P. 1
seminarski informatika

seminarski informatika

|Views: 509|Likes:
Published by Silvana Sarajlic

More info:

Published by: Silvana Sarajlic on May 13, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/17/2012

pdf

text

original

Sections

  • 1.1 Razvoj računara
  • 1.2 Računarski sistem – arhitektuta
  • 1.3 Osnovne sistemske komponente
  • 1.4 Spoljna memorija
  • 1.5 Hard disk interfejsi
  • 1.6 Ulazni ureĎaji
  • 1.7 Izlazni ureĎaji
  • 1.8. Računarske mreže
  • 2.1 Razvoj interneta
  • 2.2 Povezivanje na Internet
  • 2.3. Servisi
  • 2.4 Softver za internet
  • 2.5 Programi za izradu web prezentacija
  • 2.6 Pronalaženje informacija na internetu – Mašine za pretraživanje
  • 2.7 Konferencije na internetu
  • 2.8 Internet trgovina i novčane transakcije
  • 2.9. Zaštita i mere bezbednosti
  • 2.10 Intranet
  • 2.11. Extranet
  • 3.1 Podela
  • 3.2 Sistemski softver – operativni sistemi
  • 3.3 Baze podataka i sistemi za upravljanje bazama podataka
  • 3.4 Model baze podataka
  • 3.5 Relacioni model baze podataka
  • 3.6 Upitni jezik
  • 4.1 Pojam kibernetike:
  • 4.2 Informacija i podatak:
  • 4.3 Predstavljanje informacija – brojni sistemi
  • 4.4 Entropija
  • 4.5 Pojam, elementi, cilj i funkcije IS
  • 4.6 IS za obradu podataka (DP – Data Processing)
  • 4.7 Upravljački IS (MIS – Menagment Information Systems)
  • 4.8 IS za podršku odlučivanju (DSS, WHAT-IF i GOAL-SEEK modeli)
  • 4.9 Ekspertni sistemi
  • 4.10 Vrste obrade podataka
  • 4.11 PIS i bankarski sistem
  • 4.12 EDI i EDIFACT standard
  • 4.13 Numeričko i simboličko označavanje artikla – sistem EAN
  • 4.14 Zaštita informacionih sistema
  • 5. http://sh.wikipedia.org/wiki/Internet
  • 6. http://www.elfak.ni.ac.rs/
  • 7. http://www.ftb.uni-bk.ac.yu/informacionisistemi/
  • 8. http://www.ispodpalme.com/pc-trikovi/osnove-hardvera-i-softvera/
  • 9. http://www.e-serbia.biz/
  • 10. http://www.lecad.unze.ba/
  • 11. http://info.biz.hr/

3

1. RAČUNARI
Raĉunar ili kompjuter je elektronski ureĊaj koji se koristi za obradu podataka prema strogo odreĊenoj proceduri. U engleskom jeziku reĉ ―computer” se izvorno koristila za ljude zaposlene da obavljaju aritmetiĉke proraĉune, sa ili bez mehaniĉkih pomagala, ali je kasnije korišćena za same raĉunske mašine. Postoji podela na analogne i digitalne raĉunare sa obzirom na to da li rade sa kontinualnim ili diskretnim veliĉinama pri obradi podataka. Vremenom je analogni raĉunar uglavnom potisnut iz upotrebe, izumro pa se danas pojam raĉunar uglavnom odnosi na digitalni raĉunar.

Slika 1 Računari koji se danas koriste Današnji svet se ne bi mogao zamisliti bez raĉunara. Oni postaju osnovno sredstvo za obradu i prenos podataka, komuniciranje, multimediju, zabavu, itd. Ne postoji ni jedan razlog da neko ne bi poželeo raĉunar u svojoj kući.

1.1 Razvoj računara
U današnje vreme kada raĉunari stoje na gotovo svakom stolu i kada se novi modeli objavljuju skoro svaki dan, svima je poznato da je u razvoju svakog novog modela uĉestvovao ogroman tim. MeĊutim, da bi se došlo do današnjih raĉunara moralo je proći i više od giljudu godina. U razvoju raĉunara znaĉajna su ĉetiri momenta:  pamćenje rezultata,  mehanizacija procesa raĉunanja,  odvajanje unošenja podataka i automatizacija procesa raĉunanja,  opštije korišćenje mašine primenom poodataka. Pojavi savremenih raĉunara prethodili su mnogi pokušaji da se napravi nekakva mašina sposobna da izvodi jednostavnije ili složenije raĉunske operacije. Ako ne raĉunamo razliĉita ruĉna raĉunska sredstva, poput razliĉitih vrsta raĉunaljki i abakusa koji su se javili još u starom veku, možemo reći da je prvu raĉunsku mašinu napravio 1642. godine poznati francuski matematiĉar i fiziĉar Blez Paskal (Blaise Pascal, 1623-1662). On je tada imao samo 19 godina a pomenuti poduhvat je izveo da bi pomogao svom ocu koji je bio

[Type text]

4 poreznik. Paskalova mašina je bila u potpunosti mehaniĉka i koristila je zupĉanike a pokretala se okretanjem ruĉice. Ta mašina je mogla da izvodi jedino operacije sabiranja i oduzimanja. MeĊutim, trideset godina kasnije je slavni nemaĉki matematiĉar Lajbnic (Gottfried Wilhelm von Leibnitz, 1646-1716) napravio raĉunsku mašinu koja je, osim sabiranja i oduzimanja, mogla da izvršava i operacije množenja i deljenja. Naravno da je i ova mašina bila u potpunosti mehaniĉka i nije donela nikakvu novinu u tehnologiji, ali ipak predstavlja ekvivalent jednostavnog džepnog kalkulatora 300 godina pre pojave džepnih kalkulatora kakve danas koristimo. Na ovom polju se ništa nije dešavalo narednih 150 godina, sve dok Ĉarls Bebidž (Charles Babbage, 1792-1871), profesor matematike na Univerzitetu Kembridž, nije izumeo diferencnu mašinu. Ova, takoĊe mehaniĉka mašina, je mogla samo da sabira i oduzima, a koristila se za izraĉunavanje tablica u pomorskoj navigaciji. Mašina je projektovana tako da je izvršavala uvek isti algoritam, metod konaĉnih razlika korišćenjem polinoma. Najinteresantnija karakteristika diferencne mašine je njeno rešenje izlaza. Rezultati su upisivani na bakrenu ploĉu pomoću ĉeliĉnih kalupa. Na izvestan naĉin, upotrebljeni metod je nagovestio kasniju primenu write-once medijuma, kao što su bile bušene kartice ili prvi optiĉki diskovi. Mada je diferencna mašina radila priliĉno dobro, Bebidž se nije zadovoljavao raĉunskim sredstvom koje je moglo da izvršava samo jedan algoritam. Ubrzo je poĉeo da troši, za ono vreme, sve veće i veće sume sopstvenog kao i veliku svotu vladinog novca, na projekat i konstrukciju naslednika diferencne mašine kojeg je nazvao analitiĉka mašina. Analitiĉka mašina se može smatrati prvim mehaniĉkim programabilnim raĉunarom. Kako je analitiĉka mašina bila programabilna, potreban je bio softver, a samim tim i programer. Bebidž je za taj posao najmio ženu po imenu Ada Avgusta Lovelas, inaĉe kćerku lorda Bajrona. GospoĊa Ada je tako prvi programer na svetu i njoj u ĉast je programski jezik Ada dobio ime (naroĉito zbog ĉinjenice, što je naknadno utvrĊeno, da su svi programi koje je ona napisala bili korektni). Na žalost, Bebidž nikada nije do kraja realizovao analitiĉku mašinu zbog njene komplikovane mehaniĉke konstrukcije i nesavršenosti tehnologije devetnaestog veka. Motiv za ubrzani rad na elektronskim raĉunarima bio je II svetski rat. Tokom jednog dela rata nemaĉke podmornice su pravile pustoš meĊu britanskim brodovima. Komande i podaci o kretanju savezniĉkih brodova bili su slati iz Berlina putem radio veze. Naravno da su Britanci mogli da prisluškuju te radio poruke, ali je problem bio što su one bile šifrovane pomoću ureĊaja koji se zvao ENIGMA (interesantno je da je preteĉa ove mašine bio ureĊaj koji je konstruisao pronalazaĉ amater Tomas Džeferson (Thomas Jeferrson) - bivši predsednik SAD). Još na poĉetku rata je britanska obaveštajna služba uspela da nabavi jedan primerak mašine ENIGMA. Ali, da bi se vršilo dešifrovanje, potrebno je bilo vršiti veliki broj izraĉunavanja, a sve je to moralo da bude obavljeno vrlo brzo pošto se radio poruka uhvati. Britanska vlada je oformila tajnu laboratoriju gde je napravljen elektronski raĉunar nazvan COLOSSUS. U projektovanju mašine uĉestvovao je i ĉuveni engleski matematiĉar Alen Tjuring (Alan Turing). COLOSSUS je proradio 1943, ali pošto je britanska vlada držala u strogoj tajnosti ovaj projekat i na njega je, kao na vojnu tajnu, stavljen tridesetogodišnji embargo, te COLOSUSS predstavlja slepo crevo, obzirom da nije uticao na razvoj drugih elektronskih raĉunara. Ipak, bio je to prvi elektronski raĉunar.

[Type text]

5 Džon Mokli (John Mauckley), koji je bio upoznat sa radom Atanasova i Stibica, znao je za potrebu armije za mehaniĉkim kalkulatorom, ali je predložio izradu elektronskog raĉunara. Predlog je prihvaćen 1943. godine, i Mokli i njegov postdiplomac Ekert (J. Presper Eckert) su poĉeli da rade na elektronskom raĉunaru koga su nazvali ENIAC (Electronic Numerical Integrator And Computer). Ova mašina se sastojala od 18000 vakuumskih cevi i 1500 releja. ENIAC je bio težak 30 tona i zauzimao je veliĉinu odbojkaškog igrališta. Snaga mašine bila je 140kW. ―Zli jezici‖ kažu da se kvario u proseku svakih sedam minuta (što nije ĉudo, obzirom na ogromnu disipaciju i upotrebljenu tehnologiju) a za množenje dva broja potrebne su bile 3ms. Što se arhitekture tiĉe, ENIAC je imao dvadeset registara, a svaki je mogao da sadrži desetocifreni decimalni broj, i to tako što je svaka cifra predstavljena sa po deset vakuumskih cevi. Programirao se postavljanjem 6000 multipozicionih prekidaĉa a veze izmeĊu komponenata su bile žiĉane.

Posle tog istorijskog trenutka mnogi drugi istraživaĉi se se dali na posao proizvodnje elektronskih raĉunara. Prvi naredni raĉunar koji je proradio 1949. godine bio je EDVAC izgraĊen na Univerzitetu Kembridž u Velikoj Britaniji. Njegov autor bio je Moris Vilks (Maurice Wilkes), a ovaj raĉunar vredi pomenuti jer je to bio prvi raĉunar sa zapamćenim programom.

Slika 2 ENIAC I EDVAC Godina 1948. donosi taj revolucionarni pomak. Naime, te godine su trojica struĉnjaka, koji su radili za Bell Laboratories, Bardin (John Bardeen), Bretejn (Walter Brattain) i Šokli (William Shockley) izumeli tranzistor, za šta su 1956. godine dobili Nobelovu nagradu za fiziku. Za samo desetak godina tranzistori su napravili revoluciju u raĉunarskoj industriji, tako da su do kraja pedesetih vakuumske cevi potpuno izbaĉene iz upotrebe, bar što se proizvodnje raĉunara tiĉe. Znaĉajno su smanjene dimenzije raĉunara kao i potrošnja, dok su brzina i pouzdanost rada znatno povećane. Sa pojavom diskretnih poluprovodniĉkih komponenti, javljaju se i prva štampana kola. Pronalazak integrisanih elektronskih kola 1964. godine doneo je novi revolucionarni pomak u raĉunarskoj industriji. U poĉetku bila su to kola malog stepena integrisanosti. Do osamdesetih godina napredak u tehnologiji integrisanih kola doveo je do stvarnja VLSI ĉipova (Very Large Scale of Integration) koji su mogli da sadrže nekoliko desetina hiljada, a zatim i nekoliko stotina hiljada, pa ĉak i nekoliko miliona tranzistora na jednom ĉipu. Naravno da je to vodilo ka manjim i bržim raĉunarima. Cena raĉunara je pala do te mere da se otvorila mogućnost da svaki pojedinac ima sopstveni raĉunar. Tada je i zapoĉela era personalnih raĉunara. [Type text]

6

Tip Personalni raĉunari Miniraĉunari

Tipiĉan MIPS 1 2

Tipiĉan kapacitet memorije

Primer mašine 1 IBM PS/2 4 PDP-11/84

Primer korišćenja Obrada teksta Upravljanje realnom vremenu Mrežni server Bankarstvo u

Supermini raĉunari Veliki (mainframe) računari Superraĉunari

10 30

32 SUN-4 128 IBM 3090/300

fajl

125

1024 Cray-2

Vremenska prognoza

Tabela 1 Pet uobičajenih vrsta računara Ova podela se zasniva na fiziĉkoj veliĉini, performansama i oblasti primene. Personalni raĉunari se, za razliku od velikih raĉunara, mogu koristiti na razliĉite naĉine: obradu teksta, unakrsne tabele i visoko interaktivne aplikacije koje nisu povoljne za primenu kod velikih raĉunara.

1.2 Računarski sistem – arhitektuta
Raĉunarski sistem je elektronski uredaj koji deluje pod kontrolom programskih instrukcija memorisanih u sopstvenoj memoriji, koji može prihvatiti podatke, izvršiti aritmetiĉke i logiĉke operacije, proizvesti izlazne podatke i memorisati rezultate obrade. To znaci da raĉunarski sistemi izvršavaju tri osnovne funkcije: obradu podataka, memorisanje podataka i prezentovanje podataka. Prema povećanju snage mikorprocesora, odnosno prema mogućnostima obrade i ceni raĉunari se dele na:  makroraĉunare,  miniraĉunare,  mikroraĉunare. Makroračunari predstavljaju integraciju najsnažnijih performansi raĉunarske tehnike i tehnologije. Primenjuju se u oblastima gde je potrebno obraditi veliki obim podataka sa relativno složenim procedurama. Takve oblasti su na primer upravljanje poslovnim sistemima i nauĉno tehniĉka istraživanja.

Miniračunari su više specijalizovani raĉunari, nemaju tako jake performanse, ali im je cena pristupaĉnija. Vremenom izlaze iz upotrebe jer ih zamenjuju mikroraĉunari, sa sve boljim performansama. [Type text]

 ulazno – izlazne jedinice. U arhitekturu raĉunarskog sistema spade i sistemski softver. koje se još nazivaju interfejs.7 Mikroračunari su raĉunari zasnovani na mikroprocesoru.  kola. nane stotine hiljada sklopova koji obezbenuju funkcionisanje raĉunara. Arhitektura je opšti izraz strukturu svih delova raĉunarskog sistema. Glavne komponente raĉunarskog sistema su:  processor. Prema tome. Pridruživanje raĉunarskom sistemu novog modula zahteva samo izmenu kablova koji povezuju pojedine module kao i eventualne izmene programa. Za razvoj mikroprocesora zaslužan je razvoj poluprovodniĉke tehnologije koja omogućava da se na jednoj ploĉici poluprovodniĉkog kristala milimetarske zapremine. Svaki tip raĉunara ima svoj specijalni mašinski jezik kojim se ―respektuju‖ sklopovi tog tipa raĉunara i koji može da realizuje upravljaĉka jedinica tog tipa raĉunara. arhitektura raĉunarskog sistema ukljuĉuje:  raĉunarski sistem. ―Mašinski jezik‖ je interni jezik digitalnih raĉunara. Od karakteristika interfejsa u mnogome zavisi efikasnost rada raĉunarskog sistema.  memorija. Program napisan u mašinskom jeziku jednog tipa raĉunara ne može se izvršiti na drugom tipu. kao i kombinacija hardvera i elementarnog softvera koji veže raĉunar sa raĉunarskom vezom. [Type text] . uvek je mogućno u sistem uvesti dodatne module ili pak pojedine zameniti. Arhitektura raĉunarskog sistema obiĉno ne uljuĉuje aplikativni softver. Jedinice raĉunarskog sistema povezane su menusobno unificiranim sistemom veza – sprežnim mrežama.  periferijske jedinice. 1.  ĉipove. Pod arhitekturom se može smatrati struktura raĉunarskog sistema sa naĉinom funkcionisanja do nivoa mašinskog jezika.3 Osnovne sistemske komponente Savremeni raĉunarski sistemi projektuju se tako da se raĉunarski sistem sastoji od modula koji se mogu relativno lako i u potrebnom broju objedinjavati. Arhitektura raĉunara se odnosi na unutrašnju strukturu i detalje neophodne da raĉunarski sistem bude funkcionalan.  jedinice za upravljanje periferijskim jedinicama (kontrolere). dajući tako željenu konfiguraciju raĉunarskog sistema.  sistemske programe. Koristeći ovaj modularni pristup izgradnji raĉunarskog sistema.

6kanalne. naredbe koje interfejs prenosi. central processing unit — CPU. memorije. Osnovni delovi mikroprocesora tj. Bušena traka je bila jednostavna za rukovanje. Procesor: ObraĊuje podatke i upravlja radom ostalih delova raĉunarskog sistema – ulaznih.zamišljene linije postavljene duž trake. Motorola. . razni grafiĉki procesori. Standardizacija se odnosi na formate poruka koje se prenose preko interfejsa.kanalne i 8-kanalne bušene trake. komunikacionih. izlaznih ureĊaja. Slika 3 Procesori 1. a meĊu njima se istiĉu: AMD. Najĉešće se koristila 80kolonska kartica. Bušena traka predstavlja papirnu ili tanku aluminijumsku traku na kojoj se po dužini razlikuju kanali . itd.4 Spoljna memorija Još od davnina kod ĉoveka je postojala potreba da negde skladišti informacije koje je primao.skup registara posebne namene. ali postoje i procesori specijalnih namena kao što su procesori signala. IBM i Transmeta. U poĉetku su to bile kamene i glinene ploĉice. .aritmetiĉko – logiĉka jedinica. Postoji veći broj proizvoĊaĉa mikroprocesora.skup registara opšte namene. procesora prikazani su: . U praksi su se najĉešće koristile 5-kanalne. centralna procesorska jedinica). Sa tehnološkom revolucijom. Sam po sebi procesor ne ĉini raĉunar. na kojem su se podaci unosili bušenjem u odgovarajućem rasporedu. ali je jedan od najvažnijih delova svakog raĉunara. . šeme veza interfejsa. kasnije pergament i na kraju papir. Kada se kaže samo „procesor― najĉešće se misli na centralni procesor (engl. a unos podataka se vršio po kolonama usmerenim uzduž trake i po redovima usmerenim popreĉno na traku.8 Interfejs podleže odrenenoj standardizaciji. Intel. kao i jednostavno proširenje konfiguracije raĉunarskog sistema od minimalne do maksimalne. . koliĉina informacija koje je trebalo negde smestiti je naglo porasla.podsistem za sprezanje sa drugim komponentama (interface). Bušena kartica je najstariji i nekada masovno korišćen ulazni (i reĊe izlazni) medijum. 7. Zatim. Taj skok se još više povećao sa pojavom raĉunara. omogućava da se pojedini delovi sistema zamenjuju. Procesor (u raĉunarstvu) je izvršna jedinica — prima i izvršava instrukcije proĉitane iz odgovarajuće memorije. [Type text] . Ova standardizacija omogućava da se raĉunarski sistem može konfigurisati od jedinica razliĉitih proizvonaĉa.upravljaĉka (komandna) jedinica. algoritme funkcionisanja interfejsa kao i upravljaĉke signale koje jedinice preko interfejsa izmenjuju izmenu sebe u periodu veze.

Slika 5 CD-ROM Sliĉno obiĉnom disku. Kompakt disk se najĉešće koristi kao medijum u koji se jednom upisuju podaci a mogu se ĉitati neograniĉen broj puta. i koristi se za ĉuvanje velike koliĉine podataka na malom prostoru. Na svakoj optiĉkoj ploĉi ili CD-R0M-u se može zapisati 700MB podataka. [Type text] . komunikacija kompjutera i CD-a sa odvija preko drajvera. Ova vrsta memorije je podesna. obiĉno integrisani u muziĉke kartice. pouzdana i relativno jeftina. Slika 4 Diskete CD-ROM je ureĊaj koji se sve više koristi. Takone postoje i SCSI verzije CD-ova. Disketne jedinice služe za unos podataka u raĉunar: sa diskete se podaci snimaju na hard disk i odatle se koriste. Diskete su poslednjih godina skoro izbaĉenje iz upotrebe. Otuda ovaj disk nosi naziv CD-ROM. To je ĉitac optiĉkih ploĉa. Zavisno od proizvoĊaĉa ureĊaja. Danas se koriste modeli koji se povezuju na obican IDE (EIDE) veznik. Zbog datog kapaciteta ovo je veoma popularan medijum. i tako preneti podatke na neki drugi raĉunar.9 Diskete predstavljaju urenaje u kojima se vrši zapisivanje i ĉitanje informacija sa magnetnog medija. koriste se specijalni veznici. TakoĊe se mogu snimiti podaci sa diska na disketu.

Podaci na disku su rasporeneni na poseban naĉin utvrnenim standardom. tako da je površina magnetnih ploĉa izdeljena na sektore. Glave ĉitaju podatke oĉitavajući magnetni zapis sa rotirajućih ploĉa. pomerajući se po polupreĉniku diska. TakoĊe. Performanse diska kao elektromagnetnog medija za skladištenje podataka. ogroman kapacitet DVD diskova znaĉi i više podataka u aplikacijama i bolje multimedijalne karakteristike.10 Slika 6 CD-ROM mehanizam (čitač) Digitalni višenamenski disk (Digital Versatile Disc – DVD) je standard velike gustine koji može da primi do 17 GB podataka na dvostranom disku. Sektori su rasporeneni na poseban naĉin utvrnenim standardom. a pišu kreirajući magnetno polje posebnih svojstava koje menja zapis na ploĉama. Slika 7 Hard disk [Type text] . 1. To nije samo CD ureĊaj velikog kapaciteta . trake i cilindre. ĉitaući i upisujući podatke. Performanse diska kao elektromagnetnog medija za skladištenje podataka. Disk nije izmenljiv od strane korisnika. modela i marke.koriste se za reprodukciju filmova sa DVD diskova. Hard disk se sastoji od nekoliko okruglih ploĉa presvuĉenih posebnim materijalom dobrih magnetnih svojstava koje rotiraju velikom brzinom i nekoliko glava koje lebde tik iznad ploĉa. Hard disk je naprava u principu sliĉna disketnoj jedinici. pa se po ovom svojstvu zove i fiksni disk (Fixed disk).on je poboljšao audio i video mogućnosti PC raĉunara . Disk ima znatno bolje karakteristike od disketa. tako da je površina magnetnih ploĉa izdeljena na sektore. zavise od njegovog tipa.5 Hard disk interfejsi Medijum koji služi za stalno smeštanje podataka je hard disk. zavise od njegovog tipa. modela i marke. Za razliku od njih on ima znatno veći kapacitet. Princip rada je gotovo isti – disk presvuĉen feromagnetnim slojem rotira oko osovine a pokretna glava ĉita i upisuje podatke. trake i cilindre.

IDE koncept su 1986. Komandni tasteri izvršavaju komande koje raĉunar izvršava neposredno po pritisku odgovarajućeg tastera.mogu se povezivati jedinice udaljene 6 i više metara. ako se brže okreće ploĉa. Jedan od starijih i najvažnijih standarda uvedenih za hardver personalnih raĉunara je IDE (Integrated Dlrive Electronics). brojeva. UreĊaji koji se najĉešće koriste su tastatura.11 Što se tiĉe same brzine hard diska na nju prevashodno utiĉu dve komponente: . Glavna alternativa za IDE (a verovatno i najbolji izbor ako se ne gleda na cenu) je SCSI interfejs. i umeju da budu nekompatibilni sa nekim (naroĉito starijim) programskim paketima. bitno je da brzina bude što veća. koji se obiĉno ne nalazi u standardnoj konfiguraciji personalnog raĉunara. Na žalost. Svi ti ureĊaji će teško stati ĉak i u najveće kućište. Zbog toga se koristi vodeno vazdušno hlanenje sa dva ventilatora. skenere i drugo.6 Ulazni ureĎaji Ulazni ureĊaji služe za unošenje podataka u raĉunar. miš. Tastatura je sliĉna onima koje se koriste na pisaćim mašinama. teže se konfigurišu. Za izvršavanje neke komande nekad moramo jednovremeno pritisnuti dva ili tri tastera.brzina pomeranja glave hard diska Kad smo kod brzine obrtanja ploĉa hard diska. SCSI adapteri su znatno skuplji. On omogućava da na isti kontroler prikljuĉimo ĉak sedam ureĊaja bilo koje vrste diskove. CD ROM-ove. u ulazne urenaje spada i ĉitaĉ bar kodova. Veća brzina rotacije donosi veću buku. Naime. džojstik a u poslednje vreme i digitalni fotoaparati i kamere. kao što su ST506 i ESDI. [Type text] . Danas standardna brzina rotacije IDE diskova iznosi 5400 o/min. a isprobane su i razliĉite brzine vazduha preko elektronike i mehanike. godine dale kompanije Western Digital i Compaq da bi savladale ograniĉenja u performansama ranijih podsistema standarda.brzina rotacije ploĉa . doprinosi većoj temperaturi u hard disku i prouzrokuje veće naprezanje cele mehanike hard diska. 1. a za razliku od tastature pisaće mašine. To je standard pomoću kojeg se kontroliše protok podataka izmenu procesora i hard diska. sektori brže promiĉu ispod glave tako da je transfer veći. dok urenaji sa visokim performansama dostižu i 7200 o/min. skener. tastatura raĉunara ima komandne (funkcijske) tastere i numeriĉku tastaturu. znakova interpunkcije. TakoĊe. ali SCSI omogućava da neki od njih stoje i napolju . strimer trake. Na tastaturi imamo tastere za unošenje slova.

Dati oblik se zatim obraĊuje u program koji služi za obradu slike ili teksta. a pritiskom na jedan od dva ili tri tastera aktivira odrenena funkcija. Slika 10 Skener [Type text] . Slika 9 Miš Skener je ureĊaj koji sluzi za prebacivanje teksta ili slike u ―elektronsku‖ formu podesnu za dalju obradu na raĉunaru.ureĊaj ĉijim se kretanjem po ravnoj površini menjaju x i y koordinate pokazivaĉa miša na ekranu monitora. Kod testiranja miševa. Postoje miševi ―na kuglicu‖ i laserski. miš ne samo što stoji na stolu na vidnom mestu. naroĉito kod grafiĉkih programa gde je korišćenje miša obavezno. pomoću ovog ureĊaja ―ĉita‖ se data informacija i pretvara u formu koju prepoznaje PC raĉunar. već treba da ga držimo u ruci i da nam udobno leži.12 Slika 8 Tastatura Miš . jer je olakšano pozicioniranje na ekranu. u prvom redu treba obratiti pažnju na dizajn. Naime. Rad sa mišem je jednostavniji i brži. Pre svega.

Ova elektronika je smeštena na posebnoj ploĉi koja se zove grafiĉka kartica.kodirana informacija iz raĉunara prenosi na papir. kao i mogućnost proširivanja memorije. Svaki ekran ima mogućnost prikazivanja brojeva i teksta. makar im se u potpunosti posvetio. Svi modeli fotoaparata nude nekoliko rezolucija za snimanje. grafike i slika na ekranu. teksta. Digitalne fotografije koje snimaju ovi fotoaparati su danas visokog nivoa kvaliteta i visoke rezolucije. Štampaĉa ima u tri osnovne tehnologije. MeĊutim. Ne samo što je na ovaj naĉin centralni procesor rasterećen dela ―dosadnog‖ posla. Grafiĉka kartica se montira u kućište raĉunara ukljuĉivanjem u slot na magistrali. štampaĉi se razlikuju po principima rada. Ovi fotoaparati se isporuĉuju sa softverom i kablovima za povezivanje radi uĉitavanja slika u PC raĉunar. Monitor je ureĊaj za prikazivanje brojĉanih podataka. štampaĉ a u nekim sluĉajevima i ploter. već se operacije vrše i do dva puta brže nego što bi ih procesor.13 Digitalni fotoaparati služe za snimanje digitalnih slika. Danas se upotrebljavaju razliĉiti izlazni ureĊaji u zavisnosti od namene raĉunara.7 Izlazni ureĎaji Izlazni ureĊaji služe za prikazivanje rezultata obrade na raĉunaru u obliku pogodnom za korišćenje. Kao izlazni ureĊaji najĉešće se koriste monitor. Grafiĉka kartica je zapravo mali kompjuter u ĉijem je centru namenski mikroprocesor zvani grafiĉki akceleratorski ĉip – on samostalno izvodi mnoge važne grafiĉke funkcije. Važne karakteristike štampaĉa su kvalitet otiska i brzina štampanja. a to su:    matriĉni štampaĉ štampaĉ sa mlaznicom (ink-jet štampaĉ) laserski štampaĉ [Type text] . ali i po karakteristikama. 1. mogao obaviti. za prikazivanje grafike i slika mora postojati odreĊena elektronika koja to omogućava. Na trzištu se nalzi veliki broj razliĉitih štampaĉa. Slika 11 Monitori Štampač je ureĊaj pomoću koga se binarno .

Raĉunarska mreža može biti prost skup dva ili više raĉunara. koja ostavlja taman trag na papiru na mestu udarca. Koristi se za prenos kako digitalnih tako i analognih podataka. optiĉko vlakno. da mogu ―nacrtati‖ bilo koji znak kombinovanjem udarca iglica i pomeranjem papira levo i desno. operativni sistemi koji su u direktnoj komunikaciji sa hardverom raĉunarskog sistema (i imaju podršku za mrežni hardver i mrežne protokole) i korisniĉki mrežni softver. Iglice papir udaraju preko trake. slika.) ili softverski elementi (datoteke. govor.8. vazduh i sl. Mreža se sastoji od raĉunara.izlazne urenaje spadaju modem. ploteri. sviĉevi. Računarske mreže Potreba za informacijama naterala je ĉoveka da uspostavlja veze sa raznim izvorima informacija i da stvara mreže preko kojih će sebi olakšati prikupljanje. video i sl. baze. medijuma za prenos (žica. ruteri itd. prenos. fiziĉki spojni putevi i deljeni resursi. nalik onoj za pisaće mašine. Vremenom su se mrežni sistemi razvijali da bi danas dostigli nivo praktiĉnog efikasnog okruženja za razmenu podataka. Softversku celinu mreže ĉine protokoli – pravila po kojima se vrši komuniciranje (razmena podataka) u mreži. Sa sve moćnijom raĉunarskom opremom svakodnevno se uvode novi servisi. zvuĉna kartica. aplikacije i sl. MeĊu ulazno . koji ĉine infrastrukturu mreže. skladištenje i obradu podataka. Slika 12 Štampači Postoje i neki ulazno – izlazni ureĊaji koji mogu da izvršavaju i ulazne i izlazne operacije. prenos datoteka i sl. Deljeni resursi su hardverski (štampaĉi. [Type text] .) ili to ne mora biti uslov (elektronska pošta. Mrežom se prenose raĉunarski podaci. Oni rade na principu udarnih iglica. 1. a istovremeno se u umrežavanju postavljaju viši standardi.14 Matriĉni štampaĉi su najstarija vrsta štampaĉa. koje su složene u takav niz.). kao što su mrežne kartice. mrežna kartica. a aplikacije na stranama korisnika mogu biti takve da se zahteva prenos podataka u realnom vremenu (govor. Hardversku celinu saĉinjavaju mrežni ĉvorovi (nods) u kojima se vrši obrada informacija. koji moraju biti prilagoĊeni odgovarajućim sistemima za prenos. diskovi i sl.) i ureĊaja kao što su ĉvorišta. broj korisnika raĉunara i raĉunarskih mreža raste vrtoglavom brzinom. Svaka mreža se može svesti na sledeće dve osnovne celine: hardversku i softversku. faks mašine. video.). omogućavaju vezu izmeĊu raĉunara i mreže. koji su povezani adekvatnim medijumom i koji meĊusobno mogu da komuniciraju i dele resurse. Neki od ureĊaja. Naglim razvojem raĉunarske tehnologije poslednjih godina (povećanje performansi uz pad cena) i sa pravom eksplozijom Interneta.

Wireless community network 7.Privremene. 4. softver za praćenje projekata. Po specifiĉnoj funkciji koju obavljaju raĉunarske mreže mogu biti: 1. 2. Server farm network 3. tabelarne proraĉune. softver za obradu teksta. [Type text] . Po vremenskoj postojanosti raĉunarske mreže mogu biti: 1. Global Network (Internet). Mesh network. Star network. Value added network 5. Local Area Network (LAN). raĉunari koji su u mreži mogu zajedniĉki da koriste: dokumenta (memorandume. 5. Personal Area Network (PAN).Fiksne i 2. faks mašine modeme. Po topologije raĉunarske mreže mogu biti: 1. kablirane mreže. bežiĉne mreže. 2. Ring network. 3. elektronsku poštu. 4. fotografije. audio i video datoteke. Po arhitekturi (funkcionalnom odnosu ĉlanova) raĉunarske mreže mogu biti Host-based. ilustracije. itd.15 Danas kada su raĉunari relativno dostupni svakom i uz to su izuzetno moćni. Podelu raĉunarskim mreža je moguće vršiti po više kriterijuma. Bus network. 2. umrežavanje povećava efikasnost i smanjuje troškove poslovanja. Osnovni razlozi za umrežavanje su:   zajedniĉko korišćenje informacija zajedniĉko korišćenje hardvera i softvera Konkretnije. SOHO network 6. Storage area network 2. štampaĉe.). fakture. XML appliance network Treba imati u vidu da su raĉunarske mreže jedna dinamiĉna oblast u kojoj su ĉeste promene tako da je svaki pokušaj striktne kategorizacije osuĊen na kratkotrajnu taĉnost. Star-bus network. Klijent-server i Peer-to-peer. U skladu sa medijumom koji se koristi za prenos podataka raĉunarske mreže mogu biti: 1. Process control network 4. Po protstoru na kome se prostiru raĉunarske mreže mogu biti: 1. CD-ROM jedinice i druge prenosive jedinice. 3. Wide Area Network (WAN). 3. Metropolitan Area Network (MAN).

prsten (ring) i zvezda (star). klijentu pošalje poruku o grešci. sa 31. [Type text] . ureĊaji ne moraju da budu stvarno rasporeĊeni u ovom obliku. signalizaciju. Izbor i specifikacija topologije LAN mreže zavisi od: fiziĉkih lokacija na kojima se nalaze korisnici sistema. Nedostatak ovih funkcionalnosti omogućava veću jednostavnost i performanse a one su izmeštene u protokole višeg nivoa. • regionalne raĉunarske mreže (WAN) – mreže šireg podruĉja. prenos paketa u izmenjenom redosledu. proizvod kompanije Microsoft. Ovaj protokol se odnosi na mrežni sloj OSI i TCP/IP modela.35% tržišta.44% svih sajtova na Internetu. Prema prostoru koji obuhvataju. raĉunarske mreže se mogu podeliti na: • lokalne ( LAN ). koliĉine podataka u lokalnim bazama podataka kao i potrebnog ažuriranja tih baza. proveru autentiĉnosti i kontrolu grešaka. dozvoljava dupliranje paketa. Internet Protokol ne garantuje dostavu paketa. Protokol predstavlja standard (konvenciju) za ostvarivanje i kontrolu veze i prenosa podataka izmeĊu dve krajnje taĉke. Komunikacioni protokol predstavlja set standardizovanih pravila za predstavljanje podataka. sloja veze. Serveri: Osnovna uloga Web servera (nekad se naziva i HTTP serverom) je da osluškuje na portu 80 (podrazumevani port za HTTP protokol). Glavna uloga IP protokola je obezbedi jedinstven sistem za globalno adresiranje raĉunara i time obezbedi jedinstvenu identifikaciju svakog od njih. ovakav scenario opisuje samo osnovnu funkcionalnost Web servera. Bus i ring logiĉke topologije su ĉesto fiziĉki organozovane kao star topologija odnosno u obliku zvezde. Ove topologije predstavljaju logiĉku arhitekturu mreže. ovaj protokol ne garantuje ispravnost podataka (npr. ali fiziĉki. To znaĉi da ovaj protokol u sebe enkapsulira podatke viših slojeva (aplikativnog i transportnog) i u okviru paketa se podaci ovog protokola enkapsuliraju kao podaci za protokole nižeg sloja. na dobijeni zahtev pronaĊe traženi dokument u lokalnom skladištu dokumenata i njegov sadržaj pošalje klijentu ili. Oktobra 2006. Protokoli nižih nivoa (protokoli sloja veze) imaju sopstvene naĉine adresiranja a za pronalaženje njihove adrese preko IP adrese zadužen je Address Resolution Protocol. od uĉestanosti pristupa bazama na drugim lokacijama i zahteva za komuniciranjem izmeĊu dve korisniĉke lokacije. pomenuti softver je (prema podacima kompanije Netcraft) opsluživao 61. neophodnih da bi se informacija prenela komunikacionim kanalom. Sledeći najzastupljeniji softver je IIS.16 Postoje tri osnovne LAN topologije: magistrala (bus).Razvoj serverskog dela. da li je sadržaj paketa oštećen pri transportu). Ipak. Trenutno najpopularniji softver ovog tipa je Apache HTTP server ĉiji je autor Apache Foundation. Savremeni Web serveri imaju mnoge dodatne funkcionalnosti . u sluĉaju da traženi dokument ne postoji. TakoĊe. Prenos podataka kroz mrežu se obavlja po protokolima – utvrĊenim pravilima koja su poznata svim uĉesnicima u komuniciranju. Internet Protokol (IP) je protokol koji se koristi za prenos podataka u i izmeĊu "packet switched" mreža.

koristi se termin ―Internet tehnologije‖. Preokret u razvoju Internet nastaje devedesetih godina legalizacijom komercionalnih aktivnosti na internet i pojavom WWW-a (World Wide Web) koji je omogućio hipertekstualne veze izmeĊu razliĉitih dokumenata (smeštenih na razliĉitim raĉunarima) i prenos multimedijalnih [Type text] . Sastoji se iz hiljada meĊusobno povezanih mreža koje za meĊusobno komuniciranje koriste internet protokol (IP – Internet Protocol). mada se imenica Internet prvi put pojavljuje tek osamdesetih godina XX veka. godinu kao godinu roĊenja Interneta jer je tada Ministarstvo odbrane SAD-a odabralo Advanced Research Project Agency Network. za istraživanje i razvoj komunikacija i komandne mreže koja će preživeti nuklearni napad.1 Razvoj interneta Za Internet se kaže da postoji tridesetak godina. koja jedintveno radi na globalnom nivou. što je znaĉilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi. Internet može da se opiše kao skup meĊusobno povezanih mreža provajdera (internet posrednika) i njihovih korisnika. Verovatno je najvažniji trenutak bio 1983. 2. a potom se dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istraživaĉki projekt. Protokoli su standardi koji omogućavaju komunikaciju raĉunara putem mreže. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma važnih otkrića koja su obeležila razvoj Interneta kakvog danas znamo. INTERNET Internet se najĉešće opisuje kao mreža svih raĉunarskih mreža. poznatiju kao ARPANET. Neki navode 1969.17 2. Slika 13 Internet kao “mreža svih mreža” Internet je mnogo više od raĉunarske mreže kad se govori o njegovom širem uticaju na informacione sisteme i primenu uopšte. kad je tadašnja mreža prešla sa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol).

2. 7. Pristupom iz mobilne telefonske mreže. Ako je reĉ o komercijalnoj usluzi. Mikrotalasnim vezama. jednog od preduzeća koje se specijalizovalo za tu vrstu usluga. danas je to obrnuto. 3. U momentu nastanka Web je bio samo jedan od servisa. Prema primenjemim tehnologijama povezivanje na internet može se izvršiti: 1.). 4. telefoniranje. itd. 6. Pristup posredniku može se realizovati prema stalnosti veze kao povremena i stalna veza. Primenom ADSL tehnologija. 2. itd.18 sadržaja (zvuk. video. Internet se sve više služi za slanje faksa. 5. ali i od raspoloživih kapaciteta i tehnologija lokalne telekomunikacione infrastructure. Kablovskim modemima.2 Povezivanje na Internet Za povezivanje na Internet potrebno je imati vezu do raĉunara koji je već na Internetu. Satelitskim vezama. cena zavisi od kvaliteta veza i zahteva servisa. Naĉin povezivanja na Internet zavisi od potreba (pojedinaĉnih korisnika ili preduzeća). Dok je ranije bila neophodna klasiĉna telefonska mreža za funkcionisanje Interneta. dopisovanje. slika. a sada je mnogo više od toga i za većinu korisnika predstavlja ―sinonim‖ za Internet. Digitalnim sistemima prenosa. Grafik br 1 Zastupljenost načina povetivanja na internet [Type text] . U praksi to najĉešće znaĉi vezu do Internet posrednika – provajdera (ISP – Internet Service Provider). Analognim vezama.

a to su: 1. servis za hijrrarhijsko organizovanje i pregled tekstualnih informacija. kao da je korisnik fiziĉki prisutan na udaljenoj lokaciji. multimedijalna oglasna tabla. Web. informacione.3. noviji servis koji korišćenjem mikrofona i zvuĉne kartice omogućava komuniciranje glasom izmeĊu korisnika interneta. tj. korisniĉkog imena i lozinke). Gofer (gopher). njihov taĉan broj ne može se precizno odrediti.19 2. 2. Danas većina korisnika Interneta gotovo sve servise koristi ili iz programa za elektronsku poštu ili iz Web ĉitaĉa (browser). servis koji omogućava razgovor sa drugim korisnikom na mreži u formi interaktivne razmene tekstualnih onformacija. U bazične servise se ubrajaju servisi koji karakterišu poĉetak rada internet. javne. U diskusivne servise spadaju:  Liste elektronske pošte (mailing lists). javno skladište podataka koje je pomoću FTP servisa na raspolaganju svim korisnicima internet (bez posebne preplate. Detaljno opisivanje svih servisa i njihovih komandi poĉenike samo zbunjuje i ĉesto stvara dodatni strah i odbojnost prema korišćenju Interneta. Elektronska pošta (e-mail) servis koji omogućava razmenu poruka elektronskim putem.  Diskusione grupe (newsgroup) Konferencijski servisi su:  Talk. Elektronska oglasna table.  Telefoniranje preko interneta (internet phone). FTP (File Transfer Protokol). koji omogućavaju pristum udaljenom raĉunaru i interaktivn rad na njemu. U javne informacione servise spadaju:    Anonimni FTP (anonimus FTP). konferencijske i servise za pretraživanje – najbolje oslikava njihovu suštinu. tj. Postoji mnogo podela servisa. [Type text] . iz prostog razloga što su neki od njih tokom razvoja mreže bili veoma popularni. Servis može biti uslovljen predhodnim predstavljanjem korisnika imenom i lozinkom. Servisi Što se tiĉe servisa Interneta. diskusione. Talnet (telecommunications network) i rlogin (remote login). ali podela na baziĉne. 3.  IRC (Internet relay chat) servis interaktivnog teksualnog komuniciranja većeg broja korisnika interneta dinamiĉki kreiranim kanalima. a potom nestali. servis koji omogućava prenos datoteka izmeĊu dva udaljena raĉunara. servis za hipertekstualno organizovanje i pregled multimedijalnoh informacija.

(hotmail. Otkuca se poruka na kompjuteru. a koncipirao ga je ameriĉki inženjer Ray Tomlison. Takodje je veoma jednostavan za korišdenje. itd. primenom kamera komunicira i živom slikom. a takva je i praksa. Koncept je jednostavan.20  Videokonferencije (videoconferencing) predstavljaju unapreĊenje prethodnog servisa gde se osim glasom. Kako hardver ne moĊe da funkcioniše bez softvera. Netfind i WWW servisi za pretraživanje. live. veronica. ispunjavajući prazninu telefonskih razgovora i pisama. brza je. Internet servis elektronska pošta je nastao 1971. gmail…). tako ni Internet ne može da funkcioniše bez odgovarajućeg softvera za internet.Nudi liniju menija kao u u Windowsu. Microsoft Office Outlook koji se isporučuje kao čitač Microsofta. Netscape Messenger je besplatan server za elektronsku poštu. godine. 2. paletu sa alatkama i lako razumljivim sadržajem. Elektronska pošta je. 4. jer ne zahteva istovremeno prisustvo oba komunikatora. Gotovo odmah. snimljeni zvuk. . 3. usavrsavao se i razvijao. praktiĉna i jeftina. slicne telegramu. To mogu biti datoteke iz programa za obradu teksta. ali kako je vreme odmicalo tako je i E-mail napredovao.4 Softver za internet Softver su programi koji govore raĉunaru kako treba da izvršava odredjene zadatke. Elektronska pošta je postala veoma popularna iz više razloga. E-mail je znaĉajno olakšao komunikaciju. Outlook Express se isporučuje uz čitač weba Internet Explorer. slike. E-mail adrese se univerzalno konstruišu na isti naĉin. Facebook. može se slobodno izabrati bilo koji od popularnih programa za elektronsku poštu: 1. Program je jednostavan i lako se koristi. [Type text] . Servisi za pretraživanje informacija su archie. primalac će je ĉitati (bilo gdje na svetu). ustvari. pa danas uz E-mail se salju i razne vrste pridruženih datoteka. 2. . datoteka koja se kroz mrežu šalje sa jednog kompjutera na drugi. Radi na istom principu kao i predhodni program. i dobija se kao dio paketa Netscape Communicator. a sastoje se od sljedećih komponenti: . . Rane elektronske poruke bile su ograniĉene na jednostavne tekstualne poruke.unese adresa na koju se salje poruka i pritisne dugme za potvrdu slanja(Send). Zahvaljujudi usvojenim standardima za e-mail servere. odnosno sve što se može snimiti u vidu kompjuterske datoteke. WAIS.

Mogućnosti ukljuĉivanja glasovnih i video poruka u elektonsku poštu.21 Sve je više ponuĊaĉa besplatnih servisa elektronske pošte. skripta koji ĉitaju Web ĉitaĉi. kao i integraciju sa klasiĉnim telekomunikacionim servisima i sve prisutnijom mobilnom telefonijom.5 Programi za izradu web prezentacija Su programi koji omogućavaju pisanje i kompajliranje HTML skripta. tako da danas možemo slobodno konstatovati da informacija koja nas interesuje sigurno postoji na internetu samo je u tom moru informacija treba znati na najlakši naĉin pronaći. Potrebna je i e-mail adresa i internet adrese servera za poštu. [Type text] . Ovi programi omogućavaju lakše dizajniranje i umetanje razliĉitih tipova fajlova. Kada se govori o Web-u ĉesto se koriste razliĉiti nazivi :        Web prezentacija: kolekcija pridruženih dokumenata poznati kao Web stranice Web server: raĉunar koji mora imati stalnu vezu sa internetom i na kome se nalazi Web prezentacija Home page : prva stranica Web prezentacije Web sajt: uglavnom oznaĉava Web server i Web prezentaciju zajedno Web ĉitaĉ: korisniĉki program koji služi za pristup Web serverima i ĉitanje Web stranica Web protokol: skup pravila kojim je definisana razmena podataka izmeĊu Web ĉitaĉa i Web servera Web adresa: skup identifikatora razdvojeni taĉkama koji jednoznaĉno ukazuju na simboliĉku adresu Web stranice.6 Pronalaženje informacija na internetu – Mašine za pretraživanje Hiljade novih prezentacija sa najrazliĉitijim temama ĉovekovog interesovanja postavljane su svakog dana . E-mail servisi koriste sistem poznat kao POP3 i sistem SMTP za odlaznu poštu. 2. Svi programi za elektronsku poštu zahtevaju osnovne informacije o dobavljaĉu e-mail usluga i o nalogu. 2. Najpoznatiji programi za pravljenje Web prezentacija su MS Front Page i Macromedia Dreamweaver. uticali su da na poĉetku novog veka poslovne komunikacije poprime sasvim nove oblike i mogućnosti.

. Lucos. Infoseek. 3. da više ljudi koristi 2. koji omogućavaju održavanje i [Type text] . 2..7 Konferencije na internetu Omogućavaju komunikaciju izmeĊu više uĉesnika na internetu u istom trenutku. Tehniĉki i tehnološki pronalasci. turistiĉki aranzmani i dr. On je podeljen na ĉetrnaest osnovnih tema na osnovu kojih možemo lako pronaći informacije i podatke koje nas interesuju. Jednosmerne video konferencije podrazumevaju emitovanje zvuka i videa sa jednog mesta i uglavnom pasivno uĉešće više korisnika. Mašine za pretraživanje mogu se svrstati u dve grupe i to:   tematske imenike mašine koje pretražuju internet po zadatim kljuĉnim reĉima Alta Vista je jedna od dve najpoznatije mašine za pretraživanje koja je predstavljena javnosti krajem 1995 godine. YAHOO vrši pretraživanje po temama. Prema broju uĉesnika postoje tri tipa video konferencija: 1.8 Internet trgovina i novčane transakcije Razmenu je u moderno doba moguće obaviti telefonom. HotBot. WEB stranice se pretražuju iskljuĉivo prema kljuĉnim reĉima zadavanjem prostog ili složenog upita . a sve više u upotrebi je trgovina internetom. Video konferencija izmedju više taĉaka podrazumevaju multimedijalnu konferencisku opremu na više lokacija.22 Mašine za pretraživanje ustaljen je naziv za raĉunar koji omogućava pretraživanje interneta i pronalaženje informacija. Video konferencija taĉka-taĉka jesu sistemi koji omogućavaju sinhronu audio i video komunikaciju dva uĉesnika. 2. Konferencija se može obavljati samo tekstom (Chatrooms). zvukom (Audio konferencija) i video konferencija (Audio + Video). avionskim kartama. Internetom se danas obavljaju trgovine deonicama i kapitalom. Deja News. Osim ovih pretraživaĉa postoji mnogi drugi poput Web Crawler-a.

troškovi transfera u okviru neke države skoro su jednaki troškovima transfera izmeĊu razliĉitih zemalja i raĉunare svojih korisnika. Prema tome. Šifriranje poruka je mehanizam kojim se borimo protiv ovakvih napada. pravljenje i unošenje raĉunarskih virusa. Ti brojevi predstavljaju gotovinu. bankomate i specifiĉne sisteme za elektronske transakcije. To su: neovlašćeno korišćenje raĉunara i raĉunarske mreže. što se pre svega ostvaruje odgovarajućim softverskim mehanizmima zaštite podataka pri prenosu. uneto je sedam dela protiv bezbednosti raĉunarskih podataka . konvencionalne banke moraju da imaju ogranke. neovlašćeno korišćenje autorskog i drugog srodnog prava. elektronski novac će uĉiniti transakcije jeftinijim zbog toga što su troškovi transfera elektronskog novca preko Interneta znatno manji od troškova transfera novca putem konvencionalnog bankarskog sistema. privatnost je mnogo više zaštićena od radoznalih pogleda.glava 16a. Elektronski novac je niz brojeva koji se šalju prodavcu. Da bi obavljale transfer novca na tradicionalni naĉin. [Type text] . raĉunarska prevara. neovlašćeni pristup zaštićenom raĉunaru ili raĉunarskoj mreži i spreĉavanje i ograniĉavanje pristupa javnoj raĉunarskoj mreži. aprila ove godine. Trgovina moze biti lokalna.9. 2. U Kriviĉni zakon Srbije. - - Pasivni napadi su prisluškivanje i nadgledanje protoka podataka bez ikakvih izmena sadržaja. te svakoko brz porast stanovnistva i poboljšanje njihovog kvaliteta života i životnog standarda. Aktivni napadi su mnogo opasniji jer podrazumevaju neautorizovane promene u tokovima podataka. Za uĉinjena kriviĉna dela. službenike. zakon predviĊa i zatvorske kazne koje se kreću od 30 dana do 12 godina. a trgovac bezbedno dobija svoj novac.gotovo da ih i nema. ometanje funkcionisanja elektronske obrade i prenosa podataka i raĉunarske mreže. Napadi na raĉunarsku mrežu su nedozvoljene aktivnosti u procesu prenosa podataka od izvorišta do odredišta. Za potpuno korišćenje potencijala internet tehnologija u poslovanju. Elektronski novac će uĉiniti transakcije efikasnijim na više naĉina. Kupac dobija željeni proizvod. kao što i ĉek koji se napiše predstavlja gotovinu koju prodavac može da dobije od banke. raĉunarska sabotaža. Elektronski novac nije samo jedno od sredstava plaćanja. Prvo. Zaštita i mere bezbednosti Osnovni problem je zaštita privatnosti podataka koji se prenose Internetom. S obzirom na to da elektronski novac koristi već postojeću mrežu (Internet).23 prevoz lako kvarljive i osetljive robe. a dele se na pasivne i aktivne. primena sigurosnih mehanizama tajnosti poslovnih podataka od kljuĉnog je znaĉaja. regionalna i nacionalna. pored novĉanih. troškovi transfera elektronskog novca mnogo su manji . svemu tome su doprineli tehniĉki i tehnološki pronalasci. Elektronski novac rešava mnoge probleme mrežne trgovine.

Slika 14 password kao sistem zaštite [Type text] . možete obići piramide. zabavu.  Neporicanje poruka. „lutanje" internetom je poput lutanja ulicama nepoznatog mesta.. a u novije vreme primenom intelihgentnih kartica i tzv. a postoji. Moguće je da nam se neko lažno predstavi:    Kao neko koga znamo.24 Postoje različiti oblici ovih napada na podatke koji se realizuju preko mreže:    Promena sadržaja poruka. koja omogućava primaocu da pouzdano utvrdi identitet pošiljaoca. ali i loše. Iako je to teško zamisliti dok sedimo za radnim stolom. Sedeći za svojim stolom možete posmatrati egzotiĉne lepote skoro svih krajeva sveta. servis koji obezbeĊuje kontrolisan pristup resursima internet.  Kontrola pristupa. kupujemo. odnosno upotrebom tzv.. planiramo. kriptografskih algoritama. koja se ostvaruje šifrovanjem. gde se nikada ne zna šta vam se sve može dogoditi. U tom smislu. biti odgovoran korisnik Interneta znaĉi spreĉiti niz negativnih situacija u kojima se možemo naći. informisanje. U poslednje vreme za sve više stvari se oslanjamo na internet.  Autentifikacija poruka. Javljaju se i problem u vezi sa utvrĊivanjem verodostojnosti subjekata s kojim komuniciramo.  Integritet poruka. uĉenje. Ajfelov toranj i to sve za nekoliko minuta. Prekidanje postojećeg toka poruka. podjednako i dobro. Plaćamo raĉune. Kombinovanjem razliĉitih sigurnosnih mehanizama mogu se realizovati sledeći sigurnosni sistemi:  Tajnost podataka. Ubacivanje novih poruka. mrežnih barijera (firewall). Imati pristup internetu znaĉi imati pristup svetu. Kao neko koga ne znamo. servis koji pošiljaoca treba da spreĉi da porekne slanje i sadržaj poruke. Kao potpuno izmišljeni subject. servis koji garantuje primaocu da poruku nisu menjale neautorizovane osobe. Onog momenta kada je internet postao široko dostupan svi smo dobili beskonaĉne mogućnosti za komunikaciju. Najĉešće se ostvaruje sistemom korisniĉkih imena sa tajnim lozinkama (password). Digitalni potpis je najĉešći mehanizam kojim se rešavaju ovi problem. ostvarujemo poslovne i privatne kontakte sa ljudima na drugom kraju sveta.

pa im je zajedniĉka i uprava (najviši menadžment). holdingu). To će najĉešće biti sluĉaj onda kada je jedna organizacija stalni dobavljaĉ one druge. koje se sastoje iz većeg broja organizacija ĉiji je vlasnik zajedniĉki. intranet se takoĊe može upotrebiti za povezivanje kancelarija iste firme na razliĉitim lokacijama. Sigurno je da poslovna logika nalaže da se njihove privatne raĉunarske mreže povežu prema standardima Interneta. Primer takvih sistema su holding kompanije. Intranet daje mogućnost da se lakše publikuju informacije neophodne za rad zaposlenih u okviru kompanije. Pošto se može predvideti da će svet Intranet-a progresivno rasti u dužem vremenskom periodu. Internet pruža podršku svim funkcijama kompanije i omogućava kretanje od „ostrvaca informacija― ka mrežama koje omogućavaju bolju komunikaciju i timski rad. može nakon nekog vremena postati suvišnom (ako se prekinu poslovni odnosi). meĊusobno ne konkurišu na tržištu. Iako su ĉlanice holdinga organizacije koje uživaju visok stepen samostalnosti u radu. Na taj naĉin nastaje ekstranet koji se sastoji od više nezavisnih privatnih mreža. po mogućnosti. Extranet) je oblik povezivanja raĉunarskih mreža dva ili više zasebnih poslovnih sistema koji ĉine odreĊenu poslovnu asocijaciju. već se povezuju po potrebi. Kako se koncept intraneta širi.10 Intranet Intranet je korišćenje tehnologija baziranih na Internetu u okviru organizacije. u procesima globalizacije i uz podršku savremenih mrežnih tehnologija ekstranete mogu graditi i organizacije koje ne pripadaju istoj formalnoj organizaciji (na primer. možda i povlašćenim aranžmanima. Extranet Ekstranet (engl. u interesu je zajedniĉkog vlasnika da one usko saraĊuju i da. No. TakoĊe se mora kontrolisati objavljivanje informacija kako bi se spreĉila nepreciznost i onemogućio protok neprikladnih informacija. ali ne i geografskim. Infrastruktura intraneta je sputana granicama same firme. ili ako jedna drugoj prodaju sopstvene proizvode u većim koliĉinama i u dugoroĉnijim. kako bi ostvarile neki poslovni interes. verovatno će i svakodnevna poslovna komunikacija izmeĊu korisnika poĉeti da dobija znatno drugaĉije i raznovrsnije oblike.25 2. a u cilju podrške komunikaciji i pristupu informacijama. a hardver i softver podrške se standardizuju logiĉno je pretpostaviti da će ga većina organizacija koristiti za internu komunikaciju.11. a ĉesto se bave i sasvim razliĉitim delatnostima. Važno je napomenuti kako ekstranet omogućuje razmenu podataka meĊu poslovnim partnerima uz bitno niže troškove od onih koje bi izazivala izgradnja zajedniĉke privatne i od Interneta potpuno izolovane mreže. koja. pri ĉemu treba uspostaviti stroge sigurnosne zahteve kako bi se spreĉila zloupotreba i njihovo neovlašćeno korišćenje. Podacima se pristupa sa jednog jedinstvenog interfejsa. [Type text] . 2. uostalom.

dokumentacije i datoteka u vezi. Pojam je nastao kao analogija pojmu hardver. godine. usaglašavanje odnosa s potrošaĉima i sl.. pored svoje fiziĉke konstrukcije (hardware) poseduje sistem programa koji služe za:  upravljanje radom sistema pri realizaciji nekog programa.  programsku sistemsku podršku pri izradi izvornih programa. Tukey. U takvim se uslovima i nastojanjima ekstranet danas smatra najboljim mogućim i najprivlaĉnijim rešenjem. što omogućava da raĉunar uĉini ono što tražite od njega. kao i sve slike. Nasuprot tome reĉ soft znaĉi meko. SOFTVER Softver raĉunara je nešto uglavnom nevidljivo. Softver ĉine podaci snimljeni na nekoj vrsti diska – disketi. Verovatno najbolja definicija za pojam softver je: Sveobuhvatni zbir informatiĉkih programa. dogovaranje zajedniĉke strategije nastupa na tržištu. pravila. 1957. Svaki elektronski raĉunar. koordinirani PR i javno oglašavanje. adrese.26 Koordiniranim aktivnostima u ekstranetu moguće je uspostaviti i zajedniĉki web servis većeg broja samostalnih organizacija koje imaju interesa da zajedno nastupaju na tržištu. 3.1 Podela Osnovne kategorije softvera su: – Sistemski softver:  Upravlja resursima raĉunara: hardver.  Preko interfejsa korisniku omogućava pristup resursima – Aplikativni softver: [Type text] . kompakt disku ili ĉvrstom disku koji je sastavni deo raĉunara. inženjer informatike. To dovodi do unapreĊenja zajedniĉkih marketinških aktivnosti. još i više potencira važnost ekstraneta. muzika i ostalo što unesete ―u raĉunar‖ jeste softver. na engleskom reĉ hardware znaĉi tvrdotvorina. procesa. Naime. Pojam softver je prvi put iskoristio John W. . 3. Svaki program koji kupite ili preuzmete. s njegovim blistavim perspektivama. Koncept elektronskog trgovanja meĊu organizacijama (B2B). koji ĉine deo operacija jednog informatiĉkog sistema.. odnosno tvrde stvari (hard = tvrdo). memorija. kao što su:     stvaranje zajedniĉke tržišne slike.

bajtovima i blokovima. upravljanje fajlovima itd. Operativni sistem stvara za korisnika radno okruženje koje rukuje procesima i datotekama. podrška umrežavanju. Operativni sistem objedinjuje u celinu raznorodne delove raĉunara i sakriva od krajnjeg korisnika detalje funkcionisanja ovih delova.. pak.27 Alat za pomoć raĉunarskim korisnicima u rešavanju problema iz realnog sveta Kompajleri i drugi programi za prevođenje:  Omogućavaju programerima kreiranje novog softvera  – 3.2 Sistemski softver – operativni sistemi Operativni sistem je vrsta sistemskog softvera koja koordinira i upravlja svim resursima raĉunarskog sistema. Pre poĉetka bilo kakve obrade mora se aktivirati operativni sistem. mobilni telefoni. operativni sistem ugraĊen u permanentnu memoriju (ROM) i prema tome aktivan istog trenutka kada se raĉunar ukljuĉi. dedicated computers) kontroliše jedan program koji obavlja odreĊeni zadatak (npr. Kod nekih raĉunara se operativni sistem puni automatski. U raĉunarstvu. digitalne kamere. operativni sistem (OS) je skup programa i rutina odgovoran za kontrolu i upravljanje ureĊajima i raĉunarskim komponentama kao i za obavljanje osnovnih sistemskih radnji. Internet serveri. Ko ima OS? Personalni raĉunari. omogućava igranje neke igre). sviĉevi. generalpurpose computers) kakav je personalni raĉunar da obavi razne vrste poslova. pa oni nemaju potrebu za operativnim sistemom. wireless access points. ruteri.. Bez dodatnih instrukcija operatera raĉunar prenosi operativni sistem u memoriju i priprema raĉunar za poĉetak rada. Kod nekih raĉunara je. konzole za igru. Korisnik/operater treba samo da obezbedi da je disk (ili disketa) sa operativnim sistemom u odgovarajućem ureĊaju i da ukljuĉi raĉunar. prioritetni sistemski pozivi. Kod velikih raĉunara je obiĉno startovanje operativnog sistema nešto složenije i operater mora da interveniše u toku podizanja operativnog sistema. Namenske raĉunare (engl. muziĉki player-i.. umesto bitovima. Šta radi operativni sistem (OS)?  Upravlja CPU aktivnostima  Upravlja memorijom (realnom i virtuelnom)  Kontroliše ulaz i izlaz podataka  ObezbeĊuje interfejse sa magistralom i periferijskim ureĊajima  ObezbeĊuje interfejs sa fajl sistemom Zadaci OS: Kontrola i alokacija (zauzeće) memorije. Operativni sistem daje fleksibilnost raĉunarima opšte namene (engl. [Type text] .. kontrola ulazno/izlaznih ureĊaja.

0 Windows 2000/XP/Vista/7 Unix/Linux Macintosh Windows XP: Objavljen oktobra 2001. Januara 2007Novi GUI (Aero).11/95/98 Windows NT 3. Business. Ovo je više-korisniĉki (multiuser) OS za više istovremenih zadataka (multitasking).3 Baze podataka i sistemi za upravljanje bazama podataka Baza podataka se definiše kao organizovan skup logiĉki povezanih podataka (slogova) i datoteka koji se odnosi na sliĉne pojmove ili predmete. Postoje brojne popularne verzije.51/4. [Type text] . Microsoft Vista: Objavljen 30. filmske i animacione radne stanice.1/3. osim za bootloader . Poboljšana bezbednost . 3D izgled i osećaj. Profesionalna verzija podržava EFS – Encrypting File Sistem.komande se biraju iz lista prikazanih na ekranu (menu driven interface) Pregled OS:       MS-DOS Windows 3. Zamenio Windows 9x i NT. Linux OS je jedan od najpoznatijih softvera sa otvorenim kodom (open source software). organizovanih za odreĊenu namenu.28 Interaktivnost korisnika sa OS obezbeĊuje: – Interfejs iz komandne linije (DOS) – GUI interfejs (Windows) Disk operativni sistemi – MS-DOS . brojevima.Home Basic. Enterprise. kombinacija hardvera i softvera. 3. ceo disk se može potpuno posvetiti glavnoj ploĉi. Unix: Primarno se nalazio u nauĉnom ili istraživaĉkom okruženju. Zasnovan na NT kernelu. 64-bitna verzija na raspolaganju. baza podataka predstavlja organizovanje podataka u takozvanoj integrisanoj formi gde podaci u bazi podataka mogu biti organizovani po više razliĉitih obeležja po kojima je moguće primenom odgovarajućih mehanizama baze vršiti pretraživanja i nalaženje baš onih podataka koji su potrebni. Ultimate.može se šifrovati ceo disk. Home Premium.u kome se interakcija korisnika obavlja karakternim znacima (slovima. Znaĉajne bezbednosne karakteristike BitLocker i Drive Encryption (samo Ultimate verzija) . Proizveden u Home i Professional verzijama.UgraĊen Firewall. simbolima) – Interfejs preko komandne linije (komande se ukucavaju) – Interfejsi u formi menija . Danas Linux pokreće Web servere. Pet ‗verzija‘ . Znaĉi. superkompjutere itd.

Baza podataka kreirana u Access-u sastoji se od sledećih elemenata odnosno objekata: . Microsoft Access.DBMS.makroi i VBA.x). Svi moderni sistemi za upravljanje bazama podataka koriste relacioni model podataka što znaĉi da korisnik vidi bazu kao skup tabela sa slogovima. MySQL.podaci na disku Šematski prikaz 1 DBMS kao sistem veze baze podataka i korisnika Brigu o podacima. i stiže u okviru paketa Microsoft Office XP Professional. PostgreSQL. Svrha ovih elemenata je nadigradnja osnovnog oblika baze u cilju maksimalne moguće prilagoĊenosti baze ka njenom korisniku i ispunjenja posebnih zahteva korisnika.tabele. SQLite.izveštaji . Tipiĉne upotrebe ovih sistema ukljuĉuju raĉunovodstvo ili sisteme za podršku mušterijama.upiti i . velikim skupom strukturiranim podataka. . vezama meĊu podacima. Microsoft Access 2002 je verzija koja je dizajnirana za rad s Windowsima 95. [Type text] . U najpoznatije programe iz ove oblasti spadaju: Oracle. Ova verzija Access-a ne raditi na 16-bitnim verzijama Windowsa (Windows 3. gde je i rezultat svake operacije nad sadržajem baze podataka takoĊe tabela. Microsoft Access je sistem. Firebird. 98/NT i XP. svita programa) namenjena rukovoĊenju bazom podataka. . DB2. Pored toga relacioni model koristi veze. odnosno program za upravljanje bazama podataka. koje zahtevaju mnogobrojni korisnici. Microsoft SQL Server.forme. i izvršavanju operacija na podacima. FileMaker и Sybase Adaptive Server Enterprise. ispravnosti podataka i svemu ostalom na sebe preuzima sistem za upravljanje podacima u bazi podataka .29 Sistem za upravljanje bazama podataka (database management system. Korisnik DBMS Baze podatka . odnosno relacije (relationships) za povezivanje datoteka (tabela) baze podataka u strukturiranu celinu. DBMS) je raĉunarski program (ili ĉešće.

Matematiĉka relacija je skup koji opisuje korespodencuju (agregaciju) dva ili više skupova. Tabela na pregledan naĉin prikazuje korenspodencije i agregacije skupova elemenata podataka (vrednosti atributa) nekog tipa entiteta. u jednoj koloni postoji samo jedna vrsta podataka. Operacije relacione algebra su:  Projekcija. Osnovni nedostaci su bili nerazdvajanje logiĉke i fiziĉke strukture. Tip entiteta se dobija postupkom generalizacije skupa pojedinaĉnih entiteta ili agregacijom skupa atributa. Relacioni pristup je baziran na relacionoj matematici.  Redovi se razlikuju meĊusobno. Modeli podataka koji su ostavili trajan trag u teoriji i praksi baza podataka su:  Mrežni model podataka  Hierarhijski model podataka  Relacioni model podataka  Model entiteta i poveznika  Model semantiĉkih hierarhija  Objektno – orjentisani model podataka  Logiĉki model podataka Razvoj je tekao tako što se stalno težilo otklanjanju nedostataka i olakšanju rada sa bazama podataka. Tabele moraju biti tako sastavljene da imaju sledeće osobine:  Svaka rubrika tabele predstavlja jedan podatak ne postoje više grupe koje se ponavljaju. a kolone domene. Redovi u tabeli predstavljaju pojedine primerke datog tipa entiteta.F. 3. IzvoĊenje operacija nad relacijama naziva se relaciona algebra. godine.  Kolone su homogene. Baza podataka koja se sastoji od relacija naziva se relacionom bazom podataka. a reĉnik iz dela koji se bavi teorijom relacije.4 Model baze podataka Sistemi upravljanja BP zasnivaju se na korišćenju odreĊenih modela podataka. Relacioni model se danas smatra standardom za bazr podataka i razvijeno je dosta sistema za relacionu bazu podataka. Model podataka održava uzajamnu povezanost objekata realnog sistema.Codd 1970. duplikati redova nisu dozvoljeni i  Redosled kolona ili vrsta nije bitan.30 3.  Selekcija.  Svaka kolona ima naziv.5 Relacioni model baze podataka Prikaz podataka o entitetima dvodimenzionalnim tabelama u stvari predstavlja relacioni model. [Type text] .  Spajanje. Tabela koja zadovoljava navedene osobine naziva se relacija. Tvorac relacionog modela je E. kompleksnost struktura i korišćenje proceduralnih jezika.

ANSI je 1989 publikovao proširenu verziju SQL-a . godine. Prvu verziju SQLa razvio je IBM u San Jose Research Laboratory (sada Almaden Research Center). Godine standardizovao sopstvenu verziju SQL-a. originalno nazvan SEQUEL. Specificira “šta”. nazvanu SQL-89. Spajanje se može vršiti kada su odgovarajući atributi jednaki ili je zadovoljen neki uslov. Standardizovan je 1986. Sledeća standardizovana verzija je SQL-92 i najnovija je publikovana 1999. Relaciona algebra je naĉin logiĉkog ili simboliĉkog predstavljanja operacija koje treba izvršiti nad podacima. svi podaci i rezultati operacija se prikazuju u vidu tabele. 3. godine od strane Ameriĉkog nacionalnog instituta za standarde (ANSI) i Internacionalne organizacije za standardizaciju (ISO) i publikovan kao SQL86. kao deo projekta System R 1974.  Neproceduralnost. Izdvajanje reda naziva se selekcija.  Interaktivno i klasično programiranje. relacije se kreiraju jednom naredbom i odmah su dostupne za korišćenje. a njena snaga narocito dolazi do izrazaja upotrebom razlicitih operatora. Mnogi proizvodi danas podržavaju SQL. a ne i “kako” nešto treba uraditi. Naredba SELECT jedna je od najkoristenijih SQL naredbi.31  Delenje. IBM je 1987. nazvanu SAA-SQL. Osnovne karakteristike SQL-a:  Jednosavnost. [Type text] . funkcija i kljucne rijeci WHERE. Rezultat svih operacija je nova relacija.  Uniformnost. TABLICA KOLONA ZAPIS Ime Prezime JMBG Ivan Miloš Sarajlić Lukić 0123546879987 1244454545444 Tabela 2 Relacioni model baze podataka Izdvajanje kolona se naziva projekcija.6 Upitni jezik SQL (Structured Query Language) je standardni upitni jezik za relacione baze podataka. Delenje je operacija kojom se jedna relacija deli drugom i dobija treća relacija.

32 4. Osnovne komponente informacionih sistema su hardver i softver raĉunara. Valart. Šire definisanje daje kibernetici znaĉenje opšte teorije upravljanja. Bez obzira na ranije korišćenje. zbog razliĉitog pripadanja nauĉnika nauĉnim oblastima ( prirodne. Prema užem shvatanju. baze podataka. uticali na strukturu organizacija. odnosno metodologije procesovanja i prenošenja informacija. posebno raĉunarskih mašina za ĉitanje. Zajedniĉki rad ovih nauĉnika je prvi put ukazao na mogućnost stvaranja opšte teorije upravljanja. danas ĉine vitalni ekonomski resurs. Norbert Viner i njegova grupa nauĉnika iz razliĉitih oblasti. INFORMACIONI SISTEMI Informacioni sistem je integrisani skup komponeneti za sakupljanje. Informacije i saznanje. Vorn Virer. Klod Senon. Razlike u definisanju su. Mak Kuloh i drugi razradili su osnovne nauĉne teorije upravljanja. telekomunikacioni sistemi i tehnologije. Pošto su informacioni sistemi omogućili razliĉite ljudske aktivnosti. Ubrzali su obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Naziv Kibernetika potiĉe iz grĉke reci Kibernao sto znaci Upravljam. izmjenili naĉine ponude i potražnje proizvoda na tržištu. tehniĉke i društvene nauke). kao i naĉine i shvatanje rada. samim tim su izvršili uticaj na društvo. snimanje. i reci Kibernetes sto znaĉi Upravljanje. 4. konstruisanje veštaĉkih sistema na bazi analogije sa živim bićima. Razliĉitost definisanja kibernetike vidimo u prikazu nekoliko definicija npr : [Type text] . kao sto su: izrada i korsćenje raĉunarskih mašina. ĉuvanje. kao i zbog razliĉitog nivoa nauĉne apstrakcije. ljudski resursi i procedure. Ova grupa nauĉnika rešavala je niz praktiĉnih i konkretnih zadataka. javljaju se nove mogućnosti. Norbert Viner nije znao da su je i nauĉnici davno koristili.1 Pojam kibernetike: Za razliku od drugih nauĉnih disciplina koje su prouĉavale raznovrsne i pojedinaĉne probleme upravljanja. Izumom i dostupnošću novih informacionih tehnologija (IT). obradu i prenošenje informacija. kibernetika konstituiše nauĉnu teoriju upravljanja svim sistemima razliĉitih svojstava. rešavanje zadataka iz neurofiziologije. uglavnom. U svakoj upravljaĉkoj situaciji. Danas se kibernetika razliĉito definiše. Rozenblat. bez obzira na njenu konkretnu prirodu. Uvodeći ovu reĉ u naziv nove nauĉne discipline. kibernetika je vezana za interdisciplinarno prouĉavanje upravljanja u tehniĉkim i biološkim sistemima. mogu se naći zajedniĉke zakonitosti i matematiĉki formalizovati preko apstraktnih modela. tek je Vinerovo tumaĉenje ovog termina oznaĉavalo nauku o upravljanju u pravom smislu. Tako se možze razlikovati uže i šire definisanje kibernetike.

) . odnosno. Tako. S. Podatak i informacije mogu predstavljati i ulaze i izlaze za informacioni sistem.. 2 Informacija je reĉ latinskog porekla in formare i izvorno je znaĉila stavljanje u odreĊenu formu. postavio sasvim nove postavke upravljanja znaĉajne za celokupnu savremenu nauku.. . data) predstavlja elementarni opis stvari. z). Informacija zauzima centralno mesto u informatici i informacionom sistemu. aktivnosti i transakcija. =. podaci o zaposlenom kao što su ĉasovi rada i projekti na kojima rade.33 - G. alfabetski (a.. Ti pristupi su veoma razliciti.Kenel: ― Osnovni zadatak kibernetike se sastoji u otkrivanju i formulaciji opštih zakonitosti u organizaciji i funkcionisanju odredjenih klasa dinamiĉkih sistema razlicitih materijalnih svojstava.. slovo.. Podatak 1 (eng. ali je tokom vremena izgubila prvobitno znaĉenje.Klaus: ―Kibernetika je nauka o bitnim osobinama i zakonitostima regulisanja i obrade informacija u dinamiĉkim sistemima kao i o samim sistemima‖. Podatak može biti broj. itd. 4. koji pokazuju aktivno ponašanje usmereno prema odreĊenom cilju‖ . Podatak može biti ocena koju je student dobio na ispitu ili broj ĉasova vežbi za neki predmet. ili zvuk. smatraju sinonimima. obaveštenje i informacije.2 Informacija i podatak: U svakodnevnom životu ĉesto se koriste izrazi. Podatak se obiĉno pretvara u informaciju na osnovu primene.. Korisnik interpretira znaĉenje i donosi zakljuĉke na osnovu podataka. godine. mogu 1 Podatak je poruka koja ima odreĊeno znaĉenje i predstavljena je u formalnom obliku pogodnom za prenos i obradu.. i 1954. na primer. [Type text] . Baza podataka se sastoji iz velike koliĉine podataka organizovane za pretraživanje. . slika. Ovi izrazi se. 9). - Osnivaĉ kibernetike Norbert Viner je u svojim delima: ―Kibernetika ili upravljanje i komunikacije u živom biću i mašini‖ i delima ―Ljudska upotreba ljudskog bića – Kibernetika i društvo‖ objavljenim 1948. Informacija2 je podatak organizovan tako da ima odreĊeno znaĉenje i vrednost za korisnika. -. specijalni znak. znakovni podaci (:. dogaĊaja. pogrešno. Razlikuju se: numeriĉki (0. davanje oblika neĉemu. b. a zajednicko im je jedino to sto svi pretenduju na to da daju prihvatljivo tumaĉenje ovih pojmova.

4. HEKSADECIMALNI BROJNI SISTEM koristi 16 cifara. boja. OKTALNI BROJNI SISTEM za brojnu osnovu ima broj 8. DEKADNI BROJNI SISTEM karakteriše brojna osnova 10 i deset razliĉitih sifara. Svet koji nas okružuje moze se shvatiti kao sistem entiteta koji su u meĊusobnom delovanju.34 predstavljati ulaze za sistem obraĉuna plata odreĊene kompanije. a prvih deset cifara su cifre dekadnog sistema od 0 do 9 a ostalih pet cifara su slova latinske azbuke Dekadni sistem (takoĊe decimalni sistem. informacija je viši kvalitet od podatka. desetiĉni sistem) je naĉin zapisivanja brojeva koji koristi deset razliĉitih cifara (znamenki) i decimalnu zapetu (decimalnu taĉku) za zapis veliĉine broja. Sistem brojeva se naziva pozicionim. Sam sistem obraĉuna plata može se kasnije koristiti kao ulaz za drugi sistem koji priprema budžet kompanije. mašina. dokument…). najĉešće je rezultat obrade podataka i od nje se ima koristi ili podstiĉe na neku akciju. Dakle. Svaki entitet može imati više obeležja i obrnuto. Apstraktni koncept (mera. Skup entiteta je imenovana kolekcija entiteta iste vrste.3 Predstavljanje informacija – brojni sistemi Pod brojnim sistemom se podrazumeva način predstvaljanja nekog broja pomodu znakova koje nazivamo ciframa. u starijim udžbenicima. Kljuĉevi mogu biti primarni i sekundarni. Odnos – Asocijacija (predmet – nastavnik. Svako svojstvo ima ime i vrednost. prekršaj…). DogaĊaj (roĊenje. Entitet moze biti: - Realni objekat ( osoba. lice – preduzeće…). Pod entitetom najcesce se podrazumeva objekat posmatranja koji je vazan sa odredjenog stanovista. Svaki entitet ima razliĉita svojstva (obeležja). Svojstva mogu biti kljuĉna i atributivna. upis. [Type text] . Obeležjima se bliže odreĊjuje posmatrani entitet. Atributi doprinose opisu entiteta ali ne omogućavaju njegovu jednoznaĉnu identifikacuju. muž – žena. preduzeće…). dekadni sastav ili. BINARNI BROJNI SISTEM koristi samo dve cifre: 1 i 0. Kljuĉno svojstvo (kljuĉ) omogućava identifikaciju entiteta u skupu entiteta. ako jedna ista cifra ima razliĉitu vrednost u niz cifara koje ĉine broj. koliĉina.

Ovo je pozicioni brojĉani sistem. Zbog jednostavnosti primene u elektronskim kolima. obradu. nezavisni (meĊusobno). koji bi nastao zbog njegove totalne neorganizovanosti. Negativni brojevi se oznaĉavaju predznakom „-―. Binarni sistem je brojĉani sistem u kome se zapis sastoji samo od cifara 0 i 1. cilj i funkcije IS Informacioni sistem najĉešće se definiše kao skup ljudi i opreme koji po odreĊenoj organizaciji i metodama obavljaju prikupljanje. prenos. Predznak „+― za pozitivne brojeve se obiĉno izostavlja.. u poruci koja je upućena od pošiljaoca ka premaocu. 2) kao mera nesigurnosti ishoda nekog dogaĊaja (xi) iz polja mogućih dogaĊaja(x1. binarni sistem koriste praktiĉno svi moderni raĉunari. Cilj informacionih sistema mora da bude usklaĊena sa opštim poslovnim ciljevima. pri tome. (L.x2. ĉuvanje i dostavljanje podataka i informacija na korišćenje.p(xn). Entropija i informacija su osnovne informacione veliĉine. sa osnovom 2. odnosno neizvesnost promena. a to stanje odgovara potpunom haosu. 4.. U teoriji informacija entropija se definiše u osnovi na dva naĉina: 1) kao proseĉna koliĉina informacija koju nosi neko slovo apstraktne abecede izvora. Ovaj pristup polazi od toga da informacija otklanja neodreĊenost sistema. DogaĊaji. Svaki broj se može predstaviti kao zbir eksponenata dvojke..5 Pojam.xn) razliĉitih verovatnoća p(x1). odnosno informacioni sistem svojim funkcionisanjem mora da poboljša funkcionisanje celog poslovnog sistema kako bi se postigli što bolji rezultati poslovanja. moraju biti: nepredvidivi (sluĉajni).. te da je informacija pojava suprotna entropiji. elementi.4 Entropija Klasiĉni teorijski pristup informaciji ima svoje polazište u povezivanju informacije sa teorijom verovatnoće i entropijom. von Bertolanfy)...entropija‖. Entropija predstavlja prirodnu težnju svakog realnog sistema da doĊe u stanje nejveće verovatnoće.35 Dekadni brojni sistem je pozicioni. i iskljuĉivi (u datom momentu). Prema saznanjima kibernerike i opšte teorije sistema. entropija je sila koja nastoji da svaki sistem iz stanja reda i organizovanosti prevede u stanje nereda i haosa.. Pojam entropije-je usko povezan sa pojmom verovatnoće. U sastav informacionih sistema ulaze sledeći elementi: [Type text] Podaci Izvor podataka Sredstva za primenu i obuhvatanje podataka Komunikacione linije . 4. što znaĉi da u njemu i znak i njegov položaj odreĊuju vrednost u zapisu broja. pa su neki autori informaciju nazvali ―neg .

pasivan naĉin korišćenja. informacioni sistemi za podršku odlučivanju (DSS – Decision Support Systems) ekspertni sistemi (ES – Expert Systems). mehaniĉka efikasnost u obavljanju posla.6 IS za obradu podataka (DP – Data Processing) Osnovna uloga ovakvih iformacionih sistema bila je prihvatanje i obrada poslovnih transakcija tako da se njihova najĉešća primena sastojala u zameni ruĉne obrade mašinskom u smislu tzv. metode i procedure čovek Osnovni procesi informacionog sistema su: sakupljanje informacija na mestu nastanka prenos informacija do mesta obrade slanje informacija do korisnika korišdenje informacija Cilj informacionih sistema je da svojim radom poboljša funkcionisanje celog poslovnog sistema. pravovremenim i relevantnim informacijama. konzistentnost u naĉinu rada. zasnovanost na analizi prošlih dogaĊaja. upravljački informacioni sistemi (MIS – Management Information Systems). Osnovne osobine informacionih sistema za obradu podataka . povećao brzinu i taĉnost obrade a takoĊe. Softverska rešenja baziraju se na klasiĉnim programskim jezicima i drugi. projektuju se. - korisnici su iskljuĉivo zaposleni u posebnom organizacionom delu za elektronsku obradu podataka (ERC – elektronski raĉunski centar ). U središtu pažnje kod DP sistema su podaci. [Type text] . U cilju zadovoljenja potreba za taĉnim. uvode i koriste informacioni sistemi. Danas je uglavnom prihvadena slededa podela na periode koje karakterišu: informacioni sistemi za obradu podataka (DP – Data Processing). kao i obezbeĊenja podloge za donošenje odluka.36 - Sredstva za memorisanje i obradu podataka Informacioni jezici. i kvalitet i obim obraĊenih informacija ĉime je ispunjen osnovni cilj da se omogući prihvatanje velikog broja podataka. mehanografske obrade. kako bi se postigli što bolji rezultati. Ovakav naĉin obrade je. 4. u odnosu na klasiĉnu ruĉnu obradu.

Informacioni sistem za podršku u odlučivanju okrenut je problemima najvišeg rukovodstva u firmi.eliminacija vedeg dela papirne dokumentacije na ulazu. Prednosti u odnosu na prethodne vrste informacionih sistema: . . procese izveštavanja (osim pisanog izeštaja uvodi se i ekranski tip izveštaja putem terminala koji se nalazi kod korisnika). . tamo gde nastaju. terminalskom mrežom.korišdenje grafičkih i drugih izlaznih mogudnosti. Softverska rešenja uraĊena su korišćenjem viših programskih jezika. Postoje razliĉiti tipovi upravljaĉih informacionih sistema koji se koriste za veoma raznovrsne oblike poslovnog odluĉivanja. Osnovna karakteristika ovih informacionih sistema je da korisnik donosi poslovne odluke u interakciji sa izlaznim informacijama iz informacionog sistema.37 Pojmom sistem iskazuje se da je neki objekat složen i da se sastoji od više meĊusobno povezanih elemenata koji se ponašaju po odreĊenim zakonitostima. 4. a izlazi su hijerarhijski diferencirani i dati u mreži. Upravljaĉki informacioni sistemi su orijentisani ka informacijama. 4. Upravljaĉki informacioni sistem MIS je mreža zasnovana na raĉunarima.smanjivanje obima štampanih dokumenata.8 IS za podršku odlučivanju (DSS.interaktivan. uglavnom nižim.7 Upravljački IS (MIS – Menagment Information Systems) Upravljaĉki informacioni sistem je mreža zasnovana na raĉunarima a koja pruža odgovarajuće podatke rukovodstvu u svrhu donošenja odluka. proces donošenja rutinskih odluka na nekim. koja pruža odgovarajuće podatke u svrhu donošenja odluka.vremenski sinhronizovan i [Type text] . . nivoima upravljanja.uvođenje elektronske pošte itd. . a takoĊe sadrži neophodne mehanizme za uvoĊenje promena koje rukovodstvo vrši prilikom donošenja odluka. .raznovrsnije izveštavanja. WHAT-IF i GOAL-SEEK modeli) Informacioni sistemi za podršku odluĉivanja (DSS – Decision Support Systems) poĉinju da se razvijaju nastankom programskih jezika ĉetvrte generacije i takozvanih generatora aplikacija. Ovaj period u razvoju informacionih sistema uvodi savremeniji pristup u: - naĉin obuhvata podataka. pa kao takav mora da bude: . a takoĊe sadrži i neophodne mehanizme za uvoĊenje promena koje se vrše prilikom donošenja odluka.

dijagnostira greške i planira buduće potciljeve.. tehniĉke sisteme. Praćenje: Ispitivanje mogucnosti sigurnog izvršavanja plana. ponašanje nekih sistema (vodostaj). jer mora da interpretira stanje. Znanje iz te oblasti se može podeliti na dva dela: opšte ( iz struĉnih knjiga) i individualno – praktiĉno znanje (steĉeno tokom niza godina). interpretira odgovore i uoĉi slabosti u odgovorima.9 Ekspertni sistemi Ekspertni sistemi su programski sistemi koji sadrže ljudsko znanje i koriste ga u rešavanju problema koji su dovoljno teški da za njihovo rešenje zahtevaju ĉovekovu ekspertizu. predvidi buduće. elektriĉne sisteme. Ekspertni sistem je ljudsko – raĉunarski sistem kompententan za rešavanje problema u usko specijalizovanoj oblasti. Zakljuĉci ekspertnih sistema se zasnivaju na ljudskom znanju a ne na raĉunarskom izraĉunavanju i upravo tu se koristi u oblastima gde je matematika nemoćna.― Obuĉavanje: Obuĉavanje uĉenika i studenata u nekoj oblasti. Ovde spadaju raspoznavanje reĉi i reĉenica. programske sisteme i sliĉno. analiza informacija sliĉno.. Prognoza: Prognoziranje najverovatnijeg sledećeg dogaĊaja u zadatoj situaciji. maršuta i sliĉno. kontroliše voĊenje plana.. Ispitivanje ponašanja sistema. Sistem je u stanju da analizira znanje. Takvom ĉoveku je svojstveno da poseduje veliko specijalizovano znanje i mnogo informacija. Obuhvata probleme planiranja pri projektovanju. - - - Ekspertni sistemi se uopšteno mogu podeliti na dve grupe: - Ekspertni sistemi koji analiziraju neki problem. [Type text] . interpretacija signala. obuhvata niz oblasti: medicinu. Izraz ekspertni sistem najĉešće se primenjuje na programe koji se koriste znanjima radi simuliranja ponašanja ĉoveka – eksperta. koje treba otkloniti. prognoza stanja na berzi. Ekspertni sistemi se koriste u velikom broju oblasti i moguće je izvesti sledeće klase: Interpretacija: Interpretacija situacije u zavisnosti od poznatih ulaznih vrednosti.38 - interdisciplinaran.. Dijagnostija: Zakljuĉivanje šta je dovelo do narušavanja sistema. ukljuĉujući neke retke ĉinjenice potrebne za rešavanje specifiĉnih problema u odreĊenoj oblasti. Ekspertni sistemi koji vrše sintezu u cilju rešavanja problema. u stilu „ Šta bi bilo ako. 4. Planiranje: projektovanje plana dejstva. komunikaciji. Upravljanje sistemima: Upravljanje sistemima sadrži sve gore navedene klase. Obiĉno se pod ovim podrazumeva pojam „VoĊenje studenta―. demografska kretanja i sliĉno. Ovde spada prognoza vremena.

spadaju u programe sa najvišim prioritetima i mogu da prekinu izvršavanje drugih programa. Serijska obrada (Batch Processing) je najjednostavniji naĉin obrade. Rad u realnom vremenu (Time Sharning) predstavlja naĉin rada raĉunarskog sistema koji omogućava korisniku neposredan pristup potrebnim raĉunarskim resursima. ali koji je povezan direktno (on – line) komunikacijskim vezama sa ostalim delovima sistema.39 Prema odnosu ĉovek-ekspertni sistem. tj. Programi koje treba izvršiti unapred se pripremaju i uĉitavaju u raĉunar onim redom kojim želimo da budu izvršene. Distribuirana obrada podataka obavlja se pomoću dve ili više sistemskih komponenata unutar jednog sistema. da ih obrade i da na bazi rezultata kombinuju sa metodama vremenske raspodela i multiprogramiranja. Korisnici mogu da obavljaju svoje poslove na raĉunarskom sistemu namenjenu za njihovu upotrebu. Rezultat razmišljanja prikazuju na jasan i razumljiv naĉin i mogu da pružaju savete. dok se u centralnom procesoru izvršava neki program. postoji mogućnost promene redosleda izvršavanja. Konsultantske: konsultuje se mišljenje eksperta. Savetniĉke: daje preporuke (savete) korisniku šta da uĉini u odreĊenoj situaciji Ekspertni sistemi sadrže bazu znanja organizovanu za korišćenje kao skup pravila. u aktuelnom vremenskom trenutku. davanja prioriteta nekom program. Od ovakvih vrsta sistema oĉekuje se da ureĊaji za obradu podataka u najkraćem roku prime podatke iz sistema kojima upravljaju ili kontrolišu. Ali i posle uĉitavanja programa. Korisnici pristupaju raĉunaru preko terminala povezanih direktno za centralni raĉunarski sistem ili preko raĉunarske mreže. ekspertni sistemi se mogu podeliti na: - Samostalne: samostalno donose odluke. ulazna jedinica može da uĉitava podatke ili neki [Type text] . 4. Programi koji rade u realnom vremenu moraju biti sve vreme u glavnoj memoriji. planiraju buduće akcije i izveštavaju korisnike o njima. Multiprogramiranje (Multiprograming) je naĉin rada raĉunara kod kojeg je moguća istovremena obrada više programa koristeći mogućnost preklapanja operacija. Na primer.10 Vrste obrade podataka Centralizovana obrada podatka obavlja se na jednom mestu – centralnom raĉunarskom sistemu. Ovakva obrada podataka karakteristiĉna je za treću generaciju raĉunarskih sistema.

Podaci moraju biti preneseni na udaljenost što podrazumeva postojanje odgovarajućih ulazno izlaznih ureĊaja i telekomunikacijskih sastava.40 drugi program. Elektronsko bankarstvo omogućuje uštede u poslovanju i razvoj masovnih usluga prilagoĊenih specifiĉnim potrebama korisnika. PC bankarstvo 5. U elektronskom bankarstvu koriste se sledeće distributivne mreže kojima se ostvaruju informacioni i poslovni kontakti sa bankom : 1. Ponekad se ona uopšte ne može uspostaviti. 4. odnosno pružanje bankarskih usluga fiziĉkim i pravnim licima. Od ovakvih vrsta sistema oĉekuje se da ureĊaji za obradu podataka u najkraćem roku prime podatke iz sistema kojima upravljaju ili kontrolišu. [Type text] . što znaĉi da izmeĊu raĉunara i udaljenih ureĊaja postoji neposredna stalna elektronska veza Off line obrada. ali isto tako kao i odgovor na uvoĊenje inovativnih usluga od strane konkurenata. POS sistemi 3. SMS bankarstvo 6. Telefonsko bankarstvo 4.11 PIS i bankarski sistem Usled razvoja raĉunarske i telekomunikacione tehnologije došlo je do velikih etnoloških promena u funkcionisanju banaka. Mobilno bankarstvo Elektronsko bankarstvo (Electronic Banking) je vid bankarskog poslovanja. da ih obrade i da na bazi rezultata kombinuju sa metodama vremenske raspodela i multiprogramiranja. ATM sistemi 2. što znaĉi da ne postoji stalna elektronska veza. Internet bankarstvo 7. Kod ovakvih sistema procesori vrše ili paralelnu obradu ili rešavaju nekoliko zadataka. tako da se može govoriti o stvaranju i razvoju elektronskog bankarstva. udaljenoj lokaciji u odnosu na onu gde nastaju i gde se koriste rezultati obrade. a na izlazu mogu da se izdaju rezultati iz trećeg programa. S obzirom na veze izmeĊu centralnog raĉunara i udaljenih ureĊaja razlikuju se dva temeljna oblika daljinske obrade podataka: On – line obrada. Banke implementiraju elektronsko poslovanje da bi podigle svoj ugled usled prihvatanja inovacija. kod ovih sistema postoji dva ili više centralnih procesora koji se vezuju za jednu. ili svaki ima svoju posebnu glavnu memoriju. ili se uspostavlja prema potrebama Stimulativna obrada podataka (Multiprocessing). Daljinske obrade podataka (Teleprocesing) je naĉin obrade podataka pri kojem se podaci obraĊuju na drugoj. koje se nude i izvršavaju u korišćenje raĉunarskih mreža i telekomunikacionih medija. omogućuje pridobijanje novih klijenata banke. Sa druge strane. Na ovaj naĉin racionalno se koriste raĉunarski resursi.

POS je sistem za elektronski transfer novca na mestu prodaje proizvoda ili usluga. kupovinu prepaid bonova. Banke se mogu odluĉiti za jedan od dva [Type text] . on-line. proverava stanje na raĉunu korisnika. što ima za posledicu oštru konkurenciju izmeĊu banaka. ili izvrše bankarske transakcije brzo. i to putem stalne telefonske linije ili ISDN veze. Na isti naĉin se POS terminalu šalje povratna informacija na osnovu koje se štampa raĉun i to po pravilu duplikatu. korisnika kartice. bankomati omogućuju i uput u stanje raĉuna. Swift tehnologija podržana je sa nekoliko softwerskih produkata kao što su SWIFTALLIANCE .41 Tri bitna faktora su uticala na razvoj elektronskog bankarstva: Visok nivo razvoja raĉunarske tehnologije za primenu u finansijskim institucijama. i sl. Jedan od najznaĉajnijih bankarskih servisa i produkata na polju razmene informacija je svakako SWIFT (Sociery for Interbank Financial Tekecimunation). Sve banke u svetu i kod nas koje žele da izvrše razmenu informacija. MERVA. bez ĉekanja u redu ispred šaltera i sve šira lepeza usluga koja se nudi.Turboswift itd. kao i kompletna pravila rada sa produktima. smanjenje redova i gužvi u bankama. uvoĊenje ATM za banke znaĉi višestruko smanjenje troškova procesiranja transakcija. U domaćim uslovima poslovanja uglavnom je prisutna vrsta POS terminala koji ne traže unos PIN koda na njima prilikom realizacije transakcije. Isto tako dovodi i do racionalizacije broja zaposlenih u poslovima sa stanovništvom i mogućnost ostvarivanja dodatnih prihoda od naknada za pružanje usluga korisnicima kartica drugih banaka. Pored već tradicionalne usluge podizanja gotovine. koji se ostvaruje povezivanjem maloprodajnog mesta sa mrežom i bazama podataka banaka. Pogodnost za klijente je pristup raĉunu 24 ĉasa. plaćanje raznih raĉuna. odnosno prodavcu robe. SWIFT predstavlja svetski standard u bankarskom poslovanju. Sa druge strane. brza usluga. koju karakteriše veliki broj finansijskih institucija Visok stepen deregulacije (kako na domicilnom tako i na svetskom) finansijskom tržištu. pri ĉemu se na licu mesta. sigurno i taĉno ukljuĉene su u SWIFT mrežu. Ĉesto se kod novijih POS-ova zahteva i unos PIN-a od strane kupca. što je za direktnu posledicu imalo koncentraciju visoko struĉnih i obrazovanih kadrova u bankarskim institucijama Složena finansijska struktura. transger sredstava sa raĉuna na raĉun u okviru banke. U tehnologiju podrške razmene poruka SWIFT definiše mrežu. ATM (Automated Teller Machine) predstavlja najrasprostranjeniju formu EFT tehnologije. potrebne konfiguracije klijenta za rad na mreži. polaganje depozita. Software Swift Alliance je produkt SWIFT-a i kao takav se smatra najboljim rešenjem za konekciju na SWIFT mrežu. a dnevno se razmeni preko 4 miliona poruka. ATM su mašine koje su dislocirane i povezane u bankarsku mrežu. Korišćenje POS (Point of Sale) se aktivira provlaĉenjem platne kartice kroz terminal koji oĉitava magnetnu traku/ĉip platne kartice i unošenjem iznosa transakcije. kupac potpisuje. Na SWIFT mrežu je prikljuĉeno preko 6000 institucija. s tim što jedan primerak koji ostaje pružaocu usluge. Ovaj sistem omogućava direktan prenos sredstava sa raĉuna kupca na raĉun prodavca.

Linijski simbol EAN koji ĉini seriju paralelnih tamnih linija razliĉite širine na svetloj osnovi. a ona dalje sa ostalim delom elektronskog informacionog sistema.. zahteva za dodatnim pogodnostima. razgranatosti mreže same banke. 4. zatim sledećih 5 oznaĉavaju vrstu proizvoda.13 Numeričko i simboličko označavanje artikla – sistem EAN EAN je sistem numeriĉkog šifriranja proizvoda široke potrošnje i simboliĉkog predstavljanja šifara. pa je privilegija velikih i moćnih kompanija. Ograniĉenja za uvoĊenje EDI tehnologije u našoj zemlji su na strani: Institucionalnih faktora.42 moguća produkta: SwiftAlliance Entry ili Swift Alliance Access.. brzo dentifikuje vrstu robe. Dva znaka oznaĉavaju zemlju u kojoj je izvršeno obeležavanje. Svaki artikal obeležen je sa 13 znakova. odnosno predmeta koju je moguće prepoznati optiĉkim ĉitanjem na blagajni ili drugom mestu. Njegov cilj je automatska identifikacija proizvoda. Simbol EAN je jedan od linijskih simbola koji se danas primenjuju u razliĉitim sistemima obrade podataka. predstavlja numeriĉku oznaku artikla. [Type text] . predstavnici trgovine i proizvoĊaĉa odluĉili su da stvore meĊunarodno udruženje.12 EDI i EDIFACT standard Uvodjenje EDI tehnologije i primena EDIFACT standarda u poslovnom komuniciranju je investicioni poduhvat. U cilju ekikasne saradnje. mada se efekti njene primene manifestuju veoma brzo.posebno zakonsko-pravne regulative. zatim drugi deo sistema izraĉunava ukupnu cenu za svu prodatu robu i na ekranu kase prikazuje se iznos koji kupac plaća. vodeći raĉuna o važećim meĊunarodnim i nacionalnim propisima. a poslednji znak je kontrolni ĉija se vrednost izraĉunava iz prethodnih dvanaest i kojim se ustanovljava eventualna greška u ĉitanju. bez obzira na njihovo poreklo ili namenu i unapreĊenje slobodnog protoka roba. Za primenu EDI tehnologije treba vremena. Telekomunikacione infra strukture i Nedostatka obuĉenih kadrova EDI i EDIFACT stvaraju bolje odnose zaposelnih sa partnerima i bolji menadžment informacijama u kompaniji. 4. Raĉunar koji je povezan sa sistemom na osnovu informacija sa skenera. Ta meĊunarodna organizacija obezbeĊuje poštovanje i primenu uspostavljenih pravila funkconisanja sistema. UvoĊenje EDI tehnologije u poslovanje je nužno jer je nemoguće komunicirati sa kompanijom-partnerom koja nije uvela EDI tehnologiju. što se reflektuje na bolje odnose u celom logistiĉkom lancu snabdevanja. Skener je elektronski povezan sa registar-kasom. a raĉunar automatski smanjuje brojkom. Optiĉko ĉitanje simbola najbrže je i najtaĉniji naĉin unošenja podataka. zavisno od broja poruka. sledećih pet znakova oznaĉavaju proizvoĊaĉa.

važno je razmatrati neregularne upotrebe aplikacije. i. Ĉesto. Osnovni koraci: - - Razmatrati neregularna korišćenja vaše aplikacije. korišćenjem sistema lozinki. kada se piše kod. Za ovo je delo propisana novĉana kazna ili zatvor do jedne godine.43 4. Lozike se najĉešće koriste zajedno sa procedurom identifikacije korisnika. Dostupnost . žiža je na pravljenju aplikacije da radi kako je zamišljeno. Siguran dizajn je samo deo rešenja. Mudro je misliti na vaše regularne korisnike kada uvodite bezbednosne mere. Upotreba sistema isključivo od strane ovlašćenih korisnika obezbeĊuje da se resursi sistema ne mogu koristiti od strane neovlašćenih osoba niti na neovlašćen naĉin ObezbeĊenje sigurnosnih podataka neophodno je kod programa kojima se direktno („on-line―) može pristupiti podacima i kod programa koje se ĉuvaju izvan sistema („on-line―). pored kontrole fiziĉkog pristupa raĉunarskim resursima. Kod on-line obrade zaštite datoteke se ostvaruje. Obrazovati sebe. Nije neuobiĉajeno da koraci preuzeti u svrhu povećanja bezbednosti web aplikacije u isto vreme umanjuju njenu upotrebljivost. Tokom razvoja. ali nema jednog rešenja koje je adekvatno za sve aplikacije. protivzakonito) spreĉava ili ometa pristup javnoj raĉunarskoj mreži. Ako ništa drugo. ne ĉini ništa da bi se aplikacija napravila bezbednom.obezbeĊuje nedostupnost informacija neovlašćenim licima. Šifre. vremenski isteci sesija. Osnovni ciljevi mera bezbednosti u sistemima su: - Poverljivost . Nekad su ovi postupci neophodni da bi se omogućila adekvatna bezbednost. Osnovno delo ĉini lice koje neovlašćeno (dakle protivno postojećim propisima. i kontrole pristupa kreiraju prepreke za regularnog korisnika. spreĉavajući - neovlašćeno generisanje. dok je ovo neophodno da bi se napravila aplikacija koja pravilno funkcioniše.obezbeĊuje da ovlašćeni korisnici uvek mogu da koriste servise i da pristupe informacijama. i softverskim postupcima.14 Zaštita informacionih sistema Bezbednost je mera. promenu i uništenje podataka. [Type text] . Integritet obezbeĊuje konzistentnost podataka. FILTRIRATI SPOLJNE PODATKE Ako je objekt napada javna raĉunarska mreža. ne karakteristika.

Pouzdanost sistema oznaĉava njegovu sposobnost da se brzo i taĉno obnovi posle greške ili nepravilnog rada bilo koje sistemske komponente. i iz neznanja ga startuje i automatski postaje dalji prenosilac crva. a koji nije tražen. Oni imaju zadatak da spreĉe infekciju i oĉiste zaražene fajlove. Spreĉavanje zaraze je neotvaranje nijednog fajla koji stigne uz e-mail. samoreprodukujući programi (nekoliko KB) koji imaju iskljuĉivo cilj da naprave štetu na zaraženom kompjuteru. Ono što je najbitnije znati u vezi virusa je da se možemo zaraziti na dva naĉina: - Preko diskete na kojoj se nalazi virus Preko fajlova koji stignu uz e-mail (ili ICQ) Za borbu protiv virusa se koristi antivirus.44 Cilj svih mera zaštita je obezbeĊenje integriteta i pozudanosti poslovnog informacionog sistema. Antivirusi mogu da prepoznaju odreĊeni virus samo ako imaju njegov kod u bazi. [Type text] . Spreĉavaju zarazu tako što skeniraju fajlove i ako naĊu virus oni zabrane pokretanje zaraženog programa. Štetu prave tako što brišu ili menjaju fajlove na disku. Mogu neopaženo da se ubace. Kompjuterski virusi su mali. zbog svakodnevnog nastajanja novih virusa neophodno ih je ažurirati. Internet crvi se za razliku od virusa šire preko e-maila-a ili preko IRC kanala. U poslednjih nekoliko godina veliku opasnost za informacione sisteme predstavljaju kompjuterski virusi. Šire se tako što žrtva dobije e-mail sa prikaĉenim fajlom. a najveća šteta nastaje ako doĊe do potpunog gubljenja podataka i raspada celog informacionog sistema.

prof. 4.org/wiki/Internet 6. dr Dragan Ćosić: ―Informacione tehnologije‖.biz. Beograd. 2009. http://sh. Dragan mariĉić.org/wiki/Servisi_Interneta 5.ac.com/ [Type text] . Beograd 1997.link-elearning. http://www.wikipedia.ispodpalme.ni.elfak.yu/informacionisistemi/ 8.uni-bk. Prof.ac. Miroslav Sardelić: ―Poslovna informatika‖.unze.god.com/pc-trikovi/osnove-hardvera-i-softvera/ 9. dr Miomir Todorović.45 LITERATURA 1.wikipedia. 3. Nikola Klem: ―Raĉunarstvo i informatika‖.lecad.rs/ 7. http://www. http://www.hr/ 12 http://www. http://www.biz/ 10. 1999. http://sr. Beograd.ftb.e-serbia.ba/ 11.god.god. http://www. 2. http://info.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->