P. 1
Egejska umetnost

Egejska umetnost

|Views: 704|Likes:

More info:

Published by: Nikolija Grozdanovic on May 11, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/19/2013

pdf

text

original

Egejska umetnost

je najstarija umetnost nastala na tlu Evrope, na obali Egejskog mora. Egejska kultura se nalazi na nekoliko podrucja sa izvesnim razlikama. Tako razlikujemo - Kikladska kultura (ostvra Egejskog mora) - minojska kultura (Krit, nazvana po kritskom kralju Minosu) - heladsko-mikenska kultura (grcko kopno) Egejska civilizacija bila nam je poznata iz Homerovih epova (Ilijadi, Odiseji). Arheolog Hajnrih Sliman zaputio se u Troju, Artur Evans na Krit da bi potvrdili tacnost ovih prica. Tada je otkriveno postojanje egejske kulture. Egejska kultura je trece veliko kulturno podrucje Starog sveta. Osim toga, ona je bila most koji je spajao kulturu Egipta sa Grckom.

Kikladska umetnost
nastala je na ostvrima Kikladskog arhipelaga. Njeni stanovnici bavili su se trgovinom pa se tu nalaze mnogi predmeti kritskog, anadolskog, mikenskog porekla. Najvaznija nalazista su Milos, Siros, Amorgos, Paros, Andros, Naksos. Deli se u tri hronoloske faze - ranu, srednju i poznu. Izdvajaju se kikladski idoli u mermeru. Danas bi delovali kao moderna skulpture stilizovanih i sazetih oblika. Uglavnom predstavljaju nagu zensku figuru u stojecem stavu, skrstenih ruku na grudima. Pretpostavlja se da simbolizuju majku plodnosti. Velicine idola variraju, od onih santimetarskih do prirodne velicine. Kikladski vajari su stvorili prve zenske aktove u prirodnoj velicini. Najpoznatiji je idol iz Amorgosa, visine 76cm. Poznati su i po vazama od keramike i metala sa naslikanim ribama, oktopodima, cvecem, stilizovanim liscem, sa puno maste u crtezu i boji.

Minojska kultura
je najbogatija i najneobicnija kultura koja se razvijala na ostrvu Krit koji je naseljen jos iz neolita. Stara kritska kultura dobija poseban znacaj u “minojsko doba” kad Krit postaje najvaznije kulturno srediste Mediterana. Za Grke Krit je kolevka religije i umetnosti. Po legendi Zevs je rodjen na Kritu. Najznacajniji grad je Knosos, gde je 9 godina vladao Minos koji je smeo da razgovara sa Zevsom. Pored Knososa su Festos i Malija karakteristicnih asimetricnih osnova i sa velikim palatama. Skoro nista nije sacuvano jer su sve tri palate razorene u isto vreme oko 1700god pre n.ere. U 20.tom veku je minojsku kulturu ponovo otkrio Artur Evans. Sve sto imamo od minojske kulture stvoreno je u periodu od 1600-1450te godine. Arhitektura Krita poznata je samo po rusevinama palata. Glavni principi Kritske arhitekture poticu iz Male Azije, a veoma su slicne asirskim i vavilonskim palatama. Palata u Knososu nazvana Minosova palata je bila najveca i pominje se kao Minotaurov lavirint jer se sastojala od tako mnogo prostorija razudjeno postavljenih. Prema legendi hodnici su bili toliko zamrseni da je onaj ko jednom udje ne moze da nadje izlaz. Ali grcka legenda kaze da je Tezej, sin kralja Egeja, uz pomoc lepe Arijadne, kceri kralja Minoja, uspeo da ubije cudovisnog bika i izadje uz pomoc klupka koje mu je ona dala. Mnoge pisarnice, radionice ukazuju da palata nije bila samo kraljevska rezidencija vec je sluzila i trgovackim i administrativnim poslovima. Palata je imala niske tavanice, tako da sveukupno nije bila narocito visoka, a mnogobrojne terase stepenista i predvorja cinile su je prijatno otvorenom. Sredisnje mesto je veliko

navikama. Religiozni zivot Minojaca je jako tesko odrediti. Motivi za ukrasavanje su geometrijski.monumentalnost se postize ne velicinom objekata. oko koga su se nalazile mnoge prostorije. Oko njenog struka i grudi su joj takodje obmotane zmija. Cesti motivi su prikazi podvodnog sveta i delfina. . Tri gracije Freska toreadora . Simetrija se ne koristi u celini plana gradjevine ali je nekad ima u pojedinim prostorijama. Prvo zmija na Kritu nema. Stablo je ili okruglo od drveta. Karakteristike . razvijena osecanja za dekoraciju enterijera i zidova . jos uvek nije sigurno u kom svojstvu su pravljene. Ne zna se sa sigurnoscu da li je u pitanju bozanstvo ili mozda kraljica u nekom obrednom plesu. isticanjem kolonada stubova nasuprot mirnim zidovima u istoj prostoriji. Karakteristicno je da se stablo uvek siri navise.komponovanje plana i spoljnjeg izgleda palata u kojem simetrija ne igra bitnu ulogu. Slikarstvo Velika paznja se posvecuje ukrasavanju unutrasnjih zidova. U koloritu dominiraju crvena. -u sredistu palate je pravougaono dvoriste oko koga su grupisane nesimetricno postavljene prostorije. kako drzi u obe ruke po jednu zmiju. zatim oker. osim neke sitne plastike koje su bile vrlo bliske stilu zidnog slikarstva. U svakom slucaju zmije su simbol besmrtnosti pa mozda treba traziti objasnjenje u tome. predstavljena je cirkuska scena sa bikom u pokretu ustremljen na ljudsku figuru koja ga hvata za rogove. svecanosti. Oni su ukrasavani bojenom i gledjosanom keramikom i oblaganjem drvetom i metalom. Kritske palate su uvek u skladu sa prirodom terena i okoline. Figura je predstavljena u stojecem polozaju. Grudi su obnazene. usadjeno u stopu od kamena ili kameno sa stopom. Figurine zena se najvise isticu. Prizor je izuzetno zivotan i veseo. bela i zelena. materijalnom i duhovnom zivotu. naglasavanjem nekih delova prostora ili arhitektonskih oblika. Zmijska boginja je napoznatija statua i po lepoti i po znacenju. i ovde su prostorije poredjane oko sredisnjeg dvorista u cijem se dnu nalazi stambeni deo sa manjim dvoristem i peristilom. Naime nekoliko paradoksa vezano je za ovu statuu. kvalitetom materijala. Minojske zidne slike bile su toliko orginalne i bogate da na takvu mastovitost nismo naisli sve do tad. fronatalno. Prestona dvorana nalazila se na zapadu. Takav polozaj i najvise krupne oci podsecaju na Mesopotamsku umetnost. skupovi. Ljubav prema prirodi. i do nje se dolazilo sirokim stepenistima. Kricani nisu imali hramovi a kultne statue su bile retke. ultramarin i svetloplava. stablom i kapitelom. Najznacajnija tehnika je fresko-dekoracija. sloboda pokreta. Tu su se odrzavale razne sportske igre. Palata u Maliji Palata u Festosu. nacinu zivota. Stub se koristi i igra znacajnu ulogu u podupiranju tavanice. lepota nagog ljudskog tela su bile cesta inspiracija.dvoriste. Oblici su stilizovani ali dosta realisticni. struk uzak a kukovi naglaseni. Crna se koristila za naglasavanje kontura i bojenje pramenova kose. Skulptura Vajarskih dela na Kritu je jako malo sacuvano. .teznja ka vecoj udobnosti i intimnosti pojedinim odaja. biljni i figuralni. tj. Ono sto znamo jeste da je glavno bozanstvo bilo zenskog roda blisko majci ili boginji plodnosti. Najveca i najdinamicnija zidna slika do danas otkrivena. vec smisljenom kompozijom i skladnim odnosima velikih i malih masa. Zidno slikarstvo Krita govori mnogo o izgledu ljudi. nacinu odevanja. mrka.je pravo remek delo. tako da je ovaj kult zmije sigurno importovan a s druge strane nigde u svetu sem na Kritu nema zmijskih boginja. sacuvana je druga verzija ove palate jer je prva srusena od zemljotresa.

nemacki arheolog u XIX veku pocinje iskopavanja Mikene i Troje. oktopodi. tezak 30tona. ptice i cvece je bilo uobicajeno. Tirins i Arg. Figuralne kompozicije prikazuju scene iz lova i rata (sto nema kod Kricana). Unutrasnji zidovi su bili prekriveni ornamentalnim ili figuralnim kompozicijama. prikazuje povorku vitkih. Homerovo vreme. a od njega vodi dugački hodnik-dromos do glavne kružne prostorije. Uocava se Egipatski obicaj da se sa umrlim u grobnicu unesu i razni predmeti koji su mu pripadali. . Oko 1600godine pre n. Prvi put srecemo megarone iz kojih ce se kasnije izroditi grcki hram. Sama palata je bila sastavljena od niza megarona povezanih hodnicima. gde je vekovima trajala Mikenska umetnost. Ova umetnost za razliku od Kritske nije tako slobodna. Arhitektura Mikenska arhitektura cuvena je po gigantskim zidovima i dobro utvrdjenim dvorcima. Atrejeva riznica (oko 1400. Znacajne su bile i fresko-dekoracije. Ona je jedan od najstarijih grckih gradova a svu slavu dozivela je u tkz. Moze se pratiti razvoj kritske keramike. Njih zamenjuju sudovi sa bojadisanim ukrasima koji dozivljavaju procvat za vreme kameras stila. Najveci megaron je bio glavna dvorana gde je ziveo kralj. Mikenska umetnost Mikena je prva velika kultura na samom tlu Evrope. kad je Agamemnon vodio rat protiv Trojanaca. Grad Mikena je opasan viskoim zidinama koje su po legendi izgradili kiklopi. 2 zlatna pehara iz groba u Vafiju – scena hvatanja i vezivanja bika. A pronadjene su i zlatne maske pokojnika sto je ocigledan egipatski uticaj. Pravougaonog oblika sa otvorenim ognjistem na sredini a u njega se ulazilo kroz otvoreni trem sa stubovima. tremovima i dvoristima. Motiv dekoracije su uglavnom geometrijske ili stilizovane biljke. Kritska grcarija je bila cuvena po svom tehnickom savrsenstvu i dinamicnom spiralnom ornamentu. Krcag sa siskom. Hajnrih Sliman. misicavih mladica obnazenih do pojasa kako nose grabulje kose i drugo orudje. pr. a malo kasnije u kamene komore-kosnice. verovatno riznicu.) napravljena je u brdu. Pitanje je da li je ovaj motiv Minojskog izvora ili Mikenskog. Sama velicina utvrdjenja govori da Mikenci nisu ziveli mirnim zivotom i da su neprekidno strahovali od sledeceg napada. Sudeci po ornamentici najraniji su oni gde dominiraju jednostavni linearni i spiralni ornamenti urezani u povrsinu. Prisutna su tri pevaca koje predvodi cetrvti horovodja. kameras stil *Oko 1400 godina pre nove ere Knosos je unisten (tokom najezde ili nekom prirodnom katastrofom).Keramika Keramika je bila najrazvijenija od svih grana primenjene umetnosti. Da pevaju iz sveg glasa vidi se kako im se grudi nadimaju i kako im se rebra ocrtavaju na odeci. Ovakva sloboda i opcinjenost radom i ocevidna veselost vidimo pre toga na slici za vreme Amenhotepa (radnici nose balvan). Za vreme naturalistickog perioda razne robe. Nedaleko od ulaza se nalazi omeđeni prostor s grobovima Mikenskih vladara. Vaza sa oktopodom Vaza zetelaca iz Hagija Trijade od steatita. Iz nje se ulazi u manji prostor. Glavni centri ove kulture bili su Mikena. Mikenske grobnice su najbogatija nalazista predmeta od arheoloskog znacaja. Njihova je uloga cuvara kapija. Kr. Centar Egejske kulture se prenosi na Peloponez.ere pocinju da sahranjuju pokojnike u dubokim grobnicama u obliku okna. Sasvim verovatno je predstavljen neki praznik zetve jer je cela slika u jakom veselom raspolozenju. U grad se ulazilo na dvoja vrata od kojih su glavna – Lavlja vrata iznad nadvratnika imaju dekorativni reljef koji prikazuje dva lava i između njih sveti stup. koja se smatra toliko znacajnom gradjevinom da su je nazvali riznicom a ne grobnicom. U Mikeni je pronađeno 9 grobnica pokrivenih “kupolom” od kojih je najpoznatija Atrejeva riznica.

Ili je u pitanju porodicna predstava tri generacije ili siroko rasprostranjen mit o bozanskom detetu koje je majka ostavila. stvorile su visoku kulturu antičke Grčke. maloazijskog a i bogovi su se stalno menjali ili spajali. Ponovljene invazije severno-grčkog naroda Dorana dovelo je do uništenja Mikenske kulture. grckog. (Narocito retko na skulpturama). 1873.godine otkrio je riznicu sa oko 9000 razlicitih zlatnih predmeta. Zanimljivo na ovoj skulpturi nije medjutim motiv njenog stvaranja vec toplo osecanje prisnosti koje prvi put vidimo u starim kulturama. Sparta ili Korint. Mikenski panteon bio je mesavina minojskog. medjutim ono je bilo jos starije. paze jedno dete koje im je krilu. ali iz haosa koji je nastupio postupno su izronile malene države. cvrsto sjedinjene. Mnogo kasnije pronadjeno je i Prijamovo blago. U Troji imamo 9 kulturnih slojeva. Troja Hajnrih Sliman je otkrio Troju grad u Maloj Aziji koji se razvijao uporedo sa Mikenom a zaustavlja se naglo nakon poraza u ratu sa Mikencima. pa su ga odgajile nimfe.Nisu pronadjeni nikakvi tragovi mikenskih hramova. svaka s gradom u središtu. . Medjutim u samim palatama su se nalazili manji oltari. Nastavljena su istrazivanja i nakon njegove smrti. od 2300 godine do 4veka pre nove ere. Statua “tri boznastva” od slonovace prikazuje dve zene u klececem stavu. kao što su Atena (polis). Bio je ubedjen da je otkrio Prijamovo blago. Najinteresantniji nam je drugi (savremenik Kritske kulture) i sesti sloj(Prijamova troja).

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->