3

1. RAČUNARI
Raĉunar ili kompjuter je elektronski ureĊaj koji se koristi za obradu podataka prema strogo odreĊenoj proceduri. U engleskom jeziku reĉ ―computer” se izvorno koristila za ljude zaposlene da obavljaju aritmetiĉke proraĉune, sa ili bez mehaniĉkih pomagala, ali je kasnije korišćena za same raĉunske mašine. Postoji podela na analogne i digitalne raĉunare sa obzirom na to da li rade sa kontinualnim ili diskretnim veliĉinama pri obradi podataka. Vremenom je analogni raĉunar uglavnom potisnut iz upotrebe, izumro pa se danas pojam raĉunar uglavnom odnosi na digitalni raĉunar.

Slika 1 Računari koji se danas koriste Današnji svet se ne bi mogao zamisliti bez raĉunara. Oni postaju osnovno sredstvo za obradu i prenos podataka, komuniciranje, multimediju, zabavu, itd. Ne postoji ni jedan razlog da neko ne bi poželeo raĉunar u svojoj kući.

1.1 Razvoj računara
U današnje vreme kada raĉunari stoje na gotovo svakom stolu i kada se novi modeli objavljuju skoro svaki dan, svima je poznato da je u razvoju svakog novog modela uĉestvovao ogroman tim. MeĊutim, da bi se došlo do današnjih raĉunara moralo je proći i više od giljudu godina. U razvoju raĉunara znaĉajna su ĉetiri momenta:  pamćenje rezultata,  mehanizacija procesa raĉunanja,  odvajanje unošenja podataka i automatizacija procesa raĉunanja,  opštije korišćenje mašine primenom poodataka. Pojavi savremenih raĉunara prethodili su mnogi pokušaji da se napravi nekakva mašina sposobna da izvodi jednostavnije ili složenije raĉunske operacije. Ako ne raĉunamo razliĉita ruĉna raĉunska sredstva, poput razliĉitih vrsta raĉunaljki i abakusa koji su se javili još u starom veku, možemo reći da je prvu raĉunsku mašinu napravio 1642. godine poznati francuski matematiĉar i fiziĉar Blez Paskal (Blaise Pascal, 1623-1662). On je tada imao samo 19 godina a pomenuti poduhvat je izveo da bi pomogao svom ocu koji je bio

[Type text]

4 poreznik. Paskalova mašina je bila u potpunosti mehaniĉka i koristila je zupĉanike a pokretala se okretanjem ruĉice. Ta mašina je mogla da izvodi jedino operacije sabiranja i oduzimanja. MeĊutim, trideset godina kasnije je slavni nemaĉki matematiĉar Lajbnic (Gottfried Wilhelm von Leibnitz, 1646-1716) napravio raĉunsku mašinu koja je, osim sabiranja i oduzimanja, mogla da izvršava i operacije množenja i deljenja. Naravno da je i ova mašina bila u potpunosti mehaniĉka i nije donela nikakvu novinu u tehnologiji, ali ipak predstavlja ekvivalent jednostavnog džepnog kalkulatora 300 godina pre pojave džepnih kalkulatora kakve danas koristimo. Na ovom polju se ništa nije dešavalo narednih 150 godina, sve dok Ĉarls Bebidž (Charles Babbage, 1792-1871), profesor matematike na Univerzitetu Kembridž, nije izumeo diferencnu mašinu. Ova, takoĊe mehaniĉka mašina, je mogla samo da sabira i oduzima, a koristila se za izraĉunavanje tablica u pomorskoj navigaciji. Mašina je projektovana tako da je izvršavala uvek isti algoritam, metod konaĉnih razlika korišćenjem polinoma. Najinteresantnija karakteristika diferencne mašine je njeno rešenje izlaza. Rezultati su upisivani na bakrenu ploĉu pomoću ĉeliĉnih kalupa. Na izvestan naĉin, upotrebljeni metod je nagovestio kasniju primenu write-once medijuma, kao što su bile bušene kartice ili prvi optiĉki diskovi. Mada je diferencna mašina radila priliĉno dobro, Bebidž se nije zadovoljavao raĉunskim sredstvom koje je moglo da izvršava samo jedan algoritam. Ubrzo je poĉeo da troši, za ono vreme, sve veće i veće sume sopstvenog kao i veliku svotu vladinog novca, na projekat i konstrukciju naslednika diferencne mašine kojeg je nazvao analitiĉka mašina. Analitiĉka mašina se može smatrati prvim mehaniĉkim programabilnim raĉunarom. Kako je analitiĉka mašina bila programabilna, potreban je bio softver, a samim tim i programer. Bebidž je za taj posao najmio ženu po imenu Ada Avgusta Lovelas, inaĉe kćerku lorda Bajrona. GospoĊa Ada je tako prvi programer na svetu i njoj u ĉast je programski jezik Ada dobio ime (naroĉito zbog ĉinjenice, što je naknadno utvrĊeno, da su svi programi koje je ona napisala bili korektni). Na žalost, Bebidž nikada nije do kraja realizovao analitiĉku mašinu zbog njene komplikovane mehaniĉke konstrukcije i nesavršenosti tehnologije devetnaestog veka. Motiv za ubrzani rad na elektronskim raĉunarima bio je II svetski rat. Tokom jednog dela rata nemaĉke podmornice su pravile pustoš meĊu britanskim brodovima. Komande i podaci o kretanju savezniĉkih brodova bili su slati iz Berlina putem radio veze. Naravno da su Britanci mogli da prisluškuju te radio poruke, ali je problem bio što su one bile šifrovane pomoću ureĊaja koji se zvao ENIGMA (interesantno je da je preteĉa ove mašine bio ureĊaj koji je konstruisao pronalazaĉ amater Tomas Džeferson (Thomas Jeferrson) - bivši predsednik SAD). Još na poĉetku rata je britanska obaveštajna služba uspela da nabavi jedan primerak mašine ENIGMA. Ali, da bi se vršilo dešifrovanje, potrebno je bilo vršiti veliki broj izraĉunavanja, a sve je to moralo da bude obavljeno vrlo brzo pošto se radio poruka uhvati. Britanska vlada je oformila tajnu laboratoriju gde je napravljen elektronski raĉunar nazvan COLOSSUS. U projektovanju mašine uĉestvovao je i ĉuveni engleski matematiĉar Alen Tjuring (Alan Turing). COLOSSUS je proradio 1943, ali pošto je britanska vlada držala u strogoj tajnosti ovaj projekat i na njega je, kao na vojnu tajnu, stavljen tridesetogodišnji embargo, te COLOSUSS predstavlja slepo crevo, obzirom da nije uticao na razvoj drugih elektronskih raĉunara. Ipak, bio je to prvi elektronski raĉunar.

[Type text]

5 Džon Mokli (John Mauckley), koji je bio upoznat sa radom Atanasova i Stibica, znao je za potrebu armije za mehaniĉkim kalkulatorom, ali je predložio izradu elektronskog raĉunara. Predlog je prihvaćen 1943. godine, i Mokli i njegov postdiplomac Ekert (J. Presper Eckert) su poĉeli da rade na elektronskom raĉunaru koga su nazvali ENIAC (Electronic Numerical Integrator And Computer). Ova mašina se sastojala od 18000 vakuumskih cevi i 1500 releja. ENIAC je bio težak 30 tona i zauzimao je veliĉinu odbojkaškog igrališta. Snaga mašine bila je 140kW. ―Zli jezici‖ kažu da se kvario u proseku svakih sedam minuta (što nije ĉudo, obzirom na ogromnu disipaciju i upotrebljenu tehnologiju) a za množenje dva broja potrebne su bile 3ms. Što se arhitekture tiĉe, ENIAC je imao dvadeset registara, a svaki je mogao da sadrži desetocifreni decimalni broj, i to tako što je svaka cifra predstavljena sa po deset vakuumskih cevi. Programirao se postavljanjem 6000 multipozicionih prekidaĉa a veze izmeĊu komponenata su bile žiĉane.

Posle tog istorijskog trenutka mnogi drugi istraživaĉi se se dali na posao proizvodnje elektronskih raĉunara. Prvi naredni raĉunar koji je proradio 1949. godine bio je EDVAC izgraĊen na Univerzitetu Kembridž u Velikoj Britaniji. Njegov autor bio je Moris Vilks (Maurice Wilkes), a ovaj raĉunar vredi pomenuti jer je to bio prvi raĉunar sa zapamćenim programom.

Slika 2 ENIAC I EDVAC Godina 1948. donosi taj revolucionarni pomak. Naime, te godine su trojica struĉnjaka, koji su radili za Bell Laboratories, Bardin (John Bardeen), Bretejn (Walter Brattain) i Šokli (William Shockley) izumeli tranzistor, za šta su 1956. godine dobili Nobelovu nagradu za fiziku. Za samo desetak godina tranzistori su napravili revoluciju u raĉunarskoj industriji, tako da su do kraja pedesetih vakuumske cevi potpuno izbaĉene iz upotrebe, bar što se proizvodnje raĉunara tiĉe. Znaĉajno su smanjene dimenzije raĉunara kao i potrošnja, dok su brzina i pouzdanost rada znatno povećane. Sa pojavom diskretnih poluprovodniĉkih komponenti, javljaju se i prva štampana kola. Pronalazak integrisanih elektronskih kola 1964. godine doneo je novi revolucionarni pomak u raĉunarskoj industriji. U poĉetku bila su to kola malog stepena integrisanosti. Do osamdesetih godina napredak u tehnologiji integrisanih kola doveo je do stvarnja VLSI ĉipova (Very Large Scale of Integration) koji su mogli da sadrže nekoliko desetina hiljada, a zatim i nekoliko stotina hiljada, pa ĉak i nekoliko miliona tranzistora na jednom ĉipu. Naravno da je to vodilo ka manjim i bržim raĉunarima. Cena raĉunara je pala do te mere da se otvorila mogućnost da svaki pojedinac ima sopstveni raĉunar. Tada je i zapoĉela era personalnih raĉunara. [Type text]

6

Tip Personalni raĉunari Miniraĉunari

Tipiĉan MIPS 1 2

Tipiĉan kapacitet memorije

Primer mašine 1 IBM PS/2 4 PDP-11/84

Primer korišćenja Obrada teksta Upravljanje realnom vremenu Mrežni server Bankarstvo u

Supermini raĉunari Veliki (mainframe) računari Superraĉunari

10 30

32 SUN-4 128 IBM 3090/300

fajl

125

1024 Cray-2

Vremenska prognoza

Tabela 1 Pet uobičajenih vrsta računara Ova podela se zasniva na fiziĉkoj veliĉini, performansama i oblasti primene. Personalni raĉunari se, za razliku od velikih raĉunara, mogu koristiti na razliĉite naĉine: obradu teksta, unakrsne tabele i visoko interaktivne aplikacije koje nisu povoljne za primenu kod velikih raĉunara.

1.2 Računarski sistem – arhitektuta
Raĉunarski sistem je elektronski uredaj koji deluje pod kontrolom programskih instrukcija memorisanih u sopstvenoj memoriji, koji može prihvatiti podatke, izvršiti aritmetiĉke i logiĉke operacije, proizvesti izlazne podatke i memorisati rezultate obrade. To znaci da raĉunarski sistemi izvršavaju tri osnovne funkcije: obradu podataka, memorisanje podataka i prezentovanje podataka. Prema povećanju snage mikorprocesora, odnosno prema mogućnostima obrade i ceni raĉunari se dele na:  makroraĉunare,  miniraĉunare,  mikroraĉunare. Makroračunari predstavljaju integraciju najsnažnijih performansi raĉunarske tehnike i tehnologije. Primenjuju se u oblastima gde je potrebno obraditi veliki obim podataka sa relativno složenim procedurama. Takve oblasti su na primer upravljanje poslovnim sistemima i nauĉno tehniĉka istraživanja.

Miniračunari su više specijalizovani raĉunari, nemaju tako jake performanse, ali im je cena pristupaĉnija. Vremenom izlaze iz upotrebe jer ih zamenjuju mikroraĉunari, sa sve boljim performansama. [Type text]

Arhitektura raĉunara se odnosi na unutrašnju strukturu i detalje neophodne da raĉunarski sistem bude funkcionalan. Od karakteristika interfejsa u mnogome zavisi efikasnost rada raĉunarskog sistema.  memorija. koje se još nazivaju interfejs. [Type text] .7 Mikroračunari su raĉunari zasnovani na mikroprocesoru. Pridruživanje raĉunarskom sistemu novog modula zahteva samo izmenu kablova koji povezuju pojedine module kao i eventualne izmene programa. Arhitektura je opšti izraz strukturu svih delova raĉunarskog sistema.  kola. Glavne komponente raĉunarskog sistema su:  processor. uvek je mogućno u sistem uvesti dodatne module ili pak pojedine zameniti. ―Mašinski jezik‖ je interni jezik digitalnih raĉunara. Pod arhitekturom se može smatrati struktura raĉunarskog sistema sa naĉinom funkcionisanja do nivoa mašinskog jezika.  jedinice za upravljanje periferijskim jedinicama (kontrolere).  ĉipove. 1. kao i kombinacija hardvera i elementarnog softvera koji veže raĉunar sa raĉunarskom vezom. nane stotine hiljada sklopova koji obezbenuju funkcionisanje raĉunara. Jedinice raĉunarskog sistema povezane su menusobno unificiranim sistemom veza – sprežnim mrežama.  periferijske jedinice. Arhitektura raĉunarskog sistema obiĉno ne uljuĉuje aplikativni softver. arhitektura raĉunarskog sistema ukljuĉuje:  raĉunarski sistem.3 Osnovne sistemske komponente Savremeni raĉunarski sistemi projektuju se tako da se raĉunarski sistem sastoji od modula koji se mogu relativno lako i u potrebnom broju objedinjavati. Program napisan u mašinskom jeziku jednog tipa raĉunara ne može se izvršiti na drugom tipu. Svaki tip raĉunara ima svoj specijalni mašinski jezik kojim se ―respektuju‖ sklopovi tog tipa raĉunara i koji može da realizuje upravljaĉka jedinica tog tipa raĉunara.  ulazno – izlazne jedinice. dajući tako željenu konfiguraciju raĉunarskog sistema.  sistemske programe. Za razvoj mikroprocesora zaslužan je razvoj poluprovodniĉke tehnologije koja omogućava da se na jednoj ploĉici poluprovodniĉkog kristala milimetarske zapremine. Koristeći ovaj modularni pristup izgradnji raĉunarskog sistema. U arhitekturu raĉunarskog sistema spade i sistemski softver. Prema tome.

algoritme funkcionisanja interfejsa kao i upravljaĉke signale koje jedinice preko interfejsa izmenjuju izmenu sebe u periodu veze. Intel. IBM i Transmeta. omogućava da se pojedini delovi sistema zamenjuju. U praksi su se najĉešće koristile 5-kanalne. ali je jedan od najvažnijih delova svakog raĉunara. . procesora prikazani su: . ali postoje i procesori specijalnih namena kao što su procesori signala.skup registara posebne namene. Standardizacija se odnosi na formate poruka koje se prenose preko interfejsa.podsistem za sprezanje sa drugim komponentama (interface). . Sa tehnološkom revolucijom. izlaznih ureĊaja. U poĉetku su to bile kamene i glinene ploĉice.8 Interfejs podleže odrenenoj standardizaciji. a unos podataka se vršio po kolonama usmerenim uzduž trake i po redovima usmerenim popreĉno na traku. central processing unit — CPU.aritmetiĉko – logiĉka jedinica. Ova standardizacija omogućava da se raĉunarski sistem može konfigurisati od jedinica razliĉitih proizvonaĉa. Procesor: ObraĊuje podatke i upravlja radom ostalih delova raĉunarskog sistema – ulaznih. Bušena traka je bila jednostavna za rukovanje. Bušena traka predstavlja papirnu ili tanku aluminijumsku traku na kojoj se po dužini razlikuju kanali . memorije. 7. Kada se kaže samo „procesor― najĉešće se misli na centralni procesor (engl.skup registara opšte namene.upravljaĉka (komandna) jedinica. Osnovni delovi mikroprocesora tj. komunikacionih. Motorola. itd.4 Spoljna memorija Još od davnina kod ĉoveka je postojala potreba da negde skladišti informacije koje je primao. Postoji veći broj proizvoĊaĉa mikroprocesora. [Type text] . naredbe koje interfejs prenosi. kao i jednostavno proširenje konfiguracije raĉunarskog sistema od minimalne do maksimalne. Taj skok se još više povećao sa pojavom raĉunara. a meĊu njima se istiĉu: AMD. Bušena kartica je najstariji i nekada masovno korišćen ulazni (i reĊe izlazni) medijum. razni grafiĉki procesori. 6kanalne. Sam po sebi procesor ne ĉini raĉunar. centralna procesorska jedinica).kanalne i 8-kanalne bušene trake. Najĉešće se koristila 80kolonska kartica. . Slika 3 Procesori 1. Procesor (u raĉunarstvu) je izvršna jedinica — prima i izvršava instrukcije proĉitane iz odgovarajuće memorije. . kasnije pergament i na kraju papir.zamišljene linije postavljene duž trake. na kojem su se podaci unosili bušenjem u odgovarajućem rasporedu. koliĉina informacija koje je trebalo negde smestiti je naglo porasla. Zatim. šeme veza interfejsa.

Slika 4 Diskete CD-ROM je ureĊaj koji se sve više koristi. TakoĊe se mogu snimiti podaci sa diska na disketu.9 Diskete predstavljaju urenaje u kojima se vrši zapisivanje i ĉitanje informacija sa magnetnog medija. Kompakt disk se najĉešće koristi kao medijum u koji se jednom upisuju podaci a mogu se ĉitati neograniĉen broj puta. Disketne jedinice služe za unos podataka u raĉunar: sa diskete se podaci snimaju na hard disk i odatle se koriste. Zavisno od proizvoĊaĉa ureĊaja. Zbog datog kapaciteta ovo je veoma popularan medijum. Ova vrsta memorije je podesna. [Type text] . Otuda ovaj disk nosi naziv CD-ROM. obiĉno integrisani u muziĉke kartice. i tako preneti podatke na neki drugi raĉunar. pouzdana i relativno jeftina. Slika 5 CD-ROM Sliĉno obiĉnom disku. Takone postoje i SCSI verzije CD-ova. To je ĉitac optiĉkih ploĉa. Diskete su poslednjih godina skoro izbaĉenje iz upotrebe. komunikacija kompjutera i CD-a sa odvija preko drajvera. koriste se specijalni veznici. i koristi se za ĉuvanje velike koliĉine podataka na malom prostoru. Na svakoj optiĉkoj ploĉi ili CD-R0M-u se može zapisati 700MB podataka. Danas se koriste modeli koji se povezuju na obican IDE (EIDE) veznik.

TakoĊe. trake i cilindre.5 Hard disk interfejsi Medijum koji služi za stalno smeštanje podataka je hard disk. Hard disk se sastoji od nekoliko okruglih ploĉa presvuĉenih posebnim materijalom dobrih magnetnih svojstava koje rotiraju velikom brzinom i nekoliko glava koje lebde tik iznad ploĉa. Sektori su rasporeneni na poseban naĉin utvrnenim standardom. ogroman kapacitet DVD diskova znaĉi i više podataka u aplikacijama i bolje multimedijalne karakteristike. tako da je površina magnetnih ploĉa izdeljena na sektore. zavise od njegovog tipa.koriste se za reprodukciju filmova sa DVD diskova. pomerajući se po polupreĉniku diska. ĉitaući i upisujući podatke. To nije samo CD ureĊaj velikog kapaciteta . Glave ĉitaju podatke oĉitavajući magnetni zapis sa rotirajućih ploĉa. zavise od njegovog tipa. trake i cilindre. pa se po ovom svojstvu zove i fiksni disk (Fixed disk). modela i marke. Hard disk je naprava u principu sliĉna disketnoj jedinici. Performanse diska kao elektromagnetnog medija za skladištenje podataka. Disk nije izmenljiv od strane korisnika. Performanse diska kao elektromagnetnog medija za skladištenje podataka.on je poboljšao audio i video mogućnosti PC raĉunara . a pišu kreirajući magnetno polje posebnih svojstava koje menja zapis na ploĉama. Disk ima znatno bolje karakteristike od disketa. 1. Za razliku od njih on ima znatno veći kapacitet. modela i marke. Princip rada je gotovo isti – disk presvuĉen feromagnetnim slojem rotira oko osovine a pokretna glava ĉita i upisuje podatke. Podaci na disku su rasporeneni na poseban naĉin utvrnenim standardom.10 Slika 6 CD-ROM mehanizam (čitač) Digitalni višenamenski disk (Digital Versatile Disc – DVD) je standard velike gustine koji može da primi do 17 GB podataka na dvostranom disku. Slika 7 Hard disk [Type text] . tako da je površina magnetnih ploĉa izdeljena na sektore.

ali SCSI omogućava da neki od njih stoje i napolju . sektori brže promiĉu ispod glave tako da je transfer veći. a za razliku od tastature pisaće mašine. Komandni tasteri izvršavaju komande koje raĉunar izvršava neposredno po pritisku odgovarajućeg tastera.mogu se povezivati jedinice udaljene 6 i više metara. kao što su ST506 i ESDI. tastatura raĉunara ima komandne (funkcijske) tastere i numeriĉku tastaturu. 1. Glavna alternativa za IDE (a verovatno i najbolji izbor ako se ne gleda na cenu) je SCSI interfejs. To je standard pomoću kojeg se kontroliše protok podataka izmenu procesora i hard diska. Na žalost. Jedan od starijih i najvažnijih standarda uvedenih za hardver personalnih raĉunara je IDE (Integrated Dlrive Electronics). dok urenaji sa visokim performansama dostižu i 7200 o/min. UreĊaji koji se najĉešće koriste su tastatura. brojeva. skener. Na tastaturi imamo tastere za unošenje slova. Danas standardna brzina rotacije IDE diskova iznosi 5400 o/min. doprinosi većoj temperaturi u hard disku i prouzrokuje veće naprezanje cele mehanike hard diska. godine dale kompanije Western Digital i Compaq da bi savladale ograniĉenja u performansama ranijih podsistema standarda. Naime. i umeju da budu nekompatibilni sa nekim (naroĉito starijim) programskim paketima. u ulazne urenaje spada i ĉitaĉ bar kodova. SCSI adapteri su znatno skuplji. Veća brzina rotacije donosi veću buku. Zbog toga se koristi vodeno vazdušno hlanenje sa dva ventilatora. TakoĊe. Svi ti ureĊaji će teško stati ĉak i u najveće kućište. CD ROM-ove.6 Ulazni ureĎaji Ulazni ureĊaji služe za unošenje podataka u raĉunar. strimer trake. skenere i drugo. a isprobane su i razliĉite brzine vazduha preko elektronike i mehanike. ako se brže okreće ploĉa. teže se konfigurišu. IDE koncept su 1986. On omogućava da na isti kontroler prikljuĉimo ĉak sedam ureĊaja bilo koje vrste diskove. džojstik a u poslednje vreme i digitalni fotoaparati i kamere.11 Što se tiĉe same brzine hard diska na nju prevashodno utiĉu dve komponente: . znakova interpunkcije. Za izvršavanje neke komande nekad moramo jednovremeno pritisnuti dva ili tri tastera. [Type text] .brzina rotacije ploĉa . koji se obiĉno ne nalazi u standardnoj konfiguraciji personalnog raĉunara. bitno je da brzina bude što veća. miš.brzina pomeranja glave hard diska Kad smo kod brzine obrtanja ploĉa hard diska. Tastatura je sliĉna onima koje se koriste na pisaćim mašinama.

Pre svega. Slika 9 Miš Skener je ureĊaj koji sluzi za prebacivanje teksta ili slike u ―elektronsku‖ formu podesnu za dalju obradu na raĉunaru. Kod testiranja miševa.ureĊaj ĉijim se kretanjem po ravnoj površini menjaju x i y koordinate pokazivaĉa miša na ekranu monitora. Naime. naroĉito kod grafiĉkih programa gde je korišćenje miša obavezno. već treba da ga držimo u ruci i da nam udobno leži. jer je olakšano pozicioniranje na ekranu. pomoću ovog ureĊaja ―ĉita‖ se data informacija i pretvara u formu koju prepoznaje PC raĉunar. Slika 10 Skener [Type text] . Postoje miševi ―na kuglicu‖ i laserski. a pritiskom na jedan od dva ili tri tastera aktivira odrenena funkcija. u prvom redu treba obratiti pažnju na dizajn.12 Slika 8 Tastatura Miš . Dati oblik se zatim obraĊuje u program koji služi za obradu slike ili teksta. Rad sa mišem je jednostavniji i brži. miš ne samo što stoji na stolu na vidnom mestu.

makar im se u potpunosti posvetio. teksta. MeĊutim. Monitor je ureĊaj za prikazivanje brojĉanih podataka. Svi modeli fotoaparata nude nekoliko rezolucija za snimanje. Svaki ekran ima mogućnost prikazivanja brojeva i teksta. Štampaĉa ima u tri osnovne tehnologije. Ova elektronika je smeštena na posebnoj ploĉi koja se zove grafiĉka kartica. Grafiĉka kartica se montira u kućište raĉunara ukljuĉivanjem u slot na magistrali. Slika 11 Monitori Štampač je ureĊaj pomoću koga se binarno .13 Digitalni fotoaparati služe za snimanje digitalnih slika.7 Izlazni ureĎaji Izlazni ureĊaji služe za prikazivanje rezultata obrade na raĉunaru u obliku pogodnom za korišćenje. Važne karakteristike štampaĉa su kvalitet otiska i brzina štampanja. ali i po karakteristikama. kao i mogućnost proširivanja memorije. već se operacije vrše i do dva puta brže nego što bi ih procesor. Ne samo što je na ovaj naĉin centralni procesor rasterećen dela ―dosadnog‖ posla. za prikazivanje grafike i slika mora postojati odreĊena elektronika koja to omogućava. mogao obaviti. Ovi fotoaparati se isporuĉuju sa softverom i kablovima za povezivanje radi uĉitavanja slika u PC raĉunar. Na trzištu se nalzi veliki broj razliĉitih štampaĉa. a to su:    matriĉni štampaĉ štampaĉ sa mlaznicom (ink-jet štampaĉ) laserski štampaĉ [Type text] . štampaĉi se razlikuju po principima rada. grafike i slika na ekranu. Grafiĉka kartica je zapravo mali kompjuter u ĉijem je centru namenski mikroprocesor zvani grafiĉki akceleratorski ĉip – on samostalno izvodi mnoge važne grafiĉke funkcije. štampaĉ a u nekim sluĉajevima i ploter. Kao izlazni ureĊaji najĉešće se koriste monitor.kodirana informacija iz raĉunara prenosi na papir. Danas se upotrebljavaju razliĉiti izlazni ureĊaji u zavisnosti od namene raĉunara. Digitalne fotografije koje snimaju ovi fotoaparati su danas visokog nivoa kvaliteta i visoke rezolucije. 1.

) ili softverski elementi (datoteke. Računarske mreže Potreba za informacijama naterala je ĉoveka da uspostavlja veze sa raznim izvorima informacija i da stvara mreže preko kojih će sebi olakšati prikupljanje.) i ureĊaja kao što su ĉvorišta. Softversku celinu mreže ĉine protokoli – pravila po kojima se vrši komuniciranje (razmena podataka) u mreži. Iglice papir udaraju preko trake.8. prenos. Mreža se sastoji od raĉunara.). Neki od ureĊaja. Svaka mreža se može svesti na sledeće dve osnovne celine: hardversku i softversku. Raĉunarska mreža može biti prost skup dva ili više raĉunara. Koristi se za prenos kako digitalnih tako i analognih podataka.izlazne urenaje spadaju modem.) ili to ne mora biti uslov (elektronska pošta. Slika 12 Štampači Postoje i neki ulazno – izlazni ureĊaji koji mogu da izvršavaju i ulazne i izlazne operacije. fiziĉki spojni putevi i deljeni resursi. slika. omogućavaju vezu izmeĊu raĉunara i mreže. optiĉko vlakno. baze. govor. koji su povezani adekvatnim medijumom i koji meĊusobno mogu da komuniciraju i dele resurse. zvuĉna kartica. operativni sistemi koji su u direktnoj komunikaciji sa hardverom raĉunarskog sistema (i imaju podršku za mrežni hardver i mrežne protokole) i korisniĉki mrežni softver.14 Matriĉni štampaĉi su najstarija vrsta štampaĉa. kao što su mrežne kartice. ploteri. a istovremeno se u umrežavanju postavljaju viši standardi. Naglim razvojem raĉunarske tehnologije poslednjih godina (povećanje performansi uz pad cena) i sa pravom eksplozijom Interneta. prenos datoteka i sl. video i sl. sviĉevi. video. Vremenom su se mrežni sistemi razvijali da bi danas dostigli nivo praktiĉnog efikasnog okruženja za razmenu podataka. Hardversku celinu saĉinjavaju mrežni ĉvorovi (nods) u kojima se vrši obrada informacija. 1. koje su složene u takav niz. diskovi i sl. mrežna kartica. MeĊu ulazno . Deljeni resursi su hardverski (štampaĉi. ruteri itd. skladištenje i obradu podataka. koja ostavlja taman trag na papiru na mestu udarca. koji ĉine infrastrukturu mreže. [Type text] . medijuma za prenos (žica. da mogu ―nacrtati‖ bilo koji znak kombinovanjem udarca iglica i pomeranjem papira levo i desno. Mrežom se prenose raĉunarski podaci.). nalik onoj za pisaće mašine. vazduh i sl. faks mašine. a aplikacije na stranama korisnika mogu biti takve da se zahteva prenos podataka u realnom vremenu (govor. Sa sve moćnijom raĉunarskom opremom svakodnevno se uvode novi servisi. Oni rade na principu udarnih iglica. koji moraju biti prilagoĊeni odgovarajućim sistemima za prenos. aplikacije i sl. broj korisnika raĉunara i raĉunarskih mreža raste vrtoglavom brzinom.

fotografije. 4. raĉunari koji su u mreži mogu zajedniĉki da koriste: dokumenta (memorandume. umrežavanje povećava efikasnost i smanjuje troškove poslovanja.15 Danas kada su raĉunari relativno dostupni svakom i uz to su izuzetno moćni. fakture. Wireless community network 7. Bus network. 5. faks mašine modeme. Personal Area Network (PAN). Global Network (Internet). XML appliance network Treba imati u vidu da su raĉunarske mreže jedna dinamiĉna oblast u kojoj su ĉeste promene tako da je svaki pokušaj striktne kategorizacije osuĊen na kratkotrajnu taĉnost. bežiĉne mreže. Mesh network. 3. ilustracije. Po topologije raĉunarske mreže mogu biti: 1. [Type text] . softver za obradu teksta. 3. SOHO network 6. Process control network 4. audio i video datoteke. U skladu sa medijumom koji se koristi za prenos podataka raĉunarske mreže mogu biti: 1. Po vremenskoj postojanosti raĉunarske mreže mogu biti: 1. softver za praćenje projekata. 2. štampaĉe. Storage area network 2. Ring network. kablirane mreže.Privremene. Star network. Osnovni razlozi za umrežavanje su:   zajedniĉko korišćenje informacija zajedniĉko korišćenje hardvera i softvera Konkretnije. CD-ROM jedinice i druge prenosive jedinice.). 2. Metropolitan Area Network (MAN). Po arhitekturi (funkcionalnom odnosu ĉlanova) raĉunarske mreže mogu biti Host-based. Klijent-server i Peer-to-peer. itd. 2. Po protstoru na kome se prostiru raĉunarske mreže mogu biti: 1. Wide Area Network (WAN). Podelu raĉunarskim mreža je moguće vršiti po više kriterijuma. 3. Po specifiĉnoj funkciji koju obavljaju raĉunarske mreže mogu biti: 1. Local Area Network (LAN).Fiksne i 2. 4. Value added network 5. tabelarne proraĉune. elektronsku poštu. Server farm network 3. Star-bus network.

• regionalne raĉunarske mreže (WAN) – mreže šireg podruĉja.Razvoj serverskog dela. ali fiziĉki. prsten (ring) i zvezda (star). Bus i ring logiĉke topologije su ĉesto fiziĉki organozovane kao star topologija odnosno u obliku zvezde. Nedostatak ovih funkcionalnosti omogućava veću jednostavnost i performanse a one su izmeštene u protokole višeg nivoa. TakoĊe.44% svih sajtova na Internetu. Internet Protokol ne garantuje dostavu paketa. ovaj protokol ne garantuje ispravnost podataka (npr. Protokoli nižih nivoa (protokoli sloja veze) imaju sopstvene naĉine adresiranja a za pronalaženje njihove adrese preko IP adrese zadužen je Address Resolution Protocol. Izbor i specifikacija topologije LAN mreže zavisi od: fiziĉkih lokacija na kojima se nalaze korisnici sistema. proveru autentiĉnosti i kontrolu grešaka. koliĉine podataka u lokalnim bazama podataka kao i potrebnog ažuriranja tih baza. prenos paketa u izmenjenom redosledu. u sluĉaju da traženi dokument ne postoji. Ovaj protokol se odnosi na mrežni sloj OSI i TCP/IP modela.35% tržišta. ureĊaji ne moraju da budu stvarno rasporeĊeni u ovom obliku. od uĉestanosti pristupa bazama na drugim lokacijama i zahteva za komuniciranjem izmeĊu dve korisniĉke lokacije. raĉunarske mreže se mogu podeliti na: • lokalne ( LAN ). Protokol predstavlja standard (konvenciju) za ostvarivanje i kontrolu veze i prenosa podataka izmeĊu dve krajnje taĉke. Internet Protokol (IP) je protokol koji se koristi za prenos podataka u i izmeĊu "packet switched" mreža. Savremeni Web serveri imaju mnoge dodatne funkcionalnosti . Ipak. Komunikacioni protokol predstavlja set standardizovanih pravila za predstavljanje podataka. Sledeći najzastupljeniji softver je IIS. proizvod kompanije Microsoft.16 Postoje tri osnovne LAN topologije: magistrala (bus). da li je sadržaj paketa oštećen pri transportu). Prenos podataka kroz mrežu se obavlja po protokolima – utvrĊenim pravilima koja su poznata svim uĉesnicima u komuniciranju. Glavna uloga IP protokola je obezbedi jedinstven sistem za globalno adresiranje raĉunara i time obezbedi jedinstvenu identifikaciju svakog od njih. Prema prostoru koji obuhvataju. signalizaciju. To znaĉi da ovaj protokol u sebe enkapsulira podatke viših slojeva (aplikativnog i transportnog) i u okviru paketa se podaci ovog protokola enkapsuliraju kao podaci za protokole nižeg sloja. pomenuti softver je (prema podacima kompanije Netcraft) opsluživao 61. klijentu pošalje poruku o grešci. na dobijeni zahtev pronaĊe traženi dokument u lokalnom skladištu dokumenata i njegov sadržaj pošalje klijentu ili. Trenutno najpopularniji softver ovog tipa je Apache HTTP server ĉiji je autor Apache Foundation. sa 31. dozvoljava dupliranje paketa. Oktobra 2006. [Type text] . ovakav scenario opisuje samo osnovnu funkcionalnost Web servera. sloja veze. Ove topologije predstavljaju logiĉku arhitekturu mreže. neophodnih da bi se informacija prenela komunikacionim kanalom. Serveri: Osnovna uloga Web servera (nekad se naziva i HTTP serverom) je da osluškuje na portu 80 (podrazumevani port za HTTP protokol).

Preokret u razvoju Internet nastaje devedesetih godina legalizacijom komercionalnih aktivnosti na internet i pojavom WWW-a (World Wide Web) koji je omogućio hipertekstualne veze izmeĊu razliĉitih dokumenata (smeštenih na razliĉitim raĉunarima) i prenos multimedijalnih [Type text] . poznatiju kao ARPANET.17 2. 2. koja jedintveno radi na globalnom nivou. Sastoji se iz hiljada meĊusobno povezanih mreža koje za meĊusobno komuniciranje koriste internet protokol (IP – Internet Protocol). Verovatno je najvažniji trenutak bio 1983. mada se imenica Internet prvi put pojavljuje tek osamdesetih godina XX veka. a potom se dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istraživaĉki projekt. Neki navode 1969.1 Razvoj interneta Za Internet se kaže da postoji tridesetak godina. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma važnih otkrića koja su obeležila razvoj Interneta kakvog danas znamo. INTERNET Internet se najĉešće opisuje kao mreža svih raĉunarskih mreža. koristi se termin ―Internet tehnologije‖. Protokoli su standardi koji omogućavaju komunikaciju raĉunara putem mreže. što je znaĉilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi. kad je tadašnja mreža prešla sa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol). za istraživanje i razvoj komunikacija i komandne mreže koja će preživeti nuklearni napad. Slika 13 Internet kao “mreža svih mreža” Internet je mnogo više od raĉunarske mreže kad se govori o njegovom širem uticaju na informacione sisteme i primenu uopšte. godinu kao godinu roĊenja Interneta jer je tada Ministarstvo odbrane SAD-a odabralo Advanced Research Project Agency Network. Internet može da se opiše kao skup meĊusobno povezanih mreža provajdera (internet posrednika) i njihovih korisnika.

Pristupom iz mobilne telefonske mreže.). a sada je mnogo više od toga i za većinu korisnika predstavlja ―sinonim‖ za Internet. 5. cena zavisi od kvaliteta veza i zahteva servisa. dopisovanje. Grafik br 1 Zastupljenost načina povetivanja na internet [Type text] . 6. danas je to obrnuto. Ako je reĉ o komercijalnoj usluzi. 7. Mikrotalasnim vezama. Analognim vezama. 2. 4. video. Kablovskim modemima. ali i od raspoloživih kapaciteta i tehnologija lokalne telekomunikacione infrastructure.18 sadržaja (zvuk. U momentu nastanka Web je bio samo jedan od servisa. Internet se sve više služi za slanje faksa. itd. Satelitskim vezama. Prema primenjemim tehnologijama povezivanje na internet može se izvršiti: 1. Naĉin povezivanja na Internet zavisi od potreba (pojedinaĉnih korisnika ili preduzeća). 3.2 Povezivanje na Internet Za povezivanje na Internet potrebno je imati vezu do raĉunara koji je već na Internetu. 2. U praksi to najĉešće znaĉi vezu do Internet posrednika – provajdera (ISP – Internet Service Provider). Pristup posredniku može se realizovati prema stalnosti veze kao povremena i stalna veza. slika. itd. jednog od preduzeća koje se specijalizovalo za tu vrstu usluga. Digitalnim sistemima prenosa. Primenom ADSL tehnologija. telefoniranje. Dok je ranije bila neophodna klasiĉna telefonska mreža za funkcionisanje Interneta.

Postoji mnogo podela servisa. ali podela na baziĉne.  Telefoniranje preko interneta (internet phone). 2. kao da je korisnik fiziĉki prisutan na udaljenoj lokaciji. Elektronska oglasna table. U javne informacione servise spadaju:    Anonimni FTP (anonimus FTP). koji omogućavaju pristum udaljenom raĉunaru i interaktivn rad na njemu. Gofer (gopher). multimedijalna oglasna tabla. iz prostog razloga što su neki od njih tokom razvoja mreže bili veoma popularni. Talnet (telecommunications network) i rlogin (remote login). javno skladište podataka koje je pomoću FTP servisa na raspolaganju svim korisnicima internet (bez posebne preplate. tj. Servisi Što se tiĉe servisa Interneta. Detaljno opisivanje svih servisa i njihovih komandi poĉenike samo zbunjuje i ĉesto stvara dodatni strah i odbojnost prema korišćenju Interneta. Web. servis za hipertekstualno organizovanje i pregled multimedijalnoh informacija.  Diskusione grupe (newsgroup) Konferencijski servisi su:  Talk.19 2. U diskusivne servise spadaju:  Liste elektronske pošte (mailing lists). Danas većina korisnika Interneta gotovo sve servise koristi ili iz programa za elektronsku poštu ili iz Web ĉitaĉa (browser).  IRC (Internet relay chat) servis interaktivnog teksualnog komuniciranja većeg broja korisnika interneta dinamiĉki kreiranim kanalima. servis za hijrrarhijsko organizovanje i pregled tekstualnih informacija. servis koji omogućava prenos datoteka izmeĊu dva udaljena raĉunara. diskusione. noviji servis koji korišćenjem mikrofona i zvuĉne kartice omogućava komuniciranje glasom izmeĊu korisnika interneta. FTP (File Transfer Protokol). informacione. a potom nestali. servis koji omogućava razgovor sa drugim korisnikom na mreži u formi interaktivne razmene tekstualnih onformacija. njihov taĉan broj ne može se precizno odrediti. U bazične servise se ubrajaju servisi koji karakterišu poĉetak rada internet. korisniĉkog imena i lozinke).3. [Type text] . Servis može biti uslovljen predhodnim predstavljanjem korisnika imenom i lozinkom. a to su: 1. javne. tj. konferencijske i servise za pretraživanje – najbolje oslikava njihovu suštinu. 3. Elektronska pošta (e-mail) servis koji omogućava razmenu poruka elektronskim putem.

4. a koncipirao ga je ameriĉki inženjer Ray Tomlison. brza je. Internet servis elektronska pošta je nastao 1971. live. datoteka koja se kroz mrežu šalje sa jednog kompjutera na drugi.unese adresa na koju se salje poruka i pritisne dugme za potvrdu slanja(Send). slicne telegramu. odnosno sve što se može snimiti u vidu kompjuterske datoteke. praktiĉna i jeftina. WAIS. E-mail adrese se univerzalno konstruišu na isti naĉin. primalac će je ĉitati (bilo gdje na svetu). paletu sa alatkama i lako razumljivim sadržajem. Microsoft Office Outlook koji se isporučuje kao čitač Microsofta.20  Videokonferencije (videoconferencing) predstavljaju unapreĊenje prethodnog servisa gde se osim glasom. To mogu biti datoteke iz programa za obradu teksta. Elektronska pošta je postala veoma popularna iz više razloga. a sastoje se od sljedećih komponenti: . itd. ali kako je vreme odmicalo tako je i E-mail napredovao. Radi na istom principu kao i predhodni program. veronica. Takodje je veoma jednostavan za korišdenje. (hotmail. Zahvaljujudi usvojenim standardima za e-mail servere. Servisi za pretraživanje informacija su archie. i dobija se kao dio paketa Netscape Communicator. a takva je i praksa. tako ni Internet ne može da funkcioniše bez odgovarajućeg softvera za internet. može se slobodno izabrati bilo koji od popularnih programa za elektronsku poštu: 1.4 Softver za internet Softver su programi koji govore raĉunaru kako treba da izvršava odredjene zadatke. ustvari. Program je jednostavan i lako se koristi. jer ne zahteva istovremeno prisustvo oba komunikatora. ispunjavajući prazninu telefonskih razgovora i pisama. . . usavrsavao se i razvijao. slike. pa danas uz E-mail se salju i razne vrste pridruženih datoteka. . Facebook. Netfind i WWW servisi za pretraživanje. Otkuca se poruka na kompjuteru. Rane elektronske poruke bile su ograniĉene na jednostavne tekstualne poruke. gmail…). primenom kamera komunicira i živom slikom. godine. Kako hardver ne moĊe da funkcioniše bez softvera. E-mail je znaĉajno olakšao komunikaciju. snimljeni zvuk. [Type text] .Nudi liniju menija kao u u Windowsu. 2. 2. 3. Elektronska pošta je. Gotovo odmah. Koncept je jednostavan. Outlook Express se isporučuje uz čitač weba Internet Explorer. Netscape Messenger je besplatan server za elektronsku poštu.

skripta koji ĉitaju Web ĉitaĉi. uticali su da na poĉetku novog veka poslovne komunikacije poprime sasvim nove oblike i mogućnosti. Kada se govori o Web-u ĉesto se koriste razliĉiti nazivi :        Web prezentacija: kolekcija pridruženih dokumenata poznati kao Web stranice Web server: raĉunar koji mora imati stalnu vezu sa internetom i na kome se nalazi Web prezentacija Home page : prva stranica Web prezentacije Web sajt: uglavnom oznaĉava Web server i Web prezentaciju zajedno Web ĉitaĉ: korisniĉki program koji služi za pristup Web serverima i ĉitanje Web stranica Web protokol: skup pravila kojim je definisana razmena podataka izmeĊu Web ĉitaĉa i Web servera Web adresa: skup identifikatora razdvojeni taĉkama koji jednoznaĉno ukazuju na simboliĉku adresu Web stranice. [Type text] . kao i integraciju sa klasiĉnim telekomunikacionim servisima i sve prisutnijom mobilnom telefonijom. Mogućnosti ukljuĉivanja glasovnih i video poruka u elektonsku poštu. Najpoznatiji programi za pravljenje Web prezentacija su MS Front Page i Macromedia Dreamweaver. 2.21 Sve je više ponuĊaĉa besplatnih servisa elektronske pošte. Potrebna je i e-mail adresa i internet adrese servera za poštu.6 Pronalaženje informacija na internetu – Mašine za pretraživanje Hiljade novih prezentacija sa najrazliĉitijim temama ĉovekovog interesovanja postavljane su svakog dana . Svi programi za elektronsku poštu zahtevaju osnovne informacije o dobavljaĉu e-mail usluga i o nalogu. 2. tako da danas možemo slobodno konstatovati da informacija koja nas interesuje sigurno postoji na internetu samo je u tom moru informacija treba znati na najlakši naĉin pronaći. E-mail servisi koriste sistem poznat kao POP3 i sistem SMTP za odlaznu poštu.5 Programi za izradu web prezentacija Su programi koji omogućavaju pisanje i kompajliranje HTML skripta. Ovi programi omogućavaju lakše dizajniranje i umetanje razliĉitih tipova fajlova.

Lucos. Internetom se danas obavljaju trgovine deonicama i kapitalom. koji omogućavaju održavanje i [Type text] . da više ljudi koristi 2. Konferencija se može obavljati samo tekstom (Chatrooms). Prema broju uĉesnika postoje tri tipa video konferencija: 1. turistiĉki aranzmani i dr. 3.. Deja News. Mašine za pretraživanje mogu se svrstati u dve grupe i to:   tematske imenike mašine koje pretražuju internet po zadatim kljuĉnim reĉima Alta Vista je jedna od dve najpoznatije mašine za pretraživanje koja je predstavljena javnosti krajem 1995 godine. HotBot. avionskim kartama. a sve više u upotrebi je trgovina internetom. On je podeljen na ĉetrnaest osnovnih tema na osnovu kojih možemo lako pronaći informacije i podatke koje nas interesuju. Infoseek. 2. zvukom (Audio konferencija) i video konferencija (Audio + Video).7 Konferencije na internetu Omogućavaju komunikaciju izmeĊu više uĉesnika na internetu u istom trenutku.. Video konferencija taĉka-taĉka jesu sistemi koji omogućavaju sinhronu audio i video komunikaciju dva uĉesnika. YAHOO vrši pretraživanje po temama. WEB stranice se pretražuju iskljuĉivo prema kljuĉnim reĉima zadavanjem prostog ili složenog upita . Video konferencija izmedju više taĉaka podrazumevaju multimedijalnu konferencisku opremu na više lokacija.8 Internet trgovina i novčane transakcije Razmenu je u moderno doba moguće obaviti telefonom. Osim ovih pretraživaĉa postoji mnogi drugi poput Web Crawler-a.22 Mašine za pretraživanje ustaljen je naziv za raĉunar koji omogućava pretraživanje interneta i pronalaženje informacija. 2. Jednosmerne video konferencije podrazumevaju emitovanje zvuka i videa sa jednog mesta i uglavnom pasivno uĉešće više korisnika. Tehniĉki i tehnološki pronalasci.

uneto je sedam dela protiv bezbednosti raĉunarskih podataka . a dele se na pasivne i aktivne. što se pre svega ostvaruje odgovarajućim softverskim mehanizmima zaštite podataka pri prenosu. svemu tome su doprineli tehniĉki i tehnološki pronalasci. konvencionalne banke moraju da imaju ogranke. Da bi obavljale transfer novca na tradicionalni naĉin. primena sigurosnih mehanizama tajnosti poslovnih podataka od kljuĉnog je znaĉaja. Aktivni napadi su mnogo opasniji jer podrazumevaju neautorizovane promene u tokovima podataka. Ti brojevi predstavljaju gotovinu. Elektronski novac rešava mnoge probleme mrežne trgovine. Elektronski novac će uĉiniti transakcije efikasnijim na više naĉina. raĉunarska prevara. zakon predviĊa i zatvorske kazne koje se kreću od 30 dana do 12 godina. raĉunarska sabotaža. te svakoko brz porast stanovnistva i poboljšanje njihovog kvaliteta života i životnog standarda. S obzirom na to da elektronski novac koristi već postojeću mrežu (Internet). Elektronski novac nije samo jedno od sredstava plaćanja. Napadi na raĉunarsku mrežu su nedozvoljene aktivnosti u procesu prenosa podataka od izvorišta do odredišta. troškovi transfera u okviru neke države skoro su jednaki troškovima transfera izmeĊu razliĉitih zemalja i raĉunare svojih korisnika. Kupac dobija željeni proizvod. 2. Prema tome. pravljenje i unošenje raĉunarskih virusa. aprila ove godine.23 prevoz lako kvarljive i osetljive robe. ometanje funkcionisanja elektronske obrade i prenosa podataka i raĉunarske mreže. neovlašćeno korišćenje autorskog i drugog srodnog prava. neovlašćeni pristup zaštićenom raĉunaru ili raĉunarskoj mreži i spreĉavanje i ograniĉavanje pristupa javnoj raĉunarskoj mreži. bankomate i specifiĉne sisteme za elektronske transakcije. Prvo. Elektronski novac je niz brojeva koji se šalju prodavcu. Za potpuno korišćenje potencijala internet tehnologija u poslovanju. Trgovina moze biti lokalna. privatnost je mnogo više zaštićena od radoznalih pogleda.gotovo da ih i nema. Za uĉinjena kriviĉna dela.glava 16a. kao što i ĉek koji se napiše predstavlja gotovinu koju prodavac može da dobije od banke. a trgovac bezbedno dobija svoj novac. troškovi transfera elektronskog novca mnogo su manji . Zaštita i mere bezbednosti Osnovni problem je zaštita privatnosti podataka koji se prenose Internetom. elektronski novac će uĉiniti transakcije jeftinijim zbog toga što su troškovi transfera elektronskog novca preko Interneta znatno manji od troškova transfera novca putem konvencionalnog bankarskog sistema. - - Pasivni napadi su prisluškivanje i nadgledanje protoka podataka bez ikakvih izmena sadržaja. regionalna i nacionalna. Šifriranje poruka je mehanizam kojim se borimo protiv ovakvih napada. pored novĉanih. službenike.9. [Type text] . U Kriviĉni zakon Srbije. To su: neovlašćeno korišćenje raĉunara i raĉunarske mreže.

podjednako i dobro. gde se nikada ne zna šta vam se sve može dogoditi. Ubacivanje novih poruka. Plaćamo raĉune. kriptografskih algoritama. a u novije vreme primenom intelihgentnih kartica i tzv.24 Postoje različiti oblici ovih napada na podatke koji se realizuju preko mreže:    Promena sadržaja poruka. Slika 14 password kao sistem zaštite [Type text] . koja se ostvaruje šifrovanjem. „lutanje" internetom je poput lutanja ulicama nepoznatog mesta. planiramo. Javljaju se i problem u vezi sa utvrĊivanjem verodostojnosti subjekata s kojim komuniciramo. ostvarujemo poslovne i privatne kontakte sa ljudima na drugom kraju sveta. Digitalni potpis je najĉešći mehanizam kojim se rešavaju ovi problem. kupujemo. informisanje. biti odgovoran korisnik Interneta znaĉi spreĉiti niz negativnih situacija u kojima se možemo naći. mrežnih barijera (firewall). servis koji obezbeĊuje kontrolisan pristup resursima internet. servis koji garantuje primaocu da poruku nisu menjale neautorizovane osobe. Kao neko koga ne znamo.  Kontrola pristupa. a postoji. Najĉešće se ostvaruje sistemom korisniĉkih imena sa tajnim lozinkama (password). koja omogućava primaocu da pouzdano utvrdi identitet pošiljaoca.  Autentifikacija poruka. Iako je to teško zamisliti dok sedimo za radnim stolom. Kao potpuno izmišljeni subject. Onog momenta kada je internet postao široko dostupan svi smo dobili beskonaĉne mogućnosti za komunikaciju. možete obići piramide. Prekidanje postojećeg toka poruka. Kombinovanjem razliĉitih sigurnosnih mehanizama mogu se realizovati sledeći sigurnosni sistemi:  Tajnost podataka.  Neporicanje poruka. Sedeći za svojim stolom možete posmatrati egzotiĉne lepote skoro svih krajeva sveta. odnosno upotrebom tzv. ali i loše. Imati pristup internetu znaĉi imati pristup svetu. Moguće je da nam se neko lažno predstavi:    Kao neko koga znamo. U poslednje vreme za sve više stvari se oslanjamo na internet. servis koji pošiljaoca treba da spreĉi da porekne slanje i sadržaj poruke.  Integritet poruka. Ajfelov toranj i to sve za nekoliko minuta... U tom smislu. zabavu. uĉenje.

Podacima se pristupa sa jednog jedinstvenog interfejsa. meĊusobno ne konkurišu na tržištu. Extranet) je oblik povezivanja raĉunarskih mreža dva ili više zasebnih poslovnih sistema koji ĉine odreĊenu poslovnu asocijaciju.25 2. koja. Primer takvih sistema su holding kompanije. ili ako jedna drugoj prodaju sopstvene proizvode u većim koliĉinama i u dugoroĉnijim. koje se sastoje iz većeg broja organizacija ĉiji je vlasnik zajedniĉki. Intranet daje mogućnost da se lakše publikuju informacije neophodne za rad zaposlenih u okviru kompanije. u interesu je zajedniĉkog vlasnika da one usko saraĊuju i da. holdingu).10 Intranet Intranet je korišćenje tehnologija baziranih na Internetu u okviru organizacije. može nakon nekog vremena postati suvišnom (ako se prekinu poslovni odnosi). No. a u cilju podrške komunikaciji i pristupu informacijama. To će najĉešće biti sluĉaj onda kada je jedna organizacija stalni dobavljaĉ one druge. Važno je napomenuti kako ekstranet omogućuje razmenu podataka meĊu poslovnim partnerima uz bitno niže troškove od onih koje bi izazivala izgradnja zajedniĉke privatne i od Interneta potpuno izolovane mreže. Sigurno je da poslovna logika nalaže da se njihove privatne raĉunarske mreže povežu prema standardima Interneta. Pošto se može predvideti da će svet Intranet-a progresivno rasti u dužem vremenskom periodu. Na taj naĉin nastaje ekstranet koji se sastoji od više nezavisnih privatnih mreža. 2. TakoĊe se mora kontrolisati objavljivanje informacija kako bi se spreĉila nepreciznost i onemogućio protok neprikladnih informacija. a hardver i softver podrške se standardizuju logiĉno je pretpostaviti da će ga većina organizacija koristiti za internu komunikaciju. u procesima globalizacije i uz podršku savremenih mrežnih tehnologija ekstranete mogu graditi i organizacije koje ne pripadaju istoj formalnoj organizaciji (na primer. verovatno će i svakodnevna poslovna komunikacija izmeĊu korisnika poĉeti da dobija znatno drugaĉije i raznovrsnije oblike. Extranet Ekstranet (engl. uostalom. ali ne i geografskim. već se povezuju po potrebi. pa im je zajedniĉka i uprava (najviši menadžment). Internet pruža podršku svim funkcijama kompanije i omogućava kretanje od „ostrvaca informacija― ka mrežama koje omogućavaju bolju komunikaciju i timski rad. a ĉesto se bave i sasvim razliĉitim delatnostima. intranet se takoĊe može upotrebiti za povezivanje kancelarija iste firme na razliĉitim lokacijama. [Type text] . kako bi ostvarile neki poslovni interes. Iako su ĉlanice holdinga organizacije koje uživaju visok stepen samostalnosti u radu. možda i povlašćenim aranžmanima. Kako se koncept intraneta širi. Infrastruktura intraneta je sputana granicama same firme.11. po mogućnosti. pri ĉemu treba uspostaviti stroge sigurnosne zahteve kako bi se spreĉila zloupotreba i njihovo neovlašćeno korišćenje.

pored svoje fiziĉke konstrukcije (hardware) poseduje sistem programa koji služe za:  upravljanje radom sistema pri realizaciji nekog programa. Softver ĉine podaci snimljeni na nekoj vrsti diska – disketi. muzika i ostalo što unesete ―u raĉunar‖ jeste softver.1 Podela Osnovne kategorije softvera su: – Sistemski softver:  Upravlja resursima raĉunara: hardver. usaglašavanje odnosa s potrošaĉima i sl. na engleskom reĉ hardware znaĉi tvrdotvorina. To dovodi do unapreĊenja zajedniĉkih marketinških aktivnosti. Pojam softver je prvi put iskoristio John W. Svaki elektronski raĉunar. pravila. Naime.. odnosno tvrde stvari (hard = tvrdo). što omogućava da raĉunar uĉini ono što tražite od njega. procesa. kompakt disku ili ĉvrstom disku koji je sastavni deo raĉunara. Pojam je nastao kao analogija pojmu hardver. 3. Nasuprot tome reĉ soft znaĉi meko. godine. Tukey. s njegovim blistavim perspektivama. koordinirani PR i javno oglašavanje. 3.. Koncept elektronskog trgovanja meĊu organizacijama (B2B). memorija.26 Koordiniranim aktivnostima u ekstranetu moguće je uspostaviti i zajedniĉki web servis većeg broja samostalnih organizacija koje imaju interesa da zajedno nastupaju na tržištu. . kao što su:     stvaranje zajedniĉke tržišne slike. inženjer informatike. adrese.  Preko interfejsa korisniku omogućava pristup resursima – Aplikativni softver: [Type text] . dogovaranje zajedniĉke strategije nastupa na tržištu. kao i sve slike.  programsku sistemsku podršku pri izradi izvornih programa. Verovatno najbolja definicija za pojam softver je: Sveobuhvatni zbir informatiĉkih programa. dokumentacije i datoteka u vezi. još i više potencira važnost ekstraneta. koji ĉine deo operacija jednog informatiĉkog sistema. 1957. SOFTVER Softver raĉunara je nešto uglavnom nevidljivo. U takvim se uslovima i nastojanjima ekstranet danas smatra najboljim mogućim i najprivlaĉnijim rešenjem. Svaki program koji kupite ili preuzmete.

. bajtovima i blokovima.2 Sistemski softver – operativni sistemi Operativni sistem je vrsta sistemskog softvera koja koordinira i upravlja svim resursima raĉunarskog sistema. digitalne kamere.. Operativni sistem daje fleksibilnost raĉunarima opšte namene (engl. Šta radi operativni sistem (OS)?  Upravlja CPU aktivnostima  Upravlja memorijom (realnom i virtuelnom)  Kontroliše ulaz i izlaz podataka  ObezbeĊuje interfejse sa magistralom i periferijskim ureĊajima  ObezbeĊuje interfejs sa fajl sistemom Zadaci OS: Kontrola i alokacija (zauzeće) memorije. Operativni sistem objedinjuje u celinu raznorodne delove raĉunara i sakriva od krajnjeg korisnika detalje funkcionisanja ovih delova. operativni sistem ugraĊen u permanentnu memoriju (ROM) i prema tome aktivan istog trenutka kada se raĉunar ukljuĉi. omogućava igranje neke igre). umesto bitovima. Ko ima OS? Personalni raĉunari. podrška umrežavanju. [Type text] . kontrola ulazno/izlaznih ureĊaja. Namenske raĉunare (engl. pak.. Internet serveri. Bez dodatnih instrukcija operatera raĉunar prenosi operativni sistem u memoriju i priprema raĉunar za poĉetak rada. upravljanje fajlovima itd. operativni sistem (OS) je skup programa i rutina odgovoran za kontrolu i upravljanje ureĊajima i raĉunarskim komponentama kao i za obavljanje osnovnih sistemskih radnji. pa oni nemaju potrebu za operativnim sistemom. Korisnik/operater treba samo da obezbedi da je disk (ili disketa) sa operativnim sistemom u odgovarajućem ureĊaju i da ukljuĉi raĉunar. prioritetni sistemski pozivi. konzole za igru. ruteri.. Kod velikih raĉunara je obiĉno startovanje operativnog sistema nešto složenije i operater mora da interveniše u toku podizanja operativnog sistema. wireless access points. U raĉunarstvu. dedicated computers) kontroliše jedan program koji obavlja odreĊeni zadatak (npr.27 Alat za pomoć raĉunarskim korisnicima u rešavanju problema iz realnog sveta Kompajleri i drugi programi za prevođenje:  Omogućavaju programerima kreiranje novog softvera  – 3. Kod nekih raĉunara je. generalpurpose computers) kakav je personalni raĉunar da obavi razne vrste poslova. Kod nekih raĉunara se operativni sistem puni automatski. muziĉki player-i. Pre poĉetka bilo kakve obrade mora se aktivirati operativni sistem. sviĉevi. Operativni sistem stvara za korisnika radno okruženje koje rukuje procesima i datotekama. mobilni telefoni.

baza podataka predstavlja organizovanje podataka u takozvanoj integrisanoj formi gde podaci u bazi podataka mogu biti organizovani po više razliĉitih obeležja po kojima je moguće primenom odgovarajućih mehanizama baze vršiti pretraživanja i nalaženje baš onih podataka koji su potrebni. Microsoft Vista: Objavljen 30. Znaĉajne bezbednosne karakteristike BitLocker i Drive Encryption (samo Ultimate verzija) . superkompjutere itd. Postoje brojne popularne verzije.28 Interaktivnost korisnika sa OS obezbeĊuje: – Interfejs iz komandne linije (DOS) – GUI interfejs (Windows) Disk operativni sistemi – MS-DOS . Ultimate. Home Premium. Enterprise.11/95/98 Windows NT 3. Poboljšana bezbednost . Proizveden u Home i Professional verzijama. ceo disk se može potpuno posvetiti glavnoj ploĉi. kombinacija hardvera i softvera. 64-bitna verzija na raspolaganju. simbolima) – Interfejs preko komandne linije (komande se ukucavaju) – Interfejsi u formi menija . brojevima. Unix: Primarno se nalazio u nauĉnom ili istraživaĉkom okruženju.51/4. Danas Linux pokreće Web servere. Linux OS je jedan od najpoznatijih softvera sa otvorenim kodom (open source software). [Type text] . Business.1/3. Pet ‗verzija‘ . osim za bootloader .komande se biraju iz lista prikazanih na ekranu (menu driven interface) Pregled OS:       MS-DOS Windows 3.UgraĊen Firewall. 3.može se šifrovati ceo disk. filmske i animacione radne stanice. Profesionalna verzija podržava EFS – Encrypting File Sistem. organizovanih za odreĊenu namenu.u kome se interakcija korisnika obavlja karakternim znacima (slovima. Zasnovan na NT kernelu.0 Windows 2000/XP/Vista/7 Unix/Linux Macintosh Windows XP: Objavljen oktobra 2001.3 Baze podataka i sistemi za upravljanje bazama podataka Baza podataka se definiše kao organizovan skup logiĉki povezanih podataka (slogova) i datoteka koji se odnosi na sliĉne pojmove ili predmete. Zamenio Windows 9x i NT. Znaĉi. Ovo je više-korisniĉki (multiuser) OS za više istovremenih zadataka (multitasking).Home Basic. Januara 2007Novi GUI (Aero). 3D izgled i osećaj.

[Type text] . MySQL. i izvršavanju operacija na podacima. ispravnosti podataka i svemu ostalom na sebe preuzima sistem za upravljanje podacima u bazi podataka .izveštaji .DBMS.tabele. Microsoft Access. Korisnik DBMS Baze podatka . 98/NT i XP. svita programa) namenjena rukovoĊenju bazom podataka. Firebird.makroi i VBA. Pored toga relacioni model koristi veze. odnosno program za upravljanje bazama podataka. PostgreSQL. Microsoft Access 2002 je verzija koja je dizajnirana za rad s Windowsima 95. Baza podataka kreirana u Access-u sastoji se od sledećih elemenata odnosno objekata: . Svi moderni sistemi za upravljanje bazama podataka koriste relacioni model podataka što znaĉi da korisnik vidi bazu kao skup tabela sa slogovima. gde je i rezultat svake operacije nad sadržajem baze podataka takoĊe tabela. . Svrha ovih elemenata je nadigradnja osnovnog oblika baze u cilju maksimalne moguće prilagoĊenosti baze ka njenom korisniku i ispunjenja posebnih zahteva korisnika. Microsoft SQL Server.x). i stiže u okviru paketa Microsoft Office XP Professional. odnosno relacije (relationships) za povezivanje datoteka (tabela) baze podataka u strukturiranu celinu. DB2.podaci na disku Šematski prikaz 1 DBMS kao sistem veze baze podataka i korisnika Brigu o podacima.forme. Tipiĉne upotrebe ovih sistema ukljuĉuju raĉunovodstvo ili sisteme za podršku mušterijama. DBMS) je raĉunarski program (ili ĉešće.upiti i . SQLite. Microsoft Access je sistem. U najpoznatije programe iz ove oblasti spadaju: Oracle. FileMaker и Sybase Adaptive Server Enterprise. Ova verzija Access-a ne raditi na 16-bitnim verzijama Windowsa (Windows 3. vezama meĊu podacima. .29 Sistem za upravljanje bazama podataka (database management system. velikim skupom strukturiranim podataka. koje zahtevaju mnogobrojni korisnici.

4 Model baze podataka Sistemi upravljanja BP zasnivaju se na korišćenju odreĊenih modela podataka. duplikati redova nisu dozvoljeni i  Redosled kolona ili vrsta nije bitan. Tabele moraju biti tako sastavljene da imaju sledeće osobine:  Svaka rubrika tabele predstavlja jedan podatak ne postoje više grupe koje se ponavljaju. a reĉnik iz dela koji se bavi teorijom relacije.F. Tip entiteta se dobija postupkom generalizacije skupa pojedinaĉnih entiteta ili agregacijom skupa atributa. [Type text] .Codd 1970. Tvorac relacionog modela je E. Operacije relacione algebra su:  Projekcija.  Spajanje.  Svaka kolona ima naziv.  Selekcija. Matematiĉka relacija je skup koji opisuje korespodencuju (agregaciju) dva ili više skupova. Modeli podataka koji su ostavili trajan trag u teoriji i praksi baza podataka su:  Mrežni model podataka  Hierarhijski model podataka  Relacioni model podataka  Model entiteta i poveznika  Model semantiĉkih hierarhija  Objektno – orjentisani model podataka  Logiĉki model podataka Razvoj je tekao tako što se stalno težilo otklanjanju nedostataka i olakšanju rada sa bazama podataka. Relacioni pristup je baziran na relacionoj matematici. godine.  Kolone su homogene. kompleksnost struktura i korišćenje proceduralnih jezika. Redovi u tabeli predstavljaju pojedine primerke datog tipa entiteta. Tabela koja zadovoljava navedene osobine naziva se relacija. u jednoj koloni postoji samo jedna vrsta podataka. a kolone domene.  Redovi se razlikuju meĊusobno. Model podataka održava uzajamnu povezanost objekata realnog sistema. 3. Baza podataka koja se sastoji od relacija naziva se relacionom bazom podataka.30 3. Tabela na pregledan naĉin prikazuje korenspodencije i agregacije skupova elemenata podataka (vrednosti atributa) nekog tipa entiteta. Osnovni nedostaci su bili nerazdvajanje logiĉke i fiziĉke strukture.5 Relacioni model baze podataka Prikaz podataka o entitetima dvodimenzionalnim tabelama u stvari predstavlja relacioni model. Relacioni model se danas smatra standardom za bazr podataka i razvijeno je dosta sistema za relacionu bazu podataka. IzvoĊenje operacija nad relacijama naziva se relaciona algebra.

IBM je 1987. godine. relacije se kreiraju jednom naredbom i odmah su dostupne za korišćenje. Naredba SELECT jedna je od najkoristenijih SQL naredbi. Standardizovan je 1986. Mnogi proizvodi danas podržavaju SQL. 3. Spajanje se može vršiti kada su odgovarajući atributi jednaki ili je zadovoljen neki uslov. ANSI je 1989 publikovao proširenu verziju SQL-a . Specificira “šta”.31  Delenje. Relaciona algebra je naĉin logiĉkog ili simboliĉkog predstavljanja operacija koje treba izvršiti nad podacima. Rezultat svih operacija je nova relacija. originalno nazvan SEQUEL. Izdvajanje reda naziva se selekcija. a ne i “kako” nešto treba uraditi. funkcija i kljucne rijeci WHERE.6 Upitni jezik SQL (Structured Query Language) je standardni upitni jezik za relacione baze podataka. nazvanu SQL-89. nazvanu SAA-SQL. Sledeća standardizovana verzija je SQL-92 i najnovija je publikovana 1999. godine od strane Ameriĉkog nacionalnog instituta za standarde (ANSI) i Internacionalne organizacije za standardizaciju (ISO) i publikovan kao SQL86.  Neproceduralnost.  Uniformnost. [Type text] . Godine standardizovao sopstvenu verziju SQL-a. a njena snaga narocito dolazi do izrazaja upotrebom razlicitih operatora. kao deo projekta System R 1974.  Interaktivno i klasično programiranje. Delenje je operacija kojom se jedna relacija deli drugom i dobija treća relacija. svi podaci i rezultati operacija se prikazuju u vidu tabele. Prvu verziju SQLa razvio je IBM u San Jose Research Laboratory (sada Almaden Research Center). TABLICA KOLONA ZAPIS Ime Prezime JMBG Ivan Miloš Sarajlić Lukić 0123546879987 1244454545444 Tabela 2 Relacioni model baze podataka Izdvajanje kolona se naziva projekcija. Osnovne karakteristike SQL-a:  Jednosavnost.

Rozenblat. snimanje. U svakoj upravljaĉkoj situaciji.32 4. Ubrzali su obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Klod Senon. uglavnom. telekomunikacioni sistemi i tehnologije. Valart. Razlike u definisanju su. konstruisanje veštaĉkih sistema na bazi analogije sa živim bićima. kibernetika je vezana za interdisciplinarno prouĉavanje upravljanja u tehniĉkim i biološkim sistemima. mogu se naći zajedniĉke zakonitosti i matematiĉki formalizovati preko apstraktnih modela. Zajedniĉki rad ovih nauĉnika je prvi put ukazao na mogućnost stvaranja opšte teorije upravljanja. Osnovne komponente informacionih sistema su hardver i softver raĉunara. Pošto su informacioni sistemi omogućili razliĉite ljudske aktivnosti. INFORMACIONI SISTEMI Informacioni sistem je integrisani skup komponeneti za sakupljanje. Ova grupa nauĉnika rešavala je niz praktiĉnih i konkretnih zadataka. rešavanje zadataka iz neurofiziologije. tehniĉke i društvene nauke). Mak Kuloh i drugi razradili su osnovne nauĉne teorije upravljanja. kibernetika konstituiše nauĉnu teoriju upravljanja svim sistemima razliĉitih svojstava. ljudski resursi i procedure. odnosno metodologije procesovanja i prenošenja informacija. izmjenili naĉine ponude i potražnje proizvoda na tržištu. Vorn Virer. samim tim su izvršili uticaj na društvo. Prema užem shvatanju. kao i naĉine i shvatanje rada. zbog razliĉitog pripadanja nauĉnika nauĉnim oblastima ( prirodne. danas ĉine vitalni ekonomski resurs. javljaju se nove mogućnosti. tek je Vinerovo tumaĉenje ovog termina oznaĉavalo nauku o upravljanju u pravom smislu. kao sto su: izrada i korsćenje raĉunarskih mašina. posebno raĉunarskih mašina za ĉitanje. Uvodeći ovu reĉ u naziv nove nauĉne discipline. Norbert Viner nije znao da su je i nauĉnici davno koristili.1 Pojam kibernetike: Za razliku od drugih nauĉnih disciplina koje su prouĉavale raznovrsne i pojedinaĉne probleme upravljanja. baze podataka. kao i zbog razliĉitog nivoa nauĉne apstrakcije. Tako se možze razlikovati uže i šire definisanje kibernetike. Naziv Kibernetika potiĉe iz grĉke reci Kibernao sto znaci Upravljam. ĉuvanje. 4. bez obzira na njenu konkretnu prirodu. Bez obzira na ranije korišćenje. Izumom i dostupnošću novih informacionih tehnologija (IT). uticali na strukturu organizacija. Informacije i saznanje. Šire definisanje daje kibernetici znaĉenje opšte teorije upravljanja. i reci Kibernetes sto znaĉi Upravljanje. obradu i prenošenje informacija. Norbert Viner i njegova grupa nauĉnika iz razliĉitih oblasti. Danas se kibernetika razliĉito definiše. Razliĉitost definisanja kibernetike vidimo u prikazu nekoliko definicija npr : [Type text] .

Podatak može biti broj. Korisnik interpretira znaĉenje i donosi zakljuĉke na osnovu podataka. aktivnosti i transakcija. 9). mogu 1 Podatak je poruka koja ima odreĊeno znaĉenje i predstavljena je u formalnom obliku pogodnom za prenos i obradu. i 1954.2 Informacija i podatak: U svakodnevnom životu ĉesto se koriste izrazi. Baza podataka se sastoji iz velike koliĉine podataka organizovane za pretraživanje. Informacija2 je podatak organizovan tako da ima odreĊeno znaĉenje i vrednost za korisnika. specijalni znak. koji pokazuju aktivno ponašanje usmereno prema odreĊenom cilju‖ . z).Kenel: ― Osnovni zadatak kibernetike se sastoji u otkrivanju i formulaciji opštih zakonitosti u organizaciji i funkcionisanju odredjenih klasa dinamiĉkih sistema razlicitih materijalnih svojstava. Podatak 1 (eng. Podatak se obiĉno pretvara u informaciju na osnovu primene. data) predstavlja elementarni opis stvari. - Osnivaĉ kibernetike Norbert Viner je u svojim delima: ―Kibernetika ili upravljanje i komunikacije u živom biću i mašini‖ i delima ―Ljudska upotreba ljudskog bića – Kibernetika i društvo‖ objavljenim 1948... 2 Informacija je reĉ latinskog porekla in formare i izvorno je znaĉila stavljanje u odreĊenu formu.33 - G. na primer. Podatak može biti ocena koju je student dobio na ispitu ili broj ĉasova vežbi za neki predmet. ili zvuk. Razlikuju se: numeriĉki (0. dogaĊaja. Podatak i informacije mogu predstavljati i ulaze i izlaze za informacioni sistem. . a zajednicko im je jedino to sto svi pretenduju na to da daju prihvatljivo tumaĉenje ovih pojmova. =. b. -.. 4. davanje oblika neĉemu.Klaus: ―Kibernetika je nauka o bitnim osobinama i zakonitostima regulisanja i obrade informacija u dinamiĉkim sistemima kao i o samim sistemima‖. ali je tokom vremena izgubila prvobitno znaĉenje. [Type text] . podaci o zaposlenom kao što su ĉasovi rada i projekti na kojima rade... slika. Informacija zauzima centralno mesto u informatici i informacionom sistemu. itd. smatraju sinonimima.) . Ti pristupi su veoma razliciti. znakovni podaci (:.. Tako. slovo. godine. pogrešno. postavio sasvim nove postavke upravljanja znaĉajne za celokupnu savremenu nauku. Ovi izrazi se. obaveštenje i informacije. alfabetski (a.. odnosno. . S.

koliĉina. OKTALNI BROJNI SISTEM za brojnu osnovu ima broj 8. a prvih deset cifara su cifre dekadnog sistema od 0 do 9 a ostalih pet cifara su slova latinske azbuke Dekadni sistem (takoĊe decimalni sistem. Obeležjima se bliže odreĊjuje posmatrani entitet. dekadni sastav ili. ako jedna ista cifra ima razliĉitu vrednost u niz cifara koje ĉine broj. informacija je viši kvalitet od podatka. DogaĊaj (roĊenje. Apstraktni koncept (mera. preduzeće…).34 predstavljati ulaze za sistem obraĉuna plata odreĊene kompanije. Svaki entitet ima razliĉita svojstva (obeležja). Dakle. Svaki entitet može imati više obeležja i obrnuto. Svojstva mogu biti kljuĉna i atributivna. muž – žena. desetiĉni sistem) je naĉin zapisivanja brojeva koji koristi deset razliĉitih cifara (znamenki) i decimalnu zapetu (decimalnu taĉku) za zapis veliĉine broja. DEKADNI BROJNI SISTEM karakteriše brojna osnova 10 i deset razliĉitih sifara. Sistem brojeva se naziva pozicionim. [Type text] . prekršaj…). HEKSADECIMALNI BROJNI SISTEM koristi 16 cifara. najĉešće je rezultat obrade podataka i od nje se ima koristi ili podstiĉe na neku akciju. Kljuĉevi mogu biti primarni i sekundarni. Kljuĉno svojstvo (kljuĉ) omogućava identifikaciju entiteta u skupu entiteta. Skup entiteta je imenovana kolekcija entiteta iste vrste.3 Predstavljanje informacija – brojni sistemi Pod brojnim sistemom se podrazumeva način predstvaljanja nekog broja pomodu znakova koje nazivamo ciframa. Sam sistem obraĉuna plata može se kasnije koristiti kao ulaz za drugi sistem koji priprema budžet kompanije. dokument…). Odnos – Asocijacija (predmet – nastavnik. Svet koji nas okružuje moze se shvatiti kao sistem entiteta koji su u meĊusobnom delovanju. Entitet moze biti: - Realni objekat ( osoba. Atributi doprinose opisu entiteta ali ne omogućavaju njegovu jednoznaĉnu identifikacuju. lice – preduzeće…). Svako svojstvo ima ime i vrednost. BINARNI BROJNI SISTEM koristi samo dve cifre: 1 i 0. u starijim udžbenicima. boja. 4. mašina. upis. Pod entitetom najcesce se podrazumeva objekat posmatranja koji je vazan sa odredjenog stanovista.

Svaki broj se može predstaviti kao zbir eksponenata dvojke. sa osnovom 2. Negativni brojevi se oznaĉavaju predznakom „-―. Ovaj pristup polazi od toga da informacija otklanja neodreĊenost sistema. Cilj informacionih sistema mora da bude usklaĊena sa opštim poslovnim ciljevima. cilj i funkcije IS Informacioni sistem najĉešće se definiše kao skup ljudi i opreme koji po odreĊenoj organizaciji i metodama obavljaju prikupljanje. (L.. elementi. u poruci koja je upućena od pošiljaoca ka premaocu. pri tome. Binarni sistem je brojĉani sistem u kome se zapis sastoji samo od cifara 0 i 1. koji bi nastao zbog njegove totalne neorganizovanosti. 4.. Zbog jednostavnosti primene u elektronskim kolima.. Prema saznanjima kibernerike i opšte teorije sistema. prenos. odnosno neizvesnost promena.entropija‖.5 Pojam. odnosno informacioni sistem svojim funkcionisanjem mora da poboljša funkcionisanje celog poslovnog sistema kako bi se postigli što bolji rezultati poslovanja. von Bertolanfy). binarni sistem koriste praktiĉno svi moderni raĉunari. 4..35 Dekadni brojni sistem je pozicioni. pa su neki autori informaciju nazvali ―neg .. Ovo je pozicioni brojĉani sistem.. nezavisni (meĊusobno). Predznak „+― za pozitivne brojeve se obiĉno izostavlja. što znaĉi da u njemu i znak i njegov položaj odreĊuju vrednost u zapisu broja.x2. U sastav informacionih sistema ulaze sledeći elementi: [Type text] Podaci Izvor podataka Sredstva za primenu i obuhvatanje podataka Komunikacione linije . moraju biti: nepredvidivi (sluĉajni).xn) razliĉitih verovatnoća p(x1). ĉuvanje i dostavljanje podataka i informacija na korišćenje.p(xn). i iskljuĉivi (u datom momentu). entropija je sila koja nastoji da svaki sistem iz stanja reda i organizovanosti prevede u stanje nereda i haosa.. a to stanje odgovara potpunom haosu. Entropija predstavlja prirodnu težnju svakog realnog sistema da doĊe u stanje nejveće verovatnoće. DogaĊaji. Pojam entropije-je usko povezan sa pojmom verovatnoće.4 Entropija Klasiĉni teorijski pristup informaciji ima svoje polazište u povezivanju informacije sa teorijom verovatnoće i entropijom. Entropija i informacija su osnovne informacione veliĉine. U teoriji informacija entropija se definiše u osnovi na dva naĉina: 1) kao proseĉna koliĉina informacija koju nosi neko slovo apstraktne abecede izvora. te da je informacija pojava suprotna entropiji. 2) kao mera nesigurnosti ishoda nekog dogaĊaja (xi) iz polja mogućih dogaĊaja(x1. obradu.

povećao brzinu i taĉnost obrade a takoĊe. Ovakav naĉin obrade je. uvode i koriste informacioni sistemi. u odnosu na klasiĉnu ruĉnu obradu. mehanografske obrade. upravljački informacioni sistemi (MIS – Management Information Systems).36 - Sredstva za memorisanje i obradu podataka Informacioni jezici. konzistentnost u naĉinu rada.pasivan naĉin korišćenja. U središtu pažnje kod DP sistema su podaci. metode i procedure čovek Osnovni procesi informacionog sistema su: sakupljanje informacija na mestu nastanka prenos informacija do mesta obrade slanje informacija do korisnika korišdenje informacija Cilj informacionih sistema je da svojim radom poboljša funkcionisanje celog poslovnog sistema. Softverska rešenja baziraju se na klasiĉnim programskim jezicima i drugi. pravovremenim i relevantnim informacijama. kako bi se postigli što bolji rezultati. Danas je uglavnom prihvadena slededa podela na periode koje karakterišu: informacioni sistemi za obradu podataka (DP – Data Processing). U cilju zadovoljenja potreba za taĉnim. kao i obezbeĊenja podloge za donošenje odluka. zasnovanost na analizi prošlih dogaĊaja. projektuju se. - korisnici su iskljuĉivo zaposleni u posebnom organizacionom delu za elektronsku obradu podataka (ERC – elektronski raĉunski centar ). Osnovne osobine informacionih sistema za obradu podataka . [Type text] . informacioni sistemi za podršku odlučivanju (DSS – Decision Support Systems) ekspertni sistemi (ES – Expert Systems). i kvalitet i obim obraĊenih informacija ĉime je ispunjen osnovni cilj da se omogući prihvatanje velikog broja podataka.6 IS za obradu podataka (DP – Data Processing) Osnovna uloga ovakvih iformacionih sistema bila je prihvatanje i obrada poslovnih transakcija tako da se njihova najĉešća primena sastojala u zameni ruĉne obrade mašinskom u smislu tzv. mehaniĉka efikasnost u obavljanju posla. 4.

Softverska rešenja uraĊena su korišćenjem viših programskih jezika. .7 Upravljački IS (MIS – Menagment Information Systems) Upravljaĉki informacioni sistem je mreža zasnovana na raĉunarima a koja pruža odgovarajuće podatke rukovodstvu u svrhu donošenja odluka.vremenski sinhronizovan i [Type text] . Upravljaĉki informacioni sistem MIS je mreža zasnovana na raĉunarima.37 Pojmom sistem iskazuje se da je neki objekat složen i da se sastoji od više meĊusobno povezanih elemenata koji se ponašaju po odreĊenim zakonitostima. tamo gde nastaju.smanjivanje obima štampanih dokumenata. Informacioni sistem za podršku u odlučivanju okrenut je problemima najvišeg rukovodstva u firmi. procese izveštavanja (osim pisanog izeštaja uvodi se i ekranski tip izveštaja putem terminala koji se nalazi kod korisnika). Prednosti u odnosu na prethodne vrste informacionih sistema: .interaktivan. Ovaj period u razvoju informacionih sistema uvodi savremeniji pristup u: - naĉin obuhvata podataka. nivoima upravljanja. a izlazi su hijerarhijski diferencirani i dati u mreži. . WHAT-IF i GOAL-SEEK modeli) Informacioni sistemi za podršku odluĉivanja (DSS – Decision Support Systems) poĉinju da se razvijaju nastankom programskih jezika ĉetvrte generacije i takozvanih generatora aplikacija. . .raznovrsnije izveštavanja. proces donošenja rutinskih odluka na nekim. 4. Postoje razliĉiti tipovi upravljaĉih informacionih sistema koji se koriste za veoma raznovrsne oblike poslovnog odluĉivanja. koja pruža odgovarajuće podatke u svrhu donošenja odluka.8 IS za podršku odlučivanju (DSS.uvođenje elektronske pošte itd. terminalskom mrežom. pa kao takav mora da bude: . uglavnom nižim. 4. a takoĊe sadrži neophodne mehanizme za uvoĊenje promena koje rukovodstvo vrši prilikom donošenja odluka. Upravljaĉki informacioni sistemi su orijentisani ka informacijama.eliminacija vedeg dela papirne dokumentacije na ulazu. .korišdenje grafičkih i drugih izlaznih mogudnosti. Osnovna karakteristika ovih informacionih sistema je da korisnik donosi poslovne odluke u interakciji sa izlaznim informacijama iz informacionog sistema. a takoĊe sadrži i neophodne mehanizme za uvoĊenje promena koje se vrše prilikom donošenja odluka.

- - - Ekspertni sistemi se uopšteno mogu podeliti na dve grupe: - Ekspertni sistemi koji analiziraju neki problem. Obiĉno se pod ovim podrazumeva pojam „VoĊenje studenta―. Upravljanje sistemima: Upravljanje sistemima sadrži sve gore navedene klase. demografska kretanja i sliĉno. jer mora da interpretira stanje. elektriĉne sisteme. Ovde spadaju raspoznavanje reĉi i reĉenica. Ovde spada prognoza vremena.― Obuĉavanje: Obuĉavanje uĉenika i studenata u nekoj oblasti. predvidi buduće. Ekspertni sistemi se koriste u velikom broju oblasti i moguće je izvesti sledeće klase: Interpretacija: Interpretacija situacije u zavisnosti od poznatih ulaznih vrednosti. Sistem je u stanju da analizira znanje. maršuta i sliĉno. 4. Izraz ekspertni sistem najĉešće se primenjuje na programe koji se koriste znanjima radi simuliranja ponašanja ĉoveka – eksperta. obuhvata niz oblasti: medicinu. Ekspertni sistem je ljudsko – raĉunarski sistem kompententan za rešavanje problema u usko specijalizovanoj oblasti. ponašanje nekih sistema (vodostaj). Praćenje: Ispitivanje mogucnosti sigurnog izvršavanja plana.. [Type text] . ukljuĉujući neke retke ĉinjenice potrebne za rešavanje specifiĉnih problema u odreĊenoj oblasti. programske sisteme i sliĉno. Takvom ĉoveku je svojstveno da poseduje veliko specijalizovano znanje i mnogo informacija. prognoza stanja na berzi. interpretira odgovore i uoĉi slabosti u odgovorima. Ekspertni sistemi koji vrše sintezu u cilju rešavanja problema. interpretacija signala. Znanje iz te oblasti se može podeliti na dva dela: opšte ( iz struĉnih knjiga) i individualno – praktiĉno znanje (steĉeno tokom niza godina). koje treba otkloniti. Dijagnostija: Zakljuĉivanje šta je dovelo do narušavanja sistema. Planiranje: projektovanje plana dejstva. Zakljuĉci ekspertnih sistema se zasnivaju na ljudskom znanju a ne na raĉunarskom izraĉunavanju i upravo tu se koristi u oblastima gde je matematika nemoćna...9 Ekspertni sistemi Ekspertni sistemi su programski sistemi koji sadrže ljudsko znanje i koriste ga u rešavanju problema koji su dovoljno teški da za njihovo rešenje zahtevaju ĉovekovu ekspertizu. tehniĉke sisteme. dijagnostira greške i planira buduće potciljeve. komunikaciji. Ispitivanje ponašanja sistema.. Obuhvata probleme planiranja pri projektovanju.38 - interdisciplinaran. kontroliše voĊenje plana. analiza informacija sliĉno. Prognoza: Prognoziranje najverovatnijeg sledećeg dogaĊaja u zadatoj situaciji. u stilu „ Šta bi bilo ako.

39 Prema odnosu ĉovek-ekspertni sistem. 4. Multiprogramiranje (Multiprograming) je naĉin rada raĉunara kod kojeg je moguća istovremena obrada više programa koristeći mogućnost preklapanja operacija. Serijska obrada (Batch Processing) je najjednostavniji naĉin obrade. Korisnici pristupaju raĉunaru preko terminala povezanih direktno za centralni raĉunarski sistem ili preko raĉunarske mreže. Rezultat razmišljanja prikazuju na jasan i razumljiv naĉin i mogu da pružaju savete. ulazna jedinica može da uĉitava podatke ili neki [Type text] . Konsultantske: konsultuje se mišljenje eksperta. davanja prioriteta nekom program. Od ovakvih vrsta sistema oĉekuje se da ureĊaji za obradu podataka u najkraćem roku prime podatke iz sistema kojima upravljaju ili kontrolišu. ekspertni sistemi se mogu podeliti na: - Samostalne: samostalno donose odluke. dok se u centralnom procesoru izvršava neki program. Ovakva obrada podataka karakteristiĉna je za treću generaciju raĉunarskih sistema. ali koji je povezan direktno (on – line) komunikacijskim vezama sa ostalim delovima sistema. planiraju buduće akcije i izveštavaju korisnike o njima. postoji mogućnost promene redosleda izvršavanja. Korisnici mogu da obavljaju svoje poslove na raĉunarskom sistemu namenjenu za njihovu upotrebu. Distribuirana obrada podataka obavlja se pomoću dve ili više sistemskih komponenata unutar jednog sistema. u aktuelnom vremenskom trenutku. da ih obrade i da na bazi rezultata kombinuju sa metodama vremenske raspodela i multiprogramiranja. Programi koji rade u realnom vremenu moraju biti sve vreme u glavnoj memoriji. Rad u realnom vremenu (Time Sharning) predstavlja naĉin rada raĉunarskog sistema koji omogućava korisniku neposredan pristup potrebnim raĉunarskim resursima. Savetniĉke: daje preporuke (savete) korisniku šta da uĉini u odreĊenoj situaciji Ekspertni sistemi sadrže bazu znanja organizovanu za korišćenje kao skup pravila. tj. Programi koje treba izvršiti unapred se pripremaju i uĉitavaju u raĉunar onim redom kojim želimo da budu izvršene.10 Vrste obrade podataka Centralizovana obrada podatka obavlja se na jednom mestu – centralnom raĉunarskom sistemu. spadaju u programe sa najvišim prioritetima i mogu da prekinu izvršavanje drugih programa. Na primer. Ali i posle uĉitavanja programa.

što znaĉi da izmeĊu raĉunara i udaljenih ureĊaja postoji neposredna stalna elektronska veza Off line obrada. tako da se može govoriti o stvaranju i razvoju elektronskog bankarstva. Elektronsko bankarstvo omogućuje uštede u poslovanju i razvoj masovnih usluga prilagoĊenih specifiĉnim potrebama korisnika. ili svaki ima svoju posebnu glavnu memoriju. ali isto tako kao i odgovor na uvoĊenje inovativnih usluga od strane konkurenata. 4. Od ovakvih vrsta sistema oĉekuje se da ureĊaji za obradu podataka u najkraćem roku prime podatke iz sistema kojima upravljaju ili kontrolišu. Podaci moraju biti preneseni na udaljenost što podrazumeva postojanje odgovarajućih ulazno izlaznih ureĊaja i telekomunikacijskih sastava. a na izlazu mogu da se izdaju rezultati iz trećeg programa. PC bankarstvo 5. omogućuje pridobijanje novih klijenata banke.11 PIS i bankarski sistem Usled razvoja raĉunarske i telekomunikacione tehnologije došlo je do velikih etnoloških promena u funkcionisanju banaka. Internet bankarstvo 7. udaljenoj lokaciji u odnosu na onu gde nastaju i gde se koriste rezultati obrade. Na ovaj naĉin racionalno se koriste raĉunarski resursi. što znaĉi da ne postoji stalna elektronska veza. Telefonsko bankarstvo 4. SMS bankarstvo 6. Ponekad se ona uopšte ne može uspostaviti. U elektronskom bankarstvu koriste se sledeće distributivne mreže kojima se ostvaruju informacioni i poslovni kontakti sa bankom : 1. koje se nude i izvršavaju u korišćenje raĉunarskih mreža i telekomunikacionih medija.40 drugi program. odnosno pružanje bankarskih usluga fiziĉkim i pravnim licima. ATM sistemi 2. Sa druge strane. POS sistemi 3. Daljinske obrade podataka (Teleprocesing) je naĉin obrade podataka pri kojem se podaci obraĊuju na drugoj. S obzirom na veze izmeĊu centralnog raĉunara i udaljenih ureĊaja razlikuju se dva temeljna oblika daljinske obrade podataka: On – line obrada. da ih obrade i da na bazi rezultata kombinuju sa metodama vremenske raspodela i multiprogramiranja. kod ovih sistema postoji dva ili više centralnih procesora koji se vezuju za jednu. ili se uspostavlja prema potrebama Stimulativna obrada podataka (Multiprocessing). Banke implementiraju elektronsko poslovanje da bi podigle svoj ugled usled prihvatanja inovacija. [Type text] . Mobilno bankarstvo Elektronsko bankarstvo (Electronic Banking) je vid bankarskog poslovanja. Kod ovakvih sistema procesori vrše ili paralelnu obradu ili rešavaju nekoliko zadataka.

i sl. odnosno prodavcu robe. Sa druge strane. a dnevno se razmeni preko 4 miliona poruka. Korišćenje POS (Point of Sale) se aktivira provlaĉenjem platne kartice kroz terminal koji oĉitava magnetnu traku/ĉip platne kartice i unošenjem iznosa transakcije. on-line. U domaćim uslovima poslovanja uglavnom je prisutna vrsta POS terminala koji ne traže unos PIN koda na njima prilikom realizacije transakcije. bankomati omogućuju i uput u stanje raĉuna. MERVA. što je za direktnu posledicu imalo koncentraciju visoko struĉnih i obrazovanih kadrova u bankarskim institucijama Složena finansijska struktura. Pogodnost za klijente je pristup raĉunu 24 ĉasa. kupovinu prepaid bonova. pri ĉemu se na licu mesta. Jedan od najznaĉajnijih bankarskih servisa i produkata na polju razmene informacija je svakako SWIFT (Sociery for Interbank Financial Tekecimunation).41 Tri bitna faktora su uticala na razvoj elektronskog bankarstva: Visok nivo razvoja raĉunarske tehnologije za primenu u finansijskim institucijama. što ima za posledicu oštru konkurenciju izmeĊu banaka. Sve banke u svetu i kod nas koje žele da izvrše razmenu informacija.Turboswift itd. koji se ostvaruje povezivanjem maloprodajnog mesta sa mrežom i bazama podataka banaka. transger sredstava sa raĉuna na raĉun u okviru banke. SWIFT predstavlja svetski standard u bankarskom poslovanju. sigurno i taĉno ukljuĉene su u SWIFT mrežu. POS je sistem za elektronski transfer novca na mestu prodaje proizvoda ili usluga. i to putem stalne telefonske linije ili ISDN veze. Na SWIFT mrežu je prikljuĉeno preko 6000 institucija. Isto tako dovodi i do racionalizacije broja zaposlenih u poslovima sa stanovništvom i mogućnost ostvarivanja dodatnih prihoda od naknada za pružanje usluga korisnicima kartica drugih banaka. Ovaj sistem omogućava direktan prenos sredstava sa raĉuna kupca na raĉun prodavca. Pored već tradicionalne usluge podizanja gotovine. korisnika kartice. brza usluga. uvoĊenje ATM za banke znaĉi višestruko smanjenje troškova procesiranja transakcija. kupac potpisuje. bez ĉekanja u redu ispred šaltera i sve šira lepeza usluga koja se nudi. Ĉesto se kod novijih POS-ova zahteva i unos PIN-a od strane kupca. ATM (Automated Teller Machine) predstavlja najrasprostranjeniju formu EFT tehnologije. kao i kompletna pravila rada sa produktima. polaganje depozita. Na isti naĉin se POS terminalu šalje povratna informacija na osnovu koje se štampa raĉun i to po pravilu duplikatu. koju karakteriše veliki broj finansijskih institucija Visok stepen deregulacije (kako na domicilnom tako i na svetskom) finansijskom tržištu. U tehnologiju podrške razmene poruka SWIFT definiše mrežu. plaćanje raznih raĉuna. ATM su mašine koje su dislocirane i povezane u bankarsku mrežu. potrebne konfiguracije klijenta za rad na mreži. s tim što jedan primerak koji ostaje pružaocu usluge. proverava stanje na raĉunu korisnika. Banke se mogu odluĉiti za jedan od dva [Type text] . Software Swift Alliance je produkt SWIFT-a i kao takav se smatra najboljim rešenjem za konekciju na SWIFT mrežu. Swift tehnologija podržana je sa nekoliko softwerskih produkata kao što su SWIFTALLIANCE . ili izvrše bankarske transakcije brzo. smanjenje redova i gužvi u bankama.

. što se reflektuje na bolje odnose u celom logistiĉkom lancu snabdevanja. [Type text] . Ta meĊunarodna organizacija obezbeĊuje poštovanje i primenu uspostavljenih pravila funkconisanja sistema. vodeći raĉuna o važećim meĊunarodnim i nacionalnim propisima. pa je privilegija velikih i moćnih kompanija. Dva znaka oznaĉavaju zemlju u kojoj je izvršeno obeležavanje. sledećih pet znakova oznaĉavaju proizvoĊaĉa. a ona dalje sa ostalim delom elektronskog informacionog sistema. 4. brzo dentifikuje vrstu robe.. UvoĊenje EDI tehnologije u poslovanje je nužno jer je nemoguće komunicirati sa kompanijom-partnerom koja nije uvela EDI tehnologiju.12 EDI i EDIFACT standard Uvodjenje EDI tehnologije i primena EDIFACT standarda u poslovnom komuniciranju je investicioni poduhvat. Telekomunikacione infra strukture i Nedostatka obuĉenih kadrova EDI i EDIFACT stvaraju bolje odnose zaposelnih sa partnerima i bolji menadžment informacijama u kompaniji. U cilju ekikasne saradnje.posebno zakonsko-pravne regulative. Svaki artikal obeležen je sa 13 znakova. zavisno od broja poruka. razgranatosti mreže same banke. Njegov cilj je automatska identifikacija proizvoda. zatim drugi deo sistema izraĉunava ukupnu cenu za svu prodatu robu i na ekranu kase prikazuje se iznos koji kupac plaća. Za primenu EDI tehnologije treba vremena. predstavnici trgovine i proizvoĊaĉa odluĉili su da stvore meĊunarodno udruženje. bez obzira na njihovo poreklo ili namenu i unapreĊenje slobodnog protoka roba. Simbol EAN je jedan od linijskih simbola koji se danas primenjuju u razliĉitim sistemima obrade podataka. predstavlja numeriĉku oznaku artikla. a raĉunar automatski smanjuje brojkom. mada se efekti njene primene manifestuju veoma brzo.13 Numeričko i simboličko označavanje artikla – sistem EAN EAN je sistem numeriĉkog šifriranja proizvoda široke potrošnje i simboliĉkog predstavljanja šifara. Optiĉko ĉitanje simbola najbrže je i najtaĉniji naĉin unošenja podataka. Skener je elektronski povezan sa registar-kasom. zahteva za dodatnim pogodnostima. Raĉunar koji je povezan sa sistemom na osnovu informacija sa skenera. 4. Linijski simbol EAN koji ĉini seriju paralelnih tamnih linija razliĉite širine na svetloj osnovi. zatim sledećih 5 oznaĉavaju vrstu proizvoda. Ograniĉenja za uvoĊenje EDI tehnologije u našoj zemlji su na strani: Institucionalnih faktora. a poslednji znak je kontrolni ĉija se vrednost izraĉunava iz prethodnih dvanaest i kojim se ustanovljava eventualna greška u ĉitanju. odnosno predmeta koju je moguće prepoznati optiĉkim ĉitanjem na blagajni ili drugom mestu.42 moguća produkta: SwiftAlliance Entry ili Swift Alliance Access.

obezbeĊuje nedostupnost informacija neovlašćenim licima. Ako ništa drugo. [Type text] . i kontrole pristupa kreiraju prepreke za regularnog korisnika. kada se piše kod. Za ovo je delo propisana novĉana kazna ili zatvor do jedne godine. Osnovni ciljevi mera bezbednosti u sistemima su: - Poverljivost . spreĉavajući - neovlašćeno generisanje.43 4. Siguran dizajn je samo deo rešenja. Šifre. dok je ovo neophodno da bi se napravila aplikacija koja pravilno funkcioniše. Kod on-line obrade zaštite datoteke se ostvaruje. i. važno je razmatrati neregularne upotrebe aplikacije. ne ĉini ništa da bi se aplikacija napravila bezbednom. Nekad su ovi postupci neophodni da bi se omogućila adekvatna bezbednost. ne karakteristika. promenu i uništenje podataka. i softverskim postupcima. ali nema jednog rešenja koje je adekvatno za sve aplikacije. Integritet obezbeĊuje konzistentnost podataka. pored kontrole fiziĉkog pristupa raĉunarskim resursima. žiža je na pravljenju aplikacije da radi kako je zamišljeno. protivzakonito) spreĉava ili ometa pristup javnoj raĉunarskoj mreži. Nije neuobiĉajeno da koraci preuzeti u svrhu povećanja bezbednosti web aplikacije u isto vreme umanjuju njenu upotrebljivost. FILTRIRATI SPOLJNE PODATKE Ako je objekt napada javna raĉunarska mreža. Obrazovati sebe.14 Zaštita informacionih sistema Bezbednost je mera. korišćenjem sistema lozinki. Osnovno delo ĉini lice koje neovlašćeno (dakle protivno postojećim propisima. Upotreba sistema isključivo od strane ovlašćenih korisnika obezbeĊuje da se resursi sistema ne mogu koristiti od strane neovlašćenih osoba niti na neovlašćen naĉin ObezbeĊenje sigurnosnih podataka neophodno je kod programa kojima se direktno („on-line―) može pristupiti podacima i kod programa koje se ĉuvaju izvan sistema („on-line―). Mudro je misliti na vaše regularne korisnike kada uvodite bezbednosne mere. Osnovni koraci: - - Razmatrati neregularna korišćenja vaše aplikacije. Dostupnost . vremenski isteci sesija. Lozike se najĉešće koriste zajedno sa procedurom identifikacije korisnika.obezbeĊuje da ovlašćeni korisnici uvek mogu da koriste servise i da pristupe informacijama. Ĉesto. Tokom razvoja.

samoreprodukujući programi (nekoliko KB) koji imaju iskljuĉivo cilj da naprave štetu na zaraženom kompjuteru. Šire se tako što žrtva dobije e-mail sa prikaĉenim fajlom. U poslednjih nekoliko godina veliku opasnost za informacione sisteme predstavljaju kompjuterski virusi. Ono što je najbitnije znati u vezi virusa je da se možemo zaraziti na dva naĉina: - Preko diskete na kojoj se nalazi virus Preko fajlova koji stignu uz e-mail (ili ICQ) Za borbu protiv virusa se koristi antivirus. Internet crvi se za razliku od virusa šire preko e-maila-a ili preko IRC kanala. Oni imaju zadatak da spreĉe infekciju i oĉiste zaražene fajlove. Antivirusi mogu da prepoznaju odreĊeni virus samo ako imaju njegov kod u bazi.44 Cilj svih mera zaštita je obezbeĊenje integriteta i pozudanosti poslovnog informacionog sistema. Spreĉavanje zaraze je neotvaranje nijednog fajla koji stigne uz e-mail. a koji nije tražen. [Type text] . a najveća šteta nastaje ako doĊe do potpunog gubljenja podataka i raspada celog informacionog sistema. zbog svakodnevnog nastajanja novih virusa neophodno ih je ažurirati. Kompjuterski virusi su mali. Štetu prave tako što brišu ili menjaju fajlove na disku. Mogu neopaženo da se ubace. i iz neznanja ga startuje i automatski postaje dalji prenosilac crva. Spreĉavaju zarazu tako što skeniraju fajlove i ako naĊu virus oni zabrane pokretanje zaraženog programa. Pouzdanost sistema oznaĉava njegovu sposobnost da se brzo i taĉno obnovi posle greške ili nepravilnog rada bilo koje sistemske komponente.

uni-bk.45 LITERATURA 1. Beograd. dr Miomir Todorović.biz.ispodpalme.wikipedia. 2009.elfak. 1999. Beograd.com/pc-trikovi/osnove-hardvera-i-softvera/ 9. http://www. http://info.ni. http://sr.god.org/wiki/Internet 6. Prof.ftb. 4.unze.org/wiki/Servisi_Interneta 5. prof.yu/informacionisistemi/ 8.ac. Miroslav Sardelić: ―Poslovna informatika‖.biz/ 10.link-elearning.god. 3.lecad.ac. Nikola Klem: ―Raĉunarstvo i informatika‖.god.wikipedia. http://www.rs/ 7.ba/ 11. Dragan mariĉić. http://www. http://sh.com/ [Type text] .hr/ 12 http://www. 2. Beograd 1997.e-serbia. http://www. dr Dragan Ćosić: ―Informacione tehnologije‖. http://www.