P. 1
Istorija muzike

Istorija muzike

|Views: 3,415|Likes:
Published by tjn2811

More info:

Published by: tjn2811 on May 09, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/17/2015

pdf

text

original

Istorija muzike

Postanak muzike
Otkud muzika? Muzika postoji otkad i ljudi. Sta i kako su praljudi svirali? Niko ne zna. Sredinom XIX veka javljaju se prve teorije o postanku muzike: - Britanski filozof, Herbert Spenser je smatrao da muzika nastaje u afektu – usled viska energije, kada hocemo da izrazimo nase emocije kroz dizanje i spustanje glasa. On je vrsio oglede na zivotinjama kako bi dokazao svoju teoriju. - Carls Darvin je smatrao da muzika nastaje usled privlacenja suprotnih polova. On je takodje vrsio oglede na zivotinjama. - Karl Biher, Nemacki ekonomista je definisao muziku kao proizvod rada. Smatrao je da je muzika nastala sa proizvodnjom i da prati pokrete pri bilo kakvom radu. - Nemacki prirodnjak, Karl Štumf je smatrao da je muzika nastala kao signalno sredstvo (da bi se primitivni ljudi dozvali medjusobno). - Žil Kombarje, Francuski muzikolog je doveo u medjusobnu vezu muziku i magiju, sto je u principu i najtacnija tvrdnja. Muziku koriste primitivni narodi starog veka: - Ljudi sa Cejlona (danasnja Sri Lanka); - Ljudi sa Gvineje (tadasnji Irijan); - Afrikanci; - Amazonci; - Aboridzini (Australija).  Magija igra vaznu ulogu u zivotu primitivaca. Oni njom objasnjavaju sve natprirodne pojave. Muziku koriste pri ritualima. Tada upotrebljavaju tekst i melodiju, uz koju pevaju odredjeni tekst. Tadasnja muzika se sastojala u ponavljanju kratkih odlomaka uz dinamiku pri smenjivanju pevanja vraca i plemena. - Kasnije se javljaju napevi u kojima se upotrebljavaju V2, a kasnije i Č4, Č5 i Č8. Vrste napeva su: radni, vojnicki, ljubavni (lirski) i uspavanke. - Najstarija lestvica je pentatonika. Ona je upotrebljavana u Kini, Japanu, Skotskoj, Irskoj, Madjarskoj... - Sto se tice viseglasja prvo se pevalo paralelno u 1, a kasnije i u svim ostalim intervalima, a najvise u 2, 4, 5 i 8, tek kasnije u 3. • Prvi oblici viseglasja su: o Heterofonija – dvoglasno, unisono pevanje koje se na sredini kompozicije siri u pevanje u 4 i 5, a zatim se ponovo vraca na unison; o Bordun – 1 glas lezi, dok 2. gradi melodiju; o Imitacija – ponavljanje jedne male fraze kroz glasove. - Instrumenti imaju veoma znacajnu ulogu u zivotu primitivaca. Prvo koriste dlanove i glas da proizvedu zvuk, kasnije udaraju dlanom o neki predmet, a jos kasnije predmetom o predmet. Tako nastaju prvi instrumenti: • Udaraljke – Prve udaraljke su pravljene od drveta, kamena, kostiju neprijatelja, metala. • Duvacki instrumenti – Prvi duvacki instrumenti su flaute od trske, drveta, i od kostiju zivotinja i zarobljenih neprijatelja. Kasnije se javljaju trube. • Zicani instrumenti – Prvi izvor zvuka u obliku zicanog instrumenta je tetiva luka. Kasnije se broj zica povecava i dodaje se rezonator, i tako nastaju citre, harfe, lire... Uz magiju i muziku pojavljuje se jos jedna vazna umetnost, a to je ples. Uz prizivanje raznih duhova i bogova i pesmu i svirku, javljaju se i igre oko vatre tj. prvi plesovi.

Muzika u zivotu starih naroda

(Stari vek)
Stari vek traje od postanka coveka do IV – V veka nove ere. U starom veku vlada robovlasnicki poredak. Postoje dva sloja – klase ljudi: 1. Vladari (crkva i bogataski sloj) i 2. Robovi Muzika je podredjena i pise se po volji vladara, crkve i bogatasa, dok muzika robova ne postoji. Pojavom klasnog drustva muzika je na visem nivou i od tada se muzikom bave semo profesionalni muzicari (pevaci, sviraci, igraci), koji rade na dvorovima. Javljaju se i novi instrumenti: udaraljke od bronze, gline, drveta; duvacki instrumenti se osavremenjavaju i javljaju se flaute, rogovi, trube; i na kraju zicani instrumenti, koji su najznacajniji, harfe, lutnje, kitare, pa cak i hidraulicne orgulje. - Muzika u ovom razdoblju je uglavnom jednoglasna. - Vladari kasnije shvataju znacaj muzike i ona se pojavljuje u verskim obredima u hramovima, a izvode je profesionalci. - O muzici starih naroda saznajemo sa reljefa na zidovima palata, grobnica, hramova, kipova. U ovo doba se javljaju prve teorije muzike, ali nije bilo notacije, pa su se melodije prenosile usmeno s kolena na koleno.

Egipat – Misir
Egipat u starom veku ima veoma razvijenu kulturu i umetnosti – vajarstvo, knjizevnost, a narocito muziku. Muzicari su smatrani faraonovim rodjacima, a bez muzike nije mogla da se zamisli ni jedna svecanost. Muzika se izvodila u hramovima, na dvorovima, ulicama, trgovima – gde su ljudi i igrali-plesali. - Instrumenti koji su tada korisceni u Egiptu bili su: veliki broj udaraljki, flaute, trube, a narocito su bili zastupljeni zicani instrumenti, pre svega harfe. III miliona godina pre nove ere Egipcani su pravili savrsene harfe. To su bile harfe u obliku luka, tzv. lucne harfe. Sem harfe od zicanih instrumenata bile su zastupljene lutnje, citre i hidraulicne orgulje, koje su tada postojale samo u Egiptu i radile su pomocu vode i vazduha. - Egipcani su poznavali i orkestar – vojni orkestar sastavljen od duvackih instrumenata i udaraljki. - Sto se tice teorije muzike u Egiptu su bile zastupljene Pentatonika i Hromatika. Poznaju intervale koji su imali znacajnu ulogu u muzici uopste, a najvise koriste 4, 5 i 8. Tada jos uvek nije bilo notacije.

Mesopotamija – Irak
Prve civilizacije koje su naseljavale ovo podrucje su: Sumerci, Vavilonci i Asirci. Muzika je u Mesopotamiji bila vezana za religiju – u crkve se uvode instrumenti. Sve crkve su gradjene uz pesmu, a u toku godine su se tacno rasporedjeno pevali crkveni napevi. Muzicare imamo i na dvoru, gde moze raditi i do 150 profesionalaca. - Od instrumenata koriste se: razne udaraljke, cegrtaljke, bubnjevi, duvacki instrumenti sa jezickom tipa oboe i roga, lire i harfe. - Ovi narodi takodje poznaju orkestar, a od terorije muzike poznaju intervale, od kojih su glavni 5 – simbol 5 cula, i 7 – simbol 7 dana u nedelji i broj tada poznatih planeta.

Japan – Nipon (Izlazak sunca)
O muzici Japana nema puno pisanih podataka. Ipak zna se da su Japanci u starom veku poznavali pentatoniku i da Japanska muzika dostize vrhunac u VIII veku nove ere. Oblici muzike koji su se tada koristili su: - Ko – uta i Ha – uta – solo pesme; - Gagaku – To je bila vrsta instrumentalne muzike, koju je izvodio orkestar na otvorenom imitirajuci zvukove iz prirode; - No – je razvijenija vrsta muzike – scenska muzika u kojoj ucestvuju horovi, pevaci i plesaci uz instrumentalnu pratnju, sto predstavlja zacetke japanske opere. - Instrumenti koji se koriste su: trzacki: Biva, Samizen, koji ima 3 zice i dugacak i tanak vrat, i Koto – tip gitare sa 13 zica; i od duvackih instrumenata Sakuhaci – flauta od bambusa.

Palestina – Izrael

Najznacajnija uloga muzike je u hramu i smatrali su je sredstvom za dobijanje Jehovine (bog) naklonosti. Muzika je imala veoma veliki znacaj Njihovi carevi su i sami bili kompozitori: • Car David je napisao 150 psalama. Psalmi su pohvalne pesme Bogu, oni su jednoglasni, izvode se u recitativnom stilu uz pratnju nekog zicanog instrumenta. • Car Solomon – „Pesma nad pesmama“. - Profesionalci se javljaju kasnije. - Od teorije muzike poznaju pentatoniku, lestvicu od 8 tonova i ukrase koji su tada dosta bili upotrebljavani. Crkvene pesme su izvodili u stilu responzorijalnog pevanja – dijalog izmedju svestenika i hora. - Istrumenti koje su koristili su: bubnjevi, kastanjete, trube od metala, za koje su verovali da rasteruju zle duhove, razne flaute i oboe sa jezickom, tipicno njihov instrument Sofar – vrsta roga, razne harfe, lire lutnje...

Arapi
Svojim orijentalnim karakteristikama Arapi su mnogo uticali na evropsku muziku. Centri arapske muzike u starom veku su: Medina, Damask, Kordoba, Sevilja, Kairo i Bagdad, koji je imao orkestar od 200 clanova koji je izvodio 100 izabranih pesama iz toga doba, a najznacajniji centar je Kalifov dvor, gde su se izvodile narodne pesme. - U VIII veku Arapi u Kordobi osnivaju skolu sviranja i pevanja, a Sevilja postaje centar za proizvodnju najznacajnijih muzickih instrumenata. - Muzika je narodna (narod je stvarao muziku). Oblici koji su korisceni su: • Balada – vokalno-instrumentalna pesma od nekoliko stihova; • Makami – vokalno-instrumentalno delo zasnovano na improvizaciji. - Od teorije muzike poznaju dijatoniku, hromatiku i enharmoniju; lestvicu od osam stepeni i poznaju manje tonske razmake od polustepena (1/3, 1/4, 1/5, 1/6 stepena).

Kina
Kina je jedna od starih drzava. Njihovi filozofi su se bavili muzikom, npr. Konfucje. Kinezi su bili skloni velikim svecanostima i ceremonijama. Ni jedan vid kulture se nije mogao zamisliti bez muzike (hramovi, dvorovi, ulice, trgovi). Pesme i himne su pevane uz orkestar koji se sastojao od 500 do 700 clanova. Imali su veoma razvijenu teoriju muzike – lestvice: - Pentatonika – lestvica od 5 tonova, bez polustepena. Pet tonova smatraju simbolom zemlje, vatre, vode, drveta i ruda; ili simbolom drustvenog uredjenja: vladar, visoki drzavnici, narod, javni sluzbenici, proizvodi. Ova lestvica je koriscena i u svetovnoj i u duhovnoj – crkvenoj muzici. - Tsai jui – lestvica od 7 tonova i ponovljen 8. – dur sa #4 stupnjem (lidijski modus). - Lestvica od 12 tonova – hromatika – svirali su je pomocu instrumenta Liu koji se sastojao od 12 cevcica razlicitih dimenzija. Broj dvanaest je bio simbol meseci u godini i broja apostola. - Instrumenti: • Udaraljke – prave ih od kamena, metala, bronze. Poznaju preko 40 vrsta bubnjeva, koji mogu dostici precnik i do 2,5 m. Karakteristican je tipicno kineski instrument King – udaracki instrument od kamenih plocica po kojima se udaralo drvenim cekicem; • Duvacki intrumenti – imaju ih veliki broj: trube; flaute; Jo – frula sa 7 rupica od bambusa; Šeng – je imao rezonator od osusene tikve ili lubenice, u kome se nalazilo od 13 do 36 bambusovih trski razlicite velicine, a na posebnu trsku se uduvavao vazduh; • Zicani: harfe; lire; Kin – koji se svirao u lezecem polozaju i imao je od 5 do 15 zica; Lip – slican gitari. - Izmedju VI i XII veka Kinom vlada dinastija Tang, a od VII do IX veka pojavljuju se novi instrumenti: lire, lutnje i harfe i veliki broj stranih muzicara. Od IX do XII veka pojavljuje se autenticna kineska vrsta muzike Song – Scenska muzika koja predstavlja osnovu kineske opere. Ovde imamo recitacije, glumu i dekoraciju.

Indija

U Indiji se muzici pripisuje bozansko poreklo i magicna moc. Smatrali su da ona utice i na zivotinje i biljke. Muziku nalazimo u hramovima i na dvorovima, cak je i sam kralj komponovao muziku. Postoje 2 vrste muzike: • Saman – smirena melodija – nema skokova, duhovnog karaktera; • Raga je svetovna muzika eksplozivna, brza, razdragana, sa mnogo skokova i ukrasa (suprotnost Samana). - Imaju veoma razvijenu teoriju muzike. Poznaju pentatoniku – kineska – bez polustepana. Kasnije se pojavljuje lestvica od 7 tonova, gde je svaki stupanj je imao svoje ime – zaceci solmizacije. Poznavali su razmake od ¼ stepena, tako da oktavu dele na 22 ¼ stepena. Obim melodije je isao i do 3 oktave. Poznaju cak i viseglasje – Bordun (jedan glas lezi, dok drugi gradi melodiju). - Imaju veoma bogat instrumentarijum: gongovi, kastanjete, bubnjevi, frule, oboe, gajde, trube, rogovi, Vina – tipicno indijski zicani instrument, Ravanastron, Sarangi. - Koriste karakteristicnu vrstu scenske muzike, koju su nazvali Igrana drama (u prevodu). Ona obuhvata glumu pod maskama, uz instrumentalnu pratnju i malo dekora.

Grcka – Helada, Helas
U grckoj vlada helenisticka kultura, koja dostize vrhunac robovlasnickog drustva i sa njom pocinje istorija ne samo muzike vec i covecanstva. U grckoj u to vreme vlada parlament – nema kralja – po drzavnom uredjenju je republika. Iz tog doba poznati su nam njihova arhitektura, vajarstvo, slikarstvo... Omladina je obavezno morala da se bavi muzikom, a narocito je bila razvijena horska muzika. Imali su horove od 12 do 25 clanova. Sama rec muzika je grckog porekla i oznacava sve sto pripada Muzama (boginje nauke i umetnosti), tako da se smatra da je muzika bozanskog porekla. Nju nalazimo na vencanjima, pogrebima, pri verskim obredima, na trgovima. Njihovi filozofi su se takodje bavili muzikom: Aristotel, Pitagora, kao i Fidija – vajar. Prvi muzicari su Amfion, Orfej, Marsija, Limos... - Instrumenti: • Prvi instrument koji poznaju je Kitara (lira) – trzacki zicani instrument sa 8, 11 ili 15 zica. Lira je bila obavezna za ucenje i bila je kucni instrument; • Aulos je duvacki instrument od trske ili slonove kosti. Sastojao se iz dve cevi, koje je svirac, obe, drzao u ustima. Na obe cevi imao je od 4 do 15 rupica. Na desnoj se izvodila melodija, a na levoj pratnja. Koristio se na gozbama, pratio vojnicki korak i na galiji, kao sredstvo za davanje ritma veslacima; • Jos poznaju razne vrste truba, panovu frulu, kastanjete i razne zvecke. - Oblici grcke muzike: • Postoje dve vrste vokalno-instrumentalne muzike i to su: Kitarodija – pevanje uz kitaru, i bila je popularnija od Aulodije, sto je druga vrsta vokalno-instrumentalne muzike; • Takodje postoje 2 vrste instrumentalne muzike: Kitaristika i Auletika; • Oblici horske (vokalne) muzike – izvodio ih je hor koji je imao od 12 do 25 clanova. Pevalo se unisono ili u oktavama, a kasnije dobijaju instrumentalnu pratnju: o Tren – zalopojke uz aulos; o Pean – radosne pesme o sreci i zdravlju posvecene bogu lepote – Apolonu. Bilo je duhovnih i svetovnih Peana; o Ditiramb – posvecen bogu vina Dionisu – Dioniziju. Izvodio se na trgovima, a izvodilo ga je 50 plesaca i pevaca, koji su bili obuceni u jagnjece koze i igrali oko oltara, gde je lezala skulptura boga. Bili su praceni sa 2 aulosa; o Himne – pesme posvecene bogovima; o Skolion – napitnice – pesme posvecene vinu i vinovoj lozi; o Enkomej – pohvalne pesme coveku ili bogu; o Himenej – vrsta svadbenih pesama; o Partenije – pesme koje su zene pevale u slavu boginje Artemide; o Tragedija dozivljava vrhunac u VI veku pre nove ere. Razvila se iz Ditiramba. Solista dobija vecu ulogu i on prica o Dionisovom zivotu. Uvode se prvi glumci, koji su nosili maske na licu, pa plesaci dobijaju znacajniju ulogu. Hor se javlja medju cinovima, kao komentator dramske radnje i predstavlja masu naroda. Imao je od 12 do 25 clanova koje su pratili aulosi i kitare.  Tragedija je imala 5 cinova. Ditiramb se izvodio na trgovima, a tragedija se izvodi u amfiteatru (pozoriste polukruznog oblika na otvorenom sa 20.000 kamenih sedista i binom u sredini). Svi ucesnici tragedije su se nalazili na sceni. Znacajni tvorci tragedija su Euripid, Sofokle i Eshil. Tragedija iscezava u 5 veku; o Nasuprot tragediji razvija se komedija, koja takodje, kao i tragedija, nastaje iz Ditiramba. U komediji se opisuju natprirodne sile, a izvodi se na gozbama – pevanje i ples uz instrumentalnu pratnju.  Kasnije iz komedije i tragedije nastaje opera.

nisu znali visinu i trajanje tona. i hidraulicne orgulje – na princip vode i vazduha. na kojoj se belezilo. Ove lestvice dobijaju imena po grckim pokrainama (Dorija. kitaristika – instrumentalna-kitara. drveta i od kostiju zivotinja ili neprijatelja. a ostali su mogli da moduliraju. no – scenska muzika. Javlja se i viseglasje – prvo u paralelnim 1.Teorija muzike – Grci su prvi podigli teoriju muzike na visi nivo. o Frigijska lestvica – modus – je imala polustepene izmedju 2. aulos. Vrsta se odredjuje brojem polustepena.. Javljaju se i crkveni napevi – responzorijalno pevanje i viseglasje. cegrtaljke. i 7. Frigija Lidija. i 4. himenej. bordun – 1 glas lezi dok se drugi krece. ima ih sedam. napevi – vrste napeva su radni. U Grckoj se javljaju tetrahordi. Marsej. i 7. Imali su znacaj I. i 3. Javljaju se melodijski intervalski skokovi – V2. Tetrahord je glavna lestvica i na njoj se gradi ova muzika. lire. vec na njega uticu Sirija. kasnije se javljaju trube.. kamena.. . skolion. tako da stari vek traje od postanka coveka. gline. gagaku – instrumentalni obl. muziku. partenije. Muzika se tada sastojala od kratkih odlomaka. raga – Indijska muzika brzog tempa. metalne trube. ditiramb. ha-uta – solo pesme. i 6.. auletika – instrumentalna-aulos. zicani nastaju od tetive luka. drveta – bubnjevi. hromatiku i enharmoniju. rogovi. dijatonika. stupnja i bila je velicanstvena. kitare. Rezime – Stari vek (od postanka coveka do V veka n. Od najveceg znacaja je uvodjenje jedne crte. Grcka – Helada – Helas. Orfej. a od zicanih Kitara i Cimbal – stoji vodoravno i svira se udaranjem palicama o zice.. 5-unisono. Limos. zatim i u ostalim intervalima. Nema sopstvenu. Imali su oznake za duze i krace note – „U“ – duzi slogovi. konsonantni su 4.igre oko vatre. Spajanjem tetrahorada dobijaju se prve lestvice koje su bile silazne.. . Kineska – igrana drama. Mesopotamija – Irak.Instrumenti: razne udaraljke od bronze. Kalikula – koji su bili kanibalisticki nastrojeni. pean. i. Najkasnije muzika dolazi do vladara – Neron. psalmi. pa do V veka nove ere. aulodija – v. Najtacnija tvrdnja o nastanku muzike jeste teza francuskog muzikologa Zila Kombarjea. zicani – harfe. duvacki – flaute. koriste se razni intervali. lutnje. i 1. Kina. 5 i 8. Indija. Arapi. • Oblici grcke muzike su: kitarodija – v. kostiju. lutnje. delo – pesme uz kitaru. U pocetku stari vek je drustveno besklasan. Preovladava jednoglasje. lirski – ljubavni i uspavanke. . autenticnu. koto. samizen. enharmonija.. . pentatonika. i 6. Japan – Nipon-u prevodu izlazak Sunca. modusi. trube. Od duvackih instrumenata Aulos.Karakteristike: robovlasnicki drustveni poredak – vladari i robovi..Prvi kompozitori su Amfion. Koriste se ukrasi. stupnja i njom se izrazavala patnja i bol.Oblici: ko-uta. metala. Uz magiju i muziku javlja se jos jedna umetnost – ples . cak i razmaci manji od polustepena. ) Muzika postoji otkad i ljudi. tragedija. himna. saman – Indijska muzika mirne melodije.. a kasnije u dobe muzike starih naroda javlja se robovlasnicki drustveni poredak. a neke od njih su: o Dorska lestvica – modus – imala je polustepene izmedju 3. a disonantni su svi ostali intervali. harfe. . a kasnije i C4. muzika je po volji vladara i njom se bave profesionalci.Instrumenti koje koriste su: Hidraulicne orgulje – na dvorovima. linija za belezenje melodije i oznake za nacine pevanja – dirigent je sve odredjivao. kastanjete. balade. tako sto se dodaju zice i rezonator. i to su citre. o Lidijska lestvica – modus – polustepeni izmedju 1. i 5. hromatika. IV i V stupnja i poznavali su dijatoniku.. trube.. biva. da je muzika nastala iz magije. Egipat i Grcka. e. makami. i.  Prvi i poslednji ton tetrahorda su morali uvek biti fiksirani. Rim Postaje Evropski kulturni centar u II veku pre nove ere. oboe. stupnja i ona se koristila za opisivanje uzbudljivih dogadjaja. C5 i C8. komedija.Muziku nalazimo u arenema pri borbi gladijatora i zivotinja – koriste se duvacki instrumenti da bi docarali uzas borbe. Palestina – Izrael. Najstarija lestvica je pentatonika. duvacki – flaute od trske. i 2. . delo – pesme uz aulos. o Oblici horske muzike: enkomej.. Muzicari i solisti su dovodjeni iz inostranstva. tren. „-“ kraci slogovi. rogovi i Lituus. a imucniji ljudi su imali sopstvene orkestre. Rim.. vojnicki.. Nastaju i prvi instrumenti: udaraljke od drveta. bez njega.). jer pevaci. a kasnije se javljaju 3 vrste viseglasja: heterofonija – unisono-4.  Muzika u zivotu starih naroda Stare drzave su: Egipat – Misir. koji su ponavljani uz promenu dinamike. • Notacija – Kod Grka je veoma vaznu ulogu imao horovodja. . Dele intervale na konsonantne i disonantne. i imitacija – ponavljanje krace fraze kroz glasove.

u prevodu. Car Konstantin 313. Misira – Egipta. enharmonije i bez velikih skokova – mirne melodije u obimu linijskog sistema. i kmetovi – ljudi koji su sluzili vladarima i crkvi. i • Od 1200. a muzika je poverena profesionalcima i prenosi se usmenim putem. bez instrumenata i bez pokreta – dakle crkvena muzika je tada bila vokalna. Karlo Veliki je uspostavio Gregorijanski koral u celoj Evropi. Tada se razvija svetovna muzika. cije je zajednicko ime bilo Varvari (tako su ih Rimljani zvali). Hriscanstvo je tada bilo glavna idejna snaga. godine rimsko carstvo se cepa na I i Z i dolazi do preokreta i promene nacina zivota. Crkva nastoji da sebi privuce sto vise vernika. • Dva hora u vidu antifonog pevanja (u vidu dijaloga). Sve ove promene donose veoma vazne poglede na svet. godine u Milanu dozvoljava propovedanje hriscanske vere. stvaranje i umetnost. On se morao znati napamet.Kasni srednji vek. Izvode ga glumci i pevaci uz instrumentalnu pratnju.Rani srednji vek – od V do X veka – tad se izvodila samo jednoglasna muzika. • Naizmenicno pevanje svestenika i naroda (hora) – responzorijalno pevanje. . godine – Gotika – obuhvata razvoj viseglasja i instrumentalnu muziku. nalazimo ga u nauci. i . Izvodjenje Gregorijanskog korala: • Svestenik izvodi psalmodijski solo. Crkvena muzika U prvih sto godina srednjeg veka (pocetna faza srednjeg veka) Rim je zabranjivao propovedanje hriscanstva i vrsenje hriscanskih obreda. Pocinju da se zidaju crkve. .Srednji vek U srednjem veku sve vise dolazi do sukoba naroda i vladajuce klase. Prvi sa skupljenjem melodija pocinje Papa Grgun I (560 – 604).U feudalistickom drustvenom uredjenju postoje dva sloja – klase naroda: vladari – feudalci – feud. tehnici. do 1400. godina se smatra godinom koja je okoncala starovekovni robovlasnicki drustveni poredak i uspostavila srednjovekovni feudalisticki drustveni poredak. Bogosluzenja su bila na latinskom jeziku. i samim tim se slabi unutrasnja snaga Rima. i koji su u principu bili (lose)placeni robovi. Hriscanstvo se rasprostranjuje po celoj Evropi i u Bogosluzenje se uvode narodne melodije – svaka drzava svoje narodne melodije (Srbi – Osmoglasnik). Prve melodije se uzimaju iz Sirije. znaci zameljisni posed. 476. koji poslednjih 14 godina svog zivota bira duhovne napeve svih naroda bez hromatike. . .Rim kasnije ustanovljava pravilo da se Bogosluzenja u celoj Evropi moraju vrsiti na Latinskom jeziku. koji se moze podeliti na 2 perioda: • Od 1000. Zbirka tih melodija nazvana je Antifonardi. i bila je zlatnim lancem vezana za oltar. Srednji vek se deli na dva perioda: . • Od XIV do XVI veka pojavljuje se muzicki oblik nazvan Misterij. Sve crkvene melodije nazvane su Gregorijanski koral. a spoljasnji neprijatelji su bili Huni.U Gregorijanski koral se sve vise ubacuje narodnih motiva. godine – Romanika. Opisuju se dogadjaji iz poslednjih Hristovih dana i tako nastaja Liturgijska drama. Pojavljuju se prvi instrumenti i gluma. Mongoli. 395. pa su hriscani bili prinudjeni da svoje obrede vrse u katakombama. umetnosti i u obicnom zivotu. Izraela. do 1200. a feudalci su bili veleposednici. U njemu se opisuje zivot Isusa Hrista i njegovih ucenika. Uz te obrede hriscani su pevali jednoglasne melodije. a u Rimu pocinje skupljanje melodija. koja postaje glavna idejna snaga srednjeg veka. Sve je prozeto hriscanstvom. zbog cega se osniva posebna skola – I skola u Rimu – za ucenje Gregorijanskog korala.

. Putujuci muzicari prava dobijaju u XIII veku i nastaje najstarije udruzenje muzicara u Becu. jedan glas ima c. . . Kasnije u XII i XIII veku u Francuskoj. f. Od muzickih oblika kod njih se prvi put pojavljuju plesovi i dvodelne pesme. decje pesme. ili unisono – 4 i 5 – unisono. To su bili pevaci. glumci i dreseri. u crkvu se uvode orgulje. zabavama. Viteska muzika je bila na narodnom jeziku. Narod ih je voleo. Gral – casa Isusove krvi. . . alt. dvodelne i traju koliko kompozitor zeli. f. Tekstovi su bili svetovnog karaktera. gde su nosioci plemicke muzike bili trubaduri. a gradjanstvo postaje glavna motorna struktura. U Francuskoj se nazivaju zongleri. grad je sa zanatstvom i trgovinom centar okolnih zbivanja. ratnicke pesme. plesaci. ljubavne. Bernar De Vantadorn i Adam De La Al (najznacajniji truver). tenor i bas. zanatlijske pesme. a tematika je bila lirika ili priroda. Najstarija kompozicija u obliku kanona je sestoglasni (4 tenora i 2 basa) kanon iz 1310 godine u durskoj lestvici – „Leto nam dolazi“. cak i prve cetvoroglasne kompozicije i uvodi prvu podelu hora na 4 glasa: sopran. U to doba javlja se pobuna protiv crkve i njenih shvatanja. i univerziteti – prvi je Sorbona u Francuskoj. Sve ove kompozicije su stroficne. (cantus firmus – zadati glas) – melodija iz gregorijanskog korala. Plemicke kompozicije izvode zongleri. Poznati muzicari iz ovog vremena u Francuskoj su: Giom De Poatje. i bio u sitnijim notnim vrednostima. tako da ovaj oblik u XIII veku dobija duhovno-svetovnu formu. Radili su i danju i nocu u odelima. Prvi kompozitori su: Leonimus – napisao 80 organuma. Perotimus – prvi pisao fo burdoe. • Ova muzika se javlja u Provansi u Juznoj Francuskoj. Nibelunzi – patuljasto germansko pleme. Kasnije on dobija i instrumentalnu pratnju koja svira c. jer su smatrani predstavnicima djavola zbog toga sto su se u svojim pesmama rugali vladarima i crkvi. Votelbajd i Hajnrih Fraenlob.Znacajnu ulogu u izvodjenju narodne muzike imalu putujuci muzicari. Uglavnom su u svojim melodijama opisivali germansku tematiku – Tristan i Izolda. na razlicitim jezicima. .Prvi i nasjstariji oblik viseglasja je Organum. .trgovi ulice. f.Diskant – dvoglas sa gregorijanskom melodijom kao c. To su bile: balade. pa cak i uspavanke. pa pocinju da uce teoriju muzike i instrumente. Svetovna muzika – narodna muzika Nema mnogo zapisa svetovne muzike jer su crkva i vlast zabranjivali narodu da se bavi muzikom – crkva je imala svoj stav i principe. paralelnim kretanjem u kvartama ili kvintama.Motetus – je duhovna najcesce troglasna kompozicija. Te melodije mogu biti u dorskoj.Konduktus – latinski (zbog Rima) strofican tekst i javlja se u kasnom srednjem veku. Plemicima i vitezovima je dosadio parazitski zivot. a narod je bio neobrazovan.Fo burdo – troglas u paralelnim trozvucima. miksolidijskoj ili durskoj lestvici.Gimel – dvoglas u paralelnim 3 i 6. kasnije ih praktikuje i cela Evropa: . i pocinju da pisu muzicka dela.Hoketus – je cetvoroglasan i karakterise ga isprekidana melodija sa mnogo pauza.Rondelus – je mogao biti troglasan ili cetvoroglasan i imao je jednu melodiju koja se provlacila kroz glasove. • U Nemackoj se vitezovi koji pisu vitesku muziku nazivaju minezengeri. f. . f. i pratecim glasom koji se kretao suprotno od c. . romanse. Oni nisu imali nikakva prava. Radili su na tornjevima grada. Najznacajniji minezengeri toga doba su: Valter fon Der. a na njemu se izvode dva razlicita teksta. Oni sami izvode svoju muziku (za to ne koriste spilmane) na pevackim takmicenjima i na dvorovima.Tada se javlja interes plemica i vitezova za narodnu muziku. i on postaje svetovna melodija. . Nosioci ove muzika ne Severu Francuske bili su truveri. . a u Nemackoj spilmani. dok drugi prati c. Grade se katedrale – prva koja je izgradjena je Notr Dam. . Imali su svoja putujuca pozorista i ucestvovali su na vasarima. On je dvoglasan. Postoje mnogobrojni zapisi ove muzike. . Tada u Engleskoj nastaju prve viseglasne kompozicije. Sastoji se iz melodije koju imitiraju glasovi i traje sve dok poslednji glas bar jednom ne izlozi melodiju (temu). f.Kanon – je vrhunac polifonije u XIII veku i nastao je u Engleskoj. Narodna muzika je ipak opstajala i prenosila se usmeno. Magnus. Vlast i crkva su ih progonili. Na kraju dolaze i do dvorova. gde su najavljivali dolazak neprijatelja i sazivali narod na sastanke.Viseglasje Na pocetku kasnog srednjeg veka – XI vek. Ima jedan vodeci glas – c.

fidel. Pavana. U to doba postoje 2 oblika nota: romanski – kvadratne note.Postoji dosta slika. Tada se razdvajaju deonice glasova i partiture su univerzalne za sve instrumente – mogu da ih sviraju svi instrumenti koji imaju dovljno tonova (zica. do 1200. Nosioci narodne muzike u Nemackoj su bili spilmani. lako prenosive orgulje. Bure – iz njih kasnije nastaje Svita. Uglavnom su pisani u durskoj lestvici i varijacionog su oblika. Rezime – Srednji vek (V . . do 1400. Za to mu je posluzila himna djakona Pavla Sv. koji traje od V do X veka i tad se izvodila samo jednoglasna muzika. viseglasje se koristilo u paralelnim 4 i 5. sa dirkama – prvi oblik orgulja – portativ – male. cije inicijale u XVI veku koristi Vo Bron za ime sedmog tona – „si“. 1 zica.Instrumentalna muzika Instrumentalna muzika se razvijala kroz ceo srednji vek. hoketus. rota. lauta i lutnja. motetus. Prvi oblici instrumentalne muzike su plesovi – narodne igre raznih drzava. rota – 3 do 6 zica. godine i obuhvata razvoj viseglasja i instrumentalnu muziku. kipova. kljuceve i solmizaciju od „do“ do „la“.Prvi oblici instrumentalne muzike bili su plesovi (igre). Galjarda. ratnicke pesme i uspavanke. i kasni srednji vek. Najstarija zbirka instrumentalnih kompozicija je zbirka kompozicija za instrumente sa dirkama nazvana Kodeks (to su u stvari preradjene pesme).). Svetovna muzika – oblici: balade. a plemicke trubaduri i truveri. ali postoji i instrumentalna. Jovanu Krstitelju. preovladava vokalna. ljubavne. koji vuku korene iz grckih modusa. . rondelus i kanon.5 oktave. Gvido Aretinski je uveo danasnji linijski sistem. Osnova srednjevekovne teorije muike su bili modusi. To su: viela – nemacki fidel – 5 zica. romanse. • Trzacki instrumenti – Najpopularniji instrumenti korisceni za prvi oblik instrumentalne muzike – ples su harfa.Instrumentarijum: gudacki instrumenti – Arapi ih donose u IX veku – viela. Cakona – italijanske. Orguljasi su bili profesionalci. ali postoji i homofonija. • Orgulje – prvi oblik je portativ – male. U srednjem veku vlada feudalisticki poredak – feudalci tj. i goticki – romboidne note. u pocetku trzacki. Hajnrih Fraenlob. blok flaute – flaute od drveta. i njima podredjeni radnici-kmetovi. na zidovima i prozorima kuca.XV veka) Deli se na: rani srednji vek. i gotiku – od 1200. preovladava polifonija.. Najstarije igre su: Estampida. i razni oblici truba. šalmaj ili šalimo – preteca klarineta. raspon 2. Prvi ih uvodi Pipin Mali. duga rezonatorska kutija. trumšajs – dug vrat.Kompozitori: duhovne muzike – Leonimus. trzacki – harfa. koji se deli na romaniku – od 1000. a kasnije gudacki instrument. lauta i lutnja i koristili su ih putujuci muzicari. Bernar De Vantadorn. konduktus. a u Nemackoj – Volter Fon Der. lako prenosive orgulje. salmaj-salimo. Paspje. crkava. . Preovladava crkvena muzika. Magnus i Perotimus. . i Rigodon. a instrumentalna muzika se samostalno izvodila samo za vreme plesa. ali ima i svetovne. rupica. rebal – 3 zice i svirala se kao danasnje gusle. blok flaute i razni oblici truba. Imala je podredjeni polozaj u odnosu na vokalnu muziku zbog neprijateljskog stava crkve. Usavrsava se tehnika. Adam De La Al – u Francuskoj. trumsajs. .. . dvorova. a prvi kompozitori svetovne muzike – Giom De Poatje. pomocu kojih znamo kakvi su bili instrumenti u srednjem veku: • Gudacki instrumenti – javljaju se u IX veku i donose ih Arapi. Sargarelo. a plemicke minezengeri. koristili su ih putujuci muzicari. god. Kasnije se usavrsavaju i uvode ih u crkvu zbog davanja intonacije pevacima. a u Francuskoj nosioci narodne muzike su bili zongleri. Kasnije se javlja viseglasna muzika – oblici: diskant. • Duvacki instrumenti – Svi duvacki instrumenti korisceni su uglavnom solo i koristili su ih putujuci muzicari: rog – bio je od metala. fo burdo. imao je najjaci zvuk i koristili su ga putujuci muzicari. duvacki – rog.Oblici – jednoglasni: korali od kojih nastaju liturgijska drama i misterij. veleposednici i crkva. rebal.

o Madrigal – svetovni oblik pisan na narodnom jeziku. god. Pojavljuje se i Protestantizam – oblik Hriscanske vere – u kome se Biblija tumaci slobodno. modusi. Misa moze biti:  Horalna – c. Preovladjuju vokalna dela i javlja se polifonija – svi glasovi ravnopravni. na narodnom jeziku:  U Italiji su to: kača – opisuje scene iz lova. Tada su grad i gradjanstvo bili osnovni cinioci drustva. godine. sto je tada bilo veoma smelo. On je cetvoroglasan i izvodi se AKAPELA – bez instrumentalne pratnje. koji je tada bio centar kulture (imao je prvu katedralu – Notr Dam. On nastaje u XI veku i svetovnog je karaktera. • Kompozitori: . i prvi univerzitet – Sorbona). Polifonija je zasnovana na bazi imitacije i ubacuje se hromatika. U to vreme Francuska je bila centralisticka drzava – imala je jedan dvor koji je odlucivao o svemu. Prema toj teoriji Sunce je centar Suncevog sistema i oko njega se okrecu planete. a potvrdio ga Galileo Galilej. ronda. Javlja se sinkopirani ritam i sve vise do izrazaja dolazi vodjica. koji se ponavlja kroz glasove.  A u Francuskoj sanson. Nastao je u Italiji i pisan je u 5 glasova sa razlicitom tematikom:  Duhovni – Biblija. kadence. liriku. Taj dvor se nalazio u Parizu. balada. Kasnije se broj glasova smanjuje tako da imamo vodeci glas uz pratnju nekog zicanog instrumenta. Kompozitori u svojim delima opisuju vanmuzicke dogadjaje (prirodu. virle (oblik instrumentalne muzike. frotola. a kasnije dobija i instrumentalnu pratnju. kojima je ona poverena. • Muzicki oblici korisceni u doba renesanse su: o Motet – duhovni oblik – opisuje dogadjaje iz Biblije. Geocentricni sistem i prema njemu je vreme racunato po Julijanskom kalendaru.) i kasnu (od 1500. i tehnici. Javljaju se: sve veca upotreba paralelnih terci i seksti – konsonantni intervali.U to vreme se i svetovna i duhovna muzika podjednako upotrebljavaju. Sve vise do izrazaja dolazi folklor i narodni uticaji. a izbegavaju se 4 i 5. Ima vise stavova i svi stavovi su u istom tonalitetu. Preovladjuju modusi.  Akapela misa – bez instrumentalne pratnje. konduktusi. Francuska renesansa Francuska je prva drzava u kulturi i gradjansvo je glavno. Deli se na ranu (od 1300. do 1600.  Svetovna misa – sa svetovnim c.Javlja se teorija Heliocentricnog sistema – veca tela primoravaju manja da se okrecu oko njih. hromatika i durski i molski rod. f. god.Nosioci muzike su profesionalci. a bogosluzenje (misa) je na narodnom jeziku. i voleli su da oponasaju zivotinje. i na osnovu toga nastaje Gregorijanski kalendar.Renesansa Renasansa traje od 1300. svakodnevni zivot) – svetovna muzika. Vokalna dela dobijaju instrumentalnu pratnju. o Misa – duhovni oblik i ona zauzima glavni deo Bogosluzenja katolika. astronomska otkrica i otkrica u nauci. . ima karakter plesa). Heliocentricni sistem je pronasao Nikola Kopernik. motetusi. iz gregorijanskog korala i izvode je svestenik i hor uz pratnju orgulja. . Pisan je u 2 ili 3 glasa.  Prateci – instrumenti. i prva geografska. Javlja se interes za antiku.  Solisticki – vodeci glas i instrumenti. Tekst je latinski i pisan je u stihovima.) renesansu. do 1500. Sve se vise upotrebljavaju paralelne terce i sekste. vilota. do 1600. te se javljaju narodne pesme. Do pojave ove teorije vladalo je misljenje da je zemlja centar vasione – tzv. ali ima i homofonih elemenata. f. . Javlja se pobuna protiv feudalaca i crkve. Muzika je najvise povezana sa knjizevnoscu (Sekspir – muzicka pratnja u dramama). • Postoji nekoliko zbirki pesama koje se cuvaju u nacionalnom muzeju u Parizu: balade. o Narodna pesma – nastala u narodu. Zastupljena je polifonija. ali se upotrebljava i dur-mol sistem. Sa svakim stihom pojavljuje se nov materijal.

Gloria.. Sacuvano je oko 200 njegovih dela. I on se zalagao za paralelne 3 i 6. Kasnije im dodaje i instrumentalnu pratnju. Kasnije se formira nova skola u kojoj se javljaju: imitacija kroz glasove u razlicitim intervalima.1474).1460) – Francuz. sa 3 razlicita teksta na latinskom jeziku. Avru. a kasnije radi u Parizu.Filip de Vitri (1291 .1560) – Svestenik. a kasnije dodaju instrumentalnu pratnju. matematicar.Posle toga nastaje 100 godina pauze u Francuskoj muzici. Izvor njihovog viseglasja se nalazi u Engleskoj. motete i sansone uz instrumentalnu pratnju. Najznacajniji flamanski kompozitor je bio: . Najznacajniji su njegovi motetusi u 3 ili 4 glasa. • Klod de Sermizi • Klod Gidinel • Giom Koste o Flamanski kompozitori Flamanska drzava se sastojala od danasnje Holandije. Predstavnici nove skole su: . inverzija – pojava istih intervala u suprotnom smeru.Dzon Dan Stejbl (1320 . troglasni. Briz. Pesnik i biskup.1493) iz Antverpena (Belgija). Brizu i na kraju odlazi u Italiju gde i umire. Komponovao je dela pretezno narodnog.Jan Okegen (1425 . Sacuvano je njegovih 200 kompozicija: balade na Francuskom. kojih je napisao 186. i postao biskup u Remsu. muzicar. „Krici Pariza“. Brisel. augmentacija – duplo uvecanje svih notnih vrednosti. Kasnije je radio kao pevac u Rimu i Parizu i bio je znacajan kao kompozitor.  Njegova najznacajnija dela su moteti – duhovni sa latinskim ili francuskim tekstovima iz Biblije. koji je radio u Bordou. f. gde se i rodio. Muziku je ucio u Antverpenu. matematicar i kompozitor. radio je 20 godina na dvoru u Ceskoj i obisao Italiju i Nemacku. u kojima napada svoje neprijatelje i opisuje mrznju prema Engleskoj. prozetim narodnim motivima i instrumentalnom pratnjom. Radio je kao pevac i horovodja u Kambreu.Johanes Cikonija – Italijan. radio je na dvoru kod kralja Karla. On se zalagao za paralelno kretanje u 3 i 6 i prvi pocinje da uvodi hromatiku. narodne pesme. . motete. Napisao je 15 misa. deminucija – duplo umanjenje svih notnih vrednosti. pedagog. Predstavnici sansona u Burgundiji su: .Giom di Fajl (1400 . istoricar. o Giom de Maso (1350 . Bio je filozof. Neki od njegovih sansona su: „Pevanje ptica“.Zil Bensoa (1400 . teoreticar. a kratko vreme i kao imitator. manji broj moteta i 20 sansona. Mise su se mogle pevati u sva 4 modusa.1367) – najznacajniji kompozitor. a zatim se u kasnoj Francuskoj renesansi pojavljuje sanson – troglasna narodna pesma sa instrumentalnom pratnjom i kompozitori: • Kleman Zaneken (1472 . „Bitka kod Marinjana“. „Brbljanje zena“. prirodu. . prve oblike rekvijema i pasije. trgovacki i kulturno-umetnicki jaka. Parizu kao dirigent i kompoziror. Amsterdam. a kasnije 2 glasa preuzimaju instrumenti.1377) – najznacajniji uz de Vitrija. Pisao je mise. Sanktus u okviru kog se moze pojaviti Benediktus. . motete u cetiri glasa uglavnom sa duhovnim tekstom.  Pisao je i mise koje su glavni oblik katolickog bogosluzenja. Misni ordinarijum – obavezni stavovi mise su: Kirie. plesnog karaktera. a najpoznatiji motet mu je Deotratias – u 36 glasova.Jakob Obreht (1430 . ali najznacajnije njegove kompozicije su sansoni. istorijsko-herojske teme. Najstarija misa je njegova misa „Notr Dam“. Flamanski kompozitori vokalnu polifoniju dovode do savrsenstva i pisu: mise u cetiri glasa i svi stavovi su bili u istom tonalitetu. Belgije i S-I Francuske – Burgundije. Pisao je na Francuskom i Italijanskom jeziku. Glavni kulturni centri su bili: Kambre. Ona u doba renesanse postaje ekonomski.1505) – rodjen u Utrehtru.. Sansoni su mu bili polifoni. i prvi flamanski kompozitor je bio Englez: . Kredo. i Agnus Dei (Jagnje Bozje). a zatim u Parizu kao horovodja. sansone. Pisao je mise. motete. troglasne u strofama. Ucio je muziku u crkvenoj skoli u Kambreu. Pisao je mise. . „Lov na jelena“. i pisao je i duhovne motete i sansone. U svojim delima opisuje svakodnevni zivot. filozof.1353) – Radio je u Kambreu. Pisao je svetovne mise sa c. ronda pod uticajem narodnog folklora. Bio je svestran: knjizevnik. sa francuskim tekstom. biskup.

• Tomas Štolcer (1480 . . • Paul Hofhajmer (1459 . Minhen i Nirnberg. Kompozitori ovog razdoblja nemacke renesanse su: • Hans Saks (1496 . o Hans Leo Hasler – iz Nirnberga pisao je korale u 5 glasova i madrigale. • Hajnrih Isak (1450 . • Orlando Gibons (1573 . . a kasnije stagnira jer je Engleska bila osvajacka drzava. i scenska muzika koja je docaravala Sekspirove drame. sansone i lidove. Melodija je tada bila mirna.Zosken de Pre (1440 . moteti.1625) – je pisao madrigale pod uticajem Italije i kompozicije za virdzinal. • Osnovu protestantizma cini protestantski koral – jednoglasne homofone melodije sa tekstom na narodnom jeziku. Orgulje se razvijaju i nastaje instrumentalna muzika koju su Nemci doveli do savrsenstva.1623) – orguljas na dvoru kraljice Elizabete i pisao je mise. . napevi minezengera. • Tomas Morli (1558 . Glavni kulturni centri u ovom periodu su bili Augzburg. Na Englesku muziku uticu Italija i Flamanci. Komponovao je: mise od kojih mu je najznacajnija „Ave Marija“. Kompozitori: o Johanes Ekard – uvodi isti harmonski kostur za sve protestantske korale u Pruskoj. Ova reformacija se sastoji od slobodnog tumacenja Biblije i obuhvata obrede ne narodnom jeziku i samim tim mogu da ucestvuju svi vernici. . „Berlinska zbirka“ – uglavnom narodne pesme svetovnog karaktera. Javljaju se i prve zbirke ovih pesama: „Lohajmska zbirka“ – zbirka narodnih pesama koje su bile jednoglasne uz pratnju nekog zicanog instrumenta ili viseglasne – akapela u kojima je glavnu melodiju izvodio tenor. psalmi.  Englezi su izmislili variacioni stil. . motete i antele. Rimu. kao i instrumentalnu muziku. u prevodu).1576) – komponovao je pesme koje su se obicno pevale uz gitaru ili neki drugi zicani instrument – oko 2000 kompozicija uglavnom svetovnog karaktera. • Ludvig Zenfl (1492 . i one se najvise pisu. a najvise obucari. Kambreu i Parizu. i sansone. Kompozitori: • Vilijam Berg (1543 .Za vreme vlasti kraljice Elizabete razvija se Virdzinal – preteca klavira.Krajem XVI i pocetkom XVII veka komponuju se madrigali i dela za virdzinal. • Dzon Daunlend (1562 . i lid – nemacka narodna pesma.Za vreme vladavine Tjudora Henria VII i VIII komponovane su mise. motete i madrigale u dvohorskom stilu.1537) – znacajan orguljas u Insbruku i Salcburgu. Razvijaju se: ode – pohvalne pesme svetovnog karaktera. Uvode orgulje u bogosluzenje bez kojih se ono kasnije ne moze zamisliti.IV period je doba reformacije.1603) – Prvi je poceo da primenjuje dur-mol sistem i pisao je orguljsku muziku i engleske madrigale. i dosta je pisao crkvenu muziku u flamanskom stilu.1527) – pisao je dvoglasne lidove u paralelnim tercama. Frankfurt. a kasnije svi glasovi imaju isti ritmicki kostur. i poznavao teoriju muzike i homofoniju. Kompozitori iz ovog perioda su Robert Faerfoks i Dzon Taverner. Kasnije je radio u Milanu. himne pa cak i napevi drugih naroda. .1555) – prvi nemacki polifonicar koji je komponovao viseglasne nemacke narodne pesme. Tvorac reformacije i protestantizma je Martin Luter (1483 . narodne pesme sa duhovnim tekstom. narocito razvijena u XV veku. koje kasnije ulaze u bogosluzenje. svirao lutnju.1521) – najznacajniji germanski i evropski renesansni kompozitor rodjen u Anžeu. himne. Postoji nekoliko perioda u okviru nemacke renesanse: . - Engleska renesansa U XVI veku Engleska renesansna muzika dostize vrhunac. mise i instrumentalne kompozicije u vise stavova koje je on prvi patentirao. Oni su radili u periodu od 1450 – 1600 godine i to su uglavnom bile zanatlije. Reformacija je socijalni i idejni pokret koji je izrazavao zelje svih klasa. o Leonard Lehner – pisao je duhovnu muziku – motete. mise i psalme. Njegove partiture su prve zabelezene partiture u muzici.U prvom periodu se komponuje duhovna muzika pod uticajem Flamanaca. . Tako je nastao oblik katolicke vere – Protestantizam i uglavnom su ga primili Germani.1526) – sacuvano je njegovih 150 dela: lidovi. moteti i malo instrumentalne muzike.Treci period je tipicno nemacki – glavni nosioci muzike su „maisterzengeri“ (majstori pevaci. bez skokova. Iz ovog perioda kompozitori su: • Hajnrih Fink (1445 .Drugi period se temelji na podrucju horske muzike koja je veoma razvijena. To su psalmi.1517) – komponovao je mise. Kompozitori su Robert Vajs i Dzon Šepard koji su pisali mise.1546) – flautista.1625) – pisao je madrigale i solo pesme uz pratnju lutnje. Nemacka renesansa Renesansa u Nemackoj muzici obuhvata XV i XVI vek.

Mantova i Venecija. madrigalizmi ustaljeni nizovi tonova za odredjene pojave ili pojmove. lidova. o Andrea Gabrieli (1510 .o Orlando di Laso (Roland de Lasus) (1530 . 6. Kasnije kompozitor opisuje neki svoj unutrasnji nemir. Rim U Rimu se komponuju duhovne forme – mise i moteti.Glavni kulturni centri Italije u doba kasne renesanse bili su Rim. . i pretrpana polifonija.1565) – prvi unosi romantiku sa svojim madrigalima koji su prva stampana muzicka literatura na svetu. Tematika madrigala je satira. i stvara kompozicije za jedan instrument. kasnije radi u Italiji.. Milano. Dela koja je pisao su na italijanskom ili latinskom jeziku. o Jakov Arkadelt (1501 . a kasnije dobija i instrumentalnu pratnju. a kasnije dobija instrumentalnu pratnju. • Frotola – homofona – glavna deonica je u gornjem glasu. Kompozitor je: . a to radi upotrebom disonanci i modulacijama u dalje tonalitete. Pocinju da se upotrebljavaju tzv. motete. • Balada – od 3 strofe i priper od 3 stiha: dogadjaju kome je ta balada posvecena. Bio je horovodja viceguvernera Sicilije.. 140 balada i nekoliko kacoa.Kompozitor iz ovog perioda je Francesko Landini (1325 .1567) – komponovao je 120 sansona i 200 madrigala. Najznacajnija misa je posvecena papi Marmeliju. Prvi deo je imao polifoni oblik. Upotrebljava 3 hora. patetika i ljubavna poezija.1462) – Flamanac. o Karlo Djezoldo Venoja – potice iz aristokratske porodice. 1200 moteta. sto u prevodu znaci loviti – opis ulicnih prizora i prirode. 5. Pisao je za akapela hor. Pisao je motete cak do 12 glasova – moteti od 4. On je najznacajniji kompozitor cele renesanse. Marka. Firenci. o Nasledio ga je Djovani Gablrieli (1555 . potom opet u Rimu. Italijanska renesansa U prvom periodu muzika igra vaznu ulogu u zivotu. Svirao je lutnju u svom dvorskom orkestru. • Madrigal – komponuje se sa nekoliko stihova i nema vise strofa. madrigale. Kasna renesansa u Italiji je pod uticajem Flamanaca – doba XV veka. kada preovladavaju svetovni oblici: • Vilota – viseglasna dvopevna pesma – polifona. Madrigal tada postaje jednoglasan uz instrumentalnu pratnju. a ziveo u Rimu. . a zatim odlazi u Minhen gde komponuje oko 2000 savrsenih polifonih dela: sansona. Svaki stih donosi novi materijal koji se imitira kroz glasove u pet glasova sa udvojenim unutrasnjim glasom. izbegavaju se modulacije i skokovi.1586) – bio je orguljas u crkvi Sv. 50 misa. Pisao je mise. Napisao je 12 madrigala. • U Veneciji je osnovana skola i osnovao ju je Andrijan Vilaet (1420 . o Cipijan van Rorec (1516 .Djovani Pjer Luidji da Sante – Palestrina – ziveo je blizu Rima. psalme. U njemu se razvija osecaj narodnog ritma – narodne melodije. gde je i umro. Prvi pise instrumentalnu muziku – ricerkare i kancone. Pisao je madrigale u kojima koristi hromatiku i modulacije. Komponuju se uglavnom svetovne pesme: • Madrigal – nastao u Italiji i ima 4 strofe po 3 stiha i priper od 2 stiha. 12 glasova. o Luka Morencio (1552 .1397) – slepi orguljas u Firenci u crkvi Svetog Lorenca.1643) koji je pisao ricerkare i kancone za orgulje.1594) – Flamanac rodjen u Anzeu. • Drugi oblik je Kaco. Kasnije radi u Minhenu i po povratku u Veneciju osniva orkestar i pocinje da pise muziku za orkestar. . i napisao je 326 moteta i 105 misa (u 6 glasova).1599) rodjen u Beli. Svaka strofa je imala istu melodiju i najcesce je bio troglasan. koristi hromatiku i modulacije u udaljene tonalitete. Muzika je mirna. Najznacajniji su mu madrigali i orguljske kompozicije uz pratnju 2 hora (polifonija) i bilo je zastupljeno nijansiranje. horovodja u crkvi Svetog Marka. imao je dva dela.

Instrumenti: • Virdzinal – je preteca klavira u Engleskoj. Tomas Morli. pavana. Englezi prvi uvode varijacione oblike i po tome su najznacajniji. Paul Hofhajmer. flauta i fagota.  Orguljsku muziku su pisali: Konrad Pouman – pisao preludijume i korale. • Duvaci: cink.Lutnja je najomiljeniji instrument renesanse. kornet. koji se izvodi na orguljama. alemanda. Kasnije se osamostaljuje i na njoj se sviraju plesovi – prvi oblici instrumentalne muzike homofono obradjeni – galjarda. . kao pratnju pevacima. a oblik mu je trodelan. Arapi su je doneli i imala je 6 zica (porodice su je najcesce koristile na izletima. koseza. nekoliko viola. Pocinje razlozenim akordima. Klaudio Merulo – Italijanski orguljas.. viola da gamba.Instrumentalna muzika renesanse Instrumentalna muzika renesanse dozivljava vrhunac u XVI veku. koji prvi u muziku unosi varijacione oblike. o Oblici zasnovani na varijacijama:  Fantazija – pisana je za instrumente sa dirkama i sastoji se od vise odseka (stavova). o Oblici koji vode poreklo od vokalnih oblika:  Ričerkar – nastao u XVI veku od moteta. tako da tokata ima karakter improvizacije.  Preludijum – uvod za fugu. 3 lutnje. . trombon. samostalna je i nema tacno odredjene partiture vec su to partiture za sve instrumente. fagot. Hans i Mihior Najzinder. .Kompozitori renesansne instrumentalne muzike su: Francesko da Milano. Najcesce su se sastojali od: 2 cembala. Dzon Daunlend. Kompozitori za virdzinal su Vilijem Bert. Kancona je dvodelna a odseci su kontrastni.. • Gudaci: viola da bračo. Postoje dve zbirke kompozicija za virdzinal: „Partenija“ i „Vilijem virdzinal buk“. violina. Sadrzi jednu temu koja se provlaci kroz glasove. Prethodi fugi. pri izvodjenju sansona i lidova). Pisana je za orkestar koji je bio podeljen u 2 grupe. u kojima se oponasa priroda. a kasnije dobija krace notne vrednosti. Alberto da Mantova. cakona. . Naziv je dobio po reci „virgo“ – stapic ili po kraljici Elizabeti. II vrsta je varijacioni ricerkar. korneta. To je u stvari motet.Oblici: • Za instrumente sa dirkama – klavir i orgulje: o Oblici koji su zasnovani na ritmickom karakteru – plesovi. Oblik je neodredjen. blok flauta. kuranta. . bure.  Tokata – vodi poreklo od orguljske predigre – intonacija pevacima u protestantskom koralu.  Koralna predigra – pisana za orgulje i sluzila je za davanje intonacije pevacima.  Kancona – vodi poreklo od narodnih pesama „da suonare“ (za sviranje). Renesansa je prvi period u kome se javljaju orkestri. Dzon Daunlend i Tomas Morli. Orlando Gibons.

i deli se na ranu (od 1300. tokata – vodi poreklo od orguljske predigre i ima karakter improvizacije.Kompozitori: Francuska: Zosken de Pre. Alberto da Mantova.1600. do 1500.) Renesansa obuhvata period od 1300. polifoni duhovni oblik. Andrea Gabrieli. U doba renesanse javljaju se i prvi orkestri. Giom di Fajl. polifona. Vilijam Berg. i voleli su da oponasaju zivotinje. i prva geografska. viseglasna. Hajnrih Isak. polifona. i tehnici. Kompozitori u svojim delima opisuju vanmuzicke dogadjaje (prirodu. . te se javljaju narodne pesme. duvacki – cink. viola da gamba i violina. Hans Leo Hasler. madrigal – programski. godine. Instrumentalna: Francesko da Milano. Filip de Vitri. Hans Saks. Karlo Djezoldo Venoja. Djovani Gablrieli. a u Francuskoj je to šanson. Cipijan van Rorec. vokalni ili vokalno-instrumentalni (uz instrumentalnu pratnju). frotola . Luka Morencio. modusi.Oblici koji se tada koriste su: motet – programski. viseglasni. . Oblici koji vode poreklo od vokalnih oblika: ricerkar – vodi poreklo od moteta – to je motet izveden na orguljama. Paul Hofhajmer. Dzon Daunlend i Tomas Morli. homofona. Kleman Zaneken. Javlja se pobuna protiv feudalaca i crkve. fagot. polifoni. liriku. Jakov Arkadelt. god. Johanes Cikonija. korneta. Flamanci: Dzon Dan Stejbl. viseglasna. Hans i Mihior Najzinder. Oblici instrumentalne muzike – to su oblici uglavnom pisani za instrumente sa dirkama. Javljaju se: sve veca upotreba paralelnih terci i seksti – konsonantni intervali. svetovna. godine) i kasnu (od 1500. gudacki – viola da bračo. svetovna. Johanes Ekard. Orlando di Laso. duhovni ili svetovni oblik. svetovna. Nosioci muzike su profesionalci. Sve vise do izrazaja dolazi folklor i narodni uticaji. Leonard Lehner. Italija: Andrijan Vilaet. blok flauta. Muzika je najvise povezana sa knjizevnoscu (Sekspir – muzicka pratnja u dramama). Najcesce su se sastojali od: 2 cembala. Oblici zasnovani na varijacijama su: fantazija. Javlja se interes za antiku. trombon. viseglasna. preludium – predstavljaju uvode za fugu. Tomas Štolcer. flauta i fagota. Preovladava apsolutna. polifoni duhovni oblik. do 1600. kornet. prvo vokalna posle vokalno-instrumentalna.programska. vokalni. viseglasna. vilota – programska. Preovladjuju vokalna dela i javlja se polifonija – svi glasovi ravnopravni. balada. Zil Bensoa. viseglasni. misa – programski. narodna pesma – U Italiji su to kača – programska. kadence. Giom de Mašo. Jan Okegen. godine). Dzon Šepard. do 1600. Pojavljuje se i Protestantizam. Jakob Obreht. hromatika i durski i molski rod.Instrumenti: sa dirkama – orgulje i virdzinal. i koralna predigra. svakodnevni zivot) – svetovna muzika. Orlando Gibons. Djovani Pjer Luidji da Sante – Palestrina. polifona. kancona – vodi poreklo od pesama „da suonare“ – za sviranje.Rezime – Renesansa (1300. Oblici zasnovani na ritmickom karakteru su razni plesovi. . duhovna (ali ima i svetovne) muzika. astronomska otkrica i otkrica u nauci. Tada su grad i gradjanstvo bili osnovni cinioci drustva. . 3 lutnje. vokalna. Engleska: Robert Vajs. Tomas Morli. nekoliko viola. Ludvig Zenfl. prvo vokalna posle vokalnoinstrumentalna. Nemacka: Hajnrih Fink. vokalni ili vokalno-instrumentalni ili prateci – instrumentalni. . vokalna. viseglasni. Dzon Daunlend.

Drugi period traje od 1650. Vise se ne veruje slepo crkvi – javlja se revolucionarni poredak i sve to zbog novih naucnih otkrica: heliocentricni sistem koji je otkrio Nikola Kopernik. prva stamparija. • Komedija – sluzila je za ismevanje i najvise su je pisali rimski pisci. . do 1750. • Dramatski madrigal – italijanska kompozicija. • Serija – opera mitoloskog sadrzaja. Mozemo reci da Barok pocinje sa zavrsetkom zivota slavnih predstavnika renesanse Palestrine i Milastroa (1594). na bazi improvizacije koja je njime uslovljena. Preovladjuje svetovna muzika i javljaju se instrumentalna polifonija i vokalno-instrumentalna monodija (jedan glas iznad svih).Barok Barok traje od 1600. fuga i tokata. muziku i ples. Izvodila se uz glumu i muziku. opservatorijum. Oratorijum i Pasija. glumu. . u nekom tonalitetu koji se sada ustalio u upotrebi. recitativ koji izvodi jedan od likova uz instrumentalnu pratnju orkestra koji je bio veoma oskudan i imao samo dve deonice – jednu za glasove i jednu za instrumente. fantazija. Nastala je u Italiji 1594. godine u Firenci. Muzicki oblici koji vladaju ovim periodom su: koncert – 2 vrste. a kasnije dolazi do izrazaja narodna umetnost i sa jacanjem gradjanske klase pojavljuje se svetovna muzika. i baletske igre. lirskog karaktera. . . a kasnije u pozoristima. To je scenski muzicki oblik u kome nalazimo tekst za operu – libreto. kod plemica u dvoristima. do 1750. nastao iz korala. ali duhovna ne zamire. Glavnu rec prvo vodi crkva i vladari. vokalna muzika i oblici iz doba renesanse – misa motet i madrigal. Opera je u sebi sadrzala arije. zakon gravitacije – Isak Njutn. Kantata. Opera – nastanak Opera je centralni muzicki oblik Barokne muzike. do 1650. godine nove ere i veoma je znacajan. nastupe hora. godine. Preko hora je ismevana italijanska vlastela. jer u tom periodu dolazi do velikih promena u zivotu pa i u muzici. Libreto je bio takav da plemici i vlastela sami sebe vide na sceni. muzika je asimetricna (ne moze da se podeli na simetricne manje celine). kapitalisticki poredak koji u potpunosti iskorenjuje feudalizam. Sadrzao je glumu. a potvrdio Galileo Galilej. On se izvodi na instrumentu sa dirkama. a zavrsava se okoncanjem zivota slavnog Baroknog polifonicara Johana Sebastijana Baha (1750). a tematika su bili istorijski dogadjaji i mitologija najcesce Grcka i Rimska. do 1700.Prvi period traje od 1600. sonata. Ovde preovladava instrumentalna muzika sa ustaljenim dur-mol sistemom. On je veoma znacajan jer se u ovom razdoblju pojavljuju vokalno-instrumentalni opusi: Opera (bel’ canto – lepo pevanje). Opere su izvodjene na dvorovima. • Kineska opera. svita. Opera u Firenci . • Pastorale – opere mitoloskog sadrzaja (Grcka i Rimska mitologija). prvi dvogled. ples – balet koji se takodje pojavljuje u epohi Baroka i sve to uz muzicku pratnju instrumenata i hora. • Misterij koji je bio popularan u srednjem veku. . Barok donosi motoricnost u muzici i pun je ukrasa. a tematika je bila duhovna (opisivao je dogadjaje iz Biblija tokom liturgijske godine).Treci period obuhvata razdoblje od 1700. Barok se moze podeliti na tri perioda: . Glavni nosioc radnje bio je hor i pojedini pevaci koji su pevali i glumili neke radnje.Prve opere su nazvane pastoralima.Harmonija se obelezava brojevima iznad odredjene melodije i to se naziva General bas. One su se sastojale od niza brojeva – numera koje oznacavale nastupe glumaca. preludium. godine i tada preovladjuju modusi. godine. U ovom periodu se upotrebljava dur-mol sistem.Prvi oblici opere su: • Grcka tragedija. a glavni izraz je harmonija – melodija se gradi na harmonskim akordima.

Tada se muzika izvodila na dvoru Barberinija. • Negove opere pocinju fanfarama. drugi spor i treci brz. Partitura je jednostavna ima samo 2 linijska sistema – 1 za vokalne deonice i 2.1665) je drugi Rimski kompozitor. Odisejev povratak.Firenca je grad gde nastaje prva opera. koje ne ucestvuje u samoj operi. 3 viole „da gamba“. disonantne tonove. koji su otvorili i prvo opersko pozoriste u Rimu. zatim sledi prolog u kome jedno lice. . mrznju.1670) – njegova najznacajnija opera je „Erminija na Jordanu“. nekoliko kitara i nekoliko cembala. Nju izvodi orkestar i ona docarava ambient i dogadjaje I cina opere. . Kasnije je sluzio kod vojvode od Mantove i prolazi svet kao violinista. Arije su. Znacajne opere su mu: „Sveti Aleksej“ – u kojoj srecemo Kastrate – ljudi zrtvovani radi lepog pevanja. Onda se vraca u Italiju u Veneciju. godine Jakopo Peri komponuje svoju drugu operu pod nazivom „Euridika“. Ova kamerata se okupljala na dvoru Jakopa Korsija i njen cilj je bio da ozivi Grcku tragediju i sjedini sve umetnosti: knjizevnost. . dvoje orgulja. Monteverdi u svojim operama upotrebljava cetvorozvuke. zatim sledi prolog. orgulje. petozvuke. muziku.Mikelandjelo Rosi (1600 . nekoliko violina. flauta i oboa. . koji se zalaze za crkvenu muziku. koji prvi u istoriji muzike u operu uvodi Uvertiru. zivotnu sredinu. bes. Uz sve ove umetnosti ubacuju i balet koji je nastao u Franscuskoj 1521 godine. nalazi se u pokraini Toskani. bogate melodije i u njegovim operama se prvi put pojavljuje balet. Opisuje zivot. Tematika ovih opera je mitologija. 4 trombona.1643) – italijanski kompozitor rodjen u Kremoni. scenu. a od svetovnih madrigale u stilu monodije. ukratko otpeva sadrzaj opere uz pratnju cembala ili nekog zicanog instrumenta. Papa postaje Inosent X. godine. Krunisanje Popeje. od duhovnih kompozicija mise i psalme. bavili su se pomalo muzikom i razmatrali svetovnu italijansku formu Madrigal. radi u crkvi Svetog Marka i komponuje.. 1826.. Trodelne je forme i prvi deo je brz. dekor. . modulacije u udaljene tonalitete. pevanje i kompoziciju. Prvi put ova opera je izvedena na dvoru Jakopa Korsija. 1 lutnje. numere.Znacajan operski kompozitor iz ovog doba je Klaudio Monteverdi (1567 .Druga kamerata je osnovana 1587. godine. najznacajnije su: Orfej. u ovom gradu nastaje prva opera-pastorala „Dafne“ po grckoj mitologiji. Tad se razvija i opera Revija.Virdzilio Macoki i Antonio Abatini – pojavljuje se Finale opere u kome vidimo sve prezivele likove opere. ekonomski i umetnicki centar Italije. za oskudni orkestar koji se sastojao od: 1 lire. politicki. • Svi zahtevi ove kamerate su ispunjeni i 1594. o Djulio Kacini (1550 . . Firenca je znacajna i po tome sto je u to vreme tu radio Galileo Galilej. Tada Barberinijevi zatvaraju pozorista i beze u Francusku. Opera u Veneciji . 1600. hor. Tu je ucio violu. a kasnije taj interes se prosirio po celoj Evropi. najavljuju pocetak opere.Stefano Landi (1580 . Sa pojavom pape Inosenta X zavrsava se epoha rimske opere. 2 viole – kontrabasa. Ovo udruzenje je bilo u funkciji do 1582. i ona je u XVII veku bila kulturni. godine Domeniko Macoti (1592 . Opera u Rimu U Rimu se javlja interes za operu medju gradjanstvom i bogatasima. Fanfare – to su trube bez ventila. Njegove opere su: Armida.1665) komponuje prvu znacajnu rimsku operu „Adonisovi okovi“.1576. Prvenstveno je vazna muzika. i „Orfejeva smrt“ sa elementima komike i humora. godine u Firenci je osnovano udruzenje intelektualaca – Kamerata. balet. To drustvo se okupljalo na dvoru Djovanija Barbija.1618) zatim komponuje svoju operu „Euridika“. 3 trube. Kasnije pise opere Serije koje opisuju istorijske dogadjaje. a kompozitor je bio Jakopo Peri. u kojoj se do iznemoglosti izrazava raskos i dekor (scena i kostimi). 2 korneta. 2 kitare. Pratilo se na sluh i ti muzicari su bili odlicni improvizatori. Toskansko narecje je bilo uzeto za glavni knjizevni jezik Italije i smatrano je najpravilnijim. Orkestar je veoma znacajan. 2 viole „da braco“. ima znacajne partiture za sve instrumente (upotrebljava picikato i tremolo) i sastoji se od: 2 cembala. godine i dejstvovala je do 1592. Andromeda.

do izrazaja dolazi pevac kome je sve podredjeno.Alesandro Skarlati (1660 . Posto su se ta pozorista izdrzavala od ulaznica sve se vise smanjuje br. Veoma raskosna opera sa 1000 do 1500 clanova. pa se najvise plesalo-igralo na ulicama. Kompozitori tadasnjice su: . fagot i dve flaute. Opera u Francuskoj Opera se u Francuskoj javlja kasno. Prvo je na dvorovima veliki broj sviraca i pevaca. laganog i brzog dela.Alesandro Stradela (1642 . lopovi. scenom i kostimima.Venecija je u doba Baroka bila razvijen kulturni. Menja se i tematika opera: lakrdijasi. i tada je primaju i u gradjanstvu i medju plemstvom. Izvodjena je na poljanama. rog. Sacuvano je njegovih 40 opera. Napisao je 150 opera. od kojih je sacuvano 20. od Vaskrsa do Juna. „Herkul ljubavnik“. • Prvi balet je nastao 1581. Njegova poznata opera je „Horacije na mostu“. . na visi nivo. Skarlati je konstruisao i Napolitanski 6/3. trgovina decom. bez dramske radnje. . ekonomski i politicki centar sa 40 000 stanovnika. . a neke od njih su: „Didona“. To pozoriste je bilo javno i dostupno svim gradjanima.1669) – radio kao pevac u kapeli u Becu gde je ostao do kraja zivota. U tim operama opisuje idilu. a onda je 1651. Francuska je tada bila centralisticka drzava (nije bila podeljene na manje oblasti. Prvenstveno je bio pesnik. sa velikim orkestrima i horovima. masina. koja se sastoji od brzog. tako da nema takmicenja medju dvorovima u muzici. a sto se tice tematike preovladava fantastika i egzotika. i ovi baleti su izvodjeni na dvoru. Balet je bio omiljen u gradjanstvu.Mark Antonio Česti (1623 . svirao. koji se nije menjao do Mocarta. a baleta skoro da nema u ovim operama. • „Venerini vrtovi“. povodom vencanja u kraljevskoj porodici. Pozorista su radila u 3 sezone: od Januara do Marta. „Pobeda casti“. „Kserks“. ucesnika orkestra i hora. U svim svojim operama on upotrebljava uvertiru. sa koreografijom. tako da se balet u ovoj fazi sveo na niz plesnih tacaka. godine. vec je imala samo jedan dvor u Parizu).Francesko Kavali (1602 . pri cemu istice vokalni virtuozitet i privlaci paznju na pevaca. i broj sveca – osvetljenje. Okrece se mitologiji i pise opere pod narodnim uticajem – ubacuje elemente komike. U operi.1682) – imao je buran zivot. otmice. pevao i igrao za vreme dvorskih svecanosti i maskenbala. Tako dolazi do pojave neukusne parodije. balet dobija kvalitetan tekst. . nekoliko viloloncela i kontrabasa. koja se kasnije koristi za sve opere. i podigao orkestar. sam je pisao libreta za svoje opere.1725) – prvi veliki majstor u italijanskoj kapeli. i od Septembra do Decembra. gluvi i slepi ljudi. sa raskosnim dekorom. vokalne tacke. Pisana je u 5 cinova – jedna od prvih sa cinovima. • U drugoj fazi balet ima manje recitacija – preovladjuju vokalne deonice. 200 misa. pa i gondolierima – vozacima camaca. Pevac i horovodja koji je napisao 660 kantata. godine. i prikazuju se bogatim dekorom i masinama. Teme su iz mitologije. • Orkestar se sastojao od I i II violina. Balet kasnije dobija recitacije. oboe. On je izgradio tip italijanske uvertire. Prvo pozoriste u Veneciji je otvoreno 1637. U Veneciji je u ovo doba otvoreno ukupno 8 pozorista u kojima je izvedeno oko 300 domacih opera. Znacajne opere su mu: • „Zlatna jabuka“ – komponovana 1667. gubi se dramska radnja. Ovaj balet pocinjao je uvertirom (orkestar upoznaje publiku sa radnjom u delu). imala je 67 prizora i u njoj je opisana jedna bitka. sa bogatom scenom. upotrebom slonova. sa elementima komike. jer je ulaznica bila jeftina (2 lire). 115 opera (sacuvano) sa grckom i rimskom mitologijom: „Mitridat“. nastupe horova i sam ples – balet. umesto drame. Opera u Napulju Opera u Napulju se najkasnije razvija. koja je bila prozeta pantomimom i bila je dosta izrazena. godine izvedena prva opera. nekoliko viola. horovi i balet. „Grizelda“. U svojim operama istice lepo pevanje.U to doba na dvoru se razvija balet – instrumentalno delo. 20 oratorijuma. pod nazivom „Komik“. . cak nekad i pretera u tome.1676) – radio je kao pevac i orguljas u crkvi Svetog Marka. god.

dekor i scena (mnogo kostala). Komponovao je muziku za scenska dela: „Kralj Artur“. Unosi se komik – balet i jaca gradjanski stalez. U njegovim operama glavna je bila muzika i samim tim harmonija. Ima jednu znacajnu operu pod nazivom „Engleska opera“. Njegove opere su: „Hipolit i Aricija“. god. Pojedine opere imaju 5 cinova. Lili kasnije otkupljuje Šamberovo pozoriste i naziva ga „Operska akademija“. „Hram slave“. . znacajni su jos orkestar i balet.Za pojavu opere znacajan je kardinal Mazaren – Italijan. tako da je Šamber morao da izgradi pozoriste. gde je bio kompozitor i dirigent. Kasno pocinje da pise opere. a mol za izrazavnje tuge i bola. U toku treceg perioda vladari Engleske su Stjuarti (kraljevska porodica). pod cijim uicajem nastaje i prva engleska opera. postupci. i zvao je operske druzine iz Italije i Nemacke. barokni kompozitor. i o njima je morao obavestavati kralja. Opera u Nemackoj . orkestar i ima plesa. Opera u Engleskoj U prvom periodu. kada se u Italiji pojavljuje opera. u kome je imao 146 izvodjenja ovog dela. Bio je izvanredan violinista i baletan – pisao je balete u kojima je i sam igrao. Jedina opera mu je „Didona i Enej“ – tematika iz grcke mitologije.U XVI veku izmedju cinova u Sekspirovim dramama pojavljuju se horske ili plesne tacke. koji ozivljavaju interes za pozoriste. u Engleskoj postoje scenska dela: .1677) – pisao je muziku za mnoge Sekspirove drame. • Zan Filip Ramo (1683 .Henri Persl (1659 .. Njegove opere su raskosne i sastoje se od:  Uvertire – tipicno francuska i sastoji se od 3 dela (lagan – brz – lagan).  Prologa – u njemu se slavi kralj i njegove pobede. „Don Kihot“. Ucio je u Italiji.1695) – najznacajniji engleski. ministar u vladi Luja XIV. • Najbilizi korak ka Francuskoj operi je „Pastorala“ Robera Šambera. koji unistavaju sve partiture crkvene muzike i time pojacavaju interes za svetovna dela poput opera. 1647. „Vilinska kraljica“.1764) – sa njim pocinje istorija francuske opere.1708) – znacajna opera mu je „Venus i Adonis“. Bio je orguljas u Vestminsterskoj opatiji i kraljevskoj kapeli. U drugom periodu Engleskom vladaju Puritanci. Teme ovih opera su iz grcke mitologije. o Ramo je tvorac harmonije kakva se i danas uci. „Roland“. „Pigmalion“. solisti. balet i bogat orkestarkski aranzman. inace mitoloske tematike. izvedena je prva opera „Orfej“ Luidjija Gosija – egzoticna bogata koreografija. Na maskaradama ucestvuju: hor sa solistima. i znacaj I.Metju Lok (1630 . pa i na dvoru u Parizu. neke od njih su: „Feton“. pa cak i neke solo pesme (solisti i lutnja). i ovde su posebno znacajni orkestri i horovi. uvodi sekstakorde i kvartsekstakorde. o Tematika opera je bila grcka mitologija. „Apis“. „Tezej“.Maskarade – scenska dela sa tematikom iz mitologije. ili su u njima opisani aktuelni dogadjaji iz zivota. Uglavnom je koristio dur za izrazavanje velicanstvenosti. nastala pod uticajem italijanske i francuske opere. „Reno“. „Armida“. • Zan Batist Lili (1632 . a kasnije radi na dvoru. Ovo delo je dozivelo veliki uspeh. Carls II je imao svoj orkestar. Rodjen je u Dižonu u muzickoj porodici. a on postaje muzicki direrektor Pariza i dirigent orkestra muzicke skole. Njega prvenstveno interesuje akord. „Alčesta“. Prvi je zvao operska drustva da izvode opere u Francuskoj. o Napisao je 15 opera. IV i V stupnja. upoznat sa Barberinijevom operom. a kasnije radi u vecini francuskih gradova.Dzon Blou (1648 . . . sa 12 godina dolazi na francuski dvor. „Kastor i Polus“.1687) rodjen u Italiji kao Djovani Batista Lili. bogat dekor i znacajniji libreto nego kod italijanskih opera.  Scenske radnje u kojoj se smenjuju hor. koje su imale mitolosku tematiku. Tad se javljaju 3 veoma vazna kompozitora: .

Prvo je nastala solo kantata. Osnovao je prvi muzicki casopis. Kasnije se opera usavrsava i za tih 60 godina u tom pozoristu izvedeno je 250 opera. iz polifonih moteta i madrigala uz instrumentalnu pratnju. gde se kasnije izvode domace i strane opere.1750). nastupa solista.1739) – napisao oko 120 opera. gradi savremene katedrale.U pocetku se izvode italijanske i francuske opere. Znacajni centri tada su: Bec. Iz opere dobija recitativ i arije. viole da gamba. „Oktavija“ – grcka mitologija. koje je radilo 60 godina. Smatra se da je Bah napisao i „Pasiju po Marku“ i „Pasiju po Pavlu“. Svi stoje mirno u frakovima. S. • Georg Filip Teleman (1681 . kontrabas. ponovo hor i na kraju protestantski koral. S. . . bas. kao muzicki oblik. koji opisuje Hristovo stradanje. koju izvodi evangelist. „Krezus“. nastupa horova. nastupe hora – prostestantski koral harmonizovan za hor (u 4 glasa). a moze biti duhovna i svetovna. Opere: „Almira“. violine. sa pevackim tackama i malo instrumenata.  Najvise kantata napisao je J. koju je komponovao Hajnrih Šic. „Pasija po Jovanu“ i „Pasija po Luki“ – Bahova partitura je izgubljena. Oni takodje pre opera imaju scenska dela: • Misterij – skolska priredba. recitativi.Kasnije nastaje horska kantata koju izvodi hor i solisti – popularna je u Nemackoj. U njegovim operama znacajni su orkestar i hor – tumac radnje. . arije. Bah. godine operom „Adam i Eva“ otvara prvo javno. „Jodelt“ – poslednje dve su komicne – pod uticajem Francuske.Krajem XVII veka glavni centar nemacke opere je Hamburg. sacuvano je 25 – raznovrsna tematika. Izvodi je solista uz manji orkestar ili zicani instrument sa dirkama. oboe. kracih polifonih melodija – Turbi. jer koristi tekst iz biblije. solisti.Opera se u Nemackoj prilicno brzo pojavljuje i 1627. Bah (1685 . Napisali su po tri istoimene pasije: „Pasija po Mateju“. i na kraju protestantski koral. scensko delo. koje izvode: solo pevaci. Kantata Naziv je nastao od italijanske reci „cantare“ sto znaci pevati. Znacajan je orkestar: cembala. Lajpcig. opersko pozoriste. arije. „Mirivajz“ – grcka mitologija. Pasija Pasija je vokalno-instrumentalno. Nastaju dela koja su duhovna – pasija. sastoji od: uvertire – daje intonaciju pevacima. . Oseca se uticaj francuske opere. „Pimpimona“.1767) iz Hamburga – prvi je poceo da belezi biografije kompozitora. Posle njega pasije je pisao i J. Opera je svetovni oblik podredjen gradjanstvu i plemicima. a ni baleta. Pasija je izrazito duhovni oblik. flaute. propovedi. a crkva da bi vratila svoj ugled. Neke od njih su: „Don Kihot“. „Hamburski sajam“. lutnje. duhovna kantata i duhovni oratorijum. Pasija se. zatim sledi nastup hora. fagot. Ima recitativ. otac nemacke muzike. • Sastoji se od: uvertire. Drezden. Nemci koriste isti ritmicki kostur. .. Tu Johan Tajl 1678. Oratorijum .1672) – otac Nemacke muzike. a svi pokusaji stvaranja nacionalne opere su propadali. godine pojavljuje se prva nemacka opera „Dafne“. • Lirskog je karaktera. Radnja je staticna nema dekora i kostima. Kompozitori: • Rajnhard Hajzer (1674 .Pasije su pisali Hajnrih Šic (1585 . i autor je 40 opera. u kojima nije bilo kastrata (zrtava radi lepog pevanja). nastupe solo pevaca. Minhen. hor i orkestar..

U tim pozoristima su izvodjene . Zatim uvodi i soliste i hor. To je najslozeniji. Od instrumenata najvise koristi violinu i orgulje. Jovan Krstitelj“.Ovde je znacajan protestantski koral (uglavnom ga koriste germanski narodi). Kasnije u duhovne vezbe uvodi instrumente i stroficne melodije.Nikolo Pićini (1728 . Pored ovih oratorijuma napisao je 250 svetovnih kantata.Naziv je nastao od latinske reci „orator“. gde se komicna opera oznacava nazivom Bufo.Alesandro Stradela – napisao je oratorijum „Sv. Najznacajniji kompozitori komicnih opera u Italiji su: . u XVII veku „Sluzavka gospodarica“ je izvedena oko 100 puta. a neki od njih su: „Jefta“. koje vode poreklo iz italijanskih pesama. Ovde se komicna opera naziva Komik. horske deonice.Sva barokna raskosnost u ovom obliku dolazi do izrazaja. .Oratorijum se vezuje za ime Filipa Nerija. Napisao je 12 oratorijuma duhovnog karaktera. Francuska: Od duhovne muzike u Francuskoj je pisan motet uz instrumentalnu pratnju. • Njegove oratorijume karakterisu jaki horovi i slaba dramska radnja. Predstavnici crkvene muzike Italija: . zatim u Becu. koji je skupljao narod u prostoriji za molitvu. a u Rimu kao crkveni horovodja. Engleska: . . .Djovani Baizieljo (1740 . npr. u crkvi. najznacajniji i najgrandiozniji oblik. Vrhunac dozivljava u XVII i XVIII veku. sto znaci govornik. • Latinski oratorijum – pisan je na latinskom jeziku. koju gradjanstvo stvara za sebe.Domeniko Čimaroza (1749 . . .1694) najznacajniji predstavnik latinskog oratorijuma. Kasnije oratorijum se izvodi u operskim salama (van crkve). tako da je pisana muzika za jutarnju i vecernju molitvu. koje izvode solisti hor i orkestar. Radio je kao orguljas u Pivoli. Postoje dve vrste oratorijuma: • Narodni – vulgarni – na narodnom jeziku. Ima uvertiru.Oratorijum je epskog karaktera – opisuje istorijske dogadjaje. Nalazimo je u XVII veku u vasarskim pozoristima. danas). moze biti duhovni ili svetovni. i moze biti duhovni ili svetovni. koja se zove oratorijum i pricao – predavao im o veri (nesto kao veronauka. „Baltazar“. Prva ovakva opera javlja se u Italiji. . i ona opisuje svakodnevni.1801) – Italijan koji je radio u Petrogradu. a najznacajnije su mu „Lepa mlinarica“ i „Seviljski berberin“.1736) – napisao je operu „Sluzavka gospodarica“. „Solomonov sud“. . Laude su lirskog karaktera i opisuju dogadjaje iz Biblije. Komicna opera u Francuskoj U Francuskoj se prvo izvode strane opere. Komicna opera Komicna opera u Italiji Komicna opera je opera sa elementima komike. stvarni zivot. recitativ i arije. Oratorijum je vokalno-instrumentalno delo.Djovani Batista Pergolezi (1710 .1800) – kompozitor koji je popularan po operi „Dobra cerka“.Alesandro Skarlati Nemacka: Hajnrih Šic – pisao je pasije.1816) – napisao je oko 100 opera. .  U XVIII veku u opere se sve vise ubacuju elementi folklora i javlja se kvalitetniji libreto (operski tekst).Djakomo Karisini (1605 . koje se nazivaju laude. Napisao je komicnu operu „Tajni brak“. duhovnog je karaktera i izvodi se iskljucivo u crkvi. italijanskog svestenika. soliste.

Tematika Glukovih opera je mitologija (opere serije). Tada se solo pesmama dodaje uvertira. „Ifigenija na Tauridi“. bilo je vazno samo da se ispuni bina. Orkestar je obogacen pojedinim instrumentima i prati recitativ. i napisao je operu „Doktor apotekar“. samo da bi slusala vokalni virtuozitet pevaca. gde se upoznao sa italijanskom „Bufo“ operom. potpuno se usavrsavaju: . pod uticajem Francuza. Pocetkom XVIII veka pojavio se takav kompozitor: . gde pise svoje prve opere.1813) – boravio je u Italiji. Posle odlazi u London gde je slusao Hendlove oratorijume.Problemom opere bavili su se francuski filozofi: Denis Didro i Zan Zak Ruso. Instrumentalna muzika u doba Baroka Na instrumentalnu muziku utice pojava opere zbog usavrsavanja mehanizama na instrumentima.  Tada se javljaju i prvi oblici solo pesme – 1 glas uz instrument sa dirkama.1795) – kasno je poceo da se bavi muzikom. Hor glumi narod – zasnovano na francuskom principu i Hendlovim oratorijumima.gradske pesme. Pisao je i zingspile: „Prevareni kadija“. zivotinja. vodeci. U periodu od 1700 do 1750. njih izmislja gradjanski stalez i one se nazivaju Lidovi – naziv nastao od reci „lider“. Reforma opere Cilj opere je muzicka drama. . tako da je i libreta pisao uglavnom na italijanskom jeziku. Skolovao se u Ceskoj i Italiji. i ona mora da prati tekst. „Zacarano stablo“. Balet je francuski balet i javlja se samo na mestima gde to radnja zahteva. „Alčesta“. u kojima je hor nosilac dramske radnje. Kostimi su izgledali futuristicki – bili su deo garderobe.Kompozitor ovakvih opera je Pietro Metastazi. U oba slucaja ona nas upoznaje sa dramskom radnjom I cina. Javljaju se i prvi kompozitori: . Muzika i svi ostali elementi opere podredjeni su dramskoj radnji. Cekao se kompozitor.Johan Adam Hiler (1728 .1804) – napisao je operu „Lov“. „Viljem Tel“. ciji su zahtevi uglavnom bili da: mu se uloga ne zavrsi smrcu i da se sto vise istakne njegov vokalni virtuozitet. Libreto je bio los zbog prilagodjavanja pevacu. marioneta – koje su bile jako popularne. . Glukove opere: beznacajne: „Demetrio“.Georg Bend (1722 . Komicna opera u Engleskoj U Engleskoj komicna opera se naziva Balad.Fransoa Andre Felidor (1726 . jer je bio poznati sahista. pod nazivom Zingšpil. . „Ifigenija na Aulidi“. da gotovo da i ne postoji. Medjutim opera se pretvara u neprirodno scensko delo.Andre Modest Gretri (1741 . Prva znacajna opera je „Prosjacka opera“.Kristofer Vilibald Gluk (1714 . On se uglavnom koristio italijanskom knjizevnoscu.1795) – napisao je dve komicne opere: „Romeo i Julija“ i „Seoski sajam“.1788) – nemacki kompozitor. Vodi poreklo od skolskih komedija. . rodjen u Erezbahu. „Tom Dzons“. Publika je dolazila na predstave. Napisao je tri znacajne opere „Bastovan i njegov sluga“. „Hipolit“. Dramska radnja je toliko bila nevazna. „Ricard lavljeg srca“. „Carobnjak“. Glukova reforma opere se ogleda u sledecem: Uvertira je italijanskog tipa – trodelna (brz – lagan – brz deo) ili je to sonatni oblik – prosirena. Svi vasarski umetnici bili su proganjani u pocetku.Karl Diter Fon Diterzdorf (1739 . Znacajne opere su jos i „Kvekerska opera“ i „Zarobljenicka opera“. Komicna opera u Nemackoj Komicna opera se u Nemackoj pojavljuje se u XVIII veku. „Paris i Elena“. . bilo je dresera. Znacajni kompozitori: . u kome dominira pevac (kastrat).  U drugoj epohi tekstove pise i Johan Volfgang Gete. obogacuju se solo partiture i ubacuju se horovi i instrumenti. koju su komponovali Dzon Gej i Johan Kristof Pepuš. sto znaci voditi. a kasnije oni izvode svoje solo pesme na dvorovima.1799) – ziveo je u Becu. Scena i scensko okruzenje nisu bili vazni. „Altazerz“. koji ce izvrsiti reformu opere – vratiti operu na staro. znacajnije opere su mu: „Orfej“. Na kraju odlazi u Bec gde provodi polednjih 35 godina svog zivota. Napisao je opere: „Povorka iz Kaira“. Arije – nema vokalnog isticanja. Kasnije se u Parizu upoznaje sa francuskim baletom. On je napisao 57 libreta i 1200 opera sa istorijsko herojskim motivima. „Armida“.

To moze biti varirani I stav. o Instrumenti sa dirkama su izvodili „continuo“ – neprekidni bas. • Javljaju se i prvi orkestri koji su sadrzali: o Gudacki korpus: violine. visoke trube – farine. Prvo je to bila zbirka plesova. prefinjen. Nastao je iz monodije i pisan je za solistu uz pratnju orkestra. virdzinal. o Barokna sonata – u njoj postaoji jedna glavna tema. a drugi obrnuto. u sestodelnom taktu. o Kuranta – francuska igra. Postoje dve vrste koncerta: o Končerto groso – nastao u XVII veku. Najcesce je pisana za cembalo. i u tonicnom tonalitetu je. Uglavnom se pise kamerna muzika. brzog pokretnog ritma. . trube i fagoti. Bolonja i Padova. „Galjarda“. Bah. cembalo. tako da su se na njima mogle izvoditi brze melodije sa dosta ukrasa. u subdominantnom ili dominantnom tonalitetu. mirne melodije. u tonicnom tonalitetu. „Breslou“ (1355) – zbirka od 300 plesova iz svih delova Evrope: „Pavana“. o Solisticki koncert – nastao u XVIII veku. oboe. spinet.  Drugi stav je miran. Najcesce je pisana za istrumente sa dirkama i ima tri dela: ekspoziciju – izlaganje teme kroz glasove. u cetvorodelnom taktu.Oblici: • Svita – naziv je nastao od francuske reci „suit“ – sto znaci da je to muzicki oblik koji sadrzi nekoliko stavova. U njemu se smenjuju solisti i orkestar. o Solo sonata – najcesce pisana za instrumente sa dirkama – cembalo najcesce. S. „Gavota“. J. To je Skarlatijev tip sonate.• Gudacki instrumenti: violine. sto znaci takmiciti se. „Menuet“. klavsen. Pisan je za solistu uz pratnju orkestra i ima tri stava:  Prvi stav je brz – Vivaldijev tip. brzog. Za ove instrumente J. blok flaute. i bilo ih je vise vrsta: o Trio sonata – izvodili su je jedan melodijski i jedan prateci instrument ili dva melodijska i 1 prateci. Svi stavovi u sviti – partiti su u istom tonalitetu. . trube od metala. baziran na improvizaciji – general bas. o Sonate „da chiesa“ i „da camera“ – one su imale od 4 do 7 stavova i svi su bili dvodelni: prvi deo se kretao od tonicnog ka dominantnom tonalitetu. • Trzacki instrumenti – laute. umerenog tempa. S. Hendl. ne toliko glasan – kamerni ton bez kresenda i dekresenda – samo forte i piano. Italijanski violinisti Najznacajniji kulturni centri u ovom periodu u Italiji su Modena. Bah i Hendl. F. Graditelji su: Atonio Stradivari. Bah je pisao dosta virtuozne kompozicije. To je najpolifoniji muzicki oblik zasnovan na imitaciji – tema se imitira kroz glasove. gde se predstavlja novi materijal i. • Fuga – naziv je nastao od italijanske reci „fugare“ sto znaci bezati. Venecija. • Duvacki instrumenti: flaute – drvene. Nikolo Amati. • Instrumenti sa dirkama: orgulje. prve naznake kontrabasa – viole: d’ amore. violoncela i kontrabasi. • Koncert – naziv je nastao od reci „concertare“. da gamba i da bračo. kao npr. Svita se jos naziva i Partita.  Treci stav je brz. a moze biti i fuga. koja se krece kroz glasove. u laganom tempu. o Duvacki korpus: flaute. „Ekosez“. u trodelnom taktu.  Ove koncerte su pisali takodje Vivaldi. Antonio Vivaldi. • Sonata – prvo se svaka instrumentalna kompozicija nazivala sonata. Djuzepe Gvarneri i Stajner (Nemacka). klavir ili orgulje. Ovi instrumenti (prethodnici klavira – bez orgulja) su imali blag. o Sarabanda – spanska igra. u trodelnom taktu. zivahnog ritma. Ove koncerte pisali su G. viole. streta – zakljucak – tema se izlaze od najdubljeg do najviseg glasa. Kasnije svita se sastoji od 4 plesa (stava): o Alemanda – nemacka igra. fagoti. koje su imale od 5 do 7 zica. razvojni deo. Imao je od 4 do 6 stavova. kratak. o Ziga – engleska igra. viole. Pisan je za dve grupe izvodjaca: manju koja je imala ulogu soliste i vecu koja je nazvana „concerto groso“. „Cakona“. razlicitih po karakteru i taktu i svaki stav je jedan ples – igra. To je najcesce arija u kojoj je vodeci solista. „Bure“. „Rondo“. Imali su punocu zvuka i motoricnost.

.Johan Herman Šajn .1722) – poznat kao orguljas u crkvi Sv. Instrumenti sa dirkama Orgulje Znacajni orguljski kompozitori ovog perioda su: . . fantazije.1621) – Holandski kompozitor. „Ekoseza“. „Gavota“. Bio je prvi. ricerkare i prvi pise svite u 4 stava. U Nemcaskoj u XVIII veku nalazimo orgulje. tremolo. Pisao je tokate. a zatim u crkvi Sv. fantazije. On je utemeljio violinsku skolu u Veneciji. sto doprinosi vecoj motoricnosti. npr: „Oluja na moru“.Djerolamo Freskobaldi (1583 . fuge.1667) – ucio je kod Freskobaldija. Pisao je fuge.1654) – unosi varijacije u germanski – protestantski koral. . Pisao je trio sonate i 12 koncerta grosa. Prvi uvodi Programnost u muziku – iz naslova se moze zakljuciti sta kompozicija opisuje. Protestanti obradjuju protestantski koral i jednostavno ne mogu bez orgulja. Pisao je fantazije. S.Johan Kaspor Ferdinand Fišer . orguljas iz Amsterdama.U prvom periodu znacajni kompozitori su: • Djuzepe Toreli (1658 . visezvuke. • Djuzepe Tartini (1692 . za violoncelo. Tu osniva skolu za ucenje sviranja violine. Na jednom . U Italiji se upoznaje sa orguljskom tehnikom.1709) – pisao je uglavnom trio sonate i koncerta grosa.Johan Kaspor Kerl . koji su imali od 3 do 6 stavova. i obogaciju svitu igrama: „Paspje“. koncerte. gde je radio u gradskoj kapeli.1770) – osnovao skolu za violinu u Padovi. koristi velike melodijske skokove. Pisao je trio. On uvodi programnost – pise svite. konstruisao je danasnje gudalo. Napisao je 50 trio sonata. zatim odlazi u Englesku. .Johan Junau (1660 . Prvo je bio u Bolonji. Pisao je fantazije. Posle njega tu je radio J. Cembalo ima kratak pun ton. fantazije i partite pod uticajem Italije. U tim programskim delima se opisuju vanmuzicki dogadjaji – priroda. solo sonate.1741) – bio je svestenik. Petra u Rimu. obogacuje violinsku tehniku – trileri. gde je prvi uveo trostavacni sistem.Samuel Šajt (1587 . „Rigodon“. 160 sonata za violinu i 125 koncerata – obe vrste. . Ostali unose varijacije i programnost. S. koralne tokate i plesove. Uglavnom pisu fuge. tokate. Tome u Lajpcigu. sonate i biblijske sonate (najznacajnije) i daje im imena. sonate za violinu. Kompozitori: .Ditrih Bugstehude . Znacajni kompozitori iz ovog perioda su: • Antonio Vivaldi (1678 . napisao je 446 koncerata.1713) – najznacajniji uz Vivaldija. • Arkandjelo Koreli (1653 . . tokate i partite. Bah. „Lov“ (ovo su njegova najznacajnija koncerta grosa).Jan Peter Svelink (1562 .Jan Rajneken Cembalo Kod cembala ton nastaje tako sto prilikom pritiskanja dirke gavranovo pero okida zicu. najznacajnija su mu koncerta grosa.Johan Jakob Fraberger (1614 . Pisao je i solo koncerte. Kasnije radi u Flandriji. u sluzbi kardinala. Prvi uporebljava deblje zice. plesove i varijacije. i najveci u orguljskoj tehnici pre J. „Cetiri godisnja doba“. laksem izvodjenju ukrasa i postizanju brzeg tempa.1643) – rodjen u Ferari. Baha. a zatim u Rimu.Johan Pohelber .U drugom periodu se obogacuje violinska tehnika.

inace nejednake strukture. Ajzenah.. violinu.1757) – rodjen je u Napulju u muzickoj porodici – sin Alesandra Skarlatija. zatim u Lisabon. Erfurt. . zavrsna grupa i kraj. Kanije radi kao . ili paralelnom duru.Luj Mašan . Uneo je neke novine u tehniku sviranja. • U drugom delu ovaj proces se ponavlja kao u ogledalu: prvo se izlaze I tema u D ili paralelnoj tonalnoj oblasti. od toga cetiri kraljevska koji su sadrzali 5 do 8 stavova. u kome se odvija modulacija. „Leptiri“. On takodje koristi programnost. „Sestra Monika“. U Parizu je radio kao orguljas u crkvi. Pisao je: trio sonate. od moguca dva. a ako je osnovni tonalitet mol u dominantnom molu. dvodelnih. J. „Zaljubljeni slavuj“. se izlaze prva tema u tonicnom tonalitetu. tako da se ton moze svirati samo jako ili tiho.. On im prepisuje note. „Komarac“. zatim most sa modulacijom – ovaj put priprema temu u osnovnom tonalitetu. drugim recima ona opisuje muzicke dogadjaje). zatim na dvoru i u kapeli.tonu se ne moze postici kresendo. kod brace uci da svira klavir. Klavsen je bio omiljeni instrument francuske burzoazije. prirodu.Fransoa d’ Aženkur Johan Sebastijan Bah (1685 . a zadnje godine svog zivota provodi u Madridu. Bah se rodio u Ajzenahu. orgulje i teoriju muzike. „Kneginja od Sane“. u kojima se takodje koristi programnost (apsolutna muzika je suprotna programskoj – kod nje se iz naslova ne moze zakljuciti sta kompozicija opisuje. „Tereza“.1733) – iz muzicke je porodice. 115 klavsenskih kompozicija – svita po obliku. kao dvorski kompozitor. zoologiju – zivotinje.Domenico Skarlati (1685 . Znacajan kompozitor je: . jednostavacnih. Posle druge teme sledi zavrsna grupa i to je kraj prvog dela.Zan Fransoa Dandrije . samo prirodni dekresendo prilikom smanjenja amplitude vibriranja zice. S. „Procvatali vocnjaci“. Mlad je ostao bez roditelja. „Male vetrenjace“. gde je poducavao kraljevu decu. Njegova znacajna dela (stavovi) su: „Kneginja Marija“. otac i braca su bili muzicari u raznim gradovima (Vajmar. Druga tema je: ako je osnovini tonalitet dur u dominantnom duru. u kojima je opisivao portrete. Napisao je 550 sonata.Šarl Fransoa Kupren (1660 . kao sto su veliki skokovi i sviranje ukrstenih ruku – ruka preko ruke. Kasnije odlazi u Rim.1750) Iz muzicke je porodice.) Smatra se da je bilo 120 clanova porodice Bah. Sema njegovog tipa sonate je sledeca: • U prvom delu. U XVIII veku popularna su orguljska dela i dela za klavsen. koncerte – 14 koncerata. Zatim sledi most. druga tema u osnovnom tonalitetu. Kompozitori: . ili duru. Klavsen Kompozicije za klavsen proizilaze iz kompozicija za lutnju (zicani instrument). jer su sadrzale od 3 do 23 stava. koja priprema drugu temu. cije prezima u prevodu sa nemackog znaci potok. „Zeteoci“.

god. u svim tonalitetima – remek delo. Kompozitorski rad: . i ovi oratorijumi se izvode u pozoristima jer ih je Hendl smatrao svetovnima. a zavrsava se okoncanjem zivota slavnog Baroknog polifonicara Johana Sebastijana Baha (1750 god. Georg Fridrih Hendl (1685 . i poslednjih 30 godina svog zivota proveo je u Lajpcigu u crkvi Sv. „Baltazar“.) Mozemo reci da Barok pocinje sa zavrsetkom zivota slavnih predstavnika renesanse Palestrine i Milastroa (1594 god. Rezime – Barok (1600. 4 cembala. a od svetovnih: „Seljacka kantata“. „Tamerlan“. „Roland“. vraca se u Nemacku i tu umire. koje su sadrzale i do 7 stavova. „Himenej“. 1715 i sa pauzama zadnjih 45 godina zivota provodi u Engleskoj. poducava teoriju. Imao je i zbirku od 6 manjih kantata. i sa 17 godina postaje orguljas u crkvi u Haleu. cak ga Englezi i prisvajaju kao svog kompozitora. • Misa u h molu od 24 stava za soliste. i od tadA Bah postaje slavan i kao kompozitor. komponuje. Tome. • Italijanski koncert za cembalo i orkestar (sa dva cembala). fuge. plus. Ukupno je napisao 40 opera. • 15 troglasnih invencija trodelnog tipa – motoricne po karakteru.1750. gde se upoznaje sa italijanskom operom. Znacajni oratorijumi su mu: „Jefta“. • Goldberg varijacije. 150 korala – obradjenih za orgulje. potom odlazi u London 1714. i Muzika za vatromet – za duvacke instrumente. napisao ih je oko 300. Za zivota je bio poznat kao orguljas. Vraca se u Nemacku.Od kamerne muzike pisao je: • 6 sonata za violinu.). Kasnije odlazi u Hamburg gde je svirao orgulje i violinu u operi. „Semiramida“. kao kantor. u Hanover. „Kantata o kafi“. „Arminija“. „Izrael u Egiptu“. • 6 svita za violoncelo. Uci da svira orgulje i violinu. hor i orkestar. Najznacajnija su mu koncerta grosa – Brandenburski koncerti – po pokraini Brandenburg u Nemackoj. „Snazna tvrdjava je nas Bog“. „Suzana“.Crkvena muzika: • Znacajne su mu kantate.Za orgulje: preludijume tokate. bio je pobozan i pisao je crkvena dela. „Samson“. 30 varijacija sa karakteristikama nemackog folklora. „Teodora“. ali se nije bavio medicinom. Glavnu rec u ovoj epohi prvo vodi crkva. po uzoru na francuske klavseniste. Tu svira orgulje.Za cembalo – spinet: • 15 dvoglasnih invencija. „Herkul“. a po obliku slicne fugama. „Juda Makabejski“ (iz Makabije). „Mesija“. Nije iz muzicke porodice. Tu je osnovao kraljevsku muzicku akademiju. Venecija). • Engleske svite od 4 stava. . Nikada nije napustio Nemacku. zatim kao orguljas i violinista u Ketenu. „Kserks“. Onda odlazi u Italiju (Firenca. Mulhauzenu. . od toga 20 svetovnih. . posvecene profesoru Kajzerlingu – cembalisti.1759) Nemacki kompozitor rodjen u Haleu na Istoku Nemacke. „Dzošua“. „Pasiju po Jovanu“ i smatra se da je napisao i „Pasiju po Luki“. sudeluje kao orguljas u nedeljnim bogosluzenjima. a sve ostale su duhovne. Posle opet ide u Italiju. Rim.). a onda se zbog revolucionarnog poretka i novih naucnih otkrica . • Koncerte je uglavnom pisao za violinu i cembalo. .orguljas u Vajmaru. Harmonija dolazi do izrazaja. „Aleksandar“. gde radi na dvoru. • Dve sveske za dobro temperovani klavir () od po 24 preludijuma i fuga. Komponovao je: . „Didona“.Za instrumente sa klavijaturom je pisao uglavnom sonate za cembalo i klavir. . zavrsio je lekarski fakultet. a tek 80 godina nakon njegove smrti Feliks Mendelson izvodi njegovu „Pasiju po Mateju“. .Opere serije: „Jupiter“. • Napisao je i „Bozicni oratorijum“. • Francuske svite. gde je radio kao profesor. 2 svite. a napisao je i 20 koncerata uglavnom za orgulje. „Julije Cezar“. • 14 fuga u cetiri glasa – „Umetnost fuge“. Neke od njegovih duhovnih kantata su: „Hrist je lezao na samrtnim mukama“. sa tematikom starog zaveta. „Tezej“. 3 sonate za cembalo i violinu i 4 sonate za flautu i klavir. . popravlja rogulje i.Oratorijumi. „Solomon“ – car izrailjskog naroda.Od kamerne muzike pisao je sonate za razne instrumente. • 3 pasije: „Pasiju po Mateju“. 6 sonata. zatim za violinu – u a molu i E duru. „Muzika na vodi“ – za gudacke instrumente (20 stavova). fantazije.

viseglasno. klavsen. Barok donosi motoricnost u muzici i pun je ukrasa.  Javljaju se i prvi orkestri koji su sadrzali: o Gudacki korpus: violine. do 1650. . u potpunosti iskorenjuje feudalizam. Melodija je simetricna i samim tim se . instrumentalno. i tokata – apsolutno. • Instrumenti sa dirkama: orgulje. homofono. polifono.pevati. Antonio Vivaldi. Karl Diter Fon Diterzdorf. viseglasno. Kristofer Vilibald Gluk. fantazija – apsolutno. Nikolo Pićini. Kompozitori: operski – Djulio Kacini.Treci period obuhvata razdoblje od 1700. polifono. homofono. Barok se moze podeliti na tri perioda: . visoke trube – farine. vokalna muzika i oblici iz doba renesanse – misa. Alesandro Stradela. komicnih opera – Johan Kristof Pepuš. viseglasno. svetovno delo. Georg Filip Teleman. i latinski – duhovni na latinskom jeziku. koje se sastoji od 3 stava. fuga – apsolutno. svita – programsko. a glavni izraz je harmonija – melodija se gradi na harmonskim akordima. violoncela i kontrabase. svetovno delo. Stefano Landi. instrumentalno. Mark Antonio Česti. naziv je nastao od ital. instrumentalno. viole. instrumentalno. veseglasno. do 1700. homofono. dok ostali glasovi obrazuju pratnju izradjenu na homofoniji – napusta se barokna polifonija. Djovani Baizieljo. instrumentalno. baziran na improvizaciji – general bas. svetovno delo. Arkandjelo Koreli. homofono. fagoti. svetovno delo.Instrumenti: • Gudacki instrumenti: violine. Zan Batist Lili. svetovno delo. na narodnom jeziku. polifono. Djerolamo Freskobaldi. viseglasno. blok flaute. spinet. Henri Persl. viseglasno. o Duvacki korpus: flaute. Djuzepe Toreli. instrumentalno. Tada se javlja teznja za vodecom mirnom. Georg Bend. trube od metala. • Postoje dve vrste oratorijuma: narodni – vulgarni – duhovni ili svetovni. Melodija ima korene u narodnoj umetnosti i sva dela nastaju prvenstveno na dvoru. Domeniko Čimaroza. Ovde preovladava instrumentalna muzika sa ustaljenim dur-mol sistemom. Djakomo Karisini.Prvi period traje od 1600. viseglasno. Virdzilio Macoki. Preovladjuje svetovna muzika i javljaju se instrumentalna polifonija i vokalno-instrumentalna monodija (jedan glas iznad svih).sto znaci govornik – programsko. koje su imale od 5 do 7 zica. Alesandro Skarlati. da gamba i da bračo. pretezno polifono. Rajnhard Hajzer. i Oratorijum. . Fransoa Andre Felidor. homofono. oboe. muzika je asimetricna (ne moze da se podeli na simetricne manje celine). prve naznake kontrabasa – viole: d’ amore. Pasija – programsko. godine u Nemackoj. Dva najznacajnija kompozitora barokne epohe su Johan Sebastijan Bah i Georg Fridrih Hendl. On je veoma znacajan jer se u ovom razdoblju pojavljuju vokalno-instrumentalni opusi: Opera (bel’ canto – lepo pevanje) – programsko. reci „cantare“. godine. • Duvacki instrumenti: flaute – drvene. Metju Lok. Alesandro Skarlati. naziv je nastao od reci „orator“. motet i madrigal. duhovno ili svetovno delo. viseglasno. Djovani Batista Pergolezi. Francesko Kavali. polifono. • Trzacki instrumenti – laute. godine. cembalo. Klaudio Monteverdi. italijanski violinisti – Djuzepe Tartini. za instrumente sa dirkama – Šarl Fransoa Kupren. instrumentalno. Johan Adam Hiler. Sa jacanjem gradjanske klase pojavljuje se svetovna muzika. sonata – apsolutno ili programsko. Dzon Blou. viseglasno. Dzon Gej. viseglasno. virdzinal. polifono. Johan Junau. duhovno ili svetovno delo. Johan Tajl. a iz opere dobija recitativ i arije – programsko. U ovom periodu se upotrebljava dur-mol sistem. svetovno delo u 4 stava. predstavnici duhovne muzike – Hajnrih Šic.Drugi period traje od 1650. viseglasno. trube i fagote. Zan Filip Ramo. Rober Šamber. iskljucivo duhovno delo. viole. svetovno delo pisano u 4 i vise stavova. Muzicki oblici koji vladaju ovim periodom su: koncert – 2 vrste . Antonio Abatini. Alesandro Stradela. Predklasika – Rokoko Predklasika nastaje 1730. Kantata je nastala iz polifonih moteta i madrigala uz instrumentalnu pratnju. Johan Jakob Fraberger. do 1750. Domeniko Macoti. godine i tada preovladjuju modusi. Jan Peter Svelink. Samuel Šajt. ali duhovna ne zamire. preludium – apsolutno.vise ne veruje slepo crkvi. Domenico Skarlati. Kapitalisticki drustveni poredak. Andre Modest Gretri. o Instrumenti sa dirkama su izvodili „continuo“ – neprekidni bas. . raspevanom melodijom. svetovno delo.apsolutno. reformatori opere – Pjetro Metastazi. Mikelandjelo Rosi.

Napisao je 24 simfonije u 3 stava (u Skarlatijevim stilu). sonate i koncerti. Hajdna • Karl Diter fon Diterzdorf Predklasika u Italiji Javlja se u XVIII veku i zastupljena je instrumentalna muzika i pomalo opera. klavirska sonata. Tu su pisane simfonije od 3 stava. 12 klavirskih sonata.Becka skola – ovde se osecaju uticaji italijanskog Baroka. Napisao je 74 simfonije. gudacki kvartet. . • Najmladji Bahov sin – Johan Kristijan Bah (1735 .1757) – Ceh po poreklu. za gudacke instrumente su komponovane melodije sa malo predznaka (dva do tri). Napisao je 60 klavirskih koncerata i 100 sonata.1788) – proveo je 30 godina u Berlinu. jer su one same po sebi simetricne (imaju 8.Berlinska skola – severno nemacka skola na dvoru Fridriha II.Manhajmska skola kompozitora – veoma nacajna. violinske sonate i trio sonate pod uticajem nemackog i ceskog folklora. Dosao je u Manhajm. jer je na ovim instrumentima veoma tesko svirati komplikovane melodije. Feudalci nisu bili dovoljno bogati da bi drzali svoja pozorista i zato se okrecu instrumentalnoj muzici. • Karl i Anton Štamic . 32 takta – tj. • Johan Kristof Fridrih Bah • Mihael Hajdn – brat F. a klavir je zamenio cembalo. Uglavnom su se pisale simfonije. Kompozitori: • Johan Joakom Kvanc (1697 .1775) – napisao je 300 koncerata za flautu. pa u Milanu kao orguljas i tu stvara 1. U melodiji se pojavljuju dve teme suprotstavljene jedna drugoj i javljaju se nove dinamicke oznake – „crescendo“ i „decrescendo“. 4 violoncela.  U berlinskoj skoli najznacajniji su sinovi Johana Sebastijana Baha: • II Bahov sin – Karl FIlip Emanuel Bah (1714 . Zadnjih 20 godina je proveo u Londonu. 2 oboe. 10 II violina. i on je vodeci instrument u ovoj epohi. 30 klavirskih tria i pisao je simfonije u 3 stava. 2 flaute. gde je radio na dvoru kao dirigent poznatog manhajmskog orkestra.1782) – Radio je u Berlinu. klarineta. Usavrsavaju se i sami instrumenti: violina u potpunosti zamenjuje stare viole.1775) – orguljas milanske crkve. • Najstariji Bahov sin – Vilhem Frideman Bah (1710 .Oblici. i folklora. U Francuskoj i Italiji. J.Djovani Batista Samartini (1699 . fagota. Napisao je 37 klavirskih koncerata. opere i sonate. . i to su: . zbog iskljucivo slusne kontrole izvodjenja tonova pri sviranju. osnovao je skolu u Milanu. koji su obelezili ovu epohu su: solisticki koncert.1784) – poznat kao klavsenista i orguljas. 4 kontrabasa. opere. Kompozitori: • Johan Štamic (1717 . na dvoru i kod bogatih. pisao je jos i koncerte. Orkestri su se sastojali od: 10 I violina. 4 horne i timpana. .1777) – pisao je simfonije. 16. Kompozitori: .moze podeliti na manje celine. a kasnije odlazi u Hamburg. kvadratne su strukture). Najvaznija je plesna muzika u gradskim kucama i kod bogatasa. tako da one iscezavaju. Predklasika u Nemackoj U nemackoj postoje tri skole – predstavnika predklasike. Znacajan kompozitor becke skole je: • Georg Kristof Vagen Zajl (1715 . Pisao je simfonije i klavirske sonate.

Instrumenti se usavrsavaju: violina.) Predklasika nastaje 1730. Vilhem Frideman Bah. Klavir je vodeci instrument u ovoj epohi na dvoru i kod bogatih. sonate – 106. instrumentalno. i klavirska sonata – apsolutno ili programsko. Predklasika – Rokoko u Francuskoj U vreme predklasike (pocetak XVIII veka) u Francuskoj se pisu opere pod uticajem Kristofera Vilibalda Gluka. Pisao je violinske koncerte. gudacke kvartete i 40 etida za violinu. Napisao je 30 simfonija i veci broj kvarteta po principu Luidjija Bokerinija. Kompozitori: . . Napisao je 91 gudacki kvartet.. Karl Filip Emanuel Bah. koji u Parizu osniva kraljevsku muzicku skolu. Inac Plajel. 237 gudackih kvinteta sa dva violoncela – 1. Ovo vreme se poklapa sa vremenom izbijanja francuske revolucije.1832) – jedan od prvih i najznacajnijih kompozitora za klavir. Luidji Bokerini. homofono. tako da se desava raskid umetnika sa dvorovima – javljaju se slobodni umetnici (Mozart je prvi slobodni .1750.1831) – Nemac. Bio je i dirigent pariske opere. Italija – Djovani Batista Samartini.1805) – jedan je od najznacajnijih kompozitora za violoncelo. a klavir. sto se tice pedagogije i violinske prakse. Rezime – Predklasika – Rokoko (1730. . Melodija je simetricna i lako se moze podeliti na manje celine. i koncerte uglavnom za violoncelo. Rudolf Krajcer. Pedagog. ali postoji i instrumentalna muzika. viseglasno. pored Karla Černija i Kramera. instrumentalno. Napusta se barokna polifonja. jedan od najznacajnijih. instrumentalno. svetovno muzicko delo. . varijacije za violinu.Mucio Klementi (1752 . potiskuje cembalo u proslost. iskoristio tehnicke mogucnosti klavira. svetovno. . uglavnom kamerni kompozitor.Inac Plajel (1757 . klavir i violoncelo i klavir i flautu. raspevanoj melidiji. mirnoj. svetovno delo. 20 simfonija. Pisao je duete.1829) – Belgijanac. . Klasicizam Sam naziv KLASIKA predstavlja savrsenstvo – uzor i putokaz. Karl Diter fon Diterzdorf. koji potiskuje cembalo. u literaturi. 50 sonata za klavir i violinu.Luidji Bokerini (1743 . viseglasno. sa pratnjom u ostalim glasovima – homofoni harmonski stav. viseglasno. Pisao je. homofono. Francuska – Fransoa Žozef Posek. Johan Kristof Fridrih Bah. Karl i Anton Stamic. Radio je u Madridu. ali nije toliko znacajan kao kompozitor.Rudolf Krajcer (1766 . u potpunosti zamenjuje stare viole. homofono. Mucio Klementi. godine u Nemackoj. Johan Kristijan Bah. tria i koncerte uglavnom za violinu. koji je 1. Gradjanstvo je tada bilo nosilac ideja u drzavi.Fransoa Žozef Posek (1734 .Kompozitori: Nemacka – Johan. Johan Joakim Kvanc. god.Oblici koji se tada koriste su: solisticki koncert – apsolutno. Tada se javlja teznja ka vodecoj. Mihael Hajdn. gudacki kvartet – apsolutno ili programsko. U melodiji se pojavljuju dve teme suprotstavljene jedna drugoj i javljaju se nove dinamicke oznake – „crescendo“ i „decrescendo“.1831) – Nemac. 51 gudacki trio za zicane gudacke instrumente. . Klasicizam je doba kada na scenu stupaju becki klasicari. . Georg Kristof Vagen Zajl.

1809) . flautu.II stav je lagan i najcesce je 3-odelna pesma u S tonalitetu. Sa pojavom opere koja pocinje uvertirom. Po obliku jos moze biti i sonatni oblik. i u svom radu okrenut prirodi i narodu. • Volfgang Amadeus Mocart – njega. koji kasnije postaje simfonijski. tako da nastaju revolucionarne pesme i javlja se homofonija. onda se izlaze druga tema. klarinet. a razvijaju se i drveni duvacki instrumenti – klarinet (znacajan napredak) i flauta. . drugi instrument je violina. Obogacuje se simfonijski orkestar (nastavlja se tradicija Manhajmske skole) i iscezavaju stari instrumenti (cembalo.. zatim sledi most i modulacija u tonalitet II teme. . . instrumentalne. Koncert – solo koncert je nastao u XVIII veku za jedan instrument uz pratnju orkestra. iz uvertire nastaje simfonija (samostalno izvodjenje uvertire na dvorovima i u salonima). Tada je napisano 2400 masovnih pesama. Grci su tako prvo zvali melodijske intervale. • Ludvig van Betoven – u I fazi je bio klasicar. zanima psihicko stanje. i najbolje su mu opere. Koncert ima 3 stava i moze biti napisan za violinu.III stav ce biti menuet ili skerco u osnovnom tonalitetu. . To je doba od 1789 – 1799. zatim sledi ekspozicija. u II ima sopstveni stil komponovanja. Divertimento – vid zabavne. i uglavnom pocinje razlozenim akordom. gudacki kvarteti i koncerti). Uvod donosi orkestar. simfonije. a u trecoj fazi je romanticar. Zbacen je kralj i uspostavljena prva republika na svetu. pisane su i himne – najznacajnija je „Marseljeza“. U svojim delima koristi folklor raznih naroda i komponuje za svet. Sonata – pise se za solo instrument. U srednjem veku smatrali su simfoniju akordom (harmonija).III ili IV (zavrsni) stav je brz i u osnovnom je tonlitetu. a glavni instrument klasike je klavir. i pise se apsolutna muzika (sonate. Najcesce je u obliku ronda sa jednom ili vise tema. 4 stava i orkestarsko je delo.Pocetke homofinije imamo u operi. Moze da bude jos i sonatni oblik. viola i violoncelo. hornu.  Ako sonatni ciklus ima 4 stava. tema sa varijacijama (retko) i fuga. nasuprot Hajdnu. klavir. Ima 4 stava (simfonija u malom) i izvode ga 2 violine. a onda. nastala kad su marsejski borci ulazili u Pariz dan pred rat sa Austrijom. Muzika u doba francuske burzoaske revolucije – Tada se desavaju velike promene u svesti covecanstva i javlja se kapitalizam. druga tema u pocetnom tonlitetu. tema sa var. kao danas. Kompozitori Franc Jozef Hajdn (1739 . • Srednji deo (razrada – razvojni deo) – nov ili vec upotrebljen materijal. Simfonija kasnije dobija stavove: prvo 3 stava. Oblici u doba Klasike Simfonija – naziv potice iz Grcke i koristi se odavno.Kompozitori: • Franc Jozef Hajdn – poznat u Evropi. Kraj ekspozicije je obicno oznacen znakom repeticije. zatim most i modulacija u pocetni tonalitet. .Harmonija – upotrebljavaju se: vantonalne dominante i II stupanj sa #3 (DD – dominantina dominanta).I je brz.“ i „decresc. sto znaci – dve teme: • Ekspozicija pocinje I temom u osnovnom tonalitetu. koje su pisane za narodne mase. „cresc. U XV veku neka vokalno-instrumentalna dela dobijaju ovaj naziv. Teme se razlikuju po karakteru i tonalitetu. sto je veoma retko.. onda to moze biti simfonija ili gudacki kvartet. Muzika je u skladu sa revolucijom i nastaju masovne pesme. stare viole i blok flaute). hor i solisti. tonlitetu. a Zan Fransoa Lesije operu „Trajanov trijumf“. koje su izvodili orkestar.kompozitor). Pisu se i opere sa masovnom tematikom: Andre Modest Gretri pise operu „Viljem Tel“. • Repriza – I tema u D tonalitetu. orkestarske muzike po izboru kompozitora u vise stavova. a posle nje ide zavrsna grupa i kadenca u D tonalitetu.“. . ima sonatni oblik. Gudacki kvartet – nastao na dvoru kao kamerna muzika (zbog finansijskih sredstava). slobodne modulacije. Samim tim melodija je mirna i simetricna (deljiva) bez mnogo ukrasa i matoricnosti. fagot. Osniva se orkestar narodne garde. U Renesansi ovako se nazivaju instrumentalna dela. najcesce sa dirkama i ima 3 stava: . i zavrsna grupa u osn. i rondo u laganom tempu. pa solista koji izvodi kadencu (moze i ne mora).

. Sonate – napisao je od 52 do 56 sonata u klasicnom stilu. godine) ide na usavrsavanje i upoznaje se . mada one nisu toliko znacajne. „g mol simfonija“. Pisao je komicne opere – to su mu najznacajnija dela. „Don Zuan“. u muzickoj porodici. „Hofnerova simfonija“. „Pruski“. . • Pisao je koncerte za klarinet. godine Hajdn postaje prvi majstor na dvoru kod Ester Hazi. od kojih se izvode D Dur – nazvan jos i „Krunidbel“. Sa 3 godine Volfgang je poceo da svira klavir. Prva kompozicija mu je v. za violinu u G duru. pa u Becu.. „Figarova zenidba“.Opera – „Doktor i apotekar“. sobnom muziciranju – najpoznatija je „Mala nocna muzika“.Klavirske sonate: 52 sonate u 3 stava.. „Simfonija Jupiter“. Njegov deda Ludvig je po poreklu Flamanac – dobio je posao na dvoru u Bonu. „Carski kvartet“. a sa 7 godina je kao cudo od deteta. Mnogo je komponovao i nastupao. Prvo ih je pisao u 5 stavova.Oratorijume : 1.Rodio se u Roreu. Pisao je: . i za trubu.Crkvena muzika – napisao je „Krunidbenu misu“ za biskupa iz Salcburga i „Rekvijem“. • Napisao je 25 klavirskih koncerata. Klavirska tria – namenjena kucnom. Parizu. . koji je bio iz dva dela. Napisao je 6 kvarteta posvecenih Hajdnu i Pruskoj (pokraina u Nemackoj). „Lincerska simfonija“. 6 Suncevih kvarteta. a posle je izbacio menuet i pise ih u 4 stava. d mol i c mol. Otac se bavio muzikom. „Ševin“. On je ustanovio trostavacni stil.Opere – uglavnom koristi italijanske tekstove. • Najznacajniji koncerti za violinu su mu G Dur i A Dur. U operama je bila najznacajnija muzika. „Zablji“. 1759. pod uticajem profesora Okerina i Samartina. Komponovao je: Gudacke kvartete – napisao ih je 26. 6 pticjih. 1780. Ludvig mladji uci da svira klavir. Zatim je ziveo u Manhajmu. delo u 12 glasova „Salve Regina“. i. Stefana i peva tenor. . „Sat“. u 4 stava. Imao je veoma dobar sluh i bio je dvorski kompozitor.. . pod uticajem Hajdna. za violu u D duru. „Godisnja doba“ i „Izgubljeni raj“ – na nemackom jeziku.. jer su pod uticajem baroknih kompozitora. Sahranjen je u masovnoj grobnici. „Oksfordska kompozicija“. i 1809. u 3 stava. Sa 17 godina (1787. Najznacajniji njegovi kvarteti su: 6 vojnih. koji nije uspeo da zavrsi. „Podne“.Gudacke kvartete: 78 ukupno. „Jutro“. „Londonska simfonija“. U zadnjim godinama svog zivota bio je siromasan i okolina ga nije prihvatala.1827) Rodjen je u Bonu u Nemackoj. A Dur. Volfgang Amadeus Johan Gotlib Teobald Mocart (1756 . „Carobna frula“ – na Nemackom jeziku. „Es Dur simfonija“. je „Stvaranje sveta“. Sa 4 godine. Poznate su „Pariska simfonija“. godine umire. godine postaje slavan. „Simfonija sa udarom timpana“. 1790. Kasnije radi u Minhenu. „Praska simfonija“. flautu i obou. Otac mu je iz muzicke porodice – bio je nadbiskup. . „Otmica iz Saraja“ (nemacki tekst. Koncerte – 50 od kojih se danas izvodi 10. „Sedam Hristovih reci na krstu“. obisao Evropu. a kasnije mu je dodao treci. Drezdenu.Simfonije – napisao ih je od 104 do 125 pod uticajem Karla Filipa Emanuela Baha. tako da se ne zna gde mu je grob.Simfonije – napiso je 51 simfoniju. godine je proglasen za pocasnog profesora engleskog univerziteta „Oxsford“.Koncerti: za cembalo u D duru. a neke opere su na Nemackom jeziku. Najznacajnije opere su mu: „Bastijen i Bastijena“. .1791) Rodjen je u Salcburgu u Austriji. ali se propio i sve potrosio u kafani. Ludvig van Betoven (1770 . . a radio je na dvoru kao violinista i pijanista. kasnije radi kao orguljas u crkvi Sv. Pisao je programske simfonije: „Pariska simfonija“. ima turcizama).

„cresc. Poslednjih 20 godina ostaje bez sluha i tad komponuje najbolja i najgrandioznija dela. „Velika sonata“.“. u II ima sopstveni stil komponovanja.Koncerti – za violinu. Ruski kvarteti. kasnije Es Dur. homofono. i najbolje su mu opere. svetovno delo. svetovno delo.Oblici: simfonija – instrumentalno. svetovno delo. koji se javlja u XIX veku.Simfonije: I je u C Duru pod uticajem Hajdna. prvo je posvetio Napoleonu. Najznacajniji koncerti za klavir su: C Dur. Romantizam Romantizam je pravac u umetnosti. stare viole i blok flaute).Kompozitori: • Franc Jozef Hajdn – poznat u Evropi. nazvana „Sudbina kuca na vrata“ i najznacajnija je. VIII u F Duru – nije toliko znacajna. Napisao ih je 9. • Ludvig van Betoven – u I fazi je bio klasicar. zanima psihicko stanje. Pijanista i dirigent sopstvenih dela. Samim tim melodija je mirna i simetricna (deljiva) bez mnogo ukrasa i matoricnosti. do 1800. Rezime – Klasicizam (1750. .Solo pesme su mu namenjene kucnom muziciranju. koncert – instrumentalno. IV je u B Duru i opisuje prirodu – cudno. a u trecoj postaje prvi romanticar na svetu. kasnije dodaje hor. Kasnije daje imena sonatama – uvodi programnost: „Meseceva sonata“ – u cis molu. pod uticajem Mocarta i Hajdna – nagovestaj romantizma. U prvoj fazi je bio klasicar. . nazvana jos i „Eroika“ – Herojska. godine umire. sonata – instrumentalno. Uzdize se iznad svih pravaca. i IX u D Duru.. VI u F Duru – opisuje prirodu. u drugoj je imao sopstveni stil komponovanja.Uvertira – samostalna: „Egmont“ – opisuje borbu Flamanaca i Spanaca. gudacki kvartet – instrumentalno. onda odlazi u Bec. tako da nastaju revolucionarne pesme i javlja se homofonija. Gradjanstvo je tada bilo nosilac ideja u drzavi. godine. tako da je u formi kantate – najznacajnije je finale ove simfonije „Oda radosti“. . drugi instrument je violina. simfonije. pa je tu tezu povukao i posvetio je naznanom junaku. kretao se u visokim krugovima umetnika. i uglavnom pocinje razlozenim akordom. a u trecoj fazi je romanticar. 1827. god. 3.. . „Eleonora“ – opisuje divojku koja je pobedila ludilo. II je u D Duru. od 3 stava. . „Pateticna sonata“. a razvijaju se i drveni duvacki instrumenti – klarinet (znacajan napredak) i flauta. Ucio je jos kod Johana Senka i Georga Jozefa Faglera. ima svoj stil: D Dur. G Dur i c mol. i u svom radu okrenut prirodi i narodu. Komponuje po inspiraciji i bio je perfekcionista. „Pastoralna sonata“. a sahrani je prisustvovao ceo Bec. viseglasno. tako da se desava raskid umetnika sa dvorovima – javljaju se slobodni umetnici (Mozart je prvi slobodni kompozitor). violoncelo. . „Apasionata“. Bio je I slobodan umetnik u praksi. . klavir. Sto se tice harmonije upotrebljavaju se: vantonalne dominante i II stupanj sa #3 (DD – dominantina dominanta). Es Dur. gudacki kvarteti i koncerti). Druzi se sa intelektualcima. • Volfgang Amadeus Mocart – njega. Ovo vreme se poklapa sa vremenom izbijanja francuske revolucije. slobodne modulacije. inace trostavacno.Crkvena dela: Misa „Solemnis“ – komponovao za ustolicenje vojvide Rudolfa u Olmicu – vrhunac crkvene muzike. koje se sastoji takodje od 4 stava. Tada je nosilac ideja bilo gradjanstvo. As Dur. homofono. postojanje desete „Jenske simfonije“ u njegovom opusu kompozicija nije dokazano. III je u Es Duru. Obogacuje se simfonijski orkestar (nastavlja se tradicija Manhajmske skole) i iscezavaju stari instrumenti (cembalo.Gudacki kvarteti: 6 posvecenih Mocartu i Hajdnu. klarinet. Najznacajnije su mu simfonije. . viseglasno. svetovno delo. Revolucija ima jako veliki uticaj na sve sfere zivota.1800. Pocetke homofinije imamo u operi. . viseglasno (jednoglasan uz pratnju orkestra). kod koga je uglavnom ucio. B Dur. Hafner kvarteti. posle francuske burzoaske revolucije. 26. homofono.“ i „decresc. i pise se apsolutna muzika (sonate.sa Francom Jozefom i Mihaelom Hajdnom. veseglasno. Druzio se sa Geteom. gde je ziveo do kraja zivota. VII u A Duru – upotrebljava flamanski folklor – svadbe. nasuprot Hajdnu. .) Obuhvata razdoblje od 1750. homofono. a narocito na umetnost. a glavni instrument klasike je klavir.Sonate – doveo do savrsenstva. V je u c molu. Zbog smrti majke ide u Bon. pisano u 4 stava. . U svojim delima koristi folklor raznih naroda i komponuje za svet. Napisao je 2 ciklusa: „Udaljenoj dragoj“ i „Sest Gelertovih pesama“.

engleski rog. junaci. Vagner. P. Lajpcig – najznacajniji. Prag. Valceri (za klavir). Inace umetnik se smatrao za vise bice nerazumljivo drustvu. List. Poloneze (selo). Rusije: Moskva. Kompozitori Franc Subert (1797 . Bize. koji dostize vrhunac izvodjacke tehnike i postaje kucni instrument. javlja se razocarenje u stvarnost. dvorce. hromatika i tonalitet je jos prisutan. Gustav Maler. namenjena zabavi.. • Orijentalni elementi – koriste se orijentalne lestvice i muzika ovih istocnjackih naroda se provlaci kroz umetnicka muzicka dela. Klarinet. Fantazije. . • Dela dobijaju programski karakter. Verdi. • Sklonost ka proslosti – ozivljavaju se istorijske licnosti. R. Ž. • Violina – izvodjacka praksa dolazi do krajnjih tehnickih mogucnosti u delima Paganinija i Ludviga Špora. jer se umetnici povlace u pasivnije krajeve. Minhen. . tako da se povlaci u sebe i u svojoj masti ozivljava legendarne likove. carobnjake.Oblici: • Opera dostize vrhunac – Dj. I. pojavljuju se sekvence.Karakteristike pravca: • Fantastika – posto neke ideje francuske burzoaske revolucije nisu ostvarene. dosta se upotrebljavaju disonance. Harmonska sredstva su takodje raznovrsnija – smelije modulacije u udaljene tonalitete. F. mnogo bogatiju i raznovrsniju melodijsku liniju. o Prokomponovana iz 2 dela. Cajkovski. Empropti. London.. R. Vagner. svira se ista muzika. Noktirni. pa umetnici podlezu pesimizmu. Bajrojt. Orkestar dobija danasnju postavku. • Solo pesma – pisana je za glas i klavir.Savremeni dirigenti: Karl Maria Fon Veber – on prvi koristi palice prilikom dirigovanja. Ide u dva smera: o Serija – ozbiljna – opisuje istorijske dogadjaje i heroje. H. Vajmar.1828) . Berlioz. Drezden. limeni duvaci se osamostaljuju i ulaze u orkestarsku upotrebu. Razvija se u dva smera: o Stroficna – za svaku strofu. Madrid. • Javlja se uticaj folklora na umetnicku muziku.Instrumenti: • Glavni instrument romantizma je klavir. Sankt Peterzburg. Ritam se bazira na folkloru. o Komicna opera – smesna. . Prelidi. . u prirodu – sela. gradovi Skandinavije. • Simfonijska poema – jednoctavacna orkestarska kompozicija programskog karaktera. • Klavirske minijature – uglavnom trodelne narodne igre: Mazurke (dvor). Straus.Glavni kulturni centri tada su bili: Pariz.

i 2. . .  Pisao je i zasebne pesme – van ciklusa i to su: „Ave Marija“. „Karneval“. u kom je svirao. a kasnije radi u muzickoj skoli svog oca. .. pesnikova ljubav“. romanse za obou. kog je ubrzo nadmasio.Orkestarksa dela: 4 simfonije – I je u B duru. nazvana jos i „Prolecna“. Imali su kucni kvartet. II je u C duru – „Pateticna“. gde i umire u bedi. • „Zimsko putovanje“. od kojih se danas izvode jedva 2: „Alfons i Etela“ i „Rozamunda“. Robert Suman (1810 . Uglavnom je provodio vreme po kafanama. u A duru – ona je najznacajnija. klarinet. Dela: . i 8. pa u Drezdenu. Simfonijske etide – skerca i varijacije. Pesme su prokomponovane i neke od znacajnijih su: „More“ i „Atlas“. i IV je „Rajnska simfonija“.Simfonije – napiso ih je 9.1856) Suman je Nemacki kompozitor rodjen u Cvikaou u Saksoniji u porodici knjizara. ciklus pesama na tekstova Kristofa Ajhendorfa. „Majstor Vilhem“. . „Grethen za vretenom“.. Prvi komponuje minijature namenjene kucnom muziciranju. Onda odlazi u Madjarsku gde je bio profesor klavira. emprompte (improvizacije) – napisao je zbirku ovakvih kompozicija pod nazivom „Muzicki momenti“. B. – tragicna. i Varijacije na tonalitete tonova A. u h molu. Kasnije uci kod sestre. . Izvodio je kamernu muziku na knjizevnim vecerima.1849) Rodjen u Poljskoj. Zatim odlazi u Bec. III je takodje u C duru.Koncerti: klavirski u a molu i jedan violinski koncert. ali ga ribari spasavaju. fagot itd.Kamerna dela: klavirska tria. Napisao je 3 ciklusa: • „Lepa mlinarica“ – na tekstove Vilhema Milera. Komponovao je pod uticajem Baha i Betovena.Za klavir je pisao cigkluse minijatura: „Leptiri“. Eksperimentise i zbog toga mu se ukocio prst.. „Novelete“ (u duru). iz muzicke porodice. Kasnije odlazi u Lajpcig. Kao pijanista obilazi evropske gradove. . Sa 13 godina poceo je da ih pise i namenjene su kucnom muziciranju. „Divlja ruzica“. a zatim ga salju kod profesora.Scenska dela – 20 opera. lendlere – narodne igre. oktete i uz pratnju klavira. zatim u Lajpcigu. Dusevno oboleva i odlazi u Dizeldorf. „Krajzlerijana“ – zbirka posvecena Subertu. kvinteti. da bi izbegao 14-ogodisnju vojnu obavezu. . od kojih su znacajnije: „Putovanje“.. a dar za muziku je nasledio od majke. plesove. valcere. ..Rodjen je u muzickoj porodici. Skace u Rajnu. „Pastrmka“. i isao u narod i slusao narodne melodije. Sa sedam godina komponuje i svira klavir. „Decje scene“ – 13 minijatura namenjenih deci. 2 violinske sonate. Bio je najmladji u porodici. gudacki kvarteti. „Mirigel. 4 pesme: „Ljubav“.Solo pesme: ciklus pesama na tekstove Hajnriha Hajnea.Za klavir je pisao sonate. Znacajne su: 4. nedovrsena – u dva stava 1. Onda je bio u Becu. jedna od poznatijih je „Sanjarenje“. „Vilinski kralj“. . Komponovao je: . • „Labudova pesma“ – zbirka od 14 pesama komponovanih na tekstove Hajnriha Hajnea..Kamerna dela – pod uticajem folklora – 15 gudackih kvarteta.Solo pesme – one su mu najveca muzicka ostvarenja – u Nemackoj se nazivaju LIDOVIMA. po poreklu Francuz. Frederik Fransoa Sopen (1810 . Umro je u Bonu u dusevnoj bolnici. Ziveo je u predgradju Beca. Sa 5 godina uci da svira klavir – izvrstan pijanista. „Zivot zene“. E i G. gde je studirao prava. kvintete – jedan od najznacajnijih „Pastrmka“. Sa 18 godina je bio poznat u celoj Evropi. „Potok“ i „Tisina“. Zbirka se sastoji od 20 pesama. „Deset zapovesti“.

Uvertire: „Fingalova pecina“ – pecina u Skotskoj na Hebridima..„Fantasticna simfonija“ – opisuje ljubav izmedju njega i neke njegove prijateljice. komponovan po Sekspirovom tekstu.Oratorijumi – pod uticajem Hajdna i Hendla. . II – „Ples“. Znacajne su 17 i 33. onda zbog rata sa Rusijom odlazi u Stutgart. bankarskoj porodici. Kasnije se sele u prestonicu Nemacke. IV je Ljubavni prizor izmedju Romea i Julije. gde otvara 1. ali su ga Glukova dela okrenula muzici.. a pored toga se bavio filozofijom i slikarstvom. a zatim se vraca u Pariz gde radi na konzervatorijumu kao dirigent. konzervatorijum. III – „Prizori na polju“. II stav je za soliste hor i orkestar. bogatoj.„Harold u Italiji“ – opisuje Bajronovog junaka Harolda. . sonate.„Rekvijem“. losa koncerta koji se danas ne izvode – to mu je najneuspesniji opus. i V – „Poselo vestica“. Francusku. III stav je Romeova samoca i tuga.„Skotska“. Dela: . • Poloneze – narodne igre seoskog karaktera. II stav je „Povorka hodocasnika“. . Uporedo sa ovim bio je i dirigent u muzickoj kuci „Gevandhaus“. na kom je i sam radio kao profesor. • Skerca. .. vesele. . Tu osim njega radio je i Robert Suman i Moseles. U I stavu opisuje Harolda u italijanskim brdima. .Koncerte: 2 klavirska. Za klavir je jos pisao i sonate i minijature – najznacajnija mu je zbirka od 48 minijatura. ostrva Habride. koju je nazvao „Pesme bez reci“. Potom se vraca u Lajpcig.Koncerti: 2 klavirska i violinski u e molu.. .. Boravi u Rimu jedno vreme. gde Jakob uci da svira klavir.. je u c molu posvecena prijateljima u Engleskoj. ne mnogo znacajne. iako tada dominira opera.. Obisao je jos i Englesku.. Skotsku. je u B duru... Majorku. III stav – „Gorstak“. i IV – „Orgije razbojnika“. i nisu za igru. VII – Romeo u grobnici.„Romeo i Julija“ – ovo delo ima 8 stavova: I stav je ulicna borba dveju porodica. nacionalne igre neparnog ritma. Englesku. Hektor Luj Berlioz (1803 . kvinteti. • Prelide – znacajan opus od 24 prelida u svim tonalitetima. Jakob Ludvig Feliks Mendelson (1809 .Etide skromnog karaktere. Izvodeci ovo i jos neka Bahova dela obilazi Italiju.1847) Rodjen je u Hamburgu.Vodio je pecalbarski zivot. Nemacku i Italiju. a majka Austrijanka. Komponovao je: . Marsej. Dela: .Minijature – vrh njegovog stvaralastva: • Mazurke – poljske.. Rano pocinje da svira klavir.Kamerna dela: gudacki kvarteti. i VIII – finale – pomirenje porodica. Otac mu je bio Madjar.Za klavir i orgulje je pisao fantazije i fuge. i 2. Znacajne su As i A dur. pod uticajem folklora.. Deda Mozes mu je bio filozof. ponovo u Becu. Izvrstan pijanista i dirigent.Balade za klavir – on je jedan od prvih tvoraca. Radio je kao pijanista i kompozitor u Vajmaru – . je u a molu . Najznacajniji opusi su mu 10 i 25. Najvise komponuje instrumentalnu muziku. . Ziveo je u Becu. . i 5 „Reformacijska“. klavirskom izvodjenju. Uvodi programsku muziku – opis vanmuzickih dogadjaja muzikom. je „Italija“. • Valcere namenjene instrumentalnom.Sonate – 3 klavirske. . . Franc List (1811 . Napisao ih je 2: 1.. . Oboljeva od upale pluca i cesto radi odmora ide u Pariz.1886) Jedan je od najznacajnijih kompozitora u Romantizmu i u muzici uopste. Varsavi. U to vreme se u Nemackoj muzici javlja interes za Baha. i . je „Ilija“ – opisuje birbu proroka sa paganstvom.Simfonije u cetiri stava: 1. Imale su raspevanu melodiju i najznacajnije su u F i As duru. remek delo mu je „San letnje noci“. u formi kantate. Ima 5 stavova: I je „Sanjarenje“.. violu i violoncelo. 3. je „Pavle“. Rodjen je u porodici lekara u blizini Pariza. jer je Jakob pronasao njegovu „Pasiju po Mateju“.. • Nokturna. IV – „Put na gubiliste“. V je Kraljica Mab.. 4. okteti. 2. bio je cudo od deteta. sonate za violinu. u jevrejskoj... nisu toliko tehnicki znacajne. a 2. Hteo je da studira medicinu.„Faustovo prokletstvo“.1869) On je prvi znacajan francuski kompozitor. VI opisuje Julijinu pogrebnu povorku.

Opera u Francuskoj U prvoj polovini XIX veka opera je slicna italijanskoj SERIJI (opera istorijsko-herojskog sadrzaja). „Posmrtni mars“. Bio je kosmopolita – gradjanin celog sveta. Žorž Bize (1857 .. pa je Bize zbog toga umro od tuge. Radio je jos i u Parizu. Kamij Sen Sans (1845 – 1921) – pijanista i dirigent.. Napisao opere: „Herkules“.Napisao je 12 simfonijskih poema: „Sta se to cuje u brdima“. „Modrobradi“. „Ples mrtvih“. Tematika tih opereta je prosta. Komponuje klavirske cikluse: „. bio kaludjer u Pesti i umire u Bajrojtu. Izvodio je svoja dela i dela raznih kompozitora gradjanskog sveta. i „Herkulova mladost“.. „Godine hodocasca“.. sa elementima zabavne muzike u galopskim ritmovima. „Lepa Jelena“.. Rimu. „Mrtvacki ples“.1912) – njegove opere su: „Manol“. . Pored gore pomenute opere serije postoji i komicna opera. zbog usavrsavanja klavirske tehnike. „Kraljica od Sabe“. . najznacajnija njegova opera – „Karmen“. „Taso“. „Prometej“.1817) – napisao je oko 40 opera uglavnom serija. a tematika opera su dogadjaji iz zivota. . i njima se dodvoravaju Napoleonu. vraca se u Francusku i pise opere na libreta Ežena Skriba. Sa 12 godina sa roditeljima dolazi u Pariz. kao francuski kompozitori – opere serije. „Samson i Dalila“.1834) – u Rusiji u Petrogradu se upoznaje sa ruskom muzikom. Žak Ofenbah rodjen kao Jakob Ofenbah (1819 . jer je Pariz tada bio kulturna prestonica sveta. On je tvorac simfonijske poeme. a neke od njih su „Ariodant“ i „Josif u Egiptu“. Klavirske koncerte u Es i As duru. . „Bronzani konj“..U prvom periodu svog stvaralastva radi transkripcije Bahovih fuga. „Setni zvuci“.Fransoa Adrijen Boaldje (1775 . „Hungarija“. „Gospodja u belom“ – opisuje dvorac i duhove. Prve predstave ove opere nisu bile uspesne. „Orfej“. Kompozitori: Sarl Guno (1818 . . Prva pleada kompozitora: . „Verter“. Glavni predstavnici ovakve opere su: .Etjen Meil (1763 .1893) – napisao je veliki broj opera a neke od njih su: „Romeo i Julija“. Žil Masne (1842 . Smatraju ga najvecim klaviristom. Ovde su se skupljali umetnici iz raznih drzava.1809) – napisao je komicnu operu „Kuca na prodaju“ i seriju „Gulistan“. pise Madjarske rapsodije i obradjuje cigansku muziku. „Zidar“. U drugoj polovini XIX veka iscezava opera serija i Napoleon vise nije vladar Francuske. Kompozitori: .skolu podigao na visi nivo.1873) – rodjen je u Parizu u muzickoj porodici. na sceni se koriste prave vojskovodje. Pored Pariza i Bec kasnije postaje jedan od najznacajnih svetskih kulturnih centara. slonovi.Ljubavni snovi“. Opere: „Crvenkapica“. Napisao je i jednu operu pod nazivom „Hofnamova prica“. jer je tada Francuskom vladao Napoleon. Opere: „Orlezijanka“. Opera se izvodila na otvorenom i kroz nju su velicali Napoleona. Becu. „Faust“. „Hamlet“. „Don Kihot“ komponovan po istoimenom delu Miguela de Servantesa. „Mazepa“.. „Preludiumi“. „Krunski dijamanti“. Eduar Lalo Gustav Sarpantje Opera u Italiji U prvom periodu nastanka i razvoja opere u Italiji kompozitori rade u Parizu i komponuju slicne rodove. zatim statisti. Kasnije je ova opera postala veoma popularna.1871) – u svojih 50 opera opisuje zivot: „Nema iz Porticija“ – opisuje namu devojku koja na kraju progovara. U drugoj pleadi kompozitora. Neke od znacajnijih su: „Orfej u podzemlju“.U drugoj fazi je originalan stvaralac. konji.. predavao na konzervatorijumu u Parizu.Nikolas Delarjak (1753 . „Bitka protiv Huna“ i „Ideali“.Danijel Fransoa Ober (1782 . Razvija se opereta. Uglavnom je pisao operete.1888) u Kelnu.

„Otelo“. Drezdenu.Djoakono Rosini (1792 . Najbolje su mu opere sa zenskim likovima. „Kapuleti i Montegi“. koja opisuje ljubomoru i ubistvo u putujucoj druzini. najznacajnije su: „Boemi“ – opisuje boemski zivot – radost. nije iz muzicke porodice.1901) – iz muzicke porodice. i vrhunska opera „Aida“ – komponovana povodom otvaranja Sueckog kanala. . opet u Svajcarskoj. a zatim odlazi u Pariz kod kraljice Zozefine. U operama opisuje germansku mitologiju – reformista nemacke opere. Milanu i kao antisluhista nije primljen na konzervatorijum. upotrebljava pentatoniku i celostepene lestvice. „Falstaf“ – komicna opera. „Travijata“ – pariski boemski zivot.. III – prizori sa mnogo statista. i V cin – sukob i kraj borbe. i „Gusar“.1919) – napisao operu „Pajaci“. komicna „Dva dana“ ili „Vodonosa“. malo u Rimu i na kraju u Parizu. „Tristan i Izolda“.. „Parsifal“ – Sveti gral. „Loengrin“. . „Ljubavni napitak“. Opere: „Rober Djavo“. . „Zabranjena ljubav“ – nisu mnogo znacajne. a u Parizu provodi poslednje godine svog zivota. kasnije se bavi nemackim. u Milanu. Becu. tugu.. „Djani Skiki“ – komicna opera. italijanske narodne pesme.1851) – rodjen u Ankoni. vraca se u Lajpcig. madjarske plesove. Tematika opera mu je borba protiv Austrougarske i imaju narodni prizvuk. • Za klavir je pisao sonate. komponovana po delu Aleksandra Dime „Dama s kamelijama“ – inspiracija. Kompozitori: . Radio je u Rimu. „Anakron“. „Sumrak bogova“. Rodjen je u Lajpcigu iz porodice policajaca. Opere: „Vile“.1924) – on je vise lirik. varijacije – na Hendlovu temu-napisao 25 varijacija. Seli se u Drezden i tu se preko pozorista upoznaje sa operom – Veberov „Carobni ctrelac“. „Italijanka u Alziru“. „Valkira“. Najznacajniji je operski kompozitor. II – duet glavnih likova. valcere. Komponovao je u duhu folklora.Gaetano Doniceti (1797 . Zatim znacajne opere su mu i „Iris“. na Hajdnovu temu. kasnije najznacajnije: „Holandjanin lutalica“ – legenda o ukletom Holandjaninu. „Prsten Nibelunga“ – patuljasto germansko pleme – traje 11h i sadrzi 4 opere: „Rajnsko zlato“.1897) – rodjen je u Hamburgu u muzickoj porodici. Parizu i u Londonu. „Otelo“ – prema istoimenom Sekspirovom delu. „Dinora i afrikanka“ – Vasko de Gama i crnkinja. „Ferdinand Kortez“.. Sakupio je veliki broj pesama i obradjivao je narodne teme. „Alibaba“.Jakob Libman Majerber (1791 . Sa 14 godina poznat je kao pijanista. „Tanhajzer“ – minezenger. „Madam Baterflaj“ – opisuje Japanku. .. potom zbog ustanka odlazi u Svajcarsku. Otac mu je bio direktor pozorisne druzine. „Muhamed“. Ziveo je u Bolonji. Studirao u Napulju. Opere: „Carobni strelac“. U delima se opisuje istiniti zivot.1848) iz Bergama.Karl Maria fon Veber (1786 . Rodjen je u Berlinu u bankarskoj porodici. „Puritanci“. - Nemacki romantizam . Jedno vreme je ziveo u Parizu i u 36-oj godini prestaje da komponuje.Pietro Maskanji (1863 . „Toska“. . „Edgar“.1842) – rodjen u Firenci u muzickoj porodici.1868). Opere: „Monon“.Djakomo Pucini (1858 .1826) – je rodjen u oficirskoj porodici.Luidji Leonkavalo (1858 . „Zigfrid“. veselje. Opere: „Vestalka“. Opere: „Lodoiska Eliza“. „Lukrecija Bordzija“. Ziveo je u Bolonji. „Dan Paskve“. „Prorok“. Opere: „Norma“ – najznacajnija. koja ima jedan cin i opisuje seljacku porodicu sa Sicilije. Pisao je opere u 5 cinova: I cin je obicno bio romansa – glavni zaplet. i zadnjih 50 godina u Parizu. Opere: „Tankredi“. IV – vrhunac radnje. U drugom periodu se javlja veristicki – vero-istiniti pravac. Parizu (od svojih dela. remek delo mu je „Seviljski berberin“.Vincenco Belini (1801 . i to sve na visokoj nozi). Napisao je 73 opere. „Agnesa Fon Hoen Staufen“.1945) – najznacajnija opera mu je „Kavaleria Rustikana“. Londonu. otac mu je svirao kontrabas. zatim zivi u Milanu. sukob dva sveta. „Eurianta“. „Oberon“ – fantasticna. . a narocito madjarskim folklorom. Radio je u Milanu.rodjen u Bolonji u muzickoj porodici. „Majstori pevaci“ – majsterzengeri.Gasparo Spontini (1774 . Ubacuju se elementi folklora. koji nas okruzuje – dogodovstine iz naroda. . „Viljen Tel“. Bajrojtu.Vilhem Rihard Vagner (1813 . gde je otvorio svoje narodno pozoriste (za sve ljude podjednako – bez loza). „Fric“ i „Maske“.Luidji Kerubini (1760 .Djuzepe Verdi (1813 . . Magdeburgu. od kojih su znacajnije „Lucija od Lamermura“ – tu opisuje zivot jedne mlade dame..Johanes Brams (1833 . fantazije.1835) – rodjen na Siciliji. nije iz muzicke porodice. „Mesecarka“.1883) – je jedan od najznacajnijih kompozitora uopste u muzici. Umro je u Veneciji. Ovo je pravac bez perspektive.1868) . a cilj opere je zabava za burzoaziju – odmor od istorijskih opere. . interludiume. . „Rigoleto“ – opisuje dvorsku budalu i mladu devojku. Opere: „Trubadur“ – opisuje cigansku putujucu druzinu. „Hugenoti“. Ziveo je u Vircburgu. „Nabukodonosor“ – borba protiv Austrougarske. Radio je na konzervatorijumu. Radio je u Studgartu. Veneciji.. gde je i umro. . Cirihu. na Paganinijevu temu.

narocito u Becu. Vajmaru. . koncerte – uglavnom za drvene duvace (klarinet i fagot). teska filozofija. Sam je pisao libreta za svoje opere. mistiku i izolovanost. Radnja je jednostavna i prijemciva. U delima izrazava bol. F Duru. rodjen u muzickoj porodici (nije u srodstvu sa Johanom Strausom). „Elektra“-opis zene koja zeli da osveti svoga oca. Prva takva opera je bila „Zolingena“ Viktora Neslera – dobro je prihvacena i u njoj se oseca prizvuk nemackog folklora. kao vid zabave. Bio je majstor orgulja.Hans Ficner (1864 . „Laka konjica“. . i IX simfonija ima pesimisticku tematiku i nedovrsena je. gudacke kvartete. . „Soloma“opis bolesne izopacene devojke. 200 solo pesama – ciklus „Jednostavne pesme“. plavom Dunavu“.1916) – je radio u Visbadenu.1874) je radio kao kompozitor u Minhenu. do 9.1895) – uvodi narodne galopske ritmove. II je u c molu i ima formu kantate. Kasnije pocinje da stvara. teorija itd. Najpoznatiji mu je zingspil – komicna opera „Bagdadski berberin“. u Berlinu. „Don Kihot“. kao na Zapadu. Lajpcigu. „Price iz becke sume“. . Bio je upravnik becke opere 10 godina. istorijski dogadjaji. Ruski romantizam Sredinom XVIII veka Rusija se oslobadja kmetstva i dolazi do krupnih promena u zivotu. • Vokalni opus – veliki br. „Karneval u Rimu“. „Slepi mis“. simfonijske poeme – „Don Zuan“. Uopste javlja se interes za narod i njegov zivot. . III je u d molu izvode je glasovi i ima tematiku svemira. jednom recju za umetnost. solo pesama. . Najznacajnije operete su mu: „Pikova dama“. • Simfonije – je pisao u stilu klasicara pod uticajem Mocarta i Betovena. Tematika opera je bila germanska mitologija. • Koncerti – napisao je 2 klavirska koncerta i 1 violinski u D Duru.1949) – Nemac iz Minhena. ziveo je na ivici bede.Maks Bruh – napisao je jedan violinski koncert. . metamorfoze za gudacke instrumente. Javlja se interes za istoriju. od kojih je jedna sa spanskom tematikom. solo pesme pod uticajem R. „Magbet“. On je Nemac i uglavnom je pisao muziku za orgulje: fantazije i fuge. i sonate za razne instrumente. gde se uci muzika. 9 simfonija. Najznacajnija opera mu je „Palestrina“. gde stvara filharmoniju i podize joj ugled. Suberta.Engelbert Humperdink (1854 . „Veseli momci“. ali i kamernu muziku.Karl Rajneke . kvartete sa ili bez klavira za duvacke instrumente.1903) – austrijski kompozitor. Napisao ih je 4: u c molu. fantazije i minijature za klavir. .Franc Abt Opera u Nemackoj Javlja se uticaj Vagnera na nemacke kompozitore. . Sumana i F.1949). tria.Maks Reger (1873 . opere – „Guntram“-nordijski germanski srednjevekovni junak. jednostavne tematike i operete. . Operete: „1001 noc“. IV je u C duru. Opere su mu inspirisane fantastikom – priroda. opere su bile duge i zamarale publiku. duhovnu krizu. kantatu „Rinaldo“.Anton Brukner (1824 . Potice iz porodice ucitelja. Ozivljavaju se heroji. Posle Hitlera vratio se u Berlin. i najznacajnije njegovo delo „Nemacki rekvijem“. Potom odlazi u Bec.1911) je rodjen u Austriji. Bio je pobozan i radio je u crkvi.Gustav Maler (1860 . Najznacajnija dela su mu solo pesme – napisao je 6 zbirki pesama. V. suma.Peter Kornelijus (1824 . poseban ciklus „Pesme ljubavi“.1899) je ziveo u Becu. . VIII je najznacajnija. „Becka krv“. .Franc Zupe (1819 . sa kvalitetnim tekstom. Nije iz muzicke porodice. zatim se povlaci u Bavarske planine na Alpima. Kompozitori: . Najznacajniji valceri su mu: „Na lepom. „Zivot junaka“. serenade. Napisao je: 3 mise: u d. Dela: najznacajnije su mu simfonije – napisao ih je 9 – I je u D Duru i govori o razocaranoj mladosti. od kojih su najznacajnije od 4.• Kamerna muzika – pisao je duete. knjizevnost.1896) je austrijski kompozitor rodjen u Ansfeldu. Tada nastaju opere. Veoma je znacajna i opereta u to vreme.1921). varijacije za orkestar na Mocartove i Hilerove teme. u formi kantate. Osnivaju se mnoge muzicke skole. po delima Hermana Hesea i Jozefa Ajhendorfa. kamerna dela. VI i VII su pisane za instrumente u formi klasicne sonate. Pisao je jos: 2 opere. G Duru i u e molu – najznacajnija i sadrzi 31 varijaciju. lirskog je karaktera i izvodi je 1000 izvodjaca.Johan Straus (1825 . Lajpcigu. koji je bio centar kasnog romantizma. Podigao je becku filharmoniju na danasnji nivo. Minhenu. Pisao je: simfonije – najznacajnija mu je „Alpska simfonija“. e i f molu – jedna od najlepsih misa. Radio je u Minhenu.Hugo Volf (1860 .Rihard Straus (1864 . Najznacajnije opere su mu „Ivica i Marica“ i „Kraljeva deca“.

Uticaj se javlja u muzici i knjizevnosti. „Sorocinski sajam“ – Sorocin je pejzaz u Ukrajni. Tad se osniva i pevacko drustvo. Sledece godine Anton Rubinstajn osniva konzervatorijum u Moskvi. koja ima fantasticnu orkestraciju i stavovi ove svite su „Patuljak“. smatrali ocem ruske muzike. Kasnije se bavi muzikom i pisao je: kamernu muziku.1893) – drugaciji je od svih ostalih. Znacajan je i kao dirigent. „Sultan i njegova zena“. fantazije – „Islamej“. Masnea. Njegovo najznacajnije delo je opera „Knez Igor“ u kojoj opisuje junaka iz XII veka u borbi protiv Poloveca – varvarsko pleme. Napisao je jos i: Simfonijsku svitu od 5 stovova „Seherezada“ inspirisan pricom iz 1001 noci. Folklor poznaje od malena i koristi ga u svojim kompozicijama. koga osniva Artur Rubinstajn. Pisao je i solo pesme i simfonije. kriza. „Jolanta“ – prva optimisticna. Rano se bavi komponovanjem. o Onda opere pod uticajem francuza Bizea.. violinski koncert u Bduru. Priroda mu daje inspiraciju za mnoga dela. Bio je tip ruskog realiste – prikazivao zivot onakav kakav jeste.1918) – Francuz po poreklu. Tada kao i svi narodi. solo pesme – ciklusi „Decja soba“. a zatim se vratio u Rusiju. Jedno vreme je bio u manastiru.U trecem perodu najznacajniji kompozitor je • Pjotr Iljic Cajkovski (1840 . • Nikolaj Rimski Korsakov (1844 . • Aleksandar Borodin (1833 . o Balete. „Koliba baba Jage“. „Igra pilica“. osnivac moderne ruske hemije. . „Bez Sunca“ i „Pesme i plesovi smrti“.. patetika. stavovi ove svite su „More i Isimbadova ladja“. Bio je i dirigent. izucavala se zapadnjacka muzika i primenjivali su se sistemi sa Zapada. gde i umire. dusevna patnja.1908) je rodjen u malom mestu u bilizini reke. „Pijaca u Limozu“. Gogolja uz zicane instrumente – najcesce uz klavir. u kojima opisuje ljubav. U njegovim delima se oseca uticaj zapada. od kojih su najznacajniji u G Duru. heroji. Es Duru i b molu (najznacajniji). dobijaju identitet. opis zemlje). Prvu operu je napisao po Puskinovom delu „Evgenije Onjegin“. Pisao je uvertire. u kojoj je opisana istorija ruskog naroda i istoimeni junak. a i on u pocetku. a ovo je prva ruska komicna opera. „Kijevska vrata“. o 2 albuma klavirskih minijatura – „Decji album“ i „Godisnja doba“. sa tematikom zasnovanom na legendama i bajkama. „Zlatan petlic“. Posle se vratio muzici. Bio je potpomognut bogatasicom.1910) – je osnovao rusku petorku.1887) – u pocetku je bio hemicar. pod uticajem je zapada. Najznacajnije su mu opere epskog karaktera: „Ivan Susanjin“ – istorijsko-herojska opera. Na ova dva konzervatorijuma.. o Zatim Klavirske koncerte. • Cezar Kjui (1835 . pod uticajem folklora – obradjivao folklor pojedinih naroda. Ceska U XIX veku desava se preporod ceske kulture. Tematika je sudbina. zatim slede: „Pikova dama“. Otac mu je bio vojnik. Najznacajniji su „Trnova ruzica“. Pisao je: opere „Boris Godunov“ – dogadjaji iz XVII veka i opis istoimenog junaka. tvorac ruske muzike.. Pise se o lepoti drzave (istorijat. • Modest Petrovic Musorgski (1839 . U to doba komponuju se solo pesme na tekstove Puskina. Kanije pise solo pesme i opere – 12 od kojih su najznacajnije: „Zarogljenik sa Kavkaza“ i „Vilijem Redklif“ – po engleskom romanu. Fantazije na srpske teme. „Praznik u Bagdadu“. u kojoj su oni nalazili izvor za svoje kompozicije. Narocito se zanimao za narodni folklor. Ovde harmonija dolazi do izrazaja. simfonijske poeme – „Kralj Lir“. „Labudovo jezero“ i „Krcko Orascic“. Bio je i dirigent i bavio se teorijom. o Uvertire – najznacajnije su mu „Romeo i Julija“ i „1812“. najzanajnije delo mu je svita „Slike sa izlozbe“.Nasuprot njima javlja se 5 kompozitora. tako da je prosao Evropu. Napisao je 25 opera: „Snezna devojka“ – cerka Deda Mraza topi se sa prvim prolecnim Suncem. . U pocetku je bio cinovnik.1857) – prvi pravi ruski kompozitor. o Fantazije za orkestar. a ujedno i prva opera ove drzave. solo pesme. o Solo pesme.1881) – bio je notorni alkoholicar.U drugom periodu znacajni kompozitori su: • Milij Balakirjev (1837 . ali se oseca i uticaj ruskog folklora u njegovim delima. „Stari zamak“. Rodjen je na planini Uralu i prvo je bio cinovnik. „Ruslan i Ljudmila“ pisana na Puskinov tekst.Osniva se konzervatorijum u Sankt Petersburgu. „Dva jevreja“. U prvom periodu glavni kompozitor je: • Mihail Ivanovic Glinka (1804 . „Promenata“. a sa 23 godine pocinje da se bavi muzikom. simfonijske poeme – „U srednjoj Aziji“. Oni su Mihaila Glinku. pedagog i teoreticar. „Carevic i carica“. a pre toga je bio ateista. „Prica o caru Saltanu“. osnivac nacionalnog pravca. posle odlazi u Berlin. Bio je duze vreme u Parizu. Kompozitori: . Jedno vreme radio je u Sankt Petersburgu. Pisao je: o Prvenstveno simfonije – napisao ih je 6 i u njima preovladjuje pesimizam. koji je bio pod uticajem Glinke. Komponuju se i opere. koji temelje svoju muziku na ruskom folkloru. Bio je matematicar. . „Pripovedanje carevica Kalendera“.

. Revolucija ima jako veliki uticaj na sve sfere zivota. Svedska.1904) – iz porodice je mesara. ozivljava junake. • Simfonije – napisao ih je 9. Pise pod uticajem Lista i Vagnera.1946) – ziveo je u Parizu i tamo se upoznao sa impresionistima. zbirka od 66 minijatura – lirske kompozicije pod uticajem norveskog folklora. a kasnije za orkestar.. Stvarao je pod uticajem norveskog folklora: • Klavirske kompozicije – sonate.Nils Gade – Danska. • Kantatu „Atlantida“. U delima koristi ceski i slovenski folklor i malo indijanskog folklora. koje je nazivao „Spanske svite“. gde koristi folklor indijanaca i opisuje SAD – simfonije iz novog sveta. Skandinavija (Norveska.1957) – Finac. Dosao u Prag. pod uticajem folklora.Manuel de Falja (1876 . „Labud“ i „Finlandija“. • Koncerte: za klavir u g molu. Rezime – Romantizam (1800. 6 i 7 stavova. Predstavnici spanske muzike XIX veka: . 5. Sumana i Vagnera. a narocito na umetnost. U njegovoj pivnici se muziciralo.Isak Albeniz (1860 . • Opere: „Kratak zivot“.1874. a posle se vraca u Norvesku. Danska) Preci Norvezana su Vikinzi. Spanija Spanci su kolonizirali i osvajali i od renesanse do XIX veka nemaju predstavnika u muzici. U Skandinaviji se oseca uticaj nemackog folklora. od kojih je najznacajnija „Katalonija“. tako da se on zainteresovao za muziku. Radio je i u Argentini. . Uglavnom su pod uticajem Vagnera i Majerbera. Radio je malo u Belgiji. . tako da je pod uticajem folklora. gudacke kvartete i sonate za razne instrumente. gudacke kvartete i kvintete. violinski u a molu i za violoncelo u h molu. jedno vreme u Engleskoj i na kraju duze vreme u Njujorku. zatim je radio u nemackim gradovima. • Kamernu muziku – sonate za violinu i klavir. do 9. a u drugoj je obradjivao ceske plesove. Boravio je jos i u Becu.1903). „Brandenburzani“ – oblast u Nemackoj Brandenburg. U njima je obradjivao folklor Slovena.) Romantizam je pravac u umetnosti. • Kamernu muziku – tria. „Trorogi sesir“.Antonjin Dvorzak (1841 . • Klavirske minijature – dve zbirke. gde je radio kao orguljas u crkvama i kao violinista. Potom se vraca u Prag gde i umire. Studirao je u Pragu. Finska. Pisao je: • Koncerte za razne instrumente. • Za orkestar – simfonijske poeme i svite u 4. Zatim pisao je jos i: orkestarske svite. „Dalibor“. studirao je u Lajpcigu.Bedzih Smetana (1824 .1907) – rodjen u Norveskoj. „Carobnjak“. god. 9 simfonija od kojih su prve tri u opisima. . i scenska dela – opere – „Kralj Artur“. Uglavnom je pisao svite od nekoliko stavova. Pisao je: • Simfonijske poeme (imaju 1 stav).Edvard Hagelub Grig (1843 . simfonijske poeme. a najznacajnije su mu od 5. • Za klavir pise plesove – prvo cetvororucno. Najznacajnije su: „Prodana nevesta“ – nezeljen brak sa devojcine strane. Napisao je jos i tri simfonije i veliki broj solo pesama. Tada je nosilac ideja bilo gradjanstvo. Bio je pesnik klavira. . koncert u a molu. • Za klavir minijature. „Cetiri legende za orkestar“. Prva je pod uticajem Lista.1884) – prvi i najznacajniji ceski kompozitor iz porodice pivara. Kompozitori: . • Za orkestar: simfonijske varijacije.Jan Sibelijus (1865 . Najznacajnija je „Spanska iberija“ – poluostrvo gde se Spanija nalazi. opisuje prirodne lepote. Geteborgu u Svedskoj – tu je radio kao dirigent i pijanista. • Opere u kojima opisuje istorijske dogadjaje. • Kamernu muziku – klavirska tria. . posle francuske burzoaske revolucije. koji se javlja u XIX veku. Nemackoj i malo u Americi. Jedna od znacajnijih svita mu je „U jesen“. 5 simfonijskih poema i slovenske rapsodije. kvartete i sonate za violinu i klavir. koji je pisao simfonijske svite i poeme: „Prolecna pesma“. a ostale su pod uticajem ceskog folklora.

Ž. Gustav Maler. . Instrumentalne su. homofona. o Prokomponovana iz 2 dela. Ceska: Bedzih Smetana. Žil Masne. Vagner. Lajpcig – najznacajniji. Operski: Francuska: Eduar Lalo. London. Djakomo Pucini. Nemacka: Jakob Libman Maerber. o Komicna opera – smesna. Anri di Park. Antonjin Dvorzak.. Bili su neshvaceni . • Klavirske minijature – uglavnom trodelne narodne igre: Mazurke (dvor). Djoakono Rosini. Spanija: Isak Albeniz. Razvija se u dva smera: o Stroficna – za svaku strofu. • Javlja se uticaj folklora na umetnicku muziku. R. Bajrojt. Karl Maria Fon Veber. Fantazije. Robert Suman. Rihard Štraus. Danijel Fransoa Ober. Luidji Kerubini.Karakteristike pravca: • Fantastika. viseglasna.Oblici: • Opera dostize vrhunac – Dj. Hugo Volf. Emanuel Šabrije). Johan Štraus. engleski rog. instrumentalna. Prelidi. Nastao u Francuskoj 1874. pojavljuju se sekvence. Nikolas Delarjak. homofone ili polifone. • Sklonost ka proslosti – ozivljavaju se istorijske licnosti. Pjotr Iljič Cajkovski. Aleksandar Borodin. . Cajkovski. Gustav Maler. Madrid. Gasparo Spontini. svetovne i apsolutne. • Simfonijska poema – jednostavacna orkestarska. Nikolaj Rimski Korsakov. Vensan Dendi. homofona i svetovnog je karaktera. Hans Ficner. I. svetovna. viseglasne. namenjena zabavi. Sankt Peterzburg. Kompozitori cija su imena napisana fontom „regular“ nisu komponovali opere. Pietro Maskanji. Impresionizam – kasni romantizam U drugoj polovini XIX veka razvija se oblik kasnog romantizma. Anton Brukner. v. (Cezar Frank. Drezden. Luidji Leonkavalo. Manuel de Falja. Johanes Brams. godine. Rusija: Mihailo Ivanovič Glinka. Ide u dva smera: o Serija – ozbiljna – opisuje istorijske dogadjaje i heroje. F. Bize. Rusije: Moskva. Skandinavija: Edvard Grig. Jakob Ludvig Feliks Mendelson.Kompozitori: Franc List. Empropti. Jan Sibelius. Petar Kornelius. Etjen Meil. i. Engelbert Humperdink. jednoglasna uz klavirsku pratnju. Ogista Renoara.. Harmonska sredstva su takodje raznovrsnija – smelije modulacije u udaljene tonalitete. mnogo bogatiju i raznovrsniju melodijsku liniju. Modest Petrovic Musorgski. svira se ista muzika. hromatika i tonalitet je jos prisutan. Valceri (za klavir). Žorž Bize. P. Cezar Kjui. Klarinet. Franc Subert. koji dostize vrhunac izvodjacke tehnike i postaje kucni instrument. Verdi. kada je odrzana izlozba poznatih francuskih slikara u Parizu – Kloda Monea. Prag. . junaci.Glavni kulturni centri tada su bili: Pariz. .Instrumenti: • Glavni instrument romantizma je klavir. Maks Reger. Eduara Manea. Italija: Djuzepe Verdi. Kamij Sen Sans. Gaetano Doniceti. Vajmar. kompozicija programskog karaktera. Fransoa Adrijen Boaldje. limeni duvaci se osamostaljuju i ulaze u orkestarsku upotrebu. . Vilhem Rihard Vagner. Milij Balakirjev. Vagner. dosta se upotrebljavaju disonance. Orkestar dobija danasnju postavku. Poloneze (selo). • Solo pesma – pisana je za glas i klavir. Ritam se bazira na folkloru. Noktirni. Franc Zupe. Frederik Fransoa Sopen. Straus. Berlioz. H. Sarl Guno. Vincenco Belini. viseglasna. gradovi Skandinavije. R. • Violina – izvodjacka praksa dolazi do krajnjih tehnickih mogucnosti u delima Paganinija i Ludviga Špora. List.Savremeni dirigenti: Karl Maria Fon Veber – on prvi koristi palice prilikom dirigovanja. • Dela dobijaju programski karakter. Inace je programska. Hektor Luj Berlioz. Žak Ofenbah. Minhen. • Orijentalni elementi – koriste se orijentalne lestvice i muzika ovih istocnjackih naroda se provlaci kroz umetnicka muzicka dela.

upotreba celostepenih lestvica (uticaj folklora egzoticnih naroda – prihvataju se motivi sa slika neistrazenih zemalja – Indonezije.od tadasnjih kriticara i dobijaju ime po Moneovoj slici „Impresija radjanja sunca“. Orkestarske kompozicije: „More“ – sastoji se od tri stava – prvi je „Zora ka podnevu“. instrumentalna muzika.) Nastao je u Francuskoj. kao i politonalnosti. Pisao je: Za klavir:  2 arabeske u G i E Duru. koncerte u modusima – miksolidijski za klavir i orkestar i gregorijanski za violinu i orkestar. „Velovi“.1915) – Rus.  Svite – ciklusi: „Estampi“ – sastoji se od 3 kompozicije – „Pagode“ (hramovi u J-I Aziji). 5/3. Berlinu i Rimu. 2. operetu „Dete i carolija“. zbirku od 24 prelida. i simfonijske poeme „Ekstaza“ i „Prometej“. Od instrumenata do izrazaja dolazi klavir – usavrsava se tehnika. 4. Impresionisti je bio pogrdan naziv. zbirka „Slike“ – najznacajnije kompozicije iz ove zbirke su „Zlatna ribica“ i „Decji kutak“. Posle se vraca u Pariz. instrumentalna muzika.  Noktirna – klavirske minijature – najznacajnija je „Mesecina“. cak i u 9/7/5/3. „Potopljena katedrala“. klarinet. 6/3. • Aleksandar Skrjabin (1872 . Scensko delo „Sat Spanije“. na kojoj su prikazani luka i brodovi u magli. sonate za violoncelo. i prelid „Popodne jednog fauna“ (faun je sumska vila. Rezime – Impresionizam (1874. Kompozitori: • Klod Debisi (1862 .1937) – sa 11 godina je bio na konzervatorijumu. i harfa. „Vrtovi pod kisom“. siroka. god. • Moris Ravel (1865 . i poeme „Tragicna“ i „Satanska“.1936) – radio je u Bolonji. Solo pesme: „Pesme iz Madagaskara“ i „Prirodopis“. rapsodiju za violinu i klavir „Ciganin“. a treci „Sirene“. Preovladjuje svetovna. Poeme: „Igra vode“. samim tim PR intervala. Komponovao je na narodnoj osnovi. razvijena. Uzori su mu bili Kamij Sen-Sans i Franc List. 5. i operu „Peleas i Melisanda“. i treci „Dijalog vetra i mora“. Oznacava pravac u muzici krajem XIX veka. Kamerna dela: gudacke kvartete (najznacajniji je u g molu). Opere se ne komponuju zbog upotrebe celostepenih lestvica. su: kretanja u paralelnim 2. drugi „Igra talasa“. nimfa). Pojavljuje se programnost – inspiracija delima su vanmuzicki dogadjaji.1916) – kao mali je bio izvanredan pijanista. Bio je clan konzervatorijskog tria. homofona. Kamernu muziku: gudacke kvartete. „Prica majke guske“. Vokalni opus mu je neuspesan. Sredstva slabljenja tonaliteta. „Devojka sa lanenom kosom“. „Pesme beletise“. 6/4. klavir. • Otarino Respidji (1879 . pentatonike. Karakteristike: Napusta se romanticarska. raspevana melodija. Preovladjuje svetovna. . druzi se sa slikarima i zanima ga umetnost neistrazenih zemalja. Za klavir: koncerte u G i D duru. homofona. sveska prelida – znacajni su „Magle“. a sredstvo izrazaja je harmonija. Pisao je: simfonijske poeme „Rimske fontane“ i „Rimski cetinari“.1900. medjutim on danas oznacava kraj XIX veka u muzici. ali tonalitet jos postoji. violinu. kao pijanista proputovao Evropu i radio kao profesor. viseglasna. „Balkon“. a sredstvo izrazaja je harmonija. Prosiruje se i menja izgled akorda. harfu. Prosiruje se i menja izgled akorda. Komponovao je: Za klavir: sonate (pod uticajem Sopena). Vokalna dela: 5 solo pesama na tekstove Sarla Bodlera. Koriste se oblici kao u doba romantizma: klavirske minijature. Izmislio je tri „c“ kljuca za klavir. modusa. i opere „Plamen“ i „Cirkus Maksimus“. sa kojim je obisao Evropu. „Ogledalo“. i balete „Dafnis i Klas“ i „Bolero“. viseglasna. sonate za violinu. Okeanije. 1. Napusta se romanticarska raspevana melodija. cemu impresionizam tezi. Afrike). povodom izlozbe slika na kojoj je po Moneovoj slici „Impresija radjanja Sunca“ i dobio svoj naziv. . „Pavana“ i „Gaspar“. sveska prelida – znacajni prelidi iz ove sveske su „Tragovi u snegu“. Noktirni – triptihon – sastoji se od tri stava – prvi stav su „Oblaci“. „Terasa za prijem Meseca“. „Vece u Granadi“ (grad u Spaniji). Za orkestar: simfonije „Bozanstvena pesma“ – solisti i hor. orkestarkse svite „Crkveni vitrazi“ i „Ducan igracaka“. Sa 17 godina upisao je konzervatorijum u Parizu. simfonijske poeme i vokalno-instrumentalne forme. drveni duvaci (flauta i klarinet). drugi „Svecanosti“. Svite: „Kuprenov grob“. flautu.

Muzika se temelji na 12 tonova. klasicizmu i prethodnim pravcima. Tezi se ka rasturanju tonaliteta. • Politonalnost – u jednoj kompoziciji zvuci vise tonaliteta. ametrika – ovde se taktne crte ne koriste. Karakteristike pravca: . cak i u 9/7/5/3. Cudjenje. koji koriste moderan nacin izrazavanja – neobarok. Posle toga se sve ove cetiri serije pomeraju hromatski navise ili nanize. o Cetvrttonska muzika – prvi ju je koristio Aloiz Haba. . Perspektiva. futurizam.Forma – nema novih oblika i uglavnom se komponuje instrumentalna polifonija. Kompozicije su kratke zbog atonalnosti. simfonije. Razvija se tehnologija. Arnold Senberg je medju prvima upotrebljavao ovaj sistem. Kompozitori: Klod Debisi. koji u ovom periodu dostizu vrhunac. Sredstva slabljenja tonaliteta. Prvo se ispise svih 12 hromatskih tonova – redosled nije bitan i odredjuje ga kompozitor – to je tzv. d. klavirske minijature i v. prva serija. 5/8. 6/4. koji se ravnopravno upotrebljavaju. Muzika nema zajednicki karakter. i oni koji teze inovacijama – ekspresionizam. . Segmenti.Pojavljuje se programnost – inspiracija delima su vanmuzicki dogadjaji. forme. Ova dva perioda se razlikuju po politickim. >. na osnovu koje izvodjac gradi improvizaciju. Opere se ne komponuju zbog upotrebe celostepenih lestvica. aritmija. u drugoj seriji se ceo taj niz izlozi unazad. Svih dvanaest tonova su ravnopravi. 6/3. koji imaju oslonac u folkloru ili prate rad masina i fabrickih postrojenja.popularna muzika. fuge. i uglavnom su sinkopirani – 5/16. Savremena muzika Savremena muzika je muzika XX-og veka. koriste se udaraljke po potrebi. . kvarteta. Ovaj muzicki pravac mozemo podeliti na dva perioda: period izmedju dva svetska rata i period posle drugog svetskog rata. Javljaju se: poliritmija – ceste promene ritma. On deli oktavu na 24 jednaka dela. i uvode elektricni instrumenti. 7/8. 5. PR intervala samim tim. ali tonalitet jos postoji. nacionalni smer. pa im cak daju apstraktne. cemu impresionizam tezi. u cetvrtoj seriji se treca izlozi unazad. neoromantizam. kao i politonalnosti. To je okvirna melodija. oratorijumi. i baleti. dzez. tako da kada 4 serije pomnozimo sa 12 hromatskih tonova dobijamo 48 kombinacija po 12 tonova. i. • Bitonalnost – u kompoziciji se istovremeno cuju dva tonaliteta. dinamika zivota je burna. Koriste se forme: etide. preludiuma. Magicni kvadrati. i harfe. npr. jer je svrha ove muzike da opise rat. Kompozitori ove epohe uglavnom teze ka inovacijama. #). drveni duvaci – flauta i klarinet. kada se sve sabere. Od vokalno-instrumentalne muzike komponuju se opere. koncerta. sonate. Moris Ravel. o Aleatorika – ALEA znaci kocka. • Atonalnost – potpuni raskid sa tonalitetom i na tome se temelji savremena muzika. Kompozitori za svoje kompozicije nemaju strucne nazive. Aleksandar Skrjabin. tako da se dobija niz od 24 tona. Instrumenti – do izrazaja dolaze: klavir. po uzoru na Indijsku i Arapsku muziku. Otarino Respidji. tako da prema tome ima i dve vrste pravaca na bazi ove podele: oni koji teze tradiciji – to su u principu stariji pravci. Konstruisao je klavir i klarinet za izvodjenje cetvrttonskih kompozicija i izmislio oznake za obelezavanje cetvrtstepena (b. neoklasicizam. elektronska i konkretna muzika. sada idu nanize i obrnuto) i sada imamo 36 tonova. ekonomija napreduje. strasnijeg zvuka. Tezi se ka stvaranju sto bizarnijeg. date i ostale karakteristike tona – trajanje.Orkestar – broj izvodjaca se smanjuje i do izrazaja dolaze duvacki instrumenti. o Serijalna muzika – ovde su osim visine. Ovde se ne koriste notne vrednosti. i zabavna . modusa. mada ima i onih koji polaze od tradicije. Struktura. pentatonike. u kojima je hor glavni. ekonomskim karakteristikama i drustvenim dogadjajima. jacina i boja. o Dodekafonija – koristi 12 hromatskih tonova i smatra se matematickim nacinom komponovanja. jer imaju najjaci zvuk (na to utice dzez muzika). 4. kao u baroku. vec je samo obelezena visina tonova. ali se slabi njegov znacaj. . Glavno obelezje ove muzike je heterogenost. upotreba celostepenih lestvica. 5/3.  U prethodna dva primera tonalitet jos uvek postoji. Oblici su slicni kao u doba romantizma – simfonijske poeme. su: kretanja u paralelnim 2.Ritam – u savremenom svetu javljaju se novi ritmovi. u trecoj seriji se prva serija ispise kao u ogledalu (svi intervali koji su isli navise.

Djankarlo Menoti. Dmitrij Sostakovic. Komponovao je: razne kompozicije za klavir. Danci). Njegov rad dosta utice na austrijske i nemacke kompozitore. • Tek na kraju zivota vraca se upotrebi tonaliteta i tada pise: kamerne simfonije. Ovakav nacin obrade zvuka prvi su koristili Darijus Mijo. Prvo je radio kao cinovnik. • Italija: Feruco Buzoni. Ostali ekspresionisti .kantata). Posto je . orkestarske kompozicije. orkestar. Alban Berg. Igor Stravinski. upotrebljavaju se disonantni intervali (2 i 4).. „Pjero mesečar“ – najbizarnije njegovo delo. koncerte za klavir. koji se kasnije preradjuju i izoblicuju. sa tematikom iz nordijske mitologije (Svedjani. Komponovao je i svoje kompozicije. ekspresionizma). i kamernu simfoniju. Erih Sati. koje su stvorili avangardisti eksperimentatori. . komponovane po principu dodekafonije. Bostonu. U Americi je pisao koncerte za violinu i orkestar. varijacije.. a kasnije uci da svira i klavir. Melodije sadrze velike intervalske skokove. nego kompozitori. . violinski koncert u dodekafoniji „Vocek“ – vojnik iz I svetskog rata.Kompozitori ove epohe su vise eksperimentatori. • Elektronska muzika – masine i generatori proizvode zvukove. Partiture su pisane u karakteristicnim oblicima. Luidji dalla Pikola. Za sva ova snimanja zvuka koristila se magnetofonska traka. Los Andjelesu. • U prvom periodu komponuje: gudacki sekstet – „Preobrazena noc“.Muzicka propaganda (radio.. Karl Hajnc Stokhauzen. gramofonske ploce) ima veoma vaznu ulogu u sirenju i razvitku muzike. operu u jednom cinu „Od danas do sutra“. ceste pauze. Kao mlad uci da svira violinu.Anton Vebern (1883 . bez upotrebe instrumenata. • U drugom periodu uopste nije upotrebljavao tonalitet i komponovao je: 3 klavirske kompozicije. simfonijsku poemu – „Peleas i Melisanda“. kantate. Olivije Mesijan. a zatim kao profesor u Berlinu.Arnold Šenberg (1874 . horovodja i dirigent. napusten je tonalitet – to cak ide dotle da se jedan ton ne sme ponoviti. Sa Zoltanom Kodaljem je sakupljao i obradjivao folklornu muziku. koju izvodi veliki broj solista. i kvartete. operu „Monodrama“. • Nemacka: Arnold Senberg. Pjer Sefer. da se ne bi stekao utisak tonike. Paul Hindemit. Norvezani. posle istrazivanja Zigmunda Frojda. U I periodu je impresionista. svite.Elektronska i konkretna muzika – nastaju u labaratorijama uz pomoc masina. svitu za gudacke instrumente „Oda Napoleonu“. Zasniva sa na dodekafoniji i atonalnosti. Fransis Pulank.1945) – madjarski kompozitor. Komponovao je klavirske sonate. koji se koriste kao efekti u filmovima. operu.1951) – rodjen je u Becu i nije iz muzicke porodice. • Francuska: Darijus Mijo. • Engleska: Gustav Holst.Alban Berg (1885 . Aram Hacaturijan. a sto se tice dinamike. pod nazivom „Pesme iz Gurea“. Pjer Bulez. Muziku uglavnom izvode mali ansambli.. sa folklornim motivima. Luidji Nono. „Preziveli iz Varsave“. Artur Honeger. • Konkretna muzika – snimaju se sumovi i zvukovi iz prirode – sveta koji nas okruzuje. Bio je Senbergov ucenik. kasnije se preradjuju i dobijaju se novi zvuci. ucio kod Senberga i bio pravi ekspresionista. preovladjuju disonance.Bela Bartok (1881 . a u II periodu je pod uticajem Senberga (atonalnosti. simfonije za razne instrumente.1935) – rodjen u Becu u muzickoj porodici. ucio i radio u Budimpesti. sa 8 godina komponuje. televizija. . . prisutne su sve oznake od ppp do fff. Anton Vebern. Radio je na akademiji kao profesor..1945) – rodjen u Becu. kamerna dela – kvartete i varijacije za orkestar. a zatim koriste u filmovima. Ekspresionizam Ekspresionizam se javlja izmedju dva svetska rata. i operu „Lulu“. svi tonovi su ravnopravni. solo pesme. Bendzamin Britn. kvartete. Njujorku. • Rusija: Sergej Prokofjev. i nezavrsenu operu „Mojsije i Aron“. Kompozitori: . disonantni akordi. u Nemackoj. . Karl Orf („Karmina burana“ – njgovo najznacajnije delo . kao odgovor impresionizmu.Javlja se novo notno pismo. Ralf Von Vilijams.

jer je bio veoma dobar polifonicar. violoncelo. Nazvan je Bahom XX veka. • Kamernu muziku – 6 gudackih kvarteta. rog i hornu. Takodje je pisao koncerte za violu d’ amore. • 3 klavirska koncerta. • Simfonije u stilu klasicara.1953) – takodje ruski kompozitor. • Simfonije u duhu Betovena. „Cudecni mandarin“ – sa istocnjackim motivima. „Price o vojniku“. violu i nekoliko za klavir. • Za orkestar koncert „Muzika za gudace. • Koncerti: violinski koncerti in D i in C. • Kamerna muzika – pod uticajem romantizma – 4 gudacka kvarteta i sonate za razne instrumente. Dela: • Crkvena muzika: oratorijum – najznacijniji je „Plač proroka Jeremije“. Pisao je: • Simfonijske poeme. od kojih je najznacajnija „Peća i vuk“. u g molu za klavir. • Scenska dela: opere: „Novosti dana“ – komicna opera tj. . u kojima koristi disonantne akorde. uz pratnju udaraljki. „Slika Matis“. „Rat i mir“. i sonate za razne instrumente. . in Des. „Puščinela“.Sergej Prokofjev (1891 . • 14 baleta. udaraljke i celestu“. • Scenska dela – najznacajnija su: opera „Dvorac Modrobradog“. • Od vokalno-instrumentalnih dela napisao je kantatu „Aleksandar Nevski“. zbirku kratkih melodija (153 melodije). „Romeo i Julija“ i „Pepeljuga“. . baleti „Prica o kamenom cvetu“. „Posećenje proleća“ – opisuje pagansku Rusiju i pisan je u politonalnosti. koncerti za violinu. U I teriodu je pod uticajem impresionizma. Studirao je u Frankfurtu.1971) – ruski kompozitor iz muzicke porodice. Dela: • Koncerti i orkestarske kompozicije: zbirka od nekoliko polifonih koncerata. Nacionalne skole U delima kompozitora nacionalne skole dolazi do izrazaja teznja za folklorom. pod nazivom „Mikrokosmos“. • Za orkestar – koncertne svite „Plemenita vizija“ i „Svirač hardigardija“. a kasnije zivi u Parizu. • Za klavir je komponovao cikluse minijatura „Nestalne vizije“ i „Sarkazmi“ – politonalnost.Paul Hindemit (1895 . „Harmonija sveta“ – inspiracija su mu bila astronomska istrazivanja. • Za orkestar je komponovao 5 simfonija u stilu klasnicnih kompozitora i simfonijske poeme. i 2 violinska koncerta. • Znacajna scenska dela su mu: opere „Ljubav za 3 pomorandze“.bio protivnik Hitlera i nacista bezi u SAD. muzicka komedija. baleti: „Drveni princ“. Neke izvorne melodije se preradjuju i za orkestar. Njujorku i na kraju se vraca u Rusiju. nazvani jos „Savremeni brandenburski koncerti“. Tamo je radio u Los Andjelesu i Njujorku. „Petruška“ – tematika ruske bajke.Igor Stravinski (1882 . • Koncerti – napisao ih je 5: in C. • Opere: „Zivot razvratnika“. od kojih je najznacajnija „Kosut“ – ime junaka. a u II podleze uticaju ekspresionizma. • Baleti su mu inspirisani bajkama: „Žar ptica“. Kao protivnik Hitlera bezi u Ankaru – Turska. a zatim odlazi u SAD. gde je i umro u bedi. posto je veci deo zivota proveo u Americi dosta se bavi folklorom indijanaca i crnaca i tako nastaje opera „Kralj Edip“. Kompozitori: . ucio kod Korskakova.1963) – nemacki kompozitor.

biznismen u pocetku. jer je mnogo voleo prirodu. i kompozicije za gitaru i orkestar. Njegovo znacajno delo je „Vaskresenje mrtvih“. ziveo i radio u Parizu.Fransis Pulank } .Dzon Kejdz – pisao dela za magnetofonsku traku – cak za 42 tranzistora. politonalnost. Komponuje pod uticajem Baha. Semberga. ali je rodjen u Francuskoj i ucio u Parizu. i kantatu „Vereničko lice“. Predstavnici: . .Olivije Mesijan – pise elektronsku i serijalnu muzike.1955) – direktor opere u Budimpesti. crnacku. Komponovao je kratke kompozicije bez naslova. . „Venecijanske igre“. Komponovao je operu „Dr Faust“. . . Pise pticju muziku. Becu. Komponovao je kamernu muziku i balet „Stvaranje sveta“.Luj Direr } francuski kompozitori . koncert za klarinet i orkestar posvecen Beniju Gudmanu. . Pisao je razna dela u stilu elektronske muzike.1925) – profesor na Pariskom konzervatorijumu.1954) – po poreklu je bio Amerikanac. Pisao je: svite – „Brazilske bahijame“. i u njegovim delima oseca se uticaj folklora. Mocarta.1924) – kao decko odlicno je svirao klavir..Žorž Brik } Sklonost ka proslosti i novoromanticari . koncerte za klavir i violinu. jevrejsku i indijansku muziku.Artur Honeger (1892 .Kšištof Penderecki – inspirise ga Biblija.1975) – studirao i radio u Lenjingradu i Moskvi. Komponovao je orkestarske svite. .Vitold Lutoslavski – dela su mu pod uticajem folklora i u njima koristi dodekafoniju i aleatoriku. . .Erih Sati (1866 .Aram Hacaturijan (1903 . rapsodije. „Jovanka Orleanka“ i „Kralj David“. Napisao dela „Integrali“.Zoltan Kodalj (1882 . Pise dzez. Stvarao je pod uticajem Baha. Znacajna dela su mu „Djavoli“ i „Pasija po Luki“.Hektor Vilja Lobos (1887 . . . .Dmitrij Šostakovič (1906 . Dela: „Madjarski psalmi“ orkestarsko delo i opera „Hari Janos“. . poliritmija.Karl Hajnc Stokhauzen – iz Kelna. . scenska dela – oratorijumi „Igra mrtvih“. U njegovim delima se oseca cetvrttonska muzika.Arnold Koplend – napisao 3 simfonije.Ernst Bloh (1880 .Feručo Buzoni (1866 . simfonijsku muziku.1974) – francuski kompozitor. . klavirske preludiume pod uticajem Debisija i Skrjabina. Pise kamernu. .Aloiz Haba – pisao svite i sonate u stilu četvrttonske muzike. posle otisao u SAD. koji je studirao u Belgiji i Nemackoj.Luidji Nono – komponovao dela za magnetofonsku traku – elektronsku muziku. Napisao je dve rapsodije u kojima se oseca uticaj folklora. . kvintete. koncerte. Antiromanticari .Darijus Mijo (1892 . Stravinskog.1959) – Amerikanac.Pjer Bulez – ziveo u Parizu i pise serijalnu muziku: „Čekić bez gospodara“ – za orkestar.1959) – rodjen u Brazilu. i simfonije. a kasnije se bavi muzikom – bio je orguljas. Verdija. studirao u Parizu. „Pustinje“. klavirska dela i solo pesme. i kantatu „Linkonov portret“. Dela: balet „Gajana“ ciji je najznacajniji deo „Igra sablji“. kvartete.1967) – sa Bartokom je sakupljao madjarske folklorne melodije i obradjivao ih. i 15 simfonija pod uticajem Cajkovskog. Radio je u Moskvi. . „Zalosna muzika“ i II simfonija su mu najznacajnija dela. Berlinu. od kojih mu je najznacajnija „Izraelska“. Napisao je: 5 simfonija.1978) – kompozitor iz Jermenije.Žorž Enesko (1881 . Pisao je: kamerna dela – tria.1955) – Nemac po poreklu.Čarls Ajvs (1874 . . Eksperimentatori Eksperimentatori eksperimentisu sa četvrttonskom muzikom. .Edgar Varez – radio je u Parizu i Njujorku.

cetvrttonska muzika. . Paul Hindemit. Francuskoj. Od vokalno-instrumentalnog opusa napisao je „Ratni rekvijem“ i tri opere: „Otmica Lukrecije“. dolasku proleca. uglavnom preovladava instrumentalna muzika. Radio je u Rimu i Milanu. orkestar izvodi bizarna dela – opisuju rat. kantata „Karmina Burana“. Neoromantizam. javljaju se novi ritmovi – sinkopirani. politonalnost. Dzez. Anton Vebern.Karl Orf (1895 . Djankarlo Menoti. poliritmija.Oblici: nema novih oblika. Ralf von Viliams. koja je imala i oznake za cetvrtstepene.Hajnrih Zutermajer – svajcarski kompozitor. aritmija. Olivije Mesijan. aleatorika. najznacajniji novoromanticar. staronemackom i nemackom jeziku. pojavljuje se cak i muzicka propaganda – faktori sirenja i razvitka muzike – gramofoni. starofrancuskom. Glavno obelezje ove muzike je heterogenost tj. Novoromanticari . pesme.1959) – ceski kompozitor. . . preludiumi. Fransis Pulank. klasicizma.1982) – Nemac – ziveo i radio u Minhenu na konzervatorijumu kao profesor. Nacionalne skole. Savremena muzika (muzika XX veka) Ova epoha se deli na dva perioda: period izmedju 2 rata i period posle drugog svetskog rata. Pisao je simfonije. Artur Honeger. bitonalnost. Rusija – Sergej Prokofjev. Ova muzika nema zajednicki karakter. Karl Orf. udaraljke po potrebi. Neoklasicizam. Igor Stravinski. Dela: „Muzika za decu“ – decji instrumentarijum. kao u doba baroka. sonate. raznovrsnost. Kompozicije su kratke zbog atonalnosti – etide. . ploce. simfonije.Bendzamin Britn (1913 . i uvode se elektronski instrumenti. kvarteti. koje su nadjene u manastiru u J. Futurizam. Erih Sati. Dmitrij Šostakovic. Nemackoj – pricaju o veselom studentskom zivotu. Pjer Bulez. dodekafonija. končerta grosa. elektronska i konkretna muzika. Znacajno delo mu je opera „Romeo i Julija“.1976) – engleski kompozitor.Zajednicke karakteristike i sredstva ovih pravaca su: polifono gradjenje melodije – svi tonovi su ravnopravni. Tekst u tim pesmama je na latinskom. . . atonalnost. serijalna muzika.Bohjslav Matina (1890 . Svi su oni vise eksperimentisali nego sto su komponovali. „Piter Grajms“ i „Mali dimnicar“. ekonomskih i drustvenih dogadjaja. koncerti. studirao je u Pragu. Aram Hacaturijan. kafanskom zivotu.. . Zabavna – popularna – pop muzika i Eksperimentatori.Instrumenti – do izrazaja dolaze duvacki instrumenti zbog prodornog zvuka.. polifonija. fuge. Luidji Nono. Engleska – Gustav Holst. Elektronska i konkretna muzika..Kompozitori: Francuska – Darijus Mijo. Ovi periodi se razlikuju zbog uticaja razlicitih politickih. Znacajno delo mu je opera „Telefon“. Italiji.Djankarlo Menoti – italijanski kompozitor. Italija – Feručo Buzoni. Alban Berg. Neki kompozitori teze ka inovacijama a neki polaze od tradicije tako da imamo nekoliko razlicitih pravaca u muzici. novo inovativno notno pismo u raznim oblicima. pisana za soliste i orkestar. Nemacka – Arnold Šenberg.Pravci: Ekspresionizam. ametrika. . posle i kao dirigent. na ceske narodne folklorne teme. Bendzamin Britn. televizija. . radio. Neobarok. Melodije su mu u stilu njegove drzave. Radio je u Nemackoj.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->