*Ovde unesite naziv Vaše škole , na primer Elektrotehnička škola Nikola Tesla, Zrenjanin

SEMINARSKI RAD

Tema :

Dečji portfolio

Profesor-mentor: *ime mentora

Učenik: *Vaše ime, razred

2010
SADRŽAJ UVOD............................................................................................3 1 UZRASNE KARAKTERISTIKE DECE..................................................5
1.1 Psihomotorni razvoj predškolske dece...............................................8 1.2 Pijažeova teorija kognitivnog razvoja................................................9 1.3 Psihomotorni razvoj........................................................................10 1.4 Redosled razvoja motornih i govorno-jezičkih sposobnosti................12

2 EMOCIJE I UZRAST......................................................................15
2.1 Dečje razumevanje uzroka emocija...............................................16 2.2 Karakteristike dečjih emocija......................................................16 2.3 Pojam intelektualnog vaspitanja.....................................................17

Zaključak.....................................................................................19 Literatura....................................................................................20

2

Aktivnosti se planiraju prema starosnoj grupi i prema vremenskim prilikama. fraktura klavikule. socijalizuju se. Posledice rizičnih porođaja mogu biti razne povrede mekih i koštanih tkiva kod novorođenčeta (pareza pl. te su deca mnogostruko uskraćena. smanjen ili povećan tonus muskulature. anamično odojče u većem je riziku da češće oboljeva od akutnih respiratornih infekcija. Loša i nekvalitetna ishrana trudnice dovodi do anemije trudnice koja će najverovatnije roditi anemično novorođenče. Fizičke aktivnosti se odvijaju pretežno kroz igru a imaju i saznajnu funkciju. telesne dužine. kao što su šetnje i prve igre vezane za pokret. brachialisa. debljina kožnih nabora prati se da li ima odstupanja u rastu i razvoju odojčeta. Nažalost. korektivnim cipelama. Kako dete sve sigurnije prohodava intenzivnije su i fizičke aktiovnosti malog deteta. prevenirati kontrakture kod nekih kongenitalnih deformiteta ili posledice preloma ekstremiteta. obima grudnog koša. dok je kod neke dece potrebno višemesečno vežbanje. vaspitanje. Negovanjem fizičkih aktivnosti podstiče se takmičarski duh i afinitet prema sportskim disciplinama kod dece. Zahvaljujući velikoj plastičnosti CNS-a vežbe stimulacije u prvim mesecima života mogu korigovati patološke obrasce kretanja. U zavisnosti od patologije. nova znanja. Deca koja pohađaju vrtiće imaju organizovanu fizičku aktivnost svakodnevno ujutru oko petnaest do trideset minuta u vidu lakih 3 . Fizičke aktivnosti u predškolskom uzrastu su priprema za nastavu fizičkog vaspitanja u školi. igre loptom. a preduslov su dobre kondicije i zdravlja školskog deteta. Urednim psihomotornim razvojem u prvoj godini života uspravljanjem uz oslonac. osamostaljuju se ali se i bave u značajnoj meri fizičkim aktivnostima koje poboljšavaju i održavaju dobro zdravlje. Merenjem telesne težine. kod nekog deteta se pomaci vide posle prvih vežbi. obima glave. ulošcima. igračkama sa poveskom. Vežbe stimulacije izvodi fizioterapeut koji obučava majku da i ona vežba sa detetom da bi što pre došlo do korekcije ili ako je potrebno duže izvoditi vežbe. poremećaj tonusa celokupne muskulature ili samo njenog dela i sl). igre skrivalice. Hipotrofično. U savetovališu pri dečijem dispanzeru roditeljima se nude saveti o pravilnoj ishrani i nezi odojčeta kao jedan od bitnih faktora zdravlja kod ovog kritičnog uzrasta. U predškolskim ustanovama deca stiču nove higijenske navike. Predškolska ustanova je dobra priprema dece za praćenje nastave u školama.UVOD Deca u najranijem uzrastu u vrtiću imaju organizovanu fizičku aktivnost. U prvim mesecima a najkasnije u šestom mesecu života kontroliše se krvna slika odojčeta kao prevencija anemije. Predviđene su i fizičke aktivnosti van grada. Kod neke dece prohodavanjem se uočavaju diskretni problemi koji se koriguju vežbama. kao rekreativna nastava dva puta godišnje. nemaju sva mesta dečije vrtiće ili je manji kapacitet u odnosu na broj dece na toj teritoriji. Fizička aktivnost je jedan od najbitnijih faktora zdravlja kod dece a počinje neposredno posle rođenja u vidu vežbi stimulacije. nekad višegodišnje a ponekad i doživotno kao kod cerebralne paralize. prohodavanjem počinju prve fizičke aktivnosti malog deteta. tortikolis.

ali i sopstvenim dečjim uvidjanjem. vožnje kliskom. grudvanje. One se vezuju za mnoge pojave koje dete zapaža širenjem svog vidokruga. Deca se vraćaju osvežena.fizički. gde već postoje odredjeni odnosi koje su izgradil roditelji preuzimajući na sebe ulogu vaspitača. Socijalizacija je proces socijalnog učenja putem kojeg individua stiče socijalno relavantne oblike ponašanja i formira se kao ličnost. Smatram da nijedan roditelj nije u mogućnosti da svoje dete vaspitava samo jednim od pomenutih stilova. Najmlađi uzrast ima fizičke aktivnsoti jedanput nedeljno. igre na otvorenom prostoru. Slobodne aktivnosti se izvode u zavisnosti od vremenskih prilika kao što su šetnje parkom. skakanje preko konopca i sl. klizanje. pravljenje poligona. emocionalni. Neposredna okolina pruža obilje materijala za raznovrsne dečje aktivnosti. leti kada se upražnjavaju plivanje. uz uže. Emocionalni razvoj sastoji se u njihovoj diferencijaciji. skijanje. Osnova fizičkog razvoja deteta je pokret koji predstavlja način komunikacije deteta sa okolinom. kvalitativnom bogaćenju osećajnog repertoara. šetanje po snegu. Sprovodi se i rekreativna nastava u prirodi u trajanju od 7 do 10 dana odlaskom van grada. Moralni razvoj karakteriše postepeno prihvatanje potčinjavanja moralnim normama i pravilima ponašanja. Upoznavanjem i zbližavanjem sa raznim sportskim disciplinama kod dece se stvara afinitet prema odgovarajućoj sportskoj disciplini a to je put da se opredele da se aktivno bave sportom. I u toku kognitivnih. kao faktor zdravlja u ovom uzrastu. oporavljena. Negovanjem fizičkih aktivnosti u najranijem uzrastu održava se dobra kondicija i dobro zdravlje mladog naraštaja koja se nastavlja nastavom fizičkog vaspitanja u školskom uzrastu tri puta nedeljno. autoritarni i stihijski. sankanje. medjusobne odnose i stilove vaspitanja u porodici utiču društveno ekonomski odnosi u kojima ona nastaje i razvija se. Upravo tu. nijedan roditelj na pitanje vaspitača kojim stilom vaspitava dete. često uz muzičku pratnju. misli i doživljaje. trčanje opo pesku. i zimi. U ustanovama se sprovode specijalne aktivnosti prema uzrastu kao što su ige loptom. predstavljaju ključne faktore za razvoj celovite ličnosti. zatim tradicionalne igre kao što su bacanje kamena sa ramena. Vežbaju se po grupama mišići od glave prema stopalu.vežbi. trčanje. saznajnih aktivnosti kao što su crtanje. u pesku. Na funkcije. Uglavnom se jedan roditelj drži demokratskog a drugi nekog drugog stila vaspitanja. Svaki od njih ima pozitivne i negativne uticaje na detetov rast i razvoj o čemu će u daljem tekstu biti reči. uslovljena je brojem i kvalitetom informacija koje dete dobija zahvaljujući perceptivno-motornim aktivnostima. vežba se fina i gruba motorika ruku kod dece. a opažanje vremena i prostora uslov je povezanog i logičkog pričanja. lepljenje po panoima. sopstvene postupke. Dete oblike ponašanja prihvata najpre imitacijom. U praksi je to obično mešavina sva tri stila u zavisnosti od konkretne situacije i drugih okolnosti. U današnje vreme je jako teško naći porodice koje decu vaspitavaju isključivo demokratski. Što je posebno zanimljivo. socijalni. u porodici se postavljaju temelji razvoja ličnosti. Moralna svest se stiče učenjem po modelu ili identifikacijom. po 15 minuta u vidu raznih igara. za zbivanja i situacije u neposrednoj i široj okolini. Sposobnost komuniciranja. za uzajamne odnose s drugim ljudima. isključivo autoritarno ili stihijski. zatim sugestijom i identifikacijom. Odlaskom dece van grada pored fizičkih aktivnosti značajana je klimatska promena naročito iz industrijski zagađenih gradova. Život deteta započinje u porodici. izražavanja sopstvenih misli i osećanja. rezanje. na topoganu itd. Medjuljudski odnosi imaju i svoj 4 . pravljenje sneška. neće reći ni jedan drugi sem demokratskog. razna umetnička dela i dr. srednja starosna grupa ima dva puta nedeljno od drugog polugodišta a starija i najstarija grupa ima tri puta nedeljno fizičke aktivnopsti. Stilovi vaspitanja dece i medjusobni odnosi u porodicama mogu biti demokratski. a aktivnost dece zajedno sa njihovim položajem u porodici. moralni i estetski razvoj deteta. penjanje uz merdevine. igre loptom. sa poboljšanom krvnom slikom. Postoje i usmerene aktivnosti koje se odvijaju po starosnim grupama. Od kvaliteta odnosa u njoj zavisiće u velikoj meri intelektualni. Intelektualni razvoj deteta ima udela u svim ostalim aspektima razvoja ličnosti. spremniji za fizičke napore i nastupajuće infekcije. u boljoj kondiciji.

Intenzivnost rasta je najveća u intrauterinom razdoblju života. saznaje i na taj način se razvija i intelektualno:manipulisanjem predmetima ili igračkama. Raznovrsnost i složenost pojava koje okružuju dete podstiču stalnu dečju radoznalost i saznajnu aktivnost.dete želi da zadovolji. Po Piježeu. intelektualni i emotivni razvoj. ovaj zaljučak ne deluje preterano ozbiljan. popraviti u kasnijem uzrastu. godine (u zavisnosti od pola). procenjivati. godine kod devojčica. dok je rast u širinu i porast telesne mase posledica delom rasta koštanog tkiva. socijalizaciju. razumevanja onog što je bitno i konstantno. pratiti. strukturi koju on već ima. a okolina neiscrpan izvor njegovog saznanja. trend rasta nije linearan i organi u toku rasta ne povećavaju samo svoju masu nego menjaju i svoju strukturu. a čiji efekti se manifestuju u kasnijem periodu. ali ne tako intenzivno. Svoju glad za činjenicama. Odvojeni prikazi pojedinih psihičkih funkcija i procesa. a to su da intenzivnost rasta pojedinih organa nije uvek jednaka. što povezuje moralna i intelektualna osećanja sa estetskim. do 14. fizičke i druge aktivnosti potrebno je meriti. Procesi rasta i razvoja se intenzivno odvijaju u pomenutom dobu. kada je njihov organizam veoma podložan raznim uticajima. mišićnog sistema itd. srećno i sigurno u toku igre. sigurnosti i medjusobne povezanosti roditelja sa decom u porodičnom okruženju. oblika ponašanja. kontrolisati i kroz nastavni i trenažni proces korigovati. pre svega. aktivnost deteta se sastoji u:asimilaciji i akomodaciji. Prva faza ubrzanog rasta obuhvata period od ronenja do 3. jer navedeni vidovi ponašanja. Rast deteta u visinu i porast telesne mase kao najmarkantnijih pokazatelja fizičkog rasta. predstava) postojećoj saznajnoj strukturi pojedinca. njihov motorički. pubertetski porast u visinu) – od 11. njihovo ponašanje. Rast i razvoj su dinamični procesi koji se ne mogu posmatrati izolovano. pojedinac svoju saznajnu strukturu prilagodjava novim saznajnim elementima i njihovoj prirodi. odnosno realnije slike deteta o svetu oko njega. Postoje izvesne zakonitosti rasta deteta koje je bitno znati prilikom rada sa decom. Sledi prva faza usporenog rasta. To bi bila velika greška. S obzirom na izuzetnu radoznalost. ali ona i izgradjuje tu organizaciju.saznajno-manipulativnom aktivnošću. Adaptacija je uslovljena postojećom organizacijom pojedinca. Uspešno saznajno prilagodjavanje individue sredini i životu uopšte (adaptacija) je rezultat interakcije asimilacije i akomodacije. Neke negativne efekte nije moguće. Nakon toga nastupa druga faza ubrzanog rasta (tzv. funkcije i procesi ne samo što su medjusobno isprepletani nego i medjusobno utiču jedni na druge. motivisano. ali dete i uči kroz igru. a zatim postepeno opada. U toku nje dete razvija svoje sposobnosti shvatanja. Kada je reč o asimilaciji reč je o prilagodjavanju unetih sadržaja (opažaja. To je naročito važno dok su deca u predškolskom i mlađem školskom uzrastu. upotrebljavanju opažaja pa i korigovanju pogrešnih opažaja. ili je veoma teško moguće. ne idu uporedo. To je izuzetno značajno s obzirom da je dečje saznanje rezultat njene aktivnosti u sredini u kojoj se kreće. godine života. -Osnovna spona medju svim ovim aspektima razvoja je aktivnost deteta. Razvoj se nastavlja i po završetku rasta. kao i pojedinih grupa tih funkcija i procesa mogu da stvore pogrešan utisak da su oni i u stvarnosti odvojeni. respiratornog. Putem igre se upoznaje i svet socijalnih odnosa. U slučaju akomodacije.estetski aspekt i predstavljaju najčešću temu svake grane umetnosti. dete je najveći istaživač. od koje u najvećoj meri zavisi tok razvoja. Naizgled. 1 UZRASNE KARAKTERISTIKE DECE Biološki rast i razvoj dece. Nezamenljiv vaspitni činilac je osećanje ljubavi. Rast u visinu najviše se odvija na račun rasta koštanog tkiva (noge I kičma). 5 . Time se doprinosi formiranju pojmova. od 4. delom rasta nervnog. menusobno su zavisni i dopunjuju se. pa sve do 11-13. Dete je aktivno.

Njihova istraživanja su pokazala da sa uzrastom konstantno raste telesna visina u proseku za oko 5-8cm. Rad mišica. od svoje treće do sedme godine. to je i ova razlika sve veća. Kod ostvarivanja ovih zadataka u radu s predškolskom decom. Fizičko vaspitanje predškolske dece jeste prvi korak ka opštem razvoju zdrvog vaspitanja čoveka. Na taj način bolje upoznaje sredinu u kojoj se nalazi. Kostur deteta u mnogome se razlikuje od kostura odraslog čoveka. Pre svega. U porenenju sa prve dve godine života. Na kraju sledi druga faza usporenog rasta koja započinje u 14. godišnji prirast telesne visine i težine nije tako izražen. da može visoko preskočiti. toliko i obzirom na unutrašnje organe. utiske i svoje životno iskustvo. ističe se razlika u proporciji delova kostura. Važno je. da dete zavoli to kretanje. Mišicna su vlakna kod deteta tanka. naziva se dinamički. U životu deteta predškolskog doba vrlo važnu ulogu ima kretanje. dete je nestabilno u svojem kretanju. Neke vežbe koje izazivaju pojačano proticanje krvi ka mišicima i kostima. priznat je kao jedan od najvažnijih zadataka u vaspitanju predškolske dece. deca se nalaze u relativno stabilnoj razvojnoj fazi. Može se reći da predškolski i mlani školski period karakteriše postojan i ne tako buran rast i razvoj dečjeg organizma.odnosno od 13. Po karakteru rad mišica može biti dinamički i statički. Trogodišnje dete može hodati i trčati. Kostur deteta razlikuje se od odraslog takođe oblikom kičme i grudnog koša. 2008. kod izbora sredstava i metoda fizičkog vaspitanja. Dečija muskulatura.: Trend razvoja antropometrijskih karakteristika dece. pa iako se telesne proporcije tokom ovog perioda menjaju. skače i igra se. i koji je praćen pokretima u zglobovima. Dete ima neodoljivu potrebu za kretanjem. ali se to kretanje razlikuje u starijim godinama. Većina dosadašnjih istraživanja ovog antropološkog prostora bavila se praćenjem telesne visine i mase kroz različite uzrasne periode dece. Novi Sad. što je veći vremenski razmak između njega i odraslog. koliko obzirom na opštu težinu tela. B. Novorođence ima veliku glavu. do 16. koji se razvija i koji raste. pravi nejednake korake. potrebno je voditi brigu o karakteristicnim osobinama dece na tom uzrastu. Važno je naprotiv. Proces okoštavanja brzo se razvija i kosti su u takvom stanju dosta neotporne. Kod novorođenčeta težina muskulature čini blizu 23% težine čitavog tela. Kostur deteta predškolske dobi mekan je i podvrgnut raznolikim iskrivljenjima. Mišici se razvijaju postepeno. Kod telesnog vežbanja predškolske dece potrebno je voditi računa o njegovom delovanju na organizam. i postotak sadržine vode u njima je veće nego kod odraslih. 1 Popović. godini kod devojčica. kao i masa tela za oko 2-3kg godišnje. odnosno. neke ga usporavaju.1 Deca pre stupanja u školu. Ono želi da po ceo dan trci. Što je dete mlađe. koji se sastoji u naizmeničnom stezanju i rastezanju. 16. Jer fizičke vežbe mogu različito delovati na razvitak deteta. njegovo zdravlje. Mali broj autora se bavio praćenjem ostalih antropometrijskih mera kroz različite uzrasne periode dece. Materijalne okolnosti porodice bile su u većini slučajeva od velike važnosti pri vaspitajnu dece. kod predškolskog deteta oko 27% a kod odraslog muškarca dostiže 42-44%. Akcijom i igrom dete pokazuje svoja osećanja. godine kod dečaka. razvijala su se uglavnom u okviru porodice i pod uticajem njene okoline tih životnih prilika. razvija se slabo i po težini je mala. godini kod dečaka. 6 . u poređenju sa muskulaturom odraslog čoveka. Briga za dete. kratke ruke i noge. da može brzo i dugo trčati. a kasnije oni iz manjih. tj. Takvo vaspitanje ima uostalom mnoge zadatke i služi se raznim sredstvima. pogoduju njihovom rastu. Budući da ima srazmerno veliku glavu i kratke noge. normalni fizički razvitak. Najpre se razvijaju mišici iz većih mišicnih grupa. Kretanjem se razvija njegova snaga i jača njegovo zdravlje. ljulja se i vrlo je nesigurno. zdepasti struk. Nije važno za dete predškolskog uzrasta. da dete vežbajuci različita kretanja postigne skladnost i pravilnost vežbe.

psihološki.Za razliku od dinamičkog rada . izmedu šeste i sedme godine veći porast u visini. Poznavanje rada disanja i krvotoka kod dece ima veliko značenje koliko za organizaciju fizičkog vaspitanja uopšte. nikotin idr. da je prisilno sedenje u školi glavni razlog zastoja u razvitku. Dolaskom deteta u školu i njegovim uključivanjem u obaveze i život škole nastaju u razvoju deteta velike promene. te slabijom opuštenošcu deteta uopšte. ni po funkciji. U stručnoj literaturi ima brojnih dokaza. zastoj. pokazuju u istom vremenskom razdoblju.statički rad ne daje vidljiv rezultat gibanja u prostoru. Pre polaska u školu dete se u daleko vecoj meri ponašalo po vlastitim impulsima. a sve u cilju zadovoljenja nagona i potrebe za kretanjem. Sve te osobine dečijeg organizma i sva ta obeležja njegovog doživljaja jesu faktori. nego što je to bilo 7 . u igri. Ti se organi prilagođavaju zahtevima. koje postavlja pojedini rad. a zatim veliko opterećenje kičme zbog sedenja usled čega može doći do nepravilnosti u njenom rastu. a proces okoštavanja postepeno se nastavlja. da li je uzrok zastoja u rastu posledica školskog života ili pak. prirodni tok razvoja. opterećenjem mišljenja. ne vlada u naučnim krugovima jednako mišljenje. ipak se pretpostavlja. toliko i za izbor i primenu gradiva. Kod predškolske dece opaža se celi niz osobina. njihovu primenu i metode u radu fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. Prema nekim statističkim podacima. Glavna osobina dečijeg kostura je njegova plastičnost. Zglobovi sa svojim vezama još ne pokazuju dovoljnu čvrstocu i izgradenost. a na vaspitačima je da taj zadatak izvrše sa što manje poteškoca za razvoj deteta. Dete predškolske dobi udiše u minuti 22-24 puta. postavljenih zadataka itd. Telesno stanje učenika ove faze obeleženo je i nadalje procesom rasta i razvitka. u poređenju s odraslim. zavise od kriterijuma koji su u određenoj situaciji primarni (biološki. Uopšte se smatra. ali vežbe moraju u svakom slučaju odgovarati stupnju telesnog razvitka. Postoji više takvih klasifikacija i one. Kod izbora telesnih vežbi potrebno je paziti na osobine krvotoka i organa za disanje. ne postoji samo nazadak u rastu već i u drugim procesima tela. a pošteđeno je od raznih štetnih uticaja (alkohol. To ne znači da se kod rada s decom mora izbegavati veći ili manji fizički napor. Kosti su usled hrskavičnih delova gipke i meke. Nije dovršeno diferenciranje stanica kore velikog mozga u lobanji i odgovarajucih psiho-motornih centara. deca koja ne polaze u školu. kao što su funkcionisanje krvotoka. Proporcije pojedinih delova tela daleko su povoljnije. Srce koje nije opterećeno napornim radom ni teškim uzbuđenjima. da usled novog opterećenja u školi. nije dovršena mijelizacija nervnih vlakanaca. Bez obzira na razna mišljenja o uticaju škole na decu. disanje itd. a vezani su najviše za vreme polaženja u školu. koji nas upućuju na izbor sredstava. da drži telo i pojedine delove u određenom položaju. Za statički rad je karakteristično više ili manje trajnih napora mišicnih grupa. trajanje nastave. da prelaz iz slobodnog bezbrižnog načina života i školska ogranicenja ostavlja velike negativne posledice na dalji rast i razvitak deteta. koji upravlja pokretima. ograničenjem kretanja i pomanjkanjem svežeg vazduha i sunca. i u težini. U prvom redu usporava se njegov brži rast. da je ta promena u rastu tj. dok odrasli samo 16-18 puta. koje su u vezi sa nedovoljno razvijenim nervnim mehanizmom. izvršene su klasifikacije na uzrasne celine-grupe. Zato je često potreban veliki napor. i drugim ranovrsnim telesnim pokretima. On je usmeren ka tome. pedagoški). Što se tiče disanja. nastala pod uticajem novih okolnosti škole. Razlozi se mogu tražiti i u mnogim zahtevima škole. dete se nalazi u lošijem položaju.) radi bez ikakvih poteškoca i precizno. Srce i krvni sudovi u povoljnom su odnosu prema organizmu. Za lakše i kompletnije proučavanje predškolskog uzrasta. gde deca idu u školu pre navršene sedme godine i gde deca pre toga nisu bila podvrgnuta radu u vaspitnim ustanovama za predškolsku decu. u koji dete stupa oko pete godine. To se opaža. prostorije. uglavnom. Nervni sistem nije izgraden ni po svom anatomskom razvoju. od onih koji polaze u školu. Nadalje se opaža. trčanju. O tome. Pomanjkanje gibanja obično se navodi kao glavna bolest školskih početnika. Društvo putem vaspitanja postavlja zahteve i stenovita opterećenja.

U duševnom pogledu dete iz svog sveta fantazija ulazi u stvarnost škole. Igre u toj dobi još uvek imaju obeležje pojedinačnog stremljenja unutar razrednog kolektiva. Kod učenika dolazi naprotiv. dok je interes deteta za školske zadatke u početku.1 Psihomotorni razvoj predškolske dece 8 . 1. Razumljivo je da deca s obzirom na ove osobine dečjeg organizma kao i na psihičku strukturu ne podnose nikakva veća i trajnija opterećenja. Razdoblje od osme godine i dalje. Kola i igre sa pevanjem dečaci sa osam godina već manje vole. Od njega se obično traži koncentracija pažnje i volje. ali nakon takvog rada. a kičma poprima svoj normalno savijeni oblik. Opaža se neko obuzdavanje i umerenost u delatnosti učenika.kod dece predškolskog uzrasta. nastaje ta kolektivna povezanost. ne podnosi dugotrajan i naporan rad. jer to i sami prema svojoj vitalnosti očekuju. kretnje rastenje i koordinacija vrlo slaba. neskladno trci i skace. ispred statičkih. Nervni sistem napreduje u svom razvitku. te to dovodi do nekih nespretnosti i slabosti celog rada mišicne skupine. slobodnog i skladnog načina kretanja kao da nestaje. pa bila to igra. Razlike u polu ne pokazuju se samo u telesnom razvoju kao jači i razvijeniji predeo grudnog koša. nije toliko osetljivo. Mišićna se vlakna pojačavaju što dovodi i do povećanja snage deteta. a deca postaju nespretna. Težnja za igrom je glavni socijalni smisao kod dece osnovne škole. Budi se samostalnost u radu i postepeno dolazi do izražaja vlastita volja. Svest o zajednici. Muška deca sa više zamaha i poleta učestvuju u radu kod telesnog vežbanja nego ženska. Rast mišica u dužini ne teče uporedo sa rastom kostiju. Kolektivizam se mora odgajati. Dok se kod učenika pre svega razvija brzina i jačina pokreta. Organi za disanje i krvotok srazmemo se povećavaju. Deca u tim razredima pokazuju već priličnu spretnost. već i u načinu primanja. te se teško podvrgava novim zahtevima učitelja. Takmičenja. To je period usporenog rasta. Muškoj deci se mogu postavljati nešto teži zadaci. relativno mali. Kretnje postaju uskladenije i sve se više uvida nestajanje nepotrebnog obilja pokreta. Deca u osnovnoj školi još nemaju dovoljno smisla za složeniji skupni rad. Dete teško i nespretno hvata dobacenu loptu. U organizovanoj se delatnosti oni dobro snalaze. Smisao za zajednicu formira se u dobi školskog detinjstva više putem zajedničkog. koje bi se inače mogle korisno upotrebiti za razvitak deteta. ali ne prema igrama kojima deca po svojim telesnim i duševnim sposobnostima nisu dorasla. kod učenica se opaža usklađenost i ekonomičnost gibanja. One više paze na oblik kretnje i njeno skladnije izvođenje. ali ne u tolikoj meri da su sposobni za veće napore. ali još ne toliko da može podnositi opterećenja kao u starijoj dobi. Trčanje i igre sa loptom poprimaju u toj dobi drugo obeležje nego li kod devojčica. kao da se dete naviklo na nove prilike u školi. dete u osnovnoj školi. U toj dobi treba davati prednost dinamičkim vežbama. Usled svih tih karakteristika u razvoju mišića. koliko god to školske prilike dozvoljavaju. Deca su u toj dobi još vezana za vlastite interese. čak ih i odbacuju. U rastu mišica opaža se dalje povoljno povećanje njihove težine. U pokretnosti deteta osnovne škole nastaje znatna promena. dete više ne reaguje na svaki podražaj spoljašnjeg sveta. To se jasno opaža i kod igara. rvanje i slične igre postaju življe i uzbudljivije. izvođenja i iživljavanja kod pojedinih vežbi. izrazitiji mišići itd. više do izražaja snaga i borbenost.. nakon prvog pojacanog rasta u visinu. Rast i razvitak pojedinih organa sve više to napreduje. smisao za kolektivni rad nije u naravi deteta još dovoljno izražena. te prema tome igre nisu još tako pogodno sredstvo kao u starijoj dobi. a posebno u prvim razredima. skupnog rada i bez ikakvog posebnog izbora i zahteva učenika. i dobijaju prve oznake borbenosti. S obzirom na pomanjkanje dovoljne koordinacije pokreta treba izbegavati onakve pokrete koji zahtevaju veliku spretnost i rad više skupova mišica. Sve to zahteva trošenje mnogih snaga. Sve takve pojave i činjenice opravdavaju već u toj dobi odvojenu nastavu fizičkog vaspitanja.

Uzrast na kome se pojedini stadijumi javljaju može varirati u izvesnoj meri. Tri najvažnija tipa učenja za razvoj deteta. odnosno. 1. u iščekivanju da će se određena funkcija javiti kada mozak bude za to dovoljno zreo. Kognitivni razvoj deteta. 9 . dok akomodacija predstavlja promenu postojećih strategija u odgovoru na nova iskustva ili informacije. Ovakvo shvatanje bilo je praćeno ranim. Među brojnim teorijama dečjeg razvoja izdvajamo one koje su značajno uticale na savremene stavove i praksu pedijatara. 1. Dalji razvoj unutrašnje. što vodi pojavi namernog i svrsishodnog ponašanja. a njihovo postupno razotkrivanje nastaje spontano. sveopšti biološki princip. odnosno. jesu učenje direktnim potkrepljivanjem. u suštini. Ono počinje da razlikuje sebe od okolnog sveta. i viši stadijum je uvek složeniji od prethodnog. Ovakva shvatanja su negirala ili minimizirala uticaj sredinskih činilaca i iskustva na razvoj i vodila pasivnom stavu u tretmanu dece sa usporenim razvojem. Teorije dečijeg razvoja razlikuju se i po tome da li razvoj sagledavaju kao diskontinuiranu pojavu (teorije stadijuma) ili kontinuiranu (ne-stadijumske teorije). Savremena shvatanja vide razvoj kao rezultat interakcije bioloških i sredinskih činilaca. Prema prvoj grupi teorija. Najpoznatiji zastupnik ovakvih shvatanja bio je Gesel. prema ovim toerijama. biologistička jer tvrdi da su osnovne kognitivne strukture. godine). težnja ka ravnoteži. One ne vide razvoj kao nepromenjivu. preoperativni. Na jednom kraju su bile teorije prema kojima je mozak deteta na rođenju „prazna ploča“ (tabula rasa) i celokupni razvoj je posledica učenja i iskustva. Pijažeova teorija je. tzv. raznolikiji i složeniji. stadijum formalnih operacija. Najpoznatije teorije stadijuma su Pijažeova i Frojdova. urođeni obrasci. međusobno se razlikuju i hijerarhijski su organizovani. Sredinski činioci mogu modifikovati formu. i najzad. zavisno od inteligencije deteta i sredinskih činilaca. teorije socijalnog učenja. refleks hvatanja ili sisanja) dok su operacije znatno složenija unutrašnja kognitivna pravila.Tokom poslednjih pedeset godina teorije dečjeg razvoja kretale su se u okviru krajnjih suprotnosti. unapred sadržane u mozgu. odvija se kroz sledeće stadijume: senzomotorni. da bi krajem prve godine uvidelo da okolni predmeti nastavljaju da postoje i onda kada se izgube iz vidnog polja (permanentnost objekta). Dete uviđa da svojim ponašanjem može da utiče na okolinu. slede jedan za drugim u nepromenljivom redosledu.2 Pijažeova teorija kognitivnog razvoja Najsveobuhvatnija teorija kognitivnog razvoja je Pijažeova teorija. Na drugom polu nalaze se teorije prema kojima su sve sposobnosti deteta urođene. Jednostavni i kruti motorni obrasci koje dete donosi na svet rođenjem (refleks sisanja. a razvoj se sastoji u prilagođavanju ovih struktura zahtevima sredine kroz procese asimilacije i akomodacije. zatim stadijum konkretnih operacija. iskustva. tokom biološki određenog procesa sazrevanja mozga. nego smatraju da se ponašanje deteta oblikuje pod uticajem kognicije. koja se javljaju kasnije tokom detinjstva. hvatanja) uvežbavanjem postaju precizniji. Među ne-stadijumskim teorijama najpoznatije su tzv. prema Pijažeu. ali su takva očekivanja izneverena. Sheme su unutrašnje predstave izvesnih specifičnih akcija ili ponašanja koje su prisutne već na rođenju (npr. Senzomotorni stadijum (od rođenja do 2. prema Pijažeu. koja predstavlja. ali ne i strukturu stadijuma. rigidnu sekvencu unapred određenih stadijuma. sheme i operacije. učenje imitacijom i učenje indukcijom. često vrlo drastičnim stimulativnim vežbama u pokušaju da se razvoj unapredi ili ubrza. Ravnotežu između procesa asimilacije i akomodacije osigurava proces uravnotežavanja. razvoj deteta se odvija kroz stadijume koji su jasno definisani. jezika i iskustva. Asimilacija predstavlja prilagođavanje iskustva ili predmeta već postojećim strategijama ili konceptima. ali su redosled javljanja stadijuma i njihov sadržaj nepromenljivi. i njen uticaj na obrazovni proces dece u proteklim decenijama bio je ogroman.

i ponašanjem dominiraju motorne aktivnosti. naročito u prvim godinama života. 4. ali i ličnosti deteta u celini. Dete je u stanju da vrši mentalne operacije „u glavi“. Zbog toga se o stepenu razvoja u prvim godinama života sudi na osnovu procene psihomotorike. manje egocentrično i manje zavisno od neposrednih perceptivnih iskustava. da „rasuđuje o mišljenju“. da razume metafore. određen vremenskom i prostornom blizinom tih događaja. 10 . Normalan razvoj je onaj koji je tipičan. zatim. Dete. mislima i željama. ove funkcije su još nedovoljno razlučene. U opisivanju nezadovoljavajućeg razvoja najčešće se koriste termini “usporen razvoj”. uobičajeno je da se pri proceni razvoja posebno razmatraju pojedine oblasti koje čine tu ličnost: psihomotorika. Ono isto tako veruje da između događaja postoji direktan i neumitan uzročnoposledični odnos. “retardacija” i “disharmoničan razvoj”. govor. Drugim rečima. da računa.3 Psihomotorni razvoj Iako ličnost deteta predstavlja nedeljivu celinu. bez obzira na promenu izgleda ili prostornog rasporeda. Psihomotorni razvoj se najčešće opisuje terminima “normalan”. naime. da formuliše opšte zakone i principe. npr. direktna posledica. na primer. Na početku razvoja. Razvija se apstraktno mišljenja i dete postaje sposobno da misli u apstraktnim kategorijama. o klasama predmeta i o odnosima među klasama. dete misli da je bolest. zapremina ili masa. Stadijum konkretnih operacija (7 do 12 godina). Mišljenje je pod jakim uticajem nesporednog perceptivnog iskustva i dete ne shvata da fizička svojstva predmeta kao što su broj. ali samo na osnovu jednog svojstva – npr. na prvom mestu razvojem govora. uobičajen. individualne razlike u razvoju i najzad. naročito kortikalnih struktura. veruje da su predmeti oko njega. obdareni osećanjima. da donosi zaključke na osnovu apstraktnih pretpostavki. celokupna živa i neživa priroda. odnosno. Tako. očekivan za uzrast i bez abnormalnosti. da misli o predmetima. Značajna nova odlika misaonog procesa u ovom periodu jeste reverzibilnost koja omogućava da dete postepeno ovlada konzervacijom broja (6 godina). plastičnost dečjeg razvoja. boje ili oblika. Razvoj govora omogućava predstavljanje predmeta simbolima i rečima. zapremine (7 godina) i mase (8 godina) što predstavlja osnov matematičkog mišljenja. od prostijih ka složenijim funkcijama. Prosečan uzrast je računski dobijena vrednost (norma) oko koje se ostale vrednosti podjednako grupišu. Druga odlika mišljenja deteta u ovom periodu jeste animizam. baš kao i ljudi. Stadijum formalnih operacija (počev od 12 godina). Mišljenje deteta je egocentrično. Dete sagledava svet samo iz svoje sopstvene perspektive i ima teškoća da prepozna postojanje drugih stajnih tačaka osim sopstvene. osećajna i saznajna oblast (inteligencija). 2. odnosno. ostaju nepromenjena. Mišljenje deteta je logičnije. Nove sposobnosti sve više usmeravaju mišljenje adolescenta ka hipotetičkim i ideološkim pitanjima i ka budućnosti. dete još nije ovladalo operacijom konzervacije. Preoperativni stadijum (2 do 7 godina). Dete je u stanju da vrši klasifikaciju predmeta. 1. kazna zbog njegovog lošeg ponašanja koje je neposredno prethodilo pojavi bolesti. neravnomernost u ritmu razvoja pojedinih funkcija.mentalne predstave objekta omogućen je jačanjem funkcija simbolizacije u drugoj godini života. Pri proceni psihomotornog razvoja treba imati na umu osnovne zakonitosti razvoja: određeni redosled. Psihomotorika je tokom čitavog detinjstva blisko povezana sa sazrevanjem i grananjem osećajnog života i sa razvojem inteligencije i mišljenja. “prosečan” i “nezadovoljavajući razvoj”. Poznavanje stepena i kvaliteta organizovanosti psihomotorike deteta je značajno i zbog toga što psihomotorika predstavlja i najprikladniji put za podsticanje sazrevanja nervnih. 3. sopstvena ili nekog od članova porodice.

Mnogi smatraju da termin nije pogodan jer stigmatizuje dete. disleksije. vidne. homeostaza i regulacija temperature) dobro su razvijene kod zrelog. umesto izraza “mentalna retardacija” sve se više koristi izraz “nemogućnost učenja” (learning disability). ali su svi ovi odgovori po refleksnom tipu i u funkciji su preživljavanja deteta. Globalan nesklad koji zahvata sve oblasti ličnosti deteta naziva se opštom razvojnom disharmonijom. disanje. Postoji mogućnost da deca usporenog razvoja “nadoknade” zaostajanje u razvoju i sustignu decu svog uzrasta. ali su sve ostale funkcije nezrele.Dete sa usporenim razvojem razvija se sporije od očekivanog i zbog toga kasni u odnosu na decu svog uzrasta. čak i pod pretpostavkom da se razvoj odvija ubrzanim tempom. i u osećajnoj oblasti (intelektualna inhibicija. prema Desetoj međunarodnoj klasifikaciji bolesti (MKB-10) spada u takozvane pervazivne poremećaje razvoja. Novorođenče i razvoj u prvoj godini života Promene koje se odigravaju u prvoj godini života spadaju u najobimnije. 11 . varenje. elektivni mutizam). U zemljama zapadne Evrope. da uči. diskalkulije. Na rođenju. 1. Ovde spadaju teškoće vezane za razvoj govora (razvojne dislalije i disfazije). dete je zarobljeno u biološke reflekse. govor. taktilne i mirisne draži okretanjem glave. disortografije). i da ga treba izbegavati. naročito u Velikoj Britaniji. najintenzivnije i najznačajnije tokom celog razvojnog perioda. Potrebno je vreme i iskustvo da bi dete ovladalo svojim čulima i bilo u stanju da ih koristi za komunikaciju i kontrolu spoljašnjeg sveta. psihomotorike (psihomotorno nestabilno dete. Disharmoničan razvoj označava da postoji zaostajanje ili neuobičajenost u razvoju pojedinih oblasti koje čine ličnost deteta (psihomotorika. zatim smetnje u saznajnoj oblasti (razvojne disgnozije. osećanja. i da je postepeno kontroliše. grimasama ili čak plakanjem. izlučivanje. razvojne dispraksije i disgrafije). i da je malo verovatno da se normalni razvoj može dostići. među koje se ubraja i autizam i autizmu slični poremećaji. da bi na kraju prve godine života bilo u stanju da prepoznaje svoju okolinu. Novorođenče reaguje na jake zvučne. ali je za to neophodno da se razvoj odvija bržim tempom od normalnog za dati period. Slika 1 Psihomotorne sposobnosti Retardacija je izraz koji označava da je dostignuti nivo razvoja značajno ispod očekivanog za uzrast. koja. Osnovne telesne funkcije (cirkulacija. i postepeno im se otima. treptanjem. inteligencija) dok su ostale funkcije normalne ili približne za uzrast. donesenog novorođenčeta.

Na rođenju. 12 . tzv. manipulacija rukama) odvija se u medio-lateralnom pravcu: dete prvo ovladava pokretima iz velikh zglobova ramena. prstiju. a kasnije i stajanje i hodanje. naročito manipulativnih veština i sposobnost koordinacije akcija deteta. na prvom mestu majke deteta. Uvežbavanjem. Redosled razvoja motornih i govorno-jezičkih sposobnosti i društvenosti deteta prikazan je na tabelama 1 i 2. da iskaže svoje želje i misli. Za uspešan razvoj finih motornih funkcija neophodan je i neometan razvoj vida i koordinacija između ovih funkcija. raspoznaje bliske osobe i raduje im se. Njihov značaj je u tome što ukazuju na aktivnost nervnog sistema odojčeta i predstavljaju osnovu za kasniji motorni razvoj. Oštećenje čula vida (slepa deca) usporava razvoj fine motorike. Razvoj fine motorike (hvatanje. a pokreti su nagli. i automatski hod.4 Redosled razvoja motornih i govorno-jezičkih sposobnosti Na rođenju dete spontano zauzima fetalni položaj zbog prevage tonusa mišića fleksora nad ekstenzorima. Primarni refleksi iščezavaju do polovine prve godine života i bivaju zamenjeni tzv. privrženost. Psihomotorni razvoj od druge do šeste godine. temperatura) ali se vremenom razvijaju osećanja vezana za spoljašnje događaje i za osobe. Ono postaje svesno stalnosti sveta i osoba. spavanje. 2. kao i predmetima i situacijama. Grubi razvoj motorike i čula u prvoj godini deteta odvija se u interakciji sa psihološkim razvojem deteta. odvija se i razvoj govora. Nakon prvog rođendana nastavlja se intenzivni razvoj motornih. po refleksnom tipu. Na rođenju i u prvih šest meseci života prisutni su takozvani primarni (primitivni) refleksi među kojima je najznačajniji Moroov refleks. i jasno ih razlikuje od nepoznatih osoba. sekundarnim refleksima među kojima su za razvoj funkcije hodanja i hvatanja posebno značajne potporne reakcije. Motorni razvoj u prvoj godini života odvija se cefalo-kaudalnim pravcem: dete prvo uspostavlja kontrolu mišića vrata i održava položaj glave. odnosno. zna da predmeti i osobe postoje iako trenutno nisu na dohvat ruke ili u vidnom polju. Paralelno sa saznajnim i osećajnim razvojem. Istovremeni razvoj jezika i govora omogućava da dete bolje razume okolinu. zatim lakta. ove aktivnosti postaju sve preciznije i omogućavaju da dete aktivno istražuje svoju okolinu što ono i čini sa velikim interesovanjem i zadovoljstvom. Krajem prve godine dete je sigurno vezano za majku.1. Na tom uzrastu dete već poseduje rane koncepte vremena i prostora. što stimuliše dalji razvoj socijalnih interakcija deteta. unutrašnjim svetom deteta dominiraju osećanja prijatnosti ili neprijatnosti. asimetrični tonični refleks vrata (ATRV). Glava deteta mlitavo pada. i najzad. Između deteta i majke razvija se posebna osećajna veza. zatim mišića trupa što omogućava sedenje. vezana za zadovoljenje osnovnih potreba deteta (hrana.

Spretnije ranije motorne veštine. kuća. pokazuje gura i vuče igračke na točkovima. muziku i brže. na pr. nozi. pokret. Voli da šara olovkom. stolice. Stoji na jednoj Ubrzani razvoj spretnosti ruku. Uživa u grupnim aktivnostima. Vežba koordinaciju oko-Penje se na stolice. Hoda po pravoj liniji. Voli može koristiti za testiranje razne penjalice i kutije iz kojih ulazi vizuelne sposobnosti. Zrelije i izlazi. Okreće listove Dobro prosuđuje veličinu i položaj knjige jedan po jedan. Igra je značajna i kao dijagnostičko i terapijsko sredstvo u detinjstvu. Pokušava da crta Hoda postrance i unazad. postaje društveno i saradljivo. koristeći se ovom Počinje da prepoznaje slova što se sposobnošću za istraživanja. oponaša Pokušava da udara i baca loptu. Mnogo je veštije nogu. Odgovara na ritam.Tabela 1 Redosled razvoja motornih i govorno-jezičkih sposobnosti Uzrast 12 – 18 meseci 18-24 meseca 2-3 godine 3-4 godine 4-5 godina Motorika. Poskakuje s jedne na drugu Boji crteže. Penje se uz ruka. 13 . Mnogo je brže. Tek nakon osvojene autonomije dete ulazi u mirniju fazu razvoja. Usklađivanje ova dva procesa i ovladavanje autonomijom je često buran proces. nove veštine. da deluje na njega. Malo dete dosta vremena provodi u pobuni. Počinje da niže kuglice i drži makaze. uči da razume svet oko sebe. U drugoj godini se intenzivno odvija proces psihološkog odvajanja (separacije) deteta od majke i osamostaljivanja (individuacija). na pr. Vozi tricikl. na pr. predmeta. ponekad padajući na zadnjicu. Počinje da pravi prepoznatljive Prilagođava brzinu. naročito oko treće godie (faza prkosa). drži olovku. prstom. skrivene želje. Veoma vešto u motornim aktivnostima. Voli da isprobava dvodimenzionalne crteže. okreće listove knjige pojedinačno. Još ne da siđe. ljutnje. Kroz igru dete otkriva svet i ostvaruje svoj zamišljeni svet. Veoma pokretno. da sarađuje i najzad da stvara “zajednički svet” sa drugima. prstima. vertikalne linije. vid i spretnost ruku Razvija se samostalno hodanje. skakutanje. Malo dete najveći deo vremena provodi u igri i ona je od posebnog značaja za njegov razvoj. Vidi male predmete i uzima stepenice držeći se i može pokušavati ih palcem i kažiprstom. stajanje na čovek.Voli da Voli slikovnice. krug. Kroz igru dete izražava ali istovremeno i razrešava svoje strahove.

koje će tek na školskom uzrastu dostići pun razvoj. Tečan govor. Brzina može Kači se za majku. laka i može je primenjivati i obučena medicinska sestra. Igra je uslovljena polom i kulturom detata. Igra se samo ali mu je Razumeva pojedinačne i jednostavne potrebna odrasla osoba u blizini. odraslih. aktivnosti a deca uzimaju uloge odraslih. govora. Voli da sluša i povezuje oponašaju svakodnevne dugačke priče. Toleriše kratka odvajanja i razvija strpljenje u čekanju. magično i tek oko šeste godine života se naziru začeci logičkog mišljenja na konkretnom nivou. Ranjivo u nepovoljnom okruženju. vršnjacima. crtež i govor. Povećane verbalne veštine i Maštovita igra u kojoj se aktivnosti. mu smeta. predmeta i delatnih glagola. Dobro razvijen govor. Razumeva dobro i zlo. Počinje da pomaže u svlačenju i oblačenju. U ovom periodu su sistematski pedijatrijski pregledi deteta ređi. Predškolski uzrast je i period naglog saznajnog razvoja. s njima.” onako kako ga vidi i doživljava. Ova skrining metoda je vrlo jednostavna. Mišljenje na predškolskom uzrastu je intuitivno. bez detinjastih Veće samopouzdanje i sklopova. ali ih treba iskoristiti za skrining poremećaja psihomotornog razvoja. Kod nas se za decu u drugoj godini života koristi Skrining RPM. Postaje svesno kada je vlažno i to Voli ponavljanje reči u pesmicama. Još ne sarađuje sa Izvršava verbalne naredbe. a za uzrast od 3-6 godina Orijentaciona procena psihomotornog razvoja predškolske dece “PRM-3-6 godina”. mada se može igrati u blizini. Sakrivanje po kući. posebno imenica Osamostaljuje se u hranjenju. Ono postaje sposobno da zamisli predmete i osobe i simbolizuje ih kroz igru. Često ima biti razvijena na račun razumljivosti omiljenu igračku ili neko ćebe. Pomaže u čišćenju. Voli male grupe Može želeti da bude “kralj ali se ne identifikuje snažno zamka”. Počinje da deli predmete. naredbe.Tabela 2 Redosled razvoja sluha i govora Uzrast 12-18 meseci 18-24 meseci 2-3 godine 3-4 godine 4-5 godina Sluh i govor Ubrzan razvoj rečnika. Počinje da spaja reči. 14 . Senzomotorni razvoj započet u prvoj godini života nastavlja se i u drugoj i omogućava detetu da razume i deluje na svet “ovde i sada. samostalnost. Ponavlja i hranjenja. Često je Prijemčivo na vođstvo i kontrolu uobičajena eholalija (ponavljanje). peva uspavanke. Koristi jezik za ispitivanje i Može da se buni prilikom usmeravanje akcija.

Oko trinaestog mjeseca naklonost se 15 . • Samostalno se oblači. cipele. Dijete prestaje da plače. Tu emociju izazivaju : kontakt usana sa cuclom. • Zna i imenuje deset izvršilaca radnji. • Crta ljudski lik (“punoglavac”). • Gradi “most” od tri kocke. Zahtevi za decu na uzrastu od 3 godine su: • Penje se i silazi niz stepenice. Iz svog proučavanja napravila je skalu diferenciranja emocija u toku razvoja. • Samostalno crta ljudski lik. mada ova skala ne može poslužiti kao orijentacija kada se koja emocija javlja. Na uzrastu od 3 do 6 mjeseci. neizdiferencirano uzbuđenje. • Ume da pokaže svoj nos. • Oblači se samo. • Govori u potpunim rečenicama. • Crta romb ili krst. razvijaju se skoro jedna za drugom sljedeće emocije : gnev. • Prepričava crvenkapu. • Ume samo da pije iz šolje. NJeni ispitanici su bila deca starosne dobi od rođenja do pete godine. Zahtevi za decu na uzrastu od 5 godina su: • Skače na jednoj nozi i viče dva puta uzastopno. Kararina Bridžers vršilaje posmatranja kako bi utvrdila karakteristične emocije za određene uzraste. • Koristi množinu i zamenice u govoru. a počinje da guče i maše rukama. • Pravi kvadrat od četiri kocke. • Odbrojava deset kocaka. • Tačno crta kvadrat i trougao (kućica sa krovom). uznemirenost (distress). Krajem prvog mjeseca uzbuđenost se izdvaja i prelazi u negativnu reakciju. Zahtevi za decu na uzrastu od 4 godine su: • Stoji nekoliko sekundi na jednoj nozi. Prve dvije izdvojene emocije malo se razlikuju u pogledu vanjskih i unutrašnjih reakcija i situacija koje ih izazivaju. • Razlikuje dve osnovne boje i zna njihove nazive. Krajem drugog mjeseca. • Gradi “kulu” od 4-5 kocaka i “voz” od 23 kocke. 2 EMOCIJE I UZRAST Poznato je da se sa uzrastom dece povećava i broj emocija. • Zna društvene igre. • Precrtava krug. Kod beba se često zadovoljstvo i uznemirenost brzo smjenjuju. škraba. tzv. Zatim je ustanovila da se iz te emocije sazrijevanjem i uslovljavanjem razvijaju postepeno druge emocije. penje si i silazi niz stepenice uz pridržavanje.Zahtevi za decu na uzrastu od 2 godine su: • Trči. Diferenciranje emocija odvija se postepeno. šnira i vezuje pertle. • Konstruiše “stepenice” od deset kocaka. • Zna svoje ime i pol. • Govori kratke rečenice. Od 9 do 12 mjeseci nastaju oduševljenje i naklonost. • Precrtava kvadrat – jedan od uglova može biti zaobljen. • Priča tačno kraće pesmice i priče. usta. • Samostalno oblači neke delove odeće. milovanje i pljeskanje. koje dijete može da doživi. diferencira se pozitivna emocionalna reakcija. • Odbrojava četiri kocke. zadovoljstvo (delight). gađenje i strah. oči. Iz tih ispitivanja izvela je zaključak da odmah po rođenju postoji jedna jedina emocija. Zahtevi za decu na uzrastu od 6 godina su: • Trči uz i niz stepenice. zakopčava dugmad. • Drži olovku.

U ovom periodu cesti su afekti. a u dvadesetprvom mjesecu radost.'' Trogodišnjaci su većini slučajeva za negativne emocije davali spoljna objašnjenja.2 Karakteristike dečjih emocija Emocije odraslih i emocije kod dece bitno se razlikuju. postaje stalnije.grana na naklonost prema odraslima i naklonost prema deci. ne traju dugo i odmah nalaze odgovarajući izraz. pri čemu se pozivaju na ciljna stanja (ili želje) drugih ljudi. Dijete koje je bilo najbliže svakom događaju. emocije su kod deteta u predškolsko doba najjače. 1989. ali kod mnoge dece dokaze da to čine vidimo već u dobi od tri godine. rijetko kad razdražljivo. Ta su deca davala vanjske atribucije.godine deca daju logične razloge za doživljavanje emocija. upućujući na ponašanje poput: ''On se ljuti jer mu je ona uzela igračku.-4. Ovaj razvoj razumevanja uzroka emocija rani je pokazatelj detetove teorije uma : dečjeg razumevanja toga da su njihova vlastita mentalna stanja različita i da se mogu menjati te da se mentalna stanja drugih osoba mogu razlikovati od njihovih. 1993.1 Dečje razumevanje uzroka emocija U dobi između druge i treće godine dolazi do značajnog razvoja jezika. a u kasnijem periodu emocije počinju da se prikrivaju. strepnja. Dječje emocije su kratkotrajne 16 .. razočarenje i nada. razmatraju načine na koje ih se može kontrolisati. ali nije bilo uključeno u njega. Krajem predškolskog perioda emocionalnost i labilnost se povećavaju. U dobi od 3.) 2. Sa odgajanjem dece dolazi i do odgovarajućih promjena. U predškolskom uzrastu osećanje postaje nezavisno od opažanja. nestašno raspoloženje. prije svega po tome sto su dečje emocije jednostavne. Vremenom emocije gube svoju nediferenciranost i dijete postepeno počinje da uči i da se uzdržava od emocija a samim tim stiče vlastiti način izražavanja. koji obuhvata i usvajanje izraza za emocije te razvoj sposobnosti komunikacije o emocijama s drugim osobama. spontane. Uglavnom se vidi da predškolska deca objašnjavanjem emocija upućuju na mentalna stanja protagonista – čine to pozivajući se na ciljeve ili želje protagonista. četverogodišnje i petogodišnje dece u dečjem vrtiću. zavist. pitali su koja se emocija pojavila i šta ju je uzrokovalo. (Astington. U razdoblju od 2-5 godine nastaju stid. a najrjeđe tužno. Djetetova sposobnost takvog objašnjavanja emocija sa dobi se bez sumnje povećava. ali još uvijek je labilno. Postoje sledeće razlike između emocija dece i emocija odraslih: 1. Ali među svim doživljajima. Predškolska deca u naturalističkim okolnostima često objašnjavaju emocije druge dece pozivajući se na njihove želje i vjerovanja. U istraživanjima Fabesa i saradnika (1991) opažači su bilježili detalje pojavljivanja emocija kod trogodišnje. U petnaestom mjesecu javlja se ljubomora. Od tada pa nadalje sasvim je jasno da deca razmišljaju o tome šta su uzroci emocija. a u 45 % slučajeva objašnjenja su bila unutrašnja – uglavnom su se odnosili na neostvarenje detetovog cilja. a preovladavaju uglavnom prijatne emocije. 2. Harris.

tj.pamćenja. 2. udara rukama i nogama pa čak i ujeda. dok je god emocija prisutna ona je intenzivna vise nego kod odraslih. a neka opet traže majku i sl. Dječje emocije su snažne Emocije odraslog čovjeka ne mogu da dostignu onu jačinu kao kod deteta. Zatim. već se on razvija do kraja života jedinke. 3. govora. U strahu se izbezumljuje. da ne ispoljavaju svoje emocije. Te reakcije nikako ne odgovaraju odraslima što često. a i pažnja mu se dugo ne zadržava na jednom predmetu. 17 . jer dečje emocije ne posjeduju gradaciju bez obzira na situaciju. bilo od mraka ili miša i sl. Ono iz stanja velike radosti naglo pređe u nemotivisani plac. U istim emotivnim situacijama svako dijete reaguje na drugačiji način. To znaci da svako dijete ima strah od nečega. podsticanje prirodne radoznalosti i razvijanje motivacije za intelektualni rad i učenje. a onda iznenada iščeznu. Te emocije se pretvaraju u dugotrajna raspoloženja. 4. koji omogućavaju sticanje osnovnih pojmova o broju. pokretima ruku i nogu. uzdržana ljutnja se pretvara u durljivost. ali ne i uvijek. krije i vrišti. nervozom. uvodjenje dece u matematičko-logičke odnose. 2. Međutim. nemirom. a strah u trzanja na svaku promjenu ili zvuk. npr. Emocije deteta su nestabilne Dijete za razliku od odraslih lako prelazi iz pozitivne u negativnu emociju i obrnuto. neka deca se sakrivaju . Na taj način dijete uči da se uzdržava od burnog ispoljavanja svojih osećanja. strah i radost. nego njih dijete burno ispoljava pa se onda one ne gomilaju. dok emocije odraslog čovjeka duže traju i teže se zaboravljaju. Ali to ne znaci da su dečje emocije plitke i površne. veličini i prostoru.Zajedno sa uzrastom emocije se sve više diferenciraju Pod utjecajem okoline i vaspitnim merama deca polako kontrolišu svoje emotivne reakcije. Ove emocije se najčešće javljaju u predškolskom uzrastu ili već oko četvrte godine života ito u prisustvu nekog od autoriteta. Intelektualni razvoj deteta nema svoj kraj. U ljutnji dijete place. Na primjer.3 Pojam intelektualnog vaspitanja Osnovni zadatak intelektualnog vaspitanja je razvijanje saznajnih i izražajnih sposobnosti dece predškolskog uzasta:opažanja. Kazne i opomene za takvo ponašanje imaju takav utjecaj da dijete s vremenom uči da bude uzdržljivo prilikom iskazivanja svojih emocija. Poduzimanjem odgojnih mjera i pravilnom ulogom roditelja menja se i karakter dečjih emocija. sto uslovljava prelazak emocija iz jedne krajnosti u drugu. ima negativan utjecaj na dijete. LJubav i ljubomora. Dijete u toj dobi još nije dovoljno intelektualno zrelo za razumevanje određenih situacija. mašte i mišljenja. bilo roditelja ili odgojitelja u vrtiću. druga placu. Kod dece te emocije se izražavaju punim intezitetom. gestama i sl. To posebno veži za ljutnju.Dijete ispoljava svoja osećanja Djeca nisu u stanju da se uzdržavaju . vrišti. pažnje. Čak i u društvu sa svojim vršnjacima dečje emocije se diferenciraju. 5.One traju svega nekoliko minuta. ljutnja i smijeh smjenjuju se. deca ipak na neki način reaguju. Iz toga se može zaključiti da deca jednostavno nisu u stanju da sakriju ono sto osećaju. Iako ih stariji uče tome. radost u dobro raspoloženje. Emotivna reakcija svakog deteta zavisi od njegovih doživljaja i iskustava. Isto tako i u druženju sa svojim vršnjacima dijete nauci da kontroliše svoje emocije.

to su: 1. onda da su živi svi oni predmeti koji su pokretni.Stadijum konkretnih intelektualnih operacija (početak logike).Stadijum prvih motornih navika. novine itd. 6.Stadijum refleksa ili nasledjenih sklopova. Dete u predškolskom periodu poseduje: senzomotorno. planinu. znanja i nadovezujući iste na unapred usvojena znanja. Sa povećanjem govorne sposobnosti i sa usmeravanjem dečjih aktivnosti počinje da se formira voljna pažnja. Deca lako usvajaju neke sadržaje ne učeći ih napamet već doživljavajući ih na razne načine:dramatizacijom. emocija i mašte deteta. likovnog. intuitivno. 3. Od rodjenja dominiraju čulni doživljaji i motorni razvoj. -artificijalizam-predstavlja verovanje da su ljudi sagradili sve stvari pa čak i recimo. Pijaže razlikuje sledeće faze tog razvoja: 1.senzomotorna faza. pamćenje je sećanje na ono što je doživljeno ili stečeno u prošlosti. da bi ono iz njega izvadilo odgovarajuće predstave. onda je ono sposobnije za detaljno opažanje. ali i šematski. Po Pijažeu. u takvim opažajima. odnosno koordinacija onog što se opaža i pokreta. 2. pri čemu se koristi izvesna koordinacija čula vida i pokreta. Uslovi koji doprinose pamćenju i reprodukovanju stečenih predstava u ovom periodu su: emocionalna obojenost teksta. njihovog izvodjenja u lutkarskom pozorištu ili na crtanom filmu. Karakteristike ranih dečjih opažaja su da su ona pod uticajem čulnih podataka. uporedilo ih sa opažajima i tako usavršilo uspešnost svog mišljenja. Termin koji dete prvi put čuje i za čije se značenje zainteresuje provocira detetovo iskustvo. crtanjem i drugim postupcima u kojima se angažuje njihovo razumevanje i emocije. To znači da dete. njihove privlačnosti. da bi se na nju blagovremeno i na ispravan način moglo uticati. već je to proces koji se razvija pomoću igre. zvučnist i ritam. -animizam-predstavlja težnju deteta da shvati stvari kao žive. odnosno posmatranja. U ovom periodu se stiču prve i najvažnije motorne aktivnosti (upotreba 18 . u toku razvoja mišljenja dete prolazi kroz: -realizam-dete ne shvata da su neke njegove misli ili snovi nešto što van njega ne postoji. dramskog izražavanja i drugih oblika aktivnosti: pričanja priča.Stadijum apstraktnih intelektualnih operacija. 4. Različite sadržaje dete različito opaža. Ona nije neki spontani proces koji se manifestuje u igrama i crtežima. U početku dete smatra da su živi predmeti svi oni koji vrše neku aktivnost. šta karakteriše fizičku i intelektualnu aktivnost deteta. praktično i egocentrično mišljenje. Prvobitni dečiji opažaji su celoviti. da su živi svi predmeti koji se samostalno kreću. prepričavanjem.Stadijum senzo-motorne ili praktične inteligencije i delatnosti. obraća pažnju na najistaknutije elemente. Razlikujemo 6 razvojnih stadijuma koji obeležavaju strukture koje se nadovezuju jedna na drugu. Pažnja u celini zavisi od neposrednih osobina predmeta. bajki. U ovom periodu znatno se razvija dečja mašta. Mišljenje predstavlja razumevanje bitnih veza i odnosa u stvarnosti.dodajući mu nova iskustva. Široko shvaćeno. Pamćenje ne možemo izdvojiti kao posebnu sposobnost of funkcionisanja inteligencije u celini. kao i njegov individualni kognitivni stil odredjuju opšti perceptivni pristup predmeta opažanja. Govor doprinosi potpunijem upoznavanju i razumevanju pojave koja je predmet posmatranja. Da bi se uspešno realizovali vaspitno-obrazovni zadaci neophodno je znati kakve su kognitivne mogućnosti deteta ovog uzrasta. Ako je predmet opažanja detetu naročito interesantan i ono o njemu ima više znanja. kako uči predškolsko dete. Kod dece izmedju 3-4 godine obim pamćenja je veoma uzak. 5. Razvoj u ovom periodu odvija se od refleksnih ili urodjenih pokreta ka namernim pokretima.Ova faza traje do kraja druge godine. slikovitost teksta koja podstiče imaginaciju. kao i poznavanje psihičkog razvoja dece predškolskog uzrasta. Predhodna znanja i interesovanje deteta. koja je veoma značajan uslov pripreme deteta za školsko učenje. Osnovna karakteristika pažnje u toku celog predškolskog perioda je dominacija spontanosti i nenamernosti. Potrebno je znati i prepoznati koja vrsta mišljenja je zastupljena kod deteta. odnosno specifičnosti dečjeg mišljenja. kakva su njegova interesovanja i osećanja.Stadijum intuitivne inteligencije. i na kraju.

Mogućnost doživljavanja emocionalnih reakcija ovisi ponajprije o sazrijevanju ili maturaciji. strah. Dobro poznavanje razvojnih obeležja učenika je uslov za stručni. Umesto stimulisanja dečjih aktivnosti i razvijanja dečjeg prirodnog interesovanja za pojave koje ih okružuju. odnose se na detetovu okolinu. pedagoški i metodski rad. Prvo se stiče koordinacija izmedju pogleda i dohvatanja nekog predmeta. bića ili pojave. pa i osećanja zna da predstavlja simbolima (npr. Emocije se ne uče. ali ne tako intenzivno. Rast i razvoj su dinamični procesi koji se ne mogu posmatrati izolovano. Ti pojmovi. Prva razumevanja kod dece na ranom uzrastu. ali s pravom možemo reći da značajnu ulogu u pravilnom rastu i razvoju deteta imaju i vaspitno obrazovne ustanove u kojima deca provode puno vremena. Oni guše prirodnu radoznalost i prirodne motive učenja. a dijete treba biti okruženo osobama koje ga vole.faza formalnih operacija-dete više nije vezano za konkretnu situaciju. tim veće i teže što je dete mladje. Zaključak Danas se više nego ikada pridaje značaj pravilnom rastu i razvoju deteta. Što je dijete starije kod njega uočavamo veći broj raznih emocija koje postoje kod 19 . tradicionalni oblici učenja više orijentišu dete da nauči ono što se od njega traži.uslovljeni ličnim iskustvom. željama i specifičnim načinom mišljenja. koje mu pomažu i koje ga zabavljaju. i to smatramo početkom logičkog mišljenja. Razvoj se nastavlja i po završetku rasta. To se najbolje vidi na plakanju. Ova faza traje od 7-11 godine. tj. U ranom djetinjstvu emocije koje najčešće dolaze do izražaja su gnev.ruku. Na prvom mestu odgovornost je na roditeljima. jer još uvek nije sposobno da te situacije i veze zamisli na misaonom planu. a rijetko žalost. spontane. Takvi oblici i metode učenja. Problem može da zamisli i reši i na misaonom planu. U organizovanom vaspitnom radu čiji je cilj formiranje svestrano razvijene ličnosti pa i na učenje. imaju daleko štetnije posledice kada se primenjuju u radu sa decom predškolskog uzrasta. češće i kratkotrajne. To je period intuitivnog mišljenja. za verbalne termine. kod dece nisu u logičkom smislu. emocijama. 3.faza konkretnih operacija-javlja se sposobnost deteta da zaključuje logički (shvata uzročnoposledične veze). menusobno su zavisni i dopunjuju se. ljubav i ljubomora. ali je njegova misao još uvek vezana za konkretne situacije. hodanje). ono mora živjeti u emocionalno stabilnoj okolini. jecanju. Onda dete počinje da se koristi i drugim predmetima da bi nešto dohvatilo. a kasnije i na pojmove. 2. jer niti vide niti čuju. Da bismo pridonijeli razvoju emocionalne stabilnosti deteta. Predmete. Ti se termini u prvim fazama razvoja govora odnose na konkretne predmete.slovima) i razume vezu izmedju tih pojmova. ali pre svega intelektualnog razvoja. već se uči kako ih izraziti i u kojim ih situacijama treba doživjeti i iskazati. koje predstavljaju osnovu daljeg motornog. Zakonitost u razvoju emocija sastoji se u tome da se iz opće uzbudljivosti razvije najprije manji broj osnovnih emocija. Oštećenje motivacije je. Procesi rasta i razvoja se intenzivno odvijaju u pomenutom dobu. Dječje emocije se razlikuju od emocija odraslih jer su intenzivnije. Uspešnost nastave fizičkog vaspitanja zahteva od nastavnika dobro poznavanje anatomskofizioloških i psiho-socijalnih osobina učenika u pojedinim fazama razvoja. Tu mora prevladavati opšti ton smirenosti i sigurnosti. Potom se te predstave vezuju za reči. potom radost. motivima. 4. već su najčešće psihološki pojmovi. osmjehivanju i smijanju: te emocije pokazuju i slepa i gluha deca koja očito nisu mogla to svoje emocionalno izražavanje ni od koga naučiti. medjutim.preoperaciona faza-traje do kraja sedme godine. a onda sve više finijih i raznim situacijama bolje odgovarajućih emocija.

Beograd..: Trend razvoja antropometrijskih karakteristika dece. 1989. Petrović.  Williams C.: Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija omladine. Naučna knjiga Beograd.  Tadić N. Z. A.: Osnove opšte antropomotorike. Beograd: Institut za naučna istraživanja Fakulteta za fizičko vaspitanje. Armstrong N. Na razvoj emocija utjecat će mnogi faktori iz okoline.  www. kao što su roditelji.. može se očekivati da se ti efekti odraze i na socijalno ponašanje među prijateljima i drugim odraslim osobama.: Histološka građa organa...com  www. Stojanović. Somer. 2000.A. M..M: Osnovi morfologije kičmenjaka. Radojević.  Stojiljković. V. Novi Sad.com 20 ..  Popović. zatim umor. Br J Sports Med. Studentski kulturni centar. Đ.info  www.. Niš.odraslih.. Šturm.. Bonafides.: Aerobic responses of prepubertal boys to two modes of training. B.sportskitrening.pedagoskapraksa.stetoskop. 2001  Kurelić. J.: “Psihijatrija detinjstva i mladosti”. 2008. Nikako ih ne smijemo sputavati da izraze ono što osećaju. 2001. prijatelji i članovi obitelji.wikipedia. te kako kontrolsati te emocije. N. K. Literatura  Anđelković. Avramović. ZUNS. i Viskić-Štalec. Milenkova. Lj. 1975. Potrebno je naglasiti važnost emocionalne vezanosti između dece i roditelja.. zdravstveno stanje. Perović.  Kalezić. Kostovska. N. III izdanje. Važno je deci pomoći da nauče prepoznavati svoje emocije i emocije drugih. N. S.hr  www. Niš. Powell J. Lj. razna događanja i sl. 2003.ucoz.. Momirović. Budući da je emocionalna vezanost od posebno velikog značaja za interakciju između deteta i roditelja. M.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful