P. 1
Dečji portfolio

Dečji portfolio

|Views: 3,025|Likes:
Published by Goran Tasic

More info:

Published by: Goran Tasic on May 04, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/08/2013

pdf

text

original

*Ovde unesite naziv Vaše škole , na primer Elektrotehnička škola Nikola Tesla, Zrenjanin

SEMINARSKI RAD

Tema :

Dečji portfolio

Profesor-mentor: *ime mentora

Učenik: *Vaše ime, razred

2010
SADRŽAJ UVOD............................................................................................3 1 UZRASNE KARAKTERISTIKE DECE..................................................5
1.1 Psihomotorni razvoj predškolske dece...............................................8 1.2 Pijažeova teorija kognitivnog razvoja................................................9 1.3 Psihomotorni razvoj........................................................................10 1.4 Redosled razvoja motornih i govorno-jezičkih sposobnosti................12

2 EMOCIJE I UZRAST......................................................................15
2.1 Dečje razumevanje uzroka emocija...............................................16 2.2 Karakteristike dečjih emocija......................................................16 2.3 Pojam intelektualnog vaspitanja.....................................................17

Zaključak.....................................................................................19 Literatura....................................................................................20

2

fraktura klavikule. obima glave. socijalizuju se. Aktivnosti se planiraju prema starosnoj grupi i prema vremenskim prilikama. Nažalost. korektivnim cipelama. nekad višegodišnje a ponekad i doživotno kao kod cerebralne paralize. Merenjem telesne težine. Posledice rizičnih porođaja mogu biti razne povrede mekih i koštanih tkiva kod novorođenčeta (pareza pl. Predviđene su i fizičke aktivnosti van grada. anamično odojče u većem je riziku da češće oboljeva od akutnih respiratornih infekcija.UVOD Deca u najranijem uzrastu u vrtiću imaju organizovanu fizičku aktivnost. Fizička aktivnost je jedan od najbitnijih faktora zdravlja kod dece a počinje neposredno posle rođenja u vidu vežbi stimulacije. nemaju sva mesta dečije vrtiće ili je manji kapacitet u odnosu na broj dece na toj teritoriji. ulošcima. vaspitanje. poremećaj tonusa celokupne muskulature ili samo njenog dela i sl). Kod neke dece prohodavanjem se uočavaju diskretni problemi koji se koriguju vežbama. Vežbe stimulacije izvodi fizioterapeut koji obučava majku da i ona vežba sa detetom da bi što pre došlo do korekcije ili ako je potrebno duže izvoditi vežbe. igračkama sa poveskom. U prvim mesecima a najkasnije u šestom mesecu života kontroliše se krvna slika odojčeta kao prevencija anemije. nova znanja. debljina kožnih nabora prati se da li ima odstupanja u rastu i razvoju odojčeta. igre loptom. igre skrivalice. Kako dete sve sigurnije prohodava intenzivnije su i fizičke aktiovnosti malog deteta. dok je kod neke dece potrebno višemesečno vežbanje. prevenirati kontrakture kod nekih kongenitalnih deformiteta ili posledice preloma ekstremiteta. Deca koja pohađaju vrtiće imaju organizovanu fizičku aktivnost svakodnevno ujutru oko petnaest do trideset minuta u vidu lakih 3 . smanjen ili povećan tonus muskulature. Loša i nekvalitetna ishrana trudnice dovodi do anemije trudnice koja će najverovatnije roditi anemično novorođenče. osamostaljuju se ali se i bave u značajnoj meri fizičkim aktivnostima koje poboljšavaju i održavaju dobro zdravlje. a preduslov su dobre kondicije i zdravlja školskog deteta. kao rekreativna nastava dva puta godišnje. telesne dužine. Predškolska ustanova je dobra priprema dece za praćenje nastave u školama. Urednim psihomotornim razvojem u prvoj godini života uspravljanjem uz oslonac. U predškolskim ustanovama deca stiču nove higijenske navike. te su deca mnogostruko uskraćena. kod nekog deteta se pomaci vide posle prvih vežbi. tortikolis. Fizičke aktivnosti se odvijaju pretežno kroz igru a imaju i saznajnu funkciju. prohodavanjem počinju prve fizičke aktivnosti malog deteta. obima grudnog koša. U zavisnosti od patologije. Hipotrofično. brachialisa. Zahvaljujući velikoj plastičnosti CNS-a vežbe stimulacije u prvim mesecima života mogu korigovati patološke obrasce kretanja. Fizičke aktivnosti u predškolskom uzrastu su priprema za nastavu fizičkog vaspitanja u školi. Negovanjem fizičkih aktivnosti podstiče se takmičarski duh i afinitet prema sportskim disciplinama kod dece. kao što su šetnje i prve igre vezane za pokret. U savetovališu pri dečijem dispanzeru roditeljima se nude saveti o pravilnoj ishrani i nezi odojčeta kao jedan od bitnih faktora zdravlja kod ovog kritičnog uzrasta.

isključivo autoritarno ili stihijski. Emocionalni razvoj sastoji se u njihovoj diferencijaciji. Uglavnom se jedan roditelj drži demokratskog a drugi nekog drugog stila vaspitanja. u pesku. autoritarni i stihijski. grudvanje. Slobodne aktivnosti se izvode u zavisnosti od vremenskih prilika kao što su šetnje parkom. Na funkcije. a aktivnost dece zajedno sa njihovim položajem u porodici. igre loptom. po 15 minuta u vidu raznih igara. penjanje uz merdevine. Neposredna okolina pruža obilje materijala za raznovrsne dečje aktivnosti. misli i doživljaje. sopstvene postupke. Postoje i usmerene aktivnosti koje se odvijaju po starosnim grupama. kvalitativnom bogaćenju osećajnog repertoara. izražavanja sopstvenih misli i osećanja. pravljenje sneška. šetanje po snegu. Stilovi vaspitanja dece i medjusobni odnosi u porodicama mogu biti demokratski. spremniji za fizičke napore i nastupajuće infekcije. lepljenje po panoima. sankanje. socijalni. u boljoj kondiciji. rezanje. za zbivanja i situacije u neposrednoj i široj okolini. igre na otvorenom prostoru. gde već postoje odredjeni odnosi koje su izgradil roditelji preuzimajući na sebe ulogu vaspitača. u porodici se postavljaju temelji razvoja ličnosti. Intelektualni razvoj deteta ima udela u svim ostalim aspektima razvoja ličnosti. Život deteta započinje u porodici.fizički. zatim sugestijom i identifikacijom. skijanje. srednja starosna grupa ima dva puta nedeljno od drugog polugodišta a starija i najstarija grupa ima tri puta nedeljno fizičke aktivnopsti. kao faktor zdravlja u ovom uzrastu. a opažanje vremena i prostora uslov je povezanog i logičkog pričanja. Upravo tu. sa poboljšanom krvnom slikom. za uzajamne odnose s drugim ljudima. leti kada se upražnjavaju plivanje. Vežbaju se po grupama mišići od glave prema stopalu. Osnova fizičkog razvoja deteta je pokret koji predstavlja način komunikacije deteta sa okolinom. skakanje preko konopca i sl. trčanje opo pesku. Medjuljudski odnosi imaju i svoj 4 . U praksi je to obično mešavina sva tri stila u zavisnosti od konkretne situacije i drugih okolnosti. Od kvaliteta odnosa u njoj zavisiće u velikoj meri intelektualni. uslovljena je brojem i kvalitetom informacija koje dete dobija zahvaljujući perceptivno-motornim aktivnostima. I u toku kognitivnih. emocionalni. pravljenje poligona. Svaki od njih ima pozitivne i negativne uticaje na detetov rast i razvoj o čemu će u daljem tekstu biti reči. razna umetnička dela i dr. predstavljaju ključne faktore za razvoj celovite ličnosti. Odlaskom dece van grada pored fizičkih aktivnosti značajana je klimatska promena naročito iz industrijski zagađenih gradova. Što je posebno zanimljivo. klizanje. vožnje kliskom. Dete oblike ponašanja prihvata najpre imitacijom. Sposobnost komuniciranja. na topoganu itd. oporavljena. Moralni razvoj karakteriše postepeno prihvatanje potčinjavanja moralnim normama i pravilima ponašanja. zatim tradicionalne igre kao što su bacanje kamena sa ramena. trčanje. uz uže. One se vezuju za mnoge pojave koje dete zapaža širenjem svog vidokruga. Sprovodi se i rekreativna nastava u prirodi u trajanju od 7 do 10 dana odlaskom van grada. neće reći ni jedan drugi sem demokratskog. U ustanovama se sprovode specijalne aktivnosti prema uzrastu kao što su ige loptom. Negovanjem fizičkih aktivnosti u najranijem uzrastu održava se dobra kondicija i dobro zdravlje mladog naraštaja koja se nastavlja nastavom fizičkog vaspitanja u školskom uzrastu tri puta nedeljno. vežba se fina i gruba motorika ruku kod dece. Upoznavanjem i zbližavanjem sa raznim sportskim disciplinama kod dece se stvara afinitet prema odgovarajućoj sportskoj disciplini a to je put da se opredele da se aktivno bave sportom. Deca se vraćaju osvežena. medjusobne odnose i stilove vaspitanja u porodici utiču društveno ekonomski odnosi u kojima ona nastaje i razvija se. Smatram da nijedan roditelj nije u mogućnosti da svoje dete vaspitava samo jednim od pomenutih stilova. često uz muzičku pratnju. moralni i estetski razvoj deteta.vežbi. ali i sopstvenim dečjim uvidjanjem. Najmlađi uzrast ima fizičke aktivnsoti jedanput nedeljno. nijedan roditelj na pitanje vaspitača kojim stilom vaspitava dete. U današnje vreme je jako teško naći porodice koje decu vaspitavaju isključivo demokratski. Moralna svest se stiče učenjem po modelu ili identifikacijom. Socijalizacija je proces socijalnog učenja putem kojeg individua stiče socijalno relavantne oblike ponašanja i formira se kao ličnost. i zimi. saznajnih aktivnosti kao što su crtanje.

saznajno-manipulativnom aktivnošću. što povezuje moralna i intelektualna osećanja sa estetskim. U toku nje dete razvija svoje sposobnosti shvatanja. njihovo ponašanje. jer navedeni vidovi ponašanja. pojedinac svoju saznajnu strukturu prilagodjava novim saznajnim elementima i njihovoj prirodi. a okolina neiscrpan izvor njegovog saznanja. Postoje izvesne zakonitosti rasta deteta koje je bitno znati prilikom rada sa decom. kontrolisati i kroz nastavni i trenažni proces korigovati. respiratornog. Neke negativne efekte nije moguće. srećno i sigurno u toku igre. To bi bila velika greška. oblika ponašanja. popraviti u kasnijem uzrastu. a zatim postepeno opada. fizičke i druge aktivnosti potrebno je meriti. ili je veoma teško moguće. Rast i razvoj su dinamični procesi koji se ne mogu posmatrati izolovano. S obzirom na izuzetnu radoznalost. aktivnost deteta se sastoji u:asimilaciji i akomodaciji. procenjivati. pubertetski porast u visinu) – od 11. saznaje i na taj način se razvija i intelektualno:manipulisanjem predmetima ili igračkama. -Osnovna spona medju svim ovim aspektima razvoja je aktivnost deteta. od 4. dok je rast u širinu i porast telesne mase posledica delom rasta koštanog tkiva.dete želi da zadovolji. funkcije i procesi ne samo što su medjusobno isprepletani nego i medjusobno utiču jedni na druge. Intenzivnost rasta je najveća u intrauterinom razdoblju života. razumevanja onog što je bitno i konstantno. Kada je reč o asimilaciji reč je o prilagodjavanju unetih sadržaja (opažaja. U slučaju akomodacije. godine života. Naizgled. To je naročito važno dok su deca u predškolskom i mlađem školskom uzrastu. strukturi koju on već ima. menusobno su zavisni i dopunjuju se. Adaptacija je uslovljena postojećom organizacijom pojedinca. predstava) postojećoj saznajnoj strukturi pojedinca. Odvojeni prikazi pojedinih psihičkih funkcija i procesa. Dete je aktivno. Po Piježeu. ali dete i uči kroz igru. Svoju glad za činjenicama. pre svega. pa sve do 11-13. ali ne tako intenzivno. upotrebljavanju opažaja pa i korigovanju pogrešnih opažaja. socijalizaciju. Time se doprinosi formiranju pojmova. Raznovrsnost i složenost pojava koje okružuju dete podstiču stalnu dečju radoznalost i saznajnu aktivnost. 1 UZRASNE KARAKTERISTIKE DECE Biološki rast i razvoj dece. kao i pojedinih grupa tih funkcija i procesa mogu da stvore pogrešan utisak da su oni i u stvarnosti odvojeni. Rast deteta u visinu i porast telesne mase kao najmarkantnijih pokazatelja fizičkog rasta. Razvoj se nastavlja i po završetku rasta. njihov motorički. kada je njihov organizam veoma podložan raznim uticajima. odnosno realnije slike deteta o svetu oko njega. ne idu uporedo. a čiji efekti se manifestuju u kasnijem periodu. Procesi rasta i razvoja se intenzivno odvijaju u pomenutom dobu. Prva faza ubrzanog rasta obuhvata period od ronenja do 3. Uspešno saznajno prilagodjavanje individue sredini i životu uopšte (adaptacija) je rezultat interakcije asimilacije i akomodacije. ovaj zaljučak ne deluje preterano ozbiljan. trend rasta nije linearan i organi u toku rasta ne povećavaju samo svoju masu nego menjaju i svoju strukturu. To je izuzetno značajno s obzirom da je dečje saznanje rezultat njene aktivnosti u sredini u kojoj se kreće. do 14. Nezamenljiv vaspitni činilac je osećanje ljubavi. od koje u najvećoj meri zavisi tok razvoja. 5 .estetski aspekt i predstavljaju najčešću temu svake grane umetnosti. a to su da intenzivnost rasta pojedinih organa nije uvek jednaka. delom rasta nervnog. Putem igre se upoznaje i svet socijalnih odnosa. sigurnosti i medjusobne povezanosti roditelja sa decom u porodičnom okruženju. Rast u visinu najviše se odvija na račun rasta koštanog tkiva (noge I kičma). mišićnog sistema itd. godine kod devojčica. godine (u zavisnosti od pola). Sledi prva faza usporenog rasta. pratiti. intelektualni i emotivni razvoj. dete je najveći istaživač. ali ona i izgradjuje tu organizaciju. Nakon toga nastupa druga faza ubrzanog rasta (tzv. motivisano.

6 . 2008. Mali broj autora se bavio praćenjem ostalih antropometrijskih mera kroz različite uzrasne periode dece. Trogodišnje dete može hodati i trčati. da može brzo i dugo trčati.odnosno od 13. Kod novorođenčeta težina muskulature čini blizu 23% težine čitavog tela. zdepasti struk. neke ga usporavaju. Materijalne okolnosti porodice bile su u većini slučajeva od velike važnosti pri vaspitajnu dece. godini kod dečaka. Kostur deteta u mnogome se razlikuje od kostura odraslog čoveka. dete je nestabilno u svojem kretanju. a kasnije oni iz manjih. Akcijom i igrom dete pokazuje svoja osećanja. koji se sastoji u naizmeničnom stezanju i rastezanju. Kod ostvarivanja ovih zadataka u radu s predškolskom decom. kod predškolskog deteta oko 27% a kod odraslog muškarca dostiže 42-44%. Najpre se razvijaju mišici iz većih mišicnih grupa. ljulja se i vrlo je nesigurno. to je i ova razlika sve veća. Mišici se razvijaju postepeno. Važno je. Na taj način bolje upoznaje sredinu u kojoj se nalazi. Pre svega. godine kod dečaka. odnosno. Jer fizičke vežbe mogu različito delovati na razvitak deteta. i koji je praćen pokretima u zglobovima. kratke ruke i noge. Kostur deteta predškolske dobi mekan je i podvrgnut raznolikim iskrivljenjima. koji se razvija i koji raste. pravi nejednake korake. Rad mišica. da dete zavoli to kretanje. skače i igra se. Kostur deteta razlikuje se od odraslog takođe oblikom kičme i grudnog koša. naziva se dinamički. da dete vežbajuci različita kretanja postigne skladnost i pravilnost vežbe. Fizičko vaspitanje predškolske dece jeste prvi korak ka opštem razvoju zdrvog vaspitanja čoveka. od svoje treće do sedme godine. godišnji prirast telesne visine i težine nije tako izražen. pa iako se telesne proporcije tokom ovog perioda menjaju. 16. Proces okoštavanja brzo se razvija i kosti su u takvom stanju dosta neotporne. U porenenju sa prve dve godine života. tj. utiske i svoje životno iskustvo. Može se reći da predškolski i mlani školski period karakteriše postojan i ne tako buran rast i razvoj dečjeg organizma. i postotak sadržine vode u njima je veće nego kod odraslih. Na kraju sledi druga faza usporenog rasta koja započinje u 14. Kod telesnog vežbanja predškolske dece potrebno je voditi računa o njegovom delovanju na organizam. njegovo zdravlje. Neke vežbe koje izazivaju pojačano proticanje krvi ka mišicima i kostima. Novorođence ima veliku glavu. Njihova istraživanja su pokazala da sa uzrastom konstantno raste telesna visina u proseku za oko 5-8cm. što je veći vremenski razmak između njega i odraslog. Takvo vaspitanje ima uostalom mnoge zadatke i služi se raznim sredstvima. razvijala su se uglavnom u okviru porodice i pod uticajem njene okoline tih životnih prilika. ističe se razlika u proporciji delova kostura. u poređenju sa muskulaturom odraslog čoveka. 1 Popović. Po karakteru rad mišica može biti dinamički i statički. Budući da ima srazmerno veliku glavu i kratke noge. kao i masa tela za oko 2-3kg godišnje.1 Deca pre stupanja u školu. deca se nalaze u relativno stabilnoj razvojnoj fazi. da može visoko preskočiti. Mišicna su vlakna kod deteta tanka. ali se to kretanje razlikuje u starijim godinama. Što je dete mlađe. Kretanjem se razvija njegova snaga i jača njegovo zdravlje. Briga za dete. Nije važno za dete predškolskog uzrasta. priznat je kao jedan od najvažnijih zadataka u vaspitanju predškolske dece. U životu deteta predškolskog doba vrlo važnu ulogu ima kretanje. toliko i obzirom na unutrašnje organe. Važno je naprotiv. Većina dosadašnjih istraživanja ovog antropološkog prostora bavila se praćenjem telesne visine i mase kroz različite uzrasne periode dece. razvija se slabo i po težini je mala. do 16. kod izbora sredstava i metoda fizičkog vaspitanja. Ono želi da po ceo dan trci. Dete ima neodoljivu potrebu za kretanjem.: Trend razvoja antropometrijskih karakteristika dece. potrebno je voditi brigu o karakteristicnim osobinama dece na tom uzrastu. B. normalni fizički razvitak. Dečija muskulatura. pogoduju njihovom rastu. koliko obzirom na opštu težinu tela. Novi Sad. godini kod devojčica.

da drži telo i pojedine delove u određenom položaju. Razlozi se mogu tražiti i u mnogim zahtevima škole. nastala pod uticajem novih okolnosti škole. koje postavlja pojedini rad. Bez obzira na razna mišljenja o uticaju škole na decu. Srce koje nije opterećeno napornim radom ni teškim uzbuđenjima. Poznavanje rada disanja i krvotoka kod dece ima veliko značenje koliko za organizaciju fizičkog vaspitanja uopšte. zastoj. toliko i za izbor i primenu gradiva. a pošteđeno je od raznih štetnih uticaja (alkohol. gde deca idu u školu pre navršene sedme godine i gde deca pre toga nisu bila podvrgnuta radu u vaspitnim ustanovama za predškolsku decu. i u težini. nije dovršena mijelizacija nervnih vlakanaca. Dolaskom deteta u školu i njegovim uključivanjem u obaveze i život škole nastaju u razvoju deteta velike promene. Nadalje se opaža. Društvo putem vaspitanja postavlja zahteve i stenovita opterećenja. i drugim ranovrsnim telesnim pokretima. da prelaz iz slobodnog bezbrižnog načina života i školska ogranicenja ostavlja velike negativne posledice na dalji rast i razvitak deteta. a proces okoštavanja postepeno se nastavlja. ne postoji samo nazadak u rastu već i u drugim procesima tela. njihovu primenu i metode u radu fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. da je ta promena u rastu tj. u poređenju s odraslim. ne vlada u naučnim krugovima jednako mišljenje. ograničenjem kretanja i pomanjkanjem svežeg vazduha i sunca. U stručnoj literaturi ima brojnih dokaza. dete se nalazi u lošijem položaju. izmedu šeste i sedme godine veći porast u visini. u igri. Prema nekim statističkim podacima. Telesno stanje učenika ove faze obeleženo je i nadalje procesom rasta i razvitka. U prvom redu usporava se njegov brži rast. Proporcije pojedinih delova tela daleko su povoljnije. Pomanjkanje gibanja obično se navodi kao glavna bolest školskih početnika. uglavnom. koji nas upućuju na izbor sredstava. u koji dete stupa oko pete godine. O tome. Za statički rad je karakteristično više ili manje trajnih napora mišicnih grupa. da li je uzrok zastoja u rastu posledica školskog života ili pak. ni po funkciji. Kod izbora telesnih vežbi potrebno je paziti na osobine krvotoka i organa za disanje. ali vežbe moraju u svakom slučaju odgovarati stupnju telesnog razvitka. deca koja ne polaze u školu. Postoji više takvih klasifikacija i one. Kosti su usled hrskavičnih delova gipke i meke. da usled novog opterećenja u školi.Za razliku od dinamičkog rada . pedagoški). izvršene su klasifikacije na uzrasne celine-grupe. Ti se organi prilagođavaju zahtevima. te slabijom opuštenošcu deteta uopšte. a zatim veliko opterećenje kičme zbog sedenja usled čega može doći do nepravilnosti u njenom rastu. Glavna osobina dečijeg kostura je njegova plastičnost. Za lakše i kompletnije proučavanje predškolskog uzrasta. Zglobovi sa svojim vezama još ne pokazuju dovoljnu čvrstocu i izgradenost. disanje itd. Sve te osobine dečijeg organizma i sva ta obeležja njegovog doživljaja jesu faktori. prostorije. koji upravlja pokretima. Kod predškolske dece opaža se celi niz osobina. Nervni sistem nije izgraden ni po svom anatomskom razvoju. kao što su funkcionisanje krvotoka. Srce i krvni sudovi u povoljnom su odnosu prema organizmu. Pre polaska u školu dete se u daleko vecoj meri ponašalo po vlastitim impulsima. a sve u cilju zadovoljenja nagona i potrebe za kretanjem. trajanje nastave. On je usmeren ka tome.statički rad ne daje vidljiv rezultat gibanja u prostoru. da je prisilno sedenje u školi glavni razlog zastoja u razvitku. od onih koji polaze u školu. psihološki. a na vaspitačima je da taj zadatak izvrše sa što manje poteškoca za razvoj deteta. postavljenih zadataka itd. zavise od kriterijuma koji su u određenoj situaciji primarni (biološki. pokazuju u istom vremenskom razdoblju. prirodni tok razvoja. koje su u vezi sa nedovoljno razvijenim nervnim mehanizmom. Što se tiče disanja. nikotin idr. trčanju. opterećenjem mišljenja. Nije dovršeno diferenciranje stanica kore velikog mozga u lobanji i odgovarajucih psiho-motornih centara. Zato je često potreban veliki napor. Uopšte se smatra. nego što je to bilo 7 . Dete predškolske dobi udiše u minuti 22-24 puta.) radi bez ikakvih poteškoca i precizno. dok odrasli samo 16-18 puta. To ne znači da se kod rada s decom mora izbegavati veći ili manji fizički napor. ipak se pretpostavlja. a vezani su najviše za vreme polaženja u školu. To se opaža.

a kičma poprima svoj normalno savijeni oblik.. ali još ne toliko da može podnositi opterećenja kao u starijoj dobi. slobodnog i skladnog načina kretanja kao da nestaje. Kola i igre sa pevanjem dečaci sa osam godina već manje vole. kretnje rastenje i koordinacija vrlo slaba. Od njega se obično traži koncentracija pažnje i volje. kao da se dete naviklo na nove prilike u školi. ali nakon takvog rada. 1. izrazitiji mišići itd. U toj dobi treba davati prednost dinamičkim vežbama. Trčanje i igre sa loptom poprimaju u toj dobi drugo obeležje nego li kod devojčica. više do izražaja snaga i borbenost. a posebno u prvim razredima. dete u osnovnoj školi. rvanje i slične igre postaju življe i uzbudljivije. Kolektivizam se mora odgajati. Opaža se neko obuzdavanje i umerenost u delatnosti učenika. S obzirom na pomanjkanje dovoljne koordinacije pokreta treba izbegavati onakve pokrete koji zahtevaju veliku spretnost i rad više skupova mišica. i dobijaju prve oznake borbenosti. kod učenica se opaža usklađenost i ekonomičnost gibanja. Težnja za igrom je glavni socijalni smisao kod dece osnovne škole. Razdoblje od osme godine i dalje. dok je interes deteta za školske zadatke u početku. koje bi se inače mogle korisno upotrebiti za razvitak deteta. Muškoj deci se mogu postavljati nešto teži zadaci. U organizovanoj se delatnosti oni dobro snalaze. te se teško podvrgava novim zahtevima učitelja. One više paze na oblik kretnje i njeno skladnije izvođenje. smisao za kolektivni rad nije u naravi deteta još dovoljno izražena. Sve takve pojave i činjenice opravdavaju već u toj dobi odvojenu nastavu fizičkog vaspitanja. Rast mišica u dužini ne teče uporedo sa rastom kostiju.kod dece predškolskog uzrasta. nije toliko osetljivo. Razlike u polu ne pokazuju se samo u telesnom razvoju kao jači i razvijeniji predeo grudnog koša. jer to i sami prema svojoj vitalnosti očekuju. To se jasno opaža i kod igara. izvođenja i iživljavanja kod pojedinih vežbi. te to dovodi do nekih nespretnosti i slabosti celog rada mišicne skupine. Smisao za zajednicu formira se u dobi školskog detinjstva više putem zajedničkog. Takmičenja. Budi se samostalnost u radu i postepeno dolazi do izražaja vlastita volja. dete više ne reaguje na svaki podražaj spoljašnjeg sveta. Rast i razvitak pojedinih organa sve više to napreduje. koliko god to školske prilike dozvoljavaju. Dete teško i nespretno hvata dobacenu loptu. te prema tome igre nisu još tako pogodno sredstvo kao u starijoj dobi. nakon prvog pojacanog rasta u visinu. Deca u osnovnoj školi još nemaju dovoljno smisla za složeniji skupni rad. a deca postaju nespretna. Svest o zajednici. Mišićna se vlakna pojačavaju što dovodi i do povećanja snage deteta. neskladno trci i skace.1 Psihomotorni razvoj predškolske dece 8 . pa bila to igra. ali ne prema igrama kojima deca po svojim telesnim i duševnim sposobnostima nisu dorasla. U pokretnosti deteta osnovne škole nastaje znatna promena. Deca su u toj dobi još vezana za vlastite interese. Dok se kod učenika pre svega razvija brzina i jačina pokreta. Deca u tim razredima pokazuju već priličnu spretnost. U rastu mišica opaža se dalje povoljno povećanje njihove težine. Sve to zahteva trošenje mnogih snaga. skupnog rada i bez ikakvog posebnog izbora i zahteva učenika. ne podnosi dugotrajan i naporan rad. To je period usporenog rasta. Muška deca sa više zamaha i poleta učestvuju u radu kod telesnog vežbanja nego ženska. ali ne u tolikoj meri da su sposobni za veće napore. U duševnom pogledu dete iz svog sveta fantazija ulazi u stvarnost škole. čak ih i odbacuju. Nervni sistem napreduje u svom razvitku. Razumljivo je da deca s obzirom na ove osobine dečjeg organizma kao i na psihičku strukturu ne podnose nikakva veća i trajnija opterećenja. Kod učenika dolazi naprotiv. relativno mali. Usled svih tih karakteristika u razvoju mišića. nastaje ta kolektivna povezanost. Igre u toj dobi još uvek imaju obeležje pojedinačnog stremljenja unutar razrednog kolektiva. već i u načinu primanja. Organi za disanje i krvotok srazmemo se povećavaju. ispred statičkih. Kretnje postaju uskladenije i sve se više uvida nestajanje nepotrebnog obilja pokreta.

stadijum formalnih operacija. 1. Među ne-stadijumskim teorijama najpoznatije su tzv. a njihovo postupno razotkrivanje nastaje spontano. Ravnotežu između procesa asimilacije i akomodacije osigurava proces uravnotežavanja. Uzrast na kome se pojedini stadijumi javljaju može varirati u izvesnoj meri. zavisno od inteligencije deteta i sredinskih činilaca. urođeni obrasci.2 Pijažeova teorija kognitivnog razvoja Najsveobuhvatnija teorija kognitivnog razvoja je Pijažeova teorija. prema Pijažeu. i njen uticaj na obrazovni proces dece u proteklim decenijama bio je ogroman. Prema prvoj grupi teorija. biologistička jer tvrdi da su osnovne kognitivne strukture. Dalji razvoj unutrašnje. Asimilacija predstavlja prilagođavanje iskustva ili predmeta već postojećim strategijama ili konceptima. u iščekivanju da će se određena funkcija javiti kada mozak bude za to dovoljno zreo. da bi krajem prve godine uvidelo da okolni predmeti nastavljaju da postoje i onda kada se izgube iz vidnog polja (permanentnost objekta). zatim stadijum konkretnih operacija. sveopšti biološki princip. težnja ka ravnoteži. prema ovim toerijama. 9 . Na drugom polu nalaze se teorije prema kojima su sve sposobnosti deteta urođene. Na jednom kraju su bile teorije prema kojima je mozak deteta na rođenju „prazna ploča“ (tabula rasa) i celokupni razvoj je posledica učenja i iskustva. a razvoj se sastoji u prilagođavanju ovih struktura zahtevima sredine kroz procese asimilacije i akomodacije. slede jedan za drugim u nepromenljivom redosledu. Pijažeova teorija je. odvija se kroz sledeće stadijume: senzomotorni. što vodi pojavi namernog i svrsishodnog ponašanja. Sheme su unutrašnje predstave izvesnih specifičnih akcija ili ponašanja koje su prisutne već na rođenju (npr. preoperativni. godine).Tokom poslednjih pedeset godina teorije dečjeg razvoja kretale su se u okviru krajnjih suprotnosti. i najzad. teorije socijalnog učenja. refleks hvatanja ili sisanja) dok su operacije znatno složenija unutrašnja kognitivna pravila. Sredinski činioci mogu modifikovati formu. u suštini. koja predstavlja. Tri najvažnija tipa učenja za razvoj deteta. tokom biološki određenog procesa sazrevanja mozga. raznolikiji i složeniji. Kognitivni razvoj deteta. Dete uviđa da svojim ponašanjem može da utiče na okolinu. i viši stadijum je uvek složeniji od prethodnog. ali su takva očekivanja izneverena. iskustva. učenje imitacijom i učenje indukcijom. rigidnu sekvencu unapred određenih stadijuma. tzv. Savremena shvatanja vide razvoj kao rezultat interakcije bioloških i sredinskih činilaca. ali su redosled javljanja stadijuma i njihov sadržaj nepromenljivi. dok akomodacija predstavlja promenu postojećih strategija u odgovoru na nova iskustva ili informacije. međusobno se razlikuju i hijerarhijski su organizovani. One ne vide razvoj kao nepromenjivu. jesu učenje direktnim potkrepljivanjem. Senzomotorni stadijum (od rođenja do 2. Među brojnim teorijama dečjeg razvoja izdvajamo one koje su značajno uticale na savremene stavove i praksu pedijatara. odnosno. Teorije dečijeg razvoja razlikuju se i po tome da li razvoj sagledavaju kao diskontinuiranu pojavu (teorije stadijuma) ili kontinuiranu (ne-stadijumske teorije). odnosno. Ovakvo shvatanje bilo je praćeno ranim. prema Pijažeu. Najpoznatiji zastupnik ovakvih shvatanja bio je Gesel. Ovakva shvatanja su negirala ili minimizirala uticaj sredinskih činilaca i iskustva na razvoj i vodila pasivnom stavu u tretmanu dece sa usporenim razvojem. često vrlo drastičnim stimulativnim vežbama u pokušaju da se razvoj unapredi ili ubrza. nego smatraju da se ponašanje deteta oblikuje pod uticajem kognicije. Ono počinje da razlikuje sebe od okolnog sveta. 1. Najpoznatije teorije stadijuma su Pijažeova i Frojdova. ali ne i strukturu stadijuma. razvoj deteta se odvija kroz stadijume koji su jasno definisani. koja se javljaju kasnije tokom detinjstva. sheme i operacije. jezika i iskustva. unapred sadržane u mozgu. Jednostavni i kruti motorni obrasci koje dete donosi na svet rođenjem (refleks sisanja. hvatanja) uvežbavanjem postaju precizniji.

mentalne predstave objekta omogućen je jačanjem funkcija simbolizacije u drugoj godini života. da razume metafore. Značajna nova odlika misaonog procesa u ovom periodu jeste reverzibilnost koja omogućava da dete postepeno ovlada konzervacijom broja (6 godina). Dete. Psihomotorni razvoj se najčešće opisuje terminima “normalan”. direktna posledica.3 Psihomotorni razvoj Iako ličnost deteta predstavlja nedeljivu celinu. da računa. odnosno. Poznavanje stepena i kvaliteta organizovanosti psihomotorike deteta je značajno i zbog toga što psihomotorika predstavlja i najprikladniji put za podsticanje sazrevanja nervnih. 1. Ono isto tako veruje da između događaja postoji direktan i neumitan uzročnoposledični odnos. Stadijum formalnih operacija (počev od 12 godina). dete misli da je bolest. 3. “prosečan” i “nezadovoljavajući razvoj”. na prvom mestu razvojem govora. mislima i željama. Razvoj govora omogućava predstavljanje predmeta simbolima i rečima. neravnomernost u ritmu razvoja pojedinih funkcija. zapremina ili masa. zatim. 10 . Prosečan uzrast je računski dobijena vrednost (norma) oko koje se ostale vrednosti podjednako grupišu. na primer. Razvija se apstraktno mišljenja i dete postaje sposobno da misli u apstraktnim kategorijama. o klasama predmeta i o odnosima među klasama. Na početku razvoja. da formuliše opšte zakone i principe. uobičajen. određen vremenskom i prostornom blizinom tih događaja. da donosi zaključke na osnovu apstraktnih pretpostavki. 2. npr. baš kao i ljudi. obdareni osećanjima. Mišljenje deteta je egocentrično. ali samo na osnovu jednog svojstva – npr. da „rasuđuje o mišljenju“. plastičnost dečjeg razvoja. U opisivanju nezadovoljavajućeg razvoja najčešće se koriste termini “usporen razvoj”. očekivan za uzrast i bez abnormalnosti. Psihomotorika je tokom čitavog detinjstva blisko povezana sa sazrevanjem i grananjem osećajnog života i sa razvojem inteligencije i mišljenja. Mišljenje deteta je logičnije. 4. Drugim rečima. Normalan razvoj je onaj koji je tipičan. govor. sopstvena ili nekog od članova porodice. ali i ličnosti deteta u celini. da misli o predmetima. bez obzira na promenu izgleda ili prostornog rasporeda. Dete je u stanju da vrši klasifikaciju predmeta. naime. i ponašanjem dominiraju motorne aktivnosti. celokupna živa i neživa priroda. “retardacija” i “disharmoničan razvoj”. naročito kortikalnih struktura. manje egocentrično i manje zavisno od neposrednih perceptivnih iskustava. naročito u prvim godinama života. uobičajeno je da se pri proceni razvoja posebno razmatraju pojedine oblasti koje čine tu ličnost: psihomotorika. dete još nije ovladalo operacijom konzervacije. Dete je u stanju da vrši mentalne operacije „u glavi“. Stadijum konkretnih operacija (7 do 12 godina). veruje da su predmeti oko njega. ostaju nepromenjena. zapremine (7 godina) i mase (8 godina) što predstavlja osnov matematičkog mišljenja. Mišljenje je pod jakim uticajem nesporednog perceptivnog iskustva i dete ne shvata da fizička svojstva predmeta kao što su broj. od prostijih ka složenijim funkcijama. kazna zbog njegovog lošeg ponašanja koje je neposredno prethodilo pojavi bolesti. boje ili oblika. osećajna i saznajna oblast (inteligencija). Preoperativni stadijum (2 do 7 godina). ove funkcije su još nedovoljno razlučene. Pri proceni psihomotornog razvoja treba imati na umu osnovne zakonitosti razvoja: određeni redosled. individualne razlike u razvoju i najzad. Zbog toga se o stepenu razvoja u prvim godinama života sudi na osnovu procene psihomotorike. odnosno. Tako. Dete sagledava svet samo iz svoje sopstvene perspektive i ima teškoća da prepozna postojanje drugih stajnih tačaka osim sopstvene. Nove sposobnosti sve više usmeravaju mišljenje adolescenta ka hipotetičkim i ideološkim pitanjima i ka budućnosti. Druga odlika mišljenja deteta u ovom periodu jeste animizam.

zatim smetnje u saznajnoj oblasti (razvojne disgnozije. naročito u Velikoj Britaniji. da bi na kraju prve godine života bilo u stanju da prepoznaje svoju okolinu. čak i pod pretpostavkom da se razvoj odvija ubrzanim tempom. razvojne dispraksije i disgrafije). Osnovne telesne funkcije (cirkulacija. disanje. elektivni mutizam). homeostaza i regulacija temperature) dobro su razvijene kod zrelog. disleksije. ali su sve ostale funkcije nezrele. Ovde spadaju teškoće vezane za razvoj govora (razvojne dislalije i disfazije). 1. najintenzivnije i najznačajnije tokom celog razvojnog perioda. i postepeno im se otima. U zemljama zapadne Evrope. govor. Mnogi smatraju da termin nije pogodan jer stigmatizuje dete. dete je zarobljeno u biološke reflekse. Na rođenju. varenje. prema Desetoj međunarodnoj klasifikaciji bolesti (MKB-10) spada u takozvane pervazivne poremećaje razvoja. Disharmoničan razvoj označava da postoji zaostajanje ili neuobičajenost u razvoju pojedinih oblasti koje čine ličnost deteta (psihomotorika. umesto izraza “mentalna retardacija” sve se više koristi izraz “nemogućnost učenja” (learning disability). Novorođenče reaguje na jake zvučne. Globalan nesklad koji zahvata sve oblasti ličnosti deteta naziva se opštom razvojnom disharmonijom. izlučivanje. Postoji mogućnost da deca usporenog razvoja “nadoknade” zaostajanje u razvoju i sustignu decu svog uzrasta. da uči. ali su svi ovi odgovori po refleksnom tipu i u funkciji su preživljavanja deteta. vidne. psihomotorike (psihomotorno nestabilno dete. ali je za to neophodno da se razvoj odvija bržim tempom od normalnog za dati period. koja. grimasama ili čak plakanjem. Potrebno je vreme i iskustvo da bi dete ovladalo svojim čulima i bilo u stanju da ih koristi za komunikaciju i kontrolu spoljašnjeg sveta. treptanjem. i da ga treba izbegavati. i da je malo verovatno da se normalni razvoj može dostići. donesenog novorođenčeta. Novorođenče i razvoj u prvoj godini života Promene koje se odigravaju u prvoj godini života spadaju u najobimnije. taktilne i mirisne draži okretanjem glave. diskalkulije. disortografije). i u osećajnoj oblasti (intelektualna inhibicija. i da je postepeno kontroliše. Slika 1 Psihomotorne sposobnosti Retardacija je izraz koji označava da je dostignuti nivo razvoja značajno ispod očekivanog za uzrast. osećanja. 11 . inteligencija) dok su ostale funkcije normalne ili približne za uzrast. među koje se ubraja i autizam i autizmu slični poremećaji.Dete sa usporenim razvojem razvija se sporije od očekivanog i zbog toga kasni u odnosu na decu svog uzrasta.

prstiju. naročito manipulativnih veština i sposobnost koordinacije akcija deteta. a pokreti su nagli. Ono postaje svesno stalnosti sveta i osoba. raspoznaje bliske osobe i raduje im se. Uvežbavanjem. manipulacija rukama) odvija se u medio-lateralnom pravcu: dete prvo ovladava pokretima iz velikh zglobova ramena. Krajem prve godine dete je sigurno vezano za majku. a kasnije i stajanje i hodanje. Njihov značaj je u tome što ukazuju na aktivnost nervnog sistema odojčeta i predstavljaju osnovu za kasniji motorni razvoj. Istovremeni razvoj jezika i govora omogućava da dete bolje razume okolinu. i jasno ih razlikuje od nepoznatih osoba. zna da predmeti i osobe postoje iako trenutno nisu na dohvat ruke ili u vidnom polju. Psihomotorni razvoj od druge do šeste godine. Na rođenju i u prvih šest meseci života prisutni su takozvani primarni (primitivni) refleksi među kojima je najznačajniji Moroov refleks. Razvoj fine motorike (hvatanje. unutrašnjim svetom deteta dominiraju osećanja prijatnosti ili neprijatnosti. da iskaže svoje želje i misli. kao i predmetima i situacijama. 2. temperatura) ali se vremenom razvijaju osećanja vezana za spoljašnje događaje i za osobe. ove aktivnosti postaju sve preciznije i omogućavaju da dete aktivno istražuje svoju okolinu što ono i čini sa velikim interesovanjem i zadovoljstvom. asimetrični tonični refleks vrata (ATRV). privrženost. Glava deteta mlitavo pada. odnosno. Na rođenju. zatim mišića trupa što omogućava sedenje. i automatski hod. Nakon prvog rođendana nastavlja se intenzivni razvoj motornih. spavanje. zatim lakta. 12 . Za uspešan razvoj finih motornih funkcija neophodan je i neometan razvoj vida i koordinacija između ovih funkcija. po refleksnom tipu.4 Redosled razvoja motornih i govorno-jezičkih sposobnosti Na rođenju dete spontano zauzima fetalni položaj zbog prevage tonusa mišića fleksora nad ekstenzorima. Motorni razvoj u prvoj godini života odvija se cefalo-kaudalnim pravcem: dete prvo uspostavlja kontrolu mišića vrata i održava položaj glave. što stimuliše dalji razvoj socijalnih interakcija deteta. i najzad. tzv. Na tom uzrastu dete već poseduje rane koncepte vremena i prostora. vezana za zadovoljenje osnovnih potreba deteta (hrana. Između deteta i majke razvija se posebna osećajna veza. Oštećenje čula vida (slepa deca) usporava razvoj fine motorike. odvija se i razvoj govora.1. Grubi razvoj motorike i čula u prvoj godini deteta odvija se u interakciji sa psihološkim razvojem deteta. Primarni refleksi iščezavaju do polovine prve godine života i bivaju zamenjeni tzv. Paralelno sa saznajnim i osećajnim razvojem. na prvom mestu majke deteta. Redosled razvoja motornih i govorno-jezičkih sposobnosti i društvenosti deteta prikazan je na tabelama 1 i 2. sekundarnim refleksima među kojima su za razvoj funkcije hodanja i hvatanja posebno značajne potporne reakcije.

Kroz igru dete otkriva svet i ostvaruje svoj zamišljeni svet. stajanje na čovek. pokret. Vozi tricikl. U drugoj godini se intenzivno odvija proces psihološkog odvajanja (separacije) deteta od majke i osamostaljivanja (individuacija). Mnogo je brže. oponaša Pokušava da udara i baca loptu. Uživa u grupnim aktivnostima. ponekad padajući na zadnjicu. pokazuje gura i vuče igračke na točkovima. Vidi male predmete i uzima stepenice držeći se i može pokušavati ih palcem i kažiprstom. Poskakuje s jedne na drugu Boji crteže. Okreće listove Dobro prosuđuje veličinu i položaj knjige jedan po jedan. Igra je značajna i kao dijagnostičko i terapijsko sredstvo u detinjstvu. nove veštine. na pr. Penje se uz ruka. prstima. prstom. Voli može koristiti za testiranje razne penjalice i kutije iz kojih ulazi vizuelne sposobnosti. nozi. Počinje da pravi prepoznatljive Prilagođava brzinu. vid i spretnost ruku Razvija se samostalno hodanje. da sarađuje i najzad da stvara “zajednički svet” sa drugima. krug. okreće listove knjige pojedinačno. uči da razume svet oko sebe. drži olovku. postaje društveno i saradljivo. skakutanje. Stoji na jednoj Ubrzani razvoj spretnosti ruku. naročito oko treće godie (faza prkosa). Odgovara na ritam. Usklađivanje ova dva procesa i ovladavanje autonomijom je često buran proces. predmeta. na pr. Voli da šara olovkom. da deluje na njega. kuća. Tek nakon osvojene autonomije dete ulazi u mirniju fazu razvoja. 13 . stolice. koristeći se ovom Počinje da prepoznaje slova što se sposobnošću za istraživanja. Malo dete najveći deo vremena provodi u igri i ona je od posebnog značaja za njegov razvoj.Voli da Voli slikovnice. Veoma pokretno. na pr. Hoda po pravoj liniji. Zrelije i izlazi. Počinje da niže kuglice i drži makaze. skrivene želje. muziku i brže. Malo dete dosta vremena provodi u pobuni.Tabela 1 Redosled razvoja motornih i govorno-jezičkih sposobnosti Uzrast 12 – 18 meseci 18-24 meseca 2-3 godine 3-4 godine 4-5 godina Motorika. Voli da isprobava dvodimenzionalne crteže. Veoma vešto u motornim aktivnostima. Kroz igru dete izražava ali istovremeno i razrešava svoje strahove. Još ne da siđe. Mnogo je veštije nogu. Vežba koordinaciju oko-Penje se na stolice. vertikalne linije. Pokušava da crta Hoda postrance i unazad. ljutnje. Spretnije ranije motorne veštine.

a za uzrast od 3-6 godina Orijentaciona procena psihomotornog razvoja predškolske dece “PRM-3-6 godina”. aktivnosti a deca uzimaju uloge odraslih. Često je Prijemčivo na vođstvo i kontrolu uobičajena eholalija (ponavljanje). vršnjacima. bez detinjastih Veće samopouzdanje i sklopova. 14 . Senzomotorni razvoj započet u prvoj godini života nastavlja se i u drugoj i omogućava detetu da razume i deluje na svet “ovde i sada. Ova skrining metoda je vrlo jednostavna. ali ih treba iskoristiti za skrining poremećaja psihomotornog razvoja. Brzina može Kači se za majku. Kod nas se za decu u drugoj godini života koristi Skrining RPM. Počinje da spaja reči. Ono postaje sposobno da zamisli predmete i osobe i simbolizuje ih kroz igru. Pomaže u čišćenju. Toleriše kratka odvajanja i razvija strpljenje u čekanju. Igra je uslovljena polom i kulturom detata. Dobro razvijen govor. odraslih. Mišljenje na predškolskom uzrastu je intuitivno. naredbe. Počinje da pomaže u svlačenju i oblačenju. U ovom periodu su sistematski pedijatrijski pregledi deteta ređi.” onako kako ga vidi i doživljava. Voli male grupe Može želeti da bude “kralj ali se ne identifikuje snažno zamka”. Sakrivanje po kući. Počinje da deli predmete. s njima. Predškolski uzrast je i period naglog saznajnog razvoja. Igra se samo ali mu je Razumeva pojedinačne i jednostavne potrebna odrasla osoba u blizini. samostalnost. laka i može je primenjivati i obučena medicinska sestra. mu smeta. Postaje svesno kada je vlažno i to Voli ponavljanje reči u pesmicama. Koristi jezik za ispitivanje i Može da se buni prilikom usmeravanje akcija. koje će tek na školskom uzrastu dostići pun razvoj. mada se može igrati u blizini. crtež i govor. govora. Još ne sarađuje sa Izvršava verbalne naredbe. Voli da sluša i povezuje oponašaju svakodnevne dugačke priče. Povećane verbalne veštine i Maštovita igra u kojoj se aktivnosti. Tečan govor. Ranjivo u nepovoljnom okruženju. peva uspavanke. predmeta i delatnih glagola. Razumeva dobro i zlo. magično i tek oko šeste godine života se naziru začeci logičkog mišljenja na konkretnom nivou. posebno imenica Osamostaljuje se u hranjenju. Često ima biti razvijena na račun razumljivosti omiljenu igračku ili neko ćebe. Ponavlja i hranjenja.Tabela 2 Redosled razvoja sluha i govora Uzrast 12-18 meseci 18-24 meseci 2-3 godine 3-4 godine 4-5 godina Sluh i govor Ubrzan razvoj rečnika.

Tu emociju izazivaju : kontakt usana sa cuclom. • Prepričava crvenkapu. škraba. • Crta ljudski lik (“punoglavac”). Dijete prestaje da plače. Diferenciranje emocija odvija se postepeno. • Samostalno crta ljudski lik.Zahtevi za decu na uzrastu od 2 godine su: • Trči. • Gradi “most” od tri kocke. zakopčava dugmad. Zahtevi za decu na uzrastu od 4 godine su: • Stoji nekoliko sekundi na jednoj nozi. • Precrtava kvadrat – jedan od uglova može biti zaobljen. tzv. • Koristi množinu i zamenice u govoru. a počinje da guče i maše rukama. cipele. mada ova skala ne može poslužiti kao orijentacija kada se koja emocija javlja. penje si i silazi niz stepenice uz pridržavanje. • Priča tačno kraće pesmice i priče. Iz svog proučavanja napravila je skalu diferenciranja emocija u toku razvoja. diferencira se pozitivna emocionalna reakcija. • Precrtava krug. • Ume da pokaže svoj nos. • Zna društvene igre. Kod beba se često zadovoljstvo i uznemirenost brzo smjenjuju. • Odbrojava deset kocaka. šnira i vezuje pertle. zadovoljstvo (delight). Prve dvije izdvojene emocije malo se razlikuju u pogledu vanjskih i unutrašnjih reakcija i situacija koje ih izazivaju. koje dijete može da doživi. • Govori kratke rečenice. neizdiferencirano uzbuđenje. milovanje i pljeskanje. razvijaju se skoro jedna za drugom sljedeće emocije : gnev. oči. Kararina Bridžers vršilaje posmatranja kako bi utvrdila karakteristične emocije za određene uzraste. Zahtevi za decu na uzrastu od 6 godina su: • Trči uz i niz stepenice. • Gradi “kulu” od 4-5 kocaka i “voz” od 23 kocke. • Samostalno se oblači. Oko trinaestog mjeseca naklonost se 15 . • Pravi kvadrat od četiri kocke. NJeni ispitanici su bila deca starosne dobi od rođenja do pete godine. • Crta romb ili krst. Zatim je ustanovila da se iz te emocije sazrijevanjem i uslovljavanjem razvijaju postepeno druge emocije. • Konstruiše “stepenice” od deset kocaka. Na uzrastu od 3 do 6 mjeseci. gađenje i strah. • Drži olovku. Zahtevi za decu na uzrastu od 3 godine su: • Penje se i silazi niz stepenice. • Govori u potpunim rečenicama. • Samostalno oblači neke delove odeće. uznemirenost (distress). Od 9 do 12 mjeseci nastaju oduševljenje i naklonost. usta. Iz tih ispitivanja izvela je zaključak da odmah po rođenju postoji jedna jedina emocija. 2 EMOCIJE I UZRAST Poznato je da se sa uzrastom dece povećava i broj emocija. • Razlikuje dve osnovne boje i zna njihove nazive. Zahtevi za decu na uzrastu od 5 godina su: • Skače na jednoj nozi i viče dva puta uzastopno. • Tačno crta kvadrat i trougao (kućica sa krovom). Krajem drugog mjeseca. Krajem prvog mjeseca uzbuđenost se izdvaja i prelazi u negativnu reakciju. • Zna svoje ime i pol. • Ume samo da pije iz šolje. • Zna i imenuje deset izvršilaca radnji. • Oblači se samo. • Odbrojava četiri kocke.

ali kod mnoge dece dokaze da to čine vidimo već u dobi od tri godine. nestašno raspoloženje. 1989. upućujući na ponašanje poput: ''On se ljuti jer mu je ona uzela igračku. Djetetova sposobnost takvog objašnjavanja emocija sa dobi se bez sumnje povećava.'' Trogodišnjaci su većini slučajeva za negativne emocije davali spoljna objašnjenja.) 2. Krajem predškolskog perioda emocionalnost i labilnost se povećavaju. Ta su deca davala vanjske atribucije. Od tada pa nadalje sasvim je jasno da deca razmišljaju o tome šta su uzroci emocija. U predškolskom uzrastu osećanje postaje nezavisno od opažanja. a u dvadesetprvom mjesecu radost. U razdoblju od 2-5 godine nastaju stid. pri čemu se pozivaju na ciljna stanja (ili želje) drugih ljudi. Predškolska deca u naturalističkim okolnostima često objašnjavaju emocije druge dece pozivajući se na njihove želje i vjerovanja. razočarenje i nada. koji obuhvata i usvajanje izraza za emocije te razvoj sposobnosti komunikacije o emocijama s drugim osobama. Harris. Dječje emocije su kratkotrajne 16 . Uglavnom se vidi da predškolska deca objašnjavanjem emocija upućuju na mentalna stanja protagonista – čine to pozivajući se na ciljeve ili želje protagonista. razmatraju načine na koje ih se može kontrolisati. zavist. U ovom periodu cesti su afekti. emocije su kod deteta u predškolsko doba najjače. ali nije bilo uključeno u njega. U petnaestom mjesecu javlja se ljubomora. Vremenom emocije gube svoju nediferenciranost i dijete postepeno počinje da uči i da se uzdržava od emocija a samim tim stiče vlastiti način izražavanja. pitali su koja se emocija pojavila i šta ju je uzrokovalo. a preovladavaju uglavnom prijatne emocije. Sa odgajanjem dece dolazi i do odgovarajućih promjena. Dijete koje je bilo najbliže svakom događaju.. Ali među svim doživljajima. strepnja. a najrjeđe tužno. Ovaj razvoj razumevanja uzroka emocija rani je pokazatelj detetove teorije uma : dečjeg razumevanja toga da su njihova vlastita mentalna stanja različita i da se mogu menjati te da se mentalna stanja drugih osoba mogu razlikovati od njihovih.grana na naklonost prema odraslima i naklonost prema deci. U dobi od 3. postaje stalnije. a u kasnijem periodu emocije počinju da se prikrivaju. 2. 1993. Postoje sledeće razlike između emocija dece i emocija odraslih: 1. ali još uvijek je labilno.godine deca daju logične razloge za doživljavanje emocija.2 Karakteristike dečjih emocija Emocije odraslih i emocije kod dece bitno se razlikuju. četverogodišnje i petogodišnje dece u dečjem vrtiću. rijetko kad razdražljivo. U istraživanjima Fabesa i saradnika (1991) opažači su bilježili detalje pojavljivanja emocija kod trogodišnje.1 Dečje razumevanje uzroka emocija U dobi između druge i treće godine dolazi do značajnog razvoja jezika. (Astington. spontane. prije svega po tome sto su dečje emocije jednostavne. ne traju dugo i odmah nalaze odgovarajući izraz.-4. a u 45 % slučajeva objašnjenja su bila unutrašnja – uglavnom su se odnosili na neostvarenje detetovog cilja.

U ljutnji dijete place. Isto tako i u druženju sa svojim vršnjacima dijete nauci da kontroliše svoje emocije. Čak i u društvu sa svojim vršnjacima dečje emocije se diferenciraju. radost u dobro raspoloženje. sto uslovljava prelazak emocija iz jedne krajnosti u drugu. jer dečje emocije ne posjeduju gradaciju bez obzira na situaciju. Na primjer. dok emocije odraslog čovjeka duže traju i teže se zaboravljaju. Ali to ne znaci da su dečje emocije plitke i površne. Poduzimanjem odgojnih mjera i pravilnom ulogom roditelja menja se i karakter dečjih emocija. 2. Na taj način dijete uči da se uzdržava od burnog ispoljavanja svojih osećanja. strah i radost. Iako ih stariji uče tome. nego njih dijete burno ispoljava pa se onda one ne gomilaju. pokretima ruku i nogu. Intelektualni razvoj deteta nema svoj kraj. deca ipak na neki način reaguju. Ove emocije se najčešće javljaju u predškolskom uzrastu ili već oko četvrte godine života ito u prisustvu nekog od autoriteta. udara rukama i nogama pa čak i ujeda. bilo roditelja ili odgojitelja u vrtiću. uzdržana ljutnja se pretvara u durljivost. Emocije deteta su nestabilne Dijete za razliku od odraslih lako prelazi iz pozitivne u negativnu emociju i obrnuto. a i pažnja mu se dugo ne zadržava na jednom predmetu. druga placu.Zajedno sa uzrastom emocije se sve više diferenciraju Pod utjecajem okoline i vaspitnim merama deca polako kontrolišu svoje emotivne reakcije. vrišti. Te emocije se pretvaraju u dugotrajna raspoloženja. 2. dok je god emocija prisutna ona je intenzivna vise nego kod odraslih. 3. To posebno veži za ljutnju. podsticanje prirodne radoznalosti i razvijanje motivacije za intelektualni rad i učenje. neka deca se sakrivaju . gestama i sl. npr. Međutim.One traju svega nekoliko minuta. Kazne i opomene za takvo ponašanje imaju takav utjecaj da dijete s vremenom uči da bude uzdržljivo prilikom iskazivanja svojih emocija.3 Pojam intelektualnog vaspitanja Osnovni zadatak intelektualnog vaspitanja je razvijanje saznajnih i izražajnih sposobnosti dece predškolskog uzasta:opažanja. koji omogućavaju sticanje osnovnih pojmova o broju. Emotivna reakcija svakog deteta zavisi od njegovih doživljaja i iskustava. Dječje emocije su snažne Emocije odraslog čovjeka ne mogu da dostignu onu jačinu kao kod deteta. a strah u trzanja na svaku promjenu ili zvuk. To znaci da svako dijete ima strah od nečega. ljutnja i smijeh smjenjuju se. nervozom.Dijete ispoljava svoja osećanja Djeca nisu u stanju da se uzdržavaju . Iz toga se može zaključiti da deca jednostavno nisu u stanju da sakriju ono sto osećaju. Dijete u toj dobi još nije dovoljno intelektualno zrelo za razumevanje određenih situacija. veličini i prostoru. krije i vrišti. Kod dece te emocije se izražavaju punim intezitetom. uvodjenje dece u matematičko-logičke odnose. ima negativan utjecaj na dijete. ali ne i uvijek. već se on razvija do kraja života jedinke. a onda iznenada iščeznu. LJubav i ljubomora. da ne ispoljavaju svoje emocije.pamćenja. U istim emotivnim situacijama svako dijete reaguje na drugačiji način. 17 . Zatim. nemirom. U strahu se izbezumljuje. bilo od mraka ili miša i sl. a neka opet traže majku i sl. 5. govora. mašte i mišljenja. pažnje. Te reakcije nikako ne odgovaraju odraslima što često. Ono iz stanja velike radosti naglo pređe u nemotivisani plac. tj. 4.

intuitivno. Karakteristike ranih dečjih opažaja su da su ona pod uticajem čulnih podataka. 6. znanja i nadovezujući iste na unapred usvojena znanja. Potrebno je znati i prepoznati koja vrsta mišljenja je zastupljena kod deteta. Razvoj u ovom periodu odvija se od refleksnih ili urodjenih pokreta ka namernim pokretima. Deca lako usvajaju neke sadržaje ne učeći ih napamet već doživljavajući ih na razne načine:dramatizacijom.Stadijum konkretnih intelektualnih operacija (početak logike). Široko shvaćeno.dodajući mu nova iskustva. Pamćenje ne možemo izdvojiti kao posebnu sposobnost of funkcionisanja inteligencije u celini. slikovitost teksta koja podstiče imaginaciju. novine itd. kako uči predškolsko dete. kao i poznavanje psihičkog razvoja dece predškolskog uzrasta. Različite sadržaje dete različito opaža. kao i njegov individualni kognitivni stil odredjuju opšti perceptivni pristup predmeta opažanja. emocija i mašte deteta. Pijaže razlikuje sledeće faze tog razvoja: 1. to su: 1. 3. Po Pijažeu. Kod dece izmedju 3-4 godine obim pamćenja je veoma uzak. planinu. u takvim opažajima. prepričavanjem. da bi se na nju blagovremeno i na ispravan način moglo uticati. Prvobitni dečiji opažaji su celoviti. Od rodjenja dominiraju čulni doživljaji i motorni razvoj. Da bi se uspešno realizovali vaspitno-obrazovni zadaci neophodno je znati kakve su kognitivne mogućnosti deteta ovog uzrasta. U početku dete smatra da su živi predmeti svi oni koji vrše neku aktivnost. Uslovi koji doprinose pamćenju i reprodukovanju stečenih predstava u ovom periodu su: emocionalna obojenost teksta. onda je ono sposobnije za detaljno opažanje. njihovog izvodjenja u lutkarskom pozorištu ili na crtanom filmu. Mišljenje predstavlja razumevanje bitnih veza i odnosa u stvarnosti. -animizam-predstavlja težnju deteta da shvati stvari kao žive. Ako je predmet opažanja detetu naročito interesantan i ono o njemu ima više znanja. kakva su njegova interesovanja i osećanja. Govor doprinosi potpunijem upoznavanju i razumevanju pojave koja je predmet posmatranja. crtanjem i drugim postupcima u kojima se angažuje njihovo razumevanje i emocije. obraća pažnju na najistaknutije elemente. likovnog.Stadijum prvih motornih navika. U ovom periodu znatno se razvija dečja mašta.senzomotorna faza. da bi ono iz njega izvadilo odgovarajuće predstave. u toku razvoja mišljenja dete prolazi kroz: -realizam-dete ne shvata da su neke njegove misli ili snovi nešto što van njega ne postoji. zvučnist i ritam. To znači da dete. -artificijalizam-predstavlja verovanje da su ljudi sagradili sve stvari pa čak i recimo. uporedilo ih sa opažajima i tako usavršilo uspešnost svog mišljenja. šta karakteriše fizičku i intelektualnu aktivnost deteta.Stadijum apstraktnih intelektualnih operacija. praktično i egocentrično mišljenje. Razlikujemo 6 razvojnih stadijuma koji obeležavaju strukture koje se nadovezuju jedna na drugu. onda da su živi svi oni predmeti koji su pokretni. da su živi svi predmeti koji se samostalno kreću. njihove privlačnosti. bajki. i na kraju. Termin koji dete prvi put čuje i za čije se značenje zainteresuje provocira detetovo iskustvo. odnosno specifičnosti dečjeg mišljenja. odnosno koordinacija onog što se opaža i pokreta. Predhodna znanja i interesovanje deteta. 4. Ona nije neki spontani proces koji se manifestuje u igrama i crtežima. pamćenje je sećanje na ono što je doživljeno ili stečeno u prošlosti. 5. odnosno posmatranja.Stadijum refleksa ili nasledjenih sklopova. 2. koja je veoma značajan uslov pripreme deteta za školsko učenje. ali i šematski. dramskog izražavanja i drugih oblika aktivnosti: pričanja priča. U ovom periodu se stiču prve i najvažnije motorne aktivnosti (upotreba 18 . Sa povećanjem govorne sposobnosti i sa usmeravanjem dečjih aktivnosti počinje da se formira voljna pažnja.Ova faza traje do kraja druge godine. Pažnja u celini zavisi od neposrednih osobina predmeta.Stadijum intuitivne inteligencije. Dete u predškolskom periodu poseduje: senzomotorno.Stadijum senzo-motorne ili praktične inteligencije i delatnosti. pri čemu se koristi izvesna koordinacija čula vida i pokreta. već je to proces koji se razvija pomoću igre. Osnovna karakteristika pažnje u toku celog predškolskog perioda je dominacija spontanosti i nenamernosti.

Razvoj se nastavlja i po završetku rasta. već se uči kako ih izraziti i u kojim ih situacijama treba doživjeti i iskazati.uslovljeni ličnim iskustvom. Ti pojmovi. strah. emocijama. Onda dete počinje da se koristi i drugim predmetima da bi nešto dohvatilo.faza formalnih operacija-dete više nije vezano za konkretnu situaciju. Dobro poznavanje razvojnih obeležja učenika je uslov za stručni. medjutim. tim veće i teže što je dete mladje. ali s pravom možemo reći da značajnu ulogu u pravilnom rastu i razvoju deteta imaju i vaspitno obrazovne ustanove u kojima deca provode puno vremena. Na prvom mestu odgovornost je na roditeljima. motivima. jer niti vide niti čuju. Da bismo pridonijeli razvoju emocionalne stabilnosti deteta. pedagoški i metodski rad. ali ne tako intenzivno. jer još uvek nije sposobno da te situacije i veze zamisli na misaonom planu. Zakonitost u razvoju emocija sastoji se u tome da se iz opće uzbudljivosti razvije najprije manji broj osnovnih emocija. koje predstavljaju osnovu daljeg motornog. Što je dijete starije kod njega uočavamo veći broj raznih emocija koje postoje kod 19 . 2. ali pre svega intelektualnog razvoja. bića ili pojave. 3. osmjehivanju i smijanju: te emocije pokazuju i slepa i gluha deca koja očito nisu mogla to svoje emocionalno izražavanje ni od koga naučiti. ali je njegova misao još uvek vezana za konkretne situacije.ruku.slovima) i razume vezu izmedju tih pojmova. Ova faza traje od 7-11 godine. 4. Prvo se stiče koordinacija izmedju pogleda i dohvatanja nekog predmeta. U organizovanom vaspitnom radu čiji je cilj formiranje svestrano razvijene ličnosti pa i na učenje. Uspešnost nastave fizičkog vaspitanja zahteva od nastavnika dobro poznavanje anatomskofizioloških i psiho-socijalnih osobina učenika u pojedinim fazama razvoja. Takvi oblici i metode učenja.faza konkretnih operacija-javlja se sposobnost deteta da zaključuje logički (shvata uzročnoposledične veze). već su najčešće psihološki pojmovi. tradicionalni oblici učenja više orijentišu dete da nauči ono što se od njega traži. Zaključak Danas se više nego ikada pridaje značaj pravilnom rastu i razvoju deteta. menusobno su zavisni i dopunjuju se. U ranom djetinjstvu emocije koje najčešće dolaze do izražaja su gnev. i to smatramo početkom logičkog mišljenja. Ti se termini u prvim fazama razvoja govora odnose na konkretne predmete. To se najbolje vidi na plakanju. spontane. odnose se na detetovu okolinu. tj. To je period intuitivnog mišljenja. kod dece nisu u logičkom smislu. imaju daleko štetnije posledice kada se primenjuju u radu sa decom predškolskog uzrasta. Problem može da zamisli i reši i na misaonom planu. Tu mora prevladavati opšti ton smirenosti i sigurnosti. a kasnije i na pojmove. češće i kratkotrajne. pa i osećanja zna da predstavlja simbolima (npr. potom radost. Prva razumevanja kod dece na ranom uzrastu. ono mora živjeti u emocionalno stabilnoj okolini. Oštećenje motivacije je. željama i specifičnim načinom mišljenja. ljubav i ljubomora. jecanju. Rast i razvoj su dinamični procesi koji se ne mogu posmatrati izolovano. Mogućnost doživljavanja emocionalnih reakcija ovisi ponajprije o sazrijevanju ili maturaciji. Dječje emocije se razlikuju od emocija odraslih jer su intenzivnije. za verbalne termine.preoperaciona faza-traje do kraja sedme godine. a onda sve više finijih i raznim situacijama bolje odgovarajućih emocija. Umesto stimulisanja dečjih aktivnosti i razvijanja dečjeg prirodnog interesovanja za pojave koje ih okružuju. Procesi rasta i razvoja se intenzivno odvijaju u pomenutom dobu. a dijete treba biti okruženo osobama koje ga vole. Predmete. Emocije se ne uče. hodanje). Potom se te predstave vezuju za reči. a rijetko žalost. Oni guše prirodnu radoznalost i prirodne motive učenja. koje mu pomažu i koje ga zabavljaju.

razna događanja i sl.  www..com  www. zatim umor.sportskitrening. 2003. Naučna knjiga Beograd. Niš. Armstrong N. Z. Kostovska.: Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija omladine.: Trend razvoja antropometrijskih karakteristika dece.M: Osnovi morfologije kičmenjaka. V. Momirović. Novi Sad. Beograd: Institut za naučna istraživanja Fakulteta za fizičko vaspitanje..  Stojiljković. Šturm. Perović.: “Psihijatrija detinjstva i mladosti”. B.  Popović. Đ. S. III izdanje.  Kalezić. A. Somer. Petrović.: Histološka građa organa. N. Br J Sports Med. Radojević.wikipedia. N.info  www. može se očekivati da se ti efekti odraze i na socijalno ponašanje među prijateljima i drugim odraslim osobama.stetoskop. Beograd. Potrebno je naglasiti važnost emocionalne vezanosti između dece i roditelja. 2000.. prijatelji i članovi obitelji. Niš.A.. N. Bonafides. 2001  Kurelić. Stojanović.. Avramović. M. Literatura  Anđelković.odraslih.. Budući da je emocionalna vezanost od posebno velikog značaja za interakciju između deteta i roditelja. Nikako ih ne smijemo sputavati da izraze ono što osećaju.. zdravstveno stanje. Milenkova. 2008. te kako kontrolsati te emocije. Studentski kulturni centar.. J. K..com 20 .  Tadić N. i Viskić-Štalec..  Williams C. Lj. 1989. Powell J.: Osnove opšte antropomotorike. Važno je deci pomoći da nauče prepoznavati svoje emocije i emocije drugih. M. 1975. ZUNS. 2001.pedagoskapraksa.ucoz. kao što su roditelji. Na razvoj emocija utjecat će mnogi faktori iz okoline. Lj.: Aerobic responses of prepubertal boys to two modes of training..hr  www.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->