3

1. RAČUNARI
Raĉunar ili kompjuter je elektronski ureĊaj koji se koristi za obradu podataka prema strogo odreĊenoj proceduri. U engleskom jeziku reĉ ―computer” se izvorno koristila za ljude zaposlene da obavljaju aritmetiĉke proraĉune, sa ili bez mehaniĉkih pomagala, ali je kasnije korišćena za same raĉunske mašine. Postoji podela na analogne i digitalne raĉunare sa obzirom na to da li rade sa kontinualnim ili diskretnim veliĉinama pri obradi podataka. Vremenom je analogni raĉunar uglavnom potisnut iz upotrebe, izumro pa se danas pojam raĉunar uglavnom odnosi na digitalni raĉunar.

Slika 1 Računari koji se danas koriste Današnji svet se ne bi mogao zamisliti bez raĉunara. Oni postaju osnovno sredstvo za obradu i prenos podataka, komuniciranje, multimediju, zabavu, itd. Ne postoji ni jedan razlog da neko ne bi poželeo raĉunar u svojoj kući.

1.1 Razvoj računara
U današnje vreme kada raĉunari stoje na gotovo svakom stolu i kada se novi modeli objavljuju skoro svaki dan, svima je poznato da je u razvoju svakog novog modela uĉestvovao ogroman tim. MeĊutim, da bi se došlo do današnjih raĉunara moralo je proći i više od giljudu godina. U razvoju raĉunara znaĉajna su ĉetiri momenta:  pamćenje rezultata,  mehanizacija procesa raĉunanja,  odvajanje unošenja podataka i automatizacija procesa raĉunanja,  opštije korišćenje mašine primenom poodataka. Pojavi savremenih raĉunara prethodili su mnogi pokušaji da se napravi nekakva mašina sposobna da izvodi jednostavnije ili složenije raĉunske operacije. Ako ne raĉunamo razliĉita ruĉna raĉunska sredstva, poput razliĉitih vrsta raĉunaljki i abakusa koji su se javili još u starom veku, možemo reći da je prvu raĉunsku mašinu napravio 1642. godine poznati francuski matematiĉar i fiziĉar Blez Paskal (Blaise Pascal, 1623-1662). On je tada imao samo 19 godina a pomenuti poduhvat je izveo da bi pomogao svom ocu koji je bio

[Type text]

4 poreznik. Paskalova mašina je bila u potpunosti mehaniĉka i koristila je zupĉanike a pokretala se okretanjem ruĉice. Ta mašina je mogla da izvodi jedino operacije sabiranja i oduzimanja. MeĊutim, trideset godina kasnije je slavni nemaĉki matematiĉar Lajbnic (Gottfried Wilhelm von Leibnitz, 1646-1716) napravio raĉunsku mašinu koja je, osim sabiranja i oduzimanja, mogla da izvršava i operacije množenja i deljenja. Naravno da je i ova mašina bila u potpunosti mehaniĉka i nije donela nikakvu novinu u tehnologiji, ali ipak predstavlja ekvivalent jednostavnog džepnog kalkulatora 300 godina pre pojave džepnih kalkulatora kakve danas koristimo. Na ovom polju se ništa nije dešavalo narednih 150 godina, sve dok Ĉarls Bebidž (Charles Babbage, 1792-1871), profesor matematike na Univerzitetu Kembridž, nije izumeo diferencnu mašinu. Ova, takoĊe mehaniĉka mašina, je mogla samo da sabira i oduzima, a koristila se za izraĉunavanje tablica u pomorskoj navigaciji. Mašina je projektovana tako da je izvršavala uvek isti algoritam, metod konaĉnih razlika korišćenjem polinoma. Najinteresantnija karakteristika diferencne mašine je njeno rešenje izlaza. Rezultati su upisivani na bakrenu ploĉu pomoću ĉeliĉnih kalupa. Na izvestan naĉin, upotrebljeni metod je nagovestio kasniju primenu write-once medijuma, kao što su bile bušene kartice ili prvi optiĉki diskovi. Mada je diferencna mašina radila priliĉno dobro, Bebidž se nije zadovoljavao raĉunskim sredstvom koje je moglo da izvršava samo jedan algoritam. Ubrzo je poĉeo da troši, za ono vreme, sve veće i veće sume sopstvenog kao i veliku svotu vladinog novca, na projekat i konstrukciju naslednika diferencne mašine kojeg je nazvao analitiĉka mašina. Analitiĉka mašina se može smatrati prvim mehaniĉkim programabilnim raĉunarom. Kako je analitiĉka mašina bila programabilna, potreban je bio softver, a samim tim i programer. Bebidž je za taj posao najmio ženu po imenu Ada Avgusta Lovelas, inaĉe kćerku lorda Bajrona. GospoĊa Ada je tako prvi programer na svetu i njoj u ĉast je programski jezik Ada dobio ime (naroĉito zbog ĉinjenice, što je naknadno utvrĊeno, da su svi programi koje je ona napisala bili korektni). Na žalost, Bebidž nikada nije do kraja realizovao analitiĉku mašinu zbog njene komplikovane mehaniĉke konstrukcije i nesavršenosti tehnologije devetnaestog veka. Motiv za ubrzani rad na elektronskim raĉunarima bio je II svetski rat. Tokom jednog dela rata nemaĉke podmornice su pravile pustoš meĊu britanskim brodovima. Komande i podaci o kretanju savezniĉkih brodova bili su slati iz Berlina putem radio veze. Naravno da su Britanci mogli da prisluškuju te radio poruke, ali je problem bio što su one bile šifrovane pomoću ureĊaja koji se zvao ENIGMA (interesantno je da je preteĉa ove mašine bio ureĊaj koji je konstruisao pronalazaĉ amater Tomas Džeferson (Thomas Jeferrson) - bivši predsednik SAD). Još na poĉetku rata je britanska obaveštajna služba uspela da nabavi jedan primerak mašine ENIGMA. Ali, da bi se vršilo dešifrovanje, potrebno je bilo vršiti veliki broj izraĉunavanja, a sve je to moralo da bude obavljeno vrlo brzo pošto se radio poruka uhvati. Britanska vlada je oformila tajnu laboratoriju gde je napravljen elektronski raĉunar nazvan COLOSSUS. U projektovanju mašine uĉestvovao je i ĉuveni engleski matematiĉar Alen Tjuring (Alan Turing). COLOSSUS je proradio 1943, ali pošto je britanska vlada držala u strogoj tajnosti ovaj projekat i na njega je, kao na vojnu tajnu, stavljen tridesetogodišnji embargo, te COLOSUSS predstavlja slepo crevo, obzirom da nije uticao na razvoj drugih elektronskih raĉunara. Ipak, bio je to prvi elektronski raĉunar.

[Type text]

5 Džon Mokli (John Mauckley), koji je bio upoznat sa radom Atanasova i Stibica, znao je za potrebu armije za mehaniĉkim kalkulatorom, ali je predložio izradu elektronskog raĉunara. Predlog je prihvaćen 1943. godine, i Mokli i njegov postdiplomac Ekert (J. Presper Eckert) su poĉeli da rade na elektronskom raĉunaru koga su nazvali ENIAC (Electronic Numerical Integrator And Computer). Ova mašina se sastojala od 18000 vakuumskih cevi i 1500 releja. ENIAC je bio težak 30 tona i zauzimao je veliĉinu odbojkaškog igrališta. Snaga mašine bila je 140kW. ―Zli jezici‖ kažu da se kvario u proseku svakih sedam minuta (što nije ĉudo, obzirom na ogromnu disipaciju i upotrebljenu tehnologiju) a za množenje dva broja potrebne su bile 3ms. Što se arhitekture tiĉe, ENIAC je imao dvadeset registara, a svaki je mogao da sadrži desetocifreni decimalni broj, i to tako što je svaka cifra predstavljena sa po deset vakuumskih cevi. Programirao se postavljanjem 6000 multipozicionih prekidaĉa a veze izmeĊu komponenata su bile žiĉane.

Posle tog istorijskog trenutka mnogi drugi istraživaĉi se se dali na posao proizvodnje elektronskih raĉunara. Prvi naredni raĉunar koji je proradio 1949. godine bio je EDVAC izgraĊen na Univerzitetu Kembridž u Velikoj Britaniji. Njegov autor bio je Moris Vilks (Maurice Wilkes), a ovaj raĉunar vredi pomenuti jer je to bio prvi raĉunar sa zapamćenim programom.

Slika 2 ENIAC I EDVAC Godina 1948. donosi taj revolucionarni pomak. Naime, te godine su trojica struĉnjaka, koji su radili za Bell Laboratories, Bardin (John Bardeen), Bretejn (Walter Brattain) i Šokli (William Shockley) izumeli tranzistor, za šta su 1956. godine dobili Nobelovu nagradu za fiziku. Za samo desetak godina tranzistori su napravili revoluciju u raĉunarskoj industriji, tako da su do kraja pedesetih vakuumske cevi potpuno izbaĉene iz upotrebe, bar što se proizvodnje raĉunara tiĉe. Znaĉajno su smanjene dimenzije raĉunara kao i potrošnja, dok su brzina i pouzdanost rada znatno povećane. Sa pojavom diskretnih poluprovodniĉkih komponenti, javljaju se i prva štampana kola. Pronalazak integrisanih elektronskih kola 1964. godine doneo je novi revolucionarni pomak u raĉunarskoj industriji. U poĉetku bila su to kola malog stepena integrisanosti. Do osamdesetih godina napredak u tehnologiji integrisanih kola doveo je do stvarnja VLSI ĉipova (Very Large Scale of Integration) koji su mogli da sadrže nekoliko desetina hiljada, a zatim i nekoliko stotina hiljada, pa ĉak i nekoliko miliona tranzistora na jednom ĉipu. Naravno da je to vodilo ka manjim i bržim raĉunarima. Cena raĉunara je pala do te mere da se otvorila mogućnost da svaki pojedinac ima sopstveni raĉunar. Tada je i zapoĉela era personalnih raĉunara. [Type text]

6

Tip Personalni raĉunari Miniraĉunari

Tipiĉan MIPS 1 2

Tipiĉan kapacitet memorije

Primer mašine 1 IBM PS/2 4 PDP-11/84

Primer korišćenja Obrada teksta Upravljanje realnom vremenu Mrežni server Bankarstvo u

Supermini raĉunari Veliki (mainframe) računari Superraĉunari

10 30

32 SUN-4 128 IBM 3090/300

fajl

125

1024 Cray-2

Vremenska prognoza

Tabela 1 Pet uobičajenih vrsta računara Ova podela se zasniva na fiziĉkoj veliĉini, performansama i oblasti primene. Personalni raĉunari se, za razliku od velikih raĉunara, mogu koristiti na razliĉite naĉine: obradu teksta, unakrsne tabele i visoko interaktivne aplikacije koje nisu povoljne za primenu kod velikih raĉunara.

1.2 Računarski sistem – arhitektuta
Raĉunarski sistem je elektronski uredaj koji deluje pod kontrolom programskih instrukcija memorisanih u sopstvenoj memoriji, koji može prihvatiti podatke, izvršiti aritmetiĉke i logiĉke operacije, proizvesti izlazne podatke i memorisati rezultate obrade. To znaci da raĉunarski sistemi izvršavaju tri osnovne funkcije: obradu podataka, memorisanje podataka i prezentovanje podataka. Prema povećanju snage mikorprocesora, odnosno prema mogućnostima obrade i ceni raĉunari se dele na:  makroraĉunare,  miniraĉunare,  mikroraĉunare. Makroračunari predstavljaju integraciju najsnažnijih performansi raĉunarske tehnike i tehnologije. Primenjuju se u oblastima gde je potrebno obraditi veliki obim podataka sa relativno složenim procedurama. Takve oblasti su na primer upravljanje poslovnim sistemima i nauĉno tehniĉka istraživanja.

Miniračunari su više specijalizovani raĉunari, nemaju tako jake performanse, ali im je cena pristupaĉnija. Vremenom izlaze iz upotrebe jer ih zamenjuju mikroraĉunari, sa sve boljim performansama. [Type text]

Za razvoj mikroprocesora zaslužan je razvoj poluprovodniĉke tehnologije koja omogućava da se na jednoj ploĉici poluprovodniĉkog kristala milimetarske zapremine. Glavne komponente raĉunarskog sistema su:  processor. Arhitektura je opšti izraz strukturu svih delova raĉunarskog sistema. nane stotine hiljada sklopova koji obezbenuju funkcionisanje raĉunara.7 Mikroračunari su raĉunari zasnovani na mikroprocesoru. Od karakteristika interfejsa u mnogome zavisi efikasnost rada raĉunarskog sistema. Pod arhitekturom se može smatrati struktura raĉunarskog sistema sa naĉinom funkcionisanja do nivoa mašinskog jezika. Pridruživanje raĉunarskom sistemu novog modula zahteva samo izmenu kablova koji povezuju pojedine module kao i eventualne izmene programa. Arhitektura raĉunarskog sistema obiĉno ne uljuĉuje aplikativni softver.  sistemske programe. koje se još nazivaju interfejs. Jedinice raĉunarskog sistema povezane su menusobno unificiranim sistemom veza – sprežnim mrežama.  ulazno – izlazne jedinice. Koristeći ovaj modularni pristup izgradnji raĉunarskog sistema.  periferijske jedinice. Svaki tip raĉunara ima svoj specijalni mašinski jezik kojim se ―respektuju‖ sklopovi tog tipa raĉunara i koji može da realizuje upravljaĉka jedinica tog tipa raĉunara.  kola.  ĉipove.3 Osnovne sistemske komponente Savremeni raĉunarski sistemi projektuju se tako da se raĉunarski sistem sastoji od modula koji se mogu relativno lako i u potrebnom broju objedinjavati. arhitektura raĉunarskog sistema ukljuĉuje:  raĉunarski sistem.  jedinice za upravljanje periferijskim jedinicama (kontrolere). 1. ―Mašinski jezik‖ je interni jezik digitalnih raĉunara. U arhitekturu raĉunarskog sistema spade i sistemski softver. [Type text] .  memorija. Program napisan u mašinskom jeziku jednog tipa raĉunara ne može se izvršiti na drugom tipu. Prema tome. kao i kombinacija hardvera i elementarnog softvera koji veže raĉunar sa raĉunarskom vezom. Arhitektura raĉunara se odnosi na unutrašnju strukturu i detalje neophodne da raĉunarski sistem bude funkcionalan. uvek je mogućno u sistem uvesti dodatne module ili pak pojedine zameniti. dajući tako željenu konfiguraciju raĉunarskog sistema.

šeme veza interfejsa. Najĉešće se koristila 80kolonska kartica. central processing unit — CPU. procesora prikazani su: . komunikacionih.zamišljene linije postavljene duž trake. razni grafiĉki procesori. . Sa tehnološkom revolucijom.8 Interfejs podleže odrenenoj standardizaciji. 6kanalne. Procesor: ObraĊuje podatke i upravlja radom ostalih delova raĉunarskog sistema – ulaznih. na kojem su se podaci unosili bušenjem u odgovarajućem rasporedu. Intel. Motorola. centralna procesorska jedinica). koliĉina informacija koje je trebalo negde smestiti je naglo porasla. Bušena kartica je najstariji i nekada masovno korišćen ulazni (i reĊe izlazni) medijum. naredbe koje interfejs prenosi. Slika 3 Procesori 1.aritmetiĉko – logiĉka jedinica. izlaznih ureĊaja. U poĉetku su to bile kamene i glinene ploĉice. a unos podataka se vršio po kolonama usmerenim uzduž trake i po redovima usmerenim popreĉno na traku. IBM i Transmeta. algoritme funkcionisanja interfejsa kao i upravljaĉke signale koje jedinice preko interfejsa izmenjuju izmenu sebe u periodu veze. Standardizacija se odnosi na formate poruka koje se prenose preko interfejsa. Bušena traka je bila jednostavna za rukovanje.upravljaĉka (komandna) jedinica. kao i jednostavno proširenje konfiguracije raĉunarskog sistema od minimalne do maksimalne.skup registara opšte namene. Taj skok se još više povećao sa pojavom raĉunara. Postoji veći broj proizvoĊaĉa mikroprocesora. Zatim. . Sam po sebi procesor ne ĉini raĉunar.podsistem za sprezanje sa drugim komponentama (interface). memorije. Osnovni delovi mikroprocesora tj. ali postoje i procesori specijalnih namena kao što su procesori signala. Kada se kaže samo „procesor― najĉešće se misli na centralni procesor (engl.skup registara posebne namene. [Type text] . . U praksi su se najĉešće koristile 5-kanalne. itd. a meĊu njima se istiĉu: AMD. omogućava da se pojedini delovi sistema zamenjuju. Bušena traka predstavlja papirnu ili tanku aluminijumsku traku na kojoj se po dužini razlikuju kanali .kanalne i 8-kanalne bušene trake. kasnije pergament i na kraju papir.4 Spoljna memorija Još od davnina kod ĉoveka je postojala potreba da negde skladišti informacije koje je primao. . Ova standardizacija omogućava da se raĉunarski sistem može konfigurisati od jedinica razliĉitih proizvonaĉa. ali je jedan od najvažnijih delova svakog raĉunara. Procesor (u raĉunarstvu) je izvršna jedinica — prima i izvršava instrukcije proĉitane iz odgovarajuće memorije. 7.

Zavisno od proizvoĊaĉa ureĊaja. Na svakoj optiĉkoj ploĉi ili CD-R0M-u se može zapisati 700MB podataka. koriste se specijalni veznici. i tako preneti podatke na neki drugi raĉunar. Diskete su poslednjih godina skoro izbaĉenje iz upotrebe. Otuda ovaj disk nosi naziv CD-ROM. TakoĊe se mogu snimiti podaci sa diska na disketu. To je ĉitac optiĉkih ploĉa. Kompakt disk se najĉešće koristi kao medijum u koji se jednom upisuju podaci a mogu se ĉitati neograniĉen broj puta.9 Diskete predstavljaju urenaje u kojima se vrši zapisivanje i ĉitanje informacija sa magnetnog medija. Danas se koriste modeli koji se povezuju na obican IDE (EIDE) veznik. komunikacija kompjutera i CD-a sa odvija preko drajvera. Slika 4 Diskete CD-ROM je ureĊaj koji se sve više koristi. Ova vrsta memorije je podesna. Slika 5 CD-ROM Sliĉno obiĉnom disku. Zbog datog kapaciteta ovo je veoma popularan medijum. Takone postoje i SCSI verzije CD-ova. obiĉno integrisani u muziĉke kartice. [Type text] . Disketne jedinice služe za unos podataka u raĉunar: sa diskete se podaci snimaju na hard disk i odatle se koriste. pouzdana i relativno jeftina. i koristi se za ĉuvanje velike koliĉine podataka na malom prostoru.

Slika 7 Hard disk [Type text] . modela i marke. Disk nije izmenljiv od strane korisnika. Za razliku od njih on ima znatno veći kapacitet. zavise od njegovog tipa. Hard disk je naprava u principu sliĉna disketnoj jedinici. a pišu kreirajući magnetno polje posebnih svojstava koje menja zapis na ploĉama. Performanse diska kao elektromagnetnog medija za skladištenje podataka. 1. modela i marke. ogroman kapacitet DVD diskova znaĉi i više podataka u aplikacijama i bolje multimedijalne karakteristike. pomerajući se po polupreĉniku diska. Performanse diska kao elektromagnetnog medija za skladištenje podataka.koriste se za reprodukciju filmova sa DVD diskova. Glave ĉitaju podatke oĉitavajući magnetni zapis sa rotirajućih ploĉa. Podaci na disku su rasporeneni na poseban naĉin utvrnenim standardom.on je poboljšao audio i video mogućnosti PC raĉunara . Disk ima znatno bolje karakteristike od disketa. zavise od njegovog tipa.5 Hard disk interfejsi Medijum koji služi za stalno smeštanje podataka je hard disk. trake i cilindre. tako da je površina magnetnih ploĉa izdeljena na sektore. Sektori su rasporeneni na poseban naĉin utvrnenim standardom. Princip rada je gotovo isti – disk presvuĉen feromagnetnim slojem rotira oko osovine a pokretna glava ĉita i upisuje podatke. Hard disk se sastoji od nekoliko okruglih ploĉa presvuĉenih posebnim materijalom dobrih magnetnih svojstava koje rotiraju velikom brzinom i nekoliko glava koje lebde tik iznad ploĉa. To nije samo CD ureĊaj velikog kapaciteta .10 Slika 6 CD-ROM mehanizam (čitač) Digitalni višenamenski disk (Digital Versatile Disc – DVD) je standard velike gustine koji može da primi do 17 GB podataka na dvostranom disku. ĉitaući i upisujući podatke. pa se po ovom svojstvu zove i fiksni disk (Fixed disk). TakoĊe. tako da je površina magnetnih ploĉa izdeljena na sektore. trake i cilindre.

6 Ulazni ureĎaji Ulazni ureĊaji služe za unošenje podataka u raĉunar. bitno je da brzina bude što veća. 1. godine dale kompanije Western Digital i Compaq da bi savladale ograniĉenja u performansama ranijih podsistema standarda. Komandni tasteri izvršavaju komande koje raĉunar izvršava neposredno po pritisku odgovarajućeg tastera. Zbog toga se koristi vodeno vazdušno hlanenje sa dva ventilatora. ali SCSI omogućava da neki od njih stoje i napolju . SCSI adapteri su znatno skuplji. teže se konfigurišu. skenere i drugo. sektori brže promiĉu ispod glave tako da je transfer veći. dok urenaji sa visokim performansama dostižu i 7200 o/min. Glavna alternativa za IDE (a verovatno i najbolji izbor ako se ne gleda na cenu) je SCSI interfejs. miš. To je standard pomoću kojeg se kontroliše protok podataka izmenu procesora i hard diska. strimer trake. Danas standardna brzina rotacije IDE diskova iznosi 5400 o/min. Svi ti ureĊaji će teško stati ĉak i u najveće kućište. Na tastaturi imamo tastere za unošenje slova. koji se obiĉno ne nalazi u standardnoj konfiguraciji personalnog raĉunara. znakova interpunkcije. On omogućava da na isti kontroler prikljuĉimo ĉak sedam ureĊaja bilo koje vrste diskove. Za izvršavanje neke komande nekad moramo jednovremeno pritisnuti dva ili tri tastera. doprinosi većoj temperaturi u hard disku i prouzrokuje veće naprezanje cele mehanike hard diska. Tastatura je sliĉna onima koje se koriste na pisaćim mašinama. Jedan od starijih i najvažnijih standarda uvedenih za hardver personalnih raĉunara je IDE (Integrated Dlrive Electronics). [Type text] . tastatura raĉunara ima komandne (funkcijske) tastere i numeriĉku tastaturu.11 Što se tiĉe same brzine hard diska na nju prevashodno utiĉu dve komponente: . Naime.brzina rotacije ploĉa .brzina pomeranja glave hard diska Kad smo kod brzine obrtanja ploĉa hard diska. a za razliku od tastature pisaće mašine. TakoĊe.mogu se povezivati jedinice udaljene 6 i više metara. IDE koncept su 1986. džojstik a u poslednje vreme i digitalni fotoaparati i kamere. brojeva. UreĊaji koji se najĉešće koriste su tastatura. Na žalost. skener. kao što su ST506 i ESDI. u ulazne urenaje spada i ĉitaĉ bar kodova. Veća brzina rotacije donosi veću buku. CD ROM-ove. i umeju da budu nekompatibilni sa nekim (naroĉito starijim) programskim paketima. a isprobane su i razliĉite brzine vazduha preko elektronike i mehanike. ako se brže okreće ploĉa.

a pritiskom na jedan od dva ili tri tastera aktivira odrenena funkcija. Naime. u prvom redu treba obratiti pažnju na dizajn. Pre svega.ureĊaj ĉijim se kretanjem po ravnoj površini menjaju x i y koordinate pokazivaĉa miša na ekranu monitora. miš ne samo što stoji na stolu na vidnom mestu. jer je olakšano pozicioniranje na ekranu. Dati oblik se zatim obraĊuje u program koji služi za obradu slike ili teksta. Slika 10 Skener [Type text] . već treba da ga držimo u ruci i da nam udobno leži. naroĉito kod grafiĉkih programa gde je korišćenje miša obavezno. Rad sa mišem je jednostavniji i brži.12 Slika 8 Tastatura Miš . Postoje miševi ―na kuglicu‖ i laserski. Kod testiranja miševa. Slika 9 Miš Skener je ureĊaj koji sluzi za prebacivanje teksta ili slike u ―elektronsku‖ formu podesnu za dalju obradu na raĉunaru. pomoću ovog ureĊaja ―ĉita‖ se data informacija i pretvara u formu koju prepoznaje PC raĉunar.

makar im se u potpunosti posvetio. Slika 11 Monitori Štampač je ureĊaj pomoću koga se binarno .kodirana informacija iz raĉunara prenosi na papir. Na trzištu se nalzi veliki broj razliĉitih štampaĉa. Digitalne fotografije koje snimaju ovi fotoaparati su danas visokog nivoa kvaliteta i visoke rezolucije. grafike i slika na ekranu.7 Izlazni ureĎaji Izlazni ureĊaji služe za prikazivanje rezultata obrade na raĉunaru u obliku pogodnom za korišćenje. Svaki ekran ima mogućnost prikazivanja brojeva i teksta. za prikazivanje grafike i slika mora postojati odreĊena elektronika koja to omogućava. Svi modeli fotoaparata nude nekoliko rezolucija za snimanje. Ovi fotoaparati se isporuĉuju sa softverom i kablovima za povezivanje radi uĉitavanja slika u PC raĉunar. MeĊutim. Ova elektronika je smeštena na posebnoj ploĉi koja se zove grafiĉka kartica. ali i po karakteristikama.13 Digitalni fotoaparati služe za snimanje digitalnih slika. Danas se upotrebljavaju razliĉiti izlazni ureĊaji u zavisnosti od namene raĉunara. 1. Grafiĉka kartica se montira u kućište raĉunara ukljuĉivanjem u slot na magistrali. štampaĉi se razlikuju po principima rada. Grafiĉka kartica je zapravo mali kompjuter u ĉijem je centru namenski mikroprocesor zvani grafiĉki akceleratorski ĉip – on samostalno izvodi mnoge važne grafiĉke funkcije. Monitor je ureĊaj za prikazivanje brojĉanih podataka. Ne samo što je na ovaj naĉin centralni procesor rasterećen dela ―dosadnog‖ posla. Kao izlazni ureĊaji najĉešće se koriste monitor. već se operacije vrše i do dva puta brže nego što bi ih procesor. Štampaĉa ima u tri osnovne tehnologije. kao i mogućnost proširivanja memorije. štampaĉ a u nekim sluĉajevima i ploter. teksta. a to su:    matriĉni štampaĉ štampaĉ sa mlaznicom (ink-jet štampaĉ) laserski štampaĉ [Type text] . Važne karakteristike štampaĉa su kvalitet otiska i brzina štampanja. mogao obaviti.

slika.8. diskovi i sl. koje su složene u takav niz. a istovremeno se u umrežavanju postavljaju viši standardi. Hardversku celinu saĉinjavaju mrežni ĉvorovi (nods) u kojima se vrši obrada informacija. Vremenom su se mrežni sistemi razvijali da bi danas dostigli nivo praktiĉnog efikasnog okruženja za razmenu podataka. baze. koji su povezani adekvatnim medijumom i koji meĊusobno mogu da komuniciraju i dele resurse. Mrežom se prenose raĉunarski podaci. govor. aplikacije i sl. omogućavaju vezu izmeĊu raĉunara i mreže. prenos datoteka i sl. Slika 12 Štampači Postoje i neki ulazno – izlazni ureĊaji koji mogu da izvršavaju i ulazne i izlazne operacije. video i sl. ruteri itd. Deljeni resursi su hardverski (štampaĉi. Oni rade na principu udarnih iglica. Raĉunarska mreža može biti prost skup dva ili više raĉunara. zvuĉna kartica.14 Matriĉni štampaĉi su najstarija vrsta štampaĉa. prenos.). koja ostavlja taman trag na papiru na mestu udarca. faks mašine. sviĉevi.). [Type text] . Koristi se za prenos kako digitalnih tako i analognih podataka. MeĊu ulazno .) i ureĊaja kao što su ĉvorišta. ploteri. koji moraju biti prilagoĊeni odgovarajućim sistemima za prenos. koji ĉine infrastrukturu mreže. broj korisnika raĉunara i raĉunarskih mreža raste vrtoglavom brzinom. operativni sistemi koji su u direktnoj komunikaciji sa hardverom raĉunarskog sistema (i imaju podršku za mrežni hardver i mrežne protokole) i korisniĉki mrežni softver. skladištenje i obradu podataka. medijuma za prenos (žica. video. Mreža se sastoji od raĉunara. kao što su mrežne kartice. Računarske mreže Potreba za informacijama naterala je ĉoveka da uspostavlja veze sa raznim izvorima informacija i da stvara mreže preko kojih će sebi olakšati prikupljanje. Iglice papir udaraju preko trake. da mogu ―nacrtati‖ bilo koji znak kombinovanjem udarca iglica i pomeranjem papira levo i desno. nalik onoj za pisaće mašine. 1. Softversku celinu mreže ĉine protokoli – pravila po kojima se vrši komuniciranje (razmena podataka) u mreži.) ili softverski elementi (datoteke. fiziĉki spojni putevi i deljeni resursi. Neki od ureĊaja. Naglim razvojem raĉunarske tehnologije poslednjih godina (povećanje performansi uz pad cena) i sa pravom eksplozijom Interneta. Svaka mreža se može svesti na sledeće dve osnovne celine: hardversku i softversku. vazduh i sl. Sa sve moćnijom raĉunarskom opremom svakodnevno se uvode novi servisi.izlazne urenaje spadaju modem. optiĉko vlakno. a aplikacije na stranama korisnika mogu biti takve da se zahteva prenos podataka u realnom vremenu (govor. mrežna kartica.) ili to ne mora biti uslov (elektronska pošta.

štampaĉe. Storage area network 2. audio i video datoteke. Star network. Po vremenskoj postojanosti raĉunarske mreže mogu biti: 1. U skladu sa medijumom koji se koristi za prenos podataka raĉunarske mreže mogu biti: 1. 2. SOHO network 6. softver za obradu teksta. itd. Podelu raĉunarskim mreža je moguće vršiti po više kriterijuma. Po protstoru na kome se prostiru raĉunarske mreže mogu biti: 1.). umrežavanje povećava efikasnost i smanjuje troškove poslovanja. raĉunari koji su u mreži mogu zajedniĉki da koriste: dokumenta (memorandume. softver za praćenje projekata. Mesh network. 2. XML appliance network Treba imati u vidu da su raĉunarske mreže jedna dinamiĉna oblast u kojoj su ĉeste promene tako da je svaki pokušaj striktne kategorizacije osuĊen na kratkotrajnu taĉnost. Process control network 4. 2. ilustracije. 4. 3.Privremene. kablirane mreže. Bus network. Server farm network 3. Osnovni razlozi za umrežavanje su:   zajedniĉko korišćenje informacija zajedniĉko korišćenje hardvera i softvera Konkretnije. 3.15 Danas kada su raĉunari relativno dostupni svakom i uz to su izuzetno moćni. Wide Area Network (WAN). Ring network. elektronsku poštu. faks mašine modeme. fakture. [Type text] . Metropolitan Area Network (MAN). Klijent-server i Peer-to-peer. fotografije. Global Network (Internet). Po specifiĉnoj funkciji koju obavljaju raĉunarske mreže mogu biti: 1. bežiĉne mreže. Po topologije raĉunarske mreže mogu biti: 1. Star-bus network. 3. Po arhitekturi (funkcionalnom odnosu ĉlanova) raĉunarske mreže mogu biti Host-based.Fiksne i 2. Personal Area Network (PAN). tabelarne proraĉune. 4. CD-ROM jedinice i druge prenosive jedinice. Local Area Network (LAN). 5. Wireless community network 7. Value added network 5.

na dobijeni zahtev pronaĊe traženi dokument u lokalnom skladištu dokumenata i njegov sadržaj pošalje klijentu ili. Internet Protokol (IP) je protokol koji se koristi za prenos podataka u i izmeĊu "packet switched" mreža. Prenos podataka kroz mrežu se obavlja po protokolima – utvrĊenim pravilima koja su poznata svim uĉesnicima u komuniciranju. od uĉestanosti pristupa bazama na drugim lokacijama i zahteva za komuniciranjem izmeĊu dve korisniĉke lokacije. signalizaciju. ureĊaji ne moraju da budu stvarno rasporeĊeni u ovom obliku. klijentu pošalje poruku o grešci. To znaĉi da ovaj protokol u sebe enkapsulira podatke viših slojeva (aplikativnog i transportnog) i u okviru paketa se podaci ovog protokola enkapsuliraju kao podaci za protokole nižeg sloja. TakoĊe. sa 31. proizvod kompanije Microsoft. Protokol predstavlja standard (konvenciju) za ostvarivanje i kontrolu veze i prenosa podataka izmeĊu dve krajnje taĉke.Razvoj serverskog dela. ovaj protokol ne garantuje ispravnost podataka (npr. raĉunarske mreže se mogu podeliti na: • lokalne ( LAN ). Protokoli nižih nivoa (protokoli sloja veze) imaju sopstvene naĉine adresiranja a za pronalaženje njihove adrese preko IP adrese zadužen je Address Resolution Protocol. [Type text] . pomenuti softver je (prema podacima kompanije Netcraft) opsluživao 61.16 Postoje tri osnovne LAN topologije: magistrala (bus). Glavna uloga IP protokola je obezbedi jedinstven sistem za globalno adresiranje raĉunara i time obezbedi jedinstvenu identifikaciju svakog od njih. Trenutno najpopularniji softver ovog tipa je Apache HTTP server ĉiji je autor Apache Foundation. koliĉine podataka u lokalnim bazama podataka kao i potrebnog ažuriranja tih baza. u sluĉaju da traženi dokument ne postoji. Savremeni Web serveri imaju mnoge dodatne funkcionalnosti . Nedostatak ovih funkcionalnosti omogućava veću jednostavnost i performanse a one su izmeštene u protokole višeg nivoa. • regionalne raĉunarske mreže (WAN) – mreže šireg podruĉja. Serveri: Osnovna uloga Web servera (nekad se naziva i HTTP serverom) je da osluškuje na portu 80 (podrazumevani port za HTTP protokol). neophodnih da bi se informacija prenela komunikacionim kanalom. prenos paketa u izmenjenom redosledu. Ovaj protokol se odnosi na mrežni sloj OSI i TCP/IP modela. da li je sadržaj paketa oštećen pri transportu). Komunikacioni protokol predstavlja set standardizovanih pravila za predstavljanje podataka.44% svih sajtova na Internetu. proveru autentiĉnosti i kontrolu grešaka. dozvoljava dupliranje paketa. Ipak. Bus i ring logiĉke topologije su ĉesto fiziĉki organozovane kao star topologija odnosno u obliku zvezde. ali fiziĉki. Internet Protokol ne garantuje dostavu paketa. Oktobra 2006. Izbor i specifikacija topologije LAN mreže zavisi od: fiziĉkih lokacija na kojima se nalaze korisnici sistema. Ove topologije predstavljaju logiĉku arhitekturu mreže. ovakav scenario opisuje samo osnovnu funkcionalnost Web servera. Sledeći najzastupljeniji softver je IIS. prsten (ring) i zvezda (star). Prema prostoru koji obuhvataju.35% tržišta. sloja veze.

godinu kao godinu roĊenja Interneta jer je tada Ministarstvo odbrane SAD-a odabralo Advanced Research Project Agency Network. poznatiju kao ARPANET. a potom se dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istraživaĉki projekt. Slika 13 Internet kao “mreža svih mreža” Internet je mnogo više od raĉunarske mreže kad se govori o njegovom širem uticaju na informacione sisteme i primenu uopšte. Protokoli su standardi koji omogućavaju komunikaciju raĉunara putem mreže. Preokret u razvoju Internet nastaje devedesetih godina legalizacijom komercionalnih aktivnosti na internet i pojavom WWW-a (World Wide Web) koji je omogućio hipertekstualne veze izmeĊu razliĉitih dokumenata (smeštenih na razliĉitim raĉunarima) i prenos multimedijalnih [Type text] .17 2. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma važnih otkrića koja su obeležila razvoj Interneta kakvog danas znamo. Internet može da se opiše kao skup meĊusobno povezanih mreža provajdera (internet posrednika) i njihovih korisnika. Verovatno je najvažniji trenutak bio 1983. koristi se termin ―Internet tehnologije‖. Neki navode 1969. za istraživanje i razvoj komunikacija i komandne mreže koja će preživeti nuklearni napad. koja jedintveno radi na globalnom nivou. INTERNET Internet se najĉešće opisuje kao mreža svih raĉunarskih mreža.1 Razvoj interneta Za Internet se kaže da postoji tridesetak godina. 2. kad je tadašnja mreža prešla sa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol). što je znaĉilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi. Sastoji se iz hiljada meĊusobno povezanih mreža koje za meĊusobno komuniciranje koriste internet protokol (IP – Internet Protocol). mada se imenica Internet prvi put pojavljuje tek osamdesetih godina XX veka.

Pristupom iz mobilne telefonske mreže. Satelitskim vezama. cena zavisi od kvaliteta veza i zahteva servisa. Mikrotalasnim vezama. U praksi to najĉešće znaĉi vezu do Internet posrednika – provajdera (ISP – Internet Service Provider). Internet se sve više služi za slanje faksa. 2. Prema primenjemim tehnologijama povezivanje na internet može se izvršiti: 1. itd. Analognim vezama. U momentu nastanka Web je bio samo jedan od servisa. itd. Kablovskim modemima. 3. Pristup posredniku može se realizovati prema stalnosti veze kao povremena i stalna veza. Naĉin povezivanja na Internet zavisi od potreba (pojedinaĉnih korisnika ili preduzeća). danas je to obrnuto. Grafik br 1 Zastupljenost načina povetivanja na internet [Type text] . 5. 2. 7.18 sadržaja (zvuk. Dok je ranije bila neophodna klasiĉna telefonska mreža za funkcionisanje Interneta.). Primenom ADSL tehnologija. telefoniranje. video. dopisovanje. Digitalnim sistemima prenosa. ali i od raspoloživih kapaciteta i tehnologija lokalne telekomunikacione infrastructure.2 Povezivanje na Internet Za povezivanje na Internet potrebno je imati vezu do raĉunara koji je već na Internetu. 6. jednog od preduzeća koje se specijalizovalo za tu vrstu usluga. a sada je mnogo više od toga i za većinu korisnika predstavlja ―sinonim‖ za Internet. 4. Ako je reĉ o komercijalnoj usluzi. slika.

Elektronska oglasna table.19 2. ali podela na baziĉne.  Diskusione grupe (newsgroup) Konferencijski servisi su:  Talk.  IRC (Internet relay chat) servis interaktivnog teksualnog komuniciranja većeg broja korisnika interneta dinamiĉki kreiranim kanalima. iz prostog razloga što su neki od njih tokom razvoja mreže bili veoma popularni. koji omogućavaju pristum udaljenom raĉunaru i interaktivn rad na njemu. servis koji omogućava razgovor sa drugim korisnikom na mreži u formi interaktivne razmene tekstualnih onformacija. Danas većina korisnika Interneta gotovo sve servise koristi ili iz programa za elektronsku poštu ili iz Web ĉitaĉa (browser). javne. U javne informacione servise spadaju:    Anonimni FTP (anonimus FTP).3. Elektronska pošta (e-mail) servis koji omogućava razmenu poruka elektronskim putem. servis koji omogućava prenos datoteka izmeĊu dva udaljena raĉunara. 3. Detaljno opisivanje svih servisa i njihovih komandi poĉenike samo zbunjuje i ĉesto stvara dodatni strah i odbojnost prema korišćenju Interneta. tj. Web. servis za hipertekstualno organizovanje i pregled multimedijalnoh informacija. konferencijske i servise za pretraživanje – najbolje oslikava njihovu suštinu. a to su: 1. 2. U bazične servise se ubrajaju servisi koji karakterišu poĉetak rada internet. Postoji mnogo podela servisa. kao da je korisnik fiziĉki prisutan na udaljenoj lokaciji. tj. informacione. noviji servis koji korišćenjem mikrofona i zvuĉne kartice omogućava komuniciranje glasom izmeĊu korisnika interneta. Talnet (telecommunications network) i rlogin (remote login). Servisi Što se tiĉe servisa Interneta. Gofer (gopher).  Telefoniranje preko interneta (internet phone). servis za hijrrarhijsko organizovanje i pregled tekstualnih informacija. javno skladište podataka koje je pomoću FTP servisa na raspolaganju svim korisnicima internet (bez posebne preplate. korisniĉkog imena i lozinke). Servis može biti uslovljen predhodnim predstavljanjem korisnika imenom i lozinkom. [Type text] . diskusione. a potom nestali. FTP (File Transfer Protokol). multimedijalna oglasna tabla. njihov taĉan broj ne može se precizno odrediti. U diskusivne servise spadaju:  Liste elektronske pošte (mailing lists).

i dobija se kao dio paketa Netscape Communicator. Koncept je jednostavan. 2. Netscape Messenger je besplatan server za elektronsku poštu. Servisi za pretraživanje informacija su archie. veronica. (hotmail. 3. ustvari. Gotovo odmah. a koncipirao ga je ameriĉki inženjer Ray Tomlison. Kako hardver ne moĊe da funkcioniše bez softvera. . 4. praktiĉna i jeftina. Otkuca se poruka na kompjuteru. Elektronska pošta je postala veoma popularna iz više razloga. Microsoft Office Outlook koji se isporučuje kao čitač Microsofta. Outlook Express se isporučuje uz čitač weba Internet Explorer. Zahvaljujudi usvojenim standardima za e-mail servere. usavrsavao se i razvijao. WAIS. Rane elektronske poruke bile su ograniĉene na jednostavne tekstualne poruke. paletu sa alatkama i lako razumljivim sadržajem. tako ni Internet ne može da funkcioniše bez odgovarajućeg softvera za internet. [Type text] . odnosno sve što se može snimiti u vidu kompjuterske datoteke. može se slobodno izabrati bilo koji od popularnih programa za elektronsku poštu: 1. brza je. slicne telegramu.unese adresa na koju se salje poruka i pritisne dugme za potvrdu slanja(Send). Facebook. itd. Takodje je veoma jednostavan za korišdenje. a sastoje se od sljedećih komponenti: . Netfind i WWW servisi za pretraživanje. slike. E-mail je znaĉajno olakšao komunikaciju. . Program je jednostavan i lako se koristi. godine.4 Softver za internet Softver su programi koji govore raĉunaru kako treba da izvršava odredjene zadatke. ispunjavajući prazninu telefonskih razgovora i pisama. Radi na istom principu kao i predhodni program. primalac će je ĉitati (bilo gdje na svetu). gmail…).20  Videokonferencije (videoconferencing) predstavljaju unapreĊenje prethodnog servisa gde se osim glasom. live. a takva je i praksa.Nudi liniju menija kao u u Windowsu. ali kako je vreme odmicalo tako je i E-mail napredovao. snimljeni zvuk. Internet servis elektronska pošta je nastao 1971. jer ne zahteva istovremeno prisustvo oba komunikatora. datoteka koja se kroz mrežu šalje sa jednog kompjutera na drugi. 2. To mogu biti datoteke iz programa za obradu teksta. E-mail adrese se univerzalno konstruišu na isti naĉin. . pa danas uz E-mail se salju i razne vrste pridruženih datoteka. primenom kamera komunicira i živom slikom. Elektronska pošta je.

21 Sve je više ponuĊaĉa besplatnih servisa elektronske pošte. Najpoznatiji programi za pravljenje Web prezentacija su MS Front Page i Macromedia Dreamweaver. Ovi programi omogućavaju lakše dizajniranje i umetanje razliĉitih tipova fajlova. Svi programi za elektronsku poštu zahtevaju osnovne informacije o dobavljaĉu e-mail usluga i o nalogu. skripta koji ĉitaju Web ĉitaĉi. kao i integraciju sa klasiĉnim telekomunikacionim servisima i sve prisutnijom mobilnom telefonijom. Kada se govori o Web-u ĉesto se koriste razliĉiti nazivi :        Web prezentacija: kolekcija pridruženih dokumenata poznati kao Web stranice Web server: raĉunar koji mora imati stalnu vezu sa internetom i na kome se nalazi Web prezentacija Home page : prva stranica Web prezentacije Web sajt: uglavnom oznaĉava Web server i Web prezentaciju zajedno Web ĉitaĉ: korisniĉki program koji služi za pristup Web serverima i ĉitanje Web stranica Web protokol: skup pravila kojim je definisana razmena podataka izmeĊu Web ĉitaĉa i Web servera Web adresa: skup identifikatora razdvojeni taĉkama koji jednoznaĉno ukazuju na simboliĉku adresu Web stranice. 2. Potrebna je i e-mail adresa i internet adrese servera za poštu. 2. E-mail servisi koriste sistem poznat kao POP3 i sistem SMTP za odlaznu poštu. Mogućnosti ukljuĉivanja glasovnih i video poruka u elektonsku poštu.5 Programi za izradu web prezentacija Su programi koji omogućavaju pisanje i kompajliranje HTML skripta. tako da danas možemo slobodno konstatovati da informacija koja nas interesuje sigurno postoji na internetu samo je u tom moru informacija treba znati na najlakši naĉin pronaći. uticali su da na poĉetku novog veka poslovne komunikacije poprime sasvim nove oblike i mogućnosti.6 Pronalaženje informacija na internetu – Mašine za pretraživanje Hiljade novih prezentacija sa najrazliĉitijim temama ĉovekovog interesovanja postavljane su svakog dana . [Type text] .

. Mašine za pretraživanje mogu se svrstati u dve grupe i to:   tematske imenike mašine koje pretražuju internet po zadatim kljuĉnim reĉima Alta Vista je jedna od dve najpoznatije mašine za pretraživanje koja je predstavljena javnosti krajem 1995 godine. Deja News. Konferencija se može obavljati samo tekstom (Chatrooms). 2.8 Internet trgovina i novčane transakcije Razmenu je u moderno doba moguće obaviti telefonom. avionskim kartama. a sve više u upotrebi je trgovina internetom. Jednosmerne video konferencije podrazumevaju emitovanje zvuka i videa sa jednog mesta i uglavnom pasivno uĉešće više korisnika. zvukom (Audio konferencija) i video konferencija (Audio + Video). Video konferencija izmedju više taĉaka podrazumevaju multimedijalnu konferencisku opremu na više lokacija. Internetom se danas obavljaju trgovine deonicama i kapitalom. YAHOO vrši pretraživanje po temama. da više ljudi koristi 2. On je podeljen na ĉetrnaest osnovnih tema na osnovu kojih možemo lako pronaći informacije i podatke koje nas interesuju.7 Konferencije na internetu Omogućavaju komunikaciju izmeĊu više uĉesnika na internetu u istom trenutku. koji omogućavaju održavanje i [Type text] . HotBot. Osim ovih pretraživaĉa postoji mnogi drugi poput Web Crawler-a. Video konferencija taĉka-taĉka jesu sistemi koji omogućavaju sinhronu audio i video komunikaciju dva uĉesnika.. 3.22 Mašine za pretraživanje ustaljen je naziv za raĉunar koji omogućava pretraživanje interneta i pronalaženje informacija. 2. Prema broju uĉesnika postoje tri tipa video konferencija: 1. Tehniĉki i tehnološki pronalasci. Infoseek. WEB stranice se pretražuju iskljuĉivo prema kljuĉnim reĉima zadavanjem prostog ili složenog upita . Lucos. turistiĉki aranzmani i dr.

Elektronski novac će uĉiniti transakcije efikasnijim na više naĉina. Trgovina moze biti lokalna. Prema tome. raĉunarska prevara. pored novĉanih. zakon predviĊa i zatvorske kazne koje se kreću od 30 dana do 12 godina. te svakoko brz porast stanovnistva i poboljšanje njihovog kvaliteta života i životnog standarda. Elektronski novac rešava mnoge probleme mrežne trgovine. primena sigurosnih mehanizama tajnosti poslovnih podataka od kljuĉnog je znaĉaja. Šifriranje poruka je mehanizam kojim se borimo protiv ovakvih napada. svemu tome su doprineli tehniĉki i tehnološki pronalasci. troškovi transfera u okviru neke države skoro su jednaki troškovima transfera izmeĊu razliĉitih zemalja i raĉunare svojih korisnika.9. Za uĉinjena kriviĉna dela. U Kriviĉni zakon Srbije.glava 16a. To su: neovlašćeno korišćenje raĉunara i raĉunarske mreže. 2. privatnost je mnogo više zaštićena od radoznalih pogleda. Prvo. Ti brojevi predstavljaju gotovinu. aprila ove godine. ometanje funkcionisanja elektronske obrade i prenosa podataka i raĉunarske mreže. Napadi na raĉunarsku mrežu su nedozvoljene aktivnosti u procesu prenosa podataka od izvorišta do odredišta. regionalna i nacionalna. uneto je sedam dela protiv bezbednosti raĉunarskih podataka . kao što i ĉek koji se napiše predstavlja gotovinu koju prodavac može da dobije od banke. raĉunarska sabotaža. S obzirom na to da elektronski novac koristi već postojeću mrežu (Internet). neovlašćeni pristup zaštićenom raĉunaru ili raĉunarskoj mreži i spreĉavanje i ograniĉavanje pristupa javnoj raĉunarskoj mreži. troškovi transfera elektronskog novca mnogo su manji . neovlašćeno korišćenje autorskog i drugog srodnog prava. Da bi obavljale transfer novca na tradicionalni naĉin. bankomate i specifiĉne sisteme za elektronske transakcije. Elektronski novac je niz brojeva koji se šalju prodavcu. elektronski novac će uĉiniti transakcije jeftinijim zbog toga što su troškovi transfera elektronskog novca preko Interneta znatno manji od troškova transfera novca putem konvencionalnog bankarskog sistema. Kupac dobija željeni proizvod.23 prevoz lako kvarljive i osetljive robe. Zaštita i mere bezbednosti Osnovni problem je zaštita privatnosti podataka koji se prenose Internetom. a dele se na pasivne i aktivne. a trgovac bezbedno dobija svoj novac. pravljenje i unošenje raĉunarskih virusa. službenike. [Type text] . - - Pasivni napadi su prisluškivanje i nadgledanje protoka podataka bez ikakvih izmena sadržaja.gotovo da ih i nema. Elektronski novac nije samo jedno od sredstava plaćanja. Za potpuno korišćenje potencijala internet tehnologija u poslovanju. konvencionalne banke moraju da imaju ogranke. Aktivni napadi su mnogo opasniji jer podrazumevaju neautorizovane promene u tokovima podataka. što se pre svega ostvaruje odgovarajućim softverskim mehanizmima zaštite podataka pri prenosu.

mrežnih barijera (firewall). Kombinovanjem razliĉitih sigurnosnih mehanizama mogu se realizovati sledeći sigurnosni sistemi:  Tajnost podataka.  Kontrola pristupa. Prekidanje postojećeg toka poruka.  Autentifikacija poruka. kupujemo. Slika 14 password kao sistem zaštite [Type text] . Ajfelov toranj i to sve za nekoliko minuta. odnosno upotrebom tzv. ostvarujemo poslovne i privatne kontakte sa ljudima na drugom kraju sveta. Ubacivanje novih poruka.  Neporicanje poruka. planiramo. Moguće je da nam se neko lažno predstavi:    Kao neko koga znamo.24 Postoje različiti oblici ovih napada na podatke koji se realizuju preko mreže:    Promena sadržaja poruka. servis koji pošiljaoca treba da spreĉi da porekne slanje i sadržaj poruke. „lutanje" internetom je poput lutanja ulicama nepoznatog mesta. Sedeći za svojim stolom možete posmatrati egzotiĉne lepote skoro svih krajeva sveta. Digitalni potpis je najĉešći mehanizam kojim se rešavaju ovi problem. Kao neko koga ne znamo. servis koji garantuje primaocu da poruku nisu menjale neautorizovane osobe. koja se ostvaruje šifrovanjem. Onog momenta kada je internet postao široko dostupan svi smo dobili beskonaĉne mogućnosti za komunikaciju. Imati pristup internetu znaĉi imati pristup svetu. servis koji obezbeĊuje kontrolisan pristup resursima internet.. a u novije vreme primenom intelihgentnih kartica i tzv. a postoji. U poslednje vreme za sve više stvari se oslanjamo na internet..  Integritet poruka. možete obići piramide. informisanje. U tom smislu. gde se nikada ne zna šta vam se sve može dogoditi. koja omogućava primaocu da pouzdano utvrdi identitet pošiljaoca. Plaćamo raĉune. Kao potpuno izmišljeni subject. podjednako i dobro. Najĉešće se ostvaruje sistemom korisniĉkih imena sa tajnim lozinkama (password). biti odgovoran korisnik Interneta znaĉi spreĉiti niz negativnih situacija u kojima se možemo naći. uĉenje. zabavu. kriptografskih algoritama. ali i loše. Javljaju se i problem u vezi sa utvrĊivanjem verodostojnosti subjekata s kojim komuniciramo. Iako je to teško zamisliti dok sedimo za radnim stolom.

holdingu). Važno je napomenuti kako ekstranet omogućuje razmenu podataka meĊu poslovnim partnerima uz bitno niže troškove od onih koje bi izazivala izgradnja zajedniĉke privatne i od Interneta potpuno izolovane mreže. Podacima se pristupa sa jednog jedinstvenog interfejsa. Infrastruktura intraneta je sputana granicama same firme. Extranet Ekstranet (engl. TakoĊe se mora kontrolisati objavljivanje informacija kako bi se spreĉila nepreciznost i onemogućio protok neprikladnih informacija. intranet se takoĊe može upotrebiti za povezivanje kancelarija iste firme na razliĉitim lokacijama. kako bi ostvarile neki poslovni interes. Sigurno je da poslovna logika nalaže da se njihove privatne raĉunarske mreže povežu prema standardima Interneta. u procesima globalizacije i uz podršku savremenih mrežnih tehnologija ekstranete mogu graditi i organizacije koje ne pripadaju istoj formalnoj organizaciji (na primer. u interesu je zajedniĉkog vlasnika da one usko saraĊuju i da. već se povezuju po potrebi.10 Intranet Intranet je korišćenje tehnologija baziranih na Internetu u okviru organizacije. Iako su ĉlanice holdinga organizacije koje uživaju visok stepen samostalnosti u radu. uostalom. a u cilju podrške komunikaciji i pristupu informacijama. Pošto se može predvideti da će svet Intranet-a progresivno rasti u dužem vremenskom periodu. Extranet) je oblik povezivanja raĉunarskih mreža dva ili više zasebnih poslovnih sistema koji ĉine odreĊenu poslovnu asocijaciju. ili ako jedna drugoj prodaju sopstvene proizvode u većim koliĉinama i u dugoroĉnijim. pri ĉemu treba uspostaviti stroge sigurnosne zahteve kako bi se spreĉila zloupotreba i njihovo neovlašćeno korišćenje. 2. po mogućnosti. Intranet daje mogućnost da se lakše publikuju informacije neophodne za rad zaposlenih u okviru kompanije. a ĉesto se bave i sasvim razliĉitim delatnostima. [Type text] . Na taj naĉin nastaje ekstranet koji se sastoji od više nezavisnih privatnih mreža. verovatno će i svakodnevna poslovna komunikacija izmeĊu korisnika poĉeti da dobija znatno drugaĉije i raznovrsnije oblike. Internet pruža podršku svim funkcijama kompanije i omogućava kretanje od „ostrvaca informacija― ka mrežama koje omogućavaju bolju komunikaciju i timski rad. To će najĉešće biti sluĉaj onda kada je jedna organizacija stalni dobavljaĉ one druge. može nakon nekog vremena postati suvišnom (ako se prekinu poslovni odnosi). Primer takvih sistema su holding kompanije. No. meĊusobno ne konkurišu na tržištu. ali ne i geografskim. koja. koje se sastoje iz većeg broja organizacija ĉiji je vlasnik zajedniĉki.11. Kako se koncept intraneta širi. možda i povlašćenim aranžmanima.25 2. a hardver i softver podrške se standardizuju logiĉno je pretpostaviti da će ga većina organizacija koristiti za internu komunikaciju. pa im je zajedniĉka i uprava (najviši menadžment).

 programsku sistemsku podršku pri izradi izvornih programa. 3.1 Podela Osnovne kategorije softvera su: – Sistemski softver:  Upravlja resursima raĉunara: hardver. SOFTVER Softver raĉunara je nešto uglavnom nevidljivo. Svaki elektronski raĉunar. Tukey. adrese. s njegovim blistavim perspektivama. Pojam softver je prvi put iskoristio John W. memorija. dogovaranje zajedniĉke strategije nastupa na tržištu. Verovatno najbolja definicija za pojam softver je: Sveobuhvatni zbir informatiĉkih programa. kao i sve slike. što omogućava da raĉunar uĉini ono što tražite od njega. muzika i ostalo što unesete ―u raĉunar‖ jeste softver. Koncept elektronskog trgovanja meĊu organizacijama (B2B). koordinirani PR i javno oglašavanje.. odnosno tvrde stvari (hard = tvrdo). procesa. 3. inženjer informatike. još i više potencira važnost ekstraneta. 1957. Pojam je nastao kao analogija pojmu hardver. pravila. Softver ĉine podaci snimljeni na nekoj vrsti diska – disketi. . kompakt disku ili ĉvrstom disku koji je sastavni deo raĉunara. To dovodi do unapreĊenja zajedniĉkih marketinških aktivnosti. na engleskom reĉ hardware znaĉi tvrdotvorina. dokumentacije i datoteka u vezi.  Preko interfejsa korisniku omogućava pristup resursima – Aplikativni softver: [Type text] . godine.. Svaki program koji kupite ili preuzmete. U takvim se uslovima i nastojanjima ekstranet danas smatra najboljim mogućim i najprivlaĉnijim rešenjem. koji ĉine deo operacija jednog informatiĉkog sistema. Nasuprot tome reĉ soft znaĉi meko. usaglašavanje odnosa s potrošaĉima i sl. pored svoje fiziĉke konstrukcije (hardware) poseduje sistem programa koji služe za:  upravljanje radom sistema pri realizaciji nekog programa. Naime.26 Koordiniranim aktivnostima u ekstranetu moguće je uspostaviti i zajedniĉki web servis većeg broja samostalnih organizacija koje imaju interesa da zajedno nastupaju na tržištu. kao što su:     stvaranje zajedniĉke tržišne slike.

generalpurpose computers) kakav je personalni raĉunar da obavi razne vrste poslova.. pa oni nemaju potrebu za operativnim sistemom. wireless access points. Kod velikih raĉunara je obiĉno startovanje operativnog sistema nešto složenije i operater mora da interveniše u toku podizanja operativnog sistema. omogućava igranje neke igre). pak. Kod nekih raĉunara je. Internet serveri. U raĉunarstvu.2 Sistemski softver – operativni sistemi Operativni sistem je vrsta sistemskog softvera koja koordinira i upravlja svim resursima raĉunarskog sistema. konzole za igru. Kod nekih raĉunara se operativni sistem puni automatski. Operativni sistem daje fleksibilnost raĉunarima opšte namene (engl. umesto bitovima. Bez dodatnih instrukcija operatera raĉunar prenosi operativni sistem u memoriju i priprema raĉunar za poĉetak rada. prioritetni sistemski pozivi. operativni sistem (OS) je skup programa i rutina odgovoran za kontrolu i upravljanje ureĊajima i raĉunarskim komponentama kao i za obavljanje osnovnih sistemskih radnji. sviĉevi. Šta radi operativni sistem (OS)?  Upravlja CPU aktivnostima  Upravlja memorijom (realnom i virtuelnom)  Kontroliše ulaz i izlaz podataka  ObezbeĊuje interfejse sa magistralom i periferijskim ureĊajima  ObezbeĊuje interfejs sa fajl sistemom Zadaci OS: Kontrola i alokacija (zauzeće) memorije. Operativni sistem objedinjuje u celinu raznorodne delove raĉunara i sakriva od krajnjeg korisnika detalje funkcionisanja ovih delova. muziĉki player-i. Korisnik/operater treba samo da obezbedi da je disk (ili disketa) sa operativnim sistemom u odgovarajućem ureĊaju i da ukljuĉi raĉunar. upravljanje fajlovima itd.. kontrola ulazno/izlaznih ureĊaja... Namenske raĉunare (engl. mobilni telefoni.27 Alat za pomoć raĉunarskim korisnicima u rešavanju problema iz realnog sveta Kompajleri i drugi programi za prevođenje:  Omogućavaju programerima kreiranje novog softvera  – 3. [Type text] . podrška umrežavanju. ruteri. Pre poĉetka bilo kakve obrade mora se aktivirati operativni sistem. Ko ima OS? Personalni raĉunari. operativni sistem ugraĊen u permanentnu memoriju (ROM) i prema tome aktivan istog trenutka kada se raĉunar ukljuĉi. dedicated computers) kontroliše jedan program koji obavlja odreĊeni zadatak (npr. bajtovima i blokovima. digitalne kamere. Operativni sistem stvara za korisnika radno okruženje koje rukuje procesima i datotekama.

1/3. Znaĉajne bezbednosne karakteristike BitLocker i Drive Encryption (samo Ultimate verzija) . baza podataka predstavlja organizovanje podataka u takozvanoj integrisanoj formi gde podaci u bazi podataka mogu biti organizovani po više razliĉitih obeležja po kojima je moguće primenom odgovarajućih mehanizama baze vršiti pretraživanja i nalaženje baš onih podataka koji su potrebni. Znaĉi. Business. Zamenio Windows 9x i NT.0 Windows 2000/XP/Vista/7 Unix/Linux Macintosh Windows XP: Objavljen oktobra 2001. ceo disk se može potpuno posvetiti glavnoj ploĉi. Profesionalna verzija podržava EFS – Encrypting File Sistem. Unix: Primarno se nalazio u nauĉnom ili istraživaĉkom okruženju. 64-bitna verzija na raspolaganju.28 Interaktivnost korisnika sa OS obezbeĊuje: – Interfejs iz komandne linije (DOS) – GUI interfejs (Windows) Disk operativni sistemi – MS-DOS . Postoje brojne popularne verzije.3 Baze podataka i sistemi za upravljanje bazama podataka Baza podataka se definiše kao organizovan skup logiĉki povezanih podataka (slogova) i datoteka koji se odnosi na sliĉne pojmove ili predmete.može se šifrovati ceo disk.Home Basic. 3.51/4. organizovanih za odreĊenu namenu. superkompjutere itd. Ovo je više-korisniĉki (multiuser) OS za više istovremenih zadataka (multitasking). simbolima) – Interfejs preko komandne linije (komande se ukucavaju) – Interfejsi u formi menija . Ultimate.11/95/98 Windows NT 3. filmske i animacione radne stanice. [Type text] .UgraĊen Firewall. Enterprise. Proizveden u Home i Professional verzijama. brojevima. Pet ‗verzija‘ . osim za bootloader . Zasnovan na NT kernelu. Poboljšana bezbednost . Microsoft Vista: Objavljen 30.u kome se interakcija korisnika obavlja karakternim znacima (slovima.komande se biraju iz lista prikazanih na ekranu (menu driven interface) Pregled OS:       MS-DOS Windows 3. Danas Linux pokreće Web servere. Home Premium. 3D izgled i osećaj. Januara 2007Novi GUI (Aero). kombinacija hardvera i softvera. Linux OS je jedan od najpoznatijih softvera sa otvorenim kodom (open source software).

vezama meĊu podacima. PostgreSQL.tabele. Ova verzija Access-a ne raditi na 16-bitnim verzijama Windowsa (Windows 3.upiti i . gde je i rezultat svake operacije nad sadržajem baze podataka takoĊe tabela. Pored toga relacioni model koristi veze. [Type text] . Firebird. odnosno program za upravljanje bazama podataka. DBMS) je raĉunarski program (ili ĉešće. ispravnosti podataka i svemu ostalom na sebe preuzima sistem za upravljanje podacima u bazi podataka . U najpoznatije programe iz ove oblasti spadaju: Oracle. odnosno relacije (relationships) za povezivanje datoteka (tabela) baze podataka u strukturiranu celinu.izveštaji . velikim skupom strukturiranim podataka. 98/NT i XP. i stiže u okviru paketa Microsoft Office XP Professional.29 Sistem za upravljanje bazama podataka (database management system.forme.makroi i VBA. DB2. FileMaker и Sybase Adaptive Server Enterprise. SQLite. Tipiĉne upotrebe ovih sistema ukljuĉuju raĉunovodstvo ili sisteme za podršku mušterijama. Svi moderni sistemi za upravljanje bazama podataka koriste relacioni model podataka što znaĉi da korisnik vidi bazu kao skup tabela sa slogovima. Microsoft Access je sistem.x). MySQL. . Microsoft SQL Server. Svrha ovih elemenata je nadigradnja osnovnog oblika baze u cilju maksimalne moguće prilagoĊenosti baze ka njenom korisniku i ispunjenja posebnih zahteva korisnika.podaci na disku Šematski prikaz 1 DBMS kao sistem veze baze podataka i korisnika Brigu o podacima. . Microsoft Access.DBMS. Microsoft Access 2002 je verzija koja je dizajnirana za rad s Windowsima 95. Baza podataka kreirana u Access-u sastoji se od sledećih elemenata odnosno objekata: . koje zahtevaju mnogobrojni korisnici. svita programa) namenjena rukovoĊenju bazom podataka. i izvršavanju operacija na podacima. Korisnik DBMS Baze podatka .

a reĉnik iz dela koji se bavi teorijom relacije.Codd 1970.F. Relacioni model se danas smatra standardom za bazr podataka i razvijeno je dosta sistema za relacionu bazu podataka.4 Model baze podataka Sistemi upravljanja BP zasnivaju se na korišćenju odreĊenih modela podataka.  Svaka kolona ima naziv. Tabela na pregledan naĉin prikazuje korenspodencije i agregacije skupova elemenata podataka (vrednosti atributa) nekog tipa entiteta. a kolone domene. 3. godine. IzvoĊenje operacija nad relacijama naziva se relaciona algebra. duplikati redova nisu dozvoljeni i  Redosled kolona ili vrsta nije bitan. Operacije relacione algebra su:  Projekcija.  Spajanje. u jednoj koloni postoji samo jedna vrsta podataka. Osnovni nedostaci su bili nerazdvajanje logiĉke i fiziĉke strukture. Matematiĉka relacija je skup koji opisuje korespodencuju (agregaciju) dva ili više skupova. Tip entiteta se dobija postupkom generalizacije skupa pojedinaĉnih entiteta ili agregacijom skupa atributa.5 Relacioni model baze podataka Prikaz podataka o entitetima dvodimenzionalnim tabelama u stvari predstavlja relacioni model.30 3. Redovi u tabeli predstavljaju pojedine primerke datog tipa entiteta. Relacioni pristup je baziran na relacionoj matematici. Modeli podataka koji su ostavili trajan trag u teoriji i praksi baza podataka su:  Mrežni model podataka  Hierarhijski model podataka  Relacioni model podataka  Model entiteta i poveznika  Model semantiĉkih hierarhija  Objektno – orjentisani model podataka  Logiĉki model podataka Razvoj je tekao tako što se stalno težilo otklanjanju nedostataka i olakšanju rada sa bazama podataka. [Type text] . Tabela koja zadovoljava navedene osobine naziva se relacija.  Redovi se razlikuju meĊusobno. Model podataka održava uzajamnu povezanost objekata realnog sistema.  Kolone su homogene. Tabele moraju biti tako sastavljene da imaju sledeće osobine:  Svaka rubrika tabele predstavlja jedan podatak ne postoje više grupe koje se ponavljaju. Baza podataka koja se sastoji od relacija naziva se relacionom bazom podataka. kompleksnost struktura i korišćenje proceduralnih jezika. Tvorac relacionog modela je E.  Selekcija.

Specificira “šta”. originalno nazvan SEQUEL. Osnovne karakteristike SQL-a:  Jednosavnost. IBM je 1987. Sledeća standardizovana verzija je SQL-92 i najnovija je publikovana 1999. 3. godine. Prvu verziju SQLa razvio je IBM u San Jose Research Laboratory (sada Almaden Research Center). Delenje je operacija kojom se jedna relacija deli drugom i dobija treća relacija. kao deo projekta System R 1974.31  Delenje.  Neproceduralnost. relacije se kreiraju jednom naredbom i odmah su dostupne za korišćenje. Godine standardizovao sopstvenu verziju SQL-a. ANSI je 1989 publikovao proširenu verziju SQL-a . svi podaci i rezultati operacija se prikazuju u vidu tabele. Relaciona algebra je naĉin logiĉkog ili simboliĉkog predstavljanja operacija koje treba izvršiti nad podacima.6 Upitni jezik SQL (Structured Query Language) je standardni upitni jezik za relacione baze podataka. Spajanje se može vršiti kada su odgovarajući atributi jednaki ili je zadovoljen neki uslov. Mnogi proizvodi danas podržavaju SQL.  Uniformnost. Standardizovan je 1986. a njena snaga narocito dolazi do izrazaja upotrebom razlicitih operatora. Rezultat svih operacija je nova relacija. [Type text] . nazvanu SQL-89. Izdvajanje reda naziva se selekcija.  Interaktivno i klasično programiranje. a ne i “kako” nešto treba uraditi. TABLICA KOLONA ZAPIS Ime Prezime JMBG Ivan Miloš Sarajlić Lukić 0123546879987 1244454545444 Tabela 2 Relacioni model baze podataka Izdvajanje kolona se naziva projekcija. nazvanu SAA-SQL. godine od strane Ameriĉkog nacionalnog instituta za standarde (ANSI) i Internacionalne organizacije za standardizaciju (ISO) i publikovan kao SQL86. funkcija i kljucne rijeci WHERE. Naredba SELECT jedna je od najkoristenijih SQL naredbi.

kao sto su: izrada i korsćenje raĉunarskih mašina. Bez obzira na ranije korišćenje. uglavnom. ĉuvanje. rešavanje zadataka iz neurofiziologije. snimanje. Ova grupa nauĉnika rešavala je niz praktiĉnih i konkretnih zadataka. ljudski resursi i procedure. tehniĉke i društvene nauke). zbog razliĉitog pripadanja nauĉnika nauĉnim oblastima ( prirodne. Mak Kuloh i drugi razradili su osnovne nauĉne teorije upravljanja. kao i naĉine i shvatanje rada. Danas se kibernetika razliĉito definiše.1 Pojam kibernetike: Za razliku od drugih nauĉnih disciplina koje su prouĉavale raznovrsne i pojedinaĉne probleme upravljanja. U svakoj upravljaĉkoj situaciji. Rozenblat. Razliĉitost definisanja kibernetike vidimo u prikazu nekoliko definicija npr : [Type text] . kibernetika je vezana za interdisciplinarno prouĉavanje upravljanja u tehniĉkim i biološkim sistemima. Tako se možze razlikovati uže i šire definisanje kibernetike. obradu i prenošenje informacija. javljaju se nove mogućnosti. uticali na strukturu organizacija. bez obzira na njenu konkretnu prirodu. Razlike u definisanju su. Informacije i saznanje. Vorn Virer. baze podataka. Pošto su informacioni sistemi omogućili razliĉite ljudske aktivnosti. Prema užem shvatanju. Šire definisanje daje kibernetici znaĉenje opšte teorije upravljanja. Klod Senon. samim tim su izvršili uticaj na društvo. Norbert Viner i njegova grupa nauĉnika iz razliĉitih oblasti. Zajedniĉki rad ovih nauĉnika je prvi put ukazao na mogućnost stvaranja opšte teorije upravljanja. telekomunikacioni sistemi i tehnologije. izmjenili naĉine ponude i potražnje proizvoda na tržištu. Uvodeći ovu reĉ u naziv nove nauĉne discipline. Osnovne komponente informacionih sistema su hardver i softver raĉunara. tek je Vinerovo tumaĉenje ovog termina oznaĉavalo nauku o upravljanju u pravom smislu. Izumom i dostupnošću novih informacionih tehnologija (IT). danas ĉine vitalni ekonomski resurs.32 4. odnosno metodologije procesovanja i prenošenja informacija. konstruisanje veštaĉkih sistema na bazi analogije sa živim bićima. kao i zbog razliĉitog nivoa nauĉne apstrakcije. Ubrzali su obavljanje svakodnevnih aktivnosti. 4. kibernetika konstituiše nauĉnu teoriju upravljanja svim sistemima razliĉitih svojstava. posebno raĉunarskih mašina za ĉitanje. Valart. Naziv Kibernetika potiĉe iz grĉke reci Kibernao sto znaci Upravljam. mogu se naći zajedniĉke zakonitosti i matematiĉki formalizovati preko apstraktnih modela. INFORMACIONI SISTEMI Informacioni sistem je integrisani skup komponeneti za sakupljanje. Norbert Viner nije znao da su je i nauĉnici davno koristili. i reci Kibernetes sto znaĉi Upravljanje.

Ti pristupi su veoma razliciti. Podatak može biti ocena koju je student dobio na ispitu ili broj ĉasova vežbi za neki predmet. smatraju sinonimima. b. Podatak može biti broj. S. =. Tako.Kenel: ― Osnovni zadatak kibernetike se sastoji u otkrivanju i formulaciji opštih zakonitosti u organizaciji i funkcionisanju odredjenih klasa dinamiĉkih sistema razlicitih materijalnih svojstava. slika. odnosno. mogu 1 Podatak je poruka koja ima odreĊeno znaĉenje i predstavljena je u formalnom obliku pogodnom za prenos i obradu. - Osnivaĉ kibernetike Norbert Viner je u svojim delima: ―Kibernetika ili upravljanje i komunikacije u živom biću i mašini‖ i delima ―Ljudska upotreba ljudskog bića – Kibernetika i društvo‖ objavljenim 1948. 2 Informacija je reĉ latinskog porekla in formare i izvorno je znaĉila stavljanje u odreĊenu formu. [Type text] . davanje oblika neĉemu. godine. znakovni podaci (:. slovo.. Podatak i informacije mogu predstavljati i ulaze i izlaze za informacioni sistem. Podatak se obiĉno pretvara u informaciju na osnovu primene. ali je tokom vremena izgubila prvobitno znaĉenje.Klaus: ―Kibernetika je nauka o bitnim osobinama i zakonitostima regulisanja i obrade informacija u dinamiĉkim sistemima kao i o samim sistemima‖. z).. koji pokazuju aktivno ponašanje usmereno prema odreĊenom cilju‖ . Informacija2 je podatak organizovan tako da ima odreĊeno znaĉenje i vrednost za korisnika.... postavio sasvim nove postavke upravljanja znaĉajne za celokupnu savremenu nauku. 9). obaveštenje i informacije. Podatak 1 (eng. na primer. podaci o zaposlenom kao što su ĉasovi rada i projekti na kojima rade. aktivnosti i transakcija. Korisnik interpretira znaĉenje i donosi zakljuĉke na osnovu podataka. Baza podataka se sastoji iz velike koliĉine podataka organizovane za pretraživanje.33 - G... Razlikuju se: numeriĉki (0. Ovi izrazi se. alfabetski (a.2 Informacija i podatak: U svakodnevnom životu ĉesto se koriste izrazi.) . a zajednicko im je jedino to sto svi pretenduju na to da daju prihvatljivo tumaĉenje ovih pojmova. Informacija zauzima centralno mesto u informatici i informacionom sistemu. . data) predstavlja elementarni opis stvari. pogrešno. -. itd. ili zvuk. i 1954. . dogaĊaja. specijalni znak. 4.

Svako svojstvo ima ime i vrednost. Svaki entitet ima razliĉita svojstva (obeležja). Sam sistem obraĉuna plata može se kasnije koristiti kao ulaz za drugi sistem koji priprema budžet kompanije. Odnos – Asocijacija (predmet – nastavnik. preduzeće…). OKTALNI BROJNI SISTEM za brojnu osnovu ima broj 8. Svaki entitet može imati više obeležja i obrnuto. DogaĊaj (roĊenje. prekršaj…). informacija je viši kvalitet od podatka. Kljuĉno svojstvo (kljuĉ) omogućava identifikaciju entiteta u skupu entiteta. Entitet moze biti: - Realni objekat ( osoba. dokument…). a prvih deset cifara su cifre dekadnog sistema od 0 do 9 a ostalih pet cifara su slova latinske azbuke Dekadni sistem (takoĊe decimalni sistem. Skup entiteta je imenovana kolekcija entiteta iste vrste.34 predstavljati ulaze za sistem obraĉuna plata odreĊene kompanije. Pod entitetom najcesce se podrazumeva objekat posmatranja koji je vazan sa odredjenog stanovista. boja. BINARNI BROJNI SISTEM koristi samo dve cifre: 1 i 0. dekadni sastav ili. HEKSADECIMALNI BROJNI SISTEM koristi 16 cifara. Svojstva mogu biti kljuĉna i atributivna. DEKADNI BROJNI SISTEM karakteriše brojna osnova 10 i deset razliĉitih sifara. Sistem brojeva se naziva pozicionim. Dakle. Svet koji nas okružuje moze se shvatiti kao sistem entiteta koji su u meĊusobnom delovanju.3 Predstavljanje informacija – brojni sistemi Pod brojnim sistemom se podrazumeva način predstvaljanja nekog broja pomodu znakova koje nazivamo ciframa. upis. desetiĉni sistem) je naĉin zapisivanja brojeva koji koristi deset razliĉitih cifara (znamenki) i decimalnu zapetu (decimalnu taĉku) za zapis veliĉine broja. ako jedna ista cifra ima razliĉitu vrednost u niz cifara koje ĉine broj. Kljuĉevi mogu biti primarni i sekundarni. Atributi doprinose opisu entiteta ali ne omogućavaju njegovu jednoznaĉnu identifikacuju. Apstraktni koncept (mera. u starijim udžbenicima. mašina. Obeležjima se bliže odreĊjuje posmatrani entitet. muž – žena. [Type text] . koliĉina. 4. najĉešće je rezultat obrade podataka i od nje se ima koristi ili podstiĉe na neku akciju. lice – preduzeće…).

koji bi nastao zbog njegove totalne neorganizovanosti.. elementi. odnosno informacioni sistem svojim funkcionisanjem mora da poboljša funkcionisanje celog poslovnog sistema kako bi se postigli što bolji rezultati poslovanja. Zbog jednostavnosti primene u elektronskim kolima. ĉuvanje i dostavljanje podataka i informacija na korišćenje. Cilj informacionih sistema mora da bude usklaĊena sa opštim poslovnim ciljevima. Binarni sistem je brojĉani sistem u kome se zapis sastoji samo od cifara 0 i 1.35 Dekadni brojni sistem je pozicioni. Negativni brojevi se oznaĉavaju predznakom „-―. te da je informacija pojava suprotna entropiji. U sastav informacionih sistema ulaze sledeći elementi: [Type text] Podaci Izvor podataka Sredstva za primenu i obuhvatanje podataka Komunikacione linije . što znaĉi da u njemu i znak i njegov položaj odreĊuju vrednost u zapisu broja.. a to stanje odgovara potpunom haosu. U teoriji informacija entropija se definiše u osnovi na dva naĉina: 1) kao proseĉna koliĉina informacija koju nosi neko slovo apstraktne abecede izvora.. sa osnovom 2. nezavisni (meĊusobno). Ovaj pristup polazi od toga da informacija otklanja neodreĊenost sistema. Entropija predstavlja prirodnu težnju svakog realnog sistema da doĊe u stanje nejveće verovatnoće. von Bertolanfy). Svaki broj se može predstaviti kao zbir eksponenata dvojke. 4. Pojam entropije-je usko povezan sa pojmom verovatnoće.5 Pojam. 4. prenos. 2) kao mera nesigurnosti ishoda nekog dogaĊaja (xi) iz polja mogućih dogaĊaja(x1.. i iskljuĉivi (u datom momentu).4 Entropija Klasiĉni teorijski pristup informaciji ima svoje polazište u povezivanju informacije sa teorijom verovatnoće i entropijom.. Predznak „+― za pozitivne brojeve se obiĉno izostavlja. moraju biti: nepredvidivi (sluĉajni).. pa su neki autori informaciju nazvali ―neg . (L. Ovo je pozicioni brojĉani sistem. obradu. binarni sistem koriste praktiĉno svi moderni raĉunari.x2.xn) razliĉitih verovatnoća p(x1). pri tome.entropija‖. Entropija i informacija su osnovne informacione veliĉine. Prema saznanjima kibernerike i opšte teorije sistema..p(xn). odnosno neizvesnost promena. DogaĊaji. cilj i funkcije IS Informacioni sistem najĉešće se definiše kao skup ljudi i opreme koji po odreĊenoj organizaciji i metodama obavljaju prikupljanje. u poruci koja je upućena od pošiljaoca ka premaocu. entropija je sila koja nastoji da svaki sistem iz stanja reda i organizovanosti prevede u stanje nereda i haosa.

Osnovne osobine informacionih sistema za obradu podataka . pravovremenim i relevantnim informacijama. informacioni sistemi za podršku odlučivanju (DSS – Decision Support Systems) ekspertni sistemi (ES – Expert Systems). i kvalitet i obim obraĊenih informacija ĉime je ispunjen osnovni cilj da se omogući prihvatanje velikog broja podataka. U cilju zadovoljenja potreba za taĉnim. povećao brzinu i taĉnost obrade a takoĊe. Softverska rešenja baziraju se na klasiĉnim programskim jezicima i drugi. u odnosu na klasiĉnu ruĉnu obradu. Ovakav naĉin obrade je. mehanografske obrade.36 - Sredstva za memorisanje i obradu podataka Informacioni jezici. kako bi se postigli što bolji rezultati. - korisnici su iskljuĉivo zaposleni u posebnom organizacionom delu za elektronsku obradu podataka (ERC – elektronski raĉunski centar ). [Type text] . 4.pasivan naĉin korišćenja. metode i procedure čovek Osnovni procesi informacionog sistema su: sakupljanje informacija na mestu nastanka prenos informacija do mesta obrade slanje informacija do korisnika korišdenje informacija Cilj informacionih sistema je da svojim radom poboljša funkcionisanje celog poslovnog sistema. konzistentnost u naĉinu rada.6 IS za obradu podataka (DP – Data Processing) Osnovna uloga ovakvih iformacionih sistema bila je prihvatanje i obrada poslovnih transakcija tako da se njihova najĉešća primena sastojala u zameni ruĉne obrade mašinskom u smislu tzv. kao i obezbeĊenja podloge za donošenje odluka. U središtu pažnje kod DP sistema su podaci. upravljački informacioni sistemi (MIS – Management Information Systems). projektuju se. mehaniĉka efikasnost u obavljanju posla. zasnovanost na analizi prošlih dogaĊaja. uvode i koriste informacioni sistemi. Danas je uglavnom prihvadena slededa podela na periode koje karakterišu: informacioni sistemi za obradu podataka (DP – Data Processing).

Osnovna karakteristika ovih informacionih sistema je da korisnik donosi poslovne odluke u interakciji sa izlaznim informacijama iz informacionog sistema. a izlazi su hijerarhijski diferencirani i dati u mreži. nivoima upravljanja.korišdenje grafičkih i drugih izlaznih mogudnosti. pa kao takav mora da bude: . proces donošenja rutinskih odluka na nekim. a takoĊe sadrži i neophodne mehanizme za uvoĊenje promena koje se vrše prilikom donošenja odluka. terminalskom mrežom. 4. 4. . Informacioni sistem za podršku u odlučivanju okrenut je problemima najvišeg rukovodstva u firmi.37 Pojmom sistem iskazuje se da je neki objekat složen i da se sastoji od više meĊusobno povezanih elemenata koji se ponašaju po odreĊenim zakonitostima. uglavnom nižim. tamo gde nastaju.smanjivanje obima štampanih dokumenata. Prednosti u odnosu na prethodne vrste informacionih sistema: . WHAT-IF i GOAL-SEEK modeli) Informacioni sistemi za podršku odluĉivanja (DSS – Decision Support Systems) poĉinju da se razvijaju nastankom programskih jezika ĉetvrte generacije i takozvanih generatora aplikacija. Ovaj period u razvoju informacionih sistema uvodi savremeniji pristup u: - naĉin obuhvata podataka. . Upravljaĉki informacioni sistem MIS je mreža zasnovana na raĉunarima. a takoĊe sadrži neophodne mehanizme za uvoĊenje promena koje rukovodstvo vrši prilikom donošenja odluka.uvođenje elektronske pošte itd.8 IS za podršku odlučivanju (DSS. Upravljaĉki informacioni sistemi su orijentisani ka informacijama. Postoje razliĉiti tipovi upravljaĉih informacionih sistema koji se koriste za veoma raznovrsne oblike poslovnog odluĉivanja.eliminacija vedeg dela papirne dokumentacije na ulazu.vremenski sinhronizovan i [Type text] . procese izveštavanja (osim pisanog izeštaja uvodi se i ekranski tip izveštaja putem terminala koji se nalazi kod korisnika). . .interaktivan. koja pruža odgovarajuće podatke u svrhu donošenja odluka. .7 Upravljački IS (MIS – Menagment Information Systems) Upravljaĉki informacioni sistem je mreža zasnovana na raĉunarima a koja pruža odgovarajuće podatke rukovodstvu u svrhu donošenja odluka.raznovrsnije izveštavanja. Softverska rešenja uraĊena su korišćenjem viših programskih jezika.

Ekspertni sistemi koji vrše sintezu u cilju rešavanja problema. prognoza stanja na berzi. Upravljanje sistemima: Upravljanje sistemima sadrži sve gore navedene klase. ukljuĉujući neke retke ĉinjenice potrebne za rešavanje specifiĉnih problema u odreĊenoj oblasti. interpretira odgovore i uoĉi slabosti u odgovorima. elektriĉne sisteme. Znanje iz te oblasti se može podeliti na dva dela: opšte ( iz struĉnih knjiga) i individualno – praktiĉno znanje (steĉeno tokom niza godina). - - - Ekspertni sistemi se uopšteno mogu podeliti na dve grupe: - Ekspertni sistemi koji analiziraju neki problem. koje treba otkloniti. Ekspertni sistem je ljudsko – raĉunarski sistem kompententan za rešavanje problema u usko specijalizovanoj oblasti. [Type text] . ponašanje nekih sistema (vodostaj). u stilu „ Šta bi bilo ako. Ekspertni sistemi se koriste u velikom broju oblasti i moguće je izvesti sledeće klase: Interpretacija: Interpretacija situacije u zavisnosti od poznatih ulaznih vrednosti.― Obuĉavanje: Obuĉavanje uĉenika i studenata u nekoj oblasti. 4. Planiranje: projektovanje plana dejstva.. dijagnostira greške i planira buduće potciljeve. Zakljuĉci ekspertnih sistema se zasnivaju na ljudskom znanju a ne na raĉunarskom izraĉunavanju i upravo tu se koristi u oblastima gde je matematika nemoćna. kontroliše voĊenje plana. komunikaciji. analiza informacija sliĉno. Ispitivanje ponašanja sistema. Izraz ekspertni sistem najĉešće se primenjuje na programe koji se koriste znanjima radi simuliranja ponašanja ĉoveka – eksperta.. Prognoza: Prognoziranje najverovatnijeg sledećeg dogaĊaja u zadatoj situaciji. obuhvata niz oblasti: medicinu. Obuhvata probleme planiranja pri projektovanju.38 - interdisciplinaran. jer mora da interpretira stanje.. Takvom ĉoveku je svojstveno da poseduje veliko specijalizovano znanje i mnogo informacija. tehniĉke sisteme. Obiĉno se pod ovim podrazumeva pojam „VoĊenje studenta―.9 Ekspertni sistemi Ekspertni sistemi su programski sistemi koji sadrže ljudsko znanje i koriste ga u rešavanju problema koji su dovoljno teški da za njihovo rešenje zahtevaju ĉovekovu ekspertizu. Ovde spadaju raspoznavanje reĉi i reĉenica. programske sisteme i sliĉno. maršuta i sliĉno. interpretacija signala. Sistem je u stanju da analizira znanje. demografska kretanja i sliĉno.. Praćenje: Ispitivanje mogucnosti sigurnog izvršavanja plana. Ovde spada prognoza vremena. Dijagnostija: Zakljuĉivanje šta je dovelo do narušavanja sistema. predvidi buduće.

Multiprogramiranje (Multiprograming) je naĉin rada raĉunara kod kojeg je moguća istovremena obrada više programa koristeći mogućnost preklapanja operacija. spadaju u programe sa najvišim prioritetima i mogu da prekinu izvršavanje drugih programa. ali koji je povezan direktno (on – line) komunikacijskim vezama sa ostalim delovima sistema. dok se u centralnom procesoru izvršava neki program. Ali i posle uĉitavanja programa. Savetniĉke: daje preporuke (savete) korisniku šta da uĉini u odreĊenoj situaciji Ekspertni sistemi sadrže bazu znanja organizovanu za korišćenje kao skup pravila. Na primer. Rezultat razmišljanja prikazuju na jasan i razumljiv naĉin i mogu da pružaju savete. davanja prioriteta nekom program. Serijska obrada (Batch Processing) je najjednostavniji naĉin obrade. Od ovakvih vrsta sistema oĉekuje se da ureĊaji za obradu podataka u najkraćem roku prime podatke iz sistema kojima upravljaju ili kontrolišu. Korisnici mogu da obavljaju svoje poslove na raĉunarskom sistemu namenjenu za njihovu upotrebu.39 Prema odnosu ĉovek-ekspertni sistem. Distribuirana obrada podataka obavlja se pomoću dve ili više sistemskih komponenata unutar jednog sistema.10 Vrste obrade podataka Centralizovana obrada podatka obavlja se na jednom mestu – centralnom raĉunarskom sistemu. u aktuelnom vremenskom trenutku. Ovakva obrada podataka karakteristiĉna je za treću generaciju raĉunarskih sistema. Korisnici pristupaju raĉunaru preko terminala povezanih direktno za centralni raĉunarski sistem ili preko raĉunarske mreže. Programi koje treba izvršiti unapred se pripremaju i uĉitavaju u raĉunar onim redom kojim želimo da budu izvršene. Programi koji rade u realnom vremenu moraju biti sve vreme u glavnoj memoriji. tj. Rad u realnom vremenu (Time Sharning) predstavlja naĉin rada raĉunarskog sistema koji omogućava korisniku neposredan pristup potrebnim raĉunarskim resursima. 4. ekspertni sistemi se mogu podeliti na: - Samostalne: samostalno donose odluke. planiraju buduće akcije i izveštavaju korisnike o njima. ulazna jedinica može da uĉitava podatke ili neki [Type text] . da ih obrade i da na bazi rezultata kombinuju sa metodama vremenske raspodela i multiprogramiranja. postoji mogućnost promene redosleda izvršavanja. Konsultantske: konsultuje se mišljenje eksperta.

Ponekad se ona uopšte ne može uspostaviti. Elektronsko bankarstvo omogućuje uštede u poslovanju i razvoj masovnih usluga prilagoĊenih specifiĉnim potrebama korisnika. POS sistemi 3. tako da se može govoriti o stvaranju i razvoju elektronskog bankarstva. ili svaki ima svoju posebnu glavnu memoriju. Sa druge strane. što znaĉi da ne postoji stalna elektronska veza. Telefonsko bankarstvo 4. ali isto tako kao i odgovor na uvoĊenje inovativnih usluga od strane konkurenata. Internet bankarstvo 7. [Type text] . Kod ovakvih sistema procesori vrše ili paralelnu obradu ili rešavaju nekoliko zadataka. da ih obrade i da na bazi rezultata kombinuju sa metodama vremenske raspodela i multiprogramiranja. a na izlazu mogu da se izdaju rezultati iz trećeg programa. PC bankarstvo 5.40 drugi program. 4. Banke implementiraju elektronsko poslovanje da bi podigle svoj ugled usled prihvatanja inovacija. Od ovakvih vrsta sistema oĉekuje se da ureĊaji za obradu podataka u najkraćem roku prime podatke iz sistema kojima upravljaju ili kontrolišu. Podaci moraju biti preneseni na udaljenost što podrazumeva postojanje odgovarajućih ulazno izlaznih ureĊaja i telekomunikacijskih sastava. ili se uspostavlja prema potrebama Stimulativna obrada podataka (Multiprocessing). Daljinske obrade podataka (Teleprocesing) je naĉin obrade podataka pri kojem se podaci obraĊuju na drugoj. Mobilno bankarstvo Elektronsko bankarstvo (Electronic Banking) je vid bankarskog poslovanja. što znaĉi da izmeĊu raĉunara i udaljenih ureĊaja postoji neposredna stalna elektronska veza Off line obrada. omogućuje pridobijanje novih klijenata banke. S obzirom na veze izmeĊu centralnog raĉunara i udaljenih ureĊaja razlikuju se dva temeljna oblika daljinske obrade podataka: On – line obrada. kod ovih sistema postoji dva ili više centralnih procesora koji se vezuju za jednu. Na ovaj naĉin racionalno se koriste raĉunarski resursi. odnosno pružanje bankarskih usluga fiziĉkim i pravnim licima. udaljenoj lokaciji u odnosu na onu gde nastaju i gde se koriste rezultati obrade. SMS bankarstvo 6. koje se nude i izvršavaju u korišćenje raĉunarskih mreža i telekomunikacionih medija. U elektronskom bankarstvu koriste se sledeće distributivne mreže kojima se ostvaruju informacioni i poslovni kontakti sa bankom : 1. ATM sistemi 2.11 PIS i bankarski sistem Usled razvoja raĉunarske i telekomunikacione tehnologije došlo je do velikih etnoloških promena u funkcionisanju banaka.

ATM (Automated Teller Machine) predstavlja najrasprostranjeniju formu EFT tehnologije. on-line.41 Tri bitna faktora su uticala na razvoj elektronskog bankarstva: Visok nivo razvoja raĉunarske tehnologije za primenu u finansijskim institucijama. odnosno prodavcu robe. Na isti naĉin se POS terminalu šalje povratna informacija na osnovu koje se štampa raĉun i to po pravilu duplikatu. Isto tako dovodi i do racionalizacije broja zaposlenih u poslovima sa stanovništvom i mogućnost ostvarivanja dodatnih prihoda od naknada za pružanje usluga korisnicima kartica drugih banaka. kupovinu prepaid bonova. plaćanje raznih raĉuna. U domaćim uslovima poslovanja uglavnom je prisutna vrsta POS terminala koji ne traže unos PIN koda na njima prilikom realizacije transakcije. Pogodnost za klijente je pristup raĉunu 24 ĉasa. što ima za posledicu oštru konkurenciju izmeĊu banaka. pri ĉemu se na licu mesta. Sve banke u svetu i kod nas koje žele da izvrše razmenu informacija. MERVA. potrebne konfiguracije klijenta za rad na mreži. uvoĊenje ATM za banke znaĉi višestruko smanjenje troškova procesiranja transakcija. Ovaj sistem omogućava direktan prenos sredstava sa raĉuna kupca na raĉun prodavca. SWIFT predstavlja svetski standard u bankarskom poslovanju. Na SWIFT mrežu je prikljuĉeno preko 6000 institucija. korisnika kartice. ATM su mašine koje su dislocirane i povezane u bankarsku mrežu. i to putem stalne telefonske linije ili ISDN veze. brza usluga. Software Swift Alliance je produkt SWIFT-a i kao takav se smatra najboljim rešenjem za konekciju na SWIFT mrežu. s tim što jedan primerak koji ostaje pružaocu usluge. Sa druge strane. a dnevno se razmeni preko 4 miliona poruka.Turboswift itd. kupac potpisuje. Swift tehnologija podržana je sa nekoliko softwerskih produkata kao što su SWIFTALLIANCE . sigurno i taĉno ukljuĉene su u SWIFT mrežu. Jedan od najznaĉajnijih bankarskih servisa i produkata na polju razmene informacija je svakako SWIFT (Sociery for Interbank Financial Tekecimunation). i sl. polaganje depozita. Pored već tradicionalne usluge podizanja gotovine. smanjenje redova i gužvi u bankama. POS je sistem za elektronski transfer novca na mestu prodaje proizvoda ili usluga. bankomati omogućuju i uput u stanje raĉuna. transger sredstava sa raĉuna na raĉun u okviru banke. ili izvrše bankarske transakcije brzo. kao i kompletna pravila rada sa produktima. što je za direktnu posledicu imalo koncentraciju visoko struĉnih i obrazovanih kadrova u bankarskim institucijama Složena finansijska struktura. bez ĉekanja u redu ispred šaltera i sve šira lepeza usluga koja se nudi. koju karakteriše veliki broj finansijskih institucija Visok stepen deregulacije (kako na domicilnom tako i na svetskom) finansijskom tržištu. Korišćenje POS (Point of Sale) se aktivira provlaĉenjem platne kartice kroz terminal koji oĉitava magnetnu traku/ĉip platne kartice i unošenjem iznosa transakcije. U tehnologiju podrške razmene poruka SWIFT definiše mrežu. Ĉesto se kod novijih POS-ova zahteva i unos PIN-a od strane kupca. proverava stanje na raĉunu korisnika. Banke se mogu odluĉiti za jedan od dva [Type text] . koji se ostvaruje povezivanjem maloprodajnog mesta sa mrežom i bazama podataka banaka.

a poslednji znak je kontrolni ĉija se vrednost izraĉunava iz prethodnih dvanaest i kojim se ustanovljava eventualna greška u ĉitanju. Linijski simbol EAN koji ĉini seriju paralelnih tamnih linija razliĉite širine na svetloj osnovi. Raĉunar koji je povezan sa sistemom na osnovu informacija sa skenera.posebno zakonsko-pravne regulative. zavisno od broja poruka. bez obzira na njihovo poreklo ili namenu i unapreĊenje slobodnog protoka roba. pa je privilegija velikih i moćnih kompanija. Ograniĉenja za uvoĊenje EDI tehnologije u našoj zemlji su na strani: Institucionalnih faktora. mada se efekti njene primene manifestuju veoma brzo. zahteva za dodatnim pogodnostima.. UvoĊenje EDI tehnologije u poslovanje je nužno jer je nemoguće komunicirati sa kompanijom-partnerom koja nije uvela EDI tehnologiju. 4. [Type text] .12 EDI i EDIFACT standard Uvodjenje EDI tehnologije i primena EDIFACT standarda u poslovnom komuniciranju je investicioni poduhvat. Ta meĊunarodna organizacija obezbeĊuje poštovanje i primenu uspostavljenih pravila funkconisanja sistema. Za primenu EDI tehnologije treba vremena.42 moguća produkta: SwiftAlliance Entry ili Swift Alliance Access. predstavlja numeriĉku oznaku artikla. a raĉunar automatski smanjuje brojkom. zatim drugi deo sistema izraĉunava ukupnu cenu za svu prodatu robu i na ekranu kase prikazuje se iznos koji kupac plaća. što se reflektuje na bolje odnose u celom logistiĉkom lancu snabdevanja. Telekomunikacione infra strukture i Nedostatka obuĉenih kadrova EDI i EDIFACT stvaraju bolje odnose zaposelnih sa partnerima i bolji menadžment informacijama u kompaniji. Optiĉko ĉitanje simbola najbrže je i najtaĉniji naĉin unošenja podataka. Skener je elektronski povezan sa registar-kasom. predstavnici trgovine i proizvoĊaĉa odluĉili su da stvore meĊunarodno udruženje. Svaki artikal obeležen je sa 13 znakova. zatim sledećih 5 oznaĉavaju vrstu proizvoda. vodeći raĉuna o važećim meĊunarodnim i nacionalnim propisima. Njegov cilj je automatska identifikacija proizvoda. Dva znaka oznaĉavaju zemlju u kojoj je izvršeno obeležavanje. sledećih pet znakova oznaĉavaju proizvoĊaĉa. odnosno predmeta koju je moguće prepoznati optiĉkim ĉitanjem na blagajni ili drugom mestu. Simbol EAN je jedan od linijskih simbola koji se danas primenjuju u razliĉitim sistemima obrade podataka. 4.. brzo dentifikuje vrstu robe. a ona dalje sa ostalim delom elektronskog informacionog sistema.13 Numeričko i simboličko označavanje artikla – sistem EAN EAN je sistem numeriĉkog šifriranja proizvoda široke potrošnje i simboliĉkog predstavljanja šifara. razgranatosti mreže same banke. U cilju ekikasne saradnje.

žiža je na pravljenju aplikacije da radi kako je zamišljeno. Za ovo je delo propisana novĉana kazna ili zatvor do jedne godine. korišćenjem sistema lozinki. i kontrole pristupa kreiraju prepreke za regularnog korisnika. protivzakonito) spreĉava ili ometa pristup javnoj raĉunarskoj mreži. vremenski isteci sesija. i softverskim postupcima.14 Zaštita informacionih sistema Bezbednost je mera. Upotreba sistema isključivo od strane ovlašćenih korisnika obezbeĊuje da se resursi sistema ne mogu koristiti od strane neovlašćenih osoba niti na neovlašćen naĉin ObezbeĊenje sigurnosnih podataka neophodno je kod programa kojima se direktno („on-line―) može pristupiti podacima i kod programa koje se ĉuvaju izvan sistema („on-line―). ali nema jednog rešenja koje je adekvatno za sve aplikacije. Ĉesto. Nekad su ovi postupci neophodni da bi se omogućila adekvatna bezbednost. Osnovni koraci: - - Razmatrati neregularna korišćenja vaše aplikacije. Dostupnost . Integritet obezbeĊuje konzistentnost podataka. kada se piše kod. Osnovni ciljevi mera bezbednosti u sistemima su: - Poverljivost . promenu i uništenje podataka. Mudro je misliti na vaše regularne korisnike kada uvodite bezbednosne mere. Šifre. [Type text] .obezbeĊuje da ovlašćeni korisnici uvek mogu da koriste servise i da pristupe informacijama. FILTRIRATI SPOLJNE PODATKE Ako je objekt napada javna raĉunarska mreža. ne ĉini ništa da bi se aplikacija napravila bezbednom. Kod on-line obrade zaštite datoteke se ostvaruje. i. Nije neuobiĉajeno da koraci preuzeti u svrhu povećanja bezbednosti web aplikacije u isto vreme umanjuju njenu upotrebljivost. spreĉavajući - neovlašćeno generisanje. Ako ništa drugo. pored kontrole fiziĉkog pristupa raĉunarskim resursima. dok je ovo neophodno da bi se napravila aplikacija koja pravilno funkcioniše. ne karakteristika. Tokom razvoja. Lozike se najĉešće koriste zajedno sa procedurom identifikacije korisnika. Siguran dizajn je samo deo rešenja.43 4. Obrazovati sebe.obezbeĊuje nedostupnost informacija neovlašćenim licima. Osnovno delo ĉini lice koje neovlašćeno (dakle protivno postojećim propisima. važno je razmatrati neregularne upotrebe aplikacije.

Antivirusi mogu da prepoznaju odreĊeni virus samo ako imaju njegov kod u bazi. a koji nije tražen. Spreĉavanje zaraze je neotvaranje nijednog fajla koji stigne uz e-mail. Mogu neopaženo da se ubace. Internet crvi se za razliku od virusa šire preko e-maila-a ili preko IRC kanala. samoreprodukujući programi (nekoliko KB) koji imaju iskljuĉivo cilj da naprave štetu na zaraženom kompjuteru. Štetu prave tako što brišu ili menjaju fajlove na disku. a najveća šteta nastaje ako doĊe do potpunog gubljenja podataka i raspada celog informacionog sistema. Pouzdanost sistema oznaĉava njegovu sposobnost da se brzo i taĉno obnovi posle greške ili nepravilnog rada bilo koje sistemske komponente. U poslednjih nekoliko godina veliku opasnost za informacione sisteme predstavljaju kompjuterski virusi. Šire se tako što žrtva dobije e-mail sa prikaĉenim fajlom. Kompjuterski virusi su mali.44 Cilj svih mera zaštita je obezbeĊenje integriteta i pozudanosti poslovnog informacionog sistema. Spreĉavaju zarazu tako što skeniraju fajlove i ako naĊu virus oni zabrane pokretanje zaraženog programa. [Type text] . i iz neznanja ga startuje i automatski postaje dalji prenosilac crva. Oni imaju zadatak da spreĉe infekciju i oĉiste zaražene fajlove. zbog svakodnevnog nastajanja novih virusa neophodno ih je ažurirati. Ono što je najbitnije znati u vezi virusa je da se možemo zaraziti na dva naĉina: - Preko diskete na kojoj se nalazi virus Preko fajlova koji stignu uz e-mail (ili ICQ) Za borbu protiv virusa se koristi antivirus.

ni. Dragan mariĉić. dr Dragan Ćosić: ―Informacione tehnologije‖.ac. 2009.org/wiki/Servisi_Interneta 5.yu/informacionisistemi/ 8.uni-bk.biz/ 10.link-elearning.lecad. 4.rs/ 7. 2. 1999.unze. prof. http://www.ac. http://www. dr Miomir Todorović. Prof.god. Beograd. http://sr.45 LITERATURA 1. http://www.wikipedia.elfak. http://www.com/ [Type text] . http://info. 3.org/wiki/Internet 6.god. Miroslav Sardelić: ―Poslovna informatika‖.e-serbia. Beograd 1997.ba/ 11.god. Nikola Klem: ―Raĉunarstvo i informatika‖.biz.com/pc-trikovi/osnove-hardvera-i-softvera/ 9.ispodpalme.ftb. http://sh. http://www.hr/ 12 http://www.wikipedia. Beograd.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful