Istorija muzike

Postanak muzike
Otkud muzika? Muzika postoji otkad i ljudi. Sta i kako su praljudi svirali? Niko ne zna. Sredinom XIX veka javljaju se prve teorije o postanku muzike: - Britanski filozof, Herbert Spenser je smatrao da muzika nastaje u afektu – usled viska energije, kada hocemo da izrazimo nase emocije kroz dizanje i spustanje glasa. On je vrsio oglede na zivotinjama kako bi dokazao svoju teoriju. - Carls Darvin je smatrao da muzika nastaje usled privlacenja suprotnih polova. On je takodje vrsio oglede na zivotinjama. - Karl Biher, Nemacki ekonomista je definisao muziku kao proizvod rada. Smatrao je da je muzika nastala sa proizvodnjom i da prati pokrete pri bilo kakvom radu. - Nemacki prirodnjak, Karl Štumf je smatrao da je muzika nastala kao signalno sredstvo (da bi se primitivni ljudi dozvali medjusobno). - Žil Kombarje, Francuski muzikolog je doveo u medjusobnu vezu muziku i magiju, sto je u principu i najtacnija tvrdnja. Muziku koriste primitivni narodi starog veka: - Ljudi sa Cejlona (danasnja Sri Lanka); - Ljudi sa Gvineje (tadasnji Irijan); - Afrikanci; - Amazonci; - Aboridzini (Australija).  Magija igra vaznu ulogu u zivotu primitivaca. Oni njom objasnjavaju sve natprirodne pojave. Muziku koriste pri ritualima. Tada upotrebljavaju tekst i melodiju, uz koju pevaju odredjeni tekst. Tadasnja muzika se sastojala u ponavljanju kratkih odlomaka uz dinamiku pri smenjivanju pevanja vraca i plemena. - Kasnije se javljaju napevi u kojima se upotrebljavaju V2, a kasnije i Č4, Č5 i Č8. Vrste napeva su: radni, vojnicki, ljubavni (lirski) i uspavanke. - Najstarija lestvica je pentatonika. Ona je upotrebljavana u Kini, Japanu, Skotskoj, Irskoj, Madjarskoj... - Sto se tice viseglasja prvo se pevalo paralelno u 1, a kasnije i u svim ostalim intervalima, a najvise u 2, 4, 5 i 8, tek kasnije u 3. • Prvi oblici viseglasja su: o Heterofonija – dvoglasno, unisono pevanje koje se na sredini kompozicije siri u pevanje u 4 i 5, a zatim se ponovo vraca na unison; o Bordun – 1 glas lezi, dok 2. gradi melodiju; o Imitacija – ponavljanje jedne male fraze kroz glasove. - Instrumenti imaju veoma znacajnu ulogu u zivotu primitivaca. Prvo koriste dlanove i glas da proizvedu zvuk, kasnije udaraju dlanom o neki predmet, a jos kasnije predmetom o predmet. Tako nastaju prvi instrumenti: • Udaraljke – Prve udaraljke su pravljene od drveta, kamena, kostiju neprijatelja, metala. • Duvacki instrumenti – Prvi duvacki instrumenti su flaute od trske, drveta, i od kostiju zivotinja i zarobljenih neprijatelja. Kasnije se javljaju trube. • Zicani instrumenti – Prvi izvor zvuka u obliku zicanog instrumenta je tetiva luka. Kasnije se broj zica povecava i dodaje se rezonator, i tako nastaju citre, harfe, lire... Uz magiju i muziku pojavljuje se jos jedna vazna umetnost, a to je ples. Uz prizivanje raznih duhova i bogova i pesmu i svirku, javljaju se i igre oko vatre tj. prvi plesovi.

Muzika u zivotu starih naroda

(Stari vek)
Stari vek traje od postanka coveka do IV – V veka nove ere. U starom veku vlada robovlasnicki poredak. Postoje dva sloja – klase ljudi: 1. Vladari (crkva i bogataski sloj) i 2. Robovi Muzika je podredjena i pise se po volji vladara, crkve i bogatasa, dok muzika robova ne postoji. Pojavom klasnog drustva muzika je na visem nivou i od tada se muzikom bave semo profesionalni muzicari (pevaci, sviraci, igraci), koji rade na dvorovima. Javljaju se i novi instrumenti: udaraljke od bronze, gline, drveta; duvacki instrumenti se osavremenjavaju i javljaju se flaute, rogovi, trube; i na kraju zicani instrumenti, koji su najznacajniji, harfe, lutnje, kitare, pa cak i hidraulicne orgulje. - Muzika u ovom razdoblju je uglavnom jednoglasna. - Vladari kasnije shvataju znacaj muzike i ona se pojavljuje u verskim obredima u hramovima, a izvode je profesionalci. - O muzici starih naroda saznajemo sa reljefa na zidovima palata, grobnica, hramova, kipova. U ovo doba se javljaju prve teorije muzike, ali nije bilo notacije, pa su se melodije prenosile usmeno s kolena na koleno.

Egipat – Misir
Egipat u starom veku ima veoma razvijenu kulturu i umetnosti – vajarstvo, knjizevnost, a narocito muziku. Muzicari su smatrani faraonovim rodjacima, a bez muzike nije mogla da se zamisli ni jedna svecanost. Muzika se izvodila u hramovima, na dvorovima, ulicama, trgovima – gde su ljudi i igrali-plesali. - Instrumenti koji su tada korisceni u Egiptu bili su: veliki broj udaraljki, flaute, trube, a narocito su bili zastupljeni zicani instrumenti, pre svega harfe. III miliona godina pre nove ere Egipcani su pravili savrsene harfe. To su bile harfe u obliku luka, tzv. lucne harfe. Sem harfe od zicanih instrumenata bile su zastupljene lutnje, citre i hidraulicne orgulje, koje su tada postojale samo u Egiptu i radile su pomocu vode i vazduha. - Egipcani su poznavali i orkestar – vojni orkestar sastavljen od duvackih instrumenata i udaraljki. - Sto se tice teorije muzike u Egiptu su bile zastupljene Pentatonika i Hromatika. Poznaju intervale koji su imali znacajnu ulogu u muzici uopste, a najvise koriste 4, 5 i 8. Tada jos uvek nije bilo notacije.

Mesopotamija – Irak
Prve civilizacije koje su naseljavale ovo podrucje su: Sumerci, Vavilonci i Asirci. Muzika je u Mesopotamiji bila vezana za religiju – u crkve se uvode instrumenti. Sve crkve su gradjene uz pesmu, a u toku godine su se tacno rasporedjeno pevali crkveni napevi. Muzicare imamo i na dvoru, gde moze raditi i do 150 profesionalaca. - Od instrumenata koriste se: razne udaraljke, cegrtaljke, bubnjevi, duvacki instrumenti sa jezickom tipa oboe i roga, lire i harfe. - Ovi narodi takodje poznaju orkestar, a od terorije muzike poznaju intervale, od kojih su glavni 5 – simbol 5 cula, i 7 – simbol 7 dana u nedelji i broj tada poznatih planeta.

Japan – Nipon (Izlazak sunca)
O muzici Japana nema puno pisanih podataka. Ipak zna se da su Japanci u starom veku poznavali pentatoniku i da Japanska muzika dostize vrhunac u VIII veku nove ere. Oblici muzike koji su se tada koristili su: - Ko – uta i Ha – uta – solo pesme; - Gagaku – To je bila vrsta instrumentalne muzike, koju je izvodio orkestar na otvorenom imitirajuci zvukove iz prirode; - No – je razvijenija vrsta muzike – scenska muzika u kojoj ucestvuju horovi, pevaci i plesaci uz instrumentalnu pratnju, sto predstavlja zacetke japanske opere. - Instrumenti koji se koriste su: trzacki: Biva, Samizen, koji ima 3 zice i dugacak i tanak vrat, i Koto – tip gitare sa 13 zica; i od duvackih instrumenata Sakuhaci – flauta od bambusa.

Palestina – Izrael

Najznacajnija uloga muzike je u hramu i smatrali su je sredstvom za dobijanje Jehovine (bog) naklonosti. Muzika je imala veoma veliki znacaj Njihovi carevi su i sami bili kompozitori: • Car David je napisao 150 psalama. Psalmi su pohvalne pesme Bogu, oni su jednoglasni, izvode se u recitativnom stilu uz pratnju nekog zicanog instrumenta. • Car Solomon – „Pesma nad pesmama“. - Profesionalci se javljaju kasnije. - Od teorije muzike poznaju pentatoniku, lestvicu od 8 tonova i ukrase koji su tada dosta bili upotrebljavani. Crkvene pesme su izvodili u stilu responzorijalnog pevanja – dijalog izmedju svestenika i hora. - Istrumenti koje su koristili su: bubnjevi, kastanjete, trube od metala, za koje su verovali da rasteruju zle duhove, razne flaute i oboe sa jezickom, tipicno njihov instrument Sofar – vrsta roga, razne harfe, lire lutnje...

Arapi
Svojim orijentalnim karakteristikama Arapi su mnogo uticali na evropsku muziku. Centri arapske muzike u starom veku su: Medina, Damask, Kordoba, Sevilja, Kairo i Bagdad, koji je imao orkestar od 200 clanova koji je izvodio 100 izabranih pesama iz toga doba, a najznacajniji centar je Kalifov dvor, gde su se izvodile narodne pesme. - U VIII veku Arapi u Kordobi osnivaju skolu sviranja i pevanja, a Sevilja postaje centar za proizvodnju najznacajnijih muzickih instrumenata. - Muzika je narodna (narod je stvarao muziku). Oblici koji su korisceni su: • Balada – vokalno-instrumentalna pesma od nekoliko stihova; • Makami – vokalno-instrumentalno delo zasnovano na improvizaciji. - Od teorije muzike poznaju dijatoniku, hromatiku i enharmoniju; lestvicu od osam stepeni i poznaju manje tonske razmake od polustepena (1/3, 1/4, 1/5, 1/6 stepena).

Kina
Kina je jedna od starih drzava. Njihovi filozofi su se bavili muzikom, npr. Konfucje. Kinezi su bili skloni velikim svecanostima i ceremonijama. Ni jedan vid kulture se nije mogao zamisliti bez muzike (hramovi, dvorovi, ulice, trgovi). Pesme i himne su pevane uz orkestar koji se sastojao od 500 do 700 clanova. Imali su veoma razvijenu teoriju muzike – lestvice: - Pentatonika – lestvica od 5 tonova, bez polustepena. Pet tonova smatraju simbolom zemlje, vatre, vode, drveta i ruda; ili simbolom drustvenog uredjenja: vladar, visoki drzavnici, narod, javni sluzbenici, proizvodi. Ova lestvica je koriscena i u svetovnoj i u duhovnoj – crkvenoj muzici. - Tsai jui – lestvica od 7 tonova i ponovljen 8. – dur sa #4 stupnjem (lidijski modus). - Lestvica od 12 tonova – hromatika – svirali su je pomocu instrumenta Liu koji se sastojao od 12 cevcica razlicitih dimenzija. Broj dvanaest je bio simbol meseci u godini i broja apostola. - Instrumenti: • Udaraljke – prave ih od kamena, metala, bronze. Poznaju preko 40 vrsta bubnjeva, koji mogu dostici precnik i do 2,5 m. Karakteristican je tipicno kineski instrument King – udaracki instrument od kamenih plocica po kojima se udaralo drvenim cekicem; • Duvacki intrumenti – imaju ih veliki broj: trube; flaute; Jo – frula sa 7 rupica od bambusa; Šeng – je imao rezonator od osusene tikve ili lubenice, u kome se nalazilo od 13 do 36 bambusovih trski razlicite velicine, a na posebnu trsku se uduvavao vazduh; • Zicani: harfe; lire; Kin – koji se svirao u lezecem polozaju i imao je od 5 do 15 zica; Lip – slican gitari. - Izmedju VI i XII veka Kinom vlada dinastija Tang, a od VII do IX veka pojavljuju se novi instrumenti: lire, lutnje i harfe i veliki broj stranih muzicara. Od IX do XII veka pojavljuje se autenticna kineska vrsta muzike Song – Scenska muzika koja predstavlja osnovu kineske opere. Ovde imamo recitacije, glumu i dekoraciju.

Indija

U Indiji se muzici pripisuje bozansko poreklo i magicna moc. Smatrali su da ona utice i na zivotinje i biljke. Muziku nalazimo u hramovima i na dvorovima, cak je i sam kralj komponovao muziku. Postoje 2 vrste muzike: • Saman – smirena melodija – nema skokova, duhovnog karaktera; • Raga je svetovna muzika eksplozivna, brza, razdragana, sa mnogo skokova i ukrasa (suprotnost Samana). - Imaju veoma razvijenu teoriju muzike. Poznaju pentatoniku – kineska – bez polustepana. Kasnije se pojavljuje lestvica od 7 tonova, gde je svaki stupanj je imao svoje ime – zaceci solmizacije. Poznavali su razmake od ¼ stepena, tako da oktavu dele na 22 ¼ stepena. Obim melodije je isao i do 3 oktave. Poznaju cak i viseglasje – Bordun (jedan glas lezi, dok drugi gradi melodiju). - Imaju veoma bogat instrumentarijum: gongovi, kastanjete, bubnjevi, frule, oboe, gajde, trube, rogovi, Vina – tipicno indijski zicani instrument, Ravanastron, Sarangi. - Koriste karakteristicnu vrstu scenske muzike, koju su nazvali Igrana drama (u prevodu). Ona obuhvata glumu pod maskama, uz instrumentalnu pratnju i malo dekora.

Grcka – Helada, Helas
U grckoj vlada helenisticka kultura, koja dostize vrhunac robovlasnickog drustva i sa njom pocinje istorija ne samo muzike vec i covecanstva. U grckoj u to vreme vlada parlament – nema kralja – po drzavnom uredjenju je republika. Iz tog doba poznati su nam njihova arhitektura, vajarstvo, slikarstvo... Omladina je obavezno morala da se bavi muzikom, a narocito je bila razvijena horska muzika. Imali su horove od 12 do 25 clanova. Sama rec muzika je grckog porekla i oznacava sve sto pripada Muzama (boginje nauke i umetnosti), tako da se smatra da je muzika bozanskog porekla. Nju nalazimo na vencanjima, pogrebima, pri verskim obredima, na trgovima. Njihovi filozofi su se takodje bavili muzikom: Aristotel, Pitagora, kao i Fidija – vajar. Prvi muzicari su Amfion, Orfej, Marsija, Limos... - Instrumenti: • Prvi instrument koji poznaju je Kitara (lira) – trzacki zicani instrument sa 8, 11 ili 15 zica. Lira je bila obavezna za ucenje i bila je kucni instrument; • Aulos je duvacki instrument od trske ili slonove kosti. Sastojao se iz dve cevi, koje je svirac, obe, drzao u ustima. Na obe cevi imao je od 4 do 15 rupica. Na desnoj se izvodila melodija, a na levoj pratnja. Koristio se na gozbama, pratio vojnicki korak i na galiji, kao sredstvo za davanje ritma veslacima; • Jos poznaju razne vrste truba, panovu frulu, kastanjete i razne zvecke. - Oblici grcke muzike: • Postoje dve vrste vokalno-instrumentalne muzike i to su: Kitarodija – pevanje uz kitaru, i bila je popularnija od Aulodije, sto je druga vrsta vokalno-instrumentalne muzike; • Takodje postoje 2 vrste instrumentalne muzike: Kitaristika i Auletika; • Oblici horske (vokalne) muzike – izvodio ih je hor koji je imao od 12 do 25 clanova. Pevalo se unisono ili u oktavama, a kasnije dobijaju instrumentalnu pratnju: o Tren – zalopojke uz aulos; o Pean – radosne pesme o sreci i zdravlju posvecene bogu lepote – Apolonu. Bilo je duhovnih i svetovnih Peana; o Ditiramb – posvecen bogu vina Dionisu – Dioniziju. Izvodio se na trgovima, a izvodilo ga je 50 plesaca i pevaca, koji su bili obuceni u jagnjece koze i igrali oko oltara, gde je lezala skulptura boga. Bili su praceni sa 2 aulosa; o Himne – pesme posvecene bogovima; o Skolion – napitnice – pesme posvecene vinu i vinovoj lozi; o Enkomej – pohvalne pesme coveku ili bogu; o Himenej – vrsta svadbenih pesama; o Partenije – pesme koje su zene pevale u slavu boginje Artemide; o Tragedija dozivljava vrhunac u VI veku pre nove ere. Razvila se iz Ditiramba. Solista dobija vecu ulogu i on prica o Dionisovom zivotu. Uvode se prvi glumci, koji su nosili maske na licu, pa plesaci dobijaju znacajniju ulogu. Hor se javlja medju cinovima, kao komentator dramske radnje i predstavlja masu naroda. Imao je od 12 do 25 clanova koje su pratili aulosi i kitare.  Tragedija je imala 5 cinova. Ditiramb se izvodio na trgovima, a tragedija se izvodi u amfiteatru (pozoriste polukruznog oblika na otvorenom sa 20.000 kamenih sedista i binom u sredini). Svi ucesnici tragedije su se nalazili na sceni. Znacajni tvorci tragedija su Euripid, Sofokle i Eshil. Tragedija iscezava u 5 veku; o Nasuprot tragediji razvija se komedija, koja takodje, kao i tragedija, nastaje iz Ditiramba. U komediji se opisuju natprirodne sile, a izvodi se na gozbama – pevanje i ples uz instrumentalnu pratnju.  Kasnije iz komedije i tragedije nastaje opera.

Japan – Nipon-u prevodu izlazak Sunca. i to su citre. konsonantni su 4.  Prvi i poslednji ton tetrahorda su morali uvek biti fiksirani. lirski – ljubavni i uspavanke. Kineska – igrana drama. ditiramb. a imucniji ljudi su imali sopstvene orkestre... bez njega. Kina. metalne trube.Teorija muzike – Grci su prvi podigli teoriju muzike na visi nivo. stupnja i njom se izrazavala patnja i bol. kasnije se javljaju trube. tragedija. hromatika. Frigija Lidija. delo – pesme uz aulos. . o Lidijska lestvica – modus – polustepeni izmedju 1. ha-uta – solo pesme. himna. i. rogovi i Lituus. a kasnije i C4. Od najveceg znacaja je uvodjenje jedne crte. i hidraulicne orgulje – na princip vode i vazduha. jer pevaci. o Oblici horske muzike: enkomej. zatim i u ostalim intervalima.. cegrtaljke. trube. . Uz magiju i muziku javlja se jos jedna umetnost – ples . • Oblici grcke muzike su: kitarodija – v. C5 i C8. pean. muziku. hromatiku i enharmoniju. . aulodija – v. i 7. Spajanjem tetrahorada dobijaju se prve lestvice koje su bile silazne. Rim Postaje Evropski kulturni centar u II veku pre nove ere. . delo – pesme uz kitaru. „-“ kraci slogovi. a disonantni su svi ostali intervali. cak i razmaci manji od polustepena. Muzika se tada sastojala od kratkih odlomaka. Nastaju i prvi instrumenti: udaraljke od drveta. i 1. U pocetku stari vek je drustveno besklasan. lire. trube. raga – Indijska muzika brzog tempa. aulos. Rezime – Stari vek (od postanka coveka do V veka n. autenticnu. biva. i. tako sto se dodaju zice i rezonator. harfe. ..igre oko vatre. Imali su oznake za duze i krace note – „U“ – duzi slogovi.Prvi kompozitori su Amfion. • Notacija – Kod Grka je veoma vaznu ulogu imao horovodja... modusi. Od duvackih instrumenata Aulos. linija za belezenje melodije i oznake za nacine pevanja – dirigent je sve odredjivao... pa do V veka nove ere. kitare. Marsej. koriste se razni intervali. lutnje.  Muzika u zivotu starih naroda Stare drzave su: Egipat – Misir. Kalikula – koji su bili kanibalisticki nastrojeni.. Ove lestvice dobijaju imena po grckim pokrainama (Dorija. napevi – vrste napeva su radni.. gagaku – instrumentalni obl. stupnja i ona se koristila za opisivanje uzbudljivih dogadjaja. Grcka – Helada – Helas. enharmonija.. i 7. drveta i od kostiju zivotinja ili neprijatelja. oboe. Tetrahord je glavna lestvica i na njoj se gradi ova muzika. Koriste se ukrasi. dijatonika. Orfej. a od zicanih Kitara i Cimbal – stoji vodoravno i svira se udaranjem palicama o zice. drveta – bubnjevi. koji su ponavljani uz promenu dinamike.. Vrsta se odredjuje brojem polustepena. samizen. himenej. Javlja se i viseglasje – prvo u paralelnim 1. Najstarija lestvica je pentatonika. i 5. Preovladava jednoglasje. auletika – instrumentalna-aulos. i 6. metala. stupnja i bila je velicanstvena. na kojoj se belezilo. komedija. tren. bordun – 1 glas lezi dok se drugi krece. Dele intervale na konsonantne i disonantne. Egipat i Grcka. lutnje. nisu znali visinu i trajanje tona. a neke od njih su: o Dorska lestvica – modus – imala je polustepene izmedju 3. Javljaju se melodijski intervalski skokovi – V2.Instrumenti koje koriste su: Hidraulicne orgulje – na dvorovima. duvacki – flaute. Javljaju se i crkveni napevi – responzorijalno pevanje i viseglasje. vec na njega uticu Sirija. Indija. kostiju. no – scenska muzika. ima ih sedam. koto. skolion. . muzika je po volji vladara i njom se bave profesionalci. i 4. Imali su znacaj I.Instrumenti: razne udaraljke od bronze.). e. Muzicari i solisti su dovodjeni iz inostranstva. da je muzika nastala iz magije.Karakteristike: robovlasnicki drustveni poredak – vladari i robovi. i 2.. U Grckoj se javljaju tetrahordi. pentatonika. saman – Indijska muzika mirne melodije. i 3. Nema sopstvenu. 5-unisono. rogovi. Najkasnije muzika dolazi do vladara – Neron. i imitacija – ponavljanje krace fraze kroz glasove. Rim. ) Muzika postoji otkad i ljudi. Najtacnija tvrdnja o nastanku muzike jeste teza francuskog muzikologa Zila Kombarjea. Mesopotamija – Irak.Oblici: ko-uta.. a ostali su mogli da moduliraju. IV i V stupnja i poznavali su dijatoniku. 5 i 8.Muziku nalazimo u arenema pri borbi gladijatora i zivotinja – koriste se duvacki instrumenti da bi docarali uzas borbe. zicani – harfe. kastanjete. vojnicki. Limos. zicani nastaju od tetive luka. Arapi. gline. . i 6. partenije. kitaristika – instrumentalna-kitara. a kasnije u dobe muzike starih naroda javlja se robovlasnicki drustveni poredak. duvacki – flaute od trske. makami. psalmi. Palestina – Izrael. balade. kamena. tako da stari vek traje od postanka coveka. o Frigijska lestvica – modus – je imala polustepene izmedju 2. a kasnije se javljaju 3 vrste viseglasja: heterofonija – unisono-4.

U feudalistickom drustvenom uredjenju postoje dva sloja – klase naroda: vladari – feudalci – feud. . 395. stvaranje i umetnost. bez instrumenata i bez pokreta – dakle crkvena muzika je tada bila vokalna. Crkva nastoji da sebi privuce sto vise vernika. godine – Romanika. a u Rimu pocinje skupljanje melodija. cije je zajednicko ime bilo Varvari (tako su ih Rimljani zvali). U njemu se opisuje zivot Isusa Hrista i njegovih ucenika. i bila je zlatnim lancem vezana za oltar. i koji su u principu bili (lose)placeni robovi.Srednji vek U srednjem veku sve vise dolazi do sukoba naroda i vladajuce klase. koji se moze podeliti na 2 perioda: • Od 1000. godine – Gotika – obuhvata razvoj viseglasja i instrumentalnu muziku.U Gregorijanski koral se sve vise ubacuje narodnih motiva. Pojavljuju se prvi instrumenti i gluma. do 1200. tehnici. nalazimo ga u nauci. Prve melodije se uzimaju iz Sirije. . Sve je prozeto hriscanstvom. i kmetovi – ljudi koji su sluzili vladarima i crkvi. i samim tim se slabi unutrasnja snaga Rima. umetnosti i u obicnom zivotu. Crkvena muzika U prvih sto godina srednjeg veka (pocetna faza srednjeg veka) Rim je zabranjivao propovedanje hriscanstva i vrsenje hriscanskih obreda. Mongoli. enharmonije i bez velikih skokova – mirne melodije u obimu linijskog sistema. Opisuju se dogadjaji iz poslednjih Hristovih dana i tako nastaja Liturgijska drama. i • Od 1200. Hriscanstvo je tada bilo glavna idejna snaga. Zbirka tih melodija nazvana je Antifonardi. godina se smatra godinom koja je okoncala starovekovni robovlasnicki drustveni poredak i uspostavila srednjovekovni feudalisticki drustveni poredak. Izvodjenje Gregorijanskog korala: • Svestenik izvodi psalmodijski solo. a feudalci su bili veleposednici.Rani srednji vek – od V do X veka – tad se izvodila samo jednoglasna muzika. Misira – Egipta. koja postaje glavna idejna snaga srednjeg veka. Izraela. . • Naizmenicno pevanje svestenika i naroda (hora) – responzorijalno pevanje. . • Dva hora u vidu antifonog pevanja (u vidu dijaloga). a muzika je poverena profesionalcima i prenosi se usmenim putem.Rim kasnije ustanovljava pravilo da se Bogosluzenja u celoj Evropi moraju vrsiti na Latinskom jeziku. Tada se razvija svetovna muzika. godine u Milanu dozvoljava propovedanje hriscanske vere. Srednji vek se deli na dva perioda: . • Od XIV do XVI veka pojavljuje se muzicki oblik nazvan Misterij. Sve crkvene melodije nazvane su Gregorijanski koral. zbog cega se osniva posebna skola – I skola u Rimu – za ucenje Gregorijanskog korala. a spoljasnji neprijatelji su bili Huni. u prevodu. koji poslednjih 14 godina svog zivota bira duhovne napeve svih naroda bez hromatike. pa su hriscani bili prinudjeni da svoje obrede vrse u katakombama. Pocinju da se zidaju crkve. Uz te obrede hriscani su pevali jednoglasne melodije. Izvode ga glumci i pevaci uz instrumentalnu pratnju. Bogosluzenja su bila na latinskom jeziku. Karlo Veliki je uspostavio Gregorijanski koral u celoj Evropi. znaci zameljisni posed. Car Konstantin 313. i . On se morao znati napamet. Sve ove promene donose veoma vazne poglede na svet. do 1400. Hriscanstvo se rasprostranjuje po celoj Evropi i u Bogosluzenje se uvode narodne melodije – svaka drzava svoje narodne melodije (Srbi – Osmoglasnik). 476. godine rimsko carstvo se cepa na I i Z i dolazi do preokreta i promene nacina zivota. Prvi sa skupljenjem melodija pocinje Papa Grgun I (560 – 604).Kasni srednji vek.

Perotimus – prvi pisao fo burdoe. ratnicke pesme.Prvi i nasjstariji oblik viseglasja je Organum.Fo burdo – troglas u paralelnim trozvucima. Radili su i danju i nocu u odelima. . • U Nemackoj se vitezovi koji pisu vitesku muziku nazivaju minezengeri. f. To su bile: balade. Grade se katedrale – prva koja je izgradjena je Notr Dam. tako da ovaj oblik u XIII veku dobija duhovno-svetovnu formu. gde su nosioci plemicke muzike bili trubaduri..Diskant – dvoglas sa gregorijanskom melodijom kao c. gde su najavljivali dolazak neprijatelja i sazivali narod na sastanke. . miksolidijskoj ili durskoj lestvici. i pocinju da pisu muzicka dela. a na njemu se izvode dva razlicita teksta.Gimel – dvoglas u paralelnim 3 i 6. dok drugi prati c. On je dvoglasan. ljubavne. • Ova muzika se javlja u Provansi u Juznoj Francuskoj. pa cak i uspavanke. alt. na razlicitim jezicima. f. . U Francuskoj se nazivaju zongleri. Od muzickih oblika kod njih se prvi put pojavljuju plesovi i dvodelne pesme. . Sve ove kompozicije su stroficne. Viteska muzika je bila na narodnom jeziku.Viseglasje Na pocetku kasnog srednjeg veka – XI vek. jedan glas ima c. .Tada se javlja interes plemica i vitezova za narodnu muziku. Imali su svoja putujuca pozorista i ucestvovali su na vasarima. U to doba javlja se pobuna protiv crkve i njenih shvatanja. f. Najstarija kompozicija u obliku kanona je sestoglasni (4 tenora i 2 basa) kanon iz 1310 godine u durskoj lestvici – „Leto nam dolazi“. Najznacajniji minezengeri toga doba su: Valter fon Der. zanatlijske pesme.Znacajnu ulogu u izvodjenju narodne muzike imalu putujuci muzicari. cak i prve cetvoroglasne kompozicije i uvodi prvu podelu hora na 4 glasa: sopran. (cantus firmus – zadati glas) – melodija iz gregorijanskog korala.Motetus – je duhovna najcesce troglasna kompozicija. Vlast i crkva su ih progonili. Putujuci muzicari prava dobijaju u XIII veku i nastaje najstarije udruzenje muzicara u Becu.Konduktus – latinski (zbog Rima) strofican tekst i javlja se u kasnom srednjem veku. Kasnije on dobija i instrumentalnu pratnju koja svira c.Kanon – je vrhunac polifonije u XIII veku i nastao je u Engleskoj. Te melodije mogu biti u dorskoj. Magnus. i univerziteti – prvi je Sorbona u Francuskoj. decje pesme. romanse. Nibelunzi – patuljasto germansko pleme. Tada u Engleskoj nastaju prve viseglasne kompozicije. Prvi kompozitori su: Leonimus – napisao 80 organuma. a tematika je bila lirika ili priroda. Plemicima i vitezovima je dosadio parazitski zivot. . glumci i dreseri. f. Kasnije u XII i XIII veku u Francuskoj. Narodna muzika je ipak opstajala i prenosila se usmeno. Sastoji se iz melodije koju imitiraju glasovi i traje sve dok poslednji glas bar jednom ne izlozi melodiju (temu). a narod je bio neobrazovan. To su bili pevaci. kasnije ih praktikuje i cela Evropa: . Uglavnom su u svojim melodijama opisivali germansku tematiku – Tristan i Izolda. dvodelne i traju koliko kompozitor zeli. f. tenor i bas.Hoketus – je cetvoroglasan i karakterise ga isprekidana melodija sa mnogo pauza. Radili su na tornjevima grada. Narod ih je voleo. Oni sami izvode svoju muziku (za to ne koriste spilmane) na pevackim takmicenjima i na dvorovima. zabavama. . Ima jedan vodeci glas – c.trgovi ulice. a u Nemackoj spilmani. i pratecim glasom koji se kretao suprotno od c. a gradjanstvo postaje glavna motorna struktura. jer su smatrani predstavnicima djavola zbog toga sto su se u svojim pesmama rugali vladarima i crkvi.Rondelus – je mogao biti troglasan ili cetvoroglasan i imao je jednu melodiju koja se provlacila kroz glasove. Oni nisu imali nikakva prava. i on postaje svetovna melodija. Tekstovi su bili svetovnog karaktera. i bio u sitnijim notnim vrednostima. Plemicke kompozicije izvode zongleri. Poznati muzicari iz ovog vremena u Francuskoj su: Giom De Poatje. f. Postoje mnogobrojni zapisi ove muzike. plesaci. pa pocinju da uce teoriju muzike i instrumente. paralelnim kretanjem u kvartama ili kvintama. ili unisono – 4 i 5 – unisono. . u crkvu se uvode orgulje. . grad je sa zanatstvom i trgovinom centar okolnih zbivanja. Bernar De Vantadorn i Adam De La Al (najznacajniji truver). Na kraju dolaze i do dvorova. . Svetovna muzika – narodna muzika Nema mnogo zapisa svetovne muzike jer su crkva i vlast zabranjivali narodu da se bavi muzikom – crkva je imala svoj stav i principe. Gral – casa Isusove krvi. Votelbajd i Hajnrih Fraenlob. . . Nosioci ove muzika ne Severu Francuske bili su truveri.

5 oktave. koji vuku korene iz grckih modusa. Paspje. . dvorova. • Duvacki instrumenti – Svi duvacki instrumenti korisceni su uglavnom solo i koristili su ih putujuci muzicari: rog – bio je od metala. trumšajs – dug vrat. Galjarda. rebal. a u Nemackoj – Volter Fon Der. Rezime – Srednji vek (V . • Orgulje – prvi oblik je portativ – male. ali postoji i homofonija. motetus. i razni oblici truba. Kasnije se javlja viseglasna muzika – oblici: diskant. pomocu kojih znamo kakvi su bili instrumenti u srednjem veku: • Gudacki instrumenti – javljaju se u IX veku i donose ih Arapi. konduktus. Magnus i Perotimus.XV veka) Deli se na: rani srednji vek. Kasnije se usavrsavaju i uvode ih u crkvu zbog davanja intonacije pevacima. Nosioci narodne muzike u Nemackoj su bili spilmani.Prvi oblici instrumentalne muzike bili su plesovi (igre). šalmaj ili šalimo – preteca klarineta. do 1200. Prvi oblici instrumentalne muzike su plesovi – narodne igre raznih drzava. kljuceve i solmizaciju od „do“ do „la“.Instrumentarijum: gudacki instrumenti – Arapi ih donose u IX veku – viela. salmaj-salimo. viseglasje se koristilo u paralelnim 4 i 5. a prvi kompozitori svetovne muzike – Giom De Poatje. ali postoji i instrumentalna.). 1 zica. veleposednici i crkva. Najstarije igre su: Estampida. Prvi ih uvodi Pipin Mali. kipova. Preovladava crkvena muzika. fo burdo. Sargarelo. i goticki – romboidne note. Svetovna muzika – oblici: balade. na zidovima i prozorima kuca. Osnova srednjevekovne teorije muike su bili modusi. hoketus. To su: viela – nemacki fidel – 5 zica. Pavana. lako prenosive orgulje. i Rigodon.. duga rezonatorska kutija. raspon 2. koji se deli na romaniku – od 1000. lako prenosive orgulje. Imala je podredjeni polozaj u odnosu na vokalnu muziku zbog neprijateljskog stava crkve. lauta i lutnja i koristili su ih putujuci muzicari. a u Francuskoj nosioci narodne muzike su bili zongleri. Jovanu Krstitelju. Bure – iz njih kasnije nastaje Svita.Postoji dosta slika. cije inicijale u XVI veku koristi Vo Bron za ime sedmog tona – „si“. U to doba postoje 2 oblika nota: romanski – kvadratne note. Bernar De Vantadorn. Hajnrih Fraenlob. a plemicke trubaduri i truveri. Cakona – italijanske. Gvido Aretinski je uveo danasnji linijski sistem. koji traje od V do X veka i tad se izvodila samo jednoglasna muzika. romanse.. u pocetku trzacki. . ali ima i svetovne. . lauta i lutnja. rota – 3 do 6 zica. Tada se razdvajaju deonice glasova i partiture su univerzalne za sve instrumente – mogu da ih sviraju svi instrumenti koji imaju dovljno tonova (zica. Orguljasi su bili profesionalci.Oblici – jednoglasni: korali od kojih nastaju liturgijska drama i misterij. . U srednjem veku vlada feudalisticki poredak – feudalci tj. Usavrsava se tehnika. rebal – 3 zice i svirala se kao danasnje gusle. ljubavne. rupica. • Trzacki instrumenti – Najpopularniji instrumenti korisceni za prvi oblik instrumentalne muzike – ples su harfa.Kompozitori: duhovne muzike – Leonimus. rota. do 1400. Adam De La Al – u Francuskoj. god. . preovladava vokalna. i njima podredjeni radnici-kmetovi. trumsajs. koristili su ih putujuci muzicari. a instrumentalna muzika se samostalno izvodila samo za vreme plesa. . blok flaute – flaute od drveta. a kasnije gudacki instrument. a plemicke minezengeri. i gotiku – od 1200. Za to mu je posluzila himna djakona Pavla Sv.Instrumentalna muzika Instrumentalna muzika se razvijala kroz ceo srednji vek. trzacki – harfa. Najstarija zbirka instrumentalnih kompozicija je zbirka kompozicija za instrumente sa dirkama nazvana Kodeks (to su u stvari preradjene pesme). crkava. duvacki – rog. fidel. blok flaute i razni oblici truba. imao je najjaci zvuk i koristili su ga putujuci muzicari. godine i obuhvata razvoj viseglasja i instrumentalnu muziku. ratnicke pesme i uspavanke. i kasni srednji vek. sa dirkama – prvi oblik orgulja – portativ – male. Uglavnom su pisani u durskoj lestvici i varijacionog su oblika. rondelus i kanon. preovladava polifonija.

iz gregorijanskog korala i izvode je svestenik i hor uz pratnju orgulja. f. i prvi univerzitet – Sorbona). do 1600. Heliocentricni sistem je pronasao Nikola Kopernik.  A u Francuskoj sanson. • Kompozitori: . Do pojave ove teorije vladalo je misljenje da je zemlja centar vasione – tzv. Sa svakim stihom pojavljuje se nov materijal.) renesansu. motetusi. U to vreme Francuska je bila centralisticka drzava – imala je jedan dvor koji je odlucivao o svemu. Francuska renesansa Francuska je prva drzava u kulturi i gradjansvo je glavno. Nastao je u Italiji i pisan je u 5 glasova sa razlicitom tematikom:  Duhovni – Biblija. Kasnije se broj glasova smanjuje tako da imamo vodeci glas uz pratnju nekog zicanog instrumenta. sto je tada bilo veoma smelo. i na osnovu toga nastaje Gregorijanski kalendar. do 1600. • Muzicki oblici korisceni u doba renesanse su: o Motet – duhovni oblik – opisuje dogadjaje iz Biblije. te se javljaju narodne pesme. liriku. frotola. Geocentricni sistem i prema njemu je vreme racunato po Julijanskom kalendaru. Sve se vise upotrebljavaju paralelne terce i sekste. i prva geografska. konduktusi. hromatika i durski i molski rod. On nastaje u XI veku i svetovnog je karaktera.Nosioci muzike su profesionalci. ali ima i homofonih elemenata. astronomska otkrica i otkrica u nauci. Javlja se sinkopirani ritam i sve vise do izrazaja dolazi vodjica.  Svetovna misa – sa svetovnim c. o Narodna pesma – nastala u narodu. ali se upotrebljava i dur-mol sistem. Zastupljena je polifonija. Pojavljuje se i Protestantizam – oblik Hriscanske vere – u kome se Biblija tumaci slobodno. . Misa moze biti:  Horalna – c.  Prateci – instrumenti.Renesansa Renasansa traje od 1300. Tada su grad i gradjanstvo bili osnovni cinioci drustva. na narodnom jeziku:  U Italiji su to: kača – opisuje scene iz lova.Javlja se teorija Heliocentricnog sistema – veca tela primoravaju manja da se okrecu oko njih. Pisan je u 2 ili 3 glasa. Prema toj teoriji Sunce je centar Suncevog sistema i oko njega se okrecu planete. kadence. Preovladjuju modusi. a kasnije dobija i instrumentalnu pratnju. virle (oblik instrumentalne muzike. vilota. Javlja se interes za antiku. ima karakter plesa).U to vreme se i svetovna i duhovna muzika podjednako upotrebljavaju. ronda. do 1500. Polifonija je zasnovana na bazi imitacije i ubacuje se hromatika. Javlja se pobuna protiv feudalaca i crkve. o Madrigal – svetovni oblik pisan na narodnom jeziku. god.  Solisticki – vodeci glas i instrumenti. Tekst je latinski i pisan je u stihovima. a izbegavaju se 4 i 5. Muzika je najvise povezana sa knjizevnoscu (Sekspir – muzicka pratnja u dramama). Taj dvor se nalazio u Parizu. . Javljaju se: sve veca upotreba paralelnih terci i seksti – konsonantni intervali. Preovladjuju vokalna dela i javlja se polifonija – svi glasovi ravnopravni. koji se ponavlja kroz glasove. a bogosluzenje (misa) je na narodnom jeziku.  Akapela misa – bez instrumentalne pratnje. i tehnici. godine. god. Sve vise do izrazaja dolazi folklor i narodni uticaji. balada. On je cetvoroglasan i izvodi se AKAPELA – bez instrumentalne pratnje. svakodnevni zivot) – svetovna muzika. Vokalna dela dobijaju instrumentalnu pratnju. kojima je ona poverena. koji je tada bio centar kulture (imao je prvu katedralu – Notr Dam. Deli se na ranu (od 1300. o Misa – duhovni oblik i ona zauzima glavni deo Bogosluzenja katolika.) i kasnu (od 1500. modusi. f. • Postoji nekoliko zbirki pesama koje se cuvaju u nacionalnom muzeju u Parizu: balade. i voleli su da oponasaju zivotinje. Ima vise stavova i svi stavovi su u istom tonalitetu. . a potvrdio ga Galileo Galilej. Kompozitori u svojim delima opisuju vanmuzicke dogadjaje (prirodu.

Belgije i S-I Francuske – Burgundije.Jakob Obreht (1430 . teoreticar. Bio je filozof. Pesnik i biskup. Sacuvano je njegovih 200 kompozicija: balade na Francuskom. troglasne u strofama. Ucio je muziku u crkvenoj skoli u Kambreu. troglasni.Jan Okegen (1425 . filozof. „Brbljanje zena“. Izvor njihovog viseglasja se nalazi u Engleskoj. deminucija – duplo umanjenje svih notnih vrednosti. Sacuvano je oko 200 njegovih dela. Pisao je svetovne mise sa c.  Njegova najznacajnija dela su moteti – duhovni sa latinskim ili francuskim tekstovima iz Biblije.1377) – najznacajniji uz de Vitrija. Kasnije je radio kao pevac u Rimu i Parizu i bio je znacajan kao kompozitor. . Pisao je na Francuskom i Italijanskom jeziku.Giom di Fajl (1400 . radio je na dvoru kod kralja Karla. Brisel. istorijsko-herojske teme. a kasnije dodaju instrumentalnu pratnju. Pisao je mise. a kratko vreme i kao imitator. Kasnije se formira nova skola u kojoj se javljaju: imitacija kroz glasove u razlicitim intervalima.1493) iz Antverpena (Belgija). „Bitka kod Marinjana“. narodne pesme. Kasnije im dodaje i instrumentalnu pratnju. Avru. Amsterdam. sa 3 razlicita teksta na latinskom jeziku. i prvi flamanski kompozitor je bio Englez: . a zatim se u kasnoj Francuskoj renesansi pojavljuje sanson – troglasna narodna pesma sa instrumentalnom pratnjom i kompozitori: • Kleman Zaneken (1472 . koji je radio u Bordou. Najstarija misa je njegova misa „Notr Dam“.1560) – Svestenik. Muziku je ucio u Antverpenu. Neki od njegovih sansona su: „Pevanje ptica“.Posle toga nastaje 100 godina pauze u Francuskoj muzici. „Lov na jelena“. Predstavnici nove skole su: . biskup. Najznacajniji flamanski kompozitor je bio: .Filip de Vitri (1291 . u kojima napada svoje neprijatelje i opisuje mrznju prema Engleskoj.. U svojim delima opisuje svakodnevni zivot. pedagog. a zatim u Parizu kao horovodja. I on se zalagao za paralelne 3 i 6. Mise su se mogle pevati u sva 4 modusa. Pisao je mise. Glavni kulturni centri su bili: Kambre.Johanes Cikonija – Italijan. istoricar. Flamanski kompozitori vokalnu polifoniju dovode do savrsenstva i pisu: mise u cetiri glasa i svi stavovi su bili u istom tonalitetu. . Bio je svestran: knjizevnik. Brizu i na kraju odlazi u Italiju gde i umire. ali najznacajnije njegove kompozicije su sansoni.1367) – najznacajniji kompozitor. ronda pod uticajem narodnog folklora. i Agnus Dei (Jagnje Bozje). Misni ordinarijum – obavezni stavovi mise su: Kirie. motete u cetiri glasa uglavnom sa duhovnim tekstom.Zil Bensoa (1400 . prve oblike rekvijema i pasije. Parizu kao dirigent i kompoziror. Napisao je 15 misa. . radio je 20 godina na dvoru u Ceskoj i obisao Italiju i Nemacku. trgovacki i kulturno-umetnicki jaka. Gloria. matematicar i kompozitor. Briz. Pisao je mise. „Krici Pariza“. Ona u doba renesanse postaje ekonomski. matematicar. f.. plesnog karaktera. motete. a kasnije 2 glasa preuzimaju instrumenti. sansone. kojih je napisao 186. Sanktus u okviru kog se moze pojaviti Benediktus. manji broj moteta i 20 sansona. motete. prirodu.1505) – rodjen u Utrehtru. i pisao je i duhovne motete i sansone. augmentacija – duplo uvecanje svih notnih vrednosti. . Kredo. On se zalagao za paralelno kretanje u 3 i 6 i prvi pocinje da uvodi hromatiku.1353) – Radio je u Kambreu. sa francuskim tekstom. Sansoni su mu bili polifoni.1474). motete i sansone uz instrumentalnu pratnju.  Pisao je i mise koje su glavni oblik katolickog bogosluzenja. Radio je kao pevac i horovodja u Kambreu. Komponovao je dela pretezno narodnog. a kasnije radi u Parizu. gde se i rodio. prozetim narodnim motivima i instrumentalnom pratnjom. muzicar. inverzija – pojava istih intervala u suprotnom smeru. i postao biskup u Remsu. Predstavnici sansona u Burgundiji su: . o Giom de Maso (1350 . Najznacajniji su njegovi motetusi u 3 ili 4 glasa.Dzon Dan Stejbl (1320 . a najpoznatiji motet mu je Deotratias – u 36 glasova.1460) – Francuz. • Klod de Sermizi • Klod Gidinel • Giom Koste o Flamanski kompozitori Flamanska drzava se sastojala od danasnje Holandije.

1603) – Prvi je poceo da primenjuje dur-mol sistem i pisao je orguljsku muziku i engleske madrigale. Oni su radili u periodu od 1450 – 1600 godine i to su uglavnom bile zanatlije. Kompozitori: • Vilijam Berg (1543 . Tvorac reformacije i protestantizma je Martin Luter (1483 . Kambreu i Parizu. • Tomas Štolcer (1480 . Njegove partiture su prve zabelezene partiture u muzici.1625) – je pisao madrigale pod uticajem Italije i kompozicije za virdzinal. Melodija je tada bila mirna. Nemacka renesansa Renesansa u Nemackoj muzici obuhvata XV i XVI vek. Reformacija je socijalni i idejni pokret koji je izrazavao zelje svih klasa.1555) – prvi nemacki polifonicar koji je komponovao viseglasne nemacke narodne pesme.1625) – pisao je madrigale i solo pesme uz pratnju lutnje.Treci period je tipicno nemacki – glavni nosioci muzike su „maisterzengeri“ (majstori pevaci. a kasnije stagnira jer je Engleska bila osvajacka drzava.1537) – znacajan orguljas u Insbruku i Salcburgu. sansone i lidove. motete i antele. narodne pesme sa duhovnim tekstom. Kompozitori: o Johanes Ekard – uvodi isti harmonski kostur za sve protestantske korale u Pruskoj. Ova reformacija se sastoji od slobodnog tumacenja Biblije i obuhvata obrede ne narodnom jeziku i samim tim mogu da ucestvuju svi vernici. Minhen i Nirnberg.1527) – pisao je dvoglasne lidove u paralelnim tercama. • Osnovu protestantizma cini protestantski koral – jednoglasne homofone melodije sa tekstom na narodnom jeziku. i poznavao teoriju muzike i homofoniju. koje kasnije ulaze u bogosluzenje. Kompozitori iz ovog perioda su Robert Faerfoks i Dzon Taverner. psalmi.Za vreme vladavine Tjudora Henria VII i VIII komponovane su mise. Kompozitori ovog razdoblja nemacke renesanse su: • Hans Saks (1496 . . • Tomas Morli (1558 . i dosta je pisao crkvenu muziku u flamanskom stilu. napevi minezengera. motete i madrigale u dvohorskom stilu. i scenska muzika koja je docaravala Sekspirove drame. • Hajnrih Isak (1450 . Javljaju se i prve zbirke ovih pesama: „Lohajmska zbirka“ – zbirka narodnih pesama koje su bile jednoglasne uz pratnju nekog zicanog instrumenta ili viseglasne – akapela u kojima je glavnu melodiju izvodio tenor.1546) – flautista. . o Hans Leo Hasler – iz Nirnberga pisao je korale u 5 glasova i madrigale. • Ludvig Zenfl (1492 . • Paul Hofhajmer (1459 .Krajem XVI i pocetkom XVII veka komponuju se madrigali i dela za virdzinal.Za vreme vlasti kraljice Elizabete razvija se Virdzinal – preteca klavira.1623) – orguljas na dvoru kraljice Elizabete i pisao je mise. a kasnije svi glasovi imaju isti ritmicki kostur. . . i one se najvise pisu. . himne.  Englezi su izmislili variacioni stil. Razvijaju se: ode – pohvalne pesme svetovnog karaktera.U prvom periodu se komponuje duhovna muzika pod uticajem Flamanaca.1521) – najznacajniji germanski i evropski renesansni kompozitor rodjen u Anžeu. Iz ovog perioda kompozitori su: • Hajnrih Fink (1445 . narocito razvijena u XV veku.1576) – komponovao je pesme koje su se obicno pevale uz gitaru ili neki drugi zicani instrument – oko 2000 kompozicija uglavnom svetovnog karaktera.1517) – komponovao je mise. Na Englesku muziku uticu Italija i Flamanci. Glavni kulturni centri u ovom periodu su bili Augzburg. Postoji nekoliko perioda u okviru nemacke renesanse: . Kasnije je radio u Milanu. svirao lutnju. mise i instrumentalne kompozicije u vise stavova koje je on prvi patentirao. himne pa cak i napevi drugih naroda. „Berlinska zbirka“ – uglavnom narodne pesme svetovnog karaktera. o Leonard Lehner – pisao je duhovnu muziku – motete. To su psalmi. moteti. kao i instrumentalnu muziku. Tako je nastao oblik katolicke vere – Protestantizam i uglavnom su ga primili Germani. a najvise obucari. .Drugi period se temelji na podrucju horske muzike koja je veoma razvijena.IV period je doba reformacije. mise i psalme. Uvode orgulje u bogosluzenje bez kojih se ono kasnije ne moze zamisliti. Rimu. i lid – nemacka narodna pesma. moteti i malo instrumentalne muzike. • Orlando Gibons (1573 . Kompozitori su Robert Vajs i Dzon Šepard koji su pisali mise. Frankfurt. u prevodu). i sansone.1526) – sacuvano je njegovih 150 dela: lidovi. - Engleska renesansa U XVI veku Engleska renesansna muzika dostize vrhunac. Orgulje se razvijaju i nastaje instrumentalna muzika koju su Nemci doveli do savrsenstva. bez skokova. . Komponovao je: mise od kojih mu je najznacajnija „Ave Marija“. • Dzon Daunlend (1562 .Zosken de Pre (1440 .

Muzika je mirna. • Frotola – homofona – glavna deonica je u gornjem glasu. Dela koja je pisao su na italijanskom ili latinskom jeziku. Svaki stih donosi novi materijal koji se imitira kroz glasove u pet glasova sa udvojenim unutrasnjim glasom.Djovani Pjer Luidji da Sante – Palestrina – ziveo je blizu Rima. a ziveo u Rimu. o Luka Morencio (1552 . 140 balada i nekoliko kacoa. 50 misa. horovodja u crkvi Svetog Marka. a to radi upotrebom disonanci i modulacijama u dalje tonalitete. • Drugi oblik je Kaco. lidova. o Andrea Gabrieli (1510 . o Nasledio ga je Djovani Gablrieli (1555 . 12 glasova. a kasnije dobija i instrumentalnu pratnju. Pisao je motete cak do 12 glasova – moteti od 4.Kompozitor iz ovog perioda je Francesko Landini (1325 . Kompozitor je: . U njemu se razvija osecaj narodnog ritma – narodne melodije. ..1643) koji je pisao ricerkare i kancone za orgulje. Pisao je za akapela hor. Bio je horovodja viceguvernera Sicilije. Rim U Rimu se komponuju duhovne forme – mise i moteti. Kasnije kompozitor opisuje neki svoj unutrasnji nemir. 5. psalme. Madrigal tada postaje jednoglasan uz instrumentalnu pratnju. i stvara kompozicije za jedan instrument.Glavni kulturni centri Italije u doba kasne renesanse bili su Rim. madrigalizmi ustaljeni nizovi tonova za odredjene pojave ili pojmove. potom opet u Rimu. Napisao je 12 madrigala. i napisao je 326 moteta i 105 misa (u 6 glasova). patetika i ljubavna poezija.1567) – komponovao je 120 sansona i 200 madrigala. . Prvi pise instrumentalnu muziku – ricerkare i kancone. Italijanska renesansa U prvom periodu muzika igra vaznu ulogu u zivotu. madrigale.1565) – prvi unosi romantiku sa svojim madrigalima koji su prva stampana muzicka literatura na svetu. a zatim odlazi u Minhen gde komponuje oko 2000 savrsenih polifonih dela: sansona. o Jakov Arkadelt (1501 . .. Najznacajnija misa je posvecena papi Marmeliju. Svirao je lutnju u svom dvorskom orkestru. sto u prevodu znaci loviti – opis ulicnih prizora i prirode. 1200 moteta. Tematika madrigala je satira. Mantova i Venecija.1594) – Flamanac rodjen u Anzeu. motete. Upotrebljava 3 hora. Firenci. Svaka strofa je imala istu melodiju i najcesce je bio troglasan. koristi hromatiku i modulacije u udaljene tonalitete.1586) – bio je orguljas u crkvi Sv. gde je i umro. Kasna renesansa u Italiji je pod uticajem Flamanaca – doba XV veka. o Cipijan van Rorec (1516 .1599) rodjen u Beli. imao je dva dela. i pretrpana polifonija. izbegavaju se modulacije i skokovi. • Balada – od 3 strofe i priper od 3 stiha: dogadjaju kome je ta balada posvecena. On je najznacajniji kompozitor cele renesanse. Pisao je madrigale u kojima koristi hromatiku i modulacije.1397) – slepi orguljas u Firenci u crkvi Svetog Lorenca. • U Veneciji je osnovana skola i osnovao ju je Andrijan Vilaet (1420 .1462) – Flamanac. kasnije radi u Italiji. Komponuju se uglavnom svetovne pesme: • Madrigal – nastao u Italiji i ima 4 strofe po 3 stiha i priper od 2 stiha. Prvi deo je imao polifoni oblik. 6. Najznacajniji su mu madrigali i orguljske kompozicije uz pratnju 2 hora (polifonija) i bilo je zastupljeno nijansiranje. Marka. a kasnije dobija instrumentalnu pratnju. • Madrigal – komponuje se sa nekoliko stihova i nema vise strofa. Pocinju da se upotrebljavaju tzv. Milano. Pisao je mise. Kasnije radi u Minhenu i po povratku u Veneciju osniva orkestar i pocinje da pise muziku za orkestar. o Karlo Djezoldo Venoja – potice iz aristokratske porodice.o Orlando di Laso (Roland de Lasus) (1530 . kada preovladavaju svetovni oblici: • Vilota – viseglasna dvopevna pesma – polifona.

• Duvaci: cink. II vrsta je varijacioni ricerkar.Oblici: • Za instrumente sa dirkama – klavir i orgulje: o Oblici koji su zasnovani na ritmickom karakteru – plesovi.Kompozitori renesansne instrumentalne muzike su: Francesko da Milano. Pocinje razlozenim akordima.  Koralna predigra – pisana za orgulje i sluzila je za davanje intonacije pevacima. Kompozitori za virdzinal su Vilijem Bert. • Gudaci: viola da bračo. koseza. Postoje dve zbirke kompozicija za virdzinal: „Partenija“ i „Vilijem virdzinal buk“.Instrumentalna muzika renesanse Instrumentalna muzika renesanse dozivljava vrhunac u XVI veku.. Dzon Daunlend i Tomas Morli. Alberto da Mantova. samostalna je i nema tacno odredjene partiture vec su to partiture za sve instrumente. Klaudio Merulo – Italijanski orguljas. . . pri izvodjenju sansona i lidova). kuranta. kao pratnju pevacima. Orlando Gibons.  Tokata – vodi poreklo od orguljske predigre – intonacija pevacima u protestantskom koralu. Najcesce su se sastojali od: 2 cembala. bure. Sadrzi jednu temu koja se provlaci kroz glasove. a kasnije dobija krace notne vrednosti. . Pisana je za orkestar koji je bio podeljen u 2 grupe. o Oblici koji vode poreklo od vokalnih oblika:  Ričerkar – nastao u XVI veku od moteta. fagot.. Arapi su je doneli i imala je 6 zica (porodice su je najcesce koristile na izletima. o Oblici zasnovani na varijacijama:  Fantazija – pisana je za instrumente sa dirkama i sastoji se od vise odseka (stavova). Kancona je dvodelna a odseci su kontrastni. 3 lutnje. blok flauta. . violina. Englezi prvi uvode varijacione oblike i po tome su najznacajniji. koji prvi u muziku unosi varijacione oblike. korneta. Oblik je neodredjen. kornet. Hans i Mihior Najzinder. Paul Hofhajmer. nekoliko viola. flauta i fagota. viola da gamba. .  Orguljsku muziku su pisali: Konrad Pouman – pisao preludijume i korale. Tomas Morli.  Kancona – vodi poreklo od narodnih pesama „da suonare“ (za sviranje).Lutnja je najomiljeniji instrument renesanse.Instrumenti: • Virdzinal – je preteca klavira u Engleskoj. cakona.  Preludijum – uvod za fugu. u kojima se oponasa priroda. trombon. Naziv je dobio po reci „virgo“ – stapic ili po kraljici Elizabeti. To je u stvari motet. Renesansa je prvi period u kome se javljaju orkestri. koji se izvodi na orguljama. pavana. Dzon Daunlend. tako da tokata ima karakter improvizacije. Kasnije se osamostaljuje i na njoj se sviraju plesovi – prvi oblici instrumentalne muzike homofono obradjeni – galjarda. Prethodi fugi. alemanda. a oblik mu je trodelan.

viseglasna. Giom di Fajl. Preovladava apsolutna. Javljaju se: sve veca upotreba paralelnih terci i seksti – konsonantni intervali. Javlja se interes za antiku. astronomska otkrica i otkrica u nauci. fagot. kancona – vodi poreklo od pesama „da suonare“ – za sviranje. .programska. blok flauta. Dzon Daunlend i Tomas Morli. Karlo Djezoldo Venoja.Kompozitori: Francuska: Zosken de Pre. Dzon Daunlend. polifona. prvo vokalna posle vokalno-instrumentalna. Jakov Arkadelt. viola da gamba i violina. Leonard Lehner. . Tada su grad i gradjanstvo bili osnovni cinioci drustva. Paul Hofhajmer. do 1500. 3 lutnje. modusi. gudacki – viola da bračo. homofona. Hans Saks. Oblici zasnovani na ritmickom karakteru su razni plesovi. vokalni. polifona. a u Francuskoj je to šanson. Preovladjuju vokalna dela i javlja se polifonija – svi glasovi ravnopravni.Oblici koji se tada koriste su: motet – programski. Orlando di Laso. Filip de Vitri.Instrumenti: sa dirkama – orgulje i virdzinal. tokata – vodi poreklo od orguljske predigre i ima karakter improvizacije. flauta i fagota. Vilijam Berg. Djovani Pjer Luidji da Sante – Palestrina. Najcesce su se sastojali od: 2 cembala. Jan Okegen. godine) i kasnu (od 1500. korneta.1600. kadence. viseglasna. vilota – programska.) Renesansa obuhvata period od 1300. Zil Bensoa. polifona. te se javljaju narodne pesme. U doba renesanse javljaju se i prvi orkestri. vokalna. polifoni duhovni oblik. viseglasna. . prvo vokalna posle vokalnoinstrumentalna. Instrumentalna: Francesko da Milano. liriku. Kleman Zaneken.Rezime – Renesansa (1300. polifoni duhovni oblik. Johanes Ekard. madrigal – programski. Cipijan van Rorec. Pojavljuje se i Protestantizam. Hajnrih Isak. viseglasna. . balada. preludium – predstavljaju uvode za fugu. Nemacka: Hajnrih Fink. Tomas Morli. nekoliko viola. . Jakob Obreht. svakodnevni zivot) – svetovna muzika. vokalni ili vokalno-instrumentalni ili prateci – instrumentalni. Oblici koji vode poreklo od vokalnih oblika: ricerkar – vodi poreklo od moteta – to je motet izveden na orguljama. i prva geografska. duvacki – cink. vokalni ili vokalno-instrumentalni (uz instrumentalnu pratnju). Oblici instrumentalne muzike – to su oblici uglavnom pisani za instrumente sa dirkama. duhovna (ali ima i svetovne) muzika. Giom de Mašo. misa – programski. svetovna. godine. Nosioci muzike su profesionalci. god. Tomas Štolcer. i deli se na ranu (od 1300. Dzon Šepard. frotola . svetovna. i koralna predigra. vokalna. godine). narodna pesma – U Italiji su to kača – programska. do 1600. polifoni. Luka Morencio. Ludvig Zenfl. Alberto da Mantova. trombon. Oblici zasnovani na varijacijama su: fantazija. Flamanci: Dzon Dan Stejbl. Italija: Andrijan Vilaet. viseglasni. do 1600. i voleli su da oponasaju zivotinje. Orlando Gibons. Sve vise do izrazaja dolazi folklor i narodni uticaji. hromatika i durski i molski rod. viseglasni. duhovni ili svetovni oblik. i tehnici. Hans Leo Hasler. Djovani Gablrieli. Muzika je najvise povezana sa knjizevnoscu (Sekspir – muzicka pratnja u dramama). Hans i Mihior Najzinder. Javlja se pobuna protiv feudalaca i crkve. Kompozitori u svojim delima opisuju vanmuzicke dogadjaje (prirodu. Johanes Cikonija. svetovna. kornet. viseglasni. Andrea Gabrieli. Engleska: Robert Vajs.

• Kineska opera. Nastala je u Italiji 1594. muziku i ples. prvi dvogled. Ovde preovladava instrumentalna muzika sa ustaljenim dur-mol sistemom. a zavrsava se okoncanjem zivota slavnog Baroknog polifonicara Johana Sebastijana Baha (1750). Barok donosi motoricnost u muzici i pun je ukrasa. Muzicki oblici koji vladaju ovim periodom su: koncert – 2 vrste. glumu. Vise se ne veruje slepo crkvi – javlja se revolucionarni poredak i sve to zbog novih naucnih otkrica: heliocentricni sistem koji je otkrio Nikola Kopernik. a kasnije u pozoristima. Oratorijum i Pasija. .Prvi period traje od 1600. Izvodila se uz glumu i muziku. kod plemica u dvoristima. i baletske igre. On je veoma znacajan jer se u ovom razdoblju pojavljuju vokalno-instrumentalni opusi: Opera (bel’ canto – lepo pevanje). vokalna muzika i oblici iz doba renesanse – misa motet i madrigal. • Dramatski madrigal – italijanska kompozicija. fantazija. Glavnu rec prvo vodi crkva i vladari.Harmonija se obelezava brojevima iznad odredjene melodije i to se naziva General bas.Barok Barok traje od 1600. na bazi improvizacije koja je njime uslovljena. godine i tada preovladjuju modusi.Treci period obuhvata razdoblje od 1700. do 1650. do 1750. sonata. do 1700. zakon gravitacije – Isak Njutn. a potvrdio Galileo Galilej. nastupe hora. Sadrzao je glumu. Kantata. a glavni izraz je harmonija – melodija se gradi na harmonskim akordima. Preovladjuje svetovna muzika i javljaju se instrumentalna polifonija i vokalno-instrumentalna monodija (jedan glas iznad svih). lirskog karaktera. prva stamparija. a kasnije dolazi do izrazaja narodna umetnost i sa jacanjem gradjanske klase pojavljuje se svetovna muzika. ali duhovna ne zamire. fuga i tokata. . godine u Firenci. • Pastorale – opere mitoloskog sadrzaja (Grcka i Rimska mitologija). Opera – nastanak Opera je centralni muzicki oblik Barokne muzike. Mozemo reci da Barok pocinje sa zavrsetkom zivota slavnih predstavnika renesanse Palestrine i Milastroa (1594). recitativ koji izvodi jedan od likova uz instrumentalnu pratnju orkestra koji je bio veoma oskudan i imao samo dve deonice – jednu za glasove i jednu za instrumente. a tematika je bila duhovna (opisivao je dogadjaje iz Biblija tokom liturgijske godine). svita. Preko hora je ismevana italijanska vlastela. Glavni nosioc radnje bio je hor i pojedini pevaci koji su pevali i glumili neke radnje. Opera je u sebi sadrzala arije. godine. Opere su izvodjene na dvorovima. a tematika su bili istorijski dogadjaji i mitologija najcesce Grcka i Rimska. opservatorijum.Prve opere su nazvane pastoralima. On se izvodi na instrumentu sa dirkama. • Serija – opera mitoloskog sadrzaja. preludium. . To je scenski muzicki oblik u kome nalazimo tekst za operu – libreto. kapitalisticki poredak koji u potpunosti iskorenjuje feudalizam. . u nekom tonalitetu koji se sada ustalio u upotrebi. godine.Prvi oblici opere su: • Grcka tragedija. One su se sastojale od niza brojeva – numera koje oznacavale nastupe glumaca. muzika je asimetricna (ne moze da se podeli na simetricne manje celine). Opera u Firenci . . jer u tom periodu dolazi do velikih promena u zivotu pa i u muzici. • Komedija – sluzila je za ismevanje i najvise su je pisali rimski pisci. do 1750. U ovom periodu se upotrebljava dur-mol sistem. • Misterij koji je bio popularan u srednjem veku.Drugi period traje od 1650. godine nove ere i veoma je znacajan. Barok se moze podeliti na tri perioda: . ples – balet koji se takodje pojavljuje u epohi Baroka i sve to uz muzicku pratnju instrumenata i hora. Libreto je bio takav da plemici i vlastela sami sebe vide na sceni. nastao iz korala.

Odisejev povratak.Druga kamerata je osnovana 1587. Njegove opere su: Armida. nekoliko violina. 1826. i „Orfejeva smrt“ sa elementima komike i humora. Onda se vraca u Italiju u Veneciju.1665) komponuje prvu znacajnu rimsku operu „Adonisovi okovi“. a kompozitor je bio Jakopo Peri. za oskudni orkestar koji se sastojao od: 1 lire. modulacije u udaljene tonalitete. Andromeda. . Firenca je znacajna i po tome sto je u to vreme tu radio Galileo Galilej. Toskansko narecje je bilo uzeto za glavni knjizevni jezik Italije i smatrano je najpravilnijim. zatim sledi prolog u kome jedno lice.. koji su otvorili i prvo opersko pozoriste u Rimu. Partitura je jednostavna ima samo 2 linijska sistema – 1 za vokalne deonice i 2. . Sa pojavom pape Inosenta X zavrsava se epoha rimske opere. godine Jakopo Peri komponuje svoju drugu operu pod nazivom „Euridika“. Tematika ovih opera je mitologija.Mikelandjelo Rosi (1600 . koje ne ucestvuje u samoj operi. godine. Orkestar je veoma znacajan. Opera u Rimu U Rimu se javlja interes za operu medju gradjanstvom i bogatasima. Tada se muzika izvodila na dvoru Barberinija.1643) – italijanski kompozitor rodjen u Kremoni. godine. zatim sledi prolog. a kasnije taj interes se prosirio po celoj Evropi. politicki. pevanje i kompoziciju. nalazi se u pokraini Toskani. godine i dejstvovala je do 1592.1670) – njegova najznacajnija opera je „Erminija na Jordanu“. najznacajnije su: Orfej. Arije su. Tu je ucio violu. Nju izvodi orkestar i ona docarava ambient i dogadjaje I cina opere. scenu. numere. Uz sve ove umetnosti ubacuju i balet koji je nastao u Franscuskoj 1521 godine. najavljuju pocetak opere. koji se zalaze za crkvenu muziku.1618) zatim komponuje svoju operu „Euridika“. mrznju. hor. dvoje orgulja. . • Svi zahtevi ove kamerate su ispunjeni i 1594. 3 viole „da gamba“. nekoliko kitara i nekoliko cembala. 2 viole „da braco“. bavili su se pomalo muzikom i razmatrali svetovnu italijansku formu Madrigal. 4 trombona.Znacajan operski kompozitor iz ovog doba je Klaudio Monteverdi (1567 . o Djulio Kacini (1550 . od duhovnih kompozicija mise i psalme. . ima znacajne partiture za sve instrumente (upotrebljava picikato i tremolo) i sastoji se od: 2 cembala. Prvi put ova opera je izvedena na dvoru Jakopa Korsija. 3 trube.. balet. u kojoj se do iznemoglosti izrazava raskos i dekor (scena i kostimi). • Negove opere pocinju fanfarama. a od svetovnih madrigale u stilu monodije. disonantne tonove. drugi spor i treci brz. Tada Barberinijevi zatvaraju pozorista i beze u Francusku. radi u crkvi Svetog Marka i komponuje. Ova kamerata se okupljala na dvoru Jakopa Korsija i njen cilj je bio da ozivi Grcku tragediju i sjedini sve umetnosti: knjizevnost.Firenca je grad gde nastaje prva opera. To drustvo se okupljalo na dvoru Djovanija Barbija. Krunisanje Popeje. Tad se razvija i opera Revija. Monteverdi u svojim operama upotrebljava cetvorozvuke. Pratilo se na sluh i ti muzicari su bili odlicni improvizatori. Opera u Veneciji . Prvenstveno je vazna muzika. Kasnije pise opere Serije koje opisuju istorijske dogadjaje. godine u Firenci je osnovano udruzenje intelektualaca – Kamerata. dekor. muziku. . godine Domeniko Macoti (1592 . orgulje. Papa postaje Inosent X. 1 lutnje.Stefano Landi (1580 . 2 korneta. Ovo udruzenje je bilo u funkciji do 1582. koji prvi u istoriji muzike u operu uvodi Uvertiru. petozvuke. flauta i oboa. Trodelne je forme i prvi deo je brz. u ovom gradu nastaje prva opera-pastorala „Dafne“ po grckoj mitologiji. bogate melodije i u njegovim operama se prvi put pojavljuje balet. bes. Fanfare – to su trube bez ventila. 2 kitare. Kasnije je sluzio kod vojvode od Mantove i prolazi svet kao violinista.1576. . Znacajne opere su mu: „Sveti Aleksej“ – u kojoj srecemo Kastrate – ljudi zrtvovani radi lepog pevanja. 1600. ekonomski i umetnicki centar Italije. ukratko otpeva sadrzaj opere uz pratnju cembala ili nekog zicanog instrumenta.Virdzilio Macoki i Antonio Abatini – pojavljuje se Finale opere u kome vidimo sve prezivele likove opere. zivotnu sredinu. i ona je u XVII veku bila kulturni. Opisuje zivot. 2 viole – kontrabasa.1665) je drugi Rimski kompozitor.

gluvi i slepi ljudi. koja je bila prozeta pantomimom i bila je dosta izrazena. Njegova poznata opera je „Horacije na mostu“.U to doba na dvoru se razvija balet – instrumentalno delo. Napisao je 150 opera. laganog i brzog dela. masina. 20 oratorijuma. vec je imala samo jedan dvor u Parizu). sa koreografijom. U Veneciji je u ovo doba otvoreno ukupno 8 pozorista u kojima je izvedeno oko 300 domacih opera.Alesandro Skarlati (1660 . fagot i dve flaute. oboe. i prikazuju se bogatim dekorom i masinama.Mark Antonio Česti (1623 . vokalne tacke. gubi se dramska radnja. svirao. . „Grizelda“. na visi nivo. „Pobeda casti“. Tako dolazi do pojave neukusne parodije. sa raskosnim dekorom. • Prvi balet je nastao 1581. balet dobija kvalitetan tekst. sa velikim orkestrima i horovima.Venecija je u doba Baroka bila razvijen kulturni. do izrazaja dolazi pevac kome je sve podredjeno. Skarlati je konstruisao i Napolitanski 6/3.1682) – imao je buran zivot. Pisana je u 5 cinova – jedna od prvih sa cinovima. lopovi. pod nazivom „Komik“. Pevac i horovodja koji je napisao 660 kantata. nekoliko viloloncela i kontrabasa. ekonomski i politicki centar sa 40 000 stanovnika. umesto drame. Teme su iz mitologije. otmice. . i tada je primaju i u gradjanstvu i medju plemstvom. Prvenstveno je bio pesnik.1676) – radio je kao pevac i orguljas u crkvi Svetog Marka. „Herkul ljubavnik“. a baleta skoro da nema u ovim operama.1725) – prvi veliki majstor u italijanskoj kapeli. • Orkestar se sastojao od I i II violina. Kompozitori tadasnjice su: . tako da nema takmicenja medju dvorovima u muzici. i broj sveca – osvetljenje. rog. Sacuvano je njegovih 40 opera. Menja se i tematika opera: lakrdijasi. ucesnika orkestra i hora. a onda je 1651. scenom i kostimima. tako da se balet u ovoj fazi sveo na niz plesnih tacaka. koji se nije menjao do Mocarta. bez dramske radnje. U svojim operama istice lepo pevanje. Posto su se ta pozorista izdrzavala od ulaznica sve se vise smanjuje br. To pozoriste je bilo javno i dostupno svim gradjanima.1669) – radio kao pevac u kapeli u Becu gde je ostao do kraja zivota. pevao i igrao za vreme dvorskih svecanosti i maskenbala. povodom vencanja u kraljevskoj porodici. cak nekad i pretera u tome. Opera u Napulju Opera u Napulju se najkasnije razvija. „Kserks“. Ovaj balet pocinjao je uvertirom (orkestar upoznaje publiku sa radnjom u delu). . On je izgradio tip italijanske uvertire. godine.Alesandro Stradela (1642 .Francesko Kavali (1602 . Znacajne opere su mu: • „Zlatna jabuka“ – komponovana 1667. nekoliko viola. a sto se tice tematike preovladava fantastika i egzotika. od kojih je sacuvano 20. i podigao orkestar. U operi. god. Veoma raskosna opera sa 1000 do 1500 clanova. sa elementima komike. . Balet je bio omiljen u gradjanstvu. imala je 67 prizora i u njoj je opisana jedna bitka. Pozorista su radila u 3 sezone: od Januara do Marta. godine. • U drugoj fazi balet ima manje recitacija – preovladjuju vokalne deonice. . 200 misa. sa bogatom scenom. sam je pisao libreta za svoje opere. • „Venerini vrtovi“. i od Septembra do Decembra. upotrebom slonova. i ovi baleti su izvodjeni na dvoru. pa i gondolierima – vozacima camaca. nastupe horova i sam ples – balet. U tim operama opisuje idilu. koja se sastoji od brzog. Okrece se mitologiji i pise opere pod narodnim uticajem – ubacuje elemente komike. od Vaskrsa do Juna. Francuska je tada bila centralisticka drzava (nije bila podeljene na manje oblasti. a neke od njih su: „Didona“. pa se najvise plesalo-igralo na ulicama. godine izvedena prva opera. 115 opera (sacuvano) sa grckom i rimskom mitologijom: „Mitridat“. Opera u Francuskoj Opera se u Francuskoj javlja kasno. Izvodjena je na poljanama. koja se kasnije koristi za sve opere. Prvo je na dvorovima veliki broj sviraca i pevaca. Prvo pozoriste u Veneciji je otvoreno 1637. pri cemu istice vokalni virtuozitet i privlaci paznju na pevaca. jer je ulaznica bila jeftina (2 lire). trgovina decom. U svim svojim operama on upotrebljava uvertiru. Balet kasnije dobija recitacije. horovi i balet.

1764) – sa njim pocinje istorija francuske opere. a kasnije radi na dvoru.Za pojavu opere znacajan je kardinal Mazaren – Italijan. dekor i scena (mnogo kostala). Komponovao je muziku za scenska dela: „Kralj Artur“. „Apis“. • Najbilizi korak ka Francuskoj operi je „Pastorala“ Robera Šambera. Njega prvenstveno interesuje akord. . „Alčesta“. . ministar u vladi Luja XIV. „Kastor i Polus“. koji ozivljavaju interes za pozoriste.Maskarade – scenska dela sa tematikom iz mitologije. a on postaje muzicki direrektor Pariza i dirigent orkestra muzicke skole. Opera u Engleskoj U prvom periodu. u kome je imao 146 izvodjenja ovog dela. god. „Tezej“. „Vilinska kraljica“. Prvi je zvao operska drustva da izvode opere u Francuskoj. pod cijim uicajem nastaje i prva engleska opera. „Roland“. . o Ramo je tvorac harmonije kakva se i danas uci. upoznat sa Barberinijevom operom.U XVI veku izmedju cinova u Sekspirovim dramama pojavljuju se horske ili plesne tacke. Opera u Nemackoj . Bio je orguljas u Vestminsterskoj opatiji i kraljevskoj kapeli. Njegove opere su raskosne i sastoje se od:  Uvertire – tipicno francuska i sastoji se od 3 dela (lagan – brz – lagan). pa cak i neke solo pesme (solisti i lutnja).1695) – najznacajniji engleski. orkestar i ima plesa. gde je bio kompozitor i dirigent. • Zan Filip Ramo (1683 .. Bio je izvanredan violinista i baletan – pisao je balete u kojima je i sam igrao. Ima jednu znacajnu operu pod nazivom „Engleska opera“. Teme ovih opera su iz grcke mitologije. postupci. Ucio je u Italiji. o Tematika opera je bila grcka mitologija. Uglavnom je koristio dur za izrazavanje velicanstvenosti. Carls II je imao svoj orkestar. a kasnije radi u vecini francuskih gradova. „Reno“. tako da je Šamber morao da izgradi pozoriste. nastala pod uticajem italijanske i francuske opere. barokni kompozitor. • Zan Batist Lili (1632 . i ovde su posebno znacajni orkestri i horovi.  Prologa – u njemu se slavi kralj i njegove pobede. i zvao je operske druzine iz Italije i Nemacke. Ovo delo je dozivelo veliki uspeh. i znacaj I. Unosi se komik – balet i jaca gradjanski stalez. „Don Kihot“. 1647. o Napisao je 15 opera.Dzon Blou (1648 . uvodi sekstakorde i kvartsekstakorde. IV i V stupnja. i o njima je morao obavestavati kralja. Pojedine opere imaju 5 cinova. u Engleskoj postoje scenska dela: . sa 12 godina dolazi na francuski dvor. neke od njih su: „Feton“.1708) – znacajna opera mu je „Venus i Adonis“. kada se u Italiji pojavljuje opera. bogat dekor i znacajniji libreto nego kod italijanskih opera. Rodjen je u Dižonu u muzickoj porodici. Lili kasnije otkupljuje Šamberovo pozoriste i naziva ga „Operska akademija“.Metju Lok (1630 . „Armida“. inace mitoloske tematike. Jedina opera mu je „Didona i Enej“ – tematika iz grcke mitologije. Njegove opere su: „Hipolit i Aricija“.  Scenske radnje u kojoj se smenjuju hor. U drugom periodu Engleskom vladaju Puritanci. U njegovim operama glavna je bila muzika i samim tim harmonija.1677) – pisao je muziku za mnoge Sekspirove drame. U toku treceg perioda vladari Engleske su Stjuarti (kraljevska porodica).Henri Persl (1659 . koji unistavaju sve partiture crkvene muzike i time pojacavaju interes za svetovna dela poput opera.1687) rodjen u Italiji kao Djovani Batista Lili. znacajni su jos orkestar i balet. Na maskaradama ucestvuju: hor sa solistima. „Hram slave“. izvedena je prva opera „Orfej“ Luidjija Gosija – egzoticna bogata koreografija. koje su imale mitolosku tematiku. solisti. pa i na dvoru u Parizu. Kasno pocinje da pise opere. a mol za izrazavnje tuge i bola. Tad se javljaju 3 veoma vazna kompozitora: . „Pigmalion“. balet i bogat orkestarkski aranzman. ili su u njima opisani aktuelni dogadjaji iz zivota.

• Sastoji se od: uvertire. sastoji od: uvertire – daje intonaciju pevacima. Tu Johan Tajl 1678. Oseca se uticaj francuske opere. kracih polifonih melodija – Turbi. Pasija se. godine pojavljuje se prva nemacka opera „Dafne“. S. „Krezus“. Posle njega pasije je pisao i J. . u kojima nije bilo kastrata (zrtava radi lepog pevanja). hor i orkestar. „Pimpimona“. koji opisuje Hristovo stradanje. ponovo hor i na kraju protestantski koral. „Oktavija“ – grcka mitologija. . nastupe hora – prostestantski koral harmonizovan za hor (u 4 glasa). duhovna kantata i duhovni oratorijum. Neke od njih su: „Don Kihot“. Kasnije se opera usavrsava i za tih 60 godina u tom pozoristu izvedeno je 250 opera. nastupa horova. . Napisali su po tri istoimene pasije: „Pasija po Mateju“. . Kantata Naziv je nastao od italijanske reci „cantare“ sto znaci pevati. sacuvano je 25 – raznovrsna tematika. gradi savremene katedrale. koje izvode: solo pevaci. a svi pokusaji stvaranja nacionalne opere su propadali. U njegovim operama znacajni su orkestar i hor – tumac radnje. gde se kasnije izvode domace i strane opere. Opere: „Almira“. Bah. „Jodelt“ – poslednje dve su komicne – pod uticajem Francuske. sa pevackim tackama i malo instrumenata. iz polifonih moteta i madrigala uz instrumentalnu pratnju. • Lirskog je karaktera. Lajpcig. flaute. nastupa solista. Iz opere dobija recitativ i arije. a crkva da bi vratila svoj ugled. S. lutnje. Znacajan je orkestar: cembala. Smatra se da je Bah napisao i „Pasiju po Marku“ i „Pasiju po Pavlu“. a moze biti duhovna i svetovna. Radnja je staticna nema dekora i kostima. opersko pozoriste. fagot. • Georg Filip Teleman (1681 . Oni takodje pre opera imaju scenska dela: • Misterij – skolska priredba. Znacajni centri tada su: Bec.U pocetku se izvode italijanske i francuske opere. i na kraju protestantski koral. violine. bas. „Mirivajz“ – grcka mitologija.1739) – napisao oko 120 opera.  Najvise kantata napisao je J. recitativi. propovedi. kontrabas. Oratorijum . Minhen. Pasija je izrazito duhovni oblik.Prvo je nastala solo kantata. Osnovao je prvi muzicki casopis. nastupe solo pevaca. Kompozitori: • Rajnhard Hajzer (1674 . „Pasija po Jovanu“ i „Pasija po Luki“ – Bahova partitura je izgubljena. Ima recitativ. godine operom „Adam i Eva“ otvara prvo javno. a ni baleta.. arije. Drezden.Kasnije nastaje horska kantata koju izvodi hor i solisti – popularna je u Nemackoj.1750). solisti. jer koristi tekst iz biblije. arije. zatim sledi nastup hora. Opera je svetovni oblik podredjen gradjanstvu i plemicima. kao muzicki oblik. Pasija Pasija je vokalno-instrumentalno. Nemci koriste isti ritmicki kostur. Svi stoje mirno u frakovima. oboe.1767) iz Hamburga – prvi je poceo da belezi biografije kompozitora. koje je radilo 60 godina. otac nemacke muzike. viole da gamba. i autor je 40 opera. . scensko delo..1672) – otac Nemacke muzike. koju je komponovao Hajnrih Šic.Krajem XVII veka glavni centar nemacke opere je Hamburg. koju izvodi evangelist. Izvodi je solista uz manji orkestar ili zicani instrument sa dirkama. „Hamburski sajam“.Opera se u Nemackoj prilicno brzo pojavljuje i 1627.Pasije su pisali Hajnrih Šic (1585 . Nastaju dela koja su duhovna – pasija. Bah (1685 .

Domeniko Čimaroza (1749 .Djovani Baizieljo (1740 . • Latinski oratorijum – pisan je na latinskom jeziku. horske deonice.Sva barokna raskosnost u ovom obliku dolazi do izrazaja. Vrhunac dozivljava u XVII i XVIII veku. Komicna opera Komicna opera u Italiji Komicna opera je opera sa elementima komike. . koju gradjanstvo stvara za sebe. Pored ovih oratorijuma napisao je 250 svetovnih kantata. najznacajniji i najgrandiozniji oblik. soliste.1800) – kompozitor koji je popularan po operi „Dobra cerka“. . a najznacajnije su mu „Lepa mlinarica“ i „Seviljski berberin“. koja se zove oratorijum i pricao – predavao im o veri (nesto kao veronauka. Najznacajniji kompozitori komicnih opera u Italiji su: . tako da je pisana muzika za jutarnju i vecernju molitvu. Komicna opera u Francuskoj U Francuskoj se prvo izvode strane opere. .Djovani Batista Pergolezi (1710 . italijanskog svestenika. koji je skupljao narod u prostoriji za molitvu. Ima uvertiru.Djakomo Karisini (1605 . Engleska: . i ona opisuje svakodnevni. „Solomonov sud“. sto znaci govornik.1694) najznacajniji predstavnik latinskog oratorijuma.1816) – napisao je oko 100 opera. koje se nazivaju laude. u XVII veku „Sluzavka gospodarica“ je izvedena oko 100 puta.Nikolo Pićini (1728 . npr. Radio je kao orguljas u Pivoli. . moze biti duhovni ili svetovni. To je najslozeniji. Francuska: Od duhovne muzike u Francuskoj je pisan motet uz instrumentalnu pratnju. Postoje dve vrste oratorijuma: • Narodni – vulgarni – na narodnom jeziku. a u Rimu kao crkveni horovodja.  U XVIII veku u opere se sve vise ubacuju elementi folklora i javlja se kvalitetniji libreto (operski tekst). duhovnog je karaktera i izvodi se iskljucivo u crkvi. .Oratorijum je epskog karaktera – opisuje istorijske dogadjaje. . • Njegove oratorijume karakterisu jaki horovi i slaba dramska radnja.Alesandro Stradela – napisao je oratorijum „Sv. gde se komicna opera oznacava nazivom Bufo. koje vode poreklo iz italijanskih pesama. recitativ i arije.Oratorijum se vezuje za ime Filipa Nerija. Jovan Krstitelj“. Laude su lirskog karaktera i opisuju dogadjaje iz Biblije. Nalazimo je u XVII veku u vasarskim pozoristima. Predstavnici crkvene muzike Italija: . Napisao je komicnu operu „Tajni brak“. Kasnije oratorijum se izvodi u operskim salama (van crkve).1736) – napisao je operu „Sluzavka gospodarica“. koje izvode solisti hor i orkestar. Oratorijum je vokalno-instrumentalno delo. Kasnije u duhovne vezbe uvodi instrumente i stroficne melodije. a neki od njih su: „Jefta“.Ovde je znacajan protestantski koral (uglavnom ga koriste germanski narodi). . Zatim uvodi i soliste i hor.1801) – Italijan koji je radio u Petrogradu.Alesandro Skarlati Nemacka: Hajnrih Šic – pisao je pasije. Ovde se komicna opera naziva Komik.Naziv je nastao od latinske reci „orator“. zatim u Becu. U tim pozoristima su izvodjene . Od instrumenata najvise koristi violinu i orgulje. „Baltazar“. Napisao je 12 oratorijuma duhovnog karaktera. u crkvi. Prva ovakva opera javlja se u Italiji. . danas). i moze biti duhovni ili svetovni. stvarni zivot.

Kompozitor ovakvih opera je Pietro Metastazi.  Tada se javljaju i prvi oblici solo pesme – 1 glas uz instrument sa dirkama. pod uticajem Francuza. Kostimi su izgledali futuristicki – bili su deo garderobe. „Hipolit“. gde pise svoje prve opere. gde se upoznao sa italijanskom „Bufo“ operom.Kristofer Vilibald Gluk (1714 . rodjen u Erezbahu. bilo je vazno samo da se ispuni bina. Prva znacajna opera je „Prosjacka opera“. u kojima je hor nosilac dramske radnje. Instrumentalna muzika u doba Baroka Na instrumentalnu muziku utice pojava opere zbog usavrsavanja mehanizama na instrumentima.1799) – ziveo je u Becu. Orkestar je obogacen pojedinim instrumentima i prati recitativ.  U drugoj epohi tekstove pise i Johan Volfgang Gete. „Tom Dzons“. Arije – nema vokalnog isticanja. marioneta – koje su bile jako popularne. Komicna opera u Nemackoj Komicna opera se u Nemackoj pojavljuje se u XVIII veku. .Georg Bend (1722 . Znacajni kompozitori: . jer je bio poznati sahista. da gotovo da i ne postoji. „Viljem Tel“. Cekao se kompozitor. znacajnije opere su mu: „Orfej“. „Carobnjak“. koju su komponovali Dzon Gej i Johan Kristof Pepuš. zivotinja. Na kraju odlazi u Bec gde provodi polednjih 35 godina svog zivota.Johan Adam Hiler (1728 . „Altazerz“.Andre Modest Gretri (1741 . . tako da je i libreta pisao uglavnom na italijanskom jeziku. . Pisao je i zingspile: „Prevareni kadija“. Komicna opera u Engleskoj U Engleskoj komicna opera se naziva Balad. Balet je francuski balet i javlja se samo na mestima gde to radnja zahteva. Publika je dolazila na predstave.1788) – nemacki kompozitor. „Ricard lavljeg srca“. U oba slucaja ona nas upoznaje sa dramskom radnjom I cina.Karl Diter Fon Diterzdorf (1739 . . koji ce izvrsiti reformu opere – vratiti operu na staro.1795) – napisao je dve komicne opere: „Romeo i Julija“ i „Seoski sajam“. samo da bi slusala vokalni virtuozitet pevaca. Svi vasarski umetnici bili su proganjani u pocetku. „Ifigenija na Tauridi“. Hor glumi narod – zasnovano na francuskom principu i Hendlovim oratorijumima.1795) – kasno je poceo da se bavi muzikom. vodeci. Scena i scensko okruzenje nisu bili vazni. „Paris i Elena“. i ona mora da prati tekst. njih izmislja gradjanski stalez i one se nazivaju Lidovi – naziv nastao od reci „lider“. Libreto je bio los zbog prilagodjavanja pevacu. Tada se solo pesmama dodaje uvertira.Problemom opere bavili su se francuski filozofi: Denis Didro i Zan Zak Ruso. Posle odlazi u London gde je slusao Hendlove oratorijume. i napisao je operu „Doktor apotekar“. a kasnije oni izvode svoje solo pesme na dvorovima. Skolovao se u Ceskoj i Italiji. Napisao je opere: „Povorka iz Kaira“. „Alčesta“. Medjutim opera se pretvara u neprirodno scensko delo. bilo je dresera. On je napisao 57 libreta i 1200 opera sa istorijsko herojskim motivima. . Vodi poreklo od skolskih komedija. Znacajne opere su jos i „Kvekerska opera“ i „Zarobljenicka opera“. Reforma opere Cilj opere je muzicka drama. obogacuju se solo partiture i ubacuju se horovi i instrumenti. On se uglavnom koristio italijanskom knjizevnoscu. Glukove opere: beznacajne: „Demetrio“. potpuno se usavrsavaju: . sto znaci voditi. pod nazivom Zingšpil. „Armida“.1804) – napisao je operu „Lov“. Kasnije se u Parizu upoznaje sa francuskim baletom. U periodu od 1700 do 1750. Javljaju se i prvi kompozitori: . ciji su zahtevi uglavnom bili da: mu se uloga ne zavrsi smrcu i da se sto vise istakne njegov vokalni virtuozitet. Tematika Glukovih opera je mitologija (opere serije).Fransoa Andre Felidor (1726 . Glukova reforma opere se ogleda u sledecem: Uvertira je italijanskog tipa – trodelna (brz – lagan – brz deo) ili je to sonatni oblik – prosirena. Napisao je tri znacajne opere „Bastovan i njegov sluga“. Pocetkom XVIII veka pojavio se takav kompozitor: . Muzika i svi ostali elementi opere podredjeni su dramskoj radnji.1813) – boravio je u Italiji. „Zacarano stablo“. u kome dominira pevac (kastrat). „Ifigenija na Aulidi“. Dramska radnja je toliko bila nevazna.gradske pesme.

• Koncert – naziv je nastao od reci „concertare“. o Sonate „da chiesa“ i „da camera“ – one su imale od 4 do 7 stavova i svi su bili dvodelni: prvi deo se kretao od tonicnog ka dominantnom tonalitetu. o Instrumenti sa dirkama su izvodili „continuo“ – neprekidni bas. brzog pokretnog ritma. • Trzacki instrumenti – laute. Ovi instrumenti (prethodnici klavira – bez orgulja) su imali blag. Kasnije svita se sastoji od 4 plesa (stava): o Alemanda – nemacka igra. „Rondo“. „Gavota“. brzog. cembalo. viole. prefinjen. Za ove instrumente J. blok flaute. tako da su se na njima mogle izvoditi brze melodije sa dosta ukrasa. • Instrumenti sa dirkama: orgulje. o Solisticki koncert – nastao u XVIII veku. Najcesce je pisana za istrumente sa dirkama i ima tri dela: ekspoziciju – izlaganje teme kroz glasove. u subdominantnom ili dominantnom tonalitetu. Bah. • Fuga – naziv je nastao od italijanske reci „fugare“ sto znaci bezati. visoke trube – farine. „Breslou“ (1355) – zbirka od 300 plesova iz svih delova Evrope: „Pavana“. streta – zakljucak – tema se izlaze od najdubljeg do najviseg glasa. „Bure“. „Cakona“. virdzinal. klavsen. S. Djuzepe Gvarneri i Stajner (Nemacka). Venecija. F. Bah je pisao dosta virtuozne kompozicije. Postoje dve vrste koncerta: o Končerto groso – nastao u XVII veku. fagoti. Svita se jos naziva i Partita. u cetvorodelnom taktu. . violoncela i kontrabasi. u tonicnom tonalitetu. trube od metala.Oblici: • Svita – naziv je nastao od francuske reci „suit“ – sto znaci da je to muzicki oblik koji sadrzi nekoliko stavova. zivahnog ritma. u laganom tempu. o Kuranta – francuska igra. S. „Galjarda“. gde se predstavlja novi materijal i. koja se krece kroz glasove. o Duvacki korpus: flaute. o Sarabanda – spanska igra. klavir ili orgulje. u trodelnom taktu. . razlicitih po karakteru i taktu i svaki stav je jedan ples – igra. • Duvacki instrumenti: flaute – drvene. Pisan je za dve grupe izvodjaca: manju koja je imala ulogu soliste i vecu koja je nazvana „concerto groso“. i u tonicnom tonalitetu je. Ove koncerte pisali su G. umerenog tempa. Imao je od 4 do 6 stavova. J. sto znaci takmiciti se. To je najpolifoniji muzicki oblik zasnovan na imitaciji – tema se imitira kroz glasove.  Drugi stav je miran. „Menuet“. o Barokna sonata – u njoj postaoji jedna glavna tema. viole. Bah i Hendl. To je najcesce arija u kojoj je vodeci solista. o Ziga – engleska igra. baziran na improvizaciji – general bas. u trodelnom taktu. Antonio Vivaldi. Pisan je za solistu uz pratnju orkestra i ima tri stava:  Prvi stav je brz – Vivaldijev tip. Graditelji su: Atonio Stradivari.  Ove koncerte su pisali takodje Vivaldi. • Sonata – prvo se svaka instrumentalna kompozicija nazivala sonata. Imali su punocu zvuka i motoricnost. Svi stavovi u sviti – partiti su u istom tonalitetu. prve naznake kontrabasa – viole: d’ amore. da gamba i da bračo. i bilo ih je vise vrsta: o Trio sonata – izvodili su je jedan melodijski i jedan prateci instrument ili dva melodijska i 1 prateci. mirne melodije. u sestodelnom taktu. a moze biti i fuga. Hendl. spinet. • Javljaju se i prvi orkestri koji su sadrzali: o Gudacki korpus: violine. U njemu se smenjuju solisti i orkestar. kao npr. Italijanski violinisti Najznacajniji kulturni centri u ovom periodu u Italiji su Modena. Nastao je iz monodije i pisan je za solistu uz pratnju orkestra. o Solo sonata – najcesce pisana za instrumente sa dirkama – cembalo najcesce. Uglavnom se pise kamerna muzika. To je Skarlatijev tip sonate. Bolonja i Padova. oboe. Nikolo Amati. razvojni deo. Prvo je to bila zbirka plesova. To moze biti varirani I stav. ne toliko glasan – kamerni ton bez kresenda i dekresenda – samo forte i piano. trube i fagoti.• Gudacki instrumenti: violine. a drugi obrnuto. koje su imale od 5 do 7 zica. „Ekosez“. Najcesce je pisana za cembalo.  Treci stav je brz. kratak.

fuge.. napisao je 446 koncerata. Petra u Rimu. „Rigodon“.Ditrih Bugstehude . „Cetiri godisnja doba“. . Posle njega tu je radio J. Pisao je fantazije. i obogaciju svitu igrama: „Paspje“. „Lov“ (ovo su njegova najznacajnija koncerta grosa). . Bio je prvi. koristi velike melodijske skokove. u sluzbi kardinala. za violoncelo. Tome u Lajpcigu.Johan Pohelber . tokate. a zatim u Rimu. i najveci u orguljskoj tehnici pre J. fantazije i partite pod uticajem Italije.Johan Kaspor Kerl . On uvodi programnost – pise svite. 160 sonata za violinu i 125 koncerata – obe vrste.1722) – poznat kao orguljas u crkvi Sv. visezvuke. zatim odlazi u Englesku. Bah. Pisao je i solo koncerte.1667) – ucio je kod Freskobaldija. gde je radio u gradskoj kapeli. ricerkare i prvi pise svite u 4 stava.Jan Rajneken Cembalo Kod cembala ton nastaje tako sto prilikom pritiskanja dirke gavranovo pero okida zicu. laksem izvodjenju ukrasa i postizanju brzeg tempa. Kompozitori: .Johan Jakob Fraberger (1614 .Djerolamo Freskobaldi (1583 . npr: „Oluja na moru“. Kasnije radi u Flandriji. Cembalo ima kratak pun ton. Instrumenti sa dirkama Orgulje Znacajni orguljski kompozitori ovog perioda su: . obogacuje violinsku tehniku – trileri. Ostali unose varijacije i programnost. S. orguljas iz Amsterdama. Napisao je 50 trio sonata. koncerte. Prvi uvodi Programnost u muziku – iz naslova se moze zakljuciti sta kompozicija opisuje. U tim programskim delima se opisuju vanmuzicki dogadjaji – priroda.Johan Herman Šajn . solo sonate. Pisao je fantazije. plesove i varijacije.Samuel Šajt (1587 . Pisao je fuge. tokate i partite. gde je prvi uveo trostavacni sistem.1713) – najznacajniji uz Vivaldija. Protestanti obradjuju protestantski koral i jednostavno ne mogu bez orgulja. sto doprinosi vecoj motoricnosti. tremolo. • Djuzepe Tartini (1692 .1709) – pisao je uglavnom trio sonate i koncerta grosa. „Ekoseza“. .Johan Junau (1660 .1654) – unosi varijacije u germanski – protestantski koral. Pisao je trio sonate i 12 koncerta grosa. Znacajni kompozitori iz ovog perioda su: • Antonio Vivaldi (1678 . S.Johan Kaspor Ferdinand Fišer .1643) – rodjen u Ferari. koji su imali od 3 do 6 stavova. Na jednom . • Arkandjelo Koreli (1653 . najznacajnija su mu koncerta grosa.Jan Peter Svelink (1562 . Pisao je tokate. On je utemeljio violinsku skolu u Veneciji. Prvo je bio u Bolonji. Prvi uporebljava deblje zice. fantazije.U drugom periodu se obogacuje violinska tehnika.U prvom periodu znacajni kompozitori su: • Djuzepe Toreli (1658 . . Tu osniva skolu za ucenje sviranja violine. „Gavota“.1741) – bio je svestenik. Uglavnom pisu fuge. . fantazije.1621) – Holandski kompozitor. U Nemcaskoj u XVIII veku nalazimo orgulje. Baha. koralne tokate i plesove. sonate i biblijske sonate (najznacajnije) i daje im imena. a zatim u crkvi Sv. sonate za violinu. U Italiji se upoznaje sa orguljskom tehnikom. Pisao je trio.1770) – osnovao skolu za violinu u Padovi. konstruisao je danasnje gudalo.

zatim na dvoru i u kapeli. inace nejednake strukture. Sema njegovog tipa sonate je sledeca: • U prvom delu. 115 klavsenskih kompozicija – svita po obliku. Posle druge teme sledi zavrsna grupa i to je kraj prvog dela.Luj Mašan . kod brace uci da svira klavir. „Tereza“. dvodelnih..1750) Iz muzicke je porodice. drugim recima ona opisuje muzicke dogadjaje). „Zaljubljeni slavuj“. prirodu.Zan Fransoa Dandrije . tako da se ton moze svirati samo jako ili tiho. On im prepisuje note. Klavsen je bio omiljeni instrument francuske burzoazije. samo prirodni dekresendo prilikom smanjenja amplitude vibriranja zice. zavrsna grupa i kraj. Kanije radi kao . u kojima se takodje koristi programnost (apsolutna muzika je suprotna programskoj – kod nje se iz naslova ne moze zakljuciti sta kompozicija opisuje. U Parizu je radio kao orguljas u crkvi. Ajzenah. „Leptiri“.1733) – iz muzicke je porodice. U XVIII veku popularna su orguljska dela i dela za klavsen. a ako je osnovni tonalitet mol u dominantnom molu. „Komarac“. Druga tema je: ako je osnovini tonalitet dur u dominantnom duru. ili duru.tonu se ne moze postici kresendo.Šarl Fransoa Kupren (1660 . „Kneginja od Sane“. Kasnije odlazi u Rim. Kompozitori: . „Male vetrenjace“. J. Zatim sledi most. . orgulje i teoriju muzike. „Procvatali vocnjaci“. ili paralelnom duru. jer su sadrzale od 3 do 23 stava. Bah se rodio u Ajzenahu. se izlaze prva tema u tonicnom tonalitetu. S. Znacajan kompozitor je: . druga tema u osnovnom tonalitetu. od toga cetiri kraljevska koji su sadrzali 5 do 8 stavova. On takodje koristi programnost.Fransoa d’ Aženkur Johan Sebastijan Bah (1685 . Njegova znacajna dela (stavovi) su: „Kneginja Marija“. Erfurt. zoologiju – zivotinje. zatim most sa modulacijom – ovaj put priprema temu u osnovnom tonalitetu. u kojima je opisivao portrete.1757) – rodjen je u Napulju u muzickoj porodici – sin Alesandra Skarlatija. od moguca dva. Uneo je neke novine u tehniku sviranja. jednostavacnih. „Zeteoci“.Domenico Skarlati (1685 . cije prezima u prevodu sa nemackog znaci potok.. otac i braca su bili muzicari u raznim gradovima (Vajmar. kao sto su veliki skokovi i sviranje ukrstenih ruku – ruka preko ruke. Klavsen Kompozicije za klavsen proizilaze iz kompozicija za lutnju (zicani instrument). u kome se odvija modulacija. a zadnje godine svog zivota provodi u Madridu.) Smatra se da je bilo 120 clanova porodice Bah. • U drugom delu ovaj proces se ponavlja kao u ogledalu: prvo se izlaze I tema u D ili paralelnoj tonalnoj oblasti. zatim u Lisabon. Pisao je: trio sonate. Napisao je 550 sonata. violinu. kao dvorski kompozitor. koja priprema drugu temu. koncerte – 14 koncerata. „Sestra Monika“. gde je poducavao kraljevu decu. Mlad je ostao bez roditelja.

„Semiramida“. a tek 80 godina nakon njegove smrti Feliks Mendelson izvodi njegovu „Pasiju po Mateju“. „Kantata o kafi“. • 15 troglasnih invencija trodelnog tipa – motoricne po karakteru. • Engleske svite od 4 stava. . sa tematikom starog zaveta. 2 svite. . „Baltazar“. od toga 20 svetovnih.orguljas u Vajmaru. sudeluje kao orguljas u nedeljnim bogosluzenjima. Neke od njegovih duhovnih kantata su: „Hrist je lezao na samrtnim mukama“. • Napisao je i „Bozicni oratorijum“. Nije iz muzicke porodice. Posle opet ide u Italiju. zatim za violinu – u a molu i E duru. plus. posvecene profesoru Kajzerlingu – cembalisti. u Hanover. po uzoru na francuske klavseniste.Za cembalo – spinet: • 15 dvoglasnih invencija. . 6 sonata. . „Kserks“. i poslednjih 30 godina svog zivota proveo je u Lajpcigu u crkvi Sv. kao kantor. Kompozitorski rad: . Glavnu rec u ovoj epohi prvo vodi crkva. popravlja rogulje i. a sve ostale su duhovne. „Samson“. bio je pobozan i pisao je crkvena dela.Za instrumente sa klavijaturom je pisao uglavnom sonate za cembalo i klavir. vraca se u Nemacku i tu umire. u svim tonalitetima – remek delo.). i ovi oratorijumi se izvode u pozoristima jer ih je Hendl smatrao svetovnima. zatim kao orguljas i violinista u Ketenu. Uci da svira orgulje i violinu.Oratorijumi. 3 sonate za cembalo i violinu i 4 sonate za flautu i klavir. „Solomon“ – car izrailjskog naroda. . koje su sadrzale i do 7 stavova. fantazije. 4 cembala. „Snazna tvrdjava je nas Bog“. Venecija). „Teodora“. „Pasiju po Jovanu“ i smatra se da je napisao i „Pasiju po Luki“. napisao ih je oko 300. a po obliku slicne fugama. Tu svira orgulje.). Najznacajnija su mu koncerta grosa – Brandenburski koncerti – po pokraini Brandenburg u Nemackoj. . • Italijanski koncert za cembalo i orkestar (sa dva cembala).Za orgulje: preludijume tokate. Komponovao je: . Tome. „Tezej“. „Suzana“. ali se nije bavio medicinom.Crkvena muzika: • Znacajne su mu kantate. god. „Arminija“.) Mozemo reci da Barok pocinje sa zavrsetkom zivota slavnih predstavnika renesanse Palestrine i Milastroa (1594 god. „Muzika na vodi“ – za gudacke instrumente (20 stavova). zavrsio je lekarski fakultet. a od svetovnih: „Seljacka kantata“. a napisao je i 20 koncerata uglavnom za orgulje. „Himenej“. Georg Fridrih Hendl (1685 . „Roland“. Mulhauzenu. gde radi na dvoru. „Izrael u Egiptu“. Vraca se u Nemacku. komponuje. gde se upoznaje sa italijanskom operom. i Muzika za vatromet – za duvacke instrumente. Za zivota je bio poznat kao orguljas. „Herkul“. • Koncerte je uglavnom pisao za violinu i cembalo. Tu je osnovao kraljevsku muzicku akademiju. 1715 i sa pauzama zadnjih 45 godina zivota provodi u Engleskoj. Znacajni oratorijumi su mu: „Jefta“. a onda se zbog revolucionarnog poretka i novih naucnih otkrica . i od tadA Bah postaje slavan i kao kompozitor. „Dzošua“.Opere serije: „Jupiter“. • 6 svita za violoncelo. 30 varijacija sa karakteristikama nemackog folklora. „Julije Cezar“. • 14 fuga u cetiri glasa – „Umetnost fuge“. „Tamerlan“. i sa 17 godina postaje orguljas u crkvi u Haleu. Harmonija dolazi do izrazaja. fuge. Onda odlazi u Italiju (Firenca. Nikada nije napustio Nemacku. • Dve sveske za dobro temperovani klavir () od po 24 preludijuma i fuga.1759) Nemacki kompozitor rodjen u Haleu na Istoku Nemacke. potom odlazi u London 1714. „Juda Makabejski“ (iz Makabije). cak ga Englezi i prisvajaju kao svog kompozitora. „Aleksandar“.1750. Kasnije odlazi u Hamburg gde je svirao orgulje i violinu u operi. a zavrsava se okoncanjem zivota slavnog Baroknog polifonicara Johana Sebastijana Baha (1750 god. Ukupno je napisao 40 opera. • Francuske svite. • Misa u h molu od 24 stava za soliste. hor i orkestar. . 150 korala – obradjenih za orgulje. „Didona“. • Goldberg varijacije. • 3 pasije: „Pasiju po Mateju“. Rim.Od kamerne muzike pisao je: • 6 sonata za violinu.Od kamerne muzike pisao je sonate za razne instrumente. Imao je i zbirku od 6 manjih kantata. „Mesija“. poducava teoriju. gde je radio kao profesor. Rezime – Barok (1600.

Rajnhard Hajzer. homofono. Melodija je simetricna i samim tim se . instrumentalno. Alesandro Skarlati. Rober Šamber. iskljucivo duhovno delo. godine. • Instrumenti sa dirkama: orgulje. Pasija – programsko. a iz opere dobija recitativ i arije – programsko. Johan Adam Hiler. homofono. Francesko Kavali. Muzicki oblici koji vladaju ovim periodom su: koncert – 2 vrste . ali duhovna ne zamire. fagoti.Prvi period traje od 1600. Domenico Skarlati. viseglasno. u potpunosti iskorenjuje feudalizam. cembalo. Nikolo Pićini. godine. za instrumente sa dirkama – Šarl Fransoa Kupren. duhovno ili svetovno delo. Johan Tajl. instrumentalno. Stefano Landi. instrumentalno. o Duvacki korpus: flaute. viseglasno. i Oratorijum. Arkandjelo Koreli. Karl Diter Fon Diterzdorf. do 1750. blok flaute. Zan Batist Lili. sonata – apsolutno ili programsko. violoncela i kontrabase.sto znaci govornik – programsko. predstavnici duhovne muzike – Hajnrih Šic. Jan Peter Svelink. Barok donosi motoricnost u muzici i pun je ukrasa. Georg Filip Teleman. homofono. preludium – apsolutno. motet i madrigal. Djovani Batista Pergolezi. On je veoma znacajan jer se u ovom razdoblju pojavljuju vokalno-instrumentalni opusi: Opera (bel’ canto – lepo pevanje) – programsko. viseglasno. reformatori opere – Pjetro Metastazi. Dzon Blou. Alesandro Stradela. spinet. Sa jacanjem gradjanske klase pojavljuje se svetovna muzika. Fransoa Andre Felidor. instrumentalno. Melodija ima korene u narodnoj umetnosti i sva dela nastaju prvenstveno na dvoru. viseglasno. Johan Junau. viseglasno. Domeniko Macoti. duhovno ili svetovno delo. Klaudio Monteverdi. veseglasno. Antonio Abatini. do 1700. svetovno delo pisano u 4 i vise stavova. Ovde preovladava instrumentalna muzika sa ustaljenim dur-mol sistemom. fantazija – apsolutno.  Javljaju se i prvi orkestri koji su sadrzali: o Gudacki korpus: violine. polifono. . viseglasno. da gamba i da bračo. pretezno polifono. svetovno delo. viole. viseglasno. i latinski – duhovni na latinskom jeziku. Johan Jakob Fraberger. i tokata – apsolutno. Antonio Vivaldi. • Trzacki instrumenti – laute. o Instrumenti sa dirkama su izvodili „continuo“ – neprekidni bas. reci „cantare“. instrumentalno. Djovani Baizieljo. instrumentalno. godine u Nemackoj. komicnih opera – Johan Kristof Pepuš. . svetovno delo u 4 stava. Mikelandjelo Rosi. baziran na improvizaciji – general bas. polifono. Alesandro Skarlati. dok ostali glasovi obrazuju pratnju izradjenu na homofoniji – napusta se barokna polifonija. U ovom periodu se upotrebljava dur-mol sistem. Predklasika – Rokoko Predklasika nastaje 1730. instrumentalno. Dva najznacajnija kompozitora barokne epohe su Johan Sebastijan Bah i Georg Fridrih Hendl. raspevanom melodijom.Instrumenti: • Gudacki instrumenti: violine. svetovno delo. Zan Filip Ramo. • Postoje dve vrste oratorijuma: narodni – vulgarni – duhovni ili svetovni. polifono. Kristofer Vilibald Gluk. Samuel Šajt. trube i fagote. viole. Georg Bend. virdzinal. Djakomo Karisini. Tada se javlja teznja za vodecom mirnom. viseglasno. Kompozitori: operski – Djulio Kacini. Virdzilio Macoki. fuga – apsolutno. svita – programsko. polifono.pevati. koje se sastoji od 3 stava. do 1650.vise ne veruje slepo crkvi. oboe. svetovno delo. visoke trube – farine. Andre Modest Gretri. vokalna muzika i oblici iz doba renesanse – misa. naziv je nastao od reci „orator“. Kantata je nastala iz polifonih moteta i madrigala uz instrumentalnu pratnju. prve naznake kontrabasa – viole: d’ amore. Kapitalisticki drustveni poredak. Mark Antonio Česti. svetovno delo. a glavni izraz je harmonija – melodija se gradi na harmonskim akordima. italijanski violinisti – Djuzepe Tartini. homofono. Barok se moze podeliti na tri perioda: . klavsen. Henri Persl. . Domeniko Čimaroza. muzika je asimetricna (ne moze da se podeli na simetricne manje celine). na narodnom jeziku. Preovladjuje svetovna muzika i javljaju se instrumentalna polifonija i vokalno-instrumentalna monodija (jedan glas iznad svih).Treci period obuhvata razdoblje od 1700. Djuzepe Toreli. koje su imale od 5 do 7 zica. svetovno delo. Metju Lok. Djerolamo Freskobaldi. Alesandro Stradela. viseglasno. • Duvacki instrumenti: flaute – drvene. godine i tada preovladjuju modusi. trube od metala. naziv je nastao od ital. polifono.apsolutno. homofono. Dzon Gej. svetovno delo. viseglasno.Drugi period traje od 1650.

Pisao je simfonije i klavirske sonate. zbog iskljucivo slusne kontrole izvodjenja tonova pri sviranju. U Francuskoj i Italiji. sonate i koncerti. Hajdna • Karl Diter fon Diterzdorf Predklasika u Italiji Javlja se u XVIII veku i zastupljena je instrumentalna muzika i pomalo opera.Oblici. Kompozitori: • Johan Joakom Kvanc (1697 . fagota. Uglavnom su se pisale simfonije. i on je vodeci instrument u ovoj epohi. Napisao je 60 klavirskih koncerata i 100 sonata. a kasnije odlazi u Hamburg.1782) – Radio je u Berlinu. opere i sonate.1777) – pisao je simfonije. Usavrsavaju se i sami instrumenti: violina u potpunosti zamenjuje stare viole. 4 violoncela. Tu su pisane simfonije od 3 stava. gudacki kvartet. • Najstariji Bahov sin – Vilhem Frideman Bah (1710 . pisao je jos i koncerte. a klavir je zamenio cembalo. za gudacke instrumente su komponovane melodije sa malo predznaka (dva do tri). na dvoru i kod bogatih. • Karl i Anton Štamic . Napisao je 24 simfonije u 3 stava (u Skarlatijevim stilu). klarineta. . U melodiji se pojavljuju dve teme suprotstavljene jedna drugoj i javljaju se nove dinamicke oznake – „crescendo“ i „decrescendo“. Najvaznija je plesna muzika u gradskim kucama i kod bogatasa. klavirska sonata. Feudalci nisu bili dovoljno bogati da bi drzali svoja pozorista i zato se okrecu instrumentalnoj muzici. • Johan Kristof Fridrih Bah • Mihael Hajdn – brat F. Kompozitori: • Johan Štamic (1717 . Napisao je 74 simfonije.Manhajmska skola kompozitora – veoma nacajna. koji su obelezili ovu epohu su: solisticki koncert. 10 II violina. • Najmladji Bahov sin – Johan Kristijan Bah (1735 . .Djovani Batista Samartini (1699 . 4 horne i timpana. J.Berlinska skola – severno nemacka skola na dvoru Fridriha II.moze podeliti na manje celine. pa u Milanu kao orguljas i tu stvara 1.1757) – Ceh po poreklu. opere. Kompozitori: . Zadnjih 20 godina je proveo u Londonu. Znacajan kompozitor becke skole je: • Georg Kristof Vagen Zajl (1715 . i to su: . jer je na ovim instrumentima veoma tesko svirati komplikovane melodije. 16. jer su one same po sebi simetricne (imaju 8. Predklasika u Nemackoj U nemackoj postoje tri skole – predstavnika predklasike. kvadratne su strukture). 32 takta – tj. . 2 oboe.1775) – napisao je 300 koncerata za flautu. Dosao je u Manhajm.1788) – proveo je 30 godina u Berlinu. Orkestri su se sastojali od: 10 I violina. 12 klavirskih sonata. violinske sonate i trio sonate pod uticajem nemackog i ceskog folklora. 2 flaute.  U berlinskoj skoli najznacajniji su sinovi Johana Sebastijana Baha: • II Bahov sin – Karl FIlip Emanuel Bah (1714 .1784) – poznat kao klavsenista i orguljas.Becka skola – ovde se osecaju uticaji italijanskog Baroka. osnovao je skolu u Milanu. i folklora. gde je radio na dvoru kao dirigent poznatog manhajmskog orkestra. Napisao je 37 klavirskih koncerata. tako da one iscezavaju.1775) – orguljas milanske crkve. 30 klavirskih tria i pisao je simfonije u 3 stava. 4 kontrabasa.

. Napisao je 30 simfonija i veci broj kvarteta po principu Luidjija Bokerinija. U melodiji se pojavljuju dve teme suprotstavljene jedna drugoj i javljaju se nove dinamicke oznake – „crescendo“ i „decrescendo“. a klavir. tria i koncerte uglavnom za violinu. . Karl i Anton Stamic.1750. Rezime – Predklasika – Rokoko (1730. Francuska – Fransoa Žozef Posek. Johan Joakim Kvanc.1832) – jedan od prvih i najznacajnijih kompozitora za klavir.) Predklasika nastaje 1730.Instrumenti se usavrsavaju: violina.1805) – jedan je od najznacajnijih kompozitora za violoncelo. homofono. Inac Plajel. Ovo vreme se poklapa sa vremenom izbijanja francuske revolucije. sa pratnjom u ostalim glasovima – homofoni harmonski stav. Kompozitori: . u literaturi. . viseglasno. Vilhem Frideman Bah. instrumentalno. . Napusta se barokna polifonja. gudacke kvartete i 40 etida za violinu. 237 gudackih kvinteta sa dva violoncela – 1. Pedagog. Johan Kristijan Bah. 20 simfonija. god. Gradjanstvo je tada bilo nosilac ideja u drzavi. Rudolf Krajcer. ali postoji i instrumentalna muzika. tako da se desava raskid umetnika sa dvorovima – javljaju se slobodni umetnici (Mozart je prvi slobodni . instrumentalno. Mucio Klementi. jedan od najznacajnijih. Klasicizam je doba kada na scenu stupaju becki klasicari. i klavirska sonata – apsolutno ili programsko. svetovno. svetovno muzicko delo. godine u Nemackoj. Karl Diter fon Diterzdorf.Fransoa Žozef Posek (1734 . gudacki kvartet – apsolutno ili programsko. 50 sonata za klavir i violinu. 51 gudacki trio za zicane gudacke instrumente.Inac Plajel (1757 . mirnoj. ali nije toliko znacajan kao kompozitor. Melodija je simetricna i lako se moze podeliti na manje celine. Tada se javlja teznja ka vodecoj. homofono. iskoristio tehnicke mogucnosti klavira. viseglasno.Luidji Bokerini (1743 . pored Karla Černija i Kramera. . u potpunosti zamenjuje stare viole. koji potiskuje cembalo.Mucio Klementi (1752 . koji je 1. Klavir je vodeci instrument u ovoj epohi na dvoru i kod bogatih.1831) – Nemac. Pisao je duete. Napisao je 91 gudacki kvartet. sonate – 106. sto se tice pedagogije i violinske prakse. Bio je i dirigent pariske opere.1829) – Belgijanac. Mihael Hajdn. . instrumentalno. Georg Kristof Vagen Zajl. viseglasno.1831) – Nemac. Johan Kristof Fridrih Bah. Pisao je. Pisao je violinske koncerte. klavir i violoncelo i klavir i flautu. Radio je u Madridu. varijacije za violinu. Predklasika – Rokoko u Francuskoj U vreme predklasike (pocetak XVIII veka) u Francuskoj se pisu opere pod uticajem Kristofera Vilibalda Gluka.Rudolf Krajcer (1766 . Karl Filip Emanuel Bah. . homofono. Luidji Bokerini. i koncerte uglavnom za violoncelo. koji u Parizu osniva kraljevsku muzicku skolu. svetovno delo. Klasicizam Sam naziv KLASIKA predstavlja savrsenstvo – uzor i putokaz.Kompozitori: Nemacka – Johan.Oblici koji se tada koriste su: solisticki koncert – apsolutno. potiskuje cembalo u proslost. Italija – Djovani Batista Samartini. . uglavnom kamerni kompozitor. raspevanoj melidiji.

pa solista koji izvodi kadencu (moze i ne mora). . i zavrsna grupa u osn. i pise se apsolutna muzika (sonate. simfonije. hor i solisti.1809) .III stav ce biti menuet ili skerco u osnovnom tonalitetu. Kraj ekspozicije je obicno oznacen znakom repeticije. i uglavnom pocinje razlozenim akordom. Osniva se orkestar narodne garde. zanima psihicko stanje. • Srednji deo (razrada – razvojni deo) – nov ili vec upotrebljen materijal. Teme se razlikuju po karakteru i tonalitetu. i u svom radu okrenut prirodi i narodu. ima sonatni oblik. U XV veku neka vokalno-instrumentalna dela dobijaju ovaj naziv. a u trecoj fazi je romanticar. Samim tim melodija je mirna i simetricna (deljiva) bez mnogo ukrasa i matoricnosti. kao danas. sto je veoma retko. druga tema u pocetnom tonlitetu. instrumentalne. a razvijaju se i drveni duvacki instrumenti – klarinet (znacajan napredak) i flauta. viola i violoncelo. i najbolje su mu opere. 4 stava i orkestarsko je delo. pisane su i himne – najznacajnija je „Marseljeza“. Po obliku jos moze biti i sonatni oblik. tako da nastaju revolucionarne pesme i javlja se homofonija. a onda.“ i „decresc. Divertimento – vid zabavne. a posle nje ide zavrsna grupa i kadenca u D tonalitetu. ... Pisu se i opere sa masovnom tematikom: Andre Modest Gretri pise operu „Viljem Tel“. • Repriza – I tema u D tonalitetu. • Volfgang Amadeus Mocart – njega. iz uvertire nastaje simfonija (samostalno izvodjenje uvertire na dvorovima i u salonima). zatim most i modulacija u pocetni tonalitet. hornu. zatim sledi most i modulacija u tonalitet II teme. . U svojim delima koristi folklor raznih naroda i komponuje za svet.  Ako sonatni ciklus ima 4 stava. tema sa varijacijama (retko) i fuga. Ima 4 stava (simfonija u malom) i izvode ga 2 violine. klavir. Muzika u doba francuske burzoaske revolucije – Tada se desavaju velike promene u svesti covecanstva i javlja se kapitalizam. U Renesansi ovako se nazivaju instrumentalna dela. flautu. Simfonija kasnije dobija stavove: prvo 3 stava. slobodne modulacije. najcesce sa dirkama i ima 3 stava: .Harmonija – upotrebljavaju se: vantonalne dominante i II stupanj sa #3 (DD – dominantina dominanta).kompozitor). Oblici u doba Klasike Simfonija – naziv potice iz Grcke i koristi se odavno.Pocetke homofinije imamo u operi.I je brz. Grci su tako prvo zvali melodijske intervale. Najcesce je u obliku ronda sa jednom ili vise tema. Gudacki kvartet – nastao na dvoru kao kamerna muzika (zbog finansijskih sredstava). nastala kad su marsejski borci ulazili u Pariz dan pred rat sa Austrijom. Moze da bude jos i sonatni oblik. fagot. .II stav je lagan i najcesce je 3-odelna pesma u S tonalitetu. koje su pisane za narodne mase. klarinet. Sa pojavom opere koja pocinje uvertirom. nasuprot Hajdnu. Sonata – pise se za solo instrument. . Tada je napisano 2400 masovnih pesama. i rondo u laganom tempu. Obogacuje se simfonijski orkestar (nastavlja se tradicija Manhajmske skole) i iscezavaju stari instrumenti (cembalo.Kompozitori: • Franc Jozef Hajdn – poznat u Evropi. koji kasnije postaje simfonijski. onda se izlaze druga tema. U srednjem veku smatrali su simfoniju akordom (harmonija). zatim sledi ekspozicija. Zbacen je kralj i uspostavljena prva republika na svetu. To je doba od 1789 – 1799. orkestarske muzike po izboru kompozitora u vise stavova. . tema sa var. sto znaci – dve teme: • Ekspozicija pocinje I temom u osnovnom tonalitetu. gudacki kvarteti i koncerti). drugi instrument je violina. tonlitetu.“. koje su izvodili orkestar. Muzika je u skladu sa revolucijom i nastaju masovne pesme. stare viole i blok flaute). u II ima sopstveni stil komponovanja. • Ludvig van Betoven – u I fazi je bio klasicar. onda to moze biti simfonija ili gudacki kvartet. Uvod donosi orkestar. Koncert ima 3 stava i moze biti napisan za violinu. Koncert – solo koncert je nastao u XVIII veku za jedan instrument uz pratnju orkestra. a glavni instrument klasike je klavir. „cresc. a Zan Fransoa Lesije operu „Trajanov trijumf“.III ili IV (zavrsni) stav je brz i u osnovnom je tonlitetu. Kompozitori Franc Jozef Hajdn (1739 .

pod uticajem Hajdna. kasnije radi kao orguljas u crkvi Sv.. „Hofnerova simfonija“. godine postaje slavan. .Koncerti: za cembalo u D duru. Mnogo je komponovao i nastupao. „Zablji“. godine je proglasen za pocasnog profesora engleskog univerziteta „Oxsford“. . za violu u D duru. . d mol i c mol. „Jutro“. • Napisao je 25 klavirskih koncerata.Opere – uglavnom koristi italijanske tekstove. delo u 12 glasova „Salve Regina“. 1759. Sa 3 godine Volfgang je poceo da svira klavir. 6 Suncevih kvarteta. Sonate – napisao je od 52 do 56 sonata u klasicnom stilu. Sahranjen je u masovnoj grobnici.Oratorijume : 1. „Otmica iz Saraja“ (nemacki tekst. i. U zadnjim godinama svog zivota bio je siromasan i okolina ga nije prihvatala. „Oksfordska kompozicija“. „Figarova zenidba“. a radio je na dvoru kao violinista i pijanista. pa u Becu. Njegov deda Ludvig je po poreklu Flamanac – dobio je posao na dvoru u Bonu. Koncerte – 50 od kojih se danas izvodi 10. godine umire. Imao je veoma dobar sluh i bio je dvorski kompozitor. ima turcizama). u muzickoj porodici. „Es Dur simfonija“. Poznate su „Pariska simfonija“. „Don Zuan“. u 4 stava. Najznacajniji njegovi kvarteti su: 6 vojnih. „Sat“.1827) Rodjen je u Bonu u Nemackoj. „Simfonija sa udarom timpana“. Parizu. „Londonska simfonija“.Rodio se u Roreu. On je ustanovio trostavacni stil. Zatim je ziveo u Manhajmu. a kasnije mu je dodao treci. obisao Evropu.1791) Rodjen je u Salcburgu u Austriji. „Praska simfonija“. godine Hajdn postaje prvi majstor na dvoru kod Ester Hazi. „Pruski“.. Volfgang Amadeus Johan Gotlib Teobald Mocart (1756 . Pisao je komicne opere – to su mu najznacajnija dela. flautu i obou.Klavirske sonate: 52 sonate u 3 stava. Klavirska tria – namenjena kucnom. . . i 1809. mada one nisu toliko znacajne. Drezdenu. A Dur. sobnom muziciranju – najpoznatija je „Mala nocna muzika“. Kasnije radi u Minhenu. Otac mu je iz muzicke porodice – bio je nadbiskup. . Najznacajnije opere su mu: „Bastijen i Bastijena“. „Lincerska simfonija“. koji je bio iz dva dela. . a posle je izbacio menuet i pise ih u 4 stava. od kojih se izvode D Dur – nazvan jos i „Krunidbel“. i za trubu. Stefana i peva tenor. Sa 4 godine. U operama je bila najznacajnija muzika. • Najznacajniji koncerti za violinu su mu G Dur i A Dur. „Carski kvartet“. „Simfonija Jupiter“. ali se propio i sve potrosio u kafani. Pisao je: . „Sedam Hristovih reci na krstu“. Otac se bavio muzikom.Gudacke kvartete: 78 ukupno. „Godisnja doba“ i „Izgubljeni raj“ – na nemackom jeziku. za violinu u G duru. „Carobna frula“ – na Nemackom jeziku. Prvo ih je pisao u 5 stavova. godine) ide na usavrsavanje i upoznaje se . „g mol simfonija“. Napisao je 6 kvarteta posvecenih Hajdnu i Pruskoj (pokraina u Nemackoj). a sa 7 godina je kao cudo od deteta.Simfonije – napiso je 51 simfoniju. u 3 stava. Ludvig van Betoven (1770 . 6 pticjih. a neke opere su na Nemackom jeziku. je „Stvaranje sveta“. pod uticajem profesora Okerina i Samartina. 1790. tako da se ne zna gde mu je grob. koji nije uspeo da zavrsi. Prva kompozicija mu je v. . „Podne“. Komponovao je: Gudacke kvartete – napisao ih je 26. 1780. Pisao je programske simfonije: „Pariska simfonija“. Ludvig mladji uci da svira klavir.Crkvena muzika – napisao je „Krunidbenu misu“ za biskupa iz Salcburga i „Rekvijem“. „Ševin“.Opera – „Doktor i apotekar“. jer su pod uticajem baroknih kompozitora. Sa 17 godina (1787...Simfonije – napisao ih je od 104 do 125 pod uticajem Karla Filipa Emanuela Baha. • Pisao je koncerte za klarinet.

Pijanista i dirigent sopstvenih dela. gudacki kvartet – instrumentalno. Poslednjih 20 godina ostaje bez sluha i tad komponuje najbolja i najgrandioznija dela. Druzio se sa Geteom. zanima psihicko stanje. Samim tim melodija je mirna i simetricna (deljiva) bez mnogo ukrasa i matoricnosti.1800. Obogacuje se simfonijski orkestar (nastavlja se tradicija Manhajmske skole) i iscezavaju stari instrumenti (cembalo. U prvoj fazi je bio klasicar. svetovno delo. nazvana „Sudbina kuca na vrata“ i najznacajnija je. klarinet. Ucio je jos kod Johana Senka i Georga Jozefa Faglera. a razvijaju se i drveni duvacki instrumenti – klarinet (znacajan napredak) i flauta. a u trecoj postaje prvi romanticar na svetu. . slobodne modulacije. u II ima sopstveni stil komponovanja. kasnije dodaje hor. Sto se tice harmonije upotrebljavaju se: vantonalne dominante i II stupanj sa #3 (DD – dominantina dominanta). stare viole i blok flaute). homofono. „Eleonora“ – opisuje divojku koja je pobedila ludilo. „Apasionata“. IV je u B Duru i opisuje prirodu – cudno.Gudacki kvarteti: 6 posvecenih Mocartu i Hajdnu.Crkvena dela: Misa „Solemnis“ – komponovao za ustolicenje vojvide Rudolfa u Olmicu – vrhunac crkvene muzike.Sonate – doveo do savrsenstva. tako da nastaju revolucionarne pesme i javlja se homofonija. pod uticajem Mocarta i Hajdna – nagovestaj romantizma. godine umire. Najznacajniji koncerti za klavir su: C Dur. viseglasno. Romantizam Romantizam je pravac u umetnosti. homofono. sonata – instrumentalno. VII u A Duru – upotrebljava flamanski folklor – svadbe. kasnije Es Dur. od 3 stava.Oblici: simfonija – instrumentalno. kretao se u visokim krugovima umetnika. nasuprot Hajdnu. violoncelo. ima svoj stil: D Dur. Uzdize se iznad svih pravaca. Gradjanstvo je tada bilo nosilac ideja u drzavi. .Simfonije: I je u C Duru pod uticajem Hajdna. 3. . .. Napisao je 2 ciklusa: „Udaljenoj dragoj“ i „Sest Gelertovih pesama“.sa Francom Jozefom i Mihaelom Hajdnom.“.Uvertira – samostalna: „Egmont“ – opisuje borbu Flamanaca i Spanaca. u drugoj je imao sopstveni stil komponovanja.Kompozitori: • Franc Jozef Hajdn – poznat u Evropi. G Dur i c mol. i najbolje su mu opere. Bio je I slobodan umetnik u praksi. viseglasno. Zbog smrti majke ide u Bon. As Dur. „Pateticna sonata“. klavir. Revolucija ima jako veliki uticaj na sve sfere zivota. Pocetke homofinije imamo u operi. viseglasno (jednoglasan uz pratnju orkestra). . simfonije. Tada je nosilac ideja bilo gradjanstvo. „Velika sonata“. „cresc. 26. tako da je u formi kantate – najznacajnije je finale ove simfonije „Oda radosti“. Ruski kvarteti. II je u D Duru. pisano u 4 stava. tako da se desava raskid umetnika sa dvorovima – javljaju se slobodni umetnici (Mozart je prvi slobodni kompozitor). . Ovo vreme se poklapa sa vremenom izbijanja francuske revolucije.. a narocito na umetnost. III je u Es Duru. homofono. svetovno delo. svetovno delo. 1827.Koncerti – za violinu. gudacki kvarteti i koncerti). „Pastoralna sonata“.Solo pesme su mu namenjene kucnom muziciranju. koncert – instrumentalno. i pise se apsolutna muzika (sonate. . nazvana jos i „Eroika“ – Herojska. . B Dur. Komponuje po inspiraciji i bio je perfekcionista. do 1800. VI u F Duru – opisuje prirodu. • Ludvig van Betoven – u I fazi je bio klasicar. U svojim delima koristi folklor raznih naroda i komponuje za svet. . homofono. Kasnije daje imena sonatama – uvodi programnost: „Meseceva sonata“ – u cis molu. pa je tu tezu povukao i posvetio je naznanom junaku. a u trecoj fazi je romanticar.“ i „decresc. Najznacajnije su mu simfonije. koje se sastoji takodje od 4 stava. • Volfgang Amadeus Mocart – njega. Hafner kvarteti. i IX u D Duru. drugi instrument je violina. Napisao ih je 9. .) Obuhvata razdoblje od 1750. VIII u F Duru – nije toliko znacajna. svetovno delo. a sahrani je prisustvovao ceo Bec. koji se javlja u XIX veku. Rezime – Klasicizam (1750. i uglavnom pocinje razlozenim akordom. Es Dur. veseglasno. gde je ziveo do kraja zivota. prvo je posvetio Napoleonu. posle francuske burzoaske revolucije. i u svom radu okrenut prirodi i narodu. godine. god. . a glavni instrument klasike je klavir. inace trostavacno. postojanje desete „Jenske simfonije“ u njegovom opusu kompozicija nije dokazano. Druzi se sa intelektualcima. kod koga je uglavnom ucio. onda odlazi u Bec. V je u c molu.

Valceri (za klavir). Orkestar dobija danasnju postavku. • Simfonijska poema – jednoctavacna orkestarska kompozicija programskog karaktera. Prelidi. Lajpcig – najznacajniji. pa umetnici podlezu pesimizmu. • Solo pesma – pisana je za glas i klavir. Prag. koji dostize vrhunac izvodjacke tehnike i postaje kucni instrument. dvorce. Verdi.Glavni kulturni centri tada su bili: Pariz. London. Madrid. Gustav Maler. jer se umetnici povlace u pasivnije krajeve. Ž. hromatika i tonalitet je jos prisutan. • Dela dobijaju programski karakter. • Klavirske minijature – uglavnom trodelne narodne igre: Mazurke (dvor). Inace umetnik se smatrao za vise bice nerazumljivo drustvu.. dosta se upotrebljavaju disonance. gradovi Skandinavije. H. • Violina – izvodjacka praksa dolazi do krajnjih tehnickih mogucnosti u delima Paganinija i Ludviga Špora.Savremeni dirigenti: Karl Maria Fon Veber – on prvi koristi palice prilikom dirigovanja. P. Rusije: Moskva. Kompozitori Franc Subert (1797 . carobnjake. pojavljuju se sekvence. Poloneze (selo).1828) . Harmonska sredstva su takodje raznovrsnija – smelije modulacije u udaljene tonalitete. List. Noktirni. • Sklonost ka proslosti – ozivljavaju se istorijske licnosti. Bize. namenjena zabavi. R. Drezden. • Javlja se uticaj folklora na umetnicku muziku..Karakteristike pravca: • Fantastika – posto neke ideje francuske burzoaske revolucije nisu ostvarene. • Orijentalni elementi – koriste se orijentalne lestvice i muzika ovih istocnjackih naroda se provlaci kroz umetnicka muzicka dela. o Komicna opera – smesna. mnogo bogatiju i raznovrsniju melodijsku liniju. . Berlioz. Straus. Fantazije. Cajkovski. I. . Vajmar. svira se ista muzika. Empropti. Vagner. Minhen. junaci. . Klarinet. o Prokomponovana iz 2 dela. engleski rog. Ide u dva smera: o Serija – ozbiljna – opisuje istorijske dogadjaje i heroje. Sankt Peterzburg.Instrumenti: • Glavni instrument romantizma je klavir. Razvija se u dva smera: o Stroficna – za svaku strofu. tako da se povlaci u sebe i u svojoj masti ozivljava legendarne likove. . u prirodu – sela. javlja se razocarenje u stvarnost. Ritam se bazira na folkloru. F. Vagner.Oblici: • Opera dostize vrhunac – Dj. Bajrojt. limeni duvaci se osamostaljuju i ulaze u orkestarsku upotrebu. R.

Imali su kucni kvartet. . . „Krajzlerijana“ – zbirka posvecena Subertu. nedovrsena – u dva stava 1.Za klavir je pisao cigkluse minijatura: „Leptiri“.Solo pesme: ciklus pesama na tekstove Hajnriha Hajnea. . fagot itd. . „Decje scene“ – 13 minijatura namenjenih deci. nazvana jos i „Prolecna“.. Sa sedam godina komponuje i svira klavir. Sa 13 godina poceo je da ih pise i namenjene su kucnom muziciranju. • „Zimsko putovanje“. . Sa 5 godina uci da svira klavir – izvrstan pijanista.Simfonije – napiso ih je 9. „Zivot zene“. emprompte (improvizacije) – napisao je zbirku ovakvih kompozicija pod nazivom „Muzicki momenti“. Dusevno oboleva i odlazi u Dizeldorf. da bi izbegao 14-ogodisnju vojnu obavezu. Prvi komponuje minijature namenjene kucnom muziciranju. „Karneval“. • „Labudova pesma“ – zbirka od 14 pesama komponovanih na tekstove Hajnriha Hajnea. – tragicna. kvinteti. Kao pijanista obilazi evropske gradove. u kom je svirao. „Divlja ruzica“. Umro je u Bonu u dusevnoj bolnici. Eksperimentise i zbog toga mu se ukocio prst. III je takodje u C duru. jedna od poznatijih je „Sanjarenje“. Onda odlazi u Madjarsku gde je bio profesor klavira. Pesme su prokomponovane i neke od znacajnijih su: „More“ i „Atlas“. Robert Suman (1810 .. i 2. kvintete – jedan od najznacajnijih „Pastrmka“. Kasnije uci kod sestre. Sa 18 godina je bio poznat u celoj Evropi. valcere. klarinet. Zbirka se sastoji od 20 pesama.. II je u C duru – „Pateticna“. i IV je „Rajnska simfonija“. i 8. Kasnije odlazi u Lajpcig.1856) Suman je Nemacki kompozitor rodjen u Cvikaou u Saksoniji u porodici knjizara. 2 violinske sonate. oktete i uz pratnju klavira. i isao u narod i slusao narodne melodije. pesnikova ljubav“. Izvodio je kamernu muziku na knjizevnim vecerima. „Potok“ i „Tisina“. „Mirigel. „Grethen za vretenom“. i Varijacije na tonalitete tonova A. Dela: . pa u Drezdenu. Komponovao je: . po poreklu Francuz. „Novelete“ (u duru). od kojih se danas izvode jedva 2: „Alfons i Etela“ i „Rozamunda“.1849) Rodjen u Poljskoj. .Kamerna dela – pod uticajem folklora – 15 gudackih kvarteta.. Onda je bio u Becu. iz muzicke porodice. romanse za obou.  Pisao je i zasebne pesme – van ciklusa i to su: „Ave Marija“. Bio je najmladji u porodici. a kasnije radi u muzickoj skoli svog oca. Simfonijske etide – skerca i varijacije. .Za klavir je pisao sonate. plesove. ali ga ribari spasavaju. „Pastrmka“. u A duru – ona je najznacajnija. Uglavnom je provodio vreme po kafanama. Ziveo je u predgradju Beca. Frederik Fransoa Sopen (1810 . zatim u Lajpcigu. Zatim odlazi u Bec. Komponovao je pod uticajem Baha i Betovena. gde i umire u bedi. Znacajne su: 4. gudacki kvarteti. od kojih su znacajnije: „Putovanje“.Solo pesme – one su mu najveca muzicka ostvarenja – u Nemackoj se nazivaju LIDOVIMA. ciklus pesama na tekstova Kristofa Ajhendorfa. u h molu. E i G. a zatim ga salju kod profesora.. Skace u Rajnu.Orkestarksa dela: 4 simfonije – I je u B duru. a dar za muziku je nasledio od majke. gde je studirao prava. .Rodjen je u muzickoj porodici.Kamerna dela: klavirska tria. . „Vilinski kralj“. 4 pesme: „Ljubav“.Koncerti: klavirski u a molu i jedan violinski koncert. Napisao je 3 ciklusa: • „Lepa mlinarica“ – na tekstove Vilhema Milera. lendlere – narodne igre. „Deset zapovesti“. B. „Majstor Vilhem“. kog je ubrzo nadmasio..Scenska dela – 20 opera.

III stav je Romeova samoca i tuga. je u a molu .. Napisao ih je 2: 1. U to vreme se u Nemackoj muzici javlja interes za Baha. VII – Romeo u grobnici. II stav je za soliste hor i orkestar. i nisu za igru.Etide skromnog karaktere. Franc List (1811 . klavirskom izvodjenju.Sonate – 3 klavirske. . II – „Ples“. je „Italija“. i 5 „Reformacijska“.1847) Rodjen je u Hamburgu.. . Izvodeci ovo i jos neka Bahova dela obilazi Italiju.„Fantasticna simfonija“ – opisuje ljubav izmedju njega i neke njegove prijateljice. Komponovao je: .„Rekvijem“. i IV – „Orgije razbojnika“.. Za klavir je jos pisao i sonate i minijature – najznacajnija mu je zbirka od 48 minijatura. i VIII – finale – pomirenje porodica. Izvrstan pijanista i dirigent. . V je Kraljica Mab. Znacajne su As i A dur. iako tada dominira opera.Vodio je pecalbarski zivot.Minijature – vrh njegovog stvaralastva: • Mazurke – poljske. bio je cudo od deteta. .. je u B duru. u formi kantate. Radio je kao pijanista i kompozitor u Vajmaru – . violu i violoncelo.. bogatoj. Francusku. a zatim se vraca u Pariz gde radi na konzervatorijumu kao dirigent.. II stav je „Povorka hodocasnika“. Skotsku.. je „Pavle“. 3. sonate. Jakob Ludvig Feliks Mendelson (1809 . gde Jakob uci da svira klavir. Nemacku i Italiju. je „Ilija“ – opisuje birbu proroka sa paganstvom.. je u c molu posvecena prijateljima u Engleskoj.Za klavir i orgulje je pisao fantazije i fuge. komponovan po Sekspirovom tekstu. Znacajne su 17 i 33. IV je Ljubavni prizor izmedju Romea i Julije. • Skerca. Obisao je jos i Englesku. ne mnogo znacajne. Englesku. Potom se vraca u Lajpcig. Varsavi.. vesele. Tu osim njega radio je i Robert Suman i Moseles. konzervatorijum.1886) Jedan je od najznacajnijih kompozitora u Romantizmu i u muzici uopste.1869) On je prvi znacajan francuski kompozitor. ponovo u Becu. Ima 5 stavova: I je „Sanjarenje“. Uporedo sa ovim bio je i dirigent u muzickoj kuci „Gevandhaus“. Dela: . a 2. nisu toliko tehnicki znacajne. . i 2. Hektor Luj Berlioz (1803 . onda zbog rata sa Rusijom odlazi u Stutgart. kvinteti. • Poloneze – narodne igre seoskog karaktera.Uvertire: „Fingalova pecina“ – pecina u Skotskoj na Hebridima. pod uticajem folklora.„Harold u Italiji“ – opisuje Bajronovog junaka Harolda. Dela: . losa koncerta koji se danas ne izvode – to mu je najneuspesniji opus.„Skotska“. .„Faustovo prokletstvo“. Rodjen je u porodici lekara u blizini Pariza. a majka Austrijanka.Kamerna dela: gudacki kvarteti. okteti. Oboljeva od upale pluca i cesto radi odmora ide u Pariz. Imale su raspevanu melodiju i najznacajnije su u F i As duru. koju je nazvao „Pesme bez reci“. VI opisuje Julijinu pogrebnu povorku.Koncerte: 2 klavirska.. Majorku.Oratorijumi – pod uticajem Hajdna i Hendla. . Najznacajniji opusi su mu 10 i 25. ostrva Habride. u jevrejskoj.. i . i V – „Poselo vestica“. III – „Prizori na polju“.. • Valcere namenjene instrumentalnom. Otac mu je bio Madjar. a pored toga se bavio filozofijom i slikarstvom..Balade za klavir – on je jedan od prvih tvoraca. Boravi u Rimu jedno vreme. remek delo mu je „San letnje noci“..„Romeo i Julija“ – ovo delo ima 8 stavova: I stav je ulicna borba dveju porodica. Marsej. 4. Kasnije se sele u prestonicu Nemacke. jer je Jakob pronasao njegovu „Pasiju po Mateju“.Koncerti: 2 klavirska i violinski u e molu. Rano pocinje da svira klavir. bankarskoj porodici.. na kom je i sam radio kao profesor. . ali su ga Glukova dela okrenula muzici. . U I stavu opisuje Harolda u italijanskim brdima... . gde otvara 1. Najvise komponuje instrumentalnu muziku. Hteo je da studira medicinu.Simfonije u cetiri stava: 1. IV – „Put na gubiliste“. Uvodi programsku muziku – opis vanmuzickih dogadjaja muzikom. . III stav – „Gorstak“. . sonate za violinu. • Nokturna. 2. nacionalne igre neparnog ritma. Deda Mozes mu je bio filozof. Ziveo je u Becu. • Prelide – znacajan opus od 24 prelida u svim tonalitetima..

Opera se izvodila na otvorenom i kroz nju su velicali Napoleona. „Modrobradi“. a tematika opera su dogadjaji iz zivota. Sa 12 godina sa roditeljima dolazi u Pariz. „Preludiumi“. Razvija se opereta. zbog usavrsavanja klavirske tehnike.U prvom periodu svog stvaralastva radi transkripcije Bahovih fuga. „Bitka protiv Huna“ i „Ideali“. Opera u Francuskoj U prvoj polovini XIX veka opera je slicna italijanskoj SERIJI (opera istorijsko-herojskog sadrzaja). Radio je jos i u Parizu. Žak Ofenbah rodjen kao Jakob Ofenbah (1819 . Kasnije je ova opera postala veoma popularna. slonovi. Kompozitori: .1888) u Kelnu.. . . „Gospodja u belom“ – opisuje dvorac i duhove. „Godine hodocasca“. vraca se u Francusku i pise opere na libreta Ežena Skriba. Žil Masne (1842 .1834) – u Rusiji u Petrogradu se upoznaje sa ruskom muzikom.. „Posmrtni mars“. . „Prometej“. konji. zatim statisti. .1809) – napisao je komicnu operu „Kuca na prodaju“ i seriju „Gulistan“. . „Bronzani konj“. Klavirske koncerte u Es i As duru. i „Herkulova mladost“. Uglavnom je pisao operete. Komponuje klavirske cikluse: „.Nikolas Delarjak (1753 . i njima se dodvoravaju Napoleonu. kao francuski kompozitori – opere serije. Pored Pariza i Bec kasnije postaje jedan od najznacajnih svetskih kulturnih centara. Smatraju ga najvecim klaviristom. Rimu. Glavni predstavnici ovakve opere su: . „Kraljica od Sabe“. Neke od znacajnijih su: „Orfej u podzemlju“. Napisao opere: „Herkules“. „Setni zvuci“. U drugoj pleadi kompozitora.Etjen Meil (1763 . sa elementima zabavne muzike u galopskim ritmovima. predavao na konzervatorijumu u Parizu. U drugoj polovini XIX veka iscezava opera serija i Napoleon vise nije vladar Francuske. „Krunski dijamanti“. Prve predstave ove opere nisu bile uspesne. Opere: „Crvenkapica“. Izvodio je svoja dela i dela raznih kompozitora gradjanskog sveta. Ovde su se skupljali umetnici iz raznih drzava.. pise Madjarske rapsodije i obradjuje cigansku muziku. „Ples mrtvih“.1873) – rodjen je u Parizu u muzickoj porodici.. „Hamlet“. na sceni se koriste prave vojskovodje.1912) – njegove opere su: „Manol“. Pored gore pomenute opere serije postoji i komicna opera. „Don Kihot“ komponovan po istoimenom delu Miguela de Servantesa.Napisao je 12 simfonijskih poema: „Sta se to cuje u brdima“. bio kaludjer u Pesti i umire u Bajrojtu.skolu podigao na visi nivo. „Mazepa“.1871) – u svojih 50 opera opisuje zivot: „Nema iz Porticija“ – opisuje namu devojku koja na kraju progovara. Kompozitori: Sarl Guno (1818 . Napisao je i jednu operu pod nazivom „Hofnamova prica“. „Zidar“.1817) – napisao je oko 40 opera uglavnom serija. „Orfej“. a neke od njih su „Ariodant“ i „Josif u Egiptu“. jer je tada Francuskom vladao Napoleon.. Becu.Danijel Fransoa Ober (1782 . Bio je kosmopolita – gradjanin celog sveta.U drugoj fazi je originalan stvaralac. Kamij Sen Sans (1845 – 1921) – pijanista i dirigent. „Mrtvacki ples“.Ljubavni snovi“. Tematika tih opereta je prosta.. „Verter“. „Hungarija“. On je tvorac simfonijske poeme. jer je Pariz tada bio kulturna prestonica sveta. Eduar Lalo Gustav Sarpantje Opera u Italiji U prvom periodu nastanka i razvoja opere u Italiji kompozitori rade u Parizu i komponuju slicne rodove. „Taso“.. najznacajnija njegova opera – „Karmen“. „Samson i Dalila“..1893) – napisao je veliki broj opera a neke od njih su: „Romeo i Julija“. Prva pleada kompozitora: . Žorž Bize (1857 .Fransoa Adrijen Boaldje (1775 . Opere: „Orlezijanka“. „Lepa Jelena“. pa je Bize zbog toga umro od tuge. „Faust“.

„Edgar“. Opere: „Norma“ – najznacajnija.1868) . komponovana po delu Aleksandra Dime „Dama s kamelijama“ – inspiracija. u Milanu. „Djani Skiki“ – komicna opera. Ovo je pravac bez perspektive. . . .1924) – on je vise lirik. . Radio je u Milanu. a cilj opere je zabava za burzoaziju – odmor od istorijskih opere. Studirao u Napulju. „Loengrin“. Opere: „Vestalka“. Otac mu je bio direktor pozorisne druzine.Vilhem Rihard Vagner (1813 . otac mu je svirao kontrabas. Bajrojtu.Djoakono Rosini (1792 . Milanu i kao antisluhista nije primljen na konzervatorijum. . „Tanhajzer“ – minezenger. malo u Rimu i na kraju u Parizu. italijanske narodne pesme. opet u Svajcarskoj. komicna „Dva dana“ ili „Vodonosa“. „Agnesa Fon Hoen Staufen“. .. Rodjen je u Lajpcigu iz porodice policajaca.Djuzepe Verdi (1813 . „Nabukodonosor“ – borba protiv Austrougarske. Opere: „Rober Djavo“. i V cin – sukob i kraj borbe. Sakupio je veliki broj pesama i obradjivao je narodne teme. „Otelo“. „Hugenoti“. „Toska“. „Ljubavni napitak“. varijacije – na Hendlovu temu-napisao 25 varijacija.1919) – napisao operu „Pajaci“. • Za klavir je pisao sonate. Drezdenu. zatim zivi u Milanu. „Eurianta“.Djakomo Pucini (1858 . od kojih su znacajnije „Lucija od Lamermura“ – tu opisuje zivot jedne mlade dame. Londonu. „Alibaba“. „Lukrecija Bordzija“.1901) – iz muzicke porodice.. gde je otvorio svoje narodno pozoriste (za sve ljude podjednako – bez loza). Jedno vreme je ziveo u Parizu i u 36-oj godini prestaje da komponuje. koja opisuje ljubomoru i ubistvo u putujucoj druzini. koji nas okruzuje – dogodovstine iz naroda. nije iz muzicke porodice. Komponovao je u duhu folklora. U delima se opisuje istiniti zivot. „Fric“ i „Maske“. Opere: „Carobni strelac“.Jakob Libman Majerber (1791 . Becu.Gasparo Spontini (1774 . Ziveo je u Bolonji. fantazije. „Anakron“. IV – vrhunac radnje.1848) iz Bergama. Seli se u Drezden i tu se preko pozorista upoznaje sa operom – Veberov „Carobni ctrelac“. II – duet glavnih likova.Pietro Maskanji (1863 .Gaetano Doniceti (1797 . i to sve na visokoj nozi). a narocito madjarskim folklorom.. veselje. na Paganinijevu temu. Najbolje su mu opere sa zenskim likovima.. U drugom periodu se javlja veristicki – vero-istiniti pravac. Ubacuju se elementi folklora. „Madam Baterflaj“ – opisuje Japanku. „Majstori pevaci“ – majsterzengeri. remek delo mu je „Seviljski berberin“. Opere: „Tankredi“.1883) – je jedan od najznacajnijih kompozitora uopste u muzici.1868). nije iz muzicke porodice. tugu.1945) – najznacajnija opera mu je „Kavaleria Rustikana“. „Falstaf“ – komicna opera. „Prorok“. „Otelo“ – prema istoimenom Sekspirovom delu. Zatim znacajne opere su mu i „Iris“. Opere: „Vile“. Umro je u Veneciji. kasnije se bavi nemackim. „Parsifal“ – Sveti gral. gde je i umro. „Valkira“. na Hajdnovu temu. sukob dva sveta. valcere. potom zbog ustanka odlazi u Svajcarsku. Opere: „Trubadur“ – opisuje cigansku putujucu druzinu. „Mesecarka“.Johanes Brams (1833 . „Zigfrid“. Radio je na konzervatorijumu.1826) – je rodjen u oficirskoj porodici. Cirihu.1897) – rodjen je u Hamburgu u muzickoj porodici. Radio je u Studgartu. Opere: „Lodoiska Eliza“. Rodjen je u Berlinu u bankarskoj porodici. „Prsten Nibelunga“ – patuljasto germansko pleme – traje 11h i sadrzi 4 opere: „Rajnsko zlato“. . i vrhunska opera „Aida“ – komponovana povodom otvaranja Sueckog kanala. Radio je u Rimu. „Dinora i afrikanka“ – Vasko de Gama i crnkinja. „Italijanka u Alziru“. „Sumrak bogova“. „Dan Paskve“. Najznacajniji je operski kompozitor. kasnije najznacajnije: „Holandjanin lutalica“ – legenda o ukletom Holandjaninu. Parizu i u Londonu.. .Luidji Kerubini (1760 . III – prizori sa mnogo statista. „Oberon“ – fantasticna. Parizu (od svojih dela. Veneciji. interludiume. Sa 14 godina poznat je kao pijanista.1842) – rodjen u Firenci u muzickoj porodici. U operama opisuje germansku mitologiju – reformista nemacke opere. i „Gusar“. „Muhamed“. . „Travijata“ – pariski boemski zivot. Pisao je opere u 5 cinova: I cin je obicno bio romansa – glavni zaplet. . „Rigoleto“ – opisuje dvorsku budalu i mladu devojku. - Nemacki romantizam . koja ima jedan cin i opisuje seljacku porodicu sa Sicilije. „Zabranjena ljubav“ – nisu mnogo znacajne. Napisao je 73 opere. .1851) – rodjen u Ankoni. Tematika opera mu je borba protiv Austrougarske i imaju narodni prizvuk. „Viljen Tel“. Opere: „Monon“.1835) – rodjen na Siciliji. madjarske plesove.Karl Maria fon Veber (1786 . Kompozitori: .Vincenco Belini (1801 . upotrebljava pentatoniku i celostepene lestvice.. najznacajnije su: „Boemi“ – opisuje boemski zivot – radost. vraca se u Lajpcig.. Ziveo je u Vircburgu. „Ferdinand Kortez“. i zadnjih 50 godina u Parizu. a u Parizu provodi poslednje godine svog zivota. Ziveo je u Bolonji. a zatim odlazi u Pariz kod kraljice Zozefine. „Kapuleti i Montegi“.rodjen u Bolonji u muzickoj porodici.Luidji Leonkavalo (1858 . „Puritanci“. Magdeburgu. „Tristan i Izolda“.

1911) je rodjen u Austriji. Javlja se interes za istoriju. sa kvalitetnim tekstom. od kojih su najznacajnije od 4. U delima izrazava bol. Opere su mu inspirisane fantastikom – priroda.Peter Kornelijus (1824 . . Prva takva opera je bila „Zolingena“ Viktora Neslera – dobro je prihvacena i u njoj se oseca prizvuk nemackog folklora. jednostavne tematike i operete. narocito u Becu. 200 solo pesama – ciklus „Jednostavne pesme“. Napisao je: 3 mise: u d. rodjen u muzickoj porodici (nije u srodstvu sa Johanom Strausom). . Sam je pisao libreta za svoje opere. „Karneval u Rimu“.Anton Brukner (1824 . Potom odlazi u Bec. plavom Dunavu“. . Sumana i F.Johan Straus (1825 . . Ruski romantizam Sredinom XVIII veka Rusija se oslobadja kmetstva i dolazi do krupnih promena u zivotu. po delima Hermana Hesea i Jozefa Ajhendorfa. koji je bio centar kasnog romantizma. „Laka konjica“. Uopste javlja se interes za narod i njegov zivot.Hugo Volf (1860 . Vajmaru. koncerte – uglavnom za drvene duvace (klarinet i fagot). • Simfonije – je pisao u stilu klasicara pod uticajem Mocarta i Betovena. i sonate za razne instrumente. ziveo je na ivici bede.1903) – austrijski kompozitor. F Duru. gde se uci muzika. „Zivot junaka“. . Dela: najznacajnije su mu simfonije – napisao ih je 9 – I je u D Duru i govori o razocaranoj mladosti. teska filozofija.Rihard Straus (1864 . solo pesme pod uticajem R. IV je u C duru. zatim se povlaci u Bavarske planine na Alpima. kao vid zabave. Najznacajnije opere su mu „Ivica i Marica“ i „Kraljeva deca“. . kao na Zapadu. Minhenu. Ozivljavaju se heroji.1921). Pisao je: simfonije – najznacajnija mu je „Alpska simfonija“.• Kamerna muzika – pisao je duete. . Bio je majstor orgulja.1895) – uvodi narodne galopske ritmove. simfonijske poeme – „Don Zuan“.1949) – Nemac iz Minhena. gudacke kvartete. Napisao ih je 4: u c molu. Radio je u Minhenu. solo pesama. Lajpcigu. „Veseli momci“. u Berlinu. Najznacajnija opera mu je „Palestrina“. poseban ciklus „Pesme ljubavi“. II je u c molu i ima formu kantate. . Lajpcigu.Maks Bruh – napisao je jedan violinski koncert.Maks Reger (1873 . od kojih je jedna sa spanskom tematikom. kantatu „Rinaldo“.1899) je ziveo u Becu. suma. Osnivaju se mnoge muzicke skole. Suberta. varijacije za orkestar na Mocartove i Hilerove teme. Radnja je jednostavna i prijemciva. metamorfoze za gudacke instrumente.1874) je radio kao kompozitor u Minhenu. gde stvara filharmoniju i podize joj ugled.1916) – je radio u Visbadenu. „Slepi mis“. i IX simfonija ima pesimisticku tematiku i nedovrsena je.1896) je austrijski kompozitor rodjen u Ansfeldu. e i f molu – jedna od najlepsih misa. VIII je najznacajnija. Najznacajniji valceri su mu: „Na lepom. opere – „Guntram“-nordijski germanski srednjevekovni junak. Kompozitori: . Najpoznatiji mu je zingspil – komicna opera „Bagdadski berberin“.Karl Rajneke . u formi kantate. jednom recju za umetnost. Bio je upravnik becke opere 10 godina. teorija itd. i najznacajnije njegovo delo „Nemacki rekvijem“. On je Nemac i uglavnom je pisao muziku za orgulje: fantazije i fuge. Operete: „1001 noc“. . „Becka krv“. opere su bile duge i zamarale publiku. „Don Kihot“. knjizevnost.Hans Ficner (1864 . Tada nastaju opere. Veoma je znacajna i opereta u to vreme.Gustav Maler (1860 . „Elektra“-opis zene koja zeli da osveti svoga oca. . „Soloma“opis bolesne izopacene devojke. Najznacajnija dela su mu solo pesme – napisao je 6 zbirki pesama.Franc Abt Opera u Nemackoj Javlja se uticaj Vagnera na nemacke kompozitore. kvartete sa ili bez klavira za duvacke instrumente. VI i VII su pisane za instrumente u formi klasicne sonate. fantazije i minijature za klavir. V. kamerna dela. 9 simfonija. tria. Podigao je becku filharmoniju na danasnji nivo. Nije iz muzicke porodice. • Vokalni opus – veliki br. . • Koncerti – napisao je 2 klavirska koncerta i 1 violinski u D Duru. Kasnije pocinje da stvara. ali i kamernu muziku. Najznacajnije operete su mu: „Pikova dama“. Potice iz porodice ucitelja. Tematika opera je bila germanska mitologija. lirskog je karaktera i izvodi je 1000 izvodjaca. Posle Hitlera vratio se u Berlin. Bio je pobozan i radio je u crkvi. Pisao je jos: 2 opere. mistiku i izolovanost.1949).Franc Zupe (1819 . III je u d molu izvode je glasovi i ima tematiku svemira. serenade. do 9. istorijski dogadjaji. . „Price iz becke sume“. G Duru i u e molu – najznacajnija i sadrzi 31 varijaciju. „Magbet“. duhovnu krizu.Engelbert Humperdink (1854 .

u kojoj su oni nalazili izvor za svoje kompozicije.1881) – bio je notorni alkoholicar.1910) – je osnovao rusku petorku. Sledece godine Anton Rubinstajn osniva konzervatorijum u Moskvi. U prvom periodu glavni kompozitor je: • Mihail Ivanovic Glinka (1804 . od kojih su najznacajniji u G Duru. Najznacajniji su „Trnova ruzica“. o Balete. Rano se bavi komponovanjem. u kojoj je opisana istorija ruskog naroda i istoimeni junak. Pise se o lepoti drzave (istorijat.. o Zatim Klavirske koncerte.1918) – Francuz po poreklu. „Pripovedanje carevica Kalendera“. Otac mu je bio vojnik.U drugom periodu znacajni kompozitori su: • Milij Balakirjev (1837 . U pocetku je bio cinovnik. Oni su Mihaila Glinku. solo pesme – ciklusi „Decja soba“. „Praznik u Bagdadu“. Tad se osniva i pevacko drustvo. Narocito se zanimao za narodni folklor. Folklor poznaje od malena i koristi ga u svojim kompozicijama. pod uticajem je zapada. Uticaj se javlja u muzici i knjizevnosti. . „Sorocinski sajam“ – Sorocin je pejzaz u Ukrajni. tvorac ruske muzike. ali se oseca i uticaj ruskog folklora u njegovim delima. „Igra pilica“. Bio je tip ruskog realiste – prikazivao zivot onakav kakav jeste. Es Duru i b molu (najznacajniji). Priroda mu daje inspiraciju za mnoga dela. osnivac nacionalnog pravca. Napisao je jos i: Simfonijsku svitu od 5 stovova „Seherezada“ inspirisan pricom iz 1001 noci. opis zemlje). pod uticajem folklora – obradjivao folklor pojedinih naroda.1887) – u pocetku je bio hemicar. kriza. o Uvertire – najznacajnije su mu „Romeo i Julija“ i „1812“. a ovo je prva ruska komicna opera. Pisao je uvertire. fantazije – „Islamej“. o Solo pesme. Jedno vreme je bio u manastiru. u kojima opisuje ljubav. . stavovi ove svite su „More i Isimbadova ladja“. heroji. Masnea. a sa 23 godine pocinje da se bavi muzikom. a zatim se vratio u Rusiju. solo pesme. Napisao je 25 opera: „Snezna devojka“ – cerka Deda Mraza topi se sa prvim prolecnim Suncem. Prvu operu je napisao po Puskinovom delu „Evgenije Onjegin“. o Fantazije za orkestar. a i on u pocetku. Pisao je i solo pesme i simfonije. Njegovo najznacajnije delo je opera „Knez Igor“ u kojoj opisuje junaka iz XII veka u borbi protiv Poloveca – varvarsko pleme. Tematika je sudbina. Bio je i dirigent i bavio se teorijom. o 2 albuma klavirskih minijatura – „Decji album“ i „Godisnja doba“. Na ova dva konzervatorijuma. najzanajnije delo mu je svita „Slike sa izlozbe“. • Modest Petrovic Musorgski (1839 . Ovde harmonija dolazi do izrazaja. Fantazije na srpske teme. osnivac moderne ruske hemije. „Labudovo jezero“ i „Krcko Orascic“. Komponuju se i opere. • Aleksandar Borodin (1833 . Pisao je: opere „Boris Godunov“ – dogadjaji iz XVII veka i opis istoimenog junaka. dusevna patnja. „Pijaca u Limozu“. „Carevic i carica“. „Koliba baba Jage“. o Onda opere pod uticajem francuza Bizea. Ceska U XIX veku desava se preporod ceske kulture. izucavala se zapadnjacka muzika i primenjivali su se sistemi sa Zapada. Bio je potpomognut bogatasicom. U to doba komponuju se solo pesme na tekstove Puskina. „Jolanta“ – prva optimisticna. Gogolja uz zicane instrumente – najcesce uz klavir. „Stari zamak“. . „Sultan i njegova zena“. simfonijske poeme – „Kralj Lir“. • Nikolaj Rimski Korsakov (1844 .1857) – prvi pravi ruski kompozitor. simfonijske poeme – „U srednjoj Aziji“. Bio je duze vreme u Parizu. Bio je i dirigent. Bio je matematicar. Posle se vratio muzici. a pre toga je bio ateista. a ujedno i prva opera ove drzave. koji je bio pod uticajem Glinke. koji temelje svoju muziku na ruskom folkloru. „Dva jevreja“. dobijaju identitet. „Kijevska vrata“. U njegovim delima se oseca uticaj zapada.1908) je rodjen u malom mestu u bilizini reke. „Promenata“... Kanije pise solo pesme i opere – 12 od kojih su najznacajnije: „Zarogljenik sa Kavkaza“ i „Vilijem Redklif“ – po engleskom romanu. „Bez Sunca“ i „Pesme i plesovi smrti“.U trecem perodu najznacajniji kompozitor je • Pjotr Iljic Cajkovski (1840 . gde i umire. „Prica o caru Saltanu“.Nasuprot njima javlja se 5 kompozitora. sa tematikom zasnovanom na legendama i bajkama. „Zlatan petlic“. Tada kao i svi narodi.. patetika. Najznacajnije su mu opere epskog karaktera: „Ivan Susanjin“ – istorijsko-herojska opera. pedagog i teoreticar.1893) – drugaciji je od svih ostalih. koja ima fantasticnu orkestraciju i stavovi ove svite su „Patuljak“. Kasnije se bavi muzikom i pisao je: kamernu muziku. zatim slede: „Pikova dama“. Rodjen je na planini Uralu i prvo je bio cinovnik. • Cezar Kjui (1835 . Pisao je: o Prvenstveno simfonije – napisao ih je 6 i u njima preovladjuje pesimizam. posle odlazi u Berlin. tako da je prosao Evropu. violinski koncert u Bduru. smatrali ocem ruske muzike. Znacajan je i kao dirigent. „Ruslan i Ljudmila“ pisana na Puskinov tekst. Jedno vreme radio je u Sankt Petersburgu. koga osniva Artur Rubinstajn. Kompozitori: .Osniva se konzervatorijum u Sankt Petersburgu.

Skandinavija (Norveska.Jan Sibelijus (1865 . . Potom se vraca u Prag gde i umire. kvartete i sonate za violinu i klavir. Predstavnici spanske muzike XIX veka: . U njima je obradjivao folklor Slovena. • Kamernu muziku – tria. . Uglavnom su pod uticajem Vagnera i Majerbera. Bio je pesnik klavira. . • Za klavir minijature. Svedska.Antonjin Dvorzak (1841 . pod uticajem folklora. 6 i 7 stavova. jedno vreme u Engleskoj i na kraju duze vreme u Njujorku. a posle se vraca u Norvesku. U njegovoj pivnici se muziciralo. gde koristi folklor indijanaca i opisuje SAD – simfonije iz novog sveta. . „Labud“ i „Finlandija“.1884) – prvi i najznacajniji ceski kompozitor iz porodice pivara.1946) – ziveo je u Parizu i tamo se upoznao sa impresionistima. simfonijske poeme. god. Spanija Spanci su kolonizirali i osvajali i od renesanse do XIX veka nemaju predstavnika u muzici.Bedzih Smetana (1824 . Tada je nosilac ideja bilo gradjanstvo. od kojih je najznacajnija „Katalonija“. . a kasnije za orkestar. Sumana i Vagnera. • Kamernu muziku – sonate za violinu i klavir. Revolucija ima jako veliki uticaj na sve sfere zivota. Radio je malo u Belgiji. U Skandinaviji se oseca uticaj nemackog folklora. do 9. Danska) Preci Norvezana su Vikinzi. U delima koristi ceski i slovenski folklor i malo indijanskog folklora. Napisao je jos i tri simfonije i veliki broj solo pesama. tako da je pod uticajem folklora. • Opere u kojima opisuje istorijske dogadjaje. Dosao u Prag. posle francuske burzoaske revolucije. 5.1903). Prva je pod uticajem Lista. . • Za klavir pise plesove – prvo cetvororucno. a ostale su pod uticajem ceskog folklora. • Simfonije – napisao ih je 9. Studirao je u Pragu. opisuje prirodne lepote. koji je pisao simfonijske svite i poeme: „Prolecna pesma“.) Romantizam je pravac u umetnosti. i scenska dela – opere – „Kralj Artur“. • Kantatu „Atlantida“. zbirka od 66 minijatura – lirske kompozicije pod uticajem norveskog folklora. Radio je i u Argentini. Uglavnom je pisao svite od nekoliko stavova.Nils Gade – Danska. tako da se on zainteresovao za muziku. • Za orkestar: simfonijske varijacije.Edvard Hagelub Grig (1843 . Najznacajnija je „Spanska iberija“ – poluostrvo gde se Spanija nalazi. ozivljava junake. „Brandenburzani“ – oblast u Nemackoj Brandenburg. violinski u a molu i za violoncelo u h molu.1957) – Finac. zatim je radio u nemackim gradovima. Stvarao je pod uticajem norveskog folklora: • Klavirske kompozicije – sonate. 5 simfonijskih poema i slovenske rapsodije. • Kamernu muziku – klavirska tria. • Klavirske minijature – dve zbirke. Najznacajnije su: „Prodana nevesta“ – nezeljen brak sa devojcine strane. Pisao je: • Simfonijske poeme (imaju 1 stav).1874.Isak Albeniz (1860 . „Cetiri legende za orkestar“. Pise pod uticajem Lista i Vagnera. 9 simfonija od kojih su prve tri u opisima.Manuel de Falja (1876 . Rezime – Romantizam (1800. Pisao je: • Koncerte za razne instrumente. gudacke kvartete i sonate za razne instrumente. koje je nazivao „Spanske svite“. a narocito na umetnost. Kompozitori: . Geteborgu u Svedskoj – tu je radio kao dirigent i pijanista. Boravio je jos i u Becu. studirao je u Lajpcigu. gde je radio kao orguljas u crkvama i kao violinista.1904) – iz porodice je mesara. Finska. • Koncerte: za klavir u g molu.. „Trorogi sesir“. „Carobnjak“. gudacke kvartete i kvintete. „Dalibor“. a u drugoj je obradjivao ceske plesove. • Opere: „Kratak zivot“. Zatim pisao je jos i: orkestarske svite. Nemackoj i malo u Americi. Jedna od znacajnijih svita mu je „U jesen“. • Za orkestar – simfonijske poeme i svite u 4. koncert u a molu.1907) – rodjen u Norveskoj. a najznacajnije su mu od 5. koji se javlja u XIX veku.

Hugo Volf. Anton Brukner. Luidji Leonkavalo.. Vilhem Rihard Vagner.Oblici: • Opera dostize vrhunac – Dj. . . Straus. Rusije: Moskva. Kamij Sen Sans. o Prokomponovana iz 2 dela. Rihard Štraus. homofona. Instrumentalne su. Klarinet. homofona i svetovnog je karaktera. Pietro Maskanji. Engelbert Humperdink. Emanuel Šabrije). H. • Sklonost ka proslosti – ozivljavaju se istorijske licnosti. kada je odrzana izlozba poznatih francuskih slikara u Parizu – Kloda Monea. Vensan Dendi. svetovne i apsolutne. i. godine. • Klavirske minijature – uglavnom trodelne narodne igre: Mazurke (dvor). Modest Petrovic Musorgski. mnogo bogatiju i raznovrsniju melodijsku liniju. Vagner. . Ž. Inace je programska. Bili su neshvaceni . Luidji Kerubini. Cajkovski.Karakteristike pravca: • Fantastika. Verdi. Ide u dva smera: o Serija – ozbiljna – opisuje istorijske dogadjaje i heroje. Maks Reger. Milij Balakirjev. svira se ista muzika. Kompozitori cija su imena napisana fontom „regular“ nisu komponovali opere.Glavni kulturni centri tada su bili: Pariz. pojavljuju se sekvence. Franc Zupe. I.. Prelidi. Bajrojt. Empropti. Lajpcig – najznacajniji.Savremeni dirigenti: Karl Maria Fon Veber – on prvi koristi palice prilikom dirigovanja. dosta se upotrebljavaju disonance. Manuel de Falja. hromatika i tonalitet je jos prisutan. Fransoa Adrijen Boaldje. • Javlja se uticaj folklora na umetnicku muziku. Gustav Maler. Italija: Djuzepe Verdi. Karl Maria Fon Veber. Hans Ficner. v. Noktirni. Etjen Meil. Žorž Bize. Nikolaj Rimski Korsakov. Djoakono Rosini. Anri di Park. London. • Violina – izvodjacka praksa dolazi do krajnjih tehnickih mogucnosti u delima Paganinija i Ludviga Špora. Razvija se u dva smera: o Stroficna – za svaku strofu. Robert Suman. Operski: Francuska: Eduar Lalo. Spanija: Isak Albeniz. Nemacka: Jakob Libman Maerber. R. Harmonska sredstva su takodje raznovrsnija – smelije modulacije u udaljene tonalitete. Berlioz. kompozicija programskog karaktera. Orkestar dobija danasnju postavku. • Simfonijska poema – jednostavacna orkestarska. Gustav Maler. Sarl Guno. Nastao u Francuskoj 1874. Gasparo Spontini. Skandinavija: Edvard Grig. Drezden. P. Minhen. Bize. • Dela dobijaju programski karakter. Madrid. svetovna. Johan Štraus. Žil Masne. Sankt Peterzburg. List. Cezar Kjui. Aleksandar Borodin. Antonjin Dvorzak. . junaci. limeni duvaci se osamostaljuju i ulaze u orkestarsku upotrebu. instrumentalna. namenjena zabavi. • Orijentalni elementi – koriste se orijentalne lestvice i muzika ovih istocnjackih naroda se provlaci kroz umetnicka muzicka dela. Frederik Fransoa Sopen. viseglasna. Ritam se bazira na folkloru. Pjotr Iljič Cajkovski. Vajmar. Franc Subert. Eduara Manea. Žak Ofenbah. Jan Sibelius. Gaetano Doniceti. Hektor Luj Berlioz. Ogista Renoara. Poloneze (selo). Nikolas Delarjak. Rusija: Mihailo Ivanovič Glinka. Fantazije. Ceska: Bedzih Smetana. viseglasne. Valceri (za klavir). Jakob Ludvig Feliks Mendelson. Johanes Brams. Prag. o Komicna opera – smesna.Kompozitori: Franc List. • Solo pesma – pisana je za glas i klavir. koji dostize vrhunac izvodjacke tehnike i postaje kucni instrument. homofone ili polifone. . R. Impresionizam – kasni romantizam U drugoj polovini XIX veka razvija se oblik kasnog romantizma. gradovi Skandinavije. engleski rog. Petar Kornelius. F. Danijel Fransoa Ober. Vincenco Belini. Djakomo Pucini. viseglasna.Instrumenti: • Glavni instrument romantizma je klavir. (Cezar Frank. jednoglasna uz klavirsku pratnju. Vagner.

druzi se sa slikarima i zanima ga umetnost neistrazenih zemalja. „Vrtovi pod kisom“. i balete „Dafnis i Klas“ i „Bolero“. Kamernu muziku: gudacke kvartete. raspevana melodija. Kamerna dela: gudacke kvartete (najznacajniji je u g molu). rapsodiju za violinu i klavir „Ciganin“. Koriste se oblici kao u doba romantizma: klavirske minijature. „Pavana“ i „Gaspar“. cemu impresionizam tezi. Komponovao je: Za klavir: sonate (pod uticajem Sopena).) Nastao je u Francuskoj. a sredstvo izrazaja je harmonija. razvijena. i prelid „Popodne jednog fauna“ (faun je sumska vila. a sredstvo izrazaja je harmonija. Prosiruje se i menja izgled akorda. Sredstva slabljenja tonaliteta. • Otarino Respidji (1879 .1916) – kao mali je bio izvanredan pijanista. „Ogledalo“. na kojoj su prikazani luka i brodovi u magli. 1. drugi „Igra talasa“. viseglasna. Pisao je: Za klavir:  2 arabeske u G i E Duru. siroka. pentatonike. Izmislio je tri „c“ kljuca za klavir. Za klavir: koncerte u G i D duru. a treci „Sirene“. Noktirni – triptihon – sastoji se od tri stava – prvi stav su „Oblaci“. „Pesme beletise“. nimfa). • Moris Ravel (1865 . Vokalna dela: 5 solo pesama na tekstove Sarla Bodlera. Rezime – Impresionizam (1874. Solo pesme: „Pesme iz Madagaskara“ i „Prirodopis“. cak i u 9/7/5/3. Scensko delo „Sat Spanije“. Napusta se romanticarska raspevana melodija. 5. upotreba celostepenih lestvica (uticaj folklora egzoticnih naroda – prihvataju se motivi sa slika neistrazenih zemalja – Indonezije. samim tim PR intervala. Bio je clan konzervatorijskog tria. sveska prelida – znacajni prelidi iz ove sveske su „Tragovi u snegu“. i treci „Dijalog vetra i mora“.1937) – sa 11 godina je bio na konzervatorijumu. homofona. . medjutim on danas oznacava kraj XIX veka u muzici. „Prica majke guske“. zbirka „Slike“ – najznacajnije kompozicije iz ove zbirke su „Zlatna ribica“ i „Decji kutak“. Prosiruje se i menja izgled akorda. i poeme „Tragicna“ i „Satanska“. simfonijske poeme i vokalno-instrumentalne forme. instrumentalna muzika. „Terasa za prijem Meseca“.  Noktirna – klavirske minijature – najznacajnija je „Mesecina“. Posle se vraca u Pariz. Kompozitori: • Klod Debisi (1862 . sveska prelida – znacajni su „Magle“. Berlinu i Rimu. operetu „Dete i carolija“. kao pijanista proputovao Evropu i radio kao profesor. drugi „Svecanosti“. 5/3. „Velovi“. violinu. 6/4. modusa. „Balkon“. Impresionisti je bio pogrdan naziv. god. klarinet. Okeanije. Pojavljuje se programnost – inspiracija delima su vanmuzicki dogadjaji. Svite: „Kuprenov grob“. i opere „Plamen“ i „Cirkus Maksimus“. orkestarkse svite „Crkveni vitrazi“ i „Ducan igracaka“. Sa 17 godina upisao je konzervatorijum u Parizu. Uzori su mu bili Kamij Sen-Sans i Franc List. Oznacava pravac u muzici krajem XIX veka. Opere se ne komponuju zbog upotrebe celostepenih lestvica.  Svite – ciklusi: „Estampi“ – sastoji se od 3 kompozicije – „Pagode“ (hramovi u J-I Aziji). Pisao je: simfonijske poeme „Rimske fontane“ i „Rimski cetinari“. sa kojim je obisao Evropu. Za orkestar: simfonije „Bozanstvena pesma“ – solisti i hor. Poeme: „Igra vode“. .od tadasnjih kriticara i dobijaju ime po Moneovoj slici „Impresija radjanja sunca“. ali tonalitet jos postoji. 4. „Vece u Granadi“ (grad u Spaniji). kao i politonalnosti.1900. homofona.1936) – radio je u Bolonji. Vokalni opus mu je neuspesan. i operu „Peleas i Melisanda“. Preovladjuje svetovna. Afrike). koncerte u modusima – miksolidijski za klavir i orkestar i gregorijanski za violinu i orkestar. „Devojka sa lanenom kosom“. flautu. 2. povodom izlozbe slika na kojoj je po Moneovoj slici „Impresija radjanja Sunca“ i dobio svoj naziv. i harfa. i simfonijske poeme „Ekstaza“ i „Prometej“. Orkestarske kompozicije: „More“ – sastoji se od tri stava – prvi je „Zora ka podnevu“. drveni duvaci (flauta i klarinet). su: kretanja u paralelnim 2. Karakteristike: Napusta se romanticarska. „Potopljena katedrala“. 6/3. sonate za violinu. harfu.1915) – Rus. viseglasna. Preovladjuje svetovna. zbirku od 24 prelida. instrumentalna muzika. Od instrumenata do izrazaja dolazi klavir – usavrsava se tehnika. klavir. Komponovao je na narodnoj osnovi. • Aleksandar Skrjabin (1872 . sonate za violoncelo.

. simfonije. • Politonalnost – u jednoj kompoziciji zvuci vise tonaliteta. Glavno obelezje ove muzike je heterogenost. i. Koriste se forme: etide. o Cetvrttonska muzika – prvi ju je koristio Aloiz Haba. Sredstva slabljenja tonaliteta. Prvo se ispise svih 12 hromatskih tonova – redosled nije bitan i odredjuje ga kompozitor – to je tzv. Konstruisao je klavir i klarinet za izvodjenje cetvrttonskih kompozicija i izmislio oznake za obelezavanje cetvrtstepena (b. u cetvrtoj seriji se treca izlozi unazad. dzez. Tezi se ka rasturanju tonaliteta. su: kretanja u paralelnim 2. #). koncerta. 5/8. Kompozitori: Klod Debisi. i uvode elektricni instrumenti. drveni duvaci – flauta i klarinet. vec je samo obelezena visina tonova.Muzika se temelji na 12 tonova. Perspektiva. npr. koji se ravnopravno upotrebljavaju. o Serijalna muzika – ovde su osim visine. koji koriste moderan nacin izrazavanja – neobarok. i zabavna . Muzika nema zajednicki karakter. fuge.Pojavljuje se programnost – inspiracija delima su vanmuzicki dogadjaji. prva serija. 6/3. i baleti. 7/8. tako da prema tome ima i dve vrste pravaca na bazi ove podele: oni koji teze tradiciji – to su u principu stariji pravci. koji u ovom periodu dostizu vrhunac. 6/4. po uzoru na Indijsku i Arapsku muziku. nacionalni smer. Cudjenje. Segmenti. Karakteristike pravca: . • Bitonalnost – u kompoziciji se istovremeno cuju dva tonaliteta. cak i u 9/7/5/3. sada idu nanize i obrnuto) i sada imamo 36 tonova. . Magicni kvadrati. 5/3.Forma – nema novih oblika i uglavnom se komponuje instrumentalna polifonija. ali tonalitet jos postoji. forme. Posle toga se sve ove cetiri serije pomeraju hromatski navise ili nanize. Kompozitori za svoje kompozicije nemaju strucne nazive. >. dinamika zivota je burna. kao u baroku. jacina i boja. Instrumenti – do izrazaja dolaze: klavir. na osnovu koje izvodjac gradi improvizaciju. o Dodekafonija – koristi 12 hromatskih tonova i smatra se matematickim nacinom komponovanja. upotreba celostepenih lestvica. oratorijumi. jer je svrha ove muzike da opise rat. tako da se dobija niz od 24 tona. Arnold Senberg je medju prvima upotrebljavao ovaj sistem. kvarteta. kada se sve sabere. Kompozitori ove epohe uglavnom teze ka inovacijama. ametrika – ovde se taktne crte ne koriste. Razvija se tehnologija. Otarino Respidji. aritmija.Orkestar – broj izvodjaca se smanjuje i do izrazaja dolaze duvacki instrumenti. 5. ekonomskim karakteristikama i drustvenim dogadjajima. cemu impresionizam tezi. mada ima i onih koji polaze od tradicije. Opere se ne komponuju zbog upotrebe celostepenih lestvica. Oblici su slicni kao u doba romantizma – simfonijske poeme. Ova dva perioda se razlikuju po politickim. date i ostale karakteristike tona – trajanje. Tezi se ka stvaranju sto bizarnijeg. d. Svih dvanaest tonova su ravnopravi. On deli oktavu na 24 jednaka dela. . tako da kada 4 serije pomnozimo sa 12 hromatskih tonova dobijamo 48 kombinacija po 12 tonova. u drugoj seriji se ceo taj niz izlozi unazad. klasicizmu i prethodnim pravcima. neoklasicizam. Ovaj muzicki pravac mozemo podeliti na dva perioda: period izmedju dva svetska rata i period posle drugog svetskog rata. pa im cak daju apstraktne. Struktura. i uglavnom su sinkopirani – 5/16. • Atonalnost – potpuni raskid sa tonalitetom i na tome se temelji savremena muzika. kao i politonalnosti.Ritam – u savremenom svetu javljaju se novi ritmovi. To je okvirna melodija. i harfe. klavirske minijature i v. Moris Ravel. elektronska i konkretna muzika. Kompozicije su kratke zbog atonalnosti.popularna muzika. 4. koriste se udaraljke po potrebi. futurizam. u kojima je hor glavni. Aleksandar Skrjabin. . Savremena muzika Savremena muzika je muzika XX-og veka. sonate. koji imaju oslonac u folkloru ili prate rad masina i fabrickih postrojenja. i oni koji teze inovacijama – ekspresionizam. strasnijeg zvuka. neoromantizam. ali se slabi njegov znacaj. u trecoj seriji se prva serija ispise kao u ogledalu (svi intervali koji su isli navise. Javljaju se: poliritmija – ceste promene ritma. Ovde se ne koriste notne vrednosti. Od vokalno-instrumentalne muzike komponuju se opere. PR intervala samim tim. jer imaju najjaci zvuk (na to utice dzez muzika). modusa. o Aleatorika – ALEA znaci kocka. ekonomija napreduje. pentatonike. preludiuma.  U prethodna dva primera tonalitet jos uvek postoji.

pod nazivom „Pesme iz Gurea“.. . ceste pauze. simfonijsku poemu – „Peleas i Melisanda“. i nezavrsenu operu „Mojsije i Aron“. Anton Vebern. Karl Hajnc Stokhauzen. kvartete. horovodja i dirigent... Ovakav nacin obrade zvuka prvi su koristili Darijus Mijo. • U drugom periodu uopste nije upotrebljavao tonalitet i komponovao je: 3 klavirske kompozicije. komponovane po principu dodekafonije. Njegov rad dosta utice na austrijske i nemacke kompozitore. posle istrazivanja Zigmunda Frojda.Muzicka propaganda (radio. Melodije sadrze velike intervalske skokove. ekspresionizma). preovladjuju disonance. a zatim kao profesor u Berlinu. operu „Monodrama“. ucio kod Senberga i bio pravi ekspresionista. • U prvom periodu komponuje: gudacki sekstet – „Preobrazena noc“. Muziku uglavnom izvode mali ansambli. Luidji Nono. Bostonu.Elektronska i konkretna muzika – nastaju u labaratorijama uz pomoc masina. svite. da se ne bi stekao utisak tonike. u Nemackoj. • Italija: Feruco Buzoni. • Rusija: Sergej Prokofjev. Sa Zoltanom Kodaljem je sakupljao i obradjivao folklornu muziku.kantata). gramofonske ploce) ima veoma vaznu ulogu u sirenju i razvitku muzike. sa folklornim motivima. koji se kasnije preradjuju i izoblicuju. Fransis Pulank. Komponovao je: razne kompozicije za klavir. Radio je na akademiji kao profesor. i kvartete. Kao mlad uci da svira violinu. koje su stvorili avangardisti eksperimentatori. Alban Berg. violinski koncert u dodekafoniji „Vocek“ – vojnik iz I svetskog rata. Partiture su pisane u karakteristicnim oblicima. i kamernu simfoniju.1951) – rodjen je u Becu i nije iz muzicke porodice. „Pjero mesečar“ – najbizarnije njegovo delo. kantate. • Engleska: Gustav Holst. solo pesme. a u II periodu je pod uticajem Senberga (atonalnosti. • Konkretna muzika – snimaju se sumovi i zvukovi iz prirode – sveta koji nas okruzuje. • Nemacka: Arnold Senberg. Igor Stravinski. ucio i radio u Budimpesti. Pjer Bulez. i operu „Lulu“. Ostali ekspresionisti . orkestar. napusten je tonalitet – to cak ide dotle da se jedan ton ne sme ponoviti. U I periodu je impresionista.Bela Bartok (1881 . operu.1945) – rodjen u Becu. svi tonovi su ravnopravni. Komponovao je klavirske sonate. upotrebljavaju se disonantni intervali (2 i 4). prisutne su sve oznake od ppp do fff.Kompozitori ove epohe su vise eksperimentatori. Njujorku. nego kompozitori..1945) – madjarski kompozitor. a sto se tice dinamike. operu u jednom cinu „Od danas do sutra“.Arnold Šenberg (1874 .1935) – rodjen u Becu u muzickoj porodici. Artur Honeger. Paul Hindemit. Bio je Senbergov ucenik. kamerna dela – kvartete i varijacije za orkestar. Djankarlo Menoti.Anton Vebern (1883 . Danci). koncerte za klavir.Alban Berg (1885 . . disonantni akordi. bez upotrebe instrumenata. simfonije za razne instrumente. Ekspresionizam Ekspresionizam se javlja izmedju dva svetska rata. svitu za gudacke instrumente „Oda Napoleonu“. sa tematikom iz nordijske mitologije (Svedjani. U Americi je pisao koncerte za violinu i orkestar. . a kasnije uci da svira i klavir. Norvezani. . Prvo je radio kao cinovnik. • Francuska: Darijus Mijo. • Tek na kraju zivota vraca se upotrebi tonaliteta i tada pise: kamerne simfonije. a zatim koriste u filmovima. koju izvodi veliki broj solista.Javlja se novo notno pismo. Olivije Mesijan. varijacije. Posto je . Karl Orf („Karmina burana“ – njgovo najznacajnije delo . „Preziveli iz Varsave“.. orkestarske kompozicije. Pjer Sefer. sa 8 godina komponuje. Zasniva sa na dodekafoniji i atonalnosti. koji se koriste kao efekti u filmovima. kasnije se preradjuju i dobijaju se novi zvuci. Luidji dalla Pikola. Dmitrij Sostakovic. Kompozitori: . . Aram Hacaturijan. Komponovao je i svoje kompozicije. Los Andjelesu. Ralf Von Vilijams. Za sva ova snimanja zvuka koristila se magnetofonska traka. Erih Sati. Bendzamin Britn. kao odgovor impresionizmu. • Elektronska muzika – masine i generatori proizvode zvukove. televizija.

„Cudecni mandarin“ – sa istocnjackim motivima. . • Od vokalno-instrumentalnih dela napisao je kantatu „Aleksandar Nevski“. • Kamernu muziku – 6 gudackih kvarteta. i sonate za razne instrumente. „Romeo i Julija“ i „Pepeljuga“. Nazvan je Bahom XX veka.bio protivnik Hitlera i nacista bezi u SAD. • Opere: „Zivot razvratnika“. Njujorku i na kraju se vraca u Rusiju. u kojima koristi disonantne akorde. • Scenska dela: opere: „Novosti dana“ – komicna opera tj. Kompozitori: .1963) – nemacki kompozitor. • Za orkestar koncert „Muzika za gudace. Nacionalne skole U delima kompozitora nacionalne skole dolazi do izrazaja teznja za folklorom. . • 3 klavirska koncerta. • Kamerna muzika – pod uticajem romantizma – 4 gudacka kvarteta i sonate za razne instrumente.Paul Hindemit (1895 .Sergej Prokofjev (1891 . a zatim odlazi u SAD. u g molu za klavir. a u II podleze uticaju ekspresionizma. „Price o vojniku“. udaraljke i celestu“. • Koncerti – napisao ih je 5: in C.Igor Stravinski (1882 . „Slika Matis“. gde je i umro u bedi. • Za orkestar je komponovao 5 simfonija u stilu klasnicnih kompozitora i simfonijske poeme. • Simfonije u stilu klasicara.1971) – ruski kompozitor iz muzicke porodice. • 14 baleta. Dela: • Koncerti i orkestarske kompozicije: zbirka od nekoliko polifonih koncerata. od kojih je najznacajnija „Kosut“ – ime junaka. jer je bio veoma dobar polifonicar. • Simfonije u duhu Betovena. koncerti za violinu. . uz pratnju udaraljki. nazvani jos „Savremeni brandenburski koncerti“. posto je veci deo zivota proveo u Americi dosta se bavi folklorom indijanaca i crnaca i tako nastaje opera „Kralj Edip“. Pisao je: • Simfonijske poeme. „Petruška“ – tematika ruske bajke. baleti: „Drveni princ“. od kojih je najznacajnija „Peća i vuk“. i 2 violinska koncerta. • Za orkestar – koncertne svite „Plemenita vizija“ i „Svirač hardigardija“. U I teriodu je pod uticajem impresionizma. pod nazivom „Mikrokosmos“. zbirku kratkih melodija (153 melodije). Takodje je pisao koncerte za violu d’ amore. rog i hornu. in Des. „Harmonija sveta“ – inspiracija su mu bila astronomska istrazivanja. Dela: • Crkvena muzika: oratorijum – najznacijniji je „Plač proroka Jeremije“.1953) – takodje ruski kompozitor. • Za klavir je komponovao cikluse minijatura „Nestalne vizije“ i „Sarkazmi“ – politonalnost. baleti „Prica o kamenom cvetu“. violu i nekoliko za klavir. violoncelo. • Znacajna scenska dela su mu: opere „Ljubav za 3 pomorandze“. muzicka komedija. Studirao je u Frankfurtu. Tamo je radio u Los Andjelesu i Njujorku. • Baleti su mu inspirisani bajkama: „Žar ptica“. Kao protivnik Hitlera bezi u Ankaru – Turska. „Rat i mir“. a kasnije zivi u Parizu. • Koncerti: violinski koncerti in D i in C. Neke izvorne melodije se preradjuju i za orkestar. „Posećenje proleća“ – opisuje pagansku Rusiju i pisan je u politonalnosti. „Puščinela“. ucio kod Korskakova. • Scenska dela – najznacajnija su: opera „Dvorac Modrobradog“.

klavirske preludiume pod uticajem Debisija i Skrjabina.Luidji Nono – komponovao dela za magnetofonsku traku – elektronsku muziku. Becu. Znacajna dela su mu „Djavoli“ i „Pasija po Luki“. . koji je studirao u Belgiji i Nemackoj. kvartete. Predstavnici: . i kantatu „Linkonov portret“. Komponovao je kratke kompozicije bez naslova. Pisao je razna dela u stilu elektronske muzike.1925) – profesor na Pariskom konzervatorijumu. Njegovo znacajno delo je „Vaskresenje mrtvih“. . biznismen u pocetku.Artur Honeger (1892 .1978) – kompozitor iz Jermenije.Žorž Brik } Sklonost ka proslosti i novoromanticari .1954) – po poreklu je bio Amerikanac.1959) – Amerikanac.1955) – Nemac po poreklu.Aloiz Haba – pisao svite i sonate u stilu četvrttonske muzike. a kasnije se bavi muzikom – bio je orguljas. . Napisao dela „Integrali“. Pise pticju muziku. rapsodije.Erih Sati (1866 .Karl Hajnc Stokhauzen – iz Kelna. politonalnost. Pisao je: kamerna dela – tria.Pjer Bulez – ziveo u Parizu i pise serijalnu muziku: „Čekić bez gospodara“ – za orkestar. ziveo i radio u Parizu.1959) – rodjen u Brazilu. scenska dela – oratorijumi „Igra mrtvih“. . kvintete.Luj Direr } francuski kompozitori . .Kšištof Penderecki – inspirise ga Biblija.Edgar Varez – radio je u Parizu i Njujorku.Vitold Lutoslavski – dela su mu pod uticajem folklora i u njima koristi dodekafoniju i aleatoriku. . . i kantatu „Vereničko lice“. . U njegovim delima se oseca cetvrttonska muzika. Berlinu. crnacku. i simfonije.Feručo Buzoni (1866 .Zoltan Kodalj (1882 . „Venecijanske igre“. Stravinskog. Dela: „Madjarski psalmi“ orkestarsko delo i opera „Hari Janos“. Dela: balet „Gajana“ ciji je najznacajniji deo „Igra sablji“. . posle otisao u SAD. i 15 simfonija pod uticajem Cajkovskog. jevrejsku i indijansku muziku. .1974) – francuski kompozitor.Olivije Mesijan – pise elektronsku i serijalnu muzike.Arnold Koplend – napisao 3 simfonije.Fransis Pulank } . studirao u Parizu. Komponovao je kamernu muziku i balet „Stvaranje sveta“. ali je rodjen u Francuskoj i ucio u Parizu. „Pustinje“. Komponovao je operu „Dr Faust“.1975) – studirao i radio u Lenjingradu i Moskvi.Dmitrij Šostakovič (1906 .Aram Hacaturijan (1903 . Stvarao je pod uticajem Baha. Radio je u Moskvi. Verdija.1967) – sa Bartokom je sakupljao madjarske folklorne melodije i obradjivao ih. i u njegovim delima oseca se uticaj folklora. simfonijsku muziku. od kojih mu je najznacajnija „Izraelska“. „Jovanka Orleanka“ i „Kralj David“. klavirska dela i solo pesme..Ernst Bloh (1880 . „Zalosna muzika“ i II simfonija su mu najznacajnija dela.Čarls Ajvs (1874 .1955) – direktor opere u Budimpesti. koncerte. Eksperimentatori Eksperimentatori eksperimentisu sa četvrttonskom muzikom. Komponovao je orkestarske svite. poliritmija. Pise dzez. .Darijus Mijo (1892 . . Pise kamernu. . Komponuje pod uticajem Baha. koncerte za klavir i violinu.Hektor Vilja Lobos (1887 . . Napisao je dve rapsodije u kojima se oseca uticaj folklora. . Napisao je: 5 simfonija. i kompozicije za gitaru i orkestar. . jer je mnogo voleo prirodu. koncert za klarinet i orkestar posvecen Beniju Gudmanu. Semberga.Žorž Enesko (1881 . Pisao je: svite – „Brazilske bahijame“. .Dzon Kejdz – pisao dela za magnetofonsku traku – cak za 42 tranzistora.1924) – kao decko odlicno je svirao klavir. . . Antiromanticari . Mocarta.

koje su nadjene u manastiru u J. Djankarlo Menoti. udaraljke po potrebi. aritmija. Paul Hindemit. „Piter Grajms“ i „Mali dimnicar“.Bohjslav Matina (1890 . Kompozicije su kratke zbog atonalnosti – etide. Nemacka – Arnold Šenberg. Glavno obelezje ove muzike je heterogenost tj. . . Nemackoj – pricaju o veselom studentskom zivotu. Dela: „Muzika za decu“ – decji instrumentarijum. Neki kompozitori teze ka inovacijama a neki polaze od tradicije tako da imamo nekoliko razlicitih pravaca u muzici. Dmitrij Šostakovic. ploce. Francuskoj. Rusija – Sergej Prokofjev. radio.. Radio je u Rimu i Milanu. koja je imala i oznake za cetvrtstepene. uglavnom preovladava instrumentalna muzika. Zabavna – popularna – pop muzika i Eksperimentatori.1959) – ceski kompozitor. . Engleska – Gustav Holst. Znacajno delo mu je opera „Romeo i Julija“. dolasku proleca. atonalnost. bitonalnost. serijalna muzika. Ovi periodi se razlikuju zbog uticaja razlicitih politickih. Ralf von Viliams. Neobarok. Italija – Feručo Buzoni. posle i kao dirigent. Novoromanticari .Pravci: Ekspresionizam. Od vokalno-instrumentalnog opusa napisao je „Ratni rekvijem“ i tri opere: „Otmica Lukrecije“. . . Neoromantizam. aleatorika.. Artur Honeger.Zajednicke karakteristike i sredstva ovih pravaca su: polifono gradjenje melodije – svi tonovi su ravnopravni. fuge.Karl Orf (1895 . Igor Stravinski. cetvrttonska muzika. Italiji. pisana za soliste i orkestar. . kantata „Karmina Burana“. poliritmija. raznovrsnost. ekonomskih i drustvenih dogadjaja. pesme. Aram Hacaturijan. . polifonija. Futurizam. Luidji Nono. koncerti. ametrika. Savremena muzika (muzika XX veka) Ova epoha se deli na dva perioda: period izmedju 2 rata i period posle drugog svetskog rata. starofrancuskom. politonalnost. Fransis Pulank. na ceske narodne folklorne teme. orkestar izvodi bizarna dela – opisuju rat. končerta grosa.Hajnrih Zutermajer – svajcarski kompozitor. Elektronska i konkretna muzika. Ova muzika nema zajednicki karakter. kao u doba baroka. pojavljuje se cak i muzicka propaganda – faktori sirenja i razvitka muzike – gramofoni. Neoklasicizam.Instrumenti – do izrazaja dolaze duvacki instrumenti zbog prodornog zvuka. javljaju se novi ritmovi – sinkopirani. .Oblici: nema novih oblika. preludiumi. Olivije Mesijan. Dzez. Karl Orf. staronemackom i nemackom jeziku. Pjer Bulez.Bendzamin Britn (1913 . Tekst u tim pesmama je na latinskom. i uvode se elektronski instrumenti. Radio je u Nemackoj. elektronska i konkretna muzika. Znacajno delo mu je opera „Telefon“. klasicizma.1976) – engleski kompozitor.Kompozitori: Francuska – Darijus Mijo. najznacajniji novoromanticar. novo inovativno notno pismo u raznim oblicima..1982) – Nemac – ziveo i radio u Minhenu na konzervatorijumu kao profesor. studirao je u Pragu. kafanskom zivotu. Erih Sati. dodekafonija. Pisao je simfonije. Bendzamin Britn. televizija. Svi su oni vise eksperimentisali nego sto su komponovali. Alban Berg. Nacionalne skole. kvarteti. simfonije.Djankarlo Menoti – italijanski kompozitor. Anton Vebern. Melodije su mu u stilu njegove drzave. sonate. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful