3

1. RAUNARI
Raunar ili kompjuter je elektronski ureaj koji se koristi za obradu podataka prema strogo odreenoj proceduri. U engleskom jeziku re computer se izvorno koristila za ljude zaposlene da obavljaju aritmetike proraune, sa ili bez mehanikih pomagala, ali je kasnije koriena za same raunske maine. Postoji podela na analogne i digitalne raunare sa obzirom na to da li rade sa kontinualnim ili diskretnim veliinama pri obradi podataka. Vremenom je analogni raunar uglavnom potisnut iz upotrebe, izumro pa se danas pojam raunar uglavnom odnosi na digitalni raunar.

Slika 1 Raunari koji se danas koriste Dananji svet se ne bi mogao zamisliti bez raunara. Oni postaju osnovno sredstvo za obradu i prenos podataka, komuniciranje, multimediju, zabavu, itd. Ne postoji ni jedan razlog da neko ne bi poeleo raunar u svojoj kui.

1.1 Razvoj raunara

U dananje vreme kada raunari stoje na gotovo svakom stolu i kada se novi modeli objavljuju skoro svaki dan, svima je poznato da je u razvoju svakog novog modela uestvovao ogroman tim. Meutim, da bi se dolo do dananjih raunara moralo je proi i vie od giljudu godina. U razvoju raunara znaajna su etiri momenta: pamenje rezultata, mehanizacija procesa raunanja, odvajanje unoenja podataka i automatizacija procesa raunanja, optije korienje maine primenom poodataka. Pojavi savremenih raunara prethodili su mnogi pokuaji da se napravi nekakva maina sposobna da izvodi jednostavnije ili sloenije raunske operacije. Ako ne raunamo razliita runa raunska sredstva, poput razliitih vrsta raunaljki i abakusa koji su se javili jo u starom veku, moemo rei da je prvu raunsku mainu napravio 1642. godine poznati francuski matematiar i fiziar Blez Paskal (Blaise Pascal, 1623-1662). On je tada imao samo 19 godina a pomenuti poduhvat je izveo da bi pomogao svom ocu koji je bio

[Type text]

4 poreznik. Paskalova maina je bila u potpunosti mehanika i koristila je zupanike a pokretala se okretanjem ruice. Ta maina je mogla da izvodi jedino operacije sabiranja i oduzimanja. Meutim, trideset godina kasnije je slavni nemaki matematiar Lajbnic (Gottfried Wilhelm von Leibnitz, 1646-1716) napravio raunsku mainu koja je, osim sabiranja i oduzimanja, mogla da izvrava i operacije mnoenja i deljenja. Naravno da je i ova maina bila u potpunosti mehanika i nije donela nikakvu novinu u tehnologiji, ali ipak predstavlja ekvivalent jednostavnog depnog kalkulatora 300 godina pre pojave depnih kalkulatora kakve danas koristimo. Na ovom polju se nita nije deavalo narednih 150 godina, sve dok arls Bebid (Charles Babbage, 1792-1871), profesor matematike na Univerzitetu Kembrid, nije izumeo diferencnu mainu. Ova, takoe mehanika maina, je mogla samo da sabira i oduzima, a koristila se za izraunavanje tablica u pomorskoj navigaciji. Maina je projektovana tako da je izvravala uvek isti algoritam, metod konanih razlika korienjem polinoma. Najinteresantnija karakteristika diferencne maine je njeno reenje izlaza. Rezultati su upisivani na bakrenu plou pomou elinih kalupa. Na izvestan nain, upotrebljeni metod je nagovestio kasniju primenu write-once medijuma, kao to su bile buene kartice ili prvi optiki diskovi. Mada je diferencna maina radila prilino dobro, Bebid se nije zadovoljavao raunskim sredstvom koje je moglo da izvrava samo jedan algoritam. Ubrzo je poeo da troi, za ono vreme, sve vee i vee sume sopstvenog kao i veliku svotu vladinog novca, na projekat i konstrukciju naslednika diferencne maine kojeg je nazvao analitika maina. Analitika maina se moe smatrati prvim mehanikim programabilnim raunarom. Kako je analitika maina bila programabilna, potreban je bio softver, a samim tim i programer. Bebid je za taj posao najmio enu po imenu Ada Avgusta Lovelas, inae kerku lorda Bajrona. Gospoa Ada je tako prvi programer na svetu i njoj u ast je programski jezik Ada dobio ime (naroito zbog injenice, to je naknadno utvreno, da su svi programi koje je ona napisala bili korektni). Na alost, Bebid nikada nije do kraja realizovao analitiku mainu zbog njene komplikovane mehanike konstrukcije i nesavrenosti tehnologije devetnaestog veka. Motiv za ubrzani rad na elektronskim raunarima bio je II svetski rat. Tokom jednog dela rata nemake podmornice su pravile pusto meu britanskim brodovima. Komande i podaci o kretanju saveznikih brodova bili su slati iz Berlina putem radio veze. Naravno da su Britanci mogli da prislukuju te radio poruke, ali je problem bio to su one bile ifrovane pomou ureaja koji se zvao ENIGMA (interesantno je da je pretea ove maine bio ureaj koji je konstruisao pronalaza amater Tomas Deferson (Thomas Jeferrson) - bivi predsednik SAD). Jo na poetku rata je britanska obavetajna sluba uspela da nabavi jedan primerak maine ENIGMA. Ali, da bi se vrilo deifrovanje, potrebno je bilo vriti veliki broj izraunavanja, a sve je to moralo da bude obavljeno vrlo brzo poto se radio poruka uhvati. Britanska vlada je oformila tajnu laboratoriju gde je napravljen elektronski raunar nazvan COLOSSUS. U projektovanju maine uestvovao je i uveni engleski matematiar Alen Tjuring (Alan Turing). COLOSSUS je proradio 1943, ali poto je britanska vlada drala u strogoj tajnosti ovaj projekat i na njega je, kao na vojnu tajnu, stavljen tridesetogodinji embargo, te COLOSUSS predstavlja slepo crevo, obzirom da nije uticao na razvoj drugih elektronskih raunara. Ipak, bio je to prvi elektronski raunar.

[Type text]

5 Don Mokli (John Mauckley), koji je bio upoznat sa radom Atanasova i Stibica, znao je za potrebu armije za mehanikim kalkulatorom, ali je predloio izradu elektronskog raunara. Predlog je prihvaen 1943. godine, i Mokli i njegov postdiplomac Ekert (J. Presper Eckert) su poeli da rade na elektronskom raunaru koga su nazvali ENIAC (Electronic Numerical Integrator And Computer). Ova maina se sastojala od 18000 vakuumskih cevi i 1500 releja. ENIAC je bio teak 30 tona i zauzimao je veliinu odbojkakog igralita. Snaga maine bila je 140kW. Zli jezici kau da se kvario u proseku svakih sedam minuta (to nije udo, obzirom na ogromnu disipaciju i upotrebljenu tehnologiju) a za mnoenje dva broja potrebne su bile 3ms. to se arhitekture tie, ENIAC je imao dvadeset registara, a svaki je mogao da sadri desetocifreni decimalni broj, i to tako to je svaka cifra predstavljena sa po deset vakuumskih cevi. Programirao se postavljanjem 6000 multipozicionih prekidaa a veze izmeu komponenata su bile iane.

Posle tog istorijskog trenutka mnogi drugi istraivai se se dali na posao proizvodnje elektronskih raunara. Prvi naredni raunar koji je proradio 1949. godine bio je EDVAC izgraen na Univerzitetu Kembrid u Velikoj Britaniji. Njegov autor bio je Moris Vilks (Maurice Wilkes), a ovaj raunar vredi pomenuti jer je to bio prvi raunar sa zapamenim programom.

Slika 2 ENIAC I EDVAC Godina 1948. donosi taj revolucionarni pomak. Naime, te godine su trojica strunjaka, koji su radili za Bell Laboratories, Bardin (John Bardeen), Bretejn (Walter Brattain) i okli (William Shockley) izumeli tranzistor, za ta su 1956. godine dobili Nobelovu nagradu za fiziku. Za samo desetak godina tranzistori su napravili revoluciju u raunarskoj industriji, tako da su do kraja pedesetih vakuumske cevi potpuno izbaene iz upotrebe, bar to se proizvodnje raunara tie. Znaajno su smanjene dimenzije raunara kao i potronja, dok su brzina i pouzdanost rada znatno poveane. Sa pojavom diskretnih poluprovodnikih komponenti, javljaju se i prva tampana kola. Pronalazak integrisanih elektronskih kola 1964. godine doneo je novi revolucionarni pomak u raunarskoj industriji. U poetku bila su to kola malog stepena integrisanosti. Do osamdesetih godina napredak u tehnologiji integrisanih kola doveo je do stvarnja VLSI ipova (Very Large Scale of Integration) koji su mogli da sadre nekoliko desetina hiljada, a zatim i nekoliko stotina hiljada, pa ak i nekoliko miliona tranzistora na jednom ipu. Naravno da je to vodilo ka manjim i brim raunarima. Cena raunara je pala do te mere da se otvorila mogunost da svaki pojedinac ima sopstveni raunar. Tada je i zapoela era personalnih raunara. [Type text]

Tip Personalni raunari Miniraunari

Tipian MIPS 1 2

Tipian kapacitet memorije

Primer maine 1 IBM PS/2 4 PDP-11/84

Primer korienja Obrada teksta Upravljanje realnom vremenu Mreni server Bankarstvo u

Supermini raunari Veliki (mainframe) raunari Superraunari

10 30

32 SUN-4 128 IBM 3090/300

fajl

125

1024 Cray-2

Vremenska prognoza

Tabela 1 Pet uobiajenih vrsta raunara Ova podela se zasniva na fizikoj veliini, performansama i oblasti primene. Personalni raunari se, za razliku od velikih raunara, mogu koristiti na razliite naine: obradu teksta, unakrsne tabele i visoko interaktivne aplikacije koje nisu povoljne za primenu kod velikih raunara.

1.2 Raunarski sistem arhitektuta

Raunarski sistem je elektronski uredaj koji deluje pod kontrolom programskih instrukcija memorisanih u sopstvenoj memoriji, koji moe prihvatiti podatke, izvriti aritmetike i logike operacije, proizvesti izlazne podatke i memorisati rezultate obrade. To znaci da raunarski sistemi izvravaju tri osnovne funkcije: obradu podataka, memorisanje podataka i prezentovanje podataka. Prema poveanju snage mikorprocesora, odnosno prema mogunostima obrade i ceni raunari se dele na: makroraunare, miniraunare, mikroraunare. Makroraunari predstavljaju integraciju najsnanijih performansi raunarske tehnike i tehnologije. Primenjuju se u oblastima gde je potrebno obraditi veliki obim podataka sa relativno sloenim procedurama. Takve oblasti su na primer upravljanje poslovnim sistemima i nauno tehnika istraivanja.

Miniraunari su vie specijalizovani raunari, nemaju tako jake performanse, ali im je cena pristupanija. Vremenom izlaze iz upotrebe jer ih zamenjuju mikroraunari, sa sve boljim performansama. [Type text]

Mikroraunari su raunari zasnovani na mikroprocesoru. Za razvoj mikroprocesora zasluan je razvoj poluprovodnike tehnologije koja omoguava da se na jednoj ploici poluprovodnikog kristala milimetarske zapremine, nane stotine hiljada sklopova koji obezbenuju funkcionisanje raunara. Arhitektura je opti izraz strukturu svih delova raunarskog sistema. U arhitekturu raunarskog sistema spade i sistemski softver, kao i kombinacija hardvera i elementarnog softvera koji vee raunar sa raunarskom vezom. Arhitektura raunara se odnosi na unutranju strukturu i detalje neophodne da raunarski sistem bude funkcionalan. Prema tome, arhitektura raunarskog sistema ukljuuje: raunarski sistem, ipove, kola, sistemske programe. Arhitektura raunarskog sistema obino ne uljuuje aplikativni softver. Pod arhitekturom se moe smatrati struktura raunarskog sistema sa nainom funkcionisanja do nivoa mainskog jezika. Mainski jezik je interni jezik digitalnih raunara. Svaki tip raunara ima svoj specijalni mainski jezik kojim se respektuju sklopovi tog tipa raunara i koji moe da realizuje upravljaka jedinica tog tipa raunara. Program napisan u mainskom jeziku jednog tipa raunara ne moe se izvriti na drugom tipu.

1.3 Osnovne sistemske komponente

Savremeni raunarski sistemi projektuju se tako da se raunarski sistem sastoji od modula koji se mogu relativno lako i u potrebnom broju objedinjavati, dajui tako eljenu konfiguraciju raunarskog sistema. Koristei ovaj modularni pristup izgradnji raunarskog sistema, uvek je moguno u sistem uvesti dodatne module ili pak pojedine zameniti. Pridruivanje raunarskom sistemu novog modula zahteva samo izmenu kablova koji povezuju pojedine module kao i eventualne izmene programa. Glavne komponente raunarskog sistema su: processor, ulazno izlazne jedinice, memorija, jedinice za upravljanje periferijskim jedinicama (kontrolere), periferijske jedinice. Jedinice raunarskog sistema povezane su menusobno unificiranim sistemom veza sprenim mreama, koje se jo nazivaju interfejs. Od karakteristika interfejsa u mnogome zavisi efikasnost rada raunarskog sistema.

[Type text]

8 Interfejs podlee odrenenoj standardizaciji. Standardizacija se odnosi na formate poruka koje se prenose preko interfejsa, naredbe koje interfejs prenosi, eme veza interfejsa, algoritme funkcionisanja interfejsa kao i upravljake signale koje jedinice preko interfejsa izmenjuju izmenu sebe u periodu veze. Ova standardizacija omoguava da se raunarski sistem moe konfigurisati od jedinica razliitih proizvonaa. Zatim, omoguava da se pojedini delovi sistema zamenjuju, kao i jednostavno proirenje konfiguracije raunarskog sistema od minimalne do maksimalne. Procesor: Obrauje podatke i upravlja radom ostalih delova raunarskog sistema ulaznih, komunikacionih, izlaznih ureaja, memorije. Procesor (u raunarstvu) je izvrna jedinica prima i izvrava instrukcije proitane iz odgovarajue memorije. Kada se kae samo procesor najee se misli na centralni procesor (engl. central processing unit CPU, centralna procesorska jedinica), ali postoje i procesori specijalnih namena kao to su procesori signala, razni grafiki procesori, itd. Sam po sebi procesor ne ini raunar, ali je jedan od najvanijih delova svakog raunara. Postoji vei broj proizvoaa mikroprocesora, a meu njima se istiu: AMD, Intel, Motorola, IBM i Transmeta. Osnovni delovi mikroprocesora tj. procesora prikazani su: - upravljaka (komandna) jedinica, - aritmetiko logika jedinica, - skup registara opte namene, - skup registara posebne namene, - podsistem za sprezanje sa drugim komponentama (interface).

Slika 3 Procesori

1.4 Spoljna memorija

Jo od davnina kod oveka je postojala potreba da negde skladiti informacije koje je primao. U poetku su to bile kamene i glinene ploice, kasnije pergament i na kraju papir. Sa tehnolokom revolucijom, koliina informacija koje je trebalo negde smestiti je naglo porasla. Taj skok se jo vie poveao sa pojavom raunara. Buena kartica je najstariji i nekada masovno korien ulazni (i ree izlazni) medijum, na kojem su se podaci unosili buenjem u odgovarajuem rasporedu. Najee se koristila 80kolonska kartica. Buena traka predstavlja papirnu ili tanku aluminijumsku traku na kojoj se po duini razlikuju kanali - zamiljene linije postavljene du trake. U praksi su se najee koristile 5-kanalne, 6kanalne, 7- kanalne i 8-kanalne buene trake. Buena traka je bila jednostavna za rukovanje, a unos podataka se vrio po kolonama usmerenim uzdu trake i po redovima usmerenim popreno na traku.

[Type text]

9 Diskete predstavljaju urenaje u kojima se vri zapisivanje i itanje informacija sa magnetnog medija. Disketne jedinice slue za unos podataka u raunar: sa diskete se podaci snimaju na hard disk i odatle se koriste. Takoe se mogu snimiti podaci sa diska na disketu, i tako preneti podatke na neki drugi raunar. Ova vrsta memorije je podesna, pouzdana i relativno jeftina. Diskete su poslednjih godina skoro izbaenje iz upotrebe.

Slika 4 Diskete CD-ROM je ureaj koji se sve vie koristi. To je itac optikih ploa. Na svakoj optikoj ploi ili CD-R0M-u se moe zapisati 700MB podataka. Zbog datog kapaciteta ovo je veoma popularan medijum, i koristi se za uvanje velike koliine podataka na malom prostoru.

Kompakt disk se najee koristi kao medijum u koji se jednom upisuju podaci a mogu se itati neogranien broj puta. Otuda ovaj disk nosi naziv CD-ROM.

Slika 5 CD-ROM Slino obinom disku, komunikacija kompjutera i CD-a sa odvija preko drajvera. Zavisno od proizvoaa ureaja, koriste se specijalni veznici, obino integrisani u muzike kartice. Danas se koriste modeli koji se povezuju na obican IDE (EIDE) veznik. Takone postoje i SCSI verzije CD-ova.

[Type text]

10

Slika 6 CD-ROM mehanizam (ita) Digitalni vienamenski disk (Digital Versatile Disc DVD) je standard velike gustine koji moe da primi do 17 GB podataka na dvostranom disku. To nije samo CD ureaj velikog kapaciteta - on je poboljao audio i video mogunosti PC raunara - koriste se za reprodukciju filmova sa DVD diskova. Takoe, ogroman kapacitet DVD diskova znai i vie podataka u aplikacijama i bolje multimedijalne karakteristike.

1.5 Hard disk interfejsi

Medijum koji slui za stalno smetanje podataka je hard disk. Disk nije izmenljiv od strane korisnika, pa se po ovom svojstvu zove i fiksni disk (Fixed disk). Disk ima znatno bolje karakteristike od disketa. Za razliku od njih on ima znatno vei kapacitet. Hard disk je naprava u principu slina disketnoj jedinici. Princip rada je gotovo isti disk presvuen feromagnetnim slojem rotira oko osovine a pokretna glava ita i upisuje podatke. Hard disk se sastoji od nekoliko okruglih ploa presvuenih posebnim materijalom dobrih magnetnih svojstava koje rotiraju velikom brzinom i nekoliko glava koje lebde tik iznad ploa, itaui i upisujui podatke, pomerajui se po polupreniku diska. Glave itaju podatke oitavajui magnetni zapis sa rotirajuih ploa, a piu kreirajui magnetno polje posebnih svojstava koje menja zapis na ploama. Performanse diska kao elektromagnetnog medija za skladitenje podataka, zavise od njegovog tipa, modela i marke. Sektori su rasporeneni na poseban nain utvrnenim standardom, tako da je povrina magnetnih ploa izdeljena na sektore, trake i cilindre. Performanse diska kao elektromagnetnog medija za skladitenje podataka, zavise od njegovog tipa, modela i marke. Podaci na disku su rasporeneni na poseban nain utvrnenim standardom, tako da je povrina magnetnih ploa izdeljena na sektore, trake i cilindre.

Slika 7 Hard disk

[Type text]

11 to se tie same brzine hard diska na nju prevashodno utiu dve komponente: - brzina rotacije ploa - brzina pomeranja glave hard diska Kad smo kod brzine obrtanja ploa hard diska, bitno je da brzina bude to vea. Naime, ako se bre okree ploa, sektori bre promiu ispod glave tako da je transfer vei.

Danas standardna brzina rotacije IDE diskova iznosi 5400 o/min, dok urenaji sa visokim performansama dostiu i 7200 o/min. Vea brzina rotacije donosi veu buku, doprinosi veoj temperaturi u hard disku i prouzrokuje vee naprezanje cele mehanike hard diska. Zbog toga se koristi vodeno vazduno hlanenje sa dva ventilatora, a isprobane su i razliite brzine vazduha preko elektronike i mehanike.

Jedan od starijih i najvanijih standarda uvedenih za hardver personalnih raunara je IDE (Integrated Dlrive Electronics). To je standard pomou kojeg se kontrolie protok podataka izmenu procesora i hard diska. IDE koncept su 1986. godine dale kompanije Western Digital i Compaq da bi savladale ogranienja u performansama ranijih podsistema standarda, kao to su ST506 i ESDI.

Glavna alternativa za IDE (a verovatno i najbolji izbor ako se ne gleda na cenu) je SCSI interfejs. On omoguava da na isti kontroler prikljuimo ak sedam ureaja bilo koje vrste diskove, CD ROM-ove, strimer trake, skenere i drugo. Svi ti ureaji e teko stati ak i u najvee kuite, ali SCSI omoguava da neki od njih stoje i napolju - mogu se povezivati jedinice udaljene 6 i vie metara. Na alost, SCSI adapteri su znatno skuplji, tee se konfiguriu, i umeju da budu nekompatibilni sa nekim (naroito starijim) programskim paketima.

1.6 Ulazni ureaji

Ulazni ureaji slue za unoenje podataka u raunar. Ureaji koji se najee koriste su tastatura, mi, skener, dojstik a u poslednje vreme i digitalni fotoaparati i kamere, koji se obino ne nalazi u standardnoj konfiguraciji personalnog raunara. Takoe, u ulazne urenaje spada i ita bar kodova.

Tastatura je slina onima koje se koriste na pisaim mainama. Na tastaturi imamo tastere za unoenje slova, brojeva, znakova interpunkcije, a za razliku od tastature pisae maine, tastatura raunara ima komandne (funkcijske) tastere i numeriku tastaturu. Komandni tasteri izvravaju komande koje raunar izvrava neposredno po pritisku odgovarajueg tastera. Za izvravanje neke komande nekad moramo jednovremeno pritisnuti dva ili tri tastera.

[Type text]

12

Slika 8 Tastatura Mi - ureaj ijim se kretanjem po ravnoj povrini menjaju x i y koordinate pokazivaa mia na ekranu monitora, a pritiskom na jedan od dva ili tri tastera aktivira odrenena funkcija. Rad sa miem je jednostavniji i bri, jer je olakano pozicioniranje na ekranu, naroito kod grafikih programa gde je korienje mia obavezno.

Kod testiranja mieva, u prvom redu treba obratiti panju na dizajn. Pre svega, mi ne samo to stoji na stolu na vidnom mestu, ve treba da ga drimo u ruci i da nam udobno lei. Postoje mievi na kuglicu i laserski.

Slika 9 Mi Skener je ureaj koji sluzi za prebacivanje teksta ili slike u elektronsku formu podesnu za dalju obradu na raunaru. Naime, pomou ovog ureaja ita se data informacija i pretvara u formu koju prepoznaje PC raunar. Dati oblik se zatim obrauje u program koji slui za obradu slike ili teksta.

Slika 10 Skener

[Type text]

13 Digitalni fotoaparati slue za snimanje digitalnih slika. Digitalne fotografije koje snimaju ovi fotoaparati su danas visokog nivoa kvaliteta i visoke rezolucije. Svi modeli fotoaparata nude nekoliko rezolucija za snimanje, kao i mogunost proirivanja memorije. Ovi fotoaparati se isporuuju sa softverom i kablovima za povezivanje radi uitavanja slika u PC raunar.

1.7 Izlazni ureaji

Izlazni ureaji slue za prikazivanje rezultata obrade na raunaru u obliku pogodnom za korienje. Danas se upotrebljavaju razliiti izlazni ureaji u zavisnosti od namene raunara. Kao izlazni ureaji najee se koriste monitor, tampa a u nekim sluajevima i ploter.

Monitor je ureaj za prikazivanje brojanih podataka, teksta, grafike i slika na ekranu. Svaki ekran ima mogunost prikazivanja brojeva i teksta. Meutim, za prikazivanje grafike i slika mora postojati odreena elektronika koja to omoguava. Ova elektronika je smetena na posebnoj ploi koja se zove grafika kartica. Grafika kartica se montira u kuite raunara ukljuivanjem u slot na magistrali.

Grafika kartica je zapravo mali kompjuter u ijem je centru namenski mikroprocesor zvani grafiki akceleratorski ip on samostalno izvodi mnoge vane grafike funkcije. Ne samo to je na ovaj nain centralni procesor rastereen dela dosadnog posla, ve se operacije vre i do dva puta bre nego to bi ih procesor, makar im se u potpunosti posvetio, mogao obaviti.

Slika 11 Monitori tampa je ureaj pomou koga se binarno - kodirana informacija iz raunara prenosi na papir. Na trzitu se nalzi veliki broj razliitih tampaa. tampai se razlikuju po principima rada, ali i po karakteristikama. Vane karakteristike tampaa su kvalitet otiska i brzina tampanja. tampaa ima u tri osnovne tehnologije, a to su: matrini tampa tampa sa mlaznicom (ink-jet tampa) laserski tampa

[Type text]

14 Matrini tampai su najstarija vrsta tampaa. Oni rade na principu udarnih iglica, koje su sloene u takav niz, da mogu nacrtati bilo koji znak kombinovanjem udarca iglica i pomeranjem papira levo i desno. Iglice papir udaraju preko trake, nalik onoj za pisae maine, koja ostavlja taman trag na papiru na mestu udarca.

Slika 12 tampai Postoje i neki ulazno izlazni ureaji koji mogu da izvravaju i ulazne i izlazne operacije. Meu ulazno - izlazne urenaje spadaju modem, zvuna kartica, mrena kartica.

1.8. Raunarske mree

Potreba za informacijama naterala je oveka da uspostavlja veze sa raznim izvorima informacija i da stvara mree preko kojih e sebi olakati prikupljanje, prenos, skladitenje i obradu podataka. Naglim razvojem raunarske tehnologije poslednjih godina (poveanje performansi uz pad cena) i sa pravom eksplozijom Interneta, broj korisnika raunara i raunarskih mrea raste vrtoglavom brzinom. Sa sve monijom raunarskom opremom svakodnevno se uvode novi servisi, a istovremeno se u umreavanju postavljaju vii standardi. Vremenom su se mreni sistemi razvijali da bi danas dostigli nivo praktinog efikasnog okruenja za razmenu podataka. Raunarska mrea moe biti prost skup dva ili vie raunara, koji su povezani adekvatnim medijumom i koji meusobno mogu da komuniciraju i dele resurse. Koristi se za prenos kako digitalnih tako i analognih podataka, koji moraju biti prilagoeni odgovarajuim sistemima za prenos. Mreom se prenose raunarski podaci, govor, slika, video, a aplikacije na stranama korisnika mogu biti takve da se zahteva prenos podataka u realnom vremenu (govor, video i sl.) ili to ne mora biti uslov (elektronska pota, prenos datoteka i sl.). Mrea se sastoji od raunara, medijuma za prenos (ica, optiko vlakno, vazduh i sl.) i ureaja kao to su vorita, svievi, ruteri itd. koji ine infrastrukturu mree. Neki od ureaja, kao to su mrene kartice, omoguavaju vezu izmeu raunara i mree.

Svaka mrea se moe svesti na sledee dve osnovne celine: hardversku i softversku. Hardversku celinu sainjavaju mreni vorovi (nods) u kojima se vri obrada informacija, fiziki spojni putevi i deljeni resursi. Deljeni resursi su hardverski (tampai, ploteri, faks maine, diskovi i sl.) ili softverski elementi (datoteke, baze, aplikacije i sl.). Softversku celinu mree ine protokoli pravila po kojima se vri komuniciranje (razmena podataka) u mrei, operativni sistemi koji su u direktnoj komunikaciji sa hardverom raunarskog sistema (i imaju podrku za mreni hardver i mrene protokole) i korisniki mreni softver. [Type text]

15

Danas kada su raunari relativno dostupni svakom i uz to su izuzetno moni, umreavanje poveava efikasnost i smanjuje trokove poslovanja. Osnovni razlozi za umreavanje su: zajedniko korienje informacija zajedniko korienje hardvera i softvera

Konkretnije, raunari koji su u mrei mogu zajedniki da koriste: dokumenta (memorandume, tabelarne proraune, fakture, itd.), elektronsku potu, softver za obradu teksta, softver za praenje projekata, ilustracije, fotografije, audio i video datoteke, tampae, faks maine modeme, CD-ROM jedinice i druge prenosive jedinice.

Podelu raunarskim mrea je mogue vriti po vie kriterijuma. U skladu sa medijumom koji se koristi za prenos podataka raunarske mree mogu biti: 1. kablirane mree, 2. beine mree. Po topologije raunarske mree mogu biti: 1. Bus network, 2. Star network, 3. Ring network, 4. Mesh network, 3. Star-bus network. Po vremenskoj postojanosti raunarske mree mogu biti: 1.Fiksne i 2.Privremene. Po protstoru na kome se prostiru raunarske mree mogu biti: 1. Personal Area Network (PAN), 2. Local Area Network (LAN), 3. Metropolitan Area Network (MAN), 4. Wide Area Network (WAN), 5. Global Network (Internet). Po arhitekturi (funkcionalnom odnosu lanova) raunarske mree mogu biti Host-based, Klijent-server i Peer-to-peer. Po specifinoj funkciji koju obavljaju raunarske mree mogu biti: 1. Storage area network 2. Server farm network 3. Process control network 4. Value added network 5. SOHO network 6. Wireless community network 7. XML appliance network Treba imati u vidu da su raunarske mree jedna dinamina oblast u kojoj su este promene tako da je svaki pokuaj striktne kategorizacije osuen na kratkotrajnu tanost.

[Type text]

16

Postoje tri osnovne LAN topologije: magistrala (bus), prsten (ring) i zvezda (star). Ove topologije predstavljaju logiku arhitekturu mree, ali fiziki, ureaji ne moraju da budu stvarno rasporeeni u ovom obliku. Bus i ring logike topologije su esto fiziki organozovane kao star topologija odnosno u obliku zvezde. Izbor i specifikacija topologije LAN mree zavisi od: fizikih lokacija na kojima se nalaze korisnici sistema, koliine podataka u lokalnim bazama podataka kao i potrebnog auriranja tih baza, od uestanosti pristupa bazama na drugim lokacijama i zahteva za komuniciranjem izmeu dve korisnike lokacije.

Prema prostoru koji obuhvataju, raunarske mree se mogu podeliti na: lokalne ( LAN ), regionalne raunarske mree (WAN) mree ireg podruja.

Prenos podataka kroz mreu se obavlja po protokolima utvrenim pravilima koja su poznata svim uesnicima u komuniciranju. Protokol predstavlja standard (konvenciju) za ostvarivanje i kontrolu veze i prenosa podataka izmeu dve krajnje take. Komunikacioni protokol predstavlja set standardizovanih pravila za predstavljanje podataka, signalizaciju, proveru autentinosti i kontrolu greaka, neophodnih da bi se informacija prenela komunikacionim kanalom.

Internet Protokol (IP) je protokol koji se koristi za prenos podataka u i izmeu "packet switched" mrea. Ovaj protokol se odnosi na mreni sloj OSI i TCP/IP modela. To znai da ovaj protokol u sebe enkapsulira podatke viih slojeva (aplikativnog i transportnog) i u okviru paketa se podaci ovog protokola enkapsuliraju kao podaci za protokole nieg sloja, sloja veze. Glavna uloga IP protokola je obezbedi jedinstven sistem za globalno adresiranje raunara i time obezbedi jedinstvenu identifikaciju svakog od njih. Protokoli niih nivoa (protokoli sloja veze) imaju sopstvene naine adresiranja a za pronalaenje njihove adrese preko IP adrese zaduen je Address Resolution Protocol.

Internet Protokol ne garantuje dostavu paketa. Takoe, ovaj protokol ne garantuje ispravnost podataka (npr. da li je sadraj paketa oteen pri transportu), dozvoljava dupliranje paketa, prenos paketa u izmenjenom redosledu. Nedostatak ovih funkcionalnosti omoguava veu jednostavnost i performanse a one su izmetene u protokole vieg nivoa.

Serveri: Osnovna uloga Web servera (nekad se naziva i HTTP serverom) je da oslukuje na portu 80 (podrazumevani port za HTTP protokol), na dobijeni zahtev pronae traeni dokument u lokalnom skladitu dokumenata i njegov sadraj poalje klijentu ili, u sluaju da traeni dokument ne postoji, klijentu poalje poruku o greci. Ipak, ovakav scenario opisuje samo osnovnu funkcionalnost Web servera. Savremeni Web serveri imaju mnoge dodatne funkcionalnosti - Razvoj serverskog dela. Trenutno najpopularniji softver ovog tipa je Apache HTTP server iji je autor Apache Foundation. Oktobra 2006. pomenuti softver je (prema podacima kompanije Netcraft) opsluivao 61,44% svih sajtova na Internetu. Sledei najzastupljeniji softver je IIS, proizvod kompanije Microsoft, sa 31,35% trita. [Type text]

17

2. INTERNET
Internet se najee opisuje kao mrea svih raunarskih mrea, koja jedintveno radi na globalnom nivou. Internet moe da se opie kao skup meusobno povezanih mrea provajdera (internet posrednika) i njihovih korisnika. Sastoji se iz hiljada meusobno povezanih mrea koje za meusobno komuniciranje koriste internet protokol (IP Internet Protocol). Protokoli su standardi koji omoguavaju komunikaciju raunara putem mree.

Slika 13 Internet kao mrea svih mrea Internet je mnogo vie od raunarske mree kad se govori o njegovom irem uticaju na informacione sisteme i primenu uopte, koristi se termin Internet tehnologije.

2.1 Razvoj interneta

Za Internet se kae da postoji tridesetak godina, mada se imenica Internet prvi put pojavljuje tek osamdesetih godina XX veka. Neki navode 1969. godinu kao godinu roenja Interneta jer je tada Ministarstvo odbrane SAD-a odabralo Advanced Research Project Agency Network, poznatiju kao ARPANET, za istraivanje i razvoj komunikacija i komandne mree koja e preiveti nuklearni napad. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma vanih otkria koja su obeleila razvoj Interneta kakvog danas znamo, a potom se dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istraivaki projekt. Verovatno je najvaniji trenutak bio 1983. kad je tadanja mrea prela sa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol), to je znailo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi. Preokret u razvoju Internet nastaje devedesetih godina legalizacijom komercionalnih aktivnosti na internet i pojavom WWW-a (World Wide Web) koji je omoguio hipertekstualne veze izmeu razliitih dokumenata (smetenih na razliitim raunarima) i prenos multimedijalnih [Type text]

18 sadraja (zvuk, slika, video, itd.). U momentu nastanka Web je bio samo jedan od servisa, a sada je mnogo vie od toga i za veinu korisnika predstavlja sinonim za Internet. Dok je ranije bila neophodna klasina telefonska mrea za funkcionisanje Interneta, danas je to obrnuto. Internet se sve vie slui za slanje faksa, telefoniranje, dopisovanje, itd.

2.2 Povezivanje na Internet

Za povezivanje na Internet potrebno je imati vezu do raunara koji je ve na Internetu. U praksi to najee znai vezu do Internet posrednika provajdera (ISP Internet Service Provider), jednog od preduzea koje se specijalizovalo za tu vrstu usluga. Nain povezivanja na Internet zavisi od potreba (pojedinanih korisnika ili preduzea), ali i od raspoloivih kapaciteta i tehnologija lokalne telekomunikacione infrastructure. Ako je re o komercijalnoj usluzi, cena zavisi od kvaliteta veza i zahteva servisa. Pristup posredniku moe se realizovati prema stalnosti veze kao povremena i stalna veza. Prema primenjemim tehnologijama povezivanje na internet moe se izvriti: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Analognim vezama, Digitalnim sistemima prenosa, Primenom ADSL tehnologija, Kablovskim modemima, Mikrotalasnim vezama, Satelitskim vezama, Pristupom iz mobilne telefonske mree.

Grafik br 1 Zastupljenost naina povetivanja na internet

[Type text]

19

2.3. Servisi
to se tie servisa Interneta, njihov taan broj ne moe se precizno odrediti, iz prostog razloga to su neki od njih tokom razvoja mree bili veoma popularni, a potom nestali. Detaljno opisivanje svih servisa i njihovih komandi poenike samo zbunjuje i esto stvara dodatni strah i odbojnost prema korienju Interneta. Danas veina korisnika Interneta gotovo sve servise koristi ili iz programa za elektronsku potu ili iz Web itaa (browser).

Postoji mnogo podela servisa, ali podela na bazine, javne, informacione, diskusione, konferencijske i servise za pretraivanje najbolje oslikava njihovu sutinu.

U bazine servise se ubrajaju servisi koji karakteriu poetak rada internet, a to su:
1. Elektronska pota (e-mail) servis koji omoguava razmenu poruka elektronskim putem; 2. Talnet (telecommunications network) i rlogin (remote login), koji omoguavaju pristum udaljenom raunaru i interaktivn rad na njemu, kao da je korisnik fiziki prisutan na udaljenoj lokaciji; 3. FTP (File Transfer Protokol), servis koji omoguava prenos datoteka izmeu dva udaljena raunara. Servis moe biti uslovljen predhodnim predstavljanjem korisnika imenom i lozinkom.

U javne informacione servise spadaju: Anonimni FTP (anonimus FTP), javno skladite podataka koje je pomou FTP servisa na raspolaganju svim korisnicima internet (bez posebne preplate, korisnikog imena i lozinke); Gofer (gopher), servis za hijrrarhijsko organizovanje i pregled tekstualnih informacija, tj. Elektronska oglasna table; Web, servis za hipertekstualno organizovanje i pregled multimedijalnoh informacija, tj. multimedijalna oglasna tabla.

U diskusivne servise spadaju: Liste elektronske pote (mailing lists); Diskusione grupe (newsgroup) Konferencijski servisi su: Talk, servis koji omoguava razgovor sa drugim korisnikom na mrei u formi interaktivne razmene tekstualnih onformacija; IRC (Internet relay chat) servis interaktivnog teksualnog komuniciranja veeg broja korisnika interneta dinamiki kreiranim kanalima; Telefoniranje preko interneta (internet phone), noviji servis koji korienjem mikrofona i zvune kartice omoguava komuniciranje glasom izmeu korisnika interneta;

[Type text]

20 Videokonferencije (videoconferencing) predstavljaju unapreenje prethodnog servisa gde se osim glasom, primenom kamera komunicira i ivom slikom.

Servisi za pretraivanje informacija su archie, veronica, WAIS, Netfind i WWW servisi za pretraivanje.

2.4 Softver za internet

Softver su programi koji govore raunaru kako treba da izvrava odredjene zadatke. Kako hardver ne moe da funkcionie bez softvera, tako ni Internet ne moe da funkcionie bez odgovarajueg softvera za internet. Internet servis elektronska pota je nastao 1971. godine, a koncipirao ga je ameriki inenjer Ray Tomlison. Elektronska pota je postala veoma popularna iz vie razloga, brza je, praktina i jeftina. Koncept je jednostavan, a takva je i praksa. Otkuca se poruka na kompjuteru,unese adresa na koju se salje poruka i pritisne dugme za potvrdu slanja(Send). Gotovo odmah, primalac e je itati (bilo gdje na svetu). E-mail je znaajno olakao komunikaciju, ispunjavajui prazninu telefonskih razgovora i pisama, jer ne zahteva istovremeno prisustvo oba komunikatora. Elektronska pota je, ustvari, datoteka koja se kroz mreu alje sa jednog kompjutera na drugi. Rane elektronske poruke bile su ograniene na jednostavne tekstualne poruke, slicne telegramu, ali kako je vreme odmicalo tako je i E-mail napredovao, usavrsavao se i razvijao, pa danas uz E-mail se salju i razne vrste pridruenih datoteka. To mogu biti datoteke iz programa za obradu teksta, slike, snimljeni zvuk, odnosno sve to se moe snimiti u vidu kompjuterske datoteke. E-mail adrese se univerzalno konstruiu na isti nain, a sastoje se od sljedeih komponenti: , , (hotmail, live, gmail), , . Zahvaljujudi usvojenim standardima za e-mail servere, moe se slobodno izabrati bilo koji od popularnih programa za elektronsku potu: 1. Outlook Express se isporuuje uz ita weba Internet Explorer. Program je jednostavan i lako se koristi.Nudi liniju menija kao u u Windowsu, paletu sa alatkama i lako razumljivim sadrajem. 2. Microsoft Office Outlook koji se isporuuje kao ita Microsofta. Radi na istom principu kao i predhodni program. 3. Netscape Messenger je besplatan server za elektronsku potu, i dobija se kao dio paketa Netscape Communicator. Takodje je veoma jednostavan za koridenje. 4. Facebook, itd.

[Type text]

21 Sve je vie ponuaa besplatnih servisa elektronske pote. Mogunosti ukljuivanja glasovnih i video poruka u elektonsku potu, kao i integraciju sa klasinim telekomunikacionim servisima i sve prisutnijom mobilnom telefonijom, uticali su da na poetku novog veka poslovne komunikacije poprime sasvim nove oblike i mogunosti.

Svi programi za elektronsku potu zahtevaju osnovne informacije o dobavljau e-mail usluga i o nalogu. Potrebna je i e-mail adresa i internet adrese servera za potu. E-mail servisi koriste sistem poznat kao POP3 i sistem SMTP za odlaznu potu.

2.5 Programi za izradu web prezentacija

Su programi koji omoguavaju pisanje i kompajliranje HTML skripta, skripta koji itaju Web itai. Najpoznatiji programi za pravljenje Web prezentacija su MS Front Page i Macromedia Dreamweaver. Ovi programi omoguavaju lake dizajniranje i umetanje razliitih tipova fajlova. Kada se govori o Web-u esto se koriste razliiti nazivi : Web prezentacija: kolekcija pridruenih dokumenata poznati kao Web stranice Web server: raunar koji mora imati stalnu vezu sa internetom i na kome se nalazi Web prezentacija Home page : prva stranica Web prezentacije Web sajt: uglavnom oznaava Web server i Web prezentaciju zajedno Web ita: korisniki program koji slui za pristup Web serverima i itanje Web stranica Web protokol: skup pravila kojim je definisana razmena podataka izmeu Web itaa i Web servera Web adresa: skup identifikatora razdvojeni takama koji jednoznano ukazuju na simboliku adresu Web stranice.

2.6 Pronalaenje informacija na internetu Maine za pretraivanje

Hiljade novih prezentacija sa najrazliitijim temama ovekovog interesovanja postavljane su svakog dana , tako da danas moemo slobodno konstatovati da informacija koja nas interesuje sigurno postoji na internetu samo je u tom moru informacija treba znati na najlaki nain pronai.

[Type text]

22 Maine za pretraivanje ustaljen je naziv za raunar koji omoguava pretraivanje interneta i pronalaenje informacija. Maine za pretraivanje mogu se svrstati u dve grupe i to: tematske imenike maine koje pretrauju internet po zadatim kljunim reima

Alta Vista je jedna od dve najpoznatije maine za pretraivanje koja je predstavljena javnosti krajem 1995 godine. WEB stranice se pretrauju iskljuivo prema kljunim reima zadavanjem prostog ili sloenog upita . YAHOO vri pretraivanje po temama. On je podeljen na etrnaest osnovnih tema na osnovu kojih moemo lako pronai informacije i podatke koje nas interesuju. Osim ovih pretraivaa postoji mnogi drugi poput Web Crawler-a, Infoseek, Lucos, HotBot, Deja News...

2.7 Konferencije na internetu

Omoguavaju komunikaciju izmeu vie uesnika na internetu u istom trenutku. Konferencija se moe obavljati samo tekstom (Chatrooms), zvukom (Audio konferencija) i video konferencija (Audio + Video). Prema broju uesnika postoje tri tipa video konferencija: 1. Video konferencija taka-taka jesu sistemi koji omoguavaju sinhronu audio i video komunikaciju dva uesnika. 2. Video konferencija izmedju vie taaka podrazumevaju multimedijalnu konferencisku opremu na vie lokacija. 3. Jednosmerne video konferencije podrazumevaju emitovanje zvuka i videa sa jednog mesta i uglavnom pasivno uee vie korisnika. da vie ljudi koristi

2.8 Internet trgovina i novane transakcije

Razmenu je u moderno doba mogue obaviti telefonom, a sve vie u upotrebi je trgovina internetom. Internetom se danas obavljaju trgovine deonicama i kapitalom, avionskim kartama, turistiki aranzmani i dr. Tehniki i tehnoloki pronalasci, koji omoguavaju odravanje i [Type text]

23 prevoz lako kvarljive i osetljive robe, te svakoko brz porast stanovnistva i poboljanje njihovog kvaliteta ivota i ivotnog standarda, svemu tome su doprineli tehniki i tehnoloki pronalasci. Trgovina moze biti lokalna, regionalna i nacionalna. Elektronski novac reava mnoge probleme mrene trgovine. Kupac dobija eljeni proizvod, a trgovac bezbedno dobija svoj novac. Elektronski novac nije samo jedno od sredstava plaanja, privatnost je mnogo vie zatiena od radoznalih pogleda. Elektronski novac je niz brojeva koji se alju prodavcu. Ti brojevi predstavljaju gotovinu, kao to i ek koji se napie predstavlja gotovinu koju prodavac moe da dobije od banke. Elektronski novac e uiniti transakcije efikasnijim na vie naina. Prvo, elektronski novac e uiniti transakcije jeftinijim zbog toga to su trokovi transfera elektronskog novca preko Interneta znatno manji od trokova transfera novca putem konvencionalnog bankarskog sistema. Da bi obavljale transfer novca na tradicionalni nain, konvencionalne banke moraju da imaju ogranke, slubenike, bankomate i specifine sisteme za elektronske transakcije. S obzirom na to da elektronski novac koristi ve postojeu mreu (Internet). Prema tome, trokovi transfera u okviru neke drave skoro su jednaki trokovima transfera izmeu razliitih zemalja i raunare svojih korisnika, trokovi transfera elektronskog novca mnogo su manji - gotovo da ih i nema.

2.9. Zatita i mere bezbednosti

Osnovni problem je zatita privatnosti podataka koji se prenose Internetom, to se pre svega ostvaruje odgovarajuim softverskim mehanizmima zatite podataka pri prenosu. Za potpuno korienje potencijala internet tehnologija u poslovanju, primena sigurosnih mehanizama tajnosti poslovnih podataka od kljunog je znaaja.

U Krivini zakon Srbije, aprila ove godine, uneto je sedam dela protiv bezbednosti raunarskih podataka - glava 16a. To su: neovlaeno korienje raunara i raunarske mree, raunarska sabotaa, pravljenje i unoenje raunarskih virusa, raunarska prevara, ometanje funkcionisanja elektronske obrade i prenosa podataka i raunarske mree, neovlaeni pristup zatienom raunaru ili raunarskoj mrei i spreavanje i ograniavanje pristupa javnoj raunarskoj mrei, neovlaeno korienje autorskog i drugog srodnog prava. Za uinjena krivina dela, pored novanih, zakon predvia i zatvorske kazne koje se kreu od 30 dana do 12 godina.

Napadi na raunarsku mreu su nedozvoljene aktivnosti u procesu prenosa podataka od izvorita do odredita, a dele se na pasivne i aktivne.

Pasivni napadi su prislukivanje i nadgledanje protoka podataka bez ikakvih izmena sadraja. ifriranje poruka je mehanizam kojim se borimo protiv ovakvih napada. Aktivni napadi su mnogo opasniji jer podrazumevaju neautorizovane promene u tokovima podataka.

[Type text]

24

Postoje razliiti oblici ovih napada na podatke koji se realizuju preko mree: Promena sadraja poruka, Ubacivanje novih poruka, Prekidanje postojeeg toka poruka.

Javljaju se i problem u vezi sa utvrivanjem verodostojnosti subjekata s kojim komuniciramo. Mogue je da nam se neko lano predstavi: Kao neko koga znamo, Kao neko koga ne znamo, a postoji, Kao potpuno izmiljeni subject.

Kombinovanjem razliitih sigurnosnih mehanizama mogu se realizovati sledei sigurnosni sistemi: Tajnost podataka, koja se ostvaruje ifrovanjem, odnosno upotrebom tzv. kriptografskih algoritama; Autentifikacija poruka, koja omoguava primaocu da pouzdano utvrdi identitet poiljaoca; Integritet poruka, servis koji garantuje primaocu da poruku nisu menjale neautorizovane osobe; Neporicanje poruka, servis koji poiljaoca treba da sprei da porekne slanje i sadraj poruke. Digitalni potpis je najei mehanizam kojim se reavaju ovi problem; Kontrola pristupa, servis koji obezbeuje kontrolisan pristup resursima internet. Najee se ostvaruje sistemom korisnikih imena sa tajnim lozinkama (password), a u novije vreme primenom intelihgentnih kartica i tzv. mrenih barijera (firewall).

Onog momenta kada je internet postao iroko dostupan svi smo dobili beskonane mogunosti za komunikaciju, informisanje, uenje, zabavu... U poslednje vreme za sve vie stvari se oslanjamo na internet. Plaamo raune, kupujemo, planiramo, ostvarujemo poslovne i privatne kontakte sa ljudima na drugom kraju sveta. Imati pristup internetu znai imati pristup svetu. Sedei za svojim stolom moete posmatrati egzotine lepote skoro svih krajeva sveta, moete obii piramide, Ajfelov toranj i to sve za nekoliko minuta. Iako je to teko zamisliti dok sedimo za radnim stolom, lutanje" internetom je poput lutanja ulicama nepoznatog mesta, gde se nikada ne zna ta vam se sve moe dogoditi, podjednako i dobro, ali i loe. U tom smislu, biti odgovoran korisnik Interneta znai spreiti niz negativnih situacija u kojima se moemo nai.

Slika 14 password kao sistem zatite [Type text]

25

2.10 Intranet
Intranet je korienje tehnologija baziranih na Internetu u okviru organizacije, a u cilju podrke komunikaciji i pristupu informacijama. Internet prua podrku svim funkcijama kompanije i omoguava kretanje od ostrvaca informacija ka mreama koje omoguavaju bolju komunikaciju i timski rad. Podacima se pristupa sa jednog jedinstvenog interfejsa. Intranet daje mogunost da se lake publikuju informacije neophodne za rad zaposlenih u okviru kompanije, pri emu treba uspostaviti stroge sigurnosne zahteve kako bi se spreila zloupotreba i njihovo neovlaeno korienje. Takoe se mora kontrolisati objavljivanje informacija kako bi se spreila nepreciznost i onemoguio protok neprikladnih informacija.

Poto se moe predvideti da e svet Intranet-a progresivno rasti u duem vremenskom periodu, verovatno e i svakodnevna poslovna komunikacija izmeu korisnika poeti da dobija znatno drugaije i raznovrsnije oblike. Kako se koncept intraneta iri, a hardver i softver podrke se standardizuju logino je pretpostaviti da e ga veina organizacija koristiti za internu komunikaciju. Infrastruktura intraneta je sputana granicama same firme, ali ne i geografskim; intranet se takoe moe upotrebiti za povezivanje kancelarija iste firme na razliitim lokacijama.

2.11. Extranet
Ekstranet (engl. Extranet) je oblik povezivanja raunarskih mrea dva ili vie zasebnih poslovnih sistema koji ine odreenu poslovnu asocijaciju. Primer takvih sistema su holding kompanije, koje se sastoje iz veeg broja organizacija iji je vlasnik zajedniki, pa im je zajednika i uprava (najvii menadment). Iako su lanice holdinga organizacije koje uivaju visok stepen samostalnosti u radu, a esto se bave i sasvim razliitim delatnostima, u interesu je zajednikog vlasnika da one usko sarauju i da, po mogunosti, meusobno ne konkuriu na tritu. Sigurno je da poslovna logika nalae da se njihove privatne raunarske mree poveu prema standardima Interneta. Na taj nain nastaje ekstranet koji se sastoji od vie nezavisnih privatnih mrea. No, u procesima globalizacije i uz podrku savremenih mrenih tehnologija ekstranete mogu graditi i organizacije koje ne pripadaju istoj formalnoj organizaciji (na primer, holdingu), ve se povezuju po potrebi, kako bi ostvarile neki poslovni interes. To e najee biti sluaj onda kada je jedna organizacija stalni dobavlja one druge, ili ako jedna drugoj prodaju sopstvene proizvode u veim koliinama i u dugoronijim, moda i povlaenim aranmanima.

Vano je napomenuti kako ekstranet omoguuje razmenu podataka meu poslovnim partnerima uz bitno nie trokove od onih koje bi izazivala izgradnja zajednike privatne i od Interneta potpuno izolovane mree, koja, uostalom, moe nakon nekog vremena postati suvinom (ako se prekinu poslovni odnosi). [Type text]

26

Koordiniranim aktivnostima u ekstranetu mogue je uspostaviti i zajedniki web servis veeg broja samostalnih organizacija koje imaju interesa da zajedno nastupaju na tritu. To dovodi do unapreenja zajednikih marketinkih aktivnosti, kao to su: stvaranje zajednike trine slike, dogovaranje zajednike strategije nastupa na tritu, koordinirani PR i javno oglaavanje, usaglaavanje odnosa s potroaima i sl.

U takvim se uslovima i nastojanjima ekstranet danas smatra najboljim moguim i najprivlanijim reenjem. Koncept elektronskog trgovanja meu organizacijama (B2B), s njegovim blistavim perspektivama, jo i vie potencira vanost ekstraneta.

3. SOFTVER
Softver raunara je neto uglavnom nevidljivo, to omoguava da raunar uini ono to traite od njega. Svaki program koji kupite ili preuzmete, kao i sve slike, muzika i ostalo to unesete u raunar jeste softver. Softver ine podaci snimljeni na nekoj vrsti diska disketi, kompakt disku ili vrstom disku koji je sastavni deo raunara.

Svaki elektronski raunar, pored svoje fizike konstrukcije (hardware) poseduje sistem programa koji slue za: upravljanje radom sistema pri realizaciji nekog programa, programsku sistemsku podrku pri izradi izvornih programa. Pojam softver je prvi put iskoristio John W. Tukey, inenjer informatike, 1957. godine. Pojam je nastao kao analogija pojmu hardver. Naime, na engleskom re hardware znai tvrdotvorina, odnosno tvrde stvari (hard = tvrdo). Nasuprot tome re soft znai meko. Verovatno najbolja definicija za pojam softver je: Sveobuhvatni zbir informatikih programa, procesa, pravila; dokumentacije i datoteka u vezi, koji ine deo operacija jednog informatikog sistema.

3.1 Podela
Osnovne kategorije softvera su: Sistemski softver: Upravlja resursima raunara: hardver, memorija, adrese, ... Preko interfejsa korisniku omoguava pristup resursima Aplikativni softver:

[Type text]

27 Alat za pomo raunarskim korisnicima u reavanju problema iz realnog sveta Kompajleri i drugi programi za prevoenje: Omoguavaju programerima kreiranje novog softvera

3.2 Sistemski softver operativni sistemi

Operativni sistem je vrsta sistemskog softvera koja koordinira i upravlja svim resursima raunarskog sistema. Operativni sistem daje fleksibilnost raunarima opte namene (engl. generalpurpose computers) kakav je personalni raunar da obavi razne vrste poslova. Namenske raunare (engl. dedicated computers) kontrolie jedan program koji obavlja odreeni zadatak (npr. omoguava igranje neke igre), pa oni nemaju potrebu za operativnim sistemom.

Pre poetka bilo kakve obrade mora se aktivirati operativni sistem. Kod nekih raunara se operativni sistem puni automatski. Korisnik/operater treba samo da obezbedi da je disk (ili disketa) sa operativnim sistemom u odgovarajuem ureaju i da ukljui raunar. Bez dodatnih instrukcija operatera raunar prenosi operativni sistem u memoriju i priprema raunar za poetak rada. Kod velikih raunara je obino startovanje operativnog sistema neto sloenije i operater mora da intervenie u toku podizanja operativnog sistema. Kod nekih raunara je, pak, operativni sistem ugraen u permanentnu memoriju (ROM) i prema tome aktivan istog trenutka kada se raunar ukljui.

U raunarstvu, operativni sistem (OS) je skup programa i rutina odgovoran za kontrolu i upravljanje ureajima i raunarskim komponentama kao i za obavljanje osnovnih sistemskih radnji. Operativni sistem objedinjuje u celinu raznorodne delove raunara i sakriva od krajnjeg korisnika detalje funkcionisanja ovih delova. Operativni sistem stvara za korisnika radno okruenje koje rukuje procesima i datotekama, umesto bitovima, bajtovima i blokovima.

ta radi operativni sistem (OS)? Upravlja CPU aktivnostima Upravlja memorijom (realnom i virtuelnom) Kontrolie ulaz i izlaz podataka Obezbeuje interfejse sa magistralom i periferijskim ureajima Obezbeuje interfejs sa fajl sistemom

Zadaci OS: Kontrola i alokacija (zauzee) memorije, prioritetni sistemski pozivi, kontrola ulazno/izlaznih ureaja, podrka umreavanju, upravljanje fajlovima itd...

Ko ima OS? Personalni raunari, Internet serveri, mobilni telefoni, muziki player-i, ruteri, svievi, wireless access points, konzole za igru, digitalne kamere...

[Type text]

28 Interaktivnost korisnika sa OS obezbeuje: Interfejs iz komandne linije (DOS) GUI interfejs (Windows) Disk operativni sistemi MS-DOS - u kome se interakcija korisnika obavlja karakternim znacima (slovima, brojevima, simbolima) Interfejs preko komandne linije (komande se ukucavaju) Interfejsi u formi menija - komande se biraju iz lista prikazanih na ekranu (menu driven interface) Pregled OS:

MS-DOS Windows 3.1/3.11/95/98 Windows NT 3.51/4.0 Windows 2000/XP/Vista/7 Unix/Linux Macintosh

Windows XP: Objavljen oktobra 2001, Zamenio Windows 9x i NT; Zasnovan na NT kernelu; Proizveden u Home i Professional verzijama; Profesionalna verzija podrava EFS Encrypting File Sistem; 64-bitna verzija na raspolaganju; Poboljana bezbednost - Ugraen Firewall.

Microsoft Vista: Objavljen 30. Januara 2007Novi GUI (Aero); 3D izgled i oseaj; Pet verzija - Home Basic, Home Premium, Business, Enterprise, Ultimate; Znaajne bezbednosne karakteristike BitLocker i Drive Encryption (samo Ultimate verzija) - moe se ifrovati ceo disk, osim za bootloader , kombinacija hardvera i softvera, ceo disk se moe potpuno posvetiti glavnoj ploi.

Unix: Primarno se nalazio u naunom ili istraivakom okruenju; Postoje brojne popularne verzije; Ovo je vie-korisniki (multiuser) OS za vie istovremenih zadataka (multitasking).

Linux OS je jedan od najpoznatijih softvera sa otvorenim kodom (open source software). Danas Linux pokree Web servere, filmske i animacione radne stanice, superkompjutere itd.

3.3 Baze podataka i sistemi za upravljanje bazama podataka

Baza podataka se definie kao organizovan skup logiki povezanih podataka (slogova) i datoteka koji se odnosi na sline pojmove ili predmete, organizovanih za odreenu namenu. Znai, baza podataka predstavlja organizovanje podataka u takozvanoj integrisanoj formi gde podaci u bazi podataka mogu biti organizovani po vie razliitih obeleja po kojima je mogue primenom odgovarajuih mehanizama baze vriti pretraivanja i nalaenje ba onih podataka koji su potrebni.

[Type text]

29 Sistem za upravljanje bazama podataka (database management system, DBMS) je raunarski program (ili ee, svita programa) namenjena rukovoenju bazom podataka, velikim skupom strukturiranim podataka, i izvravanju operacija na podacima, koje zahtevaju mnogobrojni korisnici. Tipine upotrebe ovih sistema ukljuuju raunovodstvo ili sisteme za podrku muterijama. U najpoznatije programe iz ove oblasti spadaju: Oracle, DB2, Microsoft Access, Microsoft SQL Server, Firebird, PostgreSQL, MySQL, SQLite, FileMaker Sybase Adaptive Server Enterprise.

Korisnik

DBMS

Baze podatka - podaci na disku ematski prikaz 1 DBMS kao sistem veze baze podataka i korisnika

Brigu o podacima, vezama meu podacima, ispravnosti podataka i svemu ostalom na sebe preuzima sistem za upravljanje podacima u bazi podataka - DBMS. Svi moderni sistemi za upravljanje bazama podataka koriste relacioni model podataka to znai da korisnik vidi bazu kao skup tabela sa slogovima, gde je i rezultat svake operacije nad sadrajem baze podataka takoe tabela. Pored toga relacioni model koristi veze, odnosno relacije (relationships) za povezivanje datoteka (tabela) baze podataka u strukturiranu celinu. Microsoft Access je sistem, odnosno program za upravljanje bazama podataka. Microsoft Access 2002 je verzija koja je dizajnirana za rad s Windowsima 95, 98/NT i XP, i stie u okviru paketa Microsoft Office XP Professional. Ova verzija Access-a ne raditi na 16-bitnim verzijama Windowsa (Windows 3.x). Baza podataka kreirana u Access-u sastoji se od sledeih elemenata odnosno objekata: - tabele, - forme, - upiti i - izvetaji - makroi i VBA. Svrha ovih elemenata je nadigradnja osnovnog oblika baze u cilju maksimalne mogue prilagoenosti baze ka njenom korisniku i ispunjenja posebnih zahteva korisnika.

[Type text]

30

3.4 Model baze podataka

Sistemi upravljanja BP zasnivaju se na korienju odreenih modela podataka. Model podataka odrava uzajamnu povezanost objekata realnog sistema.

Modeli podataka koji su ostavili trajan trag u teoriji i praksi baza podataka su: Mreni model podataka Hierarhijski model podataka Relacioni model podataka Model entiteta i poveznika Model semantikih hierarhija Objektno orjentisani model podataka Logiki model podataka Razvoj je tekao tako to se stalno teilo otklanjanju nedostataka i olakanju rada sa bazama podataka. Osnovni nedostaci su bili nerazdvajanje logike i fizike strukture, kompleksnost struktura i korienje proceduralnih jezika.

3.5 Relacioni model baze podataka

Prikaz podataka o entitetima dvodimenzionalnim tabelama u stvari predstavlja relacioni model. Tvorac relacionog modela je E.F.Codd 1970. godine. Relacioni model se danas smatra standardom za bazr podataka i razvijeno je dosta sistema za relacionu bazu podataka. Tabele moraju biti tako sastavljene da imaju sledee osobine: Svaka rubrika tabele predstavlja jedan podatak ne postoje vie grupe koje se ponavljaju, Kolone su homogene, u jednoj koloni postoji samo jedna vrsta podataka, Svaka kolona ima naziv, Redovi se razlikuju meusobno, duplikati redova nisu dozvoljeni i Redosled kolona ili vrsta nije bitan. Tabela koja zadovoljava navedene osobine naziva se relacija. Baza podataka koja se sastoji od relacija naziva se relacionom bazom podataka. Relacioni pristup je baziran na relacionoj matematici, a renik iz dela koji se bavi teorijom relacije. Matematika relacija je skup koji opisuje korespodencuju (agregaciju) dva ili vie skupova. Tabela na pregledan nain prikazuje korenspodencije i agregacije skupova elemenata podataka (vrednosti atributa) nekog tipa entiteta. Redovi u tabeli predstavljaju pojedine primerke datog tipa entiteta, a kolone domene. Tip entiteta se dobija postupkom generalizacije skupa pojedinanih entiteta ili agregacijom skupa atributa. Izvoenje operacija nad relacijama naziva se relaciona algebra. Operacije relacione algebra su: Projekcija, Selekcija, Spajanje, [Type text]

31 Delenje. Rezultat svih operacija je nova relacija.

TABLICA

KOLONA

ZAPIS

Ime

Prezime

JMBG

Ivan Milo

Sarajli Luki

0123546879987 1244454545444

Tabela 2 Relacioni model baze podataka

Izdvajanje kolona se naziva projekcija. Izdvajanje reda naziva se selekcija. Spajanje se moe vriti kada su odgovarajui atributi jednaki ili je zadovoljen neki uslov. Delenje je operacija kojom se jedna relacija deli drugom i dobija trea relacija. Relaciona algebra je nain logikog ili simbolikog predstavljanja operacija koje treba izvriti nad podacima.

3.6 Upitni jezik SQL (Structured Query Language) je standardni upitni jezik za relacione baze podataka. Prvu verziju SQLa razvio je IBM u San Jose Research Laboratory (sada Almaden Research Center), originalno nazvan SEQUEL, kao deo projekta System R 1974. godine. Mnogi proizvodi danas podravaju SQL. Standardizovan je 1986. godine od strane Amerikog nacionalnog instituta za standarde (ANSI) i Internacionalne organizacije za standardizaciju (ISO) i publikovan kao SQL86. IBM je 1987. Godine standardizovao sopstvenu verziju SQL-a, nazvanu SAA-SQL. ANSI je 1989 publikovao proirenu verziju SQL-a , nazvanu SQL-89. Sledea standardizovana verzija je SQL-92 i najnovija je publikovana 1999.
Osnovne karakteristike SQL-a: Jednosavnost, relacije se kreiraju jednom naredbom i odmah su dostupne za korienje; Uniformnost, svi podaci i rezultati operacija se prikazuju u vidu tabele; Interaktivno i klasino programiranje; Neproceduralnost, Specificira ta, a ne i kako neto treba uraditi.

Naredba SELECT jedna je od najkoristenijih SQL naredbi, a njena snaga narocito dolazi do izrazaja upotrebom razlicitih operatora, funkcija i kljucne rijeci WHERE.

[Type text]

32

4. INFORMACIONI SISTEMI
Informacioni sistem je integrisani skup komponeneti za sakupljanje, snimanje, uvanje, obradu i prenoenje informacija. Izumom i dostupnou novih informacionih tehnologija (IT), javljaju se nove mogunosti. Poto su informacioni sistemi omoguili razliite ljudske aktivnosti, samim tim su izvrili uticaj na drutvo. Ubrzali su obavljanje svakodnevnih aktivnosti, uticali na strukturu organizacija, izmjenili naine ponude i potranje proizvoda na tritu, kao i naine i shvatanje rada. Informacije i saznanje, danas ine vitalni ekonomski resurs. Osnovne komponente informacionih sistema su hardver i softver raunara, baze podataka, telekomunikacioni sistemi i tehnologije, ljudski resursi i procedure, odnosno metodologije procesovanja i prenoenja informacija.

4.1 Pojam kibernetike:

Za razliku od drugih naunih disciplina koje su prouavale raznovrsne i pojedinane probleme upravljanja, kibernetika konstituie naunu teoriju upravljanja svim sistemima razliitih svojstava. Norbert Viner i njegova grupa naunika iz razliitih oblasti, Klod Senon, Vorn Virer, Rozenblat, Valart, Mak Kuloh i drugi razradili su osnovne naune teorije upravljanja. Ova grupa naunika reavala je niz praktinih i konkretnih zadataka, kao sto su: izrada i korsenje raunarskih maina, posebno raunarskih maina za itanje, reavanje zadataka iz neurofiziologije, konstruisanje vetakih sistema na bazi analogije sa ivim biima. Zajedniki rad ovih naunika je prvi put ukazao na mogunost stvaranja opte teorije upravljanja. Naziv Kibernetika potie iz grke reci Kibernao sto znaci Upravljam, i reci Kibernetes sto znai Upravljanje. Uvodei ovu re u naziv nove naune discipline, Norbert Viner nije znao da su je i naunici davno koristili. Bez obzira na ranije korienje, tek je Vinerovo tumaenje ovog termina oznaavalo nauku o upravljanju u pravom smislu. Danas se kibernetika razliito definie. Razlike u definisanju su, uglavnom, zbog razliitog pripadanja naunika naunim oblastima ( prirodne, tehnike i drutvene nauke), kao i zbog razliitog nivoa naune apstrakcije. Tako se moze razlikovati ue i ire definisanje kibernetike. Prema uem shvatanju, kibernetika je vezana za interdisciplinarno prouavanje upravljanja u tehnikim i biolokim sistemima. ire definisanje daje kibernetici znaenje opte teorije upravljanja. U svakoj upravljakoj situaciji, bez obzira na njenu konkretnu prirodu, mogu se nai zajednike zakonitosti i matematiki formalizovati preko apstraktnih modela. Razliitost definisanja kibernetike vidimo u prikazu nekoliko definicija npr :

[Type text]

33

G.Klaus: Kibernetika je nauka o bitnim osobinama i zakonitostima regulisanja i obrade informacija u dinamikim sistemima kao i o samim sistemima, S.Kenel: Osnovni zadatak kibernetike se sastoji u otkrivanju i formulaciji optih zakonitosti u organizaciji i funkcionisanju odredjenih klasa dinamikih sistema razlicitih materijalnih svojstava, koji pokazuju aktivno ponaanje usmereno prema odreenom cilju .

Osniva kibernetike Norbert Viner je u svojim delima: Kibernetika ili upravljanje i komunikacije u ivom biu i maini i delima Ljudska upotreba ljudskog bia Kibernetika i drutvo objavljenim 1948. i 1954. godine, postavio sasvim nove postavke upravljanja znaajne za celokupnu savremenu nauku.

4.2 Informacija i podatak:

U svakodnevnom ivotu esto se koriste izrazi, obavetenje i informacije. Ovi izrazi se, pogreno, smatraju sinonimima. Ti pristupi su veoma razliciti, a zajednicko im je jedino to sto svi pretenduju na to da daju prihvatljivo tumaenje ovih pojmova.

Podatak 1 (eng. data) predstavlja elementarni opis stvari, dogaaja, aktivnosti i transakcija. Podatak moe biti broj, slovo, specijalni znak, slika, ili zvuk. Podatak moe biti ocena koju je student dobio na ispitu ili broj asova vebi za neki predmet. Baza podataka se sastoji iz velike koliine podataka organizovane za pretraivanje.

Razlikuju se: numeriki (0, ..., 9), alfabetski (a, b, ..., z), znakovni podaci (:, -, =, itd.) ..

Informacija2 je podatak organizovan tako da ima odreeno znaenje i vrednost za korisnika. Korisnik interpretira znaenje i donosi zakljuke na osnovu podataka. Podatak se obino pretvara u informaciju na osnovu primene. Informacija zauzima centralno mesto u informatici i informacionom sistemu.

Podatak i informacije mogu predstavljati i ulaze i izlaze za informacioni sistem. Tako, na primer, podaci o zaposlenom kao to su asovi rada i projekti na kojima rade, mogu
1

Podatak je poruka koja ima odreeno znaenje i predstavljena je u formalnom obliku pogodnom za prenos i obradu. 2 Informacija je re latinskog porekla in formare i izvorno je znaila stavljanje u odreenu formu, odnosno, davanje oblika neemu, ali je tokom vremena izgubila prvobitno znaenje.

[Type text]

34 predstavljati ulaze za sistem obrauna plata odreene kompanije. Sam sistem obrauna plata moe se kasnije koristiti kao ulaz za drugi sistem koji priprema budet kompanije.

Svet koji nas okruuje moze se shvatiti kao sistem entiteta koji su u meusobnom delovanju. Pod entitetom najcesce se podrazumeva objekat posmatranja koji je vazan sa odredjenog stanovista. Entitet moze biti:

Realni objekat ( osoba, maina, dokument); Apstraktni koncept (mera, koliina, boja, preduzee); Dogaaj (roenje, upis, prekraj); Odnos Asocijacija (predmet nastavnik, mu ena, lice preduzee).

Svaki entitet ima razliita svojstva (obeleja). Obelejima se blie odrejuje posmatrani entitet. Svaki entitet moe imati vie obeleja i obrnuto. Skup entiteta je imenovana kolekcija entiteta iste vrste. Svako svojstvo ima ime i vrednost. Svojstva mogu biti kljuna i atributivna. Kljuno svojstvo (klju) omoguava identifikaciju entiteta u skupu entiteta. Kljuevi mogu biti primarni i sekundarni. Atributi doprinose opisu entiteta ali ne omoguavaju njegovu jednoznanu identifikacuju. Dakle, informacija je vii kvalitet od podatka, najee je rezultat obrade podataka i od nje se ima koristi ili podstie na neku akciju.

4.3 Predstavljanje informacija brojni sistemi

Pod brojnim sistemom se podrazumeva nain predstvaljanja nekog broja pomodu znakova koje nazivamo ciframa. Sistem brojeva se naziva pozicionim, ako jedna ista cifra ima razliitu vrednost u niz cifara koje ine broj. DEKADNI BROJNI SISTEM karakterie brojna osnova 10 i deset razliitih sifara. BINARNI BROJNI SISTEM koristi samo dve cifre: 1 i 0. OKTALNI BROJNI SISTEM za brojnu osnovu ima broj 8. HEKSADECIMALNI BROJNI SISTEM koristi 16 cifara, a prvih deset cifara su cifre dekadnog sistema od 0 do 9 a ostalih pet cifara su slova latinske azbuke

Dekadni sistem (takoe decimalni sistem, dekadni sastav ili, u starijim udbenicima, desetini sistem) je nain zapisivanja brojeva koji koristi deset razliitih cifara (znamenki) i decimalnu zapetu (decimalnu taku) za zapis veliine broja.

[Type text]

35 Dekadni brojni sistem je pozicioni, to znai da u njemu i znak i njegov poloaj odreuju vrednost u zapisu broja. Negativni brojevi se oznaavaju predznakom -. Predznak + za pozitivne brojeve se obino izostavlja. Binarni sistem je brojani sistem u kome se zapis sastoji samo od cifara 0 i 1. Ovo je pozicioni brojani sistem, sa osnovom 2. Svaki broj se moe predstaviti kao zbir eksponenata dvojke. Zbog jednostavnosti primene u elektronskim kolima, binarni sistem koriste praktino svi moderni raunari.

4.4 Entropija
Klasini teorijski pristup informaciji ima svoje polazite u povezivanju informacije sa teorijom verovatnoe i entropijom. Ovaj pristup polazi od toga da informacija otklanja neodreenost sistema, odnosno neizvesnost promena, te da je informacija pojava suprotna entropiji. Prema saznanjima kibernerike i opte teorije sistema, entropija je sila koja nastoji da svaki sistem iz stanja reda i organizovanosti prevede u stanje nereda i haosa, (L. von Bertolanfy), pa su neki autori informaciju nazvali neg - entropija. U teoriji informacija entropija se definie u osnovi na dva naina: 1) kao prosena koliina informacija koju nosi neko slovo apstraktne abecede izvora, u poruci koja je upuena od poiljaoca ka premaocu; 2) kao mera nesigurnosti ishoda nekog dogaaja (xi) iz polja moguih dogaaja(x1,x2,...,xn) razliitih verovatnoa p(x1),...p(xn). Dogaaji, pri tome, moraju biti: nepredvidivi (sluajni), nezavisni (meusobno), i iskljuivi (u datom momentu). Entropija i informacija su osnovne informacione veliine. Pojam entropije-je usko povezan sa pojmom verovatnoe. Entropija predstavlja prirodnu tenju svakog realnog sistema da doe u stanje nejvee verovatnoe, a to stanje odgovara potpunom haosu, koji bi nastao zbog njegove totalne neorganizovanosti.

4.5 Pojam, elementi, cilj i funkcije IS

Informacioni sistem najee se definie kao skup ljudi i opreme koji po odreenoj organizaciji i metodama obavljaju prikupljanje, prenos, obradu, uvanje i dostavljanje podataka i informacija na korienje. Cilj informacionih sistema mora da bude usklaena sa optim poslovnim ciljevima, odnosno informacioni sistem svojim funkcionisanjem mora da pobolja funkcionisanje celog poslovnog sistema kako bi se postigli to bolji rezultati poslovanja. U sastav informacionih sistema ulaze sledei elementi: [Type text] Podaci Izvor podataka Sredstva za primenu i obuhvatanje podataka Komunikacione linije

36

Sredstva za memorisanje i obradu podataka Informacioni jezici, metode i procedure ovek

Osnovni procesi informacionog sistema su: sakupljanje informacija na mestu nastanka prenos informacija do mesta obrade slanje informacija do korisnika koridenje informacija

Cilj informacionih sistema je da svojim radom pobolja funkcionisanje celog poslovnog sistema, kako bi se postigli to bolji rezultati. Danas je uglavnom prihvadena slededa podela na periode koje karakteriu: informacioni sistemi za obradu podataka (DP Data Processing), upravljaki informacioni sistemi (MIS Management Information Systems), informacioni sistemi za podrku odluivanju (DSS Decision Support Systems) ekspertni sistemi (ES Expert Systems).

4.6 IS za obradu podataka (DP Data Processing) Osnovna uloga ovakvih iformacionih sistema bila je prihvatanje i obrada poslovnih transakcija tako da se njihova najea primena sastojala u zameni rune obrade mainskom u smislu tzv. mehanografske obrade. U sreditu panje kod DP sistema su podaci.
Ovakav nain obrade je, u odnosu na klasinu runu obradu, poveao brzinu i tanost obrade a takoe, i kvalitet i obim obraenih informacija ime je ispunjen osnovni cilj da se omogui prihvatanje velikog broja podataka. Softverska reenja baziraju se na klasinim programskim jezicima i drugi. Osnovne osobine informacionih sistema za obradu podataka - pasivan nain korienja,

korisnici su iskljuivo zaposleni u posebnom organizacionom delu za elektronsku obradu podataka (ERC elektronski raunski centar ), mehanika efikasnost u obavljanju posla, zasnovanost na analizi prolih dogaaja, konzistentnost u nainu rada.

U cilju zadovoljenja potreba za tanim, pravovremenim i relevantnim informacijama, kao i obezbeenja podloge za donoenje odluka, projektuju se, uvode i koriste informacioni sistemi. [Type text]

37 Pojmom sistem iskazuje se da je neki objekat sloen i da se sastoji od vie meusobno povezanih elemenata koji se ponaaju po odreenim zakonitostima.

4.7 Upravljaki IS (MIS Menagment Information Systems)

Upravljaki informacioni sistem je mrea zasnovana na raunarima a koja prua odgovarajue podatke rukovodstvu u svrhu donoenja odluka, a takoe sadri neophodne mehanizme za uvoenje promena koje rukovodstvo vri prilikom donoenja odluka. Ovaj period u razvoju informacionih sistema uvodi savremeniji pristup u:

nain obuhvata podataka, tamo gde nastaju, terminalskom mreom, procese izvetavanja (osim pisanog izetaja uvodi se i ekranski tip izvetaja putem terminala koji se nalazi kod korisnika), proces donoenja rutinskih odluka na nekim, uglavnom niim, nivoima upravljanja.

Upravljaki informacioni sistemi su orijentisani ka informacijama. Softverska reenja uraena su korienjem viih programskih jezika, a izlazi su hijerarhijski diferencirani i dati u mrei. Postoje razliiti tipovi upravljaih informacionih sistema koji se koriste za veoma raznovrsne oblike poslovnog odluivanja. Upravljaki informacioni sistem MIS je mrea zasnovana na raunarima, koja prua odgovarajue podatke u svrhu donoenja odluka, a takoe sadri i neophodne mehanizme za uvoenje promena koje se vre prilikom donoenja odluka.

4.8 IS za podrku odluivanju (DSS, WHAT-IF i GOAL-SEEK modeli)

Informacioni sistemi za podrku odluivanja (DSS Decision Support Systems) poinju da se razvijaju nastankom programskih jezika etvrte generacije i takozvanih generatora aplikacija. Osnovna karakteristika ovih informacionih sistema je da korisnik donosi poslovne odluke u interakciji sa izlaznim informacijama iz informacionog sistema. Prednosti u odnosu na prethodne vrste informacionih sistema: - raznovrsnije izvetavanja, - koridenje grafikih i drugih izlaznih mogudnosti, - smanjivanje obima tampanih dokumenata, - eliminacija vedeg dela papirne dokumentacije na ulazu, - uvoenje elektronske pote itd. Informacioni sistem za podrku u odluivanju okrenut je problemima najvieg rukovodstva u firmi, pa kao takav mora da bude: - interaktivan, - vremenski sinhronizovan i [Type text]

38

interdisciplinaran.

4.9 Ekspertni sistemi

Ekspertni sistemi su programski sistemi koji sadre ljudsko znanje i koriste ga u reavanju problema koji su dovoljno teki da za njihovo reenje zahtevaju ovekovu ekspertizu. Izraz ekspertni sistem najee se primenjuje na programe koji se koriste znanjima radi simuliranja ponaanja oveka eksperta. Takvom oveku je svojstveno da poseduje veliko specijalizovano znanje i mnogo informacija, ukljuujui neke retke injenice potrebne za reavanje specifinih problema u odreenoj oblasti. Ekspertni sistem je ljudsko raunarski sistem kompententan za reavanje problema u usko specijalizovanoj oblasti. Znanje iz te oblasti se moe podeliti na dva dela: opte ( iz strunih knjiga) i individualno praktino znanje (steeno tokom niza godina). Zakljuci ekspertnih sistema se zasnivaju na ljudskom znanju a ne na raunarskom izraunavanju i upravo tu se koristi u oblastima gde je matematika nemona. Ekspertni sistemi se koriste u velikom broju oblasti i mogue je izvesti sledee klase: Interpretacija: Interpretacija situacije u zavisnosti od poznatih ulaznih vrednosti. Ovde spadaju raspoznavanje rei i reenica, interpretacija signala, analiza informacija slino. Prognoza: Prognoziranje najverovatnijeg sledeeg dogaaja u zadatoj situaciji. Ovde spada prognoza vremena, ponaanje nekih sistema (vodostaj), prognoza stanja na berzi, demografska kretanja i slino. Dijagnostija: Zakljuivanje ta je dovelo do naruavanja sistema, obuhvata niz oblasti: medicinu, elektrine sisteme, tehnike sisteme, programske sisteme i slino. Planiranje: projektovanje plana dejstva. Obuhvata probleme planiranja pri projektovanju, komunikaciji, maruta i slino. Praenje: Ispitivanje mogucnosti sigurnog izvravanja plana. Ispitivanje ponaanja sistema, u stilu ta bi bilo ako..... Obuavanje: Obuavanje uenika i studenata u nekoj oblasti. Obino se pod ovim podrazumeva pojam Voenje studenta. Sistem je u stanju da analizira znanje, interpretira odgovore i uoi slabosti u odgovorima, koje treba otkloniti. Upravljanje sistemima: Upravljanje sistemima sadri sve gore navedene klase, jer mora da interpretira stanje, predvidi budue, kontrolie voenje plana, dijagnostira greke i planira budue potciljeve.

Ekspertni sistemi se uopteno mogu podeliti na dve grupe:

Ekspertni sistemi koji analiziraju neki problem; Ekspertni sistemi koji vre sintezu u cilju reavanja problema.

[Type text]

39 Prema odnosu ovek-ekspertni sistem, ekspertni sistemi se mogu podeliti na:

Samostalne: samostalno donose odluke, planiraju budue akcije i izvetavaju korisnike o njima. Konsultantske: konsultuje se miljenje eksperta. Savetnike: daje preporuke (savete) korisniku ta da uini u odreenoj situaciji

Ekspertni sistemi sadre bazu znanja organizovanu za korienje kao skup pravila. Rezultat razmiljanja prikazuju na jasan i razumljiv nain i mogu da pruaju savete.

4.10 Vrste obrade podataka

Centralizovana obrada podatka obavlja se na jednom mestu centralnom raunarskom sistemu. Korisnici pristupaju raunaru preko terminala povezanih direktno za centralni raunarski sistem ili preko raunarske mree. Ovakva obrada podataka karakteristina je za treu generaciju raunarskih sistema.

Distribuirana obrada podataka obavlja se pomou dve ili vie sistemskih komponenata unutar jednog sistema. Korisnici mogu da obavljaju svoje poslove na raunarskom sistemu namenjenu za njihovu upotrebu, ali koji je povezan direktno (on line) komunikacijskim vezama sa ostalim delovima sistema.

Serijska obrada (Batch Processing) je najjednostavniji nain obrade. Programi koje treba izvriti unapred se pripremaju i uitavaju u raunar onim redom kojim elimo da budu izvrene. Ali i posle uitavanja programa, postoji mogunost promene redosleda izvravanja, tj. davanja prioriteta nekom program.

Rad u realnom vremenu (Time Sharning) predstavlja nain rada raunarskog sistema koji omoguava korisniku neposredan pristup potrebnim raunarskim resursima, u aktuelnom vremenskom trenutku. Programi koji rade u realnom vremenu moraju biti sve vreme u glavnoj memoriji, spadaju u programe sa najviim prioritetima i mogu da prekinu izvravanje drugih programa. Od ovakvih vrsta sistema oekuje se da ureaji za obradu podataka u najkraem roku prime podatke iz sistema kojima upravljaju ili kontroliu, da ih obrade i da na bazi rezultata kombinuju sa metodama vremenske raspodela i multiprogramiranja.

Multiprogramiranje (Multiprograming) je nain rada raunara kod kojeg je mogua istovremena obrada vie programa koristei mogunost preklapanja operacija. Na primer, dok se u centralnom procesoru izvrava neki program, ulazna jedinica moe da uitava podatke ili neki

[Type text]

40 drugi program, a na izlazu mogu da se izdaju rezultati iz treeg programa. Na ovaj nain racionalno se koriste raunarski resursi. Od ovakvih vrsta sistema oekuje se da ureaji za obradu podataka u najkraem roku prime podatke iz sistema kojima upravljaju ili kontroliu, da ih obrade i da na bazi rezultata kombinuju sa metodama vremenske raspodela i multiprogramiranja. Daljinske obrade podataka (Teleprocesing) je nain obrade podataka pri kojem se podaci obrauju na drugoj, udaljenoj lokaciji u odnosu na onu gde nastaju i gde se koriste rezultati obrade. Podaci moraju biti preneseni na udaljenost to podrazumeva postojanje odgovarajuih ulazno izlaznih ureaja i telekomunikacijskih sastava. S obzirom na veze izmeu centralnog raunara i udaljenih ureaja razlikuju se dva temeljna oblika daljinske obrade podataka: On line obrada, to znai da izmeu raunara i udaljenih ureaja postoji neposredna stalna elektronska veza Off line obrada, to znai da ne postoji stalna elektronska veza. Ponekad se ona uopte ne moe uspostaviti, ili se uspostavlja prema potrebama

Stimulativna obrada podataka (Multiprocessing), kod ovih sistema postoji dva ili vie centralnih procesora koji se vezuju za jednu, ili svaki ima svoju posebnu glavnu memoriju. Kod ovakvih sistema procesori vre ili paralelnu obradu ili reavaju nekoliko zadataka.

4.11 PIS i bankarski sistem

Usled razvoja raunarske i telekomunikacione tehnologije dolo je do velikih etnolokih promena u funkcionisanju banaka, tako da se moe govoriti o stvaranju i razvoju elektronskog bankarstva. U elektronskom bankarstvu koriste se sledee distributivne mree kojima se ostvaruju informacioni i poslovni kontakti sa bankom : 1. ATM sistemi 2. POS sistemi 3. Telefonsko bankarstvo 4. PC bankarstvo 5. SMS bankarstvo 6. Internet bankarstvo 7. Mobilno bankarstvo Elektronsko bankarstvo (Electronic Banking) je vid bankarskog poslovanja, odnosno pruanje bankarskih usluga fizikim i pravnim licima, koje se nude i izvravaju u korienje raunarskih mrea i telekomunikacionih medija. Banke implementiraju elektronsko poslovanje da bi podigle svoj ugled usled prihvatanja inovacija, ali isto tako kao i odgovor na uvoenje inovativnih usluga od strane konkurenata. Elektronsko bankarstvo omoguuje utede u poslovanju i razvoj masovnih usluga prilagoenih specifinim potrebama korisnika. Sa druge strane, omoguuje pridobijanje novih klijenata banke.

[Type text]

41

Tri bitna faktora su uticala na razvoj elektronskog bankarstva: Visok nivo razvoja raunarske tehnologije za primenu u finansijskim institucijama, to je za direktnu posledicu imalo koncentraciju visoko strunih i obrazovanih kadrova u bankarskim institucijama Sloena finansijska struktura, koju karakterie veliki broj finansijskih institucija Visok stepen deregulacije (kako na domicilnom tako i na svetskom) finansijskom tritu, to ima za posledicu otru konkurenciju izmeu banaka.

POS je sistem za elektronski transfer novca na mestu prodaje proizvoda ili usluga, koji se ostvaruje povezivanjem maloprodajnog mesta sa mreom i bazama podataka banaka. Ovaj sistem omoguava direktan prenos sredstava sa rauna kupca na raun prodavca. Korienje POS (Point of Sale) se aktivira provlaenjem platne kartice kroz terminal koji oitava magnetnu traku/ip platne kartice i unoenjem iznosa transakcije, i to putem stalne telefonske linije ili ISDN veze, pri emu se na licu mesta, on-line, proverava stanje na raunu korisnika. Na isti nain se POS terminalu alje povratna informacija na osnovu koje se tampa raun i to po pravilu duplikatu, s tim to jedan primerak koji ostaje pruaocu usluge, odnosno prodavcu robe, kupac potpisuje. esto se kod novijih POS-ova zahteva i unos PIN-a od strane kupca, korisnika kartice. U domaim uslovima poslovanja uglavnom je prisutna vrsta POS terminala koji ne trae unos PIN koda na njima prilikom realizacije transakcije.

ATM (Automated Teller Machine) predstavlja najrasprostranjeniju formu EFT tehnologije. ATM su maine koje su dislocirane i povezane u bankarsku mreu. Pogodnost za klijente je pristup raunu 24 asa, brza usluga, bez ekanja u redu ispred altera i sve ira lepeza usluga koja se nudi. Sa druge strane, uvoenje ATM za banke znai viestruko smanjenje trokova procesiranja transakcija, smanjenje redova i guvi u bankama. Isto tako dovodi i do racionalizacije broja zaposlenih u poslovima sa stanovnitvom i mogunost ostvarivanja dodatnih prihoda od naknada za pruanje usluga korisnicima kartica drugih banaka. Pored ve tradicionalne usluge podizanja gotovine, bankomati omoguuju i uput u stanje rauna, polaganje depozita, transger sredstava sa rauna na raun u okviru banke, plaanje raznih rauna, kupovinu prepaid bonova, i sl.

Jedan od najznaajnijih bankarskih servisa i produkata na polju razmene informacija je svakako SWIFT (Sociery for Interbank Financial Tekecimunation). Sve banke u svetu i kod nas koje ele da izvre razmenu informacija, ili izvre bankarske transakcije brzo, sigurno i tano ukljuene su u SWIFT mreu. Na SWIFT mreu je prikljueno preko 6000 institucija, a dnevno se razmeni preko 4 miliona poruka. SWIFT predstavlja svetski standard u bankarskom poslovanju. U tehnologiju podrke razmene poruka SWIFT definie mreu, potrebne konfiguracije klijenta za rad na mrei, kao i kompletna pravila rada sa produktima. Swift tehnologija podrana je sa nekoliko softwerskih produkata kao to su SWIFTALLIANCE , MERVA,Turboswift itd. Software Swift Alliance je produkt SWIFT-a i kao takav se smatra najboljim reenjem za konekciju na SWIFT mreu. Banke se mogu odluiti za jedan od dva

[Type text]

42 mogua produkta: SwiftAlliance Entry ili Swift Alliance Access, zavisno od broja poruka, razgranatosti mree same banke, zahteva za dodatnim pogodnostima...

4.12 EDI i EDIFACT standard

Uvodjenje EDI tehnologije i primena EDIFACT standarda u poslovnom komuniciranju je investicioni poduhvat, pa je privilegija velikih i monih kompanija. Uvoenje EDI tehnologije u poslovanje je nuno jer je nemogue komunicirati sa kompanijom-partnerom koja nije uvela EDI tehnologiju. Za primenu EDI tehnologije treba vremena, mada se efekti njene primene manifestuju veoma brzo. Ogranienja za uvoenje EDI tehnologije u naoj zemlji su na strani: Institucionalnih faktora,posebno zakonsko-pravne regulative, Telekomunikacione infra strukture i Nedostatka obuenih kadrova

EDI i EDIFACT stvaraju bolje odnose zaposelnih sa partnerima i bolji menadment informacijama u kompaniji, to se reflektuje na bolje odnose u celom logistikom lancu snabdevanja.

4.13 Numeriko i simboliko oznaavanje artikla sistem EAN

EAN je sistem numerikog ifriranja proizvoda iroke potronje i simbolikog predstavljanja ifara. Njegov cilj je automatska identifikacija proizvoda, bez obzira na njihovo poreklo ili namenu i unapreenje slobodnog protoka roba. U cilju ekikasne saradnje, predstavnici trgovine i proizvoaa odluili su da stvore meunarodno udruenje. Ta meunarodna organizacija obezbeuje potovanje i primenu uspostavljenih pravila funkconisanja sistema, vodei rauna o vaeim meunarodnim i nacionalnim propisima. Simbol EAN je jedan od linijskih simbola koji se danas primenjuju u razliitim sistemima obrade podataka. Optiko itanje simbola najbre je i najtaniji nain unoenja podataka.

Linijski simbol EAN koji ini seriju paralelnih tamnih linija razliite irine na svetloj osnovi, predstavlja numeriku oznaku artikla, odnosno predmeta koju je mogue prepoznati optikim itanjem na blagajni ili drugom mestu. Skener je elektronski povezan sa registar-kasom, a ona dalje sa ostalim delom elektronskog informacionog sistema. Svaki artikal obeleen je sa 13 znakova. Dva znaka oznaavaju zemlju u kojoj je izvreno obeleavanje, sledeih pet znakova oznaavaju proizvoaa, zatim sledeih 5 oznaavaju vrstu proizvoda, a poslednji znak je kontrolni ija se vrednost izraunava iz prethodnih dvanaest i kojim se ustanovljava eventualna greka u itanju. Raunar koji je povezan sa sistemom na osnovu informacija sa skenera, brzo dentifikuje vrstu robe, zatim drugi deo sistema izraunava ukupnu cenu za svu prodatu robu i na ekranu kase prikazuje se iznos koji kupac plaa, a raunar automatski smanjuje brojkom.

[Type text]

43

4.14 Zatita informacionih sistema

Bezbednost je mera, ne karakteristika. Nije neuobiajeno da koraci preuzeti u svrhu poveanja bezbednosti web aplikacije u isto vreme umanjuju njenu upotrebljivost. ifre, vremenski isteci sesija, i kontrole pristupa kreiraju prepreke za regularnog korisnika. Nekad su ovi postupci neophodni da bi se omoguila adekvatna bezbednost, ali nema jednog reenja koje je adekvatno za sve aplikacije. Mudro je misliti na vae regularne korisnike kada uvodite bezbednosne mere. Osnovni koraci:

Razmatrati neregularna korienja vae aplikacije. Siguran dizajn je samo deo reenja. Tokom razvoja, kada se pie kod, vano je razmatrati neregularne upotrebe aplikacije. esto, ia je na pravljenju aplikacije da radi kako je zamiljeno, i, dok je ovo neophodno da bi se napravila aplikacija koja pravilno funkcionie, ne ini nita da bi se aplikacija napravila bezbednom. Obrazovati sebe. Ako nita drugo, FILTRIRATI SPOLJNE PODATKE

Ako je objekt napada javna raunarska mrea. Osnovno delo ini lice koje neovlaeno (dakle protivno postojeim propisima, protivzakonito) spreava ili ometa pristup javnoj raunarskoj mrei. Za ovo je delo propisana novana kazna ili zatvor do jedne godine.

Osnovni ciljevi mera bezbednosti u sistemima su: -

Poverljivost - obezbeuje nedostupnost informacija neovlaenim

licima. Integritet obezbeuje konzistentnost podataka, spreavajui

neovlaeno generisanje, promenu i unitenje podataka. Dostupnost - obezbeuje da ovlaeni korisnici uvek mogu da koriste servise i da pristupe informacijama. Upotreba sistema iskljuivo od strane ovlaenih korisnika obezbeuje da se resursi sistema ne mogu koristiti od strane neovlaenih osoba niti na neovlaen nain

Obezbeenje sigurnosnih podataka neophodno je kod programa kojima se direktno (on-line) moe pristupiti podacima i kod programa koje se uvaju izvan sistema (on-line). Kod on-line obrade zatite datoteke se ostvaruje, pored kontrole fizikog pristupa raunarskim resursima, i softverskim postupcima, korienjem sistema lozinki. Lozike se najee koriste zajedno sa procedurom identifikacije korisnika. [Type text]

44 Cilj svih mera zatita je obezbeenje integriteta i pozudanosti poslovnog informacionog sistema. Pouzdanost sistema oznaava njegovu sposobnost da se brzo i tano obnovi posle greke ili nepravilnog rada bilo koje sistemske komponente. U poslednjih nekoliko godina veliku opasnost za informacione sisteme predstavljaju kompjuterski virusi. Kompjuterski virusi su mali, samoreprodukujui programi (nekoliko KB) koji imaju iskljuivo cilj da naprave tetu na zaraenom kompjuteru. Mogu neopaeno da se ubace. tetu prave tako to briu ili menjaju fajlove na disku, a najvea teta nastaje ako doe do potpunog gubljenja podataka i raspada celog informacionog sistema. Ono to je najbitnije znati u vezi virusa je da se moemo zaraziti na dva naina:

Preko diskete na kojoj se nalazi virus Preko fajlova koji stignu uz e-mail (ili ICQ)

Za borbu protiv virusa se koristi antivirus. Oni imaju zadatak da spree infekciju i oiste zaraene fajlove. Spreavaju zarazu tako to skeniraju fajlove i ako nau virus oni zabrane pokretanje zaraenog programa. Antivirusi mogu da prepoznaju odreeni virus samo ako imaju njegov kod u bazi, zbog svakodnevnog nastajanja novih virusa neophodno ih je aurirati. Internet crvi se za razliku od virusa ire preko e-maila-a ili preko IRC kanala. ire se tako to rtva dobije e-mail sa prikaenim fajlom, i iz neznanja ga startuje i automatski postaje dalji prenosilac crva. Spreavanje zaraze je neotvaranje nijednog fajla koji stigne uz e-mail, a koji nije traen.

[Type text]

45

LITERATURA

1. Dragan marii, Miroslav Sardeli: Poslovna informatika, Beograd 1997.god. 2. Nikola Klem: Raunarstvo i informatika, Beograd, 1999.god. 3. Prof. dr Miomir Todorovi, prof. dr Dragan osi: Informacione tehnologije, Beograd, 2009.god. 4. http://sr.wikipedia.org/wiki/Servisi_Interneta 5. http://sh.wikipedia.org/wiki/Internet 6. http://www.elfak.ni.ac.rs/ 7. http://www.ftb.uni-bk.ac.yu/informacionisistemi/ 8. http://www.ispodpalme.com/pc-trikovi/osnove-hardvera-i-softvera/ 9. http://www.e-serbia.biz/ 10. http://www.lecad.unze.ba/ 11. http://info.biz.hr/ 12 http://www.link-elearning.com/

[Type text]