*Ovde unesite naziv Vaše škole , na primer Elektrotehnička škola Nikola Tesla, Zrenjanin

SEMINARSKI RAD

Tema :

Dečji portfolio

Profesor-mentor: *ime mentora

Učenik: *Vaše ime, razred

2010
SADRŽAJ UVOD............................................................................................3 1 UZRASNE KARAKTERISTIKE DECE..................................................5
1.1 Psihomotorni razvoj predškolske dece...............................................8 1.2 Pijažeova teorija kognitivnog razvoja................................................9 1.3 Psihomotorni razvoj........................................................................10 1.4 Redosled razvoja motornih i govorno-jezičkih sposobnosti................12

2 EMOCIJE I UZRAST......................................................................15
2.1 Dečje razumevanje uzroka emocija...............................................16 2.2 Karakteristike dečjih emocija......................................................16 2.3 Pojam intelektualnog vaspitanja.....................................................17

Zaključak.....................................................................................19 Literatura....................................................................................20

2

nova znanja. igračkama sa poveskom. Fizička aktivnost je jedan od najbitnijih faktora zdravlja kod dece a počinje neposredno posle rođenja u vidu vežbi stimulacije. tortikolis. U prvim mesecima a najkasnije u šestom mesecu života kontroliše se krvna slika odojčeta kao prevencija anemije. prevenirati kontrakture kod nekih kongenitalnih deformiteta ili posledice preloma ekstremiteta. prohodavanjem počinju prve fizičke aktivnosti malog deteta. smanjen ili povećan tonus muskulature. Deca koja pohađaju vrtiće imaju organizovanu fizičku aktivnost svakodnevno ujutru oko petnaest do trideset minuta u vidu lakih 3 . socijalizuju se. Nažalost. Kako dete sve sigurnije prohodava intenzivnije su i fizičke aktiovnosti malog deteta. Merenjem telesne težine. U savetovališu pri dečijem dispanzeru roditeljima se nude saveti o pravilnoj ishrani i nezi odojčeta kao jedan od bitnih faktora zdravlja kod ovog kritičnog uzrasta. kod nekog deteta se pomaci vide posle prvih vežbi. Urednim psihomotornim razvojem u prvoj godini života uspravljanjem uz oslonac. te su deca mnogostruko uskraćena. ulošcima. U zavisnosti od patologije. Fizičke aktivnosti se odvijaju pretežno kroz igru a imaju i saznajnu funkciju. Posledice rizičnih porođaja mogu biti razne povrede mekih i koštanih tkiva kod novorođenčeta (pareza pl. Fizičke aktivnosti u predškolskom uzrastu su priprema za nastavu fizičkog vaspitanja u školi. korektivnim cipelama. a preduslov su dobre kondicije i zdravlja školskog deteta. Zahvaljujući velikoj plastičnosti CNS-a vežbe stimulacije u prvim mesecima života mogu korigovati patološke obrasce kretanja. Predviđene su i fizičke aktivnosti van grada. Kod neke dece prohodavanjem se uočavaju diskretni problemi koji se koriguju vežbama.UVOD Deca u najranijem uzrastu u vrtiću imaju organizovanu fizičku aktivnost. anamično odojče u većem je riziku da češće oboljeva od akutnih respiratornih infekcija. Loša i nekvalitetna ishrana trudnice dovodi do anemije trudnice koja će najverovatnije roditi anemično novorođenče. igre skrivalice. Predškolska ustanova je dobra priprema dece za praćenje nastave u školama. brachialisa. nekad višegodišnje a ponekad i doživotno kao kod cerebralne paralize. telesne dužine. osamostaljuju se ali se i bave u značajnoj meri fizičkim aktivnostima koje poboljšavaju i održavaju dobro zdravlje. fraktura klavikule. Negovanjem fizičkih aktivnosti podstiče se takmičarski duh i afinitet prema sportskim disciplinama kod dece. poremećaj tonusa celokupne muskulature ili samo njenog dela i sl). Aktivnosti se planiraju prema starosnoj grupi i prema vremenskim prilikama. nemaju sva mesta dečije vrtiće ili je manji kapacitet u odnosu na broj dece na toj teritoriji. igre loptom. U predškolskim ustanovama deca stiču nove higijenske navike. debljina kožnih nabora prati se da li ima odstupanja u rastu i razvoju odojčeta. obima grudnog koša. kao rekreativna nastava dva puta godišnje. kao što su šetnje i prve igre vezane za pokret. Vežbe stimulacije izvodi fizioterapeut koji obučava majku da i ona vežba sa detetom da bi što pre došlo do korekcije ili ako je potrebno duže izvoditi vežbe. obima glave. Hipotrofično. vaspitanje. dok je kod neke dece potrebno višemesečno vežbanje.

lepljenje po panoima. neće reći ni jedan drugi sem demokratskog. vožnje kliskom. po 15 minuta u vidu raznih igara. sankanje. Emocionalni razvoj sastoji se u njihovoj diferencijaciji. šetanje po snegu. uslovljena je brojem i kvalitetom informacija koje dete dobija zahvaljujući perceptivno-motornim aktivnostima. ali i sopstvenim dečjim uvidjanjem. Deca se vraćaju osvežena. Slobodne aktivnosti se izvode u zavisnosti od vremenskih prilika kao što su šetnje parkom. pravljenje poligona. isključivo autoritarno ili stihijski. srednja starosna grupa ima dva puta nedeljno od drugog polugodišta a starija i najstarija grupa ima tri puta nedeljno fizičke aktivnopsti. gde već postoje odredjeni odnosi koje su izgradil roditelji preuzimajući na sebe ulogu vaspitača. Što je posebno zanimljivo. socijalni. Najmlađi uzrast ima fizičke aktivnsoti jedanput nedeljno. kvalitativnom bogaćenju osećajnog repertoara. Moralni razvoj karakteriše postepeno prihvatanje potčinjavanja moralnim normama i pravilima ponašanja. izražavanja sopstvenih misli i osećanja. Negovanjem fizičkih aktivnosti u najranijem uzrastu održava se dobra kondicija i dobro zdravlje mladog naraštaja koja se nastavlja nastavom fizičkog vaspitanja u školskom uzrastu tri puta nedeljno. trčanje. a aktivnost dece zajedno sa njihovim položajem u porodici. klizanje. emocionalni. zatim sugestijom i identifikacijom. često uz muzičku pratnju. Medjuljudski odnosi imaju i svoj 4 .vežbi. trčanje opo pesku. na topoganu itd. Dete oblike ponašanja prihvata najpre imitacijom. autoritarni i stihijski. uz uže. Odlaskom dece van grada pored fizičkih aktivnosti značajana je klimatska promena naročito iz industrijski zagađenih gradova. Na funkcije. igre loptom. U ustanovama se sprovode specijalne aktivnosti prema uzrastu kao što su ige loptom. U današnje vreme je jako teško naći porodice koje decu vaspitavaju isključivo demokratski. skakanje preko konopca i sl. Uglavnom se jedan roditelj drži demokratskog a drugi nekog drugog stila vaspitanja. u pesku. penjanje uz merdevine. moralni i estetski razvoj deteta. Osnova fizičkog razvoja deteta je pokret koji predstavlja način komunikacije deteta sa okolinom. u boljoj kondiciji. Vežbaju se po grupama mišići od glave prema stopalu. Socijalizacija je proces socijalnog učenja putem kojeg individua stiče socijalno relavantne oblike ponašanja i formira se kao ličnost. Postoje i usmerene aktivnosti koje se odvijaju po starosnim grupama. Moralna svest se stiče učenjem po modelu ili identifikacijom. vežba se fina i gruba motorika ruku kod dece. I u toku kognitivnih. leti kada se upražnjavaju plivanje. pravljenje sneška. Upoznavanjem i zbližavanjem sa raznim sportskim disciplinama kod dece se stvara afinitet prema odgovarajućoj sportskoj disciplini a to je put da se opredele da se aktivno bave sportom. kao faktor zdravlja u ovom uzrastu. u porodici se postavljaju temelji razvoja ličnosti. grudvanje. Život deteta započinje u porodici. predstavljaju ključne faktore za razvoj celovite ličnosti. Neposredna okolina pruža obilje materijala za raznovrsne dečje aktivnosti. i zimi. zatim tradicionalne igre kao što su bacanje kamena sa ramena. Intelektualni razvoj deteta ima udela u svim ostalim aspektima razvoja ličnosti. nijedan roditelj na pitanje vaspitača kojim stilom vaspitava dete. Upravo tu. za uzajamne odnose s drugim ljudima. Stilovi vaspitanja dece i medjusobni odnosi u porodicama mogu biti demokratski. spremniji za fizičke napore i nastupajuće infekcije. igre na otvorenom prostoru. Smatram da nijedan roditelj nije u mogućnosti da svoje dete vaspitava samo jednim od pomenutih stilova. U praksi je to obično mešavina sva tri stila u zavisnosti od konkretne situacije i drugih okolnosti. skijanje. a opažanje vremena i prostora uslov je povezanog i logičkog pričanja. sa poboljšanom krvnom slikom. One se vezuju za mnoge pojave koje dete zapaža širenjem svog vidokruga.fizički. saznajnih aktivnosti kao što su crtanje. sopstvene postupke. Sposobnost komuniciranja. za zbivanja i situacije u neposrednoj i široj okolini. razna umetnička dela i dr. oporavljena. Sprovodi se i rekreativna nastava u prirodi u trajanju od 7 do 10 dana odlaskom van grada. Od kvaliteta odnosa u njoj zavisiće u velikoj meri intelektualni. rezanje. medjusobne odnose i stilove vaspitanja u porodici utiču društveno ekonomski odnosi u kojima ona nastaje i razvija se. misli i doživljaje. Svaki od njih ima pozitivne i negativne uticaje na detetov rast i razvoj o čemu će u daljem tekstu biti reči.

Razvoj se nastavlja i po završetku rasta. Nakon toga nastupa druga faza ubrzanog rasta (tzv. godine života. Dete je aktivno. sigurnosti i medjusobne povezanosti roditelja sa decom u porodičnom okruženju. njihov motorički. To je naročito važno dok su deca u predškolskom i mlađem školskom uzrastu. 5 . Nezamenljiv vaspitni činilac je osećanje ljubavi. Procesi rasta i razvoja se intenzivno odvijaju u pomenutom dobu. Naizgled. a čiji efekti se manifestuju u kasnijem periodu. delom rasta nervnog. To bi bila velika greška. odnosno realnije slike deteta o svetu oko njega.estetski aspekt i predstavljaju najčešću temu svake grane umetnosti. pojedinac svoju saznajnu strukturu prilagodjava novim saznajnim elementima i njihovoj prirodi. strukturi koju on već ima. -Osnovna spona medju svim ovim aspektima razvoja je aktivnost deteta. a okolina neiscrpan izvor njegovog saznanja. trend rasta nije linearan i organi u toku rasta ne povećavaju samo svoju masu nego menjaju i svoju strukturu. pa sve do 11-13. socijalizaciju. a zatim postepeno opada. U slučaju akomodacije. kao i pojedinih grupa tih funkcija i procesa mogu da stvore pogrešan utisak da su oni i u stvarnosti odvojeni. Neke negativne efekte nije moguće. Time se doprinosi formiranju pojmova. pubertetski porast u visinu) – od 11. kontrolisati i kroz nastavni i trenažni proces korigovati. a to su da intenzivnost rasta pojedinih organa nije uvek jednaka. Intenzivnost rasta je najveća u intrauterinom razdoblju života. srećno i sigurno u toku igre. pratiti. fizičke i druge aktivnosti potrebno je meriti. ali dete i uči kroz igru.saznajno-manipulativnom aktivnošću. procenjivati. Kada je reč o asimilaciji reč je o prilagodjavanju unetih sadržaja (opažaja. intelektualni i emotivni razvoj. njihovo ponašanje. U toku nje dete razvija svoje sposobnosti shvatanja. Sledi prva faza usporenog rasta. Raznovrsnost i složenost pojava koje okružuju dete podstiču stalnu dečju radoznalost i saznajnu aktivnost. upotrebljavanju opažaja pa i korigovanju pogrešnih opažaja. Rast i razvoj su dinamični procesi koji se ne mogu posmatrati izolovano. motivisano. Po Piježeu. popraviti u kasnijem uzrastu. kada je njihov organizam veoma podložan raznim uticajima. godine (u zavisnosti od pola). predstava) postojećoj saznajnoj strukturi pojedinca. Rast u visinu najviše se odvija na račun rasta koštanog tkiva (noge I kičma).dete želi da zadovolji. oblika ponašanja. menusobno su zavisni i dopunjuju se. saznaje i na taj način se razvija i intelektualno:manipulisanjem predmetima ili igračkama. 1 UZRASNE KARAKTERISTIKE DECE Biološki rast i razvoj dece. Rast deteta u visinu i porast telesne mase kao najmarkantnijih pokazatelja fizičkog rasta. Odvojeni prikazi pojedinih psihičkih funkcija i procesa. godine kod devojčica. ovaj zaljučak ne deluje preterano ozbiljan. od 4. Putem igre se upoznaje i svet socijalnih odnosa. aktivnost deteta se sastoji u:asimilaciji i akomodaciji. što povezuje moralna i intelektualna osećanja sa estetskim. razumevanja onog što je bitno i konstantno. Uspešno saznajno prilagodjavanje individue sredini i životu uopšte (adaptacija) je rezultat interakcije asimilacije i akomodacije. dete je najveći istaživač. ne idu uporedo. ali ona i izgradjuje tu organizaciju. Adaptacija je uslovljena postojećom organizacijom pojedinca. Prva faza ubrzanog rasta obuhvata period od ronenja do 3. respiratornog. Postoje izvesne zakonitosti rasta deteta koje je bitno znati prilikom rada sa decom. To je izuzetno značajno s obzirom da je dečje saznanje rezultat njene aktivnosti u sredini u kojoj se kreće. ali ne tako intenzivno. dok je rast u širinu i porast telesne mase posledica delom rasta koštanog tkiva. mišićnog sistema itd. od koje u najvećoj meri zavisi tok razvoja. pre svega. ili je veoma teško moguće. do 14. jer navedeni vidovi ponašanja. funkcije i procesi ne samo što su medjusobno isprepletani nego i medjusobno utiču jedni na druge. S obzirom na izuzetnu radoznalost. Svoju glad za činjenicama.

to je i ova razlika sve veća. Kostur deteta u mnogome se razlikuje od kostura odraslog čoveka. Kod novorođenčeta težina muskulature čini blizu 23% težine čitavog tela. deca se nalaze u relativno stabilnoj razvojnoj fazi. Kostur deteta predškolske dobi mekan je i podvrgnut raznolikim iskrivljenjima.odnosno od 13. Može se reći da predškolski i mlani školski period karakteriše postojan i ne tako buran rast i razvoj dečjeg organizma. njegovo zdravlje. a kasnije oni iz manjih. kratke ruke i noge. tj. Važno je. normalni fizički razvitak. 2008. pa iako se telesne proporcije tokom ovog perioda menjaju. i postotak sadržine vode u njima je veće nego kod odraslih. koji se sastoji u naizmeničnom stezanju i rastezanju. od svoje treće do sedme godine. Ono želi da po ceo dan trci. B. Proces okoštavanja brzo se razvija i kosti su u takvom stanju dosta neotporne. Kod ostvarivanja ovih zadataka u radu s predškolskom decom. ali se to kretanje razlikuje u starijim godinama. Što je dete mlađe. razvija se slabo i po težini je mala. Najpre se razvijaju mišici iz većih mišicnih grupa. u poređenju sa muskulaturom odraslog čoveka. Takvo vaspitanje ima uostalom mnoge zadatke i služi se raznim sredstvima. godini kod dečaka. kod predškolskog deteta oko 27% a kod odraslog muškarca dostiže 42-44%.: Trend razvoja antropometrijskih karakteristika dece. 16. pravi nejednake korake. da može visoko preskočiti. potrebno je voditi brigu o karakteristicnim osobinama dece na tom uzrastu. godini kod devojčica. Budući da ima srazmerno veliku glavu i kratke noge. Materijalne okolnosti porodice bile su u većini slučajeva od velike važnosti pri vaspitajnu dece. Važno je naprotiv. Njihova istraživanja su pokazala da sa uzrastom konstantno raste telesna visina u proseku za oko 5-8cm. Po karakteru rad mišica može biti dinamički i statički. Kostur deteta razlikuje se od odraslog takođe oblikom kičme i grudnog koša. da dete zavoli to kretanje. priznat je kao jedan od najvažnijih zadataka u vaspitanju predškolske dece. Nije važno za dete predškolskog uzrasta. Trogodišnje dete može hodati i trčati. Akcijom i igrom dete pokazuje svoja osećanja. U porenenju sa prve dve godine života. Mali broj autora se bavio praćenjem ostalih antropometrijskih mera kroz različite uzrasne periode dece. utiske i svoje životno iskustvo. Novorođence ima veliku glavu. pogoduju njihovom rastu. da dete vežbajuci različita kretanja postigne skladnost i pravilnost vežbe.1 Deca pre stupanja u školu. da može brzo i dugo trčati. 6 . i koji je praćen pokretima u zglobovima. Novi Sad. razvijala su se uglavnom u okviru porodice i pod uticajem njene okoline tih životnih prilika. ističe se razlika u proporciji delova kostura. Kretanjem se razvija njegova snaga i jača njegovo zdravlje. godišnji prirast telesne visine i težine nije tako izražen. Neke vežbe koje izazivaju pojačano proticanje krvi ka mišicima i kostima. 1 Popović. Jer fizičke vežbe mogu različito delovati na razvitak deteta. neke ga usporavaju. naziva se dinamički. skače i igra se. Mišici se razvijaju postepeno. Na kraju sledi druga faza usporenog rasta koja započinje u 14. Na taj način bolje upoznaje sredinu u kojoj se nalazi. Briga za dete. godine kod dečaka. kod izbora sredstava i metoda fizičkog vaspitanja. Mišicna su vlakna kod deteta tanka. dete je nestabilno u svojem kretanju. do 16. Fizičko vaspitanje predškolske dece jeste prvi korak ka opštem razvoju zdrvog vaspitanja čoveka. zdepasti struk. Dete ima neodoljivu potrebu za kretanjem. ljulja se i vrlo je nesigurno. Pre svega. kao i masa tela za oko 2-3kg godišnje. koliko obzirom na opštu težinu tela. Dečija muskulatura. Rad mišica. Kod telesnog vežbanja predškolske dece potrebno je voditi računa o njegovom delovanju na organizam. Većina dosadašnjih istraživanja ovog antropološkog prostora bavila se praćenjem telesne visine i mase kroz različite uzrasne periode dece. koji se razvija i koji raste. odnosno. što je veći vremenski razmak između njega i odraslog. toliko i obzirom na unutrašnje organe. U životu deteta predškolskog doba vrlo važnu ulogu ima kretanje.

da usled novog opterećenja u školi. prostorije. deca koja ne polaze u školu.Za razliku od dinamičkog rada . disanje itd. i drugim ranovrsnim telesnim pokretima. ni po funkciji. koje postavlja pojedini rad. kao što su funkcionisanje krvotoka. Glavna osobina dečijeg kostura je njegova plastičnost. psihološki. Postoji više takvih klasifikacija i one. Što se tiče disanja. toliko i za izbor i primenu gradiva. u poređenju s odraslim. Ti se organi prilagođavaju zahtevima. trajanje nastave. u igri. Nervni sistem nije izgraden ni po svom anatomskom razvoju. zastoj. U stručnoj literaturi ima brojnih dokaza. ali vežbe moraju u svakom slučaju odgovarati stupnju telesnog razvitka. Sve te osobine dečijeg organizma i sva ta obeležja njegovog doživljaja jesu faktori. da prelaz iz slobodnog bezbrižnog načina života i školska ogranicenja ostavlja velike negativne posledice na dalji rast i razvitak deteta. Proporcije pojedinih delova tela daleko su povoljnije. i u težini. izvršene su klasifikacije na uzrasne celine-grupe. nije dovršena mijelizacija nervnih vlakanaca. a vezani su najviše za vreme polaženja u školu. a proces okoštavanja postepeno se nastavlja. Poznavanje rada disanja i krvotoka kod dece ima veliko značenje koliko za organizaciju fizičkog vaspitanja uopšte. Telesno stanje učenika ove faze obeleženo je i nadalje procesom rasta i razvitka.statički rad ne daje vidljiv rezultat gibanja u prostoru. da drži telo i pojedine delove u određenom položaju. opterećenjem mišljenja. a na vaspitačima je da taj zadatak izvrše sa što manje poteškoca za razvoj deteta. gde deca idu u školu pre navršene sedme godine i gde deca pre toga nisu bila podvrgnuta radu u vaspitnim ustanovama za predškolsku decu. To ne znači da se kod rada s decom mora izbegavati veći ili manji fizički napor. nego što je to bilo 7 . U prvom redu usporava se njegov brži rast. nikotin idr. O tome. Dete predškolske dobi udiše u minuti 22-24 puta. Za lakše i kompletnije proučavanje predškolskog uzrasta. ne vlada u naučnim krugovima jednako mišljenje. Srce koje nije opterećeno napornim radom ni teškim uzbuđenjima. prirodni tok razvoja. Kosti su usled hrskavičnih delova gipke i meke. pedagoški). od onih koji polaze u školu.) radi bez ikakvih poteškoca i precizno. a pošteđeno je od raznih štetnih uticaja (alkohol. dete se nalazi u lošijem položaju. te slabijom opuštenošcu deteta uopšte. da li je uzrok zastoja u rastu posledica školskog života ili pak. Srce i krvni sudovi u povoljnom su odnosu prema organizmu. Razlozi se mogu tražiti i u mnogim zahtevima škole. Nadalje se opaža. a zatim veliko opterećenje kičme zbog sedenja usled čega može doći do nepravilnosti u njenom rastu. Kod predškolske dece opaža se celi niz osobina. Pomanjkanje gibanja obično se navodi kao glavna bolest školskih početnika. Kod izbora telesnih vežbi potrebno je paziti na osobine krvotoka i organa za disanje. njihovu primenu i metode u radu fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. On je usmeren ka tome. ograničenjem kretanja i pomanjkanjem svežeg vazduha i sunca. trčanju. Uopšte se smatra. da je prisilno sedenje u školi glavni razlog zastoja u razvitku. nastala pod uticajem novih okolnosti škole. zavise od kriterijuma koji su u određenoj situaciji primarni (biološki. koji nas upućuju na izbor sredstava. Nije dovršeno diferenciranje stanica kore velikog mozga u lobanji i odgovarajucih psiho-motornih centara. ne postoji samo nazadak u rastu već i u drugim procesima tela. postavljenih zadataka itd. Zglobovi sa svojim vezama još ne pokazuju dovoljnu čvrstocu i izgradenost. pokazuju u istom vremenskom razdoblju. Pre polaska u školu dete se u daleko vecoj meri ponašalo po vlastitim impulsima. Bez obzira na razna mišljenja o uticaju škole na decu. To se opaža. u koji dete stupa oko pete godine. Prema nekim statističkim podacima. koje su u vezi sa nedovoljno razvijenim nervnim mehanizmom. da je ta promena u rastu tj. Za statički rad je karakteristično više ili manje trajnih napora mišicnih grupa. ipak se pretpostavlja. a sve u cilju zadovoljenja nagona i potrebe za kretanjem. Dolaskom deteta u školu i njegovim uključivanjem u obaveze i život škole nastaju u razvoju deteta velike promene. Zato je često potreban veliki napor. dok odrasli samo 16-18 puta. koji upravlja pokretima. uglavnom. izmedu šeste i sedme godine veći porast u visini. Društvo putem vaspitanja postavlja zahteve i stenovita opterećenja.

više do izražaja snaga i borbenost. dete u osnovnoj školi.kod dece predškolskog uzrasta. Svest o zajednici. jer to i sami prema svojoj vitalnosti očekuju. relativno mali. Kolektivizam se mora odgajati. Deca u osnovnoj školi još nemaju dovoljno smisla za složeniji skupni rad. Mišićna se vlakna pojačavaju što dovodi i do povećanja snage deteta. pa bila to igra. Budi se samostalnost u radu i postepeno dolazi do izražaja vlastita volja. te prema tome igre nisu još tako pogodno sredstvo kao u starijoj dobi. nastaje ta kolektivna povezanost. Sve takve pojave i činjenice opravdavaju već u toj dobi odvojenu nastavu fizičkog vaspitanja. dete više ne reaguje na svaki podražaj spoljašnjeg sveta. ali nakon takvog rada. ne podnosi dugotrajan i naporan rad. Sve to zahteva trošenje mnogih snaga. kretnje rastenje i koordinacija vrlo slaba. već i u načinu primanja. Deca u tim razredima pokazuju već priličnu spretnost. Dok se kod učenika pre svega razvija brzina i jačina pokreta. U organizovanoj se delatnosti oni dobro snalaze. To je period usporenog rasta. te se teško podvrgava novim zahtevima učitelja. Nervni sistem napreduje u svom razvitku. koje bi se inače mogle korisno upotrebiti za razvitak deteta. Muška deca sa više zamaha i poleta učestvuju u radu kod telesnog vežbanja nego ženska. neskladno trci i skace. smisao za kolektivni rad nije u naravi deteta još dovoljno izražena. U duševnom pogledu dete iz svog sveta fantazija ulazi u stvarnost škole. kod učenica se opaža usklađenost i ekonomičnost gibanja. Razlike u polu ne pokazuju se samo u telesnom razvoju kao jači i razvijeniji predeo grudnog koša. Dete teško i nespretno hvata dobacenu loptu. Od njega se obično traži koncentracija pažnje i volje. Rast i razvitak pojedinih organa sve više to napreduje. nije toliko osetljivo. U rastu mišica opaža se dalje povoljno povećanje njihove težine. 1. Rast mišica u dužini ne teče uporedo sa rastom kostiju. U toj dobi treba davati prednost dinamičkim vežbama. i dobijaju prve oznake borbenosti. Razumljivo je da deca s obzirom na ove osobine dečjeg organizma kao i na psihičku strukturu ne podnose nikakva veća i trajnija opterećenja. rvanje i slične igre postaju življe i uzbudljivije. koliko god to školske prilike dozvoljavaju. slobodnog i skladnog načina kretanja kao da nestaje. Razdoblje od osme godine i dalje. Deca su u toj dobi još vezana za vlastite interese. Trčanje i igre sa loptom poprimaju u toj dobi drugo obeležje nego li kod devojčica. Težnja za igrom je glavni socijalni smisao kod dece osnovne škole. Takmičenja. Smisao za zajednicu formira se u dobi školskog detinjstva više putem zajedničkog. te to dovodi do nekih nespretnosti i slabosti celog rada mišicne skupine. ispred statičkih. kao da se dete naviklo na nove prilike u školi. Kod učenika dolazi naprotiv. skupnog rada i bez ikakvog posebnog izbora i zahteva učenika. Opaža se neko obuzdavanje i umerenost u delatnosti učenika. ali još ne toliko da može podnositi opterećenja kao u starijoj dobi. nakon prvog pojacanog rasta u visinu. dok je interes deteta za školske zadatke u početku. U pokretnosti deteta osnovne škole nastaje znatna promena. ali ne u tolikoj meri da su sposobni za veće napore. Organi za disanje i krvotok srazmemo se povećavaju. Igre u toj dobi još uvek imaju obeležje pojedinačnog stremljenja unutar razrednog kolektiva. izrazitiji mišići itd. a deca postaju nespretna. izvođenja i iživljavanja kod pojedinih vežbi. Kola i igre sa pevanjem dečaci sa osam godina već manje vole. ali ne prema igrama kojima deca po svojim telesnim i duševnim sposobnostima nisu dorasla. a kičma poprima svoj normalno savijeni oblik. One više paze na oblik kretnje i njeno skladnije izvođenje. Kretnje postaju uskladenije i sve se više uvida nestajanje nepotrebnog obilja pokreta. Muškoj deci se mogu postavljati nešto teži zadaci. čak ih i odbacuju. a posebno u prvim razredima. To se jasno opaža i kod igara.1 Psihomotorni razvoj predškolske dece 8 . Usled svih tih karakteristika u razvoju mišića.. S obzirom na pomanjkanje dovoljne koordinacije pokreta treba izbegavati onakve pokrete koji zahtevaju veliku spretnost i rad više skupova mišica.

Teorije dečijeg razvoja razlikuju se i po tome da li razvoj sagledavaju kao diskontinuiranu pojavu (teorije stadijuma) ili kontinuiranu (ne-stadijumske teorije). dok akomodacija predstavlja promenu postojećih strategija u odgovoru na nova iskustva ili informacije. Prema prvoj grupi teorija. a njihovo postupno razotkrivanje nastaje spontano. Na drugom polu nalaze se teorije prema kojima su sve sposobnosti deteta urođene. tzv. Pijažeova teorija je. Među brojnim teorijama dečjeg razvoja izdvajamo one koje su značajno uticale na savremene stavove i praksu pedijatara. Uzrast na kome se pojedini stadijumi javljaju može varirati u izvesnoj meri. Sredinski činioci mogu modifikovati formu. učenje imitacijom i učenje indukcijom. težnja ka ravnoteži. Među ne-stadijumskim teorijama najpoznatije su tzv. unapred sadržane u mozgu. i viši stadijum je uvek složeniji od prethodnog. Ovakvo shvatanje bilo je praćeno ranim. nego smatraju da se ponašanje deteta oblikuje pod uticajem kognicije. iskustva. sveopšti biološki princip. godine). ali su takva očekivanja izneverena. Kognitivni razvoj deteta. ali su redosled javljanja stadijuma i njihov sadržaj nepromenljivi. zavisno od inteligencije deteta i sredinskih činilaca. Najpoznatije teorije stadijuma su Pijažeova i Frojdova. One ne vide razvoj kao nepromenjivu. urođeni obrasci. sheme i operacije. rigidnu sekvencu unapred određenih stadijuma. i najzad. teorije socijalnog učenja. jesu učenje direktnim potkrepljivanjem. tokom biološki određenog procesa sazrevanja mozga. Dalji razvoj unutrašnje. raznolikiji i složeniji. jezika i iskustva. prema Pijažeu. prema ovim toerijama. 9 . 1. Savremena shvatanja vide razvoj kao rezultat interakcije bioloških i sredinskih činilaca. u suštini. Tri najvažnija tipa učenja za razvoj deteta.2 Pijažeova teorija kognitivnog razvoja Najsveobuhvatnija teorija kognitivnog razvoja je Pijažeova teorija. i njen uticaj na obrazovni proces dece u proteklim decenijama bio je ogroman. što vodi pojavi namernog i svrsishodnog ponašanja. odnosno. Sheme su unutrašnje predstave izvesnih specifičnih akcija ili ponašanja koje su prisutne već na rođenju (npr. preoperativni. odnosno. biologistička jer tvrdi da su osnovne kognitivne strukture. prema Pijažeu. stadijum formalnih operacija. slede jedan za drugim u nepromenljivom redosledu. ali ne i strukturu stadijuma. Ono počinje da razlikuje sebe od okolnog sveta. odvija se kroz sledeće stadijume: senzomotorni. Na jednom kraju su bile teorije prema kojima je mozak deteta na rođenju „prazna ploča“ (tabula rasa) i celokupni razvoj je posledica učenja i iskustva. Ovakva shvatanja su negirala ili minimizirala uticaj sredinskih činilaca i iskustva na razvoj i vodila pasivnom stavu u tretmanu dece sa usporenim razvojem. Jednostavni i kruti motorni obrasci koje dete donosi na svet rođenjem (refleks sisanja. da bi krajem prve godine uvidelo da okolni predmeti nastavljaju da postoje i onda kada se izgube iz vidnog polja (permanentnost objekta). Senzomotorni stadijum (od rođenja do 2. hvatanja) uvežbavanjem postaju precizniji. međusobno se razlikuju i hijerarhijski su organizovani. 1.Tokom poslednjih pedeset godina teorije dečjeg razvoja kretale su se u okviru krajnjih suprotnosti. Dete uviđa da svojim ponašanjem može da utiče na okolinu. često vrlo drastičnim stimulativnim vežbama u pokušaju da se razvoj unapredi ili ubrza. razvoj deteta se odvija kroz stadijume koji su jasno definisani. Asimilacija predstavlja prilagođavanje iskustva ili predmeta već postojećim strategijama ili konceptima. zatim stadijum konkretnih operacija. Najpoznatiji zastupnik ovakvih shvatanja bio je Gesel. a razvoj se sastoji u prilagođavanju ovih struktura zahtevima sredine kroz procese asimilacije i akomodacije. koja se javljaju kasnije tokom detinjstva. u iščekivanju da će se određena funkcija javiti kada mozak bude za to dovoljno zreo. Ravnotežu između procesa asimilacije i akomodacije osigurava proces uravnotežavanja. refleks hvatanja ili sisanja) dok su operacije znatno složenija unutrašnja kognitivna pravila. koja predstavlja.

na prvom mestu razvojem govora. Pri proceni psihomotornog razvoja treba imati na umu osnovne zakonitosti razvoja: određeni redosled. 2. da razume metafore. Preoperativni stadijum (2 do 7 godina). Dete. ali i ličnosti deteta u celini.mentalne predstave objekta omogućen je jačanjem funkcija simbolizacije u drugoj godini života. ove funkcije su još nedovoljno razlučene. sopstvena ili nekog od članova porodice. Mišljenje deteta je logičnije. da „rasuđuje o mišljenju“. 1. baš kao i ljudi. naime. 3. Na početku razvoja. “retardacija” i “disharmoničan razvoj”. celokupna živa i neživa priroda. Psihomotorika je tokom čitavog detinjstva blisko povezana sa sazrevanjem i grananjem osećajnog života i sa razvojem inteligencije i mišljenja. Dete je u stanju da vrši klasifikaciju predmeta. dete misli da je bolest. ali samo na osnovu jednog svojstva – npr. Druga odlika mišljenja deteta u ovom periodu jeste animizam. obdareni osećanjima. “prosečan” i “nezadovoljavajući razvoj”. Mišljenje deteta je egocentrično. Razvija se apstraktno mišljenja i dete postaje sposobno da misli u apstraktnim kategorijama. naročito u prvim godinama života. odnosno. Dete sagledava svet samo iz svoje sopstvene perspektive i ima teškoća da prepozna postojanje drugih stajnih tačaka osim sopstvene. Zbog toga se o stepenu razvoja u prvim godinama života sudi na osnovu procene psihomotorike. veruje da su predmeti oko njega. da misli o predmetima. plastičnost dečjeg razvoja. neravnomernost u ritmu razvoja pojedinih funkcija. direktna posledica. naročito kortikalnih struktura. određen vremenskom i prostornom blizinom tih događaja. 4. Tako. odnosno. mislima i željama. Mišljenje je pod jakim uticajem nesporednog perceptivnog iskustva i dete ne shvata da fizička svojstva predmeta kao što su broj. ostaju nepromenjena. Psihomotorni razvoj se najčešće opisuje terminima “normalan”. od prostijih ka složenijim funkcijama. boje ili oblika. Razvoj govora omogućava predstavljanje predmeta simbolima i rečima. dete još nije ovladalo operacijom konzervacije. osećajna i saznajna oblast (inteligencija). da formuliše opšte zakone i principe. Normalan razvoj je onaj koji je tipičan. da donosi zaključke na osnovu apstraktnih pretpostavki.3 Psihomotorni razvoj Iako ličnost deteta predstavlja nedeljivu celinu. Drugim rečima. da računa. 10 . Prosečan uzrast je računski dobijena vrednost (norma) oko koje se ostale vrednosti podjednako grupišu. o klasama predmeta i o odnosima među klasama. Stadijum konkretnih operacija (7 do 12 godina). manje egocentrično i manje zavisno od neposrednih perceptivnih iskustava. zapremine (7 godina) i mase (8 godina) što predstavlja osnov matematičkog mišljenja. Značajna nova odlika misaonog procesa u ovom periodu jeste reverzibilnost koja omogućava da dete postepeno ovlada konzervacijom broja (6 godina). bez obzira na promenu izgleda ili prostornog rasporeda. U opisivanju nezadovoljavajućeg razvoja najčešće se koriste termini “usporen razvoj”. uobičajen. zapremina ili masa. npr. Nove sposobnosti sve više usmeravaju mišljenje adolescenta ka hipotetičkim i ideološkim pitanjima i ka budućnosti. govor. na primer. Dete je u stanju da vrši mentalne operacije „u glavi“. Poznavanje stepena i kvaliteta organizovanosti psihomotorike deteta je značajno i zbog toga što psihomotorika predstavlja i najprikladniji put za podsticanje sazrevanja nervnih. i ponašanjem dominiraju motorne aktivnosti. kazna zbog njegovog lošeg ponašanja koje je neposredno prethodilo pojavi bolesti. Ono isto tako veruje da između događaja postoji direktan i neumitan uzročnoposledični odnos. Stadijum formalnih operacija (počev od 12 godina). uobičajeno je da se pri proceni razvoja posebno razmatraju pojedine oblasti koje čine tu ličnost: psihomotorika. očekivan za uzrast i bez abnormalnosti. zatim. individualne razlike u razvoju i najzad.

da bi na kraju prve godine života bilo u stanju da prepoznaje svoju okolinu. taktilne i mirisne draži okretanjem glave. najintenzivnije i najznačajnije tokom celog razvojnog perioda. grimasama ili čak plakanjem. Potrebno je vreme i iskustvo da bi dete ovladalo svojim čulima i bilo u stanju da ih koristi za komunikaciju i kontrolu spoljašnjeg sveta. dete je zarobljeno u biološke reflekse. Mnogi smatraju da termin nije pogodan jer stigmatizuje dete. psihomotorike (psihomotorno nestabilno dete. treptanjem. ali su sve ostale funkcije nezrele. homeostaza i regulacija temperature) dobro su razvijene kod zrelog. donesenog novorođenčeta. Slika 1 Psihomotorne sposobnosti Retardacija je izraz koji označava da je dostignuti nivo razvoja značajno ispod očekivanog za uzrast. Disharmoničan razvoj označava da postoji zaostajanje ili neuobičajenost u razvoju pojedinih oblasti koje čine ličnost deteta (psihomotorika. da uči. Globalan nesklad koji zahvata sve oblasti ličnosti deteta naziva se opštom razvojnom disharmonijom. izlučivanje. ali je za to neophodno da se razvoj odvija bržim tempom od normalnog za dati period. Osnovne telesne funkcije (cirkulacija. i da je postepeno kontroliše. disleksije. prema Desetoj međunarodnoj klasifikaciji bolesti (MKB-10) spada u takozvane pervazivne poremećaje razvoja. U zemljama zapadne Evrope. osećanja. 1. ali su svi ovi odgovori po refleksnom tipu i u funkciji su preživljavanja deteta. čak i pod pretpostavkom da se razvoj odvija ubrzanim tempom. Novorođenče reaguje na jake zvučne. varenje. zatim smetnje u saznajnoj oblasti (razvojne disgnozije. i da je malo verovatno da se normalni razvoj može dostići.Dete sa usporenim razvojem razvija se sporije od očekivanog i zbog toga kasni u odnosu na decu svog uzrasta. inteligencija) dok su ostale funkcije normalne ili približne za uzrast. disanje. disortografije). Ovde spadaju teškoće vezane za razvoj govora (razvojne dislalije i disfazije). koja. govor. umesto izraza “mentalna retardacija” sve se više koristi izraz “nemogućnost učenja” (learning disability). razvojne dispraksije i disgrafije). 11 . diskalkulije. i da ga treba izbegavati. Novorođenče i razvoj u prvoj godini života Promene koje se odigravaju u prvoj godini života spadaju u najobimnije. vidne. elektivni mutizam). Na rođenju. i u osećajnoj oblasti (intelektualna inhibicija. i postepeno im se otima. Postoji mogućnost da deca usporenog razvoja “nadoknade” zaostajanje u razvoju i sustignu decu svog uzrasta. naročito u Velikoj Britaniji. među koje se ubraja i autizam i autizmu slični poremećaji.

Njihov značaj je u tome što ukazuju na aktivnost nervnog sistema odojčeta i predstavljaju osnovu za kasniji motorni razvoj. privrženost. odvija se i razvoj govora. zatim mišića trupa što omogućava sedenje. naročito manipulativnih veština i sposobnost koordinacije akcija deteta. manipulacija rukama) odvija se u medio-lateralnom pravcu: dete prvo ovladava pokretima iz velikh zglobova ramena. temperatura) ali se vremenom razvijaju osećanja vezana za spoljašnje događaje i za osobe. 12 . Grubi razvoj motorike i čula u prvoj godini deteta odvija se u interakciji sa psihološkim razvojem deteta. Nakon prvog rođendana nastavlja se intenzivni razvoj motornih. kao i predmetima i situacijama. odnosno. Paralelno sa saznajnim i osećajnim razvojem. a pokreti su nagli. Uvežbavanjem. raspoznaje bliske osobe i raduje im se. i automatski hod. Oštećenje čula vida (slepa deca) usporava razvoj fine motorike. Za uspešan razvoj finih motornih funkcija neophodan je i neometan razvoj vida i koordinacija između ovih funkcija.1. po refleksnom tipu. sekundarnim refleksima među kojima su za razvoj funkcije hodanja i hvatanja posebno značajne potporne reakcije. i najzad. Na rođenju i u prvih šest meseci života prisutni su takozvani primarni (primitivni) refleksi među kojima je najznačajniji Moroov refleks. na prvom mestu majke deteta. zna da predmeti i osobe postoje iako trenutno nisu na dohvat ruke ili u vidnom polju. i jasno ih razlikuje od nepoznatih osoba. Glava deteta mlitavo pada. a kasnije i stajanje i hodanje. Između deteta i majke razvija se posebna osećajna veza. Primarni refleksi iščezavaju do polovine prve godine života i bivaju zamenjeni tzv. Na rođenju. što stimuliše dalji razvoj socijalnih interakcija deteta. Ono postaje svesno stalnosti sveta i osoba. tzv. Redosled razvoja motornih i govorno-jezičkih sposobnosti i društvenosti deteta prikazan je na tabelama 1 i 2. Psihomotorni razvoj od druge do šeste godine. Motorni razvoj u prvoj godini života odvija se cefalo-kaudalnim pravcem: dete prvo uspostavlja kontrolu mišića vrata i održava položaj glave. 2. prstiju. spavanje. Krajem prve godine dete je sigurno vezano za majku. unutrašnjim svetom deteta dominiraju osećanja prijatnosti ili neprijatnosti. ove aktivnosti postaju sve preciznije i omogućavaju da dete aktivno istražuje svoju okolinu što ono i čini sa velikim interesovanjem i zadovoljstvom. da iskaže svoje želje i misli. Istovremeni razvoj jezika i govora omogućava da dete bolje razume okolinu. zatim lakta. vezana za zadovoljenje osnovnih potreba deteta (hrana. Razvoj fine motorike (hvatanje. asimetrični tonični refleks vrata (ATRV). Na tom uzrastu dete već poseduje rane koncepte vremena i prostora.4 Redosled razvoja motornih i govorno-jezičkih sposobnosti Na rođenju dete spontano zauzima fetalni položaj zbog prevage tonusa mišića fleksora nad ekstenzorima.

Usklađivanje ova dva procesa i ovladavanje autonomijom je često buran proces. da deluje na njega. Veoma pokretno. nozi. uči da razume svet oko sebe. Malo dete dosta vremena provodi u pobuni. Malo dete najveći deo vremena provodi u igri i ona je od posebnog značaja za njegov razvoj. ponekad padajući na zadnjicu. Mnogo je veštije nogu. prstima. muziku i brže. Igra je značajna i kao dijagnostičko i terapijsko sredstvo u detinjstvu.Voli da Voli slikovnice. Počinje da niže kuglice i drži makaze. postaje društveno i saradljivo. skrivene želje. Veoma vešto u motornim aktivnostima. Vežba koordinaciju oko-Penje se na stolice. Penje se uz ruka. Uživa u grupnim aktivnostima. Voli može koristiti za testiranje razne penjalice i kutije iz kojih ulazi vizuelne sposobnosti. stolice. 13 . Stoji na jednoj Ubrzani razvoj spretnosti ruku. Pokušava da crta Hoda postrance i unazad. nove veštine. Voli da šara olovkom. Kroz igru dete izražava ali istovremeno i razrešava svoje strahove. krug. na pr. Počinje da pravi prepoznatljive Prilagođava brzinu. da sarađuje i najzad da stvara “zajednički svet” sa drugima. na pr. Okreće listove Dobro prosuđuje veličinu i položaj knjige jedan po jedan. Još ne da siđe. stajanje na čovek. prstom. kuća. U drugoj godini se intenzivno odvija proces psihološkog odvajanja (separacije) deteta od majke i osamostaljivanja (individuacija). pokret. Spretnije ranije motorne veštine. predmeta. ljutnje. pokazuje gura i vuče igračke na točkovima.Tabela 1 Redosled razvoja motornih i govorno-jezičkih sposobnosti Uzrast 12 – 18 meseci 18-24 meseca 2-3 godine 3-4 godine 4-5 godina Motorika. Odgovara na ritam. drži olovku. Kroz igru dete otkriva svet i ostvaruje svoj zamišljeni svet. Vidi male predmete i uzima stepenice držeći se i može pokušavati ih palcem i kažiprstom. skakutanje. Vozi tricikl. na pr. koristeći se ovom Počinje da prepoznaje slova što se sposobnošću za istraživanja. okreće listove knjige pojedinačno. Tek nakon osvojene autonomije dete ulazi u mirniju fazu razvoja. vertikalne linije. Zrelije i izlazi. oponaša Pokušava da udara i baca loptu. naročito oko treće godie (faza prkosa). Voli da isprobava dvodimenzionalne crteže. Poskakuje s jedne na drugu Boji crteže. vid i spretnost ruku Razvija se samostalno hodanje. Hoda po pravoj liniji. Mnogo je brže.

Mišljenje na predškolskom uzrastu je intuitivno. odraslih. predmeta i delatnih glagola. Koristi jezik za ispitivanje i Može da se buni prilikom usmeravanje akcija. Povećane verbalne veštine i Maštovita igra u kojoj se aktivnosti. Brzina može Kači se za majku. peva uspavanke. Dobro razvijen govor. Kod nas se za decu u drugoj godini života koristi Skrining RPM. Ponavlja i hranjenja. mu smeta. Sakrivanje po kući. posebno imenica Osamostaljuje se u hranjenju. Voli da sluša i povezuje oponašaju svakodnevne dugačke priče. Predškolski uzrast je i period naglog saznajnog razvoja. Senzomotorni razvoj započet u prvoj godini života nastavlja se i u drugoj i omogućava detetu da razume i deluje na svet “ovde i sada. laka i može je primenjivati i obučena medicinska sestra.Tabela 2 Redosled razvoja sluha i govora Uzrast 12-18 meseci 18-24 meseci 2-3 godine 3-4 godine 4-5 godina Sluh i govor Ubrzan razvoj rečnika. aktivnosti a deca uzimaju uloge odraslih. Pomaže u čišćenju. Ono postaje sposobno da zamisli predmete i osobe i simbolizuje ih kroz igru. Počinje da pomaže u svlačenju i oblačenju. a za uzrast od 3-6 godina Orijentaciona procena psihomotornog razvoja predškolske dece “PRM-3-6 godina”. samostalnost. Često ima biti razvijena na račun razumljivosti omiljenu igračku ili neko ćebe. naredbe. crtež i govor. Ova skrining metoda je vrlo jednostavna. Igra se samo ali mu je Razumeva pojedinačne i jednostavne potrebna odrasla osoba u blizini. Često je Prijemčivo na vođstvo i kontrolu uobičajena eholalija (ponavljanje). Postaje svesno kada je vlažno i to Voli ponavljanje reči u pesmicama. 14 . U ovom periodu su sistematski pedijatrijski pregledi deteta ređi. Razumeva dobro i zlo. vršnjacima. Voli male grupe Može želeti da bude “kralj ali se ne identifikuje snažno zamka”. bez detinjastih Veće samopouzdanje i sklopova. Tečan govor. Toleriše kratka odvajanja i razvija strpljenje u čekanju. koje će tek na školskom uzrastu dostići pun razvoj. Ranjivo u nepovoljnom okruženju.” onako kako ga vidi i doživljava. s njima. mada se može igrati u blizini. Počinje da deli predmete. magično i tek oko šeste godine života se naziru začeci logičkog mišljenja na konkretnom nivou. Još ne sarađuje sa Izvršava verbalne naredbe. ali ih treba iskoristiti za skrining poremećaja psihomotornog razvoja. Počinje da spaja reči. govora. Igra je uslovljena polom i kulturom detata.

• Ume samo da pije iz šolje. razvijaju se skoro jedna za drugom sljedeće emocije : gnev. cipele. Diferenciranje emocija odvija se postepeno. • Odbrojava deset kocaka. mada ova skala ne može poslužiti kao orijentacija kada se koja emocija javlja. • Drži olovku. • Samostalno se oblači. • Gradi “most” od tri kocke. Zahtevi za decu na uzrastu od 4 godine su: • Stoji nekoliko sekundi na jednoj nozi. Zatim je ustanovila da se iz te emocije sazrijevanjem i uslovljavanjem razvijaju postepeno druge emocije. Zahtevi za decu na uzrastu od 6 godina su: • Trči uz i niz stepenice. • Razlikuje dve osnovne boje i zna njihove nazive. Dijete prestaje da plače. Oko trinaestog mjeseca naklonost se 15 . • Crta romb ili krst. škraba. zakopčava dugmad. oči. • Odbrojava četiri kocke. • Gradi “kulu” od 4-5 kocaka i “voz” od 23 kocke. • Crta ljudski lik (“punoglavac”). • Zna društvene igre. Na uzrastu od 3 do 6 mjeseci. usta. Iz svog proučavanja napravila je skalu diferenciranja emocija u toku razvoja. Zahtevi za decu na uzrastu od 3 godine su: • Penje se i silazi niz stepenice. šnira i vezuje pertle. • Zna svoje ime i pol. zadovoljstvo (delight). Kod beba se često zadovoljstvo i uznemirenost brzo smjenjuju. Tu emociju izazivaju : kontakt usana sa cuclom. milovanje i pljeskanje. Od 9 do 12 mjeseci nastaju oduševljenje i naklonost. • Zna i imenuje deset izvršilaca radnji. Krajem drugog mjeseca. tzv. Iz tih ispitivanja izvela je zaključak da odmah po rođenju postoji jedna jedina emocija. • Konstruiše “stepenice” od deset kocaka. uznemirenost (distress). • Tačno crta kvadrat i trougao (kućica sa krovom). a počinje da guče i maše rukama. • Prepričava crvenkapu. • Precrtava kvadrat – jedan od uglova može biti zaobljen. • Ume da pokaže svoj nos. koje dijete može da doživi. penje si i silazi niz stepenice uz pridržavanje.Zahtevi za decu na uzrastu od 2 godine su: • Trči. • Govori u potpunim rečenicama. • Oblači se samo. • Samostalno oblači neke delove odeće. • Koristi množinu i zamenice u govoru. diferencira se pozitivna emocionalna reakcija. • Precrtava krug. Krajem prvog mjeseca uzbuđenost se izdvaja i prelazi u negativnu reakciju. • Samostalno crta ljudski lik. Kararina Bridžers vršilaje posmatranja kako bi utvrdila karakteristične emocije za određene uzraste. • Govori kratke rečenice. Zahtevi za decu na uzrastu od 5 godina su: • Skače na jednoj nozi i viče dva puta uzastopno. gađenje i strah. neizdiferencirano uzbuđenje. Prve dvije izdvojene emocije malo se razlikuju u pogledu vanjskih i unutrašnjih reakcija i situacija koje ih izazivaju. NJeni ispitanici su bila deca starosne dobi od rođenja do pete godine. 2 EMOCIJE I UZRAST Poznato je da se sa uzrastom dece povećava i broj emocija. • Pravi kvadrat od četiri kocke. • Priča tačno kraće pesmice i priče.

'' Trogodišnjaci su većini slučajeva za negativne emocije davali spoljna objašnjenja.-4. Vremenom emocije gube svoju nediferenciranost i dijete postepeno počinje da uči i da se uzdržava od emocija a samim tim stiče vlastiti način izražavanja. a u 45 % slučajeva objašnjenja su bila unutrašnja – uglavnom su se odnosili na neostvarenje detetovog cilja. Uglavnom se vidi da predškolska deca objašnjavanjem emocija upućuju na mentalna stanja protagonista – čine to pozivajući se na ciljeve ili želje protagonista. četverogodišnje i petogodišnje dece u dečjem vrtiću. Sa odgajanjem dece dolazi i do odgovarajućih promjena. Predškolska deca u naturalističkim okolnostima često objašnjavaju emocije druge dece pozivajući se na njihove želje i vjerovanja. upućujući na ponašanje poput: ''On se ljuti jer mu je ona uzela igračku. Postoje sledeće razlike između emocija dece i emocija odraslih: 1. pitali su koja se emocija pojavila i šta ju je uzrokovalo. emocije su kod deteta u predškolsko doba najjače. ne traju dugo i odmah nalaze odgovarajući izraz.grana na naklonost prema odraslima i naklonost prema deci. koji obuhvata i usvajanje izraza za emocije te razvoj sposobnosti komunikacije o emocijama s drugim osobama.. a najrjeđe tužno. nestašno raspoloženje. Ovaj razvoj razumevanja uzroka emocija rani je pokazatelj detetove teorije uma : dečjeg razumevanja toga da su njihova vlastita mentalna stanja različita i da se mogu menjati te da se mentalna stanja drugih osoba mogu razlikovati od njihovih. Dječje emocije su kratkotrajne 16 . U dobi od 3. pri čemu se pozivaju na ciljna stanja (ili želje) drugih ljudi. U istraživanjima Fabesa i saradnika (1991) opažači su bilježili detalje pojavljivanja emocija kod trogodišnje. 1993. razočarenje i nada. ali nije bilo uključeno u njega. Krajem predškolskog perioda emocionalnost i labilnost se povećavaju. rijetko kad razdražljivo. 1989. strepnja. ali još uvijek je labilno. ali kod mnoge dece dokaze da to čine vidimo već u dobi od tri godine. U predškolskom uzrastu osećanje postaje nezavisno od opažanja. a u dvadesetprvom mjesecu radost. zavist. Ta su deca davala vanjske atribucije.) 2. Ali među svim doživljajima. postaje stalnije. (Astington. razmatraju načine na koje ih se može kontrolisati. U razdoblju od 2-5 godine nastaju stid. U petnaestom mjesecu javlja se ljubomora. Djetetova sposobnost takvog objašnjavanja emocija sa dobi se bez sumnje povećava.2 Karakteristike dečjih emocija Emocije odraslih i emocije kod dece bitno se razlikuju. spontane. prije svega po tome sto su dečje emocije jednostavne. Dijete koje je bilo najbliže svakom događaju. a preovladavaju uglavnom prijatne emocije. Harris. a u kasnijem periodu emocije počinju da se prikrivaju. 2.godine deca daju logične razloge za doživljavanje emocija. U ovom periodu cesti su afekti. Od tada pa nadalje sasvim je jasno da deca razmišljaju o tome šta su uzroci emocija.1 Dečje razumevanje uzroka emocija U dobi između druge i treće godine dolazi do značajnog razvoja jezika.

udara rukama i nogama pa čak i ujeda. dok emocije odraslog čovjeka duže traju i teže se zaboravljaju. Ono iz stanja velike radosti naglo pređe u nemotivisani plac. nego njih dijete burno ispoljava pa se onda one ne gomilaju. U strahu se izbezumljuje.3 Pojam intelektualnog vaspitanja Osnovni zadatak intelektualnog vaspitanja je razvijanje saznajnih i izražajnih sposobnosti dece predškolskog uzasta:opažanja. Kazne i opomene za takvo ponašanje imaju takav utjecaj da dijete s vremenom uči da bude uzdržljivo prilikom iskazivanja svojih emocija. 2. a i pažnja mu se dugo ne zadržava na jednom predmetu. već se on razvija do kraja života jedinke. jer dečje emocije ne posjeduju gradaciju bez obzira na situaciju. Na primjer. Ali to ne znaci da su dečje emocije plitke i površne. pokretima ruku i nogu. npr. koji omogućavaju sticanje osnovnih pojmova o broju. krije i vrišti. a strah u trzanja na svaku promjenu ili zvuk. U ljutnji dijete place. ljutnja i smijeh smjenjuju se. Te emocije se pretvaraju u dugotrajna raspoloženja. Emocije deteta su nestabilne Dijete za razliku od odraslih lako prelazi iz pozitivne u negativnu emociju i obrnuto. deca ipak na neki način reaguju. dok je god emocija prisutna ona je intenzivna vise nego kod odraslih. 17 . 4. strah i radost. Dječje emocije su snažne Emocije odraslog čovjeka ne mogu da dostignu onu jačinu kao kod deteta. Poduzimanjem odgojnih mjera i pravilnom ulogom roditelja menja se i karakter dečjih emocija. Čak i u društvu sa svojim vršnjacima dečje emocije se diferenciraju. Isto tako i u druženju sa svojim vršnjacima dijete nauci da kontroliše svoje emocije.Zajedno sa uzrastom emocije se sve više diferenciraju Pod utjecajem okoline i vaspitnim merama deca polako kontrolišu svoje emotivne reakcije.pamćenja. a neka opet traže majku i sl. 3.One traju svega nekoliko minuta. Te reakcije nikako ne odgovaraju odraslima što često. Ove emocije se najčešće javljaju u predškolskom uzrastu ili već oko četvrte godine života ito u prisustvu nekog od autoriteta. govora. neka deca se sakrivaju . radost u dobro raspoloženje.Dijete ispoljava svoja osećanja Djeca nisu u stanju da se uzdržavaju . 2. gestama i sl. da ne ispoljavaju svoje emocije. druga placu. vrišti. veličini i prostoru. Emotivna reakcija svakog deteta zavisi od njegovih doživljaja i iskustava. To posebno veži za ljutnju. Kod dece te emocije se izražavaju punim intezitetom. ali ne i uvijek. To znaci da svako dijete ima strah od nečega. nemirom. Dijete u toj dobi još nije dovoljno intelektualno zrelo za razumevanje određenih situacija. LJubav i ljubomora. Intelektualni razvoj deteta nema svoj kraj. uzdržana ljutnja se pretvara u durljivost. mašte i mišljenja. Zatim. sto uslovljava prelazak emocija iz jedne krajnosti u drugu. ima negativan utjecaj na dijete. bilo roditelja ili odgojitelja u vrtiću. Iz toga se može zaključiti da deca jednostavno nisu u stanju da sakriju ono sto osećaju. Međutim. tj. Na taj način dijete uči da se uzdržava od burnog ispoljavanja svojih osećanja. Iako ih stariji uče tome. a onda iznenada iščeznu. U istim emotivnim situacijama svako dijete reaguje na drugačiji način. bilo od mraka ili miša i sl. 5. uvodjenje dece u matematičko-logičke odnose. podsticanje prirodne radoznalosti i razvijanje motivacije za intelektualni rad i učenje. pažnje. nervozom.

3.Stadijum konkretnih intelektualnih operacija (početak logike). Ako je predmet opažanja detetu naročito interesantan i ono o njemu ima više znanja. Uslovi koji doprinose pamćenju i reprodukovanju stečenih predstava u ovom periodu su: emocionalna obojenost teksta. obraća pažnju na najistaknutije elemente. već je to proces koji se razvija pomoću igre. Različite sadržaje dete različito opaža. Deca lako usvajaju neke sadržaje ne učeći ih napamet već doživljavajući ih na razne načine:dramatizacijom. Pijaže razlikuje sledeće faze tog razvoja: 1. Termin koji dete prvi put čuje i za čije se značenje zainteresuje provocira detetovo iskustvo. 6.Stadijum senzo-motorne ili praktične inteligencije i delatnosti. bajki. da bi ono iz njega izvadilo odgovarajuće predstave.Stadijum apstraktnih intelektualnih operacija. Od rodjenja dominiraju čulni doživljaji i motorni razvoj. njihove privlačnosti. intuitivno.Stadijum refleksa ili nasledjenih sklopova. kao i njegov individualni kognitivni stil odredjuju opšti perceptivni pristup predmeta opažanja. u takvim opažajima. Predhodna znanja i interesovanje deteta. U ovom periodu znatno se razvija dečja mašta. Kod dece izmedju 3-4 godine obim pamćenja je veoma uzak.Ova faza traje do kraja druge godine. 5.Stadijum intuitivne inteligencije. da su živi svi predmeti koji se samostalno kreću. slikovitost teksta koja podstiče imaginaciju. Karakteristike ranih dečjih opažaja su da su ona pod uticajem čulnih podataka. 4. U početku dete smatra da su živi predmeti svi oni koji vrše neku aktivnost. prepričavanjem. U ovom periodu se stiču prve i najvažnije motorne aktivnosti (upotreba 18 .dodajući mu nova iskustva. da bi se na nju blagovremeno i na ispravan način moglo uticati. odnosno posmatranja. kao i poznavanje psihičkog razvoja dece predškolskog uzrasta. kako uči predškolsko dete. pamćenje je sećanje na ono što je doživljeno ili stečeno u prošlosti. emocija i mašte deteta. kakva su njegova interesovanja i osećanja. Da bi se uspešno realizovali vaspitno-obrazovni zadaci neophodno je znati kakve su kognitivne mogućnosti deteta ovog uzrasta. šta karakteriše fizičku i intelektualnu aktivnost deteta. dramskog izražavanja i drugih oblika aktivnosti: pričanja priča. To znači da dete. Razvoj u ovom periodu odvija se od refleksnih ili urodjenih pokreta ka namernim pokretima. pri čemu se koristi izvesna koordinacija čula vida i pokreta.Stadijum prvih motornih navika. Sa povećanjem govorne sposobnosti i sa usmeravanjem dečjih aktivnosti počinje da se formira voljna pažnja. Po Pijažeu. Ona nije neki spontani proces koji se manifestuje u igrama i crtežima. odnosno koordinacija onog što se opaža i pokreta. i na kraju. zvučnist i ritam. Mišljenje predstavlja razumevanje bitnih veza i odnosa u stvarnosti. Pamćenje ne možemo izdvojiti kao posebnu sposobnost of funkcionisanja inteligencije u celini. ali i šematski. -animizam-predstavlja težnju deteta da shvati stvari kao žive. onda da su živi svi oni predmeti koji su pokretni. 2. Razlikujemo 6 razvojnih stadijuma koji obeležavaju strukture koje se nadovezuju jedna na drugu. planinu. Potrebno je znati i prepoznati koja vrsta mišljenja je zastupljena kod deteta. Osnovna karakteristika pažnje u toku celog predškolskog perioda je dominacija spontanosti i nenamernosti. znanja i nadovezujući iste na unapred usvojena znanja. crtanjem i drugim postupcima u kojima se angažuje njihovo razumevanje i emocije. praktično i egocentrično mišljenje. Pažnja u celini zavisi od neposrednih osobina predmeta. Široko shvaćeno. onda je ono sposobnije za detaljno opažanje. odnosno specifičnosti dečjeg mišljenja. koja je veoma značajan uslov pripreme deteta za školsko učenje. uporedilo ih sa opažajima i tako usavršilo uspešnost svog mišljenja. Dete u predškolskom periodu poseduje: senzomotorno. to su: 1. Govor doprinosi potpunijem upoznavanju i razumevanju pojave koja je predmet posmatranja. njihovog izvodjenja u lutkarskom pozorištu ili na crtanom filmu. u toku razvoja mišljenja dete prolazi kroz: -realizam-dete ne shvata da su neke njegove misli ili snovi nešto što van njega ne postoji.senzomotorna faza. likovnog. -artificijalizam-predstavlja verovanje da su ljudi sagradili sve stvari pa čak i recimo. novine itd. Prvobitni dečiji opažaji su celoviti.

Ti se termini u prvim fazama razvoja govora odnose na konkretne predmete. tim veće i teže što je dete mladje. motivima. Da bismo pridonijeli razvoju emocionalne stabilnosti deteta.faza konkretnih operacija-javlja se sposobnost deteta da zaključuje logički (shvata uzročnoposledične veze). Zaključak Danas se više nego ikada pridaje značaj pravilnom rastu i razvoju deteta. Oni guše prirodnu radoznalost i prirodne motive učenja. koje mu pomažu i koje ga zabavljaju. a dijete treba biti okruženo osobama koje ga vole. Zakonitost u razvoju emocija sastoji se u tome da se iz opće uzbudljivosti razvije najprije manji broj osnovnih emocija. hodanje). već se uči kako ih izraziti i u kojim ih situacijama treba doživjeti i iskazati. jer niti vide niti čuju. jer još uvek nije sposobno da te situacije i veze zamisli na misaonom planu. Umesto stimulisanja dečjih aktivnosti i razvijanja dečjeg prirodnog interesovanja za pojave koje ih okružuju. češće i kratkotrajne. Dobro poznavanje razvojnih obeležja učenika je uslov za stručni.preoperaciona faza-traje do kraja sedme godine.faza formalnih operacija-dete više nije vezano za konkretnu situaciju. ali s pravom možemo reći da značajnu ulogu u pravilnom rastu i razvoju deteta imaju i vaspitno obrazovne ustanove u kojima deca provode puno vremena. Ti pojmovi. Problem može da zamisli i reši i na misaonom planu. koje predstavljaju osnovu daljeg motornog. Prvo se stiče koordinacija izmedju pogleda i dohvatanja nekog predmeta. Predmete. Oštećenje motivacije je. Mogućnost doživljavanja emocionalnih reakcija ovisi ponajprije o sazrijevanju ili maturaciji. Potom se te predstave vezuju za reči. odnose se na detetovu okolinu. osmjehivanju i smijanju: te emocije pokazuju i slepa i gluha deca koja očito nisu mogla to svoje emocionalno izražavanje ni od koga naučiti. a rijetko žalost. Ova faza traje od 7-11 godine. a onda sve više finijih i raznim situacijama bolje odgovarajućih emocija. imaju daleko štetnije posledice kada se primenjuju u radu sa decom predškolskog uzrasta. Procesi rasta i razvoja se intenzivno odvijaju u pomenutom dobu. menusobno su zavisni i dopunjuju se. ljubav i ljubomora. Prva razumevanja kod dece na ranom uzrastu. tradicionalni oblici učenja više orijentišu dete da nauči ono što se od njega traži. kod dece nisu u logičkom smislu. Što je dijete starije kod njega uočavamo veći broj raznih emocija koje postoje kod 19 .slovima) i razume vezu izmedju tih pojmova. spontane. željama i specifičnim načinom mišljenja.uslovljeni ličnim iskustvom. Uspešnost nastave fizičkog vaspitanja zahteva od nastavnika dobro poznavanje anatomskofizioloških i psiho-socijalnih osobina učenika u pojedinim fazama razvoja. bića ili pojave. ono mora živjeti u emocionalno stabilnoj okolini. To je period intuitivnog mišljenja. za verbalne termine. ali pre svega intelektualnog razvoja.ruku. Onda dete počinje da se koristi i drugim predmetima da bi nešto dohvatilo. Tu mora prevladavati opšti ton smirenosti i sigurnosti. ali ne tako intenzivno. i to smatramo početkom logičkog mišljenja. pa i osećanja zna da predstavlja simbolima (npr. Dječje emocije se razlikuju od emocija odraslih jer su intenzivnije. tj. jecanju. a kasnije i na pojmove. emocijama. Na prvom mestu odgovornost je na roditeljima. 3. U organizovanom vaspitnom radu čiji je cilj formiranje svestrano razvijene ličnosti pa i na učenje. strah. već su najčešće psihološki pojmovi. medjutim. To se najbolje vidi na plakanju. Rast i razvoj su dinamični procesi koji se ne mogu posmatrati izolovano. potom radost. Takvi oblici i metode učenja. Emocije se ne uče. pedagoški i metodski rad. Razvoj se nastavlja i po završetku rasta. 2. ali je njegova misao još uvek vezana za konkretne situacije. 4. U ranom djetinjstvu emocije koje najčešće dolaze do izražaja su gnev.

Kostovska. III izdanje.odraslih. ZUNS.pedagoskapraksa.: Trend razvoja antropometrijskih karakteristika dece.: Osnove opšte antropomotorike. prijatelji i članovi obitelji. 2008. J. Petrović.stetoskop.: Aerobic responses of prepubertal boys to two modes of training.  Stojiljković.wikipedia. Nikako ih ne smijemo sputavati da izraze ono što osećaju. N. V. Powell J. N. B. Literatura  Anđelković. Milenkova. M.A.: Histološka građa organa.sportskitrening. 2000. Somer. Br J Sports Med. Budući da je emocionalna vezanost od posebno velikog značaja za interakciju između deteta i roditelja. Niš. razna događanja i sl. Z. Novi Sad. 2001  Kurelić. kao što su roditelji.com  www. može se očekivati da se ti efekti odraze i na socijalno ponašanje među prijateljima i drugim odraslim osobama...  Kalezić.: “Psihijatrija detinjstva i mladosti”. Studentski kulturni centar.. 2001.ucoz. 2003.com 20 .M: Osnovi morfologije kičmenjaka. N. Đ. Važno je deci pomoći da nauče prepoznavati svoje emocije i emocije drugih. Armstrong N..hr  www. Šturm. Lj. 1989.  Popović. Perović.. Bonafides. zatim umor. Radojević. Lj. i Viskić-Štalec. K. Potrebno je naglasiti važnost emocionalne vezanosti između dece i roditelja.info  www. te kako kontrolsati te emocije. 1975. M.. S. A. zdravstveno stanje. Stojanović. Beograd.  Williams C. Momirović.  Tadić N...  www... Beograd: Institut za naučna istraživanja Fakulteta za fizičko vaspitanje. Na razvoj emocija utjecat će mnogi faktori iz okoline. Avramović.: Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija omladine. Naučna knjiga Beograd. Niš..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful