*Ovde unesite naziv Vaše škole , na primer Elektrotehnička škola Nikola Tesla, Zrenjanin

SEMINARSKI RAD

Tema :

Dečji portfolio

Profesor-mentor: *ime mentora

Učenik: *Vaše ime, razred

2010
SADRŽAJ UVOD............................................................................................3 1 UZRASNE KARAKTERISTIKE DECE..................................................5
1.1 Psihomotorni razvoj predškolske dece...............................................8 1.2 Pijažeova teorija kognitivnog razvoja................................................9 1.3 Psihomotorni razvoj........................................................................10 1.4 Redosled razvoja motornih i govorno-jezičkih sposobnosti................12

2 EMOCIJE I UZRAST......................................................................15
2.1 Dečje razumevanje uzroka emocija...............................................16 2.2 Karakteristike dečjih emocija......................................................16 2.3 Pojam intelektualnog vaspitanja.....................................................17

Zaključak.....................................................................................19 Literatura....................................................................................20

2

kao rekreativna nastava dva puta godišnje. obima glave. Vežbe stimulacije izvodi fizioterapeut koji obučava majku da i ona vežba sa detetom da bi što pre došlo do korekcije ili ako je potrebno duže izvoditi vežbe. a preduslov su dobre kondicije i zdravlja školskog deteta. Negovanjem fizičkih aktivnosti podstiče se takmičarski duh i afinitet prema sportskim disciplinama kod dece. telesne dužine. te su deca mnogostruko uskraćena. tortikolis. igračkama sa poveskom. anamično odojče u većem je riziku da češće oboljeva od akutnih respiratornih infekcija. Posledice rizičnih porođaja mogu biti razne povrede mekih i koštanih tkiva kod novorođenčeta (pareza pl. igre skrivalice. debljina kožnih nabora prati se da li ima odstupanja u rastu i razvoju odojčeta. U zavisnosti od patologije. prohodavanjem počinju prve fizičke aktivnosti malog deteta. Kako dete sve sigurnije prohodava intenzivnije su i fizičke aktiovnosti malog deteta. socijalizuju se. korektivnim cipelama. fraktura klavikule. nemaju sva mesta dečije vrtiće ili je manji kapacitet u odnosu na broj dece na toj teritoriji. nekad višegodišnje a ponekad i doživotno kao kod cerebralne paralize. U prvim mesecima a najkasnije u šestom mesecu života kontroliše se krvna slika odojčeta kao prevencija anemije. Fizičke aktivnosti se odvijaju pretežno kroz igru a imaju i saznajnu funkciju. smanjen ili povećan tonus muskulature. osamostaljuju se ali se i bave u značajnoj meri fizičkim aktivnostima koje poboljšavaju i održavaju dobro zdravlje. poremećaj tonusa celokupne muskulature ili samo njenog dela i sl). Predškolska ustanova je dobra priprema dece za praćenje nastave u školama. Deca koja pohađaju vrtiće imaju organizovanu fizičku aktivnost svakodnevno ujutru oko petnaest do trideset minuta u vidu lakih 3 . Zahvaljujući velikoj plastičnosti CNS-a vežbe stimulacije u prvim mesecima života mogu korigovati patološke obrasce kretanja. Fizičke aktivnosti u predškolskom uzrastu su priprema za nastavu fizičkog vaspitanja u školi. brachialisa. Fizička aktivnost je jedan od najbitnijih faktora zdravlja kod dece a počinje neposredno posle rođenja u vidu vežbi stimulacije. Predviđene su i fizičke aktivnosti van grada. Aktivnosti se planiraju prema starosnoj grupi i prema vremenskim prilikama. vaspitanje.UVOD Deca u najranijem uzrastu u vrtiću imaju organizovanu fizičku aktivnost. Urednim psihomotornim razvojem u prvoj godini života uspravljanjem uz oslonac. obima grudnog koša. nova znanja. U predškolskim ustanovama deca stiču nove higijenske navike. U savetovališu pri dečijem dispanzeru roditeljima se nude saveti o pravilnoj ishrani i nezi odojčeta kao jedan od bitnih faktora zdravlja kod ovog kritičnog uzrasta. kao što su šetnje i prve igre vezane za pokret. Kod neke dece prohodavanjem se uočavaju diskretni problemi koji se koriguju vežbama. Hipotrofično. Nažalost. igre loptom. ulošcima. Loša i nekvalitetna ishrana trudnice dovodi do anemije trudnice koja će najverovatnije roditi anemično novorođenče. prevenirati kontrakture kod nekih kongenitalnih deformiteta ili posledice preloma ekstremiteta. dok je kod neke dece potrebno višemesečno vežbanje. kod nekog deteta se pomaci vide posle prvih vežbi. Merenjem telesne težine.

ali i sopstvenim dečjim uvidjanjem. Moralna svest se stiče učenjem po modelu ili identifikacijom. misli i doživljaje. skakanje preko konopca i sl. u pesku. srednja starosna grupa ima dva puta nedeljno od drugog polugodišta a starija i najstarija grupa ima tri puta nedeljno fizičke aktivnopsti. igre na otvorenom prostoru. sopstvene postupke. Svaki od njih ima pozitivne i negativne uticaje na detetov rast i razvoj o čemu će u daljem tekstu biti reči. medjusobne odnose i stilove vaspitanja u porodici utiču društveno ekonomski odnosi u kojima ona nastaje i razvija se. Osnova fizičkog razvoja deteta je pokret koji predstavlja način komunikacije deteta sa okolinom. kvalitativnom bogaćenju osećajnog repertoara. Uglavnom se jedan roditelj drži demokratskog a drugi nekog drugog stila vaspitanja. penjanje uz merdevine. zatim sugestijom i identifikacijom. kao faktor zdravlja u ovom uzrastu.fizički. Sposobnost komuniciranja. emocionalni. vožnje kliskom. Moralni razvoj karakteriše postepeno prihvatanje potčinjavanja moralnim normama i pravilima ponašanja. Vežbaju se po grupama mišići od glave prema stopalu. za uzajamne odnose s drugim ljudima. gde već postoje odredjeni odnosi koje su izgradil roditelji preuzimajući na sebe ulogu vaspitača. Odlaskom dece van grada pored fizičkih aktivnosti značajana je klimatska promena naročito iz industrijski zagađenih gradova. razna umetnička dela i dr. predstavljaju ključne faktore za razvoj celovite ličnosti. socijalni.vežbi. Neposredna okolina pruža obilje materijala za raznovrsne dečje aktivnosti. Najmlađi uzrast ima fizičke aktivnsoti jedanput nedeljno. Postoje i usmerene aktivnosti koje se odvijaju po starosnim grupama. lepljenje po panoima. Upoznavanjem i zbližavanjem sa raznim sportskim disciplinama kod dece se stvara afinitet prema odgovarajućoj sportskoj disciplini a to je put da se opredele da se aktivno bave sportom. Slobodne aktivnosti se izvode u zavisnosti od vremenskih prilika kao što su šetnje parkom. često uz muzičku pratnju. u boljoj kondiciji. rezanje. izražavanja sopstvenih misli i osećanja. nijedan roditelj na pitanje vaspitača kojim stilom vaspitava dete. Socijalizacija je proces socijalnog učenja putem kojeg individua stiče socijalno relavantne oblike ponašanja i formira se kao ličnost. klizanje. i zimi. Na funkcije. a aktivnost dece zajedno sa njihovim položajem u porodici. Medjuljudski odnosi imaju i svoj 4 . Sprovodi se i rekreativna nastava u prirodi u trajanju od 7 do 10 dana odlaskom van grada. šetanje po snegu. U ustanovama se sprovode specijalne aktivnosti prema uzrastu kao što su ige loptom. uz uže. leti kada se upražnjavaju plivanje. vežba se fina i gruba motorika ruku kod dece. Što je posebno zanimljivo. a opažanje vremena i prostora uslov je povezanog i logičkog pričanja. Život deteta započinje u porodici. autoritarni i stihijski. trčanje opo pesku. Upravo tu. sa poboljšanom krvnom slikom. One se vezuju za mnoge pojave koje dete zapaža širenjem svog vidokruga. po 15 minuta u vidu raznih igara. sankanje. trčanje. na topoganu itd. oporavljena. Od kvaliteta odnosa u njoj zavisiće u velikoj meri intelektualni. Emocionalni razvoj sastoji se u njihovoj diferencijaciji. igre loptom. Deca se vraćaju osvežena. za zbivanja i situacije u neposrednoj i široj okolini. saznajnih aktivnosti kao što su crtanje. pravljenje poligona. isključivo autoritarno ili stihijski. Smatram da nijedan roditelj nije u mogućnosti da svoje dete vaspitava samo jednim od pomenutih stilova. skijanje. moralni i estetski razvoj deteta. grudvanje. pravljenje sneška. Negovanjem fizičkih aktivnosti u najranijem uzrastu održava se dobra kondicija i dobro zdravlje mladog naraštaja koja se nastavlja nastavom fizičkog vaspitanja u školskom uzrastu tri puta nedeljno. Dete oblike ponašanja prihvata najpre imitacijom. neće reći ni jedan drugi sem demokratskog. U današnje vreme je jako teško naći porodice koje decu vaspitavaju isključivo demokratski. zatim tradicionalne igre kao što su bacanje kamena sa ramena. I u toku kognitivnih. spremniji za fizičke napore i nastupajuće infekcije. Intelektualni razvoj deteta ima udela u svim ostalim aspektima razvoja ličnosti. uslovljena je brojem i kvalitetom informacija koje dete dobija zahvaljujući perceptivno-motornim aktivnostima. U praksi je to obično mešavina sva tri stila u zavisnosti od konkretne situacije i drugih okolnosti. u porodici se postavljaju temelji razvoja ličnosti. Stilovi vaspitanja dece i medjusobni odnosi u porodicama mogu biti demokratski.

Rast i razvoj su dinamični procesi koji se ne mogu posmatrati izolovano. mišićnog sistema itd. To je izuzetno značajno s obzirom da je dečje saznanje rezultat njene aktivnosti u sredini u kojoj se kreće. od 4. srećno i sigurno u toku igre.saznajno-manipulativnom aktivnošću. -Osnovna spona medju svim ovim aspektima razvoja je aktivnost deteta. Neke negativne efekte nije moguće. procenjivati. S obzirom na izuzetnu radoznalost. ili je veoma teško moguće. ali dete i uči kroz igru. aktivnost deteta se sastoji u:asimilaciji i akomodaciji. kada je njihov organizam veoma podložan raznim uticajima. a čiji efekti se manifestuju u kasnijem periodu. respiratornog. kontrolisati i kroz nastavni i trenažni proces korigovati. Nakon toga nastupa druga faza ubrzanog rasta (tzv. saznaje i na taj način se razvija i intelektualno:manipulisanjem predmetima ili igračkama. sigurnosti i medjusobne povezanosti roditelja sa decom u porodičnom okruženju. predstava) postojećoj saznajnoj strukturi pojedinca. godine (u zavisnosti od pola). godine kod devojčica. jer navedeni vidovi ponašanja. do 14. Dete je aktivno. U toku nje dete razvija svoje sposobnosti shvatanja. Prva faza ubrzanog rasta obuhvata period od ronenja do 3. Uspešno saznajno prilagodjavanje individue sredini i životu uopšte (adaptacija) je rezultat interakcije asimilacije i akomodacije. 5 . To bi bila velika greška. Intenzivnost rasta je najveća u intrauterinom razdoblju života. pratiti. što povezuje moralna i intelektualna osećanja sa estetskim. trend rasta nije linearan i organi u toku rasta ne povećavaju samo svoju masu nego menjaju i svoju strukturu. Sledi prva faza usporenog rasta. Kada je reč o asimilaciji reč je o prilagodjavanju unetih sadržaja (opažaja. funkcije i procesi ne samo što su medjusobno isprepletani nego i medjusobno utiču jedni na druge. ali ona i izgradjuje tu organizaciju. Time se doprinosi formiranju pojmova. Postoje izvesne zakonitosti rasta deteta koje je bitno znati prilikom rada sa decom. Raznovrsnost i složenost pojava koje okružuju dete podstiču stalnu dečju radoznalost i saznajnu aktivnost. njihov motorički. dete je najveći istaživač. Adaptacija je uslovljena postojećom organizacijom pojedinca. popraviti u kasnijem uzrastu. razumevanja onog što je bitno i konstantno. fizičke i druge aktivnosti potrebno je meriti. Putem igre se upoznaje i svet socijalnih odnosa. pre svega. upotrebljavanju opažaja pa i korigovanju pogrešnih opažaja. odnosno realnije slike deteta o svetu oko njega. intelektualni i emotivni razvoj. strukturi koju on već ima. Procesi rasta i razvoja se intenzivno odvijaju u pomenutom dobu. pubertetski porast u visinu) – od 11. a zatim postepeno opada. Naizgled. ne idu uporedo. a okolina neiscrpan izvor njegovog saznanja. oblika ponašanja. Svoju glad za činjenicama. Odvojeni prikazi pojedinih psihičkih funkcija i procesa. godine života. To je naročito važno dok su deca u predškolskom i mlađem školskom uzrastu. delom rasta nervnog.dete želi da zadovolji. ovaj zaljučak ne deluje preterano ozbiljan. Razvoj se nastavlja i po završetku rasta. motivisano. od koje u najvećoj meri zavisi tok razvoja. a to su da intenzivnost rasta pojedinih organa nije uvek jednaka. 1 UZRASNE KARAKTERISTIKE DECE Biološki rast i razvoj dece. Rast deteta u visinu i porast telesne mase kao najmarkantnijih pokazatelja fizičkog rasta. pojedinac svoju saznajnu strukturu prilagodjava novim saznajnim elementima i njihovoj prirodi.estetski aspekt i predstavljaju najčešću temu svake grane umetnosti. kao i pojedinih grupa tih funkcija i procesa mogu da stvore pogrešan utisak da su oni i u stvarnosti odvojeni. Nezamenljiv vaspitni činilac je osećanje ljubavi. dok je rast u širinu i porast telesne mase posledica delom rasta koštanog tkiva. njihovo ponašanje. U slučaju akomodacije. pa sve do 11-13. menusobno su zavisni i dopunjuju se. socijalizaciju. Po Piježeu. Rast u visinu najviše se odvija na račun rasta koštanog tkiva (noge I kičma). ali ne tako intenzivno.

da može visoko preskočiti. Kod novorođenčeta težina muskulature čini blizu 23% težine čitavog tela. Nije važno za dete predškolskog uzrasta. Kod telesnog vežbanja predškolske dece potrebno je voditi računa o njegovom delovanju na organizam. do 16. Kretanjem se razvija njegova snaga i jača njegovo zdravlje. da može brzo i dugo trčati. 16. razvija se slabo i po težini je mala. normalni fizički razvitak. Važno je. utiske i svoje životno iskustvo. Većina dosadašnjih istraživanja ovog antropološkog prostora bavila se praćenjem telesne visine i mase kroz različite uzrasne periode dece. Rad mišica. godini kod devojčica. Kostur deteta razlikuje se od odraslog takođe oblikom kičme i grudnog koša. da dete zavoli to kretanje. a kasnije oni iz manjih. Mišici se razvijaju postepeno. Kostur deteta predškolske dobi mekan je i podvrgnut raznolikim iskrivljenjima. 2008. Što je dete mlađe.odnosno od 13. Po karakteru rad mišica može biti dinamički i statički. Važno je naprotiv. kod izbora sredstava i metoda fizičkog vaspitanja. ljulja se i vrlo je nesigurno. razvijala su se uglavnom u okviru porodice i pod uticajem njene okoline tih životnih prilika. godini kod dečaka. godišnji prirast telesne visine i težine nije tako izražen. B. Može se reći da predškolski i mlani školski period karakteriše postojan i ne tako buran rast i razvoj dečjeg organizma. Neke vežbe koje izazivaju pojačano proticanje krvi ka mišicima i kostima. 1 Popović. njegovo zdravlje. i koji je praćen pokretima u zglobovima. od svoje treće do sedme godine. to je i ova razlika sve veća. Kostur deteta u mnogome se razlikuje od kostura odraslog čoveka. Proces okoštavanja brzo se razvija i kosti su u takvom stanju dosta neotporne.1 Deca pre stupanja u školu. Na kraju sledi druga faza usporenog rasta koja započinje u 14. i postotak sadržine vode u njima je veće nego kod odraslih. 6 . Dečija muskulatura. toliko i obzirom na unutrašnje organe. Fizičko vaspitanje predškolske dece jeste prvi korak ka opštem razvoju zdrvog vaspitanja čoveka. priznat je kao jedan od najvažnijih zadataka u vaspitanju predškolske dece. kod predškolskog deteta oko 27% a kod odraslog muškarca dostiže 42-44%. U životu deteta predškolskog doba vrlo važnu ulogu ima kretanje. Trogodišnje dete može hodati i trčati. koji se sastoji u naizmeničnom stezanju i rastezanju. Kod ostvarivanja ovih zadataka u radu s predškolskom decom. Briga za dete. pa iako se telesne proporcije tokom ovog perioda menjaju. Mišicna su vlakna kod deteta tanka. koliko obzirom na opštu težinu tela.: Trend razvoja antropometrijskih karakteristika dece. u poređenju sa muskulaturom odraslog čoveka. dete je nestabilno u svojem kretanju. Na taj način bolje upoznaje sredinu u kojoj se nalazi. Mali broj autora se bavio praćenjem ostalih antropometrijskih mera kroz različite uzrasne periode dece. Novi Sad. Budući da ima srazmerno veliku glavu i kratke noge. Najpre se razvijaju mišici iz većih mišicnih grupa. godine kod dečaka. Jer fizičke vežbe mogu različito delovati na razvitak deteta. deca se nalaze u relativno stabilnoj razvojnoj fazi. pravi nejednake korake. potrebno je voditi brigu o karakteristicnim osobinama dece na tom uzrastu. zdepasti struk. Materijalne okolnosti porodice bile su u većini slučajeva od velike važnosti pri vaspitajnu dece. kratke ruke i noge. odnosno. da dete vežbajuci različita kretanja postigne skladnost i pravilnost vežbe. neke ga usporavaju. tj. Takvo vaspitanje ima uostalom mnoge zadatke i služi se raznim sredstvima. Ono želi da po ceo dan trci. Akcijom i igrom dete pokazuje svoja osećanja. kao i masa tela za oko 2-3kg godišnje. što je veći vremenski razmak između njega i odraslog. naziva se dinamički. ističe se razlika u proporciji delova kostura. Pre svega. U porenenju sa prve dve godine života. koji se razvija i koji raste. ali se to kretanje razlikuje u starijim godinama. skače i igra se. Novorođence ima veliku glavu. pogoduju njihovom rastu. Njihova istraživanja su pokazala da sa uzrastom konstantno raste telesna visina u proseku za oko 5-8cm. Dete ima neodoljivu potrebu za kretanjem.

ni po funkciji. Poznavanje rada disanja i krvotoka kod dece ima veliko značenje koliko za organizaciju fizičkog vaspitanja uopšte. da li je uzrok zastoja u rastu posledica školskog života ili pak. da je ta promena u rastu tj. Prema nekim statističkim podacima. U prvom redu usporava se njegov brži rast. Što se tiče disanja. u poređenju s odraslim. Sve te osobine dečijeg organizma i sva ta obeležja njegovog doživljaja jesu faktori. i u težini. koji nas upućuju na izbor sredstava. Nije dovršeno diferenciranje stanica kore velikog mozga u lobanji i odgovarajucih psiho-motornih centara. ne postoji samo nazadak u rastu već i u drugim procesima tela. opterećenjem mišljenja. Postoji više takvih klasifikacija i one.statički rad ne daje vidljiv rezultat gibanja u prostoru. da usled novog opterećenja u školi. te slabijom opuštenošcu deteta uopšte. Dete predškolske dobi udiše u minuti 22-24 puta. Uopšte se smatra. Razlozi se mogu tražiti i u mnogim zahtevima škole. disanje itd. dete se nalazi u lošijem položaju. trajanje nastave. u koji dete stupa oko pete godine. Kod predškolske dece opaža se celi niz osobina. prostorije. kao što su funkcionisanje krvotoka. toliko i za izbor i primenu gradiva. Bez obzira na razna mišljenja o uticaju škole na decu. uglavnom. da je prisilno sedenje u školi glavni razlog zastoja u razvitku. deca koja ne polaze u školu. U stručnoj literaturi ima brojnih dokaza. zastoj. Srce i krvni sudovi u povoljnom su odnosu prema organizmu. To ne znači da se kod rada s decom mora izbegavati veći ili manji fizički napor. Dolaskom deteta u školu i njegovim uključivanjem u obaveze i život škole nastaju u razvoju deteta velike promene. ograničenjem kretanja i pomanjkanjem svežeg vazduha i sunca. njihovu primenu i metode u radu fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. a vezani su najviše za vreme polaženja u školu. gde deca idu u školu pre navršene sedme godine i gde deca pre toga nisu bila podvrgnuta radu u vaspitnim ustanovama za predškolsku decu. Telesno stanje učenika ove faze obeleženo je i nadalje procesom rasta i razvitka.) radi bez ikakvih poteškoca i precizno. dok odrasli samo 16-18 puta. Glavna osobina dečijeg kostura je njegova plastičnost. od onih koji polaze u školu. trčanju. O tome. ne vlada u naučnim krugovima jednako mišljenje. prirodni tok razvoja. psihološki. koji upravlja pokretima. koje postavlja pojedini rad. Pre polaska u školu dete se u daleko vecoj meri ponašalo po vlastitim impulsima. postavljenih zadataka itd. Zglobovi sa svojim vezama još ne pokazuju dovoljnu čvrstocu i izgradenost. Kod izbora telesnih vežbi potrebno je paziti na osobine krvotoka i organa za disanje. Za statički rad je karakteristično više ili manje trajnih napora mišicnih grupa. Kosti su usled hrskavičnih delova gipke i meke. izmedu šeste i sedme godine veći porast u visini. nego što je to bilo 7 . a sve u cilju zadovoljenja nagona i potrebe za kretanjem. izvršene su klasifikacije na uzrasne celine-grupe. a proces okoštavanja postepeno se nastavlja. Društvo putem vaspitanja postavlja zahteve i stenovita opterećenja. da prelaz iz slobodnog bezbrižnog načina života i školska ogranicenja ostavlja velike negativne posledice na dalji rast i razvitak deteta. i drugim ranovrsnim telesnim pokretima. Zato je često potreban veliki napor. da drži telo i pojedine delove u određenom položaju. zavise od kriterijuma koji su u određenoj situaciji primarni (biološki. nije dovršena mijelizacija nervnih vlakanaca. koje su u vezi sa nedovoljno razvijenim nervnim mehanizmom. a zatim veliko opterećenje kičme zbog sedenja usled čega može doći do nepravilnosti u njenom rastu. nikotin idr. Nervni sistem nije izgraden ni po svom anatomskom razvoju. ipak se pretpostavlja. Nadalje se opaža. Pomanjkanje gibanja obično se navodi kao glavna bolest školskih početnika. Srce koje nije opterećeno napornim radom ni teškim uzbuđenjima. u igri. nastala pod uticajem novih okolnosti škole. ali vežbe moraju u svakom slučaju odgovarati stupnju telesnog razvitka. a na vaspitačima je da taj zadatak izvrše sa što manje poteškoca za razvoj deteta. On je usmeren ka tome. a pošteđeno je od raznih štetnih uticaja (alkohol. Proporcije pojedinih delova tela daleko su povoljnije. pedagoški). To se opaža. Za lakše i kompletnije proučavanje predškolskog uzrasta. Ti se organi prilagođavaju zahtevima.Za razliku od dinamičkog rada . pokazuju u istom vremenskom razdoblju.

ne podnosi dugotrajan i naporan rad. Težnja za igrom je glavni socijalni smisao kod dece osnovne škole. i dobijaju prve oznake borbenosti. Deca u tim razredima pokazuju već priličnu spretnost.. pa bila to igra. Deca su u toj dobi još vezana za vlastite interese. Kod učenika dolazi naprotiv. slobodnog i skladnog načina kretanja kao da nestaje. Mišićna se vlakna pojačavaju što dovodi i do povećanja snage deteta. One više paze na oblik kretnje i njeno skladnije izvođenje. a deca postaju nespretna. U duševnom pogledu dete iz svog sveta fantazija ulazi u stvarnost škole. ispred statičkih. smisao za kolektivni rad nije u naravi deteta još dovoljno izražena. koliko god to školske prilike dozvoljavaju. Razumljivo je da deca s obzirom na ove osobine dečjeg organizma kao i na psihičku strukturu ne podnose nikakva veća i trajnija opterećenja. Muškoj deci se mogu postavljati nešto teži zadaci. više do izražaja snaga i borbenost. Sve to zahteva trošenje mnogih snaga. Trčanje i igre sa loptom poprimaju u toj dobi drugo obeležje nego li kod devojčica.kod dece predškolskog uzrasta. S obzirom na pomanjkanje dovoljne koordinacije pokreta treba izbegavati onakve pokrete koji zahtevaju veliku spretnost i rad više skupova mišica. Razlike u polu ne pokazuju se samo u telesnom razvoju kao jači i razvijeniji predeo grudnog koša. rvanje i slične igre postaju življe i uzbudljivije. Kolektivizam se mora odgajati. Organi za disanje i krvotok srazmemo se povećavaju. Opaža se neko obuzdavanje i umerenost u delatnosti učenika. a posebno u prvim razredima. nije toliko osetljivo. U pokretnosti deteta osnovne škole nastaje znatna promena. Deca u osnovnoj školi još nemaju dovoljno smisla za složeniji skupni rad. već i u načinu primanja.1 Psihomotorni razvoj predškolske dece 8 . Smisao za zajednicu formira se u dobi školskog detinjstva više putem zajedničkog. Dok se kod učenika pre svega razvija brzina i jačina pokreta. skupnog rada i bez ikakvog posebnog izbora i zahteva učenika. Budi se samostalnost u radu i postepeno dolazi do izražaja vlastita volja. nakon prvog pojacanog rasta u visinu. kretnje rastenje i koordinacija vrlo slaba. dete više ne reaguje na svaki podražaj spoljašnjeg sveta. To je period usporenog rasta. ali još ne toliko da može podnositi opterećenja kao u starijoj dobi. jer to i sami prema svojoj vitalnosti očekuju. Kola i igre sa pevanjem dečaci sa osam godina već manje vole. Sve takve pojave i činjenice opravdavaju već u toj dobi odvojenu nastavu fizičkog vaspitanja. Nervni sistem napreduje u svom razvitku. Igre u toj dobi još uvek imaju obeležje pojedinačnog stremljenja unutar razrednog kolektiva. 1. dok je interes deteta za školske zadatke u početku. izvođenja i iživljavanja kod pojedinih vežbi. Takmičenja. To se jasno opaža i kod igara. Muška deca sa više zamaha i poleta učestvuju u radu kod telesnog vežbanja nego ženska. U rastu mišica opaža se dalje povoljno povećanje njihove težine. Usled svih tih karakteristika u razvoju mišića. te prema tome igre nisu još tako pogodno sredstvo kao u starijoj dobi. dete u osnovnoj školi. kod učenica se opaža usklađenost i ekonomičnost gibanja. koje bi se inače mogle korisno upotrebiti za razvitak deteta. U toj dobi treba davati prednost dinamičkim vežbama. neskladno trci i skace. kao da se dete naviklo na nove prilike u školi. nastaje ta kolektivna povezanost. čak ih i odbacuju. izrazitiji mišići itd. ali nakon takvog rada. te to dovodi do nekih nespretnosti i slabosti celog rada mišicne skupine. Rast mišica u dužini ne teče uporedo sa rastom kostiju. ali ne prema igrama kojima deca po svojim telesnim i duševnim sposobnostima nisu dorasla. te se teško podvrgava novim zahtevima učitelja. Kretnje postaju uskladenije i sve se više uvida nestajanje nepotrebnog obilja pokreta. Svest o zajednici. relativno mali. Razdoblje od osme godine i dalje. U organizovanoj se delatnosti oni dobro snalaze. ali ne u tolikoj meri da su sposobni za veće napore. Od njega se obično traži koncentracija pažnje i volje. Rast i razvitak pojedinih organa sve više to napreduje. a kičma poprima svoj normalno savijeni oblik. Dete teško i nespretno hvata dobacenu loptu.

iskustva. međusobno se razlikuju i hijerarhijski su organizovani. ali ne i strukturu stadijuma. Sheme su unutrašnje predstave izvesnih specifičnih akcija ili ponašanja koje su prisutne već na rođenju (npr. Ono počinje da razlikuje sebe od okolnog sveta. odnosno. unapred sadržane u mozgu. urođeni obrasci. prema Pijažeu. jezika i iskustva. Među ne-stadijumskim teorijama najpoznatije su tzv. Dete uviđa da svojim ponašanjem može da utiče na okolinu. i njen uticaj na obrazovni proces dece u proteklim decenijama bio je ogroman. težnja ka ravnoteži. i najzad. slede jedan za drugim u nepromenljivom redosledu. rigidnu sekvencu unapred određenih stadijuma. 1. zatim stadijum konkretnih operacija. Ravnotežu između procesa asimilacije i akomodacije osigurava proces uravnotežavanja. Senzomotorni stadijum (od rođenja do 2. godine). Ovakvo shvatanje bilo je praćeno ranim. i viši stadijum je uvek složeniji od prethodnog. tokom biološki određenog procesa sazrevanja mozga. Na drugom polu nalaze se teorije prema kojima su sve sposobnosti deteta urođene.2 Pijažeova teorija kognitivnog razvoja Najsveobuhvatnija teorija kognitivnog razvoja je Pijažeova teorija. dok akomodacija predstavlja promenu postojećih strategija u odgovoru na nova iskustva ili informacije. refleks hvatanja ili sisanja) dok su operacije znatno složenija unutrašnja kognitivna pravila. Savremena shvatanja vide razvoj kao rezultat interakcije bioloških i sredinskih činilaca. Pijažeova teorija je. prema ovim toerijama. učenje imitacijom i učenje indukcijom. preoperativni. a razvoj se sastoji u prilagođavanju ovih struktura zahtevima sredine kroz procese asimilacije i akomodacije. Na jednom kraju su bile teorije prema kojima je mozak deteta na rođenju „prazna ploča“ (tabula rasa) i celokupni razvoj je posledica učenja i iskustva. ali su takva očekivanja izneverena. Prema prvoj grupi teorija. Među brojnim teorijama dečjeg razvoja izdvajamo one koje su značajno uticale na savremene stavove i praksu pedijatara. jesu učenje direktnim potkrepljivanjem. u suštini. Ovakva shvatanja su negirala ili minimizirala uticaj sredinskih činilaca i iskustva na razvoj i vodila pasivnom stavu u tretmanu dece sa usporenim razvojem. Teorije dečijeg razvoja razlikuju se i po tome da li razvoj sagledavaju kao diskontinuiranu pojavu (teorije stadijuma) ili kontinuiranu (ne-stadijumske teorije). koja predstavlja. teorije socijalnog učenja. a njihovo postupno razotkrivanje nastaje spontano. sheme i operacije. stadijum formalnih operacija. odvija se kroz sledeće stadijume: senzomotorni. nego smatraju da se ponašanje deteta oblikuje pod uticajem kognicije. da bi krajem prve godine uvidelo da okolni predmeti nastavljaju da postoje i onda kada se izgube iz vidnog polja (permanentnost objekta). One ne vide razvoj kao nepromenjivu. ali su redosled javljanja stadijuma i njihov sadržaj nepromenljivi. tzv. Asimilacija predstavlja prilagođavanje iskustva ili predmeta već postojećim strategijama ili konceptima. Dalji razvoj unutrašnje. Kognitivni razvoj deteta. 9 . prema Pijažeu. Jednostavni i kruti motorni obrasci koje dete donosi na svet rođenjem (refleks sisanja. sveopšti biološki princip. hvatanja) uvežbavanjem postaju precizniji. Najpoznatije teorije stadijuma su Pijažeova i Frojdova. što vodi pojavi namernog i svrsishodnog ponašanja. razvoj deteta se odvija kroz stadijume koji su jasno definisani. zavisno od inteligencije deteta i sredinskih činilaca. biologistička jer tvrdi da su osnovne kognitivne strukture.Tokom poslednjih pedeset godina teorije dečjeg razvoja kretale su se u okviru krajnjih suprotnosti. Uzrast na kome se pojedini stadijumi javljaju može varirati u izvesnoj meri. Najpoznatiji zastupnik ovakvih shvatanja bio je Gesel. odnosno. u iščekivanju da će se određena funkcija javiti kada mozak bude za to dovoljno zreo. često vrlo drastičnim stimulativnim vežbama u pokušaju da se razvoj unapredi ili ubrza. 1. Tri najvažnija tipa učenja za razvoj deteta. koja se javljaju kasnije tokom detinjstva. raznolikiji i složeniji. Sredinski činioci mogu modifikovati formu.

Druga odlika mišljenja deteta u ovom periodu jeste animizam. npr. Dete je u stanju da vrši klasifikaciju predmeta. Stadijum formalnih operacija (počev od 12 godina). veruje da su predmeti oko njega. da misli o predmetima. ove funkcije su još nedovoljno razlučene. da „rasuđuje o mišljenju“. 1. boje ili oblika. uobičajen. Ono isto tako veruje da između događaja postoji direktan i neumitan uzročnoposledični odnos. “prosečan” i “nezadovoljavajući razvoj”. da računa. na primer. neravnomernost u ritmu razvoja pojedinih funkcija. Normalan razvoj je onaj koji je tipičan. dete misli da je bolest. Stadijum konkretnih operacija (7 do 12 godina). dete još nije ovladalo operacijom konzervacije. da razume metafore. Zbog toga se o stepenu razvoja u prvim godinama života sudi na osnovu procene psihomotorike. odnosno. celokupna živa i neživa priroda. Razvoj govora omogućava predstavljanje predmeta simbolima i rečima. U opisivanju nezadovoljavajućeg razvoja najčešće se koriste termini “usporen razvoj”. Na početku razvoja. zapremina ili masa. određen vremenskom i prostornom blizinom tih događaja. i ponašanjem dominiraju motorne aktivnosti. 2. Preoperativni stadijum (2 do 7 godina). ali i ličnosti deteta u celini. Značajna nova odlika misaonog procesa u ovom periodu jeste reverzibilnost koja omogućava da dete postepeno ovlada konzervacijom broja (6 godina). da donosi zaključke na osnovu apstraktnih pretpostavki.mentalne predstave objekta omogućen je jačanjem funkcija simbolizacije u drugoj godini života. Psihomotorika je tokom čitavog detinjstva blisko povezana sa sazrevanjem i grananjem osećajnog života i sa razvojem inteligencije i mišljenja. Tako. na prvom mestu razvojem govora. da formuliše opšte zakone i principe. o klasama predmeta i o odnosima među klasama. ali samo na osnovu jednog svojstva – npr. govor. zapremine (7 godina) i mase (8 godina) što predstavlja osnov matematičkog mišljenja. Psihomotorni razvoj se najčešće opisuje terminima “normalan”. sopstvena ili nekog od članova porodice. osećajna i saznajna oblast (inteligencija). kazna zbog njegovog lošeg ponašanja koje je neposredno prethodilo pojavi bolesti. obdareni osećanjima. naime. Drugim rečima. uobičajeno je da se pri proceni razvoja posebno razmatraju pojedine oblasti koje čine tu ličnost: psihomotorika. Mišljenje deteta je egocentrično. Pri proceni psihomotornog razvoja treba imati na umu osnovne zakonitosti razvoja: određeni redosled. Nove sposobnosti sve više usmeravaju mišljenje adolescenta ka hipotetičkim i ideološkim pitanjima i ka budućnosti. 10 . 3. plastičnost dečjeg razvoja. direktna posledica. od prostijih ka složenijim funkcijama. Dete sagledava svet samo iz svoje sopstvene perspektive i ima teškoća da prepozna postojanje drugih stajnih tačaka osim sopstvene. očekivan za uzrast i bez abnormalnosti. Mišljenje deteta je logičnije.3 Psihomotorni razvoj Iako ličnost deteta predstavlja nedeljivu celinu. baš kao i ljudi. Mišljenje je pod jakim uticajem nesporednog perceptivnog iskustva i dete ne shvata da fizička svojstva predmeta kao što su broj. “retardacija” i “disharmoničan razvoj”. manje egocentrično i manje zavisno od neposrednih perceptivnih iskustava. individualne razlike u razvoju i najzad. Dete. naročito kortikalnih struktura. Dete je u stanju da vrši mentalne operacije „u glavi“. Poznavanje stepena i kvaliteta organizovanosti psihomotorike deteta je značajno i zbog toga što psihomotorika predstavlja i najprikladniji put za podsticanje sazrevanja nervnih. bez obzira na promenu izgleda ili prostornog rasporeda. odnosno. naročito u prvim godinama života. zatim. Razvija se apstraktno mišljenja i dete postaje sposobno da misli u apstraktnim kategorijama. 4. ostaju nepromenjena. Prosečan uzrast je računski dobijena vrednost (norma) oko koje se ostale vrednosti podjednako grupišu. mislima i željama.

Na rođenju. prema Desetoj međunarodnoj klasifikaciji bolesti (MKB-10) spada u takozvane pervazivne poremećaje razvoja. psihomotorike (psihomotorno nestabilno dete. najintenzivnije i najznačajnije tokom celog razvojnog perioda. disortografije). Disharmoničan razvoj označava da postoji zaostajanje ili neuobičajenost u razvoju pojedinih oblasti koje čine ličnost deteta (psihomotorika. i u osećajnoj oblasti (intelektualna inhibicija. elektivni mutizam). Postoji mogućnost da deca usporenog razvoja “nadoknade” zaostajanje u razvoju i sustignu decu svog uzrasta. Potrebno je vreme i iskustvo da bi dete ovladalo svojim čulima i bilo u stanju da ih koristi za komunikaciju i kontrolu spoljašnjeg sveta. da uči. taktilne i mirisne draži okretanjem glave. vidne. homeostaza i regulacija temperature) dobro su razvijene kod zrelog. dete je zarobljeno u biološke reflekse. čak i pod pretpostavkom da se razvoj odvija ubrzanim tempom. grimasama ili čak plakanjem. koja. varenje. naročito u Velikoj Britaniji. ali je za to neophodno da se razvoj odvija bržim tempom od normalnog za dati period. diskalkulije. Mnogi smatraju da termin nije pogodan jer stigmatizuje dete. govor. razvojne dispraksije i disgrafije). i postepeno im se otima. i da je malo verovatno da se normalni razvoj može dostići. osećanja. U zemljama zapadne Evrope. Slika 1 Psihomotorne sposobnosti Retardacija je izraz koji označava da je dostignuti nivo razvoja značajno ispod očekivanog za uzrast.Dete sa usporenim razvojem razvija se sporije od očekivanog i zbog toga kasni u odnosu na decu svog uzrasta. Globalan nesklad koji zahvata sve oblasti ličnosti deteta naziva se opštom razvojnom disharmonijom. Osnovne telesne funkcije (cirkulacija. Ovde spadaju teškoće vezane za razvoj govora (razvojne dislalije i disfazije). umesto izraza “mentalna retardacija” sve se više koristi izraz “nemogućnost učenja” (learning disability). ali su sve ostale funkcije nezrele. donesenog novorođenčeta. Novorođenče reaguje na jake zvučne. da bi na kraju prve godine života bilo u stanju da prepoznaje svoju okolinu. Novorođenče i razvoj u prvoj godini života Promene koje se odigravaju u prvoj godini života spadaju u najobimnije. i da ga treba izbegavati. 1. ali su svi ovi odgovori po refleksnom tipu i u funkciji su preživljavanja deteta. disanje. disleksije. treptanjem. inteligencija) dok su ostale funkcije normalne ili približne za uzrast. među koje se ubraja i autizam i autizmu slični poremećaji. 11 . izlučivanje. i da je postepeno kontroliše. zatim smetnje u saznajnoj oblasti (razvojne disgnozije.

i jasno ih razlikuje od nepoznatih osoba. zna da predmeti i osobe postoje iako trenutno nisu na dohvat ruke ili u vidnom polju. na prvom mestu majke deteta. Razvoj fine motorike (hvatanje. a kasnije i stajanje i hodanje. 12 . raspoznaje bliske osobe i raduje im se. Na tom uzrastu dete već poseduje rane koncepte vremena i prostora. temperatura) ali se vremenom razvijaju osećanja vezana za spoljašnje događaje i za osobe. Na rođenju. što stimuliše dalji razvoj socijalnih interakcija deteta. Ono postaje svesno stalnosti sveta i osoba. odvija se i razvoj govora. asimetrični tonični refleks vrata (ATRV). kao i predmetima i situacijama. Krajem prve godine dete je sigurno vezano za majku. Na rođenju i u prvih šest meseci života prisutni su takozvani primarni (primitivni) refleksi među kojima je najznačajniji Moroov refleks. i najzad. Motorni razvoj u prvoj godini života odvija se cefalo-kaudalnim pravcem: dete prvo uspostavlja kontrolu mišića vrata i održava položaj glave. unutrašnjim svetom deteta dominiraju osećanja prijatnosti ili neprijatnosti.4 Redosled razvoja motornih i govorno-jezičkih sposobnosti Na rođenju dete spontano zauzima fetalni položaj zbog prevage tonusa mišića fleksora nad ekstenzorima. Istovremeni razvoj jezika i govora omogućava da dete bolje razume okolinu. Uvežbavanjem. Paralelno sa saznajnim i osećajnim razvojem. Redosled razvoja motornih i govorno-jezičkih sposobnosti i društvenosti deteta prikazan je na tabelama 1 i 2. 2. naročito manipulativnih veština i sposobnost koordinacije akcija deteta. zatim mišića trupa što omogućava sedenje. Psihomotorni razvoj od druge do šeste godine. odnosno. ove aktivnosti postaju sve preciznije i omogućavaju da dete aktivno istražuje svoju okolinu što ono i čini sa velikim interesovanjem i zadovoljstvom. Oštećenje čula vida (slepa deca) usporava razvoj fine motorike. Njihov značaj je u tome što ukazuju na aktivnost nervnog sistema odojčeta i predstavljaju osnovu za kasniji motorni razvoj. privrženost. po refleksnom tipu. da iskaže svoje želje i misli. Primarni refleksi iščezavaju do polovine prve godine života i bivaju zamenjeni tzv. Nakon prvog rođendana nastavlja se intenzivni razvoj motornih. i automatski hod. sekundarnim refleksima među kojima su za razvoj funkcije hodanja i hvatanja posebno značajne potporne reakcije. a pokreti su nagli. manipulacija rukama) odvija se u medio-lateralnom pravcu: dete prvo ovladava pokretima iz velikh zglobova ramena. Grubi razvoj motorike i čula u prvoj godini deteta odvija se u interakciji sa psihološkim razvojem deteta. Glava deteta mlitavo pada. Između deteta i majke razvija se posebna osećajna veza. spavanje. tzv. Za uspešan razvoj finih motornih funkcija neophodan je i neometan razvoj vida i koordinacija između ovih funkcija. prstiju. vezana za zadovoljenje osnovnih potreba deteta (hrana.1. zatim lakta.

Uživa u grupnim aktivnostima. Odgovara na ritam. Mnogo je veštije nogu. oponaša Pokušava da udara i baca loptu. vertikalne linije. pokret. 13 . Malo dete najveći deo vremena provodi u igri i ona je od posebnog značaja za njegov razvoj. naročito oko treće godie (faza prkosa). Voli da isprobava dvodimenzionalne crteže. prstima. Hoda po pravoj liniji. uči da razume svet oko sebe. stajanje na čovek. nozi.Voli da Voli slikovnice. nove veštine. na pr. postaje društveno i saradljivo. vid i spretnost ruku Razvija se samostalno hodanje. Zrelije i izlazi. krug. Počinje da niže kuglice i drži makaze. Usklađivanje ova dva procesa i ovladavanje autonomijom je često buran proces.Tabela 1 Redosled razvoja motornih i govorno-jezičkih sposobnosti Uzrast 12 – 18 meseci 18-24 meseca 2-3 godine 3-4 godine 4-5 godina Motorika. Voli može koristiti za testiranje razne penjalice i kutije iz kojih ulazi vizuelne sposobnosti. Vidi male predmete i uzima stepenice držeći se i može pokušavati ih palcem i kažiprstom. Poskakuje s jedne na drugu Boji crteže. na pr. Penje se uz ruka. Voli da šara olovkom. Još ne da siđe. Malo dete dosta vremena provodi u pobuni. Kroz igru dete otkriva svet i ostvaruje svoj zamišljeni svet. Spretnije ranije motorne veštine. ljutnje. ponekad padajući na zadnjicu. skrivene želje. prstom. kuća. Kroz igru dete izražava ali istovremeno i razrešava svoje strahove. Okreće listove Dobro prosuđuje veličinu i položaj knjige jedan po jedan. Vežba koordinaciju oko-Penje se na stolice. Stoji na jednoj Ubrzani razvoj spretnosti ruku. Veoma vešto u motornim aktivnostima. da deluje na njega. koristeći se ovom Počinje da prepoznaje slova što se sposobnošću za istraživanja. Mnogo je brže. drži olovku. Pokušava da crta Hoda postrance i unazad. muziku i brže. U drugoj godini se intenzivno odvija proces psihološkog odvajanja (separacije) deteta od majke i osamostaljivanja (individuacija). skakutanje. Tek nakon osvojene autonomije dete ulazi u mirniju fazu razvoja. Veoma pokretno. pokazuje gura i vuče igračke na točkovima. Vozi tricikl. Počinje da pravi prepoznatljive Prilagođava brzinu. Igra je značajna i kao dijagnostičko i terapijsko sredstvo u detinjstvu. na pr. stolice. da sarađuje i najzad da stvara “zajednički svet” sa drugima. predmeta. okreće listove knjige pojedinačno.

Senzomotorni razvoj započet u prvoj godini života nastavlja se i u drugoj i omogućava detetu da razume i deluje na svet “ovde i sada. laka i može je primenjivati i obučena medicinska sestra. Igra se samo ali mu je Razumeva pojedinačne i jednostavne potrebna odrasla osoba u blizini. Toleriše kratka odvajanja i razvija strpljenje u čekanju. Počinje da deli predmete. vršnjacima.Tabela 2 Redosled razvoja sluha i govora Uzrast 12-18 meseci 18-24 meseci 2-3 godine 3-4 godine 4-5 godina Sluh i govor Ubrzan razvoj rečnika. samostalnost. Mišljenje na predškolskom uzrastu je intuitivno. crtež i govor. mu smeta. mada se može igrati u blizini. koje će tek na školskom uzrastu dostići pun razvoj. bez detinjastih Veće samopouzdanje i sklopova. magično i tek oko šeste godine života se naziru začeci logičkog mišljenja na konkretnom nivou. govora. Često je Prijemčivo na vođstvo i kontrolu uobičajena eholalija (ponavljanje). Brzina može Kači se za majku. Dobro razvijen govor. Često ima biti razvijena na račun razumljivosti omiljenu igračku ili neko ćebe. Povećane verbalne veštine i Maštovita igra u kojoj se aktivnosti. aktivnosti a deca uzimaju uloge odraslih. Još ne sarađuje sa Izvršava verbalne naredbe. Sakrivanje po kući. Ova skrining metoda je vrlo jednostavna. Kod nas se za decu u drugoj godini života koristi Skrining RPM. Voli male grupe Može želeti da bude “kralj ali se ne identifikuje snažno zamka”. Koristi jezik za ispitivanje i Može da se buni prilikom usmeravanje akcija. a za uzrast od 3-6 godina Orijentaciona procena psihomotornog razvoja predškolske dece “PRM-3-6 godina”. Tečan govor. 14 . U ovom periodu su sistematski pedijatrijski pregledi deteta ređi. Razumeva dobro i zlo. peva uspavanke. ali ih treba iskoristiti za skrining poremećaja psihomotornog razvoja. posebno imenica Osamostaljuje se u hranjenju. Ranjivo u nepovoljnom okruženju. Počinje da spaja reči. naredbe.” onako kako ga vidi i doživljava. predmeta i delatnih glagola. Voli da sluša i povezuje oponašaju svakodnevne dugačke priče. Ono postaje sposobno da zamisli predmete i osobe i simbolizuje ih kroz igru. odraslih. Postaje svesno kada je vlažno i to Voli ponavljanje reči u pesmicama. Pomaže u čišćenju. Predškolski uzrast je i period naglog saznajnog razvoja. Igra je uslovljena polom i kulturom detata. s njima. Ponavlja i hranjenja. Počinje da pomaže u svlačenju i oblačenju.

diferencira se pozitivna emocionalna reakcija. Od 9 do 12 mjeseci nastaju oduševljenje i naklonost. Diferenciranje emocija odvija se postepeno. Kararina Bridžers vršilaje posmatranja kako bi utvrdila karakteristične emocije za određene uzraste. škraba. • Samostalno crta ljudski lik. Krajem prvog mjeseca uzbuđenost se izdvaja i prelazi u negativnu reakciju. • Precrtava krug. • Samostalno oblači neke delove odeće. • Priča tačno kraće pesmice i priče. • Samostalno se oblači. • Zna svoje ime i pol. • Koristi množinu i zamenice u govoru. • Govori kratke rečenice. mada ova skala ne može poslužiti kao orijentacija kada se koja emocija javlja. Iz svog proučavanja napravila je skalu diferenciranja emocija u toku razvoja. • Crta ljudski lik (“punoglavac”).Zahtevi za decu na uzrastu od 2 godine su: • Trči. zakopčava dugmad. Tu emociju izazivaju : kontakt usana sa cuclom. uznemirenost (distress). 2 EMOCIJE I UZRAST Poznato je da se sa uzrastom dece povećava i broj emocija. zadovoljstvo (delight). milovanje i pljeskanje. Zahtevi za decu na uzrastu od 6 godina su: • Trči uz i niz stepenice. Kod beba se često zadovoljstvo i uznemirenost brzo smjenjuju. • Konstruiše “stepenice” od deset kocaka. • Gradi “kulu” od 4-5 kocaka i “voz” od 23 kocke. Prve dvije izdvojene emocije malo se razlikuju u pogledu vanjskih i unutrašnjih reakcija i situacija koje ih izazivaju. • Drži olovku. • Ume samo da pije iz šolje. cipele. • Precrtava kvadrat – jedan od uglova može biti zaobljen. • Govori u potpunim rečenicama. Dijete prestaje da plače. koje dijete može da doživi. • Ume da pokaže svoj nos. Zahtevi za decu na uzrastu od 4 godine su: • Stoji nekoliko sekundi na jednoj nozi. Zahtevi za decu na uzrastu od 5 godina su: • Skače na jednoj nozi i viče dva puta uzastopno. • Gradi “most” od tri kocke. • Oblači se samo. • Prepričava crvenkapu. Krajem drugog mjeseca. Iz tih ispitivanja izvela je zaključak da odmah po rođenju postoji jedna jedina emocija. neizdiferencirano uzbuđenje. Na uzrastu od 3 do 6 mjeseci. Oko trinaestog mjeseca naklonost se 15 . • Zna društvene igre. Zahtevi za decu na uzrastu od 3 godine su: • Penje se i silazi niz stepenice. • Zna i imenuje deset izvršilaca radnji. razvijaju se skoro jedna za drugom sljedeće emocije : gnev. šnira i vezuje pertle. • Razlikuje dve osnovne boje i zna njihove nazive. usta. • Crta romb ili krst. tzv. Zatim je ustanovila da se iz te emocije sazrijevanjem i uslovljavanjem razvijaju postepeno druge emocije. • Pravi kvadrat od četiri kocke. • Odbrojava deset kocaka. gađenje i strah. penje si i silazi niz stepenice uz pridržavanje. NJeni ispitanici su bila deca starosne dobi od rođenja do pete godine. oči. • Odbrojava četiri kocke. a počinje da guče i maše rukama. • Tačno crta kvadrat i trougao (kućica sa krovom).

a preovladavaju uglavnom prijatne emocije. 1989. Vremenom emocije gube svoju nediferenciranost i dijete postepeno počinje da uči i da se uzdržava od emocija a samim tim stiče vlastiti način izražavanja. pri čemu se pozivaju na ciljna stanja (ili želje) drugih ljudi. ali nije bilo uključeno u njega. ali još uvijek je labilno. prije svega po tome sto su dečje emocije jednostavne. U dobi od 3. 1993. Dječje emocije su kratkotrajne 16 .-4. Postoje sledeće razlike između emocija dece i emocija odraslih: 1. ne traju dugo i odmah nalaze odgovarajući izraz. (Astington. U ovom periodu cesti su afekti. U istraživanjima Fabesa i saradnika (1991) opažači su bilježili detalje pojavljivanja emocija kod trogodišnje. Dijete koje je bilo najbliže svakom događaju. rijetko kad razdražljivo.) 2. razmatraju načine na koje ih se može kontrolisati. upućujući na ponašanje poput: ''On se ljuti jer mu je ona uzela igračku. Ali među svim doživljajima. a u dvadesetprvom mjesecu radost. U predškolskom uzrastu osećanje postaje nezavisno od opažanja. Krajem predškolskog perioda emocionalnost i labilnost se povećavaju. U razdoblju od 2-5 godine nastaju stid. Od tada pa nadalje sasvim je jasno da deca razmišljaju o tome šta su uzroci emocija. pitali su koja se emocija pojavila i šta ju je uzrokovalo. a u kasnijem periodu emocije počinju da se prikrivaju. emocije su kod deteta u predškolsko doba najjače.godine deca daju logične razloge za doživljavanje emocija. razočarenje i nada. strepnja.1 Dečje razumevanje uzroka emocija U dobi između druge i treće godine dolazi do značajnog razvoja jezika. U petnaestom mjesecu javlja se ljubomora. zavist. a u 45 % slučajeva objašnjenja su bila unutrašnja – uglavnom su se odnosili na neostvarenje detetovog cilja. ali kod mnoge dece dokaze da to čine vidimo već u dobi od tri godine. Predškolska deca u naturalističkim okolnostima često objašnjavaju emocije druge dece pozivajući se na njihove želje i vjerovanja. 2. Djetetova sposobnost takvog objašnjavanja emocija sa dobi se bez sumnje povećava. Ta su deca davala vanjske atribucije.2 Karakteristike dečjih emocija Emocije odraslih i emocije kod dece bitno se razlikuju. Sa odgajanjem dece dolazi i do odgovarajućih promjena. a najrjeđe tužno. nestašno raspoloženje. Ovaj razvoj razumevanja uzroka emocija rani je pokazatelj detetove teorije uma : dečjeg razumevanja toga da su njihova vlastita mentalna stanja različita i da se mogu menjati te da se mentalna stanja drugih osoba mogu razlikovati od njihovih. spontane.. Uglavnom se vidi da predškolska deca objašnjavanjem emocija upućuju na mentalna stanja protagonista – čine to pozivajući se na ciljeve ili želje protagonista. postaje stalnije.'' Trogodišnjaci su većini slučajeva za negativne emocije davali spoljna objašnjenja. koji obuhvata i usvajanje izraza za emocije te razvoj sposobnosti komunikacije o emocijama s drugim osobama. četverogodišnje i petogodišnje dece u dečjem vrtiću. Harris.grana na naklonost prema odraslima i naklonost prema deci.

Iz toga se može zaključiti da deca jednostavno nisu u stanju da sakriju ono sto osećaju. govora. Iako ih stariji uče tome. a strah u trzanja na svaku promjenu ili zvuk. Te emocije se pretvaraju u dugotrajna raspoloženja. nego njih dijete burno ispoljava pa se onda one ne gomilaju. da ne ispoljavaju svoje emocije. mašte i mišljenja. Dijete u toj dobi još nije dovoljno intelektualno zrelo za razumevanje određenih situacija. Isto tako i u druženju sa svojim vršnjacima dijete nauci da kontroliše svoje emocije. jer dečje emocije ne posjeduju gradaciju bez obzira na situaciju. ljutnja i smijeh smjenjuju se.pamćenja. Dječje emocije su snažne Emocije odraslog čovjeka ne mogu da dostignu onu jačinu kao kod deteta. a neka opet traže majku i sl.Dijete ispoljava svoja osećanja Djeca nisu u stanju da se uzdržavaju . druga placu. LJubav i ljubomora. 2. bilo od mraka ili miša i sl. To posebno veži za ljutnju. Emocije deteta su nestabilne Dijete za razliku od odraslih lako prelazi iz pozitivne u negativnu emociju i obrnuto. Na primjer. nemirom. strah i radost. bilo roditelja ili odgojitelja u vrtiću. krije i vrišti. podsticanje prirodne radoznalosti i razvijanje motivacije za intelektualni rad i učenje. radost u dobro raspoloženje.Zajedno sa uzrastom emocije se sve više diferenciraju Pod utjecajem okoline i vaspitnim merama deca polako kontrolišu svoje emotivne reakcije. a onda iznenada iščeznu. deca ipak na neki način reaguju. Zatim. nervozom. udara rukama i nogama pa čak i ujeda. tj. U strahu se izbezumljuje.One traju svega nekoliko minuta. Poduzimanjem odgojnih mjera i pravilnom ulogom roditelja menja se i karakter dečjih emocija. koji omogućavaju sticanje osnovnih pojmova o broju. neka deca se sakrivaju . dok je god emocija prisutna ona je intenzivna vise nego kod odraslih. pažnje. Čak i u društvu sa svojim vršnjacima dečje emocije se diferenciraju. dok emocije odraslog čovjeka duže traju i teže se zaboravljaju. 17 . uvodjenje dece u matematičko-logičke odnose. Emotivna reakcija svakog deteta zavisi od njegovih doživljaja i iskustava. vrišti. ali ne i uvijek. 5. Ono iz stanja velike radosti naglo pređe u nemotivisani plac. U ljutnji dijete place. Te reakcije nikako ne odgovaraju odraslima što često. već se on razvija do kraja života jedinke. Intelektualni razvoj deteta nema svoj kraj. To znaci da svako dijete ima strah od nečega. sto uslovljava prelazak emocija iz jedne krajnosti u drugu. Ove emocije se najčešće javljaju u predškolskom uzrastu ili već oko četvrte godine života ito u prisustvu nekog od autoriteta. 2. a i pažnja mu se dugo ne zadržava na jednom predmetu. U istim emotivnim situacijama svako dijete reaguje na drugačiji način. ima negativan utjecaj na dijete. pokretima ruku i nogu. Kod dece te emocije se izražavaju punim intezitetom. gestama i sl. npr. Na taj način dijete uči da se uzdržava od burnog ispoljavanja svojih osećanja. Ali to ne znaci da su dečje emocije plitke i površne. veličini i prostoru. 3. Međutim. uzdržana ljutnja se pretvara u durljivost. 4.3 Pojam intelektualnog vaspitanja Osnovni zadatak intelektualnog vaspitanja je razvijanje saznajnih i izražajnih sposobnosti dece predškolskog uzasta:opažanja. Kazne i opomene za takvo ponašanje imaju takav utjecaj da dijete s vremenom uči da bude uzdržljivo prilikom iskazivanja svojih emocija.

Ako je predmet opažanja detetu naročito interesantan i ono o njemu ima više znanja. To znači da dete. U početku dete smatra da su živi predmeti svi oni koji vrše neku aktivnost. odnosno specifičnosti dečjeg mišljenja. zvučnist i ritam. Kod dece izmedju 3-4 godine obim pamćenja je veoma uzak. pamćenje je sećanje na ono što je doživljeno ili stečeno u prošlosti.senzomotorna faza. 4. već je to proces koji se razvija pomoću igre. onda da su živi svi oni predmeti koji su pokretni. emocija i mašte deteta. dramskog izražavanja i drugih oblika aktivnosti: pričanja priča. ali i šematski. U ovom periodu se stiču prve i najvažnije motorne aktivnosti (upotreba 18 . bajki. to su: 1. Predhodna znanja i interesovanje deteta. Razlikujemo 6 razvojnih stadijuma koji obeležavaju strukture koje se nadovezuju jedna na drugu. prepričavanjem. Pažnja u celini zavisi od neposrednih osobina predmeta. 3. i na kraju. Mišljenje predstavlja razumevanje bitnih veza i odnosa u stvarnosti. planinu. crtanjem i drugim postupcima u kojima se angažuje njihovo razumevanje i emocije. likovnog. znanja i nadovezujući iste na unapred usvojena znanja. kao i njegov individualni kognitivni stil odredjuju opšti perceptivni pristup predmeta opažanja. odnosno koordinacija onog što se opaža i pokreta. Da bi se uspešno realizovali vaspitno-obrazovni zadaci neophodno je znati kakve su kognitivne mogućnosti deteta ovog uzrasta. onda je ono sposobnije za detaljno opažanje. njihove privlačnosti. Potrebno je znati i prepoznati koja vrsta mišljenja je zastupljena kod deteta.Stadijum intuitivne inteligencije. Po Pijažeu. slikovitost teksta koja podstiče imaginaciju. Uslovi koji doprinose pamćenju i reprodukovanju stečenih predstava u ovom periodu su: emocionalna obojenost teksta. Osnovna karakteristika pažnje u toku celog predškolskog perioda je dominacija spontanosti i nenamernosti.Stadijum refleksa ili nasledjenih sklopova. Široko shvaćeno. da bi se na nju blagovremeno i na ispravan način moglo uticati. Od rodjenja dominiraju čulni doživljaji i motorni razvoj. Pijaže razlikuje sledeće faze tog razvoja: 1. da su živi svi predmeti koji se samostalno kreću. pri čemu se koristi izvesna koordinacija čula vida i pokreta. U ovom periodu znatno se razvija dečja mašta. -animizam-predstavlja težnju deteta da shvati stvari kao žive. kako uči predškolsko dete.dodajući mu nova iskustva.Stadijum konkretnih intelektualnih operacija (početak logike). Različite sadržaje dete različito opaža. -artificijalizam-predstavlja verovanje da su ljudi sagradili sve stvari pa čak i recimo. novine itd. obraća pažnju na najistaknutije elemente.Stadijum senzo-motorne ili praktične inteligencije i delatnosti. koja je veoma značajan uslov pripreme deteta za školsko učenje. u takvim opažajima.Stadijum apstraktnih intelektualnih operacija. njihovog izvodjenja u lutkarskom pozorištu ili na crtanom filmu.Ova faza traje do kraja druge godine. Prvobitni dečiji opažaji su celoviti. praktično i egocentrično mišljenje. Termin koji dete prvi put čuje i za čije se značenje zainteresuje provocira detetovo iskustvo. u toku razvoja mišljenja dete prolazi kroz: -realizam-dete ne shvata da su neke njegove misli ili snovi nešto što van njega ne postoji. Deca lako usvajaju neke sadržaje ne učeći ih napamet već doživljavajući ih na razne načine:dramatizacijom. uporedilo ih sa opažajima i tako usavršilo uspešnost svog mišljenja. kao i poznavanje psihičkog razvoja dece predškolskog uzrasta. Pamćenje ne možemo izdvojiti kao posebnu sposobnost of funkcionisanja inteligencije u celini. Karakteristike ranih dečjih opažaja su da su ona pod uticajem čulnih podataka. 5. odnosno posmatranja. Ona nije neki spontani proces koji se manifestuje u igrama i crtežima. kakva su njegova interesovanja i osećanja. šta karakteriše fizičku i intelektualnu aktivnost deteta. 6.Stadijum prvih motornih navika. Govor doprinosi potpunijem upoznavanju i razumevanju pojave koja je predmet posmatranja. intuitivno. da bi ono iz njega izvadilo odgovarajuće predstave. Dete u predškolskom periodu poseduje: senzomotorno. Sa povećanjem govorne sposobnosti i sa usmeravanjem dečjih aktivnosti počinje da se formira voljna pažnja. Razvoj u ovom periodu odvija se od refleksnih ili urodjenih pokreta ka namernim pokretima. 2.

ali je njegova misao još uvek vezana za konkretne situacije. i to smatramo početkom logičkog mišljenja. ali ne tako intenzivno. a kasnije i na pojmove. koje mu pomažu i koje ga zabavljaju. pa i osećanja zna da predstavlja simbolima (npr. tim veće i teže što je dete mladje. spontane. već su najčešće psihološki pojmovi. U organizovanom vaspitnom radu čiji je cilj formiranje svestrano razvijene ličnosti pa i na učenje. Ti pojmovi.faza konkretnih operacija-javlja se sposobnost deteta da zaključuje logički (shvata uzročnoposledične veze). željama i specifičnim načinom mišljenja. Dječje emocije se razlikuju od emocija odraslih jer su intenzivnije. Takvi oblici i metode učenja. kod dece nisu u logičkom smislu. ali s pravom možemo reći da značajnu ulogu u pravilnom rastu i razvoju deteta imaju i vaspitno obrazovne ustanove u kojima deca provode puno vremena. tradicionalni oblici učenja više orijentišu dete da nauči ono što se od njega traži. Tu mora prevladavati opšti ton smirenosti i sigurnosti. tj. potom radost. bića ili pojave. odnose se na detetovu okolinu. koje predstavljaju osnovu daljeg motornog. motivima. ljubav i ljubomora. ono mora živjeti u emocionalno stabilnoj okolini. Razvoj se nastavlja i po završetku rasta. za verbalne termine. Emocije se ne uče. emocijama. Uspešnost nastave fizičkog vaspitanja zahteva od nastavnika dobro poznavanje anatomskofizioloških i psiho-socijalnih osobina učenika u pojedinim fazama razvoja. jer niti vide niti čuju. Ova faza traje od 7-11 godine. Prvo se stiče koordinacija izmedju pogleda i dohvatanja nekog predmeta.ruku. Oni guše prirodnu radoznalost i prirodne motive učenja. Da bismo pridonijeli razvoju emocionalne stabilnosti deteta. češće i kratkotrajne. Predmete. To je period intuitivnog mišljenja. a rijetko žalost. Rast i razvoj su dinamični procesi koji se ne mogu posmatrati izolovano. Ti se termini u prvim fazama razvoja govora odnose na konkretne predmete.preoperaciona faza-traje do kraja sedme godine. 4. jecanju. osmjehivanju i smijanju: te emocije pokazuju i slepa i gluha deca koja očito nisu mogla to svoje emocionalno izražavanje ni od koga naučiti. 2. Onda dete počinje da se koristi i drugim predmetima da bi nešto dohvatilo. Problem može da zamisli i reši i na misaonom planu. a dijete treba biti okruženo osobama koje ga vole. ali pre svega intelektualnog razvoja. Na prvom mestu odgovornost je na roditeljima.uslovljeni ličnim iskustvom. Prva razumevanja kod dece na ranom uzrastu. a onda sve više finijih i raznim situacijama bolje odgovarajućih emocija. Potom se te predstave vezuju za reči. menusobno su zavisni i dopunjuju se. Što je dijete starije kod njega uočavamo veći broj raznih emocija koje postoje kod 19 . Zaključak Danas se više nego ikada pridaje značaj pravilnom rastu i razvoju deteta. Zakonitost u razvoju emocija sastoji se u tome da se iz opće uzbudljivosti razvije najprije manji broj osnovnih emocija.faza formalnih operacija-dete više nije vezano za konkretnu situaciju. Umesto stimulisanja dečjih aktivnosti i razvijanja dečjeg prirodnog interesovanja za pojave koje ih okružuju. Procesi rasta i razvoja se intenzivno odvijaju u pomenutom dobu. 3. pedagoški i metodski rad. U ranom djetinjstvu emocije koje najčešće dolaze do izražaja su gnev. već se uči kako ih izraziti i u kojim ih situacijama treba doživjeti i iskazati.slovima) i razume vezu izmedju tih pojmova. To se najbolje vidi na plakanju. jer još uvek nije sposobno da te situacije i veze zamisli na misaonom planu. medjutim. Oštećenje motivacije je. imaju daleko štetnije posledice kada se primenjuju u radu sa decom predškolskog uzrasta. hodanje). strah. Mogućnost doživljavanja emocionalnih reakcija ovisi ponajprije o sazrijevanju ili maturaciji. Dobro poznavanje razvojnih obeležja učenika je uslov za stručni.

com 20 . Br J Sports Med. Literatura  Anđelković..wikipedia. Bonafides.  www. Nikako ih ne smijemo sputavati da izraze ono što osećaju. Šturm. Kostovska. Niš. 2001  Kurelić. zdravstveno stanje. ZUNS.info  www. 2008.: “Psihijatrija detinjstva i mladosti”. Powell J.  Williams C. N.. Beograd.A. zatim umor. N. razna događanja i sl. Armstrong N.. J.pedagoskapraksa.  Stojiljković.: Osnove opšte antropomotorike.. B. K..M: Osnovi morfologije kičmenjaka.. S. V. 2000.com  www. kao što su roditelji. Petrović. Beograd: Institut za naučna istraživanja Fakulteta za fizičko vaspitanje. prijatelji i članovi obitelji.ucoz. Novi Sad. 2001.hr  www. Z. Studentski kulturni centar. 1989. III izdanje.. Radojević. A. može se očekivati da se ti efekti odraze i na socijalno ponašanje među prijateljima i drugim odraslim osobama. Budući da je emocionalna vezanost od posebno velikog značaja za interakciju između deteta i roditelja. i Viskić-Štalec. Potrebno je naglasiti važnost emocionalne vezanosti između dece i roditelja. Niš. N. M.. Na razvoj emocija utjecat će mnogi faktori iz okoline. Đ. Stojanović.: Histološka građa organa. te kako kontrolsati te emocije.  Kalezić. 2003. Milenkova.: Aerobic responses of prepubertal boys to two modes of training.sportskitrening. Lj.: Trend razvoja antropometrijskih karakteristika dece.stetoskop. Lj.. Naučna knjiga Beograd. M. 1975.: Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija omladine. Važno je deci pomoći da nauče prepoznavati svoje emocije i emocije drugih.  Popović.. Somer.odraslih. Avramović.  Tadić N.. Perović. Momirović.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful