Istorija muzike

Postanak muzike
Otkud muzika? Muzika postoji otkad i ljudi. Sta i kako su praljudi svirali? Niko ne zna. Sredinom XIX veka javljaju se prve teorije o postanku muzike: - Britanski filozof, Herbert Spenser je smatrao da muzika nastaje u afektu – usled viska energije, kada hocemo da izrazimo nase emocije kroz dizanje i spustanje glasa. On je vrsio oglede na zivotinjama kako bi dokazao svoju teoriju. - Carls Darvin je smatrao da muzika nastaje usled privlacenja suprotnih polova. On je takodje vrsio oglede na zivotinjama. - Karl Biher, Nemacki ekonomista je definisao muziku kao proizvod rada. Smatrao je da je muzika nastala sa proizvodnjom i da prati pokrete pri bilo kakvom radu. - Nemacki prirodnjak, Karl Štumf je smatrao da je muzika nastala kao signalno sredstvo (da bi se primitivni ljudi dozvali medjusobno). - Žil Kombarje, Francuski muzikolog je doveo u medjusobnu vezu muziku i magiju, sto je u principu i najtacnija tvrdnja. Muziku koriste primitivni narodi starog veka: - Ljudi sa Cejlona (danasnja Sri Lanka); - Ljudi sa Gvineje (tadasnji Irijan); - Afrikanci; - Amazonci; - Aboridzini (Australija).  Magija igra vaznu ulogu u zivotu primitivaca. Oni njom objasnjavaju sve natprirodne pojave. Muziku koriste pri ritualima. Tada upotrebljavaju tekst i melodiju, uz koju pevaju odredjeni tekst. Tadasnja muzika se sastojala u ponavljanju kratkih odlomaka uz dinamiku pri smenjivanju pevanja vraca i plemena. - Kasnije se javljaju napevi u kojima se upotrebljavaju V2, a kasnije i Č4, Č5 i Č8. Vrste napeva su: radni, vojnicki, ljubavni (lirski) i uspavanke. - Najstarija lestvica je pentatonika. Ona je upotrebljavana u Kini, Japanu, Skotskoj, Irskoj, Madjarskoj... - Sto se tice viseglasja prvo se pevalo paralelno u 1, a kasnije i u svim ostalim intervalima, a najvise u 2, 4, 5 i 8, tek kasnije u 3. • Prvi oblici viseglasja su: o Heterofonija – dvoglasno, unisono pevanje koje se na sredini kompozicije siri u pevanje u 4 i 5, a zatim se ponovo vraca na unison; o Bordun – 1 glas lezi, dok 2. gradi melodiju; o Imitacija – ponavljanje jedne male fraze kroz glasove. - Instrumenti imaju veoma znacajnu ulogu u zivotu primitivaca. Prvo koriste dlanove i glas da proizvedu zvuk, kasnije udaraju dlanom o neki predmet, a jos kasnije predmetom o predmet. Tako nastaju prvi instrumenti: • Udaraljke – Prve udaraljke su pravljene od drveta, kamena, kostiju neprijatelja, metala. • Duvacki instrumenti – Prvi duvacki instrumenti su flaute od trske, drveta, i od kostiju zivotinja i zarobljenih neprijatelja. Kasnije se javljaju trube. • Zicani instrumenti – Prvi izvor zvuka u obliku zicanog instrumenta je tetiva luka. Kasnije se broj zica povecava i dodaje se rezonator, i tako nastaju citre, harfe, lire... Uz magiju i muziku pojavljuje se jos jedna vazna umetnost, a to je ples. Uz prizivanje raznih duhova i bogova i pesmu i svirku, javljaju se i igre oko vatre tj. prvi plesovi.

Muzika u zivotu starih naroda

(Stari vek)
Stari vek traje od postanka coveka do IV – V veka nove ere. U starom veku vlada robovlasnicki poredak. Postoje dva sloja – klase ljudi: 1. Vladari (crkva i bogataski sloj) i 2. Robovi Muzika je podredjena i pise se po volji vladara, crkve i bogatasa, dok muzika robova ne postoji. Pojavom klasnog drustva muzika je na visem nivou i od tada se muzikom bave semo profesionalni muzicari (pevaci, sviraci, igraci), koji rade na dvorovima. Javljaju se i novi instrumenti: udaraljke od bronze, gline, drveta; duvacki instrumenti se osavremenjavaju i javljaju se flaute, rogovi, trube; i na kraju zicani instrumenti, koji su najznacajniji, harfe, lutnje, kitare, pa cak i hidraulicne orgulje. - Muzika u ovom razdoblju je uglavnom jednoglasna. - Vladari kasnije shvataju znacaj muzike i ona se pojavljuje u verskim obredima u hramovima, a izvode je profesionalci. - O muzici starih naroda saznajemo sa reljefa na zidovima palata, grobnica, hramova, kipova. U ovo doba se javljaju prve teorije muzike, ali nije bilo notacije, pa su se melodije prenosile usmeno s kolena na koleno.

Egipat – Misir
Egipat u starom veku ima veoma razvijenu kulturu i umetnosti – vajarstvo, knjizevnost, a narocito muziku. Muzicari su smatrani faraonovim rodjacima, a bez muzike nije mogla da se zamisli ni jedna svecanost. Muzika se izvodila u hramovima, na dvorovima, ulicama, trgovima – gde su ljudi i igrali-plesali. - Instrumenti koji su tada korisceni u Egiptu bili su: veliki broj udaraljki, flaute, trube, a narocito su bili zastupljeni zicani instrumenti, pre svega harfe. III miliona godina pre nove ere Egipcani su pravili savrsene harfe. To su bile harfe u obliku luka, tzv. lucne harfe. Sem harfe od zicanih instrumenata bile su zastupljene lutnje, citre i hidraulicne orgulje, koje su tada postojale samo u Egiptu i radile su pomocu vode i vazduha. - Egipcani su poznavali i orkestar – vojni orkestar sastavljen od duvackih instrumenata i udaraljki. - Sto se tice teorije muzike u Egiptu su bile zastupljene Pentatonika i Hromatika. Poznaju intervale koji su imali znacajnu ulogu u muzici uopste, a najvise koriste 4, 5 i 8. Tada jos uvek nije bilo notacije.

Mesopotamija – Irak
Prve civilizacije koje su naseljavale ovo podrucje su: Sumerci, Vavilonci i Asirci. Muzika je u Mesopotamiji bila vezana za religiju – u crkve se uvode instrumenti. Sve crkve su gradjene uz pesmu, a u toku godine su se tacno rasporedjeno pevali crkveni napevi. Muzicare imamo i na dvoru, gde moze raditi i do 150 profesionalaca. - Od instrumenata koriste se: razne udaraljke, cegrtaljke, bubnjevi, duvacki instrumenti sa jezickom tipa oboe i roga, lire i harfe. - Ovi narodi takodje poznaju orkestar, a od terorije muzike poznaju intervale, od kojih su glavni 5 – simbol 5 cula, i 7 – simbol 7 dana u nedelji i broj tada poznatih planeta.

Japan – Nipon (Izlazak sunca)
O muzici Japana nema puno pisanih podataka. Ipak zna se da su Japanci u starom veku poznavali pentatoniku i da Japanska muzika dostize vrhunac u VIII veku nove ere. Oblici muzike koji su se tada koristili su: - Ko – uta i Ha – uta – solo pesme; - Gagaku – To je bila vrsta instrumentalne muzike, koju je izvodio orkestar na otvorenom imitirajuci zvukove iz prirode; - No – je razvijenija vrsta muzike – scenska muzika u kojoj ucestvuju horovi, pevaci i plesaci uz instrumentalnu pratnju, sto predstavlja zacetke japanske opere. - Instrumenti koji se koriste su: trzacki: Biva, Samizen, koji ima 3 zice i dugacak i tanak vrat, i Koto – tip gitare sa 13 zica; i od duvackih instrumenata Sakuhaci – flauta od bambusa.

Palestina – Izrael

Najznacajnija uloga muzike je u hramu i smatrali su je sredstvom za dobijanje Jehovine (bog) naklonosti. Muzika je imala veoma veliki znacaj Njihovi carevi su i sami bili kompozitori: • Car David je napisao 150 psalama. Psalmi su pohvalne pesme Bogu, oni su jednoglasni, izvode se u recitativnom stilu uz pratnju nekog zicanog instrumenta. • Car Solomon – „Pesma nad pesmama“. - Profesionalci se javljaju kasnije. - Od teorije muzike poznaju pentatoniku, lestvicu od 8 tonova i ukrase koji su tada dosta bili upotrebljavani. Crkvene pesme su izvodili u stilu responzorijalnog pevanja – dijalog izmedju svestenika i hora. - Istrumenti koje su koristili su: bubnjevi, kastanjete, trube od metala, za koje su verovali da rasteruju zle duhove, razne flaute i oboe sa jezickom, tipicno njihov instrument Sofar – vrsta roga, razne harfe, lire lutnje...

Arapi
Svojim orijentalnim karakteristikama Arapi su mnogo uticali na evropsku muziku. Centri arapske muzike u starom veku su: Medina, Damask, Kordoba, Sevilja, Kairo i Bagdad, koji je imao orkestar od 200 clanova koji je izvodio 100 izabranih pesama iz toga doba, a najznacajniji centar je Kalifov dvor, gde su se izvodile narodne pesme. - U VIII veku Arapi u Kordobi osnivaju skolu sviranja i pevanja, a Sevilja postaje centar za proizvodnju najznacajnijih muzickih instrumenata. - Muzika je narodna (narod je stvarao muziku). Oblici koji su korisceni su: • Balada – vokalno-instrumentalna pesma od nekoliko stihova; • Makami – vokalno-instrumentalno delo zasnovano na improvizaciji. - Od teorije muzike poznaju dijatoniku, hromatiku i enharmoniju; lestvicu od osam stepeni i poznaju manje tonske razmake od polustepena (1/3, 1/4, 1/5, 1/6 stepena).

Kina
Kina je jedna od starih drzava. Njihovi filozofi su se bavili muzikom, npr. Konfucje. Kinezi su bili skloni velikim svecanostima i ceremonijama. Ni jedan vid kulture se nije mogao zamisliti bez muzike (hramovi, dvorovi, ulice, trgovi). Pesme i himne su pevane uz orkestar koji se sastojao od 500 do 700 clanova. Imali su veoma razvijenu teoriju muzike – lestvice: - Pentatonika – lestvica od 5 tonova, bez polustepena. Pet tonova smatraju simbolom zemlje, vatre, vode, drveta i ruda; ili simbolom drustvenog uredjenja: vladar, visoki drzavnici, narod, javni sluzbenici, proizvodi. Ova lestvica je koriscena i u svetovnoj i u duhovnoj – crkvenoj muzici. - Tsai jui – lestvica od 7 tonova i ponovljen 8. – dur sa #4 stupnjem (lidijski modus). - Lestvica od 12 tonova – hromatika – svirali su je pomocu instrumenta Liu koji se sastojao od 12 cevcica razlicitih dimenzija. Broj dvanaest je bio simbol meseci u godini i broja apostola. - Instrumenti: • Udaraljke – prave ih od kamena, metala, bronze. Poznaju preko 40 vrsta bubnjeva, koji mogu dostici precnik i do 2,5 m. Karakteristican je tipicno kineski instrument King – udaracki instrument od kamenih plocica po kojima se udaralo drvenim cekicem; • Duvacki intrumenti – imaju ih veliki broj: trube; flaute; Jo – frula sa 7 rupica od bambusa; Šeng – je imao rezonator od osusene tikve ili lubenice, u kome se nalazilo od 13 do 36 bambusovih trski razlicite velicine, a na posebnu trsku se uduvavao vazduh; • Zicani: harfe; lire; Kin – koji se svirao u lezecem polozaju i imao je od 5 do 15 zica; Lip – slican gitari. - Izmedju VI i XII veka Kinom vlada dinastija Tang, a od VII do IX veka pojavljuju se novi instrumenti: lire, lutnje i harfe i veliki broj stranih muzicara. Od IX do XII veka pojavljuje se autenticna kineska vrsta muzike Song – Scenska muzika koja predstavlja osnovu kineske opere. Ovde imamo recitacije, glumu i dekoraciju.

Indija

U Indiji se muzici pripisuje bozansko poreklo i magicna moc. Smatrali su da ona utice i na zivotinje i biljke. Muziku nalazimo u hramovima i na dvorovima, cak je i sam kralj komponovao muziku. Postoje 2 vrste muzike: • Saman – smirena melodija – nema skokova, duhovnog karaktera; • Raga je svetovna muzika eksplozivna, brza, razdragana, sa mnogo skokova i ukrasa (suprotnost Samana). - Imaju veoma razvijenu teoriju muzike. Poznaju pentatoniku – kineska – bez polustepana. Kasnije se pojavljuje lestvica od 7 tonova, gde je svaki stupanj je imao svoje ime – zaceci solmizacije. Poznavali su razmake od ¼ stepena, tako da oktavu dele na 22 ¼ stepena. Obim melodije je isao i do 3 oktave. Poznaju cak i viseglasje – Bordun (jedan glas lezi, dok drugi gradi melodiju). - Imaju veoma bogat instrumentarijum: gongovi, kastanjete, bubnjevi, frule, oboe, gajde, trube, rogovi, Vina – tipicno indijski zicani instrument, Ravanastron, Sarangi. - Koriste karakteristicnu vrstu scenske muzike, koju su nazvali Igrana drama (u prevodu). Ona obuhvata glumu pod maskama, uz instrumentalnu pratnju i malo dekora.

Grcka – Helada, Helas
U grckoj vlada helenisticka kultura, koja dostize vrhunac robovlasnickog drustva i sa njom pocinje istorija ne samo muzike vec i covecanstva. U grckoj u to vreme vlada parlament – nema kralja – po drzavnom uredjenju je republika. Iz tog doba poznati su nam njihova arhitektura, vajarstvo, slikarstvo... Omladina je obavezno morala da se bavi muzikom, a narocito je bila razvijena horska muzika. Imali su horove od 12 do 25 clanova. Sama rec muzika je grckog porekla i oznacava sve sto pripada Muzama (boginje nauke i umetnosti), tako da se smatra da je muzika bozanskog porekla. Nju nalazimo na vencanjima, pogrebima, pri verskim obredima, na trgovima. Njihovi filozofi su se takodje bavili muzikom: Aristotel, Pitagora, kao i Fidija – vajar. Prvi muzicari su Amfion, Orfej, Marsija, Limos... - Instrumenti: • Prvi instrument koji poznaju je Kitara (lira) – trzacki zicani instrument sa 8, 11 ili 15 zica. Lira je bila obavezna za ucenje i bila je kucni instrument; • Aulos je duvacki instrument od trske ili slonove kosti. Sastojao se iz dve cevi, koje je svirac, obe, drzao u ustima. Na obe cevi imao je od 4 do 15 rupica. Na desnoj se izvodila melodija, a na levoj pratnja. Koristio se na gozbama, pratio vojnicki korak i na galiji, kao sredstvo za davanje ritma veslacima; • Jos poznaju razne vrste truba, panovu frulu, kastanjete i razne zvecke. - Oblici grcke muzike: • Postoje dve vrste vokalno-instrumentalne muzike i to su: Kitarodija – pevanje uz kitaru, i bila je popularnija od Aulodije, sto je druga vrsta vokalno-instrumentalne muzike; • Takodje postoje 2 vrste instrumentalne muzike: Kitaristika i Auletika; • Oblici horske (vokalne) muzike – izvodio ih je hor koji je imao od 12 do 25 clanova. Pevalo se unisono ili u oktavama, a kasnije dobijaju instrumentalnu pratnju: o Tren – zalopojke uz aulos; o Pean – radosne pesme o sreci i zdravlju posvecene bogu lepote – Apolonu. Bilo je duhovnih i svetovnih Peana; o Ditiramb – posvecen bogu vina Dionisu – Dioniziju. Izvodio se na trgovima, a izvodilo ga je 50 plesaca i pevaca, koji su bili obuceni u jagnjece koze i igrali oko oltara, gde je lezala skulptura boga. Bili su praceni sa 2 aulosa; o Himne – pesme posvecene bogovima; o Skolion – napitnice – pesme posvecene vinu i vinovoj lozi; o Enkomej – pohvalne pesme coveku ili bogu; o Himenej – vrsta svadbenih pesama; o Partenije – pesme koje su zene pevale u slavu boginje Artemide; o Tragedija dozivljava vrhunac u VI veku pre nove ere. Razvila se iz Ditiramba. Solista dobija vecu ulogu i on prica o Dionisovom zivotu. Uvode se prvi glumci, koji su nosili maske na licu, pa plesaci dobijaju znacajniju ulogu. Hor se javlja medju cinovima, kao komentator dramske radnje i predstavlja masu naroda. Imao je od 12 do 25 clanova koje su pratili aulosi i kitare.  Tragedija je imala 5 cinova. Ditiramb se izvodio na trgovima, a tragedija se izvodi u amfiteatru (pozoriste polukruznog oblika na otvorenom sa 20.000 kamenih sedista i binom u sredini). Svi ucesnici tragedije su se nalazili na sceni. Znacajni tvorci tragedija su Euripid, Sofokle i Eshil. Tragedija iscezava u 5 veku; o Nasuprot tragediji razvija se komedija, koja takodje, kao i tragedija, nastaje iz Ditiramba. U komediji se opisuju natprirodne sile, a izvodi se na gozbama – pevanje i ples uz instrumentalnu pratnju.  Kasnije iz komedije i tragedije nastaje opera.

kostiju. 5 i 8. i 2. o Lidijska lestvica – modus – polustepeni izmedju 1.. Imali su oznake za duze i krace note – „U“ – duzi slogovi. Frigija Lidija. Ove lestvice dobijaju imena po grckim pokrainama (Dorija. a disonantni su svi ostali intervali. drveta i od kostiju zivotinja ili neprijatelja. vojnicki. pean. o Frigijska lestvica – modus – je imala polustepene izmedju 2. Dele intervale na konsonantne i disonantne.. ) Muzika postoji otkad i ljudi. vec na njega uticu Sirija.Instrumenti: razne udaraljke od bronze. jer pevaci. tragedija.Karakteristike: robovlasnicki drustveni poredak – vladari i robovi. i 6. gagaku – instrumentalni obl. a ostali su mogli da moduliraju. Najkasnije muzika dolazi do vladara – Neron. ha-uta – solo pesme. a kasnije se javljaju 3 vrste viseglasja: heterofonija – unisono-4. i hidraulicne orgulje – na princip vode i vazduha. kamena. IV i V stupnja i poznavali su dijatoniku. stupnja i bila je velicanstvena. aulos. Tetrahord je glavna lestvica i na njoj se gradi ova muzika. lire. Najtacnija tvrdnja o nastanku muzike jeste teza francuskog muzikologa Zila Kombarjea. cegrtaljke. harfe. auletika – instrumentalna-aulos. i 7. psalmi.. e. drveta – bubnjevi. biva. enharmonija. hromatiku i enharmoniju. koriste se razni intervali. • Notacija – Kod Grka je veoma vaznu ulogu imao horovodja. Muzicari i solisti su dovodjeni iz inostranstva. stupnja i njom se izrazavala patnja i bol. makami. Nastaju i prvi instrumenti: udaraljke od drveta. Kineska – igrana drama. lutnje. Rim Postaje Evropski kulturni centar u II veku pre nove ere. delo – pesme uz aulos. saman – Indijska muzika mirne melodije. . Spajanjem tetrahorada dobijaju se prve lestvice koje su bile silazne. U pocetku stari vek je drustveno besklasan. Arapi. nisu znali visinu i trajanje tona.. trube. bordun – 1 glas lezi dok se drugi krece. Mesopotamija – Irak. Egipat i Grcka. gline. i 4. delo – pesme uz kitaru. . komedija. zatim i u ostalim intervalima. Muzika se tada sastojala od kratkih odlomaka. . Indija... Od najveceg znacaja je uvodjenje jedne crte. a kasnije u dobe muzike starih naroda javlja se robovlasnicki drustveni poredak. a neke od njih su: o Dorska lestvica – modus – imala je polustepene izmedju 3. U Grckoj se javljaju tetrahordi. Javljaju se melodijski intervalski skokovi – V2. Rim. raga – Indijska muzika brzog tempa. cak i razmaci manji od polustepena.Prvi kompozitori su Amfion. Od duvackih instrumenata Aulos. C5 i C8.Teorija muzike – Grci su prvi podigli teoriju muzike na visi nivo. Imali su znacaj I. linija za belezenje melodije i oznake za nacine pevanja – dirigent je sve odredjivao. . samizen. . himenej. Kina. „-“ kraci slogovi. muziku. metala.  Prvi i poslednji ton tetrahorda su morali uvek biti fiksirani. modusi. tren. i 5. oboe. i 6. i 1. Koriste se ukrasi. i... o Oblici horske muzike: enkomej. lutnje. Kalikula – koji su bili kanibalisticki nastrojeni. himna. lirski – ljubavni i uspavanke. hromatika. kastanjete. Palestina – Izrael. . stupnja i ona se koristila za opisivanje uzbudljivih dogadjaja.. balade. trube. Rezime – Stari vek (od postanka coveka do V veka n. zicani – harfe. no – scenska muzika.Muziku nalazimo u arenema pri borbi gladijatora i zivotinja – koriste se duvacki instrumenti da bi docarali uzas borbe. rogovi. i to su citre. Javlja se i viseglasje – prvo u paralelnim 1. kasnije se javljaju trube. autenticnu. konsonantni su 4.igre oko vatre... da je muzika nastala iz magije. a imucniji ljudi su imali sopstvene orkestre. Preovladava jednoglasje. koji su ponavljani uz promenu dinamike. zicani nastaju od tetive luka. Orfej.). tako da stari vek traje od postanka coveka.. Vrsta se odredjuje brojem polustepena. partenije. Nema sopstvenu. koto. dijatonika. Grcka – Helada – Helas.Instrumenti koje koriste su: Hidraulicne orgulje – na dvorovima. Japan – Nipon-u prevodu izlazak Sunca. Uz magiju i muziku javlja se jos jedna umetnost – ples . i imitacija – ponavljanje krace fraze kroz glasove.  Muzika u zivotu starih naroda Stare drzave su: Egipat – Misir. na kojoj se belezilo. Limos. aulodija – v. . bez njega.. duvacki – flaute od trske. i 7. Javljaju se i crkveni napevi – responzorijalno pevanje i viseglasje. a kasnije i C4.Oblici: ko-uta. i. Marsej. pentatonika. metalne trube. i 3. ima ih sedam. tako sto se dodaju zice i rezonator. kitaristika – instrumentalna-kitara. kitare. 5-unisono. muzika je po volji vladara i njom se bave profesionalci. skolion. a od zicanih Kitara i Cimbal – stoji vodoravno i svira se udaranjem palicama o zice. Najstarija lestvica je pentatonika. pa do V veka nove ere.. • Oblici grcke muzike su: kitarodija – v. duvacki – flaute. rogovi i Lituus. napevi – vrste napeva su radni. ditiramb.

Prvi sa skupljenjem melodija pocinje Papa Grgun I (560 – 604). i kmetovi – ljudi koji su sluzili vladarima i crkvi. i koji su u principu bili (lose)placeni robovi. 395. a muzika je poverena profesionalcima i prenosi se usmenim putem. Mongoli. . Prve melodije se uzimaju iz Sirije. umetnosti i u obicnom zivotu. Zbirka tih melodija nazvana je Antifonardi.Rim kasnije ustanovljava pravilo da se Bogosluzenja u celoj Evropi moraju vrsiti na Latinskom jeziku. Pocinju da se zidaju crkve. koji poslednjih 14 godina svog zivota bira duhovne napeve svih naroda bez hromatike. Hriscanstvo se rasprostranjuje po celoj Evropi i u Bogosluzenje se uvode narodne melodije – svaka drzava svoje narodne melodije (Srbi – Osmoglasnik). • Dva hora u vidu antifonog pevanja (u vidu dijaloga). i . a u Rimu pocinje skupljanje melodija. tehnici. Izvode ga glumci i pevaci uz instrumentalnu pratnju. Bogosluzenja su bila na latinskom jeziku. .Srednji vek U srednjem veku sve vise dolazi do sukoba naroda i vladajuce klase. pa su hriscani bili prinudjeni da svoje obrede vrse u katakombama. Pojavljuju se prvi instrumenti i gluma. koji se moze podeliti na 2 perioda: • Od 1000. u prevodu. i • Od 1200. Uz te obrede hriscani su pevali jednoglasne melodije. stvaranje i umetnost. Crkva nastoji da sebi privuce sto vise vernika. godine – Romanika. Opisuju se dogadjaji iz poslednjih Hristovih dana i tako nastaja Liturgijska drama. On se morao znati napamet. cije je zajednicko ime bilo Varvari (tako su ih Rimljani zvali). koja postaje glavna idejna snaga srednjeg veka. do 1200.Kasni srednji vek. godine rimsko carstvo se cepa na I i Z i dolazi do preokreta i promene nacina zivota. godine – Gotika – obuhvata razvoj viseglasja i instrumentalnu muziku. Misira – Egipta. a feudalci su bili veleposednici. Sve crkvene melodije nazvane su Gregorijanski koral. Sve ove promene donose veoma vazne poglede na svet. Tada se razvija svetovna muzika. Izvodjenje Gregorijanskog korala: • Svestenik izvodi psalmodijski solo. bez instrumenata i bez pokreta – dakle crkvena muzika je tada bila vokalna. enharmonije i bez velikih skokova – mirne melodije u obimu linijskog sistema.U Gregorijanski koral se sve vise ubacuje narodnih motiva. a spoljasnji neprijatelji su bili Huni. . do 1400. Crkvena muzika U prvih sto godina srednjeg veka (pocetna faza srednjeg veka) Rim je zabranjivao propovedanje hriscanstva i vrsenje hriscanskih obreda. i bila je zlatnim lancem vezana za oltar. 476.U feudalistickom drustvenom uredjenju postoje dva sloja – klase naroda: vladari – feudalci – feud. Karlo Veliki je uspostavio Gregorijanski koral u celoj Evropi. • Od XIV do XVI veka pojavljuje se muzicki oblik nazvan Misterij. Srednji vek se deli na dva perioda: . Car Konstantin 313. zbog cega se osniva posebna skola – I skola u Rimu – za ucenje Gregorijanskog korala. nalazimo ga u nauci. i samim tim se slabi unutrasnja snaga Rima. godine u Milanu dozvoljava propovedanje hriscanske vere. Izraela. znaci zameljisni posed. godina se smatra godinom koja je okoncala starovekovni robovlasnicki drustveni poredak i uspostavila srednjovekovni feudalisticki drustveni poredak. . Sve je prozeto hriscanstvom. • Naizmenicno pevanje svestenika i naroda (hora) – responzorijalno pevanje. U njemu se opisuje zivot Isusa Hrista i njegovih ucenika. Hriscanstvo je tada bilo glavna idejna snaga.Rani srednji vek – od V do X veka – tad se izvodila samo jednoglasna muzika.

jedan glas ima c. Svetovna muzika – narodna muzika Nema mnogo zapisa svetovne muzike jer su crkva i vlast zabranjivali narodu da se bavi muzikom – crkva je imala svoj stav i principe. f. alt. a tematika je bila lirika ili priroda. plesaci. .Hoketus – je cetvoroglasan i karakterise ga isprekidana melodija sa mnogo pauza. . Perotimus – prvi pisao fo burdoe. ili unisono – 4 i 5 – unisono. Prvi kompozitori su: Leonimus – napisao 80 organuma. zanatlijske pesme. . Radili su i danju i nocu u odelima. a u Nemackoj spilmani. pa cak i uspavanke. To su bile: balade. gde su nosioci plemicke muzike bili trubaduri. Sve ove kompozicije su stroficne. ljubavne. Nibelunzi – patuljasto germansko pleme. a na njemu se izvode dva razlicita teksta. Imali su svoja putujuca pozorista i ucestvovali su na vasarima.Fo burdo – troglas u paralelnim trozvucima. f. glumci i dreseri. paralelnim kretanjem u kvartama ili kvintama. Te melodije mogu biti u dorskoj. miksolidijskoj ili durskoj lestvici. Votelbajd i Hajnrih Fraenlob. On je dvoglasan. Viteska muzika je bila na narodnom jeziku. Gral – casa Isusove krvi. Plemicke kompozicije izvode zongleri. U Francuskoj se nazivaju zongleri. zabavama.Kanon – je vrhunac polifonije u XIII veku i nastao je u Engleskoj. i pocinju da pisu muzicka dela. Najstarija kompozicija u obliku kanona je sestoglasni (4 tenora i 2 basa) kanon iz 1310 godine u durskoj lestvici – „Leto nam dolazi“. Tekstovi su bili svetovnog karaktera. Uglavnom su u svojim melodijama opisivali germansku tematiku – Tristan i Izolda. • Ova muzika se javlja u Provansi u Juznoj Francuskoj. . Kasnije u XII i XIII veku u Francuskoj. Putujuci muzicari prava dobijaju u XIII veku i nastaje najstarije udruzenje muzicara u Becu. tenor i bas. decje pesme. u crkvu se uvode orgulje.Gimel – dvoglas u paralelnim 3 i 6. . Kasnije on dobija i instrumentalnu pratnju koja svira c. Magnus. na razlicitim jezicima. i bio u sitnijim notnim vrednostima.Rondelus – je mogao biti troglasan ili cetvoroglasan i imao je jednu melodiju koja se provlacila kroz glasove. Od muzickih oblika kod njih se prvi put pojavljuju plesovi i dvodelne pesme. jer su smatrani predstavnicima djavola zbog toga sto su se u svojim pesmama rugali vladarima i crkvi. Narodna muzika je ipak opstajala i prenosila se usmeno. Narod ih je voleo. a narod je bio neobrazovan. U to doba javlja se pobuna protiv crkve i njenih shvatanja. romanse. Bernar De Vantadorn i Adam De La Al (najznacajniji truver). f. Na kraju dolaze i do dvorova. Tada u Engleskoj nastaju prve viseglasne kompozicije. Ima jedan vodeci glas – c. (cantus firmus – zadati glas) – melodija iz gregorijanskog korala. f.Diskant – dvoglas sa gregorijanskom melodijom kao c. • U Nemackoj se vitezovi koji pisu vitesku muziku nazivaju minezengeri.. . .Prvi i nasjstariji oblik viseglasja je Organum. f. Oni nisu imali nikakva prava. . f. Poznati muzicari iz ovog vremena u Francuskoj su: Giom De Poatje. grad je sa zanatstvom i trgovinom centar okolnih zbivanja. Postoje mnogobrojni zapisi ove muzike. Vlast i crkva su ih progonili. a gradjanstvo postaje glavna motorna struktura.Viseglasje Na pocetku kasnog srednjeg veka – XI vek. . . Radili su na tornjevima grada. Oni sami izvode svoju muziku (za to ne koriste spilmane) na pevackim takmicenjima i na dvorovima. Plemicima i vitezovima je dosadio parazitski zivot. gde su najavljivali dolazak neprijatelja i sazivali narod na sastanke. Nosioci ove muzika ne Severu Francuske bili su truveri. kasnije ih praktikuje i cela Evropa: . i on postaje svetovna melodija. cak i prve cetvoroglasne kompozicije i uvodi prvu podelu hora na 4 glasa: sopran.Konduktus – latinski (zbog Rima) strofican tekst i javlja se u kasnom srednjem veku.Motetus – je duhovna najcesce troglasna kompozicija. i pratecim glasom koji se kretao suprotno od c. i univerziteti – prvi je Sorbona u Francuskoj. . .Znacajnu ulogu u izvodjenju narodne muzike imalu putujuci muzicari. Najznacajniji minezengeri toga doba su: Valter fon Der. dvodelne i traju koliko kompozitor zeli. dok drugi prati c. To su bili pevaci.Tada se javlja interes plemica i vitezova za narodnu muziku.trgovi ulice. tako da ovaj oblik u XIII veku dobija duhovno-svetovnu formu. pa pocinju da uce teoriju muzike i instrumente. Sastoji se iz melodije koju imitiraju glasovi i traje sve dok poslednji glas bar jednom ne izlozi melodiju (temu). Grade se katedrale – prva koja je izgradjena je Notr Dam. ratnicke pesme.

ali ima i svetovne. Jovanu Krstitelju. kipova. rota – 3 do 6 zica. rondelus i kanon. a u Nemackoj – Volter Fon Der. preovladava polifonija. koristili su ih putujuci muzicari. Osnova srednjevekovne teorije muike su bili modusi. salmaj-salimo. Kasnije se usavrsavaju i uvode ih u crkvu zbog davanja intonacije pevacima. .Oblici – jednoglasni: korali od kojih nastaju liturgijska drama i misterij. Galjarda. rebal. duga rezonatorska kutija. Rezime – Srednji vek (V . Za to mu je posluzila himna djakona Pavla Sv. Paspje. do 1200. preovladava vokalna. 1 zica. lako prenosive orgulje. a kasnije gudacki instrument. • Orgulje – prvi oblik je portativ – male.). sa dirkama – prvi oblik orgulja – portativ – male. motetus.Prvi oblici instrumentalne muzike bili su plesovi (igre).XV veka) Deli se na: rani srednji vek. a instrumentalna muzika se samostalno izvodila samo za vreme plesa. lauta i lutnja. . i Rigodon. Tada se razdvajaju deonice glasova i partiture su univerzalne za sve instrumente – mogu da ih sviraju svi instrumenti koji imaju dovljno tonova (zica. . koji vuku korene iz grckih modusa. koji traje od V do X veka i tad se izvodila samo jednoglasna muzika. Prvi ih uvodi Pipin Mali. god. . a plemicke minezengeri.. u pocetku trzacki. i gotiku – od 1200. i razni oblici truba. romanse. Cakona – italijanske. duvacki – rog. na zidovima i prozorima kuca. Orguljasi su bili profesionalci. godine i obuhvata razvoj viseglasja i instrumentalnu muziku. rupica. • Duvacki instrumenti – Svi duvacki instrumenti korisceni su uglavnom solo i koristili su ih putujuci muzicari: rog – bio je od metala. Bernar De Vantadorn.Instrumentalna muzika Instrumentalna muzika se razvijala kroz ceo srednji vek. ali postoji i homofonija. hoketus. šalmaj ili šalimo – preteca klarineta. lauta i lutnja i koristili su ih putujuci muzicari. konduktus. To su: viela – nemacki fidel – 5 zica. ali postoji i instrumentalna. . Prvi oblici instrumentalne muzike su plesovi – narodne igre raznih drzava. Gvido Aretinski je uveo danasnji linijski sistem. Usavrsava se tehnika. Uglavnom su pisani u durskoj lestvici i varijacionog su oblika. fidel. Najstarija zbirka instrumentalnih kompozicija je zbirka kompozicija za instrumente sa dirkama nazvana Kodeks (to su u stvari preradjene pesme).. Sargarelo. U to doba postoje 2 oblika nota: romanski – kvadratne note. kljuceve i solmizaciju od „do“ do „la“. ratnicke pesme i uspavanke. a plemicke trubaduri i truveri.Postoji dosta slika. blok flaute – flaute od drveta. crkava. blok flaute i razni oblici truba. dvorova. raspon 2. Svetovna muzika – oblici: balade. Hajnrih Fraenlob. rota. Bure – iz njih kasnije nastaje Svita. trumsajs.5 oktave. U srednjem veku vlada feudalisticki poredak – feudalci tj. Kasnije se javlja viseglasna muzika – oblici: diskant.Instrumentarijum: gudacki instrumenti – Arapi ih donose u IX veku – viela. Magnus i Perotimus. Nosioci narodne muzike u Nemackoj su bili spilmani. • Trzacki instrumenti – Najpopularniji instrumenti korisceni za prvi oblik instrumentalne muzike – ples su harfa. i goticki – romboidne note. Najstarije igre su: Estampida. cije inicijale u XVI veku koristi Vo Bron za ime sedmog tona – „si“. Preovladava crkvena muzika. koji se deli na romaniku – od 1000. imao je najjaci zvuk i koristili su ga putujuci muzicari. i njima podredjeni radnici-kmetovi. a prvi kompozitori svetovne muzike – Giom De Poatje. .Kompozitori: duhovne muzike – Leonimus. Pavana. veleposednici i crkva. pomocu kojih znamo kakvi su bili instrumenti u srednjem veku: • Gudacki instrumenti – javljaju se u IX veku i donose ih Arapi. Imala je podredjeni polozaj u odnosu na vokalnu muziku zbog neprijateljskog stava crkve. viseglasje se koristilo u paralelnim 4 i 5. trzacki – harfa. rebal – 3 zice i svirala se kao danasnje gusle. ljubavne. fo burdo. i kasni srednji vek. Adam De La Al – u Francuskoj. trumšajs – dug vrat. a u Francuskoj nosioci narodne muzike su bili zongleri. lako prenosive orgulje. do 1400.

Misa moze biti:  Horalna – c.Nosioci muzike su profesionalci. • Postoji nekoliko zbirki pesama koje se cuvaju u nacionalnom muzeju u Parizu: balade. a potvrdio ga Galileo Galilej. i prvi univerzitet – Sorbona).) renesansu. Kasnije se broj glasova smanjuje tako da imamo vodeci glas uz pratnju nekog zicanog instrumenta.) i kasnu (od 1500. do 1600. Deli se na ranu (od 1300. kadence.  Prateci – instrumenti. liriku.  Akapela misa – bez instrumentalne pratnje.  Solisticki – vodeci glas i instrumenti. Pisan je u 2 ili 3 glasa. koji je tada bio centar kulture (imao je prvu katedralu – Notr Dam. virle (oblik instrumentalne muzike. • Muzicki oblici korisceni u doba renesanse su: o Motet – duhovni oblik – opisuje dogadjaje iz Biblije. Tada su grad i gradjanstvo bili osnovni cinioci drustva. frotola. do 1600. Ima vise stavova i svi stavovi su u istom tonalitetu. Taj dvor se nalazio u Parizu. modusi. f. Javlja se interes za antiku. Javlja se sinkopirani ritam i sve vise do izrazaja dolazi vodjica.U to vreme se i svetovna i duhovna muzika podjednako upotrebljavaju. god.  Svetovna misa – sa svetovnim c. • Kompozitori: . Preovladjuju modusi.  A u Francuskoj sanson. Prema toj teoriji Sunce je centar Suncevog sistema i oko njega se okrecu planete. Nastao je u Italiji i pisan je u 5 glasova sa razlicitom tematikom:  Duhovni – Biblija. Sa svakim stihom pojavljuje se nov materijal. Heliocentricni sistem je pronasao Nikola Kopernik. ali ima i homofonih elemenata. Muzika je najvise povezana sa knjizevnoscu (Sekspir – muzicka pratnja u dramama). Vokalna dela dobijaju instrumentalnu pratnju. ali se upotrebljava i dur-mol sistem. a bogosluzenje (misa) je na narodnom jeziku. ima karakter plesa). f. Preovladjuju vokalna dela i javlja se polifonija – svi glasovi ravnopravni. na narodnom jeziku:  U Italiji su to: kača – opisuje scene iz lova. a izbegavaju se 4 i 5. vilota. i tehnici. hromatika i durski i molski rod. o Madrigal – svetovni oblik pisan na narodnom jeziku. Javljaju se: sve veca upotreba paralelnih terci i seksti – konsonantni intervali. i voleli su da oponasaju zivotinje. Geocentricni sistem i prema njemu je vreme racunato po Julijanskom kalendaru. Do pojave ove teorije vladalo je misljenje da je zemlja centar vasione – tzv. koji se ponavlja kroz glasove. . i prva geografska. sto je tada bilo veoma smelo. Sve vise do izrazaja dolazi folklor i narodni uticaji. balada. On nastaje u XI veku i svetovnog je karaktera. astronomska otkrica i otkrica u nauci. motetusi. . svakodnevni zivot) – svetovna muzika. iz gregorijanskog korala i izvode je svestenik i hor uz pratnju orgulja. Sve se vise upotrebljavaju paralelne terce i sekste. Polifonija je zasnovana na bazi imitacije i ubacuje se hromatika. Zastupljena je polifonija.Renesansa Renasansa traje od 1300. Javlja se pobuna protiv feudalaca i crkve. Tekst je latinski i pisan je u stihovima. a kasnije dobija i instrumentalnu pratnju. Francuska renesansa Francuska je prva drzava u kulturi i gradjansvo je glavno. On je cetvoroglasan i izvodi se AKAPELA – bez instrumentalne pratnje. god. kojima je ona poverena. . godine. Kompozitori u svojim delima opisuju vanmuzicke dogadjaje (prirodu. Pojavljuje se i Protestantizam – oblik Hriscanske vere – u kome se Biblija tumaci slobodno. o Misa – duhovni oblik i ona zauzima glavni deo Bogosluzenja katolika. i na osnovu toga nastaje Gregorijanski kalendar. konduktusi. o Narodna pesma – nastala u narodu. ronda. te se javljaju narodne pesme.Javlja se teorija Heliocentricnog sistema – veca tela primoravaju manja da se okrecu oko njih. U to vreme Francuska je bila centralisticka drzava – imala je jedan dvor koji je odlucivao o svemu. do 1500.

Pisao je mise.Jan Okegen (1425 . prozetim narodnim motivima i instrumentalnom pratnjom. Pisao je mise. Sacuvano je oko 200 njegovih dela. On se zalagao za paralelno kretanje u 3 i 6 i prvi pocinje da uvodi hromatiku. Brisel. ali najznacajnije njegove kompozicije su sansoni. u kojima napada svoje neprijatelje i opisuje mrznju prema Engleskoj. Sacuvano je njegovih 200 kompozicija: balade na Francuskom. „Bitka kod Marinjana“. a kasnije dodaju instrumentalnu pratnju.Jakob Obreht (1430 . Izvor njihovog viseglasja se nalazi u Engleskoj. prirodu.1460) – Francuz. Predstavnici nove skole su: . narodne pesme. a kasnije radi u Parizu. . a kasnije 2 glasa preuzimaju instrumenti. Kredo. Ona u doba renesanse postaje ekonomski. matematicar i kompozitor. Pesnik i biskup. motete. Ucio je muziku u crkvenoj skoli u Kambreu. Najznacajniji flamanski kompozitor je bio: . o Giom de Maso (1350 . Parizu kao dirigent i kompoziror. teoreticar. Briz. motete u cetiri glasa uglavnom sa duhovnim tekstom. Mise su se mogle pevati u sva 4 modusa. i pisao je i duhovne motete i sansone. Pisao je svetovne mise sa c. istorijsko-herojske teme.1493) iz Antverpena (Belgija). motete i sansone uz instrumentalnu pratnju. Bio je svestran: knjizevnik.1377) – najznacajniji uz de Vitrija. istoricar.1474).1560) – Svestenik. i prvi flamanski kompozitor je bio Englez: .  Njegova najznacajnija dela su moteti – duhovni sa latinskim ili francuskim tekstovima iz Biblije.. filozof. Kasnije se formira nova skola u kojoj se javljaju: imitacija kroz glasove u razlicitim intervalima. Predstavnici sansona u Burgundiji su: . Pisao je mise. • Klod de Sermizi • Klod Gidinel • Giom Koste o Flamanski kompozitori Flamanska drzava se sastojala od danasnje Holandije. . . prve oblike rekvijema i pasije. koji je radio u Bordou.1505) – rodjen u Utrehtru. radio je na dvoru kod kralja Karla. Kasnije je radio kao pevac u Rimu i Parizu i bio je znacajan kao kompozitor. pedagog. Flamanski kompozitori vokalnu polifoniju dovode do savrsenstva i pisu: mise u cetiri glasa i svi stavovi su bili u istom tonalitetu. Amsterdam. Napisao je 15 misa. trgovacki i kulturno-umetnicki jaka. Glavni kulturni centri su bili: Kambre. I on se zalagao za paralelne 3 i 6.  Pisao je i mise koje su glavni oblik katolickog bogosluzenja.1353) – Radio je u Kambreu. Sansoni su mu bili polifoni. muzicar. „Lov na jelena“. i postao biskup u Remsu. Belgije i S-I Francuske – Burgundije. Misni ordinarijum – obavezni stavovi mise su: Kirie. matematicar. a najpoznatiji motet mu je Deotratias – u 36 glasova. a zatim se u kasnoj Francuskoj renesansi pojavljuje sanson – troglasna narodna pesma sa instrumentalnom pratnjom i kompozitori: • Kleman Zaneken (1472 .1367) – najznacajniji kompozitor. Najstarija misa je njegova misa „Notr Dam“. Neki od njegovih sansona su: „Pevanje ptica“. f. Radio je kao pevac i horovodja u Kambreu. a zatim u Parizu kao horovodja. manji broj moteta i 20 sansona. biskup. Muziku je ucio u Antverpenu. .Dzon Dan Stejbl (1320 . Avru. motete. a kratko vreme i kao imitator. deminucija – duplo umanjenje svih notnih vrednosti. sansone. augmentacija – duplo uvecanje svih notnih vrednosti. Najznacajniji su njegovi motetusi u 3 ili 4 glasa. plesnog karaktera. i Agnus Dei (Jagnje Bozje).Posle toga nastaje 100 godina pauze u Francuskoj muzici. Gloria. U svojim delima opisuje svakodnevni zivot. troglasne u strofama. Bio je filozof. radio je 20 godina na dvoru u Ceskoj i obisao Italiju i Nemacku. Pisao je na Francuskom i Italijanskom jeziku. Komponovao je dela pretezno narodnog. gde se i rodio. Sanktus u okviru kog se moze pojaviti Benediktus. Brizu i na kraju odlazi u Italiju gde i umire. ronda pod uticajem narodnog folklora. sa francuskim tekstom. kojih je napisao 186. inverzija – pojava istih intervala u suprotnom smeru.Filip de Vitri (1291 . sa 3 razlicita teksta na latinskom jeziku.Giom di Fajl (1400 . troglasni. Kasnije im dodaje i instrumentalnu pratnju.Zil Bensoa (1400 .Johanes Cikonija – Italijan. „Krici Pariza“.. „Brbljanje zena“.

1526) – sacuvano je njegovih 150 dela: lidovi. a kasnije stagnira jer je Engleska bila osvajacka drzava. . Kompozitori: o Johanes Ekard – uvodi isti harmonski kostur za sve protestantske korale u Pruskoj. Frankfurt.1537) – znacajan orguljas u Insbruku i Salcburgu.Treci period je tipicno nemacki – glavni nosioci muzike su „maisterzengeri“ (majstori pevaci. himne. Razvijaju se: ode – pohvalne pesme svetovnog karaktera.U prvom periodu se komponuje duhovna muzika pod uticajem Flamanaca.1527) – pisao je dvoglasne lidove u paralelnim tercama.1603) – Prvi je poceo da primenjuje dur-mol sistem i pisao je orguljsku muziku i engleske madrigale.1623) – orguljas na dvoru kraljice Elizabete i pisao je mise. Kompozitori ovog razdoblja nemacke renesanse su: • Hans Saks (1496 . svirao lutnju. Kompozitori: • Vilijam Berg (1543 .Za vreme vladavine Tjudora Henria VII i VIII komponovane su mise. Melodija je tada bila mirna. Minhen i Nirnberg. Kompozitori iz ovog perioda su Robert Faerfoks i Dzon Taverner. a najvise obucari. Kasnije je radio u Milanu. Reformacija je socijalni i idejni pokret koji je izrazavao zelje svih klasa. Kompozitori su Robert Vajs i Dzon Šepard koji su pisali mise.1625) – pisao je madrigale i solo pesme uz pratnju lutnje. .1517) – komponovao je mise. • Ludvig Zenfl (1492 . • Orlando Gibons (1573 . Ova reformacija se sastoji od slobodnog tumacenja Biblije i obuhvata obrede ne narodnom jeziku i samim tim mogu da ucestvuju svi vernici.1546) – flautista.1576) – komponovao je pesme koje su se obicno pevale uz gitaru ili neki drugi zicani instrument – oko 2000 kompozicija uglavnom svetovnog karaktera.  Englezi su izmislili variacioni stil. motete i madrigale u dvohorskom stilu. napevi minezengera. koje kasnije ulaze u bogosluzenje. i dosta je pisao crkvenu muziku u flamanskom stilu. Javljaju se i prve zbirke ovih pesama: „Lohajmska zbirka“ – zbirka narodnih pesama koje su bile jednoglasne uz pratnju nekog zicanog instrumenta ili viseglasne – akapela u kojima je glavnu melodiju izvodio tenor. „Berlinska zbirka“ – uglavnom narodne pesme svetovnog karaktera.IV period je doba reformacije. Nemacka renesansa Renesansa u Nemackoj muzici obuhvata XV i XVI vek. . psalmi. • Paul Hofhajmer (1459 .1555) – prvi nemacki polifonicar koji je komponovao viseglasne nemacke narodne pesme.Krajem XVI i pocetkom XVII veka komponuju se madrigali i dela za virdzinal. o Hans Leo Hasler – iz Nirnberga pisao je korale u 5 glasova i madrigale. narocito razvijena u XV veku. Kambreu i Parizu. Na Englesku muziku uticu Italija i Flamanci.Zosken de Pre (1440 .Drugi period se temelji na podrucju horske muzike koja je veoma razvijena. Postoji nekoliko perioda u okviru nemacke renesanse: . Tvorac reformacije i protestantizma je Martin Luter (1483 . moteti i malo instrumentalne muzike. • Hajnrih Isak (1450 . • Osnovu protestantizma cini protestantski koral – jednoglasne homofone melodije sa tekstom na narodnom jeziku. bez skokova.Za vreme vlasti kraljice Elizabete razvija se Virdzinal – preteca klavira. . . . Uvode orgulje u bogosluzenje bez kojih se ono kasnije ne moze zamisliti. a kasnije svi glasovi imaju isti ritmicki kostur. Iz ovog perioda kompozitori su: • Hajnrih Fink (1445 . sansone i lidove.1625) – je pisao madrigale pod uticajem Italije i kompozicije za virdzinal. i scenska muzika koja je docaravala Sekspirove drame. mise i instrumentalne kompozicije u vise stavova koje je on prvi patentirao. narodne pesme sa duhovnim tekstom. i sansone. i poznavao teoriju muzike i homofoniju. • Tomas Štolcer (1480 . • Tomas Morli (1558 . - Engleska renesansa U XVI veku Engleska renesansna muzika dostize vrhunac. Njegove partiture su prve zabelezene partiture u muzici. . • Dzon Daunlend (1562 .1521) – najznacajniji germanski i evropski renesansni kompozitor rodjen u Anžeu. moteti. mise i psalme. motete i antele. To su psalmi. Rimu. himne pa cak i napevi drugih naroda. Tako je nastao oblik katolicke vere – Protestantizam i uglavnom su ga primili Germani. o Leonard Lehner – pisao je duhovnu muziku – motete. Orgulje se razvijaju i nastaje instrumentalna muzika koju su Nemci doveli do savrsenstva. Oni su radili u periodu od 1450 – 1600 godine i to su uglavnom bile zanatlije. i one se najvise pisu. Komponovao je: mise od kojih mu je najznacajnija „Ave Marija“. kao i instrumentalnu muziku. u prevodu). Glavni kulturni centri u ovom periodu su bili Augzburg. i lid – nemacka narodna pesma.

Kompozitor iz ovog perioda je Francesko Landini (1325 . • U Veneciji je osnovana skola i osnovao ju je Andrijan Vilaet (1420 . patetika i ljubavna poezija.1599) rodjen u Beli. Bio je horovodja viceguvernera Sicilije.Djovani Pjer Luidji da Sante – Palestrina – ziveo je blizu Rima. Najznacajnija misa je posvecena papi Marmeliju.1397) – slepi orguljas u Firenci u crkvi Svetog Lorenca. psalme. . Pocinju da se upotrebljavaju tzv.o Orlando di Laso (Roland de Lasus) (1530 . o Nasledio ga je Djovani Gablrieli (1555 . • Balada – od 3 strofe i priper od 3 stiha: dogadjaju kome je ta balada posvecena. sto u prevodu znaci loviti – opis ulicnih prizora i prirode. Pisao je za akapela hor. Marka. Prvi pise instrumentalnu muziku – ricerkare i kancone. .1594) – Flamanac rodjen u Anzeu.. i napisao je 326 moteta i 105 misa (u 6 glasova). Svirao je lutnju u svom dvorskom orkestru. kasnije radi u Italiji. Kasnije kompozitor opisuje neki svoj unutrasnji nemir. o Andrea Gabrieli (1510 . Upotrebljava 3 hora. gde je i umro. a ziveo u Rimu. 12 glasova. Mantova i Venecija. izbegavaju se modulacije i skokovi. Napisao je 12 madrigala. Rim U Rimu se komponuju duhovne forme – mise i moteti. o Luka Morencio (1552 . a kasnije dobija instrumentalnu pratnju..1567) – komponovao je 120 sansona i 200 madrigala. imao je dva dela. motete. Najznacajniji su mu madrigali i orguljske kompozicije uz pratnju 2 hora (polifonija) i bilo je zastupljeno nijansiranje. • Madrigal – komponuje se sa nekoliko stihova i nema vise strofa. Firenci. Komponuju se uglavnom svetovne pesme: • Madrigal – nastao u Italiji i ima 4 strofe po 3 stiha i priper od 2 stiha. Pisao je madrigale u kojima koristi hromatiku i modulacije. lidova. Pisao je motete cak do 12 glasova – moteti od 4. Dela koja je pisao su na italijanskom ili latinskom jeziku. • Frotola – homofona – glavna deonica je u gornjem glasu.1565) – prvi unosi romantiku sa svojim madrigalima koji su prva stampana muzicka literatura na svetu. 140 balada i nekoliko kacoa. potom opet u Rimu. • Drugi oblik je Kaco. Kompozitor je: .1643) koji je pisao ricerkare i kancone za orgulje. Prvi deo je imao polifoni oblik. i pretrpana polifonija. 1200 moteta. o Karlo Djezoldo Venoja – potice iz aristokratske porodice. Kasnije radi u Minhenu i po povratku u Veneciju osniva orkestar i pocinje da pise muziku za orkestar. U njemu se razvija osecaj narodnog ritma – narodne melodije. kada preovladavaju svetovni oblici: • Vilota – viseglasna dvopevna pesma – polifona. On je najznacajniji kompozitor cele renesanse. 6. Svaka strofa je imala istu melodiju i najcesce je bio troglasan. . 5. Milano. Muzika je mirna. Svaki stih donosi novi materijal koji se imitira kroz glasove u pet glasova sa udvojenim unutrasnjim glasom. Italijanska renesansa U prvom periodu muzika igra vaznu ulogu u zivotu. madrigale. o Cipijan van Rorec (1516 . 50 misa. a zatim odlazi u Minhen gde komponuje oko 2000 savrsenih polifonih dela: sansona. koristi hromatiku i modulacije u udaljene tonalitete. o Jakov Arkadelt (1501 . Kasna renesansa u Italiji je pod uticajem Flamanaca – doba XV veka. madrigalizmi ustaljeni nizovi tonova za odredjene pojave ili pojmove. a kasnije dobija i instrumentalnu pratnju. i stvara kompozicije za jedan instrument.Glavni kulturni centri Italije u doba kasne renesanse bili su Rim.1586) – bio je orguljas u crkvi Sv. Pisao je mise. horovodja u crkvi Svetog Marka.1462) – Flamanac. Tematika madrigala je satira. Madrigal tada postaje jednoglasan uz instrumentalnu pratnju. a to radi upotrebom disonanci i modulacijama u dalje tonalitete.

fagot. u kojima se oponasa priroda. koji prvi u muziku unosi varijacione oblike. Kompozitori za virdzinal su Vilijem Bert. Alberto da Mantova. .  Tokata – vodi poreklo od orguljske predigre – intonacija pevacima u protestantskom koralu. blok flauta. violina. Kasnije se osamostaljuje i na njoj se sviraju plesovi – prvi oblici instrumentalne muzike homofono obradjeni – galjarda. bure. Dzon Daunlend i Tomas Morli. a oblik mu je trodelan.Instrumentalna muzika renesanse Instrumentalna muzika renesanse dozivljava vrhunac u XVI veku. koseza. Arapi su je doneli i imala je 6 zica (porodice su je najcesce koristile na izletima. trombon. cakona. kornet. kao pratnju pevacima. o Oblici koji vode poreklo od vokalnih oblika:  Ričerkar – nastao u XVI veku od moteta. To je u stvari motet. Klaudio Merulo – Italijanski orguljas. Paul Hofhajmer. Englezi prvi uvode varijacione oblike i po tome su najznacajniji. pri izvodjenju sansona i lidova). Najcesce su se sastojali od: 2 cembala. II vrsta je varijacioni ricerkar. Pisana je za orkestar koji je bio podeljen u 2 grupe.  Koralna predigra – pisana za orgulje i sluzila je za davanje intonacije pevacima. Oblik je neodredjen. • Duvaci: cink. o Oblici zasnovani na varijacijama:  Fantazija – pisana je za instrumente sa dirkama i sastoji se od vise odseka (stavova). Naziv je dobio po reci „virgo“ – stapic ili po kraljici Elizabeti. Kancona je dvodelna a odseci su kontrastni.Lutnja je najomiljeniji instrument renesanse. Pocinje razlozenim akordima. kuranta. Sadrzi jednu temu koja se provlaci kroz glasove. a kasnije dobija krace notne vrednosti.  Kancona – vodi poreklo od narodnih pesama „da suonare“ (za sviranje). Tomas Morli. Prethodi fugi. Orlando Gibons. pavana. . korneta. Hans i Mihior Najzinder.. . flauta i fagota.. nekoliko viola.  Preludijum – uvod za fugu. 3 lutnje. . koji se izvodi na orguljama. • Gudaci: viola da bračo. Postoje dve zbirke kompozicija za virdzinal: „Partenija“ i „Vilijem virdzinal buk“.Oblici: • Za instrumente sa dirkama – klavir i orgulje: o Oblici koji su zasnovani na ritmickom karakteru – plesovi. viola da gamba.Instrumenti: • Virdzinal – je preteca klavira u Engleskoj. samostalna je i nema tacno odredjene partiture vec su to partiture za sve instrumente. tako da tokata ima karakter improvizacije. alemanda.  Orguljsku muziku su pisali: Konrad Pouman – pisao preludijume i korale. .Kompozitori renesansne instrumentalne muzike su: Francesko da Milano. Dzon Daunlend. Renesansa je prvi period u kome se javljaju orkestri.

Javlja se pobuna protiv feudalaca i crkve. vilota – programska. Andrea Gabrieli. Johanes Cikonija. kancona – vodi poreklo od pesama „da suonare“ – za sviranje. Instrumentalna: Francesko da Milano. Paul Hofhajmer. vokalna. Kompozitori u svojim delima opisuju vanmuzicke dogadjaje (prirodu. . godine). polifona. Tomas Štolcer.programska. viseglasna. Tomas Morli. Hans i Mihior Najzinder. Filip de Vitri. Leonard Lehner. viola da gamba i violina. Djovani Gablrieli. viseglasna. do 1600. viseglasni. Hans Leo Hasler. frotola . . Jakob Obreht. Nemacka: Hajnrih Fink. Javlja se interes za antiku. Javljaju se: sve veca upotreba paralelnih terci i seksti – konsonantni intervali. Muzika je najvise povezana sa knjizevnoscu (Sekspir – muzicka pratnja u dramama). Najcesce su se sastojali od: 2 cembala. Orlando Gibons. Dzon Daunlend i Tomas Morli. Sve vise do izrazaja dolazi folklor i narodni uticaji.Kompozitori: Francuska: Zosken de Pre. Oblici instrumentalne muzike – to su oblici uglavnom pisani za instrumente sa dirkama. i prva geografska. duvacki – cink. balada. god. duhovna (ali ima i svetovne) muzika. svetovna. Oblici koji vode poreklo od vokalnih oblika: ricerkar – vodi poreklo od moteta – to je motet izveden na orguljama. preludium – predstavljaju uvode za fugu. Flamanci: Dzon Dan Stejbl. Kleman Zaneken. Dzon Daunlend. viseglasni. Alberto da Mantova. 3 lutnje. viseglasni. trombon. narodna pesma – U Italiji su to kača – programska. Zil Bensoa. Preovladjuju vokalna dela i javlja se polifonija – svi glasovi ravnopravni. U doba renesanse javljaju se i prvi orkestri. Tada su grad i gradjanstvo bili osnovni cinioci drustva. Oblici zasnovani na ritmickom karakteru su razni plesovi. Engleska: Robert Vajs. Italija: Andrijan Vilaet. prvo vokalna posle vokalno-instrumentalna. kornet. i voleli su da oponasaju zivotinje. homofona. Hajnrih Isak. i koralna predigra. Djovani Pjer Luidji da Sante – Palestrina. vokalni. tokata – vodi poreklo od orguljske predigre i ima karakter improvizacije. godine. godine) i kasnu (od 1500. polifona. Preovladava apsolutna. Vilijam Berg. nekoliko viola. Ludvig Zenfl.) Renesansa obuhvata period od 1300.Instrumenti: sa dirkama – orgulje i virdzinal. te se javljaju narodne pesme. polifoni duhovni oblik. vokalni ili vokalno-instrumentalni ili prateci – instrumentalni. fagot. Johanes Ekard. Giom di Fajl. liriku. Luka Morencio.Rezime – Renesansa (1300. Dzon Šepard. madrigal – programski. vokalna. Orlando di Laso. flauta i fagota. . viseglasna. a u Francuskoj je to šanson.1600. Cipijan van Rorec. polifoni duhovni oblik. viseglasna. vokalni ili vokalno-instrumentalni (uz instrumentalnu pratnju). polifoni. Jakov Arkadelt. Giom de Mašo. korneta. misa – programski. prvo vokalna posle vokalnoinstrumentalna.Oblici koji se tada koriste su: motet – programski. svetovna. gudacki – viola da bračo. blok flauta. Pojavljuje se i Protestantizam. astronomska otkrica i otkrica u nauci. Jan Okegen. . polifona. duhovni ili svetovni oblik. . hromatika i durski i molski rod. Hans Saks. Karlo Djezoldo Venoja. svakodnevni zivot) – svetovna muzika. Nosioci muzike su profesionalci. i deli se na ranu (od 1300. svetovna. modusi. i tehnici. do 1600. Oblici zasnovani na varijacijama su: fantazija. kadence. do 1500.

do 1700. • Serija – opera mitoloskog sadrzaja. Mozemo reci da Barok pocinje sa zavrsetkom zivota slavnih predstavnika renesanse Palestrine i Milastroa (1594). godine i tada preovladjuju modusi. muzika je asimetricna (ne moze da se podeli na simetricne manje celine). jer u tom periodu dolazi do velikih promena u zivotu pa i u muzici. lirskog karaktera. svita. a kasnije dolazi do izrazaja narodna umetnost i sa jacanjem gradjanske klase pojavljuje se svetovna muzika. a glavni izraz je harmonija – melodija se gradi na harmonskim akordima. Izvodila se uz glumu i muziku. a zavrsava se okoncanjem zivota slavnog Baroknog polifonicara Johana Sebastijana Baha (1750). nastao iz korala. Glavni nosioc radnje bio je hor i pojedini pevaci koji su pevali i glumili neke radnje.Prvi oblici opere su: • Grcka tragedija. To je scenski muzicki oblik u kome nalazimo tekst za operu – libreto. godine. Opera u Firenci . do 1750. Barok donosi motoricnost u muzici i pun je ukrasa.Harmonija se obelezava brojevima iznad odredjene melodije i to se naziva General bas. On se izvodi na instrumentu sa dirkama.Drugi period traje od 1650. sonata. prva stamparija. Preko hora je ismevana italijanska vlastela. na bazi improvizacije koja je njime uslovljena. . ples – balet koji se takodje pojavljuje u epohi Baroka i sve to uz muzicku pratnju instrumenata i hora. . On je veoma znacajan jer se u ovom razdoblju pojavljuju vokalno-instrumentalni opusi: Opera (bel’ canto – lepo pevanje). Nastala je u Italiji 1594. Muzicki oblici koji vladaju ovim periodom su: koncert – 2 vrste. godine. nastupe hora. godine nove ere i veoma je znacajan. • Kineska opera. Ovde preovladava instrumentalna muzika sa ustaljenim dur-mol sistemom. • Komedija – sluzila je za ismevanje i najvise su je pisali rimski pisci. zakon gravitacije – Isak Njutn. opservatorijum. muziku i ples. a potvrdio Galileo Galilej. . a tematika je bila duhovna (opisivao je dogadjaje iz Biblija tokom liturgijske godine). glumu. Glavnu rec prvo vodi crkva i vladari.Barok Barok traje od 1600. . Opera je u sebi sadrzala arije. godine u Firenci. u nekom tonalitetu koji se sada ustalio u upotrebi.Prvi period traje od 1600. ali duhovna ne zamire. Preovladjuje svetovna muzika i javljaju se instrumentalna polifonija i vokalno-instrumentalna monodija (jedan glas iznad svih). • Misterij koji je bio popularan u srednjem veku. Opere su izvodjene na dvorovima. • Pastorale – opere mitoloskog sadrzaja (Grcka i Rimska mitologija). a tematika su bili istorijski dogadjaji i mitologija najcesce Grcka i Rimska. vokalna muzika i oblici iz doba renesanse – misa motet i madrigal. kapitalisticki poredak koji u potpunosti iskorenjuje feudalizam.Prve opere su nazvane pastoralima. prvi dvogled. kod plemica u dvoristima. Libreto je bio takav da plemici i vlastela sami sebe vide na sceni. fuga i tokata. One su se sastojale od niza brojeva – numera koje oznacavale nastupe glumaca. Vise se ne veruje slepo crkvi – javlja se revolucionarni poredak i sve to zbog novih naucnih otkrica: heliocentricni sistem koji je otkrio Nikola Kopernik. do 1750. do 1650. a kasnije u pozoristima. Kantata. Oratorijum i Pasija. recitativ koji izvodi jedan od likova uz instrumentalnu pratnju orkestra koji je bio veoma oskudan i imao samo dve deonice – jednu za glasove i jednu za instrumente. preludium. U ovom periodu se upotrebljava dur-mol sistem. Sadrzao je glumu. . fantazija. Barok se moze podeliti na tri perioda: . • Dramatski madrigal – italijanska kompozicija.Treci period obuhvata razdoblje od 1700. i baletske igre. Opera – nastanak Opera je centralni muzicki oblik Barokne muzike.

Prvi put ova opera je izvedena na dvoru Jakopa Korsija. 2 kitare. Tad se razvija i opera Revija. Prvenstveno je vazna muzika. godine Domeniko Macoti (1592 .Mikelandjelo Rosi (1600 . flauta i oboa. . Njegove opere su: Armida. Onda se vraca u Italiju u Veneciju. balet. modulacije u udaljene tonalitete. disonantne tonove. Papa postaje Inosent X.Stefano Landi (1580 .1670) – njegova najznacajnija opera je „Erminija na Jordanu“. 1 lutnje. Toskansko narecje je bilo uzeto za glavni knjizevni jezik Italije i smatrano je najpravilnijim. politicki. godine. Andromeda. Tada Barberinijevi zatvaraju pozorista i beze u Francusku. 2 viole „da braco“. Kasnije je sluzio kod vojvode od Mantove i prolazi svet kao violinista. Partitura je jednostavna ima samo 2 linijska sistema – 1 za vokalne deonice i 2. mrznju. bavili su se pomalo muzikom i razmatrali svetovnu italijansku formu Madrigal. ekonomski i umetnicki centar Italije. Fanfare – to su trube bez ventila. godine. Odisejev povratak. Krunisanje Popeje. • Negove opere pocinju fanfarama. 1600. zivotnu sredinu. bogate melodije i u njegovim operama se prvi put pojavljuje balet.. Kasnije pise opere Serije koje opisuju istorijske dogadjaje. koji prvi u istoriji muzike u operu uvodi Uvertiru. . 3 viole „da gamba“. nalazi se u pokraini Toskani. Firenca je znacajna i po tome sto je u to vreme tu radio Galileo Galilej.1665) komponuje prvu znacajnu rimsku operu „Adonisovi okovi“.1618) zatim komponuje svoju operu „Euridika“. To drustvo se okupljalo na dvoru Djovanija Barbija. Opera u Rimu U Rimu se javlja interes za operu medju gradjanstvom i bogatasima.Druga kamerata je osnovana 1587. nekoliko violina. Tada se muzika izvodila na dvoru Barberinija. godine Jakopo Peri komponuje svoju drugu operu pod nazivom „Euridika“. 4 trombona. Monteverdi u svojim operama upotrebljava cetvorozvuke. godine u Firenci je osnovano udruzenje intelektualaca – Kamerata.1665) je drugi Rimski kompozitor. Opera u Veneciji . zatim sledi prolog u kome jedno lice. Orkestar je veoma znacajan. Nju izvodi orkestar i ona docarava ambient i dogadjaje I cina opere. a kompozitor je bio Jakopo Peri. pevanje i kompoziciju. a kasnije taj interes se prosirio po celoj Evropi.Firenca je grad gde nastaje prva opera. zatim sledi prolog. . Znacajne opere su mu: „Sveti Aleksej“ – u kojoj srecemo Kastrate – ljudi zrtvovani radi lepog pevanja. najavljuju pocetak opere. muziku. 3 trube. radi u crkvi Svetog Marka i komponuje. ukratko otpeva sadrzaj opere uz pratnju cembala ili nekog zicanog instrumenta. od duhovnih kompozicija mise i psalme. koji su otvorili i prvo opersko pozoriste u Rimu. i „Orfejeva smrt“ sa elementima komike i humora. scenu. . • Svi zahtevi ove kamerate su ispunjeni i 1594.. Tu je ucio violu. Arije su. . u ovom gradu nastaje prva opera-pastorala „Dafne“ po grckoj mitologiji. koje ne ucestvuje u samoj operi.1576. Sa pojavom pape Inosenta X zavrsava se epoha rimske opere. o Djulio Kacini (1550 . Trodelne je forme i prvi deo je brz.Virdzilio Macoki i Antonio Abatini – pojavljuje se Finale opere u kome vidimo sve prezivele likove opere. 2 korneta. drugi spor i treci brz. Pratilo se na sluh i ti muzicari su bili odlicni improvizatori. Tematika ovih opera je mitologija. nekoliko kitara i nekoliko cembala. Uz sve ove umetnosti ubacuju i balet koji je nastao u Franscuskoj 1521 godine. a od svetovnih madrigale u stilu monodije. ima znacajne partiture za sve instrumente (upotrebljava picikato i tremolo) i sastoji se od: 2 cembala. najznacajnije su: Orfej. dvoje orgulja.Znacajan operski kompozitor iz ovog doba je Klaudio Monteverdi (1567 . bes. Ova kamerata se okupljala na dvoru Jakopa Korsija i njen cilj je bio da ozivi Grcku tragediju i sjedini sve umetnosti: knjizevnost. koji se zalaze za crkvenu muziku. numere. u kojoj se do iznemoglosti izrazava raskos i dekor (scena i kostimi). za oskudni orkestar koji se sastojao od: 1 lire. petozvuke. 2 viole – kontrabasa. orgulje. 1826. Opisuje zivot. godine i dejstvovala je do 1592. dekor. Ovo udruzenje je bilo u funkciji do 1582. i ona je u XVII veku bila kulturni. hor. .1643) – italijanski kompozitor rodjen u Kremoni.

Posto su se ta pozorista izdrzavala od ulaznica sve se vise smanjuje br. Prvo pozoriste u Veneciji je otvoreno 1637. cak nekad i pretera u tome. Opera u Francuskoj Opera se u Francuskoj javlja kasno. Pevac i horovodja koji je napisao 660 kantata. U tim operama opisuje idilu. Tako dolazi do pojave neukusne parodije. Znacajne opere su mu: • „Zlatna jabuka“ – komponovana 1667. balet dobija kvalitetan tekst. Prvenstveno je bio pesnik. tako da se balet u ovoj fazi sveo na niz plesnih tacaka. i podigao orkestar. U svim svojim operama on upotrebljava uvertiru. „Grizelda“. koji se nije menjao do Mocarta. . i tada je primaju i u gradjanstvu i medju plemstvom.Mark Antonio Česti (1623 . U svojim operama istice lepo pevanje. Izvodjena je na poljanama. pod nazivom „Komik“. sa elementima komike. sa bogatom scenom. na visi nivo. imala je 67 prizora i u njoj je opisana jedna bitka.U to doba na dvoru se razvija balet – instrumentalno delo. nastupe horova i sam ples – balet. . scenom i kostimima. vokalne tacke. od Vaskrsa do Juna. To pozoriste je bilo javno i dostupno svim gradjanima. horovi i balet. oboe. Teme su iz mitologije. Balet kasnije dobija recitacije. U operi. Napisao je 150 opera. ekonomski i politicki centar sa 40 000 stanovnika. . otmice. gubi se dramska radnja.1669) – radio kao pevac u kapeli u Becu gde je ostao do kraja zivota. . pa i gondolierima – vozacima camaca. umesto drame. fagot i dve flaute. nekoliko viloloncela i kontrabasa. tako da nema takmicenja medju dvorovima u muzici. i od Septembra do Decembra. Balet je bio omiljen u gradjanstvu. 200 misa. Pisana je u 5 cinova – jedna od prvih sa cinovima. a onda je 1651. sa koreografijom. svirao. godine. nekoliko viola. pa se najvise plesalo-igralo na ulicama.Venecija je u doba Baroka bila razvijen kulturni. Pozorista su radila u 3 sezone: od Januara do Marta. povodom vencanja u kraljevskoj porodici. pri cemu istice vokalni virtuozitet i privlaci paznju na pevaca. sa raskosnim dekorom. „Pobeda casti“. godine izvedena prva opera. • Orkestar se sastojao od I i II violina. od kojih je sacuvano 20. Ovaj balet pocinjao je uvertirom (orkestar upoznaje publiku sa radnjom u delu).1682) – imao je buran zivot. On je izgradio tip italijanske uvertire. a neke od njih su: „Didona“. i ovi baleti su izvodjeni na dvoru. koja se sastoji od brzog. 115 opera (sacuvano) sa grckom i rimskom mitologijom: „Mitridat“. bez dramske radnje.Alesandro Stradela (1642 . godine. jer je ulaznica bila jeftina (2 lire). U Veneciji je u ovo doba otvoreno ukupno 8 pozorista u kojima je izvedeno oko 300 domacih opera. a baleta skoro da nema u ovim operama. Opera u Napulju Opera u Napulju se najkasnije razvija. vec je imala samo jedan dvor u Parizu). laganog i brzog dela. Kompozitori tadasnjice su: . i broj sveca – osvetljenje. rog. Veoma raskosna opera sa 1000 do 1500 clanova. lopovi. Sacuvano je njegovih 40 opera. koja je bila prozeta pantomimom i bila je dosta izrazena. pevao i igrao za vreme dvorskih svecanosti i maskenbala. trgovina decom. a sto se tice tematike preovladava fantastika i egzotika. masina. upotrebom slonova. god. Francuska je tada bila centralisticka drzava (nije bila podeljene na manje oblasti. sam je pisao libreta za svoje opere. Njegova poznata opera je „Horacije na mostu“.Francesko Kavali (1602 . Menja se i tematika opera: lakrdijasi. ucesnika orkestra i hora.Alesandro Skarlati (1660 . .1676) – radio je kao pevac i orguljas u crkvi Svetog Marka. „Kserks“. • Prvi balet je nastao 1581. • U drugoj fazi balet ima manje recitacija – preovladjuju vokalne deonice. Skarlati je konstruisao i Napolitanski 6/3.1725) – prvi veliki majstor u italijanskoj kapeli. sa velikim orkestrima i horovima. do izrazaja dolazi pevac kome je sve podredjeno. koja se kasnije koristi za sve opere. i prikazuju se bogatim dekorom i masinama. Prvo je na dvorovima veliki broj sviraca i pevaca. Okrece se mitologiji i pise opere pod narodnim uticajem – ubacuje elemente komike. „Herkul ljubavnik“. • „Venerini vrtovi“. gluvi i slepi ljudi. 20 oratorijuma.

Ucio je u Italiji. tako da je Šamber morao da izgradi pozoriste. Ima jednu znacajnu operu pod nazivom „Engleska opera“. u Engleskoj postoje scenska dela: . • Zan Filip Ramo (1683 . koji ozivljavaju interes za pozoriste.1708) – znacajna opera mu je „Venus i Adonis“. Teme ovih opera su iz grcke mitologije. koji unistavaju sve partiture crkvene muzike i time pojacavaju interes za svetovna dela poput opera. orkestar i ima plesa. . sa 12 godina dolazi na francuski dvor.Metju Lok (1630 . „Alčesta“. pa i na dvoru u Parizu. solisti. . o Ramo je tvorac harmonije kakva se i danas uci. o Napisao je 15 opera. bogat dekor i znacajniji libreto nego kod italijanskih opera.1764) – sa njim pocinje istorija francuske opere. izvedena je prva opera „Orfej“ Luidjija Gosija – egzoticna bogata koreografija. upoznat sa Barberinijevom operom. Uglavnom je koristio dur za izrazavanje velicanstvenosti. ili su u njima opisani aktuelni dogadjaji iz zivota.Za pojavu opere znacajan je kardinal Mazaren – Italijan. Jedina opera mu je „Didona i Enej“ – tematika iz grcke mitologije. i o njima je morao obavestavati kralja.  Prologa – u njemu se slavi kralj i njegove pobede. Unosi se komik – balet i jaca gradjanski stalez. • Najbilizi korak ka Francuskoj operi je „Pastorala“ Robera Šambera. Na maskaradama ucestvuju: hor sa solistima. kada se u Italiji pojavljuje opera. a kasnije radi na dvoru.1677) – pisao je muziku za mnoge Sekspirove drame. ministar u vladi Luja XIV. Bio je izvanredan violinista i baletan – pisao je balete u kojima je i sam igrao. Opera u Engleskoj U prvom periodu. znacajni su jos orkestar i balet. dekor i scena (mnogo kostala). Rodjen je u Dižonu u muzickoj porodici. Opera u Nemackoj . Carls II je imao svoj orkestar. Ovo delo je dozivelo veliki uspeh. barokni kompozitor. „Pigmalion“.. a kasnije radi u vecini francuskih gradova. U njegovim operama glavna je bila muzika i samim tim harmonija. Bio je orguljas u Vestminsterskoj opatiji i kraljevskoj kapeli.Henri Persl (1659 . „Armida“. „Kastor i Polus“. „Hram slave“. U drugom periodu Engleskom vladaju Puritanci. uvodi sekstakorde i kvartsekstakorde. u kome je imao 146 izvodjenja ovog dela.Dzon Blou (1648 . „Roland“. balet i bogat orkestarkski aranzman. god.1687) rodjen u Italiji kao Djovani Batista Lili. „Vilinska kraljica“.  Scenske radnje u kojoj se smenjuju hor. IV i V stupnja. pod cijim uicajem nastaje i prva engleska opera. „Tezej“. koje su imale mitolosku tematiku. a on postaje muzicki direrektor Pariza i dirigent orkestra muzicke skole. U toku treceg perioda vladari Engleske su Stjuarti (kraljevska porodica). neke od njih su: „Feton“. Njegove opere su: „Hipolit i Aricija“.1695) – najznacajniji engleski. • Zan Batist Lili (1632 . gde je bio kompozitor i dirigent. i ovde su posebno znacajni orkestri i horovi. . 1647. Njegove opere su raskosne i sastoje se od:  Uvertire – tipicno francuska i sastoji se od 3 dela (lagan – brz – lagan). „Reno“. „Don Kihot“. inace mitoloske tematike. Lili kasnije otkupljuje Šamberovo pozoriste i naziva ga „Operska akademija“. Tad se javljaju 3 veoma vazna kompozitora: . Komponovao je muziku za scenska dela: „Kralj Artur“. Kasno pocinje da pise opere. Njega prvenstveno interesuje akord. Prvi je zvao operska drustva da izvode opere u Francuskoj. i znacaj I. nastala pod uticajem italijanske i francuske opere.Maskarade – scenska dela sa tematikom iz mitologije.U XVI veku izmedju cinova u Sekspirovim dramama pojavljuju se horske ili plesne tacke. pa cak i neke solo pesme (solisti i lutnja). i zvao je operske druzine iz Italije i Nemacke. a mol za izrazavnje tuge i bola. postupci. o Tematika opera je bila grcka mitologija. „Apis“. Pojedine opere imaju 5 cinova.

. koju izvodi evangelist.Prvo je nastala solo kantata. lutnje.Krajem XVII veka glavni centar nemacke opere je Hamburg. Znacajan je orkestar: cembala. godine pojavljuje se prva nemacka opera „Dafne“. „Krezus“. • Lirskog je karaktera. S. hor i orkestar. Radnja je staticna nema dekora i kostima. nastupa horova.Opera se u Nemackoj prilicno brzo pojavljuje i 1627. Nemci koriste isti ritmicki kostur. Smatra se da je Bah napisao i „Pasiju po Marku“ i „Pasiju po Pavlu“. U njegovim operama znacajni su orkestar i hor – tumac radnje. „Pasija po Jovanu“ i „Pasija po Luki“ – Bahova partitura je izgubljena. sa pevackim tackama i malo instrumenata. Opere: „Almira“. i autor je 40 opera. „Pimpimona“. scensko delo. propovedi. Opera je svetovni oblik podredjen gradjanstvu i plemicima. oboe.  Najvise kantata napisao je J. viole da gamba. S. Posle njega pasije je pisao i J.1739) – napisao oko 120 opera.1767) iz Hamburga – prvi je poceo da belezi biografije kompozitora.. fagot. Ima recitativ. solisti. koju je komponovao Hajnrih Šic. Iz opere dobija recitativ i arije. gradi savremene katedrale. u kojima nije bilo kastrata (zrtava radi lepog pevanja). jer koristi tekst iz biblije. otac nemacke muzike. . koje izvode: solo pevaci. a moze biti duhovna i svetovna. Kompozitori: • Rajnhard Hajzer (1674 . Pasija se. Drezden. Osnovao je prvi muzicki casopis. flaute. Oratorijum . Nastaju dela koja su duhovna – pasija.Kasnije nastaje horska kantata koju izvodi hor i solisti – popularna je u Nemackoj. arije. „Oktavija“ – grcka mitologija. arije. • Georg Filip Teleman (1681 . Minhen.U pocetku se izvode italijanske i francuske opere. Bah (1685 . Pasija je izrazito duhovni oblik. a ni baleta. nastupe hora – prostestantski koral harmonizovan za hor (u 4 glasa). . Znacajni centri tada su: Bec. „Hamburski sajam“. recitativi. koji opisuje Hristovo stradanje. „Mirivajz“ – grcka mitologija. Pasija Pasija je vokalno-instrumentalno. bas. a svi pokusaji stvaranja nacionalne opere su propadali. Izvodi je solista uz manji orkestar ili zicani instrument sa dirkama. kontrabas. a crkva da bi vratila svoj ugled. • Sastoji se od: uvertire. gde se kasnije izvode domace i strane opere. . Napisali su po tri istoimene pasije: „Pasija po Mateju“. violine. sacuvano je 25 – raznovrsna tematika. sastoji od: uvertire – daje intonaciju pevacima. . Kasnije se opera usavrsava i za tih 60 godina u tom pozoristu izvedeno je 250 opera. Oni takodje pre opera imaju scenska dela: • Misterij – skolska priredba. Tu Johan Tajl 1678.1672) – otac Nemacke muzike.Pasije su pisali Hajnrih Šic (1585 . Neke od njih su: „Don Kihot“. opersko pozoriste. . ponovo hor i na kraju protestantski koral. zatim sledi nastup hora. Bah. Lajpcig. i na kraju protestantski koral. kracih polifonih melodija – Turbi. nastupa solista. kao muzicki oblik. „Jodelt“ – poslednje dve su komicne – pod uticajem Francuske. Kantata Naziv je nastao od italijanske reci „cantare“ sto znaci pevati. nastupe solo pevaca. koje je radilo 60 godina.1750). Svi stoje mirno u frakovima. duhovna kantata i duhovni oratorijum. iz polifonih moteta i madrigala uz instrumentalnu pratnju. godine operom „Adam i Eva“ otvara prvo javno. Oseca se uticaj francuske opere.

. . . Nalazimo je u XVII veku u vasarskim pozoristima. Kasnije u duhovne vezbe uvodi instrumente i stroficne melodije. Prva ovakva opera javlja se u Italiji. To je najslozeniji. koje se nazivaju laude. Pored ovih oratorijuma napisao je 250 svetovnih kantata. Zatim uvodi i soliste i hor.1694) najznacajniji predstavnik latinskog oratorijuma. i ona opisuje svakodnevni. italijanskog svestenika. U tim pozoristima su izvodjene .Nikolo Pićini (1728 .Oratorijum se vezuje za ime Filipa Nerija. stvarni zivot.1801) – Italijan koji je radio u Petrogradu. Laude su lirskog karaktera i opisuju dogadjaje iz Biblije.Alesandro Skarlati Nemacka: Hajnrih Šic – pisao je pasije. Radio je kao orguljas u Pivoli. Od instrumenata najvise koristi violinu i orgulje. sto znaci govornik.1816) – napisao je oko 100 opera. Vrhunac dozivljava u XVII i XVIII veku. Ima uvertiru. koje izvode solisti hor i orkestar.Alesandro Stradela – napisao je oratorijum „Sv.Djakomo Karisini (1605 . Francuska: Od duhovne muzike u Francuskoj je pisan motet uz instrumentalnu pratnju. Engleska: . soliste.  U XVIII veku u opere se sve vise ubacuju elementi folklora i javlja se kvalitetniji libreto (operski tekst). . koje vode poreklo iz italijanskih pesama.Djovani Batista Pergolezi (1710 . zatim u Becu. Oratorijum je vokalno-instrumentalno delo. a u Rimu kao crkveni horovodja. najznacajniji i najgrandiozniji oblik. danas). Komicna opera u Francuskoj U Francuskoj se prvo izvode strane opere. . . • Njegove oratorijume karakterisu jaki horovi i slaba dramska radnja. gde se komicna opera oznacava nazivom Bufo. koja se zove oratorijum i pricao – predavao im o veri (nesto kao veronauka. Napisao je 12 oratorijuma duhovnog karaktera.Naziv je nastao od latinske reci „orator“. i moze biti duhovni ili svetovni. koji je skupljao narod u prostoriji za molitvu.1736) – napisao je operu „Sluzavka gospodarica“.Oratorijum je epskog karaktera – opisuje istorijske dogadjaje. . Najznacajniji kompozitori komicnih opera u Italiji su: . Napisao je komicnu operu „Tajni brak“. u XVII veku „Sluzavka gospodarica“ je izvedena oko 100 puta. npr. Jovan Krstitelj“. a neki od njih su: „Jefta“. moze biti duhovni ili svetovni. „Baltazar“. Kasnije oratorijum se izvodi u operskim salama (van crkve). duhovnog je karaktera i izvodi se iskljucivo u crkvi. • Latinski oratorijum – pisan je na latinskom jeziku. koju gradjanstvo stvara za sebe. Ovde se komicna opera naziva Komik. u crkvi.Ovde je znacajan protestantski koral (uglavnom ga koriste germanski narodi). „Solomonov sud“. Postoje dve vrste oratorijuma: • Narodni – vulgarni – na narodnom jeziku.Djovani Baizieljo (1740 . recitativ i arije. Predstavnici crkvene muzike Italija: . .1800) – kompozitor koji je popularan po operi „Dobra cerka“. tako da je pisana muzika za jutarnju i vecernju molitvu.Domeniko Čimaroza (1749 . horske deonice.Sva barokna raskosnost u ovom obliku dolazi do izrazaja. a najznacajnije su mu „Lepa mlinarica“ i „Seviljski berberin“. Komicna opera Komicna opera u Italiji Komicna opera je opera sa elementima komike.

„Tom Dzons“. On je napisao 57 libreta i 1200 opera sa istorijsko herojskim motivima. Napisao je tri znacajne opere „Bastovan i njegov sluga“. Javljaju se i prvi kompozitori: . koju su komponovali Dzon Gej i Johan Kristof Pepuš. . Libreto je bio los zbog prilagodjavanja pevacu.Kristofer Vilibald Gluk (1714 . Na kraju odlazi u Bec gde provodi polednjih 35 godina svog zivota. On se uglavnom koristio italijanskom knjizevnoscu. rodjen u Erezbahu. Svi vasarski umetnici bili su proganjani u pocetku.Karl Diter Fon Diterzdorf (1739 . „Hipolit“.Problemom opere bavili su se francuski filozofi: Denis Didro i Zan Zak Ruso. u kojima je hor nosilac dramske radnje. ciji su zahtevi uglavnom bili da: mu se uloga ne zavrsi smrcu i da se sto vise istakne njegov vokalni virtuozitet.  Tada se javljaju i prvi oblici solo pesme – 1 glas uz instrument sa dirkama. U periodu od 1700 do 1750. potpuno se usavrsavaju: . Balet je francuski balet i javlja se samo na mestima gde to radnja zahteva. u kome dominira pevac (kastrat). Hor glumi narod – zasnovano na francuskom principu i Hendlovim oratorijumima. koji ce izvrsiti reformu opere – vratiti operu na staro. „Zacarano stablo“. marioneta – koje su bile jako popularne. Komicna opera u Engleskoj U Engleskoj komicna opera se naziva Balad. Znacajne opere su jos i „Kvekerska opera“ i „Zarobljenicka opera“. Tada se solo pesmama dodaje uvertira. U oba slucaja ona nas upoznaje sa dramskom radnjom I cina.Andre Modest Gretri (1741 . Pocetkom XVIII veka pojavio se takav kompozitor: . Kasnije se u Parizu upoznaje sa francuskim baletom. . Medjutim opera se pretvara u neprirodno scensko delo. bilo je vazno samo da se ispuni bina. gde se upoznao sa italijanskom „Bufo“ operom. pod nazivom Zingšpil. pod uticajem Francuza. da gotovo da i ne postoji. Glukova reforma opere se ogleda u sledecem: Uvertira je italijanskog tipa – trodelna (brz – lagan – brz deo) ili je to sonatni oblik – prosirena. „Ifigenija na Aulidi“. samo da bi slusala vokalni virtuozitet pevaca. „Viljem Tel“. i ona mora da prati tekst. Kostimi su izgledali futuristicki – bili su deo garderobe. Pisao je i zingspile: „Prevareni kadija“. „Armida“. jer je bio poznati sahista. sto znaci voditi. . Orkestar je obogacen pojedinim instrumentima i prati recitativ.1799) – ziveo je u Becu.1804) – napisao je operu „Lov“. Prva znacajna opera je „Prosjacka opera“.1795) – kasno je poceo da se bavi muzikom. „Altazerz“. gde pise svoje prve opere. „Paris i Elena“. Instrumentalna muzika u doba Baroka Na instrumentalnu muziku utice pojava opere zbog usavrsavanja mehanizama na instrumentima. Znacajni kompozitori: . „Alčesta“.1813) – boravio je u Italiji. i napisao je operu „Doktor apotekar“. Reforma opere Cilj opere je muzicka drama. vodeci.  U drugoj epohi tekstove pise i Johan Volfgang Gete. Muzika i svi ostali elementi opere podredjeni su dramskoj radnji. tako da je i libreta pisao uglavnom na italijanskom jeziku. njih izmislja gradjanski stalez i one se nazivaju Lidovi – naziv nastao od reci „lider“. .Johan Adam Hiler (1728 . Komicna opera u Nemackoj Komicna opera se u Nemackoj pojavljuje se u XVIII veku. Vodi poreklo od skolskih komedija. Napisao je opere: „Povorka iz Kaira“.1788) – nemacki kompozitor. „Ifigenija na Tauridi“. bilo je dresera. . Publika je dolazila na predstave.Georg Bend (1722 .1795) – napisao je dve komicne opere: „Romeo i Julija“ i „Seoski sajam“.gradske pesme. zivotinja. znacajnije opere su mu: „Orfej“.Kompozitor ovakvih opera je Pietro Metastazi. Tematika Glukovih opera je mitologija (opere serije). Glukove opere: beznacajne: „Demetrio“. Skolovao se u Ceskoj i Italiji. Cekao se kompozitor. „Ricard lavljeg srca“.Fransoa Andre Felidor (1726 . Posle odlazi u London gde je slusao Hendlove oratorijume. Arije – nema vokalnog isticanja. „Carobnjak“. Scena i scensko okruzenje nisu bili vazni. Dramska radnja je toliko bila nevazna. a kasnije oni izvode svoje solo pesme na dvorovima. obogacuju se solo partiture i ubacuju se horovi i instrumenti.

visoke trube – farine. ne toliko glasan – kamerni ton bez kresenda i dekresenda – samo forte i piano.  Drugi stav je miran. Nikolo Amati. „Ekosez“. Kasnije svita se sastoji od 4 plesa (stava): o Alemanda – nemacka igra. viole. „Rondo“. trube od metala. o Sarabanda – spanska igra. Pisan je za dve grupe izvodjaca: manju koja je imala ulogu soliste i vecu koja je nazvana „concerto groso“. S. oboe. gde se predstavlja novi materijal i. koje su imale od 5 do 7 zica. Djuzepe Gvarneri i Stajner (Nemacka). u tonicnom tonalitetu. • Trzacki instrumenti – laute. i bilo ih je vise vrsta: o Trio sonata – izvodili su je jedan melodijski i jedan prateci instrument ili dva melodijska i 1 prateci. brzog. virdzinal. razlicitih po karakteru i taktu i svaki stav je jedan ples – igra. prve naznake kontrabasa – viole: d’ amore. u laganom tempu. Najcesce je pisana za cembalo. Najcesce je pisana za istrumente sa dirkama i ima tri dela: ekspoziciju – izlaganje teme kroz glasove. blok flaute. To je Skarlatijev tip sonate. viole. Bah i Hendl. Za ove instrumente J. o Ziga – engleska igra. da gamba i da bračo. o Sonate „da chiesa“ i „da camera“ – one su imale od 4 do 7 stavova i svi su bili dvodelni: prvi deo se kretao od tonicnog ka dominantnom tonalitetu. o Kuranta – francuska igra. Italijanski violinisti Najznacajniji kulturni centri u ovom periodu u Italiji su Modena. To je najpolifoniji muzicki oblik zasnovan na imitaciji – tema se imitira kroz glasove. kratak. • Javljaju se i prvi orkestri koji su sadrzali: o Gudacki korpus: violine. umerenog tempa. brzog pokretnog ritma. Nastao je iz monodije i pisan je za solistu uz pratnju orkestra. Uglavnom se pise kamerna muzika. J. cembalo. Venecija. fagoti. • Instrumenti sa dirkama: orgulje.  Ove koncerte su pisali takodje Vivaldi. „Bure“. baziran na improvizaciji – general bas. u subdominantnom ili dominantnom tonalitetu. To je najcesce arija u kojoj je vodeci solista. trube i fagoti. a moze biti i fuga. tako da su se na njima mogle izvoditi brze melodije sa dosta ukrasa. sto znaci takmiciti se. . o Barokna sonata – u njoj postaoji jedna glavna tema. zivahnog ritma. Imao je od 4 do 6 stavova. koja se krece kroz glasove. • Fuga – naziv je nastao od italijanske reci „fugare“ sto znaci bezati. kao npr. Bah. To moze biti varirani I stav. Ovi instrumenti (prethodnici klavira – bez orgulja) su imali blag. violoncela i kontrabasi. Postoje dve vrste koncerta: o Končerto groso – nastao u XVII veku. • Koncert – naziv je nastao od reci „concertare“. Svi stavovi u sviti – partiti su u istom tonalitetu. o Instrumenti sa dirkama su izvodili „continuo“ – neprekidni bas. streta – zakljucak – tema se izlaze od najdubljeg do najviseg glasa. „Galjarda“. Imali su punocu zvuka i motoricnost. u trodelnom taktu. „Menuet“. spinet. razvojni deo. i u tonicnom tonalitetu je. Antonio Vivaldi. klavsen.  Treci stav je brz. . a drugi obrnuto. „Cakona“. Bolonja i Padova. o Solo sonata – najcesce pisana za instrumente sa dirkama – cembalo najcesce. Graditelji su: Atonio Stradivari. Bah je pisao dosta virtuozne kompozicije. • Sonata – prvo se svaka instrumentalna kompozicija nazivala sonata. prefinjen. Prvo je to bila zbirka plesova.Oblici: • Svita – naziv je nastao od francuske reci „suit“ – sto znaci da je to muzicki oblik koji sadrzi nekoliko stavova. u cetvorodelnom taktu. S. „Breslou“ (1355) – zbirka od 300 plesova iz svih delova Evrope: „Pavana“. Ove koncerte pisali su G. mirne melodije. Hendl. u sestodelnom taktu. Pisan je za solistu uz pratnju orkestra i ima tri stava:  Prvi stav je brz – Vivaldijev tip. U njemu se smenjuju solisti i orkestar. F. • Duvacki instrumenti: flaute – drvene. u trodelnom taktu. „Gavota“.• Gudacki instrumenti: violine. Svita se jos naziva i Partita. o Solisticki koncert – nastao u XVIII veku. klavir ili orgulje. o Duvacki korpus: flaute.

Prvi uvodi Programnost u muziku – iz naslova se moze zakljuciti sta kompozicija opisuje. . solo sonate. U Nemcaskoj u XVIII veku nalazimo orgulje. gde je prvi uveo trostavacni sistem.Jan Peter Svelink (1562 . fantazije i partite pod uticajem Italije. . Prvo je bio u Bolonji. 160 sonata za violinu i 125 koncerata – obe vrste. Cembalo ima kratak pun ton. koristi velike melodijske skokove. npr: „Oluja na moru“. Baha. „Lov“ (ovo su njegova najznacajnija koncerta grosa). za violoncelo.1643) – rodjen u Ferari. Instrumenti sa dirkama Orgulje Znacajni orguljski kompozitori ovog perioda su: . gde je radio u gradskoj kapeli. tokate i partite. Uglavnom pisu fuge. „Ekoseza“. „Gavota“. Pisao je i solo koncerte. i najveci u orguljskoj tehnici pre J. .1741) – bio je svestenik. . a zatim u crkvi Sv.1654) – unosi varijacije u germanski – protestantski koral. Pisao je trio sonate i 12 koncerta grosa. visezvuke.Johan Kaspor Kerl . „Cetiri godisnja doba“. S. Pisao je fantazije.1722) – poznat kao orguljas u crkvi Sv. a zatim u Rimu. • Djuzepe Tartini (1692 . Petra u Rimu. Protestanti obradjuju protestantski koral i jednostavno ne mogu bez orgulja.Ditrih Bugstehude . Pisao je fantazije.Johan Jakob Fraberger (1614 . laksem izvodjenju ukrasa i postizanju brzeg tempa. napisao je 446 koncerata. Ostali unose varijacije i programnost. sonate za violinu. • Arkandjelo Koreli (1653 . plesove i varijacije. zatim odlazi u Englesku. Tu osniva skolu za ucenje sviranja violine.1713) – najznacajniji uz Vivaldija.Johan Kaspor Ferdinand Fišer .Samuel Šajt (1587 . Prvi uporebljava deblje zice. „Rigodon“.Johan Junau (1660 . Bah. .1770) – osnovao skolu za violinu u Padovi. U tim programskim delima se opisuju vanmuzicki dogadjaji – priroda. On uvodi programnost – pise svite. fantazije.1667) – ucio je kod Freskobaldija.Jan Rajneken Cembalo Kod cembala ton nastaje tako sto prilikom pritiskanja dirke gavranovo pero okida zicu. Tome u Lajpcigu. ricerkare i prvi pise svite u 4 stava. konstruisao je danasnje gudalo. fantazije. Kompozitori: .U prvom periodu znacajni kompozitori su: • Djuzepe Toreli (1658 . sonate i biblijske sonate (najznacajnije) i daje im imena. On je utemeljio violinsku skolu u Veneciji. Kasnije radi u Flandriji.1709) – pisao je uglavnom trio sonate i koncerta grosa. i obogaciju svitu igrama: „Paspje“. sto doprinosi vecoj motoricnosti. koralne tokate i plesove. Na jednom . Znacajni kompozitori iz ovog perioda su: • Antonio Vivaldi (1678 .Djerolamo Freskobaldi (1583 .1621) – Holandski kompozitor. koji su imali od 3 do 6 stavova.. Bio je prvi. u sluzbi kardinala. S. orguljas iz Amsterdama.Johan Pohelber . fuge. Posle njega tu je radio J. tremolo. Napisao je 50 trio sonata. koncerte. Pisao je fuge. tokate.Johan Herman Šajn . Pisao je trio. obogacuje violinsku tehniku – trileri. najznacajnija su mu koncerta grosa.U drugom periodu se obogacuje violinska tehnika. U Italiji se upoznaje sa orguljskom tehnikom. Pisao je tokate.

Domenico Skarlati (1685 . • U drugom delu ovaj proces se ponavlja kao u ogledalu: prvo se izlaze I tema u D ili paralelnoj tonalnoj oblasti. „Kneginja od Sane“. Zatim sledi most. u kome se odvija modulacija. S. Kanije radi kao . jer su sadrzale od 3 do 23 stava. violinu. On im prepisuje note. zatim most sa modulacijom – ovaj put priprema temu u osnovnom tonalitetu. a ako je osnovni tonalitet mol u dominantnom molu.. „Male vetrenjace“. gde je poducavao kraljevu decu. zavrsna grupa i kraj. kao dvorski kompozitor. ili paralelnom duru.Luj Mašan . u kojima se takodje koristi programnost (apsolutna muzika je suprotna programskoj – kod nje se iz naslova ne moze zakljuciti sta kompozicija opisuje. inace nejednake strukture. Znacajan kompozitor je: . zatim u Lisabon. kao sto su veliki skokovi i sviranje ukrstenih ruku – ruka preko ruke. . cije prezima u prevodu sa nemackog znaci potok. „Sestra Monika“. On takodje koristi programnost.1757) – rodjen je u Napulju u muzickoj porodici – sin Alesandra Skarlatija. 115 klavsenskih kompozicija – svita po obliku. Posle druge teme sledi zavrsna grupa i to je kraj prvog dela. Kompozitori: . „Komarac“. Pisao je: trio sonate. Klavsen Kompozicije za klavsen proizilaze iz kompozicija za lutnju (zicani instrument).1733) – iz muzicke je porodice. Uneo je neke novine u tehniku sviranja. tako da se ton moze svirati samo jako ili tiho. druga tema u osnovnom tonalitetu.Fransoa d’ Aženkur Johan Sebastijan Bah (1685 .Šarl Fransoa Kupren (1660 . U XVIII veku popularna su orguljska dela i dela za klavsen. a zadnje godine svog zivota provodi u Madridu. od moguca dva. J. zoologiju – zivotinje. U Parizu je radio kao orguljas u crkvi. Bah se rodio u Ajzenahu. zatim na dvoru i u kapeli. „Procvatali vocnjaci“. Napisao je 550 sonata. orgulje i teoriju muzike. Druga tema je: ako je osnovini tonalitet dur u dominantnom duru. od toga cetiri kraljevska koji su sadrzali 5 do 8 stavova. Kasnije odlazi u Rim. ili duru. samo prirodni dekresendo prilikom smanjenja amplitude vibriranja zice.Zan Fransoa Dandrije .tonu se ne moze postici kresendo. prirodu. Erfurt. koja priprema drugu temu. Ajzenah.. Mlad je ostao bez roditelja. „Leptiri“. Njegova znacajna dela (stavovi) su: „Kneginja Marija“. drugim recima ona opisuje muzicke dogadjaje). u kojima je opisivao portrete. otac i braca su bili muzicari u raznim gradovima (Vajmar. „Zaljubljeni slavuj“. „Tereza“. „Zeteoci“. kod brace uci da svira klavir.1750) Iz muzicke je porodice. Klavsen je bio omiljeni instrument francuske burzoazije. koncerte – 14 koncerata. se izlaze prva tema u tonicnom tonalitetu. jednostavacnih. dvodelnih.) Smatra se da je bilo 120 clanova porodice Bah. Sema njegovog tipa sonate je sledeca: • U prvom delu.

• Italijanski koncert za cembalo i orkestar (sa dva cembala). . u svim tonalitetima – remek delo. „Dzošua“. popravlja rogulje i. Nikada nije napustio Nemacku. „Himenej“. „Solomon“ – car izrailjskog naroda. zatim kao orguljas i violinista u Ketenu.). poducava teoriju. • 6 svita za violoncelo. u Hanover. i Muzika za vatromet – za duvacke instrumente. „Suzana“. fantazije. sudeluje kao orguljas u nedeljnim bogosluzenjima.Crkvena muzika: • Znacajne su mu kantate. Najznacajnija su mu koncerta grosa – Brandenburski koncerti – po pokraini Brandenburg u Nemackoj.Od kamerne muzike pisao je: • 6 sonata za violinu.orguljas u Vajmaru. „Samson“. . komponuje.Za orgulje: preludijume tokate. Komponovao je: .Od kamerne muzike pisao je sonate za razne instrumente. „Herkul“. „Semiramida“. napisao ih je oko 300. Mulhauzenu. zatim za violinu – u a molu i E duru. • Francuske svite.Opere serije: „Jupiter“. Kompozitorski rad: . 2 svite. . Tu je osnovao kraljevsku muzicku akademiju.Za instrumente sa klavijaturom je pisao uglavnom sonate za cembalo i klavir.). Harmonija dolazi do izrazaja. Onda odlazi u Italiju (Firenca. i od tadA Bah postaje slavan i kao kompozitor.) Mozemo reci da Barok pocinje sa zavrsetkom zivota slavnih predstavnika renesanse Palestrine i Milastroa (1594 god. „Izrael u Egiptu“. Imao je i zbirku od 6 manjih kantata. vraca se u Nemacku i tu umire. kao kantor. Znacajni oratorijumi su mu: „Jefta“. gde radi na dvoru. „Snazna tvrdjava je nas Bog“. a po obliku slicne fugama. hor i orkestar. a tek 80 godina nakon njegove smrti Feliks Mendelson izvodi njegovu „Pasiju po Mateju“. • Engleske svite od 4 stava. Glavnu rec u ovoj epohi prvo vodi crkva. • Misa u h molu od 24 stava za soliste. • Napisao je i „Bozicni oratorijum“. Nije iz muzicke porodice. . „Tezej“. „Tamerlan“. „Arminija“. • Dve sveske za dobro temperovani klavir () od po 24 preludijuma i fuga. bio je pobozan i pisao je crkvena dela. „Aleksandar“. „Teodora“. Rezime – Barok (1600. Georg Fridrih Hendl (1685 . fuge. od toga 20 svetovnih. Posle opet ide u Italiju. a onda se zbog revolucionarnog poretka i novih naucnih otkrica . „Mesija“. i ovi oratorijumi se izvode u pozoristima jer ih je Hendl smatrao svetovnima. Tu svira orgulje. plus. Uci da svira orgulje i violinu. cak ga Englezi i prisvajaju kao svog kompozitora. • Goldberg varijacije. i sa 17 godina postaje orguljas u crkvi u Haleu. sa tematikom starog zaveta. . „Kantata o kafi“.1759) Nemacki kompozitor rodjen u Haleu na Istoku Nemacke. „Didona“. a napisao je i 20 koncerata uglavnom za orgulje. Venecija). 4 cembala. a od svetovnih: „Seljacka kantata“. Tome. 150 korala – obradjenih za orgulje.1750. koje su sadrzale i do 7 stavova. „Juda Makabejski“ (iz Makabije). po uzoru na francuske klavseniste. . a zavrsava se okoncanjem zivota slavnog Baroknog polifonicara Johana Sebastijana Baha (1750 god. Kasnije odlazi u Hamburg gde je svirao orgulje i violinu u operi. i poslednjih 30 godina svog zivota proveo je u Lajpcigu u crkvi Sv. Neke od njegovih duhovnih kantata su: „Hrist je lezao na samrtnim mukama“. god.Oratorijumi. Ukupno je napisao 40 opera. Rim. Vraca se u Nemacku. „Julije Cezar“. a sve ostale su duhovne. „Pasiju po Jovanu“ i smatra se da je napisao i „Pasiju po Luki“. gde je radio kao profesor. 6 sonata. 1715 i sa pauzama zadnjih 45 godina zivota provodi u Engleskoj. „Baltazar“. ali se nije bavio medicinom.Za cembalo – spinet: • 15 dvoglasnih invencija. zavrsio je lekarski fakultet. • 15 troglasnih invencija trodelnog tipa – motoricne po karakteru. 30 varijacija sa karakteristikama nemackog folklora. posvecene profesoru Kajzerlingu – cembalisti. gde se upoznaje sa italijanskom operom. „Kserks“. Za zivota je bio poznat kao orguljas. potom odlazi u London 1714. • 3 pasije: „Pasiju po Mateju“. . • Koncerte je uglavnom pisao za violinu i cembalo. • 14 fuga u cetiri glasa – „Umetnost fuge“. „Roland“. „Muzika na vodi“ – za gudacke instrumente (20 stavova). 3 sonate za cembalo i violinu i 4 sonate za flautu i klavir.

Domeniko Macoti. preludium – apsolutno. Alesandro Stradela. • Postoje dve vrste oratorijuma: narodni – vulgarni – duhovni ili svetovni. Virdzilio Macoki. instrumentalno. Kantata je nastala iz polifonih moteta i madrigala uz instrumentalnu pratnju. Tada se javlja teznja za vodecom mirnom. svetovno delo. instrumentalno. Dzon Blou. virdzinal. godine u Nemackoj. Djovani Baizieljo. i Oratorijum. U ovom periodu se upotrebljava dur-mol sistem. . motet i madrigal. trube i fagote. o Duvacki korpus: flaute. naziv je nastao od ital. koje se sastoji od 3 stava. On je veoma znacajan jer se u ovom razdoblju pojavljuju vokalno-instrumentalni opusi: Opera (bel’ canto – lepo pevanje) – programsko. duhovno ili svetovno delo. Francesko Kavali. predstavnici duhovne muzike – Hajnrih Šic. klavsen. naziv je nastao od reci „orator“. homofono. Predklasika – Rokoko Predklasika nastaje 1730. svetovno delo pisano u 4 i vise stavova. Domeniko Čimaroza. fagoti. viseglasno. duhovno ili svetovno delo. oboe. viseglasno. Djovani Batista Pergolezi. viole. da gamba i da bračo. Barok se moze podeliti na tri perioda: . reci „cantare“. Metju Lok. viseglasno. Zan Filip Ramo. Samuel Šajt. homofono. Muzicki oblici koji vladaju ovim periodom su: koncert – 2 vrste . cembalo. instrumentalno. svetovno delo. iskljucivo duhovno delo. Kompozitori: operski – Djulio Kacini. polifono. viseglasno. instrumentalno. Antonio Vivaldi. svita – programsko. violoncela i kontrabase. do 1750. Djakomo Karisini. ali duhovna ne zamire. homofono. viseglasno. Stefano Landi. pretezno polifono. instrumentalno. Domenico Skarlati. Johan Adam Hiler. svetovno delo. Dva najznacajnija kompozitora barokne epohe su Johan Sebastijan Bah i Georg Fridrih Hendl. homofono. viseglasno. Kristofer Vilibald Gluk. Henri Persl. Melodija je simetricna i samim tim se . trube od metala. Georg Filip Teleman. na narodnom jeziku. o Instrumenti sa dirkama su izvodili „continuo“ – neprekidni bas. italijanski violinisti – Djuzepe Tartini. Mikelandjelo Rosi. reformatori opere – Pjetro Metastazi. Johan Tajl. . Rajnhard Hajzer. viseglasno.pevati. dok ostali glasovi obrazuju pratnju izradjenu na homofoniji – napusta se barokna polifonija. spinet. Arkandjelo Koreli. Melodija ima korene u narodnoj umetnosti i sva dela nastaju prvenstveno na dvoru. svetovno delo. Johan Junau. do 1650. svetovno delo u 4 stava. Dzon Gej. Alesandro Skarlati. fantazija – apsolutno. viole. . svetovno delo. do 1700. u potpunosti iskorenjuje feudalizam. Kapitalisticki drustveni poredak. viseglasno. Andre Modest Gretri. Sa jacanjem gradjanske klase pojavljuje se svetovna muzika. Nikolo Pićini. Preovladjuje svetovna muzika i javljaju se instrumentalna polifonija i vokalno-instrumentalna monodija (jedan glas iznad svih).Drugi period traje od 1650. i latinski – duhovni na latinskom jeziku. godine. instrumentalno. komicnih opera – Johan Kristof Pepuš. Klaudio Monteverdi. a iz opere dobija recitativ i arije – programsko. Djerolamo Freskobaldi. i tokata – apsolutno. Johan Jakob Fraberger. Barok donosi motoricnost u muzici i pun je ukrasa. muzika je asimetricna (ne moze da se podeli na simetricne manje celine). Alesandro Skarlati. vokalna muzika i oblici iz doba renesanse – misa. instrumentalno. viseglasno. Jan Peter Svelink. polifono. blok flaute.apsolutno. fuga – apsolutno. Ovde preovladava instrumentalna muzika sa ustaljenim dur-mol sistemom. visoke trube – farine. svetovno delo. polifono.  Javljaju se i prvi orkestri koji su sadrzali: o Gudacki korpus: violine. Fransoa Andre Felidor. koje su imale od 5 do 7 zica. • Duvacki instrumenti: flaute – drvene.Prvi period traje od 1600.Treci period obuhvata razdoblje od 1700. viseglasno. Alesandro Stradela.Instrumenti: • Gudacki instrumenti: violine. Rober Šamber. a glavni izraz je harmonija – melodija se gradi na harmonskim akordima. Pasija – programsko. polifono. veseglasno. Djuzepe Toreli. prve naznake kontrabasa – viole: d’ amore. godine. za instrumente sa dirkama – Šarl Fransoa Kupren. Antonio Abatini. baziran na improvizaciji – general bas. • Trzacki instrumenti – laute. raspevanom melodijom. Karl Diter Fon Diterzdorf. polifono. Zan Batist Lili. homofono. godine i tada preovladjuju modusi. • Instrumenti sa dirkama: orgulje. Mark Antonio Česti. Georg Bend.vise ne veruje slepo crkvi.sto znaci govornik – programsko. sonata – apsolutno ili programsko.

Dosao je u Manhajm. Najvaznija je plesna muzika u gradskim kucama i kod bogatasa. Znacajan kompozitor becke skole je: • Georg Kristof Vagen Zajl (1715 . J. • Najstariji Bahov sin – Vilhem Frideman Bah (1710 . Zadnjih 20 godina je proveo u Londonu.Djovani Batista Samartini (1699 . tako da one iscezavaju. 32 takta – tj.1775) – napisao je 300 koncerata za flautu. klavirska sonata. • Johan Kristof Fridrih Bah • Mihael Hajdn – brat F. a klavir je zamenio cembalo. klarineta.Manhajmska skola kompozitora – veoma nacajna. zbog iskljucivo slusne kontrole izvodjenja tonova pri sviranju. 4 violoncela.Berlinska skola – severno nemacka skola na dvoru Fridriha II. 12 klavirskih sonata. Usavrsavaju se i sami instrumenti: violina u potpunosti zamenjuje stare viole. 2 flaute. 30 klavirskih tria i pisao je simfonije u 3 stava. jer je na ovim instrumentima veoma tesko svirati komplikovane melodije. U melodiji se pojavljuju dve teme suprotstavljene jedna drugoj i javljaju se nove dinamicke oznake – „crescendo“ i „decrescendo“. . na dvoru i kod bogatih. Kompozitori: . fagota. 10 II violina. 2 oboe.Oblici. i folklora. sonate i koncerti.1788) – proveo je 30 godina u Berlinu. opere i sonate. opere. Napisao je 60 klavirskih koncerata i 100 sonata. Tu su pisane simfonije od 3 stava. Orkestri su se sastojali od: 10 I violina.1782) – Radio je u Berlinu. Kompozitori: • Johan Joakom Kvanc (1697 . Pisao je simfonije i klavirske sonate. Hajdna • Karl Diter fon Diterzdorf Predklasika u Italiji Javlja se u XVIII veku i zastupljena je instrumentalna muzika i pomalo opera. . pa u Milanu kao orguljas i tu stvara 1. . • Karl i Anton Štamic . za gudacke instrumente su komponovane melodije sa malo predznaka (dva do tri). kvadratne su strukture). Napisao je 37 klavirskih koncerata. jer su one same po sebi simetricne (imaju 8.1784) – poznat kao klavsenista i orguljas. pisao je jos i koncerte.  U berlinskoj skoli najznacajniji su sinovi Johana Sebastijana Baha: • II Bahov sin – Karl FIlip Emanuel Bah (1714 . violinske sonate i trio sonate pod uticajem nemackog i ceskog folklora. 16. a kasnije odlazi u Hamburg.moze podeliti na manje celine. gde je radio na dvoru kao dirigent poznatog manhajmskog orkestra.1757) – Ceh po poreklu.1775) – orguljas milanske crkve. Predklasika u Nemackoj U nemackoj postoje tri skole – predstavnika predklasike. osnovao je skolu u Milanu. i on je vodeci instrument u ovoj epohi. 4 horne i timpana. Uglavnom su se pisale simfonije. U Francuskoj i Italiji.Becka skola – ovde se osecaju uticaji italijanskog Baroka. 4 kontrabasa. Feudalci nisu bili dovoljno bogati da bi drzali svoja pozorista i zato se okrecu instrumentalnoj muzici. Kompozitori: • Johan Štamic (1717 . i to su: . gudacki kvartet.1777) – pisao je simfonije. Napisao je 74 simfonije. koji su obelezili ovu epohu su: solisticki koncert. • Najmladji Bahov sin – Johan Kristijan Bah (1735 . Napisao je 24 simfonije u 3 stava (u Skarlatijevim stilu).

godine u Nemackoj. sto se tice pedagogije i violinske prakse.1832) – jedan od prvih i najznacajnijih kompozitora za klavir. U melodiji se pojavljuju dve teme suprotstavljene jedna drugoj i javljaju se nove dinamicke oznake – „crescendo“ i „decrescendo“. Karl Filip Emanuel Bah.1805) – jedan je od najznacajnijih kompozitora za violoncelo. Melodija je simetricna i lako se moze podeliti na manje celine. homofono.) Predklasika nastaje 1730. i koncerte uglavnom za violoncelo.Kompozitori: Nemacka – Johan. u potpunosti zamenjuje stare viole. Klasicizam je doba kada na scenu stupaju becki klasicari. tako da se desava raskid umetnika sa dvorovima – javljaju se slobodni umetnici (Mozart je prvi slobodni . raspevanoj melidiji. Pisao je violinske koncerte. Inac Plajel. i klavirska sonata – apsolutno ili programsko. Pedagog. Johan Joakim Kvanc. 51 gudacki trio za zicane gudacke instrumente. Napisao je 30 simfonija i veci broj kvarteta po principu Luidjija Bokerinija. potiskuje cembalo u proslost. . Mucio Klementi. koji u Parizu osniva kraljevsku muzicku skolu. 50 sonata za klavir i violinu. viseglasno. Ovo vreme se poklapa sa vremenom izbijanja francuske revolucije. Radio je u Madridu. homofono. gudacke kvartete i 40 etida za violinu. viseglasno. Johan Kristof Fridrih Bah. Predklasika – Rokoko u Francuskoj U vreme predklasike (pocetak XVIII veka) u Francuskoj se pisu opere pod uticajem Kristofera Vilibalda Gluka.1831) – Nemac. sa pratnjom u ostalim glasovima – homofoni harmonski stav. 20 simfonija.1829) – Belgijanac. tria i koncerte uglavnom za violinu. . Luidji Bokerini. sonate – 106. viseglasno. instrumentalno. ali postoji i instrumentalna muzika. Klasicizam Sam naziv KLASIKA predstavlja savrsenstvo – uzor i putokaz. Karl Diter fon Diterzdorf. a klavir. Georg Kristof Vagen Zajl. Francuska – Fransoa Žozef Posek. jedan od najznacajnijih. gudacki kvartet – apsolutno ili programsko. mirnoj. svetovno muzicko delo.Instrumenti se usavrsavaju: violina.Oblici koji se tada koriste su: solisticki koncert – apsolutno. instrumentalno. koji je 1. . klavir i violoncelo i klavir i flautu. Mihael Hajdn.Luidji Bokerini (1743 . varijacije za violinu. Karl i Anton Stamic. svetovno. .Fransoa Žozef Posek (1734 . Rudolf Krajcer. Tada se javlja teznja ka vodecoj.1831) – Nemac. koji potiskuje cembalo. pored Karla Černija i Kramera. Pisao je. Klavir je vodeci instrument u ovoj epohi na dvoru i kod bogatih. iskoristio tehnicke mogucnosti klavira. homofono. Bio je i dirigent pariske opere.Rudolf Krajcer (1766 . ali nije toliko znacajan kao kompozitor. uglavnom kamerni kompozitor..Inac Plajel (1757 . . u literaturi. Kompozitori: . Italija – Djovani Batista Samartini.Mucio Klementi (1752 . Napusta se barokna polifonja. god.1750. Vilhem Frideman Bah. . Pisao je duete. svetovno delo. Napisao je 91 gudacki kvartet. Johan Kristijan Bah. 237 gudackih kvinteta sa dva violoncela – 1. Gradjanstvo je tada bilo nosilac ideja u drzavi. . instrumentalno. Rezime – Predklasika – Rokoko (1730.

Harmonija – upotrebljavaju se: vantonalne dominante i II stupanj sa #3 (DD – dominantina dominanta). klarinet. simfonije. sto je veoma retko. 4 stava i orkestarsko je delo. Muzika je u skladu sa revolucijom i nastaju masovne pesme. najcesce sa dirkama i ima 3 stava: . Pisu se i opere sa masovnom tematikom: Andre Modest Gretri pise operu „Viljem Tel“. Simfonija kasnije dobija stavove: prvo 3 stava. Sa pojavom opere koja pocinje uvertirom. u II ima sopstveni stil komponovanja. Oblici u doba Klasike Simfonija – naziv potice iz Grcke i koristi se odavno. i rondo u laganom tempu. i uglavnom pocinje razlozenim akordom. a posle nje ide zavrsna grupa i kadenca u D tonalitetu. instrumentalne. iz uvertire nastaje simfonija (samostalno izvodjenje uvertire na dvorovima i u salonima).“. tema sa varijacijama (retko) i fuga. • Srednji deo (razrada – razvojni deo) – nov ili vec upotrebljen materijal.1809) . Kraj ekspozicije je obicno oznacen znakom repeticije. druga tema u pocetnom tonlitetu. orkestarske muzike po izboru kompozitora u vise stavova. Osniva se orkestar narodne garde. Najcesce je u obliku ronda sa jednom ili vise tema. Koncert – solo koncert je nastao u XVIII veku za jedan instrument uz pratnju orkestra. zatim sledi most i modulacija u tonalitet II teme. Koncert ima 3 stava i moze biti napisan za violinu. Grci su tako prvo zvali melodijske intervale.II stav je lagan i najcesce je 3-odelna pesma u S tonalitetu. stare viole i blok flaute). . koje su izvodili orkestar. a glavni instrument klasike je klavir. onda to moze biti simfonija ili gudacki kvartet.  Ako sonatni ciklus ima 4 stava. nasuprot Hajdnu. . tema sa var. flautu. nastala kad su marsejski borci ulazili u Pariz dan pred rat sa Austrijom.III ili IV (zavrsni) stav je brz i u osnovnom je tonlitetu. gudacki kvarteti i koncerti).. zatim sledi ekspozicija.Pocetke homofinije imamo u operi. zanima psihicko stanje. Samim tim melodija je mirna i simetricna (deljiva) bez mnogo ukrasa i matoricnosti. U srednjem veku smatrali su simfoniju akordom (harmonija).. pa solista koji izvodi kadencu (moze i ne mora). a onda. Zbacen je kralj i uspostavljena prva republika na svetu. tako da nastaju revolucionarne pesme i javlja se homofonija. hor i solisti. klavir. a Zan Fransoa Lesije operu „Trajanov trijumf“. . sto znaci – dve teme: • Ekspozicija pocinje I temom u osnovnom tonalitetu. a razvijaju se i drveni duvacki instrumenti – klarinet (znacajan napredak) i flauta.“ i „decresc. hornu.Kompozitori: • Franc Jozef Hajdn – poznat u Evropi. .kompozitor). . .III stav ce biti menuet ili skerco u osnovnom tonalitetu. i pise se apsolutna muzika (sonate. tonlitetu. • Repriza – I tema u D tonalitetu. kao danas. • Ludvig van Betoven – u I fazi je bio klasicar. Kompozitori Franc Jozef Hajdn (1739 . • Volfgang Amadeus Mocart – njega. drugi instrument je violina. fagot. zatim most i modulacija u pocetni tonalitet. U Renesansi ovako se nazivaju instrumentalna dela.I je brz. Po obliku jos moze biti i sonatni oblik. Teme se razlikuju po karakteru i tonalitetu. i zavrsna grupa u osn. viola i violoncelo. ima sonatni oblik. a u trecoj fazi je romanticar. To je doba od 1789 – 1799. Gudacki kvartet – nastao na dvoru kao kamerna muzika (zbog finansijskih sredstava). Moze da bude jos i sonatni oblik. koji kasnije postaje simfonijski. Divertimento – vid zabavne. Uvod donosi orkestar. U XV veku neka vokalno-instrumentalna dela dobijaju ovaj naziv. Muzika u doba francuske burzoaske revolucije – Tada se desavaju velike promene u svesti covecanstva i javlja se kapitalizam. koje su pisane za narodne mase. onda se izlaze druga tema. „cresc. Ima 4 stava (simfonija u malom) i izvode ga 2 violine. i u svom radu okrenut prirodi i narodu. Obogacuje se simfonijski orkestar (nastavlja se tradicija Manhajmske skole) i iscezavaju stari instrumenti (cembalo. slobodne modulacije. Sonata – pise se za solo instrument. pisane su i himne – najznacajnija je „Marseljeza“. Tada je napisano 2400 masovnih pesama. i najbolje su mu opere. U svojim delima koristi folklor raznih naroda i komponuje za svet.

Poznate su „Pariska simfonija“. ali se propio i sve potrosio u kafani. Prva kompozicija mu je v. Pisao je: . godine Hajdn postaje prvi majstor na dvoru kod Ester Hazi. „Don Zuan“. „Oksfordska kompozicija“. „Simfonija Jupiter“. ima turcizama). sobnom muziciranju – najpoznatija je „Mala nocna muzika“. a kasnije mu je dodao treci. Otac se bavio muzikom. „Pruski“. „Carski kvartet“. u muzickoj porodici. 6 pticjih. . Pisao je programske simfonije: „Pariska simfonija“. „Godisnja doba“ i „Izgubljeni raj“ – na nemackom jeziku. pod uticajem Hajdna. d mol i c mol.Simfonije – napiso je 51 simfoniju. „Figarova zenidba“. a radio je na dvoru kao violinista i pijanista. koji nije uspeo da zavrsi. On je ustanovio trostavacni stil. „Jutro“. pa u Becu. „Londonska simfonija“. .Rodio se u Roreu. • Pisao je koncerte za klarinet. za violu u D duru. „Es Dur simfonija“. pod uticajem profesora Okerina i Samartina. Imao je veoma dobar sluh i bio je dvorski kompozitor. „g mol simfonija“.. a sa 7 godina je kao cudo od deteta. Parizu. Volfgang Amadeus Johan Gotlib Teobald Mocart (1756 . Komponovao je: Gudacke kvartete – napisao ih je 26. Ludvig mladji uci da svira klavir. Sa 17 godina (1787. i za trubu. Sonate – napisao je od 52 do 56 sonata u klasicnom stilu.Gudacke kvartete: 78 ukupno. koji je bio iz dva dela. Najznacajniji njegovi kvarteti su: 6 vojnih. Pisao je komicne opere – to su mu najznacajnija dela. delo u 12 glasova „Salve Regina“. „Lincerska simfonija“. A Dur. „Praska simfonija“. godine je proglasen za pocasnog profesora engleskog univerziteta „Oxsford“. .Koncerti: za cembalo u D duru. Stefana i peva tenor. . je „Stvaranje sveta“. . .Crkvena muzika – napisao je „Krunidbenu misu“ za biskupa iz Salcburga i „Rekvijem“. U operama je bila najznacajnija muzika. 1780. mada one nisu toliko znacajne. „Otmica iz Saraja“ (nemacki tekst. • Napisao je 25 klavirskih koncerata. i. godine umire. godine) ide na usavrsavanje i upoznaje se . Mnogo je komponovao i nastupao. . Sa 3 godine Volfgang je poceo da svira klavir. „Ševin“.1791) Rodjen je u Salcburgu u Austriji. od kojih se izvode D Dur – nazvan jos i „Krunidbel“.Oratorijume : 1. „Simfonija sa udarom timpana“. a posle je izbacio menuet i pise ih u 4 stava. kasnije radi kao orguljas u crkvi Sv. Njegov deda Ludvig je po poreklu Flamanac – dobio je posao na dvoru u Bonu.Opere – uglavnom koristi italijanske tekstove. u 4 stava.. „Hofnerova simfonija“. „Zablji“. „Sedam Hristovih reci na krstu“. Klavirska tria – namenjena kucnom.Klavirske sonate: 52 sonate u 3 stava. Drezdenu. 1759.. U zadnjim godinama svog zivota bio je siromasan i okolina ga nije prihvatala. 1790. Koncerte – 50 od kojih se danas izvodi 10. Napisao je 6 kvarteta posvecenih Hajdnu i Pruskoj (pokraina u Nemackoj). Sa 4 godine. • Najznacajniji koncerti za violinu su mu G Dur i A Dur. u 3 stava. Zatim je ziveo u Manhajmu.Simfonije – napisao ih je od 104 do 125 pod uticajem Karla Filipa Emanuela Baha. za violinu u G duru. Prvo ih je pisao u 5 stavova.1827) Rodjen je u Bonu u Nemackoj. Otac mu je iz muzicke porodice – bio je nadbiskup. tako da se ne zna gde mu je grob. a neke opere su na Nemackom jeziku. . Najznacajnije opere su mu: „Bastijen i Bastijena“. Kasnije radi u Minhenu. Sahranjen je u masovnoj grobnici. godine postaje slavan. 6 Suncevih kvarteta. Ludvig van Betoven (1770 .Opera – „Doktor i apotekar“. „Sat“.. obisao Evropu. i 1809. flautu i obou. „Carobna frula“ – na Nemackom jeziku. „Podne“. jer su pod uticajem baroknih kompozitora.

Gradjanstvo je tada bilo nosilac ideja u drzavi. „Pateticna sonata“. u II ima sopstveni stil komponovanja. tako da je u formi kantate – najznacajnije je finale ove simfonije „Oda radosti“.Sonate – doveo do savrsenstva. a narocito na umetnost. homofono. „Pastoralna sonata“. Pocetke homofinije imamo u operi. pisano u 4 stava. Poslednjih 20 godina ostaje bez sluha i tad komponuje najbolja i najgrandioznija dela. do 1800. V je u c molu. „Eleonora“ – opisuje divojku koja je pobedila ludilo. svetovno delo.“ i „decresc. . „cresc. i uglavnom pocinje razlozenim akordom.. . violoncelo. a glavni instrument klasike je klavir. Ovo vreme se poklapa sa vremenom izbijanja francuske revolucije. svetovno delo. god.Simfonije: I je u C Duru pod uticajem Hajdna. „Velika sonata“.Kompozitori: • Franc Jozef Hajdn – poznat u Evropi.“. III je u Es Duru. kasnije dodaje hor. Komponuje po inspiraciji i bio je perfekcionista. gde je ziveo do kraja zivota. drugi instrument je violina. i pise se apsolutna muzika (sonate. Najznacajniji koncerti za klavir su: C Dur. u drugoj je imao sopstveni stil komponovanja. onda odlazi u Bec. .Koncerti – za violinu. homofono. kretao se u visokim krugovima umetnika. .Crkvena dela: Misa „Solemnis“ – komponovao za ustolicenje vojvide Rudolfa u Olmicu – vrhunac crkvene muzike. Kasnije daje imena sonatama – uvodi programnost: „Meseceva sonata“ – u cis molu. Uzdize se iznad svih pravaca. homofono. i IX u D Duru. Hafner kvarteti. . posle francuske burzoaske revolucije. a u trecoj fazi je romanticar. godine. prvo je posvetio Napoleonu. Ruski kvarteti. nazvana „Sudbina kuca na vrata“ i najznacajnija je. gudacki kvartet – instrumentalno. inace trostavacno. sonata – instrumentalno. kod koga je uglavnom ucio. postojanje desete „Jenske simfonije“ u njegovom opusu kompozicija nije dokazano. klarinet. IV je u B Duru i opisuje prirodu – cudno. . VII u A Duru – upotrebljava flamanski folklor – svadbe. a sahrani je prisustvovao ceo Bec. Pijanista i dirigent sopstvenih dela. stare viole i blok flaute). VI u F Duru – opisuje prirodu. svetovno delo.Solo pesme su mu namenjene kucnom muziciranju.sa Francom Jozefom i Mihaelom Hajdnom. Romantizam Romantizam je pravac u umetnosti. tako da se desava raskid umetnika sa dvorovima – javljaju se slobodni umetnici (Mozart je prvi slobodni kompozitor). Rezime – Klasicizam (1750. 3. Najznacajnije su mu simfonije. pod uticajem Mocarta i Hajdna – nagovestaj romantizma. . 1827. . Napisao ih je 9.Uvertira – samostalna: „Egmont“ – opisuje borbu Flamanaca i Spanaca. veseglasno. As Dur. koncert – instrumentalno. od 3 stava. zanima psihicko stanje. ima svoj stil: D Dur. i najbolje su mu opere. viseglasno. kasnije Es Dur. gudacki kvarteti i koncerti). homofono. U prvoj fazi je bio klasicar. Druzio se sa Geteom.Gudacki kvarteti: 6 posvecenih Mocartu i Hajdnu. „Apasionata“. a u trecoj postaje prvi romanticar na svetu. • Volfgang Amadeus Mocart – njega. Sto se tice harmonije upotrebljavaju se: vantonalne dominante i II stupanj sa #3 (DD – dominantina dominanta). . Napisao je 2 ciklusa: „Udaljenoj dragoj“ i „Sest Gelertovih pesama“. a razvijaju se i drveni duvacki instrumenti – klarinet (znacajan napredak) i flauta. simfonije. II je u D Duru. viseglasno (jednoglasan uz pratnju orkestra). pa je tu tezu povukao i posvetio je naznanom junaku.Oblici: simfonija – instrumentalno. koji se javlja u XIX veku. i u svom radu okrenut prirodi i narodu. nasuprot Hajdnu. godine umire. • Ludvig van Betoven – u I fazi je bio klasicar. G Dur i c mol. Tada je nosilac ideja bilo gradjanstvo. Zbog smrti majke ide u Bon. Druzi se sa intelektualcima. slobodne modulacije. B Dur. klavir. koje se sastoji takodje od 4 stava. Es Dur. Ucio je jos kod Johana Senka i Georga Jozefa Faglera.. VIII u F Duru – nije toliko znacajna. . 26.1800. Revolucija ima jako veliki uticaj na sve sfere zivota. nazvana jos i „Eroika“ – Herojska. . tako da nastaju revolucionarne pesme i javlja se homofonija. viseglasno. Bio je I slobodan umetnik u praksi. Samim tim melodija je mirna i simetricna (deljiva) bez mnogo ukrasa i matoricnosti. U svojim delima koristi folklor raznih naroda i komponuje za svet.) Obuhvata razdoblje od 1750. Obogacuje se simfonijski orkestar (nastavlja se tradicija Manhajmske skole) i iscezavaju stari instrumenti (cembalo. svetovno delo.

London. Vagner. H. • Javlja se uticaj folklora na umetnicku muziku. hromatika i tonalitet je jos prisutan. Ide u dva smera: o Serija – ozbiljna – opisuje istorijske dogadjaje i heroje. R. Bajrojt. carobnjake. Berlioz. P. Gustav Maler.. mnogo bogatiju i raznovrsniju melodijsku liniju. pa umetnici podlezu pesimizmu. pojavljuju se sekvence. javlja se razocarenje u stvarnost. . Harmonska sredstva su takodje raznovrsnija – smelije modulacije u udaljene tonalitete. dvorce. junaci.Oblici: • Opera dostize vrhunac – Dj. Straus. • Orijentalni elementi – koriste se orijentalne lestvice i muzika ovih istocnjackih naroda se provlaci kroz umetnicka muzicka dela. Valceri (za klavir). Vajmar.Glavni kulturni centri tada su bili: Pariz. namenjena zabavi. dosta se upotrebljavaju disonance. Lajpcig – najznacajniji. Noktirni. . Orkestar dobija danasnju postavku. engleski rog. • Violina – izvodjacka praksa dolazi do krajnjih tehnickih mogucnosti u delima Paganinija i Ludviga Špora. Rusije: Moskva. Drezden. tako da se povlaci u sebe i u svojoj masti ozivljava legendarne likove. Klarinet. svira se ista muzika. F.. gradovi Skandinavije. Poloneze (selo). koji dostize vrhunac izvodjacke tehnike i postaje kucni instrument.Instrumenti: • Glavni instrument romantizma je klavir. . Minhen. • Klavirske minijature – uglavnom trodelne narodne igre: Mazurke (dvor). Ritam se bazira na folkloru. • Dela dobijaju programski karakter.1828) . • Simfonijska poema – jednoctavacna orkestarska kompozicija programskog karaktera. R. Kompozitori Franc Subert (1797 . Fantazije. o Komicna opera – smesna. Prag. o Prokomponovana iz 2 dela. Vagner. I. Sankt Peterzburg. jer se umetnici povlace u pasivnije krajeve. List. Ž. • Sklonost ka proslosti – ozivljavaju se istorijske licnosti. Cajkovski.Savremeni dirigenti: Karl Maria Fon Veber – on prvi koristi palice prilikom dirigovanja. limeni duvaci se osamostaljuju i ulaze u orkestarsku upotrebu.Karakteristike pravca: • Fantastika – posto neke ideje francuske burzoaske revolucije nisu ostvarene. • Solo pesma – pisana je za glas i klavir. u prirodu – sela. . Empropti. Razvija se u dva smera: o Stroficna – za svaku strofu. Prelidi. Madrid. Bize. Inace umetnik se smatrao za vise bice nerazumljivo drustvu. Verdi.

. zatim u Lajpcigu. nazvana jos i „Prolecna“. kvinteti. . B. iz muzicke porodice. Ziveo je u predgradju Beca. Skace u Rajnu. Sa 18 godina je bio poznat u celoj Evropi. Uglavnom je provodio vreme po kafanama. Bio je najmladji u porodici. „Deset zapovesti“. „Novelete“ (u duru). od kojih su znacajnije: „Putovanje“. jedna od poznatijih je „Sanjarenje“. Napisao je 3 ciklusa: • „Lepa mlinarica“ – na tekstove Vilhema Milera.Solo pesme – one su mu najveca muzicka ostvarenja – u Nemackoj se nazivaju LIDOVIMA. Robert Suman (1810 . „Zivot zene“.Simfonije – napiso ih je 9. Kasnije uci kod sestre. ciklus pesama na tekstova Kristofa Ajhendorfa..Rodjen je u muzickoj porodici. plesove. „Pastrmka“. .  Pisao je i zasebne pesme – van ciklusa i to su: „Ave Marija“. „Majstor Vilhem“. „Krajzlerijana“ – zbirka posvecena Subertu. ali ga ribari spasavaju. fagot itd. i 8.Solo pesme: ciklus pesama na tekstove Hajnriha Hajnea. II je u C duru – „Pateticna“.Koncerti: klavirski u a molu i jedan violinski koncert. kog je ubrzo nadmasio. – tragicna. Dela: . • „Labudova pesma“ – zbirka od 14 pesama komponovanih na tekstove Hajnriha Hajnea. pa u Drezdenu. Sa 5 godina uci da svira klavir – izvrstan pijanista. Zbirka se sastoji od 20 pesama. . 4 pesme: „Ljubav“. u kom je svirao.1849) Rodjen u Poljskoj.Orkestarksa dela: 4 simfonije – I je u B duru.Scenska dela – 20 opera. Znacajne su: 4.. u A duru – ona je najznacajnija.. i Varijacije na tonalitete tonova A. „Divlja ruzica“. . 2 violinske sonate. . Komponovao je: . „Mirigel. Kao pijanista obilazi evropske gradove. valcere.Za klavir je pisao cigkluse minijatura: „Leptiri“. nedovrsena – u dva stava 1. Zatim odlazi u Bec. a zatim ga salju kod profesora. gde je studirao prava. gde i umire u bedi. „Decje scene“ – 13 minijatura namenjenih deci. klarinet. . Eksperimentise i zbog toga mu se ukocio prst.1856) Suman je Nemacki kompozitor rodjen u Cvikaou u Saksoniji u porodici knjizara. „Grethen za vretenom“. III je takodje u C duru. .Kamerna dela: klavirska tria. Umro je u Bonu u dusevnoj bolnici. Izvodio je kamernu muziku na knjizevnim vecerima. kvintete – jedan od najznacajnijih „Pastrmka“.. po poreklu Francuz. da bi izbegao 14-ogodisnju vojnu obavezu. gudacki kvarteti.. romanse za obou. E i G. Simfonijske etide – skerca i varijacije. pesnikova ljubav“. od kojih se danas izvode jedva 2: „Alfons i Etela“ i „Rozamunda“. Frederik Fransoa Sopen (1810 . u h molu.. Sa 13 godina poceo je da ih pise i namenjene su kucnom muziciranju. „Potok“ i „Tisina“. i isao u narod i slusao narodne melodije. oktete i uz pratnju klavira. • „Zimsko putovanje“. Prvi komponuje minijature namenjene kucnom muziciranju. i 2. lendlere – narodne igre. Onda je bio u Becu. Dusevno oboleva i odlazi u Dizeldorf. a kasnije radi u muzickoj skoli svog oca. i IV je „Rajnska simfonija“. Imali su kucni kvartet.Za klavir je pisao sonate.Kamerna dela – pod uticajem folklora – 15 gudackih kvarteta. Onda odlazi u Madjarsku gde je bio profesor klavira. „Vilinski kralj“. „Karneval“. Pesme su prokomponovane i neke od znacajnijih su: „More“ i „Atlas“. Komponovao je pod uticajem Baha i Betovena. Sa sedam godina komponuje i svira klavir. . Kasnije odlazi u Lajpcig. a dar za muziku je nasledio od majke. emprompte (improvizacije) – napisao je zbirku ovakvih kompozicija pod nazivom „Muzicki momenti“.

je „Ilija“ – opisuje birbu proroka sa paganstvom. Majorku. ali su ga Glukova dela okrenula muzici.Vodio je pecalbarski zivot. .Balade za klavir – on je jedan od prvih tvoraca. konzervatorijum. losa koncerta koji se danas ne izvode – to mu je najneuspesniji opus. Najznacajniji opusi su mu 10 i 25. remek delo mu je „San letnje noci“. Potom se vraca u Lajpcig. IV – „Put na gubiliste“. Englesku. Znacajne su 17 i 33. Nemacku i Italiju. 2.Simfonije u cetiri stava: 1. • Skerca. II stav je „Povorka hodocasnika“..Minijature – vrh njegovog stvaralastva: • Mazurke – poljske. a majka Austrijanka. . koju je nazvao „Pesme bez reci“. klavirskom izvodjenju. gde otvara 1. u formi kantate.Sonate – 3 klavirske. nisu toliko tehnicki znacajne. Izvrstan pijanista i dirigent.Koncerte: 2 klavirska. III – „Prizori na polju“. Najvise komponuje instrumentalnu muziku. Radio je kao pijanista i kompozitor u Vajmaru – . .„Romeo i Julija“ – ovo delo ima 8 stavova: I stav je ulicna borba dveju porodica. .. na kom je i sam radio kao profesor.Za klavir i orgulje je pisao fantazije i fuge. Za klavir je jos pisao i sonate i minijature – najznacajnija mu je zbirka od 48 minijatura. Obisao je jos i Englesku. i VIII – finale – pomirenje porodica.„Skotska“. III stav – „Gorstak“. Rano pocinje da svira klavir. je „Pavle“. . IV je Ljubavni prizor izmedju Romea i Julije. i V – „Poselo vestica“. i 5 „Reformacijska“.„Fantasticna simfonija“ – opisuje ljubav izmedju njega i neke njegove prijateljice. pod uticajem folklora.„Rekvijem“.„Faustovo prokletstvo“.„Harold u Italiji“ – opisuje Bajronovog junaka Harolda.. iako tada dominira opera. Uvodi programsku muziku – opis vanmuzickih dogadjaja muzikom. Dela: . II stav je za soliste hor i orkestar. 4. jer je Jakob pronasao njegovu „Pasiju po Mateju“.. je u a molu .. i . V je Kraljica Mab. je „Italija“. violu i violoncelo. Komponovao je: . bogatoj. je u B duru.1886) Jedan je od najznacajnijih kompozitora u Romantizmu i u muzici uopste. Ima 5 stavova: I je „Sanjarenje“. komponovan po Sekspirovom tekstu. . Marsej. U I stavu opisuje Harolda u italijanskim brdima. a zatim se vraca u Pariz gde radi na konzervatorijumu kao dirigent. vesele. . Varsavi. 3. . Imale su raspevanu melodiju i najznacajnije su u F i As duru. sonate za violinu.Uvertire: „Fingalova pecina“ – pecina u Skotskoj na Hebridima. nacionalne igre neparnog ritma. II – „Ples“. VI opisuje Julijinu pogrebnu povorku. Napisao ih je 2: 1. ostrva Habride. Tu osim njega radio je i Robert Suman i Moseles. VII – Romeo u grobnici.1869) On je prvi znacajan francuski kompozitor. gde Jakob uci da svira klavir. Ziveo je u Becu.. . i 2. .. u jevrejskoj. i IV – „Orgije razbojnika“.. a pored toga se bavio filozofijom i slikarstvom. a 2. sonate. Deda Mozes mu je bio filozof.. Skotsku.Kamerna dela: gudacki kvarteti. Kasnije se sele u prestonicu Nemacke. Izvodeci ovo i jos neka Bahova dela obilazi Italiju.Oratorijumi – pod uticajem Hajdna i Hendla. Dela: . . onda zbog rata sa Rusijom odlazi u Stutgart. bankarskoj porodici.. Franc List (1811 . ponovo u Becu. Boravi u Rimu jedno vreme. Jakob Ludvig Feliks Mendelson (1809 . bio je cudo od deteta. Rodjen je u porodici lekara u blizini Pariza. • Valcere namenjene instrumentalnom. • Nokturna. i nisu za igru. • Prelide – znacajan opus od 24 prelida u svim tonalitetima. okteti. kvinteti. Otac mu je bio Madjar. ... je u c molu posvecena prijateljima u Engleskoj. Znacajne su As i A dur. Oboljeva od upale pluca i cesto radi odmora ide u Pariz. • Poloneze – narodne igre seoskog karaktera.1847) Rodjen je u Hamburgu. Francusku...Koncerti: 2 klavirska i violinski u e molu..Etide skromnog karaktere. U to vreme se u Nemackoj muzici javlja interes za Baha. Hteo je da studira medicinu... III stav je Romeova samoca i tuga.. Hektor Luj Berlioz (1803 . ne mnogo znacajne. Uporedo sa ovim bio je i dirigent u muzickoj kuci „Gevandhaus“.

Razvija se opereta. Opere: „Orlezijanka“.. „Don Kihot“ komponovan po istoimenom delu Miguela de Servantesa. slonovi. i njima se dodvoravaju Napoleonu.1912) – njegove opere su: „Manol“. Eduar Lalo Gustav Sarpantje Opera u Italiji U prvom periodu nastanka i razvoja opere u Italiji kompozitori rade u Parizu i komponuju slicne rodove. „Mazepa“. . Kasnije je ova opera postala veoma popularna.Fransoa Adrijen Boaldje (1775 . jer je tada Francuskom vladao Napoleon. a neke od njih su „Ariodant“ i „Josif u Egiptu“.. Smatraju ga najvecim klaviristom. kao francuski kompozitori – opere serije. jer je Pariz tada bio kulturna prestonica sveta. Pored Pariza i Bec kasnije postaje jedan od najznacajnih svetskih kulturnih centara. Prve predstave ove opere nisu bile uspesne. „Samson i Dalila“. Radio je jos i u Parizu. Opere: „Crvenkapica“. Žak Ofenbah rodjen kao Jakob Ofenbah (1819 .1817) – napisao je oko 40 opera uglavnom serija. „Bitka protiv Huna“ i „Ideali“.1888) u Kelnu. Neke od znacajnijih su: „Orfej u podzemlju“. Kompozitori: . U drugoj pleadi kompozitora. „Posmrtni mars“. . „Hamlet“.. bio kaludjer u Pesti i umire u Bajrojtu.skolu podigao na visi nivo. Kamij Sen Sans (1845 – 1921) – pijanista i dirigent. „Ples mrtvih“. Pored gore pomenute opere serije postoji i komicna opera. „Krunski dijamanti“. i „Herkulova mladost“. „Taso“. . predavao na konzervatorijumu u Parizu. Bio je kosmopolita – gradjanin celog sveta.1873) – rodjen je u Parizu u muzickoj porodici. Klavirske koncerte u Es i As duru.. Prva pleada kompozitora: . Becu. Žil Masne (1842 . Izvodio je svoja dela i dela raznih kompozitora gradjanskog sveta. „Orfej“.Napisao je 12 simfonijskih poema: „Sta se to cuje u brdima“. pise Madjarske rapsodije i obradjuje cigansku muziku. „Modrobradi“.. „Gospodja u belom“ – opisuje dvorac i duhove.Nikolas Delarjak (1753 . „Zidar“..1809) – napisao je komicnu operu „Kuca na prodaju“ i seriju „Gulistan“. Opera u Francuskoj U prvoj polovini XIX veka opera je slicna italijanskoj SERIJI (opera istorijsko-herojskog sadrzaja). „Faust“. „Setni zvuci“. On je tvorac simfonijske poeme.Danijel Fransoa Ober (1782 . „Mrtvacki ples“. „Bronzani konj“. Uglavnom je pisao operete. „Hungarija“. „Godine hodocasca“. sa elementima zabavne muzike u galopskim ritmovima. a tematika opera su dogadjaji iz zivota. najznacajnija njegova opera – „Karmen“. . pa je Bize zbog toga umro od tuge. .. „Preludiumi“. Tematika tih opereta je prosta. Glavni predstavnici ovakve opere su: .. Opera se izvodila na otvorenom i kroz nju su velicali Napoleona. Napisao opere: „Herkules“. „Verter“.1871) – u svojih 50 opera opisuje zivot: „Nema iz Porticija“ – opisuje namu devojku koja na kraju progovara. Sa 12 godina sa roditeljima dolazi u Pariz.1834) – u Rusiji u Petrogradu se upoznaje sa ruskom muzikom.Ljubavni snovi“. U drugoj polovini XIX veka iscezava opera serija i Napoleon vise nije vladar Francuske. „Prometej“.1893) – napisao je veliki broj opera a neke od njih su: „Romeo i Julija“. „Lepa Jelena“. Komponuje klavirske cikluse: „.U drugoj fazi je originalan stvaralac. na sceni se koriste prave vojskovodje.Etjen Meil (1763 . Kompozitori: Sarl Guno (1818 . zatim statisti.U prvom periodu svog stvaralastva radi transkripcije Bahovih fuga. zbog usavrsavanja klavirske tehnike. Žorž Bize (1857 . Rimu. Napisao je i jednu operu pod nazivom „Hofnamova prica“. „Kraljica od Sabe“. Ovde su se skupljali umetnici iz raznih drzava. vraca se u Francusku i pise opere na libreta Ežena Skriba. konji.

komponovana po delu Aleksandra Dime „Dama s kamelijama“ – inspiracija. II – duet glavnih likova. „Viljen Tel“. Kompozitori: . „Parsifal“ – Sveti gral. Ziveo je u Bolonji. „Ferdinand Kortez“.Vincenco Belini (1801 .1883) – je jedan od najznacajnijih kompozitora uopste u muzici. „Eurianta“. U delima se opisuje istiniti zivot. komicna „Dva dana“ ili „Vodonosa“. Seli se u Drezden i tu se preko pozorista upoznaje sa operom – Veberov „Carobni ctrelac“. Opere: „Tankredi“. . Tematika opera mu je borba protiv Austrougarske i imaju narodni prizvuk. Jedno vreme je ziveo u Parizu i u 36-oj godini prestaje da komponuje. a cilj opere je zabava za burzoaziju – odmor od istorijskih opere. Opere: „Norma“ – najznacajnija. tugu. Zatim znacajne opere su mu i „Iris“. „Tanhajzer“ – minezenger.1897) – rodjen je u Hamburgu u muzickoj porodici. i to sve na visokoj nozi). „Dan Paskve“.1851) – rodjen u Ankoni.. . „Toska“. „Anakron“. Radio je u Studgartu. Studirao u Napulju. Opere: „Lodoiska Eliza“. .. . nije iz muzicke porodice. „Travijata“ – pariski boemski zivot. . na Paganinijevu temu. Najbolje su mu opere sa zenskim likovima. Milanu i kao antisluhista nije primljen na konzervatorijum. a narocito madjarskim folklorom. „Alibaba“. Opere: „Monon“. „Rigoleto“ – opisuje dvorsku budalu i mladu devojku. malo u Rimu i na kraju u Parizu. U drugom periodu se javlja veristicki – vero-istiniti pravac.. koja ima jedan cin i opisuje seljacku porodicu sa Sicilije. nije iz muzicke porodice. kasnije najznacajnije: „Holandjanin lutalica“ – legenda o ukletom Holandjaninu. „Hugenoti“. „Puritanci“. Sa 14 godina poznat je kao pijanista. „Falstaf“ – komicna opera.Djuzepe Verdi (1813 . „Madam Baterflaj“ – opisuje Japanku.Vilhem Rihard Vagner (1813 .. „Djani Skiki“ – komicna opera. sukob dva sveta.Gasparo Spontini (1774 . Sakupio je veliki broj pesama i obradjivao je narodne teme. Najznacajniji je operski kompozitor. Rodjen je u Berlinu u bankarskoj porodici. interludiume. „Oberon“ – fantasticna. fantazije. Napisao je 73 opere. Bajrojtu. najznacajnije su: „Boemi“ – opisuje boemski zivot – radost. veselje. „Fric“ i „Maske“.1868). . u Milanu.Luidji Kerubini (1760 . „Otelo“ – prema istoimenom Sekspirovom delu. opet u Svajcarskoj. III – prizori sa mnogo statista. „Muhamed“. Opere: „Trubadur“ – opisuje cigansku putujucu druzinu. „Prsten Nibelunga“ – patuljasto germansko pleme – traje 11h i sadrzi 4 opere: „Rajnsko zlato“. Radio je u Milanu. Cirihu. zatim zivi u Milanu. . „Majstori pevaci“ – majsterzengeri.rodjen u Bolonji u muzickoj porodici.1868) .1901) – iz muzicke porodice. Magdeburgu. Ovo je pravac bez perspektive. potom zbog ustanka odlazi u Svajcarsku. na Hajdnovu temu.. valcere. „Agnesa Fon Hoen Staufen“. Opere: „Vile“. „Nabukodonosor“ – borba protiv Austrougarske. Ziveo je u Bolonji. „Mesecarka“. i vrhunska opera „Aida“ – komponovana povodom otvaranja Sueckog kanala. . IV – vrhunac radnje.Jakob Libman Majerber (1791 . Pisao je opere u 5 cinova: I cin je obicno bio romansa – glavni zaplet. gde je i umro. „Prorok“.Pietro Maskanji (1863 . „Italijanka u Alziru“. - Nemacki romantizam . Opere: „Vestalka“. od kojih su znacajnije „Lucija od Lamermura“ – tu opisuje zivot jedne mlade dame. „Lukrecija Bordzija“. a u Parizu provodi poslednje godine svog zivota. italijanske narodne pesme. Becu. „Ljubavni napitak“. . gde je otvorio svoje narodno pozoriste (za sve ljude podjednako – bez loza).1924) – on je vise lirik. Radio je na konzervatorijumu. varijacije – na Hendlovu temu-napisao 25 varijacija. madjarske plesove. koji nas okruzuje – dogodovstine iz naroda. otac mu je svirao kontrabas. „Zabranjena ljubav“ – nisu mnogo znacajne. „Tristan i Izolda“. Opere: „Carobni strelac“. Ubacuju se elementi folklora. Otac mu je bio direktor pozorisne druzine.1842) – rodjen u Firenci u muzickoj porodici. i zadnjih 50 godina u Parizu. • Za klavir je pisao sonate. Komponovao je u duhu folklora. Opere: „Rober Djavo“.1945) – najznacajnija opera mu je „Kavaleria Rustikana“. Parizu i u Londonu.Johanes Brams (1833 . „Otelo“. Veneciji. . vraca se u Lajpcig. Londonu. „Dinora i afrikanka“ – Vasko de Gama i crnkinja. „Loengrin“. remek delo mu je „Seviljski berberin“. a zatim odlazi u Pariz kod kraljice Zozefine. „Valkira“. U operama opisuje germansku mitologiju – reformista nemacke opere.1835) – rodjen na Siciliji.Karl Maria fon Veber (1786 . kasnije se bavi nemackim. „Kapuleti i Montegi“. „Sumrak bogova“. upotrebljava pentatoniku i celostepene lestvice.Gaetano Doniceti (1797 .Djakomo Pucini (1858 .1919) – napisao operu „Pajaci“.. Umro je u Veneciji. . Parizu (od svojih dela. Radio je u Rimu.1826) – je rodjen u oficirskoj porodici.1848) iz Bergama.Luidji Leonkavalo (1858 . Drezdenu.. „Edgar“. i „Gusar“.Djoakono Rosini (1792 . Ziveo je u Vircburgu. Rodjen je u Lajpcigu iz porodice policajaca. i V cin – sukob i kraj borbe. „Zigfrid“. koja opisuje ljubomoru i ubistvo u putujucoj druzini.

. serenade.1921). . Potom odlazi u Bec. • Simfonije – je pisao u stilu klasicara pod uticajem Mocarta i Betovena. tria.Rihard Straus (1864 . Sam je pisao libreta za svoje opere. duhovnu krizu.Gustav Maler (1860 . Operete: „1001 noc“. gde se uci muzika. jednostavne tematike i operete. po delima Hermana Hesea i Jozefa Ajhendorfa. gde stvara filharmoniju i podize joj ugled. mistiku i izolovanost. Bio je majstor orgulja.1949) – Nemac iz Minhena. Najznacajnija opera mu je „Palestrina“.1903) – austrijski kompozitor. „Soloma“opis bolesne izopacene devojke. IV je u C duru. lirskog je karaktera i izvodi je 1000 izvodjaca. Javlja se interes za istoriju.1899) je ziveo u Becu. rodjen u muzickoj porodici (nije u srodstvu sa Johanom Strausom). „Becka krv“. On je Nemac i uglavnom je pisao muziku za orgulje: fantazije i fuge. Napisao je: 3 mise: u d. Ruski romantizam Sredinom XVIII veka Rusija se oslobadja kmetstva i dolazi do krupnih promena u zivotu. Minhenu. do 9. „Laka konjica“. Tada nastaju opere. G Duru i u e molu – najznacajnija i sadrzi 31 varijaciju. Dela: najznacajnije su mu simfonije – napisao ih je 9 – I je u D Duru i govori o razocaranoj mladosti. Suberta. 9 simfonija. Uopste javlja se interes za narod i njegov zivot. teska filozofija. simfonijske poeme – „Don Zuan“.1895) – uvodi narodne galopske ritmove. teorija itd.Franc Zupe (1819 . sa kvalitetnim tekstom. kao na Zapadu.Karl Rajneke .Johan Straus (1825 . Napisao ih je 4: u c molu. fantazije i minijature za klavir. kamerna dela. . od kojih su najznacajnije od 4. Kompozitori: .Anton Brukner (1824 . III je u d molu izvode je glasovi i ima tematiku svemira. Najznacajniji valceri su mu: „Na lepom. opere – „Guntram“-nordijski germanski srednjevekovni junak. ali i kamernu muziku. . Najznacajnija dela su mu solo pesme – napisao je 6 zbirki pesama. Potice iz porodice ucitelja. Osnivaju se mnoge muzicke skole. . • Vokalni opus – veliki br. varijacije za orkestar na Mocartove i Hilerove teme. F Duru. kao vid zabave. i IX simfonija ima pesimisticku tematiku i nedovrsena je. .Maks Bruh – napisao je jedan violinski koncert. gudacke kvartete. Pisao je jos: 2 opere. Najpoznatiji mu je zingspil – komicna opera „Bagdadski berberin“. Sumana i F. poseban ciklus „Pesme ljubavi“. jednom recju za umetnost. Lajpcigu.Peter Kornelijus (1824 . „Elektra“-opis zene koja zeli da osveti svoga oca. . Vajmaru. V. Bio je upravnik becke opere 10 godina. i najznacajnije njegovo delo „Nemacki rekvijem“.• Kamerna muzika – pisao je duete. knjizevnost. zatim se povlaci u Bavarske planine na Alpima. i sonate za razne instrumente. U delima izrazava bol. solo pesama. . kantatu „Rinaldo“. e i f molu – jedna od najlepsih misa. Bio je pobozan i radio je u crkvi.Engelbert Humperdink (1854 . u Berlinu. „Price iz becke sume“. opere su bile duge i zamarale publiku. metamorfoze za gudacke instrumente. VI i VII su pisane za instrumente u formi klasicne sonate. Podigao je becku filharmoniju na danasnji nivo. Posle Hitlera vratio se u Berlin. suma.Maks Reger (1873 . u formi kantate. „Karneval u Rimu“. koji je bio centar kasnog romantizma. 200 solo pesama – ciklus „Jednostavne pesme“. . Lajpcigu. ziveo je na ivici bede.1874) je radio kao kompozitor u Minhenu. Kasnije pocinje da stvara.1911) je rodjen u Austriji. Veoma je znacajna i opereta u to vreme. Radnja je jednostavna i prijemciva. „Slepi mis“. „Veseli momci“. • Koncerti – napisao je 2 klavirska koncerta i 1 violinski u D Duru. istorijski dogadjaji. solo pesme pod uticajem R. Nije iz muzicke porodice.Hans Ficner (1864 . „Magbet“. Radio je u Minhenu. Najznacajnije opere su mu „Ivica i Marica“ i „Kraljeva deca“. plavom Dunavu“.Franc Abt Opera u Nemackoj Javlja se uticaj Vagnera na nemacke kompozitore. Tematika opera je bila germanska mitologija. „Don Kihot“. Opere su mu inspirisane fantastikom – priroda. kvartete sa ili bez klavira za duvacke instrumente. „Zivot junaka“. koncerte – uglavnom za drvene duvace (klarinet i fagot). od kojih je jedna sa spanskom tematikom. . Ozivljavaju se heroji. II je u c molu i ima formu kantate. VIII je najznacajnija.1896) je austrijski kompozitor rodjen u Ansfeldu.1949). Najznacajnije operete su mu: „Pikova dama“.Hugo Volf (1860 . Prva takva opera je bila „Zolingena“ Viktora Neslera – dobro je prihvacena i u njoj se oseca prizvuk nemackog folklora.1916) – je radio u Visbadenu. Pisao je: simfonije – najznacajnija mu je „Alpska simfonija“. narocito u Becu. . .

„Jolanta“ – prva optimisticna. Njegovo najznacajnije delo je opera „Knez Igor“ u kojoj opisuje junaka iz XII veka u borbi protiv Poloveca – varvarsko pleme. simfonijske poeme – „U srednjoj Aziji“. • Cezar Kjui (1835 . Ovde harmonija dolazi do izrazaja. Komponuju se i opere. pedagog i teoreticar. koji temelje svoju muziku na ruskom folkloru. stavovi ove svite su „More i Isimbadova ladja“. Kompozitori: . . Priroda mu daje inspiraciju za mnoga dela. • Nikolaj Rimski Korsakov (1844 . „Dva jevreja“.Osniva se konzervatorijum u Sankt Petersburgu. smatrali ocem ruske muzike. kriza. solo pesme – ciklusi „Decja soba“. „Pripovedanje carevica Kalendera“. Bio je tip ruskog realiste – prikazivao zivot onakav kakav jeste. o Fantazije za orkestar. posle odlazi u Berlin. Pisao je: opere „Boris Godunov“ – dogadjaji iz XVII veka i opis istoimenog junaka. „Praznik u Bagdadu“. a ovo je prva ruska komicna opera.Nasuprot njima javlja se 5 kompozitora. Oni su Mihaila Glinku. Jedno vreme je bio u manastiru. osnivac nacionalnog pravca.. „Igra pilica“. Tad se osniva i pevacko drustvo. „Labudovo jezero“ i „Krcko Orascic“. sa tematikom zasnovanom na legendama i bajkama. izucavala se zapadnjacka muzika i primenjivali su se sistemi sa Zapada. patetika. U pocetku je bio cinovnik. o Uvertire – najznacajnije su mu „Romeo i Julija“ i „1812“. o Onda opere pod uticajem francuza Bizea. o Solo pesme.1910) – je osnovao rusku petorku. „Ruslan i Ljudmila“ pisana na Puskinov tekst. Bio je potpomognut bogatasicom. simfonijske poeme – „Kralj Lir“.1857) – prvi pravi ruski kompozitor. ali se oseca i uticaj ruskog folklora u njegovim delima. . Folklor poznaje od malena i koristi ga u svojim kompozicijama. Es Duru i b molu (najznacajniji). o Balete. koji je bio pod uticajem Glinke. Pise se o lepoti drzave (istorijat. Napisao je 25 opera: „Snezna devojka“ – cerka Deda Mraza topi se sa prvim prolecnim Suncem. Najznacajniji su „Trnova ruzica“.1908) je rodjen u malom mestu u bilizini reke. „Carevic i carica“. Na ova dva konzervatorijuma. Bio je matematicar. a pre toga je bio ateista. Napisao je jos i: Simfonijsku svitu od 5 stovova „Seherezada“ inspirisan pricom iz 1001 noci. Bio je duze vreme u Parizu. „Pijaca u Limozu“. „Sorocinski sajam“ – Sorocin je pejzaz u Ukrajni. dobijaju identitet. koga osniva Artur Rubinstajn. Ceska U XIX veku desava se preporod ceske kulture.U trecem perodu najznacajniji kompozitor je • Pjotr Iljic Cajkovski (1840 .. Otac mu je bio vojnik. a zatim se vratio u Rusiju. o Zatim Klavirske koncerte. Pisao je: o Prvenstveno simfonije – napisao ih je 6 i u njima preovladjuje pesimizam. violinski koncert u Bduru. Masnea. najzanajnije delo mu je svita „Slike sa izlozbe“. U to doba komponuju se solo pesme na tekstove Puskina. • Aleksandar Borodin (1833 . Pisao je uvertire. tvorac ruske muzike. Znacajan je i kao dirigent.1881) – bio je notorni alkoholicar. U prvom periodu glavni kompozitor je: • Mihail Ivanovic Glinka (1804 . „Prica o caru Saltanu“. Najznacajnije su mu opere epskog karaktera: „Ivan Susanjin“ – istorijsko-herojska opera. Rano se bavi komponovanjem. u kojoj je opisana istorija ruskog naroda i istoimeni junak.. U njegovim delima se oseca uticaj zapada. koja ima fantasticnu orkestraciju i stavovi ove svite su „Patuljak“. opis zemlje). Tada kao i svi narodi. Jedno vreme radio je u Sankt Petersburgu. „Kijevska vrata“. a sa 23 godine pocinje da se bavi muzikom. Bio je i dirigent i bavio se teorijom. Rodjen je na planini Uralu i prvo je bio cinovnik. Bio je i dirigent. Gogolja uz zicane instrumente – najcesce uz klavir. „Bez Sunca“ i „Pesme i plesovi smrti“. o 2 albuma klavirskih minijatura – „Decji album“ i „Godisnja doba“. solo pesme. Pisao je i solo pesme i simfonije.1918) – Francuz po poreklu.1893) – drugaciji je od svih ostalih. Prvu operu je napisao po Puskinovom delu „Evgenije Onjegin“. Sledece godine Anton Rubinstajn osniva konzervatorijum u Moskvi. a ujedno i prva opera ove drzave. „Stari zamak“.U drugom periodu znacajni kompozitori su: • Milij Balakirjev (1837 . pod uticajem folklora – obradjivao folklor pojedinih naroda. osnivac moderne ruske hemije. Uticaj se javlja u muzici i knjizevnosti. • Modest Petrovic Musorgski (1839 . „Sultan i njegova zena“. „Koliba baba Jage“. Narocito se zanimao za narodni folklor. . „Zlatan petlic“. Posle se vratio muzici. Tematika je sudbina.. u kojoj su oni nalazili izvor za svoje kompozicije. od kojih su najznacajniji u G Duru. heroji. Kanije pise solo pesme i opere – 12 od kojih su najznacajnije: „Zarogljenik sa Kavkaza“ i „Vilijem Redklif“ – po engleskom romanu. gde i umire. tako da je prosao Evropu. pod uticajem je zapada. „Promenata“. fantazije – „Islamej“. u kojima opisuje ljubav. Kasnije se bavi muzikom i pisao je: kamernu muziku. zatim slede: „Pikova dama“. a i on u pocetku. Fantazije na srpske teme. dusevna patnja.1887) – u pocetku je bio hemicar.

studirao je u Lajpcigu. „Carobnjak“. posle francuske burzoaske revolucije. tako da je pod uticajem folklora. „Cetiri legende za orkestar“. Stvarao je pod uticajem norveskog folklora: • Klavirske kompozicije – sonate. Finska. a najznacajnije su mu od 5. Pisao je: • Simfonijske poeme (imaju 1 stav). • Kantatu „Atlantida“. Radio je malo u Belgiji. • Klavirske minijature – dve zbirke. 6 i 7 stavova. . • Opere u kojima opisuje istorijske dogadjaje. god. jedno vreme u Engleskoj i na kraju duze vreme u Njujorku.Jan Sibelijus (1865 . • Za orkestar: simfonijske varijacije.1946) – ziveo je u Parizu i tamo se upoznao sa impresionistima. „Labud“ i „Finlandija“. 9 simfonija od kojih su prve tri u opisima. Boravio je jos i u Becu. kvartete i sonate za violinu i klavir.1907) – rodjen u Norveskoj. Prva je pod uticajem Lista.Edvard Hagelub Grig (1843 .Bedzih Smetana (1824 .1903). Najznacajnije su: „Prodana nevesta“ – nezeljen brak sa devojcine strane. Studirao je u Pragu. koji je pisao simfonijske svite i poeme: „Prolecna pesma“. a narocito na umetnost. 5 simfonijskih poema i slovenske rapsodije. gudacke kvartete i kvintete. Bio je pesnik klavira. . . Zatim pisao je jos i: orkestarske svite. • Za orkestar – simfonijske poeme i svite u 4. Napisao je jos i tri simfonije i veliki broj solo pesama. . • Opere: „Kratak zivot“. Najznacajnija je „Spanska iberija“ – poluostrvo gde se Spanija nalazi. opisuje prirodne lepote. koncert u a molu. Rezime – Romantizam (1800. Tada je nosilac ideja bilo gradjanstvo. • Simfonije – napisao ih je 9. gudacke kvartete i sonate za razne instrumente. do 9.Antonjin Dvorzak (1841 . a u drugoj je obradjivao ceske plesove. • Za klavir pise plesove – prvo cetvororucno. 5. zatim je radio u nemackim gradovima.1884) – prvi i najznacajniji ceski kompozitor iz porodice pivara.Isak Albeniz (1860 . . i scenska dela – opere – „Kralj Artur“. tako da se on zainteresovao za muziku. • Kamernu muziku – klavirska tria. a posle se vraca u Norvesku. gde koristi folklor indijanaca i opisuje SAD – simfonije iz novog sveta. • Koncerte: za klavir u g molu. violinski u a molu i za violoncelo u h molu. Dosao u Prag. koje je nazivao „Spanske svite“. U delima koristi ceski i slovenski folklor i malo indijanskog folklora. • Za klavir minijature. . „Dalibor“. U njegovoj pivnici se muziciralo. U Skandinaviji se oseca uticaj nemackog folklora. Nemackoj i malo u Americi. Pise pod uticajem Lista i Vagnera. • Kamernu muziku – tria. koji se javlja u XIX veku. Kompozitori: . Potom se vraca u Prag gde i umire. pod uticajem folklora.1904) – iz porodice je mesara. Jedna od znacajnijih svita mu je „U jesen“. Pisao je: • Koncerte za razne instrumente. a kasnije za orkestar. Sumana i Vagnera. ozivljava junake. a ostale su pod uticajem ceskog folklora.Manuel de Falja (1876 . Predstavnici spanske muzike XIX veka: . „Trorogi sesir“. U njima je obradjivao folklor Slovena..) Romantizam je pravac u umetnosti.Nils Gade – Danska.1957) – Finac. Skandinavija (Norveska. Uglavnom je pisao svite od nekoliko stavova. Danska) Preci Norvezana su Vikinzi. „Brandenburzani“ – oblast u Nemackoj Brandenburg. • Kamernu muziku – sonate za violinu i klavir. Geteborgu u Svedskoj – tu je radio kao dirigent i pijanista. gde je radio kao orguljas u crkvama i kao violinista. Svedska. Spanija Spanci su kolonizirali i osvajali i od renesanse do XIX veka nemaju predstavnika u muzici. Revolucija ima jako veliki uticaj na sve sfere zivota. zbirka od 66 minijatura – lirske kompozicije pod uticajem norveskog folklora. Radio je i u Argentini. simfonijske poeme.1874. Uglavnom su pod uticajem Vagnera i Majerbera. od kojih je najznacajnija „Katalonija“.

Vincenco Belini. pojavljuju se sekvence. dosta se upotrebljavaju disonance. Hans Ficner. svira se ista muzika. junaci. homofona i svetovnog je karaktera. R. H.Glavni kulturni centri tada su bili: Pariz. instrumentalna. Luidji Leonkavalo.Savremeni dirigenti: Karl Maria Fon Veber – on prvi koristi palice prilikom dirigovanja. Bajrojt. Klarinet. Žorž Bize. viseglasne. Petar Kornelius. Djoakono Rosini. Drezden. Lajpcig – najznacajniji. Ogista Renoara.Instrumenti: • Glavni instrument romantizma je klavir. Fantazije. viseglasna. Inace je programska. Emanuel Šabrije). Orkestar dobija danasnju postavku. . Poloneze (selo). kompozicija programskog karaktera.Oblici: • Opera dostize vrhunac – Dj. Engelbert Humperdink. Ž. Vagner. Karl Maria Fon Veber. Fransoa Adrijen Boaldje. Vagner. . Valceri (za klavir). Impresionizam – kasni romantizam U drugoj polovini XIX veka razvija se oblik kasnog romantizma. svetovne i apsolutne. • Solo pesma – pisana je za glas i klavir. Vilhem Rihard Vagner. hromatika i tonalitet je jos prisutan. (Cezar Frank. limeni duvaci se osamostaljuju i ulaze u orkestarsku upotrebu. Etjen Meil. . Anri di Park. Instrumentalne su. Franc Subert. jednoglasna uz klavirsku pratnju. Gaetano Doniceti. svetovna. Žil Masne. Ritam se bazira na folkloru. mnogo bogatiju i raznovrsniju melodijsku liniju. Franc Zupe. o Komicna opera – smesna. Skandinavija: Edvard Grig. Spanija: Isak Albeniz. engleski rog. Danijel Fransoa Ober. Johanes Brams. Prag. Žak Ofenbah. . Jan Sibelius. • Javlja se uticaj folklora na umetnicku muziku. Gustav Maler. Luidji Kerubini. I. Harmonska sredstva su takodje raznovrsnija – smelije modulacije u udaljene tonalitete. Gasparo Spontini. Djakomo Pucini. Bili su neshvaceni . • Simfonijska poema – jednostavacna orkestarska. Maks Reger. Madrid. P. Straus. Rihard Štraus. Modest Petrovic Musorgski.Kompozitori: Franc List. Empropti. . Milij Balakirjev. Gustav Maler. gradovi Skandinavije. Nikolaj Rimski Korsakov. • Orijentalni elementi – koriste se orijentalne lestvice i muzika ovih istocnjackih naroda se provlaci kroz umetnicka muzicka dela. Sarl Guno. Cajkovski. o Prokomponovana iz 2 dela. Manuel de Falja. Minhen. Vensan Dendi. Berlioz. viseglasna. Jakob Ludvig Feliks Mendelson. Bize. • Dela dobijaju programski karakter. godine. Kamij Sen Sans. Hugo Volf. Frederik Fransoa Sopen. Ide u dva smera: o Serija – ozbiljna – opisuje istorijske dogadjaje i heroje. Robert Suman. Rusija: Mihailo Ivanovič Glinka. R.. Johan Štraus. Razvija se u dva smera: o Stroficna – za svaku strofu. Prelidi. Nikolas Delarjak. Nemacka: Jakob Libman Maerber.Karakteristike pravca: • Fantastika. v. Eduara Manea.. • Sklonost ka proslosti – ozivljavaju se istorijske licnosti. kada je odrzana izlozba poznatih francuskih slikara u Parizu – Kloda Monea. Ceska: Bedzih Smetana. Vajmar. i. Hektor Luj Berlioz. homofona. Rusije: Moskva. • Violina – izvodjacka praksa dolazi do krajnjih tehnickih mogucnosti u delima Paganinija i Ludviga Špora. Pietro Maskanji. Nastao u Francuskoj 1874. Verdi. Kompozitori cija su imena napisana fontom „regular“ nisu komponovali opere. Sankt Peterzburg. Pjotr Iljič Cajkovski. koji dostize vrhunac izvodjacke tehnike i postaje kucni instrument. Cezar Kjui. Noktirni. namenjena zabavi. F. Antonjin Dvorzak. Aleksandar Borodin. • Klavirske minijature – uglavnom trodelne narodne igre: Mazurke (dvor). List. Operski: Francuska: Eduar Lalo. London. homofone ili polifone. Anton Brukner. Italija: Djuzepe Verdi.

Komponovao je: Za klavir: sonate (pod uticajem Sopena). Bio je clan konzervatorijskog tria. drugi „Igra talasa“. Karakteristike: Napusta se romanticarska. upotreba celostepenih lestvica (uticaj folklora egzoticnih naroda – prihvataju se motivi sa slika neistrazenih zemalja – Indonezije. Vokalni opus mu je neuspesan. Okeanije.  Noktirna – klavirske minijature – najznacajnija je „Mesecina“. cemu impresionizam tezi. i operu „Peleas i Melisanda“. Berlinu i Rimu. violinu. „Prica majke guske“. Sredstva slabljenja tonaliteta. „Velovi“. • Aleksandar Skrjabin (1872 . orkestarkse svite „Crkveni vitrazi“ i „Ducan igracaka“. sonate za violoncelo. . na kojoj su prikazani luka i brodovi u magli. „Balkon“. rapsodiju za violinu i klavir „Ciganin“. 5/3. klavir. harfu. drugi „Svecanosti“. 2. Opere se ne komponuju zbog upotrebe celostepenih lestvica. a treci „Sirene“. viseglasna. Solo pesme: „Pesme iz Madagaskara“ i „Prirodopis“. modusa. Pojavljuje se programnost – inspiracija delima su vanmuzicki dogadjaji. sveska prelida – znacajni prelidi iz ove sveske su „Tragovi u snegu“. Koriste se oblici kao u doba romantizma: klavirske minijature. koncerte u modusima – miksolidijski za klavir i orkestar i gregorijanski za violinu i orkestar. operetu „Dete i carolija“. nimfa). 6/4. Vokalna dela: 5 solo pesama na tekstove Sarla Bodlera. drveni duvaci (flauta i klarinet). . i treci „Dijalog vetra i mora“. Preovladjuje svetovna. povodom izlozbe slika na kojoj je po Moneovoj slici „Impresija radjanja Sunca“ i dobio svoj naziv. Prosiruje se i menja izgled akorda. • Otarino Respidji (1879 . druzi se sa slikarima i zanima ga umetnost neistrazenih zemalja. Impresionisti je bio pogrdan naziv. a sredstvo izrazaja je harmonija. Za klavir: koncerte u G i D duru. a sredstvo izrazaja je harmonija. kao pijanista proputovao Evropu i radio kao profesor. • Moris Ravel (1865 . Izmislio je tri „c“ kljuca za klavir. Pisao je: Za klavir:  2 arabeske u G i E Duru. zbirka „Slike“ – najznacajnije kompozicije iz ove zbirke su „Zlatna ribica“ i „Decji kutak“. sa kojim je obisao Evropu. 5. 6/3. Za orkestar: simfonije „Bozanstvena pesma“ – solisti i hor. homofona. Preovladjuje svetovna. Prosiruje se i menja izgled akorda.od tadasnjih kriticara i dobijaju ime po Moneovoj slici „Impresija radjanja sunca“. cak i u 9/7/5/3. Kamerna dela: gudacke kvartete (najznacajniji je u g molu). instrumentalna muzika. Sa 17 godina upisao je konzervatorijum u Parizu. instrumentalna muzika. i balete „Dafnis i Klas“ i „Bolero“. Scensko delo „Sat Spanije“. god.1900. razvijena. Pisao je: simfonijske poeme „Rimske fontane“ i „Rimski cetinari“. i prelid „Popodne jednog fauna“ (faun je sumska vila. simfonijske poeme i vokalno-instrumentalne forme. „Pavana“ i „Gaspar“.  Svite – ciklusi: „Estampi“ – sastoji se od 3 kompozicije – „Pagode“ (hramovi u J-I Aziji). Oznacava pravac u muzici krajem XIX veka. su: kretanja u paralelnim 2. Posle se vraca u Pariz. „Potopljena katedrala“. Od instrumenata do izrazaja dolazi klavir – usavrsava se tehnika. raspevana melodija. 4. „Ogledalo“. Kompozitori: • Klod Debisi (1862 . samim tim PR intervala. i poeme „Tragicna“ i „Satanska“. „Terasa za prijem Meseca“. Noktirni – triptihon – sastoji se od tri stava – prvi stav su „Oblaci“. klarinet. Rezime – Impresionizam (1874. Svite: „Kuprenov grob“. Uzori su mu bili Kamij Sen-Sans i Franc List. Poeme: „Igra vode“. siroka.1916) – kao mali je bio izvanredan pijanista. pentatonike. medjutim on danas oznacava kraj XIX veka u muzici. flautu.1915) – Rus. ali tonalitet jos postoji. „Vece u Granadi“ (grad u Spaniji). Napusta se romanticarska raspevana melodija. „Pesme beletise“. kao i politonalnosti. sonate za violinu. 1. i opere „Plamen“ i „Cirkus Maksimus“.1936) – radio je u Bolonji. Afrike). Kamernu muziku: gudacke kvartete. i simfonijske poeme „Ekstaza“ i „Prometej“. „Vrtovi pod kisom“. „Devojka sa lanenom kosom“.1937) – sa 11 godina je bio na konzervatorijumu.) Nastao je u Francuskoj. viseglasna. homofona. Komponovao je na narodnoj osnovi. sveska prelida – znacajni su „Magle“. i harfa. Orkestarske kompozicije: „More“ – sastoji se od tri stava – prvi je „Zora ka podnevu“. zbirku od 24 prelida.

su: kretanja u paralelnim 2. 6/4. Razvija se tehnologija. klavirske minijature i v. 5/8. neoromantizam. fuge. jacina i boja. cemu impresionizam tezi. vec je samo obelezena visina tonova. ekonomskim karakteristikama i drustvenim dogadjajima. Svih dvanaest tonova su ravnopravi. koji imaju oslonac u folkloru ili prate rad masina i fabrickih postrojenja. nacionalni smer. Oblici su slicni kao u doba romantizma – simfonijske poeme. Muzika nema zajednicki karakter. date i ostale karakteristike tona – trajanje. i baleti. preludiuma. Ova dva perioda se razlikuju po politickim. • Politonalnost – u jednoj kompoziciji zvuci vise tonaliteta. Magicni kvadrati. modusa. u cetvrtoj seriji se treca izlozi unazad. tako da kada 4 serije pomnozimo sa 12 hromatskih tonova dobijamo 48 kombinacija po 12 tonova. neoklasicizam. Ovde se ne koriste notne vrednosti. forme. >. sada idu nanize i obrnuto) i sada imamo 36 tonova. Opere se ne komponuju zbog upotrebe celostepenih lestvica. Arnold Senberg je medju prvima upotrebljavao ovaj sistem. d. 6/3. To je okvirna melodija. 7/8.Ritam – u savremenom svetu javljaju se novi ritmovi. i oni koji teze inovacijama – ekspresionizam. Posle toga se sve ove cetiri serije pomeraju hromatski navise ili nanize. pentatonike. u drugoj seriji se ceo taj niz izlozi unazad. Segmenti. Javljaju se: poliritmija – ceste promene ritma. #). i. Savremena muzika Savremena muzika je muzika XX-og veka. Koriste se forme: etide. . i harfe. koji koriste moderan nacin izrazavanja – neobarok. ali tonalitet jos postoji. On deli oktavu na 24 jednaka dela. po uzoru na Indijsku i Arapsku muziku. kvarteta. Otarino Respidji. pa im cak daju apstraktne. ekonomija napreduje. tako da prema tome ima i dve vrste pravaca na bazi ove podele: oni koji teze tradiciji – to su u principu stariji pravci. . koji u ovom periodu dostizu vrhunac. i uglavnom su sinkopirani – 5/16. • Atonalnost – potpuni raskid sa tonalitetom i na tome se temelji savremena muzika. Kompozitori: Klod Debisi.Forma – nema novih oblika i uglavnom se komponuje instrumentalna polifonija. Kompozitori za svoje kompozicije nemaju strucne nazive. Cudjenje. Tezi se ka stvaranju sto bizarnijeg. Kompozicije su kratke zbog atonalnosti. na osnovu koje izvodjac gradi improvizaciju. prva serija.popularna muzika. 5/3. npr. klasicizmu i prethodnim pravcima. ametrika – ovde se taktne crte ne koriste. Instrumenti – do izrazaja dolaze: klavir. o Aleatorika – ALEA znaci kocka. u kojima je hor glavni. Karakteristike pravca: . o Cetvrttonska muzika – prvi ju je koristio Aloiz Haba. .Orkestar – broj izvodjaca se smanjuje i do izrazaja dolaze duvacki instrumenti. oratorijumi. koncerta. jer je svrha ove muzike da opise rat. 5. PR intervala samim tim. ali se slabi njegov znacaj.Pojavljuje se programnost – inspiracija delima su vanmuzicki dogadjaji. elektronska i konkretna muzika. kada se sve sabere. dzez. Prvo se ispise svih 12 hromatskih tonova – redosled nije bitan i odredjuje ga kompozitor – to je tzv. kao u baroku. koji se ravnopravno upotrebljavaju. Od vokalno-instrumentalne muzike komponuju se opere. i uvode elektricni instrumenti. i zabavna . sonate. Moris Ravel. simfonije. cak i u 9/7/5/3. aritmija. Glavno obelezje ove muzike je heterogenost. Sredstva slabljenja tonaliteta. u trecoj seriji se prva serija ispise kao u ogledalu (svi intervali koji su isli navise. strasnijeg zvuka. o Serijalna muzika – ovde su osim visine. 4. Aleksandar Skrjabin. jer imaju najjaci zvuk (na to utice dzez muzika). Tezi se ka rasturanju tonaliteta. Kompozitori ove epohe uglavnom teze ka inovacijama. tako da se dobija niz od 24 tona. futurizam. Konstruisao je klavir i klarinet za izvodjenje cetvrttonskih kompozicija i izmislio oznake za obelezavanje cetvrtstepena (b. . Ovaj muzicki pravac mozemo podeliti na dva perioda: period izmedju dva svetska rata i period posle drugog svetskog rata.  U prethodna dva primera tonalitet jos uvek postoji. Struktura.Muzika se temelji na 12 tonova. drveni duvaci – flauta i klarinet. • Bitonalnost – u kompoziciji se istovremeno cuju dva tonaliteta. upotreba celostepenih lestvica. dinamika zivota je burna. kao i politonalnosti. o Dodekafonija – koristi 12 hromatskih tonova i smatra se matematickim nacinom komponovanja. mada ima i onih koji polaze od tradicije. koriste se udaraljke po potrebi. Perspektiva.

ucio i radio u Budimpesti. Alban Berg. Kompozitori: . Njujorku. Paul Hindemit. Luidji Nono. Posto je . a sto se tice dinamike. solo pesme. koji se koriste kao efekti u filmovima. varijacije.Javlja se novo notno pismo. komponovane po principu dodekafonije. preovladjuju disonance.1945) – rodjen u Becu. Bendzamin Britn. Artur Honeger. a zatim kao profesor u Berlinu. Luidji dalla Pikola.Muzicka propaganda (radio. Sa Zoltanom Kodaljem je sakupljao i obradjivao folklornu muziku. „Pjero mesečar“ – najbizarnije njegovo delo. sa folklornim motivima. televizija. .. • Elektronska muzika – masine i generatori proizvode zvukove. Anton Vebern. koncerte za klavir. a u II periodu je pod uticajem Senberga (atonalnosti. ekspresionizma). ucio kod Senberga i bio pravi ekspresionista. Ekspresionizam Ekspresionizam se javlja izmedju dva svetska rata. operu „Monodrama“. i kvartete. Bostonu.. „Preziveli iz Varsave“. • U prvom periodu komponuje: gudacki sekstet – „Preobrazena noc“.Bela Bartok (1881 . • Francuska: Darijus Mijo. kamerna dela – kvartete i varijacije za orkestar. . bez upotrebe instrumenata. simfonije za razne instrumente. orkestarske kompozicije. • U drugom periodu uopste nije upotrebljavao tonalitet i komponovao je: 3 klavirske kompozicije. Karl Hajnc Stokhauzen. posle istrazivanja Zigmunda Frojda.Anton Vebern (1883 . nego kompozitori. Komponovao je i svoje kompozicije. Pjer Bulez. upotrebljavaju se disonantni intervali (2 i 4).1951) – rodjen je u Becu i nije iz muzicke porodice. koje su stvorili avangardisti eksperimentatori. i operu „Lulu“. U Americi je pisao koncerte za violinu i orkestar. Komponovao je: razne kompozicije za klavir. Djankarlo Menoti. svite.Kompozitori ove epohe su vise eksperimentatori. Fransis Pulank. • Konkretna muzika – snimaju se sumovi i zvukovi iz prirode – sveta koji nas okruzuje. Los Andjelesu. prisutne su sve oznake od ppp do fff. Prvo je radio kao cinovnik. Pjer Sefer.. kao odgovor impresionizmu. • Nemacka: Arnold Senberg.kantata). Muziku uglavnom izvode mali ansambli. Komponovao je klavirske sonate.Arnold Šenberg (1874 . U I periodu je impresionista. Zasniva sa na dodekafoniji i atonalnosti. kvartete. operu. Ovakav nacin obrade zvuka prvi su koristili Darijus Mijo. u Nemackoj. Ralf Von Vilijams.. horovodja i dirigent. • Engleska: Gustav Holst. a kasnije uci da svira i klavir. disonantni akordi. . Olivije Mesijan. da se ne bi stekao utisak tonike. Norvezani. kasnije se preradjuju i dobijaju se novi zvuci. Melodije sadrze velike intervalske skokove. Partiture su pisane u karakteristicnim oblicima. Ostali ekspresionisti . Radio je na akademiji kao profesor.Alban Berg (1885 . .1945) – madjarski kompozitor.Elektronska i konkretna muzika – nastaju u labaratorijama uz pomoc masina. koju izvodi veliki broj solista. Erih Sati. • Tek na kraju zivota vraca se upotrebi tonaliteta i tada pise: kamerne simfonije. orkestar. a zatim koriste u filmovima. operu u jednom cinu „Od danas do sutra“. gramofonske ploce) ima veoma vaznu ulogu u sirenju i razvitku muzike. Njegov rad dosta utice na austrijske i nemacke kompozitore. Bio je Senbergov ucenik. Aram Hacaturijan. Kao mlad uci da svira violinu. kantate. Danci). Dmitrij Sostakovic.. napusten je tonalitet – to cak ide dotle da se jedan ton ne sme ponoviti. simfonijsku poemu – „Peleas i Melisanda“. svitu za gudacke instrumente „Oda Napoleonu“. Karl Orf („Karmina burana“ – njgovo najznacajnije delo . svi tonovi su ravnopravni. i kamernu simfoniju. .1935) – rodjen u Becu u muzickoj porodici. • Rusija: Sergej Prokofjev. i nezavrsenu operu „Mojsije i Aron“. koji se kasnije preradjuju i izoblicuju. sa 8 godina komponuje. ceste pauze. Igor Stravinski. Za sva ova snimanja zvuka koristila se magnetofonska traka. violinski koncert u dodekafoniji „Vocek“ – vojnik iz I svetskog rata. sa tematikom iz nordijske mitologije (Svedjani. • Italija: Feruco Buzoni. pod nazivom „Pesme iz Gurea“.

1971) – ruski kompozitor iz muzicke porodice. uz pratnju udaraljki. baleti „Prica o kamenom cvetu“. a zatim odlazi u SAD.Igor Stravinski (1882 . „Slika Matis“. Studirao je u Frankfurtu. • Simfonije u stilu klasicara. Dela: • Koncerti i orkestarske kompozicije: zbirka od nekoliko polifonih koncerata. „Puščinela“. a u II podleze uticaju ekspresionizma. gde je i umro u bedi.Paul Hindemit (1895 .1953) – takodje ruski kompozitor. • 3 klavirska koncerta. od kojih je najznacajnija „Kosut“ – ime junaka. • Koncerti: violinski koncerti in D i in C. violoncelo. ucio kod Korskakova. • Opere: „Zivot razvratnika“. od kojih je najznacajnija „Peća i vuk“. Pisao je: • Simfonijske poeme.1963) – nemacki kompozitor. rog i hornu. • Za orkestar koncert „Muzika za gudace. a kasnije zivi u Parizu. • Za orkestar – koncertne svite „Plemenita vizija“ i „Svirač hardigardija“. • Od vokalno-instrumentalnih dela napisao je kantatu „Aleksandar Nevski“.Sergej Prokofjev (1891 . u kojima koristi disonantne akorde. • 14 baleta. . • Baleti su mu inspirisani bajkama: „Žar ptica“. • Za orkestar je komponovao 5 simfonija u stilu klasnicnih kompozitora i simfonijske poeme. • Znacajna scenska dela su mu: opere „Ljubav za 3 pomorandze“. pod nazivom „Mikrokosmos“. i sonate za razne instrumente. „Rat i mir“. . posto je veci deo zivota proveo u Americi dosta se bavi folklorom indijanaca i crnaca i tako nastaje opera „Kralj Edip“. i 2 violinska koncerta. koncerti za violinu. • Kamerna muzika – pod uticajem romantizma – 4 gudacka kvarteta i sonate za razne instrumente. „Posećenje proleća“ – opisuje pagansku Rusiju i pisan je u politonalnosti. „Romeo i Julija“ i „Pepeljuga“. Nacionalne skole U delima kompozitora nacionalne skole dolazi do izrazaja teznja za folklorom. baleti: „Drveni princ“. Neke izvorne melodije se preradjuju i za orkestar. Tamo je radio u Los Andjelesu i Njujorku. Kao protivnik Hitlera bezi u Ankaru – Turska. • Scenska dela: opere: „Novosti dana“ – komicna opera tj. • Kamernu muziku – 6 gudackih kvarteta. udaraljke i celestu“. „Harmonija sveta“ – inspiracija su mu bila astronomska istrazivanja. • Koncerti – napisao ih je 5: in C. U I teriodu je pod uticajem impresionizma.bio protivnik Hitlera i nacista bezi u SAD. Takodje je pisao koncerte za violu d’ amore. Njujorku i na kraju se vraca u Rusiju. zbirku kratkih melodija (153 melodije). muzicka komedija. • Scenska dela – najznacajnija su: opera „Dvorac Modrobradog“. „Petruška“ – tematika ruske bajke. • Simfonije u duhu Betovena. Nazvan je Bahom XX veka. Kompozitori: . „Cudecni mandarin“ – sa istocnjackim motivima. in Des. Dela: • Crkvena muzika: oratorijum – najznacijniji je „Plač proroka Jeremije“. jer je bio veoma dobar polifonicar. violu i nekoliko za klavir. . „Price o vojniku“. u g molu za klavir. • Za klavir je komponovao cikluse minijatura „Nestalne vizije“ i „Sarkazmi“ – politonalnost. nazvani jos „Savremeni brandenburski koncerti“.

Radio je u Moskvi.Žorž Enesko (1881 .Luidji Nono – komponovao dela za magnetofonsku traku – elektronsku muziku.Kšištof Penderecki – inspirise ga Biblija. i simfonije. Verdija. rapsodije.Feručo Buzoni (1866 . . kvartete.Erih Sati (1866 .1978) – kompozitor iz Jermenije. i u njegovim delima oseca se uticaj folklora. . Pise pticju muziku. Komponuje pod uticajem Baha. Mocarta. . . Pise kamernu. .Luj Direr } francuski kompozitori .Fransis Pulank } .Žorž Brik } Sklonost ka proslosti i novoromanticari . Becu.Artur Honeger (1892 . U njegovim delima se oseca cetvrttonska muzika. Pise dzez.1975) – studirao i radio u Lenjingradu i Moskvi. . Komponovao je kratke kompozicije bez naslova. Komponovao je kamernu muziku i balet „Stvaranje sveta“. . Pisao je: svite – „Brazilske bahijame“. Komponovao je operu „Dr Faust“. i kantatu „Linkonov portret“. a kasnije se bavi muzikom – bio je orguljas. . . .Arnold Koplend – napisao 3 simfonije. jer je mnogo voleo prirodu. politonalnost. „Pustinje“. Napisao je: 5 simfonija.Darijus Mijo (1892 .1959) – Amerikanac. biznismen u pocetku. . „Jovanka Orleanka“ i „Kralj David“.1924) – kao decko odlicno je svirao klavir.Dzon Kejdz – pisao dela za magnetofonsku traku – cak za 42 tranzistora. od kojih mu je najznacajnija „Izraelska“.Edgar Varez – radio je u Parizu i Njujorku.Čarls Ajvs (1874 . ali je rodjen u Francuskoj i ucio u Parizu.Dmitrij Šostakovič (1906 . . Dela: „Madjarski psalmi“ orkestarsko delo i opera „Hari Janos“.1974) – francuski kompozitor.1955) – Nemac po poreklu. Napisao je dve rapsodije u kojima se oseca uticaj folklora.1967) – sa Bartokom je sakupljao madjarske folklorne melodije i obradjivao ih. „Venecijanske igre“. Berlinu.Karl Hajnc Stokhauzen – iz Kelna. simfonijsku muziku.Aloiz Haba – pisao svite i sonate u stilu četvrttonske muzike. koncert za klarinet i orkestar posvecen Beniju Gudmanu. poliritmija.Zoltan Kodalj (1882 .Olivije Mesijan – pise elektronsku i serijalnu muzike.1925) – profesor na Pariskom konzervatorijumu. Dela: balet „Gajana“ ciji je najznacajniji deo „Igra sablji“. Napisao dela „Integrali“. . Znacajna dela su mu „Djavoli“ i „Pasija po Luki“.1954) – po poreklu je bio Amerikanac. Pisao je razna dela u stilu elektronske muzike. Antiromanticari . koncerte. . scenska dela – oratorijumi „Igra mrtvih“. . jevrejsku i indijansku muziku.Vitold Lutoslavski – dela su mu pod uticajem folklora i u njima koristi dodekafoniju i aleatoriku. klavirska dela i solo pesme. Komponovao je orkestarske svite. kvintete.Ernst Bloh (1880 . . i kompozicije za gitaru i orkestar.. Eksperimentatori Eksperimentatori eksperimentisu sa četvrttonskom muzikom. crnacku. Semberga.Pjer Bulez – ziveo u Parizu i pise serijalnu muziku: „Čekić bez gospodara“ – za orkestar. „Zalosna muzika“ i II simfonija su mu najznacajnija dela. koncerte za klavir i violinu. koji je studirao u Belgiji i Nemackoj. klavirske preludiume pod uticajem Debisija i Skrjabina. . Predstavnici: .Hektor Vilja Lobos (1887 . Stravinskog. studirao u Parizu. . Stvarao je pod uticajem Baha. ziveo i radio u Parizu. . i 15 simfonija pod uticajem Cajkovskog. Pisao je: kamerna dela – tria.Aram Hacaturijan (1903 . Njegovo znacajno delo je „Vaskresenje mrtvih“.1955) – direktor opere u Budimpesti. i kantatu „Vereničko lice“.1959) – rodjen u Brazilu. posle otisao u SAD.

najznacajniji novoromanticar. i uvode se elektronski instrumenti. Nemackoj – pricaju o veselom studentskom zivotu. simfonije. bitonalnost. Dzez. Neobarok. uglavnom preovladava instrumentalna muzika. dodekafonija.. javljaju se novi ritmovi – sinkopirani. koja je imala i oznake za cetvrtstepene. Melodije su mu u stilu njegove drzave. Bendzamin Britn. Ralf von Viliams. Nemacka – Arnold Šenberg. . polifonija. posle i kao dirigent.Zajednicke karakteristike i sredstva ovih pravaca su: polifono gradjenje melodije – svi tonovi su ravnopravni.Bendzamin Britn (1913 . Dela: „Muzika za decu“ – decji instrumentarijum. atonalnost. Anton Vebern. aleatorika. pisana za soliste i orkestar. studirao je u Pragu. . Od vokalno-instrumentalnog opusa napisao je „Ratni rekvijem“ i tri opere: „Otmica Lukrecije“. Radio je u Rimu i Milanu.1976) – engleski kompozitor. Savremena muzika (muzika XX veka) Ova epoha se deli na dva perioda: period izmedju 2 rata i period posle drugog svetskog rata. Svi su oni vise eksperimentisali nego sto su komponovali.Oblici: nema novih oblika. Radio je u Nemackoj. koje su nadjene u manastiru u J. Rusija – Sergej Prokofjev. Olivije Mesijan. ploce. kafanskom zivotu. . končerta grosa. . dolasku proleca.. klasicizma.Hajnrih Zutermajer – svajcarski kompozitor. Alban Berg. politonalnost.1959) – ceski kompozitor. kvarteti. radio. Francuskoj. starofrancuskom.Karl Orf (1895 . Glavno obelezje ove muzike je heterogenost tj.Pravci: Ekspresionizam. fuge.1982) – Nemac – ziveo i radio u Minhenu na konzervatorijumu kao profesor. . Aram Hacaturijan. Karl Orf. . Kompozicije su kratke zbog atonalnosti – etide. . aritmija. televizija. Pjer Bulez. Neoklasicizam. Dmitrij Šostakovic. elektronska i konkretna muzika.Bohjslav Matina (1890 . Znacajno delo mu je opera „Romeo i Julija“. kao u doba baroka. sonate. Tekst u tim pesmama je na latinskom. Neki kompozitori teze ka inovacijama a neki polaze od tradicije tako da imamo nekoliko razlicitih pravaca u muzici. Erih Sati. . cetvrttonska muzika. staronemackom i nemackom jeziku. Elektronska i konkretna muzika.Kompozitori: Francuska – Darijus Mijo. Italija – Feručo Buzoni. Igor Stravinski. koncerti. raznovrsnost. na ceske narodne folklorne teme. Nacionalne skole. Zabavna – popularna – pop muzika i Eksperimentatori. ekonomskih i drustvenih dogadjaja. kantata „Karmina Burana“. ametrika. Ovi periodi se razlikuju zbog uticaja razlicitih politickih. Italiji. . Engleska – Gustav Holst. pojavljuje se cak i muzicka propaganda – faktori sirenja i razvitka muzike – gramofoni. Luidji Nono. pesme. novo inovativno notno pismo u raznim oblicima. udaraljke po potrebi. Djankarlo Menoti.. orkestar izvodi bizarna dela – opisuju rat. Neoromantizam. Pisao je simfonije.Djankarlo Menoti – italijanski kompozitor. Znacajno delo mu je opera „Telefon“. Novoromanticari . Futurizam. serijalna muzika. Ova muzika nema zajednicki karakter. Paul Hindemit. poliritmija.Instrumenti – do izrazaja dolaze duvacki instrumenti zbog prodornog zvuka. Fransis Pulank. preludiumi. Artur Honeger. „Piter Grajms“ i „Mali dimnicar“.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful