Istorija muzike

Postanak muzike
Otkud muzika? Muzika postoji otkad i ljudi. Sta i kako su praljudi svirali? Niko ne zna. Sredinom XIX veka javljaju se prve teorije o postanku muzike: - Britanski filozof, Herbert Spenser je smatrao da muzika nastaje u afektu – usled viska energije, kada hocemo da izrazimo nase emocije kroz dizanje i spustanje glasa. On je vrsio oglede na zivotinjama kako bi dokazao svoju teoriju. - Carls Darvin je smatrao da muzika nastaje usled privlacenja suprotnih polova. On je takodje vrsio oglede na zivotinjama. - Karl Biher, Nemacki ekonomista je definisao muziku kao proizvod rada. Smatrao je da je muzika nastala sa proizvodnjom i da prati pokrete pri bilo kakvom radu. - Nemacki prirodnjak, Karl Štumf je smatrao da je muzika nastala kao signalno sredstvo (da bi se primitivni ljudi dozvali medjusobno). - Žil Kombarje, Francuski muzikolog je doveo u medjusobnu vezu muziku i magiju, sto je u principu i najtacnija tvrdnja. Muziku koriste primitivni narodi starog veka: - Ljudi sa Cejlona (danasnja Sri Lanka); - Ljudi sa Gvineje (tadasnji Irijan); - Afrikanci; - Amazonci; - Aboridzini (Australija).  Magija igra vaznu ulogu u zivotu primitivaca. Oni njom objasnjavaju sve natprirodne pojave. Muziku koriste pri ritualima. Tada upotrebljavaju tekst i melodiju, uz koju pevaju odredjeni tekst. Tadasnja muzika se sastojala u ponavljanju kratkih odlomaka uz dinamiku pri smenjivanju pevanja vraca i plemena. - Kasnije se javljaju napevi u kojima se upotrebljavaju V2, a kasnije i Č4, Č5 i Č8. Vrste napeva su: radni, vojnicki, ljubavni (lirski) i uspavanke. - Najstarija lestvica je pentatonika. Ona je upotrebljavana u Kini, Japanu, Skotskoj, Irskoj, Madjarskoj... - Sto se tice viseglasja prvo se pevalo paralelno u 1, a kasnije i u svim ostalim intervalima, a najvise u 2, 4, 5 i 8, tek kasnije u 3. • Prvi oblici viseglasja su: o Heterofonija – dvoglasno, unisono pevanje koje se na sredini kompozicije siri u pevanje u 4 i 5, a zatim se ponovo vraca na unison; o Bordun – 1 glas lezi, dok 2. gradi melodiju; o Imitacija – ponavljanje jedne male fraze kroz glasove. - Instrumenti imaju veoma znacajnu ulogu u zivotu primitivaca. Prvo koriste dlanove i glas da proizvedu zvuk, kasnije udaraju dlanom o neki predmet, a jos kasnije predmetom o predmet. Tako nastaju prvi instrumenti: • Udaraljke – Prve udaraljke su pravljene od drveta, kamena, kostiju neprijatelja, metala. • Duvacki instrumenti – Prvi duvacki instrumenti su flaute od trske, drveta, i od kostiju zivotinja i zarobljenih neprijatelja. Kasnije se javljaju trube. • Zicani instrumenti – Prvi izvor zvuka u obliku zicanog instrumenta je tetiva luka. Kasnije se broj zica povecava i dodaje se rezonator, i tako nastaju citre, harfe, lire... Uz magiju i muziku pojavljuje se jos jedna vazna umetnost, a to je ples. Uz prizivanje raznih duhova i bogova i pesmu i svirku, javljaju se i igre oko vatre tj. prvi plesovi.

Muzika u zivotu starih naroda

(Stari vek)
Stari vek traje od postanka coveka do IV – V veka nove ere. U starom veku vlada robovlasnicki poredak. Postoje dva sloja – klase ljudi: 1. Vladari (crkva i bogataski sloj) i 2. Robovi Muzika je podredjena i pise se po volji vladara, crkve i bogatasa, dok muzika robova ne postoji. Pojavom klasnog drustva muzika je na visem nivou i od tada se muzikom bave semo profesionalni muzicari (pevaci, sviraci, igraci), koji rade na dvorovima. Javljaju se i novi instrumenti: udaraljke od bronze, gline, drveta; duvacki instrumenti se osavremenjavaju i javljaju se flaute, rogovi, trube; i na kraju zicani instrumenti, koji su najznacajniji, harfe, lutnje, kitare, pa cak i hidraulicne orgulje. - Muzika u ovom razdoblju je uglavnom jednoglasna. - Vladari kasnije shvataju znacaj muzike i ona se pojavljuje u verskim obredima u hramovima, a izvode je profesionalci. - O muzici starih naroda saznajemo sa reljefa na zidovima palata, grobnica, hramova, kipova. U ovo doba se javljaju prve teorije muzike, ali nije bilo notacije, pa su se melodije prenosile usmeno s kolena na koleno.

Egipat – Misir
Egipat u starom veku ima veoma razvijenu kulturu i umetnosti – vajarstvo, knjizevnost, a narocito muziku. Muzicari su smatrani faraonovim rodjacima, a bez muzike nije mogla da se zamisli ni jedna svecanost. Muzika se izvodila u hramovima, na dvorovima, ulicama, trgovima – gde su ljudi i igrali-plesali. - Instrumenti koji su tada korisceni u Egiptu bili su: veliki broj udaraljki, flaute, trube, a narocito su bili zastupljeni zicani instrumenti, pre svega harfe. III miliona godina pre nove ere Egipcani su pravili savrsene harfe. To su bile harfe u obliku luka, tzv. lucne harfe. Sem harfe od zicanih instrumenata bile su zastupljene lutnje, citre i hidraulicne orgulje, koje su tada postojale samo u Egiptu i radile su pomocu vode i vazduha. - Egipcani su poznavali i orkestar – vojni orkestar sastavljen od duvackih instrumenata i udaraljki. - Sto se tice teorije muzike u Egiptu su bile zastupljene Pentatonika i Hromatika. Poznaju intervale koji su imali znacajnu ulogu u muzici uopste, a najvise koriste 4, 5 i 8. Tada jos uvek nije bilo notacije.

Mesopotamija – Irak
Prve civilizacije koje su naseljavale ovo podrucje su: Sumerci, Vavilonci i Asirci. Muzika je u Mesopotamiji bila vezana za religiju – u crkve se uvode instrumenti. Sve crkve su gradjene uz pesmu, a u toku godine su se tacno rasporedjeno pevali crkveni napevi. Muzicare imamo i na dvoru, gde moze raditi i do 150 profesionalaca. - Od instrumenata koriste se: razne udaraljke, cegrtaljke, bubnjevi, duvacki instrumenti sa jezickom tipa oboe i roga, lire i harfe. - Ovi narodi takodje poznaju orkestar, a od terorije muzike poznaju intervale, od kojih su glavni 5 – simbol 5 cula, i 7 – simbol 7 dana u nedelji i broj tada poznatih planeta.

Japan – Nipon (Izlazak sunca)
O muzici Japana nema puno pisanih podataka. Ipak zna se da su Japanci u starom veku poznavali pentatoniku i da Japanska muzika dostize vrhunac u VIII veku nove ere. Oblici muzike koji su se tada koristili su: - Ko – uta i Ha – uta – solo pesme; - Gagaku – To je bila vrsta instrumentalne muzike, koju je izvodio orkestar na otvorenom imitirajuci zvukove iz prirode; - No – je razvijenija vrsta muzike – scenska muzika u kojoj ucestvuju horovi, pevaci i plesaci uz instrumentalnu pratnju, sto predstavlja zacetke japanske opere. - Instrumenti koji se koriste su: trzacki: Biva, Samizen, koji ima 3 zice i dugacak i tanak vrat, i Koto – tip gitare sa 13 zica; i od duvackih instrumenata Sakuhaci – flauta od bambusa.

Palestina – Izrael

Najznacajnija uloga muzike je u hramu i smatrali su je sredstvom za dobijanje Jehovine (bog) naklonosti. Muzika je imala veoma veliki znacaj Njihovi carevi su i sami bili kompozitori: • Car David je napisao 150 psalama. Psalmi su pohvalne pesme Bogu, oni su jednoglasni, izvode se u recitativnom stilu uz pratnju nekog zicanog instrumenta. • Car Solomon – „Pesma nad pesmama“. - Profesionalci se javljaju kasnije. - Od teorije muzike poznaju pentatoniku, lestvicu od 8 tonova i ukrase koji su tada dosta bili upotrebljavani. Crkvene pesme su izvodili u stilu responzorijalnog pevanja – dijalog izmedju svestenika i hora. - Istrumenti koje su koristili su: bubnjevi, kastanjete, trube od metala, za koje su verovali da rasteruju zle duhove, razne flaute i oboe sa jezickom, tipicno njihov instrument Sofar – vrsta roga, razne harfe, lire lutnje...

Arapi
Svojim orijentalnim karakteristikama Arapi su mnogo uticali na evropsku muziku. Centri arapske muzike u starom veku su: Medina, Damask, Kordoba, Sevilja, Kairo i Bagdad, koji je imao orkestar od 200 clanova koji je izvodio 100 izabranih pesama iz toga doba, a najznacajniji centar je Kalifov dvor, gde su se izvodile narodne pesme. - U VIII veku Arapi u Kordobi osnivaju skolu sviranja i pevanja, a Sevilja postaje centar za proizvodnju najznacajnijih muzickih instrumenata. - Muzika je narodna (narod je stvarao muziku). Oblici koji su korisceni su: • Balada – vokalno-instrumentalna pesma od nekoliko stihova; • Makami – vokalno-instrumentalno delo zasnovano na improvizaciji. - Od teorije muzike poznaju dijatoniku, hromatiku i enharmoniju; lestvicu od osam stepeni i poznaju manje tonske razmake od polustepena (1/3, 1/4, 1/5, 1/6 stepena).

Kina
Kina je jedna od starih drzava. Njihovi filozofi su se bavili muzikom, npr. Konfucje. Kinezi su bili skloni velikim svecanostima i ceremonijama. Ni jedan vid kulture se nije mogao zamisliti bez muzike (hramovi, dvorovi, ulice, trgovi). Pesme i himne su pevane uz orkestar koji se sastojao od 500 do 700 clanova. Imali su veoma razvijenu teoriju muzike – lestvice: - Pentatonika – lestvica od 5 tonova, bez polustepena. Pet tonova smatraju simbolom zemlje, vatre, vode, drveta i ruda; ili simbolom drustvenog uredjenja: vladar, visoki drzavnici, narod, javni sluzbenici, proizvodi. Ova lestvica je koriscena i u svetovnoj i u duhovnoj – crkvenoj muzici. - Tsai jui – lestvica od 7 tonova i ponovljen 8. – dur sa #4 stupnjem (lidijski modus). - Lestvica od 12 tonova – hromatika – svirali su je pomocu instrumenta Liu koji se sastojao od 12 cevcica razlicitih dimenzija. Broj dvanaest je bio simbol meseci u godini i broja apostola. - Instrumenti: • Udaraljke – prave ih od kamena, metala, bronze. Poznaju preko 40 vrsta bubnjeva, koji mogu dostici precnik i do 2,5 m. Karakteristican je tipicno kineski instrument King – udaracki instrument od kamenih plocica po kojima se udaralo drvenim cekicem; • Duvacki intrumenti – imaju ih veliki broj: trube; flaute; Jo – frula sa 7 rupica od bambusa; Šeng – je imao rezonator od osusene tikve ili lubenice, u kome se nalazilo od 13 do 36 bambusovih trski razlicite velicine, a na posebnu trsku se uduvavao vazduh; • Zicani: harfe; lire; Kin – koji se svirao u lezecem polozaju i imao je od 5 do 15 zica; Lip – slican gitari. - Izmedju VI i XII veka Kinom vlada dinastija Tang, a od VII do IX veka pojavljuju se novi instrumenti: lire, lutnje i harfe i veliki broj stranih muzicara. Od IX do XII veka pojavljuje se autenticna kineska vrsta muzike Song – Scenska muzika koja predstavlja osnovu kineske opere. Ovde imamo recitacije, glumu i dekoraciju.

Indija

U Indiji se muzici pripisuje bozansko poreklo i magicna moc. Smatrali su da ona utice i na zivotinje i biljke. Muziku nalazimo u hramovima i na dvorovima, cak je i sam kralj komponovao muziku. Postoje 2 vrste muzike: • Saman – smirena melodija – nema skokova, duhovnog karaktera; • Raga je svetovna muzika eksplozivna, brza, razdragana, sa mnogo skokova i ukrasa (suprotnost Samana). - Imaju veoma razvijenu teoriju muzike. Poznaju pentatoniku – kineska – bez polustepana. Kasnije se pojavljuje lestvica od 7 tonova, gde je svaki stupanj je imao svoje ime – zaceci solmizacije. Poznavali su razmake od ¼ stepena, tako da oktavu dele na 22 ¼ stepena. Obim melodije je isao i do 3 oktave. Poznaju cak i viseglasje – Bordun (jedan glas lezi, dok drugi gradi melodiju). - Imaju veoma bogat instrumentarijum: gongovi, kastanjete, bubnjevi, frule, oboe, gajde, trube, rogovi, Vina – tipicno indijski zicani instrument, Ravanastron, Sarangi. - Koriste karakteristicnu vrstu scenske muzike, koju su nazvali Igrana drama (u prevodu). Ona obuhvata glumu pod maskama, uz instrumentalnu pratnju i malo dekora.

Grcka – Helada, Helas
U grckoj vlada helenisticka kultura, koja dostize vrhunac robovlasnickog drustva i sa njom pocinje istorija ne samo muzike vec i covecanstva. U grckoj u to vreme vlada parlament – nema kralja – po drzavnom uredjenju je republika. Iz tog doba poznati su nam njihova arhitektura, vajarstvo, slikarstvo... Omladina je obavezno morala da se bavi muzikom, a narocito je bila razvijena horska muzika. Imali su horove od 12 do 25 clanova. Sama rec muzika je grckog porekla i oznacava sve sto pripada Muzama (boginje nauke i umetnosti), tako da se smatra da je muzika bozanskog porekla. Nju nalazimo na vencanjima, pogrebima, pri verskim obredima, na trgovima. Njihovi filozofi su se takodje bavili muzikom: Aristotel, Pitagora, kao i Fidija – vajar. Prvi muzicari su Amfion, Orfej, Marsija, Limos... - Instrumenti: • Prvi instrument koji poznaju je Kitara (lira) – trzacki zicani instrument sa 8, 11 ili 15 zica. Lira je bila obavezna za ucenje i bila je kucni instrument; • Aulos je duvacki instrument od trske ili slonove kosti. Sastojao se iz dve cevi, koje je svirac, obe, drzao u ustima. Na obe cevi imao je od 4 do 15 rupica. Na desnoj se izvodila melodija, a na levoj pratnja. Koristio se na gozbama, pratio vojnicki korak i na galiji, kao sredstvo za davanje ritma veslacima; • Jos poznaju razne vrste truba, panovu frulu, kastanjete i razne zvecke. - Oblici grcke muzike: • Postoje dve vrste vokalno-instrumentalne muzike i to su: Kitarodija – pevanje uz kitaru, i bila je popularnija od Aulodije, sto je druga vrsta vokalno-instrumentalne muzike; • Takodje postoje 2 vrste instrumentalne muzike: Kitaristika i Auletika; • Oblici horske (vokalne) muzike – izvodio ih je hor koji je imao od 12 do 25 clanova. Pevalo se unisono ili u oktavama, a kasnije dobijaju instrumentalnu pratnju: o Tren – zalopojke uz aulos; o Pean – radosne pesme o sreci i zdravlju posvecene bogu lepote – Apolonu. Bilo je duhovnih i svetovnih Peana; o Ditiramb – posvecen bogu vina Dionisu – Dioniziju. Izvodio se na trgovima, a izvodilo ga je 50 plesaca i pevaca, koji su bili obuceni u jagnjece koze i igrali oko oltara, gde je lezala skulptura boga. Bili su praceni sa 2 aulosa; o Himne – pesme posvecene bogovima; o Skolion – napitnice – pesme posvecene vinu i vinovoj lozi; o Enkomej – pohvalne pesme coveku ili bogu; o Himenej – vrsta svadbenih pesama; o Partenije – pesme koje su zene pevale u slavu boginje Artemide; o Tragedija dozivljava vrhunac u VI veku pre nove ere. Razvila se iz Ditiramba. Solista dobija vecu ulogu i on prica o Dionisovom zivotu. Uvode se prvi glumci, koji su nosili maske na licu, pa plesaci dobijaju znacajniju ulogu. Hor se javlja medju cinovima, kao komentator dramske radnje i predstavlja masu naroda. Imao je od 12 do 25 clanova koje su pratili aulosi i kitare.  Tragedija je imala 5 cinova. Ditiramb se izvodio na trgovima, a tragedija se izvodi u amfiteatru (pozoriste polukruznog oblika na otvorenom sa 20.000 kamenih sedista i binom u sredini). Svi ucesnici tragedije su se nalazili na sceni. Znacajni tvorci tragedija su Euripid, Sofokle i Eshil. Tragedija iscezava u 5 veku; o Nasuprot tragediji razvija se komedija, koja takodje, kao i tragedija, nastaje iz Ditiramba. U komediji se opisuju natprirodne sile, a izvodi se na gozbama – pevanje i ples uz instrumentalnu pratnju.  Kasnije iz komedije i tragedije nastaje opera.

. Palestina – Izrael. Javljaju se melodijski intervalski skokovi – V2.. . Dele intervale na konsonantne i disonantne. Kina.. i 1. metalne trube. Egipat i Grcka. Muzika se tada sastojala od kratkih odlomaka.  Prvi i poslednji ton tetrahorda su morali uvek biti fiksirani. i 7. jer pevaci. partenije. Koriste se ukrasi. tako sto se dodaju zice i rezonator. himna. a ostali su mogli da moduliraju. zicani nastaju od tetive luka. saman – Indijska muzika mirne melodije.igre oko vatre. zicani – harfe. i 6. rogovi.Karakteristike: robovlasnicki drustveni poredak – vladari i robovi. Marsej. ) Muzika postoji otkad i ljudi. Muzicari i solisti su dovodjeni iz inostranstva.. modusi. Rim Postaje Evropski kulturni centar u II veku pre nove ere. nisu znali visinu i trajanje tona. Vrsta se odredjuje brojem polustepena. koriste se razni intervali. Rezime – Stari vek (od postanka coveka do V veka n. ditiramb. Indija. . pentatonika.. a imucniji ljudi su imali sopstvene orkestre. stupnja i njom se izrazavala patnja i bol. koto. kitare. Najtacnija tvrdnja o nastanku muzike jeste teza francuskog muzikologa Zila Kombarjea.Prvi kompozitori su Amfion.. Javlja se i viseglasje – prvo u paralelnim 1. . tren. linija za belezenje melodije i oznake za nacine pevanja – dirigent je sve odredjivao. drveta – bubnjevi. Spajanjem tetrahorada dobijaju se prve lestvice koje su bile silazne. i 6. balade. da je muzika nastala iz magije. Limos. delo – pesme uz kitaru. konsonantni su 4. a kasnije i C4. muziku.Instrumenti: razne udaraljke od bronze. tragedija. lutnje. Japan – Nipon-u prevodu izlazak Sunca. „-“ kraci slogovi. i. dijatonika. i 3. lire. . • Oblici grcke muzike su: kitarodija – v.Muziku nalazimo u arenema pri borbi gladijatora i zivotinja – koriste se duvacki instrumenti da bi docarali uzas borbe. metala. i to su citre.). Javljaju se i crkveni napevi – responzorijalno pevanje i viseglasje. i 4.. i 5. C5 i C8.  Muzika u zivotu starih naroda Stare drzave su: Egipat – Misir. pean. . tako da stari vek traje od postanka coveka. stupnja i bila je velicanstvena. IV i V stupnja i poznavali su dijatoniku.. kastanjete. biva. oboe. drveta i od kostiju zivotinja ili neprijatelja.. Nastaju i prvi instrumenti: udaraljke od drveta. duvacki – flaute od trske. Uz magiju i muziku javlja se jos jedna umetnost – ples . stupnja i ona se koristila za opisivanje uzbudljivih dogadjaja. cak i razmaci manji od polustepena. Nema sopstvenu. kamena. rogovi i Lituus. cegrtaljke. Kalikula – koji su bili kanibalisticki nastrojeni. a kasnije se javljaju 3 vrste viseglasja: heterofonija – unisono-4. U pocetku stari vek je drustveno besklasan. Od duvackih instrumenata Aulos. Tetrahord je glavna lestvica i na njoj se gradi ova muzika. vec na njega uticu Sirija. enharmonija. Od najveceg znacaja je uvodjenje jedne crte. i. trube. raga – Indijska muzika brzog tempa. Najkasnije muzika dolazi do vladara – Neron. zatim i u ostalim intervalima. Preovladava jednoglasje. delo – pesme uz aulos. o Frigijska lestvica – modus – je imala polustepene izmedju 2. 5-unisono. . Frigija Lidija. e. Kineska – igrana drama. hromatika. autenticnu. lirski – ljubavni i uspavanke... ha-uta – solo pesme. aulodija – v. a kasnije u dobe muzike starih naroda javlja se robovlasnicki drustveni poredak. koji su ponavljani uz promenu dinamike. muzika je po volji vladara i njom se bave profesionalci. no – scenska muzika. Grcka – Helada – Helas..Instrumenti koje koriste su: Hidraulicne orgulje – na dvorovima. gline. Rim. samizen. U Grckoj se javljaju tetrahordi.. Ove lestvice dobijaju imena po grckim pokrainama (Dorija.Teorija muzike – Grci su prvi podigli teoriju muzike na visi nivo.. a disonantni su svi ostali intervali. psalmi. trube. o Lidijska lestvica – modus – polustepeni izmedju 1. auletika – instrumentalna-aulos. Arapi. vojnicki. kostiju. Najstarija lestvica je pentatonika. pa do V veka nove ere. aulos. bez njega. a od zicanih Kitara i Cimbal – stoji vodoravno i svira se udaranjem palicama o zice. gagaku – instrumentalni obl. Mesopotamija – Irak.. hromatiku i enharmoniju. makami. skolion. i 7. lutnje. i imitacija – ponavljanje krace fraze kroz glasove. duvacki – flaute. Orfej.Oblici: ko-uta. a neke od njih su: o Dorska lestvica – modus – imala je polustepene izmedju 3. napevi – vrste napeva su radni. o Oblici horske muzike: enkomej. komedija. i hidraulicne orgulje – na princip vode i vazduha. i 2. 5 i 8. himenej. kitaristika – instrumentalna-kitara. ima ih sedam. kasnije se javljaju trube. na kojoj se belezilo. • Notacija – Kod Grka je veoma vaznu ulogu imao horovodja. bordun – 1 glas lezi dok se drugi krece. Imali su oznake za duze i krace note – „U“ – duzi slogovi. harfe. Imali su znacaj I.

Karlo Veliki je uspostavio Gregorijanski koral u celoj Evropi. godine – Romanika. Bogosluzenja su bila na latinskom jeziku.Kasni srednji vek. Srednji vek se deli na dva perioda: . do 1200. koja postaje glavna idejna snaga srednjeg veka. stvaranje i umetnost. Uz te obrede hriscani su pevali jednoglasne melodije. 476. Prve melodije se uzimaju iz Sirije. Izraela. i • Od 1200. U njemu se opisuje zivot Isusa Hrista i njegovih ucenika. bez instrumenata i bez pokreta – dakle crkvena muzika je tada bila vokalna. On se morao znati napamet. 395. godine rimsko carstvo se cepa na I i Z i dolazi do preokreta i promene nacina zivota. . a spoljasnji neprijatelji su bili Huni. Misira – Egipta. i koji su u principu bili (lose)placeni robovi. cije je zajednicko ime bilo Varvari (tako su ih Rimljani zvali). a u Rimu pocinje skupljanje melodija.U Gregorijanski koral se sve vise ubacuje narodnih motiva. u prevodu. Sve je prozeto hriscanstvom. Opisuju se dogadjaji iz poslednjih Hristovih dana i tako nastaja Liturgijska drama. znaci zameljisni posed. Mongoli. i samim tim se slabi unutrasnja snaga Rima. a feudalci su bili veleposednici. tehnici. koji se moze podeliti na 2 perioda: • Od 1000. zbog cega se osniva posebna skola – I skola u Rimu – za ucenje Gregorijanskog korala. . • Naizmenicno pevanje svestenika i naroda (hora) – responzorijalno pevanje. Hriscanstvo se rasprostranjuje po celoj Evropi i u Bogosluzenje se uvode narodne melodije – svaka drzava svoje narodne melodije (Srbi – Osmoglasnik). Sve ove promene donose veoma vazne poglede na svet. Pocinju da se zidaju crkve.U feudalistickom drustvenom uredjenju postoje dva sloja – klase naroda: vladari – feudalci – feud. koji poslednjih 14 godina svog zivota bira duhovne napeve svih naroda bez hromatike. Crkvena muzika U prvih sto godina srednjeg veka (pocetna faza srednjeg veka) Rim je zabranjivao propovedanje hriscanstva i vrsenje hriscanskih obreda. pa su hriscani bili prinudjeni da svoje obrede vrse u katakombama. • Dva hora u vidu antifonog pevanja (u vidu dijaloga). .Rim kasnije ustanovljava pravilo da se Bogosluzenja u celoj Evropi moraju vrsiti na Latinskom jeziku. i bila je zlatnim lancem vezana za oltar. Crkva nastoji da sebi privuce sto vise vernika. godina se smatra godinom koja je okoncala starovekovni robovlasnicki drustveni poredak i uspostavila srednjovekovni feudalisticki drustveni poredak. Izvodjenje Gregorijanskog korala: • Svestenik izvodi psalmodijski solo. enharmonije i bez velikih skokova – mirne melodije u obimu linijskog sistema. Zbirka tih melodija nazvana je Antifonardi. . umetnosti i u obicnom zivotu. Sve crkvene melodije nazvane su Gregorijanski koral. Car Konstantin 313. Tada se razvija svetovna muzika. a muzika je poverena profesionalcima i prenosi se usmenim putem. Hriscanstvo je tada bilo glavna idejna snaga. Izvode ga glumci i pevaci uz instrumentalnu pratnju. i kmetovi – ljudi koji su sluzili vladarima i crkvi. do 1400. i . nalazimo ga u nauci.Srednji vek U srednjem veku sve vise dolazi do sukoba naroda i vladajuce klase. Prvi sa skupljenjem melodija pocinje Papa Grgun I (560 – 604). godine u Milanu dozvoljava propovedanje hriscanske vere. Pojavljuju se prvi instrumenti i gluma. • Od XIV do XVI veka pojavljuje se muzicki oblik nazvan Misterij. godine – Gotika – obuhvata razvoj viseglasja i instrumentalnu muziku.Rani srednji vek – od V do X veka – tad se izvodila samo jednoglasna muzika.

i pratecim glasom koji se kretao suprotno od c. ili unisono – 4 i 5 – unisono. • Ova muzika se javlja u Provansi u Juznoj Francuskoj. . Te melodije mogu biti u dorskoj. i on postaje svetovna melodija. ratnicke pesme. i bio u sitnijim notnim vrednostima.Kanon – je vrhunac polifonije u XIII veku i nastao je u Engleskoj. Plemicima i vitezovima je dosadio parazitski zivot. Najznacajniji minezengeri toga doba su: Valter fon Der. f.Tada se javlja interes plemica i vitezova za narodnu muziku. na razlicitim jezicima. dvodelne i traju koliko kompozitor zeli.Rondelus – je mogao biti troglasan ili cetvoroglasan i imao je jednu melodiju koja se provlacila kroz glasove. Oni nisu imali nikakva prava. Najstarija kompozicija u obliku kanona je sestoglasni (4 tenora i 2 basa) kanon iz 1310 godine u durskoj lestvici – „Leto nam dolazi“. miksolidijskoj ili durskoj lestvici.Fo burdo – troglas u paralelnim trozvucima. Uglavnom su u svojim melodijama opisivali germansku tematiku – Tristan i Izolda. u crkvu se uvode orgulje. gde su nosioci plemicke muzike bili trubaduri. Narodna muzika je ipak opstajala i prenosila se usmeno. Tekstovi su bili svetovnog karaktera. tako da ovaj oblik u XIII veku dobija duhovno-svetovnu formu.Znacajnu ulogu u izvodjenju narodne muzike imalu putujuci muzicari.Gimel – dvoglas u paralelnim 3 i 6. dok drugi prati c. Tada u Engleskoj nastaju prve viseglasne kompozicije. Kasnije u XII i XIII veku u Francuskoj. kasnije ih praktikuje i cela Evropa: . . grad je sa zanatstvom i trgovinom centar okolnih zbivanja. . a na njemu se izvode dva razlicita teksta. decje pesme.Viseglasje Na pocetku kasnog srednjeg veka – XI vek. plesaci. . Plemicke kompozicije izvode zongleri. Postoje mnogobrojni zapisi ove muzike. a narod je bio neobrazovan. Sastoji se iz melodije koju imitiraju glasovi i traje sve dok poslednji glas bar jednom ne izlozi melodiju (temu). Bernar De Vantadorn i Adam De La Al (najznacajniji truver). Putujuci muzicari prava dobijaju u XIII veku i nastaje najstarije udruzenje muzicara u Becu. ljubavne. . . pa pocinju da uce teoriju muzike i instrumente. f. zabavama. Na kraju dolaze i do dvorova.Konduktus – latinski (zbog Rima) strofican tekst i javlja se u kasnom srednjem veku. tenor i bas. Magnus. . Votelbajd i Hajnrih Fraenlob. • U Nemackoj se vitezovi koji pisu vitesku muziku nazivaju minezengeri. Svetovna muzika – narodna muzika Nema mnogo zapisa svetovne muzike jer su crkva i vlast zabranjivali narodu da se bavi muzikom – crkva je imala svoj stav i principe. cak i prve cetvoroglasne kompozicije i uvodi prvu podelu hora na 4 glasa: sopran.Prvi i nasjstariji oblik viseglasja je Organum. . a u Nemackoj spilmani. .Hoketus – je cetvoroglasan i karakterise ga isprekidana melodija sa mnogo pauza. Grade se katedrale – prva koja je izgradjena je Notr Dam. i pocinju da pisu muzicka dela. . Vlast i crkva su ih progonili. f. U to doba javlja se pobuna protiv crkve i njenih shvatanja. romanse. f.. Oni sami izvode svoju muziku (za to ne koriste spilmane) na pevackim takmicenjima i na dvorovima.Motetus – je duhovna najcesce troglasna kompozicija. paralelnim kretanjem u kvartama ili kvintama. Od muzickih oblika kod njih se prvi put pojavljuju plesovi i dvodelne pesme. Kasnije on dobija i instrumentalnu pratnju koja svira c. Radili su i danju i nocu u odelima. (cantus firmus – zadati glas) – melodija iz gregorijanskog korala. Perotimus – prvi pisao fo burdoe. jer su smatrani predstavnicima djavola zbog toga sto su se u svojim pesmama rugali vladarima i crkvi. . a tematika je bila lirika ili priroda.trgovi ulice. To su bili pevaci. Nibelunzi – patuljasto germansko pleme. i univerziteti – prvi je Sorbona u Francuskoj. Radili su na tornjevima grada. To su bile: balade. Imali su svoja putujuca pozorista i ucestvovali su na vasarima. gde su najavljivali dolazak neprijatelja i sazivali narod na sastanke. Gral – casa Isusove krvi. f. Sve ove kompozicije su stroficne. . pa cak i uspavanke. zanatlijske pesme. Viteska muzika je bila na narodnom jeziku. f. alt. U Francuskoj se nazivaju zongleri. Nosioci ove muzika ne Severu Francuske bili su truveri. jedan glas ima c. Narod ih je voleo. glumci i dreseri. Ima jedan vodeci glas – c. Prvi kompozitori su: Leonimus – napisao 80 organuma.Diskant – dvoglas sa gregorijanskom melodijom kao c. Poznati muzicari iz ovog vremena u Francuskoj su: Giom De Poatje. On je dvoglasan. a gradjanstvo postaje glavna motorna struktura.

Najstarija zbirka instrumentalnih kompozicija je zbirka kompozicija za instrumente sa dirkama nazvana Kodeks (to su u stvari preradjene pesme). Svetovna muzika – oblici: balade. a kasnije gudacki instrument. rupica. preovladava polifonija. lako prenosive orgulje.). rota. i razni oblici truba. a instrumentalna muzika se samostalno izvodila samo za vreme plesa.Instrumentarijum: gudacki instrumenti – Arapi ih donose u IX veku – viela. romanse. . rebal. Imala je podredjeni polozaj u odnosu na vokalnu muziku zbog neprijateljskog stava crkve. raspon 2. trzacki – harfa. lako prenosive orgulje. fidel. koristili su ih putujuci muzicari.Oblici – jednoglasni: korali od kojih nastaju liturgijska drama i misterij. Gvido Aretinski je uveo danasnji linijski sistem.XV veka) Deli se na: rani srednji vek. pomocu kojih znamo kakvi su bili instrumenti u srednjem veku: • Gudacki instrumenti – javljaju se u IX veku i donose ih Arapi. Za to mu je posluzila himna djakona Pavla Sv.. Hajnrih Fraenlob. . lauta i lutnja. šalmaj ili šalimo – preteca klarineta. do 1200. imao je najjaci zvuk i koristili su ga putujuci muzicari.Instrumentalna muzika Instrumentalna muzika se razvijala kroz ceo srednji vek. ali postoji i homofonija. duvacki – rog. Prvi oblici instrumentalne muzike su plesovi – narodne igre raznih drzava. trumšajs – dug vrat. fo burdo. i goticki – romboidne note. kljuceve i solmizaciju od „do“ do „la“. Tada se razdvajaju deonice glasova i partiture su univerzalne za sve instrumente – mogu da ih sviraju svi instrumenti koji imaju dovljno tonova (zica. cije inicijale u XVI veku koristi Vo Bron za ime sedmog tona – „si“. a u Nemackoj – Volter Fon Der. Paspje. dvorova. Jovanu Krstitelju. koji traje od V do X veka i tad se izvodila samo jednoglasna muzika. preovladava vokalna. Kasnije se usavrsavaju i uvode ih u crkvu zbog davanja intonacije pevacima. Uglavnom su pisani u durskoj lestvici i varijacionog su oblika. i njima podredjeni radnici-kmetovi. Osnova srednjevekovne teorije muike su bili modusi. rondelus i kanon. sa dirkama – prvi oblik orgulja – portativ – male. U to doba postoje 2 oblika nota: romanski – kvadratne note. do 1400. koji se deli na romaniku – od 1000. ali ima i svetovne. . • Trzacki instrumenti – Najpopularniji instrumenti korisceni za prvi oblik instrumentalne muzike – ples su harfa. . Rezime – Srednji vek (V . konduktus. rebal – 3 zice i svirala se kao danasnje gusle. • Orgulje – prvi oblik je portativ – male. duga rezonatorska kutija. Adam De La Al – u Francuskoj. godine i obuhvata razvoj viseglasja i instrumentalnu muziku. Galjarda.Kompozitori: duhovne muzike – Leonimus. crkava. veleposednici i crkva. a plemicke trubaduri i truveri. i Rigodon. Bure – iz njih kasnije nastaje Svita. viseglasje se koristilo u paralelnim 4 i 5. . i kasni srednji vek. na zidovima i prozorima kuca. blok flaute i razni oblici truba. ljubavne. u pocetku trzacki. Orguljasi su bili profesionalci. lauta i lutnja i koristili su ih putujuci muzicari. 1 zica. Nosioci narodne muzike u Nemackoj su bili spilmani. To su: viela – nemacki fidel – 5 zica. Cakona – italijanske. a plemicke minezengeri. hoketus.Prvi oblici instrumentalne muzike bili su plesovi (igre). Magnus i Perotimus.5 oktave. salmaj-salimo. Najstarije igre su: Estampida. . Prvi ih uvodi Pipin Mali. • Duvacki instrumenti – Svi duvacki instrumenti korisceni su uglavnom solo i koristili su ih putujuci muzicari: rog – bio je od metala. a prvi kompozitori svetovne muzike – Giom De Poatje. kipova. Kasnije se javlja viseglasna muzika – oblici: diskant. Bernar De Vantadorn. Pavana.Postoji dosta slika. Preovladava crkvena muzika. a u Francuskoj nosioci narodne muzike su bili zongleri. ratnicke pesme i uspavanke. U srednjem veku vlada feudalisticki poredak – feudalci tj. motetus. i gotiku – od 1200. Usavrsava se tehnika. god. rota – 3 do 6 zica. Sargarelo. blok flaute – flaute od drveta.. ali postoji i instrumentalna. trumsajs. koji vuku korene iz grckih modusa.

) renesansu. i voleli su da oponasaju zivotinje. Javlja se sinkopirani ritam i sve vise do izrazaja dolazi vodjica. te se javljaju narodne pesme. konduktusi. On nastaje u XI veku i svetovnog je karaktera. kadence. • Postoji nekoliko zbirki pesama koje se cuvaju u nacionalnom muzeju u Parizu: balade. Prema toj teoriji Sunce je centar Suncevog sistema i oko njega se okrecu planete. do 1500. iz gregorijanskog korala i izvode je svestenik i hor uz pratnju orgulja. na narodnom jeziku:  U Italiji su to: kača – opisuje scene iz lova. • Muzicki oblici korisceni u doba renesanse su: o Motet – duhovni oblik – opisuje dogadjaje iz Biblije. Geocentricni sistem i prema njemu je vreme racunato po Julijanskom kalendaru. Sve vise do izrazaja dolazi folklor i narodni uticaji. Sve se vise upotrebljavaju paralelne terce i sekste. f. a potvrdio ga Galileo Galilej. Misa moze biti:  Horalna – c. Preovladjuju modusi. modusi. astronomska otkrica i otkrica u nauci. On je cetvoroglasan i izvodi se AKAPELA – bez instrumentalne pratnje. do 1600. Kompozitori u svojim delima opisuju vanmuzicke dogadjaje (prirodu. ali se upotrebljava i dur-mol sistem. Kasnije se broj glasova smanjuje tako da imamo vodeci glas uz pratnju nekog zicanog instrumenta. kojima je ona poverena.  Prateci – instrumenti. Vokalna dela dobijaju instrumentalnu pratnju. balada. Muzika je najvise povezana sa knjizevnoscu (Sekspir – muzicka pratnja u dramama).U to vreme se i svetovna i duhovna muzika podjednako upotrebljavaju. liriku. Nastao je u Italiji i pisan je u 5 glasova sa razlicitom tematikom:  Duhovni – Biblija. . i prvi univerzitet – Sorbona). Pojavljuje se i Protestantizam – oblik Hriscanske vere – u kome se Biblija tumaci slobodno. Javlja se pobuna protiv feudalaca i crkve. ronda. a izbegavaju se 4 i 5. i na osnovu toga nastaje Gregorijanski kalendar. god.  A u Francuskoj sanson. Javlja se interes za antiku. o Misa – duhovni oblik i ona zauzima glavni deo Bogosluzenja katolika. Javljaju se: sve veca upotreba paralelnih terci i seksti – konsonantni intervali. a kasnije dobija i instrumentalnu pratnju. frotola. i prva geografska. • Kompozitori: . virle (oblik instrumentalne muzike. godine. f. Tekst je latinski i pisan je u stihovima. U to vreme Francuska je bila centralisticka drzava – imala je jedan dvor koji je odlucivao o svemu. o Narodna pesma – nastala u narodu. vilota. . do 1600. koji je tada bio centar kulture (imao je prvu katedralu – Notr Dam. Heliocentricni sistem je pronasao Nikola Kopernik. Deli se na ranu (od 1300. svakodnevni zivot) – svetovna muzika. Polifonija je zasnovana na bazi imitacije i ubacuje se hromatika.  Akapela misa – bez instrumentalne pratnje.) i kasnu (od 1500. Francuska renesansa Francuska je prva drzava u kulturi i gradjansvo je glavno. koji se ponavlja kroz glasove. a bogosluzenje (misa) je na narodnom jeziku. Taj dvor se nalazio u Parizu. o Madrigal – svetovni oblik pisan na narodnom jeziku. i tehnici. sto je tada bilo veoma smelo.  Svetovna misa – sa svetovnim c. . Zastupljena je polifonija. Sa svakim stihom pojavljuje se nov materijal. ali ima i homofonih elemenata. Tada su grad i gradjanstvo bili osnovni cinioci drustva. god. hromatika i durski i molski rod. Do pojave ove teorije vladalo je misljenje da je zemlja centar vasione – tzv.  Solisticki – vodeci glas i instrumenti.Renesansa Renasansa traje od 1300.Javlja se teorija Heliocentricnog sistema – veca tela primoravaju manja da se okrecu oko njih. ima karakter plesa). Preovladjuju vokalna dela i javlja se polifonija – svi glasovi ravnopravni. motetusi.Nosioci muzike su profesionalci. Pisan je u 2 ili 3 glasa. Ima vise stavova i svi stavovi su u istom tonalitetu.

Sanktus u okviru kog se moze pojaviti Benediktus. Gloria. Najstarija misa je njegova misa „Notr Dam“. u kojima napada svoje neprijatelje i opisuje mrznju prema Engleskoj. Kredo. Sansoni su mu bili polifoni. pedagog.. istoricar. sa 3 razlicita teksta na latinskom jeziku. Ucio je muziku u crkvenoj skoli u Kambreu. motete u cetiri glasa uglavnom sa duhovnim tekstom.  Pisao je i mise koje su glavni oblik katolickog bogosluzenja. muzicar. a kasnije dodaju instrumentalnu pratnju. Pisao je mise. augmentacija – duplo uvecanje svih notnih vrednosti. • Klod de Sermizi • Klod Gidinel • Giom Koste o Flamanski kompozitori Flamanska drzava se sastojala od danasnje Holandije. biskup.1474).. Flamanski kompozitori vokalnu polifoniju dovode do savrsenstva i pisu: mise u cetiri glasa i svi stavovi su bili u istom tonalitetu. matematicar i kompozitor. troglasni. a kasnije radi u Parizu.Dzon Dan Stejbl (1320 .Jan Okegen (1425 . Kasnije se formira nova skola u kojoj se javljaju: imitacija kroz glasove u razlicitim intervalima. a kasnije 2 glasa preuzimaju instrumenti. kojih je napisao 186. filozof. Amsterdam. Kasnije je radio kao pevac u Rimu i Parizu i bio je znacajan kao kompozitor.1560) – Svestenik. radio je 20 godina na dvoru u Ceskoj i obisao Italiju i Nemacku. Misni ordinarijum – obavezni stavovi mise su: Kirie.  Njegova najznacajnija dela su moteti – duhovni sa latinskim ili francuskim tekstovima iz Biblije. Izvor njihovog viseglasja se nalazi u Engleskoj. motete i sansone uz instrumentalnu pratnju. Neki od njegovih sansona su: „Pevanje ptica“. teoreticar. i Agnus Dei (Jagnje Bozje). U svojim delima opisuje svakodnevni zivot. prve oblike rekvijema i pasije. Najznacajniji flamanski kompozitor je bio: . Brisel.1505) – rodjen u Utrehtru. sa francuskim tekstom. prirodu.1353) – Radio je u Kambreu. plesnog karaktera.Giom di Fajl (1400 . koji je radio u Bordou. Belgije i S-I Francuske – Burgundije. ronda pod uticajem narodnog folklora. Radio je kao pevac i horovodja u Kambreu. „Brbljanje zena“. Kasnije im dodaje i instrumentalnu pratnju. prozetim narodnim motivima i instrumentalnom pratnjom. Sacuvano je njegovih 200 kompozicija: balade na Francuskom. trgovacki i kulturno-umetnicki jaka. Avru. . „Bitka kod Marinjana“. Pisao je mise. Pesnik i biskup. manji broj moteta i 20 sansona. Komponovao je dela pretezno narodnog. radio je na dvoru kod kralja Karla. Bio je filozof. narodne pesme. matematicar. f. motete.1493) iz Antverpena (Belgija). Predstavnici sansona u Burgundiji su: . I on se zalagao za paralelne 3 i 6. Parizu kao dirigent i kompoziror. Glavni kulturni centri su bili: Kambre. Bio je svestran: knjizevnik.Zil Bensoa (1400 . sansone.Posle toga nastaje 100 godina pauze u Francuskoj muzici. „Krici Pariza“.Johanes Cikonija – Italijan. i prvi flamanski kompozitor je bio Englez: . ali najznacajnije njegove kompozicije su sansoni. Pisao je svetovne mise sa c. Pisao je mise. Ona u doba renesanse postaje ekonomski. Mise su se mogle pevati u sva 4 modusa. „Lov na jelena“. Muziku je ucio u Antverpenu. troglasne u strofama.1367) – najznacajniji kompozitor. Napisao je 15 misa. . istorijsko-herojske teme. Sacuvano je oko 200 njegovih dela. .Jakob Obreht (1430 . i postao biskup u Remsu. inverzija – pojava istih intervala u suprotnom smeru. a kratko vreme i kao imitator. gde se i rodio. a najpoznatiji motet mu je Deotratias – u 36 glasova. On se zalagao za paralelno kretanje u 3 i 6 i prvi pocinje da uvodi hromatiku.Filip de Vitri (1291 .1460) – Francuz. Predstavnici nove skole su: . Pisao je na Francuskom i Italijanskom jeziku. Brizu i na kraju odlazi u Italiju gde i umire.1377) – najznacajniji uz de Vitrija. a zatim se u kasnoj Francuskoj renesansi pojavljuje sanson – troglasna narodna pesma sa instrumentalnom pratnjom i kompozitori: • Kleman Zaneken (1472 . . deminucija – duplo umanjenje svih notnih vrednosti. a zatim u Parizu kao horovodja. Briz. motete. i pisao je i duhovne motete i sansone. Najznacajniji su njegovi motetusi u 3 ili 4 glasa. o Giom de Maso (1350 .

Minhen i Nirnberg.1623) – orguljas na dvoru kraljice Elizabete i pisao je mise. Nemacka renesansa Renesansa u Nemackoj muzici obuhvata XV i XVI vek. - Engleska renesansa U XVI veku Engleska renesansna muzika dostize vrhunac. Postoji nekoliko perioda u okviru nemacke renesanse: .1537) – znacajan orguljas u Insbruku i Salcburgu. o Leonard Lehner – pisao je duhovnu muziku – motete. • Osnovu protestantizma cini protestantski koral – jednoglasne homofone melodije sa tekstom na narodnom jeziku. • Orlando Gibons (1573 . himne.Za vreme vlasti kraljice Elizabete razvija se Virdzinal – preteca klavira. Iz ovog perioda kompozitori su: • Hajnrih Fink (1445 .Krajem XVI i pocetkom XVII veka komponuju se madrigali i dela za virdzinal. Kompozitori iz ovog perioda su Robert Faerfoks i Dzon Taverner. psalmi. .1546) – flautista. kao i instrumentalnu muziku. Frankfurt. a najvise obucari. sansone i lidove. Ova reformacija se sastoji od slobodnog tumacenja Biblije i obuhvata obrede ne narodnom jeziku i samim tim mogu da ucestvuju svi vernici. .1576) – komponovao je pesme koje su se obicno pevale uz gitaru ili neki drugi zicani instrument – oko 2000 kompozicija uglavnom svetovnog karaktera. Glavni kulturni centri u ovom periodu su bili Augzburg. • Ludvig Zenfl (1492 . u prevodu).Treci period je tipicno nemacki – glavni nosioci muzike su „maisterzengeri“ (majstori pevaci. napevi minezengera.Za vreme vladavine Tjudora Henria VII i VIII komponovane su mise. Kompozitori: • Vilijam Berg (1543 . Njegove partiture su prve zabelezene partiture u muzici.1526) – sacuvano je njegovih 150 dela: lidovi. • Paul Hofhajmer (1459 . himne pa cak i napevi drugih naroda. . . . i one se najvise pisu. To su psalmi. i lid – nemacka narodna pesma. motete i antele.1517) – komponovao je mise. narodne pesme sa duhovnim tekstom.Drugi period se temelji na podrucju horske muzike koja je veoma razvijena. „Berlinska zbirka“ – uglavnom narodne pesme svetovnog karaktera. Na Englesku muziku uticu Italija i Flamanci.1521) – najznacajniji germanski i evropski renesansni kompozitor rodjen u Anžeu. Razvijaju se: ode – pohvalne pesme svetovnog karaktera.1555) – prvi nemacki polifonicar koji je komponovao viseglasne nemacke narodne pesme.1625) – pisao je madrigale i solo pesme uz pratnju lutnje. narocito razvijena u XV veku. • Tomas Štolcer (1480 .1527) – pisao je dvoglasne lidove u paralelnim tercama. Kompozitori: o Johanes Ekard – uvodi isti harmonski kostur za sve protestantske korale u Pruskoj. i sansone. moteti. • Tomas Morli (1558 . Kambreu i Parizu.IV period je doba reformacije.U prvom periodu se komponuje duhovna muzika pod uticajem Flamanaca. Kompozitori su Robert Vajs i Dzon Šepard koji su pisali mise. Oni su radili u periodu od 1450 – 1600 godine i to su uglavnom bile zanatlije. Komponovao je: mise od kojih mu je najznacajnija „Ave Marija“. • Dzon Daunlend (1562 . bez skokova. svirao lutnju. moteti i malo instrumentalne muzike. Rimu. i dosta je pisao crkvenu muziku u flamanskom stilu. koje kasnije ulaze u bogosluzenje. Uvode orgulje u bogosluzenje bez kojih se ono kasnije ne moze zamisliti.1603) – Prvi je poceo da primenjuje dur-mol sistem i pisao je orguljsku muziku i engleske madrigale. Kompozitori ovog razdoblja nemacke renesanse su: • Hans Saks (1496 . Melodija je tada bila mirna. a kasnije stagnira jer je Engleska bila osvajacka drzava.  Englezi su izmislili variacioni stil. Reformacija je socijalni i idejni pokret koji je izrazavao zelje svih klasa. mise i psalme. o Hans Leo Hasler – iz Nirnberga pisao je korale u 5 glasova i madrigale. • Hajnrih Isak (1450 . . mise i instrumentalne kompozicije u vise stavova koje je on prvi patentirao. . Orgulje se razvijaju i nastaje instrumentalna muzika koju su Nemci doveli do savrsenstva. a kasnije svi glasovi imaju isti ritmicki kostur. Kasnije je radio u Milanu. Tako je nastao oblik katolicke vere – Protestantizam i uglavnom su ga primili Germani. i scenska muzika koja je docaravala Sekspirove drame.Zosken de Pre (1440 .1625) – je pisao madrigale pod uticajem Italije i kompozicije za virdzinal. i poznavao teoriju muzike i homofoniju. Javljaju se i prve zbirke ovih pesama: „Lohajmska zbirka“ – zbirka narodnih pesama koje su bile jednoglasne uz pratnju nekog zicanog instrumenta ili viseglasne – akapela u kojima je glavnu melodiju izvodio tenor. Tvorac reformacije i protestantizma je Martin Luter (1483 . motete i madrigale u dvohorskom stilu.

Pisao je za akapela hor. i napisao je 326 moteta i 105 misa (u 6 glasova). Firenci.1565) – prvi unosi romantiku sa svojim madrigalima koji su prva stampana muzicka literatura na svetu. . koristi hromatiku i modulacije u udaljene tonalitete. Napisao je 12 madrigala. Komponuju se uglavnom svetovne pesme: • Madrigal – nastao u Italiji i ima 4 strofe po 3 stiha i priper od 2 stiha. Kasna renesansa u Italiji je pod uticajem Flamanaca – doba XV veka.. Kasnije radi u Minhenu i po povratku u Veneciju osniva orkestar i pocinje da pise muziku za orkestar. Marka. Pisao je madrigale u kojima koristi hromatiku i modulacije. • U Veneciji je osnovana skola i osnovao ju je Andrijan Vilaet (1420 . gde je i umro. o Luka Morencio (1552 . Madrigal tada postaje jednoglasan uz instrumentalnu pratnju. i stvara kompozicije za jedan instrument. o Jakov Arkadelt (1501 . motete. Upotrebljava 3 hora. a to radi upotrebom disonanci i modulacijama u dalje tonalitete. • Madrigal – komponuje se sa nekoliko stihova i nema vise strofa. madrigalizmi ustaljeni nizovi tonova za odredjene pojave ili pojmove. 50 misa. patetika i ljubavna poezija. i pretrpana polifonija. o Nasledio ga je Djovani Gablrieli (1555 .Kompozitor iz ovog perioda je Francesko Landini (1325 .1567) – komponovao je 120 sansona i 200 madrigala. o Karlo Djezoldo Venoja – potice iz aristokratske porodice. imao je dva dela. a zatim odlazi u Minhen gde komponuje oko 2000 savrsenih polifonih dela: sansona. Bio je horovodja viceguvernera Sicilije. Svaka strofa je imala istu melodiju i najcesce je bio troglasan. Pisao je motete cak do 12 glasova – moteti od 4. . horovodja u crkvi Svetog Marka. Najznacajniji su mu madrigali i orguljske kompozicije uz pratnju 2 hora (polifonija) i bilo je zastupljeno nijansiranje.1586) – bio je orguljas u crkvi Sv.1599) rodjen u Beli. izbegavaju se modulacije i skokovi. madrigale. Prvi deo je imao polifoni oblik. lidova. Svirao je lutnju u svom dvorskom orkestru. a kasnije dobija i instrumentalnu pratnju. a kasnije dobija instrumentalnu pratnju.Glavni kulturni centri Italije u doba kasne renesanse bili su Rim. Prvi pise instrumentalnu muziku – ricerkare i kancone. Tematika madrigala je satira.Djovani Pjer Luidji da Sante – Palestrina – ziveo je blizu Rima. Svaki stih donosi novi materijal koji se imitira kroz glasove u pet glasova sa udvojenim unutrasnjim glasom. • Frotola – homofona – glavna deonica je u gornjem glasu.. 140 balada i nekoliko kacoa. • Balada – od 3 strofe i priper od 3 stiha: dogadjaju kome je ta balada posvecena. . 5. sto u prevodu znaci loviti – opis ulicnih prizora i prirode. Italijanska renesansa U prvom periodu muzika igra vaznu ulogu u zivotu.o Orlando di Laso (Roland de Lasus) (1530 . kasnije radi u Italiji.1462) – Flamanac.1397) – slepi orguljas u Firenci u crkvi Svetog Lorenca. • Drugi oblik je Kaco. 1200 moteta. Pisao je mise. On je najznacajniji kompozitor cele renesanse. Pocinju da se upotrebljavaju tzv. potom opet u Rimu. Dela koja je pisao su na italijanskom ili latinskom jeziku. 6. U njemu se razvija osecaj narodnog ritma – narodne melodije. kada preovladavaju svetovni oblici: • Vilota – viseglasna dvopevna pesma – polifona. Kasnije kompozitor opisuje neki svoj unutrasnji nemir. psalme. a ziveo u Rimu. 12 glasova. Milano.1594) – Flamanac rodjen u Anzeu. Mantova i Venecija.1643) koji je pisao ricerkare i kancone za orgulje. Muzika je mirna. Kompozitor je: . o Andrea Gabrieli (1510 . Najznacajnija misa je posvecena papi Marmeliju. Rim U Rimu se komponuju duhovne forme – mise i moteti. o Cipijan van Rorec (1516 .

II vrsta je varijacioni ricerkar. Sadrzi jednu temu koja se provlaci kroz glasove. Tomas Morli.Lutnja je najomiljeniji instrument renesanse. samostalna je i nema tacno odredjene partiture vec su to partiture za sve instrumente. Kancona je dvodelna a odseci su kontrastni. a oblik mu je trodelan. bure. violina. Kasnije se osamostaljuje i na njoj se sviraju plesovi – prvi oblici instrumentalne muzike homofono obradjeni – galjarda. kornet. Dzon Daunlend. • Gudaci: viola da bračo.Instrumenti: • Virdzinal – je preteca klavira u Engleskoj.Kompozitori renesansne instrumentalne muzike su: Francesko da Milano. o Oblici zasnovani na varijacijama:  Fantazija – pisana je za instrumente sa dirkama i sastoji se od vise odseka (stavova). flauta i fagota. . koji se izvodi na orguljama. Oblik je neodredjen. • Duvaci: cink.  Koralna predigra – pisana za orgulje i sluzila je za davanje intonacije pevacima. Prethodi fugi. o Oblici koji vode poreklo od vokalnih oblika:  Ričerkar – nastao u XVI veku od moteta. Kompozitori za virdzinal su Vilijem Bert. korneta. fagot.  Kancona – vodi poreklo od narodnih pesama „da suonare“ (za sviranje). kuranta. Pocinje razlozenim akordima. koseza. Najcesce su se sastojali od: 2 cembala. .  Orguljsku muziku su pisali: Konrad Pouman – pisao preludijume i korale. blok flauta. Klaudio Merulo – Italijanski orguljas. koji prvi u muziku unosi varijacione oblike.  Tokata – vodi poreklo od orguljske predigre – intonacija pevacima u protestantskom koralu. Renesansa je prvi period u kome se javljaju orkestri. Englezi prvi uvode varijacione oblike i po tome su najznacajniji. Orlando Gibons. .Instrumentalna muzika renesanse Instrumentalna muzika renesanse dozivljava vrhunac u XVI veku. trombon. a kasnije dobija krace notne vrednosti. Alberto da Mantova. pri izvodjenju sansona i lidova). u kojima se oponasa priroda. Pisana je za orkestar koji je bio podeljen u 2 grupe. To je u stvari motet. pavana.  Preludijum – uvod za fugu.. . viola da gamba.. tako da tokata ima karakter improvizacije. Paul Hofhajmer. alemanda. . 3 lutnje. Postoje dve zbirke kompozicija za virdzinal: „Partenija“ i „Vilijem virdzinal buk“. Dzon Daunlend i Tomas Morli. Naziv je dobio po reci „virgo“ – stapic ili po kraljici Elizabeti. nekoliko viola. kao pratnju pevacima.Oblici: • Za instrumente sa dirkama – klavir i orgulje: o Oblici koji su zasnovani na ritmickom karakteru – plesovi. Arapi su je doneli i imala je 6 zica (porodice su je najcesce koristile na izletima. cakona. Hans i Mihior Najzinder.

kadence. preludium – predstavljaju uvode za fugu. i voleli su da oponasaju zivotinje.Kompozitori: Francuska: Zosken de Pre. modusi. Johanes Cikonija. Vilijam Berg.1600. Flamanci: Dzon Dan Stejbl. misa – programski. Andrea Gabrieli. polifona. i prva geografska. Sve vise do izrazaja dolazi folklor i narodni uticaji. Jan Okegen. U doba renesanse javljaju se i prvi orkestri. prvo vokalna posle vokalno-instrumentalna. Najcesce su se sastojali od: 2 cembala. te se javljaju narodne pesme. polifoni duhovni oblik. Orlando Gibons. duhovni ili svetovni oblik. duhovna (ali ima i svetovne) muzika. narodna pesma – U Italiji su to kača – programska. korneta. svakodnevni zivot) – svetovna muzika. Jakob Obreht. Preovladjuju vokalna dela i javlja se polifonija – svi glasovi ravnopravni. tokata – vodi poreklo od orguljske predigre i ima karakter improvizacije. i koralna predigra.Rezime – Renesansa (1300. Zil Bensoa. liriku. godine. Alberto da Mantova. . Karlo Djezoldo Venoja. . hromatika i durski i molski rod. gudacki – viola da bračo. Kompozitori u svojim delima opisuju vanmuzicke dogadjaje (prirodu. kornet. Orlando di Laso. polifoni. svetovna. viseglasna. Hans i Mihior Najzinder. Djovani Gablrieli. Hans Leo Hasler. Giom de Mašo. Hans Saks. viseglasni. 3 lutnje. i deli se na ranu (od 1300.Oblici koji se tada koriste su: motet – programski. astronomska otkrica i otkrica u nauci. Dzon Šepard. Dzon Daunlend i Tomas Morli. Pojavljuje se i Protestantizam. godine) i kasnu (od 1500. .programska. Paul Hofhajmer. Djovani Pjer Luidji da Sante – Palestrina. kancona – vodi poreklo od pesama „da suonare“ – za sviranje. homofona. Nemacka: Hajnrih Fink. . Javljaju se: sve veca upotreba paralelnih terci i seksti – konsonantni intervali. a u Francuskoj je to šanson. flauta i fagota. vokalna. do 1500. vokalna. Giom di Fajl. viseglasni. Italija: Andrijan Vilaet. vokalni. Oblici zasnovani na varijacijama su: fantazija. viola da gamba i violina. Tada su grad i gradjanstvo bili osnovni cinioci drustva. frotola . viseglasna. vokalni ili vokalno-instrumentalni (uz instrumentalnu pratnju). Kleman Zaneken. prvo vokalna posle vokalnoinstrumentalna. Instrumentalna: Francesko da Milano. blok flauta. Muzika je najvise povezana sa knjizevnoscu (Sekspir – muzicka pratnja u dramama). balada. Jakov Arkadelt. polifoni duhovni oblik. fagot. . Filip de Vitri. Johanes Ekard. vokalni ili vokalno-instrumentalni ili prateci – instrumentalni. Engleska: Robert Vajs. viseglasni.) Renesansa obuhvata period od 1300. svetovna. viseglasna. Ludvig Zenfl. Javlja se pobuna protiv feudalaca i crkve. Luka Morencio. madrigal – programski. polifona. Dzon Daunlend. Oblici instrumentalne muzike – to su oblici uglavnom pisani za instrumente sa dirkama. Javlja se interes za antiku. Leonard Lehner.Instrumenti: sa dirkama – orgulje i virdzinal. i tehnici. Tomas Morli. polifona. godine). do 1600. nekoliko viola. trombon. Oblici koji vode poreklo od vokalnih oblika: ricerkar – vodi poreklo od moteta – to je motet izveden na orguljama. viseglasna. Hajnrih Isak. do 1600. Tomas Štolcer. Preovladava apsolutna. vilota – programska. Cipijan van Rorec. svetovna. Nosioci muzike su profesionalci. Oblici zasnovani na ritmickom karakteru su razni plesovi. duvacki – cink. god.

do 1750. Ovde preovladava instrumentalna muzika sa ustaljenim dur-mol sistemom. Izvodila se uz glumu i muziku. godine nove ere i veoma je znacajan. prvi dvogled. a tematika je bila duhovna (opisivao je dogadjaje iz Biblija tokom liturgijske godine). • Dramatski madrigal – italijanska kompozicija. Preko hora je ismevana italijanska vlastela. Glavni nosioc radnje bio je hor i pojedini pevaci koji su pevali i glumili neke radnje. opservatorijum. Muzicki oblici koji vladaju ovim periodom su: koncert – 2 vrste. i baletske igre. a kasnije u pozoristima. Opere su izvodjene na dvorovima. godine i tada preovladjuju modusi. sonata. svita. U ovom periodu se upotrebljava dur-mol sistem. • Kineska opera. do 1750. . Vise se ne veruje slepo crkvi – javlja se revolucionarni poredak i sve to zbog novih naucnih otkrica: heliocentricni sistem koji je otkrio Nikola Kopernik. muzika je asimetricna (ne moze da se podeli na simetricne manje celine). a tematika su bili istorijski dogadjaji i mitologija najcesce Grcka i Rimska. . Opera u Firenci . do 1650. Mozemo reci da Barok pocinje sa zavrsetkom zivota slavnih predstavnika renesanse Palestrine i Milastroa (1594). a glavni izraz je harmonija – melodija se gradi na harmonskim akordima. Kantata. On je veoma znacajan jer se u ovom razdoblju pojavljuju vokalno-instrumentalni opusi: Opera (bel’ canto – lepo pevanje). vokalna muzika i oblici iz doba renesanse – misa motet i madrigal.Treci period obuhvata razdoblje od 1700.Prvi period traje od 1600. • Pastorale – opere mitoloskog sadrzaja (Grcka i Rimska mitologija). . Oratorijum i Pasija. To je scenski muzicki oblik u kome nalazimo tekst za operu – libreto. fuga i tokata. One su se sastojale od niza brojeva – numera koje oznacavale nastupe glumaca.Prve opere su nazvane pastoralima. do 1700.Barok Barok traje od 1600.Prvi oblici opere su: • Grcka tragedija. recitativ koji izvodi jedan od likova uz instrumentalnu pratnju orkestra koji je bio veoma oskudan i imao samo dve deonice – jednu za glasove i jednu za instrumente. kapitalisticki poredak koji u potpunosti iskorenjuje feudalizam. na bazi improvizacije koja je njime uslovljena. jer u tom periodu dolazi do velikih promena u zivotu pa i u muzici. Preovladjuje svetovna muzika i javljaju se instrumentalna polifonija i vokalno-instrumentalna monodija (jedan glas iznad svih). On se izvodi na instrumentu sa dirkama. Barok se moze podeliti na tri perioda: . nastao iz korala. • Misterij koji je bio popularan u srednjem veku. prva stamparija. a potvrdio Galileo Galilej. godine u Firenci. preludium. Sadrzao je glumu. lirskog karaktera. . u nekom tonalitetu koji se sada ustalio u upotrebi. Opera je u sebi sadrzala arije. Libreto je bio takav da plemici i vlastela sami sebe vide na sceni. glumu. Nastala je u Italiji 1594. godine. nastupe hora. Glavnu rec prvo vodi crkva i vladari.Drugi period traje od 1650. godine. fantazija. ali duhovna ne zamire. a kasnije dolazi do izrazaja narodna umetnost i sa jacanjem gradjanske klase pojavljuje se svetovna muzika. Barok donosi motoricnost u muzici i pun je ukrasa. • Serija – opera mitoloskog sadrzaja. a zavrsava se okoncanjem zivota slavnog Baroknog polifonicara Johana Sebastijana Baha (1750).Harmonija se obelezava brojevima iznad odredjene melodije i to se naziva General bas. ples – balet koji se takodje pojavljuje u epohi Baroka i sve to uz muzicku pratnju instrumenata i hora. muziku i ples. kod plemica u dvoristima. Opera – nastanak Opera je centralni muzicki oblik Barokne muzike. zakon gravitacije – Isak Njutn. . • Komedija – sluzila je za ismevanje i najvise su je pisali rimski pisci.

u kojoj se do iznemoglosti izrazava raskos i dekor (scena i kostimi). u ovom gradu nastaje prva opera-pastorala „Dafne“ po grckoj mitologiji. disonantne tonove. zatim sledi prolog u kome jedno lice. nekoliko violina. bavili su se pomalo muzikom i razmatrali svetovnu italijansku formu Madrigal. nekoliko kitara i nekoliko cembala. godine. . najznacajnije su: Orfej. godine Domeniko Macoti (1592 .1670) – njegova najznacajnija opera je „Erminija na Jordanu“. Njegove opere su: Armida. 2 kitare. 1826. 1600. Trodelne je forme i prvi deo je brz. Tematika ovih opera je mitologija. 4 trombona. ima znacajne partiture za sve instrumente (upotrebljava picikato i tremolo) i sastoji se od: 2 cembala. 3 viole „da gamba“.. pevanje i kompoziciju. Opera u Veneciji . • Svi zahtevi ove kamerate su ispunjeni i 1594. Pratilo se na sluh i ti muzicari su bili odlicni improvizatori. . Krunisanje Popeje. godine i dejstvovala je do 1592. muziku.1665) komponuje prvu znacajnu rimsku operu „Adonisovi okovi“. 2 viole „da braco“. Prvi put ova opera je izvedena na dvoru Jakopa Korsija..Znacajan operski kompozitor iz ovog doba je Klaudio Monteverdi (1567 . . Kasnije je sluzio kod vojvode od Mantove i prolazi svet kao violinista. Nju izvodi orkestar i ona docarava ambient i dogadjaje I cina opere. mrznju. flauta i oboa. a od svetovnih madrigale u stilu monodije. nalazi se u pokraini Toskani. Arije su. . Papa postaje Inosent X. za oskudni orkestar koji se sastojao od: 1 lire. i „Orfejeva smrt“ sa elementima komike i humora. numere. hor. Tada se muzika izvodila na dvoru Barberinija. Prvenstveno je vazna muzika. bogate melodije i u njegovim operama se prvi put pojavljuje balet. godine Jakopo Peri komponuje svoju drugu operu pod nazivom „Euridika“. scenu. a kasnije taj interes se prosirio po celoj Evropi. koji se zalaze za crkvenu muziku. drugi spor i treci brz. Tad se razvija i opera Revija.1665) je drugi Rimski kompozitor. zivotnu sredinu. Ovo udruzenje je bilo u funkciji do 1582. Tu je ucio violu. Andromeda. modulacije u udaljene tonalitete. dvoje orgulja. 2 korneta. Toskansko narecje je bilo uzeto za glavni knjizevni jezik Italije i smatrano je najpravilnijim.Virdzilio Macoki i Antonio Abatini – pojavljuje se Finale opere u kome vidimo sve prezivele likove opere. politicki. . Sa pojavom pape Inosenta X zavrsava se epoha rimske opere. Partitura je jednostavna ima samo 2 linijska sistema – 1 za vokalne deonice i 2. Ova kamerata se okupljala na dvoru Jakopa Korsija i njen cilj je bio da ozivi Grcku tragediju i sjedini sve umetnosti: knjizevnost.1618) zatim komponuje svoju operu „Euridika“. zatim sledi prolog. Onda se vraca u Italiju u Veneciju. dekor. o Djulio Kacini (1550 . bes. najavljuju pocetak opere. Opera u Rimu U Rimu se javlja interes za operu medju gradjanstvom i bogatasima. a kompozitor je bio Jakopo Peri. 3 trube. Uz sve ove umetnosti ubacuju i balet koji je nastao u Franscuskoj 1521 godine. 2 viole – kontrabasa.Firenca je grad gde nastaje prva opera.1643) – italijanski kompozitor rodjen u Kremoni. Firenca je znacajna i po tome sto je u to vreme tu radio Galileo Galilej. Monteverdi u svojim operama upotrebljava cetvorozvuke. ukratko otpeva sadrzaj opere uz pratnju cembala ili nekog zicanog instrumenta. radi u crkvi Svetog Marka i komponuje. godine. Odisejev povratak. Orkestar je veoma znacajan.Druga kamerata je osnovana 1587. • Negove opere pocinju fanfarama. koji prvi u istoriji muzike u operu uvodi Uvertiru.Mikelandjelo Rosi (1600 . Fanfare – to su trube bez ventila.Stefano Landi (1580 . ekonomski i umetnicki centar Italije. Tada Barberinijevi zatvaraju pozorista i beze u Francusku. To drustvo se okupljalo na dvoru Djovanija Barbija.1576. Opisuje zivot. . i ona je u XVII veku bila kulturni. godine u Firenci je osnovano udruzenje intelektualaca – Kamerata. koje ne ucestvuje u samoj operi. balet. Kasnije pise opere Serije koje opisuju istorijske dogadjaje. orgulje. petozvuke. koji su otvorili i prvo opersko pozoriste u Rimu. Znacajne opere su mu: „Sveti Aleksej“ – u kojoj srecemo Kastrate – ljudi zrtvovani radi lepog pevanja. od duhovnih kompozicija mise i psalme. 1 lutnje.

tako da se balet u ovoj fazi sveo na niz plesnih tacaka. To pozoriste je bilo javno i dostupno svim gradjanima. Pevac i horovodja koji je napisao 660 kantata. godine izvedena prva opera. trgovina decom. pa se najvise plesalo-igralo na ulicama. Kompozitori tadasnjice su: . pod nazivom „Komik“. i broj sveca – osvetljenje. U operi.Alesandro Skarlati (1660 .1682) – imao je buran zivot. i od Septembra do Decembra. . 115 opera (sacuvano) sa grckom i rimskom mitologijom: „Mitridat“. lopovi. „Grizelda“. rog. Napisao je 150 opera. pa i gondolierima – vozacima camaca. . Posto su se ta pozorista izdrzavala od ulaznica sve se vise smanjuje br. nekoliko viloloncela i kontrabasa. U Veneciji je u ovo doba otvoreno ukupno 8 pozorista u kojima je izvedeno oko 300 domacih opera. Pisana je u 5 cinova – jedna od prvih sa cinovima. od kojih je sacuvano 20. . horovi i balet. scenom i kostimima. Skarlati je konstruisao i Napolitanski 6/3. Opera u Napulju Opera u Napulju se najkasnije razvija. „Kserks“. gluvi i slepi ljudi. imala je 67 prizora i u njoj je opisana jedna bitka.1669) – radio kao pevac u kapeli u Becu gde je ostao do kraja zivota. od Vaskrsa do Juna. nekoliko viola. . i ovi baleti su izvodjeni na dvoru. vokalne tacke. U svim svojim operama on upotrebljava uvertiru. ucesnika orkestra i hora. godine. • Prvi balet je nastao 1581. Okrece se mitologiji i pise opere pod narodnim uticajem – ubacuje elemente komike. • Orkestar se sastojao od I i II violina. masina.1676) – radio je kao pevac i orguljas u crkvi Svetog Marka. Ovaj balet pocinjao je uvertirom (orkestar upoznaje publiku sa radnjom u delu). pevao i igrao za vreme dvorskih svecanosti i maskenbala. Francuska je tada bila centralisticka drzava (nije bila podeljene na manje oblasti. Balet kasnije dobija recitacije. . Izvodjena je na poljanama. sa koreografijom. Znacajne opere su mu: • „Zlatna jabuka“ – komponovana 1667. a sto se tice tematike preovladava fantastika i egzotika. Sacuvano je njegovih 40 opera. balet dobija kvalitetan tekst. 20 oratorijuma. koja je bila prozeta pantomimom i bila je dosta izrazena. 200 misa. Menja se i tematika opera: lakrdijasi. fagot i dve flaute.1725) – prvi veliki majstor u italijanskoj kapeli. vec je imala samo jedan dvor u Parizu). cak nekad i pretera u tome. na visi nivo. svirao. Balet je bio omiljen u gradjanstvu.Mark Antonio Česti (1623 .Alesandro Stradela (1642 . sam je pisao libreta za svoje opere. koja se sastoji od brzog. a neke od njih su: „Didona“. Njegova poznata opera je „Horacije na mostu“. otmice. god. pri cemu istice vokalni virtuozitet i privlaci paznju na pevaca. i tada je primaju i u gradjanstvu i medju plemstvom. do izrazaja dolazi pevac kome je sve podredjeno. ekonomski i politicki centar sa 40 000 stanovnika. nastupe horova i sam ples – balet. godine. sa bogatom scenom. upotrebom slonova. laganog i brzog dela. a baleta skoro da nema u ovim operama.Francesko Kavali (1602 . sa velikim orkestrima i horovima. sa elementima komike. jer je ulaznica bila jeftina (2 lire). Veoma raskosna opera sa 1000 do 1500 clanova. koji se nije menjao do Mocarta.U to doba na dvoru se razvija balet – instrumentalno delo. • „Venerini vrtovi“. gubi se dramska radnja. i prikazuju se bogatim dekorom i masinama. oboe. Prvo pozoriste u Veneciji je otvoreno 1637. Opera u Francuskoj Opera se u Francuskoj javlja kasno. „Pobeda casti“. povodom vencanja u kraljevskoj porodici. • U drugoj fazi balet ima manje recitacija – preovladjuju vokalne deonice. Prvenstveno je bio pesnik. „Herkul ljubavnik“. Pozorista su radila u 3 sezone: od Januara do Marta. U svojim operama istice lepo pevanje. i podigao orkestar. U tim operama opisuje idilu.Venecija je u doba Baroka bila razvijen kulturni. umesto drame. Prvo je na dvorovima veliki broj sviraca i pevaca. Tako dolazi do pojave neukusne parodije. sa raskosnim dekorom. bez dramske radnje. On je izgradio tip italijanske uvertire. a onda je 1651. tako da nema takmicenja medju dvorovima u muzici. Teme su iz mitologije. koja se kasnije koristi za sve opere.

Lili kasnije otkupljuje Šamberovo pozoriste i naziva ga „Operska akademija“. pa cak i neke solo pesme (solisti i lutnja). sa 12 godina dolazi na francuski dvor. bogat dekor i znacajniji libreto nego kod italijanskih opera. • Najbilizi korak ka Francuskoj operi je „Pastorala“ Robera Šambera. pa i na dvoru u Parizu. Opera u Nemackoj . Uglavnom je koristio dur za izrazavanje velicanstvenosti. Rodjen je u Dižonu u muzickoj porodici. inace mitoloske tematike.Metju Lok (1630 . pod cijim uicajem nastaje i prva engleska opera. a kasnije radi u vecini francuskih gradova. . orkestar i ima plesa. „Alčesta“.Henri Persl (1659 . uvodi sekstakorde i kvartsekstakorde. god. . 1647. o Tematika opera je bila grcka mitologija. Carls II je imao svoj orkestar.Za pojavu opere znacajan je kardinal Mazaren – Italijan.1677) – pisao je muziku za mnoge Sekspirove drame. . ministar u vladi Luja XIV. • Zan Batist Lili (1632 . Unosi se komik – balet i jaca gradjanski stalez. a on postaje muzicki direrektor Pariza i dirigent orkestra muzicke skole. tako da je Šamber morao da izgradi pozoriste. Njegove opere su: „Hipolit i Aricija“. i o njima je morao obavestavati kralja. U drugom periodu Engleskom vladaju Puritanci. „Armida“. Ucio je u Italiji. a mol za izrazavnje tuge i bola.  Scenske radnje u kojoj se smenjuju hor. „Kastor i Polus“. Opera u Engleskoj U prvom periodu.U XVI veku izmedju cinova u Sekspirovim dramama pojavljuju se horske ili plesne tacke. i zvao je operske druzine iz Italije i Nemacke.Maskarade – scenska dela sa tematikom iz mitologije. upoznat sa Barberinijevom operom. „Roland“. „Vilinska kraljica“. barokni kompozitor. o Ramo je tvorac harmonije kakva se i danas uci. Prvi je zvao operska drustva da izvode opere u Francuskoj. Ovo delo je dozivelo veliki uspeh. Pojedine opere imaju 5 cinova. koje su imale mitolosku tematiku.1695) – najznacajniji engleski.1687) rodjen u Italiji kao Djovani Batista Lili. „Apis“. i ovde su posebno znacajni orkestri i horovi.Dzon Blou (1648 . u kome je imao 146 izvodjenja ovog dela. • Zan Filip Ramo (1683 . IV i V stupnja. Na maskaradama ucestvuju: hor sa solistima. „Reno“. Njegove opere su raskosne i sastoje se od:  Uvertire – tipicno francuska i sastoji se od 3 dela (lagan – brz – lagan). koji ozivljavaju interes za pozoriste. Ima jednu znacajnu operu pod nazivom „Engleska opera“. a kasnije radi na dvoru. koji unistavaju sve partiture crkvene muzike i time pojacavaju interes za svetovna dela poput opera. balet i bogat orkestarkski aranzman. Kasno pocinje da pise opere. „Tezej“. „Don Kihot“. kada se u Italiji pojavljuje opera. gde je bio kompozitor i dirigent. i znacaj I. U njegovim operama glavna je bila muzika i samim tim harmonija. U toku treceg perioda vladari Engleske su Stjuarti (kraljevska porodica). ili su u njima opisani aktuelni dogadjaji iz zivota. neke od njih su: „Feton“. o Napisao je 15 opera. postupci.. Njega prvenstveno interesuje akord. znacajni su jos orkestar i balet. Tad se javljaju 3 veoma vazna kompozitora: . dekor i scena (mnogo kostala). nastala pod uticajem italijanske i francuske opere. Teme ovih opera su iz grcke mitologije. u Engleskoj postoje scenska dela: . „Hram slave“. „Pigmalion“.1708) – znacajna opera mu je „Venus i Adonis“. izvedena je prva opera „Orfej“ Luidjija Gosija – egzoticna bogata koreografija.1764) – sa njim pocinje istorija francuske opere. Bio je orguljas u Vestminsterskoj opatiji i kraljevskoj kapeli. Jedina opera mu je „Didona i Enej“ – tematika iz grcke mitologije. solisti. Bio je izvanredan violinista i baletan – pisao je balete u kojima je i sam igrao. Komponovao je muziku za scenska dela: „Kralj Artur“.  Prologa – u njemu se slavi kralj i njegove pobede.

duhovna kantata i duhovni oratorijum. Iz opere dobija recitativ i arije. Svi stoje mirno u frakovima. Oseca se uticaj francuske opere. nastupe hora – prostestantski koral harmonizovan za hor (u 4 glasa). S. Osnovao je prvi muzicki casopis. koju izvodi evangelist. koji opisuje Hristovo stradanje. kontrabas. Bah. . solisti. • Georg Filip Teleman (1681 . .1767) iz Hamburga – prvi je poceo da belezi biografije kompozitora. u kojima nije bilo kastrata (zrtava radi lepog pevanja). „Pimpimona“. Kantata Naziv je nastao od italijanske reci „cantare“ sto znaci pevati.Kasnije nastaje horska kantata koju izvodi hor i solisti – popularna je u Nemackoj. „Krezus“. Posle njega pasije je pisao i J. sa pevackim tackama i malo instrumenata. Pasija je izrazito duhovni oblik. Minhen. arije.Pasije su pisali Hajnrih Šic (1585 .1750). i autor je 40 opera. kracih polifonih melodija – Turbi. S. koje izvode: solo pevaci. kao muzicki oblik. ponovo hor i na kraju protestantski koral. a svi pokusaji stvaranja nacionalne opere su propadali. Pasija se.Opera se u Nemackoj prilicno brzo pojavljuje i 1627. fagot. koju je komponovao Hajnrih Šic.. Smatra se da je Bah napisao i „Pasiju po Marku“ i „Pasiju po Pavlu“. Znacajan je orkestar: cembala. Nemci koriste isti ritmicki kostur. U njegovim operama znacajni su orkestar i hor – tumac radnje. opersko pozoriste. . Oni takodje pre opera imaju scenska dela: • Misterij – skolska priredba. „Oktavija“ – grcka mitologija. Kasnije se opera usavrsava i za tih 60 godina u tom pozoristu izvedeno je 250 opera. Neke od njih su: „Don Kihot“. bas. koje je radilo 60 godina. sacuvano je 25 – raznovrsna tematika. • Lirskog je karaktera. propovedi. flaute. Nastaju dela koja su duhovna – pasija. Ima recitativ.1739) – napisao oko 120 opera. violine. iz polifonih moteta i madrigala uz instrumentalnu pratnju. „Hamburski sajam“. . zatim sledi nastup hora. . Znacajni centri tada su: Bec. „Jodelt“ – poslednje dve su komicne – pod uticajem Francuske. jer koristi tekst iz biblije. recitativi. i na kraju protestantski koral. viole da gamba. a ni baleta. Lajpcig. • Sastoji se od: uvertire.Krajem XVII veka glavni centar nemacke opere je Hamburg. nastupa solista. a crkva da bi vratila svoj ugled. Tu Johan Tajl 1678. Opere: „Almira“. Izvodi je solista uz manji orkestar ili zicani instrument sa dirkama. oboe. sastoji od: uvertire – daje intonaciju pevacima.Prvo je nastala solo kantata. hor i orkestar. Drezden. nastupe solo pevaca. gradi savremene katedrale. Opera je svetovni oblik podredjen gradjanstvu i plemicima. „Pasija po Jovanu“ i „Pasija po Luki“ – Bahova partitura je izgubljena. nastupa horova. Kompozitori: • Rajnhard Hajzer (1674 . godine operom „Adam i Eva“ otvara prvo javno.U pocetku se izvode italijanske i francuske opere. Radnja je staticna nema dekora i kostima. Pasija Pasija je vokalno-instrumentalno. godine pojavljuje se prva nemacka opera „Dafne“. Napisali su po tri istoimene pasije: „Pasija po Mateju“. arije..  Najvise kantata napisao je J. gde se kasnije izvode domace i strane opere. „Mirivajz“ – grcka mitologija. otac nemacke muzike.1672) – otac Nemacke muzike. a moze biti duhovna i svetovna. Bah (1685 . scensko delo. Oratorijum . lutnje.

italijanskog svestenika. koju gradjanstvo stvara za sebe. u XVII veku „Sluzavka gospodarica“ je izvedena oko 100 puta. Napisao je komicnu operu „Tajni brak“. koji je skupljao narod u prostoriji za molitvu. duhovnog je karaktera i izvodi se iskljucivo u crkvi.Ovde je znacajan protestantski koral (uglavnom ga koriste germanski narodi). koja se zove oratorijum i pricao – predavao im o veri (nesto kao veronauka. . Zatim uvodi i soliste i hor.Djakomo Karisini (1605 . Kasnije u duhovne vezbe uvodi instrumente i stroficne melodije. u crkvi. tako da je pisana muzika za jutarnju i vecernju molitvu. . koje se nazivaju laude. gde se komicna opera oznacava nazivom Bufo. Kasnije oratorijum se izvodi u operskim salama (van crkve). Oratorijum je vokalno-instrumentalno delo. Radio je kao orguljas u Pivoli. Pored ovih oratorijuma napisao je 250 svetovnih kantata.1801) – Italijan koji je radio u Petrogradu. i ona opisuje svakodnevni. „Baltazar“.Alesandro Skarlati Nemacka: Hajnrih Šic – pisao je pasije. najznacajniji i najgrandiozniji oblik. Prva ovakva opera javlja se u Italiji.Djovani Batista Pergolezi (1710 . Francuska: Od duhovne muzike u Francuskoj je pisan motet uz instrumentalnu pratnju.  U XVIII veku u opere se sve vise ubacuju elementi folklora i javlja se kvalitetniji libreto (operski tekst). a najznacajnije su mu „Lepa mlinarica“ i „Seviljski berberin“.Nikolo Pićini (1728 . koje vode poreklo iz italijanskih pesama. Predstavnici crkvene muzike Italija: . a neki od njih su: „Jefta“. koje izvode solisti hor i orkestar.Alesandro Stradela – napisao je oratorijum „Sv. Nalazimo je u XVII veku u vasarskim pozoristima. Ovde se komicna opera naziva Komik. Najznacajniji kompozitori komicnih opera u Italiji su: . . To je najslozeniji. a u Rimu kao crkveni horovodja.Naziv je nastao od latinske reci „orator“. Komicna opera u Francuskoj U Francuskoj se prvo izvode strane opere. i moze biti duhovni ili svetovni. soliste.Sva barokna raskosnost u ovom obliku dolazi do izrazaja. Engleska: . U tim pozoristima su izvodjene . . • Njegove oratorijume karakterisu jaki horovi i slaba dramska radnja. . recitativ i arije.1800) – kompozitor koji je popularan po operi „Dobra cerka“.Djovani Baizieljo (1740 . stvarni zivot.1816) – napisao je oko 100 opera. Od instrumenata najvise koristi violinu i orgulje.1694) najznacajniji predstavnik latinskog oratorijuma. danas). Postoje dve vrste oratorijuma: • Narodni – vulgarni – na narodnom jeziku. horske deonice. „Solomonov sud“. Vrhunac dozivljava u XVII i XVIII veku. . . .1736) – napisao je operu „Sluzavka gospodarica“. Jovan Krstitelj“. Laude su lirskog karaktera i opisuju dogadjaje iz Biblije.Oratorijum je epskog karaktera – opisuje istorijske dogadjaje. zatim u Becu. Ima uvertiru. npr. Komicna opera Komicna opera u Italiji Komicna opera je opera sa elementima komike. • Latinski oratorijum – pisan je na latinskom jeziku.Oratorijum se vezuje za ime Filipa Nerija. Napisao je 12 oratorijuma duhovnog karaktera. moze biti duhovni ili svetovni.Domeniko Čimaroza (1749 . sto znaci govornik.

u kojima je hor nosilac dramske radnje. Javljaju se i prvi kompozitori: . Napisao je opere: „Povorka iz Kaira“. „Tom Dzons“. . Cekao se kompozitor. ciji su zahtevi uglavnom bili da: mu se uloga ne zavrsi smrcu i da se sto vise istakne njegov vokalni virtuozitet. marioneta – koje su bile jako popularne. pod nazivom Zingšpil. Scena i scensko okruzenje nisu bili vazni. Na kraju odlazi u Bec gde provodi polednjih 35 godina svog zivota.1799) – ziveo je u Becu. bilo je dresera. On se uglavnom koristio italijanskom knjizevnoscu. vodeci.1795) – kasno je poceo da se bavi muzikom. „Alčesta“. Pisao je i zingspile: „Prevareni kadija“.Johan Adam Hiler (1728 . njih izmislja gradjanski stalez i one se nazivaju Lidovi – naziv nastao od reci „lider“. . Muzika i svi ostali elementi opere podredjeni su dramskoj radnji. Prva znacajna opera je „Prosjacka opera“. „Ifigenija na Aulidi“. Pocetkom XVIII veka pojavio se takav kompozitor: . Glukove opere: beznacajne: „Demetrio“. koju su komponovali Dzon Gej i Johan Kristof Pepuš. „Ifigenija na Tauridi“. „Carobnjak“.Kristofer Vilibald Gluk (1714 . Tematika Glukovih opera je mitologija (opere serije). Kostimi su izgledali futuristicki – bili su deo garderobe. Arije – nema vokalnog isticanja. Znacajni kompozitori: . koji ce izvrsiti reformu opere – vratiti operu na staro. „Ricard lavljeg srca“. „Hipolit“. gde pise svoje prve opere. pod uticajem Francuza. Napisao je tri znacajne opere „Bastovan i njegov sluga“.Fransoa Andre Felidor (1726 . i napisao je operu „Doktor apotekar“. „Armida“. Svi vasarski umetnici bili su proganjani u pocetku. zivotinja.Problemom opere bavili su se francuski filozofi: Denis Didro i Zan Zak Ruso.Karl Diter Fon Diterzdorf (1739 . Reforma opere Cilj opere je muzicka drama. U periodu od 1700 do 1750. „Paris i Elena“. Komicna opera u Nemackoj Komicna opera se u Nemackoj pojavljuje se u XVIII veku. Medjutim opera se pretvara u neprirodno scensko delo. potpuno se usavrsavaju: . gde se upoznao sa italijanskom „Bufo“ operom.gradske pesme. u kome dominira pevac (kastrat).1788) – nemacki kompozitor. . On je napisao 57 libreta i 1200 opera sa istorijsko herojskim motivima. da gotovo da i ne postoji. Instrumentalna muzika u doba Baroka Na instrumentalnu muziku utice pojava opere zbog usavrsavanja mehanizama na instrumentima. tako da je i libreta pisao uglavnom na italijanskom jeziku. Hor glumi narod – zasnovano na francuskom principu i Hendlovim oratorijumima. U oba slucaja ona nas upoznaje sa dramskom radnjom I cina. a kasnije oni izvode svoje solo pesme na dvorovima. Znacajne opere su jos i „Kvekerska opera“ i „Zarobljenicka opera“. i ona mora da prati tekst. jer je bio poznati sahista. Glukova reforma opere se ogleda u sledecem: Uvertira je italijanskog tipa – trodelna (brz – lagan – brz deo) ili je to sonatni oblik – prosirena. rodjen u Erezbahu. Posle odlazi u London gde je slusao Hendlove oratorijume. Tada se solo pesmama dodaje uvertira. „Altazerz“. Dramska radnja je toliko bila nevazna. Kasnije se u Parizu upoznaje sa francuskim baletom. obogacuju se solo partiture i ubacuju se horovi i instrumenti. Skolovao se u Ceskoj i Italiji.  Tada se javljaju i prvi oblici solo pesme – 1 glas uz instrument sa dirkama. Orkestar je obogacen pojedinim instrumentima i prati recitativ. sto znaci voditi. Vodi poreklo od skolskih komedija. „Zacarano stablo“.  U drugoj epohi tekstove pise i Johan Volfgang Gete. Balet je francuski balet i javlja se samo na mestima gde to radnja zahteva.1795) – napisao je dve komicne opere: „Romeo i Julija“ i „Seoski sajam“. znacajnije opere su mu: „Orfej“. Libreto je bio los zbog prilagodjavanja pevacu. samo da bi slusala vokalni virtuozitet pevaca.Kompozitor ovakvih opera je Pietro Metastazi.1804) – napisao je operu „Lov“. Komicna opera u Engleskoj U Engleskoj komicna opera se naziva Balad. bilo je vazno samo da se ispuni bina.Georg Bend (1722 .1813) – boravio je u Italiji. . „Viljem Tel“. Publika je dolazila na predstave.Andre Modest Gretri (1741 . .

U njemu se smenjuju solisti i orkestar. Imali su punocu zvuka i motoricnost. • Sonata – prvo se svaka instrumentalna kompozicija nazivala sonata. cembalo. „Breslou“ (1355) – zbirka od 300 plesova iz svih delova Evrope: „Pavana“. Ovi instrumenti (prethodnici klavira – bez orgulja) su imali blag. i bilo ih je vise vrsta: o Trio sonata – izvodili su je jedan melodijski i jedan prateci instrument ili dva melodijska i 1 prateci. blok flaute. streta – zakljucak – tema se izlaze od najdubljeg do najviseg glasa. Bah. o Ziga – engleska igra. baziran na improvizaciji – general bas. • Koncert – naziv je nastao od reci „concertare“. klavsen. tako da su se na njima mogle izvoditi brze melodije sa dosta ukrasa. Nastao je iz monodije i pisan je za solistu uz pratnju orkestra. Italijanski violinisti Najznacajniji kulturni centri u ovom periodu u Italiji su Modena. Bah i Hendl. a moze biti i fuga. o Kuranta – francuska igra. brzog pokretnog ritma. Pisan je za dve grupe izvodjaca: manju koja je imala ulogu soliste i vecu koja je nazvana „concerto groso“. Postoje dve vrste koncerta: o Končerto groso – nastao u XVII veku. Nikolo Amati. Bah je pisao dosta virtuozne kompozicije. o Instrumenti sa dirkama su izvodili „continuo“ – neprekidni bas. u laganom tempu. . virdzinal. . da gamba i da bračo. Venecija. u trodelnom taktu.• Gudacki instrumenti: violine. • Fuga – naziv je nastao od italijanske reci „fugare“ sto znaci bezati. kratak. u tonicnom tonalitetu. trube od metala. u subdominantnom ili dominantnom tonalitetu. Svita se jos naziva i Partita. o Sonate „da chiesa“ i „da camera“ – one su imale od 4 do 7 stavova i svi su bili dvodelni: prvi deo se kretao od tonicnog ka dominantnom tonalitetu. Pisan je za solistu uz pratnju orkestra i ima tri stava:  Prvi stav je brz – Vivaldijev tip. To je najpolifoniji muzicki oblik zasnovan na imitaciji – tema se imitira kroz glasove. S. „Galjarda“. zivahnog ritma. To je Skarlatijev tip sonate. o Solo sonata – najcesce pisana za instrumente sa dirkama – cembalo najcesce. trube i fagoti. ne toliko glasan – kamerni ton bez kresenda i dekresenda – samo forte i piano. „Rondo“. Hendl. o Barokna sonata – u njoj postaoji jedna glavna tema. To je najcesce arija u kojoj je vodeci solista. razvojni deo. J. koja se krece kroz glasove. u sestodelnom taktu. • Duvacki instrumenti: flaute – drvene. „Cakona“. S. • Trzacki instrumenti – laute. Svi stavovi u sviti – partiti su u istom tonalitetu. To moze biti varirani I stav. umerenog tempa. visoke trube – farine. prefinjen. Antonio Vivaldi. Imao je od 4 do 6 stavova. gde se predstavlja novi materijal i. klavir ili orgulje. o Duvacki korpus: flaute. oboe.  Drugi stav je miran. sto znaci takmiciti se. „Gavota“. prve naznake kontrabasa – viole: d’ amore. Najcesce je pisana za istrumente sa dirkama i ima tri dela: ekspoziciju – izlaganje teme kroz glasove. „Bure“. brzog. viole. • Javljaju se i prvi orkestri koji su sadrzali: o Gudacki korpus: violine. Bolonja i Padova. fagoti. F. kao npr. koje su imale od 5 do 7 zica.  Ove koncerte su pisali takodje Vivaldi. violoncela i kontrabasi. Prvo je to bila zbirka plesova. • Instrumenti sa dirkama: orgulje.  Treci stav je brz. „Ekosez“. u trodelnom taktu. spinet. Ove koncerte pisali su G. o Solisticki koncert – nastao u XVIII veku. „Menuet“. mirne melodije. u cetvorodelnom taktu. Za ove instrumente J. Uglavnom se pise kamerna muzika. razlicitih po karakteru i taktu i svaki stav je jedan ples – igra. a drugi obrnuto. i u tonicnom tonalitetu je. o Sarabanda – spanska igra. Kasnije svita se sastoji od 4 plesa (stava): o Alemanda – nemacka igra. Najcesce je pisana za cembalo. Djuzepe Gvarneri i Stajner (Nemacka).Oblici: • Svita – naziv je nastao od francuske reci „suit“ – sto znaci da je to muzicki oblik koji sadrzi nekoliko stavova. Graditelji su: Atonio Stradivari. viole.

obogacuje violinsku tehniku – trileri. zatim odlazi u Englesku. i obogaciju svitu igrama: „Paspje“. fantazije. koncerte. Kasnije radi u Flandriji.Johan Jakob Fraberger (1614 . . Prvi uporebljava deblje zice. fuge.1643) – rodjen u Ferari. „Ekoseza“. Uglavnom pisu fuge. Znacajni kompozitori iz ovog perioda su: • Antonio Vivaldi (1678 . visezvuke. ricerkare i prvi pise svite u 4 stava.U drugom periodu se obogacuje violinska tehnika. Protestanti obradjuju protestantski koral i jednostavno ne mogu bez orgulja. sto doprinosi vecoj motoricnosti. Tome u Lajpcigu. za violoncelo. gde je prvi uveo trostavacni sistem. „Cetiri godisnja doba“. 160 sonata za violinu i 125 koncerata – obe vrste.1709) – pisao je uglavnom trio sonate i koncerta grosa.Johan Kaspor Kerl . On uvodi programnost – pise svite. Bio je prvi.Jan Peter Svelink (1562 . S. .Ditrih Bugstehude .Johan Junau (1660 . najznacajnija su mu koncerta grosa.1741) – bio je svestenik. . i najveci u orguljskoj tehnici pre J. Napisao je 50 trio sonata. Posle njega tu je radio J.U prvom periodu znacajni kompozitori su: • Djuzepe Toreli (1658 . U Italiji se upoznaje sa orguljskom tehnikom. Prvi uvodi Programnost u muziku – iz naslova se moze zakljuciti sta kompozicija opisuje. fantazije i partite pod uticajem Italije. U tim programskim delima se opisuju vanmuzicki dogadjaji – priroda. .1621) – Holandski kompozitor. koji su imali od 3 do 6 stavova. Ostali unose varijacije i programnost. tokate i partite. Prvo je bio u Bolonji. . laksem izvodjenju ukrasa i postizanju brzeg tempa. a zatim u crkvi Sv. koralne tokate i plesove. a zatim u Rimu. Pisao je i solo koncerte.Johan Kaspor Ferdinand Fišer .Jan Rajneken Cembalo Kod cembala ton nastaje tako sto prilikom pritiskanja dirke gavranovo pero okida zicu. „Gavota“. konstruisao je danasnje gudalo. plesove i varijacije. u sluzbi kardinala. Cembalo ima kratak pun ton.1713) – najznacajniji uz Vivaldija. On je utemeljio violinsku skolu u Veneciji. sonate za violinu. Pisao je fantazije.1667) – ucio je kod Freskobaldija. Kompozitori: . Petra u Rimu. Pisao je tokate. koristi velike melodijske skokove. Pisao je fuge. fantazije. tokate. napisao je 446 koncerata.Djerolamo Freskobaldi (1583 .Johan Pohelber . Baha. Pisao je trio. gde je radio u gradskoj kapeli. solo sonate.Johan Herman Šajn .1654) – unosi varijacije u germanski – protestantski koral. orguljas iz Amsterdama.Samuel Šajt (1587 .1722) – poznat kao orguljas u crkvi Sv. Tu osniva skolu za ucenje sviranja violine. Pisao je fantazije. „Lov“ (ovo su njegova najznacajnija koncerta grosa). Na jednom . Instrumenti sa dirkama Orgulje Znacajni orguljski kompozitori ovog perioda su: .. npr: „Oluja na moru“. • Arkandjelo Koreli (1653 . tremolo. S. • Djuzepe Tartini (1692 . Bah. „Rigodon“. Pisao je trio sonate i 12 koncerta grosa. sonate i biblijske sonate (najznacajnije) i daje im imena. U Nemcaskoj u XVIII veku nalazimo orgulje.1770) – osnovao skolu za violinu u Padovi.

drugim recima ona opisuje muzicke dogadjaje). „Leptiri“. Sema njegovog tipa sonate je sledeca: • U prvom delu. Klavsen je bio omiljeni instrument francuske burzoazije. S. Zatim sledi most. On im prepisuje note. od moguca dva. koncerte – 14 koncerata. inace nejednake strukture.tonu se ne moze postici kresendo. samo prirodni dekresendo prilikom smanjenja amplitude vibriranja zice. kod brace uci da svira klavir. koja priprema drugu temu.1757) – rodjen je u Napulju u muzickoj porodici – sin Alesandra Skarlatija. violinu. „Male vetrenjace“. „Zeteoci“. Kanije radi kao . jednostavacnih. Druga tema je: ako je osnovini tonalitet dur u dominantnom duru. „Procvatali vocnjaci“. Erfurt.. Napisao je 550 sonata. U XVIII veku popularna su orguljska dela i dela za klavsen. u kojima je opisivao portrete. • U drugom delu ovaj proces se ponavlja kao u ogledalu: prvo se izlaze I tema u D ili paralelnoj tonalnoj oblasti. zatim most sa modulacijom – ovaj put priprema temu u osnovnom tonalitetu.Luj Mašan . „Kneginja od Sane“. zavrsna grupa i kraj. Ajzenah. „Zaljubljeni slavuj“. On takodje koristi programnost. . zatim na dvoru i u kapeli. prirodu. kao sto su veliki skokovi i sviranje ukrstenih ruku – ruka preko ruke.1750) Iz muzicke je porodice. Kompozitori: .) Smatra se da je bilo 120 clanova porodice Bah. „Sestra Monika“.Šarl Fransoa Kupren (1660 . druga tema u osnovnom tonalitetu. jer su sadrzale od 3 do 23 stava. Pisao je: trio sonate. J. otac i braca su bili muzicari u raznim gradovima (Vajmar. Znacajan kompozitor je: . Njegova znacajna dela (stavovi) su: „Kneginja Marija“. Klavsen Kompozicije za klavsen proizilaze iz kompozicija za lutnju (zicani instrument). „Komarac“. tako da se ton moze svirati samo jako ili tiho. orgulje i teoriju muzike. zoologiju – zivotinje. dvodelnih. se izlaze prva tema u tonicnom tonalitetu. a ako je osnovni tonalitet mol u dominantnom molu. Uneo je neke novine u tehniku sviranja. cije prezima u prevodu sa nemackog znaci potok.. ili duru. Kasnije odlazi u Rim. zatim u Lisabon. a zadnje godine svog zivota provodi u Madridu. „Tereza“.Fransoa d’ Aženkur Johan Sebastijan Bah (1685 . Posle druge teme sledi zavrsna grupa i to je kraj prvog dela.1733) – iz muzicke je porodice. Mlad je ostao bez roditelja. 115 klavsenskih kompozicija – svita po obliku. U Parizu je radio kao orguljas u crkvi.Zan Fransoa Dandrije . gde je poducavao kraljevu decu. ili paralelnom duru. u kojima se takodje koristi programnost (apsolutna muzika je suprotna programskoj – kod nje se iz naslova ne moze zakljuciti sta kompozicija opisuje. kao dvorski kompozitor. Bah se rodio u Ajzenahu.Domenico Skarlati (1685 . u kome se odvija modulacija. od toga cetiri kraljevska koji su sadrzali 5 do 8 stavova.

„Teodora“. Nije iz muzicke porodice. a zavrsava se okoncanjem zivota slavnog Baroknog polifonicara Johana Sebastijana Baha (1750 god. „Tezej“. 6 sonata. Glavnu rec u ovoj epohi prvo vodi crkva. Komponovao je: . fantazije. od toga 20 svetovnih. „Samson“. „Tamerlan“. napisao ih je oko 300.Oratorijumi.). u svim tonalitetima – remek delo. . „Herkul“. „Aleksandar“. plus. i sa 17 godina postaje orguljas u crkvi u Haleu. • Napisao je i „Bozicni oratorijum“. „Izrael u Egiptu“. kao kantor. a onda se zbog revolucionarnog poretka i novih naucnih otkrica . po uzoru na francuske klavseniste. „Arminija“. „Muzika na vodi“ – za gudacke instrumente (20 stavova). • 15 troglasnih invencija trodelnog tipa – motoricne po karakteru. i poslednjih 30 godina svog zivota proveo je u Lajpcigu u crkvi Sv. u Hanover.Od kamerne muzike pisao je sonate za razne instrumente. Rim. „Mesija“. • Koncerte je uglavnom pisao za violinu i cembalo. Rezime – Barok (1600. „Semiramida“. „Snazna tvrdjava je nas Bog“. gde je radio kao profesor. Neke od njegovih duhovnih kantata su: „Hrist je lezao na samrtnim mukama“. 30 varijacija sa karakteristikama nemackog folklora. a po obliku slicne fugama. . • 14 fuga u cetiri glasa – „Umetnost fuge“. 150 korala – obradjenih za orgulje. ali se nije bavio medicinom. Tome. posvecene profesoru Kajzerlingu – cembalisti.orguljas u Vajmaru. • Goldberg varijacije. . 1715 i sa pauzama zadnjih 45 godina zivota provodi u Engleskoj.1759) Nemacki kompozitor rodjen u Haleu na Istoku Nemacke.) Mozemo reci da Barok pocinje sa zavrsetkom zivota slavnih predstavnika renesanse Palestrine i Milastroa (1594 god. „Pasiju po Jovanu“ i smatra se da je napisao i „Pasiju po Luki“. zavrsio je lekarski fakultet. zatim kao orguljas i violinista u Ketenu.Od kamerne muzike pisao je: • 6 sonata za violinu. „Solomon“ – car izrailjskog naroda.Za cembalo – spinet: • 15 dvoglasnih invencija. bio je pobozan i pisao je crkvena dela. gde radi na dvoru. • Engleske svite od 4 stava. Kompozitorski rad: . i od tadA Bah postaje slavan i kao kompozitor. hor i orkestar. i Muzika za vatromet – za duvacke instrumente. Tu svira orgulje. Najznacajnija su mu koncerta grosa – Brandenburski koncerti – po pokraini Brandenburg u Nemackoj. poducava teoriju. „Baltazar“.Za instrumente sa klavijaturom je pisao uglavnom sonate za cembalo i klavir. sa tematikom starog zaveta. . Harmonija dolazi do izrazaja. „Suzana“. • 3 pasije: „Pasiju po Mateju“. Ukupno je napisao 40 opera.).Opere serije: „Jupiter“. Uci da svira orgulje i violinu. cak ga Englezi i prisvajaju kao svog kompozitora. Onda odlazi u Italiju (Firenca.Za orgulje: preludijume tokate. Georg Fridrih Hendl (1685 . . 4 cembala. Vraca se u Nemacku. „Julije Cezar“. • Dve sveske za dobro temperovani klavir () od po 24 preludijuma i fuga. . sudeluje kao orguljas u nedeljnim bogosluzenjima. a tek 80 godina nakon njegove smrti Feliks Mendelson izvodi njegovu „Pasiju po Mateju“.Crkvena muzika: • Znacajne su mu kantate. god. „Kserks“. popravlja rogulje i. „Himenej“. a napisao je i 20 koncerata uglavnom za orgulje. Znacajni oratorijumi su mu: „Jefta“. • 6 svita za violoncelo. potom odlazi u London 1714. gde se upoznaje sa italijanskom operom. „Roland“. Imao je i zbirku od 6 manjih kantata. . „Dzošua“. Nikada nije napustio Nemacku. Posle opet ide u Italiju. • Misa u h molu od 24 stava za soliste. komponuje. zatim za violinu – u a molu i E duru. • Francuske svite. Venecija). a od svetovnih: „Seljacka kantata“. fuge. Za zivota je bio poznat kao orguljas. i ovi oratorijumi se izvode u pozoristima jer ih je Hendl smatrao svetovnima. „Didona“. „Kantata o kafi“. • Italijanski koncert za cembalo i orkestar (sa dva cembala).1750. Tu je osnovao kraljevsku muzicku akademiju. a sve ostale su duhovne. 3 sonate za cembalo i violinu i 4 sonate za flautu i klavir. 2 svite. Mulhauzenu. „Juda Makabejski“ (iz Makabije). vraca se u Nemacku i tu umire. koje su sadrzale i do 7 stavova. Kasnije odlazi u Hamburg gde je svirao orgulje i violinu u operi.

Antonio Abatini. prve naznake kontrabasa – viole: d’ amore. . komicnih opera – Johan Kristof Pepuš. U ovom periodu se upotrebljava dur-mol sistem. Georg Bend. baziran na improvizaciji – general bas. Mark Antonio Česti. Johan Jakob Fraberger. homofono. a glavni izraz je harmonija – melodija se gradi na harmonskim akordima. Djerolamo Freskobaldi. viseglasno. Tada se javlja teznja za vodecom mirnom. ali duhovna ne zamire. oboe. vokalna muzika i oblici iz doba renesanse – misa. Melodija je simetricna i samim tim se . svetovno delo. • Trzacki instrumenti – laute. sonata – apsolutno ili programsko.Drugi period traje od 1650. • Postoje dve vrste oratorijuma: narodni – vulgarni – duhovni ili svetovni. svita – programsko. Djakomo Karisini. . Dzon Gej. godine. Mikelandjelo Rosi.Instrumenti: • Gudacki instrumenti: violine. Alesandro Skarlati. homofono. cembalo. svetovno delo. fuga – apsolutno. Virdzilio Macoki. italijanski violinisti – Djuzepe Tartini. polifono. motet i madrigal. instrumentalno. polifono. Muzicki oblici koji vladaju ovim periodom su: koncert – 2 vrste . Predklasika – Rokoko Predklasika nastaje 1730. viseglasno. viseglasno. veseglasno. Karl Diter Fon Diterzdorf. Stefano Landi. Andre Modest Gretri. i Oratorijum. svetovno delo. .  Javljaju se i prvi orkestri koji su sadrzali: o Gudacki korpus: violine. reformatori opere – Pjetro Metastazi. Georg Filip Teleman. Klaudio Monteverdi. Nikolo Pićini. Alesandro Skarlati. Dzon Blou. svetovno delo pisano u 4 i vise stavova. Kompozitori: operski – Djulio Kacini. instrumentalno. Kapitalisticki drustveni poredak. viseglasno. instrumentalno. viseglasno. svetovno delo. do 1650. trube od metala. Kantata je nastala iz polifonih moteta i madrigala uz instrumentalnu pratnju. Dva najznacajnija kompozitora barokne epohe su Johan Sebastijan Bah i Georg Fridrih Hendl. Ovde preovladava instrumentalna muzika sa ustaljenim dur-mol sistemom. Antonio Vivaldi. godine. duhovno ili svetovno delo. do 1700. naziv je nastao od reci „orator“. svetovno delo u 4 stava. Metju Lok. instrumentalno. Johan Adam Hiler. muzika je asimetricna (ne moze da se podeli na simetricne manje celine). koje su imale od 5 do 7 zica. iskljucivo duhovno delo. a iz opere dobija recitativ i arije – programsko. godine u Nemackoj. • Duvacki instrumenti: flaute – drvene. Arkandjelo Koreli. Djuzepe Toreli. viole. Jan Peter Svelink. Johan Junau. Preovladjuje svetovna muzika i javljaju se instrumentalna polifonija i vokalno-instrumentalna monodija (jedan glas iznad svih). svetovno delo. Zan Batist Lili. viseglasno. Barok se moze podeliti na tri perioda: . visoke trube – farine. o Duvacki korpus: flaute. reci „cantare“. Alesandro Stradela.apsolutno. Domenico Skarlati. viseglasno. da gamba i da bračo. Johan Tajl. dok ostali glasovi obrazuju pratnju izradjenu na homofoniji – napusta se barokna polifonija. naziv je nastao od ital. polifono. viseglasno. Francesko Kavali. instrumentalno.Prvi period traje od 1600. i latinski – duhovni na latinskom jeziku. Domeniko Macoti. i tokata – apsolutno. homofono. instrumentalno. fantazija – apsolutno. za instrumente sa dirkama – Šarl Fransoa Kupren. On je veoma znacajan jer se u ovom razdoblju pojavljuju vokalno-instrumentalni opusi: Opera (bel’ canto – lepo pevanje) – programsko. Djovani Baizieljo. Samuel Šajt. • Instrumenti sa dirkama: orgulje. blok flaute. polifono. homofono. Domeniko Čimaroza. koje se sastoji od 3 stava. do 1750. preludium – apsolutno. klavsen. Pasija – programsko. Djovani Batista Pergolezi.pevati. Sa jacanjem gradjanske klase pojavljuje se svetovna muzika. viseglasno. duhovno ili svetovno delo. predstavnici duhovne muzike – Hajnrih Šic. instrumentalno. pretezno polifono.vise ne veruje slepo crkvi. Rajnhard Hajzer. raspevanom melodijom. o Instrumenti sa dirkama su izvodili „continuo“ – neprekidni bas. na narodnom jeziku. violoncela i kontrabase. polifono. Kristofer Vilibald Gluk. homofono. godine i tada preovladjuju modusi. svetovno delo. u potpunosti iskorenjuje feudalizam. Rober Šamber. trube i fagote. viole. Fransoa Andre Felidor. spinet. Barok donosi motoricnost u muzici i pun je ukrasa.Treci period obuhvata razdoblje od 1700. viseglasno. Zan Filip Ramo. Alesandro Stradela. Melodija ima korene u narodnoj umetnosti i sva dela nastaju prvenstveno na dvoru.sto znaci govornik – programsko. fagoti. virdzinal. Henri Persl.

Feudalci nisu bili dovoljno bogati da bi drzali svoja pozorista i zato se okrecu instrumentalnoj muzici. 32 takta – tj. 30 klavirskih tria i pisao je simfonije u 3 stava.1784) – poznat kao klavsenista i orguljas. Napisao je 74 simfonije. Napisao je 60 klavirskih koncerata i 100 sonata. i on je vodeci instrument u ovoj epohi. jer je na ovim instrumentima veoma tesko svirati komplikovane melodije. Dosao je u Manhajm. klarineta. koji su obelezili ovu epohu su: solisticki koncert. Hajdna • Karl Diter fon Diterzdorf Predklasika u Italiji Javlja se u XVIII veku i zastupljena je instrumentalna muzika i pomalo opera. Kompozitori: • Johan Štamic (1717 . a kasnije odlazi u Hamburg. Uglavnom su se pisale simfonije. 4 horne i timpana. U melodiji se pojavljuju dve teme suprotstavljene jedna drugoj i javljaju se nove dinamicke oznake – „crescendo“ i „decrescendo“.moze podeliti na manje celine. Predklasika u Nemackoj U nemackoj postoje tri skole – predstavnika predklasike. 2 flaute. pa u Milanu kao orguljas i tu stvara 1. jer su one same po sebi simetricne (imaju 8. Napisao je 37 klavirskih koncerata. i to su: . Znacajan kompozitor becke skole je: • Georg Kristof Vagen Zajl (1715 . i folklora. • Najstariji Bahov sin – Vilhem Frideman Bah (1710 .  U berlinskoj skoli najznacajniji su sinovi Johana Sebastijana Baha: • II Bahov sin – Karl FIlip Emanuel Bah (1714 . na dvoru i kod bogatih.Berlinska skola – severno nemacka skola na dvoru Fridriha II. pisao je jos i koncerte. Kompozitori: • Johan Joakom Kvanc (1697 .1777) – pisao je simfonije. . Usavrsavaju se i sami instrumenti: violina u potpunosti zamenjuje stare viole. 10 II violina. zbog iskljucivo slusne kontrole izvodjenja tonova pri sviranju. 4 kontrabasa.1788) – proveo je 30 godina u Berlinu. gde je radio na dvoru kao dirigent poznatog manhajmskog orkestra. • Najmladji Bahov sin – Johan Kristijan Bah (1735 .Djovani Batista Samartini (1699 . . 12 klavirskih sonata. J.1775) – orguljas milanske crkve.Manhajmska skola kompozitora – veoma nacajna.1757) – Ceh po poreklu. sonate i koncerti. Najvaznija je plesna muzika u gradskim kucama i kod bogatasa. • Karl i Anton Štamic . violinske sonate i trio sonate pod uticajem nemackog i ceskog folklora. U Francuskoj i Italiji.Becka skola – ovde se osecaju uticaji italijanskog Baroka. Napisao je 24 simfonije u 3 stava (u Skarlatijevim stilu). opere i sonate. za gudacke instrumente su komponovane melodije sa malo predznaka (dva do tri). Tu su pisane simfonije od 3 stava. gudacki kvartet. . Pisao je simfonije i klavirske sonate. a klavir je zamenio cembalo. kvadratne su strukture). 4 violoncela. osnovao je skolu u Milanu. opere. 2 oboe. 16. Kompozitori: .Oblici.1782) – Radio je u Berlinu. • Johan Kristof Fridrih Bah • Mihael Hajdn – brat F.1775) – napisao je 300 koncerata za flautu. Orkestri su se sastojali od: 10 I violina. klavirska sonata. Zadnjih 20 godina je proveo u Londonu. fagota. tako da one iscezavaju.

raspevanoj melidiji. . . viseglasno.Luidji Bokerini (1743 .1805) – jedan je od najznacajnijih kompozitora za violoncelo. svetovno delo. Rudolf Krajcer. Klasicizam je doba kada na scenu stupaju becki klasicari. Pisao je duete. sonate – 106. koji u Parizu osniva kraljevsku muzicku skolu. Francuska – Fransoa Žozef Posek. homofono. . U melodiji se pojavljuju dve teme suprotstavljene jedna drugoj i javljaju se nove dinamicke oznake – „crescendo“ i „decrescendo“. Klavir je vodeci instrument u ovoj epohi na dvoru i kod bogatih. Mucio Klementi. Vilhem Frideman Bah. Inac Plajel. varijacije za violinu.) Predklasika nastaje 1730.Kompozitori: Nemacka – Johan.1829) – Belgijanac. klavir i violoncelo i klavir i flautu. Rezime – Predklasika – Rokoko (1730. i koncerte uglavnom za violoncelo. ali postoji i instrumentalna muzika. Karl Filip Emanuel Bah. gudacke kvartete i 40 etida za violinu. gudacki kvartet – apsolutno ili programsko.Oblici koji se tada koriste su: solisticki koncert – apsolutno. Gradjanstvo je tada bilo nosilac ideja u drzavi. svetovno muzicko delo.Fransoa Žozef Posek (1734 .Mucio Klementi (1752 . jedan od najznacajnijih. 20 simfonija. uglavnom kamerni kompozitor. instrumentalno. Pisao je. Karl i Anton Stamic.. koji je 1. Pedagog.Instrumenti se usavrsavaju: violina. Ovo vreme se poklapa sa vremenom izbijanja francuske revolucije. Kompozitori: . . instrumentalno. pored Karla Černija i Kramera. sa pratnjom u ostalim glasovima – homofoni harmonski stav. i klavirska sonata – apsolutno ili programsko. Napisao je 91 gudacki kvartet. mirnoj. Pisao je violinske koncerte. Napisao je 30 simfonija i veci broj kvarteta po principu Luidjija Bokerinija. Napusta se barokna polifonja.Inac Plajel (1757 . svetovno. Predklasika – Rokoko u Francuskoj U vreme predklasike (pocetak XVIII veka) u Francuskoj se pisu opere pod uticajem Kristofera Vilibalda Gluka. Luidji Bokerini. u literaturi. 50 sonata za klavir i violinu. godine u Nemackoj. Italija – Djovani Batista Samartini. instrumentalno. Tada se javlja teznja ka vodecoj.1831) – Nemac. a klavir. 237 gudackih kvinteta sa dva violoncela – 1. Georg Kristof Vagen Zajl. Bio je i dirigent pariske opere. sto se tice pedagogije i violinske prakse. . viseglasno.Rudolf Krajcer (1766 .1831) – Nemac. koji potiskuje cembalo. potiskuje cembalo u proslost. tria i koncerte uglavnom za violinu. Radio je u Madridu. ali nije toliko znacajan kao kompozitor. Mihael Hajdn. Klasicizam Sam naziv KLASIKA predstavlja savrsenstvo – uzor i putokaz. homofono. Johan Joakim Kvanc. iskoristio tehnicke mogucnosti klavira. . viseglasno. . tako da se desava raskid umetnika sa dvorovima – javljaju se slobodni umetnici (Mozart je prvi slobodni . 51 gudacki trio za zicane gudacke instrumente. Melodija je simetricna i lako se moze podeliti na manje celine. Johan Kristijan Bah.1750. Johan Kristof Fridrih Bah. god. homofono. Karl Diter fon Diterzdorf.1832) – jedan od prvih i najznacajnijih kompozitora za klavir. u potpunosti zamenjuje stare viole.

koje su izvodili orkestar. pisane su i himne – najznacajnija je „Marseljeza“. klavir. Divertimento – vid zabavne. Tada je napisano 2400 masovnih pesama. i u svom radu okrenut prirodi i narodu.Pocetke homofinije imamo u operi. kao danas. Uvod donosi orkestar. a Zan Fransoa Lesije operu „Trajanov trijumf“. tema sa varijacijama (retko) i fuga. . a u trecoj fazi je romanticar. • Repriza – I tema u D tonalitetu. iz uvertire nastaje simfonija (samostalno izvodjenje uvertire na dvorovima i u salonima). Koncert – solo koncert je nastao u XVIII veku za jedan instrument uz pratnju orkestra. zatim most i modulacija u pocetni tonalitet. onda to moze biti simfonija ili gudacki kvartet.. sto znaci – dve teme: • Ekspozicija pocinje I temom u osnovnom tonalitetu. stare viole i blok flaute). Oblici u doba Klasike Simfonija – naziv potice iz Grcke i koristi se odavno. viola i violoncelo. Muzika u doba francuske burzoaske revolucije – Tada se desavaju velike promene u svesti covecanstva i javlja se kapitalizam. fagot. sto je veoma retko. hor i solisti. . pa solista koji izvodi kadencu (moze i ne mora). onda se izlaze druga tema. U XV veku neka vokalno-instrumentalna dela dobijaju ovaj naziv. Kraj ekspozicije je obicno oznacen znakom repeticije. flautu. i rondo u laganom tempu. . a posle nje ide zavrsna grupa i kadenca u D tonalitetu.II stav je lagan i najcesce je 3-odelna pesma u S tonalitetu.. Najcesce je u obliku ronda sa jednom ili vise tema. a onda.kompozitor).III stav ce biti menuet ili skerco u osnovnom tonalitetu. Kompozitori Franc Jozef Hajdn (1739 . ima sonatni oblik. . slobodne modulacije. Obogacuje se simfonijski orkestar (nastavlja se tradicija Manhajmske skole) i iscezavaju stari instrumenti (cembalo. • Srednji deo (razrada – razvojni deo) – nov ili vec upotrebljen materijal. koji kasnije postaje simfonijski. Ima 4 stava (simfonija u malom) i izvode ga 2 violine. Moze da bude jos i sonatni oblik.Kompozitori: • Franc Jozef Hajdn – poznat u Evropi. . i pise se apsolutna muzika (sonate. Teme se razlikuju po karakteru i tonalitetu. i uglavnom pocinje razlozenim akordom.1809) . nastala kad su marsejski borci ulazili u Pariz dan pred rat sa Austrijom. zatim sledi most i modulacija u tonalitet II teme. U Renesansi ovako se nazivaju instrumentalna dela. Simfonija kasnije dobija stavove: prvo 3 stava. Osniva se orkestar narodne garde. Sa pojavom opere koja pocinje uvertirom.I je brz.“. druga tema u pocetnom tonlitetu. 4 stava i orkestarsko je delo. • Ludvig van Betoven – u I fazi je bio klasicar.III ili IV (zavrsni) stav je brz i u osnovnom je tonlitetu. Po obliku jos moze biti i sonatni oblik. Grci su tako prvo zvali melodijske intervale. U srednjem veku smatrali su simfoniju akordom (harmonija). To je doba od 1789 – 1799. Sonata – pise se za solo instrument. Zbacen je kralj i uspostavljena prva republika na svetu. . zanima psihicko stanje.Harmonija – upotrebljavaju se: vantonalne dominante i II stupanj sa #3 (DD – dominantina dominanta). Samim tim melodija je mirna i simetricna (deljiva) bez mnogo ukrasa i matoricnosti. tema sa var. Koncert ima 3 stava i moze biti napisan za violinu. simfonije. hornu. „cresc. U svojim delima koristi folklor raznih naroda i komponuje za svet. a razvijaju se i drveni duvacki instrumenti – klarinet (znacajan napredak) i flauta. Gudacki kvartet – nastao na dvoru kao kamerna muzika (zbog finansijskih sredstava). koje su pisane za narodne mase. • Volfgang Amadeus Mocart – njega. drugi instrument je violina. Muzika je u skladu sa revolucijom i nastaju masovne pesme.“ i „decresc. gudacki kvarteti i koncerti). klarinet. tonlitetu. a glavni instrument klasike je klavir. Pisu se i opere sa masovnom tematikom: Andre Modest Gretri pise operu „Viljem Tel“. i zavrsna grupa u osn. tako da nastaju revolucionarne pesme i javlja se homofonija. instrumentalne. orkestarske muzike po izboru kompozitora u vise stavova.  Ako sonatni ciklus ima 4 stava. u II ima sopstveni stil komponovanja. nasuprot Hajdnu. i najbolje su mu opere. najcesce sa dirkama i ima 3 stava: . zatim sledi ekspozicija.

1780. 1759. i. . godine Hajdn postaje prvi majstor na dvoru kod Ester Hazi. Imao je veoma dobar sluh i bio je dvorski kompozitor. . a sa 7 godina je kao cudo od deteta. „Zablji“.. flautu i obou.1791) Rodjen je u Salcburgu u Austriji. Ludvig van Betoven (1770 . „Hofnerova simfonija“. Otac mu je iz muzicke porodice – bio je nadbiskup. A Dur. godine umire. „Sedam Hristovih reci na krstu“. • Napisao je 25 klavirskih koncerata. Pisao je programske simfonije: „Pariska simfonija“. „Ševin“. Pisao je: . i 1809. za violu u D duru. Sa 4 godine. koji nije uspeo da zavrsi. Ludvig mladji uci da svira klavir. „Jutro“.. obisao Evropu. „Praska simfonija“. godine) ide na usavrsavanje i upoznaje se . • Pisao je koncerte za klarinet. Pisao je komicne opere – to su mu najznacajnija dela. „Londonska simfonija“. Najznacajniji njegovi kvarteti su: 6 vojnih. . Komponovao je: Gudacke kvartete – napisao ih je 26. „Carski kvartet“.Simfonije – napiso je 51 simfoniju. sobnom muziciranju – najpoznatija je „Mala nocna muzika“..Opere – uglavnom koristi italijanske tekstove. Stefana i peva tenor. koji je bio iz dva dela.Klavirske sonate: 52 sonate u 3 stava.1827) Rodjen je u Bonu u Nemackoj. Sa 3 godine Volfgang je poceo da svira klavir. a kasnije mu je dodao treci. jer su pod uticajem baroknih kompozitora. je „Stvaranje sveta“. pod uticajem profesora Okerina i Samartina. „Simfonija sa udarom timpana“. a radio je na dvoru kao violinista i pijanista. mada one nisu toliko znacajne. kasnije radi kao orguljas u crkvi Sv. 6 Suncevih kvarteta. Njegov deda Ludvig je po poreklu Flamanac – dobio je posao na dvoru u Bonu.Opera – „Doktor i apotekar“. godine je proglasen za pocasnog profesora engleskog univerziteta „Oxsford“.Crkvena muzika – napisao je „Krunidbenu misu“ za biskupa iz Salcburga i „Rekvijem“.Rodio se u Roreu. Najznacajnije opere su mu: „Bastijen i Bastijena“. On je ustanovio trostavacni stil. Poznate su „Pariska simfonija“. Drezdenu. . . „Lincerska simfonija“. Napisao je 6 kvarteta posvecenih Hajdnu i Pruskoj (pokraina u Nemackoj). „Sat“. a posle je izbacio menuet i pise ih u 4 stava. delo u 12 glasova „Salve Regina“. Prvo ih je pisao u 5 stavova. „Oksfordska kompozicija“. Sonate – napisao je od 52 do 56 sonata u klasicnom stilu. za violinu u G duru. i za trubu.Koncerti: za cembalo u D duru.. 6 pticjih. pa u Becu. U operama je bila najznacajnija muzika. „Carobna frula“ – na Nemackom jeziku. ima turcizama). • Najznacajniji koncerti za violinu su mu G Dur i A Dur. „Simfonija Jupiter“. u 3 stava. Zatim je ziveo u Manhajmu. . od kojih se izvode D Dur – nazvan jos i „Krunidbel“. u 4 stava. u muzickoj porodici.Simfonije – napisao ih je od 104 do 125 pod uticajem Karla Filipa Emanuela Baha. Parizu. „Otmica iz Saraja“ (nemacki tekst. Klavirska tria – namenjena kucnom. pod uticajem Hajdna. d mol i c mol. a neke opere su na Nemackom jeziku. Prva kompozicija mu je v. „Es Dur simfonija“. 1790. „g mol simfonija“. Sahranjen je u masovnoj grobnici.Oratorijume : 1. Sa 17 godina (1787. ali se propio i sve potrosio u kafani. Volfgang Amadeus Johan Gotlib Teobald Mocart (1756 . „Podne“. . Kasnije radi u Minhenu. Otac se bavio muzikom. U zadnjim godinama svog zivota bio je siromasan i okolina ga nije prihvatala. . Mnogo je komponovao i nastupao.Gudacke kvartete: 78 ukupno. „Pruski“. „Godisnja doba“ i „Izgubljeni raj“ – na nemackom jeziku. „Figarova zenidba“. godine postaje slavan. „Don Zuan“. Koncerte – 50 od kojih se danas izvodi 10. tako da se ne zna gde mu je grob.

Najznacajniji koncerti za klavir su: C Dur. „Pastoralna sonata“. kasnije dodaje hor. Napisao je 2 ciklusa: „Udaljenoj dragoj“ i „Sest Gelertovih pesama“.Crkvena dela: Misa „Solemnis“ – komponovao za ustolicenje vojvide Rudolfa u Olmicu – vrhunac crkvene muzike. i IX u D Duru. a narocito na umetnost. pa je tu tezu povukao i posvetio je naznanom junaku. . VIII u F Duru – nije toliko znacajna. .sa Francom Jozefom i Mihaelom Hajdnom. „Pateticna sonata“. svetovno delo. „cresc. homofono. Kasnije daje imena sonatama – uvodi programnost: „Meseceva sonata“ – u cis molu.Uvertira – samostalna: „Egmont“ – opisuje borbu Flamanaca i Spanaca. a sahrani je prisustvovao ceo Bec.Sonate – doveo do savrsenstva. Druzi se sa intelektualcima. Gradjanstvo je tada bilo nosilac ideja u drzavi. stare viole i blok flaute). nazvana „Sudbina kuca na vrata“ i najznacajnija je. postojanje desete „Jenske simfonije“ u njegovom opusu kompozicija nije dokazano. Revolucija ima jako veliki uticaj na sve sfere zivota.“.1800. godine. U svojim delima koristi folklor raznih naroda i komponuje za svet. simfonije. i najbolje su mu opere. pod uticajem Mocarta i Hajdna – nagovestaj romantizma. onda odlazi u Bec. tako da je u formi kantate – najznacajnije je finale ove simfonije „Oda radosti“. klarinet. posle francuske burzoaske revolucije. viseglasno. viseglasno (jednoglasan uz pratnju orkestra). u drugoj je imao sopstveni stil komponovanja. • Volfgang Amadeus Mocart – njega. drugi instrument je violina. .Simfonije: I je u C Duru pod uticajem Hajdna. VII u A Duru – upotrebljava flamanski folklor – svadbe. . Ruski kvarteti. .Solo pesme su mu namenjene kucnom muziciranju. . koncert – instrumentalno. i u svom radu okrenut prirodi i narodu.. Samim tim melodija je mirna i simetricna (deljiva) bez mnogo ukrasa i matoricnosti. homofono. u II ima sopstveni stil komponovanja. Poslednjih 20 godina ostaje bez sluha i tad komponuje najbolja i najgrandioznija dela. kasnije Es Dur. Tada je nosilac ideja bilo gradjanstvo. 3. inace trostavacno. a glavni instrument klasike je klavir. nazvana jos i „Eroika“ – Herojska. „Velika sonata“. klavir.Oblici: simfonija – instrumentalno. Komponuje po inspiraciji i bio je perfekcionista. . Romantizam Romantizam je pravac u umetnosti. . As Dur. nasuprot Hajdnu. i uglavnom pocinje razlozenim akordom.. gudacki kvartet – instrumentalno. ima svoj stil: D Dur. prvo je posvetio Napoleonu.Gudacki kvarteti: 6 posvecenih Mocartu i Hajdnu. . koje se sastoji takodje od 4 stava. „Apasionata“. II je u D Duru. „Eleonora“ – opisuje divojku koja je pobedila ludilo. pisano u 4 stava. kod koga je uglavnom ucio. gde je ziveo do kraja zivota. IV je u B Duru i opisuje prirodu – cudno. viseglasno.Kompozitori: • Franc Jozef Hajdn – poznat u Evropi. svetovno delo. godine umire. Zbog smrti majke ide u Bon. Es Dur. a u trecoj postaje prvi romanticar na svetu. • Ludvig van Betoven – u I fazi je bio klasicar. 1827. Ucio je jos kod Johana Senka i Georga Jozefa Faglera. Sto se tice harmonije upotrebljavaju se: vantonalne dominante i II stupanj sa #3 (DD – dominantina dominanta). koji se javlja u XIX veku. tako da se desava raskid umetnika sa dvorovima – javljaju se slobodni umetnici (Mozart je prvi slobodni kompozitor). veseglasno. do 1800. Obogacuje se simfonijski orkestar (nastavlja se tradicija Manhajmske skole) i iscezavaju stari instrumenti (cembalo. tako da nastaju revolucionarne pesme i javlja se homofonija. B Dur. .“ i „decresc. kretao se u visokim krugovima umetnika. Pocetke homofinije imamo u operi. G Dur i c mol. U prvoj fazi je bio klasicar. Bio je I slobodan umetnik u praksi. VI u F Duru – opisuje prirodu. zanima psihicko stanje. svetovno delo.Koncerti – za violinu. homofono. a razvijaju se i drveni duvacki instrumenti – klarinet (znacajan napredak) i flauta. . slobodne modulacije. sonata – instrumentalno. i pise se apsolutna muzika (sonate. Ovo vreme se poklapa sa vremenom izbijanja francuske revolucije. god. svetovno delo. Pijanista i dirigent sopstvenih dela. Druzio se sa Geteom. violoncelo. 26. a u trecoj fazi je romanticar. homofono. od 3 stava.) Obuhvata razdoblje od 1750. III je u Es Duru. gudacki kvarteti i koncerti). Uzdize se iznad svih pravaca. V je u c molu. Rezime – Klasicizam (1750. Najznacajnije su mu simfonije. Napisao ih je 9. Hafner kvarteti.

Harmonska sredstva su takodje raznovrsnija – smelije modulacije u udaljene tonalitete. pojavljuju se sekvence. tako da se povlaci u sebe i u svojoj masti ozivljava legendarne likove. . dvorce. Rusije: Moskva. Ide u dva smera: o Serija – ozbiljna – opisuje istorijske dogadjaje i heroje. junaci.Oblici: • Opera dostize vrhunac – Dj. Sankt Peterzburg. hromatika i tonalitet je jos prisutan. Vagner. Berlioz. Kompozitori Franc Subert (1797 . svira se ista muzika. dosta se upotrebljavaju disonance. • Sklonost ka proslosti – ozivljavaju se istorijske licnosti. Vajmar. I. Prag. . Empropti. Gustav Maler. P. Fantazije. • Javlja se uticaj folklora na umetnicku muziku.. o Komicna opera – smesna.Instrumenti: • Glavni instrument romantizma je klavir. gradovi Skandinavije.Karakteristike pravca: • Fantastika – posto neke ideje francuske burzoaske revolucije nisu ostvarene.1828) . Verdi. Cajkovski. Poloneze (selo). Bajrojt. Ž. London. Lajpcig – najznacajniji.Savremeni dirigenti: Karl Maria Fon Veber – on prvi koristi palice prilikom dirigovanja. • Solo pesma – pisana je za glas i klavir. Drezden. Straus. H.. koji dostize vrhunac izvodjacke tehnike i postaje kucni instrument. u prirodu – sela. Inace umetnik se smatrao za vise bice nerazumljivo drustvu. Ritam se bazira na folkloru. F. Prelidi. Bize. Orkestar dobija danasnju postavku. R. • Orijentalni elementi – koriste se orijentalne lestvice i muzika ovih istocnjackih naroda se provlaci kroz umetnicka muzicka dela.Glavni kulturni centri tada su bili: Pariz. Madrid. . carobnjake. • Simfonijska poema – jednoctavacna orkestarska kompozicija programskog karaktera. Vagner. namenjena zabavi. R. jer se umetnici povlace u pasivnije krajeve. Noktirni. limeni duvaci se osamostaljuju i ulaze u orkestarsku upotrebu. Valceri (za klavir). o Prokomponovana iz 2 dela. List. engleski rog. • Dela dobijaju programski karakter. • Violina – izvodjacka praksa dolazi do krajnjih tehnickih mogucnosti u delima Paganinija i Ludviga Špora. javlja se razocarenje u stvarnost. • Klavirske minijature – uglavnom trodelne narodne igre: Mazurke (dvor). pa umetnici podlezu pesimizmu. Klarinet. Razvija se u dva smera: o Stroficna – za svaku strofu. mnogo bogatiju i raznovrsniju melodijsku liniju. . Minhen.

„Potok“ i „Tisina“. Ziveo je u predgradju Beca. i Varijacije na tonalitete tonova A. nedovrsena – u dva stava 1. B. „Karneval“. Zbirka se sastoji od 20 pesama. „Mirigel.1856) Suman je Nemacki kompozitor rodjen u Cvikaou u Saksoniji u porodici knjizara. jedna od poznatijih je „Sanjarenje“. od kojih se danas izvode jedva 2: „Alfons i Etela“ i „Rozamunda“.Rodjen je u muzickoj porodici.  Pisao je i zasebne pesme – van ciklusa i to su: „Ave Marija“. zatim u Lajpcigu... „Majstor Vilhem“. Dusevno oboleva i odlazi u Dizeldorf. • „Zimsko putovanje“. . „Zivot zene“. Eksperimentise i zbog toga mu se ukocio prst. kvinteti. oktete i uz pratnju klavira. fagot itd. . plesove. Robert Suman (1810 . gudacki kvarteti. ali ga ribari spasavaju. „Decje scene“ – 13 minijatura namenjenih deci. i isao u narod i slusao narodne melodije. • „Labudova pesma“ – zbirka od 14 pesama komponovanih na tekstove Hajnriha Hajnea. . gde i umire u bedi.Za klavir je pisao cigkluse minijatura: „Leptiri“. i 2.Solo pesme: ciklus pesama na tekstove Hajnriha Hajnea. Znacajne su: 4. . Komponovao je pod uticajem Baha i Betovena. „Novelete“ (u duru). III je takodje u C duru. Napisao je 3 ciklusa: • „Lepa mlinarica“ – na tekstove Vilhema Milera.Scenska dela – 20 opera. . klarinet.Koncerti: klavirski u a molu i jedan violinski koncert.. . a dar za muziku je nasledio od majke. Kao pijanista obilazi evropske gradove.Simfonije – napiso ih je 9. kvintete – jedan od najznacajnijih „Pastrmka“. Onda odlazi u Madjarsku gde je bio profesor klavira. u kom je svirao. Kasnije odlazi u Lajpcig. u h molu.1849) Rodjen u Poljskoj. Sa 13 godina poceo je da ih pise i namenjene su kucnom muziciranju. . Sa 5 godina uci da svira klavir – izvrstan pijanista. „Deset zapovesti“. od kojih su znacajnije: „Putovanje“.Solo pesme – one su mu najveca muzicka ostvarenja – u Nemackoj se nazivaju LIDOVIMA. Dela: . po poreklu Francuz. Kasnije uci kod sestre.Orkestarksa dela: 4 simfonije – I je u B duru. pa u Drezdenu. Imali su kucni kvartet. Izvodio je kamernu muziku na knjizevnim vecerima. Prvi komponuje minijature namenjene kucnom muziciranju. lendlere – narodne igre.Kamerna dela: klavirska tria. romanse za obou. Zatim odlazi u Bec. Simfonijske etide – skerca i varijacije.Kamerna dela – pod uticajem folklora – 15 gudackih kvarteta. Umro je u Bonu u dusevnoj bolnici. kog je ubrzo nadmasio. Komponovao je: . nazvana jos i „Prolecna“. 2 violinske sonate. Bio je najmladji u porodici. „Grethen za vretenom“. i 8. – tragicna. „Vilinski kralj“. a kasnije radi u muzickoj skoli svog oca. Onda je bio u Becu. iz muzicke porodice. „Pastrmka“. da bi izbegao 14-ogodisnju vojnu obavezu. emprompte (improvizacije) – napisao je zbirku ovakvih kompozicija pod nazivom „Muzicki momenti“.. ciklus pesama na tekstova Kristofa Ajhendorfa.Za klavir je pisao sonate. Pesme su prokomponovane i neke od znacajnijih su: „More“ i „Atlas“. pesnikova ljubav“. „Divlja ruzica“. u A duru – ona je najznacajnija. Skace u Rajnu. valcere. Sa sedam godina komponuje i svira klavir.. . Sa 18 godina je bio poznat u celoj Evropi. „Krajzlerijana“ – zbirka posvecena Subertu. a zatim ga salju kod profesora. . gde je studirao prava. II je u C duru – „Pateticna“. 4 pesme: „Ljubav“. Frederik Fransoa Sopen (1810 . E i G.. Uglavnom je provodio vreme po kafanama. i IV je „Rajnska simfonija“.

.. jer je Jakob pronasao njegovu „Pasiju po Mateju“. • Skerca. losa koncerta koji se danas ne izvode – to mu je najneuspesniji opus.„Skotska“. Komponovao je: . Rano pocinje da svira klavir. i . nisu toliko tehnicki znacajne. bogatoj. 4. sonate za violinu. Francusku. Deda Mozes mu je bio filozof.Uvertire: „Fingalova pecina“ – pecina u Skotskoj na Hebridima. gde Jakob uci da svira klavir. Hteo je da studira medicinu.Kamerna dela: gudacki kvarteti.. i nisu za igru. Kasnije se sele u prestonicu Nemacke. na kom je i sam radio kao profesor.„Romeo i Julija“ – ovo delo ima 8 stavova: I stav je ulicna borba dveju porodica. VI opisuje Julijinu pogrebnu povorku.1847) Rodjen je u Hamburgu.... je u c molu posvecena prijateljima u Engleskoj. . 2.. vesele. a majka Austrijanka. III – „Prizori na polju“. 3. iako tada dominira opera. . U I stavu opisuje Harolda u italijanskim brdima. II stav je „Povorka hodocasnika“. Ziveo je u Becu.Za klavir i orgulje je pisao fantazije i fuge. i 5 „Reformacijska“. je u a molu . III stav je Romeova samoca i tuga.„Faustovo prokletstvo“. Majorku. . u formi kantate.„Fantasticna simfonija“ – opisuje ljubav izmedju njega i neke njegove prijateljice.. nacionalne igre neparnog ritma. kvinteti. Za klavir je jos pisao i sonate i minijature – najznacajnija mu je zbirka od 48 minijatura. II stav je za soliste hor i orkestar. • Nokturna. III stav – „Gorstak“. Izvodeci ovo i jos neka Bahova dela obilazi Italiju. onda zbog rata sa Rusijom odlazi u Stutgart. Dela: . . V je Kraljica Mab.. Ima 5 stavova: I je „Sanjarenje“. gde otvara 1.Vodio je pecalbarski zivot. Potom se vraca u Lajpcig. U to vreme se u Nemackoj muzici javlja interes za Baha. remek delo mu je „San letnje noci“. je „Italija“. bio je cudo od deteta. ali su ga Glukova dela okrenula muzici. pod uticajem folklora..Etide skromnog karaktere. Nemacku i Italiju. . i 2. Englesku. Jakob Ludvig Feliks Mendelson (1809 .Balade za klavir – on je jedan od prvih tvoraca. . • Prelide – znacajan opus od 24 prelida u svim tonalitetima.Simfonije u cetiri stava: 1.„Harold u Italiji“ – opisuje Bajronovog junaka Harolda. komponovan po Sekspirovom tekstu. Oboljeva od upale pluca i cesto radi odmora ide u Pariz. Dela: .. je „Ilija“ – opisuje birbu proroka sa paganstvom. je u B duru. Napisao ih je 2: 1. • Valcere namenjene instrumentalnom..1886) Jedan je od najznacajnijih kompozitora u Romantizmu i u muzici uopste.„Rekvijem“.. i VIII – finale – pomirenje porodica.. ponovo u Becu. a zatim se vraca u Pariz gde radi na konzervatorijumu kao dirigent. sonate.. je „Pavle“.Koncerti: 2 klavirska i violinski u e molu. Franc List (1811 . koju je nazvao „Pesme bez reci“. Izvrstan pijanista i dirigent. Najznacajniji opusi su mu 10 i 25. Uporedo sa ovim bio je i dirigent u muzickoj kuci „Gevandhaus“. II – „Ples“. klavirskom izvodjenju. Marsej. . Tu osim njega radio je i Robert Suman i Moseles.Oratorijumi – pod uticajem Hajdna i Hendla.. Imale su raspevanu melodiju i najznacajnije su u F i As duru.. i V – „Poselo vestica“. Otac mu je bio Madjar. bankarskoj porodici.Sonate – 3 klavirske. Znacajne su 17 i 33. Radio je kao pijanista i kompozitor u Vajmaru – . Rodjen je u porodici lekara u blizini Pariza. IV – „Put na gubiliste“. . Skotsku. . IV je Ljubavni prizor izmedju Romea i Julije. Boravi u Rimu jedno vreme. u jevrejskoj. Uvodi programsku muziku – opis vanmuzickih dogadjaja muzikom. okteti. Hektor Luj Berlioz (1803 . ne mnogo znacajne. . i IV – „Orgije razbojnika“. a 2. Najvise komponuje instrumentalnu muziku.Minijature – vrh njegovog stvaralastva: • Mazurke – poljske.. ostrva Habride.Koncerte: 2 klavirska. • Poloneze – narodne igre seoskog karaktera. a pored toga se bavio filozofijom i slikarstvom. Varsavi. Obisao je jos i Englesku.1869) On je prvi znacajan francuski kompozitor. violu i violoncelo. konzervatorijum. VII – Romeo u grobnici. . Znacajne su As i A dur. .

Opere: „Crvenkapica“.1912) – njegove opere su: „Manol“. i njima se dodvoravaju Napoleonu.1809) – napisao je komicnu operu „Kuca na prodaju“ i seriju „Gulistan“. „Faust“.. i „Herkulova mladost“. Neke od znacajnijih su: „Orfej u podzemlju“.U prvom periodu svog stvaralastva radi transkripcije Bahovih fuga. Prve predstave ove opere nisu bile uspesne.Ljubavni snovi“. . . „Prometej“. Izvodio je svoja dela i dela raznih kompozitora gradjanskog sveta. Žil Masne (1842 .. Komponuje klavirske cikluse: „.. Prva pleada kompozitora: .. Napisao opere: „Herkules“. bio kaludjer u Pesti i umire u Bajrojtu. „Ples mrtvih“. . Klavirske koncerte u Es i As duru. slonovi. „Verter“. pa je Bize zbog toga umro od tuge.1893) – napisao je veliki broj opera a neke od njih su: „Romeo i Julija“. Razvija se opereta. On je tvorac simfonijske poeme. Opera se izvodila na otvorenom i kroz nju su velicali Napoleona. U drugoj polovini XIX veka iscezava opera serija i Napoleon vise nije vladar Francuske. Eduar Lalo Gustav Sarpantje Opera u Italiji U prvom periodu nastanka i razvoja opere u Italiji kompozitori rade u Parizu i komponuju slicne rodove..Napisao je 12 simfonijskih poema: „Sta se to cuje u brdima“. „Taso“. Žak Ofenbah rodjen kao Jakob Ofenbah (1819 . najznacajnija njegova opera – „Karmen“. Bio je kosmopolita – gradjanin celog sveta. „Lepa Jelena“. zbog usavrsavanja klavirske tehnike. a neke od njih su „Ariodant“ i „Josif u Egiptu“. „Samson i Dalila“.1888) u Kelnu. jer je Pariz tada bio kulturna prestonica sveta. . predavao na konzervatorijumu u Parizu.skolu podigao na visi nivo. „Modrobradi“. „Bronzani konj“.Etjen Meil (1763 . jer je tada Francuskom vladao Napoleon. Radio je jos i u Parizu.1817) – napisao je oko 40 opera uglavnom serija. „Preludiumi“. Glavni predstavnici ovakve opere su: . Rimu. zatim statisti. „Godine hodocasca“. „Orfej“. Kasnije je ova opera postala veoma popularna. . Kompozitori: Sarl Guno (1818 . „Setni zvuci“. Pored gore pomenute opere serije postoji i komicna opera. Becu..U drugoj fazi je originalan stvaralac. Žorž Bize (1857 . Opera u Francuskoj U prvoj polovini XIX veka opera je slicna italijanskoj SERIJI (opera istorijsko-herojskog sadrzaja). Tematika tih opereta je prosta. „Gospodja u belom“ – opisuje dvorac i duhove. Pored Pariza i Bec kasnije postaje jedan od najznacajnih svetskih kulturnih centara. Ovde su se skupljali umetnici iz raznih drzava. konji.1834) – u Rusiji u Petrogradu se upoznaje sa ruskom muzikom. „Hungarija“. „Krunski dijamanti“. Sa 12 godina sa roditeljima dolazi u Pariz. sa elementima zabavne muzike u galopskim ritmovima. „Kraljica od Sabe“.Nikolas Delarjak (1753 . „Posmrtni mars“.1873) – rodjen je u Parizu u muzickoj porodici. „Bitka protiv Huna“ i „Ideali“. vraca se u Francusku i pise opere na libreta Ežena Skriba. U drugoj pleadi kompozitora.1871) – u svojih 50 opera opisuje zivot: „Nema iz Porticija“ – opisuje namu devojku koja na kraju progovara. Uglavnom je pisao operete. Smatraju ga najvecim klaviristom. kao francuski kompozitori – opere serije. Opere: „Orlezijanka“.. a tematika opera su dogadjaji iz zivota. Napisao je i jednu operu pod nazivom „Hofnamova prica“. na sceni se koriste prave vojskovodje. „Mrtvacki ples“. „Hamlet“.Danijel Fransoa Ober (1782 . pise Madjarske rapsodije i obradjuje cigansku muziku.Fransoa Adrijen Boaldje (1775 . Kamij Sen Sans (1845 – 1921) – pijanista i dirigent. Kompozitori: .. „Mazepa“. „Zidar“. „Don Kihot“ komponovan po istoimenom delu Miguela de Servantesa.

1868). „Djani Skiki“ – komicna opera. Jedno vreme je ziveo u Parizu i u 36-oj godini prestaje da komponuje.Luidji Leonkavalo (1858 . „Viljen Tel“. U delima se opisuje istiniti zivot. IV – vrhunac radnje. Opere: „Norma“ – najznacajnija. U drugom periodu se javlja veristicki – vero-istiniti pravac.Luidji Kerubini (1760 . . „Toska“. „Alibaba“. veselje. Ziveo je u Vircburgu. madjarske plesove.1945) – najznacajnija opera mu je „Kavaleria Rustikana“.. kasnije se bavi nemackim. i vrhunska opera „Aida“ – komponovana povodom otvaranja Sueckog kanala. a u Parizu provodi poslednje godine svog zivota. . a narocito madjarskim folklorom. Zatim znacajne opere su mu i „Iris“. najznacajnije su: „Boemi“ – opisuje boemski zivot – radost. zatim zivi u Milanu.1868) .. malo u Rimu i na kraju u Parizu. „Majstori pevaci“ – majsterzengeri. na Paganinijevu temu. „Dinora i afrikanka“ – Vasko de Gama i crnkinja. Sakupio je veliki broj pesama i obradjivao je narodne teme. Umro je u Veneciji. Opere: „Rober Djavo“. . a cilj opere je zabava za burzoaziju – odmor od istorijskih opere. „Loengrin“. i „Gusar“..rodjen u Bolonji u muzickoj porodici. Londonu. Bajrojtu. tugu.Johanes Brams (1833 . opet u Svajcarskoj. Radio je u Milanu.. Ziveo je u Bolonji. kasnije najznacajnije: „Holandjanin lutalica“ – legenda o ukletom Holandjaninu. „Travijata“ – pariski boemski zivot.1851) – rodjen u Ankoni.Gaetano Doniceti (1797 . „Hugenoti“.1835) – rodjen na Siciliji. koja ima jedan cin i opisuje seljacku porodicu sa Sicilije. Najznacajniji je operski kompozitor. valcere. gde je i umro. Parizu i u Londonu. „Eurianta“. Opere: „Vile“. remek delo mu je „Seviljski berberin“. nije iz muzicke porodice. Radio je u Rimu. Studirao u Napulju. italijanske narodne pesme.Gasparo Spontini (1774 . „Edgar“. Drezdenu. „Zigfrid“. Radio je u Studgartu. U operama opisuje germansku mitologiju – reformista nemacke opere. Najbolje su mu opere sa zenskim likovima. Rodjen je u Berlinu u bankarskoj porodici. gde je otvorio svoje narodno pozoriste (za sve ljude podjednako – bez loza).Pietro Maskanji (1863 . Cirihu.1883) – je jedan od najznacajnijih kompozitora uopste u muzici. Parizu (od svojih dela..Vilhem Rihard Vagner (1813 . „Ljubavni napitak“. na Hajdnovu temu. Komponovao je u duhu folklora. Magdeburgu. otac mu je svirao kontrabas. Kompozitori: .1924) – on je vise lirik. i to sve na visokoj nozi).1897) – rodjen je u Hamburgu u muzickoj porodici. „Prorok“. Opere: „Tankredi“.Djuzepe Verdi (1813 .1848) iz Bergama. III – prizori sa mnogo statista.1901) – iz muzicke porodice. Pisao je opere u 5 cinova: I cin je obicno bio romansa – glavni zaplet.Djoakono Rosini (1792 . „Otelo“. „Dan Paskve“. „Parsifal“ – Sveti gral. fantazije. „Agnesa Fon Hoen Staufen“. i zadnjih 50 godina u Parizu. . . Opere: „Carobni strelac“. „Prsten Nibelunga“ – patuljasto germansko pleme – traje 11h i sadrzi 4 opere: „Rajnsko zlato“. upotrebljava pentatoniku i celostepene lestvice. Becu. „Anakron“. Veneciji. vraca se u Lajpcig. Opere: „Monon“.1919) – napisao operu „Pajaci“.. a zatim odlazi u Pariz kod kraljice Zozefine. „Falstaf“ – komicna opera.Djakomo Pucini (1858 . • Za klavir je pisao sonate. . Tematika opera mu je borba protiv Austrougarske i imaju narodni prizvuk. „Sumrak bogova“. „Otelo“ – prema istoimenom Sekspirovom delu. Opere: „Lodoiska Eliza“. „Valkira“. „Oberon“ – fantasticna. „Rigoleto“ – opisuje dvorsku budalu i mladu devojku.Vincenco Belini (1801 . - Nemacki romantizam .Karl Maria fon Veber (1786 .1826) – je rodjen u oficirskoj porodici. „Tristan i Izolda“. Opere: „Vestalka“. sukob dva sveta. II – duet glavnih likova. . nije iz muzicke porodice.Jakob Libman Majerber (1791 . „Kapuleti i Montegi“. varijacije – na Hendlovu temu-napisao 25 varijacija. Ziveo je u Bolonji. . „Fric“ i „Maske“. . komponovana po delu Aleksandra Dime „Dama s kamelijama“ – inspiracija. „Muhamed“. interludiume. u Milanu.. . Seli se u Drezden i tu se preko pozorista upoznaje sa operom – Veberov „Carobni ctrelac“. Rodjen je u Lajpcigu iz porodice policajaca. Milanu i kao antisluhista nije primljen na konzervatorijum. „Puritanci“. „Lukrecija Bordzija“. komicna „Dva dana“ ili „Vodonosa“. od kojih su znacajnije „Lucija od Lamermura“ – tu opisuje zivot jedne mlade dame. „Madam Baterflaj“ – opisuje Japanku. Napisao je 73 opere. koja opisuje ljubomoru i ubistvo u putujucoj druzini.1842) – rodjen u Firenci u muzickoj porodici. „Ferdinand Kortez“. „Nabukodonosor“ – borba protiv Austrougarske. Otac mu je bio direktor pozorisne druzine. „Italijanka u Alziru“. i V cin – sukob i kraj borbe. Sa 14 godina poznat je kao pijanista. . potom zbog ustanka odlazi u Svajcarsku. koji nas okruzuje – dogodovstine iz naroda. Ovo je pravac bez perspektive. „Mesecarka“. „Zabranjena ljubav“ – nisu mnogo znacajne. „Tanhajzer“ – minezenger. Opere: „Trubadur“ – opisuje cigansku putujucu druzinu. Radio je na konzervatorijumu. Ubacuju se elementi folklora.

tria. Dela: najznacajnije su mu simfonije – napisao ih je 9 – I je u D Duru i govori o razocaranoj mladosti. II je u c molu i ima formu kantate.Karl Rajneke . Potom odlazi u Bec.1895) – uvodi narodne galopske ritmove. Lajpcigu. Sam je pisao libreta za svoje opere. Tematika opera je bila germanska mitologija.Maks Bruh – napisao je jedan violinski koncert. koji je bio centar kasnog romantizma. kantatu „Rinaldo“. Potice iz porodice ucitelja. Posle Hitlera vratio se u Berlin. Pisao je jos: 2 opere.1916) – je radio u Visbadenu. Tada nastaju opere. gde stvara filharmoniju i podize joj ugled. duhovnu krizu. . Suberta. po delima Hermana Hesea i Jozefa Ajhendorfa.Hugo Volf (1860 . Najznacajnije opere su mu „Ivica i Marica“ i „Kraljeva deca“. Najznacajnija dela su mu solo pesme – napisao je 6 zbirki pesama. simfonijske poeme – „Don Zuan“.Gustav Maler (1860 . gudacke kvartete.1949).1899) je ziveo u Becu. rodjen u muzickoj porodici (nije u srodstvu sa Johanom Strausom). . V. Bio je majstor orgulja.1921).Engelbert Humperdink (1854 . jednostavne tematike i operete. . F Duru. e i f molu – jedna od najlepsih misa. Najznacajniji valceri su mu: „Na lepom. Kasnije pocinje da stvara. . do 9. VIII je najznacajnija. i najznacajnije njegovo delo „Nemacki rekvijem“. u formi kantate. plavom Dunavu“. Lajpcigu. Bio je upravnik becke opere 10 godina. „Karneval u Rimu“. Najznacajnija opera mu je „Palestrina“. „Veseli momci“.1896) je austrijski kompozitor rodjen u Ansfeldu. 200 solo pesama – ciklus „Jednostavne pesme“. .Franc Abt Opera u Nemackoj Javlja se uticaj Vagnera na nemacke kompozitore. Veoma je znacajna i opereta u to vreme. i IX simfonija ima pesimisticku tematiku i nedovrsena je. „Price iz becke sume“.Peter Kornelijus (1824 . Ozivljavaju se heroji. Najpoznatiji mu je zingspil – komicna opera „Bagdadski berberin“. u Berlinu. Ruski romantizam Sredinom XVIII veka Rusija se oslobadja kmetstva i dolazi do krupnih promena u zivotu. III je u d molu izvode je glasovi i ima tematiku svemira. ziveo je na ivici bede. . od kojih je jedna sa spanskom tematikom. Podigao je becku filharmoniju na danasnji nivo. • Koncerti – napisao je 2 klavirska koncerta i 1 violinski u D Duru. „Zivot junaka“.1874) je radio kao kompozitor u Minhenu. zatim se povlaci u Bavarske planine na Alpima. Napisao je: 3 mise: u d. knjizevnost.Rihard Straus (1864 . „Don Kihot“. VI i VII su pisane za instrumente u formi klasicne sonate. „Becka krv“. ali i kamernu muziku. Uopste javlja se interes za narod i njegov zivot. Nije iz muzicke porodice. mistiku i izolovanost. IV je u C duru. Bio je pobozan i radio je u crkvi. „Magbet“. . i sonate za razne instrumente. poseban ciklus „Pesme ljubavi“. Radnja je jednostavna i prijemciva. . narocito u Becu. kvartete sa ili bez klavira za duvacke instrumente. teorija itd. lirskog je karaktera i izvodi je 1000 izvodjaca. gde se uci muzika. . .• Kamerna muzika – pisao je duete.Hans Ficner (1864 . Osnivaju se mnoge muzicke skole.1911) je rodjen u Austriji.Maks Reger (1873 . U delima izrazava bol. Operete: „1001 noc“. metamorfoze za gudacke instrumente. opere – „Guntram“-nordijski germanski srednjevekovni junak. kao na Zapadu.1949) – Nemac iz Minhena. .Johan Straus (1825 . Javlja se interes za istoriju. suma. opere su bile duge i zamarale publiku. solo pesama. Najznacajnije operete su mu: „Pikova dama“. G Duru i u e molu – najznacajnija i sadrzi 31 varijaciju. jednom recju za umetnost. koncerte – uglavnom za drvene duvace (klarinet i fagot). „Elektra“-opis zene koja zeli da osveti svoga oca. „Soloma“opis bolesne izopacene devojke. Vajmaru. „Laka konjica“. sa kvalitetnim tekstom. • Simfonije – je pisao u stilu klasicara pod uticajem Mocarta i Betovena. solo pesme pod uticajem R. od kojih su najznacajnije od 4. kamerna dela. Prva takva opera je bila „Zolingena“ Viktora Neslera – dobro je prihvacena i u njoj se oseca prizvuk nemackog folklora. On je Nemac i uglavnom je pisao muziku za orgulje: fantazije i fuge.1903) – austrijski kompozitor. „Slepi mis“. Pisao je: simfonije – najznacajnija mu je „Alpska simfonija“.Anton Brukner (1824 . kao vid zabave. Sumana i F. serenade. • Vokalni opus – veliki br. 9 simfonija. fantazije i minijature za klavir. istorijski dogadjaji. Radio je u Minhenu. varijacije za orkestar na Mocartove i Hilerove teme. Minhenu. . Kompozitori: . teska filozofija. Opere su mu inspirisane fantastikom – priroda.Franc Zupe (1819 . Napisao ih je 4: u c molu.

Rodjen je na planini Uralu i prvo je bio cinovnik. Kasnije se bavi muzikom i pisao je: kamernu muziku. Jedno vreme radio je u Sankt Petersburgu. Bio je i dirigent i bavio se teorijom. stavovi ove svite su „More i Isimbadova ladja“.1910) – je osnovao rusku petorku. • Cezar Kjui (1835 . Ceska U XIX veku desava se preporod ceske kulture. Komponuju se i opere. pod uticajem je zapada. Bio je duze vreme u Parizu. „Sultan i njegova zena“. Kanije pise solo pesme i opere – 12 od kojih su najznacajnije: „Zarogljenik sa Kavkaza“ i „Vilijem Redklif“ – po engleskom romanu.. U pocetku je bio cinovnik. Sledece godine Anton Rubinstajn osniva konzervatorijum u Moskvi.1887) – u pocetku je bio hemicar. „Kijevska vrata“. „Ruslan i Ljudmila“ pisana na Puskinov tekst. pod uticajem folklora – obradjivao folklor pojedinih naroda.U trecem perodu najznacajniji kompozitor je • Pjotr Iljic Cajkovski (1840 . „Zlatan petlic“. Pisao je uvertire. „Stari zamak“.1918) – Francuz po poreklu. o Solo pesme. o 2 albuma klavirskih minijatura – „Decji album“ i „Godisnja doba“. Napisao je 25 opera: „Snezna devojka“ – cerka Deda Mraza topi se sa prvim prolecnim Suncem. gde i umire.Osniva se konzervatorijum u Sankt Petersburgu. kriza. Prvu operu je napisao po Puskinovom delu „Evgenije Onjegin“. Njegovo najznacajnije delo je opera „Knez Igor“ u kojoj opisuje junaka iz XII veka u borbi protiv Poloveca – varvarsko pleme.. osnivac nacionalnog pravca. Uticaj se javlja u muzici i knjizevnosti. „Pijaca u Limozu“.1857) – prvi pravi ruski kompozitor. u kojoj su oni nalazili izvor za svoje kompozicije. tako da je prosao Evropu. o Balete. patetika. Gogolja uz zicane instrumente – najcesce uz klavir. „Praznik u Bagdadu“. koji je bio pod uticajem Glinke. „Promenata“. ali se oseca i uticaj ruskog folklora u njegovim delima. Priroda mu daje inspiraciju za mnoga dela. u kojoj je opisana istorija ruskog naroda i istoimeni junak. solo pesme. o Fantazije za orkestar. . • Modest Petrovic Musorgski (1839 . „Sorocinski sajam“ – Sorocin je pejzaz u Ukrajni. Tad se osniva i pevacko drustvo. „Labudovo jezero“ i „Krcko Orascic“. Najznacajniji su „Trnova ruzica“. dusevna patnja. a i on u pocetku. „Carevic i carica“. Kompozitori: . Ovde harmonija dolazi do izrazaja. osnivac moderne ruske hemije.. Bio je matematicar. . opis zemlje). Na ova dva konzervatorijuma. „Bez Sunca“ i „Pesme i plesovi smrti“. „Dva jevreja“. fantazije – „Islamej“. solo pesme – ciklusi „Decja soba“. izucavala se zapadnjacka muzika i primenjivali su se sistemi sa Zapada. o Onda opere pod uticajem francuza Bizea. „Jolanta“ – prva optimisticna. • Aleksandar Borodin (1833 .1908) je rodjen u malom mestu u bilizini reke.1881) – bio je notorni alkoholicar. sa tematikom zasnovanom na legendama i bajkama. simfonijske poeme – „U srednjoj Aziji“. violinski koncert u Bduru. koji temelje svoju muziku na ruskom folkloru. „Igra pilica“. Posle se vratio muzici. Es Duru i b molu (najznacajniji). „Pripovedanje carevica Kalendera“. Pisao je: o Prvenstveno simfonije – napisao ih je 6 i u njima preovladjuje pesimizam. a ovo je prva ruska komicna opera. tvorac ruske muzike. Znacajan je i kao dirigent. . Tematika je sudbina. smatrali ocem ruske muzike. Pise se o lepoti drzave (istorijat. U prvom periodu glavni kompozitor je: • Mihail Ivanovic Glinka (1804 . u kojima opisuje ljubav. o Uvertire – najznacajnije su mu „Romeo i Julija“ i „1812“. U njegovim delima se oseca uticaj zapada. Napisao je jos i: Simfonijsku svitu od 5 stovova „Seherezada“ inspirisan pricom iz 1001 noci.1893) – drugaciji je od svih ostalih. Jedno vreme je bio u manastiru. od kojih su najznacajniji u G Duru. a pre toga je bio ateista. Folklor poznaje od malena i koristi ga u svojim kompozicijama. Oni su Mihaila Glinku.U drugom periodu znacajni kompozitori su: • Milij Balakirjev (1837 . Otac mu je bio vojnik.Nasuprot njima javlja se 5 kompozitora. Rano se bavi komponovanjem. a sa 23 godine pocinje da se bavi muzikom. Bio je tip ruskog realiste – prikazivao zivot onakav kakav jeste. Fantazije na srpske teme. posle odlazi u Berlin. Narocito se zanimao za narodni folklor. U to doba komponuju se solo pesme na tekstove Puskina. koja ima fantasticnu orkestraciju i stavovi ove svite su „Patuljak“. zatim slede: „Pikova dama“. „Prica o caru Saltanu“. Najznacajnije su mu opere epskog karaktera: „Ivan Susanjin“ – istorijsko-herojska opera. • Nikolaj Rimski Korsakov (1844 . o Zatim Klavirske koncerte. najzanajnije delo mu je svita „Slike sa izlozbe“. Pisao je: opere „Boris Godunov“ – dogadjaji iz XVII veka i opis istoimenog junaka. pedagog i teoreticar. a ujedno i prva opera ove drzave. Bio je i dirigent. a zatim se vratio u Rusiju.. simfonijske poeme – „Kralj Lir“. dobijaju identitet. Bio je potpomognut bogatasicom. „Koliba baba Jage“. koga osniva Artur Rubinstajn. heroji. Masnea. Pisao je i solo pesme i simfonije. Tada kao i svi narodi.

Pisao je: • Simfonijske poeme (imaju 1 stav). . gudacke kvartete i sonate za razne instrumente. tako da je pod uticajem folklora. . 6 i 7 stavova. • Za orkestar – simfonijske poeme i svite u 4. • Simfonije – napisao ih je 9. kvartete i sonate za violinu i klavir. koji se javlja u XIX veku. U njima je obradjivao folklor Slovena. Kompozitori: . opisuje prirodne lepote. . • Za klavir minijature. gde koristi folklor indijanaca i opisuje SAD – simfonije iz novog sveta. • Kamernu muziku – tria. • Koncerte: za klavir u g molu.. Uglavnom su pod uticajem Vagnera i Majerbera. gde je radio kao orguljas u crkvama i kao violinista. simfonijske poeme. „Carobnjak“. posle francuske burzoaske revolucije. god. „Dalibor“. Finska. . Pisao je: • Koncerte za razne instrumente. gudacke kvartete i kvintete. Najznacajnija je „Spanska iberija“ – poluostrvo gde se Spanija nalazi. a ostale su pod uticajem ceskog folklora. Predstavnici spanske muzike XIX veka: . • Klavirske minijature – dve zbirke. Danska) Preci Norvezana su Vikinzi. .Nils Gade – Danska. • Kantatu „Atlantida“. Radio je i u Argentini. 5. tako da se on zainteresovao za muziku. Pise pod uticajem Lista i Vagnera. ozivljava junake. a u drugoj je obradjivao ceske plesove. Prva je pod uticajem Lista. Najznacajnije su: „Prodana nevesta“ – nezeljen brak sa devojcine strane. Sumana i Vagnera. „Labud“ i „Finlandija“. do 9. U njegovoj pivnici se muziciralo. Boravio je jos i u Becu. a narocito na umetnost. • Opere: „Kratak zivot“. Revolucija ima jako veliki uticaj na sve sfere zivota.1907) – rodjen u Norveskoj. Napisao je jos i tri simfonije i veliki broj solo pesama. Dosao u Prag. Spanija Spanci su kolonizirali i osvajali i od renesanse do XIX veka nemaju predstavnika u muzici.1904) – iz porodice je mesara.) Romantizam je pravac u umetnosti.Jan Sibelijus (1865 . 9 simfonija od kojih su prve tri u opisima. Skandinavija (Norveska. Potom se vraca u Prag gde i umire. Studirao je u Pragu. koji je pisao simfonijske svite i poeme: „Prolecna pesma“.1946) – ziveo je u Parizu i tamo se upoznao sa impresionistima. U Skandinaviji se oseca uticaj nemackog folklora. „Cetiri legende za orkestar“. Zatim pisao je jos i: orkestarske svite.1957) – Finac.1884) – prvi i najznacajniji ceski kompozitor iz porodice pivara. • Opere u kojima opisuje istorijske dogadjaje. Jedna od znacajnijih svita mu je „U jesen“. violinski u a molu i za violoncelo u h molu. studirao je u Lajpcigu. a najznacajnije su mu od 5. „Brandenburzani“ – oblast u Nemackoj Brandenburg. . • Kamernu muziku – klavirska tria. Uglavnom je pisao svite od nekoliko stavova. Radio je malo u Belgiji. U delima koristi ceski i slovenski folklor i malo indijanskog folklora. Svedska. Rezime – Romantizam (1800. koje je nazivao „Spanske svite“.Bedzih Smetana (1824 . • Kamernu muziku – sonate za violinu i klavir.Manuel de Falja (1876 . • Za orkestar: simfonijske varijacije. pod uticajem folklora. zatim je radio u nemackim gradovima.1874. Stvarao je pod uticajem norveskog folklora: • Klavirske kompozicije – sonate. jedno vreme u Engleskoj i na kraju duze vreme u Njujorku. Nemackoj i malo u Americi. zbirka od 66 minijatura – lirske kompozicije pod uticajem norveskog folklora. Tada je nosilac ideja bilo gradjanstvo. Bio je pesnik klavira. a kasnije za orkestar. koncert u a molu.1903). a posle se vraca u Norvesku.Isak Albeniz (1860 . od kojih je najznacajnija „Katalonija“. Geteborgu u Svedskoj – tu je radio kao dirigent i pijanista.Edvard Hagelub Grig (1843 . „Trorogi sesir“. • Za klavir pise plesove – prvo cetvororucno.Antonjin Dvorzak (1841 . i scenska dela – opere – „Kralj Artur“. 5 simfonijskih poema i slovenske rapsodije.

Luidji Kerubini. Bize. Gasparo Spontini. engleski rog. homofone ili polifone. Inace je programska. Modest Petrovic Musorgski. • Javlja se uticaj folklora na umetnicku muziku. Anton Brukner. Milij Balakirjev. H. koji dostize vrhunac izvodjacke tehnike i postaje kucni instrument. Empropti. Cezar Kjui. pojavljuju se sekvence. namenjena zabavi. Jakob Ludvig Feliks Mendelson. Noktirni. Rusije: Moskva. jednoglasna uz klavirsku pratnju. svetovna.Savremeni dirigenti: Karl Maria Fon Veber – on prvi koristi palice prilikom dirigovanja. Antonjin Dvorzak. Orkestar dobija danasnju postavku. Drezden. . Klarinet. Žil Masne. v. Poloneze (selo). • Simfonijska poema – jednostavacna orkestarska. Pietro Maskanji. Ceska: Bedzih Smetana. London. Skandinavija: Edvard Grig. Luidji Leonkavalo. Žorž Bize. kada je odrzana izlozba poznatih francuskih slikara u Parizu – Kloda Monea. Madrid. • Solo pesma – pisana je za glas i klavir. Pjotr Iljič Cajkovski. Vajmar. viseglasne. • Dela dobijaju programski karakter. Spanija: Isak Albeniz. hromatika i tonalitet je jos prisutan. .Kompozitori: Franc List. Instrumentalne su. Prag. godine. Jan Sibelius. Vagner. homofona i svetovnog je karaktera. viseglasna.Karakteristike pravca: • Fantastika. Gustav Maler. Gaetano Doniceti. . Straus. Hektor Luj Berlioz. Impresionizam – kasni romantizam U drugoj polovini XIX veka razvija se oblik kasnog romantizma. kompozicija programskog karaktera. Fantazije. • Orijentalni elementi – koriste se orijentalne lestvice i muzika ovih istocnjackih naroda se provlaci kroz umetnicka muzicka dela. Etjen Meil. gradovi Skandinavije. junaci. Vagner. Aleksandar Borodin. Nemacka: Jakob Libman Maerber. Minhen. Emanuel Šabrije).Instrumenti: • Glavni instrument romantizma je klavir. Bili su neshvaceni . svetovne i apsolutne. Anri di Park. Verdi. Rusija: Mihailo Ivanovič Glinka. . R. limeni duvaci se osamostaljuju i ulaze u orkestarsku upotrebu. Karl Maria Fon Veber. Ritam se bazira na folkloru. instrumentalna. Vensan Dendi. Franc Subert. Valceri (za klavir). Harmonska sredstva su takodje raznovrsnija – smelije modulacije u udaljene tonalitete. Gustav Maler. Razvija se u dva smera: o Stroficna – za svaku strofu. Manuel de Falja. Johanes Brams. Maks Reger. Robert Suman. Cajkovski. Frederik Fransoa Sopen. i. Johan Štraus. Ž. Nikolas Delarjak. Kamij Sen Sans. • Klavirske minijature – uglavnom trodelne narodne igre: Mazurke (dvor). Berlioz. I. Žak Ofenbah. dosta se upotrebljavaju disonance. Franc Zupe. Sankt Peterzburg. o Prokomponovana iz 2 dela. Prelidi. Ogista Renoara. Fransoa Adrijen Boaldje. . Kompozitori cija su imena napisana fontom „regular“ nisu komponovali opere. viseglasna. Sarl Guno. Vincenco Belini. • Violina – izvodjacka praksa dolazi do krajnjih tehnickih mogucnosti u delima Paganinija i Ludviga Špora. Nikolaj Rimski Korsakov. P. Eduara Manea. Hugo Volf. Operski: Francuska: Eduar Lalo. Engelbert Humperdink. (Cezar Frank. • Sklonost ka proslosti – ozivljavaju se istorijske licnosti. Djoakono Rosini.Glavni kulturni centri tada su bili: Pariz.. Lajpcig – najznacajniji. List. Bajrojt. Danijel Fransoa Ober. Djakomo Pucini. Nastao u Francuskoj 1874. o Komicna opera – smesna. Vilhem Rihard Vagner. Ide u dva smera: o Serija – ozbiljna – opisuje istorijske dogadjaje i heroje. mnogo bogatiju i raznovrsniju melodijsku liniju. R. homofona. svira se ista muzika.Oblici: • Opera dostize vrhunac – Dj. Rihard Štraus. F. Hans Ficner. Petar Kornelius. Italija: Djuzepe Verdi..

1. Prosiruje se i menja izgled akorda. zbirku od 24 prelida. na kojoj su prikazani luka i brodovi u magli. Solo pesme: „Pesme iz Madagaskara“ i „Prirodopis“. kao i politonalnosti. Bio je clan konzervatorijskog tria. modusa. violinu. drugi „Svecanosti“. Pojavljuje se programnost – inspiracija delima su vanmuzicki dogadjaji. „Pesme beletise“. instrumentalna muzika. instrumentalna muzika. „Ogledalo“. Za klavir: koncerte u G i D duru. Preovladjuje svetovna. Kamerna dela: gudacke kvartete (najznacajniji je u g molu).od tadasnjih kriticara i dobijaju ime po Moneovoj slici „Impresija radjanja sunca“.  Svite – ciklusi: „Estampi“ – sastoji se od 3 kompozicije – „Pagode“ (hramovi u J-I Aziji). „Vece u Granadi“ (grad u Spaniji). Poeme: „Igra vode“. god. a sredstvo izrazaja je harmonija. Komponovao je na narodnoj osnovi. Koriste se oblici kao u doba romantizma: klavirske minijature. 2. rapsodiju za violinu i klavir „Ciganin“. Pisao je: simfonijske poeme „Rimske fontane“ i „Rimski cetinari“. • Otarino Respidji (1879 . 6/3. • Aleksandar Skrjabin (1872 . ali tonalitet jos postoji. Prosiruje se i menja izgled akorda. kao pijanista proputovao Evropu i radio kao profesor. „Pavana“ i „Gaspar“. drugi „Igra talasa“. 5/3. Uzori su mu bili Kamij Sen-Sans i Franc List. „Terasa za prijem Meseca“. druzi se sa slikarima i zanima ga umetnost neistrazenih zemalja. siroka. Berlinu i Rimu. nimfa). su: kretanja u paralelnim 2. Impresionisti je bio pogrdan naziv. sonate za violinu. 4. a sredstvo izrazaja je harmonija. raspevana melodija. i balete „Dafnis i Klas“ i „Bolero“. Kamernu muziku: gudacke kvartete. sa kojim je obisao Evropu. orkestarkse svite „Crkveni vitrazi“ i „Ducan igracaka“. Noktirni – triptihon – sastoji se od tri stava – prvi stav su „Oblaci“. Posle se vraca u Pariz. „Potopljena katedrala“. Okeanije. viseglasna.1915) – Rus. pentatonike. klarinet. „Velovi“. i prelid „Popodne jednog fauna“ (faun je sumska vila. . medjutim on danas oznacava kraj XIX veka u muzici. i harfa. Preovladjuje svetovna. sveska prelida – znacajni prelidi iz ove sveske su „Tragovi u snegu“. i simfonijske poeme „Ekstaza“ i „Prometej“. Vokalni opus mu je neuspesan. Afrike). Sa 17 godina upisao je konzervatorijum u Parizu. i poeme „Tragicna“ i „Satanska“.  Noktirna – klavirske minijature – najznacajnija je „Mesecina“. harfu. sonate za violoncelo. drveni duvaci (flauta i klarinet).1937) – sa 11 godina je bio na konzervatorijumu. Scensko delo „Sat Spanije“. povodom izlozbe slika na kojoj je po Moneovoj slici „Impresija radjanja Sunca“ i dobio svoj naziv. i operu „Peleas i Melisanda“. Vokalna dela: 5 solo pesama na tekstove Sarla Bodlera. • Moris Ravel (1865 . Kompozitori: • Klod Debisi (1862 . Sredstva slabljenja tonaliteta. 5. simfonijske poeme i vokalno-instrumentalne forme. Orkestarske kompozicije: „More“ – sastoji se od tri stava – prvi je „Zora ka podnevu“. 6/4.1936) – radio je u Bolonji. viseglasna. Karakteristike: Napusta se romanticarska. Pisao je: Za klavir:  2 arabeske u G i E Duru. Izmislio je tri „c“ kljuca za klavir. i opere „Plamen“ i „Cirkus Maksimus“. razvijena. upotreba celostepenih lestvica (uticaj folklora egzoticnih naroda – prihvataju se motivi sa slika neistrazenih zemalja – Indonezije. . klavir. koncerte u modusima – miksolidijski za klavir i orkestar i gregorijanski za violinu i orkestar. „Devojka sa lanenom kosom“. sveska prelida – znacajni su „Magle“. Komponovao je: Za klavir: sonate (pod uticajem Sopena). flautu.) Nastao je u Francuskoj. Svite: „Kuprenov grob“. „Prica majke guske“. Oznacava pravac u muzici krajem XIX veka.1900. „Balkon“. samim tim PR intervala. „Vrtovi pod kisom“. Za orkestar: simfonije „Bozanstvena pesma“ – solisti i hor. Opere se ne komponuju zbog upotrebe celostepenih lestvica. a treci „Sirene“. homofona. Napusta se romanticarska raspevana melodija. zbirka „Slike“ – najznacajnije kompozicije iz ove zbirke su „Zlatna ribica“ i „Decji kutak“. Od instrumenata do izrazaja dolazi klavir – usavrsava se tehnika.1916) – kao mali je bio izvanredan pijanista. operetu „Dete i carolija“. Rezime – Impresionizam (1874. cak i u 9/7/5/3. cemu impresionizam tezi. i treci „Dijalog vetra i mora“. homofona.

tako da prema tome ima i dve vrste pravaca na bazi ove podele: oni koji teze tradiciji – to su u principu stariji pravci. 6/3. koriste se udaraljke po potrebi. 5/3. ametrika – ovde se taktne crte ne koriste. ekonomija napreduje. Tezi se ka rasturanju tonaliteta. Prvo se ispise svih 12 hromatskih tonova – redosled nije bitan i odredjuje ga kompozitor – to je tzv. Kompozitori ove epohe uglavnom teze ka inovacijama. jer imaju najjaci zvuk (na to utice dzez muzika). #). kao u baroku.Forma – nema novih oblika i uglavnom se komponuje instrumentalna polifonija. oratorijumi. Glavno obelezje ove muzike je heterogenost. u cetvrtoj seriji se treca izlozi unazad. modusa.  U prethodna dva primera tonalitet jos uvek postoji. u trecoj seriji se prva serija ispise kao u ogledalu (svi intervali koji su isli navise. Razvija se tehnologija. o Serijalna muzika – ovde su osim visine. cak i u 9/7/5/3. • Atonalnost – potpuni raskid sa tonalitetom i na tome se temelji savremena muzika. pentatonike. u kojima je hor glavni. Segmenti. Koriste se forme: etide. i harfe. forme. Ovde se ne koriste notne vrednosti.Orkestar – broj izvodjaca se smanjuje i do izrazaja dolaze duvacki instrumenti. o Dodekafonija – koristi 12 hromatskih tonova i smatra se matematickim nacinom komponovanja. koji koriste moderan nacin izrazavanja – neobarok. kvarteta. dzez. na osnovu koje izvodjac gradi improvizaciju. sada idu nanize i obrnuto) i sada imamo 36 tonova. 5/8. futurizam. Instrumenti – do izrazaja dolaze: klavir. . mada ima i onih koji polaze od tradicije. koji u ovom periodu dostizu vrhunac. neoklasicizam. u drugoj seriji se ceo taj niz izlozi unazad. ali tonalitet jos postoji. tako da se dobija niz od 24 tona. Karakteristike pravca: . Struktura. i uglavnom su sinkopirani – 5/16. o Cetvrttonska muzika – prvi ju je koristio Aloiz Haba. cemu impresionizam tezi. i uvode elektricni instrumenti. • Bitonalnost – u kompoziciji se istovremeno cuju dva tonaliteta.popularna muzika. tako da kada 4 serije pomnozimo sa 12 hromatskih tonova dobijamo 48 kombinacija po 12 tonova.Ritam – u savremenom svetu javljaju se novi ritmovi. . 5. kao i politonalnosti.Muzika se temelji na 12 tonova. On deli oktavu na 24 jednaka dela. aritmija. po uzoru na Indijsku i Arapsku muziku. jacina i boja. kada se sve sabere. Ova dva perioda se razlikuju po politickim. Magicni kvadrati. >. jer je svrha ove muzike da opise rat. vec je samo obelezena visina tonova. Muzika nema zajednicki karakter. klasicizmu i prethodnim pravcima. sonate. Konstruisao je klavir i klarinet za izvodjenje cetvrttonskih kompozicija i izmislio oznake za obelezavanje cetvrtstepena (b. To je okvirna melodija. neoromantizam. Oblici su slicni kao u doba romantizma – simfonijske poeme. upotreba celostepenih lestvica. . simfonije. Javljaju se: poliritmija – ceste promene ritma. d. koji se ravnopravno upotrebljavaju. npr. fuge. ekonomskim karakteristikama i drustvenim dogadjajima. Sredstva slabljenja tonaliteta. koji imaju oslonac u folkloru ili prate rad masina i fabrickih postrojenja. dinamika zivota je burna. Opere se ne komponuju zbog upotrebe celostepenih lestvica. i. Kompozicije su kratke zbog atonalnosti. Posle toga se sve ove cetiri serije pomeraju hromatski navise ili nanize. Svih dvanaest tonova su ravnopravi. Savremena muzika Savremena muzika je muzika XX-og veka. Perspektiva. Cudjenje. i baleti. su: kretanja u paralelnim 2. Kompozitori: Klod Debisi.Pojavljuje se programnost – inspiracija delima su vanmuzicki dogadjaji. date i ostale karakteristike tona – trajanje. strasnijeg zvuka. 7/8. Kompozitori za svoje kompozicije nemaju strucne nazive. i zabavna . 6/4. nacionalni smer. Aleksandar Skrjabin. preludiuma. koncerta. o Aleatorika – ALEA znaci kocka. Otarino Respidji. Moris Ravel. elektronska i konkretna muzika. i oni koji teze inovacijama – ekspresionizam. ali se slabi njegov znacaj. PR intervala samim tim. drveni duvaci – flauta i klarinet. Arnold Senberg je medju prvima upotrebljavao ovaj sistem. Od vokalno-instrumentalne muzike komponuju se opere. 4. pa im cak daju apstraktne. prva serija. klavirske minijature i v. Ovaj muzicki pravac mozemo podeliti na dva perioda: period izmedju dva svetska rata i period posle drugog svetskog rata. • Politonalnost – u jednoj kompoziciji zvuci vise tonaliteta. . Tezi se ka stvaranju sto bizarnijeg.

simfonije za razne instrumente. kantate. operu. • U drugom periodu uopste nije upotrebljavao tonalitet i komponovao je: 3 klavirske kompozicije. upotrebljavaju se disonantni intervali (2 i 4).. Kompozitori: . Radio je na akademiji kao profesor. svi tonovi su ravnopravni. bez upotrebe instrumenata. Njegov rad dosta utice na austrijske i nemacke kompozitore. Luidji Nono. Bendzamin Britn. Komponovao je: razne kompozicije za klavir. Los Andjelesu. a kasnije uci da svira i klavir. Norvezani. kvartete. da se ne bi stekao utisak tonike. i kvartete. . ucio i radio u Budimpesti. Paul Hindemit.Alban Berg (1885 . . Prvo je radio kao cinovnik. Muziku uglavnom izvode mali ansambli.Kompozitori ove epohe su vise eksperimentatori. koje su stvorili avangardisti eksperimentatori. Olivije Mesijan. . koju izvodi veliki broj solista. • Rusija: Sergej Prokofjev. sa folklornim motivima. . „Preziveli iz Varsave“. i operu „Lulu“.1951) – rodjen je u Becu i nije iz muzicke porodice. sa 8 godina komponuje. napusten je tonalitet – to cak ide dotle da se jedan ton ne sme ponoviti. ceste pauze. sa tematikom iz nordijske mitologije (Svedjani. varijacije. Ralf Von Vilijams. • Konkretna muzika – snimaju se sumovi i zvukovi iz prirode – sveta koji nas okruzuje. Anton Vebern. Bio je Senbergov ucenik. • U prvom periodu komponuje: gudacki sekstet – „Preobrazena noc“. kasnije se preradjuju i dobijaju se novi zvuci. svitu za gudacke instrumente „Oda Napoleonu“.1935) – rodjen u Becu u muzickoj porodici. a u II periodu je pod uticajem Senberga (atonalnosti.1945) – rodjen u Becu. Komponovao je klavirske sonate.. Njujorku. svite. a sto se tice dinamike. Ostali ekspresionisti . Bostonu. ekspresionizma). orkestar. • Elektronska muzika – masine i generatori proizvode zvukove. koji se koriste kao efekti u filmovima. Dmitrij Sostakovic. Sa Zoltanom Kodaljem je sakupljao i obradjivao folklornu muziku. ucio kod Senberga i bio pravi ekspresionista.Anton Vebern (1883 . Luidji dalla Pikola. koncerte za klavir. • Tek na kraju zivota vraca se upotrebi tonaliteta i tada pise: kamerne simfonije. Komponovao je i svoje kompozicije. Partiture su pisane u karakteristicnim oblicima. orkestarske kompozicije. • Francuska: Darijus Mijo. gramofonske ploce) ima veoma vaznu ulogu u sirenju i razvitku muzike. disonantni akordi.. simfonijsku poemu – „Peleas i Melisanda“. U I periodu je impresionista. Artur Honeger. Zasniva sa na dodekafoniji i atonalnosti. Kao mlad uci da svira violinu.Elektronska i konkretna muzika – nastaju u labaratorijama uz pomoc masina. Igor Stravinski. Erih Sati. Ekspresionizam Ekspresionizam se javlja izmedju dva svetska rata. u Nemackoj. Za sva ova snimanja zvuka koristila se magnetofonska traka. • Engleska: Gustav Holst. Djankarlo Menoti. i nezavrsenu operu „Mojsije i Aron“. prisutne su sve oznake od ppp do fff. violinski koncert u dodekafoniji „Vocek“ – vojnik iz I svetskog rata. i kamernu simfoniju.Bela Bartok (1881 . Ovakav nacin obrade zvuka prvi su koristili Darijus Mijo. solo pesme.. U Americi je pisao koncerte za violinu i orkestar. Pjer Bulez.Javlja se novo notno pismo.1945) – madjarski kompozitor. Karl Hajnc Stokhauzen. a zatim kao profesor u Berlinu. komponovane po principu dodekafonije.Muzicka propaganda (radio. Aram Hacaturijan. koji se kasnije preradjuju i izoblicuju. operu „Monodrama“. nego kompozitori. Fransis Pulank. Posto je . Danci).kantata). Pjer Sefer. a zatim koriste u filmovima. . Karl Orf („Karmina burana“ – njgovo najznacajnije delo . • Italija: Feruco Buzoni. televizija. „Pjero mesečar“ – najbizarnije njegovo delo. Alban Berg. • Nemacka: Arnold Senberg. preovladjuju disonance.. kamerna dela – kvartete i varijacije za orkestar. pod nazivom „Pesme iz Gurea“. operu u jednom cinu „Od danas do sutra“. horovodja i dirigent. Melodije sadrze velike intervalske skokove. kao odgovor impresionizmu.Arnold Šenberg (1874 . posle istrazivanja Zigmunda Frojda.

• Kamerna muzika – pod uticajem romantizma – 4 gudacka kvarteta i sonate za razne instrumente. „Harmonija sveta“ – inspiracija su mu bila astronomska istrazivanja. violoncelo. • Simfonije u duhu Betovena. Neke izvorne melodije se preradjuju i za orkestar.1963) – nemacki kompozitor. • Simfonije u stilu klasicara. Nazvan je Bahom XX veka.1971) – ruski kompozitor iz muzicke porodice.bio protivnik Hitlera i nacista bezi u SAD. Dela: • Koncerti i orkestarske kompozicije: zbirka od nekoliko polifonih koncerata. • Koncerti: violinski koncerti in D i in C.1953) – takodje ruski kompozitor. • Scenska dela – najznacajnija su: opera „Dvorac Modrobradog“. . • Baleti su mu inspirisani bajkama: „Žar ptica“. Takodje je pisao koncerte za violu d’ amore. posto je veci deo zivota proveo u Americi dosta se bavi folklorom indijanaca i crnaca i tako nastaje opera „Kralj Edip“. Kao protivnik Hitlera bezi u Ankaru – Turska. baleti „Prica o kamenom cvetu“. i 2 violinska koncerta. od kojih je najznacajnija „Kosut“ – ime junaka. a kasnije zivi u Parizu. uz pratnju udaraljki. „Slika Matis“. „Petruška“ – tematika ruske bajke. u kojima koristi disonantne akorde. Nacionalne skole U delima kompozitora nacionalne skole dolazi do izrazaja teznja za folklorom. i sonate za razne instrumente.Paul Hindemit (1895 . in Des. muzicka komedija. • 3 klavirska koncerta. Pisao je: • Simfonijske poeme. u g molu za klavir.Igor Stravinski (1882 . pod nazivom „Mikrokosmos“. • 14 baleta. Kompozitori: . . udaraljke i celestu“. • Koncerti – napisao ih je 5: in C. od kojih je najznacajnija „Peća i vuk“. • Od vokalno-instrumentalnih dela napisao je kantatu „Aleksandar Nevski“. violu i nekoliko za klavir. • Opere: „Zivot razvratnika“. ucio kod Korskakova. Dela: • Crkvena muzika: oratorijum – najznacijniji je „Plač proroka Jeremije“. • Za orkestar – koncertne svite „Plemenita vizija“ i „Svirač hardigardija“. rog i hornu. „Puščinela“. „Rat i mir“. • Scenska dela: opere: „Novosti dana“ – komicna opera tj. „Romeo i Julija“ i „Pepeljuga“. gde je i umro u bedi. baleti: „Drveni princ“. Tamo je radio u Los Andjelesu i Njujorku.Sergej Prokofjev (1891 . a u II podleze uticaju ekspresionizma. nazvani jos „Savremeni brandenburski koncerti“. „Posećenje proleća“ – opisuje pagansku Rusiju i pisan je u politonalnosti. Njujorku i na kraju se vraca u Rusiju. U I teriodu je pod uticajem impresionizma. • Kamernu muziku – 6 gudackih kvarteta. a zatim odlazi u SAD. zbirku kratkih melodija (153 melodije). Studirao je u Frankfurtu. jer je bio veoma dobar polifonicar. „Cudecni mandarin“ – sa istocnjackim motivima. • Za orkestar koncert „Muzika za gudace. • Znacajna scenska dela su mu: opere „Ljubav za 3 pomorandze“. . • Za klavir je komponovao cikluse minijatura „Nestalne vizije“ i „Sarkazmi“ – politonalnost. „Price o vojniku“. • Za orkestar je komponovao 5 simfonija u stilu klasnicnih kompozitora i simfonijske poeme. koncerti za violinu.

Eksperimentatori Eksperimentatori eksperimentisu sa četvrttonskom muzikom. .Aloiz Haba – pisao svite i sonate u stilu četvrttonske muzike.1974) – francuski kompozitor.Erih Sati (1866 . Becu. studirao u Parizu.1967) – sa Bartokom je sakupljao madjarske folklorne melodije i obradjivao ih.Karl Hajnc Stokhauzen – iz Kelna. rapsodije.Ernst Bloh (1880 . koncerte za klavir i violinu. .1924) – kao decko odlicno je svirao klavir. poliritmija. crnacku.Čarls Ajvs (1874 . posle otisao u SAD. Komponuje pod uticajem Baha. Stravinskog. . Pise pticju muziku. Pise dzez. . ziveo i radio u Parizu. . .Žorž Brik } Sklonost ka proslosti i novoromanticari .Luidji Nono – komponovao dela za magnetofonsku traku – elektronsku muziku.Darijus Mijo (1892 .Fransis Pulank } .Dzon Kejdz – pisao dela za magnetofonsku traku – cak za 42 tranzistora. „Venecijanske igre“. . Predstavnici: . .Arnold Koplend – napisao 3 simfonije. Napisao dela „Integrali“. koji je studirao u Belgiji i Nemackoj. jer je mnogo voleo prirodu.1978) – kompozitor iz Jermenije.1955) – direktor opere u Budimpesti. a kasnije se bavi muzikom – bio je orguljas. . kvartete.1959) – rodjen u Brazilu. . koncerte. Stvarao je pod uticajem Baha.Artur Honeger (1892 . Pisao je: kamerna dela – tria. i 15 simfonija pod uticajem Cajkovskog. Komponovao je operu „Dr Faust“. „Jovanka Orleanka“ i „Kralj David“. Napisao je: 5 simfonija. . Semberga. politonalnost. jevrejsku i indijansku muziku.Žorž Enesko (1881 .Aram Hacaturijan (1903 . i kantatu „Linkonov portret“. . klavirska dela i solo pesme. Pise kamernu. i kompozicije za gitaru i orkestar. i kantatu „Vereničko lice“. i simfonije..Luj Direr } francuski kompozitori . . Znacajna dela su mu „Djavoli“ i „Pasija po Luki“. Komponovao je orkestarske svite.1955) – Nemac po poreklu.Kšištof Penderecki – inspirise ga Biblija. Mocarta. . Napisao je dve rapsodije u kojima se oseca uticaj folklora. biznismen u pocetku.1975) – studirao i radio u Lenjingradu i Moskvi.Feručo Buzoni (1866 . ali je rodjen u Francuskoj i ucio u Parizu.1954) – po poreklu je bio Amerikanac.Edgar Varez – radio je u Parizu i Njujorku.Pjer Bulez – ziveo u Parizu i pise serijalnu muziku: „Čekić bez gospodara“ – za orkestar. Verdija.Dmitrij Šostakovič (1906 . „Pustinje“. Komponovao je kamernu muziku i balet „Stvaranje sveta“. kvintete. Pisao je razna dela u stilu elektronske muzike. simfonijsku muziku. . Pisao je: svite – „Brazilske bahijame“. od kojih mu je najznacajnija „Izraelska“. Dela: „Madjarski psalmi“ orkestarsko delo i opera „Hari Janos“. Njegovo znacajno delo je „Vaskresenje mrtvih“.Zoltan Kodalj (1882 .1925) – profesor na Pariskom konzervatorijumu. koncert za klarinet i orkestar posvecen Beniju Gudmanu. Dela: balet „Gajana“ ciji je najznacajniji deo „Igra sablji“. U njegovim delima se oseca cetvrttonska muzika. i u njegovim delima oseca se uticaj folklora. Komponovao je kratke kompozicije bez naslova.Olivije Mesijan – pise elektronsku i serijalnu muzike. scenska dela – oratorijumi „Igra mrtvih“. Antiromanticari . . Berlinu. „Zalosna muzika“ i II simfonija su mu najznacajnija dela. .1959) – Amerikanac. . klavirske preludiume pod uticajem Debisija i Skrjabina. Radio je u Moskvi. .Vitold Lutoslavski – dela su mu pod uticajem folklora i u njima koristi dodekafoniju i aleatoriku.Hektor Vilja Lobos (1887 .

Bohjslav Matina (1890 . Dela: „Muzika za decu“ – decji instrumentarijum. Pjer Bulez.. pojavljuje se cak i muzicka propaganda – faktori sirenja i razvitka muzike – gramofoni. Francuskoj. preludiumi. staronemackom i nemackom jeziku. kantata „Karmina Burana“. Fransis Pulank. politonalnost. koja je imala i oznake za cetvrtstepene. posle i kao dirigent. Italija – Feručo Buzoni. televizija. Djankarlo Menoti. Rusija – Sergej Prokofjev. Bendzamin Britn. najznacajniji novoromanticar. cetvrttonska muzika.Karl Orf (1895 . .1976) – engleski kompozitor. Luidji Nono. raznovrsnost.. bitonalnost. Nacionalne skole. simfonije. Elektronska i konkretna muzika. Olivije Mesijan.. novo inovativno notno pismo u raznim oblicima. Neoklasicizam. Glavno obelezje ove muzike je heterogenost tj. Ovi periodi se razlikuju zbog uticaja razlicitih politickih. Anton Vebern. starofrancuskom. Od vokalno-instrumentalnog opusa napisao je „Ratni rekvijem“ i tri opere: „Otmica Lukrecije“. Radio je u Nemackoj. dolasku proleca. Savremena muzika (muzika XX veka) Ova epoha se deli na dva perioda: period izmedju 2 rata i period posle drugog svetskog rata. kafanskom zivotu. pesme.Djankarlo Menoti – italijanski kompozitor. Pisao je simfonije. . fuge. Melodije su mu u stilu njegove drzave. kao u doba baroka. uglavnom preovladava instrumentalna muzika. i uvode se elektronski instrumenti. Radio je u Rimu i Milanu. Dmitrij Šostakovic. Kompozicije su kratke zbog atonalnosti – etide. Futurizam. polifonija. ekonomskih i drustvenih dogadjaja. javljaju se novi ritmovi – sinkopirani. Alban Berg. kvarteti. Artur Honeger. Ova muzika nema zajednicki karakter. Znacajno delo mu je opera „Telefon“. Tekst u tim pesmama je na latinskom. Znacajno delo mu je opera „Romeo i Julija“. atonalnost. Dzez. Nemacka – Arnold Šenberg. Novoromanticari . Aram Hacaturijan. aleatorika. Igor Stravinski. . . . ametrika.Kompozitori: Francuska – Darijus Mijo. pisana za soliste i orkestar. Erih Sati. orkestar izvodi bizarna dela – opisuju rat. elektronska i konkretna muzika. sonate. klasicizma. ploce.1959) – ceski kompozitor.Instrumenti – do izrazaja dolaze duvacki instrumenti zbog prodornog zvuka. aritmija.Pravci: Ekspresionizam. koje su nadjene u manastiru u J.Bendzamin Britn (1913 . „Piter Grajms“ i „Mali dimnicar“. Nemackoj – pricaju o veselom studentskom zivotu. dodekafonija.1982) – Nemac – ziveo i radio u Minhenu na konzervatorijumu kao profesor.Oblici: nema novih oblika.Hajnrih Zutermajer – svajcarski kompozitor. Svi su oni vise eksperimentisali nego sto su komponovali.Zajednicke karakteristike i sredstva ovih pravaca su: polifono gradjenje melodije – svi tonovi su ravnopravni. studirao je u Pragu. udaraljke po potrebi. Paul Hindemit. . Neobarok. serijalna muzika. Neki kompozitori teze ka inovacijama a neki polaze od tradicije tako da imamo nekoliko razlicitih pravaca u muzici. Zabavna – popularna – pop muzika i Eksperimentatori. Neoromantizam. poliritmija. Karl Orf. Ralf von Viliams. na ceske narodne folklorne teme. končerta grosa. Italiji. Engleska – Gustav Holst. . . koncerti. . radio.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful