona propisuje se jedan iznos akcize na sve vrste motornih benzina osim za motorne benzine EVRO BMB 98 i EVRO Premium BMB 95.2011. osim EVRO 30. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.47 din/lit 37.1. sve vrste dizel goriva 3. Iznosi akcize do Novi iznosi akcize odnosno do 31. Derivati nafte po izmenama Zakona.5. sve vrste motornog benzina 1. glasnik RS" br. 73/2001. 72/2003. 43/2004. sve vrste dizel goriva 4. Najvažnije izmene Zakona o akcizama („Sl.2010. glasnik RS”. godine: 31.70 din/lit 49. EVRO BMB 98 i EVRO Premium 44. Z Novi iznosi akcize na derivate nafte Izmenama Zakona. a drugi iznos akcize za motorne benzine EVRO BMB 98 i EVRO Premium BMB 95.2011. 80/2002. 46/2005.

Vlada će sada važeće iznose akcize na alkoholna pića.1. grožđa.42 din/lit.2011.od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina 2) žestoka alkoholna pića i likeri 3) niskoalkoholna pića 4) pivo Cigare i cigarilosi Važeći iznosi akcize 87. žestoka alkoholna pića i likere. godine stopom rasta cena na malo u 2010. godine .2012. prekida sa objavljivanjem podataka o rastu cena na malo.26.62 din/lit.56 din/lit. 10-11 . godinu. umesto godišnjom stopom rasta cena na malo. godine sa stopom rasta cena na malo za 2011.12. kada je reč o usklađivanju važećih iznosa akcize na ostale akcizne proizvode alkoholna pića. grožđa. pivo i cigare i cigarilosi će se usklađivanje izvršiti u januaru 2011. Prema tome. i to: rakije od voća. 16. + 35% na MPC.IX AKCIZE Novi iznosi akcize na cigarete počev od 1. 142. godini. godine. a u skladu sa usvojenom strategijom razvoja statističkog sistema. niskoalkoholna pića. specijalne rakije i od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina. do 31. već prelazi na objavljivanje indeksa potrošačkih cena.2011. prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Međutim. izuzetno. po periodima primene su: • U periodu od 1. izmenama Zakona propisuje se prelazna norma da.00 din/pak.2011.20 din/lit. godine. 15. cigare i cigarilose uskladiti u januaru 2011. izmenama Zakona propisuje se da će se dinarski iznosi akciza u buduće usklađivati sa godišnjim indeksom potrošačkih cena.58 din/lit. Važeći iznosi akcize na ove proizvode do narednog usklađivanja su: Alkoholna pića: 1) rakije: . Usklađivanje iznosa akcize sa indeksom potrošačkih cena S obzirom da Republički zavod za statistiku počev od 1.74 din/kom 86 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.od voća.00 din/pak. 14. godine .1.30.1. specijalne rakije .1. + 35% na maloprodajnu cenu (MPC) • Od 1. 222.

dalje: Zakon) donet je 2004. Zakona. stav 2. tako da udaljenost mora iznositi najmanje 200 metara. U skladu sa tim. • Menja se odredba člana 83. kao i isticanje natpisa Casino na objektima u kojima se priređuju posebne igre na sreću na automatima. decembra 2010. 88. Utvrđeni su novi prekršaji u skladu sa Zakonom. a za odgovorna lica u pravnom licu sa 500 na 5. br. tako da je fond dobitaka za osnovne klasične igre na sreću najmanje 50% od ukupne vrednosti vrednosti srećki. čime bi se pojačalo preventivno delovanje na problem učestvovanja maloletnih lica u posebnim igrama na sreću klađenje i na automatima.000 dinara.000 na 100. 84/2004 i 85/2005 . precizira se pojam udaljenost od obrazovnih ustanova (osnovnih i srednjih škola). Zakona. • Novim članom 19a Zakona daje se mogućnost Državnoj lutriji Srbije da priređuje klasične igre na sreću u saradnji sa inostranim organizacijama za priređivanje igara na sreću. i to najkasnije do 31.IGRE NA SREĆU XI KOMENTAR IZMENA I DOPUNA ZAKONA O IGRAMA NA SREĆU "Sl. kao i neusaglašenost sa odredbama zakona kojim se uređuje oblast igara na sreću u zemljama Evropske unije i zemljama u okruženju. U novim tačkama 8) i 9) zabranjuje se priređivanje posebnih igara na . zakon . Na taj način prihod budžeta Republike bio bi veći. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću objavljen je u „Sl. 95/2010 dana 17. pod uslovima propisanim čl. br. izmenjen je član 34.zgrada u kojima se nalaze i obavljaju svoju delatnost obrazovne ustanove (osnovne i srednje škole). • U članu 18. 95/2010 akon o igrama na sreću („Sl. i to za pravna lica sa 10. godine. godine. 10-11 87 . a stupa na snagu 25. godine. dok je za ostale klasične igre na sreću taj iznos najmanje 10%.klađenje i posebnih igara na sreću duže od 18 sati dnevno. Zakona daje se mogućnost drugim pravnim licima i preduzetnicima. da priređuju nagradne igre u robi i uslugama putem interneta. socijalnim i kulturnim karakteristikama. telefona ili na drugi način putem telekomunikacionih veza. glasniku RS” br. Zakona se dopunjuje tačka 5. pokazala je da postoje i izvesni problemi u primeni pojedinih odredaba Zakona. Oblast igara na sreću je jedna od retkih koju Evropska unija nije regulisala svojim direktivama. jer je osnovica za obračun naknade za priređivanje veća za umanjeni iznos fonda dobitaka. koju je dužan da plati priređivač igara na sreću putem Izmene koje doprinose stvaranju uslova za odgovorno priređivanje igara na sreću • U članu 10. člana 22. • Povećan je najniži iznos prekršajnih kazni koje mogu da se izreknu u prekršajnom postupku. glasnik RS". koje je osnovala strana država. decembra 2010. već je ostavljeno državama članicama da same urede ovu oblast u skladu sa svojim privrednim. Izmene u vezi sa klasičnim igrama na sreću i priređivanje igara na sreću putem interneta. Novim stavom 2.) člana. do 92. Zakona. • Novim stavom 2. Zakona propisana je obaveza nadležnih ministara da utvrde način i kriterijume za raspodelu namenskih primanja budžeta od igara na sreću. odnosno primljenih uplata za učestvovanje u igri. Najvažnije izmene Zakona odnose se na sledeće segmente: Z Propisan je rok za usklađivanje priređivača sa ovom odredbom Zakona. novim stavom 3. Takođe. Petogodišnja praksa u primeni ovog zakona. godine. kao i uslov da to može činiti uz prethodnu saglasnost Vlade. preciziran je način plaćanja naknade za priređivanje. Zakona. omogućeno je da se fond dobitaka utvrdi u različitim iznosima. kojom je propisano da automati i kladionice moraju biti udaljeni najmanje 150 metara od objekta . decembra 2011. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. tako da se zabranjuje ulazak maloletnim licima u objekte u kojima se priređuju posebne igre na sreću. telefona ili putem telekomunikacionih veza • Uvođenjem pojma osnovnih i ostalih klasičnih igara na sreću izmenom člana 14.000 dinara.dr. pored Državne lutrije Srbije. glasnik RS”.

Zakona propisuje se obaveza priređivača da otpočne priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama najkasnije u roku od dve godine od dana dobijanja dozvole. a ne na godišnjem nivou. • Novim članom 38a Zakona reguliše se pitanje promene strukture kapitala priređivača posebnih igara na sreću u igračnicama. 10-11 88 . Priređivanje igara na sreću putem interneta. Ovakvo rešenje omogućava utvrđivanje porekla kapitala koji ulazi na tržište igara na sreću u Republici Srbiji putem otkupa udela. Novim stavom 4. čime se omogućava redovan mesečni priliv sredstava od igara na sreću u budžet Republike. tako što je smanjen broj sa četiri na dve nagradne igre. • Član 76. • Izmenjena je visina procenta naknade za priređivanje nagradne igre sa 20% na 25% od ukupne vrednosti nagradnog fonda. utvrđeno je da ima malo objekata koji se mogu rekonstruisati u moderne igračnice. u odnosu na rok od 10 godina na koji se izdaje dozvola za priređivanje posebnih igara na sreću. člana 43. Na ovaj način bi se priređivaču Priređivanje igara na sreću klađenje • U dopuni stava 2. što će omogućiti otvaranje novih radnih mesta i razvoj pratećih uslužnih delatnosti. Analizom tržišta igara na sreću u Srbiji.XI IGRE NA SREĆU interneta. Zakona osnov za donošenje podzakonskog akta kojim će se propisati bliži uslovi i način pomenutog priređivanja igara na sreću. Razlog za ovu dopunu Zakona je upravo omogućavanje da se igračnice otvaraju u manje razvijenim regionima. i to da pravno lice ili njegov većinski osnivač poseduje učešće u najmanje jednoj igračnici i da priređuje ove igre na sreću najmanje pet godina. jer se u primeni navedenog člana pojavio problem tumačenja. pa se ovim članom propisuje da je to razlika između ukupno ostvarenih uplata i ukupno ostvarenih isplata po svakom automatu. Zakona propisana su dva uslova za dobijanje dozvole za priređivanje posebnih igara u igračnicama. izmenom člana 91. člana 22. Zakona precizira se pojam prometa po automatu. • Dopunom člana 40. Priređivanje igara na sreću na automatima • Menja se stav 1. Zakona. kojom se. daje odobrenje za period trajanja sezone konjičkih trka. stav 1. člana 68. odnosno povećanjem sopstvenog udela ili broja akcija u strukturi kapitala priređivača posebnih igara na sreću u igračnicama. • Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. koje može prirediti pravno lice ili preduzetnik u toku godine. Stavom 2. Zakona dopunjen je stavovima kojima se definiše da se odobrenje za priređivanje klađenja na rezultate konjičkih trka. Zakona propisano je da Vlada u javnom pozivu za davanje dozvole za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama. Zakona. člana 41.kazinima • U članu 36. Nagradne igre u robi i uslugama • Izmenama i dopunama člana 88. Zakona propisuje se mogućnost da klađenje na rezultate konjičkih trka može priređivati i pravno lice čiji vlasnik udela u tom pravnom licu ima hipodrom. kojim se reguliše pitanje oduzimanja saglasnosti za priređivanje nagradne igre u robi i uslugama i utvrđuju uslovi za donošenje akta o oduzimanju saglasnosti. Zakona. odnosno trajanje nagradne igre ograničeno je na period od 60 dana. ostavilo dovoljno vremena za preduzimanje svih neophodnih radnji i aktivnosti u cilju otpočinjanja odobrene delatnosti. odnosno akcija. Zakona promenjeni su broj i vremensko trajanje nagradnih igara u robi i uslugama. u skladu sa zakonom. navodi teritoriju na kojoj će biti locirana igračnica. člana 43. Zakona. te je novi stav 7. člana 68. za zaključenje ugovora o prenošenju prava na priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama. • Dopunjuje se odredba tačke 5) stav 3. tako da umesto plaćanja naknade za dobijeno odobrenje za priređivanje posebne igre na sreću na automatima od 180 evra godišnje dinarske protivvrednosti po automatu. zahteva dokaz o pravu svojine ili pravu korišćenja na odgovarajućim prostorijama u kojima će se priređivati posebne igre na sreću. Izmene i dopune u vezi sa igračnicama . i to u skladu sa zakonom kojim se uređuje ravnomeran regionalni razvoj Republike. utvrđuje obaveza priređivača na plaćanje navedene naknade u iznosu od 25 evra mesečno. člana 72. • Dodat je član 91a. čime se podstiču greenfield investicije. telefona ili na drugi način putem telekomunikacionih veza. koji je utvrđen propozicijama takmičenja. tako što se propisuje obaveza podnošenja dokaza o pravu svojine ili pravu korišćenja na zemljištu na kome će biti izgrađen objekt za priređivanje posebnih igara na sreću. odnosno definisanja ostvarenog prometa po automatu. overenih od strane Konjičkog saveza Srbije. 3. • U članu 69. • Precizira se odredba stava 1. navedenog člana vrši se usklađivanje rokova za plaćanje i načina obračunavanja naknade za priređivanje igara na sreću na automatima sa izmenom u stavu 1. tako što se propisuje da taj rok počinje da teče od dana dostavljanja akta o davanju dozvole. za tri godine koliko važi odobrenje. telefona ili na drugi način putem telekomunikacionih veza nije bilo uređeno Zakonom. Ovo preciziranje je bilo nužno. Razlog za ovu dopunu Zakona je izrazito sezonski karakter konjičkih trka. odnosno sa propisivanjem obaveze plaćanja pomenute naknade mesečno. i 4.

.12.12. Zakona propisana je obaveza sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja za maPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. tekuće godine. Naime.banke. Za poslovnu 2010. . i to: . Konsolidovani finansijski izveštaji se ne sastavljaju za matično pravno lice ukoliko vrednost imovine matičnog i zavisnih pravnih lica (ne računajući interne plasmane i potraživanja iz međusobnih odnosa) koji u zbiru čine grupu za konsolidovanje. stav 1. U skladu sa odredbom člana 2.Izveštaj o tokovima gotovine. propisana je obaveza pravnih lica i preduzetnika da sastavljaju finansijske izveštaje na dan 31. Obaveza sastavljanja finansijskih izveštaja propisana je članom 24.berze i brokersko-dilerska društva. Zakona o računovodstvu i reviziji („Sl.dalje: Zakon). Odredbom člana 27. br. do 31. .12. Obveznici dostavljanja odobrenog finansijskog izveštaja su sva pravna lica.društva za osiguranje.davaoci finansijskog lizinga. Zakona. glasnik RS”. tekuće godine.MRS 27 Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji („Sl.privredna društva (preduzeća) i zadruge. GODINU ROK ZA DOSTAVLJANJE IZVEŠTAJA 28. 77/2010). svi obveznici sastavljaju odobrene finansijske izveštaje u kojim prikazuju finansijski položaj na dan 31. . godini. 46/2006 i 111/2009 . u skladu sa zakonom i zahtevima MSFI.ogranci stranih pravnih lica. odredbom člana 24. preduzetnici i ogranci stranih pravnih lica koji vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva. prema odredbi člana 7.2.12. propisana je obaveza pravnih lica i preduzetnika da sastavljaju finansijske izveštaje na dan 31.preduzetnici koji vode dvojno knjigovodstvo. Zakona predstavlja malo pravno lice. odnosno od datuma osnivanja do 31.12. 10-11 O tično pravno lice koje ima kontrolu nad jednim ili više pravnih lica. . Zakona neposredna primena MRS (MSFI) obavezna je za: 89 . . i poslovne promene u periodu od 1.RAČUNOVODSTVO. . Matično pravno lice koje je istovremeno zavisno u višoj ekonomskoj celini ne mora da dostavlja konsolidovane finansijske izveštaje ukoliko je njegovo matično pravno lice iz Srbije (dodatni uslovi za ovaj izuzetak sadržani su u paragrafu 10. . GODINE dredbom člana 24.Statistički aneks. . Sadržaj finansijskih izveštaja Članom 25. .druga pravna lica. godinu. glasnik RS”.društva za upravljanje investicionim fondovima i investicioni fondovi. . sastavljanje finansijskih izveštaja i njihovo dostavljanje i obelodanjivanje.Napomene uz finansijske izveštaje i .Bilans stanja. stav 5.1. (I-27) MEĐUNARODNOG RAČUNOVODSTVENOG STANDARDA . Zakonom je propisana regulativa za vođenje poslovnih knjiga. stav 1. br.društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i dobrovoljni penzijski fondovi. godine ako je osnovan u 2010.Bilans uspeha.Izveštaj o promenama na kapitalu.. .2010. . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XIII SASTAVLJANJE GODIŠNJIH FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA PRIVREDNA DRUŠTVA ZA 2010.2011. Zakona propisano je da finansijski izveštaji obuhvataju: .

i zavisna pravna lica moraju primenjivati neposredno MSFI jer to nalaže MRS 27 Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji.podrazumeva se da su računovodstvene politike usklađene sa prethodnim izmenama MSFI.srednja pravna lica. Zakonom nije propisana obavezna neposredna primena MSFI za zavisna pravna lica. . . obaveza. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. što znači da ona nisu obavezna da primenjuju MSFI. br. kontrole. osim Zakona.velika pravna lica. odnosno likvidacije obavezni su da dostave finansijski izveštaj za 2010. godine po osnovu ispravke materijalno značajnih grešaka i efekata retroaktivne primene promenjene računovodstvene politike. u kojem prikazuju podatke za celu 2010. Finansijski izveštaji malih pravnih lica koja nisu obavezna da primenjuju MRS/MSFI. davaoce finansijskog lizinga. 10-11 Predradnje neophodne za sastavljanje finansijskih izveštaja . kao i o davanju podataka iz tih izveštaja („Sl. već Pravilnik o načinu priznavanja i procenjivanja imovine. banke. glasnik RS”.1.2010. tj.2010. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . primenjuju se sledeći opšti propisi iz oblasti računovodstva: • Pravilnik o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem („Sl. dostavljanja i obelodanjivanja finansijskih izveštaja za 2010. br. Na svim obrascima stavlja se naznaka „statusna promena”. Mala zatvorena akcionarska društva ne izdaju javnom ponudom hartije od vrednosti. glasnik RS”. . registracije. obrade i objavljivanja finansijskih izveštaja. pravila procenjivanja bilansnih pozicija u skladu sa MRS/MSFI propisana su Pravilnikom. .zaključak dnevnika i računa glavnih knjiga. ukoliko pravna lica i preduzetnik izaberu da ga primenjuju.eventualne korekcije početnog stanja na dan 1.pravna lica koja javnom ponudom izdaju ili čijim se hartijama trguje na organizovanom tržištu hartija od vrednosti. osim ako spadaju u velika ili srednja pravna lica ili pravna lica koja emituju ili su u postupku emitovanja hartija od vrednosti na organizovanom tržištu hartija od vrednosti. druga pravna lica i preduzetnike. . društva za upravljanje investicionim fondovima. Međutim. Pravilnik bi primenjivali ako se ne opredele za neposrednu primenu MSFI. U suprotnom.odobrenja finansijskih izveštaja za njihovo obelodanjivanje. .sprovođenje obračuna. godinu. • Pravilnik o registru preduzeća za reviziju („Sl. Obveznici koji su u toku godine imali statusnu promenu.Statistički aneks. za sve ove korisnike postoje i posebni pravilnici o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja.privredna društva.pravna lica koja sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje i . prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika („Sl. glasnik RS”. Ostala mala pravna lica i preduzetnici mogu da odluče da ne primenjuju MSFI.dalje: Pravilnik).dostavljanje finansijskih izveštaja nadležnom organu i njihovo obelodanjivanje i . .1. • Pravilnik o bližim uslovima i postupku prijema. postoje i specifični pravilnici o Kontnom planu i sadržini računa u Kontnom planu za određene korisnike . verzijama iz prethodnih godina) ili usklađivanje računovodstvenih politika sa Pravilnikom. „stečaj” ili „likvidacija”. br. glasnik RS”. Takođe. 106/2006 i 111/2006 . za konsolidovane finansijske izveštaje koje sastavlja matično pravno lice ne bi se moglo reći da su u svemu sastavljeni u skladu sa MSFI.usklađivanje računovodstvenih politika sa izmenama MSFI (izmenama koje se primenjuju od 1. . Propisi koji se primenjuju prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja Prilikom sastavljanja. 2/2010).ispr. načinu vođenja i sadržini registra finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika. pa prema toma nisu ni obveznici revizije. Pored nabrojanih propisa. odnosno koja javnom ponudom ne izdaju hartije od vrednosti ili čijim se hartijama ne trguje na organizovanom tržištu hartija od vrednosti.Bilans uspeha i . godinu. br. 106/2006). . investicione fondove. berze i brokersko-dilerska društva. prikazivanja. obaveza. Za ova pravna lica. zadruge. 25/2010). društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima. godine 90 . obuhvata i prikazuje pravni sledbenik. prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika. Podatke za pravna lica koja su statusnom promenom prestala da postoje. dobrovoljne penzijske fondove. kao i finansijski izveštaji preduzetnika obuhvataju: . . društva za osiguranje. godinu.sastavljanje poreskog bilansa i sprovođenje dodatnih obračuna i knjiženja na osnovu sastavljenog poreskog bilansa (utvrđivanje postojanja odloženih poreskih sredstava i obaveza). u neto iznosu. . predzaključnih radnji i knjiženja.XIII RAČUNOVODSTVO.sastavljanje finansijskih izveštaja. NBS. i to posle prebijanja rezultata pre i posle promene. ili je nad njima pokrenut postupak stečaja.Bilans stanja.

glasnik RS”. 38/2001 i 19/2007) . glasnik RS”. Dalje. dva ili više opštih akata.ispr. zakon. 22/2001. To mogu biti i dva pravilnika: „Pravilnik o računovodstvu” i „Pravilnik o računovodstvenim politikama”. glasnik RS”. odnosno Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja („Sl. 80/2002. glasnik RS”.Pravilnik o računovodstvu i računovodstvenim politikama i . list SRJ”. kao i za dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja. Zbog obimnosti materije koja se reguliše opštim aktima najčešće se ne radi o jednom opštem aktu. . 63/2007 i 53/2009) . 139/2004. dr. merenje i procenjivanje imovine. glasnik RS”..ispr. u nabrajanju smo naveli jedan pravilnik pod imenom „Pravilnik o računovodstvu i računovodstvenim politikama”. glasnik RS”. 61/2007. „Sl. Pod internom računovodstvenom regulativom podrazumevaju se interni opšti akti koje donose pravna lica i preduzetnici. 70/2003. br. 42/2002 . 84/2004. U pojedinim preduzećima zove se „Pravilnik o finansijskom poslovanju”. glasnik RS”. računovodstvenu politiku za priznavanje. 72/2003.dr. br. zakon. br. br. 36/2007.dr. br. zakona. vrsti. glasnik RS”. 55/2004. glasnik RS”. 55/2004. glasnik RS”. br. jer se MSFI-ma zahteva sastavljanje drugačijeg bilansa uspeha od onog koji je za privredne subjekta danas primenjen. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Profesionalnu regulativu iz oblasti računovodstva predstavlja pre svega Rešenje o utvrđivanju prevoda osnovnih tekstova Međunarodnih računovodstvenih standarda.Pravilnik o ulaganjima u oblasti kulture koja se priznaju kao rashod („Sl. 5/2009 i 31/2009) . .Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. broj 9/2002).ispr.Pravilnik o načinu iskazivanja prihoda i rashoda radi utvrđivanja dobiti koju stalna poslovna jedinica nerezidentnog obveznika ostvari na teritoriji Republike Srbije („Sl. 63/2006 . 61/2005 i 61/2007) Ostali značajni propisi za sastavljanje finansijskih izveštaja su: 91 . 135/2004. 46/2005. br. 31/2009.dr. glasnik RS”. Primena navedenih izmena zavisiće prvenstveno od toga da li će u „Službenom glasniku RS” biti objavljene izmene pravilnika o sadržini i izgledu finansijskih izveštaja.Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) .Pravilnik o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe („Sl. 116/2004) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.RAČUNOVODSTVO. 3/2005. 43/2003. glasnik RS”. 72/2009 .. 15/2006 i 59/2006).Zakon o porezu na dodatu vrednost („Sl.ispr. 140/2004) . već o nekoliko.dr.obveznike poreza na dobit preduzeća („Sl. br. 19/2005. 85/2005 . zakon i 53/2010) . prihoda i rashoda. br. 80/2002 . 139/2004) . 86/2004 .ispr.). obavezno se primenjuje i: . 135/2004. 44/2009 i 18/2010) .Pravilnik o popisu. br. 63/2007 i 9/2009) . br. glasnik RS”. 26/2001.dr.ispr.Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti („Sl. glasnik RS”. 77/2010 i 95/2010 . regulisati u jednom. 61/2007 i 5/2009) . glasnik RS”.. . obaveza. glasnik RS”. Pored računovodstvenih. 62/2006 . br. a koji sadrže posebna uputstva i smernice za vođenje poslovnih knjiga. 139/2004. sadržini i načinu vođenja evidencija. u skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom. dostavljanja podataka i sastavljanja obračuna akcize („Sl.dr. 80/2002. zakon.dr. br. 84/2004 i 18/2010). 20/2009. 80/2002. 140/2004) . 80/2002. 61/2007.Pravilnik o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu („Sl. br. 80/2002 . a pre svega Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Sl. br. neophodno je da sva pravna lica primenjuju i poreske propise. br. br.Zakon o porezima na imovinu („Sl. br.. 19/2005. 84/2002 . br. Dok se ta promena ne objavi postojaće kontradiktornost u propisima. 43/2003. glasnik RS”. zakon. Na primer. glasnik RS”. zakon. 23/2003 . materija koja može biti sadržana u „Pravilniku o popisu” može biti sadržana u „Pravilniku o računovodstvu”. 65/2006 . zakon. 38/2001 i 45/2004) . 80/2002 . Pored navedenog zakona.Pravilnik o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit preduzeća („Sl. 54/2005. U praksi se najčešće sreću: .Zakon o akcizama („Sl.Pravilnik o načinu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu na prava na nepokretnostima („Sl.Pravilnik o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po sistemu prostog knjigovodstva („Sl.Pravilnik o načinu obračunavanja i plaćanja akcize. 25/2001. 24/2001.Zakon o porezu na dohodak građana („Sl. 15/2006 i 20/2008). Napomena: Pravno lice ili preduzetnik samostalno odlučuje da li će materiju računovodstva i računovodstvenih politika koju je u skladu sa zakonom dužan da reguliše svojim opštim aktom. glasnik RS”. 101/2005 .Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit preduzeća („Sl.odluka SUS i „Sl. 62/2006. 73/2001. 80/2002. 10-11 . 61/2005. 43/2004. 135/2004.

S obzirom da su promenjeni Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja realno je očekivati promenu obrazaca finansijskih izveštaja (naročito promenu obrasca bilansa uspeha). 35/2002. 31/93 . list SRJ”. godini bila dvocifrena Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. br. . „Sl.. 62/2006 i 111/2009 . zakon) .dr. postupak iz standarda koji je važio moraju u celoj 2010. Napis je urađen u skladu sa regulativom koja je važila na datum njegovog objavljivanja. 29/96.Zakon o platnom prometu („Sl.dalje: MRS 16) primenjuje model nabavne vrednosti iz tog Standarda. Navešćemo dva primera promena računovodstvenih politika usmerenih ka dobijanju relevantnijih i pouzdanijih finansijskih izveštaja: „Pravno lice za naknadno vrednovanje nekretnina. 45/89 .Zakon o deviznom poslovanju („Sl. br. Odredbama MRS 23 privredni subjekti su oslobođeni obaveze retroaktivne primene te promenjene računovodstvene politike.izmene MRS/MSFI i . list SCG”. br. 48/94. br. Računovodstvene politike se mogu promeniti i ako će to dovesti do toga da finansijski izveštaji pruže pouzdanije i relevantnije informacije o efektima transakcija.MRS 23 Troškovi pozajmljivanja („Sl. 29/97. br. dobrovoljna promena računovodstvenih politika. 46/91. glasnik SRS”. glasnik RS”. glasnik RS”.Zakon o obligacionim odnosima („Sl. .XIII RAČUNOVODSTVO. 77/2010 . njegovu uspešnost ili tokove gotovine . 54/89 i 9/90 i „Sl. drugih događaja ili okolnosti na finansijski položaj privrednog subjekta.dalje: MRS 23) sadrži samo jedan postupak za troškove pozajmljivanja koji je do promene standarda nazivan dopuštenim alternativnim postupkom. 10-11 Izmena računovodstvenih politika MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD . 59/98. godini izmene računovodstvenih politika treba uraditi zbog: . glasnik RS”.ovo je tzv. list SFRJ”. dopuštenog alternativnog postupka.Zakon o preduzećima („Sl. .radi ispravki materijalno značajnih grešaka nastalih u nekom od ranijih obračunskih perioda. 77/2010 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . list SRJ”. postrojenja i oprema („Sl. br. postrojenja i opreme koji su u delokrugu (I-16) MEĐUNARODNI RAČUNOVODSTVENI STANDARD . 107/2005 i 91/2010). br. 125/2004 . 39/93.odluka USJ i 57/89. zakon. zakon i 61/2005 . Oni privredni subjekti koji su do sada primenjivali osnovni 92 . . godini i . 19/91.odluka USRS. list SRJ”. glasnik RS”. 1/2003 . S obzirom da je u 20x5. 67/93. U 2010. 31/93 i „Sl. 53/95. zakon) i ostali zakoni i propisi doneti na osnovu zakona. glasnik RS”.Zakon o bankama („Sl.odluka SUS i 36/2002 i „Sl. godini preći na primenu tzv.Ustavna povelja). 125/2004).Zakon o privatnim preduzetnicima („Sl.ispr. 101/2005 .MRS 16 Nekretnine. 43/2004. br. • dr Kosana Vićentijević KOREKCIJA POČETNOG STANJA I SPROVOĐENJE PREDZAKLJUČNIH RADNJI I KNJIŽENJA Korekcija početnog stanja Početno stanje 2010. 33/96 . glasnik RS”. br. godine može se korigovati iz najmanje dva razloga: . br. . br. zakon). 55/2004 .Zakon o privrednim društvima („Sl. br. 3/2002 i 5/2003 i „Sl.radi knjiženja efekata primene računovodstvenih politika promenjenih u 2010.težnje za dobijanjem kvalitetnih finansijskih izveštaja. 74/99. 62/2006).dr. 9/2001 . 29/78. 53/93. br. glasnik RS”.dr. br. 39/85. glasnik RS”.dr.dr.

000. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. godine bile potcenjene. proknjižena na račun troškova amortizacije.000.” U nastavku ćemo navesti primer kada se u našim uslovima ne može izvršiti promena računovodstvene politike jer ona sigurno neće dovesti do toga da finansijski izveštaji pruže pouzdanije i relevantnije informacije o efektima transakcija. Samim tim. godine (uporedni podaci 2008. navedena sredstva bi u poslovnim knjigama preduzeća na kraju 20x6. pri čemu je greška takve prirode da će njenom ispravkom doći do povećanja rezultata. godine bila potcenjena u odnosu na njihove fer vrednosti. Uticaj ispravke greške u odnosu na rezultat iz ranijh godina može se reflektovati u dva pravca: .MRS 8 Računovodstvene politike. Ako to nije neizvodljivo privredni subjekt ispravku vrši na sledeći način: .2010. Iznos amortizacije za tu opremu u prethodnoj godini trebalo je da bude 20. pri čemu je iznos materijalno značajne greške veći od iznosa iskazanog dobitka.ako je greška napravljena pre najranijeg prikazanog prethodnog obračunskog perioda preračunavanjem početnog stanja sredstava.000. Primer: U prethodnoj obračunskoj . njegovu uspešnost ili tokove gotovine: „Pravno lice je za vrednovanje nekretnina u 20x5.RAČUNOVODSTVO. a iznos materijalno značajne greške je veći od iznosa iskazanog gubitka. promene računovodstvenih procena i greške („Sl.000. godini privredni subjekt otkrio grešku koja je nastala u nekom od prethodnih obračunskih perioda. Na primer. godini.2009. br. godine.1. godini bude dvocifrena. 10-11 . dakle. godine. Moguća situacija je da privredni subjekt ima dobitak iz ranijih godina. godine.smanjuje rezultat iz ranijih godina. godini utvrđeno je da je greška napravljena u 2007.00 dinara i umesto na račun 014. ispravkom takve greške dolazi do potpunog nestanka gubitka i iskazivanja dobitka iz ranijih godina .).preračunavanjem uporednih iznosa za prikazani prethodni obračunski period u kojem je otkrivena greška nastala. 2008. godini. ako je u 2010. godine su u stvari stanja iz 2007.00 dinara. . Preduzeće bi želelo da u 20x6. godine spajanjem dva pravna lica. Zbog toga se preduzeće odlučuje da u 20x6. Ispravkom takve greške dolazi do potpunog nestanka dobitka i iskazivanja gubitka iz ranijih godina.00 dinara Objašnjenje retroaktivnog ispravljanja greške bi bilo: 93 . ispravka će se odraziti na finansijske izveštaje koji se sastavljaju na dan 31. godini primenjivalo dopušteni alternativni postupak iz MRS 16.dalje: MRS 8). Preduzeće ne može da izvrši ovu promenu računovodstvene politike jer je na početku 20x6. godine bilo dosta izvesno da će biti značajne inflacije i pada kursa dinara u odnosu na evro (što je i činjenica). IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII inflacija.dobit je iskazana u iznosu manjem za 162. . godini greškom (ili iz nekog drugog razloga) izvršena je nabavka računarskog softvera u iznosu od 200.2010. Zbog toga. godini započne sa primenom modela troška nabavke (ranije zvan „osnovni postupak”). godini pređe na primenu modela revalorizacije za njihovo naknadno vrednovanje.2009. Prelaskom na ovaj model naknadnog vrednovanja nekretnina njihove knjigovodstvene vrednosti bi na kraju 20x6.” Ispravke materijalno značajnih grešaka Ispravke materijalno značajnih grešaka sprovode se u skladu sa (I-08) MEĐUNARODNIM RAČUNOVODSTVENIM STANDARDOM .00 din. Ukoliko privredni subjekt ima gubitak iz ranijih godina. ispravku će izršiti sprovođenjem knjiženja u toj poslovnoj godini (pod datumom: 1.na primer. Standard zahteva retroaktivno ispravljanje materijalno značajne greške jer se jedino na taj način u finansijskim izveštajima postiže efekat „kao da greška nikada nije ni napravljena”. Za efekat utvrđene greške preračunavali bi se uporedni podaci 2007.1. a greška je takve prirode da će njenom ispravkom doći do smanjenja rezultata. U slučaju utvrđene materijalno značajne greške. privredni subjekt vrši njeno retroaktivno ispravljanje u prvom setu finansijskih izveštaja odobrenim za izdavanje nakon otkrivanja tih grešaka.računarski softver je iskazan u iznosu manjem za 180.000. pravno lice je osnovano 1.troškovi amortizacije su iskazani u iznosu većem za 180.12. Otkrivena je greška koja je napravljena u jednom od ta dva pravnih lica u 2008. i 2009.00 dinara Ova greška u knjiženju je u prethodnoj godini imala sledeće efekte: . drugih događaja ili okolnosti na finansijski položaj privrednog subjekta. u 2010.000. obaveza i kapitala vrši se počev od najranijeg prikazanog prethodnog perioda . glasnik RS”. a očekuje se da i u 20x6. Greška treba da se ispravi preračunavanjem početnog stanja od 1.1. 77/2010 .povećava rezultat iz ranijih godina ili .00 din. Ukoliko se ne radi o grešci iz prethodnog već iz nekog još ranijeg obračunskog perioda preračunavanje uporednih iznosa bi se vršilo za sve prethodne obračunske periode i to polazeći od onog u kojem je greška nastala na primer. u kom slučaju bi neiskazani iznos poreza na dobit bio 18.iskazani iznos dobitka može biti predmet dalje raspodele. godine kada se greška desila).2010. ukoliko je stopa poreza na dobit (bez oslobađanja) bila 10%.

glasnik RS”. godinu. Za to popunjavanje neophodno je raspolagati sa podacima iz bilansa stanja i bilansa uspeha za 2009. 77/2010 .na primer.000.retroaktivno primenjuje promenjenu računovodstvenu politiku nakon početne primene nekog Standarda ili Tumačenja ako oni ne sadrže prelazne odredbe koje bi se primenile na tu promenu. odnosno poslova u okviru kojih se obavljaju i potrebna knjiženja: . nije potrebno njihovo retroaktivno ispravljanje. glasnik RS”.03.00 dinara. 46/2006 i 111/2009 . . br.000.00 Ispravka vrednosti 0149 20. predzaključnih radnji i knjiženja na dan 31. dakle.XIII RAČUNOVODSTVO. godinu već u iznosu umanjenom za 180.00 rezultata Takođe.provera aritmetičke tačnosti knjiženja u glavnoj knjizi . Knjiženje efekata retroaktivne primene promenjenih računovodstvenih politika. ali i sa podacima o efektima retroaktivnog ispravljanja materijalno značajnih grešaka.2005. i . godine će biti: Knjiženje ispravke greške u tekućoj godini vrši se uz korigoranje rezultata na sledeći način: 0140 Računarski softver 200. godine. stavka amortizacije se ne upisuje u iznosu koji je bio prikazan u bilansu uspeha za 2009.retroaktivna primena dobrovoljne promenjene računovodstvene politike. Naime. Kada na kraju 2010. godine”. . dužno je da u njih upiše uporedne podatke tj. uz opis „korigovanje početnog stanja po osnovu ispravke materijalno značajne greške”.03.dalje: Zakon). Preduslov za obavljanje ovih poslova je sprovođenje predzaključnih radnji i knjiženja na dan 31.00 dinara. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Knjiženje se vrši u tekućoj godini pod datumom „1.vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja na datum bilansa.2010. godine pravno lice bude sastavljalo bilans stanja i bilans uspeha. da popuni kolonu prethodna godina.2005. Proveru salda treba uraditi i za Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.12. godini. 10-11 Ispravke grešaka koje nisu materijalno značajne Ispravka grešaka koje ne spadaju u materijalno značajne greške prema MRS 8 mogla bi da se uradi priznavanjem prihoda ili rashoda u 2010.1. već se on koriguje naviše za 180.000. Stavka neto dobitka se iskazuje u iznosu uvećanom za 162. (III-03) MEĐUNARODNI STANDARD FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA . Ako nije neizvodljivo. privredni subjekt promenu računovodstvenih politika primenjuje na sledeći način: . br. Obaveza međusobnog usaglašavanja knjigovodstvenih evidencija. što reguliše MRS 8. neophodno je da se u tekućoj godini izvrši i obračun amortizacije za ovu opremu.MSFI 3 Poslovne kombinacije („Sl. Sprovođenje obračuna..000. Za ovu proveru podoban je probni bilans. Zakona o računovodstvu i reviziji („Sl.00 dinara Pri popunjavanju kolone za prethodnu godinu obrasca bilansa uspeha.000.usaglašavanje knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem i .1.12.00 dobitak ranijih godina Obaveze za porez iz 481 18. pri popunjavanju podatka o iznosu nematerijalnih ulaganja u obrascu bilansa stanja u kolonu prethodna godina se ne upisuje odgovarajući podatak iz bilansa za 2009. .treba proveriti da li je zbir knjiženja na dugovnim stranama računa identičan zbiru knjiženja na potražnim stranama računa.. stav 1. postrojenja i oprema eksplicitno od retrokativne primene izuzima zahteve za početno vrednovanje nekretnina.s obzirom da su u probnom bilansu izračunata i salda računa treba izvršiti proveru karaktera salda računa.2010. godine ili kasnije na goodwill stečen u poslovnoj kombinaciji čiji je datum ugovora bio pre 31.2010. godine Pre sastavljanja finansijskih izveštaja treba izvršiti obračun vrednosti pozicija Bilansa stanja i Bilansa uspeha. podrazumeva sledeće aktivnosti: .dalje: MSFI 3) u prelaznim odredbama nalaže privrednom subjektu da taj Standard primenjuje prospektivno od početka prvog godišnjeg perioda koji počinje 31.000.međusobno usaglašavanje knjigovodstvenih evidencija.2010. .00 računarskog softvera Neraspoređeni 340 162. godine. propisana članom 18. Pojedini računi mogu imati isključivo dugovni ili isključivo potražni saldo.promene računovodstvenih politika koje proizlaze iz početne primene nekog Standarda ili Tumačenja tretira se u skladu sa konkretnim prelaznim odredbama tih Standarda ili Tumačenja (ako oni sadrže takve prelazne odredbe) 94 . godinu.. S obzirom da se početno stanje otvara samo na osnovu računa čija se salda unose u bilans stanja knjiženje na dan 1. postrojenja i opreme nabaljenih razmenom za druga sredstva. Pojava suprotnog salda na nekom računu ukazuje na nastalu grešku. u prelaznim odredbama MRS 16 Nekretnine.000. Međusobno usaglašavanje knjigovodstvenih evidencija Međusobno usaglašavanje knjigovodstvenih evidencija je preduslov sprovođenja ispravnog popisa sredstava i sastavljanju finansijskih izveštaja.

10-11 95 . u obrazac Bilansa stanja na poziciji obaveza ne bi se uneo iznos od 100. treba iznos tog salda „skinuti” sa tog analitičkog računa. Zbir salda svih računa neke analitike mora odgovarati saldu njihovog predstavničkog. plati više nego što je iznosila njegova obaveza. stav 2. stav 2. treba sastaviti neophodnu dokumentaciju i izvršiti knjiženje na odgovarajućim računima prihoda i rashoda uz istovremeno knjiženje i na računima vremenskih razgraničenja. Dekomponovanje salda aktivno-pasivnih računa se u praksi obavlja tako što se ne sprovodi preknjižavanje na računima. Na početku 2011. To važi i za zbir prometa leve i desne strane računa.000.dekomponovanje salda aktivno-pasivnih računa. po potrebi se postupa identično i za ostale račune potraživanja.Primljeni avansi. Pri popunjavanju obrasca Bilans stanja sprovodi se dekomponovanje salda aktivno-pasivnih računa (npr. Ukoliko ih ima. Ukoliko na nekom analitičkom računu kupaca saldo bude potražni. Za potrebe ove provere u okviru svake analitike treba napraviti probni bilans analitike. ako je saldo računa obaveza 100. U tom slučaju. Dekomponovanje salda aktivno-pasivnih računa Unapred naplaćena sredstva od kupaca evidentiraju se na računu 430 . Ovu proveru treba uraditi kako za finansijsko. a dokumentacija nije ispostavljena. Zbog toga je neophodno popisom utvrditi stvarno stanje imovine i obaveza (član 18.00 dinara koliko je jednom dobavljaču više plaćeno (na tom analitičkom računu dobavljača je dugovni saldo od 10. depoziti i kaucije. ba u toku izrade finansijskih izveštaja izvršiti pregled analitike kupaca.00 dinara a u okviru tog iznosa je i iznos od 10. . Međutim. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII simboličke račune (grupe i klase.00 dinara već 110.000. uključujući i rashodovanje sredstava. Osim za navedene račune.korekciju salda računa stanja.Kupci u zemlji i preneti na račun 430 . robe ili usluga.na ovaj način se kontroliše da li su svi iskontirani stavovi za knjiženje preneti na račune.RAČUNOVODSTVO. saldo računa 433 . godine u okviru otvaranja početnog stanja treba izvršiti vraćanje navedenih iznosa na račun sa kojih je izvršeno prenošenje. potraživanja i obaveza. To bi značilo da ni saldo sintetičkog računa kupaca ne bi pokazivao potraživanje od kupaca. odnosno treba prekontrolisati evidenciju svih rashoda i prihoda i ukoliko se neki od njih odnosi na naredni obračunski period. tj. Usaglašavanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem Obaveza usaglašavanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem propisana je članom 18.00 dinara. Takođe. a potraživanja od njih za plaćanja izvršena unapred se iskazuju na računu 150 .Primljeni avansi. tako i za pogonsko knjigovodstvo (Klasa 9).provera slaganja sintetičkih računa sa pripadajućim analitikama. itd. odnosno sintetičkog računa i obrnuto.Dobavljači u zemlji pokazuje isključivo obaveze prema dobavljačima za isporučene proizvode.vremensko razgraničenje rashoda i prihoda i . ako to nije urađeno u toku godine izvršiti vremensko razgraničenje rashoda i prihoda.). jer će uskoro uslediti nove isporuke proizvoda. već samo pri sastavljanju finansijskih izveštaja. treba proveriti da li ima prihoda i rashoda koji su nastali. Da bi se izbegla takva situacija trePoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. depoziti i kaucije. što obavezno znači i sa sintetičkog računa 202 .provera zbirova knjiženja u glavnoj knjizi odgovara zbirovima knjiženja u dnevniku glavne knjige . . Naime. u praksi se može desiti da kupac prilikom plaćanja obaveze za ranije isporučene proizvode.usklađivanje finansijskih izveštaja za događaje koji su se desili posle datuma bilansa.000. Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja na datum bilansa Korekcija salda računa stanja Korekcija salda računa stanja podrazumeva svođenje knjigovodstvenog na stvarno stanje. Vremensko razgraničenje rashoda i prihoda Pri sastavljanju finansijskih izveštaja treba.Dati avansi za zalihe i usluge ili nekom drugom računu datih avansa. robu i izvršene usluge. Zakona i podrazumeva: . analitički račun takvog kupca ima potražni saldo. depoziti i kaucije. . Pravna lica i preduzetnici najmanje jednom godišnje vrše usklađivanje međusobnih finansijskih plasmana.00 dinara). Ovim knjiženjem obezbeđuje se da saldo računa 202 . preduzeće duguje kupcu.00 dinara nego što je saldo računa potraživanja. Slična je situacija i sa obavezama prema dobavljačima. .000.Kupci u zemlji pokazuje isključivo potraživanje od kupaca a da se eventualne obaveze prema kupcima iskazuju na računu 430 . kao i trocifrene račune koji su u Kontnom planu privrednog društva raščlanjeni na četvorocifren. robu ili izvršene usluge. Zakona).000.000. jer bi u tom iznosu došlo do mešanja potraživanja i obaveza prema kupcima. neopodno je izvršiti njihovo smanjenje uz istovremeno povećanje vremenskih razgraničenja. plasmana i obaveza..Primljeni avansi. s tim da bi se u aktivi pozicija potraživanja iskazala u većem iznosu za 10.

000.00 Naredne godine bi se izvršilo sledeće knjiženje: 426 Obaveze po kratkoročnim 97.00 800.2010.500. Obveznice su 30. Obračunati vrednost obveznica i transakcionih troškova na datum bilansa.00 dinara.00 MRS 10) potrebno je računovodstveno obuhvatiti događaje koji su se desili u periodu od 31.2010.00 10.000.12.00 osnovu obaveza 2410 Tekući (poslovni) računi 1. glasnik RS”. Obveznice su prodate za 95.00 Obaveze po kratkoročnim 426 95.000.prizna stanje koje je presuđeno (npr.00 2410 Tekući (poslovni) računi 100.000.00 2. obaveza.2011. Ukoliko takav događaj potvrđuje stanje imovine.500. godine privredno društvo dužno da plati svoju obavezu i 10. 3. Knjiženje na ime emitovanih obveznica: 2410 Tekući (poslovni) računi 95. iako je promena nastala u narednoj poslovnoj godini. br.MRS 10 Događaji posle izveštajnog perioda („Sl.4.00 Za ukidanje dela transakcionih troškova: 579 Ostali nepomenuti rashodi Razgraničeni troškovi po 282 osnovu obaveza 800.000.500. godine isplaćene sa tekućeg računa. knjiženje za 2010.12. . godine.dalje: 96 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000.00 200.00 hartijama od vrednosti Razgraničeni troškovi po 282 1.XIII RAČUNOVODSTVO. godine emitovalo obveznice u iznosu od 100. godine pa sve do dana obelodanjivanja finansijskih izveštaja.00 Usklađivanje finansijskih izveštaja za događaje koji su se desili posle 31.izvrši prilagođavanje već priznatog stanja (npr.2010. godinu bi.00 Knjiženje za obračunatu kamatu: 562 Rashodi kamata Obaveze po kratkoročnim 426 hartijama od vrednosti 2.00 dinara za kamatu.000. U ovom slučaju privredno društvo treba da: . kapitala.2011. 10-11 . 2. Privredno društvo je 1..00 dinara. Obveznice su klasifikovane kao ulaganje koje se drži do dospeća. ako je nije ranije iskazao u svojim poslovnim knjigama).1.000.12. prihoda ili rashoda koje je postojalo na datum bilansa potrebno je izvršiti knjiženje pod datumom 31.000.12. godine Prema (I-10) MEĐUNARODNOM RAČUNOVODSTVENOM STANDARDU . Sa tekućeg računa su plaćeni transakcioni troškovi po izdatim obveznicama u iznosu od 1. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Primer: 1. prizna iznos obaveze.000.000.00 Knjigovodstvena evidencija ukidanja dela transakcionih troškova: 579 Ostali nepomenuti rashodi Razgraničeni troškovi po 282 osnovu obaveza 200. poveća iznos svojih već iskazanih obaveza do visine obaveze koju će imati po sudskoj presudi). pod uslovom da je osnovna obaveza već bila evidentirana bilo sledeće: 562 Rashodi kamata Ostale kratkoročne 429 finansijske obaveze 10..00 hartijama od vrednosti 562 Rashodi kamata 2. Ako je presudom od npr.2010. 10. Presudom se privrednom društvu nalaže da nekom drugom licu isplati određenu sumu novca ili da preda neku stvar ili učini uslugu. Primer: Privredno društvo nakon datuma bilansa dobija izvršnu sudsku presudu.00 dinara Rok dospeća obveznica je pet meseci.500. 77/2010 .

ulaganja u pribavljanje nematerijalnih ulaganja.računi grupe 00 . odnosno u dinarskoj protivvrednosti strane valute na dan upisa. br.Neuplaćeni upisani kapital. a neuplaćenih akcija i upisani. br. .modelom revalorizacije. kao i avansi za nematerijalna ulaganja. 125/2004) primenjivale bi se i odredbe člana 278.promene kursa strane valute (u slučaju da je kapital upisan u stranoj valuti vrši se preračun po zvaničnom srednjem kursu te valute na datum bilansa. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII VREDNOVANJE POZICIJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA KLASA 0: NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL I STALNA IMOVINA Grupa 00 . Model troška nabavke podrazumeva da se nematerijalno ulaganje nakon početnog priznavanja vrednuje po njegovom trošku nabavke. umanjenom za ispravku vrednosti i za akumulirane gubitke zbog obezvređenja. odnosno neblagovremenog unošenja upisanog učešća u kapitalu ne iskazuje se kao revalorizacija neuplaćenog upisanog kapitala. Naknadno vrednovanje nematerijalnih ulaganja u skladu sa (I-38) Međunarodnim računovodstvenim standardom .iznose revalorizacije (ukoliko je revalorizacija predviđena ugovorom o osnivanju i ukoliko su se stekli uslovi za nju). 77/2010. odnosno ne uvećava ga. Početno vrednovanje neuplaćenog upisanog kapitala vrši se po nominalnom iznosu. a neuplaćeni udeli. glasnik RS”.računi grupe 31 . Neuplaćeni upisani kapital unosi se u pravno lice u roku određenom osnivačkim aktom akcionarskog društva. 31/93 i „Sl. 39/85. 29/78. Neuplaćene upisane akcije iskazuju se na računu 000 .dalje: MRS 38) može se vršiti: . Na isti način se knjiže neuplaćeni upisani udeli na računu 001. 45/89 . odnosno društva s ograničenom odgovornošću. zaduženjem računa 000. Model revalorizacije podrazumeva da se nematerijalno ulaganje nakon početnog priznavanja vrednuje po revalorizovanom iznosu.Ustavna povelja). goodwill. list SFRJ”.Neuplaćeni upisani kapital Za neuplaćeni upisani kapital propisane su dve grupe računa: .Neuplaćeni upisani kapital. Grupa 01 .RAČUNOVODSTVO. list SRJ”. korigovanom za: . „Sl. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. u korist računa 310 .odluka USJ i 57/89. odnosno računa grupe 00 i grupe 31 i/ili . odnosno po njegovoj fer vrednosti 97 . U slučaju kada se kapital upisuje u stranoj valuti vrši se preračun po zvaničnom srednjem kursu te valute na dan upisivanja.Nematerijalna ulaganja Pod nematerijalnim ulaganjima smatraju se ulaganja u razvoj.Neuplaćene upisane akcije u nominalnom iznosu. pri čemu se mogu pojaviti pozitivne i negativne kursne razlike koje se ne priznaju kao prihodi ili rashodi. patenti. osim odredbe člana 450. licence i slična prava. . U slučaju kada ugovorom o osnivanju nisu predviđene kaznene odredbe za neblagovremenu uplatu uloga. br.Upisane neuplaćene akcije.MRS 38 Nematerijalna imovina („Sl. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. odnosno iznosu po kome je izvršeno početno priznavanje. tačka 1) Zakona o privrednim društvima („Sl. na kojima se u pasivi iskazuju iznosi upisanih a neuplaćenih akcija i upisani a neuplaćeni udeli. glasnik RS”.ispravku vrednosti (u slučaju kada se procenjuje da lice koje je upisalo kapital neće biti u mogućnosti /ili neće/ da u celosti ili delimično ispuni svoju obavezu). već se obuhvataju preko neuplaćenog upisanog kapitala. koncesije. list SCG”. Obračunata kamata zbog neblagovremene uplate.modelom troška nabavke i . br. na kojima se u aktivi iskazuju iznosi upisanih. br. 1/2003 . 10-11 Naknadno vrednovanje neuplaćenog upisanog kapitala se vrši po nominalnom iznosu.

oprema i biološka sredstva Pod osnovnim sredstvima smatraju se prirodna bogatstva (zemljišta i šume). . odnosno obračune amortizacije i za naknadno akumulirane gubitke zbog obezvređenja.12. .dalje: MSFI 3 . odnosno akumuliranu amortizaciju i gubitke zbog obezvređenja. kao i ulaganja u pribavljanje osnovnih sredstava i dati avansi za njihovo pribavljanje. Izmenjeni MRS 38 dozvoljava postojanje nematerijalnog ulaganja sa neograničenim vekom upotrebe za koje se ne bi obračunavala amortizacija (npr. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA na datum revalorizacije. da se na poPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. s tim da je osnovica za obračun amortizacije iznos navedenih troškova . glasnik RS”. 77/2010 . postrojenja i oprema („Sl. uklanjanja i restauracije područja. zemljište treba periodično kalcifikovati.nabavne vrednosti ili cene koštanja i . Za obračunavanje amortizacije treba: . . postrojenja ili opreme ono se vrednuje po svom trošku nabavke umanjenom za ispravku vrednosti.npr.ako nabavna vrednost zemljišta sadrži i troškove demontaže. amortizuje se dinamikom koja odražava koristi koje se od njega očekuju . Vrednovanje goodwill-a na dan 31. postrojenja ili opreme čije je učešće u nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja sredstva značajno.odrediti tehniku za obračun amortizacije . Za vrednovanje nekretnina. Odredbe MRS 38 i MRS 36 zahtevaju godišnje testiranje na obezvređenost nematerijalnog ulaganja koje nema određen konačan vek upotrebe.XIII RAČUNOVODSTVO.odrediti osnovicu za obračun amortizacije (odrediti nabavnu vrednost . koji se zabranjuje obračunavanje amortizacije za goodwill i (I-36) Međunarodnog računovodstvenog standarda . alat i inventar sa kalkulativnim otpisom. umanjenoj za naknadne ispravke vrednosti. prava na komunalne priključke. Primer takvih sredstava mogu biti: umetnička dela i zemljište. U ovom slučaju radi se o ispravkama koje će se vršiti u obračunskim periodima koji slede nakon perioda u kojima je izvršena revalorizacija.odrediti vek upotrebe sredstva i preostali vek upotrebe sredstva u privrednom subjektu i . Generalno. ali za različite grupe sredstava koristiti i model troška nabavke i model revalorizacije. br. za zemljište i građevinske objekte može 98 .MRS 16). primenom MRS 16 podrazumevaju se dva postupka: . može imati ograničen vek upotrebe. 10-11 Grupa 02 . U MRS 16 na primeru zemljišta se navode tri situacije u kojima se vrši obračun amortizacije: . čest je slučaj da se karoserija autobusa može koristiti duže od njegovog motora i da u proseku može da traje koliko i dva motora. br.ako zemljište. sadašnju vrednost i procenjeni ostatak vrednosti sredstva). a za postrojenja i opremu model troška nabavke. obračunava se njegova amortizacija. Način obračuna amortizacije i revalorizacije je sličan takvim obračunavanjima za sredstva koja su u delokrugu (I-16) Međunarodnog računovodstvenog standarda MRS 16 Nekretnine. investicione nekretnine. . kojim se zahteva da se testiranje goodwill-a na obezvređenost radi najmanje jednom godišnje.dalje: MSFI 3).odrediti kada započinje obračun amortizacije sredstva i kada se završava. . glasnik RS”. postrojenja i oprema.vek amortizovanja zemljišta zasniva se na procenjenom vremenu rada kamenoloma. tj..Nekretnine.trošak nabavke sredstva.ako su u pitanju kamenolomi gde zemljište ima ograničeni vek trajanja . 77/2010 . građevinski objekti.odrediti da li se sredstvo amortizuje ili ne i ako se amortizuje da li se za neki njegov deo amortizacija posebno obračunava.MSFI 3 Poslovne kombinacije („Sl.model troška nabavke (naknadno vrednovanje se primarno zasniva na korišćenju troška nabavke sredstva . višegodišnji zasadi.dalje: MRS 36). br. 77/2010 .). glasnik RS”.izabrati metodu za obračun amortizacije. na primer. koristiti model revalorizacije. Na primer.2010. MRS 16 zahteva da se amortizacija obračunava odvojeno za svaki deo nekog sredstva . postrojenja.nekretnine.MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine („Sl. . troškovi kalcifikacije se mogu uključiti u nabavnu vrednost zemljišta i za to ulaganje se obračunava amortizacija po stopi koja se zasniva na dužini perioda između dve kalcifikacije. i pored pravilnog korišćenja. godine regulisano je primenom (III-03) Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja .pojedinačni ili grupni obračun amortizacije. osnovno stado i ostala osnovna sredstva. Privredni subjekt može paralelno. bez obzira da li ima ili nema indikatora koji ukazuju na obezvređenost.amortizuje se u periodu u kojem se stiču koristi od navedenog ulaganja. MRS 16 ne navodi neku konkretnu vrstu sredstava za koju se ne vrši obračun amortizacije.model revalorizacije (naknadno vrednovanje se vrši po fer vrednosti sredstva). postrojenja i opreme nakon njihovog početnog priznavanja. pravo na gradsko građevinsko zemljište i sl. za sredstva koja se korišćenjem ne troše ne obračunava se amortizacija. Obračunavanje amortizacije primenom modela troška nabavke Prema modelu troška nabavke nakon početnog priznavanja nekog sredstva kao nekretnine.

očito je da prag značajnosti nije 51 i više procenata od ukupne vrednosti sredstva. Nakon što je sredstvo nabavljeno.tehnološkim zastarevanjem i . „prag” značajnosti za ostatak vrednosti. Osim za alat i inventar ovim standardom se zahteva da se za ostala osnovna sredstva koja su u njegovom delokrugu vrši pojedinačni obračun amortizacije.početna očekivana upotreba sredstva u privrednom subjektu. ako se za obračun njegove amortizacije ne primenjuje metoda funkcionalnog obračunavanja amortizacije i ako nije u pitanju stalno sredstvo koje se drži za prodaju. korodira. ako se u nekom od narednih obračunskih perioda ostatak vrednosti smanji ispod knjigovodstvene vrednosti sredstva nastavilo bi se sa obračunavanjem njegove amortizacije). Zbog jednostavnijeg obračuna računovođe se uglavnom opredeljuju da to bude od prvog dana narednog meseca. Potreba primene pojedinačnog obračuna amortizacije proizlazi iz zahteva da se za svako sredstvo utvrđuje procenjeni vek upotrebe.to ne znači da treba vršiti storniranje obračunatog iznosa amortizacije kako bi se sadašnja vrednost dovela na nivo ostatka vrednosti.fizičkim starenjem (i kada se sredstvo ne koristi ono može gubiti od svojih proizvodnih sposobnosti . Sa obračunom amortizacije se započinje kada je sredstvo raspoloživo za korišćenje. . a za obračun njegove amortizacije primenjuje se funkcionalni metod obračuna amortizacije .). treba računovodstvenom politikom odrediti granicu. . Pri utvrđivanju veka upotrebe sredstva u privrednom subjektu uzimaju se u obzir sledeće činjenice: .000. Zbog toga to privredni subjekt treba da odredi svojom računovodstvenom politikom. Ako se za potrebe obračuna amortizacije nekog sredstva posebno prati neki njegov značajan deo.00 dinara U tom slučaju ostatak vrednosti se ne bi procenjivao za većinu sredstava jer je bez posebnog napora moguće za njih utvrditi da im je ostatak vrednosti (rezidualna vrednost) niži od prihvaćenog „praga” značajnosti za tu računovodstvenu kategoriju. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII lovini njenog veka upotrebe zameni motor. Ovaj standard ne kvantifikuje iznose koji bi se smatrali značajnim.kad se započne sa korišćenjem sredstva nastaviće se sa obračunavanjem njegove amortizacije. Provera iznosa ostatka vrednosti vrši se na svaki datum bilansa tokom veka upotrebe sredstva. Procenjeni iznos ostatka vrednosti sredstva se ne koristi uvek kao odbitna stavka pri utvrđivanju njegove osnovice za obračun amortizacije. Trošenje sredstava sa stanovišta obračuna amortizacije nastaje njegovim: . zanemaruje se pri obračunavanju amortizacije sredstva. Za većinu malih privrednih subjekata „prag” značajnosti može biti na primer 10.sredstvo se ne koristi. za ostatak autobusa. tj. To može biti i 20 i 30% od ukupne vrednosti sredstva .. s obzirom da se radi o sredstvima koja će se koristiti duži vremenski period (nekoliko dana više ili manje u obračunu amortizacije nisu materijalno značajni).s obzirom da se u MRS 16 konstatuje da u okviru nekog sredstva mogu biti dva ili više značajnih delova. 99 . U ovom slučaju neophodno bi bilo obračunavati amortizaciju posebno za motor. tj. Ta granica najviše zavisi od veličine privrednog subjekta i vrednosti njegovih sredstava. Ovakvo postupanje ne umanjuje kvalitet finansijskih izveštaja. Amortizacija se obračunava i kada se sredstvo ne koristi. Razlog za ovakvo postupanje je u činjenici da sredstvo zastareva tehnološki i komercijalno. Sa amortizacijom sredstva se ne prestaje ni ukoliko je njegova procenjena fer vrednost veća od njegove sadašnje vrednosti. MRS 16 ne kvantifikuje učešće u ukupnoj nabavnoj vrednosti (ceni koštanja) koje se smatra značajnim. a posebno za karoseriju.korišćenjem. kada je na lokaciji i u stanju koje je neophodno da ono funkcioniše na način na koji to očekuje rukovodstvo privrednog subjekta. ostali njegovi delovi koji nisu pojedinačno značajni zajedno se tretiraju kao preostali drugi deo sredstva. . osnovica za obračun amortizacije se dobija oduzimanjem od njegovog troška nabavke (nabavne vrednosti) ostatka vrednosti (rezidualne vrednosti). Ukoliko se radi o ostatku koji nije značajan.sredstvo se preklasifikuje u stalno sredstvo koje se drži za prodaju (sa obračunom amortizacije se prestaje danom njegove preklasifikacije ili se ona obračunava zaključno sa zadnjim danom meseca u kojem je sredstvo preklasifikovano). Zbog brojnosti sredstava. tj. gumeni delovi gube elastičnost. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.kada je sadašnja vrednost sredstva jednaka ili manja od njegovog ostatka vrednosti (moguće je da u narednom obračunskom periodu poraste ostatak vrednosti sredstva i da on bude veći od njegove sadašnje vrednosti . Podatak o procenjenom ostatku vrednosti je potreban pri svakom obračunavanju amortizacije. Sa obračunom amortizacije sredstva se prestaje kada je ispunjen bilo koji od sledećih uslova: . 10-11 . MRS 16 ne precizira da li je to od prvog narednog dana od dana kada je sredstvo raspoloživo za korišćenje ili je to od prvog dana narednog meseca.npr. Radi se o istom uslovu koji se koristi i za početno priznavanje sredstva. Zemljište i zgrade koje se nalaze na tom zemljištu tretiraju se kao zasebna sredstva.RAČUNOVODSTVO. da bi se smanjio posao procenjivanja ostatka vrednosti a da to ne utiče na kvalitet obračuna amortizacije.sredstvo je rashodovano ili prodato (sa obračunom amortizacije se prestaje danom rashodovanja ili prodaje sredstva ili se ona obračunava zaključno sa zadnjim danom meseca u kojem je sredstvo rashodovano ili prodato). itd.

Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. kada bi privredni subjekt dosledno primenio ovakav zahtev. Preduslov za ovakvo postupanje je da se posmatrano sa stanovišta ukupne vrednosti sredstava privrednog subjekta za koja se obračunava amortizacija ne radi o materijalno značajnim stavkama. jer je česta situacija da privredni subjekti imaju veliki broj sredstava.. Vek upotrebe sredstva može biti kraći od njegovog ekonomskog veka trajanja u slučaju da se privredni subjekt odlučuje za njihovu češću zamenu. Godišnja = amortizaciona stopa 100 procenjeni preostali vek upotrebe sredstva u godinama MRS 16 za određivanje procenjenog preostalog veka upotrebe sredstva ne postavlja zahteve da tu procenu radi nezavisni profesionalni procenjivač.1. procenitelje i računovodstvene službe privrednih subjekata. treba primeniti pravila „značajnosti” i „ekonomičnosti” pri izboru računovodstvene politike. U skladu sa MRS 8 promena procenjenog veka upotrebe sredstva se ne smatra promenom računovodstvene politike. kako bi na osnovu njega odredio godišnju amortizacionu stopu za to sredstvo. a dugo traje.funkcionalno otpisivanje.degresivno otpisivanje i . tj.proporcionalno (linearno) otpisivanje. jer se ne radi o značajnim stavkama. ili redovno održavanje nije bilo adekvatno.za taj i buduće obračunske periode. već promenom računovodstvene procene i primenjuje se prospektivno . primenjuje se metoda proporcionalnog ili metoda degresivnog otpisivanja. Međutim. Da bi se izbegao posao. postrojenja i opreme treba u određenim vremenskim razmacima preispitivati (npr. kod sredstava (npr. na primer prodaja vozila nakon 5 godina ili nakon što je po osnovu sredstva nadoknadio planirani deo ulaganja u njega. konzerviranje sredstava).zakonska ili slična ograničenja u vezi sa korišćenjem sredstava. koji košta. za njih se može utvrditi jedna prosečna godišnja amortizaciona stopa (bez obzira što u okviru njih ima sredstava koja će se duže ili kraće koristiti). Vek upotrebe može biti kraći od prvobitno procenjenog i u slučaju da je došlo do tehnoloških promena ili promena na tržištu koje smanjuju vek upotrebe sredstva. Procena veka upotrebe sredstva je stvar prosuđivanja u privrednom subjektu zasnovanog na njegovom iskustvu sa sličnim sredstvima. program popravki i održavanja u privrednom subjektu i briga o održavanju sredstava dok se ne koriste (npr. tj. godine za koju se vrši obračun amortizacije. Vek upotrebe sredstva može biti duži od prvobitno procenjenog ako su urađeni značajni radovi na sredstvu kojim mu je produžen vek trajanja ili privredni subjekt nema materijalnih mogućnosti da izvrši zamenu sredstva. kancelarijski nameštaj). prema MRS 8 primena neke računovodstvene politike utvrđene na osnovu Standarda ili Tumačenja nije obavezna ako je efekat njene primene beznačajan/nebitan za kvalitet finansijskih izveštaja.XIII RAČUNOVODSTVO. datum isteka ugovora o finansijskom lizingu. Prema tome. Procenjeni preostali vek upotrebe sredstva procenjuje se posmatrano od 1. pa ako se očekivanja znatno razlikuju od prethodnih procena. što znači da privredni subjekt za svako svoje značajno sredstvo pojedinačno procenjuje vek upotrebe. MRS 16 dozvoljava da se za obračun amortizacije koriste sledeće metode: . U slučaju da se to ne može realno utvrditi. što je najčešće slučaj. Određivanje preostalog veka upotrebe sredstva direktno utiče na godišnje amortizacione stope (ako se one koriste za utvrđivanje godišnjeg iznosa amortizacije). Da se insistira na preciznosti pri obračunavanju amortizacije može se zaključiti i iz zahteva ovog standarda koji se odnose na situacije u kojima se i jedno konkretno sredstvo za potrebe obračuna amortizacije deli na dva ili više obračunskih delova. Preostali vek upotrebe nekog sredstva u obliku nekretnine. koja su s jedne strane najbrojnija. MRS 16 utvrđuje da se iznos koji se amortizuje alocira na sistematskoj osnovi u toku veka korišćenja sredstva. . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . . 10-11 100 . kao što je. s tim da korišćena metoda za obračun amortizacije nekog sredstva treba da odgovara obimu ekonomskih koristi koje se dobijaju od sredstva. Naime. odnosno da se za svako sredstvo utvrđuje preostali vek upotrebe) povećao bi se posao za privredne subjekte.. Privredni subjekt određuje svojom računovodstvenom politikom za koje će se grupe sredstava primeniti pravilo da se godišnja amortizaciona stopa utvrđuje na nivou grupe. da je učešće ukupne knjigovodstvene vrednosti tih sredstava u ukupnoj knjigovodstvenoj vrednosti sredstava za koja se vrši obračun amortizacije relativno malo. Metodu bira privredni subjekt. a sa druge strane relativno malo učestvuju u ukupnoj vrednosti sredstava privrednog subjekta može se primeniti pravilo „značajnosti” pri izboru računovodstvene politike. Time se neće ugroziti kvalitet finansijskih izveštaja privrednog subjekta.tehničko starenje koje proističe iz promena ili poboljšanja proizvodnje ili zbog promene tražnje na tržištu za proizvodom ili uslugom za čije se stvaranje koristi sredstvo i . na primer.očekivano fizičko trošenje koje zavisi od proizvodnih faktora. kao što su broj smena u kojima će se sredstvo koristiti. One se utvrđuju na osnovu procenjenog preostalog veka upotrebe (korišćenja) sredstva u privrednom subjektu. iznos amortizacije za tekući i buduće periode treba uskladiti. na svaki datum bilansa). pa može usporiti računovodstvo u sastavljanju finansijskih izveštaja i ne doprinosi značajno povećanju kvaliteta finansijskih izveštaja. naročito kancelarijske opreme.

77/2010 . Zgrada Ukupno 022 2. Prema MRS 16 fer vrednost zemljišta i zgrada po pravilu se utvrđuje procenom koju vrše profesionalni kvalifikovani procenjivači.000. priznatog ovlašćenog procenjivača koji ima skorije iskustvo u proceni ulaganja u nekretnine na sličnim lokacijama i iste kategorije. cene su mnogo više nego posle godinu ili dve. Može se desiti da i sadašnja knjigovodstvena vrednost skenera starog dve godine bude znatno iznad tržišne vrednosti novog i tehnički još boljeg skenera.000. S obzirom na to da se kao investiciona nekretnina klasifikuje isto zemljište i građevinski objekti koji mogu biti pod delokrugom MRS 16 samo da im je namena drugačija. Treba izabrati metodu čijom bi se primenom obezbedio najrealniji obračun amortizacije. Radi daljeg pojašnjenja da li se zahteva ili ne zahteva profesionalni kvalifikovani procenjivač ukazujemo na smernicu koju sadrži (I-40) Međunarodni računovodstveni standard . Metode amortizacije koje se primenjuju treba preispitivati u redovnim vremenskim razmacima i ako postoji znatna promena očekivanog obima ekonomskih koristi od sredNabavna vrednost na R.500.promene na tržištu nekretnina.RAČUNOVODSTVO. Naziv sredstva dan određivanja stope br. postrojenja i opreme koje mogu da izazovu značajne razlike između sadašnje vrednosti sredstava i njihove fer vrednosti (npr.000.000. MRS 16 ne pruža smernice ko treba da vrši procenu njihovih fer vrednosti. kod kompjuterske opreme po pojavljivanju nekog novog uređaja .00 3. za obračun amortizacije 1. postrojenja ili opreme ne postoji tržišni dokaz njegove fer vrednosti ili se takvo sredstvo retko prodaje.00 Broj punih meseci Iznos korišćenja u amortizacije tekućoj godini 2% 12 180.. U praksi često postoji neslaganje oko Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. stopa 10. postrojenja i opreme Prema modelu revalorizacije nakon početnog priznavanja. MRS 16 postavlja zahtev da se izvrši obelodanjivanje činjenice da u procenu nije bio uključen nezavisni procenitelj.00 2.MRS 40 Investicione nekretnine („Sl.000.000. Kako se grad širi tako rastu i cene zemljišta). a iznos amortizacije za tekući i buduće obračunske periode treba uskladiti (ne bi se vršilo retroaktivno prilagođavanje). Nije izričito navedeno da takvu procenu moraju uraditi profesionalni kvalifikovani procenjivači. Naime.00 Otpisana vrednost Rezidualna vrednost God. privrednom subjektu se preporučuje.000. standardom se ne zahteva ali se podrazumeva da procenu nekretnina uradi profesionalni kvalifikovani procenjivač.00 400.00 2. Kamion 3. Razlozi za primenu modela revalorizacije za vrednovanje nekretnine. 10-11 toga da li ovaj standard izričito zahteva ili ne zahteva od privrednog subjekta da fer vrednosti nekretnina moraju utvrditi profesionalni kvalifikovani procenjivači.000.značajno opadanje vrednosti nacionalne valute.000.000. br.000.00 10% 12 100.skenera.000. Kada su u pitanju postrojenja i oprema. Ako je fer vrednost utvrđena na neki raniji datum vrednuje se u visini te fer vrednosti umanjene za obračunatu amortizaciju (od datuma revalorizacije do datuma bilansa) i obračunate gubitke zbog obezvređenja (od datuma revalorizacije do datuma bilansa).000. za drugu metoda degresivnog otpisivanja a za treću metoda funkcionalnog otpisivanja). za jednu mašinu se može primeniti metoda proporcionalnog otpisivanja. privredni subjekt treba da proceni njegovu fer vrednost koristeći metodu pri- 101 .00 Primena modela revalorizacije za naknadno vrednovanje nekretnina. postrojenja ili opreme) se na datum bilansa vrednuje po svojoj fer vrednosti utvrđenoj na taj datum bilansa.000.00 20% 6 60.000. treba je obračunati kao promenu računovodstvene procene.00 180. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Ne zahteva se da se za sva sredstva za koja se amortizacija obračunava primenjuje isti metod za obračun amortizacije (npr.000. Ako je takva promena metode amortizacije nužna. treba metodu promeniti kako bi realnije odražavala očekivane promene obima ekonomskih koristi (ako se na mašinu ugradi brojač proizvedenih komada postoji opravdanje da se sa metode proporcionalnog otpisivanja pređe na metodu funkcionalnog otpisivanja). Osnovica za obračun amortizacije 9. Uslov da se za neko sredstvo može primeniti model revalorizacije je da se njegova fer vrednost može pouzdano utvrditi.00 400.00 2.00 1. Kada zbog specifične prirode nekog sredstva u obliku nekretnine. .000. Automobil Ukupno 023 stava.000.00 0.000. glasnik RS”.dalje: MRS 40).000. privredni subjekt ima zemljište na periferiji grada.600.00 1.00 600. Fer vrednost sredstva u obliku postrojenja i opreme obično je njegova tržišna vrednost utvrđena procenom. ali se od njega ne zahteva da utvrdi fer vrednost ulaganja u nekretnine na osnovu procene nezavisnog. sredstvo (u obliku nekretnine.00 160.000. osim kao deo kontinuiranog poslovanja.000. postrojenja i oprema nakon početnog priznavanja mogu biti: .

na primer upravne zgrade privrednog subjekta. Otpisana vrednost 3. Ako se pokaže da je u pitanju značajnije odstupanje uradio bi revalorizaciju i na datum bilansa. priliv gotovine bi se procenio u visini izdataka za zakup koji bi privredni subjekt imao ukoliko bi morao da iznajmi takvu zgradu.nameštaj i oprema. Ova metoda se može primeniti kod sredstava kod kojih je moguće utvrditi nabavnu vrednost istovrsnog novog sredstva. Kod sredstava gde su te promene ređe i manjeg intenziteta i kada nema inflacije dovoljno bi bilo revalorizaciju raditi svake treće. Revalorizacione grupe objedinjuju sredstva slične vrste. To se radi da bi se izbeglo da se u finansijskim izveštajima u okviru jedne revalorizacione grupe nađu sredstva revalorizovana na različite datume.000. . na datum bilansa. Ako se privredni subjekt opredelio za model revalorizacije.00 160.XIII RAČUNOVODSTVO. MRS 16 ne vrši kvantifikovanje „značajnijeg odstupanja”.vazdušna saobraćajna sredstva. Nema smernica da li se. . Ako je ta promena dovela do znatnije razlike fer vrednosti u odnosu na njegovu knjigovodstvenu vrednost. Kada se neko sredstvo (u obliku nekretnine.mašine. br. . Ako se ovom metodom utvrđuje fer vrednost. Metoda prinosne vrednosti podrazumeva utvrđivanje priliva i odliva gotovine po osnovu sredstva tokom njegovog veka upotrebe u privrednom subjektu. Vrednosti 1.motorna vozila. . Revalorizaciju treba raditi dovoljno često da knjigovodstveni iznos ne bi značajnije odstupao od iznosa fer vrednosti na datum bilansa. na kraju tog obračunskog perioda treba da obračuna amortizaciju za sredstva od dana revalorizacije do kraja obračunskog perioda i nakon toga treba da proveri da li dobijene knjigovodstvene vrednosti sredstava značajnije odstupaju od njihovih fer vrednosti koje bi se utvrdile na dan na koji sastavlja obračun. Nabavna vrednost 2. što znači da MRS 16 ne zabranjuje revalorizaciju.00 dinara. Svaka od navedenih revalorizacionih grupa se može dalje raščlanjavati ili formirati neke nove.000. S obzirom da sredstva imaju nabavnu i otpisanu vrednost prilikom revalorizacije.zemljište. Učestalost revalorizovanja zavisi od promene fer vrednosti sredstva (u obliku nekretnine. slične upotrebe u poslovanju privrednog subjekta i sredstva čije se tržišne cene slično menjaju. postrojenja posebne namene. Kod pojedinih sredstava promene mogu biti intenzivnije i češće u odnosu na neka druga sredstva. dopuštena su dva postupka. 10-11 . postrojenja ili opreme) revalorizuje. treba revalorizovati celokupnu revalorizacionu grupu kojoj to sredstvo pripada. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA nosne vrednosti ili ga vrednuje po njegovom amortizovanom trošku zamene.kancelarijska oprema. tj. pa privredni subjekt treba sam da prosudi kada je vreme da vrši revalorizaciju. Srazmerno se koriguju nabavna i otpisana vrednost sredstva tako da sadašnja vrednost (neto knjigovodstveni iznos sredstva) nakon revalorizacije bude jednaka njegovoj procenjenoj fer vrednosti: 102 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. MRS 16 ne daje smernice do kog nivoa razlikovanja navedene dve vrednosti ne treba raditi revalorizaciju. vrši revalorizacija sredstva na dan njegovog rashodovanja ili prodaje. postrojenja ili opreme) Primer: Knjigovodstvene vrednosti postrojenja pre revalorizacije su: Red. itd.000. Ova metoda je pogodna za utvrđivanje fer vrednosti nekretnina koje se izdaju. Revalorizacija se može raditi na bilo koji datum u toku obračunskog perioda. četvrte ili pete godine. Amortizovani trošak zamene se dobija kada se na procenjen trošak nabavke istovrsnog novog sredstva primeni procenjeni procenat ostatka vrednosti (neutrošene vrednosti) sredstva. treba na datum svakog bilansa da vrši proveru da li su se stekli uslovi da revalorizuje sredstva.00 40.zemljište i zgrade (ako se privredni subjekt opredeli za ovu revalorizacionu grupu ne može imati revalorizacionu grupu zemljište).00 Revalorizacijom je utvrđena nova knjigovodstvena vrednost postrojenja u iznosu od 180. Primeri sredstava za koja ne postoji tržišni dokaz njihove fer vrednosti mogu biti: veliki tržni centri. treba uraditi revalorizaciju tog sredstva. proizvodne hale u nerazvijenim područjima. velike upravne zgrade. . Sadašnja vrednost (knjigovodstvena neto vrednost) koje se revalorizuje.000. Ako je privredni subjekt revalorizaciju uradio na neki datum u toku obračunskog perioda. ako se primenjuje model revalorizacije. .brodovi. Iznosi 200. Knjiženje izvršiti po oba načina predviđena MRS 16. MRS 16 daje sledeći primer za te grupe: . .

00 -40.000. 10-11 razlika se priznaje kao rashod ili se priznaje u celosti kao rashod. analitička kartica nekog sredstva može biti analitička kartica za tri sintetička računa: za sintetički račun na kojem se evidentira nabavna vrednost te vrste sredstava.000. promene računovodstvenih procena i greške („Sl.000.model fer vrednosti ili .00 0.RAČUNOVODSTVO. Vrednosti 1. za iznos ranije priznatog rashoda priznaje se nastanak prihoda. glasnik RS”. a za preostalo povećanje vrednosti sredstva formira se revalorizaciona rezerva.000. Uslov za izbor jedne od ove dve metode jeste da se metod primenjuje na sva sredstva koja su priznata kao investiciona nekretnina.000.000.000. Vrednosti 1. Kada se knjigovodstveni iznos sredstava smanji kao rezultat revalorizacije.00 160. Otpisana vrednost 3. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Preračun vrednosti po osnovu revalorizacije: Red.000. br. postojati posebna analitička kartica za revalorizacionu rezervu. Otpisana vrednost 3. a ukoliko iznos smanjenja premašuje ranije formirane revalorizacione rezerve.00 45.000. Račun 024 .model nabavne vrednosti.000.00 Knjižiti -20.000.00 % 100 20 80 Posle revalorizacije 225. MRS 40 direktno ni jednom modelu ne daje prednost. Preračun vrednosti po osnovu revalorizacije: Red.00 -40. Knjiženje revalorizacije sprovodi se na sledeći način: 0230 0239 330 Postrojenja i oprema Ispravka vrednosti postrojenja i opreme Revalorizacione rezerve 25. Sadašnja vrednost (knjigovodstvena neto vrednost) Pre revalorizacije 200.000. Nabavna vrednost 2.000.Investicione nekretnine Investicione nekretnine se u skladu sa MRS 40 naknadno vrednuju primenom jednog od sledećih modela: . povećanje se direktno odobrava kapitalu.MRS 8 Računovodstvene politike. a pri prethodnoj revalorizaciji mu je smanjivana vrednost kada je knjižen nastanak rashoda po tom osnovu.000. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000.000. Uslov je da će ta promena metoda (koja je u stvari promena računovodstvene politike) dovesti do boljeg prikazivanja događaja ili poslovnih promena u finansijskim izveštajima.00 180.000. Na ovaj način sadašnja vrednost se svodi na procenjenu fer vrednost.00 100 180. smanjenje se knjiži kao smanjenje ranije formiranih revalorizacionih rezervi.00 40. Ovaj račun mora biti analitički raščlanjen na sredstva po osnovu kojih su ove rezerve stvorene.00 S obzirom da je poznata sadašnja vrednost (180.00 +5.000. Kada se knjigovodstvena vrednost sredstvu poveća.000. br.000.00 dinara : 80%.00 40. do nabavne vrednosti se dolazi na sledeći način: 180.00 5.000.dalje: MRS 8) izvrši promena metoda za naknadno vrednovanje investicionih nekretnina.00 Nabavna vrednost se svodi na procenjenu fer vrednost a otpisana vrednost se svodi na nulu.00 Kada se knjigovodstveni iznos sredstava poveća kao rezultat revalorizacije. sintetički račun na kojem se evidentira ispravka vrednosti te vrste sredstava i sintetički račun revalorizacionih rezervi).00 % 100 Posle revalorizacije 180. ali se može reći da na indirektan način favorizuje model fer 103 . kao revalorizaciona rezerva.000. MRS 40 dopušta da se u skladu sa (I-08) Međunarodni računovodstveni standard . br. Sadašnja vrednost (knjigovodstvena neto vrednost) Pre revalorizacije 200.00 dinara) koja čini 80% nabavne vrednosti. ako ranije u vezi sa tim sredstvom nije bilo formiranih revalorizacionih rezervi.00 Knjižiti +25.00 Knjiženje revalorizacije: 0230 0239 330 Postrojenja i oprema Ispravka vrednosti postrojenja i opreme Revalorizacione rezerve -20.000.00 20. 77/2010 . U okviru postojeće analitike osnovnih sredstava na analitičkoj kartici sredstava se može evidentirati podatak o revalorizacionoj rezervi konkretnog sredstva (ne mora. Nakon toga izračunava se otpisana vrednost koja čini 20% nabavne vrednosti. Nabavna vrednost 2.00 160.00 20.

bio dozvoljen prelazak na model fer vrednosti). . Dakle. hala je velika i u toj opštini nije bilo u skorije vreme prodaje takvih objekata).XIII RAČUNOVODSTVO. u ugovornim uslovima lizinga ili u drugim ugovorima vezanim za nekretnine. priroda ili lokacija različiti (ili one koje su predmet liPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. ono treba da nastavi sa korišćenjem te metode sve dok nekretninu ne otuđi (ili sve dok ta nekretnina ne postane nekretnina koju drži vlasnik ili dok ne počne da razvija tu nekretninu za naknadnu prodaju u okviru redovnog poslovanja). ili kada alternativnu procenu fer vrednosti (izvedenu na bazi diskontovane projekcije novčanog toka) nije moguće sastaviti (npr. Ukoliko na tržištu nema ovakvih tekućih cena. To je situacija kod prvog naknadnog vrednovanja investicione nekretnine (bilo da je kupljeno ili napravljeno da bude investiciona nekretnina. . ali ne i obavezno da privredni subjekt utvrdi fer vrednost ulaganja u nekretninu na bazi procene nezavisnog procenitelja. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA vrednosti. U ovakvim situacijama nekretnina se vrednuje korišćenjem modela nabavne vrednosti iz MRS 16. dakle. mestu ili uslovima vezanim za nekretninu. Ulaganja u tuđe nekretnine koje su klasifikovane kao investiciona nekretnina isključivo se vrednuju po modelu fer vrednosti.pri utvrđivanju fer vrednosti uzima se u obzir pretpostavka da se transakcija odvija između nepovezanih strana. .poželjno je. u MRS 40 izražena je sumnja da bi prelazak sa modela fer vrednosti na model nabavne vrednosti imao za rezultat bolje prikazivanje finansijskog položaja i finansijskog rezultata preduzeća. čak i kada se promene uslovi (moguće je utvrditi fer vrednost) izvrši promena metode za vrednovanje. odnosno: . Ta vrednost bi trebalo da predstavlja najverovatniju cenu koja se može opravdano postići na tržištu na datum sastavljanja bilansa. 10-11 104 . Vrednovanje po fer vrednosti znači da se na datum svakog narednog bilansa može očekivati promena vrednosti investicione nekretnine. a koje su predmet lizinga ili sličnih ugovora. Nije dozvoljeno da se.ne obračunava se obezvređenje sredstva u skladu sa MRS 36. . Naime. Povećanje te vrednosti predstavlja dobitak i priznaje se kao prihod u tom obračun- skom periodu.odsustvo obračunavanja amortizacije i troškova amortizacije. Ukoliko je privredni subjekt vrednovao investicionu nekretninu po fer vrednosti. Iz primene metode fer vrednosti proizilazi: .pri određivanju fer vrednosti ne uzimaju se u obzir budući kapitalni izdaci za razvoj ili poboljšanje stanja nekretnine. prelazak sa metode troška nabavke na model fer vrednosti. proizvodna hala koju je privredni subjekt izgradio u nerazvijenoj opštini.fer vrednost investicione nekretnine je najčešće tržišna vrednost te nekretnine. . kada bi se birao procenitelj. treba voditi računa ne samo o tome da li ima formalno priznatu kvalifikaciju za procenjivanje i da je procenjivao slične nekretnine. na istoj lokaciji i pod sličnim uslovima. dok njeno smanjenje predstavlja gubitak i priznaje se kao rashod u tom obračunskom periodu. nakon njenog završetka privredni subjekt je zapao u finansijske teškoće i nije u mogućnosti da organizuje proizvodnju. U MRS 40 data su sledeća uputstva za utvrđivanje fer vrednosti: . morala bi se primenjivati sve do otuđenja sredstva ili do njegovog rashodovanja (ne bi. Pri obračunavanju troškova amortizacije pretpostavljena rezidualna vrednost treba da bude nula. kada privredni subjekt ne može pouzdano da utvrdi fer vrednosti investicione nekretnine.najbolji dokaz fer vrednosti obično su tekuće cene na aktivnom tržištu slične nekretnine.ne obračunava se revalorizacija nekretnine i . Dakle. niti buduće koristi od tih izdataka. . čak i u slučaju da su uporedive tržišne transakcije manje učestale. bilo da je izvršena promena načina upotrebe). gde svaka strana deluje nezavisno. već i da li je slične nekretnine procenjivao u skorije vreme. ili koje će nastupiti nakon njega. ta vrednost treba da odražava aktuelno stanje i okolnosti na tržištu te nekretnine na datum bilansa.tekuće cene na aktivnom tržištu za nekretnine čiji su uslovi. ili da tržišne cene postanu u manjoj meri trenutno raspoložive. dok se ostale investicione nekretnine. Ovakva situacija se može pojaviti u slučaju da se na tržištu nekretnina ne prodaju nekretnine koje su iste ili slične nekretnini privrednog društva. privredno društvo treba da sva svoja sredstva koja se svrstavaju kao investiciona nekretnina vrednuje po toj metodi. tj. Zadatak je privrednog subjekta (odnosno procenitelja) da prepozna razlike u prirodi nekretnine. privredni subjekt razmatra informacije koje dobija iz raznih izvora. pa se odlučio da je daje u zakup ne koristi je za sopstvene potrebe jer namerava da je izdaje pod zakup. Ako bi se primenjivao model troška nabavke. koji je profesionalno i stručno osposobljen i koji ima skorašnje iskustvo u vezi sa lokacijom i kategorijom ulaganja u nekretninu koja je predmet vrednovanja. Ne uzimaju se u obzir cene koje su bile pre datuma bilansa. ako ih privredni subjekt ima vrednuju modelom fer vrednosti.pri određivanju fer vrednosti ne vrši se umanjenje za troškove transakcija koje bi preduzeće imalo prilikom prodaje (ili neke druge vrste otuđenja). Postoji izuzetak od ovog pravila. Naknadno vrednovanje po modelu fer vrednosti Ukoliko se odluči da investicione nekretnine nakon početnog priznavanja vrednuje po fer vrednosti.

itd. glasnik RS”. Povećanje fer vrednosti bioloških sredstava priznaje se kao prihod (račun 680). Ovo pravilo (vrednovanje po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje) ima i izuzetke. trenutnih iznosa tržišnih zakupnina sličnih nekretnina na istoj lokaciji i pod istim uslovima. u smislu definicije iz (I-37) Međunarodni računovodstveni standard . na primer. procenitelji) razmatra razloge ovih razlika.000. Imajući ovu napomenu u vidu.000. junad.000. potencijalne obaveze i potencijalna imovina.000. a sa ciljem postizanja najpouzdanije procene fer vrednosti u okviru veoma malog spektra pouzdanih procena fer vrednosti.000.00 dinara Na datum bilansa procenjena fer vrednost zgrade je: a) 11.00 nekretnine Naknadno vrednovanje po modelu amortizovanog troška nabavke Nakon početnog priznavanja. Naime. odnosno vrednuje je po nabavnoj ceni umanjenoj za Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. . Cene iz takvih ugovora nisu nužno relevantne za utvrđivanje njihovih fer vrednosti.000.dalje: MRS 37).000. b) Knjiženje za promenu fer vrednosti na niže: 582 Obezvređenje 5.planove diskontovanog toka gotovine od davanja u zakup nekretnine (s tim da su pri projektovanju budućeg toka gotovine uvažavani uslovi bilo kojeg postojećeg lizinga i ugovora. prilagođene na način da odraze ove razlike. i . goveda mogu da se grupišu u sledeće grupe: telad. jer fer vrednost treba da odražava trenutno stanje na tržištu. postrojenja i opreme 024 Investicione 5. Smanjenje fer vrednosti bioloških sredstava priznaje se kao rashod (račun 580). privredni subjekt koji se opredeli za model troška nabavke vrednuje svoju investicionu nekretninu primenom modela troška nabavke iz MRS 16.Biološka sredstva Na datum bilansa biološka sredstva se vrednuju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje. • moguće je da navedeni izvori informacija navedu na različite zaključke u vezi sa fer vrednošću ulaganja u nekretnine. što nije slučaj kod primene metoda fer vrednosti. potencijalne obaveze i potencijalna imovina („Sl. U nekim slučajevima ugovor o kupoprodaji biološkog sredstva ili poljoprivrednog proizvoda može da bude štetan ugovor.RAČUNOVODSTVO. br.00 dinara b) 5.000.dalje: MRS 41). na kojem voljni kupac i voljni prodavac stupaju u neku transakciju. postrojenja i opreme ukupan iznos ispravki vrednosti po osnovu amortizacijei za ukupan iznos gubitka zbog obezvređenja.000. Radi lakšeg utvrđivanja fer vrednosti biološkog sredstva ili poljoprivrednih proizvoda preduzeće treba da ih grupiše prema njihovim značajnim osobinama. Privredno društvo poseduje zgradu koja za njega predstavlja investicionu nekretninu. 77/2010 . ne vrši se korekcija fer vrednosti biološkog sredstva ili poljoprivrednog proizvoda zbog postojanja nekog terminskog ugovora u kojem su cene drugačije od cena na datum bilansa ili datum uknjižavanja sredstva. kao i tekuće tržišne procene neizvesnosti iznosa i vremena toka gotovine).000. Knjigovodstvena vrednost zgrade je 10. U takvim situacijama MRS 37 se primenjuje na te ugovore. Pod izrazom „trenutno stanje” misli se na stanje na datum bilansa. kod tog modela se ne obračunava amortizacija. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII zinga ili drugih ugovora). muzne krave. U tom slučaju privredni subjekt (tj. 10-11 105 . Vrednovanje bioloških sredstava reguliše (I-41) Međunarodni računovodstveni standard . ili stanje na dan kada se biološko sredstvo ili poljoprivredni proizvod početno uknjižava u poslovnim knjigama preduzeća.000.000.MRS 37 Rezervisanja. br. Privredni subjekt ponekad sklapa ugovore o prodaji svojih bioloških sredstava ili poljoprivrednih proizvoda na neki budući dan (slučaj terminske prodaje).00 nekretnina. glasnik RS”. na primer po starosti ili po kvalitetu.000. Preduzeće bira osobine koje odgovaraju osobinama koje se koriste na tržištu kao osnov za utvrđivanje cena. 77/2010 . Množenjem njihovih količina sa tržišnim vrednostima dobila bi se njihova fer vrednost.000.MRS 41 Poljoprivreda („Sl.00 dinara a) Knjiženje za promenu fer vrednosti na više: 024 Investicione 1. Primenom ovog modela privredni subjekt će u Bilansu uspeha iskazati troškove amortizacije po osnovu investicione nekretnine.novije cene na manje aktivnim tržištima. Primer: 1.00 nja vrednosti nekretnina. sa prilagođavanjima na način da se odraze sve promene u ekonomskim uslovima od dana kada se desila transakcija po tim cenama. Računi 021 i 025 .00 nekretnine 682 Prihodi od usklađiva1. ali se iskazuju dobici ili gubici po osnovu promene fer vrednosti investicionih nekretnina.

ono primenjuje cenu koja se kotira na tržištu koje je za njega najznačajnije (npr.. Biološka sredstva su često fizički vezana za zemljište (npr. Shodno tome. cena koja se kotira na tržištu predstavlja odgovarajući osnov za utvrđivanje njegove fer vrednosti. Prilikom ugovaranja cene. ali da postoji aktivno tržište za kombinovana sredstva. za utvrđivanje fer vrednosti preduzeće može da primenjuje: . Iz toga sledi da fer vrednost odražava mogućnost takvih promena. bilo u očekivane tokove gotovine bilo u diskontnu stopu ili u neku kombinaciju te dve vrednosti. naročito u slučaju: . troškove ponovnog sađenja drveća u šumskim zasadima nakon seče.. Privredni subjekt koji je prethodno izmerio biološko sredstvo po njegovoj fer vrednosti. Pri utvrđivanju diskontne stope koriste se pretpostavke koje su u skladu sa pretpostavkama koje se koriste za procenu očekivanih tokova gotovine. 10-11 106 . Čim postane moguće da se vrednost takvog biološkog sredstva može pouzdano izmeriti. ekonomske okolnosti nisu u značajnoj meri promenile.dalje: MRS 2).. u transakciji između dobro obaveštenih. drveće u šumskom zasadu). U takvom slučaju. da bi se došlo do fer vrednosti bioloških sredstava). IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Ako postoji aktivno tržište za biološko sredstvo ili poljoprivredni proizvod. oporezivanjem ili ponovnim stvaranjem bioloških sredstava nakon žetve. Privredni subjekt ne uključuje sve tokove gotovine u vezi sa finansiranjem sredstava. vrednost stoke koja je izražena po kilogramu mesa. 77/2010 . MRS 16 i MRS 36. glasnik RS”. Privredni subjekt ovo uzima u obzir prilikom utvrđivanja odgovarajuće diskontne stope koja će se primeniti. umanjenoj za ukupno obračunatu amortizaciju i ukupne gubitke zbog obezvređenja. br. Ne uključuje.kada je došlo do manje biološke transformacije od nastanka početnih troškova (npr. Ponekad na tržištu ne postoje cene za biološko sredstvo u stanju u kojem se nalazi (npr. Polazna pretpostavka je da fer vrednost biološkog sredstva može pouzdano da se izmeri. U tom slučaju pri utvrđivanju nabavne cene ili cene koštanja uzima se u obzir (I-02) Međunarodni računovodstveni standard . pod uslovom da se. voljnih i međusobno suočenih kupaca i prodavaca uzima se u obzir mogućnost promena tokova go- tovine. odnosno za biološka sredstva. za koje cene na tržištu nisu utvrđene ili vrednosti nisu dostupne i za koje su alternativni postupci procene fer vrednosti očigledno nepouzdani. u periodu između datuma transakcije i datuma bilansa. Pretpostavka da se fer vrednosti bioloških sredstava mogu uvek realno izmeriti može da se obori isključivo prilikom početnog priznavanja biološkog sredstva.XIII RAČUNOVODSTVO. neobrađeno zemljište i melioraciju zemljišta.cenu najnovije transakcije na tržištu. kao što su one koje se odnose na unapređenje buduće biološke transformacije. itd. Cena koštanja ponekad može da bude približna fer vrednosti.reperne vrednosti u sektoru.tržišne cene za slična sredstva. kao što je vrednost voćnjaka izražena po hektaru. biološko sredstvo se meri po svojoj nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja. Moguće je da ne postoji odvojeno tržište za biološka sredstva koja su vezana za zemljište. Sadašnje stanje biološkog sredstva isključuje svako povećanje vrednosti koje će se ostvariti po osnovu dodatne biološke transformacije i budućih aktivnosti privrednog subjekta.kada se ne očekuje da biološka transformacija značajno utiče na cenu (npr. Privredni subjekt uzima u obzir razloge za postojanje tih razlika da bi došlo do najpouzdanije procene fer vrednosti u okviru relativno uskog raspona razumnih procena. kao i pri procenjivanju očekivanih neto tokova gotovine. nastavlja da meri Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. U nekim slučajevima ovi izvori informacija mogu da sugerišu drugačije zaključke u vezi sa fer vrednošću biološkog sredstva ili poljoprivrednog proizvoda. privredni subjekt ugrađuje očekivanja u vezi sa mogućim promenama tokova gotovine.. . Ako preduzeće ima pristup različitim aktivnim tržištima. privredni subjekt to sredstvo meri po njegovoj fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove njegove prodaje na mestu uzgajanja. u tom slučaju bi primenilo onu cenu koja važi na tržištu na kojem preduzeće očekuje da će vršiti prodaju svojih bioloških sredstava i poljoprivrednih proizvoda). zasad voća tog godišta ne postoji na relevantnom tržištu). u paketu. Ako aktivno tržište ne postoji. male promene na sadnicama voća ako su one zasađene neposredno pre datuma bilansa) ili . umanjenoj za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja. diskontovane po tekućoj tržišnoj stopi pre oporezivanja. Za utvrđivanje fer vrednosti bioloških sredstava privredni subjekt može da koristi informacije koje se odnose na kombinovana sredstva (npr.. Cilj izračunavanja sadašnje vrednosti očekivanih neto tokova gotovine je da se utvrdi fer vrednost biološkog sredstva na sadašnjem mestu i u sadašnjem stanju. kako bi se izbegla situacija da neke pretpostavke budu dvaput uzete u obzir ili ignorisane. žetve i prodaje. Međutim. U tim okolnostima. za utvrđivanje fer vrednosti privredni subjekt primenjuje sadašnju vrednost neto tokova gotovine koju očekuje da će ostvariti od tog sredstva. ta pretpostavka može da se obori prilikom početnog priznavanja biološkog sredstva. na primer. uz korekciju vrednosti koja odražava razlike u tim cenama i . fer vrednost neobrađenog zemljišta i melioracije može da se oduzme od fer vrednosti kombinovanih sredstava. rast u prvoj godini u ciklusu proizvodnje na plantaži neznatno povećava drvnu masu tih stabala). ako preduzeće ima pristup na dva aktivna tržišta.MRS 2 Zalihe („Sl.

vrednovanje bi se vršilo po nabavnoj vrednosti.MRS 28 Investicije u pridružene entitete („Sl. 027. Ovaj standard zahteva da se naknadno vrednovanje u pojedinačnim finansijskim izveštajima učesnika u zajedničkom ulaganju vrši na način propisan MRS 27 (metodom nabavne vrednosti ili po fer vrednosti).00 5. 77/2010 . 77/2010 . uz obračunavanje amortizacije (amortizacija se obračunava u periodu trajanja zakupa ili u periodu veka upotrebe izvršenog ulaganja. 028 i 029 .RAČUNOVODSTVO. sem obezvređenja po osnovu oštećenja usled više sile 0210 Šume i višegodišnji zasadi .00 Račun 030 .00 Računi 026. Račun 031 . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.učešće u zajedničkom ulaganju.Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica i druge hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Ukoliko je u pitanju učešće u kapitalu ostalih pravnih lica moguće je da se radi o dve vrste učešća: . što reguliše (I-39) Međunarodni računovodstveni standard .Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica Učešće u kapitalu zavisnih pravnih lica vrednuje se primenom metode nabavne vrednosti. Ukoliko pridruženo društvo u svom kapitalu ima revalorizacionu rezervu pravno lice vlasnik njegovog kapitala mora u svoj pasivi imati srazmeran pripadajući deo tih rezervi. glasnik RS”.000. koji zahteva vrednovanje po fer vrednosti ako ona može da se utvrdi. Ukoliko izveštajni subjekt ne sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje učešće u kapitalu vrednuje primenom metode 107 .MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje („Sl.Ostala sredstva iz grupe 02 Prethodno date napomene za vrednovanje sredstava u okviru grupe 02 odnose se i na naknadno vrednovanje sredstava koja se obuhvataju na računima 026. Povećanje se priznaje kao prihod a smanjenje kao rashod.00 dinara Na datum bilansa procenjena vrednost šume umanjena za procenjene troškove prodaje je: a) 155.00 10.000. b) Za vrednovanje po fer vrednosti umanjenoj za troškove prodaje: 5800 Obezvređenje bioloških sredstava.četinarske šume 680 Prihodi od usklađivanja vrednosti bioloških sredstava 5. Privredno društvo ima šumu čija je knjigovodstvena vrednost 150. br.00 dinara b) 140. U okviru prikaza vrednovanja sredstava koja se iskazuju na računu 032 ukazaćemo na proceduru vrednovanja po fer vrednosti ovakve vrste sredstava. povećanje te vrednosti se knjiži kao povećanje revalorizacione rezerve. U slučaju da se vrednovanje vrši po fer vrednosti postupak vrednovanja je u delokrugu MRS 39.MRS 31 Učešća u zajedničkim poduhvatima („Sl. Nje dozvoljeno naknadno vrednovanje primenom metode učešća. Primer vrednovanja šuma: 1. a u konsolidovanim finansijskim izveštajima primenom metode učešća.četinarske šume 10. U nastavku se daje kratka napomena za knjiženja na računu 029: ukoliko privredni subjekt investira u objekat (ili zemljište) uzet u zakup a takvim ulaganjem ne stiče dodatna prava na korišćenje objekta (ne umanjuje mu se zakupnina. Ukoliko bi vrednovanje bilo po fer vrednosti. Smanjenje bi se knjižilo kao rashod ako nema formirane revalorizacione rezerve a ukidanje rezerve se vrši uz priznavanje prihoda kada se ulaganje proda. U vezi sa naknadnim vrednovanjem stanja na računu 028 važe i napomene o zastarelosti potraživanja na koje se ukazuje u okviru vrednovanja potraživanja iz Klase 2. 10-11 Račun 032 . U slučaju da pravno lice sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje učešće u kapitalu na računu 031 obračunava metodom nabavne vrednosti. a ako ne može. U ovakvim slučajevima nije dozvoljen prelazak na vrednovanje po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja.000.000.000.000. 028 i 029.000. čije je naknadno vrednovanje u delokrugu (I-31) Međunarodni računovodstveni standard . glasnik RS”. sve do njegovog otuđenja. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII biološko sredstvo po njegovoj fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje na mestu uzgajanja. 77/2010 .dalje MRS 28) reguliše i situacije u kojima je moguće ulaganje vrednovati kao ulaganje raspoloživo za prodaju.(I-28) Međunarodni računovodstveni standard .00 dinara a) Knjiženje za vrednovanje po fer vrednosti umanjenoj a procenjene troškove prodaje: 0210 Šume i višegodišnji zasadi . niti ono obezbeđuje dodatni period korišćenja objekta bez plaćanja zakupnine) i ukoliko taj objekat preduzeće (zakupac) ne daje dalje u podzakup. glasnik RS”.dalje: MRS 31). ako je taj rok kraći od trajanja zakupa). br.Učešća u kapitalu ostalih povezanih pravnih lica Učešće u kapitalu pridruženih društava vrednuje se primenom metode učešća. ulaganja izvršena u taj objekat može računovodstveno obuhvatiti na računu 029.dalje: MRS 39). a ne kao prihod. br. 027.

Značajan ili dugotrajan pad fer vrednosti ulaganja u instrument kapitala ispod cene je takođe značajan dokaz obezvređenosti instrumenta. povećan broj odloženih isplata ili povećan broj zajmo- primaca sa kreditnim karticama koji su dostigli svoja ograničenja kredita i isplaćuju minimalni mesečni iznos) ili . koji je ponovo meren radi utvrđivanja fer vrednosti je sadašnja vrednost očekivanih budućih tokova gotovine diskontovanih po tekućoj tržišnoj kamatnoj stopi za slično finansijsko sredstvo. objektivni dokaz o obezvređenju ulaganja u instrumente kapitala predstavljaju i informacije o značajnim promenama sa štetnim uticajima koje su se odigrale u tehnološkom. ekonomskom ili pravnom okruženju u kome emitent posluje i označava da se troškovi ulaganja u instrumente kapitala ne mogu povratiti. moguće je da zajmodavac bude u finansijskim teškoćama a ne postoji dovoljno dostupnih podataka iz prošlosti koji se odnose na slične zajmodavce. ili . . povećanje stepena nezaposlenosti zajmoprimca u toj geografskoj oblasti.naplatom prihoda po osnovu njega (na primer dividendi ako su u pitanju akcije). U takvim okolnostima privredni subjekt koristi svoje iskustvo i prosuđivanje da prilagodi objektivne podatke grupi finansijskih sredstava da bi oni odrazili aktuelne okolnosti (što reguliše paragraf AG89. .nastupio je trend naplate po osnovu sredstva (ili portfelja sredstava) koji ukazuje da se celokupna nominalna vrednost tog sredstva (ili portfelja sredstava) neće naplatiti objektivni podaci ukazuju da postoji merljivo smanjenje budućih tokova gotovine od grupe finansijskih sredstava nakon početnog priznavanja tih sredstava.uzimanje garancije od zajmoprimca zbog ekonomskih ili pravnih razloga u vezi sa finansijskim teškoćama zajmoprimca. Privredni subjekt procenjuje na svaki datum bilansa da li postoje objektivni dokazi da su finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava obezvređeni. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA učešća. Sem navedenih događaja. kasni se sa isplatom kamate ili glavnice. iako se i dalje nastavlja sa priznavanjem sredstva.nacionalni ili lokalni ekonomski uslovi koji su u vezi sa izmirivanjem obaveza za sredstvo u grupi (na primer. Naime. smanjenje cena nafte za sredstva zajma proizvođačima nafte. koje se inače u drugim okolnostima ne bi uzimale. moguće je da će njegovom vlasniku po osnovu njega priticati značajni prihodi (u obliku dividendi). Dodatka A MRS 39). Ukoliko je smanjenje fer vrednosti finansijskog sredstva raspoloživog za prodaju priznato kao rezerva u okviru kapitala i kada postoji objektivni dokaz njegove obezvređenosti akumulirani gubitak koji je priznat direktno u okviru kapitala (kao negativna rezerva) uklanja se iz kapitala (prestaje se sa njegovim priznavanjem) i priznaje se kao rashod. U slučaju da nije moguće utvrditi fer vrednost vrednuju se po trošku nabavke umanjenom za eventualne gubitke zbog obezvređenja (ovo važi i za udele ako je učešće u tom obliku).štetne promene platežne moći zajmoprimca u grupi (na primer. Iznos uložen u finansijsko sredstvo se može povratiti: . smanjenje cena nekretnina za hipoteke u relevantnoj oblasti. Promene fer vrednosti priznaju se kao promena stavke kapitala (revalorizacione rezerve) a ukoliko je utvrđeno obezvređenje sredstava i ukoliko za njih nema formirane pozitivne revalorizacione rezerve (ili nema dovoljno formirane rezerve) priznaje se nastanak rashoda. bez obzira koliko verovatni bili. 10-11 108 . tržišnom. Sledeće informacije mogu poslužiti kao objektivni dokaz da je finansijsko sredstvo ili grupa sredstava obezvređena ili nenaplativa: . Vrednost instrumenta duga koja se može povratiti. ili nastaju druge greške u ispunjavanju ugovora. Ne priznaju se gubici za koje se očekuje da će nastati kao rezultat budućih događaja. Iznos gubitka koji se uklanja iz sopstvenog kapitala i iskazuje kao rashod je razlika između njegove vrednosti sticanja (neto razlika od bilo koje ponovne isplate glavnice i nastale amortizacije) i tekuće fer vrednosti (za instrumente kapitala) ili vrednosti koja se može povratiti (za instrumente duga).ugovori se krše. Naknadno vrednovanje finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju se vrši po njihovim fer vrednostima. umanjena za bilo koji gubitak zbog obezvređenja tog sredstva koji je prethodno priznat u neto dobitku ili gubitku.njegovom prodajom ili . Iz ovoga proizlazi da finansijsko sredstvo ne mora obavezno biti obezvređeno ako mu je opala fer vrednost. mada smanjenje ne može još uvek da se utvrdi za pojedinačna finansijska sredstva u grupi uključujući i . ili štetne promene u industrijskim uslovima koji utiču na zajmoprimaoce u grupi). s tim da po osnovu tog učešća ne postoji kontrola niti značajan uticaj na njih.XIII RAČUNOVODSTVO. Na primer. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. U pojedinim slučajevima objektivni dokazi korišćeni za procenu iznosa gubitka zbog obezvređenja finansijskog sredstva mogu postati ograničeni ili više ne mogu biti u potpunosti relevantni za aktuelne okolnosti. Ukoliko se učešće u zajedničkom ulaganju vrednuju u skladu sa MRS 39 ono se tretira kao finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju.učešća u kapitalu drugih pravnih lica.emitent (ili dužnik) je u značajnim finansijskim teškoćama.visoka je verovatnoća bankrotstva ili druge finansijske reorganizacije emitenta. . . Finansijsko sredstvo je obezvređeno ako je iskazano u iznosu koji je iznad njegove procenjene vrednosti koja se može povratiti.

radilo bi se o prihodima od dividende ili kamate i po osnovu njegove konačne prodaje. pa po tom osnovu sredstvo ne bi bilo obezvređeno.00 Knjiženje promene fer vrednosti: 0321 332 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju Nerealizovani dobici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 20. S obzirom da akcije nisu obezvređene za razliku nije priznat rashod. 10-11 109 . pa da se tek potom proveri da li je sredstvo obezvređeno.000.000.00 10.000.00 Napomena: S obzirom da je fer vrednost akcija manja od njihove dotadašnje knjigovodstvene vrednosti knjigovodstvena vrednost je smanjena uz smanjenje ranije formirane revalorizacione rezerve.000.00 6. Može se desiti da opadne berzanska cena sredstvu ali da po osnovu njega vlasniku pritiče značajna dividenda.sa ove tačke gledišta sredstvo bi bilo obezvređeno.00 30. Primer 1: 1.000. Na datum narednog bilansa za 30. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Gubici zbog obezvređenja koji su u vezi sa ulaganjem u instrument kapitala koji je klasifikovan kao finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju priznati kao rashod u Bilansu uspeha u nekom budućem obračunskom periodu se ne poništava priznavanjem prihoda.000.00 200. a ono može da se povrati ili prodajom sredstva. da li treba ukinuti tu negativnu rezervu.000. Na datum narednog bilansa za 6.000. Knjigovodstveno evidentiranje kupovine: 0321 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 2410 Tekući (poslovni) računi 200.00 dinara Novac je uplaćen na tekući (poslovni) račun preduzeća.000. Kupljene akcije se računovodstveno tretiraju kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju. Ukoliko u periodu koji sledi poraste fer vrednost ili vrednost koja se može povratiti dužničkog instrumenta klasifikovanog kao finansijsko sredstvo raspoloživo za prodaju. Na datum bilansa za 20. Za promenu fer vrednosti: 332 333 0321 Nerealizovani dobici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 20. Privredno društvo je radi ulaganja novca na berzi kupilo 100 akcija po ceni od 2. 3.00 Za primljenu dividendu: 2410 669 Tekući (poslovni) računi Ostali poslovni prihodi 6. 2.00 dinara je smanjena berzanska cena akcija raspoloživih za prodaju. 6.00 dinara b) 180.00 dinara je povećana berzanska cena akcija.000. on se ukida priznavanjem prihoda u tekućem Bilansu uspeha. Procenjeno je da akcije nisu obezvređene.000.000. tj. ili prihodima koji nastaju po osnovu tog sredstva . Zbog toga MRS 39 zahteva da se smanjenje berzanske cene prvo proknjiži kao negativna rezerva u okviru kapitala. Na ovom mestu ćemo ukazati zašto se prema MRS 39 smanjenje berzanske cene neke hartije od vrednosti ne proglašava automatski za njegovo obezvređenje i zašto se to smanjenje ne knjiži odmah kao rashod.000. već kao povećanje rezerve u okviru kapitala. već kao negativna rezerva u okviru kapitala: sredstvo je obezvređeno ako ulaganje izvršeno u njega ne može da se povrati. Preduzeću je na tekući (poslovni) račun uplaćena dividenda u iznosu od 6.00 din po osnovu akcija raspoloživih za prodaju. 5. Akcije su plaćene sa tekućeg (poslovnog) računa.RAČUNOVODSTVO.00 dinara je povećana berzanska cena akcija. Na berzi su prodate akcije (koje su bile raspoložive za prodaju) za: a) 220.000. već negativna revalorizaciona rezerva.00 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 20. 4. recimo na berzi . a taj porast se može objektivno povezati sa događajem koji je nastao nakon što je gubitak priznat kao rashod.000.00 dinara po akciji.000.

110 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 20. Na datum bilansa za 20.00 dinara Kamata po obveznicama je 10% na godišnjem nivou i plaća se na kraju godine.po osnovu kamate i .00 dinara Za troškove pribavljanja plaćeno je sa tekućeg (poslovnog) računa berzanskom posredniku 1. ukoliko se radi o finansijskim sredstvima (a radi se o finansijski sredstvima ukoliko će njihova naplata rezultirati prijemom gotovine ili gotovinskih ekvivalenata) vrši se po amortizovanoj ceni uz korišćenje efektivne kamatne stope.200.000.000. Primer vrednovanja po amortizovanom trošku (ceni): Privredno društvo je početkom godine kupilo obveznice sa rokom dospeća od 2 godine.00 Primer 2: 1.00 Knjiženje za promenu fer vrednosti: 333 Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 0321 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 20.000.000.000.00 196.00 dinara a nominalna vrednost 100.00 4.00 20.00 20.000.000.00 dinara odnosi na njihovo obezvređenje.000. Privredno društvo je radi ulaganja novca na berzi kupilo 100 akcija po ceni od 2.000.00 dinara je smanjena berzanska cena akcija. 034.000.00 Promena fer vrednosti: 0321 333 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 8. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Promena fer vrednosti: 0321 333 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 6.00 200. 2.00 Knjiženje koje se sprovodi za prodaju ulaganja: 202 Kupci u zemlji 0321 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 672 Dobici od prodaje učešća u kapitalu i dugoročnih hartija od vrednosti 333 Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 220.000. 035 i 038 . Akcije su plaćene sa tekućeg (poslovnog) računa.00 dinara po akciji.000.000.00 8.00 196. Kupljene akcije se računovodstveno tretiraju kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju. Procenjeno je da se od navedenog smanjenja fer vrednosti akcija 8. Nabavna vrednost obveznica je bila 96.000.00 6. Knjiženje za kupovinu akcija: 0321 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 2410 Tekući (poslovni) računi 200.00 Računi 033.00 4.000.000.000. 10-11 .00 Za prodaju ulaganja: 202 572 Kupci u zemlji Gubici po osnovu prodaje učešća u kapitalu i hartija od vrednosti 0321 Ostala učešća u kapitalu raspoloživa za prodaju 333 Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 180.000.000. U navedenom primeru privredno društvo kupac obveznice imaće zaradu po dva osnova: .000.Dugoročni finansijski plasmani Vrednovanje ovih sredstava.po osnovu toga što je za obveznice platio vrednost manju od njihove nominalne vrednosti.XIII RAČUNOVODSTVO.000.

00 97. 3.000.000.200. 5. Kod matičnog društva knjigovodstvena vrednost učešća je 100.00 finansijskih plasmana i drugih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 0390 Ispravka vrednosti učešća 15.000. Račun 037 .000.200.00 u kapitalu zavisnih pravnih lica Ispravka vrednosti učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica 683 Prihodi od usklađivanja vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 5.600.Ispravka vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana Finansijsko sredstvo je obezvređeno ako je iskazano u iznosu koji je iznad njegove procenjene vrednosti koja se može povratiti. 2. 10-11 Knjiženje ukidanja dela obezvređenja: 0390 111 .nestanak aktivnog tržišta za to finansijsko sredstvo zbog finansijskih teškoća.200. MRS 39 za finansijska sredstva iskazana po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. .000.70.200.00 Račun 039 .00 1.00 100.izvesno je aktiviranje garancija datih od strane zajmodavca zajmoprimcu.00 97.000. za finansijska sredstva koja se vrednuju po knjigovodstvenoj vrednosti. 4.00 Iznos 96.ugovori se ne krše. Ukoliko bilo koji takav dokaz postoji. privredni subjekt vrši procenu vrednosti tog sredstva ili grupe sredstava koja se mogu povratiti i priznaje gubitak zbog obezvređenja u skladu sa paragrafima 63 .00 5.000.12.00 600. Primenom MRS 36 utvrđena je nadoknadiva vrednost ovog učešća u iznosu od 85. 7. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. već se ostvarena razlika iskazuje u okviru stavki kapitala (emisione premije ili neraspoređene dobiti).00 1.000.000.): U slučaju da je neko od finansijskih sredstava koje se vodi na ovim računima nominirano u stranoj valuti vrši se na datum bilansa preračun na kurs koji važi na taj dan.65. Privredni subjekt procenjuje na svaki datum bilansa da li postoje objektivni dokazi za obezvređenje finansijskog sredstva ili grupe sredstava. 1. Sledeće informacije mogu poslužiti kao objektivni dokaz da je finansijsko sredstvo ili grupa sredstava obezvređena ili nenaplativa: .nastupio je trend naplate po osnovu sredstva koji ukazuje da se celokupna nominalna vrednost portfelja tog sredstva neće naplatiti. ili paragrafom 67 .00 Obračun vrednosti na datum bilansa (31. Pri otkupu ili prodaji sopstvenih akcija ili udela ne sme se iskazati prihod ni rashod. 4. 6. Primeri: Zavisno društvo posluje sa gubitkom. 2. 3.00 dinara.000.200. .00 4. kasni se sa isplatom kamate ili glavnice. 5.00 2. Red. Pozicija Plaćeni iznos Transakcioni troškovi Nabavna vrednost obveznica (1+2) Nominalna vrednost obveznica Iznos koji će biti amortizovan do dana dospeća (4-1) Iznos transakcionih troškova koji treba da bude amortizovan do dana dospeća (2) Pozicija Plaćeni iznos Transakcioni troškovi Nabavna vrednost obveznica (1+2) Nominalna vrednost obveznica Amortizacioni iznos za tekuću godinu Amortizovani deo transakcionih troškova Knjigovodstvena vrednost obveznica (3+5-6) Iznos 96.00 100. br.00 98.000.000.visoka je verovatnoća bankrotstva ili druge finansijske reorganizacije emitenta. ovog standarda za finansijska sredstva raspoloživa za prodaju.emitent je u značajnim finansijskim teškoćama. ili . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Obračun vrednosti na dan nabavke: Red.000. .00 dinara Na sledeći datum bilansa utvrđena je nadoknadiva vrednost u iznosu od 90. 1. ili nastaju druge greške u ispunjavanju ugovora.00 1. . paragrafom 66. br. 6.Otkupljene sopstvene akcije i otkupljeni sopstveni udeli Otkupljene sopstvene akcije i otkupljeni sopstveni udeli vrednuju se u visini njihove nominalne vrednosti.RAČUNOVODSTVO.00 dinara. Knjigovodstvena evidencija obezvređenja: 583 Obezvređenje dugoročnih 15.

XIII RAČUNOVODSTVO. pored troškova materijala za izradu (koji se vrednuju po stvarnoj nabavnoj vrednosti). uz uslov da se njenom primenom dobijaju rezultati (visina zaliha i visina troškova nastalih prodajom zaliha) približni prethodno navedenim metodama. već. čije priznavanje i vrednovanje reguliše (I-11) Međunarodni računovodstveni standard . MRS 2 dopušta upotrebu tri metode („formule”): . pa smisao obaveznosti korišćenja Klase 9 za privredne subjekte koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom ne treba. . Nakon prikaza sadržine cene koštanja i neto prodajne vrednosti ukazaćemo na vrednost po kojoj se u Bilansu stanja priznaju sredstva koja se grade po osnovu tzv.prva ulazna = prva izlazna (FIFO). troškovi pogonske energije. tj. poreza na imovinu. imaju slične marže i nepraktično je koristiti druge metode. Po osnovu kasnijih promena fer vrednosti ne vrši se priznavanje ni prihoda ni rashoda.zalihe koje se zateknu na datum bilansa treba vrednovati po njihovoj: . čine: troškovi amortizacije. 10-11 112 . ukoliko preduzeće ima više maloprodajnih objekata. poluproizvoda i gotovih proizvoda U skladu sa MRS 2 na datum bilansa zalihe proizvodnje. Zalihe poljoprivrednih proizvoda se na datum bilansa vrednuju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje. nastaju i troškovi konverzije. Ne radi se o fer vrednosti utvrđenoj na datum bilansa već na dan kada je poljoprivredni proizvod ubran (požnjeven. Pouzdanost ove metode zavisi od toga da li je struktura sredstava prodatih tokom perioda jednaka strukturi sredstava (zaliha) koja su bila raspoloživa za prodaju tokom perioda. Pri proizvodnji gotovih proizvoda (i nedovršenih proizvoda). tj. opšti fiksni i opšti varijabilni troškovi koji se mogu pripisati toj konverziji (preradi).vrednovanje postojećih zaliha na datum bilansa .prosečna ponderisana cena. ishrane zaposlenih. Cena koštanja obuhvata troškove materijala za izradu i troškove konverzije (troškovi prerade). Zbog toga se najkasnije na datum bilansa mora izvršiti korigovanje ovog iznosa naniže i to za iznos marže. razlike u ceni sadržane u vrednosti prodate robe. troškovi energije za grejanje. Opšte varijabilne troškove čine. U slučaju da se poljoprivredni proizvodi dalje prerađuju u preduzeću ova vrednost predstavlja njihovu nabavnu vrednost na dan predaje na dalju preradu i dalje vrednovanje se vrši primenom odredbi MRS 2. Ove troškove čine troškovi direktnih zarada. poluproizvoda i gotovih proizvoda vrednuju se po: . održavanja. . Opšte fiksne troškove. uglavnom. Navedena vrednost poljoprivrednih proizvoda se može utvrditi i bez postojanja obračuna troškova i učinaka.nabavnoj vrednosti (materijal i roba) ili ceni koštanja (gotovi proizvodi i nedovršena proizvodnja) ili . već se odmah tretiraju kao rashod perioda u kojem su nastali: . tražiti u obezbeđenju podataka o bilansnoj vrednosti zaliha proizvedenih poljoprivrednih proizvoda. Pored navedenih metoda dopuštena je i upotreba metode prodaje na malo. Naknadno vrednovanje zaliha proizvodnje.postoje troškovi koji se ne uključuju u vrednost zaliha.po neto prodajnoj ceni. nabavljaju po različitim cenama. prvenstveno. ili na drugi način dobijen). Prema ovom standardu. rashod koji se knjiži u toku perioda iskazan je po prodajnim a ne po nabavnim vrednostima. ili čak i po grupama roba.s obzirom da se zalihe.iznosi prekomernog trošenja materijala Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. treba za svaki maloprodajni objekat računati prosečnu stopu razlike u ceni. kao što je to slučaj sa biološkim sredstvima. Da bi ova metoda bila pouzdanija.dalje: MRS 11). troškovi nepotrebnog rada. Troškovi koji se ne uključuju u vrednost zaliha . poljoprivredni proizvodi ubrani (požnjeveni) vrednuju se po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje u momentu ubiranja. te za usluge koje su obavljene za posebne projekte.ceni koštanja ili . ako je ona niža. Vrednovanje izlaza sa zaliha vrši se primenom više metoda. . 77/2010 . ugovora o izgradnji. troškovi prerade. zarade režije u proizvodnji. postavlja se pitanje po kojoj ceni obračunati izlaz sa zaliha.MRS 11 Ugovori o izgradnji („Sl. kao što je rečeno. U skladu sa MRS 41. ili neuobičajen iznos drugih proizvodnih troškova .neto prodajnoj ceni ako je ona niža od cene koštanja. osiguranja. glasnik RS”.neuobičajen iznos otpadnog materijala za izradu. uslovi za primenu ove metode su da se zalihe: sastoje od velikog broja izmenjivih stavki. To korigovanje se vrši primenom na prodajnu vrednost prodate robe prosečne stope razlike u ceni. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA KLASA 1: ZALIHE I STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI Za vrednovanje zaliha na kraju godine. osim pravilnog početnog vrednovanja. važno je ispoštovati odredbe relevantnih standarda za vrednovanje izlaza sa zaliha po osnovu njihovog trošenja (materijal i nedovršena proizvodnja) ili prodaje (gotovi proizvodi i roba) . br. S obzirom da se roba evidentira po prodajnim cenama.specifična identifikacija . zakupa i sl. u obezbeđenju podataka o troškovima i učincima neophodnih menadžmentu privrednog subjekta.koristi se za zalihe koje obično nisu razmenljive. na primer. uglavnom. a po potrebi ona se može u okviru jednog maloprodajnog objekta računati i po prodajnim odeljenjima. za proizvode ili usluge koji su proizvedeni i odvojeni za posebne projekte.

jer su to troškovi koji se odnose na prodate proizvode. Primera radi. Ukoliko.000.00 dinara). u vrednost zaliha bio bi uključen iznos fiksnih troškova od 20. raspored fiksnih troškova na jedinicu proizvoda se temelji na normalnom kapacitetu proizvodnje.000.00 dinara) prema ovom standardu tretirao bi se kao rashod perioda. Radi se. tako da se rasporedi celokupan iznos fiksnih troškova.00 dinara fiksnih troškova (80. Ostatak do 100. Ali.).25 dinara fiksnih troškova po jednom komadu. troškovi amortizacije magacina gotovih proizvoda i sl. pa ni troškove materijala za izradu.administrativni opšti troškovi koji direktno ne doprinose dovođenju zaliha na sadašnju lokaciju i sadašnje stanje troškovi opšteg sektora. u cenu koštanja. Pri rasporedu fiksnih troškova na jedinicu proizvoda pojavljuje se problem uzrokovan različitim obimima proizvodnje u pojedinim obračunskim periodima.00 dinara i neka je u prvom obračunskom periodu proizvedeno 80. nelogično.000 komada istog proizvoda (dakle. zavisi od odnosa proizvedene i prodate količine proizvoda „A”. 10-11 gubitaka). U takvim slučajevima rasporedu troškova treba pristupiti: 113 .bilansnoj vrednosti zaliha ovog proizvoda uključilo bi se fiksnih troškova u iznosu od 40.00 dinara po jednom komadu. MRS 2 je predvideo i slučaj neuobičajeno visoke proizvodnje.00 dinara. Napomena: Preduzeće navedene troškove može uključivati u cenu koštanja koju koristi menadžment preduzeća za svoje potrebe (sem za bilansiranje zaliha). tj.000 kom. troškovi amortizacije njihove opreme.koje je poluproizvod).00 dinara : 120.83 dinara (100. proizvedeno je 120. U proizvodnji kod koje se istovremeno proizvodi više glavnih proizvoda. tj. nije bilo početnih zaliha ovog proizvoda.000.000.000 kom x 1.000. Neka je u primeru normalni godišnji kapacitet 100. Dakle. transportni troškovi otpreme gotovih proizvoda.000.000 kom x 1.00 dinara Rešenje za ovaj problem je sledeće: iznos fiksnih troškova po jedinici proizvoda se smanjuje. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII (preko normativa) ne mogu se uključiti u troškove proizvoda. Prostim deljenjem iznosa fiksnih troškova sa proizvedenim količinama za prvi obračunski period dobili bismo 1. Primera radi. a u drugom 20.000. na primer. fiksni troškovi po jedinici proizvoda bi bili 1.ne čine troškove proizvoda. recimo. U primeru.00 dinara fiksnih troškova (20. Ostatak do 100.000. fiksni troškovi po jedinici proizvoda bi bili 0. jer je fiksnih troškova nastalo u iznosu od 100. što je. osim ako su ti troškovi neophodni u proizvodnom postupku pre dalje faze proizvodnje. bez obzira na stepen korišćenja kapaciteta. tj. poštujući princip opreznosti (koji nalaže da se zalihe vrednuju po što je moguće nižoj vrednosti .00 dinara To. gde na jedinicu proizvoda otpada 1.troškovi skladištenja. Očigledno je da se ovakav postupak raspodele fiksnih troškova po jedinici proizvoda.troškovi amortizacije zgrade magacina gotovih proizvoda se ne mogu uključiti u njihove troškove.000. U drugom obračunskom periodu.). Ovo bi bili primeri kada je stvarna proizvodnja ispod normalnog korišćenja kapaciteta. ukoliko se radi o skladištenju poluproizvoda u hladnjači (npr.00 dinara biti uključeno u zalihe na kraju obračunskog perioda. tj.troškovi prodaje .00 dinara). troškovi hladnjače u kojoj se oni čuvaju uključivali bi se u troškove proizvoda koji bi se pravili od tog smrznutog voća. Raspored varijabilnih troškova Varijabilni opšti troškovi se raspoređuju na jedinicu proizvoda na bazi stvarne upotrebe kapaciteta. znači da bi u prvom obračunskom periodu u vrednost zaliha mogao da bude uključen iznos fiksnih troškova od 80. proizvodnje iznad normalnog kapaciteta. . Prema ovom standardu. a prodata je polovina proizvedene količine u krajnjoj .). troškovi zarada iza kojih ne stoji odgovarajući učinak takođe se ne mogu uključiti u troškove proizvoda.00 dinara. računovodstva i sličnih delatnosti ne bi činili troškove proizvoda. uzimajući u obzir gubitak kapaciteta koji proizlazi iz planiranog održavanja.00 din/kom). četiri puta manje).00 dinara) tretirao bi se prema ovom standardu kao rashod perioda. Da li će baš svih 80.000 komada proizvoda „A”. a mogu nastajati i nusproizvodi često nije moguće pratiti odvojeno troškove prerade.00 din/kom. u zalihama bi trebalo ostaviti 120. . a u drugom obračunskom periodu 5. one proizvode koji više nisu na zalihama (zarade komercijalista. . u cenu koštanja. smrznutog voća . . o zaradama koje su isplaćene po osnovu čekanja na posao. tj.000. S obzirom da opšte troškove (fiksni ili varijabilni) treba dodeliti učincima (gotovim proizvodima i nedovršenoj proizvodnji) MRS 2 daje preporuke za te postupke.000 kom proizvoda „A”. Pod normalnim kapacitetom podrazumeva se prosečna proizvodnja za koju se očekuje da će biti ostvarena tokom nekoliko budućih perioda ili sezona u kojima će biti normalni uslovi poslovanja.00 dinara (80.000 komada proizvoda „A”.000.RAČUNOVODSTVO. imamo dva obračunska perioda u kojima je proizvođena samo jedna vrsta proizvoda: neka su u oba obračunska perioda fiksni troškovi 100. dalje. Prema prethodnom primeru. na jedinicu proizvoda otpada uvek isti iznos fiksnih troškova (u našem primeru 1.000. Raspored fiksnih troškova Raspored fiksnih troškova na proizvode vrši se na osnovu normalnog kapaciteta proizvodnje. ne može prihvatiti.bez iskazivanja potencijalnih Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. prema ostvarenoj proizvodnji.00 dinara (20. naravno.

000. mere kom kom Količina 100 500 Stvarna cena koštanja 20.00 A kom 100 B kom 500 Ukupno: (tj. . na datum bilansa moraju vrednovati po stvarnoj ceni koštanja ili po neto prodajnoj vrednosti.dosledno. posle knjiženja odstupanja treba da ostane na računima grupe 96 .000.. Ukoliko su nusproizvodi manje vrednosti. jer se one na kraju obračunskog perioda. br. ako je ona niža.00 Saldo 60. o troškovima amortizacije patenata i licenci koji se odnose na određeni proizvod ili proces.Odstupanje u troškovima gotovih proizvoda Duguje 180. 77/2010 .000.Gotovi proizvodi 969 . Ti su uslovi određeni u (I-23) Međunarodni računovodstveni standard . znači da bi izabrane „ključeve” trebalo primenjivati u nekom dužem vremenskom periodu.00 Neto prodajna vrednost 25. Kao „ključ” za raspored opštih troškova mogu se koristiti pojedinačne prodajne vrednosti proizvoda.00 36. znači da ne treba preterivati u težnji da se troškovi što preciznije raspodele. i dr.00 100.XIII RAČUNOVODSTVO.00 Popisom i obračunom je utvrđeno sledeće stanje zaliha gotovih proizvoda: Naziv proizvoda A B Jed.000. Uslov je da se ti troškovi mogu pouzdano izmeriti i da je verovatno da će u budućnosti preduzeću ta sredstva doneti ekonomske koristi. Raspored ostalih troškova Ostali troškovi se uključuju u troškove zaliha samo do veličine do koje su nastali dovođenjem zaliha na njihovu sadašnju lokaciju i u sadašnje stanje.00 100.00 -6.dalje: MRS 23): troškovi pozajmljivanja (kamate i drugi troškovi u vezi Primer: Privredno društvo ima sledeće stanje na nekim računima: Naziv računa 960 . Vrednosti po kojima se u toku godine mogu evidentirati proizvodnja.racionalno.recimo račun za utrošenu električnu energiju stiže mesečno ili sl. Nastali troškovi se umanjuju za njihovu neto prodajnu vrednost i preostali iznos se raspoređuje na glavne proizvode radi utvrđivanja njihovih cena koštanja.00 Vrednost za bilansiranje 2.00 Za vrednovanje gotovih proizvoda i svođenje planskih vrednosti na vrednosti po kojima se zalihe mogu vrednovati na datum bilansa mogao bi se sastaviti sledeći pregled: Proizvod Jed.000.00 110. tj. a dok ne stignu svi računi za troškove.Gotovi proizvodi dugovni saldo) 114 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Evidentiranje u toku godine zaliha nedovršenih proizvoda i gotovih proizvoda po planskim cenama koštanja nije novi metod obračunavanja izlaza sa zaliha. sa pozajmljivanjem finansijskih sredstava) koji se mogu pripisati sticanju ili proizvodnji nekog sredstva uključuju se u njegove troškove nabavke. recimo.000. Dakle.000.000.00 52. a i podaci o visini pojedinih troškova stižu u preduzeće periodično . cene koštanja se ne mogu računati).00 50.00 Potražuje 120. već treba voditi računa i o tome da i sam postupak raspoređivanja troškova izaziva neke troškove i da ti dodatni troškovi ne smeju biti veći od koristi koje se postižu dobijanjem preciznijih cena koštanja. vrednuju se po neto prodajnoj vrednosti. mere Količina na zalihi Cena za bilansiranje (stvarne cene koštanja ili neto prodajne cene utvrđene odgovarajućim kalkulacijama) 20. radi se o računovodstvenoj tehnici za privremeno rešavanje problema nedostatka stvarnih cena koštanja. 10-11 .00 30. Troškovi pozajmljivanja U određenim uslovima troškovi kamata se uključuju u troškove zaliha. poluproizvodi i gotovi proizvodi U praksi se u toku godine do datuma bilansa evidencija poluproizvoda i gotovih proizvoda vrši po planskim cenama.000. Radi se. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA .MRS 23 Troškovi pozajmljivanja („Sl. glasnik RS”. Razlog za primenu planskih cena koštanja je nemogućnost da se u momentu trošenja poluproizvoda ili prodaje gotovog proizvoda raspolaže podatkom o njihovoj stvarnoj ceni koštanja (potrebno je vreme da se utvrdi stvarna cena koštanja.

10-11 pa se za iste artikle postižu različite cene (u zavisnosti od pogodbe .00 i Odstupanje u troškovima gotovih . pa se na datum bilansa ne može za svaki artikal utvrditi njegova neto prodajna vrednost.000.Račun . MRS 2.000.969 6.000. Ukoliko to nije slučaj već tek treba tražiti kupca.00 Knjiženje u Klasi 9 za prenos odstupanja: 980 969 Troškovi prodatih proizvoda i usluga Odstupanje u troškovima gotovih proizvoda 2. mogle bi se pri obračunavanju vrednosti zaliha grupno sniziti vrednost. ili ako im je smanjena tržišna vrednost iz nekih drugih razloga. ako su zalihe u ovom periodu (od datuma bilansa do dana odobrenja za objavljivanje) prodate ispod cene koštanja. umanjena za: .potražni saldo od Isknjižiti sa grupe 96 . Troškovi prodaje ne uključuju transport i druge troškove neophodne da se sredstva dopreme do tržišta.RAČUNOVODSTVO. jer se u to vreme nisu svi ni prodavali.960 Gotovi proizvodi . Ako su zalihe namenjene prodaji.proizvodi kod kojih je izražena sezonska prodaja. Kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi MRS 41 daje precizna uputstva šta čini i šta ne može da čini troškove realizacije: Troškovi prodaje uključuju provizije brokerima i dilerima.00 Neto prodajna cena je vrednost sredstva koja se može postići njegovom prodajom na tržištu (vrednost u koju nije uključen PDV). koriste se cene sa tržišta i koriguju naniže za procenjene neophodne troškove realizacije. davanja nadležnim organima i berzama robe. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. ukoliko bi takvo (pojedinačno) procenjivanje bilo neprikladno. U tom slučaju. treba izvršiti svođenje vrednosti nedovršene proizvodnje i poluproizvoda na njihove neto vrednosti.eventualne procenjene troškove dovršenja sredstva (ako se npr.Gotovi proizvodi (dugovni saldo) .000.Odstupanja od planskih cena gotovih proizvoda XII 54.Račun . radi o nedovršenoj proizvodnji ili poluproizvodima) i . ili. treba ih na datum bilansa vrednovati po neto prodajnoj vrednosti. tj. U slučaju ostalih zaliha nedovršene proizvodnje. procena uzima u obzir i promene cena ili troškova koji su neposredno povezani sa događajima nastalim nakon datuma bilansa.00 2. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Trenutno stanje na grupi 96 .procenjene neophodne troškove realizacije sredstva. 115 .Gotovi proizvodi.00 proizvoda . na osnovu ugovora sa kupcem koristi se cena iz ugovora i koriguje naniže za procenjene neophodne troškove realizacije. u pojedinim slučajevima dopušta i odstupanje od pojedinačnog procenjivanja neto prodajnih cena.00 2. u slučaju proizvodnje cipela. recimo trgovina u kojoj se vrši slobodna pogodba sa kupcima. a do dana na koji se finansijski izveštaji odobravaju za objavljivanje. tj. Pri procenjivanju neto prodajnih cena obično se poštuje princip pojedinačnog procenjivanja. kao i carine i porez na promet. usluga i roba Množenjem dobijenog koeficijenta sa prodajnom cenom sredstva čiju neto prodajnu cenu treba izračunati dobili bi se njegovi procenjeni neophodni troškovi realizacije: Procenjeni neophodni troškovi realizacije po jedinici proizvoda = Prodajna cena sredstva x Troškovi realizacije po 1 dinaru prodajne vrednosti Situacija kada je neto prodajna cena manja od početno priznatih vrednosti zaliha postoji u slučaju oštećenja zaliha (u celosti ili delimično). Primer za to bi mogla da bude vezana prodaja nekih proizvoda na određenoj teritoriji ili pojedinim kupcima.dugovni saldo od 60. svoj letnjoj obući).000. Nedovršena proizvodnja i poluproizvodi koji se drže za korišćenje u proizvodnji gotovih proizvoda ne otpisuju se ispod svoje cene koštanja ako se očekuje da će gotovi proizvodi u kojima će se oni sadržati biti prodati po ceni koja će biti iznad cene koštanja tih gotovih proizvoda ili najmanje njoj jednaka. poluproizvoda i gotovih proizvoda ukoliko u poslovanju u sferi prodaje u odnosu na prethodni obračunski period nije došlo do značajnijih promena. Ova napomena važi i za zalihe materijala. Procena neto prodajne vrednosti treba da se zasniva na najpouzdanijem dokazu koji je raspoloživ kada se procena radi. za svaku pojedinu vrstu zaliha se određuje neto prodajna vrednost. ako su one zastarele. Na primer. U suprotnom. polaznu osnovu za izračunavanje procenjenih neophodnih troškova realizacije može da čini dotadašnji nivo tih troškova po 1 dinaru prodajne vrednosti zaliha koje su prodavane.000. Taj iznos bismo mogli da izračunamo na sledeći način: Troškovi realizacije po 1 dinaru prodajne vrednosti prodatih zaliha = Troškovi realizacije (troškovi mesta troškova Prodaja plus svi direktni troškovi prodaje koji nisu bili raspoređivani na mt Prodaja) Prihodi od realizacije proizvoda. međutim. sa računa 969 .

.obaveze prema trećim stranama (odštete vlasnicima preko čijih parcela je prevožen materijal). suspenziju i prekid kapitalizacije. . .ostale indirektne troškove: troškove kontrole kvaliteta. Izvođači koji su usvojili dozvoljeni alternativni postupak iz MRS 23 treba da u troškove ugovora o izgradnji uključe i one troškove pozajmljivanja koji se mogu alocirati. Novo određivanje neto prodajne vrednosti po kojoj se zalihe mogu realizovati sprovodi se u narednom obračunskom periodu najkasnije na datum narednog bilansa. preko računa ispravke vrednosti (912. odnosno pripisati ugovorima o izgradnji. Zbog potrebe da se sačuva originalna cena koštanja otpisivanje se ne vrši direktno. . Troškovi koji se direktno odnose na određeni ugovor o izgradnji obuhvataju: .troškove lizinga postrojenja i opreme.procenjene troškove održavanja (izgrađenog objekta) u garantnom roku.troškove koji se direktno odnose na određeni ugovor o izgradnji (direktni troškovi ugovora). broj zaposlenih. . . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA izuzev ako se ne može jasno dokazati da je do pada vrednosti došlo nakon datuma bilansa. Vrednovanje sredstava koja se grade po osnovu ugovora o izgradnji Troškovi po osnovu ugovora o izgradnji obuhvataju troškove koje je moguće rasporediti na ugovor o izgradnji (u pogonskom knjigovodstvu ugovor o izgradnji predstavlja nosioca troškova) od datuma zaključenja ugovora do konačnog ispunjenja ugovora. Primeri nekih od osnovica („ključeva”) koje se mogu koristiti za raspoređivanje troškova su: direktni troškovi rada. 10-11 116 . 959 i 969). direktni časovi rada ili materijalni troškovi.amortizaciju postrojenja i opreme koja se neposredno koristi u izvršenju ugovora. . Navedeni troškovi se mogu smanjiti bilo kojim dodatnim izvorom prihoda koji nisu uključeni u dogovorene prihode (prihodom od prodaje viška materijala i prodaje postrojenja i opreme nakon izvršenja ugovora. već indirektno. čije nadoknađivanje može biti specificirano (taksativno nabrojano) u uslovima ugovora. Ispravka računa grupe 14 vršila bi se preko računa 149.opšte troškove izgradnje (troškovi zarada inženjera i drugog osoblja na gradilištima na kojima se izvode radovi po dva ili više ugovora o izgradnji). .XIII RAČUNOVODSTVO. . a kada je u pitanju trgovinska roba ispravka se vrši preko računa 139 ili preko računa ukalkulisane razlike u ceni (sve dok ona postoji). Troškovi po osnovu ugovora o izgradnji treba da obuhvate: . projektovanja i tehničke pomoći koji nisu direktno vezani samo za jedan ugovor. Drugi troškovi sa kojima se može posebno teretiti naručilac obuhvataju opšte administrativne troškove i troškove razvoja. čak i ako se objekat gradi za klijenta. MRS 23 sadrži razmatranje prihvatljivosti ugovornih rashoda za kapitalizaciju troškova pozajmljivanja. Indirektni troškovi treba da se alociraju na specifične ugovore primenom metoda koje su sistematske i racionalne. uključujući i očekivane ostale troškove garancija i . a grupe 15 preko računa 159. Pri tome se ističe da prihvatljivi rashodi moraju biti reducirani bilo kojim faznim plaćanjima i davanjima primljenim u vezi sa datim građevinskim objektom.troškove prevoza postrojenja. i koji konačno neće pripasti izvođaču. Kada je u pitanju materijal ispravka se vrši preko računa 109.troškove koji se odnose na dva ili više ugovora o izgradnji kojima se ti troškovi indirektno mogu pripisati (indirektni troškovi ugovora). opreme i materijala na gradilište. popravke i održavanja opreme i postrojenja koji se koriste za izvođenje radova. Troškovi koji se ne mogu rasporediti na aktivnosti izgradnje. odnosno sa gradilišta. Troškovi koji se odnose na dva ili više ugovora o izgradnji i kojima se ti troškovi indirektno mogu pripisati obuhvataju troškove: . Sa nižom neto vrednošću po kojoj će zalihe biti bilansirane ne postupa se kao sa novom „cenom koštanja”. Ta razmatranja obuhvataju i smernice za započinjanje. odnosno ugovore o izgradnji obuhvataju: . Za vrednost prodatog materijala smanjili bi se troškovi materijala. .troškove izrade nacrta i tehničke pomoći koji se direktno odnose na ugovor.troškove utrošenog materijala u izgradnji. Smanjenje troškova amortizacije vršilo bi se na osnovu prodaje postrojenja i opreme i to u visini razlike između njihove sadašnje i prodajne vrednosti i pod uslovom da su postrojenja i oprema nabavljena isključivo za to gradilište.druge troškove sa kojima se može posebno teretiti naručilac (a samim tim i odgovarajući ugovor o izgradnji) prema uslovima u ugovoru.opšte troškove upravljanja za koje nadoknada nije specificirana (taksativno nabrojana) u ugovoru (u ove troškove Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. kao i one koje se odnose na izračunavanje iznosa rashoda na koji se troškovi pozajmljivanja mogu kapitalizovati.osiguranja.troškove rada i nadzora na gradilištu. Sredstva koja se grade predstavljaju kvalifikovana sredstva kako je definisano tim standardom. U suprotnom treba naći srazmeru između korišćenja opreme i postrojenja na gradilištu i ukupnog veka korišćenja te opreme i postrojenja u preduzeću). i tada se poređenje vrši sa originalnom cenom koštanja a ne sa neto vrednošću. supervizija i dr. odnosno kupca. po kojoj su zalihe bilansirane.

000. br.000.000.00 100.direktno na računu 982 .00 dinara).200. Primer obračuna i knjiženja zaliha nedovršene proizvodnje primenom MRS 11: 1.000.000.000.298.00 dinara Zgrada se gradi dve godine. Materijal Brašno Kvasac Ukupno Knjigovodstvena vrednost 100. . Primenjivala bi se tzv.000.000.000. maloprodajna metoda.RAČUNOVODSTVO.00 342.00 dinara (u situaciji je iskazan i PDV u iznosu od 198. a koji su nastali pri zaključivanju ugovora tretiraju se kao deo troškova u vezi sa tim ugovorima ako ih je moguće posebno utvrditi i pouzdano izmeriti i kada je izvesno da će ugovor biti zaključen.000. Kupcu je ispostavljena konačna situacija na iznos od 1. Naručilac i izvođač radova su ugovorili izgradnju zgrade vrednosti 3.000. Investitoru je po dogovoru ispostavljena prva privremena situacija na iznos od 1. 1.Troškovi perioda.00 100. Kada je u pitanju trgovinska roba ukoliko se zalihe vode po prodajnim cenama mora se izračunati srazmerni deo ukalkulisane razlike u ceni koji se odnosi na prodate proizvode i navedeni iznos razlike u ceni isknjižiti sa računa grupe 13. Razlika između iskazanog iznosa prihoda i fakturisanog iznosa priznaje se kao vremensko razgraničenje.242. U drugoj godini je završen objekat.00 3. 10-11 117 .000. Ako su troškovi nastali pri zaključivanju ugovora o izgradnji priznati kao rashod u periodu u kom su nastali.00 dinara (u situaciji je iskazan i PDV u iznosu od 342. a zatim nakon njihovog prenosa na računu 982 .000.00 20.00 Knjiženje po konačnoj situaciji: 202 Kupci u zemlji 612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 281 Potraživanja za nefakturisani prihod 2. troškovi osiguranja. Prema proračunu izvođača radova njegovi troškovi će biti 2. Primer knjiženja obezvređenja materijala: 1.000.00 1.000. u troškove ugovora o izgradnji se neće uključiti ti troškovi (neće se naći na odgovarajućem računu nosilaca troškova).600.000.troškove prodaje. . a ugovor bude zaključen u narednom obračunskom periodu.00 Delimično oštećenje usled vlage izazvane poplavom 0.500. Ove troškove privredni subjekt u pogonskom knjigovodstvu može evidentirati na dva načina: .00 dinara Na kraju prve godine izvođač radova na osnovu kretanja troškova u prvoj godini procenjuje da će ukupni troškovi za izgradnju biti 2.amortizaciju postrojenja i opreme koja nije u funkciji i koja nije korišćena pri izvršavanju aktivnosti iz određenog ugovora.00 dinara).Troškovi perioda ili .900. 2.00 198.prvo na računima odgovarajućih mesta troškova.000.800.00 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000.000.00 Obračun: U prvoj promeni prihod je iskazan u iznosu nastalih troškova i srazmernog dela dobitka.00 Iznos ispravke Razlog za ispravku 3.100.00 1.000. 2. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII bi mogli da se svrstaju: administrativni troškovi. Na kraju obračunskog perioda privredno društvo je napravilo obračun ispravki vrednosti zaliha materijala: Red.troškove istraživanja i razvoja čije nadoknađivanje nije obuhvaćeno ugovorom i . Knjiženje po prvoj privremenoj situaciji: 202 281 Kupci u zemlji Potraživanja za nefakturisani prihod 612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 1. troškovi dizajna i tehničke pomoći koji nisu direktno vezani za neki specifičan ugovor i fiksni troškovi izgradnje). Troškovi koji se direktno odnose na ugovor.00 dinara Stepen dovršenosti u prvoj godini zgrade prema nalazu građevinskih inženjera je 40%.

000. višegodišnjim zasadima i osnovnom stadu ako se u skladu sa tim standardom vrednuju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje.00 Vrednovanje stalnih sredstava namenjenih prodaji U okviru grupe 14 . Brašno 2.000. glasnik RS”.koja su namenjena prodaji. šume i višegodišnji zasadi) kupljenih (pribavljenih) radi dalje prodaje (ove zalihe su u delokrugu MRS 2) i .XIII RAČUNOVODSTVO. .materijal koji se odnosi na raspoloživu grupu se može trošiti. glasnik RS”. . Za utvrđivanje fer vrednosti umanjene za troškove prodaje sem prethodno datih napomena Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.MRS 40: investicione nekretnine koje se vrednuju primenom modela fer vrednosti.000. dobijena po osnovu plana penzija i .000. građevinskim objektima.(III-05) Međunarodni standard finansijskog izveštavanja .zalihe stalnih sredstava (nekretnine.00 2.MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja („Sl. opremi.stalna sredstva koja se drže za prodaju .00 Obezvređenje zaliha materijala i robe Ispravka vrednosti zaliha materijala Za ukidanje dela ispravke: 109 684 Ispravka vrednosti zaliha materijala Prihodi od usklađivanja vrednosti zaliha 1.MRS 41: moglo bi se raditi o šumama.kamate i drugi troškovi koji nastaju u vezi sa obavezama koje čine raspoloživu grupu klasifikovanu kao grupa koja se drži za prodaju nastavljaju uobičajeno da se i dalje priznaju. kada kada je u pitanju raspoloživa grupa. 10-11 118 .MRS 39: finansijska sredstva raspoloživa za prodaju kojima je promenjena namena i za koja se preduzeće opredelilo da ih proda. Radi se o sredstvima na koja se primenjuju: .Stalna sredstva namenjena prodaji evidentiraju se dve vrste sredstava: . Materijal 1. postrojenjima. br. Međutim. kada je u pitanju raspoloživa grupa njena knjigovodstvena vrednost se menja i u periodu dok je ona klasifikovana kao grupa koja se drži za prodaju: .000.00 Iznos dodatnog obezvređenja je 3. br. br. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Prethodno stanje računa 109 je 0. višegodišnjim zasadima i osnovnom stadu ukoliko se oni ne vrednuju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje.MRS 19 Primanja zaposlenih („Sl.000.jednom utvrđena vrednost po kojoj će se vrednovati stalno sredstvo (ili raspoloživa grupa) klasifikovano kao sredstvo koje se drži za prodaju ne mora obavezno da bude vrednost po kojoj će to sredstvo biti vrednovano do dana njegove prodaje ili do dana prestanka njegovog klasifikovanja kao sredstva koje se drži za prodaju. na njihovo priznavanje ne utiče činjenica da je raspoloživa grupa sa kojom su oni povezani klasifikovana kao grupa koja se drži za prodaju. na svaki datum bilansa privredni subjekt treba da utvrđuje njegovu fer vrednost umanjenu za troškove prodaje. Naime.00 3.000. Na kraju narednog obračunskog perioda privredno društvo je napravilo obračun ispravki vrednosti zaliha materijala: Red.(I-19)Međunarodni računovodstveni standard .00 1. njena knjigovodstvena vrednost se menja i dok je ona klasifikovana kao grupa koja se drži za prodaju. .dalje: MSFI 5): moglo bi se raditi o zemljištu. 77/2010 .000.000.00 -1.000. Šećer Ukupno Knjigovodstvena vrednost 50.00 Zbog nestručnog čuvanja došlo je do deformacije dela džakova 2.000. kao i šumama. Dakle. 77/2010 .00 3.preduzeće ne obračunava amortizaciju za stalno sredstvo u periodu dok je ono klasifikovano kao sredstvo koje se drži za prodaju ili dok je deo raspoložive grupe u periodu kada je ona klasifikovana kao grupa koja se drži za prodaju.00 Prethodno stanje računa 109 je Ukidanje obezvređenja Knjiženje ispravke: 584 109 3. u okviru nje proizvoditi i prodavati gotovi proizvodi i sl.dalje: MRS 19): sredstva namenjena prodaji. Vrednovanje stalnih sredstava koja se drže za prodaju (namenjenih prodaji) i raspoloživih grupa u skladu sa MSFI 5: . Znači. .00 10.000.00 Zbog iscepanih džakova došlo je do natrunjivanja 1.00 Iznos ispravke Razlog za ispravku 1. . nematerijalnim ulaganjima i ulaganjima u kapital povezanih pravnih lica.

IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII MSFI 5 predviđa i sledeće postupanje: kada se očekuje da se prodaja sredstva (ili raspoložive grupe) dogodi posle jedne godine od njegovog klasifikovanja kao sredstva koje se drži za prodaju. Sa protekom vremena povećava se sadašnja vrednost procenjenih troškova prodaje i to povećanje se priznaje kao rashod finansiranja obračunskog perioda u kojem je obračunato. pa se zbog toga koriste odredbe relevantnih standarda. Na datum bilansa knjigovodstvena vrednost nekretnine namenjene prodaji je 1. Upotrebljeni izraz „kumulirana ranije priznata umanjenja vrednosti” ne podrazumeva ukupno priznata umanjenja vrednosti od kada sredstvo (ili raspoloživa grupa) postoje. br.00 dinara a procenjena fer vrednost umanjena za procenjene troškove prodaje je 950. Na polovini godine (pri sastavljanju polugodišnjeg obračuna) sredstvu je uvećana fer vrednost za 30.000. .RAČUNOVODSTVO. U vezi sa sredstvom ne postoji formirana revalorizaciona rezerva. i to najviše u iznosu kumuliranih ranije priznatih umanjenja vrednosti po osnovu obezvređenja (koji je priznavan bilo u skladu sa MSFI 5 bilo ranije.00 dinara Na dan preklasifikovanja knjigovodstvene vrednosti kamiona (posle obračuna amortizacije) su bile: .ukoliko je njegova fer vrednost umanjena za troškove prodaje veća od njegove trenutne knjigovodstvene vrednosti privredni subjekt treba da pristupi ukidanju celokupnog ili dela ranije priznatog obezvređenja sredstva (ili raspoložive grupe).upotrebna vrednost je 200.000.00 dinara Na kraju tekuće godine sredstvu je umanjena vrednost za 10. .otpisana vrednost: 560.000 dinara Nakon ovog povećanja kumulirani iznos umanjenja vrednosti sredstva je 70. do 9. Utvrđivanje sadašnje vrednosti vrši se postupkom diskontovanja.00 dinara taj iznos tada predstavlja kumuliran iznos ranije priznatih umanjenja vrednosti. 77/2010 .000. Primer: Stalnom sredstvu je na početku poslovne godine (prilikom njegove preklasifikacije) po prvi put umanjena vrednost u iznosu od 100. MSFI 5 ne daje preporuke za određivanje diskontne stope.000.000.00 dinara . MRS 16 ili (I-18) Međunarodni računovodstveni standard . .00 50. Utvrđena fer vrednost umanjena za troškove prodaje na datum preklasifikovanja je 200.00 dinara i .000. Ukidanje ranije priznatog obezvređenja u vezi sa sredstvom (ili raspoloživom grupom) podrazumeva da privredni subjekt povećava vrednost sredstva (ili raspoložive grupe) i priznaje prihod po osnovu naknadnog povećanja njegove fer vrednosti umanjene za troškove prodaje.000. uzimajući u obzir rok u kojem je predviđena prodaja i primenjujući odgovarajuću diskontnu stopu. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.nakon utvrđene fer vrednosti umanjene za troškove prodaje ona se poredi sa trenutnom knjigovodstvenom vrednošću stalnog sredstva (ili raspoložive grupe) koje je klasifikovano kao sredstvo koje se drži za prodaju: . kao što je na primer MRS 2.000. pre primene MSFI 5.ukoliko je njegova fer vrednost umanjena za troškove prodaje na datum bilansa manja od njegove trenutne knji- govodstvene vrednosti znači da je došlo do daljeg obezvređenja sredstva i treba pristupiti smanjivanju njegove trenutne knjigovodstvene vrednosti na novoutvrđenu fer vrednost umanjenu za troškove prodaje uz istovremeno priznavanje rashoda po osnovu obezvređenja (knjiženje se vrši kao i u sličnoj situaciji pri početnom preklasifikovanju sredstva). sem obezvređenja po osnovu oštećenja usled više sile Građevinski objekti namenjeni prodaji 50.00 din.000. Na taj datum utvrđene su sledeće vrednosti sredstva: . postrojenja i opreme.00 dinara Knjiženje promene vrednosti: 5820 142 Obezvređenje nekretnina.000.000. 10-11 119 . merenje procenjenih troškova prodaje se vrši po njihovoj sadašnjoj vrednosti (u vrednosti novčane jedinice na dan klasifikovanja sredstva).koliki je ukupan zbir svih umanjenja). MSFI 5 za klasifikovanje kamiona kao sredstva koje se drži za prodaju.00 dinara Privredno društvo je za obračun amortizacije opreme primenjivalo godišnju stopu od 10%.000.00 dinara Ispunjeni su svi uslovi iz paragrafa 7. 110.kumulirani iznos umanjenja vrednosti je 80.000.nabavna vrednost: 800.00 dinara . dakle.fer vrednost umanjena za procenjene troškove prodaje 260.dalje: MRS 18). u skladu sa MRS 36).000. glasnik RS”.00 dinara (nije.00 Primer: Privredno društvo je krajem septembra preklasifikovalo opremu (kamion) u stalno sredstvo koje se drži za prodaju.000.MRS 18 Prihodi („Sl.

Prema MRS 39. dok se povećanje vrednosti priznaje kao prihod. 5. 1.000.00 20. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Knjiženje preklasifikacije sredstava: 0230 682 145 Postrojenja i oprema Prihodi od usklađivanja vrednosti nekretnina. postrojenja i opreme Postrojenja i oprema namenjena prodaji 220. 8. odnosno smanjenje vrednosti se priznaje kao rashod.XIII RAČUNOVODSTVO.00 dinara a odobrava se računu 0239 za 580.000. br. 2. Dakle.oduzima otpis (koji je vršen zbog obezvređenja ili nenaplativosti .fer vrednost umanjena za procenjene troškove prodaje (260.000.000.00 dinara Da kamion nije bio klasifikovan kao sredstvo koje se drži za prodaju njegova knjigovodstvena vrednost na kraju obračunskog perioda bi bila: Red. Privredni subjekt svojom računovodstvenom politikom određuje rok u kojem vrši indirektno otpisivanje nenaplaćenih potraživanja.00 dinara).upotrebna vrednost (200. .000. Ako su u pitanju potraživanja sa kratkoročnim dospećem kod kojih bi efekat vremenske vrednosti novca bio beznačajan (potraživanja od kupaca koja se naplaćuju u roku do nekoliko dana) vrednovala bi se po nominalnom iznosu (korigovanom za kursne razlike ako je u pitanju potraživanje nomirano u stranoj valuti).00 20. 10-11 .000.000.00 Napomena: Pri knjiženju promene umesto da je na računu 0230 proknjiženo 220. nadoknadiva vrednost je 260.00 20. Objektivni dokaz obezvređenosti potraživanja je i njihova zastarelost. Vrednost Sadašnja vrednost na datum početnog preklasifikovanja Amortizacija za period oktobar-decembar Sadašnja vrednost koja bi postojala na kraju obračunskog perioda da sredstvo nije bilo preklasifikovano (1-2) Nadoknadiva vrednost Obezvređenje sredstava Knjigovodstvena vrednost sredstva na dan prestanka njegovog klasifikovanja kao sredstva koje se drži za prodaju Nova knjigovodstvena vrednost sredstva na dan prestanka njegovog klasifikovanja kao sredstva koje se drži za prodaju Povećanje vrednost sredstva (7-6) Iznos 240. Iz praktičnih ra- 120 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 6.000.Potraživanja po osnovu prodaje. Ako takav dokaz postoji privredni subjekt primenjuje zahteve MRS 39.00 220.00 dinara KLASA 2: KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA. 7. iz specifičnih poslova i ostala potraživanja Potraživanja iskazana na računima grupa 20.00 dinara) i .000. 4. uz korišćenje metode efektivne kamatne stope.00 200.direktno ili indirektno preko računa ispravke vrednosti). U skladu sa tim standardom ova sredstva se naknadno vrednuju po amortizovanoj ceni.oduzimaju otplate glavnice.000. Diskontovani amortizovani iznos finansijskog sredstva je iznos koji se dobija tako što se od iznosa po kojem je finansijsko sredstvo bilo vrednovano pri početnom priznanju: .00 dinara knjiženje je moglo da se izvrši i na sledeći način: račun 0230 se zadužuje za 800. PLASMANI I GOTOVINA Grupe 20. MRS 39 ne propisuje rok u kojem se vrši indirektno otpisivanje nenaplaćenih potraživanja.00 200. privredni subjekt na datum svakog bilansa proverava da li postoji bilo kakav objektivni dokaz da je došlo do obezvređenja finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava.000. 21 i 22 . 21 i 22 spadaju u finansijska sredstva u koja se u skladu sa MRS 39 klasifikuju zajmovi i potraživanja.00 220. s tim da u skladu sa MRS 39 povećanje vrednosti ovih sredstava po osnovu smanjenja njihove obezvređenosti ne može prevazići početni iznos ovih sredstava.000.00 Obračun: Nadoknadiva vrednost je veća od sledeće dve vrednosti: .dodaje ili oduzima ukupna amortizacija razlike između tog početnog iznosa i iznosa na dan dospeća i .000.000.000. 3.00 260.000.

RAČUNOVODSTVO, IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA

XII

zloga - usaglašenosti sa stavom 2. člana 16. Zakona o porezu na dobit preduzeća, većina privrednih subjekata se opredeljuje da ispravku vrednosti pojedinačnih potraživanja radi kada je od roka za njihovu naplatu prošlo najmanje 60 dana. Primeri vrednovanja potraživanja: Primer 1 - Naknadno vrednovanje po nabavnoj vrednosti Potraživanje od kupca u iznosu od 20.000,00 dinara dospeva za 15 dana. Kupac ne pokazuje znake da neće platiti svoju obavezu niti da je zapao u finansijske teškoće. Vrednovanje se vrši u iznosu od 20.000,00 din, jer zbog kratkog roka naplate nije značajan vremenski efekat vrednosti novca, niti je sredstvo obezvređeno - kupac ne pokazuje znake da neće platiti svoju obavezu niti da je zapao u finansijske teškoće. Primer 2 - Naknadno vrednovanje po nabavnoj vrednosti po odbitku otplata: Privredno društvo je početkom novembra prodalo robu odobrivši kupcu kratkoročni kredit od 3 meseca. Iznos kredita je 210.000,00 dinara Do datuma bilansa dužnik redovno otplaćuje kredit (otplatio je 140.000,00 dinara). Na datum bilansa dužnik ne pokazuje znake da neće platiti svoju obavezu niti da je zapao u finansijske teškoće. Vrednovanje se vrši u iznosu od 70.000,00 dinara jer zbog kratkog roka naplate nije značajan vremenski efekat vrednosti novca, niti je sredstvo obezvređeno - kupac ne pokazuje znake da neće platiti svoju obavezu niti da je zapao u finansijske teškoće. Primer 3 - Naknadno vrednovanje po diskontovanoj amortizovanoj vrednosti: Privredno društvo je početkom jula kupilo obveznice sa rokom dospeća od 12 meseci. Kupovna vrednost obveznica je bila 94.000,00 dinara a nominalna vrednost 100.000,00 dinara Za troškove pribavljanja plaćeno je sa tekućeg (poslovnog) računa berzanskom posredniku 1.000,00 dinara Kamata po obveznicama je 10% na godišnjem nivou i plaća se na dan njihovog dospeća. Obračun vrednosti na dan nabavke
Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. Pozicija Plaćeni iznos Transakcioni troškovi Nabavna vrednost obveznica (1+2) Nominalna vrednost obveznica Iznos koji će biti amortizovan do dana dospeća (4-1) Iznos transakcionih troškova koji treba da bude amortizovan do dana dospeća (2) Iznos 94.000,00 1.000,00 95.000,00 100.000,00 6.000,00 1.000,00

Obračun vrednosti na datum bilansa - 31.12.2010. godine:
Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Pozicija Plaćeni iznos Transakcioni troškovi Nabavna vrednost obveznica (1+2) Nominalna vrednost obveznica Amortizacioni iznos za tekuću godinu (za 6 meseci) Amortizovani deo transakcionih troškova Knjigovodstvena vrednost obveznica (3+5-6) Iznos 94.000,00 1.000,00 95.000,00 100.000,00 3.000,00 500,00 97.500,00

Knjiženje obračuna na datum bilansa - za amortizovani deo:
235 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća - deo koji dospeva do jedne godine 662 Prihodi od kamata 3.000,00 3.000,00

Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

121

XIII

RAČUNOVODSTVO, IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA

Knjiženje rashoda:
579 Ostali nepomenuti rashodi 235 Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća - deo koji dospeva do jedne godine 500,00 500,00

Primer 4 - Vrednovanje po otpisanoj vrednosti: Privredno društvo je početkom oktobra dalo kratkoročni kredit drugom preduzeću u iznosu od 200.000,00 dinara Troškovi transakcije su bili 1.000,00 dinara Kredit se vraća u periodu od 6 meseci. Na kraju prve godine otplaćeni iznos kredita je 100.000,00 dinara U narednoj godini dužnik je zapao u finansijske teškoće, pa je na osnovu procene indirektno otpisano 60.000,00 dinara kredita. Obračun vrednosti finansijskog sredstva:
Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Pozicija Nominalni iznos kredita Transakcioni troškovi Nabavna vrednost datog kredita (1+2) Vraćeni iznos kredita Amortizovani deo transakcionih troškova Indirektan otpis Neamortizovani iznos finansijskog sredstva (3-4-5-6) Iznos 200.000,00 1.000,00 201.000,00 100.000,00 500,00 60.000,00 40.500,00

Grupa 23 - Kratkoročni finansijski plasmani
Dati kratkoročni krediti se obuhvataju na računima: 230 - Kratkoročni krediti i plasmani - matična i zavisna pravna lica, 231 - Kratkoročni krediti i plasmani - ostala povezana pravna lica, 232 - Kratkoročni krediti u zemlji, 233 - Kratkoročni krediti u inostranstvu, 234 - Deo dugoročnih kredita koji dospeva do jedne godine i 238 - Ostali kratkoročni finansijski plasmani. Pozicije na ovim računima vrednuju se shodno prikazanom vrednovanju sredstava koja se obuhvataju na računima 033, 034, 035 i 038. Kratkoročne hartije od vrednosti koje se drže do dospeća obuhvataju se na računu 235 - Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća vrednuju se shodno prikazanom vrednovanju sredstava koja se obuhvataju na računu 035. Kratkoročne hartije od vrednosti koje se drže za prodaju obuhvataju se na računu 236 - Hartije od vrednosti kojima se trguje. Vrednuju se po fer vrednosti. Naknadno vrednovanje hartije od vrednosti koja se drži radi trgovanja vrši se po njenoj fer vrednosti na datum bilansa. U slučaju povećanja fer vrednosti hartije od vrednosti u odnosu na knjigovodstvenu vrednost razlika između te dve vrednosti (za koju treba povećati knjigovodstvenu vrednost) predstavlja nerealizovane dobitke od hartija od vrednosti kojima se trguje. Za iznos ovog povećanja priznaje se i nastanak prihoda (odobrenjem računu 685 - Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana).

U slučaju smanjenja fer vrednosti u odnosu na knjigovodstvenu vrednost razlika između te dve vrednosti (za koju treba smanjiti knjigovodstvenu vrednost) predstavlja nerealizovane gubitke od hartija od vrednosti kojima se trguje. Za iznos ovog povećanja priznaje se i nastanak rashoda (zaduženjem računa 585 - Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana). Fer vrednost hartija od vrednosti koje se drže radi trgovanja može se pouzdano izmeriti ako: - promenljivost u opsegu razumnih procena fer vrednosti nije značajna ili - ako se verovatnoće različitih procena unutar tog opsega mogu razumno odrediti i koristiti pri procenjivanju fer vrednosti. Privredni subjekti će skoro uvek biti u stanju da izvrši dovoljno pouzdanu procenu fer vrednosti hartije od vrednosti koja se drži radi trgovanja koju će koristiti za njeno vrednovanje u finansijskim izveštajima. Međutim, ponekad, raspon razumnih procena fer vrednosti može biti toliko velik, a verovatnoća različitih ishoda veoma teško procenjiva, da takva procena fer vrednosti ne može biti upotrebljiva. Moguće situacije u kojima se fer vrednost može pouzdano meriti: - postojanje objavljene cene na aktivnom javnom tržištu hartija od vrednosti i - postojanje odgovarajućeg modela vrednovanja i ulaznih podataka za to vrednovanje. Ako tekuća cena ponude ili tražnje nije raspoloživa, cena poslednje transakcije može pružiti dokaz o tekućoj fer
Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

122

RAČUNOVODSTVO, IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA

XII

vrednosti uz uslov da nije bilo značajne promene u ekonomskim okolnostima između datuma transakcije i datuma izveštavanja. Ako tržište za neki finansijski instrument nije aktivno, možda će objavljene kotacije cena morati da se usklade da bi se došlo do pouzdane mere fer vrednosti. Ako je aktivnost na tržištu neredovna, ili tržište nije dobro uspostavljeno (kao što su, na primer, neka neformalna berzanska tržišta) ili je mali obim trgovanja u odnosu na broj tržišnih jedinica finansijskog instrumenta koji treba vrednovati, objavljene tržišne cene možda neće biti pouzdan pokazatelj njegove fer vrednosti. U nekim slučajevima kada je obim trgovanja relativno mali, objavljena cena za veću tranšu može biti raspoloživa kod tržišnog posrednika tog instrumenta. Kada tržišna cena nije raspoloživa, mogu se koristiti postojeće tehnike procene da bi se odredila fer vrednost, s tim da pouzdanost tih tehnika mora zadovoljiti zahteve MRS 39. Pouzdane tehnike su one koje su dovoljno oslonjene na relevantno finansijsko tržište. One uključuju upućivanja na tekuću tržišnu vrednosti drugog sličnog instrumenta, zatim analizu diskontovanih novčanih tokova i modele za određivanje cena opcija. Prilikom primene analize diskontovanih tokova gotovine preduzeće koristi diskontnu stopu(e) koja(e) je(su) jednaka(e) prevladavajućoj stopi povraćaja za finansijske instrumente koji imaju iste uslove i karakteristike. Analiza uključuje i kreditnu sposobnost dužnika, preostali rok tokom kojeg je ugovorena kamatna stopa fiksirana, kao i valutu u kojoj treba izvršiti isplate.

Ako finansijsko sredstvo treba vrednovati po fer vrednosti koja je ispod nule, finansijsko sredstvo se obračunava kao finansijska obaveza. Prilikom prodaje finansijskih sredstava koja se drže radi trgovine preduzeće može ostvariti dobitak ili gubitak. Dobitak ostvaruje u slučaju da je postignuta neto prodajna vrednost hartija od vrednosti veća od njihove dotadašnje vrednosti. U suprotnom ostvaruje se gubitak. Račun 237 - Otkupljene sopstvene akcije namenjene prodaji i otkupljeni sopstveni udeli namenjeni prodaji ili poništavanju - napomene za vrednovanje iznosa na računu 037 odnose se i na račun 237. Račun 239 - Ispravka vrednosti kratkoročnih finansijskih plasmana - obračunavanja ispravki vrednosti kratkoročnih finansijskih plasmana vrši se shodno obračunavanjima ispravki vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana.

Grupa 24 - Gotovinski ekvivalenti i gotovina
Obezvređenje gotovine i gotovinskih ekvivalenata može nastati iz sledećih razloga: - privredni subjekt je onemogućen u korišćenju novčanih sredstava na računima zbog toga što je poslovna banka u finansijskim problemima, - papirnim novčanicama nedostaju delovi čime im je umanjena vrednost.

Primeri: 1. Privredno društvo ima na tekućem (poslovnom) računu 100.000,00 dinara Nad poslovnom bankom kod koje je otvoren račun pokrenut je postupak stečaja. Na osnovu odluke organa upravljanja izvršeno je indirektno otpisivanje u visini od 30.000,00 dinara 2. Pregledom novčanica u blagajni konstatovano je da je jedna novčanica od 1.000,00 dinara oštećena, tj. nedostaje joj jedan deo, pa se u nadležnoj filijali Narodne banke Srbije za nju može dobiti 800,00 dinara 3. Obustavljen je stečajni postupak nad poslovnom bankom i sa tekućeg (poslovnog) računa isplaćeno je dobavljaču na ime izmirenja obaveze 10.000,00 dinara 4. U filijali Narodne banke Srbije zamenjena je oštećena novčanica i u blagajnu predato 800,00 dinara. Knjiženje prenosa:
2490 Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 2410 Tekući (poslovni) računi 100.000,00 100.000,00

Knjigovodstvena evidencija indirektnog otpisivanja:
589 Obezvređenje ostale imovine 2499 Ispravka vrednosti novčanih sredstava čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 30.000,00 30.000,00

Za prenos sredstava:
2490 Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 243 Blagajna 1.000,00 1.000,00

Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 10-11

123

000.000.Aktivna vremenska razgraničenja. a radi određivanja priznavanja neiskorišćenih poreskih gubitaka i poreskih kredita. Nakon sastavljanja obračuna amortizacije za poreske svrhe može se pristupiti obračunavanju odloženih poreskih sredstava ili odloženih poreskih obaveza.Porez na dodatu vrednost . Grupa 28 . Odložena poreska sredstva prvenstveno nastaju kao posledica: . preduzeće razmatra sledeće kriterijume: . .različitih pravila za utvrđivanje računovodstvenog dobitka i oporezivog dobitka i po tom osnovu formiranih odbitnih privremenih razlika: .postojanje razlika u metodu za obračun amortizacije za poreski bilans i za Bilans uspeha.XIII RAČUNOVODSTVO.00 Knjiženje izmirenja obaveze: 4330 Dobavljači u zemlji 2410 Tekući (poslovni) račun 10.00 Knjiženje za izlazak banke iz stečaja: 2499 689 Ispravka vrednosti novčanih sredstava čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost Prihodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine 30.00 Prenos sredstava: 2410 Tekući (poslovni) računi 2490 Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 10.000. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Knjiženje direktnog otpisivanja: 589 Obezvređenje ostale imovine 2490 Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 200.00 200. Račun 288 .postojanje različitih stopa amortizacije za poreski bilans i za Bilans uspeha.iznosi na računima iz ove grupe obračunavaju se u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost i relevantnim propisima donetim na osnovu tog zakona. a za koje postoji mala verovatnoća da se ponove i Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000. . .prenetih unapred neiskorišćenih poreskih kredita Pri procenjivanju verovatnoće da li će oporezive dobiti biti dovoljno.00 10.00 10.000. osim računa 288 .priznavanja poreskih gubitaka od kojih se u budućim obračunskim periodima očekuje korist (smanjenje budućih poreza na dobit) .pri vrednovanju aktivnih vremenskih razgraničenja treba polaziti od njihove suštine i cilja postojanja: razgraničenje vrednosti između pojedinih obračunskih perioda.da li je verovatno da će preduzeće imati oporezive dobiti pre isteka neiskorišćenih poreskih gubitaka i neiskorišćenih poreskih kredita.Odložena poreska sredstva Odložena poreska imovina (sredstva) su u suštini iznosi povrativih poreza (umanjenja poreza) koji će se pojaviti u budućim periodima.00 30.da li neiskorišćeni poreski gubici nastaju zbog prepoznatljivih uzroka. Radi se o sredstvima koja predstavljaju „potraživanje” tekućeg od narednih obračunskih perioda. . koje će rezultirati oporezivim iznosima u odnosu na koje će se pre njihovog isteka moći iskoristiti neiskorišćeni poreski gubici i krediti.Aktivna vremenska razgraničenja Grupa 28 . Prikaz tih obračunavanja (koja se rade u skladu sa MRS 12 Porezi iz dobitka) daćemo u okviru računa 288 i 498.Porez na dodatu vrednost Grupa 27 .000.00 800.postojanje različitih osnovica za obračun amortizacije za poreski bilans i za Bilans uspeha i .da li preduzeće ima dovoljno oporezivih privremenih razlika koje se odnose na istu poresku vlast i isti poreski subjekt.00 Grupa 27 .00 Knjiženje za zamenu novčanice: 243 2490 Blagajna Novčana sredstva čije je korišćenje ograničeno ili im je umanjena vrednost 800. 10-11 124 .

ne priznaju se kao rashod u poreskom bilansu. Naknadno priznavanje i vrednovanje: iskazani iznos odloženog poreskog sredstva u bilansu se preispituje na datum svakog bilansa. priznavanje odloženih poreskih sredstava po osnovu odbitnih privremenih razlika se može vršiti samo do visine procenjenih budućih iznosa oporezive dobiti (zajedno sa uključenim oporezivim privremenim razlikama) kod jedne poreske vlasti (moguće je da preduzeće ima poslovnu jedinicu u inostranstvu i da je u obavezi da na dobit koju ona ostvari u zemlji u kojoj posluje plati porez na dobit.promene očekivanog načina nadoknade sredstava.ponovna procena nadoknadivosti odloženih poreskih sredstava . treba da ga ukine.sticatelj može proceniti da na osnovu dobiti koju ostvaruje stečeno preduzeće može izvršiti priznavanje svog odloženog poreskog sredstva. Priznavanje odloženih poreskih sredstava i odloženih poreskih obaveza pri poslovnim kombinacijama nastaje u dva slučaja: .promena poreskih stopa ili poreskih zakona . 10-11 šoj zemlji trenutno nije slučaj). računovodstveni rezultat biti veći od oporezivog. Situacija će se promeniti u godini kada ovi rashodi budu isplaćeni: biće priznati kao rashod u poreskom bilansu ali ih u Bilansu uspeha neće biti.dalje: MRS 12). Privremene poreske razlike mogu nastati i u transakcijama poslovnih kombinacija. 77/2010 . tj. jer se ne može uvek sastaviti pouzdan obračun diskontovanja. na visinu odložene poreske imovine i odloženih poreskih obaveza utiče i: . Prema tome.RAČUNOVODSTVO. odložena poreska imovina i odložene poreske obaveze računaju se primenom prosečnih poreskih stopa za koje se očekuje da će važiti u periodu u kojem se očekuje poništavanje privremenih razlika. koje nije mogao ranije da prizna jer posluje sa gubitkom. glasnik RS”. Odložena poreska sredstva mogu nastati i zbog toga što je za pojedine vrste rashoda u poreskom bilansu prihvaćen gotovinski princip. 125 . 10% na 9%. Stoga pri priznavanju odbitnih privremenih razlika mora da izvrši njihovo klasifikovanje po kriterijumu poreske vlasti kod koje te razlike može koristiti.izvesnost da će preduzeće u budućim obračunskim periodima ostvariti oporezivu dobit. Na primer.ukoliko bi nastupila promena poreskog zakona u smislu da se revalorizovana vrednost priznaje kao oporeziva trebalo bi izvršiti prestanak priznavanja do tada formiranog odloženog poreskog sredstva. preduzeće treba na datum svakog bilansa da nanovo procenjuje nepriznate ali i priznate odložene poreske delove imovine. već da ona zavisi od visine poreske osnovice (što u naPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Jednom izvršeno priznavanje ne znači i priznavanje zauvek. I ovde se radi o oporezivim privremenim razlikama po osnovu kojih dolazi do formiranja odloženih poreskih sredstava. tj. obračunate. Naime.postojanje odbitnih poreskih razlika i . . u skladu sa (I-12) Međunarodni računovodstveni standard . a neisplaćene otpremnine i novčane naknade zaposlenom po osnovu odlaska u penziju ili prestanku radnog odnosa po drugom osnovu. izračunavanje odloženih poreskih sredstava vrši se primenom stope od 9%. Preduzeće smanjuje iznos odloženog poreskog sredstva u Bilansu stanja do stepena do kojeg više nije verovatno da će postojati dovoljan oporezivi dobitak koji bi bio raspoloživ za pokriće dela ili celokupnog iznosa tog odloženog poreskog sredstva. U takvoj situaciji preduzeće ima dve poreske vlasti prema kojima ima obaveze za porez na dobit). Ako se. To znači da će u obračunskom periodu u kojem ovi rashodi budu obračunati a ne i isplaćeni. dok se kao rashod priznaju u Bilansu uspeha (urađenom u skladu sa MSFI). IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII . Početno vrednovanje: odložena poreska sredstva (imovina) računaju se primenom na iznos odbitnih privremenih razlika poreskih stopa za koje se očekuje da će važiti u periodu kada će se sredstvo realizovati. br. treba ga ukinuti. u narednoj poslovnoj godini očekuje smanjenje stope poreza na dobit sa. Jer.MRS 12 Porezi na dobitak („Sl. Dva su uslova za priznavanje odloženih poreskih sredstava: . Pri izračunavanju visine odloženog poreskog sredstva ne vrši se diskontovanje. treba da prestane sa priznavanjem odloženog poreskog sredstva. na primer. Bilo koje takvo smanjenje se ukida do iznosa za koji je verovatno da će moći da se pokrije iz budućeg raspoloživog oporezivog dobitka. za razliku od računovodstva gde taj princip ne važi.da li su preduzeću raspoložive mogućnosti planiranja (premetanja) poreza koje će stvoriti oporezivu dobit u periodu u kome neiskorišćeni poreski gubici ili krediti mogu biti iskorišćeni. . bez izgleda na skori oporavak poslovanja. čak i kada nisu bili priznati u knjigovodstvu stečenog preduzeća (u kom slučaju sticatelj umanjuje ili uvećava goodwill za iznos priznatih odloženih poreskih sredstava ili odloženih poreskih obaveza) ili .nastavkom priznavanja koje je već izvršeno u knjigovodstvu stečenog preduzeća ili priznavanjem u vezi sa stečenim prepoznatljivim sredstvima i obavezama stečenog preduzeća. U slučaju da se ne primenjuje jedinstvena poreska stopa. recimo. Promena visine odložene poreske imovine ili odloženih poreskih obaveza može nastati i bez promene visine privremenih razlika.ukoliko preduzeće zapadne u poslovne probleme i umesto dobitka ostvaruje gubitke u poslovanju.

000 500.000.00 dinara po komadu.000 22.700.000 20.400. Svega osnovica za buduće obračunavanje amortizacije u računovodstvu po osnovu koje mogu nastati povrative razlike (3-4-5) Iznos 24. koju će koristiti kao investicionu nekretninu i vrednovaće je po fer vrednosti.000.000.000.000.000.2 kamiona po ceni od 2. a potom obračun amortizacije za potrebe sastavljanja poreskog bilansa. Iznosi amortizacije za Bilans uspeha 3.000.XIII RAČUNOVODSTVO. Privredno društvo je na početku 2010.700.stanje pre obračuna amortizacije 2. Privredno društvo spada u srednja pravna lica.0000 - 4. Nije predviđeno dodatno ulaganje u sredstva u narednim godinama.00 dinara 2.000 300.00 3. Sadašnja vrednost sredstava za koja se vrši obračun amortizacije u računovodstvu a ne vrši se obračun amortizacije za poreske svrhe 7. Privremene razlike po osnovu amortizacije stalnih sredstava 1.500.000.000.000.000 19.00 dinara Otpremnine nisu isplaćene.000.000.000 Neotpisana vrednost na kraju godine (5-7) 8 3.5% 600. stopa amortizacije za kamione biće 10% godišnje.900. Zbir procenjenih ostataka vrednosti 5.000 1.000. bez značajnije promene visine ostvarene dobiti. Sadašnja vrednost grupa 01 i 02 na kraju obračunskog perioda 4.00 Obračun amortizacije za potrebe sastavljanja poreskog bilansa: Broj grupe 1 II III IV V I Početni saldo grupe 2 Pribavljena sredstva koja se stavljaju u upotrebu 3 4. Sadašnja vrednost sredstava za koja se ne vrši obračun amortizacije u računovodstvu a vrši se obračun amortizacije za poreske svrhe 6.00 2.000.000 2.000 Stopa % 6 15% Amortizacija (5x6) 7 600. 6.000.000 3.000 Otuđena sredstva tokom godine 4 Neotpisana vrednost (2+3-4) 5 4. .00 dinara 4.000. Privredno društvo je obračunalo rezervisanje za otpremnine u iznosu od 100.00 4.000 15% 2. 10-11 .000 Ukupno Svega 4.00 din.zgradu po ceni od 20.00 10% 300.000.000. Za te potrebe se prikazuje obračun amortizacije u skladu sa MSFI. Obračun amortizacije stalnih sredstava u skladu sa MSFI: Nabavna vrednost Ostatak vrednosti Amortizacioni iznos Godišnja stopa otpisa Iznos amortizacije Sadašnja vrednost Sadašnja vrednost umanjena za procenjeni ostatak vrednosti 4. a procenjuje se nastavak pozitivnog poslovanja. procenjeni ostatak vrednosti po kamionu je 500.000 1.500.000.000. Privredno društvo je na kraju godine ostvarilo dobitak pre oporezivanja u iznosu od 1.000 20. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Primeri: 1.000.000 23.000.000 20.700. Na osnovu ovih podataka daje se obračun odloženih poreskih sredstava.000. Na kraju godine obračunata je amortizacija kamiona u skladu sa MSFI i amortizacija kamiona i građevinskog objekta za potrebe sastavljanja poreskog bilansa.000 126 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.100.400.000 24.000.000. godine kada je osnovano kupilo sledeća sredstva: .700. 5. Početno stanje grupa 01 i 02 .000.000 Obračun: Pozicija I. 3.00 1.

Pravo na umanjenje poreza na dobit po osnovu kapitalnih gubitaka 16. Zbog toga je ovo sredstvo isključeno iz obračuna odloženih poreskih sredstava i obaveza. Iznos u kojem je kapital prikazan u Bilansu stanja zavisi od merenja (vrednovanja) sredstava i obaveza . Međutim.000.500. Svega osnovica za buduće obračunavanje amortizacije u poreskom bilansu po osnovu koje mogu nastati povrative razlike (8-9-10) 12. članom 48.100. jer se u računovodstvu za nju ne obračunava amortizacija (vrednuje se po modelu fer vrednosti) a za poreski bilans se obračunava njena amortizacija. To dalje znači da je porez na dobit veći nego što bi to realno trebalo da bude.00 dinara). Ostala prava na umanjenja poreza na dobit (ulaganje u nedovoljno razvijeno područje.000.00 dinara .000.000.000 750. Međutim.000 70. Neiskorišćeno pravo se može prenositi u naredne godine. u praksi bi to bilo nemoguće uraditi. Da bi se ona korigovala naviše priznaje se nastanak odloženog poreskog sredstva u visini razlike između proizvoda poreske stope i razlike između računovodstvene vrednosti obaveze i poreske visine obaveze (10% x 100. Knjiženje obračuna poreskih rashoda .000 Objašnjenje: Pozicija 5: Po osnovu investicione nekretnine nastaje stalna poreska razlika. Odložena poreska sredstva/odložene poreske obaveze (13+17+18) V. ali ne duže od 10 godina.000 750. Pozicija 14: Potencijalno zakonsko pravo preduzeća da umanji buduće poreze na dobit je 4. po osnovu gubitaka iz ranijih godina sem kapitalnih gubitaka i dr. Da bi se prevazišao ovaj problem zakonodavac bi trebalo za takva sredstva da predvidi posebnu amortizacionu grupu ili da propiše da se amortizacija za njih računa na isti način kao i za građevinske objekte (primenom tehnike pojedinačnog obračunavanja amortizacije).00 830.000 10. odnosno ukupno za 10 godina 750.000 3. Zbog toga nije poznata njihova vrednost u poreskom obračunu.stanje pre obračuna amortizacije 9. Pravo na umanjenje poreza na dobit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti 15.00 dinara) i priznatog prava od 20%. Uobičajeno je da ukupan iznos kapitala samo slučajno može da se poklapa sa ukupnom tržišnom vrednošću akcija preduzeća (ili nekog drugog oblika kapitala kojim preduzeće raspolaže) ili 127 . Razlika između osnovica (11-7) 13. Na isti način bi trebalo postupiti i sa biološkim sredstvima.iznos od 830.00 dinara tog prava.0.00 dinara sprovodi se na sledeći način: 288 722 Odložena poreska sredstva Odloženi poreski rashodi i prihodi perioda 830.000.00 dinara. Svega odloženih poreskih sredstava po osnovu prava na umanjenje poreza na dobit (14+15+16) III. Sadašnja vrednost sredstava za koja se vrši obračun amortizacije za poreske svrhe a ne vrši se obračun amortizacije u računovodstvu 11.ne postoji neposredno revalorizovanje kapitala po osnovu.000 19. recimo porasta cena ili po osnovu promena kurseva valuta u kojima je kapital upisan ili uplaćen. To znači da je u godini kada je ovaj rashod u računovodstvu priznat u skladu sa MSFI oporezivi rezultat veći od računovodstvenog.000. Naime. Poreske razlike po osnovu rashoda za obračunate a neisplaćene otpremnine .odloženo poresko sredstvo IV. 10-11 Pozicija 18: Odloženo poresko sredstvo proizlazi iz činjenice da se rashod za rezervisanje po osnovu obračunatih otpremnina ne priznaje u poreskom bilansu sve dok ne bude isplaćen.000. Početno stanje u poreskom obračunu amortizacije . Odloženo poresko sredstvo na kraju obračunskog perioda (pod pretpostavkom da je stopa poreza na dobit 10%) II. Iznos amortizacije za poreski bilans 10. Poreske razlike po osnovu prava na umanjenje poreza na dobit 14. S obzirom da se procenjuje da će preduzeće svake godine ostvarivati dobit u iznosu od 1. Ostale privremene poreske razlike 18. s obzirom da su ova sredstva svrstana u amortizacione grupe za koje se primenjuje tehnika grupnog obračuna amortizacije. Zakona o porezu na dobit preduzeća propisano je da umanjenje poreza na dobit ne može biti veće od 50% obračunatog poreza. stav 2.000. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 dinara to znači da će svake godine moći da iskoristi po 75.000. ovaj iznos se ne priznaje kao odloženo poresko sredstvo jer nema mogućnosti da se celokupno pravo iskoristi.000.00 KLASA 3: KAPITAL Vrednovanje pozicija kapitala posledica je vrednovanja sredstava i obaveza. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA 8.000 700.000.800.500.RAČUNOVODSTVO. Stanje odloženih poreskih sredstava/odloženih poreskih obaveza na početku obračunskog perioda VI. Za knjiženje (V-IV) XII 24.400.) 17.000 0 830.00 dinara Ovaj iznos dobija se kao proizvod izvršenog ulaganja (24.000 830. pa to dovodi do toga da je neto dobit manja nego što je to realno.000 1. kao što su osnovno stado i višegodišnji zasadi.

obuhvaćeni su i troškovi rezervnih delova. već najranije u 2011. glasnik RS”. zakon. ukoliko na datum bilansa postojeći iznos rezervisanja nije dovoljan . Pokriće gubitka tekuće 2010.priznavanje dodatnog rezervisanja. radne snage i amortizacije opreme i nekretnina koji se koriste pri popravkama. Nakon početnog priznavanja obaveza u stranoj valuti. već se vrši: . kao i ostali troškovi u vezi sa popravkama u garantnom roku. Račun 400 . Zakona o rudarstvu („Sl. 62/2006 i 65/2008 . Ukoliko preduzeće prodaje robu za koju njen proizvođač ili neko drugi daje garanciju. na načelu stalnosti poslovanja. vađenje šljunka.prestanak priznavanja dela rezervisanja. Po osnovu zemljišta rezervisanje se može vršiti i za buduće troškove ispitivanja plodnosti zemljišta. glasnik RS”. šljake i drugih opasnih i štetnih materija na poljoprivrednom zemljištu. Vrednovanje obaveza povezanih sa hartijama od vrednosti vrši se shodno vrednovanju takvih potraživanja povezanih sa hartijama od vrednosti.prema odredbi člana 48. To 128 .dr.dr. stav 2.dr.Dugoročna rezervisanja svrstavaju se obaveze koje zahtevaju značajno procenjivanje na datum bilansa. Odobrenje za eksploataciju mineralnih sirovina (eksploatacija ugljenokopa. otkazana ili je istekla. već prenosom na drugi oblik kapitala ili pokrićem gubitka iz ranijih godina. peska i dr. izvrši rekultivaciju zemljišta u svemu prema projektu rekultivacije zemljišta. godini. zakon).Dugoročna rezervisanja U grupu 40 . na svaki datum bilansa treba obaveze nominirane u stranoj valuti iskazati primenom zaključnog kursa. Račun 401 . ne može vršiti rezervisanje po osnovu garancija jer ne postoje uslovi za njegovo priznavanje: preduzeće nema obavezu. Ova obaveza utvrđena je i članom 24. odnosno osposobljava za poljoprivrednu proizvodnju po projektu o rekultivaciji poljoprivrednog zemljišta koje je korisnik dužan da priloži uz zahtev za izdavanje odobrenja za eksploataciju mineralnih sirovina. Pod uslovom da preduzeće kontinuirano prodaje proizvode na koje daje garanciju rezervisanje za troškove u garantnom roku ima karakter kontinuiranog rezervisanja.priznavanje se vrši na teret troškova rezervisanja (račun 541) i .isteknu). znači da se na kraju godine ne vrši potpuno ukidanje formiranog rezervisanja i formiranje novog (za preostale obaveze po datim garancijama). br. Zakona o poljoprivrednom zemljištu vrše svakih pet godina. usluge dobavljača koji za račun preduzeća rade popravke po osnovu datih garancija. Rezervisanje po osnovu zemljišta . Ukazujemo na vrednovanja najčešćih rezervisanja. a najkasnije u roku od jedne godine od dana završetka radova na površinama na kojima su rudarski radovi završeni. kao i za izgradnju ribnjaka na obradivom poljoprivrednom zemljištu može da se izda ako je prethodno pribavljena saglasnost nadležnog ministarstva. Ovo rezervisanje se ne bi vršilo ukoliko bi se radilo o manjim iznosima. 85/2005 . KLASA 4: DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE MRS 39 reguliše prestanak priznavanja obaveza: kada je ispunjena. Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Sl. Potpuni prestanak priznavanja ovog rezervisanja se radi ukoliko preduzeće više nema obavezu po datim garancijama (kada one prestanu da važe .) i odlaganje jalovine.Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava jesu rezervisanja po osnovu obaveze za obnavljanje zemljišta i obnavljanje šuma. zakon i 34/2006) preduzeće je dužno da u toku i po završetku izvođenja radova na eksploataciji mineralnih sirovina. troškove njihovog ispunjenja u krajnjoj liniji snosi davalac garancije. godine se ne može vršiti u finansijskim izveštajima za 2010. godinu. odnosno da preduzme mere zaštite zemljišta na kome su se izvodili radovi i mere zaštite i sanacije životne sredine i voda. br. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA zbirom koji bi se mogao dobiti prodajom bilo pojedinačnih sredstava i namirenjem obaveza preduzeća. 101/2005 . već tu obavezu.XIII RAČUNOVODSTVO. preduzeća kao celine. 10-11 Grupa 40 . pepela. 44/95. Poljoprivredno zemljište koje je korišćeno za eksploataciju mineralnih sirovina ili za druge namene koje nemaju trajni karakter privodi se odgovarajućoj nameni. Dobici i gubici od promene kurseva na monetarnoj obavezi iskazuju se kao prihodi ili rashodi. tj. Zakonom Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Iznos ovih rezervisanja utvrđuje se u visini stvarne obaveze koju preduzeće ima po osnovu zemljišta ili šuma koje je koristilo. Ukoliko preduzeće ima rezerve (statutarne. bilo prodajom. bez obzira da li se radi o zakonskoj ili izvedenoj obavezi. ukoliko na datum bilansa postojeći iznos rezervisanja prevazilazi potreban ukidanje se vrši u korist prihoda (račun 678). koja se u skladu sa članom 21. što je obrazloženo u okviru računa grupa 03 i 23. zakonske) ne može ih ukidati (koristiti) priznavanjem prihoda.Rezervisanja za troškove u garantnom roku Rezervisanja za troškove u garantnom roku su obaveze u visini procenjenih ukupnih troškova popravki u garantnom roku koji padaju na teret preduzeća davaoca garancije za proizvode koji su prodati do datuma bilansa .

Utrošeno je materijala za izradu u vrednosti od 50.000.000.600.00 Knjiženje dodatnog priznavanja rezervisanja: 542 Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava 401 Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava 170.000.00 dinara.000. obaveza pošumljavanja zgarišta.000. Razlika u odnosu na rezervisanja koja se iskazuju na računu 400 je u tome što kod posla kod kojeg se pojavljuju kaucije ili depoziti kupac ne isplaćuje ukupnu kupoprodajnu sumu.00 dinara i kupcu je ispostavilo fakturu (u fakturi je iskazan i PDV u iznosu od 54.00 dinara po ugovoru predstavlja zadržanu kauciju. tj. Rezervisanje za zadržane kaucije i depozite proizilazi. Rezervisanje po osnovu šuma može se vršiti samo za deo radova koji spadaju u radove neophodne za prostu reprodukciju šuma.vlasnika poljoprivrednog zemljišta da u slučaju umanjenja njegovog kvaliteta izvrši neophodne radnje radi popravljanja njegovog kvaliteta. Zbog toga se za sledeće poslovne događaje ne mogu vršiti rezervisanja: . vanredna zaštita od biljnih bolesti i štetočina i sl.000. 10-11 129 .600. To znači da se na kraju godine ne vrši potpuno ukidanje formiranog rezervisanja i formiranje novog (za preostale obaveze po osnovu šuma). odnosno proizvođač opreme. Rezervisanje sprovodi izvođač radova. dakle.priznavanje dodatnog rezervisanja ukoliko na datum bilansa postojeći iznos rezervisanja nije dovoljan .00 dinara (na ovaj iznos u fakturi je obračunat i PDV u iznosu od 3. Na datum bilansa na osnovu odredaba opšteg akta i uvidom u neposredno stanje šume utvrđen je potreban iznos rezervisanja od 200.periodična ulaganja radi očuvanja kvaliteta zemljišta.00 170. da se njihova vrednost može proceniti i da je izvesno da će zbog njihovog izvrše- nja doći do odliva sredstava sa ekonomskom korišću.00 3. Kupac je uplatio iznos od 254.prestanak priznavanja dela rezervisanja ukoliko na datum bilansa postojeći iznos rezervisanja prevazilazi potreban ukidanje se vrši u korist prihoda (račun 678).000. Rezervisanje po osnovu šuma ima karakter kontinuiranog rezervisanja.00 dinara. Po osnovu navedenih događaja ne mogu se formirati rezervisanja jer ne postoji obaveza preduzeća da izvrši navedena ulaganja. Nakon isteka garantnog roka kupac je uplatio iznos kaucije.000.00 dinara Iznos od 100.000.00 dinara).000.00 dinara Vrednost sopstvenih radova je 30. Bitno je da preduzeće ima na datum bilansa obavezu da te radove izvrši.000. iz datih garancija investitoru. 2. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII o poljoprivrednom zemljištu nije propisana obaveza preduzeća .00 10.00 dinara). Knjigovodstvena evidencija izvršenih radova: 401 270 Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) 4330 Dobavljači u zemlji 101 Materijal 30. Privredno društvo je izvršilo radove u iznosu od 300.priznavanje se vrši na teret troškova rezervisanja (račun 542) i .000.00 Račun 402 . Privredno društvo za gazdovanje šumama na računu 402 ima potražni saldo od 100.Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite predstavljaju rezervisanje za troškove koji će se s velikom izvesnošću javiti u narednim godinama kada investitor u skladu sa ugovorom zadržava određeni iznos kao kauciju iz koje će naknaditi troškove koji će nastati u garantnom roku ako nedostatke ne otkloni izvođač radova. isporučilac opreme. sa zaliha.600.RAČUNOVODSTVO.00 dinara Za zaštitu šume od gubara dobijena je faktura od dobavljača u iznosu od 20. već se vrši: . 3.jednokratna ulaganja radi poboljšanja kvaliteta zemljišta ili . Primer knjiženja: 1. već umanjenu za iznos kaucije ili depozita.00 23.000.00 dinara 2. Popravka je izvršena po osnovu date garancije.000. Primer knjiženja: 1. Za zaštitu od gubara utrošeno je. U narednoj godini izvršena je popravka na objektu kupca. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 4. već samo njegov ekonomski interes da to uradi. Neki od radova bi bili: popravka oštećenih šumskih puteva i izgradnja novih neophodnih za prostu reprodukciju. pesticida u iznosu od 10.

000.000. 1 i 3 knjiže se i u Klasi 9. 10-11 130 . MRS 19 zahteva da se procenjivanje ostalih dugoročnih naknada zaposlenima vrši primenom pojednostavljene računovodstvene metode.postoji verovatnoća da će neki od zaposlenih preminuti i zbog toga neće ostvariti svoje pravo na otpremninu i sl.00 Za naplatu zadržane kaucije: 2410 Tekući (poslovni) račun 0380 Date dugoročne kaucije 100. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Knjiženje za izvršene radove: 202 Kupci u zemlji 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 354.000. a samim tim i iznos „zarađene” otpremnine za jednu godinu radnog staža.000. kao što su: „zarađene” otpremnine. U godini kada se otpremnine stvarno isplaćuju dugovao bi račun 404 a potraživali bi računi obaveza za poreze i doprinose i račun novčanih sredstava.00 54.000.000.000.00 Za popravku: 402 Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite 1010 Materijal za izradu 621 Prihodi od aktiviranja ili potrošnje proizvoda i usluga za sopstvene potrebe 80. Ovaj iznos treba korigovati po osnovu sledećih činjenica: .XIII RAČUNOVODSTVO. za obračun trenutne obaveze za otpremnine privredni subjekt bi trebalo da uzme u obzir sledeće činjenice: .00 Za ukalkulisano rezervisanje: 543 Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite 402 Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite 100.00 100. . Nakon utvrđivanja iznosa obaveze za otpremnine zadužuje se račun 545. a odobrava računu 404.00 100. a načelo „koridora” se ne primenjuje i .00 30. Proizvod ostvarenog broja godina staža svih zaposlenih i iznosa otpremnine po jednoj godini staža predstavlja početni iznos obaveze privrednog subjekta za otpremnine. .000.Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih U okviru računa 404 .svi troškovi minulog rada se odmah priznaju. Radilo bi se o obavezama po osnovu neiskorišćenih godišnjih odmora i po osnovu ostalih dugoročnih naknada.000.000.00 Za primljenu uplatu: 2410 0380 Tekući (poslovni) računi Date dugoročne kaucije 202 Kupci u zemlji 254.Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih prikazuju se ukalkulisane obaveze privrednog subjekta obračunate u skladu sa MRS 19.00 354. Konkretno. Ova metoda se razlikuje od metode obračunavanja naknada posle prestanka radnog odnosa u sledećem: .00 50.00 Za ukidanje rezervisanja: 402 678 Rezervisanja za zadržane kaucije i depozite Prihodi od ukidanja dugoročnih rezervisanja 20.000.deo zaposlenih će raskinuti radni odnos i preći u druge privredne subjekte.00 Napomena: Promene broje.00 100.000.ostvareni broj godina staža svih zaposlenih.000.000.aktuarski dobici i gubici se odmah priznaju. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.broj zaposlenih. pa neće u izveštajnom subjektu ostvariti svoje „zarađeno” pravo na otpremninu.000.00 20.iznos otpremnine za puni radni staž.00 300. jubilarne nagrade i druge ostale dugoročne naknade zaposlenima. Potrebno je napraviti vremensku projekciju obaveza za otpremnine i izvršiti diskontovanje na datum bilansa. Račun 404 . .

grejanja.000.780.780. Iznos otpremnine je 100. ako izdaje zgradu i troškovi njenog održavanja prelaze visinu zakupnine koju je ugovorio. Ovaj ugovor o zakupu bi bio nepovoljan ugovor ukoliko bi navedeni troškovi nadmašivali prihode od zakupnine. a preduzeće ne može da raskine ugovor. Za formiranje rezervisanja: 545 Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 404 Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 5.00 5.148644 7.72 II zaposleni 50. . električne energije. itd. u tekućoj godini preduzeće bi trebalo da prizna rashod (i dodatnu obavezu) u iznosu od 5.000.00 dinara a kamatna stopa za dugoročne kredite je 10% godišnje.000. ako je moguće proceniti iznos obaveze koju će preduzeće imati po osnovu izgubljenog spora (a koja do tada nije bila iskazana u knjigovodstvu preduzeća) i ako će po osnovu te obaveze morati da izvrši plaćanje ili davanje nekog svog sredstva. Pre nego što izvrši rezervisanje u vezi sa nepovoljnim ugovorom preduzeće treba u skladu sa odredbama MRS 36 Obezvređenje sredstava da prizna bilo koji nastali gubitak zbog obezvređenja sredstava u vezi sa nepovoljnim ugovorom (npr. treba da izvrši umanjivanje vrednosti zgrade.057309 predstavlja vrednost na današnji dan jednog dinara koji će se dati za 30 godina . Na računu 409 .po osnovu nepovoljnih ugovora i . . Obračunati rezervisanje na dan osnivanja preduzeća.385543 28. uz obavezu da podmiri tekuće troškove u vezi sa tim poslovnim prostorom . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Primer knjiženja: 1. Preduzeće koje ima nepovoljan ugovor treba da prizna rezervisanje u visini sadašnje obaveze prema tom ugovoru.jer će tada biti isplaćena otpremnina prvom zaposlenom. Rezervisanja po osnovu sudskih sporova preduzeće treba da formira ako je izvesno da će izgubiti spor. U slučaju da je na dan zaključenja ugovor bio nepovoljan svrstao bi se u tzv. Na primer. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.64 Diskontni faktor od 0. što će u budućim periodima uticati na manji iznos amortizacije zgrade).432.057309 1.00 dinara Na kraju godine preduzeće u radnom odnosu ima 3 zaposlena: prvi zaposleni ima 10 godina radnog staža. odnosno ovaj iznos treba korigovati po osnovu navedenih činjenica. preduzeće je dalo u zakup poslovni prostor.000.780. 10-11 Rezervisanja po osnovu datih garancija i jemstva se sprovode u situacijama kada je izvesno da primalac garancije (ili jemstva) neće izvršiti svoje obaveze. Dakle.troškovi komunalnih usluga.druga rezervisanja koja zadovoljavaju uslove za priznavanje.Ostala dugoročna rezervisanja iskazuju se i ranije formirana rezervisanja za investiciono održavanje osnovnih sredstava sve do njihovog ukidanja prema planu investicionog održavanja osnovnih sredstava. Nepovoljan ugovor je ugovor u kojem neizbežni troškovi ispunjenja obaveza prema tom ugovoru prevazilaze ekonomske koristi koje preduzeće očekuje da će primiti.za date garancije i druga jemstva.000.64 Obračun: Opis Stečeno pravo Diskontni faktor Diskontovani iznos Saldo računa 404 Iznos obaveze koji se priznaje u tekućoj godini I zaposleni 25.20 III zaposleni 75.RAČUNOVODSTVO.72 Ukupno 37.Ostala dugoročna rezervisanja Pod ostalim dugoročnim rezervisanjima smatraju se rezervisanja: .780. drugi zaposleni 20 a treći 30 godina radnog staža.432.780.00 0.00 0. štetne ugovore. 131 .64 dinara Prikazani obračun će biti tačan samo ukoliko sva tri zaposlena ostanu u radnom odnosu u preduzeću do penzionisanja. Pod neizbežnim troškovima podrazumeva se manji iznos od: neto troškova koji bi nastali po osnovu ispunjenja ugovora ili kazni koje bi nastale u slučaju njegovog neispunjenja. Privredno društvo na računu 404 ima potražni saldo od 6.915.00 0.64 5.64 32.500.po osnovu sudskih sporova. pa će teret njihovog izvršenja pasti na preduzeće davaoca garancije (jemstva). Račun 409 . U godini kada se otpremnine stvarno isplaćuju dugovao bi račun 404 a potraživali bi računi obaveza za poreze i doprinose i račun novčanih sredstava.

000. Procenu bi vršili imajući u vidu sledeće činjenice: ako izvrše rezervisanje neopravdano će više platiti poreza na dobit. prema kojem je izvesno da će privredno društvo izgubiti spor i da će biti dosuđena visina odštete u iznosu od 100. 48 .000. 42. Radi se o obavezama koja predstavljaju „obaveze” tekućeg prema narednim obračunskim periodima. Naredne godine pravnosnažnom presudom utvrđena je visina štete koju privredno društvo treba da plati u iznosu od 120. osim računa 498 Pri vrednovanju pasivnih vremenskih razgraničenja treba poći od njihove suštine i cilja postojanja. Račun 498 .000.Pasivna vremenska razgraničenja.000. 10-11 Grupa 49 . U okviru pasivnih vremenskih razgraničenja obuhvatala bi se i rezervisanja do 12 meseci. 46. 47. 47.000.00 Za izgubljeni spor: 409 579 469 Ostala dugoročna rezervisanja Ostali nepomenuti rashodi Ostale obaveze 100. odnosno razgraničenja vrednosti između pojedinih obračunskih perioda. Nakon početnog priznavanja transakcije u stranoj valuti. već o „obavezi” tekućeg prema narednom ili narednim obračunskim periodima. ali u poreski bilans nije moguće uključiti iznose korišćenja rezervisanja. Nakon sastavljanja obračuna amortizacije za poreske svrhe može se pristupiti obračunavanju odloženih poreskih sredstava ili odloženih poreskih obaveza. Njihov obračun bi se radio shodno obračunu dugoročnih rezervisanja. 132 . Odložene poreske obaveze nastaju usled različitih pravila za utvrđivanje računovodstvenog dobitka i oporezivog dobitka. Odštetni zahtev je 300. a posledica su poslovnih transakcija koje su se desile u tekućem obračunskom periodu. osim grupe 49 vrši se u visini njihovog amortizovanog iznosa. Dobici i gubici od promene kurseva na monetarnoj obavezi iskazuju se kao prihodi ili rashodi.XIII RAČUNOVODSTVO.000. Moguće situacije u kojima nastaju odložene poreske obaveze: Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 43..odloženi poreski rashodi) su iznosi poreskih obaveza koji će se pojaviti u budućem periodu. a iznosi poreza na dobit će se platiti u nekom od narednih obračunskih perioda. u visini očekivanog odliva sredstava sa ekonomskim koristima za preduzeće.00 dinara Na datum bilansa dobijeno je mišljenje advokata preduzeća u vezi sa sporom. 46.Odložene poreske obaveze Odložene poreske obaveze (odloženi porez .Obaveze Vrednovanje obaveza koje se iskazuju na grupama 41. 44. 43.00 Napomena: Zbog neusaglašenosti poreskog bilansa sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica (iz obrasca poreskog bilansa moguće je isključiti rashod za rezervisanje koji se ne priznaje u poreskom bilansu. 2.00 120. Grupe 41. ali će imati realno iskazano stanje u finansijskim izveštajima. 44. Protiv privrednog društva je poveden sudski spor po osnovu naknade materijalne štete koju je ono prouzrokovalo. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Primer rezervisanja po osnovu sudskih sporova: 1.000. Dakle. kao što je rezervisanje za otpremnine. 45.00 dinara. a ako ne izvrše rezervisanje situacija bi bila obrnuta.00 20. Za izvršeno rezervisanje: 549 409 Ostala dugoročna rezervisanja Ostala dugoročna rezervisanja 100. obavezama koje preduzeće ima prema nekom pravnom ili fizičkom licu.00 dinara. sudske sporove.00 100.000. 48. tj. ne radi se o „pravim” obavezama. 45. jer će ti obračunski periodi „platiti” određeni iznos poreza na dobit koji se odnosi na tekući obračunski period. tj. na svaki datum bilansa treba monetarne stavke u stranoj valuti iskazati primenom zaključnog kursa. kada se u računovodstvu zbog formiranog rezervisanja ne iskazuju rashodi) predlažemo privrednim subjektima da procene da li da vrše ona rezervisanja za koja se rashodi ne priznaju u poreskom bilansu. 42. nepovoljne ugovore i sl.

000.000.00 dinara Po osnovu ugovora ispostavljena je faktura kupcu na iznos od 60.stope.metode i tehnike amortizacije.matično preduzeće.000.800. Primer: Obračunom je utvrđeno da privredno društvo na kraju obračunskog perioda ima odloženu poresku obavezu u iznosu od 100.00 dinara Usluge se pružaju 2 godine.000.000.000.osnovice i .početnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakcijama koje nisu poslovna kombinacija i u vreme transakcija ne utiču na računovodstvenu dobit.rashod se uključuje u utvrđivanje oporezivog rezultata pre nego što je uključen u utvrđivanje računovodstvenog rezultata (oznaka „pre” znači u nekom od prethodnih obračunskih perioda).00 100.000.00 dinara (u fakturi je iskazan i PDV u iznosu od 10. Odložene poreske obaveze ne treba diskontovati.nije verovatno da će privremena razlika biti ukinuta u bliskoj budućnosti. U skladu sa MRS 12.Prihodi predstavljanju rezultat vrednovanja sredstava i obaveza.00 dinara privredno društvo sprovodi sledeće knjiženje: Za obračun poreskih rashoda: 722 Odloženi poreski rashodi i prihodi perioda 288 Odložena poreska sredstva 498 Odložene poreske obaveze 130.00 KLASA 6 . Primer priznavanja prihoda od pružanja usluga: Naručilac i privredno društvo za istraživanje tržišta su ugovorili pružanje usluga istraživanja tržišta u vrednosti 120.800.00 30. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 dinara (u fakturi je iskazan i PDV u iznosu od 10.RAČUNOVODSTVO.00 dinara Na kraju prve godine privredno društvo za istraživanje tržišta na osnovu kretanja troškova u prvoj godini procenjuje da bi ukupni troškovi za pružanje usluga bili 110. Diskontovanje se ne vrši jer se ne može uvek sastaviti pouzdan obračun diskontovanja. O mogućnosti promene visine odloženih poreskih obaveza bez promene visine privremenih razlika ukazali smo u okviru računa 288. Iskazani iznos odložene poreske obaveze u bilansu se preispituje na datum svakog bilansa. . .goodwill-a . primer za ovakvu situaciju bi bili prihodi koji bi se u poreskom bilansu priznavali po principu „naplaćene realizacije”.prihod se uključuje u utvrđivanje oporezivog rezultata nakon što je uključen u utvrđivanje računovodstvenog rezultata (oznaka „nakon” znači u nekom od sledećih obračunskih perioda). . Na kraju druge godine ispostavljena je faktura kupcu na iznos od 60.000. niti na oporezivu dobit (gubitak).000. U odložene poreske obaveze ne priznaju se one koje bi proizašle iz: . 10-11 133 . Preduzeće priznaje odloženu poresku obavezu za sve oporezive privremene razlike koje su povezane sa ulaganjima u zavisna preduzeća. ulagač ili učesnik u zajedničkom ulaganju je sposoban da kontroliše vremenski raspored ukidanja privremene razlike i . Teoretski posmatrano. osim u meri u kojoj su oba sledeća uslova zadovoljena: .00 dinara). Način obračuna odložene poreske obaveze se vrši na način prikazan uz račun 288.00 dinara). Primer za ovakvu situaciju bi mogao da bude rashod amortizacije ukoliko se za izračunavanje amortizacije za sastavljanje Bilansa uspeha i za sastavljanje poreskog bilansa primenjuju različite: .00 dinara S obzirom da je na početku perioda imalo odloženo poresko sredstvo od 30.PRIHODI Iznosi proknjiženi u Klasi 6 .čija se amortizacija ne odbija za poreske svrhe.00 dinara Nastali troškovi su 50.000. filijale i pridružena preduzeća i sa interesima u zajedničkim poduhvatima. Prema proračunu privrednog društva za istraživanje tržišta njegovi troškovi će biti 100.000. Usluge su u celosti pružene. privredno društvo treba na datum svakog bilansa da ponovo procenjuje nepriznate ali i priznate odložene poreske obaveze. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII . Jednom izvršeno priznavanje ne znači i priznavanje zauvek.

. 77/2010 .55 5. . Povećanje vrednosti bioloških sredstava koja imaju tretman obrtnih sredstava (proizvodnje) obuhvataju se u okviru Klase 9.45 10.sredstava koja proizlaze iz naknada zaposlenima (primenjuje se MRS 19). Prihod po osnovu usklađivanja vrednosti biološkog sredstva nastaje u slučaju kada dođe do povećanja njegove fer vrednosti umanjene za procenjene troškove prodaje na mestu njegovog uzgajanja.bioloških sredstava (primenjuje se MRS 41) ukoliko se vrednuju po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje.00 54. meri (vrednuje) po svojoj fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove njegove prodaje na mestu uzgajanja. makar zbog činjenice da je biološko sredstvo godinu dana starije.MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija („Sl. Nesumnjivo je da se na datum svakog bilansa mora izvršiti usklađivanje knjigovodstvenih vrednosti sredstava.45 65.800. MRS 36. Priznavanje rashoda po osnovu obezvređenja sredstava Prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja treba izvršiti proveru obezvređenosti sredstava.Prihodi od usklađivanja vrednosti bioloških sredstava Na računu 680 . . Račun 681 . ili i u toku godine kad god dođe do promene fer vrednosti ili procenjenih troškova prodaje.Prihodi od usklađivanja vrednosti nematerijalnih ulaganja iskazuju se prihodi kada se knjigovodstveni iznos nematerijalnog ulaganja poveća kao rezultat revalorizacije. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.investicionih nekretnina koje se vrednuju po fer vrednosti (primenjuje se MRS 40). i da je po tom osnovu najverovatnije došlo do promena njegove fer vrednosti.00 70. glasnik RS”. sredstava.45 10.00 5.odloženih poreskih sredstava (primenjuje se MRS 12). br. . tj.800. MRS 41 ne daje smernice koliko često treba sprovoditi promenu knjigovodstvene vrednosti sredstva. .454.800. .00 Za pružene usluge: 202 491 Napomena: Iznos prihoda u promeni 1.545.finansijskih sredstava (primenjuje se (I-32) Međunarodni računovodstveni standard . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Za pružene usluge: 202 Kupci u zemlji 612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 491 Obračunati prihodi budućeg perioda 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) Kupci u zemlji Obračunati prihodi budućeg perioda 612 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu 470 Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) 70.zaliha (primenjuje se MRS 2). iznos povećanja se ne odobrava u celosti kapitalu ako je ranijom revalorizacijom smanjivana njegova knjigovodstvena vrednost (misli se na smanjenje usled prethodne revalorizacije ili neke od prethodnih revalorizacija).XIII RAČUNOVODSTVO. osim u slučaju kada se fer vrednost ne može pouzdano izmeriti.Prihodi od usklađivanja vrednosti bioloških sredstava iskazuju se prihodi po osnovu povećanja vrednosti bioloških sredstava koja imaju karakter osnovnih 134 . . dobija se kada se u odnos stave nastali troškovi i procenjeni troškovi i dobijeni koeficijent pomnoži sa ugovorenom vrednošću usluga. a ostatak se knjiži kao povećanje revalorizacionih rezervi.454.Prihodi od usklađivanja vrednosti nematerijalnih ulaganja Na računu 681 . da li to raditi samo na datum bilansa.454.800. se primenjuje u računovodstvu obezvređenja svih sredstava osim: . 10-11 Prihodi po osnovu vrednovanja sredstava po fer vrednosti Račun 680 .sredstava koja proizlaze iz ugovora o izgradnji (primenjuje se MRS 11).dalje: MRS 32) i MRS 39). kao i na svaki datum bilansa. Prvo se revalorizacionim povećanjem pokriva navedeno smanjenje knjiženjem tog iznosa kao prihod. Biološko sredstvo se prilikom početnog priznavanja.stalnih sredstava (ili raspoloživih grupa) klasifikovanih kao sredstva koja se drže za prodaju (primenjuje se MSFI 5).

U suštini fakturna vrednost se u uvoznoj kalkulaciji zamenjuje sa osnovicom za obračun carine koju je utvrdio nadležni carinski organ. Osim zahteva navedenih u MRS 36.Prihodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine . Račun 684 se koristi kada je veća osnovica za obračun carine koju je utvrdio nadležni carinski organ. Na razloge za nastanak i priznavanje ovog prihoda ukazano je u okviru grupa 20.Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana Na računu 685 .Obezvređenje nematerijalnih ulaganja iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja nematerijalnih ulaganja. KLASA 5 . Račun 689 . MRS 38 postavlja i sledeće dodatne zahteve za proveru da li je ulaganje obezvređeno: čak i ako ne postoji pokazatelj da je nematerijalno 135 .zaliha nekretnina pribavljenih radi prodaje (računi grupe 14). Biološko sredstvo se prilikom početnog priznavanja. da li to raditi samo na datum bilansa. Račun 685 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Račun 682 . Račun 683 . Carinskog zakona. Na razloge za nastanak i ukidanje obezvređenja.Prihodi od usklađivanja vrednosti zaliha Na računu 684 .Obezvređenje bioloških sredstava iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja bioloških sredstava koja imaju karakter osnovnih sredstava. Račun 684 . postrojenja i opreme Na računu 682 .Prihodi od usklađivanja vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju iskazuju se prihodi po osnovu ukidanja ranije priznatog obezvređenja dugoročnih finansijskih plasmana i po osnovu povećanja fer vrednosti hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju. a ostatak se knjiži kao povećanje revalorizacionih rezervi. Prvo se revalorizacionim povećanjem pokriva navedeno smanjenje knjiženjem tog iznosa kao prihod. 21. već da u skladu sa navedenim propisima izvrši njeno korigovanje.iskazuju se prihodi po osnovu ukidanja ranije priznatog obezvređenja: . MRS 41 ne daje smernice koliko često treba sprovoditi promenu knjigovodstvene vrednosti sredstva.RASHODI Račun 580 . osim u slučaju kada se fer vrednost ne može pouzdano izmeriti. meri (vrednuje) po svojoj fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove njegove prodaje na mestu uzgajanja.potraživanja za date avanse (računi 016. 10-11 Račun 581 . Povod za donošenje izmena je situacija kada je po mišljenju nadležnog carinskog organa u fakturi inodobavljača iskazan manji iznos nego što je realna vrednost kupljenog materijala ili robe. postrojenja i opreme iskazuju se prihodi kada se knjigovodstveni iznos sredstva koje spada u nekretninu. njegovo priznavanje i merenje ukazano je u okviru računa 039. 028 i 150) i .Prihodi od usklađivanja vrednosti nekretnina.gotovine i gotovinskih ekvivalenata (računi grupe 24). kao i na svaki datum bilansa. ili i u toku godine kad god dođe do promene fer vrednosti ili procenjenih troškova prodaje. U skladu sa navedenim članovima pravo je nadležnog carinskog organa da kao carinsku vrednost ne primeni iskazanu fakturnu vrednost. .Prihodi od usklađivanja vrednosti potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana iskazuju se prihodi po osnovu ukidanja ranije priznatog obezvređenja potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana. Račun 684 se koristi i u slučaju nabavke materijala i robe iz uvoza u slučaju kada postoji razlika između njihovih fakturnih vrednosti i direktnih zavisnih troškova nabavke.Obezvređenje bioloških sredstava Na računu 580 . Rashod po osnovu obezvređenja biološkog sredstva nastaje u slučaju kada dođe do smanjenja njegove fer vrednosti umanjene za procenjene troškove prodaje na mestu njegovog uzgajanja. Carinska vrednost uvezenih dobara na koju se primenjuje Carinska tarifa utvrđuje se u skladu sa odredbama čl.Prihodi od usklađivanja vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Na računu 683 .Prihodi od usklađivanja vrednosti nekretnina. 22 i 23. 46. i da je po tom osnovu najverovatnije došlo do promena njegove fer vrednosti. s jedne strane i osnovice za obračun carine koju je utvrdio nadležni carinski organ.Obezvređenje nematerijalnih ulaganja Na računu 581 .Prihodi od usklađivanja vrednosti zaliha iskazuju se prihodi po osnovu ukidanja ranije priznatog obezvređenja zaliha materijala i robe. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. iznos povećanja se ne odobrava u celosti kapitalu ako je ranijom revalorizacijom smanjivana njegova knjigovodstvena vrednost (smanjenje usled prethodne revalorizacije). makar zbog činjenice da je biološko sredstvo godinu dana starije. do 62. Knjiženje ukidanja ranije priznatog obezvređenja zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda vrši se u okviru Klase 9. tj. Nesumnjivo je da se na datum svakog bilansa mora izvršiti usklađivanje knjigovodstvenih vrednosti sredstava.Prihodi od usklađivanja vrednosti ostale imovine Na računu 689 . postrojenje ili opremu poveća kao rezultat revalorizacije.RAČUNOVODSTVO.

7.goodwill-a.12. Postupanje sa obezvređenjem stalnog sredstva (zemljišta) Za potrebe periodičnog obračuna napravljen je sledeći obračun: R. najmanje na kraju svake poslovne godine: . godini. 3. 8. iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja zaliha materi- 136 . 10-11 Račun 584 .Obezvređenje dugoročnih finansijskih plasmana i drugih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju.00 20.000. oštećenost.000. Razloge za nastanak ovog obezvređenja. Obezvređenje ovih sredstava može nastati iz više razloga: zastarelost.00 120. postrojenja i opreme Na računu 582 .000.Obezvređenje zaliha materijala i robe.Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana Na računu 585 .Obezvređenje zaliha materijala i robe Na računu 584 . 4. godini.000. Na razloge za nastanak obezvređenja.nematerijalnih ulaganja sa procenjenim neograničenim vekom upotrebe i .Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja potraživanja (računi grupa 20.neto prodajne vrednosti i . treba proveriti da li postoje uslovi za ukidanje celog ili dela obezvređenja proknjiženog u 2004.00 200. godini. 2007.000.Obezvređenje dugoročnih finansijskih plasmana i drugih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Na računu 583 . Primer provere ranije priznatog iznosa obezvređenosti sredstava: Na dan 31. 5.000. Račun 582 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA ulaganje obezvređeno privredno društvo treba da proceni nadoknadivi iznos sledećih nematerijalnih ulaganja. Račun 585 .nematerijalnih ulaganja koja još nisu raspoloživa za upotrebu. 2006. 21 i 22) i kratkoročnih finansijskih plasmana (računi grupe 23).2010.upotrebne vrednosti.00 80.Obezvređenje nekretnina. godini i u 2009.procenu budućih novčanih priliva i odliva koji proizlaze iz neprekinute upotrebe sredstva i iz njegovog konačnog otuđenja i .00 80. povećanja troškova njihove prodaje i dr. 1.000. pad njihovih tržišnih cena. postrojenja i opreme. 2005. iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju.00 120.000.000. njegovo priznavanje i merenje ukazali smo u okviru računa 039. 2. Procena upotrebne vrednosti nekog sredstva obuhvata: . (ako je obračunavan). jala i robe. diskontnog faktora na navedene buduće neto novčane tokove. tj. Nadoknadiva vrednost je veća od sledećih vrednosti: . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.primenu odgovarajuće diskontne stope.00 20. 2008. njegovo priznavanje i merenje obradili smo u okviru računa grupa 10 i 13.000. postrojenja i opreme.000.Obezvređenje nekretnina. .00 Račun 583 . Pozicija Upotrebna vrednost zemljišta Neto fer vrednost zemljišta Nadoknadivi iznos zemljišta (veći iznos od 1 ili 2) Knjigovodstvena vrednost zemljišta Gubitak zbog obezvređenja (4-3) Nova knjigovodstvena vrednost (4-5) Ranije formirane revalorizacione rezerve u vezi sa ovim zemljištem Iznos gubitka zbog obezvređenja koji se priznaje kao rashod (5-7) Iznos 100. godini. 6.00 60.00 120. br. postrojenja i opreme Revalorizacione rezerve 0209 Ispravka vrednosti zemljišta 60.XIII RAČUNOVODSTVO.00 Za obezvređenje: 582 330 Obezvređenje nekretnina. iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja nekretnina.

nepovoljne događaje (nekorektivne). a koja se kasnije naplate. ovog zakona postavljeni su sledeći uslovi da bi se rashodi po osnovu ispravke vrednosti potraživanja priznali u poreskom bilansu: . . obaveza i kapitala na dan 31.objašnjenje merenja i priznavanja obezvređenja dato je u okviru grupe 14. jer se događaji nastali između datuma bilansiranja i datuma odobravanja finansijskih izveštaja uključuju u finansijski izveštaj. prema odredbama (I-10) Međunarodni računovodstveni standard . br. do 31. U poreskom bilansu čak i kada su ispunjeni navedeni uslovi ne priznaju se ispravke vrednosti pojedinačnih potraživanja od lica kojima se istovremeno duguje.objašnjenje merenja i priznavanja obezvređenja gotovine i gotovinskih ekvivalenata obradili smo u okviru računa 249. godine. Očito je da se samo deo rashoda po osnovu obezvređenja priznatog u skladu sa MSFI može priznati u poreskom bilansu. u momentu naplate ulaze u prihode poreskog obveznika. 2010. 028. prilkom izrade finansijskih izveštaja treba uzetri u obzir i događaje koji nastaju između kraja izveštajnog perioda i datuma kada su finansijski izveštaji odobreni za objavljivanje.1. godine. . 2010. MRS 10 događaje posle izveštajnog perioda definiše kao: . 2010. i 150 i .da je potraživanje u knjigama poreskog obveznika otpisano kao nenaplativo. i 150) objašnjenja data za merenje i priznavanje rashoda po osnovu obezvređenja koja se iskazuju na računu 585 primenljiva su i za obezvređenja iznosa knjiženih na računima 016.dalje: MRS 10). Međutim. 028.da se nesumnjivo dokaže da je potraživanje prethodno bilo uključeno u prihode obveznika. . ali se obelodanjuju.12. • RAČUNOVODSTVENI ASPEKT DOGAĐAJA POSLE IZVEŠTAJNOG PERIODA rilikom sastavljanja finansijskih izveštaja za 2010.01. Članom 16. Po korektivnim događajima vrše se knjiženja u poslovnim knjigama pod 31. Na primer. 10-11 P . bitan je datum odobravanja finansijskih izveštaja. godinu (korektivni događaji) a drugi ih ne koriguju (nekorektivni događaji).2011.povoljene događaje (korektivne) ili Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.Obezvređenje ostale imovine iskazuju se rashodi po osnovu obezvređenja: .2010.Obezvređenje ostale imovine Na računu 589 .da poreski obveznik pruži dokaze o neuspeloj naplati tih potraživanja sudskim putem. 77/2010 . godine.zaliha nekretnina pribavljenih radi prodaje .potraživanja za date avanse (računi 016.2. a u bilansu uspeha. izveštaju o tokovima gotovine i izveštaju o promenu na kapitalu prezentuju se poslovne promene u periodu od 01. Sva otpisana. odnosno 31.12. godinu u bilansu stanja prikazuje se stanje imovine.12. glasnik RS”. Račun 589 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Poreski aspekt priznavanja rashoda po osnovu obezvređenja potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana regulisan je Zakonom o porezu na dobit preduzeća. godine iako su ti događaji nastali posle tog datuma.MRS 10 Događaji posle izveštajnog perioda („Sl. Za događaje nastale posle datuma bilansiranja. Na teret rashoda priznaje se ispravka vrednosti pojedinačnih potraživanja ako je od roka za njihovu naplatu prošlo najmanje 60 dana. godine do dana odobravanja finansijskih izveštaja koriguju iznose u završnom računu za 2010.gotovine i gotovinskih ekvivalenata (računi grupe 24) . godi- 137 .RAČUNOVODSTVO. Upravni odbor DOO doneo je odluku o odobravanju finansijskih izveštaja na dan 15.2011. ispravljena i druga potraživanja koja su priznata kao rashod. Određeni poslovni događaji nastali od 1.12.

. treba izvršiti storniranje izvršenih knjiženja. tj u periodu od 1. u kome se kaže da pravno lice vrši ispravku iznosa koje je već priznalo u svojim finansijskim izveštajima.2. U knjigovodstvu pravnog lica „N” sprovodi se kniženje za uplaćeno ispravljeno potraživanje od kupca „A” po izvodu banke. upravni odbor i drugi organi pravnog lica.9. utvrđeno je da je po izvodu poslovne banke od 25.2011.1.2011. a pre odobravanja finansijskih izveštaja. MRS 10.odobravanje naknadnih popusta (super rabata i sl. godine utvrdilo da od kupca „A” nije naplaćeno potraživanje od prodate robe na dan 1. osnivači i drugi organi pravnog lica.12. godine.000.2010. Za pravilnu primenu MRS 10 potrebno je praviti razliku između odobravanja i usvajanja finansijskih izveštaja.000. godine. . aprila tekuće godine.prodaja zaliha ispod nabavne cene. po pravilu.1.000. u vrednosti od 50.odlazak kupca u stečaj nakon dana bilansa stanja za čije potraživanje nije izvršena ispravka vrednosti ili otpis na dan bilansa. U skladu sa računovodstvenom politikom pravnog lica kojom je utvrđeno da za potraživanja koja su starija reko 90 dana treba izvršiti ispravku. Znači.utvrđivanje nakon dana bilansa stanja iznosa učešća u dobitku ili isplaćenih naknada.00 dinara. što predstavlja korektivni događaj knjižen pod 31.00 50. . Naplata ispravljenih potraživanja od kupaca posle izveštajnog perioda Za potraživanja od kupaca koja su u skladu sa računopvodstvenom politikom ispravljena a za koja se do datuma odobravanja finansijskih izveštaja utvrdi da su naplaćena. Ako je ispravka vrednosti ili otpis izvršena i proknjižena. odnosno preduzetnik. Odobreni finansijski izveštaji su finansijski izveštaji potpisani od strane zakonskog zastupnika i lica odgovornog za sastavljanje finansijskih izveštaja koji su dostavljeni Agenciji za privredne registre i taj datum se objavljuje u napomenama uz finansijski izveštaj.2011. Datum odobravanja finansijskog izveštaja ne može biti posle 28. . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA ne.00 potraživanja od kupaca kupac "A" 138 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. odnosno preduzetnik. Usvajanje finansijskih izveštaja vrši skupština.2011. ukoliko je pravno lice na dan bilansa stanja imalo sadašnju ili izvedenu obavezu za svaku takvu isplatu kao rezultat događaja nastalih pre tog datuma.3. godini: 585 Obezvređenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana 209 Ispravka vrednosti potraživanja od kupaca kupac "A" 50. Finansijski izveštaji su dostavljeni nadležnim institucijama 20.).2.000. godine do dana odobravanja finasijskih izveštaja. godine: 585 Obezvređenje potraživanja -50.prijem sudskog rešenja nakon dana bilasa stanja kojim se utvrđuje da je pravno lice imalo određenu obavezu na dan bilansa stanja. godine.2010.otkrivanje prevara (namerno generisanih pogrešnih iskaza) ili grešaka (slučajno nastalih pogrešnih iskaza u finansijskim izveštajima) koje pokazuju da su finansijski izveštaji netačni. a pre odobravanja i predaje finansijskih izveštaja nadležnim institucijama.2010. godinu.naplata potraživanja od kupaca posle dana bilansa za koje je na dan bilansa izvršena ispravka vrednosti ili otpis. 10-11 . ne treba vršiti ispravku vrednosti ili otpis u finansijskim izveštajima za 2010. s tim da je knjižno odobrenje izdato posle dana bilansa. a dotična obaveza nije ukalkulisana i knjižena. kupac”A” uplatio svoj dug u celosti. do 15. a za konsolidovane posle 30.XIII RAČUNOVODSTVO. februara. koji podrazumevaju korekciju iznosa iskazanih u finansijskim izveštajima tekućeg perioda.1. Finansijske izveštaje odobrava direktor.000. . Primeri korektivnih događaja posle izveštajnog perioda su: .00 Korektivni događaji posle izveštajnog perioda Prema MRS 10. Obaveza knjiženja i uključivanja korektivnih događaja u finansijske izveštaje ze tekući periodpropisana je paragrafom 8. događaji nakon dana bilansa su događaji nastali od 1. u knjigovodstvu pravnog lica sprovedeno je sledeće knjiženje u 2010.00 i kratkoročnih finansijskih plasmana 209 Ispravka vrednosti -50. Posle dana bilansa. jer je to korektivni događaj posle izveštajnog perioda. tako da finansijski izveštaji obuhvate i korektivne događaje nakon dana bilansa stanja. godine. Primer: Pravno lice „N” je procenom naplativosti potraživanja sa stanjem na dan 30. odnosno cene koštanja posle dana bilansa za koje na dan bilansa nije izvršeno vrednosno usklađivanje za gubitke zbog obezvređivanja. nakon njihovog odobravanja i dostavljanja nadležnim organima. . korektivni događaji posle izveštajnog perioda su poslovni događaji nastali posle dana bilansa.

prema MRS 10. godine doneta je odluka o snišenju nabavne vrednosti robe. Primer: Privredno društvo nije u poslovnim knjigama ukalkulisalo obavezu za kamatu prema dobavljačima za 2010. godine primljeno je sudsko rešenje kojim se utvrđuje da privredno društvo treba da plati kamatu određenom dobavljaču u iznosu od 100. Međutim. godine u iznosu od 85. godine na sledeći način: 585 Obezvređenje potraživanja i katkoročnih finansijskih plasmana 209 Ispravka vrednosti potraživanja od kupaca 200. Pošto je zbog otvaranja postupka stečaja naplativost potraživanja dovedena u pitanje. godinu kao korektivni događaj posle izveštajnog perioda treba proknjižiti ispravku vrednosti na teret rashoda perioda. godinu kao korektivni događaj posle izveštajnog perioda. godinu.kupac "A" 50.2010. pa se zalihe procenjuju na 180. U februaru 2011.000. u januaru 2011.000.12. Primer: Privredno društvo je u novembru 2010.00 20. a izvesno je da neće biti naplaćeno u roku dospeća.00 Moguće je da u periodu do odobrenja finansijskog izveštaja pravno lice ima saznanja da će potraživanje biti delimično naplaćeno iz stečajne mase.00 Odlazak kupca u stečaj posle izveštajnog perioda Ukoliko posle izveštajnog perioda dođe do otvaranja postupka stečaja kod kupca za čije potraživanje nije izvršena ispravka verdnosti potraživanja ili otpis jer na dan bilansa nisu bili ispunjeni uslovi utvrđeni računovodstvenim politikama.2010. Primer: Na dan 31.12. to korektivni događaj posle izveštajnog perioda nalaže da se izvrši ispravka vrednosti potraživanja ili otpis na teret rashoda tekućeg perioda pod 31.00 200. a posle izveštajnog perioda je primljeno sudsko rešenje kojim se utvrđuje da obaveza postoji i da je u određenom periodu treba platiti. a pre odobrenja finansijskih izveštaja pribave saznanja i dokazi o Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. pa u skladu sa računovodstvenim politikama nije izvršena isptavka ovog potraživanja. godine vrši se na sledeći način: 241 Tekući (poslovni) računi 50. a ne ukupna kamata iz rešenja. ali nije proteklo više od 90 dana od dana prodaje robe. Na dan bilansa ovo potraživanje nije naplaćeno.000. 10-11 139 . Pri tome treba voditi računa da se kamata ukalkulisava za period do 31.2010. godine sprovodi se na sledeći način: 562 Rashodi kamata 433 Dobavljači u zemlji 85. godinu.1.000.000.12.RAČUNOVODSTVO. U januarau 2011. Knjiženje za ispravku vrednosti od kupca koji je posle dana bilansa otišao u stečaj izvršeno je pod 31. Knjiženje za korektivni događaj posle izveštajnog perioda . godine.000.12.00 dinara.000. Na dan bilansa procenom je utvrđeno da ne postoje razlozi za obezvređenje zaliha ove robe.00 dinara. Obezvređenje zaliha posle dana bilansa Karakterističan primer korektivnog događaja posle izveštajnog perioda je slučaj da se nakon dana bilansa.12.000.000. iznos te obaveze treba u poslovnim knjigama.000 dinara odnosi se na 2011. godini po izvodu poslovne banke od 25. u poslovnim knjigama za 2010. Ostatak kamate u iznosu od 15.2010.2010.obezvređenje zaliha robe vrši se na sledeći način: 584 Obezvređenje zaliha materijala i robe 139 Ispravka vrednosti robe 20. godine privredno društvo je došlo do saznanja da je kod kupca otvoren postupak stečaja.2011. godine privredno društvo ima zalihe robe u prometu na veliko čija je nabavna vrednost 200. godine prodalo robu u vrednosti od 200. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Knjiženje u 2011. godine.00 prodaji zaliha ispod nabavne cene.000. pod 31.000.000.00 85.00 202 Kupci u zemlji .12. za koje prilikom bilansiranja nije izvršeno vrednosno usklađivanje naniže.00 dinara.000. pod 31.00. pa u tom slučaju obezvređenje treba vršiti do iznosa koji se procenjuje kao nenaplativ.00 dinara. Navedeno privredno društvo je u obavezi da po prijemu sudskog rešenju obračuna i ukalkuliše kamatu prema određenom dobavljaču na teret troškova za 2010.00 Prijem sudskog rešenja posle izveštajnog perioda Ukoliko privredno društvo nije u toku godine iskazalo određenu obavezu ili ju je u ranijim godinama isknjižilo u korist prihoda. iskazati kao korektivni događaj. Knjiženje ukalkulisavanja obaveze za kamatu po sudskom rešenju primljenom posle izveštajnog perioda.2010.

000. knjiženje naknadno odobenog rabata vrši se kroz smanjenje obaveze prema dobavljačima.krupna poslovna kombinacija ili prodaja posle 31. jer se naknadno odobren rabat ne odnosi na konkretne artikle već na ukupan promet. godine.000. .00 dinara. godine kojim ga obaveštava da super rabat iznosi 100.000.promene poreskih stopa ili poreskih zakona koji su stupili na snagu posle izveštajnog perioda.000.00 dinara. godine.12. obvezniku PDV. Ti popusti se vrše na osnovu ranije ugovorenih kriterijuma prodaje.000.000. tj.00 dinara odnosi na PDV.početak sudskog postupka koji nastaje isključivo radi događaja nastalih posle izveštajnog perioda. obveznik PDV. Nabavna cena robe se ne menja. s tim što se on knjiži kao storno prihod. . godine.velike kupovine ili otuđenje sredstava posle 31. super rabat za isporučenu robu u toku 2010.) Odobrenje naknadno odobrenih surer rabata i drugih popusta kupcima za promet izvršen u toku 2010. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Odobravanje naknadnih popusta (super rabata i sl.000.raspodela dobiti posle 31.preuzimanje značajnih obaveza ili potencijalnih obaveza.prodavac. .00 602 Prihodi od prodaje robe -100. Nekorektivni događaji se ne iskazuju u finansijskim izveštajima tekućeg perioda.objavljivanje plana za prestanak poslovanja. S obzirom da se ovde radi o korektivnim događajima posle izveštajnog perioda. . godine iznos od 118. a pre odobravanja finansijskih izveštaja i koje ne podrazumevaju korekciju iznosa u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima tekućeg perioda. u januaru 2011.00 u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) 433 Dobavljači u zemlji -118.XIII RAČUNOVODSTVO. već se knjiže u narednom periodu.000. godine. jer se sve odvija u istom obračunskom periodu. ukoliko poslovni subjekt predloži ili objavi iznos dividendi za isplatu vlasnicima posle izveštajnog perioda to je nekorektivni događaj i iznos obaveze po tom osnovu se ne priznaje u finansijskim izveštajima tekućeg perioda. prodavac i kupac u svojim poslovnim knjigama. . .2010.1. a koja značajno utiču na tekuća i odložena poreska sredstva i obaveze. odobrava kupcu.uništenje velikog proizvodnog pogona usled prirodne nepogode. navedene promene knjiže pod 31. i to: Knjiženje kod prodavca za naknadno odobreni super rabat: 202 Kupci u zemlji -118.000.00 Raspodela dobiti posle izveštajnog perioda Prema odredbama paragrafa 12. vrši se najčešće po isteku kalendarske godine. MRS 10.12. godine u odnosu na taj datum. Nekorektivni događaji posle izveštajnog perioda Nekorektivni događaji posle izveštajnog perioda su poslovne promene praćene odgovarajućom dokumentacijom koje su nastale posle dana bilansa. O tome prodavac dostavlja kupcu knjižno odobrenje 15.00 na domaćem tržištu 470 Obaveze za porez na -18.00 679 Ostali nepomenuti prihodi 100. Odobreni super rabat koji je kao naknadni popust odobren kupcu predstavlja za prodavca rahod. godine.značajne transakcije sa običnim akcijama i potencijalne transakcije sa običnim akcijama. godine.12. . Primer: Privredno društvo .000. a da se 18. ukoliko se u periodu do odobrenja finansijkih izveštaja raspodeljuje dobit iz nekih ranijih godina. Uz knjižno odobrenje dostavljen je i obračun utvrđenog super rabata. 10-11 Kod kupca robe.značajna promena deviznog kursa posle 31.00 dodatu vrednost po izdatim fakturama po opštoj stopi (osim primljenih avansa) njenje iznosa prenetog PDV i povećanja prihoda iz razloga što ne može da dođe do smanjenja vrednosti zaliha robe.2010. kupac dostavlja prodavcu potvrdu o umanjenju prenetog PDV po tom osnovu u iznosu od 18.12.2011.2010. raspodeljuje posle usvajanja finansijkih izveštaja. U vezi dobijenog knjižnog odobrenja.00 dinara.2010. ali oni istovremeno utiču na već obračunat PDV po izdatim fakturama za izvršen promet robe i usluga. a obelodanjuju u Napomenama uz finansijske izveštaje za tekući period. uma- 140 . Međutim. takva raspodela se smatra događajem koji nema korektivni Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. u našoj praksi. Ta odredba se ne odnosi na raspodelu tekuće dobiti koja se. Karakteristični primeri nekorektivnih događaja posle izveštajnog perioda su: . . U Napomenama treba obelodaniti prirodu tog događaja i procenu njegovog finansijskog efekta. Knjiženje kod kupca za primljeno knjižno odobrenje: 270 Porez na dodatu vrednost -18.12.2010. .

to treba da se istakne i obelodani u Napomenama uz finansijski izveštaj. a pre odobravanja finansijskih izveštaja. odlazak poslovnog partnera u stečaj i dr. u napomenama uz finansijski izveštaj treba da stoji sledeći tekst: U januaru 2011. Značajna promena deviznog kursa Ukoliko posle izveštajnog perioda dođe do značajnije promene deviznog kursa u odnosu na zaključni devizni kurs stranih valuta. godinu. rukovodstvo privrednog društva donelo je odluku da zbog reorganizacije poslovanja proda pogon za proizvodnju kućne hemije u Beogradu. godini izvršena ispravka vrednosti potraživanja ili otpis. podela odvajanje) u kojoj učestvuje i pravno lice koje sastavlja finansijske izveštaje za tekući period. Prema tome. pripajanje. mogu na. po našem mišljenju. ali ta promena nema nikakav uticaj na visinu deviznih potraživanja i obaveza u finansijskim izveštajima za tekući period. godine. s tim što to za ona mala pravna lica i preduzetnike koji ne primenjuju standarde treba da bude regulisano opštim aktom. a naročito na obaveze i potraživanja za koja je u 2010. da primene korektivene događaje koji imaju efekte na finasijske izveštaje za 2010. iako nemaju obavezu primene MRS 10. Pošto mala pravna lica i preduzetnici ne sastavljaju Napomene uz finansijske izveštaje.RAČUNOVODSTVO. to treba da se istakne i obelodani u Napomenama u finansijski izveštaj. br. već Pravilnik o načinu priznavanja i procenjivanja imovine.000 dinara. Na primer. Efekti ove kupovine biće uključeni u finansijske izveštaje za 2011. u napomenama uz finansijski izveštaj daje se sledeće obelodanjivanje: U januaru 2011. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. a o tome se ne vrše nikakve promene u poslovnim knjigama za tekući period. čija je ukupna sadašnja knjigovodstvena vrednost 1. godinu.000 dinara. 10-11 141 .200. poslovne jedinice. privredno društvo je kupilo poslovni prostor površine 580 metara kvadratnih.). Ukupna nabavna vrednost poslovnog prostora iznosi 15. mala pravna lica i preduzetnici u finansijske izveštaje za tekući period treba da uključe korektivne događaje posle izveštajnog perioda. prodajnog objekta). o tome treba samo dati informaciju u Napomenama uz finansijski izveštaj. ali se obelodanjuje u Napomenama uz finansijski izveštaj. rukovodstvo donese odluku o prestanku poslovanja određenog dela pravnog lica (pogona. obaveza.ispr. 106/2006 i 111/2006 . a ne vršiti nikakve promene uposlovnim knjigama za tekući period. Objavljivanje plana za prestanak poslovanja Ukoliko posle izveštajnog perioda. to treba istaći u Napomenama uz finansijski izveštaj. Velike kupovine ili otuđenja sredstava posle izveštajnog perioda Ako posle izveštajnog perioda. a pre objavljivanja finansijskih izveštaja. o tome treba da donese opšti akt u kome će regulisati slučajeve koji se mogu uzeti kao korektivni događaji na finansijske izveštaje. To isto važi i kada je pravno lice posle izveštajnog perioda prodato. pravno lice izvrši značajna investiciona ulaganja u proizvodni proces ili u nekretnine. prijem sudskog rešenja. prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika („Sl. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII karakter. godine.000. • Radmila Lazić Krupna poslovna kombinacija ili prodaja Ukoliko posle izveštajnog perioda dođe do statusne promene (spajanje. shodan način.. Na primer. nemaju ni obavezu u pogledu obelodanjivanja nekorektivnih događaja posle izveštajnog perioda. glasnik RS”. Ukoliko se malo pravno lice i preduzetnik opredeli da primenjuje korektivne događaje posle izveštajnog perioda. Događaji posle izveštajnog perioda kod malih pravnih lica i preduzetnika koji ne primenjuju MSFI Mala pravna lica i preduzetnici koji su se opredelili da ne primenjuju MRS/MSFI. na odobravanje naknadnih super rabata i popusta i sl.

10-11 142 .data definicija pojma „greške iz prethodnog perioda”. on treba da prezentuje izveštaje o finansijskoj poziciji na: . br. čime se obezbeđuje uporedivost podataka za prethodnu 2009.računovodstvenom politikom definisati grešku u apsolutnom ili relativnom iznosu ili . U finansijskim izveštajima tekućeg perioda obelodanjuju se uporedne informacije o prethodnom periodu. neophodno je izvršiti određene radnje. godinu. gde je definisana greška kao materijalno značajna ako može da utiče na ekonomske odluke korisnika finansijskih izveštaja donete na osnovu tih izveštaja.sagledavanje rizika poslovanja u smislu načela kontinuiteta. .2009. a time i oporezive dobiti. odnosno sprovesti postupke i to: . za definisanje grešaka iz prethodnog perioda. Ovom tematikom bavi se (I-08) Međunarodni računovodstveni standard . br. .početku najranijeg uporednog perioda Postupak sa greškama iz prethodnog perioda i promene računovodstenih politika i računovodstvenih procena Greške utvrđene od strane pravnog lica ili na osnovu sprovedene revizije finansijskih izveštaja mogu nastati pogrešnim vrednovanjem poslovnih događaja ili neobuhvatanjem u periodu njihovog nastanka.12. godine. Materijalnost zavisi od veličine i prirode izostavljene ili pogrešno iskazane stavke sagledane u kontekstu specifičnosti preduzeća i trenutnih okolnosti. a otkrivene u narednom ili nekom od narednih perioda treba ispraviti na odgovarajući način. 77/2010 . odnosno početno stanja na dan 1.ustanovljen koncept „greške iz prethodnog perioda” što je usaglašeno sa opštim konceptom materijalnosti na kojem su standardi i zasnovani i .procenjivati materijalnu značajnost greške u svakom konkretnom slučaju. Takođe. godinu pri izradi finansijskih izveštaja za 2010. na raspolaganju su dve mogućnosti i to: . .2010.analizirati greške iiz prethodnog peiroda i promene računovodstvenih politika i računovodstvenih procena. Ta obaveza banaka propisana je i podzakonskim aktom.1. Samo materijalno značajne greške nastale u jednom obračunskom periodu. 98/2007. kapitala. Odredbama MRS 8 je: . 57/2008 i 3/2009 . godine.proveriti ispravnosti stanja računa na dan 31. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. rezultata poslovanja.dalje: Pravilnik o Kontnom okviru). godinu. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA SPECIFIČNOSTI SASTAVLJANJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA BANKE ZA 2010. godine i tekuće godine s grupe računa i računa propisanih odredbama Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za banke („Sl.sagledati dogašaje nastale posle izveštajnog perioda.analizirati postupke u vezi sa dividendama obelodanjenim za raspodelu posle obračunskog perioda.kraju tekućeg perioda.dalje: MRS 8). GODINU Vrednovanje pozicija finansijskih izveštaja POSTUPCI KOJI PRETHODE IZRADI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA Da bi se pristupilo izradi finansijskih izveštaja za 2010. . . kad entitet primenjuje računovodstvenu politiku retrospektivno ili vrši retrospektivno prepravljanje stavki u finansijskim izveštajima ili kada reklasifikuje stavke u finansijskim izveštajima. Materijalnost neke greške nije utvrđena ni u apsolutnom ni u relativnom iznosu.XIII RAČUNOVODSTVO. zatim potrešnim tumačenjem činjenica kao i iz efekata matematičkih grešaka i mogu značajno uticati na fer prezentaciju stanja imovine.12.MRS 8 Računovodstvene politike. promene računovodstvenih procena i greške („Sl. Glasnik RS”. Prema tome. prema kome banke unose podatke na određene pozicije sa stanja na računima na dan 31.kraju prethodnog perioda i .2009. obaveza. glasnik RS”.

RAČUNOVODSTVO. 25/2001. Pogrešna primena MRS/MSFI može dovesti do grešaka iz prethodnog perioda. Ovim standardom definisani su zahtevi u vezi sa računovodstvenim tretmanom događaja koji nastaju nakon datuma bilansa stanja. a efekti tih događaja evidentiraju se u poslovnim knjigama godine u kojoj su nastali. 84/2004 i 18/2010). Iz tog razloga. Na osnovu izmenjenog poreskog bilansa i korigovane poreske osnovice. koju je podneo Poreskoj upravi.iznos poreza za plaćanje (ili iznos za povraćaj) i . Ukoliko je obveznik napravio grešku koja utiče na iskazivanje podataka u nekim od propisanih Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. već se i dalje nastavlja sa poslovanjem tokom koga mogu nastati i povoljni i nepovoljni događaji u periodu između datuma bilansa (31. treba izvršiti priznavanje i vrednovanje nastale poslovne promene i usklađivanje stanja na dan 31. koja koriguje početno stanje neraspoređene dobiti ili gubitka iz ranijih godina iz razloga što pozicije iz Bilansa uspeha nemaju početno stanje. Ispravka materijalno značajne greške iz prethodnih perioda vrši se kao korekcija početnog stanja neraspoređene dobiti ili gubitka iz ranijih godina. finansijski izveštaji nisu sačinjeni u skladu sa MRS/MSFI ako sadrže materijalno značajne greške.događaji koji pružaju dodatne dokaze o stanju neke pozicije koja je postojala na dan bilansa (korektivni događaji) i .12. uz poresku prijavu i poreski bilans.1. (Primerno: ispravljeno potraživanje pod 31. Poreski obveznik izmenjenu poresku prijavu za isti poreski period može podneti najkasnije u roku od 12 meseci od dana podnošenja prvobitne poreske prijave. u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica („Sl. ali se neće vršiti korekcija početnog stanja rezultata. dok se nekorektivni događaji samo obrazlažu u napomenama uz finansijske izveštaje. 10-11 obrazaca. 43/2003.2011.12. Glasnik RS”. Za računovdstvene svrhe ti događaji se razvrstavaju u dva tipa događaja i to: . br. U toku tog perioda ne obustavlja se poslovanje. godine. za prethodnu godinu. obveznik sastavlja izmenjenu poresku prijavu u kojoj utvrđuje: . u napomenama uz finansijske izveštaje trebalo bi navesti tačan datum kada su finansijski izveštaji odobreni za obelodanjivanje. odnosno u periodu između 1. u smislu MRS 8. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Nezavisno od primenjenog postupka utvrđivanja materijalnosti. Ukoliko greška utiče samo na promenu strukture aktive ili pasive. odnosno neraspoređene dobiti ili gubitka iz ranijih godina. 80/2002 . i kapitala sa stanjem na datum bilansa stanja.Reč je o materijalno značajnoj grešci koja utiče na prihode i rashode. treba da podnese izmenjene obrasce i drugu propisanu dokumentaciju. Ovaj događaj koji se desio posle datuma bilansa stanja mora da se uzme u obzir i da se stornira prethodno izvršeno obezvređenje i ispravka 143 . . jer u skladu sa konceptom materijalnosti. Ovakav postupak ima za cilj svođenje stanja u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima kao da greška nikada nije ni bila napravljena. greške iz prethodnog perioda treba ispraviti odmah nakon njihovog otkrivanja. Događaji nastali posle izveštajnog perioda (I-10) Međunarodni računovodstveni standard MRS 10 Događaji posle izveštajnog perioda („Sl.2010. finansijski izveštaji sastavljaju se tokom januara i februara tekuće godine. Potraživanja koja spadaju u red pozicija koje se vrednuju putem računovodstvene procene predstavljaju tipičnu poziciju kod koje primena zahteva MRS 10 dolazi do izražaja. Prema tome. obveznik ima pravo na korišćenje poreskih podsticaja i oslobađanja.dalje: MRS 10) je standard opšte namene koji se treba primeniti i na ovaj izveštajni period od svih pravnih lica. Poreski obveznik ne može podneti izmenjenu poresku prijavu posle pokretanja postupka poreske kontrole za kontrolni poreski period. koja se ispravljaju korekcijom početnog stanja neraspoređene dobiti ili gubitka iz ranijih godina. br. Ako obveznik poreza na dobit ustanovi da poreska prijava poreza na dobit. iz koje su greška ili popust otklonjeni. banke su dužne da isprave i ispravljen obrazac dostave Narodnoj banci Srbije najkasnije do 15. Prilikom utvrđivanja poreza na dobit u izmenjenoj poreskoj prijavi. Glasnik RS”.) i datuma kada se finansijski izveštaji odobravaju za objavljivanje.12.porez na dobit za prethodnu godinu. Naime. zakon.dr. godine. Greške uočene u obrascu USSPO. godine. sadrži grešku ili propust. dužan je da odmah podnese izmenjenu poresku prijavu. obaveza. kada i nastupi poslovna promena tokom januara i februara i pritom se oceni da je to promena koja potvrđuje ili utiče na promenu stanja neke bilansne pozicije koja je postojala na dan 31. u mesecu za protekli mesec (ili narednog dana posle roka za dostavljanje obrasca). godine i datuma kada su finansijski izveštaji odobreni za obelodanjivanje. biće izvršena korekcija početnog stanja pozicija u bilansu stanja. naplaćeno krajem januara 2010. decembra 2010. odnosno kod prvog dostavljanja za decembar. 80/2002.2009.događaji koji ukazuju na stanja koja nisu postojala na datum bilansa (nekorektivni događaji) Korektivni događaji Korektivni događajinastali nakon datuma bilansa zahtevaju korekciju sredstava.mesečni iznos akontacija za tekuću godinu. 77/2010 . na isti način kao i prilikom sastavljanja prvobitne poreske prijave.

MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja („Sl.rukovodstvo je uverenja u postojanje značajne neizvesnosti vezane za događaje ili stanja koji mogu da izazovu značajnu sumnju u mogućnost privrednosg subjekta da nastavi sa poslovanjem na načelu stalnosti. Prema tome.dalje: MRS 1) obelodanjeni iznos dividendi se iskazuje u napomenama.4. godine) S obzirom na to da se naplativost potraživanja procenjuje. Prema odredbama MRS 1. 46/2006 i 111/2009 . br. 097. 439 i 539. januara pa najkasnije do 28. ali kako je potraživanje kasnije naplaćeno ispostavilo se da je procena bila pogrešna. Odredbama Zakona o računovodstvu i reviziji („Sl.godine. pa ih treba obelodaniti (na primer: požar koji se desio u februaru 2011.12. uprkos želji vlasnika i uprave. takav događaj treba da se uzme u obzir i da se sprovede odgovarajuća korekcija sa stanjem na dan 31. već se predviđa obaveza fundamentalne promene računovodstvene pretpostavke neograničenog vremena poslovanja. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA vrednosti potraživanja sa stanjem na dan 31. tekuće godine. glasnik RS”. prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva da se izvrše određena obelodanjivanja ukoliko: . godine). Nekorektivni događaji Nekorektivni događajisu događaji koji se ne odnose na bilansne pozicije na dan 31. Na primer likvidacija privrednog subjekta koji loše posluje da. glasnik RS”. finansijski izveštaji se sastavljaju kao da će privredni subjekt neograničeno dugo poslovati. 18. aprila tekuće godine. potencijalne obaveze i potencijalna imovina („Sl. 144 . Kada su u pitanju nekorektivni događaji nastali nakon datuma bilansa stanja treba proceniti da li je taj događaj materijalno značajan i da li ga treba obelodaniti u napomenama uz finansijske izveštaje.MRS 37 Rezervisanja. nema realne alternative nego njegova likvidacija. godine.XIII RAČUNOVODSTVO. Popis imovine i obaveza propisan je odredbama člana 18 stav 2. zajedno sa mišljenjem revizora. Navedena obaveza propisana je čl. To znači da se procenjivanje imovine privrednog subjekta vrši po tržišnim vrednostima. Standardom se ne predviđa obaveza usklađivanja iznosa povodom navedenih potencijalnih događaja likvidacije privrednog subjekta. Zakona.2. faktički postoje dva perioda za primenu MRS 10. potencijalna sredstva i potencijalne obaveze. 77/2010 .2. 2010. Imajući u vidu da finansijski izveštaji još uvek nisu konačno sastavljeni. a da usvojene finansijske izveštaje za prethodnu godinu. 2010. kao dela adekvatno i efikasno uređenog procesa nadzora. banke dostavljaju nadležnom organu najkasnije do 30. To odgovara načelu dokumentovanosti i zadovoljava sva obeležja verodostojnosti. Naime. br. koji nalaže obavezu usklađivanja knjiPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. tj. glasnik RS”.dalje: MRS 37). tekuće godine. jedan je od 1. Načelo kontinuiteta poslovanja Privredni subjekat sastavlja finansijske izveštaje poštujući načelo stalnosti .finansijski izveštaji nisu pripremljeni na osnovu načela stalnosti ili . 77/2010 . Međutim.računi 037. PRIPREMNE RADNJE KOJE PRETHODE SASTAVLJANJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA Usklađivanje prometa i stanja glavne knjige sa dnevnikom i pomoćnim knjigama obavezno se vrši pre popisa imovine i obaveza i pre sastavljanja finansijskih izveštaja. tekuće godine. a pre datuma obelodanjivanja finansijskih izveštaja obelodani dividende koje će biti isplaćene vlasnicima kapitala obelodanjeni iznos dividendi ne priznaje kao obavezu na datum bilansa (a ni kao smanjenje neraspoređene dobiti). a drugi najkasnije do 30. 10-11 Postupanje u vezi sa dividendama obelodanjenim za raspodelu posle obračunskog perioda Ako privredni subjekt posle datuma bilansa. prvobitno je procenjeno da potraživanje neće biti naplaćeno. Raščišćavanje stavki sa privremenih i prolaznih računa na odgovarajuće račune vrši se samo na osnovu zapisa kojim se identifikuje nastala poslovna promena.dalje: Zakon) i Zakona o bankama propisano je da se finansijski izveštaji za prethodnu godinu dostavljaju nadležnom organu najkasnije do 28. Usaglašavanje dnevnika sa glavnom knjigom zasniva se na proveri da li je u glavnoj knjizi proknjiženo sve što je obuhvaćeno u dnevniku. Ovakvo postupanje u skladu je sa (I-37) Međunarodni računovodstveni standard . Ova obaveza banaka propisana je Pravilnikom o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za banke .kontinuiteta poslovanja. tj. To se postiže propisivanjem internih računovodstvenih kontrolnih postupaka.12. Zakona. ali su od relativno velikog značaja za korisnike finansijskih izveštaja. br. U skladu sa (I-01) Međunarodni računovodstveni standard .2009. neograničenog vremena poslovanja. koje obelodanjeni iznos dividendi ne ispunjava .na datum bilansa privredni subjekat nije imao obavezu da isplati te dividende. postoje poslovni događaji koji bitno remete navedenu pretpostavku neograničenog vremena poslovanja. MRS 37 propisuje kriterijume za priznavanje sadašnjih obaveza.12.

ali potvrda salda neobezbeđuje potreban revizijski dokaz koji se odnosi na vrednovanje tog salda koji sprovodi poverilac/dužnik. jer se potraživanja i obaveze iskazane na ovim računima ne iskazuju u obrascu Bilans stanja. popis finansijskih plasmana.dugovnih salda na transakcionim računima. br.12. Potražni saldo na žiro računu i tekućim računima zadnjeg dana u mesecu i na dan bilansa u glavnoj knjizi iskazuje se na računu 408 . (račun 876). zatim MSR 501 .revizijski dokaz (dodatna razmatranja za specifične pozicije) i MSR 505 . a prolazni i privremeni na računu 097 (pojedinačne stavke na ovom računu ne mogu biti starije od 30 radnih dana).potražnih salda na žiro i deviznim računima i . obimu i kvalitetu revizijskog dokaza koje treba pribaviti u reviziji finansijskih izveštaja. (račun 871). Cilj ovih Standarda je da uspostave standarde i pruže smernice o tome šta je revizijski dokaz. na osnovu kojih popisne komisije raspolažu realnim podacima o stanju potraživanja i obaveza i koje treba da posluže kao osnov za procenjivanje bilansnih pozicija.račun 875 moraju biti u bilansnoj ravnoteži sa obavezama iz internih odnosa u stranoj valuti.račun050 zadnjeg dana u mesecu i na dan bilansa u glavnoj knjizi iskazuje se na računu 508 . Kod pravnog lica .Krediti. jer nadležni organ nije propisao set finansijskih izveštaja usaglašen sa novim MRS1. pri čemu pojedinačne stavke ne mogu biti starije od 5 radnih dana. banke su u obavezi da na bilansni dan.RAČUNOVODSTVO. potraživanja i obaveza vrši se prema stanju u poslovnim knjigama pod uslovom da je njihovo usklađivanje sa dužnicima i poveriocima izvršeno najmanje jednom godišnje i da o tome postoji verodostojna isprava. Na osnovu Pravilnika o popisu. Naknadna vrednovanja bilansnih pozicija sprovode se saglasno zahtevima iz pojedinačnih MRS/MSFI i usvojenih računovodstvenih politika i računovodstvenih procena. Za neusaglašene finansijske plasmane i potraživanja.primljeni krediti. odboru za reviziju i preduzeću za reviziju sa kojim je banka zaključila ugovor o reviziji. Za organizaciju i pravilnost popisa odgovorni su zakonski zastupnik (predsednik izvršnog odbora banke) i odgovorno lice zaposleno u banci koje vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje. potrebno je koristiti pravna sredstva u zavisnosti da li su ista dospela za naplatu ili nisu dospela za naplatu. uspešnosti i promenama u finansijskom položaju entiteta. iskažu u bruto iznosu. 10-11 pisna komisija iskazuje u posebnim popisnim listama. revizijske dokaze koje se odnose na određene specifične pozicije i obelodanjivanjima u finansijskim izveštajima. Izveštaj o izvršenom popisu. kao i smernice u vezi sa korišćenjem eksternih potvrda radi pribavljanja revizorskih dokaza. Informacije o finan1) U materijalu su zadržani nazivi seta finansijskih izveštaja. Popis imovine i obaveze vrši se na kraju poslovne godine sa stanjem na dan 31. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII govodstvenog stanja sa stvarnim stanjem koje se utvrđuje popisom. potraživanjima i obavezama je pouzdan i odgovarajući revizorski dokaz u pogledu postojanja tog salda na određeni dan. jer se potraživanja i obaveze iskazane na ovim računima ne iskazuju u obrascu Bilans stanja. 106/2006 . određene ekonomske kategorije. U cilju pružanja valjane informacije o strukturi finansijskog položaja. Finansijski plasmani. potraživanja i obaveze koji nisu usaglašeni i za koje ne postoji uredna dokumentacija. Način i rokovi vršenja popisa propisani su Pravilnikom o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem („Sl. Eksterna potvrda salda na računima finansijskih plasmana. u poslovnim knjigama. dostavlja se na knjiženje radi usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem.banke na dan bilansa potraživanja iz internih odnosa u stranoj valuti . Ova obaveza banaka odnosi se na pozicije: . račun 100). PROCENJIVANJE POZICIJA BILANSA STANJA1) Finansijski izveštaji imaju za cilj da pruže informacije o finansijskom položaju. 145 .dalje: Pravilnik o popisu). a izuzetno se može opštim aktom predvideti da se popis određene imovine vrši i u toku godine. u stranoj valuti. Potražni saldo na deviznom računu banka . zajedno sa popisnim listama i odlukama nadležnog organa. Rešenje o imenovanju članova Komisije za popis plana rada i Izveštaj o izvršenom popisu dostavljaju se internom revizoru. a prolazni i privremeni računi po ovom osnovu prikazuju se u okviru računa 037. Pribavljanje zadovoljavajućeg revizorskog dokaza koji mu omogućava da izvede opravdane zaključke na kojima će se zasnivati revizorsko mišljenje regulisano je MSR 500 . .banke na dan bilansa potraživanja iz internih odnosa u dinarima (račun 870) moraju biti u bilansnoj ravnoteži sa obavezama iz internih odnosa u dinarima.eksterne potvrde. u roku od tri dana od dana kada je Odluka o usvajanju izveštaja o popisu doneta.revizijski dokaz. (redovan popis). poPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. glasnik RS”. Nadležni organ razmatra izveštaj o popisu i odlučuje o predlozima komisija za popis. Kod pravnog lica .internih odnosa (bilansna ravnoteža) Tačno iskazivanje visine depozita i ukupnog iznosa kredita obavezuje iskazivanje minusnog salda na transakcionim računima u Bilansu stanja na dan bilansa u okviru pozicije krediti i plasmani (klasa 1.

Gotovinu čine gotovina u blagajni i depoziti po viđenju. recimo. 77/2010 . Gotovina i gotovinski ekvivalenti . Pravilnika o kontnom okviru). dok se informacije o uspešnosti prikazuju u bilansu uspeha.Krediti. Prema Pravilniku o kontnom okviru.dalje: MRS 32) i (I-07) Međunarodnog računovodstvenog standarda .XIII RAČUNOVODSTVO.Prolazni i privremeni računi.izveštaj o tokovima gotovine . a smanjenje kao rashod. valuti ekonomije (valuti po kojoj se pripremaPoresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. stav 2. finansijskog posrednika između finansijski suficitarnih i finansijski deficitarnih transaktora u finansijskom sistemu. Vrednovanje (odmeravanje) je proces utvrđivanja novčanih iznosa po kojima bi trebalo priznati elemente finansijskih izveštaja i iskazati ih u bilansu stanja. kao i zlato i plemeniti metali koji su neposredno unovčivi uz beznačajan rizik smanjenja vrednosti (grupa računa 07). a preduslov za pravilno bilansiranje pozicija aktive i pasive jeste usklađivanje stanja imovine i obaveza sa stvarnim stanjem na osnovu popisa. Ulaganja u kapital su izuzeta iz ekvivalenta gotovine. i 8. tri meseca ili manje.za prikazivanje . ovog Pravilnika da se u okviru opozivih depozita i kredita . a ne radi investiranja ili u druge svrhe. Vrednovanje pozicija bilansa stanja vrši se u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja. 019. a članom 5.MRS 32 . Potražni saldo na deviznom računu kod banaka . i 9. . gotovina i gotovinski ekvivalenti čine najlikvidniji deo likvidnog dela aktive. uz beznačajni rizik od promene vrednosti. 8. Početno vrednovanje zlata i plemenitih metala vrši se po nabavnoj vrednosti. u saglasnosti sa MRS 1 par. 77/2010 .račun050 zadnjeg dana u mesecu i na dan bilansa u glavnoj knjizi iskazuje se na računu 508 .gotovina i gotovinski ekvivalenti. a prolazni i privremeni na računu 097 . Potražni saldo na žiro računu i tekućim računima zadnjeg dana u mesecu i na dan bilansa u glavnoj knjizi iskazuje se na računu 408 . od datuma sticanja.MRS 39.za priznavanje i vrednovanje kursnih razlika . a prolazni i privremeni računi po ovom osnovu prikazuju se u okviru računa 037 . br. obaveze i kapital i definisani su odredbama (1) Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja („Sl. Imovina se uobičajeno kvalifikuje kao ekvivalent gotovine samo kada ima kratak rok dospeća. glasnik RS”. a gotovinske ekvivalente čine kratkoročna visokolikvidna ulaganja koja se mogu brzo konvertovati u poznate iznose gotovine. br. 10-11 146 .MRS 7.za priznavanje i vrednovanje . a naknadno po tržišnoj vrednosti.MRS 18 i . Strukturiranje pozicija u bilansu stanja banaka izvršeno je grupisanjem sredstava i obaveza prema prirodi i prema redosledu koji odražava njihovu relativnu likvidnost iz razloga što su takve informacije pouzdanije i relevantnije od prezentacije na principu tekuće/stalno. kao i da se na račun 013 i račun 063 iskazuju i plasmani po repo poslovima sa obavezom reotkupa. iznos sredstava na računima 000 i 050 jednak je stanju na izvodima ili potvrdi salda. Da bi se imovina klasifikovala kao ekvivalent gotovine. Gotovinski ekvivalenti imaju za svrhu da obezbede likvidnost banke tj.MRS 21. 059 i 069 obezbedi analitičke račune za iskazivanje indirektnih otpisa saglasno svojoj računovodstvenoj politici za grupu račun 00 i 05 . što proističe iz definicija (I-32) Međunarodnog računovodstvenog standarda .Prolazni i privremeni računi u stranoj valuti.prihodi . U okviru ove grupe računa banke iskazuju odgovarajuće poslovne transakcije i u dinarima i u stranoj valuti. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA sijskom položaju se prikazuju u bilansu stanja. na primer u slučaju prioritetnih akcija stečenih u kraćem roku od njihovog dospeća i sa navedenim datumom otkupa.rešenje). 5. glasnik RS”. . odnosno u skladu sa usvojenim računovodstvenim politikama. br. osim ako su po svojoj suštini ekvivalenti gotovine. Gotovina i gotovinski ekvivalenti su finansijski instrumenti. Povećanje tržišne vrednosti u odnosu na knjigovodstvenu vrednost priznaje se kao prihod.MRS 7 Izveštaj o tokovima gotovine („Sl.finansijska sredstva Pozicije sredstava (aktive) koji su deo monetarnog sistema proističu iz delatnosti banke kao pravnog lica tj. Odredbama članova 4. 60 i proističu iz delatnosti banke. Osnov za vrednovanje bilansnih pozicija jesu usvojene računovodstvene politike. 133/2003 . ispune kratkoročne gotovinske obaveze. Prema navedenoj klasifikaciji.Krediti.račun 010 iskazuje i deponovani višak likvidnih sredstava kod NBS. stav 6 Pravilnika o kontnom okviru predviđena je obaveza banke da za račun 009.dalje: MRS 7). Drže se radi izmirivanja kratkoročnih gotovinskih obaveza. U bilansima banaka ova pozicija se iskazuje na sintetičkim računima grupe računa 00 i 05 (član 4. Relevantni standardi za ovu bilansnu poziciju su: . Elementi koji se neposredno odnose na utvrđivanje finansijskog položaja su imovina. ako je to stanje pozitivno ili jednako nuli. Transakcije u stranoj valuti iskazuju se u funkcionalnoj valuti tj. glasnik RS”.MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija („Sl. ta imovina mora biti pretvoriva u poznati iznos gotovine i da nije izložena značajnom riziku promene vrednosti.

prema kursu koji vaći u trenutku ispunjenja obaveze. prema podacima Narodne banke Srbije.Ustavna povelja).ispr. sve kursne razlike priznaju se u tom periodu. Poslovne promene koje glase na strana sredstva plaćanja priznaju se na dan transakcije po zvaničnom srednjem kursu strane valute na koju glasi transakcija. Sa aspekta Zakona o obliglacionim odnosima. Prema definiciji iz MRS 21. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 29/78. Prema paragrafu 23. pri čemu se vrši priznavanje kursnih razlika. pa je neophodno da se za potrebe knjigovodstva vrši prevođenje (preračun) iznosa strane valute u nacionalnu valutu . list SFRJ”.dalje: MRS 21). Ugovorena valutna klauzula nije kursna razlika. navedenog zakona dozvoljeno je ugovaranje u devizama u Republici Srbiji. Međutim. kursna razlika priznata u svakom periodu sve do datuma izmirenja određuje se na osnovu promene deviznog kursa u svakom od perioda.učinci promena kurseva stranih valuta i na njih se primenjuju pravila za priznavanje i odmeravanje koja su delokrug standarda MRS 39 u delu koji se odnosi na računovodstvo zaštite od valutnog rizika i može se tretirati bilo kao hedžing toka gotovine bilo kao hedžing fer vrednosti (npr. br. Prilikom obračuna kursnih razlika kod novčanih sredstava. Drugim rečima. Kursne razlike predstavljaju obračunsku kategoriju prihoda i rashoda. U tom smislu. tj. Ugovorena valutna klauzula je vrednosno usklađivanje potraživanja i u funkciji je zaštite od gubitka usled promene vrednosti novca (MRS39). 62/2006) propisano je da se za potrebe knjigovodstva i statistike primenjuje zvanično srednji kurs dinara. br. . Iz tih redovnih transakcija nastaju kursne razlike kao rezultat promene kursa između inicijalne transakcije i transakcije pri realizaciji u kojima se iznos deviza koji se realno realizuje ostaje nepromenjen. to je mogućnost koja se ugovara. Zakona o deviznom poslovanju („Sl. krediti sa deviznom klauzulom (MRS 39 par. glasnik RS”. a naknadno vrednovanje vrši se takođe po zvaničnom srednjem kursu na dan bilansa i tako obračunate kursne razlike priznaju se kao pozitivne ili negativne kursne razlike. ili kao povećanje dinarskog iznosa obaveza kao posledica rasta kursa strane valute. Odredbom člana 34. devizno-valutni i menjački poslovi spadaju u osnovne bankarske poslove. potraživanja i obaveza u stranoj valuti vrši se u skladu sa (I-21) Međunarodnim računovodstvenim standardom . a devizni kurs je odnos razlike između dveju valuta. ako novčana obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti ili zlatu. glasnik RS”. 86 i 87). devizni. br. br. za prevođenje potraživanja i obaveza iskazanih u stranoj valuti u dinare. Potraživanja za koja je izvršena korekcija potraživanja ispravkom vrednosti za evidentiranje kursnih razlika u bilansu uspeha vrši se samo za neto iznos potraživanja. Prema Zakonu o bankama („Sl. 45/89 . nema iskazivanja rashoda i prihoda.MRS 21 Efekti promena deviznih kurseva („Sl. na svaki datum bilansa stanja monetarne stavke u stranoj valuti prevode se primenom zaključnog kursa.odluka USJ i 57/89. pri bilansiranju treba imati u vidu da kada je transakcija izmirena u istom računovodstvenom periodu u kome je nastala. povećanjem dinarskog iznosa potraživanja kao posledica rasta kursa strane valute i smanjenjem dinarskog iznosa obaveza kao posledica pada kursa strane valute. Negativne kursne razlike nastaju kao posledica smanjenjea dinarskog iznosa novčanih sredstava i potraživanja. br. koristi se srednji kurs strane valute u kojoj je vrednost stavke izražena na dan 31. kao posledica pada kursa strane valute. Prema toj odredbi. s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima. kursiranje dela potraživanja koji je ispravljen vrši se međusobnim zaduživanjem i odobravanjem potraživanja i ispravke potraživanja. Kod potraživanja čija je vrednost u celini data na ispravku vrednosti.RAČUNOVODSTVO.12. 39/85. ugovaranje valutne klauzule predstavlja odstupa- 147 . kada je transakcija izmirena u narednom obračunskom periodu. 31/93 i „Sl.dinar. glasnik RS”. njeno ispunjenje se može zahtevati u domaćem novcu. Ugovarana valutna klauzula je ugovoreni instrument zaštite od rizika promene deviznog kursa. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima („Sl. Pozitivne kursne razlike nastaju povećanjem dinarskog iznosa novčanih sredstava kao posledica rasta kursa strane valute. 10-11 U našoj praksi. javljaju se pozitivne i negativne kursne razlike. godine za koju se bilans stanja sastavlja. već se samo koriguje vrednost potraživanja i ispravke vrednosti potraživanja u bilansu stanja. br. „Sl. Valuta obaveza uređena je i odredbom člana 395. Ugovorena valutna klauzula je predmet volje poverioca i dužnika. članom 41. Ugovaranje valutne klauzule je dozvoljeno Zakonom o deviznom poslovanju. list SRJ”. Derivati u stranim valutama isključeni su iz delokruga MRS 21 . 107/2005 i 91/2010). što podrazumeva da se iznos potraživanja ili obaveza čija se naplata ili plaćanje vrši u dinarskoj protivvrednosti izkazuje po ugovorenom kursu na dan realizacije. potraživanja i obaveza u stranoj valuti. 1/2003 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII ju finansijski izveštaji). U vezi sa iznetim. list SCG”. stav 2. MRS 21. Računovodstveno evidentiranje transakcije. zbog čega je neophodno vršiti obračun tih kursnih razlika na datum bilansa stanja. jer se poslovne knjige vode u dinarima. kursna razlika je razlika koja nastaje prevođenjem datog broja jedinica jedne valute u drugu valutu po različitim deviznim kursevima. 77/2010 i 95/2010 .

Iznos knjigovodstvene vrednosti složenog finansijskog instrumenta je uvek podeljen na komponentu kapitala i komponentu obaveze. Nakon prvobitnog priznavanja. naknadno vrednovanje obaveza i potraživanja sa valutnom klauzulom se odmerava po njihovoj fer vrednosti. derivata i računovodstveni tretman finansijskih derivata i MRS 32 koji formuliše zahteve za prikazivanje. jer se suštinski radi o transferu između vlasnika glavničkih instrumenata koji su odustali od glavničkih učešća i vlasnika koji će držati vlasničke instrumente (MRS 32 par. Klasifikaciju u Bilansu stanja eminenta određuje suština finansijskog instrumenta. 33. kroz dobitak ili gubitak. U uslovima nedovoljno razvijenog tržišta. 10-11 148 . Prema tom načelu. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA nje od načela monetarnog nominalizma.emitenta tih instrumenata). Kod finansijskih obaveza koje se vrednuju po fervrednosti efekti vrednovanja evidentiraju se u bilansu uspeha. za fer vrednost komponente obaveze i preostali iznos se evidentira kao komponenta kapitala. dužnik je dužan da isplati onaj broj novčanih jedinica na koji obaveza glasi. prevođenje treba izvršiti po tom kursu. stanja nerealizovane obaveze i potraživanja sa ugovorenom valutnom klauzulom treba preračunati po odgovarajućem kursu strane valute. Ostale obaveze vrednuju se po amortizovanom trošku. metodom efektivne kamatne stope i evidentiraju se preko kapitala. Komponenta finansijske obaveze naknadno će se vrednovati u skladu sa zahtevima MRS 39 u zavisnosti od klasifikacije finansijskog instrumenta. koje je definisano članom 394.klasifikuju se odvojeno u okviru istog finansijskog instrumenta na komponentu kapitala i komponentu obaveze.XIII RAČUNOVODSTVO. Komponenta kapitala ne vrednuje se ponovo. osim kada je zakonom predviđeno nešto drugo.sadrže istovremeno i sastavne delove instrumenta kapitala i obaveze.kapitalni (glavnički) instrumenti ili . Komponenta obaveze se vrednuje po fer vrednosti. prevođenje se vrši po tom kursu. koja predstavlja inicijalnu knjigovodstvenu vrednost te komponente. kao što je naše. dok u privredama u kojima nisu razvijena finansijska tržišta njihova primena je ograničena. vrednovanje otkupljenih/ponovo stečenih vlasničkih hartija od vrednosti kapitala (akcija). Otkupljene sopstvene akcije koje se iskazuju u aktivi račun 128 i prilikom bilansiranja umanjuju emitovan akcijski kapital. Ukoliko je između poverioca i dužnika ugovoren srednji kurs Narodne banke Srbije. Ako je ugovoren neki drugi kurs. navedenog zakona.MRS 33 Zarada po akciji („Sl. glasnik RS”. Istovremeno (I-33) Međunarodni računovodstveni standard .obaveza. . Puna primena ovih standarda ima za pretpostavku privrede u kojima postoje razvijena ekonomska tržišta. Odgovarajuća naknada koja se plaća ili prima priznaje se direktno u kapital. Karakteristike složenih finansijskihinstrumenata su: . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.finansijski instrument mora biti klasifikovan u skladu sa svojom suštinom. a finansijska obaveza ili instrument kapitala za drugu ugovornu stranu.). Kapitalni (vlasnički) instrument je ugovor koji dokazuje vlasništvo nad neto imovinom pravnog lica . naknadno vrednovanje i prestanak priznavanja (isknjižavanje) finansijskih instrumenata. Ukupni finansijski instrument se vrednuje po fer vrednosti. i 34. Po definiciji finansijski instrument je svaki ugovor po osnovu kojeg nastaje finansijsko sredstvo za jednu ugovornu stranu. kad obaveza ima za predmet određenu svotu novca. na datum bilansa. Osnov za razlikovanje finansijskih obaveza od glavničkog instrumenta je postojanje ugovorne obaveze bilo da isplati novac ili preda drugo finansijsko sredstvo drugoj strani ili da razmeni finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu sa vlasnikom. i 34. Finansijska imovina je gotovina ili ugovorno pravo da se naplati ili primi drugo finansijsko sredstvo ili razmeni finanijski instrument sa drugim pravnim licem pod potencijalno povoljnim uslovima (ugovor koji se izmiruje prijemom kapitalnih instrumenata od strane pravnog lica koje ih je emitovalo). Pri prvobitnom priznavanju obaveze i potraživanje sa valutnom klauzulom odmeravaju se po njihovj fer vrednosti. a ne sa zakonskom formom. Finansijski instrumenti Međunarodni računovodstveni standardi koji regulišu računovodstveno obuhvatanje finansijskih instrumenata su MRS 39 koji obrađuje početno priznavanje. odnosno Bilans uspeha. Revidirani MRS 32 sadrži u svojim odredbama/paragrafima 33. Finansijska obaveza je obaveza da se isplati ili razmeni finansijsko sredstvo sa drugim pravnim licem pod potencijalno nepovoljnim uslovima (ugovorna obaveza koja se izmiruje davanjem kapitalnih instrumenata od pravnog lica . najviše nerazumevanja i nedoumica proističe iz složenih finansijskih instrumenata koji mogu biti: . Kupovina i dalja prodaja sopstvenih glavničkih instrumenata od strane pravnog lica ne priznaju se u dobitku ili gubitku.imovina umanjena za ukupne obaveze. a ne njegov pravni osnov. . Prema tome.

koji se ne koriste za hedžing i . Ukoliko hartije od vrednosti. treba da ih klasifikuje u jednu od preostalih dveju grupu: koje se drže do dospeća ili koje su raspoložive za prodaju.prenosom (transferom) finansijskog sredstva koji se kvalifikuje za nepriznavanje. troškovi transakcije se mogu pripisati nabavnoj ceni hartije od vrednosti.9). otkazana ili je istekla (MRS 39 par. To su hartije od vrednosti koje su stečene ili nastale prvenstveno u svrhu prodaje ili ponovne kupovine u bliskoj budućnosti. Nepriznavanje finansijske obaveze iz Bilansa stanja vrši se samo kad je obaveza određena ugovorom ispunjena. Međutim. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII br. 39). odnosno emitovanja. Klasifikacija finansijskih instrumenata izvršena je u četiri kategorije (MRS 32 i MRS 39 par.dalje: MRS 33) u paragrafu 16. opcije i svopovi.finansijska imovina koje se drži radi trgovanja. 17): . u koju se uključuju i transakcioni troškovi nastali po osnovu njihovog sticanja.istekom ugovornih prava na tokove gotovine ili . Plasmani koji se drže do roka dospeća Nederivatna finansijska imovina podrazumeva fiksna ili odrediva plaćanja i fiksni rok dospeća. pravnom licu je dozvoljeno da prilikom početnog priznavanja klasifikuje bilo koju hartiju od vrednosti kao onu koja se vrednuje po fer vrednosti. fjučersi. Suština priznavanja i naknadnog vrednovanja hartija od vrednosti koje se vrednuju po fer vrednosti u bilansu uspeha je da se hartije od vrednosti klasifikovane kao takve vrednuje po fer vrednosti. u ovu kategorije se ne mogu klasifikovati preferencijalne i obične akcije). Vrste finansijskih instrumenata su: . 14).derivatni ili izvedeni . MRS 39 banka može klasifikovati prema opciji fer vredonosti i sve hartije od vrednosti koje se drže do dospeća i raspoložive su za prodaju prilikom Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.derivati. troškove transakcije ne uključuju u njihovu vrednost. 9). Kod nas još uvek ima malo HOV koje bi se mogle svrstati u HOV koje se drže do dospeća. zahteva da se pri otkupu sopstvenih prioritetnih akcija svaki diskont ili premija (razlika između plaćenog iznosa i nominalne vrednosti otkupljenih sopstvenih akcija) priznaje kao povećanje ili smanjenje neraspoređene dobiti.banka odlučila da vrednuje po fer vrednosti u bilansu uspeha. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća naknadno se vrednuju po amortizovanoj ceni primenom metoda efektivne kamate. i koje čine deo portfelja sličnih sredstava za koja postoji model trgovanja radi stvaranja profita iz kratkoročnog fluktuiranja cena ili posredničke marže (MRS 39 par. Ove hartije se početno priznaju po nabavnoj fer vrednosti.RAČUNOVODSTVO. Metod efektivne kamate podrazumeva izračunavanje amortizacije primenom efektivne kamatne stope i raspodele prihoda od kamate tokom relevantnog perioda. jer odluku o razvrstavanju nije moguće opozvati nakon početnog/inicijalnog priznavanja. Finansijska imovina čija se procena fer vrednosti iskazuje kroz bilans uspeha je: . odnosno mogu biti klasifikovane u HOV koje se vrednuje po fer vrednosti u bilansu uspeha. Početno priznavanje finansijskih instrumenata (sredstva/obaveze) u Bilansu stanja vrši se samo kada pravno lice postaje jedna od strana u ugovornim odredbama instrumenata (MRS 39 par.bazični (primarni) finansijski instrumenti . hartije od vrednosti. a efekat po osnovu promene fer vrednosti priznaje se isključivo kao prihod ili rashod u bilansu uspeha. već ih priznaje kao troškove perioda.forvardsi. koje nisu pribavljene u svrhu prodaje u bliskoj budućnosti. Kod nas bi se u ovu grupu mogle svrstati obveznice stare devizne štednje Vlade Republike Srbije. .potraživanja. Kod hartije od vrednosti koje nisu klasifikovane prema opciji fer vrednosti. U ovu grupu se obično svrstavaju obveznice i njima slične HOV. Ako banka klasifikuje hartije od vrednosti prema opciji fer vrednosti. osim akcija koje nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i čija fer vrednost se ne može pouzdano odmeriti. Nepriznavanje finansijskog sredstva može se izvršit samo (MRS 39. prilikom početnog priznavanja. u nekim slučajevima. Ograničenja klasifikacije u HOV koje se drže do dospeća U HOV koje se drže do dospeća ne mogu se svrstati HOV koje je: . banka nije klasifikovala prema opciji fer vrednosti. štedni zapisi Narodne banke Srbije i eventualno neke druge obveznice koje se pojave na našem tržištu. hartije od vrednosti dalje: HOV koje se drže do dospeća mogu se posle početnog priznavanja vrednovati i opcijom fer vrednosti. zajmovi . a za koje banka ima nameru i mogućnost da drži do roka dospeća (npr. 77/2010 . par. Prema paragrafu 9. 149 . Na osnovu nje definisani su kriterijumi za priznavanje i osnove za vrednovanje. sa priznavanjem promena u fer vrednosti preko prihoda i rashoda u bilansu uspeha. Odluka banke o klasifikaciji donosi se u postupku inicijalnog priznavanja. 10-11 početnog priznavanja. obaveze.bilo koja finansijska imovina koja se klasifikuje u ovu kategoriju pri početnom priznavanju Prema revidiranom MRS 39. Entitet samostalno odlučuje da li se radi o povećanju kapitala koji može biti predmet raspodele preostalim vlasnicima.

Ovo poništenje se evidentira u skladu sa načinom na koji je izvršeno i obezvređenje. MRS 39 ukazuje na to da se ta sredstva treba grupisati i proceniti po portfolio bazi. U postupku naknadnog vrednovanja entitet odmerava HOV raspoložive za prodaju po fer vrednosti. Pad tržišne vrednosti nije nužno dokaz obezvređenja.uslovljena događajem koji je izvan kontrole entiteta i koji se nije mogao predvideti od strane entiteta. MRS 39 zahteva da se obezvređenje prizna kod finansijskih sredstava koja se vrednuju po amortizovanoj vrednosti. a gubitak/ smanjenje se priznaje direktno u bilans uspeha. a ne kao raspoložive za prodaju.kredite i potraživanja i . .XIII RAČUNOVODSTVO. Entitet nema prava da klasifikuje neko finansijsko sredstvo kao ono koje se drži do dospeća. dovodi u pitanje nameru i mogućnost preduzeća da sve ostale HOV iz ove grupe drži do dospeća.finansijsku imovinu po fer vrednosti kroz bilans uspeha. HOV koje nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i čija se fer vrednost ne može pouzdano utvrditi treba odmeravati po nabavnoj vrednosti. prodao ili reklasifikovao više od beznačajnog iznosa HOV koje se drže do dospeća pre dana dospeća (beznačajnost iznosa meri se u odnosu na ukupan iznos investicija koje se drže do dospeća). moraju proći pune dve godine pre nego što entitet ponovo klasifikuje neku stavku finansijske imovine kao HOV koje se drže do dospeća.desile nakon što je entitet naplatio celu glavnicu finansijskog sredstva kroz predviđene rate otplate (npr. Izuzetno. ako je tokom tekuće poslovne godine ili tokom dve prethodne izveštajne godine.bile blizu datuma dospeća finansijskog sredstva (npr. Obezvređenje HOV i drugih finansijskih sredstava koje se drže do dospeća Finansijska sredstva se smatraju obezvređenim kada iznos po kom su evidentirana prevazilazi iznos koji se može povratiti. Hartije od vrednosti koje čine deo portfelja sličnih sredstava za koja postoji model trgovanja radi stvaranja profita iz kratkoročnog fluktuiranja cena ili posredničke mreže. Prodaja iznosa HOV koje se drže do dospeća koji nije beznačajan. ne mogu biti priznati.plasmane koji se drže do roka dospeća. ili . iznos obezvređenja koji treba priznati proizilazi iz razlike između knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti očekivanih budućih gotovinskih tokova. Naknadno vrednovanje HOV raspoloživih za prodaju Dobitak ili gubitak koji se javlja usled promene fer vrednosti finansijskog sredstva (HOV) raspoloživog za prodaju treba da se priznaje direktno kao kapital. i nijedan finansijski instrument se ne može više svrstavati u tu kategoriju. jer prodaja HOV koje se drže do dospeća. Sve preostale HOV koje se drže do dospeća moraju se reklasifikovati u HOV raspoložive za prodaju. Buduća obezvređenja se ne mogu anticipirati. i . tako da nova knjigovodstvena vrednost sredstva ne može biti veća od vrednosti koja bi postojala da do obezvređenja nije ni došlo. nakon što se svedu na iznos koji je moguće povratiti. kroz Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. . ima za rezultat neispunjenje zahteva MRS 39. bez oduzimanja troškova transakcije koji mogu nastati pri prodaji ili drugom otuđenju. Kada ne postoji mogućnost da se individualno utvrdi iznos obezvređenja pojedinačnih sredstava koja se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. reklasifikacija u sredstava koja se drže do dospeća se može izvršiti ako su prodaja ili reklasifikacija: . Za HOV koje se drže do dospeća. Gubici kao rezultat budućih dogđaja. uvećanoj za troškove transakcije.plasmani koji su po definiciji zajmovi i potraživanja. manje od tri meseca pre dana dospeća) tako da promene u tržišnim kamatnim stopama tokom tog perioda ne mogu imati značajan uticaj na promenu fer vrednosti te imovine. naplata kuponosnih obveznica kod kojih se sa ratom vraća i deo glavnice) ili kroz naplatu unapred. Grupa sredstava treba da ima slične kreditne i druge karakteristike. koji se diskontuju primenom prvobitne diskontne stope instrumenta. Međutim. Finansijska imovina raspoloživa za prodaju je finansijska imovina koja nije klasifikovana u neku od navedenih kategorija i to u: . Ova reklasifikacija se sprovodi u periodu u kome je prodaja HOV sprovedena i računovodstveno evidentirana. Tada se knjigovodstvena vrednost sredstva može smanjiti direktno ili korišćenjem računa ispravke vrednosti. što posebno važi za HOV koje se drže do dospeća. 10-11 150 . obračun kamate se nastavlja u skladu sa originalnom efektivnom kamatnom stopom. Nakon što je došlo do ovog narušavanja pravila. kao što je poboljšani kreditni rejting dužnika.banka klasifikovala kao raspoložive za prodaju. ako je utvrđeno da postoji obezvređenje. klasifikuju se kao hartije od vrednosti namenjene trgovanju. Pri početnom evidentiranju HOV raspoložive za prodaju se priznaju po njihovoj fer vrednosti. tj. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . Za HOV koje se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. u bilansu uspeha. ma koliko verovatni bili. iznos povraćaja je ograničen. Poništenje obezvređenja je dozvoljeno kada postoji očigledan dokaz da je do poništenja došlo nakon prvobitnog priznavanja obezvređenja i da je rezultat određenog događaja.

ako nakon priznavanja obezvređenja dođe do porasta fer vrednosti HOV raspoloživih za prodaju. tada će akumulirani dobitak ili gubitak prethodno priznat u kapitalu biti priznat u dobitak ili gubitak (MRS 39. korišćenjem metoda efektivne kamate priznaje se u dobitak ili gubitak (MRS 18 par. Obezbeđenje HOV raspoloživih za prodaju (primena imparitetnog načela) Obezvređenje se utvrđuje na svaki bilansni dan stanja. Tada se kroz prihode u bilansu uspeha vrši evidentiranje samo do iznosa za koji je izvršeno obezvređenje.MRS 18 Prihodi („Sl. 55 b i AG 5 . odnosno finansijskih obaveza) i alociranja kamate na prihode. odnosno uključujući provizije i druge ugovorene naknade koje su sastavni deo efektivne kamatne stope. Na taj način je HOV raspoložive za prodaju svode na fer vrednost. Dividenda od instrumenata akcijskog kapitala raspoloživog za prodaju priznaje se u dobitak ili gubitak po uspostavljenom pravu od strane pravnog lica da primi uplatu prema paragrafu 30c (I-18) Međunarodni računovodstveni standard .krediti i potraživanja koje je banka odobrila ili plasirala i . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII izveštaj o promenama na kapitalu.55). 77/2010 . u skladu sa MRS 18. Kada finansijsko sredstvo prestane da se priznaje. 151 . takvo povećanje se evidentira kroz kapital. odnosno rashode u toku perioda otplate. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje buduće novčane prilive/odlive u toku perioda otplate na knjigovodstvenu vrednost sredstva/obaveze. a ukoliko dođe do pevaćanja vrednosti iznad nivoa nabavne vrednosti. jer se radi o HOV raspoloživim za prodaju. a troškovi prodaje se ne uzimaju u obzir prilikom kasnijeg određivanja objektivne vrednosti. Procene rukovodstva moraju biti objektivne i razumne. glasnik RS”. br. kada iznos po kome su iskazane u poslovnim knjigama prevazilazi iznos koji se može naknaditi. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. umanjen za otplate glavnice i uvećan za obračunatu.dalje: MRS 18) i MRS 39. Taj porast vrednosti evidentira se direktno u okviru kapitala. Kamata izračunata po ovim sredstvima. Amortizovana vrednost predstavlja iznos koji se priznaje nakon inicijalnog sticanja sredstava.RAČUNOVODSTVO. Drugim rečima. Krediti i potraživanja Krediti i potraživanja su nederivatna finansijska imovina sa fiksnim ili odredivimplaćanjima koja se ne kotira na finansijskim tržištima Pretpostavka za ove instrumente je da se ne trguje ovim finansijskim instrumentima i u ovu kategoriju spadaju: . Pravno lice naknadno odmerava ova finansijska sredstva po amortizovanoj vrednosti koja se računa po metodi efektivne kamatne stope (krediti i potraživanja i investicije koje se drže do dospeća). Nije dozvoljeno ukidanje obezvređenja. Izuzetak je očigledan dokaz koji ukazuje da više objektivno ne postoji razlog za obezvređenje. fluktuacije fer vrednosti HOV raspoloživih za prodaju evidentiraju se direktno u kapitalu kao nerealizovani dobici/gubici na HOV raspoloživim za prodaju. a obezvređenja HOV raspoloživih za prodaju evidentiraju se u bilansu uspeha. 30 a i MRS 39 par.krediti i potraživanja koje je banka kupila i koje ne namerava da proda i za koje ne postoji cena na finansijskom tržištu. odnosno preuzimanja obaveze. što je u potpunosti u skladu sa MRS 39. Transakcioni troškovi se uključuju u početno vrednovanje svih finansijskih obaveza i imovine. 10-11 Umanjenje vrednosti i nenaplativost finansijskih sredstava Procena vrednosti vrši se na datum svakog bilansa stanja i sastoji se u konstataciji postojanja objektivnog dokaza (podataka) o umanjenju vrednosti finansijskog sredstava ili grupe finansijskih sredstava. 55b). a ne u bilansu uspeha tekućeg perioda. Metod efektivne kamate je metod obračunavanja amortizovane vrednosti finansijskog sredstva ili finansijske obaveze (ili grupe finansijskih sredstava. uzimajući u obzir sve ugovorene uslove. par.AG 8). s tim što se tada eliminišu iz kapitala akumulirani nerealizovani dobici nastali usled promene fer vrednosti. nabavnoj vrednosti. Početno vrednovanje vrši se po trošku nabavke tj. koriste se ugovoreni novčani tokovi. osim za troškove od umanjenja vrednosti i devizne dobitke i gubitke. a umanjen za naplaćenu/plaćenu kamatu primenom metoda efektivne kamate na razliku između inicijalnog iznosa i iznosa na dan dospeća i umanjen za smanjenje vrednosti zbog impariteta (direktno.da li se radi o tekućim fluktuacijama ili je nastupio neki događaj zbog koga bi trebalo ukinuti obezvređenje kad je došlo do porasta vrednosti nakon obezvređenja. i pri ovom postupku treba na pojedinačnoj osnovi identifikovati: . ili preko računa ispravke vrednosti). Nije predviđena naknadna reklasifikacija iz ove kategorije. čije se povećanje fer vrednosti iznad nabavne vrednosti evidentira kroz kapital. Kada za finansijski instrument (ili grupu finansijskih instrumenata) nije moguće pouzdano proceniti buduće novčane tokove.da li se radi o obezvređenju ili tekućim fluktuacijama kad je došlo do pada vrednosti ili . a gubici od obezvređenja se evidentiraju u bilans uspeha. par.

za grupu srodnih finansijskih sredstava. zakon i 44/2010 . Na osnovu člana 21. Otuda je kvalitet finansijskih izveštaja banaka meren njihovom sposobnošću da prezentuju realnu sliku o finan- sijskoj poziciji i zarađivačkoj sposobnosti. i članom 31.dalje: Zakon o NBS).rastuća verovatnoća da će dužnik ući u reorganizaciju ili bankrotirati. čime se štiti kapital banke u periodu njegove realizacije.. banka je na bilansni dan dužna da saglasno svojoj računovodstvenoj politici izvrši procenu objektivnih dokaza koji dovode do obezvređenja kredita. Prema tome. Visina gubitka utvrđuje se saglasno MRS 39 par. utvrđuju uslovi pod kojima banka u skladu sa lokalnim zakonodavstvom.nestanak aktivnog tržišta za finansijsko sredstvo zbog finansijskih teškoća ili . Rezerva za opšte bankarske rizike banka obračunava i iskazuje u skladu sa svojom politikom. Umanjenja vrednosti finansijskih plasmana nastaju kao posledice primene računovodstvenog načela opreznosti u prikazivanju finansijskih izveštaja. 63/2008.nacionalne ili lokalne ekonomske indikatore koji su u korelaciji sa problemima sredstava u okviru grupe (npr. Ovo obezvređenje mora biti odmereno i priznato za pojedinačno ili. Tradicionalan pristup merenju kredita zasnovan je na metodu amortizovanih troškova uz primenu efektivne kamatne stope. Rezerve za procenjene gubitke koje se obrazuju po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke označavaju se kao posebna rezerva za procenjene gubitke. Guverner Narodne banke Srbije je doneo Odluku o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke („Sl. povećani broj kupaca sa kreditnim karticama koje dostižu njihov kreditni limit i koji plaćaju minimalno mogući mesečni iznos). br. u tesnoj vezi sa priznavanjem i merenjem gubitka na kreditima priznatim u Bilansu uspeha banke. Povećanje.XIII RAČUNOVODSTVO. povećanje nezaposlenosti u regionu odakle je dužnik. 10-11 152 . radi adekvatnog i efikasnog upravljanja rizicima kojima je banka izložena u svom poslovanju.zajamodavac. MRS 39 zahteva da se obezvređenje prizna kod finansijskih sredstava koja se vode po amortizovanoj vrednosti. glasnik RS”. skrivenih gubitaka i te gubitke (nerealizovane) priznaje u Bilansu uspeha. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Pod objektivnim dokazima podrazumevaju se podaci koji pokazuju da postoji merljivo smanjenje budućih tokova gotovine od finansijskih sredstava nakon njihovog početnog priznavanja. pored gubitaka identifikovanih na osnovu MRS 39. Očekivani gubici kao rezultat budućih događaja bez obzira na stepen verovatnoće njihovog nastanka nisu predmet ovog standarda. br.negativne promene u platežnim mogućnostima (kreditnom rejtingu) dužnika u okviru grupe (npr. .uočavanje podataka o merljivom padu budućih gotovinskih tokova za grupu finansijskih instrumenata do koga je došlo nakon njihovog pribavljanja. 59 i finansijsko sredstvo je obezvređeno ako je iskazano u iznosu koji je veći od iznosa koji je procenjen da se može naplatiti. ovih iznosa povećava prisvajanje neraspoređenog dobitka a njihovo smanjenje povećava neraspoređenu dobit. kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstava i sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine korišćenjem računa ispravke vrednosti ili direktnim otpisom. 55/2004. stav 6. 129/2007. ili drugo kršenje ugovora od strane dužnika. 72/2003. koje osigurava njihovu pouzdanost. . predstavlja prisvajanje neraspoređenog dobitka. .dalje: Odluka o klasifikaciji). uslovljeno lokalnim zakonodavstvom. Ovim postupkom se tekuća dobit banke umanjuje po osnovu identifikovanih budućih gubitaka. Odlukom o klasifikaciji se. 104/2009 i 30/2010 . Vrednosno usklađivanje na nižu vrednost eliminiše precenjenost sredstava tj. pad cena nekretnina (za hipotekarna potraživanja). porast plaćanja sa zakašnjenjem. . dodatno klasifikuje bilansnu aktivu i vanbilansne stavke. par. stav 3. glasnik RS”.kašnjenje ili prekršaj u plaćanju kamate ili glavnice. 63. 85/2005 dr. a u vezi s članom 28. na portfolio osnovi. MRS 39 insistira da se obezvređenje priznaje samo ako je rezultat nastalog (prošlog) događaja. Najveći deo aktive banaka čine finansijska sredstva sa dominantnim učešćem datih kredita. pad cena proizvoda (za zajmove proizvođačima) ili negativne promene drugih privrednih uslova. Iznos gubitka zbog umanjenja vrednosti za finansijska sredstva koja se drže do dospeća i kredite i potraživanja (koja se mere po amortizovanoj vrednosti) priznaje se u Bilans uspeha.značajne finansijske teškoće izdavaoca HOV ili dužnika. Zakona o Narodnoj banci Srbije („Sl. iz ekonomskih ili zakonskih razloga vezanih za finansijske teškoće zajamoprimca. a ne rashod perioda i ne obuhvata se prilikom utvrđivanja neto dobitka ili gubitka za period. Elementi na osnovu kojih se utvrđuje postojanje objektivnih dokaza dati su u MRS 39. . dozvoljava ustupke zajamoprimcu koje mu inače ne bi odobrio. pored razumljivosti. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Svako izdvajanje za gubitke po kreditima i plasmanima. Primena računovodstvenih standarda omogućava procenu značajnih elemenata finansijskih izveštaja po fer vrednosti što stvara mogućnost za precenjivanje vrednosti imovine i po tom osnovu neiskazivanje rashoda vezanih za naknadnu procenu te imovine. Zakona o bankama („Službeni glasnik RS”. broj 107/2005). što je po MRS. stav 1. kao i način pokrića rezerve za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki. važnosti i uporedivosti jedno od kvalitativnih obeležja finansijskih izveštaja. uključujući: . Indikatori koji mogu prouzrokovati obezvređenje mogu biti: .

RAČUNOVODSTVO. Ostale finansijske obaveze su sve finansijske obaveze koje se ne klasifikuju kao finansijska obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha pri početnom priznavanju i koje se prikazuju po amortizovanoj vrednosti. .nedostupnost dužnika i njegovog žiranta radi vođenja sudskog spora (nepoznat na adresi boravišta po izveštaju MUP-a. a princip uvažavanja specifičnog bankarskog poslovanja u čl.obezvređenje (MRS 36) Bilans uspeha . Posebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po godišnjem finansijskom izveštaju. banke će teretiti rashode . 10-11 153 . Formiranje obračunate rezerve u toku godine vrši se na teret rezerve iz dobiti (račun 810) i iz ostalih rezervi (račun 811).delimične naplate potraživanja iz imovine dužnika (prodaja zaloge na pokretnoj imovini) kada nema druge imovine za naplatu u celosti. trajno iseljeni iz zemlje. Takođe. banke će na osnovu svojih procedura i akata na dan bilansa saglasno MRS 39 i MRS 37 izvršiti procenu gubitaka po osnovu kredita i plasmana i procenu obaveze za gubitke po osnovu vanbilansnih stavki (izvršiti rezervisanja).prihodi/rashodi Bilans uspeha . . Kako su ispravka vrednosti i otpisi vrednosti potraživanja samo faze istog procesa.finansijske obaveze kojima se trguje ili . uz kumulativno ispunjavanje uslova (pri čemu plasmani banaka nisu pozicija prihoda).ostalih rezervi (račun 811) Otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja Član 16 Zakona o porezu na dobit pravnih lica (koji se odnosi na sve obveznike) definiše priznavanje rashoda po osnovu otpisa potraživanja.rezervi iz dobiti (račun 810) i . i .dobiti ranijih godina (račun 831).nepostojanje/nedostupnost imovine dužnika ili nepostojanje njegovog pravnog sledbenika (okončan postupak stečaja ili likvidacije). 16 st. neophodno je da se jasnije definišu postupci banaka pri izradi poreskog bilansa.račun 651 uz formiranje obaveze na račun 452 (rezervisanja za gubitke) po vanbilansnoj aktivi.sticanje nepokretnosti radi naplate potraživanja kada je tržišta vrednost iste niža od potraživanja banke.delimične naplate potraživanja iz sredstava garanta/žiranta kada banka nema pravnih osnova za dalje postupanje radi naplate. . Finansijska obaveza po fer vrednosti kroz bilans uspeha (samo finansijske obaveze čija je vrednost utvrdiva na finansijskom tržištu) su: . Kategorizacija finansijskih sredstava za potrebe računovodstva: Finansijski instrumenati Finansijski instrumenti kojima se trguje Finansijski instrumenti koji se drže do dospeća Finansijski instrumenti raspoloživi za prodaju Krediti i potraživanja Naknadno vrednovanje Tržišna (fer) vrednost Amortizovan vrednost primenom efektivne kamatne stope Tržišna (fer) vrednost Amortizovana vrednost primenom efektivne kamatne stope Efekti naknadnog vrednovanja Bilans uspeha .revalorizacione rezerve i Bilans uspeha . Za priznavanje gubitaka po osnovu bilansne imovine. pokojni bez naslednika i imovine. banke imaju i obavezu da obrazuju i posebnu rezervu za procenjene gubitke po kriterijumima koje propisuje nacionalni kontrolor (račun 812). osim dokaza o neuspeloj naplati potraživanja sudskim putem. a koje su već regulisane za banke čl.2 i 3 nije zastu- pljen. da razgraniči finanijski instrument ili njegove delove u cilju pružanja validnih i pouzdanih informacija prezentovanih kroz finansijske izveštaje. Osim ovih obaveza. upućeni na dugogodišnje izdržavanje kazni i dr. . Odabrana klasifikacija se ne menja pri naknadnom vrednovanju sve dok se finansijski instrument nalazi kao pozicija u Bilansu stanja.). 22a istog Zakona. Klasifikacija se vrši pri početnom priznavanju u skladu sa ekonomskom suštinom iz razloga što je emitent u obavezi a saglasno definicijama finansijske obaveze.bilo koja finansijska obaveza koja je klasifikovana u ovu kategoriju pri početnom priznavanju. 1. Obračunata rezerva za opšte bankarske rizike predstavlja prisvajanje neraspoređenog dobitka i iskazuje se na račun 813 .rashodi Obezvređenje (MRS 36) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. trebalo bi priznavati otpise i u sledećim slučajevima: .rezerve za opšte bankarske rizike. kao i po osnovu ispravke vrednosti potraživanja. obračunata u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije formira se u skladu sa Odlukom Skupštine iz: . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Prema tome. .rashodi Obezvređenje (MRS 36) Bilans stanja .račun 650 uz istovremeno smanjenje vrednosti imovine preko računa ispravke vrednosti.dobiti tekuće godine (račun 830). Za rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama banke će teretiti rashode .

IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Reklasifikacija . finansijsko sredstvo klasifikovano kao raspoloživo za prodaju koje zadovoljava definiciju zajmova i potraživanja (da nije klasifikovano kao raspoloživo za prodaju) može da se reklasifikuje van kategorije raspoloživo za prodaju u kategoriju zajmovi i potraživanja ako entitet ima nameru i sposobnost da drži to finansijsko sredstvo u doglednoj budućnosti ili do dospeća. zamenjeni pragraf 50 MRS 39. Bilo koji dobitak ili gubitak koje je već priznat kao prihod ili rashod priznaje se kao prihod ili rashod.svih nederivatnih finansijskih instrumenata osim nederivatnih finansijskih instrumenata koji su pri priznavanju incijalno klasifikovani kao instrumenti čiji će se efekti promene vrednosti priznavati u Bilansu uspeha. Paragrafom 50d regulisano je da finansijsko sredstvo na koje se odnosi paragraf 50c. shodno paragrafu 50B ne može reklasifikovati) može biti reklasifikovano izvan grupe finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod ako privredni subjekt ima nameru i sposobnost da drži finansijsko sredstvo za predvidljivu budućnost ili do dospeća.XIII RAČUNOVODSTVO. ili neraspoređena dobit ili gubitak i priznavanjem revalorizacionih rezervi). 10-11 154 . banka je mogla da klasifikuje bilo koje finansijsko sredstvo ili obavezu kao sredstvo ili obavezu koju će vrednovati po fer vrednosti.promena inicijalne klasifikacije sredstava Promena namene sredstva od strane pravnog lica u odnosu na namenu određenu prilikom sticanja dovodi do promene klasifikacije. Za finansijsko sredstvo reklasifikovano u skladu sa Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Prema paragrafu 50b finansijsko sredstvo na koje se primenjuje paragraf 50c (osim finansijskog sredstva koje pripadaju opisanom u paragrafu 50d) može se samo u retkim okolnostima reklasifkovati izvan grupe finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene fer vrednosti odmah prizanju kao prihod ili rashod. Drugim rečima.finansijskih sredstava koja zadovoljavaju definiciju zajmova i potraživanja iz kategorije raspoloživa za prodaju u kategoriju zajmova i potraživanja.dalje: MSFI 7). 77/2010 . Paragrafom 50c propisano je da entitet (u skladu sa paragrafom 50b) reklasifikuje finansijsko sredstvo iz gupre finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti (i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod). Dodatne mogućnosti za reklasifikaciju definisane su izmenama MRS 39 i (III-07) Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja . pod uslovom da za to postoji i namera i mogućnost da se ta sredstva drže u doglednoj budućnosti ili do dospeća. glasnik RS”. koja je dozvoljena ali je i ograničena.jer se u tom slučaju. Dozvoljena reklasifikacija bila je za instrumente koji se drže do dospeća u instrumente raspoložive za prodaju i obrnuto samo u slučajevima navedenim u standardu. gde će promene fer vrednosti priznavati u Bilans uspeha. a koji ispunjava definiciju zajmova i potraživanja (ako nije zahtevano da to finansijsko sredstvo bude klasifikovano kao ono koje se drži za prodaju po početnom priznavanju . . reklasifikovaće ga po njegovoj fer vrednosti na datum reklasifikacije. br. Paragrafom 50f propisano je da ako privredni subjekt u skladu sa paragrafom 50d reklasifikuje finansijsko sredstvo izvan grupe finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod ili u skladu sa paragrafom 50e izvan grupe finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju. ne dozvoljava entitetu: . Pre izmena. U opciji po fer vrednosti banka je mogla pri inicijalnoj klasifikaciji da vrednuje ostale HOV koje se drže radi trgovanja i HOV raspoložive za prodaju. Takođe. po njegovoj fer vrednosti na datum reklasifikacije. Ograničenja u reklasifikaciji su u funkciji zaštite od manipulacija rezultatom.finansijskog sredstva koje bi zadovoljilo definiciju zajmova i potraživanja (da finansijsko sredstvo nije klasifikovano kao ono koje se drži radi trgovanja prilikom početnog priznavanja) može da se reklasifikuje van kategorije po fer vrednosti kroz bilans uspeha ako entitet ima nameru ili sposobnost da drži to finansijsko sredstvo u doglednoj budućnosti ili do dospeća.MSFI 7 Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja („Sl.reklasifikovanje finansijskog instrumenta iz grupe finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod ako je to sredstvo nakon svog početnog priznavanja određeno u tu grupu. već dozvoljava reklasifikaciju finansijskih instrumenata koji se drže radi trgovanja. Standardi dozvoljavaju reklasifikaciju (naknadnu klasifikaciju) kod: . Fer vrednost finansijskog sredstva na datum reklasifikacije postaje njegova nova nabavna vrednost. . Standard ne dozvoljava reklasifikaciju finansijskih instrumenata koje je entitet inicijalno klasifikovao kao finansijske instrumente koji se vrednuju po fer vrednosti i čije su promene fer vrednosti priznaju kroz bilans uspeha. kao i HOV koje se drže do dospeća.reklasifikaciju derivatnih finansijskih instrumenata u ili iz grupe finansijskih sredstava koji se vrednuju po fer vrednosti i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod sve dok ih drži ili emituje i . Paragrafom 50e propisano je da finansijsko sredstvo klasifikovano kao raspoloživo za prodaju koji je ispunilo definiciju zajmova i potraživanja (ako nije prethodno određeno kao raspoloživo za prodaju) može biti reklasifikovano izvan grupe finansijska sredstva raspoloživa za prodaju u grupu zajmova i potraživanja ako privredni subjekt ima nameru i sposobnost da ih drži za predvidljivu budućnost ili do dospeća.

Tekući veliki pad vrednosti smatra se tekućim fluktuacijama.Plasmani u pridužena preduzeća. Efekti reklasifikacije (HOV iz kategorije po fer vrednosti kroz bilans uspeha u HOV raspoložive za prodaju) na finansijske izveštaje su na kapitalu (kroz izveštaj o promenama na kapitalu) . Promene fer vrednosti se prema MRS 39 kvalifikuju kao tekuće fluktuacije i njihov pad treba razgraničiti od obezvređenja. a ne obezvređenjem te se iz tih razloga tekući rezultat ne opterećuje gubicima. U konsolidovanom bilansu uspeha prikazuje se iznos koji pripada manjinskim ulagačima i iznos koji pripada akcionarima. odnosno vlasnicima matičnog preduzeća. Fer vrednost finansijskog sredstva na datum reklasifikacije postaje nova nabavna vrednost ili amortizovani trošak ako je to primenljivo. Ove vrednosti su kod nederivatnog finansijskog instrumenta najčešće konstante. koja nisu pribavljena sa namerom da se prodaju u bliskoj budućnosti. 10-11 kojem procentu se ostvaruje pravo vlasništva) onda se ne iskazuje kao učešće u kapitalu. s tim da se vrednuje po fer vrednosti a razlika između knjigovodstvene vrednosti i fer vrednosti prikazuje se u kapitalu kao njegova promena. MRS 39 zahteva od entiteta da ustanovi da li se radi o fluktuacijama. Metode učešća u kapitalu Učešća u kapitalu predstavljaju dugoročna finansijska ulaganja u kapital drugih pravnih lica (banaka. koja su dužna da sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII paragrafom 50d bilo koji dobitak ili gubitak već priznat u prihod ili rashod neće biti storniran (prihod ili rashod. ali ispod 50%) se iskazuju po metodu učešća (equity metod). Kada u kapitalu matičnog preduzeća postoji i drugi ulagači. Pored konsolidovanih finansijskih izveštaja matična preduzeća sastavljaju i svoje posebne finansijske izveštaje u kojima učešće u kapitalu zavisnih preduzeća iskazuju po nabavnoj vrednosti. Metod učešća primenjuje se samo u izveštajima koji se sastavljaju u svrhu konsolidacije a ne u i u pojedinačnim izveštajima privrednih subjekata. .investitor nema značajan uticaj nad korisnikom ulaganja. Za učešće kapitalu. indeksa ili stope cene. Ukupan poslovni rezultat matičnog preduzeća i njegovih zavisnih preduzeća se iskazuju u konsolidovanim finansijskim izveštajima.Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji. stvara se odnos investitora i pridruženog preduzeća ako učešće u kapitalu iznosi preko 20% ili su ispunjeni uslovi definisani u MRS 28 i . Računovodstveni tretman učešća u kapitalu zavisi od uticaja koje ulagač učešća (investitor) ima na pravno lice u koje je izvršeno ulaganje (korisnik ulaganja).za iznos promene fer vrednosti HOV reklasifikovanih u raspoložive za prodaju. čiji se efekti iskazuju preko kapitala ili se radi o obezvređenju čiji se efekti iskazuju preko bilansa uspeha. ili neraspoređena dobit ili gubitak ili revalorizacione rezerve). Klasifikovano sredstvo u ulaganje koje se drži do dospeća. odnosno ne obuhvataju poslovni rezultat svojih zavisnih preduzeća. relevantni su još i MRS 27 . Drugim rečima. Za pojedine vidove učešća to praktično znači sledeće: Učešća u kapitalu zavisnih preduzeća imaju matična preduzeća. osiguravajućih društva. Za finansijsko sredstvo reklasifikovano u skladu sa paragrafom 50e izvan grupe finansijskih sredstava koja se vrednuju po fer vrednosti (i čije se promene fer vrednosti odmah priznaju kao prihod ili rashod) bilo koji prethodni priznat dobitak ili gubitak na tom sredstvu koji je u skladu sa paragrafom 50b priznat kao druga stavka rezultata /povezana sa kapitalom/ biće obračunat u skladu sa paragrafom 54 (revalorizaciona rezerva se reklasifikuje kao prihod ili rashod obračunskog perioda). već dolazi do umanjenja kapitala. Učešće u kapitalu pridruženih preduzeća kod kojih ulagač ima značajan uticaj (učešće u kapitalu preko 20%.investitor nema značajan uticaj na korisnika ulaganja ako je učešće u kapitalu ispod 20%.Poslovne kombinacije (kojim je zamenjen raniji MRS 22 sa istima nazivom). deviznog kursa. Ako su ulaganja pribavljenja sa namerom da se prodaju (nezavisno od toga u Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. tj. Nederivatna finansijska sredstva i obaveze Nederivatna sredstva ili obaveze su finansijski instrumenti koji nemaju sve tri karakteristike derivata.investitor ima kontrolu nad korisnikom ulaganja. se reklasifikuje u sredstvo raspoloživo za prodaju. odnosno u konsolidovanom bilansu uspeha. bez obzira na to da li ulagač nema zavisna preduzeća ili ima 155 . kreditnog rejtinga ili kreditnog indeksa ili slične varijable. U konsolidovanom bilansu stanja plasman matičnog preduzeća u zavisna preduzeća prebija se kapitalom tih zavisnih preduzeća koji je uložilo matično preduzeće. akcionarskih društva i društva sa ograničenom odgovornošću). pored MRS 32 i MRS 39. Prema tom uticaju moguća su tri slučaja: . u svojim pojedinačnim finansijskim izveštajima matična preduzeća ne primenjuju metod učešća. njihov kapital se u konsolidovanom bilansu stanja iskazuje kao interes manjinskih ulagača u okviru posebne pozicije kapitala. tj. stvara se odnos matičnog i zavisnog preduzeća ako učešće u kapitalu iznosi preko 50% ili su ispunjeni drugi uslovi definisani u MRS 27. cene finansijskog instrumenta. Najčešće ne ispunjavaju uslov da se vrednost instrumenta menja kao odgovor na promene određene kamatne stope. već kao finansijska sredstva namenjena prodaji. cene robe. MRS 28 .RAČUNOVODSTVO. MRS 31 . odnosno sredstva kojima se trguje.Interesi u zajedničkim poduhvatima i MSFI 3 .

Prema tome. on će učešće u kapitalu pridruženih preduzeća iskazati po metodu učešća. Ako tržišnu vrednost učešća u kapitalu drugih pravnih lica nije moguće pouzdano utvrditi. Ako je teško izvršiti taj raspored. osim ako one nedvosmisleno predstavljaju naknadu dela nabavne vrednosti vlasničkih papira. kao i poreze koji se plaćaju tom prilikom i ostale troškove transakcije. opreme i investicija.XIII RAČUNOVODSTVO. Investitor priznaje prihod samo u onoj meri u kojoj primi svoj deo iz raspodele neraspoređnog neto dobitka korisnika ulaganja. brokerima i dilerima. one umanjuju nabavnu vrednost tih vrednosnih papira. Ispravka vrednosti se prikazuje kao rashod perioda u kojem je ta ispravka vrednosti utvrđenja. uključuju još i sve ostale troškove koji su neposredno vezani za tu nabavku. Pored toga. što bi se moglo tumačiti da mora biti uplaćena na račun investitora. Rezultat pravnog lica u koje je uložen kapital (dobitak ili gubitak) ne utiče na visinu ovog učešća koje je iskazano kod investitora. u pojedinačnim finansijskim izveštajima (odnosno finansijskim izveštajima koji se odnose na matično preduzeće) ulagač neće iskazivati plasman u pridružena preduzeća po metodu učešća. priznaje se u slučaju da postoje indicije da je nadoknadiva vrednost učešća (vrednost koja može da se povrati) manja od knjigovodstvene vrednosti učešća. odnosno deo dobiti u vidi dividende transferiše investitoru. Prema MRS 18 stav 30. niti se kod investitora iskazuje kao prihod ili rashod u bilansu uspeha. u zavisnosti od toga koja je veća. knjiže se po ukupnim troškovima nabavke koji. Učešće u kapitalu drugih pravnih lica čije akcije kotiraju na berzi. Ukoliko u međuvremenu dođe do trgovanja kapitalnim instrumentima (koji predstavljaju učešće u kapitalu drugih pravnih lica kod kojih ulagač nema značajan uticaj) na organizovanom tržištu. s tim što rukovodstvo na dan bilansiranja procenjuje da li se ta vrednost može nadoknaditi u skladu sa zahtevima MRS 36 i ako proceni da je učešće u kapitalu obezvređeno. koje nisu iskazane u njegovom bilansu uspeha. a promene fer vrednosti se iskazuju u okviru revalorizacionih rezervi. U vezi za obelodanjivanjem značajnih informacija vezanih za učešće u kapitalu. Deo iz raspodele koji se primi u iznosu koji je viši od takvog dobitka smatra se povraćajem investicije i iskazuje se kao smanjenje nabavne vrednosti investicije. MRS 28 uređeno je da se po računovodstvenoj metodi učešća. Nadoknadivom vrednošću smatra se neto prodajna cena ili upotrebna vrednost. Ako ulagač sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje. Transakcioni troškovi ne uključuju dužničke premije niti diskonte. Kod metode nabavne vrednosti. pored cene koja je za njih plaćena. investitor iskazuje svoje ulaganje u korist ulaganja po nabavnoj vrednosti. Drugim rečima. iskazuju se po fer tržišnoj vrednosti. već će učešće u kapitalu pridruženih preduzeća takođe iskazati po nabavnoj vrednosti. onda se ta učešća iskazuju po tržišnoj vrednosti. primenom ove računovodstvene metode. koji. prema MRS 36. Međutim. U protivnom. u stavu 11. Za iznos te razlike umanjuje se učešće u kapitalu na teret gubitka od obezvređivanja. predstavlja sadašnju vrednost procenjenih budućih tokova gotovine. tj. dividenda se priznaje kad je ustanovljeno pravo akcionara na isplatu dividendi. Na dan sastavljanja finansijskih izveštaja iskazana vrednost koriguje se za rezultat (dobitak ili gubitak) koji ostvari korisnik ulaganja. procena sadašnje vrednosti ulaganja (upotrebne vrednosti) je procenjivanje srazmernog učešća u sadašnjoj vrednosti budućih Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Ako je učešće u kapitalu drugog pravnog lica iskazano u akcijama koje se kotiraju na berzi. MRS 27 stav 4. iz usklađivanja razlika proizašlih iz poslovnih kombinacija. vrši ispravku vrednosti radi svođenja tog učešća na njegovu nadoknadivu vrednost. za koje se očekuje da će se ostvariti od kontinuirane upotrebe sredstava i od otuđenja tog sredstva na kraju njegovog korisnog veka trajanja. U stavu 32 ovog standarda se precizira da kada su dividende od vlasničkih hartija od vrednosti. Jedino ukoliko se dobit. lako je utvrditi neto prodajnu cenu. pored ostalog. taj deo dobiti investitor iskazuje kao finansijski prihod. učešće u kapitalu provobitno (prilikom nabavke) knjiži po nabavnoj vrednosti. odnosno čiju fer vrednost je moguće pouzdano utvrditi. prilikom nabavke. dividende se prizanju kao prihod. odnosno obuhvatiti i poslovni rezultat pridruženih preduzeća putem usaglašavanja vrednosti plasamana sa kapitalom tih preduzeća. savetnicima. To su promene na kapitalu usled: revalorizacije nekretnina. zahteva obelodanjivanje značajnih transakcija između povezanih preduzeća i informacije o visini ulaganja u zavisna i pridružena preduzeća. Te korekcije se vrše srazmerno sa investitorovim učešćem u kapitalu korisnika ulaganja. korekcija se vrši i za promene na kapitalu korisnika ulaganja koje nisu nastale po osnovu rezultata. kod učešća u kapitalu treba imati u vidu MRS 24 stav 17. učešće u kapitalu drugih pravnih lica. ali ne ranije nego što je ta dividenda primljena. do koje dođe nakon dana kada je investitor stekao ulaganja. Inače. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA učešće u kapitalu zavisnih preduzeća i sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje. mora se utvrđivati upotrebna vrednost koja po definiciji iz MRS 36 stav 6. a razlika između tržišne i dotadašnje knjigovodstvene vrednosti se iskazuje u okviru prihoda ili rashoda u bilansu uspeha. 10-11 156 . deklarisane iz dobiti pre sticanja. kao što su: provizije plaćene zastupnicima. Gubici po osnovu obezvređivanja ulaganja Gubitak od obezvređivanja učešća. U bilansu stanju na kraju poslovne godine ovo učešće ostaje iskazano po nabavnoj vrednosti. troškove finansiranja. postrojenja. kao ni interne administrativne troškove. a da nije proizvoljan. jer je ona jednaka proizvodu broja akcija i njihove cene na berzi. onda se ta učešća u kapitalu iskazuju po nabavnoj vrednosti.

Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otuđenja nematerijalnog ulaganja utvrđuju se kao razlika između neto priliva od otuđenja i iskazanog iznosa sredstava u knjigovodstvu i priznaju se kao prihod ili rashod u bilansu uspeha. odnosno merenje nakon početnog priznavanja postoje dva modela i to model nabavne vrednosti i model revalorizacije. Amortizacija se obustavlja kada se sredstvo klasifikuje Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 77/2010 . period i metod amortizacije se menja saglasno novoj proceni i primenjuje se za taj obračunski period. koje je bilo revalorizovano (odobrenjem revalorizacionim rezervama). Za potrebe revalorizacije. Ako se sredstvo. Ukoliko ne postoji aktivno tržište sredstvo se vrednuje po modelu nabavne vrednosti.za to sredstvo postoji aktivno tržište i postoji verovatnoća da će to tržište postojati i na kraju korisnog veka trajanja tog sredstva. Model revalorizacije nakon početnog priznavanja podrazumeva da se nematerijalno ulaganje iskazuje po revalorizacionom iznosu koji predstavlja njegovu poštenu vrednost na dan revalorizacije. Poseduje se radi upotrebe u proizvodnji ili pružanju usluga. Početno merenje nematerijalne imovina se iskazuje se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja.dalje: MRS 36). Metod amortizacije koji se primenjuje izražava način na koji preduzeće troši ekonomske koristi od sredstava i oni mogu biti: . Ove promene se kvalifikuju kao promene računovodstvenih procena (MRS 8) pa se usklađivanje troškova amortizacije vrši samo za tekući i buduće obračunske periode. uključujući i neto novčani tok od konačnog otuđenja ulaganja. iznos revalorizacionih rezervi se direktno prenosi na neraspoređenu dobit. Revalorizacija se vrši za sva sredstva koja pripadaju istog grupi i onoliko redovno koliko je dovoljno da se iskazana vrednost ne razlikuje značajno od vrednosti koja bi se utvrdila primenom poštene vrednosti na dan bilansa stanja. Nematerijalna imovina Računovodstveni tretman nematerijalne imovine uređuje (I-38) Međunarodni računovodstveni standard . (I-38) Međunarodnog računovodstvenog standarda . Amortizacija započinje kada sredstvo postane raspoloživo za upotrebu. Preostala (rezidualna) vrednost: Ostatak vrednosti nematerijalnog ulaganja smatra se jednakom nuli. što je regulisano (III-05) Međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja („Sl. Pored zahteva navedenih u MRS 36. ali se vrši njegovo obelodanjivanje.dalje: MRS 38) i u poslovnim knjigama se iskazuje kao pozicija aktive u okviru grupe računa 33. pravno lice vrši procenu iznosa koji se može povratiti po osnovu nematerijalne imovine koja ima ograničen korisni vek upotrebe i koja je bila amortizovana u periodu koji je duži od dvadeset godina od dana kada je to sredstvo postalo raspoloživo za korišćenje i ukoliko ima indicija da je sredstvo obezvređeno.degresivni i . Ukoliko se očekivani korisni vek trajanja sredstava značajno razlikuje od prethodnih procena. glasnik RS”. Za naknadno merenje. Osnovica za obračun amortizacije je nabavna vrednost ili cena koštanja i utvrđuje se nakon umanjenja za ostatak vrednosti sredstava.MRS 38 Nematerijal- 157 . br.MSFI 5).MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine („Sl. radi iznajmljivanja drugima ili za administrativne svrhe.MRS 38 Nematerijalna imovina („Sl. Izdatak po osnovu nematerijalnog ulaganja. osim kada: . odnosno pridruženog preduzeća. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII novčanih tokova zavisnog. Amortizaciji podležu sva nemaaterijalna sredstva u upotrebi.RAČUNOVODSTVO. Model nabavne vrednosti znači da se materijalno ulaganje nakon početnog priznavanja iskazuje po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ukupnu amortizaciju i ukupne gubitke zbog obezvređivanja imovine. kada se ne može uključiti u nabavnu vrednost nematerijalnog ulaganja koja ispunjava kriterijume priznavanja za sredstvo. Ostatak vrednosti se procenjuje samo na dan sticanja sredstva odnosno na svaki datum obračuna revalorizacije. Nematerijalno (neopipljivo) ulaganje (sredstvo) je nemonetarno (nenovčano) sredstvo koje koje se može identifikovati iako nema fizičko obeležje. 77/2010 . a u fazi razvoja (ukoliko su kriterijumi za priznavanje ispunjeni) kapitalizuju se kao nematerijalno ulaganje. umanjenu za ukupnu naknadnu amortizaciju i ukupne naknadne gubitke zbog obezveđenja imovine. 77/2010 . glasnik RS”. poštena vrednost se određuje pozivanjem na aktivno tržište. br.postoji ugovorna obaveza trećeg lica da otkupi sredstvo na kraju njegovog korisnog veka trajanja ili . Sredstvo koje ima neograničeni vek upotrebe se ne amortizuje. br. Primerno: Troškovi u fazi istraživanja priznaju se kao rashod u periodu u kome su nastali. glasnik RS”. što je regulisano (I-36) Međunarodnim računovodstvenim standardom . proda ili rashoduje. u skladu sa paratrafom 78. Nematerijalna imovina prestaje da se priznaje u Bilansu stanja po njegovom otuđenju (MSFI 5) ili kada se trajno povuče iz upotrebe.proporcionalni. . 10-11 kao ono koje se drži za prodaju. priznaje se kao rashod onda kada je nastao.funkcionalni Period amortizacije i metod amortizacije preispituju se barem na kraju svakog obračunskog perioda.

vozila i sl. aktiva uz istovremeno priznanje dugoročne obaveze. tokom trajanja ugovora o lizingu. MRS 17 ako se za prezentovanje.priznavanje predmeta ugovora vrši se u visini nabavne vrednosti uvećane za direktne troškove dovođenja opreme u funkcionalnu pripravnost.lizing naknada ili kamata predstavlja rashod perioda i ne uključuje se u nabavnu vrednost predmeta lizinga. Ako je ugovoren neki drugi kurs. br. 77/2010 . Sredstvo u finansijskom lizingu za davaoca sredstava ima tretman prodaje. ista klasifikacija se koristi i za obaveze po osnovu lizinga. Reklasifikacija može da se izvrši nakon preračuna obaveze u skladu sa ugovorenom valutnom klauzulom. a koji dospeva za plaćanje u 2011. u samom bilansu stanja obaveze klasifikuju kao kratkoročne i dugoročne. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA na imovina („Sl. sredstvo (predmet lizinga) i obave- za za buduća plaćanja lizinga priznaju se u istom iznosu. Nekretnina i oprema su materijalna sredstva: .dalje: MRS 38. godini.dalje: MRS 17). ako je predmet lizinga motorno vozilo.na početku trajanja ugovora o lizingu. glasnik RS”. Zakon o finansijskom lizingu definiše da predmet Ugovora o finansiranju lizinga može biti samo pokretna nepotrošna stvar (oprema. prema paragrafu 60. U toku veka upotrebe sredstva. po dospeću. U skladu sa MRS 17.predmet ugovora koji se priznaje kao sredstvo/oprema tj. . Prema tome. Nekretnina namenjena za prodaju u uobičajenom toku poslovanja računovodstveno se obuhvata kao zalihe. . Finansijski lizing je lizing kojim se na osnovu ugovora prenose svi rizici i koristi koji proističu iz vlasništva nad predmetom lizinga prenose na primaoca lizinga. Efekat valutne klauzule nastaje tokom poslovne godine. kurs strane valute po kojem će biti izvršeno prevođenje obaveza sa ugovorenom valutnom klauzulom ne mora da bude zvanični srednji kurs NBS. već kurs ugovoren između davaoca i korisnika lizinga. u skladu sa (I-17) Međunarodnim računovodstvenim standardom . sredstvo se u potpunosti amortizuje tokom perioda trajanja ugovora o finansijskom lizingu). zbog promene kursa od dana zaključivanja ugovora do dana dospeća rate. koji se pripisuju nabavnoj vrednosti sredstva. .za koju se očekuje da će se koristiti duže od jednog obračunskog perioda. Korisnik lizinga treba da utvrdi iznos obaveze po osnovu finansijskog lizinga. Suština zahteva MRS 17 je u tome da obračunata lizing naknada koja dospeva u budućim obračunskim periodima ne treba da bude iskazana u aktivi i pasivi bilansa stanja. klasifikuje se kao kratkoročna. postrojenja i oprema. onako kako rate dospevaju za plaćanje. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Osnovna sredstva Vrste osnovnih sredstava su: nekretnine. Obračunati efekti ugovorene valutne klauzule priznaju se kao rashod i prihod perioda u skladu sa MRS 39. stvorena revalorizaciona rezerva po osnovu revalorizacije nematerijalnih ulaganja prenosi se na neraspoređenu dobit najkasnije na dan otuđenja sredstva. odnosno prilikom početnog priznavanja. i iznos koji odgovara razlici između obračunate godišnje amortizacije koja bi bila obračunata da je za to sredstvo primenjen model nabavne vrednosti. preračun treba izvršiti po tom kursu.MRS 17 Lizing („Sl. 77/2010 . . . korisnik lizinga dužan je i na svaki datum bilansa stanja dok traje ugovor o lizingu da preračuna obavezu po osnovu glavnice prema odgovarajućem kursu na taj dan. Drugim rečima. Takođe. glasnik RS”. kao i troškovi osiguranja ne uključuju se u nabavnu vrednost predmeta lizinga.politika amortizacije za sredstva uzeta u finansijski lizing treba da se zasniva na politici amortizacije sredstava koja su u vlasništvu.korisni vek trajanja predmeta lizinga jednak je periodu očekivanog korišćenja ukoliko je realno da će korisnik lizinga steći vlasništvo nad predmetom lizinga nakon isteka ugovora (ukoliko se proceni da korisnik lizinga neće postati vlasnik predmeta lizinga po isteku ugovora.XIII RAČUNOVODSTVO. oprema uzeta u finansijski lizing. ali treba da bude obelodanjena u napomenama koje su sastavni deo finansijskih izveštaja. Naime.koju banka drži za upotrebu u obavljanju svojih delatnosti i za pružanje usluga i . već predstavljaju rashod perioda na koji se odnose.troškovi registracije vozila. preračun se vrši po tom kursu. što znači da ne treba da sadrži unapred obračunatu lizing naknadu. a za primaoca sredstava tretman kupovine. . . Prema paragrafu 23. Razgraničenje finansijskog od operativnog lizinga je značajno zbog različitog računovodstvenog tretmana kako kod korisnika lizinga tako i kod davaoca lizinga. računovodstveno se obuhvata na sledeći način: . sa njegove revalorizacione rezerve prenosi se na neraspoređenu dobit ranijih godina.lizing naknada priznaje se kao finansijski rashod. . investiciona nekretnina i biološka sredstva. br. Ukoliko je između poverioca i dužnika ugovoren zvanični srednji kurs NBS. U operativnom lizingu sredstvo je za davaoce i dalje sredstvo a za primaoca je samo pravo korišćenja sredstva. npr.). osim inicijalnih troškova korisnika lizinga. 10-11 158 .Prezentacija finansijskih izveštaja. MRS 1 . obaveza koja dospeva za izmirenje u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja.obaveza po osnovu finansijskog lizinga priznaje se u iznosu glavnice. prodajni kurs poslovne banke.

kada: . br. Procena fer vrednosti nekretnina.p. postrojenje i opreme i investicionu nekretninu pripisuje se iskazanom iznosu tog sredstva.14). Troškovi lizing naknade imaju tretman kamate koja se ne uključuje u nabavnu vrednost opreme već predstavlja rashod tokom perioda otplate. 77/2010 . potrebno je da se najpre izvrši obračun amortizacije za tu godinu. postrojenja i opreme vrši se sa stanjem na određeni dan. U ovom slučaju. odnosno nabavne vrednosti (MRS 40.p. Operativni lizing Za korisnika operativni lizing je samo obaveza u Bilansu stanja.(I-17) Međunarodni računovodstveni standard .podb. .dalje: MRS 23) . 77/2010 . nekretnina. a nakon toga vrednosno usklađivanje. odnosno svođenje knjigovodstene na procenjenu vrednost. Za davaoce lizinga „prodaja” sredstava kvalifikuje se kao potraživanje u Bilansu stanja. Nekretnina. Elementi za početno merenje su: Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 77/2010 .troškovi pokretanja i drugi predproizvodni troškovi neophodni za dovođenje sredstva u stanje funkcionalne pripravnosti. Ukoliko se procena vrši na datum bilansa stanja. umanjeni za trgovačke popuste i rabate.je verovatno da će buduće ekonomske koristi po osnovu te investicione nekretnine priticati u preduzeće.49) ili Nakon početnog priznavanja. br. a amortizacija i prihodi od lizinga su pozicije Bilansa uspeha. Revalorizacija se vrši onoliko redovno koliko je dovoljno da se iskazana vrednost ne razlikuje značajno od vrednosti koja bi se utvrdila primenom poštene vrednosti na dan bilansa stanja.p. po osnovu finansijskog lizinga) drži radi ostvarivanja zarade odizdavanja nekretnine radi uvećanja vrednosti kapitala ili radi jednog i drugog. . ili (b) prodaje u okviru redovnog poslovanja.MRS 17 Lizing („Sl. glasnik RS”.17). Naknadno merenje.kapitalizacija kamata i kapitalizacija kursnih razlika u iznosu koji se smatra korekcijom troškova kamate. Naknadni izdatak koji se odnosi na već priznatu nekretninu. Svaki drugi naknadni izdatak priznaje se kao rashod u periodu u kome je nastao.ili i jedno i drugo). 10-11 .).28. odnosno po poštenoj vrednosti (MRS 40. i oprema se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ukupnu amortizaciju i ukupne gubitke zbog obezvređenja imovine (MRS 16.troškovi koji mogu da se direktno pripišu nabavci sredstava kao i troškovi njihovog demontiranja. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Finansijski lizing Za korisnike finansijski lizing je kao nabavka vlastite materijalne imovine i iskazuje se u aktivi (račun 346) i obaveza (račun 432) u pasivi za „kupovinu” dok su troškovi amortizacije ove imovine i troškovi finansiranja pozicije Bilansa uspeha. nekretnina i oprema se iskazuje po revalorizovanom iznosu koji predstavlja njegovu poštenu vrednost na dan revalorizacije umanjenoj za ukupnu naknadnu amortizaciju i ukupne naknadne gubitke zbog obezvređenja imovine.dalje: MRS 40). Početno merenje Početno merenje nekretnine. postrojenja i oprema i investiciona nekretnina se priznaju kao sredstvo onda i samo onda. što je regulisano paragrafom 4.nabavna vrednost i pripadajući direktni troškovi dovođenja u stanje funkcionalne pripravnosti za nameravanu upotrebu. . kao i dobitak od prodaje pri definitivnoj prodaji i prenosu vlasništva. Početno merenje za finansijski lizing: po poštenoj vrednosti. br.29). i . Investiciona nekretnina je nekretnina (zemljište ili zgrada .p. koju vlasnik (ili zakupac. .u skladu sa paragrafom 12. a u Bilansu uspeha kao finansijski prihod. postrojenja i opreme koji ispunjavaju uslove za priznavanje za sredstvo vrši se po nabavnoj ceni ili ceni koštanja (MRS 16. glasnik RS”. (I-40) Međunarodnog računovodstvenog standardaMRS 40 Investicione nekretnine („Sl. ako je verovatno da će priliv budućih ekonomskih koristi da bude veći od prvobitno procenjene stope prinosa tog sredstva.troškovi koji su direktno pripisani sticanju sredstva . odnosno vrednovanje nakon početnog priznavanja vrši se prema modelu: .rashodi kamata u skladu sa postupkom iz (I-23) Međunarodni računovodstveni standard .cena koštanja investicione nekretnine može pouzdano da se izmeri. osnovica za obračun go- 159 .MRS 23 Troškovi pozajmljivanja („Sl.ili deo zgrade .revalorizacije. glasnik RS”.nabavne vrednosti ili .cena koštanja sredstva uzetog u zakup po osnovu finansijskog lizinga utvrđuje se u skladu sa principima navedenim u MRS 17.dalje: MRS 17) Početno merenje investicione nekretnine vrši se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja (MRS 40 par. 28 . uklanjanja i restauracije područja (rezervisanje se vrši primenom MRS 37).RAČUNOVODSTVO. (MRS 16. Nakon početnog priznavanja sredstvo. Poštenu vrednost opreme obično čini njena tržišna vrednost koja se utvrđuje procenom. par. a troškovi lizinga su pozicije u Bilansu uspeha. a ne radi: (a) upotrebe za proizvodnju ili snabdevanja robom ili pružanja usluga ili za potrebe administrativnog poslovanja.50). Za davaoca operativni lizing je imovina data u lizing i potraživanja od korisnika lizinga su pozicija Bilansa stanja.

koja je uključena u sopstveni kapital. postrojenje i oprema prestaju da se iskazuju u bilansu stanja. Svako iz toga proisteklo smanjenje iskazanog iznosa nekretnine priznaje se u računu neto dobitka ili neto gubitka tog perioda. Ako nekretninakoju koristi vlasnik postane investiciona nekretnina. Promenom rezidualne vrednosti i veka korišćenja sredstava treba tretirati i obračunati u skladu sa MRS 8 kao promenu računovodstvene politike. Ukoliko se dinamika trošenja značajno razlikuje od prethodnih procena. svaka razlika koja se na taj dan pojavi između poštene vrednosti sredstva i njene prethodne iskazane vrednosti priznaje se u računu neto dobitka ili neto gubitka tog perioda. banka primenjuje MRS 16 sve do dana kada je ta nekretnina promenila namenu. Po naknadno izvršenom otuđenju investicione nekretnine. banka nastavlja da amortizuje tu nekretninu i da priznaje sve nastale imparitetne gubitke zbog obezvređenja imovine. Investicione nekretnine MRS 40 priznaje kao investiranu nekretninu i ulaganja na nekretnini koja je uzeta u zakup. procena preostale vrednosti vrši se na dan svake revalorizacije. Pri prenosu sa investicione nekretnine.u onoj meri u kojoj se povećanjem ukida prethodni gubitak zbog obezvređenja te nekretnine. može da se prenese u neraspoređeni dobitak. postrojenja i opreme utvrđuju se kao razlika između procenjenih neto priliva od prodaje i iskazanog iznosa sredstava i priznaju se kao prihod ili rashod u bilansu uspeha. Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otuđenja nekretnine. Iznos nekretnine i opreme koji podleže amortizaciji. nakon otuđivanja ili kada je sredstvo trajno povučeno iz upotrebe i kada se od njegovog otuđenja ne očekuju nikakve buduće ekonomske koristi. nabavnu vrednost za potrebe naknadnog merenja predstavlja poštena vrednost na dan kada je ta nekretnina promenila namenu. raspoređuje se sistematski tokom njihovog korisnog veka trajanja. a to su: proporcionalni. smanjenje ide na teret te revalorizacione rezerve. Ukoliko je procena izvršena na početku godine za koju se sastavljaju finansijski izveštaji. procenjene u skladu sa MRS 16. ali za različite grupe sredstava (npr. Razlika između iskazanog iznosa nekretnine. a za opremu . Banka može koristiti oba postupka. par. Metod amortizacije koji se primenjuje bira se tako da izrazi način na koji banka troši ekonomske koristi od sredstva. na poziciji: revalorizovana rezerva. degresivni i funkcionalni. iznos amortizacije se usaglašava sa novom procenom.svaki preostali deo tog povećanja direktno se iskazuje u korist sopstvenog kapitala. odnosno pre nego što je izvršena procena. Sredstvo je obezvređeno ukoliko je njegova knjigovodstvena vrednost veća od neto prodajne (tržišna cena umanjena za troškove prodaje) ili korisne vrednosti (koja predstavlja diskontovanu vrednost buduće neto gotovine na dan procene uz primenu odgovarajuće diskontne stope). Ostatak vrednosti se utvrđuje na dan sticanja. (MRS 40 par.za zemljište i građevinske objekte . Investiciona nekretnina prestaje da se priznaje kao imovina po otuđenju te nekretnine ili onda kada se ta investiciona nekretnina trajno povuče iz upotrebe i kada se Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. i njene poštene vrednosti pravno lice primenjuje isti postupak kao da se radi o revalorizaciji izvršenoj u skladu sa MRS16. 10-11 160 . (MRS 40.). Kada se primenjuje dozvoljeni alternativni postupak. na nekretninu koju koristi vlasnik ili na zalihe. revalorizaciona rezerva. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA dišnje amortizacije je nabavna vrednost koja je postojala na početku godine.63). Sve dok nekretnina koju koristi vlasnik ne postane investiciona nekretnina koja će biti iskazana po poštenoj vrednosti. Ukoliko je došlo do značajne promene u očekivanom obrascu ekonomskih koristi sredstva. 54).dozvoljeni alternativni postupak. Iznos koji je priznat u računu neto dobitka ili neto gubitka tog perioda nije veći od iznosa koji je potreban da bi se povratio onaj iskazani iznos koji bi bio utvrđen (bez amortizacije) da nije priznat gubitak zbog obezvređenja i . povećanje se priznaje u računu neto dobitka ili neto gubitka tog perioda.XIII RAČUNOVODSTVO. Prenos revalorizacione rezerve u neraspoređeni dobitak ne vrši se preko bilansa uspeha.p. (MRS 40. Međutim. i njene poštene vrednosti preduzeće obuhvata se na način kao da se radi o revalorizaciji izvršenoj u skladu sa MRS 16. procenjene u skladu sa MRS 16. Ako se vrši zamena za slično sredstvo. trošak nabavke stečenog sredstva jednak je knjigovodstvenom iznosu otuđenog. Nekretnine. Metod amortizacije preispituju se periodično.osnovni postupak). osnovicu za obračun amortizacije za tu godinu čini revalorizovana nabavna vrednost. Korisni vek trajanja utvrđen je na osnovu očekivane korisnosti sredstava za banku. na koji se primenjuje MRS 8 kao promena računovodstvene procene. Osnovica za obračun amortizacije se utvrđuje nakon oduzimanja od nabavne vrednosti ostatka vrednosti sredstava. Na eventualno proisteklo proisteklo povećanje iskazanog iznosa primenjuje se sledeći postupak: . metod se menja tako da održava izmenjeni način. u onoj meri u kojoj je taj iznos iskazan u revalorizovanoj rezervi za tu nekretninu. Na svaku razliku koja se tog dana pojavi između iskazanog iznosa nekretnine. koja će biti iskazana po poštenoj vrednosti. 55. Kod prenosa zaliha na investicionu nekretninu koja će biti iskazana po poštenoj vrednosti.

(III-05) Međunarodni standard finansijskog izveštavanja . za iznos negativnih kursnih razlika (veza MRS 21). 10-11 . u skladu sa MRS 17. Stalna sredstva namenjena prodaji Stalna sredstva namenjena prodaji i grupa sredstava raspoloživih za prodaju definišu se kao kategorije koje se posebno vrednuju i prezentuju odvojeno u bilansu stanja u odnosu na drugu stalnu imovinu. povećanje pri prvoj proceni) ili kao rashod (npr.par. Učestalost procene zavisi od kretanja fer vrednosti. Nekretnine.MSFI 5 Stalna imovina koja se drži za prodaju i prestanak poslovanja („Sl. Nabavna cena se ne može povećavati /kapitalizovati/. Međutim. U tom slučaju. Uslov za priznavanje sredstva kao sredstvo raspoloživog za prodaju (ili grupe sredstava) je da njegova knjigovodstvena vrednost može prvenstveno da se povrati kroz prodajnu transakciju. Početno priznavanje potraživanja za koristi koje mogu da se ostvare od otuđenja investicione nekretnine vrši se po poštenoj vrednosti. Bitna činjenica u vezi sa MSFI 5 je i to da se za ova sredstva ne vrši obračunamortizacije. umanjenoj za troškove prodaje (priznavanje se vrši po nižoj od ovih dveju vrednosti). glasnik RS”. kao ni obezvređenje prema MRS 36 sve dok su klasifikovane kao sredstva namenjena prodaji. 161 . postrojenja i oprema za koje postoji namera da se prodaju u roku od 12 meseci od dana bilansa se ne revalorizuju.npr. Ugovorna revalorizacija ili devizna klauzula avansa za nekretnine. ali se ona vrši za potrebe poreskog bilansa (porez na dobit preduzeća).69). Posebno.par. osim za iznos koji se smatra korekcijom rashoda kamate.dostupno za momentalnu prodaju u svom trenutnom stanju . .tržišna vrednost koja se može ostvariti prodajom ili . Efekti procene po poštenoj vrednosti sredstava (klasifikovani po MRS 16 i MRS 38) iskazuju se u okviru kapitala (kao revalorizaciona rezerva . Primena modela poštene vrednosti ne zahteva obračun amortizacije i obezvređenja investicione nekretnine. To podrazumeva da je sredstvo (ili raspoloživa grupa): Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. 70). pri čemu se zahteva da se rezultati (posledice) prestanka poslovanja odvojeno prezentuju u samom bilansu uspeha. kao i zabranu retroaktivnog klasifikovanja i priznavanja prestanka poslovanja. Stalna sredstva koja ispunjavaju kriterijume priznavanja odmeravaju se po knjigovodstvenoj vrednosti ili po fer vrednosti. Celokupna rezerva može da se realizuje prilikom rashodovanja ili otuđenja sredstva. Poštena vrednost nekretnina. Jedan deo rezerve može da se realizuje istovremeno sa korišćenjem sredstva.tržišna vrednost koja bi se platila ako bi se isto sredstvo nabavilo (amortizovani troškovi zamene) Procena po poštenoj vrednosti ne mora se vršiti na kraju svakog obračunskog perioda.da je aktivno prisutno na tržištu po razumnoj ceni merenoj u odnosu na njegovu fer vrednost . smanjenje pri prvoj proceni) ili kao prihod od ukidanja revalorizacionih rezervi istog sredstva do iznosa koji je jednak negativnom učinku revalorizacije istog sredstva.postrojenja i opremu se tretira saglasno MRS 39 kao finansijsko sredstvo a promene njihove vrednosti tretiraju se kao dobici ili gubici zaštite od rizika (kao pozicije prihoda/rashoda po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika). Efekat procene investicionih nekretnina po poštenoj vrednosti (MRS 40 par. u skladu sa MRS 18 primenom metode efektivne kamatne stope (MRS 40 par. Dobici ili gubici zbog povlačenja iz upotrebe ili otuđenja investicione nekretnine utvrđuju se kao razlika između neto prihoda od otuđenja i iskazanog iznosa tog sredstva i priznaje se u bilansu uspeha kao prihod ili rashod (osim ako. nije predviđen drugačiji postupak u vezi sa prodajom i ponovnim uzimanjem u zakup. Razlika između nominalnog iznosa te koristi i cene koja je jednaka ceni u gotovini priznaje se kao prihod od kamate. ako je plaćanje investicione nekretnine odloženo. početno priznavanje ostvarene koristi vrši se po ceni koja je jednaka ceni za plaćanje u gotovini. Revalorizaciona rezerva koja je uključena u sopstveni kapital može direktno da se prenese u neraspoređenu dobit.35) iskazane kao dobitak ili gubitak nastao zbog promene poštene vrednosti investicione nekretnine uključuje se u neto dobitak ili neto gubitak perioda u kojem je nastao. a koji je prethodno bio priznat kao rashod. (MRS 40.RAČUNOVODSTVO. br.66).da je njegova prodaja vrlo verovatna. Prenos sa revalorizacione rezerve na neraspoređenu dobit ne vrši se kroz bilans uspeha. obezvređenje se vrši neposrednopre klasifikacije ovih sredstava u sredstva namenjena prodaji. iznos realizovane rezerve čini razlika između amortizacije zasnovane na revalorizovanom iznosu sredstava i amortizacije zasnovane na prvobitnoj nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja sredstva. MSFI 5 uspostavlja obavezu prikazivanja rezultata prestanka poslovanja odvojeno u obrascima finansijskih izveštaja. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII od njenog otuđenja ne očekuje nikakva ekonomska korist u budućem periodu. a ne kroz nastavak korišćenja. 77/2010 dalje: MSFI 5) propisuje kriterijume za klasifikaciju poslovanja kao obustavljena poslovanja i kriterijume za prezentaciju ovih poslovanja. (MRS 40.standard propisuje i druge uslove. postrojenja i opreme može biti: . kada se rezerva realizuje.

jer je verovatno da će po ovom osnovu „Buduće ekonomske koristi priticati u preduzeća” a takođe „ima vrednost koja može pouzdano da se izmeri”. utiče na početno stanje kapitala. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Prema tome. stvarima ili pravima). Iskazivanje i prikazivanje poslovnih događaja u vezi sa akcijama zavisi od vrednosti po kojima se obavljaju transakcije. Smanjenje vrednosti investicionih nekretnina po osnovu procene poštene vrednosti koje je iskazano na teret rashoda . Tržišna vrednost je cena po kojoj se akcija prodaje na sekundarnom tržištu hartija od vrednosti i koja se evidentiraju u visini nabavne vrednosti kao pozicija aktive. Prema odredbama člana 13. predstavlja emisionu premiju (ažio) i evidentira se na račun 802 . kao i rashodi i prihodi u tekućem periodu koji nisu mogli biti fakturisani. društvo ne može osloboditi osnivače obaveze unošenja uloga. tekuće godine. Efekti prodaje iskazuju se kao gubici (grupa računa 62) ili dobici (grupa računa 72). Bilansna vrednost je rezultat poslovanja i može biti viša i niža od nominalne vrednosti akcija. odnosno članova društva da u društvo unesu uloge na koje su se obavezali ugovorom o osnivanju (osnivačkim aktom). Gubitak do visine kapitala obuhvata i sopstvene akcije (račun 128).XIII RAČUNOVODSTVO. Ovo su upravo i razlozi zbog kojih se u poslovnim knjigama društva neuplaćeni upisani kapital evidentira kao posebna pozicija aktive. a za koje su nastali sledeći troškovi u tom periodu: . koje takođe umanjuju kapital i prikazuju se i u izveštaju o promenama na kapitalu i u Bilansu stanja.obračunati prihodi u tekućem obračunskom periodu u stranoj valuti. a ne preko revalorizacionih rezervi. da se akcije ne mogu izdavati za emisionu cenu koja je niža od njihove nominalne vrednosti i u poslovnim knjigama se evidentiraju u okviru akcijskog kapitala. trajnog izvora finansiranja. postrojenja i opreme priznaje se kao prihod u poreskom bilansu. već investicione nekretnine podležu istom poreskom tretmanu kao i druge nekretnine i za obračun poreske amortizacija svrstavaju ih u I amortizacionu grupu. gde je osnovica za obračun amortizacije nabavna vrednost i primenjuje se proporcionalna metoda amortizacije. a efekti prodaje sopstvenih akcija iskazuju se kao dobitak na računu 831 ili kao gubitak na računu 841. ova imovina se potpuno neosnovano iskazuje u poslovnim knjigama banke . Zakona o privrednim društvima („Sl. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. u društvima kapitala (DOO i AD) osnivači odgovaraju za obaveze društva i do visine neunetog uloga u društvo. a uplata iznad iznosa nominalne vrednosti (vrednost na koju glasi akcija). Primenom Pravilnika o kontnom okviru. Neuplaćeni upisani kapital zadovoljava definiciju sredstva (Okvir MSFI stav 89) i kriterijume za priznavanje sredstva (Okvir MSFI stav 89). u pasivi/kapitalu (račun 803). odnosno fakturisani troškovi. S druge strane. U izveštaju o promenama na kapitalu pozicija upisani a neuplaćeni akcijski kapital predstavlja odbitnu stavku kapitala tj.glavnoj knjizi.Bilansu stanja za potrebe izveštavanja isključuje iz kapitala. 10-11 162 .Obezvređenje nekretnina.zarada po akciji propisuje principe i načela na osnovu kojih se utvrđuje i prezentuje zarada po akciji i koja predstavlja pokazatelj uspešnosti poslovanja. Emisija ispod pariteta (disažija) je dozvoljena isključivo u slučajevima koje predviđa Zakon o privrednim društvima (član. niti osnivači imaju pravo povraćaja uloga. Istovremeno.Neuplaćeni upi- sani kapital u okviru grupe računa 80 . 212 stav 3) i evidentira se na računu 802 . efekti procene investicione nekretnine (pozitivan/negativan) se iskazuju u Bilansu uspeha.obračunati prihodi od kamata u stranoj valuti u tekućem obračunskom periodu koji ne dospevaju za naplatu u tom periodu. Ova imovina se u finansijskom izveštaju . postrojenja i opreme ne priznaje se kao rashod u poreskom bilansu. neuplaćeni upisani kapital banka evidentira u glavnoj knjizi u pasivi na računu 803 . koji ne dospevaju za naplatu u tom periodu.12. odnosno odlukom o povećanju osnovnog kapitala društva. Zakon o porezu na dobit ne poznaje posebnu kategoriju investicionih nekretnina. Opšte je pravilo.Aktivna vremenska razgraničenja iskazuju se unapred plaćeni. Saldo na ovim računima treba da pokaže da postoji obaveza osnivača.Kapital. . Nominalna vrednost je zapravo emisiona vrednost i izdaje se radi pribavljanja sopstvenog kapitala tj. 125/2004). MRS 33 .Emisiona premija. Neuplaćeni upisani kapital Neuplaćeni upisani kapital je oblik imovine i iskazuje se po pravilu u poslovnim knjigama u aktivi. Promena (povećanje ili smanjenje) vrednosti investicionih nekretnina do koje dolazi procenom po poštenoj vrednosti nema uticaja na obračun amortizacije za poreske svrhe. Reč je zapravo o specifičnom potraživanju od osnivača društva koji su se aktom obavezali da će u određenom roku u društvo uneti određene uloge (u novcu. povećanje vrednosti investicionih nekretnina po osnovu procene po poštenoj vrednosti koje je iskazano u korist Prihoda od usklađivanja vrednosti nekretnina. kao i na stanje na dan 31. Emisija iznad pariteta je dozvoljena. Aktivna i pasivna vremenska razgraničenja Na grupi računa 19 i 29 . Za obračun amortizacije za poreske svrhe investicionih nekretnina osnovica je nabavna vrednost iz koje su isključeni efekti procene po poštenoj vrednosti. br. glasnik RS”. Međutim.Emisiona premija.

koji se uključuju u efektivnu kamatnu stopu. 10-11 163 . veća knjigovodstvena vrednost uvećana revalorizacijom u odnosu na njegovu poresku osnovicu dovodi do odložene poreske obaveze.MRS 12 Porezi na dobitak („Sl. . Razlika između knjigovodstvene revalorizovane vrednosti imovine i njene poreske osnovice je privremena i uzrokuje nastanak odloženih poreskih obaveza ili odloženih poreskih sredstava.MRS 12) su iznosi poreza na dobit koji se mogu vratiti u budućim periodima a nastaju usled: . . Polazeći od navedenog. . koji se uključuju u efektivnu kamatnu stopu. par. glasnik RS”. Odložene poreske obaveze (MRS 12) su iznosi poreza na dobit koji će se platiti u budućim periodima a koji nastaju po osnovu oporezivih privremenih razlika. to je privremena razlika koja nastaje kada je računovodstvena amortizacija viša od poreske amortizacije).unapred obračunata kamata u narednom obračunskom periodu i ostala pasivna vremenska razgraničenja. što svakako znači da pri sačinjavanju poreskog bilansa treba ove pozicije isključiti iz oporezive dobiti.naplaćeni ostali prihodi koji se odnose na naredni obračunski period.iznosi unapred naplaćenih prihoda po osnovu troškova servisiranja kredita. Naime. a ne dospevaju za plaćanje u tom periodu. 58 predviđa da se odloženi porez treba priznati kao prihod ili rashod i da se uključuju u neto dobit ili gubitak perioda.obračunati rashodi u tekućem obračunskom periodu (obračunata zakupnina. osim suspendovane obračunate kamate. Razlike nastale po drugom osnovu (različite stope za amortizaciju i različite metode za amortizaciju) koje uslovljavaju odložene poreske obaveze terete neto rezultat.Pasivna vremenska razgraničenja. br.prenetih neiskorišćenih poreskih olakšica (npr.prenetih neiskorišćenih poreskih gubitaka (npr. Računovodstveno evidentiranje poreza MRS 12. .privremenih razlika koje se mogu odbiti (npr. Reč je o odloženim porezima što podrazumeva priznavanje odloženih poreskih sredstava ili odloženih poreskih obaveza vezanih za oporezive privremene razlike: Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. osim suspendovane obračunate kamate. Na računima grupe 49 i 59 .obračunati rashodi kamata koji terete tekući obračunski period. to su gubici ranijih godina za koje se može umanjiti oporeziva dobit utvrđena u poreskom bilansu). za koju su umanjeni prihodi od kamata tekućeg perioda.RAČUNOVODSTVO. koje se odnose na naredni obračunski period. . . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII .unapred plaćeni rashodi po osnovu troškova servisiranja obaveza. . a odnose se na naredni obračunski period. Ti obračuni imaju isključivo evidencioni karakter. Praktično. privremene poreske razlike nastaju kada se knjigovodstveni rashod priznaje u jednom periodu a taj rashod se po poreskim propisima priznaje u drugom periodu. . . računovodstveno treba obuhvatiti sledeće pojavne oblike poreza i to: . a manja knjigovodstvena vrednost u odnosu na njegovu poresku osnovicu dovodi do odloženog poreskog sredstva.unapred obračunata kamata narednog perioda i sva ostala aktivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti. Potraživanja za suspendovanu obračunatu kamatu po svojoj suštini proističu iz obustavljenog pripisa kamate na aktivu određenoj stepenom naplativosti i iskazuju se u okviru druge vanbilansne aktive (račun 930). što znači da ne tereti neto rezultat. Odložena poreska sredstva i obaveze Odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze su pozicije Bilansa stanja. Privremene poreske razlike (MRS 12) su razlike između knjigovodstvenog iznosa imovine ili obaveza u bilansu i njihove poreske osnovice. Odložena poreska obaveza utvrđena na osnovu privremene razlike koja je rezultat revalorizacije direktno ide na teret kapitala (revalorizacione rezerve).iznos poreza na dobit za plaćanje.kamate plaćene u tekućem obračunskom periodu u stranoj valuti. Po osnovu privremenih poreskih razlika nastaju odložena poreska sredstva i odložene poreske obaveze. obračunate premije osiguranja i ostali rashodi) koji ne dospevaju za plaćanje u tom periodu. koji je utvrđen u skladu sa poreskim propisima. iskazuju se: . Obračunata suspendovana kamata i obračunati prihodi po osnovu suspendovane obračunate kamate po svojoj ekonomskoj suštini (u kontekstu statičkog bilansa) ne predstavljaju vremenski razgraničena potraživanja i razgraničene prihode iz tog osnova. 77/2010 . to je neiskorišćeni poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva).iznosi naplaćene kamate koji se odnose na naredni obračunski period. Efekat ovih privremenih razlika na neto dobit neutrališe se preko odloženih poreskih obaveza odnosno poreskih sredstava. što je i bio dovoljan razlog da se Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru izmeste iz bilansne u vanbilansnu evidenciju.tekući poreski rashod . Pod suspendovanom obračunatom kamatom podrazumeva se obračunata kamata tekućeg perioda na kredite i plasmane za koje je izvršeno indirektno smanjenje vrednosti u skladu sa usvojenom računovodstvenom politikom. . Odložena poreska sredstva prema odredbama (I-12) Međunarodnog računovodstvenog standarda .ostali rashodi u stranoj valuti plaćeni u tekućem obračunskom periodu.

Tekući poreski prihod proističe iz više plaćenih akontacija nego što je ukupna poreska obaveza i po tom osnovu iskazuju se potraživanja stavom: Potraživanja za više plaćen porez na dobit 455 Obaveze za porez na dobit Prenos više plaćenog poreza na dobit putem plaćenih akontacija u toku obračunskog perioda na potraživanja 034 Saldo na račun 034 predstavlja „tekući poreski prihod” tj. Rezervisanja se ne priznaju za buduće poslovne gubitke.iz prethodnih i tekuće godine 860 Rezervisanja Rezervisanje je obaveza koja je neizvesna u pogledu roka i iznosa.tekući poreski prihod . saldo na tom računu zatvara se u korist računa 840. a preostali iznos . Ukoliko ovi uslovi nisu ispunjeni rezervisanje se ne priznaje. Pri zaključivanju ovog računa. . Tekući poreski rashod .predstavlja rashod koji umanjuje neto dobit. već je obavezno. za priznavanje odloženh poreskih sredstava nije dovoljno samo postojanje odbitnih privremenih razlika. Priznavanje odloženog poreza Odložene poreske obaveze priznaju se uvek kada postoje oporezive privremene razlike. Rezervisanje se priznaje kada: a) banka ima obavezu (pravnu ili stvarnu) koja je nastala kao rezultat prošlog događaja. Smanjenje odloženog poreskog sredstva iskazuje se po prometu na teret računa 830. Na računu 861 iskazuju se dobitak po osnovu formiranja odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza u toku godine.XIII RAČUNOVODSTVO. uključujući i prenetu dobit s računa 861. ovog Pravilnika). Dakle. kao privremene razlika proistekle iz rezultata revalorizacije iskazuje se zaduženjem revalorizacionih rezervi. a nedostajući iznos . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.na teret računa 840. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . Pri zaključivanju ovog računa. do visine iskazanog gubitka. prema MRS 12. njegov saldo se zatvara na teret računa 830 do iznosa dobitka iskazanog na ovom računu. Za razliku od odloženih poreskih obaveza. 35. Smanjenje odložene poreske obaveze.u korist računa 830. Smanjenje odloženih poreskih obaveza iskazuje se zaduženjem računa 890 u korist računa 831 (čl. više plaćen porez u odnosu na poresku obavezu obračunskog perioda.iznos poreza na dobit za povraćaj. 10-11 Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za banke predviđa iskazivanje prihoda i rashoda po osnovu odloženog poreza direktno na teret odnosno u korist rezultata (dobiti/gubitka) knjiženjem na grupi račun 86 (račun 860 i račun 861) na kojima se iskazuje gubitak i dobitak po osnovu efekata promene odloženih poreskih obaveza i poreskih sredstava. Priznavanje odloženih poreskih sredstava zavisi od procene rukovodstva da li će se u narednim periodima ostvariti dovoljno oporezive dobiti koja će moći da se umanji po navedenim osnovama.odložena poreska obaveza . koji je utvrđen u skladu sa poreskim propisima (ovo se odnosi na slučaj kada je iznos plaćenih akontacija veći od ukupne poreske obaveze). 75 i 77. i c) iznos obaveze može da se pouzdano proceni. odnosno neiskorišćenog poreskog kredita i poreskog gubitka.obračunat porez na dobit po godišnjem računu iskazuje se na sledeći način: Dobitak tekuće godine 850 Porez na dobitak Za obavezu po tekućem porezu 850 Porez na dobitak 455 Obaveze za porez na dobit Za obavezu za plaćanje poreza po godišnjem računu 830 Na računu 860 iskazuje se gubitak po osnovu smanjenja odloženih poreskih sredstava iz prethodnih godina i formiranje odloženih poreskih obaveza u toku godine.iz prethodnih i tekuće godine 370 Odložena poreska obaveza (koja po MRS 12 predstavlja rashod i umanjuje neto dobit) knjigovodstveno se evidentira na sledeći način: Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza 470 Odložene poreske obaveze Za iznos priznate poreske obaveze . a odobrenjem računa 390. . priznavanje odloženih poreskih obaveza ne zavisi od procene rukovodstva.predstavlja prihod koji uvećava neto dobit. Iznos poreske obaveze treba utvrditi pre konačnog sastavljanja finansijskih izveštaja jer se isti treba da evidentira i iskaže za odnosni poslovni period kao korekcija rezultata poslovanja po osnovu odloženih poreskih rashoda i prihoda (račun 830 i račun 831).odloženo poresko sredstvo . 164 . b) je verovatno da će odliv resursa koji sadrže ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveza. Odloženo poresko sredstvo (koje po MRS 12 predstavlja prihod i uvećava neto dobit): Odložena poreska sredstva 861 Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza Za iznos priznatog poreskog sredstva .

opreme.gubitak ranijih godina . Kapital se ne procenjuje i ne meri posebno. Revalorizacione rezerve Prema Pravilniku o kontnom okviru. a najviše u visini razlike amortizacije zasnovane na revalorizacionoj vrednosti i one zasnovane na nabavnoj vrednosti.računi 830 i 831. oprema. Kapital nije jedinstvena kategorija i prema Pravilniku o kontnom okviru. Ni jedan pojedinačni standard ne reguliše direktno priznavanje i vrednovanje ove bilansne pozicije.gubitak tekuće godine . umanjuje kapital i predstavlja potraživanja za neuplaćeni upisani kapital). iskazuje se kao: . U okviru računa .računi 802. . Rezervisanja se prikazuju kao posebna stavka u samom bilansu stanja i od banke se zahteva detaljno prikazivanja u napomenama sa opsežnim zahtevima za obelodanjivanjem. 810. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Uvođenje pozicije „dugoročna rezervisanja” tesno je vezano za bazno načelo uzročnosti (korelacije) prihoda i rashoda tj. 133/2003 . .račun 841. glasnik RS”. nematerijalnih ulaganja. Rezervisanja se ispituju na dan bilansa i koriguju tako da održavaju najbolju sadašnju procenu. MRS 16 . Navedene smernice navode na zaključak da se samo realizovane revalorizacione rezerve mogu koristiti za pokriće gubitka kada one zapravo dobijaju kvalitet neraspoređene dobiti. 10-11 165 . Po tom Standardu revalorizacione rezerve Kapital Kapital. Na ovom računu bi trebalo iskazati i iznos koji predstavlja razliku između više uplaćenog iznosa akcija od njihove nominalne vrednosti. postrojenja. .grupa računa 82. Na teret ovog računa knjiže se: . br. ukoliko je po osnovu konkretnog sredstva bila iskazana revalorizaciona rezerva. 811. te bi za priznavanje i vrednovanje ovog oblika kapitala trebalo koristiti odredbe iz (1) Okvira za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja („Sl. Revalorizaciona rezerva se može preneti na neraspoređenu dobit ranijih godina i pre otuđenja. . odnosno rashodovanja.emisiona premija i rezerve iz dobiti .račun 840. za prihode tekućeg perioda vezuju se rashodi budućih perioda koji nastaju kao posledica prihoda tekućeg perioda. jer zavisi od procene imovine i obaveza.postupanje sa odbitnim poreskim razlikama koje su nastale u vezi sa promenom koja je izvorno povezana samo sa bilansom stanja. . grupa računa 82 .neuplaćeni upisani kapital . . opreme. Iznos koji je priznat kao rezervisanje predstavlja najbolju procenu izdatka koji je potreban za izmirenje sadašnje obaveze na dan bilansa stanja. rezervisanje se ukida. kao što je na primer povećanje vrednosti sredstva uz priznavanje revalorizacionih rezervi. kao i učešća u kapitalu inostranih preduzeća. ukoliko je ranijim revalorizacijama bila iskazana revalorizaciona rezerva. U Bilansu stanja revalorizacione rezerve ulaze u sastav ukupnog kapitala. odnosno glavnica je ostatak imovine preduzeća nakon odbitka svih njegovih obaveza. ukoliko je po osnovu konkretnog sredstva bila iskazana revalorizaciona rezerva.revalorizovane rezerve .rezerve . Na računu 802 . Sledeći MRS regulišu priznavanje i vrednovanje revalorizacionih rezervi: MRS 12 .gubitak iznad iznosa kapitala . Banke vrše procenu rezervisanja na osnovu svojih računovodstvenih politika.računi 800 i 801.RAČUNOVODSTVO.rešenje). vrednovanje i obelodanjivanje revalorizacionih rezervi u vezi sa nekretninama. postrojenjima i opremom.račun 842.priznavanje. nematerijalnih ulaganja. Ako više nije verovatno da će odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveze. postrojenja.akcijski kapital .Revalorizacione rezerve. U korist ovog računa knjiže se pozitivni efekti revalorizacije nekretnina. učešća u kapitalu u stranoj valuti i drugih finansijskih instrumenata čiji se efekti promena poštene vrednosti u skladu sa MRS iskazuju u okviru revalorizacionih rezervi (član 71).Revalorizacione rezerve obuhvata efekte promena poštene (fer) vrednosti nekretnina. .negativni efekti revalorizacije nekretnina. banka je dužna da obezbedi analitiku revalorizacionih rezervi po konkretnim sredstvima za koja je revalorizaciona rezerva formirana. učešća u kapitalu inostranih preduzeća i drugih finansijskih instrumenata. . Realizovane revalorizacione rezerve prenose se na nerasoređenu dobit dok saldo na računu revalorizacionih rezervi predstavlja zapravo iznos rezervi koji nije realizovan uz postojanje obaveze da se vodi analitička evidencija za koje je ona formirana.realizacija (otuđenje i rashodovanje navedenih sredstava).Emisiona premija iskazuje se pozitivna razlika između postignute prodajne vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti.efekti obezvređivanja navedenih sredstava u skladu sa MRS 36.račun 803. . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. postrojenja. a na osnovu Odluke o kriterijumima za klasifikaciju bilansne aktive i vanbilansnih stavki obrazuju posebnu rezervu na teret dobiti.neraspoređeni dobitak ranijih i neraspoređeni dobitak tekuće godine . 812 i 813. nematerijalnih ulaganja.

166 . dividende i tantijeme.priznavanje i vrednovanje revalorizacionih rezervi po osnovu ulaganja u pridružena preduzeća. MRS 28 i MRS 39 i drugi MRS. MRS 40 . Prihode treba priznati kada postoji verovatnoća priliva ekonomskih koristi u preduzeće i kada se te koristi mogu pouzdano meriti. već dobitak koji preduzeće ostvari nekom svojom aktivnošću koja ne mora da bude redovna poslovna aktivnost. Dobici predstavljaju porast u ekonomskim koristima. Osim MRS 18. nisu ekonomske koristi za entitet i ne dovode do povećanja kapitala. MRS 21. priznavanje revalorizacionih rezervi nastaje po osnovu promene kapitala pridruženog preduzeća koje je posledica vršenja revalorizacije njegovih nekretnina. 10-11 Neraspoređena dobit Neraspoređena dobit obuhvata neraspoređenu dobit ranijih godina i neraspoređenu dobit tekuće godine (račun 831 i račun 830). PROCENJIVANJE POZICIJA BILANSA USPEHA Osnovni elementi bilansa uspeha jesu prihodi i rashodi.reguliše prizanavanje revalorizacionih rezervi po osnovu kursnih razlika iz poslovanja sa inostranim poslovanjem.priznavanje. Dobici nastaju. MRS 39 . na primer. Definicija prihoda obuhvata prihode i dobitke. Iznosi. i koji može biti pozitivan (dobitak) ili negativan (gubitak). MRS 21 .XIII RAČUNOVODSTVO. u obliku priliva ili povećanja sredstava ili smanjenja obaveza. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.realizovanih revalorizacionih rezervi. prihod se meri po fer vrednosti primljene naknade ili potraživanja.. Prihodi predstavljaju prihod od redovnih aktivnosti preduzeća i iskazuju se pod različitim nazivima. Računovodstveni postupci za priznavanje prihoda zasnovani su prvenstveno na MRS 18. Prilikom otvaranja poslovnih knjiga na početku godine na ovaj račun prenosi se saldo sa računa 830 . i kao takvi ne razlikuju se od prihoda. MRS 38 . a zatim sučeljavanjem utvrđuje finansijski rezultat kao merilo uspešnosti. Iznos prihoda po osnovu kupoprodajne transakcije po pravilu se ugovara između prodavca i kupca. To povećanje je. vrednovanje i obelodanjivanje revalorizacinih rezervi u vezi sa nematrijalnim ulaganjima. opreme i nematerijalnih ulaganja.postupanje sa ranije formiranim revalorizacionim rezervama u slučaju da se nekretnina prevodi u investicionu nekretninu.priznavanje i prestanak priznavanja revalorizacionih rezervi po osnovu promene vrednosti finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju (i koji nisu deo odnosa zaštite). Naime. Revalorizacione rezerve nastaju povećanjem vrednosti sredstava u odnosu na njihovu dotadašnju knjigovodstvenu vrednost. Prihod se meri po fer vrednosti koja je primljena ili je naplativa. sa opsežnim zahtevima za obelodanjivanjem. kamate. jer ne predstavljaju prihod za taj entitet. MRS 17. koji predviđa revalorizaciju nematerijalnih ulaganja.Neraspoređena dobit ranijih godina evidentira se kumulirani neraspoređeni dobitak ranijih godina. kojim su propisani računovodstveni postupci za pojedine vrste prihoda koji proističu iz određenih transakcija i poslovnih događaja. učešća u kapitalu po stranoj valuti i drugih finansijskih instrumenata čiji se efekti promena poštene vrednosti u skladu sa MSFI iskazuju u okviru revalorizacionih rezervi. 9 i 10 MRS 18. gde se prikazuju kao posebna stavka u samom bilansu stanja i detaljno se obrazlaže u napomenama. naplaćeni za račun trećih lica. koje dovodi do povećanja kapitala. Na računu 831 .ispravke materijalno značajnih grešaka. kao što su porez na dodatu vrednost i sl. posledica vrednovanja po fer vrednosti onih nekretnina. MRS 20. Po tom Standardu revalorizacione rezreve nastaju usled primene modela revalorizacije. MRS 36 . Priznavanje prihoda U Okviru prihod je definisan kao povećanje ekonomskih koristi tokom obračunskog perioda. postrojenja. a prihod po ovim poslovima je samo iznos provizije. kao što su: prihod od prodaje. . koji predviđa revalorizaciju nekretnina. MRS 28 . Prihodi obuhvataju samo one bruto prilive ekonomskih koristi koje entitet primi ili potražuje za sopstveni račun.sticanja i otuđenja sopstvenih akcija. čijim se vrednovanjem. . postrojenja i opreme. Elementi prihoda i rashoda definisani su Okvirom.Neraspoređeni dobitak tekuće godine. postrojenja. Prema par.korišćenje ranije formiranih revalorizovanih rezervi po osnovu priznavanja i vrednovanja obezvređenja sredstava. za priznavanje pojedinih vrsta prihoda značajni su i: MRS 11. opreme nematerijalnih ulaganja. Pod dobitkom se ne podrazumeva razlika između prihoda i rashoda. Bruto prilivi ekonomskih koristi proistekli iz poslovanja u svoje ime a za tuđ račun ili u tuđe ime i za tuđi račun takođe ne doprinose povećanju sopstvenog kapitala. . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA nastaju usled primene modela revalorizacije.efekata retroatkivene primene promene računovodstvene politike. Knjiženja na ovom računu nastaju i po osnovu: . naknade. prodajom stalnih sredstava po ceni višoj od knjigovodstvene.

. tantijema i dividendi.matičnom preduzeću i njegovim poveznim licima) i da se vrednost postiže na slobodnom tržištu. rashodi ne moraju uvek nastati u svrhu ulaganja u poslovni proces.tantijeme se priznaju na osnovu nastanka događaja. tantijema ili dividendi priznaju se uz uslove da je verovatno da će ekonomske koristi povezane sa transakcijom priticati u preduzeće i da se iznos prihoda može pouzdano izmeriti.visina kamate. Gubici uključuju. na primer. tako da se uzima u obzir stvarni prinos na sredstva . se evidentiraju prihodi koji nastaju iz sledećih transakcija i događaja: . (nenaplativi iznos ili iznos za koji je prestala verovatnoća naplate). S obzirom na to da gubici predstavljaju umanjenje ekonomskih koristi ne razlikuju se po svojoj priorodi od ostalih rashoda. između dve dobro upoznate i informisane strane (a da se ne radi o povezanim strankama . čime se ostvaruju prinosi od kamata. iz kojih izdvajamo najznačajnije: . Rashodi se po pravilu povezuju sa smanjenjem imovine odnosno odlivom sredstava ili povećanjem obaveza. onda se fakturisanje vrši na vremenskoj osnovi. umanjenoj za date trgovačke popuste i rabate (Standard izričito ne ograničava rok u kome se prihodi umanjuju za te popuste i rabate.prodaja roba. a ne vrši se korekcija iznosa prihoda koji je prvobitno priznat. razne štete. priznaje se kao rashod. Ove vrste prihoda se priznaju na sledećim osnovama: . osim povećanja koja se odnose na doprinose vlasnika kapitala (na primer: dodatna ulaganja kapitala). Standard se ne bavi prihodima koji nastaju po osnovu: . na primer patenata. finansijskih obaveza ili njihovog otuđenja (njima se bavi MRS 39 Finansijski instrumenti .pružanje usluga i . osim ako je primerenije prihode priznati ne nekoj drugoj osnovi . što znači da priznavanje rashoda nastaje istovremeno sa priznavanjem porasta obaveza ili smanjenje sredstava. . Prema MRS.RAČUNOVODSTVO. autorskih prava i računarskog softvera.promena fer vrednosti finansijskih sredstava.promena vrednosti drugih kratkoročnih sredstava. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.. iznos za koji verovatnost naplate više ne postoji priznaje se kao rashod.ugovora o osiguranju organizacija za osiguranje. Jedino je izvesno da taj rok ne može preći granice jednog obračunskog perioda). Međutim. Tantijema je naknada za korišćenje dugoročnih sredstava preduzeća.kamate se priznaju na vremenskoj osnovi. Međutim. Kada nastane neizvesnost naplate. Provizija je. zavisi od proteka vremena. Dividenda je dobit vlasnika kapitala koja se isplaćuje u srazmeri sa učešćem u kapitalu. u računovodstvu prihoda. koji proizilazi iz redovnih aktivnosti banaka i koji ima za posledicu povećanje njenog kapitala. Priznavanje rashoda Rashodi prema Okviru obuhvataju troškove koji proističu iz uobičajenih aktivnosti entiteta i gubitke. gubitke nastale prilikom prodaje stalne imovine po ceni nižoj od knjigovodstvene vrednosti i sl. Okvira za pripremanje i prezentaciju finansijskih izveštaja. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Neizvesnost oko naplativosti iznosa koji je već uključen u prihod. Generalno posmatrano prihod se priznaje kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi priticati u banku i kada se one mogu pouzdano izmeriti. Priznavanje rashoda definisano je paragrafima 94-98. pa se iz tog razloga rashodima smatraju i gubici koji nisu uvek povezani sa ostvarivanjem prihoda. tantijeme i dividende Prihod banke u obliku kamata.dividende se priznaju kada je ustanovljeno akcionarsko pravo da mu se dividende isplate (zvanično obaveštenje od preduzeća gde postoji učešće u kapitalu). Kamata je naknada za korišćenje novca ili novčanih ekvivalenata ili iznosa koji se duguju banci. i ne ispravlja se za iznos koji je izvorno priznat kao prihod. Kamate. Fer vrednost je iznos za koji se neko sredstvo može razmeniti ili obaveza podmiriti. 10-11 167 . .dividendi koje proizilaze iz ulaganja i koji se obračunavaju prema metodi učešća (njima se bavi MRS 28 Računovodstveno obuhvatanje investiranja u pridružena preduzeća).rashodi se priznaju u bilansu uspeha kada smanjenje budućih ekonomskih koristi koje je povezano sa smanjenjem sredstava ili povećanjem obaveza može pouzdano da se izmeri. trgovačkih znakova. najčešće naknada za obavljanje određenih posredničkih usluga. može biti ugovoreno plaćanje na osnovu broja proizvoda koje je kupac licence proizveo.korišćenje sredstava od strane drugih. odnosno formira se odgovarajuća ispravka vrednosti. .Ako je preduzeće ugovorom o davanju licence predvidelo da se plaćanje vrši sa protekom vremena. Primljene naknade su u većini slučajeva u oblicu novca ili novčanih ekvivalenata. Merenje (vrednovanje) prihoda Prihod se meri (vrednuje) po bruto fer vrednosti primljene naknade ili potraživanja. dakle.ugovora o lizingu (njima se bavi MRS 17 Lizing). Prihod je bruto priliv ekonomskih koristi tokom obračunskog perioda. . a u skladu sa suštinom relevantnog ugovora.

gubici po osnovu prodaje učešća u kapitalu MRS 392) MRS 17 MRS 40 MRS 38 MRS 16 Okvir MRS 27 MRS 28 2) Vrednovanje se vrši na osnovu fakture dobavljača (finansijska obaveza) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Raspodela dividendi vlasnicima instrumenata kapitala se usmerava direktno na kapital emitenta. jubilarne nagrade. a vrednovanjem se bavi samo u slučaju razgraničenja naknada po vremenskim periodima. troškovi platnog prometa. . troškovi goriva i energije.dividende na preferencijalne akcije klasifikovane kao finansijske obaveze. kod kojih je cilj da se priznaju rashodi u obračunskim periodima u kojima su ekonomske koristi povezane s tim stavkama potrošene ili istekle. grupisane prema njihovoj prirodi i obelodanjuje iznose glavnih vrsta prihoda i rashoda. . troškovi naknada po autorskom ugovoru. naknade za građevinsko zemljište. manjkovi. troškovi taksi prevoza. negativne kursne razlike (MRS 21). manjkovi. naknade za puteve prilikom registracije vozila. usluge stručnog obrazovanja i usavršavanja zaposlenih. .rashodi se priznaju u bilansu uspeha na osnovu direktne povezanosti nastalih troškova i zarade posebnih stavki prihoda. U bilansu uspeha banka prikazuje glavne vrste prihoda i rashoda. električne energije naknade zaposlenima u smislu priznavanja. rashodi po osnovu direktnih otpisa troškovi operativnog lizinga (oprema. bez obzira na činjenicu da instrument daje pravo vlasniku da učestvuje u preostaloj imovini pravnog lica. dividende i ostali dobici i gubici koji se odnose na odgovarajuću finansijsku obavezu ili komponentu složenog finansijskog instrumenta (za deo koji se klasifikuje kao finansijska obaveza) su prihodi ili rashodi u bilansu uspeha. U bilansu uspeha se ne vrši prebijanje prihoda i rashoda osim kada se radi o pozicijama vezanim za obezbeđenje od rizika (hedžinga) i sredstvima i obavezama kod kojih postoji zakonsko pravo na prebijanje i kada se u vezi sa njima takvo prebijanje očekuje. Pri sastavljanju bilansa uspeha banke se rukovode odredbama svih relevantnih MRS/MSFI-a. .otuđenja i promene knjigovodstvene vrednosti hartija od vrednosti kojima se trguje. koji je finansijska obaveza. a povezanost s prihodom moće da se ustanovi samo u širem smislu ili posredno. manjkovi. otpremnina pri odlasku u penziju ili za prestanak potrebe za radom zaposlenog). troškovi amortizacije. . Ovo je slučaj sa troškovima amortizacije. putne troškove. rashodi se priznaju u bilansu uspeha putem postupka sistemske i razumne alokacije. . troškovi premije osiguranja. troškovi naknada fizičkim licima po osnovu ostalih ugovora. gubici po osnovu prodaje hartija od vrednosti.XIII RAČUNOVODSTVO. Procenjivanje rashoda vrši se u skladu sa sledećim standardima: MRS 2 MRS 23 MRS 19 zalihe materijala kamate. usluge revizije. .rashod se takođe priznaje u bilansu uspeha u slučajevima kada nastane obaveza bez istovremenog priznavanja sredstava.kada se očekuje da će ekonomske koristi priticati tokom nekoliko obračunskih perioda. penzionerima. ostali lični rashodi i naknade (naknade za ishranu.37). . troškovi reklame i propagande. obezvređenje troškovi poreza na imovinu. troškovi PTT. solidarna pomoć za slučaj duže ili teže bolesti. rent-a-car. Prihodi ili rashodi u bilansu uspeha su primarno: .kamate na obveznice emitovane od strane pravnog lica. troškovi transporta usluga. Kamate. gubici po osnovu rashodovanja i prodaje. gubici po osnovu rashodovanja i prodaje. takse rashodi kamata. 10-11 168 .otuđenja hartija od vrednosti koje predstavljaju učešća. poslovni prostor) troškovi operativnog lizinga za investicionu nekretninu. advokatske usluge. obezvređenje troškovi istraživanja. dividende i ostalih dobitaka i gubitaka.iz poslovanja koje se obustavlja. gubici po osnovu prodaje učešća u kapitalu rashodi kamata.rashod se odmah priznaje u bilansu uspeha kada izdatak ne donosi nikakve buduće ekonomske koristi ili kada neka stavka predstane da ispunjava uslove za priznavanje u bilansu stanja kao sredstvo. ublažavanja posledice elementarnih nepogoda i sl. troškovi amortizacije.troškovi emitovanja instrumenata kapitala evidentiraju se na bilansu uspeha ukoliko se odustane od transakcije (MRS 32. rashodi kamata.trgovanje stranim valutama.dobici i gubici u vezi sa nominalnom vrednosti instrumenta. usluge obezbeđenja. troškovi naknada po ugovoru o delu. manjkovi. Dobici i gubici proizašli iz sledećih osnova obično se prikazuju na neto osnovi (po neto principu): . Klasifikacija finansijskog instrumenta ili njegovog sastavnog dela na finansijsku obavezu ili instrument kapitala određujei klasifikaciju prihoda od kamate.dobici i gubici u vezi sa otkupom ili refinansiranjem finansijskih instrumenata klasifikovanih kao finansijska obaveza. solidarna pomoć npr. obezvređenje. troškovi naknada po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. naknade za prevoz. dnevnice. gubici po osnovu rashoda i prodaje. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . i . . troškovi članarina.

Procena ovih gubitaka zavisi od prosuđivanja rukovodstva i dosledno se primenjuje iz perioda u period.nije izvršena ispravka vrednosti: Potraživanja za kamatu -700 Prihodi od kamata po osnovu kredita Za storno obračunate kamate i njeno prihodovanje 930 Potraživanja po suspendovanoj kamati 980 Obaveze za suspendovanu kamatu Za prenos u vanbilansnu evidenciju -020 . bnaka je izložena riziku likvidnosti i kreditnom riziku. potraživanja po osnovu prodaje. Takođe je poželjno da banka obelodani da li priznaje prihod od kamate po takvim zajmovima i plasmanima i uticaj koji prestanak obračuna kamate ima na njen bilans uspeha. Za storniranje potraživanja po osnovu kamate i ispravke vrednosti kamate koja se suspenduje -650 Rashodi indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija -700 Prihodi od kamata po osnovu kredita Za storniranje rashoda po osnovu ispravke vrednosti kamate i prihodovanja u tekućoj godini 930 980 Za prenos u vanbilansnu evidenciju . po kojima: . potraživanja po osnovu promene fer vrednosti derivata i drugih potraživanja Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. kada je zajmoprimac u docnji u pogledu plaćanja kamate ili glavnice duže od određenog perioda. potraživanja po osnovu prodaje. Banka može da odluči da ne obračunava kamatu na zajam ili plasman. potraživanja po osnovu promene fer vrednosti derivata i drugih potraživanja Za storniranje potraživanja po osnovu kamate i ispravke vrednosti kamate koja se suspenduje 930 Potraživanja po suspendovanoj kamati 980 Obaveze za suspendovanu kamatu . plasmanima i drugim kreditnim aranžmanima usled toga što postaju delimično ili potpuno nenaplativi. koji proističu iz prirode njenog poslovanja.Za prenos u vanbilansnu evidenciju -029 -020 Knjiženje suspenzije obračunate kamate Suspenzija obračunate kamate u poslovnim knjigama iskazuje se za potraživanja po osnovu kamate koja potiče iz tekuće godine po kojima: .jeste izvršena ispravka vrednosti: -020 Potraživanja za kamatu -029 Ispravka vrednosti potraživanja za kamatu i za naknadu.naplata suspendovane kamate: Žiro račun 754 Prihodi od naplaćene suspendovane kamate Za iznos naplaćene suspendovane kamate i njeno prihodovanje 980 Obaveze za suspendovanu kamatu 930 Potraživanja po suspendovanoj kamati Za isknjižavanje naplaćene suspendovane kamate iz vanbilansne evidencije 000 Knjiženje potraživanja po osnovu kamate koja potiče iiz prethodnih godina.nije izvršena ispravka vrednosti: 654 Rashodi po osnovu suspenzije kamate -020 Potraživanja za kamatu Za iznos potraživnja po osnovu kamate koja se suspenduje 930 Potraživanja po suspendovanoj kamati 980 Obaveze za suspendovanu kamatu Za prenos u vanbilansnu evidenciju . tržišnih cena i fluktuacijom valuta. 10-11 169 . promenama kamatnih stopa. Banka obelodanjuje ukupan iznos zajmova i plasmana na dan bilansa stanja na koji kamata nije obračunata i osnovu koja je korišćena prilikom utvrđivanja iskazane vrednosti takvih zajmova i plasmana.jeste izvršena ispravka vrednosti: Potraživanja za kamatu Ispravka vrednosti potraživanja za kamatu i za naknadu. Naime. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Gubici na kreditima i plasmanima i priznavanje i suspenzija kamata Značajnu poziciju rashoda u Bilansu uspeha čine gubici po osnovu datih kredita i potraživanja banaka od svojih klijenata. Otuda banke trpe gubitke na zajmovima.naplata suspendovane kamate: Žiro račun 754 Prihodi od naplaćene suspendovane kamate Za iznos naplaćene suspendovane kamate 980 Obaveze za suspendovanu kamatu 930 Potraživanja po suspendovanoj kamati Za isknjižavanje suspendovane kamate iz vanbilansne evidencije po osnovu naplate 000 . Iznos potencijalnih gubitaka za koje iskustvo ukazuje da su prisutni u portfoliju zajmova i plasmana takođe se priznaje kao rashod i odbija od ukupne iskazane vrednosti zajmova i plasmana kao ispravka vrednosti za gubitke po zajmovima i plasmanima. na primer. Iznos gubitaka koji su utvrđeni priznaje se kao rashod i odbija od iskazane vrednosti odgovarajuće kategorije zajmova i plasmana kao ispravka vrednosti za gubitke po zajmovima i plasmanima. kao i rizicima koji proističu iz njenog okruženja i to pre svega rizicima izazvanim padom kreditne (poslovne) sposobnosti njenih komitenata.RAČUNOVODSTVO.

a preostali iznos u korist računa 830. 68.saldo So882 Račun dobitka i gubitka poslovanja koje se obustavlja .72.saldo Račun dobitka i gubitka poslovanja koje se So882 obustavlja . 59. 73. 4) So računa 860 zatvara se na teret računa 830 do iznosa dobitka iskazanog na ovom računu. Računi 860 i 861zatvaraju se po principu manjeg salda ako su ispunjeni uslovi iz MRS 12. 75 i 77.saldo Prenos ukupnog rezultata 3) So računa 861 zatvara se u korist računa 840 do visine iskazanog gubitka. Neto dobitak je razlika između dobitka i obračunatog poreza na dobitak. prihoda i ukupnog rezultata Prenos i zaključak prihoda i rashoda i ukupnog rezultata u poslovnim knjigama se sprovodi: 690 60-68 Prenos rashoda 70-78 790 Prenos prihoda 881 Prenos rashoda Rashodi Prihodi Prenos prihoda Račun rashoda i prihoda operativnog poslovanja 882 Račun dobitka i gubitka poslovanja koje se obustavlja 690 Prenos rashoda Zaključak rashoda 790 Prenos prihoda 881 Račun rashoda i prihoda operativnog poslovanja 882 Račun dobitka i gubitka poslovanja koje se obustavlja Zaključak prihoda So881 Račun rashoda i prihoda operativnog poslovanja . Prenos rashoda. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Prenos ukupnog rezultata 884 Račun dobitka i gubitka Za prenos dobitka 884 Račun dobitka i gubitka 886 Prenos dobitka ili gubitka Za utvrđeni bruto dobitak 886 Prenos dobitka ili gubitka 830 Dobitak tekuće godine Za prenos na ostvareni bruto dobitak 850 Porez na dobitak 455 Obaveze za porez na dobit Za obračunat porez na dobit u obračunskom periodu 455 Obaveze za porez na dobit 000 Za plaćene mesečne akontacije poreza na dobit u toku obračunskog perioda 034 Potraživanja za više plaćen porez na dobit 455 Obaveze za porez na dobit Zatvaranje obračunatog poreza na dobit sa plaćenim akontacijama (Sº na računu 455 prenosi se na račun 034 . Utvrđivanje rezultata i njegovo iskazivanje u poslovnim knjigama bliže je uređeno čl.saldo 883 Prenos ukupnog rezultata Prenos ukupnog rezultata ili 883 Prenos ukupnog rezultata So881 Račun rashoda i prihoda operativnog poslovanja .potraživanja po osnovu pretplaćenog poreza na dobit za više plaćeni porez ili 455 Obaveze za porez na dobit 000 Žiro račun Za uplatu poreza na dobit obračunat za obračunski period (manje plaćene akontacije) 830 Dobitak tekuće godine 850 Porez na dobitak Utvrđivanje neto dobitka na kraju obračunskog perioda kao razlika između dobitka i obračunatog poreza na dobitak tj. GODINU Rezultat banke se iskazuje kao dobitak ili kao gubitak. a nedostajući iznos na teret računa 840.XIII RAČUNOVODSTVO.saldo Uključenje rashoda u neto dobit 883 UTVRĐIVANJE REZULTATA POSLOVANJA ZA 2010. uključujući i dobit prenetu sa računa 861. 10-11 Utvrđivanje dobitka Utvrđivanje dobitka se u knjigama sprovodi na sledeći način: 170 .74. neraspoređeni dobitak tekuće godine utvrđen po godišnjem računu 370 Odložena poreska sredstva 861 Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza Priznavanje odloženog poreskog sredstva 860 Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza 470 Odložene poreske obaveze Priznavanje odložene poreske obaveze So8613) 830 Dobitak tekuće godine Uključenje prihoda u neto dobit 830 Dobitak tekuće godine So8604) Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza . Neto gubitak je zbir gubitka i poreza na dobitak. Pravilnika. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.

kao i zaključivanje računa 690 i 790 sa računima grupe 60 do 68 i grupe 70 do 78. Raspoređivanje rezultata po godišnjem računu Utvrđivanje rezultata poslovanja . ako je kapital negativan. Dakle. Ovakva reklasifikacija se vrši zato što kapital u bilansu stanja ne može da se iskaže kao negativna stavka.Račun izravnanja računa stanja uz odobrenje računa aktive. Knjiženje se sprovodi zaduženjem računa 842 u korist računa 841 i 840 . godinu. tako što se iznos gubitaka iznad visine kapitala reklasifikuje u aktivu na račun 842. vrši se zaključak glavne knjige. Neraspoređena dobit se na osnovu odluke skupštine banke. Na računu 842 iskazuje se određeni iznos samo kada ukupan gubitak prelazi visinu ukupnog kapitala. ZAKLJUČAK RAČUNA GLAVNE KNJIGE Zaključak glavne knjige . kapital se svodi na nulu.neto dobitka ili neto gubitka. na kraju poslovne godine.gubitak tekuće godine utvrđen po godišnjem računu 370 Odložena poreska sredstva 861 Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza Priznavanje odloženog poreskog sredstva 860 Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza 470 Odložene poreske obaveze Priznavanje odložene poreske obaveze S o861 Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava i smanjenja odloženih poreskih obaveza . Za zaključak računa iskazanih vrednosti pozicija aktive po pojedinačnim pozicijama bilansa stanja zadužuje se račun 887 . Ovako prikazana bilansna pozicija jasno ukazuje korisnicima informacija na nedostajući deo imovine/aktive za pokriće gubitka koji je veći od kapitala. s tim što se samo gubitak iznad visine kapitala prikazuje u bilansu stanja u aktivi na kontu 842 . Posle zaključka računa uspeha i sastavljanja bilansa stanja. nakon utvrđivanja rezultata za 2010. do iznosa dobitka+dobit sa račun 861.Gubitak iznad iznosa kapitala. a nedostajući iznos na teret računa 840 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. suštinski razlog za reklasifikaciju gubitka iznad visine kapitala u aktivu/ imovinu je veća iskazna moć bilansa stanja kao segmenta seta finansijskih izveštaja. 171 . Utvrđivanje gubitka Utvrđivanje gubitka u knjigama se sprovodi na sledeći način: Račun dobitka i gubitka 883 Prenos ukupnog rezultata Za prenos gubitka 886 Prenos dobitka ili gubitka 884 Račun dobitka i gubitka Za utvrđeni bruto gubitak 840 Gubitak tekuće godine 886 Prenos dobitka ili gubitka Za prenos na ostvareni bruto gubitak 850 Porez na dobitak 455 Obaveze za porez na dobit Za obračunat porez na dobit po godišnjem računu 455 Obaveze za porez na dobit 000 Žiro račun Za plaćene mesečne akontacije poreza od dobiti u toku obračunskog perioda 034 Potraživanja za više plaćen porez na dobit 455 Obaveze za porez na dobit Prenos na potraživanja po osnovu pretplaćenog poreza na dobit ili 455 Obaveze za porez na dobit 000 Žiro račun Za uplatu poreza na dobit obračunat za obračunski period (manje plaćene akontacije u toku godine) 840 Gubitak tekuće godine 850 Porez na dobitak Utvrđivanje neto gubitka kao zbira gubitka i poreza na dobitak tj.gubitak. kao i raspoređivanje. u skladu sa propisanim obrazcem bilansa stanja. 10-11 884 Odredbama Pravilnika o Kontnom okviru predviđeno je da se neopokriveni gubitak iskazuje u pasivi kao odbitna stavka od kapitala. rezerve za potencijalne gubitke po plasmanima i druge. opšte bankarske rizike).osnivače banke srazmerno sredstvima uloženim u osnivački kapital banke (dividende) i . pa se.rezerve (zakonske.RAČUNOVODSTVO.račun 887. Osim ovog tehničkog.saldo 840 Gubitak tekuće godine Uključenje prihoda u neto gubitak do visine iskazanog gubitka (preostali iznos prihoda iskazuje se na računu 830) 830 Dobitak tekuće godine 860 Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava i kreiranja odloženih poreskih obaveza Uključenje rashoda u neto gubitak. . odnsono pokriće uređeno je i Zakonom o bankama.ostale namene u skladu sa ovim Zakonom. gubitak iznad visine kapitala iskazuje kao pozicija aktive. raspoređuje na: . a izuzetno i u toku godine (redovni ili vanredni godišnji račun). IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Uključivanjem odloženih poreskih sredstava i obaveza u Bilans uspeha pre prenosa u Bilans stanja (dobitak/gubitak) vrši se korekcija rezultata utvrđenog na osnovu računovodstvenih pravila sa pravilima po kojima se sastavlja poreski bilans. vrši se samo prilikom sastavljanja godišnjeg računa.

OBRADE I OBJAVLJIVANJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA. 102/2010. obrade i objavljivanja finansijskih izveštaja. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.Račun otvaranja glavne knjjige. CD-u ili fleš memoriji. uz odobrenje računa sa pasivnim saldom.2011.2010. OTVARANJE RAČUNA GLAVNE KNJIGE NA DAN 1. GODINE Na početku 2011. 10-11 . godinu. svake nove poslovne godine ili u toku godine. kako je do sada bilo. Po završenom zaključku aktivnih i pasivnih salda pozicija bilansa stanja. registracije.Račun izravnanja računa stanja. glasnik RS". KONTROLE. KAO I O DAVANJU PODATAKA IZ TIH IZVEŠTAJA "Sl. dostavlja se i jedan primerak u pisanoj formi. pri čemu se dostavljenim izveštajima smatraju danom dostavljanja pisanih primeraka Agenciji.12. pri otpočinjanju poslovanja nove banke vrši se otvaranje računa u glavnoj knjizi. • Marija Mitić KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA PRAVILNIKA O BLIŽIM USLOVIMA I POSTUPKU PRIJEMA. zbir dugovne i potražne strane na računu 887 je jednak. kontrole.dalje: Pravilnik) primenjiće se na predaju finansijskih izveštaja za 2010.XIII RAČUNOVODSTVO. dostavljaće se. godine. br. 102/2010 P 172 ravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o bližim uslovima i postupku prijema. Za otvaranje računa pozicije aktive po pojedinačnim pozicijama bilansa stanja u visini iskazanih vrednosti knjigovodstvena evidencija se sprovodi zaduženjem računa s aktivnim saldom uz odobrenje računa 880 . NAČINU VOĐENJA I SADRŽINI REGISTRA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I PODATAKA O BONITETU PRAVNIH LICA I PREDUZETNIKA. zbir dugovne i potražne strane kontu 880 jednak je zbiru bilansa stanja na osnovu koga se otvara račun glavne knjige. kao i o davanju podataka iz tih izveštaja . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Za zaključak računa iskazanih vrednosti pozicija pasive po pojedinačnim pozicijama bilansa stanja knjiženje se sprovodi zaduženjem računa pasive uz odobrenje računa 887 . preko interneta posredstvom posebnog web servisa. godine tj. odštampan iz te aplikacije. Uz ovako dostavljene izveštaje.dalje: Agencija. REGISTRACIJE. Za otvaranje računa pozicija pasive po pojedinačnim pozicijama bilansa stanja u visini iskazanih vrednosti knjigovodstveno seevidentira zaduženjem računa 880 . Posle otvaranja svih računa glavne knjige. načinu vođenja i sadržini Registra finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika. br. redovni godišnji i konsolidovani finansijski izveštaji koji su sastavljeni primenom posebne aplikacije Agencije za privredne registre . godinu."Sl. a stupio je na snagu 31. glasnik RS". a ne na disketi.1.Račun otvaranja glavne knjige. Za 2010.

Zakona dostavi i zahtev za zamenu finansijskog izveštaja. Ako posle dostavljanja Agenciji izjave zakonskog zastupnika da od strane nadležnog organa obveznika nije doneta odluka o usvajanju finansijskog izveštaja i izjave zakonskog zastupnika da od strane nadležnog organa obveznika nije donata odluka o raspodeli dobiti. odnosno odluku o raspodeli dobiti ili pokriću gubitka po redovnom godišnjem finansijskom izveštaju. što sa sobom povlači i plaćanje naknade za njihovu registraciju. Zamena se može izvršiti do okončanja postupka preliminarne obrade. kao i veličinu pravnog lica utvrđenu od strane Agencije. smatraće se da su sastavljeni i dostavljeni samo u pisanoj formi. odnosno dokumenata iz člana 31. nisu sastavljeni i dostavljeni u skladu sa Pravilnikom i tehničkim uputstvom. odnosno o raspodeli dobiti ili pokriću gubitka. jer se isto nalazi u okviru zahteva za registraciju koji se dostavlja uz finansijske izveštaje. odnosno do 30. Za ove obveznike je. Pravilnikom je propisana mogućnost da se izvrši zamena dostavljenog redovnog godišneg ili konsolidovanog izveštaja Agenciji ukoliko obveznik utvrdi da u podnetom izveštaju rezultati poslovanja i finansijski položaj nisu iskazani istinito i objektivno. odnosno Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. Pravilnikom je produžen rok za otklanjanje nedostataka i nepravilnosti koje Agenciju utvrdi u toku kontrole finansijskih izveštaja na 30 u odnosnu na dosadašnjih 15 dana od dana objavljivanja obaveštenja na internet starnici Registra finansijskih izveštaja. kao i veličinu pravnog lica utvrđenu od strane Agencije. Pravilnikom je ukinuta obaveza dostavljanja podataka o licu koje je odgovorno za sastavljanje finansijskih izveštaja. odnosno objavljene dokumentacije. Aplikaciju za sastavljanje finansijskih izveštaja. nadležni organ obveznika donese odluku o usvajanju redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja. a uvedena je obaveza dostavljanja izjave zakonskog zastupnika da od strane nadležnog organa obveznika nije doneta odluka o usvajanju finansijskog izveštaja. a uvedena je obaveza da se uz finansijske izveštaje dostavi zahtev za registraciju finansijskih izveštaja. koji se može preuzeti preko internet stranice Registra finansijskih izveštaja. u odnosu na godinu na koju se ti akti odnose. sadrži i informaciju o pravnom osnovu sastavljanja tih izveštaja. posle kog roka je registracija korigovanih podataka u finansijskom izveštaju je moguća samo na osnovu naloga nadležnog državnog organa. Takođe. koje su objavljene na internet stranici Registra finansijskih izveštaja. takođe propisana i obaveza dostavljanja zahteva za objavljivanje dokumentacije i registraciju korigovanih finansijskih izveštaja. kao i tehničko uputstvo Agencija objavljuje na internet stranici Registra finansijskih izveštaja. kao i period za koji su ti izveštaji sastavljeni. a potvrda o registraciji vanrednih finansijskih izveštaja. kao i spisak primljenih dokumenata. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Ukoliko finansijski izveštaji dostavljeni putem interneta. podaci iz registrovanih redovnih godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja za izveštajnu godinu. najkasnije do isteka naredne godine.RAČUNOVODSTVO. potvrda o registraciji redovnih godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja. uz navođenje razloga zbog kojih se ta zamena zahteva. odnosno na osnovu izveštaja revizora. obveznik revizije tih izveštaja je dužan da uz navedeni zahtev unese podatke o novoj veličini. Zakona sadrži podatke o identifikaciji obveznika revizije. Obrazac zahteva može se takođe preuzeti preko internet stranice Registra finansijskih izveštaja. na propisanom obrascu koji se takođe može preuzeti posredstvom internet stranice Registra finansijskih izveštaja. Za obveznike revizije finansijskih izveštaja. Kada je obveznik dostavio korigovane redovne godišnje. ukinuta je i obaveza posebnog dostavljanja posebnog obaveštenja o razvrstavanju pravnih lica u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Službeni glasnik RS". o tome objavi informaciju na internet stranici Registra finansijkih izveštaja. 10-11 pokriću gubitka. 46/2006 i 111/2009 . Preciznije su regulisane obeveze Registratora prilikom izdavanja potvrde koju dostavlja obvezniku. vreme upisa u Registar finansijskih izveštaja. Pravilnikom je propisana obaveza Registratora da najkasnije osam dana pre okončanja preliminarne obrade.juna naredne godine. Potvrda o objavljivanju dokumentacije iz člana 31. Ako obveznik vrši zamenu finansijskih izveštaja i naknadno donosi odluke o usvajanju finansijkog izveštaja. moraju biti dostupni svim zainteresovanim licima. navedena potvrda o objavljivanju dokumentacije i registraciji korigovanih finansijskih izveštaja sadži i sve podatke koji su iskazani na propisanim obrascima finansijskih izveštaja. odnosno konsolidovane finansijske izveštaje. a njenim okončanjem. uz navođenje razloga zbog kojih ta odluka nije doneta. • 173 . Naime. pored podataka o identifikaciji obveznika sadrži i sve podatke koji su iskazani na propisanim obrascima finansijskih izveštaja. ukinuta je obaveza dostavljanja posebnog obaveštenja o razvrstavanju pravnih lca u skladu sa Zakonom. Ako je došlo do promene veličine obveznika usled korekcije podataka u korigovanim redovnim godišnjim finansijskim izveštajima. obveznik može da zahteva objavljivanje tih odluka.dalje: Zakon). dužan je da uz nove primerke finansijskog izveštaja.

2/2010 i 102/2010) PRILOZI UZ 174 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. kao i o davanju podataka iz tih izveštaja ("Sl. 10-11 . registracije.XIII RAČUNOVODSTVO. br. obrade i objavljivanja finansijskih izveštaja. načinu vođenja i sadržini registra finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Pravilnik o bližim uslovima i postupku prijema. glasnik RS". kontrole.

10-11 175 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.RAČUNOVODSTVO.

XIII RAČUNOVODSTVO. 10-11 . IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA 176 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.

da će davanje biti primljeno. postoje dva opšta pristupa računovodstvenom tretmanu državnih davanja: .dalje: Vlada. dotacije. Mogu biti i sekundarni uslovi koji ograničavaju vrstu ili lokaciju sredstava ili periode u toku kojih sredstva treba pribaviti ili posedovati. subvencije. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII RAČUNOVODSTVENO OBUHVATANJE DRŽAVNIH DAVANJA I DRUGIH OBLIKA DRŽAVNE POMOĆI ojam i vrste državnih davanja. osim po periodu njihovog primanja. mogu se sa stanovišta uloge koje imaju podeliti u dve grupe: . Državna davanja predstavljaju pomoć države u obliku prenosa resursa entitetu po osnovu ispunjenih izvesnih uslova u prošlosti ili u budućnosti koji se odnose na poslovne aktivnosti entiteta.regresi. MRS 20.Vlada. glasnik RS".države i njenih organa kako na nacionalnom.kapitalni pristup. bez povezivanja sa troškovima koji se pokrivaju tim davanjem. predstavlja državno davanje u smislu MRS 20. državne agencije i slična tela. tako i na lokalnom nivou . bilo da su lokalna. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. MRS 20. ministarstava. nacionalna ili internacionalna. Takva davanja transfera se ne knjiže direktno u korist učešća akcionara. se odnosi na Vladu Republike Srbije . ili .SIC 10 Državna pomoć . Državna davanja. Priznavanje državnih davanja kroz bilans uspeha u trenutku prijema. osim davanja koja su povezana sa sredstvima. glasnik RS".posluju u određenoj privrednoj grani.inostranih država.dalje: SIC). nije u saglasnosi sa računovodstvenim načelom uzročnosti prihoda i rashoda i bilo bi prihvatljivo samo ukoliko nije postojala nikakva osnova za alociranje davanja na periode.da će se pravno lice pridržavati uslova povezanih sa davanjem i . uključujući nemonetarna davanja po fer vrednosti se ne priznaju sve dok ne postoji verovatnoća: .počinju ili nastavljaju da obavljaju svoje poslovanje u nerazvijenim područjima. izuzev povraćaja poreskih dažbina koju vrše državni organi. Država.podsticaji kojima se smanjuju ulazni troškovi . Davanja povezana sa prihodima su druga državna davanja. . .dalje: pravna lica izvršenim od strane: .premije. kao i njihov povraćaj i obelodanjivanje definisano je (I-20) Međunarodnim računovodstvenim standardom . organa i međunarodnih organizacija. državne agencije i slična tela. . prema SIC-10. Računovodstveni aspekt državnih davanja Saglasno odredbama stava 13. subvencije. opština. 10-11 P državna davanja se odnose na davanje pravnim licima i preduzetnicima . autonomnih pokraijna. Državna davanja. Državna davanja mogu biti državna davanja koja su povezana sa sredstvima ili sa prihodima. Državna davanja se priznaju kao prihod kroz bilans uspeha tokom perioda u kojima pravno lice priznaje kao rashod povezane troškove koje treba pokriti iz tog davanja. br. ako se te pomoći daju entitetima koji: .MRS 20 Računovodstvo državnih davanja i obelodanjivanje državne pomoći ("Sl.dalje: MRS 20) i (IV-10) TUMAČENJEM . Dakle.nastavljaju poslovanje u nedavno privatizovanoj privrednoj grani. Davanja povezana sa sredstvima su državna davanja za koja je primarni uslov da entitet koji ima pravo da primi davanje treba da nabavi.Bez konkretnog povezivanja sa poslovnim aktivnostima ("Sl. 77/2010 .podsticaji za proizvodnju . Državna pomoć entitetima bez konkretnog povezivanja sa poslovnim aktivnostima entiteta. prema kojem se državno davanje direktno knjiži u korist kapitala i 177 . 77/2010 .RAČUNOVODSTVO. izgradi ili na drugi način pribavi dugoročna sredstva. br. u smislu tačke 3.

Za davanja povezana sa sredstvima koja se ne amortizuju. druga pravna lica i preduzetnike ("Sl. na kraju obračunskog perioda prenosi se sa računa 495 u korist prihoda (račun 641). IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA . u skladu sa MRS 20 i ostalim relevantnim MRS i na računu 640 . zadruge. već predstavljaju podsticaj od strane države bez povezanih troškova (MRS 20 stav 14. a stopa za amortizaciju 10%. državna davanja su instrumenti finansiranja i zbog toga ih treba evidentirati kroz bilans stanja. odnosno rezervnih delova u odgovarajućem obračunskom periodu.Prihodi od premija. Po metodi odloženih prihoda. državna davanja ne treba da se direktno knjiže u korist kapitala. da bi se primljena sredstva priznala kao kapital. pošto ona nisu zarađena. 9/2009 i 4/2010 . pod b).). subvencija dotacija.000. regresa kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina.XIII RAČUNOVODSTVO. MRS 20. U suprotnom. prema kom se državno davanje prenosi u korist prihoda tokom jednog ili više perioda.000. Deo koji odgovara iznosu obračunate amortizacije osnovnog sredstva ili nematerijalnog ulaganja pribavljenog iz sredstava državnog davanja. Pravilnika.800.metoda umanjenja vrednosti imovine (MRS 20 stav. tako da se u poslovnim knjigama pravnog lica iskazuje samo vrednost nabavljenog sredstva koju je samo pravno lice finansiralo (deo vrednosti nabavljenog sredstva). autobuse. glasnik RS". dobijena sredstva se u celini knjiže u korist pasivnih vremenskih razgraničenja (račun 495). odnosno akcionara i registrovan kod nadležnih institucija.Od- 178 . iskazuju se u bilansu stanja: . Pošto se ne očekuje nikakav povraćaj davanja. se takođe može zahtevati ispunjenje izvesnih obaveza i tada se priznaju u bilansu uspeha tokom perioda u kojima nastaju troškovi vezani za ispunjenje tih obaveza. Pravno lice treba da izabrani metod prezentacije državnog davanja po osnovu sredstava utvrdi opštim aktom (pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama). Primer davanja novčanih sredstava: Pravno lice je izvršilo nabavku opreme za obavljanje delatnosti u vrednosti od 11. Procenjeni vek upotrebe ovog sredstva je 10 godina.000. 119/2008. 114/2006.kao odloženi prihodi po osnovu davanja ili . br.) ili daju sredstva za te namene. tramvaje i dr.800. Po metodi umanjenja vrednosti imovine. Na primer. iz razloga što ne odražava realno stanje sredstava pravnog lica. nije primereno da se državna davanja priznaju u bilansu uspeha. Naime. Na primer. Prema našim pozitivnim propisima. uključujući i nemonetarna sredstva po fer vrednosti.00 dinara (nabavna vrednost opreme 10. evidentiraju se preko računa 495 . gde se srazmerni deo uključuje u prihode i . Prema odredbama Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva. treba ga direktno knjižiti u korist kapitala. to sredstvo se i ne iskazuje u poslovnim knjigama pravnog lica. Državna davanja po osnovu sredstava Saglasno odredbama stava 24.prihodni pristup.00 + PDV 1. Prema odredbama člana 37. Kod nas se kapitalni pristup primenjuje u slučajevima kada osnivači javnih preduzeća nabavljaju osnovna sredstva za obavljanje komunalne delatnosti (kamione. 10-11 Prihodni pristup Prihodni pristup državnih davanja ima uporište u argumentaciji da su ona vezana za sučeljavanje sa određenim troškovima i davanje se priznaje u prihode u istom peridu kao i relativni rashodi.Prihodi po osnovu uslovljenih donacija.000.000.koja su povezana sa sredstvima.Odloženi prihodi i primljene donacije. Prihodni pristup državnih davanja odnosi se na davanja: . Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. davanja povezana sa sredstvima koja se amortizuju obično se priznaju kao prihod tokom perioda u srazmeri sa troškovima amortizacije tih sredstava. državna davanja povezana sa sredstvima.000. loženi prihodi i primljene dobacije. stav 5. davanje zemljišta može biti uslovljeno izgradnjom objekta na lokaciji i može biti primereno da se to davanje priznaje u bilansu uspeha tokom veka trajanja objekta.00 dinara. Kapitalni pristup Kapitalni pristup državnih davanja ima argumente koji su povezani sa instrumentima finansiranja. na računa 495 . Ako je državno davanje bilo namenjeno za nabavku materijala i rezervnih delova.dalje: Pravilnik).koja se direktno unose u prihode. Takođe. taj kapital treba prethodno da bude odobren od stane osnivača pravnog lica.kao oduzimanje iznosa davanja prilikom izračunavanja knjigovodstvene vrednosti sredsatva . državna davanja iskazuju se na računu 641 .00). za iznos državnih davanja se umanjuje vrednost nabavljenog sredstva. Od nadležnog ministarstva dobijeno je državno davanje u vredosti od 6. a ako je putem držanog davanja finansirana ukupna vrednost nabavljenog sredstva. Smatra se da ova metoda nije prihvatljiva. U ovim slučajevima se za primljena sredstva uvećava kapital preduzeća. državna davanja povezana sa sredstvima koja se u bilansu stanja evidentiraju kao odloženi prihodi i uključuju u prihod srazmerno nastalim troškovima. u korist prihoda iskazuje se iznos koji je jednak iznosu utrošenog materijala. 24).

000.RAČUNOVODSTVO.000.000.00 11.000.000.00 x 10%).00 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.000.000.00 dinara (10.00 dinara (dobijena državna davanja u iznosu od 6.000.00 dianara (10.000.00 Knjiženje za primljena državna davanja po izvodu sa tekućeg računa: 241 Tekući (poslovni) računi 222 Potraživanja od državnih organa i organizacija 6.00 6.000.000.00 x10%).000.000.000.po izvodu sa tekućeg računa: 241 Tekući (poslovni) računi 222 Potraživanja od državnih organa i organizacija 6.000.00 Obračun godišnje amortizacije: 540 Troškovi amortizacije 0239 Ispravka vrednosti postrojenja i opreme 1.800. tj. postrojenja. postrojenja.000.000.000.000.000.000.00 10.00 1.00 Primljena državna davanja .000. oprema i biološka sredstva u pripremi Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) Dobavljači u zemlji 10.00 600.00 = 4.800.000. a) po metodi odloženih prihoda Knjiženje za odobrena državna davanja vrši se na sledeći način: 222 Potraživanja od državnih organa 495 Odloženi prihodi i primljene donacije 6.000.00 6.000.000.000.000.000.000. oprema i biološka sredstva u pripremi 10.00 dinara.00). amortizacija bi iznosila 400.000.000.000.00 6. amortizacija bi se obračunala na umanjenu osnovicu opreme od 4.000.000. u iznosu od 600.00 Aktiviranje prihoda po osnovu srazmernog dela obračunate godišnje amortizacije: 495 Odloženi prihodi i primljene donacije 641 Prihodi po osnovu uslovljenih donacija 600.00 b) Po metodi umanjenja vrednosti imovine Pod pretpostavkom da je pravno lice u svom opštem aktu predvidelo metod umanjenja vrednosti imovine za primljeno državno davanje.000.00 6.000.000.000.000.000.00 Za obračun nabavne vrednosti opreme: 027 270 433 Nekretnine.000.000.000.000. 10-11 179 . U ovom slučaju sprovelo bi se sledeće knjiženje (za odobreno državno davanje za nabavku opreme): 222 Potraživanja od državnih organa 023 Postrojenja i oprema 6.000.00 1.00 Knjiženje aktiviranja opreme: 023 027 Postrojenja i oprema Nekretnine.00 400.00 Knjiženje obračunatu amortizaciju na umanjenu vrednost imovine: 540 Troškovi amortizacije 0231 Ispravka vrednosti opreme 400.000.000.00 6. Pravno lice je svojim aktom odredilo da se državno davanje u poslovnim knjigama iskazuje po metodi odloženih prihoda i da se u korist prihoda knjiži samo sramerni deo koji se odnosi na amortizaciju. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Godišnja amortizacija iznosi 1.

000. uz napomenu da se nenovčana sredstva iskazuju po fer vrednosti knjiženjem u korist računa 495 . Godišnja amortizacija iznosi 250.180.odloženi prihodi i primljene donacije.000.000.00 dinara.000.00 dinara.00 100.00 180.00 dinara.00 dinara (1.00 Za srazmerni deo odloženih prihoda: 495 641 Odloženi prihodi i primljene donacije Prihodi po osnovu uslovljenih donacija 100. godine. Kamion je stavljen u upotrebu u januara 2010.000. 10-11 .00 .donacija: 023 495 Postrojenja i oprema Odloženi prihodi i primljene donacije 2. Ono što se uočava je da se primenom obe od navedenih metoda postiže krajnji neto finansijski efekat na rezult.000. Primer obezvređenja vrednosti osnovnih sredstava pribavljenih po osnovu državnih davanja: Nabavna vrednost osnovnog sredstva pribavljenog po osnovu državnog davanja iznosi 1. u poslovnim knjigama pravnog lica koje je nabavilo opremu. oprem i biološka sredstva u pripremi Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) Dobavljači u zemlji 1. Sprovođenje knjiženja za primljeni kamion po ugovoru o državnom davanju .000.00 Knjiženje obračuna nabavne vrednosti opreme: 027 270 433 Nekretnine. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Dakle.000.000.000.000.000. državno davanje je knjiženo direktno preko računa 023 i to na potražnoj strani tog računa. u okviru prihoda. materijala): Na ime donacije pravno lice je primilo nov kamion čija je vrednost 2.000.000.000.000.000.00 dinara (10. sa razlikom da se umesto tekućeg računa zadužuje račun osnovnih sredstava.000. U ovoj situaciji na kraju godine.00 180 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. tako da vrednost nabavljenog sredstava na računu na računu 023 iznosi samo 4.000.000. godine.000. Sredstvo je stavljeno u upotrebu u januaru 2010.000. godinu obračunata je amortizacija u iznosu od 100.000.00 100. jer je bilans rashoda terećen samo za 400.00 dinara.XIII RAČUNOVODSTVO. Državno davanje je realizovano u vidu novčanih sredstava i upaćeno na račun u iznosu pribavljenog osnovnog sredstva.000.000.000.000.000.00 dinara i iznosi 400.00 Za obračunatu amortuaciju: 540 Troškovi amortizacije 0231 Ispravka vrednosti opreme 100. rezervnih delova. primenom metode umanjenja vrednosti imovine. Primer davanja nenovčanih sredstava (opreme.000.00 2. pa se amortizacija obračunava na osnovicu od 4.000. a amortizaciona stopa iznosi 25%. Na kraju prve godine korišćenja sredstvo je obezvređeno u iznosu od 400. postrojenja.000.000.00 dinara. treba priznati troškove amortizacije i troškove obezvređenja sredstva na teret iznosa odloženih prihoda po osnovu primljenih donacija.000.00 x 25%).primljena državna davanja: 241 222 Tekući (poslovni) računi Potraživanja od državnih organa i organizacija 1.00 1.00 1.6.000.00 dinara.000.000.00 Po izvodu sa tekućeg računa .000.00 U ovoj situaciji knjiženja su u svemu ista. Knjiženje za odobrena državna davanja: 222 495 Potraživanja od državnih organa Odloženi prihodi i primljene donacije 1. Po godišnjem računu za 2010.000.00 1.000. Procenjeni vek trajanja pribavljenog osnovnog sredstva je 4 godine.00).

000. 10-11 181 .u okviru prihoda. uz obelodanjivanje kojim se obezbeđuje potpuno razumevanje efekata.000.00 Za iznos gubitka po osnov obezvređenje osnovnog sredstva: 582 Obezvređenje nekretnina.000. što znači da se ona mora primeniti retroaktivno na prethodne periode.000. MRS 20).000.00 2.00 Aktiviranje prihoda za srazmerni deo obezređenog sredstva: 495 Odloženi prihodi i primljene donacije 641 Prihodi po osnovu uslovljenih donacija 400.000. bilo zasebno bilo pod opštim nazivom: .oduzimanjem od odgovarajućih iskazanih rashoda.00 1. Primenom obe od navedenih metoda. Davanja po osnovu prihoda iskazuju se u bilansu uspeha: .RAČUNOVODSTVO.00 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. regresa. Pravno lice može da primi državno davanje kao nadoknadu za rashode ili gubitke nastale u prethodnom periodu. Primer dodele sredstava za tekuće održavanje: Javnom preduzeću za gradski prevoz lokalna samouprava je dodelila sredstva za popravku vozila u iznosu od 2.000.00 dinara sa PDV. Sredstva su uplaćena ra račun preduzeća. postrojenja i opreme 023 Postrojenja i oprema 400.00 250. Pravno lice treba da izabrani metod prezentacije državnih davanja utvrdi pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama. Takvo davanje se priznaje kao prihod u periodu u kom se primi.000.000.00 dinara.000.00 Aktiviranje prihoda za srazmerni deo obračunate godišnje amortizacije: 495 Odloženi prihodi i primljene donacije 641 Prihodi po osnovu uslovljenih donacija 250.000. kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina 2. Oba metoda se smatraju prihvatljivim za prezentaciju davanja povezanih sa prihodima i u vezi su stavom 31. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA XII Knjiženje aktiviranja opreme: 023 027 Postrojenja i oprema Nekretnine. a) po metodi priznavanja u okviru prihoda Knjiženje za odobrena državna davanja: 222 Potraživanja od državnih organa i organizacija 640 Prihodi od premija. zanači promenu računovodstvene politike. Za iznos izvršene popravke vozila dobavljač je ispostavio fakturu na iznos od 2.00 400. postrojenja. Promena metoda prezentacije državnih davanja.000.000.000.00 Državna davanja po osnovu prihoda Državno davanje koje se prima kao nadoknada za nastale rashode ili gubitke ili u svru pružanja direktne finansijske podrške pravnom licu sa kojom nisu povezani budući troškovi. krajnji neto efekat je isti na rezultat u bilansu uspeha. se priznaje kao prihod perioda u kojem se prima davanje.000.00 400.00 250. subvencija dotacija. oprema i biološka sredstva u pripremi 1.000.000.000.000.500.00 Knjiženje obračuna godišnje amortizacije: 540 Troškovi amortizacije 0239 Ispravka vrednosti opreme 250.

• Radmila Lazić 182 Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br.00 2. .prirodu i obim državnih davanja priznatih u finansijskim izveštajima i ukazivanje na druge oblike državne pomoći od kojih je entitet imao diektne koristi.356.00 Knjiženje za primljeno državno davanje: 222 532 Potraživanja od državnih organa i organizacija Troškovi usluga održavanja 2.118.00 381.000. IZVEŠTAVANJE I REVIZIJA Po izvodu sa tekućeg računa: 241 222 Tekući (poslovni) računi Potraživanja od državnih organa i organizacija 2.00 2.644. Međutim. MRS 20. 10-11 . iz razloga što realnije odražava troškove poslovanja preduzeća.00 -2.neispunjene uslove i druge potencijalne obaveze povezane sa državnom pomoći koja je priznata.00 Iz navedenog primera sa različitim metodama prikazivanja dobijenog državnog davanja kroz bilans uspeha.500.000.000. smatra se da je primerenije da se primenjuje prvi metod. Obelodanjivanje državnih davanja Saglasno odredbama stava 39.000.644.XIII RAČUNOVODSTVO. i .000.000.000.000.000.000.000.500. može se zaključiti da je efekat na finansijski rezultat poslovanja isti.00 381.00 Za primljenu fakturu dobavljača za izvršene usluge: 532 270 433 Troškovi usluga održavanja Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) Dobavljači u zemlji 2. pravno lice treba da obelodani: .00 2. uključujući usvojene metode prezentacije u finansijskim izveštajima.00 b) po metodi umanjenja rashoda Po računu dobavljača za izvršene usluge: 532 270 433 Troškovi usluga održavanja Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturama po opštoj stopi (osim plaćenih avansa) Dobavljači u zemlji 2.00 Po izvodu sa tekućeg računa: 241 222 Tekući (poslovni) računi Potraživanja od državnih organa i organizacija 2.000.000.00 2.118.356.usvojenu računovodstvenu politiku u vezi sa državnim davanjima.000.

2005. sami ili u vezi sa već izvedenim i upotrebljenim dokazima. stav 1. primenom odredbe člana 239.6. prvostepeni organ je dužan da u svemu postupi po nalogu drugostepenog poreskog organa. i 8. godine) OBAVEZNOST REŠENJA DRUGOSTEPENOG PORESKOG ORGANA Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji član 152 stav 3 NOVO REŠENJE Sentenca: Kad drugostepeni poreski organ poništi rešenje prvostepenog poreskog organa i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje. kojima je propisano da je Poreska uprava dužna da utvrđuje sve činjenice koje su bitne za donošenja zakonite i pravilne odluke. koji su postojali u vreme donošenje konačnog rešenja. tačka 1) Zakona o opštem upravnom postupku (dalje: ZUP). ili se nađe ili stekne mogućnost da se upotrebe novi dokazi koji bi. Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. bili izneseni ili upotrebljeni u ranijem postupku.2005. godine. da li postoje razlozi za ponavljanje postupka po službenoj dužnosti. Tek tada će biti u mogućnosti da zaključe. mogu biti razlog za ponavljanje postupka samo ukoliko nisu bili poznati. već je konstatovao da se neće ponovo otpočinjati postupak prinudne naplate poreskih obaveza tužioca. izvršila službena lica upravnih organa u pogledu utvrđivanja činjenica od značaja za obračun i uplatu poreza na dodatu vrednost za period od 1. Kako se. niti su mogli biti poznati poreskim organima do donošenja konačnog rešenja. propust prvostepenog organa da izvrši uvid u predugovor i prateću dokumentaciju se ne bi mogao smatrati razlogom za ponavljanje postupka primenom odredbe člana 239. predugovor o kupoprodaji nepokretnosti u izgranji nalazio u poslovnoj dokumentaciji tužioca u koju je prvostepeni organ imao potpuni uvid prilikom prethodne kontrole. godine do 30. mogli dovesti do drugačijeg rešenja da su te činjenice.4. Ovo stoga što u postupku terenske kontrole. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. nove činjenice ili novi dokazi. u postupku terenske kontrole tužioca pre donošenja konačnog rešenja. tačka 1) ZUP. i šta je sve trebalo da urade u vezi toga. postupajući po primedbama drugostepenog organa.SUDSKA PRAKSA XVI ODABIR AKTUELNE SUDSKE PRAKSE ODABRANI PRIMERI IZ SUDSKE PRAKSE U VEZI SA PORESKOM REGULATIVOM RAZLOG ZA PONAVLJANJE POSTUPKA PORESKE KONTROLE POKRENUTOG PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI Zakon o opštem upravnom postupku član 239 stav 1 tačka 1) NOVE ČINJENICE ILI NOVI DOKAZI Sentenca: U postupku poreske kontrole pokrenutom po službenoj dužnosti. niti su mogli biti poznati poreskim organima do donošenja konačnog rešenja. niti je utvrdio postojanje i visinu poreske obaveze tužioca. držeći se pravnog shvatanja suda iz ove presude. Iz obrazloženja: „Sud nalazi da nisu bili ispunjeni zakonom propisani uslovi za ponavljanje postupka okončanog rešenjem prvostepenog organa od 20. nove činjenice ili novi dokazi koji su postojali u vreme donošenja konačnog rešenja mogu biti razlog za ponavljanje postupka samo ukoliko nisu bili poznati. Iz obrazloženja: „Međutim. U prilog navedenom stoji i poštovanje načela zakonitosti i načela postupanja u dobroj veri u poreskom postupku iz člana 4. prvostepeni organ je doneo rešenje kojim nije raspravio sporne činjenice. u ponovnom postupku upravni organi će utvrditi koje su sve radnje. 9 U. godine. kojom je propisano da će se ponoviti postupak okončan konačnim rešenjem ako se sazna za nove činjenice.2010. stav 1. odnosno dokazi. 3. pokrenutom po službenoj dužnosti. 2319/2010(2008) od 5.4.11.2005.” (Presuda Upravnog suda. Imajući u vidu napred navedeno. 10-11 st. budući da 183 . posvećujući jednaku pažnju činjenicama koje idu u prilog i na štetu poreskom obvezniku i da su strane u poreskom postupku dužne da postupaju u dobroj veri. prema navodima tužioca.

. Tuženi organ. dok se supruga M. Zatim konstatuje da je dug plaćen i da je pravilno odlučio prvostepeni organ kada je doneo rešenje da neće da pokreće postupak prinudne naplate.. sud nalazi da se pitanje člana porodičnog domaćinstva mora utvrđivati u svakom pojedinačnom slučaju na osnovu izvođenja dokaza od strane upravnih organa da li postoji zajednica života. zajednica života. kupčevih roditelja.. usvojitelja kupčevog supružnika.. Tek takva odluka može da služi kao osnov Poreskoj upravi da eventualno zadrži sredstva naplaćena u postupku prinudne naplate.10. te da je stanje tužiočevog duga nesporno i pravilno utvrđeno. A. br. Sa iznetih razloga.Ministarstva finansija Republike Srbije . Zakona propisano da se porodičnim domaćinstvom kupca prvog stana. ." su već plaćene. 3784/2010(2008) od 9. Po stavu Upravnog suda. 9 U. Kako je postupak prinudne naplate bio pokrenut i u tom postupku je poreska obaveza naplaćena. u postupku po žalbi tužioca. Zakona o porezu na dodatu vrednost (dalje: Zakon). u ul.” (Presuda Upravnog suda. Đ. kao člana porodičnog domaćinstva ispunjeni uslovi iz člana 56a. 4 U. a rešenje o prinudnoj naplati je poništeno. Naime. stav 5. Imajući u vidu citiranu odredbu zakona. što se ne može vršiti samo na osnovu podataka iz lične karte o mestu prijavljenog prebivališta. Ekspoziture K. usvojenika njegovog supružnika. J. s obzirom da se iz fotokopije lične karte kupca utvrđuje da ima prijavljeno prebivalište u N. Prema obrazloženju osporenog rešenja prvostepeni organ je pravilno našao da ako kupac prvog stana zahteva refundaciju PDV-a i po osnovu člana njegovog porodičnog domaćinstva.osnova za prinudnu naplatu. jer na dan zaključenja ugovora o kupoprodaji 17. tuženi organ je povredio pravila upravnog postupka. dece njegovog supružnika.). a ne sa aspekta već izvršene prinudne naplate. kupčeve dece.2007.8. i kćerku N. već i drugim dokazima koji stoje na raspolaganju organu uprave i strankama u postupku kojim se utvrđuje postojanje ili nepostojanje poreske obaveze. J. ovog člana. te da poreski obveznik sva sporna pitanja vezana za dospelost i plaćanje poreskih obaveza do kraja 2001. privređivanja i trošenja prihoda članova porodičnog domaćinstva kupca prvog stana ne može se utvrđivati samo na osnovu adrese prebivališta unete u ličnu kartu. ne smatra članom domaćinstva. a koji uslov u ovoj pravnoj stvari nije ispunjen. Iz obrazloženja: "Iz spisa predmeta proizlazi da je prvostepeni organ utvrdio da je tužiočev zahtev za refundaciju plaćenog PDV-a za kupovinu pr- (Presuda Upravnog suda. donosi osporeno rešenje ocenjujući činjenično stanje koje nije utvrđivao prvostepeni organ i utvrđuje da postoji osnov za plaćanje poreskog duga koji čini „novootkriveni prihod”. sa istim prebivalištem kao kupac prvog stana. godine) PRAVO PORODIČNOG DOMAĆINSTVA KAO KUPCA PRVOG STANA NA REFUNDACIJU PDV Zakon o porezu na dodatu vrednost član 56a stav 5 ADRESA PREBIVALIŠTA UNETA U LIČNU KARTU Sentenca: Zajednica života.9.Poreske uprave. datim u postupku koji je prethodio donošenju ožalbenog rešenja. privređivanje i trošenje prihoda sa kupcem prvog stana. godine može da ostvari kod mesno i stvarno nadležnog organa . J. Postupajući na navedeni način. na šta se osnovano ukazuje u tužbi.XVI SUDSKA PRAKSA vog stana delimično osnovan. B.2010. takođe navedena kao član domaćinstva. a u ponovnom postupku upravni organi su u obavezi da u skladu sa iznetim stavom suda izvedu dokazni postupak u kojem će utvrditi da li su tužilac i njegova supruga ostvarili zajednicu života. Pri tom je tuženi organ propustio da oceni od kakvog je uticaja na prinudnu naplatu postojanje. privređivanje i trošenja prihoda članova porodičnog domaćinstva ne može se utvrđivati samo na osnovu adrese prebivališta unete u ličnoj karti. kupčevih usvojenika. 3894/2010(2008) od 29. a što je bio dužan da oceni i prvostepeni organ prilikom donošenja ožalbenog rešenja. ovakav zaključak tuženog organa ne može se prihvatiti kao pravilan. J. koji nije obuhvaćen zapisnikom o prijavi potraživanja prema Agenciji za privatizaciju. već izvođenjem i drugih dokaza u provedenom upravnom postupku. njegovih usvojitelja. jer je potvrdio kao pravilno rešenje prvostepenog organa koje je doneto protivno primedbama i nalozima drugostepenog organa. C. s obzirom da je odredbom člana 56a.. br.. onda je za ostvarenje prava na poresko oslobođenje za člana domaćinstva potrebno da taj član domaćinstva ima isto prebivalište kao kupac prvog stana.. roditelja njegovog supružnika.Poreske uprave. za priznavanje prava na refundaciju plaćenog PDV-a pri kupovini prvog stana. a njegova supruga M.. odnosno tužiocu da izvrši povraćaj sredstava koja su eventualno pogrešno prinudno naplaćena. smatra zajednica života. 10-11 184 . godine) Poresko-računovodstveni instruktor • januar 2011 • Br. prvostepeni organ je bio dužan da donese novo rešenje kojim će odlučiti o osnovanosti pokretanja postupka prinudne naplate sa stanovišta postojanja ili nepostojanja poreske obaveze . Ekspoziture K.. privređivanje i trošenje prihoda kao bračni drugovi od čega zavisi da li tužilac ispunjava uslove da mu se prizna pravo na refundaciju plaćenog PDV-a pri kupovini prvog stana. godine ima prijavljeno prebivalište različito od prijave prebivališta podnosioca zahteva. privređivanje i trošenja prihoda kupca prvog stana. nakon čega će doneti pravilno rešenje i dati zakonske razloge koji upućuju na odluku kakva je doneta. (. odnosno nepostojanje tužiočeve obaveze po osnovu javnih prihoda. u smislu stava 3. nakon čega upravni organ procenjuje osnovanost zahteva na refundaciju plaćenog PDV-a pri kupovini prvog stana. Upravni sud je je tužbu tužioca uvažio i poništio osporeno rešenje. postupajući po nalogu drugostepenog organa.2010. utvrđeno zapisnikom Ministarstva finansija Republike Srbije . pri čemu se svaki dokaz za sebe i u zajednici sa ostalim dokazima ceni da bi se utvrdilo postojanje ovog uslova. njegovog supružnika. ima prijavljeno prebivalište u N. pošto su za podnosioca zahteva M.

GRADSKIH. Poresko-računovodstveni instruktor.BEOGRADA. KIKINDE I DRUGIH PROPISI: REPUBLIČKOG. KAO I ORIGINALNE IZMENE I DOPUNE OBJAVLJENE U SLUŽBENIM GLASILIMA SUDSKA PRAKSA SUDOVA SVIH NADLEŽNOSTI. godine PROGRAMSKI PAKETI ROKOVI (PROPISANI VAŽEĆIM PROPISIMA I DRUGI). SAVEZNOG (ARHIVSKOG) I OPŠTINSKOG NIVOA.paragraf. RAZLIČITIH VRSTA KAO ŠTO SU ZAKONI. UREDBE. PROPISI U PRIPREMI. NOVOG SADA. SUDSKIH POSTUPAKA.2010. ODLUKE.12. SLUŽBENI LIST APV. ITD. EVROPSKO ZAKONODAVSTVO I DRUGA STRANA PRAVA MODELI UGOVORA. KOJA SU PROPISANA U OSTVARIVANJU FUNKCIJE OVIH ORGANA. Paragraf e-Press . KAO I STRANA SUDSKA PRAKSA SLUŽBENA MIŠLJENJA: MIŠLJENJA ORGANA DRŽAVNE UPRAVE (MINISTARSTAVA I POSEBNIH ORGANIZACIJA KOJE OBAVLJAJU STRUČNE POSLOVE OD ZNAČAJA ZA OSTVARIVANJE PRAVA I DUŽNOSTI REPUBLIKE SRBIJE). godine Šta dobijate pretplatom na pravnu bazu Paragraf Lex: 14 PROGRAMSKIH PAKETA + 3 DNEVNA e ČASOPISA: Pogodnost važi samo za zaključene pretplate do 31. NIŠA. GLASNIK RS . GRADSKI I OPŠTINSKI PROPISI . "SL. OPŠTINA SREMA. KAO I MNOGOBROJNI JEDINSTVENI KRITERIJUMI ZA PRETRAGU SPECIJALNI PAKET: BESPLATNA OBUKA I BESPLATNA TEHNIČKA PODRŠKA ZA SVE KORISNIKE www. 011/3290-393 ili 011/2751-768 Novi Sad: 021/457-421 ili 021/557-505 • Niš: 018/511-839 ili 018/528-808 .1. POKRAJINSKOG. KAO I OPŠTI I POJEDINAČNI AKTI CARINSKA TARIFA PARAGRAF TEN ON-LINE ZBIRKA JAVNIH NABAVKI KOJA SE DNEVNO AŽURIRA PARAGRAF KALKULATORI: KALKULATOR KAMATA I KALKULATOR SUDSKIH TAKSI NAPREDNA PRETRAGA: MODERAN SISTEM PRETRAGE NA OSNOVU KORENA JEDNE ILI VIŠE REČI. gratis samo do kraja marta 2011. PRAVNE I PRIVREDNE VESTI PRIRUČNICI I PRAKTIKUMI REGISTAR PROPISA: "SL. OSNIVANJE I STATUSNE PROMENE. Budžetski instruktor.MEĐUNARODNI UGOVORI". gratis samo do kraja marta 2011.rs Kontakt telefoni: Beograd: 011/2750-952. PROSVETNI GLASNIK. PRAVILNICI.. SLUŽBENI VOJNI LIST. UKLJUČUJUĆI REDAKCIJSKI PREČIŠĆENE VERZIJE TEKSTOVA DOKUMENATA. godine 3. GLASNIK RS".Pravni instruktor. godine 2. gratis samo do kraja marta 2011.

U pripremi je dvobroj 12-13 novog štampanog izdanja Kompanije Paragraf: BUDŽETSKI INSTRUKTOR Časopis za budžetsko pravo i računovodstvo • U štampanom formatu izlazi dva puta mesečno • U elektronskom formatu izlazi dnevno . 011/3290-393 ili 011/2751-768 Novi Sad: 021/457-421 ili 021/557-505 • Niš: 018/511-839 ili 018/528-808 www. 011/2750-024. kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje Kontakt telefoni: Beograd: 011/2750-952.paragraf.kao deo pravne baze Paragraf Lex • Namenjen je svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS. AP i lokalne vlasti.rs .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful