3

1. RAČUNARI
Raĉunar ili kompjuter je elektronski ureĊaj koji se koristi za obradu podataka prema strogo odreĊenoj proceduri. U engleskom jeziku reĉ ―computer” se izvorno koristila za ljude zaposlene da obavljaju aritmetiĉke proraĉune, sa ili bez mehaniĉkih pomagala, ali je kasnije korišćena za same raĉunske mašine. Postoji podela na analogne i digitalne raĉunare sa obzirom na to da li rade sa kontinualnim ili diskretnim veliĉinama pri obradi podataka. Vremenom je analogni raĉunar uglavnom potisnut iz upotrebe, izumro pa se danas pojam raĉunar uglavnom odnosi na digitalni raĉunar.

Slika 1 Računari koji se danas koriste Današnji svet se ne bi mogao zamisliti bez raĉunara. Oni postaju osnovno sredstvo za obradu i prenos podataka, komuniciranje, multimediju, zabavu, itd. Ne postoji ni jedan razlog da neko ne bi poželeo raĉunar u svojoj kući.

1.1 Razvoj računara
U današnje vreme kada raĉunari stoje na gotovo svakom stolu i kada se novi modeli objavljuju skoro svaki dan, svima je poznato da je u razvoju svakog novog modela uĉestvovao ogroman tim. MeĊutim, da bi se došlo do današnjih raĉunara moralo je proći i više od giljudu godina. U razvoju raĉunara znaĉajna su ĉetiri momenta:  pamćenje rezultata,  mehanizacija procesa raĉunanja,  odvajanje unošenja podataka i automatizacija procesa raĉunanja,  opštije korišćenje mašine primenom poodataka. Pojavi savremenih raĉunara prethodili su mnogi pokušaji da se napravi nekakva mašina sposobna da izvodi jednostavnije ili složenije raĉunske operacije. Ako ne raĉunamo razliĉita ruĉna raĉunska sredstva, poput razliĉitih vrsta raĉunaljki i abakusa koji su se javili još u starom veku, možemo reći da je prvu raĉunsku mašinu napravio 1642. godine poznati francuski matematiĉar i fiziĉar Blez Paskal (Blaise Pascal, 1623-1662). On je tada imao samo 19 godina a pomenuti poduhvat je izveo da bi pomogao svom ocu koji je bio

[Type text]

4 poreznik. Paskalova mašina je bila u potpunosti mehaniĉka i koristila je zupĉanike a pokretala se okretanjem ruĉice. Ta mašina je mogla da izvodi jedino operacije sabiranja i oduzimanja. MeĊutim, trideset godina kasnije je slavni nemaĉki matematiĉar Lajbnic (Gottfried Wilhelm von Leibnitz, 1646-1716) napravio raĉunsku mašinu koja je, osim sabiranja i oduzimanja, mogla da izvršava i operacije množenja i deljenja. Naravno da je i ova mašina bila u potpunosti mehaniĉka i nije donela nikakvu novinu u tehnologiji, ali ipak predstavlja ekvivalent jednostavnog džepnog kalkulatora 300 godina pre pojave džepnih kalkulatora kakve danas koristimo. Na ovom polju se ništa nije dešavalo narednih 150 godina, sve dok Ĉarls Bebidž (Charles Babbage, 1792-1871), profesor matematike na Univerzitetu Kembridž, nije izumeo diferencnu mašinu. Ova, takoĊe mehaniĉka mašina, je mogla samo da sabira i oduzima, a koristila se za izraĉunavanje tablica u pomorskoj navigaciji. Mašina je projektovana tako da je izvršavala uvek isti algoritam, metod konaĉnih razlika korišćenjem polinoma. Najinteresantnija karakteristika diferencne mašine je njeno rešenje izlaza. Rezultati su upisivani na bakrenu ploĉu pomoću ĉeliĉnih kalupa. Na izvestan naĉin, upotrebljeni metod je nagovestio kasniju primenu write-once medijuma, kao što su bile bušene kartice ili prvi optiĉki diskovi. Mada je diferencna mašina radila priliĉno dobro, Bebidž se nije zadovoljavao raĉunskim sredstvom koje je moglo da izvršava samo jedan algoritam. Ubrzo je poĉeo da troši, za ono vreme, sve veće i veće sume sopstvenog kao i veliku svotu vladinog novca, na projekat i konstrukciju naslednika diferencne mašine kojeg je nazvao analitiĉka mašina. Analitiĉka mašina se može smatrati prvim mehaniĉkim programabilnim raĉunarom. Kako je analitiĉka mašina bila programabilna, potreban je bio softver, a samim tim i programer. Bebidž je za taj posao najmio ženu po imenu Ada Avgusta Lovelas, inaĉe kćerku lorda Bajrona. GospoĊa Ada je tako prvi programer na svetu i njoj u ĉast je programski jezik Ada dobio ime (naroĉito zbog ĉinjenice, što je naknadno utvrĊeno, da su svi programi koje je ona napisala bili korektni). Na žalost, Bebidž nikada nije do kraja realizovao analitiĉku mašinu zbog njene komplikovane mehaniĉke konstrukcije i nesavršenosti tehnologije devetnaestog veka. Motiv za ubrzani rad na elektronskim raĉunarima bio je II svetski rat. Tokom jednog dela rata nemaĉke podmornice su pravile pustoš meĊu britanskim brodovima. Komande i podaci o kretanju savezniĉkih brodova bili su slati iz Berlina putem radio veze. Naravno da su Britanci mogli da prisluškuju te radio poruke, ali je problem bio što su one bile šifrovane pomoću ureĊaja koji se zvao ENIGMA (interesantno je da je preteĉa ove mašine bio ureĊaj koji je konstruisao pronalazaĉ amater Tomas Džeferson (Thomas Jeferrson) - bivši predsednik SAD). Još na poĉetku rata je britanska obaveštajna služba uspela da nabavi jedan primerak mašine ENIGMA. Ali, da bi se vršilo dešifrovanje, potrebno je bilo vršiti veliki broj izraĉunavanja, a sve je to moralo da bude obavljeno vrlo brzo pošto se radio poruka uhvati. Britanska vlada je oformila tajnu laboratoriju gde je napravljen elektronski raĉunar nazvan COLOSSUS. U projektovanju mašine uĉestvovao je i ĉuveni engleski matematiĉar Alen Tjuring (Alan Turing). COLOSSUS je proradio 1943, ali pošto je britanska vlada držala u strogoj tajnosti ovaj projekat i na njega je, kao na vojnu tajnu, stavljen tridesetogodišnji embargo, te COLOSUSS predstavlja slepo crevo, obzirom da nije uticao na razvoj drugih elektronskih raĉunara. Ipak, bio je to prvi elektronski raĉunar.

[Type text]

5 Džon Mokli (John Mauckley), koji je bio upoznat sa radom Atanasova i Stibica, znao je za potrebu armije za mehaniĉkim kalkulatorom, ali je predložio izradu elektronskog raĉunara. Predlog je prihvaćen 1943. godine, i Mokli i njegov postdiplomac Ekert (J. Presper Eckert) su poĉeli da rade na elektronskom raĉunaru koga su nazvali ENIAC (Electronic Numerical Integrator And Computer). Ova mašina se sastojala od 18000 vakuumskih cevi i 1500 releja. ENIAC je bio težak 30 tona i zauzimao je veliĉinu odbojkaškog igrališta. Snaga mašine bila je 140kW. ―Zli jezici‖ kažu da se kvario u proseku svakih sedam minuta (što nije ĉudo, obzirom na ogromnu disipaciju i upotrebljenu tehnologiju) a za množenje dva broja potrebne su bile 3ms. Što se arhitekture tiĉe, ENIAC je imao dvadeset registara, a svaki je mogao da sadrži desetocifreni decimalni broj, i to tako što je svaka cifra predstavljena sa po deset vakuumskih cevi. Programirao se postavljanjem 6000 multipozicionih prekidaĉa a veze izmeĊu komponenata su bile žiĉane.

Posle tog istorijskog trenutka mnogi drugi istraživaĉi se se dali na posao proizvodnje elektronskih raĉunara. Prvi naredni raĉunar koji je proradio 1949. godine bio je EDVAC izgraĊen na Univerzitetu Kembridž u Velikoj Britaniji. Njegov autor bio je Moris Vilks (Maurice Wilkes), a ovaj raĉunar vredi pomenuti jer je to bio prvi raĉunar sa zapamćenim programom.

Slika 2 ENIAC I EDVAC Godina 1948. donosi taj revolucionarni pomak. Naime, te godine su trojica struĉnjaka, koji su radili za Bell Laboratories, Bardin (John Bardeen), Bretejn (Walter Brattain) i Šokli (William Shockley) izumeli tranzistor, za šta su 1956. godine dobili Nobelovu nagradu za fiziku. Za samo desetak godina tranzistori su napravili revoluciju u raĉunarskoj industriji, tako da su do kraja pedesetih vakuumske cevi potpuno izbaĉene iz upotrebe, bar što se proizvodnje raĉunara tiĉe. Znaĉajno su smanjene dimenzije raĉunara kao i potrošnja, dok su brzina i pouzdanost rada znatno povećane. Sa pojavom diskretnih poluprovodniĉkih komponenti, javljaju se i prva štampana kola. Pronalazak integrisanih elektronskih kola 1964. godine doneo je novi revolucionarni pomak u raĉunarskoj industriji. U poĉetku bila su to kola malog stepena integrisanosti. Do osamdesetih godina napredak u tehnologiji integrisanih kola doveo je do stvarnja VLSI ĉipova (Very Large Scale of Integration) koji su mogli da sadrže nekoliko desetina hiljada, a zatim i nekoliko stotina hiljada, pa ĉak i nekoliko miliona tranzistora na jednom ĉipu. Naravno da je to vodilo ka manjim i bržim raĉunarima. Cena raĉunara je pala do te mere da se otvorila mogućnost da svaki pojedinac ima sopstveni raĉunar. Tada je i zapoĉela era personalnih raĉunara. [Type text]

6

Tip Personalni raĉunari Miniraĉunari

Tipiĉan MIPS 1 2

Tipiĉan kapacitet memorije

Primer mašine 1 IBM PS/2 4 PDP-11/84

Primer korišćenja Obrada teksta Upravljanje realnom vremenu Mrežni server Bankarstvo u

Supermini raĉunari Veliki (mainframe) računari Superraĉunari

10 30

32 SUN-4 128 IBM 3090/300

fajl

125

1024 Cray-2

Vremenska prognoza

Tabela 1 Pet uobičajenih vrsta računara Ova podela se zasniva na fiziĉkoj veliĉini, performansama i oblasti primene. Personalni raĉunari se, za razliku od velikih raĉunara, mogu koristiti na razliĉite naĉine: obradu teksta, unakrsne tabele i visoko interaktivne aplikacije koje nisu povoljne za primenu kod velikih raĉunara.

1.2 Računarski sistem – arhitektuta
Raĉunarski sistem je elektronski uredaj koji deluje pod kontrolom programskih instrukcija memorisanih u sopstvenoj memoriji, koji može prihvatiti podatke, izvršiti aritmetiĉke i logiĉke operacije, proizvesti izlazne podatke i memorisati rezultate obrade. To znaci da raĉunarski sistemi izvršavaju tri osnovne funkcije: obradu podataka, memorisanje podataka i prezentovanje podataka. Prema povećanju snage mikorprocesora, odnosno prema mogućnostima obrade i ceni raĉunari se dele na:  makroraĉunare,  miniraĉunare,  mikroraĉunare. Makroračunari predstavljaju integraciju najsnažnijih performansi raĉunarske tehnike i tehnologije. Primenjuju se u oblastima gde je potrebno obraditi veliki obim podataka sa relativno složenim procedurama. Takve oblasti su na primer upravljanje poslovnim sistemima i nauĉno tehniĉka istraživanja.

Miniračunari su više specijalizovani raĉunari, nemaju tako jake performanse, ali im je cena pristupaĉnija. Vremenom izlaze iz upotrebe jer ih zamenjuju mikroraĉunari, sa sve boljim performansama. [Type text]

7 Mikroračunari su raĉunari zasnovani na mikroprocesoru.  jedinice za upravljanje periferijskim jedinicama (kontrolere). [Type text] .  periferijske jedinice. ―Mašinski jezik‖ je interni jezik digitalnih raĉunara. dajući tako željenu konfiguraciju raĉunarskog sistema. 1. Jedinice raĉunarskog sistema povezane su menusobno unificiranim sistemom veza – sprežnim mrežama. Svaki tip raĉunara ima svoj specijalni mašinski jezik kojim se ―respektuju‖ sklopovi tog tipa raĉunara i koji može da realizuje upravljaĉka jedinica tog tipa raĉunara. Prema tome. U arhitekturu raĉunarskog sistema spade i sistemski softver. uvek je mogućno u sistem uvesti dodatne module ili pak pojedine zameniti.  memorija. kao i kombinacija hardvera i elementarnog softvera koji veže raĉunar sa raĉunarskom vezom. Glavne komponente raĉunarskog sistema su:  processor. Pridruživanje raĉunarskom sistemu novog modula zahteva samo izmenu kablova koji povezuju pojedine module kao i eventualne izmene programa. Koristeći ovaj modularni pristup izgradnji raĉunarskog sistema.  sistemske programe. arhitektura raĉunarskog sistema ukljuĉuje:  raĉunarski sistem.  ĉipove.  kola. Arhitektura raĉunarskog sistema obiĉno ne uljuĉuje aplikativni softver.3 Osnovne sistemske komponente Savremeni raĉunarski sistemi projektuju se tako da se raĉunarski sistem sastoji od modula koji se mogu relativno lako i u potrebnom broju objedinjavati. Arhitektura raĉunara se odnosi na unutrašnju strukturu i detalje neophodne da raĉunarski sistem bude funkcionalan. Za razvoj mikroprocesora zaslužan je razvoj poluprovodniĉke tehnologije koja omogućava da se na jednoj ploĉici poluprovodniĉkog kristala milimetarske zapremine.  ulazno – izlazne jedinice. Od karakteristika interfejsa u mnogome zavisi efikasnost rada raĉunarskog sistema. Program napisan u mašinskom jeziku jednog tipa raĉunara ne može se izvršiti na drugom tipu. Arhitektura je opšti izraz strukturu svih delova raĉunarskog sistema. nane stotine hiljada sklopova koji obezbenuju funkcionisanje raĉunara. koje se još nazivaju interfejs. Pod arhitekturom se može smatrati struktura raĉunarskog sistema sa naĉinom funkcionisanja do nivoa mašinskog jezika.

podsistem za sprezanje sa drugim komponentama (interface).upravljaĉka (komandna) jedinica. Bušena traka predstavlja papirnu ili tanku aluminijumsku traku na kojoj se po dužini razlikuju kanali . ali postoje i procesori specijalnih namena kao što su procesori signala. Zatim. Standardizacija se odnosi na formate poruka koje se prenose preko interfejsa. Bušena kartica je najstariji i nekada masovno korišćen ulazni (i reĊe izlazni) medijum. [Type text] . koliĉina informacija koje je trebalo negde smestiti je naglo porasla. Motorola.kanalne i 8-kanalne bušene trake. Osnovni delovi mikroprocesora tj. IBM i Transmeta.aritmetiĉko – logiĉka jedinica. central processing unit — CPU. ali je jedan od najvažnijih delova svakog raĉunara. Procesor (u raĉunarstvu) je izvršna jedinica — prima i izvršava instrukcije proĉitane iz odgovarajuće memorije. izlaznih ureĊaja.skup registara posebne namene. na kojem su se podaci unosili bušenjem u odgovarajućem rasporedu. U praksi su se najĉešće koristile 5-kanalne. .skup registara opšte namene.8 Interfejs podleže odrenenoj standardizaciji. Procesor: ObraĊuje podatke i upravlja radom ostalih delova raĉunarskog sistema – ulaznih. omogućava da se pojedini delovi sistema zamenjuju. procesora prikazani su: . kao i jednostavno proširenje konfiguracije raĉunarskog sistema od minimalne do maksimalne. U poĉetku su to bile kamene i glinene ploĉice. Postoji veći broj proizvoĊaĉa mikroprocesora.zamišljene linije postavljene duž trake. a unos podataka se vršio po kolonama usmerenim uzduž trake i po redovima usmerenim popreĉno na traku. šeme veza interfejsa. Sam po sebi procesor ne ĉini raĉunar. centralna procesorska jedinica). 6kanalne. Slika 3 Procesori 1. Taj skok se još više povećao sa pojavom raĉunara. 7. . kasnije pergament i na kraju papir. itd. komunikacionih. memorije. Bušena traka je bila jednostavna za rukovanje.4 Spoljna memorija Još od davnina kod ĉoveka je postojala potreba da negde skladišti informacije koje je primao. Ova standardizacija omogućava da se raĉunarski sistem može konfigurisati od jedinica razliĉitih proizvonaĉa. algoritme funkcionisanja interfejsa kao i upravljaĉke signale koje jedinice preko interfejsa izmenjuju izmenu sebe u periodu veze. Najĉešće se koristila 80kolonska kartica. Sa tehnološkom revolucijom. razni grafiĉki procesori. Kada se kaže samo „procesor― najĉešće se misli na centralni procesor (engl. . naredbe koje interfejs prenosi. Intel. . a meĊu njima se istiĉu: AMD.

Otuda ovaj disk nosi naziv CD-ROM. obiĉno integrisani u muziĉke kartice. Zavisno od proizvoĊaĉa ureĊaja. Disketne jedinice služe za unos podataka u raĉunar: sa diskete se podaci snimaju na hard disk i odatle se koriste. Zbog datog kapaciteta ovo je veoma popularan medijum. i tako preneti podatke na neki drugi raĉunar. Slika 4 Diskete CD-ROM je ureĊaj koji se sve više koristi. Kompakt disk se najĉešće koristi kao medijum u koji se jednom upisuju podaci a mogu se ĉitati neograniĉen broj puta. Diskete su poslednjih godina skoro izbaĉenje iz upotrebe.9 Diskete predstavljaju urenaje u kojima se vrši zapisivanje i ĉitanje informacija sa magnetnog medija. [Type text] . koriste se specijalni veznici. To je ĉitac optiĉkih ploĉa. Ova vrsta memorije je podesna. i koristi se za ĉuvanje velike koliĉine podataka na malom prostoru. pouzdana i relativno jeftina. TakoĊe se mogu snimiti podaci sa diska na disketu. Takone postoje i SCSI verzije CD-ova. Na svakoj optiĉkoj ploĉi ili CD-R0M-u se može zapisati 700MB podataka. Slika 5 CD-ROM Sliĉno obiĉnom disku. komunikacija kompjutera i CD-a sa odvija preko drajvera. Danas se koriste modeli koji se povezuju na obican IDE (EIDE) veznik.

ĉitaući i upisujući podatke. trake i cilindre. Za razliku od njih on ima znatno veći kapacitet. modela i marke.5 Hard disk interfejsi Medijum koji služi za stalno smeštanje podataka je hard disk. TakoĊe. Slika 7 Hard disk [Type text] . Princip rada je gotovo isti – disk presvuĉen feromagnetnim slojem rotira oko osovine a pokretna glava ĉita i upisuje podatke. Podaci na disku su rasporeneni na poseban naĉin utvrnenim standardom. tako da je površina magnetnih ploĉa izdeljena na sektore. tako da je površina magnetnih ploĉa izdeljena na sektore. pomerajući se po polupreĉniku diska. trake i cilindre.10 Slika 6 CD-ROM mehanizam (čitač) Digitalni višenamenski disk (Digital Versatile Disc – DVD) je standard velike gustine koji može da primi do 17 GB podataka na dvostranom disku. Disk ima znatno bolje karakteristike od disketa. Disk nije izmenljiv od strane korisnika. a pišu kreirajući magnetno polje posebnih svojstava koje menja zapis na ploĉama. Glave ĉitaju podatke oĉitavajući magnetni zapis sa rotirajućih ploĉa. Performanse diska kao elektromagnetnog medija za skladištenje podataka.on je poboljšao audio i video mogućnosti PC raĉunara . Hard disk se sastoji od nekoliko okruglih ploĉa presvuĉenih posebnim materijalom dobrih magnetnih svojstava koje rotiraju velikom brzinom i nekoliko glava koje lebde tik iznad ploĉa. zavise od njegovog tipa. Performanse diska kao elektromagnetnog medija za skladištenje podataka. Hard disk je naprava u principu sliĉna disketnoj jedinici. pa se po ovom svojstvu zove i fiksni disk (Fixed disk).koriste se za reprodukciju filmova sa DVD diskova. Sektori su rasporeneni na poseban naĉin utvrnenim standardom. zavise od njegovog tipa. modela i marke. ogroman kapacitet DVD diskova znaĉi i više podataka u aplikacijama i bolje multimedijalne karakteristike. To nije samo CD ureĊaj velikog kapaciteta . 1.

u ulazne urenaje spada i ĉitaĉ bar kodova.6 Ulazni ureĎaji Ulazni ureĊaji služe za unošenje podataka u raĉunar. Komandni tasteri izvršavaju komande koje raĉunar izvršava neposredno po pritisku odgovarajućeg tastera. CD ROM-ove. koji se obiĉno ne nalazi u standardnoj konfiguraciji personalnog raĉunara. znakova interpunkcije. On omogućava da na isti kontroler prikljuĉimo ĉak sedam ureĊaja bilo koje vrste diskove. sektori brže promiĉu ispod glave tako da je transfer veći. kao što su ST506 i ESDI.brzina rotacije ploĉa . brojeva. strimer trake. dok urenaji sa visokim performansama dostižu i 7200 o/min. ako se brže okreće ploĉa.11 Što se tiĉe same brzine hard diska na nju prevashodno utiĉu dve komponente: . tastatura raĉunara ima komandne (funkcijske) tastere i numeriĉku tastaturu. Svi ti ureĊaji će teško stati ĉak i u najveće kućište. teže se konfigurišu. Za izvršavanje neke komande nekad moramo jednovremeno pritisnuti dva ili tri tastera. Na tastaturi imamo tastere za unošenje slova. miš. a za razliku od tastature pisaće mašine. i umeju da budu nekompatibilni sa nekim (naroĉito starijim) programskim paketima. bitno je da brzina bude što veća. Na žalost. IDE koncept su 1986.mogu se povezivati jedinice udaljene 6 i više metara. Danas standardna brzina rotacije IDE diskova iznosi 5400 o/min. ali SCSI omogućava da neki od njih stoje i napolju . Veća brzina rotacije donosi veću buku.brzina pomeranja glave hard diska Kad smo kod brzine obrtanja ploĉa hard diska. Zbog toga se koristi vodeno vazdušno hlanenje sa dva ventilatora. Glavna alternativa za IDE (a verovatno i najbolji izbor ako se ne gleda na cenu) je SCSI interfejs. a isprobane su i razliĉite brzine vazduha preko elektronike i mehanike. To je standard pomoću kojeg se kontroliše protok podataka izmenu procesora i hard diska. SCSI adapteri su znatno skuplji. godine dale kompanije Western Digital i Compaq da bi savladale ograniĉenja u performansama ranijih podsistema standarda. Jedan od starijih i najvažnijih standarda uvedenih za hardver personalnih raĉunara je IDE (Integrated Dlrive Electronics). skener. doprinosi većoj temperaturi u hard disku i prouzrokuje veće naprezanje cele mehanike hard diska. džojstik a u poslednje vreme i digitalni fotoaparati i kamere. UreĊaji koji se najĉešće koriste su tastatura. [Type text] . 1. TakoĊe. Tastatura je sliĉna onima koje se koriste na pisaćim mašinama. skenere i drugo. Naime.

već treba da ga držimo u ruci i da nam udobno leži.12 Slika 8 Tastatura Miš . Kod testiranja miševa. naroĉito kod grafiĉkih programa gde je korišćenje miša obavezno. pomoću ovog ureĊaja ―ĉita‖ se data informacija i pretvara u formu koju prepoznaje PC raĉunar. miš ne samo što stoji na stolu na vidnom mestu. Postoje miševi ―na kuglicu‖ i laserski. u prvom redu treba obratiti pažnju na dizajn. Dati oblik se zatim obraĊuje u program koji služi za obradu slike ili teksta. Naime. jer je olakšano pozicioniranje na ekranu. a pritiskom na jedan od dva ili tri tastera aktivira odrenena funkcija. Pre svega. Slika 10 Skener [Type text] . Slika 9 Miš Skener je ureĊaj koji sluzi za prebacivanje teksta ili slike u ―elektronsku‖ formu podesnu za dalju obradu na raĉunaru.ureĊaj ĉijim se kretanjem po ravnoj površini menjaju x i y koordinate pokazivaĉa miša na ekranu monitora. Rad sa mišem je jednostavniji i brži.

Svaki ekran ima mogućnost prikazivanja brojeva i teksta. teksta. štampaĉi se razlikuju po principima rada. Ne samo što je na ovaj naĉin centralni procesor rasterećen dela ―dosadnog‖ posla. MeĊutim.kodirana informacija iz raĉunara prenosi na papir. Monitor je ureĊaj za prikazivanje brojĉanih podataka. ali i po karakteristikama. makar im se u potpunosti posvetio. Grafiĉka kartica je zapravo mali kompjuter u ĉijem je centru namenski mikroprocesor zvani grafiĉki akceleratorski ĉip – on samostalno izvodi mnoge važne grafiĉke funkcije. Na trzištu se nalzi veliki broj razliĉitih štampaĉa. već se operacije vrše i do dva puta brže nego što bi ih procesor. a to su:    matriĉni štampaĉ štampaĉ sa mlaznicom (ink-jet štampaĉ) laserski štampaĉ [Type text] . Važne karakteristike štampaĉa su kvalitet otiska i brzina štampanja. Ovi fotoaparati se isporuĉuju sa softverom i kablovima za povezivanje radi uĉitavanja slika u PC raĉunar. Kao izlazni ureĊaji najĉešće se koriste monitor.7 Izlazni ureĎaji Izlazni ureĊaji služe za prikazivanje rezultata obrade na raĉunaru u obliku pogodnom za korišćenje. 1. grafike i slika na ekranu. Danas se upotrebljavaju razliĉiti izlazni ureĊaji u zavisnosti od namene raĉunara. za prikazivanje grafike i slika mora postojati odreĊena elektronika koja to omogućava. kao i mogućnost proširivanja memorije. Ova elektronika je smeštena na posebnoj ploĉi koja se zove grafiĉka kartica. Štampaĉa ima u tri osnovne tehnologije. Grafiĉka kartica se montira u kućište raĉunara ukljuĉivanjem u slot na magistrali. mogao obaviti. Svi modeli fotoaparata nude nekoliko rezolucija za snimanje. Digitalne fotografije koje snimaju ovi fotoaparati su danas visokog nivoa kvaliteta i visoke rezolucije. Slika 11 Monitori Štampač je ureĊaj pomoću koga se binarno . štampaĉ a u nekim sluĉajevima i ploter.13 Digitalni fotoaparati služe za snimanje digitalnih slika.

fiziĉki spojni putevi i deljeni resursi. Vremenom su se mrežni sistemi razvijali da bi danas dostigli nivo praktiĉnog efikasnog okruženja za razmenu podataka. ruteri itd. baze. koji ĉine infrastrukturu mreže. Iglice papir udaraju preko trake.izlazne urenaje spadaju modem. koje su složene u takav niz. koja ostavlja taman trag na papiru na mestu udarca. Svaka mreža se može svesti na sledeće dve osnovne celine: hardversku i softversku. slika. optiĉko vlakno.).) i ureĊaja kao što su ĉvorišta. operativni sistemi koji su u direktnoj komunikaciji sa hardverom raĉunarskog sistema (i imaju podršku za mrežni hardver i mrežne protokole) i korisniĉki mrežni softver.). a aplikacije na stranama korisnika mogu biti takve da se zahteva prenos podataka u realnom vremenu (govor. sviĉevi. Računarske mreže Potreba za informacijama naterala je ĉoveka da uspostavlja veze sa raznim izvorima informacija i da stvara mreže preko kojih će sebi olakšati prikupljanje.8. vazduh i sl. Neki od ureĊaja. a istovremeno se u umrežavanju postavljaju viši standardi. prenos datoteka i sl. Deljeni resursi su hardverski (štampaĉi. Naglim razvojem raĉunarske tehnologije poslednjih godina (povećanje performansi uz pad cena) i sa pravom eksplozijom Interneta. koji su povezani adekvatnim medijumom i koji meĊusobno mogu da komuniciraju i dele resurse. diskovi i sl. Mreža se sastoji od raĉunara. skladištenje i obradu podataka. kao što su mrežne kartice. nalik onoj za pisaće mašine.14 Matriĉni štampaĉi su najstarija vrsta štampaĉa. koji moraju biti prilagoĊeni odgovarajućim sistemima za prenos. video i sl. Mrežom se prenose raĉunarski podaci. Softversku celinu mreže ĉine protokoli – pravila po kojima se vrši komuniciranje (razmena podataka) u mreži. faks mašine. video. broj korisnika raĉunara i raĉunarskih mreža raste vrtoglavom brzinom. Hardversku celinu saĉinjavaju mrežni ĉvorovi (nods) u kojima se vrši obrada informacija. ploteri.) ili softverski elementi (datoteke. MeĊu ulazno . medijuma za prenos (žica.) ili to ne mora biti uslov (elektronska pošta. zvuĉna kartica. govor. da mogu ―nacrtati‖ bilo koji znak kombinovanjem udarca iglica i pomeranjem papira levo i desno. Sa sve moćnijom raĉunarskom opremom svakodnevno se uvode novi servisi. prenos. Koristi se za prenos kako digitalnih tako i analognih podataka. Oni rade na principu udarnih iglica. 1. omogućavaju vezu izmeĊu raĉunara i mreže. Slika 12 Štampači Postoje i neki ulazno – izlazni ureĊaji koji mogu da izvršavaju i ulazne i izlazne operacije. [Type text] . Raĉunarska mreža može biti prost skup dva ili više raĉunara. aplikacije i sl. mrežna kartica.

). Mesh network. 3. SOHO network 6. 3. fotografije. tabelarne proraĉune. Bus network. itd. faks mašine modeme.Fiksne i 2. elektronsku poštu. štampaĉe. Ring network. 3. Klijent-server i Peer-to-peer. Personal Area Network (PAN). 2. kablirane mreže. softver za praćenje projekata. Po topologije raĉunarske mreže mogu biti: 1. U skladu sa medijumom koji se koristi za prenos podataka raĉunarske mreže mogu biti: 1. Storage area network 2. Wireless community network 7. Local Area Network (LAN). Process control network 4. softver za obradu teksta. Osnovni razlozi za umrežavanje su:   zajedniĉko korišćenje informacija zajedniĉko korišćenje hardvera i softvera Konkretnije. audio i video datoteke. Po specifiĉnoj funkciji koju obavljaju raĉunarske mreže mogu biti: 1. 4. fakture. Po vremenskoj postojanosti raĉunarske mreže mogu biti: 1. 5.15 Danas kada su raĉunari relativno dostupni svakom i uz to su izuzetno moćni. 2. Server farm network 3. [Type text] . Star network. bežiĉne mreže. Value added network 5. 2. Podelu raĉunarskim mreža je moguće vršiti po više kriterijuma. CD-ROM jedinice i druge prenosive jedinice. raĉunari koji su u mreži mogu zajedniĉki da koriste: dokumenta (memorandume. 4. Wide Area Network (WAN).Privremene. Metropolitan Area Network (MAN). Po protstoru na kome se prostiru raĉunarske mreže mogu biti: 1. Star-bus network. Global Network (Internet). Po arhitekturi (funkcionalnom odnosu ĉlanova) raĉunarske mreže mogu biti Host-based. umrežavanje povećava efikasnost i smanjuje troškove poslovanja. ilustracije. XML appliance network Treba imati u vidu da su raĉunarske mreže jedna dinamiĉna oblast u kojoj su ĉeste promene tako da je svaki pokušaj striktne kategorizacije osuĊen na kratkotrajnu taĉnost.

Prenos podataka kroz mrežu se obavlja po protokolima – utvrĊenim pravilima koja su poznata svim uĉesnicima u komuniciranju. raĉunarske mreže se mogu podeliti na: • lokalne ( LAN ). Glavna uloga IP protokola je obezbedi jedinstven sistem za globalno adresiranje raĉunara i time obezbedi jedinstvenu identifikaciju svakog od njih. pomenuti softver je (prema podacima kompanije Netcraft) opsluživao 61. Bus i ring logiĉke topologije su ĉesto fiziĉki organozovane kao star topologija odnosno u obliku zvezde.Razvoj serverskog dela. [Type text] .35% tržišta. Sledeći najzastupljeniji softver je IIS. Nedostatak ovih funkcionalnosti omogućava veću jednostavnost i performanse a one su izmeštene u protokole višeg nivoa. dozvoljava dupliranje paketa. na dobijeni zahtev pronaĊe traženi dokument u lokalnom skladištu dokumenata i njegov sadržaj pošalje klijentu ili. Internet Protokol (IP) je protokol koji se koristi za prenos podataka u i izmeĊu "packet switched" mreža. u sluĉaju da traženi dokument ne postoji. ovaj protokol ne garantuje ispravnost podataka (npr. koliĉine podataka u lokalnim bazama podataka kao i potrebnog ažuriranja tih baza. TakoĊe. da li je sadržaj paketa oštećen pri transportu). ureĊaji ne moraju da budu stvarno rasporeĊeni u ovom obliku. Ovaj protokol se odnosi na mrežni sloj OSI i TCP/IP modela. Savremeni Web serveri imaju mnoge dodatne funkcionalnosti . Serveri: Osnovna uloga Web servera (nekad se naziva i HTTP serverom) je da osluškuje na portu 80 (podrazumevani port za HTTP protokol). sa 31. Oktobra 2006. Protokoli nižih nivoa (protokoli sloja veze) imaju sopstvene naĉine adresiranja a za pronalaženje njihove adrese preko IP adrese zadužen je Address Resolution Protocol. ovakav scenario opisuje samo osnovnu funkcionalnost Web servera. ali fiziĉki. Ove topologije predstavljaju logiĉku arhitekturu mreže. Izbor i specifikacija topologije LAN mreže zavisi od: fiziĉkih lokacija na kojima se nalaze korisnici sistema. prsten (ring) i zvezda (star). prenos paketa u izmenjenom redosledu. od uĉestanosti pristupa bazama na drugim lokacijama i zahteva za komuniciranjem izmeĊu dve korisniĉke lokacije.44% svih sajtova na Internetu.16 Postoje tri osnovne LAN topologije: magistrala (bus). Protokol predstavlja standard (konvenciju) za ostvarivanje i kontrolu veze i prenosa podataka izmeĊu dve krajnje taĉke. Trenutno najpopularniji softver ovog tipa je Apache HTTP server ĉiji je autor Apache Foundation. Prema prostoru koji obuhvataju. signalizaciju. Komunikacioni protokol predstavlja set standardizovanih pravila za predstavljanje podataka. klijentu pošalje poruku o grešci. proveru autentiĉnosti i kontrolu grešaka. proizvod kompanije Microsoft. Ipak. Internet Protokol ne garantuje dostavu paketa. To znaĉi da ovaj protokol u sebe enkapsulira podatke viših slojeva (aplikativnog i transportnog) i u okviru paketa se podaci ovog protokola enkapsuliraju kao podaci za protokole nižeg sloja. • regionalne raĉunarske mreže (WAN) – mreže šireg podruĉja. sloja veze. neophodnih da bi se informacija prenela komunikacionim kanalom.

Sastoji se iz hiljada meĊusobno povezanih mreža koje za meĊusobno komuniciranje koriste internet protokol (IP – Internet Protocol). koja jedintveno radi na globalnom nivou. mada se imenica Internet prvi put pojavljuje tek osamdesetih godina XX veka.17 2. koristi se termin ―Internet tehnologije‖. Neki navode 1969. godinu kao godinu roĊenja Interneta jer je tada Ministarstvo odbrane SAD-a odabralo Advanced Research Project Agency Network. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma važnih otkrića koja su obeležila razvoj Interneta kakvog danas znamo. za istraživanje i razvoj komunikacija i komandne mreže koja će preživeti nuklearni napad. INTERNET Internet se najĉešće opisuje kao mreža svih raĉunarskih mreža. Slika 13 Internet kao “mreža svih mreža” Internet je mnogo više od raĉunarske mreže kad se govori o njegovom širem uticaju na informacione sisteme i primenu uopšte.1 Razvoj interneta Za Internet se kaže da postoji tridesetak godina. što je znaĉilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi. Protokoli su standardi koji omogućavaju komunikaciju raĉunara putem mreže. poznatiju kao ARPANET. 2. Internet može da se opiše kao skup meĊusobno povezanih mreža provajdera (internet posrednika) i njihovih korisnika. Preokret u razvoju Internet nastaje devedesetih godina legalizacijom komercionalnih aktivnosti na internet i pojavom WWW-a (World Wide Web) koji je omogućio hipertekstualne veze izmeĊu razliĉitih dokumenata (smeštenih na razliĉitim raĉunarima) i prenos multimedijalnih [Type text] . a potom se dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istraživaĉki projekt. kad je tadašnja mreža prešla sa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol). Verovatno je najvažniji trenutak bio 1983.

dopisovanje. 5. danas je to obrnuto. slika. Dok je ranije bila neophodna klasiĉna telefonska mreža za funkcionisanje Interneta. Grafik br 1 Zastupljenost načina povetivanja na internet [Type text] . jednog od preduzeća koje se specijalizovalo za tu vrstu usluga. itd. itd.18 sadržaja (zvuk. Mikrotalasnim vezama. Digitalnim sistemima prenosa. U momentu nastanka Web je bio samo jedan od servisa. Pristupom iz mobilne telefonske mreže. Primenom ADSL tehnologija. Prema primenjemim tehnologijama povezivanje na internet može se izvršiti: 1. a sada je mnogo više od toga i za većinu korisnika predstavlja ―sinonim‖ za Internet. telefoniranje. ali i od raspoloživih kapaciteta i tehnologija lokalne telekomunikacione infrastructure. 6. video. Ako je reĉ o komercijalnoj usluzi. 3. 2. Internet se sve više služi za slanje faksa. Kablovskim modemima. 2. Naĉin povezivanja na Internet zavisi od potreba (pojedinaĉnih korisnika ili preduzeća). Satelitskim vezama. Analognim vezama.). cena zavisi od kvaliteta veza i zahteva servisa. 4. Pristup posredniku može se realizovati prema stalnosti veze kao povremena i stalna veza. U praksi to najĉešće znaĉi vezu do Internet posrednika – provajdera (ISP – Internet Service Provider). 7.2 Povezivanje na Internet Za povezivanje na Internet potrebno je imati vezu do raĉunara koji je već na Internetu.

3. Web. servis koji omogućava prenos datoteka izmeĊu dva udaljena raĉunara. Talnet (telecommunications network) i rlogin (remote login).  IRC (Internet relay chat) servis interaktivnog teksualnog komuniciranja većeg broja korisnika interneta dinamiĉki kreiranim kanalima. njihov taĉan broj ne može se precizno odrediti. Danas većina korisnika Interneta gotovo sve servise koristi ili iz programa za elektronsku poštu ili iz Web ĉitaĉa (browser). diskusione. U bazične servise se ubrajaju servisi koji karakterišu poĉetak rada internet. iz prostog razloga što su neki od njih tokom razvoja mreže bili veoma popularni. servis za hipertekstualno organizovanje i pregled multimedijalnoh informacija.  Telefoniranje preko interneta (internet phone). servis za hijrrarhijsko organizovanje i pregled tekstualnih informacija. kao da je korisnik fiziĉki prisutan na udaljenoj lokaciji. Servisi Što se tiĉe servisa Interneta.19 2. servis koji omogućava razgovor sa drugim korisnikom na mreži u formi interaktivne razmene tekstualnih onformacija. 3. Postoji mnogo podela servisa. tj. noviji servis koji korišćenjem mikrofona i zvuĉne kartice omogućava komuniciranje glasom izmeĊu korisnika interneta. U diskusivne servise spadaju:  Liste elektronske pošte (mailing lists). Detaljno opisivanje svih servisa i njihovih komandi poĉenike samo zbunjuje i ĉesto stvara dodatni strah i odbojnost prema korišćenju Interneta. Gofer (gopher). Servis može biti uslovljen predhodnim predstavljanjem korisnika imenom i lozinkom. 2. javne.  Diskusione grupe (newsgroup) Konferencijski servisi su:  Talk. tj. U javne informacione servise spadaju:    Anonimni FTP (anonimus FTP). koji omogućavaju pristum udaljenom raĉunaru i interaktivn rad na njemu. javno skladište podataka koje je pomoću FTP servisa na raspolaganju svim korisnicima internet (bez posebne preplate. a to su: 1. korisniĉkog imena i lozinke). [Type text] . Elektronska oglasna table. FTP (File Transfer Protokol). konferencijske i servise za pretraživanje – najbolje oslikava njihovu suštinu. a potom nestali. informacione. ali podela na baziĉne. multimedijalna oglasna tabla. Elektronska pošta (e-mail) servis koji omogućava razmenu poruka elektronskim putem.

primalac će je ĉitati (bilo gdje na svetu). ispunjavajući prazninu telefonskih razgovora i pisama. primenom kamera komunicira i živom slikom. To mogu biti datoteke iz programa za obradu teksta. datoteka koja se kroz mrežu šalje sa jednog kompjutera na drugi. Netfind i WWW servisi za pretraživanje. može se slobodno izabrati bilo koji od popularnih programa za elektronsku poštu: 1. Microsoft Office Outlook koji se isporučuje kao čitač Microsofta. Kako hardver ne moĊe da funkcioniše bez softvera.Nudi liniju menija kao u u Windowsu. snimljeni zvuk. Program je jednostavan i lako se koristi. . ustvari. pa danas uz E-mail se salju i razne vrste pridruženih datoteka. Elektronska pošta je. odnosno sve što se može snimiti u vidu kompjuterske datoteke. godine. Internet servis elektronska pošta je nastao 1971. 2. Radi na istom principu kao i predhodni program. slicne telegramu. slike. veronica. Netscape Messenger je besplatan server za elektronsku poštu. 2. gmail…). i dobija se kao dio paketa Netscape Communicator. itd. . Takodje je veoma jednostavan za korišdenje. live. [Type text] . paletu sa alatkama i lako razumljivim sadržajem. Gotovo odmah. usavrsavao se i razvijao. Facebook. Koncept je jednostavan. jer ne zahteva istovremeno prisustvo oba komunikatora. a koncipirao ga je ameriĉki inženjer Ray Tomlison. tako ni Internet ne može da funkcioniše bez odgovarajućeg softvera za internet. Otkuca se poruka na kompjuteru. E-mail adrese se univerzalno konstruišu na isti naĉin. praktiĉna i jeftina. brza je. Zahvaljujudi usvojenim standardima za e-mail servere. (hotmail. a takva je i praksa. 4. . a sastoje se od sljedećih komponenti: .unese adresa na koju se salje poruka i pritisne dugme za potvrdu slanja(Send). WAIS. 3.20  Videokonferencije (videoconferencing) predstavljaju unapreĊenje prethodnog servisa gde se osim glasom. E-mail je znaĉajno olakšao komunikaciju. Elektronska pošta je postala veoma popularna iz više razloga. Servisi za pretraživanje informacija su archie. ali kako je vreme odmicalo tako je i E-mail napredovao. Rane elektronske poruke bile su ograniĉene na jednostavne tekstualne poruke.4 Softver za internet Softver su programi koji govore raĉunaru kako treba da izvršava odredjene zadatke. Outlook Express se isporučuje uz čitač weba Internet Explorer.

Kada se govori o Web-u ĉesto se koriste razliĉiti nazivi :        Web prezentacija: kolekcija pridruženih dokumenata poznati kao Web stranice Web server: raĉunar koji mora imati stalnu vezu sa internetom i na kome se nalazi Web prezentacija Home page : prva stranica Web prezentacije Web sajt: uglavnom oznaĉava Web server i Web prezentaciju zajedno Web ĉitaĉ: korisniĉki program koji služi za pristup Web serverima i ĉitanje Web stranica Web protokol: skup pravila kojim je definisana razmena podataka izmeĊu Web ĉitaĉa i Web servera Web adresa: skup identifikatora razdvojeni taĉkama koji jednoznaĉno ukazuju na simboliĉku adresu Web stranice. Ovi programi omogućavaju lakše dizajniranje i umetanje razliĉitih tipova fajlova. 2. E-mail servisi koriste sistem poznat kao POP3 i sistem SMTP za odlaznu poštu.21 Sve je više ponuĊaĉa besplatnih servisa elektronske pošte.6 Pronalaženje informacija na internetu – Mašine za pretraživanje Hiljade novih prezentacija sa najrazliĉitijim temama ĉovekovog interesovanja postavljane su svakog dana . 2. Mogućnosti ukljuĉivanja glasovnih i video poruka u elektonsku poštu. Najpoznatiji programi za pravljenje Web prezentacija su MS Front Page i Macromedia Dreamweaver.5 Programi za izradu web prezentacija Su programi koji omogućavaju pisanje i kompajliranje HTML skripta. uticali su da na poĉetku novog veka poslovne komunikacije poprime sasvim nove oblike i mogućnosti. tako da danas možemo slobodno konstatovati da informacija koja nas interesuje sigurno postoji na internetu samo je u tom moru informacija treba znati na najlakši naĉin pronaći. Svi programi za elektronsku poštu zahtevaju osnovne informacije o dobavljaĉu e-mail usluga i o nalogu. Potrebna je i e-mail adresa i internet adrese servera za poštu. kao i integraciju sa klasiĉnim telekomunikacionim servisima i sve prisutnijom mobilnom telefonijom. skripta koji ĉitaju Web ĉitaĉi. [Type text] .

Mašine za pretraživanje mogu se svrstati u dve grupe i to:   tematske imenike mašine koje pretražuju internet po zadatim kljuĉnim reĉima Alta Vista je jedna od dve najpoznatije mašine za pretraživanje koja je predstavljena javnosti krajem 1995 godine. Video konferencija izmedju više taĉaka podrazumevaju multimedijalnu konferencisku opremu na više lokacija. On je podeljen na ĉetrnaest osnovnih tema na osnovu kojih možemo lako pronaći informacije i podatke koje nas interesuju. Konferencija se može obavljati samo tekstom (Chatrooms). 3. Infoseek. a sve više u upotrebi je trgovina internetom.8 Internet trgovina i novčane transakcije Razmenu je u moderno doba moguće obaviti telefonom. Lucos. Internetom se danas obavljaju trgovine deonicama i kapitalom. WEB stranice se pretražuju iskljuĉivo prema kljuĉnim reĉima zadavanjem prostog ili složenog upita .. YAHOO vrši pretraživanje po temama. koji omogućavaju održavanje i [Type text] .. da više ljudi koristi 2. Video konferencija taĉka-taĉka jesu sistemi koji omogućavaju sinhronu audio i video komunikaciju dva uĉesnika. turistiĉki aranzmani i dr. Jednosmerne video konferencije podrazumevaju emitovanje zvuka i videa sa jednog mesta i uglavnom pasivno uĉešće više korisnika. HotBot. Prema broju uĉesnika postoje tri tipa video konferencija: 1. Tehniĉki i tehnološki pronalasci.22 Mašine za pretraživanje ustaljen je naziv za raĉunar koji omogućava pretraživanje interneta i pronalaženje informacija. 2. Osim ovih pretraživaĉa postoji mnogi drugi poput Web Crawler-a. avionskim kartama. Deja News. 2.7 Konferencije na internetu Omogućavaju komunikaciju izmeĊu više uĉesnika na internetu u istom trenutku. zvukom (Audio konferencija) i video konferencija (Audio + Video).

što se pre svega ostvaruje odgovarajućim softverskim mehanizmima zaštite podataka pri prenosu. S obzirom na to da elektronski novac koristi već postojeću mrežu (Internet). primena sigurosnih mehanizama tajnosti poslovnih podataka od kljuĉnog je znaĉaja. Za potpuno korišćenje potencijala internet tehnologija u poslovanju. pravljenje i unošenje raĉunarskih virusa. službenike. raĉunarska sabotaža. [Type text] . elektronski novac će uĉiniti transakcije jeftinijim zbog toga što su troškovi transfera elektronskog novca preko Interneta znatno manji od troškova transfera novca putem konvencionalnog bankarskog sistema. raĉunarska prevara. Elektronski novac nije samo jedno od sredstava plaćanja. Trgovina moze biti lokalna. troškovi transfera elektronskog novca mnogo su manji . ometanje funkcionisanja elektronske obrade i prenosa podataka i raĉunarske mreže. aprila ove godine. svemu tome su doprineli tehniĉki i tehnološki pronalasci. Ti brojevi predstavljaju gotovinu.gotovo da ih i nema. Kupac dobija željeni proizvod. Elektronski novac je niz brojeva koji se šalju prodavcu. a trgovac bezbedno dobija svoj novac. uneto je sedam dela protiv bezbednosti raĉunarskih podataka . Šifriranje poruka je mehanizam kojim se borimo protiv ovakvih napada. Elektronski novac rešava mnoge probleme mrežne trgovine.9. Napadi na raĉunarsku mrežu su nedozvoljene aktivnosti u procesu prenosa podataka od izvorišta do odredišta.glava 16a. Aktivni napadi su mnogo opasniji jer podrazumevaju neautorizovane promene u tokovima podataka. Za uĉinjena kriviĉna dela. U Kriviĉni zakon Srbije. Elektronski novac će uĉiniti transakcije efikasnijim na više naĉina. regionalna i nacionalna. troškovi transfera u okviru neke države skoro su jednaki troškovima transfera izmeĊu razliĉitih zemalja i raĉunare svojih korisnika. pored novĉanih. Zaštita i mere bezbednosti Osnovni problem je zaštita privatnosti podataka koji se prenose Internetom. Prema tome. neovlašćeni pristup zaštićenom raĉunaru ili raĉunarskoj mreži i spreĉavanje i ograniĉavanje pristupa javnoj raĉunarskoj mreži. privatnost je mnogo više zaštićena od radoznalih pogleda. 2. bankomate i specifiĉne sisteme za elektronske transakcije. konvencionalne banke moraju da imaju ogranke. zakon predviĊa i zatvorske kazne koje se kreću od 30 dana do 12 godina. Da bi obavljale transfer novca na tradicionalni naĉin. te svakoko brz porast stanovnistva i poboljšanje njihovog kvaliteta života i životnog standarda.23 prevoz lako kvarljive i osetljive robe. neovlašćeno korišćenje autorskog i drugog srodnog prava. a dele se na pasivne i aktivne. To su: neovlašćeno korišćenje raĉunara i raĉunarske mreže. kao što i ĉek koji se napiše predstavlja gotovinu koju prodavac može da dobije od banke. Prvo. - - Pasivni napadi su prisluškivanje i nadgledanje protoka podataka bez ikakvih izmena sadržaja.

odnosno upotrebom tzv. Ajfelov toranj i to sve za nekoliko minuta. Javljaju se i problem u vezi sa utvrĊivanjem verodostojnosti subjekata s kojim komuniciramo. koja se ostvaruje šifrovanjem. Moguće je da nam se neko lažno predstavi:    Kao neko koga znamo.  Kontrola pristupa.. gde se nikada ne zna šta vam se sve može dogoditi. servis koji obezbeĊuje kontrolisan pristup resursima internet. U tom smislu. servis koji pošiljaoca treba da spreĉi da porekne slanje i sadržaj poruke. Imati pristup internetu znaĉi imati pristup svetu. možete obići piramide. zabavu. Kao potpuno izmišljeni subject. kriptografskih algoritama. Kombinovanjem razliĉitih sigurnosnih mehanizama mogu se realizovati sledeći sigurnosni sistemi:  Tajnost podataka. biti odgovoran korisnik Interneta znaĉi spreĉiti niz negativnih situacija u kojima se možemo naći. Kao neko koga ne znamo.  Integritet poruka. Iako je to teško zamisliti dok sedimo za radnim stolom. a postoji. ali i loše. podjednako i dobro. Onog momenta kada je internet postao široko dostupan svi smo dobili beskonaĉne mogućnosti za komunikaciju. Plaćamo raĉune. koja omogućava primaocu da pouzdano utvrdi identitet pošiljaoca. Najĉešće se ostvaruje sistemom korisniĉkih imena sa tajnim lozinkama (password).. Prekidanje postojećeg toka poruka. ostvarujemo poslovne i privatne kontakte sa ljudima na drugom kraju sveta.24 Postoje različiti oblici ovih napada na podatke koji se realizuju preko mreže:    Promena sadržaja poruka. planiramo. uĉenje.  Neporicanje poruka. servis koji garantuje primaocu da poruku nisu menjale neautorizovane osobe. Ubacivanje novih poruka. U poslednje vreme za sve više stvari se oslanjamo na internet. a u novije vreme primenom intelihgentnih kartica i tzv. mrežnih barijera (firewall). Slika 14 password kao sistem zaštite [Type text] .  Autentifikacija poruka. Sedeći za svojim stolom možete posmatrati egzotiĉne lepote skoro svih krajeva sveta. Digitalni potpis je najĉešći mehanizam kojim se rešavaju ovi problem. kupujemo. „lutanje" internetom je poput lutanja ulicama nepoznatog mesta. informisanje.

ali ne i geografskim. Extranet) je oblik povezivanja raĉunarskih mreža dva ili više zasebnih poslovnih sistema koji ĉine odreĊenu poslovnu asocijaciju. već se povezuju po potrebi. Primer takvih sistema su holding kompanije.25 2. u procesima globalizacije i uz podršku savremenih mrežnih tehnologija ekstranete mogu graditi i organizacije koje ne pripadaju istoj formalnoj organizaciji (na primer.10 Intranet Intranet je korišćenje tehnologija baziranih na Internetu u okviru organizacije. Pošto se može predvideti da će svet Intranet-a progresivno rasti u dužem vremenskom periodu. 2. Na taj naĉin nastaje ekstranet koji se sastoji od više nezavisnih privatnih mreža. Internet pruža podršku svim funkcijama kompanije i omogućava kretanje od „ostrvaca informacija― ka mrežama koje omogućavaju bolju komunikaciju i timski rad. No. kako bi ostvarile neki poslovni interes. Kako se koncept intraneta širi. koje se sastoje iz većeg broja organizacija ĉiji je vlasnik zajedniĉki. po mogućnosti. To će najĉešće biti sluĉaj onda kada je jedna organizacija stalni dobavljaĉ one druge. Važno je napomenuti kako ekstranet omogućuje razmenu podataka meĊu poslovnim partnerima uz bitno niže troškove od onih koje bi izazivala izgradnja zajedniĉke privatne i od Interneta potpuno izolovane mreže. intranet se takoĊe može upotrebiti za povezivanje kancelarija iste firme na razliĉitim lokacijama. a ĉesto se bave i sasvim razliĉitim delatnostima. Podacima se pristupa sa jednog jedinstvenog interfejsa. Iako su ĉlanice holdinga organizacije koje uživaju visok stepen samostalnosti u radu. Sigurno je da poslovna logika nalaže da se njihove privatne raĉunarske mreže povežu prema standardima Interneta. Extranet Ekstranet (engl. Infrastruktura intraneta je sputana granicama same firme. možda i povlašćenim aranžmanima. pa im je zajedniĉka i uprava (najviši menadžment). [Type text] . a hardver i softver podrške se standardizuju logiĉno je pretpostaviti da će ga većina organizacija koristiti za internu komunikaciju. ili ako jedna drugoj prodaju sopstvene proizvode u većim koliĉinama i u dugoroĉnijim. može nakon nekog vremena postati suvišnom (ako se prekinu poslovni odnosi). u interesu je zajedniĉkog vlasnika da one usko saraĊuju i da. a u cilju podrške komunikaciji i pristupu informacijama. meĊusobno ne konkurišu na tržištu. Intranet daje mogućnost da se lakše publikuju informacije neophodne za rad zaposlenih u okviru kompanije.11. koja. TakoĊe se mora kontrolisati objavljivanje informacija kako bi se spreĉila nepreciznost i onemogućio protok neprikladnih informacija. uostalom. holdingu). verovatno će i svakodnevna poslovna komunikacija izmeĊu korisnika poĉeti da dobija znatno drugaĉije i raznovrsnije oblike. pri ĉemu treba uspostaviti stroge sigurnosne zahteve kako bi se spreĉila zloupotreba i njihovo neovlašćeno korišćenje.

Pojam je nastao kao analogija pojmu hardver. dokumentacije i datoteka u vezi. Softver ĉine podaci snimljeni na nekoj vrsti diska – disketi. kao što su:     stvaranje zajedniĉke tržišne slike. pored svoje fiziĉke konstrukcije (hardware) poseduje sistem programa koji služe za:  upravljanje radom sistema pri realizaciji nekog programa. memorija. pravila. To dovodi do unapreĊenja zajedniĉkih marketinških aktivnosti. odnosno tvrde stvari (hard = tvrdo). na engleskom reĉ hardware znaĉi tvrdotvorina. adrese. koordinirani PR i javno oglašavanje. usaglašavanje odnosa s potrošaĉima i sl. Nasuprot tome reĉ soft znaĉi meko. Pojam softver je prvi put iskoristio John W. još i više potencira važnost ekstraneta. 3.1 Podela Osnovne kategorije softvera su: – Sistemski softver:  Upravlja resursima raĉunara: hardver. U takvim se uslovima i nastojanjima ekstranet danas smatra najboljim mogućim i najprivlaĉnijim rešenjem.  Preko interfejsa korisniku omogućava pristup resursima – Aplikativni softver: [Type text] . koji ĉine deo operacija jednog informatiĉkog sistema. kao i sve slike. s njegovim blistavim perspektivama. Naime.26 Koordiniranim aktivnostima u ekstranetu moguće je uspostaviti i zajedniĉki web servis većeg broja samostalnih organizacija koje imaju interesa da zajedno nastupaju na tržištu. dogovaranje zajedniĉke strategije nastupa na tržištu. Verovatno najbolja definicija za pojam softver je: Sveobuhvatni zbir informatiĉkih programa.. što omogućava da raĉunar uĉini ono što tražite od njega. 3. godine. 1957. muzika i ostalo što unesete ―u raĉunar‖ jeste softver. . Svaki program koji kupite ili preuzmete. kompakt disku ili ĉvrstom disku koji je sastavni deo raĉunara. inženjer informatike. Tukey..  programsku sistemsku podršku pri izradi izvornih programa. Koncept elektronskog trgovanja meĊu organizacijama (B2B). SOFTVER Softver raĉunara je nešto uglavnom nevidljivo. procesa. Svaki elektronski raĉunar.

Namenske raĉunare (engl.. kontrola ulazno/izlaznih ureĊaja. Operativni sistem daje fleksibilnost raĉunarima opšte namene (engl. umesto bitovima. mobilni telefoni. generalpurpose computers) kakav je personalni raĉunar da obavi razne vrste poslova. operativni sistem (OS) je skup programa i rutina odgovoran za kontrolu i upravljanje ureĊajima i raĉunarskim komponentama kao i za obavljanje osnovnih sistemskih radnji. Operativni sistem stvara za korisnika radno okruženje koje rukuje procesima i datotekama. [Type text] .. Internet serveri.2 Sistemski softver – operativni sistemi Operativni sistem je vrsta sistemskog softvera koja koordinira i upravlja svim resursima raĉunarskog sistema. Korisnik/operater treba samo da obezbedi da je disk (ili disketa) sa operativnim sistemom u odgovarajućem ureĊaju i da ukljuĉi raĉunar. Operativni sistem objedinjuje u celinu raznorodne delove raĉunara i sakriva od krajnjeg korisnika detalje funkcionisanja ovih delova. Ko ima OS? Personalni raĉunari. muziĉki player-i. digitalne kamere. Pre poĉetka bilo kakve obrade mora se aktivirati operativni sistem. Kod nekih raĉunara se operativni sistem puni automatski. upravljanje fajlovima itd. omogućava igranje neke igre). Šta radi operativni sistem (OS)?  Upravlja CPU aktivnostima  Upravlja memorijom (realnom i virtuelnom)  Kontroliše ulaz i izlaz podataka  ObezbeĊuje interfejse sa magistralom i periferijskim ureĊajima  ObezbeĊuje interfejs sa fajl sistemom Zadaci OS: Kontrola i alokacija (zauzeće) memorije. Kod velikih raĉunara je obiĉno startovanje operativnog sistema nešto složenije i operater mora da interveniše u toku podizanja operativnog sistema. bajtovima i blokovima. U raĉunarstvu. prioritetni sistemski pozivi.. konzole za igru. operativni sistem ugraĊen u permanentnu memoriju (ROM) i prema tome aktivan istog trenutka kada se raĉunar ukljuĉi. pak. podrška umrežavanju.27 Alat za pomoć raĉunarskim korisnicima u rešavanju problema iz realnog sveta Kompajleri i drugi programi za prevođenje:  Omogućavaju programerima kreiranje novog softvera  – 3. Bez dodatnih instrukcija operatera raĉunar prenosi operativni sistem u memoriju i priprema raĉunar za poĉetak rada. dedicated computers) kontroliše jedan program koji obavlja odreĊeni zadatak (npr. ruteri. wireless access points. sviĉevi. Kod nekih raĉunara je.. pa oni nemaju potrebu za operativnim sistemom.

Danas Linux pokreće Web servere. Profesionalna verzija podržava EFS – Encrypting File Sistem. Enterprise. brojevima.1/3.Home Basic. organizovanih za odreĊenu namenu. osim za bootloader .11/95/98 Windows NT 3. 64-bitna verzija na raspolaganju. kombinacija hardvera i softvera. Business.51/4. Ovo je više-korisniĉki (multiuser) OS za više istovremenih zadataka (multitasking). Pet ‗verzija‘ . Proizveden u Home i Professional verzijama. 3. baza podataka predstavlja organizovanje podataka u takozvanoj integrisanoj formi gde podaci u bazi podataka mogu biti organizovani po više razliĉitih obeležja po kojima je moguće primenom odgovarajućih mehanizama baze vršiti pretraživanja i nalaženje baš onih podataka koji su potrebni. simbolima) – Interfejs preko komandne linije (komande se ukucavaju) – Interfejsi u formi menija .28 Interaktivnost korisnika sa OS obezbeĊuje: – Interfejs iz komandne linije (DOS) – GUI interfejs (Windows) Disk operativni sistemi – MS-DOS .UgraĊen Firewall. Zamenio Windows 9x i NT. 3D izgled i osećaj. Januara 2007Novi GUI (Aero). Linux OS je jedan od najpoznatijih softvera sa otvorenim kodom (open source software).0 Windows 2000/XP/Vista/7 Unix/Linux Macintosh Windows XP: Objavljen oktobra 2001.u kome se interakcija korisnika obavlja karakternim znacima (slovima. superkompjutere itd. Poboljšana bezbednost .3 Baze podataka i sistemi za upravljanje bazama podataka Baza podataka se definiše kao organizovan skup logiĉki povezanih podataka (slogova) i datoteka koji se odnosi na sliĉne pojmove ili predmete.može se šifrovati ceo disk. Postoje brojne popularne verzije. ceo disk se može potpuno posvetiti glavnoj ploĉi. Microsoft Vista: Objavljen 30. Home Premium. filmske i animacione radne stanice. Znaĉi. Znaĉajne bezbednosne karakteristike BitLocker i Drive Encryption (samo Ultimate verzija) .komande se biraju iz lista prikazanih na ekranu (menu driven interface) Pregled OS:       MS-DOS Windows 3. [Type text] . Zasnovan na NT kernelu. Ultimate. Unix: Primarno se nalazio u nauĉnom ili istraživaĉkom okruženju.

FileMaker и Sybase Adaptive Server Enterprise. svita programa) namenjena rukovoĊenju bazom podataka.29 Sistem za upravljanje bazama podataka (database management system. MySQL. [Type text] . DBMS) je raĉunarski program (ili ĉešće. Ova verzija Access-a ne raditi na 16-bitnim verzijama Windowsa (Windows 3. Firebird. .forme. Microsoft Access. Microsoft Access je sistem. Microsoft Access 2002 je verzija koja je dizajnirana za rad s Windowsima 95. velikim skupom strukturiranim podataka. i izvršavanju operacija na podacima. Baza podataka kreirana u Access-u sastoji se od sledećih elemenata odnosno objekata: . Pored toga relacioni model koristi veze. Tipiĉne upotrebe ovih sistema ukljuĉuju raĉunovodstvo ili sisteme za podršku mušterijama. Svi moderni sistemi za upravljanje bazama podataka koriste relacioni model podataka što znaĉi da korisnik vidi bazu kao skup tabela sa slogovima. Svrha ovih elemenata je nadigradnja osnovnog oblika baze u cilju maksimalne moguće prilagoĊenosti baze ka njenom korisniku i ispunjenja posebnih zahteva korisnika. DB2. gde je i rezultat svake operacije nad sadržajem baze podataka takoĊe tabela.x). Korisnik DBMS Baze podatka .podaci na disku Šematski prikaz 1 DBMS kao sistem veze baze podataka i korisnika Brigu o podacima. .DBMS. PostgreSQL.makroi i VBA. Microsoft SQL Server. odnosno relacije (relationships) za povezivanje datoteka (tabela) baze podataka u strukturiranu celinu. U najpoznatije programe iz ove oblasti spadaju: Oracle. i stiže u okviru paketa Microsoft Office XP Professional.upiti i . vezama meĊu podacima. odnosno program za upravljanje bazama podataka.izveštaji . 98/NT i XP. ispravnosti podataka i svemu ostalom na sebe preuzima sistem za upravljanje podacima u bazi podataka . SQLite.tabele. koje zahtevaju mnogobrojni korisnici.

Matematiĉka relacija je skup koji opisuje korespodencuju (agregaciju) dva ili više skupova.4 Model baze podataka Sistemi upravljanja BP zasnivaju se na korišćenju odreĊenih modela podataka.  Svaka kolona ima naziv. Tabela na pregledan naĉin prikazuje korenspodencije i agregacije skupova elemenata podataka (vrednosti atributa) nekog tipa entiteta. Redovi u tabeli predstavljaju pojedine primerke datog tipa entiteta. Osnovni nedostaci su bili nerazdvajanje logiĉke i fiziĉke strukture.  Redovi se razlikuju meĊusobno. Model podataka održava uzajamnu povezanost objekata realnog sistema. kompleksnost struktura i korišćenje proceduralnih jezika.Codd 1970.F.  Spajanje. a kolone domene. 3. IzvoĊenje operacija nad relacijama naziva se relaciona algebra. Operacije relacione algebra su:  Projekcija. Modeli podataka koji su ostavili trajan trag u teoriji i praksi baza podataka su:  Mrežni model podataka  Hierarhijski model podataka  Relacioni model podataka  Model entiteta i poveznika  Model semantiĉkih hierarhija  Objektno – orjentisani model podataka  Logiĉki model podataka Razvoj je tekao tako što se stalno težilo otklanjanju nedostataka i olakšanju rada sa bazama podataka. Relacioni pristup je baziran na relacionoj matematici. Tabele moraju biti tako sastavljene da imaju sledeće osobine:  Svaka rubrika tabele predstavlja jedan podatak ne postoje više grupe koje se ponavljaju. Baza podataka koja se sastoji od relacija naziva se relacionom bazom podataka. Relacioni model se danas smatra standardom za bazr podataka i razvijeno je dosta sistema za relacionu bazu podataka. Tvorac relacionog modela je E. u jednoj koloni postoji samo jedna vrsta podataka. duplikati redova nisu dozvoljeni i  Redosled kolona ili vrsta nije bitan. Tabela koja zadovoljava navedene osobine naziva se relacija. [Type text] .5 Relacioni model baze podataka Prikaz podataka o entitetima dvodimenzionalnim tabelama u stvari predstavlja relacioni model. Tip entiteta se dobija postupkom generalizacije skupa pojedinaĉnih entiteta ili agregacijom skupa atributa. godine.  Selekcija.30 3.  Kolone su homogene. a reĉnik iz dela koji se bavi teorijom relacije.

 Interaktivno i klasično programiranje. 3. Mnogi proizvodi danas podržavaju SQL. Godine standardizovao sopstvenu verziju SQL-a. a njena snaga narocito dolazi do izrazaja upotrebom razlicitih operatora. Prvu verziju SQLa razvio je IBM u San Jose Research Laboratory (sada Almaden Research Center). a ne i “kako” nešto treba uraditi. Naredba SELECT jedna je od najkoristenijih SQL naredbi. kao deo projekta System R 1974. relacije se kreiraju jednom naredbom i odmah su dostupne za korišćenje. nazvanu SQL-89. Delenje je operacija kojom se jedna relacija deli drugom i dobija treća relacija. TABLICA KOLONA ZAPIS Ime Prezime JMBG Ivan Miloš Sarajlić Lukić 0123546879987 1244454545444 Tabela 2 Relacioni model baze podataka Izdvajanje kolona se naziva projekcija. Relaciona algebra je naĉin logiĉkog ili simboliĉkog predstavljanja operacija koje treba izvršiti nad podacima. [Type text] . ANSI je 1989 publikovao proširenu verziju SQL-a . funkcija i kljucne rijeci WHERE. Osnovne karakteristike SQL-a:  Jednosavnost. originalno nazvan SEQUEL. Sledeća standardizovana verzija je SQL-92 i najnovija je publikovana 1999.31  Delenje. IBM je 1987. Izdvajanje reda naziva se selekcija.  Uniformnost. godine od strane Ameriĉkog nacionalnog instituta za standarde (ANSI) i Internacionalne organizacije za standardizaciju (ISO) i publikovan kao SQL86.6 Upitni jezik SQL (Structured Query Language) je standardni upitni jezik za relacione baze podataka. Specificira “šta”.  Neproceduralnost. svi podaci i rezultati operacija se prikazuju u vidu tabele. godine. nazvanu SAA-SQL. Rezultat svih operacija je nova relacija. Standardizovan je 1986. Spajanje se može vršiti kada su odgovarajući atributi jednaki ili je zadovoljen neki uslov.

kao i naĉine i shvatanje rada. Šire definisanje daje kibernetici znaĉenje opšte teorije upravljanja. Razlike u definisanju su. Bez obzira na ranije korišćenje. bez obzira na njenu konkretnu prirodu. 4. kao i zbog razliĉitog nivoa nauĉne apstrakcije. ljudski resursi i procedure. Osnovne komponente informacionih sistema su hardver i softver raĉunara. Naziv Kibernetika potiĉe iz grĉke reci Kibernao sto znaci Upravljam. rešavanje zadataka iz neurofiziologije. obradu i prenošenje informacija. kibernetika je vezana za interdisciplinarno prouĉavanje upravljanja u tehniĉkim i biološkim sistemima. zbog razliĉitog pripadanja nauĉnika nauĉnim oblastima ( prirodne. U svakoj upravljaĉkoj situaciji. javljaju se nove mogućnosti.32 4. Danas se kibernetika razliĉito definiše. tek je Vinerovo tumaĉenje ovog termina oznaĉavalo nauku o upravljanju u pravom smislu. konstruisanje veštaĉkih sistema na bazi analogije sa živim bićima. Zajedniĉki rad ovih nauĉnika je prvi put ukazao na mogućnost stvaranja opšte teorije upravljanja. kibernetika konstituiše nauĉnu teoriju upravljanja svim sistemima razliĉitih svojstava. odnosno metodologije procesovanja i prenošenja informacija. tehniĉke i društvene nauke). snimanje. INFORMACIONI SISTEMI Informacioni sistem je integrisani skup komponeneti za sakupljanje. Norbert Viner nije znao da su je i nauĉnici davno koristili. Rozenblat. Mak Kuloh i drugi razradili su osnovne nauĉne teorije upravljanja. Vorn Virer. Ubrzali su obavljanje svakodnevnih aktivnosti.1 Pojam kibernetike: Za razliku od drugih nauĉnih disciplina koje su prouĉavale raznovrsne i pojedinaĉne probleme upravljanja. telekomunikacioni sistemi i tehnologije. Prema užem shvatanju. kao sto su: izrada i korsćenje raĉunarskih mašina. Norbert Viner i njegova grupa nauĉnika iz razliĉitih oblasti. Tako se možze razlikovati uže i šire definisanje kibernetike. Razliĉitost definisanja kibernetike vidimo u prikazu nekoliko definicija npr : [Type text] . Informacije i saznanje. ĉuvanje. mogu se naći zajedniĉke zakonitosti i matematiĉki formalizovati preko apstraktnih modela. uticali na strukturu organizacija. izmjenili naĉine ponude i potražnje proizvoda na tržištu. danas ĉine vitalni ekonomski resurs. uglavnom. Ova grupa nauĉnika rešavala je niz praktiĉnih i konkretnih zadataka. Izumom i dostupnošću novih informacionih tehnologija (IT). Klod Senon. Uvodeći ovu reĉ u naziv nove nauĉne discipline. samim tim su izvršili uticaj na društvo. Pošto su informacioni sistemi omogućili razliĉite ljudske aktivnosti. i reci Kibernetes sto znaĉi Upravljanje. posebno raĉunarskih mašina za ĉitanje. Valart. baze podataka.

9). z). Podatak može biti broj. [Type text] .33 - G. Razlikuju se: numeriĉki (0. Ovi izrazi se. obaveštenje i informacije. mogu 1 Podatak je poruka koja ima odreĊeno znaĉenje i predstavljena je u formalnom obliku pogodnom za prenos i obradu. pogrešno. Ti pristupi su veoma razliciti. specijalni znak. dogaĊaja. . znakovni podaci (:.) . slika. Podatak se obiĉno pretvara u informaciju na osnovu primene. itd.. ili zvuk. i 1954.. koji pokazuju aktivno ponašanje usmereno prema odreĊenom cilju‖ . Podatak 1 (eng.. Korisnik interpretira znaĉenje i donosi zakljuĉke na osnovu podataka. Informacija2 je podatak organizovan tako da ima odreĊeno znaĉenje i vrednost za korisnika. . data) predstavlja elementarni opis stvari. aktivnosti i transakcija. godine. - Osnivaĉ kibernetike Norbert Viner je u svojim delima: ―Kibernetika ili upravljanje i komunikacije u živom biću i mašini‖ i delima ―Ljudska upotreba ljudskog bića – Kibernetika i društvo‖ objavljenim 1948. =.Kenel: ― Osnovni zadatak kibernetike se sastoji u otkrivanju i formulaciji opštih zakonitosti u organizaciji i funkcionisanju odredjenih klasa dinamiĉkih sistema razlicitih materijalnih svojstava.. odnosno.2 Informacija i podatak: U svakodnevnom životu ĉesto se koriste izrazi. alfabetski (a. Baza podataka se sastoji iz velike koliĉine podataka organizovane za pretraživanje. Podatak i informacije mogu predstavljati i ulaze i izlaze za informacioni sistem. Informacija zauzima centralno mesto u informatici i informacionom sistemu. b. Tako. -.Klaus: ―Kibernetika je nauka o bitnim osobinama i zakonitostima regulisanja i obrade informacija u dinamiĉkim sistemima kao i o samim sistemima‖. Podatak može biti ocena koju je student dobio na ispitu ili broj ĉasova vežbi za neki predmet. 4. postavio sasvim nove postavke upravljanja znaĉajne za celokupnu savremenu nauku. 2 Informacija je reĉ latinskog porekla in formare i izvorno je znaĉila stavljanje u odreĊenu formu. S. davanje oblika neĉemu. ali je tokom vremena izgubila prvobitno znaĉenje. slovo. a zajednicko im je jedino to sto svi pretenduju na to da daju prihvatljivo tumaĉenje ovih pojmova. na primer.... podaci o zaposlenom kao što su ĉasovi rada i projekti na kojima rade. smatraju sinonimima.

boja.34 predstavljati ulaze za sistem obraĉuna plata odreĊene kompanije. BINARNI BROJNI SISTEM koristi samo dve cifre: 1 i 0. Svaki entitet može imati više obeležja i obrnuto. Dakle. Svaki entitet ima razliĉita svojstva (obeležja). Atributi doprinose opisu entiteta ali ne omogućavaju njegovu jednoznaĉnu identifikacuju. najĉešće je rezultat obrade podataka i od nje se ima koristi ili podstiĉe na neku akciju. lice – preduzeće…). dekadni sastav ili. informacija je viši kvalitet od podatka. DEKADNI BROJNI SISTEM karakteriše brojna osnova 10 i deset razliĉitih sifara. dokument…). Obeležjima se bliže odreĊjuje posmatrani entitet. Svako svojstvo ima ime i vrednost. HEKSADECIMALNI BROJNI SISTEM koristi 16 cifara. prekršaj…). mašina. koliĉina. Sam sistem obraĉuna plata može se kasnije koristiti kao ulaz za drugi sistem koji priprema budžet kompanije. muž – žena. ako jedna ista cifra ima razliĉitu vrednost u niz cifara koje ĉine broj.3 Predstavljanje informacija – brojni sistemi Pod brojnim sistemom se podrazumeva način predstvaljanja nekog broja pomodu znakova koje nazivamo ciframa. Sistem brojeva se naziva pozicionim. Odnos – Asocijacija (predmet – nastavnik. Skup entiteta je imenovana kolekcija entiteta iste vrste. desetiĉni sistem) je naĉin zapisivanja brojeva koji koristi deset razliĉitih cifara (znamenki) i decimalnu zapetu (decimalnu taĉku) za zapis veliĉine broja. Apstraktni koncept (mera. preduzeće…). Pod entitetom najcesce se podrazumeva objekat posmatranja koji je vazan sa odredjenog stanovista. Svojstva mogu biti kljuĉna i atributivna. OKTALNI BROJNI SISTEM za brojnu osnovu ima broj 8. 4. u starijim udžbenicima. upis. Svet koji nas okružuje moze se shvatiti kao sistem entiteta koji su u meĊusobnom delovanju. Entitet moze biti: - Realni objekat ( osoba. DogaĊaj (roĊenje. a prvih deset cifara su cifre dekadnog sistema od 0 do 9 a ostalih pet cifara su slova latinske azbuke Dekadni sistem (takoĊe decimalni sistem. [Type text] . Kljuĉevi mogu biti primarni i sekundarni. Kljuĉno svojstvo (kljuĉ) omogućava identifikaciju entiteta u skupu entiteta.

4. cilj i funkcije IS Informacioni sistem najĉešće se definiše kao skup ljudi i opreme koji po odreĊenoj organizaciji i metodama obavljaju prikupljanje. ĉuvanje i dostavljanje podataka i informacija na korišćenje.p(xn). pri tome.. 4. odnosno neizvesnost promena. sa osnovom 2. a to stanje odgovara potpunom haosu. koji bi nastao zbog njegove totalne neorganizovanosti. U sastav informacionih sistema ulaze sledeći elementi: [Type text] Podaci Izvor podataka Sredstva za primenu i obuhvatanje podataka Komunikacione linije . Pojam entropije-je usko povezan sa pojmom verovatnoće. obradu. Negativni brojevi se oznaĉavaju predznakom „-―.x2. elementi. binarni sistem koriste praktiĉno svi moderni raĉunari.4 Entropija Klasiĉni teorijski pristup informaciji ima svoje polazište u povezivanju informacije sa teorijom verovatnoće i entropijom. von Bertolanfy). Zbog jednostavnosti primene u elektronskim kolima. (L.. Svaki broj se može predstaviti kao zbir eksponenata dvojke. Binarni sistem je brojĉani sistem u kome se zapis sastoji samo od cifara 0 i 1. Entropija i informacija su osnovne informacione veliĉine. u poruci koja je upućena od pošiljaoca ka premaocu. što znaĉi da u njemu i znak i njegov položaj odreĊuju vrednost u zapisu broja.5 Pojam. Entropija predstavlja prirodnu težnju svakog realnog sistema da doĊe u stanje nejveće verovatnoće.35 Dekadni brojni sistem je pozicioni. pa su neki autori informaciju nazvali ―neg .. Cilj informacionih sistema mora da bude usklaĊena sa opštim poslovnim ciljevima.entropija‖. te da je informacija pojava suprotna entropiji. U teoriji informacija entropija se definiše u osnovi na dva naĉina: 1) kao proseĉna koliĉina informacija koju nosi neko slovo apstraktne abecede izvora. Prema saznanjima kibernerike i opšte teorije sistema. i iskljuĉivi (u datom momentu)... Predznak „+― za pozitivne brojeve se obiĉno izostavlja.. entropija je sila koja nastoji da svaki sistem iz stanja reda i organizovanosti prevede u stanje nereda i haosa.xn) razliĉitih verovatnoća p(x1). Ovaj pristup polazi od toga da informacija otklanja neodreĊenost sistema.. Ovo je pozicioni brojĉani sistem. prenos. nezavisni (meĊusobno). DogaĊaji. moraju biti: nepredvidivi (sluĉajni). 2) kao mera nesigurnosti ishoda nekog dogaĊaja (xi) iz polja mogućih dogaĊaja(x1. odnosno informacioni sistem svojim funkcionisanjem mora da poboljša funkcionisanje celog poslovnog sistema kako bi se postigli što bolji rezultati poslovanja.

[Type text] . konzistentnost u naĉinu rada. mehaniĉka efikasnost u obavljanju posla. Danas je uglavnom prihvadena slededa podela na periode koje karakterišu: informacioni sistemi za obradu podataka (DP – Data Processing). mehanografske obrade. u odnosu na klasiĉnu ruĉnu obradu. metode i procedure čovek Osnovni procesi informacionog sistema su: sakupljanje informacija na mestu nastanka prenos informacija do mesta obrade slanje informacija do korisnika korišdenje informacija Cilj informacionih sistema je da svojim radom poboljša funkcionisanje celog poslovnog sistema. uvode i koriste informacioni sistemi. kako bi se postigli što bolji rezultati.pasivan naĉin korišćenja. U cilju zadovoljenja potreba za taĉnim. U središtu pažnje kod DP sistema su podaci. Softverska rešenja baziraju se na klasiĉnim programskim jezicima i drugi. kao i obezbeĊenja podloge za donošenje odluka. upravljački informacioni sistemi (MIS – Management Information Systems). zasnovanost na analizi prošlih dogaĊaja. povećao brzinu i taĉnost obrade a takoĊe. Ovakav naĉin obrade je. informacioni sistemi za podršku odlučivanju (DSS – Decision Support Systems) ekspertni sistemi (ES – Expert Systems). 4. i kvalitet i obim obraĊenih informacija ĉime je ispunjen osnovni cilj da se omogući prihvatanje velikog broja podataka.6 IS za obradu podataka (DP – Data Processing) Osnovna uloga ovakvih iformacionih sistema bila je prihvatanje i obrada poslovnih transakcija tako da se njihova najĉešća primena sastojala u zameni ruĉne obrade mašinskom u smislu tzv. pravovremenim i relevantnim informacijama. Osnovne osobine informacionih sistema za obradu podataka . - korisnici su iskljuĉivo zaposleni u posebnom organizacionom delu za elektronsku obradu podataka (ERC – elektronski raĉunski centar ).36 - Sredstva za memorisanje i obradu podataka Informacioni jezici. projektuju se.

tamo gde nastaju. . Informacioni sistem za podršku u odlučivanju okrenut je problemima najvišeg rukovodstva u firmi. Osnovna karakteristika ovih informacionih sistema je da korisnik donosi poslovne odluke u interakciji sa izlaznim informacijama iz informacionog sistema. . terminalskom mrežom. . .smanjivanje obima štampanih dokumenata. Upravljaĉki informacioni sistem MIS je mreža zasnovana na raĉunarima. procese izveštavanja (osim pisanog izeštaja uvodi se i ekranski tip izveštaja putem terminala koji se nalazi kod korisnika).7 Upravljački IS (MIS – Menagment Information Systems) Upravljaĉki informacioni sistem je mreža zasnovana na raĉunarima a koja pruža odgovarajuće podatke rukovodstvu u svrhu donošenja odluka. Softverska rešenja uraĊena su korišćenjem viših programskih jezika.korišdenje grafičkih i drugih izlaznih mogudnosti. proces donošenja rutinskih odluka na nekim. . koja pruža odgovarajuće podatke u svrhu donošenja odluka.interaktivan. 4.37 Pojmom sistem iskazuje se da je neki objekat složen i da se sastoji od više meĊusobno povezanih elemenata koji se ponašaju po odreĊenim zakonitostima. Prednosti u odnosu na prethodne vrste informacionih sistema: . WHAT-IF i GOAL-SEEK modeli) Informacioni sistemi za podršku odluĉivanja (DSS – Decision Support Systems) poĉinju da se razvijaju nastankom programskih jezika ĉetvrte generacije i takozvanih generatora aplikacija. a takoĊe sadrži neophodne mehanizme za uvoĊenje promena koje rukovodstvo vrši prilikom donošenja odluka. a takoĊe sadrži i neophodne mehanizme za uvoĊenje promena koje se vrše prilikom donošenja odluka. pa kao takav mora da bude: . nivoima upravljanja. uglavnom nižim. Upravljaĉki informacioni sistemi su orijentisani ka informacijama. 4. a izlazi su hijerarhijski diferencirani i dati u mreži.8 IS za podršku odlučivanju (DSS.uvođenje elektronske pošte itd. Postoje razliĉiti tipovi upravljaĉih informacionih sistema koji se koriste za veoma raznovrsne oblike poslovnog odluĉivanja.vremenski sinhronizovan i [Type text] .eliminacija vedeg dela papirne dokumentacije na ulazu. Ovaj period u razvoju informacionih sistema uvodi savremeniji pristup u: - naĉin obuhvata podataka.raznovrsnije izveštavanja.

Ovde spadaju raspoznavanje reĉi i reĉenica. Planiranje: projektovanje plana dejstva. Takvom ĉoveku je svojstveno da poseduje veliko specijalizovano znanje i mnogo informacija.― Obuĉavanje: Obuĉavanje uĉenika i studenata u nekoj oblasti. Ekspertni sistemi koji vrše sintezu u cilju rešavanja problema. Ispitivanje ponašanja sistema. 4. Izraz ekspertni sistem najĉešće se primenjuje na programe koji se koriste znanjima radi simuliranja ponašanja ĉoveka – eksperta. Sistem je u stanju da analizira znanje. Znanje iz te oblasti se može podeliti na dva dela: opšte ( iz struĉnih knjiga) i individualno – praktiĉno znanje (steĉeno tokom niza godina). tehniĉke sisteme. Dijagnostija: Zakljuĉivanje šta je dovelo do narušavanja sistema.. programske sisteme i sliĉno. u stilu „ Šta bi bilo ako. ponašanje nekih sistema (vodostaj). Prognoza: Prognoziranje najverovatnijeg sledećeg dogaĊaja u zadatoj situaciji. komunikaciji. obuhvata niz oblasti: medicinu. ukljuĉujući neke retke ĉinjenice potrebne za rešavanje specifiĉnih problema u odreĊenoj oblasti.. Zakljuĉci ekspertnih sistema se zasnivaju na ljudskom znanju a ne na raĉunarskom izraĉunavanju i upravo tu se koristi u oblastima gde je matematika nemoćna. Ovde spada prognoza vremena. predvidi buduće.38 - interdisciplinaran.. dijagnostira greške i planira buduće potciljeve. maršuta i sliĉno. interpretira odgovore i uoĉi slabosti u odgovorima. prognoza stanja na berzi. koje treba otkloniti. Ekspertni sistemi se koriste u velikom broju oblasti i moguće je izvesti sledeće klase: Interpretacija: Interpretacija situacije u zavisnosti od poznatih ulaznih vrednosti. [Type text] . - - - Ekspertni sistemi se uopšteno mogu podeliti na dve grupe: - Ekspertni sistemi koji analiziraju neki problem.. kontroliše voĊenje plana. Ekspertni sistem je ljudsko – raĉunarski sistem kompententan za rešavanje problema u usko specijalizovanoj oblasti. demografska kretanja i sliĉno. Obiĉno se pod ovim podrazumeva pojam „VoĊenje studenta―. elektriĉne sisteme. Upravljanje sistemima: Upravljanje sistemima sadrži sve gore navedene klase.9 Ekspertni sistemi Ekspertni sistemi su programski sistemi koji sadrže ljudsko znanje i koriste ga u rešavanju problema koji su dovoljno teški da za njihovo rešenje zahtevaju ĉovekovu ekspertizu. jer mora da interpretira stanje. Praćenje: Ispitivanje mogucnosti sigurnog izvršavanja plana. Obuhvata probleme planiranja pri projektovanju. interpretacija signala. analiza informacija sliĉno.

Programi koji rade u realnom vremenu moraju biti sve vreme u glavnoj memoriji. Programi koje treba izvršiti unapred se pripremaju i uĉitavaju u raĉunar onim redom kojim želimo da budu izvršene. da ih obrade i da na bazi rezultata kombinuju sa metodama vremenske raspodela i multiprogramiranja. Rezultat razmišljanja prikazuju na jasan i razumljiv naĉin i mogu da pružaju savete. dok se u centralnom procesoru izvršava neki program. planiraju buduće akcije i izveštavaju korisnike o njima. spadaju u programe sa najvišim prioritetima i mogu da prekinu izvršavanje drugih programa. Ovakva obrada podataka karakteristiĉna je za treću generaciju raĉunarskih sistema. Na primer. ulazna jedinica može da uĉitava podatke ili neki [Type text] . 4. Rad u realnom vremenu (Time Sharning) predstavlja naĉin rada raĉunarskog sistema koji omogućava korisniku neposredan pristup potrebnim raĉunarskim resursima. Ali i posle uĉitavanja programa. ali koji je povezan direktno (on – line) komunikacijskim vezama sa ostalim delovima sistema. u aktuelnom vremenskom trenutku.10 Vrste obrade podataka Centralizovana obrada podatka obavlja se na jednom mestu – centralnom raĉunarskom sistemu. Korisnici mogu da obavljaju svoje poslove na raĉunarskom sistemu namenjenu za njihovu upotrebu. Korisnici pristupaju raĉunaru preko terminala povezanih direktno za centralni raĉunarski sistem ili preko raĉunarske mreže. postoji mogućnost promene redosleda izvršavanja. tj. Distribuirana obrada podataka obavlja se pomoću dve ili više sistemskih komponenata unutar jednog sistema. Multiprogramiranje (Multiprograming) je naĉin rada raĉunara kod kojeg je moguća istovremena obrada više programa koristeći mogućnost preklapanja operacija. davanja prioriteta nekom program.39 Prema odnosu ĉovek-ekspertni sistem. Konsultantske: konsultuje se mišljenje eksperta. ekspertni sistemi se mogu podeliti na: - Samostalne: samostalno donose odluke. Savetniĉke: daje preporuke (savete) korisniku šta da uĉini u odreĊenoj situaciji Ekspertni sistemi sadrže bazu znanja organizovanu za korišćenje kao skup pravila. Serijska obrada (Batch Processing) je najjednostavniji naĉin obrade. Od ovakvih vrsta sistema oĉekuje se da ureĊaji za obradu podataka u najkraćem roku prime podatke iz sistema kojima upravljaju ili kontrolišu.

[Type text] . ili svaki ima svoju posebnu glavnu memoriju. odnosno pružanje bankarskih usluga fiziĉkim i pravnim licima. Na ovaj naĉin racionalno se koriste raĉunarski resursi. POS sistemi 3. omogućuje pridobijanje novih klijenata banke. PC bankarstvo 5. Ponekad se ona uopšte ne može uspostaviti. SMS bankarstvo 6. Internet bankarstvo 7. ili se uspostavlja prema potrebama Stimulativna obrada podataka (Multiprocessing). Od ovakvih vrsta sistema oĉekuje se da ureĊaji za obradu podataka u najkraćem roku prime podatke iz sistema kojima upravljaju ili kontrolišu.40 drugi program. Mobilno bankarstvo Elektronsko bankarstvo (Electronic Banking) je vid bankarskog poslovanja. S obzirom na veze izmeĊu centralnog raĉunara i udaljenih ureĊaja razlikuju se dva temeljna oblika daljinske obrade podataka: On – line obrada. da ih obrade i da na bazi rezultata kombinuju sa metodama vremenske raspodela i multiprogramiranja. udaljenoj lokaciji u odnosu na onu gde nastaju i gde se koriste rezultati obrade. U elektronskom bankarstvu koriste se sledeće distributivne mreže kojima se ostvaruju informacioni i poslovni kontakti sa bankom : 1. Sa druge strane. što znaĉi da izmeĊu raĉunara i udaljenih ureĊaja postoji neposredna stalna elektronska veza Off line obrada. Telefonsko bankarstvo 4.11 PIS i bankarski sistem Usled razvoja raĉunarske i telekomunikacione tehnologije došlo je do velikih etnoloških promena u funkcionisanju banaka. Banke implementiraju elektronsko poslovanje da bi podigle svoj ugled usled prihvatanja inovacija. Podaci moraju biti preneseni na udaljenost što podrazumeva postojanje odgovarajućih ulazno izlaznih ureĊaja i telekomunikacijskih sastava. što znaĉi da ne postoji stalna elektronska veza. tako da se može govoriti o stvaranju i razvoju elektronskog bankarstva. ATM sistemi 2. koje se nude i izvršavaju u korišćenje raĉunarskih mreža i telekomunikacionih medija. Kod ovakvih sistema procesori vrše ili paralelnu obradu ili rešavaju nekoliko zadataka. Daljinske obrade podataka (Teleprocesing) je naĉin obrade podataka pri kojem se podaci obraĊuju na drugoj. Elektronsko bankarstvo omogućuje uštede u poslovanju i razvoj masovnih usluga prilagoĊenih specifiĉnim potrebama korisnika. 4. kod ovih sistema postoji dva ili više centralnih procesora koji se vezuju za jednu. a na izlazu mogu da se izdaju rezultati iz trećeg programa. ali isto tako kao i odgovor na uvoĊenje inovativnih usluga od strane konkurenata.

i sl. MERVA. proverava stanje na raĉunu korisnika. kao i kompletna pravila rada sa produktima. Isto tako dovodi i do racionalizacije broja zaposlenih u poslovima sa stanovništvom i mogućnost ostvarivanja dodatnih prihoda od naknada za pružanje usluga korisnicima kartica drugih banaka. U tehnologiju podrške razmene poruka SWIFT definiše mrežu. plaćanje raznih raĉuna. s tim što jedan primerak koji ostaje pružaocu usluge. POS je sistem za elektronski transfer novca na mestu prodaje proizvoda ili usluga. transger sredstava sa raĉuna na raĉun u okviru banke. što ima za posledicu oštru konkurenciju izmeĊu banaka. Pogodnost za klijente je pristup raĉunu 24 ĉasa. što je za direktnu posledicu imalo koncentraciju visoko struĉnih i obrazovanih kadrova u bankarskim institucijama Složena finansijska struktura. Jedan od najznaĉajnijih bankarskih servisa i produkata na polju razmene informacija je svakako SWIFT (Sociery for Interbank Financial Tekecimunation). kupovinu prepaid bonova. bankomati omogućuju i uput u stanje raĉuna.41 Tri bitna faktora su uticala na razvoj elektronskog bankarstva: Visok nivo razvoja raĉunarske tehnologije za primenu u finansijskim institucijama. bez ĉekanja u redu ispred šaltera i sve šira lepeza usluga koja se nudi. smanjenje redova i gužvi u bankama. U domaćim uslovima poslovanja uglavnom je prisutna vrsta POS terminala koji ne traže unos PIN koda na njima prilikom realizacije transakcije. i to putem stalne telefonske linije ili ISDN veze. sigurno i taĉno ukljuĉene su u SWIFT mrežu. Swift tehnologija podržana je sa nekoliko softwerskih produkata kao što su SWIFTALLIANCE . koji se ostvaruje povezivanjem maloprodajnog mesta sa mrežom i bazama podataka banaka. kupac potpisuje. brza usluga. odnosno prodavcu robe. uvoĊenje ATM za banke znaĉi višestruko smanjenje troškova procesiranja transakcija. potrebne konfiguracije klijenta za rad na mreži. Ovaj sistem omogućava direktan prenos sredstava sa raĉuna kupca na raĉun prodavca. on-line. ili izvrše bankarske transakcije brzo.Turboswift itd. Na isti naĉin se POS terminalu šalje povratna informacija na osnovu koje se štampa raĉun i to po pravilu duplikatu. polaganje depozita. Banke se mogu odluĉiti za jedan od dva [Type text] . ATM su mašine koje su dislocirane i povezane u bankarsku mrežu. a dnevno se razmeni preko 4 miliona poruka. pri ĉemu se na licu mesta. Korišćenje POS (Point of Sale) se aktivira provlaĉenjem platne kartice kroz terminal koji oĉitava magnetnu traku/ĉip platne kartice i unošenjem iznosa transakcije. Software Swift Alliance je produkt SWIFT-a i kao takav se smatra najboljim rešenjem za konekciju na SWIFT mrežu. Sa druge strane. korisnika kartice. Ĉesto se kod novijih POS-ova zahteva i unos PIN-a od strane kupca. SWIFT predstavlja svetski standard u bankarskom poslovanju. Na SWIFT mrežu je prikljuĉeno preko 6000 institucija. ATM (Automated Teller Machine) predstavlja najrasprostranjeniju formu EFT tehnologije. Pored već tradicionalne usluge podizanja gotovine. koju karakteriše veliki broj finansijskih institucija Visok stepen deregulacije (kako na domicilnom tako i na svetskom) finansijskom tržištu. Sve banke u svetu i kod nas koje žele da izvrše razmenu informacija.

pa je privilegija velikih i moćnih kompanija. Njegov cilj je automatska identifikacija proizvoda. a poslednji znak je kontrolni ĉija se vrednost izraĉunava iz prethodnih dvanaest i kojim se ustanovljava eventualna greška u ĉitanju. Telekomunikacione infra strukture i Nedostatka obuĉenih kadrova EDI i EDIFACT stvaraju bolje odnose zaposelnih sa partnerima i bolji menadžment informacijama u kompaniji. 4. a ona dalje sa ostalim delom elektronskog informacionog sistema. bez obzira na njihovo poreklo ili namenu i unapreĊenje slobodnog protoka roba. 4. Optiĉko ĉitanje simbola najbrže je i najtaĉniji naĉin unošenja podataka. što se reflektuje na bolje odnose u celom logistiĉkom lancu snabdevanja.posebno zakonsko-pravne regulative. a raĉunar automatski smanjuje brojkom. UvoĊenje EDI tehnologije u poslovanje je nužno jer je nemoguće komunicirati sa kompanijom-partnerom koja nije uvela EDI tehnologiju. zatim drugi deo sistema izraĉunava ukupnu cenu za svu prodatu robu i na ekranu kase prikazuje se iznos koji kupac plaća. Simbol EAN je jedan od linijskih simbola koji se danas primenjuju u razliĉitim sistemima obrade podataka. zavisno od broja poruka. Raĉunar koji je povezan sa sistemom na osnovu informacija sa skenera. brzo dentifikuje vrstu robe. odnosno predmeta koju je moguće prepoznati optiĉkim ĉitanjem na blagajni ili drugom mestu. Za primenu EDI tehnologije treba vremena. Ta meĊunarodna organizacija obezbeĊuje poštovanje i primenu uspostavljenih pravila funkconisanja sistema. predstavnici trgovine i proizvoĊaĉa odluĉili su da stvore meĊunarodno udruženje. razgranatosti mreže same banke.13 Numeričko i simboličko označavanje artikla – sistem EAN EAN je sistem numeriĉkog šifriranja proizvoda široke potrošnje i simboliĉkog predstavljanja šifara. Dva znaka oznaĉavaju zemlju u kojoj je izvršeno obeležavanje. Skener je elektronski povezan sa registar-kasom. vodeći raĉuna o važećim meĊunarodnim i nacionalnim propisima. predstavlja numeriĉku oznaku artikla.42 moguća produkta: SwiftAlliance Entry ili Swift Alliance Access. Svaki artikal obeležen je sa 13 znakova. [Type text] . sledećih pet znakova oznaĉavaju proizvoĊaĉa. mada se efekti njene primene manifestuju veoma brzo. Linijski simbol EAN koji ĉini seriju paralelnih tamnih linija razliĉite širine na svetloj osnovi. U cilju ekikasne saradnje. zahteva za dodatnim pogodnostima. zatim sledećih 5 oznaĉavaju vrstu proizvoda. Ograniĉenja za uvoĊenje EDI tehnologije u našoj zemlji su na strani: Institucionalnih faktora.12 EDI i EDIFACT standard Uvodjenje EDI tehnologije i primena EDIFACT standarda u poslovnom komuniciranju je investicioni poduhvat...

ali nema jednog rešenja koje je adekvatno za sve aplikacije. ne ĉini ništa da bi se aplikacija napravila bezbednom. Osnovni koraci: - - Razmatrati neregularna korišćenja vaše aplikacije. Upotreba sistema isključivo od strane ovlašćenih korisnika obezbeĊuje da se resursi sistema ne mogu koristiti od strane neovlašćenih osoba niti na neovlašćen naĉin ObezbeĊenje sigurnosnih podataka neophodno je kod programa kojima se direktno („on-line―) može pristupiti podacima i kod programa koje se ĉuvaju izvan sistema („on-line―). Dostupnost . pored kontrole fiziĉkog pristupa raĉunarskim resursima. Osnovno delo ĉini lice koje neovlašćeno (dakle protivno postojećim propisima. i softverskim postupcima. Za ovo je delo propisana novĉana kazna ili zatvor do jedne godine. FILTRIRATI SPOLJNE PODATKE Ako je objekt napada javna raĉunarska mreža. protivzakonito) spreĉava ili ometa pristup javnoj raĉunarskoj mreži.43 4. Osnovni ciljevi mera bezbednosti u sistemima su: - Poverljivost . [Type text] . važno je razmatrati neregularne upotrebe aplikacije. Obrazovati sebe.obezbeĊuje nedostupnost informacija neovlašćenim licima. spreĉavajući - neovlašćeno generisanje. korišćenjem sistema lozinki. Ĉesto. Ako ništa drugo. Šifre. Tokom razvoja. Integritet obezbeĊuje konzistentnost podataka. dok je ovo neophodno da bi se napravila aplikacija koja pravilno funkcioniše. vremenski isteci sesija. Lozike se najĉešće koriste zajedno sa procedurom identifikacije korisnika.14 Zaštita informacionih sistema Bezbednost je mera. Siguran dizajn je samo deo rešenja. i kontrole pristupa kreiraju prepreke za regularnog korisnika. kada se piše kod. ne karakteristika. Nekad su ovi postupci neophodni da bi se omogućila adekvatna bezbednost. promenu i uništenje podataka. i. Mudro je misliti na vaše regularne korisnike kada uvodite bezbednosne mere. žiža je na pravljenju aplikacije da radi kako je zamišljeno. Kod on-line obrade zaštite datoteke se ostvaruje. Nije neuobiĉajeno da koraci preuzeti u svrhu povećanja bezbednosti web aplikacije u isto vreme umanjuju njenu upotrebljivost.obezbeĊuje da ovlašćeni korisnici uvek mogu da koriste servise i da pristupe informacijama.

i iz neznanja ga startuje i automatski postaje dalji prenosilac crva. U poslednjih nekoliko godina veliku opasnost za informacione sisteme predstavljaju kompjuterski virusi. Antivirusi mogu da prepoznaju odreĊeni virus samo ako imaju njegov kod u bazi. Oni imaju zadatak da spreĉe infekciju i oĉiste zaražene fajlove. Internet crvi se za razliku od virusa šire preko e-maila-a ili preko IRC kanala. a koji nije tražen. Spreĉavaju zarazu tako što skeniraju fajlove i ako naĊu virus oni zabrane pokretanje zaraženog programa. Spreĉavanje zaraze je neotvaranje nijednog fajla koji stigne uz e-mail. Ono što je najbitnije znati u vezi virusa je da se možemo zaraziti na dva naĉina: - Preko diskete na kojoj se nalazi virus Preko fajlova koji stignu uz e-mail (ili ICQ) Za borbu protiv virusa se koristi antivirus. [Type text] . a najveća šteta nastaje ako doĊe do potpunog gubljenja podataka i raspada celog informacionog sistema. Kompjuterski virusi su mali.44 Cilj svih mera zaštita je obezbeĊenje integriteta i pozudanosti poslovnog informacionog sistema. Pouzdanost sistema oznaĉava njegovu sposobnost da se brzo i taĉno obnovi posle greške ili nepravilnog rada bilo koje sistemske komponente. samoreprodukujući programi (nekoliko KB) koji imaju iskljuĉivo cilj da naprave štetu na zaraženom kompjuteru. Štetu prave tako što brišu ili menjaju fajlove na disku. Šire se tako što žrtva dobije e-mail sa prikaĉenim fajlom. Mogu neopaženo da se ubace. zbog svakodnevnog nastajanja novih virusa neophodno ih je ažurirati.

unze. http://www. Dragan mariĉić.god. dr Miomir Todorović.lecad. 3. http://info.ac. Beograd 1997. Miroslav Sardelić: ―Poslovna informatika‖. dr Dragan Ćosić: ―Informacione tehnologije‖.hr/ 12 http://www.god. http://sh.biz/ 10. http://www.com/pc-trikovi/osnove-hardvera-i-softvera/ 9.org/wiki/Servisi_Interneta 5.yu/informacionisistemi/ 8.ac. Beograd.ftb. http://www.uni-bk.wikipedia. http://www.org/wiki/Internet 6. Nikola Klem: ―Raĉunarstvo i informatika‖. Beograd.biz. 2. 4.rs/ 7.45 LITERATURA 1.ni. 1999.ba/ 11. prof.wikipedia.elfak.e-serbia.ispodpalme.link-elearning. http://www.com/ [Type text] .god. http://sr. Prof. 2009.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful