3

1. RAČUNARI
Raĉunar ili kompjuter je elektronski ureĊaj koji se koristi za obradu podataka prema strogo odreĊenoj proceduri. U engleskom jeziku reĉ ―computer” se izvorno koristila za ljude zaposlene da obavljaju aritmetiĉke proraĉune, sa ili bez mehaniĉkih pomagala, ali je kasnije korišćena za same raĉunske mašine. Postoji podela na analogne i digitalne raĉunare sa obzirom na to da li rade sa kontinualnim ili diskretnim veliĉinama pri obradi podataka. Vremenom je analogni raĉunar uglavnom potisnut iz upotrebe, izumro pa se danas pojam raĉunar uglavnom odnosi na digitalni raĉunar.

Slika 1 Računari koji se danas koriste Današnji svet se ne bi mogao zamisliti bez raĉunara. Oni postaju osnovno sredstvo za obradu i prenos podataka, komuniciranje, multimediju, zabavu, itd. Ne postoji ni jedan razlog da neko ne bi poželeo raĉunar u svojoj kući.

1.1 Razvoj računara
U današnje vreme kada raĉunari stoje na gotovo svakom stolu i kada se novi modeli objavljuju skoro svaki dan, svima je poznato da je u razvoju svakog novog modela uĉestvovao ogroman tim. MeĊutim, da bi se došlo do današnjih raĉunara moralo je proći i više od giljudu godina. U razvoju raĉunara znaĉajna su ĉetiri momenta:  pamćenje rezultata,  mehanizacija procesa raĉunanja,  odvajanje unošenja podataka i automatizacija procesa raĉunanja,  opštije korišćenje mašine primenom poodataka. Pojavi savremenih raĉunara prethodili su mnogi pokušaji da se napravi nekakva mašina sposobna da izvodi jednostavnije ili složenije raĉunske operacije. Ako ne raĉunamo razliĉita ruĉna raĉunska sredstva, poput razliĉitih vrsta raĉunaljki i abakusa koji su se javili još u starom veku, možemo reći da je prvu raĉunsku mašinu napravio 1642. godine poznati francuski matematiĉar i fiziĉar Blez Paskal (Blaise Pascal, 1623-1662). On je tada imao samo 19 godina a pomenuti poduhvat je izveo da bi pomogao svom ocu koji je bio

[Type text]

4 poreznik. Paskalova mašina je bila u potpunosti mehaniĉka i koristila je zupĉanike a pokretala se okretanjem ruĉice. Ta mašina je mogla da izvodi jedino operacije sabiranja i oduzimanja. MeĊutim, trideset godina kasnije je slavni nemaĉki matematiĉar Lajbnic (Gottfried Wilhelm von Leibnitz, 1646-1716) napravio raĉunsku mašinu koja je, osim sabiranja i oduzimanja, mogla da izvršava i operacije množenja i deljenja. Naravno da je i ova mašina bila u potpunosti mehaniĉka i nije donela nikakvu novinu u tehnologiji, ali ipak predstavlja ekvivalent jednostavnog džepnog kalkulatora 300 godina pre pojave džepnih kalkulatora kakve danas koristimo. Na ovom polju se ništa nije dešavalo narednih 150 godina, sve dok Ĉarls Bebidž (Charles Babbage, 1792-1871), profesor matematike na Univerzitetu Kembridž, nije izumeo diferencnu mašinu. Ova, takoĊe mehaniĉka mašina, je mogla samo da sabira i oduzima, a koristila se za izraĉunavanje tablica u pomorskoj navigaciji. Mašina je projektovana tako da je izvršavala uvek isti algoritam, metod konaĉnih razlika korišćenjem polinoma. Najinteresantnija karakteristika diferencne mašine je njeno rešenje izlaza. Rezultati su upisivani na bakrenu ploĉu pomoću ĉeliĉnih kalupa. Na izvestan naĉin, upotrebljeni metod je nagovestio kasniju primenu write-once medijuma, kao što su bile bušene kartice ili prvi optiĉki diskovi. Mada je diferencna mašina radila priliĉno dobro, Bebidž se nije zadovoljavao raĉunskim sredstvom koje je moglo da izvršava samo jedan algoritam. Ubrzo je poĉeo da troši, za ono vreme, sve veće i veće sume sopstvenog kao i veliku svotu vladinog novca, na projekat i konstrukciju naslednika diferencne mašine kojeg je nazvao analitiĉka mašina. Analitiĉka mašina se može smatrati prvim mehaniĉkim programabilnim raĉunarom. Kako je analitiĉka mašina bila programabilna, potreban je bio softver, a samim tim i programer. Bebidž je za taj posao najmio ženu po imenu Ada Avgusta Lovelas, inaĉe kćerku lorda Bajrona. GospoĊa Ada je tako prvi programer na svetu i njoj u ĉast je programski jezik Ada dobio ime (naroĉito zbog ĉinjenice, što je naknadno utvrĊeno, da su svi programi koje je ona napisala bili korektni). Na žalost, Bebidž nikada nije do kraja realizovao analitiĉku mašinu zbog njene komplikovane mehaniĉke konstrukcije i nesavršenosti tehnologije devetnaestog veka. Motiv za ubrzani rad na elektronskim raĉunarima bio je II svetski rat. Tokom jednog dela rata nemaĉke podmornice su pravile pustoš meĊu britanskim brodovima. Komande i podaci o kretanju savezniĉkih brodova bili su slati iz Berlina putem radio veze. Naravno da su Britanci mogli da prisluškuju te radio poruke, ali je problem bio što su one bile šifrovane pomoću ureĊaja koji se zvao ENIGMA (interesantno je da je preteĉa ove mašine bio ureĊaj koji je konstruisao pronalazaĉ amater Tomas Džeferson (Thomas Jeferrson) - bivši predsednik SAD). Još na poĉetku rata je britanska obaveštajna služba uspela da nabavi jedan primerak mašine ENIGMA. Ali, da bi se vršilo dešifrovanje, potrebno je bilo vršiti veliki broj izraĉunavanja, a sve je to moralo da bude obavljeno vrlo brzo pošto se radio poruka uhvati. Britanska vlada je oformila tajnu laboratoriju gde je napravljen elektronski raĉunar nazvan COLOSSUS. U projektovanju mašine uĉestvovao je i ĉuveni engleski matematiĉar Alen Tjuring (Alan Turing). COLOSSUS je proradio 1943, ali pošto je britanska vlada držala u strogoj tajnosti ovaj projekat i na njega je, kao na vojnu tajnu, stavljen tridesetogodišnji embargo, te COLOSUSS predstavlja slepo crevo, obzirom da nije uticao na razvoj drugih elektronskih raĉunara. Ipak, bio je to prvi elektronski raĉunar.

[Type text]

5 Džon Mokli (John Mauckley), koji je bio upoznat sa radom Atanasova i Stibica, znao je za potrebu armije za mehaniĉkim kalkulatorom, ali je predložio izradu elektronskog raĉunara. Predlog je prihvaćen 1943. godine, i Mokli i njegov postdiplomac Ekert (J. Presper Eckert) su poĉeli da rade na elektronskom raĉunaru koga su nazvali ENIAC (Electronic Numerical Integrator And Computer). Ova mašina se sastojala od 18000 vakuumskih cevi i 1500 releja. ENIAC je bio težak 30 tona i zauzimao je veliĉinu odbojkaškog igrališta. Snaga mašine bila je 140kW. ―Zli jezici‖ kažu da se kvario u proseku svakih sedam minuta (što nije ĉudo, obzirom na ogromnu disipaciju i upotrebljenu tehnologiju) a za množenje dva broja potrebne su bile 3ms. Što se arhitekture tiĉe, ENIAC je imao dvadeset registara, a svaki je mogao da sadrži desetocifreni decimalni broj, i to tako što je svaka cifra predstavljena sa po deset vakuumskih cevi. Programirao se postavljanjem 6000 multipozicionih prekidaĉa a veze izmeĊu komponenata su bile žiĉane.

Posle tog istorijskog trenutka mnogi drugi istraživaĉi se se dali na posao proizvodnje elektronskih raĉunara. Prvi naredni raĉunar koji je proradio 1949. godine bio je EDVAC izgraĊen na Univerzitetu Kembridž u Velikoj Britaniji. Njegov autor bio je Moris Vilks (Maurice Wilkes), a ovaj raĉunar vredi pomenuti jer je to bio prvi raĉunar sa zapamćenim programom.

Slika 2 ENIAC I EDVAC Godina 1948. donosi taj revolucionarni pomak. Naime, te godine su trojica struĉnjaka, koji su radili za Bell Laboratories, Bardin (John Bardeen), Bretejn (Walter Brattain) i Šokli (William Shockley) izumeli tranzistor, za šta su 1956. godine dobili Nobelovu nagradu za fiziku. Za samo desetak godina tranzistori su napravili revoluciju u raĉunarskoj industriji, tako da su do kraja pedesetih vakuumske cevi potpuno izbaĉene iz upotrebe, bar što se proizvodnje raĉunara tiĉe. Znaĉajno su smanjene dimenzije raĉunara kao i potrošnja, dok su brzina i pouzdanost rada znatno povećane. Sa pojavom diskretnih poluprovodniĉkih komponenti, javljaju se i prva štampana kola. Pronalazak integrisanih elektronskih kola 1964. godine doneo je novi revolucionarni pomak u raĉunarskoj industriji. U poĉetku bila su to kola malog stepena integrisanosti. Do osamdesetih godina napredak u tehnologiji integrisanih kola doveo je do stvarnja VLSI ĉipova (Very Large Scale of Integration) koji su mogli da sadrže nekoliko desetina hiljada, a zatim i nekoliko stotina hiljada, pa ĉak i nekoliko miliona tranzistora na jednom ĉipu. Naravno da je to vodilo ka manjim i bržim raĉunarima. Cena raĉunara je pala do te mere da se otvorila mogućnost da svaki pojedinac ima sopstveni raĉunar. Tada je i zapoĉela era personalnih raĉunara. [Type text]

6

Tip Personalni raĉunari Miniraĉunari

Tipiĉan MIPS 1 2

Tipiĉan kapacitet memorije

Primer mašine 1 IBM PS/2 4 PDP-11/84

Primer korišćenja Obrada teksta Upravljanje realnom vremenu Mrežni server Bankarstvo u

Supermini raĉunari Veliki (mainframe) računari Superraĉunari

10 30

32 SUN-4 128 IBM 3090/300

fajl

125

1024 Cray-2

Vremenska prognoza

Tabela 1 Pet uobičajenih vrsta računara Ova podela se zasniva na fiziĉkoj veliĉini, performansama i oblasti primene. Personalni raĉunari se, za razliku od velikih raĉunara, mogu koristiti na razliĉite naĉine: obradu teksta, unakrsne tabele i visoko interaktivne aplikacije koje nisu povoljne za primenu kod velikih raĉunara.

1.2 Računarski sistem – arhitektuta
Raĉunarski sistem je elektronski uredaj koji deluje pod kontrolom programskih instrukcija memorisanih u sopstvenoj memoriji, koji može prihvatiti podatke, izvršiti aritmetiĉke i logiĉke operacije, proizvesti izlazne podatke i memorisati rezultate obrade. To znaci da raĉunarski sistemi izvršavaju tri osnovne funkcije: obradu podataka, memorisanje podataka i prezentovanje podataka. Prema povećanju snage mikorprocesora, odnosno prema mogućnostima obrade i ceni raĉunari se dele na:  makroraĉunare,  miniraĉunare,  mikroraĉunare. Makroračunari predstavljaju integraciju najsnažnijih performansi raĉunarske tehnike i tehnologije. Primenjuju se u oblastima gde je potrebno obraditi veliki obim podataka sa relativno složenim procedurama. Takve oblasti su na primer upravljanje poslovnim sistemima i nauĉno tehniĉka istraživanja.

Miniračunari su više specijalizovani raĉunari, nemaju tako jake performanse, ali im je cena pristupaĉnija. Vremenom izlaze iz upotrebe jer ih zamenjuju mikroraĉunari, sa sve boljim performansama. [Type text]

 ulazno – izlazne jedinice. Prema tome. Za razvoj mikroprocesora zaslužan je razvoj poluprovodniĉke tehnologije koja omogućava da se na jednoj ploĉici poluprovodniĉkog kristala milimetarske zapremine. ―Mašinski jezik‖ je interni jezik digitalnih raĉunara. Arhitektura raĉunarskog sistema obiĉno ne uljuĉuje aplikativni softver.  memorija.  ĉipove. uvek je mogućno u sistem uvesti dodatne module ili pak pojedine zameniti. Koristeći ovaj modularni pristup izgradnji raĉunarskog sistema. koje se još nazivaju interfejs.  periferijske jedinice.  jedinice za upravljanje periferijskim jedinicama (kontrolere).7 Mikroračunari su raĉunari zasnovani na mikroprocesoru. Glavne komponente raĉunarskog sistema su:  processor.  kola. Od karakteristika interfejsa u mnogome zavisi efikasnost rada raĉunarskog sistema. dajući tako željenu konfiguraciju raĉunarskog sistema. Arhitektura raĉunara se odnosi na unutrašnju strukturu i detalje neophodne da raĉunarski sistem bude funkcionalan. Pod arhitekturom se može smatrati struktura raĉunarskog sistema sa naĉinom funkcionisanja do nivoa mašinskog jezika. nane stotine hiljada sklopova koji obezbenuju funkcionisanje raĉunara.3 Osnovne sistemske komponente Savremeni raĉunarski sistemi projektuju se tako da se raĉunarski sistem sastoji od modula koji se mogu relativno lako i u potrebnom broju objedinjavati. arhitektura raĉunarskog sistema ukljuĉuje:  raĉunarski sistem. kao i kombinacija hardvera i elementarnog softvera koji veže raĉunar sa raĉunarskom vezom. 1. Arhitektura je opšti izraz strukturu svih delova raĉunarskog sistema. Jedinice raĉunarskog sistema povezane su menusobno unificiranim sistemom veza – sprežnim mrežama. Pridruživanje raĉunarskom sistemu novog modula zahteva samo izmenu kablova koji povezuju pojedine module kao i eventualne izmene programa. [Type text] . Program napisan u mašinskom jeziku jednog tipa raĉunara ne može se izvršiti na drugom tipu. U arhitekturu raĉunarskog sistema spade i sistemski softver.  sistemske programe. Svaki tip raĉunara ima svoj specijalni mašinski jezik kojim se ―respektuju‖ sklopovi tog tipa raĉunara i koji može da realizuje upravljaĉka jedinica tog tipa raĉunara.

Kada se kaže samo „procesor― najĉešće se misli na centralni procesor (engl. a meĊu njima se istiĉu: AMD. .podsistem za sprezanje sa drugim komponentama (interface). naredbe koje interfejs prenosi. izlaznih ureĊaja. razni grafiĉki procesori. ali postoje i procesori specijalnih namena kao što su procesori signala. ali je jedan od najvažnijih delova svakog raĉunara. algoritme funkcionisanja interfejsa kao i upravljaĉke signale koje jedinice preko interfejsa izmenjuju izmenu sebe u periodu veze.4 Spoljna memorija Još od davnina kod ĉoveka je postojala potreba da negde skladišti informacije koje je primao. Sam po sebi procesor ne ĉini raĉunar. šeme veza interfejsa.8 Interfejs podleže odrenenoj standardizaciji.aritmetiĉko – logiĉka jedinica. Procesor: ObraĊuje podatke i upravlja radom ostalih delova raĉunarskog sistema – ulaznih. central processing unit — CPU. itd. Procesor (u raĉunarstvu) je izvršna jedinica — prima i izvršava instrukcije proĉitane iz odgovarajuće memorije. Motorola. centralna procesorska jedinica). U praksi su se najĉešće koristile 5-kanalne. Standardizacija se odnosi na formate poruka koje se prenose preko interfejsa. .upravljaĉka (komandna) jedinica. Osnovni delovi mikroprocesora tj. omogućava da se pojedini delovi sistema zamenjuju. . 6kanalne. komunikacionih. memorije. procesora prikazani su: . U poĉetku su to bile kamene i glinene ploĉice. Postoji veći broj proizvoĊaĉa mikroprocesora.zamišljene linije postavljene duž trake. a unos podataka se vršio po kolonama usmerenim uzduž trake i po redovima usmerenim popreĉno na traku. IBM i Transmeta. Bušena traka je bila jednostavna za rukovanje. Taj skok se još više povećao sa pojavom raĉunara. Intel. kasnije pergament i na kraju papir. Bušena traka predstavlja papirnu ili tanku aluminijumsku traku na kojoj se po dužini razlikuju kanali .kanalne i 8-kanalne bušene trake. Najĉešće se koristila 80kolonska kartica. Bušena kartica je najstariji i nekada masovno korišćen ulazni (i reĊe izlazni) medijum. Sa tehnološkom revolucijom. na kojem su se podaci unosili bušenjem u odgovarajućem rasporedu. 7. Slika 3 Procesori 1. . Ova standardizacija omogućava da se raĉunarski sistem može konfigurisati od jedinica razliĉitih proizvonaĉa. Zatim. [Type text] . koliĉina informacija koje je trebalo negde smestiti je naglo porasla.skup registara posebne namene.skup registara opšte namene. kao i jednostavno proširenje konfiguracije raĉunarskog sistema od minimalne do maksimalne.

obiĉno integrisani u muziĉke kartice. Slika 5 CD-ROM Sliĉno obiĉnom disku. Zavisno od proizvoĊaĉa ureĊaja. Disketne jedinice služe za unos podataka u raĉunar: sa diskete se podaci snimaju na hard disk i odatle se koriste. pouzdana i relativno jeftina.9 Diskete predstavljaju urenaje u kojima se vrši zapisivanje i ĉitanje informacija sa magnetnog medija. [Type text] . Kompakt disk se najĉešće koristi kao medijum u koji se jednom upisuju podaci a mogu se ĉitati neograniĉen broj puta. i koristi se za ĉuvanje velike koliĉine podataka na malom prostoru. koriste se specijalni veznici. komunikacija kompjutera i CD-a sa odvija preko drajvera. Danas se koriste modeli koji se povezuju na obican IDE (EIDE) veznik. Zbog datog kapaciteta ovo je veoma popularan medijum. Takone postoje i SCSI verzije CD-ova. Otuda ovaj disk nosi naziv CD-ROM. To je ĉitac optiĉkih ploĉa. Na svakoj optiĉkoj ploĉi ili CD-R0M-u se može zapisati 700MB podataka. i tako preneti podatke na neki drugi raĉunar. TakoĊe se mogu snimiti podaci sa diska na disketu. Diskete su poslednjih godina skoro izbaĉenje iz upotrebe. Slika 4 Diskete CD-ROM je ureĊaj koji se sve više koristi. Ova vrsta memorije je podesna.

on je poboljšao audio i video mogućnosti PC raĉunara . Sektori su rasporeneni na poseban naĉin utvrnenim standardom. Podaci na disku su rasporeneni na poseban naĉin utvrnenim standardom.5 Hard disk interfejsi Medijum koji služi za stalno smeštanje podataka je hard disk. modela i marke. 1. To nije samo CD ureĊaj velikog kapaciteta . Hard disk se sastoji od nekoliko okruglih ploĉa presvuĉenih posebnim materijalom dobrih magnetnih svojstava koje rotiraju velikom brzinom i nekoliko glava koje lebde tik iznad ploĉa. Performanse diska kao elektromagnetnog medija za skladištenje podataka. Princip rada je gotovo isti – disk presvuĉen feromagnetnim slojem rotira oko osovine a pokretna glava ĉita i upisuje podatke.10 Slika 6 CD-ROM mehanizam (čitač) Digitalni višenamenski disk (Digital Versatile Disc – DVD) je standard velike gustine koji može da primi do 17 GB podataka na dvostranom disku. modela i marke. Glave ĉitaju podatke oĉitavajući magnetni zapis sa rotirajućih ploĉa. tako da je površina magnetnih ploĉa izdeljena na sektore. Disk ima znatno bolje karakteristike od disketa. pa se po ovom svojstvu zove i fiksni disk (Fixed disk). Disk nije izmenljiv od strane korisnika. ogroman kapacitet DVD diskova znaĉi i više podataka u aplikacijama i bolje multimedijalne karakteristike. zavise od njegovog tipa. trake i cilindre. pomerajući se po polupreĉniku diska.koriste se za reprodukciju filmova sa DVD diskova. zavise od njegovog tipa. Performanse diska kao elektromagnetnog medija za skladištenje podataka. Hard disk je naprava u principu sliĉna disketnoj jedinici. Slika 7 Hard disk [Type text] . a pišu kreirajući magnetno polje posebnih svojstava koje menja zapis na ploĉama. tako da je površina magnetnih ploĉa izdeljena na sektore. trake i cilindre. Za razliku od njih on ima znatno veći kapacitet. ĉitaući i upisujući podatke. TakoĊe.

TakoĊe. Jedan od starijih i najvažnijih standarda uvedenih za hardver personalnih raĉunara je IDE (Integrated Dlrive Electronics). miš. Na žalost. kao što su ST506 i ESDI. doprinosi većoj temperaturi u hard disku i prouzrokuje veće naprezanje cele mehanike hard diska. To je standard pomoću kojeg se kontroliše protok podataka izmenu procesora i hard diska. Zbog toga se koristi vodeno vazdušno hlanenje sa dva ventilatora. a za razliku od tastature pisaće mašine.brzina rotacije ploĉa . u ulazne urenaje spada i ĉitaĉ bar kodova. Za izvršavanje neke komande nekad moramo jednovremeno pritisnuti dva ili tri tastera. a isprobane su i razliĉite brzine vazduha preko elektronike i mehanike. godine dale kompanije Western Digital i Compaq da bi savladale ograniĉenja u performansama ranijih podsistema standarda. skener. sektori brže promiĉu ispod glave tako da je transfer veći. On omogućava da na isti kontroler prikljuĉimo ĉak sedam ureĊaja bilo koje vrste diskove. Komandni tasteri izvršavaju komande koje raĉunar izvršava neposredno po pritisku odgovarajućeg tastera. 1. bitno je da brzina bude što veća. Na tastaturi imamo tastere za unošenje slova. brojeva. Naime.6 Ulazni ureĎaji Ulazni ureĊaji služe za unošenje podataka u raĉunar. skenere i drugo. Tastatura je sliĉna onima koje se koriste na pisaćim mašinama. tastatura raĉunara ima komandne (funkcijske) tastere i numeriĉku tastaturu. IDE koncept su 1986.mogu se povezivati jedinice udaljene 6 i više metara. znakova interpunkcije. Glavna alternativa za IDE (a verovatno i najbolji izbor ako se ne gleda na cenu) je SCSI interfejs. dok urenaji sa visokim performansama dostižu i 7200 o/min. i umeju da budu nekompatibilni sa nekim (naroĉito starijim) programskim paketima. [Type text] . Svi ti ureĊaji će teško stati ĉak i u najveće kućište. ali SCSI omogućava da neki od njih stoje i napolju . ako se brže okreće ploĉa. džojstik a u poslednje vreme i digitalni fotoaparati i kamere. teže se konfigurišu. Danas standardna brzina rotacije IDE diskova iznosi 5400 o/min.11 Što se tiĉe same brzine hard diska na nju prevashodno utiĉu dve komponente: . UreĊaji koji se najĉešće koriste su tastatura. strimer trake. koji se obiĉno ne nalazi u standardnoj konfiguraciji personalnog raĉunara. SCSI adapteri su znatno skuplji. CD ROM-ove. Veća brzina rotacije donosi veću buku.brzina pomeranja glave hard diska Kad smo kod brzine obrtanja ploĉa hard diska.

pomoću ovog ureĊaja ―ĉita‖ se data informacija i pretvara u formu koju prepoznaje PC raĉunar. a pritiskom na jedan od dva ili tri tastera aktivira odrenena funkcija. Kod testiranja miševa. Slika 10 Skener [Type text] . jer je olakšano pozicioniranje na ekranu. naroĉito kod grafiĉkih programa gde je korišćenje miša obavezno.ureĊaj ĉijim se kretanjem po ravnoj površini menjaju x i y koordinate pokazivaĉa miša na ekranu monitora. miš ne samo što stoji na stolu na vidnom mestu. već treba da ga držimo u ruci i da nam udobno leži. Dati oblik se zatim obraĊuje u program koji služi za obradu slike ili teksta. Slika 9 Miš Skener je ureĊaj koji sluzi za prebacivanje teksta ili slike u ―elektronsku‖ formu podesnu za dalju obradu na raĉunaru. Rad sa mišem je jednostavniji i brži. Naime.12 Slika 8 Tastatura Miš . Postoje miševi ―na kuglicu‖ i laserski. Pre svega. u prvom redu treba obratiti pažnju na dizajn.

Monitor je ureĊaj za prikazivanje brojĉanih podataka. štampaĉ a u nekim sluĉajevima i ploter. Na trzištu se nalzi veliki broj razliĉitih štampaĉa. Štampaĉa ima u tri osnovne tehnologije. MeĊutim. teksta. za prikazivanje grafike i slika mora postojati odreĊena elektronika koja to omogućava. štampaĉi se razlikuju po principima rada. Svaki ekran ima mogućnost prikazivanja brojeva i teksta. mogao obaviti. Slika 11 Monitori Štampač je ureĊaj pomoću koga se binarno . Ne samo što je na ovaj naĉin centralni procesor rasterećen dela ―dosadnog‖ posla. grafike i slika na ekranu. kao i mogućnost proširivanja memorije. makar im se u potpunosti posvetio.kodirana informacija iz raĉunara prenosi na papir. Svi modeli fotoaparata nude nekoliko rezolucija za snimanje. Grafiĉka kartica je zapravo mali kompjuter u ĉijem je centru namenski mikroprocesor zvani grafiĉki akceleratorski ĉip – on samostalno izvodi mnoge važne grafiĉke funkcije. Važne karakteristike štampaĉa su kvalitet otiska i brzina štampanja. već se operacije vrše i do dva puta brže nego što bi ih procesor. ali i po karakteristikama. Danas se upotrebljavaju razliĉiti izlazni ureĊaji u zavisnosti od namene raĉunara.13 Digitalni fotoaparati služe za snimanje digitalnih slika. a to su:    matriĉni štampaĉ štampaĉ sa mlaznicom (ink-jet štampaĉ) laserski štampaĉ [Type text] . Ova elektronika je smeštena na posebnoj ploĉi koja se zove grafiĉka kartica. Digitalne fotografije koje snimaju ovi fotoaparati su danas visokog nivoa kvaliteta i visoke rezolucije. 1. Kao izlazni ureĊaji najĉešće se koriste monitor. Ovi fotoaparati se isporuĉuju sa softverom i kablovima za povezivanje radi uĉitavanja slika u PC raĉunar. Grafiĉka kartica se montira u kućište raĉunara ukljuĉivanjem u slot na magistrali.7 Izlazni ureĎaji Izlazni ureĊaji služe za prikazivanje rezultata obrade na raĉunaru u obliku pogodnom za korišćenje.

prenos. zvuĉna kartica. slika. Svaka mreža se može svesti na sledeće dve osnovne celine: hardversku i softversku.14 Matriĉni štampaĉi su najstarija vrsta štampaĉa. skladištenje i obradu podataka. optiĉko vlakno. baze. koji moraju biti prilagoĊeni odgovarajućim sistemima za prenos. ploteri. diskovi i sl. broj korisnika raĉunara i raĉunarskih mreža raste vrtoglavom brzinom. Vremenom su se mrežni sistemi razvijali da bi danas dostigli nivo praktiĉnog efikasnog okruženja za razmenu podataka. [Type text] . faks mašine. kao što su mrežne kartice. ruteri itd. a aplikacije na stranama korisnika mogu biti takve da se zahteva prenos podataka u realnom vremenu (govor. MeĊu ulazno .) ili to ne mora biti uslov (elektronska pošta. vazduh i sl. Naglim razvojem raĉunarske tehnologije poslednjih godina (povećanje performansi uz pad cena) i sa pravom eksplozijom Interneta. Deljeni resursi su hardverski (štampaĉi.). koje su složene u takav niz. koji ĉine infrastrukturu mreže. Računarske mreže Potreba za informacijama naterala je ĉoveka da uspostavlja veze sa raznim izvorima informacija i da stvara mreže preko kojih će sebi olakšati prikupljanje. nalik onoj za pisaće mašine. koji su povezani adekvatnim medijumom i koji meĊusobno mogu da komuniciraju i dele resurse.). Slika 12 Štampači Postoje i neki ulazno – izlazni ureĊaji koji mogu da izvršavaju i ulazne i izlazne operacije. medijuma za prenos (žica. Mreža se sastoji od raĉunara. sviĉevi. fiziĉki spojni putevi i deljeni resursi. video i sl. mrežna kartica. govor.) i ureĊaja kao što su ĉvorišta. Sa sve moćnijom raĉunarskom opremom svakodnevno se uvode novi servisi. prenos datoteka i sl. Raĉunarska mreža može biti prost skup dva ili više raĉunara. 1. Iglice papir udaraju preko trake.) ili softverski elementi (datoteke.izlazne urenaje spadaju modem. Neki od ureĊaja.8. a istovremeno se u umrežavanju postavljaju viši standardi. Oni rade na principu udarnih iglica. Softversku celinu mreže ĉine protokoli – pravila po kojima se vrši komuniciranje (razmena podataka) u mreži. koja ostavlja taman trag na papiru na mestu udarca. aplikacije i sl. omogućavaju vezu izmeĊu raĉunara i mreže. Mrežom se prenose raĉunarski podaci. Koristi se za prenos kako digitalnih tako i analognih podataka. operativni sistemi koji su u direktnoj komunikaciji sa hardverom raĉunarskog sistema (i imaju podršku za mrežni hardver i mrežne protokole) i korisniĉki mrežni softver. video. Hardversku celinu saĉinjavaju mrežni ĉvorovi (nods) u kojima se vrši obrada informacija. da mogu ―nacrtati‖ bilo koji znak kombinovanjem udarca iglica i pomeranjem papira levo i desno.

Global Network (Internet). Podelu raĉunarskim mreža je moguće vršiti po više kriterijuma. 4. Process control network 4. Personal Area Network (PAN).15 Danas kada su raĉunari relativno dostupni svakom i uz to su izuzetno moćni. CD-ROM jedinice i druge prenosive jedinice. Storage area network 2.). Value added network 5. 4. Wireless community network 7. Po protstoru na kome se prostiru raĉunarske mreže mogu biti: 1. Po topologije raĉunarske mreže mogu biti: 1. softver za praćenje projekata. štampaĉe. 3. kablirane mreže. ilustracije. faks mašine modeme. 2. Metropolitan Area Network (MAN). Klijent-server i Peer-to-peer. 2. Server farm network 3. 3. Mesh network. umrežavanje povećava efikasnost i smanjuje troškove poslovanja. 2. [Type text] . U skladu sa medijumom koji se koristi za prenos podataka raĉunarske mreže mogu biti: 1. 3.Fiksne i 2. softver za obradu teksta. Po arhitekturi (funkcionalnom odnosu ĉlanova) raĉunarske mreže mogu biti Host-based. XML appliance network Treba imati u vidu da su raĉunarske mreže jedna dinamiĉna oblast u kojoj su ĉeste promene tako da je svaki pokušaj striktne kategorizacije osuĊen na kratkotrajnu taĉnost. audio i video datoteke. tabelarne proraĉune. fotografije. Star network. fakture. Local Area Network (LAN). itd. raĉunari koji su u mreži mogu zajedniĉki da koriste: dokumenta (memorandume.Privremene. 5. Po vremenskoj postojanosti raĉunarske mreže mogu biti: 1. Wide Area Network (WAN). Osnovni razlozi za umrežavanje su:   zajedniĉko korišćenje informacija zajedniĉko korišćenje hardvera i softvera Konkretnije. bežiĉne mreže. Ring network. elektronsku poštu. Bus network. Po specifiĉnoj funkciji koju obavljaju raĉunarske mreže mogu biti: 1. Star-bus network. SOHO network 6.

Serveri: Osnovna uloga Web servera (nekad se naziva i HTTP serverom) je da osluškuje na portu 80 (podrazumevani port za HTTP protokol). Trenutno najpopularniji softver ovog tipa je Apache HTTP server ĉiji je autor Apache Foundation. raĉunarske mreže se mogu podeliti na: • lokalne ( LAN ). Protokoli nižih nivoa (protokoli sloja veze) imaju sopstvene naĉine adresiranja a za pronalaženje njihove adrese preko IP adrese zadužen je Address Resolution Protocol. Ovaj protokol se odnosi na mrežni sloj OSI i TCP/IP modela. koliĉine podataka u lokalnim bazama podataka kao i potrebnog ažuriranja tih baza. neophodnih da bi se informacija prenela komunikacionim kanalom. [Type text] . Prema prostoru koji obuhvataju. ovakav scenario opisuje samo osnovnu funkcionalnost Web servera. signalizaciju. proveru autentiĉnosti i kontrolu grešaka. ureĊaji ne moraju da budu stvarno rasporeĊeni u ovom obliku. • regionalne raĉunarske mreže (WAN) – mreže šireg podruĉja. To znaĉi da ovaj protokol u sebe enkapsulira podatke viših slojeva (aplikativnog i transportnog) i u okviru paketa se podaci ovog protokola enkapsuliraju kao podaci za protokole nižeg sloja. Ipak. ovaj protokol ne garantuje ispravnost podataka (npr. Izbor i specifikacija topologije LAN mreže zavisi od: fiziĉkih lokacija na kojima se nalaze korisnici sistema. Savremeni Web serveri imaju mnoge dodatne funkcionalnosti . Internet Protokol ne garantuje dostavu paketa. proizvod kompanije Microsoft. Oktobra 2006. Nedostatak ovih funkcionalnosti omogućava veću jednostavnost i performanse a one su izmeštene u protokole višeg nivoa. da li je sadržaj paketa oštećen pri transportu). dozvoljava dupliranje paketa. Prenos podataka kroz mrežu se obavlja po protokolima – utvrĊenim pravilima koja su poznata svim uĉesnicima u komuniciranju. na dobijeni zahtev pronaĊe traženi dokument u lokalnom skladištu dokumenata i njegov sadržaj pošalje klijentu ili. prenos paketa u izmenjenom redosledu. sloja veze. Internet Protokol (IP) je protokol koji se koristi za prenos podataka u i izmeĊu "packet switched" mreža. Bus i ring logiĉke topologije su ĉesto fiziĉki organozovane kao star topologija odnosno u obliku zvezde. pomenuti softver je (prema podacima kompanije Netcraft) opsluživao 61. prsten (ring) i zvezda (star).16 Postoje tri osnovne LAN topologije: magistrala (bus). Komunikacioni protokol predstavlja set standardizovanih pravila za predstavljanje podataka. ali fiziĉki.44% svih sajtova na Internetu. klijentu pošalje poruku o grešci. Ove topologije predstavljaju logiĉku arhitekturu mreže.Razvoj serverskog dela. sa 31. Protokol predstavlja standard (konvenciju) za ostvarivanje i kontrolu veze i prenosa podataka izmeĊu dve krajnje taĉke.35% tržišta. Sledeći najzastupljeniji softver je IIS. TakoĊe. Glavna uloga IP protokola je obezbedi jedinstven sistem za globalno adresiranje raĉunara i time obezbedi jedinstvenu identifikaciju svakog od njih. od uĉestanosti pristupa bazama na drugim lokacijama i zahteva za komuniciranjem izmeĊu dve korisniĉke lokacije. u sluĉaju da traženi dokument ne postoji.

koja jedintveno radi na globalnom nivou. Protokoli su standardi koji omogućavaju komunikaciju raĉunara putem mreže. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma važnih otkrića koja su obeležila razvoj Interneta kakvog danas znamo. za istraživanje i razvoj komunikacija i komandne mreže koja će preživeti nuklearni napad. što je znaĉilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi. Preokret u razvoju Internet nastaje devedesetih godina legalizacijom komercionalnih aktivnosti na internet i pojavom WWW-a (World Wide Web) koji je omogućio hipertekstualne veze izmeĊu razliĉitih dokumenata (smeštenih na razliĉitim raĉunarima) i prenos multimedijalnih [Type text] . poznatiju kao ARPANET.17 2. INTERNET Internet se najĉešće opisuje kao mreža svih raĉunarskih mreža. a potom se dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istraživaĉki projekt. koristi se termin ―Internet tehnologije‖. kad je tadašnja mreža prešla sa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol). godinu kao godinu roĊenja Interneta jer je tada Ministarstvo odbrane SAD-a odabralo Advanced Research Project Agency Network. mada se imenica Internet prvi put pojavljuje tek osamdesetih godina XX veka.1 Razvoj interneta Za Internet se kaže da postoji tridesetak godina. Neki navode 1969. Verovatno je najvažniji trenutak bio 1983. Internet može da se opiše kao skup meĊusobno povezanih mreža provajdera (internet posrednika) i njihovih korisnika. Slika 13 Internet kao “mreža svih mreža” Internet je mnogo više od raĉunarske mreže kad se govori o njegovom širem uticaju na informacione sisteme i primenu uopšte. 2. Sastoji se iz hiljada meĊusobno povezanih mreža koje za meĊusobno komuniciranje koriste internet protokol (IP – Internet Protocol).

ali i od raspoloživih kapaciteta i tehnologija lokalne telekomunikacione infrastructure. video. Internet se sve više služi za slanje faksa. 2. 4. Grafik br 1 Zastupljenost načina povetivanja na internet [Type text] . telefoniranje. danas je to obrnuto. cena zavisi od kvaliteta veza i zahteva servisa. 5. jednog od preduzeća koje se specijalizovalo za tu vrstu usluga. Analognim vezama. 6. U praksi to najĉešće znaĉi vezu do Internet posrednika – provajdera (ISP – Internet Service Provider). Mikrotalasnim vezama.18 sadržaja (zvuk. a sada je mnogo više od toga i za većinu korisnika predstavlja ―sinonim‖ za Internet. Pristupom iz mobilne telefonske mreže. itd. Ako je reĉ o komercijalnoj usluzi. Kablovskim modemima. U momentu nastanka Web je bio samo jedan od servisa.2 Povezivanje na Internet Za povezivanje na Internet potrebno je imati vezu do raĉunara koji je već na Internetu. itd. Primenom ADSL tehnologija. dopisovanje. Digitalnim sistemima prenosa. slika. Prema primenjemim tehnologijama povezivanje na internet može se izvršiti: 1. Dok je ranije bila neophodna klasiĉna telefonska mreža za funkcionisanje Interneta. 3. Naĉin povezivanja na Internet zavisi od potreba (pojedinaĉnih korisnika ili preduzeća). Pristup posredniku može se realizovati prema stalnosti veze kao povremena i stalna veza. Satelitskim vezama. 7.). 2.

multimedijalna oglasna tabla. koji omogućavaju pristum udaljenom raĉunaru i interaktivn rad na njemu. U diskusivne servise spadaju:  Liste elektronske pošte (mailing lists). Danas većina korisnika Interneta gotovo sve servise koristi ili iz programa za elektronsku poštu ili iz Web ĉitaĉa (browser). U javne informacione servise spadaju:    Anonimni FTP (anonimus FTP). Servisi Što se tiĉe servisa Interneta. Elektronska pošta (e-mail) servis koji omogućava razmenu poruka elektronskim putem. U bazične servise se ubrajaju servisi koji karakterišu poĉetak rada internet. konferencijske i servise za pretraživanje – najbolje oslikava njihovu suštinu. ali podela na baziĉne. tj. 2. iz prostog razloga što su neki od njih tokom razvoja mreže bili veoma popularni. 3. kao da je korisnik fiziĉki prisutan na udaljenoj lokaciji. korisniĉkog imena i lozinke).  IRC (Internet relay chat) servis interaktivnog teksualnog komuniciranja većeg broja korisnika interneta dinamiĉki kreiranim kanalima. tj.3. informacione. njihov taĉan broj ne može se precizno odrediti. Detaljno opisivanje svih servisa i njihovih komandi poĉenike samo zbunjuje i ĉesto stvara dodatni strah i odbojnost prema korišćenju Interneta. Servis može biti uslovljen predhodnim predstavljanjem korisnika imenom i lozinkom. diskusione. noviji servis koji korišćenjem mikrofona i zvuĉne kartice omogućava komuniciranje glasom izmeĊu korisnika interneta. javne. Gofer (gopher).  Diskusione grupe (newsgroup) Konferencijski servisi su:  Talk. Elektronska oglasna table. [Type text] . servis za hipertekstualno organizovanje i pregled multimedijalnoh informacija. javno skladište podataka koje je pomoću FTP servisa na raspolaganju svim korisnicima internet (bez posebne preplate. Postoji mnogo podela servisa. Talnet (telecommunications network) i rlogin (remote login). Web. servis koji omogućava prenos datoteka izmeĊu dva udaljena raĉunara. a to su: 1.  Telefoniranje preko interneta (internet phone). a potom nestali. servis koji omogućava razgovor sa drugim korisnikom na mreži u formi interaktivne razmene tekstualnih onformacija.19 2. FTP (File Transfer Protokol). servis za hijrrarhijsko organizovanje i pregled tekstualnih informacija.

2. a sastoje se od sljedećih komponenti: . Internet servis elektronska pošta je nastao 1971. primenom kamera komunicira i živom slikom. Rane elektronske poruke bile su ograniĉene na jednostavne tekstualne poruke.Nudi liniju menija kao u u Windowsu. brza je. Outlook Express se isporučuje uz čitač weba Internet Explorer. primalac će je ĉitati (bilo gdje na svetu). slicne telegramu. live. E-mail je znaĉajno olakšao komunikaciju. Facebook. odnosno sve što se može snimiti u vidu kompjuterske datoteke. gmail…). (hotmail. Program je jednostavan i lako se koristi. a takva je i praksa. Microsoft Office Outlook koji se isporučuje kao čitač Microsofta. E-mail adrese se univerzalno konstruišu na isti naĉin. Radi na istom principu kao i predhodni program. tako ni Internet ne može da funkcioniše bez odgovarajućeg softvera za internet. WAIS. slike. Otkuca se poruka na kompjuteru. pa danas uz E-mail se salju i razne vrste pridruženih datoteka. Netfind i WWW servisi za pretraživanje. 4. Elektronska pošta je. paletu sa alatkama i lako razumljivim sadržajem. snimljeni zvuk. 2.unese adresa na koju se salje poruka i pritisne dugme za potvrdu slanja(Send). . Gotovo odmah.20  Videokonferencije (videoconferencing) predstavljaju unapreĊenje prethodnog servisa gde se osim glasom. ustvari. Takodje je veoma jednostavan za korišdenje. Zahvaljujudi usvojenim standardima za e-mail servere. datoteka koja se kroz mrežu šalje sa jednog kompjutera na drugi. a koncipirao ga je ameriĉki inženjer Ray Tomlison. i dobija se kao dio paketa Netscape Communicator. praktiĉna i jeftina. godine. Netscape Messenger je besplatan server za elektronsku poštu. ali kako je vreme odmicalo tako je i E-mail napredovao.4 Softver za internet Softver su programi koji govore raĉunaru kako treba da izvršava odredjene zadatke. ispunjavajući prazninu telefonskih razgovora i pisama. [Type text] . veronica. . 3. Koncept je jednostavan. itd. Kako hardver ne moĊe da funkcioniše bez softvera. . To mogu biti datoteke iz programa za obradu teksta. jer ne zahteva istovremeno prisustvo oba komunikatora. Elektronska pošta je postala veoma popularna iz više razloga. usavrsavao se i razvijao. može se slobodno izabrati bilo koji od popularnih programa za elektronsku poštu: 1. Servisi za pretraživanje informacija su archie.

[Type text] . Potrebna je i e-mail adresa i internet adrese servera za poštu. 2. Najpoznatiji programi za pravljenje Web prezentacija su MS Front Page i Macromedia Dreamweaver. Svi programi za elektronsku poštu zahtevaju osnovne informacije o dobavljaĉu e-mail usluga i o nalogu. Kada se govori o Web-u ĉesto se koriste razliĉiti nazivi :        Web prezentacija: kolekcija pridruženih dokumenata poznati kao Web stranice Web server: raĉunar koji mora imati stalnu vezu sa internetom i na kome se nalazi Web prezentacija Home page : prva stranica Web prezentacije Web sajt: uglavnom oznaĉava Web server i Web prezentaciju zajedno Web ĉitaĉ: korisniĉki program koji služi za pristup Web serverima i ĉitanje Web stranica Web protokol: skup pravila kojim je definisana razmena podataka izmeĊu Web ĉitaĉa i Web servera Web adresa: skup identifikatora razdvojeni taĉkama koji jednoznaĉno ukazuju na simboliĉku adresu Web stranice. kao i integraciju sa klasiĉnim telekomunikacionim servisima i sve prisutnijom mobilnom telefonijom. skripta koji ĉitaju Web ĉitaĉi. uticali su da na poĉetku novog veka poslovne komunikacije poprime sasvim nove oblike i mogućnosti. E-mail servisi koriste sistem poznat kao POP3 i sistem SMTP za odlaznu poštu. Mogućnosti ukljuĉivanja glasovnih i video poruka u elektonsku poštu. Ovi programi omogućavaju lakše dizajniranje i umetanje razliĉitih tipova fajlova.6 Pronalaženje informacija na internetu – Mašine za pretraživanje Hiljade novih prezentacija sa najrazliĉitijim temama ĉovekovog interesovanja postavljane su svakog dana . tako da danas možemo slobodno konstatovati da informacija koja nas interesuje sigurno postoji na internetu samo je u tom moru informacija treba znati na najlakši naĉin pronaći.5 Programi za izradu web prezentacija Su programi koji omogućavaju pisanje i kompajliranje HTML skripta.21 Sve je više ponuĊaĉa besplatnih servisa elektronske pošte. 2.

Video konferencija izmedju više taĉaka podrazumevaju multimedijalnu konferencisku opremu na više lokacija.8 Internet trgovina i novčane transakcije Razmenu je u moderno doba moguće obaviti telefonom.22 Mašine za pretraživanje ustaljen je naziv za raĉunar koji omogućava pretraživanje interneta i pronalaženje informacija.. da više ljudi koristi 2. Osim ovih pretraživaĉa postoji mnogi drugi poput Web Crawler-a. Internetom se danas obavljaju trgovine deonicama i kapitalom. a sve više u upotrebi je trgovina internetom.. Jednosmerne video konferencije podrazumevaju emitovanje zvuka i videa sa jednog mesta i uglavnom pasivno uĉešće više korisnika. Mašine za pretraživanje mogu se svrstati u dve grupe i to:   tematske imenike mašine koje pretražuju internet po zadatim kljuĉnim reĉima Alta Vista je jedna od dve najpoznatije mašine za pretraživanje koja je predstavljena javnosti krajem 1995 godine. Tehniĉki i tehnološki pronalasci. Video konferencija taĉka-taĉka jesu sistemi koji omogućavaju sinhronu audio i video komunikaciju dva uĉesnika. HotBot. Konferencija se može obavljati samo tekstom (Chatrooms). Infoseek.7 Konferencije na internetu Omogućavaju komunikaciju izmeĊu više uĉesnika na internetu u istom trenutku. turistiĉki aranzmani i dr. On je podeljen na ĉetrnaest osnovnih tema na osnovu kojih možemo lako pronaći informacije i podatke koje nas interesuju. koji omogućavaju održavanje i [Type text] . Prema broju uĉesnika postoje tri tipa video konferencija: 1. 2. 3. avionskim kartama. YAHOO vrši pretraživanje po temama. WEB stranice se pretražuju iskljuĉivo prema kljuĉnim reĉima zadavanjem prostog ili složenog upita . zvukom (Audio konferencija) i video konferencija (Audio + Video). Lucos. Deja News. 2.

Šifriranje poruka je mehanizam kojim se borimo protiv ovakvih napada. Da bi obavljale transfer novca na tradicionalni naĉin.9.23 prevoz lako kvarljive i osetljive robe. Elektronski novac je niz brojeva koji se šalju prodavcu. To su: neovlašćeno korišćenje raĉunara i raĉunarske mreže. Prvo. Elektronski novac će uĉiniti transakcije efikasnijim na više naĉina. pored novĉanih. U Kriviĉni zakon Srbije. službenike. troškovi transfera u okviru neke države skoro su jednaki troškovima transfera izmeĊu razliĉitih zemalja i raĉunare svojih korisnika. Trgovina moze biti lokalna.gotovo da ih i nema. Za uĉinjena kriviĉna dela. 2. svemu tome su doprineli tehniĉki i tehnološki pronalasci. raĉunarska prevara. neovlašćeno korišćenje autorskog i drugog srodnog prava. Aktivni napadi su mnogo opasniji jer podrazumevaju neautorizovane promene u tokovima podataka. pravljenje i unošenje raĉunarskih virusa. Kupac dobija željeni proizvod. Ti brojevi predstavljaju gotovinu. primena sigurosnih mehanizama tajnosti poslovnih podataka od kljuĉnog je znaĉaja. [Type text] . konvencionalne banke moraju da imaju ogranke. kao što i ĉek koji se napiše predstavlja gotovinu koju prodavac može da dobije od banke. a dele se na pasivne i aktivne. zakon predviĊa i zatvorske kazne koje se kreću od 30 dana do 12 godina. - - Pasivni napadi su prisluškivanje i nadgledanje protoka podataka bez ikakvih izmena sadržaja. troškovi transfera elektronskog novca mnogo su manji .glava 16a. S obzirom na to da elektronski novac koristi već postojeću mrežu (Internet). privatnost je mnogo više zaštićena od radoznalih pogleda. uneto je sedam dela protiv bezbednosti raĉunarskih podataka . Elektronski novac rešava mnoge probleme mrežne trgovine. Za potpuno korišćenje potencijala internet tehnologija u poslovanju. ometanje funkcionisanja elektronske obrade i prenosa podataka i raĉunarske mreže. aprila ove godine. Prema tome. te svakoko brz porast stanovnistva i poboljšanje njihovog kvaliteta života i životnog standarda. a trgovac bezbedno dobija svoj novac. što se pre svega ostvaruje odgovarajućim softverskim mehanizmima zaštite podataka pri prenosu. Elektronski novac nije samo jedno od sredstava plaćanja. Napadi na raĉunarsku mrežu su nedozvoljene aktivnosti u procesu prenosa podataka od izvorišta do odredišta. bankomate i specifiĉne sisteme za elektronske transakcije. Zaštita i mere bezbednosti Osnovni problem je zaštita privatnosti podataka koji se prenose Internetom. regionalna i nacionalna. neovlašćeni pristup zaštićenom raĉunaru ili raĉunarskoj mreži i spreĉavanje i ograniĉavanje pristupa javnoj raĉunarskoj mreži. elektronski novac će uĉiniti transakcije jeftinijim zbog toga što su troškovi transfera elektronskog novca preko Interneta znatno manji od troškova transfera novca putem konvencionalnog bankarskog sistema. raĉunarska sabotaža.

Iako je to teško zamisliti dok sedimo za radnim stolom. Plaćamo raĉune. Imati pristup internetu znaĉi imati pristup svetu. možete obići piramide. podjednako i dobro. biti odgovoran korisnik Interneta znaĉi spreĉiti niz negativnih situacija u kojima se možemo naći. Najĉešće se ostvaruje sistemom korisniĉkih imena sa tajnim lozinkama (password). kupujemo. servis koji pošiljaoca treba da spreĉi da porekne slanje i sadržaj poruke. Ubacivanje novih poruka. Ajfelov toranj i to sve za nekoliko minuta.. zabavu. Digitalni potpis je najĉešći mehanizam kojim se rešavaju ovi problem. mrežnih barijera (firewall). ali i loše. Prekidanje postojećeg toka poruka. planiramo. U tom smislu.  Neporicanje poruka. uĉenje. servis koji obezbeĊuje kontrolisan pristup resursima internet. koja se ostvaruje šifrovanjem. odnosno upotrebom tzv. Slika 14 password kao sistem zaštite [Type text] . koja omogućava primaocu da pouzdano utvrdi identitet pošiljaoca.24 Postoje različiti oblici ovih napada na podatke koji se realizuju preko mreže:    Promena sadržaja poruka. servis koji garantuje primaocu da poruku nisu menjale neautorizovane osobe. „lutanje" internetom je poput lutanja ulicama nepoznatog mesta.  Autentifikacija poruka. a u novije vreme primenom intelihgentnih kartica i tzv. Kao potpuno izmišljeni subject. Kombinovanjem razliĉitih sigurnosnih mehanizama mogu se realizovati sledeći sigurnosni sistemi:  Tajnost podataka. Javljaju se i problem u vezi sa utvrĊivanjem verodostojnosti subjekata s kojim komuniciramo. Onog momenta kada je internet postao široko dostupan svi smo dobili beskonaĉne mogućnosti za komunikaciju.  Kontrola pristupa. ostvarujemo poslovne i privatne kontakte sa ljudima na drugom kraju sveta. informisanje.. Kao neko koga ne znamo. kriptografskih algoritama.  Integritet poruka. Sedeći za svojim stolom možete posmatrati egzotiĉne lepote skoro svih krajeva sveta. a postoji. U poslednje vreme za sve više stvari se oslanjamo na internet. gde se nikada ne zna šta vam se sve može dogoditi. Moguće je da nam se neko lažno predstavi:    Kao neko koga znamo.

11. a u cilju podrške komunikaciji i pristupu informacijama. po mogućnosti. Na taj naĉin nastaje ekstranet koji se sastoji od više nezavisnih privatnih mreža. No. već se povezuju po potrebi. Infrastruktura intraneta je sputana granicama same firme. možda i povlašćenim aranžmanima. u interesu je zajedniĉkog vlasnika da one usko saraĊuju i da. TakoĊe se mora kontrolisati objavljivanje informacija kako bi se spreĉila nepreciznost i onemogućio protok neprikladnih informacija. u procesima globalizacije i uz podršku savremenih mrežnih tehnologija ekstranete mogu graditi i organizacije koje ne pripadaju istoj formalnoj organizaciji (na primer. uostalom. kako bi ostvarile neki poslovni interes. To će najĉešće biti sluĉaj onda kada je jedna organizacija stalni dobavljaĉ one druge. ali ne i geografskim. intranet se takoĊe može upotrebiti za povezivanje kancelarija iste firme na razliĉitim lokacijama. Extranet Ekstranet (engl. [Type text] . 2.10 Intranet Intranet je korišćenje tehnologija baziranih na Internetu u okviru organizacije. Internet pruža podršku svim funkcijama kompanije i omogućava kretanje od „ostrvaca informacija― ka mrežama koje omogućavaju bolju komunikaciju i timski rad. Važno je napomenuti kako ekstranet omogućuje razmenu podataka meĊu poslovnim partnerima uz bitno niže troškove od onih koje bi izazivala izgradnja zajedniĉke privatne i od Interneta potpuno izolovane mreže. koja. Intranet daje mogućnost da se lakše publikuju informacije neophodne za rad zaposlenih u okviru kompanije. meĊusobno ne konkurišu na tržištu. Sigurno je da poslovna logika nalaže da se njihove privatne raĉunarske mreže povežu prema standardima Interneta. pa im je zajedniĉka i uprava (najviši menadžment). a hardver i softver podrške se standardizuju logiĉno je pretpostaviti da će ga većina organizacija koristiti za internu komunikaciju. Podacima se pristupa sa jednog jedinstvenog interfejsa. Primer takvih sistema su holding kompanije. Kako se koncept intraneta širi. a ĉesto se bave i sasvim razliĉitim delatnostima. holdingu). koje se sastoje iz većeg broja organizacija ĉiji je vlasnik zajedniĉki. može nakon nekog vremena postati suvišnom (ako se prekinu poslovni odnosi). Iako su ĉlanice holdinga organizacije koje uživaju visok stepen samostalnosti u radu.25 2. Extranet) je oblik povezivanja raĉunarskih mreža dva ili više zasebnih poslovnih sistema koji ĉine odreĊenu poslovnu asocijaciju. Pošto se može predvideti da će svet Intranet-a progresivno rasti u dužem vremenskom periodu. ili ako jedna drugoj prodaju sopstvene proizvode u većim koliĉinama i u dugoroĉnijim. pri ĉemu treba uspostaviti stroge sigurnosne zahteve kako bi se spreĉila zloupotreba i njihovo neovlašćeno korišćenje. verovatno će i svakodnevna poslovna komunikacija izmeĊu korisnika poĉeti da dobija znatno drugaĉije i raznovrsnije oblike.

Svaki program koji kupite ili preuzmete. 3. Svaki elektronski raĉunar. kompakt disku ili ĉvrstom disku koji je sastavni deo raĉunara.26 Koordiniranim aktivnostima u ekstranetu moguće je uspostaviti i zajedniĉki web servis većeg broja samostalnih organizacija koje imaju interesa da zajedno nastupaju na tržištu. još i više potencira važnost ekstraneta. koji ĉine deo operacija jednog informatiĉkog sistema.  programsku sistemsku podršku pri izradi izvornih programa.  Preko interfejsa korisniku omogućava pristup resursima – Aplikativni softver: [Type text] . Softver ĉine podaci snimljeni na nekoj vrsti diska – disketi. Pojam je nastao kao analogija pojmu hardver. . Tukey. pored svoje fiziĉke konstrukcije (hardware) poseduje sistem programa koji služe za:  upravljanje radom sistema pri realizaciji nekog programa. na engleskom reĉ hardware znaĉi tvrdotvorina. Naime.1 Podela Osnovne kategorije softvera su: – Sistemski softver:  Upravlja resursima raĉunara: hardver. procesa. kao i sve slike. 3. dogovaranje zajedniĉke strategije nastupa na tržištu. godine. s njegovim blistavim perspektivama. kao što su:     stvaranje zajedniĉke tržišne slike. Koncept elektronskog trgovanja meĊu organizacijama (B2B). adrese. Nasuprot tome reĉ soft znaĉi meko. odnosno tvrde stvari (hard = tvrdo). U takvim se uslovima i nastojanjima ekstranet danas smatra najboljim mogućim i najprivlaĉnijim rešenjem. 1957. koordinirani PR i javno oglašavanje. pravila. dokumentacije i datoteka u vezi.. inženjer informatike. Pojam softver je prvi put iskoristio John W. što omogućava da raĉunar uĉini ono što tražite od njega. memorija. usaglašavanje odnosa s potrošaĉima i sl. muzika i ostalo što unesete ―u raĉunar‖ jeste softver. Verovatno najbolja definicija za pojam softver je: Sveobuhvatni zbir informatiĉkih programa. To dovodi do unapreĊenja zajedniĉkih marketinških aktivnosti. SOFTVER Softver raĉunara je nešto uglavnom nevidljivo..

upravljanje fajlovima itd. pak.. U raĉunarstvu. Korisnik/operater treba samo da obezbedi da je disk (ili disketa) sa operativnim sistemom u odgovarajućem ureĊaju i da ukljuĉi raĉunar. Operativni sistem daje fleksibilnost raĉunarima opšte namene (engl.2 Sistemski softver – operativni sistemi Operativni sistem je vrsta sistemskog softvera koja koordinira i upravlja svim resursima raĉunarskog sistema. Kod velikih raĉunara je obiĉno startovanje operativnog sistema nešto složenije i operater mora da interveniše u toku podizanja operativnog sistema. sviĉevi. Namenske raĉunare (engl. pa oni nemaju potrebu za operativnim sistemom. Operativni sistem stvara za korisnika radno okruženje koje rukuje procesima i datotekama. bajtovima i blokovima. Ko ima OS? Personalni raĉunari. generalpurpose computers) kakav je personalni raĉunar da obavi razne vrste poslova. Operativni sistem objedinjuje u celinu raznorodne delove raĉunara i sakriva od krajnjeg korisnika detalje funkcionisanja ovih delova.. mobilni telefoni. muziĉki player-i.. umesto bitovima. podrška umrežavanju. Kod nekih raĉunara je. Šta radi operativni sistem (OS)?  Upravlja CPU aktivnostima  Upravlja memorijom (realnom i virtuelnom)  Kontroliše ulaz i izlaz podataka  ObezbeĊuje interfejse sa magistralom i periferijskim ureĊajima  ObezbeĊuje interfejs sa fajl sistemom Zadaci OS: Kontrola i alokacija (zauzeće) memorije. operativni sistem (OS) je skup programa i rutina odgovoran za kontrolu i upravljanje ureĊajima i raĉunarskim komponentama kao i za obavljanje osnovnih sistemskih radnji. konzole za igru. ruteri. wireless access points. prioritetni sistemski pozivi. kontrola ulazno/izlaznih ureĊaja. [Type text] . Pre poĉetka bilo kakve obrade mora se aktivirati operativni sistem. omogućava igranje neke igre). digitalne kamere.27 Alat za pomoć raĉunarskim korisnicima u rešavanju problema iz realnog sveta Kompajleri i drugi programi za prevođenje:  Omogućavaju programerima kreiranje novog softvera  – 3. operativni sistem ugraĊen u permanentnu memoriju (ROM) i prema tome aktivan istog trenutka kada se raĉunar ukljuĉi. Internet serveri. Kod nekih raĉunara se operativni sistem puni automatski. dedicated computers) kontroliše jedan program koji obavlja odreĊeni zadatak (npr.. Bez dodatnih instrukcija operatera raĉunar prenosi operativni sistem u memoriju i priprema raĉunar za poĉetak rada.

ceo disk se može potpuno posvetiti glavnoj ploĉi. superkompjutere itd. Microsoft Vista: Objavljen 30. Januara 2007Novi GUI (Aero). organizovanih za odreĊenu namenu. Poboljšana bezbednost .28 Interaktivnost korisnika sa OS obezbeĊuje: – Interfejs iz komandne linije (DOS) – GUI interfejs (Windows) Disk operativni sistemi – MS-DOS . brojevima.UgraĊen Firewall. Pet ‗verzija‘ . Proizveden u Home i Professional verzijama.11/95/98 Windows NT 3. Ultimate. Linux OS je jedan od najpoznatijih softvera sa otvorenim kodom (open source software). Ovo je više-korisniĉki (multiuser) OS za više istovremenih zadataka (multitasking). Enterprise.3 Baze podataka i sistemi za upravljanje bazama podataka Baza podataka se definiše kao organizovan skup logiĉki povezanih podataka (slogova) i datoteka koji se odnosi na sliĉne pojmove ili predmete.0 Windows 2000/XP/Vista/7 Unix/Linux Macintosh Windows XP: Objavljen oktobra 2001.u kome se interakcija korisnika obavlja karakternim znacima (slovima. baza podataka predstavlja organizovanje podataka u takozvanoj integrisanoj formi gde podaci u bazi podataka mogu biti organizovani po više razliĉitih obeležja po kojima je moguće primenom odgovarajućih mehanizama baze vršiti pretraživanja i nalaženje baš onih podataka koji su potrebni. simbolima) – Interfejs preko komandne linije (komande se ukucavaju) – Interfejsi u formi menija .Home Basic. kombinacija hardvera i softvera. Home Premium. Danas Linux pokreće Web servere. [Type text] .komande se biraju iz lista prikazanih na ekranu (menu driven interface) Pregled OS:       MS-DOS Windows 3. filmske i animacione radne stanice. Business. Zamenio Windows 9x i NT. 3. Unix: Primarno se nalazio u nauĉnom ili istraživaĉkom okruženju. 3D izgled i osećaj. Postoje brojne popularne verzije. Znaĉi. 64-bitna verzija na raspolaganju.1/3.može se šifrovati ceo disk. Znaĉajne bezbednosne karakteristike BitLocker i Drive Encryption (samo Ultimate verzija) . Zasnovan na NT kernelu.51/4. osim za bootloader . Profesionalna verzija podržava EFS – Encrypting File Sistem.

ispravnosti podataka i svemu ostalom na sebe preuzima sistem za upravljanje podacima u bazi podataka .29 Sistem za upravljanje bazama podataka (database management system. odnosno relacije (relationships) za povezivanje datoteka (tabela) baze podataka u strukturiranu celinu. Svi moderni sistemi za upravljanje bazama podataka koriste relacioni model podataka što znaĉi da korisnik vidi bazu kao skup tabela sa slogovima. svita programa) namenjena rukovoĊenju bazom podataka. Microsoft Access je sistem. velikim skupom strukturiranim podataka.upiti i . PostgreSQL.izveštaji . vezama meĊu podacima. Svrha ovih elemenata je nadigradnja osnovnog oblika baze u cilju maksimalne moguće prilagoĊenosti baze ka njenom korisniku i ispunjenja posebnih zahteva korisnika. koje zahtevaju mnogobrojni korisnici.tabele. . .makroi i VBA. SQLite. gde je i rezultat svake operacije nad sadržajem baze podataka takoĊe tabela. U najpoznatije programe iz ove oblasti spadaju: Oracle.forme. i izvršavanju operacija na podacima. odnosno program za upravljanje bazama podataka. Korisnik DBMS Baze podatka . FileMaker и Sybase Adaptive Server Enterprise. MySQL. Baza podataka kreirana u Access-u sastoji se od sledećih elemenata odnosno objekata: . Microsoft Access 2002 je verzija koja je dizajnirana za rad s Windowsima 95. Microsoft Access. DB2. [Type text] . Ova verzija Access-a ne raditi na 16-bitnim verzijama Windowsa (Windows 3. Tipiĉne upotrebe ovih sistema ukljuĉuju raĉunovodstvo ili sisteme za podršku mušterijama. 98/NT i XP. Microsoft SQL Server. i stiže u okviru paketa Microsoft Office XP Professional.DBMS. Pored toga relacioni model koristi veze. DBMS) je raĉunarski program (ili ĉešće.x). Firebird.podaci na disku Šematski prikaz 1 DBMS kao sistem veze baze podataka i korisnika Brigu o podacima.

u jednoj koloni postoji samo jedna vrsta podataka. a reĉnik iz dela koji se bavi teorijom relacije. Tabela na pregledan naĉin prikazuje korenspodencije i agregacije skupova elemenata podataka (vrednosti atributa) nekog tipa entiteta. [Type text] .F. Tabele moraju biti tako sastavljene da imaju sledeće osobine:  Svaka rubrika tabele predstavlja jedan podatak ne postoje više grupe koje se ponavljaju.  Spajanje.5 Relacioni model baze podataka Prikaz podataka o entitetima dvodimenzionalnim tabelama u stvari predstavlja relacioni model. IzvoĊenje operacija nad relacijama naziva se relaciona algebra. Tip entiteta se dobija postupkom generalizacije skupa pojedinaĉnih entiteta ili agregacijom skupa atributa.Codd 1970. 3. Model podataka održava uzajamnu povezanost objekata realnog sistema. Operacije relacione algebra su:  Projekcija. a kolone domene. Tabela koja zadovoljava navedene osobine naziva se relacija.30 3. Osnovni nedostaci su bili nerazdvajanje logiĉke i fiziĉke strukture.4 Model baze podataka Sistemi upravljanja BP zasnivaju se na korišćenju odreĊenih modela podataka.  Kolone su homogene. Redovi u tabeli predstavljaju pojedine primerke datog tipa entiteta. kompleksnost struktura i korišćenje proceduralnih jezika. duplikati redova nisu dozvoljeni i  Redosled kolona ili vrsta nije bitan. Matematiĉka relacija je skup koji opisuje korespodencuju (agregaciju) dva ili više skupova.  Redovi se razlikuju meĊusobno. godine. Baza podataka koja se sastoji od relacija naziva se relacionom bazom podataka. Modeli podataka koji su ostavili trajan trag u teoriji i praksi baza podataka su:  Mrežni model podataka  Hierarhijski model podataka  Relacioni model podataka  Model entiteta i poveznika  Model semantiĉkih hierarhija  Objektno – orjentisani model podataka  Logiĉki model podataka Razvoj je tekao tako što se stalno težilo otklanjanju nedostataka i olakšanju rada sa bazama podataka.  Svaka kolona ima naziv. Relacioni model se danas smatra standardom za bazr podataka i razvijeno je dosta sistema za relacionu bazu podataka. Tvorac relacionog modela je E. Relacioni pristup je baziran na relacionoj matematici.  Selekcija.

Naredba SELECT jedna je od najkoristenijih SQL naredbi. 3. Spajanje se može vršiti kada su odgovarajući atributi jednaki ili je zadovoljen neki uslov. a njena snaga narocito dolazi do izrazaja upotrebom razlicitih operatora. IBM je 1987. relacije se kreiraju jednom naredbom i odmah su dostupne za korišćenje. Rezultat svih operacija je nova relacija. a ne i “kako” nešto treba uraditi. Specificira “šta”. Godine standardizovao sopstvenu verziju SQL-a.  Interaktivno i klasično programiranje. Sledeća standardizovana verzija je SQL-92 i najnovija je publikovana 1999. Izdvajanje reda naziva se selekcija.  Neproceduralnost. Delenje je operacija kojom se jedna relacija deli drugom i dobija treća relacija.6 Upitni jezik SQL (Structured Query Language) je standardni upitni jezik za relacione baze podataka. TABLICA KOLONA ZAPIS Ime Prezime JMBG Ivan Miloš Sarajlić Lukić 0123546879987 1244454545444 Tabela 2 Relacioni model baze podataka Izdvajanje kolona se naziva projekcija.  Uniformnost. kao deo projekta System R 1974. originalno nazvan SEQUEL.31  Delenje. godine od strane Ameriĉkog nacionalnog instituta za standarde (ANSI) i Internacionalne organizacije za standardizaciju (ISO) i publikovan kao SQL86. ANSI je 1989 publikovao proširenu verziju SQL-a . [Type text] . nazvanu SAA-SQL. Mnogi proizvodi danas podržavaju SQL. godine. Osnovne karakteristike SQL-a:  Jednosavnost. Relaciona algebra je naĉin logiĉkog ili simboliĉkog predstavljanja operacija koje treba izvršiti nad podacima. Standardizovan je 1986. Prvu verziju SQLa razvio je IBM u San Jose Research Laboratory (sada Almaden Research Center). nazvanu SQL-89. svi podaci i rezultati operacija se prikazuju u vidu tabele. funkcija i kljucne rijeci WHERE.

Razliĉitost definisanja kibernetike vidimo u prikazu nekoliko definicija npr : [Type text] . kao i zbog razliĉitog nivoa nauĉne apstrakcije. samim tim su izvršili uticaj na društvo. Ova grupa nauĉnika rešavala je niz praktiĉnih i konkretnih zadataka. danas ĉine vitalni ekonomski resurs. Razlike u definisanju su. zbog razliĉitog pripadanja nauĉnika nauĉnim oblastima ( prirodne. Naziv Kibernetika potiĉe iz grĉke reci Kibernao sto znaci Upravljam. rešavanje zadataka iz neurofiziologije.32 4. obradu i prenošenje informacija. posebno raĉunarskih mašina za ĉitanje. konstruisanje veštaĉkih sistema na bazi analogije sa živim bićima. Uvodeći ovu reĉ u naziv nove nauĉne discipline. Pošto su informacioni sistemi omogućili razliĉite ljudske aktivnosti. Danas se kibernetika razliĉito definiše. Rozenblat. Informacije i saznanje. uticali na strukturu organizacija. U svakoj upravljaĉkoj situaciji. Mak Kuloh i drugi razradili su osnovne nauĉne teorije upravljanja. uglavnom. snimanje. Vorn Virer. ljudski resursi i procedure. kibernetika je vezana za interdisciplinarno prouĉavanje upravljanja u tehniĉkim i biološkim sistemima. kibernetika konstituiše nauĉnu teoriju upravljanja svim sistemima razliĉitih svojstava. Zajedniĉki rad ovih nauĉnika je prvi put ukazao na mogućnost stvaranja opšte teorije upravljanja. Valart. Bez obzira na ranije korišćenje. ĉuvanje. tehniĉke i društvene nauke). Ubrzali su obavljanje svakodnevnih aktivnosti. tek je Vinerovo tumaĉenje ovog termina oznaĉavalo nauku o upravljanju u pravom smislu. odnosno metodologije procesovanja i prenošenja informacija. kao sto su: izrada i korsćenje raĉunarskih mašina. Klod Senon. javljaju se nove mogućnosti. Norbert Viner nije znao da su je i nauĉnici davno koristili. i reci Kibernetes sto znaĉi Upravljanje. bez obzira na njenu konkretnu prirodu. 4. Tako se možze razlikovati uže i šire definisanje kibernetike. INFORMACIONI SISTEMI Informacioni sistem je integrisani skup komponeneti za sakupljanje. Izumom i dostupnošću novih informacionih tehnologija (IT). mogu se naći zajedniĉke zakonitosti i matematiĉki formalizovati preko apstraktnih modela. kao i naĉine i shvatanje rada. Prema užem shvatanju.1 Pojam kibernetike: Za razliku od drugih nauĉnih disciplina koje su prouĉavale raznovrsne i pojedinaĉne probleme upravljanja. Šire definisanje daje kibernetici znaĉenje opšte teorije upravljanja. izmjenili naĉine ponude i potražnje proizvoda na tržištu. telekomunikacioni sistemi i tehnologije. baze podataka. Osnovne komponente informacionih sistema su hardver i softver raĉunara. Norbert Viner i njegova grupa nauĉnika iz razliĉitih oblasti.

33 - G. Podatak i informacije mogu predstavljati i ulaze i izlaze za informacioni sistem. Podatak se obiĉno pretvara u informaciju na osnovu primene. [Type text] .. obaveštenje i informacije. S. Ovi izrazi se. znakovni podaci (:.) . godine. 9). Informacija zauzima centralno mesto u informatici i informacionom sistemu. 4. Razlikuju se: numeriĉki (0..Klaus: ―Kibernetika je nauka o bitnim osobinama i zakonitostima regulisanja i obrade informacija u dinamiĉkim sistemima kao i o samim sistemima‖.. i 1954. smatraju sinonimima. dogaĊaja. alfabetski (a. Informacija2 je podatak organizovan tako da ima odreĊeno znaĉenje i vrednost za korisnika. data) predstavlja elementarni opis stvari. . ... davanje oblika neĉemu. odnosno. postavio sasvim nove postavke upravljanja znaĉajne za celokupnu savremenu nauku. itd. ali je tokom vremena izgubila prvobitno znaĉenje. b.. specijalni znak. aktivnosti i transakcija.2 Informacija i podatak: U svakodnevnom životu ĉesto se koriste izrazi. Podatak može biti ocena koju je student dobio na ispitu ili broj ĉasova vežbi za neki predmet. 2 Informacija je reĉ latinskog porekla in formare i izvorno je znaĉila stavljanje u odreĊenu formu. pogrešno.. Tako. -. Baza podataka se sastoji iz velike koliĉine podataka organizovane za pretraživanje.Kenel: ― Osnovni zadatak kibernetike se sastoji u otkrivanju i formulaciji opštih zakonitosti u organizaciji i funkcionisanju odredjenih klasa dinamiĉkih sistema razlicitih materijalnih svojstava. Podatak može biti broj. z). a zajednicko im je jedino to sto svi pretenduju na to da daju prihvatljivo tumaĉenje ovih pojmova. mogu 1 Podatak je poruka koja ima odreĊeno znaĉenje i predstavljena je u formalnom obliku pogodnom za prenos i obradu. podaci o zaposlenom kao što su ĉasovi rada i projekti na kojima rade. koji pokazuju aktivno ponašanje usmereno prema odreĊenom cilju‖ . Korisnik interpretira znaĉenje i donosi zakljuĉke na osnovu podataka. - Osnivaĉ kibernetike Norbert Viner je u svojim delima: ―Kibernetika ili upravljanje i komunikacije u živom biću i mašini‖ i delima ―Ljudska upotreba ljudskog bića – Kibernetika i društvo‖ objavljenim 1948. slovo. Ti pristupi su veoma razliciti. slika. ili zvuk. Podatak 1 (eng. =. na primer.

lice – preduzeće…). Obeležjima se bliže odreĊjuje posmatrani entitet. ako jedna ista cifra ima razliĉitu vrednost u niz cifara koje ĉine broj. u starijim udžbenicima. Kljuĉevi mogu biti primarni i sekundarni. muž – žena. Sistem brojeva se naziva pozicionim. HEKSADECIMALNI BROJNI SISTEM koristi 16 cifara. dokument…). Kljuĉno svojstvo (kljuĉ) omogućava identifikaciju entiteta u skupu entiteta. mašina. Entitet moze biti: - Realni objekat ( osoba. Svaki entitet može imati više obeležja i obrnuto. BINARNI BROJNI SISTEM koristi samo dve cifre: 1 i 0. informacija je viši kvalitet od podatka. Pod entitetom najcesce se podrazumeva objekat posmatranja koji je vazan sa odredjenog stanovista. prekršaj…). Atributi doprinose opisu entiteta ali ne omogućavaju njegovu jednoznaĉnu identifikacuju. Svaki entitet ima razliĉita svojstva (obeležja). Sam sistem obraĉuna plata može se kasnije koristiti kao ulaz za drugi sistem koji priprema budžet kompanije. preduzeće…). upis. Skup entiteta je imenovana kolekcija entiteta iste vrste. desetiĉni sistem) je naĉin zapisivanja brojeva koji koristi deset razliĉitih cifara (znamenki) i decimalnu zapetu (decimalnu taĉku) za zapis veliĉine broja. koliĉina.3 Predstavljanje informacija – brojni sistemi Pod brojnim sistemom se podrazumeva način predstvaljanja nekog broja pomodu znakova koje nazivamo ciframa. najĉešće je rezultat obrade podataka i od nje se ima koristi ili podstiĉe na neku akciju. [Type text] . dekadni sastav ili. DEKADNI BROJNI SISTEM karakteriše brojna osnova 10 i deset razliĉitih sifara. Apstraktni koncept (mera. Svojstva mogu biti kljuĉna i atributivna. OKTALNI BROJNI SISTEM za brojnu osnovu ima broj 8. a prvih deset cifara su cifre dekadnog sistema od 0 do 9 a ostalih pet cifara su slova latinske azbuke Dekadni sistem (takoĊe decimalni sistem. Odnos – Asocijacija (predmet – nastavnik. Dakle. 4. Svet koji nas okružuje moze se shvatiti kao sistem entiteta koji su u meĊusobnom delovanju. boja. Svako svojstvo ima ime i vrednost. DogaĊaj (roĊenje.34 predstavljati ulaze za sistem obraĉuna plata odreĊene kompanije.

35 Dekadni brojni sistem je pozicioni.entropija‖. sa osnovom 2. što znaĉi da u njemu i znak i njegov položaj odreĊuju vrednost u zapisu broja. Svaki broj se može predstaviti kao zbir eksponenata dvojke. Ovo je pozicioni brojĉani sistem. Entropija predstavlja prirodnu težnju svakog realnog sistema da doĊe u stanje nejveće verovatnoće. Entropija i informacija su osnovne informacione veliĉine. Predznak „+― za pozitivne brojeve se obiĉno izostavlja. koji bi nastao zbog njegove totalne neorganizovanosti. cilj i funkcije IS Informacioni sistem najĉešće se definiše kao skup ljudi i opreme koji po odreĊenoj organizaciji i metodama obavljaju prikupljanje. elementi. i iskljuĉivi (u datom momentu). a to stanje odgovara potpunom haosu.. Prema saznanjima kibernerike i opšte teorije sistema. Zbog jednostavnosti primene u elektronskim kolima. binarni sistem koriste praktiĉno svi moderni raĉunari. nezavisni (meĊusobno). Ovaj pristup polazi od toga da informacija otklanja neodreĊenost sistema. Negativni brojevi se oznaĉavaju predznakom „-―.. Cilj informacionih sistema mora da bude usklaĊena sa opštim poslovnim ciljevima. u poruci koja je upućena od pošiljaoca ka premaocu. obradu. von Bertolanfy).. prenos.p(xn). U teoriji informacija entropija se definiše u osnovi na dva naĉina: 1) kao proseĉna koliĉina informacija koju nosi neko slovo apstraktne abecede izvora. Binarni sistem je brojĉani sistem u kome se zapis sastoji samo od cifara 0 i 1. pa su neki autori informaciju nazvali ―neg . odnosno informacioni sistem svojim funkcionisanjem mora da poboljša funkcionisanje celog poslovnog sistema kako bi se postigli što bolji rezultati poslovanja. ĉuvanje i dostavljanje podataka i informacija na korišćenje. (L. DogaĊaji. 4. pri tome. Pojam entropije-je usko povezan sa pojmom verovatnoće. 2) kao mera nesigurnosti ishoda nekog dogaĊaja (xi) iz polja mogućih dogaĊaja(x1....xn) razliĉitih verovatnoća p(x1). U sastav informacionih sistema ulaze sledeći elementi: [Type text] Podaci Izvor podataka Sredstva za primenu i obuhvatanje podataka Komunikacione linije . odnosno neizvesnost promena. te da je informacija pojava suprotna entropiji.x2.4 Entropija Klasiĉni teorijski pristup informaciji ima svoje polazište u povezivanju informacije sa teorijom verovatnoće i entropijom.5 Pojam.. 4. entropija je sila koja nastoji da svaki sistem iz stanja reda i organizovanosti prevede u stanje nereda i haosa. moraju biti: nepredvidivi (sluĉajni).

36 - Sredstva za memorisanje i obradu podataka Informacioni jezici. kako bi se postigli što bolji rezultati. U cilju zadovoljenja potreba za taĉnim.pasivan naĉin korišćenja. kao i obezbeĊenja podloge za donošenje odluka.6 IS za obradu podataka (DP – Data Processing) Osnovna uloga ovakvih iformacionih sistema bila je prihvatanje i obrada poslovnih transakcija tako da se njihova najĉešća primena sastojala u zameni ruĉne obrade mašinskom u smislu tzv. upravljački informacioni sistemi (MIS – Management Information Systems). U središtu pažnje kod DP sistema su podaci. [Type text] . informacioni sistemi za podršku odlučivanju (DSS – Decision Support Systems) ekspertni sistemi (ES – Expert Systems). konzistentnost u naĉinu rada. Danas je uglavnom prihvadena slededa podela na periode koje karakterišu: informacioni sistemi za obradu podataka (DP – Data Processing). uvode i koriste informacioni sistemi. u odnosu na klasiĉnu ruĉnu obradu. i kvalitet i obim obraĊenih informacija ĉime je ispunjen osnovni cilj da se omogući prihvatanje velikog broja podataka. povećao brzinu i taĉnost obrade a takoĊe. Osnovne osobine informacionih sistema za obradu podataka . - korisnici su iskljuĉivo zaposleni u posebnom organizacionom delu za elektronsku obradu podataka (ERC – elektronski raĉunski centar ). projektuju se. Softverska rešenja baziraju se na klasiĉnim programskim jezicima i drugi. pravovremenim i relevantnim informacijama. mehaniĉka efikasnost u obavljanju posla. zasnovanost na analizi prošlih dogaĊaja. metode i procedure čovek Osnovni procesi informacionog sistema su: sakupljanje informacija na mestu nastanka prenos informacija do mesta obrade slanje informacija do korisnika korišdenje informacija Cilj informacionih sistema je da svojim radom poboljša funkcionisanje celog poslovnog sistema. Ovakav naĉin obrade je. 4. mehanografske obrade.

Ovaj period u razvoju informacionih sistema uvodi savremeniji pristup u: - naĉin obuhvata podataka. 4.eliminacija vedeg dela papirne dokumentacije na ulazu. a izlazi su hijerarhijski diferencirani i dati u mreži.8 IS za podršku odlučivanju (DSS. WHAT-IF i GOAL-SEEK modeli) Informacioni sistemi za podršku odluĉivanja (DSS – Decision Support Systems) poĉinju da se razvijaju nastankom programskih jezika ĉetvrte generacije i takozvanih generatora aplikacija. uglavnom nižim. terminalskom mrežom. a takoĊe sadrži i neophodne mehanizme za uvoĊenje promena koje se vrše prilikom donošenja odluka.raznovrsnije izveštavanja. .37 Pojmom sistem iskazuje se da je neki objekat složen i da se sastoji od više meĊusobno povezanih elemenata koji se ponašaju po odreĊenim zakonitostima. . .interaktivan.smanjivanje obima štampanih dokumenata. 4. . Softverska rešenja uraĊena su korišćenjem viših programskih jezika. koja pruža odgovarajuće podatke u svrhu donošenja odluka.korišdenje grafičkih i drugih izlaznih mogudnosti. nivoima upravljanja. Upravljaĉki informacioni sistem MIS je mreža zasnovana na raĉunarima. procese izveštavanja (osim pisanog izeštaja uvodi se i ekranski tip izveštaja putem terminala koji se nalazi kod korisnika). Informacioni sistem za podršku u odlučivanju okrenut je problemima najvišeg rukovodstva u firmi.7 Upravljački IS (MIS – Menagment Information Systems) Upravljaĉki informacioni sistem je mreža zasnovana na raĉunarima a koja pruža odgovarajuće podatke rukovodstvu u svrhu donošenja odluka.vremenski sinhronizovan i [Type text] . Upravljaĉki informacioni sistemi su orijentisani ka informacijama. Prednosti u odnosu na prethodne vrste informacionih sistema: . pa kao takav mora da bude: . a takoĊe sadrži neophodne mehanizme za uvoĊenje promena koje rukovodstvo vrši prilikom donošenja odluka. tamo gde nastaju. Postoje razliĉiti tipovi upravljaĉih informacionih sistema koji se koriste za veoma raznovrsne oblike poslovnog odluĉivanja. Osnovna karakteristika ovih informacionih sistema je da korisnik donosi poslovne odluke u interakciji sa izlaznim informacijama iz informacionog sistema. . proces donošenja rutinskih odluka na nekim.uvođenje elektronske pošte itd.

obuhvata niz oblasti: medicinu. Ovde spadaju raspoznavanje reĉi i reĉenica. prognoza stanja na berzi. koje treba otkloniti. 4. demografska kretanja i sliĉno. Obiĉno se pod ovim podrazumeva pojam „VoĊenje studenta―. ponašanje nekih sistema (vodostaj). Planiranje: projektovanje plana dejstva. analiza informacija sliĉno. Ekspertni sistemi se koriste u velikom broju oblasti i moguće je izvesti sledeće klase: Interpretacija: Interpretacija situacije u zavisnosti od poznatih ulaznih vrednosti. dijagnostira greške i planira buduće potciljeve. [Type text] .. Ekspertni sistem je ljudsko – raĉunarski sistem kompententan za rešavanje problema u usko specijalizovanoj oblasti.― Obuĉavanje: Obuĉavanje uĉenika i studenata u nekoj oblasti. Izraz ekspertni sistem najĉešće se primenjuje na programe koji se koriste znanjima radi simuliranja ponašanja ĉoveka – eksperta. interpretira odgovore i uoĉi slabosti u odgovorima.. Zakljuĉci ekspertnih sistema se zasnivaju na ljudskom znanju a ne na raĉunarskom izraĉunavanju i upravo tu se koristi u oblastima gde je matematika nemoćna. Ispitivanje ponašanja sistema. Sistem je u stanju da analizira znanje. tehniĉke sisteme.38 - interdisciplinaran. u stilu „ Šta bi bilo ako.. Praćenje: Ispitivanje mogucnosti sigurnog izvršavanja plana. Takvom ĉoveku je svojstveno da poseduje veliko specijalizovano znanje i mnogo informacija. komunikaciji. maršuta i sliĉno. Prognoza: Prognoziranje najverovatnijeg sledećeg dogaĊaja u zadatoj situaciji. Obuhvata probleme planiranja pri projektovanju. Dijagnostija: Zakljuĉivanje šta je dovelo do narušavanja sistema. Ekspertni sistemi koji vrše sintezu u cilju rešavanja problema. programske sisteme i sliĉno. elektriĉne sisteme. Znanje iz te oblasti se može podeliti na dva dela: opšte ( iz struĉnih knjiga) i individualno – praktiĉno znanje (steĉeno tokom niza godina). - - - Ekspertni sistemi se uopšteno mogu podeliti na dve grupe: - Ekspertni sistemi koji analiziraju neki problem. Upravljanje sistemima: Upravljanje sistemima sadrži sve gore navedene klase. predvidi buduće. kontroliše voĊenje plana. ukljuĉujući neke retke ĉinjenice potrebne za rešavanje specifiĉnih problema u odreĊenoj oblasti. Ovde spada prognoza vremena. interpretacija signala.9 Ekspertni sistemi Ekspertni sistemi su programski sistemi koji sadrže ljudsko znanje i koriste ga u rešavanju problema koji su dovoljno teški da za njihovo rešenje zahtevaju ĉovekovu ekspertizu.. jer mora da interpretira stanje.

Korisnici mogu da obavljaju svoje poslove na raĉunarskom sistemu namenjenu za njihovu upotrebu. Ali i posle uĉitavanja programa. Programi koje treba izvršiti unapred se pripremaju i uĉitavaju u raĉunar onim redom kojim želimo da budu izvršene. Od ovakvih vrsta sistema oĉekuje se da ureĊaji za obradu podataka u najkraćem roku prime podatke iz sistema kojima upravljaju ili kontrolišu. Rezultat razmišljanja prikazuju na jasan i razumljiv naĉin i mogu da pružaju savete. Konsultantske: konsultuje se mišljenje eksperta. spadaju u programe sa najvišim prioritetima i mogu da prekinu izvršavanje drugih programa. Ovakva obrada podataka karakteristiĉna je za treću generaciju raĉunarskih sistema. u aktuelnom vremenskom trenutku. ali koji je povezan direktno (on – line) komunikacijskim vezama sa ostalim delovima sistema. Programi koji rade u realnom vremenu moraju biti sve vreme u glavnoj memoriji. Distribuirana obrada podataka obavlja se pomoću dve ili više sistemskih komponenata unutar jednog sistema. davanja prioriteta nekom program.39 Prema odnosu ĉovek-ekspertni sistem. 4. Korisnici pristupaju raĉunaru preko terminala povezanih direktno za centralni raĉunarski sistem ili preko raĉunarske mreže. dok se u centralnom procesoru izvršava neki program. Serijska obrada (Batch Processing) je najjednostavniji naĉin obrade. tj. ekspertni sistemi se mogu podeliti na: - Samostalne: samostalno donose odluke. da ih obrade i da na bazi rezultata kombinuju sa metodama vremenske raspodela i multiprogramiranja. planiraju buduće akcije i izveštavaju korisnike o njima.10 Vrste obrade podataka Centralizovana obrada podatka obavlja se na jednom mestu – centralnom raĉunarskom sistemu. ulazna jedinica može da uĉitava podatke ili neki [Type text] . Savetniĉke: daje preporuke (savete) korisniku šta da uĉini u odreĊenoj situaciji Ekspertni sistemi sadrže bazu znanja organizovanu za korišćenje kao skup pravila. Rad u realnom vremenu (Time Sharning) predstavlja naĉin rada raĉunarskog sistema koji omogućava korisniku neposredan pristup potrebnim raĉunarskim resursima. postoji mogućnost promene redosleda izvršavanja. Multiprogramiranje (Multiprograming) je naĉin rada raĉunara kod kojeg je moguća istovremena obrada više programa koristeći mogućnost preklapanja operacija. Na primer.

PC bankarstvo 5. Na ovaj naĉin racionalno se koriste raĉunarski resursi. Kod ovakvih sistema procesori vrše ili paralelnu obradu ili rešavaju nekoliko zadataka. Ponekad se ona uopšte ne može uspostaviti. koje se nude i izvršavaju u korišćenje raĉunarskih mreža i telekomunikacionih medija. Daljinske obrade podataka (Teleprocesing) je naĉin obrade podataka pri kojem se podaci obraĊuju na drugoj. ili se uspostavlja prema potrebama Stimulativna obrada podataka (Multiprocessing). U elektronskom bankarstvu koriste se sledeće distributivne mreže kojima se ostvaruju informacioni i poslovni kontakti sa bankom : 1. a na izlazu mogu da se izdaju rezultati iz trećeg programa.11 PIS i bankarski sistem Usled razvoja raĉunarske i telekomunikacione tehnologije došlo je do velikih etnoloških promena u funkcionisanju banaka. POS sistemi 3. Telefonsko bankarstvo 4. [Type text] . Banke implementiraju elektronsko poslovanje da bi podigle svoj ugled usled prihvatanja inovacija. Internet bankarstvo 7.40 drugi program. Od ovakvih vrsta sistema oĉekuje se da ureĊaji za obradu podataka u najkraćem roku prime podatke iz sistema kojima upravljaju ili kontrolišu. Sa druge strane. Mobilno bankarstvo Elektronsko bankarstvo (Electronic Banking) je vid bankarskog poslovanja. što znaĉi da izmeĊu raĉunara i udaljenih ureĊaja postoji neposredna stalna elektronska veza Off line obrada. ali isto tako kao i odgovor na uvoĊenje inovativnih usluga od strane konkurenata. Podaci moraju biti preneseni na udaljenost što podrazumeva postojanje odgovarajućih ulazno izlaznih ureĊaja i telekomunikacijskih sastava. što znaĉi da ne postoji stalna elektronska veza. SMS bankarstvo 6. tako da se može govoriti o stvaranju i razvoju elektronskog bankarstva. odnosno pružanje bankarskih usluga fiziĉkim i pravnim licima. da ih obrade i da na bazi rezultata kombinuju sa metodama vremenske raspodela i multiprogramiranja. Elektronsko bankarstvo omogućuje uštede u poslovanju i razvoj masovnih usluga prilagoĊenih specifiĉnim potrebama korisnika. 4. omogućuje pridobijanje novih klijenata banke. ili svaki ima svoju posebnu glavnu memoriju. udaljenoj lokaciji u odnosu na onu gde nastaju i gde se koriste rezultati obrade. S obzirom na veze izmeĊu centralnog raĉunara i udaljenih ureĊaja razlikuju se dva temeljna oblika daljinske obrade podataka: On – line obrada. kod ovih sistema postoji dva ili više centralnih procesora koji se vezuju za jednu. ATM sistemi 2.

brza usluga. Ovaj sistem omogućava direktan prenos sredstava sa raĉuna kupca na raĉun prodavca. bankomati omogućuju i uput u stanje raĉuna. i to putem stalne telefonske linije ili ISDN veze. sigurno i taĉno ukljuĉene su u SWIFT mrežu. Jedan od najznaĉajnijih bankarskih servisa i produkata na polju razmene informacija je svakako SWIFT (Sociery for Interbank Financial Tekecimunation). koji se ostvaruje povezivanjem maloprodajnog mesta sa mrežom i bazama podataka banaka. POS je sistem za elektronski transfer novca na mestu prodaje proizvoda ili usluga. Pogodnost za klijente je pristup raĉunu 24 ĉasa. SWIFT predstavlja svetski standard u bankarskom poslovanju. i sl. Na SWIFT mrežu je prikljuĉeno preko 6000 institucija. Sa druge strane. uvoĊenje ATM za banke znaĉi višestruko smanjenje troškova procesiranja transakcija. što je za direktnu posledicu imalo koncentraciju visoko struĉnih i obrazovanih kadrova u bankarskim institucijama Složena finansijska struktura. odnosno prodavcu robe. ili izvrše bankarske transakcije brzo. smanjenje redova i gužvi u bankama. Na isti naĉin se POS terminalu šalje povratna informacija na osnovu koje se štampa raĉun i to po pravilu duplikatu. Swift tehnologija podržana je sa nekoliko softwerskih produkata kao što su SWIFTALLIANCE . plaćanje raznih raĉuna. on-line. U tehnologiju podrške razmene poruka SWIFT definiše mrežu. kupovinu prepaid bonova. što ima za posledicu oštru konkurenciju izmeĊu banaka. polaganje depozita. Pored već tradicionalne usluge podizanja gotovine. korisnika kartice. ATM (Automated Teller Machine) predstavlja najrasprostranjeniju formu EFT tehnologije.Turboswift itd. Banke se mogu odluĉiti za jedan od dva [Type text] . proverava stanje na raĉunu korisnika. potrebne konfiguracije klijenta za rad na mreži. kupac potpisuje. U domaćim uslovima poslovanja uglavnom je prisutna vrsta POS terminala koji ne traže unos PIN koda na njima prilikom realizacije transakcije. MERVA. Software Swift Alliance je produkt SWIFT-a i kao takav se smatra najboljim rešenjem za konekciju na SWIFT mrežu. s tim što jedan primerak koji ostaje pružaocu usluge. Isto tako dovodi i do racionalizacije broja zaposlenih u poslovima sa stanovništvom i mogućnost ostvarivanja dodatnih prihoda od naknada za pružanje usluga korisnicima kartica drugih banaka. a dnevno se razmeni preko 4 miliona poruka. ATM su mašine koje su dislocirane i povezane u bankarsku mrežu. kao i kompletna pravila rada sa produktima. bez ĉekanja u redu ispred šaltera i sve šira lepeza usluga koja se nudi. Korišćenje POS (Point of Sale) se aktivira provlaĉenjem platne kartice kroz terminal koji oĉitava magnetnu traku/ĉip platne kartice i unošenjem iznosa transakcije. Sve banke u svetu i kod nas koje žele da izvrše razmenu informacija. koju karakteriše veliki broj finansijskih institucija Visok stepen deregulacije (kako na domicilnom tako i na svetskom) finansijskom tržištu. Ĉesto se kod novijih POS-ova zahteva i unos PIN-a od strane kupca.41 Tri bitna faktora su uticala na razvoj elektronskog bankarstva: Visok nivo razvoja raĉunarske tehnologije za primenu u finansijskim institucijama. pri ĉemu se na licu mesta. transger sredstava sa raĉuna na raĉun u okviru banke.

što se reflektuje na bolje odnose u celom logistiĉkom lancu snabdevanja. a raĉunar automatski smanjuje brojkom. U cilju ekikasne saradnje. zavisno od broja poruka. razgranatosti mreže same banke. zatim sledećih 5 oznaĉavaju vrstu proizvoda.. predstavlja numeriĉku oznaku artikla. zatim drugi deo sistema izraĉunava ukupnu cenu za svu prodatu robu i na ekranu kase prikazuje se iznos koji kupac plaća. odnosno predmeta koju je moguće prepoznati optiĉkim ĉitanjem na blagajni ili drugom mestu. sledećih pet znakova oznaĉavaju proizvoĊaĉa. brzo dentifikuje vrstu robe. Dva znaka oznaĉavaju zemlju u kojoj je izvršeno obeležavanje.13 Numeričko i simboličko označavanje artikla – sistem EAN EAN je sistem numeriĉkog šifriranja proizvoda široke potrošnje i simboliĉkog predstavljanja šifara. Simbol EAN je jedan od linijskih simbola koji se danas primenjuju u razliĉitim sistemima obrade podataka. bez obzira na njihovo poreklo ili namenu i unapreĊenje slobodnog protoka roba. Ograniĉenja za uvoĊenje EDI tehnologije u našoj zemlji su na strani: Institucionalnih faktora. UvoĊenje EDI tehnologije u poslovanje je nužno jer je nemoguće komunicirati sa kompanijom-partnerom koja nije uvela EDI tehnologiju. Linijski simbol EAN koji ĉini seriju paralelnih tamnih linija razliĉite širine na svetloj osnovi.42 moguća produkta: SwiftAlliance Entry ili Swift Alliance Access. 4. zahteva za dodatnim pogodnostima. vodeći raĉuna o važećim meĊunarodnim i nacionalnim propisima. mada se efekti njene primene manifestuju veoma brzo. Svaki artikal obeležen je sa 13 znakova. Telekomunikacione infra strukture i Nedostatka obuĉenih kadrova EDI i EDIFACT stvaraju bolje odnose zaposelnih sa partnerima i bolji menadžment informacijama u kompaniji.. Njegov cilj je automatska identifikacija proizvoda. Raĉunar koji je povezan sa sistemom na osnovu informacija sa skenera. a poslednji znak je kontrolni ĉija se vrednost izraĉunava iz prethodnih dvanaest i kojim se ustanovljava eventualna greška u ĉitanju. pa je privilegija velikih i moćnih kompanija. predstavnici trgovine i proizvoĊaĉa odluĉili su da stvore meĊunarodno udruženje. Optiĉko ĉitanje simbola najbrže je i najtaĉniji naĉin unošenja podataka. Skener je elektronski povezan sa registar-kasom. 4. [Type text] .12 EDI i EDIFACT standard Uvodjenje EDI tehnologije i primena EDIFACT standarda u poslovnom komuniciranju je investicioni poduhvat. a ona dalje sa ostalim delom elektronskog informacionog sistema.posebno zakonsko-pravne regulative. Ta meĊunarodna organizacija obezbeĊuje poštovanje i primenu uspostavljenih pravila funkconisanja sistema. Za primenu EDI tehnologije treba vremena.

vremenski isteci sesija.43 4. dok je ovo neophodno da bi se napravila aplikacija koja pravilno funkcioniše. spreĉavajući - neovlašćeno generisanje. protivzakonito) spreĉava ili ometa pristup javnoj raĉunarskoj mreži. pored kontrole fiziĉkog pristupa raĉunarskim resursima. Šifre. Kod on-line obrade zaštite datoteke se ostvaruje. FILTRIRATI SPOLJNE PODATKE Ako je objekt napada javna raĉunarska mreža. Dostupnost . Upotreba sistema isključivo od strane ovlašćenih korisnika obezbeĊuje da se resursi sistema ne mogu koristiti od strane neovlašćenih osoba niti na neovlašćen naĉin ObezbeĊenje sigurnosnih podataka neophodno je kod programa kojima se direktno („on-line―) može pristupiti podacima i kod programa koje se ĉuvaju izvan sistema („on-line―).obezbeĊuje nedostupnost informacija neovlašćenim licima. [Type text] . Obrazovati sebe. ne karakteristika. i. Osnovni ciljevi mera bezbednosti u sistemima su: - Poverljivost . ne ĉini ništa da bi se aplikacija napravila bezbednom. kada se piše kod. ali nema jednog rešenja koje je adekvatno za sve aplikacije. žiža je na pravljenju aplikacije da radi kako je zamišljeno.14 Zaštita informacionih sistema Bezbednost je mera. Ĉesto. Za ovo je delo propisana novĉana kazna ili zatvor do jedne godine. važno je razmatrati neregularne upotrebe aplikacije. Nekad su ovi postupci neophodni da bi se omogućila adekvatna bezbednost. Tokom razvoja.obezbeĊuje da ovlašćeni korisnici uvek mogu da koriste servise i da pristupe informacijama. Lozike se najĉešće koriste zajedno sa procedurom identifikacije korisnika. korišćenjem sistema lozinki. i kontrole pristupa kreiraju prepreke za regularnog korisnika. Integritet obezbeĊuje konzistentnost podataka. Osnovno delo ĉini lice koje neovlašćeno (dakle protivno postojećim propisima. Mudro je misliti na vaše regularne korisnike kada uvodite bezbednosne mere. i softverskim postupcima. promenu i uništenje podataka. Ako ništa drugo. Osnovni koraci: - - Razmatrati neregularna korišćenja vaše aplikacije. Siguran dizajn je samo deo rešenja. Nije neuobiĉajeno da koraci preuzeti u svrhu povećanja bezbednosti web aplikacije u isto vreme umanjuju njenu upotrebljivost.

Spreĉavanje zaraze je neotvaranje nijednog fajla koji stigne uz e-mail. a najveća šteta nastaje ako doĊe do potpunog gubljenja podataka i raspada celog informacionog sistema. samoreprodukujući programi (nekoliko KB) koji imaju iskljuĉivo cilj da naprave štetu na zaraženom kompjuteru. Oni imaju zadatak da spreĉe infekciju i oĉiste zaražene fajlove. U poslednjih nekoliko godina veliku opasnost za informacione sisteme predstavljaju kompjuterski virusi. [Type text] . Mogu neopaženo da se ubace. Kompjuterski virusi su mali. zbog svakodnevnog nastajanja novih virusa neophodno ih je ažurirati. Šire se tako što žrtva dobije e-mail sa prikaĉenim fajlom. Spreĉavaju zarazu tako što skeniraju fajlove i ako naĊu virus oni zabrane pokretanje zaraženog programa. Antivirusi mogu da prepoznaju odreĊeni virus samo ako imaju njegov kod u bazi.44 Cilj svih mera zaštita je obezbeĊenje integriteta i pozudanosti poslovnog informacionog sistema. a koji nije tražen. Pouzdanost sistema oznaĉava njegovu sposobnost da se brzo i taĉno obnovi posle greške ili nepravilnog rada bilo koje sistemske komponente. Ono što je najbitnije znati u vezi virusa je da se možemo zaraziti na dva naĉina: - Preko diskete na kojoj se nalazi virus Preko fajlova koji stignu uz e-mail (ili ICQ) Za borbu protiv virusa se koristi antivirus. i iz neznanja ga startuje i automatski postaje dalji prenosilac crva. Štetu prave tako što brišu ili menjaju fajlove na disku. Internet crvi se za razliku od virusa šire preko e-maila-a ili preko IRC kanala.

Miroslav Sardelić: ―Poslovna informatika‖. Dragan mariĉić.ac. Beograd.rs/ 7.45 LITERATURA 1. prof.wikipedia. http://www.biz/ 10.ni. 2.ac.god. http://www.link-elearning.biz.org/wiki/Internet 6. http://www.ba/ 11. dr Miomir Todorović.e-serbia. http://sh.org/wiki/Servisi_Interneta 5.uni-bk.ftb. http://www. Beograd 1997. 3.com/ [Type text] .wikipedia. dr Dragan Ćosić: ―Informacione tehnologije‖. 2009. http://sr.com/pc-trikovi/osnove-hardvera-i-softvera/ 9.ispodpalme. 4.lecad. Prof. http://info.god. http://www.elfak. Beograd. 1999.unze.hr/ 12 http://www.god. Nikola Klem: ―Raĉunarstvo i informatika‖.yu/informacionisistemi/ 8.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful