Istorija muzike

Postanak muzike
Otkud muzika? Muzika postoji otkad i ljudi. Sta i kako su praljudi svirali? Niko ne zna. Sredinom XIX veka javljaju se prve teorije o postanku muzike: - Britanski filozof, Herbert Spenser je smatrao da muzika nastaje u afektu – usled viska energije, kada hocemo da izrazimo nase emocije kroz dizanje i spustanje glasa. On je vrsio oglede na zivotinjama kako bi dokazao svoju teoriju. - Carls Darvin je smatrao da muzika nastaje usled privlacenja suprotnih polova. On je takodje vrsio oglede na zivotinjama. - Karl Biher, Nemacki ekonomista je definisao muziku kao proizvod rada. Smatrao je da je muzika nastala sa proizvodnjom i da prati pokrete pri bilo kakvom radu. - Nemacki prirodnjak, Karl Štumf je smatrao da je muzika nastala kao signalno sredstvo (da bi se primitivni ljudi dozvali medjusobno). - Žil Kombarje, Francuski muzikolog je doveo u medjusobnu vezu muziku i magiju, sto je u principu i najtacnija tvrdnja. Muziku koriste primitivni narodi starog veka: - Ljudi sa Cejlona (danasnja Sri Lanka); - Ljudi sa Gvineje (tadasnji Irijan); - Afrikanci; - Amazonci; - Aboridzini (Australija).  Magija igra vaznu ulogu u zivotu primitivaca. Oni njom objasnjavaju sve natprirodne pojave. Muziku koriste pri ritualima. Tada upotrebljavaju tekst i melodiju, uz koju pevaju odredjeni tekst. Tadasnja muzika se sastojala u ponavljanju kratkih odlomaka uz dinamiku pri smenjivanju pevanja vraca i plemena. - Kasnije se javljaju napevi u kojima se upotrebljavaju V2, a kasnije i Č4, Č5 i Č8. Vrste napeva su: radni, vojnicki, ljubavni (lirski) i uspavanke. - Najstarija lestvica je pentatonika. Ona je upotrebljavana u Kini, Japanu, Skotskoj, Irskoj, Madjarskoj... - Sto se tice viseglasja prvo se pevalo paralelno u 1, a kasnije i u svim ostalim intervalima, a najvise u 2, 4, 5 i 8, tek kasnije u 3. • Prvi oblici viseglasja su: o Heterofonija – dvoglasno, unisono pevanje koje se na sredini kompozicije siri u pevanje u 4 i 5, a zatim se ponovo vraca na unison; o Bordun – 1 glas lezi, dok 2. gradi melodiju; o Imitacija – ponavljanje jedne male fraze kroz glasove. - Instrumenti imaju veoma znacajnu ulogu u zivotu primitivaca. Prvo koriste dlanove i glas da proizvedu zvuk, kasnije udaraju dlanom o neki predmet, a jos kasnije predmetom o predmet. Tako nastaju prvi instrumenti: • Udaraljke – Prve udaraljke su pravljene od drveta, kamena, kostiju neprijatelja, metala. • Duvacki instrumenti – Prvi duvacki instrumenti su flaute od trske, drveta, i od kostiju zivotinja i zarobljenih neprijatelja. Kasnije se javljaju trube. • Zicani instrumenti – Prvi izvor zvuka u obliku zicanog instrumenta je tetiva luka. Kasnije se broj zica povecava i dodaje se rezonator, i tako nastaju citre, harfe, lire... Uz magiju i muziku pojavljuje se jos jedna vazna umetnost, a to je ples. Uz prizivanje raznih duhova i bogova i pesmu i svirku, javljaju se i igre oko vatre tj. prvi plesovi.

Muzika u zivotu starih naroda

(Stari vek)
Stari vek traje od postanka coveka do IV – V veka nove ere. U starom veku vlada robovlasnicki poredak. Postoje dva sloja – klase ljudi: 1. Vladari (crkva i bogataski sloj) i 2. Robovi Muzika je podredjena i pise se po volji vladara, crkve i bogatasa, dok muzika robova ne postoji. Pojavom klasnog drustva muzika je na visem nivou i od tada se muzikom bave semo profesionalni muzicari (pevaci, sviraci, igraci), koji rade na dvorovima. Javljaju se i novi instrumenti: udaraljke od bronze, gline, drveta; duvacki instrumenti se osavremenjavaju i javljaju se flaute, rogovi, trube; i na kraju zicani instrumenti, koji su najznacajniji, harfe, lutnje, kitare, pa cak i hidraulicne orgulje. - Muzika u ovom razdoblju je uglavnom jednoglasna. - Vladari kasnije shvataju znacaj muzike i ona se pojavljuje u verskim obredima u hramovima, a izvode je profesionalci. - O muzici starih naroda saznajemo sa reljefa na zidovima palata, grobnica, hramova, kipova. U ovo doba se javljaju prve teorije muzike, ali nije bilo notacije, pa su se melodije prenosile usmeno s kolena na koleno.

Egipat – Misir
Egipat u starom veku ima veoma razvijenu kulturu i umetnosti – vajarstvo, knjizevnost, a narocito muziku. Muzicari su smatrani faraonovim rodjacima, a bez muzike nije mogla da se zamisli ni jedna svecanost. Muzika se izvodila u hramovima, na dvorovima, ulicama, trgovima – gde su ljudi i igrali-plesali. - Instrumenti koji su tada korisceni u Egiptu bili su: veliki broj udaraljki, flaute, trube, a narocito su bili zastupljeni zicani instrumenti, pre svega harfe. III miliona godina pre nove ere Egipcani su pravili savrsene harfe. To su bile harfe u obliku luka, tzv. lucne harfe. Sem harfe od zicanih instrumenata bile su zastupljene lutnje, citre i hidraulicne orgulje, koje su tada postojale samo u Egiptu i radile su pomocu vode i vazduha. - Egipcani su poznavali i orkestar – vojni orkestar sastavljen od duvackih instrumenata i udaraljki. - Sto se tice teorije muzike u Egiptu su bile zastupljene Pentatonika i Hromatika. Poznaju intervale koji su imali znacajnu ulogu u muzici uopste, a najvise koriste 4, 5 i 8. Tada jos uvek nije bilo notacije.

Mesopotamija – Irak
Prve civilizacije koje su naseljavale ovo podrucje su: Sumerci, Vavilonci i Asirci. Muzika je u Mesopotamiji bila vezana za religiju – u crkve se uvode instrumenti. Sve crkve su gradjene uz pesmu, a u toku godine su se tacno rasporedjeno pevali crkveni napevi. Muzicare imamo i na dvoru, gde moze raditi i do 150 profesionalaca. - Od instrumenata koriste se: razne udaraljke, cegrtaljke, bubnjevi, duvacki instrumenti sa jezickom tipa oboe i roga, lire i harfe. - Ovi narodi takodje poznaju orkestar, a od terorije muzike poznaju intervale, od kojih su glavni 5 – simbol 5 cula, i 7 – simbol 7 dana u nedelji i broj tada poznatih planeta.

Japan – Nipon (Izlazak sunca)
O muzici Japana nema puno pisanih podataka. Ipak zna se da su Japanci u starom veku poznavali pentatoniku i da Japanska muzika dostize vrhunac u VIII veku nove ere. Oblici muzike koji su se tada koristili su: - Ko – uta i Ha – uta – solo pesme; - Gagaku – To je bila vrsta instrumentalne muzike, koju je izvodio orkestar na otvorenom imitirajuci zvukove iz prirode; - No – je razvijenija vrsta muzike – scenska muzika u kojoj ucestvuju horovi, pevaci i plesaci uz instrumentalnu pratnju, sto predstavlja zacetke japanske opere. - Instrumenti koji se koriste su: trzacki: Biva, Samizen, koji ima 3 zice i dugacak i tanak vrat, i Koto – tip gitare sa 13 zica; i od duvackih instrumenata Sakuhaci – flauta od bambusa.

Palestina – Izrael

Najznacajnija uloga muzike je u hramu i smatrali su je sredstvom za dobijanje Jehovine (bog) naklonosti. Muzika je imala veoma veliki znacaj Njihovi carevi su i sami bili kompozitori: • Car David je napisao 150 psalama. Psalmi su pohvalne pesme Bogu, oni su jednoglasni, izvode se u recitativnom stilu uz pratnju nekog zicanog instrumenta. • Car Solomon – „Pesma nad pesmama“. - Profesionalci se javljaju kasnije. - Od teorije muzike poznaju pentatoniku, lestvicu od 8 tonova i ukrase koji su tada dosta bili upotrebljavani. Crkvene pesme su izvodili u stilu responzorijalnog pevanja – dijalog izmedju svestenika i hora. - Istrumenti koje su koristili su: bubnjevi, kastanjete, trube od metala, za koje su verovali da rasteruju zle duhove, razne flaute i oboe sa jezickom, tipicno njihov instrument Sofar – vrsta roga, razne harfe, lire lutnje...

Arapi
Svojim orijentalnim karakteristikama Arapi su mnogo uticali na evropsku muziku. Centri arapske muzike u starom veku su: Medina, Damask, Kordoba, Sevilja, Kairo i Bagdad, koji je imao orkestar od 200 clanova koji je izvodio 100 izabranih pesama iz toga doba, a najznacajniji centar je Kalifov dvor, gde su se izvodile narodne pesme. - U VIII veku Arapi u Kordobi osnivaju skolu sviranja i pevanja, a Sevilja postaje centar za proizvodnju najznacajnijih muzickih instrumenata. - Muzika je narodna (narod je stvarao muziku). Oblici koji su korisceni su: • Balada – vokalno-instrumentalna pesma od nekoliko stihova; • Makami – vokalno-instrumentalno delo zasnovano na improvizaciji. - Od teorije muzike poznaju dijatoniku, hromatiku i enharmoniju; lestvicu od osam stepeni i poznaju manje tonske razmake od polustepena (1/3, 1/4, 1/5, 1/6 stepena).

Kina
Kina je jedna od starih drzava. Njihovi filozofi su se bavili muzikom, npr. Konfucje. Kinezi su bili skloni velikim svecanostima i ceremonijama. Ni jedan vid kulture se nije mogao zamisliti bez muzike (hramovi, dvorovi, ulice, trgovi). Pesme i himne su pevane uz orkestar koji se sastojao od 500 do 700 clanova. Imali su veoma razvijenu teoriju muzike – lestvice: - Pentatonika – lestvica od 5 tonova, bez polustepena. Pet tonova smatraju simbolom zemlje, vatre, vode, drveta i ruda; ili simbolom drustvenog uredjenja: vladar, visoki drzavnici, narod, javni sluzbenici, proizvodi. Ova lestvica je koriscena i u svetovnoj i u duhovnoj – crkvenoj muzici. - Tsai jui – lestvica od 7 tonova i ponovljen 8. – dur sa #4 stupnjem (lidijski modus). - Lestvica od 12 tonova – hromatika – svirali su je pomocu instrumenta Liu koji se sastojao od 12 cevcica razlicitih dimenzija. Broj dvanaest je bio simbol meseci u godini i broja apostola. - Instrumenti: • Udaraljke – prave ih od kamena, metala, bronze. Poznaju preko 40 vrsta bubnjeva, koji mogu dostici precnik i do 2,5 m. Karakteristican je tipicno kineski instrument King – udaracki instrument od kamenih plocica po kojima se udaralo drvenim cekicem; • Duvacki intrumenti – imaju ih veliki broj: trube; flaute; Jo – frula sa 7 rupica od bambusa; Šeng – je imao rezonator od osusene tikve ili lubenice, u kome se nalazilo od 13 do 36 bambusovih trski razlicite velicine, a na posebnu trsku se uduvavao vazduh; • Zicani: harfe; lire; Kin – koji se svirao u lezecem polozaju i imao je od 5 do 15 zica; Lip – slican gitari. - Izmedju VI i XII veka Kinom vlada dinastija Tang, a od VII do IX veka pojavljuju se novi instrumenti: lire, lutnje i harfe i veliki broj stranih muzicara. Od IX do XII veka pojavljuje se autenticna kineska vrsta muzike Song – Scenska muzika koja predstavlja osnovu kineske opere. Ovde imamo recitacije, glumu i dekoraciju.

Indija

U Indiji se muzici pripisuje bozansko poreklo i magicna moc. Smatrali su da ona utice i na zivotinje i biljke. Muziku nalazimo u hramovima i na dvorovima, cak je i sam kralj komponovao muziku. Postoje 2 vrste muzike: • Saman – smirena melodija – nema skokova, duhovnog karaktera; • Raga je svetovna muzika eksplozivna, brza, razdragana, sa mnogo skokova i ukrasa (suprotnost Samana). - Imaju veoma razvijenu teoriju muzike. Poznaju pentatoniku – kineska – bez polustepana. Kasnije se pojavljuje lestvica od 7 tonova, gde je svaki stupanj je imao svoje ime – zaceci solmizacije. Poznavali su razmake od ¼ stepena, tako da oktavu dele na 22 ¼ stepena. Obim melodije je isao i do 3 oktave. Poznaju cak i viseglasje – Bordun (jedan glas lezi, dok drugi gradi melodiju). - Imaju veoma bogat instrumentarijum: gongovi, kastanjete, bubnjevi, frule, oboe, gajde, trube, rogovi, Vina – tipicno indijski zicani instrument, Ravanastron, Sarangi. - Koriste karakteristicnu vrstu scenske muzike, koju su nazvali Igrana drama (u prevodu). Ona obuhvata glumu pod maskama, uz instrumentalnu pratnju i malo dekora.

Grcka – Helada, Helas
U grckoj vlada helenisticka kultura, koja dostize vrhunac robovlasnickog drustva i sa njom pocinje istorija ne samo muzike vec i covecanstva. U grckoj u to vreme vlada parlament – nema kralja – po drzavnom uredjenju je republika. Iz tog doba poznati su nam njihova arhitektura, vajarstvo, slikarstvo... Omladina je obavezno morala da se bavi muzikom, a narocito je bila razvijena horska muzika. Imali su horove od 12 do 25 clanova. Sama rec muzika je grckog porekla i oznacava sve sto pripada Muzama (boginje nauke i umetnosti), tako da se smatra da je muzika bozanskog porekla. Nju nalazimo na vencanjima, pogrebima, pri verskim obredima, na trgovima. Njihovi filozofi su se takodje bavili muzikom: Aristotel, Pitagora, kao i Fidija – vajar. Prvi muzicari su Amfion, Orfej, Marsija, Limos... - Instrumenti: • Prvi instrument koji poznaju je Kitara (lira) – trzacki zicani instrument sa 8, 11 ili 15 zica. Lira je bila obavezna za ucenje i bila je kucni instrument; • Aulos je duvacki instrument od trske ili slonove kosti. Sastojao se iz dve cevi, koje je svirac, obe, drzao u ustima. Na obe cevi imao je od 4 do 15 rupica. Na desnoj se izvodila melodija, a na levoj pratnja. Koristio se na gozbama, pratio vojnicki korak i na galiji, kao sredstvo za davanje ritma veslacima; • Jos poznaju razne vrste truba, panovu frulu, kastanjete i razne zvecke. - Oblici grcke muzike: • Postoje dve vrste vokalno-instrumentalne muzike i to su: Kitarodija – pevanje uz kitaru, i bila je popularnija od Aulodije, sto je druga vrsta vokalno-instrumentalne muzike; • Takodje postoje 2 vrste instrumentalne muzike: Kitaristika i Auletika; • Oblici horske (vokalne) muzike – izvodio ih je hor koji je imao od 12 do 25 clanova. Pevalo se unisono ili u oktavama, a kasnije dobijaju instrumentalnu pratnju: o Tren – zalopojke uz aulos; o Pean – radosne pesme o sreci i zdravlju posvecene bogu lepote – Apolonu. Bilo je duhovnih i svetovnih Peana; o Ditiramb – posvecen bogu vina Dionisu – Dioniziju. Izvodio se na trgovima, a izvodilo ga je 50 plesaca i pevaca, koji su bili obuceni u jagnjece koze i igrali oko oltara, gde je lezala skulptura boga. Bili su praceni sa 2 aulosa; o Himne – pesme posvecene bogovima; o Skolion – napitnice – pesme posvecene vinu i vinovoj lozi; o Enkomej – pohvalne pesme coveku ili bogu; o Himenej – vrsta svadbenih pesama; o Partenije – pesme koje su zene pevale u slavu boginje Artemide; o Tragedija dozivljava vrhunac u VI veku pre nove ere. Razvila se iz Ditiramba. Solista dobija vecu ulogu i on prica o Dionisovom zivotu. Uvode se prvi glumci, koji su nosili maske na licu, pa plesaci dobijaju znacajniju ulogu. Hor se javlja medju cinovima, kao komentator dramske radnje i predstavlja masu naroda. Imao je od 12 do 25 clanova koje su pratili aulosi i kitare.  Tragedija je imala 5 cinova. Ditiramb se izvodio na trgovima, a tragedija se izvodi u amfiteatru (pozoriste polukruznog oblika na otvorenom sa 20.000 kamenih sedista i binom u sredini). Svi ucesnici tragedije su se nalazili na sceni. Znacajni tvorci tragedija su Euripid, Sofokle i Eshil. Tragedija iscezava u 5 veku; o Nasuprot tragediji razvija se komedija, koja takodje, kao i tragedija, nastaje iz Ditiramba. U komediji se opisuju natprirodne sile, a izvodi se na gozbama – pevanje i ples uz instrumentalnu pratnju.  Kasnije iz komedije i tragedije nastaje opera.

Vrsta se odredjuje brojem polustepena. Uz magiju i muziku javlja se jos jedna umetnost – ples . ha-uta – solo pesme. kasnije se javljaju trube. Kalikula – koji su bili kanibalisticki nastrojeni. raga – Indijska muzika brzog tempa. . zatim i u ostalim intervalima. stupnja i njom se izrazavala patnja i bol. saman – Indijska muzika mirne melodije. kitaristika – instrumentalna-kitara. Rim Postaje Evropski kulturni centar u II veku pre nove ere. himenej. • Notacija – Kod Grka je veoma vaznu ulogu imao horovodja. gagaku – instrumentalni obl. a kasnije i C4. koji su ponavljani uz promenu dinamike. zicani nastaju od tetive luka. gline. Javlja se i viseglasje – prvo u paralelnim 1.Karakteristike: robovlasnicki drustveni poredak – vladari i robovi. tako sto se dodaju zice i rezonator. i to su citre. i 3. kostiju. a disonantni su svi ostali intervali. Imali su znacaj I. Javljaju se i crkveni napevi – responzorijalno pevanje i viseglasje. na kojoj se belezilo. Najtacnija tvrdnja o nastanku muzike jeste teza francuskog muzikologa Zila Kombarjea. stupnja i ona se koristila za opisivanje uzbudljivih dogadjaja. Koriste se ukrasi. . kitare.  Prvi i poslednji ton tetrahorda su morali uvek biti fiksirani. da je muzika nastala iz magije.. Arapi.  Muzika u zivotu starih naroda Stare drzave su: Egipat – Misir. Egipat i Grcka. pa do V veka nove ere. cak i razmaci manji od polustepena. harfe. skolion. rogovi i Lituus. jer pevaci. duvacki – flaute od trske. Imali su oznake za duze i krace note – „U“ – duzi slogovi. . trube.. samizen. aulodija – v. Od duvackih instrumenata Aulos. stupnja i bila je velicanstvena. Frigija Lidija.. modusi. i 6. psalmi. delo – pesme uz kitaru. i 2. Mesopotamija – Irak. duvacki – flaute. e. himna. makami. Muzika se tada sastojala od kratkih odlomaka. a od zicanih Kitara i Cimbal – stoji vodoravno i svira se udaranjem palicama o zice.Instrumenti koje koriste su: Hidraulicne orgulje – na dvorovima. i 4. komedija.. Tetrahord je glavna lestvica i na njoj se gradi ova muzika. Javljaju se melodijski intervalski skokovi – V2. muzika je po volji vladara i njom se bave profesionalci. metalne trube. drveta – bubnjevi. o Frigijska lestvica – modus – je imala polustepene izmedju 2.Prvi kompozitori su Amfion. Najkasnije muzika dolazi do vladara – Neron. Grcka – Helada – Helas.. 5 i 8. delo – pesme uz aulos. Od najveceg znacaja je uvodjenje jedne crte. ima ih sedam. i. Japan – Nipon-u prevodu izlazak Sunca. balade. a neke od njih su: o Dorska lestvica – modus – imala je polustepene izmedju 3. lirski – ljubavni i uspavanke. hromatiku i enharmoniju. muziku. i 6. Nema sopstvenu. kastanjete. Rezime – Stari vek (od postanka coveka do V veka n. koto. a kasnije u dobe muzike starih naroda javlja se robovlasnicki drustveni poredak. . • Oblici grcke muzike su: kitarodija – v.). linija za belezenje melodije i oznake za nacine pevanja – dirigent je sve odredjivao. a kasnije se javljaju 3 vrste viseglasja: heterofonija – unisono-4. tren. C5 i C8.Instrumenti: razne udaraljke od bronze. no – scenska muzika. o Lidijska lestvica – modus – polustepeni izmedju 1. lutnje. rogovi.. pean. Indija. enharmonija. Marsej. drveta i od kostiju zivotinja ili neprijatelja. a ostali su mogli da moduliraju. Ove lestvice dobijaju imena po grckim pokrainama (Dorija.igre oko vatre. metala. i 7. Limos. Rim. aulos..Oblici: ko-uta.Muziku nalazimo u arenema pri borbi gladijatora i zivotinja – koriste se duvacki instrumenti da bi docarali uzas borbe. 5-unisono. napevi – vrste napeva su radni... Spajanjem tetrahorada dobijaju se prve lestvice koje su bile silazne. konsonantni su 4. lire. o Oblici horske muzike: enkomej. a imucniji ljudi su imali sopstvene orkestre. Kineska – igrana drama. biva. U pocetku stari vek je drustveno besklasan. kamena. tako da stari vek traje od postanka coveka. Palestina – Izrael. bez njega... Najstarija lestvica je pentatonika. vec na njega uticu Sirija. . Kina. . dijatonika. nisu znali visinu i trajanje tona. Orfej. bordun – 1 glas lezi dok se drugi krece. „-“ kraci slogovi.. oboe. tragedija. cegrtaljke. partenije. lutnje. i 1. vojnicki. i 7. i. i 5. i hidraulicne orgulje – na princip vode i vazduha. pentatonika. auletika – instrumentalna-aulos. Dele intervale na konsonantne i disonantne. IV i V stupnja i poznavali su dijatoniku. . Nastaju i prvi instrumenti: udaraljke od drveta. ditiramb. ) Muzika postoji otkad i ljudi.. koriste se razni intervali.Teorija muzike – Grci su prvi podigli teoriju muzike na visi nivo. trube. Preovladava jednoglasje. hromatika. U Grckoj se javljaju tetrahordi. i imitacija – ponavljanje krace fraze kroz glasove. Muzicari i solisti su dovodjeni iz inostranstva. zicani – harfe.. autenticnu.

i kmetovi – ljudi koji su sluzili vladarima i crkvi. enharmonije i bez velikih skokova – mirne melodije u obimu linijskog sistema. pa su hriscani bili prinudjeni da svoje obrede vrse u katakombama. Pocinju da se zidaju crkve. koja postaje glavna idejna snaga srednjeg veka. . . .Srednji vek U srednjem veku sve vise dolazi do sukoba naroda i vladajuce klase. 395.Rim kasnije ustanovljava pravilo da se Bogosluzenja u celoj Evropi moraju vrsiti na Latinskom jeziku. godina se smatra godinom koja je okoncala starovekovni robovlasnicki drustveni poredak i uspostavila srednjovekovni feudalisticki drustveni poredak. Izvode ga glumci i pevaci uz instrumentalnu pratnju. do 1200. U njemu se opisuje zivot Isusa Hrista i njegovih ucenika. Prvi sa skupljenjem melodija pocinje Papa Grgun I (560 – 604). Izvodjenje Gregorijanskog korala: • Svestenik izvodi psalmodijski solo. tehnici. a muzika je poverena profesionalcima i prenosi se usmenim putem.U Gregorijanski koral se sve vise ubacuje narodnih motiva. i koji su u principu bili (lose)placeni robovi. do 1400. godine u Milanu dozvoljava propovedanje hriscanske vere. u prevodu. Hriscanstvo se rasprostranjuje po celoj Evropi i u Bogosluzenje se uvode narodne melodije – svaka drzava svoje narodne melodije (Srbi – Osmoglasnik). zbog cega se osniva posebna skola – I skola u Rimu – za ucenje Gregorijanskog korala. Sve ove promene donose veoma vazne poglede na svet. i bila je zlatnim lancem vezana za oltar. Prve melodije se uzimaju iz Sirije.Kasni srednji vek. a u Rimu pocinje skupljanje melodija. i . Crkva nastoji da sebi privuce sto vise vernika. Misira – Egipta.Rani srednji vek – od V do X veka – tad se izvodila samo jednoglasna muzika. Karlo Veliki je uspostavio Gregorijanski koral u celoj Evropi. 476. cije je zajednicko ime bilo Varvari (tako su ih Rimljani zvali). Izraela. znaci zameljisni posed. Tada se razvija svetovna muzika. nalazimo ga u nauci. Mongoli. godine – Gotika – obuhvata razvoj viseglasja i instrumentalnu muziku. Zbirka tih melodija nazvana je Antifonardi. Hriscanstvo je tada bilo glavna idejna snaga. a spoljasnji neprijatelji su bili Huni. Sve crkvene melodije nazvane su Gregorijanski koral. Uz te obrede hriscani su pevali jednoglasne melodije. Pojavljuju se prvi instrumenti i gluma. Srednji vek se deli na dva perioda: . Bogosluzenja su bila na latinskom jeziku. umetnosti i u obicnom zivotu. godine rimsko carstvo se cepa na I i Z i dolazi do preokreta i promene nacina zivota.U feudalistickom drustvenom uredjenju postoje dva sloja – klase naroda: vladari – feudalci – feud. bez instrumenata i bez pokreta – dakle crkvena muzika je tada bila vokalna. • Dva hora u vidu antifonog pevanja (u vidu dijaloga). koji se moze podeliti na 2 perioda: • Od 1000. . i samim tim se slabi unutrasnja snaga Rima. godine – Romanika. • Od XIV do XVI veka pojavljuje se muzicki oblik nazvan Misterij. Sve je prozeto hriscanstvom. Opisuju se dogadjaji iz poslednjih Hristovih dana i tako nastaja Liturgijska drama. Car Konstantin 313. stvaranje i umetnost. On se morao znati napamet. i • Od 1200. a feudalci su bili veleposednici. koji poslednjih 14 godina svog zivota bira duhovne napeve svih naroda bez hromatike. • Naizmenicno pevanje svestenika i naroda (hora) – responzorijalno pevanje. Crkvena muzika U prvih sto godina srednjeg veka (pocetna faza srednjeg veka) Rim je zabranjivao propovedanje hriscanstva i vrsenje hriscanskih obreda.

Viteska muzika je bila na narodnom jeziku. ljubavne. To su bile: balade. gde su nosioci plemicke muzike bili trubaduri. . Narodna muzika je ipak opstajala i prenosila se usmeno. .. . • Ova muzika se javlja u Provansi u Juznoj Francuskoj. Ima jedan vodeci glas – c. ratnicke pesme. paralelnim kretanjem u kvartama ili kvintama. alt. f. kasnije ih praktikuje i cela Evropa: . Grade se katedrale – prva koja je izgradjena je Notr Dam. tenor i bas. Svetovna muzika – narodna muzika Nema mnogo zapisa svetovne muzike jer su crkva i vlast zabranjivali narodu da se bavi muzikom – crkva je imala svoj stav i principe. zanatlijske pesme. dvodelne i traju koliko kompozitor zeli.Hoketus – je cetvoroglasan i karakterise ga isprekidana melodija sa mnogo pauza. Od muzickih oblika kod njih se prvi put pojavljuju plesovi i dvodelne pesme.Tada se javlja interes plemica i vitezova za narodnu muziku. pa pocinju da uce teoriju muzike i instrumente.Kanon – je vrhunac polifonije u XIII veku i nastao je u Engleskoj.Konduktus – latinski (zbog Rima) strofican tekst i javlja se u kasnom srednjem veku. Tekstovi su bili svetovnog karaktera. • U Nemackoj se vitezovi koji pisu vitesku muziku nazivaju minezengeri. ili unisono – 4 i 5 – unisono. Poznati muzicari iz ovog vremena u Francuskoj su: Giom De Poatje. . a na njemu se izvode dva razlicita teksta. U to doba javlja se pobuna protiv crkve i njenih shvatanja. Radili su na tornjevima grada. i pratecim glasom koji se kretao suprotno od c.trgovi ulice. f. Putujuci muzicari prava dobijaju u XIII veku i nastaje najstarije udruzenje muzicara u Becu. u crkvu se uvode orgulje.Viseglasje Na pocetku kasnog srednjeg veka – XI vek. jedan glas ima c. . . . miksolidijskoj ili durskoj lestvici. na razlicitim jezicima. Vlast i crkva su ih progonili.Diskant – dvoglas sa gregorijanskom melodijom kao c. (cantus firmus – zadati glas) – melodija iz gregorijanskog korala. dok drugi prati c. Plemicima i vitezovima je dosadio parazitski zivot. . Prvi kompozitori su: Leonimus – napisao 80 organuma. Kasnije u XII i XIII veku u Francuskoj. tako da ovaj oblik u XIII veku dobija duhovno-svetovnu formu. U Francuskoj se nazivaju zongleri. i pocinju da pisu muzicka dela.Prvi i nasjstariji oblik viseglasja je Organum. Radili su i danju i nocu u odelima.Rondelus – je mogao biti troglasan ili cetvoroglasan i imao je jednu melodiju koja se provlacila kroz glasove. plesaci. grad je sa zanatstvom i trgovinom centar okolnih zbivanja. To su bili pevaci.Gimel – dvoglas u paralelnim 3 i 6. Perotimus – prvi pisao fo burdoe. . i univerziteti – prvi je Sorbona u Francuskoj. Oni sami izvode svoju muziku (za to ne koriste spilmane) na pevackim takmicenjima i na dvorovima. a gradjanstvo postaje glavna motorna struktura. a tematika je bila lirika ili priroda. f. gde su najavljivali dolazak neprijatelja i sazivali narod na sastanke. i bio u sitnijim notnim vrednostima. cak i prve cetvoroglasne kompozicije i uvodi prvu podelu hora na 4 glasa: sopran. Kasnije on dobija i instrumentalnu pratnju koja svira c. jer su smatrani predstavnicima djavola zbog toga sto su se u svojim pesmama rugali vladarima i crkvi. Sve ove kompozicije su stroficne. Bernar De Vantadorn i Adam De La Al (najznacajniji truver). Nibelunzi – patuljasto germansko pleme. romanse. .Motetus – je duhovna najcesce troglasna kompozicija. Gral – casa Isusove krvi. a u Nemackoj spilmani.Znacajnu ulogu u izvodjenju narodne muzike imalu putujuci muzicari. decje pesme. Te melodije mogu biti u dorskoj. Najznacajniji minezengeri toga doba su: Valter fon Der. Oni nisu imali nikakva prava. Postoje mnogobrojni zapisi ove muzike.Fo burdo – troglas u paralelnim trozvucima. Uglavnom su u svojim melodijama opisivali germansku tematiku – Tristan i Izolda. Imali su svoja putujuca pozorista i ucestvovali su na vasarima. Najstarija kompozicija u obliku kanona je sestoglasni (4 tenora i 2 basa) kanon iz 1310 godine u durskoj lestvici – „Leto nam dolazi“. Na kraju dolaze i do dvorova. f. . Magnus. zabavama. Nosioci ove muzika ne Severu Francuske bili su truveri. i on postaje svetovna melodija. Plemicke kompozicije izvode zongleri. a narod je bio neobrazovan. f. f. Votelbajd i Hajnrih Fraenlob. Tada u Engleskoj nastaju prve viseglasne kompozicije. glumci i dreseri. On je dvoglasan. pa cak i uspavanke. Sastoji se iz melodije koju imitiraju glasovi i traje sve dok poslednji glas bar jednom ne izlozi melodiju (temu). Narod ih je voleo. .

rupica. ali postoji i homofonija. Najstarije igre su: Estampida. Sargarelo. Najstarija zbirka instrumentalnih kompozicija je zbirka kompozicija za instrumente sa dirkama nazvana Kodeks (to su u stvari preradjene pesme). veleposednici i crkva. pomocu kojih znamo kakvi su bili instrumenti u srednjem veku: • Gudacki instrumenti – javljaju se u IX veku i donose ih Arapi. a plemicke trubaduri i truveri. do 1200. rebal. do 1400. u pocetku trzacki. i razni oblici truba. duga rezonatorska kutija.Instrumentarijum: gudacki instrumenti – Arapi ih donose u IX veku – viela. Rezime – Srednji vek (V . hoketus. koji vuku korene iz grckih modusa. Nosioci narodne muzike u Nemackoj su bili spilmani. raspon 2. ratnicke pesme i uspavanke. U to doba postoje 2 oblika nota: romanski – kvadratne note. i njima podredjeni radnici-kmetovi. i goticki – romboidne note. . šalmaj ili šalimo – preteca klarineta. rota. blok flaute i razni oblici truba. romanse. imao je najjaci zvuk i koristili su ga putujuci muzicari. Cakona – italijanske. preovladava vokalna. a kasnije gudacki instrument. • Orgulje – prvi oblik je portativ – male. salmaj-salimo.Instrumentalna muzika Instrumentalna muzika se razvijala kroz ceo srednji vek. Za to mu je posluzila himna djakona Pavla Sv. Bure – iz njih kasnije nastaje Svita. a u Francuskoj nosioci narodne muzike su bili zongleri. a u Nemackoj – Volter Fon Der.5 oktave. Svetovna muzika – oblici: balade. i kasni srednji vek. Pavana. rondelus i kanon. ali postoji i instrumentalna. Magnus i Perotimus. 1 zica. Usavrsava se tehnika. Gvido Aretinski je uveo danasnji linijski sistem. . Kasnije se usavrsavaju i uvode ih u crkvu zbog davanja intonacije pevacima.. duvacki – rog. Kasnije se javlja viseglasna muzika – oblici: diskant. Prvi ih uvodi Pipin Mali. . Tada se razdvajaju deonice glasova i partiture su univerzalne za sve instrumente – mogu da ih sviraju svi instrumenti koji imaju dovljno tonova (zica. koristili su ih putujuci muzicari. kipova. To su: viela – nemacki fidel – 5 zica. Hajnrih Fraenlob.).Kompozitori: duhovne muzike – Leonimus. trzacki – harfa. i gotiku – od 1200. Galjarda. .Oblici – jednoglasni: korali od kojih nastaju liturgijska drama i misterij. Orguljasi su bili profesionalci. Adam De La Al – u Francuskoj. konduktus. preovladava polifonija. . sa dirkama – prvi oblik orgulja – portativ – male. rebal – 3 zice i svirala se kao danasnje gusle. • Duvacki instrumenti – Svi duvacki instrumenti korisceni su uglavnom solo i koristili su ih putujuci muzicari: rog – bio je od metala. crkava. blok flaute – flaute od drveta. Bernar De Vantadorn. trumšajs – dug vrat. Uglavnom su pisani u durskoj lestvici i varijacionog su oblika. trumsajs. a plemicke minezengeri. godine i obuhvata razvoj viseglasja i instrumentalnu muziku. koji traje od V do X veka i tad se izvodila samo jednoglasna muzika. cije inicijale u XVI veku koristi Vo Bron za ime sedmog tona – „si“. motetus. god. lako prenosive orgulje. . lauta i lutnja. ali ima i svetovne. viseglasje se koristilo u paralelnim 4 i 5.. rota – 3 do 6 zica. fidel. dvorova.Postoji dosta slika. i Rigodon. na zidovima i prozorima kuca. a instrumentalna muzika se samostalno izvodila samo za vreme plesa. Jovanu Krstitelju. • Trzacki instrumenti – Najpopularniji instrumenti korisceni za prvi oblik instrumentalne muzike – ples su harfa. lauta i lutnja i koristili su ih putujuci muzicari. fo burdo. a prvi kompozitori svetovne muzike – Giom De Poatje. Paspje. kljuceve i solmizaciju od „do“ do „la“. U srednjem veku vlada feudalisticki poredak – feudalci tj.XV veka) Deli se na: rani srednji vek. Osnova srednjevekovne teorije muike su bili modusi. koji se deli na romaniku – od 1000.Prvi oblici instrumentalne muzike bili su plesovi (igre). ljubavne. Preovladava crkvena muzika. lako prenosive orgulje. Prvi oblici instrumentalne muzike su plesovi – narodne igre raznih drzava. Imala je podredjeni polozaj u odnosu na vokalnu muziku zbog neprijateljskog stava crkve.

a bogosluzenje (misa) je na narodnom jeziku. Muzika je najvise povezana sa knjizevnoscu (Sekspir – muzicka pratnja u dramama).  Svetovna misa – sa svetovnim c. • Postoji nekoliko zbirki pesama koje se cuvaju u nacionalnom muzeju u Parizu: balade. a potvrdio ga Galileo Galilej. Francuska renesansa Francuska je prva drzava u kulturi i gradjansvo je glavno. Taj dvor se nalazio u Parizu. Sve se vise upotrebljavaju paralelne terce i sekste.) i kasnu (od 1500. virle (oblik instrumentalne muzike.  Solisticki – vodeci glas i instrumenti. On je cetvoroglasan i izvodi se AKAPELA – bez instrumentalne pratnje. Javlja se interes za antiku. f. Javljaju se: sve veca upotreba paralelnih terci i seksti – konsonantni intervali. • Kompozitori: . ronda. Misa moze biti:  Horalna – c. koji je tada bio centar kulture (imao je prvu katedralu – Notr Dam. do 1500. iz gregorijanskog korala i izvode je svestenik i hor uz pratnju orgulja. • Muzicki oblici korisceni u doba renesanse su: o Motet – duhovni oblik – opisuje dogadjaje iz Biblije. liriku.U to vreme se i svetovna i duhovna muzika podjednako upotrebljavaju. sto je tada bilo veoma smelo. vilota. godine. Tekst je latinski i pisan je u stihovima.  Akapela misa – bez instrumentalne pratnje. Ima vise stavova i svi stavovi su u istom tonalitetu. do 1600. Pisan je u 2 ili 3 glasa. Geocentricni sistem i prema njemu je vreme racunato po Julijanskom kalendaru. .Nosioci muzike su profesionalci. Preovladjuju vokalna dela i javlja se polifonija – svi glasovi ravnopravni. Polifonija je zasnovana na bazi imitacije i ubacuje se hromatika. i na osnovu toga nastaje Gregorijanski kalendar. Heliocentricni sistem je pronasao Nikola Kopernik. balada. Zastupljena je polifonija. konduktusi. svakodnevni zivot) – svetovna muzika. Preovladjuju modusi. U to vreme Francuska je bila centralisticka drzava – imala je jedan dvor koji je odlucivao o svemu. do 1600. a izbegavaju se 4 i 5. a kasnije dobija i instrumentalnu pratnju. . god. Vokalna dela dobijaju instrumentalnu pratnju. Sa svakim stihom pojavljuje se nov materijal. motetusi. o Narodna pesma – nastala u narodu. god.  Prateci – instrumenti. Kasnije se broj glasova smanjuje tako da imamo vodeci glas uz pratnju nekog zicanog instrumenta. ima karakter plesa). i prvi univerzitet – Sorbona). Javlja se pobuna protiv feudalaca i crkve. modusi. kadence. kojima je ona poverena. o Madrigal – svetovni oblik pisan na narodnom jeziku. hromatika i durski i molski rod.) renesansu. i prva geografska. On nastaje u XI veku i svetovnog je karaktera. Javlja se sinkopirani ritam i sve vise do izrazaja dolazi vodjica. Prema toj teoriji Sunce je centar Suncevog sistema i oko njega se okrecu planete. ali ima i homofonih elemenata.Renesansa Renasansa traje od 1300. Pojavljuje se i Protestantizam – oblik Hriscanske vere – u kome se Biblija tumaci slobodno. Tada su grad i gradjanstvo bili osnovni cinioci drustva. astronomska otkrica i otkrica u nauci. ali se upotrebljava i dur-mol sistem. Sve vise do izrazaja dolazi folklor i narodni uticaji. f.  A u Francuskoj sanson. frotola. na narodnom jeziku:  U Italiji su to: kača – opisuje scene iz lova. Nastao je u Italiji i pisan je u 5 glasova sa razlicitom tematikom:  Duhovni – Biblija. o Misa – duhovni oblik i ona zauzima glavni deo Bogosluzenja katolika. te se javljaju narodne pesme. i tehnici. i voleli su da oponasaju zivotinje. . Deli se na ranu (od 1300.Javlja se teorija Heliocentricnog sistema – veca tela primoravaju manja da se okrecu oko njih. koji se ponavlja kroz glasove. Do pojave ove teorije vladalo je misljenje da je zemlja centar vasione – tzv. Kompozitori u svojim delima opisuju vanmuzicke dogadjaje (prirodu.

koji je radio u Bordou.  Njegova najznacajnija dela su moteti – duhovni sa latinskim ili francuskim tekstovima iz Biblije.1460) – Francuz. Pisao je mise. a najpoznatiji motet mu je Deotratias – u 36 glasova. troglasni.Jakob Obreht (1430 . Sanktus u okviru kog se moze pojaviti Benediktus. Pisao je svetovne mise sa c. Misni ordinarijum – obavezni stavovi mise su: Kirie. Parizu kao dirigent i kompoziror. teoreticar. Bio je svestran: knjizevnik. a zatim u Parizu kao horovodja. i postao biskup u Remsu.Posle toga nastaje 100 godina pauze u Francuskoj muzici. Avru. prve oblike rekvijema i pasije.1474). Kasnije im dodaje i instrumentalnu pratnju.1493) iz Antverpena (Belgija). Bio je filozof. Najstarija misa je njegova misa „Notr Dam“. „Krici Pariza“. Sacuvano je njegovih 200 kompozicija: balade na Francuskom. Flamanski kompozitori vokalnu polifoniju dovode do savrsenstva i pisu: mise u cetiri glasa i svi stavovi su bili u istom tonalitetu. ronda pod uticajem narodnog folklora. Kredo. inverzija – pojava istih intervala u suprotnom smeru. Najznacajniji su njegovi motetusi u 3 ili 4 glasa. Radio je kao pevac i horovodja u Kambreu.Filip de Vitri (1291 . motete. deminucija – duplo umanjenje svih notnih vrednosti. matematicar i kompozitor. istorijsko-herojske teme. • Klod de Sermizi • Klod Gidinel • Giom Koste o Flamanski kompozitori Flamanska drzava se sastojala od danasnje Holandije.1353) – Radio je u Kambreu. a zatim se u kasnoj Francuskoj renesansi pojavljuje sanson – troglasna narodna pesma sa instrumentalnom pratnjom i kompozitori: • Kleman Zaneken (1472 . Sacuvano je oko 200 njegovih dela. matematicar. . sa francuskim tekstom. i prvi flamanski kompozitor je bio Englez: . Neki od njegovih sansona su: „Pevanje ptica“. Napisao je 15 misa. Ucio je muziku u crkvenoj skoli u Kambreu. Gloria. Briz. Najznacajniji flamanski kompozitor je bio: . Brisel. Izvor njihovog viseglasja se nalazi u Engleskoj. narodne pesme. Muziku je ucio u Antverpenu. i Agnus Dei (Jagnje Bozje). plesnog karaktera. Komponovao je dela pretezno narodnog.1560) – Svestenik. biskup. gde se i rodio. Brizu i na kraju odlazi u Italiju gde i umire. prirodu. manji broj moteta i 20 sansona. Mise su se mogle pevati u sva 4 modusa. sansone.. motete i sansone uz instrumentalnu pratnju. Kasnije se formira nova skola u kojoj se javljaju: imitacija kroz glasove u razlicitim intervalima. augmentacija – duplo uvecanje svih notnih vrednosti. radio je na dvoru kod kralja Karla. Ona u doba renesanse postaje ekonomski.  Pisao je i mise koje su glavni oblik katolickog bogosluzenja. On se zalagao za paralelno kretanje u 3 i 6 i prvi pocinje da uvodi hromatiku. a kasnije radi u Parizu. Predstavnici nove skole su: . Kasnije je radio kao pevac u Rimu i Parizu i bio je znacajan kao kompozitor.Johanes Cikonija – Italijan. kojih je napisao 186. motete. Pesnik i biskup.Dzon Dan Stejbl (1320 . ali najznacajnije njegove kompozicije su sansoni. . filozof.1505) – rodjen u Utrehtru. „Brbljanje zena“. a kasnije 2 glasa preuzimaju instrumenti. Glavni kulturni centri su bili: Kambre. Sansoni su mu bili polifoni. radio je 20 godina na dvoru u Ceskoj i obisao Italiju i Nemacku.Giom di Fajl (1400 . Predstavnici sansona u Burgundiji su: .1367) – najznacajniji kompozitor.Zil Bensoa (1400 . muzicar. f. Pisao je na Francuskom i Italijanskom jeziku. Pisao je mise. sa 3 razlicita teksta na latinskom jeziku. a kratko vreme i kao imitator.1377) – najznacajniji uz de Vitrija. Amsterdam. i pisao je i duhovne motete i sansone. . istoricar.. a kasnije dodaju instrumentalnu pratnju. troglasne u strofama. U svojim delima opisuje svakodnevni zivot. Belgije i S-I Francuske – Burgundije. „Bitka kod Marinjana“. Pisao je mise. . pedagog. prozetim narodnim motivima i instrumentalnom pratnjom. o Giom de Maso (1350 . trgovacki i kulturno-umetnicki jaka. I on se zalagao za paralelne 3 i 6. u kojima napada svoje neprijatelje i opisuje mrznju prema Engleskoj. motete u cetiri glasa uglavnom sa duhovnim tekstom. „Lov na jelena“.Jan Okegen (1425 .

Glavni kulturni centri u ovom periodu su bili Augzburg. Frankfurt. i dosta je pisao crkvenu muziku u flamanskom stilu. i sansone. Melodija je tada bila mirna. o Leonard Lehner – pisao je duhovnu muziku – motete. i scenska muzika koja je docaravala Sekspirove drame.Treci period je tipicno nemacki – glavni nosioci muzike su „maisterzengeri“ (majstori pevaci. Uvode orgulje u bogosluzenje bez kojih se ono kasnije ne moze zamisliti. - Engleska renesansa U XVI veku Engleska renesansna muzika dostize vrhunac. psalmi.1521) – najznacajniji germanski i evropski renesansni kompozitor rodjen u Anžeu. bez skokova.Za vreme vladavine Tjudora Henria VII i VIII komponovane su mise. Kasnije je radio u Milanu. moteti. • Orlando Gibons (1573 .1623) – orguljas na dvoru kraljice Elizabete i pisao je mise. • Hajnrih Isak (1450 .1576) – komponovao je pesme koje su se obicno pevale uz gitaru ili neki drugi zicani instrument – oko 2000 kompozicija uglavnom svetovnog karaktera.1527) – pisao je dvoglasne lidove u paralelnim tercama. Oni su radili u periodu od 1450 – 1600 godine i to su uglavnom bile zanatlije. Razvijaju se: ode – pohvalne pesme svetovnog karaktera.Za vreme vlasti kraljice Elizabete razvija se Virdzinal – preteca klavira. svirao lutnju. u prevodu). Postoji nekoliko perioda u okviru nemacke renesanse: . . o Hans Leo Hasler – iz Nirnberga pisao je korale u 5 glasova i madrigale. moteti i malo instrumentalne muzike. . . Reformacija je socijalni i idejni pokret koji je izrazavao zelje svih klasa. Rimu.1537) – znacajan orguljas u Insbruku i Salcburgu. Na Englesku muziku uticu Italija i Flamanci. Tvorac reformacije i protestantizma je Martin Luter (1483 . . • Osnovu protestantizma cini protestantski koral – jednoglasne homofone melodije sa tekstom na narodnom jeziku. Kambreu i Parizu. To su psalmi. Javljaju se i prve zbirke ovih pesama: „Lohajmska zbirka“ – zbirka narodnih pesama koje su bile jednoglasne uz pratnju nekog zicanog instrumenta ili viseglasne – akapela u kojima je glavnu melodiju izvodio tenor. Iz ovog perioda kompozitori su: • Hajnrih Fink (1445 . Kompozitori ovog razdoblja nemacke renesanse su: • Hans Saks (1496 . narocito razvijena u XV veku. i poznavao teoriju muzike i homofoniju. .  Englezi su izmislili variacioni stil.U prvom periodu se komponuje duhovna muzika pod uticajem Flamanaca. Njegove partiture su prve zabelezene partiture u muzici. Kompozitori: o Johanes Ekard – uvodi isti harmonski kostur za sve protestantske korale u Pruskoj. kao i instrumentalnu muziku. • Tomas Morli (1558 . . mise i instrumentalne kompozicije u vise stavova koje je on prvi patentirao. motete i madrigale u dvohorskom stilu. Komponovao je: mise od kojih mu je najznacajnija „Ave Marija“.1625) – je pisao madrigale pod uticajem Italije i kompozicije za virdzinal. a kasnije stagnira jer je Engleska bila osvajacka drzava.1625) – pisao je madrigale i solo pesme uz pratnju lutnje. mise i psalme.1546) – flautista. a najvise obucari.1603) – Prvi je poceo da primenjuje dur-mol sistem i pisao je orguljsku muziku i engleske madrigale. narodne pesme sa duhovnim tekstom. • Dzon Daunlend (1562 . koje kasnije ulaze u bogosluzenje. napevi minezengera.1517) – komponovao je mise. . sansone i lidove. a kasnije svi glasovi imaju isti ritmicki kostur.Zosken de Pre (1440 . Nemacka renesansa Renesansa u Nemackoj muzici obuhvata XV i XVI vek.1555) – prvi nemacki polifonicar koji je komponovao viseglasne nemacke narodne pesme. Minhen i Nirnberg. Orgulje se razvijaju i nastaje instrumentalna muzika koju su Nemci doveli do savrsenstva.Krajem XVI i pocetkom XVII veka komponuju se madrigali i dela za virdzinal.1526) – sacuvano je njegovih 150 dela: lidovi. Kompozitori su Robert Vajs i Dzon Šepard koji su pisali mise.IV period je doba reformacije. motete i antele. himne pa cak i napevi drugih naroda.Drugi period se temelji na podrucju horske muzike koja je veoma razvijena. i one se najvise pisu. Ova reformacija se sastoji od slobodnog tumacenja Biblije i obuhvata obrede ne narodnom jeziku i samim tim mogu da ucestvuju svi vernici. • Ludvig Zenfl (1492 . • Paul Hofhajmer (1459 . „Berlinska zbirka“ – uglavnom narodne pesme svetovnog karaktera. i lid – nemacka narodna pesma. Kompozitori: • Vilijam Berg (1543 . Tako je nastao oblik katolicke vere – Protestantizam i uglavnom su ga primili Germani. • Tomas Štolcer (1480 . Kompozitori iz ovog perioda su Robert Faerfoks i Dzon Taverner. himne.

12 glasova. Tematika madrigala je satira.Djovani Pjer Luidji da Sante – Palestrina – ziveo je blizu Rima. • Madrigal – komponuje se sa nekoliko stihova i nema vise strofa.1567) – komponovao je 120 sansona i 200 madrigala. Napisao je 12 madrigala. izbegavaju se modulacije i skokovi. 140 balada i nekoliko kacoa. Italijanska renesansa U prvom periodu muzika igra vaznu ulogu u zivotu. a to radi upotrebom disonanci i modulacijama u dalje tonalitete. Pocinju da se upotrebljavaju tzv. Pisao je mise. i napisao je 326 moteta i 105 misa (u 6 glasova). 5. i stvara kompozicije za jedan instrument. kasnije radi u Italiji. a kasnije dobija instrumentalnu pratnju. o Karlo Djezoldo Venoja – potice iz aristokratske porodice.1594) – Flamanac rodjen u Anzeu. Kasnije kompozitor opisuje neki svoj unutrasnji nemir. Kasna renesansa u Italiji je pod uticajem Flamanaca – doba XV veka. • Balada – od 3 strofe i priper od 3 stiha: dogadjaju kome je ta balada posvecena. 1200 moteta. Svaki stih donosi novi materijal koji se imitira kroz glasove u pet glasova sa udvojenim unutrasnjim glasom. kada preovladavaju svetovni oblici: • Vilota – viseglasna dvopevna pesma – polifona. Prvi pise instrumentalnu muziku – ricerkare i kancone. a zatim odlazi u Minhen gde komponuje oko 2000 savrsenih polifonih dela: sansona. Dela koja je pisao su na italijanskom ili latinskom jeziku.1462) – Flamanac. Firenci. lidova. • Frotola – homofona – glavna deonica je u gornjem glasu. sto u prevodu znaci loviti – opis ulicnih prizora i prirode. o Nasledio ga je Djovani Gablrieli (1555 . .o Orlando di Laso (Roland de Lasus) (1530 . Pisao je madrigale u kojima koristi hromatiku i modulacije.1643) koji je pisao ricerkare i kancone za orgulje. Pisao je za akapela hor. Prvi deo je imao polifoni oblik. madrigale. • U Veneciji je osnovana skola i osnovao ju je Andrijan Vilaet (1420 .. a ziveo u Rimu. Bio je horovodja viceguvernera Sicilije.1599) rodjen u Beli. Svirao je lutnju u svom dvorskom orkestru. patetika i ljubavna poezija. imao je dva dela. Pisao je motete cak do 12 glasova – moteti od 4. madrigalizmi ustaljeni nizovi tonova za odredjene pojave ili pojmove. a kasnije dobija i instrumentalnu pratnju. Muzika je mirna. .1565) – prvi unosi romantiku sa svojim madrigalima koji su prva stampana muzicka literatura na svetu.Glavni kulturni centri Italije u doba kasne renesanse bili su Rim. Najznacajniji su mu madrigali i orguljske kompozicije uz pratnju 2 hora (polifonija) i bilo je zastupljeno nijansiranje. .1586) – bio je orguljas u crkvi Sv.1397) – slepi orguljas u Firenci u crkvi Svetog Lorenca. potom opet u Rimu. o Cipijan van Rorec (1516 . Marka. Najznacajnija misa je posvecena papi Marmeliju. Rim U Rimu se komponuju duhovne forme – mise i moteti. o Jakov Arkadelt (1501 . Komponuju se uglavnom svetovne pesme: • Madrigal – nastao u Italiji i ima 4 strofe po 3 stiha i priper od 2 stiha.. motete. o Luka Morencio (1552 . Milano.Kompozitor iz ovog perioda je Francesko Landini (1325 . i pretrpana polifonija. Kompozitor je: . Madrigal tada postaje jednoglasan uz instrumentalnu pratnju. koristi hromatiku i modulacije u udaljene tonalitete. 50 misa. o Andrea Gabrieli (1510 . horovodja u crkvi Svetog Marka. Upotrebljava 3 hora. gde je i umro. U njemu se razvija osecaj narodnog ritma – narodne melodije. psalme. Svaka strofa je imala istu melodiju i najcesce je bio troglasan. Kasnije radi u Minhenu i po povratku u Veneciju osniva orkestar i pocinje da pise muziku za orkestar. Mantova i Venecija. On je najznacajniji kompozitor cele renesanse. • Drugi oblik je Kaco. 6.

Arapi su je doneli i imala je 6 zica (porodice su je najcesce koristile na izletima. 3 lutnje.  Koralna predigra – pisana za orgulje i sluzila je za davanje intonacije pevacima. blok flauta. • Gudaci: viola da bračo. bure. Postoje dve zbirke kompozicija za virdzinal: „Partenija“ i „Vilijem virdzinal buk“. kao pratnju pevacima. cakona. Hans i Mihior Najzinder. Sadrzi jednu temu koja se provlaci kroz glasove. fagot.Instrumentalna muzika renesanse Instrumentalna muzika renesanse dozivljava vrhunac u XVI veku.. a kasnije dobija krace notne vrednosti. Kasnije se osamostaljuje i na njoj se sviraju plesovi – prvi oblici instrumentalne muzike homofono obradjeni – galjarda. pavana. Renesansa je prvi period u kome se javljaju orkestri. Naziv je dobio po reci „virgo“ – stapic ili po kraljici Elizabeti. koji prvi u muziku unosi varijacione oblike. o Oblici zasnovani na varijacijama:  Fantazija – pisana je za instrumente sa dirkama i sastoji se od vise odseka (stavova). Paul Hofhajmer. violina.Kompozitori renesansne instrumentalne muzike su: Francesko da Milano. • Duvaci: cink. Tomas Morli.  Kancona – vodi poreklo od narodnih pesama „da suonare“ (za sviranje). kuranta. koji se izvodi na orguljama. Oblik je neodredjen.  Orguljsku muziku su pisali: Konrad Pouman – pisao preludijume i korale. kornet. .  Preludijum – uvod za fugu. o Oblici koji vode poreklo od vokalnih oblika:  Ričerkar – nastao u XVI veku od moteta. a oblik mu je trodelan. Prethodi fugi. Dzon Daunlend i Tomas Morli. u kojima se oponasa priroda. Klaudio Merulo – Italijanski orguljas.. samostalna je i nema tacno odredjene partiture vec su to partiture za sve instrumente. . flauta i fagota. Najcesce su se sastojali od: 2 cembala. Pisana je za orkestar koji je bio podeljen u 2 grupe. pri izvodjenju sansona i lidova).  Tokata – vodi poreklo od orguljske predigre – intonacija pevacima u protestantskom koralu. Pocinje razlozenim akordima. Kancona je dvodelna a odseci su kontrastni. To je u stvari motet. Alberto da Mantova. . viola da gamba. nekoliko viola. II vrsta je varijacioni ricerkar. trombon. Orlando Gibons. korneta. tako da tokata ima karakter improvizacije. Englezi prvi uvode varijacione oblike i po tome su najznacajniji.Oblici: • Za instrumente sa dirkama – klavir i orgulje: o Oblici koji su zasnovani na ritmickom karakteru – plesovi. Dzon Daunlend. . .Instrumenti: • Virdzinal – je preteca klavira u Engleskoj. Kompozitori za virdzinal su Vilijem Bert.Lutnja je najomiljeniji instrument renesanse. koseza. alemanda.

kadence. Javljaju se: sve veca upotreba paralelnih terci i seksti – konsonantni intervali. do 1500. Djovani Gablrieli.) Renesansa obuhvata period od 1300.programska. polifona. i koralna predigra. polifona. Dzon Daunlend. viseglasna. duhovni ili svetovni oblik. Nosioci muzike su profesionalci. do 1600. balada.Instrumenti: sa dirkama – orgulje i virdzinal. Oblici zasnovani na ritmickom karakteru su razni plesovi.Rezime – Renesansa (1300. Sve vise do izrazaja dolazi folklor i narodni uticaji. Orlando Gibons. Hans i Mihior Najzinder. Oblici koji vode poreklo od vokalnih oblika: ricerkar – vodi poreklo od moteta – to je motet izveden na orguljama. Luka Morencio. Karlo Djezoldo Venoja. . flauta i fagota. modusi. a u Francuskoj je to šanson. god. do 1600. gudacki – viola da bračo. Muzika je najvise povezana sa knjizevnoscu (Sekspir – muzicka pratnja u dramama). Najcesce su se sastojali od: 2 cembala. . viseglasni. Hans Leo Hasler. Jakob Obreht. godine) i kasnu (od 1500. vokalna. vokalni ili vokalno-instrumentalni (uz instrumentalnu pratnju). polifoni duhovni oblik. Tada su grad i gradjanstvo bili osnovni cinioci drustva. vokalni. Johanes Ekard. Preovladava apsolutna. narodna pesma – U Italiji su to kača – programska. i tehnici. liriku. misa – programski. Oblici instrumentalne muzike – to su oblici uglavnom pisani za instrumente sa dirkama. . Javlja se interes za antiku. Flamanci: Dzon Dan Stejbl. te se javljaju narodne pesme. preludium – predstavljaju uvode za fugu. . Jan Okegen. Leonard Lehner. polifoni. duvacki – cink. Instrumentalna: Francesko da Milano. viseglasni. viseglasna. vokalni ili vokalno-instrumentalni ili prateci – instrumentalni. Italija: Andrijan Vilaet. svakodnevni zivot) – svetovna muzika. prvo vokalna posle vokalnoinstrumentalna. svetovna. Tomas Štolcer. frotola . Cipijan van Rorec. kornet. trombon. Dzon Daunlend i Tomas Morli. madrigal – programski. vilota – programska. polifona. svetovna. viseglasni. korneta. Nemacka: Hajnrih Fink. i deli se na ranu (od 1300. Pojavljuje se i Protestantizam. viseglasna. i prva geografska. polifoni duhovni oblik. Johanes Cikonija. Andrea Gabrieli. Javlja se pobuna protiv feudalaca i crkve. blok flauta. Djovani Pjer Luidji da Sante – Palestrina. Kompozitori u svojim delima opisuju vanmuzicke dogadjaje (prirodu. tokata – vodi poreklo od orguljske predigre i ima karakter improvizacije. hromatika i durski i molski rod. nekoliko viola. vokalna. prvo vokalna posle vokalno-instrumentalna. Dzon Šepard. duhovna (ali ima i svetovne) muzika.1600.Kompozitori: Francuska: Zosken de Pre.Oblici koji se tada koriste su: motet – programski. Oblici zasnovani na varijacijama su: fantazija. i voleli su da oponasaju zivotinje. godine. Kleman Zaneken. svetovna. Preovladjuju vokalna dela i javlja se polifonija – svi glasovi ravnopravni. Orlando di Laso. viseglasna. Zil Bensoa. Alberto da Mantova. Hajnrih Isak. fagot. homofona. Jakov Arkadelt. 3 lutnje. Paul Hofhajmer. Hans Saks. Engleska: Robert Vajs. Giom di Fajl. viola da gamba i violina. U doba renesanse javljaju se i prvi orkestri. astronomska otkrica i otkrica u nauci. Tomas Morli. godine). kancona – vodi poreklo od pesama „da suonare“ – za sviranje. . Vilijam Berg. Filip de Vitri. Ludvig Zenfl. Giom de Mašo.

a tematika su bili istorijski dogadjaji i mitologija najcesce Grcka i Rimska. a kasnije u pozoristima.Barok Barok traje od 1600. i baletske igre. Vise se ne veruje slepo crkvi – javlja se revolucionarni poredak i sve to zbog novih naucnih otkrica: heliocentricni sistem koji je otkrio Nikola Kopernik. U ovom periodu se upotrebljava dur-mol sistem. nastupe hora. a tematika je bila duhovna (opisivao je dogadjaje iz Biblija tokom liturgijske godine). godine. Opera je u sebi sadrzala arije. Oratorijum i Pasija. muziku i ples. godine i tada preovladjuju modusi.Treci period obuhvata razdoblje od 1700. Izvodila se uz glumu i muziku. ples – balet koji se takodje pojavljuje u epohi Baroka i sve to uz muzicku pratnju instrumenata i hora. preludium. fuga i tokata. zakon gravitacije – Isak Njutn. a kasnije dolazi do izrazaja narodna umetnost i sa jacanjem gradjanske klase pojavljuje se svetovna muzika. kod plemica u dvoristima. godine nove ere i veoma je znacajan. . . Opera – nastanak Opera je centralni muzicki oblik Barokne muzike.Prvi oblici opere su: • Grcka tragedija. . opservatorijum. godine u Firenci. Opere su izvodjene na dvorovima. Sadrzao je glumu. prva stamparija. recitativ koji izvodi jedan od likova uz instrumentalnu pratnju orkestra koji je bio veoma oskudan i imao samo dve deonice – jednu za glasove i jednu za instrumente. Glavnu rec prvo vodi crkva i vladari. lirskog karaktera. • Serija – opera mitoloskog sadrzaja.Prve opere su nazvane pastoralima. Opera u Firenci . • Pastorale – opere mitoloskog sadrzaja (Grcka i Rimska mitologija). sonata. do 1750. nastao iz korala. Mozemo reci da Barok pocinje sa zavrsetkom zivota slavnih predstavnika renesanse Palestrine i Milastroa (1594). a glavni izraz je harmonija – melodija se gradi na harmonskim akordima. Nastala je u Italiji 1594. vokalna muzika i oblici iz doba renesanse – misa motet i madrigal. Barok donosi motoricnost u muzici i pun je ukrasa. . Preko hora je ismevana italijanska vlastela. do 1750. prvi dvogled. a zavrsava se okoncanjem zivota slavnog Baroknog polifonicara Johana Sebastijana Baha (1750). kapitalisticki poredak koji u potpunosti iskorenjuje feudalizam. svita. fantazija. On se izvodi na instrumentu sa dirkama. Kantata. On je veoma znacajan jer se u ovom razdoblju pojavljuju vokalno-instrumentalni opusi: Opera (bel’ canto – lepo pevanje). Muzicki oblici koji vladaju ovim periodom su: koncert – 2 vrste. • Komedija – sluzila je za ismevanje i najvise su je pisali rimski pisci. do 1700. do 1650. ali duhovna ne zamire. u nekom tonalitetu koji se sada ustalio u upotrebi. Glavni nosioc radnje bio je hor i pojedini pevaci koji su pevali i glumili neke radnje. Barok se moze podeliti na tri perioda: . To je scenski muzicki oblik u kome nalazimo tekst za operu – libreto. Preovladjuje svetovna muzika i javljaju se instrumentalna polifonija i vokalno-instrumentalna monodija (jedan glas iznad svih). muzika je asimetricna (ne moze da se podeli na simetricne manje celine). na bazi improvizacije koja je njime uslovljena. godine. glumu. One su se sastojale od niza brojeva – numera koje oznacavale nastupe glumaca. • Dramatski madrigal – italijanska kompozicija.Harmonija se obelezava brojevima iznad odredjene melodije i to se naziva General bas. a potvrdio Galileo Galilej. • Misterij koji je bio popularan u srednjem veku. Ovde preovladava instrumentalna muzika sa ustaljenim dur-mol sistemom. Libreto je bio takav da plemici i vlastela sami sebe vide na sceni.Prvi period traje od 1600.Drugi period traje od 1650. • Kineska opera. . jer u tom periodu dolazi do velikih promena u zivotu pa i u muzici.

ekonomski i umetnicki centar Italije. 1 lutnje. mrznju. bes. modulacije u udaljene tonalitete. nekoliko kitara i nekoliko cembala. . Opera u Rimu U Rimu se javlja interes za operu medju gradjanstvom i bogatasima. Monteverdi u svojim operama upotrebljava cetvorozvuke. godine Domeniko Macoti (1592 . najavljuju pocetak opere. To drustvo se okupljalo na dvoru Djovanija Barbija. 4 trombona. a kompozitor je bio Jakopo Peri. Prvenstveno je vazna muzika. • Negove opere pocinju fanfarama. Opera u Veneciji .. dekor. scenu. Partitura je jednostavna ima samo 2 linijska sistema – 1 za vokalne deonice i 2. a od svetovnih madrigale u stilu monodije. 1600. najznacajnije su: Orfej. Tada se muzika izvodila na dvoru Barberinija. Njegove opere su: Armida. koji se zalaze za crkvenu muziku. zatim sledi prolog. godine i dejstvovala je do 1592. Onda se vraca u Italiju u Veneciju. Fanfare – to su trube bez ventila. • Svi zahtevi ove kamerate su ispunjeni i 1594. koji prvi u istoriji muzike u operu uvodi Uvertiru. Ova kamerata se okupljala na dvoru Jakopa Korsija i njen cilj je bio da ozivi Grcku tragediju i sjedini sve umetnosti: knjizevnost.1643) – italijanski kompozitor rodjen u Kremoni..1618) zatim komponuje svoju operu „Euridika“. . radi u crkvi Svetog Marka i komponuje. Andromeda. . a kasnije taj interes se prosirio po celoj Evropi. Znacajne opere su mu: „Sveti Aleksej“ – u kojoj srecemo Kastrate – ljudi zrtvovani radi lepog pevanja.1670) – njegova najznacajnija opera je „Erminija na Jordanu“. Ovo udruzenje je bilo u funkciji do 1582.1576. disonantne tonove. u kojoj se do iznemoglosti izrazava raskos i dekor (scena i kostimi).Virdzilio Macoki i Antonio Abatini – pojavljuje se Finale opere u kome vidimo sve prezivele likove opere. Kasnije pise opere Serije koje opisuju istorijske dogadjaje. Nju izvodi orkestar i ona docarava ambient i dogadjaje I cina opere. . flauta i oboa. godine. bavili su se pomalo muzikom i razmatrali svetovnu italijansku formu Madrigal. koje ne ucestvuje u samoj operi. drugi spor i treci brz. Papa postaje Inosent X.Druga kamerata je osnovana 1587. Tematika ovih opera je mitologija.Mikelandjelo Rosi (1600 . godine u Firenci je osnovano udruzenje intelektualaca – Kamerata. za oskudni orkestar koji se sastojao od: 1 lire. ukratko otpeva sadrzaj opere uz pratnju cembala ili nekog zicanog instrumenta.1665) je drugi Rimski kompozitor. godine Jakopo Peri komponuje svoju drugu operu pod nazivom „Euridika“. Firenca je znacajna i po tome sto je u to vreme tu radio Galileo Galilej. numere. politicki. Toskansko narecje je bilo uzeto za glavni knjizevni jezik Italije i smatrano je najpravilnijim. Uz sve ove umetnosti ubacuju i balet koji je nastao u Franscuskoj 1521 godine. u ovom gradu nastaje prva opera-pastorala „Dafne“ po grckoj mitologiji. . godine. 2 kitare. Kasnije je sluzio kod vojvode od Mantove i prolazi svet kao violinista. balet. Tu je ucio violu. Orkestar je veoma znacajan. o Djulio Kacini (1550 .Firenca je grad gde nastaje prva opera. Krunisanje Popeje. koji su otvorili i prvo opersko pozoriste u Rimu. Tad se razvija i opera Revija. orgulje. hor. i ona je u XVII veku bila kulturni. Tada Barberinijevi zatvaraju pozorista i beze u Francusku. i „Orfejeva smrt“ sa elementima komike i humora. bogate melodije i u njegovim operama se prvi put pojavljuje balet. 2 viole – kontrabasa. 3 viole „da gamba“. 1826. 3 trube. petozvuke. ima znacajne partiture za sve instrumente (upotrebljava picikato i tremolo) i sastoji se od: 2 cembala.Znacajan operski kompozitor iz ovog doba je Klaudio Monteverdi (1567 . Arije su. Trodelne je forme i prvi deo je brz. od duhovnih kompozicija mise i psalme. dvoje orgulja. nalazi se u pokraini Toskani. 2 korneta. Prvi put ova opera je izvedena na dvoru Jakopa Korsija. nekoliko violina. 2 viole „da braco“. . zatim sledi prolog u kome jedno lice. pevanje i kompoziciju. Sa pojavom pape Inosenta X zavrsava se epoha rimske opere. Pratilo se na sluh i ti muzicari su bili odlicni improvizatori.1665) komponuje prvu znacajnu rimsku operu „Adonisovi okovi“. zivotnu sredinu. Odisejev povratak.Stefano Landi (1580 . muziku. Opisuje zivot.

od kojih je sacuvano 20. pa se najvise plesalo-igralo na ulicama.Alesandro Stradela (1642 . U Veneciji je u ovo doba otvoreno ukupno 8 pozorista u kojima je izvedeno oko 300 domacih opera. svirao. Ovaj balet pocinjao je uvertirom (orkestar upoznaje publiku sa radnjom u delu). lopovi.1725) – prvi veliki majstor u italijanskoj kapeli. Znacajne opere su mu: • „Zlatna jabuka“ – komponovana 1667. a baleta skoro da nema u ovim operama. sam je pisao libreta za svoje opere. pri cemu istice vokalni virtuozitet i privlaci paznju na pevaca. koja je bila prozeta pantomimom i bila je dosta izrazena. Pozorista su radila u 3 sezone: od Januara do Marta. Tako dolazi do pojave neukusne parodije. tako da nema takmicenja medju dvorovima u muzici. i ovi baleti su izvodjeni na dvoru. ucesnika orkestra i hora. 115 opera (sacuvano) sa grckom i rimskom mitologijom: „Mitridat“. . nastupe horova i sam ples – balet. „Grizelda“. • „Venerini vrtovi“. • U drugoj fazi balet ima manje recitacija – preovladjuju vokalne deonice. nekoliko viola. Izvodjena je na poljanama. Okrece se mitologiji i pise opere pod narodnim uticajem – ubacuje elemente komike. od Vaskrsa do Juna. Prvo je na dvorovima veliki broj sviraca i pevaca. sa bogatom scenom. god. a sto se tice tematike preovladava fantastika i egzotika. ekonomski i politicki centar sa 40 000 stanovnika.1676) – radio je kao pevac i orguljas u crkvi Svetog Marka. U svojim operama istice lepo pevanje. Pevac i horovodja koji je napisao 660 kantata. a neke od njih su: „Didona“. . pa i gondolierima – vozacima camaca. . koji se nije menjao do Mocarta. na visi nivo. Balet je bio omiljen u gradjanstvu.Francesko Kavali (1602 .1669) – radio kao pevac u kapeli u Becu gde je ostao do kraja zivota. Francuska je tada bila centralisticka drzava (nije bila podeljene na manje oblasti. Sacuvano je njegovih 40 opera.Mark Antonio Česti (1623 . • Prvi balet je nastao 1581. . sa elementima komike. a onda je 1651. bez dramske radnje. Pisana je u 5 cinova – jedna od prvih sa cinovima. i od Septembra do Decembra. 20 oratorijuma. Kompozitori tadasnjice su: . otmice. trgovina decom. „Pobeda casti“. Teme su iz mitologije.Alesandro Skarlati (1660 . sa raskosnim dekorom. Napisao je 150 opera. imala je 67 prizora i u njoj je opisana jedna bitka. tako da se balet u ovoj fazi sveo na niz plesnih tacaka. 200 misa. godine.1682) – imao je buran zivot. scenom i kostimima. • Orkestar se sastojao od I i II violina. Veoma raskosna opera sa 1000 do 1500 clanova. On je izgradio tip italijanske uvertire. Opera u Napulju Opera u Napulju se najkasnije razvija. oboe. balet dobija kvalitetan tekst. gluvi i slepi ljudi. Opera u Francuskoj Opera se u Francuskoj javlja kasno. jer je ulaznica bila jeftina (2 lire). pod nazivom „Komik“. To pozoriste je bilo javno i dostupno svim gradjanima. masina. Prvenstveno je bio pesnik.Venecija je u doba Baroka bila razvijen kulturni. horovi i balet. Menja se i tematika opera: lakrdijasi. „Kserks“. Skarlati je konstruisao i Napolitanski 6/3. godine. umesto drame. vec je imala samo jedan dvor u Parizu). i podigao orkestar. .U to doba na dvoru se razvija balet – instrumentalno delo. godine izvedena prva opera. vokalne tacke. fagot i dve flaute. upotrebom slonova. koja se sastoji od brzog. U operi. Prvo pozoriste u Veneciji je otvoreno 1637. U tim operama opisuje idilu. laganog i brzog dela. Njegova poznata opera je „Horacije na mostu“. povodom vencanja u kraljevskoj porodici. pevao i igrao za vreme dvorskih svecanosti i maskenbala. i prikazuju se bogatim dekorom i masinama. i tada je primaju i u gradjanstvu i medju plemstvom. rog. cak nekad i pretera u tome. i broj sveca – osvetljenje. sa velikim orkestrima i horovima. Balet kasnije dobija recitacije. U svim svojim operama on upotrebljava uvertiru. „Herkul ljubavnik“. Posto su se ta pozorista izdrzavala od ulaznica sve se vise smanjuje br. gubi se dramska radnja. nekoliko viloloncela i kontrabasa. do izrazaja dolazi pevac kome je sve podredjeno. koja se kasnije koristi za sve opere. sa koreografijom.

izvedena je prva opera „Orfej“ Luidjija Gosija – egzoticna bogata koreografija. Rodjen je u Dižonu u muzickoj porodici. sa 12 godina dolazi na francuski dvor.. a kasnije radi na dvoru. Uglavnom je koristio dur za izrazavanje velicanstvenosti. tako da je Šamber morao da izgradi pozoriste.U XVI veku izmedju cinova u Sekspirovim dramama pojavljuju se horske ili plesne tacke. Prvi je zvao operska drustva da izvode opere u Francuskoj. kada se u Italiji pojavljuje opera.1708) – znacajna opera mu je „Venus i Adonis“. balet i bogat orkestarkski aranzman. i ovde su posebno znacajni orkestri i horovi.  Prologa – u njemu se slavi kralj i njegove pobede. „Armida“. o Tematika opera je bila grcka mitologija. Njegove opere su: „Hipolit i Aricija“. „Pigmalion“. o Napisao je 15 opera. „Roland“. pa i na dvoru u Parizu. solisti. Ovo delo je dozivelo veliki uspeh. „Tezej“. U njegovim operama glavna je bila muzika i samim tim harmonija. Ucio je u Italiji. god.1695) – najznacajniji engleski. dekor i scena (mnogo kostala). inace mitoloske tematike. Ima jednu znacajnu operu pod nazivom „Engleska opera“. postupci. U drugom periodu Engleskom vladaju Puritanci.Za pojavu opere znacajan je kardinal Mazaren – Italijan. „Alčesta“. u kome je imao 146 izvodjenja ovog dela. Teme ovih opera su iz grcke mitologije. . Kasno pocinje da pise opere. nastala pod uticajem italijanske i francuske opere. orkestar i ima plesa. barokni kompozitor. Bio je izvanredan violinista i baletan – pisao je balete u kojima je i sam igrao. Pojedine opere imaju 5 cinova.Metju Lok (1630 . Unosi se komik – balet i jaca gradjanski stalez. koji unistavaju sve partiture crkvene muzike i time pojacavaju interes za svetovna dela poput opera. ili su u njima opisani aktuelni dogadjaji iz zivota. bogat dekor i znacajniji libreto nego kod italijanskih opera. IV i V stupnja. Opera u Engleskoj U prvom periodu. koje su imale mitolosku tematiku. a on postaje muzicki direrektor Pariza i dirigent orkestra muzicke skole. . „Kastor i Polus“.1677) – pisao je muziku za mnoge Sekspirove drame. ministar u vladi Luja XIV. .Henri Persl (1659 . i zvao je operske druzine iz Italije i Nemacke. Bio je orguljas u Vestminsterskoj opatiji i kraljevskoj kapeli. uvodi sekstakorde i kvartsekstakorde. „Vilinska kraljica“. Njegove opere su raskosne i sastoje se od:  Uvertire – tipicno francuska i sastoji se od 3 dela (lagan – brz – lagan). a kasnije radi u vecini francuskih gradova. Tad se javljaju 3 veoma vazna kompozitora: . Jedina opera mu je „Didona i Enej“ – tematika iz grcke mitologije. a mol za izrazavnje tuge i bola. upoznat sa Barberinijevom operom. pa cak i neke solo pesme (solisti i lutnja). 1647. koji ozivljavaju interes za pozoriste.Maskarade – scenska dela sa tematikom iz mitologije.Dzon Blou (1648 . „Don Kihot“. gde je bio kompozitor i dirigent. neke od njih su: „Feton“. i o njima je morao obavestavati kralja. Komponovao je muziku za scenska dela: „Kralj Artur“. u Engleskoj postoje scenska dela: . „Apis“. Opera u Nemackoj . o Ramo je tvorac harmonije kakva se i danas uci. Na maskaradama ucestvuju: hor sa solistima. Lili kasnije otkupljuje Šamberovo pozoriste i naziva ga „Operska akademija“. „Reno“. znacajni su jos orkestar i balet. U toku treceg perioda vladari Engleske su Stjuarti (kraljevska porodica). • Najbilizi korak ka Francuskoj operi je „Pastorala“ Robera Šambera. Njega prvenstveno interesuje akord. pod cijim uicajem nastaje i prva engleska opera. „Hram slave“.1687) rodjen u Italiji kao Djovani Batista Lili. Carls II je imao svoj orkestar. • Zan Filip Ramo (1683 . i znacaj I.  Scenske radnje u kojoj se smenjuju hor. • Zan Batist Lili (1632 .1764) – sa njim pocinje istorija francuske opere.

sa pevackim tackama i malo instrumenata.1672) – otac Nemacke muzike. kao muzicki oblik. a ni baleta. .1739) – napisao oko 120 opera. • Lirskog je karaktera.1750). Opere: „Almira“. Bah. S. Iz opere dobija recitativ i arije. koje je radilo 60 godina.Kasnije nastaje horska kantata koju izvodi hor i solisti – popularna je u Nemackoj. „Oktavija“ – grcka mitologija. Oni takodje pre opera imaju scenska dela: • Misterij – skolska priredba.Prvo je nastala solo kantata. arije. nastupa horova. u kojima nije bilo kastrata (zrtava radi lepog pevanja). nastupe hora – prostestantski koral harmonizovan za hor (u 4 glasa). arije. koji opisuje Hristovo stradanje. Lajpcig. Znacajni centri tada su: Bec. Radnja je staticna nema dekora i kostima. godine operom „Adam i Eva“ otvara prvo javno. oboe. kontrabas. Smatra se da je Bah napisao i „Pasiju po Marku“ i „Pasiju po Pavlu“.Opera se u Nemackoj prilicno brzo pojavljuje i 1627.Krajem XVII veka glavni centar nemacke opere je Hamburg. Kasnije se opera usavrsava i za tih 60 godina u tom pozoristu izvedeno je 250 opera. Nastaju dela koja su duhovna – pasija. U njegovim operama znacajni su orkestar i hor – tumac radnje. recitativi.. godine pojavljuje se prva nemacka opera „Dafne“. ponovo hor i na kraju protestantski koral. koje izvode: solo pevaci. Kantata Naziv je nastao od italijanske reci „cantare“ sto znaci pevati. . sastoji od: uvertire – daje intonaciju pevacima. Tu Johan Tajl 1678. Minhen. • Georg Filip Teleman (1681 . a crkva da bi vratila svoj ugled. sacuvano je 25 – raznovrsna tematika. „Jodelt“ – poslednje dve su komicne – pod uticajem Francuske. Neke od njih su: „Don Kihot“. hor i orkestar. „Pasija po Jovanu“ i „Pasija po Luki“ – Bahova partitura je izgubljena. . propovedi. viole da gamba. Bah (1685 . Drezden. gradi savremene katedrale. Svi stoje mirno u frakovima. Pasija se. jer koristi tekst iz biblije. scensko delo. opersko pozoriste. Opera je svetovni oblik podredjen gradjanstvu i plemicima. flaute. Izvodi je solista uz manji orkestar ili zicani instrument sa dirkama. nastupa solista. nastupe solo pevaca.U pocetku se izvode italijanske i francuske opere. kracih polifonih melodija – Turbi. Osnovao je prvi muzicki casopis. Oseca se uticaj francuske opere. iz polifonih moteta i madrigala uz instrumentalnu pratnju. Nemci koriste isti ritmicki kostur. „Krezus“. Kompozitori: • Rajnhard Hajzer (1674 . bas.  Najvise kantata napisao je J. Oratorijum . duhovna kantata i duhovni oratorijum. „Pimpimona“. otac nemacke muzike. i autor je 40 opera. violine. • Sastoji se od: uvertire. zatim sledi nastup hora. i na kraju protestantski koral.Pasije su pisali Hajnrih Šic (1585 . gde se kasnije izvode domace i strane opere. a svi pokusaji stvaranja nacionalne opere su propadali. Ima recitativ. koju izvodi evangelist.. koju je komponovao Hajnrih Šic. „Hamburski sajam“.1767) iz Hamburga – prvi je poceo da belezi biografije kompozitora. solisti. a moze biti duhovna i svetovna. Znacajan je orkestar: cembala. S. Napisali su po tri istoimene pasije: „Pasija po Mateju“. . Pasija je izrazito duhovni oblik. „Mirivajz“ – grcka mitologija. Posle njega pasije je pisao i J. fagot. lutnje. . Pasija Pasija je vokalno-instrumentalno.

Ovde se komicna opera naziva Komik. . horske deonice. Laude su lirskog karaktera i opisuju dogadjaje iz Biblije. Napisao je komicnu operu „Tajni brak“. Od instrumenata najvise koristi violinu i orgulje.Oratorijum je epskog karaktera – opisuje istorijske dogadjaje.Djovani Baizieljo (1740 . Engleska: . a neki od njih su: „Jefta“. u XVII veku „Sluzavka gospodarica“ je izvedena oko 100 puta. U tim pozoristima su izvodjene . Jovan Krstitelj“.Djovani Batista Pergolezi (1710 . Pored ovih oratorijuma napisao je 250 svetovnih kantata. zatim u Becu. . Komicna opera Komicna opera u Italiji Komicna opera je opera sa elementima komike.Oratorijum se vezuje za ime Filipa Nerija. Ima uvertiru. koje se nazivaju laude.Sva barokna raskosnost u ovom obliku dolazi do izrazaja. Oratorijum je vokalno-instrumentalno delo. • Njegove oratorijume karakterisu jaki horovi i slaba dramska radnja.1736) – napisao je operu „Sluzavka gospodarica“. Kasnije u duhovne vezbe uvodi instrumente i stroficne melodije. najznacajniji i najgrandiozniji oblik. „Baltazar“. sto znaci govornik. Nalazimo je u XVII veku u vasarskim pozoristima.Alesandro Skarlati Nemacka: Hajnrih Šic – pisao je pasije. Radio je kao orguljas u Pivoli. a najznacajnije su mu „Lepa mlinarica“ i „Seviljski berberin“.  U XVIII veku u opere se sve vise ubacuju elementi folklora i javlja se kvalitetniji libreto (operski tekst). duhovnog je karaktera i izvodi se iskljucivo u crkvi. Komicna opera u Francuskoj U Francuskoj se prvo izvode strane opere. stvarni zivot. „Solomonov sud“. i moze biti duhovni ili svetovni. Prva ovakva opera javlja se u Italiji. koja se zove oratorijum i pricao – predavao im o veri (nesto kao veronauka.Naziv je nastao od latinske reci „orator“. i ona opisuje svakodnevni. koju gradjanstvo stvara za sebe. To je najslozeniji. . moze biti duhovni ili svetovni.Ovde je znacajan protestantski koral (uglavnom ga koriste germanski narodi). Zatim uvodi i soliste i hor. Predstavnici crkvene muzike Italija: .1801) – Italijan koji je radio u Petrogradu. recitativ i arije.1694) najznacajniji predstavnik latinskog oratorijuma. Francuska: Od duhovne muzike u Francuskoj je pisan motet uz instrumentalnu pratnju. danas). tako da je pisana muzika za jutarnju i vecernju molitvu.Domeniko Čimaroza (1749 . Najznacajniji kompozitori komicnih opera u Italiji su: . . koji je skupljao narod u prostoriji za molitvu. . . italijanskog svestenika. Vrhunac dozivljava u XVII i XVIII veku.1800) – kompozitor koji je popularan po operi „Dobra cerka“. • Latinski oratorijum – pisan je na latinskom jeziku.Djakomo Karisini (1605 . Napisao je 12 oratorijuma duhovnog karaktera. a u Rimu kao crkveni horovodja. Postoje dve vrste oratorijuma: • Narodni – vulgarni – na narodnom jeziku. Kasnije oratorijum se izvodi u operskim salama (van crkve). u crkvi.Alesandro Stradela – napisao je oratorijum „Sv. npr.1816) – napisao je oko 100 opera. soliste. gde se komicna opera oznacava nazivom Bufo. koje izvode solisti hor i orkestar. koje vode poreklo iz italijanskih pesama.Nikolo Pićini (1728 . . .

On je napisao 57 libreta i 1200 opera sa istorijsko herojskim motivima.Georg Bend (1722 . Skolovao se u Ceskoj i Italiji. Glukova reforma opere se ogleda u sledecem: Uvertira je italijanskog tipa – trodelna (brz – lagan – brz deo) ili je to sonatni oblik – prosirena. . . a kasnije oni izvode svoje solo pesme na dvorovima. bilo je vazno samo da se ispuni bina. u kojima je hor nosilac dramske radnje. Javljaju se i prvi kompozitori: . Muzika i svi ostali elementi opere podredjeni su dramskoj radnji.gradske pesme. Svi vasarski umetnici bili su proganjani u pocetku. Orkestar je obogacen pojedinim instrumentima i prati recitativ.1813) – boravio je u Italiji. Pocetkom XVIII veka pojavio se takav kompozitor: . njih izmislja gradjanski stalez i one se nazivaju Lidovi – naziv nastao od reci „lider“. koji ce izvrsiti reformu opere – vratiti operu na staro. Prva znacajna opera je „Prosjacka opera“. . vodeci.Johan Adam Hiler (1728 . Publika je dolazila na predstave. „Altazerz“. pod uticajem Francuza. Libreto je bio los zbog prilagodjavanja pevacu. Vodi poreklo od skolskih komedija. „Armida“. Hor glumi narod – zasnovano na francuskom principu i Hendlovim oratorijumima.Problemom opere bavili su se francuski filozofi: Denis Didro i Zan Zak Ruso. Kasnije se u Parizu upoznaje sa francuskim baletom. zivotinja. Napisao je tri znacajne opere „Bastovan i njegov sluga“. marioneta – koje su bile jako popularne. Komicna opera u Nemackoj Komicna opera se u Nemackoj pojavljuje se u XVIII veku. ciji su zahtevi uglavnom bili da: mu se uloga ne zavrsi smrcu i da se sto vise istakne njegov vokalni virtuozitet. Medjutim opera se pretvara u neprirodno scensko delo. Na kraju odlazi u Bec gde provodi polednjih 35 godina svog zivota. Napisao je opere: „Povorka iz Kaira“. „Tom Dzons“. Znacajne opere su jos i „Kvekerska opera“ i „Zarobljenicka opera“. „Paris i Elena“. . Balet je francuski balet i javlja se samo na mestima gde to radnja zahteva.1804) – napisao je operu „Lov“. koju su komponovali Dzon Gej i Johan Kristof Pepuš.Karl Diter Fon Diterzdorf (1739 . „Ricard lavljeg srca“. Arije – nema vokalnog isticanja.Fransoa Andre Felidor (1726 . pod nazivom Zingšpil. znacajnije opere su mu: „Orfej“. da gotovo da i ne postoji. U periodu od 1700 do 1750. jer je bio poznati sahista. „Alčesta“.  U drugoj epohi tekstove pise i Johan Volfgang Gete.Andre Modest Gretri (1741 . . Cekao se kompozitor. rodjen u Erezbahu. Kostimi su izgledali futuristicki – bili su deo garderobe. Reforma opere Cilj opere je muzicka drama. potpuno se usavrsavaju: .Kompozitor ovakvih opera je Pietro Metastazi. „Ifigenija na Aulidi“. U oba slucaja ona nas upoznaje sa dramskom radnjom I cina. Tematika Glukovih opera je mitologija (opere serije). i ona mora da prati tekst. Tada se solo pesmama dodaje uvertira. i napisao je operu „Doktor apotekar“. Znacajni kompozitori: . obogacuju se solo partiture i ubacuju se horovi i instrumenti. gde se upoznao sa italijanskom „Bufo“ operom. gde pise svoje prve opere. „Carobnjak“. Instrumentalna muzika u doba Baroka Na instrumentalnu muziku utice pojava opere zbog usavrsavanja mehanizama na instrumentima. samo da bi slusala vokalni virtuozitet pevaca. Posle odlazi u London gde je slusao Hendlove oratorijume. Komicna opera u Engleskoj U Engleskoj komicna opera se naziva Balad. „Ifigenija na Tauridi“. sto znaci voditi. bilo je dresera. „Hipolit“.1799) – ziveo je u Becu. Dramska radnja je toliko bila nevazna.1795) – napisao je dve komicne opere: „Romeo i Julija“ i „Seoski sajam“. „Zacarano stablo“.  Tada se javljaju i prvi oblici solo pesme – 1 glas uz instrument sa dirkama. Scena i scensko okruzenje nisu bili vazni. Glukove opere: beznacajne: „Demetrio“. „Viljem Tel“. On se uglavnom koristio italijanskom knjizevnoscu.1795) – kasno je poceo da se bavi muzikom. Pisao je i zingspile: „Prevareni kadija“. tako da je i libreta pisao uglavnom na italijanskom jeziku.Kristofer Vilibald Gluk (1714 . u kome dominira pevac (kastrat).1788) – nemacki kompozitor.

o Duvacki korpus: flaute. klavir ili orgulje. U njemu se smenjuju solisti i orkestar. • Koncert – naziv je nastao od reci „concertare“. Uglavnom se pise kamerna muzika. • Javljaju se i prvi orkestri koji su sadrzali: o Gudacki korpus: violine. Djuzepe Gvarneri i Stajner (Nemacka). u trodelnom taktu. o Ziga – engleska igra. J. trube od metala. o Sonate „da chiesa“ i „da camera“ – one su imale od 4 do 7 stavova i svi su bili dvodelni: prvi deo se kretao od tonicnog ka dominantnom tonalitetu. • Instrumenti sa dirkama: orgulje. streta – zakljucak – tema se izlaze od najdubljeg do najviseg glasa. Bah je pisao dosta virtuozne kompozicije. Bah i Hendl. da gamba i da bračo. prefinjen. „Bure“. o Solisticki koncert – nastao u XVIII veku.  Drugi stav je miran. Ovi instrumenti (prethodnici klavira – bez orgulja) su imali blag. koje su imale od 5 do 7 zica. • Trzacki instrumenti – laute. Pisan je za solistu uz pratnju orkestra i ima tri stava:  Prvi stav je brz – Vivaldijev tip. . spinet. prve naznake kontrabasa – viole: d’ amore. kao npr. u tonicnom tonalitetu. „Breslou“ (1355) – zbirka od 300 plesova iz svih delova Evrope: „Pavana“. Kasnije svita se sastoji od 4 plesa (stava): o Alemanda – nemacka igra. i u tonicnom tonalitetu je. zivahnog ritma. baziran na improvizaciji – general bas. F. blok flaute. Graditelji su: Atonio Stradivari. o Solo sonata – najcesce pisana za instrumente sa dirkama – cembalo najcesce. gde se predstavlja novi materijal i. „Cakona“. mirne melodije. Hendl. o Sarabanda – spanska igra. u trodelnom taktu. violoncela i kontrabasi. brzog pokretnog ritma. Imao je od 4 do 6 stavova.  Ove koncerte su pisali takodje Vivaldi.  Treci stav je brz. S. Italijanski violinisti Najznacajniji kulturni centri u ovom periodu u Italiji su Modena. razlicitih po karakteru i taktu i svaki stav je jedan ples – igra. fagoti. Najcesce je pisana za cembalo. koja se krece kroz glasove. cembalo. klavsen. „Galjarda“. kratak. Nastao je iz monodije i pisan je za solistu uz pratnju orkestra. To je najcesce arija u kojoj je vodeci solista. „Rondo“. Pisan je za dve grupe izvodjaca: manju koja je imala ulogu soliste i vecu koja je nazvana „concerto groso“. „Ekosez“.Oblici: • Svita – naziv je nastao od francuske reci „suit“ – sto znaci da je to muzicki oblik koji sadrzi nekoliko stavova. Antonio Vivaldi. S. brzog. a moze biti i fuga. Za ove instrumente J. Bolonja i Padova. Nikolo Amati. razvojni deo. o Instrumenti sa dirkama su izvodili „continuo“ – neprekidni bas. To moze biti varirani I stav. o Kuranta – francuska igra. o Barokna sonata – u njoj postaoji jedna glavna tema. u subdominantnom ili dominantnom tonalitetu. viole. Postoje dve vrste koncerta: o Končerto groso – nastao u XVII veku. tako da su se na njima mogle izvoditi brze melodije sa dosta ukrasa. „Gavota“. Svi stavovi u sviti – partiti su u istom tonalitetu. • Duvacki instrumenti: flaute – drvene. Imali su punocu zvuka i motoricnost. viole. . a drugi obrnuto. To je Skarlatijev tip sonate. virdzinal. oboe. i bilo ih je vise vrsta: o Trio sonata – izvodili su je jedan melodijski i jedan prateci instrument ili dva melodijska i 1 prateci. u sestodelnom taktu. Bah. • Fuga – naziv je nastao od italijanske reci „fugare“ sto znaci bezati. Ove koncerte pisali su G. • Sonata – prvo se svaka instrumentalna kompozicija nazivala sonata. Prvo je to bila zbirka plesova. u cetvorodelnom taktu. Venecija. umerenog tempa. Svita se jos naziva i Partita. Najcesce je pisana za istrumente sa dirkama i ima tri dela: ekspoziciju – izlaganje teme kroz glasove.• Gudacki instrumenti: violine. trube i fagoti. To je najpolifoniji muzicki oblik zasnovan na imitaciji – tema se imitira kroz glasove. sto znaci takmiciti se. visoke trube – farine. u laganom tempu. „Menuet“. ne toliko glasan – kamerni ton bez kresenda i dekresenda – samo forte i piano.

laksem izvodjenju ukrasa i postizanju brzeg tempa.U prvom periodu znacajni kompozitori su: • Djuzepe Toreli (1658 . . Tu osniva skolu za ucenje sviranja violine. • Djuzepe Tartini (1692 . fantazije i partite pod uticajem Italije. sonate za violinu. Napisao je 50 trio sonata. Tome u Lajpcigu.1722) – poznat kao orguljas u crkvi Sv. u sluzbi kardinala. fuge.1667) – ucio je kod Freskobaldija. Protestanti obradjuju protestantski koral i jednostavno ne mogu bez orgulja. orguljas iz Amsterdama. Baha. Instrumenti sa dirkama Orgulje Znacajni orguljski kompozitori ovog perioda su: . Petra u Rimu. • Arkandjelo Koreli (1653 . fantazije. plesove i varijacije. konstruisao je danasnje gudalo. npr: „Oluja na moru“. Pisao je tokate. ricerkare i prvi pise svite u 4 stava.U drugom periodu se obogacuje violinska tehnika. a zatim u Rimu.1709) – pisao je uglavnom trio sonate i koncerta grosa. Pisao je fantazije. Znacajni kompozitori iz ovog perioda su: • Antonio Vivaldi (1678 .Samuel Šajt (1587 . zatim odlazi u Englesku.. Pisao je fantazije. Pisao je i solo koncerte. Bio je prvi. Prvi uporebljava deblje zice. Ostali unose varijacije i programnost. „Rigodon“.1741) – bio je svestenik. S. visezvuke. fantazije. a zatim u crkvi Sv. Pisao je fuge. Uglavnom pisu fuge. napisao je 446 koncerata.Ditrih Bugstehude . tokate. „Gavota“. S. Cembalo ima kratak pun ton.Djerolamo Freskobaldi (1583 . i najveci u orguljskoj tehnici pre J. Kasnije radi u Flandriji. gde je prvi uveo trostavacni sistem. „Cetiri godisnja doba“. Pisao je trio sonate i 12 koncerta grosa. U tim programskim delima se opisuju vanmuzicki dogadjaji – priroda. . „Lov“ (ovo su njegova najznacajnija koncerta grosa). .Jan Rajneken Cembalo Kod cembala ton nastaje tako sto prilikom pritiskanja dirke gavranovo pero okida zicu. Bah. Prvo je bio u Bolonji. tremolo. „Ekoseza“. gde je radio u gradskoj kapeli.Johan Jakob Fraberger (1614 . sonate i biblijske sonate (najznacajnije) i daje im imena. za violoncelo. On je utemeljio violinsku skolu u Veneciji. najznacajnija su mu koncerta grosa.1643) – rodjen u Ferari. i obogaciju svitu igrama: „Paspje“.Johan Kaspor Ferdinand Fišer . obogacuje violinsku tehniku – trileri. 160 sonata za violinu i 125 koncerata – obe vrste. Prvi uvodi Programnost u muziku – iz naslova se moze zakljuciti sta kompozicija opisuje. Na jednom .Johan Pohelber .1654) – unosi varijacije u germanski – protestantski koral. U Italiji se upoznaje sa orguljskom tehnikom. tokate i partite. sto doprinosi vecoj motoricnosti. .1713) – najznacajniji uz Vivaldija.Johan Junau (1660 . koncerte. solo sonate.1621) – Holandski kompozitor.1770) – osnovao skolu za violinu u Padovi.Jan Peter Svelink (1562 . Pisao je trio. koralne tokate i plesove. Posle njega tu je radio J. . koristi velike melodijske skokove. On uvodi programnost – pise svite. koji su imali od 3 do 6 stavova.Johan Kaspor Kerl . Kompozitori: . U Nemcaskoj u XVIII veku nalazimo orgulje.Johan Herman Šajn .

On takodje koristi programnost. otac i braca su bili muzicari u raznim gradovima (Vajmar.Zan Fransoa Dandrije . prirodu. Kanije radi kao . J. zatim na dvoru i u kapeli. ili duru. On im prepisuje note.Fransoa d’ Aženkur Johan Sebastijan Bah (1685 . „Sestra Monika“. koncerte – 14 koncerata. Klavsen je bio omiljeni instrument francuske burzoazije. druga tema u osnovnom tonalitetu. „Komarac“. Sema njegovog tipa sonate je sledeca: • U prvom delu. .Domenico Skarlati (1685 .1750) Iz muzicke je porodice. dvodelnih. ili paralelnom duru. 115 klavsenskih kompozicija – svita po obliku.Luj Mašan . Druga tema je: ako je osnovini tonalitet dur u dominantnom duru.tonu se ne moze postici kresendo. u kojima je opisivao portrete. gde je poducavao kraljevu decu. inace nejednake strukture. „Tereza“. Posle druge teme sledi zavrsna grupa i to je kraj prvog dela. Uneo je neke novine u tehniku sviranja. zoologiju – zivotinje. drugim recima ona opisuje muzicke dogadjaje).. a ako je osnovni tonalitet mol u dominantnom molu. od toga cetiri kraljevska koji su sadrzali 5 do 8 stavova. U Parizu je radio kao orguljas u crkvi. kao dvorski kompozitor. • U drugom delu ovaj proces se ponavlja kao u ogledalu: prvo se izlaze I tema u D ili paralelnoj tonalnoj oblasti. orgulje i teoriju muzike. od moguca dva. jer su sadrzale od 3 do 23 stava. zavrsna grupa i kraj. tako da se ton moze svirati samo jako ili tiho. Znacajan kompozitor je: . u kojima se takodje koristi programnost (apsolutna muzika je suprotna programskoj – kod nje se iz naslova ne moze zakljuciti sta kompozicija opisuje. Zatim sledi most. a zadnje godine svog zivota provodi u Madridu..1733) – iz muzicke je porodice. koja priprema drugu temu. „Male vetrenjace“. se izlaze prva tema u tonicnom tonalitetu. Kasnije odlazi u Rim. cije prezima u prevodu sa nemackog znaci potok. Njegova znacajna dela (stavovi) su: „Kneginja Marija“.) Smatra se da je bilo 120 clanova porodice Bah. U XVIII veku popularna su orguljska dela i dela za klavsen. „Leptiri“.1757) – rodjen je u Napulju u muzickoj porodici – sin Alesandra Skarlatija. kod brace uci da svira klavir.Šarl Fransoa Kupren (1660 . Mlad je ostao bez roditelja. violinu. zatim u Lisabon. Kompozitori: . „Procvatali vocnjaci“. Bah se rodio u Ajzenahu. u kome se odvija modulacija. „Zeteoci“. S. Napisao je 550 sonata. Erfurt. zatim most sa modulacijom – ovaj put priprema temu u osnovnom tonalitetu. jednostavacnih. Klavsen Kompozicije za klavsen proizilaze iz kompozicija za lutnju (zicani instrument). „Kneginja od Sane“. samo prirodni dekresendo prilikom smanjenja amplitude vibriranja zice. kao sto su veliki skokovi i sviranje ukrstenih ruku – ruka preko ruke. „Zaljubljeni slavuj“. Pisao je: trio sonate. Ajzenah.

„Suzana“.Za cembalo – spinet: • 15 dvoglasnih invencija. „Roland“. • Italijanski koncert za cembalo i orkestar (sa dva cembala). Neke od njegovih duhovnih kantata su: „Hrist je lezao na samrtnim mukama“. i sa 17 godina postaje orguljas u crkvi u Haleu. gde se upoznaje sa italijanskom operom. 30 varijacija sa karakteristikama nemackog folklora. posvecene profesoru Kajzerlingu – cembalisti. Ukupno je napisao 40 opera. cak ga Englezi i prisvajaju kao svog kompozitora. „Kantata o kafi“. zavrsio je lekarski fakultet. Harmonija dolazi do izrazaja.Opere serije: „Jupiter“. gde je radio kao profesor. i ovi oratorijumi se izvode u pozoristima jer ih je Hendl smatrao svetovnima. fuge.Crkvena muzika: • Znacajne su mu kantate. • Misa u h molu od 24 stava za soliste. Nije iz muzicke porodice. popravlja rogulje i. Najznacajnija su mu koncerta grosa – Brandenburski koncerti – po pokraini Brandenburg u Nemackoj.Oratorijumi. 6 sonata. • 15 troglasnih invencija trodelnog tipa – motoricne po karakteru. Rezime – Barok (1600.1750. „Baltazar“. sa tematikom starog zaveta. 2 svite. „Izrael u Egiptu“.Za instrumente sa klavijaturom je pisao uglavnom sonate za cembalo i klavir. „Dzošua“. „Snazna tvrdjava je nas Bog“. a od svetovnih: „Seljacka kantata“. ali se nije bavio medicinom. Onda odlazi u Italiju (Firenca. • Koncerte je uglavnom pisao za violinu i cembalo. Venecija). Posle opet ide u Italiju. • Engleske svite od 4 stava. „Samson“. a po obliku slicne fugama.Za orgulje: preludijume tokate. bio je pobozan i pisao je crkvena dela. „Herkul“.1759) Nemacki kompozitor rodjen u Haleu na Istoku Nemacke. od toga 20 svetovnih. a onda se zbog revolucionarnog poretka i novih naucnih otkrica . plus. . hor i orkestar. vraca se u Nemacku i tu umire. a napisao je i 20 koncerata uglavnom za orgulje. „Teodora“. 150 korala – obradjenih za orgulje. poducava teoriju. a sve ostale su duhovne. „Arminija“. Glavnu rec u ovoj epohi prvo vodi crkva. • 3 pasije: „Pasiju po Mateju“. • 6 svita za violoncelo. „Kserks“. 1715 i sa pauzama zadnjih 45 godina zivota provodi u Engleskoj. „Solomon“ – car izrailjskog naroda. i poslednjih 30 godina svog zivota proveo je u Lajpcigu u crkvi Sv. „Tezej“. „Tamerlan“. Nikada nije napustio Nemacku. „Muzika na vodi“ – za gudacke instrumente (20 stavova). i Muzika za vatromet – za duvacke instrumente. Kompozitorski rad: . u svim tonalitetima – remek delo.) Mozemo reci da Barok pocinje sa zavrsetkom zivota slavnih predstavnika renesanse Palestrine i Milastroa (1594 god. Komponovao je: . 3 sonate za cembalo i violinu i 4 sonate za flautu i klavir. • 14 fuga u cetiri glasa – „Umetnost fuge“. a zavrsava se okoncanjem zivota slavnog Baroknog polifonicara Johana Sebastijana Baha (1750 god. u Hanover. „Aleksandar“. i od tadA Bah postaje slavan i kao kompozitor.). • Goldberg varijacije. kao kantor. „Juda Makabejski“ (iz Makabije). „Semiramida“. koje su sadrzale i do 7 stavova. napisao ih je oko 300. . Tome. „Pasiju po Jovanu“ i smatra se da je napisao i „Pasiju po Luki“. Uci da svira orgulje i violinu. Georg Fridrih Hendl (1685 . „Himenej“. po uzoru na francuske klavseniste. a tek 80 godina nakon njegove smrti Feliks Mendelson izvodi njegovu „Pasiju po Mateju“. komponuje.Od kamerne muzike pisao je sonate za razne instrumente. Tu svira orgulje. 4 cembala. sudeluje kao orguljas u nedeljnim bogosluzenjima. . . Imao je i zbirku od 6 manjih kantata.). „Didona“. „Mesija“. gde radi na dvoru.Od kamerne muzike pisao je: • 6 sonata za violinu. fantazije. potom odlazi u London 1714. Mulhauzenu. • Napisao je i „Bozicni oratorijum“. zatim kao orguljas i violinista u Ketenu. god. „Julije Cezar“. Za zivota je bio poznat kao orguljas. zatim za violinu – u a molu i E duru. Kasnije odlazi u Hamburg gde je svirao orgulje i violinu u operi. Vraca se u Nemacku. . Tu je osnovao kraljevsku muzicku akademiju. Rim. Znacajni oratorijumi su mu: „Jefta“. .orguljas u Vajmaru. • Francuske svite. • Dve sveske za dobro temperovani klavir () od po 24 preludijuma i fuga. .

instrumentalno. Fransoa Andre Felidor. viole. Djovani Batista Pergolezi. polifono. homofono. polifono. fantazija – apsolutno. . . reformatori opere – Pjetro Metastazi.Prvi period traje od 1600. fuga – apsolutno. homofono. • Trzacki instrumenti – laute. Mark Antonio Česti. Johan Jakob Fraberger. koje su imale od 5 do 7 zica. Pasija – programsko. Zan Batist Lili. Alesandro Stradela. viseglasno.vise ne veruje slepo crkvi. Melodija ima korene u narodnoj umetnosti i sva dela nastaju prvenstveno na dvoru. do 1700. godine u Nemackoj. muzika je asimetricna (ne moze da se podeli na simetricne manje celine). svita – programsko. Mikelandjelo Rosi. Tada se javlja teznja za vodecom mirnom. klavsen. Johan Junau. Johan Tajl. svetovno delo.Instrumenti: • Gudacki instrumenti: violine. instrumentalno. Kapitalisticki drustveni poredak. viseglasno. preludium – apsolutno. Dva najznacajnija kompozitora barokne epohe su Johan Sebastijan Bah i Georg Fridrih Hendl. Muzicki oblici koji vladaju ovim periodom su: koncert – 2 vrste . Kompozitori: operski – Djulio Kacini. On je veoma znacajan jer se u ovom razdoblju pojavljuju vokalno-instrumentalni opusi: Opera (bel’ canto – lepo pevanje) – programsko. Djovani Baizieljo. violoncela i kontrabase. da gamba i da bračo. Domeniko Macoti. Domenico Skarlati. svetovno delo u 4 stava. raspevanom melodijom. svetovno delo. Arkandjelo Koreli. viseglasno. Dzon Blou. za instrumente sa dirkama – Šarl Fransoa Kupren. duhovno ili svetovno delo. predstavnici duhovne muzike – Hajnrih Šic. viole. instrumentalno. u potpunosti iskorenjuje feudalizam. virdzinal. • Instrumenti sa dirkama: orgulje. viseglasno. trube i fagote. sonata – apsolutno ili programsko.  Javljaju se i prvi orkestri koji su sadrzali: o Gudacki korpus: violine. viseglasno. reci „cantare“. Stefano Landi. Karl Diter Fon Diterzdorf. a glavni izraz je harmonija – melodija se gradi na harmonskim akordima. iskljucivo duhovno delo. trube od metala. motet i madrigal. viseglasno. o Duvacki korpus: flaute. Rober Šamber. Samuel Šajt. Rajnhard Hajzer. Antonio Abatini. godine i tada preovladjuju modusi. . i tokata – apsolutno.Treci period obuhvata razdoblje od 1700. svetovno delo. svetovno delo. Barok se moze podeliti na tri perioda: . do 1750. Klaudio Monteverdi. duhovno ili svetovno delo. Ovde preovladava instrumentalna muzika sa ustaljenim dur-mol sistemom. Jan Peter Svelink. Andre Modest Gretri. dok ostali glasovi obrazuju pratnju izradjenu na homofoniji – napusta se barokna polifonija. spinet. instrumentalno. Francesko Kavali. godine. naziv je nastao od reci „orator“. Dzon Gej. na narodnom jeziku. pretezno polifono. instrumentalno. veseglasno. godine. Zan Filip Ramo. naziv je nastao od ital. a iz opere dobija recitativ i arije – programsko. Kantata je nastala iz polifonih moteta i madrigala uz instrumentalnu pratnju. i Oratorijum. Georg Filip Teleman. U ovom periodu se upotrebljava dur-mol sistem. Antonio Vivaldi. koje se sastoji od 3 stava. Preovladjuje svetovna muzika i javljaju se instrumentalna polifonija i vokalno-instrumentalna monodija (jedan glas iznad svih). prve naznake kontrabasa – viole: d’ amore. Alesandro Skarlati. blok flaute. Alesandro Stradela. oboe. Djuzepe Toreli. instrumentalno. Kristofer Vilibald Gluk. svetovno delo pisano u 4 i vise stavova. Predklasika – Rokoko Predklasika nastaje 1730. viseglasno. • Duvacki instrumenti: flaute – drvene. Johan Adam Hiler. fagoti. do 1650. Georg Bend.pevati. svetovno delo. Nikolo Pićini. cembalo.sto znaci govornik – programsko. Sa jacanjem gradjanske klase pojavljuje se svetovna muzika. vokalna muzika i oblici iz doba renesanse – misa. italijanski violinisti – Djuzepe Tartini. • Postoje dve vrste oratorijuma: narodni – vulgarni – duhovni ili svetovni. Alesandro Skarlati. Barok donosi motoricnost u muzici i pun je ukrasa. viseglasno. polifono. Henri Persl. svetovno delo. i latinski – duhovni na latinskom jeziku. ali duhovna ne zamire. Virdzilio Macoki. polifono. viseglasno. instrumentalno. homofono. polifono.Drugi period traje od 1650. Domeniko Čimaroza. viseglasno. Djakomo Karisini. homofono. Djerolamo Freskobaldi. baziran na improvizaciji – general bas. visoke trube – farine.apsolutno. homofono. komicnih opera – Johan Kristof Pepuš. Metju Lok. Melodija je simetricna i samim tim se . o Instrumenti sa dirkama su izvodili „continuo“ – neprekidni bas.

opere. i folklora. Predklasika u Nemackoj U nemackoj postoje tri skole – predstavnika predklasike. .moze podeliti na manje celine. kvadratne su strukture). 4 kontrabasa. i to su: . pa u Milanu kao orguljas i tu stvara 1.1757) – Ceh po poreklu. za gudacke instrumente su komponovane melodije sa malo predznaka (dva do tri). pisao je jos i koncerte. opere i sonate. a kasnije odlazi u Hamburg. Pisao je simfonije i klavirske sonate. • Najstariji Bahov sin – Vilhem Frideman Bah (1710 . klarineta.Manhajmska skola kompozitora – veoma nacajna. • Karl i Anton Štamic . 12 klavirskih sonata. Uglavnom su se pisale simfonije. Zadnjih 20 godina je proveo u Londonu. jer je na ovim instrumentima veoma tesko svirati komplikovane melodije. gudacki kvartet. 32 takta – tj.Oblici. jer su one same po sebi simetricne (imaju 8. 16. Hajdna • Karl Diter fon Diterzdorf Predklasika u Italiji Javlja se u XVIII veku i zastupljena je instrumentalna muzika i pomalo opera. • Johan Kristof Fridrih Bah • Mihael Hajdn – brat F. Napisao je 37 klavirskih koncerata. a klavir je zamenio cembalo. na dvoru i kod bogatih. Tu su pisane simfonije od 3 stava. Napisao je 60 klavirskih koncerata i 100 sonata. gde je radio na dvoru kao dirigent poznatog manhajmskog orkestra. 30 klavirskih tria i pisao je simfonije u 3 stava. U Francuskoj i Italiji. J. Kompozitori: • Johan Štamic (1717 .1777) – pisao je simfonije.Berlinska skola – severno nemacka skola na dvoru Fridriha II. .1775) – napisao je 300 koncerata za flautu. sonate i koncerti.1782) – Radio je u Berlinu. Orkestri su se sastojali od: 10 I violina. Kompozitori: . Napisao je 24 simfonije u 3 stava (u Skarlatijevim stilu). zbog iskljucivo slusne kontrole izvodjenja tonova pri sviranju. Usavrsavaju se i sami instrumenti: violina u potpunosti zamenjuje stare viole. 2 flaute.Becka skola – ovde se osecaju uticaji italijanskog Baroka. 4 horne i timpana. klavirska sonata. Napisao je 74 simfonije. • Najmladji Bahov sin – Johan Kristijan Bah (1735 . 10 II violina. Kompozitori: • Johan Joakom Kvanc (1697 .1775) – orguljas milanske crkve. Najvaznija je plesna muzika u gradskim kucama i kod bogatasa. Feudalci nisu bili dovoljno bogati da bi drzali svoja pozorista i zato se okrecu instrumentalnoj muzici. 2 oboe. i on je vodeci instrument u ovoj epohi. .  U berlinskoj skoli najznacajniji su sinovi Johana Sebastijana Baha: • II Bahov sin – Karl FIlip Emanuel Bah (1714 . 4 violoncela.Djovani Batista Samartini (1699 . fagota. Znacajan kompozitor becke skole je: • Georg Kristof Vagen Zajl (1715 . violinske sonate i trio sonate pod uticajem nemackog i ceskog folklora.1788) – proveo je 30 godina u Berlinu.1784) – poznat kao klavsenista i orguljas. tako da one iscezavaju. koji su obelezili ovu epohu su: solisticki koncert. Dosao je u Manhajm. U melodiji se pojavljuju dve teme suprotstavljene jedna drugoj i javljaju se nove dinamicke oznake – „crescendo“ i „decrescendo“. osnovao je skolu u Milanu.

Mucio Klementi (1752 .1750. Mucio Klementi. Karl Diter fon Diterzdorf. Johan Kristof Fridrih Bah. Luidji Bokerini. Rudolf Krajcer. i koncerte uglavnom za violoncelo. koji u Parizu osniva kraljevsku muzicku skolu. viseglasno. instrumentalno. . sonate – 106. Karl Filip Emanuel Bah. Predklasika – Rokoko u Francuskoj U vreme predklasike (pocetak XVIII veka) u Francuskoj se pisu opere pod uticajem Kristofera Vilibalda Gluka. koji potiskuje cembalo. jedan od najznacajnijih. ali postoji i instrumentalna muzika. Klasicizam je doba kada na scenu stupaju becki klasicari. u potpunosti zamenjuje stare viole. Karl i Anton Stamic. Pisao je duete.Oblici koji se tada koriste su: solisticki koncert – apsolutno.Fransoa Žozef Posek (1734 .) Predklasika nastaje 1730. homofono. Mihael Hajdn. sa pratnjom u ostalim glasovima – homofoni harmonski stav. viseglasno..Rudolf Krajcer (1766 . Pedagog. gudacke kvartete i 40 etida za violinu. Napusta se barokna polifonja.1805) – jedan je od najznacajnijih kompozitora za violoncelo. Rezime – Predklasika – Rokoko (1730. Pisao je violinske koncerte. Melodija je simetricna i lako se moze podeliti na manje celine.1829) – Belgijanac. Ovo vreme se poklapa sa vremenom izbijanja francuske revolucije. Radio je u Madridu. . Georg Kristof Vagen Zajl. homofono. svetovno muzicko delo. homofono. u literaturi. Vilhem Frideman Bah. raspevanoj melidiji. svetovno. 237 gudackih kvinteta sa dva violoncela – 1. instrumentalno.1831) – Nemac. Klavir je vodeci instrument u ovoj epohi na dvoru i kod bogatih. 20 simfonija. i klavirska sonata – apsolutno ili programsko. Bio je i dirigent pariske opere. . a klavir. Gradjanstvo je tada bilo nosilac ideja u drzavi.Luidji Bokerini (1743 . 51 gudacki trio za zicane gudacke instrumente. Pisao je.1832) – jedan od prvih i najznacajnijih kompozitora za klavir. godine u Nemackoj.1831) – Nemac. viseglasno. tako da se desava raskid umetnika sa dvorovima – javljaju se slobodni umetnici (Mozart je prvi slobodni .Instrumenti se usavrsavaju: violina. ali nije toliko znacajan kao kompozitor. . . pored Karla Černija i Kramera. Francuska – Fransoa Žozef Posek. . Johan Kristijan Bah. gudacki kvartet – apsolutno ili programsko. svetovno delo. instrumentalno. klavir i violoncelo i klavir i flautu. uglavnom kamerni kompozitor. god. iskoristio tehnicke mogucnosti klavira. mirnoj. Napisao je 30 simfonija i veci broj kvarteta po principu Luidjija Bokerinija. Tada se javlja teznja ka vodecoj. U melodiji se pojavljuju dve teme suprotstavljene jedna drugoj i javljaju se nove dinamicke oznake – „crescendo“ i „decrescendo“. . Johan Joakim Kvanc. potiskuje cembalo u proslost. varijacije za violinu. Kompozitori: . Napisao je 91 gudacki kvartet. tria i koncerte uglavnom za violinu. koji je 1. Italija – Djovani Batista Samartini.Inac Plajel (1757 . Inac Plajel.Kompozitori: Nemacka – Johan. 50 sonata za klavir i violinu. Klasicizam Sam naziv KLASIKA predstavlja savrsenstvo – uzor i putokaz. sto se tice pedagogije i violinske prakse.

U svojim delima koristi folklor raznih naroda i komponuje za svet. najcesce sa dirkama i ima 3 stava: . viola i violoncelo. simfonije. . i rondo u laganom tempu. nastala kad su marsejski borci ulazili u Pariz dan pred rat sa Austrijom. Tada je napisano 2400 masovnih pesama. hornu.Kompozitori: • Franc Jozef Hajdn – poznat u Evropi. a razvijaju se i drveni duvacki instrumenti – klarinet (znacajan napredak) i flauta. a posle nje ide zavrsna grupa i kadenca u D tonalitetu. i uglavnom pocinje razlozenim akordom. i pise se apsolutna muzika (sonate. • Repriza – I tema u D tonalitetu. drugi instrument je violina. hor i solisti. Uvod donosi orkestar. druga tema u pocetnom tonlitetu. sto znaci – dve teme: • Ekspozicija pocinje I temom u osnovnom tonalitetu. . u II ima sopstveni stil komponovanja. a u trecoj fazi je romanticar. tema sa var.“.I je brz. U srednjem veku smatrali su simfoniju akordom (harmonija). Sonata – pise se za solo instrument. tako da nastaju revolucionarne pesme i javlja se homofonija. kao danas. . zanima psihicko stanje.“ i „decresc. fagot. tema sa varijacijama (retko) i fuga.. i najbolje su mu opere. tonlitetu. koje su izvodili orkestar. Samim tim melodija je mirna i simetricna (deljiva) bez mnogo ukrasa i matoricnosti.Pocetke homofinije imamo u operi. koje su pisane za narodne mase. Osniva se orkestar narodne garde. To je doba od 1789 – 1799. • Volfgang Amadeus Mocart – njega. Oblici u doba Klasike Simfonija – naziv potice iz Grcke i koristi se odavno. • Srednji deo (razrada – razvojni deo) – nov ili vec upotrebljen materijal. a onda. Pisu se i opere sa masovnom tematikom: Andre Modest Gretri pise operu „Viljem Tel“. onda to moze biti simfonija ili gudacki kvartet. nasuprot Hajdnu. Po obliku jos moze biti i sonatni oblik. Zbacen je kralj i uspostavljena prva republika na svetu. gudacki kvarteti i koncerti). slobodne modulacije. klavir. Teme se razlikuju po karakteru i tonalitetu.III stav ce biti menuet ili skerco u osnovnom tonalitetu. zatim most i modulacija u pocetni tonalitet. Kraj ekspozicije je obicno oznacen znakom repeticije. Grci su tako prvo zvali melodijske intervale. Simfonija kasnije dobija stavove: prvo 3 stava. koji kasnije postaje simfonijski. orkestarske muzike po izboru kompozitora u vise stavova. ima sonatni oblik. . iz uvertire nastaje simfonija (samostalno izvodjenje uvertire na dvorovima i u salonima). zatim sledi most i modulacija u tonalitet II teme. Ima 4 stava (simfonija u malom) i izvode ga 2 violine. instrumentalne. Najcesce je u obliku ronda sa jednom ili vise tema. Divertimento – vid zabavne..II stav je lagan i najcesce je 3-odelna pesma u S tonalitetu. Sa pojavom opere koja pocinje uvertirom. a Zan Fransoa Lesije operu „Trajanov trijumf“. i zavrsna grupa u osn. Kompozitori Franc Jozef Hajdn (1739 . sto je veoma retko.III ili IV (zavrsni) stav je brz i u osnovnom je tonlitetu. .Harmonija – upotrebljavaju se: vantonalne dominante i II stupanj sa #3 (DD – dominantina dominanta). . „cresc. a glavni instrument klasike je klavir. klarinet. Moze da bude jos i sonatni oblik. Gudacki kvartet – nastao na dvoru kao kamerna muzika (zbog finansijskih sredstava).1809) . flautu. pisane su i himne – najznacajnija je „Marseljeza“. Koncert ima 3 stava i moze biti napisan za violinu. • Ludvig van Betoven – u I fazi je bio klasicar.kompozitor). i u svom radu okrenut prirodi i narodu. 4 stava i orkestarsko je delo. Koncert – solo koncert je nastao u XVIII veku za jedan instrument uz pratnju orkestra. onda se izlaze druga tema. U XV veku neka vokalno-instrumentalna dela dobijaju ovaj naziv.  Ako sonatni ciklus ima 4 stava. zatim sledi ekspozicija. stare viole i blok flaute). Muzika u doba francuske burzoaske revolucije – Tada se desavaju velike promene u svesti covecanstva i javlja se kapitalizam. U Renesansi ovako se nazivaju instrumentalna dela. Obogacuje se simfonijski orkestar (nastavlja se tradicija Manhajmske skole) i iscezavaju stari instrumenti (cembalo. pa solista koji izvodi kadencu (moze i ne mora). Muzika je u skladu sa revolucijom i nastaju masovne pesme.

a radio je na dvoru kao violinista i pijanista. 1759. „Godisnja doba“ i „Izgubljeni raj“ – na nemackom jeziku.Crkvena muzika – napisao je „Krunidbenu misu“ za biskupa iz Salcburga i „Rekvijem“. „Lincerska simfonija“.Gudacke kvartete: 78 ukupno. i za trubu. . . „Figarova zenidba“. 1790. Sa 17 godina (1787. sobnom muziciranju – najpoznatija je „Mala nocna muzika“. „Carobna frula“ – na Nemackom jeziku. 6 Suncevih kvarteta. pod uticajem Hajdna. „Praska simfonija“..Simfonije – napisao ih je od 104 do 125 pod uticajem Karla Filipa Emanuela Baha. „Podne“. „Hofnerova simfonija“.Koncerti: za cembalo u D duru. flautu i obou. Kasnije radi u Minhenu. Poznate su „Pariska simfonija“.Opere – uglavnom koristi italijanske tekstove. Napisao je 6 kvarteta posvecenih Hajdnu i Pruskoj (pokraina u Nemackoj). Parizu. Najznacajniji njegovi kvarteti su: 6 vojnih. pa u Becu. „Sedam Hristovih reci na krstu“. Pisao je programske simfonije: „Pariska simfonija“. Prva kompozicija mu je v. Klavirska tria – namenjena kucnom. Zatim je ziveo u Manhajmu.Klavirske sonate: 52 sonate u 3 stava. Ludvig mladji uci da svira klavir. u 3 stava. „Zablji“. „Es Dur simfonija“. Ludvig van Betoven (1770 . a neke opere su na Nemackom jeziku. delo u 12 glasova „Salve Regina“. . u 4 stava. „Sat“.1827) Rodjen je u Bonu u Nemackoj. Drezdenu. . „Don Zuan“. koji nije uspeo da zavrsi. je „Stvaranje sveta“. . Stefana i peva tenor. On je ustanovio trostavacni stil. ali se propio i sve potrosio u kafani..1791) Rodjen je u Salcburgu u Austriji... a posle je izbacio menuet i pise ih u 4 stava. Komponovao je: Gudacke kvartete – napisao ih je 26. Koncerte – 50 od kojih se danas izvodi 10. 1780. „Simfonija sa udarom timpana“. „Carski kvartet“. Prvo ih je pisao u 5 stavova. „Oksfordska kompozicija“. jer su pod uticajem baroknih kompozitora. . 6 pticjih. . „Pruski“.Oratorijume : 1. d mol i c mol. . Najznacajnije opere su mu: „Bastijen i Bastijena“. „Jutro“. U zadnjim godinama svog zivota bio je siromasan i okolina ga nije prihvatala. Otac mu je iz muzicke porodice – bio je nadbiskup. Sa 3 godine Volfgang je poceo da svira klavir. Sahranjen je u masovnoj grobnici. • Napisao je 25 klavirskih koncerata. godine Hajdn postaje prvi majstor na dvoru kod Ester Hazi. tako da se ne zna gde mu je grob. Imao je veoma dobar sluh i bio je dvorski kompozitor. obisao Evropu. „Otmica iz Saraja“ (nemacki tekst. Volfgang Amadeus Johan Gotlib Teobald Mocart (1756 . od kojih se izvode D Dur – nazvan jos i „Krunidbel“. kasnije radi kao orguljas u crkvi Sv. Pisao je komicne opere – to su mu najznacajnija dela. „g mol simfonija“. Pisao je: . a sa 7 godina je kao cudo od deteta. koji je bio iz dva dela. Njegov deda Ludvig je po poreklu Flamanac – dobio je posao na dvoru u Bonu. A Dur.Rodio se u Roreu. godine postaje slavan. U operama je bila najznacajnija muzika. pod uticajem profesora Okerina i Samartina. godine je proglasen za pocasnog profesora engleskog univerziteta „Oxsford“.Opera – „Doktor i apotekar“. Sa 4 godine. • Pisao je koncerte za klarinet. ima turcizama). godine) ide na usavrsavanje i upoznaje se .Simfonije – napiso je 51 simfoniju. Sonate – napisao je od 52 do 56 sonata u klasicnom stilu. „Simfonija Jupiter“. godine umire. za violinu u G duru. u muzickoj porodici. „Ševin“. a kasnije mu je dodao treci. Otac se bavio muzikom. za violu u D duru. „Londonska simfonija“. • Najznacajniji koncerti za violinu su mu G Dur i A Dur. i. i 1809. mada one nisu toliko znacajne. Mnogo je komponovao i nastupao.

Rezime – Klasicizam (1750. do 1800. violoncelo. a u trecoj fazi je romanticar. a razvijaju se i drveni duvacki instrumenti – klarinet (znacajan napredak) i flauta. IV je u B Duru i opisuje prirodu – cudno. sonata – instrumentalno. Poslednjih 20 godina ostaje bez sluha i tad komponuje najbolja i najgrandioznija dela.sa Francom Jozefom i Mihaelom Hajdnom. posle francuske burzoaske revolucije. Zbog smrti majke ide u Bon.Oblici: simfonija – instrumentalno.Crkvena dela: Misa „Solemnis“ – komponovao za ustolicenje vojvide Rudolfa u Olmicu – vrhunac crkvene muzike. Ucio je jos kod Johana Senka i Georga Jozefa Faglera. VI u F Duru – opisuje prirodu.Sonate – doveo do savrsenstva. koje se sastoji takodje od 4 stava. VII u A Duru – upotrebljava flamanski folklor – svadbe. zanima psihicko stanje. i u svom radu okrenut prirodi i narodu. inace trostavacno. godine umire. Sto se tice harmonije upotrebljavaju se: vantonalne dominante i II stupanj sa #3 (DD – dominantina dominanta).Gudacki kvarteti: 6 posvecenih Mocartu i Hajdnu. „Pateticna sonata“. svetovno delo.Kompozitori: • Franc Jozef Hajdn – poznat u Evropi. Hafner kvarteti. klarinet. gudacki kvarteti i koncerti). . Ovo vreme se poklapa sa vremenom izbijanja francuske revolucije. 26. „Pastoralna sonata“. god. slobodne modulacije.) Obuhvata razdoblje od 1750. simfonije. nazvana „Sudbina kuca na vrata“ i najznacajnija je.“ i „decresc. viseglasno. kasnije Es Dur. . Ruski kvarteti. U svojim delima koristi folklor raznih naroda i komponuje za svet. III je u Es Duru. od 3 stava. 3. tako da je u formi kantate – najznacajnije je finale ove simfonije „Oda radosti“. B Dur. . V je u c molu. Komponuje po inspiraciji i bio je perfekcionista. II je u D Duru. ima svoj stil: D Dur. . Bio je I slobodan umetnik u praksi. Najznacajniji koncerti za klavir su: C Dur. pa je tu tezu povukao i posvetio je naznanom junaku. „Eleonora“ – opisuje divojku koja je pobedila ludilo. Es Dur. Obogacuje se simfonijski orkestar (nastavlja se tradicija Manhajmske skole) i iscezavaju stari instrumenti (cembalo. kretao se u visokim krugovima umetnika. Druzi se sa intelektualcima. Kasnije daje imena sonatama – uvodi programnost: „Meseceva sonata“ – u cis molu. Napisao je 2 ciklusa: „Udaljenoj dragoj“ i „Sest Gelertovih pesama“. tako da nastaju revolucionarne pesme i javlja se homofonija. Uzdize se iznad svih pravaca. postojanje desete „Jenske simfonije“ u njegovom opusu kompozicija nije dokazano. . a sahrani je prisustvovao ceo Bec. Najznacajnije su mu simfonije. Pocetke homofinije imamo u operi. a glavni instrument klasike je klavir. a u trecoj postaje prvi romanticar na svetu. i IX u D Duru.1800. i pise se apsolutna muzika (sonate. . Revolucija ima jako veliki uticaj na sve sfere zivota. svetovno delo. Napisao ih je 9. u II ima sopstveni stil komponovanja. U prvoj fazi je bio klasicar. . „Apasionata“. .Simfonije: I je u C Duru pod uticajem Hajdna.. Gradjanstvo je tada bilo nosilac ideja u drzavi. svetovno delo.. klavir. pisano u 4 stava. „cresc. nazvana jos i „Eroika“ – Herojska. godine.Koncerti – za violinu. kasnije dodaje hor. G Dur i c mol. As Dur. Druzio se sa Geteom. svetovno delo. . homofono. tako da se desava raskid umetnika sa dvorovima – javljaju se slobodni umetnici (Mozart je prvi slobodni kompozitor). 1827. homofono. Tada je nosilac ideja bilo gradjanstvo. VIII u F Duru – nije toliko znacajna. Romantizam Romantizam je pravac u umetnosti. drugi instrument je violina. i uglavnom pocinje razlozenim akordom. gde je ziveo do kraja zivota. • Volfgang Amadeus Mocart – njega. Pijanista i dirigent sopstvenih dela. koncert – instrumentalno. pod uticajem Mocarta i Hajdna – nagovestaj romantizma. homofono.Solo pesme su mu namenjene kucnom muziciranju. onda odlazi u Bec. Samim tim melodija je mirna i simetricna (deljiva) bez mnogo ukrasa i matoricnosti. homofono. prvo je posvetio Napoleonu. gudacki kvartet – instrumentalno. veseglasno.“. nasuprot Hajdnu. „Velika sonata“. viseglasno (jednoglasan uz pratnju orkestra). i najbolje su mu opere. viseglasno. koji se javlja u XIX veku.Uvertira – samostalna: „Egmont“ – opisuje borbu Flamanaca i Spanaca. . . a narocito na umetnost. kod koga je uglavnom ucio. u drugoj je imao sopstveni stil komponovanja. stare viole i blok flaute). • Ludvig van Betoven – u I fazi je bio klasicar.

Klarinet. Cajkovski. Vagner. R. Verdi. R. Valceri (za klavir). Prelidi. jer se umetnici povlace u pasivnije krajeve. Orkestar dobija danasnju postavku. • Simfonijska poema – jednoctavacna orkestarska kompozicija programskog karaktera. Madrid. carobnjake. • Orijentalni elementi – koriste se orijentalne lestvice i muzika ovih istocnjackih naroda se provlaci kroz umetnicka muzicka dela.Oblici: • Opera dostize vrhunac – Dj. dosta se upotrebljavaju disonance.Savremeni dirigenti: Karl Maria Fon Veber – on prvi koristi palice prilikom dirigovanja. Berlioz. pa umetnici podlezu pesimizmu. List. u prirodu – sela. Empropti. Razvija se u dva smera: o Stroficna – za svaku strofu.Glavni kulturni centri tada su bili: Pariz. Drezden. pojavljuju se sekvence. junaci. . . Rusije: Moskva. engleski rog. Prag. Lajpcig – najznacajniji. limeni duvaci se osamostaljuju i ulaze u orkestarsku upotrebu. Fantazije. o Komicna opera – smesna. Harmonska sredstva su takodje raznovrsnija – smelije modulacije u udaljene tonalitete. P. Minhen. Kompozitori Franc Subert (1797 . javlja se razocarenje u stvarnost. London. • Solo pesma – pisana je za glas i klavir. . namenjena zabavi. Inace umetnik se smatrao za vise bice nerazumljivo drustvu. • Javlja se uticaj folklora na umetnicku muziku. • Violina – izvodjacka praksa dolazi do krajnjih tehnickih mogucnosti u delima Paganinija i Ludviga Špora. Vajmar. o Prokomponovana iz 2 dela. F. svira se ista muzika. Poloneze (selo). H. dvorce.Karakteristike pravca: • Fantastika – posto neke ideje francuske burzoaske revolucije nisu ostvarene.1828) .. Ritam se bazira na folkloru. Bize.. Straus. koji dostize vrhunac izvodjacke tehnike i postaje kucni instrument. Ž. I. tako da se povlaci u sebe i u svojoj masti ozivljava legendarne likove. • Klavirske minijature – uglavnom trodelne narodne igre: Mazurke (dvor). • Sklonost ka proslosti – ozivljavaju se istorijske licnosti. hromatika i tonalitet je jos prisutan. Noktirni. . Vagner.Instrumenti: • Glavni instrument romantizma je klavir. Gustav Maler. • Dela dobijaju programski karakter. Bajrojt. Sankt Peterzburg. Ide u dva smera: o Serija – ozbiljna – opisuje istorijske dogadjaje i heroje. mnogo bogatiju i raznovrsniju melodijsku liniju. gradovi Skandinavije.

. gde i umire u bedi. Dela: . • „Labudova pesma“ – zbirka od 14 pesama komponovanih na tekstove Hajnriha Hajnea. Pesme su prokomponovane i neke od znacajnijih su: „More“ i „Atlas“. i 2. Kasnije odlazi u Lajpcig. Ziveo je u predgradju Beca..Kamerna dela: klavirska tria. „Deset zapovesti“. „Karneval“. . „Majstor Vilhem“. . II je u C duru – „Pateticna“. da bi izbegao 14-ogodisnju vojnu obavezu.1849) Rodjen u Poljskoj. „Mirigel.Orkestarksa dela: 4 simfonije – I je u B duru. u h molu. • „Zimsko putovanje“.. nedovrsena – u dva stava 1.Scenska dela – 20 opera. u kom je svirao. u A duru – ona je najznacajnija... „Decje scene“ – 13 minijatura namenjenih deci. Sa sedam godina komponuje i svira klavir.Za klavir je pisao sonate. pesnikova ljubav“.Kamerna dela – pod uticajem folklora – 15 gudackih kvarteta. a dar za muziku je nasledio od majke. . Bio je najmladji u porodici. pa u Drezdenu.1856) Suman je Nemacki kompozitor rodjen u Cvikaou u Saksoniji u porodici knjizara. lendlere – narodne igre. 2 violinske sonate. Kasnije uci kod sestre. Izvodio je kamernu muziku na knjizevnim vecerima. Sa 13 godina poceo je da ih pise i namenjene su kucnom muziciranju. „Vilinski kralj“.Solo pesme – one su mu najveca muzicka ostvarenja – u Nemackoj se nazivaju LIDOVIMA. a zatim ga salju kod profesora. . . Uglavnom je provodio vreme po kafanama. Skace u Rajnu.  Pisao je i zasebne pesme – van ciklusa i to su: „Ave Marija“. valcere. Prvi komponuje minijature namenjene kucnom muziciranju. Onda odlazi u Madjarsku gde je bio profesor klavira. „Potok“ i „Tisina“. Komponovao je: . Eksperimentise i zbog toga mu se ukocio prst. ciklus pesama na tekstova Kristofa Ajhendorfa. plesove. i 8. Zatim odlazi u Bec. – tragicna. „Zivot zene“. III je takodje u C duru. . . romanse za obou. Zbirka se sastoji od 20 pesama. Komponovao je pod uticajem Baha i Betovena.Koncerti: klavirski u a molu i jedan violinski koncert. Imali su kucni kvartet. Sa 5 godina uci da svira klavir – izvrstan pijanista. jedna od poznatijih je „Sanjarenje“. gde je studirao prava. i isao u narod i slusao narodne melodije.Rodjen je u muzickoj porodici. ali ga ribari spasavaju. Frederik Fransoa Sopen (1810 . emprompte (improvizacije) – napisao je zbirku ovakvih kompozicija pod nazivom „Muzicki momenti“. E i G. a kasnije radi u muzickoj skoli svog oca. .Solo pesme: ciklus pesama na tekstove Hajnriha Hajnea. zatim u Lajpcigu. i IV je „Rajnska simfonija“. „Divlja ruzica“. kvinteti. Kao pijanista obilazi evropske gradove. „Krajzlerijana“ – zbirka posvecena Subertu. gudacki kvarteti.Simfonije – napiso ih je 9. Simfonijske etide – skerca i varijacije. iz muzicke porodice. kog je ubrzo nadmasio. oktete i uz pratnju klavira. „Grethen za vretenom“. od kojih se danas izvode jedva 2: „Alfons i Etela“ i „Rozamunda“. od kojih su znacajnije: „Putovanje“. Napisao je 3 ciklusa: • „Lepa mlinarica“ – na tekstove Vilhema Milera. Dusevno oboleva i odlazi u Dizeldorf. „Pastrmka“. 4 pesme: „Ljubav“. klarinet. „Novelete“ (u duru). fagot itd. Umro je u Bonu u dusevnoj bolnici. Znacajne su: 4. Onda je bio u Becu.. kvintete – jedan od najznacajnijih „Pastrmka“. po poreklu Francuz. Robert Suman (1810 . nazvana jos i „Prolecna“. B. . Sa 18 godina je bio poznat u celoj Evropi. i Varijacije na tonalitete tonova A.Za klavir je pisao cigkluse minijatura: „Leptiri“.

a 2. je „Ilija“ – opisuje birbu proroka sa paganstvom. gde Jakob uci da svira klavir. IV – „Put na gubiliste“.Koncerti: 2 klavirska i violinski u e molu. • Skerca.„Faustovo prokletstvo“. ponovo u Becu.„Romeo i Julija“ – ovo delo ima 8 stavova: I stav je ulicna borba dveju porodica. . VII – Romeo u grobnici. Hteo je da studira medicinu. sonate za violinu. i VIII – finale – pomirenje porodica. Ima 5 stavova: I je „Sanjarenje“. Majorku. nacionalne igre neparnog ritma. III stav je Romeova samoca i tuga. vesele. Rano pocinje da svira klavir. Imale su raspevanu melodiju i najznacajnije su u F i As duru. IV je Ljubavni prizor izmedju Romea i Julije. II – „Ples“. bankarskoj porodici.Simfonije u cetiri stava: 1. III – „Prizori na polju“. Varsavi.Minijature – vrh njegovog stvaralastva: • Mazurke – poljske. iako tada dominira opera...Oratorijumi – pod uticajem Hajdna i Hendla.. Komponovao je: . . . remek delo mu je „San letnje noci“. na kom je i sam radio kao profesor. koju je nazvao „Pesme bez reci“. Najvise komponuje instrumentalnu muziku. Znacajne su As i A dur... Izvodeci ovo i jos neka Bahova dela obilazi Italiju. Marsej. • Valcere namenjene instrumentalnom. Potom se vraca u Lajpcig. 3. V je Kraljica Mab. Dela: .... konzervatorijum. Skotsku... Tu osim njega radio je i Robert Suman i Moseles.„Fantasticna simfonija“ – opisuje ljubav izmedju njega i neke njegove prijateljice. i nisu za igru.„Harold u Italiji“ – opisuje Bajronovog junaka Harolda. je „Italija“.Etide skromnog karaktere. II stav je „Povorka hodocasnika“. Nemacku i Italiju. 2. onda zbog rata sa Rusijom odlazi u Stutgart. . je u c molu posvecena prijateljima u Engleskoj.. . kvinteti.. Uvodi programsku muziku – opis vanmuzickih dogadjaja muzikom. ne mnogo znacajne. .Uvertire: „Fingalova pecina“ – pecina u Skotskoj na Hebridima. Najznacajniji opusi su mu 10 i 25. .Kamerna dela: gudacki kvarteti. . • Poloneze – narodne igre seoskog karaktera. a zatim se vraca u Pariz gde radi na konzervatorijumu kao dirigent. sonate. a majka Austrijanka.. 4. . Dela: . Jakob Ludvig Feliks Mendelson (1809 .Sonate – 3 klavirske. losa koncerta koji se danas ne izvode – to mu je najneuspesniji opus. • Prelide – znacajan opus od 24 prelida u svim tonalitetima. klavirskom izvodjenju. VI opisuje Julijinu pogrebnu povorku. i IV – „Orgije razbojnika“. Radio je kao pijanista i kompozitor u Vajmaru – . jer je Jakob pronasao njegovu „Pasiju po Mateju“. U I stavu opisuje Harolda u italijanskim brdima.Balade za klavir – on je jedan od prvih tvoraca. Znacajne su 17 i 33.1886) Jedan je od najznacajnijih kompozitora u Romantizmu i u muzici uopste. Otac mu je bio Madjar. Deda Mozes mu je bio filozof.„Skotska“. je u B duru.1847) Rodjen je u Hamburgu. II stav je za soliste hor i orkestar. Ziveo je u Becu.1869) On je prvi znacajan francuski kompozitor. gde otvara 1. i 5 „Reformacijska“. je u a molu . Hektor Luj Berlioz (1803 .„Rekvijem“. ostrva Habride.Vodio je pecalbarski zivot. bogatoj.. Englesku. Napisao ih je 2: 1. komponovan po Sekspirovom tekstu. a pored toga se bavio filozofijom i slikarstvom. i . nisu toliko tehnicki znacajne. Izvrstan pijanista i dirigent. Za klavir je jos pisao i sonate i minijature – najznacajnija mu je zbirka od 48 minijatura. Francusku. i 2. pod uticajem folklora. • Nokturna.Za klavir i orgulje je pisao fantazije i fuge. Kasnije se sele u prestonicu Nemacke.... . je „Pavle“. Oboljeva od upale pluca i cesto radi odmora ide u Pariz. Boravi u Rimu jedno vreme. Obisao je jos i Englesku. ali su ga Glukova dela okrenula muzici. violu i violoncelo. Uporedo sa ovim bio je i dirigent u muzickoj kuci „Gevandhaus“.. . okteti. Franc List (1811 . i V – „Poselo vestica“. u jevrejskoj.Koncerte: 2 klavirska. bio je cudo od deteta. u formi kantate. Rodjen je u porodici lekara u blizini Pariza. III stav – „Gorstak“. . U to vreme se u Nemackoj muzici javlja interes za Baha.

Pored gore pomenute opere serije postoji i komicna opera.Fransoa Adrijen Boaldje (1775 ..1873) – rodjen je u Parizu u muzickoj porodici. „Modrobradi“. Opere: „Crvenkapica“. Žil Masne (1842 . Prve predstave ove opere nisu bile uspesne. „Preludiumi“.1871) – u svojih 50 opera opisuje zivot: „Nema iz Porticija“ – opisuje namu devojku koja na kraju progovara. Glavni predstavnici ovakve opere su: .Ljubavni snovi“. Neke od znacajnijih su: „Orfej u podzemlju“.1893) – napisao je veliki broj opera a neke od njih su: „Romeo i Julija“. predavao na konzervatorijumu u Parizu. Tematika tih opereta je prosta. zbog usavrsavanja klavirske tehnike. zatim statisti. „Mrtvacki ples“. Bio je kosmopolita – gradjanin celog sveta. „Ples mrtvih“.. konji. Becu. „Lepa Jelena“. na sceni se koriste prave vojskovodje. „Faust“. Kamij Sen Sans (1845 – 1921) – pijanista i dirigent. „Posmrtni mars“. i „Herkulova mladost“.1834) – u Rusiji u Petrogradu se upoznaje sa ruskom muzikom. Kompozitori: Sarl Guno (1818 . Žak Ofenbah rodjen kao Jakob Ofenbah (1819 . Kompozitori: .U drugoj fazi je originalan stvaralac. Ovde su se skupljali umetnici iz raznih drzava. Rimu.1817) – napisao je oko 40 opera uglavnom serija. „Setni zvuci“. „Prometej“. „Krunski dijamanti“. Smatraju ga najvecim klaviristom.. sa elementima zabavne muzike u galopskim ritmovima. Napisao opere: „Herkules“.Etjen Meil (1763 . Pored Pariza i Bec kasnije postaje jedan od najznacajnih svetskih kulturnih centara. Napisao je i jednu operu pod nazivom „Hofnamova prica“. Kasnije je ova opera postala veoma popularna. i njima se dodvoravaju Napoleonu. „Mazepa“. U drugoj pleadi kompozitora. Žorž Bize (1857 . Radio je jos i u Parizu. „Samson i Dalila“. „Hungarija“. pa je Bize zbog toga umro od tuge.Napisao je 12 simfonijskih poema: „Sta se to cuje u brdima“. On je tvorac simfonijske poeme. Klavirske koncerte u Es i As duru. Razvija se opereta. „Godine hodocasca“. Uglavnom je pisao operete.1912) – njegove opere su: „Manol“. . Prva pleada kompozitora: . kao francuski kompozitori – opere serije. Opera se izvodila na otvorenom i kroz nju su velicali Napoleona. Opere: „Orlezijanka“. „Bitka protiv Huna“ i „Ideali“. „Verter“.Nikolas Delarjak (1753 .. Izvodio je svoja dela i dela raznih kompozitora gradjanskog sveta.1809) – napisao je komicnu operu „Kuca na prodaju“ i seriju „Gulistan“.. U drugoj polovini XIX veka iscezava opera serija i Napoleon vise nije vladar Francuske. „Zidar“. najznacajnija njegova opera – „Karmen“. Opera u Francuskoj U prvoj polovini XIX veka opera je slicna italijanskoj SERIJI (opera istorijsko-herojskog sadrzaja).U prvom periodu svog stvaralastva radi transkripcije Bahovih fuga.. „Gospodja u belom“ – opisuje dvorac i duhove. „Bronzani konj“. jer je tada Francuskom vladao Napoleon.1888) u Kelnu. bio kaludjer u Pesti i umire u Bajrojtu. „Taso“. „Kraljica od Sabe“. Sa 12 godina sa roditeljima dolazi u Pariz. a tematika opera su dogadjaji iz zivota. slonovi. . . . Eduar Lalo Gustav Sarpantje Opera u Italiji U prvom periodu nastanka i razvoja opere u Italiji kompozitori rade u Parizu i komponuju slicne rodove. Komponuje klavirske cikluse: „. a neke od njih su „Ariodant“ i „Josif u Egiptu“.Danijel Fransoa Ober (1782 .. „Don Kihot“ komponovan po istoimenom delu Miguela de Servantesa. . „Hamlet“.skolu podigao na visi nivo.. „Orfej“. pise Madjarske rapsodije i obradjuje cigansku muziku. jer je Pariz tada bio kulturna prestonica sveta. vraca se u Francusku i pise opere na libreta Ežena Skriba.

.Gasparo Spontini (1774 . IV – vrhunac radnje. Parizu (od svojih dela. „Ljubavni napitak“.rodjen u Bolonji u muzickoj porodici. a cilj opere je zabava za burzoaziju – odmor od istorijskih opere.1851) – rodjen u Ankoni. Opere: „Monon“. „Otelo“. Bajrojtu. „Viljen Tel“. Rodjen je u Lajpcigu iz porodice policajaca. madjarske plesove. koja opisuje ljubomoru i ubistvo u putujucoj druzini. Parizu i u Londonu. varijacije – na Hendlovu temu-napisao 25 varijacija.. i vrhunska opera „Aida“ – komponovana povodom otvaranja Sueckog kanala. . Studirao u Napulju. gde je otvorio svoje narodno pozoriste (za sve ljude podjednako – bez loza).1897) – rodjen je u Hamburgu u muzickoj porodici. Umro je u Veneciji. . „Hugenoti“. „Parsifal“ – Sveti gral. Drezdenu. remek delo mu je „Seviljski berberin“.1868) . i zadnjih 50 godina u Parizu. italijanske narodne pesme. Otac mu je bio direktor pozorisne druzine. u Milanu. i to sve na visokoj nozi). Rodjen je u Berlinu u bankarskoj porodici. Opere: „Vile“. Najznacajniji je operski kompozitor. ..Pietro Maskanji (1863 . Cirihu.. „Madam Baterflaj“ – opisuje Japanku. Ziveo je u Bolonji. . i „Gusar“.Djoakono Rosini (1792 . vraca se u Lajpcig. „Kapuleti i Montegi“. na Hajdnovu temu. „Prsten Nibelunga“ – patuljasto germansko pleme – traje 11h i sadrzi 4 opere: „Rajnsko zlato“. „Prorok“. komicna „Dva dana“ ili „Vodonosa“. „Lukrecija Bordzija“. . „Alibaba“.Vilhem Rihard Vagner (1813 . „Nabukodonosor“ – borba protiv Austrougarske. Sakupio je veliki broj pesama i obradjivao je narodne teme. potom zbog ustanka odlazi u Svajcarsku. Radio je u Studgartu. „Muhamed“. kasnije najznacajnije: „Holandjanin lutalica“ – legenda o ukletom Holandjaninu.1826) – je rodjen u oficirskoj porodici. Ovo je pravac bez perspektive.Vincenco Belini (1801 . tugu. „Mesecarka“. „Loengrin“. „Tristan i Izolda“. „Zabranjena ljubav“ – nisu mnogo znacajne. a narocito madjarskim folklorom. „Agnesa Fon Hoen Staufen“. „Oberon“ – fantasticna. U operama opisuje germansku mitologiju – reformista nemacke opere. fantazije. Opere: „Rober Djavo“. Ziveo je u Vircburgu.Johanes Brams (1833 .Karl Maria fon Veber (1786 . Magdeburgu. U delima se opisuje istiniti zivot. Ubacuju se elementi folklora. „Anakron“. Jedno vreme je ziveo u Parizu i u 36-oj godini prestaje da komponuje. opet u Svajcarskoj.1842) – rodjen u Firenci u muzickoj porodici. . otac mu je svirao kontrabas. „Dan Paskve“.1868). „Valkira“. „Rigoleto“ – opisuje dvorsku budalu i mladu devojku. valcere. malo u Rimu i na kraju u Parizu.. Komponovao je u duhu folklora.1848) iz Bergama. nije iz muzicke porodice. Radio je na konzervatorijumu. Opere: „Tankredi“. „Majstori pevaci“ – majsterzengeri. kasnije se bavi nemackim.Djakomo Pucini (1858 . upotrebljava pentatoniku i celostepene lestvice.1835) – rodjen na Siciliji. „Edgar“. Sa 14 godina poznat je kao pijanista. „Dinora i afrikanka“ – Vasko de Gama i crnkinja. „Eurianta“. gde je i umro. II – duet glavnih likova. • Za klavir je pisao sonate.Djuzepe Verdi (1813 . „Otelo“ – prema istoimenom Sekspirovom delu.Jakob Libman Majerber (1791 . Opere: „Lodoiska Eliza“. - Nemacki romantizam . „Falstaf“ – komicna opera.1883) – je jedan od najznacajnijih kompozitora uopste u muzici. „Zigfrid“.1919) – napisao operu „Pajaci“. koji nas okruzuje – dogodovstine iz naroda. Napisao je 73 opere. Opere: „Carobni strelac“. koja ima jedan cin i opisuje seljacku porodicu sa Sicilije. nije iz muzicke porodice. „Puritanci“. „Ferdinand Kortez“. Opere: „Vestalka“. a u Parizu provodi poslednje godine svog zivota. „Tanhajzer“ – minezenger. Opere: „Trubadur“ – opisuje cigansku putujucu druzinu. Najbolje su mu opere sa zenskim likovima. Radio je u Rimu. „Djani Skiki“ – komicna opera. i V cin – sukob i kraj borbe. Becu. sukob dva sveta. U drugom periodu se javlja veristicki – vero-istiniti pravac. Londonu. III – prizori sa mnogo statista. „Italijanka u Alziru“. .1924) – on je vise lirik. „Sumrak bogova“. Zatim znacajne opere su mu i „Iris“. Milanu i kao antisluhista nije primljen na konzervatorijum. komponovana po delu Aleksandra Dime „Dama s kamelijama“ – inspiracija.1901) – iz muzicke porodice.... Ziveo je u Bolonji.1945) – najznacajnija opera mu je „Kavaleria Rustikana“. Kompozitori: . Seli se u Drezden i tu se preko pozorista upoznaje sa operom – Veberov „Carobni ctrelac“. zatim zivi u Milanu. Opere: „Norma“ – najznacajnija.Luidji Leonkavalo (1858 . „Toska“. interludiume. . „Fric“ i „Maske“. od kojih su znacajnije „Lucija od Lamermura“ – tu opisuje zivot jedne mlade dame. . najznacajnije su: „Boemi“ – opisuje boemski zivot – radost. Radio je u Milanu. a zatim odlazi u Pariz kod kraljice Zozefine. Veneciji.Gaetano Doniceti (1797 . Tematika opera mu je borba protiv Austrougarske i imaju narodni prizvuk. Pisao je opere u 5 cinova: I cin je obicno bio romansa – glavni zaplet.Luidji Kerubini (1760 . „Travijata“ – pariski boemski zivot. na Paganinijevu temu. veselje. .

. . Vajmaru. od kojih je jedna sa spanskom tematikom. od kojih su najznacajnije od 4. . Dela: najznacajnije su mu simfonije – napisao ih je 9 – I je u D Duru i govori o razocaranoj mladosti. koji je bio centar kasnog romantizma. jednom recju za umetnost. „Price iz becke sume“. F Duru. Sam je pisao libreta za svoje opere. .Engelbert Humperdink (1854 . • Koncerti – napisao je 2 klavirska koncerta i 1 violinski u D Duru. suma. „Veseli momci“. kvartete sa ili bez klavira za duvacke instrumente.Franc Abt Opera u Nemackoj Javlja se uticaj Vagnera na nemacke kompozitore. „Slepi mis“. Najznacajnija opera mu je „Palestrina“.1896) je austrijski kompozitor rodjen u Ansfeldu. On je Nemac i uglavnom je pisao muziku za orgulje: fantazije i fuge. opere – „Guntram“-nordijski germanski srednjevekovni junak. Nije iz muzicke porodice. • Vokalni opus – veliki br. „Magbet“. Tematika opera je bila germanska mitologija.Maks Bruh – napisao je jedan violinski koncert. Napisao ih je 4: u c molu. Javlja se interes za istoriju. tria. Bio je majstor orgulja. kao na Zapadu. kantatu „Rinaldo“. gde stvara filharmoniju i podize joj ugled. U delima izrazava bol.• Kamerna muzika – pisao je duete. Minhenu. Radnja je jednostavna i prijemciva. Veoma je znacajna i opereta u to vreme.Hugo Volf (1860 .Karl Rajneke . u Berlinu. III je u d molu izvode je glasovi i ima tematiku svemira. VIII je najznacajnija. zatim se povlaci u Bavarske planine na Alpima. Najznacajniji valceri su mu: „Na lepom. Tada nastaju opere. Bio je upravnik becke opere 10 godina. solo pesama. Najznacajnija dela su mu solo pesme – napisao je 6 zbirki pesama. plavom Dunavu“. • Simfonije – je pisao u stilu klasicara pod uticajem Mocarta i Betovena. Ozivljavaju se heroji.1911) je rodjen u Austriji.1903) – austrijski kompozitor. VI i VII su pisane za instrumente u formi klasicne sonate.Anton Brukner (1824 . Kompozitori: .1895) – uvodi narodne galopske ritmove. gde se uci muzika. teorija itd. „Zivot junaka“. Lajpcigu. Najznacajnije operete su mu: „Pikova dama“. serenade. solo pesme pod uticajem R. Osnivaju se mnoge muzicke skole. gudacke kvartete. 9 simfonija. . Pisao je: simfonije – najznacajnija mu je „Alpska simfonija“. . ziveo je na ivici bede. „Laka konjica“. „Elektra“-opis zene koja zeli da osveti svoga oca. poseban ciklus „Pesme ljubavi“. Uopste javlja se interes za narod i njegov zivot.Gustav Maler (1860 . Opere su mu inspirisane fantastikom – priroda. . Prva takva opera je bila „Zolingena“ Viktora Neslera – dobro je prihvacena i u njoj se oseca prizvuk nemackog folklora. . do 9. opere su bile duge i zamarale publiku. .Rihard Straus (1864 .1916) – je radio u Visbadenu. 200 solo pesama – ciklus „Jednostavne pesme“. varijacije za orkestar na Mocartove i Hilerove teme. istorijski dogadjaji. Najpoznatiji mu je zingspil – komicna opera „Bagdadski berberin“. Posle Hitlera vratio se u Berlin. Pisao je jos: 2 opere. u formi kantate.Peter Kornelijus (1824 . . „Don Kihot“. IV je u C duru. duhovnu krizu.Johan Straus (1825 . . metamorfoze za gudacke instrumente. G Duru i u e molu – najznacajnija i sadrzi 31 varijaciju. e i f molu – jedna od najlepsih misa. knjizevnost. ali i kamernu muziku. simfonijske poeme – „Don Zuan“.1921). i sonate za razne instrumente. Lajpcigu. V. . Operete: „1001 noc“. Napisao je: 3 mise: u d.1949). „Becka krv“. Suberta. lirskog je karaktera i izvodi je 1000 izvodjaca. Kasnije pocinje da stvara. „Soloma“opis bolesne izopacene devojke.Franc Zupe (1819 . i najznacajnije njegovo delo „Nemacki rekvijem“. Najznacajnije opere su mu „Ivica i Marica“ i „Kraljeva deca“. narocito u Becu. rodjen u muzickoj porodici (nije u srodstvu sa Johanom Strausom).Hans Ficner (1864 .Maks Reger (1873 .1874) je radio kao kompozitor u Minhenu. Podigao je becku filharmoniju na danasnji nivo. II je u c molu i ima formu kantate. fantazije i minijature za klavir. Potice iz porodice ucitelja. „Karneval u Rimu“. Bio je pobozan i radio je u crkvi. Potom odlazi u Bec. teska filozofija.1949) – Nemac iz Minhena. kamerna dela. i IX simfonija ima pesimisticku tematiku i nedovrsena je. Sumana i F. po delima Hermana Hesea i Jozefa Ajhendorfa. kao vid zabave. Radio je u Minhenu.1899) je ziveo u Becu. sa kvalitetnim tekstom. mistiku i izolovanost. koncerte – uglavnom za drvene duvace (klarinet i fagot). jednostavne tematike i operete. Ruski romantizam Sredinom XVIII veka Rusija se oslobadja kmetstva i dolazi do krupnih promena u zivotu.

Osniva se konzervatorijum u Sankt Petersburgu. Masnea. Priroda mu daje inspiraciju za mnoga dela. heroji. U njegovim delima se oseca uticaj zapada.1857) – prvi pravi ruski kompozitor. Uticaj se javlja u muzici i knjizevnosti. Napisao je 25 opera: „Snezna devojka“ – cerka Deda Mraza topi se sa prvim prolecnim Suncem. Pisao je: opere „Boris Godunov“ – dogadjaji iz XVII veka i opis istoimenog junaka. Narocito se zanimao za narodni folklor. tako da je prosao Evropu.. Ovde harmonija dolazi do izrazaja. „Sorocinski sajam“ – Sorocin je pejzaz u Ukrajni. „Zlatan petlic“. o Solo pesme. .1918) – Francuz po poreklu. „Pijaca u Limozu“. patetika. Otac mu je bio vojnik.1881) – bio je notorni alkoholicar. U to doba komponuju se solo pesme na tekstove Puskina. zatim slede: „Pikova dama“. Pisao je uvertire. dusevna patnja. Sledece godine Anton Rubinstajn osniva konzervatorijum u Moskvi.1910) – je osnovao rusku petorku.. Kasnije se bavi muzikom i pisao je: kamernu muziku. . opis zemlje). Bio je tip ruskog realiste – prikazivao zivot onakav kakav jeste. „Carevic i carica“. a zatim se vratio u Rusiju. fantazije – „Islamej“. simfonijske poeme – „Kralj Lir“.Nasuprot njima javlja se 5 kompozitora. u kojoj su oni nalazili izvor za svoje kompozicije. Njegovo najznacajnije delo je opera „Knez Igor“ u kojoj opisuje junaka iz XII veka u borbi protiv Poloveca – varvarsko pleme. osnivac nacionalnog pravca. . koji temelje svoju muziku na ruskom folkloru. a sa 23 godine pocinje da se bavi muzikom. „Koliba baba Jage“.1893) – drugaciji je od svih ostalih. pod uticajem je zapada. Kompozitori: . u kojima opisuje ljubav. U prvom periodu glavni kompozitor je: • Mihail Ivanovic Glinka (1804 . Ceska U XIX veku desava se preporod ceske kulture. o Balete. osnivac moderne ruske hemije. U pocetku je bio cinovnik. Znacajan je i kao dirigent. Tada kao i svi narodi. „Bez Sunca“ i „Pesme i plesovi smrti“. smatrali ocem ruske muzike. o Fantazije za orkestar.1887) – u pocetku je bio hemicar. a ujedno i prva opera ove drzave. • Modest Petrovic Musorgski (1839 . Na ova dva konzervatorijuma. koji je bio pod uticajem Glinke. Gogolja uz zicane instrumente – najcesce uz klavir. Folklor poznaje od malena i koristi ga u svojim kompozicijama. Bio je potpomognut bogatasicom. solo pesme – ciklusi „Decja soba“. Bio je i dirigent i bavio se teorijom. „Prica o caru Saltanu“. pod uticajem folklora – obradjivao folklor pojedinih naroda. „Pripovedanje carevica Kalendera“. najzanajnije delo mu je svita „Slike sa izlozbe“. stavovi ove svite su „More i Isimbadova ladja“. „Stari zamak“. a ovo je prva ruska komicna opera. o 2 albuma klavirskih minijatura – „Decji album“ i „Godisnja doba“.U drugom periodu znacajni kompozitori su: • Milij Balakirjev (1837 . Oni su Mihaila Glinku. • Cezar Kjui (1835 .U trecem perodu najznacajniji kompozitor je • Pjotr Iljic Cajkovski (1840 . koja ima fantasticnu orkestraciju i stavovi ove svite su „Patuljak“. Bio je i dirigent. • Aleksandar Borodin (1833 . „Kijevska vrata“. dobijaju identitet. Jedno vreme je bio u manastiru. „Ruslan i Ljudmila“ pisana na Puskinov tekst. Tad se osniva i pevacko drustvo. koga osniva Artur Rubinstajn. sa tematikom zasnovanom na legendama i bajkama. Rodjen je na planini Uralu i prvo je bio cinovnik. Es Duru i b molu (najznacajniji). Komponuju se i opere. u kojoj je opisana istorija ruskog naroda i istoimeni junak. „Jolanta“ – prva optimisticna. violinski koncert u Bduru. gde i umire. „Igra pilica“. o Zatim Klavirske koncerte. „Dva jevreja“. „Labudovo jezero“ i „Krcko Orascic“. Pise se o lepoti drzave (istorijat. izucavala se zapadnjacka muzika i primenjivali su se sistemi sa Zapada.. ali se oseca i uticaj ruskog folklora u njegovim delima. Bio je matematicar. Tematika je sudbina. tvorac ruske muzike. • Nikolaj Rimski Korsakov (1844 . kriza. pedagog i teoreticar.. Bio je duze vreme u Parizu. Rano se bavi komponovanjem. Pisao je i solo pesme i simfonije. Fantazije na srpske teme. Najznacajnije su mu opere epskog karaktera: „Ivan Susanjin“ – istorijsko-herojska opera. Posle se vratio muzici. „Praznik u Bagdadu“. od kojih su najznacajniji u G Duru. Jedno vreme radio je u Sankt Petersburgu. „Sultan i njegova zena“. Napisao je jos i: Simfonijsku svitu od 5 stovova „Seherezada“ inspirisan pricom iz 1001 noci.1908) je rodjen u malom mestu u bilizini reke. a pre toga je bio ateista. Pisao je: o Prvenstveno simfonije – napisao ih je 6 i u njima preovladjuje pesimizam. Najznacajniji su „Trnova ruzica“. posle odlazi u Berlin. simfonijske poeme – „U srednjoj Aziji“. Prvu operu je napisao po Puskinovom delu „Evgenije Onjegin“. o Onda opere pod uticajem francuza Bizea. a i on u pocetku. Kanije pise solo pesme i opere – 12 od kojih su najznacajnije: „Zarogljenik sa Kavkaza“ i „Vilijem Redklif“ – po engleskom romanu. o Uvertire – najznacajnije su mu „Romeo i Julija“ i „1812“. solo pesme. „Promenata“.

gudacke kvartete i sonate za razne instrumente. ozivljava junake. koji se javlja u XIX veku. tako da je pod uticajem folklora. „Cetiri legende za orkestar“. • Klavirske minijature – dve zbirke. U njegovoj pivnici se muziciralo. 9 simfonija od kojih su prve tri u opisima. Pisao je: • Simfonijske poeme (imaju 1 stav). Predstavnici spanske muzike XIX veka: .1903). „Carobnjak“. Nemackoj i malo u Americi. „Labud“ i „Finlandija“. Radio je i u Argentini. posle francuske burzoaske revolucije. . Zatim pisao je jos i: orkestarske svite.Nils Gade – Danska. .1946) – ziveo je u Parizu i tamo se upoznao sa impresionistima. Kompozitori: . Stvarao je pod uticajem norveskog folklora: • Klavirske kompozicije – sonate. U njima je obradjivao folklor Slovena.Jan Sibelijus (1865 .1904) – iz porodice je mesara. Boravio je jos i u Becu. a u drugoj je obradjivao ceske plesove. studirao je u Lajpcigu. Skandinavija (Norveska. koji je pisao simfonijske svite i poeme: „Prolecna pesma“. i scenska dela – opere – „Kralj Artur“. zbirka od 66 minijatura – lirske kompozicije pod uticajem norveskog folklora. • Kamernu muziku – tria.1907) – rodjen u Norveskoj. Jedna od znacajnijih svita mu je „U jesen“. gde koristi folklor indijanaca i opisuje SAD – simfonije iz novog sveta. • Za klavir minijature. Pisao je: • Koncerte za razne instrumente. Finska. U delima koristi ceski i slovenski folklor i malo indijanskog folklora. • Koncerte: za klavir u g molu. Sumana i Vagnera. Uglavnom su pod uticajem Vagnera i Majerbera. a narocito na umetnost. • Kantatu „Atlantida“. od kojih je najznacajnija „Katalonija“. kvartete i sonate za violinu i klavir. Pise pod uticajem Lista i Vagnera. U Skandinaviji se oseca uticaj nemackog folklora. violinski u a molu i za violoncelo u h molu. • Opere: „Kratak zivot“.1874. koje je nazivao „Spanske svite“. pod uticajem folklora. Bio je pesnik klavira.) Romantizam je pravac u umetnosti. Najznacajnije su: „Prodana nevesta“ – nezeljen brak sa devojcine strane. do 9. • Za orkestar: simfonijske varijacije. • Kamernu muziku – sonate za violinu i klavir. 5. opisuje prirodne lepote. Prva je pod uticajem Lista. koncert u a molu. gudacke kvartete i kvintete.Edvard Hagelub Grig (1843 ..Isak Albeniz (1860 . Radio je malo u Belgiji. a ostale su pod uticajem ceskog folklora. . 5 simfonijskih poema i slovenske rapsodije. Danska) Preci Norvezana su Vikinzi. zatim je radio u nemackim gradovima. Dosao u Prag. 6 i 7 stavova.1884) – prvi i najznacajniji ceski kompozitor iz porodice pivara. gde je radio kao orguljas u crkvama i kao violinista. Potom se vraca u Prag gde i umire. . tako da se on zainteresovao za muziku. Revolucija ima jako veliki uticaj na sve sfere zivota. • Za klavir pise plesove – prvo cetvororucno. jedno vreme u Engleskoj i na kraju duze vreme u Njujorku. a posle se vraca u Norvesku.Manuel de Falja (1876 . simfonijske poeme. • Opere u kojima opisuje istorijske dogadjaje. Najznacajnija je „Spanska iberija“ – poluostrvo gde se Spanija nalazi.1957) – Finac. Napisao je jos i tri simfonije i veliki broj solo pesama. Svedska. „Brandenburzani“ – oblast u Nemackoj Brandenburg. god. a najznacajnije su mu od 5. Uglavnom je pisao svite od nekoliko stavova. . Spanija Spanci su kolonizirali i osvajali i od renesanse do XIX veka nemaju predstavnika u muzici. Studirao je u Pragu. Geteborgu u Svedskoj – tu je radio kao dirigent i pijanista. • Simfonije – napisao ih je 9. • Za orkestar – simfonijske poeme i svite u 4. • Kamernu muziku – klavirska tria. Rezime – Romantizam (1800. .Bedzih Smetana (1824 . „Trorogi sesir“. „Dalibor“. a kasnije za orkestar.Antonjin Dvorzak (1841 . Tada je nosilac ideja bilo gradjanstvo.

Johanes Brams. Empropti. . hromatika i tonalitet je jos prisutan. Skandinavija: Edvard Grig. Žorž Bize. Minhen. Kamij Sen Sans. Johan Štraus. Cezar Kjui. Žak Ofenbah. instrumentalna. Vagner. viseglasna. dosta se upotrebljavaju disonance. Madrid. Berlioz. Ogista Renoara. Ritam se bazira na folkloru. svira se ista muzika. kada je odrzana izlozba poznatih francuskih slikara u Parizu – Kloda Monea. • Sklonost ka proslosti – ozivljavaju se istorijske licnosti.Oblici: • Opera dostize vrhunac – Dj. Hugo Volf. P. Luidji Kerubini.Instrumenti: • Glavni instrument romantizma je klavir. Nikolaj Rimski Korsakov. . limeni duvaci se osamostaljuju i ulaze u orkestarsku upotrebu. engleski rog. List. homofona i svetovnog je karaktera. Fantazije. R. Rusija: Mihailo Ivanovič Glinka. Vajmar. Nastao u Francuskoj 1874. (Cezar Frank. Maks Reger. Harmonska sredstva su takodje raznovrsnija – smelije modulacije u udaljene tonalitete. . Jakob Ludvig Feliks Mendelson. Spanija: Isak Albeniz. Emanuel Šabrije). Milij Balakirjev. kompozicija programskog karaktera. namenjena zabavi. R. Sarl Guno. Jan Sibelius. Razvija se u dva smera: o Stroficna – za svaku strofu. H. London. Engelbert Humperdink. • Violina – izvodjacka praksa dolazi do krajnjih tehnickih mogucnosti u delima Paganinija i Ludviga Špora. svetovna. Petar Kornelius. v. viseglasna.. Franc Subert. • Klavirske minijature – uglavnom trodelne narodne igre: Mazurke (dvor). pojavljuju se sekvence. Verdi. Luidji Leonkavalo. Franc Zupe. • Orijentalni elementi – koriste se orijentalne lestvice i muzika ovih istocnjackih naroda se provlaci kroz umetnicka muzicka dela. . Aleksandar Borodin. Karl Maria Fon Veber. Gasparo Spontini. Bajrojt. godine.Savremeni dirigenti: Karl Maria Fon Veber – on prvi koristi palice prilikom dirigovanja. Instrumentalne su. • Dela dobijaju programski karakter. Italija: Djuzepe Verdi. Inace je programska. Hans Ficner. homofone ili polifone. i. Impresionizam – kasni romantizam U drugoj polovini XIX veka razvija se oblik kasnog romantizma. mnogo bogatiju i raznovrsniju melodijsku liniju. viseglasne. Rihard Štraus. Prelidi. Lajpcig – najznacajniji. junaci. Rusije: Moskva. Sankt Peterzburg. Modest Petrovic Musorgski. Žil Masne. Operski: Francuska: Eduar Lalo. Ceska: Bedzih Smetana. Manuel de Falja. Poloneze (selo). Frederik Fransoa Sopen.. o Komicna opera – smesna. Gustav Maler. Klarinet. Pietro Maskanji. • Simfonijska poema – jednostavacna orkestarska. Fransoa Adrijen Boaldje. jednoglasna uz klavirsku pratnju. Ide u dva smera: o Serija – ozbiljna – opisuje istorijske dogadjaje i heroje. Cajkovski. • Solo pesma – pisana je za glas i klavir. Bize. svetovne i apsolutne. Djoakono Rosini. koji dostize vrhunac izvodjacke tehnike i postaje kucni instrument. o Prokomponovana iz 2 dela. Vensan Dendi. Kompozitori cija su imena napisana fontom „regular“ nisu komponovali opere. Vagner. Noktirni. Nemacka: Jakob Libman Maerber. Straus. Eduara Manea. Bili su neshvaceni . Nikolas Delarjak. Drezden. Danijel Fransoa Ober. gradovi Skandinavije. Hektor Luj Berlioz.Glavni kulturni centri tada su bili: Pariz. Robert Suman. . Anton Brukner. Pjotr Iljič Cajkovski. Etjen Meil. Gaetano Doniceti. Djakomo Pucini. Ž. Orkestar dobija danasnju postavku. Gustav Maler. Valceri (za klavir).Karakteristike pravca: • Fantastika. Anri di Park. Antonjin Dvorzak. Vincenco Belini. homofona. Vilhem Rihard Vagner. F.Kompozitori: Franc List. • Javlja se uticaj folklora na umetnicku muziku. Prag. I.

upotreba celostepenih lestvica (uticaj folklora egzoticnih naroda – prihvataju se motivi sa slika neistrazenih zemalja – Indonezije. „Devojka sa lanenom kosom“.1915) – Rus. Komponovao je: Za klavir: sonate (pod uticajem Sopena). Za klavir: koncerte u G i D duru. sonate za violinu. • Moris Ravel (1865 . kao pijanista proputovao Evropu i radio kao profesor. Svite: „Kuprenov grob“. Od instrumenata do izrazaja dolazi klavir – usavrsava se tehnika. Sa 17 godina upisao je konzervatorijum u Parizu. Karakteristike: Napusta se romanticarska. 1. Posle se vraca u Pariz. siroka. Opere se ne komponuju zbog upotrebe celostepenih lestvica. zbirka „Slike“ – najznacajnije kompozicije iz ove zbirke su „Zlatna ribica“ i „Decji kutak“. samim tim PR intervala. viseglasna. Pojavljuje se programnost – inspiracija delima su vanmuzicki dogadjaji. i balete „Dafnis i Klas“ i „Bolero“. flautu. instrumentalna muzika. Kamerna dela: gudacke kvartete (najznacajniji je u g molu). klavir.1916) – kao mali je bio izvanredan pijanista. „Ogledalo“. harfu. Sredstva slabljenja tonaliteta. nimfa). i simfonijske poeme „Ekstaza“ i „Prometej“. sa kojim je obisao Evropu. ali tonalitet jos postoji. Koriste se oblici kao u doba romantizma: klavirske minijature. Preovladjuje svetovna. Scensko delo „Sat Spanije“. „Velovi“. 2. orkestarkse svite „Crkveni vitrazi“ i „Ducan igracaka“. Vokalni opus mu je neuspesan.  Svite – ciklusi: „Estampi“ – sastoji se od 3 kompozicije – „Pagode“ (hramovi u J-I Aziji). kao i politonalnosti. Solo pesme: „Pesme iz Madagaskara“ i „Prirodopis“.od tadasnjih kriticara i dobijaju ime po Moneovoj slici „Impresija radjanja sunca“. rapsodiju za violinu i klavir „Ciganin“. i treci „Dijalog vetra i mora“. operetu „Dete i carolija“.  Noktirna – klavirske minijature – najznacajnija je „Mesecina“. Orkestarske kompozicije: „More“ – sastoji se od tri stava – prvi je „Zora ka podnevu“. Napusta se romanticarska raspevana melodija. i harfa. sveska prelida – znacajni prelidi iz ove sveske su „Tragovi u snegu“. i poeme „Tragicna“ i „Satanska“. drugi „Svecanosti“. cak i u 9/7/5/3. Pisao je: simfonijske poeme „Rimske fontane“ i „Rimski cetinari“. .1937) – sa 11 godina je bio na konzervatorijumu. Poeme: „Igra vode“. povodom izlozbe slika na kojoj je po Moneovoj slici „Impresija radjanja Sunca“ i dobio svoj naziv. Berlinu i Rimu. 6/4. • Otarino Respidji (1879 . a treci „Sirene“. Izmislio je tri „c“ kljuca za klavir. pentatonike. Bio je clan konzervatorijskog tria. Komponovao je na narodnoj osnovi. zbirku od 24 prelida. i operu „Peleas i Melisanda“. Preovladjuje svetovna. „Potopljena katedrala“. sonate za violoncelo. i opere „Plamen“ i „Cirkus Maksimus“. Kamernu muziku: gudacke kvartete. viseglasna. i prelid „Popodne jednog fauna“ (faun je sumska vila. Za orkestar: simfonije „Bozanstvena pesma“ – solisti i hor. su: kretanja u paralelnim 2. a sredstvo izrazaja je harmonija. Okeanije. Kompozitori: • Klod Debisi (1862 . Noktirni – triptihon – sastoji se od tri stava – prvi stav su „Oblaci“. „Prica majke guske“. simfonijske poeme i vokalno-instrumentalne forme. drugi „Igra talasa“. . homofona.) Nastao je u Francuskoj. instrumentalna muzika. „Vece u Granadi“ (grad u Spaniji). 6/3. medjutim on danas oznacava kraj XIX veka u muzici. „Pavana“ i „Gaspar“. cemu impresionizam tezi. 5/3. drveni duvaci (flauta i klarinet). na kojoj su prikazani luka i brodovi u magli. Vokalna dela: 5 solo pesama na tekstove Sarla Bodlera. „Terasa za prijem Meseca“. Pisao je: Za klavir:  2 arabeske u G i E Duru. klarinet. 4. modusa. a sredstvo izrazaja je harmonija. Oznacava pravac u muzici krajem XIX veka. razvijena. violinu. 5. „Vrtovi pod kisom“. Afrike). koncerte u modusima – miksolidijski za klavir i orkestar i gregorijanski za violinu i orkestar. god. Prosiruje se i menja izgled akorda.1936) – radio je u Bolonji.1900. Uzori su mu bili Kamij Sen-Sans i Franc List. „Pesme beletise“. homofona. sveska prelida – znacajni su „Magle“. „Balkon“. raspevana melodija. Impresionisti je bio pogrdan naziv. Rezime – Impresionizam (1874. Prosiruje se i menja izgled akorda. • Aleksandar Skrjabin (1872 . druzi se sa slikarima i zanima ga umetnost neistrazenih zemalja.

vec je samo obelezena visina tonova. Magicni kvadrati. ali tonalitet jos postoji. u kojima je hor glavni. Kompozitori ove epohe uglavnom teze ka inovacijama. forme. i harfe. sonate.Forma – nema novih oblika i uglavnom se komponuje instrumentalna polifonija. neoklasicizam. tako da kada 4 serije pomnozimo sa 12 hromatskih tonova dobijamo 48 kombinacija po 12 tonova. 5. Karakteristike pravca: . pa im cak daju apstraktne. Tezi se ka rasturanju tonaliteta. i uglavnom su sinkopirani – 5/16. To je okvirna melodija. Sredstva slabljenja tonaliteta.Orkestar – broj izvodjaca se smanjuje i do izrazaja dolaze duvacki instrumenti. Muzika nema zajednicki karakter. Javljaju se: poliritmija – ceste promene ritma. PR intervala samim tim. ekonomskim karakteristikama i drustvenim dogadjajima. i baleti. 5/3. koji koriste moderan nacin izrazavanja – neobarok. Moris Ravel. koji se ravnopravno upotrebljavaju. • Atonalnost – potpuni raskid sa tonalitetom i na tome se temelji savremena muzika. dinamika zivota je burna. o Aleatorika – ALEA znaci kocka. • Politonalnost – u jednoj kompoziciji zvuci vise tonaliteta. klasicizmu i prethodnim pravcima. u drugoj seriji se ceo taj niz izlozi unazad. tako da prema tome ima i dve vrste pravaca na bazi ove podele: oni koji teze tradiciji – to su u principu stariji pravci. Instrumenti – do izrazaja dolaze: klavir. Perspektiva. Svih dvanaest tonova su ravnopravi. u trecoj seriji se prva serija ispise kao u ogledalu (svi intervali koji su isli navise. Kompozitori za svoje kompozicije nemaju strucne nazive. Razvija se tehnologija. dzez. o Dodekafonija – koristi 12 hromatskih tonova i smatra se matematickim nacinom komponovanja.Ritam – u savremenom svetu javljaju se novi ritmovi. klavirske minijature i v. drveni duvaci – flauta i klarinet. Ovaj muzicki pravac mozemo podeliti na dva perioda: period izmedju dva svetska rata i period posle drugog svetskog rata. Kompozicije su kratke zbog atonalnosti. ekonomija napreduje. aritmija. nacionalni smer. Od vokalno-instrumentalne muzike komponuju se opere. simfonije. futurizam. 5/8. Prvo se ispise svih 12 hromatskih tonova – redosled nije bitan i odredjuje ga kompozitor – to je tzv. kao u baroku. Arnold Senberg je medju prvima upotrebljavao ovaj sistem. Oblici su slicni kao u doba romantizma – simfonijske poeme. preludiuma. . Ova dva perioda se razlikuju po politickim. Tezi se ka stvaranju sto bizarnijeg. koncerta. Koriste se forme: etide.popularna muzika.Pojavljuje se programnost – inspiracija delima su vanmuzicki dogadjaji. Posle toga se sve ove cetiri serije pomeraju hromatski navise ili nanize. cemu impresionizam tezi. o Cetvrttonska muzika – prvi ju je koristio Aloiz Haba. strasnijeg zvuka. fuge. Segmenti. • Bitonalnost – u kompoziciji se istovremeno cuju dva tonaliteta. oratorijumi. po uzoru na Indijsku i Arapsku muziku. na osnovu koje izvodjac gradi improvizaciju. jacina i boja. ametrika – ovde se taktne crte ne koriste. ali se slabi njegov znacaj. #).Muzika se temelji na 12 tonova. Aleksandar Skrjabin. modusa. >. d. 4. i. jer je svrha ove muzike da opise rat. koji imaju oslonac u folkloru ili prate rad masina i fabrickih postrojenja. On deli oktavu na 24 jednaka dela. date i ostale karakteristike tona – trajanje. Glavno obelezje ove muzike je heterogenost. Konstruisao je klavir i klarinet za izvodjenje cetvrttonskih kompozicija i izmislio oznake za obelezavanje cetvrtstepena (b. mada ima i onih koji polaze od tradicije. elektronska i konkretna muzika. i zabavna . . neoromantizam. 6/4. kao i politonalnosti. Savremena muzika Savremena muzika je muzika XX-og veka. tako da se dobija niz od 24 tona. kada se sve sabere. kvarteta.  U prethodna dva primera tonalitet jos uvek postoji. . Cudjenje. Opere se ne komponuju zbog upotrebe celostepenih lestvica. Otarino Respidji. su: kretanja u paralelnim 2. koji u ovom periodu dostizu vrhunac. npr. upotreba celostepenih lestvica. sada idu nanize i obrnuto) i sada imamo 36 tonova. i uvode elektricni instrumenti. Ovde se ne koriste notne vrednosti. 7/8. u cetvrtoj seriji se treca izlozi unazad. Struktura. pentatonike. koriste se udaraljke po potrebi. 6/3. . Kompozitori: Klod Debisi. cak i u 9/7/5/3. o Serijalna muzika – ovde su osim visine. prva serija. i oni koji teze inovacijama – ekspresionizam. jer imaju najjaci zvuk (na to utice dzez muzika).

Posto je . Zasniva sa na dodekafoniji i atonalnosti. Za sva ova snimanja zvuka koristila se magnetofonska traka. Djankarlo Menoti. Sa Zoltanom Kodaljem je sakupljao i obradjivao folklornu muziku. Komponovao je i svoje kompozicije. Ralf Von Vilijams. Alban Berg. varijacije. Artur Honeger. sa tematikom iz nordijske mitologije (Svedjani. operu. kao odgovor impresionizmu. operu „Monodrama“. Bendzamin Britn. Kao mlad uci da svira violinu. orkestarske kompozicije. svitu za gudacke instrumente „Oda Napoleonu“.Alban Berg (1885 . Ekspresionizam Ekspresionizam se javlja izmedju dva svetska rata. Luidji Nono. Komponovao je: razne kompozicije za klavir. da se ne bi stekao utisak tonike. koje su stvorili avangardisti eksperimentatori. sa folklornim motivima.Javlja se novo notno pismo. Muziku uglavnom izvode mali ansambli. i operu „Lulu“.Elektronska i konkretna muzika – nastaju u labaratorijama uz pomoc masina. Pjer Bulez. a zatim koriste u filmovima.. Ovakav nacin obrade zvuka prvi su koristili Darijus Mijo. Kompozitori: . „Preziveli iz Varsave“. i nezavrsenu operu „Mojsije i Aron“. kamerna dela – kvartete i varijacije za orkestar. televizija. kasnije se preradjuju i dobijaju se novi zvuci. Danci). koji se koriste kao efekti u filmovima.. prisutne su sve oznake od ppp do fff. • Francuska: Darijus Mijo. svite. Ostali ekspresionisti . disonantni akordi. upotrebljavaju se disonantni intervali (2 i 4). horovodja i dirigent. Erih Sati. . nego kompozitori. „Pjero mesečar“ – najbizarnije njegovo delo. i kvartete. U I periodu je impresionista.kantata).1945) – madjarski kompozitor. . Bostonu. Karl Orf („Karmina burana“ – njgovo najznacajnije delo . bez upotrebe instrumenata. • Rusija: Sergej Prokofjev. Aram Hacaturijan.1935) – rodjen u Becu u muzickoj porodici. ekspresionizma). a zatim kao profesor u Berlinu.Bela Bartok (1881 . ucio kod Senberga i bio pravi ekspresionista. komponovane po principu dodekafonije. • Engleska: Gustav Holst..Kompozitori ove epohe su vise eksperimentatori. preovladjuju disonance. Anton Vebern.. a u II periodu je pod uticajem Senberga (atonalnosti. Njujorku. ucio i radio u Budimpesti. Melodije sadrze velike intervalske skokove. u Nemackoj. Igor Stravinski. sa 8 godina komponuje. Los Andjelesu. i kamernu simfoniju.1951) – rodjen je u Becu i nije iz muzicke porodice. Fransis Pulank. Luidji dalla Pikola. Pjer Sefer. Njegov rad dosta utice na austrijske i nemacke kompozitore. koncerte za klavir. pod nazivom „Pesme iz Gurea“. • Nemacka: Arnold Senberg. simfonijsku poemu – „Peleas i Melisanda“. kantate.Anton Vebern (1883 . Partiture su pisane u karakteristicnim oblicima. . ceste pauze.1945) – rodjen u Becu.Muzicka propaganda (radio. • U prvom periodu komponuje: gudacki sekstet – „Preobrazena noc“. koji se kasnije preradjuju i izoblicuju. koju izvodi veliki broj solista. gramofonske ploce) ima veoma vaznu ulogu u sirenju i razvitku muzike. • Tek na kraju zivota vraca se upotrebi tonaliteta i tada pise: kamerne simfonije.Arnold Šenberg (1874 . Dmitrij Sostakovic. . . Paul Hindemit. Olivije Mesijan. U Americi je pisao koncerte za violinu i orkestar. Karl Hajnc Stokhauzen. a sto se tice dinamike. Norvezani. • U drugom periodu uopste nije upotrebljavao tonalitet i komponovao je: 3 klavirske kompozicije. simfonije za razne instrumente. a kasnije uci da svira i klavir. svi tonovi su ravnopravni. Bio je Senbergov ucenik. violinski koncert u dodekafoniji „Vocek“ – vojnik iz I svetskog rata. • Elektronska muzika – masine i generatori proizvode zvukove. kvartete. Komponovao je klavirske sonate. • Italija: Feruco Buzoni. orkestar. operu u jednom cinu „Od danas do sutra“. Prvo je radio kao cinovnik. Radio je na akademiji kao profesor. • Konkretna muzika – snimaju se sumovi i zvukovi iz prirode – sveta koji nas okruzuje. posle istrazivanja Zigmunda Frojda. napusten je tonalitet – to cak ide dotle da se jedan ton ne sme ponoviti. solo pesme..

„Slika Matis“. „Harmonija sveta“ – inspiracija su mu bila astronomska istrazivanja. Nacionalne skole U delima kompozitora nacionalne skole dolazi do izrazaja teznja za folklorom. „Petruška“ – tematika ruske bajke. Dela: • Crkvena muzika: oratorijum – najznacijniji je „Plač proroka Jeremije“.1963) – nemacki kompozitor. • Koncerti – napisao ih je 5: in C. • Simfonije u duhu Betovena.1971) – ruski kompozitor iz muzicke porodice. ucio kod Korskakova. i 2 violinska koncerta.Igor Stravinski (1882 . posto je veci deo zivota proveo u Americi dosta se bavi folklorom indijanaca i crnaca i tako nastaje opera „Kralj Edip“. • Scenska dela: opere: „Novosti dana“ – komicna opera tj. in Des. udaraljke i celestu“. rog i hornu. • Za klavir je komponovao cikluse minijatura „Nestalne vizije“ i „Sarkazmi“ – politonalnost.1953) – takodje ruski kompozitor. „Puščinela“. od kojih je najznacajnija „Peća i vuk“. „Price o vojniku“. Njujorku i na kraju se vraca u Rusiju. Kao protivnik Hitlera bezi u Ankaru – Turska. Tamo je radio u Los Andjelesu i Njujorku. • Koncerti: violinski koncerti in D i in C. „Posećenje proleća“ – opisuje pagansku Rusiju i pisan je u politonalnosti. zbirku kratkih melodija (153 melodije). • 3 klavirska koncerta. . • Za orkestar koncert „Muzika za gudace. . • Opere: „Zivot razvratnika“. • Znacajna scenska dela su mu: opere „Ljubav za 3 pomorandze“. . Kompozitori: . • Za orkestar je komponovao 5 simfonija u stilu klasnicnih kompozitora i simfonijske poeme. a zatim odlazi u SAD. nazvani jos „Savremeni brandenburski koncerti“. jer je bio veoma dobar polifonicar. u g molu za klavir. • Za orkestar – koncertne svite „Plemenita vizija“ i „Svirač hardigardija“. • Od vokalno-instrumentalnih dela napisao je kantatu „Aleksandar Nevski“. Dela: • Koncerti i orkestarske kompozicije: zbirka od nekoliko polifonih koncerata. u kojima koristi disonantne akorde.Sergej Prokofjev (1891 .Paul Hindemit (1895 . od kojih je najznacajnija „Kosut“ – ime junaka. a kasnije zivi u Parizu. baleti „Prica o kamenom cvetu“. gde je i umro u bedi. „Cudecni mandarin“ – sa istocnjackim motivima. „Romeo i Julija“ i „Pepeljuga“. • Kamernu muziku – 6 gudackih kvarteta. „Rat i mir“. pod nazivom „Mikrokosmos“. U I teriodu je pod uticajem impresionizma. • Baleti su mu inspirisani bajkama: „Žar ptica“. • Simfonije u stilu klasicara. • Scenska dela – najznacajnija su: opera „Dvorac Modrobradog“. violoncelo. uz pratnju udaraljki. • 14 baleta. i sonate za razne instrumente. Neke izvorne melodije se preradjuju i za orkestar. violu i nekoliko za klavir.bio protivnik Hitlera i nacista bezi u SAD. • Kamerna muzika – pod uticajem romantizma – 4 gudacka kvarteta i sonate za razne instrumente. Pisao je: • Simfonijske poeme. baleti: „Drveni princ“. Nazvan je Bahom XX veka. a u II podleze uticaju ekspresionizma. koncerti za violinu. Takodje je pisao koncerte za violu d’ amore. muzicka komedija. Studirao je u Frankfurtu.

scenska dela – oratorijumi „Igra mrtvih“. . i kantatu „Linkonov portret“. koji je studirao u Belgiji i Nemackoj. Semberga. .Fransis Pulank } . kvintete. Komponovao je orkestarske svite. „Venecijanske igre“. Radio je u Moskvi. ali je rodjen u Francuskoj i ucio u Parizu.Aram Hacaturijan (1903 . Komponovao je kratke kompozicije bez naslova. biznismen u pocetku. . Stravinskog. politonalnost. koncerte.1967) – sa Bartokom je sakupljao madjarske folklorne melodije i obradjivao ih. .1959) – rodjen u Brazilu.Čarls Ajvs (1874 . a kasnije se bavi muzikom – bio je orguljas. Predstavnici: . Komponuje pod uticajem Baha. U njegovim delima se oseca cetvrttonska muzika. rapsodije. Komponovao je kamernu muziku i balet „Stvaranje sveta“.Dmitrij Šostakovič (1906 . Berlinu. . i u njegovim delima oseca se uticaj folklora. .1955) – Nemac po poreklu. .Darijus Mijo (1892 . Pisao je: kamerna dela – tria. .Žorž Brik } Sklonost ka proslosti i novoromanticari . kvartete. simfonijsku muziku. i 15 simfonija pod uticajem Cajkovskog.Kšištof Penderecki – inspirise ga Biblija. Pise kamernu. . .1925) – profesor na Pariskom konzervatorijumu. „Pustinje“. Stvarao je pod uticajem Baha.1924) – kao decko odlicno je svirao klavir.1974) – francuski kompozitor. studirao u Parizu.Arnold Koplend – napisao 3 simfonije. Pisao je: svite – „Brazilske bahijame“. i kantatu „Vereničko lice“.Ernst Bloh (1880 . „Jovanka Orleanka“ i „Kralj David“. . poliritmija. Eksperimentatori Eksperimentatori eksperimentisu sa četvrttonskom muzikom. Komponovao je operu „Dr Faust“. Napisao je dve rapsodije u kojima se oseca uticaj folklora. Njegovo znacajno delo je „Vaskresenje mrtvih“.Artur Honeger (1892 . i simfonije. koncert za klarinet i orkestar posvecen Beniju Gudmanu.Feručo Buzoni (1866 . Znacajna dela su mu „Djavoli“ i „Pasija po Luki“.Zoltan Kodalj (1882 .1975) – studirao i radio u Lenjingradu i Moskvi. i kompozicije za gitaru i orkestar. Becu. Napisao je: 5 simfonija. . . posle otisao u SAD.Hektor Vilja Lobos (1887 . .. ziveo i radio u Parizu. Verdija.Olivije Mesijan – pise elektronsku i serijalnu muzike.Luj Direr } francuski kompozitori .1978) – kompozitor iz Jermenije. . Mocarta. . klavirske preludiume pod uticajem Debisija i Skrjabina. Dela: „Madjarski psalmi“ orkestarsko delo i opera „Hari Janos“.1959) – Amerikanac.Edgar Varez – radio je u Parizu i Njujorku.1954) – po poreklu je bio Amerikanac. klavirska dela i solo pesme.Vitold Lutoslavski – dela su mu pod uticajem folklora i u njima koristi dodekafoniju i aleatoriku. jevrejsku i indijansku muziku.Pjer Bulez – ziveo u Parizu i pise serijalnu muziku: „Čekić bez gospodara“ – za orkestar.1955) – direktor opere u Budimpesti.Aloiz Haba – pisao svite i sonate u stilu četvrttonske muzike. jer je mnogo voleo prirodu. crnacku. Pise pticju muziku. Antiromanticari . Pisao je razna dela u stilu elektronske muzike. .Erih Sati (1866 . od kojih mu je najznacajnija „Izraelska“.Luidji Nono – komponovao dela za magnetofonsku traku – elektronsku muziku. . „Zalosna muzika“ i II simfonija su mu najznacajnija dela. koncerte za klavir i violinu. Napisao dela „Integrali“. .Žorž Enesko (1881 .Dzon Kejdz – pisao dela za magnetofonsku traku – cak za 42 tranzistora. Dela: balet „Gajana“ ciji je najznacajniji deo „Igra sablji“. Pise dzez.Karl Hajnc Stokhauzen – iz Kelna.

radio. Luidji Nono. Francuskoj. Znacajno delo mu je opera „Romeo i Julija“. udaraljke po potrebi. Kompozicije su kratke zbog atonalnosti – etide. . „Piter Grajms“ i „Mali dimnicar“. bitonalnost. Futurizam. pesme. Italiji... Neoklasicizam. uglavnom preovladava instrumentalna muzika. na ceske narodne folklorne teme. Dzez. Melodije su mu u stilu njegove drzave. Aram Hacaturijan. kvarteti. Artur Honeger. . Paul Hindemit. ametrika. Od vokalno-instrumentalnog opusa napisao je „Ratni rekvijem“ i tri opere: „Otmica Lukrecije“. Nacionalne skole. Ova muzika nema zajednicki karakter. dolasku proleca. kantata „Karmina Burana“. koje su nadjene u manastiru u J. Ralf von Viliams. Ovi periodi se razlikuju zbog uticaja razlicitih politickih..Hajnrih Zutermajer – svajcarski kompozitor. politonalnost. Dela: „Muzika za decu“ – decji instrumentarijum. Znacajno delo mu je opera „Telefon“. končerta grosa. aleatorika. Neki kompozitori teze ka inovacijama a neki polaze od tradicije tako da imamo nekoliko razlicitih pravaca u muzici. televizija. . Radio je u Nemackoj. kafanskom zivotu. Zabavna – popularna – pop muzika i Eksperimentatori. najznacajniji novoromanticar. Dmitrij Šostakovic.1959) – ceski kompozitor. novo inovativno notno pismo u raznim oblicima.Zajednicke karakteristike i sredstva ovih pravaca su: polifono gradjenje melodije – svi tonovi su ravnopravni. Engleska – Gustav Holst. Fransis Pulank. Karl Orf. kao u doba baroka.Djankarlo Menoti – italijanski kompozitor. . Nemacka – Arnold Šenberg. Italija – Feručo Buzoni. simfonije. sonate. Glavno obelezje ove muzike je heterogenost tj. studirao je u Pragu. dodekafonija. Svi su oni vise eksperimentisali nego sto su komponovali. elektronska i konkretna muzika.1976) – engleski kompozitor. klasicizma. Pisao je simfonije. . cetvrttonska muzika. poliritmija. Novoromanticari . preludiumi. fuge. .1982) – Nemac – ziveo i radio u Minhenu na konzervatorijumu kao profesor. . Alban Berg.Pravci: Ekspresionizam.Kompozitori: Francuska – Darijus Mijo. Nemackoj – pricaju o veselom studentskom zivotu.Karl Orf (1895 . pojavljuje se cak i muzicka propaganda – faktori sirenja i razvitka muzike – gramofoni. Tekst u tim pesmama je na latinskom. starofrancuskom. polifonija. Elektronska i konkretna muzika. ploce. pisana za soliste i orkestar. aritmija. atonalnost. ekonomskih i drustvenih dogadjaja. Anton Vebern. Radio je u Rimu i Milanu. Bendzamin Britn. Pjer Bulez. . Savremena muzika (muzika XX veka) Ova epoha se deli na dva perioda: period izmedju 2 rata i period posle drugog svetskog rata.Instrumenti – do izrazaja dolaze duvacki instrumenti zbog prodornog zvuka.Bendzamin Britn (1913 . staronemackom i nemackom jeziku. koja je imala i oznake za cetvrtstepene. Neoromantizam. . javljaju se novi ritmovi – sinkopirani. Igor Stravinski. posle i kao dirigent. koncerti. i uvode se elektronski instrumenti. Rusija – Sergej Prokofjev. Erih Sati. Djankarlo Menoti.Bohjslav Matina (1890 . serijalna muzika. Olivije Mesijan. raznovrsnost. orkestar izvodi bizarna dela – opisuju rat.Oblici: nema novih oblika. Neobarok.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful