3

1. RAČUNARI
Raĉunar ili kompjuter je elektronski ureĊaj koji se koristi za obradu podataka prema strogo odreĊenoj proceduri. U engleskom jeziku reĉ ―computer” se izvorno koristila za ljude zaposlene da obavljaju aritmetiĉke proraĉune, sa ili bez mehaniĉkih pomagala, ali je kasnije korišćena za same raĉunske mašine. Postoji podela na analogne i digitalne raĉunare sa obzirom na to da li rade sa kontinualnim ili diskretnim veliĉinama pri obradi podataka. Vremenom je analogni raĉunar uglavnom potisnut iz upotrebe, izumro pa se danas pojam raĉunar uglavnom odnosi na digitalni raĉunar.

Slika 1 Računari koji se danas koriste Današnji svet se ne bi mogao zamisliti bez raĉunara. Oni postaju osnovno sredstvo za obradu i prenos podataka, komuniciranje, multimediju, zabavu, itd. Ne postoji ni jedan razlog da neko ne bi poželeo raĉunar u svojoj kući.

1.1 Razvoj računara
U današnje vreme kada raĉunari stoje na gotovo svakom stolu i kada se novi modeli objavljuju skoro svaki dan, svima je poznato da je u razvoju svakog novog modela uĉestvovao ogroman tim. MeĊutim, da bi se došlo do današnjih raĉunara moralo je proći i više od giljudu godina. U razvoju raĉunara znaĉajna su ĉetiri momenta:  pamćenje rezultata,  mehanizacija procesa raĉunanja,  odvajanje unošenja podataka i automatizacija procesa raĉunanja,  opštije korišćenje mašine primenom poodataka. Pojavi savremenih raĉunara prethodili su mnogi pokušaji da se napravi nekakva mašina sposobna da izvodi jednostavnije ili složenije raĉunske operacije. Ako ne raĉunamo razliĉita ruĉna raĉunska sredstva, poput razliĉitih vrsta raĉunaljki i abakusa koji su se javili još u starom veku, možemo reći da je prvu raĉunsku mašinu napravio 1642. godine poznati francuski matematiĉar i fiziĉar Blez Paskal (Blaise Pascal, 1623-1662). On je tada imao samo 19 godina a pomenuti poduhvat je izveo da bi pomogao svom ocu koji je bio

[Type text]

4 poreznik. Paskalova mašina je bila u potpunosti mehaniĉka i koristila je zupĉanike a pokretala se okretanjem ruĉice. Ta mašina je mogla da izvodi jedino operacije sabiranja i oduzimanja. MeĊutim, trideset godina kasnije je slavni nemaĉki matematiĉar Lajbnic (Gottfried Wilhelm von Leibnitz, 1646-1716) napravio raĉunsku mašinu koja je, osim sabiranja i oduzimanja, mogla da izvršava i operacije množenja i deljenja. Naravno da je i ova mašina bila u potpunosti mehaniĉka i nije donela nikakvu novinu u tehnologiji, ali ipak predstavlja ekvivalent jednostavnog džepnog kalkulatora 300 godina pre pojave džepnih kalkulatora kakve danas koristimo. Na ovom polju se ništa nije dešavalo narednih 150 godina, sve dok Ĉarls Bebidž (Charles Babbage, 1792-1871), profesor matematike na Univerzitetu Kembridž, nije izumeo diferencnu mašinu. Ova, takoĊe mehaniĉka mašina, je mogla samo da sabira i oduzima, a koristila se za izraĉunavanje tablica u pomorskoj navigaciji. Mašina je projektovana tako da je izvršavala uvek isti algoritam, metod konaĉnih razlika korišćenjem polinoma. Najinteresantnija karakteristika diferencne mašine je njeno rešenje izlaza. Rezultati su upisivani na bakrenu ploĉu pomoću ĉeliĉnih kalupa. Na izvestan naĉin, upotrebljeni metod je nagovestio kasniju primenu write-once medijuma, kao što su bile bušene kartice ili prvi optiĉki diskovi. Mada je diferencna mašina radila priliĉno dobro, Bebidž se nije zadovoljavao raĉunskim sredstvom koje je moglo da izvršava samo jedan algoritam. Ubrzo je poĉeo da troši, za ono vreme, sve veće i veće sume sopstvenog kao i veliku svotu vladinog novca, na projekat i konstrukciju naslednika diferencne mašine kojeg je nazvao analitiĉka mašina. Analitiĉka mašina se može smatrati prvim mehaniĉkim programabilnim raĉunarom. Kako je analitiĉka mašina bila programabilna, potreban je bio softver, a samim tim i programer. Bebidž je za taj posao najmio ženu po imenu Ada Avgusta Lovelas, inaĉe kćerku lorda Bajrona. GospoĊa Ada je tako prvi programer na svetu i njoj u ĉast je programski jezik Ada dobio ime (naroĉito zbog ĉinjenice, što je naknadno utvrĊeno, da su svi programi koje je ona napisala bili korektni). Na žalost, Bebidž nikada nije do kraja realizovao analitiĉku mašinu zbog njene komplikovane mehaniĉke konstrukcije i nesavršenosti tehnologije devetnaestog veka. Motiv za ubrzani rad na elektronskim raĉunarima bio je II svetski rat. Tokom jednog dela rata nemaĉke podmornice su pravile pustoš meĊu britanskim brodovima. Komande i podaci o kretanju savezniĉkih brodova bili su slati iz Berlina putem radio veze. Naravno da su Britanci mogli da prisluškuju te radio poruke, ali je problem bio što su one bile šifrovane pomoću ureĊaja koji se zvao ENIGMA (interesantno je da je preteĉa ove mašine bio ureĊaj koji je konstruisao pronalazaĉ amater Tomas Džeferson (Thomas Jeferrson) - bivši predsednik SAD). Još na poĉetku rata je britanska obaveštajna služba uspela da nabavi jedan primerak mašine ENIGMA. Ali, da bi se vršilo dešifrovanje, potrebno je bilo vršiti veliki broj izraĉunavanja, a sve je to moralo da bude obavljeno vrlo brzo pošto se radio poruka uhvati. Britanska vlada je oformila tajnu laboratoriju gde je napravljen elektronski raĉunar nazvan COLOSSUS. U projektovanju mašine uĉestvovao je i ĉuveni engleski matematiĉar Alen Tjuring (Alan Turing). COLOSSUS je proradio 1943, ali pošto je britanska vlada držala u strogoj tajnosti ovaj projekat i na njega je, kao na vojnu tajnu, stavljen tridesetogodišnji embargo, te COLOSUSS predstavlja slepo crevo, obzirom da nije uticao na razvoj drugih elektronskih raĉunara. Ipak, bio je to prvi elektronski raĉunar.

[Type text]

5 Džon Mokli (John Mauckley), koji je bio upoznat sa radom Atanasova i Stibica, znao je za potrebu armije za mehaniĉkim kalkulatorom, ali je predložio izradu elektronskog raĉunara. Predlog je prihvaćen 1943. godine, i Mokli i njegov postdiplomac Ekert (J. Presper Eckert) su poĉeli da rade na elektronskom raĉunaru koga su nazvali ENIAC (Electronic Numerical Integrator And Computer). Ova mašina se sastojala od 18000 vakuumskih cevi i 1500 releja. ENIAC je bio težak 30 tona i zauzimao je veliĉinu odbojkaškog igrališta. Snaga mašine bila je 140kW. ―Zli jezici‖ kažu da se kvario u proseku svakih sedam minuta (što nije ĉudo, obzirom na ogromnu disipaciju i upotrebljenu tehnologiju) a za množenje dva broja potrebne su bile 3ms. Što se arhitekture tiĉe, ENIAC je imao dvadeset registara, a svaki je mogao da sadrži desetocifreni decimalni broj, i to tako što je svaka cifra predstavljena sa po deset vakuumskih cevi. Programirao se postavljanjem 6000 multipozicionih prekidaĉa a veze izmeĊu komponenata su bile žiĉane.

Posle tog istorijskog trenutka mnogi drugi istraživaĉi se se dali na posao proizvodnje elektronskih raĉunara. Prvi naredni raĉunar koji je proradio 1949. godine bio je EDVAC izgraĊen na Univerzitetu Kembridž u Velikoj Britaniji. Njegov autor bio je Moris Vilks (Maurice Wilkes), a ovaj raĉunar vredi pomenuti jer je to bio prvi raĉunar sa zapamćenim programom.

Slika 2 ENIAC I EDVAC Godina 1948. donosi taj revolucionarni pomak. Naime, te godine su trojica struĉnjaka, koji su radili za Bell Laboratories, Bardin (John Bardeen), Bretejn (Walter Brattain) i Šokli (William Shockley) izumeli tranzistor, za šta su 1956. godine dobili Nobelovu nagradu za fiziku. Za samo desetak godina tranzistori su napravili revoluciju u raĉunarskoj industriji, tako da su do kraja pedesetih vakuumske cevi potpuno izbaĉene iz upotrebe, bar što se proizvodnje raĉunara tiĉe. Znaĉajno su smanjene dimenzije raĉunara kao i potrošnja, dok su brzina i pouzdanost rada znatno povećane. Sa pojavom diskretnih poluprovodniĉkih komponenti, javljaju se i prva štampana kola. Pronalazak integrisanih elektronskih kola 1964. godine doneo je novi revolucionarni pomak u raĉunarskoj industriji. U poĉetku bila su to kola malog stepena integrisanosti. Do osamdesetih godina napredak u tehnologiji integrisanih kola doveo je do stvarnja VLSI ĉipova (Very Large Scale of Integration) koji su mogli da sadrže nekoliko desetina hiljada, a zatim i nekoliko stotina hiljada, pa ĉak i nekoliko miliona tranzistora na jednom ĉipu. Naravno da je to vodilo ka manjim i bržim raĉunarima. Cena raĉunara je pala do te mere da se otvorila mogućnost da svaki pojedinac ima sopstveni raĉunar. Tada je i zapoĉela era personalnih raĉunara. [Type text]

6

Tip Personalni raĉunari Miniraĉunari

Tipiĉan MIPS 1 2

Tipiĉan kapacitet memorije

Primer mašine 1 IBM PS/2 4 PDP-11/84

Primer korišćenja Obrada teksta Upravljanje realnom vremenu Mrežni server Bankarstvo u

Supermini raĉunari Veliki (mainframe) računari Superraĉunari

10 30

32 SUN-4 128 IBM 3090/300

fajl

125

1024 Cray-2

Vremenska prognoza

Tabela 1 Pet uobičajenih vrsta računara Ova podela se zasniva na fiziĉkoj veliĉini, performansama i oblasti primene. Personalni raĉunari se, za razliku od velikih raĉunara, mogu koristiti na razliĉite naĉine: obradu teksta, unakrsne tabele i visoko interaktivne aplikacije koje nisu povoljne za primenu kod velikih raĉunara.

1.2 Računarski sistem – arhitektuta
Raĉunarski sistem je elektronski uredaj koji deluje pod kontrolom programskih instrukcija memorisanih u sopstvenoj memoriji, koji može prihvatiti podatke, izvršiti aritmetiĉke i logiĉke operacije, proizvesti izlazne podatke i memorisati rezultate obrade. To znaci da raĉunarski sistemi izvršavaju tri osnovne funkcije: obradu podataka, memorisanje podataka i prezentovanje podataka. Prema povećanju snage mikorprocesora, odnosno prema mogućnostima obrade i ceni raĉunari se dele na:  makroraĉunare,  miniraĉunare,  mikroraĉunare. Makroračunari predstavljaju integraciju najsnažnijih performansi raĉunarske tehnike i tehnologije. Primenjuju se u oblastima gde je potrebno obraditi veliki obim podataka sa relativno složenim procedurama. Takve oblasti su na primer upravljanje poslovnim sistemima i nauĉno tehniĉka istraživanja.

Miniračunari su više specijalizovani raĉunari, nemaju tako jake performanse, ali im je cena pristupaĉnija. Vremenom izlaze iz upotrebe jer ih zamenjuju mikroraĉunari, sa sve boljim performansama. [Type text]

Pridruživanje raĉunarskom sistemu novog modula zahteva samo izmenu kablova koji povezuju pojedine module kao i eventualne izmene programa. Jedinice raĉunarskog sistema povezane su menusobno unificiranim sistemom veza – sprežnim mrežama. Od karakteristika interfejsa u mnogome zavisi efikasnost rada raĉunarskog sistema. uvek je mogućno u sistem uvesti dodatne module ili pak pojedine zameniti. nane stotine hiljada sklopova koji obezbenuju funkcionisanje raĉunara. Arhitektura je opšti izraz strukturu svih delova raĉunarskog sistema. arhitektura raĉunarskog sistema ukljuĉuje:  raĉunarski sistem. ―Mašinski jezik‖ je interni jezik digitalnih raĉunara.  sistemske programe. Za razvoj mikroprocesora zaslužan je razvoj poluprovodniĉke tehnologije koja omogućava da se na jednoj ploĉici poluprovodniĉkog kristala milimetarske zapremine. Koristeći ovaj modularni pristup izgradnji raĉunarskog sistema. koje se još nazivaju interfejs.3 Osnovne sistemske komponente Savremeni raĉunarski sistemi projektuju se tako da se raĉunarski sistem sastoji od modula koji se mogu relativno lako i u potrebnom broju objedinjavati.7 Mikroračunari su raĉunari zasnovani na mikroprocesoru. Program napisan u mašinskom jeziku jednog tipa raĉunara ne može se izvršiti na drugom tipu.  kola.  periferijske jedinice. Glavne komponente raĉunarskog sistema su:  processor.  ulazno – izlazne jedinice.  jedinice za upravljanje periferijskim jedinicama (kontrolere).  ĉipove. kao i kombinacija hardvera i elementarnog softvera koji veže raĉunar sa raĉunarskom vezom. U arhitekturu raĉunarskog sistema spade i sistemski softver. Svaki tip raĉunara ima svoj specijalni mašinski jezik kojim se ―respektuju‖ sklopovi tog tipa raĉunara i koji može da realizuje upravljaĉka jedinica tog tipa raĉunara. [Type text] . Arhitektura raĉunarskog sistema obiĉno ne uljuĉuje aplikativni softver.  memorija. Pod arhitekturom se može smatrati struktura raĉunarskog sistema sa naĉinom funkcionisanja do nivoa mašinskog jezika. 1. Prema tome. Arhitektura raĉunara se odnosi na unutrašnju strukturu i detalje neophodne da raĉunarski sistem bude funkcionalan. dajući tako željenu konfiguraciju raĉunarskog sistema.

[Type text] . ali postoje i procesori specijalnih namena kao što su procesori signala.aritmetiĉko – logiĉka jedinica. Motorola. Slika 3 Procesori 1. kasnije pergament i na kraju papir. . algoritme funkcionisanja interfejsa kao i upravljaĉke signale koje jedinice preko interfejsa izmenjuju izmenu sebe u periodu veze. Bušena traka predstavlja papirnu ili tanku aluminijumsku traku na kojoj se po dužini razlikuju kanali .zamišljene linije postavljene duž trake. Postoji veći broj proizvoĊaĉa mikroprocesora. central processing unit — CPU. Procesor (u raĉunarstvu) je izvršna jedinica — prima i izvršava instrukcije proĉitane iz odgovarajuće memorije. U poĉetku su to bile kamene i glinene ploĉice. ali je jedan od najvažnijih delova svakog raĉunara. centralna procesorska jedinica). Intel. Zatim. naredbe koje interfejs prenosi. na kojem su se podaci unosili bušenjem u odgovarajućem rasporedu.skup registara posebne namene. Kada se kaže samo „procesor― najĉešće se misli na centralni procesor (engl. šeme veza interfejsa. 7. razni grafiĉki procesori.8 Interfejs podleže odrenenoj standardizaciji. kao i jednostavno proširenje konfiguracije raĉunarskog sistema od minimalne do maksimalne. koliĉina informacija koje je trebalo negde smestiti je naglo porasla. Standardizacija se odnosi na formate poruka koje se prenose preko interfejsa.upravljaĉka (komandna) jedinica. Osnovni delovi mikroprocesora tj. Najĉešće se koristila 80kolonska kartica. Bušena kartica je najstariji i nekada masovno korišćen ulazni (i reĊe izlazni) medijum. Sa tehnološkom revolucijom. a unos podataka se vršio po kolonama usmerenim uzduž trake i po redovima usmerenim popreĉno na traku.podsistem za sprezanje sa drugim komponentama (interface). IBM i Transmeta. Bušena traka je bila jednostavna za rukovanje. Ova standardizacija omogućava da se raĉunarski sistem može konfigurisati od jedinica razliĉitih proizvonaĉa. memorije. . Procesor: ObraĊuje podatke i upravlja radom ostalih delova raĉunarskog sistema – ulaznih.skup registara opšte namene. a meĊu njima se istiĉu: AMD. U praksi su se najĉešće koristile 5-kanalne. izlaznih ureĊaja. Sam po sebi procesor ne ĉini raĉunar. procesora prikazani su: . omogućava da se pojedini delovi sistema zamenjuju. komunikacionih. itd. .4 Spoljna memorija Još od davnina kod ĉoveka je postojala potreba da negde skladišti informacije koje je primao. Taj skok se još više povećao sa pojavom raĉunara. . 6kanalne.kanalne i 8-kanalne bušene trake.

Otuda ovaj disk nosi naziv CD-ROM. Diskete su poslednjih godina skoro izbaĉenje iz upotrebe. obiĉno integrisani u muziĉke kartice. Slika 5 CD-ROM Sliĉno obiĉnom disku. Takone postoje i SCSI verzije CD-ova. Kompakt disk se najĉešće koristi kao medijum u koji se jednom upisuju podaci a mogu se ĉitati neograniĉen broj puta. [Type text] . Ova vrsta memorije je podesna. Na svakoj optiĉkoj ploĉi ili CD-R0M-u se može zapisati 700MB podataka. pouzdana i relativno jeftina. i tako preneti podatke na neki drugi raĉunar. komunikacija kompjutera i CD-a sa odvija preko drajvera. Danas se koriste modeli koji se povezuju na obican IDE (EIDE) veznik. Zbog datog kapaciteta ovo je veoma popularan medijum. To je ĉitac optiĉkih ploĉa. Zavisno od proizvoĊaĉa ureĊaja. i koristi se za ĉuvanje velike koliĉine podataka na malom prostoru.9 Diskete predstavljaju urenaje u kojima se vrši zapisivanje i ĉitanje informacija sa magnetnog medija. Slika 4 Diskete CD-ROM je ureĊaj koji se sve više koristi. koriste se specijalni veznici. TakoĊe se mogu snimiti podaci sa diska na disketu. Disketne jedinice služe za unos podataka u raĉunar: sa diskete se podaci snimaju na hard disk i odatle se koriste.

tako da je površina magnetnih ploĉa izdeljena na sektore. zavise od njegovog tipa. tako da je površina magnetnih ploĉa izdeljena na sektore. zavise od njegovog tipa.koriste se za reprodukciju filmova sa DVD diskova. Performanse diska kao elektromagnetnog medija za skladištenje podataka. ĉitaući i upisujući podatke. Sektori su rasporeneni na poseban naĉin utvrnenim standardom.on je poboljšao audio i video mogućnosti PC raĉunara . a pišu kreirajući magnetno polje posebnih svojstava koje menja zapis na ploĉama. Hard disk se sastoji od nekoliko okruglih ploĉa presvuĉenih posebnim materijalom dobrih magnetnih svojstava koje rotiraju velikom brzinom i nekoliko glava koje lebde tik iznad ploĉa.5 Hard disk interfejsi Medijum koji služi za stalno smeštanje podataka je hard disk. modela i marke. To nije samo CD ureĊaj velikog kapaciteta . Slika 7 Hard disk [Type text] . Performanse diska kao elektromagnetnog medija za skladištenje podataka. pa se po ovom svojstvu zove i fiksni disk (Fixed disk). Disk ima znatno bolje karakteristike od disketa.10 Slika 6 CD-ROM mehanizam (čitač) Digitalni višenamenski disk (Digital Versatile Disc – DVD) je standard velike gustine koji može da primi do 17 GB podataka na dvostranom disku. Glave ĉitaju podatke oĉitavajući magnetni zapis sa rotirajućih ploĉa. Princip rada je gotovo isti – disk presvuĉen feromagnetnim slojem rotira oko osovine a pokretna glava ĉita i upisuje podatke. trake i cilindre. 1. pomerajući se po polupreĉniku diska. Hard disk je naprava u principu sliĉna disketnoj jedinici. trake i cilindre. ogroman kapacitet DVD diskova znaĉi i više podataka u aplikacijama i bolje multimedijalne karakteristike. Podaci na disku su rasporeneni na poseban naĉin utvrnenim standardom. Za razliku od njih on ima znatno veći kapacitet. modela i marke. TakoĊe. Disk nije izmenljiv od strane korisnika.

6 Ulazni ureĎaji Ulazni ureĊaji služe za unošenje podataka u raĉunar. Zbog toga se koristi vodeno vazdušno hlanenje sa dva ventilatora. strimer trake.brzina pomeranja glave hard diska Kad smo kod brzine obrtanja ploĉa hard diska. znakova interpunkcije. godine dale kompanije Western Digital i Compaq da bi savladale ograniĉenja u performansama ranijih podsistema standarda. ali SCSI omogućava da neki od njih stoje i napolju . Komandni tasteri izvršavaju komande koje raĉunar izvršava neposredno po pritisku odgovarajućeg tastera. 1. brojeva. a isprobane su i razliĉite brzine vazduha preko elektronike i mehanike. sektori brže promiĉu ispod glave tako da je transfer veći. skener. koji se obiĉno ne nalazi u standardnoj konfiguraciji personalnog raĉunara. Tastatura je sliĉna onima koje se koriste na pisaćim mašinama. IDE koncept su 1986. SCSI adapteri su znatno skuplji. Na žalost. Glavna alternativa za IDE (a verovatno i najbolji izbor ako se ne gleda na cenu) je SCSI interfejs. Za izvršavanje neke komande nekad moramo jednovremeno pritisnuti dva ili tri tastera. bitno je da brzina bude što veća. miš. TakoĊe. džojstik a u poslednje vreme i digitalni fotoaparati i kamere. i umeju da budu nekompatibilni sa nekim (naroĉito starijim) programskim paketima. ako se brže okreće ploĉa. UreĊaji koji se najĉešće koriste su tastatura. u ulazne urenaje spada i ĉitaĉ bar kodova. skenere i drugo. dok urenaji sa visokim performansama dostižu i 7200 o/min. doprinosi većoj temperaturi u hard disku i prouzrokuje veće naprezanje cele mehanike hard diska.11 Što se tiĉe same brzine hard diska na nju prevashodno utiĉu dve komponente: . On omogućava da na isti kontroler prikljuĉimo ĉak sedam ureĊaja bilo koje vrste diskove. Na tastaturi imamo tastere za unošenje slova. teže se konfigurišu. a za razliku od tastature pisaće mašine. Jedan od starijih i najvažnijih standarda uvedenih za hardver personalnih raĉunara je IDE (Integrated Dlrive Electronics).mogu se povezivati jedinice udaljene 6 i više metara. CD ROM-ove.brzina rotacije ploĉa . kao što su ST506 i ESDI. Danas standardna brzina rotacije IDE diskova iznosi 5400 o/min. Naime. To je standard pomoću kojeg se kontroliše protok podataka izmenu procesora i hard diska. Veća brzina rotacije donosi veću buku. tastatura raĉunara ima komandne (funkcijske) tastere i numeriĉku tastaturu. [Type text] . Svi ti ureĊaji će teško stati ĉak i u najveće kućište.

Dati oblik se zatim obraĊuje u program koji služi za obradu slike ili teksta. već treba da ga držimo u ruci i da nam udobno leži. Slika 9 Miš Skener je ureĊaj koji sluzi za prebacivanje teksta ili slike u ―elektronsku‖ formu podesnu za dalju obradu na raĉunaru. jer je olakšano pozicioniranje na ekranu. miš ne samo što stoji na stolu na vidnom mestu. a pritiskom na jedan od dva ili tri tastera aktivira odrenena funkcija. Kod testiranja miševa. Slika 10 Skener [Type text] . naroĉito kod grafiĉkih programa gde je korišćenje miša obavezno. Naime.12 Slika 8 Tastatura Miš . Rad sa mišem je jednostavniji i brži. pomoću ovog ureĊaja ―ĉita‖ se data informacija i pretvara u formu koju prepoznaje PC raĉunar. Pre svega. Postoje miševi ―na kuglicu‖ i laserski.ureĊaj ĉijim se kretanjem po ravnoj površini menjaju x i y koordinate pokazivaĉa miša na ekranu monitora. u prvom redu treba obratiti pažnju na dizajn.

Grafiĉka kartica se montira u kućište raĉunara ukljuĉivanjem u slot na magistrali. Svaki ekran ima mogućnost prikazivanja brojeva i teksta. za prikazivanje grafike i slika mora postojati odreĊena elektronika koja to omogućava. Slika 11 Monitori Štampač je ureĊaj pomoću koga se binarno . mogao obaviti. Digitalne fotografije koje snimaju ovi fotoaparati su danas visokog nivoa kvaliteta i visoke rezolucije. Kao izlazni ureĊaji najĉešće se koriste monitor. Važne karakteristike štampaĉa su kvalitet otiska i brzina štampanja. Na trzištu se nalzi veliki broj razliĉitih štampaĉa. grafike i slika na ekranu. Grafiĉka kartica je zapravo mali kompjuter u ĉijem je centru namenski mikroprocesor zvani grafiĉki akceleratorski ĉip – on samostalno izvodi mnoge važne grafiĉke funkcije. Ovi fotoaparati se isporuĉuju sa softverom i kablovima za povezivanje radi uĉitavanja slika u PC raĉunar. 1.7 Izlazni ureĎaji Izlazni ureĊaji služe za prikazivanje rezultata obrade na raĉunaru u obliku pogodnom za korišćenje. makar im se u potpunosti posvetio. a to su:    matriĉni štampaĉ štampaĉ sa mlaznicom (ink-jet štampaĉ) laserski štampaĉ [Type text] . kao i mogućnost proširivanja memorije.13 Digitalni fotoaparati služe za snimanje digitalnih slika. već se operacije vrše i do dva puta brže nego što bi ih procesor. Štampaĉa ima u tri osnovne tehnologije. ali i po karakteristikama. teksta. Ne samo što je na ovaj naĉin centralni procesor rasterećen dela ―dosadnog‖ posla. Monitor je ureĊaj za prikazivanje brojĉanih podataka. Svi modeli fotoaparata nude nekoliko rezolucija za snimanje. štampaĉ a u nekim sluĉajevima i ploter. Danas se upotrebljavaju razliĉiti izlazni ureĊaji u zavisnosti od namene raĉunara. Ova elektronika je smeštena na posebnoj ploĉi koja se zove grafiĉka kartica. štampaĉi se razlikuju po principima rada. MeĊutim.kodirana informacija iz raĉunara prenosi na papir.

Sa sve moćnijom raĉunarskom opremom svakodnevno se uvode novi servisi.izlazne urenaje spadaju modem. Računarske mreže Potreba za informacijama naterala je ĉoveka da uspostavlja veze sa raznim izvorima informacija i da stvara mreže preko kojih će sebi olakšati prikupljanje. broj korisnika raĉunara i raĉunarskih mreža raste vrtoglavom brzinom. Softversku celinu mreže ĉine protokoli – pravila po kojima se vrši komuniciranje (razmena podataka) u mreži.) ili softverski elementi (datoteke. a aplikacije na stranama korisnika mogu biti takve da se zahteva prenos podataka u realnom vremenu (govor. prenos datoteka i sl.). Svaka mreža se može svesti na sledeće dve osnovne celine: hardversku i softversku. MeĊu ulazno . Raĉunarska mreža može biti prost skup dva ili više raĉunara. da mogu ―nacrtati‖ bilo koji znak kombinovanjem udarca iglica i pomeranjem papira levo i desno.14 Matriĉni štampaĉi su najstarija vrsta štampaĉa. medijuma za prenos (žica. a istovremeno se u umrežavanju postavljaju viši standardi. Naglim razvojem raĉunarske tehnologije poslednjih godina (povećanje performansi uz pad cena) i sa pravom eksplozijom Interneta. optiĉko vlakno. [Type text] . mrežna kartica. Mrežom se prenose raĉunarski podaci. operativni sistemi koji su u direktnoj komunikaciji sa hardverom raĉunarskog sistema (i imaju podršku za mrežni hardver i mrežne protokole) i korisniĉki mrežni softver. video i sl. zvuĉna kartica. diskovi i sl. Mreža se sastoji od raĉunara. sviĉevi.) i ureĊaja kao što su ĉvorišta. govor. koji moraju biti prilagoĊeni odgovarajućim sistemima za prenos. video.) ili to ne mora biti uslov (elektronska pošta. Deljeni resursi su hardverski (štampaĉi. vazduh i sl. omogućavaju vezu izmeĊu raĉunara i mreže. Koristi se za prenos kako digitalnih tako i analognih podataka. Slika 12 Štampači Postoje i neki ulazno – izlazni ureĊaji koji mogu da izvršavaju i ulazne i izlazne operacije. kao što su mrežne kartice. skladištenje i obradu podataka. nalik onoj za pisaće mašine. baze. faks mašine. Hardversku celinu saĉinjavaju mrežni ĉvorovi (nods) u kojima se vrši obrada informacija. Vremenom su se mrežni sistemi razvijali da bi danas dostigli nivo praktiĉnog efikasnog okruženja za razmenu podataka. 1. ruteri itd.). koji ĉine infrastrukturu mreže. prenos. Oni rade na principu udarnih iglica. koje su složene u takav niz. fiziĉki spojni putevi i deljeni resursi.8. Neki od ureĊaja. ploteri. Iglice papir udaraju preko trake. koji su povezani adekvatnim medijumom i koji meĊusobno mogu da komuniciraju i dele resurse. koja ostavlja taman trag na papiru na mestu udarca. slika. aplikacije i sl.

raĉunari koji su u mreži mogu zajedniĉki da koriste: dokumenta (memorandume. Osnovni razlozi za umrežavanje su:   zajedniĉko korišćenje informacija zajedniĉko korišćenje hardvera i softvera Konkretnije. umrežavanje povećava efikasnost i smanjuje troškove poslovanja. Personal Area Network (PAN). Podelu raĉunarskim mreža je moguće vršiti po više kriterijuma. softver za praćenje projekata. ilustracije. elektronsku poštu. Process control network 4. Local Area Network (LAN).Fiksne i 2.15 Danas kada su raĉunari relativno dostupni svakom i uz to su izuzetno moćni. Value added network 5. 3. CD-ROM jedinice i druge prenosive jedinice. Po specifiĉnoj funkciji koju obavljaju raĉunarske mreže mogu biti: 1. Po arhitekturi (funkcionalnom odnosu ĉlanova) raĉunarske mreže mogu biti Host-based. Ring network. 2. Mesh network. SOHO network 6. Klijent-server i Peer-to-peer. Star network. štampaĉe. Server farm network 3. audio i video datoteke. Po vremenskoj postojanosti raĉunarske mreže mogu biti: 1. Bus network.Privremene. Wide Area Network (WAN). 2. 2. U skladu sa medijumom koji se koristi za prenos podataka raĉunarske mreže mogu biti: 1. itd. bežiĉne mreže. Star-bus network. fotografije. XML appliance network Treba imati u vidu da su raĉunarske mreže jedna dinamiĉna oblast u kojoj su ĉeste promene tako da je svaki pokušaj striktne kategorizacije osuĊen na kratkotrajnu taĉnost. Storage area network 2. 3. Wireless community network 7. Global Network (Internet).). fakture. 3. Metropolitan Area Network (MAN). softver za obradu teksta. 4. Po protstoru na kome se prostiru raĉunarske mreže mogu biti: 1. faks mašine modeme. 5. 4. tabelarne proraĉune. [Type text] . kablirane mreže. Po topologije raĉunarske mreže mogu biti: 1.

da li je sadržaj paketa oštećen pri transportu). TakoĊe. Protokol predstavlja standard (konvenciju) za ostvarivanje i kontrolu veze i prenosa podataka izmeĊu dve krajnje taĉke. Nedostatak ovih funkcionalnosti omogućava veću jednostavnost i performanse a one su izmeštene u protokole višeg nivoa. dozvoljava dupliranje paketa. Ipak. Serveri: Osnovna uloga Web servera (nekad se naziva i HTTP serverom) je da osluškuje na portu 80 (podrazumevani port za HTTP protokol).44% svih sajtova na Internetu. ovaj protokol ne garantuje ispravnost podataka (npr. Izbor i specifikacija topologije LAN mreže zavisi od: fiziĉkih lokacija na kojima se nalaze korisnici sistema. Glavna uloga IP protokola je obezbedi jedinstven sistem za globalno adresiranje raĉunara i time obezbedi jedinstvenu identifikaciju svakog od njih. • regionalne raĉunarske mreže (WAN) – mreže šireg podruĉja.35% tržišta. Oktobra 2006.16 Postoje tri osnovne LAN topologije: magistrala (bus). ali fiziĉki. [Type text] . ureĊaji ne moraju da budu stvarno rasporeĊeni u ovom obliku. klijentu pošalje poruku o grešci. Internet Protokol ne garantuje dostavu paketa. u sluĉaju da traženi dokument ne postoji. na dobijeni zahtev pronaĊe traženi dokument u lokalnom skladištu dokumenata i njegov sadržaj pošalje klijentu ili. prsten (ring) i zvezda (star). pomenuti softver je (prema podacima kompanije Netcraft) opsluživao 61. Bus i ring logiĉke topologije su ĉesto fiziĉki organozovane kao star topologija odnosno u obliku zvezde. sa 31. Protokoli nižih nivoa (protokoli sloja veze) imaju sopstvene naĉine adresiranja a za pronalaženje njihove adrese preko IP adrese zadužen je Address Resolution Protocol. Komunikacioni protokol predstavlja set standardizovanih pravila za predstavljanje podataka. raĉunarske mreže se mogu podeliti na: • lokalne ( LAN ). Prema prostoru koji obuhvataju. koliĉine podataka u lokalnim bazama podataka kao i potrebnog ažuriranja tih baza. sloja veze. signalizaciju. proizvod kompanije Microsoft. To znaĉi da ovaj protokol u sebe enkapsulira podatke viših slojeva (aplikativnog i transportnog) i u okviru paketa se podaci ovog protokola enkapsuliraju kao podaci za protokole nižeg sloja. Ove topologije predstavljaju logiĉku arhitekturu mreže. proveru autentiĉnosti i kontrolu grešaka. neophodnih da bi se informacija prenela komunikacionim kanalom. ovakav scenario opisuje samo osnovnu funkcionalnost Web servera. prenos paketa u izmenjenom redosledu.Razvoj serverskog dela. Internet Protokol (IP) je protokol koji se koristi za prenos podataka u i izmeĊu "packet switched" mreža. Savremeni Web serveri imaju mnoge dodatne funkcionalnosti . Trenutno najpopularniji softver ovog tipa je Apache HTTP server ĉiji je autor Apache Foundation. Prenos podataka kroz mrežu se obavlja po protokolima – utvrĊenim pravilima koja su poznata svim uĉesnicima u komuniciranju. od uĉestanosti pristupa bazama na drugim lokacijama i zahteva za komuniciranjem izmeĊu dve korisniĉke lokacije. Sledeći najzastupljeniji softver je IIS. Ovaj protokol se odnosi na mrežni sloj OSI i TCP/IP modela.

Sastoji se iz hiljada meĊusobno povezanih mreža koje za meĊusobno komuniciranje koriste internet protokol (IP – Internet Protocol). koja jedintveno radi na globalnom nivou. koristi se termin ―Internet tehnologije‖. 2.1 Razvoj interneta Za Internet se kaže da postoji tridesetak godina. Protokoli su standardi koji omogućavaju komunikaciju raĉunara putem mreže. za istraživanje i razvoj komunikacija i komandne mreže koja će preživeti nuklearni napad. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma važnih otkrića koja su obeležila razvoj Interneta kakvog danas znamo. Internet može da se opiše kao skup meĊusobno povezanih mreža provajdera (internet posrednika) i njihovih korisnika. a potom se dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istraživaĉki projekt. INTERNET Internet se najĉešće opisuje kao mreža svih raĉunarskih mreža. što je znaĉilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi. poznatiju kao ARPANET. Preokret u razvoju Internet nastaje devedesetih godina legalizacijom komercionalnih aktivnosti na internet i pojavom WWW-a (World Wide Web) koji je omogućio hipertekstualne veze izmeĊu razliĉitih dokumenata (smeštenih na razliĉitim raĉunarima) i prenos multimedijalnih [Type text] . Neki navode 1969. godinu kao godinu roĊenja Interneta jer je tada Ministarstvo odbrane SAD-a odabralo Advanced Research Project Agency Network. mada se imenica Internet prvi put pojavljuje tek osamdesetih godina XX veka. Slika 13 Internet kao “mreža svih mreža” Internet je mnogo više od raĉunarske mreže kad se govori o njegovom širem uticaju na informacione sisteme i primenu uopšte. Verovatno je najvažniji trenutak bio 1983.17 2. kad je tadašnja mreža prešla sa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol).

dopisovanje. jednog od preduzeća koje se specijalizovalo za tu vrstu usluga. Pristup posredniku može se realizovati prema stalnosti veze kao povremena i stalna veza. Satelitskim vezama. 3. 6. U praksi to najĉešće znaĉi vezu do Internet posrednika – provajdera (ISP – Internet Service Provider). Kablovskim modemima. danas je to obrnuto.18 sadržaja (zvuk. Ako je reĉ o komercijalnoj usluzi. slika.2 Povezivanje na Internet Za povezivanje na Internet potrebno je imati vezu do raĉunara koji je već na Internetu. Primenom ADSL tehnologija. Dok je ranije bila neophodna klasiĉna telefonska mreža za funkcionisanje Interneta. Internet se sve više služi za slanje faksa. 4. 7. U momentu nastanka Web je bio samo jedan od servisa.). video. itd. Pristupom iz mobilne telefonske mreže. telefoniranje. 2. Mikrotalasnim vezama. Naĉin povezivanja na Internet zavisi od potreba (pojedinaĉnih korisnika ili preduzeća). Prema primenjemim tehnologijama povezivanje na internet može se izvršiti: 1. a sada je mnogo više od toga i za većinu korisnika predstavlja ―sinonim‖ za Internet. Grafik br 1 Zastupljenost načina povetivanja na internet [Type text] . Analognim vezama. ali i od raspoloživih kapaciteta i tehnologija lokalne telekomunikacione infrastructure. Digitalnim sistemima prenosa. cena zavisi od kvaliteta veza i zahteva servisa. 5. itd. 2.

 Diskusione grupe (newsgroup) Konferencijski servisi su:  Talk.3. a to su: 1. U bazične servise se ubrajaju servisi koji karakterišu poĉetak rada internet. tj. FTP (File Transfer Protokol). informacione. Servisi Što se tiĉe servisa Interneta. ali podela na baziĉne. njihov taĉan broj ne može se precizno odrediti. Detaljno opisivanje svih servisa i njihovih komandi poĉenike samo zbunjuje i ĉesto stvara dodatni strah i odbojnost prema korišćenju Interneta. Talnet (telecommunications network) i rlogin (remote login).  IRC (Internet relay chat) servis interaktivnog teksualnog komuniciranja većeg broja korisnika interneta dinamiĉki kreiranim kanalima. U diskusivne servise spadaju:  Liste elektronske pošte (mailing lists). koji omogućavaju pristum udaljenom raĉunaru i interaktivn rad na njemu.19 2. 2. konferencijske i servise za pretraživanje – najbolje oslikava njihovu suštinu. [Type text] . servis za hijrrarhijsko organizovanje i pregled tekstualnih informacija. servis koji omogućava prenos datoteka izmeĊu dva udaljena raĉunara. tj. Elektronska oglasna table. Web. korisniĉkog imena i lozinke). javne. Servis može biti uslovljen predhodnim predstavljanjem korisnika imenom i lozinkom. iz prostog razloga što su neki od njih tokom razvoja mreže bili veoma popularni. Elektronska pošta (e-mail) servis koji omogućava razmenu poruka elektronskim putem. U javne informacione servise spadaju:    Anonimni FTP (anonimus FTP). diskusione. noviji servis koji korišćenjem mikrofona i zvuĉne kartice omogućava komuniciranje glasom izmeĊu korisnika interneta. Postoji mnogo podela servisa. kao da je korisnik fiziĉki prisutan na udaljenoj lokaciji. servis koji omogućava razgovor sa drugim korisnikom na mreži u formi interaktivne razmene tekstualnih onformacija. Gofer (gopher). multimedijalna oglasna tabla. 3. Danas većina korisnika Interneta gotovo sve servise koristi ili iz programa za elektronsku poštu ili iz Web ĉitaĉa (browser). javno skladište podataka koje je pomoću FTP servisa na raspolaganju svim korisnicima internet (bez posebne preplate.  Telefoniranje preko interneta (internet phone). servis za hipertekstualno organizovanje i pregled multimedijalnoh informacija. a potom nestali.

ali kako je vreme odmicalo tako je i E-mail napredovao. odnosno sve što se može snimiti u vidu kompjuterske datoteke.unese adresa na koju se salje poruka i pritisne dugme za potvrdu slanja(Send). Rane elektronske poruke bile su ograniĉene na jednostavne tekstualne poruke. E-mail adrese se univerzalno konstruišu na isti naĉin. Radi na istom principu kao i predhodni program. snimljeni zvuk. paletu sa alatkama i lako razumljivim sadržajem. usavrsavao se i razvijao. praktiĉna i jeftina. primenom kamera komunicira i živom slikom. Elektronska pošta je postala veoma popularna iz više razloga. Takodje je veoma jednostavan za korišdenje. a takva je i praksa. Microsoft Office Outlook koji se isporučuje kao čitač Microsofta. live. Outlook Express se isporučuje uz čitač weba Internet Explorer. slike. tako ni Internet ne može da funkcioniše bez odgovarajućeg softvera za internet. 3. Servisi za pretraživanje informacija su archie. Zahvaljujudi usvojenim standardima za e-mail servere. Kako hardver ne moĊe da funkcioniše bez softvera. gmail…). i dobija se kao dio paketa Netscape Communicator. veronica. Program je jednostavan i lako se koristi. 2. .Nudi liniju menija kao u u Windowsu. 4. Netfind i WWW servisi za pretraživanje. . primalac će je ĉitati (bilo gdje na svetu). slicne telegramu. 2. itd. Gotovo odmah. Otkuca se poruka na kompjuteru. ustvari. a sastoje se od sljedećih komponenti: . . Facebook. [Type text] . jer ne zahteva istovremeno prisustvo oba komunikatora. Netscape Messenger je besplatan server za elektronsku poštu. ispunjavajući prazninu telefonskih razgovora i pisama. Elektronska pošta je. To mogu biti datoteke iz programa za obradu teksta. WAIS. brza je. Internet servis elektronska pošta je nastao 1971. godine. E-mail je znaĉajno olakšao komunikaciju.4 Softver za internet Softver su programi koji govore raĉunaru kako treba da izvršava odredjene zadatke. može se slobodno izabrati bilo koji od popularnih programa za elektronsku poštu: 1. pa danas uz E-mail se salju i razne vrste pridruženih datoteka.20  Videokonferencije (videoconferencing) predstavljaju unapreĊenje prethodnog servisa gde se osim glasom. Koncept je jednostavan. (hotmail. datoteka koja se kroz mrežu šalje sa jednog kompjutera na drugi. a koncipirao ga je ameriĉki inženjer Ray Tomlison.

Mogućnosti ukljuĉivanja glasovnih i video poruka u elektonsku poštu. kao i integraciju sa klasiĉnim telekomunikacionim servisima i sve prisutnijom mobilnom telefonijom. Ovi programi omogućavaju lakše dizajniranje i umetanje razliĉitih tipova fajlova.21 Sve je više ponuĊaĉa besplatnih servisa elektronske pošte. Kada se govori o Web-u ĉesto se koriste razliĉiti nazivi :        Web prezentacija: kolekcija pridruženih dokumenata poznati kao Web stranice Web server: raĉunar koji mora imati stalnu vezu sa internetom i na kome se nalazi Web prezentacija Home page : prva stranica Web prezentacije Web sajt: uglavnom oznaĉava Web server i Web prezentaciju zajedno Web ĉitaĉ: korisniĉki program koji služi za pristup Web serverima i ĉitanje Web stranica Web protokol: skup pravila kojim je definisana razmena podataka izmeĊu Web ĉitaĉa i Web servera Web adresa: skup identifikatora razdvojeni taĉkama koji jednoznaĉno ukazuju na simboliĉku adresu Web stranice. 2.5 Programi za izradu web prezentacija Su programi koji omogućavaju pisanje i kompajliranje HTML skripta. skripta koji ĉitaju Web ĉitaĉi. uticali su da na poĉetku novog veka poslovne komunikacije poprime sasvim nove oblike i mogućnosti. E-mail servisi koriste sistem poznat kao POP3 i sistem SMTP za odlaznu poštu. tako da danas možemo slobodno konstatovati da informacija koja nas interesuje sigurno postoji na internetu samo je u tom moru informacija treba znati na najlakši naĉin pronaći. 2.6 Pronalaženje informacija na internetu – Mašine za pretraživanje Hiljade novih prezentacija sa najrazliĉitijim temama ĉovekovog interesovanja postavljane su svakog dana . Najpoznatiji programi za pravljenje Web prezentacija su MS Front Page i Macromedia Dreamweaver. [Type text] . Potrebna je i e-mail adresa i internet adrese servera za poštu. Svi programi za elektronsku poštu zahtevaju osnovne informacije o dobavljaĉu e-mail usluga i o nalogu.

a sve više u upotrebi je trgovina internetom. koji omogućavaju održavanje i [Type text] . 2. Prema broju uĉesnika postoje tri tipa video konferencija: 1.. da više ljudi koristi 2. zvukom (Audio konferencija) i video konferencija (Audio + Video). On je podeljen na ĉetrnaest osnovnih tema na osnovu kojih možemo lako pronaći informacije i podatke koje nas interesuju.7 Konferencije na internetu Omogućavaju komunikaciju izmeĊu više uĉesnika na internetu u istom trenutku.8 Internet trgovina i novčane transakcije Razmenu je u moderno doba moguće obaviti telefonom.22 Mašine za pretraživanje ustaljen je naziv za raĉunar koji omogućava pretraživanje interneta i pronalaženje informacija. 2. Mašine za pretraživanje mogu se svrstati u dve grupe i to:   tematske imenike mašine koje pretražuju internet po zadatim kljuĉnim reĉima Alta Vista je jedna od dve najpoznatije mašine za pretraživanje koja je predstavljena javnosti krajem 1995 godine. Video konferencija taĉka-taĉka jesu sistemi koji omogućavaju sinhronu audio i video komunikaciju dva uĉesnika.. Konferencija se može obavljati samo tekstom (Chatrooms). HotBot. Jednosmerne video konferencije podrazumevaju emitovanje zvuka i videa sa jednog mesta i uglavnom pasivno uĉešće više korisnika. Lucos. Infoseek. Tehniĉki i tehnološki pronalasci. Osim ovih pretraživaĉa postoji mnogi drugi poput Web Crawler-a. 3. Video konferencija izmedju više taĉaka podrazumevaju multimedijalnu konferencisku opremu na više lokacija. Deja News. avionskim kartama. YAHOO vrši pretraživanje po temama. WEB stranice se pretražuju iskljuĉivo prema kljuĉnim reĉima zadavanjem prostog ili složenog upita . Internetom se danas obavljaju trgovine deonicama i kapitalom. turistiĉki aranzmani i dr.

gotovo da ih i nema. Elektronski novac je niz brojeva koji se šalju prodavcu. Elektronski novac će uĉiniti transakcije efikasnijim na više naĉina. pravljenje i unošenje raĉunarskih virusa. te svakoko brz porast stanovnistva i poboljšanje njihovog kvaliteta života i životnog standarda. Da bi obavljale transfer novca na tradicionalni naĉin. Šifriranje poruka je mehanizam kojim se borimo protiv ovakvih napada. S obzirom na to da elektronski novac koristi već postojeću mrežu (Internet). ometanje funkcionisanja elektronske obrade i prenosa podataka i raĉunarske mreže. Elektronski novac rešava mnoge probleme mrežne trgovine. Prvo. Zaštita i mere bezbednosti Osnovni problem je zaštita privatnosti podataka koji se prenose Internetom. neovlašćeni pristup zaštićenom raĉunaru ili raĉunarskoj mreži i spreĉavanje i ograniĉavanje pristupa javnoj raĉunarskoj mreži. aprila ove godine. 2. U Kriviĉni zakon Srbije. [Type text] . Napadi na raĉunarsku mrežu su nedozvoljene aktivnosti u procesu prenosa podataka od izvorišta do odredišta. a dele se na pasivne i aktivne. konvencionalne banke moraju da imaju ogranke. uneto je sedam dela protiv bezbednosti raĉunarskih podataka . Aktivni napadi su mnogo opasniji jer podrazumevaju neautorizovane promene u tokovima podataka. neovlašćeno korišćenje autorskog i drugog srodnog prava. privatnost je mnogo više zaštićena od radoznalih pogleda. raĉunarska sabotaža. raĉunarska prevara. troškovi transfera u okviru neke države skoro su jednaki troškovima transfera izmeĊu razliĉitih zemalja i raĉunare svojih korisnika. To su: neovlašćeno korišćenje raĉunara i raĉunarske mreže.glava 16a. bankomate i specifiĉne sisteme za elektronske transakcije. a trgovac bezbedno dobija svoj novac. Za uĉinjena kriviĉna dela. što se pre svega ostvaruje odgovarajućim softverskim mehanizmima zaštite podataka pri prenosu. regionalna i nacionalna. Ti brojevi predstavljaju gotovinu. - - Pasivni napadi su prisluškivanje i nadgledanje protoka podataka bez ikakvih izmena sadržaja.23 prevoz lako kvarljive i osetljive robe. primena sigurosnih mehanizama tajnosti poslovnih podataka od kljuĉnog je znaĉaja. troškovi transfera elektronskog novca mnogo su manji . zakon predviĊa i zatvorske kazne koje se kreću od 30 dana do 12 godina. kao što i ĉek koji se napiše predstavlja gotovinu koju prodavac može da dobije od banke. Trgovina moze biti lokalna.9. Kupac dobija željeni proizvod. Prema tome. Elektronski novac nije samo jedno od sredstava plaćanja. Za potpuno korišćenje potencijala internet tehnologija u poslovanju. službenike. svemu tome su doprineli tehniĉki i tehnološki pronalasci. pored novĉanih. elektronski novac će uĉiniti transakcije jeftinijim zbog toga što su troškovi transfera elektronskog novca preko Interneta znatno manji od troškova transfera novca putem konvencionalnog bankarskog sistema.

informisanje. koja omogućava primaocu da pouzdano utvrdi identitet pošiljaoca.. Kao potpuno izmišljeni subject. Imati pristup internetu znaĉi imati pristup svetu. U tom smislu. Plaćamo raĉune. Digitalni potpis je najĉešći mehanizam kojim se rešavaju ovi problem. Iako je to teško zamisliti dok sedimo za radnim stolom. Najĉešće se ostvaruje sistemom korisniĉkih imena sa tajnim lozinkama (password). a u novije vreme primenom intelihgentnih kartica i tzv. ostvarujemo poslovne i privatne kontakte sa ljudima na drugom kraju sveta. možete obići piramide. zabavu. servis koji obezbeĊuje kontrolisan pristup resursima internet. „lutanje" internetom je poput lutanja ulicama nepoznatog mesta. Slika 14 password kao sistem zaštite [Type text] . mrežnih barijera (firewall). Ubacivanje novih poruka. planiramo. Ajfelov toranj i to sve za nekoliko minuta. Onog momenta kada je internet postao široko dostupan svi smo dobili beskonaĉne mogućnosti za komunikaciju.  Integritet poruka. Moguće je da nam se neko lažno predstavi:    Kao neko koga znamo. koja se ostvaruje šifrovanjem. Prekidanje postojećeg toka poruka. gde se nikada ne zna šta vam se sve može dogoditi.. podjednako i dobro. Sedeći za svojim stolom možete posmatrati egzotiĉne lepote skoro svih krajeva sveta. Kao neko koga ne znamo. kupujemo.24 Postoje različiti oblici ovih napada na podatke koji se realizuju preko mreže:    Promena sadržaja poruka. kriptografskih algoritama.  Kontrola pristupa. a postoji. U poslednje vreme za sve više stvari se oslanjamo na internet. uĉenje.  Neporicanje poruka. servis koji pošiljaoca treba da spreĉi da porekne slanje i sadržaj poruke.  Autentifikacija poruka. Kombinovanjem razliĉitih sigurnosnih mehanizama mogu se realizovati sledeći sigurnosni sistemi:  Tajnost podataka. Javljaju se i problem u vezi sa utvrĊivanjem verodostojnosti subjekata s kojim komuniciramo. biti odgovoran korisnik Interneta znaĉi spreĉiti niz negativnih situacija u kojima se možemo naći. odnosno upotrebom tzv. ali i loše. servis koji garantuje primaocu da poruku nisu menjale neautorizovane osobe.

10 Intranet Intranet je korišćenje tehnologija baziranih na Internetu u okviru organizacije. Intranet daje mogućnost da se lakše publikuju informacije neophodne za rad zaposlenih u okviru kompanije. koja. Infrastruktura intraneta je sputana granicama same firme.25 2. pri ĉemu treba uspostaviti stroge sigurnosne zahteve kako bi se spreĉila zloupotreba i njihovo neovlašćeno korišćenje. Kako se koncept intraneta širi. Na taj naĉin nastaje ekstranet koji se sastoji od više nezavisnih privatnih mreža. Extranet) je oblik povezivanja raĉunarskih mreža dva ili više zasebnih poslovnih sistema koji ĉine odreĊenu poslovnu asocijaciju. ili ako jedna drugoj prodaju sopstvene proizvode u većim koliĉinama i u dugoroĉnijim. verovatno će i svakodnevna poslovna komunikacija izmeĊu korisnika poĉeti da dobija znatno drugaĉije i raznovrsnije oblike. uostalom. Pošto se može predvideti da će svet Intranet-a progresivno rasti u dužem vremenskom periodu. možda i povlašćenim aranžmanima.11. 2. holdingu). Iako su ĉlanice holdinga organizacije koje uživaju visok stepen samostalnosti u radu. a hardver i softver podrške se standardizuju logiĉno je pretpostaviti da će ga većina organizacija koristiti za internu komunikaciju. Podacima se pristupa sa jednog jedinstvenog interfejsa. intranet se takoĊe može upotrebiti za povezivanje kancelarija iste firme na razliĉitim lokacijama. kako bi ostvarile neki poslovni interes. ali ne i geografskim. pa im je zajedniĉka i uprava (najviši menadžment). Važno je napomenuti kako ekstranet omogućuje razmenu podataka meĊu poslovnim partnerima uz bitno niže troškove od onih koje bi izazivala izgradnja zajedniĉke privatne i od Interneta potpuno izolovane mreže. Primer takvih sistema su holding kompanije. To će najĉešće biti sluĉaj onda kada je jedna organizacija stalni dobavljaĉ one druge. TakoĊe se mora kontrolisati objavljivanje informacija kako bi se spreĉila nepreciznost i onemogućio protok neprikladnih informacija. može nakon nekog vremena postati suvišnom (ako se prekinu poslovni odnosi). a u cilju podrške komunikaciji i pristupu informacijama. meĊusobno ne konkurišu na tržištu. po mogućnosti. [Type text] . u procesima globalizacije i uz podršku savremenih mrežnih tehnologija ekstranete mogu graditi i organizacije koje ne pripadaju istoj formalnoj organizaciji (na primer. Extranet Ekstranet (engl. Internet pruža podršku svim funkcijama kompanije i omogućava kretanje od „ostrvaca informacija― ka mrežama koje omogućavaju bolju komunikaciju i timski rad. Sigurno je da poslovna logika nalaže da se njihove privatne raĉunarske mreže povežu prema standardima Interneta. već se povezuju po potrebi. No. koje se sastoje iz većeg broja organizacija ĉiji je vlasnik zajedniĉki. a ĉesto se bave i sasvim razliĉitim delatnostima. u interesu je zajedniĉkog vlasnika da one usko saraĊuju i da.

3. pravila. još i više potencira važnost ekstraneta. adrese. Verovatno najbolja definicija za pojam softver je: Sveobuhvatni zbir informatiĉkih programa. kao i sve slike. Naime.26 Koordiniranim aktivnostima u ekstranetu moguće je uspostaviti i zajedniĉki web servis većeg broja samostalnih organizacija koje imaju interesa da zajedno nastupaju na tržištu. na engleskom reĉ hardware znaĉi tvrdotvorina. dogovaranje zajedniĉke strategije nastupa na tržištu.. SOFTVER Softver raĉunara je nešto uglavnom nevidljivo. koordinirani PR i javno oglašavanje. muzika i ostalo što unesete ―u raĉunar‖ jeste softver. Nasuprot tome reĉ soft znaĉi meko. Pojam softver je prvi put iskoristio John W.  programsku sistemsku podršku pri izradi izvornih programa. Svaki program koji kupite ili preuzmete. 3. Svaki elektronski raĉunar. inženjer informatike. To dovodi do unapreĊenja zajedniĉkih marketinških aktivnosti. usaglašavanje odnosa s potrošaĉima i sl. godine.1 Podela Osnovne kategorije softvera su: – Sistemski softver:  Upravlja resursima raĉunara: hardver. odnosno tvrde stvari (hard = tvrdo). U takvim se uslovima i nastojanjima ekstranet danas smatra najboljim mogućim i najprivlaĉnijim rešenjem. koji ĉine deo operacija jednog informatiĉkog sistema. kompakt disku ili ĉvrstom disku koji je sastavni deo raĉunara. s njegovim blistavim perspektivama. što omogućava da raĉunar uĉini ono što tražite od njega. memorija. procesa. Softver ĉine podaci snimljeni na nekoj vrsti diska – disketi. Koncept elektronskog trgovanja meĊu organizacijama (B2B). kao što su:     stvaranje zajedniĉke tržišne slike. Tukey.  Preko interfejsa korisniku omogućava pristup resursima – Aplikativni softver: [Type text] . Pojam je nastao kao analogija pojmu hardver. 1957.. dokumentacije i datoteka u vezi. pored svoje fiziĉke konstrukcije (hardware) poseduje sistem programa koji služe za:  upravljanje radom sistema pri realizaciji nekog programa. .

generalpurpose computers) kakav je personalni raĉunar da obavi razne vrste poslova. wireless access points. umesto bitovima. Operativni sistem objedinjuje u celinu raznorodne delove raĉunara i sakriva od krajnjeg korisnika detalje funkcionisanja ovih delova. Šta radi operativni sistem (OS)?  Upravlja CPU aktivnostima  Upravlja memorijom (realnom i virtuelnom)  Kontroliše ulaz i izlaz podataka  ObezbeĊuje interfejse sa magistralom i periferijskim ureĊajima  ObezbeĊuje interfejs sa fajl sistemom Zadaci OS: Kontrola i alokacija (zauzeće) memorije. Kod nekih raĉunara se operativni sistem puni automatski. pak. Kod nekih raĉunara je. Pre poĉetka bilo kakve obrade mora se aktivirati operativni sistem. mobilni telefoni. Internet serveri.2 Sistemski softver – operativni sistemi Operativni sistem je vrsta sistemskog softvera koja koordinira i upravlja svim resursima raĉunarskog sistema. kontrola ulazno/izlaznih ureĊaja. Ko ima OS? Personalni raĉunari. omogućava igranje neke igre). sviĉevi.. digitalne kamere. Operativni sistem stvara za korisnika radno okruženje koje rukuje procesima i datotekama. pa oni nemaju potrebu za operativnim sistemom. Namenske raĉunare (engl. operativni sistem (OS) je skup programa i rutina odgovoran za kontrolu i upravljanje ureĊajima i raĉunarskim komponentama kao i za obavljanje osnovnih sistemskih radnji. [Type text] .. podrška umrežavanju. dedicated computers) kontroliše jedan program koji obavlja odreĊeni zadatak (npr. muziĉki player-i. operativni sistem ugraĊen u permanentnu memoriju (ROM) i prema tome aktivan istog trenutka kada se raĉunar ukljuĉi. ruteri. Kod velikih raĉunara je obiĉno startovanje operativnog sistema nešto složenije i operater mora da interveniše u toku podizanja operativnog sistema. Operativni sistem daje fleksibilnost raĉunarima opšte namene (engl. U raĉunarstvu. prioritetni sistemski pozivi.. upravljanje fajlovima itd.. bajtovima i blokovima. Bez dodatnih instrukcija operatera raĉunar prenosi operativni sistem u memoriju i priprema raĉunar za poĉetak rada. konzole za igru. Korisnik/operater treba samo da obezbedi da je disk (ili disketa) sa operativnim sistemom u odgovarajućem ureĊaju i da ukljuĉi raĉunar.27 Alat za pomoć raĉunarskim korisnicima u rešavanju problema iz realnog sveta Kompajleri i drugi programi za prevođenje:  Omogućavaju programerima kreiranje novog softvera  – 3.

Januara 2007Novi GUI (Aero). Zasnovan na NT kernelu. Danas Linux pokreće Web servere.0 Windows 2000/XP/Vista/7 Unix/Linux Macintosh Windows XP: Objavljen oktobra 2001.Home Basic. filmske i animacione radne stanice.28 Interaktivnost korisnika sa OS obezbeĊuje: – Interfejs iz komandne linije (DOS) – GUI interfejs (Windows) Disk operativni sistemi – MS-DOS .u kome se interakcija korisnika obavlja karakternim znacima (slovima. Business. brojevima. 3. Postoje brojne popularne verzije. Znaĉajne bezbednosne karakteristike BitLocker i Drive Encryption (samo Ultimate verzija) . Unix: Primarno se nalazio u nauĉnom ili istraživaĉkom okruženju. 3D izgled i osećaj.1/3.može se šifrovati ceo disk.3 Baze podataka i sistemi za upravljanje bazama podataka Baza podataka se definiše kao organizovan skup logiĉki povezanih podataka (slogova) i datoteka koji se odnosi na sliĉne pojmove ili predmete. Znaĉi. Linux OS je jedan od najpoznatijih softvera sa otvorenim kodom (open source software). Ultimate. Ovo je više-korisniĉki (multiuser) OS za više istovremenih zadataka (multitasking). simbolima) – Interfejs preko komandne linije (komande se ukucavaju) – Interfejsi u formi menija .komande se biraju iz lista prikazanih na ekranu (menu driven interface) Pregled OS:       MS-DOS Windows 3. Home Premium. Enterprise. kombinacija hardvera i softvera. Profesionalna verzija podržava EFS – Encrypting File Sistem.11/95/98 Windows NT 3. 64-bitna verzija na raspolaganju. osim za bootloader . Microsoft Vista: Objavljen 30. Zamenio Windows 9x i NT. superkompjutere itd.51/4.UgraĊen Firewall. baza podataka predstavlja organizovanje podataka u takozvanoj integrisanoj formi gde podaci u bazi podataka mogu biti organizovani po više razliĉitih obeležja po kojima je moguće primenom odgovarajućih mehanizama baze vršiti pretraživanja i nalaženje baš onih podataka koji su potrebni. Pet ‗verzija‘ . ceo disk se može potpuno posvetiti glavnoj ploĉi. [Type text] . Proizveden u Home i Professional verzijama. organizovanih za odreĊenu namenu. Poboljšana bezbednost .

podaci na disku Šematski prikaz 1 DBMS kao sistem veze baze podataka i korisnika Brigu o podacima.x). ispravnosti podataka i svemu ostalom na sebe preuzima sistem za upravljanje podacima u bazi podataka . Svrha ovih elemenata je nadigradnja osnovnog oblika baze u cilju maksimalne moguće prilagoĊenosti baze ka njenom korisniku i ispunjenja posebnih zahteva korisnika.izveštaji . DBMS) je raĉunarski program (ili ĉešće. 98/NT i XP. Svi moderni sistemi za upravljanje bazama podataka koriste relacioni model podataka što znaĉi da korisnik vidi bazu kao skup tabela sa slogovima. Pored toga relacioni model koristi veze. [Type text] . Microsoft Access. koje zahtevaju mnogobrojni korisnici.29 Sistem za upravljanje bazama podataka (database management system.tabele.DBMS. i stiže u okviru paketa Microsoft Office XP Professional. Microsoft Access je sistem. Microsoft SQL Server. FileMaker и Sybase Adaptive Server Enterprise.forme.makroi i VBA. gde je i rezultat svake operacije nad sadržajem baze podataka takoĊe tabela. Ova verzija Access-a ne raditi na 16-bitnim verzijama Windowsa (Windows 3. vezama meĊu podacima. odnosno relacije (relationships) za povezivanje datoteka (tabela) baze podataka u strukturiranu celinu.upiti i . Microsoft Access 2002 je verzija koja je dizajnirana za rad s Windowsima 95. U najpoznatije programe iz ove oblasti spadaju: Oracle. . PostgreSQL. Firebird. MySQL. Tipiĉne upotrebe ovih sistema ukljuĉuju raĉunovodstvo ili sisteme za podršku mušterijama. SQLite. Korisnik DBMS Baze podatka . odnosno program za upravljanje bazama podataka. svita programa) namenjena rukovoĊenju bazom podataka. i izvršavanju operacija na podacima. Baza podataka kreirana u Access-u sastoji se od sledećih elemenata odnosno objekata: . DB2. . velikim skupom strukturiranim podataka.

30 3. [Type text] .  Spajanje. duplikati redova nisu dozvoljeni i  Redosled kolona ili vrsta nije bitan.  Redovi se razlikuju meĊusobno. Relacioni pristup je baziran na relacionoj matematici. Baza podataka koja se sastoji od relacija naziva se relacionom bazom podataka. Osnovni nedostaci su bili nerazdvajanje logiĉke i fiziĉke strukture. Redovi u tabeli predstavljaju pojedine primerke datog tipa entiteta.4 Model baze podataka Sistemi upravljanja BP zasnivaju se na korišćenju odreĊenih modela podataka. Tabela koja zadovoljava navedene osobine naziva se relacija.  Kolone su homogene. Model podataka održava uzajamnu povezanost objekata realnog sistema.Codd 1970. 3.F. a reĉnik iz dela koji se bavi teorijom relacije. Tip entiteta se dobija postupkom generalizacije skupa pojedinaĉnih entiteta ili agregacijom skupa atributa. Matematiĉka relacija je skup koji opisuje korespodencuju (agregaciju) dva ili više skupova. Tvorac relacionog modela je E. u jednoj koloni postoji samo jedna vrsta podataka.5 Relacioni model baze podataka Prikaz podataka o entitetima dvodimenzionalnim tabelama u stvari predstavlja relacioni model. IzvoĊenje operacija nad relacijama naziva se relaciona algebra. kompleksnost struktura i korišćenje proceduralnih jezika. godine.  Svaka kolona ima naziv.  Selekcija. a kolone domene. Relacioni model se danas smatra standardom za bazr podataka i razvijeno je dosta sistema za relacionu bazu podataka. Operacije relacione algebra su:  Projekcija. Modeli podataka koji su ostavili trajan trag u teoriji i praksi baza podataka su:  Mrežni model podataka  Hierarhijski model podataka  Relacioni model podataka  Model entiteta i poveznika  Model semantiĉkih hierarhija  Objektno – orjentisani model podataka  Logiĉki model podataka Razvoj je tekao tako što se stalno težilo otklanjanju nedostataka i olakšanju rada sa bazama podataka. Tabele moraju biti tako sastavljene da imaju sledeće osobine:  Svaka rubrika tabele predstavlja jedan podatak ne postoje više grupe koje se ponavljaju. Tabela na pregledan naĉin prikazuje korenspodencije i agregacije skupova elemenata podataka (vrednosti atributa) nekog tipa entiteta.

relacije se kreiraju jednom naredbom i odmah su dostupne za korišćenje.31  Delenje. kao deo projekta System R 1974. Prvu verziju SQLa razvio je IBM u San Jose Research Laboratory (sada Almaden Research Center). Specificira “šta”. Spajanje se može vršiti kada su odgovarajući atributi jednaki ili je zadovoljen neki uslov. IBM je 1987. originalno nazvan SEQUEL. Delenje je operacija kojom se jedna relacija deli drugom i dobija treća relacija.6 Upitni jezik SQL (Structured Query Language) je standardni upitni jezik za relacione baze podataka. Sledeća standardizovana verzija je SQL-92 i najnovija je publikovana 1999. Standardizovan je 1986. Osnovne karakteristike SQL-a:  Jednosavnost.  Uniformnost. [Type text] . Izdvajanje reda naziva se selekcija. TABLICA KOLONA ZAPIS Ime Prezime JMBG Ivan Miloš Sarajlić Lukić 0123546879987 1244454545444 Tabela 2 Relacioni model baze podataka Izdvajanje kolona se naziva projekcija. Relaciona algebra je naĉin logiĉkog ili simboliĉkog predstavljanja operacija koje treba izvršiti nad podacima.  Neproceduralnost. a njena snaga narocito dolazi do izrazaja upotrebom razlicitih operatora. nazvanu SQL-89. Mnogi proizvodi danas podržavaju SQL. 3. godine. funkcija i kljucne rijeci WHERE. nazvanu SAA-SQL. svi podaci i rezultati operacija se prikazuju u vidu tabele.  Interaktivno i klasično programiranje. a ne i “kako” nešto treba uraditi. Naredba SELECT jedna je od najkoristenijih SQL naredbi. godine od strane Ameriĉkog nacionalnog instituta za standarde (ANSI) i Internacionalne organizacije za standardizaciju (ISO) i publikovan kao SQL86. Godine standardizovao sopstvenu verziju SQL-a. ANSI je 1989 publikovao proširenu verziju SQL-a . Rezultat svih operacija je nova relacija.

Naziv Kibernetika potiĉe iz grĉke reci Kibernao sto znaci Upravljam. snimanje. uticali na strukturu organizacija. kibernetika konstituiše nauĉnu teoriju upravljanja svim sistemima razliĉitih svojstava. Tako se možze razlikovati uže i šire definisanje kibernetike. Uvodeći ovu reĉ u naziv nove nauĉne discipline. Šire definisanje daje kibernetici znaĉenje opšte teorije upravljanja. Bez obzira na ranije korišćenje. telekomunikacioni sistemi i tehnologije. Norbert Viner nije znao da su je i nauĉnici davno koristili. Informacije i saznanje. i reci Kibernetes sto znaĉi Upravljanje. bez obzira na njenu konkretnu prirodu. konstruisanje veštaĉkih sistema na bazi analogije sa živim bićima. Vorn Virer. kao i naĉine i shvatanje rada. obradu i prenošenje informacija. posebno raĉunarskih mašina za ĉitanje. rešavanje zadataka iz neurofiziologije. uglavnom. zbog razliĉitog pripadanja nauĉnika nauĉnim oblastima ( prirodne. izmjenili naĉine ponude i potražnje proizvoda na tržištu. Ova grupa nauĉnika rešavala je niz praktiĉnih i konkretnih zadataka. kao sto su: izrada i korsćenje raĉunarskih mašina. 4. Norbert Viner i njegova grupa nauĉnika iz razliĉitih oblasti. Danas se kibernetika razliĉito definiše. ljudski resursi i procedure. Valart. Klod Senon. tehniĉke i društvene nauke). Zajedniĉki rad ovih nauĉnika je prvi put ukazao na mogućnost stvaranja opšte teorije upravljanja. mogu se naći zajedniĉke zakonitosti i matematiĉki formalizovati preko apstraktnih modela. Prema užem shvatanju.1 Pojam kibernetike: Za razliku od drugih nauĉnih disciplina koje su prouĉavale raznovrsne i pojedinaĉne probleme upravljanja. javljaju se nove mogućnosti. samim tim su izvršili uticaj na društvo. Izumom i dostupnošću novih informacionih tehnologija (IT). odnosno metodologije procesovanja i prenošenja informacija. INFORMACIONI SISTEMI Informacioni sistem je integrisani skup komponeneti za sakupljanje. Ubrzali su obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Razlike u definisanju su.32 4. danas ĉine vitalni ekonomski resurs. Pošto su informacioni sistemi omogućili razliĉite ljudske aktivnosti. ĉuvanje. Rozenblat. tek je Vinerovo tumaĉenje ovog termina oznaĉavalo nauku o upravljanju u pravom smislu. Razliĉitost definisanja kibernetike vidimo u prikazu nekoliko definicija npr : [Type text] . Mak Kuloh i drugi razradili su osnovne nauĉne teorije upravljanja. baze podataka. kibernetika je vezana za interdisciplinarno prouĉavanje upravljanja u tehniĉkim i biološkim sistemima. Osnovne komponente informacionih sistema su hardver i softver raĉunara. U svakoj upravljaĉkoj situaciji. kao i zbog razliĉitog nivoa nauĉne apstrakcije.

a zajednicko im je jedino to sto svi pretenduju na to da daju prihvatljivo tumaĉenje ovih pojmova.. [Type text] .. podaci o zaposlenom kao što su ĉasovi rada i projekti na kojima rade. odnosno. - Osnivaĉ kibernetike Norbert Viner je u svojim delima: ―Kibernetika ili upravljanje i komunikacije u živom biću i mašini‖ i delima ―Ljudska upotreba ljudskog bića – Kibernetika i društvo‖ objavljenim 1948. ili zvuk. =. specijalni znak. na primer.Kenel: ― Osnovni zadatak kibernetike se sastoji u otkrivanju i formulaciji opštih zakonitosti u organizaciji i funkcionisanju odredjenih klasa dinamiĉkih sistema razlicitih materijalnih svojstava. slika. Podatak 1 (eng. i 1954. z). -.. smatraju sinonimima. mogu 1 Podatak je poruka koja ima odreĊeno znaĉenje i predstavljena je u formalnom obliku pogodnom za prenos i obradu. Informacija2 je podatak organizovan tako da ima odreĊeno znaĉenje i vrednost za korisnika.. 4. koji pokazuju aktivno ponašanje usmereno prema odreĊenom cilju‖ .33 - G. ali je tokom vremena izgubila prvobitno znaĉenje.Klaus: ―Kibernetika je nauka o bitnim osobinama i zakonitostima regulisanja i obrade informacija u dinamiĉkim sistemima kao i o samim sistemima‖. slovo. Podatak se obiĉno pretvara u informaciju na osnovu primene. itd. . Podatak može biti broj. Razlikuju se: numeriĉki (0. Korisnik interpretira znaĉenje i donosi zakljuĉke na osnovu podataka. data) predstavlja elementarni opis stvari. Podatak i informacije mogu predstavljati i ulaze i izlaze za informacioni sistem. pogrešno.2 Informacija i podatak: U svakodnevnom životu ĉesto se koriste izrazi. obaveštenje i informacije. alfabetski (a. Informacija zauzima centralno mesto u informatici i informacionom sistemu. 9).) . Ovi izrazi se. davanje oblika neĉemu. aktivnosti i transakcija. 2 Informacija je reĉ latinskog porekla in formare i izvorno je znaĉila stavljanje u odreĊenu formu. b. godine.. postavio sasvim nove postavke upravljanja znaĉajne za celokupnu savremenu nauku. Tako. S.. znakovni podaci (:. . Baza podataka se sastoji iz velike koliĉine podataka organizovane za pretraživanje. Podatak može biti ocena koju je student dobio na ispitu ili broj ĉasova vežbi za neki predmet.. dogaĊaja. Ti pristupi su veoma razliciti.

Dakle. 4. DEKADNI BROJNI SISTEM karakteriše brojna osnova 10 i deset razliĉitih sifara. HEKSADECIMALNI BROJNI SISTEM koristi 16 cifara. DogaĊaj (roĊenje. informacija je viši kvalitet od podatka. BINARNI BROJNI SISTEM koristi samo dve cifre: 1 i 0. boja. Sam sistem obraĉuna plata može se kasnije koristiti kao ulaz za drugi sistem koji priprema budžet kompanije. lice – preduzeće…). najĉešće je rezultat obrade podataka i od nje se ima koristi ili podstiĉe na neku akciju. upis. Apstraktni koncept (mera. Entitet moze biti: - Realni objekat ( osoba. Svet koji nas okružuje moze se shvatiti kao sistem entiteta koji su u meĊusobnom delovanju. dokument…). OKTALNI BROJNI SISTEM za brojnu osnovu ima broj 8. koliĉina. Pod entitetom najcesce se podrazumeva objekat posmatranja koji je vazan sa odredjenog stanovista. Kljuĉevi mogu biti primarni i sekundarni. Odnos – Asocijacija (predmet – nastavnik. Kljuĉno svojstvo (kljuĉ) omogućava identifikaciju entiteta u skupu entiteta. Svako svojstvo ima ime i vrednost. Sistem brojeva se naziva pozicionim. a prvih deset cifara su cifre dekadnog sistema od 0 do 9 a ostalih pet cifara su slova latinske azbuke Dekadni sistem (takoĊe decimalni sistem. desetiĉni sistem) je naĉin zapisivanja brojeva koji koristi deset razliĉitih cifara (znamenki) i decimalnu zapetu (decimalnu taĉku) za zapis veliĉine broja. muž – žena. ako jedna ista cifra ima razliĉitu vrednost u niz cifara koje ĉine broj. Atributi doprinose opisu entiteta ali ne omogućavaju njegovu jednoznaĉnu identifikacuju. Svojstva mogu biti kljuĉna i atributivna. prekršaj…). preduzeće…). Svaki entitet može imati više obeležja i obrnuto. Obeležjima se bliže odreĊjuje posmatrani entitet. dekadni sastav ili. Skup entiteta je imenovana kolekcija entiteta iste vrste.3 Predstavljanje informacija – brojni sistemi Pod brojnim sistemom se podrazumeva način predstvaljanja nekog broja pomodu znakova koje nazivamo ciframa. [Type text] . mašina.34 predstavljati ulaze za sistem obraĉuna plata odreĊene kompanije. Svaki entitet ima razliĉita svojstva (obeležja). u starijim udžbenicima.

Entropija predstavlja prirodnu težnju svakog realnog sistema da doĊe u stanje nejveće verovatnoće. što znaĉi da u njemu i znak i njegov položaj odreĊuju vrednost u zapisu broja.. odnosno informacioni sistem svojim funkcionisanjem mora da poboljša funkcionisanje celog poslovnog sistema kako bi se postigli što bolji rezultati poslovanja.4 Entropija Klasiĉni teorijski pristup informaciji ima svoje polazište u povezivanju informacije sa teorijom verovatnoće i entropijom. Cilj informacionih sistema mora da bude usklaĊena sa opštim poslovnim ciljevima.. nezavisni (meĊusobno). 4. cilj i funkcije IS Informacioni sistem najĉešće se definiše kao skup ljudi i opreme koji po odreĊenoj organizaciji i metodama obavljaju prikupljanje. odnosno neizvesnost promena. 4. von Bertolanfy). U teoriji informacija entropija se definiše u osnovi na dva naĉina: 1) kao proseĉna koliĉina informacija koju nosi neko slovo apstraktne abecede izvora. binarni sistem koriste praktiĉno svi moderni raĉunari.. a to stanje odgovara potpunom haosu. entropija je sila koja nastoji da svaki sistem iz stanja reda i organizovanosti prevede u stanje nereda i haosa. Negativni brojevi se oznaĉavaju predznakom „-―. U sastav informacionih sistema ulaze sledeći elementi: [Type text] Podaci Izvor podataka Sredstva za primenu i obuhvatanje podataka Komunikacione linije .5 Pojam. moraju biti: nepredvidivi (sluĉajni). Zbog jednostavnosti primene u elektronskim kolima. prenos. obradu. Ovaj pristup polazi od toga da informacija otklanja neodreĊenost sistema. i iskljuĉivi (u datom momentu).. sa osnovom 2.35 Dekadni brojni sistem je pozicioni. Binarni sistem je brojĉani sistem u kome se zapis sastoji samo od cifara 0 i 1. DogaĊaji. ĉuvanje i dostavljanje podataka i informacija na korišćenje. Entropija i informacija su osnovne informacione veliĉine.. te da je informacija pojava suprotna entropiji. elementi. (L.p(xn). Pojam entropije-je usko povezan sa pojmom verovatnoće. pri tome. Predznak „+― za pozitivne brojeve se obiĉno izostavlja. Prema saznanjima kibernerike i opšte teorije sistema..entropija‖. Ovo je pozicioni brojĉani sistem.xn) razliĉitih verovatnoća p(x1). Svaki broj se može predstaviti kao zbir eksponenata dvojke. pa su neki autori informaciju nazvali ―neg . u poruci koja je upućena od pošiljaoca ka premaocu.x2.. 2) kao mera nesigurnosti ishoda nekog dogaĊaja (xi) iz polja mogućih dogaĊaja(x1. koji bi nastao zbog njegove totalne neorganizovanosti.

informacioni sistemi za podršku odlučivanju (DSS – Decision Support Systems) ekspertni sistemi (ES – Expert Systems). - korisnici su iskljuĉivo zaposleni u posebnom organizacionom delu za elektronsku obradu podataka (ERC – elektronski raĉunski centar ). pravovremenim i relevantnim informacijama. povećao brzinu i taĉnost obrade a takoĊe. u odnosu na klasiĉnu ruĉnu obradu. metode i procedure čovek Osnovni procesi informacionog sistema su: sakupljanje informacija na mestu nastanka prenos informacija do mesta obrade slanje informacija do korisnika korišdenje informacija Cilj informacionih sistema je da svojim radom poboljša funkcionisanje celog poslovnog sistema.36 - Sredstva za memorisanje i obradu podataka Informacioni jezici. 4. kako bi se postigli što bolji rezultati. upravljački informacioni sistemi (MIS – Management Information Systems). i kvalitet i obim obraĊenih informacija ĉime je ispunjen osnovni cilj da se omogući prihvatanje velikog broja podataka. U središtu pažnje kod DP sistema su podaci. zasnovanost na analizi prošlih dogaĊaja. Danas je uglavnom prihvadena slededa podela na periode koje karakterišu: informacioni sistemi za obradu podataka (DP – Data Processing). [Type text] . mehanografske obrade. projektuju se. Softverska rešenja baziraju se na klasiĉnim programskim jezicima i drugi. uvode i koriste informacioni sistemi. U cilju zadovoljenja potreba za taĉnim. konzistentnost u naĉinu rada. Ovakav naĉin obrade je.6 IS za obradu podataka (DP – Data Processing) Osnovna uloga ovakvih iformacionih sistema bila je prihvatanje i obrada poslovnih transakcija tako da se njihova najĉešća primena sastojala u zameni ruĉne obrade mašinskom u smislu tzv.pasivan naĉin korišćenja. Osnovne osobine informacionih sistema za obradu podataka . kao i obezbeĊenja podloge za donošenje odluka. mehaniĉka efikasnost u obavljanju posla.

Prednosti u odnosu na prethodne vrste informacionih sistema: . WHAT-IF i GOAL-SEEK modeli) Informacioni sistemi za podršku odluĉivanja (DSS – Decision Support Systems) poĉinju da se razvijaju nastankom programskih jezika ĉetvrte generacije i takozvanih generatora aplikacija. Ovaj period u razvoju informacionih sistema uvodi savremeniji pristup u: - naĉin obuhvata podataka. procese izveštavanja (osim pisanog izeštaja uvodi se i ekranski tip izveštaja putem terminala koji se nalazi kod korisnika). uglavnom nižim. 4. Informacioni sistem za podršku u odlučivanju okrenut je problemima najvišeg rukovodstva u firmi. a takoĊe sadrži i neophodne mehanizme za uvoĊenje promena koje se vrše prilikom donošenja odluka. a izlazi su hijerarhijski diferencirani i dati u mreži.korišdenje grafičkih i drugih izlaznih mogudnosti. . terminalskom mrežom. . Softverska rešenja uraĊena su korišćenjem viših programskih jezika. proces donošenja rutinskih odluka na nekim.raznovrsnije izveštavanja. Upravljaĉki informacioni sistemi su orijentisani ka informacijama. Upravljaĉki informacioni sistem MIS je mreža zasnovana na raĉunarima.uvođenje elektronske pošte itd. 4.smanjivanje obima štampanih dokumenata. Postoje razliĉiti tipovi upravljaĉih informacionih sistema koji se koriste za veoma raznovrsne oblike poslovnog odluĉivanja. nivoima upravljanja. . .37 Pojmom sistem iskazuje se da je neki objekat složen i da se sastoji od više meĊusobno povezanih elemenata koji se ponašaju po odreĊenim zakonitostima.8 IS za podršku odlučivanju (DSS. pa kao takav mora da bude: .eliminacija vedeg dela papirne dokumentacije na ulazu. .interaktivan. a takoĊe sadrži neophodne mehanizme za uvoĊenje promena koje rukovodstvo vrši prilikom donošenja odluka.vremenski sinhronizovan i [Type text] . koja pruža odgovarajuće podatke u svrhu donošenja odluka. tamo gde nastaju.7 Upravljački IS (MIS – Menagment Information Systems) Upravljaĉki informacioni sistem je mreža zasnovana na raĉunarima a koja pruža odgovarajuće podatke rukovodstvu u svrhu donošenja odluka. Osnovna karakteristika ovih informacionih sistema je da korisnik donosi poslovne odluke u interakciji sa izlaznim informacijama iz informacionog sistema.

Izraz ekspertni sistem najĉešće se primenjuje na programe koji se koriste znanjima radi simuliranja ponašanja ĉoveka – eksperta. prognoza stanja na berzi. Ekspertni sistemi koji vrše sintezu u cilju rešavanja problema. Sistem je u stanju da analizira znanje. elektriĉne sisteme. programske sisteme i sliĉno.. interpretira odgovore i uoĉi slabosti u odgovorima.9 Ekspertni sistemi Ekspertni sistemi su programski sistemi koji sadrže ljudsko znanje i koriste ga u rešavanju problema koji su dovoljno teški da za njihovo rešenje zahtevaju ĉovekovu ekspertizu.― Obuĉavanje: Obuĉavanje uĉenika i studenata u nekoj oblasti. - - - Ekspertni sistemi se uopšteno mogu podeliti na dve grupe: - Ekspertni sistemi koji analiziraju neki problem. Zakljuĉci ekspertnih sistema se zasnivaju na ljudskom znanju a ne na raĉunarskom izraĉunavanju i upravo tu se koristi u oblastima gde je matematika nemoćna. ponašanje nekih sistema (vodostaj). analiza informacija sliĉno. Dijagnostija: Zakljuĉivanje šta je dovelo do narušavanja sistema. Praćenje: Ispitivanje mogucnosti sigurnog izvršavanja plana.. Ovde spadaju raspoznavanje reĉi i reĉenica. Ekspertni sistemi se koriste u velikom broju oblasti i moguće je izvesti sledeće klase: Interpretacija: Interpretacija situacije u zavisnosti od poznatih ulaznih vrednosti. Znanje iz te oblasti se može podeliti na dva dela: opšte ( iz struĉnih knjiga) i individualno – praktiĉno znanje (steĉeno tokom niza godina). tehniĉke sisteme. obuhvata niz oblasti: medicinu.38 - interdisciplinaran. Prognoza: Prognoziranje najverovatnijeg sledećeg dogaĊaja u zadatoj situaciji. ukljuĉujući neke retke ĉinjenice potrebne za rešavanje specifiĉnih problema u odreĊenoj oblasti. u stilu „ Šta bi bilo ako. Upravljanje sistemima: Upravljanje sistemima sadrži sve gore navedene klase. interpretacija signala. Ovde spada prognoza vremena. koje treba otkloniti. predvidi buduće. [Type text] . maršuta i sliĉno. kontroliše voĊenje plana. Ekspertni sistem je ljudsko – raĉunarski sistem kompententan za rešavanje problema u usko specijalizovanoj oblasti.. komunikaciji. Obuhvata probleme planiranja pri projektovanju. Obiĉno se pod ovim podrazumeva pojam „VoĊenje studenta―. 4.. jer mora da interpretira stanje. demografska kretanja i sliĉno. dijagnostira greške i planira buduće potciljeve. Ispitivanje ponašanja sistema. Takvom ĉoveku je svojstveno da poseduje veliko specijalizovano znanje i mnogo informacija. Planiranje: projektovanje plana dejstva.

Od ovakvih vrsta sistema oĉekuje se da ureĊaji za obradu podataka u najkraćem roku prime podatke iz sistema kojima upravljaju ili kontrolišu. dok se u centralnom procesoru izvršava neki program. u aktuelnom vremenskom trenutku. Multiprogramiranje (Multiprograming) je naĉin rada raĉunara kod kojeg je moguća istovremena obrada više programa koristeći mogućnost preklapanja operacija. Savetniĉke: daje preporuke (savete) korisniku šta da uĉini u odreĊenoj situaciji Ekspertni sistemi sadrže bazu znanja organizovanu za korišćenje kao skup pravila. spadaju u programe sa najvišim prioritetima i mogu da prekinu izvršavanje drugih programa.10 Vrste obrade podataka Centralizovana obrada podatka obavlja se na jednom mestu – centralnom raĉunarskom sistemu. Programi koje treba izvršiti unapred se pripremaju i uĉitavaju u raĉunar onim redom kojim želimo da budu izvršene. Serijska obrada (Batch Processing) je najjednostavniji naĉin obrade. Distribuirana obrada podataka obavlja se pomoću dve ili više sistemskih komponenata unutar jednog sistema. da ih obrade i da na bazi rezultata kombinuju sa metodama vremenske raspodela i multiprogramiranja. tj. ulazna jedinica može da uĉitava podatke ili neki [Type text] . Rad u realnom vremenu (Time Sharning) predstavlja naĉin rada raĉunarskog sistema koji omogućava korisniku neposredan pristup potrebnim raĉunarskim resursima. 4. Korisnici mogu da obavljaju svoje poslove na raĉunarskom sistemu namenjenu za njihovu upotrebu. davanja prioriteta nekom program. Ali i posle uĉitavanja programa. planiraju buduće akcije i izveštavaju korisnike o njima. Programi koji rade u realnom vremenu moraju biti sve vreme u glavnoj memoriji. Ovakva obrada podataka karakteristiĉna je za treću generaciju raĉunarskih sistema.39 Prema odnosu ĉovek-ekspertni sistem. Rezultat razmišljanja prikazuju na jasan i razumljiv naĉin i mogu da pružaju savete. ekspertni sistemi se mogu podeliti na: - Samostalne: samostalno donose odluke. Konsultantske: konsultuje se mišljenje eksperta. Korisnici pristupaju raĉunaru preko terminala povezanih direktno za centralni raĉunarski sistem ili preko raĉunarske mreže. Na primer. postoji mogućnost promene redosleda izvršavanja. ali koji je povezan direktno (on – line) komunikacijskim vezama sa ostalim delovima sistema.

Kod ovakvih sistema procesori vrše ili paralelnu obradu ili rešavaju nekoliko zadataka. omogućuje pridobijanje novih klijenata banke. PC bankarstvo 5. udaljenoj lokaciji u odnosu na onu gde nastaju i gde se koriste rezultati obrade. Banke implementiraju elektronsko poslovanje da bi podigle svoj ugled usled prihvatanja inovacija. odnosno pružanje bankarskih usluga fiziĉkim i pravnim licima. Podaci moraju biti preneseni na udaljenost što podrazumeva postojanje odgovarajućih ulazno izlaznih ureĊaja i telekomunikacijskih sastava. Daljinske obrade podataka (Teleprocesing) je naĉin obrade podataka pri kojem se podaci obraĊuju na drugoj. ATM sistemi 2. a na izlazu mogu da se izdaju rezultati iz trećeg programa. Telefonsko bankarstvo 4.11 PIS i bankarski sistem Usled razvoja raĉunarske i telekomunikacione tehnologije došlo je do velikih etnoloških promena u funkcionisanju banaka. tako da se može govoriti o stvaranju i razvoju elektronskog bankarstva. Od ovakvih vrsta sistema oĉekuje se da ureĊaji za obradu podataka u najkraćem roku prime podatke iz sistema kojima upravljaju ili kontrolišu. Internet bankarstvo 7.40 drugi program. Ponekad se ona uopšte ne može uspostaviti. da ih obrade i da na bazi rezultata kombinuju sa metodama vremenske raspodela i multiprogramiranja. POS sistemi 3. 4. koje se nude i izvršavaju u korišćenje raĉunarskih mreža i telekomunikacionih medija. ili svaki ima svoju posebnu glavnu memoriju. što znaĉi da izmeĊu raĉunara i udaljenih ureĊaja postoji neposredna stalna elektronska veza Off line obrada. Elektronsko bankarstvo omogućuje uštede u poslovanju i razvoj masovnih usluga prilagoĊenih specifiĉnim potrebama korisnika. U elektronskom bankarstvu koriste se sledeće distributivne mreže kojima se ostvaruju informacioni i poslovni kontakti sa bankom : 1. ali isto tako kao i odgovor na uvoĊenje inovativnih usluga od strane konkurenata. ili se uspostavlja prema potrebama Stimulativna obrada podataka (Multiprocessing). [Type text] . S obzirom na veze izmeĊu centralnog raĉunara i udaljenih ureĊaja razlikuju se dva temeljna oblika daljinske obrade podataka: On – line obrada. kod ovih sistema postoji dva ili više centralnih procesora koji se vezuju za jednu. Mobilno bankarstvo Elektronsko bankarstvo (Electronic Banking) je vid bankarskog poslovanja. što znaĉi da ne postoji stalna elektronska veza. Sa druge strane. SMS bankarstvo 6. Na ovaj naĉin racionalno se koriste raĉunarski resursi.

plaćanje raznih raĉuna. ili izvrše bankarske transakcije brzo. i sl. Sa druge strane. Ovaj sistem omogućava direktan prenos sredstava sa raĉuna kupca na raĉun prodavca. ATM (Automated Teller Machine) predstavlja najrasprostranjeniju formu EFT tehnologije. MERVA. kupac potpisuje. proverava stanje na raĉunu korisnika. Banke se mogu odluĉiti za jedan od dva [Type text] . U tehnologiju podrške razmene poruka SWIFT definiše mrežu. POS je sistem za elektronski transfer novca na mestu prodaje proizvoda ili usluga. bankomati omogućuju i uput u stanje raĉuna. potrebne konfiguracije klijenta za rad na mreži. kupovinu prepaid bonova. on-line. uvoĊenje ATM za banke znaĉi višestruko smanjenje troškova procesiranja transakcija. brza usluga. koji se ostvaruje povezivanjem maloprodajnog mesta sa mrežom i bazama podataka banaka. smanjenje redova i gužvi u bankama. Swift tehnologija podržana je sa nekoliko softwerskih produkata kao što su SWIFTALLIANCE . pri ĉemu se na licu mesta. bez ĉekanja u redu ispred šaltera i sve šira lepeza usluga koja se nudi. koju karakteriše veliki broj finansijskih institucija Visok stepen deregulacije (kako na domicilnom tako i na svetskom) finansijskom tržištu. Ĉesto se kod novijih POS-ova zahteva i unos PIN-a od strane kupca. polaganje depozita. Isto tako dovodi i do racionalizacije broja zaposlenih u poslovima sa stanovništvom i mogućnost ostvarivanja dodatnih prihoda od naknada za pružanje usluga korisnicima kartica drugih banaka. s tim što jedan primerak koji ostaje pružaocu usluge. Korišćenje POS (Point of Sale) se aktivira provlaĉenjem platne kartice kroz terminal koji oĉitava magnetnu traku/ĉip platne kartice i unošenjem iznosa transakcije. sigurno i taĉno ukljuĉene su u SWIFT mrežu. Sve banke u svetu i kod nas koje žele da izvrše razmenu informacija. kao i kompletna pravila rada sa produktima. Pogodnost za klijente je pristup raĉunu 24 ĉasa. transger sredstava sa raĉuna na raĉun u okviru banke.41 Tri bitna faktora su uticala na razvoj elektronskog bankarstva: Visok nivo razvoja raĉunarske tehnologije za primenu u finansijskim institucijama. što ima za posledicu oštru konkurenciju izmeĊu banaka. ATM su mašine koje su dislocirane i povezane u bankarsku mrežu. U domaćim uslovima poslovanja uglavnom je prisutna vrsta POS terminala koji ne traže unos PIN koda na njima prilikom realizacije transakcije.Turboswift itd. odnosno prodavcu robe. korisnika kartice. Pored već tradicionalne usluge podizanja gotovine. SWIFT predstavlja svetski standard u bankarskom poslovanju. Na isti naĉin se POS terminalu šalje povratna informacija na osnovu koje se štampa raĉun i to po pravilu duplikatu. što je za direktnu posledicu imalo koncentraciju visoko struĉnih i obrazovanih kadrova u bankarskim institucijama Složena finansijska struktura. Jedan od najznaĉajnijih bankarskih servisa i produkata na polju razmene informacija je svakako SWIFT (Sociery for Interbank Financial Tekecimunation). Software Swift Alliance je produkt SWIFT-a i kao takav se smatra najboljim rešenjem za konekciju na SWIFT mrežu. a dnevno se razmeni preko 4 miliona poruka. Na SWIFT mrežu je prikljuĉeno preko 6000 institucija. i to putem stalne telefonske linije ili ISDN veze.

predstavlja numeriĉku oznaku artikla. odnosno predmeta koju je moguće prepoznati optiĉkim ĉitanjem na blagajni ili drugom mestu. Raĉunar koji je povezan sa sistemom na osnovu informacija sa skenera. predstavnici trgovine i proizvoĊaĉa odluĉili su da stvore meĊunarodno udruženje. Svaki artikal obeležen je sa 13 znakova. zatim drugi deo sistema izraĉunava ukupnu cenu za svu prodatu robu i na ekranu kase prikazuje se iznos koji kupac plaća. 4. Optiĉko ĉitanje simbola najbrže je i najtaĉniji naĉin unošenja podataka. razgranatosti mreže same banke. U cilju ekikasne saradnje. zatim sledećih 5 oznaĉavaju vrstu proizvoda. a raĉunar automatski smanjuje brojkom. Simbol EAN je jedan od linijskih simbola koji se danas primenjuju u razliĉitim sistemima obrade podataka. vodeći raĉuna o važećim meĊunarodnim i nacionalnim propisima.13 Numeričko i simboličko označavanje artikla – sistem EAN EAN je sistem numeriĉkog šifriranja proizvoda široke potrošnje i simboliĉkog predstavljanja šifara. što se reflektuje na bolje odnose u celom logistiĉkom lancu snabdevanja. Ograniĉenja za uvoĊenje EDI tehnologije u našoj zemlji su na strani: Institucionalnih faktora. pa je privilegija velikih i moćnih kompanija. brzo dentifikuje vrstu robe. zahteva za dodatnim pogodnostima. 4. Skener je elektronski povezan sa registar-kasom. Za primenu EDI tehnologije treba vremena. Linijski simbol EAN koji ĉini seriju paralelnih tamnih linija razliĉite širine na svetloj osnovi.. mada se efekti njene primene manifestuju veoma brzo. Njegov cilj je automatska identifikacija proizvoda.. Dva znaka oznaĉavaju zemlju u kojoj je izvršeno obeležavanje.42 moguća produkta: SwiftAlliance Entry ili Swift Alliance Access.posebno zakonsko-pravne regulative. zavisno od broja poruka. bez obzira na njihovo poreklo ili namenu i unapreĊenje slobodnog protoka roba. a ona dalje sa ostalim delom elektronskog informacionog sistema. Ta meĊunarodna organizacija obezbeĊuje poštovanje i primenu uspostavljenih pravila funkconisanja sistema. Telekomunikacione infra strukture i Nedostatka obuĉenih kadrova EDI i EDIFACT stvaraju bolje odnose zaposelnih sa partnerima i bolji menadžment informacijama u kompaniji. a poslednji znak je kontrolni ĉija se vrednost izraĉunava iz prethodnih dvanaest i kojim se ustanovljava eventualna greška u ĉitanju.12 EDI i EDIFACT standard Uvodjenje EDI tehnologije i primena EDIFACT standarda u poslovnom komuniciranju je investicioni poduhvat. UvoĊenje EDI tehnologije u poslovanje je nužno jer je nemoguće komunicirati sa kompanijom-partnerom koja nije uvela EDI tehnologiju. [Type text] . sledećih pet znakova oznaĉavaju proizvoĊaĉa.

spreĉavajući - neovlašćeno generisanje. Mudro je misliti na vaše regularne korisnike kada uvodite bezbednosne mere. Osnovni koraci: - - Razmatrati neregularna korišćenja vaše aplikacije. važno je razmatrati neregularne upotrebe aplikacije. Ĉesto. [Type text] . Šifre. Nekad su ovi postupci neophodni da bi se omogućila adekvatna bezbednost. FILTRIRATI SPOLJNE PODATKE Ako je objekt napada javna raĉunarska mreža.43 4. pored kontrole fiziĉkog pristupa raĉunarskim resursima. promenu i uništenje podataka. žiža je na pravljenju aplikacije da radi kako je zamišljeno.14 Zaštita informacionih sistema Bezbednost je mera. korišćenjem sistema lozinki. Siguran dizajn je samo deo rešenja.obezbeĊuje nedostupnost informacija neovlašćenim licima. Upotreba sistema isključivo od strane ovlašćenih korisnika obezbeĊuje da se resursi sistema ne mogu koristiti od strane neovlašćenih osoba niti na neovlašćen naĉin ObezbeĊenje sigurnosnih podataka neophodno je kod programa kojima se direktno („on-line―) može pristupiti podacima i kod programa koje se ĉuvaju izvan sistema („on-line―). protivzakonito) spreĉava ili ometa pristup javnoj raĉunarskoj mreži. i kontrole pristupa kreiraju prepreke za regularnog korisnika. Dostupnost . ne ĉini ništa da bi se aplikacija napravila bezbednom. vremenski isteci sesija. Nije neuobiĉajeno da koraci preuzeti u svrhu povećanja bezbednosti web aplikacije u isto vreme umanjuju njenu upotrebljivost. Tokom razvoja. Obrazovati sebe. Lozike se najĉešće koriste zajedno sa procedurom identifikacije korisnika. dok je ovo neophodno da bi se napravila aplikacija koja pravilno funkcioniše. kada se piše kod. i. ne karakteristika.obezbeĊuje da ovlašćeni korisnici uvek mogu da koriste servise i da pristupe informacijama. ali nema jednog rešenja koje je adekvatno za sve aplikacije. Ako ništa drugo. Osnovni ciljevi mera bezbednosti u sistemima su: - Poverljivost . Za ovo je delo propisana novĉana kazna ili zatvor do jedne godine. Kod on-line obrade zaštite datoteke se ostvaruje. i softverskim postupcima. Integritet obezbeĊuje konzistentnost podataka. Osnovno delo ĉini lice koje neovlašćeno (dakle protivno postojećim propisima.

a najveća šteta nastaje ako doĊe do potpunog gubljenja podataka i raspada celog informacionog sistema. Štetu prave tako što brišu ili menjaju fajlove na disku. Ono što je najbitnije znati u vezi virusa je da se možemo zaraziti na dva naĉina: - Preko diskete na kojoj se nalazi virus Preko fajlova koji stignu uz e-mail (ili ICQ) Za borbu protiv virusa se koristi antivirus. Spreĉavaju zarazu tako što skeniraju fajlove i ako naĊu virus oni zabrane pokretanje zaraženog programa. Mogu neopaženo da se ubace.44 Cilj svih mera zaštita je obezbeĊenje integriteta i pozudanosti poslovnog informacionog sistema. [Type text] . Oni imaju zadatak da spreĉe infekciju i oĉiste zaražene fajlove. i iz neznanja ga startuje i automatski postaje dalji prenosilac crva. Antivirusi mogu da prepoznaju odreĊeni virus samo ako imaju njegov kod u bazi. a koji nije tražen. samoreprodukujući programi (nekoliko KB) koji imaju iskljuĉivo cilj da naprave štetu na zaraženom kompjuteru. Internet crvi se za razliku od virusa šire preko e-maila-a ili preko IRC kanala. Pouzdanost sistema oznaĉava njegovu sposobnost da se brzo i taĉno obnovi posle greške ili nepravilnog rada bilo koje sistemske komponente. U poslednjih nekoliko godina veliku opasnost za informacione sisteme predstavljaju kompjuterski virusi. zbog svakodnevnog nastajanja novih virusa neophodno ih je ažurirati. Šire se tako što žrtva dobije e-mail sa prikaĉenim fajlom. Spreĉavanje zaraze je neotvaranje nijednog fajla koji stigne uz e-mail. Kompjuterski virusi su mali.

biz.unze.ac. dr Miomir Todorović.elfak. Nikola Klem: ―Raĉunarstvo i informatika‖.45 LITERATURA 1. Beograd 1997.ac.link-elearning.ftb. dr Dragan Ćosić: ―Informacione tehnologije‖. 3.e-serbia. http://www.biz/ 10. 4.god. 2.god.god.org/wiki/Internet 6. http://sh.com/pc-trikovi/osnove-hardvera-i-softvera/ 9.ni.com/ [Type text] . http://www. http://www. Beograd.wikipedia.yu/informacionisistemi/ 8. http://www.ispodpalme. Dragan mariĉić. prof.ba/ 11. http://info.rs/ 7. Prof. 1999. Miroslav Sardelić: ―Poslovna informatika‖.wikipedia.uni-bk. http://sr.hr/ 12 http://www. Beograd. http://www.org/wiki/Servisi_Interneta 5.lecad. 2009.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful