*Ovde unesite naziv Vaše škole , na primer Elektrotehnička škola Nikola Tesla, Zrenjanin

SEMINARSKI RAD

Tema :

Dečji portfolio

Profesor-mentor: *ime mentora

Učenik: *Vaše ime, razred

2010
SADRŽAJ UVOD............................................................................................3 1 UZRASNE KARAKTERISTIKE DECE..................................................5
1.1 Psihomotorni razvoj predškolske dece...............................................8 1.2 Pijažeova teorija kognitivnog razvoja................................................9 1.3 Psihomotorni razvoj........................................................................10 1.4 Redosled razvoja motornih i govorno-jezičkih sposobnosti................12

2 EMOCIJE I UZRAST......................................................................15
2.1 Dečje razumevanje uzroka emocija...............................................16 2.2 Karakteristike dečjih emocija......................................................16 2.3 Pojam intelektualnog vaspitanja.....................................................17

Zaključak.....................................................................................19 Literatura....................................................................................20

2

tortikolis. Zahvaljujući velikoj plastičnosti CNS-a vežbe stimulacije u prvim mesecima života mogu korigovati patološke obrasce kretanja. Kod neke dece prohodavanjem se uočavaju diskretni problemi koji se koriguju vežbama. obima glave. igre loptom. nekad višegodišnje a ponekad i doživotno kao kod cerebralne paralize. socijalizuju se. anamično odojče u većem je riziku da češće oboljeva od akutnih respiratornih infekcija. telesne dužine. fraktura klavikule. debljina kožnih nabora prati se da li ima odstupanja u rastu i razvoju odojčeta. nemaju sva mesta dečije vrtiće ili je manji kapacitet u odnosu na broj dece na toj teritoriji. Hipotrofično. kod nekog deteta se pomaci vide posle prvih vežbi. Aktivnosti se planiraju prema starosnoj grupi i prema vremenskim prilikama. prevenirati kontrakture kod nekih kongenitalnih deformiteta ili posledice preloma ekstremiteta. Nažalost. Fizičke aktivnosti u predškolskom uzrastu su priprema za nastavu fizičkog vaspitanja u školi. nova znanja. U predškolskim ustanovama deca stiču nove higijenske navike. U zavisnosti od patologije. Posledice rizičnih porođaja mogu biti razne povrede mekih i koštanih tkiva kod novorođenčeta (pareza pl. prohodavanjem počinju prve fizičke aktivnosti malog deteta. Loša i nekvalitetna ishrana trudnice dovodi do anemije trudnice koja će najverovatnije roditi anemično novorođenče. U prvim mesecima a najkasnije u šestom mesecu života kontroliše se krvna slika odojčeta kao prevencija anemije. te su deca mnogostruko uskraćena. vaspitanje.UVOD Deca u najranijem uzrastu u vrtiću imaju organizovanu fizičku aktivnost. Urednim psihomotornim razvojem u prvoj godini života uspravljanjem uz oslonac. kao što su šetnje i prve igre vezane za pokret. Merenjem telesne težine. kao rekreativna nastava dva puta godišnje. Predškolska ustanova je dobra priprema dece za praćenje nastave u školama. dok je kod neke dece potrebno višemesečno vežbanje. igračkama sa poveskom. Kako dete sve sigurnije prohodava intenzivnije su i fizičke aktiovnosti malog deteta. Negovanjem fizičkih aktivnosti podstiče se takmičarski duh i afinitet prema sportskim disciplinama kod dece. Predviđene su i fizičke aktivnosti van grada. korektivnim cipelama. Vežbe stimulacije izvodi fizioterapeut koji obučava majku da i ona vežba sa detetom da bi što pre došlo do korekcije ili ako je potrebno duže izvoditi vežbe. U savetovališu pri dečijem dispanzeru roditeljima se nude saveti o pravilnoj ishrani i nezi odojčeta kao jedan od bitnih faktora zdravlja kod ovog kritičnog uzrasta. a preduslov su dobre kondicije i zdravlja školskog deteta. igre skrivalice. Deca koja pohađaju vrtiće imaju organizovanu fizičku aktivnost svakodnevno ujutru oko petnaest do trideset minuta u vidu lakih 3 . Fizička aktivnost je jedan od najbitnijih faktora zdravlja kod dece a počinje neposredno posle rođenja u vidu vežbi stimulacije. osamostaljuju se ali se i bave u značajnoj meri fizičkim aktivnostima koje poboljšavaju i održavaju dobro zdravlje. obima grudnog koša. poremećaj tonusa celokupne muskulature ili samo njenog dela i sl). smanjen ili povećan tonus muskulature. brachialisa. ulošcima. Fizičke aktivnosti se odvijaju pretežno kroz igru a imaju i saznajnu funkciju.

skijanje. u porodici se postavljaju temelji razvoja ličnosti. sankanje. Osnova fizičkog razvoja deteta je pokret koji predstavlja način komunikacije deteta sa okolinom. rezanje. vožnje kliskom. zatim tradicionalne igre kao što su bacanje kamena sa ramena. srednja starosna grupa ima dva puta nedeljno od drugog polugodišta a starija i najstarija grupa ima tri puta nedeljno fizičke aktivnopsti. zatim sugestijom i identifikacijom. a aktivnost dece zajedno sa njihovim položajem u porodici. socijalni. Neposredna okolina pruža obilje materijala za raznovrsne dečje aktivnosti. Najmlađi uzrast ima fizičke aktivnsoti jedanput nedeljno. Od kvaliteta odnosa u njoj zavisiće u velikoj meri intelektualni.fizički. razna umetnička dela i dr. Slobodne aktivnosti se izvode u zavisnosti od vremenskih prilika kao što su šetnje parkom. sopstvene postupke. Medjuljudski odnosi imaju i svoj 4 . nijedan roditelj na pitanje vaspitača kojim stilom vaspitava dete. klizanje. a opažanje vremena i prostora uslov je povezanog i logičkog pričanja. autoritarni i stihijski. Vežbaju se po grupama mišići od glave prema stopalu. neće reći ni jedan drugi sem demokratskog. saznajnih aktivnosti kao što su crtanje. vežba se fina i gruba motorika ruku kod dece. trčanje opo pesku. i zimi. Intelektualni razvoj deteta ima udela u svim ostalim aspektima razvoja ličnosti. Moralna svest se stiče učenjem po modelu ili identifikacijom. Dete oblike ponašanja prihvata najpre imitacijom. penjanje uz merdevine. Odlaskom dece van grada pored fizičkih aktivnosti značajana je klimatska promena naročito iz industrijski zagađenih gradova. moralni i estetski razvoj deteta. Upoznavanjem i zbližavanjem sa raznim sportskim disciplinama kod dece se stvara afinitet prema odgovarajućoj sportskoj disciplini a to je put da se opredele da se aktivno bave sportom. grudvanje. Moralni razvoj karakteriše postepeno prihvatanje potčinjavanja moralnim normama i pravilima ponašanja. lepljenje po panoima. za uzajamne odnose s drugim ljudima. Uglavnom se jedan roditelj drži demokratskog a drugi nekog drugog stila vaspitanja. spremniji za fizičke napore i nastupajuće infekcije. pravljenje sneška. leti kada se upražnjavaju plivanje. Stilovi vaspitanja dece i medjusobni odnosi u porodicama mogu biti demokratski. Na funkcije. gde već postoje odredjeni odnosi koje su izgradil roditelji preuzimajući na sebe ulogu vaspitača. medjusobne odnose i stilove vaspitanja u porodici utiču društveno ekonomski odnosi u kojima ona nastaje i razvija se. Upravo tu. trčanje. Život deteta započinje u porodici. One se vezuju za mnoge pojave koje dete zapaža širenjem svog vidokruga. kao faktor zdravlja u ovom uzrastu. često uz muzičku pratnju. pravljenje poligona. Svaki od njih ima pozitivne i negativne uticaje na detetov rast i razvoj o čemu će u daljem tekstu biti reči. isključivo autoritarno ili stihijski. emocionalni. skakanje preko konopca i sl. oporavljena. po 15 minuta u vidu raznih igara. ali i sopstvenim dečjim uvidjanjem. uz uže. za zbivanja i situacije u neposrednoj i široj okolini. I u toku kognitivnih. šetanje po snegu.vežbi. u boljoj kondiciji. Što je posebno zanimljivo. sa poboljšanom krvnom slikom. U praksi je to obično mešavina sva tri stila u zavisnosti od konkretne situacije i drugih okolnosti. U ustanovama se sprovode specijalne aktivnosti prema uzrastu kao što su ige loptom. uslovljena je brojem i kvalitetom informacija koje dete dobija zahvaljujući perceptivno-motornim aktivnostima. Negovanjem fizičkih aktivnosti u najranijem uzrastu održava se dobra kondicija i dobro zdravlje mladog naraštaja koja se nastavlja nastavom fizičkog vaspitanja u školskom uzrastu tri puta nedeljno. Sposobnost komuniciranja. predstavljaju ključne faktore za razvoj celovite ličnosti. Deca se vraćaju osvežena. kvalitativnom bogaćenju osećajnog repertoara. misli i doživljaje. u pesku. Smatram da nijedan roditelj nije u mogućnosti da svoje dete vaspitava samo jednim od pomenutih stilova. Postoje i usmerene aktivnosti koje se odvijaju po starosnim grupama. Socijalizacija je proces socijalnog učenja putem kojeg individua stiče socijalno relavantne oblike ponašanja i formira se kao ličnost. igre loptom. Emocionalni razvoj sastoji se u njihovoj diferencijaciji. igre na otvorenom prostoru. izražavanja sopstvenih misli i osećanja. U današnje vreme je jako teško naći porodice koje decu vaspitavaju isključivo demokratski. Sprovodi se i rekreativna nastava u prirodi u trajanju od 7 do 10 dana odlaskom van grada. na topoganu itd.

Odvojeni prikazi pojedinih psihičkih funkcija i procesa. ovaj zaljučak ne deluje preterano ozbiljan. Po Piježeu. Nakon toga nastupa druga faza ubrzanog rasta (tzv. 1 UZRASNE KARAKTERISTIKE DECE Biološki rast i razvoj dece. Putem igre se upoznaje i svet socijalnih odnosa. -Osnovna spona medju svim ovim aspektima razvoja je aktivnost deteta. ali ne tako intenzivno. od koje u najvećoj meri zavisi tok razvoja. funkcije i procesi ne samo što su medjusobno isprepletani nego i medjusobno utiču jedni na druge. Naizgled. Rast u visinu najviše se odvija na račun rasta koštanog tkiva (noge I kičma). procenjivati.saznajno-manipulativnom aktivnošću. motivisano. ili je veoma teško moguće. Nezamenljiv vaspitni činilac je osećanje ljubavi. saznaje i na taj način se razvija i intelektualno:manipulisanjem predmetima ili igračkama. respiratornog. Adaptacija je uslovljena postojećom organizacijom pojedinca. odnosno realnije slike deteta o svetu oko njega. Raznovrsnost i složenost pojava koje okružuju dete podstiču stalnu dečju radoznalost i saznajnu aktivnost. To je izuzetno značajno s obzirom da je dečje saznanje rezultat njene aktivnosti u sredini u kojoj se kreće. njihovo ponašanje. mišićnog sistema itd. kontrolisati i kroz nastavni i trenažni proces korigovati. Rast deteta u visinu i porast telesne mase kao najmarkantnijih pokazatelja fizičkog rasta. Razvoj se nastavlja i po završetku rasta. intelektualni i emotivni razvoj. To je naročito važno dok su deca u predškolskom i mlađem školskom uzrastu. menusobno su zavisni i dopunjuju se.estetski aspekt i predstavljaju najčešću temu svake grane umetnosti. strukturi koju on već ima. pa sve do 11-13. pojedinac svoju saznajnu strukturu prilagodjava novim saznajnim elementima i njihovoj prirodi. kao i pojedinih grupa tih funkcija i procesa mogu da stvore pogrešan utisak da su oni i u stvarnosti odvojeni. Sledi prva faza usporenog rasta. srećno i sigurno u toku igre. što povezuje moralna i intelektualna osećanja sa estetskim. dete je najveći istaživač. ali ona i izgradjuje tu organizaciju. sigurnosti i medjusobne povezanosti roditelja sa decom u porodičnom okruženju. U toku nje dete razvija svoje sposobnosti shvatanja. a to su da intenzivnost rasta pojedinih organa nije uvek jednaka. upotrebljavanju opažaja pa i korigovanju pogrešnih opažaja. a čiji efekti se manifestuju u kasnijem periodu. To bi bila velika greška. socijalizaciju. predstava) postojećoj saznajnoj strukturi pojedinca. delom rasta nervnog. Neke negativne efekte nije moguće. Procesi rasta i razvoja se intenzivno odvijaju u pomenutom dobu. ali dete i uči kroz igru. dok je rast u širinu i porast telesne mase posledica delom rasta koštanog tkiva. godine (u zavisnosti od pola). S obzirom na izuzetnu radoznalost. U slučaju akomodacije. Prva faza ubrzanog rasta obuhvata period od ronenja do 3. pre svega. Dete je aktivno. Kada je reč o asimilaciji reč je o prilagodjavanju unetih sadržaja (opažaja.dete želi da zadovolji. aktivnost deteta se sastoji u:asimilaciji i akomodaciji. Svoju glad za činjenicama. Intenzivnost rasta je najveća u intrauterinom razdoblju života. od 4. a zatim postepeno opada. oblika ponašanja. 5 . Time se doprinosi formiranju pojmova. Postoje izvesne zakonitosti rasta deteta koje je bitno znati prilikom rada sa decom. pubertetski porast u visinu) – od 11. godine života. njihov motorički. trend rasta nije linearan i organi u toku rasta ne povećavaju samo svoju masu nego menjaju i svoju strukturu. do 14. ne idu uporedo. Rast i razvoj su dinamični procesi koji se ne mogu posmatrati izolovano. kada je njihov organizam veoma podložan raznim uticajima. pratiti. razumevanja onog što je bitno i konstantno. a okolina neiscrpan izvor njegovog saznanja. Uspešno saznajno prilagodjavanje individue sredini i životu uopšte (adaptacija) je rezultat interakcije asimilacije i akomodacije. fizičke i druge aktivnosti potrebno je meriti. godine kod devojčica. popraviti u kasnijem uzrastu. jer navedeni vidovi ponašanja.

godišnji prirast telesne visine i težine nije tako izražen. zdepasti struk. koji se razvija i koji raste. odnosno. kod izbora sredstava i metoda fizičkog vaspitanja. pravi nejednake korake. da može brzo i dugo trčati. Što je dete mlađe. Dečija muskulatura. kod predškolskog deteta oko 27% a kod odraslog muškarca dostiže 42-44%. Mišicna su vlakna kod deteta tanka. dete je nestabilno u svojem kretanju. Kostur deteta razlikuje se od odraslog takođe oblikom kičme i grudnog koša. Kod telesnog vežbanja predškolske dece potrebno je voditi računa o njegovom delovanju na organizam.1 Deca pre stupanja u školu. što je veći vremenski razmak između njega i odraslog. Pre svega. ljulja se i vrlo je nesigurno. deca se nalaze u relativno stabilnoj razvojnoj fazi. i postotak sadržine vode u njima je veće nego kod odraslih. koji se sastoji u naizmeničnom stezanju i rastezanju. toliko i obzirom na unutrašnje organe. Materijalne okolnosti porodice bile su u većini slučajeva od velike važnosti pri vaspitajnu dece. Može se reći da predškolski i mlani školski period karakteriše postojan i ne tako buran rast i razvoj dečjeg organizma. U životu deteta predškolskog doba vrlo važnu ulogu ima kretanje. kao i masa tela za oko 2-3kg godišnje. godine kod dečaka. 16. od svoje treće do sedme godine. u poređenju sa muskulaturom odraslog čoveka. Mali broj autora se bavio praćenjem ostalih antropometrijskih mera kroz različite uzrasne periode dece. skače i igra se.: Trend razvoja antropometrijskih karakteristika dece. godini kod devojčica. Dete ima neodoljivu potrebu za kretanjem. da dete vežbajuci različita kretanja postigne skladnost i pravilnost vežbe. Kod novorođenčeta težina muskulature čini blizu 23% težine čitavog tela. U porenenju sa prve dve godine života. i koji je praćen pokretima u zglobovima. Proces okoštavanja brzo se razvija i kosti su u takvom stanju dosta neotporne. Neke vežbe koje izazivaju pojačano proticanje krvi ka mišicima i kostima. naziva se dinamički. neke ga usporavaju. B. Briga za dete. to je i ova razlika sve veća. Trogodišnje dete može hodati i trčati. Novi Sad. koliko obzirom na opštu težinu tela. Ono želi da po ceo dan trci. 1 Popović. 2008. Na kraju sledi druga faza usporenog rasta koja započinje u 14. ističe se razlika u proporciji delova kostura. 6 .odnosno od 13. Kostur deteta predškolske dobi mekan je i podvrgnut raznolikim iskrivljenjima. godini kod dečaka. a kasnije oni iz manjih. Akcijom i igrom dete pokazuje svoja osećanja. potrebno je voditi brigu o karakteristicnim osobinama dece na tom uzrastu. utiske i svoje životno iskustvo. Važno je naprotiv. Novorođence ima veliku glavu. do 16. Kod ostvarivanja ovih zadataka u radu s predškolskom decom. razvijala su se uglavnom u okviru porodice i pod uticajem njene okoline tih životnih prilika. Jer fizičke vežbe mogu različito delovati na razvitak deteta. normalni fizički razvitak. da dete zavoli to kretanje. da može visoko preskočiti. pa iako se telesne proporcije tokom ovog perioda menjaju. Budući da ima srazmerno veliku glavu i kratke noge. Važno je. Na taj način bolje upoznaje sredinu u kojoj se nalazi. Kostur deteta u mnogome se razlikuje od kostura odraslog čoveka. tj. Najpre se razvijaju mišici iz većih mišicnih grupa. razvija se slabo i po težini je mala. ali se to kretanje razlikuje u starijim godinama. Njihova istraživanja su pokazala da sa uzrastom konstantno raste telesna visina u proseku za oko 5-8cm. Kretanjem se razvija njegova snaga i jača njegovo zdravlje. Nije važno za dete predškolskog uzrasta. Rad mišica. njegovo zdravlje. pogoduju njihovom rastu. Većina dosadašnjih istraživanja ovog antropološkog prostora bavila se praćenjem telesne visine i mase kroz različite uzrasne periode dece. Fizičko vaspitanje predškolske dece jeste prvi korak ka opštem razvoju zdrvog vaspitanja čoveka. kratke ruke i noge. Po karakteru rad mišica može biti dinamički i statički. Mišici se razvijaju postepeno. Takvo vaspitanje ima uostalom mnoge zadatke i služi se raznim sredstvima. priznat je kao jedan od najvažnijih zadataka u vaspitanju predškolske dece.

kao što su funkcionisanje krvotoka. Proporcije pojedinih delova tela daleko su povoljnije. trajanje nastave. Nadalje se opaža. ne vlada u naučnim krugovima jednako mišljenje. To se opaža. da je prisilno sedenje u školi glavni razlog zastoja u razvitku. i drugim ranovrsnim telesnim pokretima. Poznavanje rada disanja i krvotoka kod dece ima veliko značenje koliko za organizaciju fizičkog vaspitanja uopšte. pedagoški). ali vežbe moraju u svakom slučaju odgovarati stupnju telesnog razvitka. deca koja ne polaze u školu.) radi bez ikakvih poteškoca i precizno. trčanju. U stručnoj literaturi ima brojnih dokaza. Pre polaska u školu dete se u daleko vecoj meri ponašalo po vlastitim impulsima. u poređenju s odraslim.statički rad ne daje vidljiv rezultat gibanja u prostoru. Zato je često potreban veliki napor. Dete predškolske dobi udiše u minuti 22-24 puta. koji nas upućuju na izbor sredstava. disanje itd. Zglobovi sa svojim vezama još ne pokazuju dovoljnu čvrstocu i izgradenost. a zatim veliko opterećenje kičme zbog sedenja usled čega može doći do nepravilnosti u njenom rastu. a vezani su najviše za vreme polaženja u školu. Društvo putem vaspitanja postavlja zahteve i stenovita opterećenja. prostorije. Glavna osobina dečijeg kostura je njegova plastičnost. a pošteđeno je od raznih štetnih uticaja (alkohol. O tome. toliko i za izbor i primenu gradiva. postavljenih zadataka itd. njihovu primenu i metode u radu fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba. Što se tiče disanja. da usled novog opterećenja u školi. Ti se organi prilagođavaju zahtevima. Srce koje nije opterećeno napornim radom ni teškim uzbuđenjima. Nije dovršeno diferenciranje stanica kore velikog mozga u lobanji i odgovarajucih psiho-motornih centara. nego što je to bilo 7 . ipak se pretpostavlja. psihološki. da je ta promena u rastu tj. Kod predškolske dece opaža se celi niz osobina. pokazuju u istom vremenskom razdoblju. nastala pod uticajem novih okolnosti škole. Kod izbora telesnih vežbi potrebno je paziti na osobine krvotoka i organa za disanje. te slabijom opuštenošcu deteta uopšte. izmedu šeste i sedme godine veći porast u visini. koje postavlja pojedini rad. dete se nalazi u lošijem položaju. Bez obzira na razna mišljenja o uticaju škole na decu. Sve te osobine dečijeg organizma i sva ta obeležja njegovog doživljaja jesu faktori. Kosti su usled hrskavičnih delova gipke i meke. koje su u vezi sa nedovoljno razvijenim nervnim mehanizmom. koji upravlja pokretima. izvršene su klasifikacije na uzrasne celine-grupe. Srce i krvni sudovi u povoljnom su odnosu prema organizmu.Za razliku od dinamičkog rada . Prema nekim statističkim podacima. On je usmeren ka tome. Za statički rad je karakteristično više ili manje trajnih napora mišicnih grupa. da drži telo i pojedine delove u određenom položaju. To ne znači da se kod rada s decom mora izbegavati veći ili manji fizički napor. da prelaz iz slobodnog bezbrižnog načina života i školska ogranicenja ostavlja velike negativne posledice na dalji rast i razvitak deteta. Dolaskom deteta u školu i njegovim uključivanjem u obaveze i život škole nastaju u razvoju deteta velike promene. a sve u cilju zadovoljenja nagona i potrebe za kretanjem. Telesno stanje učenika ove faze obeleženo je i nadalje procesom rasta i razvitka. zavise od kriterijuma koji su u određenoj situaciji primarni (biološki. ne postoji samo nazadak u rastu već i u drugim procesima tela. od onih koji polaze u školu. Pomanjkanje gibanja obično se navodi kao glavna bolest školskih početnika. zastoj. a na vaspitačima je da taj zadatak izvrše sa što manje poteškoca za razvoj deteta. ograničenjem kretanja i pomanjkanjem svežeg vazduha i sunca. gde deca idu u školu pre navršene sedme godine i gde deca pre toga nisu bila podvrgnuta radu u vaspitnim ustanovama za predškolsku decu. u koji dete stupa oko pete godine. ni po funkciji. nikotin idr. u igri. Razlozi se mogu tražiti i u mnogim zahtevima škole. nije dovršena mijelizacija nervnih vlakanaca. uglavnom. a proces okoštavanja postepeno se nastavlja. da li je uzrok zastoja u rastu posledica školskog života ili pak. Postoji više takvih klasifikacija i one. opterećenjem mišljenja. U prvom redu usporava se njegov brži rast. Za lakše i kompletnije proučavanje predškolskog uzrasta. i u težini. Uopšte se smatra. Nervni sistem nije izgraden ni po svom anatomskom razvoju. dok odrasli samo 16-18 puta. prirodni tok razvoja.

nastaje ta kolektivna povezanost. čak ih i odbacuju. a deca postaju nespretna. Deca u osnovnoj školi još nemaju dovoljno smisla za složeniji skupni rad. One više paze na oblik kretnje i njeno skladnije izvođenje. Kod učenika dolazi naprotiv. U toj dobi treba davati prednost dinamičkim vežbama. ali još ne toliko da može podnositi opterećenja kao u starijoj dobi. Organi za disanje i krvotok srazmemo se povećavaju. Usled svih tih karakteristika u razvoju mišića. te se teško podvrgava novim zahtevima učitelja. kao da se dete naviklo na nove prilike u školi. neskladno trci i skace. Sve to zahteva trošenje mnogih snaga. Budi se samostalnost u radu i postepeno dolazi do izražaja vlastita volja. U duševnom pogledu dete iz svog sveta fantazija ulazi u stvarnost škole. izvođenja i iživljavanja kod pojedinih vežbi. Sve takve pojave i činjenice opravdavaju već u toj dobi odvojenu nastavu fizičkog vaspitanja. U organizovanoj se delatnosti oni dobro snalaze. relativno mali. Kretnje postaju uskladenije i sve se više uvida nestajanje nepotrebnog obilja pokreta. Muškoj deci se mogu postavljati nešto teži zadaci. Mišićna se vlakna pojačavaju što dovodi i do povećanja snage deteta. Razlike u polu ne pokazuju se samo u telesnom razvoju kao jači i razvijeniji predeo grudnog koša. kod učenica se opaža usklađenost i ekonomičnost gibanja. a posebno u prvim razredima. Rast i razvitak pojedinih organa sve više to napreduje. koliko god to školske prilike dozvoljavaju. ne podnosi dugotrajan i naporan rad. koje bi se inače mogle korisno upotrebiti za razvitak deteta. pa bila to igra. To se jasno opaža i kod igara. ali ne u tolikoj meri da su sposobni za veće napore. dete u osnovnoj školi. jer to i sami prema svojoj vitalnosti očekuju. više do izražaja snaga i borbenost. Dok se kod učenika pre svega razvija brzina i jačina pokreta. Deca su u toj dobi još vezana za vlastite interese. Smisao za zajednicu formira se u dobi školskog detinjstva više putem zajedničkog. te to dovodi do nekih nespretnosti i slabosti celog rada mišicne skupine. smisao za kolektivni rad nije u naravi deteta još dovoljno izražena. Nervni sistem napreduje u svom razvitku.1 Psihomotorni razvoj predškolske dece 8 . Igre u toj dobi još uvek imaju obeležje pojedinačnog stremljenja unutar razrednog kolektiva. i dobijaju prve oznake borbenosti. To je period usporenog rasta. Deca u tim razredima pokazuju već priličnu spretnost. dok je interes deteta za školske zadatke u početku. Kola i igre sa pevanjem dečaci sa osam godina već manje vole.. te prema tome igre nisu još tako pogodno sredstvo kao u starijoj dobi. U rastu mišica opaža se dalje povoljno povećanje njihove težine. Težnja za igrom je glavni socijalni smisao kod dece osnovne škole. izrazitiji mišići itd. Muška deca sa više zamaha i poleta učestvuju u radu kod telesnog vežbanja nego ženska. nakon prvog pojacanog rasta u visinu. ali nakon takvog rada. Svest o zajednici. Rast mišica u dužini ne teče uporedo sa rastom kostiju. Dete teško i nespretno hvata dobacenu loptu. nije toliko osetljivo. ali ne prema igrama kojima deca po svojim telesnim i duševnim sposobnostima nisu dorasla. Takmičenja.kod dece predškolskog uzrasta. slobodnog i skladnog načina kretanja kao da nestaje. Razumljivo je da deca s obzirom na ove osobine dečjeg organizma kao i na psihičku strukturu ne podnose nikakva veća i trajnija opterećenja. kretnje rastenje i koordinacija vrlo slaba. već i u načinu primanja. a kičma poprima svoj normalno savijeni oblik. skupnog rada i bez ikakvog posebnog izbora i zahteva učenika. S obzirom na pomanjkanje dovoljne koordinacije pokreta treba izbegavati onakve pokrete koji zahtevaju veliku spretnost i rad više skupova mišica. Opaža se neko obuzdavanje i umerenost u delatnosti učenika. Od njega se obično traži koncentracija pažnje i volje. dete više ne reaguje na svaki podražaj spoljašnjeg sveta. U pokretnosti deteta osnovne škole nastaje znatna promena. 1. Razdoblje od osme godine i dalje. rvanje i slične igre postaju življe i uzbudljivije. Kolektivizam se mora odgajati. ispred statičkih. Trčanje i igre sa loptom poprimaju u toj dobi drugo obeležje nego li kod devojčica.

tokom biološki određenog procesa sazrevanja mozga. ali su redosled javljanja stadijuma i njihov sadržaj nepromenljivi. Pijažeova teorija je. Ravnotežu između procesa asimilacije i akomodacije osigurava proces uravnotežavanja. godine). urođeni obrasci. sveopšti biološki princip. stadijum formalnih operacija. Na drugom polu nalaze se teorije prema kojima su sve sposobnosti deteta urođene. raznolikiji i složeniji. a razvoj se sastoji u prilagođavanju ovih struktura zahtevima sredine kroz procese asimilacije i akomodacije. u suštini. odnosno. Najpoznatije teorije stadijuma su Pijažeova i Frojdova. biologistička jer tvrdi da su osnovne kognitivne strukture. prema Pijažeu. Asimilacija predstavlja prilagođavanje iskustva ili predmeta već postojećim strategijama ili konceptima. preoperativni. ali ne i strukturu stadijuma. sheme i operacije. ali su takva očekivanja izneverena. Prema prvoj grupi teorija. zavisno od inteligencije deteta i sredinskih činilaca. razvoj deteta se odvija kroz stadijume koji su jasno definisani. učenje imitacijom i učenje indukcijom. prema Pijažeu. jezika i iskustva. da bi krajem prve godine uvidelo da okolni predmeti nastavljaju da postoje i onda kada se izgube iz vidnog polja (permanentnost objekta). Ovakvo shvatanje bilo je praćeno ranim. dok akomodacija predstavlja promenu postojećih strategija u odgovoru na nova iskustva ili informacije. Uzrast na kome se pojedini stadijumi javljaju može varirati u izvesnoj meri. odnosno. Kognitivni razvoj deteta. nego smatraju da se ponašanje deteta oblikuje pod uticajem kognicije. Među brojnim teorijama dečjeg razvoja izdvajamo one koje su značajno uticale na savremene stavove i praksu pedijatara. 1. jesu učenje direktnim potkrepljivanjem. Dalji razvoj unutrašnje. Među ne-stadijumskim teorijama najpoznatije su tzv. težnja ka ravnoteži. Dete uviđa da svojim ponašanjem može da utiče na okolinu. koja predstavlja. Senzomotorni stadijum (od rođenja do 2.2 Pijažeova teorija kognitivnog razvoja Najsveobuhvatnija teorija kognitivnog razvoja je Pijažeova teorija. često vrlo drastičnim stimulativnim vežbama u pokušaju da se razvoj unapredi ili ubrza. Najpoznatiji zastupnik ovakvih shvatanja bio je Gesel. međusobno se razlikuju i hijerarhijski su organizovani. Ovakva shvatanja su negirala ili minimizirala uticaj sredinskih činilaca i iskustva na razvoj i vodila pasivnom stavu u tretmanu dece sa usporenim razvojem. prema ovim toerijama. u iščekivanju da će se određena funkcija javiti kada mozak bude za to dovoljno zreo. tzv. Savremena shvatanja vide razvoj kao rezultat interakcije bioloških i sredinskih činilaca. i viši stadijum je uvek složeniji od prethodnog. Sheme su unutrašnje predstave izvesnih specifičnih akcija ili ponašanja koje su prisutne već na rođenju (npr.Tokom poslednjih pedeset godina teorije dečjeg razvoja kretale su se u okviru krajnjih suprotnosti. Ono počinje da razlikuje sebe od okolnog sveta. slede jedan za drugim u nepromenljivom redosledu. Na jednom kraju su bile teorije prema kojima je mozak deteta na rođenju „prazna ploča“ (tabula rasa) i celokupni razvoj je posledica učenja i iskustva. hvatanja) uvežbavanjem postaju precizniji. koja se javljaju kasnije tokom detinjstva. Jednostavni i kruti motorni obrasci koje dete donosi na svet rođenjem (refleks sisanja. unapred sadržane u mozgu. rigidnu sekvencu unapred određenih stadijuma. Sredinski činioci mogu modifikovati formu. a njihovo postupno razotkrivanje nastaje spontano. iskustva. refleks hvatanja ili sisanja) dok su operacije znatno složenija unutrašnja kognitivna pravila. One ne vide razvoj kao nepromenjivu. Tri najvažnija tipa učenja za razvoj deteta. Teorije dečijeg razvoja razlikuju se i po tome da li razvoj sagledavaju kao diskontinuiranu pojavu (teorije stadijuma) ili kontinuiranu (ne-stadijumske teorije). 1. 9 . i najzad. odvija se kroz sledeće stadijume: senzomotorni. i njen uticaj na obrazovni proces dece u proteklim decenijama bio je ogroman. zatim stadijum konkretnih operacija. što vodi pojavi namernog i svrsishodnog ponašanja. teorije socijalnog učenja.

Dete je u stanju da vrši mentalne operacije „u glavi“. 3. Mišljenje deteta je egocentrično. o klasama predmeta i o odnosima među klasama. 4. Mišljenje je pod jakim uticajem nesporednog perceptivnog iskustva i dete ne shvata da fizička svojstva predmeta kao što su broj. ali samo na osnovu jednog svojstva – npr. dete još nije ovladalo operacijom konzervacije. da računa. Normalan razvoj je onaj koji je tipičan. veruje da su predmeti oko njega. uobičajeno je da se pri proceni razvoja posebno razmatraju pojedine oblasti koje čine tu ličnost: psihomotorika. “prosečan” i “nezadovoljavajući razvoj”. Značajna nova odlika misaonog procesa u ovom periodu jeste reverzibilnost koja omogućava da dete postepeno ovlada konzervacijom broja (6 godina). neravnomernost u ritmu razvoja pojedinih funkcija. ove funkcije su još nedovoljno razlučene. 2. Tako. Razvoj govora omogućava predstavljanje predmeta simbolima i rečima. da donosi zaključke na osnovu apstraktnih pretpostavki. naročito u prvim godinama života.mentalne predstave objekta omogućen je jačanjem funkcija simbolizacije u drugoj godini života. sopstvena ili nekog od članova porodice. Mišljenje deteta je logičnije. Preoperativni stadijum (2 do 7 godina). i ponašanjem dominiraju motorne aktivnosti. Nove sposobnosti sve više usmeravaju mišljenje adolescenta ka hipotetičkim i ideološkim pitanjima i ka budućnosti. Na početku razvoja. od prostijih ka složenijim funkcijama. da razume metafore. Dete. individualne razlike u razvoju i najzad. Razvija se apstraktno mišljenja i dete postaje sposobno da misli u apstraktnim kategorijama. uobičajen. Poznavanje stepena i kvaliteta organizovanosti psihomotorike deteta je značajno i zbog toga što psihomotorika predstavlja i najprikladniji put za podsticanje sazrevanja nervnih. ali i ličnosti deteta u celini.3 Psihomotorni razvoj Iako ličnost deteta predstavlja nedeljivu celinu. na primer. da formuliše opšte zakone i principe. plastičnost dečjeg razvoja. Pri proceni psihomotornog razvoja treba imati na umu osnovne zakonitosti razvoja: određeni redosled. Drugim rečima. dete misli da je bolest. Prosečan uzrast je računski dobijena vrednost (norma) oko koje se ostale vrednosti podjednako grupišu. 10 . da misli o predmetima. zapremina ili masa. odnosno. Stadijum konkretnih operacija (7 do 12 godina). 1. Ono isto tako veruje da između događaja postoji direktan i neumitan uzročnoposledični odnos. osećajna i saznajna oblast (inteligencija). naime. kazna zbog njegovog lošeg ponašanja koje je neposredno prethodilo pojavi bolesti. određen vremenskom i prostornom blizinom tih događaja. Psihomotorika je tokom čitavog detinjstva blisko povezana sa sazrevanjem i grananjem osećajnog života i sa razvojem inteligencije i mišljenja. Psihomotorni razvoj se najčešće opisuje terminima “normalan”. očekivan za uzrast i bez abnormalnosti. npr. “retardacija” i “disharmoničan razvoj”. obdareni osećanjima. zapremine (7 godina) i mase (8 godina) što predstavlja osnov matematičkog mišljenja. naročito kortikalnih struktura. zatim. Dete je u stanju da vrši klasifikaciju predmeta. Stadijum formalnih operacija (počev od 12 godina). U opisivanju nezadovoljavajućeg razvoja najčešće se koriste termini “usporen razvoj”. celokupna živa i neživa priroda. na prvom mestu razvojem govora. Dete sagledava svet samo iz svoje sopstvene perspektive i ima teškoća da prepozna postojanje drugih stajnih tačaka osim sopstvene. Druga odlika mišljenja deteta u ovom periodu jeste animizam. bez obzira na promenu izgleda ili prostornog rasporeda. manje egocentrično i manje zavisno od neposrednih perceptivnih iskustava. govor. odnosno. ostaju nepromenjena. Zbog toga se o stepenu razvoja u prvim godinama života sudi na osnovu procene psihomotorike. da „rasuđuje o mišljenju“. direktna posledica. mislima i željama. baš kao i ljudi. boje ili oblika.

1. i u osećajnoj oblasti (intelektualna inhibicija. da uči. naročito u Velikoj Britaniji. izlučivanje. Ovde spadaju teškoće vezane za razvoj govora (razvojne dislalije i disfazije). inteligencija) dok su ostale funkcije normalne ili približne za uzrast. diskalkulije. među koje se ubraja i autizam i autizmu slični poremećaji. elektivni mutizam). govor. donesenog novorođenčeta. taktilne i mirisne draži okretanjem glave. najintenzivnije i najznačajnije tokom celog razvojnog perioda. ali je za to neophodno da se razvoj odvija bržim tempom od normalnog za dati period. osećanja. disleksije. disortografije). vidne. U zemljama zapadne Evrope. i da ga treba izbegavati. čak i pod pretpostavkom da se razvoj odvija ubrzanim tempom. i postepeno im se otima. Na rođenju. homeostaza i regulacija temperature) dobro su razvijene kod zrelog. zatim smetnje u saznajnoj oblasti (razvojne disgnozije. Novorođenče reaguje na jake zvučne. Novorođenče i razvoj u prvoj godini života Promene koje se odigravaju u prvoj godini života spadaju u najobimnije. Postoji mogućnost da deca usporenog razvoja “nadoknade” zaostajanje u razvoju i sustignu decu svog uzrasta. razvojne dispraksije i disgrafije).Dete sa usporenim razvojem razvija se sporije od očekivanog i zbog toga kasni u odnosu na decu svog uzrasta. psihomotorike (psihomotorno nestabilno dete. 11 . Slika 1 Psihomotorne sposobnosti Retardacija je izraz koji označava da je dostignuti nivo razvoja značajno ispod očekivanog za uzrast. da bi na kraju prve godine života bilo u stanju da prepoznaje svoju okolinu. Mnogi smatraju da termin nije pogodan jer stigmatizuje dete. Globalan nesklad koji zahvata sve oblasti ličnosti deteta naziva se opštom razvojnom disharmonijom. i da je postepeno kontroliše. varenje. ali su sve ostale funkcije nezrele. ali su svi ovi odgovori po refleksnom tipu i u funkciji su preživljavanja deteta. treptanjem. Osnovne telesne funkcije (cirkulacija. umesto izraza “mentalna retardacija” sve se više koristi izraz “nemogućnost učenja” (learning disability). Disharmoničan razvoj označava da postoji zaostajanje ili neuobičajenost u razvoju pojedinih oblasti koje čine ličnost deteta (psihomotorika. Potrebno je vreme i iskustvo da bi dete ovladalo svojim čulima i bilo u stanju da ih koristi za komunikaciju i kontrolu spoljašnjeg sveta. dete je zarobljeno u biološke reflekse. prema Desetoj međunarodnoj klasifikaciji bolesti (MKB-10) spada u takozvane pervazivne poremećaje razvoja. i da je malo verovatno da se normalni razvoj može dostići. koja. grimasama ili čak plakanjem. disanje.

Oštećenje čula vida (slepa deca) usporava razvoj fine motorike. zatim lakta. Uvežbavanjem. kao i predmetima i situacijama. i automatski hod. Istovremeni razvoj jezika i govora omogućava da dete bolje razume okolinu. a kasnije i stajanje i hodanje. odvija se i razvoj govora. manipulacija rukama) odvija se u medio-lateralnom pravcu: dete prvo ovladava pokretima iz velikh zglobova ramena. i najzad. naročito manipulativnih veština i sposobnost koordinacije akcija deteta. privrženost. asimetrični tonični refleks vrata (ATRV). tzv. Za uspešan razvoj finih motornih funkcija neophodan je i neometan razvoj vida i koordinacija između ovih funkcija. Glava deteta mlitavo pada. Nakon prvog rođendana nastavlja se intenzivni razvoj motornih. Grubi razvoj motorike i čula u prvoj godini deteta odvija se u interakciji sa psihološkim razvojem deteta. temperatura) ali se vremenom razvijaju osećanja vezana za spoljašnje događaje i za osobe. zatim mišića trupa što omogućava sedenje. na prvom mestu majke deteta. zna da predmeti i osobe postoje iako trenutno nisu na dohvat ruke ili u vidnom polju. Ono postaje svesno stalnosti sveta i osoba. Motorni razvoj u prvoj godini života odvija se cefalo-kaudalnim pravcem: dete prvo uspostavlja kontrolu mišića vrata i održava položaj glave. unutrašnjim svetom deteta dominiraju osećanja prijatnosti ili neprijatnosti. Na rođenju. Na tom uzrastu dete već poseduje rane koncepte vremena i prostora. vezana za zadovoljenje osnovnih potreba deteta (hrana. sekundarnim refleksima među kojima su za razvoj funkcije hodanja i hvatanja posebno značajne potporne reakcije. po refleksnom tipu. a pokreti su nagli. 2. i jasno ih razlikuje od nepoznatih osoba.4 Redosled razvoja motornih i govorno-jezičkih sposobnosti Na rođenju dete spontano zauzima fetalni položaj zbog prevage tonusa mišića fleksora nad ekstenzorima. Paralelno sa saznajnim i osećajnim razvojem. Redosled razvoja motornih i govorno-jezičkih sposobnosti i društvenosti deteta prikazan je na tabelama 1 i 2. Na rođenju i u prvih šest meseci života prisutni su takozvani primarni (primitivni) refleksi među kojima je najznačajniji Moroov refleks. što stimuliše dalji razvoj socijalnih interakcija deteta. Krajem prve godine dete je sigurno vezano za majku. Psihomotorni razvoj od druge do šeste godine. odnosno. da iskaže svoje želje i misli. Razvoj fine motorike (hvatanje. raspoznaje bliske osobe i raduje im se. Njihov značaj je u tome što ukazuju na aktivnost nervnog sistema odojčeta i predstavljaju osnovu za kasniji motorni razvoj. Između deteta i majke razvija se posebna osećajna veza. ove aktivnosti postaju sve preciznije i omogućavaju da dete aktivno istražuje svoju okolinu što ono i čini sa velikim interesovanjem i zadovoljstvom. spavanje.1. prstiju. Primarni refleksi iščezavaju do polovine prve godine života i bivaju zamenjeni tzv. 12 .

Usklađivanje ova dva procesa i ovladavanje autonomijom je često buran proces. Uživa u grupnim aktivnostima. Veoma pokretno. Vidi male predmete i uzima stepenice držeći se i može pokušavati ih palcem i kažiprstom. stolice. U drugoj godini se intenzivno odvija proces psihološkog odvajanja (separacije) deteta od majke i osamostaljivanja (individuacija). Pokušava da crta Hoda postrance i unazad. ponekad padajući na zadnjicu. Mnogo je veštije nogu. na pr. muziku i brže. Tek nakon osvojene autonomije dete ulazi u mirniju fazu razvoja. vertikalne linije. Još ne da siđe. 13 . da sarađuje i najzad da stvara “zajednički svet” sa drugima. prstima. Počinje da pravi prepoznatljive Prilagođava brzinu. ljutnje. skrivene želje. koristeći se ovom Počinje da prepoznaje slova što se sposobnošću za istraživanja. Okreće listove Dobro prosuđuje veličinu i položaj knjige jedan po jedan. Stoji na jednoj Ubrzani razvoj spretnosti ruku. nove veštine.Tabela 1 Redosled razvoja motornih i govorno-jezičkih sposobnosti Uzrast 12 – 18 meseci 18-24 meseca 2-3 godine 3-4 godine 4-5 godina Motorika. Malo dete dosta vremena provodi u pobuni. Vozi tricikl. Hoda po pravoj liniji. Poskakuje s jedne na drugu Boji crteže. Voli da šara olovkom. postaje društveno i saradljivo. Odgovara na ritam.Voli da Voli slikovnice. Kroz igru dete otkriva svet i ostvaruje svoj zamišljeni svet. okreće listove knjige pojedinačno. stajanje na čovek. Malo dete najveći deo vremena provodi u igri i ona je od posebnog značaja za njegov razvoj. na pr. Zrelije i izlazi. pokazuje gura i vuče igračke na točkovima. Počinje da niže kuglice i drži makaze. uči da razume svet oko sebe. Vežba koordinaciju oko-Penje se na stolice. vid i spretnost ruku Razvija se samostalno hodanje. Veoma vešto u motornim aktivnostima. Voli može koristiti za testiranje razne penjalice i kutije iz kojih ulazi vizuelne sposobnosti. nozi. Mnogo je brže. prstom. Kroz igru dete izražava ali istovremeno i razrešava svoje strahove. pokret. naročito oko treće godie (faza prkosa). Spretnije ranije motorne veštine. Voli da isprobava dvodimenzionalne crteže. kuća. oponaša Pokušava da udara i baca loptu. predmeta. skakutanje. drži olovku. Penje se uz ruka. na pr. krug. Igra je značajna i kao dijagnostičko i terapijsko sredstvo u detinjstvu. da deluje na njega.

odraslih. Voli male grupe Može želeti da bude “kralj ali se ne identifikuje snažno zamka”. Ova skrining metoda je vrlo jednostavna. aktivnosti a deca uzimaju uloge odraslih.Tabela 2 Redosled razvoja sluha i govora Uzrast 12-18 meseci 18-24 meseci 2-3 godine 3-4 godine 4-5 godina Sluh i govor Ubrzan razvoj rečnika. Koristi jezik za ispitivanje i Može da se buni prilikom usmeravanje akcija. Često je Prijemčivo na vođstvo i kontrolu uobičajena eholalija (ponavljanje). Ponavlja i hranjenja. Počinje da pomaže u svlačenju i oblačenju. Često ima biti razvijena na račun razumljivosti omiljenu igračku ili neko ćebe. vršnjacima. Predškolski uzrast je i period naglog saznajnog razvoja. Ono postaje sposobno da zamisli predmete i osobe i simbolizuje ih kroz igru. Pomaže u čišćenju. Ranjivo u nepovoljnom okruženju. koje će tek na školskom uzrastu dostići pun razvoj. Brzina može Kači se za majku. mada se može igrati u blizini. Počinje da deli predmete. Tečan govor. 14 . bez detinjastih Veće samopouzdanje i sklopova. magično i tek oko šeste godine života se naziru začeci logičkog mišljenja na konkretnom nivou. mu smeta. Razumeva dobro i zlo. Mišljenje na predškolskom uzrastu je intuitivno. govora. posebno imenica Osamostaljuje se u hranjenju. crtež i govor.” onako kako ga vidi i doživljava. a za uzrast od 3-6 godina Orijentaciona procena psihomotornog razvoja predškolske dece “PRM-3-6 godina”. s njima. Sakrivanje po kući. U ovom periodu su sistematski pedijatrijski pregledi deteta ređi. laka i može je primenjivati i obučena medicinska sestra. Senzomotorni razvoj započet u prvoj godini života nastavlja se i u drugoj i omogućava detetu da razume i deluje na svet “ovde i sada. peva uspavanke. Kod nas se za decu u drugoj godini života koristi Skrining RPM. Postaje svesno kada je vlažno i to Voli ponavljanje reči u pesmicama. ali ih treba iskoristiti za skrining poremećaja psihomotornog razvoja. predmeta i delatnih glagola. Dobro razvijen govor. Igra je uslovljena polom i kulturom detata. Počinje da spaja reči. Toleriše kratka odvajanja i razvija strpljenje u čekanju. Još ne sarađuje sa Izvršava verbalne naredbe. Igra se samo ali mu je Razumeva pojedinačne i jednostavne potrebna odrasla osoba u blizini. Povećane verbalne veštine i Maštovita igra u kojoj se aktivnosti. Voli da sluša i povezuje oponašaju svakodnevne dugačke priče. naredbe. samostalnost.

• Pravi kvadrat od četiri kocke. • Gradi “kulu” od 4-5 kocaka i “voz” od 23 kocke. • Zna i imenuje deset izvršilaca radnji. Kararina Bridžers vršilaje posmatranja kako bi utvrdila karakteristične emocije za određene uzraste.Zahtevi za decu na uzrastu od 2 godine su: • Trči. Krajem drugog mjeseca. zadovoljstvo (delight). • Odbrojava deset kocaka. tzv. škraba. Zahtevi za decu na uzrastu od 6 godina su: • Trči uz i niz stepenice. a počinje da guče i maše rukama. oči. gađenje i strah. penje si i silazi niz stepenice uz pridržavanje. • Prepričava crvenkapu. Od 9 do 12 mjeseci nastaju oduševljenje i naklonost. Diferenciranje emocija odvija se postepeno. uznemirenost (distress). Krajem prvog mjeseca uzbuđenost se izdvaja i prelazi u negativnu reakciju. • Priča tačno kraće pesmice i priče. • Ume samo da pije iz šolje. NJeni ispitanici su bila deca starosne dobi od rođenja do pete godine. Zahtevi za decu na uzrastu od 3 godine su: • Penje se i silazi niz stepenice. • Samostalno crta ljudski lik. Zatim je ustanovila da se iz te emocije sazrijevanjem i uslovljavanjem razvijaju postepeno druge emocije. zakopčava dugmad. • Drži olovku. neizdiferencirano uzbuđenje. mada ova skala ne može poslužiti kao orijentacija kada se koja emocija javlja. • Gradi “most” od tri kocke. cipele. Kod beba se često zadovoljstvo i uznemirenost brzo smjenjuju. • Zna svoje ime i pol. Zahtevi za decu na uzrastu od 4 godine su: • Stoji nekoliko sekundi na jednoj nozi. • Crta ljudski lik (“punoglavac”). • Odbrojava četiri kocke. • Govori u potpunim rečenicama. • Samostalno se oblači. • Samostalno oblači neke delove odeće. • Oblači se samo. • Govori kratke rečenice. 2 EMOCIJE I UZRAST Poznato je da se sa uzrastom dece povećava i broj emocija. diferencira se pozitivna emocionalna reakcija. koje dijete može da doživi. Oko trinaestog mjeseca naklonost se 15 . šnira i vezuje pertle. Prve dvije izdvojene emocije malo se razlikuju u pogledu vanjskih i unutrašnjih reakcija i situacija koje ih izazivaju. Iz svog proučavanja napravila je skalu diferenciranja emocija u toku razvoja. Tu emociju izazivaju : kontakt usana sa cuclom. • Precrtava kvadrat – jedan od uglova može biti zaobljen. • Ume da pokaže svoj nos. • Zna društvene igre. Iz tih ispitivanja izvela je zaključak da odmah po rođenju postoji jedna jedina emocija. milovanje i pljeskanje. usta. Dijete prestaje da plače. Zahtevi za decu na uzrastu od 5 godina su: • Skače na jednoj nozi i viče dva puta uzastopno. • Tačno crta kvadrat i trougao (kućica sa krovom). • Konstruiše “stepenice” od deset kocaka. razvijaju se skoro jedna za drugom sljedeće emocije : gnev. Na uzrastu od 3 do 6 mjeseci. • Crta romb ili krst. • Koristi množinu i zamenice u govoru. • Precrtava krug. • Razlikuje dve osnovne boje i zna njihove nazive.

upućujući na ponašanje poput: ''On se ljuti jer mu je ona uzela igračku. (Astington. Predškolska deca u naturalističkim okolnostima često objašnjavaju emocije druge dece pozivajući se na njihove želje i vjerovanja. U istraživanjima Fabesa i saradnika (1991) opažači su bilježili detalje pojavljivanja emocija kod trogodišnje. spontane. postaje stalnije. Dijete koje je bilo najbliže svakom događaju. ne traju dugo i odmah nalaze odgovarajući izraz. U razdoblju od 2-5 godine nastaju stid. 2. prije svega po tome sto su dečje emocije jednostavne. četverogodišnje i petogodišnje dece u dečjem vrtiću. pri čemu se pozivaju na ciljna stanja (ili želje) drugih ljudi. U dobi od 3.2 Karakteristike dečjih emocija Emocije odraslih i emocije kod dece bitno se razlikuju. a najrjeđe tužno. nestašno raspoloženje. U predškolskom uzrastu osećanje postaje nezavisno od opažanja. Postoje sledeće razlike između emocija dece i emocija odraslih: 1. a preovladavaju uglavnom prijatne emocije. Ovaj razvoj razumevanja uzroka emocija rani je pokazatelj detetove teorije uma : dečjeg razumevanja toga da su njihova vlastita mentalna stanja različita i da se mogu menjati te da se mentalna stanja drugih osoba mogu razlikovati od njihovih. a u 45 % slučajeva objašnjenja su bila unutrašnja – uglavnom su se odnosili na neostvarenje detetovog cilja. razmatraju načine na koje ih se može kontrolisati. ali nije bilo uključeno u njega.. rijetko kad razdražljivo. Dječje emocije su kratkotrajne 16 .-4.godine deca daju logične razloge za doživljavanje emocija. strepnja. pitali su koja se emocija pojavila i šta ju je uzrokovalo. U petnaestom mjesecu javlja se ljubomora. zavist. U ovom periodu cesti su afekti. Krajem predškolskog perioda emocionalnost i labilnost se povećavaju.'' Trogodišnjaci su većini slučajeva za negativne emocije davali spoljna objašnjenja.grana na naklonost prema odraslima i naklonost prema deci. koji obuhvata i usvajanje izraza za emocije te razvoj sposobnosti komunikacije o emocijama s drugim osobama. Ta su deca davala vanjske atribucije. Harris. emocije su kod deteta u predškolsko doba najjače. ali još uvijek je labilno.) 2. Vremenom emocije gube svoju nediferenciranost i dijete postepeno počinje da uči i da se uzdržava od emocija a samim tim stiče vlastiti način izražavanja. 1993. a u dvadesetprvom mjesecu radost.1 Dečje razumevanje uzroka emocija U dobi između druge i treće godine dolazi do značajnog razvoja jezika. Djetetova sposobnost takvog objašnjavanja emocija sa dobi se bez sumnje povećava. Ali među svim doživljajima. Uglavnom se vidi da predškolska deca objašnjavanjem emocija upućuju na mentalna stanja protagonista – čine to pozivajući se na ciljeve ili želje protagonista. ali kod mnoge dece dokaze da to čine vidimo već u dobi od tri godine. Od tada pa nadalje sasvim je jasno da deca razmišljaju o tome šta su uzroci emocija. razočarenje i nada. 1989. Sa odgajanjem dece dolazi i do odgovarajućih promjena. a u kasnijem periodu emocije počinju da se prikrivaju.

3.One traju svega nekoliko minuta. Dječje emocije su snažne Emocije odraslog čovjeka ne mogu da dostignu onu jačinu kao kod deteta. Intelektualni razvoj deteta nema svoj kraj. 2. strah i radost. Čak i u društvu sa svojim vršnjacima dečje emocije se diferenciraju.3 Pojam intelektualnog vaspitanja Osnovni zadatak intelektualnog vaspitanja je razvijanje saznajnih i izražajnih sposobnosti dece predškolskog uzasta:opažanja. gestama i sl. Te reakcije nikako ne odgovaraju odraslima što često. Dijete u toj dobi još nije dovoljno intelektualno zrelo za razumevanje određenih situacija. tj. npr. bilo roditelja ili odgojitelja u vrtiću. To znaci da svako dijete ima strah od nečega. 2. Ove emocije se najčešće javljaju u predškolskom uzrastu ili već oko četvrte godine života ito u prisustvu nekog od autoriteta. Isto tako i u druženju sa svojim vršnjacima dijete nauci da kontroliše svoje emocije. koji omogućavaju sticanje osnovnih pojmova o broju. već se on razvija do kraja života jedinke. podsticanje prirodne radoznalosti i razvijanje motivacije za intelektualni rad i učenje.pamćenja. ljutnja i smijeh smjenjuju se. bilo od mraka ili miša i sl. krije i vrišti. Iako ih stariji uče tome. Ono iz stanja velike radosti naglo pređe u nemotivisani plac. da ne ispoljavaju svoje emocije. udara rukama i nogama pa čak i ujeda. nego njih dijete burno ispoljava pa se onda one ne gomilaju. LJubav i ljubomora.Zajedno sa uzrastom emocije se sve više diferenciraju Pod utjecajem okoline i vaspitnim merama deca polako kontrolišu svoje emotivne reakcije. govora. Iz toga se može zaključiti da deca jednostavno nisu u stanju da sakriju ono sto osećaju. 17 . uzdržana ljutnja se pretvara u durljivost. veličini i prostoru. U ljutnji dijete place. ima negativan utjecaj na dijete. sto uslovljava prelazak emocija iz jedne krajnosti u drugu.Dijete ispoljava svoja osećanja Djeca nisu u stanju da se uzdržavaju . Kod dece te emocije se izražavaju punim intezitetom. dok je god emocija prisutna ona je intenzivna vise nego kod odraslih. Poduzimanjem odgojnih mjera i pravilnom ulogom roditelja menja se i karakter dečjih emocija. a neka opet traže majku i sl. a i pažnja mu se dugo ne zadržava na jednom predmetu. neka deca se sakrivaju . dok emocije odraslog čovjeka duže traju i teže se zaboravljaju. To posebno veži za ljutnju. deca ipak na neki način reaguju. jer dečje emocije ne posjeduju gradaciju bez obzira na situaciju. Emotivna reakcija svakog deteta zavisi od njegovih doživljaja i iskustava. vrišti. Kazne i opomene za takvo ponašanje imaju takav utjecaj da dijete s vremenom uči da bude uzdržljivo prilikom iskazivanja svojih emocija. U strahu se izbezumljuje. uvodjenje dece u matematičko-logičke odnose. U istim emotivnim situacijama svako dijete reaguje na drugačiji način. Međutim. ali ne i uvijek. 5. nervozom. Emocije deteta su nestabilne Dijete za razliku od odraslih lako prelazi iz pozitivne u negativnu emociju i obrnuto. mašte i mišljenja. Na primjer. druga placu. Te emocije se pretvaraju u dugotrajna raspoloženja. pažnje. radost u dobro raspoloženje. nemirom. 4. Zatim. pokretima ruku i nogu. a strah u trzanja na svaku promjenu ili zvuk. Na taj način dijete uči da se uzdržava od burnog ispoljavanja svojih osećanja. Ali to ne znaci da su dečje emocije plitke i površne. a onda iznenada iščeznu.

u toku razvoja mišljenja dete prolazi kroz: -realizam-dete ne shvata da su neke njegove misli ili snovi nešto što van njega ne postoji. praktično i egocentrično mišljenje. Uslovi koji doprinose pamćenju i reprodukovanju stečenih predstava u ovom periodu su: emocionalna obojenost teksta. Da bi se uspešno realizovali vaspitno-obrazovni zadaci neophodno je znati kakve su kognitivne mogućnosti deteta ovog uzrasta. Osnovna karakteristika pažnje u toku celog predškolskog perioda je dominacija spontanosti i nenamernosti. da bi se na nju blagovremeno i na ispravan način moglo uticati.Stadijum apstraktnih intelektualnih operacija. Po Pijažeu. Mišljenje predstavlja razumevanje bitnih veza i odnosa u stvarnosti. intuitivno. Dete u predškolskom periodu poseduje: senzomotorno. Od rodjenja dominiraju čulni doživljaji i motorni razvoj. i na kraju. Govor doprinosi potpunijem upoznavanju i razumevanju pojave koja je predmet posmatranja. dramskog izražavanja i drugih oblika aktivnosti: pričanja priča. planinu. 4. Predhodna znanja i interesovanje deteta. Prvobitni dečiji opažaji su celoviti. Karakteristike ranih dečjih opažaja su da su ona pod uticajem čulnih podataka. kao i poznavanje psihičkog razvoja dece predškolskog uzrasta. Termin koji dete prvi put čuje i za čije se značenje zainteresuje provocira detetovo iskustvo. emocija i mašte deteta. Kod dece izmedju 3-4 godine obim pamćenja je veoma uzak. U ovom periodu se stiču prve i najvažnije motorne aktivnosti (upotreba 18 .Ova faza traje do kraja druge godine. U ovom periodu znatno se razvija dečja mašta. odnosno koordinacija onog što se opaža i pokreta. uporedilo ih sa opažajima i tako usavršilo uspešnost svog mišljenja. Različite sadržaje dete različito opaža.dodajući mu nova iskustva. Pažnja u celini zavisi od neposrednih osobina predmeta. Sa povećanjem govorne sposobnosti i sa usmeravanjem dečjih aktivnosti počinje da se formira voljna pažnja. to su: 1. onda da su živi svi oni predmeti koji su pokretni.Stadijum intuitivne inteligencije. Pijaže razlikuje sledeće faze tog razvoja: 1. Ona nije neki spontani proces koji se manifestuje u igrama i crtežima. bajki. znanja i nadovezujući iste na unapred usvojena znanja.Stadijum refleksa ili nasledjenih sklopova. već je to proces koji se razvija pomoću igre. Deca lako usvajaju neke sadržaje ne učeći ih napamet već doživljavajući ih na razne načine:dramatizacijom. pri čemu se koristi izvesna koordinacija čula vida i pokreta. odnosno posmatranja. pamćenje je sećanje na ono što je doživljeno ili stečeno u prošlosti. 5. Ako je predmet opažanja detetu naročito interesantan i ono o njemu ima više znanja. kakva su njegova interesovanja i osećanja. u takvim opažajima. Razvoj u ovom periodu odvija se od refleksnih ili urodjenih pokreta ka namernim pokretima. 3. novine itd. Pamćenje ne možemo izdvojiti kao posebnu sposobnost of funkcionisanja inteligencije u celini.senzomotorna faza. odnosno specifičnosti dečjeg mišljenja. To znači da dete. Razlikujemo 6 razvojnih stadijuma koji obeležavaju strukture koje se nadovezuju jedna na drugu. koja je veoma značajan uslov pripreme deteta za školsko učenje. šta karakteriše fizičku i intelektualnu aktivnost deteta. crtanjem i drugim postupcima u kojima se angažuje njihovo razumevanje i emocije. da bi ono iz njega izvadilo odgovarajuće predstave. ali i šematski. onda je ono sposobnije za detaljno opažanje. Široko shvaćeno. -artificijalizam-predstavlja verovanje da su ljudi sagradili sve stvari pa čak i recimo. U početku dete smatra da su živi predmeti svi oni koji vrše neku aktivnost. da su živi svi predmeti koji se samostalno kreću.Stadijum prvih motornih navika. kako uči predškolsko dete.Stadijum konkretnih intelektualnih operacija (početak logike). prepričavanjem. zvučnist i ritam. kao i njegov individualni kognitivni stil odredjuju opšti perceptivni pristup predmeta opažanja. 2. Potrebno je znati i prepoznati koja vrsta mišljenja je zastupljena kod deteta. obraća pažnju na najistaknutije elemente. -animizam-predstavlja težnju deteta da shvati stvari kao žive. likovnog. njihovog izvodjenja u lutkarskom pozorištu ili na crtanom filmu. njihove privlačnosti.Stadijum senzo-motorne ili praktične inteligencije i delatnosti. slikovitost teksta koja podstiče imaginaciju. 6.

ljubav i ljubomora. jer niti vide niti čuju. i to smatramo početkom logičkog mišljenja. motivima. tj. Zakonitost u razvoju emocija sastoji se u tome da se iz opće uzbudljivosti razvije najprije manji broj osnovnih emocija. Potom se te predstave vezuju za reči. Predmete. 3. željama i specifičnim načinom mišljenja. češće i kratkotrajne. Prva razumevanja kod dece na ranom uzrastu. Emocije se ne uče. Razvoj se nastavlja i po završetku rasta. strah. To je period intuitivnog mišljenja. već su najčešće psihološki pojmovi. Ti se termini u prvim fazama razvoja govora odnose na konkretne predmete. 4. Uspešnost nastave fizičkog vaspitanja zahteva od nastavnika dobro poznavanje anatomskofizioloških i psiho-socijalnih osobina učenika u pojedinim fazama razvoja. za verbalne termine. potom radost. koje predstavljaju osnovu daljeg motornog. tradicionalni oblici učenja više orijentišu dete da nauči ono što se od njega traži. a dijete treba biti okruženo osobama koje ga vole. menusobno su zavisni i dopunjuju se. a kasnije i na pojmove. ali pre svega intelektualnog razvoja. Procesi rasta i razvoja se intenzivno odvijaju u pomenutom dobu. osmjehivanju i smijanju: te emocije pokazuju i slepa i gluha deca koja očito nisu mogla to svoje emocionalno izražavanje ni od koga naučiti. U ranom djetinjstvu emocije koje najčešće dolaze do izražaja su gnev. pa i osećanja zna da predstavlja simbolima (npr. ali ne tako intenzivno. pedagoški i metodski rad. koje mu pomažu i koje ga zabavljaju. a onda sve više finijih i raznim situacijama bolje odgovarajućih emocija. već se uči kako ih izraziti i u kojim ih situacijama treba doživjeti i iskazati. bića ili pojave. Problem može da zamisli i reši i na misaonom planu. Dobro poznavanje razvojnih obeležja učenika je uslov za stručni. odnose se na detetovu okolinu. Ti pojmovi. spontane. Na prvom mestu odgovornost je na roditeljima. medjutim. 2. hodanje).preoperaciona faza-traje do kraja sedme godine. Oni guše prirodnu radoznalost i prirodne motive učenja.faza formalnih operacija-dete više nije vezano za konkretnu situaciju.slovima) i razume vezu izmedju tih pojmova.uslovljeni ličnim iskustvom. Oštećenje motivacije je. Rast i razvoj su dinamični procesi koji se ne mogu posmatrati izolovano. ali je njegova misao još uvek vezana za konkretne situacije. Zaključak Danas se više nego ikada pridaje značaj pravilnom rastu i razvoju deteta. tim veće i teže što je dete mladje. Što je dijete starije kod njega uočavamo veći broj raznih emocija koje postoje kod 19 . imaju daleko štetnije posledice kada se primenjuju u radu sa decom predškolskog uzrasta. Onda dete počinje da se koristi i drugim predmetima da bi nešto dohvatilo. Tu mora prevladavati opšti ton smirenosti i sigurnosti. ali s pravom možemo reći da značajnu ulogu u pravilnom rastu i razvoju deteta imaju i vaspitno obrazovne ustanove u kojima deca provode puno vremena. emocijama. Dječje emocije se razlikuju od emocija odraslih jer su intenzivnije. Takvi oblici i metode učenja. jer još uvek nije sposobno da te situacije i veze zamisli na misaonom planu. Prvo se stiče koordinacija izmedju pogleda i dohvatanja nekog predmeta.faza konkretnih operacija-javlja se sposobnost deteta da zaključuje logički (shvata uzročnoposledične veze). ono mora živjeti u emocionalno stabilnoj okolini. Umesto stimulisanja dečjih aktivnosti i razvijanja dečjeg prirodnog interesovanja za pojave koje ih okružuju. To se najbolje vidi na plakanju. a rijetko žalost. Ova faza traje od 7-11 godine.ruku. jecanju. Mogućnost doživljavanja emocionalnih reakcija ovisi ponajprije o sazrijevanju ili maturaciji. kod dece nisu u logičkom smislu. Da bismo pridonijeli razvoju emocionalne stabilnosti deteta. U organizovanom vaspitnom radu čiji je cilj formiranje svestrano razvijene ličnosti pa i na učenje.

Literatura  Anđelković. 1989. V. M. III izdanje. Z. Milenkova. K.ucoz.  Stojiljković. Powell J. Nikako ih ne smijemo sputavati da izraze ono što osećaju..: Histološka građa organa.. 2000. Đ. Stojanović. Kostovska.A. Br J Sports Med. Radojević. 2001.: Aerobic responses of prepubertal boys to two modes of training. može se očekivati da se ti efekti odraze i na socijalno ponašanje među prijateljima i drugim odraslim osobama. Petrović. M.M: Osnovi morfologije kičmenjaka. N..hr  www. Na razvoj emocija utjecat će mnogi faktori iz okoline. Budući da je emocionalna vezanost od posebno velikog značaja za interakciju između deteta i roditelja. i Viskić-Štalec.. Beograd: Institut za naučna istraživanja Fakulteta za fizičko vaspitanje.. Armstrong N. Lj. Beograd. Somer. Momirović. S.odraslih.sportskitrening.. razna događanja i sl. A.  www.. Potrebno je naglasiti važnost emocionalne vezanosti između dece i roditelja.pedagoskapraksa.info  www. Bonafides. Perović. Naučna knjiga Beograd. 2008. kao što su roditelji.com  www.: “Psihijatrija detinjstva i mladosti”. 1975. J. Niš. zdravstveno stanje.. 2003.  Kalezić.com 20 .. Važno je deci pomoći da nauče prepoznavati svoje emocije i emocije drugih.: Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija omladine..: Osnove opšte antropomotorike. B. N. Studentski kulturni centar. ZUNS. 2001  Kurelić. te kako kontrolsati te emocije. Šturm.stetoskop. zatim umor.  Popović.  Tadić N. Niš. Novi Sad. Avramović.: Trend razvoja antropometrijskih karakteristika dece. Lj. prijatelji i članovi obitelji.  Williams C.wikipedia. N..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful