P. 1
OBRADA METALA KOVANjEM - masinski elementi

OBRADA METALA KOVANjEM - masinski elementi

|Views: 1,545|Likes:
Published by Dragoljub_Z

More info:

Published by: Dragoljub_Z on May 08, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/02/2013

pdf

text

original

Sadržaj

Sadržaj……………………………………………………………………………...1 Uvod…………………………………………………………..................................2 Princip obrade metala kovanjem (plastičnim deformisanjem)……………………..3 Mehanizam plastičnog deformisanja tela…………………………………………..5 Uslovi koje treba da zadovolji mašina za kovanje………………………………7 Sabijanje……………………………………………………………………………8 Osnovni elementi obradnih sistema……………………………………………….10 Mašine alatke za obradu materijala kovanjem……………………………………11 Postupak kovanja i elementi……………………………………………………..12 Alati za kovanje…………………………………………………………………...16 Literatura …………………………………………………………………………19

1

OBRADA METALA KOVANjEM

1.

UVOD

Razvoj mašina i alatki išao je upredo sa razvojem ljudskog društva. U najstarije doba čovek nije imao nikakvog alata niti mašina, već je potrebe za istim obavljao sopstvenom snagom. Povećanjem zajednice, povećavali su se i prohtevi i potrbe ljudi, pa se nametnula nužna potreba da se pronalaze novi alati, oruĎa i mašine kako bi se lakše i brže dolazilo do obezbeĎenja životnih namirnica. Prvobitni alat raĎen je od kamena, drveta, a nešto kasnije njihovom kombinacijom, a tek mnogo kasnije pojavljuje se metal kao zamena za kamen i drvo, jer je isti bio dugotrajniji i pogodniji za tadašnje potrbe. Upravo pronalazak metala i početak njegove primene u izradi alata i oruĎa mnogo doprinosi napretku čovečanstva i to mnogo brže nego što je do tada bilo. Smatra se da je grnčarski točak preteča mašina alatki tj. današnjeg struga. Potrebe društva za opstankom, boljim životom, malim fizičkim naporom, stalno podstiču na nove izume, kako u alatima, oruĎima i mašinama, tako i njihovom materijalu, oblikovanju istog i konstruktivnim izmenama i prilagoĎavanjima. Ipak i ovaj razvoj nije išao tako brzo, ni tako ravnomerno. Na primer grnčarski točak pronaĎen je još pre nove ere, a prvi strug tek 1794. god. u Engleskoj. Prvi strug sa klizećim nosačem alata pronaĎen je 1810.god. i sa stepenastim menjačem brojeva obrtanja. Do kraja devetnestog veka pronaĎen je i usavršen veliki broj mašina i alata koji se i danas koriste. Prve mašine nisu mogle ostvarivati ni velike brzine, niti su mogle raditi dovoljno sigurno i precizno. Značaj obrade materijala kovanjem za današnje uslove je veoma velik, bez njega se ne bi moglo ni zamisliti novi način proizvodnje, jer je kovanje u mašinskoj industriji ne zamenjivo i ima masovnu primenu.
2

2. PRINCIP OBRADE METALA KOVANjEM (PLASTIČN IM DEFORMISANJEM)

Metali kao kristalne strukture poseduju svojstva plastičnog deformisanja u hladnom i toplom stanju. Ovo služi kao osnova za niz metoda obrade metala plastičnim deformisanjem, sa i bez odvajanja, koje se primenjuju u svim industrijama metalo prerade. Sve metode obrade plastičnim deformisanjem uglavnom definise odgovarajući alat, za razliku od obrade rezanjem gde metode definiše, pre svega kinematika, odnosno mašina. U odnosu na druge metode obrade, obrada plastičnim deformisanjem ima niz prednosti, kao:  Jednostavna kinematika obradnih sistema. Jednim hodom izvršnog organa mašine mogu se oblikovati složeni elementi.  Delovi, posle obrade plastičnim deformisanjem , imaju poboljšana mehanička svojstva.  Postoje dobre mogućnosti mehanizacije i automatizacije procesa.  Stepen iskorišćenja materijala je vrlo visok, i dr.

MeĎutim, obrada kovanjem ima odreĎene nedostatke, kao:  Ekonomičnost primene samo u serijskoj proizvodnji i masovnoj proizvodnji.  Potreba za vrlo velikim deformacionim silama; znači teške i robusne mašine.  Relativno skupi alati, i dr.

3

Plastično deformisanje nastaje kada naponi u materijalu preĎu granicu tečenja, dok pri daljem povećanju napona dolazi i do potpunog razdvajanja materijala.

4

2.1 MEHANIZAM PLASTIČNOG DEFORMISANJA TELA

Metali su čvrsta tela kristalne graĎe, tj. atomi su rasporeĎeni zakonomerno u kristalne rešetke. Većina metala je kristalna u tri prostorne kristalne rešetke: kubnu, tetragonalnu i heksagonalnu. Gotovo sva svojstva metala zavise od njihove kristalne strukture. Plastično deformisanje je vrlo složen proces, a pojavljuje se kao posledica prinudnog trajnog pomeranja grupe atoma u kristalima metala.

Slika 1- Pomeranje dislokacije kristalne rešetke pri plastičnom deformisanju

Na slici 1 prikazano je pomeranje dislokacije kristalne rešetke pri plastičnom deformisanju. Inače, teorija dislokacije danas je vrlo razvijena i služi za objašnjenje niza pojava.

5

Slika 2- Shema dvojnikovanja Pri dvojnikovanju se delovi materijala pomeraju proporcionalno rastojanju od ravni dvojnikovanja. Dvojnikovanje se uglavnom pojavljuje pri dinamičkim deformacionim silama, dok je klizanje češće pri statičkim deformacionim silama. U opštem slučaju obrada plastičnim deformisanjem grubo se deli na obradu u:  hladnom stanju i  toplom stanju. Pri obradi na hladno dolazi do promene mehaničkih svojstava materijala, odnosno, dolazi do pojave povećanja čvrstoće materijala, tzv. očvršćavanja. U koliko se obrada vrši u toplom stranju , tj. iznad temperature rekristalizacije , u materijalu se istovremeno vrši proces očvršćavanja i proces rekristalizacije, tj. vraćanja na početna mehanička svojstva.

U obradi metala plastičnim deformisanjem glavni faktori obrade su:  deformaciona sila F , i  deformacioni rad W.

6

Poznavanje deformacione sile i deformacionog rada je potrebno radi proračuna čvrstoće elemenata alata i izbora mašina sa odgovarajućim tehničkim karakteristikama za odreĎeni metod obrade plastičnim deformisanjem. Zato je uvek potrebno odrediti najveću defornacionu silu i ukupan deformacioni rad.

2.2 USLOVI KOJE TREBA DA ZADOVOLJI MAŠINA ZA KOVANJE

Cilj i glavni zahtev svake proizvodnje jeste da proizvod bude uraĎen što:     tačnije, kvalitetnije, jeftinije i brže

Da bi se ovi zahtevi mogli ispuniti potrbno je da mašina za kovanje ispuni sledeće uslove:  da radi brzo i tačno (po konstruktivnoj mogućnosti),  da ima što manji utrošak električne energije,  da rad na mašini moguć sa što manje fizičkim angažovanjem čoveka, kao i da je dobro zaštićena da ne dolazi do povrede radnika,  da je što je moguće prostije konstrukcije, kako bi rukovanje njome bilo lako i brzo,  da zauzima što manje prostora,  da joj cena ne bude visoka  da se lako može adaptirati na promene tehnološkog procesa, itd.

Na kraju jedna mašina sve zahteve gore nabrojane ne može da zadovolji maksimalno, ali studiozna analiza kompetentnih stručnjaka iz ove oblasti, može dati optimalne parametre, koji nas jasno upućuju na odreĎenu mašinu ili odreĎene grupe mašina.

7

2. SABIJANJE Obrada sabijanjem u suštini predstavlja zapreminsko oblikovanje materijala na presama i čekićima. Sabijanje može biti slobodno i u kalupima. U zavisnosti od brzine deformisanja, postoji dinamičko i statičko sabijanje. Na čekićima se ostvaruje dinamičko sabijanje i naziva se kovanje , dok se na presama, gde su brzine deformisanja male , ostvaruje se statičko sabijanje, koje se često naziva presovanje. Tako su najveće brzine deformisanja :  za kovačke čekiće Vmax=5-9 m/s,  za krivajne prese Vmax=0,3-0,7m/s, i  za hidraulične prese Vmax=0,03-0,6m/s.

Pri slobodnom sabijanju bez trnja telo , posle deformisanja, zadržava sličan geometriski oblik. Na ( slici 3) prikazano je telo valjkastog oblika pre i posle deformisanja.

Slika 3-Deformisanje pri slobodnom sabijanju bez trenja Ucrtana mreža pokazuje da se svaki deo materijala isto deformisao. MeĎutim , na čeonim dodirnim stranama izmeču materijala obratka i površine pritiskivača, odnosno stola mašine, postoji spoljašnje , kontaktno trenje koje ometa bočno
8

širenje metala (slika 4). Ucrtana mreža pokazuje shematski da se pojedini delovi materijala nejednako deformišu.

Slika 4-Deformisanje pri slobodnom sabijanju sa trenjem

Na telu, koje je deformisano sa trenjem, uočavaju se tri zone deformisanja. Zona I predstavlja zonu ometanog širenja zbog kontaktnog trnja, zona II predstavlja zonu bočnog širenja i zona III predstavlja glavnu zonu deformisanja. Pri većim stepenima deformacije na bočnim površinama deformisanog tela mogu se pojaviti naponi istezanja, pa čak i pukotine, što je naravno, nepoželjna pojava.

Pri sabijanju u kalupima ne pojavljuju se dodatni deformacioni otpori u odnosu na slobodno sabijanje. Sa gledišta odreĎivanja deformacione sile kalupi mogu da biti:  otvoreni i  rastavljeni.

9

Kod otvorenih kalupa udubljenje u kojim se vrši oblikovanje obratka nalazi se na samo jednom delu, dok se kod rastavljenih kalupa udubljenja nalaze na dva dela alata, koja se mogu rastaviti

3. OSNOVNI ELEMENTI OBRADNIH SISTEMA

Osnovni elementi obradnih sistema pri obradi delova kovanjem ili šire, sistema za oblikovanje, sastoji se od:     mašina alatki, alata, pomoćnih ureĎaja, elemenata za mehanizaciju pojedinih operacija i sl.

Kao elementi sistema za oblikovanje u širem smislu, uzimaju se postrojenja za:  zagrevanje materijala,  proizvodnju pare,  pogonske hidraulične grupe i dr.

10

3.1 MAŠINE I ALATKE ZA OBRADU MATERIJALA KOVANJEM U obradi kovanjem metoda je definisana pre svega alatom. Zato u ovom slučaju ne postoji tako stroga podela mašina prema metodama obrade, kao kod mašina alatki za obradu rezanjem.

Osnovne karakteristike mašina alatki za obradu kovanjem u opštem slučaju (posebno u odnosu na mašine alatke za obradu rezanjem) svode se na sledeće:     relativno jednostavan kinematički sistem znatna masa mašina zbog velikih deforbacionih sila, relativno jednostavno upravljanje, potreba za pouzdanim sistemima za bezbedno rukovanje od strane proizvodnih radnika,  relativno je jednostavno ostvariti mehanizaciju I automatizaciju rukovanja materijalom, i dr.

4. POSTUPAK KOVANJA I ELEMENTI Za ostvarenje deformacione sile i deformacionog rada kod čekića se koristi kinetička energija pokretnih masa. Postoje čekići prostog dejstva-pokretan samo malj i čekići i dvostrukog dejstva-pokretni i malj i nakovanj. Čekići se koriste za predhodno zapreminsko oblikovanje delova slobodnim kovanjem ili za kovanje u kalupima se više uzastopnih udaraca maljem, gde je materijal u toplom stanju. Orjentacione temperature kovanja su:  za čelik 1100-1250˚C,  zakarne legure 750-925˚C,  zagnezijumske legure 315˚C, i  aluminijumske legure 370-450˚C
11

Slika 5-Izgled i osnovni delovi slobodno-padnog čekića

12

Na (slici 5) prikazan je izgled jednog slobodno padnog čekića sa osnovnim delovima. Ovi čekići su prostog dejstva gde se kinetička energija dobija slobodnim padom malja. Malj se podiže u gornji položaj koristeći vazdušni ili parni cilindar. Masa malja se kod različitih konstrukcija kreće od 225kg do 4500kg. Na (slici 6) prikazan je izgled i osnovni delovi jednog parnog čekića prostog dejstva sa otvorenom ramnom konstrukcijom. Ovde parni cilindar služi za ubrzavanje i podizanje malja čekića. Slične konstrukcije su i vazdušni čekić, gde se umesto parnog cilindra koriste vazdušni cilindri koji su povezani sa kompresorom.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

zaštitni poklopac cilindar ventil ram ručice malj kalupi nakovanj

Slika 6-Izgled i osnovni delovi parnog čekića

13

Vazdušni horizontalni čekić dvostrukog dejstva prikazan je na (slic 7). Pomoću dva vazdušna cilindra suprotnosmerno se kreću čekići. To su uglavnom manje mašine, a manji delovi se oblikuju u hladnom stanju.

Slika 7-Vazdusni horizontalni čekić dvostrukog dejstva

14

Često su osnovni delovi automatizovanih sistema, gde je automatizovano rukovanje materijalom. Na (slici 8) prikazan je još jedan princip rada čekića dvostrukog dejstva. Gornji malj koji se pokreće pomoću pneumatskog cilindra, povezan je sa donjim maljem pomoću snopa čeličnih traka prebačenih preko točkova. Na taj način se oba malja kreću suprotnosmerno u posebnim voĎicama. Čelične trake su vezane sa maljevima preko amortizera u cilju sprečavanja kidanja traka u trenutku sudara. Ovi čekići se koriste za kovanje u alatima (kalupima) gde se zahteva posebno pridržavanje materijala.

Slika 8-Shema rada čekića dvostrukog dejstva sa čeličnim trakama

15

Za slobodno kovanje se najčešće upotrebljavaju manji čekići sa prinudnim kretanjem malja pomoću pogonskog mehanizma krivaje, ekscentra i sl. Malj i pogonski mehanizam su vezani preko odgovarajućeg amortizera radi sprečavanja loma nekog elementa pogonskog mehanizma pri prodiranju malja u materijal. Najčešće se koristi vazdušna i opužna amortzacija.

5. ALATI ZA KOVANJE

Alati za obradu plastičnim deformisanjem odnosno kovanjem predstavljaju deo obradnog, ili šire, sistema za oblikovanjem. Oni direktno definišu sam metod obrade. Za razliku od obrade rezanjem , u obradi kovanjem, praktično svaki alat je specijalan, jer su njegovi radni organi prilagoĎeni obliku dela. MeĎutim, za pojedine pripremne radnje, kao pri slobodnom kovanju, postoje i alati univerzalne namene. Generalno posmatrano, alati za obradu kovanjem su relativno skupi, pa su ekonomični samo u primeni u serijskoj i masovnoj proizvodnji.

U grupu alata za kovanje spadaju pomoćni alati za slobodno kovanje i kalupi za kovanje u kalupima. Slobodnim kovanjem se deformisanje materijala vrši samo izmeĎu malja i nakovnja. U tom slučaju pomoćni alati služe za:  pridržavanje materijala,  izradu udubljenja,  savijanje, i sl. Kalupi za kovanje se dele na:  otvorene i  rastavljene.
16

Kod otvorenog kalupa udubljenje je izraĎeno samo u jednom, donjem delu kalupa (slika 9). Deformisanje materijala se vrši sa više uzastopnih udaraca malja čekića ili pritiskivača prese. Višak materijala se bočno razliva stvarajući venac koji se kasnije odseca.

Slika 9-Otvoren kalup za kovanje

Na (slici 10) prikazan je izgled jednog rastavljenog kalupa sa osnovnim delovima. Za složenije delove koristi se više pari kalupa, i to za pripremno i završno kovanje. U pojedinim slučajevima se pripremni oblik dela ostvaruje slobodnim kovanjem. Crtež dela otkovka i tehnološki proces su osnova za projektovanje alata za kovanje, gde se posebno mora voditi računa o obliku udubljenja radi lakšeg tečenja materijala. Isti tako važan je i oblik i veličina kanala za stvaranje venaca.

17

Slika 10-Izgled rastavljenog kalupa

18

LITERATURA: 1. Milisav Kalajdžić - Tehnologija mašinogradnje, Beograd 1988.god. 2. Mišković N. I Mišković V. – Teorija plastične obrade metala, Tehn-metalurški fak. Beograd 1977.

19

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->