*Ovde unesite naziv Vaše škole , na primer Elektrotehnička škola Nikola Tesla, Zrenjanin

SEMINARSKI RAD

Tema :

Dečji portfolio

Profesor-mentor: *ime mentora

Učenik: *Vaše ime, razred

2010
SADRŽAJ UVOD............................................................................................3 1 UZRASNE KARAKTERISTIKE DECE..................................................5
1.1 Psihomotorni razvoj predškolske dece...............................................8 1.2 Pijažeova teorija kognitivnog razvoja................................................9 1.3 Psihomotorni razvoj........................................................................10 1.4 Redosled razvoja motornih i govorno-jezičkih sposobnosti................12

2 EMOCIJE I UZRAST......................................................................15
2.1 Dečje razumevanje uzroka emocija...............................................16 2.2 Karakteristike dečjih emocija......................................................16 2.3 Pojam intelektualnog vaspitanja.....................................................17

Zaključak.....................................................................................19 Literatura....................................................................................20

2

Kako dete sve sigurnije prohodava intenzivnije su i fizičke aktiovnosti malog deteta. a preduslov su dobre kondicije i zdravlja školskog deteta. Posledice rizičnih porođaja mogu biti razne povrede mekih i koštanih tkiva kod novorođenčeta (pareza pl. smanjen ili povećan tonus muskulature. nekad višegodišnje a ponekad i doživotno kao kod cerebralne paralize. Kod neke dece prohodavanjem se uočavaju diskretni problemi koji se koriguju vežbama. Negovanjem fizičkih aktivnosti podstiče se takmičarski duh i afinitet prema sportskim disciplinama kod dece. Fizičke aktivnosti se odvijaju pretežno kroz igru a imaju i saznajnu funkciju. poremećaj tonusa celokupne muskulature ili samo njenog dela i sl). kao što su šetnje i prve igre vezane za pokret. telesne dužine. Hipotrofično. Fizičke aktivnosti u predškolskom uzrastu su priprema za nastavu fizičkog vaspitanja u školi. Fizička aktivnost je jedan od najbitnijih faktora zdravlja kod dece a počinje neposredno posle rođenja u vidu vežbi stimulacije. anamično odojče u većem je riziku da češće oboljeva od akutnih respiratornih infekcija. Aktivnosti se planiraju prema starosnoj grupi i prema vremenskim prilikama. osamostaljuju se ali se i bave u značajnoj meri fizičkim aktivnostima koje poboljšavaju i održavaju dobro zdravlje. obima grudnog koša. brachialisa. igračkama sa poveskom. U prvim mesecima a najkasnije u šestom mesecu života kontroliše se krvna slika odojčeta kao prevencija anemije. nova znanja. prohodavanjem počinju prve fizičke aktivnosti malog deteta. Merenjem telesne težine. prevenirati kontrakture kod nekih kongenitalnih deformiteta ili posledice preloma ekstremiteta. Predviđene su i fizičke aktivnosti van grada. nemaju sva mesta dečije vrtiće ili je manji kapacitet u odnosu na broj dece na toj teritoriji. U savetovališu pri dečijem dispanzeru roditeljima se nude saveti o pravilnoj ishrani i nezi odojčeta kao jedan od bitnih faktora zdravlja kod ovog kritičnog uzrasta. socijalizuju se. te su deca mnogostruko uskraćena. tortikolis. Loša i nekvalitetna ishrana trudnice dovodi do anemije trudnice koja će najverovatnije roditi anemično novorođenče. obima glave. kao rekreativna nastava dva puta godišnje. Predškolska ustanova je dobra priprema dece za praćenje nastave u školama. fraktura klavikule. Zahvaljujući velikoj plastičnosti CNS-a vežbe stimulacije u prvim mesecima života mogu korigovati patološke obrasce kretanja. U zavisnosti od patologije. Deca koja pohađaju vrtiće imaju organizovanu fizičku aktivnost svakodnevno ujutru oko petnaest do trideset minuta u vidu lakih 3 .UVOD Deca u najranijem uzrastu u vrtiću imaju organizovanu fizičku aktivnost. dok je kod neke dece potrebno višemesečno vežbanje. debljina kožnih nabora prati se da li ima odstupanja u rastu i razvoju odojčeta. igre loptom. vaspitanje. kod nekog deteta se pomaci vide posle prvih vežbi. korektivnim cipelama. ulošcima. U predškolskim ustanovama deca stiču nove higijenske navike. Nažalost. igre skrivalice. Vežbe stimulacije izvodi fizioterapeut koji obučava majku da i ona vežba sa detetom da bi što pre došlo do korekcije ili ako je potrebno duže izvoditi vežbe. Urednim psihomotornim razvojem u prvoj godini života uspravljanjem uz oslonac.

Najmlađi uzrast ima fizičke aktivnsoti jedanput nedeljno. skijanje. Medjuljudski odnosi imaju i svoj 4 . U praksi je to obično mešavina sva tri stila u zavisnosti od konkretne situacije i drugih okolnosti. U ustanovama se sprovode specijalne aktivnosti prema uzrastu kao što su ige loptom. vožnje kliskom. gde već postoje odredjeni odnosi koje su izgradil roditelji preuzimajući na sebe ulogu vaspitača. socijalni. Emocionalni razvoj sastoji se u njihovoj diferencijaciji. kvalitativnom bogaćenju osećajnog repertoara. I u toku kognitivnih. i zimi. rezanje. za uzajamne odnose s drugim ljudima. Negovanjem fizičkih aktivnosti u najranijem uzrastu održava se dobra kondicija i dobro zdravlje mladog naraštaja koja se nastavlja nastavom fizičkog vaspitanja u školskom uzrastu tri puta nedeljno. Upoznavanjem i zbližavanjem sa raznim sportskim disciplinama kod dece se stvara afinitet prema odgovarajućoj sportskoj disciplini a to je put da se opredele da se aktivno bave sportom. Sposobnost komuniciranja. vežba se fina i gruba motorika ruku kod dece. Deca se vraćaju osvežena. trčanje opo pesku. pravljenje sneška. grudvanje. sa poboljšanom krvnom slikom. predstavljaju ključne faktore za razvoj celovite ličnosti. sopstvene postupke. razna umetnička dela i dr. medjusobne odnose i stilove vaspitanja u porodici utiču društveno ekonomski odnosi u kojima ona nastaje i razvija se. emocionalni. izražavanja sopstvenih misli i osećanja. često uz muzičku pratnju. moralni i estetski razvoj deteta. srednja starosna grupa ima dva puta nedeljno od drugog polugodišta a starija i najstarija grupa ima tri puta nedeljno fizičke aktivnopsti. po 15 minuta u vidu raznih igara. Smatram da nijedan roditelj nije u mogućnosti da svoje dete vaspitava samo jednim od pomenutih stilova. Moralni razvoj karakteriše postepeno prihvatanje potčinjavanja moralnim normama i pravilima ponašanja. uslovljena je brojem i kvalitetom informacija koje dete dobija zahvaljujući perceptivno-motornim aktivnostima. sankanje. skakanje preko konopca i sl. igre na otvorenom prostoru. klizanje. autoritarni i stihijski.vežbi. Vežbaju se po grupama mišići od glave prema stopalu.fizički. zatim sugestijom i identifikacijom. trčanje. uz uže. Intelektualni razvoj deteta ima udela u svim ostalim aspektima razvoja ličnosti. misli i doživljaje. penjanje uz merdevine. Postoje i usmerene aktivnosti koje se odvijaju po starosnim grupama. kao faktor zdravlja u ovom uzrastu. Slobodne aktivnosti se izvode u zavisnosti od vremenskih prilika kao što su šetnje parkom. Odlaskom dece van grada pored fizičkih aktivnosti značajana je klimatska promena naročito iz industrijski zagađenih gradova. šetanje po snegu. igre loptom. zatim tradicionalne igre kao što su bacanje kamena sa ramena. leti kada se upražnjavaju plivanje. spremniji za fizičke napore i nastupajuće infekcije. Stilovi vaspitanja dece i medjusobni odnosi u porodicama mogu biti demokratski. U današnje vreme je jako teško naći porodice koje decu vaspitavaju isključivo demokratski. nijedan roditelj na pitanje vaspitača kojim stilom vaspitava dete. Život deteta započinje u porodici. Od kvaliteta odnosa u njoj zavisiće u velikoj meri intelektualni. Na funkcije. Upravo tu. Što je posebno zanimljivo. Dete oblike ponašanja prihvata najpre imitacijom. saznajnih aktivnosti kao što su crtanje. ali i sopstvenim dečjim uvidjanjem. u porodici se postavljaju temelji razvoja ličnosti. Uglavnom se jedan roditelj drži demokratskog a drugi nekog drugog stila vaspitanja. na topoganu itd. a aktivnost dece zajedno sa njihovim položajem u porodici. Neposredna okolina pruža obilje materijala za raznovrsne dečje aktivnosti. oporavljena. Moralna svest se stiče učenjem po modelu ili identifikacijom. neće reći ni jedan drugi sem demokratskog. Sprovodi se i rekreativna nastava u prirodi u trajanju od 7 do 10 dana odlaskom van grada. isključivo autoritarno ili stihijski. pravljenje poligona. lepljenje po panoima. u boljoj kondiciji. u pesku. Socijalizacija je proces socijalnog učenja putem kojeg individua stiče socijalno relavantne oblike ponašanja i formira se kao ličnost. Osnova fizičkog razvoja deteta je pokret koji predstavlja način komunikacije deteta sa okolinom. za zbivanja i situacije u neposrednoj i široj okolini. Svaki od njih ima pozitivne i negativne uticaje na detetov rast i razvoj o čemu će u daljem tekstu biti reči. a opažanje vremena i prostora uslov je povezanog i logičkog pričanja. One se vezuju za mnoge pojave koje dete zapaža širenjem svog vidokruga.

od 4. -Osnovna spona medju svim ovim aspektima razvoja je aktivnost deteta. procenjivati. delom rasta nervnog.estetski aspekt i predstavljaju najčešću temu svake grane umetnosti. intelektualni i emotivni razvoj. dete je najveći istaživač. Putem igre se upoznaje i svet socijalnih odnosa. Rast u visinu najviše se odvija na račun rasta koštanog tkiva (noge I kičma). oblika ponašanja. pa sve do 11-13. To bi bila velika greška. razumevanja onog što je bitno i konstantno. socijalizaciju. Neke negativne efekte nije moguće. Odvojeni prikazi pojedinih psihičkih funkcija i procesa. jer navedeni vidovi ponašanja. To je izuzetno značajno s obzirom da je dečje saznanje rezultat njene aktivnosti u sredini u kojoj se kreće. popraviti u kasnijem uzrastu. Raznovrsnost i složenost pojava koje okružuju dete podstiču stalnu dečju radoznalost i saznajnu aktivnost. strukturi koju on već ima. a to su da intenzivnost rasta pojedinih organa nije uvek jednaka. respiratornog. ali ona i izgradjuje tu organizaciju. Svoju glad za činjenicama. Procesi rasta i razvoja se intenzivno odvijaju u pomenutom dobu. U slučaju akomodacije. ovaj zaljučak ne deluje preterano ozbiljan. upotrebljavanju opažaja pa i korigovanju pogrešnih opažaja.dete želi da zadovolji. a okolina neiscrpan izvor njegovog saznanja. a zatim postepeno opada. godine života. funkcije i procesi ne samo što su medjusobno isprepletani nego i medjusobno utiču jedni na druge. predstava) postojećoj saznajnoj strukturi pojedinca. njihovo ponašanje. a čiji efekti se manifestuju u kasnijem periodu. kao i pojedinih grupa tih funkcija i procesa mogu da stvore pogrešan utisak da su oni i u stvarnosti odvojeni. Razvoj se nastavlja i po završetku rasta. ne idu uporedo. Prva faza ubrzanog rasta obuhvata period od ronenja do 3. Naizgled. pubertetski porast u visinu) – od 11. fizičke i druge aktivnosti potrebno je meriti. Time se doprinosi formiranju pojmova. pojedinac svoju saznajnu strukturu prilagodjava novim saznajnim elementima i njihovoj prirodi. kontrolisati i kroz nastavni i trenažni proces korigovati. Kada je reč o asimilaciji reč je o prilagodjavanju unetih sadržaja (opažaja. ali ne tako intenzivno. S obzirom na izuzetnu radoznalost. do 14. Intenzivnost rasta je najveća u intrauterinom razdoblju života. Sledi prva faza usporenog rasta. Dete je aktivno. ali dete i uči kroz igru. sigurnosti i medjusobne povezanosti roditelja sa decom u porodičnom okruženju. Po Piježeu. motivisano. Adaptacija je uslovljena postojećom organizacijom pojedinca. dok je rast u širinu i porast telesne mase posledica delom rasta koštanog tkiva. trend rasta nije linearan i organi u toku rasta ne povećavaju samo svoju masu nego menjaju i svoju strukturu. 5 . srećno i sigurno u toku igre. pre svega. 1 UZRASNE KARAKTERISTIKE DECE Biološki rast i razvoj dece. od koje u najvećoj meri zavisi tok razvoja. menusobno su zavisni i dopunjuju se. kada je njihov organizam veoma podložan raznim uticajima. godine kod devojčica. godine (u zavisnosti od pola). Nakon toga nastupa druga faza ubrzanog rasta (tzv. pratiti. Postoje izvesne zakonitosti rasta deteta koje je bitno znati prilikom rada sa decom.saznajno-manipulativnom aktivnošću. To je naročito važno dok su deca u predškolskom i mlađem školskom uzrastu. mišićnog sistema itd. Rast i razvoj su dinamični procesi koji se ne mogu posmatrati izolovano. saznaje i na taj način se razvija i intelektualno:manipulisanjem predmetima ili igračkama. što povezuje moralna i intelektualna osećanja sa estetskim. Nezamenljiv vaspitni činilac je osećanje ljubavi. Rast deteta u visinu i porast telesne mase kao najmarkantnijih pokazatelja fizičkog rasta. ili je veoma teško moguće. U toku nje dete razvija svoje sposobnosti shvatanja. odnosno realnije slike deteta o svetu oko njega. Uspešno saznajno prilagodjavanje individue sredini i životu uopšte (adaptacija) je rezultat interakcije asimilacije i akomodacije. aktivnost deteta se sastoji u:asimilaciji i akomodaciji. njihov motorički.

Kostur deteta razlikuje se od odraslog takođe oblikom kičme i grudnog koša. potrebno je voditi brigu o karakteristicnim osobinama dece na tom uzrastu. godini kod devojčica. godini kod dečaka. Novorođence ima veliku glavu. godišnji prirast telesne visine i težine nije tako izražen. da može brzo i dugo trčati.1 Deca pre stupanja u školu. dete je nestabilno u svojem kretanju. i postotak sadržine vode u njima je veće nego kod odraslih. 1 Popović. pa iako se telesne proporcije tokom ovog perioda menjaju. kod izbora sredstava i metoda fizičkog vaspitanja. Mišicna su vlakna kod deteta tanka.: Trend razvoja antropometrijskih karakteristika dece. pogoduju njihovom rastu. Na taj način bolje upoznaje sredinu u kojoj se nalazi. Pre svega. Najpre se razvijaju mišici iz većih mišicnih grupa. U životu deteta predškolskog doba vrlo važnu ulogu ima kretanje. to je i ova razlika sve veća. Na kraju sledi druga faza usporenog rasta koja započinje u 14. Trogodišnje dete može hodati i trčati. Proces okoštavanja brzo se razvija i kosti su u takvom stanju dosta neotporne. Što je dete mlađe. Većina dosadašnjih istraživanja ovog antropološkog prostora bavila se praćenjem telesne visine i mase kroz različite uzrasne periode dece. i koji je praćen pokretima u zglobovima. da može visoko preskočiti. razvija se slabo i po težini je mala. Briga za dete. Kretanjem se razvija njegova snaga i jača njegovo zdravlje. Takvo vaspitanje ima uostalom mnoge zadatke i služi se raznim sredstvima. Novi Sad. Jer fizičke vežbe mogu različito delovati na razvitak deteta. Kod ostvarivanja ovih zadataka u radu s predškolskom decom. Njihova istraživanja su pokazala da sa uzrastom konstantno raste telesna visina u proseku za oko 5-8cm.odnosno od 13. do 16. kod predškolskog deteta oko 27% a kod odraslog muškarca dostiže 42-44%. naziva se dinamički. Kostur deteta predškolske dobi mekan je i podvrgnut raznolikim iskrivljenjima. koliko obzirom na opštu težinu tela. B. Kod telesnog vežbanja predškolske dece potrebno je voditi računa o njegovom delovanju na organizam. utiske i svoje životno iskustvo. Važno je. 2008. Može se reći da predškolski i mlani školski period karakteriše postojan i ne tako buran rast i razvoj dečjeg organizma. Budući da ima srazmerno veliku glavu i kratke noge. 16. koji se sastoji u naizmeničnom stezanju i rastezanju. Kod novorođenčeta težina muskulature čini blizu 23% težine čitavog tela. Mišici se razvijaju postepeno. razvijala su se uglavnom u okviru porodice i pod uticajem njene okoline tih životnih prilika. kao i masa tela za oko 2-3kg godišnje. Fizičko vaspitanje predškolske dece jeste prvi korak ka opštem razvoju zdrvog vaspitanja čoveka. da dete vežbajuci različita kretanja postigne skladnost i pravilnost vežbe. Rad mišica. ističe se razlika u proporciji delova kostura. normalni fizički razvitak. odnosno. U porenenju sa prve dve godine života. njegovo zdravlje. tj. godine kod dečaka. priznat je kao jedan od najvažnijih zadataka u vaspitanju predškolske dece. Materijalne okolnosti porodice bile su u većini slučajeva od velike važnosti pri vaspitajnu dece. Akcijom i igrom dete pokazuje svoja osećanja. u poređenju sa muskulaturom odraslog čoveka. pravi nejednake korake. što je veći vremenski razmak između njega i odraslog. Kostur deteta u mnogome se razlikuje od kostura odraslog čoveka. Važno je naprotiv. Po karakteru rad mišica može biti dinamički i statički. ali se to kretanje razlikuje u starijim godinama. Dečija muskulatura. skače i igra se. ljulja se i vrlo je nesigurno. a kasnije oni iz manjih. Neke vežbe koje izazivaju pojačano proticanje krvi ka mišicima i kostima. od svoje treće do sedme godine. toliko i obzirom na unutrašnje organe. Ono želi da po ceo dan trci. 6 . Nije važno za dete predškolskog uzrasta. deca se nalaze u relativno stabilnoj razvojnoj fazi. da dete zavoli to kretanje. Dete ima neodoljivu potrebu za kretanjem. zdepasti struk. neke ga usporavaju. Mali broj autora se bavio praćenjem ostalih antropometrijskih mera kroz različite uzrasne periode dece. kratke ruke i noge. koji se razvija i koji raste.

Kod predškolske dece opaža se celi niz osobina. Uopšte se smatra. Nije dovršeno diferenciranje stanica kore velikog mozga u lobanji i odgovarajucih psiho-motornih centara. Dolaskom deteta u školu i njegovim uključivanjem u obaveze i život škole nastaju u razvoju deteta velike promene. a sve u cilju zadovoljenja nagona i potrebe za kretanjem. u igri. Što se tiče disanja. koji upravlja pokretima. trajanje nastave. kao što su funkcionisanje krvotoka. trčanju.Za razliku od dinamičkog rada . Zglobovi sa svojim vezama još ne pokazuju dovoljnu čvrstocu i izgradenost. Postoji više takvih klasifikacija i one. Telesno stanje učenika ove faze obeleženo je i nadalje procesom rasta i razvitka. a pošteđeno je od raznih štetnih uticaja (alkohol. u poređenju s odraslim. od onih koji polaze u školu. disanje itd. Sve te osobine dečijeg organizma i sva ta obeležja njegovog doživljaja jesu faktori. Nadalje se opaža. koje postavlja pojedini rad. da li je uzrok zastoja u rastu posledica školskog života ili pak. ne postoji samo nazadak u rastu već i u drugim procesima tela. zastoj. i u težini. prirodni tok razvoja. koji nas upućuju na izbor sredstava.statički rad ne daje vidljiv rezultat gibanja u prostoru. dok odrasli samo 16-18 puta. Dete predškolske dobi udiše u minuti 22-24 puta. To se opaža. koje su u vezi sa nedovoljno razvijenim nervnim mehanizmom. njihovu primenu i metode u radu fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. izvršene su klasifikacije na uzrasne celine-grupe. a proces okoštavanja postepeno se nastavlja. da je prisilno sedenje u školi glavni razlog zastoja u razvitku. Razlozi se mogu tražiti i u mnogim zahtevima škole. To ne znači da se kod rada s decom mora izbegavati veći ili manji fizički napor. i drugim ranovrsnim telesnim pokretima. O tome. gde deca idu u školu pre navršene sedme godine i gde deca pre toga nisu bila podvrgnuta radu u vaspitnim ustanovama za predškolsku decu. U stručnoj literaturi ima brojnih dokaza. zavise od kriterijuma koji su u određenoj situaciji primarni (biološki. u koji dete stupa oko pete godine. Ti se organi prilagođavaju zahtevima. ali vežbe moraju u svakom slučaju odgovarati stupnju telesnog razvitka.) radi bez ikakvih poteškoca i precizno. a na vaspitačima je da taj zadatak izvrše sa što manje poteškoca za razvoj deteta. Nervni sistem nije izgraden ni po svom anatomskom razvoju. Srce i krvni sudovi u povoljnom su odnosu prema organizmu. deca koja ne polaze u školu. On je usmeren ka tome. Srce koje nije opterećeno napornim radom ni teškim uzbuđenjima. U prvom redu usporava se njegov brži rast. ne vlada u naučnim krugovima jednako mišljenje. Za lakše i kompletnije proučavanje predškolskog uzrasta. Kosti su usled hrskavičnih delova gipke i meke. opterećenjem mišljenja. psihološki. nije dovršena mijelizacija nervnih vlakanaca. pokazuju u istom vremenskom razdoblju. nego što je to bilo 7 . da je ta promena u rastu tj. Za statički rad je karakteristično više ili manje trajnih napora mišicnih grupa. a vezani su najviše za vreme polaženja u školu. Bez obzira na razna mišljenja o uticaju škole na decu. Kod izbora telesnih vežbi potrebno je paziti na osobine krvotoka i organa za disanje. uglavnom. postavljenih zadataka itd. toliko i za izbor i primenu gradiva. nikotin idr. pedagoški). Pre polaska u školu dete se u daleko vecoj meri ponašalo po vlastitim impulsima. Zato je često potreban veliki napor. Prema nekim statističkim podacima. ni po funkciji. te slabijom opuštenošcu deteta uopšte. da drži telo i pojedine delove u određenom položaju. dete se nalazi u lošijem položaju. a zatim veliko opterećenje kičme zbog sedenja usled čega može doći do nepravilnosti u njenom rastu. prostorije. da prelaz iz slobodnog bezbrižnog načina života i školska ogranicenja ostavlja velike negativne posledice na dalji rast i razvitak deteta. Pomanjkanje gibanja obično se navodi kao glavna bolest školskih početnika. Društvo putem vaspitanja postavlja zahteve i stenovita opterećenja. da usled novog opterećenja u školi. izmedu šeste i sedme godine veći porast u visini. ipak se pretpostavlja. Poznavanje rada disanja i krvotoka kod dece ima veliko značenje koliko za organizaciju fizičkog vaspitanja uopšte. ograničenjem kretanja i pomanjkanjem svežeg vazduha i sunca. Glavna osobina dečijeg kostura je njegova plastičnost. Proporcije pojedinih delova tela daleko su povoljnije. nastala pod uticajem novih okolnosti škole.

kod dece predškolskog uzrasta. Dok se kod učenika pre svega razvija brzina i jačina pokreta. Težnja za igrom je glavni socijalni smisao kod dece osnovne škole. Igre u toj dobi još uvek imaju obeležje pojedinačnog stremljenja unutar razrednog kolektiva. dok je interes deteta za školske zadatke u početku. pa bila to igra. Organi za disanje i krvotok srazmemo se povećavaju. dete više ne reaguje na svaki podražaj spoljašnjeg sveta. a kičma poprima svoj normalno savijeni oblik. Nervni sistem napreduje u svom razvitku. ne podnosi dugotrajan i naporan rad. nije toliko osetljivo. Razdoblje od osme godine i dalje. izrazitiji mišići itd. Sve to zahteva trošenje mnogih snaga. Usled svih tih karakteristika u razvoju mišića. a deca postaju nespretna. Kola i igre sa pevanjem dečaci sa osam godina već manje vole. te prema tome igre nisu još tako pogodno sredstvo kao u starijoj dobi. smisao za kolektivni rad nije u naravi deteta još dovoljno izražena. kao da se dete naviklo na nove prilike u školi. U duševnom pogledu dete iz svog sveta fantazija ulazi u stvarnost škole. U rastu mišica opaža se dalje povoljno povećanje njihove težine. U pokretnosti deteta osnovne škole nastaje znatna promena. Deca u osnovnoj školi još nemaju dovoljno smisla za složeniji skupni rad. dete u osnovnoj školi. više do izražaja snaga i borbenost. nastaje ta kolektivna povezanost. Deca su u toj dobi još vezana za vlastite interese. ispred statičkih. Rast mišica u dužini ne teče uporedo sa rastom kostiju. Svest o zajednici. ali ne u tolikoj meri da su sposobni za veće napore. ali ne prema igrama kojima deca po svojim telesnim i duševnim sposobnostima nisu dorasla. Kod učenika dolazi naprotiv. Mišićna se vlakna pojačavaju što dovodi i do povećanja snage deteta. Takmičenja. čak ih i odbacuju. One više paze na oblik kretnje i njeno skladnije izvođenje. te to dovodi do nekih nespretnosti i slabosti celog rada mišicne skupine.1 Psihomotorni razvoj predškolske dece 8 . relativno mali. a posebno u prvim razredima. U organizovanoj se delatnosti oni dobro snalaze. neskladno trci i skace. skupnog rada i bez ikakvog posebnog izbora i zahteva učenika. Kolektivizam se mora odgajati. U toj dobi treba davati prednost dinamičkim vežbama. Od njega se obično traži koncentracija pažnje i volje. ali nakon takvog rada. Dete teško i nespretno hvata dobacenu loptu. Sve takve pojave i činjenice opravdavaju već u toj dobi odvojenu nastavu fizičkog vaspitanja. Budi se samostalnost u radu i postepeno dolazi do izražaja vlastita volja. S obzirom na pomanjkanje dovoljne koordinacije pokreta treba izbegavati onakve pokrete koji zahtevaju veliku spretnost i rad više skupova mišica. koje bi se inače mogle korisno upotrebiti za razvitak deteta. izvođenja i iživljavanja kod pojedinih vežbi. Muškoj deci se mogu postavljati nešto teži zadaci. već i u načinu primanja. koliko god to školske prilike dozvoljavaju. ali još ne toliko da može podnositi opterećenja kao u starijoj dobi. Opaža se neko obuzdavanje i umerenost u delatnosti učenika.. Deca u tim razredima pokazuju već priličnu spretnost. i dobijaju prve oznake borbenosti. Kretnje postaju uskladenije i sve se više uvida nestajanje nepotrebnog obilja pokreta. nakon prvog pojacanog rasta u visinu. Rast i razvitak pojedinih organa sve više to napreduje. Razumljivo je da deca s obzirom na ove osobine dečjeg organizma kao i na psihičku strukturu ne podnose nikakva veća i trajnija opterećenja. Trčanje i igre sa loptom poprimaju u toj dobi drugo obeležje nego li kod devojčica. slobodnog i skladnog načina kretanja kao da nestaje. kretnje rastenje i koordinacija vrlo slaba. rvanje i slične igre postaju življe i uzbudljivije. To je period usporenog rasta. To se jasno opaža i kod igara. jer to i sami prema svojoj vitalnosti očekuju. 1. Smisao za zajednicu formira se u dobi školskog detinjstva više putem zajedničkog. kod učenica se opaža usklađenost i ekonomičnost gibanja. Razlike u polu ne pokazuju se samo u telesnom razvoju kao jači i razvijeniji predeo grudnog koša. Muška deca sa više zamaha i poleta učestvuju u radu kod telesnog vežbanja nego ženska. te se teško podvrgava novim zahtevima učitelja.

međusobno se razlikuju i hijerarhijski su organizovani. hvatanja) uvežbavanjem postaju precizniji. jesu učenje direktnim potkrepljivanjem. ali su takva očekivanja izneverena. Ono počinje da razlikuje sebe od okolnog sveta. Uzrast na kome se pojedini stadijumi javljaju može varirati u izvesnoj meri. zatim stadijum konkretnih operacija. odvija se kroz sledeće stadijume: senzomotorni. nego smatraju da se ponašanje deteta oblikuje pod uticajem kognicije. i viši stadijum je uvek složeniji od prethodnog. teorije socijalnog učenja. zavisno od inteligencije deteta i sredinskih činilaca. koja predstavlja. slede jedan za drugim u nepromenljivom redosledu. učenje imitacijom i učenje indukcijom. Jednostavni i kruti motorni obrasci koje dete donosi na svet rođenjem (refleks sisanja. Najpoznatije teorije stadijuma su Pijažeova i Frojdova. Kognitivni razvoj deteta. biologistička jer tvrdi da su osnovne kognitivne strukture. koja se javljaju kasnije tokom detinjstva. i njen uticaj na obrazovni proces dece u proteklim decenijama bio je ogroman. Ovakva shvatanja su negirala ili minimizirala uticaj sredinskih činilaca i iskustva na razvoj i vodila pasivnom stavu u tretmanu dece sa usporenim razvojem. Sheme su unutrašnje predstave izvesnih specifičnih akcija ili ponašanja koje su prisutne već na rođenju (npr. jezika i iskustva. razvoj deteta se odvija kroz stadijume koji su jasno definisani. Dalji razvoj unutrašnje. a njihovo postupno razotkrivanje nastaje spontano. One ne vide razvoj kao nepromenjivu. odnosno. raznolikiji i složeniji. Među ne-stadijumskim teorijama najpoznatije su tzv. 9 . da bi krajem prve godine uvidelo da okolni predmeti nastavljaju da postoje i onda kada se izgube iz vidnog polja (permanentnost objekta).2 Pijažeova teorija kognitivnog razvoja Najsveobuhvatnija teorija kognitivnog razvoja je Pijažeova teorija. što vodi pojavi namernog i svrsishodnog ponašanja. ali ne i strukturu stadijuma. tzv. često vrlo drastičnim stimulativnim vežbama u pokušaju da se razvoj unapredi ili ubrza. godine). stadijum formalnih operacija. Ovakvo shvatanje bilo je praćeno ranim. Prema prvoj grupi teorija.Tokom poslednjih pedeset godina teorije dečjeg razvoja kretale su se u okviru krajnjih suprotnosti. dok akomodacija predstavlja promenu postojećih strategija u odgovoru na nova iskustva ili informacije. sheme i operacije. prema Pijažeu. Dete uviđa da svojim ponašanjem može da utiče na okolinu. sveopšti biološki princip. Na drugom polu nalaze se teorije prema kojima su sve sposobnosti deteta urođene. i najzad. Savremena shvatanja vide razvoj kao rezultat interakcije bioloških i sredinskih činilaca. unapred sadržane u mozgu. Među brojnim teorijama dečjeg razvoja izdvajamo one koje su značajno uticale na savremene stavove i praksu pedijatara. težnja ka ravnoteži. rigidnu sekvencu unapred određenih stadijuma. preoperativni. Asimilacija predstavlja prilagođavanje iskustva ili predmeta već postojećim strategijama ili konceptima. iskustva. Pijažeova teorija je. Teorije dečijeg razvoja razlikuju se i po tome da li razvoj sagledavaju kao diskontinuiranu pojavu (teorije stadijuma) ili kontinuiranu (ne-stadijumske teorije). prema Pijažeu. Senzomotorni stadijum (od rođenja do 2. Najpoznatiji zastupnik ovakvih shvatanja bio je Gesel. a razvoj se sastoji u prilagođavanju ovih struktura zahtevima sredine kroz procese asimilacije i akomodacije. Sredinski činioci mogu modifikovati formu. tokom biološki određenog procesa sazrevanja mozga. 1. Na jednom kraju su bile teorije prema kojima je mozak deteta na rođenju „prazna ploča“ (tabula rasa) i celokupni razvoj je posledica učenja i iskustva. u iščekivanju da će se određena funkcija javiti kada mozak bude za to dovoljno zreo. odnosno. 1. Tri najvažnija tipa učenja za razvoj deteta. Ravnotežu između procesa asimilacije i akomodacije osigurava proces uravnotežavanja. refleks hvatanja ili sisanja) dok su operacije znatno složenija unutrašnja kognitivna pravila. urođeni obrasci. ali su redosled javljanja stadijuma i njihov sadržaj nepromenljivi. u suštini. prema ovim toerijama.

kazna zbog njegovog lošeg ponašanja koje je neposredno prethodilo pojavi bolesti. da razume metafore. na primer. Prosečan uzrast je računski dobijena vrednost (norma) oko koje se ostale vrednosti podjednako grupišu. Stadijum konkretnih operacija (7 do 12 godina). ali i ličnosti deteta u celini. o klasama predmeta i o odnosima među klasama. sopstvena ili nekog od članova porodice. određen vremenskom i prostornom blizinom tih događaja. 10 . uobičajen. da donosi zaključke na osnovu apstraktnih pretpostavki. Na početku razvoja.3 Psihomotorni razvoj Iako ličnost deteta predstavlja nedeljivu celinu. dete misli da je bolest. odnosno. direktna posledica. Stadijum formalnih operacija (počev od 12 godina). osećajna i saznajna oblast (inteligencija). manje egocentrično i manje zavisno od neposrednih perceptivnih iskustava. 1. govor. da računa. celokupna živa i neživa priroda. naročito kortikalnih struktura. bez obzira na promenu izgleda ili prostornog rasporeda. i ponašanjem dominiraju motorne aktivnosti. boje ili oblika. Pri proceni psihomotornog razvoja treba imati na umu osnovne zakonitosti razvoja: određeni redosled. 4. Razvoj govora omogućava predstavljanje predmeta simbolima i rečima. naime. naročito u prvim godinama života. da formuliše opšte zakone i principe. dete još nije ovladalo operacijom konzervacije. “retardacija” i “disharmoničan razvoj”. Nove sposobnosti sve više usmeravaju mišljenje adolescenta ka hipotetičkim i ideološkim pitanjima i ka budućnosti. Razvija se apstraktno mišljenja i dete postaje sposobno da misli u apstraktnim kategorijama. veruje da su predmeti oko njega. Dete.mentalne predstave objekta omogućen je jačanjem funkcija simbolizacije u drugoj godini života. očekivan za uzrast i bez abnormalnosti. zatim. 3. uobičajeno je da se pri proceni razvoja posebno razmatraju pojedine oblasti koje čine tu ličnost: psihomotorika. Druga odlika mišljenja deteta u ovom periodu jeste animizam. Značajna nova odlika misaonog procesa u ovom periodu jeste reverzibilnost koja omogućava da dete postepeno ovlada konzervacijom broja (6 godina). Tako. “prosečan” i “nezadovoljavajući razvoj”. 2. baš kao i ljudi. mislima i željama. zapremine (7 godina) i mase (8 godina) što predstavlja osnov matematičkog mišljenja. obdareni osećanjima. Psihomotorika je tokom čitavog detinjstva blisko povezana sa sazrevanjem i grananjem osećajnog života i sa razvojem inteligencije i mišljenja. individualne razlike u razvoju i najzad. ove funkcije su još nedovoljno razlučene. Dete je u stanju da vrši klasifikaciju predmeta. zapremina ili masa. Mišljenje je pod jakim uticajem nesporednog perceptivnog iskustva i dete ne shvata da fizička svojstva predmeta kao što su broj. Dete sagledava svet samo iz svoje sopstvene perspektive i ima teškoća da prepozna postojanje drugih stajnih tačaka osim sopstvene. Mišljenje deteta je logičnije. da „rasuđuje o mišljenju“. neravnomernost u ritmu razvoja pojedinih funkcija. Poznavanje stepena i kvaliteta organizovanosti psihomotorike deteta je značajno i zbog toga što psihomotorika predstavlja i najprikladniji put za podsticanje sazrevanja nervnih. U opisivanju nezadovoljavajućeg razvoja najčešće se koriste termini “usporen razvoj”. plastičnost dečjeg razvoja. ali samo na osnovu jednog svojstva – npr. od prostijih ka složenijim funkcijama. Drugim rečima. Zbog toga se o stepenu razvoja u prvim godinama života sudi na osnovu procene psihomotorike. Ono isto tako veruje da između događaja postoji direktan i neumitan uzročnoposledični odnos. na prvom mestu razvojem govora. Preoperativni stadijum (2 do 7 godina). Psihomotorni razvoj se najčešće opisuje terminima “normalan”. ostaju nepromenjena. Mišljenje deteta je egocentrično. Dete je u stanju da vrši mentalne operacije „u glavi“. Normalan razvoj je onaj koji je tipičan. odnosno. npr. da misli o predmetima.

izlučivanje. disortografije). psihomotorike (psihomotorno nestabilno dete. umesto izraza “mentalna retardacija” sve se više koristi izraz “nemogućnost učenja” (learning disability). taktilne i mirisne draži okretanjem glave. Postoji mogućnost da deca usporenog razvoja “nadoknade” zaostajanje u razvoju i sustignu decu svog uzrasta. najintenzivnije i najznačajnije tokom celog razvojnog perioda. i da je malo verovatno da se normalni razvoj može dostići. Disharmoničan razvoj označava da postoji zaostajanje ili neuobičajenost u razvoju pojedinih oblasti koje čine ličnost deteta (psihomotorika. inteligencija) dok su ostale funkcije normalne ili približne za uzrast. i da je postepeno kontroliše. Potrebno je vreme i iskustvo da bi dete ovladalo svojim čulima i bilo u stanju da ih koristi za komunikaciju i kontrolu spoljašnjeg sveta. Novorođenče reaguje na jake zvučne. disanje. osećanja. 1. Globalan nesklad koji zahvata sve oblasti ličnosti deteta naziva se opštom razvojnom disharmonijom. među koje se ubraja i autizam i autizmu slični poremećaji. ali su sve ostale funkcije nezrele. Ovde spadaju teškoće vezane za razvoj govora (razvojne dislalije i disfazije). 11 . diskalkulije. treptanjem. grimasama ili čak plakanjem. disleksije. donesenog novorođenčeta. čak i pod pretpostavkom da se razvoj odvija ubrzanim tempom. homeostaza i regulacija temperature) dobro su razvijene kod zrelog. i u osećajnoj oblasti (intelektualna inhibicija.Dete sa usporenim razvojem razvija se sporije od očekivanog i zbog toga kasni u odnosu na decu svog uzrasta. elektivni mutizam). Mnogi smatraju da termin nije pogodan jer stigmatizuje dete. Novorođenče i razvoj u prvoj godini života Promene koje se odigravaju u prvoj godini života spadaju u najobimnije. govor. dete je zarobljeno u biološke reflekse. ali su svi ovi odgovori po refleksnom tipu i u funkciji su preživljavanja deteta. U zemljama zapadne Evrope. vidne. koja. varenje. Na rođenju. ali je za to neophodno da se razvoj odvija bržim tempom od normalnog za dati period. i da ga treba izbegavati. prema Desetoj međunarodnoj klasifikaciji bolesti (MKB-10) spada u takozvane pervazivne poremećaje razvoja. da uči. naročito u Velikoj Britaniji. da bi na kraju prve godine života bilo u stanju da prepoznaje svoju okolinu. zatim smetnje u saznajnoj oblasti (razvojne disgnozije. Slika 1 Psihomotorne sposobnosti Retardacija je izraz koji označava da je dostignuti nivo razvoja značajno ispod očekivanog za uzrast. Osnovne telesne funkcije (cirkulacija. i postepeno im se otima. razvojne dispraksije i disgrafije).

sekundarnim refleksima među kojima su za razvoj funkcije hodanja i hvatanja posebno značajne potporne reakcije. Na rođenju i u prvih šest meseci života prisutni su takozvani primarni (primitivni) refleksi među kojima je najznačajniji Moroov refleks. Glava deteta mlitavo pada. Istovremeni razvoj jezika i govora omogućava da dete bolje razume okolinu. Paralelno sa saznajnim i osećajnim razvojem. Motorni razvoj u prvoj godini života odvija se cefalo-kaudalnim pravcem: dete prvo uspostavlja kontrolu mišića vrata i održava položaj glave.1. po refleksnom tipu. 2. odvija se i razvoj govora. i automatski hod. Na rođenju. a pokreti su nagli. Na tom uzrastu dete već poseduje rane koncepte vremena i prostora. i jasno ih razlikuje od nepoznatih osoba. spavanje. asimetrični tonični refleks vrata (ATRV). Grubi razvoj motorike i čula u prvoj godini deteta odvija se u interakciji sa psihološkim razvojem deteta. Primarni refleksi iščezavaju do polovine prve godine života i bivaju zamenjeni tzv. Razvoj fine motorike (hvatanje. Za uspešan razvoj finih motornih funkcija neophodan je i neometan razvoj vida i koordinacija između ovih funkcija. unutrašnjim svetom deteta dominiraju osećanja prijatnosti ili neprijatnosti. zatim lakta. Krajem prve godine dete je sigurno vezano za majku. Njihov značaj je u tome što ukazuju na aktivnost nervnog sistema odojčeta i predstavljaju osnovu za kasniji motorni razvoj. zna da predmeti i osobe postoje iako trenutno nisu na dohvat ruke ili u vidnom polju. zatim mišića trupa što omogućava sedenje. Ono postaje svesno stalnosti sveta i osoba. vezana za zadovoljenje osnovnih potreba deteta (hrana. Psihomotorni razvoj od druge do šeste godine. raspoznaje bliske osobe i raduje im se. i najzad. tzv. Redosled razvoja motornih i govorno-jezičkih sposobnosti i društvenosti deteta prikazan je na tabelama 1 i 2. ove aktivnosti postaju sve preciznije i omogućavaju da dete aktivno istražuje svoju okolinu što ono i čini sa velikim interesovanjem i zadovoljstvom. naročito manipulativnih veština i sposobnost koordinacije akcija deteta. a kasnije i stajanje i hodanje. odnosno. privrženost. Oštećenje čula vida (slepa deca) usporava razvoj fine motorike. prstiju. temperatura) ali se vremenom razvijaju osećanja vezana za spoljašnje događaje i za osobe. da iskaže svoje želje i misli. na prvom mestu majke deteta. manipulacija rukama) odvija se u medio-lateralnom pravcu: dete prvo ovladava pokretima iz velikh zglobova ramena.4 Redosled razvoja motornih i govorno-jezičkih sposobnosti Na rođenju dete spontano zauzima fetalni položaj zbog prevage tonusa mišića fleksora nad ekstenzorima. kao i predmetima i situacijama. Između deteta i majke razvija se posebna osećajna veza. 12 . što stimuliše dalji razvoj socijalnih interakcija deteta. Uvežbavanjem. Nakon prvog rođendana nastavlja se intenzivni razvoj motornih.

13 . Vidi male predmete i uzima stepenice držeći se i može pokušavati ih palcem i kažiprstom. Mnogo je brže. oponaša Pokušava da udara i baca loptu. Još ne da siđe. na pr. skrivene želje. ponekad padajući na zadnjicu. postaje društveno i saradljivo. Malo dete najveći deo vremena provodi u igri i ona je od posebnog značaja za njegov razvoj. Uživa u grupnim aktivnostima. na pr. Usklađivanje ova dva procesa i ovladavanje autonomijom je često buran proces. Kroz igru dete izražava ali istovremeno i razrešava svoje strahove. prstom. Stoji na jednoj Ubrzani razvoj spretnosti ruku. Počinje da pravi prepoznatljive Prilagođava brzinu. vertikalne linije. Voli da šara olovkom. Penje se uz ruka. Voli da isprobava dvodimenzionalne crteže.Tabela 1 Redosled razvoja motornih i govorno-jezičkih sposobnosti Uzrast 12 – 18 meseci 18-24 meseca 2-3 godine 3-4 godine 4-5 godina Motorika. muziku i brže. koristeći se ovom Počinje da prepoznaje slova što se sposobnošću za istraživanja. Tek nakon osvojene autonomije dete ulazi u mirniju fazu razvoja. Kroz igru dete otkriva svet i ostvaruje svoj zamišljeni svet. U drugoj godini se intenzivno odvija proces psihološkog odvajanja (separacije) deteta od majke i osamostaljivanja (individuacija). ljutnje.Voli da Voli slikovnice. kuća. predmeta. Poskakuje s jedne na drugu Boji crteže. Igra je značajna i kao dijagnostičko i terapijsko sredstvo u detinjstvu. da deluje na njega. Vozi tricikl. na pr. Veoma vešto u motornim aktivnostima. nove veštine. Okreće listove Dobro prosuđuje veličinu i položaj knjige jedan po jedan. stajanje na čovek. Odgovara na ritam. krug. Zrelije i izlazi. da sarađuje i najzad da stvara “zajednički svet” sa drugima. Mnogo je veštije nogu. Počinje da niže kuglice i drži makaze. Spretnije ranije motorne veštine. stolice. Hoda po pravoj liniji. prstima. nozi. drži olovku. uči da razume svet oko sebe. vid i spretnost ruku Razvija se samostalno hodanje. okreće listove knjige pojedinačno. Vežba koordinaciju oko-Penje se na stolice. skakutanje. naročito oko treće godie (faza prkosa). Voli može koristiti za testiranje razne penjalice i kutije iz kojih ulazi vizuelne sposobnosti. pokret. Pokušava da crta Hoda postrance i unazad. pokazuje gura i vuče igračke na točkovima. Veoma pokretno. Malo dete dosta vremena provodi u pobuni.

Počinje da deli predmete. 14 . Kod nas se za decu u drugoj godini života koristi Skrining RPM. Tečan govor. naredbe. Predškolski uzrast je i period naglog saznajnog razvoja. Ova skrining metoda je vrlo jednostavna. s njima. bez detinjastih Veće samopouzdanje i sklopova. Povećane verbalne veštine i Maštovita igra u kojoj se aktivnosti. Ponavlja i hranjenja. Često ima biti razvijena na račun razumljivosti omiljenu igračku ili neko ćebe. Voli male grupe Može želeti da bude “kralj ali se ne identifikuje snažno zamka”. predmeta i delatnih glagola. Brzina može Kači se za majku. Dobro razvijen govor. Koristi jezik za ispitivanje i Može da se buni prilikom usmeravanje akcija. vršnjacima. Pomaže u čišćenju. odraslih. Voli da sluša i povezuje oponašaju svakodnevne dugačke priče. Toleriše kratka odvajanja i razvija strpljenje u čekanju. aktivnosti a deca uzimaju uloge odraslih. Igra je uslovljena polom i kulturom detata. mada se može igrati u blizini. magično i tek oko šeste godine života se naziru začeci logičkog mišljenja na konkretnom nivou. Mišljenje na predškolskom uzrastu je intuitivno. a za uzrast od 3-6 godina Orijentaciona procena psihomotornog razvoja predškolske dece “PRM-3-6 godina”. Razumeva dobro i zlo. Igra se samo ali mu je Razumeva pojedinačne i jednostavne potrebna odrasla osoba u blizini. ali ih treba iskoristiti za skrining poremećaja psihomotornog razvoja. Ranjivo u nepovoljnom okruženju. U ovom periodu su sistematski pedijatrijski pregledi deteta ređi. Počinje da pomaže u svlačenju i oblačenju. govora. Često je Prijemčivo na vođstvo i kontrolu uobičajena eholalija (ponavljanje). Postaje svesno kada je vlažno i to Voli ponavljanje reči u pesmicama.” onako kako ga vidi i doživljava. koje će tek na školskom uzrastu dostići pun razvoj. Sakrivanje po kući. mu smeta. Senzomotorni razvoj započet u prvoj godini života nastavlja se i u drugoj i omogućava detetu da razume i deluje na svet “ovde i sada. Još ne sarađuje sa Izvršava verbalne naredbe. posebno imenica Osamostaljuje se u hranjenju.Tabela 2 Redosled razvoja sluha i govora Uzrast 12-18 meseci 18-24 meseci 2-3 godine 3-4 godine 4-5 godina Sluh i govor Ubrzan razvoj rečnika. Počinje da spaja reči. crtež i govor. samostalnost. laka i može je primenjivati i obučena medicinska sestra. peva uspavanke. Ono postaje sposobno da zamisli predmete i osobe i simbolizuje ih kroz igru.

Krajem prvog mjeseca uzbuđenost se izdvaja i prelazi u negativnu reakciju. • Prepričava crvenkapu. Kararina Bridžers vršilaje posmatranja kako bi utvrdila karakteristične emocije za određene uzraste. a počinje da guče i maše rukama. • Precrtava kvadrat – jedan od uglova može biti zaobljen. 2 EMOCIJE I UZRAST Poznato je da se sa uzrastom dece povećava i broj emocija. šnira i vezuje pertle. Zahtevi za decu na uzrastu od 4 godine su: • Stoji nekoliko sekundi na jednoj nozi. • Precrtava krug. • Gradi “kulu” od 4-5 kocaka i “voz” od 23 kocke. • Ume samo da pije iz šolje. • Tačno crta kvadrat i trougao (kućica sa krovom). • Samostalno oblači neke delove odeće. • Zna društvene igre. uznemirenost (distress). Zahtevi za decu na uzrastu od 3 godine su: • Penje se i silazi niz stepenice. Iz tih ispitivanja izvela je zaključak da odmah po rođenju postoji jedna jedina emocija. Zatim je ustanovila da se iz te emocije sazrijevanjem i uslovljavanjem razvijaju postepeno druge emocije. • Gradi “most” od tri kocke. • Razlikuje dve osnovne boje i zna njihove nazive. • Odbrojava deset kocaka. škraba. • Zna i imenuje deset izvršilaca radnji. • Zna svoje ime i pol. Krajem drugog mjeseca. tzv. oči. usta. gađenje i strah. Zahtevi za decu na uzrastu od 6 godina su: • Trči uz i niz stepenice. cipele. diferencira se pozitivna emocionalna reakcija. • Konstruiše “stepenice” od deset kocaka. • Koristi množinu i zamenice u govoru. • Priča tačno kraće pesmice i priče. NJeni ispitanici su bila deca starosne dobi od rođenja do pete godine. Iz svog proučavanja napravila je skalu diferenciranja emocija u toku razvoja. Tu emociju izazivaju : kontakt usana sa cuclom. • Pravi kvadrat od četiri kocke. Od 9 do 12 mjeseci nastaju oduševljenje i naklonost. • Govori u potpunim rečenicama. milovanje i pljeskanje. koje dijete može da doživi. • Crta romb ili krst. Na uzrastu od 3 do 6 mjeseci. Kod beba se često zadovoljstvo i uznemirenost brzo smjenjuju. neizdiferencirano uzbuđenje. • Odbrojava četiri kocke. Diferenciranje emocija odvija se postepeno. • Samostalno se oblači. • Crta ljudski lik (“punoglavac”). mada ova skala ne može poslužiti kao orijentacija kada se koja emocija javlja. zadovoljstvo (delight). zakopčava dugmad. • Govori kratke rečenice. penje si i silazi niz stepenice uz pridržavanje. • Oblači se samo. razvijaju se skoro jedna za drugom sljedeće emocije : gnev. • Ume da pokaže svoj nos. Zahtevi za decu na uzrastu od 5 godina su: • Skače na jednoj nozi i viče dva puta uzastopno. Dijete prestaje da plače. Prve dvije izdvojene emocije malo se razlikuju u pogledu vanjskih i unutrašnjih reakcija i situacija koje ih izazivaju. • Drži olovku. • Samostalno crta ljudski lik.Zahtevi za decu na uzrastu od 2 godine su: • Trči. Oko trinaestog mjeseca naklonost se 15 .

nestašno raspoloženje. 1989. Predškolska deca u naturalističkim okolnostima često objašnjavaju emocije druge dece pozivajući se na njihove želje i vjerovanja. Djetetova sposobnost takvog objašnjavanja emocija sa dobi se bez sumnje povećava. pri čemu se pozivaju na ciljna stanja (ili želje) drugih ljudi. četverogodišnje i petogodišnje dece u dečjem vrtiću. rijetko kad razdražljivo. pitali su koja se emocija pojavila i šta ju je uzrokovalo. 1993. Dijete koje je bilo najbliže svakom događaju. Dječje emocije su kratkotrajne 16 .1 Dečje razumevanje uzroka emocija U dobi između druge i treće godine dolazi do značajnog razvoja jezika. postaje stalnije.-4. Uglavnom se vidi da predškolska deca objašnjavanjem emocija upućuju na mentalna stanja protagonista – čine to pozivajući se na ciljeve ili želje protagonista. ne traju dugo i odmah nalaze odgovarajući izraz. U razdoblju od 2-5 godine nastaju stid. ali kod mnoge dece dokaze da to čine vidimo već u dobi od tri godine. a u dvadesetprvom mjesecu radost. Sa odgajanjem dece dolazi i do odgovarajućih promjena. Postoje sledeće razlike između emocija dece i emocija odraslih: 1. upućujući na ponašanje poput: ''On se ljuti jer mu je ona uzela igračku. Vremenom emocije gube svoju nediferenciranost i dijete postepeno počinje da uči i da se uzdržava od emocija a samim tim stiče vlastiti način izražavanja. U istraživanjima Fabesa i saradnika (1991) opažači su bilježili detalje pojavljivanja emocija kod trogodišnje. zavist.'' Trogodišnjaci su većini slučajeva za negativne emocije davali spoljna objašnjenja.) 2. koji obuhvata i usvajanje izraza za emocije te razvoj sposobnosti komunikacije o emocijama s drugim osobama. U petnaestom mjesecu javlja se ljubomora. razočarenje i nada.grana na naklonost prema odraslima i naklonost prema deci. Ta su deca davala vanjske atribucije. a najrjeđe tužno. U predškolskom uzrastu osećanje postaje nezavisno od opažanja. Krajem predškolskog perioda emocionalnost i labilnost se povećavaju. razmatraju načine na koje ih se može kontrolisati. a u kasnijem periodu emocije počinju da se prikrivaju.. a preovladavaju uglavnom prijatne emocije. U dobi od 3. Ali među svim doživljajima.2 Karakteristike dečjih emocija Emocije odraslih i emocije kod dece bitno se razlikuju. Harris. prije svega po tome sto su dečje emocije jednostavne. 2. Ovaj razvoj razumevanja uzroka emocija rani je pokazatelj detetove teorije uma : dečjeg razumevanja toga da su njihova vlastita mentalna stanja različita i da se mogu menjati te da se mentalna stanja drugih osoba mogu razlikovati od njihovih. ali još uvijek je labilno. (Astington. Od tada pa nadalje sasvim je jasno da deca razmišljaju o tome šta su uzroci emocija. emocije su kod deteta u predškolsko doba najjače. U ovom periodu cesti su afekti.godine deca daju logične razloge za doživljavanje emocija. ali nije bilo uključeno u njega. a u 45 % slučajeva objašnjenja su bila unutrašnja – uglavnom su se odnosili na neostvarenje detetovog cilja. strepnja. spontane.

nego njih dijete burno ispoljava pa se onda one ne gomilaju. 5. dok je god emocija prisutna ona je intenzivna vise nego kod odraslih. tj. uvodjenje dece u matematičko-logičke odnose. uzdržana ljutnja se pretvara u durljivost. a strah u trzanja na svaku promjenu ili zvuk. Emotivna reakcija svakog deteta zavisi od njegovih doživljaja i iskustava. To posebno veži za ljutnju. Ali to ne znaci da su dečje emocije plitke i površne. Kazne i opomene za takvo ponašanje imaju takav utjecaj da dijete s vremenom uči da bude uzdržljivo prilikom iskazivanja svojih emocija. sto uslovljava prelazak emocija iz jedne krajnosti u drugu. npr. Na taj način dijete uči da se uzdržava od burnog ispoljavanja svojih osećanja. Te emocije se pretvaraju u dugotrajna raspoloženja. Dječje emocije su snažne Emocije odraslog čovjeka ne mogu da dostignu onu jačinu kao kod deteta. Zatim. ljutnja i smijeh smjenjuju se. bilo roditelja ili odgojitelja u vrtiću. da ne ispoljavaju svoje emocije. 4. pokretima ruku i nogu. Čak i u društvu sa svojim vršnjacima dečje emocije se diferenciraju. neka deca se sakrivaju . Dijete u toj dobi još nije dovoljno intelektualno zrelo za razumevanje određenih situacija. ali ne i uvijek. 3. Međutim.3 Pojam intelektualnog vaspitanja Osnovni zadatak intelektualnog vaspitanja je razvijanje saznajnih i izražajnih sposobnosti dece predškolskog uzasta:opažanja. govora. deca ipak na neki način reaguju. a onda iznenada iščeznu. radost u dobro raspoloženje. mašte i mišljenja. Kod dece te emocije se izražavaju punim intezitetom.pamćenja. strah i radost. To znaci da svako dijete ima strah od nečega. 2.Zajedno sa uzrastom emocije se sve više diferenciraju Pod utjecajem okoline i vaspitnim merama deca polako kontrolišu svoje emotivne reakcije. U strahu se izbezumljuje. Poduzimanjem odgojnih mjera i pravilnom ulogom roditelja menja se i karakter dečjih emocija. jer dečje emocije ne posjeduju gradaciju bez obzira na situaciju. dok emocije odraslog čovjeka duže traju i teže se zaboravljaju. LJubav i ljubomora. Isto tako i u druženju sa svojim vršnjacima dijete nauci da kontroliše svoje emocije. vrišti. a i pažnja mu se dugo ne zadržava na jednom predmetu. Na primjer. a neka opet traže majku i sl. bilo od mraka ili miša i sl.Dijete ispoljava svoja osećanja Djeca nisu u stanju da se uzdržavaju . ima negativan utjecaj na dijete. pažnje. koji omogućavaju sticanje osnovnih pojmova o broju. Emocije deteta su nestabilne Dijete za razliku od odraslih lako prelazi iz pozitivne u negativnu emociju i obrnuto. Ono iz stanja velike radosti naglo pređe u nemotivisani plac. Iz toga se može zaključiti da deca jednostavno nisu u stanju da sakriju ono sto osećaju. Te reakcije nikako ne odgovaraju odraslima što često. Ove emocije se najčešće javljaju u predškolskom uzrastu ili već oko četvrte godine života ito u prisustvu nekog od autoriteta. 17 . već se on razvija do kraja života jedinke. krije i vrišti. podsticanje prirodne radoznalosti i razvijanje motivacije za intelektualni rad i učenje. veličini i prostoru. 2. Iako ih stariji uče tome. nervozom. nemirom. druga placu. udara rukama i nogama pa čak i ujeda. U ljutnji dijete place. gestama i sl.One traju svega nekoliko minuta. U istim emotivnim situacijama svako dijete reaguje na drugačiji način. Intelektualni razvoj deteta nema svoj kraj.

onda je ono sposobnije za detaljno opažanje. to su: 1. Od rodjenja dominiraju čulni doživljaji i motorni razvoj. Različite sadržaje dete različito opaža. Po Pijažeu.dodajući mu nova iskustva. njihove privlačnosti. Uslovi koji doprinose pamćenju i reprodukovanju stečenih predstava u ovom periodu su: emocionalna obojenost teksta. zvučnist i ritam. Široko shvaćeno. 6. bajki. onda da su živi svi oni predmeti koji su pokretni.Stadijum apstraktnih intelektualnih operacija.senzomotorna faza.Stadijum refleksa ili nasledjenih sklopova. kako uči predškolsko dete. koja je veoma značajan uslov pripreme deteta za školsko učenje. u toku razvoja mišljenja dete prolazi kroz: -realizam-dete ne shvata da su neke njegove misli ili snovi nešto što van njega ne postoji. Dete u predškolskom periodu poseduje: senzomotorno. Termin koji dete prvi put čuje i za čije se značenje zainteresuje provocira detetovo iskustvo. znanja i nadovezujući iste na unapred usvojena znanja. obraća pažnju na najistaknutije elemente. Pažnja u celini zavisi od neposrednih osobina predmeta. praktično i egocentrično mišljenje. -animizam-predstavlja težnju deteta da shvati stvari kao žive. U ovom periodu se stiču prve i najvažnije motorne aktivnosti (upotreba 18 . -artificijalizam-predstavlja verovanje da su ljudi sagradili sve stvari pa čak i recimo. U ovom periodu znatno se razvija dečja mašta. Razvoj u ovom periodu odvija se od refleksnih ili urodjenih pokreta ka namernim pokretima. intuitivno. Sa povećanjem govorne sposobnosti i sa usmeravanjem dečjih aktivnosti počinje da se formira voljna pažnja.Stadijum intuitivne inteligencije. Osnovna karakteristika pažnje u toku celog predškolskog perioda je dominacija spontanosti i nenamernosti. crtanjem i drugim postupcima u kojima se angažuje njihovo razumevanje i emocije. dramskog izražavanja i drugih oblika aktivnosti: pričanja priča. U početku dete smatra da su živi predmeti svi oni koji vrše neku aktivnost. uporedilo ih sa opažajima i tako usavršilo uspešnost svog mišljenja. pri čemu se koristi izvesna koordinacija čula vida i pokreta.Stadijum senzo-motorne ili praktične inteligencije i delatnosti. pamćenje je sećanje na ono što je doživljeno ili stečeno u prošlosti. 3. odnosno posmatranja.Stadijum konkretnih intelektualnih operacija (početak logike). Mišljenje predstavlja razumevanje bitnih veza i odnosa u stvarnosti. Potrebno je znati i prepoznati koja vrsta mišljenja je zastupljena kod deteta. u takvim opažajima. Da bi se uspešno realizovali vaspitno-obrazovni zadaci neophodno je znati kakve su kognitivne mogućnosti deteta ovog uzrasta. 5. planinu. već je to proces koji se razvija pomoću igre. Razlikujemo 6 razvojnih stadijuma koji obeležavaju strukture koje se nadovezuju jedna na drugu. likovnog. Karakteristike ranih dečjih opažaja su da su ona pod uticajem čulnih podataka. da su živi svi predmeti koji se samostalno kreću. Kod dece izmedju 3-4 godine obim pamćenja je veoma uzak. Pamćenje ne možemo izdvojiti kao posebnu sposobnost of funkcionisanja inteligencije u celini. ali i šematski. novine itd.Ova faza traje do kraja druge godine. odnosno koordinacija onog što se opaža i pokreta. kakva su njegova interesovanja i osećanja. 4. Pijaže razlikuje sledeće faze tog razvoja: 1. odnosno specifičnosti dečjeg mišljenja. Predhodna znanja i interesovanje deteta. kao i njegov individualni kognitivni stil odredjuju opšti perceptivni pristup predmeta opažanja. njihovog izvodjenja u lutkarskom pozorištu ili na crtanom filmu. slikovitost teksta koja podstiče imaginaciju. emocija i mašte deteta. i na kraju. To znači da dete. Ona nije neki spontani proces koji se manifestuje u igrama i crtežima. Ako je predmet opažanja detetu naročito interesantan i ono o njemu ima više znanja. prepričavanjem. Govor doprinosi potpunijem upoznavanju i razumevanju pojave koja je predmet posmatranja. kao i poznavanje psihičkog razvoja dece predškolskog uzrasta. 2. da bi se na nju blagovremeno i na ispravan način moglo uticati.Stadijum prvih motornih navika. šta karakteriše fizičku i intelektualnu aktivnost deteta. da bi ono iz njega izvadilo odgovarajuće predstave. Prvobitni dečiji opažaji su celoviti. Deca lako usvajaju neke sadržaje ne učeći ih napamet već doživljavajući ih na razne načine:dramatizacijom.

jecanju. a kasnije i na pojmove. Uspešnost nastave fizičkog vaspitanja zahteva od nastavnika dobro poznavanje anatomskofizioloških i psiho-socijalnih osobina učenika u pojedinim fazama razvoja. 3. Procesi rasta i razvoja se intenzivno odvijaju u pomenutom dobu. U organizovanom vaspitnom radu čiji je cilj formiranje svestrano razvijene ličnosti pa i na učenje. Predmete. jer niti vide niti čuju. Emocije se ne uče. već su najčešće psihološki pojmovi. a onda sve više finijih i raznim situacijama bolje odgovarajućih emocija. strah. Dječje emocije se razlikuju od emocija odraslih jer su intenzivnije. imaju daleko štetnije posledice kada se primenjuju u radu sa decom predškolskog uzrasta. medjutim. Ti se termini u prvim fazama razvoja govora odnose na konkretne predmete.ruku. ali je njegova misao još uvek vezana za konkretne situacije. Dobro poznavanje razvojnih obeležja učenika je uslov za stručni. češće i kratkotrajne. i to smatramo početkom logičkog mišljenja. željama i specifičnim načinom mišljenja. Umesto stimulisanja dečjih aktivnosti i razvijanja dečjeg prirodnog interesovanja za pojave koje ih okružuju. a dijete treba biti okruženo osobama koje ga vole. emocijama. pa i osećanja zna da predstavlja simbolima (npr. Na prvom mestu odgovornost je na roditeljima. ljubav i ljubomora. To je period intuitivnog mišljenja. Tu mora prevladavati opšti ton smirenosti i sigurnosti. Onda dete počinje da se koristi i drugim predmetima da bi nešto dohvatilo.faza konkretnih operacija-javlja se sposobnost deteta da zaključuje logički (shvata uzročnoposledične veze). motivima. a rijetko žalost. Što je dijete starije kod njega uočavamo veći broj raznih emocija koje postoje kod 19 . Ti pojmovi. Oni guše prirodnu radoznalost i prirodne motive učenja. ono mora živjeti u emocionalno stabilnoj okolini. Da bismo pridonijeli razvoju emocionalne stabilnosti deteta. Zaključak Danas se više nego ikada pridaje značaj pravilnom rastu i razvoju deteta. spontane. 2. 4. Prvo se stiče koordinacija izmedju pogleda i dohvatanja nekog predmeta. tradicionalni oblici učenja više orijentišu dete da nauči ono što se od njega traži. pedagoški i metodski rad.uslovljeni ličnim iskustvom. Oštećenje motivacije je. tj. To se najbolje vidi na plakanju. potom radost. Prva razumevanja kod dece na ranom uzrastu. za verbalne termine. Ova faza traje od 7-11 godine. Zakonitost u razvoju emocija sastoji se u tome da se iz opće uzbudljivosti razvije najprije manji broj osnovnih emocija.slovima) i razume vezu izmedju tih pojmova. tim veće i teže što je dete mladje. Rast i razvoj su dinamični procesi koji se ne mogu posmatrati izolovano. U ranom djetinjstvu emocije koje najčešće dolaze do izražaja su gnev. Potom se te predstave vezuju za reči. bića ili pojave. ali ne tako intenzivno. koje mu pomažu i koje ga zabavljaju. jer još uvek nije sposobno da te situacije i veze zamisli na misaonom planu. menusobno su zavisni i dopunjuju se. koje predstavljaju osnovu daljeg motornog. osmjehivanju i smijanju: te emocije pokazuju i slepa i gluha deca koja očito nisu mogla to svoje emocionalno izražavanje ni od koga naučiti.preoperaciona faza-traje do kraja sedme godine. Problem može da zamisli i reši i na misaonom planu. Mogućnost doživljavanja emocionalnih reakcija ovisi ponajprije o sazrijevanju ili maturaciji. odnose se na detetovu okolinu. Razvoj se nastavlja i po završetku rasta. već se uči kako ih izraziti i u kojim ih situacijama treba doživjeti i iskazati.faza formalnih operacija-dete više nije vezano za konkretnu situaciju. kod dece nisu u logičkom smislu. hodanje). Takvi oblici i metode učenja. ali s pravom možemo reći da značajnu ulogu u pravilnom rastu i razvoju deteta imaju i vaspitno obrazovne ustanove u kojima deca provode puno vremena. ali pre svega intelektualnog razvoja.

Bonafides.wikipedia.  Stojiljković.com  www.. Literatura  Anđelković. razna događanja i sl.. Beograd: Institut za naučna istraživanja Fakulteta za fizičko vaspitanje. Powell J. Niš. Naučna knjiga Beograd. 2001. Avramović. 2008. i Viskić-Štalec.A. Petrović.sportskitrening. N.. ZUNS. 1989. Lj.stetoskop.  Kalezić...com 20 . Momirović. N. Niš.  Tadić N. može se očekivati da se ti efekti odraze i na socijalno ponašanje među prijateljima i drugim odraslim osobama. Somer. J. Važno je deci pomoći da nauče prepoznavati svoje emocije i emocije drugih.. Armstrong N. III izdanje. Đ. M. 1975. Studentski kulturni centar. Nikako ih ne smijemo sputavati da izraze ono što osećaju. Na razvoj emocija utjecat će mnogi faktori iz okoline. 2001  Kurelić. prijatelji i članovi obitelji. Z. N.odraslih.pedagoskapraksa.: Trend razvoja antropometrijskih karakteristika dece.. 2000..  Williams C.ucoz. zdravstveno stanje. te kako kontrolsati te emocije. Lj. Milenkova.. Kostovska. Stojanović.  www.: Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija omladine.. K.hr  www. Br J Sports Med.: Aerobic responses of prepubertal boys to two modes of training. Radojević. S.M: Osnovi morfologije kičmenjaka. Perović..: Histološka građa organa. zatim umor. Novi Sad. Šturm. 2003. kao što su roditelji. B. Potrebno je naglasiti važnost emocionalne vezanosti između dece i roditelja.: Osnove opšte antropomotorike.: “Psihijatrija detinjstva i mladosti”.info  www. V. Beograd. Budući da je emocionalna vezanost od posebno velikog značaja za interakciju između deteta i roditelja.  Popović. M. A.