Istorija muzike

Postanak muzike
Otkud muzika? Muzika postoji otkad i ljudi. Sta i kako su praljudi svirali? Niko ne zna. Sredinom XIX veka javljaju se prve teorije o postanku muzike: - Britanski filozof, Herbert Spenser je smatrao da muzika nastaje u afektu – usled viska energije, kada hocemo da izrazimo nase emocije kroz dizanje i spustanje glasa. On je vrsio oglede na zivotinjama kako bi dokazao svoju teoriju. - Carls Darvin je smatrao da muzika nastaje usled privlacenja suprotnih polova. On je takodje vrsio oglede na zivotinjama. - Karl Biher, Nemacki ekonomista je definisao muziku kao proizvod rada. Smatrao je da je muzika nastala sa proizvodnjom i da prati pokrete pri bilo kakvom radu. - Nemacki prirodnjak, Karl Štumf je smatrao da je muzika nastala kao signalno sredstvo (da bi se primitivni ljudi dozvali medjusobno). - Žil Kombarje, Francuski muzikolog je doveo u medjusobnu vezu muziku i magiju, sto je u principu i najtacnija tvrdnja. Muziku koriste primitivni narodi starog veka: - Ljudi sa Cejlona (danasnja Sri Lanka); - Ljudi sa Gvineje (tadasnji Irijan); - Afrikanci; - Amazonci; - Aboridzini (Australija).  Magija igra vaznu ulogu u zivotu primitivaca. Oni njom objasnjavaju sve natprirodne pojave. Muziku koriste pri ritualima. Tada upotrebljavaju tekst i melodiju, uz koju pevaju odredjeni tekst. Tadasnja muzika se sastojala u ponavljanju kratkih odlomaka uz dinamiku pri smenjivanju pevanja vraca i plemena. - Kasnije se javljaju napevi u kojima se upotrebljavaju V2, a kasnije i Č4, Č5 i Č8. Vrste napeva su: radni, vojnicki, ljubavni (lirski) i uspavanke. - Najstarija lestvica je pentatonika. Ona je upotrebljavana u Kini, Japanu, Skotskoj, Irskoj, Madjarskoj... - Sto se tice viseglasja prvo se pevalo paralelno u 1, a kasnije i u svim ostalim intervalima, a najvise u 2, 4, 5 i 8, tek kasnije u 3. • Prvi oblici viseglasja su: o Heterofonija – dvoglasno, unisono pevanje koje se na sredini kompozicije siri u pevanje u 4 i 5, a zatim se ponovo vraca na unison; o Bordun – 1 glas lezi, dok 2. gradi melodiju; o Imitacija – ponavljanje jedne male fraze kroz glasove. - Instrumenti imaju veoma znacajnu ulogu u zivotu primitivaca. Prvo koriste dlanove i glas da proizvedu zvuk, kasnije udaraju dlanom o neki predmet, a jos kasnije predmetom o predmet. Tako nastaju prvi instrumenti: • Udaraljke – Prve udaraljke su pravljene od drveta, kamena, kostiju neprijatelja, metala. • Duvacki instrumenti – Prvi duvacki instrumenti su flaute od trske, drveta, i od kostiju zivotinja i zarobljenih neprijatelja. Kasnije se javljaju trube. • Zicani instrumenti – Prvi izvor zvuka u obliku zicanog instrumenta je tetiva luka. Kasnije se broj zica povecava i dodaje se rezonator, i tako nastaju citre, harfe, lire... Uz magiju i muziku pojavljuje se jos jedna vazna umetnost, a to je ples. Uz prizivanje raznih duhova i bogova i pesmu i svirku, javljaju se i igre oko vatre tj. prvi plesovi.

Muzika u zivotu starih naroda

(Stari vek)
Stari vek traje od postanka coveka do IV – V veka nove ere. U starom veku vlada robovlasnicki poredak. Postoje dva sloja – klase ljudi: 1. Vladari (crkva i bogataski sloj) i 2. Robovi Muzika je podredjena i pise se po volji vladara, crkve i bogatasa, dok muzika robova ne postoji. Pojavom klasnog drustva muzika je na visem nivou i od tada se muzikom bave semo profesionalni muzicari (pevaci, sviraci, igraci), koji rade na dvorovima. Javljaju se i novi instrumenti: udaraljke od bronze, gline, drveta; duvacki instrumenti se osavremenjavaju i javljaju se flaute, rogovi, trube; i na kraju zicani instrumenti, koji su najznacajniji, harfe, lutnje, kitare, pa cak i hidraulicne orgulje. - Muzika u ovom razdoblju je uglavnom jednoglasna. - Vladari kasnije shvataju znacaj muzike i ona se pojavljuje u verskim obredima u hramovima, a izvode je profesionalci. - O muzici starih naroda saznajemo sa reljefa na zidovima palata, grobnica, hramova, kipova. U ovo doba se javljaju prve teorije muzike, ali nije bilo notacije, pa su se melodije prenosile usmeno s kolena na koleno.

Egipat – Misir
Egipat u starom veku ima veoma razvijenu kulturu i umetnosti – vajarstvo, knjizevnost, a narocito muziku. Muzicari su smatrani faraonovim rodjacima, a bez muzike nije mogla da se zamisli ni jedna svecanost. Muzika se izvodila u hramovima, na dvorovima, ulicama, trgovima – gde su ljudi i igrali-plesali. - Instrumenti koji su tada korisceni u Egiptu bili su: veliki broj udaraljki, flaute, trube, a narocito su bili zastupljeni zicani instrumenti, pre svega harfe. III miliona godina pre nove ere Egipcani su pravili savrsene harfe. To su bile harfe u obliku luka, tzv. lucne harfe. Sem harfe od zicanih instrumenata bile su zastupljene lutnje, citre i hidraulicne orgulje, koje su tada postojale samo u Egiptu i radile su pomocu vode i vazduha. - Egipcani su poznavali i orkestar – vojni orkestar sastavljen od duvackih instrumenata i udaraljki. - Sto se tice teorije muzike u Egiptu su bile zastupljene Pentatonika i Hromatika. Poznaju intervale koji su imali znacajnu ulogu u muzici uopste, a najvise koriste 4, 5 i 8. Tada jos uvek nije bilo notacije.

Mesopotamija – Irak
Prve civilizacije koje su naseljavale ovo podrucje su: Sumerci, Vavilonci i Asirci. Muzika je u Mesopotamiji bila vezana za religiju – u crkve se uvode instrumenti. Sve crkve su gradjene uz pesmu, a u toku godine su se tacno rasporedjeno pevali crkveni napevi. Muzicare imamo i na dvoru, gde moze raditi i do 150 profesionalaca. - Od instrumenata koriste se: razne udaraljke, cegrtaljke, bubnjevi, duvacki instrumenti sa jezickom tipa oboe i roga, lire i harfe. - Ovi narodi takodje poznaju orkestar, a od terorije muzike poznaju intervale, od kojih su glavni 5 – simbol 5 cula, i 7 – simbol 7 dana u nedelji i broj tada poznatih planeta.

Japan – Nipon (Izlazak sunca)
O muzici Japana nema puno pisanih podataka. Ipak zna se da su Japanci u starom veku poznavali pentatoniku i da Japanska muzika dostize vrhunac u VIII veku nove ere. Oblici muzike koji su se tada koristili su: - Ko – uta i Ha – uta – solo pesme; - Gagaku – To je bila vrsta instrumentalne muzike, koju je izvodio orkestar na otvorenom imitirajuci zvukove iz prirode; - No – je razvijenija vrsta muzike – scenska muzika u kojoj ucestvuju horovi, pevaci i plesaci uz instrumentalnu pratnju, sto predstavlja zacetke japanske opere. - Instrumenti koji se koriste su: trzacki: Biva, Samizen, koji ima 3 zice i dugacak i tanak vrat, i Koto – tip gitare sa 13 zica; i od duvackih instrumenata Sakuhaci – flauta od bambusa.

Palestina – Izrael

Najznacajnija uloga muzike je u hramu i smatrali su je sredstvom za dobijanje Jehovine (bog) naklonosti. Muzika je imala veoma veliki znacaj Njihovi carevi su i sami bili kompozitori: • Car David je napisao 150 psalama. Psalmi su pohvalne pesme Bogu, oni su jednoglasni, izvode se u recitativnom stilu uz pratnju nekog zicanog instrumenta. • Car Solomon – „Pesma nad pesmama“. - Profesionalci se javljaju kasnije. - Od teorije muzike poznaju pentatoniku, lestvicu od 8 tonova i ukrase koji su tada dosta bili upotrebljavani. Crkvene pesme su izvodili u stilu responzorijalnog pevanja – dijalog izmedju svestenika i hora. - Istrumenti koje su koristili su: bubnjevi, kastanjete, trube od metala, za koje su verovali da rasteruju zle duhove, razne flaute i oboe sa jezickom, tipicno njihov instrument Sofar – vrsta roga, razne harfe, lire lutnje...

Arapi
Svojim orijentalnim karakteristikama Arapi su mnogo uticali na evropsku muziku. Centri arapske muzike u starom veku su: Medina, Damask, Kordoba, Sevilja, Kairo i Bagdad, koji je imao orkestar od 200 clanova koji je izvodio 100 izabranih pesama iz toga doba, a najznacajniji centar je Kalifov dvor, gde su se izvodile narodne pesme. - U VIII veku Arapi u Kordobi osnivaju skolu sviranja i pevanja, a Sevilja postaje centar za proizvodnju najznacajnijih muzickih instrumenata. - Muzika je narodna (narod je stvarao muziku). Oblici koji su korisceni su: • Balada – vokalno-instrumentalna pesma od nekoliko stihova; • Makami – vokalno-instrumentalno delo zasnovano na improvizaciji. - Od teorije muzike poznaju dijatoniku, hromatiku i enharmoniju; lestvicu od osam stepeni i poznaju manje tonske razmake od polustepena (1/3, 1/4, 1/5, 1/6 stepena).

Kina
Kina je jedna od starih drzava. Njihovi filozofi su se bavili muzikom, npr. Konfucje. Kinezi su bili skloni velikim svecanostima i ceremonijama. Ni jedan vid kulture se nije mogao zamisliti bez muzike (hramovi, dvorovi, ulice, trgovi). Pesme i himne su pevane uz orkestar koji se sastojao od 500 do 700 clanova. Imali su veoma razvijenu teoriju muzike – lestvice: - Pentatonika – lestvica od 5 tonova, bez polustepena. Pet tonova smatraju simbolom zemlje, vatre, vode, drveta i ruda; ili simbolom drustvenog uredjenja: vladar, visoki drzavnici, narod, javni sluzbenici, proizvodi. Ova lestvica je koriscena i u svetovnoj i u duhovnoj – crkvenoj muzici. - Tsai jui – lestvica od 7 tonova i ponovljen 8. – dur sa #4 stupnjem (lidijski modus). - Lestvica od 12 tonova – hromatika – svirali su je pomocu instrumenta Liu koji se sastojao od 12 cevcica razlicitih dimenzija. Broj dvanaest je bio simbol meseci u godini i broja apostola. - Instrumenti: • Udaraljke – prave ih od kamena, metala, bronze. Poznaju preko 40 vrsta bubnjeva, koji mogu dostici precnik i do 2,5 m. Karakteristican je tipicno kineski instrument King – udaracki instrument od kamenih plocica po kojima se udaralo drvenim cekicem; • Duvacki intrumenti – imaju ih veliki broj: trube; flaute; Jo – frula sa 7 rupica od bambusa; Šeng – je imao rezonator od osusene tikve ili lubenice, u kome se nalazilo od 13 do 36 bambusovih trski razlicite velicine, a na posebnu trsku se uduvavao vazduh; • Zicani: harfe; lire; Kin – koji se svirao u lezecem polozaju i imao je od 5 do 15 zica; Lip – slican gitari. - Izmedju VI i XII veka Kinom vlada dinastija Tang, a od VII do IX veka pojavljuju se novi instrumenti: lire, lutnje i harfe i veliki broj stranih muzicara. Od IX do XII veka pojavljuje se autenticna kineska vrsta muzike Song – Scenska muzika koja predstavlja osnovu kineske opere. Ovde imamo recitacije, glumu i dekoraciju.

Indija

U Indiji se muzici pripisuje bozansko poreklo i magicna moc. Smatrali su da ona utice i na zivotinje i biljke. Muziku nalazimo u hramovima i na dvorovima, cak je i sam kralj komponovao muziku. Postoje 2 vrste muzike: • Saman – smirena melodija – nema skokova, duhovnog karaktera; • Raga je svetovna muzika eksplozivna, brza, razdragana, sa mnogo skokova i ukrasa (suprotnost Samana). - Imaju veoma razvijenu teoriju muzike. Poznaju pentatoniku – kineska – bez polustepana. Kasnije se pojavljuje lestvica od 7 tonova, gde je svaki stupanj je imao svoje ime – zaceci solmizacije. Poznavali su razmake od ¼ stepena, tako da oktavu dele na 22 ¼ stepena. Obim melodije je isao i do 3 oktave. Poznaju cak i viseglasje – Bordun (jedan glas lezi, dok drugi gradi melodiju). - Imaju veoma bogat instrumentarijum: gongovi, kastanjete, bubnjevi, frule, oboe, gajde, trube, rogovi, Vina – tipicno indijski zicani instrument, Ravanastron, Sarangi. - Koriste karakteristicnu vrstu scenske muzike, koju su nazvali Igrana drama (u prevodu). Ona obuhvata glumu pod maskama, uz instrumentalnu pratnju i malo dekora.

Grcka – Helada, Helas
U grckoj vlada helenisticka kultura, koja dostize vrhunac robovlasnickog drustva i sa njom pocinje istorija ne samo muzike vec i covecanstva. U grckoj u to vreme vlada parlament – nema kralja – po drzavnom uredjenju je republika. Iz tog doba poznati su nam njihova arhitektura, vajarstvo, slikarstvo... Omladina je obavezno morala da se bavi muzikom, a narocito je bila razvijena horska muzika. Imali su horove od 12 do 25 clanova. Sama rec muzika je grckog porekla i oznacava sve sto pripada Muzama (boginje nauke i umetnosti), tako da se smatra da je muzika bozanskog porekla. Nju nalazimo na vencanjima, pogrebima, pri verskim obredima, na trgovima. Njihovi filozofi su se takodje bavili muzikom: Aristotel, Pitagora, kao i Fidija – vajar. Prvi muzicari su Amfion, Orfej, Marsija, Limos... - Instrumenti: • Prvi instrument koji poznaju je Kitara (lira) – trzacki zicani instrument sa 8, 11 ili 15 zica. Lira je bila obavezna za ucenje i bila je kucni instrument; • Aulos je duvacki instrument od trske ili slonove kosti. Sastojao se iz dve cevi, koje je svirac, obe, drzao u ustima. Na obe cevi imao je od 4 do 15 rupica. Na desnoj se izvodila melodija, a na levoj pratnja. Koristio se na gozbama, pratio vojnicki korak i na galiji, kao sredstvo za davanje ritma veslacima; • Jos poznaju razne vrste truba, panovu frulu, kastanjete i razne zvecke. - Oblici grcke muzike: • Postoje dve vrste vokalno-instrumentalne muzike i to su: Kitarodija – pevanje uz kitaru, i bila je popularnija od Aulodije, sto je druga vrsta vokalno-instrumentalne muzike; • Takodje postoje 2 vrste instrumentalne muzike: Kitaristika i Auletika; • Oblici horske (vokalne) muzike – izvodio ih je hor koji je imao od 12 do 25 clanova. Pevalo se unisono ili u oktavama, a kasnije dobijaju instrumentalnu pratnju: o Tren – zalopojke uz aulos; o Pean – radosne pesme o sreci i zdravlju posvecene bogu lepote – Apolonu. Bilo je duhovnih i svetovnih Peana; o Ditiramb – posvecen bogu vina Dionisu – Dioniziju. Izvodio se na trgovima, a izvodilo ga je 50 plesaca i pevaca, koji su bili obuceni u jagnjece koze i igrali oko oltara, gde je lezala skulptura boga. Bili su praceni sa 2 aulosa; o Himne – pesme posvecene bogovima; o Skolion – napitnice – pesme posvecene vinu i vinovoj lozi; o Enkomej – pohvalne pesme coveku ili bogu; o Himenej – vrsta svadbenih pesama; o Partenije – pesme koje su zene pevale u slavu boginje Artemide; o Tragedija dozivljava vrhunac u VI veku pre nove ere. Razvila se iz Ditiramba. Solista dobija vecu ulogu i on prica o Dionisovom zivotu. Uvode se prvi glumci, koji su nosili maske na licu, pa plesaci dobijaju znacajniju ulogu. Hor se javlja medju cinovima, kao komentator dramske radnje i predstavlja masu naroda. Imao je od 12 do 25 clanova koje su pratili aulosi i kitare.  Tragedija je imala 5 cinova. Ditiramb se izvodio na trgovima, a tragedija se izvodi u amfiteatru (pozoriste polukruznog oblika na otvorenom sa 20.000 kamenih sedista i binom u sredini). Svi ucesnici tragedije su se nalazili na sceni. Znacajni tvorci tragedija su Euripid, Sofokle i Eshil. Tragedija iscezava u 5 veku; o Nasuprot tragediji razvija se komedija, koja takodje, kao i tragedija, nastaje iz Ditiramba. U komediji se opisuju natprirodne sile, a izvodi se na gozbama – pevanje i ples uz instrumentalnu pratnju.  Kasnije iz komedije i tragedije nastaje opera.

Nema sopstvenu.Teorija muzike – Grci su prvi podigli teoriju muzike na visi nivo.. partenije. IV i V stupnja i poznavali su dijatoniku. 5 i 8. i imitacija – ponavljanje krace fraze kroz glasove. makami.Prvi kompozitori su Amfion. delo – pesme uz aulos. Muzicari i solisti su dovodjeni iz inostranstva. e. i 5. a kasnije u dobe muzike starih naroda javlja se robovlasnicki drustveni poredak. Kina. i. pa do V veka nove ere.. harfe. himenej. Marsej. konsonantni su 4. dijatonika. i 3.. metalne trube. Indija. Grcka – Helada – Helas. kasnije se javljaju trube.. „-“ kraci slogovi. a ostali su mogli da moduliraju. koriste se razni intervali. Limos. Od najveceg znacaja je uvodjenje jedne crte. a od zicanih Kitara i Cimbal – stoji vodoravno i svira se udaranjem palicama o zice. stupnja i njom se izrazavala patnja i bol. cak i razmaci manji od polustepena.Instrumenti: razne udaraljke od bronze.. enharmonija. gline.. napevi – vrste napeva su radni. Najkasnije muzika dolazi do vladara – Neron. 5-unisono. • Notacija – Kod Grka je veoma vaznu ulogu imao horovodja. Od duvackih instrumenata Aulos. zicani nastaju od tetive luka. Rezime – Stari vek (od postanka coveka do V veka n. na kojoj se belezilo. samizen. trube. autenticnu..Instrumenti koje koriste su: Hidraulicne orgulje – na dvorovima. nisu znali visinu i trajanje tona.Oblici: ko-uta. Rim Postaje Evropski kulturni centar u II veku pre nove ere. tako da stari vek traje od postanka coveka. kastanjete. Arapi. U Grckoj se javljaju tetrahordi. ima ih sedam. . auletika – instrumentalna-aulos. bordun – 1 glas lezi dok se drugi krece. Koriste se ukrasi. muzika je po volji vladara i njom se bave profesionalci. aulodija – v. hromatika. raga – Indijska muzika brzog tempa. da je muzika nastala iz magije. Orfej. ha-uta – solo pesme. kostiju. Najstarija lestvica je pentatonika. Javlja se i viseglasje – prvo u paralelnim 1. koji su ponavljani uz promenu dinamike. i 4. a imucniji ljudi su imali sopstvene orkestre. ) Muzika postoji otkad i ljudi.. kitare. zatim i u ostalim intervalima. . a kasnije i C4.. i hidraulicne orgulje – na princip vode i vazduha. • Oblici grcke muzike su: kitarodija – v. biva.Karakteristike: robovlasnicki drustveni poredak – vladari i robovi. koto. muziku. lutnje. . Muzika se tada sastojala od kratkih odlomaka. i 7. rogovi.Muziku nalazimo u arenema pri borbi gladijatora i zivotinja – koriste se duvacki instrumenti da bi docarali uzas borbe. psalmi. o Frigijska lestvica – modus – je imala polustepene izmedju 2. lirski – ljubavni i uspavanke.. jer pevaci.  Muzika u zivotu starih naroda Stare drzave su: Egipat – Misir. duvacki – flaute. vojnicki. Tetrahord je glavna lestvica i na njoj se gradi ova muzika. C5 i C8. aulos. skolion.. no – scenska muzika. Egipat i Grcka. Javljaju se i crkveni napevi – responzorijalno pevanje i viseglasje. oboe. Palestina – Izrael. Vrsta se odredjuje brojem polustepena. stupnja i bila je velicanstvena... a kasnije se javljaju 3 vrste viseglasja: heterofonija – unisono-4. duvacki – flaute od trske. Preovladava jednoglasje. kamena. Imali su oznake za duze i krace note – „U“ – duzi slogovi. i 2. i 1. a neke od njih su: o Dorska lestvica – modus – imala je polustepene izmedju 3. tren. komedija. Uz magiju i muziku javlja se jos jedna umetnost – ples . Rim. i 6. linija za belezenje melodije i oznake za nacine pevanja – dirigent je sve odredjivao. himna. pentatonika. Najtacnija tvrdnja o nastanku muzike jeste teza francuskog muzikologa Zila Kombarjea. hromatiku i enharmoniju. . Mesopotamija – Irak.). Dele intervale na konsonantne i disonantne. zicani – harfe. Javljaju se melodijski intervalski skokovi – V2. i 6. Ove lestvice dobijaju imena po grckim pokrainama (Dorija. pean. drveta i od kostiju zivotinja ili neprijatelja. . balade. rogovi i Lituus. a disonantni su svi ostali intervali. tragedija. Imali su znacaj I. Kalikula – koji su bili kanibalisticki nastrojeni. bez njega. Frigija Lidija. trube. i. Spajanjem tetrahorada dobijaju se prve lestvice koje su bile silazne. drveta – bubnjevi. kitaristika – instrumentalna-kitara. i to su citre. o Lidijska lestvica – modus – polustepeni izmedju 1.. . i 7. . saman – Indijska muzika mirne melodije. tako sto se dodaju zice i rezonator. metala. lire. cegrtaljke. stupnja i ona se koristila za opisivanje uzbudljivih dogadjaja.igre oko vatre. ditiramb. vec na njega uticu Sirija. Kineska – igrana drama. delo – pesme uz kitaru. lutnje. gagaku – instrumentalni obl. modusi. Japan – Nipon-u prevodu izlazak Sunca. o Oblici horske muzike: enkomej.  Prvi i poslednji ton tetrahorda su morali uvek biti fiksirani. Nastaju i prvi instrumenti: udaraljke od drveta. U pocetku stari vek je drustveno besklasan.

Sve crkvene melodije nazvane su Gregorijanski koral. a spoljasnji neprijatelji su bili Huni. koji poslednjih 14 godina svog zivota bira duhovne napeve svih naroda bez hromatike.U Gregorijanski koral se sve vise ubacuje narodnih motiva. Zbirka tih melodija nazvana je Antifonardi. U njemu se opisuje zivot Isusa Hrista i njegovih ucenika. Hriscanstvo se rasprostranjuje po celoj Evropi i u Bogosluzenje se uvode narodne melodije – svaka drzava svoje narodne melodije (Srbi – Osmoglasnik). koji se moze podeliti na 2 perioda: • Od 1000. • Naizmenicno pevanje svestenika i naroda (hora) – responzorijalno pevanje. godine rimsko carstvo se cepa na I i Z i dolazi do preokreta i promene nacina zivota.Kasni srednji vek. . godina se smatra godinom koja je okoncala starovekovni robovlasnicki drustveni poredak i uspostavila srednjovekovni feudalisticki drustveni poredak. . zbog cega se osniva posebna skola – I skola u Rimu – za ucenje Gregorijanskog korala. tehnici.Srednji vek U srednjem veku sve vise dolazi do sukoba naroda i vladajuce klase. Misira – Egipta. u prevodu. bez instrumenata i bez pokreta – dakle crkvena muzika je tada bila vokalna. Prve melodije se uzimaju iz Sirije. Opisuju se dogadjaji iz poslednjih Hristovih dana i tako nastaja Liturgijska drama. enharmonije i bez velikih skokova – mirne melodije u obimu linijskog sistema. godine – Romanika. On se morao znati napamet. godine u Milanu dozvoljava propovedanje hriscanske vere. Izvodjenje Gregorijanskog korala: • Svestenik izvodi psalmodijski solo.U feudalistickom drustvenom uredjenju postoje dva sloja – klase naroda: vladari – feudalci – feud. i kmetovi – ljudi koji su sluzili vladarima i crkvi. i samim tim se slabi unutrasnja snaga Rima. Prvi sa skupljenjem melodija pocinje Papa Grgun I (560 – 604). Srednji vek se deli na dva perioda: . . 476. Car Konstantin 313. Izvode ga glumci i pevaci uz instrumentalnu pratnju. Crkva nastoji da sebi privuce sto vise vernika. Sve ove promene donose veoma vazne poglede na svet. a feudalci su bili veleposednici. Pojavljuju se prvi instrumenti i gluma. znaci zameljisni posed. stvaranje i umetnost. i • Od 1200. a u Rimu pocinje skupljanje melodija. Pocinju da se zidaju crkve. i bila je zlatnim lancem vezana za oltar. koja postaje glavna idejna snaga srednjeg veka. cije je zajednicko ime bilo Varvari (tako su ih Rimljani zvali).Rim kasnije ustanovljava pravilo da se Bogosluzenja u celoj Evropi moraju vrsiti na Latinskom jeziku. i . godine – Gotika – obuhvata razvoj viseglasja i instrumentalnu muziku. do 1200. a muzika je poverena profesionalcima i prenosi se usmenim putem.Rani srednji vek – od V do X veka – tad se izvodila samo jednoglasna muzika. Mongoli. umetnosti i u obicnom zivotu. Bogosluzenja su bila na latinskom jeziku. • Dva hora u vidu antifonog pevanja (u vidu dijaloga). 395. do 1400. pa su hriscani bili prinudjeni da svoje obrede vrse u katakombama. Karlo Veliki je uspostavio Gregorijanski koral u celoj Evropi. i koji su u principu bili (lose)placeni robovi. Izraela. Tada se razvija svetovna muzika. Hriscanstvo je tada bilo glavna idejna snaga. • Od XIV do XVI veka pojavljuje se muzicki oblik nazvan Misterij. . Uz te obrede hriscani su pevali jednoglasne melodije. nalazimo ga u nauci. Crkvena muzika U prvih sto godina srednjeg veka (pocetna faza srednjeg veka) Rim je zabranjivao propovedanje hriscanstva i vrsenje hriscanskih obreda. Sve je prozeto hriscanstvom.

Kasnije u XII i XIII veku u Francuskoj. pa cak i uspavanke. Tada u Engleskoj nastaju prve viseglasne kompozicije. Votelbajd i Hajnrih Fraenlob. Najznacajniji minezengeri toga doba su: Valter fon Der. . Te melodije mogu biti u dorskoj.Rondelus – je mogao biti troglasan ili cetvoroglasan i imao je jednu melodiju koja se provlacila kroz glasove. zabavama. Kasnije on dobija i instrumentalnu pratnju koja svira c.Tada se javlja interes plemica i vitezova za narodnu muziku. gde su najavljivali dolazak neprijatelja i sazivali narod na sastanke. jer su smatrani predstavnicima djavola zbog toga sto su se u svojim pesmama rugali vladarima i crkvi. i pocinju da pisu muzicka dela.Gimel – dvoglas u paralelnim 3 i 6. ratnicke pesme. cak i prve cetvoroglasne kompozicije i uvodi prvu podelu hora na 4 glasa: sopran. Perotimus – prvi pisao fo burdoe. . Postoje mnogobrojni zapisi ove muzike. miksolidijskoj ili durskoj lestvici. Na kraju dolaze i do dvorova. . dok drugi prati c. Grade se katedrale – prva koja je izgradjena je Notr Dam. Viteska muzika je bila na narodnom jeziku. Od muzickih oblika kod njih se prvi put pojavljuju plesovi i dvodelne pesme. Tekstovi su bili svetovnog karaktera. dvodelne i traju koliko kompozitor zeli. pa pocinju da uce teoriju muzike i instrumente. . u crkvu se uvode orgulje. i bio u sitnijim notnim vrednostima. paralelnim kretanjem u kvartama ili kvintama.Motetus – je duhovna najcesce troglasna kompozicija. kasnije ih praktikuje i cela Evropa: . U to doba javlja se pobuna protiv crkve i njenih shvatanja. Vlast i crkva su ih progonili. jedan glas ima c. Prvi kompozitori su: Leonimus – napisao 80 organuma. . Nosioci ove muzika ne Severu Francuske bili su truveri. a na njemu se izvode dva razlicita teksta. alt. U Francuskoj se nazivaju zongleri. f. To su bili pevaci. . .Konduktus – latinski (zbog Rima) strofican tekst i javlja se u kasnom srednjem veku. . romanse. Radili su na tornjevima grada.. i pratecim glasom koji se kretao suprotno od c. Gral – casa Isusove krvi. To su bile: balade.Prvi i nasjstariji oblik viseglasja je Organum. Poznati muzicari iz ovog vremena u Francuskoj su: Giom De Poatje.Hoketus – je cetvoroglasan i karakterise ga isprekidana melodija sa mnogo pauza. a gradjanstvo postaje glavna motorna struktura. Magnus. f. Najstarija kompozicija u obliku kanona je sestoglasni (4 tenora i 2 basa) kanon iz 1310 godine u durskoj lestvici – „Leto nam dolazi“. Radili su i danju i nocu u odelima. Ima jedan vodeci glas – c. a tematika je bila lirika ili priroda.Viseglasje Na pocetku kasnog srednjeg veka – XI vek. (cantus firmus – zadati glas) – melodija iz gregorijanskog korala. . a narod je bio neobrazovan. gde su nosioci plemicke muzike bili trubaduri. Imali su svoja putujuca pozorista i ucestvovali su na vasarima. Plemicke kompozicije izvode zongleri. f. Sastoji se iz melodije koju imitiraju glasovi i traje sve dok poslednji glas bar jednom ne izlozi melodiju (temu). tenor i bas. Sve ove kompozicije su stroficne. f.trgovi ulice. On je dvoglasan. i on postaje svetovna melodija. Oni nisu imali nikakva prava. ljubavne. tako da ovaj oblik u XIII veku dobija duhovno-svetovnu formu. grad je sa zanatstvom i trgovinom centar okolnih zbivanja. decje pesme.Kanon – je vrhunac polifonije u XIII veku i nastao je u Engleskoj. f.Diskant – dvoglas sa gregorijanskom melodijom kao c. na razlicitim jezicima. . a u Nemackoj spilmani. zanatlijske pesme. Oni sami izvode svoju muziku (za to ne koriste spilmane) na pevackim takmicenjima i na dvorovima. ili unisono – 4 i 5 – unisono. Uglavnom su u svojim melodijama opisivali germansku tematiku – Tristan i Izolda. Plemicima i vitezovima je dosadio parazitski zivot. . glumci i dreseri. • U Nemackoj se vitezovi koji pisu vitesku muziku nazivaju minezengeri. Narod ih je voleo.Fo burdo – troglas u paralelnim trozvucima. .Znacajnu ulogu u izvodjenju narodne muzike imalu putujuci muzicari. Svetovna muzika – narodna muzika Nema mnogo zapisa svetovne muzike jer su crkva i vlast zabranjivali narodu da se bavi muzikom – crkva je imala svoj stav i principe. • Ova muzika se javlja u Provansi u Juznoj Francuskoj. f. Putujuci muzicari prava dobijaju u XIII veku i nastaje najstarije udruzenje muzicara u Becu. Bernar De Vantadorn i Adam De La Al (najznacajniji truver). plesaci. Narodna muzika je ipak opstajala i prenosila se usmeno. Nibelunzi – patuljasto germansko pleme. i univerziteti – prvi je Sorbona u Francuskoj.

veleposednici i crkva.5 oktave. koristili su ih putujuci muzicari. Najstarije igre su: Estampida. na zidovima i prozorima kuca. Paspje.Kompozitori: duhovne muzike – Leonimus. lauta i lutnja.). imao je najjaci zvuk i koristili su ga putujuci muzicari. ljubavne. rota. . Orguljasi su bili profesionalci. lako prenosive orgulje.Prvi oblici instrumentalne muzike bili su plesovi (igre). Bernar De Vantadorn. hoketus. U to doba postoje 2 oblika nota: romanski – kvadratne note. Sargarelo. Osnova srednjevekovne teorije muike su bili modusi. • Duvacki instrumenti – Svi duvacki instrumenti korisceni su uglavnom solo i koristili su ih putujuci muzicari: rog – bio je od metala. U srednjem veku vlada feudalisticki poredak – feudalci tj. Usavrsava se tehnika. koji vuku korene iz grckih modusa. crkava. viseglasje se koristilo u paralelnim 4 i 5.Oblici – jednoglasni: korali od kojih nastaju liturgijska drama i misterij. a plemicke trubaduri i truveri. Uglavnom su pisani u durskoj lestvici i varijacionog su oblika. rupica. Adam De La Al – u Francuskoj. do 1400. i njima podredjeni radnici-kmetovi. fidel. . a kasnije gudacki instrument.Instrumentarijum: gudacki instrumenti – Arapi ih donose u IX veku – viela. romanse. i kasni srednji vek. do 1200. . ratnicke pesme i uspavanke. preovladava polifonija.XV veka) Deli se na: rani srednji vek. god. Prvi oblici instrumentalne muzike su plesovi – narodne igre raznih drzava. koji se deli na romaniku – od 1000. Imala je podredjeni polozaj u odnosu na vokalnu muziku zbog neprijateljskog stava crkve. lauta i lutnja i koristili su ih putujuci muzicari. preovladava vokalna. Prvi ih uvodi Pipin Mali. Najstarija zbirka instrumentalnih kompozicija je zbirka kompozicija za instrumente sa dirkama nazvana Kodeks (to su u stvari preradjene pesme). a prvi kompozitori svetovne muzike – Giom De Poatje. i razni oblici truba. blok flaute i razni oblici truba. i Rigodon. cije inicijale u XVI veku koristi Vo Bron za ime sedmog tona – „si“. fo burdo. Kasnije se usavrsavaju i uvode ih u crkvu zbog davanja intonacije pevacima. salmaj-salimo.. trumšajs – dug vrat. a u Nemackoj – Volter Fon Der. blok flaute – flaute od drveta. . Bure – iz njih kasnije nastaje Svita. kljuceve i solmizaciju od „do“ do „la“. . rebal. ali ima i svetovne. . 1 zica. duga rezonatorska kutija. trzacki – harfa. Hajnrih Fraenlob. rondelus i kanon. Jovanu Krstitelju. Svetovna muzika – oblici: balade. Magnus i Perotimus. • Trzacki instrumenti – Najpopularniji instrumenti korisceni za prvi oblik instrumentalne muzike – ples su harfa. ali postoji i instrumentalna. Kasnije se javlja viseglasna muzika – oblici: diskant. trumsajs. lako prenosive orgulje. a instrumentalna muzika se samostalno izvodila samo za vreme plesa. šalmaj ili šalimo – preteca klarineta..Instrumentalna muzika Instrumentalna muzika se razvijala kroz ceo srednji vek. Rezime – Srednji vek (V . Nosioci narodne muzike u Nemackoj su bili spilmani. ali postoji i homofonija. Za to mu je posluzila himna djakona Pavla Sv. u pocetku trzacki. Tada se razdvajaju deonice glasova i partiture su univerzalne za sve instrumente – mogu da ih sviraju svi instrumenti koji imaju dovljno tonova (zica. Gvido Aretinski je uveo danasnji linijski sistem. Preovladava crkvena muzika. sa dirkama – prvi oblik orgulja – portativ – male. godine i obuhvata razvoj viseglasja i instrumentalnu muziku. raspon 2. rebal – 3 zice i svirala se kao danasnje gusle. motetus. To su: viela – nemacki fidel – 5 zica. rota – 3 do 6 zica.Postoji dosta slika. Galjarda. duvacki – rog. a u Francuskoj nosioci narodne muzike su bili zongleri. konduktus. koji traje od V do X veka i tad se izvodila samo jednoglasna muzika. dvorova. a plemicke minezengeri. Pavana. Cakona – italijanske. • Orgulje – prvi oblik je portativ – male. kipova. i goticki – romboidne note. pomocu kojih znamo kakvi su bili instrumenti u srednjem veku: • Gudacki instrumenti – javljaju se u IX veku i donose ih Arapi. i gotiku – od 1200.

. Javljaju se: sve veca upotreba paralelnih terci i seksti – konsonantni intervali. Geocentricni sistem i prema njemu je vreme racunato po Julijanskom kalendaru.Javlja se teorija Heliocentricnog sistema – veca tela primoravaju manja da se okrecu oko njih. vilota. Sve vise do izrazaja dolazi folklor i narodni uticaji. Javlja se pobuna protiv feudalaca i crkve. i na osnovu toga nastaje Gregorijanski kalendar. U to vreme Francuska je bila centralisticka drzava – imala je jedan dvor koji je odlucivao o svemu. godine. Kasnije se broj glasova smanjuje tako da imamo vodeci glas uz pratnju nekog zicanog instrumenta. ima karakter plesa). Javlja se interes za antiku. Vokalna dela dobijaju instrumentalnu pratnju.Nosioci muzike su profesionalci. Taj dvor se nalazio u Parizu. Do pojave ove teorije vladalo je misljenje da je zemlja centar vasione – tzv. • Kompozitori: . Javlja se sinkopirani ritam i sve vise do izrazaja dolazi vodjica. f. astronomska otkrica i otkrica u nauci. svakodnevni zivot) – svetovna muzika. god. modusi. iz gregorijanskog korala i izvode je svestenik i hor uz pratnju orgulja. te se javljaju narodne pesme.  Svetovna misa – sa svetovnim c. Nastao je u Italiji i pisan je u 5 glasova sa razlicitom tematikom:  Duhovni – Biblija.) renesansu. a kasnije dobija i instrumentalnu pratnju. liriku.Renesansa Renasansa traje od 1300. • Muzicki oblici korisceni u doba renesanse su: o Motet – duhovni oblik – opisuje dogadjaje iz Biblije. koji je tada bio centar kulture (imao je prvu katedralu – Notr Dam.U to vreme se i svetovna i duhovna muzika podjednako upotrebljavaju. Sve se vise upotrebljavaju paralelne terce i sekste. do 1600. virle (oblik instrumentalne muzike. hromatika i durski i molski rod. do 1600.) i kasnu (od 1500. ali ima i homofonih elemenata. Tada su grad i gradjanstvo bili osnovni cinioci drustva. do 1500. Polifonija je zasnovana na bazi imitacije i ubacuje se hromatika. i tehnici. i prva geografska. ali se upotrebljava i dur-mol sistem. a izbegavaju se 4 i 5. i prvi univerzitet – Sorbona). Ima vise stavova i svi stavovi su u istom tonalitetu. f. • Postoji nekoliko zbirki pesama koje se cuvaju u nacionalnom muzeju u Parizu: balade. . Francuska renesansa Francuska je prva drzava u kulturi i gradjansvo je glavno. motetusi. Zastupljena je polifonija. na narodnom jeziku:  U Italiji su to: kača – opisuje scene iz lova. balada.  Akapela misa – bez instrumentalne pratnje. Preovladjuju modusi. Deli se na ranu (od 1300.  Solisticki – vodeci glas i instrumenti. o Narodna pesma – nastala u narodu. Kompozitori u svojim delima opisuju vanmuzicke dogadjaje (prirodu. a bogosluzenje (misa) je na narodnom jeziku. Sa svakim stihom pojavljuje se nov materijal.  A u Francuskoj sanson. a potvrdio ga Galileo Galilej.  Prateci – instrumenti. Preovladjuju vokalna dela i javlja se polifonija – svi glasovi ravnopravni. konduktusi. Prema toj teoriji Sunce je centar Suncevog sistema i oko njega se okrecu planete. ronda. sto je tada bilo veoma smelo. i voleli su da oponasaju zivotinje. o Misa – duhovni oblik i ona zauzima glavni deo Bogosluzenja katolika. Misa moze biti:  Horalna – c. koji se ponavlja kroz glasove. frotola. . On nastaje u XI veku i svetovnog je karaktera. o Madrigal – svetovni oblik pisan na narodnom jeziku. kojima je ona poverena. On je cetvoroglasan i izvodi se AKAPELA – bez instrumentalne pratnje. Pojavljuje se i Protestantizam – oblik Hriscanske vere – u kome se Biblija tumaci slobodno. god. Tekst je latinski i pisan je u stihovima. Heliocentricni sistem je pronasao Nikola Kopernik. Pisan je u 2 ili 3 glasa. kadence. Muzika je najvise povezana sa knjizevnoscu (Sekspir – muzicka pratnja u dramama).

augmentacija – duplo uvecanje svih notnih vrednosti. sa 3 razlicita teksta na latinskom jeziku. Ucio je muziku u crkvenoj skoli u Kambreu. motete.Jan Okegen (1425 . o Giom de Maso (1350 . sansone.  Njegova najznacajnija dela su moteti – duhovni sa latinskim ili francuskim tekstovima iz Biblije. Misni ordinarijum – obavezni stavovi mise su: Kirie. i postao biskup u Remsu. Kasnije je radio kao pevac u Rimu i Parizu i bio je znacajan kao kompozitor. Briz. Predstavnici nove skole su: . koji je radio u Bordou. Neki od njegovih sansona su: „Pevanje ptica“. i pisao je i duhovne motete i sansone. matematicar. motete u cetiri glasa uglavnom sa duhovnim tekstom. Sanktus u okviru kog se moze pojaviti Benediktus. a kasnije 2 glasa preuzimaju instrumenti. Kasnije im dodaje i instrumentalnu pratnju. Parizu kao dirigent i kompoziror. Flamanski kompozitori vokalnu polifoniju dovode do savrsenstva i pisu: mise u cetiri glasa i svi stavovi su bili u istom tonalitetu. „Lov na jelena“. • Klod de Sermizi • Klod Gidinel • Giom Koste o Flamanski kompozitori Flamanska drzava se sastojala od danasnje Holandije. matematicar i kompozitor. muzicar..Giom di Fajl (1400 . Belgije i S-I Francuske – Burgundije. Radio je kao pevac i horovodja u Kambreu. Sacuvano je njegovih 200 kompozicija: balade na Francuskom. sa francuskim tekstom. Ona u doba renesanse postaje ekonomski. „Brbljanje zena“. f. a zatim se u kasnoj Francuskoj renesansi pojavljuje sanson – troglasna narodna pesma sa instrumentalnom pratnjom i kompozitori: • Kleman Zaneken (1472 . prve oblike rekvijema i pasije. radio je na dvoru kod kralja Karla. motete i sansone uz instrumentalnu pratnju. biskup. Kredo. a kasnije radi u Parizu. Muziku je ucio u Antverpenu. U svojim delima opisuje svakodnevni zivot. . a kratko vreme i kao imitator. prozetim narodnim motivima i instrumentalnom pratnjom.  Pisao je i mise koje su glavni oblik katolickog bogosluzenja. manji broj moteta i 20 sansona.Jakob Obreht (1430 .Posle toga nastaje 100 godina pauze u Francuskoj muzici. istorijsko-herojske teme. i prvi flamanski kompozitor je bio Englez: .1377) – najznacajniji uz de Vitrija. Pisao je mise. i Agnus Dei (Jagnje Bozje). Sacuvano je oko 200 njegovih dela. kojih je napisao 186. Brizu i na kraju odlazi u Italiju gde i umire.1460) – Francuz. Amsterdam.1474). „Bitka kod Marinjana“. . deminucija – duplo umanjenje svih notnih vrednosti. motete. teoreticar. inverzija – pojava istih intervala u suprotnom smeru. Mise su se mogle pevati u sva 4 modusa.1493) iz Antverpena (Belgija). radio je 20 godina na dvoru u Ceskoj i obisao Italiju i Nemacku. ronda pod uticajem narodnog folklora. Sansoni su mu bili polifoni. narodne pesme. Pisao je na Francuskom i Italijanskom jeziku. filozof. Kasnije se formira nova skola u kojoj se javljaju: imitacija kroz glasove u razlicitim intervalima. ali najznacajnije njegove kompozicije su sansoni. Pisao je mise.1560) – Svestenik. plesnog karaktera. a zatim u Parizu kao horovodja.Johanes Cikonija – Italijan. Bio je svestran: knjizevnik.Filip de Vitri (1291 . . a kasnije dodaju instrumentalnu pratnju. Pesnik i biskup. Bio je filozof. „Krici Pariza“. I on se zalagao za paralelne 3 i 6. istoricar. Izvor njihovog viseglasja se nalazi u Engleskoj. Predstavnici sansona u Burgundiji su: . u kojima napada svoje neprijatelje i opisuje mrznju prema Engleskoj.1367) – najznacajniji kompozitor. a najpoznatiji motet mu je Deotratias – u 36 glasova. Najznacajniji su njegovi motetusi u 3 ili 4 glasa.Dzon Dan Stejbl (1320 . . Najstarija misa je njegova misa „Notr Dam“. gde se i rodio. Gloria. Napisao je 15 misa. pedagog.1353) – Radio je u Kambreu. Komponovao je dela pretezno narodnog. Najznacajniji flamanski kompozitor je bio: .1505) – rodjen u Utrehtru. Avru. Pisao je mise. trgovacki i kulturno-umetnicki jaka. Glavni kulturni centri su bili: Kambre.. troglasne u strofama. troglasni. On se zalagao za paralelno kretanje u 3 i 6 i prvi pocinje da uvodi hromatiku.Zil Bensoa (1400 . prirodu. Pisao je svetovne mise sa c. Brisel.

Frankfurt. mise i psalme.Treci period je tipicno nemacki – glavni nosioci muzike su „maisterzengeri“ (majstori pevaci.Za vreme vladavine Tjudora Henria VII i VIII komponovane su mise.IV period je doba reformacije.1603) – Prvi je poceo da primenjuje dur-mol sistem i pisao je orguljsku muziku i engleske madrigale. Kompozitori: o Johanes Ekard – uvodi isti harmonski kostur za sve protestantske korale u Pruskoj. Orgulje se razvijaju i nastaje instrumentalna muzika koju su Nemci doveli do savrsenstva.1527) – pisao je dvoglasne lidove u paralelnim tercama. . • Hajnrih Isak (1450 . mise i instrumentalne kompozicije u vise stavova koje je on prvi patentirao. . To su psalmi. a najvise obucari. • Orlando Gibons (1573 .1546) – flautista. • Dzon Daunlend (1562 . i dosta je pisao crkvenu muziku u flamanskom stilu. • Ludvig Zenfl (1492 . i one se najvise pisu. himne. u prevodu). Na Englesku muziku uticu Italija i Flamanci. • Osnovu protestantizma cini protestantski koral – jednoglasne homofone melodije sa tekstom na narodnom jeziku. Rimu. motete i antele.1576) – komponovao je pesme koje su se obicno pevale uz gitaru ili neki drugi zicani instrument – oko 2000 kompozicija uglavnom svetovnog karaktera. Postoji nekoliko perioda u okviru nemacke renesanse: .U prvom periodu se komponuje duhovna muzika pod uticajem Flamanaca. i poznavao teoriju muzike i homofoniju. Komponovao je: mise od kojih mu je najznacajnija „Ave Marija“.1517) – komponovao je mise.Zosken de Pre (1440 . sansone i lidove.1555) – prvi nemacki polifonicar koji je komponovao viseglasne nemacke narodne pesme. Kasnije je radio u Milanu. . moteti. Razvijaju se: ode – pohvalne pesme svetovnog karaktera. Tvorac reformacije i protestantizma je Martin Luter (1483 . kao i instrumentalnu muziku.Za vreme vlasti kraljice Elizabete razvija se Virdzinal – preteca klavira.1526) – sacuvano je njegovih 150 dela: lidovi.  Englezi su izmislili variacioni stil. Uvode orgulje u bogosluzenje bez kojih se ono kasnije ne moze zamisliti.Drugi period se temelji na podrucju horske muzike koja je veoma razvijena. Nemacka renesansa Renesansa u Nemackoj muzici obuhvata XV i XVI vek. Kompozitori su Robert Vajs i Dzon Šepard koji su pisali mise. .1537) – znacajan orguljas u Insbruku i Salcburgu. „Berlinska zbirka“ – uglavnom narodne pesme svetovnog karaktera. motete i madrigale u dvohorskom stilu. i lid – nemacka narodna pesma. . . svirao lutnju. Reformacija je socijalni i idejni pokret koji je izrazavao zelje svih klasa. Javljaju se i prve zbirke ovih pesama: „Lohajmska zbirka“ – zbirka narodnih pesama koje su bile jednoglasne uz pratnju nekog zicanog instrumenta ili viseglasne – akapela u kojima je glavnu melodiju izvodio tenor.1625) – pisao je madrigale i solo pesme uz pratnju lutnje. himne pa cak i napevi drugih naroda. i sansone. Minhen i Nirnberg. narodne pesme sa duhovnim tekstom. Kambreu i Parizu. Iz ovog perioda kompozitori su: • Hajnrih Fink (1445 . koje kasnije ulaze u bogosluzenje. Kompozitori: • Vilijam Berg (1543 . • Tomas Štolcer (1480 . • Paul Hofhajmer (1459 . Glavni kulturni centri u ovom periodu su bili Augzburg. Ova reformacija se sastoji od slobodnog tumacenja Biblije i obuhvata obrede ne narodnom jeziku i samim tim mogu da ucestvuju svi vernici. napevi minezengera. Tako je nastao oblik katolicke vere – Protestantizam i uglavnom su ga primili Germani. Njegove partiture su prve zabelezene partiture u muzici. moteti i malo instrumentalne muzike. - Engleska renesansa U XVI veku Engleska renesansna muzika dostize vrhunac. Kompozitori iz ovog perioda su Robert Faerfoks i Dzon Taverner.1623) – orguljas na dvoru kraljice Elizabete i pisao je mise.1625) – je pisao madrigale pod uticajem Italije i kompozicije za virdzinal. psalmi. i scenska muzika koja je docaravala Sekspirove drame. .Krajem XVI i pocetkom XVII veka komponuju se madrigali i dela za virdzinal.1521) – najznacajniji germanski i evropski renesansni kompozitor rodjen u Anžeu. o Hans Leo Hasler – iz Nirnberga pisao je korale u 5 glasova i madrigale. • Tomas Morli (1558 . Melodija je tada bila mirna. a kasnije svi glasovi imaju isti ritmicki kostur. a kasnije stagnira jer je Engleska bila osvajacka drzava. bez skokova. Oni su radili u periodu od 1450 – 1600 godine i to su uglavnom bile zanatlije. o Leonard Lehner – pisao je duhovnu muziku – motete. Kompozitori ovog razdoblja nemacke renesanse su: • Hans Saks (1496 . narocito razvijena u XV veku.

a zatim odlazi u Minhen gde komponuje oko 2000 savrsenih polifonih dela: sansona. o Andrea Gabrieli (1510 . Svaka strofa je imala istu melodiju i najcesce je bio troglasan. o Nasledio ga je Djovani Gablrieli (1555 . • Drugi oblik je Kaco. gde je i umro. koristi hromatiku i modulacije u udaljene tonalitete.1586) – bio je orguljas u crkvi Sv. Komponuju se uglavnom svetovne pesme: • Madrigal – nastao u Italiji i ima 4 strofe po 3 stiha i priper od 2 stiha. 5. Pisao je mise. i napisao je 326 moteta i 105 misa (u 6 glasova). Firenci. o Jakov Arkadelt (1501 .Glavni kulturni centri Italije u doba kasne renesanse bili su Rim. • Madrigal – komponuje se sa nekoliko stihova i nema vise strofa. 140 balada i nekoliko kacoa. a to radi upotrebom disonanci i modulacijama u dalje tonalitete.1599) rodjen u Beli. potom opet u Rimu. Najznacajnija misa je posvecena papi Marmeliju. Pocinju da se upotrebljavaju tzv. Pisao je madrigale u kojima koristi hromatiku i modulacije. psalme. Prvi deo je imao polifoni oblik. Kompozitor je: . U njemu se razvija osecaj narodnog ritma – narodne melodije.1567) – komponovao je 120 sansona i 200 madrigala. . i stvara kompozicije za jedan instrument. • Balada – od 3 strofe i priper od 3 stiha: dogadjaju kome je ta balada posvecena. Svaki stih donosi novi materijal koji se imitira kroz glasove u pet glasova sa udvojenim unutrasnjim glasom.1397) – slepi orguljas u Firenci u crkvi Svetog Lorenca. o Luka Morencio (1552 .o Orlando di Laso (Roland de Lasus) (1530 . kada preovladavaju svetovni oblici: • Vilota – viseglasna dvopevna pesma – polifona.Kompozitor iz ovog perioda je Francesko Landini (1325 .1462) – Flamanac. Rim U Rimu se komponuju duhovne forme – mise i moteti. Pisao je za akapela hor. o Karlo Djezoldo Venoja – potice iz aristokratske porodice. motete. Kasna renesansa u Italiji je pod uticajem Flamanaca – doba XV veka. i pretrpana polifonija. Prvi pise instrumentalnu muziku – ricerkare i kancone. patetika i ljubavna poezija. madrigalizmi ustaljeni nizovi tonova za odredjene pojave ili pojmove. Napisao je 12 madrigala. Mantova i Venecija. a kasnije dobija i instrumentalnu pratnju. a kasnije dobija instrumentalnu pratnju. kasnije radi u Italiji. Pisao je motete cak do 12 glasova – moteti od 4. Najznacajniji su mu madrigali i orguljske kompozicije uz pratnju 2 hora (polifonija) i bilo je zastupljeno nijansiranje. Kasnije kompozitor opisuje neki svoj unutrasnji nemir. a ziveo u Rimu. Madrigal tada postaje jednoglasan uz instrumentalnu pratnju. sto u prevodu znaci loviti – opis ulicnih prizora i prirode. 50 misa. Tematika madrigala je satira. • U Veneciji je osnovana skola i osnovao ju je Andrijan Vilaet (1420 . lidova. Milano. izbegavaju se modulacije i skokovi.. Dela koja je pisao su na italijanskom ili latinskom jeziku.1565) – prvi unosi romantiku sa svojim madrigalima koji su prva stampana muzicka literatura na svetu. Upotrebljava 3 hora. madrigale.1643) koji je pisao ricerkare i kancone za orgulje. Italijanska renesansa U prvom periodu muzika igra vaznu ulogu u zivotu. horovodja u crkvi Svetog Marka. Bio je horovodja viceguvernera Sicilije. 12 glasova. On je najznacajniji kompozitor cele renesanse.. Svirao je lutnju u svom dvorskom orkestru. 6. o Cipijan van Rorec (1516 . Marka. imao je dva dela.Djovani Pjer Luidji da Sante – Palestrina – ziveo je blizu Rima. Kasnije radi u Minhenu i po povratku u Veneciju osniva orkestar i pocinje da pise muziku za orkestar. Muzika je mirna. 1200 moteta.1594) – Flamanac rodjen u Anzeu. . • Frotola – homofona – glavna deonica je u gornjem glasu. .

Kasnije se osamostaljuje i na njoj se sviraju plesovi – prvi oblici instrumentalne muzike homofono obradjeni – galjarda.. nekoliko viola.Lutnja je najomiljeniji instrument renesanse. Pisana je za orkestar koji je bio podeljen u 2 grupe. . kornet. Dzon Daunlend. II vrsta je varijacioni ricerkar. koji prvi u muziku unosi varijacione oblike. samostalna je i nema tacno odredjene partiture vec su to partiture za sve instrumente. . u kojima se oponasa priroda. Naziv je dobio po reci „virgo“ – stapic ili po kraljici Elizabeti. kuranta. violina. a kasnije dobija krace notne vrednosti. Postoje dve zbirke kompozicija za virdzinal: „Partenija“ i „Vilijem virdzinal buk“. korneta. Prethodi fugi.Oblici: • Za instrumente sa dirkama – klavir i orgulje: o Oblici koji su zasnovani na ritmickom karakteru – plesovi. . Renesansa je prvi period u kome se javljaju orkestri. • Duvaci: cink. • Gudaci: viola da bračo.  Kancona – vodi poreklo od narodnih pesama „da suonare“ (za sviranje). cakona. viola da gamba.  Orguljsku muziku su pisali: Konrad Pouman – pisao preludijume i korale. To je u stvari motet. a oblik mu je trodelan. Tomas Morli. o Oblici zasnovani na varijacijama:  Fantazija – pisana je za instrumente sa dirkama i sastoji se od vise odseka (stavova). . pavana. Paul Hofhajmer. . Najcesce su se sastojali od: 2 cembala. kao pratnju pevacima. Pocinje razlozenim akordima. Kancona je dvodelna a odseci su kontrastni.Instrumentalna muzika renesanse Instrumentalna muzika renesanse dozivljava vrhunac u XVI veku.Instrumenti: • Virdzinal – je preteca klavira u Engleskoj. alemanda. fagot. koji se izvodi na orguljama. Sadrzi jednu temu koja se provlaci kroz glasove. Kompozitori za virdzinal su Vilijem Bert. Englezi prvi uvode varijacione oblike i po tome su najznacajniji. o Oblici koji vode poreklo od vokalnih oblika:  Ričerkar – nastao u XVI veku od moteta. blok flauta. trombon. Klaudio Merulo – Italijanski orguljas. Orlando Gibons. flauta i fagota. Dzon Daunlend i Tomas Morli. koseza.Kompozitori renesansne instrumentalne muzike su: Francesko da Milano.  Koralna predigra – pisana za orgulje i sluzila je za davanje intonacije pevacima. tako da tokata ima karakter improvizacije. Oblik je neodredjen.. Alberto da Mantova. Arapi su je doneli i imala je 6 zica (porodice su je najcesce koristile na izletima. pri izvodjenju sansona i lidova). 3 lutnje. Hans i Mihior Najzinder. bure.  Preludijum – uvod za fugu.  Tokata – vodi poreklo od orguljske predigre – intonacija pevacima u protestantskom koralu.

Johanes Ekard. Hans Leo Hasler. Muzika je najvise povezana sa knjizevnoscu (Sekspir – muzicka pratnja u dramama). Jan Okegen. Dzon Daunlend. do 1500. Nosioci muzike su profesionalci. trombon. godine).Rezime – Renesansa (1300. vokalna. svetovna. kancona – vodi poreklo od pesama „da suonare“ – za sviranje. preludium – predstavljaju uvode za fugu. korneta. Tada su grad i gradjanstvo bili osnovni cinioci drustva. . duhovni ili svetovni oblik. i koralna predigra. Vilijam Berg. polifoni duhovni oblik. vokalna. i voleli su da oponasaju zivotinje. Kompozitori u svojim delima opisuju vanmuzicke dogadjaje (prirodu. viseglasna. . Giom di Fajl. Cipijan van Rorec. kornet. Djovani Pjer Luidji da Sante – Palestrina. vokalni. Pojavljuje se i Protestantizam. Hans i Mihior Najzinder. nekoliko viola. Engleska: Robert Vajs. Oblici zasnovani na varijacijama su: fantazija. do 1600. Javljaju se: sve veca upotreba paralelnih terci i seksti – konsonantni intervali. Leonard Lehner. Nemacka: Hajnrih Fink. modusi. Javlja se pobuna protiv feudalaca i crkve. godine. Dzon Šepard. vilota – programska. svetovna. Filip de Vitri. polifona. Karlo Djezoldo Venoja. a u Francuskoj je to šanson.programska. Oblici zasnovani na ritmickom karakteru su razni plesovi. vokalni ili vokalno-instrumentalni ili prateci – instrumentalni. Andrea Gabrieli. Orlando Gibons. blok flauta. prvo vokalna posle vokalno-instrumentalna. Preovladjuju vokalna dela i javlja se polifonija – svi glasovi ravnopravni. Instrumentalna: Francesko da Milano. viseglasna. madrigal – programski. i prva geografska. viseglasni. Kleman Zaneken. viseglasna. Jakov Arkadelt. Alberto da Mantova. gudacki – viola da bračo. svetovna. Oblici instrumentalne muzike – to su oblici uglavnom pisani za instrumente sa dirkama. viseglasna. Luka Morencio. tokata – vodi poreklo od orguljske predigre i ima karakter improvizacije. Najcesce su se sastojali od: 2 cembala. te se javljaju narodne pesme. flauta i fagota. 3 lutnje. . Johanes Cikonija. i deli se na ranu (od 1300. frotola . godine) i kasnu (od 1500.1600. Giom de Mašo. Zil Bensoa. i tehnici. . narodna pesma – U Italiji su to kača – programska. Hajnrih Isak. balada. do 1600. Flamanci: Dzon Dan Stejbl. prvo vokalna posle vokalnoinstrumentalna. Oblici koji vode poreklo od vokalnih oblika: ricerkar – vodi poreklo od moteta – to je motet izveden na orguljama.Oblici koji se tada koriste su: motet – programski. homofona. Tomas Morli. Orlando di Laso. viola da gamba i violina. svakodnevni zivot) – svetovna muzika. misa – programski. kadence. Djovani Gablrieli. Hans Saks. Italija: Andrijan Vilaet. Dzon Daunlend i Tomas Morli. astronomska otkrica i otkrica u nauci. duvacki – cink. fagot. hromatika i durski i molski rod. polifoni. Preovladava apsolutna.) Renesansa obuhvata period od 1300.Instrumenti: sa dirkama – orgulje i virdzinal. viseglasni. polifona.Kompozitori: Francuska: Zosken de Pre. polifona. liriku. god. Paul Hofhajmer. viseglasni. vokalni ili vokalno-instrumentalni (uz instrumentalnu pratnju). Ludvig Zenfl. . Javlja se interes za antiku. Jakob Obreht. U doba renesanse javljaju se i prvi orkestri. duhovna (ali ima i svetovne) muzika. Sve vise do izrazaja dolazi folklor i narodni uticaji. Tomas Štolcer. polifoni duhovni oblik.

Prve opere su nazvane pastoralima. • Serija – opera mitoloskog sadrzaja. Opera je u sebi sadrzala arije. opservatorijum.Barok Barok traje od 1600. prva stamparija. godine u Firenci. On se izvodi na instrumentu sa dirkama. prvi dvogled. • Pastorale – opere mitoloskog sadrzaja (Grcka i Rimska mitologija). kod plemica u dvoristima. recitativ koji izvodi jedan od likova uz instrumentalnu pratnju orkestra koji je bio veoma oskudan i imao samo dve deonice – jednu za glasove i jednu za instrumente.Prvi oblici opere su: • Grcka tragedija. godine i tada preovladjuju modusi. Opere su izvodjene na dvorovima. • Misterij koji je bio popularan u srednjem veku. • Dramatski madrigal – italijanska kompozicija. Preko hora je ismevana italijanska vlastela. Opera – nastanak Opera je centralni muzicki oblik Barokne muzike. do 1650. .Treci period obuhvata razdoblje od 1700. do 1750. On je veoma znacajan jer se u ovom razdoblju pojavljuju vokalno-instrumentalni opusi: Opera (bel’ canto – lepo pevanje). svita. do 1700. Sadrzao je glumu. Vise se ne veruje slepo crkvi – javlja se revolucionarni poredak i sve to zbog novih naucnih otkrica: heliocentricni sistem koji je otkrio Nikola Kopernik. Izvodila se uz glumu i muziku. u nekom tonalitetu koji se sada ustalio u upotrebi. na bazi improvizacije koja je njime uslovljena. a tematika je bila duhovna (opisivao je dogadjaje iz Biblija tokom liturgijske godine). kapitalisticki poredak koji u potpunosti iskorenjuje feudalizam. i baletske igre. a tematika su bili istorijski dogadjaji i mitologija najcesce Grcka i Rimska. Glavnu rec prvo vodi crkva i vladari. sonata. . nastupe hora.Drugi period traje od 1650. To je scenski muzicki oblik u kome nalazimo tekst za operu – libreto. Glavni nosioc radnje bio je hor i pojedini pevaci koji su pevali i glumili neke radnje. fantazija. nastao iz korala.Harmonija se obelezava brojevima iznad odredjene melodije i to se naziva General bas. glumu. godine nove ere i veoma je znacajan. Preovladjuje svetovna muzika i javljaju se instrumentalna polifonija i vokalno-instrumentalna monodija (jedan glas iznad svih). muziku i ples. Barok donosi motoricnost u muzici i pun je ukrasa. U ovom periodu se upotrebljava dur-mol sistem.Prvi period traje od 1600. godine. ali duhovna ne zamire. ples – balet koji se takodje pojavljuje u epohi Baroka i sve to uz muzicku pratnju instrumenata i hora. • Komedija – sluzila je za ismevanje i najvise su je pisali rimski pisci. a zavrsava se okoncanjem zivota slavnog Baroknog polifonicara Johana Sebastijana Baha (1750). Mozemo reci da Barok pocinje sa zavrsetkom zivota slavnih predstavnika renesanse Palestrine i Milastroa (1594). godine. . zakon gravitacije – Isak Njutn. muzika je asimetricna (ne moze da se podeli na simetricne manje celine). lirskog karaktera. Kantata. vokalna muzika i oblici iz doba renesanse – misa motet i madrigal. a kasnije dolazi do izrazaja narodna umetnost i sa jacanjem gradjanske klase pojavljuje se svetovna muzika. a glavni izraz je harmonija – melodija se gradi na harmonskim akordima. Oratorijum i Pasija. do 1750. a kasnije u pozoristima. jer u tom periodu dolazi do velikih promena u zivotu pa i u muzici. Muzicki oblici koji vladaju ovim periodom su: koncert – 2 vrste. . • Kineska opera. One su se sastojale od niza brojeva – numera koje oznacavale nastupe glumaca. . Libreto je bio takav da plemici i vlastela sami sebe vide na sceni. fuga i tokata. Barok se moze podeliti na tri perioda: . preludium. Opera u Firenci . Nastala je u Italiji 1594. Ovde preovladava instrumentalna muzika sa ustaljenim dur-mol sistemom. a potvrdio Galileo Galilej.

flauta i oboa. Opisuje zivot.Druga kamerata je osnovana 1587. bavili su se pomalo muzikom i razmatrali svetovnu italijansku formu Madrigal. nekoliko kitara i nekoliko cembala.1618) zatim komponuje svoju operu „Euridika“.1665) je drugi Rimski kompozitor. a kasnije taj interes se prosirio po celoj Evropi. 3 trube. . bogate melodije i u njegovim operama se prvi put pojavljuje balet.Mikelandjelo Rosi (1600 . muziku. zatim sledi prolog u kome jedno lice. Kasnije je sluzio kod vojvode od Mantove i prolazi svet kao violinista. 1600. godine. Papa postaje Inosent X. orgulje. 2 viole „da braco“. godine u Firenci je osnovano udruzenje intelektualaca – Kamerata. balet. ukratko otpeva sadrzaj opere uz pratnju cembala ili nekog zicanog instrumenta. Ova kamerata se okupljala na dvoru Jakopa Korsija i njen cilj je bio da ozivi Grcku tragediju i sjedini sve umetnosti: knjizevnost. Toskansko narecje je bilo uzeto za glavni knjizevni jezik Italije i smatrano je najpravilnijim. ekonomski i umetnicki centar Italije. nalazi se u pokraini Toskani. Arije su. hor.Firenca je grad gde nastaje prva opera. politicki. 2 viole – kontrabasa. godine Domeniko Macoti (1592 . najznacajnije su: Orfej. ima znacajne partiture za sve instrumente (upotrebljava picikato i tremolo) i sastoji se od: 2 cembala. Pratilo se na sluh i ti muzicari su bili odlicni improvizatori. Tad se razvija i opera Revija. u kojoj se do iznemoglosti izrazava raskos i dekor (scena i kostimi). Tada Barberinijevi zatvaraju pozorista i beze u Francusku. disonantne tonove. petozvuke. . numere. Monteverdi u svojim operama upotrebljava cetvorozvuke. nekoliko violina. radi u crkvi Svetog Marka i komponuje. Opera u Rimu U Rimu se javlja interes za operu medju gradjanstvom i bogatasima. 2 korneta. dvoje orgulja. Tematika ovih opera je mitologija. Prvi put ova opera je izvedena na dvoru Jakopa Korsija. koji se zalaze za crkvenu muziku. Ovo udruzenje je bilo u funkciji do 1582. Odisejev povratak.1670) – njegova najznacajnija opera je „Erminija na Jordanu“. i ona je u XVII veku bila kulturni. u ovom gradu nastaje prva opera-pastorala „Dafne“ po grckoj mitologiji. 1 lutnje. godine. . Tu je ucio violu.1665) komponuje prvu znacajnu rimsku operu „Adonisovi okovi“. koji su otvorili i prvo opersko pozoriste u Rimu. Trodelne je forme i prvi deo je brz.Virdzilio Macoki i Antonio Abatini – pojavljuje se Finale opere u kome vidimo sve prezivele likove opere. To drustvo se okupljalo na dvoru Djovanija Barbija. pevanje i kompoziciju. koji prvi u istoriji muzike u operu uvodi Uvertiru. 2 kitare. modulacije u udaljene tonalitete.Znacajan operski kompozitor iz ovog doba je Klaudio Monteverdi (1567 . od duhovnih kompozicija mise i psalme. godine Jakopo Peri komponuje svoju drugu operu pod nazivom „Euridika“. drugi spor i treci brz.1576. zatim sledi prolog. a od svetovnih madrigale u stilu monodije. . Fanfare – to su trube bez ventila. 3 viole „da gamba“. mrznju. Partitura je jednostavna ima samo 2 linijska sistema – 1 za vokalne deonice i 2. bes.Stefano Landi (1580 . Krunisanje Popeje. 4 trombona. Prvenstveno je vazna muzika. Njegove opere su: Armida. • Svi zahtevi ove kamerate su ispunjeni i 1594. Tada se muzika izvodila na dvoru Barberinija. koje ne ucestvuje u samoj operi. Kasnije pise opere Serije koje opisuju istorijske dogadjaje. i „Orfejeva smrt“ sa elementima komike i humora. a kompozitor je bio Jakopo Peri. Nju izvodi orkestar i ona docarava ambient i dogadjaje I cina opere. Uz sve ove umetnosti ubacuju i balet koji je nastao u Franscuskoj 1521 godine. 1826. godine i dejstvovala je do 1592. Onda se vraca u Italiju u Veneciju. Opera u Veneciji . za oskudni orkestar koji se sastojao od: 1 lire. Orkestar je veoma znacajan. • Negove opere pocinju fanfarama. Andromeda.. dekor. najavljuju pocetak opere.. Firenca je znacajna i po tome sto je u to vreme tu radio Galileo Galilej. o Djulio Kacini (1550 . zivotnu sredinu. scenu. .1643) – italijanski kompozitor rodjen u Kremoni. Znacajne opere su mu: „Sveti Aleksej“ – u kojoj srecemo Kastrate – ljudi zrtvovani radi lepog pevanja. . Sa pojavom pape Inosenta X zavrsava se epoha rimske opere.

1669) – radio kao pevac u kapeli u Becu gde je ostao do kraja zivota. ekonomski i politicki centar sa 40 000 stanovnika. Menja se i tematika opera: lakrdijasi. gubi se dramska radnja. „Pobeda casti“.Alesandro Stradela (1642 . Izvodjena je na poljanama. tako da se balet u ovoj fazi sveo na niz plesnih tacaka. • Orkestar se sastojao od I i II violina. od kojih je sacuvano 20. jer je ulaznica bila jeftina (2 lire). godine. Njegova poznata opera je „Horacije na mostu“. 200 misa. a onda je 1651. a neke od njih su: „Didona“. Balet kasnije dobija recitacije. Prvo pozoriste u Veneciji je otvoreno 1637. i od Septembra do Decembra. Pevac i horovodja koji je napisao 660 kantata. a sto se tice tematike preovladava fantastika i egzotika. Veoma raskosna opera sa 1000 do 1500 clanova. lopovi. imala je 67 prizora i u njoj je opisana jedna bitka. horovi i balet. i podigao orkestar. ucesnika orkestra i hora. Sacuvano je njegovih 40 opera. sa bogatom scenom. masina. pod nazivom „Komik“. 20 oratorijuma. povodom vencanja u kraljevskoj porodici. U svojim operama istice lepo pevanje. . umesto drame. tako da nema takmicenja medju dvorovima u muzici. pa se najvise plesalo-igralo na ulicama. 115 opera (sacuvano) sa grckom i rimskom mitologijom: „Mitridat“. On je izgradio tip italijanske uvertire. U tim operama opisuje idilu.U to doba na dvoru se razvija balet – instrumentalno delo. nekoliko viola. U Veneciji je u ovo doba otvoreno ukupno 8 pozorista u kojima je izvedeno oko 300 domacih opera. Prvo je na dvorovima veliki broj sviraca i pevaca. oboe. pevao i igrao za vreme dvorskih svecanosti i maskenbala. upotrebom slonova. sa koreografijom. od Vaskrsa do Juna. koja se sastoji od brzog. cak nekad i pretera u tome. „Kserks“. i prikazuju se bogatim dekorom i masinama. Francuska je tada bila centralisticka drzava (nije bila podeljene na manje oblasti. Napisao je 150 opera. trgovina decom. „Grizelda“. • „Venerini vrtovi“. koja se kasnije koristi za sve opere. U svim svojim operama on upotrebljava uvertiru. do izrazaja dolazi pevac kome je sve podredjeno. balet dobija kvalitetan tekst. Posto su se ta pozorista izdrzavala od ulaznica sve se vise smanjuje br. sa velikim orkestrima i horovima.1682) – imao je buran zivot. i ovi baleti su izvodjeni na dvoru. nastupe horova i sam ples – balet. rog.Venecija je u doba Baroka bila razvijen kulturni. Opera u Napulju Opera u Napulju se najkasnije razvija. Teme su iz mitologije. laganog i brzog dela. Ovaj balet pocinjao je uvertirom (orkestar upoznaje publiku sa radnjom u delu). vokalne tacke. godine. Pisana je u 5 cinova – jedna od prvih sa cinovima. Znacajne opere su mu: • „Zlatna jabuka“ – komponovana 1667. i tada je primaju i u gradjanstvu i medju plemstvom. „Herkul ljubavnik“. sa raskosnim dekorom. bez dramske radnje. Pozorista su radila u 3 sezone: od Januara do Marta. Kompozitori tadasnjice su: . . god. i broj sveca – osvetljenje. To pozoriste je bilo javno i dostupno svim gradjanima. nekoliko viloloncela i kontrabasa. . • Prvi balet je nastao 1581. sa elementima komike. U operi. Okrece se mitologiji i pise opere pod narodnim uticajem – ubacuje elemente komike. godine izvedena prva opera. fagot i dve flaute. • U drugoj fazi balet ima manje recitacija – preovladjuju vokalne deonice. vec je imala samo jedan dvor u Parizu). pa i gondolierima – vozacima camaca. pri cemu istice vokalni virtuozitet i privlaci paznju na pevaca.Francesko Kavali (1602 . Balet je bio omiljen u gradjanstvu. a baleta skoro da nema u ovim operama. .Mark Antonio Česti (1623 . .1676) – radio je kao pevac i orguljas u crkvi Svetog Marka. koja je bila prozeta pantomimom i bila je dosta izrazena. na visi nivo. otmice. Prvenstveno je bio pesnik. svirao. Tako dolazi do pojave neukusne parodije.Alesandro Skarlati (1660 . gluvi i slepi ljudi. sam je pisao libreta za svoje opere. Skarlati je konstruisao i Napolitanski 6/3. Opera u Francuskoj Opera se u Francuskoj javlja kasno. scenom i kostimima.1725) – prvi veliki majstor u italijanskoj kapeli. koji se nije menjao do Mocarta.

„Armida“. u Engleskoj postoje scenska dela: . IV i V stupnja.1708) – znacajna opera mu je „Venus i Adonis“. • Najbilizi korak ka Francuskoj operi je „Pastorala“ Robera Šambera. pod cijim uicajem nastaje i prva engleska opera. Lili kasnije otkupljuje Šamberovo pozoriste i naziva ga „Operska akademija“.  Prologa – u njemu se slavi kralj i njegove pobede. a on postaje muzicki direrektor Pariza i dirigent orkestra muzicke skole. i znacaj I.Metju Lok (1630 . „Apis“. Bio je orguljas u Vestminsterskoj opatiji i kraljevskoj kapeli. Uglavnom je koristio dur za izrazavanje velicanstvenosti. Jedina opera mu je „Didona i Enej“ – tematika iz grcke mitologije. orkestar i ima plesa. ministar u vladi Luja XIV.Za pojavu opere znacajan je kardinal Mazaren – Italijan. U njegovim operama glavna je bila muzika i samim tim harmonija. gde je bio kompozitor i dirigent. Njegove opere su raskosne i sastoje se od:  Uvertire – tipicno francuska i sastoji se od 3 dela (lagan – brz – lagan). Ucio je u Italiji.1677) – pisao je muziku za mnoge Sekspirove drame. kada se u Italiji pojavljuje opera.  Scenske radnje u kojoj se smenjuju hor. balet i bogat orkestarkski aranzman. uvodi sekstakorde i kvartsekstakorde. nastala pod uticajem italijanske i francuske opere. Njega prvenstveno interesuje akord. sa 12 godina dolazi na francuski dvor. 1647. „Kastor i Polus“. „Hram slave“.Henri Persl (1659 . postupci.1764) – sa njim pocinje istorija francuske opere. neke od njih su: „Feton“. Unosi se komik – balet i jaca gradjanski stalez. a mol za izrazavnje tuge i bola. Carls II je imao svoj orkestar. Komponovao je muziku za scenska dela: „Kralj Artur“.1695) – najznacajniji engleski. i ovde su posebno znacajni orkestri i horovi..U XVI veku izmedju cinova u Sekspirovim dramama pojavljuju se horske ili plesne tacke. znacajni su jos orkestar i balet. Ovo delo je dozivelo veliki uspeh. Ima jednu znacajnu operu pod nazivom „Engleska opera“. a kasnije radi na dvoru. . U drugom periodu Engleskom vladaju Puritanci. „Vilinska kraljica“. • Zan Filip Ramo (1683 . upoznat sa Barberinijevom operom. Bio je izvanredan violinista i baletan – pisao je balete u kojima je i sam igrao. . Pojedine opere imaju 5 cinova. • Zan Batist Lili (1632 . „Reno“. U toku treceg perioda vladari Engleske su Stjuarti (kraljevska porodica).1687) rodjen u Italiji kao Djovani Batista Lili. god. izvedena je prva opera „Orfej“ Luidjija Gosija – egzoticna bogata koreografija. koji unistavaju sve partiture crkvene muzike i time pojacavaju interes za svetovna dela poput opera. koji ozivljavaju interes za pozoriste. . Rodjen je u Dižonu u muzickoj porodici. Na maskaradama ucestvuju: hor sa solistima. „Pigmalion“. i zvao je operske druzine iz Italije i Nemacke. Tad se javljaju 3 veoma vazna kompozitora: . „Don Kihot“.Maskarade – scenska dela sa tematikom iz mitologije. „Alčesta“. pa i na dvoru u Parizu. inace mitoloske tematike. barokni kompozitor. „Roland“. a kasnije radi u vecini francuskih gradova. Opera u Engleskoj U prvom periodu. o Ramo je tvorac harmonije kakva se i danas uci. i o njima je morao obavestavati kralja. tako da je Šamber morao da izgradi pozoriste. Prvi je zvao operska drustva da izvode opere u Francuskoj. Teme ovih opera su iz grcke mitologije. koje su imale mitolosku tematiku. pa cak i neke solo pesme (solisti i lutnja). dekor i scena (mnogo kostala). bogat dekor i znacajniji libreto nego kod italijanskih opera. solisti. o Tematika opera je bila grcka mitologija. Opera u Nemackoj . u kome je imao 146 izvodjenja ovog dela. Njegove opere su: „Hipolit i Aricija“. Kasno pocinje da pise opere.Dzon Blou (1648 . ili su u njima opisani aktuelni dogadjaji iz zivota. o Napisao je 15 opera. „Tezej“.

fagot. Tu Johan Tajl 1678. Smatra se da je Bah napisao i „Pasiju po Marku“ i „Pasiju po Pavlu“. sastoji od: uvertire – daje intonaciju pevacima. arije. Oni takodje pre opera imaju scenska dela: • Misterij – skolska priredba. U njegovim operama znacajni su orkestar i hor – tumac radnje. i autor je 40 opera. bas. a svi pokusaji stvaranja nacionalne opere su propadali. . Iz opere dobija recitativ i arije. Drezden.1739) – napisao oko 120 opera. opersko pozoriste.Kasnije nastaje horska kantata koju izvodi hor i solisti – popularna je u Nemackoj. Ima recitativ. . Napisali su po tri istoimene pasije: „Pasija po Mateju“. „Mirivajz“ – grcka mitologija. a crkva da bi vratila svoj ugled. lutnje. zatim sledi nastup hora.Pasije su pisali Hajnrih Šic (1585 . koju izvodi evangelist. Nemci koriste isti ritmicki kostur.Krajem XVII veka glavni centar nemacke opere je Hamburg. godine operom „Adam i Eva“ otvara prvo javno. Lajpcig. Znacajni centri tada su: Bec. a ni baleta. . Neke od njih su: „Don Kihot“. oboe. Pasija je izrazito duhovni oblik.. Kompozitori: • Rajnhard Hajzer (1674 . Bah (1685 . viole da gamba. Svi stoje mirno u frakovima.1672) – otac Nemacke muzike. nastupe hora – prostestantski koral harmonizovan za hor (u 4 glasa). „Pasija po Jovanu“ i „Pasija po Luki“ – Bahova partitura je izgubljena. koju je komponovao Hajnrih Šic. duhovna kantata i duhovni oratorijum. Minhen. violine. • Georg Filip Teleman (1681 . koji opisuje Hristovo stradanje.U pocetku se izvode italijanske i francuske opere. iz polifonih moteta i madrigala uz instrumentalnu pratnju. Znacajan je orkestar: cembala. recitativi. „Oktavija“ – grcka mitologija. Oseca se uticaj francuske opere. Kasnije se opera usavrsava i za tih 60 godina u tom pozoristu izvedeno je 250 opera. • Sastoji se od: uvertire. godine pojavljuje se prva nemacka opera „Dafne“. flaute. Radnja je staticna nema dekora i kostima. Izvodi je solista uz manji orkestar ili zicani instrument sa dirkama. Kantata Naziv je nastao od italijanske reci „cantare“ sto znaci pevati. otac nemacke muzike. . i na kraju protestantski koral. Pasija Pasija je vokalno-instrumentalno. u kojima nije bilo kastrata (zrtava radi lepog pevanja). „Hamburski sajam“.  Najvise kantata napisao je J. a moze biti duhovna i svetovna. jer koristi tekst iz biblije. arije. nastupa solista. Opera je svetovni oblik podredjen gradjanstvu i plemicima. ponovo hor i na kraju protestantski koral. solisti. Pasija se. nastupa horova.. scensko delo.Prvo je nastala solo kantata. „Krezus“. gde se kasnije izvode domace i strane opere. Nastaju dela koja su duhovna – pasija. kracih polifonih melodija – Turbi.Opera se u Nemackoj prilicno brzo pojavljuje i 1627. kontrabas. gradi savremene katedrale. kao muzicki oblik. Oratorijum . nastupe solo pevaca. S. sacuvano je 25 – raznovrsna tematika. .1750). Opere: „Almira“. Posle njega pasije je pisao i J. Osnovao je prvi muzicki casopis. Bah. koje je radilo 60 godina. „Pimpimona“. propovedi. koje izvode: solo pevaci. „Jodelt“ – poslednje dve su komicne – pod uticajem Francuske. sa pevackim tackama i malo instrumenata.1767) iz Hamburga – prvi je poceo da belezi biografije kompozitora. • Lirskog je karaktera. S. hor i orkestar.

Domeniko Čimaroza (1749 . a u Rimu kao crkveni horovodja.Sva barokna raskosnost u ovom obliku dolazi do izrazaja. u XVII veku „Sluzavka gospodarica“ je izvedena oko 100 puta. Komicna opera Komicna opera u Italiji Komicna opera je opera sa elementima komike. danas). . tako da je pisana muzika za jutarnju i vecernju molitvu. npr. Postoje dve vrste oratorijuma: • Narodni – vulgarni – na narodnom jeziku. Ima uvertiru. Jovan Krstitelj“. Napisao je 12 oratorijuma duhovnog karaktera. Engleska: . . i moze biti duhovni ili svetovni.Nikolo Pićini (1728 . gde se komicna opera oznacava nazivom Bufo. koje vode poreklo iz italijanskih pesama. koja se zove oratorijum i pricao – predavao im o veri (nesto kao veronauka.Alesandro Skarlati Nemacka: Hajnrih Šic – pisao je pasije. Ovde se komicna opera naziva Komik. . Komicna opera u Francuskoj U Francuskoj se prvo izvode strane opere.1801) – Italijan koji je radio u Petrogradu. „Solomonov sud“. duhovnog je karaktera i izvodi se iskljucivo u crkvi.1736) – napisao je operu „Sluzavka gospodarica“. a neki od njih su: „Jefta“. Nalazimo je u XVII veku u vasarskim pozoristima. • Njegove oratorijume karakterisu jaki horovi i slaba dramska radnja. . . koji je skupljao narod u prostoriji za molitvu. u crkvi. recitativ i arije.  U XVIII veku u opere se sve vise ubacuju elementi folklora i javlja se kvalitetniji libreto (operski tekst). Predstavnici crkvene muzike Italija: .Alesandro Stradela – napisao je oratorijum „Sv. horske deonice. sto znaci govornik. .Oratorijum je epskog karaktera – opisuje istorijske dogadjaje.Djovani Baizieljo (1740 .Naziv je nastao od latinske reci „orator“. Radio je kao orguljas u Pivoli. Napisao je komicnu operu „Tajni brak“. Zatim uvodi i soliste i hor.1800) – kompozitor koji je popularan po operi „Dobra cerka“. U tim pozoristima su izvodjene .1816) – napisao je oko 100 opera. zatim u Becu. Laude su lirskog karaktera i opisuju dogadjaje iz Biblije.Djakomo Karisini (1605 . Kasnije u duhovne vezbe uvodi instrumente i stroficne melodije.Ovde je znacajan protestantski koral (uglavnom ga koriste germanski narodi). Prva ovakva opera javlja se u Italiji. Najznacajniji kompozitori komicnih opera u Italiji su: .Oratorijum se vezuje za ime Filipa Nerija. najznacajniji i najgrandiozniji oblik. • Latinski oratorijum – pisan je na latinskom jeziku. Kasnije oratorijum se izvodi u operskim salama (van crkve). koje izvode solisti hor i orkestar. Francuska: Od duhovne muzike u Francuskoj je pisan motet uz instrumentalnu pratnju. „Baltazar“. moze biti duhovni ili svetovni. koju gradjanstvo stvara za sebe.Djovani Batista Pergolezi (1710 . Pored ovih oratorijuma napisao je 250 svetovnih kantata. To je najslozeniji. soliste. . Vrhunac dozivljava u XVII i XVIII veku. Oratorijum je vokalno-instrumentalno delo. . italijanskog svestenika.1694) najznacajniji predstavnik latinskog oratorijuma. a najznacajnije su mu „Lepa mlinarica“ i „Seviljski berberin“. koje se nazivaju laude. stvarni zivot. Od instrumenata najvise koristi violinu i orgulje. i ona opisuje svakodnevni.

Karl Diter Fon Diterzdorf (1739 . Dramska radnja je toliko bila nevazna.1788) – nemacki kompozitor.1813) – boravio je u Italiji. samo da bi slusala vokalni virtuozitet pevaca. Na kraju odlazi u Bec gde provodi polednjih 35 godina svog zivota. Arije – nema vokalnog isticanja. Libreto je bio los zbog prilagodjavanja pevacu. znacajnije opere su mu: „Orfej“. Kostimi su izgledali futuristicki – bili su deo garderobe. pod nazivom Zingšpil. rodjen u Erezbahu. .Fransoa Andre Felidor (1726 . Medjutim opera se pretvara u neprirodno scensko delo. u kome dominira pevac (kastrat).  U drugoj epohi tekstove pise i Johan Volfgang Gete. . . On je napisao 57 libreta i 1200 opera sa istorijsko herojskim motivima. Instrumentalna muzika u doba Baroka Na instrumentalnu muziku utice pojava opere zbog usavrsavanja mehanizama na instrumentima. Tematika Glukovih opera je mitologija (opere serije). Znacajne opere su jos i „Kvekerska opera“ i „Zarobljenicka opera“. marioneta – koje su bile jako popularne. i ona mora da prati tekst. Muzika i svi ostali elementi opere podredjeni su dramskoj radnji. . „Alčesta“. a kasnije oni izvode svoje solo pesme na dvorovima. potpuno se usavrsavaju: . obogacuju se solo partiture i ubacuju se horovi i instrumenti. Kasnije se u Parizu upoznaje sa francuskim baletom. Reforma opere Cilj opere je muzicka drama. sto znaci voditi. Tada se solo pesmama dodaje uvertira.Andre Modest Gretri (1741 .1795) – kasno je poceo da se bavi muzikom.gradske pesme. „Ifigenija na Tauridi“. zivotinja. Napisao je opere: „Povorka iz Kaira“.1804) – napisao je operu „Lov“. Pisao je i zingspile: „Prevareni kadija“. njih izmislja gradjanski stalez i one se nazivaju Lidovi – naziv nastao od reci „lider“. . da gotovo da i ne postoji. Publika je dolazila na predstave. bilo je dresera. Javljaju se i prvi kompozitori: . jer je bio poznati sahista.1799) – ziveo je u Becu.Kompozitor ovakvih opera je Pietro Metastazi. Komicna opera u Nemackoj Komicna opera se u Nemackoj pojavljuje se u XVIII veku. Balet je francuski balet i javlja se samo na mestima gde to radnja zahteva. Komicna opera u Engleskoj U Engleskoj komicna opera se naziva Balad.Problemom opere bavili su se francuski filozofi: Denis Didro i Zan Zak Ruso. „Ricard lavljeg srca“.1795) – napisao je dve komicne opere: „Romeo i Julija“ i „Seoski sajam“. i napisao je operu „Doktor apotekar“. „Ifigenija na Aulidi“. Glukove opere: beznacajne: „Demetrio“. bilo je vazno samo da se ispuni bina. „Zacarano stablo“.Johan Adam Hiler (1728 . gde se upoznao sa italijanskom „Bufo“ operom. Svi vasarski umetnici bili su proganjani u pocetku. ciji su zahtevi uglavnom bili da: mu se uloga ne zavrsi smrcu i da se sto vise istakne njegov vokalni virtuozitet. „Armida“. Prva znacajna opera je „Prosjacka opera“. On se uglavnom koristio italijanskom knjizevnoscu. Scena i scensko okruzenje nisu bili vazni. U oba slucaja ona nas upoznaje sa dramskom radnjom I cina. Skolovao se u Ceskoj i Italiji.Kristofer Vilibald Gluk (1714 . vodeci. Orkestar je obogacen pojedinim instrumentima i prati recitativ. Hor glumi narod – zasnovano na francuskom principu i Hendlovim oratorijumima. „Altazerz“. pod uticajem Francuza. u kojima je hor nosilac dramske radnje. „Viljem Tel“.Georg Bend (1722 . „Carobnjak“. Glukova reforma opere se ogleda u sledecem: Uvertira je italijanskog tipa – trodelna (brz – lagan – brz deo) ili je to sonatni oblik – prosirena. Vodi poreklo od skolskih komedija. gde pise svoje prve opere. U periodu od 1700 do 1750. Napisao je tri znacajne opere „Bastovan i njegov sluga“. Cekao se kompozitor. koji ce izvrsiti reformu opere – vratiti operu na staro. tako da je i libreta pisao uglavnom na italijanskom jeziku. „Hipolit“. „Tom Dzons“. koju su komponovali Dzon Gej i Johan Kristof Pepuš. Posle odlazi u London gde je slusao Hendlove oratorijume. Znacajni kompozitori: . „Paris i Elena“.  Tada se javljaju i prvi oblici solo pesme – 1 glas uz instrument sa dirkama. Pocetkom XVIII veka pojavio se takav kompozitor: .

To je Skarlatijev tip sonate. „Cakona“. visoke trube – farine. F. brzog. Svi stavovi u sviti – partiti su u istom tonalitetu. violoncela i kontrabasi. To je najcesce arija u kojoj je vodeci solista. Graditelji su: Atonio Stradivari. . Pisan je za solistu uz pratnju orkestra i ima tri stava:  Prvi stav je brz – Vivaldijev tip. „Bure“. „Galjarda“. Nikolo Amati. o Sonate „da chiesa“ i „da camera“ – one su imale od 4 do 7 stavova i svi su bili dvodelni: prvi deo se kretao od tonicnog ka dominantnom tonalitetu. umerenog tempa. razlicitih po karakteru i taktu i svaki stav je jedan ples – igra. Najcesce je pisana za cembalo. klavsen. ne toliko glasan – kamerni ton bez kresenda i dekresenda – samo forte i piano. o Barokna sonata – u njoj postaoji jedna glavna tema.  Treci stav je brz. . To je najpolifoniji muzicki oblik zasnovan na imitaciji – tema se imitira kroz glasove. trube i fagoti. Bolonja i Padova. sto znaci takmiciti se. da gamba i da bračo.  Drugi stav je miran. cembalo. „Gavota“.• Gudacki instrumenti: violine. Bah. razvojni deo.  Ove koncerte su pisali takodje Vivaldi. i bilo ih je vise vrsta: o Trio sonata – izvodili su je jedan melodijski i jedan prateci instrument ili dva melodijska i 1 prateci. Za ove instrumente J. o Ziga – engleska igra. viole. Postoje dve vrste koncerta: o Končerto groso – nastao u XVII veku. • Sonata – prvo se svaka instrumentalna kompozicija nazivala sonata. S. Italijanski violinisti Najznacajniji kulturni centri u ovom periodu u Italiji su Modena. u laganom tempu. klavir ili orgulje. trube od metala. Bah i Hendl. o Duvacki korpus: flaute. „Breslou“ (1355) – zbirka od 300 plesova iz svih delova Evrope: „Pavana“. • Javljaju se i prvi orkestri koji su sadrzali: o Gudacki korpus: violine. „Ekosez“. Imao je od 4 do 6 stavova. virdzinal. Ovi instrumenti (prethodnici klavira – bez orgulja) su imali blag. Ove koncerte pisali su G. u trodelnom taktu.Oblici: • Svita – naziv je nastao od francuske reci „suit“ – sto znaci da je to muzicki oblik koji sadrzi nekoliko stavova. blok flaute. Prvo je to bila zbirka plesova. tako da su se na njima mogle izvoditi brze melodije sa dosta ukrasa. Imali su punocu zvuka i motoricnost. prve naznake kontrabasa – viole: d’ amore. • Trzacki instrumenti – laute. o Solisticki koncert – nastao u XVIII veku. S. To moze biti varirani I stav. „Menuet“. o Instrumenti sa dirkama su izvodili „continuo“ – neprekidni bas. prefinjen. viole. • Duvacki instrumenti: flaute – drvene. Bah je pisao dosta virtuozne kompozicije. Hendl. gde se predstavlja novi materijal i. mirne melodije. Svita se jos naziva i Partita. o Kuranta – francuska igra. u cetvorodelnom taktu. kao npr. a drugi obrnuto. Antonio Vivaldi. u trodelnom taktu. o Sarabanda – spanska igra. Nastao je iz monodije i pisan je za solistu uz pratnju orkestra. u sestodelnom taktu. u subdominantnom ili dominantnom tonalitetu. streta – zakljucak – tema se izlaze od najdubljeg do najviseg glasa. i u tonicnom tonalitetu je. u tonicnom tonalitetu. koje su imale od 5 do 7 zica. Venecija. „Rondo“. kratak. spinet. Djuzepe Gvarneri i Stajner (Nemacka). • Koncert – naziv je nastao od reci „concertare“. o Solo sonata – najcesce pisana za instrumente sa dirkama – cembalo najcesce. zivahnog ritma. • Instrumenti sa dirkama: orgulje. Najcesce je pisana za istrumente sa dirkama i ima tri dela: ekspoziciju – izlaganje teme kroz glasove. Uglavnom se pise kamerna muzika. oboe. • Fuga – naziv je nastao od italijanske reci „fugare“ sto znaci bezati. Kasnije svita se sastoji od 4 plesa (stava): o Alemanda – nemacka igra. baziran na improvizaciji – general bas. fagoti. brzog pokretnog ritma. Pisan je za dve grupe izvodjaca: manju koja je imala ulogu soliste i vecu koja je nazvana „concerto groso“. U njemu se smenjuju solisti i orkestar. koja se krece kroz glasove. a moze biti i fuga. J.

Ditrih Bugstehude . npr: „Oluja na moru“.Johan Jakob Fraberger (1614 .1709) – pisao je uglavnom trio sonate i koncerta grosa. u sluzbi kardinala.U prvom periodu znacajni kompozitori su: • Djuzepe Toreli (1658 .Johan Junau (1660 . i najveci u orguljskoj tehnici pre J. Kasnije radi u Flandriji. tokate. Bah. Pisao je fuge. a zatim u crkvi Sv.1654) – unosi varijacije u germanski – protestantski koral.1722) – poznat kao orguljas u crkvi Sv.1741) – bio je svestenik. fantazije i partite pod uticajem Italije. sto doprinosi vecoj motoricnosti. Znacajni kompozitori iz ovog perioda su: • Antonio Vivaldi (1678 . obogacuje violinsku tehniku – trileri. • Djuzepe Tartini (1692 .Johan Kaspor Ferdinand Fišer .1667) – ucio je kod Freskobaldija.Johan Herman Šajn . sonate i biblijske sonate (najznacajnije) i daje im imena. S. Pisao je trio. U Nemcaskoj u XVIII veku nalazimo orgulje.1643) – rodjen u Ferari.1713) – najznacajniji uz Vivaldija. 160 sonata za violinu i 125 koncerata – obe vrste. napisao je 446 koncerata. „Cetiri godisnja doba“. Prvo je bio u Bolonji. solo sonate. Petra u Rimu. • Arkandjelo Koreli (1653 . Kompozitori: . Uglavnom pisu fuge.1621) – Holandski kompozitor. fuge. a zatim u Rimu. S. koristi velike melodijske skokove. Pisao je trio sonate i 12 koncerta grosa. laksem izvodjenju ukrasa i postizanju brzeg tempa. Tu osniva skolu za ucenje sviranja violine.U drugom periodu se obogacuje violinska tehnika. On uvodi programnost – pise svite. Prvi uvodi Programnost u muziku – iz naslova se moze zakljuciti sta kompozicija opisuje. konstruisao je danasnje gudalo.Johan Pohelber . „Ekoseza“. . tremolo. tokate i partite.Djerolamo Freskobaldi (1583 . Baha. ricerkare i prvi pise svite u 4 stava. najznacajnija su mu koncerta grosa. za violoncelo. gde je radio u gradskoj kapeli. Bio je prvi. koncerte. „Rigodon“. Napisao je 50 trio sonata. Pisao je fantazije. Posle njega tu je radio J.Jan Peter Svelink (1562 . Ostali unose varijacije i programnost. „Lov“ (ovo su njegova najznacajnija koncerta grosa). U Italiji se upoznaje sa orguljskom tehnikom. koji su imali od 3 do 6 stavova. i obogaciju svitu igrama: „Paspje“. . visezvuke. . Cembalo ima kratak pun ton.Johan Kaspor Kerl . fantazije. Pisao je tokate. „Gavota“. gde je prvi uveo trostavacni sistem. Prvi uporebljava deblje zice. Tome u Lajpcigu. Pisao je i solo koncerte. koralne tokate i plesove. . plesove i varijacije. Pisao je fantazije..Samuel Šajt (1587 .Jan Rajneken Cembalo Kod cembala ton nastaje tako sto prilikom pritiskanja dirke gavranovo pero okida zicu. U tim programskim delima se opisuju vanmuzicki dogadjaji – priroda. On je utemeljio violinsku skolu u Veneciji. . fantazije. Na jednom . Instrumenti sa dirkama Orgulje Znacajni orguljski kompozitori ovog perioda su: . orguljas iz Amsterdama. Protestanti obradjuju protestantski koral i jednostavno ne mogu bez orgulja. sonate za violinu. zatim odlazi u Englesku.1770) – osnovao skolu za violinu u Padovi.

otac i braca su bili muzicari u raznim gradovima (Vajmar. Klavsen je bio omiljeni instrument francuske burzoazije. .Luj Mašan . Sema njegovog tipa sonate je sledeca: • U prvom delu. od toga cetiri kraljevska koji su sadrzali 5 do 8 stavova.Fransoa d’ Aženkur Johan Sebastijan Bah (1685 . Znacajan kompozitor je: . Druga tema je: ako je osnovini tonalitet dur u dominantnom duru.1733) – iz muzicke je porodice. Klavsen Kompozicije za klavsen proizilaze iz kompozicija za lutnju (zicani instrument).Domenico Skarlati (1685 . samo prirodni dekresendo prilikom smanjenja amplitude vibriranja zice. Kasnije odlazi u Rim. a zadnje godine svog zivota provodi u Madridu. drugim recima ona opisuje muzicke dogadjaje). inace nejednake strukture. „Komarac“. zatim na dvoru i u kapeli. S.1757) – rodjen je u Napulju u muzickoj porodici – sin Alesandra Skarlatija. „Zeteoci“. U Parizu je radio kao orguljas u crkvi. Zatim sledi most. koja priprema drugu temu. dvodelnih. od moguca dva. zatim most sa modulacijom – ovaj put priprema temu u osnovnom tonalitetu. On takodje koristi programnost. jednostavacnih. tako da se ton moze svirati samo jako ili tiho. J. koncerte – 14 koncerata.. Bah se rodio u Ajzenahu. druga tema u osnovnom tonalitetu.. Kompozitori: . Njegova znacajna dela (stavovi) su: „Kneginja Marija“. u kome se odvija modulacija. Ajzenah. U XVIII veku popularna su orguljska dela i dela za klavsen. zoologiju – zivotinje. Uneo je neke novine u tehniku sviranja. jer su sadrzale od 3 do 23 stava. u kojima je opisivao portrete. u kojima se takodje koristi programnost (apsolutna muzika je suprotna programskoj – kod nje se iz naslova ne moze zakljuciti sta kompozicija opisuje. zavrsna grupa i kraj. Pisao je: trio sonate. „Male vetrenjace“. On im prepisuje note. • U drugom delu ovaj proces se ponavlja kao u ogledalu: prvo se izlaze I tema u D ili paralelnoj tonalnoj oblasti. cije prezima u prevodu sa nemackog znaci potok. kao dvorski kompozitor. gde je poducavao kraljevu decu. Mlad je ostao bez roditelja.Šarl Fransoa Kupren (1660 . Napisao je 550 sonata. Erfurt. „Sestra Monika“. ili paralelnom duru. zatim u Lisabon.tonu se ne moze postici kresendo. kod brace uci da svira klavir.1750) Iz muzicke je porodice. ili duru. kao sto su veliki skokovi i sviranje ukrstenih ruku – ruka preko ruke. „Tereza“.Zan Fransoa Dandrije . „Kneginja od Sane“. prirodu. „Zaljubljeni slavuj“. orgulje i teoriju muzike. „Procvatali vocnjaci“. a ako je osnovni tonalitet mol u dominantnom molu. se izlaze prva tema u tonicnom tonalitetu. Posle druge teme sledi zavrsna grupa i to je kraj prvog dela. violinu.) Smatra se da je bilo 120 clanova porodice Bah. Kanije radi kao . „Leptiri“. 115 klavsenskih kompozicija – svita po obliku.

„Teodora“. Tu je osnovao kraljevsku muzicku akademiju. „Dzošua“. koje su sadrzale i do 7 stavova. Komponovao je: . 4 cembala.Oratorijumi. Uci da svira orgulje i violinu. „Aleksandar“. sa tematikom starog zaveta. hor i orkestar. . . „Pasiju po Jovanu“ i smatra se da je napisao i „Pasiju po Luki“. Kompozitorski rad: . 2 svite. „Solomon“ – car izrailjskog naroda. „Suzana“. plus. a onda se zbog revolucionarnog poretka i novih naucnih otkrica . Onda odlazi u Italiju (Firenca. posvecene profesoru Kajzerlingu – cembalisti. . . „Kantata o kafi“. „Izrael u Egiptu“. Glavnu rec u ovoj epohi prvo vodi crkva. po uzoru na francuske klavseniste. • Goldberg varijacije. potom odlazi u London 1714. a po obliku slicne fugama. Najznacajnija su mu koncerta grosa – Brandenburski koncerti – po pokraini Brandenburg u Nemackoj. • Italijanski koncert za cembalo i orkestar (sa dva cembala).Od kamerne muzike pisao je sonate za razne instrumente. Harmonija dolazi do izrazaja. Rim. . Za zivota je bio poznat kao orguljas. Imao je i zbirku od 6 manjih kantata. „Julije Cezar“. . u svim tonalitetima – remek delo. Nikada nije napustio Nemacku.1759) Nemacki kompozitor rodjen u Haleu na Istoku Nemacke. Neke od njegovih duhovnih kantata su: „Hrist je lezao na samrtnim mukama“. „Arminija“. 30 varijacija sa karakteristikama nemackog folklora.) Mozemo reci da Barok pocinje sa zavrsetkom zivota slavnih predstavnika renesanse Palestrine i Milastroa (1594 god. Rezime – Barok (1600. i ovi oratorijumi se izvode u pozoristima jer ih je Hendl smatrao svetovnima. „Baltazar“.Opere serije: „Jupiter“. • 15 troglasnih invencija trodelnog tipa – motoricne po karakteru. u Hanover. a sve ostale su duhovne. „Mesija“.Za cembalo – spinet: • 15 dvoglasnih invencija.Za instrumente sa klavijaturom je pisao uglavnom sonate za cembalo i klavir. „Tezej“. • Koncerte je uglavnom pisao za violinu i cembalo. fantazije. Ukupno je napisao 40 opera. „Herkul“. i sa 17 godina postaje orguljas u crkvi u Haleu.Od kamerne muzike pisao je: • 6 sonata za violinu. kao kantor. i poslednjih 30 godina svog zivota proveo je u Lajpcigu u crkvi Sv. „Roland“. i Muzika za vatromet – za duvacke instrumente. Posle opet ide u Italiju. gde radi na dvoru. • Dve sveske za dobro temperovani klavir () od po 24 preludijuma i fuga.1750. „Juda Makabejski“ (iz Makabije). . komponuje. fuge. Tu svira orgulje. gde je radio kao profesor. Mulhauzenu. Kasnije odlazi u Hamburg gde je svirao orgulje i violinu u operi. • Engleske svite od 4 stava. • Napisao je i „Bozicni oratorijum“. 150 korala – obradjenih za orgulje.). cak ga Englezi i prisvajaju kao svog kompozitora. Georg Fridrih Hendl (1685 . „Tamerlan“. zatim kao orguljas i violinista u Ketenu. a od svetovnih: „Seljacka kantata“. zavrsio je lekarski fakultet.). Tome. • 3 pasije: „Pasiju po Mateju“. a napisao je i 20 koncerata uglavnom za orgulje. Nije iz muzicke porodice.Crkvena muzika: • Znacajne su mu kantate. • 6 svita za violoncelo. „Samson“.Za orgulje: preludijume tokate. bio je pobozan i pisao je crkvena dela. Vraca se u Nemacku. „Himenej“. zatim za violinu – u a molu i E duru. a zavrsava se okoncanjem zivota slavnog Baroknog polifonicara Johana Sebastijana Baha (1750 god. 1715 i sa pauzama zadnjih 45 godina zivota provodi u Engleskoj. „Kserks“. • Francuske svite. • 14 fuga u cetiri glasa – „Umetnost fuge“. i od tadA Bah postaje slavan i kao kompozitor. od toga 20 svetovnih.orguljas u Vajmaru. 3 sonate za cembalo i violinu i 4 sonate za flautu i klavir. Znacajni oratorijumi su mu: „Jefta“. „Snazna tvrdjava je nas Bog“. 6 sonata. „Muzika na vodi“ – za gudacke instrumente (20 stavova). Venecija). god. ali se nije bavio medicinom. vraca se u Nemacku i tu umire. a tek 80 godina nakon njegove smrti Feliks Mendelson izvodi njegovu „Pasiju po Mateju“. popravlja rogulje i. napisao ih je oko 300. „Semiramida“. • Misa u h molu od 24 stava za soliste. gde se upoznaje sa italijanskom operom. „Didona“. sudeluje kao orguljas u nedeljnim bogosluzenjima. poducava teoriju.

reci „cantare“. viseglasno. Johan Tajl. . svetovno delo. spinet. viseglasno. godine. raspevanom melodijom. blok flaute. viseglasno. i latinski – duhovni na latinskom jeziku. viseglasno. polifono. Rober Šamber. veseglasno. homofono. koje su imale od 5 do 7 zica. Rajnhard Hajzer. Johan Adam Hiler. Georg Bend. duhovno ili svetovno delo. do 1700. Alesandro Stradela.Instrumenti: • Gudacki instrumenti: violine. fantazija – apsolutno. svetovno delo. muzika je asimetricna (ne moze da se podeli na simetricne manje celine). Barok se moze podeliti na tri perioda: . komicnih opera – Johan Kristof Pepuš. Johan Junau.Treci period obuhvata razdoblje od 1700. i tokata – apsolutno. Virdzilio Macoki. Domenico Skarlati. • Instrumenti sa dirkama: orgulje. Djuzepe Toreli. Predklasika – Rokoko Predklasika nastaje 1730. virdzinal. Metju Lok. reformatori opere – Pjetro Metastazi. prve naznake kontrabasa – viole: d’ amore. instrumentalno. Dzon Gej. viseglasno. Tada se javlja teznja za vodecom mirnom. Alesandro Stradela. visoke trube – farine. homofono. instrumentalno. viseglasno. svetovno delo pisano u 4 i vise stavova. trube od metala. svetovno delo. Kompozitori: operski – Djulio Kacini. polifono. Klaudio Monteverdi. naziv je nastao od ital.  Javljaju se i prvi orkestri koji su sadrzali: o Gudacki korpus: violine. naziv je nastao od reci „orator“. Djakomo Karisini. Karl Diter Fon Diterzdorf. svetovno delo u 4 stava. Alesandro Skarlati. do 1750. predstavnici duhovne muzike – Hajnrih Šic. vokalna muzika i oblici iz doba renesanse – misa. do 1650. instrumentalno. Kristofer Vilibald Gluk. instrumentalno. Barok donosi motoricnost u muzici i pun je ukrasa. svetovno delo. U ovom periodu se upotrebljava dur-mol sistem. godine i tada preovladjuju modusi. a glavni izraz je harmonija – melodija se gradi na harmonskim akordima. Kantata je nastala iz polifonih moteta i madrigala uz instrumentalnu pratnju. On je veoma znacajan jer se u ovom razdoblju pojavljuju vokalno-instrumentalni opusi: Opera (bel’ canto – lepo pevanje) – programsko. viseglasno. polifono.Prvi period traje od 1600. godine. Domeniko Macoti. dok ostali glasovi obrazuju pratnju izradjenu na homofoniji – napusta se barokna polifonija. Kapitalisticki drustveni poredak. pretezno polifono. Antonio Abatini.apsolutno.vise ne veruje slepo crkvi. Henri Persl. motet i madrigal. polifono. Stefano Landi. svetovno delo. Sa jacanjem gradjanske klase pojavljuje se svetovna muzika. • Duvacki instrumenti: flaute – drvene. a iz opere dobija recitativ i arije – programsko. Melodija ima korene u narodnoj umetnosti i sva dela nastaju prvenstveno na dvoru. fagoti. Johan Jakob Fraberger. svita – programsko. preludium – apsolutno. Mark Antonio Česti. polifono. Ovde preovladava instrumentalna muzika sa ustaljenim dur-mol sistemom. godine u Nemackoj. Melodija je simetricna i samim tim se . Djovani Batista Pergolezi. za instrumente sa dirkama – Šarl Fransoa Kupren. instrumentalno. ali duhovna ne zamire. sonata – apsolutno ili programsko. Mikelandjelo Rosi. Nikolo Pićini. Domeniko Čimaroza. koje se sastoji od 3 stava. viseglasno. svetovno delo. • Postoje dve vrste oratorijuma: narodni – vulgarni – duhovni ili svetovni. viole. viole. Zan Batist Lili. Preovladjuje svetovna muzika i javljaju se instrumentalna polifonija i vokalno-instrumentalna monodija (jedan glas iznad svih). Djerolamo Freskobaldi. homofono. oboe.pevati. fuga – apsolutno. trube i fagote. i Oratorijum. o Instrumenti sa dirkama su izvodili „continuo“ – neprekidni bas. u potpunosti iskorenjuje feudalizam. Fransoa Andre Felidor.sto znaci govornik – programsko. Andre Modest Gretri.Drugi period traje od 1650. viseglasno. Dva najznacajnija kompozitora barokne epohe su Johan Sebastijan Bah i Georg Fridrih Hendl. . da gamba i da bračo. baziran na improvizaciji – general bas. viseglasno. Zan Filip Ramo. Samuel Šajt. Francesko Kavali. . Alesandro Skarlati. Georg Filip Teleman. Djovani Baizieljo. instrumentalno. homofono. • Trzacki instrumenti – laute. Antonio Vivaldi. iskljucivo duhovno delo. na narodnom jeziku. Pasija – programsko. duhovno ili svetovno delo. italijanski violinisti – Djuzepe Tartini. Muzicki oblici koji vladaju ovim periodom su: koncert – 2 vrste . violoncela i kontrabase. klavsen. homofono. Arkandjelo Koreli. o Duvacki korpus: flaute. instrumentalno. cembalo. Jan Peter Svelink. Dzon Blou.

tako da one iscezavaju. U Francuskoj i Italiji. . violinske sonate i trio sonate pod uticajem nemackog i ceskog folklora. jer je na ovim instrumentima veoma tesko svirati komplikovane melodije. 16. Napisao je 74 simfonije. Kompozitori: • Johan Joakom Kvanc (1697 . Najvaznija je plesna muzika u gradskim kucama i kod bogatasa. pisao je jos i koncerte. 30 klavirskih tria i pisao je simfonije u 3 stava.Manhajmska skola kompozitora – veoma nacajna. opere i sonate. Napisao je 60 klavirskih koncerata i 100 sonata. 2 oboe. i on je vodeci instrument u ovoj epohi. • Najstariji Bahov sin – Vilhem Frideman Bah (1710 . Pisao je simfonije i klavirske sonate. pa u Milanu kao orguljas i tu stvara 1. Napisao je 24 simfonije u 3 stava (u Skarlatijevim stilu). J. U melodiji se pojavljuju dve teme suprotstavljene jedna drugoj i javljaju se nove dinamicke oznake – „crescendo“ i „decrescendo“.1757) – Ceh po poreklu. fagota.1784) – poznat kao klavsenista i orguljas. klarineta.1782) – Radio je u Berlinu. klavirska sonata.  U berlinskoj skoli najznacajniji su sinovi Johana Sebastijana Baha: • II Bahov sin – Karl FIlip Emanuel Bah (1714 . 4 horne i timpana. Orkestri su se sastojali od: 10 I violina. i to su: . 4 violoncela. Predklasika u Nemackoj U nemackoj postoje tri skole – predstavnika predklasike. Hajdna • Karl Diter fon Diterzdorf Predklasika u Italiji Javlja se u XVIII veku i zastupljena je instrumentalna muzika i pomalo opera.1777) – pisao je simfonije. • Najmladji Bahov sin – Johan Kristijan Bah (1735 . Feudalci nisu bili dovoljno bogati da bi drzali svoja pozorista i zato se okrecu instrumentalnoj muzici. opere. Uglavnom su se pisale simfonije. • Johan Kristof Fridrih Bah • Mihael Hajdn – brat F. a klavir je zamenio cembalo. .1775) – orguljas milanske crkve. koji su obelezili ovu epohu su: solisticki koncert.Berlinska skola – severno nemacka skola na dvoru Fridriha II.Becka skola – ovde se osecaju uticaji italijanskog Baroka. 10 II violina. Usavrsavaju se i sami instrumenti: violina u potpunosti zamenjuje stare viole.moze podeliti na manje celine. osnovao je skolu u Milanu.Oblici. Dosao je u Manhajm. za gudacke instrumente su komponovane melodije sa malo predznaka (dva do tri). Napisao je 37 klavirskih koncerata. zbog iskljucivo slusne kontrole izvodjenja tonova pri sviranju. gde je radio na dvoru kao dirigent poznatog manhajmskog orkestra.Djovani Batista Samartini (1699 . na dvoru i kod bogatih. kvadratne su strukture). sonate i koncerti. 12 klavirskih sonata. Kompozitori: • Johan Štamic (1717 . a kasnije odlazi u Hamburg.1788) – proveo je 30 godina u Berlinu. 32 takta – tj. . i folklora. Zadnjih 20 godina je proveo u Londonu.1775) – napisao je 300 koncerata za flautu. gudacki kvartet. 4 kontrabasa. jer su one same po sebi simetricne (imaju 8. • Karl i Anton Štamic . 2 flaute. Tu su pisane simfonije od 3 stava. Znacajan kompozitor becke skole je: • Georg Kristof Vagen Zajl (1715 . Kompozitori: .

Italija – Djovani Batista Samartini. Vilhem Frideman Bah. Rudolf Krajcer. ali nije toliko znacajan kao kompozitor. Mucio Klementi. Inac Plajel. Johan Kristijan Bah. . Mihael Hajdn. Pisao je duete. potiskuje cembalo u proslost. Ovo vreme se poklapa sa vremenom izbijanja francuske revolucije. Klasicizam Sam naziv KLASIKA predstavlja savrsenstvo – uzor i putokaz. i koncerte uglavnom za violoncelo. i klavirska sonata – apsolutno ili programsko. gudacki kvartet – apsolutno ili programsko. 50 sonata za klavir i violinu.1829) – Belgijanac.Instrumenti se usavrsavaju: violina. . Johan Joakim Kvanc.1805) – jedan je od najznacajnijih kompozitora za violoncelo. . uglavnom kamerni kompozitor. svetovno muzicko delo. godine u Nemackoj. Pedagog. Karl Filip Emanuel Bah. 51 gudacki trio za zicane gudacke instrumente. ali postoji i instrumentalna muzika. Johan Kristof Fridrih Bah. Karl Diter fon Diterzdorf. sto se tice pedagogije i violinske prakse. u potpunosti zamenjuje stare viole. pored Karla Černija i Kramera.Kompozitori: Nemacka – Johan. Bio je i dirigent pariske opere. viseglasno. Kompozitori: . sonate – 106. . instrumentalno. Francuska – Fransoa Žozef Posek. sa pratnjom u ostalim glasovima – homofoni harmonski stav. . Tada se javlja teznja ka vodecoj. . Georg Kristof Vagen Zajl. koji potiskuje cembalo. gudacke kvartete i 40 etida za violinu.Luidji Bokerini (1743 . Klasicizam je doba kada na scenu stupaju becki klasicari. instrumentalno. svetovno. koji je 1. Rezime – Predklasika – Rokoko (1730.Oblici koji se tada koriste su: solisticki koncert – apsolutno.Mucio Klementi (1752 . Predklasika – Rokoko u Francuskoj U vreme predklasike (pocetak XVIII veka) u Francuskoj se pisu opere pod uticajem Kristofera Vilibalda Gluka. koji u Parizu osniva kraljevsku muzicku skolu. svetovno delo. tria i koncerte uglavnom za violinu. Gradjanstvo je tada bilo nosilac ideja u drzavi. Radio je u Madridu. instrumentalno. Luidji Bokerini.) Predklasika nastaje 1730. homofono.1750. mirnoj.1832) – jedan od prvih i najznacajnijih kompozitora za klavir. homofono.Fransoa Žozef Posek (1734 . Melodija je simetricna i lako se moze podeliti na manje celine. Pisao je violinske koncerte. viseglasno. Napisao je 91 gudacki kvartet. god. klavir i violoncelo i klavir i flautu. homofono. Klavir je vodeci instrument u ovoj epohi na dvoru i kod bogatih. Pisao je. viseglasno. 20 simfonija. U melodiji se pojavljuju dve teme suprotstavljene jedna drugoj i javljaju se nove dinamicke oznake – „crescendo“ i „decrescendo“. Napusta se barokna polifonja.. . tako da se desava raskid umetnika sa dvorovima – javljaju se slobodni umetnici (Mozart je prvi slobodni .1831) – Nemac. raspevanoj melidiji. jedan od najznacajnijih. Napisao je 30 simfonija i veci broj kvarteta po principu Luidjija Bokerinija. u literaturi. Karl i Anton Stamic. varijacije za violinu.Inac Plajel (1757 . 237 gudackih kvinteta sa dva violoncela – 1. a klavir.Rudolf Krajcer (1766 .1831) – Nemac. iskoristio tehnicke mogucnosti klavira.

zatim sledi ekspozicija. Muzika je u skladu sa revolucijom i nastaju masovne pesme. . koje su pisane za narodne mase. tema sa var. Divertimento – vid zabavne. drugi instrument je violina. • Repriza – I tema u D tonalitetu. Osniva se orkestar narodne garde. onda se izlaze druga tema. Ima 4 stava (simfonija u malom) i izvode ga 2 violine. flautu. fagot.1809) . instrumentalne. klavir.  Ako sonatni ciklus ima 4 stava. Po obliku jos moze biti i sonatni oblik. i u svom radu okrenut prirodi i narodu. kao danas. a onda. nastala kad su marsejski borci ulazili u Pariz dan pred rat sa Austrijom. a razvijaju se i drveni duvacki instrumenti – klarinet (znacajan napredak) i flauta. orkestarske muzike po izboru kompozitora u vise stavova. pisane su i himne – najznacajnija je „Marseljeza“. Koncert – solo koncert je nastao u XVIII veku za jedan instrument uz pratnju orkestra. a glavni instrument klasike je klavir. stare viole i blok flaute). ima sonatni oblik. zanima psihicko stanje. Muzika u doba francuske burzoaske revolucije – Tada se desavaju velike promene u svesti covecanstva i javlja se kapitalizam. zatim most i modulacija u pocetni tonalitet.Kompozitori: • Franc Jozef Hajdn – poznat u Evropi.Harmonija – upotrebljavaju se: vantonalne dominante i II stupanj sa #3 (DD – dominantina dominanta). Teme se razlikuju po karakteru i tonalitetu. . Grci su tako prvo zvali melodijske intervale. iz uvertire nastaje simfonija (samostalno izvodjenje uvertire na dvorovima i u salonima). Sonata – pise se za solo instrument. Koncert ima 3 stava i moze biti napisan za violinu. sto je veoma retko. hor i solisti.“ i „decresc. „cresc. Simfonija kasnije dobija stavove: prvo 3 stava. i najbolje su mu opere. onda to moze biti simfonija ili gudacki kvartet.“. hornu. 4 stava i orkestarsko je delo.. Pisu se i opere sa masovnom tematikom: Andre Modest Gretri pise operu „Viljem Tel“. U XV veku neka vokalno-instrumentalna dela dobijaju ovaj naziv. Najcesce je u obliku ronda sa jednom ili vise tema. i uglavnom pocinje razlozenim akordom. Sa pojavom opere koja pocinje uvertirom. Moze da bude jos i sonatni oblik. • Volfgang Amadeus Mocart – njega. najcesce sa dirkama i ima 3 stava: . To je doba od 1789 – 1799. Obogacuje se simfonijski orkestar (nastavlja se tradicija Manhajmske skole) i iscezavaju stari instrumenti (cembalo.. i pise se apsolutna muzika (sonate. U Renesansi ovako se nazivaju instrumentalna dela.Pocetke homofinije imamo u operi. a u trecoj fazi je romanticar. Zbacen je kralj i uspostavljena prva republika na svetu.III ili IV (zavrsni) stav je brz i u osnovnom je tonlitetu.II stav je lagan i najcesce je 3-odelna pesma u S tonalitetu. Oblici u doba Klasike Simfonija – naziv potice iz Grcke i koristi se odavno.kompozitor). i zavrsna grupa u osn. i rondo u laganom tempu. . slobodne modulacije. . simfonije. koje su izvodili orkestar. sto znaci – dve teme: • Ekspozicija pocinje I temom u osnovnom tonalitetu. Tada je napisano 2400 masovnih pesama. klarinet. koji kasnije postaje simfonijski. a posle nje ide zavrsna grupa i kadenca u D tonalitetu. gudacki kvarteti i koncerti). druga tema u pocetnom tonlitetu.III stav ce biti menuet ili skerco u osnovnom tonalitetu. U srednjem veku smatrali su simfoniju akordom (harmonija). pa solista koji izvodi kadencu (moze i ne mora). . • Srednji deo (razrada – razvojni deo) – nov ili vec upotrebljen materijal. tonlitetu. nasuprot Hajdnu. Kraj ekspozicije je obicno oznacen znakom repeticije. Kompozitori Franc Jozef Hajdn (1739 . tako da nastaju revolucionarne pesme i javlja se homofonija. • Ludvig van Betoven – u I fazi je bio klasicar. Uvod donosi orkestar.I je brz. . a Zan Fransoa Lesije operu „Trajanov trijumf“. U svojim delima koristi folklor raznih naroda i komponuje za svet. viola i violoncelo. zatim sledi most i modulacija u tonalitet II teme. Gudacki kvartet – nastao na dvoru kao kamerna muzika (zbog finansijskih sredstava). u II ima sopstveni stil komponovanja. Samim tim melodija je mirna i simetricna (deljiva) bez mnogo ukrasa i matoricnosti. tema sa varijacijama (retko) i fuga.

mada one nisu toliko znacajne. koji je bio iz dva dela. flautu i obou. „Pruski“. „Zablji“. Otac mu je iz muzicke porodice – bio je nadbiskup. „Otmica iz Saraja“ (nemacki tekst. godine je proglasen za pocasnog profesora engleskog univerziteta „Oxsford“.Opere – uglavnom koristi italijanske tekstove. 1759. i. . .. obisao Evropu. Sa 17 godina (1787. Prvo ih je pisao u 5 stavova. Pisao je komicne opere – to su mu najznacajnija dela. Pisao je programske simfonije: „Pariska simfonija“.Simfonije – napiso je 51 simfoniju. koji nije uspeo da zavrsi. „Jutro“. Ludvig mladji uci da svira klavir. Ludvig van Betoven (1770 . jer su pod uticajem baroknih kompozitora. „Hofnerova simfonija“. godine) ide na usavrsavanje i upoznaje se .Gudacke kvartete: 78 ukupno. Parizu. Prva kompozicija mu je v. • Najznacajniji koncerti za violinu su mu G Dur i A Dur.Oratorijume : 1. a sa 7 godina je kao cudo od deteta. delo u 12 glasova „Salve Regina“. A Dur. „Don Zuan“. Koncerte – 50 od kojih se danas izvodi 10. a neke opere su na Nemackom jeziku. U operama je bila najznacajnija muzika. za violu u D duru. 1790. „Carski kvartet“. „Sat“.. Imao je veoma dobar sluh i bio je dvorski kompozitor. Stefana i peva tenor.1827) Rodjen je u Bonu u Nemackoj. d mol i c mol. . . „Praska simfonija“. .. „Lincerska simfonija“. On je ustanovio trostavacni stil.1791) Rodjen je u Salcburgu u Austriji. ima turcizama). Njegov deda Ludvig je po poreklu Flamanac – dobio je posao na dvoru u Bonu. Sonate – napisao je od 52 do 56 sonata u klasicnom stilu. od kojih se izvode D Dur – nazvan jos i „Krunidbel“. je „Stvaranje sveta“. Pisao je: . godine umire. • Napisao je 25 klavirskih koncerata. „Simfonija sa udarom timpana“. ali se propio i sve potrosio u kafani. „Sedam Hristovih reci na krstu“. pa u Becu. tako da se ne zna gde mu je grob. u muzickoj porodici. Klavirska tria – namenjena kucnom.Rodio se u Roreu. Komponovao je: Gudacke kvartete – napisao ih je 26. u 4 stava. Volfgang Amadeus Johan Gotlib Teobald Mocart (1756 . 1780. „g mol simfonija“. . „Es Dur simfonija“. a kasnije mu je dodao treci. .Koncerti: za cembalo u D duru. za violinu u G duru.Crkvena muzika – napisao je „Krunidbenu misu“ za biskupa iz Salcburga i „Rekvijem“. i 1809. 6 pticjih. a radio je na dvoru kao violinista i pijanista. Sa 4 godine. Poznate su „Pariska simfonija“. Najznacajniji njegovi kvarteti su: 6 vojnih. • Pisao je koncerte za klarinet. Sahranjen je u masovnoj grobnici. Najznacajnije opere su mu: „Bastijen i Bastijena“. Otac se bavio muzikom. kasnije radi kao orguljas u crkvi Sv.Opera – „Doktor i apotekar“. „Carobna frula“ – na Nemackom jeziku. godine Hajdn postaje prvi majstor na dvoru kod Ester Hazi. u 3 stava. „Godisnja doba“ i „Izgubljeni raj“ – na nemackom jeziku. a posle je izbacio menuet i pise ih u 4 stava..Klavirske sonate: 52 sonate u 3 stava. . „Simfonija Jupiter“. „Podne“. i za trubu. U zadnjim godinama svog zivota bio je siromasan i okolina ga nije prihvatala. pod uticajem Hajdna. Mnogo je komponovao i nastupao. godine postaje slavan. Sa 3 godine Volfgang je poceo da svira klavir. „Oksfordska kompozicija“. Napisao je 6 kvarteta posvecenih Hajdnu i Pruskoj (pokraina u Nemackoj). Zatim je ziveo u Manhajmu. Drezdenu. „Ševin“. sobnom muziciranju – najpoznatija je „Mala nocna muzika“. Kasnije radi u Minhenu. „Figarova zenidba“. pod uticajem profesora Okerina i Samartina.Simfonije – napisao ih je od 104 do 125 pod uticajem Karla Filipa Emanuela Baha. 6 Suncevih kvarteta. „Londonska simfonija“.

tako da se desava raskid umetnika sa dvorovima – javljaju se slobodni umetnici (Mozart je prvi slobodni kompozitor).Simfonije: I je u C Duru pod uticajem Hajdna. „Eleonora“ – opisuje divojku koja je pobedila ludilo. . zanima psihicko stanje. koji se javlja u XIX veku. a sahrani je prisustvovao ceo Bec. godine umire.Sonate – doveo do savrsenstva.Solo pesme su mu namenjene kucnom muziciranju. „Apasionata“. Ruski kvarteti. prvo je posvetio Napoleonu. inace trostavacno. . klavir. III je u Es Duru. nazvana jos i „Eroika“ – Herojska. tako da nastaju revolucionarne pesme i javlja se homofonija.sa Francom Jozefom i Mihaelom Hajdnom. . postojanje desete „Jenske simfonije“ u njegovom opusu kompozicija nije dokazano. pod uticajem Mocarta i Hajdna – nagovestaj romantizma. B Dur. Napisao je 2 ciklusa: „Udaljenoj dragoj“ i „Sest Gelertovih pesama“. „Pastoralna sonata“. svetovno delo. .1800. Bio je I slobodan umetnik u praksi. V je u c molu.. „cresc. u drugoj je imao sopstveni stil komponovanja. VII u A Duru – upotrebljava flamanski folklor – svadbe. nasuprot Hajdnu. godine. od 3 stava. pa je tu tezu povukao i posvetio je naznanom junaku. Rezime – Klasicizam (1750. „Pateticna sonata“. Samim tim melodija je mirna i simetricna (deljiva) bez mnogo ukrasa i matoricnosti. tako da je u formi kantate – najznacajnije je finale ove simfonije „Oda radosti“. . Komponuje po inspiraciji i bio je perfekcionista. simfonije. U prvoj fazi je bio klasicar. Revolucija ima jako veliki uticaj na sve sfere zivota. Najznacajniji koncerti za klavir su: C Dur. god.Uvertira – samostalna: „Egmont“ – opisuje borbu Flamanaca i Spanaca.Gudacki kvarteti: 6 posvecenih Mocartu i Hajdnu. stare viole i blok flaute). homofono. Druzi se sa intelektualcima. Obogacuje se simfonijski orkestar (nastavlja se tradicija Manhajmske skole) i iscezavaju stari instrumenti (cembalo. homofono. . a u trecoj postaje prvi romanticar na svetu. pisano u 4 stava. svetovno delo.Kompozitori: • Franc Jozef Hajdn – poznat u Evropi. Tada je nosilac ideja bilo gradjanstvo. Pijanista i dirigent sopstvenih dela. VIII u F Duru – nije toliko znacajna. 3.“ i „decresc. a razvijaju se i drveni duvacki instrumenti – klarinet (znacajan napredak) i flauta. onda odlazi u Bec. sonata – instrumentalno. . viseglasno (jednoglasan uz pratnju orkestra). veseglasno.) Obuhvata razdoblje od 1750. kod koga je uglavnom ucio. ima svoj stil: D Dur. i u svom radu okrenut prirodi i narodu. koje se sastoji takodje od 4 stava. II je u D Duru. Poslednjih 20 godina ostaje bez sluha i tad komponuje najbolja i najgrandioznija dela. u II ima sopstveni stil komponovanja. kretao se u visokim krugovima umetnika. Napisao ih je 9. violoncelo. . a glavni instrument klasike je klavir. Kasnije daje imena sonatama – uvodi programnost: „Meseceva sonata“ – u cis molu. drugi instrument je violina. • Volfgang Amadeus Mocart – njega. nazvana „Sudbina kuca na vrata“ i najznacajnija je. . viseglasno. kasnije Es Dur. do 1800. 1827.. Sto se tice harmonije upotrebljavaju se: vantonalne dominante i II stupanj sa #3 (DD – dominantina dominanta). Es Dur. Najznacajnije su mu simfonije. U svojim delima koristi folklor raznih naroda i komponuje za svet. svetovno delo. a u trecoj fazi je romanticar. koncert – instrumentalno.Koncerti – za violinu. homofono. gudacki kvarteti i koncerti). VI u F Duru – opisuje prirodu. . i uglavnom pocinje razlozenim akordom. Druzio se sa Geteom. G Dur i c mol. 26. Ovo vreme se poklapa sa vremenom izbijanja francuske revolucije. i IX u D Duru. Pocetke homofinije imamo u operi. i pise se apsolutna muzika (sonate. Zbog smrti majke ide u Bon.Crkvena dela: Misa „Solemnis“ – komponovao za ustolicenje vojvide Rudolfa u Olmicu – vrhunac crkvene muzike.Oblici: simfonija – instrumentalno. Ucio je jos kod Johana Senka i Georga Jozefa Faglera.“. klarinet. As Dur. i najbolje su mu opere. „Velika sonata“. a narocito na umetnost. • Ludvig van Betoven – u I fazi je bio klasicar. gudacki kvartet – instrumentalno. homofono. slobodne modulacije. . IV je u B Duru i opisuje prirodu – cudno. kasnije dodaje hor. gde je ziveo do kraja zivota. Uzdize se iznad svih pravaca. Gradjanstvo je tada bilo nosilac ideja u drzavi. Romantizam Romantizam je pravac u umetnosti. Hafner kvarteti. posle francuske burzoaske revolucije. viseglasno. svetovno delo.

Fantazije. u prirodu – sela. • Javlja se uticaj folklora na umetnicku muziku. Klarinet. .Instrumenti: • Glavni instrument romantizma je klavir. I. javlja se razocarenje u stvarnost. Verdi. o Komicna opera – smesna. . Poloneze (selo). Cajkovski. . • Solo pesma – pisana je za glas i klavir. dvorce. Empropti. carobnjake. Harmonska sredstva su takodje raznovrsnija – smelije modulacije u udaljene tonalitete. Ritam se bazira na folkloru.Oblici: • Opera dostize vrhunac – Dj. gradovi Skandinavije. Prelidi. mnogo bogatiju i raznovrsniju melodijsku liniju.Karakteristike pravca: • Fantastika – posto neke ideje francuske burzoaske revolucije nisu ostvarene. Minhen. London. Bize. Gustav Maler. tako da se povlaci u sebe i u svojoj masti ozivljava legendarne likove. • Sklonost ka proslosti – ozivljavaju se istorijske licnosti. List. koji dostize vrhunac izvodjacke tehnike i postaje kucni instrument.. • Violina – izvodjacka praksa dolazi do krajnjih tehnickih mogucnosti u delima Paganinija i Ludviga Špora. Valceri (za klavir). limeni duvaci se osamostaljuju i ulaze u orkestarsku upotrebu. Inace umetnik se smatrao za vise bice nerazumljivo drustvu. namenjena zabavi. pojavljuju se sekvence. • Dela dobijaju programski karakter. engleski rog. Kompozitori Franc Subert (1797 . . jer se umetnici povlace u pasivnije krajeve. Orkestar dobija danasnju postavku. Noktirni. Lajpcig – najznacajniji. pa umetnici podlezu pesimizmu. F. Ide u dva smera: o Serija – ozbiljna – opisuje istorijske dogadjaje i heroje. Sankt Peterzburg. Vagner. Madrid. H. R. Rusije: Moskva.1828) . • Simfonijska poema – jednoctavacna orkestarska kompozicija programskog karaktera. dosta se upotrebljavaju disonance. Straus. hromatika i tonalitet je jos prisutan. Ž. junaci. svira se ista muzika. Vajmar.Glavni kulturni centri tada su bili: Pariz. Bajrojt. • Klavirske minijature – uglavnom trodelne narodne igre: Mazurke (dvor). o Prokomponovana iz 2 dela. Vagner. P. R. • Orijentalni elementi – koriste se orijentalne lestvice i muzika ovih istocnjackih naroda se provlaci kroz umetnicka muzicka dela. Prag.Savremeni dirigenti: Karl Maria Fon Veber – on prvi koristi palice prilikom dirigovanja. Drezden.. Berlioz. Razvija se u dva smera: o Stroficna – za svaku strofu.

po poreklu Francuz. Onda je bio u Becu. u h molu. . ciklus pesama na tekstova Kristofa Ajhendorfa. kvintete – jedan od najznacajnijih „Pastrmka“..  Pisao je i zasebne pesme – van ciklusa i to su: „Ave Marija“. Dela: . B. kog je ubrzo nadmasio. a zatim ga salju kod profesora.. pa u Drezdenu. • „Zimsko putovanje“. Prvi komponuje minijature namenjene kucnom muziciranju. 2 violinske sonate. „Vilinski kralj“. plesove. da bi izbegao 14-ogodisnju vojnu obavezu. lendlere – narodne igre. i 2. . 4 pesme: „Ljubav“. Bio je najmladji u porodici. oktete i uz pratnju klavira. Pesme su prokomponovane i neke od znacajnijih su: „More“ i „Atlas“.Orkestarksa dela: 4 simfonije – I je u B duru. . Imali su kucni kvartet. Komponovao je: .. valcere. Sa sedam godina komponuje i svira klavir. . jedna od poznatijih je „Sanjarenje“. .Koncerti: klavirski u a molu i jedan violinski koncert. Robert Suman (1810 . Zbirka se sastoji od 20 pesama. Eksperimentise i zbog toga mu se ukocio prst.Za klavir je pisao cigkluse minijatura: „Leptiri“. Onda odlazi u Madjarsku gde je bio profesor klavira. Kao pijanista obilazi evropske gradove.Solo pesme: ciklus pesama na tekstove Hajnriha Hajnea. II je u C duru – „Pateticna“.Kamerna dela – pod uticajem folklora – 15 gudackih kvarteta. u A duru – ona je najznacajnija. a dar za muziku je nasledio od majke. gde i umire u bedi. Kasnije uci kod sestre.. Ziveo je u predgradju Beca. Dusevno oboleva i odlazi u Dizeldorf. III je takodje u C duru. „Decje scene“ – 13 minijatura namenjenih deci. pesnikova ljubav“.. „Zivot zene“. Zatim odlazi u Bec. u kom je svirao. E i G. Skace u Rajnu. Simfonijske etide – skerca i varijacije. klarinet. „Pastrmka“.Kamerna dela: klavirska tria. od kojih su znacajnije: „Putovanje“. nedovrsena – u dva stava 1. ali ga ribari spasavaju. Izvodio je kamernu muziku na knjizevnim vecerima. Sa 5 godina uci da svira klavir – izvrstan pijanista. Umro je u Bonu u dusevnoj bolnici. emprompte (improvizacije) – napisao je zbirku ovakvih kompozicija pod nazivom „Muzicki momenti“. Komponovao je pod uticajem Baha i Betovena. „Deset zapovesti“. gudacki kvarteti. Sa 18 godina je bio poznat u celoj Evropi. „Mirigel. nazvana jos i „Prolecna“.. . i isao u narod i slusao narodne melodije. Kasnije odlazi u Lajpcig. i Varijacije na tonalitete tonova A.Za klavir je pisao sonate. • „Labudova pesma“ – zbirka od 14 pesama komponovanih na tekstove Hajnriha Hajnea.Simfonije – napiso ih je 9. a kasnije radi u muzickoj skoli svog oca. Znacajne su: 4.Rodjen je u muzickoj porodici. zatim u Lajpcigu. . „Grethen za vretenom“.Solo pesme – one su mu najveca muzicka ostvarenja – u Nemackoj se nazivaju LIDOVIMA. „Karneval“. od kojih se danas izvode jedva 2: „Alfons i Etela“ i „Rozamunda“. . fagot itd. i IV je „Rajnska simfonija“. i 8. Sa 13 godina poceo je da ih pise i namenjene su kucnom muziciranju.Scenska dela – 20 opera. „Novelete“ (u duru). romanse za obou. „Potok“ i „Tisina“. Uglavnom je provodio vreme po kafanama. iz muzicke porodice. „Majstor Vilhem“. – tragicna. kvinteti.1856) Suman je Nemacki kompozitor rodjen u Cvikaou u Saksoniji u porodici knjizara. . Frederik Fransoa Sopen (1810 .1849) Rodjen u Poljskoj. Napisao je 3 ciklusa: • „Lepa mlinarica“ – na tekstove Vilhema Milera. gde je studirao prava. „Krajzlerijana“ – zbirka posvecena Subertu. „Divlja ruzica“.

. Znacajne su 17 i 33. • Poloneze – narodne igre seoskog karaktera. II stav je za soliste hor i orkestar. VI opisuje Julijinu pogrebnu povorku. Dela: .Uvertire: „Fingalova pecina“ – pecina u Skotskoj na Hebridima. Obisao je jos i Englesku. bankarskoj porodici.„Rekvijem“. Jakob Ludvig Feliks Mendelson (1809 . 3. iako tada dominira opera.. i nisu za igru. Kasnije se sele u prestonicu Nemacke. je u c molu posvecena prijateljima u Engleskoj. . Tu osim njega radio je i Robert Suman i Moseles. jer je Jakob pronasao njegovu „Pasiju po Mateju“. u formi kantate. .„Harold u Italiji“ – opisuje Bajronovog junaka Harolda. II – „Ples“. . . Ima 5 stavova: I je „Sanjarenje“. i 2. i .. komponovan po Sekspirovom tekstu. a majka Austrijanka. Varsavi..„Fantasticna simfonija“ – opisuje ljubav izmedju njega i neke njegove prijateljice. Marsej.. je „Ilija“ – opisuje birbu proroka sa paganstvom. Otac mu je bio Madjar. Franc List (1811 . i V – „Poselo vestica“. koju je nazvao „Pesme bez reci“. Za klavir je jos pisao i sonate i minijature – najznacajnija mu je zbirka od 48 minijatura. nacionalne igre neparnog ritma. kvinteti. ostrva Habride. • Valcere namenjene instrumentalnom. . sonate. Uporedo sa ovim bio je i dirigent u muzickoj kuci „Gevandhaus“.Etide skromnog karaktere. gde otvara 1. V je Kraljica Mab. Francusku. ali su ga Glukova dela okrenula muzici. Hektor Luj Berlioz (1803 .Za klavir i orgulje je pisao fantazije i fuge. Deda Mozes mu je bio filozof. Oboljeva od upale pluca i cesto radi odmora ide u Pariz. okteti. ponovo u Becu... violu i violoncelo. Komponovao je: . i IV – „Orgije razbojnika“. III stav je Romeova samoca i tuga.Balade za klavir – on je jedan od prvih tvoraca. Englesku. VII – Romeo u grobnici. je u a molu . Rano pocinje da svira klavir... • Prelide – znacajan opus od 24 prelida u svim tonalitetima. Imale su raspevanu melodiju i najznacajnije su u F i As duru.1869) On je prvi znacajan francuski kompozitor. • Skerca. Najznacajniji opusi su mu 10 i 25. a 2.Oratorijumi – pod uticajem Hajdna i Hendla. pod uticajem folklora. klavirskom izvodjenju.Kamerna dela: gudacki kvarteti. U I stavu opisuje Harolda u italijanskim brdima. je „Pavle“.. Najvise komponuje instrumentalnu muziku. . Izvrstan pijanista i dirigent.. Skotsku. i VIII – finale – pomirenje porodica. Hteo je da studira medicinu.„Romeo i Julija“ – ovo delo ima 8 stavova: I stav je ulicna borba dveju porodica.. IV je Ljubavni prizor izmedju Romea i Julije. III stav – „Gorstak“. Rodjen je u porodici lekara u blizini Pariza. Radio je kao pijanista i kompozitor u Vajmaru – .. II stav je „Povorka hodocasnika“. je u B duru. Nemacku i Italiju. a pored toga se bavio filozofijom i slikarstvom. na kom je i sam radio kao profesor. Dela: . gde Jakob uci da svira klavir. i 5 „Reformacijska“. sonate za violinu.Koncerte: 2 klavirska. onda zbog rata sa Rusijom odlazi u Stutgart. Boravi u Rimu jedno vreme. remek delo mu je „San letnje noci“.. bio je cudo od deteta. konzervatorijum. ne mnogo znacajne. ...Vodio je pecalbarski zivot. .„Faustovo prokletstvo“.„Skotska“. bogatoj. . Ziveo je u Becu.1886) Jedan je od najznacajnijih kompozitora u Romantizmu i u muzici uopste. a zatim se vraca u Pariz gde radi na konzervatorijumu kao dirigent. III – „Prizori na polju“.Minijature – vrh njegovog stvaralastva: • Mazurke – poljske.. Potom se vraca u Lajpcig. Izvodeci ovo i jos neka Bahova dela obilazi Italiju.1847) Rodjen je u Hamburgu. • Nokturna.Koncerti: 2 klavirska i violinski u e molu. IV – „Put na gubiliste“. Majorku. losa koncerta koji se danas ne izvode – to mu je najneuspesniji opus.Simfonije u cetiri stava: 1. vesele. . . Uvodi programsku muziku – opis vanmuzickih dogadjaja muzikom. 4. u jevrejskoj. U to vreme se u Nemackoj muzici javlja interes za Baha.Sonate – 3 klavirske. nisu toliko tehnicki znacajne. Napisao ih je 2: 1.. 2. Znacajne su As i A dur. je „Italija“..

Opera se izvodila na otvorenom i kroz nju su velicali Napoleona. Žak Ofenbah rodjen kao Jakob Ofenbah (1819 . „Ples mrtvih“. „Mrtvacki ples“. Radio je jos i u Parizu. „Orfej“.. „Hamlet“. „Hungarija“. Rimu.. „Posmrtni mars“.1817) – napisao je oko 40 opera uglavnom serija. Žorž Bize (1857 .Napisao je 12 simfonijskih poema: „Sta se to cuje u brdima“. bio kaludjer u Pesti i umire u Bajrojtu. Uglavnom je pisao operete. a tematika opera su dogadjaji iz zivota. . Žil Masne (1842 . Bio je kosmopolita – gradjanin celog sveta. „Bitka protiv Huna“ i „Ideali“.Fransoa Adrijen Boaldje (1775 .skolu podigao na visi nivo. sa elementima zabavne muzike u galopskim ritmovima.U drugoj fazi je originalan stvaralac. „Godine hodocasca“. slonovi. Prva pleada kompozitora: .U prvom periodu svog stvaralastva radi transkripcije Bahovih fuga. Smatraju ga najvecim klaviristom. Napisao je i jednu operu pod nazivom „Hofnamova prica“. jer je Pariz tada bio kulturna prestonica sveta. i njima se dodvoravaju Napoleonu. Sa 12 godina sa roditeljima dolazi u Pariz. Klavirske koncerte u Es i As duru. Razvija se opereta. Napisao opere: „Herkules“. zatim statisti. a neke od njih su „Ariodant“ i „Josif u Egiptu“..1871) – u svojih 50 opera opisuje zivot: „Nema iz Porticija“ – opisuje namu devojku koja na kraju progovara. U drugoj polovini XIX veka iscezava opera serija i Napoleon vise nije vladar Francuske. pise Madjarske rapsodije i obradjuje cigansku muziku.. Pored gore pomenute opere serije postoji i komicna opera. Opere: „Crvenkapica“. vraca se u Francusku i pise opere na libreta Ežena Skriba. Kompozitori: Sarl Guno (1818 . kao francuski kompozitori – opere serije.1809) – napisao je komicnu operu „Kuca na prodaju“ i seriju „Gulistan“. Eduar Lalo Gustav Sarpantje Opera u Italiji U prvom periodu nastanka i razvoja opere u Italiji kompozitori rade u Parizu i komponuju slicne rodove. „Setni zvuci“. Izvodio je svoja dela i dela raznih kompozitora gradjanskog sveta. On je tvorac simfonijske poeme. Ovde su se skupljali umetnici iz raznih drzava. „Krunski dijamanti“. jer je tada Francuskom vladao Napoleon. „Modrobradi“. „Preludiumi“.. .1873) – rodjen je u Parizu u muzickoj porodici. . zbog usavrsavanja klavirske tehnike. „Don Kihot“ komponovan po istoimenom delu Miguela de Servantesa. „Mazepa“. Komponuje klavirske cikluse: „. Tematika tih opereta je prosta. „Taso“. i „Herkulova mladost“. „Verter“. „Gospodja u belom“ – opisuje dvorac i duhove.Ljubavni snovi“. U drugoj pleadi kompozitora. „Faust“.Danijel Fransoa Ober (1782 .1888) u Kelnu. . „Zidar“.1912) – njegove opere su: „Manol“. Glavni predstavnici ovakve opere su: . Pored Pariza i Bec kasnije postaje jedan od najznacajnih svetskih kulturnih centara. na sceni se koriste prave vojskovodje. Prve predstave ove opere nisu bile uspesne. Kompozitori: . „Prometej“. Neke od znacajnijih su: „Orfej u podzemlju“.1893) – napisao je veliki broj opera a neke od njih su: „Romeo i Julija“. „Samson i Dalila“. najznacajnija njegova opera – „Karmen“. Kasnije je ova opera postala veoma popularna. predavao na konzervatorijumu u Parizu..Nikolas Delarjak (1753 . „Bronzani konj“.Etjen Meil (1763 .. Opera u Francuskoj U prvoj polovini XIX veka opera je slicna italijanskoj SERIJI (opera istorijsko-herojskog sadrzaja). Opere: „Orlezijanka“. konji. Kamij Sen Sans (1845 – 1921) – pijanista i dirigent. „Kraljica od Sabe“. pa je Bize zbog toga umro od tuge. „Lepa Jelena“. Becu.1834) – u Rusiji u Petrogradu se upoznaje sa ruskom muzikom. ..

veselje. na Paganinijevu temu.Djoakono Rosini (1792 . remek delo mu je „Seviljski berberin“. kasnije najznacajnije: „Holandjanin lutalica“ – legenda o ukletom Holandjaninu. a narocito madjarskim folklorom. kasnije se bavi nemackim.1848) iz Bergama.1868) . komicna „Dva dana“ ili „Vodonosa“. . Napisao je 73 opere. Sa 14 godina poznat je kao pijanista. Londonu. a zatim odlazi u Pariz kod kraljice Zozefine.Vincenco Belini (1801 . komponovana po delu Aleksandra Dime „Dama s kamelijama“ – inspiracija.Vilhem Rihard Vagner (1813 .Pietro Maskanji (1863 ..Jakob Libman Majerber (1791 . Milanu i kao antisluhista nije primljen na konzervatorijum. „Tanhajzer“ – minezenger. tugu. IV – vrhunac radnje. valcere. i V cin – sukob i kraj borbe. gde je otvorio svoje narodno pozoriste (za sve ljude podjednako – bez loza). fantazije.1883) – je jedan od najznacajnijih kompozitora uopste u muzici.. Pisao je opere u 5 cinova: I cin je obicno bio romansa – glavni zaplet.1897) – rodjen je u Hamburgu u muzickoj porodici.. Rodjen je u Berlinu u bankarskoj porodici. . Opere: „Trubadur“ – opisuje cigansku putujucu druzinu. koja ima jedan cin i opisuje seljacku porodicu sa Sicilije. . Seli se u Drezden i tu se preko pozorista upoznaje sa operom – Veberov „Carobni ctrelac“. „Valkira“. Sakupio je veliki broj pesama i obradjivao je narodne teme. Opere: „Vile“. Bajrojtu. Kompozitori: . Komponovao je u duhu folklora. . „Majstori pevaci“ – majsterzengeri. u Milanu. Parizu (od svojih dela. „Oberon“ – fantasticna. „Parsifal“ – Sveti gral.Gaetano Doniceti (1797 . Tematika opera mu je borba protiv Austrougarske i imaju narodni prizvuk.Luidji Kerubini (1760 . • Za klavir je pisao sonate. madjarske plesove.1901) – iz muzicke porodice. U drugom periodu se javlja veristicki – vero-istiniti pravac.1868). Opere: „Monon“. a cilj opere je zabava za burzoaziju – odmor od istorijskih opere. nije iz muzicke porodice.1919) – napisao operu „Pajaci“. „Tristan i Izolda“.1924) – on je vise lirik. i „Gusar“. „Otelo“ – prema istoimenom Sekspirovom delu. . „Ferdinand Kortez“. Becu. potom zbog ustanka odlazi u Svajcarsku. Opere: „Lodoiska Eliza“. . Ziveo je u Vircburgu. „Eurianta“. „Toska“. „Dan Paskve“. . sukob dva sveta. „Prsten Nibelunga“ – patuljasto germansko pleme – traje 11h i sadrzi 4 opere: „Rajnsko zlato“. „Djani Skiki“ – komicna opera. „Falstaf“ – komicna opera. . varijacije – na Hendlovu temu-napisao 25 varijacija. Radio je u Rimu. Umro je u Veneciji. Radio je na konzervatorijumu.1835) – rodjen na Siciliji. „Travijata“ – pariski boemski zivot. Opere: „Norma“ – najznacajnija. „Zigfrid“. Najbolje su mu opere sa zenskim likovima.. Radio je u Studgartu. od kojih su znacajnije „Lucija od Lamermura“ – tu opisuje zivot jedne mlade dame. „Hugenoti“. Studirao u Napulju. i zadnjih 50 godina u Parizu. „Puritanci“. Veneciji. „Kapuleti i Montegi“. „Muhamed“.Djakomo Pucini (1858 . „Dinora i afrikanka“ – Vasko de Gama i crnkinja. nije iz muzicke porodice. Ubacuju se elementi folklora.Gasparo Spontini (1774 . Opere: „Tankredi“. italijanske narodne pesme. interludiume.Djuzepe Verdi (1813 . „Sumrak bogova“. Najznacajniji je operski kompozitor. Ziveo je u Bolonji. „Zabranjena ljubav“ – nisu mnogo znacajne. otac mu je svirao kontrabas. „Edgar“. Jedno vreme je ziveo u Parizu i u 36-oj godini prestaje da komponuje.. Rodjen je u Lajpcigu iz porodice policajaca. . Drezdenu.1851) – rodjen u Ankoni. Radio je u Milanu. a u Parizu provodi poslednje godine svog zivota. U operama opisuje germansku mitologiju – reformista nemacke opere. III – prizori sa mnogo statista.1842) – rodjen u Firenci u muzickoj porodici. Ovo je pravac bez perspektive. Ziveo je u Bolonji. „Otelo“. najznacajnije su: „Boemi“ – opisuje boemski zivot – radost. opet u Svajcarskoj. upotrebljava pentatoniku i celostepene lestvice. Zatim znacajne opere su mu i „Iris“. „Viljen Tel“. „Rigoleto“ – opisuje dvorsku budalu i mladu devojku. Opere: „Rober Djavo“.Johanes Brams (1833 . „Alibaba“. - Nemacki romantizam . koji nas okruzuje – dogodovstine iz naroda. „Fric“ i „Maske“. Opere: „Vestalka“. U delima se opisuje istiniti zivot. . i to sve na visokoj nozi). Magdeburgu. „Italijanka u Alziru“. „Lukrecija Bordzija“.1945) – najznacajnija opera mu je „Kavaleria Rustikana“.1826) – je rodjen u oficirskoj porodici. Opere: „Carobni strelac“. „Mesecarka“. Cirihu.. malo u Rimu i na kraju u Parizu.. i vrhunska opera „Aida“ – komponovana povodom otvaranja Sueckog kanala.Karl Maria fon Veber (1786 . „Madam Baterflaj“ – opisuje Japanku. „Nabukodonosor“ – borba protiv Austrougarske. vraca se u Lajpcig. koja opisuje ljubomoru i ubistvo u putujucoj druzini. „Anakron“. „Agnesa Fon Hoen Staufen“. II – duet glavnih likova.rodjen u Bolonji u muzickoj porodici. Otac mu je bio direktor pozorisne druzine.Luidji Leonkavalo (1858 . gde je i umro. „Loengrin“. „Prorok“. Parizu i u Londonu. zatim zivi u Milanu. „Ljubavni napitak“. . na Hajdnovu temu.

Najznacajniji valceri su mu: „Na lepom. solo pesama. Bio je upravnik becke opere 10 godina. .1949).1903) – austrijski kompozitor. Potice iz porodice ucitelja. Potom odlazi u Bec. Minhenu. teska filozofija. . Veoma je znacajna i opereta u to vreme. „Laka konjica“. i sonate za razne instrumente. plavom Dunavu“. po delima Hermana Hesea i Jozefa Ajhendorfa. 200 solo pesama – ciklus „Jednostavne pesme“. gde se uci muzika. kao na Zapadu.1896) je austrijski kompozitor rodjen u Ansfeldu. lirskog je karaktera i izvodi je 1000 izvodjaca.Hugo Volf (1860 . jednom recju za umetnost. Tematika opera je bila germanska mitologija.Franc Abt Opera u Nemackoj Javlja se uticaj Vagnera na nemacke kompozitore.Karl Rajneke . kao vid zabave. Sam je pisao libreta za svoje opere. Ruski romantizam Sredinom XVIII veka Rusija se oslobadja kmetstva i dolazi do krupnih promena u zivotu.Anton Brukner (1824 . • Simfonije – je pisao u stilu klasicara pod uticajem Mocarta i Betovena. Podigao je becku filharmoniju na danasnji nivo. simfonijske poeme – „Don Zuan“. . kantatu „Rinaldo“. Radnja je jednostavna i prijemciva.Engelbert Humperdink (1854 . i IX simfonija ima pesimisticku tematiku i nedovrsena je. jednostavne tematike i operete. Vajmaru. varijacije za orkestar na Mocartove i Hilerove teme. F Duru. od kojih je jedna sa spanskom tematikom.Peter Kornelijus (1824 . . koncerte – uglavnom za drvene duvace (klarinet i fagot). fantazije i minijature za klavir. „Slepi mis“. III je u d molu izvode je glasovi i ima tematiku svemira. mistiku i izolovanost. od kojih su najznacajnije od 4. opere – „Guntram“-nordijski germanski srednjevekovni junak. opere su bile duge i zamarale publiku. gde stvara filharmoniju i podize joj ugled. . Osnivaju se mnoge muzicke skole. „Becka krv“. do 9.Maks Bruh – napisao je jedan violinski koncert. . sa kvalitetnim tekstom. solo pesme pod uticajem R. IV je u C duru.Gustav Maler (1860 . Radio je u Minhenu. Posle Hitlera vratio se u Berlin.Franc Zupe (1819 . Ozivljavaju se heroji. Kompozitori: . Nije iz muzicke porodice.1911) je rodjen u Austriji. Suberta. istorijski dogadjaji.Hans Ficner (1864 . Lajpcigu. 9 simfonija. Bio je majstor orgulja. Najznacajnije opere su mu „Ivica i Marica“ i „Kraljeva deca“. u formi kantate. Pisao je: simfonije – najznacajnija mu je „Alpska simfonija“. i najznacajnije njegovo delo „Nemacki rekvijem“. tria. G Duru i u e molu – najznacajnija i sadrzi 31 varijaciju. On je Nemac i uglavnom je pisao muziku za orgulje: fantazije i fuge. „Karneval u Rimu“. U delima izrazava bol.1949) – Nemac iz Minhena. Uopste javlja se interes za narod i njegov zivot. .• Kamerna muzika – pisao je duete. poseban ciklus „Pesme ljubavi“.Johan Straus (1825 . serenade. II je u c molu i ima formu kantate. ziveo je na ivici bede. rodjen u muzickoj porodici (nije u srodstvu sa Johanom Strausom). duhovnu krizu. e i f molu – jedna od najlepsih misa. . Najznacajnije operete su mu: „Pikova dama“. • Vokalni opus – veliki br. .1921). gudacke kvartete. u Berlinu. Sumana i F. zatim se povlaci u Bavarske planine na Alpima. kamerna dela. metamorfoze za gudacke instrumente. „Price iz becke sume“.1895) – uvodi narodne galopske ritmove. suma. koji je bio centar kasnog romantizma. VI i VII su pisane za instrumente u formi klasicne sonate. Pisao je jos: 2 opere.1899) je ziveo u Becu. Bio je pobozan i radio je u crkvi. V.Maks Reger (1873 . Najpoznatiji mu je zingspil – komicna opera „Bagdadski berberin“. „Veseli momci“.1874) je radio kao kompozitor u Minhenu. . VIII je najznacajnija. Lajpcigu. Tada nastaju opere. „Elektra“-opis zene koja zeli da osveti svoga oca. . „Don Kihot“. narocito u Becu. kvartete sa ili bez klavira za duvacke instrumente. Napisao ih je 4: u c molu. Prva takva opera je bila „Zolingena“ Viktora Neslera – dobro je prihvacena i u njoj se oseca prizvuk nemackog folklora.1916) – je radio u Visbadenu. Operete: „1001 noc“. „Zivot junaka“. Najznacajnija dela su mu solo pesme – napisao je 6 zbirki pesama. Napisao je: 3 mise: u d. Kasnije pocinje da stvara. „Magbet“. knjizevnost. Javlja se interes za istoriju. „Soloma“opis bolesne izopacene devojke. ali i kamernu muziku. teorija itd. Opere su mu inspirisane fantastikom – priroda. • Koncerti – napisao je 2 klavirska koncerta i 1 violinski u D Duru. Dela: najznacajnije su mu simfonije – napisao ih je 9 – I je u D Duru i govori o razocaranoj mladosti.Rihard Straus (1864 . Najznacajnija opera mu je „Palestrina“. .

Sledece godine Anton Rubinstajn osniva konzervatorijum u Moskvi. Bio je duze vreme u Parizu. tako da je prosao Evropu. Jedno vreme je bio u manastiru. simfonijske poeme – „Kralj Lir“. Pise se o lepoti drzave (istorijat. „Bez Sunca“ i „Pesme i plesovi smrti“. Ovde harmonija dolazi do izrazaja. Najznacajniji su „Trnova ruzica“. Folklor poznaje od malena i koristi ga u svojim kompozicijama. Pisao je: o Prvenstveno simfonije – napisao ih je 6 i u njima preovladjuje pesimizam. o Uvertire – najznacajnije su mu „Romeo i Julija“ i „1812“. o Fantazije za orkestar. osnivac nacionalnog pravca. o Onda opere pod uticajem francuza Bizea.. U to doba komponuju se solo pesme na tekstove Puskina. violinski koncert u Bduru. . . • Cezar Kjui (1835 . Ceska U XIX veku desava se preporod ceske kulture. Kompozitori: . „Praznik u Bagdadu“. • Modest Petrovic Musorgski (1839 . pod uticajem folklora – obradjivao folklor pojedinih naroda. Otac mu je bio vojnik. „Pripovedanje carevica Kalendera“. kriza. opis zemlje). a sa 23 godine pocinje da se bavi muzikom. pedagog i teoreticar. Pisao je uvertire. Oni su Mihaila Glinku. Tematika je sudbina. u kojoj su oni nalazili izvor za svoje kompozicije.U drugom periodu znacajni kompozitori su: • Milij Balakirjev (1837 . Napisao je jos i: Simfonijsku svitu od 5 stovova „Seherezada“ inspirisan pricom iz 1001 noci. sa tematikom zasnovanom na legendama i bajkama. Kanije pise solo pesme i opere – 12 od kojih su najznacajnije: „Zarogljenik sa Kavkaza“ i „Vilijem Redklif“ – po engleskom romanu. Uticaj se javlja u muzici i knjizevnosti. Bio je i dirigent i bavio se teorijom. Narocito se zanimao za narodni folklor. „Ruslan i Ljudmila“ pisana na Puskinov tekst. u kojima opisuje ljubav. Najznacajnije su mu opere epskog karaktera: „Ivan Susanjin“ – istorijsko-herojska opera. „Jolanta“ – prva optimisticna.1918) – Francuz po poreklu. izucavala se zapadnjacka muzika i primenjivali su se sistemi sa Zapada. Bio je matematicar. Priroda mu daje inspiraciju za mnoga dela. a ovo je prva ruska komicna opera. a ujedno i prva opera ove drzave.1881) – bio je notorni alkoholicar. Bio je tip ruskog realiste – prikazivao zivot onakav kakav jeste. osnivac moderne ruske hemije. Njegovo najznacajnije delo je opera „Knez Igor“ u kojoj opisuje junaka iz XII veka u borbi protiv Poloveca – varvarsko pleme. o Solo pesme. • Nikolaj Rimski Korsakov (1844 . „Koliba baba Jage“. Prvu operu je napisao po Puskinovom delu „Evgenije Onjegin“.1893) – drugaciji je od svih ostalih. najzanajnije delo mu je svita „Slike sa izlozbe“. Znacajan je i kao dirigent. . Tad se osniva i pevacko drustvo. zatim slede: „Pikova dama“. ali se oseca i uticaj ruskog folklora u njegovim delima. Fantazije na srpske teme. a zatim se vratio u Rusiju. U njegovim delima se oseca uticaj zapada. heroji. Rodjen je na planini Uralu i prvo je bio cinovnik. solo pesme – ciklusi „Decja soba“. „Pijaca u Limozu“. Pisao je: opere „Boris Godunov“ – dogadjaji iz XVII veka i opis istoimenog junaka. Tada kao i svi narodi. stavovi ove svite su „More i Isimbadova ladja“. fantazije – „Islamej“.. koga osniva Artur Rubinstajn. Gogolja uz zicane instrumente – najcesce uz klavir. „Stari zamak“. „Labudovo jezero“ i „Krcko Orascic“. „Promenata“.Nasuprot njima javlja se 5 kompozitora. „Kijevska vrata“. koja ima fantasticnu orkestraciju i stavovi ove svite su „Patuljak“.Osniva se konzervatorijum u Sankt Petersburgu. dobijaju identitet. posle odlazi u Berlin.. Posle se vratio muzici. a pre toga je bio ateista.1887) – u pocetku je bio hemicar. u kojoj je opisana istorija ruskog naroda i istoimeni junak. „Dva jevreja“. a i on u pocetku. Es Duru i b molu (najznacajniji). „Carevic i carica“. Komponuju se i opere.U trecem perodu najznacajniji kompozitor je • Pjotr Iljic Cajkovski (1840 . tvorac ruske muzike. „Igra pilica“. • Aleksandar Borodin (1833 . Napisao je 25 opera: „Snezna devojka“ – cerka Deda Mraza topi se sa prvim prolecnim Suncem. Rano se bavi komponovanjem.1908) je rodjen u malom mestu u bilizini reke. o Zatim Klavirske koncerte. koji je bio pod uticajem Glinke. simfonijske poeme – „U srednjoj Aziji“. gde i umire. patetika. Jedno vreme radio je u Sankt Petersburgu. „Sorocinski sajam“ – Sorocin je pejzaz u Ukrajni. Na ova dva konzervatorijuma. od kojih su najznacajniji u G Duru. pod uticajem je zapada. smatrali ocem ruske muzike. koji temelje svoju muziku na ruskom folkloru.1857) – prvi pravi ruski kompozitor. dusevna patnja. „Zlatan petlic“. Masnea. U prvom periodu glavni kompozitor je: • Mihail Ivanovic Glinka (1804 . Pisao je i solo pesme i simfonije. „Sultan i njegova zena“. o Balete. o 2 albuma klavirskih minijatura – „Decji album“ i „Godisnja doba“. Kasnije se bavi muzikom i pisao je: kamernu muziku. U pocetku je bio cinovnik. Bio je i dirigent.1910) – je osnovao rusku petorku. solo pesme. Bio je potpomognut bogatasicom.. „Prica o caru Saltanu“.

5. U Skandinaviji se oseca uticaj nemackog folklora. tako da je pod uticajem folklora.Nils Gade – Danska.Jan Sibelijus (1865 .1903). . Bio je pesnik klavira. • Kamernu muziku – tria. . „Trorogi sesir“. violinski u a molu i za violoncelo u h molu. Finska. • Za orkestar: simfonijske varijacije. . Stvarao je pod uticajem norveskog folklora: • Klavirske kompozicije – sonate. Sumana i Vagnera. gde je radio kao orguljas u crkvama i kao violinista. Tada je nosilac ideja bilo gradjanstvo.1957) – Finac. Pise pod uticajem Lista i Vagnera. „Cetiri legende za orkestar“. a narocito na umetnost.1904) – iz porodice je mesara. Dosao u Prag. Najznacajnije su: „Prodana nevesta“ – nezeljen brak sa devojcine strane.Antonjin Dvorzak (1841 . i scenska dela – opere – „Kralj Artur“. Rezime – Romantizam (1800. Predstavnici spanske muzike XIX veka: . 5 simfonijskih poema i slovenske rapsodije. Pisao je: • Simfonijske poeme (imaju 1 stav). koje je nazivao „Spanske svite“. tako da se on zainteresovao za muziku. do 9. . • Kantatu „Atlantida“. • Opere u kojima opisuje istorijske dogadjaje. jedno vreme u Engleskoj i na kraju duze vreme u Njujorku. • Koncerte: za klavir u g molu. Skandinavija (Norveska. Svedska. Potom se vraca u Prag gde i umire. a kasnije za orkestar. Radio je malo u Belgiji. zatim je radio u nemackim gradovima.Manuel de Falja (1876 . Radio je i u Argentini. Studirao je u Pragu. simfonijske poeme. studirao je u Lajpcigu. pod uticajem folklora. koncert u a molu. 6 i 7 stavova. koji se javlja u XIX veku. od kojih je najznacajnija „Katalonija“. • Simfonije – napisao ih je 9. Revolucija ima jako veliki uticaj na sve sfere zivota. „Brandenburzani“ – oblast u Nemackoj Brandenburg. • Kamernu muziku – sonate za violinu i klavir. Pisao je: • Koncerte za razne instrumente. • Za orkestar – simfonijske poeme i svite u 4. „Labud“ i „Finlandija“. Zatim pisao je jos i: orkestarske svite.1874. Najznacajnija je „Spanska iberija“ – poluostrvo gde se Spanija nalazi.. ozivljava junake. Boravio je jos i u Becu. Nemackoj i malo u Americi. a ostale su pod uticajem ceskog folklora.1946) – ziveo je u Parizu i tamo se upoznao sa impresionistima. posle francuske burzoaske revolucije. gudacke kvartete i kvintete.Bedzih Smetana (1824 . • Opere: „Kratak zivot“. „Carobnjak“. Uglavnom je pisao svite od nekoliko stavova.1884) – prvi i najznacajniji ceski kompozitor iz porodice pivara. gudacke kvartete i sonate za razne instrumente. U njegovoj pivnici se muziciralo. . U delima koristi ceski i slovenski folklor i malo indijanskog folklora. kvartete i sonate za violinu i klavir. . U njima je obradjivao folklor Slovena. koji je pisao simfonijske svite i poeme: „Prolecna pesma“. • Klavirske minijature – dve zbirke. gde koristi folklor indijanaca i opisuje SAD – simfonije iz novog sveta. Kompozitori: . 9 simfonija od kojih su prve tri u opisima. Napisao je jos i tri simfonije i veliki broj solo pesama. a posle se vraca u Norvesku. Spanija Spanci su kolonizirali i osvajali i od renesanse do XIX veka nemaju predstavnika u muzici. Danska) Preci Norvezana su Vikinzi. a u drugoj je obradjivao ceske plesove. „Dalibor“. Geteborgu u Svedskoj – tu je radio kao dirigent i pijanista. a najznacajnije su mu od 5. opisuje prirodne lepote.Isak Albeniz (1860 . Uglavnom su pod uticajem Vagnera i Majerbera. • Za klavir minijature. • Kamernu muziku – klavirska tria.) Romantizam je pravac u umetnosti.1907) – rodjen u Norveskoj.Edvard Hagelub Grig (1843 . Prva je pod uticajem Lista. god. • Za klavir pise plesove – prvo cetvororucno. zbirka od 66 minijatura – lirske kompozicije pod uticajem norveskog folklora. Jedna od znacajnijih svita mu je „U jesen“.

Ceska: Bedzih Smetana. svira se ista muzika. Vajmar. Sankt Peterzburg. homofone ili polifone.. Kompozitori cija su imena napisana fontom „regular“ nisu komponovali opere. Gaetano Doniceti. Minhen. o Komicna opera – smesna. P. (Cezar Frank. • Simfonijska poema – jednostavacna orkestarska. Inace je programska. homofona. R. Milij Balakirjev. Žorž Bize. Straus. Žil Masne. Johanes Brams. Razvija se u dva smera: o Stroficna – za svaku strofu. Prelidi. Manuel de Falja. o Prokomponovana iz 2 dela. Ogista Renoara. svetovna. jednoglasna uz klavirsku pratnju. • Sklonost ka proslosti – ozivljavaju se istorijske licnosti. dosta se upotrebljavaju disonance. Franc Zupe. Nastao u Francuskoj 1874. Pietro Maskanji. Drezden. Anri di Park. koji dostize vrhunac izvodjacke tehnike i postaje kucni instrument. F. hromatika i tonalitet je jos prisutan. viseglasna. namenjena zabavi. Gustav Maler. Jan Sibelius.Savremeni dirigenti: Karl Maria Fon Veber – on prvi koristi palice prilikom dirigovanja. Fransoa Adrijen Boaldje. Hektor Luj Berlioz. Pjotr Iljič Cajkovski. svetovne i apsolutne. limeni duvaci se osamostaljuju i ulaze u orkestarsku upotrebu. R. Etjen Meil. Emanuel Šabrije). Verdi. • Orijentalni elementi – koriste se orijentalne lestvice i muzika ovih istocnjackih naroda se provlaci kroz umetnicka muzicka dela. Operski: Francuska: Eduar Lalo. Johan Štraus. Instrumentalne su. junaci.Kompozitori: Franc List. viseglasne. Rusija: Mihailo Ivanovič Glinka. Ide u dva smera: o Serija – ozbiljna – opisuje istorijske dogadjaje i heroje. Luidji Leonkavalo. Orkestar dobija danasnju postavku. Antonjin Dvorzak. Vincenco Belini. Hans Ficner. Rusije: Moskva. Frederik Fransoa Sopen. Eduara Manea. Skandinavija: Edvard Grig. Vagner. • Klavirske minijature – uglavnom trodelne narodne igre: Mazurke (dvor). Bili su neshvaceni . Berlioz. Žak Ofenbah. Maks Reger. Valceri (za klavir). Cajkovski. instrumentalna. Anton Brukner. Bize. . Nikolaj Rimski Korsakov. Djakomo Pucini. • Dela dobijaju programski karakter. Jakob Ludvig Feliks Mendelson. Aleksandar Borodin.Oblici: • Opera dostize vrhunac – Dj. Franc Subert. Italija: Djuzepe Verdi. Karl Maria Fon Veber.Instrumenti: • Glavni instrument romantizma je klavir. Fantazije. homofona i svetovnog je karaktera. London. viseglasna. Engelbert Humperdink. Noktirni. Modest Petrovic Musorgski. . Ž. • Violina – izvodjacka praksa dolazi do krajnjih tehnickih mogucnosti u delima Paganinija i Ludviga Špora. Vagner. i. Gasparo Spontini. Nemacka: Jakob Libman Maerber. Madrid. Sarl Guno. gradovi Skandinavije. Kamij Sen Sans. Prag. Harmonska sredstva su takodje raznovrsnija – smelije modulacije u udaljene tonalitete. kompozicija programskog karaktera. Spanija: Isak Albeniz. I. Ritam se bazira na folkloru. Danijel Fransoa Ober.Glavni kulturni centri tada su bili: Pariz. mnogo bogatiju i raznovrsniju melodijsku liniju. Impresionizam – kasni romantizam U drugoj polovini XIX veka razvija se oblik kasnog romantizma. Djoakono Rosini. pojavljuju se sekvence. Poloneze (selo). Vensan Dendi. Robert Suman. . Empropti. Hugo Volf. v. Luidji Kerubini. engleski rog. H.Karakteristike pravca: • Fantastika. Petar Kornelius. Vilhem Rihard Vagner. Nikolas Delarjak. Cezar Kjui. • Javlja se uticaj folklora na umetnicku muziku. Rihard Štraus. . Klarinet. Lajpcig – najznacajniji. godine. Gustav Maler. Bajrojt. • Solo pesma – pisana je za glas i klavir.. . List. kada je odrzana izlozba poznatih francuskih slikara u Parizu – Kloda Monea.

Svite: „Kuprenov grob“. i balete „Dafnis i Klas“ i „Bolero“. cak i u 9/7/5/3. viseglasna. povodom izlozbe slika na kojoj je po Moneovoj slici „Impresija radjanja Sunca“ i dobio svoj naziv. „Devojka sa lanenom kosom“. sonate za violoncelo. Pisao je: simfonijske poeme „Rimske fontane“ i „Rimski cetinari“. drveni duvaci (flauta i klarinet).1900. zbirka „Slike“ – najznacajnije kompozicije iz ove zbirke su „Zlatna ribica“ i „Decji kutak“. „Velovi“. • Otarino Respidji (1879 . Opere se ne komponuju zbog upotrebe celostepenih lestvica. „Potopljena katedrala“. Sa 17 godina upisao je konzervatorijum u Parizu. Preovladjuje svetovna. i treci „Dijalog vetra i mora“. drugi „Igra talasa“. a sredstvo izrazaja je harmonija. raspevana melodija. sveska prelida – znacajni su „Magle“. homofona. Okeanije. koncerte u modusima – miksolidijski za klavir i orkestar i gregorijanski za violinu i orkestar. simfonijske poeme i vokalno-instrumentalne forme. „Balkon“. 6/3. kao pijanista proputovao Evropu i radio kao profesor. druzi se sa slikarima i zanima ga umetnost neistrazenih zemalja. viseglasna. 4. Komponovao je na narodnoj osnovi. i operu „Peleas i Melisanda“.1936) – radio je u Bolonji. Posle se vraca u Pariz. 5/3. medjutim on danas oznacava kraj XIX veka u muzici. • Moris Ravel (1865 . nimfa). instrumentalna muzika. „Ogledalo“. Sredstva slabljenja tonaliteta. drugi „Svecanosti“. Scensko delo „Sat Spanije“. Kamernu muziku: gudacke kvartete. Kamerna dela: gudacke kvartete (najznacajniji je u g molu). Rezime – Impresionizam (1874. operetu „Dete i carolija“. 6/4. orkestarkse svite „Crkveni vitrazi“ i „Ducan igracaka“.1915) – Rus. Prosiruje se i menja izgled akorda. • Aleksandar Skrjabin (1872 . „Vece u Granadi“ (grad u Spaniji). klarinet. Solo pesme: „Pesme iz Madagaskara“ i „Prirodopis“. Napusta se romanticarska raspevana melodija. kao i politonalnosti. Bio je clan konzervatorijskog tria. . Vokalni opus mu je neuspesan.1916) – kao mali je bio izvanredan pijanista. sveska prelida – znacajni prelidi iz ove sveske su „Tragovi u snegu“. . ali tonalitet jos postoji. Kompozitori: • Klod Debisi (1862 . „Pavana“ i „Gaspar“. flautu. „Prica majke guske“. sonate za violinu. god. Pojavljuje se programnost – inspiracija delima su vanmuzicki dogadjaji. Za klavir: koncerte u G i D duru. Izmislio je tri „c“ kljuca za klavir. pentatonike.  Svite – ciklusi: „Estampi“ – sastoji se od 3 kompozicije – „Pagode“ (hramovi u J-I Aziji).) Nastao je u Francuskoj. a treci „Sirene“. upotreba celostepenih lestvica (uticaj folklora egzoticnih naroda – prihvataju se motivi sa slika neistrazenih zemalja – Indonezije. Od instrumenata do izrazaja dolazi klavir – usavrsava se tehnika. Berlinu i Rimu. i simfonijske poeme „Ekstaza“ i „Prometej“. 1. Impresionisti je bio pogrdan naziv. zbirku od 24 prelida. „Vrtovi pod kisom“. „Terasa za prijem Meseca“. Uzori su mu bili Kamij Sen-Sans i Franc List. i opere „Plamen“ i „Cirkus Maksimus“. Oznacava pravac u muzici krajem XIX veka. Karakteristike: Napusta se romanticarska. samim tim PR intervala.1937) – sa 11 godina je bio na konzervatorijumu. violinu. Koriste se oblici kao u doba romantizma: klavirske minijature. Za orkestar: simfonije „Bozanstvena pesma“ – solisti i hor. i harfa. Prosiruje se i menja izgled akorda. sa kojim je obisao Evropu. razvijena. Pisao je: Za klavir:  2 arabeske u G i E Duru. klavir. rapsodiju za violinu i klavir „Ciganin“. harfu. su: kretanja u paralelnim 2. „Pesme beletise“.od tadasnjih kriticara i dobijaju ime po Moneovoj slici „Impresija radjanja sunca“. instrumentalna muzika. Preovladjuje svetovna. i poeme „Tragicna“ i „Satanska“. modusa. Vokalna dela: 5 solo pesama na tekstove Sarla Bodlera. Orkestarske kompozicije: „More“ – sastoji se od tri stava – prvi je „Zora ka podnevu“. 5. siroka. a sredstvo izrazaja je harmonija. 2. homofona. Afrike). cemu impresionizam tezi. Komponovao je: Za klavir: sonate (pod uticajem Sopena). Noktirni – triptihon – sastoji se od tri stava – prvi stav su „Oblaci“.  Noktirna – klavirske minijature – najznacajnija je „Mesecina“. na kojoj su prikazani luka i brodovi u magli. Poeme: „Igra vode“. i prelid „Popodne jednog fauna“ (faun je sumska vila.

Ovaj muzicki pravac mozemo podeliti na dva perioda: period izmedju dva svetska rata i period posle drugog svetskog rata. Arnold Senberg je medju prvima upotrebljavao ovaj sistem. Svih dvanaest tonova su ravnopravi. 6/3. Perspektiva. prva serija. nacionalni smer. po uzoru na Indijsku i Arapsku muziku. ekonomskim karakteristikama i drustvenim dogadjajima. drveni duvaci – flauta i klarinet. date i ostale karakteristike tona – trajanje. Javljaju se: poliritmija – ceste promene ritma. o Dodekafonija – koristi 12 hromatskih tonova i smatra se matematickim nacinom komponovanja. Kompozitori ove epohe uglavnom teze ka inovacijama. u kojima je hor glavni. o Aleatorika – ALEA znaci kocka. Cudjenje. Otarino Respidji. d. 5. i baleti. Prvo se ispise svih 12 hromatskih tonova – redosled nije bitan i odredjuje ga kompozitor – to je tzv. 5/8. sada idu nanize i obrnuto) i sada imamo 36 tonova. jer imaju najjaci zvuk (na to utice dzez muzika). aritmija.popularna muzika. upotreba celostepenih lestvica. • Bitonalnost – u kompoziciji se istovremeno cuju dva tonaliteta. ekonomija napreduje. Konstruisao je klavir i klarinet za izvodjenje cetvrttonskih kompozicija i izmislio oznake za obelezavanje cetvrtstepena (b. jacina i boja. o Cetvrttonska muzika – prvi ju je koristio Aloiz Haba. . Ova dva perioda se razlikuju po politickim. u drugoj seriji se ceo taj niz izlozi unazad. neoromantizam. Kompozitori: Klod Debisi. tako da se dobija niz od 24 tona. #). On deli oktavu na 24 jednaka dela. . dzez. Segmenti. To je okvirna melodija. i oni koji teze inovacijama – ekspresionizam.  U prethodna dva primera tonalitet jos uvek postoji.Orkestar – broj izvodjaca se smanjuje i do izrazaja dolaze duvacki instrumenti. preludiuma. ali tonalitet jos postoji. Muzika nema zajednicki karakter. dinamika zivota je burna. strasnijeg zvuka. . Glavno obelezje ove muzike je heterogenost. kvarteta. 7/8. . kao i politonalnosti. Magicni kvadrati. koji se ravnopravno upotrebljavaju. ali se slabi njegov znacaj. >. sonate. PR intervala samim tim. kao u baroku.Ritam – u savremenom svetu javljaju se novi ritmovi. tako da prema tome ima i dve vrste pravaca na bazi ove podele: oni koji teze tradiciji – to su u principu stariji pravci. • Atonalnost – potpuni raskid sa tonalitetom i na tome se temelji savremena muzika. oratorijumi. modusa. ametrika – ovde se taktne crte ne koriste. i harfe. simfonije. Sredstva slabljenja tonaliteta. u cetvrtoj seriji se treca izlozi unazad. Opere se ne komponuju zbog upotrebe celostepenih lestvica. Razvija se tehnologija. i. su: kretanja u paralelnim 2. koji koriste moderan nacin izrazavanja – neobarok. mada ima i onih koji polaze od tradicije. klavirske minijature i v. Tezi se ka rasturanju tonaliteta. koji imaju oslonac u folkloru ili prate rad masina i fabrickih postrojenja. futurizam.Muzika se temelji na 12 tonova. pa im cak daju apstraktne. elektronska i konkretna muzika. Struktura. cak i u 9/7/5/3. i uvode elektricni instrumenti. • Politonalnost – u jednoj kompoziciji zvuci vise tonaliteta. i zabavna . npr.Forma – nema novih oblika i uglavnom se komponuje instrumentalna polifonija. u trecoj seriji se prva serija ispise kao u ogledalu (svi intervali koji su isli navise. 5/3. koncerta. Tezi se ka stvaranju sto bizarnijeg. pentatonike. fuge. Instrumenti – do izrazaja dolaze: klavir. Koriste se forme: etide. kada se sve sabere. Od vokalno-instrumentalne muzike komponuju se opere.Pojavljuje se programnost – inspiracija delima su vanmuzicki dogadjaji. forme. 6/4. Kompozicije su kratke zbog atonalnosti. Oblici su slicni kao u doba romantizma – simfonijske poeme. jer je svrha ove muzike da opise rat. Posle toga se sve ove cetiri serije pomeraju hromatski navise ili nanize. klasicizmu i prethodnim pravcima. vec je samo obelezena visina tonova. koriste se udaraljke po potrebi. Moris Ravel. i uglavnom su sinkopirani – 5/16. 4. tako da kada 4 serije pomnozimo sa 12 hromatskih tonova dobijamo 48 kombinacija po 12 tonova. Aleksandar Skrjabin. neoklasicizam. Kompozitori za svoje kompozicije nemaju strucne nazive. Ovde se ne koriste notne vrednosti. Savremena muzika Savremena muzika je muzika XX-og veka. o Serijalna muzika – ovde su osim visine. koji u ovom periodu dostizu vrhunac. Karakteristike pravca: . na osnovu koje izvodjac gradi improvizaciju. cemu impresionizam tezi.

Anton Vebern (1883 . svi tonovi su ravnopravni. Anton Vebern. preovladjuju disonance. horovodja i dirigent. Kompozitori: . . Bendzamin Britn.Muzicka propaganda (radio. operu „Monodrama“. solo pesme. a sto se tice dinamike. kvartete. prisutne su sve oznake od ppp do fff. Danci). koji se kasnije preradjuju i izoblicuju. koju izvodi veliki broj solista. simfonijsku poemu – „Peleas i Melisanda“. Fransis Pulank.Kompozitori ove epohe su vise eksperimentatori. „Pjero mesečar“ – najbizarnije njegovo delo. • Francuska: Darijus Mijo. Radio je na akademiji kao profesor. Artur Honeger. Bio je Senbergov ucenik.1945) – rodjen u Becu. Melodije sadrze velike intervalske skokove. operu u jednom cinu „Od danas do sutra“. napusten je tonalitet – to cak ide dotle da se jedan ton ne sme ponoviti. Muziku uglavnom izvode mali ansambli. violinski koncert u dodekafoniji „Vocek“ – vojnik iz I svetskog rata. sa folklornim motivima. • Elektronska muzika – masine i generatori proizvode zvukove. . Luidji Nono. sa tematikom iz nordijske mitologije (Svedjani. kao odgovor impresionizmu. Zasniva sa na dodekafoniji i atonalnosti.Elektronska i konkretna muzika – nastaju u labaratorijama uz pomoc masina. simfonije za razne instrumente. Djankarlo Menoti. . . Partiture su pisane u karakteristicnim oblicima.Javlja se novo notno pismo.. Ovakav nacin obrade zvuka prvi su koristili Darijus Mijo. nego kompozitori. svite. • U drugom periodu uopste nije upotrebljavao tonalitet i komponovao je: 3 klavirske kompozicije. Aram Hacaturijan.1945) – madjarski kompozitor. Olivije Mesijan. disonantni akordi.1935) – rodjen u Becu u muzickoj porodici.. • Italija: Feruco Buzoni. • Rusija: Sergej Prokofjev. U I periodu je impresionista. koje su stvorili avangardisti eksperimentatori. bez upotrebe instrumenata. Komponovao je i svoje kompozicije. Njegov rad dosta utice na austrijske i nemacke kompozitore. Dmitrij Sostakovic. svitu za gudacke instrumente „Oda Napoleonu“. Ekspresionizam Ekspresionizam se javlja izmedju dva svetska rata. Njujorku. Komponovao je: razne kompozicije za klavir. Posto je . i operu „Lulu“. Ostali ekspresionisti .1951) – rodjen je u Becu i nije iz muzicke porodice. .Bela Bartok (1881 . Paul Hindemit. Erih Sati. orkestar.. da se ne bi stekao utisak tonike.Arnold Šenberg (1874 . • Nemacka: Arnold Senberg.kantata). Luidji dalla Pikola. ucio kod Senberga i bio pravi ekspresionista. • Konkretna muzika – snimaju se sumovi i zvukovi iz prirode – sveta koji nas okruzuje. a zatim kao profesor u Berlinu.. Karl Orf („Karmina burana“ – njgovo najznacajnije delo . koncerte za klavir. komponovane po principu dodekafonije. U Americi je pisao koncerte za violinu i orkestar. sa 8 godina komponuje. „Preziveli iz Varsave“. orkestarske kompozicije. Ralf Von Vilijams. Karl Hajnc Stokhauzen. ekspresionizma). ceste pauze. Alban Berg.Alban Berg (1885 . kasnije se preradjuju i dobijaju se novi zvuci. a zatim koriste u filmovima. • Engleska: Gustav Holst. Pjer Sefer. gramofonske ploce) ima veoma vaznu ulogu u sirenju i razvitku muzike. Komponovao je klavirske sonate. kamerna dela – kvartete i varijacije za orkestar. kantate. operu.. • U prvom periodu komponuje: gudacki sekstet – „Preobrazena noc“. Za sva ova snimanja zvuka koristila se magnetofonska traka. upotrebljavaju se disonantni intervali (2 i 4). varijacije. a u II periodu je pod uticajem Senberga (atonalnosti. ucio i radio u Budimpesti. televizija. Sa Zoltanom Kodaljem je sakupljao i obradjivao folklornu muziku. Pjer Bulez. Kao mlad uci da svira violinu. i kamernu simfoniju. a kasnije uci da svira i klavir. koji se koriste kao efekti u filmovima. posle istrazivanja Zigmunda Frojda. Norvezani. i kvartete. Bostonu. pod nazivom „Pesme iz Gurea“. i nezavrsenu operu „Mojsije i Aron“. Prvo je radio kao cinovnik. u Nemackoj. Los Andjelesu. Igor Stravinski. • Tek na kraju zivota vraca se upotrebi tonaliteta i tada pise: kamerne simfonije.

„Puščinela“. od kojih je najznacajnija „Kosut“ – ime junaka. Nazvan je Bahom XX veka. i sonate za razne instrumente.1971) – ruski kompozitor iz muzicke porodice. muzicka komedija. • Baleti su mu inspirisani bajkama: „Žar ptica“. „Price o vojniku“. • Opere: „Zivot razvratnika“. • Za orkestar je komponovao 5 simfonija u stilu klasnicnih kompozitora i simfonijske poeme. • Kamernu muziku – 6 gudackih kvarteta. • Koncerti – napisao ih je 5: in C.Paul Hindemit (1895 . Pisao je: • Simfonijske poeme. a zatim odlazi u SAD. . Takodje je pisao koncerte za violu d’ amore. Kao protivnik Hitlera bezi u Ankaru – Turska. „Petruška“ – tematika ruske bajke. Nacionalne skole U delima kompozitora nacionalne skole dolazi do izrazaja teznja za folklorom. Tamo je radio u Los Andjelesu i Njujorku. a u II podleze uticaju ekspresionizma. „Cudecni mandarin“ – sa istocnjackim motivima. Kompozitori: . od kojih je najznacajnija „Peća i vuk“. „Slika Matis“. rog i hornu.1953) – takodje ruski kompozitor. udaraljke i celestu“. Dela: • Crkvena muzika: oratorijum – najznacijniji je „Plač proroka Jeremije“. • Od vokalno-instrumentalnih dela napisao je kantatu „Aleksandar Nevski“. Studirao je u Frankfurtu. • Koncerti: violinski koncerti in D i in C. baleti „Prica o kamenom cvetu“. violu i nekoliko za klavir. „Harmonija sveta“ – inspiracija su mu bila astronomska istrazivanja. • Simfonije u duhu Betovena. • Znacajna scenska dela su mu: opere „Ljubav za 3 pomorandze“. baleti: „Drveni princ“. Neke izvorne melodije se preradjuju i za orkestar. • Kamerna muzika – pod uticajem romantizma – 4 gudacka kvarteta i sonate za razne instrumente. ucio kod Korskakova. koncerti za violinu. zbirku kratkih melodija (153 melodije). violoncelo. „Rat i mir“. • Za klavir je komponovao cikluse minijatura „Nestalne vizije“ i „Sarkazmi“ – politonalnost. pod nazivom „Mikrokosmos“.Igor Stravinski (1882 . • Simfonije u stilu klasicara. in Des. „Posećenje proleća“ – opisuje pagansku Rusiju i pisan je u politonalnosti. nazvani jos „Savremeni brandenburski koncerti“. • 3 klavirska koncerta. „Romeo i Julija“ i „Pepeljuga“. U I teriodu je pod uticajem impresionizma.bio protivnik Hitlera i nacista bezi u SAD. Dela: • Koncerti i orkestarske kompozicije: zbirka od nekoliko polifonih koncerata. uz pratnju udaraljki. posto je veci deo zivota proveo u Americi dosta se bavi folklorom indijanaca i crnaca i tako nastaje opera „Kralj Edip“.Sergej Prokofjev (1891 . i 2 violinska koncerta. • 14 baleta. gde je i umro u bedi. • Za orkestar koncert „Muzika za gudace. a kasnije zivi u Parizu. u kojima koristi disonantne akorde. . Njujorku i na kraju se vraca u Rusiju. • Scenska dela – najznacajnija su: opera „Dvorac Modrobradog“. • Scenska dela: opere: „Novosti dana“ – komicna opera tj.1963) – nemacki kompozitor. u g molu za klavir. • Za orkestar – koncertne svite „Plemenita vizija“ i „Svirač hardigardija“. jer je bio veoma dobar polifonicar. .

.1954) – po poreklu je bio Amerikanac. . jer je mnogo voleo prirodu. Pise dzez. Pisao je: kamerna dela – tria.Feručo Buzoni (1866 .Hektor Vilja Lobos (1887 . . i kantatu „Vereničko lice“. i kantatu „Linkonov portret“. i simfonije. a kasnije se bavi muzikom – bio je orguljas. „Venecijanske igre“. Antiromanticari . studirao u Parizu. Napisao dela „Integrali“. kvintete. jevrejsku i indijansku muziku.Kšištof Penderecki – inspirise ga Biblija. scenska dela – oratorijumi „Igra mrtvih“. crnacku. „Pustinje“.1955) – direktor opere u Budimpesti..1955) – Nemac po poreklu. kvartete. Stvarao je pod uticajem Baha. . „Jovanka Orleanka“ i „Kralj David“. . .1975) – studirao i radio u Lenjingradu i Moskvi.Artur Honeger (1892 . Predstavnici: . i 15 simfonija pod uticajem Cajkovskog. Semberga.Erih Sati (1866 . i kompozicije za gitaru i orkestar. simfonijsku muziku.Luj Direr } francuski kompozitori . Napisao je: 5 simfonija. . Njegovo znacajno delo je „Vaskresenje mrtvih“. .Žorž Brik } Sklonost ka proslosti i novoromanticari . . poliritmija.Zoltan Kodalj (1882 . Pise pticju muziku.1967) – sa Bartokom je sakupljao madjarske folklorne melodije i obradjivao ih. . . Stravinskog.1925) – profesor na Pariskom konzervatorijumu. Verdija. Pisao je: svite – „Brazilske bahijame“. Pise kamernu. Eksperimentatori Eksperimentatori eksperimentisu sa četvrttonskom muzikom.Dmitrij Šostakovič (1906 . koncert za klarinet i orkestar posvecen Beniju Gudmanu. koncerte za klavir i violinu. politonalnost. koncerte. . klavirska dela i solo pesme. Mocarta.1959) – rodjen u Brazilu. ali je rodjen u Francuskoj i ucio u Parizu. Pisao je razna dela u stilu elektronske muzike. biznismen u pocetku.Ernst Bloh (1880 . koji je studirao u Belgiji i Nemackoj.Darijus Mijo (1892 . Komponovao je kratke kompozicije bez naslova.Vitold Lutoslavski – dela su mu pod uticajem folklora i u njima koristi dodekafoniju i aleatoriku. . i u njegovim delima oseca se uticaj folklora.Čarls Ajvs (1874 . Komponovao je orkestarske svite. U njegovim delima se oseca cetvrttonska muzika. .Karl Hajnc Stokhauzen – iz Kelna. Radio je u Moskvi.Aloiz Haba – pisao svite i sonate u stilu četvrttonske muzike. Napisao je dve rapsodije u kojima se oseca uticaj folklora. .Fransis Pulank } .Olivije Mesijan – pise elektronsku i serijalnu muzike. . ziveo i radio u Parizu. Komponovao je kamernu muziku i balet „Stvaranje sveta“.1978) – kompozitor iz Jermenije. .Dzon Kejdz – pisao dela za magnetofonsku traku – cak za 42 tranzistora. Komponuje pod uticajem Baha. od kojih mu je najznacajnija „Izraelska“.Pjer Bulez – ziveo u Parizu i pise serijalnu muziku: „Čekić bez gospodara“ – za orkestar.Edgar Varez – radio je u Parizu i Njujorku.1924) – kao decko odlicno je svirao klavir.Luidji Nono – komponovao dela za magnetofonsku traku – elektronsku muziku. .Arnold Koplend – napisao 3 simfonije. „Zalosna muzika“ i II simfonija su mu najznacajnija dela. . Komponovao je operu „Dr Faust“.1974) – francuski kompozitor.Žorž Enesko (1881 . Dela: „Madjarski psalmi“ orkestarsko delo i opera „Hari Janos“. rapsodije. Znacajna dela su mu „Djavoli“ i „Pasija po Luki“.Aram Hacaturijan (1903 . Becu. klavirske preludiume pod uticajem Debisija i Skrjabina.1959) – Amerikanac. Dela: balet „Gajana“ ciji je najznacajniji deo „Igra sablji“. Berlinu. posle otisao u SAD.

Artur Honeger.Pravci: Ekspresionizam. na ceske narodne folklorne teme. Pjer Bulez. dolasku proleca. . . Erih Sati. pojavljuje se cak i muzicka propaganda – faktori sirenja i razvitka muzike – gramofoni.. ploce. . starofrancuskom. Pisao je simfonije. Neoklasicizam. Rusija – Sergej Prokofjev. Neoromantizam. Glavno obelezje ove muzike je heterogenost tj. i uvode se elektronski instrumenti. .Kompozitori: Francuska – Darijus Mijo. fuge.1959) – ceski kompozitor. Futurizam. Anton Vebern. udaraljke po potrebi. Ova muzika nema zajednicki karakter. politonalnost. Karl Orf. Dela: „Muzika za decu“ – decji instrumentarijum. aritmija. Neobarok. Fransis Pulank. . Radio je u Rimu i Milanu. cetvrttonska muzika.Djankarlo Menoti – italijanski kompozitor.Zajednicke karakteristike i sredstva ovih pravaca su: polifono gradjenje melodije – svi tonovi su ravnopravni. Od vokalno-instrumentalnog opusa napisao je „Ratni rekvijem“ i tri opere: „Otmica Lukrecije“. Nacionalne skole. raznovrsnost.. televizija. . pisana za soliste i orkestar. uglavnom preovladava instrumentalna muzika. Kompozicije su kratke zbog atonalnosti – etide. Tekst u tim pesmama je na latinskom. Zabavna – popularna – pop muzika i Eksperimentatori. Dzez.Instrumenti – do izrazaja dolaze duvacki instrumenti zbog prodornog zvuka. dodekafonija. „Piter Grajms“ i „Mali dimnicar“. simfonije. . Neki kompozitori teze ka inovacijama a neki polaze od tradicije tako da imamo nekoliko razlicitih pravaca u muzici. orkestar izvodi bizarna dela – opisuju rat. Alban Berg. Znacajno delo mu je opera „Telefon“. . najznacajniji novoromanticar. pesme.Hajnrih Zutermajer – svajcarski kompozitor. kafanskom zivotu.. ametrika. serijalna muzika. Engleska – Gustav Holst.1982) – Nemac – ziveo i radio u Minhenu na konzervatorijumu kao profesor. Bendzamin Britn. Radio je u Nemackoj. novo inovativno notno pismo u raznim oblicima. poliritmija. Paul Hindemit.Bohjslav Matina (1890 . elektronska i konkretna muzika. Elektronska i konkretna muzika.Bendzamin Britn (1913 . koje su nadjene u manastiru u J.Oblici: nema novih oblika. Luidji Nono. Djankarlo Menoti. koja je imala i oznake za cetvrtstepene. Olivije Mesijan. preludiumi. Svi su oni vise eksperimentisali nego sto su komponovali. Igor Stravinski. kao u doba baroka. Savremena muzika (muzika XX veka) Ova epoha se deli na dva perioda: period izmedju 2 rata i period posle drugog svetskog rata. Italija – Feručo Buzoni. klasicizma. Novoromanticari . Dmitrij Šostakovic. radio. Nemacka – Arnold Šenberg. kvarteti. studirao je u Pragu. staronemackom i nemackom jeziku. aleatorika. kantata „Karmina Burana“. Melodije su mu u stilu njegove drzave. atonalnost. javljaju se novi ritmovi – sinkopirani. polifonija. koncerti. Italiji. Znacajno delo mu je opera „Romeo i Julija“. Ralf von Viliams. Nemackoj – pricaju o veselom studentskom zivotu. Ovi periodi se razlikuju zbog uticaja razlicitih politickih.Karl Orf (1895 . bitonalnost. posle i kao dirigent. . Aram Hacaturijan. ekonomskih i drustvenih dogadjaja. sonate. Francuskoj. končerta grosa.1976) – engleski kompozitor.